P. 1
TEHNOLOGIJA BETONA

TEHNOLOGIJA BETONA

|Views: 1,408|Likes:
Građevinarstvo
Građevinarstvo

More info:

Published by: Драган Т. Живковић on May 09, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/22/2014

pdf

text

original

TEHNOLOGIJA BETONA

TEHNOLOGIJA BETONA

I OBLAST___________________________________________________________ 1. Zapreminski odnosi komponenti u svezem i osvrslom betonu

2. Nominalno i “stvarno” najkrupnije zrno agregata i postupak odredjivanja stvarno najkrupnijeg zrna u mesavini agregata Nominalno najkrupnije zrno je zrno koje predstavlja gornje granicno zrno kojim je definisana najkrupnija frakcija agregata. (Ako je najkrupnija frakcija 16/32, nominalno najkrupnije zrno je D=31.5 mm) Stvarno najkrupnije zrno moze se usvojiti prema velicini otvora na sledecem situ iza gornje granice deklarisane vrednosti za najkrupniju frakciju. (Ako je frakcija 16/32, moze se usvojiti da je Dmax=45 mm) Dmax se moze odrediti i na sledeci nacin: Granulometrijska kriva datog agregata se u podrucju dm-1-dm aproksimira pravom, pa se ova prava produzi do preseka sa pravom Y=100%. Tako se dobija tacka T,pa se na bazi geometrijskih odnosa dobija vrednost: Dmax = D + ΔD =dm + (dm - dm-1) * x/y

Zrna vece krupnoce – bolje fizicko-mehanicke karakteristike betona ali losija ugradivost i obradivost svezeg betona.

3.Diskontinualne granulometrijske kompozicije agregata

Postmatranjem jednozrnog agregata doci cemo do zakljucka da izmedju njegovih zrna postoje odredjene supljine koje se mogu popuniti samo ako postoji dovoljna kolicina sitnijih zrna.

Kao primer prikazuje se Valetova diskontinualna granolometrijska kompozicija. Na slici su prikazani i odnosti u okviru jedne frakcije, kao i odnosi izmedju zrna koja pripadaju razlicitim frakcijama.

Primenom ovakvih kompozicija ostvaruje se izuzetna kompaktnost betona sto rezultuje visokim fizicko-mehanickim svojstvima, ali ove kompozicije ipak nisu u siroj primeni jer bi izdvajanje i koriscenje samo pojedinih kategorija zrna bilo ekonomski neprihvatljivo a ovakvi betoni su i veoma tesko ugradivi.

4.Referentne granulometrijske krive mesavine agregata (Fuler, EMPA, BAB87) i izbor odgovarajuce krive pri projektovanju sastava betona

Isitivanjima se pokazalo da se svi tehnoloski i tehnicki zahtevi koji se postavljaju pred beton mogu zadovoljiti ako granulometrijski sastav agregata odgovara odredjenim

referentnim granulometrijskim krivama. Fuler je jos dvadesetih godina dvadesetog veka predlozio krivu oblika:

Y=100dD

dok je svajcarski institut iz Ciriha EMPA posle II Svetskog rata predlozio krivu:

Y=50*(dD+dD)

gde je d (mm) otvor sita a D (mm) nominalno najkrupnije zrno u najkrupnijoj frakciji agregata u kompoziciji. BAB87 predvidja upotrebu krivih prema nemackom standardu DIN 1048. U opstem slucaju, ne postoji obaveza da posmatrana granulometrijska kriva uvek bude potpuno uskladjena sa nekom referentnom krivom ili nekim referentnim podrucjem ali je bitno da se na bazi te krive moze dobiti beton zahtevanih karakteristika, sto se dokazuje ispitivanjima. 5.Izbor agregata za beton

Za spravljanje betona moze se koristiti prirodni i drobljeni agregat, kao i mesavina prirodnog sitnog agregata (peska) i drobljenog krupnog agregata. Uvek se mora raditi sa agregatom separisanim na frakcije dok se prirodni neseparisani agregat moze upotrebiti samo za nearmirani beton najvise marke MB15. Granulometrijski sastav mesavine agregata treba da obezbedi zahtevanu tehnologicnost svezeg betona, sto se lakse ostvaruje primenom prirodnog agregata. Medjutim, drobljeni agregat najcesce daje bolje fizicko-mehanicke karakteristike pa se na osnovu ovih okolnosti vrsi izbor agregata. Prilikom odlucivanja o usvajanju najkrupnijeg zrna agregata mora se voditi racuna o vrsti i karakteristikama elementa u kojem ce se primeniti dati beton. Nominalno najkrupnije zrno u frakciji (D) treba da zadovolji sledece uslove:

Dmax≤d3, Dmax≤b4, Dmax≤1.25*emin

i Er < 1. Efekat resetke je definisan putem odnosa: Er=Dmaxρ gde ρ predstavlja srednji radijus resetke. b najmanja dimenzija linijskog elementa.2 za drobljeni agregat. Izbor se moze izvrsiti i na osnovu efekta resetke i efekta zida. Kada se radi o efektu zida.4 za prirodni agregat.gde je d najmanja dimenzija povrsinskog elementa. On se izracunava formulom ρ=povrsinaobim=ab2(a+b) ako se radi o resetki gde b→∞ bice ρ=e2 Ispitivanjima se doslo do zakljucka da ce betonska mesavina lako prolaziti kroz mrezu armature ako je Er < 1. on se definise odnosom Ez=DmaxR . a emin najmanji razmak armature.

Godina 1844. koja je danas u sastavu LAFARGE. koja proizvodi 3000 tona dnevno.Sta je cement i kako se oznacava prema evropskim standardima Cement je hidraulicno mineralno vezivo koje se dobija mlevenjem portland cementnog klinkera. Danas je u najsiroj primeni portland cement kao i cementi na bazi portland cementa. Iskustveno se doslo do zakljucka: da bi nepovoljni uticaji izazvani efektom zida bili sto manji potrebno je da Ez bude u granicama 0. Prema evropskim standardima. sa dnevnom proizvodnjom od oko 4000 tona. cementi se dele u pet vrsta:  CEM I (Portland cement) . godina. i posluje u sastavu TITAN.0. odnosno Ez≈0. . se smatra godinom pocetka proizvodnje portland cementa. Kod nas postoje tri fabrike cementa: . Srednji radijus oplate R se odredjuje relacijom R=VS gde je V zapremina koja se ispunjava betonom. Industrija cementa predstavlja jednu od najjacih industrija u svetu. kada je u svetu proizvedeno 1700 tona cementa. dok se kao pocetak industrijske proizvodnje smatra 1880.gde je Dmax maksimalno zrno agregata a R srednji radijus oplate.fabrika cementa u Popovcu.8-1. i nalazi se u sastavu HOLCIM. . koja ima proizvodnju od 1400 tona dnevno.fabrika cementa u Beocinu.fabrika cementa u Kosjericu. Tih godina je bilo potrebno 40 sati za proizvodnju jedne tone klinkera dok danas to vreme iznosi svega 3 minuta.9. a S ukupna povrsina zidova i armature. 6. dok se danas godisnje proizvodi gotovo 2 milijarde tona cementa.

Portland cement sa dodatkom leteceg pepela. 42. Portland cement sa dodatkom zgure.5R. Portland cement sa dodatkom skriljca.5 R – Portland cement sa dodatkom krecnjaka u kolicini od 6% do 20%.5 sa normalnom pocetnom cvrstocom. Takodje se definisu klase cementa 32. Portland cement sa dodatkom pucolana. .5 sa visokom pocetnom cvrstocom. Primer obelezavanja cementa prema evropskom standardu: CEM II/B-S 42. B (umeren sadrzaj klinkera) i C (nizak sadrzaj klinkera). gde se brzine prirastaja cvrstoce obelezavaju oznakama N ili R.5 N – Portland cement sa dodatkom zgure u kolicini od 21% do 35%.5N i 42.5N i 32. Portland cement sa dodatkom krecnjaka.5R na osnovu 28-dnevne cvrstoce pri pritisku za standardni cementi malter. klase 32. Portland cement sa dodatkom silikatne cadji. CEM II (dodaci od 6% do 35%). CEM II/A-L 32. Portland-kompozitni cement  CEM III (od 36% do 96% zgure) Metalurski cement  CEM IV (od 11% do 55% pucolana) Pucolanski cement  CEM V (od 36% do 80% mesanog dodatka) Kompozitni cement Po ovom standardu postoji tri tipa cementa: A (visok sadrzaj klinkera).5N i i 52.5R kao 52. klase 42.

aluminatni cementi i supersulfatni cementi. Za hidrataciju ovog cementa potrebna je veca kolicina vode nego sto je to slucaj sa ostalim cementima. Vezivanje cementa se odigrava u prvoj etapi hidratacije. Nekad se cak moze dogoditi i drasticniji pad cvrstoce pa je to razlog vise za pojacan oprez prilikom primene ovih cemenata. Nakon toga zapaza se period ocvrscavanja cementa koje za razliku od vezivanja moze . kao i aluminatni. Cementi niske toplote hidratacije koriste se u uslovima nizih temperatura. Toplota hidratacije ovih cemenata najcesce se odredjuje metodom rastvaranja i metodom termos-boce. Uzrok ovome je hidratacija. tokom 5-10 casova od momenta mesanja cementa i vode.Definisi pojmove “vezivanje cementa” i “ocvrscavanje cementa” i objasni uticaj vrednosti vodocementnog faktora na formiranje strukture cementnog kamena Mesanjem cementa sa vodom dobija se cementna pasta koja vremenom prelazi u cvrstu supstancu. zahteva vecu kolicinu vode nego portland cementi. treba biti oprezan prilikom primene aluminatnih cemenata jer nakon 2-3 godine cvrstoca pocinje da opada i da tezi cvrstoci koju je cement imao posle jednog dana. Kod ovog cementa razlikuju se tri grupe beline: A. Ipak. Supersulfatni cement je otporan na delovanje sulfata. odnosno od momenta mesanja komponenti do trenutka kada cementna pasta izgubi svojstvo plasticnosti. B i C.Specijalne vrste cemenata i razlozi za njihovu primenu U specijalne vrste cemenata ubrajaju se: cementi niske toplote hidratacije. I ovaj cement. sulfatnootporni cementi. morske vode. 8. To znaci da ovaj cement ima veoma brzu hidrataciju. Supersulfatni cement odlikuje velika finoca mliva i vrlo niska toplota hidratacije. Dodavanjem pigmenata belom portland cementu dobijaju se obojeni cementi. kompleksan proces cija sustina ni danas nije potpuno razjasnjena. Beli portland cement se dobija od narocito izabranih sirovina. Aluminatni cement karakterise veoma brz prirast cvrstoce tako da se vec nakon jednog dana ostvaruje oko 80% cvrstoce koja odgovara starosti od 28 dana. beli portland cemeni.7. ali ne i u vodi koja sadrzi alkalije. sone kiseline i dr. Svi ovi cementi generalno se koriste u specijalnim uslovima i za specijalne namene. Sulfatnootporni cementi se koriste u slucajevima kada se od cementa zahteva otpornost na delovanje sulfata sto nije slucaj sa obicnim portland cementom. Aluminatni cement je otporan u morskoj vodi.

4. Upotrebom pojedinih vrsta plastifikatora moguce je smanjiti kolicinu vode u svezem betonu za 10% do 15%. U kolicini od samo 0. pa ce usled viska vode obrazovati kapilarne pore koje su znatno krupnije od gelskih. Ovim putem se povecava otpornost betona na dejstvo mraza a da to ne podrazumeva i smanjenje njegove cvrstoce. U obrnutom slucaju. U hemijske dodatke spadaju: plastifikatori.42. odnosno predstavljaju regulatore reoloskih svojstava svezeg betona. Plastifikatori su dodaci koji poboljsavaju ugradivost i obradivost betonskih smesa.38-0. Akceleratori su dodaci betonu koji u znacajnoj meri ubrzavaju proces ocvrscavanja betona. dok se kasnije sve vise usporava i tezi odredjenoj granicnoj vrednosti. Deklarisanje aditiva u neku od navedenih grupa se vrsi na osnovu njegovog primarnog dejstva. zaptivaci.Hemijski dodaci za beton Dodaci betonu – aditivi su supstance koje svojim delovanjem uticu na odredjena svojstva svezeg i/ili ocvrslog betona. Zaptivaci deluju na strukturu betona tako da zaptivaju kapilarne pore u cementnom kamenu. 0. superplastifikatora. najcesce 0.2% u odnosu na masu cementa oni omogucavaju brz prirastaj cvrstoce betona u prvih 7 dana. retarderi i antifrizi.0% u odnosu na masu cementa. do oko jednog meseca. na taj nacin povecavajuci stepen vodonepropustljivosti ocvrslog betona.5-1. Ispitivanja su pokazala da je za potpunu hidrataciju cementa potrebna tacno odredjena kolicina vode koja uglavnom zavisi od sastava cementa. su aditivi koji u strukturi betona formiraju mehurice vazduha. proizilazi da pri ovom odnosu mase vode i mase cementa nece biti nehidratisanog cementa. mvmc>0. jer pojedini dodaci mogu imati vise razlicitih uritaja na beton. i navedenim ispitivanjima zakljuceno je da je teorijski za potpunu hidrataciju portland cementa neophodno da se vodocementni faktor krece u granicama 0. odnosno “uvlacivaci vazduha”. Ako usvojimo srednju vrednost. Odnos masa vode i cementa naziva se vodocementni faktor mvmc. Na osnovu toga sledi da ce pri odnosu mvmv<0. Aeranti se doziraju u vrlo malim kolicinama. aeranti.4 postojati manjak vode. a pri dozi od 2% ponekad omogucavaju da se . 9.trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina. Aeranti. odnosno da ce deo cementa ostati nehidratisan. pa i hiperplastifikarora cak i preko 30% bez ugrozavanja ugradivosti mesavine sto omogucava dobijanje vrlo visokih cvrstoca betona. Aditivi mogu biti u tecnom ili praskastom stanju. U pocetku je vrlo intenzivan. a primenom tzv. akceleratori. deo vode nece ucestvovati ni u reakciji sa cementom ni u stvaranju gelskih pora.4. Kolicina ovih dodataka obicno ne prelazi 5% u odnosu na masu cementa. a njihovo doziranje najcesce se izrazava u odnosu na masu cementa.

1% do 5%. prirodni pucolani aktivirani termickim postupkom (Q). Koja su osnovna tehnoloska svojstva i kako se definise pojam “tehnologicnosti” Svez beton je specifican. njihova upotreba se mora strogo ograniciti zbog opasnosti od pojave korozije celika.nakon 7 dana dobiju 28-dnevne cvrstoce betona. svi akceleratori se koriste u razlicitim dozama. od 0. antifrizi se primenjuju u dozama i do 10% u odnosu na masu cementa. Pucolani se u zavisnosti od nacina nastanka dele u cetiri vrste: prirodni pucolani (P). . Prilikom doziranja retardera treba biti oprezan jer postoje i takvi dodaci koji do odredjene kolicine deluju kao usporivaci. elektrofilterski pepeo i pucolani. najcesce oko 0. 10. koji se generalno moge svesti na dva osnovna faktora: karakteristike komponenata i struktura mesavine. Antifrizi su sredstva protiv smrzavanja svezeg betona i njihovo delovanje se svodi na snizavanje tacke smrzavanja vode. Upotrebom ovih dodataka omogucava se betoniranje i na temperaturama nizim od 0°C. Generalno. a pri vecim dozama kao ubrzivaci vezivanja. Bitno svojstvo svezeg betona je promenljivost svojstava u toku vremena koje je prisutno sve do transformacije sistema u cvrsto telo. a njihovim delovanjem se omogucava ocuvanje ugradivosti i obradivosti betona. ponekad i u toku 24 – 48 casova.1%. Mineralni dodaci za beton U mineralne dodatke betonu spadaju: bentonit. 11. U slucaju nearmiranih konstrukcija. Mora se ipak napomenuti da danas postoje i takvi antifrizi koji ne deluju stetno na celik u betonu i nemaju nikakvih stetnih efekata na beton. visekomponentan sistem koji se dobija homogenizacijom mesavine komponentnih materijala. Struktura svezeg betona najcesce se razmatra kao struktura sistema od dve komponente – cementne paste i agregata. vestacki pucolani – silikatni leteci pepeo (V) i vestacki pucolani – karbonatni leteci pepeo (W). Retarderi se dodaju betonu u veoma malim kolicinama. u zavisnosti od zahtevanog efekta. Svojstva svezeg betona zavise od mnostva parametara.Sta je svezi beton i zbog cega se proucavaju karakteristike svezeg betona. ali u slucaju armiranih ili prednapregnutih betona.

U strukturi I. ako se ono uopste moze efikasno ostvariti. transporta i izrade betonskih elememenata. U strukturi II. Pod ovakvim uslovima. mora se ici na primenu narocitih tehnoloskih postupaka. ona samo obavija zrna agregata tankim slojem dok prostore izmedju zrna ispunjava delimicno. Tip strukture svezeg betona je od velikog znacaja i na njegove tehnoloske karakteristika i na karakteristike ocvrslog betona. ugradjivanje u oplatu i kalupe. cementne paste je manje i ona samo ispunjava prostore izmedju zrna agregata sa neznatnim razdvajanjem susednih zrna. U praksi se u najvecem broju slucaja koriste mesavine koje po strukturi odgovaraju tipu II jer po . tako da u obzir dolaze razliciti postupci zbijanja za postizanje kompaktnosti mesavine. pokretljivost. Pod pojmom tehnologicnost podrazumeva se sposobnost svezeg betona da ispuni zahteve koji se javljaju u pojedinim fazama tehnoloskog procesa proizvodnje. obradivost. U strukturi III. cementne paste je malo. homogenost. dok agregat posebno znacajno utice na svojstva strukture III.U karakteristike svezeg betona koje se najvise proucavaju spadaju: spravljanje. transportabilnost i pumpabilnost. a u strukturi II je od znacaja i agregat. kompaktiranje i zavrsnja obrada povrsina. zrna agregata su medjusobno veoma udaljena usled prisustva velike kolicine cementne paste tako da uzajamno delovanje zrna prakticno ne postoji vec zrna samo uticu na zone cementne paste sa kojima su u kontaktu. a sve u cilju dobijanja zahtevanoh kvaliteta ocvrslog betona. Pri kompaktiranju ovakvih mesavina.Osnovni tipovi strukture svezeg betona U zavisnosti od odnosa cementne paste i agregata mogu se definisati tri osnovne strukture svezeg betona. stabilnost. Kao osnovna tehnoloska svojstva svezeg betona izdvajaju se: ugradivost. ugradivost i obradivost mesavine prakticno se ne dovodi u pitanje. 12. transport. Na strukturu I odlucujuci znacaj imaju svojstva cementa. Ovakve mesavine imaju losiju ugradivost i obradivost od mesavina prvog tipa.

Viskoznost (η) predstavlja otpor medjumolekularnih sila kretanju ili deformaciji fluida. Granica tecenja (τm) je vrednost smicuceg napona pri kojoj se gubi strukturna cvrstoca svezeg betona. Pri formiranju modela nekog realnog materijala.V). Ugao unutrasnjeg trenja (υ) je ugao trenja izmedju krupnih i hrapavih zrna agregata.pravilu omogucavaju dobijanje vrlo kompaktnih betona sto je osnov za zadovoljavanje zahtevanih uslova kvaliteta. pokretljivost. granica tecenja i ugao unutrasnjeg trenja. izmedju ostalih. viskoznost. namecu se i: kohezija. Paskalova tecnost (Pa). stabilnost i obradivost. Hukovo (elasticno) telo (H). 14. 13. Neki od najcesce primenjivanih reoloskih modela su: Euklidovo (kruto) telo (Eu). Pod pojmom kohezija (c) podrazumeva se atheziona sila izmedju cementne paste i zrna granulata. Njutnova (viskozna) tecnost (N) i St.Reoloski modeli betonskih mesavina Osnovne reoloske velicine se predstavljaju pomocu reoloskih modela. Reoloska svojstva betona se proucavaju da bi se pobosljala sledeca tehnoloska svojstva betona: ugradivost. osnovni reoloski modeli se povezuju rednim ili paralelnim vezama. Formula za opsti reoloski model betonske mesavine glasi: τ=c+ηm*dγdt+ς*tgφ . Kao osnovna reoloska svojstva svezeg betona. Venanovo (plasticno) telo (St.Koja su osnovna reoloska svojstva svezeg betona i zbog cega se proucavaju Reologija je nauka koja proucava deformacije strukturnih materijala kroz vreme.

Reoloski model nevibrirane betonske mesavine predstavlja se Bingamovim modelom:

τ=τm+ηm*dγdt

a reoloski model betonske mesavine nakon vibriranja Njutnovim modelom:

τ=ηm*dγdt

15.Osnovni tipovi viskozimetara

Viskozimetri su aparati koji se koriste za odrednjivanje viskoznosti svezeg betona.

Viskozimetri mogu da budu sledecih tipova: a) Viskozimetri koji se zasnivaju na principu merenja vremena isticanja svezeg betona kroz otvore odredjenih dimenzija. b) Viskozimetri koji rade na principu merenja dubine prodiranja u masu materijala konusa ili nekog drugog tela. c) Uredjaji koji rade na principu merenja vremena ili brzine utonjavanja u masu kugle odredjenog precnika i mase. d) Uredjaji pomocu kojih se meri velicina sile potrebne za izvlacenje iz mase skupa plocica, stapova ili cilindara.

e) Viskozimetri koji se zasnivaju na rotaciji koaksijalnih (koncentricnih) cilindara uronjenih u masu svezeg betona. Svi ovi uredjaji imaju za cilj odredjivanje koeficijenta viskoznosti svezeg betona i imaju mogucnost uspostavljanja zavisnosti izmedju velicine merene uredjajem i pomenutog koeficijenta.

16.Sta je konzistencija svezeg betona, vrste konzistencije i metoda sleganja za odredjivanje konzistencije

Pod konzistencijom svezeg betona podrazumevamo skup svih svojstava svezeg betona koja uticu na njegovu ugradivost i obradivost. Konzistencija svezeg je od velikog znacaja jer od ugradivosti betona zavisi i mogucnost dobrog kompaktiranja a od stepena zbijenosti gustina svezeg betona. Konzistenciju svezeg betona mozemo jos definisati i kao stepen krutosti, odnosno pokretljivosti svezeg betona. Prema PBAB87 postoje cetiri vrste konzistencije: kruta, slabo plasticna, plasticna i tecna. Metoda sleganja definise konzistenciju na bazi merenja pokretljivosti svezeg betona. U vezi s tim koristi se tzv. Abramsov konus koji se puni betonskom mesavinom u tri sloja priblizno jednake visine, pri cemu se svaki sloj nabija standardnom metalnom sipkom sa po 25 udaraca. Po zavrsetku zbijanja, gornja povrsina svezeg betona se poravnjava, a konus pazljivo podize i postavlja neposredno pored betonske mase. Beton ce se deformisati tako da ce moci da se registruje sleganje Δh.

Ocena konzistencije se daje na bazi izmerene vrednosti sleganja. Ova metoda najcescu primenu ima kod plasticnijih mesavina, odnosno kod mesavina vece pokretljivosti, a najbolje rezultate u slucajevima betona spravljenih sa vecim kolicinama cementa. Kod nesto “mrsavijih” betona, cesto se ne dobija pravo sleganje vec dolazi do pojave smicanja ili cak i potpunog rusenja konusa.

17.Metode za odredjivanje konzistencije svezeg betona i izbor odgovarajuce metode

Postoji, naravno, vise metoda za odredjivanje konzistencije svezeg betona a izbor odgovarajuce metode zavisi u najvisoj meri od vrste konzistencije betona koji je predmet ispitivanja. Kod krucih mesavina dobre rezultate daje tzv. Vebe – metoda. Vebe – metoda u sustini definise konzistenciju na bazi merenja granicne viskoznosti betonske mesavine. Na slici, pod a, je prikazan uredjaj za ispitivanje u pocetnom polozaju.

