TEHNOLOGIJA BETONA

TEHNOLOGIJA BETONA

I OBLAST___________________________________________________________ 1. Zapreminski odnosi komponenti u svezem i osvrslom betonu

2. Nominalno i “stvarno” najkrupnije zrno agregata i postupak odredjivanja stvarno najkrupnijeg zrna u mesavini agregata Nominalno najkrupnije zrno je zrno koje predstavlja gornje granicno zrno kojim je definisana najkrupnija frakcija agregata. (Ako je najkrupnija frakcija 16/32, nominalno najkrupnije zrno je D=31.5 mm) Stvarno najkrupnije zrno moze se usvojiti prema velicini otvora na sledecem situ iza gornje granice deklarisane vrednosti za najkrupniju frakciju. (Ako je frakcija 16/32, moze se usvojiti da je Dmax=45 mm) Dmax se moze odrediti i na sledeci nacin: Granulometrijska kriva datog agregata se u podrucju dm-1-dm aproksimira pravom, pa se ova prava produzi do preseka sa pravom Y=100%. Tako se dobija tacka T,pa se na bazi geometrijskih odnosa dobija vrednost: Dmax = D + ΔD =dm + (dm - dm-1) * x/y

Zrna vece krupnoce – bolje fizicko-mehanicke karakteristike betona ali losija ugradivost i obradivost svezeg betona.

3.Diskontinualne granulometrijske kompozicije agregata

Postmatranjem jednozrnog agregata doci cemo do zakljucka da izmedju njegovih zrna postoje odredjene supljine koje se mogu popuniti samo ako postoji dovoljna kolicina sitnijih zrna.

Kao primer prikazuje se Valetova diskontinualna granolometrijska kompozicija. Na slici su prikazani i odnosti u okviru jedne frakcije, kao i odnosi izmedju zrna koja pripadaju razlicitim frakcijama.

Primenom ovakvih kompozicija ostvaruje se izuzetna kompaktnost betona sto rezultuje visokim fizicko-mehanickim svojstvima, ali ove kompozicije ipak nisu u siroj primeni jer bi izdvajanje i koriscenje samo pojedinih kategorija zrna bilo ekonomski neprihvatljivo a ovakvi betoni su i veoma tesko ugradivi.

4.Referentne granulometrijske krive mesavine agregata (Fuler, EMPA, BAB87) i izbor odgovarajuce krive pri projektovanju sastava betona

Isitivanjima se pokazalo da se svi tehnoloski i tehnicki zahtevi koji se postavljaju pred beton mogu zadovoljiti ako granulometrijski sastav agregata odgovara odredjenim

referentnim granulometrijskim krivama. Fuler je jos dvadesetih godina dvadesetog veka predlozio krivu oblika:

Y=100dD

dok je svajcarski institut iz Ciriha EMPA posle II Svetskog rata predlozio krivu:

Y=50*(dD+dD)

gde je d (mm) otvor sita a D (mm) nominalno najkrupnije zrno u najkrupnijoj frakciji agregata u kompoziciji. BAB87 predvidja upotrebu krivih prema nemackom standardu DIN 1048. U opstem slucaju, ne postoji obaveza da posmatrana granulometrijska kriva uvek bude potpuno uskladjena sa nekom referentnom krivom ili nekim referentnim podrucjem ali je bitno da se na bazi te krive moze dobiti beton zahtevanih karakteristika, sto se dokazuje ispitivanjima. 5.Izbor agregata za beton

Za spravljanje betona moze se koristiti prirodni i drobljeni agregat, kao i mesavina prirodnog sitnog agregata (peska) i drobljenog krupnog agregata. Uvek se mora raditi sa agregatom separisanim na frakcije dok se prirodni neseparisani agregat moze upotrebiti samo za nearmirani beton najvise marke MB15. Granulometrijski sastav mesavine agregata treba da obezbedi zahtevanu tehnologicnost svezeg betona, sto se lakse ostvaruje primenom prirodnog agregata. Medjutim, drobljeni agregat najcesce daje bolje fizicko-mehanicke karakteristike pa se na osnovu ovih okolnosti vrsi izbor agregata. Prilikom odlucivanja o usvajanju najkrupnijeg zrna agregata mora se voditi racuna o vrsti i karakteristikama elementa u kojem ce se primeniti dati beton. Nominalno najkrupnije zrno u frakciji (D) treba da zadovolji sledece uslove:

Dmax≤d3, Dmax≤b4, Dmax≤1.25*emin

Kada se radi o efektu zida.4 za prirodni agregat.gde je d najmanja dimenzija povrsinskog elementa. i Er < 1. Efekat resetke je definisan putem odnosa: Er=Dmaxρ gde ρ predstavlja srednji radijus resetke.2 za drobljeni agregat. Izbor se moze izvrsiti i na osnovu efekta resetke i efekta zida. b najmanja dimenzija linijskog elementa. a emin najmanji razmak armature. on se definise odnosom Ez=DmaxR . On se izracunava formulom ρ=povrsinaobim=ab2(a+b) ako se radi o resetki gde b→∞ bice ρ=e2 Ispitivanjima se doslo do zakljucka da ce betonska mesavina lako prolaziti kroz mrezu armature ako je Er < 1.

Danas je u najsiroj primeni portland cement kao i cementi na bazi portland cementa.gde je Dmax maksimalno zrno agregata a R srednji radijus oplate.9. Godina 1844. dok se kao pocetak industrijske proizvodnje smatra 1880. koja ima proizvodnju od 1400 tona dnevno. 6.0. i nalazi se u sastavu HOLCIM. Prema evropskim standardima.fabrika cementa u Popovcu. kada je u svetu proizvedeno 1700 tona cementa.fabrika cementa u Kosjericu. Srednji radijus oplate R se odredjuje relacijom R=VS gde je V zapremina koja se ispunjava betonom.8-1. se smatra godinom pocetka proizvodnje portland cementa. Kod nas postoje tri fabrike cementa: . a S ukupna povrsina zidova i armature. Tih godina je bilo potrebno 40 sati za proizvodnju jedne tone klinkera dok danas to vreme iznosi svega 3 minuta. Industrija cementa predstavlja jednu od najjacih industrija u svetu. sa dnevnom proizvodnjom od oko 4000 tona.Sta je cement i kako se oznacava prema evropskim standardima Cement je hidraulicno mineralno vezivo koje se dobija mlevenjem portland cementnog klinkera. godina.fabrika cementa u Beocinu. dok se danas godisnje proizvodi gotovo 2 milijarde tona cementa. . odnosno Ez≈0. cementi se dele u pet vrsta:  CEM I (Portland cement) . koja proizvodi 3000 tona dnevno. . Iskustveno se doslo do zakljucka: da bi nepovoljni uticaji izazvani efektom zida bili sto manji potrebno je da Ez bude u granicama 0. koja je danas u sastavu LAFARGE. i posluje u sastavu TITAN.

5 sa visokom pocetnom cvrstocom.5 R – Portland cement sa dodatkom krecnjaka u kolicini od 6% do 20%.5R.5 sa normalnom pocetnom cvrstocom. Portland cement sa dodatkom silikatne cadji.5 N – Portland cement sa dodatkom zgure u kolicini od 21% do 35%. Portland cement sa dodatkom pucolana. Takodje se definisu klase cementa 32. klase 32.5R na osnovu 28-dnevne cvrstoce pri pritisku za standardni cementi malter.5R kao 52. CEM II (dodaci od 6% do 35%). B (umeren sadrzaj klinkera) i C (nizak sadrzaj klinkera). CEM II/A-L 32. Portland cement sa dodatkom zgure.5N i i 52. Primer obelezavanja cementa prema evropskom standardu: CEM II/B-S 42. gde se brzine prirastaja cvrstoce obelezavaju oznakama N ili R.5N i 42. 42. klase 42. . Portland cement sa dodatkom leteceg pepela.5N i 32. Portland cement sa dodatkom skriljca. Portland cement sa dodatkom krecnjaka. Portland-kompozitni cement  CEM III (od 36% do 96% zgure) Metalurski cement  CEM IV (od 11% do 55% pucolana) Pucolanski cement  CEM V (od 36% do 80% mesanog dodatka) Kompozitni cement Po ovom standardu postoji tri tipa cementa: A (visok sadrzaj klinkera).

8.Specijalne vrste cemenata i razlozi za njihovu primenu U specijalne vrste cemenata ubrajaju se: cementi niske toplote hidratacije. zahteva vecu kolicinu vode nego portland cementi. Cementi niske toplote hidratacije koriste se u uslovima nizih temperatura. Aluminatni cement karakterise veoma brz prirast cvrstoce tako da se vec nakon jednog dana ostvaruje oko 80% cvrstoce koja odgovara starosti od 28 dana. Dodavanjem pigmenata belom portland cementu dobijaju se obojeni cementi. treba biti oprezan prilikom primene aluminatnih cemenata jer nakon 2-3 godine cvrstoca pocinje da opada i da tezi cvrstoci koju je cement imao posle jednog dana. Supersulfatni cement odlikuje velika finoca mliva i vrlo niska toplota hidratacije. Ipak. Za hidrataciju ovog cementa potrebna je veca kolicina vode nego sto je to slucaj sa ostalim cementima. I ovaj cement. kao i aluminatni. kompleksan proces cija sustina ni danas nije potpuno razjasnjena. Uzrok ovome je hidratacija. Beli portland cement se dobija od narocito izabranih sirovina. Sulfatnootporni cementi se koriste u slucajevima kada se od cementa zahteva otpornost na delovanje sulfata sto nije slucaj sa obicnim portland cementom. Nekad se cak moze dogoditi i drasticniji pad cvrstoce pa je to razlog vise za pojacan oprez prilikom primene ovih cemenata. odnosno od momenta mesanja komponenti do trenutka kada cementna pasta izgubi svojstvo plasticnosti. sulfatnootporni cementi. Aluminatni cement je otporan u morskoj vodi. aluminatni cementi i supersulfatni cementi. morske vode. sone kiseline i dr. ali ne i u vodi koja sadrzi alkalije. tokom 5-10 casova od momenta mesanja cementa i vode. Supersulfatni cement je otporan na delovanje sulfata.Definisi pojmove “vezivanje cementa” i “ocvrscavanje cementa” i objasni uticaj vrednosti vodocementnog faktora na formiranje strukture cementnog kamena Mesanjem cementa sa vodom dobija se cementna pasta koja vremenom prelazi u cvrstu supstancu. Kod ovog cementa razlikuju se tri grupe beline: A. To znaci da ovaj cement ima veoma brzu hidrataciju. Toplota hidratacije ovih cemenata najcesce se odredjuje metodom rastvaranja i metodom termos-boce. Nakon toga zapaza se period ocvrscavanja cementa koje za razliku od vezivanja moze . Svi ovi cementi generalno se koriste u specijalnim uslovima i za specijalne namene.7. B i C. beli portland cemeni. Vezivanje cementa se odigrava u prvoj etapi hidratacije.

akceleratori. superplastifikatora.trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina.5-1. Akceleratori su dodaci betonu koji u znacajnoj meri ubrzavaju proces ocvrscavanja betona.0% u odnosu na masu cementa. pa i hiperplastifikarora cak i preko 30% bez ugrozavanja ugradivosti mesavine sto omogucava dobijanje vrlo visokih cvrstoca betona. zaptivaci. odnosno “uvlacivaci vazduha”. i navedenim ispitivanjima zakljuceno je da je teorijski za potpunu hidrataciju portland cementa neophodno da se vodocementni faktor krece u granicama 0. U hemijske dodatke spadaju: plastifikatori. U obrnutom slucaju. retarderi i antifrizi. odnosno predstavljaju regulatore reoloskih svojstava svezeg betona. Upotrebom pojedinih vrsta plastifikatora moguce je smanjiti kolicinu vode u svezem betonu za 10% do 15%. Deklarisanje aditiva u neku od navedenih grupa se vrsi na osnovu njegovog primarnog dejstva.Hemijski dodaci za beton Dodaci betonu – aditivi su supstance koje svojim delovanjem uticu na odredjena svojstva svezeg i/ili ocvrslog betona. Zaptivaci deluju na strukturu betona tako da zaptivaju kapilarne pore u cementnom kamenu. 9. najcesce 0.4. deo vode nece ucestvovati ni u reakciji sa cementom ni u stvaranju gelskih pora. na taj nacin povecavajuci stepen vodonepropustljivosti ocvrslog betona. 0. Ovim putem se povecava otpornost betona na dejstvo mraza a da to ne podrazumeva i smanjenje njegove cvrstoce. Kolicina ovih dodataka obicno ne prelazi 5% u odnosu na masu cementa. Plastifikatori su dodaci koji poboljsavaju ugradivost i obradivost betonskih smesa. dok se kasnije sve vise usporava i tezi odredjenoj granicnoj vrednosti.38-0.42.4 postojati manjak vode. su aditivi koji u strukturi betona formiraju mehurice vazduha. Aeranti se doziraju u vrlo malim kolicinama. Aditivi mogu biti u tecnom ili praskastom stanju. jer pojedini dodaci mogu imati vise razlicitih uritaja na beton. Ispitivanja su pokazala da je za potpunu hidrataciju cementa potrebna tacno odredjena kolicina vode koja uglavnom zavisi od sastava cementa. odnosno da ce deo cementa ostati nehidratisan. proizilazi da pri ovom odnosu mase vode i mase cementa nece biti nehidratisanog cementa. U kolicini od samo 0. U pocetku je vrlo intenzivan. mvmc>0. aeranti. a pri dozi od 2% ponekad omogucavaju da se . Aeranti.4. do oko jednog meseca. pa ce usled viska vode obrazovati kapilarne pore koje su znatno krupnije od gelskih. a primenom tzv.2% u odnosu na masu cementa oni omogucavaju brz prirastaj cvrstoce betona u prvih 7 dana. Odnos masa vode i cementa naziva se vodocementni faktor mvmc. a njihovo doziranje najcesce se izrazava u odnosu na masu cementa. Na osnovu toga sledi da ce pri odnosu mvmv<0. Ako usvojimo srednju vrednost.

Koja su osnovna tehnoloska svojstva i kako se definise pojam “tehnologicnosti” Svez beton je specifican.1% do 5%. Mineralni dodaci za beton U mineralne dodatke betonu spadaju: bentonit. U slucaju nearmiranih konstrukcija. Mora se ipak napomenuti da danas postoje i takvi antifrizi koji ne deluju stetno na celik u betonu i nemaju nikakvih stetnih efekata na beton. a pri vecim dozama kao ubrzivaci vezivanja. Generalno. njihova upotreba se mora strogo ograniciti zbog opasnosti od pojave korozije celika. Prilikom doziranja retardera treba biti oprezan jer postoje i takvi dodaci koji do odredjene kolicine deluju kao usporivaci.nakon 7 dana dobiju 28-dnevne cvrstoce betona.1%.Sta je svezi beton i zbog cega se proucavaju karakteristike svezeg betona. prirodni pucolani aktivirani termickim postupkom (Q). Svojstva svezeg betona zavise od mnostva parametara. koji se generalno moge svesti na dva osnovna faktora: karakteristike komponenata i struktura mesavine. u zavisnosti od zahtevanog efekta. Upotrebom ovih dodataka omogucava se betoniranje i na temperaturama nizim od 0°C. najcesce oko 0. elektrofilterski pepeo i pucolani. Retarderi se dodaju betonu u veoma malim kolicinama. . ponekad i u toku 24 – 48 casova. od 0. Pucolani se u zavisnosti od nacina nastanka dele u cetiri vrste: prirodni pucolani (P). Struktura svezeg betona najcesce se razmatra kao struktura sistema od dve komponente – cementne paste i agregata. Bitno svojstvo svezeg betona je promenljivost svojstava u toku vremena koje je prisutno sve do transformacije sistema u cvrsto telo. svi akceleratori se koriste u razlicitim dozama. 11. a njihovim delovanjem se omogucava ocuvanje ugradivosti i obradivosti betona. ali u slucaju armiranih ili prednapregnutih betona. visekomponentan sistem koji se dobija homogenizacijom mesavine komponentnih materijala. Antifrizi su sredstva protiv smrzavanja svezeg betona i njihovo delovanje se svodi na snizavanje tacke smrzavanja vode. 10. antifrizi se primenjuju u dozama i do 10% u odnosu na masu cementa. vestacki pucolani – silikatni leteci pepeo (V) i vestacki pucolani – karbonatni leteci pepeo (W).

kompaktiranje i zavrsnja obrada povrsina. tako da u obzir dolaze razliciti postupci zbijanja za postizanje kompaktnosti mesavine.Osnovni tipovi strukture svezeg betona U zavisnosti od odnosa cementne paste i agregata mogu se definisati tri osnovne strukture svezeg betona. U strukturi I. Na strukturu I odlucujuci znacaj imaju svojstva cementa. stabilnost. transporta i izrade betonskih elememenata. cementne paste je malo. U strukturi III. a u strukturi II je od znacaja i agregat. obradivost. Pod ovakvim uslovima. Pod pojmom tehnologicnost podrazumeva se sposobnost svezeg betona da ispuni zahteve koji se javljaju u pojedinim fazama tehnoloskog procesa proizvodnje. ona samo obavija zrna agregata tankim slojem dok prostore izmedju zrna ispunjava delimicno.U karakteristike svezeg betona koje se najvise proucavaju spadaju: spravljanje. ugradivost i obradivost mesavine prakticno se ne dovodi u pitanje. ugradjivanje u oplatu i kalupe. ako se ono uopste moze efikasno ostvariti. pokretljivost. zrna agregata su medjusobno veoma udaljena usled prisustva velike kolicine cementne paste tako da uzajamno delovanje zrna prakticno ne postoji vec zrna samo uticu na zone cementne paste sa kojima su u kontaktu. Tip strukture svezeg betona je od velikog znacaja i na njegove tehnoloske karakteristika i na karakteristike ocvrslog betona. U praksi se u najvecem broju slucaja koriste mesavine koje po strukturi odgovaraju tipu II jer po . mora se ici na primenu narocitih tehnoloskih postupaka. Pri kompaktiranju ovakvih mesavina. 12. transport. homogenost. dok agregat posebno znacajno utice na svojstva strukture III. a sve u cilju dobijanja zahtevanoh kvaliteta ocvrslog betona. U strukturi II. Ovakve mesavine imaju losiju ugradivost i obradivost od mesavina prvog tipa. transportabilnost i pumpabilnost. Kao osnovna tehnoloska svojstva svezeg betona izdvajaju se: ugradivost. cementne paste je manje i ona samo ispunjava prostore izmedju zrna agregata sa neznatnim razdvajanjem susednih zrna.

13. Ugao unutrasnjeg trenja (υ) je ugao trenja izmedju krupnih i hrapavih zrna agregata. Pod pojmom kohezija (c) podrazumeva se atheziona sila izmedju cementne paste i zrna granulata. namecu se i: kohezija. granica tecenja i ugao unutrasnjeg trenja. Kao osnovna reoloska svojstva svezeg betona.pravilu omogucavaju dobijanje vrlo kompaktnih betona sto je osnov za zadovoljavanje zahtevanih uslova kvaliteta. Formula za opsti reoloski model betonske mesavine glasi: τ=c+ηm*dγdt+ς*tgφ . stabilnost i obradivost. pokretljivost. Viskoznost (η) predstavlja otpor medjumolekularnih sila kretanju ili deformaciji fluida. osnovni reoloski modeli se povezuju rednim ili paralelnim vezama.V). Njutnova (viskozna) tecnost (N) i St. Hukovo (elasticno) telo (H). Reoloska svojstva betona se proucavaju da bi se pobosljala sledeca tehnoloska svojstva betona: ugradivost. 14.Reoloski modeli betonskih mesavina Osnovne reoloske velicine se predstavljaju pomocu reoloskih modela. Neki od najcesce primenjivanih reoloskih modela su: Euklidovo (kruto) telo (Eu). viskoznost. Granica tecenja (τm) je vrednost smicuceg napona pri kojoj se gubi strukturna cvrstoca svezeg betona. Pri formiranju modela nekog realnog materijala. Paskalova tecnost (Pa).Koja su osnovna reoloska svojstva svezeg betona i zbog cega se proucavaju Reologija je nauka koja proucava deformacije strukturnih materijala kroz vreme. izmedju ostalih. Venanovo (plasticno) telo (St.

Reoloski model nevibrirane betonske mesavine predstavlja se Bingamovim modelom:

τ=τm+ηm*dγdt

a reoloski model betonske mesavine nakon vibriranja Njutnovim modelom:

τ=ηm*dγdt

15.Osnovni tipovi viskozimetara

Viskozimetri su aparati koji se koriste za odrednjivanje viskoznosti svezeg betona.

Viskozimetri mogu da budu sledecih tipova: a) Viskozimetri koji se zasnivaju na principu merenja vremena isticanja svezeg betona kroz otvore odredjenih dimenzija. b) Viskozimetri koji rade na principu merenja dubine prodiranja u masu materijala konusa ili nekog drugog tela. c) Uredjaji koji rade na principu merenja vremena ili brzine utonjavanja u masu kugle odredjenog precnika i mase. d) Uredjaji pomocu kojih se meri velicina sile potrebne za izvlacenje iz mase skupa plocica, stapova ili cilindara.

e) Viskozimetri koji se zasnivaju na rotaciji koaksijalnih (koncentricnih) cilindara uronjenih u masu svezeg betona. Svi ovi uredjaji imaju za cilj odredjivanje koeficijenta viskoznosti svezeg betona i imaju mogucnost uspostavljanja zavisnosti izmedju velicine merene uredjajem i pomenutog koeficijenta.

16.Sta je konzistencija svezeg betona, vrste konzistencije i metoda sleganja za odredjivanje konzistencije

Pod konzistencijom svezeg betona podrazumevamo skup svih svojstava svezeg betona koja uticu na njegovu ugradivost i obradivost. Konzistencija svezeg je od velikog znacaja jer od ugradivosti betona zavisi i mogucnost dobrog kompaktiranja a od stepena zbijenosti gustina svezeg betona. Konzistenciju svezeg betona mozemo jos definisati i kao stepen krutosti, odnosno pokretljivosti svezeg betona. Prema PBAB87 postoje cetiri vrste konzistencije: kruta, slabo plasticna, plasticna i tecna. Metoda sleganja definise konzistenciju na bazi merenja pokretljivosti svezeg betona. U vezi s tim koristi se tzv. Abramsov konus koji se puni betonskom mesavinom u tri sloja priblizno jednake visine, pri cemu se svaki sloj nabija standardnom metalnom sipkom sa po 25 udaraca. Po zavrsetku zbijanja, gornja povrsina svezeg betona se poravnjava, a konus pazljivo podize i postavlja neposredno pored betonske mase. Beton ce se deformisati tako da ce moci da se registruje sleganje Δh.

Ocena konzistencije se daje na bazi izmerene vrednosti sleganja. Ova metoda najcescu primenu ima kod plasticnijih mesavina, odnosno kod mesavina vece pokretljivosti, a najbolje rezultate u slucajevima betona spravljenih sa vecim kolicinama cementa. Kod nesto “mrsavijih” betona, cesto se ne dobija pravo sleganje vec dolazi do pojave smicanja ili cak i potpunog rusenja konusa.

17.Metode za odredjivanje konzistencije svezeg betona i izbor odgovarajuce metode

Postoji, naravno, vise metoda za odredjivanje konzistencije svezeg betona a izbor odgovarajuce metode zavisi u najvisoj meri od vrste konzistencije betona koji je predmet ispitivanja. Kod krucih mesavina dobre rezultate daje tzv. Vebe – metoda. Vebe – metoda u sustini definise konzistenciju na bazi merenja granicne viskoznosti betonske mesavine. Na slici, pod a, je prikazan uredjaj za ispitivanje u pocetnom polozaju.

