TEHNOLOGIJA BETONA

TEHNOLOGIJA BETONA

I OBLAST___________________________________________________________ 1. Zapreminski odnosi komponenti u svezem i osvrslom betonu

2. Nominalno i “stvarno” najkrupnije zrno agregata i postupak odredjivanja stvarno najkrupnijeg zrna u mesavini agregata Nominalno najkrupnije zrno je zrno koje predstavlja gornje granicno zrno kojim je definisana najkrupnija frakcija agregata. (Ako je najkrupnija frakcija 16/32, nominalno najkrupnije zrno je D=31.5 mm) Stvarno najkrupnije zrno moze se usvojiti prema velicini otvora na sledecem situ iza gornje granice deklarisane vrednosti za najkrupniju frakciju. (Ako je frakcija 16/32, moze se usvojiti da je Dmax=45 mm) Dmax se moze odrediti i na sledeci nacin: Granulometrijska kriva datog agregata se u podrucju dm-1-dm aproksimira pravom, pa se ova prava produzi do preseka sa pravom Y=100%. Tako se dobija tacka T,pa se na bazi geometrijskih odnosa dobija vrednost: Dmax = D + ΔD =dm + (dm - dm-1) * x/y

Zrna vece krupnoce – bolje fizicko-mehanicke karakteristike betona ali losija ugradivost i obradivost svezeg betona.

3.Diskontinualne granulometrijske kompozicije agregata

Postmatranjem jednozrnog agregata doci cemo do zakljucka da izmedju njegovih zrna postoje odredjene supljine koje se mogu popuniti samo ako postoji dovoljna kolicina sitnijih zrna.

Kao primer prikazuje se Valetova diskontinualna granolometrijska kompozicija. Na slici su prikazani i odnosti u okviru jedne frakcije, kao i odnosi izmedju zrna koja pripadaju razlicitim frakcijama.

Primenom ovakvih kompozicija ostvaruje se izuzetna kompaktnost betona sto rezultuje visokim fizicko-mehanickim svojstvima, ali ove kompozicije ipak nisu u siroj primeni jer bi izdvajanje i koriscenje samo pojedinih kategorija zrna bilo ekonomski neprihvatljivo a ovakvi betoni su i veoma tesko ugradivi.

4.Referentne granulometrijske krive mesavine agregata (Fuler, EMPA, BAB87) i izbor odgovarajuce krive pri projektovanju sastava betona

Isitivanjima se pokazalo da se svi tehnoloski i tehnicki zahtevi koji se postavljaju pred beton mogu zadovoljiti ako granulometrijski sastav agregata odgovara odredjenim

referentnim granulometrijskim krivama. Fuler je jos dvadesetih godina dvadesetog veka predlozio krivu oblika:

Y=100dD

dok je svajcarski institut iz Ciriha EMPA posle II Svetskog rata predlozio krivu:

Y=50*(dD+dD)

gde je d (mm) otvor sita a D (mm) nominalno najkrupnije zrno u najkrupnijoj frakciji agregata u kompoziciji. BAB87 predvidja upotrebu krivih prema nemackom standardu DIN 1048. U opstem slucaju, ne postoji obaveza da posmatrana granulometrijska kriva uvek bude potpuno uskladjena sa nekom referentnom krivom ili nekim referentnim podrucjem ali je bitno da se na bazi te krive moze dobiti beton zahtevanih karakteristika, sto se dokazuje ispitivanjima. 5.Izbor agregata za beton

Za spravljanje betona moze se koristiti prirodni i drobljeni agregat, kao i mesavina prirodnog sitnog agregata (peska) i drobljenog krupnog agregata. Uvek se mora raditi sa agregatom separisanim na frakcije dok se prirodni neseparisani agregat moze upotrebiti samo za nearmirani beton najvise marke MB15. Granulometrijski sastav mesavine agregata treba da obezbedi zahtevanu tehnologicnost svezeg betona, sto se lakse ostvaruje primenom prirodnog agregata. Medjutim, drobljeni agregat najcesce daje bolje fizicko-mehanicke karakteristike pa se na osnovu ovih okolnosti vrsi izbor agregata. Prilikom odlucivanja o usvajanju najkrupnijeg zrna agregata mora se voditi racuna o vrsti i karakteristikama elementa u kojem ce se primeniti dati beton. Nominalno najkrupnije zrno u frakciji (D) treba da zadovolji sledece uslove:

Dmax≤d3, Dmax≤b4, Dmax≤1.25*emin

gde je d najmanja dimenzija povrsinskog elementa.4 za prirodni agregat. a emin najmanji razmak armature. i Er < 1.2 za drobljeni agregat. on se definise odnosom Ez=DmaxR . b najmanja dimenzija linijskog elementa. Efekat resetke je definisan putem odnosa: Er=Dmaxρ gde ρ predstavlja srednji radijus resetke. On se izracunava formulom ρ=povrsinaobim=ab2(a+b) ako se radi o resetki gde b→∞ bice ρ=e2 Ispitivanjima se doslo do zakljucka da ce betonska mesavina lako prolaziti kroz mrezu armature ako je Er < 1. Kada se radi o efektu zida. Izbor se moze izvrsiti i na osnovu efekta resetke i efekta zida.

i nalazi se u sastavu HOLCIM. dok se danas godisnje proizvodi gotovo 2 milijarde tona cementa.0. Industrija cementa predstavlja jednu od najjacih industrija u svetu. Srednji radijus oplate R se odredjuje relacijom R=VS gde je V zapremina koja se ispunjava betonom. . dok se kao pocetak industrijske proizvodnje smatra 1880.8-1. odnosno Ez≈0. Tih godina je bilo potrebno 40 sati za proizvodnju jedne tone klinkera dok danas to vreme iznosi svega 3 minuta.fabrika cementa u Beocinu. i posluje u sastavu TITAN. koja proizvodi 3000 tona dnevno.fabrika cementa u Kosjericu. koja je danas u sastavu LAFARGE. 6. Godina 1844. Kod nas postoje tri fabrike cementa: .fabrika cementa u Popovcu. sa dnevnom proizvodnjom od oko 4000 tona.9. kada je u svetu proizvedeno 1700 tona cementa. koja ima proizvodnju od 1400 tona dnevno. Iskustveno se doslo do zakljucka: da bi nepovoljni uticaji izazvani efektom zida bili sto manji potrebno je da Ez bude u granicama 0. cementi se dele u pet vrsta:  CEM I (Portland cement) .Sta je cement i kako se oznacava prema evropskim standardima Cement je hidraulicno mineralno vezivo koje se dobija mlevenjem portland cementnog klinkera. . se smatra godinom pocetka proizvodnje portland cementa. Prema evropskim standardima.gde je Dmax maksimalno zrno agregata a R srednji radijus oplate. a S ukupna povrsina zidova i armature. godina. Danas je u najsiroj primeni portland cement kao i cementi na bazi portland cementa.

Portland cement sa dodatkom zgure. Portland cement sa dodatkom krecnjaka. Takodje se definisu klase cementa 32.5R. klase 42.5N i i 52.5 R – Portland cement sa dodatkom krecnjaka u kolicini od 6% do 20%.5 sa normalnom pocetnom cvrstocom. Primer obelezavanja cementa prema evropskom standardu: CEM II/B-S 42. gde se brzine prirastaja cvrstoce obelezavaju oznakama N ili R. CEM II/A-L 32.5N i 32. . Portland cement sa dodatkom skriljca.5 N – Portland cement sa dodatkom zgure u kolicini od 21% do 35%. Portland cement sa dodatkom silikatne cadji.5N i 42. Portland cement sa dodatkom leteceg pepela.5R na osnovu 28-dnevne cvrstoce pri pritisku za standardni cementi malter. CEM II (dodaci od 6% do 35%). 42. klase 32. B (umeren sadrzaj klinkera) i C (nizak sadrzaj klinkera).5 sa visokom pocetnom cvrstocom.5R kao 52. Portland cement sa dodatkom pucolana. Portland-kompozitni cement  CEM III (od 36% do 96% zgure) Metalurski cement  CEM IV (od 11% do 55% pucolana) Pucolanski cement  CEM V (od 36% do 80% mesanog dodatka) Kompozitni cement Po ovom standardu postoji tri tipa cementa: A (visok sadrzaj klinkera).

Aluminatni cement je otporan u morskoj vodi. Dodavanjem pigmenata belom portland cementu dobijaju se obojeni cementi. Beli portland cement se dobija od narocito izabranih sirovina. Svi ovi cementi generalno se koriste u specijalnim uslovima i za specijalne namene. Supersulfatni cement je otporan na delovanje sulfata. zahteva vecu kolicinu vode nego portland cementi. morske vode. sulfatnootporni cementi. Sulfatnootporni cementi se koriste u slucajevima kada se od cementa zahteva otpornost na delovanje sulfata sto nije slucaj sa obicnim portland cementom. aluminatni cementi i supersulfatni cementi. Cementi niske toplote hidratacije koriste se u uslovima nizih temperatura. kao i aluminatni. Nakon toga zapaza se period ocvrscavanja cementa koje za razliku od vezivanja moze . Supersulfatni cement odlikuje velika finoca mliva i vrlo niska toplota hidratacije. 8. sone kiseline i dr. odnosno od momenta mesanja komponenti do trenutka kada cementna pasta izgubi svojstvo plasticnosti. ali ne i u vodi koja sadrzi alkalije.7. Za hidrataciju ovog cementa potrebna je veca kolicina vode nego sto je to slucaj sa ostalim cementima. kompleksan proces cija sustina ni danas nije potpuno razjasnjena. Nekad se cak moze dogoditi i drasticniji pad cvrstoce pa je to razlog vise za pojacan oprez prilikom primene ovih cemenata. treba biti oprezan prilikom primene aluminatnih cemenata jer nakon 2-3 godine cvrstoca pocinje da opada i da tezi cvrstoci koju je cement imao posle jednog dana.Definisi pojmove “vezivanje cementa” i “ocvrscavanje cementa” i objasni uticaj vrednosti vodocementnog faktora na formiranje strukture cementnog kamena Mesanjem cementa sa vodom dobija se cementna pasta koja vremenom prelazi u cvrstu supstancu. Kod ovog cementa razlikuju se tri grupe beline: A. Toplota hidratacije ovih cemenata najcesce se odredjuje metodom rastvaranja i metodom termos-boce. Ipak. tokom 5-10 casova od momenta mesanja cementa i vode. Aluminatni cement karakterise veoma brz prirast cvrstoce tako da se vec nakon jednog dana ostvaruje oko 80% cvrstoce koja odgovara starosti od 28 dana. B i C. Vezivanje cementa se odigrava u prvoj etapi hidratacije. I ovaj cement. beli portland cemeni. Uzrok ovome je hidratacija. To znaci da ovaj cement ima veoma brzu hidrataciju.Specijalne vrste cemenata i razlozi za njihovu primenu U specijalne vrste cemenata ubrajaju se: cementi niske toplote hidratacije.

38-0.0% u odnosu na masu cementa. pa ce usled viska vode obrazovati kapilarne pore koje su znatno krupnije od gelskih.42. Na osnovu toga sledi da ce pri odnosu mvmv<0. deo vode nece ucestvovati ni u reakciji sa cementom ni u stvaranju gelskih pora. odnosno da ce deo cementa ostati nehidratisan. na taj nacin povecavajuci stepen vodonepropustljivosti ocvrslog betona. 9. a primenom tzv. zaptivaci. proizilazi da pri ovom odnosu mase vode i mase cementa nece biti nehidratisanog cementa. Ovim putem se povecava otpornost betona na dejstvo mraza a da to ne podrazumeva i smanjenje njegove cvrstoce. Kolicina ovih dodataka obicno ne prelazi 5% u odnosu na masu cementa. retarderi i antifrizi.4. Deklarisanje aditiva u neku od navedenih grupa se vrsi na osnovu njegovog primarnog dejstva. U obrnutom slucaju. Odnos masa vode i cementa naziva se vodocementni faktor mvmc.Hemijski dodaci za beton Dodaci betonu – aditivi su supstance koje svojim delovanjem uticu na odredjena svojstva svezeg i/ili ocvrslog betona. Aeranti se doziraju u vrlo malim kolicinama. 0. akceleratori. aeranti. Ako usvojimo srednju vrednost. odnosno predstavljaju regulatore reoloskih svojstava svezeg betona. odnosno “uvlacivaci vazduha”. su aditivi koji u strukturi betona formiraju mehurice vazduha. Upotrebom pojedinih vrsta plastifikatora moguce je smanjiti kolicinu vode u svezem betonu za 10% do 15%. mvmc>0.trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina. do oko jednog meseca. Plastifikatori su dodaci koji poboljsavaju ugradivost i obradivost betonskih smesa. U kolicini od samo 0. Aditivi mogu biti u tecnom ili praskastom stanju. Akceleratori su dodaci betonu koji u znacajnoj meri ubrzavaju proces ocvrscavanja betona. pa i hiperplastifikarora cak i preko 30% bez ugrozavanja ugradivosti mesavine sto omogucava dobijanje vrlo visokih cvrstoca betona. a njihovo doziranje najcesce se izrazava u odnosu na masu cementa.4. Aeranti.5-1. Zaptivaci deluju na strukturu betona tako da zaptivaju kapilarne pore u cementnom kamenu. a pri dozi od 2% ponekad omogucavaju da se . jer pojedini dodaci mogu imati vise razlicitih uritaja na beton. superplastifikatora. Ispitivanja su pokazala da je za potpunu hidrataciju cementa potrebna tacno odredjena kolicina vode koja uglavnom zavisi od sastava cementa.4 postojati manjak vode. i navedenim ispitivanjima zakljuceno je da je teorijski za potpunu hidrataciju portland cementa neophodno da se vodocementni faktor krece u granicama 0. U pocetku je vrlo intenzivan. U hemijske dodatke spadaju: plastifikatori. najcesce 0.2% u odnosu na masu cementa oni omogucavaju brz prirastaj cvrstoce betona u prvih 7 dana. dok se kasnije sve vise usporava i tezi odredjenoj granicnoj vrednosti.

nakon 7 dana dobiju 28-dnevne cvrstoce betona. Bitno svojstvo svezeg betona je promenljivost svojstava u toku vremena koje je prisutno sve do transformacije sistema u cvrsto telo. u zavisnosti od zahtevanog efekta. Generalno. prirodni pucolani aktivirani termickim postupkom (Q).1%. 10. Pucolani se u zavisnosti od nacina nastanka dele u cetiri vrste: prirodni pucolani (P). U slucaju nearmiranih konstrukcija. a njihovim delovanjem se omogucava ocuvanje ugradivosti i obradivosti betona. 11. a pri vecim dozama kao ubrzivaci vezivanja. Koja su osnovna tehnoloska svojstva i kako se definise pojam “tehnologicnosti” Svez beton je specifican. Antifrizi su sredstva protiv smrzavanja svezeg betona i njihovo delovanje se svodi na snizavanje tacke smrzavanja vode. Prilikom doziranja retardera treba biti oprezan jer postoje i takvi dodaci koji do odredjene kolicine deluju kao usporivaci. vestacki pucolani – silikatni leteci pepeo (V) i vestacki pucolani – karbonatni leteci pepeo (W). antifrizi se primenjuju u dozama i do 10% u odnosu na masu cementa. ponekad i u toku 24 – 48 casova. najcesce oko 0. ali u slucaju armiranih ili prednapregnutih betona. njihova upotreba se mora strogo ograniciti zbog opasnosti od pojave korozije celika. Mora se ipak napomenuti da danas postoje i takvi antifrizi koji ne deluju stetno na celik u betonu i nemaju nikakvih stetnih efekata na beton. Svojstva svezeg betona zavise od mnostva parametara. Struktura svezeg betona najcesce se razmatra kao struktura sistema od dve komponente – cementne paste i agregata. Upotrebom ovih dodataka omogucava se betoniranje i na temperaturama nizim od 0°C. Mineralni dodaci za beton U mineralne dodatke betonu spadaju: bentonit.1% do 5%. Retarderi se dodaju betonu u veoma malim kolicinama. elektrofilterski pepeo i pucolani. . koji se generalno moge svesti na dva osnovna faktora: karakteristike komponenata i struktura mesavine.Sta je svezi beton i zbog cega se proucavaju karakteristike svezeg betona. od 0. svi akceleratori se koriste u razlicitim dozama. visekomponentan sistem koji se dobija homogenizacijom mesavine komponentnih materijala.

ona samo obavija zrna agregata tankim slojem dok prostore izmedju zrna ispunjava delimicno. U strukturi I. mora se ici na primenu narocitih tehnoloskih postupaka. cementne paste je manje i ona samo ispunjava prostore izmedju zrna agregata sa neznatnim razdvajanjem susednih zrna. tako da u obzir dolaze razliciti postupci zbijanja za postizanje kompaktnosti mesavine. Tip strukture svezeg betona je od velikog znacaja i na njegove tehnoloske karakteristika i na karakteristike ocvrslog betona. transporta i izrade betonskih elememenata. stabilnost. kompaktiranje i zavrsnja obrada povrsina. ako se ono uopste moze efikasno ostvariti. a u strukturi II je od znacaja i agregat. cementne paste je malo. 12. Na strukturu I odlucujuci znacaj imaju svojstva cementa. Pod ovakvim uslovima. ugradjivanje u oplatu i kalupe. ugradivost i obradivost mesavine prakticno se ne dovodi u pitanje. Kao osnovna tehnoloska svojstva svezeg betona izdvajaju se: ugradivost. transport. a sve u cilju dobijanja zahtevanoh kvaliteta ocvrslog betona. zrna agregata su medjusobno veoma udaljena usled prisustva velike kolicine cementne paste tako da uzajamno delovanje zrna prakticno ne postoji vec zrna samo uticu na zone cementne paste sa kojima su u kontaktu.U karakteristike svezeg betona koje se najvise proucavaju spadaju: spravljanje. Pri kompaktiranju ovakvih mesavina. U strukturi III. homogenost. U praksi se u najvecem broju slucaja koriste mesavine koje po strukturi odgovaraju tipu II jer po . U strukturi II. obradivost. pokretljivost.Osnovni tipovi strukture svezeg betona U zavisnosti od odnosa cementne paste i agregata mogu se definisati tri osnovne strukture svezeg betona. Pod pojmom tehnologicnost podrazumeva se sposobnost svezeg betona da ispuni zahteve koji se javljaju u pojedinim fazama tehnoloskog procesa proizvodnje. dok agregat posebno znacajno utice na svojstva strukture III. transportabilnost i pumpabilnost. Ovakve mesavine imaju losiju ugradivost i obradivost od mesavina prvog tipa.

Granica tecenja (τm) je vrednost smicuceg napona pri kojoj se gubi strukturna cvrstoca svezeg betona. 14.Reoloski modeli betonskih mesavina Osnovne reoloske velicine se predstavljaju pomocu reoloskih modela. Kao osnovna reoloska svojstva svezeg betona. Viskoznost (η) predstavlja otpor medjumolekularnih sila kretanju ili deformaciji fluida. Ugao unutrasnjeg trenja (υ) je ugao trenja izmedju krupnih i hrapavih zrna agregata. namecu se i: kohezija. Paskalova tecnost (Pa).pravilu omogucavaju dobijanje vrlo kompaktnih betona sto je osnov za zadovoljavanje zahtevanih uslova kvaliteta. 13. Reoloska svojstva betona se proucavaju da bi se pobosljala sledeca tehnoloska svojstva betona: ugradivost. stabilnost i obradivost. osnovni reoloski modeli se povezuju rednim ili paralelnim vezama. Njutnova (viskozna) tecnost (N) i St. izmedju ostalih. Pri formiranju modela nekog realnog materijala.Koja su osnovna reoloska svojstva svezeg betona i zbog cega se proucavaju Reologija je nauka koja proucava deformacije strukturnih materijala kroz vreme. granica tecenja i ugao unutrasnjeg trenja. viskoznost. Neki od najcesce primenjivanih reoloskih modela su: Euklidovo (kruto) telo (Eu). Pod pojmom kohezija (c) podrazumeva se atheziona sila izmedju cementne paste i zrna granulata. Formula za opsti reoloski model betonske mesavine glasi: τ=c+ηm*dγdt+ς*tgφ .V). pokretljivost. Venanovo (plasticno) telo (St. Hukovo (elasticno) telo (H).

Reoloski model nevibrirane betonske mesavine predstavlja se Bingamovim modelom:

τ=τm+ηm*dγdt

a reoloski model betonske mesavine nakon vibriranja Njutnovim modelom:

τ=ηm*dγdt

15.Osnovni tipovi viskozimetara

Viskozimetri su aparati koji se koriste za odrednjivanje viskoznosti svezeg betona.

Viskozimetri mogu da budu sledecih tipova: a) Viskozimetri koji se zasnivaju na principu merenja vremena isticanja svezeg betona kroz otvore odredjenih dimenzija. b) Viskozimetri koji rade na principu merenja dubine prodiranja u masu materijala konusa ili nekog drugog tela. c) Uredjaji koji rade na principu merenja vremena ili brzine utonjavanja u masu kugle odredjenog precnika i mase. d) Uredjaji pomocu kojih se meri velicina sile potrebne za izvlacenje iz mase skupa plocica, stapova ili cilindara.

e) Viskozimetri koji se zasnivaju na rotaciji koaksijalnih (koncentricnih) cilindara uronjenih u masu svezeg betona. Svi ovi uredjaji imaju za cilj odredjivanje koeficijenta viskoznosti svezeg betona i imaju mogucnost uspostavljanja zavisnosti izmedju velicine merene uredjajem i pomenutog koeficijenta.

16.Sta je konzistencija svezeg betona, vrste konzistencije i metoda sleganja za odredjivanje konzistencije

Pod konzistencijom svezeg betona podrazumevamo skup svih svojstava svezeg betona koja uticu na njegovu ugradivost i obradivost. Konzistencija svezeg je od velikog znacaja jer od ugradivosti betona zavisi i mogucnost dobrog kompaktiranja a od stepena zbijenosti gustina svezeg betona. Konzistenciju svezeg betona mozemo jos definisati i kao stepen krutosti, odnosno pokretljivosti svezeg betona. Prema PBAB87 postoje cetiri vrste konzistencije: kruta, slabo plasticna, plasticna i tecna. Metoda sleganja definise konzistenciju na bazi merenja pokretljivosti svezeg betona. U vezi s tim koristi se tzv. Abramsov konus koji se puni betonskom mesavinom u tri sloja priblizno jednake visine, pri cemu se svaki sloj nabija standardnom metalnom sipkom sa po 25 udaraca. Po zavrsetku zbijanja, gornja povrsina svezeg betona se poravnjava, a konus pazljivo podize i postavlja neposredno pored betonske mase. Beton ce se deformisati tako da ce moci da se registruje sleganje Δh.

Ocena konzistencije se daje na bazi izmerene vrednosti sleganja. Ova metoda najcescu primenu ima kod plasticnijih mesavina, odnosno kod mesavina vece pokretljivosti, a najbolje rezultate u slucajevima betona spravljenih sa vecim kolicinama cementa. Kod nesto “mrsavijih” betona, cesto se ne dobija pravo sleganje vec dolazi do pojave smicanja ili cak i potpunog rusenja konusa.

17.Metode za odredjivanje konzistencije svezeg betona i izbor odgovarajuce metode

Postoji, naravno, vise metoda za odredjivanje konzistencije svezeg betona a izbor odgovarajuce metode zavisi u najvisoj meri od vrste konzistencije betona koji je predmet ispitivanja. Kod krucih mesavina dobre rezultate daje tzv. Vebe – metoda. Vebe – metoda u sustini definise konzistenciju na bazi merenja granicne viskoznosti betonske mesavine. Na slici, pod a, je prikazan uredjaj za ispitivanje u pocetnom polozaju.