U sastav uredjaja ulazi: (1) vibrosto, (2) celicni lonac sa dnom visine 200mm i precnika 240 mm, (4) ploca od pleksiglasa, (5) vodjica, (6) sipka sa drzacem i (7) stativ. U uredjaj se stavlja (3) Abramsov konus i puni betonom na isti nacin kao kod merenja sluganja. Trideset sekundi posle zbijanja i poravnjavanja gornje povrsine svezeg betona, konus se pazljivo podize i obrtanjem stativa ploca od pleksiglasa dovodi u kontakt sa ovom povrsinom. Nakon ovoga, vibrosto se pusta u rad i istovremeno ukljucuje stoperica. Usled vibracija, doci ce do sleganja betona a zajedno sa betonom slegace se i ploca od pleksiglasa koja je oslonjena na beton. Vibriranje se vrsi sve dok beton ne pokrije plocu po celoj donjoj povrsini. Kada dodje do ovoga (na slici, pod b), zaustavlja se rad vibrostola i prekida merenje vremena. Izracunavanje tzv. Vebe – stepeni vrsi se putem obrasca

N=V1V0*t(s)

gde je V0 zapremina betona pre vibriranja (V0=5,5 litara), V1 je zapremina posle vibriranja, a t vreme vibriranja u sekundama. Metoda rasprostiranja se primenjuje vrlo siroko, za definisanje konzistencije plasticnih i tecnih betonskih mesavina. Ispitivanje se vrsi primenom potresne table se sastoji od dve drvene ploce dimenzija 70x70 cm. Gornja ploca je okovana limom, a ploce su na jednoj strani spojene sarkama. Na gornjoj strani gornje ploce pricvrscena je rucka za

Punjenje kalupa se vrsi do vrha primenom mistrije pri cemu se mora ispostovati uslov da visina padanja betona pri sipanju bude 10 cm u odnosu na gornji rub kalupa. Ovaj postupak se sastoji u ugradjivanju betona u kalup dimenzija 20 x 20 x 40 cm. Svezi beton se nanosi na tablu preko limenog levka.podizanje a za donju plocu su pricvrsceni granicnici koji dozvoljavaju razmicanje ploca za samo 4 cm. . levak se pazljivo podize i zapocinje sa potresanjem. Nakon punjenja kalupa pristupa se vibriranju mesavine na isti nacin kako ce se to izvoditi prilikom ugradjivanja u odredjenu konstrukciju. Potresanje se sastoji u laganom izdizanju gornje ploce table 15 puta do visine od 4 cm i u njenom spustanju na principu slobodnog pada. Trideset sekundi nakon ugradjivanja betona u levak. Mera rasprostiranja utvrdjuje se merenjem dimezija r1 i r2 rasprostrte mase u dva medjusobno upravna pravca pri cemu se izracunava prosecna vrednost r u cm. pri cemu se nasipanje vrsi u dva sloja uz nabijanje pomocu obicne drvene letvice preseka 4 x 4 cm. Mera sleganja vibriranjem odnosno metoda zbijanja najcesce se primenjuje prilikom definisanja konzistencije vibriranjih betona. Kao merodavna velicina usvaja se srednja vrednost iz tri ispitivanja. Mera sleganja dobija u vidu odnosa pocetne visine uzorka i visine h izmerene nakon vibriranja: z=40h=4040-s U narednoj tabeli dat je prikaz mera konzistencije sveze betonske mase koji omogucava uspostavljanje korelativnih zavisnosti numerickih pokazatelja koji odgovaraju pojedinim metodama ispitivanja.

odlucujucu ulogu ima vodocementni faktor mesavine.10 11 . tako da pri svim drugim nepromenjenim uslovima. 19.65 1. Konzistencija zavisi i od odnosa sitnog agregata prema krupnom.1.18 ≤ 40 40 .Kako na konzistenciju svezeg betona uticu osnovni komponentni materijali Konzistencija svezeg betona zavisi od vise parametara. Sa povecanjem krupnoce zrna. Treba napomenuti da potrebna kolicina vode zavisi i od karakteristika upotrebljenog agregata. ispitivanja su pokazala da pri dozama cementa od 200 do 400 kg/m3 svezeg ugradjenog betona krutost odnosno pokretljivost betonske mesavine skoro iskljucivo zavisi od kolicine upotrebljene vode a ne od kolicine cementne paste. pucolan).50 50 . vreme i hemijski dodaci . Takodje.11 . smanjuje se uticaj zrna na cementnu pastu i pokretljivost svezeg betona se povecava. ali. sitniji agregat zahteva vecu kolicinu vode. u opstem slucaju. Voda upotrebljena prilikom spravljanja betona. pa prema tome treba pronaci optimalan odnos zrna agregata.Kako na konzistenciju svezeg betona uticu temperatura. Medjutim. odnosno da li se radi o cementima sa nekim posebnim dodacima (zgura. drobljeni) i od krupnoce njegovih zrna (od velicine nominalno najkrupnijeg zrna u mesavini).24 1. Ukoliko se radi o agregatu sa kontinualnim granulometrijskim sastavom.03 18. a s druge strane na kvasenje zrna agregata i eventualno upijanje. od znacaja je i vrsta upotrebljenog cementa. Upijanje agregata se povecava sa njegovom ukupnom povrsinom. kolicina vode ce zavisiti od vrste agregata (prirodni.10 ≤ 1.1. s jedne strane trosi se na kvasenje zrna cementa odnosno stvaranje cementne paste.04 .25 2-5 6 .Opis (granice) konzistencije Kruta Slabo plasticna Plasticna Tecna Mere konzistencije Vebe Sleganje Rasprostiranje (s) (cm) (cm) > 11 510 2-4 <1 0 Mera zbijanja ≥ 1.

predstavlja sposobnost zadrzavanja homogenosti svezeg betona u svim fazama od spravljanja do kompaktiranja. Za kvalitet betona vazna je i kompaktibilnost svezeg betona koja se definise preko kolicine korisnog rada potrebnog za potpuno zbijanje svezeg betona. Promenjivost konzistencije je najizrazenija u prvih desetak minuta po spravljanju. pri istom vodocementnom faktoru i istoj vrsti i kolicini agregata.20°C. ali i od temperature. Homogenost svezeg betona podrazumeva ujednacenost sastava i svojstava u ukupnoj masi betona a obezbedjuje se dugim i intenzivnim mesanjem komponenata.Zasto i kada dolazi do raslojavanja betonske mesavine i kako to utice na kvalitet betona Da bi govorili o raslojavanju betonske mesavine potrebno je najpre da definisemo homogenost svezeg betona. Pod izdvajanjem vode podrazumeva se narociti oblik segregacije. najcesce se govori o dodacima tipa plastifikatora i superplastifikatora. jos jedna vazan cinilac kada se govori o kvalitetu betona. Segregacija predstavlja tendenciju razdvajanja krupnih od sitnih cestica pod uticajem razlicitih mehanickih dejstava. Takodje. variranjem kolicine ovih dodataka mogu se dobiti betoni sa konzistencijom u opsegu od krute do tecne. Do izdvajanja vode najcesce dolazi na povrsini betona. Na primer. pri temeraturama iznad 18 . 20. Kao rezultat nedovoljne povezanosti betonske mesavine javljaju se pojave raslojavanja odnosno segregacije i izdvajanja vode. ali moze doci i do izdvajanja u masi odnosno stvaranja vodenih “dzepova”. vrste agregata. vrste i kolicine cementa. Medjutim. Kada se radi o efektima primene hemijskih dodataka. To zavisi od vrste primenjenog dodatka. Naime. vazno je istaci da plastifikatori i superplastifikatori ne obezbedjuju trajno pocetni nivo konzistencije vec je i u ovom slucaju primetan pad velicine sleganja svezeg betona tokom vremena.Generalno. moze se reci da sa porastom temperature konzistencija postaje kruca. . promena velicine sleganja je narocito izrazena. Ovi dodaci generalno posmatrano obezbedjuju potreban nivo tehnologicnosti svezeg betona i pri srazmerno niskim vrednostima vodocementnog faktora. njegove kolicine. vremenska promenljivost konzistencije mnogo je izrazenija kod drobljenog agregata nego kod prirodnog. Povezanost svezeg betona. Konzistencija svezeg betona se mora posmatrati u funkciji vremena jer se moze bitno razlikovati odmah po zavrsetku mesanja komponenti od one koja odgovara nekom kasnijem vremenu.

υ ugao unutrasnjeg trenja svezeg betona a v brzina punjenja oplate svezim betonom u m/h. beton vrsi pritisak na bocne stranje oplate. Pritisci betona na oplatu su funkcija velikog broja parametara od kojih su osnovni: konzistencija. . problem vertikalnog pritiska je u posmatranom slucaju lako resiv. visina elementa koji se betonira i brzina punjenja oplate svezim betonom.Slika prikazuje kretanje vode (1) i semu raslojene smese u okviru koje figurisu: (2) voda. a na donju stranu oplate dok stoji oplata. (3) sitan agregat i (4) krupan agregat. Kao posledica segregacije svezeg betona javlja se nehomogenost ocvrslog betona koja je pracena drasticnim pogorsanjem njegovih fizicko – mehanickih svojstava. i najcesce se usvaja da je h1 do 1m. Sa h1 se oznacava dubina sloja betona u kojem se oseca uticaj vibratora.Pritisci svezeg betona na oplatu U toku i nakon betoniranja jedno izvesno vreme. Ovde je γb zapreminska masa svezeg betona u t/m3. Kao sto se vidi. karakteristike same oplate. Ovde je dp koeficijent pritiska betona na oplatu koji zavisi od ugla unutrasnjeg trenja (υ) i ugla trenja izmedju betona i oplate (β). dok je problem horizontalnog pritiska znatno slozeniji. 21.

4αh %. 22.Formiranje strukture ocvrslog betona Formiranje strukture betona odigrava se nakon zavrsetka ugradjivanja svezeg betona.1mc*mvmc-0. etapa formiranja strukture ocvrslog betona i pocetak prelazenja betona u cvrsto agregatno stanje. izvesna kolicina cementa moze da ostane nehidratisana (m v/mc < 0. Iz ove relacije se zakljucuje da je pri potunoj hidrataciji cementa (αh = 1). Treba.4). Posmatrano sa aspekta povecanja cvrstoce betona tokom vremena. III – etapa stabilizacije strukture. mvmc≥0. II – etapa postepenog formiranja strukture ocvrslog betona koju prati povecanje cvrstoce.4αh. Tada ce oplata biti izlozena i horizontalnim i vertikalnim pritiscima svezeg betona. a s druge strane moze se dobiti cementni kamen povecane poroznosti (m v/mc > 0. Ako pretpostavimo da je u 1m 3 svezeg betona prisutna masa vode mv (kg/m3) i masa cementa mc (kg/m3) a stepen hidratacije cementa αh. 23.9) do 20% (αh = 0. U zavisnosti od odnosa masa vode i cementa u betonu. ipak. velicina pk jednaka nuli. kada se dostignuta cvrstoca tokom vremena bitnije ne menja. a kao rezultat procesa hidratacije cementa.8) ne utice bitno na mehanicka svojstva betona. kapilarna poroznost betona pk (%) moze da se prikaze obrascem: pk=0.Makrostruktura ocvrslog betona .4).Moze se javiti i situacija kada oplata nije vertikalna vec sa horizontalom zaklapa ugao koji je razlicit od 90°. proces formiranja strukture betona se moze podeliti na tri etape: I – pocetna etapa.4. sto bitno utice na karakteristike betona. a za slucaj mv/mc = 0. Treba napomenuti da se u praksi pokazalo da pri uglovima vecim od 165° svezi beton ne vrsi nikakav horizontalan pritisak na oplatu pa bocne stranice oplata uopste nisu potrebne. napomenuti da nehidratisani cement u kolicini od 10% (αh = 0.

treba teziti da cementni kamen obavije zrna i ispuni sve praznine izmedju njih. dok praznine medju zrnima ispunjava samo delimicno. pa se moze reci da je makrostruktura ocvrslog betona u principu nehomogena. U vezi s tim treba poci od jednacine zapremine svezeg ugradjenog betona koja je data u obliku: va+vcp+vp=1 gde je va apsolutna zapremina agregata. U strukturi II cementnog kamena je manje i on samo ispunjava prazne prostore izmedju zrna. pri cemu postoji i tanak sloj cementnog kamena na kontaktu susednih zrna. U masi ocvrslog betona moguce je sasvim precizno izdvojiti pojedine strukturne elemente. Kod struktura I i III odlucujuci znacaj na beton imaju svojstva cementa dok agregat nije od znacaja. a kod strukture II vecina svojstava betona zavise kako od cementa tako i od agregata. U prvoj strukturi (I) zrna agregata su na znatnim medjusobnim rastojanjima i njihovo medjudejstvo prakticno ne postoji. Zrna agregata uglavnom uticu samo na delove cementnog kamena sa kojima su u neposrednom dodiru. 24.Kada je rec o makrostrukturi betona. jasno se izdvajaju dva strukturna elementa – agregat i cementni kamen. dok je vp zapremina zaostalog vazduha koja obicno nije veca od 1 – 3% pa se najcesce moze zanemariti. Konstrukcijski betoni u najvecem broju slucaja imaju strukture bliske tipu II i sto je stepen saglasnosti strukture konkretnog betona veci sa navedenom teorijskom strukturom.Mikrostruktura ocvrslog betona . Dakle. makrostruktura betona moze da se izrazi u vidu odnosa agregata i cementnog kamena sadrzanih u masi betona. S obzirom na izlozeno. dobijaju se betoni boljih fizicko – mehanickih svojstava. vcp apsolutna zapremina cementne paste. Za strukturu III karakteristican je manjak cementnog kamena koji samo obavija zrna agregata u tankim slojevima.

Ispitivanja su pokazala da kontaktna zona izmedju agregata i cementnog kamena uvek ima nesto vecu poroznost od ostale mase cementnog kamena. kao i poroznost Δp koja moze da bude posledica razlicitih posebnih faktora kao sto je npr. U datoj relaciji pored kapilarne poroznosti pk. ova veza biva bitno ugrozena sto dovodi do smanjenja cvrstoce betona. Od znacaja mogu biti i pore koje se stvaraju pri upotrebi aeranata. Veza agregat – cementni kamen ima uticaja i na druge karakteristike betona kao sto su: vodonepropustljivost. kao i analizu kontaktnog sloja na granici ovih elemenata. Prvi clan u navedenom zbiru predstavlja cisto gelsku poroznost a drugi definise poroznost usled zapreminske kontrakcije gela. od hrapavosti povrsine kao i od cistoce povrsine zrna. Kontaktni sloj izmedju zrna agregata i cementnog kamena od velikog je znacaja za zajednicki rad ovih komponenata u sklopu ukupne mase betona. Prakticno gledano. figurise i gelska poroznost pG. hemijska otpornost i dr. neefikasno ugradjivajne i koja ne bi trebalo da bude veca od 5–6%. Sirina ovog kontakta obicno iznosi do 0.006 * αhmc = 0.06 mm. Ako pretpostavino da se radi o dovoljno kompaktnom i korektno ugradjenom betonu. . Ukupna poroznost cementnog gela moze se prikazati izrazom: pG = 0. mikrostruktura podrazumeva definisanje unutrasnje strukture svakog od ovih elemenata odnosno njihove poroznosti. Na primer. najveci udeo u ukupnoj poroznosti imace pore u cementnom kamenu.S obzirom da su u ukviru makrostrukture betona definisana dva osnovna strukturna elementa – agregat i cementni kamen. pri zaprljanosti agregata filmom gline ili slojem prasine. Ako ukupnu poroznost betona oznacimo sa p (%). mozemo zakljuciti da je: p = pG + pk + Δp (%). cvrstoca veze agregat – cementni kamen zavisi od vrste agregata. odnosno 2 – 3 precnika zrna cementa.022 * αhmc (%) (za mc u kg/m3).016 * αhmc + 0. od njegove eventualne poroznosti. mada se one obicno krecu u granicama 3 – 5% u odnosu na ukupnu zapreminu betona. otpornost na dejstvo mraza.

kriva koja definise zavisnost izmedju cvrstoce betona i kolicine vode ima oblik prikazan na slici. a kako vodocementni faktor (objasniti preko odgovarajucih dijagrama) Ispitivanja su pokazala da pri nepromenjenim sadrzajima cementa i agregata. Ovde treba napomenuti da se pod potpuno zbijenim betonom prakticno podrazumeva takav beton u kome je nakon ugradjivanja zaostalo svega 1 – 3% vazdusnih pora.25.Kako na cvrstocu betona pri pritisku uticu kolicina upotrebljene vode. suvise krute konzistencije (podrucje a). Kada se radi o zavisnosti cvrstoce betona pri pritisku od vodocementog faktora. Leva grana krive odgovara nedovoljno kompaktiranom betonu. Na bazi ovog dijagrama sledi zakljucak: Za svaku mesavinu betona postoji optimalna kolicina vode koja omogucava da se primenom odredjenog nacina ugradjivanja dobije beton minimalne poroznosti a maksimalne cvrstoce. tipicna kriva koja izrazava ovu vezu prikazana je na slici punom linijom. i pri istom postupku ugradjivanja. Podrucje b prikazuje kolicinu vode pri kojoj se ostvaruje najbolje ugradjivanje betona. koje se vrlo efikasno mogu ugraditi. Daljim povecanjem vode. dobijaju se sve plasticnije mesavine. 26. ali cvrstoca betona opada i raste rizik od pojave segregacije.Osnovni empirijski izrazi koji definisu zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od vodocementnog faktora (objasni obrazac Skramtaeva) . Na slici je isprekidanom linijom prikazana zavisnost cvrstoce pri pritisku od vodocementnog faktora i kod teoretski potpuno zbijenih betona (vp= 0).

65.  formula Ferea: gde je γsc specificna masa upotrebljenog cementa.0.  formula Bolomeja: u kojoj vrednost koeficijenta A zavisi od kvaliteta agregata i krece se od 0. Najcesce se radi o uzorcima tipa kocke sa ivicama 20 cm pri starosti betona od 28 dana. γsv specificna masa vode a k parametar koji zavisi od primenjenog cementa i ima vrednosti u opsegu 180 – 390. za drobljeni kamen k = 3.5). k parametar koji zavisi od vrste primenjenog agregata (za recni sljunak k = 4.55 do 0. Ako cvrstocu betonske kocke koja odgovara ovoj starosti oznacimo sa fk. pri cemu svaka od njih daje cvrstocu betona pri odredjenoj starosti dobijenu tacno utvrdjenim ispitivanjem.Postoji veci broj empirijskih formula koje definisu zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od vodocementnog faktora.  formula Skramtaeva: . a ω vodocementni faktor. onda se mogu ispisati sledece izraze:  formula Beljajeva: gde je fpc klasa cementa.28.

40 0. Medjutim.43 0. Daljim povecanjem opterecenja pukotine se jos vise otvaraju. Generalno. U pocetku prsline se javljaju u celokupnoj masi betonskog elementa dok se sa povecanjem opterecenja medjusobno povezuju. u betonu opterecenom na pritisak mozemo razlikovati primarne i sekundarne napone. U masi betonskog elementa javljaju se znacajni naponi zatezanja. Sve ove karakteristike imaju velikog uticaja na ponasanje betona pod opterecenjem. Primarnim naponima mogu se smatrati naponi koji odgovaraju idealno homogenom telu a sekundarnim naponi koji predstavljaju razliku izmedju faktickog stanja i primarnih napona. ako posmatramo betonsku prizmu izlozenu delovanju opterecenja ravnomerno podeljenog po povrsinama osnova. Krupan agregat i malterski deo rezlikuju se i po mehanickim i po deformacionim svojstvima. S obzirom na izlozeno.4. za ω > 0. kao sto bi to bio slucaj kod idealno homogenih tela. . otpornost betona na ove napone znatno je manja od otpornosti u odnosu na napone pritiska. Konacno dolazi do potpunog loma u betonu usled prekoracenja cvrstoce na zatezanje. Ukoliko nivo napona predje odredjenu granicnu vrednost.Mehanizam loma betona pri pritisku Kao sto je vec pomenuto struktura betona je grubo nehomogena.65 0. sto je praceno prividnim povecanjem zapremine uzorka. necemo dobiti pravolinijske i medjusobno paralelne trajektorije napona u jednom ovakvom elementu. Medjutim. u betonu postoje i razni defekti. zrna agregata i supljine u betonskoj masi otezavaju i usporavaju rast prslina.55 A2 0. Kvalitet cementa i agregata Visok Normalan Nizak A1 0.koja se deli na dva slucaja. Takodje. u masi betona ce se pojaviti prve prsline.37 27.60 0. Sekundarni naponi prouzrokuju pojavu prslina u cementnom kamenu. Koeficijenti A1 i A2 zavise od kvaliteta cementa i agregata i njihove vrednosti su date u narednoj tabeli.4 i za ω < 0.

a na pojedinim mestima preko cementnog kamena.28. b) Kada je cvrstoca agregata manja od cvrstoce cementnog kamena. linija loma ce ici i kroz agregat i kroz cementni kamen. kao i pojavom magistralnih pukotina na stranama uzoraka prouzrokovanih silom cepanja koju proizvode klinovi.Osnovni tipovi loma betona Nacelno. karakteristicna je po samo jednoj ravni smicanja i sustinski je modifikacija slucaja . odnosno kontakta agregat – cementni kamen. linija loma ce zaobilaziti zrna agregata. sto znaci da ce na pojedinim mestima lom biti preko agregata. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. moguc je lom uzorka pracen pojavom izrazenih klinova na gornjoj i donjoj osnovi. moguca su tri osnovna tipa loma betona. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. a) U slucaju kada je cvrstoca agregata na zatezanje veca od cvrstoce na zatezanje cementnog kamena. Kao sto pokazuje slika pod a). c) Treci slucaj javlja se kada su cvrstoce cementnog kamena i agregata.Karakteristicni lomovi betonskih prizmi u realnim uslovima Figure loma prizmaticnog uzorka ce imati jedan od oblika prikazanih na sledecoj slici. Druga moguca figura. Tada ce nastupiti mesoviti lom. na slici pod b). medjusobno bliske. 29.

Kocka sa ivicama duzine 20 cm je kod nas usvojena kao normni uzorak za definisanje marke betona. Pod c) je predstavljena i poslednja moguca figura loma prizmaticnog uzorka.90 0. U narednoj tabeli prikazani su najcesce korisceni koeficijenti konverzije. Oblik i velicina ispitivanog tela Odnos cvrstoca pri pritisku kocke ivice 20 cm i odnosnog tela 0. Cesto se. medjutim istaci da se uticaj trenja ispoljava samu u relativno uskim zonama uzoraka (izsrafirani delovi na slici). a za slucaj odredjene starosti betona. Najcesce su ovi koeficijenti definisani u tehnickoj regulativi. Treba. razlicitih odnosa poduznih i poprecnih dimenzija. Ovu figuru obrazuju prakticno vertikalne prsline koje najcesce zapocinju u temenima malih klinova formiranih u zonama baza uzoraka. kao i od ostvarene velicine sile trenja na bazama uzorka.prikazanog pod a). pa se javlja potreba svodjenja rezultata dobijenih na jednoj vrednosti uzorka na vrednosti koje odgovaraju nekoj drugoj vrsti. Ova mehanicka karakteristika se ispituje na uzorcima oblika prizme. 30.Iako najmerodavije rezultate daju prizmaticni odnosno cilindricni uzorci u praksi su u najsiroj primeni uzorci oblika kocke. medjutim srecu i neku drugi uzorci.95 10 cm Kocka: 15 cm . koeficijenti konverzije koji se po pravilu dobijaju na bazi eksperimentalnih ispitivanja. U skladu s tim u primeni su tzv. cilindra ili kocke.Cvrstoca betona pri pritisku Cvrstoca betona pri pritisku definise se kao prosecan napon u uzorku izlozenom aksijalnom pritisku pri sili loma. Koji od tri navedena oblika loma ce se javiti zavisi od odnosa cvrstoce betona pri pritisku i pri zatezanju.

Najcesce se za medjusobna poredjenja rezultata razlicitih ispitivanja usvajaju cvrstoce koje odgovaraju vremenu t = 2 min.00 1.Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od brzine nanosenja opterecenja i od agregata Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od brzine nanosenja opterecenja je prikazana na sledecem grafiku.05 1.20 1.25 1. .26 1.08 1.25 1. odnosno takvom rezimu opterecivanja kod koga se ostvaruje brzina porasta opterecenja od 0.20 cm 30 cm 12x12x36 cm Prizma: 20x20x60 cm 10x20 cm 15x30 cm 20x40 cm Cilindar: 10x10 cm 15x15 cm 20x20 cm 1.8 Mpa/s.02 1. 31.2 do 0.10 Iz vrednosti ovih koeficijenata moze se zakljuciti i sledece: da kocka ima vecu cvrstocu nego prizma i da sto je veci uzorak – manja je cvrstoca. pri cemu je pored krivh ispisano vreme koje oznacava ukupno trajanje ispitivanja – od momenta pocetka nanosenja opterecenja do pojave loma.17 1.