U sastav uredjaja ulazi: (1) vibrosto, (2) celicni lonac sa dnom visine 200mm i precnika 240 mm, (4) ploca od pleksiglasa, (5) vodjica, (6) sipka sa drzacem i (7) stativ. U uredjaj se stavlja (3) Abramsov konus i puni betonom na isti nacin kao kod merenja sluganja. Trideset sekundi posle zbijanja i poravnjavanja gornje povrsine svezeg betona, konus se pazljivo podize i obrtanjem stativa ploca od pleksiglasa dovodi u kontakt sa ovom povrsinom. Nakon ovoga, vibrosto se pusta u rad i istovremeno ukljucuje stoperica. Usled vibracija, doci ce do sleganja betona a zajedno sa betonom slegace se i ploca od pleksiglasa koja je oslonjena na beton. Vibriranje se vrsi sve dok beton ne pokrije plocu po celoj donjoj povrsini. Kada dodje do ovoga (na slici, pod b), zaustavlja se rad vibrostola i prekida merenje vremena. Izracunavanje tzv. Vebe – stepeni vrsi se putem obrasca

N=V1V0*t(s)

gde je V0 zapremina betona pre vibriranja (V0=5,5 litara), V1 je zapremina posle vibriranja, a t vreme vibriranja u sekundama. Metoda rasprostiranja se primenjuje vrlo siroko, za definisanje konzistencije plasticnih i tecnih betonskih mesavina. Ispitivanje se vrsi primenom potresne table se sastoji od dve drvene ploce dimenzija 70x70 cm. Gornja ploca je okovana limom, a ploce su na jednoj strani spojene sarkama. Na gornjoj strani gornje ploce pricvrscena je rucka za

Potresanje se sastoji u laganom izdizanju gornje ploce table 15 puta do visine od 4 cm i u njenom spustanju na principu slobodnog pada. . Mera rasprostiranja utvrdjuje se merenjem dimezija r1 i r2 rasprostrte mase u dva medjusobno upravna pravca pri cemu se izracunava prosecna vrednost r u cm.podizanje a za donju plocu su pricvrsceni granicnici koji dozvoljavaju razmicanje ploca za samo 4 cm. Mera sleganja dobija u vidu odnosa pocetne visine uzorka i visine h izmerene nakon vibriranja: z=40h=4040-s U narednoj tabeli dat je prikaz mera konzistencije sveze betonske mase koji omogucava uspostavljanje korelativnih zavisnosti numerickih pokazatelja koji odgovaraju pojedinim metodama ispitivanja. levak se pazljivo podize i zapocinje sa potresanjem. pri cemu se nasipanje vrsi u dva sloja uz nabijanje pomocu obicne drvene letvice preseka 4 x 4 cm. Punjenje kalupa se vrsi do vrha primenom mistrije pri cemu se mora ispostovati uslov da visina padanja betona pri sipanju bude 10 cm u odnosu na gornji rub kalupa. Trideset sekundi nakon ugradjivanja betona u levak. Ovaj postupak se sastoji u ugradjivanju betona u kalup dimenzija 20 x 20 x 40 cm. Svezi beton se nanosi na tablu preko limenog levka. Kao merodavna velicina usvaja se srednja vrednost iz tri ispitivanja. Nakon punjenja kalupa pristupa se vibriranju mesavine na isti nacin kako ce se to izvoditi prilikom ugradjivanja u odredjenu konstrukciju. Mera sleganja vibriranjem odnosno metoda zbijanja najcesce se primenjuje prilikom definisanja konzistencije vibriranjih betona.

1. pucolan). ispitivanja su pokazala da pri dozama cementa od 200 do 400 kg/m3 svezeg ugradjenog betona krutost odnosno pokretljivost betonske mesavine skoro iskljucivo zavisi od kolicine upotrebljene vode a ne od kolicine cementne paste.50 50 . odnosno da li se radi o cementima sa nekim posebnim dodacima (zgura.Kako na konzistenciju svezeg betona uticu osnovni komponentni materijali Konzistencija svezeg betona zavisi od vise parametara. kolicina vode ce zavisiti od vrste agregata (prirodni.04 . Konzistencija zavisi i od odnosa sitnog agregata prema krupnom. s jedne strane trosi se na kvasenje zrna cementa odnosno stvaranje cementne paste. smanjuje se uticaj zrna na cementnu pastu i pokretljivost svezeg betona se povecava. Treba napomenuti da potrebna kolicina vode zavisi i od karakteristika upotrebljenog agregata.10 ≤ 1.1.03 18. Upijanje agregata se povecava sa njegovom ukupnom povrsinom. Takodje. sitniji agregat zahteva vecu kolicinu vode. odlucujucu ulogu ima vodocementni faktor mesavine. Sa povecanjem krupnoce zrna.65 1.10 11 .Opis (granice) konzistencije Kruta Slabo plasticna Plasticna Tecna Mere konzistencije Vebe Sleganje Rasprostiranje (s) (cm) (cm) > 11 510 2-4 <1 0 Mera zbijanja ≥ 1. Medjutim. drobljeni) i od krupnoce njegovih zrna (od velicine nominalno najkrupnijeg zrna u mesavini). u opstem slucaju. ali. Ukoliko se radi o agregatu sa kontinualnim granulometrijskim sastavom. Voda upotrebljena prilikom spravljanja betona.11 .25 2-5 6 .Kako na konzistenciju svezeg betona uticu temperatura.18 ≤ 40 40 . 19. vreme i hemijski dodaci . od znacaja je i vrsta upotrebljenog cementa. tako da pri svim drugim nepromenjenim uslovima.24 1. pa prema tome treba pronaci optimalan odnos zrna agregata. a s druge strane na kvasenje zrna agregata i eventualno upijanje.

ali i od temperature. Kao rezultat nedovoljne povezanosti betonske mesavine javljaju se pojave raslojavanja odnosno segregacije i izdvajanja vode. predstavlja sposobnost zadrzavanja homogenosti svezeg betona u svim fazama od spravljanja do kompaktiranja. Promenjivost konzistencije je najizrazenija u prvih desetak minuta po spravljanju. ali moze doci i do izdvajanja u masi odnosno stvaranja vodenih “dzepova”. Povezanost svezeg betona. Do izdvajanja vode najcesce dolazi na povrsini betona. Kada se radi o efektima primene hemijskih dodataka. . Za kvalitet betona vazna je i kompaktibilnost svezeg betona koja se definise preko kolicine korisnog rada potrebnog za potpuno zbijanje svezeg betona. 20.20°C. Pod izdvajanjem vode podrazumeva se narociti oblik segregacije. moze se reci da sa porastom temperature konzistencija postaje kruca. Segregacija predstavlja tendenciju razdvajanja krupnih od sitnih cestica pod uticajem razlicitih mehanickih dejstava. jos jedna vazan cinilac kada se govori o kvalitetu betona. Naime.Generalno. pri temeraturama iznad 18 . Ovi dodaci generalno posmatrano obezbedjuju potreban nivo tehnologicnosti svezeg betona i pri srazmerno niskim vrednostima vodocementnog faktora. Na primer. pri istom vodocementnom faktoru i istoj vrsti i kolicini agregata.Zasto i kada dolazi do raslojavanja betonske mesavine i kako to utice na kvalitet betona Da bi govorili o raslojavanju betonske mesavine potrebno je najpre da definisemo homogenost svezeg betona. Konzistencija svezeg betona se mora posmatrati u funkciji vremena jer se moze bitno razlikovati odmah po zavrsetku mesanja komponenti od one koja odgovara nekom kasnijem vremenu. vrste agregata. Homogenost svezeg betona podrazumeva ujednacenost sastava i svojstava u ukupnoj masi betona a obezbedjuje se dugim i intenzivnim mesanjem komponenata. vazno je istaci da plastifikatori i superplastifikatori ne obezbedjuju trajno pocetni nivo konzistencije vec je i u ovom slucaju primetan pad velicine sleganja svezeg betona tokom vremena. Takodje. variranjem kolicine ovih dodataka mogu se dobiti betoni sa konzistencijom u opsegu od krute do tecne. vremenska promenljivost konzistencije mnogo je izrazenija kod drobljenog agregata nego kod prirodnog. Medjutim. vrste i kolicine cementa. njegove kolicine. promena velicine sleganja je narocito izrazena. To zavisi od vrste primenjenog dodatka. najcesce se govori o dodacima tipa plastifikatora i superplastifikatora.

Slika prikazuje kretanje vode (1) i semu raslojene smese u okviru koje figurisu: (2) voda. karakteristike same oplate.Pritisci svezeg betona na oplatu U toku i nakon betoniranja jedno izvesno vreme. Kao sto se vidi. Ovde je dp koeficijent pritiska betona na oplatu koji zavisi od ugla unutrasnjeg trenja (υ) i ugla trenja izmedju betona i oplate (β). . Kao posledica segregacije svezeg betona javlja se nehomogenost ocvrslog betona koja je pracena drasticnim pogorsanjem njegovih fizicko – mehanickih svojstava. Pritisci betona na oplatu su funkcija velikog broja parametara od kojih su osnovni: konzistencija. problem vertikalnog pritiska je u posmatranom slucaju lako resiv. Ovde je γb zapreminska masa svezeg betona u t/m3. visina elementa koji se betonira i brzina punjenja oplate svezim betonom. υ ugao unutrasnjeg trenja svezeg betona a v brzina punjenja oplate svezim betonom u m/h. dok je problem horizontalnog pritiska znatno slozeniji. a na donju stranu oplate dok stoji oplata. beton vrsi pritisak na bocne stranje oplate. (3) sitan agregat i (4) krupan agregat. i najcesce se usvaja da je h1 do 1m. 21. Sa h1 se oznacava dubina sloja betona u kojem se oseca uticaj vibratora.

mvmc≥0. Treba. Posmatrano sa aspekta povecanja cvrstoce betona tokom vremena.9) do 20% (αh = 0. kapilarna poroznost betona pk (%) moze da se prikaze obrascem: pk=0. 23. II – etapa postepenog formiranja strukture ocvrslog betona koju prati povecanje cvrstoce.4αh %.8) ne utice bitno na mehanicka svojstva betona. sto bitno utice na karakteristike betona. kada se dostignuta cvrstoca tokom vremena bitnije ne menja.4αh. Iz ove relacije se zakljucuje da je pri potunoj hidrataciji cementa (αh = 1).4). Ako pretpostavimo da je u 1m 3 svezeg betona prisutna masa vode mv (kg/m3) i masa cementa mc (kg/m3) a stepen hidratacije cementa αh. III – etapa stabilizacije strukture. ipak. etapa formiranja strukture ocvrslog betona i pocetak prelazenja betona u cvrsto agregatno stanje. 22. Tada ce oplata biti izlozena i horizontalnim i vertikalnim pritiscima svezeg betona. velicina pk jednaka nuli. a s druge strane moze se dobiti cementni kamen povecane poroznosti (m v/mc > 0.1mc*mvmc-0.4. napomenuti da nehidratisani cement u kolicini od 10% (αh = 0.Moze se javiti i situacija kada oplata nije vertikalna vec sa horizontalom zaklapa ugao koji je razlicit od 90°. a kao rezultat procesa hidratacije cementa. U zavisnosti od odnosa masa vode i cementa u betonu. a za slucaj mv/mc = 0.Formiranje strukture ocvrslog betona Formiranje strukture betona odigrava se nakon zavrsetka ugradjivanja svezeg betona. izvesna kolicina cementa moze da ostane nehidratisana (m v/mc < 0. Treba napomenuti da se u praksi pokazalo da pri uglovima vecim od 165° svezi beton ne vrsi nikakav horizontalan pritisak na oplatu pa bocne stranice oplata uopste nisu potrebne.Makrostruktura ocvrslog betona . proces formiranja strukture betona se moze podeliti na tri etape: I – pocetna etapa.4).

U prvoj strukturi (I) zrna agregata su na znatnim medjusobnim rastojanjima i njihovo medjudejstvo prakticno ne postoji. treba teziti da cementni kamen obavije zrna i ispuni sve praznine izmedju njih. a kod strukture II vecina svojstava betona zavise kako od cementa tako i od agregata. pri cemu postoji i tanak sloj cementnog kamena na kontaktu susednih zrna. U masi ocvrslog betona moguce je sasvim precizno izdvojiti pojedine strukturne elemente. Dakle. Zrna agregata uglavnom uticu samo na delove cementnog kamena sa kojima su u neposrednom dodiru. S obzirom na izlozeno. U vezi s tim treba poci od jednacine zapremine svezeg ugradjenog betona koja je data u obliku: va+vcp+vp=1 gde je va apsolutna zapremina agregata. dobijaju se betoni boljih fizicko – mehanickih svojstava.Mikrostruktura ocvrslog betona .Kada je rec o makrostrukturi betona. vcp apsolutna zapremina cementne paste. dok praznine medju zrnima ispunjava samo delimicno. 24. pa se moze reci da je makrostruktura ocvrslog betona u principu nehomogena. U strukturi II cementnog kamena je manje i on samo ispunjava prazne prostore izmedju zrna. makrostruktura betona moze da se izrazi u vidu odnosa agregata i cementnog kamena sadrzanih u masi betona. dok je vp zapremina zaostalog vazduha koja obicno nije veca od 1 – 3% pa se najcesce moze zanemariti. jasno se izdvajaju dva strukturna elementa – agregat i cementni kamen. Kod struktura I i III odlucujuci znacaj na beton imaju svojstva cementa dok agregat nije od znacaja. Konstrukcijski betoni u najvecem broju slucaja imaju strukture bliske tipu II i sto je stepen saglasnosti strukture konkretnog betona veci sa navedenom teorijskom strukturom. Za strukturu III karakteristican je manjak cementnog kamena koji samo obavija zrna agregata u tankim slojevima.

kao i poroznost Δp koja moze da bude posledica razlicitih posebnih faktora kao sto je npr. figurise i gelska poroznost pG.06 mm. cvrstoca veze agregat – cementni kamen zavisi od vrste agregata. mikrostruktura podrazumeva definisanje unutrasnje strukture svakog od ovih elemenata odnosno njihove poroznosti. U datoj relaciji pored kapilarne poroznosti pk. Ukupna poroznost cementnog gela moze se prikazati izrazom: pG = 0. kao i analizu kontaktnog sloja na granici ovih elemenata. . hemijska otpornost i dr. Ispitivanja su pokazala da kontaktna zona izmedju agregata i cementnog kamena uvek ima nesto vecu poroznost od ostale mase cementnog kamena. Na primer.006 * αhmc = 0. ova veza biva bitno ugrozena sto dovodi do smanjenja cvrstoce betona. odnosno 2 – 3 precnika zrna cementa. mada se one obicno krecu u granicama 3 – 5% u odnosu na ukupnu zapreminu betona. Ako pretpostavino da se radi o dovoljno kompaktnom i korektno ugradjenom betonu. od njegove eventualne poroznosti.S obzirom da su u ukviru makrostrukture betona definisana dva osnovna strukturna elementa – agregat i cementni kamen. pri zaprljanosti agregata filmom gline ili slojem prasine. mozemo zakljuciti da je: p = pG + pk + Δp (%). Ako ukupnu poroznost betona oznacimo sa p (%). Kontaktni sloj izmedju zrna agregata i cementnog kamena od velikog je znacaja za zajednicki rad ovih komponenata u sklopu ukupne mase betona. Od znacaja mogu biti i pore koje se stvaraju pri upotrebi aeranata.022 * αhmc (%) (za mc u kg/m3).016 * αhmc + 0. Prvi clan u navedenom zbiru predstavlja cisto gelsku poroznost a drugi definise poroznost usled zapreminske kontrakcije gela. Sirina ovog kontakta obicno iznosi do 0. neefikasno ugradjivajne i koja ne bi trebalo da bude veca od 5–6%. od hrapavosti povrsine kao i od cistoce povrsine zrna. Veza agregat – cementni kamen ima uticaja i na druge karakteristike betona kao sto su: vodonepropustljivost. otpornost na dejstvo mraza. najveci udeo u ukupnoj poroznosti imace pore u cementnom kamenu. Prakticno gledano.

Daljim povecanjem vode. Podrucje b prikazuje kolicinu vode pri kojoj se ostvaruje najbolje ugradjivanje betona.Osnovni empirijski izrazi koji definisu zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od vodocementnog faktora (objasni obrazac Skramtaeva) . koje se vrlo efikasno mogu ugraditi. a kako vodocementni faktor (objasniti preko odgovarajucih dijagrama) Ispitivanja su pokazala da pri nepromenjenim sadrzajima cementa i agregata. i pri istom postupku ugradjivanja.25. Ovde treba napomenuti da se pod potpuno zbijenim betonom prakticno podrazumeva takav beton u kome je nakon ugradjivanja zaostalo svega 1 – 3% vazdusnih pora. tipicna kriva koja izrazava ovu vezu prikazana je na slici punom linijom. kriva koja definise zavisnost izmedju cvrstoce betona i kolicine vode ima oblik prikazan na slici. 26. dobijaju se sve plasticnije mesavine. Na bazi ovog dijagrama sledi zakljucak: Za svaku mesavinu betona postoji optimalna kolicina vode koja omogucava da se primenom odredjenog nacina ugradjivanja dobije beton minimalne poroznosti a maksimalne cvrstoce.Kako na cvrstocu betona pri pritisku uticu kolicina upotrebljene vode. suvise krute konzistencije (podrucje a). ali cvrstoca betona opada i raste rizik od pojave segregacije. Leva grana krive odgovara nedovoljno kompaktiranom betonu. Kada se radi o zavisnosti cvrstoce betona pri pritisku od vodocementog faktora. Na slici je isprekidanom linijom prikazana zavisnost cvrstoce pri pritisku od vodocementnog faktora i kod teoretski potpuno zbijenih betona (vp= 0).

Postoji veci broj empirijskih formula koje definisu zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od vodocementnog faktora.  formula Bolomeja: u kojoj vrednost koeficijenta A zavisi od kvaliteta agregata i krece se od 0.  formula Skramtaeva: .  formula Ferea: gde je γsc specificna masa upotrebljenog cementa. Najcesce se radi o uzorcima tipa kocke sa ivicama 20 cm pri starosti betona od 28 dana. k parametar koji zavisi od vrste primenjenog agregata (za recni sljunak k = 4.5). pri cemu svaka od njih daje cvrstocu betona pri odredjenoj starosti dobijenu tacno utvrdjenim ispitivanjem.28. a ω vodocementni faktor. Ako cvrstocu betonske kocke koja odgovara ovoj starosti oznacimo sa fk.0.65. γsv specificna masa vode a k parametar koji zavisi od primenjenog cementa i ima vrednosti u opsegu 180 – 390. onda se mogu ispisati sledece izraze:  formula Beljajeva: gde je fpc klasa cementa.55 do 0. za drobljeni kamen k = 3.

Sve ove karakteristike imaju velikog uticaja na ponasanje betona pod opterecenjem. S obzirom na izlozeno. Ukoliko nivo napona predje odredjenu granicnu vrednost.40 0. za ω > 0. Koeficijenti A1 i A2 zavise od kvaliteta cementa i agregata i njihove vrednosti su date u narednoj tabeli.4.65 0. u betonu postoje i razni defekti. Medjutim.55 A2 0. Sekundarni naponi prouzrokuju pojavu prslina u cementnom kamenu. U pocetku prsline se javljaju u celokupnoj masi betonskog elementa dok se sa povecanjem opterecenja medjusobno povezuju. Takodje. ako posmatramo betonsku prizmu izlozenu delovanju opterecenja ravnomerno podeljenog po povrsinama osnova. Primarnim naponima mogu se smatrati naponi koji odgovaraju idealno homogenom telu a sekundarnim naponi koji predstavljaju razliku izmedju faktickog stanja i primarnih napona. zrna agregata i supljine u betonskoj masi otezavaju i usporavaju rast prslina. Konacno dolazi do potpunog loma u betonu usled prekoracenja cvrstoce na zatezanje. sto je praceno prividnim povecanjem zapremine uzorka. kao sto bi to bio slucaj kod idealno homogenih tela.koja se deli na dva slucaja. U masi betonskog elementa javljaju se znacajni naponi zatezanja. . Krupan agregat i malterski deo rezlikuju se i po mehanickim i po deformacionim svojstvima.Mehanizam loma betona pri pritisku Kao sto je vec pomenuto struktura betona je grubo nehomogena.4 i za ω < 0. necemo dobiti pravolinijske i medjusobno paralelne trajektorije napona u jednom ovakvom elementu. Daljim povecanjem opterecenja pukotine se jos vise otvaraju. Generalno. Medjutim.43 0. u betonu opterecenom na pritisak mozemo razlikovati primarne i sekundarne napone.37 27.60 0. Kvalitet cementa i agregata Visok Normalan Nizak A1 0. otpornost betona na ove napone znatno je manja od otpornosti u odnosu na napone pritiska. u masi betona ce se pojaviti prve prsline.

linija loma ce zaobilaziti zrna agregata. Kao sto pokazuje slika pod a). a na pojedinim mestima preko cementnog kamena. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. a) U slucaju kada je cvrstoca agregata na zatezanje veca od cvrstoce na zatezanje cementnog kamena. moguca su tri osnovna tipa loma betona. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. kao i pojavom magistralnih pukotina na stranama uzoraka prouzrokovanih silom cepanja koju proizvode klinovi. c) Treci slucaj javlja se kada su cvrstoce cementnog kamena i agregata. linija loma ce ici i kroz agregat i kroz cementni kamen. 29.Karakteristicni lomovi betonskih prizmi u realnim uslovima Figure loma prizmaticnog uzorka ce imati jedan od oblika prikazanih na sledecoj slici.28. Tada ce nastupiti mesoviti lom. b) Kada je cvrstoca agregata manja od cvrstoce cementnog kamena. na slici pod b). medjusobno bliske.Osnovni tipovi loma betona Nacelno. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. sto znaci da ce na pojedinim mestima lom biti preko agregata. Druga moguca figura. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. karakteristicna je po samo jednoj ravni smicanja i sustinski je modifikacija slucaja . moguc je lom uzorka pracen pojavom izrazenih klinova na gornjoj i donjoj osnovi.

Pod c) je predstavljena i poslednja moguca figura loma prizmaticnog uzorka. koeficijenti konverzije koji se po pravilu dobijaju na bazi eksperimentalnih ispitivanja. Ova mehanicka karakteristika se ispituje na uzorcima oblika prizme.90 0. Koji od tri navedena oblika loma ce se javiti zavisi od odnosa cvrstoce betona pri pritisku i pri zatezanju. 30. Najcesce su ovi koeficijenti definisani u tehnickoj regulativi. Oblik i velicina ispitivanog tela Odnos cvrstoca pri pritisku kocke ivice 20 cm i odnosnog tela 0. Cesto se.Iako najmerodavije rezultate daju prizmaticni odnosno cilindricni uzorci u praksi su u najsiroj primeni uzorci oblika kocke. pa se javlja potreba svodjenja rezultata dobijenih na jednoj vrednosti uzorka na vrednosti koje odgovaraju nekoj drugoj vrsti.prikazanog pod a). Kocka sa ivicama duzine 20 cm je kod nas usvojena kao normni uzorak za definisanje marke betona. kao i od ostvarene velicine sile trenja na bazama uzorka. Ovu figuru obrazuju prakticno vertikalne prsline koje najcesce zapocinju u temenima malih klinova formiranih u zonama baza uzoraka. razlicitih odnosa poduznih i poprecnih dimenzija. U skladu s tim u primeni su tzv.Cvrstoca betona pri pritisku Cvrstoca betona pri pritisku definise se kao prosecan napon u uzorku izlozenom aksijalnom pritisku pri sili loma. cilindra ili kocke. a za slucaj odredjene starosti betona. U narednoj tabeli prikazani su najcesce korisceni koeficijenti konverzije. medjutim srecu i neku drugi uzorci.95 10 cm Kocka: 15 cm . medjutim istaci da se uticaj trenja ispoljava samu u relativno uskim zonama uzoraka (izsrafirani delovi na slici). Treba.

08 1.20 cm 30 cm 12x12x36 cm Prizma: 20x20x60 cm 10x20 cm 15x30 cm 20x40 cm Cilindar: 10x10 cm 15x15 cm 20x20 cm 1.Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od brzine nanosenja opterecenja i od agregata Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od brzine nanosenja opterecenja je prikazana na sledecem grafiku.8 Mpa/s.00 1.26 1.20 1.2 do 0. odnosno takvom rezimu opterecivanja kod koga se ostvaruje brzina porasta opterecenja od 0.10 Iz vrednosti ovih koeficijenata moze se zakljuciti i sledece: da kocka ima vecu cvrstocu nego prizma i da sto je veci uzorak – manja je cvrstoca.02 1. .05 1.25 1.17 1. Najcesce se za medjusobna poredjenja rezultata razlicitih ispitivanja usvajaju cvrstoce koje odgovaraju vremenu t = 2 min.25 1. pri cemu je pored krivh ispisano vreme koje oznacava ukupno trajanje ispitivanja – od momenta pocetka nanosenja opterecenja do pojave loma. 31.