U sastav uredjaja ulazi: (1) vibrosto, (2) celicni lonac sa dnom visine 200mm i precnika 240 mm, (4) ploca od pleksiglasa, (5) vodjica, (6) sipka sa drzacem i (7) stativ. U uredjaj se stavlja (3) Abramsov konus i puni betonom na isti nacin kao kod merenja sluganja. Trideset sekundi posle zbijanja i poravnjavanja gornje povrsine svezeg betona, konus se pazljivo podize i obrtanjem stativa ploca od pleksiglasa dovodi u kontakt sa ovom povrsinom. Nakon ovoga, vibrosto se pusta u rad i istovremeno ukljucuje stoperica. Usled vibracija, doci ce do sleganja betona a zajedno sa betonom slegace se i ploca od pleksiglasa koja je oslonjena na beton. Vibriranje se vrsi sve dok beton ne pokrije plocu po celoj donjoj povrsini. Kada dodje do ovoga (na slici, pod b), zaustavlja se rad vibrostola i prekida merenje vremena. Izracunavanje tzv. Vebe – stepeni vrsi se putem obrasca

N=V1V0*t(s)

gde je V0 zapremina betona pre vibriranja (V0=5,5 litara), V1 je zapremina posle vibriranja, a t vreme vibriranja u sekundama. Metoda rasprostiranja se primenjuje vrlo siroko, za definisanje konzistencije plasticnih i tecnih betonskih mesavina. Ispitivanje se vrsi primenom potresne table se sastoji od dve drvene ploce dimenzija 70x70 cm. Gornja ploca je okovana limom, a ploce su na jednoj strani spojene sarkama. Na gornjoj strani gornje ploce pricvrscena je rucka za

podizanje a za donju plocu su pricvrsceni granicnici koji dozvoljavaju razmicanje ploca za samo 4 cm. Mera sleganja dobija u vidu odnosa pocetne visine uzorka i visine h izmerene nakon vibriranja: z=40h=4040-s U narednoj tabeli dat je prikaz mera konzistencije sveze betonske mase koji omogucava uspostavljanje korelativnih zavisnosti numerickih pokazatelja koji odgovaraju pojedinim metodama ispitivanja. Kao merodavna velicina usvaja se srednja vrednost iz tri ispitivanja. Potresanje se sastoji u laganom izdizanju gornje ploce table 15 puta do visine od 4 cm i u njenom spustanju na principu slobodnog pada. Mera rasprostiranja utvrdjuje se merenjem dimezija r1 i r2 rasprostrte mase u dva medjusobno upravna pravca pri cemu se izracunava prosecna vrednost r u cm. Ovaj postupak se sastoji u ugradjivanju betona u kalup dimenzija 20 x 20 x 40 cm. Trideset sekundi nakon ugradjivanja betona u levak. pri cemu se nasipanje vrsi u dva sloja uz nabijanje pomocu obicne drvene letvice preseka 4 x 4 cm. Mera sleganja vibriranjem odnosno metoda zbijanja najcesce se primenjuje prilikom definisanja konzistencije vibriranjih betona. . levak se pazljivo podize i zapocinje sa potresanjem. Nakon punjenja kalupa pristupa se vibriranju mesavine na isti nacin kako ce se to izvoditi prilikom ugradjivanja u odredjenu konstrukciju. Svezi beton se nanosi na tablu preko limenog levka. Punjenje kalupa se vrsi do vrha primenom mistrije pri cemu se mora ispostovati uslov da visina padanja betona pri sipanju bude 10 cm u odnosu na gornji rub kalupa.

Treba napomenuti da potrebna kolicina vode zavisi i od karakteristika upotrebljenog agregata.04 . tako da pri svim drugim nepromenjenim uslovima. pucolan).10 ≤ 1.Kako na konzistenciju svezeg betona uticu temperatura.10 11 . od znacaja je i vrsta upotrebljenog cementa. a s druge strane na kvasenje zrna agregata i eventualno upijanje.50 50 . ispitivanja su pokazala da pri dozama cementa od 200 do 400 kg/m3 svezeg ugradjenog betona krutost odnosno pokretljivost betonske mesavine skoro iskljucivo zavisi od kolicine upotrebljene vode a ne od kolicine cementne paste.65 1. pa prema tome treba pronaci optimalan odnos zrna agregata. Medjutim. odlucujucu ulogu ima vodocementni faktor mesavine. 19. Konzistencija zavisi i od odnosa sitnog agregata prema krupnom. Sa povecanjem krupnoce zrna.18 ≤ 40 40 . vreme i hemijski dodaci .1. u opstem slucaju. s jedne strane trosi se na kvasenje zrna cementa odnosno stvaranje cementne paste.11 . Upijanje agregata se povecava sa njegovom ukupnom povrsinom.03 18. odnosno da li se radi o cementima sa nekim posebnim dodacima (zgura. Takodje. drobljeni) i od krupnoce njegovih zrna (od velicine nominalno najkrupnijeg zrna u mesavini). Ukoliko se radi o agregatu sa kontinualnim granulometrijskim sastavom. Voda upotrebljena prilikom spravljanja betona.24 1.25 2-5 6 .1. smanjuje se uticaj zrna na cementnu pastu i pokretljivost svezeg betona se povecava. ali.Kako na konzistenciju svezeg betona uticu osnovni komponentni materijali Konzistencija svezeg betona zavisi od vise parametara.Opis (granice) konzistencije Kruta Slabo plasticna Plasticna Tecna Mere konzistencije Vebe Sleganje Rasprostiranje (s) (cm) (cm) > 11 510 2-4 <1 0 Mera zbijanja ≥ 1. sitniji agregat zahteva vecu kolicinu vode. kolicina vode ce zavisiti od vrste agregata (prirodni.

Konzistencija svezeg betona se mora posmatrati u funkciji vremena jer se moze bitno razlikovati odmah po zavrsetku mesanja komponenti od one koja odgovara nekom kasnijem vremenu. . Naime. Homogenost svezeg betona podrazumeva ujednacenost sastava i svojstava u ukupnoj masi betona a obezbedjuje se dugim i intenzivnim mesanjem komponenata.20°C. najcesce se govori o dodacima tipa plastifikatora i superplastifikatora. Povezanost svezeg betona. Do izdvajanja vode najcesce dolazi na povrsini betona. promena velicine sleganja je narocito izrazena. Za kvalitet betona vazna je i kompaktibilnost svezeg betona koja se definise preko kolicine korisnog rada potrebnog za potpuno zbijanje svezeg betona. vrste i kolicine cementa. 20. predstavlja sposobnost zadrzavanja homogenosti svezeg betona u svim fazama od spravljanja do kompaktiranja. Takodje. To zavisi od vrste primenjenog dodatka. ali moze doci i do izdvajanja u masi odnosno stvaranja vodenih “dzepova”. Ovi dodaci generalno posmatrano obezbedjuju potreban nivo tehnologicnosti svezeg betona i pri srazmerno niskim vrednostima vodocementnog faktora. Na primer. variranjem kolicine ovih dodataka mogu se dobiti betoni sa konzistencijom u opsegu od krute do tecne. jos jedna vazan cinilac kada se govori o kvalitetu betona. Kada se radi o efektima primene hemijskih dodataka. Promenjivost konzistencije je najizrazenija u prvih desetak minuta po spravljanju.Zasto i kada dolazi do raslojavanja betonske mesavine i kako to utice na kvalitet betona Da bi govorili o raslojavanju betonske mesavine potrebno je najpre da definisemo homogenost svezeg betona. vrste agregata. Medjutim. Pod izdvajanjem vode podrazumeva se narociti oblik segregacije. ali i od temperature. Kao rezultat nedovoljne povezanosti betonske mesavine javljaju se pojave raslojavanja odnosno segregacije i izdvajanja vode. pri istom vodocementnom faktoru i istoj vrsti i kolicini agregata. vazno je istaci da plastifikatori i superplastifikatori ne obezbedjuju trajno pocetni nivo konzistencije vec je i u ovom slucaju primetan pad velicine sleganja svezeg betona tokom vremena. pri temeraturama iznad 18 .Generalno. Segregacija predstavlja tendenciju razdvajanja krupnih od sitnih cestica pod uticajem razlicitih mehanickih dejstava. moze se reci da sa porastom temperature konzistencija postaje kruca. vremenska promenljivost konzistencije mnogo je izrazenija kod drobljenog agregata nego kod prirodnog. njegove kolicine.

Pritisci betona na oplatu su funkcija velikog broja parametara od kojih su osnovni: konzistencija. (3) sitan agregat i (4) krupan agregat. beton vrsi pritisak na bocne stranje oplate. i najcesce se usvaja da je h1 do 1m. karakteristike same oplate. υ ugao unutrasnjeg trenja svezeg betona a v brzina punjenja oplate svezim betonom u m/h. 21. problem vertikalnog pritiska je u posmatranom slucaju lako resiv. Kao posledica segregacije svezeg betona javlja se nehomogenost ocvrslog betona koja je pracena drasticnim pogorsanjem njegovih fizicko – mehanickih svojstava. Sa h1 se oznacava dubina sloja betona u kojem se oseca uticaj vibratora. visina elementa koji se betonira i brzina punjenja oplate svezim betonom. Ovde je dp koeficijent pritiska betona na oplatu koji zavisi od ugla unutrasnjeg trenja (υ) i ugla trenja izmedju betona i oplate (β). a na donju stranu oplate dok stoji oplata.Slika prikazuje kretanje vode (1) i semu raslojene smese u okviru koje figurisu: (2) voda. Ovde je γb zapreminska masa svezeg betona u t/m3. . Kao sto se vidi. dok je problem horizontalnog pritiska znatno slozeniji.Pritisci svezeg betona na oplatu U toku i nakon betoniranja jedno izvesno vreme.

a za slucaj mv/mc = 0. Treba. 22.4).4αh. sto bitno utice na karakteristike betona. U zavisnosti od odnosa masa vode i cementa u betonu.4).Moze se javiti i situacija kada oplata nije vertikalna vec sa horizontalom zaklapa ugao koji je razlicit od 90°.8) ne utice bitno na mehanicka svojstva betona. II – etapa postepenog formiranja strukture ocvrslog betona koju prati povecanje cvrstoce. proces formiranja strukture betona se moze podeliti na tri etape: I – pocetna etapa.4αh %.Makrostruktura ocvrslog betona . etapa formiranja strukture ocvrslog betona i pocetak prelazenja betona u cvrsto agregatno stanje.Formiranje strukture ocvrslog betona Formiranje strukture betona odigrava se nakon zavrsetka ugradjivanja svezeg betona. mvmc≥0. III – etapa stabilizacije strukture. izvesna kolicina cementa moze da ostane nehidratisana (m v/mc < 0.9) do 20% (αh = 0. kapilarna poroznost betona pk (%) moze da se prikaze obrascem: pk=0. Tada ce oplata biti izlozena i horizontalnim i vertikalnim pritiscima svezeg betona. Treba napomenuti da se u praksi pokazalo da pri uglovima vecim od 165° svezi beton ne vrsi nikakav horizontalan pritisak na oplatu pa bocne stranice oplata uopste nisu potrebne.4. Iz ove relacije se zakljucuje da je pri potunoj hidrataciji cementa (αh = 1). kada se dostignuta cvrstoca tokom vremena bitnije ne menja. ipak. Posmatrano sa aspekta povecanja cvrstoce betona tokom vremena. Ako pretpostavimo da je u 1m 3 svezeg betona prisutna masa vode mv (kg/m3) i masa cementa mc (kg/m3) a stepen hidratacije cementa αh. a s druge strane moze se dobiti cementni kamen povecane poroznosti (m v/mc > 0. napomenuti da nehidratisani cement u kolicini od 10% (αh = 0.1mc*mvmc-0. 23. a kao rezultat procesa hidratacije cementa. velicina pk jednaka nuli.

makrostruktura betona moze da se izrazi u vidu odnosa agregata i cementnog kamena sadrzanih u masi betona. Kod struktura I i III odlucujuci znacaj na beton imaju svojstva cementa dok agregat nije od znacaja. treba teziti da cementni kamen obavije zrna i ispuni sve praznine izmedju njih. 24. dobijaju se betoni boljih fizicko – mehanickih svojstava. dok je vp zapremina zaostalog vazduha koja obicno nije veca od 1 – 3% pa se najcesce moze zanemariti. U strukturi II cementnog kamena je manje i on samo ispunjava prazne prostore izmedju zrna. U masi ocvrslog betona moguce je sasvim precizno izdvojiti pojedine strukturne elemente. a kod strukture II vecina svojstava betona zavise kako od cementa tako i od agregata. dok praznine medju zrnima ispunjava samo delimicno. vcp apsolutna zapremina cementne paste. pa se moze reci da je makrostruktura ocvrslog betona u principu nehomogena.Kada je rec o makrostrukturi betona. Konstrukcijski betoni u najvecem broju slucaja imaju strukture bliske tipu II i sto je stepen saglasnosti strukture konkretnog betona veci sa navedenom teorijskom strukturom. Za strukturu III karakteristican je manjak cementnog kamena koji samo obavija zrna agregata u tankim slojevima. U prvoj strukturi (I) zrna agregata su na znatnim medjusobnim rastojanjima i njihovo medjudejstvo prakticno ne postoji.Mikrostruktura ocvrslog betona . Zrna agregata uglavnom uticu samo na delove cementnog kamena sa kojima su u neposrednom dodiru. U vezi s tim treba poci od jednacine zapremine svezeg ugradjenog betona koja je data u obliku: va+vcp+vp=1 gde je va apsolutna zapremina agregata. pri cemu postoji i tanak sloj cementnog kamena na kontaktu susednih zrna. S obzirom na izlozeno. jasno se izdvajaju dva strukturna elementa – agregat i cementni kamen. Dakle.

Ispitivanja su pokazala da kontaktna zona izmedju agregata i cementnog kamena uvek ima nesto vecu poroznost od ostale mase cementnog kamena. Ako ukupnu poroznost betona oznacimo sa p (%). najveci udeo u ukupnoj poroznosti imace pore u cementnom kamenu.06 mm. Od znacaja mogu biti i pore koje se stvaraju pri upotrebi aeranata. neefikasno ugradjivajne i koja ne bi trebalo da bude veca od 5–6%. Veza agregat – cementni kamen ima uticaja i na druge karakteristike betona kao sto su: vodonepropustljivost. mozemo zakljuciti da je: p = pG + pk + Δp (%). od njegove eventualne poroznosti. ova veza biva bitno ugrozena sto dovodi do smanjenja cvrstoce betona. Kontaktni sloj izmedju zrna agregata i cementnog kamena od velikog je znacaja za zajednicki rad ovih komponenata u sklopu ukupne mase betona.S obzirom da su u ukviru makrostrukture betona definisana dva osnovna strukturna elementa – agregat i cementni kamen. .016 * αhmc + 0. cvrstoca veze agregat – cementni kamen zavisi od vrste agregata.022 * αhmc (%) (za mc u kg/m3). otpornost na dejstvo mraza. Sirina ovog kontakta obicno iznosi do 0. figurise i gelska poroznost pG. hemijska otpornost i dr. mikrostruktura podrazumeva definisanje unutrasnje strukture svakog od ovih elemenata odnosno njihove poroznosti. Prakticno gledano. odnosno 2 – 3 precnika zrna cementa. Prvi clan u navedenom zbiru predstavlja cisto gelsku poroznost a drugi definise poroznost usled zapreminske kontrakcije gela. pri zaprljanosti agregata filmom gline ili slojem prasine.006 * αhmc = 0. mada se one obicno krecu u granicama 3 – 5% u odnosu na ukupnu zapreminu betona. U datoj relaciji pored kapilarne poroznosti pk. kao i poroznost Δp koja moze da bude posledica razlicitih posebnih faktora kao sto je npr. od hrapavosti povrsine kao i od cistoce povrsine zrna. Na primer. kao i analizu kontaktnog sloja na granici ovih elemenata. Ako pretpostavino da se radi o dovoljno kompaktnom i korektno ugradjenom betonu. Ukupna poroznost cementnog gela moze se prikazati izrazom: pG = 0.

Podrucje b prikazuje kolicinu vode pri kojoj se ostvaruje najbolje ugradjivanje betona. suvise krute konzistencije (podrucje a). Na slici je isprekidanom linijom prikazana zavisnost cvrstoce pri pritisku od vodocementnog faktora i kod teoretski potpuno zbijenih betona (vp= 0). a kako vodocementni faktor (objasniti preko odgovarajucih dijagrama) Ispitivanja su pokazala da pri nepromenjenim sadrzajima cementa i agregata.25. 26. i pri istom postupku ugradjivanja. dobijaju se sve plasticnije mesavine. Na bazi ovog dijagrama sledi zakljucak: Za svaku mesavinu betona postoji optimalna kolicina vode koja omogucava da se primenom odredjenog nacina ugradjivanja dobije beton minimalne poroznosti a maksimalne cvrstoce.Kako na cvrstocu betona pri pritisku uticu kolicina upotrebljene vode. Kada se radi o zavisnosti cvrstoce betona pri pritisku od vodocementog faktora. koje se vrlo efikasno mogu ugraditi. Leva grana krive odgovara nedovoljno kompaktiranom betonu. Ovde treba napomenuti da se pod potpuno zbijenim betonom prakticno podrazumeva takav beton u kome je nakon ugradjivanja zaostalo svega 1 – 3% vazdusnih pora. kriva koja definise zavisnost izmedju cvrstoce betona i kolicine vode ima oblik prikazan na slici. Daljim povecanjem vode. ali cvrstoca betona opada i raste rizik od pojave segregacije.Osnovni empirijski izrazi koji definisu zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od vodocementnog faktora (objasni obrazac Skramtaeva) . tipicna kriva koja izrazava ovu vezu prikazana je na slici punom linijom.

 formula Ferea: gde je γsc specificna masa upotrebljenog cementa. pri cemu svaka od njih daje cvrstocu betona pri odredjenoj starosti dobijenu tacno utvrdjenim ispitivanjem. Ako cvrstocu betonske kocke koja odgovara ovoj starosti oznacimo sa fk. Najcesce se radi o uzorcima tipa kocke sa ivicama 20 cm pri starosti betona od 28 dana. k parametar koji zavisi od vrste primenjenog agregata (za recni sljunak k = 4. γsv specificna masa vode a k parametar koji zavisi od primenjenog cementa i ima vrednosti u opsegu 180 – 390.0. a ω vodocementni faktor.5). za drobljeni kamen k = 3.  formula Bolomeja: u kojoj vrednost koeficijenta A zavisi od kvaliteta agregata i krece se od 0.28.Postoji veci broj empirijskih formula koje definisu zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od vodocementnog faktora. onda se mogu ispisati sledece izraze:  formula Beljajeva: gde je fpc klasa cementa.  formula Skramtaeva: .65.55 do 0.

S obzirom na izlozeno. U masi betonskog elementa javljaju se znacajni naponi zatezanja.40 0. kao sto bi to bio slucaj kod idealno homogenih tela. u masi betona ce se pojaviti prve prsline. Krupan agregat i malterski deo rezlikuju se i po mehanickim i po deformacionim svojstvima. sto je praceno prividnim povecanjem zapremine uzorka.43 0.Mehanizam loma betona pri pritisku Kao sto je vec pomenuto struktura betona je grubo nehomogena.37 27. u betonu postoje i razni defekti. Sekundarni naponi prouzrokuju pojavu prslina u cementnom kamenu.55 A2 0. Primarnim naponima mogu se smatrati naponi koji odgovaraju idealno homogenom telu a sekundarnim naponi koji predstavljaju razliku izmedju faktickog stanja i primarnih napona. za ω > 0. Kvalitet cementa i agregata Visok Normalan Nizak A1 0. .4 i za ω < 0. Takodje. zrna agregata i supljine u betonskoj masi otezavaju i usporavaju rast prslina.koja se deli na dva slucaja. Medjutim.65 0. Sve ove karakteristike imaju velikog uticaja na ponasanje betona pod opterecenjem. Ukoliko nivo napona predje odredjenu granicnu vrednost. Konacno dolazi do potpunog loma u betonu usled prekoracenja cvrstoce na zatezanje. necemo dobiti pravolinijske i medjusobno paralelne trajektorije napona u jednom ovakvom elementu. Generalno. u betonu opterecenom na pritisak mozemo razlikovati primarne i sekundarne napone.4. U pocetku prsline se javljaju u celokupnoj masi betonskog elementa dok se sa povecanjem opterecenja medjusobno povezuju.60 0. Koeficijenti A1 i A2 zavise od kvaliteta cementa i agregata i njihove vrednosti su date u narednoj tabeli. otpornost betona na ove napone znatno je manja od otpornosti u odnosu na napone pritiska. Medjutim. Daljim povecanjem opterecenja pukotine se jos vise otvaraju. ako posmatramo betonsku prizmu izlozenu delovanju opterecenja ravnomerno podeljenog po povrsinama osnova.

moguc je lom uzorka pracen pojavom izrazenih klinova na gornjoj i donjoj osnovi. moguca su tri osnovna tipa loma betona. linija loma ce zaobilaziti zrna agregata. 29. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. na slici pod b). odnosno kontakta agregat – cementni kamen.28.Osnovni tipovi loma betona Nacelno. a) U slucaju kada je cvrstoca agregata na zatezanje veca od cvrstoce na zatezanje cementnog kamena. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. a na pojedinim mestima preko cementnog kamena. Tada ce nastupiti mesoviti lom. Kao sto pokazuje slika pod a). Druga moguca figura. kao i pojavom magistralnih pukotina na stranama uzoraka prouzrokovanih silom cepanja koju proizvode klinovi. b) Kada je cvrstoca agregata manja od cvrstoce cementnog kamena. medjusobno bliske.Karakteristicni lomovi betonskih prizmi u realnim uslovima Figure loma prizmaticnog uzorka ce imati jedan od oblika prikazanih na sledecoj slici. linija loma ce ici i kroz agregat i kroz cementni kamen. sto znaci da ce na pojedinim mestima lom biti preko agregata. c) Treci slucaj javlja se kada su cvrstoce cementnog kamena i agregata. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. karakteristicna je po samo jednoj ravni smicanja i sustinski je modifikacija slucaja .

pa se javlja potreba svodjenja rezultata dobijenih na jednoj vrednosti uzorka na vrednosti koje odgovaraju nekoj drugoj vrsti. Oblik i velicina ispitivanog tela Odnos cvrstoca pri pritisku kocke ivice 20 cm i odnosnog tela 0. Najcesce su ovi koeficijenti definisani u tehnickoj regulativi.Iako najmerodavije rezultate daju prizmaticni odnosno cilindricni uzorci u praksi su u najsiroj primeni uzorci oblika kocke. Pod c) je predstavljena i poslednja moguca figura loma prizmaticnog uzorka. medjutim srecu i neku drugi uzorci.Cvrstoca betona pri pritisku Cvrstoca betona pri pritisku definise se kao prosecan napon u uzorku izlozenom aksijalnom pritisku pri sili loma. 30. medjutim istaci da se uticaj trenja ispoljava samu u relativno uskim zonama uzoraka (izsrafirani delovi na slici). Kocka sa ivicama duzine 20 cm je kod nas usvojena kao normni uzorak za definisanje marke betona. Koji od tri navedena oblika loma ce se javiti zavisi od odnosa cvrstoce betona pri pritisku i pri zatezanju. cilindra ili kocke. kao i od ostvarene velicine sile trenja na bazama uzorka. U skladu s tim u primeni su tzv. Ova mehanicka karakteristika se ispituje na uzorcima oblika prizme.90 0.prikazanog pod a). Ovu figuru obrazuju prakticno vertikalne prsline koje najcesce zapocinju u temenima malih klinova formiranih u zonama baza uzoraka. razlicitih odnosa poduznih i poprecnih dimenzija. a za slucaj odredjene starosti betona. Cesto se. Treba. koeficijenti konverzije koji se po pravilu dobijaju na bazi eksperimentalnih ispitivanja. U narednoj tabeli prikazani su najcesce korisceni koeficijenti konverzije.95 10 cm Kocka: 15 cm .

Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od brzine nanosenja opterecenja i od agregata Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od brzine nanosenja opterecenja je prikazana na sledecem grafiku.17 1.8 Mpa/s.10 Iz vrednosti ovih koeficijenata moze se zakljuciti i sledece: da kocka ima vecu cvrstocu nego prizma i da sto je veci uzorak – manja je cvrstoca.2 do 0.05 1. 31.08 1. odnosno takvom rezimu opterecivanja kod koga se ostvaruje brzina porasta opterecenja od 0.20 cm 30 cm 12x12x36 cm Prizma: 20x20x60 cm 10x20 cm 15x30 cm 20x40 cm Cilindar: 10x10 cm 15x15 cm 20x20 cm 1. Najcesce se za medjusobna poredjenja rezultata razlicitih ispitivanja usvajaju cvrstoce koje odgovaraju vremenu t = 2 min. pri cemu je pored krivh ispisano vreme koje oznacava ukupno trajanje ispitivanja – od momenta pocetka nanosenja opterecenja do pojave loma.00 1. .26 1.20 1.25 1.02 1.25 1.