Na rezultate ispitivanja o kojima je ovde rec utice i agregat. Medjutim, ispitivanja su pokazala da ukoliko je cvrstoca agregata za oko 20% veca od cvrstoce betona, uticaj agregata na cvrstocu prakticno ne postoji, pa se iz tih razloga najcesce u tehnickoj regulativi propisuju minimalne cvrstoce agregata kako bi se na samom pocetku eliminisala mogucnost znacajnijeg uticaja ovog faktora na fizicko – mehanicka svojstva betona. Agregat, takodje, ne utice na cvrstocu betona ukoliko je njegova kolicina u betonu manja od 0,8 m3/m3betona. Cvrstoca betona pri pritisku zavisna je i od granulometrijskog sastava agregata. Naime, sa smanjivanjem sadrzaja krupnog agregata zapaza se i odredjeno smanjivanje cvrstoce betona.

32.Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od kolicine i vrste cementa i od starosti betona

Kada je rec o uticaju cementa na cvrstocu betona, upotrebom cemenata visih klasa, a pri istim ostalim uslovima, uvek ce se dobijati betoni vecih cvrstoca. Vece cvrstoce ce se po pravilu dobijati i pri visim dozama cementa, odnosno pri nizim vrednostima vodocementnog faktora. Ukoliko se posmatra odnos cvrstoce betona pri pritisku u nekom vremenu, moze se zakljuciti da se cvrstoca povecava karakterom eksponencijalne ili logaritamske funkcije, pa u skladu s tim cvrstoca betona starog 28 obicno iznosi 70-80% u odnosu na konacnu cvrstocu betona.U praksi se za definisanje promene cvrstoce betona u toku vremena najcesce koriste sledeci analiticki izrazi:

gde je fp konacna cvrstoca betona, t vreme a b empirijska konstanta;

a – konstanta koja odgovara cvrstoci betona starog jedan dan, b – konstanta koja se odredjuje na bazi poznate cvrstoce dovoljno starog betona.

33.Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od temeprature negovanja

Proces hidratacije cementa na povisenim temperaturama znacajno se ubrzava, pa je cvrstoca betona pri pritisku i fukcija temperature betona. Ispitivanja su pokazala da se hidratacija veoma usporava pri temperaturama sredine nizim od 5°C, a pri temperaturi od -10°C ona prakticno prestaje, dok pri temperaturama iznad 30°C ona se znacajno ubrzava. Imajuci ovo u vidu, moze se zakljuciti da se sa povecanjem temperature negovanja dobijaju kako betoni sa brzim prirastajem cvrstoce tako i betoni sa vecim 28dnevnim i konacnim cvrstocama. Ipak, taj stav se ne moze prihvatiti kao pravilo jer ispitivanja pokazuju da se zagrevanjem betona dobijaju visoke rane cvrstoce ali kasnije cvrstoce mogu da budu cak i nize od onih koje bi se dobile na normalnim temperaturama. Na sledecoj slici prikazuju se rezultati jednog konkretnog eksperimenta izvrsenog na betonu spravljenom sa cistim portland cementom, u uslovima stoprocentne vlaznosti sredine, a uz razlicite temperature ambijenta.

Na slici, pod a), krive t - fp, za vise vrednosti temperatura, a za starosti betona do cca 7 dana, imaju vrlo nagli rast, a kasnije se taj trend znacajno usporava. S druge strane, za slucaj nesto nizih temperatura (10 i 20°C) prirastaji cvrstoce su mnogo ravnomerniji. Na slici pod b) prikazane su krive T – fp na osnovu kojih se moze zakljuciti da beton koji ocvrscava na visim temperaturama uvek ima vece pocetne cvrstoce, dok su kasnije cvrstoce betona uvek nize od cvrstoca koji bi isti beton imao da ocvrscava u normalnim temperaturnim uslovima. Na vrednost cvrstoca betona ima uticaja i vlaznost sredine u toku ocvrscavanja. Temperatura i vlaznost sredine nazivaju se termohigrometrijski uslovi. Primera radi beton koji je ocvrscavao na temperaturi od 35 – 40°C pri vlaznosti vazduha od 20 – 30%, ima i do 40% nizu cvrstocu od betona koji je ocvrscavao na 20 – 25°C i vlaznosti od 70 – 80%. Na konacnu vrednost cvrstoce betona na povisenim temperaturama utice i vrsta cementa.

34.Zrelost betona

Zrelost betona predstavlja zajednicku funkciju vremena i temperature negovanja. Definise se kao proizvod vremena i temperature i sluzi za odredjivanje cvrstoce betona pri pritisku. Na primer: cvrstoca betona posle 3 dana, negovanog na 10°C jednaka je cvrstoci betona posle 2 dana negovanog na 20°C. Koncept zrelosti betona primenljiv je

do temperature od 30°C ili za vise temperatura za starosti betona do 7 dana. Zrelost betona se izrazava u obliku:

M = (T – T0) * tr,

T – konstantna temperatura negovanja, T0 – minimalna temperatura na kojoj se moze odvijati hidratacija cementa (obicno iznosi -10°C) , tr – duzina trajanja negovanja u danima ili casovima. Medjutim, ako je temperatura negovanja promenljiva tokom vremena, izraz glasi:

vreme negovanja tr je izdeljeno na (r-1) intervala, Δtj, a Tj je srednja temperatura u intervalu Δtj.

35.Marka betona

Marka betona je nominalna cvrstoca betona pri pritisku izrazena u MPa koja se prema BAB87 dobija ispitivanjem betonskih kocki dimencija 20x20x20 cm. Kocke se ispituju pri starosti od 28 dana, pri cemu njihova izrada i negovanje moraju da budu u skladu sa BAB87. Premetni uzorci se izradjuju u odgovarajucim metalnim kalupima u kojima moraju da ostanu 20±4 casa i to u prostoriji sa temperaturom od oko 20°C, zasticeni od isusivanja. Nakon toga, betonska tela se vade iz kalupa i stavljaju u vodu, odnosno u prostoriju cija je relativna vlaznost najmanje 95%, a temperatura oko 20°C. Ovako se tela cuvaju do dana ispitivanja. Pre samog ispitivanja uzorci se brisu kako bi se uklonila povrsinska vlaga, a zatim se mere njihove mase. Pri ispitivanju sila pritiska se postepeno povecava od nule do sile loma, i to tako da prirast napona bude izmedju 0,2 i 0,8 MPa/s. Cvrstoca pojedninog uzorka se dobija kao sila loma svedena na jedinicu povrsine (20 x 20 = 400 cm2) i izrazava se u MPa sa tacnoscu od 0,1 MPa.

Kod drobljenog agregata athezija izmedju zrna agregata ia cementnog kamena je veca od athezije koja postoji izmedju prirodnog agregata i cementnog kamena. Cvrstoca pri zatezanju zavisi i od niza drugih faktora: sadrzaja cementa. vodocementnog faktora. Ako uzmemo da je fz/fp=k. Ispitivanje direktnim aksijalnim zatezanjem najcesce se vrsi na cilindricnim “oslabljenim” uzorcima saglasno narednoj slici. k = 0. Za armirane konstrukcije ne koriste se marke betona nize od 15. a za prednapregnute konstrukcije nize od 30. 30. povecanjem vodocementnog faktora cvrstoca pri zatezanju srazmerno opada u odnosu na cvrstocu pri pritisku. Ovo mehanicko svojstvo betona zavisi bitno od stanja agregata. 15. postupka spravljanja. Betoni marki visih od 60 se tretiraju kao specijalni betoni. pa stoga betoni sa drobljenim agregatom imaju vece cvrstoce pri zatezanju. Ispitivanje savijanjem daje vrednosti cvrstoca pri zatezanju koje su znatno vece od cvrstoce fz. porast cvrstoce pri zatezanju je intenzivan u prvih 28 dana. 25. Nasuprot tome. Vazno je jos napomenuti da se ocena postignute marke betona vrsi po partijama betona. dok se kasnije znacajno usporava.07 za fp = 50 MPa. za velicinu k mogu se koristiti sledece vrednosti:    k = 0. 36. ugradjivanja i nege betona i drugog. 45. Odnos cvrstoce f z prema cvrstoci fp nije linearan. Razlog tome je sto se predmetna cvrstoca f zs uvek izracunava putem obrazca: . k = 0. Pri povecanju kolicine cementa cvrstoca betona na zatezanje se povecava u manjoj meri nego cvrstoca pri pritisku. koje predstavljaju kolicine betona koje se spravljaju i ugradjuju pod istim uslovima u iste ili razlicite elemente konstrukcija ali u istom vremenskom periodu.10 za fp = 30 MPa. Vremenski posmatrano.U upotrebi su sledece marke betona: 10.12 za fp = 20 MPa.Cvrstoca betona na zatezanje Odredjivanje cvrstoce betona pri zatezanju je nesto slozenije od odredjivanja cvrstoce pri pritisku. Moze se uzeti da se u prvih 28 dana postize oko 80% konacne cvrstoce pri zatezanju. 55 i 60. 35. 50. 40. 20.

fzs=6Mlomabh2 Ovim ispitivanjem najcesce se dobija odnos fz/fzs = 0. Cvrstoce fzckod ovakvih ispitivanja a koje se racunaju po obrascu: fzc=2Pπdl vece su za 15 – 20% od cvrstoca fz. Jos valja napomenuti da se tacniji rezultati dobijaju primenom metode prikazane na desnom delu slike jer su sile u trecinama raspona.Cvrstoca betona na zatezanje cepanjem i obrasci za priblizno odredjivanje cvrstoce betona na zatezanje prema BAB87 Ispitivanje cvrstoce betona na zatezanje cepanjem sastoji se u izlaganju uzoraka oblika kocke.85. . Medjutim.60.45 – 0. 37. prizme ili cilindra silama saglasno narednoj slici. Pri granicnoj vrednosti sile P dolazi do cepanja uzoraka stvaranjem magistralnih pukotina koje se protezu vertikalno. pa se sa dovoljnom tacnoscu moze uzeti da je fz/fsc ≈ 0. pri ovim ispitivanjima prisutni su i naponi pritiska pa se moze reci da rezultati ispitivanja prikazanom na slici ne predstavljaju prave vrednosti cvrstoce pri zatezanju jed nije obezbedjeno homogeno naponsko stanje zatezanja.

fz. 38. BAB87 daje relaciju: fzsfz=0.Razlike izmedju cvrstoca betona na zatezanje u zavisnosti od metode ispitivanja.BAB87 daje obrazac za izracunavanje cvrstoce pri aksijalnom zatezanju u zavisnosti od eksperimentalno utvrdjene cvrstoce pri pritisku. Obrazac glasi: fzm=0. Cvrstoca na smicanje. kriva (1) – rezultati ispitivanja direktnom metodom. a fzm (MPa) srednja vrednost cvrstoce pri aksijalnom zatezanju. a ≥1 oznaka za donju granicu vazenja izraza. kriva (3) – rezultati ispitivanja putem savijanja jednom koncentrisanom silom.25* 3fbk2 gde je fbk (MPa) cvrstoca betona pri pritisku.44h≥1 gde je h (m) visina poprecnog preseka elementa. . ali uz napomenu da varijacije stvarnih vrednosti ove cvrstoce mogu da budu i do ±30%. Sledeca slika pokazuje rezultate jednog konkretnog ispitivanja betona koji pokazuju kolike se razlike mogu dobiti u zavisnosti od primenjenog postupka odredjivanja cvrstoce betona pri zatezanju. i cvrstoce pri aksijalnom zatezanju. f zs. Za odnos cvrstoce betona pri zatezanju savijanjem. kriva (2) – rezultati ispitivanja metodom “cepanja”.6+0.

Predmetna cvrstoca se dobija po obrascu: fτ=P2Fτ Moze se jos uzeti i da je odnos izmedju cvrstoce pri smicanju i cvrstoce pri zatezanju fτ≈2fz.Trajnost betona Beton se smatra trajnim materijalom. Pogorsanje kvaliteta betona tokom vremena moze biti uzrokovano pogorsanjem svojstava agregata. 39. Otpornost na hemijske agense. Metodika odredjivanja cvrstoce betona pri smicanju jos nije dovoljno razradjena. Ti uticaji se generalno mogu podeliti na uticaje fizicke prirode i na hemijske uticaje. Najcesce se koriste uzorci oblika prikazanih na slici pri cemu se pretpostavlja da su naponi smicanja pri lomu ravnomerno rasporedjeni po povrsini preseka po kome se vrsi smicanje. . kriva (5) – velicine dobijene preracunavanjem vrednosti prema krivoj (3) putem drugog izraza po BAB87. on je potencijalno osetljiv na pojedine uticaje. cementnog kamena ili armature.kriva (4) – velicine izracunate putem prvog izraza po BAB87. Otpornost na uticaje fizicke prirode. Cvrstoca betona pri smicanju u velikoj meri zavisi od otpornosti na smicanje krupnog agregata. medjutim. kao i od cvrstoce spoja agregat – cementni kamen. U svojstva koja odredjuju trajnost betona ubrajaju se:    Vodopropustljivost / vodonepropustljivost.

Primena hemijskih dodataka – zaptivaca takodje moze omoguciti bolju VDP betona.Vodonepropustljivost betona Vodonepropustljivost (VDP) betona spada u grupu svojstava bitnih za trajnost betonskih konstrukcija. takodje kontaktna zona. erozija. VDP betona zavisi od stepena hidratacije cementa odnosno od starosti betona. od znacaja za VDP je i efikasnost ugradjivanja koja doprinosi smanjenju dodatne poroznosti. cementni kamen je kapilarno porozan materijal i od velicine kapilarne poroznosti cementnog kamena zavisi i VDP betona. Dakle. Analizom elemenata strukture betona sa aspekta VDP zakljuceno je da se agregat smatra vodonepropustljivim. Vodonepropustljivost betona cesto se ceni na osnovu koeficijenta filtracije k f koji je definisan izrazom . Korozija metala. od poroznosti cementnog kamena i od strukture pora tacnije od odnosa otvorenih i zatvorenih pora. Takodje. agregat – cementni kamen ne utice u znacajnijoj meri da VDP. Hemijski uticaji na beton su:      Izluzivanje i iscvetavanje. Kiseline i baze. Alkalno – agregatna reakcija. Promena temperature. kavaticija). Habanje (abrazija. Sulfatna agresija. Promena vlaznosti odnosno vlazenje i susenje. Na povecanje VDP betona moze se uticati smanjenjem vodocementnog faktora odnoso primenom plastifikatora i superplastifikatora. U grupu uticaja fizicke prirode spadaju:     Zamrzavanje i odrzavanje. Defekti i prsline koje su posledica uticaja koji nisu nabrojani. 40.

V-8 i V-12. Kako na koeficijent filtracije. osnovni faktor propustljivosti betona.kf=Qfv*aS*Δp*t ms ili cms Na bazi ovog izraza proizilazi da je kf = Qfv ona kolicina vode u m3 koja prodje kroz element debljine a = 1. 6. Uzorci ne smeju imati starost manju od 28 dana. 4. Treba. Sedam dana pre pocetka ispitivanja uzorke treba cuvati u prostoriji temperature od oko 20°C i relativne vlaznosti vazduha od oko 65%.0 m vodenog stuba. utice vodocementni faktor. ugradjivanjem u kalupe ili se koriste isti takvi uzorci (kernovi) izvadjeni iz gotove konstrukcije. koeficijent filtracije pocinje naglo da raste za vrednosti mv/mc > 0. . Na povrsini ovok kruga tokom ispitivanja deluje voda pod pritiskom. napomenuti da su u praksi moguca osetna odstupanja od prikazane zavisnosti posto pri jednom vodocementnom faktoru poroznost betona moze biti vrlo razlicita. 41.0 s. medjutim. kao i na plocastim uzorcima dimenzija 200x200x150 mm. V-4. proizilazi da vodonepropustljivost zavisi i od vremena odnosno od starosti betona. pri razlici hidrostatickog pritiska na dvema granicnim povrsinama od Δp = 1. Vodonepropustljivost betona se deklarise preko marki vodonepropustljivosti. sto. povrsine S = 1. Ove marke su V-2. Uzorak se smesta u odgovarajuci celicni sud pri cemu se prostori izmedju suda i uzorka na bocnim stranama zapunjavaju odredjenom masom na bazi voska i bitumena. Uzorci se prave od svezeg betona. V-6. nega betona i drugo).5.0 m2. a za vreme t = 1. 8 i 12 oznacavaju pritisak u barima koje beton mora da zadovolji.Kako se VDP odredjuje prema nasem standardu a kako prema DIN-u Prema nasem standardu VDP se ispituje na cilindrima precnika 150 mm i visine 150 mm. na slican nacin kao sto je to bio slucaj u prethodno opisanom ispitivanju. Gornja povrsina uzorka je slobodna a donja se orapavljuje u zoni kruga precnika 100 mm. nacin ugradjivanja.0 m. kao sto je pomenuto. Posto je vec receno da poroznost betona zavisi od stepena hidratacije cementa. Prema ovom standardu ispituju se uzorci oblika kocke ivice 20 cm. Nemacki standard DIN 1048 propisuje metodu ispitivanja kod koje je dubina kvasenja odnosno dubina prodora vode u masu uzorka jedini kriterijum za ocenu vodonepropustljivosti betona. pri cemu brojevi 2. Kao sto se vidi. prikazano je na sledecoj slici. zavisi od niza drugih faktora (cement.

Najcesce se uzima da cvrstoca betona pri pritisku ne sme da se smanji vise od 25 – 30%. Prema nasem standardu postoje sledece marke betona u odnosu na otpornost prema dejstvu mraza: M-50. 42. zatim smanjenjem vodocementnog faktora (primenom plastifikatora i superplastifikatora). Osnovni razlozi koji dovode do desktrukcije betona su:     povecanje zapremine (led ima 9% vecu zapreminu od vode). a zatim se lome po sredini radi merenja visine prodora vode. Pri ovome se cesto propisuje i da gubitak mase uzoraka ne sme da bude veci od 5%. razliciti koeficijent termickog sirenja cementnog kamena. M-150 i M-200. strukture pora i velicine pora. Za ispitivanje otpornosti betona prema dejstvu mraza primenjuje se postupak naizmenicnog smrzavanja i odmrzavanja uzoraka zasicenih vodom. hidrostaticki pritisak.Odredjivanje otpornosti betona na dejstvo mraza preko promene cvrstoce pri pritisku .Otpornost betona na dejstvo mraza Otpornost da dejstvo mraza podrazumeva sposobnost betona da u stanju zasicenosti vodom podnese visekratno smrzavanje i odmrzavanje. Medjutim. Na povecanje otpornosti betona na mraz moze se uticati primenom hemijskih dodataka – aeranata. Otpornost betona na dejstvo mraza se zahteva cak i u slucajevima kada u eksploataciji nije direktno izlozen ovoj vrsti agresija zbog obezbedjenja trajnosti. danas se sve vise usvaja uslov h ≤ 4cm.Rezim ispitivanja je sledeci: voda deluje pod pritiskom od 1 bar u trajanju od 48 h. M-100. agregata i armature. gde brojevi u okviru ovih simbola predstavljaju broj ciklusa smrzavanje – odmrzavanje koji je beton izdrzao bez vecih ostecenja. posto je ovaj uslov veoma blag. osmotski pritisak. Otpornost betona na dejstvo mraza zavisi od razlicitih faktora kao sto su: stepen hidratacije cementa odnosno starost betona. 43. pod 3 bara 24 h i pod 7 bara 24 h. Nakon zavrsetka ovog tretmana uzorci se prvo ispituju na pritisak. sto znaci da ukupno trajanje ispitivanja iznosi 96 casova. kao i efikasnim ugradjivanjem koje doprinosi smanjenju dodatne poroznosti. Smatra se da je beton vodonepropustljiv ako je izmerena dubina kvasenja h manja od 12 cm. vodocementnog faktora. Trajnost betona ce u opstem slucaju biti zadovoljena ako beton ima marku otpornosti na dejstvo mraza min M-100 a za mostovske konstrukcije min M-150.

Jedan ciklus smrzavanje – odmrzavanje traje 4 + 4 casova za slucaj ispitivanja kocki sa stranama od 15 cm i cilindara sa dimenzijama Φ = h = 15 cm. etalonske uzorke. smrzavanje se vrsi na temperaturi od -20°C pri cemu se zahteva da se hladjenje uzorka do ove temperature obavi u vremenu od 1 h. Kod ispitivanja betona M-50 smrzavanju i odmrzavanju izlazu se samo 3 uzorka dok se nakon definisanja pocetne cvrstoce betona na tri etalonska uzorka preostala tri drze u vodi i ispituju na pritisak kao i uzorci koji su izlagani tretmanu mraza. Ekvivalentna starost se odredjuje na osnovu obrasca: te=ta+c*n gde je ta starost uzoraka u danima na pocetku smrzavanja (najcesce 28 dana). ili cilindricni uzorci (kernovi) izvadjeni iz gotovih konstrukcija. Standard propisuje sledeci tok ispitivanja: sve uzorke treba 4 dana pre pocetka ispitivanja staviti u vodu tako da budu u potpunosti potopljeni. osim za beton M-50. Istovremeno. 44. I u ovom slucaju cvrstoce etalonskih uzoraka ispitanih pri odgovarajucoj ekvivalentnoj starosti ne smeju da budu preko 25% vece od cvrstoca uzoraka koji su smrzavani i odmrzavani. precnika i visine 15 cm. sest uzoraka se podvrgava naizmenicnom smrzavanju i odmrzavanju. koja je uvek manja od fakticke starosti uzoraka jer su etalonski uzorci ocvrscavali u vodi temperature od oko 20°C sto im je omogucilo veci prirastaj cvrstoce.Nas standard propisuje ispitivanje za koje je. Od ukupnog broja. ili 6 + 6 casova za slucaj ispitivanja kocke sa ivicama duzine 20 cm.Otpornost betona na kombinovano dejstvo mraza i soli za odmrzavanje Pored ispitivanja betona na dejstvo mraza cesto se namece i potreba ispitivanja betona izlozenog istovremeno i uticaju soli za odmrazanje jer je praksa pokazala da otpornost betona na dejstvo mraza ne podrazumeva i njegovu otpornost na kombinovano dejstvo mraza i soli. dok ce se preostalih 6 izlagati smrzavanju i odmrzavanju. Prilikom uporedjivanja dobijenih cvrstoca uzoraka mora se voditi racuna o tzv. Za slucaj betona M-50 dovoljno je samo 9 uzoraka – 6 etalonskih i 3 uzorka koji ce se izlagati smrzavanju i odmrzavanju. n broj naizmenicnih ciklusa smrzavanja i odmrzavanja a parametar c velicina koja zavisi od broja ciklusa u toku 24 h i dobija se iz odredjene tabele. potrebno 15 uzoraka koji mogu biti oblika kocke 15 ili 20 cm. 9 uzoraka predstavljaju tzv. . a nakon 4 dana treba ispitati prosecnu cvrstocu pri pritisku na tri etalonska uzorka. dok se odmrzvanje vrsi u vodi temperature od oko 20°C. ekvivalentnoj starosti etalonskih uzoraka te.

Takodje. od vrste naprezanja kao i od cvrstoce i starosti betona.Kod ovakvih ispitivanja najcesce se primenjuje postupak u okviru koga se u procesu smrzavanja i odmrzavanja povrsina uzorka. podvrgava delovanju troprocentnog rastvora NaCl.1 cm (povrsina jedne strane kocke je 50 cm2) koji se dobijaju izradom u kalupima ili izrezivanjem iz nekog veceg komada betona. na tacno definisan nacin. To podrazumeva uzorke sa ivicama duzine 7. . Ispitivanja pokazuju da betoni visih cvrstoca pod opterecenjem pokazuju manje deformacije. 46. Posle 25 ovakvih ciklusa meri se gubitak mase uzorka. prema standardu. u slucaju ovakvih betona bolje se pokazao drobljeni agregat. pri cemu treba teziti optimalnom ucescu krupnih frakcija agregata uz minimalno potrebno ucesce sitnih. a takodje se registruje dubina i povrsina ljustenja betona koja je bila pod uticajem rastvora soli. uzorak se podvrgava temperaturi od oko -20°C u trajanju 16 – 18 h. To znaci da je potrebno primenjivanje cemenata visokih klasa i niskih vodocementnih faktora. on se propisuje od slucaja do slucaja. od svojstava njegovih komponenata. 45. mogu se primenjivati plastifikatori i superplastifikatori radi smanjenja potrebne kolicine vode posto ni u kom slucaju ne sme doci do izdvajanja cementne paste na povrsini. ipak se kao kratkotrajna tretiraju ona opterecenja cije se delovanje ispoljava u vremenu od nekoliko minuta do nekoliko casova. Deformacije betona pri delovanju kratkotrajnih opterecenja zavise od njegovog sastava.Otpornost betona na habanje Kod ove vrste otpornosti betona osnovno je da beton ima dovolju cvrstocu i tvrdocu u povrsinskom sloju koji je neposredno izlozen delovanjima koja dovode do habanja. Za odredjivanje otpornosti betona na habanje ne postoji standardna metoda. a isto tako se ove deformacije pri istom opterecenju smanjuju u funkciji starosti betona. U primeni je metoda ispitivanja habanja prirodnog kamena.Deformacije betona pod uticajem kratkotrajnih opterecenja Mada ne postoje jedinstveni stavovi po pitanju kratkotrajnosti i dugotrajnosti opterecenja betona i betonskih konstrukcija. Ispitivanja su pokazala da je beton otpornoji na habanje ako ima vecu cvrstocu na pritisak. pa 6 – 8 h na sobnoj temperaturi. pri cemu se kao gornja granica kratkotrajnosti obicno uzima trajanje opterecenja od najvise dva sata. Posto kriterijum otpornosti na habanje nije jedinstven. Nakon toga. Pored ovoga.