Na rezultate ispitivanja o kojima je ovde rec utice i agregat. Medjutim, ispitivanja su pokazala da ukoliko je cvrstoca agregata za oko 20% veca od cvrstoce betona, uticaj agregata na cvrstocu prakticno ne postoji, pa se iz tih razloga najcesce u tehnickoj regulativi propisuju minimalne cvrstoce agregata kako bi se na samom pocetku eliminisala mogucnost znacajnijeg uticaja ovog faktora na fizicko – mehanicka svojstva betona. Agregat, takodje, ne utice na cvrstocu betona ukoliko je njegova kolicina u betonu manja od 0,8 m3/m3betona. Cvrstoca betona pri pritisku zavisna je i od granulometrijskog sastava agregata. Naime, sa smanjivanjem sadrzaja krupnog agregata zapaza se i odredjeno smanjivanje cvrstoce betona.

32.Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od kolicine i vrste cementa i od starosti betona

Kada je rec o uticaju cementa na cvrstocu betona, upotrebom cemenata visih klasa, a pri istim ostalim uslovima, uvek ce se dobijati betoni vecih cvrstoca. Vece cvrstoce ce se po pravilu dobijati i pri visim dozama cementa, odnosno pri nizim vrednostima vodocementnog faktora. Ukoliko se posmatra odnos cvrstoce betona pri pritisku u nekom vremenu, moze se zakljuciti da se cvrstoca povecava karakterom eksponencijalne ili logaritamske funkcije, pa u skladu s tim cvrstoca betona starog 28 obicno iznosi 70-80% u odnosu na konacnu cvrstocu betona.U praksi se za definisanje promene cvrstoce betona u toku vremena najcesce koriste sledeci analiticki izrazi:

gde je fp konacna cvrstoca betona, t vreme a b empirijska konstanta;

a – konstanta koja odgovara cvrstoci betona starog jedan dan, b – konstanta koja se odredjuje na bazi poznate cvrstoce dovoljno starog betona.

33.Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od temeprature negovanja

Proces hidratacije cementa na povisenim temperaturama znacajno se ubrzava, pa je cvrstoca betona pri pritisku i fukcija temperature betona. Ispitivanja su pokazala da se hidratacija veoma usporava pri temperaturama sredine nizim od 5°C, a pri temperaturi od -10°C ona prakticno prestaje, dok pri temperaturama iznad 30°C ona se znacajno ubrzava. Imajuci ovo u vidu, moze se zakljuciti da se sa povecanjem temperature negovanja dobijaju kako betoni sa brzim prirastajem cvrstoce tako i betoni sa vecim 28dnevnim i konacnim cvrstocama. Ipak, taj stav se ne moze prihvatiti kao pravilo jer ispitivanja pokazuju da se zagrevanjem betona dobijaju visoke rane cvrstoce ali kasnije cvrstoce mogu da budu cak i nize od onih koje bi se dobile na normalnim temperaturama. Na sledecoj slici prikazuju se rezultati jednog konkretnog eksperimenta izvrsenog na betonu spravljenom sa cistim portland cementom, u uslovima stoprocentne vlaznosti sredine, a uz razlicite temperature ambijenta.

Na slici, pod a), krive t - fp, za vise vrednosti temperatura, a za starosti betona do cca 7 dana, imaju vrlo nagli rast, a kasnije se taj trend znacajno usporava. S druge strane, za slucaj nesto nizih temperatura (10 i 20°C) prirastaji cvrstoce su mnogo ravnomerniji. Na slici pod b) prikazane su krive T – fp na osnovu kojih se moze zakljuciti da beton koji ocvrscava na visim temperaturama uvek ima vece pocetne cvrstoce, dok su kasnije cvrstoce betona uvek nize od cvrstoca koji bi isti beton imao da ocvrscava u normalnim temperaturnim uslovima. Na vrednost cvrstoca betona ima uticaja i vlaznost sredine u toku ocvrscavanja. Temperatura i vlaznost sredine nazivaju se termohigrometrijski uslovi. Primera radi beton koji je ocvrscavao na temperaturi od 35 – 40°C pri vlaznosti vazduha od 20 – 30%, ima i do 40% nizu cvrstocu od betona koji je ocvrscavao na 20 – 25°C i vlaznosti od 70 – 80%. Na konacnu vrednost cvrstoce betona na povisenim temperaturama utice i vrsta cementa.

34.Zrelost betona

Zrelost betona predstavlja zajednicku funkciju vremena i temperature negovanja. Definise se kao proizvod vremena i temperature i sluzi za odredjivanje cvrstoce betona pri pritisku. Na primer: cvrstoca betona posle 3 dana, negovanog na 10°C jednaka je cvrstoci betona posle 2 dana negovanog na 20°C. Koncept zrelosti betona primenljiv je

do temperature od 30°C ili za vise temperatura za starosti betona do 7 dana. Zrelost betona se izrazava u obliku:

M = (T – T0) * tr,

T – konstantna temperatura negovanja, T0 – minimalna temperatura na kojoj se moze odvijati hidratacija cementa (obicno iznosi -10°C) , tr – duzina trajanja negovanja u danima ili casovima. Medjutim, ako je temperatura negovanja promenljiva tokom vremena, izraz glasi:

vreme negovanja tr je izdeljeno na (r-1) intervala, Δtj, a Tj je srednja temperatura u intervalu Δtj.

35.Marka betona

Marka betona je nominalna cvrstoca betona pri pritisku izrazena u MPa koja se prema BAB87 dobija ispitivanjem betonskih kocki dimencija 20x20x20 cm. Kocke se ispituju pri starosti od 28 dana, pri cemu njihova izrada i negovanje moraju da budu u skladu sa BAB87. Premetni uzorci se izradjuju u odgovarajucim metalnim kalupima u kojima moraju da ostanu 20±4 casa i to u prostoriji sa temperaturom od oko 20°C, zasticeni od isusivanja. Nakon toga, betonska tela se vade iz kalupa i stavljaju u vodu, odnosno u prostoriju cija je relativna vlaznost najmanje 95%, a temperatura oko 20°C. Ovako se tela cuvaju do dana ispitivanja. Pre samog ispitivanja uzorci se brisu kako bi se uklonila povrsinska vlaga, a zatim se mere njihove mase. Pri ispitivanju sila pritiska se postepeno povecava od nule do sile loma, i to tako da prirast napona bude izmedju 0,2 i 0,8 MPa/s. Cvrstoca pojedninog uzorka se dobija kao sila loma svedena na jedinicu povrsine (20 x 20 = 400 cm2) i izrazava se u MPa sa tacnoscu od 0,1 MPa.

Ako uzmemo da je fz/fp=k. Vremenski posmatrano. 20.U upotrebi su sledece marke betona: 10. Betoni marki visih od 60 se tretiraju kao specijalni betoni. 35. Ispitivanje savijanjem daje vrednosti cvrstoca pri zatezanju koje su znatno vece od cvrstoce fz. 50. Ispitivanje direktnim aksijalnim zatezanjem najcesce se vrsi na cilindricnim “oslabljenim” uzorcima saglasno narednoj slici. 45. vodocementnog faktora. 40. Kod drobljenog agregata athezija izmedju zrna agregata ia cementnog kamena je veca od athezije koja postoji izmedju prirodnog agregata i cementnog kamena. Ovo mehanicko svojstvo betona zavisi bitno od stanja agregata. 25. a za prednapregnute konstrukcije nize od 30. k = 0. 55 i 60. Vazno je jos napomenuti da se ocena postignute marke betona vrsi po partijama betona. povecanjem vodocementnog faktora cvrstoca pri zatezanju srazmerno opada u odnosu na cvrstocu pri pritisku. dok se kasnije znacajno usporava. pa stoga betoni sa drobljenim agregatom imaju vece cvrstoce pri zatezanju. 30. Cvrstoca pri zatezanju zavisi i od niza drugih faktora: sadrzaja cementa. ugradjivanja i nege betona i drugog. Za armirane konstrukcije ne koriste se marke betona nize od 15. Moze se uzeti da se u prvih 28 dana postize oko 80% konacne cvrstoce pri zatezanju.07 za fp = 50 MPa. za velicinu k mogu se koristiti sledece vrednosti:    k = 0. Razlog tome je sto se predmetna cvrstoca f zs uvek izracunava putem obrazca: . postupka spravljanja. Odnos cvrstoce f z prema cvrstoci fp nije linearan.12 za fp = 20 MPa.10 za fp = 30 MPa.Cvrstoca betona na zatezanje Odredjivanje cvrstoce betona pri zatezanju je nesto slozenije od odredjivanja cvrstoce pri pritisku. koje predstavljaju kolicine betona koje se spravljaju i ugradjuju pod istim uslovima u iste ili razlicite elemente konstrukcija ali u istom vremenskom periodu. k = 0. 15. Pri povecanju kolicine cementa cvrstoca betona na zatezanje se povecava u manjoj meri nego cvrstoca pri pritisku. porast cvrstoce pri zatezanju je intenzivan u prvih 28 dana. Nasuprot tome. 36.

pri ovim ispitivanjima prisutni su i naponi pritiska pa se moze reci da rezultati ispitivanja prikazanom na slici ne predstavljaju prave vrednosti cvrstoce pri zatezanju jed nije obezbedjeno homogeno naponsko stanje zatezanja.fzs=6Mlomabh2 Ovim ispitivanjem najcesce se dobija odnos fz/fzs = 0. prizme ili cilindra silama saglasno narednoj slici. 37.85.45 – 0. Jos valja napomenuti da se tacniji rezultati dobijaju primenom metode prikazane na desnom delu slike jer su sile u trecinama raspona.Cvrstoca betona na zatezanje cepanjem i obrasci za priblizno odredjivanje cvrstoce betona na zatezanje prema BAB87 Ispitivanje cvrstoce betona na zatezanje cepanjem sastoji se u izlaganju uzoraka oblika kocke. Pri granicnoj vrednosti sile P dolazi do cepanja uzoraka stvaranjem magistralnih pukotina koje se protezu vertikalno.60. . Cvrstoce fzckod ovakvih ispitivanja a koje se racunaju po obrascu: fzc=2Pπdl vece su za 15 – 20% od cvrstoca fz. Medjutim. pa se sa dovoljnom tacnoscu moze uzeti da je fz/fsc ≈ 0.

Za odnos cvrstoce betona pri zatezanju savijanjem. . Obrazac glasi: fzm=0. ali uz napomenu da varijacije stvarnih vrednosti ove cvrstoce mogu da budu i do ±30%. kriva (2) – rezultati ispitivanja metodom “cepanja”. 38. kriva (3) – rezultati ispitivanja putem savijanja jednom koncentrisanom silom. f zs.BAB87 daje obrazac za izracunavanje cvrstoce pri aksijalnom zatezanju u zavisnosti od eksperimentalno utvrdjene cvrstoce pri pritisku. Cvrstoca na smicanje.6+0. i cvrstoce pri aksijalnom zatezanju. Sledeca slika pokazuje rezultate jednog konkretnog ispitivanja betona koji pokazuju kolike se razlike mogu dobiti u zavisnosti od primenjenog postupka odredjivanja cvrstoce betona pri zatezanju. fz.25* 3fbk2 gde je fbk (MPa) cvrstoca betona pri pritisku. BAB87 daje relaciju: fzsfz=0. a fzm (MPa) srednja vrednost cvrstoce pri aksijalnom zatezanju.Razlike izmedju cvrstoca betona na zatezanje u zavisnosti od metode ispitivanja. a ≥1 oznaka za donju granicu vazenja izraza.44h≥1 gde je h (m) visina poprecnog preseka elementa. kriva (1) – rezultati ispitivanja direktnom metodom.

on je potencijalno osetljiv na pojedine uticaje. Najcesce se koriste uzorci oblika prikazanih na slici pri cemu se pretpostavlja da su naponi smicanja pri lomu ravnomerno rasporedjeni po povrsini preseka po kome se vrsi smicanje. medjutim. Pogorsanje kvaliteta betona tokom vremena moze biti uzrokovano pogorsanjem svojstava agregata. Otpornost na uticaje fizicke prirode. 39. Metodika odredjivanja cvrstoce betona pri smicanju jos nije dovoljno razradjena. Otpornost na hemijske agense. Cvrstoca betona pri smicanju u velikoj meri zavisi od otpornosti na smicanje krupnog agregata. U svojstva koja odredjuju trajnost betona ubrajaju se:    Vodopropustljivost / vodonepropustljivost. Ti uticaji se generalno mogu podeliti na uticaje fizicke prirode i na hemijske uticaje. Predmetna cvrstoca se dobija po obrascu: fτ=P2Fτ Moze se jos uzeti i da je odnos izmedju cvrstoce pri smicanju i cvrstoce pri zatezanju fτ≈2fz.kriva (4) – velicine izracunate putem prvog izraza po BAB87. . kriva (5) – velicine dobijene preracunavanjem vrednosti prema krivoj (3) putem drugog izraza po BAB87. cementnog kamena ili armature.Trajnost betona Beton se smatra trajnim materijalom. kao i od cvrstoce spoja agregat – cementni kamen.

Na povecanje VDP betona moze se uticati smanjenjem vodocementnog faktora odnoso primenom plastifikatora i superplastifikatora. U grupu uticaja fizicke prirode spadaju:     Zamrzavanje i odrzavanje. VDP betona zavisi od stepena hidratacije cementa odnosno od starosti betona. Primena hemijskih dodataka – zaptivaca takodje moze omoguciti bolju VDP betona. Habanje (abrazija.Vodonepropustljivost betona Vodonepropustljivost (VDP) betona spada u grupu svojstava bitnih za trajnost betonskih konstrukcija. od znacaja za VDP je i efikasnost ugradjivanja koja doprinosi smanjenju dodatne poroznosti. cementni kamen je kapilarno porozan materijal i od velicine kapilarne poroznosti cementnog kamena zavisi i VDP betona. Takodje. Hemijski uticaji na beton su:      Izluzivanje i iscvetavanje. Dakle. 40. Promena temperature. Defekti i prsline koje su posledica uticaja koji nisu nabrojani. Sulfatna agresija. Alkalno – agregatna reakcija. Kiseline i baze. Analizom elemenata strukture betona sa aspekta VDP zakljuceno je da se agregat smatra vodonepropustljivim. Korozija metala. agregat – cementni kamen ne utice u znacajnijoj meri da VDP. erozija. takodje kontaktna zona. Promena vlaznosti odnosno vlazenje i susenje. Vodonepropustljivost betona cesto se ceni na osnovu koeficijenta filtracije k f koji je definisan izrazom . kavaticija). od poroznosti cementnog kamena i od strukture pora tacnije od odnosa otvorenih i zatvorenih pora.

povrsine S = 1. 6. pri razlici hidrostatickog pritiska na dvema granicnim povrsinama od Δp = 1. Gornja povrsina uzorka je slobodna a donja se orapavljuje u zoni kruga precnika 100 mm.kf=Qfv*aS*Δp*t ms ili cms Na bazi ovog izraza proizilazi da je kf = Qfv ona kolicina vode u m3 koja prodje kroz element debljine a = 1. kao i na plocastim uzorcima dimenzija 200x200x150 mm. kao sto je pomenuto. V-4. Uzorci se prave od svezeg betona. pri cemu brojevi 2. nega betona i drugo). 8 i 12 oznacavaju pritisak u barima koje beton mora da zadovolji. Prema ovom standardu ispituju se uzorci oblika kocke ivice 20 cm. Vodonepropustljivost betona se deklarise preko marki vodonepropustljivosti. osnovni faktor propustljivosti betona. Posto je vec receno da poroznost betona zavisi od stepena hidratacije cementa. Uzorci ne smeju imati starost manju od 28 dana. utice vodocementni faktor. . V-6.0 m vodenog stuba. Kao sto se vidi. 41. V-8 i V-12. nacin ugradjivanja. zavisi od niza drugih faktora (cement.0 s. Nemacki standard DIN 1048 propisuje metodu ispitivanja kod koje je dubina kvasenja odnosno dubina prodora vode u masu uzorka jedini kriterijum za ocenu vodonepropustljivosti betona. Sedam dana pre pocetka ispitivanja uzorke treba cuvati u prostoriji temperature od oko 20°C i relativne vlaznosti vazduha od oko 65%. 4. ugradjivanjem u kalupe ili se koriste isti takvi uzorci (kernovi) izvadjeni iz gotove konstrukcije. koeficijent filtracije pocinje naglo da raste za vrednosti mv/mc > 0.5. medjutim.Kako se VDP odredjuje prema nasem standardu a kako prema DIN-u Prema nasem standardu VDP se ispituje na cilindrima precnika 150 mm i visine 150 mm. Ove marke su V-2.0 m. na slican nacin kao sto je to bio slucaj u prethodno opisanom ispitivanju. Na povrsini ovok kruga tokom ispitivanja deluje voda pod pritiskom. a za vreme t = 1. Uzorak se smesta u odgovarajuci celicni sud pri cemu se prostori izmedju suda i uzorka na bocnim stranama zapunjavaju odredjenom masom na bazi voska i bitumena. proizilazi da vodonepropustljivost zavisi i od vremena odnosno od starosti betona.0 m2. Treba. prikazano je na sledecoj slici. Kako na koeficijent filtracije. napomenuti da su u praksi moguca osetna odstupanja od prikazane zavisnosti posto pri jednom vodocementnom faktoru poroznost betona moze biti vrlo razlicita. sto.

a zatim se lome po sredini radi merenja visine prodora vode. M-150 i M-200. pod 3 bara 24 h i pod 7 bara 24 h. vodocementnog faktora. Pri ovome se cesto propisuje i da gubitak mase uzoraka ne sme da bude veci od 5%.Rezim ispitivanja je sledeci: voda deluje pod pritiskom od 1 bar u trajanju od 48 h. posto je ovaj uslov veoma blag. Najcesce se uzima da cvrstoca betona pri pritisku ne sme da se smanji vise od 25 – 30%.Otpornost betona na dejstvo mraza Otpornost da dejstvo mraza podrazumeva sposobnost betona da u stanju zasicenosti vodom podnese visekratno smrzavanje i odmrzavanje. 43. Na povecanje otpornosti betona na mraz moze se uticati primenom hemijskih dodataka – aeranata. danas se sve vise usvaja uslov h ≤ 4cm. Za ispitivanje otpornosti betona prema dejstvu mraza primenjuje se postupak naizmenicnog smrzavanja i odmrzavanja uzoraka zasicenih vodom. M-100. Trajnost betona ce u opstem slucaju biti zadovoljena ako beton ima marku otpornosti na dejstvo mraza min M-100 a za mostovske konstrukcije min M-150. Prema nasem standardu postoje sledece marke betona u odnosu na otpornost prema dejstvu mraza: M-50. sto znaci da ukupno trajanje ispitivanja iznosi 96 casova.Odredjivanje otpornosti betona na dejstvo mraza preko promene cvrstoce pri pritisku . 42. Otpornost betona na dejstvo mraza se zahteva cak i u slucajevima kada u eksploataciji nije direktno izlozen ovoj vrsti agresija zbog obezbedjenja trajnosti. zatim smanjenjem vodocementnog faktora (primenom plastifikatora i superplastifikatora). kao i efikasnim ugradjivanjem koje doprinosi smanjenju dodatne poroznosti. Nakon zavrsetka ovog tretmana uzorci se prvo ispituju na pritisak. hidrostaticki pritisak. Medjutim. Osnovni razlozi koji dovode do desktrukcije betona su:     povecanje zapremine (led ima 9% vecu zapreminu od vode). Smatra se da je beton vodonepropustljiv ako je izmerena dubina kvasenja h manja od 12 cm. Otpornost betona na dejstvo mraza zavisi od razlicitih faktora kao sto su: stepen hidratacije cementa odnosno starost betona. strukture pora i velicine pora. agregata i armature. gde brojevi u okviru ovih simbola predstavljaju broj ciklusa smrzavanje – odmrzavanje koji je beton izdrzao bez vecih ostecenja. razliciti koeficijent termickog sirenja cementnog kamena. osmotski pritisak.

dok ce se preostalih 6 izlagati smrzavanju i odmrzavanju. etalonske uzorke. Za slucaj betona M-50 dovoljno je samo 9 uzoraka – 6 etalonskih i 3 uzorka koji ce se izlagati smrzavanju i odmrzavanju. Standard propisuje sledeci tok ispitivanja: sve uzorke treba 4 dana pre pocetka ispitivanja staviti u vodu tako da budu u potpunosti potopljeni. . Od ukupnog broja. potrebno 15 uzoraka koji mogu biti oblika kocke 15 ili 20 cm. 9 uzoraka predstavljaju tzv. a nakon 4 dana treba ispitati prosecnu cvrstocu pri pritisku na tri etalonska uzorka. Kod ispitivanja betona M-50 smrzavanju i odmrzavanju izlazu se samo 3 uzorka dok se nakon definisanja pocetne cvrstoce betona na tri etalonska uzorka preostala tri drze u vodi i ispituju na pritisak kao i uzorci koji su izlagani tretmanu mraza. Prilikom uporedjivanja dobijenih cvrstoca uzoraka mora se voditi racuna o tzv. Istovremeno. dok se odmrzvanje vrsi u vodi temperature od oko 20°C. sest uzoraka se podvrgava naizmenicnom smrzavanju i odmrzavanju.Otpornost betona na kombinovano dejstvo mraza i soli za odmrzavanje Pored ispitivanja betona na dejstvo mraza cesto se namece i potreba ispitivanja betona izlozenog istovremeno i uticaju soli za odmrazanje jer je praksa pokazala da otpornost betona na dejstvo mraza ne podrazumeva i njegovu otpornost na kombinovano dejstvo mraza i soli. osim za beton M-50. smrzavanje se vrsi na temperaturi od -20°C pri cemu se zahteva da se hladjenje uzorka do ove temperature obavi u vremenu od 1 h.Nas standard propisuje ispitivanje za koje je. I u ovom slucaju cvrstoce etalonskih uzoraka ispitanih pri odgovarajucoj ekvivalentnoj starosti ne smeju da budu preko 25% vece od cvrstoca uzoraka koji su smrzavani i odmrzavani. ili cilindricni uzorci (kernovi) izvadjeni iz gotovih konstrukcija. koja je uvek manja od fakticke starosti uzoraka jer su etalonski uzorci ocvrscavali u vodi temperature od oko 20°C sto im je omogucilo veci prirastaj cvrstoce. n broj naizmenicnih ciklusa smrzavanja i odmrzavanja a parametar c velicina koja zavisi od broja ciklusa u toku 24 h i dobija se iz odredjene tabele. ili 6 + 6 casova za slucaj ispitivanja kocke sa ivicama duzine 20 cm. ekvivalentnoj starosti etalonskih uzoraka te. precnika i visine 15 cm. Ekvivalentna starost se odredjuje na osnovu obrasca: te=ta+c*n gde je ta starost uzoraka u danima na pocetku smrzavanja (najcesce 28 dana). 44. Jedan ciklus smrzavanje – odmrzavanje traje 4 + 4 casova za slucaj ispitivanja kocki sa stranama od 15 cm i cilindara sa dimenzijama Φ = h = 15 cm.

a takodje se registruje dubina i povrsina ljustenja betona koja je bila pod uticajem rastvora soli. 46. prema standardu. To znaci da je potrebno primenjivanje cemenata visokih klasa i niskih vodocementnih faktora. pri cemu treba teziti optimalnom ucescu krupnih frakcija agregata uz minimalno potrebno ucesce sitnih. a isto tako se ove deformacije pri istom opterecenju smanjuju u funkciji starosti betona.1 cm (povrsina jedne strane kocke je 50 cm2) koji se dobijaju izradom u kalupima ili izrezivanjem iz nekog veceg komada betona. pri cemu se kao gornja granica kratkotrajnosti obicno uzima trajanje opterecenja od najvise dva sata. Za odredjivanje otpornosti betona na habanje ne postoji standardna metoda. ipak se kao kratkotrajna tretiraju ona opterecenja cije se delovanje ispoljava u vremenu od nekoliko minuta do nekoliko casova. od vrste naprezanja kao i od cvrstoce i starosti betona. Deformacije betona pri delovanju kratkotrajnih opterecenja zavise od njegovog sastava.Deformacije betona pod uticajem kratkotrajnih opterecenja Mada ne postoje jedinstveni stavovi po pitanju kratkotrajnosti i dugotrajnosti opterecenja betona i betonskih konstrukcija. on se propisuje od slucaja do slucaja. Posle 25 ovakvih ciklusa meri se gubitak mase uzorka. na tacno definisan nacin. Nakon toga. uzorak se podvrgava temperaturi od oko -20°C u trajanju 16 – 18 h. podvrgava delovanju troprocentnog rastvora NaCl. Pored ovoga. . Ispitivanja pokazuju da betoni visih cvrstoca pod opterecenjem pokazuju manje deformacije.Otpornost betona na habanje Kod ove vrste otpornosti betona osnovno je da beton ima dovolju cvrstocu i tvrdocu u povrsinskom sloju koji je neposredno izlozen delovanjima koja dovode do habanja.Kod ovakvih ispitivanja najcesce se primenjuje postupak u okviru koga se u procesu smrzavanja i odmrzavanja povrsina uzorka. Ispitivanja su pokazala da je beton otpornoji na habanje ako ima vecu cvrstocu na pritisak. pa 6 – 8 h na sobnoj temperaturi. mogu se primenjivati plastifikatori i superplastifikatori radi smanjenja potrebne kolicine vode posto ni u kom slucaju ne sme doci do izdvajanja cementne paste na povrsini. Takodje. u slucaju ovakvih betona bolje se pokazao drobljeni agregat. Posto kriterijum otpornosti na habanje nije jedinstven. U primeni je metoda ispitivanja habanja prirodnog kamena. 45. od svojstava njegovih komponenata. To podrazumeva uzorke sa ivicama duzine 7.