Na rezultate ispitivanja o kojima je ovde rec utice i agregat. Medjutim, ispitivanja su pokazala da ukoliko je cvrstoca agregata za oko 20% veca od cvrstoce betona, uticaj agregata na cvrstocu prakticno ne postoji, pa se iz tih razloga najcesce u tehnickoj regulativi propisuju minimalne cvrstoce agregata kako bi se na samom pocetku eliminisala mogucnost znacajnijeg uticaja ovog faktora na fizicko – mehanicka svojstva betona. Agregat, takodje, ne utice na cvrstocu betona ukoliko je njegova kolicina u betonu manja od 0,8 m3/m3betona. Cvrstoca betona pri pritisku zavisna je i od granulometrijskog sastava agregata. Naime, sa smanjivanjem sadrzaja krupnog agregata zapaza se i odredjeno smanjivanje cvrstoce betona.

32.Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od kolicine i vrste cementa i od starosti betona

Kada je rec o uticaju cementa na cvrstocu betona, upotrebom cemenata visih klasa, a pri istim ostalim uslovima, uvek ce se dobijati betoni vecih cvrstoca. Vece cvrstoce ce se po pravilu dobijati i pri visim dozama cementa, odnosno pri nizim vrednostima vodocementnog faktora. Ukoliko se posmatra odnos cvrstoce betona pri pritisku u nekom vremenu, moze se zakljuciti da se cvrstoca povecava karakterom eksponencijalne ili logaritamske funkcije, pa u skladu s tim cvrstoca betona starog 28 obicno iznosi 70-80% u odnosu na konacnu cvrstocu betona.U praksi se za definisanje promene cvrstoce betona u toku vremena najcesce koriste sledeci analiticki izrazi:

gde je fp konacna cvrstoca betona, t vreme a b empirijska konstanta;

a – konstanta koja odgovara cvrstoci betona starog jedan dan, b – konstanta koja se odredjuje na bazi poznate cvrstoce dovoljno starog betona.

33.Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od temeprature negovanja

Proces hidratacije cementa na povisenim temperaturama znacajno se ubrzava, pa je cvrstoca betona pri pritisku i fukcija temperature betona. Ispitivanja su pokazala da se hidratacija veoma usporava pri temperaturama sredine nizim od 5°C, a pri temperaturi od -10°C ona prakticno prestaje, dok pri temperaturama iznad 30°C ona se znacajno ubrzava. Imajuci ovo u vidu, moze se zakljuciti da se sa povecanjem temperature negovanja dobijaju kako betoni sa brzim prirastajem cvrstoce tako i betoni sa vecim 28dnevnim i konacnim cvrstocama. Ipak, taj stav se ne moze prihvatiti kao pravilo jer ispitivanja pokazuju da se zagrevanjem betona dobijaju visoke rane cvrstoce ali kasnije cvrstoce mogu da budu cak i nize od onih koje bi se dobile na normalnim temperaturama. Na sledecoj slici prikazuju se rezultati jednog konkretnog eksperimenta izvrsenog na betonu spravljenom sa cistim portland cementom, u uslovima stoprocentne vlaznosti sredine, a uz razlicite temperature ambijenta.

Na slici, pod a), krive t - fp, za vise vrednosti temperatura, a za starosti betona do cca 7 dana, imaju vrlo nagli rast, a kasnije se taj trend znacajno usporava. S druge strane, za slucaj nesto nizih temperatura (10 i 20°C) prirastaji cvrstoce su mnogo ravnomerniji. Na slici pod b) prikazane su krive T – fp na osnovu kojih se moze zakljuciti da beton koji ocvrscava na visim temperaturama uvek ima vece pocetne cvrstoce, dok su kasnije cvrstoce betona uvek nize od cvrstoca koji bi isti beton imao da ocvrscava u normalnim temperaturnim uslovima. Na vrednost cvrstoca betona ima uticaja i vlaznost sredine u toku ocvrscavanja. Temperatura i vlaznost sredine nazivaju se termohigrometrijski uslovi. Primera radi beton koji je ocvrscavao na temperaturi od 35 – 40°C pri vlaznosti vazduha od 20 – 30%, ima i do 40% nizu cvrstocu od betona koji je ocvrscavao na 20 – 25°C i vlaznosti od 70 – 80%. Na konacnu vrednost cvrstoce betona na povisenim temperaturama utice i vrsta cementa.

34.Zrelost betona

Zrelost betona predstavlja zajednicku funkciju vremena i temperature negovanja. Definise se kao proizvod vremena i temperature i sluzi za odredjivanje cvrstoce betona pri pritisku. Na primer: cvrstoca betona posle 3 dana, negovanog na 10°C jednaka je cvrstoci betona posle 2 dana negovanog na 20°C. Koncept zrelosti betona primenljiv je

do temperature od 30°C ili za vise temperatura za starosti betona do 7 dana. Zrelost betona se izrazava u obliku:

M = (T – T0) * tr,

T – konstantna temperatura negovanja, T0 – minimalna temperatura na kojoj se moze odvijati hidratacija cementa (obicno iznosi -10°C) , tr – duzina trajanja negovanja u danima ili casovima. Medjutim, ako je temperatura negovanja promenljiva tokom vremena, izraz glasi:

vreme negovanja tr je izdeljeno na (r-1) intervala, Δtj, a Tj je srednja temperatura u intervalu Δtj.

35.Marka betona

Marka betona je nominalna cvrstoca betona pri pritisku izrazena u MPa koja se prema BAB87 dobija ispitivanjem betonskih kocki dimencija 20x20x20 cm. Kocke se ispituju pri starosti od 28 dana, pri cemu njihova izrada i negovanje moraju da budu u skladu sa BAB87. Premetni uzorci se izradjuju u odgovarajucim metalnim kalupima u kojima moraju da ostanu 20±4 casa i to u prostoriji sa temperaturom od oko 20°C, zasticeni od isusivanja. Nakon toga, betonska tela se vade iz kalupa i stavljaju u vodu, odnosno u prostoriju cija je relativna vlaznost najmanje 95%, a temperatura oko 20°C. Ovako se tela cuvaju do dana ispitivanja. Pre samog ispitivanja uzorci se brisu kako bi se uklonila povrsinska vlaga, a zatim se mere njihove mase. Pri ispitivanju sila pritiska se postepeno povecava od nule do sile loma, i to tako da prirast napona bude izmedju 0,2 i 0,8 MPa/s. Cvrstoca pojedninog uzorka se dobija kao sila loma svedena na jedinicu povrsine (20 x 20 = 400 cm2) i izrazava se u MPa sa tacnoscu od 0,1 MPa.

20. Razlog tome je sto se predmetna cvrstoca f zs uvek izracunava putem obrazca: . Odnos cvrstoce f z prema cvrstoci fp nije linearan. postupka spravljanja. a za prednapregnute konstrukcije nize od 30. vodocementnog faktora. koje predstavljaju kolicine betona koje se spravljaju i ugradjuju pod istim uslovima u iste ili razlicite elemente konstrukcija ali u istom vremenskom periodu. 15. Ako uzmemo da je fz/fp=k. 25.12 za fp = 20 MPa. Ispitivanje savijanjem daje vrednosti cvrstoca pri zatezanju koje su znatno vece od cvrstoce fz. Cvrstoca pri zatezanju zavisi i od niza drugih faktora: sadrzaja cementa. Ovo mehanicko svojstvo betona zavisi bitno od stanja agregata. porast cvrstoce pri zatezanju je intenzivan u prvih 28 dana.U upotrebi su sledece marke betona: 10. k = 0. dok se kasnije znacajno usporava. Vremenski posmatrano.10 za fp = 30 MPa. k = 0. pa stoga betoni sa drobljenim agregatom imaju vece cvrstoce pri zatezanju. Vazno je jos napomenuti da se ocena postignute marke betona vrsi po partijama betona. za velicinu k mogu se koristiti sledece vrednosti:    k = 0. Nasuprot tome.07 za fp = 50 MPa. 36. Za armirane konstrukcije ne koriste se marke betona nize od 15. Ispitivanje direktnim aksijalnim zatezanjem najcesce se vrsi na cilindricnim “oslabljenim” uzorcima saglasno narednoj slici. 55 i 60. povecanjem vodocementnog faktora cvrstoca pri zatezanju srazmerno opada u odnosu na cvrstocu pri pritisku. 30. ugradjivanja i nege betona i drugog.Cvrstoca betona na zatezanje Odredjivanje cvrstoce betona pri zatezanju je nesto slozenije od odredjivanja cvrstoce pri pritisku. Pri povecanju kolicine cementa cvrstoca betona na zatezanje se povecava u manjoj meri nego cvrstoca pri pritisku. Betoni marki visih od 60 se tretiraju kao specijalni betoni. Kod drobljenog agregata athezija izmedju zrna agregata ia cementnog kamena je veca od athezije koja postoji izmedju prirodnog agregata i cementnog kamena. 50. 40. 45. 35. Moze se uzeti da se u prvih 28 dana postize oko 80% konacne cvrstoce pri zatezanju.

45 – 0. Pri granicnoj vrednosti sile P dolazi do cepanja uzoraka stvaranjem magistralnih pukotina koje se protezu vertikalno. prizme ili cilindra silama saglasno narednoj slici.Cvrstoca betona na zatezanje cepanjem i obrasci za priblizno odredjivanje cvrstoce betona na zatezanje prema BAB87 Ispitivanje cvrstoce betona na zatezanje cepanjem sastoji se u izlaganju uzoraka oblika kocke. . Jos valja napomenuti da se tacniji rezultati dobijaju primenom metode prikazane na desnom delu slike jer su sile u trecinama raspona.fzs=6Mlomabh2 Ovim ispitivanjem najcesce se dobija odnos fz/fzs = 0. Medjutim.60. pri ovim ispitivanjima prisutni su i naponi pritiska pa se moze reci da rezultati ispitivanja prikazanom na slici ne predstavljaju prave vrednosti cvrstoce pri zatezanju jed nije obezbedjeno homogeno naponsko stanje zatezanja. Cvrstoce fzckod ovakvih ispitivanja a koje se racunaju po obrascu: fzc=2Pπdl vece su za 15 – 20% od cvrstoca fz.85. pa se sa dovoljnom tacnoscu moze uzeti da je fz/fsc ≈ 0. 37.

kriva (2) – rezultati ispitivanja metodom “cepanja”.44h≥1 gde je h (m) visina poprecnog preseka elementa. Za odnos cvrstoce betona pri zatezanju savijanjem. Sledeca slika pokazuje rezultate jednog konkretnog ispitivanja betona koji pokazuju kolike se razlike mogu dobiti u zavisnosti od primenjenog postupka odredjivanja cvrstoce betona pri zatezanju. Obrazac glasi: fzm=0. kriva (3) – rezultati ispitivanja putem savijanja jednom koncentrisanom silom. 38. a fzm (MPa) srednja vrednost cvrstoce pri aksijalnom zatezanju. BAB87 daje relaciju: fzsfz=0. f zs. a ≥1 oznaka za donju granicu vazenja izraza. fz.Razlike izmedju cvrstoca betona na zatezanje u zavisnosti od metode ispitivanja. ali uz napomenu da varijacije stvarnih vrednosti ove cvrstoce mogu da budu i do ±30%. . i cvrstoce pri aksijalnom zatezanju. kriva (1) – rezultati ispitivanja direktnom metodom.BAB87 daje obrazac za izracunavanje cvrstoce pri aksijalnom zatezanju u zavisnosti od eksperimentalno utvrdjene cvrstoce pri pritisku.6+0. Cvrstoca na smicanje.25* 3fbk2 gde je fbk (MPa) cvrstoca betona pri pritisku.

Predmetna cvrstoca se dobija po obrascu: fτ=P2Fτ Moze se jos uzeti i da je odnos izmedju cvrstoce pri smicanju i cvrstoce pri zatezanju fτ≈2fz. kriva (5) – velicine dobijene preracunavanjem vrednosti prema krivoj (3) putem drugog izraza po BAB87. Metodika odredjivanja cvrstoce betona pri smicanju jos nije dovoljno razradjena. Najcesce se koriste uzorci oblika prikazanih na slici pri cemu se pretpostavlja da su naponi smicanja pri lomu ravnomerno rasporedjeni po povrsini preseka po kome se vrsi smicanje. cementnog kamena ili armature. kao i od cvrstoce spoja agregat – cementni kamen. Otpornost na uticaje fizicke prirode. Otpornost na hemijske agense. U svojstva koja odredjuju trajnost betona ubrajaju se:    Vodopropustljivost / vodonepropustljivost. 39.Trajnost betona Beton se smatra trajnim materijalom.kriva (4) – velicine izracunate putem prvog izraza po BAB87. Cvrstoca betona pri smicanju u velikoj meri zavisi od otpornosti na smicanje krupnog agregata. medjutim. . Ti uticaji se generalno mogu podeliti na uticaje fizicke prirode i na hemijske uticaje. Pogorsanje kvaliteta betona tokom vremena moze biti uzrokovano pogorsanjem svojstava agregata. on je potencijalno osetljiv na pojedine uticaje.

Habanje (abrazija. od znacaja za VDP je i efikasnost ugradjivanja koja doprinosi smanjenju dodatne poroznosti. Promena vlaznosti odnosno vlazenje i susenje. od poroznosti cementnog kamena i od strukture pora tacnije od odnosa otvorenih i zatvorenih pora. Analizom elemenata strukture betona sa aspekta VDP zakljuceno je da se agregat smatra vodonepropustljivim. 40. VDP betona zavisi od stepena hidratacije cementa odnosno od starosti betona. takodje kontaktna zona. Alkalno – agregatna reakcija. Sulfatna agresija. Korozija metala. kavaticija). Takodje. Promena temperature. Na povecanje VDP betona moze se uticati smanjenjem vodocementnog faktora odnoso primenom plastifikatora i superplastifikatora. Primena hemijskih dodataka – zaptivaca takodje moze omoguciti bolju VDP betona. Dakle. Hemijski uticaji na beton su:      Izluzivanje i iscvetavanje. agregat – cementni kamen ne utice u znacajnijoj meri da VDP. cementni kamen je kapilarno porozan materijal i od velicine kapilarne poroznosti cementnog kamena zavisi i VDP betona. Vodonepropustljivost betona cesto se ceni na osnovu koeficijenta filtracije k f koji je definisan izrazom . Kiseline i baze. U grupu uticaja fizicke prirode spadaju:     Zamrzavanje i odrzavanje. erozija. Defekti i prsline koje su posledica uticaja koji nisu nabrojani.Vodonepropustljivost betona Vodonepropustljivost (VDP) betona spada u grupu svojstava bitnih za trajnost betonskih konstrukcija.

nacin ugradjivanja. 6.0 m2. zavisi od niza drugih faktora (cement. ugradjivanjem u kalupe ili se koriste isti takvi uzorci (kernovi) izvadjeni iz gotove konstrukcije. osnovni faktor propustljivosti betona.Kako se VDP odredjuje prema nasem standardu a kako prema DIN-u Prema nasem standardu VDP se ispituje na cilindrima precnika 150 mm i visine 150 mm. Vodonepropustljivost betona se deklarise preko marki vodonepropustljivosti. nega betona i drugo).0 m. Gornja povrsina uzorka je slobodna a donja se orapavljuje u zoni kruga precnika 100 mm. proizilazi da vodonepropustljivost zavisi i od vremena odnosno od starosti betona. 8 i 12 oznacavaju pritisak u barima koje beton mora da zadovolji. V-6. Kao sto se vidi. medjutim. sto. 41. Ove marke su V-2. V-8 i V-12. Sedam dana pre pocetka ispitivanja uzorke treba cuvati u prostoriji temperature od oko 20°C i relativne vlaznosti vazduha od oko 65%. Nemacki standard DIN 1048 propisuje metodu ispitivanja kod koje je dubina kvasenja odnosno dubina prodora vode u masu uzorka jedini kriterijum za ocenu vodonepropustljivosti betona. a za vreme t = 1. Kako na koeficijent filtracije.5. kao sto je pomenuto.0 m vodenog stuba. Uzorci ne smeju imati starost manju od 28 dana. pri razlici hidrostatickog pritiska na dvema granicnim povrsinama od Δp = 1. napomenuti da su u praksi moguca osetna odstupanja od prikazane zavisnosti posto pri jednom vodocementnom faktoru poroznost betona moze biti vrlo razlicita. Uzorci se prave od svezeg betona. utice vodocementni faktor. 4. Uzorak se smesta u odgovarajuci celicni sud pri cemu se prostori izmedju suda i uzorka na bocnim stranama zapunjavaju odredjenom masom na bazi voska i bitumena. . Prema ovom standardu ispituju se uzorci oblika kocke ivice 20 cm. Posto je vec receno da poroznost betona zavisi od stepena hidratacije cementa.0 s. pri cemu brojevi 2.kf=Qfv*aS*Δp*t ms ili cms Na bazi ovog izraza proizilazi da je kf = Qfv ona kolicina vode u m3 koja prodje kroz element debljine a = 1. povrsine S = 1. kao i na plocastim uzorcima dimenzija 200x200x150 mm. Treba. V-4. prikazano je na sledecoj slici. na slican nacin kao sto je to bio slucaj u prethodno opisanom ispitivanju. koeficijent filtracije pocinje naglo da raste za vrednosti mv/mc > 0. Na povrsini ovok kruga tokom ispitivanja deluje voda pod pritiskom.

pod 3 bara 24 h i pod 7 bara 24 h. Trajnost betona ce u opstem slucaju biti zadovoljena ako beton ima marku otpornosti na dejstvo mraza min M-100 a za mostovske konstrukcije min M-150. posto je ovaj uslov veoma blag. danas se sve vise usvaja uslov h ≤ 4cm. Osnovni razlozi koji dovode do desktrukcije betona su:     povecanje zapremine (led ima 9% vecu zapreminu od vode). Medjutim. Nakon zavrsetka ovog tretmana uzorci se prvo ispituju na pritisak. Najcesce se uzima da cvrstoca betona pri pritisku ne sme da se smanji vise od 25 – 30%.Otpornost betona na dejstvo mraza Otpornost da dejstvo mraza podrazumeva sposobnost betona da u stanju zasicenosti vodom podnese visekratno smrzavanje i odmrzavanje. Otpornost betona na dejstvo mraza se zahteva cak i u slucajevima kada u eksploataciji nije direktno izlozen ovoj vrsti agresija zbog obezbedjenja trajnosti.Odredjivanje otpornosti betona na dejstvo mraza preko promene cvrstoce pri pritisku . 43. zatim smanjenjem vodocementnog faktora (primenom plastifikatora i superplastifikatora). vodocementnog faktora. osmotski pritisak. sto znaci da ukupno trajanje ispitivanja iznosi 96 casova. strukture pora i velicine pora. 42. Smatra se da je beton vodonepropustljiv ako je izmerena dubina kvasenja h manja od 12 cm. razliciti koeficijent termickog sirenja cementnog kamena. Pri ovome se cesto propisuje i da gubitak mase uzoraka ne sme da bude veci od 5%. Za ispitivanje otpornosti betona prema dejstvu mraza primenjuje se postupak naizmenicnog smrzavanja i odmrzavanja uzoraka zasicenih vodom. Na povecanje otpornosti betona na mraz moze se uticati primenom hemijskih dodataka – aeranata. Otpornost betona na dejstvo mraza zavisi od razlicitih faktora kao sto su: stepen hidratacije cementa odnosno starost betona. M-150 i M-200. a zatim se lome po sredini radi merenja visine prodora vode. M-100. agregata i armature. gde brojevi u okviru ovih simbola predstavljaju broj ciklusa smrzavanje – odmrzavanje koji je beton izdrzao bez vecih ostecenja. hidrostaticki pritisak. kao i efikasnim ugradjivanjem koje doprinosi smanjenju dodatne poroznosti. Prema nasem standardu postoje sledece marke betona u odnosu na otpornost prema dejstvu mraza: M-50.Rezim ispitivanja je sledeci: voda deluje pod pritiskom od 1 bar u trajanju od 48 h.

Nas standard propisuje ispitivanje za koje je. I u ovom slucaju cvrstoce etalonskih uzoraka ispitanih pri odgovarajucoj ekvivalentnoj starosti ne smeju da budu preko 25% vece od cvrstoca uzoraka koji su smrzavani i odmrzavani. ili cilindricni uzorci (kernovi) izvadjeni iz gotovih konstrukcija. smrzavanje se vrsi na temperaturi od -20°C pri cemu se zahteva da se hladjenje uzorka do ove temperature obavi u vremenu od 1 h. 44. etalonske uzorke. osim za beton M-50. n broj naizmenicnih ciklusa smrzavanja i odmrzavanja a parametar c velicina koja zavisi od broja ciklusa u toku 24 h i dobija se iz odredjene tabele. Prilikom uporedjivanja dobijenih cvrstoca uzoraka mora se voditi racuna o tzv. a nakon 4 dana treba ispitati prosecnu cvrstocu pri pritisku na tri etalonska uzorka. koja je uvek manja od fakticke starosti uzoraka jer su etalonski uzorci ocvrscavali u vodi temperature od oko 20°C sto im je omogucilo veci prirastaj cvrstoce. ili 6 + 6 casova za slucaj ispitivanja kocke sa ivicama duzine 20 cm. Od ukupnog broja. . Ekvivalentna starost se odredjuje na osnovu obrasca: te=ta+c*n gde je ta starost uzoraka u danima na pocetku smrzavanja (najcesce 28 dana). potrebno 15 uzoraka koji mogu biti oblika kocke 15 ili 20 cm. sest uzoraka se podvrgava naizmenicnom smrzavanju i odmrzavanju. ekvivalentnoj starosti etalonskih uzoraka te. Istovremeno. 9 uzoraka predstavljaju tzv. Za slucaj betona M-50 dovoljno je samo 9 uzoraka – 6 etalonskih i 3 uzorka koji ce se izlagati smrzavanju i odmrzavanju. precnika i visine 15 cm.Otpornost betona na kombinovano dejstvo mraza i soli za odmrzavanje Pored ispitivanja betona na dejstvo mraza cesto se namece i potreba ispitivanja betona izlozenog istovremeno i uticaju soli za odmrazanje jer je praksa pokazala da otpornost betona na dejstvo mraza ne podrazumeva i njegovu otpornost na kombinovano dejstvo mraza i soli. Jedan ciklus smrzavanje – odmrzavanje traje 4 + 4 casova za slucaj ispitivanja kocki sa stranama od 15 cm i cilindara sa dimenzijama Φ = h = 15 cm. Standard propisuje sledeci tok ispitivanja: sve uzorke treba 4 dana pre pocetka ispitivanja staviti u vodu tako da budu u potpunosti potopljeni. Kod ispitivanja betona M-50 smrzavanju i odmrzavanju izlazu se samo 3 uzorka dok se nakon definisanja pocetne cvrstoce betona na tri etalonska uzorka preostala tri drze u vodi i ispituju na pritisak kao i uzorci koji su izlagani tretmanu mraza. dok se odmrzvanje vrsi u vodi temperature od oko 20°C. dok ce se preostalih 6 izlagati smrzavanju i odmrzavanju.