Kriva “2” predstavlja betone manjih cvrstoca. Kao sto se vidi. Naime. Kriva “1” u opstem slucaju odgovara betonima vecih cvrstoca.Radni dijagram betona Radni (σ – ε) dijagram koji daje zavisnost izmedju napona i deformacija betona u slucajevima delovanja kratkotrajnih opterecenja dobija se ispitivanjem uzoraka prizmaticnog ili cilindricnog oblika. sto se objasnjava prisustvom kontaktnih povrsina izmedju cementnog kamen i agregata i pojavom mikroprslina po ovim kontaktima. pa ce na osnovu tih podataka crtaju dijagrami koji u opstem slucaju imaju oblike saglasno sledecoj slici. posmatrano posebno. cementni kamen i agregat. beton uvek ima manje – vise zakrivljen ε – σ dijagram.Zavisnost deformacija betona od njegovog sastava najbolje ilustruju krive deformacija (ε) – napon (σ) prikazane na narednoj slici. pri opterecenju uzorak se ponasa saglasno krivoj OA. Tokom ovih ispitivanja mere se naprezanja i odgovarajuce dilatacije. Medjutim. imaju uglacnom linearne zavisnosti izmedju napona i deformacija. 47. ali se takva kriva dobija i kod svih betona ako se pri ispitivanju koristi rezim diktiranog povecanja napona. Analizom krivih dolazi se do zakljucka da se pri jednokratnom izlaganju uzorka kratkotrajnom opterecenju na pritisak dobija deformacija koja se sastoji iz elasticnog i plasticnog dela. ali se i ovaj oblik krive moze dobiti rezimom diktiranog povecanja napona. a pri rasterecenju saglasno krivoj AD tako da po rasterecenju uvek .

pa se s tim u vezi najcesce primenjuju razliciti postupci treniranja uzoraka.ostaje odredjena trajna (plasticna. Kao tangentni modul definise se tangens ugla αtg koji zaklapa tangenta na posmatranu krivu u tacki A sa apsciscnom osom. . Kod odredjivanja modula elasticnosti uvek se polazi od neke male vrednosti napona. pri naponima manjim od granice (0.ugla nagiba tetive koja povezuje koordinatni pocetak sa aktuelnom tackom A na postmatranoj krivoj. σd. Naime.Modul elasticnosti betona Odredjivanje modula elasticnosti betona vrsi se na prizmaticnim ili cilindricnim uzorcima sa odnosima poduznih i poprecnih dimenzija vecim od 2.5) fp. zaostala) deformacija ε3. 48. Velicina ove deformacije zavisi kako od brzine opterecivanja tako i od brzine rasterecivanja. pokazalo se da nakon odredjenog broja ciklusa opterecenje – rasterecenje funkcija σ – ε u dovoljnoj meri odgovara pravoj liniji ciji nagib definise modul elasticnosti E. dijagram je priblizno pravolinijski pa vazi sledece: ς=E*ε=tgα*ε Velicina E se najcesce definise postupkom opterecenje – rasterecenje kada se ovaj parametar odredjuje iz krive koja odgovara rasterecenju. generalno se moze govoriti o tangentnom i sekantnom modulu elasticnosti betona. Ako ovako definisan modul deformacije oznacimo sa Esek. odnosno postupci visekratnog opterecivanja i rasterecivanja. pa se ispitivanje najcesce sprovode saglasno semi prikazanoj na slici. S obzirom da je u opstem slucaju radni dijagram betona uvek krivolinijski.3 – 0. Kod ovakvih ispitivanja kao osnovno javlja se pitanje eliminisanja svih deformacija betona osim elasticnih. vezu izmedju napona i deformacije u betonu mozemo prikazati u obliku: ς=Esek*ε Medjutim. dok je sekantni modul tangens ugla α .

pa se doslo do niza empirijskih zavisnosti. vrednost E se dobija ispitivanjem prizmaticnih ili cilindricnih uzoraka u okviru kojih je zadovoljen osnos 2 ≤ h/a ≤ 4. Za resavanje prakticnih problema mogu se uspostaviti sasvim prihvatljive veze izmedju modula elasticnosti i cvrstoce betona pri pritisku. s tim da se za fbk unose vrednosti karakteristicnih cvrstoca koje odgovaraju odredjenim terminima.Kao sto se vidi. BAB87 propisuje sledecu relaciju E=9. Modul elasticnosti je i funkcija vremena. Prema nasem standardu. treniranje betona u naponskom podrucju σg – σd sve dok se zavisnost σ – ε u tom podrucju potpuno ne ispravi. Nakon zavrsetka ispitivanja trazena vrednost modula elasticnosti betona izracunava se putem obrasca: E=ΔςΔε Rezultati se zaokruzuju na 500 MPa. a izrazavaju se u MPa ili u Gpa. pri cemu dimenzija a treba da bude najmanje cetiri puta veca od nominalno najkrupnijeg zrna agregata primenjenog u datom betonu. Ispitivanja se sprovode na tri uzorka.25*3fbk+10 GPa za fbk u MPa Posto je modul elasticnosti betona vremenska funkcija BAB87 predvidja da se za starosti betona razlicite od 28 dana E moze takodje odrediti na osnovu napred datog izraza.5 MPa. Za napon σd propisana je vrednost od 0. sema podrazumeva opterecivanje do napona σ g i rasterecivanje do napona σd. On raste sa staroscu betona. pri cemu se u prvih 28 dana ostvaruje 70 – 80% vrednosti koja odgovara teorijskom slucaju kada je t→∞. . dok se za σg uzima vrednost fp/3. s tim da postoje jos tri uzorka za prethodno ispitivanje cvrstoce betona fp. tj.

70% (srednje vlazna sredina) ili 90% (veoma vlazna sredina). Poprecna dimenzija a mora da bude takva da je njena velicina jednaka najmanje cetvorostrukoj vrednosti nominalno najkrupnijeg zrna agregata u betonu. Posle 72 h od zavrsetka izrade vade se iz vode i izlazu kondicioniranim termohigrometrijskim uslovima: temperatura od 20°C i relativna vlaznost od 40% (veoma suva sredina). Ukupna deformacija skupljanja se sastoji od:   hidratacionog skupljanja.49. Hidraulicko skupljanje je funkcija promene vlaznosti cementnog kamena. prakticno tek kada se okonca proces hidratacije. Prvo merenje se vrsi 72 h nakon zavrsetka izrade uzoraka. u prvih nekoliko casova i po pravilu nije od znacaja za naponska stanja konstrukcija. odnosno ona skupljanja koja mogu biti od znacaja za naponska i deformaciona stanja konstrukcija pa tako vrednosti koje se dobijaju ispitivanjima predstavljaju zbir hidratacionog i hidraulickog skupljanja. U najvecem broju slucajeva mere se skupljanja ocvrslog betona. moze se reci da je ta pojava najtesnje povezana sa stanjem vlaznosti cementnog kamena u betonu. Zatim se vade iz kalupa i 48 h drze u pijacoj vodi temperature oko 20°C. Medjutim. Ispitivanja su pokazala da je plasticno skupljanje funkcija kolicine cementa u mesavini. plasticno skupljanje moze da bude uzrok pojave prislina i pukotina na povrsinama betona. plasticnog skupljanja. skupljanje usled kontrakcije produkata hidratacije. veci sadrzaj vode – veca mogucnost zgrusnjavanja mase i zblizavanja cestica. skupljanje usled isparavanja vode tokom perioda vezivanja cementa.  Plasticno skupljanje je najvece u poredjenju sa ostalim navedenim oblicima. a zivisi jos i od kolicine vode. Uzorci. medjutim kako je vlaznost betona u opstem slucaju funkcija procesa hidratacije cementa proizilazi da ce do uspostavljanja ravnoteze doci tek nakon duzeg vremenskog perioda.Skupljanje betona Pod skupljanjem betona podrazumevaju se vremenske deformacije koje se ispoljavaju u vidu smanjivanja dimenzija neopterecenih betonskih elemenata priblizno proporcionalno u svim pravcima. cuvaju se u kalupima u vlaznom prostoru od najmanje 90% relativne vlaznosti oko 24 h na temperaturi cca 20°C. Hidraulicko skupljanje ce se odvijati sve dok se ne uspostavi ravnoteza uzmedju vlaznosti sredine i vlaznosti betona. Prema JUS standardu skupljanje betona se ispituje na prizmaticnim ili cilindricnim uzorcima kod kojih je zadovoljen odnos 2 ≤ ha ≤ 4. najmanje 3 komada. hidraulickog skupljanja. a . skupljanje nakon zavrsetka procesa vezivanja. Generalno. ali se ono odvija vrlo brzo. odnosno betona i posledica je delovanja kapilarnih sila u kapilarnim porama u cementnom kamenu. Stetni efekti plasticnog skupljanja mogu se eliminisati pravilnom i intenzivnom negom.

zatim posle 4 i 7 dana. kod betona se uslovno smatra da nastaje samo delovanjem dugotrajnih opterecenja. tj. nakon ovoga. proces razvitka deformacija materijala u toku vremena koji se odigrava bez promene opterecenja. Nega betona koja podrazumeva vlazenje betona u prvim danima nakon ugradjivanja.Od cega zavisi vrednost deformacije skupljanja Skupljanje betona zavisi od temperature i relativne vlaznosti sredina. vece je kod elemenata manjih dimenzija i kod betona spravljenih sa cementima sa dodacima i sa vecom kolicinom cementa. Ako pretpostavimo da ce beton biti izlozen konstantnom naponu beskonacno dugo ili dovoljno dugo. Takodje. od dimenzija betonskog elementa. od vodocementnog faktora. Vece kolicine vode doprinose vecim vrednostima hidraulickog skupljanja. 51. bice moguca dva karakteristicna slucaja: . Skupljanje se izrazava u mm/m. Najrasprostranjeniji su uredjaji sa mocnim oprugama (na slici.Tecenje betona Tecenje. Granulometrijski sastav koji omogucava izradu betona optimalne kompaktnosti uz koriscenje umerenih kolicina cementa. Skupljanje je vece pri visim temperaturama i pri manjoj relativnoj vlaznosti vazduha. takodje smanjuje vrednosti skupljanja. levo) ili uredjaji koji rade na principu poluge (na slici. Iz tih razloga ispitivanje tecenja betona uvek se vrsi primenom specijalnih uredjaja koji su u stanju da tokom duzeg vremenskog perioda odrzavaju odredjeni nivo naprezanja. nacina ugradjivanja i nege betona i od starosti betona. od vrste i kolicine cementa. Nacin ugradjivanja je znacajan jer se efikasnim ugradjivanjem utice na smanjenje skupljanja. 50. obezbedjuje manje vrednosti skupljanja. granulometrijskog sastava agregata. desno). dalja merenja se vrse posle svakih 7 dana do stabilizacije procesa skupljanja i to najkrace 3 meseca.

dimenzija betonskog elementa. Lom o kome je ovde rec nastupice pri naponima koji su ponekad i 20 – 30% ispod cvrstoce koja odgovara delovanju kratkotrajnih opterecenja. Linearno tecenje zavisi od istih faktora kao i skupljanje betona. tk=εtect. tkεeltk . Drugi slucaj odgovara visokim naponima naprezanja pri cemu je vrlo tesko sasvim precizno odrediti granicu koja razdvaja navedene slucajeve. tk) koji se definise na sledeci nacin: φt. a pri odredjenoj velicini deformacije. slucaj stabilizacije procesa tecenja – kada deformacije teze nekoj konacnoj vrednosti i uzorci ne trpe lom. koeficijenta tecenja υ (t. nacina ugradjivanja i nege betona. pa se cesto govori o cvrstoci betona pri delovanju dugotrajnih opterecenja. Treba napomenuti da ako su naprezanja u betonu visoka nakon odredjenog vremena. tzv.Linearno tecenje betona Linearno tecenje betona je tecenje kod koga postoji stabilizacija procesa i kod koga za sve deformacije (trenutne i vremenske) postoji uslov proporcionalnosti izmedju napona i deformacija. vec deformacije tecenja teze beskonacno velikim vrednostima. To su:        temperatura i relativna vlaznost sredine. od vodocementnog faktora. U praksi se deformacije tecenja najcesce prikazuju putem tzv. od starosti betona. granulometrijskog sastava agregata. sto dovodi do loma uzoraka.  Prvi slucaj odgovara niskim vrednostima napona. doci ce do loma. i slucaj kada ne dolazi do stabilizacije procesa. trajnoj cvrstoci betona. od vrste i kolicine cementa. 52. pa se moze reci da beton ima ovakvo ponasanje u oblasti radnih napona.

Elasticne i vremenske deformacije betona pri opterecenju i rasterecenju Ako postmatramo deformacije tecenja.2. tecenje se javlja i kod drugih vrsta naprezanja. Sto se tice deformacija tecenja. deformacije tecenja kod elemenata izlozenih zatezanju. deformacije tecenja su 2 – 2. Primenjuje se isti kondinicionirani termohigrometrijski uslovi kao za merenje skupljanja. . a 3 uzorka za merenje ukupnih deformacija (εt) pod konstantnim naponom σk. M. 1. U slucaju smicanja. Muravljov). mogu koristiti velicine koje su date u odredjenoj tabeli (Tabela 5. εtec je definisana izrazom: εtect. moci cemo da zakljucimo da postoje uzorci koji su pretrpeli odredjene deformacije tecenja i koji u opstem slucaju po rasterecenju ostaju i izvesnoj meri trajno deformisani. Koeficijent tecenja koji se dobija je bezdimenzionalna velicina. moze se naglasiti jos i da “mladi” betoni uvek imaju vece deformacije tecenja. BAB87 dozvoljava da se u slucajevima kada se ne raspolaze eksperimentalno utvrdjenim vrednostima koeficijenata tecenja betona. BAB87 definise ovu zavisnost putem velicina prikazanih u narednoj tabeli. 53. na primer. Tako su.5 puta vece od deformacija kod pritisnutih elemenata. Osim kod pritisnutih betonskih elemenata. 3 uzorka za odredjivanje cvrstoce pri pritisku (f p). 159. strana knjige “Osnovi teorije i tehnologije betona”. tk=εt-εst-εeltk Ispitivanja se sprovode na seriji od 9 uzoraka od kojih 3 sluze za ispitivanje skupljanja betona (εs(t)).Do velicina εtec i εel se dolazi ispitivanjem a deformacija tecenja.5 puta vece od odgovarajucih deformacija pritisnutih elemenata. Sto se tice zavisnosti koeficijenta tecenja od vremena t i od starosti betona u trenutku izlaganja opterecenju tk.

tk)/υ∞ Trajanje opterecenja (t – tk) (dani/godine) 7 14 0.73 0.56 3 g.30 0. Medjutim.38 0. 0.Veza izmedju napona i deformacije tecenja.tk+r=1nΔςtkrEtkr1+φt. najcesce su betonske konstrukcije u praksi izlozene vrlo znacajnim temperaturnim promenama.tk-εst=ςtkEtk1+φt.25 0. Od cega zavisi deformacija tecenja Ako se pretpostavi da je beton od vremena tk izlozen konstantnom naponu ςk=ς tk.85 0.43 365 0.18 28 0.53 0. napon intervalu t – tk nije konstantan vec se menja diskontinualno saglasno slici.10 Vrednosti date u tabeli vaze samo za temperaturu sredine od oko 20°C.80 7 28 do 90 365 0.68 0. izraz se moze prikazati u obliku: εt.15 0.25 90 0.23 0. 54. u obliku: . ili kada se pretpostavi da se napon u betonu menja kontinualno. Ako.tk-εst=ςtkEtk1+φt.30 0. medjutim. veza izmedju napona i deformacija u betonu moze da se predstavi relacijom: εt.48 0.83 0.Starost betona u trenutku opterecenja tk(dani) Odnosi koeficijenata tecenja betona u trenutku vremena t i konacne vrednosti koeficijenta tecenja υ(t.tk. pa se i o uticaju temperature na vrednosti skupljanja i tecenja mora voditi racuna.tk.

Zbog slozenosti navedenih izraza u praksi se cesto pribegava primeni razlicitih uproscenih veza izmedju napone i dilatacije. u. Na ovaj nacin merena je sila P. odrzavan je nepromenljiv ugib. jedan je od nedovoljno ispitanih fenomena betona.tk=0.Relaksacija betona Relaksacija betona. kako pokazuje slika. Promena sila uslovljava i analognu promenu napona po presecima. Za uobicajene starosti betona i uobicajene konstrukcije moze se uzeti da je X∞=Xt∞.tk+tktdς(τ)dτ*1+φ(t. koja se u toku vremena smanjuje.75-0. pri cemu su ovi naponi najcesce odredjivani kod oslonca (presek B).85. Najcesce su ispitivani uzorci oblika nosaca sa prepustima. pod kojom se u opstem slucaju podrazumeva promena napona u materijalu pri konstantnoj deformaciji. Da bi se odrzala konstantna deformacija. tezeci nekoj konacnoj vrednosti. 55. .tk-εst=ςtkEtk1+φt. relaksacija se moze prikazati u obliku: rt=Δςtς0*100=kΔP(t)P0*100 %. optereceni koncentrisanim silama na slobodnim krajevima. Shodno svemu navedenom. odredjenim intervencijama u toku trajanja opita odnosno promenom sile P.τ)E(τ)dτ.εt.

0.0. U slucaju cisto betonskih elemenata k = 1.Velicina k predstavlja koeficijent proporcionalnosti koji je funkcija armature prisutne u elementu koji se ispituje. a za armirane elemente k<1. .

II OBLAST___________________________________________________________ 56. fabrikom betona moze se smatrati i postrojenje kapaciteta ne manjeg od 10 m3/h ako ovakvo postrojenje ispunjava sve uslove propisane standarnom. . Betoni kategorije B. Medjutim. osnovni elementi) Fabrika betona u opstem slucaju predstavlja postrojenje sa proizvodnim kapacitetom od najmanje 15 m3/h. transportovani betoni i betoni sa posebnim svojstvima) mogu se proizvoditi iskljucivo u fabrikama betona.II (betoni marki MB 30 i visih. dispozicije. vrste.Fabrike betona (namena.

U slucaju vertikalne seme. pa se punjenje mesalice ostvaruje podizanjem komponenata na njen nivo. ukljucujuci i agregat. Sto se tice parterne seme. Nacin dopremanja i skladistenja komponentnih materijala Agregat se do bunkera (silosa) najcesce transportuje sistemom transportnih traka koje idu do deponije agregata – mesta lagerovanja koja imaju kapacitete za visednevnu proizvodnju. 57. stoga je preporuka da visine figura koje se . Kao sto se moze zakljuciti. Tokom istovara agregata treba obratiti paznju da ne dodje do segregacije zrna. se podizu na odredjene visinske nivoe u odnosu na mesalicu za beton pa tehnoloski proces tece “od gore na dole”. Iz ovih razloga podloga deponije uvek treba da bude izvedena od betona sa odgovarajucim nagibima da bi se omogucilo sto efikasnije odvodnjavanje i time smanjio sadrzaj vode u agregatu.Fabrike betona sa radijalnim boksovima. pojedine ili sve komponente su lagerovane ispod nivoa mesalice. sve komponente betona. Funkciju deponija za agregat u okviru fabrika betona mogu da imaju i radijalni boksovi koji istovremeno predstavljaju i bunkere za pojedine frakcije agregata. dopremanje agregata do mesta doziranja se vrsi tzv. ne treba koristiti agregat sa samog poda deponije jer je njegova zaprljanost neposredno iznad poda u sloju debljine 20 – 30 cm nedopustivo velika. radijalnim skreperima.Nacelno se moze govoriti o dve osnovne tehnoloske seme proizvodnje svezeg betona. agregat je skoro uvek direktno izlozen delovanju atmosferilija sto znaci da se njegova vlaznost u opstem slucaju neprekidno menja. U slucaju vertikalne seme proizvodnje. Zbog toga se vlaznost agregata mora stalno pratiti i vrsiti se neophodne korekture sastava betona. o vertikalnoj i parternoj semi. bunkeri (silosi) za agregat se obicno koncipiraju tako da zadovoljavaju potrebe najvise jednodnevne ili sedmodnevne proizvodnje jer je agregat najmasovnija komponenta betona. Pri primeni radijalnih boksova. Takodje.

on vremenom gubi svojstvo veziva i postaje neupotrebljiv. dok u drugom slucaju sve navedene operacije teku istovremeno. 58. uvek treba upotrebiti onaj koji je ranije isporucen. Za odmeravanje komponentnih materijala koriste se najcesce automatski dozatori (vage). Praskasti hemijski dodaci se prvo mesaju sa vodom pa se zatim unose u mesalicu za beton. u slucaju duzeg lagerovanja ove vrece treba premestati svakih 10 – 15 dana i to tako da se svaka vreca premesti na drugo mesto i da se okrene. mesanja mase i praznjenja. horizontalnom i kosom osom. Tecni hemijski dodaci moraju se pre upotrebe izmesati.obrazuju tokom jednog istovara ne budu vece od 2 m. preko tih figura. Kada se govori o nacinu mesanja komponenata. kao i prema datumu isporuke. .) lageruju se u odgovarajucim silosima koji se obicno tako dimenzionisu da zadovolje potrebe nedeljne proizvodnje. Masa agregata se odredjuje sa tacnoscu od ±3%. Mada se u fabrikama betona najcesce primenjuje cement koji se isporucuje u rinfuzi. a masa cementai vode sa tacnoscu od±2%. mesalice za beton se najcesce dele na gravitacione mesalice i na mesalice sa prinudnim mesanjem. U prvom slucaju radni ciklus mesalice se sastoji od punjenja mesalice. pa se tako u odnosu na ovu osu – osu rotacije – razlikuju mesalice sa vertikalnom. Ako se radi o cementu u vrecama. Bez obzira na nacin skladistenja cementa. Cement i drugi praskasti materijali (aditivi i sl. Zgrudvani cement se pre upotrebe mora ispitati i ukoliko nije izgubio vezivno svojstvo mora se prosejati. U ovim prostorijama treba odvajati pojedine partije cementa prema vrsti i klasi. ponekad u obzir dolazi i primena cementa zapakovanog u vrece. pri cemu broj silosa treba da odgovara broju vrsta i klasa cementa (u jednom silosu sme biti lagerovana samo jedna vrsta. U takvim slucajevima treba obratiti posebnu paznju zastiti cementa od vlage. pa tek onda predje na sledecu visinu od 2 m. Ove mesalice mogu da budu sa periodicnim i sa neprekidnim (kontinualnim) radom. promaje i prekomernog zagrevanja. Podela mesalica za beton moze se napraviti i u odnosu na polozaj ose bubnja u kome se vrsi mesanje komponenata. Ukoliko se cuvanju cementa ne pokloni dovoljna paznja. Dodaci betona se lageruju u skladu sa upustvima proizvodjaca. Kapaciteti silosa mogu biti razliciti – od 200 do 4000 t. vec da se istovar vrsi tako da se obrazuje vise takvih figura. pa se vrece moraju cuvati u slagalisnim prostorijama sa izdignutim podom. odnosno klasa cementa).Mesalice za beton Mesalice za beton u sklopu pogona za proizvodnju betona treba da budu tako odabrane i dimenzionisane da pod pretpostavkom tacnog doziranja komponenata obezbede homogenizaciju mase i omoguce dobijanje predvidjene kolicine svezeg betona u jedinici vremena.