Medjutim. sto se objasnjava prisustvom kontaktnih povrsina izmedju cementnog kamen i agregata i pojavom mikroprslina po ovim kontaktima. cementni kamen i agregat. Tokom ovih ispitivanja mere se naprezanja i odgovarajuce dilatacije. a pri rasterecenju saglasno krivoj AD tako da po rasterecenju uvek .Zavisnost deformacija betona od njegovog sastava najbolje ilustruju krive deformacija (ε) – napon (σ) prikazane na narednoj slici. ali se i ovaj oblik krive moze dobiti rezimom diktiranog povecanja napona. pri opterecenju uzorak se ponasa saglasno krivoj OA. Naime. posmatrano posebno. Kriva “2” predstavlja betone manjih cvrstoca. beton uvek ima manje – vise zakrivljen ε – σ dijagram. imaju uglacnom linearne zavisnosti izmedju napona i deformacija. ali se takva kriva dobija i kod svih betona ako se pri ispitivanju koristi rezim diktiranog povecanja napona. Kao sto se vidi. pa ce na osnovu tih podataka crtaju dijagrami koji u opstem slucaju imaju oblike saglasno sledecoj slici. 47.Radni dijagram betona Radni (σ – ε) dijagram koji daje zavisnost izmedju napona i deformacija betona u slucajevima delovanja kratkotrajnih opterecenja dobija se ispitivanjem uzoraka prizmaticnog ili cilindricnog oblika. Analizom krivih dolazi se do zakljucka da se pri jednokratnom izlaganju uzorka kratkotrajnom opterecenju na pritisak dobija deformacija koja se sastoji iz elasticnog i plasticnog dela. Kriva “1” u opstem slucaju odgovara betonima vecih cvrstoca.

Velicina ove deformacije zavisi kako od brzine opterecivanja tako i od brzine rasterecivanja.5) fp. Kod ovakvih ispitivanja kao osnovno javlja se pitanje eliminisanja svih deformacija betona osim elasticnih. Ako ovako definisan modul deformacije oznacimo sa Esek.Modul elasticnosti betona Odredjivanje modula elasticnosti betona vrsi se na prizmaticnim ili cilindricnim uzorcima sa odnosima poduznih i poprecnih dimenzija vecim od 2. pa se s tim u vezi najcesce primenjuju razliciti postupci treniranja uzoraka. generalno se moze govoriti o tangentnom i sekantnom modulu elasticnosti betona. pa se ispitivanje najcesce sprovode saglasno semi prikazanoj na slici. Kao tangentni modul definise se tangens ugla αtg koji zaklapa tangenta na posmatranu krivu u tacki A sa apsciscnom osom. Kod odredjivanja modula elasticnosti uvek se polazi od neke male vrednosti napona. odnosno postupci visekratnog opterecivanja i rasterecivanja.ostaje odredjena trajna (plasticna. dijagram je priblizno pravolinijski pa vazi sledece: ς=E*ε=tgα*ε Velicina E se najcesce definise postupkom opterecenje – rasterecenje kada se ovaj parametar odredjuje iz krive koja odgovara rasterecenju. 48. σd. pokazalo se da nakon odredjenog broja ciklusa opterecenje – rasterecenje funkcija σ – ε u dovoljnoj meri odgovara pravoj liniji ciji nagib definise modul elasticnosti E. S obzirom da je u opstem slucaju radni dijagram betona uvek krivolinijski. dok je sekantni modul tangens ugla α . pri naponima manjim od granice (0.ugla nagiba tetive koja povezuje koordinatni pocetak sa aktuelnom tackom A na postmatranoj krivoj. zaostala) deformacija ε3. .3 – 0. Naime. vezu izmedju napona i deformacije u betonu mozemo prikazati u obliku: ς=Esek*ε Medjutim.

Kao sto se vidi. vrednost E se dobija ispitivanjem prizmaticnih ili cilindricnih uzoraka u okviru kojih je zadovoljen osnos 2 ≤ h/a ≤ 4. BAB87 propisuje sledecu relaciju E=9. a izrazavaju se u MPa ili u Gpa. Za napon σd propisana je vrednost od 0. pa se doslo do niza empirijskih zavisnosti. treniranje betona u naponskom podrucju σg – σd sve dok se zavisnost σ – ε u tom podrucju potpuno ne ispravi. Ispitivanja se sprovode na tri uzorka.25*3fbk+10 GPa za fbk u MPa Posto je modul elasticnosti betona vremenska funkcija BAB87 predvidja da se za starosti betona razlicite od 28 dana E moze takodje odrediti na osnovu napred datog izraza. s tim da postoje jos tri uzorka za prethodno ispitivanje cvrstoce betona fp. pri cemu dimenzija a treba da bude najmanje cetiri puta veca od nominalno najkrupnijeg zrna agregata primenjenog u datom betonu. Modul elasticnosti je i funkcija vremena. Za resavanje prakticnih problema mogu se uspostaviti sasvim prihvatljive veze izmedju modula elasticnosti i cvrstoce betona pri pritisku. On raste sa staroscu betona.5 MPa. Prema nasem standardu. s tim da se za fbk unose vrednosti karakteristicnih cvrstoca koje odgovaraju odredjenim terminima. . sema podrazumeva opterecivanje do napona σ g i rasterecivanje do napona σd. Nakon zavrsetka ispitivanja trazena vrednost modula elasticnosti betona izracunava se putem obrasca: E=ΔςΔε Rezultati se zaokruzuju na 500 MPa. pri cemu se u prvih 28 dana ostvaruje 70 – 80% vrednosti koja odgovara teorijskom slucaju kada je t→∞. tj. dok se za σg uzima vrednost fp/3.

Prema JUS standardu skupljanje betona se ispituje na prizmaticnim ili cilindricnim uzorcima kod kojih je zadovoljen odnos 2 ≤ ha ≤ 4. Stetni efekti plasticnog skupljanja mogu se eliminisati pravilnom i intenzivnom negom. skupljanje nakon zavrsetka procesa vezivanja. plasticno skupljanje moze da bude uzrok pojave prislina i pukotina na povrsinama betona. najmanje 3 komada. ali se ono odvija vrlo brzo. Ukupna deformacija skupljanja se sastoji od:   hidratacionog skupljanja. a . plasticnog skupljanja. veci sadrzaj vode – veca mogucnost zgrusnjavanja mase i zblizavanja cestica. Hidraulicko skupljanje ce se odvijati sve dok se ne uspostavi ravnoteza uzmedju vlaznosti sredine i vlaznosti betona.  Plasticno skupljanje je najvece u poredjenju sa ostalim navedenim oblicima. moze se reci da je ta pojava najtesnje povezana sa stanjem vlaznosti cementnog kamena u betonu.Skupljanje betona Pod skupljanjem betona podrazumevaju se vremenske deformacije koje se ispoljavaju u vidu smanjivanja dimenzija neopterecenih betonskih elemenata priblizno proporcionalno u svim pravcima. Ispitivanja su pokazala da je plasticno skupljanje funkcija kolicine cementa u mesavini. Generalno. u prvih nekoliko casova i po pravilu nije od znacaja za naponska stanja konstrukcija. Hidraulicko skupljanje je funkcija promene vlaznosti cementnog kamena. odnosno betona i posledica je delovanja kapilarnih sila u kapilarnim porama u cementnom kamenu. hidraulickog skupljanja. Zatim se vade iz kalupa i 48 h drze u pijacoj vodi temperature oko 20°C.49. 70% (srednje vlazna sredina) ili 90% (veoma vlazna sredina). Uzorci. cuvaju se u kalupima u vlaznom prostoru od najmanje 90% relativne vlaznosti oko 24 h na temperaturi cca 20°C. Poprecna dimenzija a mora da bude takva da je njena velicina jednaka najmanje cetvorostrukoj vrednosti nominalno najkrupnijeg zrna agregata u betonu. Medjutim. Prvo merenje se vrsi 72 h nakon zavrsetka izrade uzoraka. prakticno tek kada se okonca proces hidratacije. skupljanje usled isparavanja vode tokom perioda vezivanja cementa. a zivisi jos i od kolicine vode. medjutim kako je vlaznost betona u opstem slucaju funkcija procesa hidratacije cementa proizilazi da ce do uspostavljanja ravnoteze doci tek nakon duzeg vremenskog perioda. skupljanje usled kontrakcije produkata hidratacije. Posle 72 h od zavrsetka izrade vade se iz vode i izlazu kondicioniranim termohigrometrijskim uslovima: temperatura od 20°C i relativna vlaznost od 40% (veoma suva sredina). U najvecem broju slucajeva mere se skupljanja ocvrslog betona. odnosno ona skupljanja koja mogu biti od znacaja za naponska i deformaciona stanja konstrukcija pa tako vrednosti koje se dobijaju ispitivanjima predstavljaju zbir hidratacionog i hidraulickog skupljanja.

Od cega zavisi vrednost deformacije skupljanja Skupljanje betona zavisi od temperature i relativne vlaznosti sredina. 51. od vrste i kolicine cementa. granulometrijskog sastava agregata. 50. Takodje. Granulometrijski sastav koji omogucava izradu betona optimalne kompaktnosti uz koriscenje umerenih kolicina cementa. proces razvitka deformacija materijala u toku vremena koji se odigrava bez promene opterecenja. bice moguca dva karakteristicna slucaja: .Tecenje betona Tecenje. levo) ili uredjaji koji rade na principu poluge (na slici. od dimenzija betonskog elementa. desno). nacina ugradjivanja i nege betona i od starosti betona. Skupljanje je vece pri visim temperaturama i pri manjoj relativnoj vlaznosti vazduha. Skupljanje se izrazava u mm/m. takodje smanjuje vrednosti skupljanja. Iz tih razloga ispitivanje tecenja betona uvek se vrsi primenom specijalnih uredjaja koji su u stanju da tokom duzeg vremenskog perioda odrzavaju odredjeni nivo naprezanja. Vece kolicine vode doprinose vecim vrednostima hidraulickog skupljanja. Nacin ugradjivanja je znacajan jer se efikasnim ugradjivanjem utice na smanjenje skupljanja. kod betona se uslovno smatra da nastaje samo delovanjem dugotrajnih opterecenja. Ako pretpostavimo da ce beton biti izlozen konstantnom naponu beskonacno dugo ili dovoljno dugo. Najrasprostranjeniji su uredjaji sa mocnim oprugama (na slici. od vodocementnog faktora. obezbedjuje manje vrednosti skupljanja. Nega betona koja podrazumeva vlazenje betona u prvim danima nakon ugradjivanja.zatim posle 4 i 7 dana. dalja merenja se vrse posle svakih 7 dana do stabilizacije procesa skupljanja i to najkrace 3 meseca. nakon ovoga. tj. vece je kod elemenata manjih dimenzija i kod betona spravljenih sa cementima sa dodacima i sa vecom kolicinom cementa.

od starosti betona. tkεeltk . sto dovodi do loma uzoraka. od vrste i kolicine cementa. doci ce do loma. i slucaj kada ne dolazi do stabilizacije procesa. nacina ugradjivanja i nege betona. Treba napomenuti da ako su naprezanja u betonu visoka nakon odredjenog vremena. dimenzija betonskog elementa. trajnoj cvrstoci betona. Drugi slucaj odgovara visokim naponima naprezanja pri cemu je vrlo tesko sasvim precizno odrediti granicu koja razdvaja navedene slucajeve. granulometrijskog sastava agregata. a pri odredjenoj velicini deformacije. od vodocementnog faktora. Linearno tecenje zavisi od istih faktora kao i skupljanje betona. 52. tk=εtect. vec deformacije tecenja teze beskonacno velikim vrednostima. tzv. tk) koji se definise na sledeci nacin: φt. pa se moze reci da beton ima ovakvo ponasanje u oblasti radnih napona. U praksi se deformacije tecenja najcesce prikazuju putem tzv. pa se cesto govori o cvrstoci betona pri delovanju dugotrajnih opterecenja. slucaj stabilizacije procesa tecenja – kada deformacije teze nekoj konacnoj vrednosti i uzorci ne trpe lom. To su:        temperatura i relativna vlaznost sredine. Lom o kome je ovde rec nastupice pri naponima koji su ponekad i 20 – 30% ispod cvrstoce koja odgovara delovanju kratkotrajnih opterecenja.Linearno tecenje betona Linearno tecenje betona je tecenje kod koga postoji stabilizacija procesa i kod koga za sve deformacije (trenutne i vremenske) postoji uslov proporcionalnosti izmedju napona i deformacija.  Prvi slucaj odgovara niskim vrednostima napona. koeficijenta tecenja υ (t.

na primer. 1. BAB87 dozvoljava da se u slucajevima kada se ne raspolaze eksperimentalno utvrdjenim vrednostima koeficijenata tecenja betona.5 puta vece od deformacija kod pritisnutih elemenata. . strana knjige “Osnovi teorije i tehnologije betona”. moze se naglasiti jos i da “mladi” betoni uvek imaju vece deformacije tecenja. BAB87 definise ovu zavisnost putem velicina prikazanih u narednoj tabeli. tecenje se javlja i kod drugih vrsta naprezanja. 3 uzorka za odredjivanje cvrstoce pri pritisku (f p). Koeficijent tecenja koji se dobija je bezdimenzionalna velicina. Sto se tice deformacija tecenja. Osim kod pritisnutih betonskih elemenata. 53. M.2. 159. deformacije tecenja su 2 – 2.Elasticne i vremenske deformacije betona pri opterecenju i rasterecenju Ako postmatramo deformacije tecenja. Sto se tice zavisnosti koeficijenta tecenja od vremena t i od starosti betona u trenutku izlaganja opterecenju tk. U slucaju smicanja. Primenjuje se isti kondinicionirani termohigrometrijski uslovi kao za merenje skupljanja. a 3 uzorka za merenje ukupnih deformacija (εt) pod konstantnim naponom σk. mogu koristiti velicine koje su date u odredjenoj tabeli (Tabela 5. Muravljov). tk=εt-εst-εeltk Ispitivanja se sprovode na seriji od 9 uzoraka od kojih 3 sluze za ispitivanje skupljanja betona (εs(t)). deformacije tecenja kod elemenata izlozenih zatezanju.5 puta vece od odgovarajucih deformacija pritisnutih elemenata. moci cemo da zakljucimo da postoje uzorci koji su pretrpeli odredjene deformacije tecenja i koji u opstem slucaju po rasterecenju ostaju i izvesnoj meri trajno deformisani. Tako su. εtec je definisana izrazom: εtect.Do velicina εtec i εel se dolazi ispitivanjem a deformacija tecenja.

veza izmedju napona i deformacija u betonu moze da se predstavi relacijom: εt.tk-εst=ςtkEtk1+φt.43 365 0. Od cega zavisi deformacija tecenja Ako se pretpostavi da je beton od vremena tk izlozen konstantnom naponu ςk=ς tk.30 0.25 0.tk.38 0. pa se i o uticaju temperature na vrednosti skupljanja i tecenja mora voditi racuna.73 0.tk.Starost betona u trenutku opterecenja tk(dani) Odnosi koeficijenata tecenja betona u trenutku vremena t i konacne vrednosti koeficijenta tecenja υ(t.10 Vrednosti date u tabeli vaze samo za temperaturu sredine od oko 20°C.68 0. najcesce su betonske konstrukcije u praksi izlozene vrlo znacajnim temperaturnim promenama. Medjutim.80 7 28 do 90 365 0. medjutim. 0.85 0. napon intervalu t – tk nije konstantan vec se menja diskontinualno saglasno slici.tk-εst=ςtkEtk1+φt. u obliku: . izraz se moze prikazati u obliku: εt.48 0.25 90 0.56 3 g.23 0.83 0.15 0.18 28 0. ili kada se pretpostavi da se napon u betonu menja kontinualno.53 0. 54.tk+r=1nΔςtkrEtkr1+φt.30 0. tk)/υ∞ Trajanje opterecenja (t – tk) (dani/godine) 7 14 0.Veza izmedju napona i deformacije tecenja. Ako.

Da bi se odrzala konstantna deformacija.tk-εst=ςtkEtk1+φt. tezeci nekoj konacnoj vrednosti. Promena sila uslovljava i analognu promenu napona po presecima. Na ovaj nacin merena je sila P.tk+tktdς(τ)dτ*1+φ(t. . jedan je od nedovoljno ispitanih fenomena betona. Najcesce su ispitivani uzorci oblika nosaca sa prepustima. u. pod kojom se u opstem slucaju podrazumeva promena napona u materijalu pri konstantnoj deformaciji. Shodno svemu navedenom. odrzavan je nepromenljiv ugib. pri cemu su ovi naponi najcesce odredjivani kod oslonca (presek B). 55.tk=0. odredjenim intervencijama u toku trajanja opita odnosno promenom sile P.85. Za uobicajene starosti betona i uobicajene konstrukcije moze se uzeti da je X∞=Xt∞. Zbog slozenosti navedenih izraza u praksi se cesto pribegava primeni razlicitih uproscenih veza izmedju napone i dilatacije. kako pokazuje slika.εt.τ)E(τ)dτ.75-0. koja se u toku vremena smanjuje.Relaksacija betona Relaksacija betona. optereceni koncentrisanim silama na slobodnim krajevima. relaksacija se moze prikazati u obliku: rt=Δςtς0*100=kΔP(t)P0*100 %.

Velicina k predstavlja koeficijent proporcionalnosti koji je funkcija armature prisutne u elementu koji se ispituje. a za armirane elemente k<1. U slucaju cisto betonskih elemenata k = 1. .0.0.

Betoni kategorije B. transportovani betoni i betoni sa posebnim svojstvima) mogu se proizvoditi iskljucivo u fabrikama betona. osnovni elementi) Fabrika betona u opstem slucaju predstavlja postrojenje sa proizvodnim kapacitetom od najmanje 15 m3/h. vrste. dispozicije. fabrikom betona moze se smatrati i postrojenje kapaciteta ne manjeg od 10 m3/h ako ovakvo postrojenje ispunjava sve uslove propisane standarnom.II OBLAST___________________________________________________________ 56.Fabrike betona (namena. .II (betoni marki MB 30 i visih. Medjutim.

stoga je preporuka da visine figura koje se . o vertikalnoj i parternoj semi. ukljucujuci i agregat. dopremanje agregata do mesta doziranja se vrsi tzv. pa se punjenje mesalice ostvaruje podizanjem komponenata na njen nivo. ne treba koristiti agregat sa samog poda deponije jer je njegova zaprljanost neposredno iznad poda u sloju debljine 20 – 30 cm nedopustivo velika. Takodje. se podizu na odredjene visinske nivoe u odnosu na mesalicu za beton pa tehnoloski proces tece “od gore na dole”. sve komponente betona. bunkeri (silosi) za agregat se obicno koncipiraju tako da zadovoljavaju potrebe najvise jednodnevne ili sedmodnevne proizvodnje jer je agregat najmasovnija komponenta betona.Fabrike betona sa radijalnim boksovima.Nacelno se moze govoriti o dve osnovne tehnoloske seme proizvodnje svezeg betona. Kao sto se moze zakljuciti. agregat je skoro uvek direktno izlozen delovanju atmosferilija sto znaci da se njegova vlaznost u opstem slucaju neprekidno menja. radijalnim skreperima. 57. Sto se tice parterne seme. Pri primeni radijalnih boksova. pojedine ili sve komponente su lagerovane ispod nivoa mesalice. U slucaju vertikalne seme. Tokom istovara agregata treba obratiti paznju da ne dodje do segregacije zrna. U slucaju vertikalne seme proizvodnje. Nacin dopremanja i skladistenja komponentnih materijala Agregat se do bunkera (silosa) najcesce transportuje sistemom transportnih traka koje idu do deponije agregata – mesta lagerovanja koja imaju kapacitete za visednevnu proizvodnju. Zbog toga se vlaznost agregata mora stalno pratiti i vrsiti se neophodne korekture sastava betona. Funkciju deponija za agregat u okviru fabrika betona mogu da imaju i radijalni boksovi koji istovremeno predstavljaju i bunkere za pojedine frakcije agregata. Iz ovih razloga podloga deponije uvek treba da bude izvedena od betona sa odgovarajucim nagibima da bi se omogucilo sto efikasnije odvodnjavanje i time smanjio sadrzaj vode u agregatu.

a masa cementai vode sa tacnoscu od±2%.Mesalice za beton Mesalice za beton u sklopu pogona za proizvodnju betona treba da budu tako odabrane i dimenzionisane da pod pretpostavkom tacnog doziranja komponenata obezbede homogenizaciju mase i omoguce dobijanje predvidjene kolicine svezeg betona u jedinici vremena. Tecni hemijski dodaci moraju se pre upotrebe izmesati. u slucaju duzeg lagerovanja ove vrece treba premestati svakih 10 – 15 dana i to tako da se svaka vreca premesti na drugo mesto i da se okrene. vec da se istovar vrsi tako da se obrazuje vise takvih figura. pa se vrece moraju cuvati u slagalisnim prostorijama sa izdignutim podom.) lageruju se u odgovarajucim silosima koji se obicno tako dimenzionisu da zadovolje potrebe nedeljne proizvodnje. 58. Ukoliko se cuvanju cementa ne pokloni dovoljna paznja. horizontalnom i kosom osom. mesanja mase i praznjenja. dok u drugom slucaju sve navedene operacije teku istovremeno. U prvom slucaju radni ciklus mesalice se sastoji od punjenja mesalice. Bez obzira na nacin skladistenja cementa. Zgrudvani cement se pre upotrebe mora ispitati i ukoliko nije izgubio vezivno svojstvo mora se prosejati. kao i prema datumu isporuke. pa tek onda predje na sledecu visinu od 2 m. Praskasti hemijski dodaci se prvo mesaju sa vodom pa se zatim unose u mesalicu za beton. Podela mesalica za beton moze se napraviti i u odnosu na polozaj ose bubnja u kome se vrsi mesanje komponenata. Kada se govori o nacinu mesanja komponenata. Ove mesalice mogu da budu sa periodicnim i sa neprekidnim (kontinualnim) radom. . Dodaci betona se lageruju u skladu sa upustvima proizvodjaca.obrazuju tokom jednog istovara ne budu vece od 2 m. Mada se u fabrikama betona najcesce primenjuje cement koji se isporucuje u rinfuzi. on vremenom gubi svojstvo veziva i postaje neupotrebljiv. promaje i prekomernog zagrevanja. odnosno klasa cementa). Masa agregata se odredjuje sa tacnoscu od ±3%. Ako se radi o cementu u vrecama. Cement i drugi praskasti materijali (aditivi i sl. Kapaciteti silosa mogu biti razliciti – od 200 do 4000 t. ponekad u obzir dolazi i primena cementa zapakovanog u vrece. U ovim prostorijama treba odvajati pojedine partije cementa prema vrsti i klasi. uvek treba upotrebiti onaj koji je ranije isporucen. preko tih figura. Za odmeravanje komponentnih materijala koriste se najcesce automatski dozatori (vage). pri cemu broj silosa treba da odgovara broju vrsta i klasa cementa (u jednom silosu sme biti lagerovana samo jedna vrsta. U takvim slucajevima treba obratiti posebnu paznju zastiti cementa od vlage. pa se tako u odnosu na ovu osu – osu rotacije – razlikuju mesalice sa vertikalnom. mesalice za beton se najcesce dele na gravitacione mesalice i na mesalice sa prinudnim mesanjem.

to je kolicina svezeg betona koja izlazi iz mesalice. koeficijent izlaza betonske mesavine definise se odnosom: ki=1000Vcem+Vagr. Na ovaj nacin masa u bubnju je podvrgnuta prinudnom kretanju sto omogucava dobijanje vrlo homogene mesavine. 59.Mesalice za beton (koeficijent izlaza betona. a vreme neophodno za dobijanje homogene mase svezeg betona obicno iznosi 1 – 3 minuta. Gravitacione mesalice nisu pogodne za spravljanje krucih betonskih mesavina. Zapremina betona koja se dobija jednim mesanjem (Vb. u donju zonu bubnja. Ako je Vcem (dm3) zapremina cementa a Vagr (dm3) zapremina agregata za dobijanje 1 m3 (1000 dm3) svezeg betona. . proizvodnost mesalica sa ciklicnim radom i godisnja proizvodnja betona) Kapacitet mesalica sa ciklicnim radom se krece od 100 do 4500 litara (dm 3). Protivstrujne mesalice koriste se za slucajeve betona sa krucom konzistencijom.U gravitacionim mesalicama betonska smesa se mesa tako sto se u bubnju koji se obrce oko horizontalne ili blago nagnute ose smesa podize do odredjene kriticne visine nakon cega pada nanize. Odnos zapremine svezeg betona i zapremine cementa i agregata naziva se koeficijent izlaza betonske mesavine i oznacava sa ki. Trajanje mesanja zavisi od tehnologicnosti betona i od krupnoce zrna agregata. To su mesalice kod kojih unutar bubnja koji se okrece brzinom 10 – 20 obrta u minuti postoji sistem lopatica koje rotiraju u suprotnim smerovima.sv) uvek je manja od zbira zapremina komponentnih materijala.