Deformacije betona pod uticajem kratkotrajnih opterecenja Mada ne postoje jedinstveni stavovi po pitanju kratkotrajnosti i dugotrajnosti opterecenja betona i betonskih konstrukcija. Posle 25 ovakvih ciklusa meri se gubitak mase uzorka. od svojstava njegovih komponenata. a takodje se registruje dubina i povrsina ljustenja betona koja je bila pod uticajem rastvora soli. Pored ovoga. pri cemu se kao gornja granica kratkotrajnosti obicno uzima trajanje opterecenja od najvise dva sata. on se propisuje od slucaja do slucaja. prema standardu. To podrazumeva uzorke sa ivicama duzine 7. podvrgava delovanju troprocentnog rastvora NaCl. Takodje. Za odredjivanje otpornosti betona na habanje ne postoji standardna metoda. Ispitivanja su pokazala da je beton otpornoji na habanje ako ima vecu cvrstocu na pritisak.Otpornost betona na habanje Kod ove vrste otpornosti betona osnovno je da beton ima dovolju cvrstocu i tvrdocu u povrsinskom sloju koji je neposredno izlozen delovanjima koja dovode do habanja. Nakon toga.Kod ovakvih ispitivanja najcesce se primenjuje postupak u okviru koga se u procesu smrzavanja i odmrzavanja povrsina uzorka. Posto kriterijum otpornosti na habanje nije jedinstven. U primeni je metoda ispitivanja habanja prirodnog kamena. ipak se kao kratkotrajna tretiraju ona opterecenja cije se delovanje ispoljava u vremenu od nekoliko minuta do nekoliko casova. Ispitivanja pokazuju da betoni visih cvrstoca pod opterecenjem pokazuju manje deformacije. a isto tako se ove deformacije pri istom opterecenju smanjuju u funkciji starosti betona. pri cemu treba teziti optimalnom ucescu krupnih frakcija agregata uz minimalno potrebno ucesce sitnih. mogu se primenjivati plastifikatori i superplastifikatori radi smanjenja potrebne kolicine vode posto ni u kom slucaju ne sme doci do izdvajanja cementne paste na povrsini. uzorak se podvrgava temperaturi od oko -20°C u trajanju 16 – 18 h. . 46. od vrste naprezanja kao i od cvrstoce i starosti betona. To znaci da je potrebno primenjivanje cemenata visokih klasa i niskih vodocementnih faktora. pa 6 – 8 h na sobnoj temperaturi. 45.1 cm (povrsina jedne strane kocke je 50 cm2) koji se dobijaju izradom u kalupima ili izrezivanjem iz nekog veceg komada betona. Deformacije betona pri delovanju kratkotrajnih opterecenja zavise od njegovog sastava. na tacno definisan nacin. u slucaju ovakvih betona bolje se pokazao drobljeni agregat.

imaju uglacnom linearne zavisnosti izmedju napona i deformacija. pa ce na osnovu tih podataka crtaju dijagrami koji u opstem slucaju imaju oblike saglasno sledecoj slici. 47. Medjutim.Radni dijagram betona Radni (σ – ε) dijagram koji daje zavisnost izmedju napona i deformacija betona u slucajevima delovanja kratkotrajnih opterecenja dobija se ispitivanjem uzoraka prizmaticnog ili cilindricnog oblika. Analizom krivih dolazi se do zakljucka da se pri jednokratnom izlaganju uzorka kratkotrajnom opterecenju na pritisak dobija deformacija koja se sastoji iz elasticnog i plasticnog dela. posmatrano posebno. a pri rasterecenju saglasno krivoj AD tako da po rasterecenju uvek . Kao sto se vidi. Kriva “2” predstavlja betone manjih cvrstoca. pri opterecenju uzorak se ponasa saglasno krivoj OA. Tokom ovih ispitivanja mere se naprezanja i odgovarajuce dilatacije. cementni kamen i agregat. Naime. beton uvek ima manje – vise zakrivljen ε – σ dijagram. Kriva “1” u opstem slucaju odgovara betonima vecih cvrstoca. ali se takva kriva dobija i kod svih betona ako se pri ispitivanju koristi rezim diktiranog povecanja napona. ali se i ovaj oblik krive moze dobiti rezimom diktiranog povecanja napona.Zavisnost deformacija betona od njegovog sastava najbolje ilustruju krive deformacija (ε) – napon (σ) prikazane na narednoj slici. sto se objasnjava prisustvom kontaktnih povrsina izmedju cementnog kamen i agregata i pojavom mikroprslina po ovim kontaktima.

5) fp. dijagram je priblizno pravolinijski pa vazi sledece: ς=E*ε=tgα*ε Velicina E se najcesce definise postupkom opterecenje – rasterecenje kada se ovaj parametar odredjuje iz krive koja odgovara rasterecenju. Velicina ove deformacije zavisi kako od brzine opterecivanja tako i od brzine rasterecivanja. Kod ovakvih ispitivanja kao osnovno javlja se pitanje eliminisanja svih deformacija betona osim elasticnih.ostaje odredjena trajna (plasticna. σd.3 – 0. zaostala) deformacija ε3. Naime. 48. vezu izmedju napona i deformacije u betonu mozemo prikazati u obliku: ς=Esek*ε Medjutim. Ako ovako definisan modul deformacije oznacimo sa Esek. Kao tangentni modul definise se tangens ugla αtg koji zaklapa tangenta na posmatranu krivu u tacki A sa apsciscnom osom. pokazalo se da nakon odredjenog broja ciklusa opterecenje – rasterecenje funkcija σ – ε u dovoljnoj meri odgovara pravoj liniji ciji nagib definise modul elasticnosti E. odnosno postupci visekratnog opterecivanja i rasterecivanja.Modul elasticnosti betona Odredjivanje modula elasticnosti betona vrsi se na prizmaticnim ili cilindricnim uzorcima sa odnosima poduznih i poprecnih dimenzija vecim od 2. pri naponima manjim od granice (0. dok je sekantni modul tangens ugla α . .ugla nagiba tetive koja povezuje koordinatni pocetak sa aktuelnom tackom A na postmatranoj krivoj. pa se s tim u vezi najcesce primenjuju razliciti postupci treniranja uzoraka. generalno se moze govoriti o tangentnom i sekantnom modulu elasticnosti betona. S obzirom da je u opstem slucaju radni dijagram betona uvek krivolinijski. Kod odredjivanja modula elasticnosti uvek se polazi od neke male vrednosti napona. pa se ispitivanje najcesce sprovode saglasno semi prikazanoj na slici.

pri cemu dimenzija a treba da bude najmanje cetiri puta veca od nominalno najkrupnijeg zrna agregata primenjenog u datom betonu. tj.25*3fbk+10 GPa za fbk u MPa Posto je modul elasticnosti betona vremenska funkcija BAB87 predvidja da se za starosti betona razlicite od 28 dana E moze takodje odrediti na osnovu napred datog izraza. vrednost E se dobija ispitivanjem prizmaticnih ili cilindricnih uzoraka u okviru kojih je zadovoljen osnos 2 ≤ h/a ≤ 4. pa se doslo do niza empirijskih zavisnosti.5 MPa.Kao sto se vidi. Ispitivanja se sprovode na tri uzorka. . Modul elasticnosti je i funkcija vremena. treniranje betona u naponskom podrucju σg – σd sve dok se zavisnost σ – ε u tom podrucju potpuno ne ispravi. s tim da se za fbk unose vrednosti karakteristicnih cvrstoca koje odgovaraju odredjenim terminima. s tim da postoje jos tri uzorka za prethodno ispitivanje cvrstoce betona fp. Za resavanje prakticnih problema mogu se uspostaviti sasvim prihvatljive veze izmedju modula elasticnosti i cvrstoce betona pri pritisku. Za napon σd propisana je vrednost od 0. BAB87 propisuje sledecu relaciju E=9. a izrazavaju se u MPa ili u Gpa. Nakon zavrsetka ispitivanja trazena vrednost modula elasticnosti betona izracunava se putem obrasca: E=ΔςΔε Rezultati se zaokruzuju na 500 MPa. dok se za σg uzima vrednost fp/3. Prema nasem standardu. sema podrazumeva opterecivanje do napona σ g i rasterecivanje do napona σd. pri cemu se u prvih 28 dana ostvaruje 70 – 80% vrednosti koja odgovara teorijskom slucaju kada je t→∞. On raste sa staroscu betona.

u prvih nekoliko casova i po pravilu nije od znacaja za naponska stanja konstrukcija. plasticno skupljanje moze da bude uzrok pojave prislina i pukotina na povrsinama betona. prakticno tek kada se okonca proces hidratacije.  Plasticno skupljanje je najvece u poredjenju sa ostalim navedenim oblicima. 70% (srednje vlazna sredina) ili 90% (veoma vlazna sredina). Zatim se vade iz kalupa i 48 h drze u pijacoj vodi temperature oko 20°C. cuvaju se u kalupima u vlaznom prostoru od najmanje 90% relativne vlaznosti oko 24 h na temperaturi cca 20°C. najmanje 3 komada. Ukupna deformacija skupljanja se sastoji od:   hidratacionog skupljanja. Stetni efekti plasticnog skupljanja mogu se eliminisati pravilnom i intenzivnom negom. Prema JUS standardu skupljanje betona se ispituje na prizmaticnim ili cilindricnim uzorcima kod kojih je zadovoljen odnos 2 ≤ ha ≤ 4. veci sadrzaj vode – veca mogucnost zgrusnjavanja mase i zblizavanja cestica. skupljanje nakon zavrsetka procesa vezivanja. hidraulickog skupljanja.Skupljanje betona Pod skupljanjem betona podrazumevaju se vremenske deformacije koje se ispoljavaju u vidu smanjivanja dimenzija neopterecenih betonskih elemenata priblizno proporcionalno u svim pravcima. ali se ono odvija vrlo brzo. a zivisi jos i od kolicine vode. Hidraulicko skupljanje je funkcija promene vlaznosti cementnog kamena.49. Posle 72 h od zavrsetka izrade vade se iz vode i izlazu kondicioniranim termohigrometrijskim uslovima: temperatura od 20°C i relativna vlaznost od 40% (veoma suva sredina). Generalno. odnosno ona skupljanja koja mogu biti od znacaja za naponska i deformaciona stanja konstrukcija pa tako vrednosti koje se dobijaju ispitivanjima predstavljaju zbir hidratacionog i hidraulickog skupljanja. medjutim kako je vlaznost betona u opstem slucaju funkcija procesa hidratacije cementa proizilazi da ce do uspostavljanja ravnoteze doci tek nakon duzeg vremenskog perioda. odnosno betona i posledica je delovanja kapilarnih sila u kapilarnim porama u cementnom kamenu. moze se reci da je ta pojava najtesnje povezana sa stanjem vlaznosti cementnog kamena u betonu. plasticnog skupljanja. Medjutim. a . Ispitivanja su pokazala da je plasticno skupljanje funkcija kolicine cementa u mesavini. Poprecna dimenzija a mora da bude takva da je njena velicina jednaka najmanje cetvorostrukoj vrednosti nominalno najkrupnijeg zrna agregata u betonu. skupljanje usled kontrakcije produkata hidratacije. Prvo merenje se vrsi 72 h nakon zavrsetka izrade uzoraka. Uzorci. Hidraulicko skupljanje ce se odvijati sve dok se ne uspostavi ravnoteza uzmedju vlaznosti sredine i vlaznosti betona. skupljanje usled isparavanja vode tokom perioda vezivanja cementa. U najvecem broju slucajeva mere se skupljanja ocvrslog betona.

Takodje. nakon ovoga. od vodocementnog faktora. granulometrijskog sastava agregata. Najrasprostranjeniji su uredjaji sa mocnim oprugama (na slici. vece je kod elemenata manjih dimenzija i kod betona spravljenih sa cementima sa dodacima i sa vecom kolicinom cementa. kod betona se uslovno smatra da nastaje samo delovanjem dugotrajnih opterecenja. od vrste i kolicine cementa. Nega betona koja podrazumeva vlazenje betona u prvim danima nakon ugradjivanja. od dimenzija betonskog elementa. Skupljanje je vece pri visim temperaturama i pri manjoj relativnoj vlaznosti vazduha.zatim posle 4 i 7 dana. levo) ili uredjaji koji rade na principu poluge (na slici. tj. 50. Granulometrijski sastav koji omogucava izradu betona optimalne kompaktnosti uz koriscenje umerenih kolicina cementa. dalja merenja se vrse posle svakih 7 dana do stabilizacije procesa skupljanja i to najkrace 3 meseca. Nacin ugradjivanja je znacajan jer se efikasnim ugradjivanjem utice na smanjenje skupljanja. Vece kolicine vode doprinose vecim vrednostima hidraulickog skupljanja. Skupljanje se izrazava u mm/m. Ako pretpostavimo da ce beton biti izlozen konstantnom naponu beskonacno dugo ili dovoljno dugo. takodje smanjuje vrednosti skupljanja. nacina ugradjivanja i nege betona i od starosti betona. bice moguca dva karakteristicna slucaja: .Tecenje betona Tecenje. Iz tih razloga ispitivanje tecenja betona uvek se vrsi primenom specijalnih uredjaja koji su u stanju da tokom duzeg vremenskog perioda odrzavaju odredjeni nivo naprezanja. obezbedjuje manje vrednosti skupljanja. 51.Od cega zavisi vrednost deformacije skupljanja Skupljanje betona zavisi od temperature i relativne vlaznosti sredina. proces razvitka deformacija materijala u toku vremena koji se odigrava bez promene opterecenja. desno).

Linearno tecenje zavisi od istih faktora kao i skupljanje betona. trajnoj cvrstoci betona. i slucaj kada ne dolazi do stabilizacije procesa. dimenzija betonskog elementa. Lom o kome je ovde rec nastupice pri naponima koji su ponekad i 20 – 30% ispod cvrstoce koja odgovara delovanju kratkotrajnih opterecenja. 52. pa se moze reci da beton ima ovakvo ponasanje u oblasti radnih napona. tkεeltk . U praksi se deformacije tecenja najcesce prikazuju putem tzv. pa se cesto govori o cvrstoci betona pri delovanju dugotrajnih opterecenja. od vodocementnog faktora. od starosti betona. slucaj stabilizacije procesa tecenja – kada deformacije teze nekoj konacnoj vrednosti i uzorci ne trpe lom. nacina ugradjivanja i nege betona. od vrste i kolicine cementa.  Prvi slucaj odgovara niskim vrednostima napona. sto dovodi do loma uzoraka. To su:        temperatura i relativna vlaznost sredine. tk) koji se definise na sledeci nacin: φt. a pri odredjenoj velicini deformacije. granulometrijskog sastava agregata. vec deformacije tecenja teze beskonacno velikim vrednostima. doci ce do loma. tzv. Drugi slucaj odgovara visokim naponima naprezanja pri cemu je vrlo tesko sasvim precizno odrediti granicu koja razdvaja navedene slucajeve. tk=εtect. koeficijenta tecenja υ (t. Treba napomenuti da ako su naprezanja u betonu visoka nakon odredjenog vremena.Linearno tecenje betona Linearno tecenje betona je tecenje kod koga postoji stabilizacija procesa i kod koga za sve deformacije (trenutne i vremenske) postoji uslov proporcionalnosti izmedju napona i deformacija.

M. Sto se tice zavisnosti koeficijenta tecenja od vremena t i od starosti betona u trenutku izlaganja opterecenju tk. deformacije tecenja kod elemenata izlozenih zatezanju.5 puta vece od odgovarajucih deformacija pritisnutih elemenata. 159. Primenjuje se isti kondinicionirani termohigrometrijski uslovi kao za merenje skupljanja.2. U slucaju smicanja. εtec je definisana izrazom: εtect. BAB87 dozvoljava da se u slucajevima kada se ne raspolaze eksperimentalno utvrdjenim vrednostima koeficijenata tecenja betona. BAB87 definise ovu zavisnost putem velicina prikazanih u narednoj tabeli. mogu koristiti velicine koje su date u odredjenoj tabeli (Tabela 5. tecenje se javlja i kod drugih vrsta naprezanja.Elasticne i vremenske deformacije betona pri opterecenju i rasterecenju Ako postmatramo deformacije tecenja. Sto se tice deformacija tecenja. strana knjige “Osnovi teorije i tehnologije betona”.Do velicina εtec i εel se dolazi ispitivanjem a deformacija tecenja. 53. . moci cemo da zakljucimo da postoje uzorci koji su pretrpeli odredjene deformacije tecenja i koji u opstem slucaju po rasterecenju ostaju i izvesnoj meri trajno deformisani. 1. a 3 uzorka za merenje ukupnih deformacija (εt) pod konstantnim naponom σk. tk=εt-εst-εeltk Ispitivanja se sprovode na seriji od 9 uzoraka od kojih 3 sluze za ispitivanje skupljanja betona (εs(t)). Muravljov). 3 uzorka za odredjivanje cvrstoce pri pritisku (f p).5 puta vece od deformacija kod pritisnutih elemenata. deformacije tecenja su 2 – 2. na primer. Koeficijent tecenja koji se dobija je bezdimenzionalna velicina. Tako su. Osim kod pritisnutih betonskih elemenata. moze se naglasiti jos i da “mladi” betoni uvek imaju vece deformacije tecenja.

85 0.tk.tk+r=1nΔςtkrEtkr1+φt. ili kada se pretpostavi da se napon u betonu menja kontinualno.73 0. Medjutim.30 0.83 0. u obliku: . 0.18 28 0. izraz se moze prikazati u obliku: εt. 54.30 0.tk.38 0. napon intervalu t – tk nije konstantan vec se menja diskontinualno saglasno slici.48 0. tk)/υ∞ Trajanje opterecenja (t – tk) (dani/godine) 7 14 0.15 0.tk-εst=ςtkEtk1+φt.43 365 0.53 0.68 0. medjutim. Od cega zavisi deformacija tecenja Ako se pretpostavi da je beton od vremena tk izlozen konstantnom naponu ςk=ς tk.25 0. najcesce su betonske konstrukcije u praksi izlozene vrlo znacajnim temperaturnim promenama.tk-εst=ςtkEtk1+φt.23 0.10 Vrednosti date u tabeli vaze samo za temperaturu sredine od oko 20°C.25 90 0.56 3 g. pa se i o uticaju temperature na vrednosti skupljanja i tecenja mora voditi racuna. veza izmedju napona i deformacija u betonu moze da se predstavi relacijom: εt.Starost betona u trenutku opterecenja tk(dani) Odnosi koeficijenata tecenja betona u trenutku vremena t i konacne vrednosti koeficijenta tecenja υ(t.80 7 28 do 90 365 0. Ako.Veza izmedju napona i deformacije tecenja.

Za uobicajene starosti betona i uobicajene konstrukcije moze se uzeti da je X∞=Xt∞. pod kojom se u opstem slucaju podrazumeva promena napona u materijalu pri konstantnoj deformaciji.tk+tktdς(τ)dτ*1+φ(t.Relaksacija betona Relaksacija betona. kako pokazuje slika.εt. pri cemu su ovi naponi najcesce odredjivani kod oslonca (presek B). 55.tk=0. Shodno svemu navedenom. Zbog slozenosti navedenih izraza u praksi se cesto pribegava primeni razlicitih uproscenih veza izmedju napone i dilatacije. Promena sila uslovljava i analognu promenu napona po presecima. odredjenim intervencijama u toku trajanja opita odnosno promenom sile P. jedan je od nedovoljno ispitanih fenomena betona.85. koja se u toku vremena smanjuje. Na ovaj nacin merena je sila P. Najcesce su ispitivani uzorci oblika nosaca sa prepustima.tk-εst=ςtkEtk1+φt. u. Da bi se odrzala konstantna deformacija.τ)E(τ)dτ. tezeci nekoj konacnoj vrednosti. . optereceni koncentrisanim silama na slobodnim krajevima. relaksacija se moze prikazati u obliku: rt=Δςtς0*100=kΔP(t)P0*100 %. odrzavan je nepromenljiv ugib.75-0.

0.Velicina k predstavlja koeficijent proporcionalnosti koji je funkcija armature prisutne u elementu koji se ispituje. U slucaju cisto betonskih elemenata k = 1. a za armirane elemente k<1. .0.

fabrikom betona moze se smatrati i postrojenje kapaciteta ne manjeg od 10 m3/h ako ovakvo postrojenje ispunjava sve uslove propisane standarnom. osnovni elementi) Fabrika betona u opstem slucaju predstavlja postrojenje sa proizvodnim kapacitetom od najmanje 15 m3/h.II (betoni marki MB 30 i visih. transportovani betoni i betoni sa posebnim svojstvima) mogu se proizvoditi iskljucivo u fabrikama betona. . Betoni kategorije B. vrste.II OBLAST___________________________________________________________ 56.Fabrike betona (namena. dispozicije. Medjutim.

radijalnim skreperima. U slucaju vertikalne seme.Fabrike betona sa radijalnim boksovima. U slucaju vertikalne seme proizvodnje. ne treba koristiti agregat sa samog poda deponije jer je njegova zaprljanost neposredno iznad poda u sloju debljine 20 – 30 cm nedopustivo velika. stoga je preporuka da visine figura koje se . agregat je skoro uvek direktno izlozen delovanju atmosferilija sto znaci da se njegova vlaznost u opstem slucaju neprekidno menja. dopremanje agregata do mesta doziranja se vrsi tzv. sve komponente betona. Nacin dopremanja i skladistenja komponentnih materijala Agregat se do bunkera (silosa) najcesce transportuje sistemom transportnih traka koje idu do deponije agregata – mesta lagerovanja koja imaju kapacitete za visednevnu proizvodnju. Takodje. pa se punjenje mesalice ostvaruje podizanjem komponenata na njen nivo. Kao sto se moze zakljuciti. Zbog toga se vlaznost agregata mora stalno pratiti i vrsiti se neophodne korekture sastava betona. pojedine ili sve komponente su lagerovane ispod nivoa mesalice. Tokom istovara agregata treba obratiti paznju da ne dodje do segregacije zrna. o vertikalnoj i parternoj semi. Iz ovih razloga podloga deponije uvek treba da bude izvedena od betona sa odgovarajucim nagibima da bi se omogucilo sto efikasnije odvodnjavanje i time smanjio sadrzaj vode u agregatu. Sto se tice parterne seme.Nacelno se moze govoriti o dve osnovne tehnoloske seme proizvodnje svezeg betona. ukljucujuci i agregat. Pri primeni radijalnih boksova. se podizu na odredjene visinske nivoe u odnosu na mesalicu za beton pa tehnoloski proces tece “od gore na dole”. 57. bunkeri (silosi) za agregat se obicno koncipiraju tako da zadovoljavaju potrebe najvise jednodnevne ili sedmodnevne proizvodnje jer je agregat najmasovnija komponenta betona. Funkciju deponija za agregat u okviru fabrika betona mogu da imaju i radijalni boksovi koji istovremeno predstavljaju i bunkere za pojedine frakcije agregata.

pa se tako u odnosu na ovu osu – osu rotacije – razlikuju mesalice sa vertikalnom. u slucaju duzeg lagerovanja ove vrece treba premestati svakih 10 – 15 dana i to tako da se svaka vreca premesti na drugo mesto i da se okrene. odnosno klasa cementa). mesanja mase i praznjenja. dok u drugom slucaju sve navedene operacije teku istovremeno. promaje i prekomernog zagrevanja. Za odmeravanje komponentnih materijala koriste se najcesce automatski dozatori (vage).) lageruju se u odgovarajucim silosima koji se obicno tako dimenzionisu da zadovolje potrebe nedeljne proizvodnje. 58. Dodaci betona se lageruju u skladu sa upustvima proizvodjaca. preko tih figura. ponekad u obzir dolazi i primena cementa zapakovanog u vrece. pri cemu broj silosa treba da odgovara broju vrsta i klasa cementa (u jednom silosu sme biti lagerovana samo jedna vrsta. Praskasti hemijski dodaci se prvo mesaju sa vodom pa se zatim unose u mesalicu za beton. mesalice za beton se najcesce dele na gravitacione mesalice i na mesalice sa prinudnim mesanjem. Ako se radi o cementu u vrecama. Masa agregata se odredjuje sa tacnoscu od ±3%. pa tek onda predje na sledecu visinu od 2 m. Tecni hemijski dodaci moraju se pre upotrebe izmesati. Ukoliko se cuvanju cementa ne pokloni dovoljna paznja. kao i prema datumu isporuke. pa se vrece moraju cuvati u slagalisnim prostorijama sa izdignutim podom. U ovim prostorijama treba odvajati pojedine partije cementa prema vrsti i klasi. a masa cementai vode sa tacnoscu od±2%. U takvim slucajevima treba obratiti posebnu paznju zastiti cementa od vlage. . Bez obzira na nacin skladistenja cementa. Ove mesalice mogu da budu sa periodicnim i sa neprekidnim (kontinualnim) radom. horizontalnom i kosom osom. uvek treba upotrebiti onaj koji je ranije isporucen. Cement i drugi praskasti materijali (aditivi i sl. Kada se govori o nacinu mesanja komponenata. Zgrudvani cement se pre upotrebe mora ispitati i ukoliko nije izgubio vezivno svojstvo mora se prosejati.obrazuju tokom jednog istovara ne budu vece od 2 m. Mada se u fabrikama betona najcesce primenjuje cement koji se isporucuje u rinfuzi. U prvom slucaju radni ciklus mesalice se sastoji od punjenja mesalice. on vremenom gubi svojstvo veziva i postaje neupotrebljiv. vec da se istovar vrsi tako da se obrazuje vise takvih figura. Podela mesalica za beton moze se napraviti i u odnosu na polozaj ose bubnja u kome se vrsi mesanje komponenata.Mesalice za beton Mesalice za beton u sklopu pogona za proizvodnju betona treba da budu tako odabrane i dimenzionisane da pod pretpostavkom tacnog doziranja komponenata obezbede homogenizaciju mase i omoguce dobijanje predvidjene kolicine svezeg betona u jedinici vremena. Kapaciteti silosa mogu biti razliciti – od 200 do 4000 t.

koeficijent izlaza betonske mesavine definise se odnosom: ki=1000Vcem+Vagr. To su mesalice kod kojih unutar bubnja koji se okrece brzinom 10 – 20 obrta u minuti postoji sistem lopatica koje rotiraju u suprotnim smerovima. to je kolicina svezeg betona koja izlazi iz mesalice. u donju zonu bubnja.sv) uvek je manja od zbira zapremina komponentnih materijala.Mesalice za beton (koeficijent izlaza betona. .U gravitacionim mesalicama betonska smesa se mesa tako sto se u bubnju koji se obrce oko horizontalne ili blago nagnute ose smesa podize do odredjene kriticne visine nakon cega pada nanize. proizvodnost mesalica sa ciklicnim radom i godisnja proizvodnja betona) Kapacitet mesalica sa ciklicnim radom se krece od 100 do 4500 litara (dm 3). Na ovaj nacin masa u bubnju je podvrgnuta prinudnom kretanju sto omogucava dobijanje vrlo homogene mesavine. Odnos zapremine svezeg betona i zapremine cementa i agregata naziva se koeficijent izlaza betonske mesavine i oznacava sa ki. Trajanje mesanja zavisi od tehnologicnosti betona i od krupnoce zrna agregata. 59. Zapremina betona koja se dobija jednim mesanjem (Vb. Gravitacione mesalice nisu pogodne za spravljanje krucih betonskih mesavina. Protivstrujne mesalice koriste se za slucajeve betona sa krucom konzistencijom. a vreme neophodno za dobijanje homogene mase svezeg betona obicno iznosi 1 – 3 minuta. Ako je Vcem (dm3) zapremina cementa a Vagr (dm3) zapremina agregata za dobijanje 1 m3 (1000 dm3) svezeg betona.