Ako je Vcem (dm3) zapremina cementa a Vagr (dm3) zapremina agregata za dobijanje 1 m3 (1000 dm3) svezeg betona. u donju zonu bubnja. Odnos zapremine svezeg betona i zapremine cementa i agregata naziva se koeficijent izlaza betonske mesavine i oznacava sa ki. koeficijent izlaza betonske mesavine definise se odnosom: ki=1000Vcem+Vagr. Gravitacione mesalice nisu pogodne za spravljanje krucih betonskih mesavina. Trajanje mesanja zavisi od tehnologicnosti betona i od krupnoce zrna agregata. Zapremina betona koja se dobija jednim mesanjem (Vb.U gravitacionim mesalicama betonska smesa se mesa tako sto se u bubnju koji se obrce oko horizontalne ili blago nagnute ose smesa podize do odredjene kriticne visine nakon cega pada nanize. proizvodnost mesalica sa ciklicnim radom i godisnja proizvodnja betona) Kapacitet mesalica sa ciklicnim radom se krece od 100 do 4500 litara (dm 3). Na ovaj nacin masa u bubnju je podvrgnuta prinudnom kretanju sto omogucava dobijanje vrlo homogene mesavine.Mesalice za beton (koeficijent izlaza betona. Protivstrujne mesalice koriste se za slucajeve betona sa krucom konzistencijom. 59. . To su mesalice kod kojih unutar bubnja koji se okrece brzinom 10 – 20 obrta u minuti postoji sistem lopatica koje rotiraju u suprotnim smerovima. to je kolicina svezeg betona koja izlazi iz mesalice.sv) uvek je manja od zbira zapremina komponentnih materijala. a vreme neophodno za dobijanje homogene mase svezeg betona obicno iznosi 1 – 3 minuta.

Kao orjentaciona vremena mogu da posluze i vrednosti date u tabeli. Proizvodnost mesalica za beton.6 – 0.7.Koeficijent izlaza betonske mesavine obicno iznosi 0. Vreme trajanje mesanja (s) Tip i kapacitet (zapremina) mesalice za beton sleganje sleganje 0 – 2 cm 2 – 6 cm 90 160 180 60 120 150 60 120 150 sleganje preko 6 cm 45 90 120 - 300 litara Gravitaciona 800 litara 1600 litara 300 litara Protivstrujna 800 litara preko 800 litara . koja se izrazava u m3/h. predstavlja kriterijum na osnovu koga se ove mesalice svrstavaju u sledece grupe:     mesalice malog kapaciteta (proizvodnost do 20 m3/h) mesalice srednjeg kapaciteta (proizvodnost 20 – 50 m3/h) mesalice velikog kapaciteta (proizvodnost 50 – 100 m3/h) mesalice vrlo velikog kapaciteta (proizvodnost iznad 100 m 3/h) Kapacitete i proizvodnosti mesalica definise proizvodjac. pri cemu se deklarisane vrednosti moraju proveriti kroz probnu proizvodnju. Ovo vreme se nacelno odredjuje od slucaja do slucaja. Od homogenosti betonske mesavine zavise i karakteristike svezeg betona pa je zato vazno odrediti optimalno vreme trajanja mesanja u mesalici.

Ako za jednu mesalicu sa periodicnim radom vreme jednog ciklusa mesanja τc odredjeno izrazom: τc=τp+τm+τpr. Ma=γc*Vmes1+αγcγa*ki*α kg. Kolicine komponentnih materijala se mogu dobiti i na bazi sledecih izraza: Ma=maVmes . . na osnovu izraza za koeficijent izlaza betonske mesavine dolazi se do relacije: Mcγc+Maγa=Vmeski. Ako se uzme u obzir da mora biti zadovoljen uslov α=mamc=MaMc. a γc i γa zapreminske mase ovih komponenata. gde su Ma i Mc mase agregata i cementa u kg koje treba uneti u mesalicu. dolazi se do sledecih relacija za Mc i Ma koje definisu potrebne mase cementa i agragata koje obezbedjuju dobijanje svezeg betona u kolicini Vmes: Mc=γc*Vmes1+αγcγa*ki kg. Mc=mcVmes . Mv=mvVmes . Pri primeni ovog izraza zapreminske mase cementa i agregata treba uzimati u kg/dm3.Ako se u mesalicu unese kolicina materijala koja tacno odgovara deklarisanom kapacitetu mesalice Vmes. Mad=madVmes.

Nakon usvajanja broja m0 fakticka proizvodnost sistema se moze prikazati relacijom: . gde je p proizvodnost celokupnog sistema u m3/h. broj ciklusa mesanja u toku jednog casa za datu mesalicu bice: nc=60τc. Ova vrednost.gde su τp.planirani broj radnih dana godisnje. ili proizvodnost deklarisana od strane proizvodjaca moze da se upotrebi za izbor broja mesalica u okviru jedne fabrike betona. mesanja i praznjenja mesalice izrazena u minutima. k2 = 1.4 – koeficijent neravnomernosti koriscenja mesavina. pri cemu se vrednost zaokruzuje na prvi veci ceo broj m0.2 – koeficijent sigurnosti. τm i τpr vremena punjenja. Koeficijenti k1 i k2 imaju sledeca znacenja: k1 = 1. dok ce njena proizvodnost iznositi: p1=nc*Vmes1000 m3h. a T – broj radnih casova dnevno. Φ . potreban broj mesalica u sklopu sistema bice: m=pp1 kom. U vezi sa tim treba poci od zadate godisnje proizvodnje konkretnog sistema Q (u m3/god. Na bazi prikazanih velicina..) i primeniti formulu: p=QΦ*T*k1k1.

Transport betona – opsta sema i opsta pravila Transport betonske mesavine obuhvata prenosenje homogenizovane smese od mesta spravljanja do mesta ugradjivanja. a na bazi nje i dimenzionisati i kapaciteti silosa za agregat i cement.pfak=m0*p1 m3h. pa zato treba preduzeti odredjene mere i pre pocetka transporta u pravom smislu. jer u protivnom moze doci do izdvajanju krupnih od sitnih zrna. Bez obzira da li se radi o unutrasnjem ili spoljasnjem. kao i svi drugi elementi u sklopu tehnoloskog procesa. ne smatra se transportovanim betonom. Unosenje mase prilikom punjenja transportnih posuda mora da bude strogo centricno (naredna slika. sto znaci da ne dolazi u obzir istresanje svezeg betona iz mesalice kako je prikazano na slici u trecem slucaju. Tako. Pod transportovanim betonom u pravom smislu te reci podrazumeva se samo beton koji se proizvodi u fabrici betona i koji nakon toga podleze spoljasnjem transportu. 60. prvi i drugi slucaj. prvi slucaj). Transport betona moze biti spoljasnji i unutrasnji. transport svezeg betona predstavlja vrlo delikatnu operaciju. Ovoj operaciji se mora posvetiti posebna paznja jer je betonska mesavina u toku transporta izlozena potresima koji mogu prouzrokovati segregaciju. na primer treba postupiti u skladu sa slikom. a na osnovu vrednosti pfak mogu se definisati dnevna proizvodnja. Pored toga treba obezbediti da ne dodje do iscurivanja cementnog mleka niti prekomernog isparivanja vode. . Beton proizveden na samom gradilistu iskljucivo za potrebe tog gradilista. Na slici je prikazana opsta sema transporta betona.

Ukoliko se pri transportu betonske mesavine vrsi njeno prebacivanje sa jednog transportera na drugi. silobusi – specijalna vozila za transport svezeg betona sa ugradjenim agitatorima – uredjajima za uzburkavanje betonske mesavine. tzv.Transportovani beton – definicija i sredstva spoljasnjeg transporta Transportovani beton je beton koji se karakterise spoljasnjim transportom. odnosno transportom od fabrike betona do mesta ugradnje. a pri tom se mora voditi racuna da se ugradjivanje zavrsi pre pocetka vezivanja cementa. Na sve ovo uticaj ima i spoljasnja temperatura. odnosno neposredno pre ugradjivanja jer se smatra da vreme od spravljanja do ugradjivanja takvog betona sme iznositi najvise 45 minuta. Ako i pored svih preduzetih mera beton na mesto ugradjivanja ne stigne onakav kakav je izasao iz mesalice. pa dodatke treba dozirati tek na licu mesta. Beton se sredstvima spoljasnjeg transporta moze transportovati i na 50 i vise kilometara. Kao orjentacione vrednosti maksimalnih vremena transporta betonskih mesavina spravljenih sa portland cementima mogu se uzeti vrednosti date u tabeli. . Aditivi tipa plastifikatora i superplastifikatora takodje mogu imati uticaj na maksimalno vreme transporta. pa se i ona mora uzeti u obzir. Ovo vreme treba da bude naravno sto krace. mada se merodavni zakljucci mogu izvesti samo na bazi konkretnih ispitivanja. Transportna sredstva o kojima je ovde rec spadaju u kategoriju drumskih vozila. S obzirom na vremenski karakter procesa hidratacije cementa. automikseri kapaciteta 1 – 10 m3. transport betonske mesavine mora da se obavi u odredjenom vremenu. To su sledeci tipovi vozila:   kamioni – mesalice. 61. Temperatura svezeg betona (°C) Maksimalno vreme transporta (minuti) 5 – 10 120 10 – 20 90 20 – 30 45 Na maksimalno vreme transporta ce uticati i eventualna primena aditiva tipa akceleratora i retardera. pre samog ugradjivanja treba ga jos jednom izmesati. postupak treba da se izvede saglasno prvom slucaju prikazanom na sledecoj slici.

pod uslovom da se betonska mesavina transportuje u odgovarajucim posudama – korpama. Maksimalno dozvoljeno vreme moze varirati u zavisnosti od vremenskih uslova. mogu se primenjivati i silobusi. ili u slucaju kada se koriste aditivi usporivaci.   damperi. Ukoliko se radi samo o transportu vec spravljenog betona. dozvoljeno ako se radovi izvode po vrucini a beton je spravljen sa vecom kolicinom cementa. Lagano mesanje o kome je ovde rec vrsi se brzinom od 2 – 6 obrta u minuti. vec samo u izuzetnim slucajevima dozvoljeno je direktno doziranje superplastifikatora. . U automikseru (naredna slika) beton se moze spravljati kao u svakoj mesalici. sto znaci da se cvrste komponente mogu uneti u njegov bubanj i laganim mesanjem dovesti do potpune homogenizacije. Na ovaj nacin omogucen je brz istovar betonske mesavine. ili kada se koriste aditivi ubrzivaci. Prema nasem standardu betonska mesavina mora da bude izrucena iz transportnog vozilu u roku od 2 casa od momenta doziranja vode u fabrici. Krace vreme je. pak. ako se transport obavlja vozilom sa uredjajem za uzburkavanje. sto je znatno manje od brzine mesanja neophodne za dobijanje svezeg betona po dodatku voda a koja treba da iznosi 10 – 20 obrta u minuti. cime se dobijaju konstrukcije visokih kvaliteta. pa se tako dozvoljava duze vreme ako se radovi izvode u hladnim i vlaznim klimatskim uslovima. saglasno sledecoj slici. Koriscenjem iskljucivo spoljasnjeg transporta svezeg betona mogu se izvoditi radovi saglasno narednoj slici. odnosno u roku od 1h ako je u pitanju vozilo bez uredjaja za uzburkavanje betonske mesavina. Mora se napomenuti da domaci standard potpuno iskljucuje mogucnost koriscenja automiskera kao mesalice za beton. Velika prednost transportovanog betona je u tome sto on u sustini predstavlja beton proizveden na industrijski nacin. a da se voda moze dodati iz sopstvenog rezervoara neposredno pre istovara ovako dobijenog svezeg betona. kamioni – kiperi i obicni kamioni sa ravnim platformama. Korpe ovakvih vozila su okretne i pri istovaru mogu da se rotiraju i za ugao od oko 80°. Prema istom standardu ne dozvoljava se dodavanje vode za vreme transporta betonske mesavine.

Isto tako. Za unutrasnji transport koriste se razlicita sredstva.62.0 m3.Pumpe za transport svezeg betona i “pumpani” betoni . unutrasnji transport je i transport od gradilisnog pogona za proizvodnju betona do mesta ugradjivanja. kible. a transportne brzine se krecu od 0. najvecu primenu imaju pri gradjenju masivnih betonskih konstrukcija.5 – 3. tzv. Izbor konkretnog sredstva unutrasnjeg transporta zavisi uglavnom od potrebnog ucinka i konzistencije svezeg betona. najcesce zapremine do 1 m3. kao sto su:    rucna kolica sa jednim tockom (tzv. rucna kolica sa dva tocka (tzv.Unutrasnji transport svezeg betona Unutrasnji transport svezeg betona obuhvata transport od odredjenog mesta na gradilistu gde se beton iz sredstva spoljasnjeg transporta neposredno prebacuje u neko sredstvo unutrasnjeg transporta. transportni konvejeri. Viljuskari su u stanju da osim horizontalnog vrsi i vertikalni transport do maksimalnih visina od 2.    Trakasti transporteri ili tzv. U ovakvim slucajevima duzina trake iznosi do cca 12 m.05 – 3 m/s. Danas se sve vise srecu i transportni konvejeri koji cine celinu sa automikserima. 63. tacke). Sirine traka obicno iznose 300 – 700 mm. Ova vrsta transporta se moze koristiti samo do odredjenih nagiba koji zavise od konzistencije svezeg betona.3 – 1. japaneri) prenosne celicne posude kapaciteta 0.0 m. koje se transportuju putem kranova vagoneti trakasti transporteri pumpe za beton i drugo. viljuskari – vozila koja su snabdevena kiblama raznih oblika i konstrukcija. Kao vrlo fleksibilno sredstvo transporta svezeg betona u uslovima prefabrikacije znacajnu primenu imaju tzv.

5 – 3. pogodniji su cementi sa finijim mlivom. najsiru primenu imaju mobilne pumpe – tzv. Cevovodi kroz koje se beton transportuje od pumpe do mesta ugradjivanja mogu biti od celicnih. Brzina kretanja betona kroz cevovod iznosi 1. prouzrokuju gubitke i smanjuju ucinak pumpe.5 – 2. Princip rada klipnih pumpi se vrsi u mehanickom potiskivanju betonske mesavine kroz cevovod povezan sa pumpom. S obzirom da se radi o diskontinualnom transportu. pumpa neposrednog dejstva. pri cemu mogu da transportuju beton na duzinu do 100 m i na visinu do oko 30 m. ili pumpe neprekidnog dejstva konstruisane su tako da se u njima u toku rada stvara vakuum. da bi na kraju u njega bio uveden komprimovan vazduh. Na pumpabilnost svezeg betona uticu:   konzistencija. kao sredstva unutrasnjeg transporta. To su pumpe montirane na sasijama kamiona ciji je horizontalni domed oko 17 m. a radni pritisci u cevovodu obicno iznose 1.5 m/s. Klipnih pumpi ima vise vrsta.Danas se vrlo siroko. prikljucne cevi za dovod komprimovanog vazduha i transportne cevi. odnosno tzv. pumpe za beton koje mogu da budu raznih tipova – klipne. pri cemu je jedna od najjednostavnijih tzv. Putem njih se beton moze transportovati po horizontali do oko 400 m i na oko 50 m po vertikali. cement. gumenih ili spiralno uvijenih metalnih cevi. Precnici cevovoda se krecu u granicama 8 – 20 cm. primenjuju tzv. mera sleganja betona treba da se krece u granicama 5 – 14 cm. pod cijim uticajem ce doci do potiskivanja svezeg betona kroz transportnu cev. a visina dizanja moze da bude i blizu 20 m. ponekad se kombinuje rad vise ovakvih pumpi da bi se omogucilo ravnomernije snabdevanje betonskom mesavinom. Pneumatske pumpe sastoje se iz suda pod pritiskom. Da bi se beton mogao transportovati pomocu pumpe za beton.5 bara. Mesta promene pravca kretanja betonske mesavine. lomovi cevi.  . plasticnih. pa se na taj nacin betonska mesavima isisava iz sabirnog kosa i preko komore za vakuumsko pumpanje ubacuje u transportnu cev. Ucinak jedne ovakve pumpe iznosi 10 – 20 m3/h. kohezivnost. Princip rada ovakvih pumpi je sledeci: sud pod pritiskom se pre pocetka rada pumpe puni betonskom mesavinom. Od svih pumpi. bezklipne (vakuum – pumpe) i pneumatske. autopumpe. Ucinak ovakvih pumpi iznosi 40 – 50 m3/h. ni u kom slucaju ne sme doci do izdvajanja vode ili pojave segregacije. Radni ucinak ovakvih pumpi iznosi i do 40 m3/h. Vakuum – pumpe. pa se tako cesto govori o pojmu pumpabilnost svezeg betona. Pumpe za beton mogu da budu stabilne i mobilne. on mora imati neka posebna svojstva. zatim se sud hermeticki zatvara.

koje ne sme biti vece od 1/3 precnika cevi Φ za cevi vece od 100 mm. Smatra se da betone krucih konzistencija pri suvom i toplom vremenu treba ugraditi najkasnije do 1 h. Pod ugradjivanjem betona podrazumeva se:     punjenje oplate. Prema nasem standardu pocetak vezivanja vecine nasih cemenata ne sme biti kraci od 60 minuta. cevi treba ocistiti sa unutrasnje strane propustanjem sundjeraste lopte odgovarajuceg precnika i ispiranjem cistom vodom sa posebnom paznjom na spojevima cevi koji moraju biti dobro ocisceni i sa spoljne i sa unutrasnje strane. u protivnom beton se mora baciti.5 m3 betona onog sastava koji ce se transportovati ali bez najkrupnije frakcije agregata. Oplata se puni ili neposrednim sipanjem betonske mesavine iz transportnog sredstva ili putem odgovarajucih levkova – vodjica za svezi beton. Pre pocetka rada pumpu treba “podmazati” tako sto ce se kroz cevi propustiti oko 0. Kod plasticnijih konzistencija to vreme moze da bude i duze ali se uvek mora utvrditi prethodnim ispitivanjima. 64. a pri vlaznom i prohladnom vremenu najkasnije do 2 h nakon zavrsetka mesanja. plastifikatora. maksimalno zrno agregata. Podrazumeva se da beton mora odgovarati postavljenim zahtevima u pogledu sastava. Treba voditi racuna da ne dodje do segregacije betona pa stoga prilikom ugradjivanja beton ne sme slobodno da pada sa visine vece od 1. . superplastifikatora). razastiranje svezeg betona. usporivaca. Takodje u svim slucajevima treba uzeti u obzir eventualnu upotrebu pojedinih dodataka betonu (ubrzivaca. konzistencije vremena proteklog od spravljanja do dopremanja do datog mesta.Ugradjivanje betona – definicija i opsta pravila za punjenje betona u oplatu. odnosno 1/4 precnika cevi Φ za cevi ispod 100 mm. Zavrsna obrada betona Ugradjivanje betona je faza tehnoloskog procesa izvodjenja betonskih radova koja sledi nakon faze transporta svezeg betona. Ukoliko se beton sipa sa vece visine treba primenjivati posebne levkove – vodjice prikazane na narednoj slici.5 m. zbijanje – kompaktiranje betonske mase i zavrsna obrada gornje povrsine izbetoniranog elementa. Ugradjivanje betona treba da se zavrsi pre pocetka vezivanja cementa. Po zavrsetku rada.

Na istoj slici takodje je dat i primer neispravnog ugradjivanja betona. osim levka – vodjice. Proces zavrsne obrade beton na red dolazi nakon zavrsetka kompaktiranja svezeg betona. Pod b/. Ako se vrsi betoniranje zidova i stubova manjih visina treba raditi na nacin prikazan na narednoj slici levo. Kao sto slika pokazuje. U slucajevima koriscenja trakastih transportera za prevoz betonske mesavine do mesta ugradjivanja treba postupiti na nacin prikazan na sledecoj slici. . pa i u takvim slucajevima sipanje betona u oplatu treba vrsiti pomocu odgovarajucih levkova kako nalaze sledeca slika. Ukoliko se radi zidovima ili stubovima vecih visina. Sastoji se u izravnjavanju odnosno zagladjivanju gornje povrsine i moze se vrsiti nekim od rucnih alata koji su prikazani na sledecoj slici. beton se ubacuje sa bocne strane. i oplatu. kroz vertikalni zljeb koji se naziva “kesom” snestenom u otvor u oplati. moze se primenjivati i ubacivanje betona na nacine koje pokazuje sledeca slika.I pri manjim visinama sipanja betona treba voditi racuna o mogucnosti segregacije. Desno je prikazan neispravan nacin ugradjivanja. bez segregacije. je dat i primer neispravnog razastiranja. Betoc ce prvo ispuniti ovu “kesu” pa nakon toga. Prilikom betoniranja horizontalnih ploca beton treba nanositi – razastirati – na nacin prikazan na sledecoj slici.

Princip rada ovih uredjaja sastoji se u tome da se u masu svezeg betona unese telo koje vibrira – pervibratorska igla. . pri cemu podatak o ovom radijusu daje proizvodjac. Najcesce se radi masinskim putem. U povrsinske vibratore ubrajaju se i tzv. Vreme rada na jednoj poziciji obicno iznosi 20 – 60 s. a orjentaciona brzina premestanja ovih vibratora iznosi 0. ova obrada se moze vrsiti i mehanickim (vibracionim) napravama – vibroravnjacama.Oprema za zbijanje betona Zbijanje. koje se jednim imenom cesto nazivaju i vibroravnjacama i najcesce se koriste za zavrsnu obradu – zagladjivanje betonskih povrsina. unutrasnje vibratore (pervibratore). primenom razlicitih postupaka vibriranja u masi betona posle cega u masi betona ostaje 1 – 3% zaostalih mehurica vazduha. kolovozne konstrukcije i drugo. Prema nacinu delovanja vibratori se dele na:     povrsinske vibratore. Naredna slika prikazuje jedan pervibrator. vibroletve. Povrsinski vibratori se koriste kod ugradjivanja betona u povrsinske elemente kao sto su podovi. Dubina dejstva ovakvih uredjaja je maksimum 25 cm. 65. odnosno kompaktiranje betona sledi nakon razastiranja betona u oplati. Radijus dejstva pervibratora se najcesce krece u granicama 25 – 75 cm. mada je korisno to i eksperimantalno proveriti.5 – 1. vibrodaske i vibrogrede. oplatne vibratore i vibrostolove. Unutrasnji (dubinski) vibratori – pervibratori imaju najsiru primenu u poredjenju sa ostalim tipovima vibratora za beton. Izgled jednog povrsinskog vibratora dat je na sledecoj slici.0 m/min.Takodje. Sloj betona koji se vibrira ne bi trebalo da bude deblji od 70 cm. ploce.

a opet i dovoljno elasticna kako bi se vibracije sa vibro – uredjaja prenele na betonsku masu. duzina vibriranja na jednoj poziciji iznosi 20 – 40 s. podovi. Vibrostolovi su takvi uredjaji kod kojih se na gornje horizontalne ploce postavljaju celokupne oplate ili kalupi. Ucinci razlicitih vrsta vibratora Izbor opreme za zbijanje betona se moze napraviti na osnovu konkretnog elementa konstrukcije koji se betonira. Pri primeni oplatnih vibratora vaznu ulogu ima i oplata koja treba da bude dovoljno cvrsta da se tokom vibriranja ne bi ostetila. sto podrazumeva njihovo premestanje. do 14 m duzine. Dejstvo oplatnih vibratora se prostire do dubine od najvise 25 cm. Unutrasnji vibrator – pervibrator moguce je primeniti u slucajevima kada je debljina sloja koji se vibrira najvise 70 cm i ova vrsta vibratora je generalno najrasprostranjenija u poredjenju sa ostalim vibratorima. mada se moze raditi i sa manjim brojem vibratora. Vreme rada ovakvog vibratora na jednom mestu iznosi 50 – 90 s. Velicina vibrostolova moze da varira od 1 x 2 m. Pri betoniranju takvih konstrukcija koristi se veci broj ovakvih vibratora rasporedjenih po spoljasnjim povrsinama. Primer izgleda vibrostola pokazuje naredna slika. Kada se radi o tankim vertikalnim zidovina. do znatno duzih.U zavisnosti od konzistencije. Ucinak povrsinskih vibratora se izracunava po obrascu: . koriste se oplatni – spoljasnji vibratori. tako da se vibracije ove ploce prenose na celokupan sistem koji sacinjavaju kalup i betonska masa u njemu. gde postoje velike proizvodne serije elemenata istog tipa. kolovozne konstrukcije i slicno najcesce koristi povrsinski vibrator. za povrsinske elementa tipa ploce. kao i njegovih dimenzija.Izbor opreme za zbijanje betona. a rastojanje izmedju susednih pozicija ne treba da je vece od 1. 66. Tako se.5Rd (Rd – radijus dejstva). Izgled oplatnog vibratora predstavljen je na narednoj slici. Koriste se u slucajevima kada zbog dimenzija elemenata i gustine armature ne postoji mogucnost primene unutrasnjih vibratora. Vibrostolovi imaju najsiru primenu u prefabrikaciji odnosno u uslovima gde postoji velika proizvodnja serije elemenata istog tipa. Primer toga je betoniranje tankih vertikalnih zidova. ili kada zbog dimenzija elementa ili gustine armature ne mozemo primeniti unutrasnje vibratore. Oplatni (spoljasnji) vibratori su vibro – uredjaji koji se pricvrscuju za oplatu. Vibrostolovi se najsire primenjuju u uslovima prefabrikacije.