6 – 0. Kao orjentaciona vremena mogu da posluze i vrednosti date u tabeli. koja se izrazava u m3/h. Od homogenosti betonske mesavine zavise i karakteristike svezeg betona pa je zato vazno odrediti optimalno vreme trajanja mesanja u mesalici.Koeficijent izlaza betonske mesavine obicno iznosi 0.7. Ovo vreme se nacelno odredjuje od slucaja do slucaja. predstavlja kriterijum na osnovu koga se ove mesalice svrstavaju u sledece grupe:     mesalice malog kapaciteta (proizvodnost do 20 m3/h) mesalice srednjeg kapaciteta (proizvodnost 20 – 50 m3/h) mesalice velikog kapaciteta (proizvodnost 50 – 100 m3/h) mesalice vrlo velikog kapaciteta (proizvodnost iznad 100 m 3/h) Kapacitete i proizvodnosti mesalica definise proizvodjac. pri cemu se deklarisane vrednosti moraju proveriti kroz probnu proizvodnju. Vreme trajanje mesanja (s) Tip i kapacitet (zapremina) mesalice za beton sleganje sleganje 0 – 2 cm 2 – 6 cm 90 160 180 60 120 150 60 120 150 sleganje preko 6 cm 45 90 120 - 300 litara Gravitaciona 800 litara 1600 litara 300 litara Protivstrujna 800 litara preko 800 litara . Proizvodnost mesalica za beton.

a γc i γa zapreminske mase ovih komponenata. Ma=γc*Vmes1+αγcγa*ki*α kg.Ako se u mesalicu unese kolicina materijala koja tacno odgovara deklarisanom kapacitetu mesalice Vmes. Mc=mcVmes . Pri primeni ovog izraza zapreminske mase cementa i agregata treba uzimati u kg/dm3. na osnovu izraza za koeficijent izlaza betonske mesavine dolazi se do relacije: Mcγc+Maγa=Vmeski. . dolazi se do sledecih relacija za Mc i Ma koje definisu potrebne mase cementa i agragata koje obezbedjuju dobijanje svezeg betona u kolicini Vmes: Mc=γc*Vmes1+αγcγa*ki kg. Kolicine komponentnih materijala se mogu dobiti i na bazi sledecih izraza: Ma=maVmes . Ako se uzme u obzir da mora biti zadovoljen uslov α=mamc=MaMc. Mv=mvVmes . Mad=madVmes. Ako za jednu mesalicu sa periodicnim radom vreme jednog ciklusa mesanja τc odredjeno izrazom: τc=τp+τm+τpr. gde su Ma i Mc mase agregata i cementa u kg koje treba uneti u mesalicu.

.4 – koeficijent neravnomernosti koriscenja mesavina. ili proizvodnost deklarisana od strane proizvodjaca moze da se upotrebi za izbor broja mesalica u okviru jedne fabrike betona. dok ce njena proizvodnost iznositi: p1=nc*Vmes1000 m3h. mesanja i praznjenja mesalice izrazena u minutima. Koeficijenti k1 i k2 imaju sledeca znacenja: k1 = 1. U vezi sa tim treba poci od zadate godisnje proizvodnje konkretnog sistema Q (u m3/god. Ova vrednost. τm i τpr vremena punjenja. potreban broj mesalica u sklopu sistema bice: m=pp1 kom. Φ . gde je p proizvodnost celokupnog sistema u m3/h.2 – koeficijent sigurnosti. pri cemu se vrednost zaokruzuje na prvi veci ceo broj m0.) i primeniti formulu: p=QΦ*T*k1k1.planirani broj radnih dana godisnje. k2 = 1. a T – broj radnih casova dnevno.gde su τp. broj ciklusa mesanja u toku jednog casa za datu mesalicu bice: nc=60τc. Na bazi prikazanih velicina. Nakon usvajanja broja m0 fakticka proizvodnost sistema se moze prikazati relacijom: .

Pored toga treba obezbediti da ne dodje do iscurivanja cementnog mleka niti prekomernog isparivanja vode. Tako.pfak=m0*p1 m3h. jer u protivnom moze doci do izdvajanju krupnih od sitnih zrna. Na slici je prikazana opsta sema transporta betona. Pod transportovanim betonom u pravom smislu te reci podrazumeva se samo beton koji se proizvodi u fabrici betona i koji nakon toga podleze spoljasnjem transportu. Transport betona moze biti spoljasnji i unutrasnji. Beton proizveden na samom gradilistu iskljucivo za potrebe tog gradilista. Unosenje mase prilikom punjenja transportnih posuda mora da bude strogo centricno (naredna slika. prvi slucaj). . na primer treba postupiti u skladu sa slikom. a na bazi nje i dimenzionisati i kapaciteti silosa za agregat i cement. Bez obzira da li se radi o unutrasnjem ili spoljasnjem. sto znaci da ne dolazi u obzir istresanje svezeg betona iz mesalice kako je prikazano na slici u trecem slucaju. transport svezeg betona predstavlja vrlo delikatnu operaciju. kao i svi drugi elementi u sklopu tehnoloskog procesa. Ovoj operaciji se mora posvetiti posebna paznja jer je betonska mesavina u toku transporta izlozena potresima koji mogu prouzrokovati segregaciju.Transport betona – opsta sema i opsta pravila Transport betonske mesavine obuhvata prenosenje homogenizovane smese od mesta spravljanja do mesta ugradjivanja. 60. prvi i drugi slucaj. pa zato treba preduzeti odredjene mere i pre pocetka transporta u pravom smislu. a na osnovu vrednosti pfak mogu se definisati dnevna proizvodnja. ne smatra se transportovanim betonom.

Ovo vreme treba da bude naravno sto krace. pa dodatke treba dozirati tek na licu mesta. silobusi – specijalna vozila za transport svezeg betona sa ugradjenim agitatorima – uredjajima za uzburkavanje betonske mesavine. mada se merodavni zakljucci mogu izvesti samo na bazi konkretnih ispitivanja. Aditivi tipa plastifikatora i superplastifikatora takodje mogu imati uticaj na maksimalno vreme transporta. postupak treba da se izvede saglasno prvom slucaju prikazanom na sledecoj slici. tzv. transport betonske mesavine mora da se obavi u odredjenom vremenu. Ako i pored svih preduzetih mera beton na mesto ugradjivanja ne stigne onakav kakav je izasao iz mesalice.Transportovani beton – definicija i sredstva spoljasnjeg transporta Transportovani beton je beton koji se karakterise spoljasnjim transportom. . S obzirom na vremenski karakter procesa hidratacije cementa. To su sledeci tipovi vozila:   kamioni – mesalice. Temperatura svezeg betona (°C) Maksimalno vreme transporta (minuti) 5 – 10 120 10 – 20 90 20 – 30 45 Na maksimalno vreme transporta ce uticati i eventualna primena aditiva tipa akceleratora i retardera. odnosno transportom od fabrike betona do mesta ugradnje. Kao orjentacione vrednosti maksimalnih vremena transporta betonskih mesavina spravljenih sa portland cementima mogu se uzeti vrednosti date u tabeli. a pri tom se mora voditi racuna da se ugradjivanje zavrsi pre pocetka vezivanja cementa. Beton se sredstvima spoljasnjeg transporta moze transportovati i na 50 i vise kilometara. odnosno neposredno pre ugradjivanja jer se smatra da vreme od spravljanja do ugradjivanja takvog betona sme iznositi najvise 45 minuta. 61. Transportna sredstva o kojima je ovde rec spadaju u kategoriju drumskih vozila. pre samog ugradjivanja treba ga jos jednom izmesati. pa se i ona mora uzeti u obzir. Na sve ovo uticaj ima i spoljasnja temperatura. automikseri kapaciteta 1 – 10 m3.Ukoliko se pri transportu betonske mesavine vrsi njeno prebacivanje sa jednog transportera na drugi.

Mora se napomenuti da domaci standard potpuno iskljucuje mogucnost koriscenja automiskera kao mesalice za beton. Ukoliko se radi samo o transportu vec spravljenog betona. Koriscenjem iskljucivo spoljasnjeg transporta svezeg betona mogu se izvoditi radovi saglasno narednoj slici. pak. pod uslovom da se betonska mesavina transportuje u odgovarajucim posudama – korpama. Krace vreme je. odnosno u roku od 1h ako je u pitanju vozilo bez uredjaja za uzburkavanje betonske mesavina. a da se voda moze dodati iz sopstvenog rezervoara neposredno pre istovara ovako dobijenog svezeg betona. Maksimalno dozvoljeno vreme moze varirati u zavisnosti od vremenskih uslova. Lagano mesanje o kome je ovde rec vrsi se brzinom od 2 – 6 obrta u minuti. U automikseru (naredna slika) beton se moze spravljati kao u svakoj mesalici. Prema nasem standardu betonska mesavina mora da bude izrucena iz transportnog vozilu u roku od 2 casa od momenta doziranja vode u fabrici. vec samo u izuzetnim slucajevima dozvoljeno je direktno doziranje superplastifikatora. ako se transport obavlja vozilom sa uredjajem za uzburkavanje. Na ovaj nacin omogucen je brz istovar betonske mesavine. Korpe ovakvih vozila su okretne i pri istovaru mogu da se rotiraju i za ugao od oko 80°. pa se tako dozvoljava duze vreme ako se radovi izvode u hladnim i vlaznim klimatskim uslovima. . mogu se primenjivati i silobusi. cime se dobijaju konstrukcije visokih kvaliteta. ili kada se koriste aditivi ubrzivaci. saglasno sledecoj slici. Velika prednost transportovanog betona je u tome sto on u sustini predstavlja beton proizveden na industrijski nacin. kamioni – kiperi i obicni kamioni sa ravnim platformama. sto znaci da se cvrste komponente mogu uneti u njegov bubanj i laganim mesanjem dovesti do potpune homogenizacije.   damperi. Prema istom standardu ne dozvoljava se dodavanje vode za vreme transporta betonske mesavine. sto je znatno manje od brzine mesanja neophodne za dobijanje svezeg betona po dodatku voda a koja treba da iznosi 10 – 20 obrta u minuti. dozvoljeno ako se radovi izvode po vrucini a beton je spravljen sa vecom kolicinom cementa. ili u slucaju kada se koriste aditivi usporivaci.

a transportne brzine se krecu od 0. japaneri) prenosne celicne posude kapaciteta 0.62.Unutrasnji transport svezeg betona Unutrasnji transport svezeg betona obuhvata transport od odredjenog mesta na gradilistu gde se beton iz sredstva spoljasnjeg transporta neposredno prebacuje u neko sredstvo unutrasnjeg transporta. Isto tako. koje se transportuju putem kranova vagoneti trakasti transporteri pumpe za beton i drugo. transportni konvejeri. kao sto su:    rucna kolica sa jednim tockom (tzv. tzv.    Trakasti transporteri ili tzv. Danas se sve vise srecu i transportni konvejeri koji cine celinu sa automikserima.Pumpe za transport svezeg betona i “pumpani” betoni . Sirine traka obicno iznose 300 – 700 mm.5 – 3. Viljuskari su u stanju da osim horizontalnog vrsi i vertikalni transport do maksimalnih visina od 2. Izbor konkretnog sredstva unutrasnjeg transporta zavisi uglavnom od potrebnog ucinka i konzistencije svezeg betona.0 m3.05 – 3 m/s. Za unutrasnji transport koriste se razlicita sredstva.0 m. viljuskari – vozila koja su snabdevena kiblama raznih oblika i konstrukcija. U ovakvim slucajevima duzina trake iznosi do cca 12 m. tacke). najcesce zapremine do 1 m3. Ova vrsta transporta se moze koristiti samo do odredjenih nagiba koji zavise od konzistencije svezeg betona.3 – 1. Kao vrlo fleksibilno sredstvo transporta svezeg betona u uslovima prefabrikacije znacajnu primenu imaju tzv. 63. unutrasnji transport je i transport od gradilisnog pogona za proizvodnju betona do mesta ugradjivanja. rucna kolica sa dva tocka (tzv. najvecu primenu imaju pri gradjenju masivnih betonskih konstrukcija. kible.

pri cemu je jedna od najjednostavnijih tzv. mera sleganja betona treba da se krece u granicama 5 – 14 cm. Pneumatske pumpe sastoje se iz suda pod pritiskom.5 bara. ni u kom slucaju ne sme doci do izdvajanja vode ili pojave segregacije. prikljucne cevi za dovod komprimovanog vazduha i transportne cevi. Da bi se beton mogao transportovati pomocu pumpe za beton. kao sredstva unutrasnjeg transporta. ponekad se kombinuje rad vise ovakvih pumpi da bi se omogucilo ravnomernije snabdevanje betonskom mesavinom. pa se tako cesto govori o pojmu pumpabilnost svezeg betona. ili pumpe neprekidnog dejstva konstruisane su tako da se u njima u toku rada stvara vakuum. Mesta promene pravca kretanja betonske mesavine. pogodniji su cementi sa finijim mlivom.Danas se vrlo siroko. a visina dizanja moze da bude i blizu 20 m. gumenih ili spiralno uvijenih metalnih cevi. Pumpe za beton mogu da budu stabilne i mobilne. pa se na taj nacin betonska mesavima isisava iz sabirnog kosa i preko komore za vakuumsko pumpanje ubacuje u transportnu cev. Precnici cevovoda se krecu u granicama 8 – 20 cm. lomovi cevi. pod cijim uticajem ce doci do potiskivanja svezeg betona kroz transportnu cev. najsiru primenu imaju mobilne pumpe – tzv. a radni pritisci u cevovodu obicno iznose 1. cement. Princip rada ovakvih pumpi je sledeci: sud pod pritiskom se pre pocetka rada pumpe puni betonskom mesavinom.5 – 3. prouzrokuju gubitke i smanjuju ucinak pumpe. Klipnih pumpi ima vise vrsta. plasticnih. To su pumpe montirane na sasijama kamiona ciji je horizontalni domed oko 17 m. Princip rada klipnih pumpi se vrsi u mehanickom potiskivanju betonske mesavine kroz cevovod povezan sa pumpom. Cevovodi kroz koje se beton transportuje od pumpe do mesta ugradjivanja mogu biti od celicnih. S obzirom da se radi o diskontinualnom transportu. Od svih pumpi. pri cemu mogu da transportuju beton na duzinu do 100 m i na visinu do oko 30 m. pumpa neposrednog dejstva. Radni ucinak ovakvih pumpi iznosi i do 40 m3/h. Brzina kretanja betona kroz cevovod iznosi 1. primenjuju tzv. pumpe za beton koje mogu da budu raznih tipova – klipne. da bi na kraju u njega bio uveden komprimovan vazduh. Na pumpabilnost svezeg betona uticu:   konzistencija. odnosno tzv. bezklipne (vakuum – pumpe) i pneumatske.5 m/s. zatim se sud hermeticki zatvara. Vakuum – pumpe. on mora imati neka posebna svojstva. kohezivnost.  . Ucinak jedne ovakve pumpe iznosi 10 – 20 m3/h. Ucinak ovakvih pumpi iznosi 40 – 50 m3/h.5 – 2. autopumpe. Putem njih se beton moze transportovati po horizontali do oko 400 m i na oko 50 m po vertikali.

Takodje u svim slucajevima treba uzeti u obzir eventualnu upotrebu pojedinih dodataka betonu (ubrzivaca. Oplata se puni ili neposrednim sipanjem betonske mesavine iz transportnog sredstva ili putem odgovarajucih levkova – vodjica za svezi beton. konzistencije vremena proteklog od spravljanja do dopremanja do datog mesta. usporivaca. Prema nasem standardu pocetak vezivanja vecine nasih cemenata ne sme biti kraci od 60 minuta. superplastifikatora). odnosno 1/4 precnika cevi Φ za cevi ispod 100 mm. Ugradjivanje betona treba da se zavrsi pre pocetka vezivanja cementa. Ukoliko se beton sipa sa vece visine treba primenjivati posebne levkove – vodjice prikazane na narednoj slici. Smatra se da betone krucih konzistencija pri suvom i toplom vremenu treba ugraditi najkasnije do 1 h. razastiranje svezeg betona. koje ne sme biti vece od 1/3 precnika cevi Φ za cevi vece od 100 mm.Ugradjivanje betona – definicija i opsta pravila za punjenje betona u oplatu. Pre pocetka rada pumpu treba “podmazati” tako sto ce se kroz cevi propustiti oko 0. 64. cevi treba ocistiti sa unutrasnje strane propustanjem sundjeraste lopte odgovarajuceg precnika i ispiranjem cistom vodom sa posebnom paznjom na spojevima cevi koji moraju biti dobro ocisceni i sa spoljne i sa unutrasnje strane.5 m. Podrazumeva se da beton mora odgovarati postavljenim zahtevima u pogledu sastava. plastifikatora. . Po zavrsetku rada. Pod ugradjivanjem betona podrazumeva se:     punjenje oplate. zbijanje – kompaktiranje betonske mase i zavrsna obrada gornje povrsine izbetoniranog elementa. u protivnom beton se mora baciti. Zavrsna obrada betona Ugradjivanje betona je faza tehnoloskog procesa izvodjenja betonskih radova koja sledi nakon faze transporta svezeg betona. maksimalno zrno agregata. a pri vlaznom i prohladnom vremenu najkasnije do 2 h nakon zavrsetka mesanja.5 m3 betona onog sastava koji ce se transportovati ali bez najkrupnije frakcije agregata. Treba voditi racuna da ne dodje do segregacije betona pa stoga prilikom ugradjivanja beton ne sme slobodno da pada sa visine vece od 1. Kod plasticnijih konzistencija to vreme moze da bude i duze ali se uvek mora utvrditi prethodnim ispitivanjima.

pa i u takvim slucajevima sipanje betona u oplatu treba vrsiti pomocu odgovarajucih levkova kako nalaze sledeca slika. Prilikom betoniranja horizontalnih ploca beton treba nanositi – razastirati – na nacin prikazan na sledecoj slici. moze se primenjivati i ubacivanje betona na nacine koje pokazuje sledeca slika. . Kao sto slika pokazuje. bez segregacije. kroz vertikalni zljeb koji se naziva “kesom” snestenom u otvor u oplati.I pri manjim visinama sipanja betona treba voditi racuna o mogucnosti segregacije. Proces zavrsne obrade beton na red dolazi nakon zavrsetka kompaktiranja svezeg betona. Na istoj slici takodje je dat i primer neispravnog ugradjivanja betona. Desno je prikazan neispravan nacin ugradjivanja. Ukoliko se radi zidovima ili stubovima vecih visina. osim levka – vodjice. Sastoji se u izravnjavanju odnosno zagladjivanju gornje povrsine i moze se vrsiti nekim od rucnih alata koji su prikazani na sledecoj slici. Betoc ce prvo ispuniti ovu “kesu” pa nakon toga. je dat i primer neispravnog razastiranja. Ako se vrsi betoniranje zidova i stubova manjih visina treba raditi na nacin prikazan na narednoj slici levo. Pod b/. beton se ubacuje sa bocne strane. i oplatu. U slucajevima koriscenja trakastih transportera za prevoz betonske mesavine do mesta ugradjivanja treba postupiti na nacin prikazan na sledecoj slici.

Oprema za zbijanje betona Zbijanje. U povrsinske vibratore ubrajaju se i tzv. odnosno kompaktiranje betona sledi nakon razastiranja betona u oplati. vibrodaske i vibrogrede. 65. vibroletve. Unutrasnji (dubinski) vibratori – pervibratori imaju najsiru primenu u poredjenju sa ostalim tipovima vibratora za beton. koje se jednim imenom cesto nazivaju i vibroravnjacama i najcesce se koriste za zavrsnu obradu – zagladjivanje betonskih povrsina. primenom razlicitih postupaka vibriranja u masi betona posle cega u masi betona ostaje 1 – 3% zaostalih mehurica vazduha. Dubina dejstva ovakvih uredjaja je maksimum 25 cm. ova obrada se moze vrsiti i mehanickim (vibracionim) napravama – vibroravnjacama. Povrsinski vibratori se koriste kod ugradjivanja betona u povrsinske elemente kao sto su podovi. Prema nacinu delovanja vibratori se dele na:     povrsinske vibratore. Naredna slika prikazuje jedan pervibrator.5 – 1.0 m/min. Princip rada ovih uredjaja sastoji se u tome da se u masu svezeg betona unese telo koje vibrira – pervibratorska igla. oplatne vibratore i vibrostolove. pri cemu podatak o ovom radijusu daje proizvodjac. Radijus dejstva pervibratora se najcesce krece u granicama 25 – 75 cm. Najcesce se radi masinskim putem. . Izgled jednog povrsinskog vibratora dat je na sledecoj slici. unutrasnje vibratore (pervibratore). mada je korisno to i eksperimantalno proveriti. ploce. a orjentaciona brzina premestanja ovih vibratora iznosi 0. Sloj betona koji se vibrira ne bi trebalo da bude deblji od 70 cm. kolovozne konstrukcije i drugo. Vreme rada na jednoj poziciji obicno iznosi 20 – 60 s.Takodje.

Unutrasnji vibrator – pervibrator moguce je primeniti u slucajevima kada je debljina sloja koji se vibrira najvise 70 cm i ova vrsta vibratora je generalno najrasprostranjenija u poredjenju sa ostalim vibratorima. tako da se vibracije ove ploce prenose na celokupan sistem koji sacinjavaju kalup i betonska masa u njemu. za povrsinske elementa tipa ploce. Ucinak povrsinskih vibratora se izracunava po obrascu: . koriste se oplatni – spoljasnji vibratori. Vreme rada ovakvog vibratora na jednom mestu iznosi 50 – 90 s. Kada se radi o tankim vertikalnim zidovina. kolovozne konstrukcije i slicno najcesce koristi povrsinski vibrator. Pri primeni oplatnih vibratora vaznu ulogu ima i oplata koja treba da bude dovoljno cvrsta da se tokom vibriranja ne bi ostetila. Vibrostolovi imaju najsiru primenu u prefabrikaciji odnosno u uslovima gde postoji velika proizvodnja serije elemenata istog tipa. do 14 m duzine. kao i njegovih dimenzija. a opet i dovoljno elasticna kako bi se vibracije sa vibro – uredjaja prenele na betonsku masu. Velicina vibrostolova moze da varira od 1 x 2 m. Primer izgleda vibrostola pokazuje naredna slika. ili kada zbog dimenzija elementa ili gustine armature ne mozemo primeniti unutrasnje vibratore. a rastojanje izmedju susednih pozicija ne treba da je vece od 1.5Rd (Rd – radijus dejstva). Ucinci razlicitih vrsta vibratora Izbor opreme za zbijanje betona se moze napraviti na osnovu konkretnog elementa konstrukcije koji se betonira. 66.Izbor opreme za zbijanje betona. Primer toga je betoniranje tankih vertikalnih zidova.U zavisnosti od konzistencije. Tako se. Koriste se u slucajevima kada zbog dimenzija elemenata i gustine armature ne postoji mogucnost primene unutrasnjih vibratora. Vibrostolovi su takvi uredjaji kod kojih se na gornje horizontalne ploce postavljaju celokupne oplate ili kalupi. gde postoje velike proizvodne serije elemenata istog tipa. sto podrazumeva njihovo premestanje. Oplatni (spoljasnji) vibratori su vibro – uredjaji koji se pricvrscuju za oplatu. Izgled oplatnog vibratora predstavljen je na narednoj slici. mada se moze raditi i sa manjim brojem vibratora. do znatno duzih. Dejstvo oplatnih vibratora se prostire do dubine od najvise 25 cm. Pri betoniranju takvih konstrukcija koristi se veci broj ovakvih vibratora rasporedjenih po spoljasnjim povrsinama. podovi. duzina vibriranja na jednoj poziciji iznosi 20 – 40 s. Vibrostolovi se najsire primenjuju u uslovima prefabrikacije.