7. pri cemu se deklarisane vrednosti moraju proveriti kroz probnu proizvodnju. Vreme trajanje mesanja (s) Tip i kapacitet (zapremina) mesalice za beton sleganje sleganje 0 – 2 cm 2 – 6 cm 90 160 180 60 120 150 60 120 150 sleganje preko 6 cm 45 90 120 - 300 litara Gravitaciona 800 litara 1600 litara 300 litara Protivstrujna 800 litara preko 800 litara .Koeficijent izlaza betonske mesavine obicno iznosi 0. koja se izrazava u m3/h. Ovo vreme se nacelno odredjuje od slucaja do slucaja.6 – 0. Proizvodnost mesalica za beton. Kao orjentaciona vremena mogu da posluze i vrednosti date u tabeli. Od homogenosti betonske mesavine zavise i karakteristike svezeg betona pa je zato vazno odrediti optimalno vreme trajanja mesanja u mesalici. predstavlja kriterijum na osnovu koga se ove mesalice svrstavaju u sledece grupe:     mesalice malog kapaciteta (proizvodnost do 20 m3/h) mesalice srednjeg kapaciteta (proizvodnost 20 – 50 m3/h) mesalice velikog kapaciteta (proizvodnost 50 – 100 m3/h) mesalice vrlo velikog kapaciteta (proizvodnost iznad 100 m 3/h) Kapacitete i proizvodnosti mesalica definise proizvodjac.

Ako se u mesalicu unese kolicina materijala koja tacno odgovara deklarisanom kapacitetu mesalice Vmes. a γc i γa zapreminske mase ovih komponenata. Ma=γc*Vmes1+αγcγa*ki*α kg. Ako za jednu mesalicu sa periodicnim radom vreme jednog ciklusa mesanja τc odredjeno izrazom: τc=τp+τm+τpr. Ako se uzme u obzir da mora biti zadovoljen uslov α=mamc=MaMc. Pri primeni ovog izraza zapreminske mase cementa i agregata treba uzimati u kg/dm3. Mc=mcVmes . Mad=madVmes. Mv=mvVmes . Kolicine komponentnih materijala se mogu dobiti i na bazi sledecih izraza: Ma=maVmes . gde su Ma i Mc mase agregata i cementa u kg koje treba uneti u mesalicu. . dolazi se do sledecih relacija za Mc i Ma koje definisu potrebne mase cementa i agragata koje obezbedjuju dobijanje svezeg betona u kolicini Vmes: Mc=γc*Vmes1+αγcγa*ki kg. na osnovu izraza za koeficijent izlaza betonske mesavine dolazi se do relacije: Mcγc+Maγa=Vmeski.

pri cemu se vrednost zaokruzuje na prvi veci ceo broj m0. ili proizvodnost deklarisana od strane proizvodjaca moze da se upotrebi za izbor broja mesalica u okviru jedne fabrike betona. mesanja i praznjenja mesalice izrazena u minutima. gde je p proizvodnost celokupnog sistema u m3/h.gde su τp. Nakon usvajanja broja m0 fakticka proizvodnost sistema se moze prikazati relacijom: .planirani broj radnih dana godisnje. a T – broj radnih casova dnevno. τm i τpr vremena punjenja..) i primeniti formulu: p=QΦ*T*k1k1. broj ciklusa mesanja u toku jednog casa za datu mesalicu bice: nc=60τc. Φ . k2 = 1.2 – koeficijent sigurnosti. Koeficijenti k1 i k2 imaju sledeca znacenja: k1 = 1. potreban broj mesalica u sklopu sistema bice: m=pp1 kom. dok ce njena proizvodnost iznositi: p1=nc*Vmes1000 m3h.4 – koeficijent neravnomernosti koriscenja mesavina. Na bazi prikazanih velicina. U vezi sa tim treba poci od zadate godisnje proizvodnje konkretnog sistema Q (u m3/god. Ova vrednost.

sto znaci da ne dolazi u obzir istresanje svezeg betona iz mesalice kako je prikazano na slici u trecem slucaju. Unosenje mase prilikom punjenja transportnih posuda mora da bude strogo centricno (naredna slika. a na bazi nje i dimenzionisati i kapaciteti silosa za agregat i cement. prvi slucaj).pfak=m0*p1 m3h. prvi i drugi slucaj. Na slici je prikazana opsta sema transporta betona. Ovoj operaciji se mora posvetiti posebna paznja jer je betonska mesavina u toku transporta izlozena potresima koji mogu prouzrokovati segregaciju. Beton proizveden na samom gradilistu iskljucivo za potrebe tog gradilista. 60. na primer treba postupiti u skladu sa slikom. pa zato treba preduzeti odredjene mere i pre pocetka transporta u pravom smislu. ne smatra se transportovanim betonom.Transport betona – opsta sema i opsta pravila Transport betonske mesavine obuhvata prenosenje homogenizovane smese od mesta spravljanja do mesta ugradjivanja. Pod transportovanim betonom u pravom smislu te reci podrazumeva se samo beton koji se proizvodi u fabrici betona i koji nakon toga podleze spoljasnjem transportu. Bez obzira da li se radi o unutrasnjem ili spoljasnjem. Transport betona moze biti spoljasnji i unutrasnji. a na osnovu vrednosti pfak mogu se definisati dnevna proizvodnja. transport svezeg betona predstavlja vrlo delikatnu operaciju. jer u protivnom moze doci do izdvajanju krupnih od sitnih zrna. . kao i svi drugi elementi u sklopu tehnoloskog procesa. Pored toga treba obezbediti da ne dodje do iscurivanja cementnog mleka niti prekomernog isparivanja vode. Tako.

a pri tom se mora voditi racuna da se ugradjivanje zavrsi pre pocetka vezivanja cementa. Na sve ovo uticaj ima i spoljasnja temperatura. Kao orjentacione vrednosti maksimalnih vremena transporta betonskih mesavina spravljenih sa portland cementima mogu se uzeti vrednosti date u tabeli. . tzv. 61. silobusi – specijalna vozila za transport svezeg betona sa ugradjenim agitatorima – uredjajima za uzburkavanje betonske mesavine. pa se i ona mora uzeti u obzir. odnosno transportom od fabrike betona do mesta ugradnje. odnosno neposredno pre ugradjivanja jer se smatra da vreme od spravljanja do ugradjivanja takvog betona sme iznositi najvise 45 minuta. Temperatura svezeg betona (°C) Maksimalno vreme transporta (minuti) 5 – 10 120 10 – 20 90 20 – 30 45 Na maksimalno vreme transporta ce uticati i eventualna primena aditiva tipa akceleratora i retardera. To su sledeci tipovi vozila:   kamioni – mesalice. Beton se sredstvima spoljasnjeg transporta moze transportovati i na 50 i vise kilometara. Transportna sredstva o kojima je ovde rec spadaju u kategoriju drumskih vozila. Aditivi tipa plastifikatora i superplastifikatora takodje mogu imati uticaj na maksimalno vreme transporta. transport betonske mesavine mora da se obavi u odredjenom vremenu. automikseri kapaciteta 1 – 10 m3.Transportovani beton – definicija i sredstva spoljasnjeg transporta Transportovani beton je beton koji se karakterise spoljasnjim transportom. postupak treba da se izvede saglasno prvom slucaju prikazanom na sledecoj slici. S obzirom na vremenski karakter procesa hidratacije cementa. pre samog ugradjivanja treba ga jos jednom izmesati. Ako i pored svih preduzetih mera beton na mesto ugradjivanja ne stigne onakav kakav je izasao iz mesalice. pa dodatke treba dozirati tek na licu mesta. mada se merodavni zakljucci mogu izvesti samo na bazi konkretnih ispitivanja. Ovo vreme treba da bude naravno sto krace.Ukoliko se pri transportu betonske mesavine vrsi njeno prebacivanje sa jednog transportera na drugi.

ako se transport obavlja vozilom sa uredjajem za uzburkavanje. dozvoljeno ako se radovi izvode po vrucini a beton je spravljen sa vecom kolicinom cementa. Maksimalno dozvoljeno vreme moze varirati u zavisnosti od vremenskih uslova. sto znaci da se cvrste komponente mogu uneti u njegov bubanj i laganim mesanjem dovesti do potpune homogenizacije. Ukoliko se radi samo o transportu vec spravljenog betona. ili u slucaju kada se koriste aditivi usporivaci. sto je znatno manje od brzine mesanja neophodne za dobijanje svezeg betona po dodatku voda a koja treba da iznosi 10 – 20 obrta u minuti. mogu se primenjivati i silobusi. pak. odnosno u roku od 1h ako je u pitanju vozilo bez uredjaja za uzburkavanje betonske mesavina. Mora se napomenuti da domaci standard potpuno iskljucuje mogucnost koriscenja automiskera kao mesalice za beton. Na ovaj nacin omogucen je brz istovar betonske mesavine. Krace vreme je. Korpe ovakvih vozila su okretne i pri istovaru mogu da se rotiraju i za ugao od oko 80°. U automikseru (naredna slika) beton se moze spravljati kao u svakoj mesalici. Velika prednost transportovanog betona je u tome sto on u sustini predstavlja beton proizveden na industrijski nacin. . a da se voda moze dodati iz sopstvenog rezervoara neposredno pre istovara ovako dobijenog svezeg betona. Prema istom standardu ne dozvoljava se dodavanje vode za vreme transporta betonske mesavine. Koriscenjem iskljucivo spoljasnjeg transporta svezeg betona mogu se izvoditi radovi saglasno narednoj slici.   damperi. Lagano mesanje o kome je ovde rec vrsi se brzinom od 2 – 6 obrta u minuti. Prema nasem standardu betonska mesavina mora da bude izrucena iz transportnog vozilu u roku od 2 casa od momenta doziranja vode u fabrici. kamioni – kiperi i obicni kamioni sa ravnim platformama. vec samo u izuzetnim slucajevima dozvoljeno je direktno doziranje superplastifikatora. pa se tako dozvoljava duze vreme ako se radovi izvode u hladnim i vlaznim klimatskim uslovima. ili kada se koriste aditivi ubrzivaci. cime se dobijaju konstrukcije visokih kvaliteta. saglasno sledecoj slici. pod uslovom da se betonska mesavina transportuje u odgovarajucim posudama – korpama.

Ova vrsta transporta se moze koristiti samo do odredjenih nagiba koji zavise od konzistencije svezeg betona. najcesce zapremine do 1 m3. Kao vrlo fleksibilno sredstvo transporta svezeg betona u uslovima prefabrikacije znacajnu primenu imaju tzv. kible. Isto tako. U ovakvim slucajevima duzina trake iznosi do cca 12 m. Viljuskari su u stanju da osim horizontalnog vrsi i vertikalni transport do maksimalnih visina od 2. kao sto su:    rucna kolica sa jednim tockom (tzv. a transportne brzine se krecu od 0. japaneri) prenosne celicne posude kapaciteta 0.05 – 3 m/s.62.5 – 3.    Trakasti transporteri ili tzv. Za unutrasnji transport koriste se razlicita sredstva. transportni konvejeri.3 – 1. Sirine traka obicno iznose 300 – 700 mm. unutrasnji transport je i transport od gradilisnog pogona za proizvodnju betona do mesta ugradjivanja.Unutrasnji transport svezeg betona Unutrasnji transport svezeg betona obuhvata transport od odredjenog mesta na gradilistu gde se beton iz sredstva spoljasnjeg transporta neposredno prebacuje u neko sredstvo unutrasnjeg transporta. tacke). najvecu primenu imaju pri gradjenju masivnih betonskih konstrukcija. Danas se sve vise srecu i transportni konvejeri koji cine celinu sa automikserima. koje se transportuju putem kranova vagoneti trakasti transporteri pumpe za beton i drugo. tzv. 63.Pumpe za transport svezeg betona i “pumpani” betoni .0 m. rucna kolica sa dva tocka (tzv. Izbor konkretnog sredstva unutrasnjeg transporta zavisi uglavnom od potrebnog ucinka i konzistencije svezeg betona.0 m3. viljuskari – vozila koja su snabdevena kiblama raznih oblika i konstrukcija.

5 – 2. Princip rada klipnih pumpi se vrsi u mehanickom potiskivanju betonske mesavine kroz cevovod povezan sa pumpom. Ucinak ovakvih pumpi iznosi 40 – 50 m3/h. mera sleganja betona treba da se krece u granicama 5 – 14 cm. kohezivnost. on mora imati neka posebna svojstva. odnosno tzv. ni u kom slucaju ne sme doci do izdvajanja vode ili pojave segregacije. pri cemu mogu da transportuju beton na duzinu do 100 m i na visinu do oko 30 m.5 – 3. S obzirom da se radi o diskontinualnom transportu. pri cemu je jedna od najjednostavnijih tzv. Vakuum – pumpe. pumpe za beton koje mogu da budu raznih tipova – klipne. pogodniji su cementi sa finijim mlivom. pa se tako cesto govori o pojmu pumpabilnost svezeg betona. Cevovodi kroz koje se beton transportuje od pumpe do mesta ugradjivanja mogu biti od celicnih. da bi na kraju u njega bio uveden komprimovan vazduh. a visina dizanja moze da bude i blizu 20 m.Danas se vrlo siroko. ili pumpe neprekidnog dejstva konstruisane su tako da se u njima u toku rada stvara vakuum. Od svih pumpi. Brzina kretanja betona kroz cevovod iznosi 1. pod cijim uticajem ce doci do potiskivanja svezeg betona kroz transportnu cev. pumpa neposrednog dejstva. Na pumpabilnost svezeg betona uticu:   konzistencija. lomovi cevi. Pumpe za beton mogu da budu stabilne i mobilne. gumenih ili spiralno uvijenih metalnih cevi. zatim se sud hermeticki zatvara. prikljucne cevi za dovod komprimovanog vazduha i transportne cevi.5 bara. Princip rada ovakvih pumpi je sledeci: sud pod pritiskom se pre pocetka rada pumpe puni betonskom mesavinom. a radni pritisci u cevovodu obicno iznose 1. plasticnih. Pneumatske pumpe sastoje se iz suda pod pritiskom. Ucinak jedne ovakve pumpe iznosi 10 – 20 m3/h.  . Precnici cevovoda se krecu u granicama 8 – 20 cm. Radni ucinak ovakvih pumpi iznosi i do 40 m3/h. cement. ponekad se kombinuje rad vise ovakvih pumpi da bi se omogucilo ravnomernije snabdevanje betonskom mesavinom. Klipnih pumpi ima vise vrsta. pa se na taj nacin betonska mesavima isisava iz sabirnog kosa i preko komore za vakuumsko pumpanje ubacuje u transportnu cev. prouzrokuju gubitke i smanjuju ucinak pumpe.5 m/s. bezklipne (vakuum – pumpe) i pneumatske. Da bi se beton mogao transportovati pomocu pumpe za beton. autopumpe. To su pumpe montirane na sasijama kamiona ciji je horizontalni domed oko 17 m. primenjuju tzv. najsiru primenu imaju mobilne pumpe – tzv. Putem njih se beton moze transportovati po horizontali do oko 400 m i na oko 50 m po vertikali. kao sredstva unutrasnjeg transporta. Mesta promene pravca kretanja betonske mesavine.

Ugradjivanje betona – definicija i opsta pravila za punjenje betona u oplatu. u protivnom beton se mora baciti. Ugradjivanje betona treba da se zavrsi pre pocetka vezivanja cementa. Po zavrsetku rada. Pod ugradjivanjem betona podrazumeva se:     punjenje oplate. cevi treba ocistiti sa unutrasnje strane propustanjem sundjeraste lopte odgovarajuceg precnika i ispiranjem cistom vodom sa posebnom paznjom na spojevima cevi koji moraju biti dobro ocisceni i sa spoljne i sa unutrasnje strane. Treba voditi racuna da ne dodje do segregacije betona pa stoga prilikom ugradjivanja beton ne sme slobodno da pada sa visine vece od 1. superplastifikatora). konzistencije vremena proteklog od spravljanja do dopremanja do datog mesta. razastiranje svezeg betona. usporivaca. a pri vlaznom i prohladnom vremenu najkasnije do 2 h nakon zavrsetka mesanja. zbijanje – kompaktiranje betonske mase i zavrsna obrada gornje povrsine izbetoniranog elementa. odnosno 1/4 precnika cevi Φ za cevi ispod 100 mm. Ukoliko se beton sipa sa vece visine treba primenjivati posebne levkove – vodjice prikazane na narednoj slici. Smatra se da betone krucih konzistencija pri suvom i toplom vremenu treba ugraditi najkasnije do 1 h. Oplata se puni ili neposrednim sipanjem betonske mesavine iz transportnog sredstva ili putem odgovarajucih levkova – vodjica za svezi beton. plastifikatora. Pre pocetka rada pumpu treba “podmazati” tako sto ce se kroz cevi propustiti oko 0. Kod plasticnijih konzistencija to vreme moze da bude i duze ali se uvek mora utvrditi prethodnim ispitivanjima.5 m. Prema nasem standardu pocetak vezivanja vecine nasih cemenata ne sme biti kraci od 60 minuta. Podrazumeva se da beton mora odgovarati postavljenim zahtevima u pogledu sastava. maksimalno zrno agregata. 64.5 m3 betona onog sastava koji ce se transportovati ali bez najkrupnije frakcije agregata. Zavrsna obrada betona Ugradjivanje betona je faza tehnoloskog procesa izvodjenja betonskih radova koja sledi nakon faze transporta svezeg betona. Takodje u svim slucajevima treba uzeti u obzir eventualnu upotrebu pojedinih dodataka betonu (ubrzivaca. koje ne sme biti vece od 1/3 precnika cevi Φ za cevi vece od 100 mm. .

.I pri manjim visinama sipanja betona treba voditi racuna o mogucnosti segregacije. Pod b/. beton se ubacuje sa bocne strane. Proces zavrsne obrade beton na red dolazi nakon zavrsetka kompaktiranja svezeg betona. Kao sto slika pokazuje. Desno je prikazan neispravan nacin ugradjivanja. je dat i primer neispravnog razastiranja. Ukoliko se radi zidovima ili stubovima vecih visina. U slucajevima koriscenja trakastih transportera za prevoz betonske mesavine do mesta ugradjivanja treba postupiti na nacin prikazan na sledecoj slici. osim levka – vodjice. Prilikom betoniranja horizontalnih ploca beton treba nanositi – razastirati – na nacin prikazan na sledecoj slici. Betoc ce prvo ispuniti ovu “kesu” pa nakon toga. moze se primenjivati i ubacivanje betona na nacine koje pokazuje sledeca slika. bez segregacije. kroz vertikalni zljeb koji se naziva “kesom” snestenom u otvor u oplati. Sastoji se u izravnjavanju odnosno zagladjivanju gornje povrsine i moze se vrsiti nekim od rucnih alata koji su prikazani na sledecoj slici. i oplatu. pa i u takvim slucajevima sipanje betona u oplatu treba vrsiti pomocu odgovarajucih levkova kako nalaze sledeca slika. Ako se vrsi betoniranje zidova i stubova manjih visina treba raditi na nacin prikazan na narednoj slici levo. Na istoj slici takodje je dat i primer neispravnog ugradjivanja betona.

Radijus dejstva pervibratora se najcesce krece u granicama 25 – 75 cm. Najcesce se radi masinskim putem. Povrsinski vibratori se koriste kod ugradjivanja betona u povrsinske elemente kao sto su podovi. primenom razlicitih postupaka vibriranja u masi betona posle cega u masi betona ostaje 1 – 3% zaostalih mehurica vazduha. vibrodaske i vibrogrede. mada je korisno to i eksperimantalno proveriti. Unutrasnji (dubinski) vibratori – pervibratori imaju najsiru primenu u poredjenju sa ostalim tipovima vibratora za beton. ova obrada se moze vrsiti i mehanickim (vibracionim) napravama – vibroravnjacama. . a orjentaciona brzina premestanja ovih vibratora iznosi 0. Dubina dejstva ovakvih uredjaja je maksimum 25 cm. Prema nacinu delovanja vibratori se dele na:     povrsinske vibratore. kolovozne konstrukcije i drugo.Takodje. koje se jednim imenom cesto nazivaju i vibroravnjacama i najcesce se koriste za zavrsnu obradu – zagladjivanje betonskih povrsina. vibroletve. Naredna slika prikazuje jedan pervibrator. unutrasnje vibratore (pervibratore). Princip rada ovih uredjaja sastoji se u tome da se u masu svezeg betona unese telo koje vibrira – pervibratorska igla. Sloj betona koji se vibrira ne bi trebalo da bude deblji od 70 cm. 65. ploce.5 – 1.Oprema za zbijanje betona Zbijanje. U povrsinske vibratore ubrajaju se i tzv. Vreme rada na jednoj poziciji obicno iznosi 20 – 60 s. odnosno kompaktiranje betona sledi nakon razastiranja betona u oplati. pri cemu podatak o ovom radijusu daje proizvodjac. Izgled jednog povrsinskog vibratora dat je na sledecoj slici.0 m/min. oplatne vibratore i vibrostolove.