tc (s) – vreme jednog ciklusa koji se sastoji od vremena rada na jednoj poziciji (20 – 40 s) i premestanja na novu poziciju (oko 10 s). razmak izmedju njih treba da bude: lmax=3*4E0I0m0f2. h0 – debljina plocaste konstrukcije.Tehnicki uslovi za oplate .U=3600F*h0t1+t2ku m3/h. f – frekvencija prinudnih oscilacija (najcesce 6000 vib.1 – 1. d (m) – debljina elementa koji se ugradjuje./min. Kada je rec o oplatnim vibratorima. U ovim izrazima je L (m) – duzina radnog dela vibratora. Rd – radijus dejstva vibratora. Ucinak dubinskih vibratora – pervibratora moze se prikazati na sledeca dva nacina: U=60*L*Rd2 m3h. 67. t1 i t2 – radni ciklus vibratora (vibriranje i premestanje) i ku – koeficijent korisnog dejstva (najcesce 0. gde je E0 – modul elasticnosti materijala oplate. amplitude velicine 0.85). m0 – masa jedinice duzine oplate.85). I0 – moment inercije preseka oplate. gde je F (m2) radna povrsina vibratora. U=2Rd2*d3600tcku m3h.5 mm). ku – koeficijent koristnog dejstva (0.

keramicki proizvodi (blokovi ispune za izradu medjuspratnih konstrukcija). impregnisani karton. Da bi se obezbedilo lako skidanje oplate i dobar izgled povrsina gotovih konstrukcija. Oplata mora da zadovoljava odredjene uslove u pogledu hermeticnosti spojeva. Delovi oplate koji trajno ostaju ugradjeni u beton ne smeju imati stetnog uticaja na beton ili armaturu. primena aluminijuma moze imati stetne posledice na beton. mera koja olaksava skidanje oplate i povecava njen rok upotrebe je i izrada bocnih strana u nagibima 10:1 do 20:1. sto znaci da ne sme doci do gubitka cementne paste. Od oplate se takodje zahteva i laka demontaza bez ostecenja betonskih povrsina. Izbor tipa oplate se vrsi u zavisnosti od:    vrste elementa odnosno konstrukcije koja se betonira. To se ostvaruje primenom ravne i glatke oplate. polietilen. sper – ploce. obradom ivica elemenata – spojeva oplate. Oplate se izradjuju od razlicitih materijala:        drvo (daske. Pored navedenog. u koje se ugradjuje sveza betonska masa i u kojima se obavlja potrebna nega betona. guma. ekspandirani polistiren). umetanja sundjerastih traka ili popunjavanja elasticnim kitovima. plasticne mase (polivinilhlorid. Spojevi opsivke pod pravim uglom trebalo bi po mogucstvu da budu obradjeni na nacin prikazan na sledecoj slici. Da bi se ovo sprecilo mogu se primeniti postupci dodatnog opsivanja. unutrasnje povrsine oplata moraju da budu ciste i prema potrebi premazane nekim zastitnim sredstvima. ploce od lesonita). . U vezi sa ovim treba obratiti paznju na sledece:   celik ne deluje stetno na beton. sa orijentacijom “od betona”. beton (prefabrikovani elementi). panel ploce. celik (limovi razlicitih debljina i profila). Ova sredstva se uglavnom primenjuju da se smanji prijanjanje oplate i betona i da se iskljuci mogucnost zadrzavanja mehurica vazduha na kontaktu beton – oplata.Oplate su pomocne konstrukcije pomocu kojih se formiraju projektovani oblici betonskih elemenata. usvojene tehnologije gradjenja i ekonomskih parametara. niti je prisutna obrnuta pojava.

Pored klasicne rezane gradje. Kako to izgleda. Primenom ovako ukrupnjenih elemenata. dejstvo vetra i drugo. mogu da se koriste i oplate sastavljene od panela vecih dimenzija koji se dobijaju spajanjem potrebnog broja dasaka ili oblikovanjem vecih komada sper – ploca. kao podupiraci oplate mogu da se koriste i celicne cevi. u prvom rede vodootporne sper – ploce. Kao sto se vidi.  ovolo brzo korodira u betonu. narocito pri izvodjenju jednostavnijih elemenata i pri izvodjenju unikatnih elemenata i kontrukcija. vertikalni i horizontalni pritisci svezeg betona. a ako se u betonu uspostavi kontakt izmedju bakra i armature. postize smanjenje vremena izrade oplate za 10 – 30%. vibracije pri kompaktiranju betona. pogotovo ako je u dodiru sa armaturom.Drvene oplate Iako u nesto manjem obimu nego ranije. doci ce do korozije celika. bakar i njegove legure mogu korodirati ako su u betonu prisutne pojedine cestice. Za izradu pojedinih konstrukcijskih elemenata kao sto su stubovi. zidovi ili ploce. Sledeca slika prikazuje primer drvene oplate za gredni armiranobetonski element. cink se moze ugradjivati u beton ali ne sme doci u dodir sa armaturom. veliku primenu pri izradi savremenih drvenih oplata imaju i industrijski proizvodi na bazi drveta. Da bi oplata bila u stanju da primi sve navedene uticaje mora da ima odgovarajucu krutost i stabilnost kao i da bude projektovana i izvedena u skladu sa vezecim propisima.Celicne oplate . 68. 69. drvene oplate se i danas siroko koriste u gradjevinarstvu. pokazuje naredna slika.  Uticaji koji mogu delovati na jednu oplatu u opstem slucaju su sledeci: udari pri punjenju oplate svezim betonom.

zidovi ili grede. Kao primere oplata (kalupa) od celika za izradu montaznih elemenata mozemo navesti oplatu za izradu pregradnog betonskog elementa i kalup za izradu montaznog stepenisnog kraka. Primer jedne takve oplate prikazuje naredna slika. Primer jedne takve oplate je na sledecoj slici. Od celika se izradjuju i tzv. Za ovakvu oplatu je karakteristicno da pri njenom skidanju nije potrebno razdvajanje pojedinih delova vec se skidanje oplate obavlja uz pomoc hidraulickih presa ili kranova. prenosne oplate i tunelske oplate). 70. pokazuje oplate jednog stuba i zida dobijene sklapanjem inventarskih delova. (2) bocne strane sa komorama za paru. Pokretne oplate .Celicne oplate se najcesce primenjuju u prefabrikaciji betonskih elemenata. U novije vreme sve cescu primenu imaju unificirane celicne oplate inventarskog tipa koje sluze za izvodjenje nekih jednostavnijih elemenata kao sto su stubovi. kada se od oplata zahteva veliki broj obrta. Osnovni elementi i izlged jednog ovakvog sistema prikazani su na sledecoj slici.Tipizirani sistemi oplata (oplate – stolovi. (3) oplatni vibratori i (4) cevcice za ispustanje pare. Naredna slika. U oba slucaja radi se od veoma komplikovanim celicnim konstrukcijama. pak. ali one i kao takve imaju opravdanje za primenu jer se radi o industrijskom nacinu proizvodnje elemenata. U okviru ove oplate prisutni su sledeci elementi: (1) donja strana. prostorne blok – oplate koje najvecu primenu imaju pri izvodjenju temelja – samaca sa stepenasto oblikovanim stopama.

0 – 2. . Jedna oplata ovog tipa. a ako je moguce i citave povrsine stanova. “Unitor”. Primenjuju se za raspone konstrukcija od 2.0 m. Sirine pojedinih sekcija variraju u granicama 2. Tunelske oplate spadaju u oplate prostornog tipa jer omogucavaju istovremeno betoniranje i zidova i medjuspratnih konstrukcija. Primenom ovakvih oplatnih sistema obezbedjuje se vrlo veliki broj upotreba. Ove oplate takodje imaju i tockove za premestanje iz jedne u drugu poziciju. “Peri” i drugi.Za izvodjenje konstrukcijskih elemenata unificiranih oblika i dimenzija mogu se primenjivati i odredjeni tipizirani sistemi oplata. Tunelske oplate se iskljucivo prave od celika. Primenjuju se za betoniranje konstrukcija izduzene forme i konstantnog profila kao sto su tuneli i kolektori. Dimenzije oplata – stolova se biraju tako da njihove platforme po mogucstvu pokriju celokupne povrsine pojedinih soba u okviru stanova. Oplate – stolovi sluze za betoniranje medjuspratnih konstrukcija tipa puna ploca. odnosno elemenata panelnog tipa razlicitih dimenzija. sastavljena je od unutrasnjih i spoljasnjih panela koji se napravljeni tako da se lako mogu odvojiti od ocvrslog betona. “Batimetal”. Pokretne oplate karakterise mogucnost pomeranja u horizontalnom pravcu po odgovarajucim kolosecima.5 m. Prenosne oplate sluze za izvodjenje betonskih zidova. Postoji vise sistema ovih oplata od kojih su najpoznatiji: “Hinebek”. “Noe”. kao sto slika pokazuje.5 do 6. Sastoje se od horizontalnih platformi i od teleskopskih potpora. cak i do 500 puta.

dimnjaci i slicno. pneumatske oplate. . Posebna prednost ovih oplata je u tome sto nema potrebe za prekrojenim oplatama i drvenim otpacima. razni elementi od sintetickih materijala koji ostaju ugradjeni u konstrukcijama i drugo. Brzina betoniranja koja se ostvaruje primenom kliznih oplata je 1 – 3 m/dan. odnosno njeno podizanje. Povezivanje kruzne oplate vrsi se steznim okovima. “Tekko” oplata je malih dimenzija i omogucava brzo izvodjenje radova. lako podesava a sve to sa milimetarskom tacnoscu. i izradjene su od vodonepropusnog recikliranog kartona. Sledeca slika pokazuje kako izgledaju neke kartonske i betonske oplate. betonske oplate od prefabrikovanih elemenata. Jedan tip ovakve oplate prikazan je na sledecoj slici. Specijalne oplate Klizna oplata se primenjuje za betoniranje visokih konstrukcija sa nepromenjivim poprecnim presecima kao sto su stubovi.Klizne oplate. U specijalne oplate mozemo svrstati i tzv. Pomeranje oplate. lake. Sastavljena je iz gotovih elemenata i upotrebljava se za betoniranje kruznih zidova. Koriste se za betoniranje kruznih stubova. U specijalne oplate mogu se svrstati oplate od kartonskih cevi. “Tekko” oplate.71. Brzo se montira. pri cemu proces tece kontinualno sve do zavrsetka konstrukcije. ostvaruje se pomocu dizalica koje mogu da budu mehanickog ili hidraulicnog tipa. Posebnu paznju treba obratitida sve dizalice rade sinhronizovano da ne bi doslo do krivljenja oplate sto bi prouzrokovalo defekte u betonu. Gumene oplate daju povrsinsku obradu fasada bez dodatnog napora i troska radne snage ili materijala. silosi. Kartonske oplate su jednostavne za rukovanje.gumene oplate. Kruzna oplata podesivog radijusa je jos jedan primer specijalne oplate. i predstavljaju najbrzu i najkvalitetniju izradu fasada i fasadnih elemenata.

Na granici izmedju svezeg betona i oplate uvek ce postojati sile athezije koje su funkcija tzv. Mogu se definsati dva slucaja. itd. a ako je ovaj ugao veci od 90°. krutost i povezanost betonske mesavine. “kvasenje” i “nekvasenje”. kaze se da tecnost ne kvasi cvrsto telo.Prijanjanje betona za oplatu i mere smanjenja prijanjanja Prijanjanje betona za oplatu predstavlja pojavu koju uslovljavaju dva osnovna faktora:   mehanicko povezivanje betona i oplate (usled hrapavosti i poroznosti oplate). pa prijanjanje zavisi u mnogome i od vremena kada se uklanja oplata.125 0. poseban znacaj imaju tzv. ravnost i poroznost povrsine oplate koja je u kontaktu sa betonom. U tom smislu narociti znacaj imaju: pokretljivost. a pri primeni oplata od nekoliko razlicitih materijala. Ispitivanja su pokazala da se pri pojavi kvasenja javljaju vece vrednosti athezije. kaze se da tecnost kvasi. odnosno celika.120 . ugla kvasenja θ u okviru granicne povrsine. Medjutim. pri starosti od jednog dana. jer svezi beton mnogo slabije kvasi povrsine plasticnih masa nego povrsine drveta. athezija (usled delovanja molekularnih sila u kontaktnom sloju. Na osnovu ovoga se moze objasniti zasto beton jace prijanja na drvenu ili celicnu oplatu nego za oplate od plasticnih masa. Vazan faktor prijanjanja je i starost betona. velicina skupljanja betona. pa se moze zakljuciti da ono zavisi od niza karakteristika kako samog betona tako i upotrebljene oplate.72. a pri pojavi nekvasenja dolazi do nizih vrednosti athezije. Materijal od koga je izradjena oplata Celik bez posebne povrsinske obrade i bez sredstva za premazivanje Celik sa sredstvom za premazivanje Nerendisana daska Rendisana daska Prijanjanje f⊥ (MPa) 0. Ako je ugao θ manji od 90°. uslovi kvasenja u kontaktnom sloju izmedju oplate i betona.047 0. Naredna tabela prikazuje frednost prijanjanja f⊥ za beton MB15. Prijanjanje je po svom karakteru istovremeno i mehanicke i fizicko – hemijske prirode.185 0.

Ako se.cvrstoca na zatezanje) pri skidanju oplate kida se i tanak sloj betona po celoj povrsini kontakta (athezija veca od kohezije) kombinacija prva dva slucaja (athezija i kohezija su priblizno jednake).125*100*10≅44 kN.. kc – koeficijent koji uzima u obzir krutost predmetnog segmenta i koji se uzima iz tabele (315. Muravljov: Osnovi teorije i tehnologije betona).05 Sila cupanja kojoj je beton izlozen pri uklanjanju – demontazi oplate je odredjena izrazom: P⊥=kc*f⊥*Aeo.02 – 0. sila cupanja po jednom kvadratnom metru ovakve oplate bila bi: P⊥=0. dovoljno velika kohezija . na primer.115 0. M. Skupljanje betona negativno utice na velicinu prijanjanja oplate jer povecava verovatnocu pojave prslina u zoni kontakta izmedju oplate i betona. gde je Aeo povrsina elementa oplate koji se uklanja.Vodootporna sper – ploca Staklom armiran poliestar i druge plasticne mase 0.35*0. radi od ravne oplate od nerendisane daske.   . Hrapavost povrsine oplate povecava njeno prijanjanje za beton jer hrapava oplata uvek ima vecu povrsinu kontakta sa betonom u poredjenju sa glatkom. Prilikom demontaze oplate moguca su tri slucaja njenog razdvajanja od betona:  oplata se od betona razdvaja na povrsini kontakta (mala athezija. str. Ova sila je znacajne velicine i mogla bi izazvati ostecenja mladog betona.

i ako se betoniranje vrsi mesavinom kod koje je sleganje reda velicine 4 – 6 cm. trake i folije od plasticnih masa. na primer o elementima tipa panela. lesonit – ploce. a u drugoj iznad stope. Kao opsivke oplata na bazi drveta mogu se primeniti i razliciti premazi. U uslovima prefabrikacije primenjuju se i narociti mehanicki uredjaji za premazivanje oplata. . kombinovani premazi. dok se u jako armiranje temelje ugradjuje plasticniji beton sa sleganjem od 3 – 6 cm. kako to pokazuje slika. Pri vecim visinama konstrukcija (preko 3 m) unosenje betona mora da bude u dve faze. gumene folije ili gumirana platna. sto znaci da se betonska mesavina moze neposredno unositi u oplatu “od gore”. Smanjenje prijanjanja vrlo efikasno se ostvaruje i odredjenim sredstvima za jednokratno premazivanje unutrasnjih povrsina oplata. nanose premazi koji su najcesce na bazi epoksi smola ili nitroemajla. betoniranje se moze izvesti na nacin prikazan na sledecoj slici. pa se zatim. pri cemu se ovo unosenje mora izvesti primenom levkaste vodjice koja je prikazana na slici. pri cemu najbolje rezultate daju premazi na bazi sintetickih smola. pod b. Ako je deo temelja iznad stope vece visine. najcesce prskanjem. pod c. Kada se radi o zastiti metalnih povrsina.Kao mere smanjenja prijanjanja oplate i betona mogu se primeniti materijali za opsivanje unutrasnjih povrsina oplata. Najcesce se koriste: tanki celicni limovi. Ta sredstva se mogu podeliti u cetiri grupe:     vodene suspenzije. Jedan takav uredjaj prikazan je na sledecoj slici. U prvoj fazi beton se unosi u stopu. pod a. one se najpre moraju ocistiti. Ako se radi o temeljnim konstrukcijama manjih visina (do cca 3 m). premazi – usporivaci vezivanja cementa. 73.Postupci betoniranja temelja (skice i specificnosti) U slabo armirane temelje ugradjuje se beton sa velicinom sleganja 1 – 3 cm. premazi za hidrofobizaciju povrsina. treba napraviti kraci prekid od 1 – 2 h izmedju betoniranja stope i gornjeg dela temelja. Koriscenje ovih uredjaja je opravdano samo ako se radi o delovima oplata jednostavnijih oblika.

Svezi beton ne treba unositi u oplatu u jednoj tacki i razastirati ga vibratorom. pod c. mogu se betonirati neposrednim ubacivanjem svezeg betona u oplatu. tzv. dok se tanji zidovi. ugradjivanje se moze realizovati i kroz specijalne otvore na bocnim stranama oplate. izvode od betona sa merom sleganja 6 – 10 cm. 75. pod b). “dzepove”. a narocito oni sa debljinama do 15 cm.Postupci betoniranja stubova i greda (skice i specificnosti) Stubovi visine do 5 m. a sa druge u sekcijama (panelima) koji odgovaraju visini lamele i koji se mogu lako namestati (slika. betoniraju se u lamelama i po visini. .Postupci betoniranja zidova (skice i specificnosti) Zidovi vecih debljina (preko 35 cm) izvode se od betona kod koga mera sleganja iznosi 4 – 6 cm. pod d). Oplate takvih zidova sa jedne strane se izradjuju u celini. a zbijanje se vrsi vibratorima koji se u oplatu unose sa njene nize strane. pri cemu ovaj postupak mora da se izvede vrlo pazljivo i uz primenu dubinskih vibratora (slika. pri cemu izmedju pojedinih lamela treba postaviti privremenu oplatu. Ovaj postupak podrazumeva da se sa betoniranjem zapocne u jednoj tacki zida (na sredini ili u jednom uglu) i da se iz ove tacke napreduje u dva pravca.74. pod a). saglasno narednoj slici. a preseka ispod 80 x 80 cm. U takvim slucajevima beton se ugradjuje “sa boka”. Tanki zidovi. a u slojevima duzine 30 – 40 cm (na slici. koja definise polozaj prekida. Betoniranje zidova izvodi se u lamelama (kampadama) duzine 10 – 12 m. nanosenjem betona u nekoliko slojeva po visini. Pri visinama zidova do cca 3 m betonska mesavina se u oplatu unosi sa gornje strane pomocu levkova – vodjica. prikazane na slici. pod e. kako to prikazuje slika. a narocito zidovi sa vecom kolicinom armatura. Ugradjivanje betona u zidove moze da se izvede i kontinualnim postupkom salglasno narednoj slici. odnosno polozaj nastavka betoniranja. Ako nije moguca primena postupka sa panelima. pri cemu ovo unosenje treba da bude u nekoliko tacaka po duzini zida. pod a.

ukoliko medjuspratnu konstrukciju nije moguce izvesti odjednom. pod d). takodje i stubovi sa gustom armaturom. rec o stubovime veceg preseka i vecih visina. betonsku mesavinu treba unositi u oplatu putem levka – vodjice. pak. uz koje se izvode i “dzepovi” (slika. vibriranje betona se moze vrsiti sa prenosnog panela prikazanog na sledecoj slici. Pri faznom izvodjenju radova. pod b). Prekid u ovakvim slucajevima treba da bude u srednjoj trecini raspona. Konstrukcije sistema proste grede se po pravilu betoniraju odjednom. postupak betoniranja se moze izvesti u dve faze. Takodje. U ovakvim slucajevima. Za ove vrste konstrukcija treba upotrebljavati betone sa sleganjem konusa od 6 do 8 cm. . beton se moze ugradjivati i kroz “dzepove” na bocnim stranama. izmedju pojedinih lamela treba postaviti privremenu oplatu koja mora biti upravna na osovinu sistema. ali ako je to iz nekih razloga nemoguce. delovima koji se poslednji betoniraju. najefikasnije se betoniraju kroz otvore u oplati. pod c). “cepovima”. treba da budu razdvojene i tzv. 76. uz upotrebu oplatnih panela koji se sukcesivno montiraju po visini (slika. takodje.Postupci betoniranja medjuspratnih konstrukcija (skice i specificnosti) Glavne grede. a narocito ako uzengije stubova pregradjuju centralni deo elementa. Medjuspratne konstukcije formirane od punih ploca i grednih nosaca moguce je betonirati ili u pravcu pruzanja glavnih (naredna slika. prekide betoniranja treba locirati saglasno principima definisanim sledecom slikom. sto je uvek moguce ako se radi o grednim elementima visine do 80 cm. pri cemu vibriranje moze da bude putem dubinskih ili oplatnih vibratora (slika. kako je to prikazano na narednoj slici. Beton treba razastirati u susret betoniranju. Pri izvodjenju konstrukcija ovog tipa beton treba sipati u nekoliko tacaka po frontu. sekundarne nosace i ploce medjuspratnih konstrukcija po pravilu treba betonirati zajedno. pod a) ili u pravcu pruzanja sekundarnih nosaca (naredna slika. a ako se radi o elementima sa dvojnim armiranjem. Vrlo visoki stubovi.Ako je. pod b). Faze.

Cilindricne ljuske raspona preko 15 m izvode . Izmedju lamela treba ostavljati “cepove” sirine 0. a u slucaju trozglobnih paran.Postupci betoniranja lukova (skice i specificnosti) Pri izvodjenju betonskih lukova i svodova treba koristiti mesavine sa sleganjem 1 – 3 cm da bi se smanjile stetne posledice skupljanja i “sedanja” betona. pod d). 78. Oslonacki delovi dubokih lukova betoniraju se u potpuno zatvorenoj oplati pri cemu se beton unosi kroz gornji otvoreni deo oplate.Postupci betoniranja cilindricnih ljuski i kupola (skice i specificnosti) Cilindricne ljuske vece duzine betoniraju se u lamelama duzine 5 – 10 m izmedju kojih se formiraju prekidi betoniranja pri cemu je obavezna primena privremenih oplata koje se postavljaju upravno na poprecni presek. “Cepovi” se betoniraju 6 – 8 dana po zavrsetku betoniranja lamela. Lukovi raspona preko 20 m betoniraju se u lamelama. odnosno lamele (kod trozglobnog luka) u zoni temena.0 m pri cemu unutar jedne lamele betoniranje mora biti izvedeno bez prekida. Nakon ovoga beton treba ugradjivati u preostale lamele simetricno i ravnomerno od oslonaca ka temenu (na slici. kroz specijalne otvore na bocnim povrsinama ili kroz otvore na povrsini ekstradosa (slika. a nakon toga lamelu (kod dvozglobnog i ukljestenog luka). Plitke dvozglobe i ukljestene lukove sa rasponima do 20 m treba betonirati sa dve strane – od oslonaca ka temenu (naredna slika. pod b). pod a). pri cemu kompaktiranje betona moze da se izvede primenom povrsinskih ili dubinskih vibratora (naredna slika. U slucajevima dvozglobnih i ukljestenih lukova broj lamela treba da bude neparan. pod a). Na isti nacin se betoniraju i trozglobni lukovi (naredna slika. Pri rasponima ljuski do 15 m i pri debljinama do 20 cm betoniranje se moze izvrsiti nanosenjem svezeg betona od oslonaca prema temenu. 77. pod c). Prvo treba izvesti oslonacke lamele. i to betonom krute konzistencije sa merom sleganja 0 – 1 cm.8 – 1.Ovaj panel je neizbezan u slucajevima kada se transport betona do mesta ugradjivanja vrsi japanerima.