/min.U=3600F*h0t1+t2ku m3/h. f – frekvencija prinudnih oscilacija (najcesce 6000 vib.5 mm). d (m) – debljina elementa koji se ugradjuje. Rd – radijus dejstva vibratora. I0 – moment inercije preseka oplate.85). gde je E0 – modul elasticnosti materijala oplate. razmak izmedju njih treba da bude: lmax=3*4E0I0m0f2. tc (s) – vreme jednog ciklusa koji se sastoji od vremena rada na jednoj poziciji (20 – 40 s) i premestanja na novu poziciju (oko 10 s). gde je F (m2) radna povrsina vibratora. U ovim izrazima je L (m) – duzina radnog dela vibratora. m0 – masa jedinice duzine oplate. Kada je rec o oplatnim vibratorima. t1 i t2 – radni ciklus vibratora (vibriranje i premestanje) i ku – koeficijent korisnog dejstva (najcesce 0.Tehnicki uslovi za oplate . Ucinak dubinskih vibratora – pervibratora moze se prikazati na sledeca dva nacina: U=60*L*Rd2 m3h.85). 67. ku – koeficijent koristnog dejstva (0. h0 – debljina plocaste konstrukcije.1 – 1. amplitude velicine 0. U=2Rd2*d3600tcku m3h.

Pored navedenog. To se ostvaruje primenom ravne i glatke oplate. . Izbor tipa oplate se vrsi u zavisnosti od:    vrste elementa odnosno konstrukcije koja se betonira. Delovi oplate koji trajno ostaju ugradjeni u beton ne smeju imati stetnog uticaja na beton ili armaturu. impregnisani karton. unutrasnje povrsine oplata moraju da budu ciste i prema potrebi premazane nekim zastitnim sredstvima. keramicki proizvodi (blokovi ispune za izradu medjuspratnih konstrukcija). ekspandirani polistiren). usvojene tehnologije gradjenja i ekonomskih parametara. Od oplate se takodje zahteva i laka demontaza bez ostecenja betonskih povrsina. Da bi se obezbedilo lako skidanje oplate i dobar izgled povrsina gotovih konstrukcija. plasticne mase (polivinilhlorid. Da bi se ovo sprecilo mogu se primeniti postupci dodatnog opsivanja. polietilen. Ova sredstva se uglavnom primenjuju da se smanji prijanjanje oplate i betona i da se iskljuci mogucnost zadrzavanja mehurica vazduha na kontaktu beton – oplata. sper – ploce. guma. niti je prisutna obrnuta pojava. Oplata mora da zadovoljava odredjene uslove u pogledu hermeticnosti spojeva.Oplate su pomocne konstrukcije pomocu kojih se formiraju projektovani oblici betonskih elemenata. Oplate se izradjuju od razlicitih materijala:        drvo (daske. obradom ivica elemenata – spojeva oplate. primena aluminijuma moze imati stetne posledice na beton. umetanja sundjerastih traka ili popunjavanja elasticnim kitovima. panel ploce. U vezi sa ovim treba obratiti paznju na sledece:   celik ne deluje stetno na beton. ploce od lesonita). beton (prefabrikovani elementi). Spojevi opsivke pod pravim uglom trebalo bi po mogucstvu da budu obradjeni na nacin prikazan na sledecoj slici. u koje se ugradjuje sveza betonska masa i u kojima se obavlja potrebna nega betona. celik (limovi razlicitih debljina i profila). sto znaci da ne sme doci do gubitka cementne paste. mera koja olaksava skidanje oplate i povecava njen rok upotrebe je i izrada bocnih strana u nagibima 10:1 do 20:1. sa orijentacijom “od betona”.

veliku primenu pri izradi savremenih drvenih oplata imaju i industrijski proizvodi na bazi drveta. u prvom rede vodootporne sper – ploce.  ovolo brzo korodira u betonu. pokazuje naredna slika. postize smanjenje vremena izrade oplate za 10 – 30%. drvene oplate se i danas siroko koriste u gradjevinarstvu. pogotovo ako je u dodiru sa armaturom. cink se moze ugradjivati u beton ali ne sme doci u dodir sa armaturom. Primenom ovako ukrupnjenih elemenata. mogu da se koriste i oplate sastavljene od panela vecih dimenzija koji se dobijaju spajanjem potrebnog broja dasaka ili oblikovanjem vecih komada sper – ploca. Za izradu pojedinih konstrukcijskih elemenata kao sto su stubovi. Kao sto se vidi. Kako to izgleda. bakar i njegove legure mogu korodirati ako su u betonu prisutne pojedine cestice. vertikalni i horizontalni pritisci svezeg betona. 68. dejstvo vetra i drugo. vibracije pri kompaktiranju betona. Pored klasicne rezane gradje.Celicne oplate . narocito pri izvodjenju jednostavnijih elemenata i pri izvodjenju unikatnih elemenata i kontrukcija. a ako se u betonu uspostavi kontakt izmedju bakra i armature. 69. Sledeca slika prikazuje primer drvene oplate za gredni armiranobetonski element.Drvene oplate Iako u nesto manjem obimu nego ranije.  Uticaji koji mogu delovati na jednu oplatu u opstem slucaju su sledeci: udari pri punjenju oplate svezim betonom. Da bi oplata bila u stanju da primi sve navedene uticaje mora da ima odgovarajucu krutost i stabilnost kao i da bude projektovana i izvedena u skladu sa vezecim propisima. kao podupiraci oplate mogu da se koriste i celicne cevi. zidovi ili ploce. doci ce do korozije celika.

prostorne blok – oplate koje najvecu primenu imaju pri izvodjenju temelja – samaca sa stepenasto oblikovanim stopama. Za ovakvu oplatu je karakteristicno da pri njenom skidanju nije potrebno razdvajanje pojedinih delova vec se skidanje oplate obavlja uz pomoc hidraulickih presa ili kranova. Pokretne oplate . ali one i kao takve imaju opravdanje za primenu jer se radi o industrijskom nacinu proizvodnje elemenata. Kao primere oplata (kalupa) od celika za izradu montaznih elemenata mozemo navesti oplatu za izradu pregradnog betonskog elementa i kalup za izradu montaznog stepenisnog kraka.Celicne oplate se najcesce primenjuju u prefabrikaciji betonskih elemenata. U novije vreme sve cescu primenu imaju unificirane celicne oplate inventarskog tipa koje sluze za izvodjenje nekih jednostavnijih elemenata kao sto su stubovi. Primer jedne takve oplate je na sledecoj slici. Primer jedne takve oplate prikazuje naredna slika. (2) bocne strane sa komorama za paru. Osnovni elementi i izlged jednog ovakvog sistema prikazani su na sledecoj slici. pokazuje oplate jednog stuba i zida dobijene sklapanjem inventarskih delova. kada se od oplata zahteva veliki broj obrta.Tipizirani sistemi oplata (oplate – stolovi. zidovi ili grede. pak. prenosne oplate i tunelske oplate). U okviru ove oplate prisutni su sledeci elementi: (1) donja strana. (3) oplatni vibratori i (4) cevcice za ispustanje pare. Naredna slika. U oba slucaja radi se od veoma komplikovanim celicnim konstrukcijama. 70. Od celika se izradjuju i tzv.

“Noe”. a ako je moguce i citave povrsine stanova. sastavljena je od unutrasnjih i spoljasnjih panela koji se napravljeni tako da se lako mogu odvojiti od ocvrslog betona.5 do 6.0 – 2. odnosno elemenata panelnog tipa razlicitih dimenzija. Primenjuju se za betoniranje konstrukcija izduzene forme i konstantnog profila kao sto su tuneli i kolektori. kao sto slika pokazuje.5 m.Za izvodjenje konstrukcijskih elemenata unificiranih oblika i dimenzija mogu se primenjivati i odredjeni tipizirani sistemi oplata. Sastoje se od horizontalnih platformi i od teleskopskih potpora. . cak i do 500 puta. Ove oplate takodje imaju i tockove za premestanje iz jedne u drugu poziciju. Jedna oplata ovog tipa. “Batimetal”. Sirine pojedinih sekcija variraju u granicama 2. Postoji vise sistema ovih oplata od kojih su najpoznatiji: “Hinebek”. “Unitor”. Primenjuju se za raspone konstrukcija od 2. Tunelske oplate se iskljucivo prave od celika.0 m. “Peri” i drugi. Tunelske oplate spadaju u oplate prostornog tipa jer omogucavaju istovremeno betoniranje i zidova i medjuspratnih konstrukcija. Prenosne oplate sluze za izvodjenje betonskih zidova. Dimenzije oplata – stolova se biraju tako da njihove platforme po mogucstvu pokriju celokupne povrsine pojedinih soba u okviru stanova. Primenom ovakvih oplatnih sistema obezbedjuje se vrlo veliki broj upotreba. Pokretne oplate karakterise mogucnost pomeranja u horizontalnom pravcu po odgovarajucim kolosecima. Oplate – stolovi sluze za betoniranje medjuspratnih konstrukcija tipa puna ploca.

silosi. Povezivanje kruzne oplate vrsi se steznim okovima. i predstavljaju najbrzu i najkvalitetniju izradu fasada i fasadnih elemenata.gumene oplate. Specijalne oplate Klizna oplata se primenjuje za betoniranje visokih konstrukcija sa nepromenjivim poprecnim presecima kao sto su stubovi. Gumene oplate daju povrsinsku obradu fasada bez dodatnog napora i troska radne snage ili materijala. lake. U specijalne oplate mogu se svrstati oplate od kartonskih cevi. Sledeca slika pokazuje kako izgledaju neke kartonske i betonske oplate. odnosno njeno podizanje. i izradjene su od vodonepropusnog recikliranog kartona. Kartonske oplate su jednostavne za rukovanje. Posebnu paznju treba obratitida sve dizalice rade sinhronizovano da ne bi doslo do krivljenja oplate sto bi prouzrokovalo defekte u betonu. pri cemu proces tece kontinualno sve do zavrsetka konstrukcije. Brzina betoniranja koja se ostvaruje primenom kliznih oplata je 1 – 3 m/dan.71. U specijalne oplate mozemo svrstati i tzv.Klizne oplate. . “Tekko” oplata je malih dimenzija i omogucava brzo izvodjenje radova. razni elementi od sintetickih materijala koji ostaju ugradjeni u konstrukcijama i drugo. Brzo se montira. Posebna prednost ovih oplata je u tome sto nema potrebe za prekrojenim oplatama i drvenim otpacima. Sastavljena je iz gotovih elemenata i upotrebljava se za betoniranje kruznih zidova. “Tekko” oplate. betonske oplate od prefabrikovanih elemenata. dimnjaci i slicno. Kruzna oplata podesivog radijusa je jos jedan primer specijalne oplate. Koriste se za betoniranje kruznih stubova. ostvaruje se pomocu dizalica koje mogu da budu mehanickog ili hidraulicnog tipa. lako podesava a sve to sa milimetarskom tacnoscu. pneumatske oplate. Jedan tip ovakve oplate prikazan je na sledecoj slici. Pomeranje oplate.

047 0. pa prijanjanje zavisi u mnogome i od vremena kada se uklanja oplata. a pri pojavi nekvasenja dolazi do nizih vrednosti athezije.125 0.120 . ravnost i poroznost povrsine oplate koja je u kontaktu sa betonom. pri starosti od jednog dana. Vazan faktor prijanjanja je i starost betona. uslovi kvasenja u kontaktnom sloju izmedju oplate i betona. odnosno celika. athezija (usled delovanja molekularnih sila u kontaktnom sloju.72. itd. pa se moze zakljuciti da ono zavisi od niza karakteristika kako samog betona tako i upotrebljene oplate. Na granici izmedju svezeg betona i oplate uvek ce postojati sile athezije koje su funkcija tzv. kaze se da tecnost kvasi. ugla kvasenja θ u okviru granicne povrsine. velicina skupljanja betona.185 0. a ako je ovaj ugao veci od 90°. jer svezi beton mnogo slabije kvasi povrsine plasticnih masa nego povrsine drveta. a pri primeni oplata od nekoliko razlicitih materijala. Naredna tabela prikazuje frednost prijanjanja f⊥ za beton MB15. Ako je ugao θ manji od 90°. Materijal od koga je izradjena oplata Celik bez posebne povrsinske obrade i bez sredstva za premazivanje Celik sa sredstvom za premazivanje Nerendisana daska Rendisana daska Prijanjanje f⊥ (MPa) 0. Na osnovu ovoga se moze objasniti zasto beton jace prijanja na drvenu ili celicnu oplatu nego za oplate od plasticnih masa.Prijanjanje betona za oplatu i mere smanjenja prijanjanja Prijanjanje betona za oplatu predstavlja pojavu koju uslovljavaju dva osnovna faktora:   mehanicko povezivanje betona i oplate (usled hrapavosti i poroznosti oplate). Mogu se definsati dva slucaja. Medjutim. Ispitivanja su pokazala da se pri pojavi kvasenja javljaju vece vrednosti athezije. poseban znacaj imaju tzv. Prijanjanje je po svom karakteru istovremeno i mehanicke i fizicko – hemijske prirode. krutost i povezanost betonske mesavine. “kvasenje” i “nekvasenje”. U tom smislu narociti znacaj imaju: pokretljivost. kaze se da tecnost ne kvasi cvrsto telo.

na primer. Skupljanje betona negativno utice na velicinu prijanjanja oplate jer povecava verovatnocu pojave prslina u zoni kontakta izmedju oplate i betona.125*100*10≅44 kN. Muravljov: Osnovi teorije i tehnologije betona).. radi od ravne oplate od nerendisane daske. gde je Aeo povrsina elementa oplate koji se uklanja. Ako se. dovoljno velika kohezija . Ova sila je znacajne velicine i mogla bi izazvati ostecenja mladog betona. Hrapavost povrsine oplate povecava njeno prijanjanje za beton jer hrapava oplata uvek ima vecu povrsinu kontakta sa betonom u poredjenju sa glatkom. Prilikom demontaze oplate moguca su tri slucaja njenog razdvajanja od betona:  oplata se od betona razdvaja na povrsini kontakta (mala athezija. M.cvrstoca na zatezanje) pri skidanju oplate kida se i tanak sloj betona po celoj povrsini kontakta (athezija veca od kohezije) kombinacija prva dva slucaja (athezija i kohezija su priblizno jednake). kc – koeficijent koji uzima u obzir krutost predmetnog segmenta i koji se uzima iz tabele (315. str.05 Sila cupanja kojoj je beton izlozen pri uklanjanju – demontazi oplate je odredjena izrazom: P⊥=kc*f⊥*Aeo.115 0.Vodootporna sper – ploca Staklom armiran poliestar i druge plasticne mase 0.02 – 0.   .35*0. sila cupanja po jednom kvadratnom metru ovakve oplate bila bi: P⊥=0.

U uslovima prefabrikacije primenjuju se i narociti mehanicki uredjaji za premazivanje oplata. kombinovani premazi. premazi – usporivaci vezivanja cementa. nanose premazi koji su najcesce na bazi epoksi smola ili nitroemajla. Pri vecim visinama konstrukcija (preko 3 m) unosenje betona mora da bude u dve faze. najcesce prskanjem. Najcesce se koriste: tanki celicni limovi. i ako se betoniranje vrsi mesavinom kod koje je sleganje reda velicine 4 – 6 cm. na primer o elementima tipa panela.Postupci betoniranja temelja (skice i specificnosti) U slabo armirane temelje ugradjuje se beton sa velicinom sleganja 1 – 3 cm. pa se zatim. sto znaci da se betonska mesavina moze neposredno unositi u oplatu “od gore”. dok se u jako armiranje temelje ugradjuje plasticniji beton sa sleganjem od 3 – 6 cm. 73. pri cemu se ovo unosenje mora izvesti primenom levkaste vodjice koja je prikazana na slici. treba napraviti kraci prekid od 1 – 2 h izmedju betoniranja stope i gornjeg dela temelja.Kao mere smanjenja prijanjanja oplate i betona mogu se primeniti materijali za opsivanje unutrasnjih povrsina oplata. U prvoj fazi beton se unosi u stopu. pod b. Kada se radi o zastiti metalnih povrsina. kako to pokazuje slika. gumene folije ili gumirana platna. premazi za hidrofobizaciju povrsina. betoniranje se moze izvesti na nacin prikazan na sledecoj slici. Kao opsivke oplata na bazi drveta mogu se primeniti i razliciti premazi. Koriscenje ovih uredjaja je opravdano samo ako se radi o delovima oplata jednostavnijih oblika. Ta sredstva se mogu podeliti u cetiri grupe:     vodene suspenzije. pod c. Jedan takav uredjaj prikazan je na sledecoj slici. a u drugoj iznad stope. Ako je deo temelja iznad stope vece visine. pri cemu najbolje rezultate daju premazi na bazi sintetickih smola. one se najpre moraju ocistiti. pod a. Ako se radi o temeljnim konstrukcijama manjih visina (do cca 3 m). . lesonit – ploce. Smanjenje prijanjanja vrlo efikasno se ostvaruje i odredjenim sredstvima za jednokratno premazivanje unutrasnjih povrsina oplata. trake i folije od plasticnih masa.

a sa druge u sekcijama (panelima) koji odgovaraju visini lamele i koji se mogu lako namestati (slika. Pri visinama zidova do cca 3 m betonska mesavina se u oplatu unosi sa gornje strane pomocu levkova – vodjica. Betoniranje zidova izvodi se u lamelama (kampadama) duzine 10 – 12 m. kako to prikazuje slika. Ako nije moguca primena postupka sa panelima. prikazane na slici. koja definise polozaj prekida. pod a).Postupci betoniranja zidova (skice i specificnosti) Zidovi vecih debljina (preko 35 cm) izvode se od betona kod koga mera sleganja iznosi 4 – 6 cm. betoniraju se u lamelama i po visini. pod c. mogu se betonirati neposrednim ubacivanjem svezeg betona u oplatu. a preseka ispod 80 x 80 cm. . a u slojevima duzine 30 – 40 cm (na slici. pri cemu izmedju pojedinih lamela treba postaviti privremenu oplatu. pri cemu ovo unosenje treba da bude u nekoliko tacaka po duzini zida.74. pod b). pod e. pod a. dok se tanji zidovi. 75. Ovaj postupak podrazumeva da se sa betoniranjem zapocne u jednoj tacki zida (na sredini ili u jednom uglu) i da se iz ove tacke napreduje u dva pravca. Tanki zidovi. odnosno polozaj nastavka betoniranja. Ugradjivanje betona u zidove moze da se izvede i kontinualnim postupkom salglasno narednoj slici. a zbijanje se vrsi vibratorima koji se u oplatu unose sa njene nize strane. tzv. pri cemu ovaj postupak mora da se izvede vrlo pazljivo i uz primenu dubinskih vibratora (slika.Postupci betoniranja stubova i greda (skice i specificnosti) Stubovi visine do 5 m. pod d). nanosenjem betona u nekoliko slojeva po visini. izvode od betona sa merom sleganja 6 – 10 cm. ugradjivanje se moze realizovati i kroz specijalne otvore na bocnim stranama oplate. Oplate takvih zidova sa jedne strane se izradjuju u celini. Svezi beton ne treba unositi u oplatu u jednoj tacki i razastirati ga vibratorom. “dzepove”. a narocito zidovi sa vecom kolicinom armatura. saglasno narednoj slici. a narocito oni sa debljinama do 15 cm. U takvim slucajevima beton se ugradjuje “sa boka”.

Faze. izmedju pojedinih lamela treba postaviti privremenu oplatu koja mora biti upravna na osovinu sistema. a ako se radi o elementima sa dvojnim armiranjem. ali ako je to iz nekih razloga nemoguce. najefikasnije se betoniraju kroz otvore u oplati. beton se moze ugradjivati i kroz “dzepove” na bocnim stranama. sto je uvek moguce ako se radi o grednim elementima visine do 80 cm. Takodje. takodje i stubovi sa gustom armaturom. delovima koji se poslednji betoniraju. Beton treba razastirati u susret betoniranju. pod c). ukoliko medjuspratnu konstrukciju nije moguce izvesti odjednom. treba da budu razdvojene i tzv. a narocito ako uzengije stubova pregradjuju centralni deo elementa. Medjuspratne konstukcije formirane od punih ploca i grednih nosaca moguce je betonirati ili u pravcu pruzanja glavnih (naredna slika. prekide betoniranja treba locirati saglasno principima definisanim sledecom slikom. uz upotrebu oplatnih panela koji se sukcesivno montiraju po visini (slika. U ovakvim slucajevima. pod a) ili u pravcu pruzanja sekundarnih nosaca (naredna slika. uz koje se izvode i “dzepovi” (slika. postupak betoniranja se moze izvesti u dve faze.Ako je. takodje. “cepovima”. sekundarne nosace i ploce medjuspratnih konstrukcija po pravilu treba betonirati zajedno. Vrlo visoki stubovi. Konstrukcije sistema proste grede se po pravilu betoniraju odjednom. pri cemu vibriranje moze da bude putem dubinskih ili oplatnih vibratora (slika. pod b). Za ove vrste konstrukcija treba upotrebljavati betone sa sleganjem konusa od 6 do 8 cm. 76. kako je to prikazano na narednoj slici.Postupci betoniranja medjuspratnih konstrukcija (skice i specificnosti) Glavne grede. vibriranje betona se moze vrsiti sa prenosnog panela prikazanog na sledecoj slici. pod d). pod b). betonsku mesavinu treba unositi u oplatu putem levka – vodjice. rec o stubovime veceg preseka i vecih visina. Pri izvodjenju konstrukcija ovog tipa beton treba sipati u nekoliko tacaka po frontu. Prekid u ovakvim slucajevima treba da bude u srednjoj trecini raspona. pak. Pri faznom izvodjenju radova. .