Primer toga je betoniranje tankih vertikalnih zidova. Tako se. Vibrostolovi su takvi uredjaji kod kojih se na gornje horizontalne ploce postavljaju celokupne oplate ili kalupi. Ucinci razlicitih vrsta vibratora Izbor opreme za zbijanje betona se moze napraviti na osnovu konkretnog elementa konstrukcije koji se betonira. 66. ili kada zbog dimenzija elementa ili gustine armature ne mozemo primeniti unutrasnje vibratore. Koriste se u slucajevima kada zbog dimenzija elemenata i gustine armature ne postoji mogucnost primene unutrasnjih vibratora. Kada se radi o tankim vertikalnim zidovina. Vibrostolovi se najsire primenjuju u uslovima prefabrikacije. Izgled oplatnog vibratora predstavljen je na narednoj slici. Dejstvo oplatnih vibratora se prostire do dubine od najvise 25 cm. gde postoje velike proizvodne serije elemenata istog tipa. podovi. duzina vibriranja na jednoj poziciji iznosi 20 – 40 s.5Rd (Rd – radijus dejstva). za povrsinske elementa tipa ploce. Pri primeni oplatnih vibratora vaznu ulogu ima i oplata koja treba da bude dovoljno cvrsta da se tokom vibriranja ne bi ostetila. tako da se vibracije ove ploce prenose na celokupan sistem koji sacinjavaju kalup i betonska masa u njemu. Oplatni (spoljasnji) vibratori su vibro – uredjaji koji se pricvrscuju za oplatu. do 14 m duzine. mada se moze raditi i sa manjim brojem vibratora. Velicina vibrostolova moze da varira od 1 x 2 m. Primer izgleda vibrostola pokazuje naredna slika. a opet i dovoljno elasticna kako bi se vibracije sa vibro – uredjaja prenele na betonsku masu. a rastojanje izmedju susednih pozicija ne treba da je vece od 1. Ucinak povrsinskih vibratora se izracunava po obrascu: .U zavisnosti od konzistencije. kao i njegovih dimenzija. koriste se oplatni – spoljasnji vibratori. Unutrasnji vibrator – pervibrator moguce je primeniti u slucajevima kada je debljina sloja koji se vibrira najvise 70 cm i ova vrsta vibratora je generalno najrasprostranjenija u poredjenju sa ostalim vibratorima. Pri betoniranju takvih konstrukcija koristi se veci broj ovakvih vibratora rasporedjenih po spoljasnjim povrsinama. Vreme rada ovakvog vibratora na jednom mestu iznosi 50 – 90 s. do znatno duzih. kolovozne konstrukcije i slicno najcesce koristi povrsinski vibrator. sto podrazumeva njihovo premestanje. Vibrostolovi imaju najsiru primenu u prefabrikaciji odnosno u uslovima gde postoji velika proizvodnja serije elemenata istog tipa.Izbor opreme za zbijanje betona.

razmak izmedju njih treba da bude: lmax=3*4E0I0m0f2. h0 – debljina plocaste konstrukcije. Kada je rec o oplatnim vibratorima.1 – 1. U=2Rd2*d3600tcku m3h. tc (s) – vreme jednog ciklusa koji se sastoji od vremena rada na jednoj poziciji (20 – 40 s) i premestanja na novu poziciju (oko 10 s). ku – koeficijent koristnog dejstva (0. gde je E0 – modul elasticnosti materijala oplate. t1 i t2 – radni ciklus vibratora (vibriranje i premestanje) i ku – koeficijent korisnog dejstva (najcesce 0. Rd – radijus dejstva vibratora. amplitude velicine 0./min. Ucinak dubinskih vibratora – pervibratora moze se prikazati na sledeca dva nacina: U=60*L*Rd2 m3h.85). U ovim izrazima je L (m) – duzina radnog dela vibratora. gde je F (m2) radna povrsina vibratora.85). f – frekvencija prinudnih oscilacija (najcesce 6000 vib.U=3600F*h0t1+t2ku m3/h. 67.Tehnicki uslovi za oplate . d (m) – debljina elementa koji se ugradjuje. m0 – masa jedinice duzine oplate. I0 – moment inercije preseka oplate.5 mm).

obradom ivica elemenata – spojeva oplate. panel ploce. keramicki proizvodi (blokovi ispune za izradu medjuspratnih konstrukcija). U vezi sa ovim treba obratiti paznju na sledece:   celik ne deluje stetno na beton. Spojevi opsivke pod pravim uglom trebalo bi po mogucstvu da budu obradjeni na nacin prikazan na sledecoj slici. . Oplata mora da zadovoljava odredjene uslove u pogledu hermeticnosti spojeva. Od oplate se takodje zahteva i laka demontaza bez ostecenja betonskih povrsina. beton (prefabrikovani elementi). Delovi oplate koji trajno ostaju ugradjeni u beton ne smeju imati stetnog uticaja na beton ili armaturu. sto znaci da ne sme doci do gubitka cementne paste. polietilen. niti je prisutna obrnuta pojava. usvojene tehnologije gradjenja i ekonomskih parametara. plasticne mase (polivinilhlorid. Pored navedenog.Oplate su pomocne konstrukcije pomocu kojih se formiraju projektovani oblici betonskih elemenata. To se ostvaruje primenom ravne i glatke oplate. sper – ploce. ekspandirani polistiren). Ova sredstva se uglavnom primenjuju da se smanji prijanjanje oplate i betona i da se iskljuci mogucnost zadrzavanja mehurica vazduha na kontaktu beton – oplata. Oplate se izradjuju od razlicitih materijala:        drvo (daske. impregnisani karton. Da bi se ovo sprecilo mogu se primeniti postupci dodatnog opsivanja. guma. ploce od lesonita). unutrasnje povrsine oplata moraju da budu ciste i prema potrebi premazane nekim zastitnim sredstvima. Da bi se obezbedilo lako skidanje oplate i dobar izgled povrsina gotovih konstrukcija. celik (limovi razlicitih debljina i profila). u koje se ugradjuje sveza betonska masa i u kojima se obavlja potrebna nega betona. Izbor tipa oplate se vrsi u zavisnosti od:    vrste elementa odnosno konstrukcije koja se betonira. mera koja olaksava skidanje oplate i povecava njen rok upotrebe je i izrada bocnih strana u nagibima 10:1 do 20:1. sa orijentacijom “od betona”. primena aluminijuma moze imati stetne posledice na beton. umetanja sundjerastih traka ili popunjavanja elasticnim kitovima.

Primenom ovako ukrupnjenih elemenata.  Uticaji koji mogu delovati na jednu oplatu u opstem slucaju su sledeci: udari pri punjenju oplate svezim betonom. veliku primenu pri izradi savremenih drvenih oplata imaju i industrijski proizvodi na bazi drveta.Celicne oplate . 68. dejstvo vetra i drugo. Sledeca slika prikazuje primer drvene oplate za gredni armiranobetonski element. mogu da se koriste i oplate sastavljene od panela vecih dimenzija koji se dobijaju spajanjem potrebnog broja dasaka ili oblikovanjem vecih komada sper – ploca. Kao sto se vidi. a ako se u betonu uspostavi kontakt izmedju bakra i armature. cink se moze ugradjivati u beton ali ne sme doci u dodir sa armaturom.Drvene oplate Iako u nesto manjem obimu nego ranije. Pored klasicne rezane gradje.  ovolo brzo korodira u betonu. Za izradu pojedinih konstrukcijskih elemenata kao sto su stubovi. postize smanjenje vremena izrade oplate za 10 – 30%. vibracije pri kompaktiranju betona. kao podupiraci oplate mogu da se koriste i celicne cevi. drvene oplate se i danas siroko koriste u gradjevinarstvu. zidovi ili ploce. Da bi oplata bila u stanju da primi sve navedene uticaje mora da ima odgovarajucu krutost i stabilnost kao i da bude projektovana i izvedena u skladu sa vezecim propisima. 69. doci ce do korozije celika. pogotovo ako je u dodiru sa armaturom. bakar i njegove legure mogu korodirati ako su u betonu prisutne pojedine cestice. vertikalni i horizontalni pritisci svezeg betona. narocito pri izvodjenju jednostavnijih elemenata i pri izvodjenju unikatnih elemenata i kontrukcija. pokazuje naredna slika. Kako to izgleda. u prvom rede vodootporne sper – ploce.

Za ovakvu oplatu je karakteristicno da pri njenom skidanju nije potrebno razdvajanje pojedinih delova vec se skidanje oplate obavlja uz pomoc hidraulickih presa ili kranova.Tipizirani sistemi oplata (oplate – stolovi. Od celika se izradjuju i tzv. pak. (3) oplatni vibratori i (4) cevcice za ispustanje pare. Kao primere oplata (kalupa) od celika za izradu montaznih elemenata mozemo navesti oplatu za izradu pregradnog betonskog elementa i kalup za izradu montaznog stepenisnog kraka. 70. kada se od oplata zahteva veliki broj obrta. Osnovni elementi i izlged jednog ovakvog sistema prikazani su na sledecoj slici. ali one i kao takve imaju opravdanje za primenu jer se radi o industrijskom nacinu proizvodnje elemenata. Naredna slika. pokazuje oplate jednog stuba i zida dobijene sklapanjem inventarskih delova.Celicne oplate se najcesce primenjuju u prefabrikaciji betonskih elemenata. U okviru ove oplate prisutni su sledeci elementi: (1) donja strana. (2) bocne strane sa komorama za paru. Primer jedne takve oplate je na sledecoj slici. Primer jedne takve oplate prikazuje naredna slika. prostorne blok – oplate koje najvecu primenu imaju pri izvodjenju temelja – samaca sa stepenasto oblikovanim stopama. U novije vreme sve cescu primenu imaju unificirane celicne oplate inventarskog tipa koje sluze za izvodjenje nekih jednostavnijih elemenata kao sto su stubovi. U oba slucaja radi se od veoma komplikovanim celicnim konstrukcijama. prenosne oplate i tunelske oplate). zidovi ili grede. Pokretne oplate .

. odnosno elemenata panelnog tipa razlicitih dimenzija. Tunelske oplate spadaju u oplate prostornog tipa jer omogucavaju istovremeno betoniranje i zidova i medjuspratnih konstrukcija.5 do 6. Primenom ovakvih oplatnih sistema obezbedjuje se vrlo veliki broj upotreba. a ako je moguce i citave povrsine stanova. Primenjuju se za betoniranje konstrukcija izduzene forme i konstantnog profila kao sto su tuneli i kolektori. sastavljena je od unutrasnjih i spoljasnjih panela koji se napravljeni tako da se lako mogu odvojiti od ocvrslog betona. “Batimetal”.5 m. “Noe”. cak i do 500 puta.0 – 2. Pokretne oplate karakterise mogucnost pomeranja u horizontalnom pravcu po odgovarajucim kolosecima. Oplate – stolovi sluze za betoniranje medjuspratnih konstrukcija tipa puna ploca. Prenosne oplate sluze za izvodjenje betonskih zidova. Ove oplate takodje imaju i tockove za premestanje iz jedne u drugu poziciju. Sirine pojedinih sekcija variraju u granicama 2. Postoji vise sistema ovih oplata od kojih su najpoznatiji: “Hinebek”. “Unitor”.0 m. kao sto slika pokazuje.Za izvodjenje konstrukcijskih elemenata unificiranih oblika i dimenzija mogu se primenjivati i odredjeni tipizirani sistemi oplata. Primenjuju se za raspone konstrukcija od 2. Tunelske oplate se iskljucivo prave od celika. Dimenzije oplata – stolova se biraju tako da njihove platforme po mogucstvu pokriju celokupne povrsine pojedinih soba u okviru stanova. Sastoje se od horizontalnih platformi i od teleskopskih potpora. Jedna oplata ovog tipa. “Peri” i drugi.

Specijalne oplate Klizna oplata se primenjuje za betoniranje visokih konstrukcija sa nepromenjivim poprecnim presecima kao sto su stubovi. ostvaruje se pomocu dizalica koje mogu da budu mehanickog ili hidraulicnog tipa. Sledeca slika pokazuje kako izgledaju neke kartonske i betonske oplate. Kartonske oplate su jednostavne za rukovanje. U specijalne oplate mozemo svrstati i tzv. Povezivanje kruzne oplate vrsi se steznim okovima. Brzo se montira. Sastavljena je iz gotovih elemenata i upotrebljava se za betoniranje kruznih zidova. .71. pneumatske oplate. odnosno njeno podizanje. Pomeranje oplate. “Tekko” oplate.gumene oplate. U specijalne oplate mogu se svrstati oplate od kartonskih cevi. Posebnu paznju treba obratitida sve dizalice rade sinhronizovano da ne bi doslo do krivljenja oplate sto bi prouzrokovalo defekte u betonu. Brzina betoniranja koja se ostvaruje primenom kliznih oplata je 1 – 3 m/dan. Koriste se za betoniranje kruznih stubova. i izradjene su od vodonepropusnog recikliranog kartona. “Tekko” oplata je malih dimenzija i omogucava brzo izvodjenje radova. Posebna prednost ovih oplata je u tome sto nema potrebe za prekrojenim oplatama i drvenim otpacima. razni elementi od sintetickih materijala koji ostaju ugradjeni u konstrukcijama i drugo. betonske oplate od prefabrikovanih elemenata. Gumene oplate daju povrsinsku obradu fasada bez dodatnog napora i troska radne snage ili materijala. lako podesava a sve to sa milimetarskom tacnoscu. Kruzna oplata podesivog radijusa je jos jedan primer specijalne oplate. Jedan tip ovakve oplate prikazan je na sledecoj slici. dimnjaci i slicno. pri cemu proces tece kontinualno sve do zavrsetka konstrukcije. lake. i predstavljaju najbrzu i najkvalitetniju izradu fasada i fasadnih elemenata.Klizne oplate. silosi.

kaze se da tecnost kvasi. velicina skupljanja betona.125 0. “kvasenje” i “nekvasenje”. krutost i povezanost betonske mesavine. pa se moze zakljuciti da ono zavisi od niza karakteristika kako samog betona tako i upotrebljene oplate. Vazan faktor prijanjanja je i starost betona.185 0.Prijanjanje betona za oplatu i mere smanjenja prijanjanja Prijanjanje betona za oplatu predstavlja pojavu koju uslovljavaju dva osnovna faktora:   mehanicko povezivanje betona i oplate (usled hrapavosti i poroznosti oplate). Materijal od koga je izradjena oplata Celik bez posebne povrsinske obrade i bez sredstva za premazivanje Celik sa sredstvom za premazivanje Nerendisana daska Rendisana daska Prijanjanje f⊥ (MPa) 0. ugla kvasenja θ u okviru granicne povrsine. Na granici izmedju svezeg betona i oplate uvek ce postojati sile athezije koje su funkcija tzv. poseban znacaj imaju tzv. Ako je ugao θ manji od 90°. itd. Na osnovu ovoga se moze objasniti zasto beton jace prijanja na drvenu ili celicnu oplatu nego za oplate od plasticnih masa. a pri pojavi nekvasenja dolazi do nizih vrednosti athezije. a pri primeni oplata od nekoliko razlicitih materijala. Mogu se definsati dva slucaja. uslovi kvasenja u kontaktnom sloju izmedju oplate i betona. Medjutim. ravnost i poroznost povrsine oplate koja je u kontaktu sa betonom. kaze se da tecnost ne kvasi cvrsto telo.047 0. odnosno celika. Prijanjanje je po svom karakteru istovremeno i mehanicke i fizicko – hemijske prirode. pa prijanjanje zavisi u mnogome i od vremena kada se uklanja oplata. Ispitivanja su pokazala da se pri pojavi kvasenja javljaju vece vrednosti athezije. athezija (usled delovanja molekularnih sila u kontaktnom sloju. a ako je ovaj ugao veci od 90°. U tom smislu narociti znacaj imaju: pokretljivost. jer svezi beton mnogo slabije kvasi povrsine plasticnih masa nego povrsine drveta.72. pri starosti od jednog dana. Naredna tabela prikazuje frednost prijanjanja f⊥ za beton MB15.120 .

gde je Aeo povrsina elementa oplate koji se uklanja. dovoljno velika kohezija .125*100*10≅44 kN. na primer.05 Sila cupanja kojoj je beton izlozen pri uklanjanju – demontazi oplate je odredjena izrazom: P⊥=kc*f⊥*Aeo.115 0. Ako se. radi od ravne oplate od nerendisane daske. M. Prilikom demontaze oplate moguca su tri slucaja njenog razdvajanja od betona:  oplata se od betona razdvaja na povrsini kontakta (mala athezija. Hrapavost povrsine oplate povecava njeno prijanjanje za beton jer hrapava oplata uvek ima vecu povrsinu kontakta sa betonom u poredjenju sa glatkom.Vodootporna sper – ploca Staklom armiran poliestar i druge plasticne mase 0.. Muravljov: Osnovi teorije i tehnologije betona). Skupljanje betona negativno utice na velicinu prijanjanja oplate jer povecava verovatnocu pojave prslina u zoni kontakta izmedju oplate i betona. str. Ova sila je znacajne velicine i mogla bi izazvati ostecenja mladog betona.cvrstoca na zatezanje) pri skidanju oplate kida se i tanak sloj betona po celoj povrsini kontakta (athezija veca od kohezije) kombinacija prva dva slucaja (athezija i kohezija su priblizno jednake).   .35*0.02 – 0. sila cupanja po jednom kvadratnom metru ovakve oplate bila bi: P⊥=0. kc – koeficijent koji uzima u obzir krutost predmetnog segmenta i koji se uzima iz tabele (315.

one se najpre moraju ocistiti. gumene folije ili gumirana platna. trake i folije od plasticnih masa. pri cemu se ovo unosenje mora izvesti primenom levkaste vodjice koja je prikazana na slici. . kako to pokazuje slika. Jedan takav uredjaj prikazan je na sledecoj slici. pod c. Kada se radi o zastiti metalnih povrsina. nanose premazi koji su najcesce na bazi epoksi smola ili nitroemajla. pod a.Kao mere smanjenja prijanjanja oplate i betona mogu se primeniti materijali za opsivanje unutrasnjih povrsina oplata. sto znaci da se betonska mesavina moze neposredno unositi u oplatu “od gore”. betoniranje se moze izvesti na nacin prikazan na sledecoj slici. lesonit – ploce. Ako se radi o temeljnim konstrukcijama manjih visina (do cca 3 m). Najcesce se koriste: tanki celicni limovi. Ta sredstva se mogu podeliti u cetiri grupe:     vodene suspenzije. U prvoj fazi beton se unosi u stopu. 73. premazi za hidrofobizaciju povrsina. Koriscenje ovih uredjaja je opravdano samo ako se radi o delovima oplata jednostavnijih oblika. kombinovani premazi. U uslovima prefabrikacije primenjuju se i narociti mehanicki uredjaji za premazivanje oplata. Pri vecim visinama konstrukcija (preko 3 m) unosenje betona mora da bude u dve faze. pod b. Kao opsivke oplata na bazi drveta mogu se primeniti i razliciti premazi. pri cemu najbolje rezultate daju premazi na bazi sintetickih smola. najcesce prskanjem. Ako je deo temelja iznad stope vece visine. premazi – usporivaci vezivanja cementa. na primer o elementima tipa panela. treba napraviti kraci prekid od 1 – 2 h izmedju betoniranja stope i gornjeg dela temelja. pa se zatim. Smanjenje prijanjanja vrlo efikasno se ostvaruje i odredjenim sredstvima za jednokratno premazivanje unutrasnjih povrsina oplata. i ako se betoniranje vrsi mesavinom kod koje je sleganje reda velicine 4 – 6 cm. a u drugoj iznad stope.Postupci betoniranja temelja (skice i specificnosti) U slabo armirane temelje ugradjuje se beton sa velicinom sleganja 1 – 3 cm. dok se u jako armiranje temelje ugradjuje plasticniji beton sa sleganjem od 3 – 6 cm.

prikazane na slici. pri cemu izmedju pojedinih lamela treba postaviti privremenu oplatu. saglasno narednoj slici. a zbijanje se vrsi vibratorima koji se u oplatu unose sa njene nize strane.Postupci betoniranja stubova i greda (skice i specificnosti) Stubovi visine do 5 m. pri cemu ovo unosenje treba da bude u nekoliko tacaka po duzini zida. pod a. odnosno polozaj nastavka betoniranja. kako to prikazuje slika. a narocito oni sa debljinama do 15 cm. a u slojevima duzine 30 – 40 cm (na slici. “dzepove”. pod d). a preseka ispod 80 x 80 cm. Oplate takvih zidova sa jedne strane se izradjuju u celini. Tanki zidovi. Ugradjivanje betona u zidove moze da se izvede i kontinualnim postupkom salglasno narednoj slici. pod a). ugradjivanje se moze realizovati i kroz specijalne otvore na bocnim stranama oplate. pod e. pri cemu ovaj postupak mora da se izvede vrlo pazljivo i uz primenu dubinskih vibratora (slika. izvode od betona sa merom sleganja 6 – 10 cm. dok se tanji zidovi.74. koja definise polozaj prekida.Postupci betoniranja zidova (skice i specificnosti) Zidovi vecih debljina (preko 35 cm) izvode se od betona kod koga mera sleganja iznosi 4 – 6 cm. tzv. pod c. Ako nije moguca primena postupka sa panelima. nanosenjem betona u nekoliko slojeva po visini. Ovaj postupak podrazumeva da se sa betoniranjem zapocne u jednoj tacki zida (na sredini ili u jednom uglu) i da se iz ove tacke napreduje u dva pravca. Svezi beton ne treba unositi u oplatu u jednoj tacki i razastirati ga vibratorom. betoniraju se u lamelama i po visini. pod b). Pri visinama zidova do cca 3 m betonska mesavina se u oplatu unosi sa gornje strane pomocu levkova – vodjica. 75. a sa druge u sekcijama (panelima) koji odgovaraju visini lamele i koji se mogu lako namestati (slika. a narocito zidovi sa vecom kolicinom armatura. . mogu se betonirati neposrednim ubacivanjem svezeg betona u oplatu. Betoniranje zidova izvodi se u lamelama (kampadama) duzine 10 – 12 m. U takvim slucajevima beton se ugradjuje “sa boka”.

sto je uvek moguce ako se radi o grednim elementima visine do 80 cm. Konstrukcije sistema proste grede se po pravilu betoniraju odjednom. ukoliko medjuspratnu konstrukciju nije moguce izvesti odjednom. pod b). treba da budu razdvojene i tzv. Beton treba razastirati u susret betoniranju. Medjuspratne konstukcije formirane od punih ploca i grednih nosaca moguce je betonirati ili u pravcu pruzanja glavnih (naredna slika. Za ove vrste konstrukcija treba upotrebljavati betone sa sleganjem konusa od 6 do 8 cm. postupak betoniranja se moze izvesti u dve faze. pak. takodje. vibriranje betona se moze vrsiti sa prenosnog panela prikazanog na sledecoj slici. takodje i stubovi sa gustom armaturom. rec o stubovime veceg preseka i vecih visina. Pri izvodjenju konstrukcija ovog tipa beton treba sipati u nekoliko tacaka po frontu. prekide betoniranja treba locirati saglasno principima definisanim sledecom slikom. pod c). Takodje. kako je to prikazano na narednoj slici. beton se moze ugradjivati i kroz “dzepove” na bocnim stranama. a ako se radi o elementima sa dvojnim armiranjem. pod b). pod d). izmedju pojedinih lamela treba postaviti privremenu oplatu koja mora biti upravna na osovinu sistema. najefikasnije se betoniraju kroz otvore u oplati. . 76. U ovakvim slucajevima. Vrlo visoki stubovi. a narocito ako uzengije stubova pregradjuju centralni deo elementa. Pri faznom izvodjenju radova. Faze. sekundarne nosace i ploce medjuspratnih konstrukcija po pravilu treba betonirati zajedno. uz upotrebu oplatnih panela koji se sukcesivno montiraju po visini (slika. “cepovima”.Postupci betoniranja medjuspratnih konstrukcija (skice i specificnosti) Glavne grede. Prekid u ovakvim slucajevima treba da bude u srednjoj trecini raspona. uz koje se izvode i “dzepovi” (slika. betonsku mesavinu treba unositi u oplatu putem levka – vodjice.Ako je. pod a) ili u pravcu pruzanja sekundarnih nosaca (naredna slika. delovima koji se poslednji betoniraju. ali ako je to iz nekih razloga nemoguce. pri cemu vibriranje moze da bude putem dubinskih ili oplatnih vibratora (slika.

pod b). “Cepovi” se betoniraju 6 – 8 dana po zavrsetku betoniranja lamela. Izmedju lamela treba ostavljati “cepove” sirine 0. 77. pod a).Postupci betoniranja lukova (skice i specificnosti) Pri izvodjenju betonskih lukova i svodova treba koristiti mesavine sa sleganjem 1 – 3 cm da bi se smanjile stetne posledice skupljanja i “sedanja” betona.0 m pri cemu unutar jedne lamele betoniranje mora biti izvedeno bez prekida. pri cemu kompaktiranje betona moze da se izvede primenom povrsinskih ili dubinskih vibratora (naredna slika.8 – 1. U slucajevima dvozglobnih i ukljestenih lukova broj lamela treba da bude neparan. a u slucaju trozglobnih paran. Oslonacki delovi dubokih lukova betoniraju se u potpuno zatvorenoj oplati pri cemu se beton unosi kroz gornji otvoreni deo oplate. Lukovi raspona preko 20 m betoniraju se u lamelama. i to betonom krute konzistencije sa merom sleganja 0 – 1 cm. 78.Ovaj panel je neizbezan u slucajevima kada se transport betona do mesta ugradjivanja vrsi japanerima. pod c). Nakon ovoga beton treba ugradjivati u preostale lamele simetricno i ravnomerno od oslonaca ka temenu (na slici. a nakon toga lamelu (kod dvozglobnog i ukljestenog luka). kroz specijalne otvore na bocnim povrsinama ili kroz otvore na povrsini ekstradosa (slika.Postupci betoniranja cilindricnih ljuski i kupola (skice i specificnosti) Cilindricne ljuske vece duzine betoniraju se u lamelama duzine 5 – 10 m izmedju kojih se formiraju prekidi betoniranja pri cemu je obavezna primena privremenih oplata koje se postavljaju upravno na poprecni presek. pod a). Na isti nacin se betoniraju i trozglobni lukovi (naredna slika. Pri rasponima ljuski do 15 m i pri debljinama do 20 cm betoniranje se moze izvrsiti nanosenjem svezeg betona od oslonaca prema temenu. pod d). Prvo treba izvesti oslonacke lamele. odnosno lamele (kod trozglobnog luka) u zoni temena. Plitke dvozglobe i ukljestene lukove sa rasponima do 20 m treba betonirati sa dve strane – od oslonaca ka temenu (naredna slika. Cilindricne ljuske raspona preko 15 m izvode .