Upravno na radne spojnice treba izvesti i sistem tzv. Ove spojnice se izvode pomocu metalnih ili drvenih traka sirine 80 – 100 mm. pri cemu se . pod b). Podloge i obicni podovi se izvode tako sto se povrsine dele na trake sirine 3 – 4 m. izvodjenje u oslonackim zonama zahteva primenu dvostranih oplata koje se mogu pomerati saglasno napredovanju betoniranja od oslonaca ka temelju (naredna slika. Manje sferne ljuske. Obavezni su “cepovi” izmedju kampada. a debljine 4 – 10 mm. 79.Postupci betoniranja ploca na podlozi (skice i specificnosti) Podloge od betona. kasnije se ispunjava cementnim malterom ili bitumenskom masom. Ako se radi o ljuskama sa vecim odnosom strele prema rasponu. podovi. koje se utiskuju do cca jedne trecine debljine izvibriranog betona. pod a). platforme i slicne kostrukcije izvode se primenom betona krutih konzistencija sa merom sleganja 0 – 2 cm.se u kampadama ciji broj treba da bude neparan. kako to pokazuje naredna slika. Vece kupole se izvode prema slici. Konstrukcije velikih povrsina koje se izvode na tlu mogu se betonirati i u poljima maksimalnih dimenzija 7 x 7 m. pri cemu se na mestima oplata – dasaka koje ogranicavaju ove trake formiraju radne spojnice. Kompaktiranje betona u ovakvim slucajevima izvodi se ili povrsinskim vibratorima (za debljine do 25 cm) ili dubinskim vibratorima. ako se radi o konstrukcijama vecih debljina. Betoniranje treba da tece po duzinama ovih traka na preskok. ostavljaju u njemu 20 – 40 minuta a nakon toga pazljivo vade. a sirine “cepova” treba da budu najmanje jednake debljinama ljuski. bez radnih spojnica (naredna slika. pri cemu se skoro uvek primenjuje dvostrana oplata. pod b. skupljanja betona i sleganja konstrukcije. Ove spojnice se dobijaju prekidom betoniranja i njegovim nastavljanjem posle 2 – 3 dana. odnosno kupole. Betoniranje se izvodi u sahovskom poretku. Zljeb koji se na ovaj nacin obrazuje. prividnih spojnica cija je funkcija da smanje stetne efekte temperaturnih promena. izvode se neprekidnim betoniranjem u dva do tri prstena po visini.

njihovo izvodjenje se moze ostvariti betoniranjem po lamelama izmedju kojih se ostavljaju “cepovi” sirine do 1. radne razdelnice (razlozi. prikazana su na sledecoj slici (oznaka R – R). pa zato na mestima gde je prisutna potencijalna opasnost od ove pojave treba predvideti prekide betoniranja. oblikovanje) Kontinualno betoniranje obezbedjuje najbolji kvalitet konstrukcija ali vrlo cesto betoniranja se moraju izvoditi sa odredjenim prekidima. prakticno bez ikakvog prekida. Ako je debljina ploce velika. Razdelnice uvek predstavljaju osetljiva mesta u konstrukciji. iz razloga smanjivanja stetnih posledica skupljanja betona ili iz nekih nepredvidjenih razloga. Medjutim. 80. moglo bi da dodje do cepanja svezeg ili nedovoljno ocvrslog betona usled naknadnog sleganja zbijenog betona. rezervoara i slicno. izmedju ovih slojeva postoji izvesna razdelnica. odnoso radne razdelnice. U slucajevima kada se betoniranje mora prekinuti iz nepredvidjenih razloga. spojnice ne dolaze u obzir. lokacije. Ukoliko se ne bi nacinio prekid betoniranja. nanosi sledeci sloj. kod konstrukcija tipa bazena. “sedanja” betona. ali ako se pri vibriranju gornjeg sloja izvrsi i ponovno vibriranje donjeg sloja. nece biti stetnih posledica na kvalitet betona. Princip ovog nacina izvodjenja je u tome da se betoniranje pocne iz sredine ploce – od krace ose simetrije .5 m. preko 50 cm. U momentu nanosenja novog betona. Mesta moguceg “sedanja” betona na kojima treba naciniti prekide betoniranja u trajanju od oko 2 h (na temperaturi od 20°C).i nastavlja istovremeno levo i desno prema krajevima. Pri nastavljanju betoniranja moraju se preduzeti mere da se obezbedi kontinuitet betona u okviru spojeva. Kada se radi o razlozima tehnoloske prirode. izvode se radne razdelnice. Pri betoniranju pojedinih elemenata moze doci do pojave tzv. pa se tada preduzimaju mere da se na mestima nastavka obezbedi vodonepropustljivost. . tu se obrajaju slucajevi kada se beton ugradjuje u horizontalnim slojevima i kada se iznad jednog sloja.Prekidi betoniranja. Ovi prekidi se uglavnom javljaju iz tehnoloskih razloga. Za obezbedjivanje vodonepropustljivosti koristi se i kontinualno betoniranje.izmedju pojedinih polja formiraju ili radne razdelnice ili prave dilatacione spojnice.

. Za formiranje razdelnica u plocama mogu se koristiti obicne daske i sper ploce. “cepovi” se mogu izvoditi od betona koji obezbedjuje brzi prirast cvrstoce u toku vremena. pod d. Kada su prisutni “cepovi” treba samo napomenuti da se oni betoniraju istim betonom koji se koristi za ostale delove konstrukcije. Vertikalne razdelnice u zidovima se izradjuju prema detaljima b i c sa slike a ponekad se primenjuje i zaptivna traka prikazana na slici. ako je u okviru “cepa” prisutna veca kolicina armature. Ako je rec o horizontalnim razdelnicama. njenih dimenzija i prisutne armature. lukova.Radne razdelnice treba predvideti i na spojevima greda i ploca u slucajevima kada se radi o gredama vecih visina (preko 80 cm). betoniranje treba zapoceti slojem “masnijeg” betona debljine 2 – 5 cm. Takvi su slucajevi pri betoniranju greda. pak. pod a). Ako se. Ova veza se takodje moze poboljsati primenom narocitih premaznih sredstava na bazi sintetickih smola. ili daske sa ispustima (naredna slika. mada ponekad u obzir dolaza i drugaciji betoni. I u ovakvim slucajevima betoniranje treba nastaviti nakod 2 h od zavrstetka ugradjivanja betona u gredni element. . Nastavci betoniranja Neposredno pre pocetka ugradjivanja novog betona povrsinu radne razdelnice treba ocistiti od prasine strujom vazduha pod pritiskom. podova i sl. Takodje. a zatim dobro navlaziti vodom. (naredna slika). Npr.Vrste razdelnica. ako se zeli dobiti na brzini gradjenja. Radne razdelnice se razlikuju po kvalitetu od ostalog betona i predstavljaju slaba mesta u konstrukciji pa ih zato treba postaviti na mestima najmanjih statickih uticaja – upravno na pravac glavnih napona. nastavak betoniranja treba da usledi posle 3 – 7 dana. radi o vertikalnim ili kosim povrsinama. ploca. platformi. Konstruktivno oblikovanje radnih razdelnica zavisi od tipa konstrukcije. preporucljivo je da se veza stari – novi beton uspostavi putem sloja cementnog maltera. Kada je svrha betoniranja da se smanje stetne posledice skupljanja betona. 81. moze se primeniti beton sa sitnijim agregatom. ljuski.

prekrivanjem mokrim jutanim krpama. Ovaj film se sa povrsine betona lako skida. visokih i niskih temperatura. pri cemu ona mora da traje najmanje 7 dana. Ako se sadrzaj vode u betonu snizi ispod kolicine neophodne za hidrataciju cementa. Cilj ovih mera je da beton ne izgubi vodu neophodnu za odvijanje procesa hidratacije cementa. asurama. Sa negom betona u normalnim uslovima mora se poceti vrlo rano. hartijom. 83. vibracija koje mogu poremetiti unutrasnju strukturu betona.82. “pregoreli” beton. brze izmene toplote izmedju betona i vazduha. doci ce do pojave pukotina i prslina. Beton u toku nege mora biti zasticen od:      prebrzog isusivanja. vec posle 3 – 6 sati nakon ugradjivanja. Beton se u vlaznom stanju moze odrzavati polivanjem vodom.Demontaza oplate . Za negu betona ne sme se koristiti morska voda. s tim sto postoje i takve formulacije koje uopste ne treba skidati. Nega se sastoji u sprecavanju isparavanja vode iz betona i u polivanju ugradjenog betona vodom. To su najcesce tecnosti koje se nanose 30 minuta do 3 casa nakon zavrsne obrade betona.Nega betona Nega ugradjenog betona predstavlja znacajnu fazu u sklopu tehnoloskog procesa izrade betonskih konstrukcija. Danas se cesto koriste specijalna sredstva za premazivanje ili prskanje putem kojih se na povrsini betona obrazuje tanak vodonepropustljiv film koji sprecava brzo susenje betona. padavina i tekuce vode. a uklanjanje se vrsi najcesce nakon dve nedelje. Ponekad to znaci da se nega mora nastaviti i nakon skidanja oplate. odnosno ne manje od vremena potrebnog da beton postigne 60% predvidjene marke betona. plasticnim folijama i drugim sredstvima koja su u stanju da sprece naglo isparivanje vode iz betona. dobice se tzv. kao i da se sprece stetne posledice skupljanja betona u vremenu kada beton jos uvek nije u stanju da podnese veca naprezanja. Duzina nege zavisi od vise faktora. a ako se tokom vezivanja i ocvrscavanja cementa ne nadoknadjuje voda koja isparava sa povrsine betona.

a znacajan uticaj imaju tehnicko – tehnoloski i ekonomski faktori. hemijske i fizicke metode. . Ako. Ovo u nacelu vazi i za oplate – kalupe koji se primenjuju i u prefabrikaciji. Izbor metode zavisi od konkretnih okolnosti. kao i pri uklanjanju vertikalnih delova oplata greda. kao i u projektu betona. Vreme oslobadjanja od oplata za pojedine konstrukcije uvek treba da bude definisano u projektu konstrukcije. Pod tehnoloske metode ubrajaju se:  upotreba odgovarajuce vrste i klase cementa. mogu se koristiti razlicite metode za ubrzano ocvrscavanje. Oni moraju biti tako konstruisani da se njihovim “otvaranjem” omoguci lako vadjenje izbetoniranih elemenata. ljuski i drugih tankozidnih konstrukcija. projektom konstrukcije nije drugacije odredjeno. kao i oplate ostalih konstrukcija vecih raspona. Generalno posmatrano postoje tri osnovne grupe ovih metoda: tehnoloske. BAB87 propisuje da se oplata moze skinuti kada se ispune sledeci uslovi u pogledu dostignute cvrstoce betona:  30% propisane marke betona pri skidanju oplata stubova. potrebni odgovori se mogu dobiti i koriscenjem nekih nedestruktivnih metoda ispitivanja cvrstoce betona pri pritisku. medjutim.Oplata se skida po fazama. cvrstoca betona mora odgovarati uslovima za marku betona propisanu projektom. bez potresa i udara. U slucajevima kada u kratkom roku treba ostvariti visoke pocetne cvrstoce betona. i ono u opstem slucaju zavisi od konkretnog konstrukcijskog resenja. Samo na ovaj nacin mogu se dobiti merodavni podaci znacajni za donosenje odluke o uklanjanju oplate. u vreme kada se ostvari dovoljna cvrstoca betona. zidova i temelja. 70% propisane marke betona pri uklanjanju oplata ploca i donjih delova oplata greda. Takodje. a nominalne cvrstoce betona se dobijaju pri starosti betona od 28 dana. Posebno pazljivo treba skidati oplate lukova.Tehnoloske i hemijske metode ubrzanog ocvrscavanja betona Ocvrscavanje betona u normalnim uslovima je relativno dugotrajan proces. Postupci i faze uklanjanja oplate moraju da budu primereni tipu konstrukcije.  Ako je betonska konstrukcija za vreme skidanja oplate opterecena. svodova. Navedeni uslovi pretpostavljaju izradu posebnih kontrolnih uzoraka koji ce biti tretirani na isti nacin kao beton koji se ugradjuje u konstrukciju i na kojim ce se u odredjenim rokovima sprovoditi ispitivanje cvrstoce pri pritisku. 84.

odnosno nakon prvog vibriranja. presovanjem i dr.5 N ili R) i specijalni cementi. mogu povecati za 15 do 20%. Sami efekti revibriranja zavise od niza faktora: vrste cementa. Revibriranjem se dobijaju povecane pocetne cvrstoce zbog povecanja gustine odnosno zapreminske mase betona i zbog zatvaranja finih prslina nastalih usled plasticnog skupljanja betona. primenom dodataka za redukciju vode. Zaparivanje betona Pod normalnim uslovima – na temperaturi od oko 20°C i pri relativnoj vlaznosti vazduha od oko 70%.5 R i 52. Revibriranje se moze izvesti i 2 – 3 puta u okviru odredjenog optimalno povoljnog vremenskog intervala.Upotrebljavaju se cementi CEM I i CEM II visih klasa (42.5 – 3 h nakon prvog vibriranja. konzistencije betona. a 70 – 80% nominalnih cvrstoca se ostvaruje u toku 7 – 14 dana u zavisnosti od vrste cementa i vodocementnog faktora. i pri uobicajenim postupcima nege. nominalne cvrstoce betona se ostvaruju nakog 28 dana. revibrirani beton posle 14 dana ima 40% vecu cvrstocu pri pritisku i za 25% vecu cvrstocu na zatezanje.Fizicke metode ubrzanog ocvrscavanja. Pod hemijskim metodama ubrzavanja porasta cvrstoce betona podrazumeva se upotreba dodataka tipa akceleratora o kojima je vec bilo govora u 9 – om pitanju. pa se dobijaju i vece pocetne cvrstoce betona. do 7 dana starosti. i treba da traje krace od prvog vibriranja. trajanja revibriranja. Medjutim ocvrscavanje betona se moze ubrzati primenom povisenih temperatura pri cemu se proces . centrifugiranjem. Primera radi. Pocetak i trajanje revibriranja treba pazljivo odrediti da ne bi doslo do mogucih destrukcija u formiranom cementnom kamenu. Sa revibriranjem se pocinje 1. Nizi vodocementni faktori uslovljavaju brze odvijanje procesa hidratacije cementa. Revibriranjem se pocetne cvrstoce betona. duzine intervala izmedju faza revibriranja i drugog.  revibriranje betona Revibriranje betona je ponovno vibriranje betona nekoliko casova nakon zavrsetka ugradjivanja.  upotreba nizih vodocementnih faktora. npr. Posebno je znacajna konzistencija betona jer se pokazalo da je revibriranje efikasnije kod tecnijih betona. 85. aluminatni cement. Podrazumeva primenu vecih kolicina cementa pri nepromenjenom sadrzaju vode.) – na ovaj nacin vodocementni faktor se moze smanjiti za 20 – 30%. Ispitivanja su pokazala da se najpovoljniji rezultati dobijaju kada se revibriranje izvodi 2 – 3 h od zavrsetka prvog vibriranja. Smanjenje vodocementnog faktora se moze ostvariti na vise nacina: primenom betona kruce konzistencije. izvlacenjem vode iz ugradjenog betona (vakuumiranjem. najbolje ½ ili 1/3 trajanja prvog vibriranja.

pak. odnosno postupci hidrotermalne obrade betona. Rezim zaparivanja se tako podesava da se moze obaviti u toku jedne radne smene. rezimi zaparivanja. Zaparivanje predstavlja osnovni a ujedno je i najcesci postupak hidrotermalne obrade betona. primenjuje relativno primitivan postupak u okviru koga se elementi pokrivaju odredjenim prekrivacima koji sprecavaju gubitak pare (cirade. konzistencije svezeg betona. a trajanje ovakve termicke obrade iznosi 8 – 12 h. Beton se u okviru ovog postupka izlaze delovanju pare zagrejane do temperature 60 95°C. autoklaviranje. drvene ili metalne haube i slicno). Kao najefikasniji postupci za ubrzano ocvrscavanje betona. vodonepropustljivost i otpornost na dejstvo mraza zaparivanih betona je manja nego odgovarajucih nezaparivanih betona. primenjuju se postupci termicke obrade. uopste ne treba podvrgavati ovom postupku. Po zavrsetku procesa zaparivanja. Efekti zaparivanja zavise od: vrste cementa (izuzetne rezultate pokazuju portland cementi za dodatkom zgure). . ili se. Ovi postupci se mogu sprovoditi ili pri normalnim atmosferskim pritiscima i temperaturama do 100°C ili pri povisenim pritiscima (8 – 12 bara) i temperaturama preko 100°C. Potrosnja zagrejane vodene pare po 1 m3 betona zavisi od primenjenog postupka i krece se od 225 kg/m 3 kod primene tunela za zaparivanje do 660 kg/m3 kod pokrivanja ciradom. elementi se vade iz kalupa i nastavljaju da ocvrscavaju na otvorenom prostoru. Rezim zaparivanja u najvecoj meri zavisi od vrste cementa. vec se to obavlja preko metalne pregrade koja istovremeno predstavlja i kalup elementa. Medjutim. koji predstavljaju zavisnost izmedju vremena i temperature. vremena odlezavanja. Ovaj postupak podrazumeva primenu tzv. zagrevanje infracrvenim zracima i elektricnom strujom) Kontaktno zagrevanje predstavlja vid termicke obrade betona pri kome element nije neposredno izlozen delovanju zagrejane vodene pare. pri cemu ovo izlaganje ne sme da bude naglo. 86. odnosno u normalnim uslovima. a sprovodi se u specijalnim tunelima ili komorama.ocvrscavanja mora odvijati i u dovoljno vlaznoj sredini kako bi se sprecilo izsparavanje vode iz betona. ali se oni svaki put moraju eksperimentalno proveriti. kontaktnih kaseta. Mogu se primeniti tzv. mora se izvrsiti izvesno “odlezavanje” betona u trajanju 1 – 4 h na temperaturi od oko 20°C. Osim ako se ne primenjuje veoma ubrzan proces zaparivanja. Ostale metode (kontaktno zagrevanje. Posledica procesa zaparivanja je manje skupljanje betona nego kod betona koji nisu izlagani ovom tretmanu. trajanja izotermickog procesa i temperature izotermickog procesa. Odvija se pri normalnim atmosferskim pritiskom. pa zato betone koji ce biti izlozeni dejstvu mraza i soli ili ce se eksploatisati u agresivnim sredinama.Fizicke metode ubrzanog ocvrscavanja.

Trajanje celog procesa zavisi od maksimalnog pritiska u autoklavu – povecanjem pritiska smanjuje se trajanje procesa. ne primenjuje se narocito siroko zbog svojih velikih proizvodnih troskova. i naknadnog dodavanja agregata.Vodena para u pojedinim fazama procesa moze biti zagrejana i do blizu 100°C. Temperatura vodene pare u autoklavima obicno iznosi 180°C a pritisak najcesce oko 10 bara. vec nakon 2h dobija se beton cvrstoce od oko 40MPa). izotermicki proces i smanjenje pritiska i temperature. pri pritisku od 10 bara i temperaturi pare od 180°C. Vibroaktivacija cemena je postupak vibriranja gustog cementnog testa u trajanju od 5 – 10 minuta sa frekvencijama preko 100 Hz. Iako je ovo veoma efikasan postupak (primera radi. Zagrevanje elektricnom strujom ostvaruje se ili propustanjem struje kroz sipke armature ili kroz posebne elektrode koje su ugradjuju u element. mada redje. Zagrevanje infracrvenim zracima podrazumeva direktno izlaganje povrsina betona specijalnim grejalicama. Ovaj postupak se primenjuje vrlo retko zbog velikog utroska energije. . U ovakvim slucajevima. ali se kao orjentaciono vreme moze uzeti da ceo proces traje 9 – 12h. 87. koriste se i specijalne lampe koje emituju infracrvene zrake. Aktivacija cementa podrazumeva dopunsko finije mlevenje cementa koje povecava specificnu povrsinu sa uobicajenih 3000 cm2/g na 4000 – 4500 cm2/g. Autoklavna obrada obuhvata 3 faze: povecanje pritiska i temperature. Kontaktno zagrevanje u vertikalnim kasetama je veoma ekonomican postupak. Ova tehnologija podrazumeva upotrebu specijalnih celicnih komora – autoklava – koji su sa spoljne strane oblozeni slojem termoizolacionog materijala radi smanjenja gubitka toplote.Izvodjenje betonskih radova na niskim temperaturama Pri izvodjenju betoniranja na niskim temperaturama preduzimaju se sledece mere:   koriste se cementi visih klasa i cementi sa manjim dodatkom zgure. Ovom postupku se najcesce izlazu betoni sa dodatkom kvarcnog brasna ili elektrofilterskog pepela. a utrosak pare je relatinvno mali – od 150 do 200 kg/m3 betona. izbegavaju se cementi sa dodatkom pucolana. Autoklaviranje predstavlja termicku obradu betona koja se sprovodi u uslovima povisenog pritiska i na temperaturama vecim od 100°C.

radi o nizim temperaturama. pak. temperatura svezeg betona u fazi spravljanja treba da bude nesto visa. Ako se. Kada temperatura sredine nije niza od -1°C. Da bi se dobila odredjena temperatura svezeg betona. Da bi se temperatura svezeg betona povecala za 1°C. Da bi beton bio obezbedjen od stetnih posledica niskih temperatura. voda 100°C.    upotrebljavaju se vece kolicine cementa. koriste se nizi vodocementni faktori (uz upotrebu plastifikatora). osim sto doprinosi snizavanju tacke smrzavanja. pri cemu najvecu primenu imaju sistemi koji vrse zagrevanje putem vodene pare. Takodje. na odredjeni nacin smanjuje destruktivne pojave prisutne pri smrzavanju relativno mladog betona. u opstem slucaju mora se primeniti postupak zagrevanja komponenata betona. upotrebljavaju se akceleratori koriste se antifrizi. vodu za 3. Kao sto se vidi. potrebno je zagrejati komponente:    agregat za 1. cement 50°C. pocetna temperatura betona moze se skoro uvek postici zagrevanjem vode do temperatura od oko 40 . Pri ovome se mora voditi racuna da maksimalne temperature komponenata ne budu iznad sledecih vrednosti:    agregat 65°C. uvek treba paziti da temperatura ugradjenog betona ne predje granicu od 65°C. Iako je postupak zagrevanja agregata jedan od najrasprostranjenijih.5°C. S tim u vezi. jer ce u toku transporta doci do odrenjenog snizavanja temperature. Ovde se napominje da antifrize ne treba primenjivati u betonima koji ce tokom eksploatacije biti izlozeni temperaturama preko 60°C.5°C. mora zadovoljiti odredjene minimalne temperature na mestu ugradjivanja. Dva tipicna primera ovakvog nacina zagrevanja agregata su: zagrevanje agregata u operativnim bunkerima i zagrevanje agregata u radijalnim boksovima. Koriscenje antifriza. cementa za 10°C. on ipak nije najpovoljniji zbog neravnomernog povecanja vlaznosti agregata sto stvara velike teskoce pri odredjivanju potrebne kolicine vode za . najveci efekat se dobija zagrevanjem agregata.70°C. treba ici i na zagrevanje agregata.

88. Transport svezeg beton mora biti dobro organizovan da bi toplotni gubici bili sto manji.spravljanje betona. izradom oplata sa dodatnim izolacionim svojstvima. ne treba vrsiti mesanje tokom transporta. modulom povrsine M p koji je odredjen izrazom Mp=FV. u mesalicu se najpre dozira agregat. zatim topla voda i na kraju cement.Primena “termos metode” pri izvodjenju betonskih radova na niskim temperaturama Sustine termos – metode je da betonska mesavina pocetne temperature 25 – 45°C bude ugradjena u termicki izolovanu oplatu i da se tokom ocvrscavanja betona koristi kako uneta toplota. Ovde jos treba napomenuti da upotreba smrznutog agregata nije dozvoljena. Ovaj postupak je narocito pogodan pri gradjenju masivnih konstrukcija – konstrukcija koje karakterisu male povrsine kontakta sa spoljasnjom sredinom. sto se moze ostvariti na vise nacina:      prekrivanjem otvorenih povrsina betona. . Stepen masivnosti konstrukcija se definise tzv. direktnim zagrevanjem elemenata. Sto se tice redosleda doziranja komponenata. Nakon ugradjivanja betona treba preduzeti odgovarajuce mere da ne dodje do hladjenja betona. betoniranjem u zatvorenom prostoru i drugo. Da bi se sprecilo hladjenje betona u slucajevima transporta automikserom. ali tek kada se voda dovoljno ohladi. Vrlo je vazno spreciti prvo smrzavanje betona pre nego sto on dostigne najmanje 50% projektovane marke betona. izradom nadstresnica. jer se ne sme dozvoliti da cement dodje u kontakt sa vodom cija je temperatura iznad 30 °C. tako i toplota koja se oslobadja odvijanjem hemijskih reakcija u sklopu hidratacije cementa. pa se tako mogu koristiti odredjena termicki izolovana transportna sredstva ili transportna sredstva sa sistemima za grejanje.