Nakon ovoga beton treba ugradjivati u preostale lamele simetricno i ravnomerno od oslonaca ka temenu (na slici. pod b). kroz specijalne otvore na bocnim povrsinama ili kroz otvore na povrsini ekstradosa (slika. odnosno lamele (kod trozglobnog luka) u zoni temena. i to betonom krute konzistencije sa merom sleganja 0 – 1 cm. Cilindricne ljuske raspona preko 15 m izvode .Postupci betoniranja lukova (skice i specificnosti) Pri izvodjenju betonskih lukova i svodova treba koristiti mesavine sa sleganjem 1 – 3 cm da bi se smanjile stetne posledice skupljanja i “sedanja” betona. Lukovi raspona preko 20 m betoniraju se u lamelama. pod a). pod d). Prvo treba izvesti oslonacke lamele. “Cepovi” se betoniraju 6 – 8 dana po zavrsetku betoniranja lamela. Oslonacki delovi dubokih lukova betoniraju se u potpuno zatvorenoj oplati pri cemu se beton unosi kroz gornji otvoreni deo oplate.Postupci betoniranja cilindricnih ljuski i kupola (skice i specificnosti) Cilindricne ljuske vece duzine betoniraju se u lamelama duzine 5 – 10 m izmedju kojih se formiraju prekidi betoniranja pri cemu je obavezna primena privremenih oplata koje se postavljaju upravno na poprecni presek. Izmedju lamela treba ostavljati “cepove” sirine 0. a nakon toga lamelu (kod dvozglobnog i ukljestenog luka). Pri rasponima ljuski do 15 m i pri debljinama do 20 cm betoniranje se moze izvrsiti nanosenjem svezeg betona od oslonaca prema temenu. Plitke dvozglobe i ukljestene lukove sa rasponima do 20 m treba betonirati sa dve strane – od oslonaca ka temenu (naredna slika. pod c). pri cemu kompaktiranje betona moze da se izvede primenom povrsinskih ili dubinskih vibratora (naredna slika. 78. a u slucaju trozglobnih paran. Na isti nacin se betoniraju i trozglobni lukovi (naredna slika. 77.Ovaj panel je neizbezan u slucajevima kada se transport betona do mesta ugradjivanja vrsi japanerima.8 – 1. pod a). U slucajevima dvozglobnih i ukljestenih lukova broj lamela treba da bude neparan.0 m pri cemu unutar jedne lamele betoniranje mora biti izvedeno bez prekida.

ako se radi o konstrukcijama vecih debljina. Betoniranje se izvodi u sahovskom poretku. pri cemu se . Obavezni su “cepovi” izmedju kampada. koje se utiskuju do cca jedne trecine debljine izvibriranog betona. pod a). pod b). podovi. prividnih spojnica cija je funkcija da smanje stetne efekte temperaturnih promena. pri cemu se na mestima oplata – dasaka koje ogranicavaju ove trake formiraju radne spojnice. Ove spojnice se dobijaju prekidom betoniranja i njegovim nastavljanjem posle 2 – 3 dana. ostavljaju u njemu 20 – 40 minuta a nakon toga pazljivo vade. izvode se neprekidnim betoniranjem u dva do tri prstena po visini. Upravno na radne spojnice treba izvesti i sistem tzv. bez radnih spojnica (naredna slika. platforme i slicne kostrukcije izvode se primenom betona krutih konzistencija sa merom sleganja 0 – 2 cm. Betoniranje treba da tece po duzinama ovih traka na preskok. odnosno kupole. Zljeb koji se na ovaj nacin obrazuje. pod b. a debljine 4 – 10 mm. kako to pokazuje naredna slika. skupljanja betona i sleganja konstrukcije.se u kampadama ciji broj treba da bude neparan. Ako se radi o ljuskama sa vecim odnosom strele prema rasponu. Manje sferne ljuske. Ove spojnice se izvode pomocu metalnih ili drvenih traka sirine 80 – 100 mm. kasnije se ispunjava cementnim malterom ili bitumenskom masom. Podloge i obicni podovi se izvode tako sto se povrsine dele na trake sirine 3 – 4 m. izvodjenje u oslonackim zonama zahteva primenu dvostranih oplata koje se mogu pomerati saglasno napredovanju betoniranja od oslonaca ka temelju (naredna slika. 79.Postupci betoniranja ploca na podlozi (skice i specificnosti) Podloge od betona. pri cemu se skoro uvek primenjuje dvostrana oplata. Konstrukcije velikih povrsina koje se izvode na tlu mogu se betonirati i u poljima maksimalnih dimenzija 7 x 7 m. a sirine “cepova” treba da budu najmanje jednake debljinama ljuski. Vece kupole se izvode prema slici. Kompaktiranje betona u ovakvim slucajevima izvodi se ili povrsinskim vibratorima (za debljine do 25 cm) ili dubinskim vibratorima.

nece biti stetnih posledica na kvalitet betona. U momentu nanosenja novog betona. lokacije. njihovo izvodjenje se moze ostvariti betoniranjem po lamelama izmedju kojih se ostavljaju “cepovi” sirine do 1.5 m. Mesta moguceg “sedanja” betona na kojima treba naciniti prekide betoniranja u trajanju od oko 2 h (na temperaturi od 20°C). preko 50 cm. prakticno bez ikakvog prekida. Medjutim. pa se tada preduzimaju mere da se na mestima nastavka obezbedi vodonepropustljivost.izmedju pojedinih polja formiraju ili radne razdelnice ili prave dilatacione spojnice. tu se obrajaju slucajevi kada se beton ugradjuje u horizontalnim slojevima i kada se iznad jednog sloja. “sedanja” betona. 80. Ukoliko se ne bi nacinio prekid betoniranja. pa zato na mestima gde je prisutna potencijalna opasnost od ove pojave treba predvideti prekide betoniranja. Kada se radi o razlozima tehnoloske prirode. ali ako se pri vibriranju gornjeg sloja izvrsi i ponovno vibriranje donjeg sloja. radne razdelnice (razlozi. moglo bi da dodje do cepanja svezeg ili nedovoljno ocvrslog betona usled naknadnog sleganja zbijenog betona. prikazana su na sledecoj slici (oznaka R – R). Ovi prekidi se uglavnom javljaju iz tehnoloskih razloga. rezervoara i slicno. Razdelnice uvek predstavljaju osetljiva mesta u konstrukciji. Za obezbedjivanje vodonepropustljivosti koristi se i kontinualno betoniranje. izvode se radne razdelnice. izmedju ovih slojeva postoji izvesna razdelnica. odnoso radne razdelnice.i nastavlja istovremeno levo i desno prema krajevima. Princip ovog nacina izvodjenja je u tome da se betoniranje pocne iz sredine ploce – od krace ose simetrije . spojnice ne dolaze u obzir. Pri betoniranju pojedinih elemenata moze doci do pojave tzv.Prekidi betoniranja. Pri nastavljanju betoniranja moraju se preduzeti mere da se obezbedi kontinuitet betona u okviru spojeva. nanosi sledeci sloj. iz razloga smanjivanja stetnih posledica skupljanja betona ili iz nekih nepredvidjenih razloga. . Ako je debljina ploce velika. kod konstrukcija tipa bazena. U slucajevima kada se betoniranje mora prekinuti iz nepredvidjenih razloga. oblikovanje) Kontinualno betoniranje obezbedjuje najbolji kvalitet konstrukcija ali vrlo cesto betoniranja se moraju izvoditi sa odredjenim prekidima.

Takvi su slucajevi pri betoniranju greda. I u ovakvim slucajevima betoniranje treba nastaviti nakod 2 h od zavrstetka ugradjivanja betona u gredni element. ili daske sa ispustima (naredna slika. ljuski. Nastavci betoniranja Neposredno pre pocetka ugradjivanja novog betona povrsinu radne razdelnice treba ocistiti od prasine strujom vazduha pod pritiskom. 81. njenih dimenzija i prisutne armature. Kada je svrha betoniranja da se smanje stetne posledice skupljanja betona. Radne razdelnice se razlikuju po kvalitetu od ostalog betona i predstavljaju slaba mesta u konstrukciji pa ih zato treba postaviti na mestima najmanjih statickih uticaja – upravno na pravac glavnih napona. platformi. (naredna slika). ploca. nastavak betoniranja treba da usledi posle 3 – 7 dana. a zatim dobro navlaziti vodom. Npr. betoniranje treba zapoceti slojem “masnijeg” betona debljine 2 – 5 cm.. lukova. mada ponekad u obzir dolaza i drugaciji betoni.Radne razdelnice treba predvideti i na spojevima greda i ploca u slucajevima kada se radi o gredama vecih visina (preko 80 cm). Takodje. pak. pod a). Kada su prisutni “cepovi” treba samo napomenuti da se oni betoniraju istim betonom koji se koristi za ostale delove konstrukcije. Ako se. moze se primeniti beton sa sitnijim agregatom. Ako je rec o horizontalnim razdelnicama. Vertikalne razdelnice u zidovima se izradjuju prema detaljima b i c sa slike a ponekad se primenjuje i zaptivna traka prikazana na slici. ako se zeli dobiti na brzini gradjenja. ako je u okviru “cepa” prisutna veca kolicina armature.Vrste razdelnica. radi o vertikalnim ili kosim povrsinama. preporucljivo je da se veza stari – novi beton uspostavi putem sloja cementnog maltera. Ova veza se takodje moze poboljsati primenom narocitih premaznih sredstava na bazi sintetickih smola. Konstruktivno oblikovanje radnih razdelnica zavisi od tipa konstrukcije. pod d. podova i sl. . “cepovi” se mogu izvoditi od betona koji obezbedjuje brzi prirast cvrstoce u toku vremena. Za formiranje razdelnica u plocama mogu se koristiti obicne daske i sper ploce.

dobice se tzv. s tim sto postoje i takve formulacije koje uopste ne treba skidati.Demontaza oplate . asurama. “pregoreli” beton. a ako se tokom vezivanja i ocvrscavanja cementa ne nadoknadjuje voda koja isparava sa povrsine betona. Ovaj film se sa povrsine betona lako skida. Danas se cesto koriste specijalna sredstva za premazivanje ili prskanje putem kojih se na povrsini betona obrazuje tanak vodonepropustljiv film koji sprecava brzo susenje betona. a uklanjanje se vrsi najcesce nakon dve nedelje. Ako se sadrzaj vode u betonu snizi ispod kolicine neophodne za hidrataciju cementa. vec posle 3 – 6 sati nakon ugradjivanja. 83.Nega betona Nega ugradjenog betona predstavlja znacajnu fazu u sklopu tehnoloskog procesa izrade betonskih konstrukcija. brze izmene toplote izmedju betona i vazduha. Cilj ovih mera je da beton ne izgubi vodu neophodnu za odvijanje procesa hidratacije cementa. pri cemu ona mora da traje najmanje 7 dana. hartijom. vibracija koje mogu poremetiti unutrasnju strukturu betona. Duzina nege zavisi od vise faktora. Ponekad to znaci da se nega mora nastaviti i nakon skidanja oplate. plasticnim folijama i drugim sredstvima koja su u stanju da sprece naglo isparivanje vode iz betona. padavina i tekuce vode. To su najcesce tecnosti koje se nanose 30 minuta do 3 casa nakon zavrsne obrade betona. odnosno ne manje od vremena potrebnog da beton postigne 60% predvidjene marke betona. kao i da se sprece stetne posledice skupljanja betona u vremenu kada beton jos uvek nije u stanju da podnese veca naprezanja.82. Beton u toku nege mora biti zasticen od:      prebrzog isusivanja. doci ce do pojave pukotina i prslina. Beton se u vlaznom stanju moze odrzavati polivanjem vodom. Nega se sastoji u sprecavanju isparavanja vode iz betona i u polivanju ugradjenog betona vodom. visokih i niskih temperatura. Za negu betona ne sme se koristiti morska voda. Sa negom betona u normalnim uslovima mora se poceti vrlo rano. prekrivanjem mokrim jutanim krpama.

medjutim. Oni moraju biti tako konstruisani da se njihovim “otvaranjem” omoguci lako vadjenje izbetoniranih elemenata. hemijske i fizicke metode. Takodje. BAB87 propisuje da se oplata moze skinuti kada se ispune sledeci uslovi u pogledu dostignute cvrstoce betona:  30% propisane marke betona pri skidanju oplata stubova. mogu se koristiti razlicite metode za ubrzano ocvrscavanje. kao i u projektu betona. Samo na ovaj nacin mogu se dobiti merodavni podaci znacajni za donosenje odluke o uklanjanju oplate. ljuski i drugih tankozidnih konstrukcija. Pod tehnoloske metode ubrajaju se:  upotreba odgovarajuce vrste i klase cementa. Postupci i faze uklanjanja oplate moraju da budu primereni tipu konstrukcije.Tehnoloske i hemijske metode ubrzanog ocvrscavanja betona Ocvrscavanje betona u normalnim uslovima je relativno dugotrajan proces. U slucajevima kada u kratkom roku treba ostvariti visoke pocetne cvrstoce betona.Oplata se skida po fazama. Ako. Navedeni uslovi pretpostavljaju izradu posebnih kontrolnih uzoraka koji ce biti tretirani na isti nacin kao beton koji se ugradjuje u konstrukciju i na kojim ce se u odredjenim rokovima sprovoditi ispitivanje cvrstoce pri pritisku. u vreme kada se ostvari dovoljna cvrstoca betona. kao i pri uklanjanju vertikalnih delova oplata greda. Izbor metode zavisi od konkretnih okolnosti. potrebni odgovori se mogu dobiti i koriscenjem nekih nedestruktivnih metoda ispitivanja cvrstoce betona pri pritisku. Generalno posmatrano postoje tri osnovne grupe ovih metoda: tehnoloske. projektom konstrukcije nije drugacije odredjeno. a znacajan uticaj imaju tehnicko – tehnoloski i ekonomski faktori. kao i oplate ostalih konstrukcija vecih raspona. Ovo u nacelu vazi i za oplate – kalupe koji se primenjuju i u prefabrikaciji. Vreme oslobadjanja od oplata za pojedine konstrukcije uvek treba da bude definisano u projektu konstrukcije. 84. zidova i temelja. a nominalne cvrstoce betona se dobijaju pri starosti betona od 28 dana. . bez potresa i udara. 70% propisane marke betona pri uklanjanju oplata ploca i donjih delova oplata greda. svodova.  Ako je betonska konstrukcija za vreme skidanja oplate opterecena. cvrstoca betona mora odgovarati uslovima za marku betona propisanu projektom. i ono u opstem slucaju zavisi od konkretnog konstrukcijskog resenja. Posebno pazljivo treba skidati oplate lukova.

a 70 – 80% nominalnih cvrstoca se ostvaruje u toku 7 – 14 dana u zavisnosti od vrste cementa i vodocementnog faktora. nominalne cvrstoce betona se ostvaruju nakog 28 dana. Sami efekti revibriranja zavise od niza faktora: vrste cementa. odnosno nakon prvog vibriranja. Revibriranjem se dobijaju povecane pocetne cvrstoce zbog povecanja gustine odnosno zapreminske mase betona i zbog zatvaranja finih prslina nastalih usled plasticnog skupljanja betona. Medjutim ocvrscavanje betona se moze ubrzati primenom povisenih temperatura pri cemu se proces . Revibriranje se moze izvesti i 2 – 3 puta u okviru odredjenog optimalno povoljnog vremenskog intervala. mogu povecati za 15 do 20%. Pocetak i trajanje revibriranja treba pazljivo odrediti da ne bi doslo do mogucih destrukcija u formiranom cementnom kamenu.) – na ovaj nacin vodocementni faktor se moze smanjiti za 20 – 30%.Fizicke metode ubrzanog ocvrscavanja. Primera radi.Upotrebljavaju se cementi CEM I i CEM II visih klasa (42. konzistencije betona. revibrirani beton posle 14 dana ima 40% vecu cvrstocu pri pritisku i za 25% vecu cvrstocu na zatezanje. duzine intervala izmedju faza revibriranja i drugog. izvlacenjem vode iz ugradjenog betona (vakuumiranjem. centrifugiranjem.  upotreba nizih vodocementnih faktora. Revibriranjem se pocetne cvrstoce betona. aluminatni cement. pa se dobijaju i vece pocetne cvrstoce betona. do 7 dana starosti.5 N ili R) i specijalni cementi. Sa revibriranjem se pocinje 1.  revibriranje betona Revibriranje betona je ponovno vibriranje betona nekoliko casova nakon zavrsetka ugradjivanja. Posebno je znacajna konzistencija betona jer se pokazalo da je revibriranje efikasnije kod tecnijih betona. presovanjem i dr. Zaparivanje betona Pod normalnim uslovima – na temperaturi od oko 20°C i pri relativnoj vlaznosti vazduha od oko 70%. Smanjenje vodocementnog faktora se moze ostvariti na vise nacina: primenom betona kruce konzistencije. i treba da traje krace od prvog vibriranja.5 – 3 h nakon prvog vibriranja. npr.5 R i 52. i pri uobicajenim postupcima nege. Podrazumeva primenu vecih kolicina cementa pri nepromenjenom sadrzaju vode. najbolje ½ ili 1/3 trajanja prvog vibriranja. trajanja revibriranja. primenom dodataka za redukciju vode. 85. Ispitivanja su pokazala da se najpovoljniji rezultati dobijaju kada se revibriranje izvodi 2 – 3 h od zavrsetka prvog vibriranja. Nizi vodocementni faktori uslovljavaju brze odvijanje procesa hidratacije cementa. Pod hemijskim metodama ubrzavanja porasta cvrstoce betona podrazumeva se upotreba dodataka tipa akceleratora o kojima je vec bilo govora u 9 – om pitanju.

trajanja izotermickog procesa i temperature izotermickog procesa. Rezim zaparivanja se tako podesava da se moze obaviti u toku jedne radne smene. vodonepropustljivost i otpornost na dejstvo mraza zaparivanih betona je manja nego odgovarajucih nezaparivanih betona. Po zavrsetku procesa zaparivanja.Fizicke metode ubrzanog ocvrscavanja. pri cemu ovo izlaganje ne sme da bude naglo. vremena odlezavanja. koji predstavljaju zavisnost izmedju vremena i temperature. Ostale metode (kontaktno zagrevanje. pak. Posledica procesa zaparivanja je manje skupljanje betona nego kod betona koji nisu izlagani ovom tretmanu. . primenjuju se postupci termicke obrade. pa zato betone koji ce biti izlozeni dejstvu mraza i soli ili ce se eksploatisati u agresivnim sredinama. mora se izvrsiti izvesno “odlezavanje” betona u trajanju 1 – 4 h na temperaturi od oko 20°C. a sprovodi se u specijalnim tunelima ili komorama. Efekti zaparivanja zavise od: vrste cementa (izuzetne rezultate pokazuju portland cementi za dodatkom zgure). Rezim zaparivanja u najvecoj meri zavisi od vrste cementa. vec se to obavlja preko metalne pregrade koja istovremeno predstavlja i kalup elementa. 86. Ovi postupci se mogu sprovoditi ili pri normalnim atmosferskim pritiscima i temperaturama do 100°C ili pri povisenim pritiscima (8 – 12 bara) i temperaturama preko 100°C. drvene ili metalne haube i slicno). Mogu se primeniti tzv.ocvrscavanja mora odvijati i u dovoljno vlaznoj sredini kako bi se sprecilo izsparavanje vode iz betona. Osim ako se ne primenjuje veoma ubrzan proces zaparivanja. rezimi zaparivanja. odnosno u normalnim uslovima. primenjuje relativno primitivan postupak u okviru koga se elementi pokrivaju odredjenim prekrivacima koji sprecavaju gubitak pare (cirade. a trajanje ovakve termicke obrade iznosi 8 – 12 h. Medjutim. Zaparivanje predstavlja osnovni a ujedno je i najcesci postupak hidrotermalne obrade betona. Ovaj postupak podrazumeva primenu tzv. kontaktnih kaseta. Potrosnja zagrejane vodene pare po 1 m3 betona zavisi od primenjenog postupka i krece se od 225 kg/m 3 kod primene tunela za zaparivanje do 660 kg/m3 kod pokrivanja ciradom. odnosno postupci hidrotermalne obrade betona. uopste ne treba podvrgavati ovom postupku. konzistencije svezeg betona. ili se. autoklaviranje. zagrevanje infracrvenim zracima i elektricnom strujom) Kontaktno zagrevanje predstavlja vid termicke obrade betona pri kome element nije neposredno izlozen delovanju zagrejane vodene pare. Beton se u okviru ovog postupka izlaze delovanju pare zagrejane do temperature 60 95°C. Kao najefikasniji postupci za ubrzano ocvrscavanje betona. Odvija se pri normalnim atmosferskim pritiskom. elementi se vade iz kalupa i nastavljaju da ocvrscavaju na otvorenom prostoru. ali se oni svaki put moraju eksperimentalno proveriti.

Zagrevanje infracrvenim zracima podrazumeva direktno izlaganje povrsina betona specijalnim grejalicama. Zagrevanje elektricnom strujom ostvaruje se ili propustanjem struje kroz sipke armature ili kroz posebne elektrode koje su ugradjuju u element. i naknadnog dodavanja agregata. izbegavaju se cementi sa dodatkom pucolana. Ovaj postupak se primenjuje vrlo retko zbog velikog utroska energije. ali se kao orjentaciono vreme moze uzeti da ceo proces traje 9 – 12h. . U ovakvim slucajevima. pri pritisku od 10 bara i temperaturi pare od 180°C.Izvodjenje betonskih radova na niskim temperaturama Pri izvodjenju betoniranja na niskim temperaturama preduzimaju se sledece mere:   koriste se cementi visih klasa i cementi sa manjim dodatkom zgure. vec nakon 2h dobija se beton cvrstoce od oko 40MPa). Kontaktno zagrevanje u vertikalnim kasetama je veoma ekonomican postupak. Ovom postupku se najcesce izlazu betoni sa dodatkom kvarcnog brasna ili elektrofilterskog pepela. Autoklaviranje predstavlja termicku obradu betona koja se sprovodi u uslovima povisenog pritiska i na temperaturama vecim od 100°C. Vibroaktivacija cemena je postupak vibriranja gustog cementnog testa u trajanju od 5 – 10 minuta sa frekvencijama preko 100 Hz. 87. a utrosak pare je relatinvno mali – od 150 do 200 kg/m3 betona. Trajanje celog procesa zavisi od maksimalnog pritiska u autoklavu – povecanjem pritiska smanjuje se trajanje procesa. Temperatura vodene pare u autoklavima obicno iznosi 180°C a pritisak najcesce oko 10 bara. Autoklavna obrada obuhvata 3 faze: povecanje pritiska i temperature. Aktivacija cementa podrazumeva dopunsko finije mlevenje cementa koje povecava specificnu povrsinu sa uobicajenih 3000 cm2/g na 4000 – 4500 cm2/g. Ova tehnologija podrazumeva upotrebu specijalnih celicnih komora – autoklava – koji su sa spoljne strane oblozeni slojem termoizolacionog materijala radi smanjenja gubitka toplote.Vodena para u pojedinim fazama procesa moze biti zagrejana i do blizu 100°C. mada redje. ne primenjuje se narocito siroko zbog svojih velikih proizvodnih troskova. izotermicki proces i smanjenje pritiska i temperature. Iako je ovo veoma efikasan postupak (primera radi. koriste se i specijalne lampe koje emituju infracrvene zrake.

radi o nizim temperaturama. Kada temperatura sredine nije niza od -1°C. koriste se nizi vodocementni faktori (uz upotrebu plastifikatora). Ovde se napominje da antifrize ne treba primenjivati u betonima koji ce tokom eksploatacije biti izlozeni temperaturama preko 60°C. upotrebljavaju se akceleratori koriste se antifrizi. jer ce u toku transporta doci do odrenjenog snizavanja temperature. treba ici i na zagrevanje agregata. potrebno je zagrejati komponente:    agregat za 1. najveci efekat se dobija zagrevanjem agregata. Da bi se dobila odredjena temperatura svezeg betona. Pri ovome se mora voditi racuna da maksimalne temperature komponenata ne budu iznad sledecih vrednosti:    agregat 65°C. mora zadovoljiti odredjene minimalne temperature na mestu ugradjivanja. pri cemu najvecu primenu imaju sistemi koji vrse zagrevanje putem vodene pare.5°C. Koriscenje antifriza. u opstem slucaju mora se primeniti postupak zagrevanja komponenata betona.    upotrebljavaju se vece kolicine cementa. osim sto doprinosi snizavanju tacke smrzavanja. S tim u vezi. voda 100°C.5°C.70°C. cement 50°C. Dva tipicna primera ovakvog nacina zagrevanja agregata su: zagrevanje agregata u operativnim bunkerima i zagrevanje agregata u radijalnim boksovima. Iako je postupak zagrevanja agregata jedan od najrasprostranjenijih. on ipak nije najpovoljniji zbog neravnomernog povecanja vlaznosti agregata sto stvara velike teskoce pri odredjivanju potrebne kolicine vode za . na odredjeni nacin smanjuje destruktivne pojave prisutne pri smrzavanju relativno mladog betona. Da bi se temperatura svezeg betona povecala za 1°C. Da bi beton bio obezbedjen od stetnih posledica niskih temperatura. vodu za 3. temperatura svezeg betona u fazi spravljanja treba da bude nesto visa. Kao sto se vidi. Takodje. cementa za 10°C. pocetna temperatura betona moze se skoro uvek postici zagrevanjem vode do temperatura od oko 40 . uvek treba paziti da temperatura ugradjenog betona ne predje granicu od 65°C. pak. Ako se.

ne treba vrsiti mesanje tokom transporta. izradom oplata sa dodatnim izolacionim svojstvima. Transport svezeg beton mora biti dobro organizovan da bi toplotni gubici bili sto manji. Nakon ugradjivanja betona treba preduzeti odgovarajuce mere da ne dodje do hladjenja betona. u mesalicu se najpre dozira agregat. Ovaj postupak je narocito pogodan pri gradjenju masivnih konstrukcija – konstrukcija koje karakterisu male povrsine kontakta sa spoljasnjom sredinom. direktnim zagrevanjem elemenata. pa se tako mogu koristiti odredjena termicki izolovana transportna sredstva ili transportna sredstva sa sistemima za grejanje. sto se moze ostvariti na vise nacina:      prekrivanjem otvorenih povrsina betona. zatim topla voda i na kraju cement. Da bi se sprecilo hladjenje betona u slucajevima transporta automikserom. betoniranjem u zatvorenom prostoru i drugo. Vrlo je vazno spreciti prvo smrzavanje betona pre nego sto on dostigne najmanje 50% projektovane marke betona. 88.spravljanje betona. . tako i toplota koja se oslobadja odvijanjem hemijskih reakcija u sklopu hidratacije cementa. Sto se tice redosleda doziranja komponenata. ali tek kada se voda dovoljno ohladi.Primena “termos metode” pri izvodjenju betonskih radova na niskim temperaturama Sustine termos – metode je da betonska mesavina pocetne temperature 25 – 45°C bude ugradjena u termicki izolovanu oplatu i da se tokom ocvrscavanja betona koristi kako uneta toplota. Ovde jos treba napomenuti da upotreba smrznutog agregata nije dozvoljena. Stepen masivnosti konstrukcija se definise tzv. jer se ne sme dozvoliti da cement dodje u kontakt sa vodom cija je temperatura iznad 30 °C. izradom nadstresnica. modulom povrsine M p koji je odredjen izrazom Mp=FV.

srednja temperatura betona (u °C) – za vreme hladjenja. iz koje se dobija da je: th=γb.svSbTbu+mcQcth3. dakle. γb.popravni koeficijent kojim se izrazava uticaj vetra na rezim hladjenja betona. Kod stubova i greda modul povrsine se izracunava kao odnos obim i povrsine poprecnog preseka. Tbu . Termos – metoda narocito dobre rezultate daje kod konstrukcija kod kojih je Mp≤6.temperatura vazduha (u °C). U navedenom izrazu figurisu sledece velicine: th . Primena ove metode se zasniva na stavu da ukupna kolicina toplote u betonu treba da bude jednaka gubicima toplote koju ce konstrukcija imati pri svome hladenju do 0°C.modul povrsine u m-1. Sb . Mp . . Tbs .sv – zapreminska masa svezeg ugradjenog betona u kg/m3. Tv .vreme hladjenja betona do temperature 0°C. da ima stalno pozitivnu temperaturu. α .specificna toplota betona u kJ/kg°C.pocetna temperatura betona (u °C) – temperatura na mestu ugradjivanja. Uzimajuci ove uslove u oblik. a njegova cvrstoca da dostigne izvesnu unapred utvrdjenu vrednost. a za izvesno vreme hladjenja th.gde je F ukupna povrsina konstrukcije u m2 preko koje se vrsi hladjenje. moze se postaviti relacija: th*MpTbs-Tvα=γb.svSbTbu+mcQcthRop. a V je zapremina konstrukcije u m3. Tokom ovog vremena beton treba.6MpTbs-Tv*Ropα.

. Qcth . Za tacne vrednosti ove temperature moze se primeniti izraz: Tbs=TbuK1+K2Mp+K3Tbu.81 i K3 =0. Parametar k predstavlja koeficijent prolaza toplote i odredjuje se formulom k=10. za Mp>8 Tbs=Tbu3.006.03. Srednja temperatura betona za vreme hladjenja orijentaciono se moze odrediti u zavisnosti od modula povrsine na sledeci nacin:   za Mp≤8 Tbs=Tbu2.ukupni otpor prolaza toplote za oplatu (m2°C/W). gde empirijski koeficijenti imaju sledece vrednosti K1 = 1.6kMpTbs-Tv. izraz se konacno moze napisatu u obliku th=2520Tbu+mcQcth3. uzimajuci za vrednost α≈1. hi je debljina nekog sloja u m.masa cementa u kg/m3. Uz odredjeno sredjivanje. Rop .toplota hidratacije upotrebljenog cementa (kJ/kg) koja odgovara vremenu th.mc . K2 = 0.05+i=1nhiλi Wm2*°C gde je n broj slojeva termoizolacionog sistema kojim se beton stiti od hladnoce. a λi koeficijent toplotne provodljivosti istog sloja u W/m*°C.

potrebu za preduzimanjem niza preventivnih mera. odnosno najvise 20°C ako se radi o masivnim betonskim konstrukcijama. treba primeniti odredjene dodatne mere.89. cime se moze dobiti voda temperature od oko . povecanje hidratacionog i hidraulickog skupljanja. Posto temperatura betona ne sme da predje granicu od 65°C. pri cemu je. moraju se preduzeti odredjene mera za snizavenje temperature svezeg betona. izvodjenjem termicke zastite silosa za cement ili bar bojenjem silosa u belu boju. u uslovima betoniranja na visokim temperaturama najpre treba povesti racuna o sastavu betona. pojam povisenih temperatura sredine u tehnologiji betona implicira jos dva nepovoljna faktora: nisku relativnu vlaznost i povecanu brzinu vetra. najpovoljnije ici na intenzivnije hladjenje vode u kulerima. kao i manje doze cementa. To podrazumeva upotrebe nesto vece kolicine vode. Smatra se da temperatura sveze betonske mesavine na mestu ugradjivanja u opstem slucaju treba da iznosi najvise 30°C. Imajuci u vidu izlozeno. U obzir takodje dolazi i upotreba aditiva retardera ili superplastifikatora sa produzenim dejstvom. Ukoliko se navedene mere hladjenja komponenata pokazu nedovoljnim. nastanak prslina i pukotina na povrsini betona kao posledia plasticnog skupljanja. brzo isparavanje vode preko otvorenih povrsina. smanjenje nominalne cvrstoce i trajnosti betona. kako pokazuje praksa. brzu promenu konzistencije. treba obezbediti dovoljno niske temperature pojedinih komponenata sto se bez vecih problema u velikoj meri moze ostvariti:     lagerovanjem vode za spravljanje betona u cisternama ukopanim u zemlju. cemente nizih klasa i cemente sa oznakom N. zastitom agregata od direktnog delovanja sunca putem lakih nadstresnica.Izvodjenje betonskih radova na visokim temperaturama Osim temperatura preko 30°C. Da bi se dobila niska pocetna temperatura betonske mesavine. eventualnim kvasenjem krupnih frakcija agregata primenom uredjaja za rasprsivanje vode. Navedeni cinioci uslovljavaju sledece:        potrebu za vecom kolicinom vode u betonu.

odnosno trajanje transporta betona treba svesti na najmanju mogucu meru. U uslovima povisenih temperatura. Pri transportovanju automikserima. Ako se trensportovanje vrsi automiskerima. a najbolje bela. kontrolu proizvodnje vrse: proizvodjac betona – do vremena predaje betona izvodjacu radova. dok kontrola proizvodnje betona nije obavezna i nju zamenjuje kontrola najmanje kolicine cementa sto se sprovodi metodom propisanom nasim standardom – Odredjivanje sastava svezeg betona metodom ispiranja. svaki u svom domenu. Kontrola proizvodnje betona obuhvata sve faze – od spravljanja mesavine do nege ugradjenog betona – pri cemu ovu kontrolu vrse. prednost imaju automikseri manjeg kapaciteta. Ako su dnevne temperature suvise visoke. transport betona. 90. sto se posebno odnosi na elemente sa velikim horizontalnim povrsinama kao sto su ploce. Sva oprema za transport treba da bude svetle boje. Drugim recima.I obavezna je kontrola saglasnosti sa uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja. Mesto ugradjivanja betona mora biti zasticeno od sunca i vetra. i izvodjac betonskih . Najmanje 30 minuta pre pocetka ugradjivanja treba ohladiti oplatu i armaturu polivanjem vodom. pri cemu treba omoguciti da ova voda kroz odgovarajuce otvore brzo istekne iz oplate.6°C. betoniranje treba organizovati tako da se izvede u kasnim poslepodnevnim satima ili nocu. ne treba vrsiti mesanje betona u toku transporta jer dolazi do mesanja mase sa toplim vazduhom. vec prekid treba da bude postepen u toku poslednja 2 – 3 dana negovanja. Voda koja se koristi za negu betona ne sme biti mnogo hladnija od betona da ne bi doslo do pojave prslina ili pukotina na povrsinama betona. Nega treba da obezbedi dovoljno vode za hidrataciju i za hladjenje betona u oplati.II obavezna je kontrola proizvodnje betona i kontrola saglasnosti sa uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja. i proizvodjac betona i izvodjac betonskih radova. Nega betona se ne sme prekinuti naglo. Za beton kategorije B. Sa negom betona treba poceti prakticno odmah po zavrsetku kompaktiranja i obrade gornjih povrsina. Povoljni efekti se ostvaruju i ubacivanjem drobljenog leda u cisterne za vodu ili u mesalice za beton. a tokom prvih nekoliko casova od ugradjivanja treba obezbediti povremeno hladjenje oplate sa spoljnje strane vodom.Kontrola kvaliteta betona – opsti stavovi Kontrola kvaliteta betona je podeljena na dva dela: kontrola kvaliteta proizvodnje i kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije. Povrsine betona treba prekriti materijalima koji dugo drze vlagu i drzati ih u vlaznom stanju najmanje 7 dana. Za beton kategorije B.

partija betona moze predstavljati i beton koji se ugradjuje u skup razlicitih elemenata. od propisane ucestalosti uzimanja uzoraka. jedna partija moze da obuhvati sve elemente istog tipa. pod uslovom da se radi o betonu iste klase. Takodje. Ovakav nacin kontrole kvaliteta ugradjenog betona podrazumeva da u svakoj partiji postoji tacno utvrdjen broj uzoraka. odnosno elementima objekta. Velicina partije zavisi od ukupne kolicine betona iste vrste ili klase. Naravno. broj uzoraka u jednoj partiji ne moze biti manji od 3 ni veci od 30. u zavisnosti od velicine objekta i uslova ugradjivanja. a ukoliko izvodjac radova sam za sebe proizvodi beton. ovo vazi u slucaju kada su proizvodjac i izvodjac razliciti subjekti. a vazno je pri odredjivanju broja uzoraka i velicine partije voditi racuna da se ispitivanjem obezbedi dobijanje sto realnije ocene sigurnosti konstrukcije. Drugim recima.radova – od vremena preuzimanja betona do zavrsetka negovanja ugradjenog betona. Partija betona je kolicina iste klase ili vrste betona koja se priprema i ugradjuje pod jednakim uslovima. Pri ovome moraju postojati odredjeni kriterijumi na bazi kojih se odredjena partija prima ili odbija. moraju unapred biti odredjeni projektom konstrukcije ili programom kontrole koji je sastavni deo projekta betona. U slucaju skeletnih konstrukcija. U jednoj partiji ne treba da bude kolicina betona veca od one koja moze biti ugradjena u roku od mesec dana. Formiranje partije se vrsi od slucaja do slucaja. Kontrolom saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije dokazuje se kvalitet ugradjenog betona. pa cak i samo elemente dela jedne etaze. od uslova pripremanja i ugradjivanja betona i od predvidjenog trajanja betoniranja. ovom kontrolom se proverava da li su za odredjenu partiju betona postignuti projektom zahtevana marka betona i druga svojstva.Partije betona Partije betona predstavljaju odredjene delove objekta ili odredjene kolicine betona koje su ugradjene u objekat u nekom vremenskom periodu. tako da se na ovaj nacin sa velikom pouzdanoscu moze dati ocena ostvarene marke ili nekog drugog svojstva betona po pojedinim delovima. Broj uzoraka. 91. Partija betona je definisana kolicinom betona i brojem uzoraka za ispitivanje svojstava betona. on je duzan da vrsi i kontrolu proizvodnje betona. Na manjim objektima. . ili samo elemente u sklopu jedne etaze. kao i same partije u njihove velicine.

svezi beton. svojstva ocvrslog betona. granulometrijski sastav i kolicinu sitnih cestica. partije treba da budu tako obrazovane da broj uzoraka u jednoj partiji ne bude veci od 25 – 30. njena podobnost se mora kontrolisati najmanje jednom u tri meseca. pri cemu ova kolicina ne moze biti veca od 2000 m3. pri cemu se kontrolna ispitivanja moraju obavljati po frakcijama. ugradjivanje i nega betona. Ispitivanja se vrse prilikom svake isporuke ili ako je cement odlezao vise od tri meseca. Cement takodje mora posedovati atest. Pri tekucoj kontroli ostvarene marke betona u okviru betona kategorije B. velicina partije se vezuje za kolicinu betona proizvedenu u jednom mesecu.Kontrola proizvodnje betona U okviru kontrole proizvodnje betona treba kontrolisati:      sve komponente betona. 92. jedan ili oba obalna stuba. kao i da se beton jedne partije ne ugradjuje vise od 30 dana. proizvodnu sposobnost fabrike betona. pa tako jedna partija moze da obuhvati: sve ili samo odredjeni broj sipova. U industriji betonskih prefabrikata partija betona moze da se usvoji na bazi broja proizvedenih elemenata. Agregat koji se koristi za spravljanje betona mora da bude atestiran. a njegova kontrolna ispitivanja treba da obuhvate: standardnu konzistenciju. temelja. najmanje jednom nedeljno ili prilikom uocljivijih promena. . Pri gradjenju masivnih betonskih objekata kod kojih se koriste vece kolicine betona.Kod mostovskih konstrukcija partije betona se najcesce definisu prema konstrukcijskim elementima. pri cemu ovaj broj moze biti vezan i za vreme proizvodnje. Ispitivanja obuhvataju: vlaznost sitnih frakcija. kolovoznu plocu u jednom ili vise polja itd. stubova i drugo. glavne i sekundarne nosace u jednom ili vise polja.II u fabrici betona. Ukoliko se za spravljanje betona ne upotrebljava voda za pice. pocetak i kraj vezivanja i stalnost zapremine.

spojnica. ..  Partija betona za kolicinu betona vecu od 1000 m 3 moze da ima najvise 30 uzoraka. izvodjac i nadzorna sluzba investitora treba da izvode kontrolu u koju spada:     pregled oplata. proizvodjac betona obavlja samo ako ova svojstva predstavljaju uslove kvaliteta predmetnog betona. Svaki od dodataka koji se upotrebljava mora imati atest o kvalitetu. kontrolu kvaliteta betona preuzima izvodjac radova. Cilj tekuce kontrole je da pravovremeno uoci i zaustavi eventualni pad kvaliteta proizvodnje. Proizvodna sposobnost fabrike betona se utvrdjuje kontrolnim ispitivanjima koja se nacelno vrse na pocetku rada novog postrojenja. Pored ovoga vrse se i stalne kontrole uredjaja za mesanje i upravljanje. ako je kolicina proizvedene vrste odnosno klase betona veca od 2000 m 3. Kontrola i ocenjivanje postignute marke betona se vrsi po partijama betona. odnosno na svakih 75 mesavina. otpornost na dejstvo mraza i drugo. Kontrola svezeg betona treba da obuhvati ispitivanje konzistencije. najmanje jedan uzorak na svakih 50 m3. Njegova obaveza je da najmanje jednom u smeni prekontrolise konzistenciju dopremljenog betona i to istom metodom po kojoj je to radjeno u fabrici betona. pregled konstrukcije posle skidanja oplate. koje se formiraju skupom uzoraka prema sledecim uslovima:   najmanje jedan uzorak za svaki dan proizvodnje. ispitivanje kolicine uvucenog vazduha kod aeriranog betona. uzimajuci u obzir koji slucaj daje veci broj uzoraka. Proizvodjac betona je duzan da za svaku vrstu betona koju proizvodi redovno kontrolise cvrstocu pri pritisku i da na osnovu toga kontrolise ostvarenu marku betona. Takodje. Od trenutka prijema svezeg betona na gradilistu. Ispitivanja posebnih svojstava betona kao sto su vodonepropustljivost. kontrola unutrasnjeg transporta i ugradjivanja betona. i ispitivanje temperature betonske mesavine ako se betoniranje izvodi u posebnim uslovima. armature i dr. skela.Dodaci betonu se ispituju za svako dopremanje u fabriku ili ako je vreme odlezavanja dodataka duze od 6 meseci. po jedan uzorak na svakih 100 m3. kao i na svakih 12 meseci rada fabrike. a partija betona koja se odnosi na kolicinu manju od 1000 m 3 moze da ima najmanje 10 uzoraka. odnosno na svakih 150 mesavina. kontrola nacina i trajanja nege ugradjenog betona.

Sve ove kontrole izvode se vizuelno. 6. 93. Svaki skup – partija – od tri uzastopna rezultata ispitivanja treba da zadovolji uslov: mn≥MB+k1. a ako se radi o neuhodanoj proizvodnji.  Kriterijum 2 Ovaj kriterijum se primenjuje u slucajevima kad je broj uzoraka n izmedju 10 i 30 i kada je poznata vrednost standardne devijacije ς=mn0-xi2n0. . U slucaju kada se beton dobija iz uhodane proizvodnje uzima se da je k1 = k2 = 3 MPa.Kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije Kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije sprovodi se ocenjivanjem postignute marke betona i onih posebnih svojstava betona koja su zahtevana projektom.  Kriterijum 1 Ovaj kriterijum se primenjuje ukoliko se raspolaze rezultatima ispitivanja 3. a x1 je najmanji od tri posmatrana rezultata. 9. Ocena postignute marke betona (MB) vrsi se po partijama u skladu sa programom kontrole datim u okviru projekta betona. BAB87 za ocenjivanje marke betona propisuje tri kriterijuma. k1 = 4 MPa. 12 ili 15 uzoraka. Ovde je mn aritmeticka sredina tri uzastopna rezultata ispitivanja cvrstoce pri pritisku. a k2 = 2 MPa. x1≥MB-k2.

vec se racuna sa procenjenom vrednoscu standardne devijacije: Sn=mn-xi2n-1. najmanje tri uzorka za jednu partiju betona. 15 – 30 uzoraka. x1 – minimalna vrednost rezultata). Uslov kvaliteta je: mn≥MB+1.2ς x1≥MB-4 MPa. mn0 – srednja vrednost rezultata). i kada nije poznata vrednost σ. Broj uzoraka za odredjivanje cvrstoce pri pritisku se odredjuje za svaku vrstu i klasu betona u zavisnosti od uslova u kojima se beton priprema i ugradjuje. (mn – srednja vrednost rezultata. pa su s ovim u vezi moguca tri slucaja: a) Beton kategorije B. . odnoso na 150 mesavina. U ovom slucaju treba da budu zadovoljeni uslovi: mn≥MB+1.koja se odredjuje iz dovoljno velikog broja ranije sprovedenih ispitivanja iste vrste betona (xi – pojedinacni rezultati ovih ispitivanja.  Kriterijum 3 Ovaj kriterijum se primenjuje za definisanje marke betona velikih partija betona.3Sn x1≥MB-4 MPa.II dopremljen iz fabrike betona U ovakvim slucajevima potreban broj uzoraka uzima se prema sledecim uslovima:    najmanje jedan uzorak svakog dana kada se beton ugradjuje u konstrukciju. jedan uzorak u proseku na svakih 100 m3.

Recepture za sve klase (vrste) betona koje se proizvode u fabrici. Partija betona se prihvata ukoliko je ispunjen prethodno izabran kriterijum za ocenjivanje ostvarene marke betona.II.rezultate prethodnih ispitivanja komponenata betona.II koji se spravlja za potrebe gradilista ili za potrebe pogona za proizvodnju prefabrikata U ovakvim slucajevima rezultati koji se koriste za kontolu proizvodnje mogu da budu upotrebljeni i za dokaz kvaliteta betona na mestu ugradjivanja. U tom slucaju treba nastojati da se uzorci ne uzimaju u fabrici betona vec na mestu ugradjivanja.Projekat betona za fabriku betona Projekat betona za fabriku betona iz koje se betonske mesavine sredstvima spoljasnjeg transporta razvoze do odredjenih gradilista treba da sadrzi sledece delove: 1. . S druge strane. Posebna svojstva betona ispituju se i ocenjuju samo ako je to zahtevano projektom konstrukcije. c) Beton kategorije B. ne manji od 3 za prvi. tj. . b) Beton kategorije B.rezultate prethodnih ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona za sve mesavine koje spadaju u proizvodni program fabrike. od 10 za drugi i od 15 za treci kriterijum. broj uzoraka za ocenjivanje ostvarene marke betona na mestu ugradjivanja mora da bude dvostruko veci od onog koji prema tacki a) vazi za beton kategorije B. Ocena saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja betona daje se po partijama i odnosi se na ocenu postignute marke betona i na ocenu posebnih svojstava ocvrslog betona. broj rezultata ispitivanja ne sme biti veci od 30. kao i kriterijum za ocenjivanje nekog posebnog svojstva betona formulisan u okviru projekta betona.I S obzirom da se za ovaj beton ne zahteva kontrola proizvodnje. Ukupan broj rezultata ispitivanja ne moze biti manji od minimalnog broja uzoraka za pojedine kriterijume. 94. a u okviru kojih treba priloziti: . jedan uzorak od svake kolicine betona koja se ugradi u vitalne konstrukcijske elemente u koje se ugradjuju manje kolicine betona.

.kolicine betona po pojedinim konstrukcijskim elementima.Projekat betona za gradiliste – betoni B. moze i menjati i prilagodjavati potrebama korisnika.opis konstrukcije.uslovi kvaliteta i ostali uslovi za beton po pojedinim konstrukcijskim elementima.podatke o svim mesavinama iz proizvodnog programa fabrike.program ispitivanja komponentnih materijala. pri cemu svaka oznaka podrazumeva mesavinu sa odredjenim karakteristikama. koji se.nacin prezentacije rezultata tekuce kontrole marke betona. . . kao i program ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona. . naravno. a pod pretpostavkom da se beton proizvodi u gradilisnoj fabrici sto znaci da je rec o betonu kategorije B.uslove kvaliteta za sve predvidjene komponentne materijale. . . 2. . 95. Program kontrole proizvodnje u fabrici betona koji treba da obuhvati sledece: .II. . Svaka fabrika betona u opstem slucaju ima odredjeni proizvodni program.definisanje pojedinih klasa betona.nacin prezentacije izvestaja o ostvarenoj marki betona. Razlicite klase i vrste betona interno se mogu oznacavati na razne nacine. . Podloge iz projekta konstrukcije i to: . Ako se radi o projektu betona za gradiliste. . u sklop projekta betona treba da udju sledeci delovi: 1.dokaze o kvalitetu za sve klase i vrste betona iz proizvodnog programa fabrike..sadrzaj propratnog lista koji je obavezan uz svaku isporuku svezeg betona.II.program kontrole proizvodne sposobnosti fabrike betona. projektovani postupak gradjenja i karakteristike pojedinih konstrukcijskih elemenata. kao i o ispunjavaju ostalih zahteva u odnosu na neka posebna svojstva.

trajanje i dr). Nacin transporta i ugradjivanja betonske mesavine (sredstva spoljasnjeg i unutrasnjeg transporta.I . i rezultate prethodnih ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona.2. Terminski plan oslobadjanja konstrukcije od oplate odnosno skele.program ispitivanja i ocenjivanje posebnih svojstava ocvrslog betona.usvojene sastave za pojedine klase betona i tehnicke uslove za ove klase. .program kontrole marke betona po partijama.nacin uzimanja. Recepture za beton u okviru kojih treba priloziti: . 6.Projekat za gradiliste – betoni B. nege i dr. radni prekidi. Projekat skele. trajanje transporta.rezultate prethodnih ispitivanja komponenata betona. 11. . 96. dinamicki plan i dr. plam montaze elemenata i projekat oplate za specijalne vrste oplata 7. Program kontrolnih ispitivanja betona. debljine slojeva. Program kontrole saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije u ciji sastav ulazi: . oprema za ugradjivanje. 10. Nacin negovanja ugradjenog betona (postupci. 5. 3. . organizacija i sinhronizacija pojedinih tehnoloskoh operacija. . 9. postupak zavrsne obrade i dr.). 8. transporta. Plan betoniranja – faze.uslove kvaliteta za predvidjene komponentne materijale. 12. ugradjivanja. Program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona. oplate. 4. nacin i trajanje kompaktiranja. Definisanje pojedinih partija betona. Program kontrole skele. cuvanja i ispitivanja uzoraka betona.

ad 10. projekat betona treba da sadrzi iste delove kao i projekat betona za gradiliste B. Program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona nije potreban. Program kontrolnih ispitivanja betona.II. 20 i 25. ad 2. i to pod pretpostavkom da se radi o betonu kategorije B. U okviru receptura za beton ne moraju da figurisu prethodna ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona. ali uz sledece izmene: ad 1. odnosno ocene saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja. ad 12.Ako se radi o projektu betona za gradiliste. treba da se bazira na dvostruko vecem broju uzoraka.I. odnosno program kontrole proizvodnje betona. Program kontrole saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije. 15. U okviru uslova kvaliteta betona mogu biti predvidjene samo marke betona MB10. ad 9. treba da sadrzi samo program kontrole najmanje kolicine cementa u mesavini. .