Ove spojnice se dobijaju prekidom betoniranja i njegovim nastavljanjem posle 2 – 3 dana. skupljanja betona i sleganja konstrukcije. ostavljaju u njemu 20 – 40 minuta a nakon toga pazljivo vade. ako se radi o konstrukcijama vecih debljina. pri cemu se na mestima oplata – dasaka koje ogranicavaju ove trake formiraju radne spojnice. platforme i slicne kostrukcije izvode se primenom betona krutih konzistencija sa merom sleganja 0 – 2 cm. bez radnih spojnica (naredna slika. 79.se u kampadama ciji broj treba da bude neparan. koje se utiskuju do cca jedne trecine debljine izvibriranog betona. Podloge i obicni podovi se izvode tako sto se povrsine dele na trake sirine 3 – 4 m. pri cemu se . izvode se neprekidnim betoniranjem u dva do tri prstena po visini. Kompaktiranje betona u ovakvim slucajevima izvodi se ili povrsinskim vibratorima (za debljine do 25 cm) ili dubinskim vibratorima. a debljine 4 – 10 mm. Ako se radi o ljuskama sa vecim odnosom strele prema rasponu. Betoniranje se izvodi u sahovskom poretku. Upravno na radne spojnice treba izvesti i sistem tzv. Betoniranje treba da tece po duzinama ovih traka na preskok. kasnije se ispunjava cementnim malterom ili bitumenskom masom. pod b. Vece kupole se izvode prema slici. Ove spojnice se izvode pomocu metalnih ili drvenih traka sirine 80 – 100 mm. Manje sferne ljuske.Postupci betoniranja ploca na podlozi (skice i specificnosti) Podloge od betona. pod b). Konstrukcije velikih povrsina koje se izvode na tlu mogu se betonirati i u poljima maksimalnih dimenzija 7 x 7 m. prividnih spojnica cija je funkcija da smanje stetne efekte temperaturnih promena. pod a). pri cemu se skoro uvek primenjuje dvostrana oplata. izvodjenje u oslonackim zonama zahteva primenu dvostranih oplata koje se mogu pomerati saglasno napredovanju betoniranja od oslonaca ka temelju (naredna slika. Zljeb koji se na ovaj nacin obrazuje. Obavezni su “cepovi” izmedju kampada. a sirine “cepova” treba da budu najmanje jednake debljinama ljuski. odnosno kupole. kako to pokazuje naredna slika. podovi.

izvode se radne razdelnice. nanosi sledeci sloj. .Prekidi betoniranja.izmedju pojedinih polja formiraju ili radne razdelnice ili prave dilatacione spojnice. izmedju ovih slojeva postoji izvesna razdelnica. spojnice ne dolaze u obzir. Mesta moguceg “sedanja” betona na kojima treba naciniti prekide betoniranja u trajanju od oko 2 h (na temperaturi od 20°C).i nastavlja istovremeno levo i desno prema krajevima. Kada se radi o razlozima tehnoloske prirode. nece biti stetnih posledica na kvalitet betona. U slucajevima kada se betoniranje mora prekinuti iz nepredvidjenih razloga. ali ako se pri vibriranju gornjeg sloja izvrsi i ponovno vibriranje donjeg sloja. pa zato na mestima gde je prisutna potencijalna opasnost od ove pojave treba predvideti prekide betoniranja. Princip ovog nacina izvodjenja je u tome da se betoniranje pocne iz sredine ploce – od krace ose simetrije . prakticno bez ikakvog prekida. prikazana su na sledecoj slici (oznaka R – R). tu se obrajaju slucajevi kada se beton ugradjuje u horizontalnim slojevima i kada se iznad jednog sloja. Ovi prekidi se uglavnom javljaju iz tehnoloskih razloga. njihovo izvodjenje se moze ostvariti betoniranjem po lamelama izmedju kojih se ostavljaju “cepovi” sirine do 1. preko 50 cm. Pri nastavljanju betoniranja moraju se preduzeti mere da se obezbedi kontinuitet betona u okviru spojeva. Pri betoniranju pojedinih elemenata moze doci do pojave tzv. Ako je debljina ploce velika.5 m. Ukoliko se ne bi nacinio prekid betoniranja. radne razdelnice (razlozi. kod konstrukcija tipa bazena. Medjutim. odnoso radne razdelnice. Razdelnice uvek predstavljaju osetljiva mesta u konstrukciji. 80. Za obezbedjivanje vodonepropustljivosti koristi se i kontinualno betoniranje. oblikovanje) Kontinualno betoniranje obezbedjuje najbolji kvalitet konstrukcija ali vrlo cesto betoniranja se moraju izvoditi sa odredjenim prekidima. lokacije. iz razloga smanjivanja stetnih posledica skupljanja betona ili iz nekih nepredvidjenih razloga. moglo bi da dodje do cepanja svezeg ili nedovoljno ocvrslog betona usled naknadnog sleganja zbijenog betona. U momentu nanosenja novog betona. “sedanja” betona. pa se tada preduzimaju mere da se na mestima nastavka obezbedi vodonepropustljivost. rezervoara i slicno.

njenih dimenzija i prisutne armature. 81. Takodje. Konstruktivno oblikovanje radnih razdelnica zavisi od tipa konstrukcije. Ako je rec o horizontalnim razdelnicama.. platformi. Radne razdelnice se razlikuju po kvalitetu od ostalog betona i predstavljaju slaba mesta u konstrukciji pa ih zato treba postaviti na mestima najmanjih statickih uticaja – upravno na pravac glavnih napona. Kada je svrha betoniranja da se smanje stetne posledice skupljanja betona. Takvi su slucajevi pri betoniranju greda. ploca. mada ponekad u obzir dolaza i drugaciji betoni. Ova veza se takodje moze poboljsati primenom narocitih premaznih sredstava na bazi sintetickih smola. I u ovakvim slucajevima betoniranje treba nastaviti nakod 2 h od zavrstetka ugradjivanja betona u gredni element. ljuski. pod a). podova i sl. Za formiranje razdelnica u plocama mogu se koristiti obicne daske i sper ploce. (naredna slika). Ako se. Npr. betoniranje treba zapoceti slojem “masnijeg” betona debljine 2 – 5 cm. pod d. nastavak betoniranja treba da usledi posle 3 – 7 dana. lukova. Kada su prisutni “cepovi” treba samo napomenuti da se oni betoniraju istim betonom koji se koristi za ostale delove konstrukcije. Vertikalne razdelnice u zidovima se izradjuju prema detaljima b i c sa slike a ponekad se primenjuje i zaptivna traka prikazana na slici.Radne razdelnice treba predvideti i na spojevima greda i ploca u slucajevima kada se radi o gredama vecih visina (preko 80 cm). “cepovi” se mogu izvoditi od betona koji obezbedjuje brzi prirast cvrstoce u toku vremena. . preporucljivo je da se veza stari – novi beton uspostavi putem sloja cementnog maltera. radi o vertikalnim ili kosim povrsinama. ako je u okviru “cepa” prisutna veca kolicina armature. pak. moze se primeniti beton sa sitnijim agregatom. Nastavci betoniranja Neposredno pre pocetka ugradjivanja novog betona povrsinu radne razdelnice treba ocistiti od prasine strujom vazduha pod pritiskom.Vrste razdelnica. ako se zeli dobiti na brzini gradjenja. ili daske sa ispustima (naredna slika. a zatim dobro navlaziti vodom.

Danas se cesto koriste specijalna sredstva za premazivanje ili prskanje putem kojih se na povrsini betona obrazuje tanak vodonepropustljiv film koji sprecava brzo susenje betona. Nega se sastoji u sprecavanju isparavanja vode iz betona i u polivanju ugradjenog betona vodom. brze izmene toplote izmedju betona i vazduha. plasticnim folijama i drugim sredstvima koja su u stanju da sprece naglo isparivanje vode iz betona. Ovaj film se sa povrsine betona lako skida. vec posle 3 – 6 sati nakon ugradjivanja.Demontaza oplate . kao i da se sprece stetne posledice skupljanja betona u vremenu kada beton jos uvek nije u stanju da podnese veca naprezanja. vibracija koje mogu poremetiti unutrasnju strukturu betona. To su najcesce tecnosti koje se nanose 30 minuta do 3 casa nakon zavrsne obrade betona. asurama.Nega betona Nega ugradjenog betona predstavlja znacajnu fazu u sklopu tehnoloskog procesa izrade betonskih konstrukcija. Beton u toku nege mora biti zasticen od:      prebrzog isusivanja. “pregoreli” beton. padavina i tekuce vode. visokih i niskih temperatura. a ako se tokom vezivanja i ocvrscavanja cementa ne nadoknadjuje voda koja isparava sa povrsine betona. Cilj ovih mera je da beton ne izgubi vodu neophodnu za odvijanje procesa hidratacije cementa. Duzina nege zavisi od vise faktora. pri cemu ona mora da traje najmanje 7 dana. a uklanjanje se vrsi najcesce nakon dve nedelje. dobice se tzv. Ako se sadrzaj vode u betonu snizi ispod kolicine neophodne za hidrataciju cementa. prekrivanjem mokrim jutanim krpama. 83. Za negu betona ne sme se koristiti morska voda. hartijom. Beton se u vlaznom stanju moze odrzavati polivanjem vodom. Ponekad to znaci da se nega mora nastaviti i nakon skidanja oplate. s tim sto postoje i takve formulacije koje uopste ne treba skidati. Sa negom betona u normalnim uslovima mora se poceti vrlo rano.82. odnosno ne manje od vremena potrebnog da beton postigne 60% predvidjene marke betona. doci ce do pojave pukotina i prslina.

i ono u opstem slucaju zavisi od konkretnog konstrukcijskog resenja. . Postupci i faze uklanjanja oplate moraju da budu primereni tipu konstrukcije. Navedeni uslovi pretpostavljaju izradu posebnih kontrolnih uzoraka koji ce biti tretirani na isti nacin kao beton koji se ugradjuje u konstrukciju i na kojim ce se u odredjenim rokovima sprovoditi ispitivanje cvrstoce pri pritisku. ljuski i drugih tankozidnih konstrukcija. bez potresa i udara.Oplata se skida po fazama. hemijske i fizicke metode. kao i pri uklanjanju vertikalnih delova oplata greda. svodova.  Ako je betonska konstrukcija za vreme skidanja oplate opterecena.Tehnoloske i hemijske metode ubrzanog ocvrscavanja betona Ocvrscavanje betona u normalnim uslovima je relativno dugotrajan proces. a znacajan uticaj imaju tehnicko – tehnoloski i ekonomski faktori. U slucajevima kada u kratkom roku treba ostvariti visoke pocetne cvrstoce betona. 84. Takodje. u vreme kada se ostvari dovoljna cvrstoca betona. Samo na ovaj nacin mogu se dobiti merodavni podaci znacajni za donosenje odluke o uklanjanju oplate. Ako. Generalno posmatrano postoje tri osnovne grupe ovih metoda: tehnoloske. kao i u projektu betona. Posebno pazljivo treba skidati oplate lukova. a nominalne cvrstoce betona se dobijaju pri starosti betona od 28 dana. mogu se koristiti razlicite metode za ubrzano ocvrscavanje. Izbor metode zavisi od konkretnih okolnosti. potrebni odgovori se mogu dobiti i koriscenjem nekih nedestruktivnih metoda ispitivanja cvrstoce betona pri pritisku. 70% propisane marke betona pri uklanjanju oplata ploca i donjih delova oplata greda. Oni moraju biti tako konstruisani da se njihovim “otvaranjem” omoguci lako vadjenje izbetoniranih elemenata. Vreme oslobadjanja od oplata za pojedine konstrukcije uvek treba da bude definisano u projektu konstrukcije. projektom konstrukcije nije drugacije odredjeno. Ovo u nacelu vazi i za oplate – kalupe koji se primenjuju i u prefabrikaciji. kao i oplate ostalih konstrukcija vecih raspona. zidova i temelja. BAB87 propisuje da se oplata moze skinuti kada se ispune sledeci uslovi u pogledu dostignute cvrstoce betona:  30% propisane marke betona pri skidanju oplata stubova. cvrstoca betona mora odgovarati uslovima za marku betona propisanu projektom. Pod tehnoloske metode ubrajaju se:  upotreba odgovarajuce vrste i klase cementa. medjutim.

i pri uobicajenim postupcima nege. Pocetak i trajanje revibriranja treba pazljivo odrediti da ne bi doslo do mogucih destrukcija u formiranom cementnom kamenu. najbolje ½ ili 1/3 trajanja prvog vibriranja. aluminatni cement.Fizicke metode ubrzanog ocvrscavanja. izvlacenjem vode iz ugradjenog betona (vakuumiranjem. duzine intervala izmedju faza revibriranja i drugog.5 R i 52. Nizi vodocementni faktori uslovljavaju brze odvijanje procesa hidratacije cementa. Revibriranje se moze izvesti i 2 – 3 puta u okviru odredjenog optimalno povoljnog vremenskog intervala. Sa revibriranjem se pocinje 1. Pod hemijskim metodama ubrzavanja porasta cvrstoce betona podrazumeva se upotreba dodataka tipa akceleratora o kojima je vec bilo govora u 9 – om pitanju.5 – 3 h nakon prvog vibriranja. presovanjem i dr. a 70 – 80% nominalnih cvrstoca se ostvaruje u toku 7 – 14 dana u zavisnosti od vrste cementa i vodocementnog faktora. konzistencije betona. odnosno nakon prvog vibriranja.  upotreba nizih vodocementnih faktora. pa se dobijaju i vece pocetne cvrstoce betona. npr. Podrazumeva primenu vecih kolicina cementa pri nepromenjenom sadrzaju vode.Upotrebljavaju se cementi CEM I i CEM II visih klasa (42.) – na ovaj nacin vodocementni faktor se moze smanjiti za 20 – 30%.5 N ili R) i specijalni cementi. Revibriranjem se dobijaju povecane pocetne cvrstoce zbog povecanja gustine odnosno zapreminske mase betona i zbog zatvaranja finih prslina nastalih usled plasticnog skupljanja betona. Primera radi. revibrirani beton posle 14 dana ima 40% vecu cvrstocu pri pritisku i za 25% vecu cvrstocu na zatezanje. Posebno je znacajna konzistencija betona jer se pokazalo da je revibriranje efikasnije kod tecnijih betona. centrifugiranjem. Medjutim ocvrscavanje betona se moze ubrzati primenom povisenih temperatura pri cemu se proces . do 7 dana starosti. Revibriranjem se pocetne cvrstoce betona. Zaparivanje betona Pod normalnim uslovima – na temperaturi od oko 20°C i pri relativnoj vlaznosti vazduha od oko 70%. trajanja revibriranja.  revibriranje betona Revibriranje betona je ponovno vibriranje betona nekoliko casova nakon zavrsetka ugradjivanja. 85. Sami efekti revibriranja zavise od niza faktora: vrste cementa. primenom dodataka za redukciju vode. Smanjenje vodocementnog faktora se moze ostvariti na vise nacina: primenom betona kruce konzistencije. i treba da traje krace od prvog vibriranja. Ispitivanja su pokazala da se najpovoljniji rezultati dobijaju kada se revibriranje izvodi 2 – 3 h od zavrsetka prvog vibriranja. mogu povecati za 15 do 20%. nominalne cvrstoce betona se ostvaruju nakog 28 dana.

Mogu se primeniti tzv. Kao najefikasniji postupci za ubrzano ocvrscavanje betona. trajanja izotermickog procesa i temperature izotermickog procesa. Odvija se pri normalnim atmosferskim pritiskom. kontaktnih kaseta. vec se to obavlja preko metalne pregrade koja istovremeno predstavlja i kalup elementa. Zaparivanje predstavlja osnovni a ujedno je i najcesci postupak hidrotermalne obrade betona. Po zavrsetku procesa zaparivanja. Osim ako se ne primenjuje veoma ubrzan proces zaparivanja. a sprovodi se u specijalnim tunelima ili komorama. primenjuju se postupci termicke obrade. vodonepropustljivost i otpornost na dejstvo mraza zaparivanih betona je manja nego odgovarajucih nezaparivanih betona. pri cemu ovo izlaganje ne sme da bude naglo. Medjutim. vremena odlezavanja. Ovi postupci se mogu sprovoditi ili pri normalnim atmosferskim pritiscima i temperaturama do 100°C ili pri povisenim pritiscima (8 – 12 bara) i temperaturama preko 100°C. primenjuje relativno primitivan postupak u okviru koga se elementi pokrivaju odredjenim prekrivacima koji sprecavaju gubitak pare (cirade. 86. a trajanje ovakve termicke obrade iznosi 8 – 12 h. . autoklaviranje. Rezim zaparivanja se tako podesava da se moze obaviti u toku jedne radne smene. odnosno postupci hidrotermalne obrade betona. pak. Ostale metode (kontaktno zagrevanje. zagrevanje infracrvenim zracima i elektricnom strujom) Kontaktno zagrevanje predstavlja vid termicke obrade betona pri kome element nije neposredno izlozen delovanju zagrejane vodene pare. Ovaj postupak podrazumeva primenu tzv. Posledica procesa zaparivanja je manje skupljanje betona nego kod betona koji nisu izlagani ovom tretmanu. Potrosnja zagrejane vodene pare po 1 m3 betona zavisi od primenjenog postupka i krece se od 225 kg/m 3 kod primene tunela za zaparivanje do 660 kg/m3 kod pokrivanja ciradom. uopste ne treba podvrgavati ovom postupku. pa zato betone koji ce biti izlozeni dejstvu mraza i soli ili ce se eksploatisati u agresivnim sredinama. Efekti zaparivanja zavise od: vrste cementa (izuzetne rezultate pokazuju portland cementi za dodatkom zgure). koji predstavljaju zavisnost izmedju vremena i temperature. Rezim zaparivanja u najvecoj meri zavisi od vrste cementa.Fizicke metode ubrzanog ocvrscavanja. ali se oni svaki put moraju eksperimentalno proveriti. ili se. odnosno u normalnim uslovima. mora se izvrsiti izvesno “odlezavanje” betona u trajanju 1 – 4 h na temperaturi od oko 20°C. konzistencije svezeg betona. drvene ili metalne haube i slicno). elementi se vade iz kalupa i nastavljaju da ocvrscavaju na otvorenom prostoru. Beton se u okviru ovog postupka izlaze delovanju pare zagrejane do temperature 60 95°C.ocvrscavanja mora odvijati i u dovoljno vlaznoj sredini kako bi se sprecilo izsparavanje vode iz betona. rezimi zaparivanja.

pri pritisku od 10 bara i temperaturi pare od 180°C. izbegavaju se cementi sa dodatkom pucolana. Zagrevanje infracrvenim zracima podrazumeva direktno izlaganje povrsina betona specijalnim grejalicama. . ne primenjuje se narocito siroko zbog svojih velikih proizvodnih troskova. Ovaj postupak se primenjuje vrlo retko zbog velikog utroska energije. 87. Aktivacija cementa podrazumeva dopunsko finije mlevenje cementa koje povecava specificnu povrsinu sa uobicajenih 3000 cm2/g na 4000 – 4500 cm2/g. Temperatura vodene pare u autoklavima obicno iznosi 180°C a pritisak najcesce oko 10 bara. izotermicki proces i smanjenje pritiska i temperature.Izvodjenje betonskih radova na niskim temperaturama Pri izvodjenju betoniranja na niskim temperaturama preduzimaju se sledece mere:   koriste se cementi visih klasa i cementi sa manjim dodatkom zgure. a utrosak pare je relatinvno mali – od 150 do 200 kg/m3 betona. ali se kao orjentaciono vreme moze uzeti da ceo proces traje 9 – 12h. mada redje. Autoklavna obrada obuhvata 3 faze: povecanje pritiska i temperature. Autoklaviranje predstavlja termicku obradu betona koja se sprovodi u uslovima povisenog pritiska i na temperaturama vecim od 100°C.Vodena para u pojedinim fazama procesa moze biti zagrejana i do blizu 100°C. Zagrevanje elektricnom strujom ostvaruje se ili propustanjem struje kroz sipke armature ili kroz posebne elektrode koje su ugradjuju u element. U ovakvim slucajevima. i naknadnog dodavanja agregata. Ovom postupku se najcesce izlazu betoni sa dodatkom kvarcnog brasna ili elektrofilterskog pepela. koriste se i specijalne lampe koje emituju infracrvene zrake. Iako je ovo veoma efikasan postupak (primera radi. Vibroaktivacija cemena je postupak vibriranja gustog cementnog testa u trajanju od 5 – 10 minuta sa frekvencijama preko 100 Hz. vec nakon 2h dobija se beton cvrstoce od oko 40MPa). Ova tehnologija podrazumeva upotrebu specijalnih celicnih komora – autoklava – koji su sa spoljne strane oblozeni slojem termoizolacionog materijala radi smanjenja gubitka toplote. Kontaktno zagrevanje u vertikalnim kasetama je veoma ekonomican postupak. Trajanje celog procesa zavisi od maksimalnog pritiska u autoklavu – povecanjem pritiska smanjuje se trajanje procesa.

Takodje.70°C. mora zadovoljiti odredjene minimalne temperature na mestu ugradjivanja. S tim u vezi. jer ce u toku transporta doci do odrenjenog snizavanja temperature. Kao sto se vidi. na odredjeni nacin smanjuje destruktivne pojave prisutne pri smrzavanju relativno mladog betona. Dva tipicna primera ovakvog nacina zagrevanja agregata su: zagrevanje agregata u operativnim bunkerima i zagrevanje agregata u radijalnim boksovima.5°C.    upotrebljavaju se vece kolicine cementa. cement 50°C. Koriscenje antifriza. treba ici i na zagrevanje agregata. radi o nizim temperaturama. Pri ovome se mora voditi racuna da maksimalne temperature komponenata ne budu iznad sledecih vrednosti:    agregat 65°C. pocetna temperatura betona moze se skoro uvek postici zagrevanjem vode do temperatura od oko 40 .5°C. Ovde se napominje da antifrize ne treba primenjivati u betonima koji ce tokom eksploatacije biti izlozeni temperaturama preko 60°C. temperatura svezeg betona u fazi spravljanja treba da bude nesto visa. uvek treba paziti da temperatura ugradjenog betona ne predje granicu od 65°C. Iako je postupak zagrevanja agregata jedan od najrasprostranjenijih. pri cemu najvecu primenu imaju sistemi koji vrse zagrevanje putem vodene pare. Da bi se dobila odredjena temperatura svezeg betona. upotrebljavaju se akceleratori koriste se antifrizi. u opstem slucaju mora se primeniti postupak zagrevanja komponenata betona. koriste se nizi vodocementni faktori (uz upotrebu plastifikatora). najveci efekat se dobija zagrevanjem agregata. on ipak nije najpovoljniji zbog neravnomernog povecanja vlaznosti agregata sto stvara velike teskoce pri odredjivanju potrebne kolicine vode za . Da bi beton bio obezbedjen od stetnih posledica niskih temperatura. vodu za 3. Kada temperatura sredine nije niza od -1°C. potrebno je zagrejati komponente:    agregat za 1. voda 100°C. pak. Da bi se temperatura svezeg betona povecala za 1°C. cementa za 10°C. osim sto doprinosi snizavanju tacke smrzavanja. Ako se.