. a V je zapremina konstrukcije u m3.sv – zapreminska masa svezeg ugradjenog betona u kg/m3. moze se postaviti relacija: th*MpTbs-Tvα=γb. Termos – metoda narocito dobre rezultate daje kod konstrukcija kod kojih je Mp≤6.svSbTbu+mcQcthRop. a za izvesno vreme hladjenja th.temperatura vazduha (u °C). Tv . da ima stalno pozitivnu temperaturu. α . Tbu . dakle. iz koje se dobija da je: th=γb. Kod stubova i greda modul povrsine se izracunava kao odnos obim i povrsine poprecnog preseka.popravni koeficijent kojim se izrazava uticaj vetra na rezim hladjenja betona. a njegova cvrstoca da dostigne izvesnu unapred utvrdjenu vrednost.srednja temperatura betona (u °C) – za vreme hladjenja. Primena ove metode se zasniva na stavu da ukupna kolicina toplote u betonu treba da bude jednaka gubicima toplote koju ce konstrukcija imati pri svome hladenju do 0°C. Uzimajuci ove uslove u oblik. U navedenom izrazu figurisu sledece velicine: th .gde je F ukupna povrsina konstrukcije u m2 preko koje se vrsi hladjenje. Mp .6MpTbs-Tv*Ropα. γb.pocetna temperatura betona (u °C) – temperatura na mestu ugradjivanja.specificna toplota betona u kJ/kg°C.vreme hladjenja betona do temperature 0°C. Tbs . Sb .modul povrsine u m-1.svSbTbu+mcQcth3. Tokom ovog vremena beton treba.

Za tacne vrednosti ove temperature moze se primeniti izraz: Tbs=TbuK1+K2Mp+K3Tbu. K2 = 0. izraz se konacno moze napisatu u obliku th=2520Tbu+mcQcth3.masa cementa u kg/m3.81 i K3 =0.ukupni otpor prolaza toplote za oplatu (m2°C/W).05+i=1nhiλi Wm2*°C gde je n broj slojeva termoizolacionog sistema kojim se beton stiti od hladnoce. Uz odredjeno sredjivanje. Srednja temperatura betona za vreme hladjenja orijentaciono se moze odrediti u zavisnosti od modula povrsine na sledeci nacin:   za Mp≤8 Tbs=Tbu2. . a λi koeficijent toplotne provodljivosti istog sloja u W/m*°C.toplota hidratacije upotrebljenog cementa (kJ/kg) koja odgovara vremenu th. hi je debljina nekog sloja u m. Parametar k predstavlja koeficijent prolaza toplote i odredjuje se formulom k=10.006. Qcth .6kMpTbs-Tv.03. za Mp>8 Tbs=Tbu3.mc . gde empirijski koeficijenti imaju sledece vrednosti K1 = 1. uzimajuci za vrednost α≈1. Rop .

brzo isparavanje vode preko otvorenih povrsina. cime se moze dobiti voda temperature od oko . treba obezbediti dovoljno niske temperature pojedinih komponenata sto se bez vecih problema u velikoj meri moze ostvariti:     lagerovanjem vode za spravljanje betona u cisternama ukopanim u zemlju. Da bi se dobila niska pocetna temperatura betonske mesavine. izvodjenjem termicke zastite silosa za cement ili bar bojenjem silosa u belu boju. povecanje hidratacionog i hidraulickog skupljanja. Imajuci u vidu izlozeno. u uslovima betoniranja na visokim temperaturama najpre treba povesti racuna o sastavu betona. odnosno najvise 20°C ako se radi o masivnim betonskim konstrukcijama. To podrazumeva upotrebe nesto vece kolicine vode. Ukoliko se navedene mere hladjenja komponenata pokazu nedovoljnim. eventualnim kvasenjem krupnih frakcija agregata primenom uredjaja za rasprsivanje vode. brzu promenu konzistencije. smanjenje nominalne cvrstoce i trajnosti betona. moraju se preduzeti odredjene mera za snizavenje temperature svezeg betona. U obzir takodje dolazi i upotreba aditiva retardera ili superplastifikatora sa produzenim dejstvom. zastitom agregata od direktnog delovanja sunca putem lakih nadstresnica. Posto temperatura betona ne sme da predje granicu od 65°C.89. najpovoljnije ici na intenzivnije hladjenje vode u kulerima. pojam povisenih temperatura sredine u tehnologiji betona implicira jos dva nepovoljna faktora: nisku relativnu vlaznost i povecanu brzinu vetra. Navedeni cinioci uslovljavaju sledece:        potrebu za vecom kolicinom vode u betonu. treba primeniti odredjene dodatne mere. potrebu za preduzimanjem niza preventivnih mera. nastanak prslina i pukotina na povrsini betona kao posledia plasticnog skupljanja. kako pokazuje praksa. cemente nizih klasa i cemente sa oznakom N.Izvodjenje betonskih radova na visokim temperaturama Osim temperatura preko 30°C. Smatra se da temperatura sveze betonske mesavine na mestu ugradjivanja u opstem slucaju treba da iznosi najvise 30°C. kao i manje doze cementa. pri cemu je.

i izvodjac betonskih . Ako se trensportovanje vrsi automiskerima. Sva oprema za transport treba da bude svetle boje. U uslovima povisenih temperatura. Za beton kategorije B. Voda koja se koristi za negu betona ne sme biti mnogo hladnija od betona da ne bi doslo do pojave prslina ili pukotina na povrsinama betona. a tokom prvih nekoliko casova od ugradjivanja treba obezbediti povremeno hladjenje oplate sa spoljnje strane vodom. Nega betona se ne sme prekinuti naglo. Povrsine betona treba prekriti materijalima koji dugo drze vlagu i drzati ih u vlaznom stanju najmanje 7 dana. kontrolu proizvodnje vrse: proizvodjac betona – do vremena predaje betona izvodjacu radova. Ako su dnevne temperature suvise visoke. dok kontrola proizvodnje betona nije obavezna i nju zamenjuje kontrola najmanje kolicine cementa sto se sprovodi metodom propisanom nasim standardom – Odredjivanje sastava svezeg betona metodom ispiranja. transport betona. vec prekid treba da bude postepen u toku poslednja 2 – 3 dana negovanja.6°C.Kontrola kvaliteta betona – opsti stavovi Kontrola kvaliteta betona je podeljena na dva dela: kontrola kvaliteta proizvodnje i kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije. i proizvodjac betona i izvodjac betonskih radova. prednost imaju automikseri manjeg kapaciteta.II obavezna je kontrola proizvodnje betona i kontrola saglasnosti sa uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja. 90. Najmanje 30 minuta pre pocetka ugradjivanja treba ohladiti oplatu i armaturu polivanjem vodom. betoniranje treba organizovati tako da se izvede u kasnim poslepodnevnim satima ili nocu. sto se posebno odnosi na elemente sa velikim horizontalnim povrsinama kao sto su ploce. Za beton kategorije B. Povoljni efekti se ostvaruju i ubacivanjem drobljenog leda u cisterne za vodu ili u mesalice za beton. Drugim recima. svaki u svom domenu. Kontrola proizvodnje betona obuhvata sve faze – od spravljanja mesavine do nege ugradjenog betona – pri cemu ovu kontrolu vrse. odnosno trajanje transporta betona treba svesti na najmanju mogucu meru. pri cemu treba omoguciti da ova voda kroz odgovarajuce otvore brzo istekne iz oplate. Sa negom betona treba poceti prakticno odmah po zavrsetku kompaktiranja i obrade gornjih povrsina. Nega treba da obezbedi dovoljno vode za hidrataciju i za hladjenje betona u oplati. Pri transportovanju automikserima. Mesto ugradjivanja betona mora biti zasticeno od sunca i vetra. a najbolje bela. ne treba vrsiti mesanje betona u toku transporta jer dolazi do mesanja mase sa toplim vazduhom.I obavezna je kontrola saglasnosti sa uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja.

Broj uzoraka. Takodje. ili samo elemente u sklopu jedne etaze. od uslova pripremanja i ugradjivanja betona i od predvidjenog trajanja betoniranja. Pri ovome moraju postojati odredjeni kriterijumi na bazi kojih se odredjena partija prima ili odbija. Ovakav nacin kontrole kvaliteta ugradjenog betona podrazumeva da u svakoj partiji postoji tacno utvrdjen broj uzoraka. a vazno je pri odredjivanju broja uzoraka i velicine partije voditi racuna da se ispitivanjem obezbedi dobijanje sto realnije ocene sigurnosti konstrukcije. pod uslovom da se radi o betonu iste klase. ovo vazi u slucaju kada su proizvodjac i izvodjac razliciti subjekti. U jednoj partiji ne treba da bude kolicina betona veca od one koja moze biti ugradjena u roku od mesec dana. Partija betona je definisana kolicinom betona i brojem uzoraka za ispitivanje svojstava betona. Na manjim objektima. . odnosno elementima objekta. Partija betona je kolicina iste klase ili vrste betona koja se priprema i ugradjuje pod jednakim uslovima. Formiranje partije se vrsi od slucaja do slucaja. kao i same partije u njihove velicine. a ukoliko izvodjac radova sam za sebe proizvodi beton. od propisane ucestalosti uzimanja uzoraka. tako da se na ovaj nacin sa velikom pouzdanoscu moze dati ocena ostvarene marke ili nekog drugog svojstva betona po pojedinim delovima. pa cak i samo elemente dela jedne etaze.radova – od vremena preuzimanja betona do zavrsetka negovanja ugradjenog betona. Velicina partije zavisi od ukupne kolicine betona iste vrste ili klase. on je duzan da vrsi i kontrolu proizvodnje betona. jedna partija moze da obuhvati sve elemente istog tipa. ovom kontrolom se proverava da li su za odredjenu partiju betona postignuti projektom zahtevana marka betona i druga svojstva. moraju unapred biti odredjeni projektom konstrukcije ili programom kontrole koji je sastavni deo projekta betona. Naravno. Drugim recima. 91. U slucaju skeletnih konstrukcija. u zavisnosti od velicine objekta i uslova ugradjivanja. broj uzoraka u jednoj partiji ne moze biti manji od 3 ni veci od 30. Kontrolom saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije dokazuje se kvalitet ugradjenog betona.Partije betona Partije betona predstavljaju odredjene delove objekta ili odredjene kolicine betona koje su ugradjene u objekat u nekom vremenskom periodu. partija betona moze predstavljati i beton koji se ugradjuje u skup razlicitih elemenata.

pri cemu ovaj broj moze biti vezan i za vreme proizvodnje. . kao i da se beton jedne partije ne ugradjuje vise od 30 dana. Pri tekucoj kontroli ostvarene marke betona u okviru betona kategorije B. Cement takodje mora posedovati atest. Ispitivanja se vrse prilikom svake isporuke ili ako je cement odlezao vise od tri meseca. partije treba da budu tako obrazovane da broj uzoraka u jednoj partiji ne bude veci od 25 – 30. Pri gradjenju masivnih betonskih objekata kod kojih se koriste vece kolicine betona. a njegova kontrolna ispitivanja treba da obuhvate: standardnu konzistenciju. najmanje jednom nedeljno ili prilikom uocljivijih promena. ugradjivanje i nega betona. pri cemu se kontrolna ispitivanja moraju obavljati po frakcijama. kolovoznu plocu u jednom ili vise polja itd. pri cemu ova kolicina ne moze biti veca od 2000 m3. Ukoliko se za spravljanje betona ne upotrebljava voda za pice. 92. U industriji betonskih prefabrikata partija betona moze da se usvoji na bazi broja proizvedenih elemenata. pocetak i kraj vezivanja i stalnost zapremine.II u fabrici betona. svojstva ocvrslog betona.Kod mostovskih konstrukcija partije betona se najcesce definisu prema konstrukcijskim elementima. jedan ili oba obalna stuba. temelja. velicina partije se vezuje za kolicinu betona proizvedenu u jednom mesecu. Agregat koji se koristi za spravljanje betona mora da bude atestiran.Kontrola proizvodnje betona U okviru kontrole proizvodnje betona treba kontrolisati:      sve komponente betona. pa tako jedna partija moze da obuhvati: sve ili samo odredjeni broj sipova. proizvodnu sposobnost fabrike betona. stubova i drugo. granulometrijski sastav i kolicinu sitnih cestica. glavne i sekundarne nosace u jednom ili vise polja. njena podobnost se mora kontrolisati najmanje jednom u tri meseca. Ispitivanja obuhvataju: vlaznost sitnih frakcija. svezi beton.

najmanje jedan uzorak na svakih 50 m3. a partija betona koja se odnosi na kolicinu manju od 1000 m 3 moze da ima najmanje 10 uzoraka. kao i na svakih 12 meseci rada fabrike. Proizvodna sposobnost fabrike betona se utvrdjuje kontrolnim ispitivanjima koja se nacelno vrse na pocetku rada novog postrojenja. Ispitivanja posebnih svojstava betona kao sto su vodonepropustljivost.Dodaci betonu se ispituju za svako dopremanje u fabriku ili ako je vreme odlezavanja dodataka duze od 6 meseci. izvodjac i nadzorna sluzba investitora treba da izvode kontrolu u koju spada:     pregled oplata. spojnica. kontrola nacina i trajanja nege ugradjenog betona. koje se formiraju skupom uzoraka prema sledecim uslovima:   najmanje jedan uzorak za svaki dan proizvodnje. Svaki od dodataka koji se upotrebljava mora imati atest o kvalitetu. po jedan uzorak na svakih 100 m3. i ispitivanje temperature betonske mesavine ako se betoniranje izvodi u posebnim uslovima. odnosno na svakih 150 mesavina. odnosno na svakih 75 mesavina. proizvodjac betona obavlja samo ako ova svojstva predstavljaju uslove kvaliteta predmetnog betona. kontrolu kvaliteta betona preuzima izvodjac radova. pregled konstrukcije posle skidanja oplate. kontrola unutrasnjeg transporta i ugradjivanja betona.  Partija betona za kolicinu betona vecu od 1000 m 3 moze da ima najvise 30 uzoraka. armature i dr. uzimajuci u obzir koji slucaj daje veci broj uzoraka. Njegova obaveza je da najmanje jednom u smeni prekontrolise konzistenciju dopremljenog betona i to istom metodom po kojoj je to radjeno u fabrici betona. Proizvodjac betona je duzan da za svaku vrstu betona koju proizvodi redovno kontrolise cvrstocu pri pritisku i da na osnovu toga kontrolise ostvarenu marku betona.. ispitivanje kolicine uvucenog vazduha kod aeriranog betona. Kontrola svezeg betona treba da obuhvati ispitivanje konzistencije. otpornost na dejstvo mraza i drugo. . Od trenutka prijema svezeg betona na gradilistu. skela. ako je kolicina proizvedene vrste odnosno klase betona veca od 2000 m 3. Pored ovoga vrse se i stalne kontrole uredjaja za mesanje i upravljanje. Kontrola i ocenjivanje postignute marke betona se vrsi po partijama betona. Takodje. Cilj tekuce kontrole je da pravovremeno uoci i zaustavi eventualni pad kvaliteta proizvodnje.

9. a ako se radi o neuhodanoj proizvodnji. a x1 je najmanji od tri posmatrana rezultata. BAB87 za ocenjivanje marke betona propisuje tri kriterijuma. 6.Sve ove kontrole izvode se vizuelno. Ovde je mn aritmeticka sredina tri uzastopna rezultata ispitivanja cvrstoce pri pritisku.  Kriterijum 1 Ovaj kriterijum se primenjuje ukoliko se raspolaze rezultatima ispitivanja 3. 12 ili 15 uzoraka. . U slucaju kada se beton dobija iz uhodane proizvodnje uzima se da je k1 = k2 = 3 MPa. a k2 = 2 MPa.Kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije Kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije sprovodi se ocenjivanjem postignute marke betona i onih posebnih svojstava betona koja su zahtevana projektom. x1≥MB-k2. k1 = 4 MPa.  Kriterijum 2 Ovaj kriterijum se primenjuje u slucajevima kad je broj uzoraka n izmedju 10 i 30 i kada je poznata vrednost standardne devijacije ς=mn0-xi2n0. Ocena postignute marke betona (MB) vrsi se po partijama u skladu sa programom kontrole datim u okviru projekta betona. Svaki skup – partija – od tri uzastopna rezultata ispitivanja treba da zadovolji uslov: mn≥MB+k1. 93.

pa su s ovim u vezi moguca tri slucaja: a) Beton kategorije B. x1 – minimalna vrednost rezultata).2ς x1≥MB-4 MPa.koja se odredjuje iz dovoljno velikog broja ranije sprovedenih ispitivanja iste vrste betona (xi – pojedinacni rezultati ovih ispitivanja. i kada nije poznata vrednost σ. odnoso na 150 mesavina.  Kriterijum 3 Ovaj kriterijum se primenjuje za definisanje marke betona velikih partija betona. (mn – srednja vrednost rezultata. U ovom slucaju treba da budu zadovoljeni uslovi: mn≥MB+1.3Sn x1≥MB-4 MPa. jedan uzorak u proseku na svakih 100 m3. najmanje tri uzorka za jednu partiju betona. vec se racuna sa procenjenom vrednoscu standardne devijacije: Sn=mn-xi2n-1. Broj uzoraka za odredjivanje cvrstoce pri pritisku se odredjuje za svaku vrstu i klasu betona u zavisnosti od uslova u kojima se beton priprema i ugradjuje. Uslov kvaliteta je: mn≥MB+1. 15 – 30 uzoraka. mn0 – srednja vrednost rezultata). .II dopremljen iz fabrike betona U ovakvim slucajevima potreban broj uzoraka uzima se prema sledecim uslovima:    najmanje jedan uzorak svakog dana kada se beton ugradjuje u konstrukciju.

 jedan uzorak od svake kolicine betona koja se ugradi u vitalne konstrukcijske elemente u koje se ugradjuju manje kolicine betona. Ocena saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja betona daje se po partijama i odnosi se na ocenu postignute marke betona i na ocenu posebnih svojstava ocvrslog betona.I S obzirom da se za ovaj beton ne zahteva kontrola proizvodnje. kao i kriterijum za ocenjivanje nekog posebnog svojstva betona formulisan u okviru projekta betona. a u okviru kojih treba priloziti: . tj. Recepture za sve klase (vrste) betona koje se proizvode u fabrici. 94. . broj rezultata ispitivanja ne sme biti veci od 30. ne manji od 3 za prvi. c) Beton kategorije B. Partija betona se prihvata ukoliko je ispunjen prethodno izabran kriterijum za ocenjivanje ostvarene marke betona. Ukupan broj rezultata ispitivanja ne moze biti manji od minimalnog broja uzoraka za pojedine kriterijume. b) Beton kategorije B.rezultate prethodnih ispitivanja komponenata betona. U tom slucaju treba nastojati da se uzorci ne uzimaju u fabrici betona vec na mestu ugradjivanja. broj uzoraka za ocenjivanje ostvarene marke betona na mestu ugradjivanja mora da bude dvostruko veci od onog koji prema tacki a) vazi za beton kategorije B. od 10 za drugi i od 15 za treci kriterijum.rezultate prethodnih ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona za sve mesavine koje spadaju u proizvodni program fabrike.II.II koji se spravlja za potrebe gradilista ili za potrebe pogona za proizvodnju prefabrikata U ovakvim slucajevima rezultati koji se koriste za kontolu proizvodnje mogu da budu upotrebljeni i za dokaz kvaliteta betona na mestu ugradjivanja. S druge strane. .Projekat betona za fabriku betona Projekat betona za fabriku betona iz koje se betonske mesavine sredstvima spoljasnjeg transporta razvoze do odredjenih gradilista treba da sadrzi sledece delove: 1. Posebna svojstva betona ispituju se i ocenjuju samo ako je to zahtevano projektom konstrukcije.

opis konstrukcije. Podloge iz projekta konstrukcije i to: . naravno.podatke o svim mesavinama iz proizvodnog programa fabrike. moze i menjati i prilagodjavati potrebama korisnika. .dokaze o kvalitetu za sve klase i vrste betona iz proizvodnog programa fabrike..Projekat betona za gradiliste – betoni B.uslove kvaliteta za sve predvidjene komponentne materijale.II. . 2.uslovi kvaliteta i ostali uslovi za beton po pojedinim konstrukcijskim elementima. . projektovani postupak gradjenja i karakteristike pojedinih konstrukcijskih elemenata.program kontrole proizvodne sposobnosti fabrike betona.II. Svaka fabrika betona u opstem slucaju ima odredjeni proizvodni program.kolicine betona po pojedinim konstrukcijskim elementima.definisanje pojedinih klasa betona. . Ako se radi o projektu betona za gradiliste.nacin prezentacije rezultata tekuce kontrole marke betona.program ispitivanja komponentnih materijala. . . Program kontrole proizvodnje u fabrici betona koji treba da obuhvati sledece: .sadrzaj propratnog lista koji je obavezan uz svaku isporuku svezeg betona. kao i program ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona.nacin prezentacije izvestaja o ostvarenoj marki betona. pri cemu svaka oznaka podrazumeva mesavinu sa odredjenim karakteristikama. 95. . . kao i o ispunjavaju ostalih zahteva u odnosu na neka posebna svojstva. . a pod pretpostavkom da se beton proizvodi u gradilisnoj fabrici sto znaci da je rec o betonu kategorije B. koji se. u sklop projekta betona treba da udju sledeci delovi: 1. . Razlicite klase i vrste betona interno se mogu oznacavati na razne nacine.

trajanje transporta.uslove kvaliteta za predvidjene komponentne materijale. i rezultate prethodnih ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona. Program kontrolnih ispitivanja betona. plam montaze elemenata i projekat oplate za specijalne vrste oplata 7. Terminski plan oslobadjanja konstrukcije od oplate odnosno skele.).program kontrole marke betona po partijama. Nacin transporta i ugradjivanja betonske mesavine (sredstva spoljasnjeg i unutrasnjeg transporta. 12. Plan betoniranja – faze.usvojene sastave za pojedine klase betona i tehnicke uslove za ove klase. postupak zavrsne obrade i dr. dinamicki plan i dr. nege i dr.I . Program kontrole saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije u ciji sastav ulazi: . oprema za ugradjivanje. organizacija i sinhronizacija pojedinih tehnoloskoh operacija. radni prekidi. ugradjivanja. Definisanje pojedinih partija betona.Projekat za gradiliste – betoni B. .program ispitivanja i ocenjivanje posebnih svojstava ocvrslog betona. Program kontrole skele. oplate. 11. 4. 5. . nacin i trajanje kompaktiranja. . 9. Recepture za beton u okviru kojih treba priloziti: .nacin uzimanja. 96.2. Projekat skele. . 10. 3. transporta. debljine slojeva. trajanje i dr). 6. Nacin negovanja ugradjenog betona (postupci.rezultate prethodnih ispitivanja komponenata betona. Program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona. cuvanja i ispitivanja uzoraka betona. 8.

ad 2. treba da sadrzi samo program kontrole najmanje kolicine cementa u mesavini. treba da se bazira na dvostruko vecem broju uzoraka. projekat betona treba da sadrzi iste delove kao i projekat betona za gradiliste B. . U okviru receptura za beton ne moraju da figurisu prethodna ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona. Program kontrolnih ispitivanja betona. Program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona nije potreban.Ako se radi o projektu betona za gradiliste. ad 10. ad 12. ali uz sledece izmene: ad 1. Program kontrole saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije. odnosno program kontrole proizvodnje betona. 20 i 25. odnosno ocene saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja.II.I. i to pod pretpostavkom da se radi o betonu kategorije B. 15. U okviru uslova kvaliteta betona mogu biti predvidjene samo marke betona MB10. ad 9.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->