Ovde jos treba napomenuti da upotreba smrznutog agregata nije dozvoljena. izradom oplata sa dodatnim izolacionim svojstvima. betoniranjem u zatvorenom prostoru i drugo. pa se tako mogu koristiti odredjena termicki izolovana transportna sredstva ili transportna sredstva sa sistemima za grejanje.Primena “termos metode” pri izvodjenju betonskih radova na niskim temperaturama Sustine termos – metode je da betonska mesavina pocetne temperature 25 – 45°C bude ugradjena u termicki izolovanu oplatu i da se tokom ocvrscavanja betona koristi kako uneta toplota. Stepen masivnosti konstrukcija se definise tzv. Ovaj postupak je narocito pogodan pri gradjenju masivnih konstrukcija – konstrukcija koje karakterisu male povrsine kontakta sa spoljasnjom sredinom. Vrlo je vazno spreciti prvo smrzavanje betona pre nego sto on dostigne najmanje 50% projektovane marke betona. Nakon ugradjivanja betona treba preduzeti odgovarajuce mere da ne dodje do hladjenja betona. zatim topla voda i na kraju cement. . ne treba vrsiti mesanje tokom transporta. u mesalicu se najpre dozira agregat.spravljanje betona. sto se moze ostvariti na vise nacina:      prekrivanjem otvorenih povrsina betona. Da bi se sprecilo hladjenje betona u slucajevima transporta automikserom. izradom nadstresnica. Transport svezeg beton mora biti dobro organizovan da bi toplotni gubici bili sto manji. tako i toplota koja se oslobadja odvijanjem hemijskih reakcija u sklopu hidratacije cementa. modulom povrsine M p koji je odredjen izrazom Mp=FV. Sto se tice redosleda doziranja komponenata. ali tek kada se voda dovoljno ohladi. jer se ne sme dozvoliti da cement dodje u kontakt sa vodom cija je temperatura iznad 30 °C. direktnim zagrevanjem elemenata. 88.

a njegova cvrstoca da dostigne izvesnu unapred utvrdjenu vrednost. Mp . da ima stalno pozitivnu temperaturu. Sb . U navedenom izrazu figurisu sledece velicine: th . Uzimajuci ove uslove u oblik.6MpTbs-Tv*Ropα. Tokom ovog vremena beton treba.gde je F ukupna povrsina konstrukcije u m2 preko koje se vrsi hladjenje.svSbTbu+mcQcthRop. Tbs . Tv . a za izvesno vreme hladjenja th. Primena ove metode se zasniva na stavu da ukupna kolicina toplote u betonu treba da bude jednaka gubicima toplote koju ce konstrukcija imati pri svome hladenju do 0°C. dakle.specificna toplota betona u kJ/kg°C. Termos – metoda narocito dobre rezultate daje kod konstrukcija kod kojih je Mp≤6. α .temperatura vazduha (u °C).svSbTbu+mcQcth3.vreme hladjenja betona do temperature 0°C. a V je zapremina konstrukcije u m3.popravni koeficijent kojim se izrazava uticaj vetra na rezim hladjenja betona. iz koje se dobija da je: th=γb. Tbu . γb. Kod stubova i greda modul povrsine se izracunava kao odnos obim i povrsine poprecnog preseka.srednja temperatura betona (u °C) – za vreme hladjenja.sv – zapreminska masa svezeg ugradjenog betona u kg/m3.modul povrsine u m-1. moze se postaviti relacija: th*MpTbs-Tvα=γb.pocetna temperatura betona (u °C) – temperatura na mestu ugradjivanja. .

hi je debljina nekog sloja u m. Uz odredjeno sredjivanje. Srednja temperatura betona za vreme hladjenja orijentaciono se moze odrediti u zavisnosti od modula povrsine na sledeci nacin:   za Mp≤8 Tbs=Tbu2.05+i=1nhiλi Wm2*°C gde je n broj slojeva termoizolacionog sistema kojim se beton stiti od hladnoce.6kMpTbs-Tv. Parametar k predstavlja koeficijent prolaza toplote i odredjuje se formulom k=10. Rop .mc . K2 = 0. Qcth . za Mp>8 Tbs=Tbu3. . izraz se konacno moze napisatu u obliku th=2520Tbu+mcQcth3.masa cementa u kg/m3.006.ukupni otpor prolaza toplote za oplatu (m2°C/W). a λi koeficijent toplotne provodljivosti istog sloja u W/m*°C. Za tacne vrednosti ove temperature moze se primeniti izraz: Tbs=TbuK1+K2Mp+K3Tbu. gde empirijski koeficijenti imaju sledece vrednosti K1 = 1.81 i K3 =0.toplota hidratacije upotrebljenog cementa (kJ/kg) koja odgovara vremenu th.03. uzimajuci za vrednost α≈1.

U obzir takodje dolazi i upotreba aditiva retardera ili superplastifikatora sa produzenim dejstvom. Da bi se dobila niska pocetna temperatura betonske mesavine. zastitom agregata od direktnog delovanja sunca putem lakih nadstresnica. eventualnim kvasenjem krupnih frakcija agregata primenom uredjaja za rasprsivanje vode. cime se moze dobiti voda temperature od oko . u uslovima betoniranja na visokim temperaturama najpre treba povesti racuna o sastavu betona. Smatra se da temperatura sveze betonske mesavine na mestu ugradjivanja u opstem slucaju treba da iznosi najvise 30°C. pri cemu je. izvodjenjem termicke zastite silosa za cement ili bar bojenjem silosa u belu boju. odnosno najvise 20°C ako se radi o masivnim betonskim konstrukcijama. smanjenje nominalne cvrstoce i trajnosti betona.89. najpovoljnije ici na intenzivnije hladjenje vode u kulerima. potrebu za preduzimanjem niza preventivnih mera.Izvodjenje betonskih radova na visokim temperaturama Osim temperatura preko 30°C. cemente nizih klasa i cemente sa oznakom N. nastanak prslina i pukotina na povrsini betona kao posledia plasticnog skupljanja. povecanje hidratacionog i hidraulickog skupljanja. treba obezbediti dovoljno niske temperature pojedinih komponenata sto se bez vecih problema u velikoj meri moze ostvariti:     lagerovanjem vode za spravljanje betona u cisternama ukopanim u zemlju. brzu promenu konzistencije. Ukoliko se navedene mere hladjenja komponenata pokazu nedovoljnim. moraju se preduzeti odredjene mera za snizavenje temperature svezeg betona. pojam povisenih temperatura sredine u tehnologiji betona implicira jos dva nepovoljna faktora: nisku relativnu vlaznost i povecanu brzinu vetra. Posto temperatura betona ne sme da predje granicu od 65°C. Navedeni cinioci uslovljavaju sledece:        potrebu za vecom kolicinom vode u betonu. kako pokazuje praksa. To podrazumeva upotrebe nesto vece kolicine vode. treba primeniti odredjene dodatne mere. brzo isparavanje vode preko otvorenih povrsina. Imajuci u vidu izlozeno. kao i manje doze cementa.

90. Povoljni efekti se ostvaruju i ubacivanjem drobljenog leda u cisterne za vodu ili u mesalice za beton. a tokom prvih nekoliko casova od ugradjivanja treba obezbediti povremeno hladjenje oplate sa spoljnje strane vodom. Nega betona se ne sme prekinuti naglo. dok kontrola proizvodnje betona nije obavezna i nju zamenjuje kontrola najmanje kolicine cementa sto se sprovodi metodom propisanom nasim standardom – Odredjivanje sastava svezeg betona metodom ispiranja. vec prekid treba da bude postepen u toku poslednja 2 – 3 dana negovanja. betoniranje treba organizovati tako da se izvede u kasnim poslepodnevnim satima ili nocu. Kontrola proizvodnje betona obuhvata sve faze – od spravljanja mesavine do nege ugradjenog betona – pri cemu ovu kontrolu vrse. i proizvodjac betona i izvodjac betonskih radova. Sa negom betona treba poceti prakticno odmah po zavrsetku kompaktiranja i obrade gornjih povrsina. Voda koja se koristi za negu betona ne sme biti mnogo hladnija od betona da ne bi doslo do pojave prslina ili pukotina na povrsinama betona. ne treba vrsiti mesanje betona u toku transporta jer dolazi do mesanja mase sa toplim vazduhom. i izvodjac betonskih . Najmanje 30 minuta pre pocetka ugradjivanja treba ohladiti oplatu i armaturu polivanjem vodom.II obavezna je kontrola proizvodnje betona i kontrola saglasnosti sa uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja. Ako se trensportovanje vrsi automiskerima.Kontrola kvaliteta betona – opsti stavovi Kontrola kvaliteta betona je podeljena na dva dela: kontrola kvaliteta proizvodnje i kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije. Nega treba da obezbedi dovoljno vode za hidrataciju i za hladjenje betona u oplati. odnosno trajanje transporta betona treba svesti na najmanju mogucu meru. sto se posebno odnosi na elemente sa velikim horizontalnim povrsinama kao sto su ploce. Drugim recima.6°C. kontrolu proizvodnje vrse: proizvodjac betona – do vremena predaje betona izvodjacu radova.I obavezna je kontrola saglasnosti sa uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja. pri cemu treba omoguciti da ova voda kroz odgovarajuce otvore brzo istekne iz oplate. a najbolje bela. Povrsine betona treba prekriti materijalima koji dugo drze vlagu i drzati ih u vlaznom stanju najmanje 7 dana. Za beton kategorije B. Mesto ugradjivanja betona mora biti zasticeno od sunca i vetra. transport betona. Sva oprema za transport treba da bude svetle boje. Za beton kategorije B. Ako su dnevne temperature suvise visoke. prednost imaju automikseri manjeg kapaciteta. U uslovima povisenih temperatura. svaki u svom domenu. Pri transportovanju automikserima.

ili samo elemente u sklopu jedne etaze. pa cak i samo elemente dela jedne etaze. jedna partija moze da obuhvati sve elemente istog tipa. U slucaju skeletnih konstrukcija. a ukoliko izvodjac radova sam za sebe proizvodi beton. Kontrolom saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije dokazuje se kvalitet ugradjenog betona. a vazno je pri odredjivanju broja uzoraka i velicine partije voditi racuna da se ispitivanjem obezbedi dobijanje sto realnije ocene sigurnosti konstrukcije. Partija betona je kolicina iste klase ili vrste betona koja se priprema i ugradjuje pod jednakim uslovima.radova – od vremena preuzimanja betona do zavrsetka negovanja ugradjenog betona. Drugim recima. U jednoj partiji ne treba da bude kolicina betona veca od one koja moze biti ugradjena u roku od mesec dana. Na manjim objektima. Pri ovome moraju postojati odredjeni kriterijumi na bazi kojih se odredjena partija prima ili odbija. od propisane ucestalosti uzimanja uzoraka. odnosno elementima objekta. 91. moraju unapred biti odredjeni projektom konstrukcije ili programom kontrole koji je sastavni deo projekta betona. kao i same partije u njihove velicine. partija betona moze predstavljati i beton koji se ugradjuje u skup razlicitih elemenata. Ovakav nacin kontrole kvaliteta ugradjenog betona podrazumeva da u svakoj partiji postoji tacno utvrdjen broj uzoraka. broj uzoraka u jednoj partiji ne moze biti manji od 3 ni veci od 30. Takodje.Partije betona Partije betona predstavljaju odredjene delove objekta ili odredjene kolicine betona koje su ugradjene u objekat u nekom vremenskom periodu. Formiranje partije se vrsi od slucaja do slucaja. Velicina partije zavisi od ukupne kolicine betona iste vrste ili klase. Naravno. on je duzan da vrsi i kontrolu proizvodnje betona. ovom kontrolom se proverava da li su za odredjenu partiju betona postignuti projektom zahtevana marka betona i druga svojstva. pod uslovom da se radi o betonu iste klase. tako da se na ovaj nacin sa velikom pouzdanoscu moze dati ocena ostvarene marke ili nekog drugog svojstva betona po pojedinim delovima. . od uslova pripremanja i ugradjivanja betona i od predvidjenog trajanja betoniranja. u zavisnosti od velicine objekta i uslova ugradjivanja. ovo vazi u slucaju kada su proizvodjac i izvodjac razliciti subjekti. Partija betona je definisana kolicinom betona i brojem uzoraka za ispitivanje svojstava betona. Broj uzoraka.

a njegova kontrolna ispitivanja treba da obuhvate: standardnu konzistenciju. Ispitivanja obuhvataju: vlaznost sitnih frakcija. 92. najmanje jednom nedeljno ili prilikom uocljivijih promena.Kontrola proizvodnje betona U okviru kontrole proizvodnje betona treba kontrolisati:      sve komponente betona. ugradjivanje i nega betona.II u fabrici betona. svezi beton. granulometrijski sastav i kolicinu sitnih cestica. temelja.Kod mostovskih konstrukcija partije betona se najcesce definisu prema konstrukcijskim elementima. velicina partije se vezuje za kolicinu betona proizvedenu u jednom mesecu. kao i da se beton jedne partije ne ugradjuje vise od 30 dana. Pri gradjenju masivnih betonskih objekata kod kojih se koriste vece kolicine betona. njena podobnost se mora kontrolisati najmanje jednom u tri meseca. Pri tekucoj kontroli ostvarene marke betona u okviru betona kategorije B. jedan ili oba obalna stuba. glavne i sekundarne nosace u jednom ili vise polja. pri cemu ova kolicina ne moze biti veca od 2000 m3. Ukoliko se za spravljanje betona ne upotrebljava voda za pice. pri cemu ovaj broj moze biti vezan i za vreme proizvodnje. Agregat koji se koristi za spravljanje betona mora da bude atestiran. . Ispitivanja se vrse prilikom svake isporuke ili ako je cement odlezao vise od tri meseca. kolovoznu plocu u jednom ili vise polja itd. pocetak i kraj vezivanja i stalnost zapremine. partije treba da budu tako obrazovane da broj uzoraka u jednoj partiji ne bude veci od 25 – 30. svojstva ocvrslog betona. pa tako jedna partija moze da obuhvati: sve ili samo odredjeni broj sipova. proizvodnu sposobnost fabrike betona. stubova i drugo. U industriji betonskih prefabrikata partija betona moze da se usvoji na bazi broja proizvedenih elemenata. pri cemu se kontrolna ispitivanja moraju obavljati po frakcijama. Cement takodje mora posedovati atest.

uzimajuci u obzir koji slucaj daje veci broj uzoraka. ako je kolicina proizvedene vrste odnosno klase betona veca od 2000 m 3. kontrola unutrasnjeg transporta i ugradjivanja betona.Dodaci betonu se ispituju za svako dopremanje u fabriku ili ako je vreme odlezavanja dodataka duze od 6 meseci. kontrolu kvaliteta betona preuzima izvodjac radova. skela. Cilj tekuce kontrole je da pravovremeno uoci i zaustavi eventualni pad kvaliteta proizvodnje.. i ispitivanje temperature betonske mesavine ako se betoniranje izvodi u posebnim uslovima. proizvodjac betona obavlja samo ako ova svojstva predstavljaju uslove kvaliteta predmetnog betona. spojnica. armature i dr. ispitivanje kolicine uvucenog vazduha kod aeriranog betona. koje se formiraju skupom uzoraka prema sledecim uslovima:   najmanje jedan uzorak za svaki dan proizvodnje. po jedan uzorak na svakih 100 m3. Ispitivanja posebnih svojstava betona kao sto su vodonepropustljivost. pregled konstrukcije posle skidanja oplate. izvodjac i nadzorna sluzba investitora treba da izvode kontrolu u koju spada:     pregled oplata. Pored ovoga vrse se i stalne kontrole uredjaja za mesanje i upravljanje. Od trenutka prijema svezeg betona na gradilistu. a partija betona koja se odnosi na kolicinu manju od 1000 m 3 moze da ima najmanje 10 uzoraka. . Njegova obaveza je da najmanje jednom u smeni prekontrolise konzistenciju dopremljenog betona i to istom metodom po kojoj je to radjeno u fabrici betona. kontrola nacina i trajanja nege ugradjenog betona. Kontrola i ocenjivanje postignute marke betona se vrsi po partijama betona. Kontrola svezeg betona treba da obuhvati ispitivanje konzistencije. Takodje. odnosno na svakih 150 mesavina. Proizvodna sposobnost fabrike betona se utvrdjuje kontrolnim ispitivanjima koja se nacelno vrse na pocetku rada novog postrojenja. odnosno na svakih 75 mesavina. kao i na svakih 12 meseci rada fabrike. Svaki od dodataka koji se upotrebljava mora imati atest o kvalitetu. najmanje jedan uzorak na svakih 50 m3.  Partija betona za kolicinu betona vecu od 1000 m 3 moze da ima najvise 30 uzoraka. Proizvodjac betona je duzan da za svaku vrstu betona koju proizvodi redovno kontrolise cvrstocu pri pritisku i da na osnovu toga kontrolise ostvarenu marku betona. otpornost na dejstvo mraza i drugo.

 Kriterijum 1 Ovaj kriterijum se primenjuje ukoliko se raspolaze rezultatima ispitivanja 3. Ovde je mn aritmeticka sredina tri uzastopna rezultata ispitivanja cvrstoce pri pritisku. . Ocena postignute marke betona (MB) vrsi se po partijama u skladu sa programom kontrole datim u okviru projekta betona.Kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije Kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije sprovodi se ocenjivanjem postignute marke betona i onih posebnih svojstava betona koja su zahtevana projektom. x1≥MB-k2. a x1 je najmanji od tri posmatrana rezultata. 12 ili 15 uzoraka. 9. Svaki skup – partija – od tri uzastopna rezultata ispitivanja treba da zadovolji uslov: mn≥MB+k1. a k2 = 2 MPa. k1 = 4 MPa. 6.  Kriterijum 2 Ovaj kriterijum se primenjuje u slucajevima kad je broj uzoraka n izmedju 10 i 30 i kada je poznata vrednost standardne devijacije ς=mn0-xi2n0. BAB87 za ocenjivanje marke betona propisuje tri kriterijuma. U slucaju kada se beton dobija iz uhodane proizvodnje uzima se da je k1 = k2 = 3 MPa. 93.Sve ove kontrole izvode se vizuelno. a ako se radi o neuhodanoj proizvodnji.

. vec se racuna sa procenjenom vrednoscu standardne devijacije: Sn=mn-xi2n-1. (mn – srednja vrednost rezultata. 15 – 30 uzoraka. Uslov kvaliteta je: mn≥MB+1.  Kriterijum 3 Ovaj kriterijum se primenjuje za definisanje marke betona velikih partija betona. mn0 – srednja vrednost rezultata).koja se odredjuje iz dovoljno velikog broja ranije sprovedenih ispitivanja iste vrste betona (xi – pojedinacni rezultati ovih ispitivanja. odnoso na 150 mesavina.3Sn x1≥MB-4 MPa. najmanje tri uzorka za jednu partiju betona. x1 – minimalna vrednost rezultata). pa su s ovim u vezi moguca tri slucaja: a) Beton kategorije B. Broj uzoraka za odredjivanje cvrstoce pri pritisku se odredjuje za svaku vrstu i klasu betona u zavisnosti od uslova u kojima se beton priprema i ugradjuje.II dopremljen iz fabrike betona U ovakvim slucajevima potreban broj uzoraka uzima se prema sledecim uslovima:    najmanje jedan uzorak svakog dana kada se beton ugradjuje u konstrukciju.2ς x1≥MB-4 MPa. U ovom slucaju treba da budu zadovoljeni uslovi: mn≥MB+1. jedan uzorak u proseku na svakih 100 m3. i kada nije poznata vrednost σ.

Recepture za sve klase (vrste) betona koje se proizvode u fabrici. jedan uzorak od svake kolicine betona koja se ugradi u vitalne konstrukcijske elemente u koje se ugradjuju manje kolicine betona.II. .rezultate prethodnih ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona za sve mesavine koje spadaju u proizvodni program fabrike. ne manji od 3 za prvi. b) Beton kategorije B. a u okviru kojih treba priloziti: . 94. Posebna svojstva betona ispituju se i ocenjuju samo ako je to zahtevano projektom konstrukcije. Ukupan broj rezultata ispitivanja ne moze biti manji od minimalnog broja uzoraka za pojedine kriterijume. Ocena saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja betona daje se po partijama i odnosi se na ocenu postignute marke betona i na ocenu posebnih svojstava ocvrslog betona. Partija betona se prihvata ukoliko je ispunjen prethodno izabran kriterijum za ocenjivanje ostvarene marke betona. kao i kriterijum za ocenjivanje nekog posebnog svojstva betona formulisan u okviru projekta betona. .Projekat betona za fabriku betona Projekat betona za fabriku betona iz koje se betonske mesavine sredstvima spoljasnjeg transporta razvoze do odredjenih gradilista treba da sadrzi sledece delove: 1.rezultate prethodnih ispitivanja komponenata betona. U tom slucaju treba nastojati da se uzorci ne uzimaju u fabrici betona vec na mestu ugradjivanja. S druge strane.I S obzirom da se za ovaj beton ne zahteva kontrola proizvodnje. c) Beton kategorije B. broj rezultata ispitivanja ne sme biti veci od 30. od 10 za drugi i od 15 za treci kriterijum. tj.II koji se spravlja za potrebe gradilista ili za potrebe pogona za proizvodnju prefabrikata U ovakvim slucajevima rezultati koji se koriste za kontolu proizvodnje mogu da budu upotrebljeni i za dokaz kvaliteta betona na mestu ugradjivanja. broj uzoraka za ocenjivanje ostvarene marke betona na mestu ugradjivanja mora da bude dvostruko veci od onog koji prema tacki a) vazi za beton kategorije B.

. Program kontrole proizvodnje u fabrici betona koji treba da obuhvati sledece: . Razlicite klase i vrste betona interno se mogu oznacavati na razne nacine. moze i menjati i prilagodjavati potrebama korisnika. .II.nacin prezentacije rezultata tekuce kontrole marke betona. .II.uslovi kvaliteta i ostali uslovi za beton po pojedinim konstrukcijskim elementima. .program kontrole proizvodne sposobnosti fabrike betona. Svaka fabrika betona u opstem slucaju ima odredjeni proizvodni program.kolicine betona po pojedinim konstrukcijskim elementima. kao i program ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona. Ako se radi o projektu betona za gradiliste.podatke o svim mesavinama iz proizvodnog programa fabrike. koji se. 95. . kao i o ispunjavaju ostalih zahteva u odnosu na neka posebna svojstva. . .sadrzaj propratnog lista koji je obavezan uz svaku isporuku svezeg betona.dokaze o kvalitetu za sve klase i vrste betona iz proizvodnog programa fabrike. .program ispitivanja komponentnih materijala. pri cemu svaka oznaka podrazumeva mesavinu sa odredjenim karakteristikama. 2. .. Podloge iz projekta konstrukcije i to: .opis konstrukcije. projektovani postupak gradjenja i karakteristike pojedinih konstrukcijskih elemenata. u sklop projekta betona treba da udju sledeci delovi: 1.nacin prezentacije izvestaja o ostvarenoj marki betona.uslove kvaliteta za sve predvidjene komponentne materijale.Projekat betona za gradiliste – betoni B. naravno.definisanje pojedinih klasa betona. a pod pretpostavkom da se beton proizvodi u gradilisnoj fabrici sto znaci da je rec o betonu kategorije B. .

ugradjivanja. Recepture za beton u okviru kojih treba priloziti: . Definisanje pojedinih partija betona. nege i dr. oplate. Terminski plan oslobadjanja konstrukcije od oplate odnosno skele. 8. nacin i trajanje kompaktiranja. Program kontrolnih ispitivanja betona. debljine slojeva. oprema za ugradjivanje. . dinamicki plan i dr. 4. trajanje transporta. 10.uslove kvaliteta za predvidjene komponentne materijale. transporta.rezultate prethodnih ispitivanja komponenata betona.). cuvanja i ispitivanja uzoraka betona. i rezultate prethodnih ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona.I . Plan betoniranja – faze. 3. 96. organizacija i sinhronizacija pojedinih tehnoloskoh operacija.program kontrole marke betona po partijama. 5. Nacin negovanja ugradjenog betona (postupci. . 9. Program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona. trajanje i dr). postupak zavrsne obrade i dr.nacin uzimanja. 6.Projekat za gradiliste – betoni B. 11.program ispitivanja i ocenjivanje posebnih svojstava ocvrslog betona. plam montaze elemenata i projekat oplate za specijalne vrste oplata 7. Projekat skele.usvojene sastave za pojedine klase betona i tehnicke uslove za ove klase. Nacin transporta i ugradjivanja betonske mesavine (sredstva spoljasnjeg i unutrasnjeg transporta. Program kontrole skele. . Program kontrole saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije u ciji sastav ulazi: .2. radni prekidi. . 12.

Program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona nije potreban. odnosno program kontrole proizvodnje betona. U okviru uslova kvaliteta betona mogu biti predvidjene samo marke betona MB10.II.Ako se radi o projektu betona za gradiliste. . ad 2. i to pod pretpostavkom da se radi o betonu kategorije B. odnosno ocene saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja. ad 12. U okviru receptura za beton ne moraju da figurisu prethodna ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona. 20 i 25. ali uz sledece izmene: ad 1. ad 10. treba da sadrzi samo program kontrole najmanje kolicine cementa u mesavini.I. 15. ad 9. treba da se bazira na dvostruko vecem broju uzoraka. projekat betona treba da sadrzi iste delove kao i projekat betona za gradiliste B. Program kontrole saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije. Program kontrolnih ispitivanja betona.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful