TEHNOLOGIJA BETONA

TEHNOLOGIJA BETONA

I OBLAST___________________________________________________________ 1. Zapreminski odnosi komponenti u svezem i osvrslom betonu

2. Nominalno i “stvarno” najkrupnije zrno agregata i postupak odredjivanja stvarno najkrupnijeg zrna u mesavini agregata Nominalno najkrupnije zrno je zrno koje predstavlja gornje granicno zrno kojim je definisana najkrupnija frakcija agregata. (Ako je najkrupnija frakcija 16/32, nominalno najkrupnije zrno je D=31.5 mm) Stvarno najkrupnije zrno moze se usvojiti prema velicini otvora na sledecem situ iza gornje granice deklarisane vrednosti za najkrupniju frakciju. (Ako je frakcija 16/32, moze se usvojiti da je Dmax=45 mm) Dmax se moze odrediti i na sledeci nacin: Granulometrijska kriva datog agregata se u podrucju dm-1-dm aproksimira pravom, pa se ova prava produzi do preseka sa pravom Y=100%. Tako se dobija tacka T,pa se na bazi geometrijskih odnosa dobija vrednost: Dmax = D + ΔD =dm + (dm - dm-1) * x/y

Zrna vece krupnoce – bolje fizicko-mehanicke karakteristike betona ali losija ugradivost i obradivost svezeg betona.

3.Diskontinualne granulometrijske kompozicije agregata

Postmatranjem jednozrnog agregata doci cemo do zakljucka da izmedju njegovih zrna postoje odredjene supljine koje se mogu popuniti samo ako postoji dovoljna kolicina sitnijih zrna.

Kao primer prikazuje se Valetova diskontinualna granolometrijska kompozicija. Na slici su prikazani i odnosti u okviru jedne frakcije, kao i odnosi izmedju zrna koja pripadaju razlicitim frakcijama.

Primenom ovakvih kompozicija ostvaruje se izuzetna kompaktnost betona sto rezultuje visokim fizicko-mehanickim svojstvima, ali ove kompozicije ipak nisu u siroj primeni jer bi izdvajanje i koriscenje samo pojedinih kategorija zrna bilo ekonomski neprihvatljivo a ovakvi betoni su i veoma tesko ugradivi.

4.Referentne granulometrijske krive mesavine agregata (Fuler, EMPA, BAB87) i izbor odgovarajuce krive pri projektovanju sastava betona

Isitivanjima se pokazalo da se svi tehnoloski i tehnicki zahtevi koji se postavljaju pred beton mogu zadovoljiti ako granulometrijski sastav agregata odgovara odredjenim

referentnim granulometrijskim krivama. Fuler je jos dvadesetih godina dvadesetog veka predlozio krivu oblika:

Y=100dD

dok je svajcarski institut iz Ciriha EMPA posle II Svetskog rata predlozio krivu:

Y=50*(dD+dD)

gde je d (mm) otvor sita a D (mm) nominalno najkrupnije zrno u najkrupnijoj frakciji agregata u kompoziciji. BAB87 predvidja upotrebu krivih prema nemackom standardu DIN 1048. U opstem slucaju, ne postoji obaveza da posmatrana granulometrijska kriva uvek bude potpuno uskladjena sa nekom referentnom krivom ili nekim referentnim podrucjem ali je bitno da se na bazi te krive moze dobiti beton zahtevanih karakteristika, sto se dokazuje ispitivanjima. 5.Izbor agregata za beton

Za spravljanje betona moze se koristiti prirodni i drobljeni agregat, kao i mesavina prirodnog sitnog agregata (peska) i drobljenog krupnog agregata. Uvek se mora raditi sa agregatom separisanim na frakcije dok se prirodni neseparisani agregat moze upotrebiti samo za nearmirani beton najvise marke MB15. Granulometrijski sastav mesavine agregata treba da obezbedi zahtevanu tehnologicnost svezeg betona, sto se lakse ostvaruje primenom prirodnog agregata. Medjutim, drobljeni agregat najcesce daje bolje fizicko-mehanicke karakteristike pa se na osnovu ovih okolnosti vrsi izbor agregata. Prilikom odlucivanja o usvajanju najkrupnijeg zrna agregata mora se voditi racuna o vrsti i karakteristikama elementa u kojem ce se primeniti dati beton. Nominalno najkrupnije zrno u frakciji (D) treba da zadovolji sledece uslove:

Dmax≤d3, Dmax≤b4, Dmax≤1.25*emin

a emin najmanji razmak armature. Kada se radi o efektu zida. b najmanja dimenzija linijskog elementa. Efekat resetke je definisan putem odnosa: Er=Dmaxρ gde ρ predstavlja srednji radijus resetke. On se izracunava formulom ρ=povrsinaobim=ab2(a+b) ako se radi o resetki gde b→∞ bice ρ=e2 Ispitivanjima se doslo do zakljucka da ce betonska mesavina lako prolaziti kroz mrezu armature ako je Er < 1.4 za prirodni agregat. on se definise odnosom Ez=DmaxR .gde je d najmanja dimenzija povrsinskog elementa.2 za drobljeni agregat. i Er < 1. Izbor se moze izvrsiti i na osnovu efekta resetke i efekta zida.

Kod nas postoje tri fabrike cementa: .fabrika cementa u Popovcu. dok se kao pocetak industrijske proizvodnje smatra 1880.0. Srednji radijus oplate R se odredjuje relacijom R=VS gde je V zapremina koja se ispunjava betonom. 6.gde je Dmax maksimalno zrno agregata a R srednji radijus oplate. sa dnevnom proizvodnjom od oko 4000 tona. se smatra godinom pocetka proizvodnje portland cementa. Iskustveno se doslo do zakljucka: da bi nepovoljni uticaji izazvani efektom zida bili sto manji potrebno je da Ez bude u granicama 0. godina.Sta je cement i kako se oznacava prema evropskim standardima Cement je hidraulicno mineralno vezivo koje se dobija mlevenjem portland cementnog klinkera. kada je u svetu proizvedeno 1700 tona cementa.fabrika cementa u Beocinu. i nalazi se u sastavu HOLCIM. koja proizvodi 3000 tona dnevno. Prema evropskim standardima.9. i posluje u sastavu TITAN. dok se danas godisnje proizvodi gotovo 2 milijarde tona cementa. odnosno Ez≈0. . Industrija cementa predstavlja jednu od najjacih industrija u svetu. koja ima proizvodnju od 1400 tona dnevno. a S ukupna povrsina zidova i armature.fabrika cementa u Kosjericu. Danas je u najsiroj primeni portland cement kao i cementi na bazi portland cementa. . Tih godina je bilo potrebno 40 sati za proizvodnju jedne tone klinkera dok danas to vreme iznosi svega 3 minuta. Godina 1844.8-1. cementi se dele u pet vrsta:  CEM I (Portland cement) . koja je danas u sastavu LAFARGE.

.5 R – Portland cement sa dodatkom krecnjaka u kolicini od 6% do 20%. Portland cement sa dodatkom leteceg pepela.5N i 32. Portland cement sa dodatkom pucolana.5 N – Portland cement sa dodatkom zgure u kolicini od 21% do 35%. Portland cement sa dodatkom zgure. Portland cement sa dodatkom skriljca.5R.5N i 42. 42.5R kao 52. gde se brzine prirastaja cvrstoce obelezavaju oznakama N ili R. klase 42. Takodje se definisu klase cementa 32. CEM II (dodaci od 6% do 35%). B (umeren sadrzaj klinkera) i C (nizak sadrzaj klinkera).5 sa visokom pocetnom cvrstocom. Primer obelezavanja cementa prema evropskom standardu: CEM II/B-S 42. Portland cement sa dodatkom krecnjaka. Portland-kompozitni cement  CEM III (od 36% do 96% zgure) Metalurski cement  CEM IV (od 11% do 55% pucolana) Pucolanski cement  CEM V (od 36% do 80% mesanog dodatka) Kompozitni cement Po ovom standardu postoji tri tipa cementa: A (visok sadrzaj klinkera). klase 32.5R na osnovu 28-dnevne cvrstoce pri pritisku za standardni cementi malter. Portland cement sa dodatkom silikatne cadji.5 sa normalnom pocetnom cvrstocom.5N i i 52. CEM II/A-L 32.

Toplota hidratacije ovih cemenata najcesce se odredjuje metodom rastvaranja i metodom termos-boce. tokom 5-10 casova od momenta mesanja cementa i vode. Svi ovi cementi generalno se koriste u specijalnim uslovima i za specijalne namene.Specijalne vrste cemenata i razlozi za njihovu primenu U specijalne vrste cemenata ubrajaju se: cementi niske toplote hidratacije. sulfatnootporni cementi. beli portland cemeni. Beli portland cement se dobija od narocito izabranih sirovina.Definisi pojmove “vezivanje cementa” i “ocvrscavanje cementa” i objasni uticaj vrednosti vodocementnog faktora na formiranje strukture cementnog kamena Mesanjem cementa sa vodom dobija se cementna pasta koja vremenom prelazi u cvrstu supstancu. Aluminatni cement je otporan u morskoj vodi. Ipak. Nakon toga zapaza se period ocvrscavanja cementa koje za razliku od vezivanja moze . B i C.7. Supersulfatni cement je otporan na delovanje sulfata. Nekad se cak moze dogoditi i drasticniji pad cvrstoce pa je to razlog vise za pojacan oprez prilikom primene ovih cemenata. Dodavanjem pigmenata belom portland cementu dobijaju se obojeni cementi. Cementi niske toplote hidratacije koriste se u uslovima nizih temperatura. morske vode. treba biti oprezan prilikom primene aluminatnih cemenata jer nakon 2-3 godine cvrstoca pocinje da opada i da tezi cvrstoci koju je cement imao posle jednog dana. kao i aluminatni. Supersulfatni cement odlikuje velika finoca mliva i vrlo niska toplota hidratacije. To znaci da ovaj cement ima veoma brzu hidrataciju. odnosno od momenta mesanja komponenti do trenutka kada cementna pasta izgubi svojstvo plasticnosti. sone kiseline i dr. Vezivanje cementa se odigrava u prvoj etapi hidratacije. ali ne i u vodi koja sadrzi alkalije. Za hidrataciju ovog cementa potrebna je veca kolicina vode nego sto je to slucaj sa ostalim cementima. Sulfatnootporni cementi se koriste u slucajevima kada se od cementa zahteva otpornost na delovanje sulfata sto nije slucaj sa obicnim portland cementom. 8. aluminatni cementi i supersulfatni cementi. Aluminatni cement karakterise veoma brz prirast cvrstoce tako da se vec nakon jednog dana ostvaruje oko 80% cvrstoce koja odgovara starosti od 28 dana. zahteva vecu kolicinu vode nego portland cementi. Kod ovog cementa razlikuju se tri grupe beline: A. Uzrok ovome je hidratacija. kompleksan proces cija sustina ni danas nije potpuno razjasnjena. I ovaj cement.

Odnos masa vode i cementa naziva se vodocementni faktor mvmc. Ispitivanja su pokazala da je za potpunu hidrataciju cementa potrebna tacno odredjena kolicina vode koja uglavnom zavisi od sastava cementa. Upotrebom pojedinih vrsta plastifikatora moguce je smanjiti kolicinu vode u svezem betonu za 10% do 15%. 9. mvmc>0. Na osnovu toga sledi da ce pri odnosu mvmv<0.42. jer pojedini dodaci mogu imati vise razlicitih uritaja na beton. Aeranti se doziraju u vrlo malim kolicinama. Deklarisanje aditiva u neku od navedenih grupa se vrsi na osnovu njegovog primarnog dejstva. pa i hiperplastifikarora cak i preko 30% bez ugrozavanja ugradivosti mesavine sto omogucava dobijanje vrlo visokih cvrstoca betona. superplastifikatora. U kolicini od samo 0. akceleratori.4 postojati manjak vode. Ako usvojimo srednju vrednost.5-1.38-0. a primenom tzv.trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina. deo vode nece ucestvovati ni u reakciji sa cementom ni u stvaranju gelskih pora. proizilazi da pri ovom odnosu mase vode i mase cementa nece biti nehidratisanog cementa.4. Ovim putem se povecava otpornost betona na dejstvo mraza a da to ne podrazumeva i smanjenje njegove cvrstoce. a njihovo doziranje najcesce se izrazava u odnosu na masu cementa. Kolicina ovih dodataka obicno ne prelazi 5% u odnosu na masu cementa. i navedenim ispitivanjima zakljuceno je da je teorijski za potpunu hidrataciju portland cementa neophodno da se vodocementni faktor krece u granicama 0. Aditivi mogu biti u tecnom ili praskastom stanju. dok se kasnije sve vise usporava i tezi odredjenoj granicnoj vrednosti. Akceleratori su dodaci betonu koji u znacajnoj meri ubrzavaju proces ocvrscavanja betona. pa ce usled viska vode obrazovati kapilarne pore koje su znatno krupnije od gelskih.4. su aditivi koji u strukturi betona formiraju mehurice vazduha. 0. Zaptivaci deluju na strukturu betona tako da zaptivaju kapilarne pore u cementnom kamenu. retarderi i antifrizi. Aeranti. U obrnutom slucaju. najcesce 0. aeranti.2% u odnosu na masu cementa oni omogucavaju brz prirastaj cvrstoce betona u prvih 7 dana.0% u odnosu na masu cementa. odnosno da ce deo cementa ostati nehidratisan. a pri dozi od 2% ponekad omogucavaju da se . do oko jednog meseca. odnosno “uvlacivaci vazduha”. na taj nacin povecavajuci stepen vodonepropustljivosti ocvrslog betona. zaptivaci.Hemijski dodaci za beton Dodaci betonu – aditivi su supstance koje svojim delovanjem uticu na odredjena svojstva svezeg i/ili ocvrslog betona. Plastifikatori su dodaci koji poboljsavaju ugradivost i obradivost betonskih smesa. odnosno predstavljaju regulatore reoloskih svojstava svezeg betona. U pocetku je vrlo intenzivan. U hemijske dodatke spadaju: plastifikatori.

njihova upotreba se mora strogo ograniciti zbog opasnosti od pojave korozije celika. antifrizi se primenjuju u dozama i do 10% u odnosu na masu cementa. Pucolani se u zavisnosti od nacina nastanka dele u cetiri vrste: prirodni pucolani (P).1% do 5%. Retarderi se dodaju betonu u veoma malim kolicinama. prirodni pucolani aktivirani termickim postupkom (Q). Upotrebom ovih dodataka omogucava se betoniranje i na temperaturama nizim od 0°C.Sta je svezi beton i zbog cega se proucavaju karakteristike svezeg betona. . Prilikom doziranja retardera treba biti oprezan jer postoje i takvi dodaci koji do odredjene kolicine deluju kao usporivaci. ponekad i u toku 24 – 48 casova. od 0. Koja su osnovna tehnoloska svojstva i kako se definise pojam “tehnologicnosti” Svez beton je specifican. Antifrizi su sredstva protiv smrzavanja svezeg betona i njihovo delovanje se svodi na snizavanje tacke smrzavanja vode. najcesce oko 0. visekomponentan sistem koji se dobija homogenizacijom mesavine komponentnih materijala. elektrofilterski pepeo i pucolani. Bitno svojstvo svezeg betona je promenljivost svojstava u toku vremena koje je prisutno sve do transformacije sistema u cvrsto telo. 10. Svojstva svezeg betona zavise od mnostva parametara. Struktura svezeg betona najcesce se razmatra kao struktura sistema od dve komponente – cementne paste i agregata.1%. Mineralni dodaci za beton U mineralne dodatke betonu spadaju: bentonit. vestacki pucolani – silikatni leteci pepeo (V) i vestacki pucolani – karbonatni leteci pepeo (W). 11. koji se generalno moge svesti na dva osnovna faktora: karakteristike komponenata i struktura mesavine. U slucaju nearmiranih konstrukcija.nakon 7 dana dobiju 28-dnevne cvrstoce betona. Generalno. svi akceleratori se koriste u razlicitim dozama. ali u slucaju armiranih ili prednapregnutih betona. a pri vecim dozama kao ubrzivaci vezivanja. a njihovim delovanjem se omogucava ocuvanje ugradivosti i obradivosti betona. Mora se ipak napomenuti da danas postoje i takvi antifrizi koji ne deluju stetno na celik u betonu i nemaju nikakvih stetnih efekata na beton. u zavisnosti od zahtevanog efekta.

transporta i izrade betonskih elememenata. Pod pojmom tehnologicnost podrazumeva se sposobnost svezeg betona da ispuni zahteve koji se javljaju u pojedinim fazama tehnoloskog procesa proizvodnje. ugradivost i obradivost mesavine prakticno se ne dovodi u pitanje. Pod ovakvim uslovima.Osnovni tipovi strukture svezeg betona U zavisnosti od odnosa cementne paste i agregata mogu se definisati tri osnovne strukture svezeg betona. pokretljivost. U strukturi I. Ovakve mesavine imaju losiju ugradivost i obradivost od mesavina prvog tipa. U strukturi III. ona samo obavija zrna agregata tankim slojem dok prostore izmedju zrna ispunjava delimicno. U praksi se u najvecem broju slucaja koriste mesavine koje po strukturi odgovaraju tipu II jer po . mora se ici na primenu narocitih tehnoloskih postupaka. kompaktiranje i zavrsnja obrada povrsina. zrna agregata su medjusobno veoma udaljena usled prisustva velike kolicine cementne paste tako da uzajamno delovanje zrna prakticno ne postoji vec zrna samo uticu na zone cementne paste sa kojima su u kontaktu. dok agregat posebno znacajno utice na svojstva strukture III. transportabilnost i pumpabilnost. a u strukturi II je od znacaja i agregat. ako se ono uopste moze efikasno ostvariti. stabilnost. Tip strukture svezeg betona je od velikog znacaja i na njegove tehnoloske karakteristika i na karakteristike ocvrslog betona. Na strukturu I odlucujuci znacaj imaju svojstva cementa. ugradjivanje u oplatu i kalupe. 12. a sve u cilju dobijanja zahtevanoh kvaliteta ocvrslog betona. Kao osnovna tehnoloska svojstva svezeg betona izdvajaju se: ugradivost. cementne paste je manje i ona samo ispunjava prostore izmedju zrna agregata sa neznatnim razdvajanjem susednih zrna.U karakteristike svezeg betona koje se najvise proucavaju spadaju: spravljanje. cementne paste je malo. Pri kompaktiranju ovakvih mesavina. U strukturi II. obradivost. transport. tako da u obzir dolaze razliciti postupci zbijanja za postizanje kompaktnosti mesavine. homogenost.

pokretljivost. Paskalova tecnost (Pa). Ugao unutrasnjeg trenja (υ) je ugao trenja izmedju krupnih i hrapavih zrna agregata. Formula za opsti reoloski model betonske mesavine glasi: τ=c+ηm*dγdt+ς*tgφ . Viskoznost (η) predstavlja otpor medjumolekularnih sila kretanju ili deformaciji fluida. Njutnova (viskozna) tecnost (N) i St. Kao osnovna reoloska svojstva svezeg betona. Pri formiranju modela nekog realnog materijala.V). Granica tecenja (τm) je vrednost smicuceg napona pri kojoj se gubi strukturna cvrstoca svezeg betona. osnovni reoloski modeli se povezuju rednim ili paralelnim vezama. Hukovo (elasticno) telo (H).pravilu omogucavaju dobijanje vrlo kompaktnih betona sto je osnov za zadovoljavanje zahtevanih uslova kvaliteta. stabilnost i obradivost. Venanovo (plasticno) telo (St.Koja su osnovna reoloska svojstva svezeg betona i zbog cega se proucavaju Reologija je nauka koja proucava deformacije strukturnih materijala kroz vreme. granica tecenja i ugao unutrasnjeg trenja. viskoznost. namecu se i: kohezija. Reoloska svojstva betona se proucavaju da bi se pobosljala sledeca tehnoloska svojstva betona: ugradivost.Reoloski modeli betonskih mesavina Osnovne reoloske velicine se predstavljaju pomocu reoloskih modela. Neki od najcesce primenjivanih reoloskih modela su: Euklidovo (kruto) telo (Eu). Pod pojmom kohezija (c) podrazumeva se atheziona sila izmedju cementne paste i zrna granulata. 13. 14. izmedju ostalih.

Reoloski model nevibrirane betonske mesavine predstavlja se Bingamovim modelom:

τ=τm+ηm*dγdt

a reoloski model betonske mesavine nakon vibriranja Njutnovim modelom:

τ=ηm*dγdt

15.Osnovni tipovi viskozimetara

Viskozimetri su aparati koji se koriste za odrednjivanje viskoznosti svezeg betona.

Viskozimetri mogu da budu sledecih tipova: a) Viskozimetri koji se zasnivaju na principu merenja vremena isticanja svezeg betona kroz otvore odredjenih dimenzija. b) Viskozimetri koji rade na principu merenja dubine prodiranja u masu materijala konusa ili nekog drugog tela. c) Uredjaji koji rade na principu merenja vremena ili brzine utonjavanja u masu kugle odredjenog precnika i mase. d) Uredjaji pomocu kojih se meri velicina sile potrebne za izvlacenje iz mase skupa plocica, stapova ili cilindara.

e) Viskozimetri koji se zasnivaju na rotaciji koaksijalnih (koncentricnih) cilindara uronjenih u masu svezeg betona. Svi ovi uredjaji imaju za cilj odredjivanje koeficijenta viskoznosti svezeg betona i imaju mogucnost uspostavljanja zavisnosti izmedju velicine merene uredjajem i pomenutog koeficijenta.

16.Sta je konzistencija svezeg betona, vrste konzistencije i metoda sleganja za odredjivanje konzistencije

Pod konzistencijom svezeg betona podrazumevamo skup svih svojstava svezeg betona koja uticu na njegovu ugradivost i obradivost. Konzistencija svezeg je od velikog znacaja jer od ugradivosti betona zavisi i mogucnost dobrog kompaktiranja a od stepena zbijenosti gustina svezeg betona. Konzistenciju svezeg betona mozemo jos definisati i kao stepen krutosti, odnosno pokretljivosti svezeg betona. Prema PBAB87 postoje cetiri vrste konzistencije: kruta, slabo plasticna, plasticna i tecna. Metoda sleganja definise konzistenciju na bazi merenja pokretljivosti svezeg betona. U vezi s tim koristi se tzv. Abramsov konus koji se puni betonskom mesavinom u tri sloja priblizno jednake visine, pri cemu se svaki sloj nabija standardnom metalnom sipkom sa po 25 udaraca. Po zavrsetku zbijanja, gornja povrsina svezeg betona se poravnjava, a konus pazljivo podize i postavlja neposredno pored betonske mase. Beton ce se deformisati tako da ce moci da se registruje sleganje Δh.

Ocena konzistencije se daje na bazi izmerene vrednosti sleganja. Ova metoda najcescu primenu ima kod plasticnijih mesavina, odnosno kod mesavina vece pokretljivosti, a najbolje rezultate u slucajevima betona spravljenih sa vecim kolicinama cementa. Kod nesto “mrsavijih” betona, cesto se ne dobija pravo sleganje vec dolazi do pojave smicanja ili cak i potpunog rusenja konusa.

17.Metode za odredjivanje konzistencije svezeg betona i izbor odgovarajuce metode

Postoji, naravno, vise metoda za odredjivanje konzistencije svezeg betona a izbor odgovarajuce metode zavisi u najvisoj meri od vrste konzistencije betona koji je predmet ispitivanja. Kod krucih mesavina dobre rezultate daje tzv. Vebe – metoda. Vebe – metoda u sustini definise konzistenciju na bazi merenja granicne viskoznosti betonske mesavine. Na slici, pod a, je prikazan uredjaj za ispitivanje u pocetnom polozaju.

U sastav uredjaja ulazi: (1) vibrosto, (2) celicni lonac sa dnom visine 200mm i precnika 240 mm, (4) ploca od pleksiglasa, (5) vodjica, (6) sipka sa drzacem i (7) stativ. U uredjaj se stavlja (3) Abramsov konus i puni betonom na isti nacin kao kod merenja sluganja. Trideset sekundi posle zbijanja i poravnjavanja gornje povrsine svezeg betona, konus se pazljivo podize i obrtanjem stativa ploca od pleksiglasa dovodi u kontakt sa ovom povrsinom. Nakon ovoga, vibrosto se pusta u rad i istovremeno ukljucuje stoperica. Usled vibracija, doci ce do sleganja betona a zajedno sa betonom slegace se i ploca od pleksiglasa koja je oslonjena na beton. Vibriranje se vrsi sve dok beton ne pokrije plocu po celoj donjoj povrsini. Kada dodje do ovoga (na slici, pod b), zaustavlja se rad vibrostola i prekida merenje vremena. Izracunavanje tzv. Vebe – stepeni vrsi se putem obrasca

N=V1V0*t(s)

gde je V0 zapremina betona pre vibriranja (V0=5,5 litara), V1 je zapremina posle vibriranja, a t vreme vibriranja u sekundama. Metoda rasprostiranja se primenjuje vrlo siroko, za definisanje konzistencije plasticnih i tecnih betonskih mesavina. Ispitivanje se vrsi primenom potresne table se sastoji od dve drvene ploce dimenzija 70x70 cm. Gornja ploca je okovana limom, a ploce su na jednoj strani spojene sarkama. Na gornjoj strani gornje ploce pricvrscena je rucka za

Punjenje kalupa se vrsi do vrha primenom mistrije pri cemu se mora ispostovati uslov da visina padanja betona pri sipanju bude 10 cm u odnosu na gornji rub kalupa. Mera rasprostiranja utvrdjuje se merenjem dimezija r1 i r2 rasprostrte mase u dva medjusobno upravna pravca pri cemu se izracunava prosecna vrednost r u cm. Mera sleganja vibriranjem odnosno metoda zbijanja najcesce se primenjuje prilikom definisanja konzistencije vibriranjih betona. Ovaj postupak se sastoji u ugradjivanju betona u kalup dimenzija 20 x 20 x 40 cm. Nakon punjenja kalupa pristupa se vibriranju mesavine na isti nacin kako ce se to izvoditi prilikom ugradjivanja u odredjenu konstrukciju. Potresanje se sastoji u laganom izdizanju gornje ploce table 15 puta do visine od 4 cm i u njenom spustanju na principu slobodnog pada. Kao merodavna velicina usvaja se srednja vrednost iz tri ispitivanja. . pri cemu se nasipanje vrsi u dva sloja uz nabijanje pomocu obicne drvene letvice preseka 4 x 4 cm. Mera sleganja dobija u vidu odnosa pocetne visine uzorka i visine h izmerene nakon vibriranja: z=40h=4040-s U narednoj tabeli dat je prikaz mera konzistencije sveze betonske mase koji omogucava uspostavljanje korelativnih zavisnosti numerickih pokazatelja koji odgovaraju pojedinim metodama ispitivanja. Trideset sekundi nakon ugradjivanja betona u levak.podizanje a za donju plocu su pricvrsceni granicnici koji dozvoljavaju razmicanje ploca za samo 4 cm. Svezi beton se nanosi na tablu preko limenog levka. levak se pazljivo podize i zapocinje sa potresanjem.

odnosno da li se radi o cementima sa nekim posebnim dodacima (zgura. Sa povecanjem krupnoce zrna. pucolan).Opis (granice) konzistencije Kruta Slabo plasticna Plasticna Tecna Mere konzistencije Vebe Sleganje Rasprostiranje (s) (cm) (cm) > 11 510 2-4 <1 0 Mera zbijanja ≥ 1. s jedne strane trosi se na kvasenje zrna cementa odnosno stvaranje cementne paste. 19.1.25 2-5 6 . Medjutim. Takodje.1.65 1.10 ≤ 1. smanjuje se uticaj zrna na cementnu pastu i pokretljivost svezeg betona se povecava. Treba napomenuti da potrebna kolicina vode zavisi i od karakteristika upotrebljenog agregata. drobljeni) i od krupnoce njegovih zrna (od velicine nominalno najkrupnijeg zrna u mesavini).03 18. Konzistencija zavisi i od odnosa sitnog agregata prema krupnom. kolicina vode ce zavisiti od vrste agregata (prirodni. vreme i hemijski dodaci .04 .10 11 .11 .Kako na konzistenciju svezeg betona uticu osnovni komponentni materijali Konzistencija svezeg betona zavisi od vise parametara.Kako na konzistenciju svezeg betona uticu temperatura. tako da pri svim drugim nepromenjenim uslovima. odlucujucu ulogu ima vodocementni faktor mesavine. ispitivanja su pokazala da pri dozama cementa od 200 do 400 kg/m3 svezeg ugradjenog betona krutost odnosno pokretljivost betonske mesavine skoro iskljucivo zavisi od kolicine upotrebljene vode a ne od kolicine cementne paste. ali.50 50 . u opstem slucaju. Upijanje agregata se povecava sa njegovom ukupnom povrsinom. a s druge strane na kvasenje zrna agregata i eventualno upijanje. pa prema tome treba pronaci optimalan odnos zrna agregata. od znacaja je i vrsta upotrebljenog cementa. sitniji agregat zahteva vecu kolicinu vode.24 1. Ukoliko se radi o agregatu sa kontinualnim granulometrijskim sastavom.18 ≤ 40 40 . Voda upotrebljena prilikom spravljanja betona.

. najcesce se govori o dodacima tipa plastifikatora i superplastifikatora. Naime. promena velicine sleganja je narocito izrazena. Takodje. Medjutim. pri istom vodocementnom faktoru i istoj vrsti i kolicini agregata. Ovi dodaci generalno posmatrano obezbedjuju potreban nivo tehnologicnosti svezeg betona i pri srazmerno niskim vrednostima vodocementnog faktora. njegove kolicine. ali moze doci i do izdvajanja u masi odnosno stvaranja vodenih “dzepova”. Povezanost svezeg betona. Kada se radi o efektima primene hemijskih dodataka. Homogenost svezeg betona podrazumeva ujednacenost sastava i svojstava u ukupnoj masi betona a obezbedjuje se dugim i intenzivnim mesanjem komponenata. vrste i kolicine cementa. vrste agregata. Kao rezultat nedovoljne povezanosti betonske mesavine javljaju se pojave raslojavanja odnosno segregacije i izdvajanja vode. Konzistencija svezeg betona se mora posmatrati u funkciji vremena jer se moze bitno razlikovati odmah po zavrsetku mesanja komponenti od one koja odgovara nekom kasnijem vremenu. moze se reci da sa porastom temperature konzistencija postaje kruca. Na primer. predstavlja sposobnost zadrzavanja homogenosti svezeg betona u svim fazama od spravljanja do kompaktiranja. variranjem kolicine ovih dodataka mogu se dobiti betoni sa konzistencijom u opsegu od krute do tecne. To zavisi od vrste primenjenog dodatka. vazno je istaci da plastifikatori i superplastifikatori ne obezbedjuju trajno pocetni nivo konzistencije vec je i u ovom slucaju primetan pad velicine sleganja svezeg betona tokom vremena. Pod izdvajanjem vode podrazumeva se narociti oblik segregacije. pri temeraturama iznad 18 . vremenska promenljivost konzistencije mnogo je izrazenija kod drobljenog agregata nego kod prirodnog. Promenjivost konzistencije je najizrazenija u prvih desetak minuta po spravljanju. Za kvalitet betona vazna je i kompaktibilnost svezeg betona koja se definise preko kolicine korisnog rada potrebnog za potpuno zbijanje svezeg betona. jos jedna vazan cinilac kada se govori o kvalitetu betona. Do izdvajanja vode najcesce dolazi na povrsini betona.Generalno. Segregacija predstavlja tendenciju razdvajanja krupnih od sitnih cestica pod uticajem razlicitih mehanickih dejstava. ali i od temperature.20°C. 20.Zasto i kada dolazi do raslojavanja betonske mesavine i kako to utice na kvalitet betona Da bi govorili o raslojavanju betonske mesavine potrebno je najpre da definisemo homogenost svezeg betona.

beton vrsi pritisak na bocne stranje oplate. i najcesce se usvaja da je h1 do 1m. a na donju stranu oplate dok stoji oplata. visina elementa koji se betonira i brzina punjenja oplate svezim betonom. Sa h1 se oznacava dubina sloja betona u kojem se oseca uticaj vibratora. karakteristike same oplate.Pritisci svezeg betona na oplatu U toku i nakon betoniranja jedno izvesno vreme. (3) sitan agregat i (4) krupan agregat. υ ugao unutrasnjeg trenja svezeg betona a v brzina punjenja oplate svezim betonom u m/h. 21. Ovde je dp koeficijent pritiska betona na oplatu koji zavisi od ugla unutrasnjeg trenja (υ) i ugla trenja izmedju betona i oplate (β). Pritisci betona na oplatu su funkcija velikog broja parametara od kojih su osnovni: konzistencija. Ovde je γb zapreminska masa svezeg betona u t/m3.Slika prikazuje kretanje vode (1) i semu raslojene smese u okviru koje figurisu: (2) voda. dok je problem horizontalnog pritiska znatno slozeniji. problem vertikalnog pritiska je u posmatranom slucaju lako resiv. . Kao sto se vidi. Kao posledica segregacije svezeg betona javlja se nehomogenost ocvrslog betona koja je pracena drasticnim pogorsanjem njegovih fizicko – mehanickih svojstava.

22. Ako pretpostavimo da je u 1m 3 svezeg betona prisutna masa vode mv (kg/m3) i masa cementa mc (kg/m3) a stepen hidratacije cementa αh. izvesna kolicina cementa moze da ostane nehidratisana (m v/mc < 0. Treba. ipak. kapilarna poroznost betona pk (%) moze da se prikaze obrascem: pk=0. mvmc≥0. napomenuti da nehidratisani cement u kolicini od 10% (αh = 0.Formiranje strukture ocvrslog betona Formiranje strukture betona odigrava se nakon zavrsetka ugradjivanja svezeg betona.Moze se javiti i situacija kada oplata nije vertikalna vec sa horizontalom zaklapa ugao koji je razlicit od 90°. sto bitno utice na karakteristike betona. Iz ove relacije se zakljucuje da je pri potunoj hidrataciji cementa (αh = 1). 23. III – etapa stabilizacije strukture. Tada ce oplata biti izlozena i horizontalnim i vertikalnim pritiscima svezeg betona. proces formiranja strukture betona se moze podeliti na tri etape: I – pocetna etapa.4αh %. Treba napomenuti da se u praksi pokazalo da pri uglovima vecim od 165° svezi beton ne vrsi nikakav horizontalan pritisak na oplatu pa bocne stranice oplata uopste nisu potrebne.4αh. II – etapa postepenog formiranja strukture ocvrslog betona koju prati povecanje cvrstoce.8) ne utice bitno na mehanicka svojstva betona. a s druge strane moze se dobiti cementni kamen povecane poroznosti (m v/mc > 0.9) do 20% (αh = 0. a za slucaj mv/mc = 0.Makrostruktura ocvrslog betona .4).4).1mc*mvmc-0. a kao rezultat procesa hidratacije cementa. Posmatrano sa aspekta povecanja cvrstoce betona tokom vremena. velicina pk jednaka nuli. U zavisnosti od odnosa masa vode i cementa u betonu.4. etapa formiranja strukture ocvrslog betona i pocetak prelazenja betona u cvrsto agregatno stanje. kada se dostignuta cvrstoca tokom vremena bitnije ne menja.

Konstrukcijski betoni u najvecem broju slucaja imaju strukture bliske tipu II i sto je stepen saglasnosti strukture konkretnog betona veci sa navedenom teorijskom strukturom. dok je vp zapremina zaostalog vazduha koja obicno nije veca od 1 – 3% pa se najcesce moze zanemariti. vcp apsolutna zapremina cementne paste. dok praznine medju zrnima ispunjava samo delimicno. pri cemu postoji i tanak sloj cementnog kamena na kontaktu susednih zrna.Mikrostruktura ocvrslog betona . U vezi s tim treba poci od jednacine zapremine svezeg ugradjenog betona koja je data u obliku: va+vcp+vp=1 gde je va apsolutna zapremina agregata. pa se moze reci da je makrostruktura ocvrslog betona u principu nehomogena. jasno se izdvajaju dva strukturna elementa – agregat i cementni kamen. Kod struktura I i III odlucujuci znacaj na beton imaju svojstva cementa dok agregat nije od znacaja. makrostruktura betona moze da se izrazi u vidu odnosa agregata i cementnog kamena sadrzanih u masi betona. S obzirom na izlozeno.Kada je rec o makrostrukturi betona. Zrna agregata uglavnom uticu samo na delove cementnog kamena sa kojima su u neposrednom dodiru. Dakle. Za strukturu III karakteristican je manjak cementnog kamena koji samo obavija zrna agregata u tankim slojevima. 24. U prvoj strukturi (I) zrna agregata su na znatnim medjusobnim rastojanjima i njihovo medjudejstvo prakticno ne postoji. U masi ocvrslog betona moguce je sasvim precizno izdvojiti pojedine strukturne elemente. dobijaju se betoni boljih fizicko – mehanickih svojstava. a kod strukture II vecina svojstava betona zavise kako od cementa tako i od agregata. treba teziti da cementni kamen obavije zrna i ispuni sve praznine izmedju njih. U strukturi II cementnog kamena je manje i on samo ispunjava prazne prostore izmedju zrna.

od hrapavosti povrsine kao i od cistoce povrsine zrna. kao i poroznost Δp koja moze da bude posledica razlicitih posebnih faktora kao sto je npr. Ako ukupnu poroznost betona oznacimo sa p (%). figurise i gelska poroznost pG. kao i analizu kontaktnog sloja na granici ovih elemenata. Na primer.06 mm. . odnosno 2 – 3 precnika zrna cementa. Od znacaja mogu biti i pore koje se stvaraju pri upotrebi aeranata.016 * αhmc + 0. mozemo zakljuciti da je: p = pG + pk + Δp (%). hemijska otpornost i dr. Prakticno gledano. Prvi clan u navedenom zbiru predstavlja cisto gelsku poroznost a drugi definise poroznost usled zapreminske kontrakcije gela. pri zaprljanosti agregata filmom gline ili slojem prasine. Sirina ovog kontakta obicno iznosi do 0. U datoj relaciji pored kapilarne poroznosti pk. od njegove eventualne poroznosti.S obzirom da su u ukviru makrostrukture betona definisana dva osnovna strukturna elementa – agregat i cementni kamen. neefikasno ugradjivajne i koja ne bi trebalo da bude veca od 5–6%. Ispitivanja su pokazala da kontaktna zona izmedju agregata i cementnog kamena uvek ima nesto vecu poroznost od ostale mase cementnog kamena. najveci udeo u ukupnoj poroznosti imace pore u cementnom kamenu.006 * αhmc = 0. mada se one obicno krecu u granicama 3 – 5% u odnosu na ukupnu zapreminu betona. Ukupna poroznost cementnog gela moze se prikazati izrazom: pG = 0. Ako pretpostavino da se radi o dovoljno kompaktnom i korektno ugradjenom betonu. otpornost na dejstvo mraza. Kontaktni sloj izmedju zrna agregata i cementnog kamena od velikog je znacaja za zajednicki rad ovih komponenata u sklopu ukupne mase betona.022 * αhmc (%) (za mc u kg/m3). cvrstoca veze agregat – cementni kamen zavisi od vrste agregata. mikrostruktura podrazumeva definisanje unutrasnje strukture svakog od ovih elemenata odnosno njihove poroznosti. Veza agregat – cementni kamen ima uticaja i na druge karakteristike betona kao sto su: vodonepropustljivost. ova veza biva bitno ugrozena sto dovodi do smanjenja cvrstoce betona.

dobijaju se sve plasticnije mesavine.Kako na cvrstocu betona pri pritisku uticu kolicina upotrebljene vode. tipicna kriva koja izrazava ovu vezu prikazana je na slici punom linijom. Ovde treba napomenuti da se pod potpuno zbijenim betonom prakticno podrazumeva takav beton u kome je nakon ugradjivanja zaostalo svega 1 – 3% vazdusnih pora. Kada se radi o zavisnosti cvrstoce betona pri pritisku od vodocementog faktora. kriva koja definise zavisnost izmedju cvrstoce betona i kolicine vode ima oblik prikazan na slici. Na slici je isprekidanom linijom prikazana zavisnost cvrstoce pri pritisku od vodocementnog faktora i kod teoretski potpuno zbijenih betona (vp= 0).Osnovni empirijski izrazi koji definisu zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od vodocementnog faktora (objasni obrazac Skramtaeva) . ali cvrstoca betona opada i raste rizik od pojave segregacije. i pri istom postupku ugradjivanja. 26. koje se vrlo efikasno mogu ugraditi.25. Na bazi ovog dijagrama sledi zakljucak: Za svaku mesavinu betona postoji optimalna kolicina vode koja omogucava da se primenom odredjenog nacina ugradjivanja dobije beton minimalne poroznosti a maksimalne cvrstoce. Leva grana krive odgovara nedovoljno kompaktiranom betonu. a kako vodocementni faktor (objasniti preko odgovarajucih dijagrama) Ispitivanja su pokazala da pri nepromenjenim sadrzajima cementa i agregata. suvise krute konzistencije (podrucje a). Daljim povecanjem vode. Podrucje b prikazuje kolicinu vode pri kojoj se ostvaruje najbolje ugradjivanje betona.

Najcesce se radi o uzorcima tipa kocke sa ivicama 20 cm pri starosti betona od 28 dana.  formula Bolomeja: u kojoj vrednost koeficijenta A zavisi od kvaliteta agregata i krece se od 0. onda se mogu ispisati sledece izraze:  formula Beljajeva: gde je fpc klasa cementa. pri cemu svaka od njih daje cvrstocu betona pri odredjenoj starosti dobijenu tacno utvrdjenim ispitivanjem.65.  formula Ferea: gde je γsc specificna masa upotrebljenog cementa. γsv specificna masa vode a k parametar koji zavisi od primenjenog cementa i ima vrednosti u opsegu 180 – 390.0.  formula Skramtaeva: .Postoji veci broj empirijskih formula koje definisu zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od vodocementnog faktora. k parametar koji zavisi od vrste primenjenog agregata (za recni sljunak k = 4.55 do 0.28. Ako cvrstocu betonske kocke koja odgovara ovoj starosti oznacimo sa fk. za drobljeni kamen k = 3.5). a ω vodocementni faktor.

Koeficijenti A1 i A2 zavise od kvaliteta cementa i agregata i njihove vrednosti su date u narednoj tabeli. sto je praceno prividnim povecanjem zapremine uzorka. necemo dobiti pravolinijske i medjusobno paralelne trajektorije napona u jednom ovakvom elementu.Mehanizam loma betona pri pritisku Kao sto je vec pomenuto struktura betona je grubo nehomogena. U masi betonskog elementa javljaju se znacajni naponi zatezanja.60 0. otpornost betona na ove napone znatno je manja od otpornosti u odnosu na napone pritiska. S obzirom na izlozeno.65 0. .4 i za ω < 0.55 A2 0. Konacno dolazi do potpunog loma u betonu usled prekoracenja cvrstoce na zatezanje. Sekundarni naponi prouzrokuju pojavu prslina u cementnom kamenu. Generalno. ako posmatramo betonsku prizmu izlozenu delovanju opterecenja ravnomerno podeljenog po povrsinama osnova. U pocetku prsline se javljaju u celokupnoj masi betonskog elementa dok se sa povecanjem opterecenja medjusobno povezuju.4. u betonu opterecenom na pritisak mozemo razlikovati primarne i sekundarne napone. Krupan agregat i malterski deo rezlikuju se i po mehanickim i po deformacionim svojstvima.koja se deli na dva slucaja.40 0. Primarnim naponima mogu se smatrati naponi koji odgovaraju idealno homogenom telu a sekundarnim naponi koji predstavljaju razliku izmedju faktickog stanja i primarnih napona. Medjutim. Ukoliko nivo napona predje odredjenu granicnu vrednost. Medjutim. Sve ove karakteristike imaju velikog uticaja na ponasanje betona pod opterecenjem. u masi betona ce se pojaviti prve prsline.43 0.37 27. za ω > 0. zrna agregata i supljine u betonskoj masi otezavaju i usporavaju rast prslina. Takodje. Kvalitet cementa i agregata Visok Normalan Nizak A1 0. kao sto bi to bio slucaj kod idealno homogenih tela. u betonu postoje i razni defekti. Daljim povecanjem opterecenja pukotine se jos vise otvaraju.

Kao sto pokazuje slika pod a).28. Druga moguca figura. karakteristicna je po samo jednoj ravni smicanja i sustinski je modifikacija slucaja . sto znaci da ce na pojedinim mestima lom biti preko agregata.Karakteristicni lomovi betonskih prizmi u realnim uslovima Figure loma prizmaticnog uzorka ce imati jedan od oblika prikazanih na sledecoj slici. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. 29. Tada ce nastupiti mesoviti lom. moguca su tri osnovna tipa loma betona. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. b) Kada je cvrstoca agregata manja od cvrstoce cementnog kamena. kao i pojavom magistralnih pukotina na stranama uzoraka prouzrokovanih silom cepanja koju proizvode klinovi. na slici pod b). c) Treci slucaj javlja se kada su cvrstoce cementnog kamena i agregata. a) U slucaju kada je cvrstoca agregata na zatezanje veca od cvrstoce na zatezanje cementnog kamena. moguc je lom uzorka pracen pojavom izrazenih klinova na gornjoj i donjoj osnovi. a na pojedinim mestima preko cementnog kamena. medjusobno bliske.Osnovni tipovi loma betona Nacelno. linija loma ce zaobilaziti zrna agregata. linija loma ce ici i kroz agregat i kroz cementni kamen. odnosno kontakta agregat – cementni kamen.

30. Cesto se. Najcesce su ovi koeficijenti definisani u tehnickoj regulativi.Cvrstoca betona pri pritisku Cvrstoca betona pri pritisku definise se kao prosecan napon u uzorku izlozenom aksijalnom pritisku pri sili loma. Ovu figuru obrazuju prakticno vertikalne prsline koje najcesce zapocinju u temenima malih klinova formiranih u zonama baza uzoraka.Iako najmerodavije rezultate daju prizmaticni odnosno cilindricni uzorci u praksi su u najsiroj primeni uzorci oblika kocke. Treba. U skladu s tim u primeni su tzv.95 10 cm Kocka: 15 cm . medjutim srecu i neku drugi uzorci. a za slucaj odredjene starosti betona.90 0. Kocka sa ivicama duzine 20 cm je kod nas usvojena kao normni uzorak za definisanje marke betona. Oblik i velicina ispitivanog tela Odnos cvrstoca pri pritisku kocke ivice 20 cm i odnosnog tela 0. Pod c) je predstavljena i poslednja moguca figura loma prizmaticnog uzorka. Ova mehanicka karakteristika se ispituje na uzorcima oblika prizme. razlicitih odnosa poduznih i poprecnih dimenzija. koeficijenti konverzije koji se po pravilu dobijaju na bazi eksperimentalnih ispitivanja. kao i od ostvarene velicine sile trenja na bazama uzorka. Koji od tri navedena oblika loma ce se javiti zavisi od odnosa cvrstoce betona pri pritisku i pri zatezanju. pa se javlja potreba svodjenja rezultata dobijenih na jednoj vrednosti uzorka na vrednosti koje odgovaraju nekoj drugoj vrsti.prikazanog pod a). medjutim istaci da se uticaj trenja ispoljava samu u relativno uskim zonama uzoraka (izsrafirani delovi na slici). U narednoj tabeli prikazani su najcesce korisceni koeficijenti konverzije. cilindra ili kocke.

2 do 0.05 1.Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od brzine nanosenja opterecenja i od agregata Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od brzine nanosenja opterecenja je prikazana na sledecem grafiku. pri cemu je pored krivh ispisano vreme koje oznacava ukupno trajanje ispitivanja – od momenta pocetka nanosenja opterecenja do pojave loma.00 1.8 Mpa/s. Najcesce se za medjusobna poredjenja rezultata razlicitih ispitivanja usvajaju cvrstoce koje odgovaraju vremenu t = 2 min.10 Iz vrednosti ovih koeficijenata moze se zakljuciti i sledece: da kocka ima vecu cvrstocu nego prizma i da sto je veci uzorak – manja je cvrstoca. odnosno takvom rezimu opterecivanja kod koga se ostvaruje brzina porasta opterecenja od 0.25 1.20 1.25 1. 31.08 1. .17 1.26 1.02 1.20 cm 30 cm 12x12x36 cm Prizma: 20x20x60 cm 10x20 cm 15x30 cm 20x40 cm Cilindar: 10x10 cm 15x15 cm 20x20 cm 1.

Na rezultate ispitivanja o kojima je ovde rec utice i agregat. Medjutim, ispitivanja su pokazala da ukoliko je cvrstoca agregata za oko 20% veca od cvrstoce betona, uticaj agregata na cvrstocu prakticno ne postoji, pa se iz tih razloga najcesce u tehnickoj regulativi propisuju minimalne cvrstoce agregata kako bi se na samom pocetku eliminisala mogucnost znacajnijeg uticaja ovog faktora na fizicko – mehanicka svojstva betona. Agregat, takodje, ne utice na cvrstocu betona ukoliko je njegova kolicina u betonu manja od 0,8 m3/m3betona. Cvrstoca betona pri pritisku zavisna je i od granulometrijskog sastava agregata. Naime, sa smanjivanjem sadrzaja krupnog agregata zapaza se i odredjeno smanjivanje cvrstoce betona.

32.Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od kolicine i vrste cementa i od starosti betona

Kada je rec o uticaju cementa na cvrstocu betona, upotrebom cemenata visih klasa, a pri istim ostalim uslovima, uvek ce se dobijati betoni vecih cvrstoca. Vece cvrstoce ce se po pravilu dobijati i pri visim dozama cementa, odnosno pri nizim vrednostima vodocementnog faktora. Ukoliko se posmatra odnos cvrstoce betona pri pritisku u nekom vremenu, moze se zakljuciti da se cvrstoca povecava karakterom eksponencijalne ili logaritamske funkcije, pa u skladu s tim cvrstoca betona starog 28 obicno iznosi 70-80% u odnosu na konacnu cvrstocu betona.U praksi se za definisanje promene cvrstoce betona u toku vremena najcesce koriste sledeci analiticki izrazi:

gde je fp konacna cvrstoca betona, t vreme a b empirijska konstanta;

a – konstanta koja odgovara cvrstoci betona starog jedan dan, b – konstanta koja se odredjuje na bazi poznate cvrstoce dovoljno starog betona.

33.Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od temeprature negovanja

Proces hidratacije cementa na povisenim temperaturama znacajno se ubrzava, pa je cvrstoca betona pri pritisku i fukcija temperature betona. Ispitivanja su pokazala da se hidratacija veoma usporava pri temperaturama sredine nizim od 5°C, a pri temperaturi od -10°C ona prakticno prestaje, dok pri temperaturama iznad 30°C ona se znacajno ubrzava. Imajuci ovo u vidu, moze se zakljuciti da se sa povecanjem temperature negovanja dobijaju kako betoni sa brzim prirastajem cvrstoce tako i betoni sa vecim 28dnevnim i konacnim cvrstocama. Ipak, taj stav se ne moze prihvatiti kao pravilo jer ispitivanja pokazuju da se zagrevanjem betona dobijaju visoke rane cvrstoce ali kasnije cvrstoce mogu da budu cak i nize od onih koje bi se dobile na normalnim temperaturama. Na sledecoj slici prikazuju se rezultati jednog konkretnog eksperimenta izvrsenog na betonu spravljenom sa cistim portland cementom, u uslovima stoprocentne vlaznosti sredine, a uz razlicite temperature ambijenta.

Na slici, pod a), krive t - fp, za vise vrednosti temperatura, a za starosti betona do cca 7 dana, imaju vrlo nagli rast, a kasnije se taj trend znacajno usporava. S druge strane, za slucaj nesto nizih temperatura (10 i 20°C) prirastaji cvrstoce su mnogo ravnomerniji. Na slici pod b) prikazane su krive T – fp na osnovu kojih se moze zakljuciti da beton koji ocvrscava na visim temperaturama uvek ima vece pocetne cvrstoce, dok su kasnije cvrstoce betona uvek nize od cvrstoca koji bi isti beton imao da ocvrscava u normalnim temperaturnim uslovima. Na vrednost cvrstoca betona ima uticaja i vlaznost sredine u toku ocvrscavanja. Temperatura i vlaznost sredine nazivaju se termohigrometrijski uslovi. Primera radi beton koji je ocvrscavao na temperaturi od 35 – 40°C pri vlaznosti vazduha od 20 – 30%, ima i do 40% nizu cvrstocu od betona koji je ocvrscavao na 20 – 25°C i vlaznosti od 70 – 80%. Na konacnu vrednost cvrstoce betona na povisenim temperaturama utice i vrsta cementa.

34.Zrelost betona

Zrelost betona predstavlja zajednicku funkciju vremena i temperature negovanja. Definise se kao proizvod vremena i temperature i sluzi za odredjivanje cvrstoce betona pri pritisku. Na primer: cvrstoca betona posle 3 dana, negovanog na 10°C jednaka je cvrstoci betona posle 2 dana negovanog na 20°C. Koncept zrelosti betona primenljiv je

do temperature od 30°C ili za vise temperatura za starosti betona do 7 dana. Zrelost betona se izrazava u obliku:

M = (T – T0) * tr,

T – konstantna temperatura negovanja, T0 – minimalna temperatura na kojoj se moze odvijati hidratacija cementa (obicno iznosi -10°C) , tr – duzina trajanja negovanja u danima ili casovima. Medjutim, ako je temperatura negovanja promenljiva tokom vremena, izraz glasi:

vreme negovanja tr je izdeljeno na (r-1) intervala, Δtj, a Tj je srednja temperatura u intervalu Δtj.

35.Marka betona

Marka betona je nominalna cvrstoca betona pri pritisku izrazena u MPa koja se prema BAB87 dobija ispitivanjem betonskih kocki dimencija 20x20x20 cm. Kocke se ispituju pri starosti od 28 dana, pri cemu njihova izrada i negovanje moraju da budu u skladu sa BAB87. Premetni uzorci se izradjuju u odgovarajucim metalnim kalupima u kojima moraju da ostanu 20±4 casa i to u prostoriji sa temperaturom od oko 20°C, zasticeni od isusivanja. Nakon toga, betonska tela se vade iz kalupa i stavljaju u vodu, odnosno u prostoriju cija je relativna vlaznost najmanje 95%, a temperatura oko 20°C. Ovako se tela cuvaju do dana ispitivanja. Pre samog ispitivanja uzorci se brisu kako bi se uklonila povrsinska vlaga, a zatim se mere njihove mase. Pri ispitivanju sila pritiska se postepeno povecava od nule do sile loma, i to tako da prirast napona bude izmedju 0,2 i 0,8 MPa/s. Cvrstoca pojedninog uzorka se dobija kao sila loma svedena na jedinicu povrsine (20 x 20 = 400 cm2) i izrazava se u MPa sa tacnoscu od 0,1 MPa.

Kod drobljenog agregata athezija izmedju zrna agregata ia cementnog kamena je veca od athezije koja postoji izmedju prirodnog agregata i cementnog kamena. 30.07 za fp = 50 MPa. vodocementnog faktora. 50. 25. 45. Pri povecanju kolicine cementa cvrstoca betona na zatezanje se povecava u manjoj meri nego cvrstoca pri pritisku. k = 0. Ako uzmemo da je fz/fp=k. dok se kasnije znacajno usporava. Ispitivanje direktnim aksijalnim zatezanjem najcesce se vrsi na cilindricnim “oslabljenim” uzorcima saglasno narednoj slici. Vazno je jos napomenuti da se ocena postignute marke betona vrsi po partijama betona. 36. 35. postupka spravljanja. Razlog tome je sto se predmetna cvrstoca f zs uvek izracunava putem obrazca: . a za prednapregnute konstrukcije nize od 30. 20. 15. Odnos cvrstoce f z prema cvrstoci fp nije linearan. 55 i 60. 40. Ispitivanje savijanjem daje vrednosti cvrstoca pri zatezanju koje su znatno vece od cvrstoce fz.U upotrebi su sledece marke betona: 10. Ovo mehanicko svojstvo betona zavisi bitno od stanja agregata. Vremenski posmatrano. povecanjem vodocementnog faktora cvrstoca pri zatezanju srazmerno opada u odnosu na cvrstocu pri pritisku.Cvrstoca betona na zatezanje Odredjivanje cvrstoce betona pri zatezanju je nesto slozenije od odredjivanja cvrstoce pri pritisku. Za armirane konstrukcije ne koriste se marke betona nize od 15. koje predstavljaju kolicine betona koje se spravljaju i ugradjuju pod istim uslovima u iste ili razlicite elemente konstrukcija ali u istom vremenskom periodu. Betoni marki visih od 60 se tretiraju kao specijalni betoni. Cvrstoca pri zatezanju zavisi i od niza drugih faktora: sadrzaja cementa. porast cvrstoce pri zatezanju je intenzivan u prvih 28 dana.10 za fp = 30 MPa. k = 0. pa stoga betoni sa drobljenim agregatom imaju vece cvrstoce pri zatezanju. Nasuprot tome. za velicinu k mogu se koristiti sledece vrednosti:    k = 0. Moze se uzeti da se u prvih 28 dana postize oko 80% konacne cvrstoce pri zatezanju. ugradjivanja i nege betona i drugog.12 za fp = 20 MPa.

45 – 0. 37. Medjutim. Jos valja napomenuti da se tacniji rezultati dobijaju primenom metode prikazane na desnom delu slike jer su sile u trecinama raspona. pa se sa dovoljnom tacnoscu moze uzeti da je fz/fsc ≈ 0. prizme ili cilindra silama saglasno narednoj slici. . Pri granicnoj vrednosti sile P dolazi do cepanja uzoraka stvaranjem magistralnih pukotina koje se protezu vertikalno.85.fzs=6Mlomabh2 Ovim ispitivanjem najcesce se dobija odnos fz/fzs = 0.Cvrstoca betona na zatezanje cepanjem i obrasci za priblizno odredjivanje cvrstoce betona na zatezanje prema BAB87 Ispitivanje cvrstoce betona na zatezanje cepanjem sastoji se u izlaganju uzoraka oblika kocke. Cvrstoce fzckod ovakvih ispitivanja a koje se racunaju po obrascu: fzc=2Pπdl vece su za 15 – 20% od cvrstoca fz. pri ovim ispitivanjima prisutni su i naponi pritiska pa se moze reci da rezultati ispitivanja prikazanom na slici ne predstavljaju prave vrednosti cvrstoce pri zatezanju jed nije obezbedjeno homogeno naponsko stanje zatezanja.60.

44h≥1 gde je h (m) visina poprecnog preseka elementa.Razlike izmedju cvrstoca betona na zatezanje u zavisnosti od metode ispitivanja. a fzm (MPa) srednja vrednost cvrstoce pri aksijalnom zatezanju. . kriva (2) – rezultati ispitivanja metodom “cepanja”. i cvrstoce pri aksijalnom zatezanju. ali uz napomenu da varijacije stvarnih vrednosti ove cvrstoce mogu da budu i do ±30%. Obrazac glasi: fzm=0.BAB87 daje obrazac za izracunavanje cvrstoce pri aksijalnom zatezanju u zavisnosti od eksperimentalno utvrdjene cvrstoce pri pritisku. 38. kriva (1) – rezultati ispitivanja direktnom metodom. f zs. Sledeca slika pokazuje rezultate jednog konkretnog ispitivanja betona koji pokazuju kolike se razlike mogu dobiti u zavisnosti od primenjenog postupka odredjivanja cvrstoce betona pri zatezanju.25* 3fbk2 gde je fbk (MPa) cvrstoca betona pri pritisku. Za odnos cvrstoce betona pri zatezanju savijanjem. fz.6+0. BAB87 daje relaciju: fzsfz=0. kriva (3) – rezultati ispitivanja putem savijanja jednom koncentrisanom silom. Cvrstoca na smicanje. a ≥1 oznaka za donju granicu vazenja izraza.

kriva (5) – velicine dobijene preracunavanjem vrednosti prema krivoj (3) putem drugog izraza po BAB87. Ti uticaji se generalno mogu podeliti na uticaje fizicke prirode i na hemijske uticaje. cementnog kamena ili armature. Predmetna cvrstoca se dobija po obrascu: fτ=P2Fτ Moze se jos uzeti i da je odnos izmedju cvrstoce pri smicanju i cvrstoce pri zatezanju fτ≈2fz. kao i od cvrstoce spoja agregat – cementni kamen. Najcesce se koriste uzorci oblika prikazanih na slici pri cemu se pretpostavlja da su naponi smicanja pri lomu ravnomerno rasporedjeni po povrsini preseka po kome se vrsi smicanje.Trajnost betona Beton se smatra trajnim materijalom. Metodika odredjivanja cvrstoce betona pri smicanju jos nije dovoljno razradjena.kriva (4) – velicine izracunate putem prvog izraza po BAB87. Pogorsanje kvaliteta betona tokom vremena moze biti uzrokovano pogorsanjem svojstava agregata. . medjutim. 39. Otpornost na uticaje fizicke prirode. Otpornost na hemijske agense. on je potencijalno osetljiv na pojedine uticaje. U svojstva koja odredjuju trajnost betona ubrajaju se:    Vodopropustljivost / vodonepropustljivost. Cvrstoca betona pri smicanju u velikoj meri zavisi od otpornosti na smicanje krupnog agregata.

od znacaja za VDP je i efikasnost ugradjivanja koja doprinosi smanjenju dodatne poroznosti. Defekti i prsline koje su posledica uticaja koji nisu nabrojani. U grupu uticaja fizicke prirode spadaju:     Zamrzavanje i odrzavanje. Sulfatna agresija. takodje kontaktna zona. Hemijski uticaji na beton su:      Izluzivanje i iscvetavanje. Vodonepropustljivost betona cesto se ceni na osnovu koeficijenta filtracije k f koji je definisan izrazom . Dakle. cementni kamen je kapilarno porozan materijal i od velicine kapilarne poroznosti cementnog kamena zavisi i VDP betona. Kiseline i baze. agregat – cementni kamen ne utice u znacajnijoj meri da VDP. Promena vlaznosti odnosno vlazenje i susenje.Vodonepropustljivost betona Vodonepropustljivost (VDP) betona spada u grupu svojstava bitnih za trajnost betonskih konstrukcija. Primena hemijskih dodataka – zaptivaca takodje moze omoguciti bolju VDP betona. Analizom elemenata strukture betona sa aspekta VDP zakljuceno je da se agregat smatra vodonepropustljivim. Korozija metala. Habanje (abrazija. Takodje. kavaticija). Promena temperature. od poroznosti cementnog kamena i od strukture pora tacnije od odnosa otvorenih i zatvorenih pora. VDP betona zavisi od stepena hidratacije cementa odnosno od starosti betona. Na povecanje VDP betona moze se uticati smanjenjem vodocementnog faktora odnoso primenom plastifikatora i superplastifikatora. Alkalno – agregatna reakcija. erozija. 40.

sto. proizilazi da vodonepropustljivost zavisi i od vremena odnosno od starosti betona. pri razlici hidrostatickog pritiska na dvema granicnim povrsinama od Δp = 1.0 m. V-4.0 m2. na slican nacin kao sto je to bio slucaj u prethodno opisanom ispitivanju. Ove marke su V-2. osnovni faktor propustljivosti betona. ugradjivanjem u kalupe ili se koriste isti takvi uzorci (kernovi) izvadjeni iz gotove konstrukcije. Na povrsini ovok kruga tokom ispitivanja deluje voda pod pritiskom. Nemacki standard DIN 1048 propisuje metodu ispitivanja kod koje je dubina kvasenja odnosno dubina prodora vode u masu uzorka jedini kriterijum za ocenu vodonepropustljivosti betona. a za vreme t = 1. 8 i 12 oznacavaju pritisak u barima koje beton mora da zadovolji.Kako se VDP odredjuje prema nasem standardu a kako prema DIN-u Prema nasem standardu VDP se ispituje na cilindrima precnika 150 mm i visine 150 mm. koeficijent filtracije pocinje naglo da raste za vrednosti mv/mc > 0. Uzorak se smesta u odgovarajuci celicni sud pri cemu se prostori izmedju suda i uzorka na bocnim stranama zapunjavaju odredjenom masom na bazi voska i bitumena. napomenuti da su u praksi moguca osetna odstupanja od prikazane zavisnosti posto pri jednom vodocementnom faktoru poroznost betona moze biti vrlo razlicita. Gornja povrsina uzorka je slobodna a donja se orapavljuje u zoni kruga precnika 100 mm. 6.kf=Qfv*aS*Δp*t ms ili cms Na bazi ovog izraza proizilazi da je kf = Qfv ona kolicina vode u m3 koja prodje kroz element debljine a = 1. prikazano je na sledecoj slici. Kao sto se vidi. pri cemu brojevi 2. medjutim.0 m vodenog stuba. 41. Vodonepropustljivost betona se deklarise preko marki vodonepropustljivosti. Kako na koeficijent filtracije. V-6. utice vodocementni faktor. kao sto je pomenuto. Treba. . zavisi od niza drugih faktora (cement. kao i na plocastim uzorcima dimenzija 200x200x150 mm. nega betona i drugo). Sedam dana pre pocetka ispitivanja uzorke treba cuvati u prostoriji temperature od oko 20°C i relativne vlaznosti vazduha od oko 65%. nacin ugradjivanja.0 s. Prema ovom standardu ispituju se uzorci oblika kocke ivice 20 cm. V-8 i V-12. 4. Uzorci se prave od svezeg betona.5. Uzorci ne smeju imati starost manju od 28 dana. Posto je vec receno da poroznost betona zavisi od stepena hidratacije cementa. povrsine S = 1.

Najcesce se uzima da cvrstoca betona pri pritisku ne sme da se smanji vise od 25 – 30%.Otpornost betona na dejstvo mraza Otpornost da dejstvo mraza podrazumeva sposobnost betona da u stanju zasicenosti vodom podnese visekratno smrzavanje i odmrzavanje. M-100. hidrostaticki pritisak. strukture pora i velicine pora.Rezim ispitivanja je sledeci: voda deluje pod pritiskom od 1 bar u trajanju od 48 h. Osnovni razlozi koji dovode do desktrukcije betona su:     povecanje zapremine (led ima 9% vecu zapreminu od vode). agregata i armature. Pri ovome se cesto propisuje i da gubitak mase uzoraka ne sme da bude veci od 5%. pod 3 bara 24 h i pod 7 bara 24 h. vodocementnog faktora. 43. Nakon zavrsetka ovog tretmana uzorci se prvo ispituju na pritisak. posto je ovaj uslov veoma blag.Odredjivanje otpornosti betona na dejstvo mraza preko promene cvrstoce pri pritisku . Smatra se da je beton vodonepropustljiv ako je izmerena dubina kvasenja h manja od 12 cm. Trajnost betona ce u opstem slucaju biti zadovoljena ako beton ima marku otpornosti na dejstvo mraza min M-100 a za mostovske konstrukcije min M-150. Za ispitivanje otpornosti betona prema dejstvu mraza primenjuje se postupak naizmenicnog smrzavanja i odmrzavanja uzoraka zasicenih vodom. kao i efikasnim ugradjivanjem koje doprinosi smanjenju dodatne poroznosti. Medjutim. zatim smanjenjem vodocementnog faktora (primenom plastifikatora i superplastifikatora). razliciti koeficijent termickog sirenja cementnog kamena. osmotski pritisak. Otpornost betona na dejstvo mraza zavisi od razlicitih faktora kao sto su: stepen hidratacije cementa odnosno starost betona. Prema nasem standardu postoje sledece marke betona u odnosu na otpornost prema dejstvu mraza: M-50. gde brojevi u okviru ovih simbola predstavljaju broj ciklusa smrzavanje – odmrzavanje koji je beton izdrzao bez vecih ostecenja. a zatim se lome po sredini radi merenja visine prodora vode. 42. M-150 i M-200. Otpornost betona na dejstvo mraza se zahteva cak i u slucajevima kada u eksploataciji nije direktno izlozen ovoj vrsti agresija zbog obezbedjenja trajnosti. Na povecanje otpornosti betona na mraz moze se uticati primenom hemijskih dodataka – aeranata. sto znaci da ukupno trajanje ispitivanja iznosi 96 casova. danas se sve vise usvaja uslov h ≤ 4cm.

Jedan ciklus smrzavanje – odmrzavanje traje 4 + 4 casova za slucaj ispitivanja kocki sa stranama od 15 cm i cilindara sa dimenzijama Φ = h = 15 cm. ili 6 + 6 casova za slucaj ispitivanja kocke sa ivicama duzine 20 cm. Standard propisuje sledeci tok ispitivanja: sve uzorke treba 4 dana pre pocetka ispitivanja staviti u vodu tako da budu u potpunosti potopljeni. 44. koja je uvek manja od fakticke starosti uzoraka jer su etalonski uzorci ocvrscavali u vodi temperature od oko 20°C sto im je omogucilo veci prirastaj cvrstoce. . Za slucaj betona M-50 dovoljno je samo 9 uzoraka – 6 etalonskih i 3 uzorka koji ce se izlagati smrzavanju i odmrzavanju. sest uzoraka se podvrgava naizmenicnom smrzavanju i odmrzavanju. dok se odmrzvanje vrsi u vodi temperature od oko 20°C. Prilikom uporedjivanja dobijenih cvrstoca uzoraka mora se voditi racuna o tzv.Otpornost betona na kombinovano dejstvo mraza i soli za odmrzavanje Pored ispitivanja betona na dejstvo mraza cesto se namece i potreba ispitivanja betona izlozenog istovremeno i uticaju soli za odmrazanje jer je praksa pokazala da otpornost betona na dejstvo mraza ne podrazumeva i njegovu otpornost na kombinovano dejstvo mraza i soli.Nas standard propisuje ispitivanje za koje je. precnika i visine 15 cm. I u ovom slucaju cvrstoce etalonskih uzoraka ispitanih pri odgovarajucoj ekvivalentnoj starosti ne smeju da budu preko 25% vece od cvrstoca uzoraka koji su smrzavani i odmrzavani. 9 uzoraka predstavljaju tzv. Istovremeno. n broj naizmenicnih ciklusa smrzavanja i odmrzavanja a parametar c velicina koja zavisi od broja ciklusa u toku 24 h i dobija se iz odredjene tabele. a nakon 4 dana treba ispitati prosecnu cvrstocu pri pritisku na tri etalonska uzorka. Ekvivalentna starost se odredjuje na osnovu obrasca: te=ta+c*n gde je ta starost uzoraka u danima na pocetku smrzavanja (najcesce 28 dana). ili cilindricni uzorci (kernovi) izvadjeni iz gotovih konstrukcija. dok ce se preostalih 6 izlagati smrzavanju i odmrzavanju. potrebno 15 uzoraka koji mogu biti oblika kocke 15 ili 20 cm. osim za beton M-50. etalonske uzorke. ekvivalentnoj starosti etalonskih uzoraka te. Od ukupnog broja. Kod ispitivanja betona M-50 smrzavanju i odmrzavanju izlazu se samo 3 uzorka dok se nakon definisanja pocetne cvrstoce betona na tri etalonska uzorka preostala tri drze u vodi i ispituju na pritisak kao i uzorci koji su izlagani tretmanu mraza. smrzavanje se vrsi na temperaturi od -20°C pri cemu se zahteva da se hladjenje uzorka do ove temperature obavi u vremenu od 1 h.

45.Deformacije betona pod uticajem kratkotrajnih opterecenja Mada ne postoje jedinstveni stavovi po pitanju kratkotrajnosti i dugotrajnosti opterecenja betona i betonskih konstrukcija. on se propisuje od slucaja do slucaja. Deformacije betona pri delovanju kratkotrajnih opterecenja zavise od njegovog sastava. To znaci da je potrebno primenjivanje cemenata visokih klasa i niskih vodocementnih faktora. Pored ovoga. u slucaju ovakvih betona bolje se pokazao drobljeni agregat. Takodje. a isto tako se ove deformacije pri istom opterecenju smanjuju u funkciji starosti betona. od vrste naprezanja kao i od cvrstoce i starosti betona. Nakon toga. U primeni je metoda ispitivanja habanja prirodnog kamena. na tacno definisan nacin. Posle 25 ovakvih ciklusa meri se gubitak mase uzorka. To podrazumeva uzorke sa ivicama duzine 7.Kod ovakvih ispitivanja najcesce se primenjuje postupak u okviru koga se u procesu smrzavanja i odmrzavanja povrsina uzorka.Otpornost betona na habanje Kod ove vrste otpornosti betona osnovno je da beton ima dovolju cvrstocu i tvrdocu u povrsinskom sloju koji je neposredno izlozen delovanjima koja dovode do habanja. Ispitivanja su pokazala da je beton otpornoji na habanje ako ima vecu cvrstocu na pritisak. podvrgava delovanju troprocentnog rastvora NaCl. uzorak se podvrgava temperaturi od oko -20°C u trajanju 16 – 18 h.1 cm (povrsina jedne strane kocke je 50 cm2) koji se dobijaju izradom u kalupima ili izrezivanjem iz nekog veceg komada betona. ipak se kao kratkotrajna tretiraju ona opterecenja cije se delovanje ispoljava u vremenu od nekoliko minuta do nekoliko casova. pri cemu se kao gornja granica kratkotrajnosti obicno uzima trajanje opterecenja od najvise dva sata. Za odredjivanje otpornosti betona na habanje ne postoji standardna metoda. Posto kriterijum otpornosti na habanje nije jedinstven. od svojstava njegovih komponenata. pri cemu treba teziti optimalnom ucescu krupnih frakcija agregata uz minimalno potrebno ucesce sitnih. Ispitivanja pokazuju da betoni visih cvrstoca pod opterecenjem pokazuju manje deformacije. a takodje se registruje dubina i povrsina ljustenja betona koja je bila pod uticajem rastvora soli. 46. mogu se primenjivati plastifikatori i superplastifikatori radi smanjenja potrebne kolicine vode posto ni u kom slucaju ne sme doci do izdvajanja cementne paste na povrsini. pa 6 – 8 h na sobnoj temperaturi. prema standardu. .

posmatrano posebno. 47. Kriva “2” predstavlja betone manjih cvrstoca. pa ce na osnovu tih podataka crtaju dijagrami koji u opstem slucaju imaju oblike saglasno sledecoj slici. sto se objasnjava prisustvom kontaktnih povrsina izmedju cementnog kamen i agregata i pojavom mikroprslina po ovim kontaktima. pri opterecenju uzorak se ponasa saglasno krivoj OA. imaju uglacnom linearne zavisnosti izmedju napona i deformacija. ali se takva kriva dobija i kod svih betona ako se pri ispitivanju koristi rezim diktiranog povecanja napona. Medjutim. Tokom ovih ispitivanja mere se naprezanja i odgovarajuce dilatacije. Kriva “1” u opstem slucaju odgovara betonima vecih cvrstoca. Analizom krivih dolazi se do zakljucka da se pri jednokratnom izlaganju uzorka kratkotrajnom opterecenju na pritisak dobija deformacija koja se sastoji iz elasticnog i plasticnog dela. beton uvek ima manje – vise zakrivljen ε – σ dijagram. Kao sto se vidi.Zavisnost deformacija betona od njegovog sastava najbolje ilustruju krive deformacija (ε) – napon (σ) prikazane na narednoj slici.Radni dijagram betona Radni (σ – ε) dijagram koji daje zavisnost izmedju napona i deformacija betona u slucajevima delovanja kratkotrajnih opterecenja dobija se ispitivanjem uzoraka prizmaticnog ili cilindricnog oblika. a pri rasterecenju saglasno krivoj AD tako da po rasterecenju uvek . Naime. cementni kamen i agregat. ali se i ovaj oblik krive moze dobiti rezimom diktiranog povecanja napona.

48.Modul elasticnosti betona Odredjivanje modula elasticnosti betona vrsi se na prizmaticnim ili cilindricnim uzorcima sa odnosima poduznih i poprecnih dimenzija vecim od 2. S obzirom da je u opstem slucaju radni dijagram betona uvek krivolinijski.5) fp.ugla nagiba tetive koja povezuje koordinatni pocetak sa aktuelnom tackom A na postmatranoj krivoj. σd. vezu izmedju napona i deformacije u betonu mozemo prikazati u obliku: ς=Esek*ε Medjutim. Naime. odnosno postupci visekratnog opterecivanja i rasterecivanja. dok je sekantni modul tangens ugla α . pokazalo se da nakon odredjenog broja ciklusa opterecenje – rasterecenje funkcija σ – ε u dovoljnoj meri odgovara pravoj liniji ciji nagib definise modul elasticnosti E. zaostala) deformacija ε3. Kod ovakvih ispitivanja kao osnovno javlja se pitanje eliminisanja svih deformacija betona osim elasticnih. pa se ispitivanje najcesce sprovode saglasno semi prikazanoj na slici. Ako ovako definisan modul deformacije oznacimo sa Esek. pa se s tim u vezi najcesce primenjuju razliciti postupci treniranja uzoraka. Kao tangentni modul definise se tangens ugla αtg koji zaklapa tangenta na posmatranu krivu u tacki A sa apsciscnom osom. pri naponima manjim od granice (0. . Velicina ove deformacije zavisi kako od brzine opterecivanja tako i od brzine rasterecivanja.3 – 0. generalno se moze govoriti o tangentnom i sekantnom modulu elasticnosti betona. dijagram je priblizno pravolinijski pa vazi sledece: ς=E*ε=tgα*ε Velicina E se najcesce definise postupkom opterecenje – rasterecenje kada se ovaj parametar odredjuje iz krive koja odgovara rasterecenju.ostaje odredjena trajna (plasticna. Kod odredjivanja modula elasticnosti uvek se polazi od neke male vrednosti napona.

Prema nasem standardu. Modul elasticnosti je i funkcija vremena. s tim da postoje jos tri uzorka za prethodno ispitivanje cvrstoce betona fp. dok se za σg uzima vrednost fp/3. Za napon σd propisana je vrednost od 0. vrednost E se dobija ispitivanjem prizmaticnih ili cilindricnih uzoraka u okviru kojih je zadovoljen osnos 2 ≤ h/a ≤ 4. pa se doslo do niza empirijskih zavisnosti. . treniranje betona u naponskom podrucju σg – σd sve dok se zavisnost σ – ε u tom podrucju potpuno ne ispravi. s tim da se za fbk unose vrednosti karakteristicnih cvrstoca koje odgovaraju odredjenim terminima. a izrazavaju se u MPa ili u Gpa. Ispitivanja se sprovode na tri uzorka. pri cemu se u prvih 28 dana ostvaruje 70 – 80% vrednosti koja odgovara teorijskom slucaju kada je t→∞. On raste sa staroscu betona.25*3fbk+10 GPa za fbk u MPa Posto je modul elasticnosti betona vremenska funkcija BAB87 predvidja da se za starosti betona razlicite od 28 dana E moze takodje odrediti na osnovu napred datog izraza. sema podrazumeva opterecivanje do napona σ g i rasterecivanje do napona σd. pri cemu dimenzija a treba da bude najmanje cetiri puta veca od nominalno najkrupnijeg zrna agregata primenjenog u datom betonu.Kao sto se vidi.5 MPa. BAB87 propisuje sledecu relaciju E=9. Za resavanje prakticnih problema mogu se uspostaviti sasvim prihvatljive veze izmedju modula elasticnosti i cvrstoce betona pri pritisku. Nakon zavrsetka ispitivanja trazena vrednost modula elasticnosti betona izracunava se putem obrasca: E=ΔςΔε Rezultati se zaokruzuju na 500 MPa. tj.

u prvih nekoliko casova i po pravilu nije od znacaja za naponska stanja konstrukcija. Medjutim. Stetni efekti plasticnog skupljanja mogu se eliminisati pravilnom i intenzivnom negom. a zivisi jos i od kolicine vode. odnosno ona skupljanja koja mogu biti od znacaja za naponska i deformaciona stanja konstrukcija pa tako vrednosti koje se dobijaju ispitivanjima predstavljaju zbir hidratacionog i hidraulickog skupljanja. plasticno skupljanje moze da bude uzrok pojave prislina i pukotina na povrsinama betona. Hidraulicko skupljanje je funkcija promene vlaznosti cementnog kamena. odnosno betona i posledica je delovanja kapilarnih sila u kapilarnim porama u cementnom kamenu. Prema JUS standardu skupljanje betona se ispituje na prizmaticnim ili cilindricnim uzorcima kod kojih je zadovoljen odnos 2 ≤ ha ≤ 4. veci sadrzaj vode – veca mogucnost zgrusnjavanja mase i zblizavanja cestica. Uzorci. Hidraulicko skupljanje ce se odvijati sve dok se ne uspostavi ravnoteza uzmedju vlaznosti sredine i vlaznosti betona. hidraulickog skupljanja. Posle 72 h od zavrsetka izrade vade se iz vode i izlazu kondicioniranim termohigrometrijskim uslovima: temperatura od 20°C i relativna vlaznost od 40% (veoma suva sredina). skupljanje nakon zavrsetka procesa vezivanja.Skupljanje betona Pod skupljanjem betona podrazumevaju se vremenske deformacije koje se ispoljavaju u vidu smanjivanja dimenzija neopterecenih betonskih elemenata priblizno proporcionalno u svim pravcima. prakticno tek kada se okonca proces hidratacije. Poprecna dimenzija a mora da bude takva da je njena velicina jednaka najmanje cetvorostrukoj vrednosti nominalno najkrupnijeg zrna agregata u betonu. moze se reci da je ta pojava najtesnje povezana sa stanjem vlaznosti cementnog kamena u betonu. najmanje 3 komada. Ukupna deformacija skupljanja se sastoji od:   hidratacionog skupljanja. skupljanje usled kontrakcije produkata hidratacije.  Plasticno skupljanje je najvece u poredjenju sa ostalim navedenim oblicima. Zatim se vade iz kalupa i 48 h drze u pijacoj vodi temperature oko 20°C. U najvecem broju slucajeva mere se skupljanja ocvrslog betona. 70% (srednje vlazna sredina) ili 90% (veoma vlazna sredina). a .49. Prvo merenje se vrsi 72 h nakon zavrsetka izrade uzoraka. ali se ono odvija vrlo brzo. cuvaju se u kalupima u vlaznom prostoru od najmanje 90% relativne vlaznosti oko 24 h na temperaturi cca 20°C. skupljanje usled isparavanja vode tokom perioda vezivanja cementa. medjutim kako je vlaznost betona u opstem slucaju funkcija procesa hidratacije cementa proizilazi da ce do uspostavljanja ravnoteze doci tek nakon duzeg vremenskog perioda. Generalno. Ispitivanja su pokazala da je plasticno skupljanje funkcija kolicine cementa u mesavini. plasticnog skupljanja.

proces razvitka deformacija materijala u toku vremena koji se odigrava bez promene opterecenja. tj. levo) ili uredjaji koji rade na principu poluge (na slici. 51. od vrste i kolicine cementa. desno). Ako pretpostavimo da ce beton biti izlozen konstantnom naponu beskonacno dugo ili dovoljno dugo. granulometrijskog sastava agregata. od dimenzija betonskog elementa. Nacin ugradjivanja je znacajan jer se efikasnim ugradjivanjem utice na smanjenje skupljanja.zatim posle 4 i 7 dana. od vodocementnog faktora. nacina ugradjivanja i nege betona i od starosti betona.Od cega zavisi vrednost deformacije skupljanja Skupljanje betona zavisi od temperature i relativne vlaznosti sredina. Skupljanje je vece pri visim temperaturama i pri manjoj relativnoj vlaznosti vazduha. takodje smanjuje vrednosti skupljanja. 50. obezbedjuje manje vrednosti skupljanja. nakon ovoga. Skupljanje se izrazava u mm/m. Nega betona koja podrazumeva vlazenje betona u prvim danima nakon ugradjivanja. kod betona se uslovno smatra da nastaje samo delovanjem dugotrajnih opterecenja. Vece kolicine vode doprinose vecim vrednostima hidraulickog skupljanja. dalja merenja se vrse posle svakih 7 dana do stabilizacije procesa skupljanja i to najkrace 3 meseca.Tecenje betona Tecenje. bice moguca dva karakteristicna slucaja: . Najrasprostranjeniji su uredjaji sa mocnim oprugama (na slici. vece je kod elemenata manjih dimenzija i kod betona spravljenih sa cementima sa dodacima i sa vecom kolicinom cementa. Iz tih razloga ispitivanje tecenja betona uvek se vrsi primenom specijalnih uredjaja koji su u stanju da tokom duzeg vremenskog perioda odrzavaju odredjeni nivo naprezanja. Takodje. Granulometrijski sastav koji omogucava izradu betona optimalne kompaktnosti uz koriscenje umerenih kolicina cementa.

 Prvi slucaj odgovara niskim vrednostima napona. Drugi slucaj odgovara visokim naponima naprezanja pri cemu je vrlo tesko sasvim precizno odrediti granicu koja razdvaja navedene slucajeve. doci ce do loma. a pri odredjenoj velicini deformacije. tkεeltk . Treba napomenuti da ako su naprezanja u betonu visoka nakon odredjenog vremena. vec deformacije tecenja teze beskonacno velikim vrednostima. od starosti betona. tk) koji se definise na sledeci nacin: φt. trajnoj cvrstoci betona. granulometrijskog sastava agregata. tzv. od vodocementnog faktora. od vrste i kolicine cementa. Linearno tecenje zavisi od istih faktora kao i skupljanje betona. 52. Lom o kome je ovde rec nastupice pri naponima koji su ponekad i 20 – 30% ispod cvrstoce koja odgovara delovanju kratkotrajnih opterecenja. i slucaj kada ne dolazi do stabilizacije procesa.Linearno tecenje betona Linearno tecenje betona je tecenje kod koga postoji stabilizacija procesa i kod koga za sve deformacije (trenutne i vremenske) postoji uslov proporcionalnosti izmedju napona i deformacija. To su:        temperatura i relativna vlaznost sredine. U praksi se deformacije tecenja najcesce prikazuju putem tzv. pa se cesto govori o cvrstoci betona pri delovanju dugotrajnih opterecenja. slucaj stabilizacije procesa tecenja – kada deformacije teze nekoj konacnoj vrednosti i uzorci ne trpe lom. sto dovodi do loma uzoraka. koeficijenta tecenja υ (t. tk=εtect. dimenzija betonskog elementa. nacina ugradjivanja i nege betona. pa se moze reci da beton ima ovakvo ponasanje u oblasti radnih napona.

strana knjige “Osnovi teorije i tehnologije betona”. 53.Elasticne i vremenske deformacije betona pri opterecenju i rasterecenju Ako postmatramo deformacije tecenja. Primenjuje se isti kondinicionirani termohigrometrijski uslovi kao za merenje skupljanja. Tako su. deformacije tecenja su 2 – 2. na primer. moze se naglasiti jos i da “mladi” betoni uvek imaju vece deformacije tecenja. tk=εt-εst-εeltk Ispitivanja se sprovode na seriji od 9 uzoraka od kojih 3 sluze za ispitivanje skupljanja betona (εs(t)). mogu koristiti velicine koje su date u odredjenoj tabeli (Tabela 5. BAB87 dozvoljava da se u slucajevima kada se ne raspolaze eksperimentalno utvrdjenim vrednostima koeficijenata tecenja betona. εtec je definisana izrazom: εtect. Koeficijent tecenja koji se dobija je bezdimenzionalna velicina.2. Sto se tice zavisnosti koeficijenta tecenja od vremena t i od starosti betona u trenutku izlaganja opterecenju tk. tecenje se javlja i kod drugih vrsta naprezanja. 3 uzorka za odredjivanje cvrstoce pri pritisku (f p). Osim kod pritisnutih betonskih elemenata. Sto se tice deformacija tecenja. U slucaju smicanja.Do velicina εtec i εel se dolazi ispitivanjem a deformacija tecenja. Muravljov). 159.5 puta vece od odgovarajucih deformacija pritisnutih elemenata. 1.5 puta vece od deformacija kod pritisnutih elemenata. BAB87 definise ovu zavisnost putem velicina prikazanih u narednoj tabeli. M. a 3 uzorka za merenje ukupnih deformacija (εt) pod konstantnim naponom σk. deformacije tecenja kod elemenata izlozenih zatezanju. . moci cemo da zakljucimo da postoje uzorci koji su pretrpeli odredjene deformacije tecenja i koji u opstem slucaju po rasterecenju ostaju i izvesnoj meri trajno deformisani.

Medjutim.tk.30 0.tk-εst=ςtkEtk1+φt.38 0.15 0. 54.10 Vrednosti date u tabeli vaze samo za temperaturu sredine od oko 20°C.Starost betona u trenutku opterecenja tk(dani) Odnosi koeficijenata tecenja betona u trenutku vremena t i konacne vrednosti koeficijenta tecenja υ(t.tk+r=1nΔςtkrEtkr1+φt. u obliku: .56 3 g. 0. napon intervalu t – tk nije konstantan vec se menja diskontinualno saglasno slici.80 7 28 do 90 365 0. ili kada se pretpostavi da se napon u betonu menja kontinualno.53 0.18 28 0. najcesce su betonske konstrukcije u praksi izlozene vrlo znacajnim temperaturnim promenama.30 0. medjutim. pa se i o uticaju temperature na vrednosti skupljanja i tecenja mora voditi racuna. Ako. veza izmedju napona i deformacija u betonu moze da se predstavi relacijom: εt. izraz se moze prikazati u obliku: εt. Od cega zavisi deformacija tecenja Ako se pretpostavi da je beton od vremena tk izlozen konstantnom naponu ςk=ς tk.83 0. tk)/υ∞ Trajanje opterecenja (t – tk) (dani/godine) 7 14 0.25 90 0.73 0.43 365 0.tk.68 0.Veza izmedju napona i deformacije tecenja.25 0.tk-εst=ςtkEtk1+φt.85 0.48 0.23 0.

Na ovaj nacin merena je sila P. pod kojom se u opstem slucaju podrazumeva promena napona u materijalu pri konstantnoj deformaciji. .85. tezeci nekoj konacnoj vrednosti. Za uobicajene starosti betona i uobicajene konstrukcije moze se uzeti da je X∞=Xt∞. kako pokazuje slika. u.tk=0. optereceni koncentrisanim silama na slobodnim krajevima. jedan je od nedovoljno ispitanih fenomena betona.Relaksacija betona Relaksacija betona.τ)E(τ)dτ. Promena sila uslovljava i analognu promenu napona po presecima. Zbog slozenosti navedenih izraza u praksi se cesto pribegava primeni razlicitih uproscenih veza izmedju napone i dilatacije. 55. relaksacija se moze prikazati u obliku: rt=Δςtς0*100=kΔP(t)P0*100 %. Shodno svemu navedenom.tk-εst=ςtkEtk1+φt.tk+tktdς(τ)dτ*1+φ(t. Da bi se odrzala konstantna deformacija.εt. odredjenim intervencijama u toku trajanja opita odnosno promenom sile P. odrzavan je nepromenljiv ugib. Najcesce su ispitivani uzorci oblika nosaca sa prepustima. koja se u toku vremena smanjuje.75-0. pri cemu su ovi naponi najcesce odredjivani kod oslonca (presek B).

0.Velicina k predstavlja koeficijent proporcionalnosti koji je funkcija armature prisutne u elementu koji se ispituje. a za armirane elemente k<1. U slucaju cisto betonskih elemenata k = 1. .0.

Medjutim. osnovni elementi) Fabrika betona u opstem slucaju predstavlja postrojenje sa proizvodnim kapacitetom od najmanje 15 m3/h.Fabrike betona (namena.II OBLAST___________________________________________________________ 56. . dispozicije.II (betoni marki MB 30 i visih. fabrikom betona moze se smatrati i postrojenje kapaciteta ne manjeg od 10 m3/h ako ovakvo postrojenje ispunjava sve uslove propisane standarnom. Betoni kategorije B. vrste. transportovani betoni i betoni sa posebnim svojstvima) mogu se proizvoditi iskljucivo u fabrikama betona.

Funkciju deponija za agregat u okviru fabrika betona mogu da imaju i radijalni boksovi koji istovremeno predstavljaju i bunkere za pojedine frakcije agregata. bunkeri (silosi) za agregat se obicno koncipiraju tako da zadovoljavaju potrebe najvise jednodnevne ili sedmodnevne proizvodnje jer je agregat najmasovnija komponenta betona.Fabrike betona sa radijalnim boksovima. agregat je skoro uvek direktno izlozen delovanju atmosferilija sto znaci da se njegova vlaznost u opstem slucaju neprekidno menja. ne treba koristiti agregat sa samog poda deponije jer je njegova zaprljanost neposredno iznad poda u sloju debljine 20 – 30 cm nedopustivo velika. pojedine ili sve komponente su lagerovane ispod nivoa mesalice. stoga je preporuka da visine figura koje se .Nacelno se moze govoriti o dve osnovne tehnoloske seme proizvodnje svezeg betona. radijalnim skreperima. Iz ovih razloga podloga deponije uvek treba da bude izvedena od betona sa odgovarajucim nagibima da bi se omogucilo sto efikasnije odvodnjavanje i time smanjio sadrzaj vode u agregatu. ukljucujuci i agregat. Takodje. Pri primeni radijalnih boksova. dopremanje agregata do mesta doziranja se vrsi tzv. Zbog toga se vlaznost agregata mora stalno pratiti i vrsiti se neophodne korekture sastava betona. Tokom istovara agregata treba obratiti paznju da ne dodje do segregacije zrna. se podizu na odredjene visinske nivoe u odnosu na mesalicu za beton pa tehnoloski proces tece “od gore na dole”. pa se punjenje mesalice ostvaruje podizanjem komponenata na njen nivo. Nacin dopremanja i skladistenja komponentnih materijala Agregat se do bunkera (silosa) najcesce transportuje sistemom transportnih traka koje idu do deponije agregata – mesta lagerovanja koja imaju kapacitete za visednevnu proizvodnju. Kao sto se moze zakljuciti. Sto se tice parterne seme. 57. o vertikalnoj i parternoj semi. U slucaju vertikalne seme proizvodnje. sve komponente betona. U slucaju vertikalne seme.

pri cemu broj silosa treba da odgovara broju vrsta i klasa cementa (u jednom silosu sme biti lagerovana samo jedna vrsta. vec da se istovar vrsi tako da se obrazuje vise takvih figura. Praskasti hemijski dodaci se prvo mesaju sa vodom pa se zatim unose u mesalicu za beton. dok u drugom slucaju sve navedene operacije teku istovremeno. uvek treba upotrebiti onaj koji je ranije isporucen. U prvom slucaju radni ciklus mesalice se sastoji od punjenja mesalice. 58. promaje i prekomernog zagrevanja. pa se vrece moraju cuvati u slagalisnim prostorijama sa izdignutim podom. pa tek onda predje na sledecu visinu od 2 m. Dodaci betona se lageruju u skladu sa upustvima proizvodjaca. U ovim prostorijama treba odvajati pojedine partije cementa prema vrsti i klasi. U takvim slucajevima treba obratiti posebnu paznju zastiti cementa od vlage. odnosno klasa cementa).Mesalice za beton Mesalice za beton u sklopu pogona za proizvodnju betona treba da budu tako odabrane i dimenzionisane da pod pretpostavkom tacnog doziranja komponenata obezbede homogenizaciju mase i omoguce dobijanje predvidjene kolicine svezeg betona u jedinici vremena.) lageruju se u odgovarajucim silosima koji se obicno tako dimenzionisu da zadovolje potrebe nedeljne proizvodnje. kao i prema datumu isporuke. Zgrudvani cement se pre upotrebe mora ispitati i ukoliko nije izgubio vezivno svojstvo mora se prosejati. ponekad u obzir dolazi i primena cementa zapakovanog u vrece. Kada se govori o nacinu mesanja komponenata. Za odmeravanje komponentnih materijala koriste se najcesce automatski dozatori (vage). mesanja mase i praznjenja. Ukoliko se cuvanju cementa ne pokloni dovoljna paznja. . horizontalnom i kosom osom. mesalice za beton se najcesce dele na gravitacione mesalice i na mesalice sa prinudnim mesanjem.obrazuju tokom jednog istovara ne budu vece od 2 m. Podela mesalica za beton moze se napraviti i u odnosu na polozaj ose bubnja u kome se vrsi mesanje komponenata. Ove mesalice mogu da budu sa periodicnim i sa neprekidnim (kontinualnim) radom. a masa cementai vode sa tacnoscu od±2%. on vremenom gubi svojstvo veziva i postaje neupotrebljiv. Mada se u fabrikama betona najcesce primenjuje cement koji se isporucuje u rinfuzi. Masa agregata se odredjuje sa tacnoscu od ±3%. Cement i drugi praskasti materijali (aditivi i sl. Kapaciteti silosa mogu biti razliciti – od 200 do 4000 t. u slucaju duzeg lagerovanja ove vrece treba premestati svakih 10 – 15 dana i to tako da se svaka vreca premesti na drugo mesto i da se okrene. Ako se radi o cementu u vrecama. Bez obzira na nacin skladistenja cementa. Tecni hemijski dodaci moraju se pre upotrebe izmesati. preko tih figura. pa se tako u odnosu na ovu osu – osu rotacije – razlikuju mesalice sa vertikalnom.

koeficijent izlaza betonske mesavine definise se odnosom: ki=1000Vcem+Vagr.sv) uvek je manja od zbira zapremina komponentnih materijala. . To su mesalice kod kojih unutar bubnja koji se okrece brzinom 10 – 20 obrta u minuti postoji sistem lopatica koje rotiraju u suprotnim smerovima. proizvodnost mesalica sa ciklicnim radom i godisnja proizvodnja betona) Kapacitet mesalica sa ciklicnim radom se krece od 100 do 4500 litara (dm 3). Na ovaj nacin masa u bubnju je podvrgnuta prinudnom kretanju sto omogucava dobijanje vrlo homogene mesavine. to je kolicina svezeg betona koja izlazi iz mesalice. u donju zonu bubnja. 59. a vreme neophodno za dobijanje homogene mase svezeg betona obicno iznosi 1 – 3 minuta. Odnos zapremine svezeg betona i zapremine cementa i agregata naziva se koeficijent izlaza betonske mesavine i oznacava sa ki. Protivstrujne mesalice koriste se za slucajeve betona sa krucom konzistencijom. Gravitacione mesalice nisu pogodne za spravljanje krucih betonskih mesavina.Mesalice za beton (koeficijent izlaza betona. Zapremina betona koja se dobija jednim mesanjem (Vb. Ako je Vcem (dm3) zapremina cementa a Vagr (dm3) zapremina agregata za dobijanje 1 m3 (1000 dm3) svezeg betona.U gravitacionim mesalicama betonska smesa se mesa tako sto se u bubnju koji se obrce oko horizontalne ili blago nagnute ose smesa podize do odredjene kriticne visine nakon cega pada nanize. Trajanje mesanja zavisi od tehnologicnosti betona i od krupnoce zrna agregata.

Ovo vreme se nacelno odredjuje od slucaja do slucaja.6 – 0. predstavlja kriterijum na osnovu koga se ove mesalice svrstavaju u sledece grupe:     mesalice malog kapaciteta (proizvodnost do 20 m3/h) mesalice srednjeg kapaciteta (proizvodnost 20 – 50 m3/h) mesalice velikog kapaciteta (proizvodnost 50 – 100 m3/h) mesalice vrlo velikog kapaciteta (proizvodnost iznad 100 m 3/h) Kapacitete i proizvodnosti mesalica definise proizvodjac. Vreme trajanje mesanja (s) Tip i kapacitet (zapremina) mesalice za beton sleganje sleganje 0 – 2 cm 2 – 6 cm 90 160 180 60 120 150 60 120 150 sleganje preko 6 cm 45 90 120 - 300 litara Gravitaciona 800 litara 1600 litara 300 litara Protivstrujna 800 litara preko 800 litara .7. koja se izrazava u m3/h.Koeficijent izlaza betonske mesavine obicno iznosi 0. pri cemu se deklarisane vrednosti moraju proveriti kroz probnu proizvodnju. Kao orjentaciona vremena mogu da posluze i vrednosti date u tabeli. Od homogenosti betonske mesavine zavise i karakteristike svezeg betona pa je zato vazno odrediti optimalno vreme trajanja mesanja u mesalici. Proizvodnost mesalica za beton.

dolazi se do sledecih relacija za Mc i Ma koje definisu potrebne mase cementa i agragata koje obezbedjuju dobijanje svezeg betona u kolicini Vmes: Mc=γc*Vmes1+αγcγa*ki kg. . Ako se uzme u obzir da mora biti zadovoljen uslov α=mamc=MaMc. Kolicine komponentnih materijala se mogu dobiti i na bazi sledecih izraza: Ma=maVmes .Ako se u mesalicu unese kolicina materijala koja tacno odgovara deklarisanom kapacitetu mesalice Vmes. Mc=mcVmes . gde su Ma i Mc mase agregata i cementa u kg koje treba uneti u mesalicu. a γc i γa zapreminske mase ovih komponenata. Ako za jednu mesalicu sa periodicnim radom vreme jednog ciklusa mesanja τc odredjeno izrazom: τc=τp+τm+τpr. Pri primeni ovog izraza zapreminske mase cementa i agregata treba uzimati u kg/dm3. Mv=mvVmes . na osnovu izraza za koeficijent izlaza betonske mesavine dolazi se do relacije: Mcγc+Maγa=Vmeski. Ma=γc*Vmes1+αγcγa*ki*α kg. Mad=madVmes.

gde je p proizvodnost celokupnog sistema u m3/h. ili proizvodnost deklarisana od strane proizvodjaca moze da se upotrebi za izbor broja mesalica u okviru jedne fabrike betona. Na bazi prikazanih velicina. τm i τpr vremena punjenja. broj ciklusa mesanja u toku jednog casa za datu mesalicu bice: nc=60τc..) i primeniti formulu: p=QΦ*T*k1k1.2 – koeficijent sigurnosti. a T – broj radnih casova dnevno.4 – koeficijent neravnomernosti koriscenja mesavina. mesanja i praznjenja mesalice izrazena u minutima. pri cemu se vrednost zaokruzuje na prvi veci ceo broj m0. Ova vrednost. potreban broj mesalica u sklopu sistema bice: m=pp1 kom. Nakon usvajanja broja m0 fakticka proizvodnost sistema se moze prikazati relacijom: . k2 = 1. Φ . Koeficijenti k1 i k2 imaju sledeca znacenja: k1 = 1.planirani broj radnih dana godisnje. U vezi sa tim treba poci od zadate godisnje proizvodnje konkretnog sistema Q (u m3/god. dok ce njena proizvodnost iznositi: p1=nc*Vmes1000 m3h.gde su τp.

Bez obzira da li se radi o unutrasnjem ili spoljasnjem. pa zato treba preduzeti odredjene mere i pre pocetka transporta u pravom smislu. prvi i drugi slucaj. kao i svi drugi elementi u sklopu tehnoloskog procesa. prvi slucaj). . a na osnovu vrednosti pfak mogu se definisati dnevna proizvodnja. transport svezeg betona predstavlja vrlo delikatnu operaciju. Beton proizveden na samom gradilistu iskljucivo za potrebe tog gradilista.Transport betona – opsta sema i opsta pravila Transport betonske mesavine obuhvata prenosenje homogenizovane smese od mesta spravljanja do mesta ugradjivanja. ne smatra se transportovanim betonom. Tako. sto znaci da ne dolazi u obzir istresanje svezeg betona iz mesalice kako je prikazano na slici u trecem slucaju. Na slici je prikazana opsta sema transporta betona. jer u protivnom moze doci do izdvajanju krupnih od sitnih zrna. Transport betona moze biti spoljasnji i unutrasnji. 60. na primer treba postupiti u skladu sa slikom. Ovoj operaciji se mora posvetiti posebna paznja jer je betonska mesavina u toku transporta izlozena potresima koji mogu prouzrokovati segregaciju. Pored toga treba obezbediti da ne dodje do iscurivanja cementnog mleka niti prekomernog isparivanja vode.pfak=m0*p1 m3h. Unosenje mase prilikom punjenja transportnih posuda mora da bude strogo centricno (naredna slika. a na bazi nje i dimenzionisati i kapaciteti silosa za agregat i cement. Pod transportovanim betonom u pravom smislu te reci podrazumeva se samo beton koji se proizvodi u fabrici betona i koji nakon toga podleze spoljasnjem transportu.

odnosno neposredno pre ugradjivanja jer se smatra da vreme od spravljanja do ugradjivanja takvog betona sme iznositi najvise 45 minuta.Ukoliko se pri transportu betonske mesavine vrsi njeno prebacivanje sa jednog transportera na drugi. postupak treba da se izvede saglasno prvom slucaju prikazanom na sledecoj slici. odnosno transportom od fabrike betona do mesta ugradnje. . Kao orjentacione vrednosti maksimalnih vremena transporta betonskih mesavina spravljenih sa portland cementima mogu se uzeti vrednosti date u tabeli. Transportna sredstva o kojima je ovde rec spadaju u kategoriju drumskih vozila. pre samog ugradjivanja treba ga jos jednom izmesati. silobusi – specijalna vozila za transport svezeg betona sa ugradjenim agitatorima – uredjajima za uzburkavanje betonske mesavine. a pri tom se mora voditi racuna da se ugradjivanje zavrsi pre pocetka vezivanja cementa. Na sve ovo uticaj ima i spoljasnja temperatura. Temperatura svezeg betona (°C) Maksimalno vreme transporta (minuti) 5 – 10 120 10 – 20 90 20 – 30 45 Na maksimalno vreme transporta ce uticati i eventualna primena aditiva tipa akceleratora i retardera. transport betonske mesavine mora da se obavi u odredjenom vremenu. Aditivi tipa plastifikatora i superplastifikatora takodje mogu imati uticaj na maksimalno vreme transporta. Ovo vreme treba da bude naravno sto krace. 61. tzv. To su sledeci tipovi vozila:   kamioni – mesalice. mada se merodavni zakljucci mogu izvesti samo na bazi konkretnih ispitivanja. Beton se sredstvima spoljasnjeg transporta moze transportovati i na 50 i vise kilometara. Ako i pored svih preduzetih mera beton na mesto ugradjivanja ne stigne onakav kakav je izasao iz mesalice. pa se i ona mora uzeti u obzir. pa dodatke treba dozirati tek na licu mesta.Transportovani beton – definicija i sredstva spoljasnjeg transporta Transportovani beton je beton koji se karakterise spoljasnjim transportom. automikseri kapaciteta 1 – 10 m3. S obzirom na vremenski karakter procesa hidratacije cementa.

pa se tako dozvoljava duze vreme ako se radovi izvode u hladnim i vlaznim klimatskim uslovima. Maksimalno dozvoljeno vreme moze varirati u zavisnosti od vremenskih uslova. odnosno u roku od 1h ako je u pitanju vozilo bez uredjaja za uzburkavanje betonske mesavina. cime se dobijaju konstrukcije visokih kvaliteta. mogu se primenjivati i silobusi. Na ovaj nacin omogucen je brz istovar betonske mesavine. vec samo u izuzetnim slucajevima dozvoljeno je direktno doziranje superplastifikatora. ako se transport obavlja vozilom sa uredjajem za uzburkavanje. Krace vreme je. pod uslovom da se betonska mesavina transportuje u odgovarajucim posudama – korpama. Koriscenjem iskljucivo spoljasnjeg transporta svezeg betona mogu se izvoditi radovi saglasno narednoj slici. sto znaci da se cvrste komponente mogu uneti u njegov bubanj i laganim mesanjem dovesti do potpune homogenizacije. sto je znatno manje od brzine mesanja neophodne za dobijanje svezeg betona po dodatku voda a koja treba da iznosi 10 – 20 obrta u minuti. Ukoliko se radi samo o transportu vec spravljenog betona.   damperi. dozvoljeno ako se radovi izvode po vrucini a beton je spravljen sa vecom kolicinom cementa. U automikseru (naredna slika) beton se moze spravljati kao u svakoj mesalici. kamioni – kiperi i obicni kamioni sa ravnim platformama. Lagano mesanje o kome je ovde rec vrsi se brzinom od 2 – 6 obrta u minuti. . Korpe ovakvih vozila su okretne i pri istovaru mogu da se rotiraju i za ugao od oko 80°. saglasno sledecoj slici. a da se voda moze dodati iz sopstvenog rezervoara neposredno pre istovara ovako dobijenog svezeg betona. Mora se napomenuti da domaci standard potpuno iskljucuje mogucnost koriscenja automiskera kao mesalice za beton. Prema istom standardu ne dozvoljava se dodavanje vode za vreme transporta betonske mesavine. ili kada se koriste aditivi ubrzivaci. Prema nasem standardu betonska mesavina mora da bude izrucena iz transportnog vozilu u roku od 2 casa od momenta doziranja vode u fabrici. pak. Velika prednost transportovanog betona je u tome sto on u sustini predstavlja beton proizveden na industrijski nacin. ili u slucaju kada se koriste aditivi usporivaci.

   Trakasti transporteri ili tzv.62. Izbor konkretnog sredstva unutrasnjeg transporta zavisi uglavnom od potrebnog ucinka i konzistencije svezeg betona. U ovakvim slucajevima duzina trake iznosi do cca 12 m.Unutrasnji transport svezeg betona Unutrasnji transport svezeg betona obuhvata transport od odredjenog mesta na gradilistu gde se beton iz sredstva spoljasnjeg transporta neposredno prebacuje u neko sredstvo unutrasnjeg transporta. kao sto su:    rucna kolica sa jednim tockom (tzv. japaneri) prenosne celicne posude kapaciteta 0. unutrasnji transport je i transport od gradilisnog pogona za proizvodnju betona do mesta ugradjivanja.5 – 3. transportni konvejeri. Isto tako. rucna kolica sa dva tocka (tzv. najvecu primenu imaju pri gradjenju masivnih betonskih konstrukcija. Viljuskari su u stanju da osim horizontalnog vrsi i vertikalni transport do maksimalnih visina od 2.Pumpe za transport svezeg betona i “pumpani” betoni . Za unutrasnji transport koriste se razlicita sredstva. Sirine traka obicno iznose 300 – 700 mm. tacke). tzv. najcesce zapremine do 1 m3. Ova vrsta transporta se moze koristiti samo do odredjenih nagiba koji zavise od konzistencije svezeg betona. koje se transportuju putem kranova vagoneti trakasti transporteri pumpe za beton i drugo.3 – 1. a transportne brzine se krecu od 0. kible. 63. Kao vrlo fleksibilno sredstvo transporta svezeg betona u uslovima prefabrikacije znacajnu primenu imaju tzv.0 m.0 m3.05 – 3 m/s. Danas se sve vise srecu i transportni konvejeri koji cine celinu sa automikserima. viljuskari – vozila koja su snabdevena kiblama raznih oblika i konstrukcija.

bezklipne (vakuum – pumpe) i pneumatske. ni u kom slucaju ne sme doci do izdvajanja vode ili pojave segregacije. autopumpe. mera sleganja betona treba da se krece u granicama 5 – 14 cm. pri cemu mogu da transportuju beton na duzinu do 100 m i na visinu do oko 30 m. zatim se sud hermeticki zatvara. Od svih pumpi. kao sredstva unutrasnjeg transporta. Cevovodi kroz koje se beton transportuje od pumpe do mesta ugradjivanja mogu biti od celicnih. Pumpe za beton mogu da budu stabilne i mobilne. prikljucne cevi za dovod komprimovanog vazduha i transportne cevi. prouzrokuju gubitke i smanjuju ucinak pumpe. Da bi se beton mogao transportovati pomocu pumpe za beton. plasticnih. Klipnih pumpi ima vise vrsta. odnosno tzv. gumenih ili spiralno uvijenih metalnih cevi. pumpe za beton koje mogu da budu raznih tipova – klipne.5 bara. S obzirom da se radi o diskontinualnom transportu. Princip rada klipnih pumpi se vrsi u mehanickom potiskivanju betonske mesavine kroz cevovod povezan sa pumpom. Brzina kretanja betona kroz cevovod iznosi 1. Putem njih se beton moze transportovati po horizontali do oko 400 m i na oko 50 m po vertikali. pod cijim uticajem ce doci do potiskivanja svezeg betona kroz transportnu cev. pri cemu je jedna od najjednostavnijih tzv. Radni ucinak ovakvih pumpi iznosi i do 40 m3/h. a radni pritisci u cevovodu obicno iznose 1. pumpa neposrednog dejstva. Vakuum – pumpe.5 m/s. Princip rada ovakvih pumpi je sledeci: sud pod pritiskom se pre pocetka rada pumpe puni betonskom mesavinom. Mesta promene pravca kretanja betonske mesavine. najsiru primenu imaju mobilne pumpe – tzv.  . ponekad se kombinuje rad vise ovakvih pumpi da bi se omogucilo ravnomernije snabdevanje betonskom mesavinom. Ucinak ovakvih pumpi iznosi 40 – 50 m3/h. primenjuju tzv. Ucinak jedne ovakve pumpe iznosi 10 – 20 m3/h. on mora imati neka posebna svojstva. a visina dizanja moze da bude i blizu 20 m. Precnici cevovoda se krecu u granicama 8 – 20 cm. pa se na taj nacin betonska mesavima isisava iz sabirnog kosa i preko komore za vakuumsko pumpanje ubacuje u transportnu cev.5 – 3. ili pumpe neprekidnog dejstva konstruisane su tako da se u njima u toku rada stvara vakuum. da bi na kraju u njega bio uveden komprimovan vazduh. pogodniji su cementi sa finijim mlivom. cement. Pneumatske pumpe sastoje se iz suda pod pritiskom. pa se tako cesto govori o pojmu pumpabilnost svezeg betona.Danas se vrlo siroko. lomovi cevi. kohezivnost.5 – 2. To su pumpe montirane na sasijama kamiona ciji je horizontalni domed oko 17 m. Na pumpabilnost svezeg betona uticu:   konzistencija.

Po zavrsetku rada. Podrazumeva se da beton mora odgovarati postavljenim zahtevima u pogledu sastava. maksimalno zrno agregata. odnosno 1/4 precnika cevi Φ za cevi ispod 100 mm. u protivnom beton se mora baciti. 64. usporivaca. Prema nasem standardu pocetak vezivanja vecine nasih cemenata ne sme biti kraci od 60 minuta. superplastifikatora). .5 m3 betona onog sastava koji ce se transportovati ali bez najkrupnije frakcije agregata. Kod plasticnijih konzistencija to vreme moze da bude i duze ali se uvek mora utvrditi prethodnim ispitivanjima. Pre pocetka rada pumpu treba “podmazati” tako sto ce se kroz cevi propustiti oko 0. Treba voditi racuna da ne dodje do segregacije betona pa stoga prilikom ugradjivanja beton ne sme slobodno da pada sa visine vece od 1. Smatra se da betone krucih konzistencija pri suvom i toplom vremenu treba ugraditi najkasnije do 1 h. Ugradjivanje betona treba da se zavrsi pre pocetka vezivanja cementa. Takodje u svim slucajevima treba uzeti u obzir eventualnu upotrebu pojedinih dodataka betonu (ubrzivaca. cevi treba ocistiti sa unutrasnje strane propustanjem sundjeraste lopte odgovarajuceg precnika i ispiranjem cistom vodom sa posebnom paznjom na spojevima cevi koji moraju biti dobro ocisceni i sa spoljne i sa unutrasnje strane.5 m.Ugradjivanje betona – definicija i opsta pravila za punjenje betona u oplatu. plastifikatora. zbijanje – kompaktiranje betonske mase i zavrsna obrada gornje povrsine izbetoniranog elementa. Ukoliko se beton sipa sa vece visine treba primenjivati posebne levkove – vodjice prikazane na narednoj slici. konzistencije vremena proteklog od spravljanja do dopremanja do datog mesta. a pri vlaznom i prohladnom vremenu najkasnije do 2 h nakon zavrsetka mesanja. koje ne sme biti vece od 1/3 precnika cevi Φ za cevi vece od 100 mm. Pod ugradjivanjem betona podrazumeva se:     punjenje oplate. Zavrsna obrada betona Ugradjivanje betona je faza tehnoloskog procesa izvodjenja betonskih radova koja sledi nakon faze transporta svezeg betona. Oplata se puni ili neposrednim sipanjem betonske mesavine iz transportnog sredstva ili putem odgovarajucih levkova – vodjica za svezi beton. razastiranje svezeg betona.

Sastoji se u izravnjavanju odnosno zagladjivanju gornje povrsine i moze se vrsiti nekim od rucnih alata koji su prikazani na sledecoj slici. Betoc ce prvo ispuniti ovu “kesu” pa nakon toga. Na istoj slici takodje je dat i primer neispravnog ugradjivanja betona. Ukoliko se radi zidovima ili stubovima vecih visina. Kao sto slika pokazuje. Proces zavrsne obrade beton na red dolazi nakon zavrsetka kompaktiranja svezeg betona.I pri manjim visinama sipanja betona treba voditi racuna o mogucnosti segregacije. moze se primenjivati i ubacivanje betona na nacine koje pokazuje sledeca slika. Desno je prikazan neispravan nacin ugradjivanja. i oplatu. pa i u takvim slucajevima sipanje betona u oplatu treba vrsiti pomocu odgovarajucih levkova kako nalaze sledeca slika. . osim levka – vodjice. Pod b/. kroz vertikalni zljeb koji se naziva “kesom” snestenom u otvor u oplati. Ako se vrsi betoniranje zidova i stubova manjih visina treba raditi na nacin prikazan na narednoj slici levo. je dat i primer neispravnog razastiranja. Prilikom betoniranja horizontalnih ploca beton treba nanositi – razastirati – na nacin prikazan na sledecoj slici. bez segregacije. U slucajevima koriscenja trakastih transportera za prevoz betonske mesavine do mesta ugradjivanja treba postupiti na nacin prikazan na sledecoj slici. beton se ubacuje sa bocne strane.

Izgled jednog povrsinskog vibratora dat je na sledecoj slici. pri cemu podatak o ovom radijusu daje proizvodjac.0 m/min. Unutrasnji (dubinski) vibratori – pervibratori imaju najsiru primenu u poredjenju sa ostalim tipovima vibratora za beton.Oprema za zbijanje betona Zbijanje.Takodje.5 – 1. Vreme rada na jednoj poziciji obicno iznosi 20 – 60 s. U povrsinske vibratore ubrajaju se i tzv. ploce. Dubina dejstva ovakvih uredjaja je maksimum 25 cm. Povrsinski vibratori se koriste kod ugradjivanja betona u povrsinske elemente kao sto su podovi. primenom razlicitih postupaka vibriranja u masi betona posle cega u masi betona ostaje 1 – 3% zaostalih mehurica vazduha. Naredna slika prikazuje jedan pervibrator. vibrodaske i vibrogrede. . ova obrada se moze vrsiti i mehanickim (vibracionim) napravama – vibroravnjacama. Radijus dejstva pervibratora se najcesce krece u granicama 25 – 75 cm. vibroletve. Princip rada ovih uredjaja sastoji se u tome da se u masu svezeg betona unese telo koje vibrira – pervibratorska igla. unutrasnje vibratore (pervibratore). Najcesce se radi masinskim putem. Prema nacinu delovanja vibratori se dele na:     povrsinske vibratore. kolovozne konstrukcije i drugo. oplatne vibratore i vibrostolove. odnosno kompaktiranje betona sledi nakon razastiranja betona u oplati. mada je korisno to i eksperimantalno proveriti. a orjentaciona brzina premestanja ovih vibratora iznosi 0. 65. Sloj betona koji se vibrira ne bi trebalo da bude deblji od 70 cm. koje se jednim imenom cesto nazivaju i vibroravnjacama i najcesce se koriste za zavrsnu obradu – zagladjivanje betonskih povrsina.

ili kada zbog dimenzija elementa ili gustine armature ne mozemo primeniti unutrasnje vibratore.U zavisnosti od konzistencije.Izbor opreme za zbijanje betona. Vibrostolovi se najsire primenjuju u uslovima prefabrikacije. Ucinci razlicitih vrsta vibratora Izbor opreme za zbijanje betona se moze napraviti na osnovu konkretnog elementa konstrukcije koji se betonira. Primer izgleda vibrostola pokazuje naredna slika. Kada se radi o tankim vertikalnim zidovina. do 14 m duzine. Vreme rada ovakvog vibratora na jednom mestu iznosi 50 – 90 s. sto podrazumeva njihovo premestanje. Tako se. Unutrasnji vibrator – pervibrator moguce je primeniti u slucajevima kada je debljina sloja koji se vibrira najvise 70 cm i ova vrsta vibratora je generalno najrasprostranjenija u poredjenju sa ostalim vibratorima. za povrsinske elementa tipa ploce. mada se moze raditi i sa manjim brojem vibratora. podovi. koriste se oplatni – spoljasnji vibratori. Oplatni (spoljasnji) vibratori su vibro – uredjaji koji se pricvrscuju za oplatu.5Rd (Rd – radijus dejstva). a rastojanje izmedju susednih pozicija ne treba da je vece od 1. Vibrostolovi imaju najsiru primenu u prefabrikaciji odnosno u uslovima gde postoji velika proizvodnja serije elemenata istog tipa. kolovozne konstrukcije i slicno najcesce koristi povrsinski vibrator. Pri betoniranju takvih konstrukcija koristi se veci broj ovakvih vibratora rasporedjenih po spoljasnjim povrsinama. gde postoje velike proizvodne serije elemenata istog tipa. Pri primeni oplatnih vibratora vaznu ulogu ima i oplata koja treba da bude dovoljno cvrsta da se tokom vibriranja ne bi ostetila. Dejstvo oplatnih vibratora se prostire do dubine od najvise 25 cm. 66. do znatno duzih. Izgled oplatnog vibratora predstavljen je na narednoj slici. Vibrostolovi su takvi uredjaji kod kojih se na gornje horizontalne ploce postavljaju celokupne oplate ili kalupi. tako da se vibracije ove ploce prenose na celokupan sistem koji sacinjavaju kalup i betonska masa u njemu. Primer toga je betoniranje tankih vertikalnih zidova. Koriste se u slucajevima kada zbog dimenzija elemenata i gustine armature ne postoji mogucnost primene unutrasnjih vibratora. Ucinak povrsinskih vibratora se izracunava po obrascu: . duzina vibriranja na jednoj poziciji iznosi 20 – 40 s. a opet i dovoljno elasticna kako bi se vibracije sa vibro – uredjaja prenele na betonsku masu. kao i njegovih dimenzija. Velicina vibrostolova moze da varira od 1 x 2 m.

67. Rd – radijus dejstva vibratora. d (m) – debljina elementa koji se ugradjuje. t1 i t2 – radni ciklus vibratora (vibriranje i premestanje) i ku – koeficijent korisnog dejstva (najcesce 0.Tehnicki uslovi za oplate .85). Ucinak dubinskih vibratora – pervibratora moze se prikazati na sledeca dva nacina: U=60*L*Rd2 m3h. ku – koeficijent koristnog dejstva (0. I0 – moment inercije preseka oplate.1 – 1. Kada je rec o oplatnim vibratorima.U=3600F*h0t1+t2ku m3/h.85). h0 – debljina plocaste konstrukcije. tc (s) – vreme jednog ciklusa koji se sastoji od vremena rada na jednoj poziciji (20 – 40 s) i premestanja na novu poziciju (oko 10 s). m0 – masa jedinice duzine oplate.5 mm). U=2Rd2*d3600tcku m3h. amplitude velicine 0./min. f – frekvencija prinudnih oscilacija (najcesce 6000 vib. razmak izmedju njih treba da bude: lmax=3*4E0I0m0f2. gde je F (m2) radna povrsina vibratora. U ovim izrazima je L (m) – duzina radnog dela vibratora. gde je E0 – modul elasticnosti materijala oplate.

Da bi se ovo sprecilo mogu se primeniti postupci dodatnog opsivanja. ekspandirani polistiren). guma. Od oplate se takodje zahteva i laka demontaza bez ostecenja betonskih povrsina. impregnisani karton. sa orijentacijom “od betona”. primena aluminijuma moze imati stetne posledice na beton. Spojevi opsivke pod pravim uglom trebalo bi po mogucstvu da budu obradjeni na nacin prikazan na sledecoj slici. polietilen. obradom ivica elemenata – spojeva oplate. Delovi oplate koji trajno ostaju ugradjeni u beton ne smeju imati stetnog uticaja na beton ili armaturu. sper – ploce. Izbor tipa oplate se vrsi u zavisnosti od:    vrste elementa odnosno konstrukcije koja se betonira. niti je prisutna obrnuta pojava. To se ostvaruje primenom ravne i glatke oplate.Oplate su pomocne konstrukcije pomocu kojih se formiraju projektovani oblici betonskih elemenata. . beton (prefabrikovani elementi). unutrasnje povrsine oplata moraju da budu ciste i prema potrebi premazane nekim zastitnim sredstvima. mera koja olaksava skidanje oplate i povecava njen rok upotrebe je i izrada bocnih strana u nagibima 10:1 do 20:1. umetanja sundjerastih traka ili popunjavanja elasticnim kitovima. keramicki proizvodi (blokovi ispune za izradu medjuspratnih konstrukcija). ploce od lesonita). Oplate se izradjuju od razlicitih materijala:        drvo (daske. panel ploce. sto znaci da ne sme doci do gubitka cementne paste. Da bi se obezbedilo lako skidanje oplate i dobar izgled povrsina gotovih konstrukcija. plasticne mase (polivinilhlorid. Pored navedenog. u koje se ugradjuje sveza betonska masa i u kojima se obavlja potrebna nega betona. usvojene tehnologije gradjenja i ekonomskih parametara. celik (limovi razlicitih debljina i profila). Oplata mora da zadovoljava odredjene uslove u pogledu hermeticnosti spojeva. Ova sredstva se uglavnom primenjuju da se smanji prijanjanje oplate i betona i da se iskljuci mogucnost zadrzavanja mehurica vazduha na kontaktu beton – oplata. U vezi sa ovim treba obratiti paznju na sledece:   celik ne deluje stetno na beton.

pogotovo ako je u dodiru sa armaturom. doci ce do korozije celika. mogu da se koriste i oplate sastavljene od panela vecih dimenzija koji se dobijaju spajanjem potrebnog broja dasaka ili oblikovanjem vecih komada sper – ploca. drvene oplate se i danas siroko koriste u gradjevinarstvu.  Uticaji koji mogu delovati na jednu oplatu u opstem slucaju su sledeci: udari pri punjenju oplate svezim betonom. Kao sto se vidi. dejstvo vetra i drugo. Sledeca slika prikazuje primer drvene oplate za gredni armiranobetonski element. cink se moze ugradjivati u beton ali ne sme doci u dodir sa armaturom. 69.Celicne oplate . veliku primenu pri izradi savremenih drvenih oplata imaju i industrijski proizvodi na bazi drveta.Drvene oplate Iako u nesto manjem obimu nego ranije. narocito pri izvodjenju jednostavnijih elemenata i pri izvodjenju unikatnih elemenata i kontrukcija. a ako se u betonu uspostavi kontakt izmedju bakra i armature. Za izradu pojedinih konstrukcijskih elemenata kao sto su stubovi. pokazuje naredna slika. vertikalni i horizontalni pritisci svezeg betona. zidovi ili ploce. 68. bakar i njegove legure mogu korodirati ako su u betonu prisutne pojedine cestice. Primenom ovako ukrupnjenih elemenata. vibracije pri kompaktiranju betona. Da bi oplata bila u stanju da primi sve navedene uticaje mora da ima odgovarajucu krutost i stabilnost kao i da bude projektovana i izvedena u skladu sa vezecim propisima. Kako to izgleda. Pored klasicne rezane gradje. kao podupiraci oplate mogu da se koriste i celicne cevi.  ovolo brzo korodira u betonu. u prvom rede vodootporne sper – ploce. postize smanjenje vremena izrade oplate za 10 – 30%.

prostorne blok – oplate koje najvecu primenu imaju pri izvodjenju temelja – samaca sa stepenasto oblikovanim stopama. Pokretne oplate . pak.Tipizirani sistemi oplata (oplate – stolovi. Osnovni elementi i izlged jednog ovakvog sistema prikazani su na sledecoj slici. (3) oplatni vibratori i (4) cevcice za ispustanje pare. Od celika se izradjuju i tzv. 70. U novije vreme sve cescu primenu imaju unificirane celicne oplate inventarskog tipa koje sluze za izvodjenje nekih jednostavnijih elemenata kao sto su stubovi. Kao primere oplata (kalupa) od celika za izradu montaznih elemenata mozemo navesti oplatu za izradu pregradnog betonskog elementa i kalup za izradu montaznog stepenisnog kraka. prenosne oplate i tunelske oplate). Primer jedne takve oplate prikazuje naredna slika. kada se od oplata zahteva veliki broj obrta.Celicne oplate se najcesce primenjuju u prefabrikaciji betonskih elemenata. pokazuje oplate jednog stuba i zida dobijene sklapanjem inventarskih delova. U okviru ove oplate prisutni su sledeci elementi: (1) donja strana. (2) bocne strane sa komorama za paru. U oba slucaja radi se od veoma komplikovanim celicnim konstrukcijama. Primer jedne takve oplate je na sledecoj slici. ali one i kao takve imaju opravdanje za primenu jer se radi o industrijskom nacinu proizvodnje elemenata. Za ovakvu oplatu je karakteristicno da pri njenom skidanju nije potrebno razdvajanje pojedinih delova vec se skidanje oplate obavlja uz pomoc hidraulickih presa ili kranova. Naredna slika. zidovi ili grede.

0 – 2.5 do 6. Pokretne oplate karakterise mogucnost pomeranja u horizontalnom pravcu po odgovarajucim kolosecima. Tunelske oplate spadaju u oplate prostornog tipa jer omogucavaju istovremeno betoniranje i zidova i medjuspratnih konstrukcija.Za izvodjenje konstrukcijskih elemenata unificiranih oblika i dimenzija mogu se primenjivati i odredjeni tipizirani sistemi oplata. . Tunelske oplate se iskljucivo prave od celika. Postoji vise sistema ovih oplata od kojih su najpoznatiji: “Hinebek”. odnosno elemenata panelnog tipa razlicitih dimenzija. Prenosne oplate sluze za izvodjenje betonskih zidova. Dimenzije oplata – stolova se biraju tako da njihove platforme po mogucstvu pokriju celokupne povrsine pojedinih soba u okviru stanova. a ako je moguce i citave povrsine stanova.5 m. “Batimetal”. sastavljena je od unutrasnjih i spoljasnjih panela koji se napravljeni tako da se lako mogu odvojiti od ocvrslog betona. Primenjuju se za raspone konstrukcija od 2. Primenom ovakvih oplatnih sistema obezbedjuje se vrlo veliki broj upotreba. Ove oplate takodje imaju i tockove za premestanje iz jedne u drugu poziciju.0 m. Sirine pojedinih sekcija variraju u granicama 2. kao sto slika pokazuje. Primenjuju se za betoniranje konstrukcija izduzene forme i konstantnog profila kao sto su tuneli i kolektori. “Unitor”. cak i do 500 puta. Jedna oplata ovog tipa. Oplate – stolovi sluze za betoniranje medjuspratnih konstrukcija tipa puna ploca. “Peri” i drugi. “Noe”. Sastoje se od horizontalnih platformi i od teleskopskih potpora.

“Tekko” oplate. ostvaruje se pomocu dizalica koje mogu da budu mehanickog ili hidraulicnog tipa. silosi. odnosno njeno podizanje. dimnjaci i slicno. Povezivanje kruzne oplate vrsi se steznim okovima. lako podesava a sve to sa milimetarskom tacnoscu. lake. Kruzna oplata podesivog radijusa je jos jedan primer specijalne oplate.Klizne oplate. Specijalne oplate Klizna oplata se primenjuje za betoniranje visokih konstrukcija sa nepromenjivim poprecnim presecima kao sto su stubovi. Koriste se za betoniranje kruznih stubova. U specijalne oplate mogu se svrstati oplate od kartonskih cevi. Sledeca slika pokazuje kako izgledaju neke kartonske i betonske oplate. Jedan tip ovakve oplate prikazan je na sledecoj slici. Brzina betoniranja koja se ostvaruje primenom kliznih oplata je 1 – 3 m/dan.gumene oplate. Brzo se montira. betonske oplate od prefabrikovanih elemenata. Sastavljena je iz gotovih elemenata i upotrebljava se za betoniranje kruznih zidova. pneumatske oplate. Pomeranje oplate. “Tekko” oplata je malih dimenzija i omogucava brzo izvodjenje radova. U specijalne oplate mozemo svrstati i tzv. Posebnu paznju treba obratitida sve dizalice rade sinhronizovano da ne bi doslo do krivljenja oplate sto bi prouzrokovalo defekte u betonu. i predstavljaju najbrzu i najkvalitetniju izradu fasada i fasadnih elemenata. . i izradjene su od vodonepropusnog recikliranog kartona. Gumene oplate daju povrsinsku obradu fasada bez dodatnog napora i troska radne snage ili materijala. Posebna prednost ovih oplata je u tome sto nema potrebe za prekrojenim oplatama i drvenim otpacima.71. pri cemu proces tece kontinualno sve do zavrsetka konstrukcije. razni elementi od sintetickih materijala koji ostaju ugradjeni u konstrukcijama i drugo. Kartonske oplate su jednostavne za rukovanje.

pa se moze zakljuciti da ono zavisi od niza karakteristika kako samog betona tako i upotrebljene oplate.047 0. ravnost i poroznost povrsine oplate koja je u kontaktu sa betonom. Prijanjanje je po svom karakteru istovremeno i mehanicke i fizicko – hemijske prirode. uslovi kvasenja u kontaktnom sloju izmedju oplate i betona. poseban znacaj imaju tzv. Mogu se definsati dva slucaja. Ispitivanja su pokazala da se pri pojavi kvasenja javljaju vece vrednosti athezije. odnosno celika.120 .Prijanjanje betona za oplatu i mere smanjenja prijanjanja Prijanjanje betona za oplatu predstavlja pojavu koju uslovljavaju dva osnovna faktora:   mehanicko povezivanje betona i oplate (usled hrapavosti i poroznosti oplate). pa prijanjanje zavisi u mnogome i od vremena kada se uklanja oplata. Ako je ugao θ manji od 90°. kaze se da tecnost kvasi. velicina skupljanja betona.185 0. itd. a pri pojavi nekvasenja dolazi do nizih vrednosti athezije. Medjutim. athezija (usled delovanja molekularnih sila u kontaktnom sloju. Na granici izmedju svezeg betona i oplate uvek ce postojati sile athezije koje su funkcija tzv. ugla kvasenja θ u okviru granicne povrsine. Vazan faktor prijanjanja je i starost betona. a pri primeni oplata od nekoliko razlicitih materijala. Materijal od koga je izradjena oplata Celik bez posebne povrsinske obrade i bez sredstva za premazivanje Celik sa sredstvom za premazivanje Nerendisana daska Rendisana daska Prijanjanje f⊥ (MPa) 0.72. pri starosti od jednog dana. Naredna tabela prikazuje frednost prijanjanja f⊥ za beton MB15. a ako je ovaj ugao veci od 90°. Na osnovu ovoga se moze objasniti zasto beton jace prijanja na drvenu ili celicnu oplatu nego za oplate od plasticnih masa. jer svezi beton mnogo slabije kvasi povrsine plasticnih masa nego povrsine drveta.125 0. “kvasenje” i “nekvasenje”. kaze se da tecnost ne kvasi cvrsto telo. U tom smislu narociti znacaj imaju: pokretljivost. krutost i povezanost betonske mesavine.

cvrstoca na zatezanje) pri skidanju oplate kida se i tanak sloj betona po celoj povrsini kontakta (athezija veca od kohezije) kombinacija prva dva slucaja (athezija i kohezija su priblizno jednake).05 Sila cupanja kojoj je beton izlozen pri uklanjanju – demontazi oplate je odredjena izrazom: P⊥=kc*f⊥*Aeo.   .02 – 0. sila cupanja po jednom kvadratnom metru ovakve oplate bila bi: P⊥=0. gde je Aeo povrsina elementa oplate koji se uklanja. Prilikom demontaze oplate moguca su tri slucaja njenog razdvajanja od betona:  oplata se od betona razdvaja na povrsini kontakta (mala athezija.Vodootporna sper – ploca Staklom armiran poliestar i druge plasticne mase 0. M. kc – koeficijent koji uzima u obzir krutost predmetnog segmenta i koji se uzima iz tabele (315. dovoljno velika kohezija . na primer.35*0. Ova sila je znacajne velicine i mogla bi izazvati ostecenja mladog betona. str. Ako se. Hrapavost povrsine oplate povecava njeno prijanjanje za beton jer hrapava oplata uvek ima vecu povrsinu kontakta sa betonom u poredjenju sa glatkom. radi od ravne oplate od nerendisane daske.115 0.125*100*10≅44 kN.. Skupljanje betona negativno utice na velicinu prijanjanja oplate jer povecava verovatnocu pojave prslina u zoni kontakta izmedju oplate i betona. Muravljov: Osnovi teorije i tehnologije betona).

Kao mere smanjenja prijanjanja oplate i betona mogu se primeniti materijali za opsivanje unutrasnjih povrsina oplata. treba napraviti kraci prekid od 1 – 2 h izmedju betoniranja stope i gornjeg dela temelja. pri cemu se ovo unosenje mora izvesti primenom levkaste vodjice koja je prikazana na slici. one se najpre moraju ocistiti. premazi – usporivaci vezivanja cementa. dok se u jako armiranje temelje ugradjuje plasticniji beton sa sleganjem od 3 – 6 cm. premazi za hidrofobizaciju povrsina. pod c. i ako se betoniranje vrsi mesavinom kod koje je sleganje reda velicine 4 – 6 cm. pod a. nanose premazi koji su najcesce na bazi epoksi smola ili nitroemajla.Postupci betoniranja temelja (skice i specificnosti) U slabo armirane temelje ugradjuje se beton sa velicinom sleganja 1 – 3 cm. Koriscenje ovih uredjaja je opravdano samo ako se radi o delovima oplata jednostavnijih oblika. lesonit – ploce. Kao opsivke oplata na bazi drveta mogu se primeniti i razliciti premazi. pa se zatim. kako to pokazuje slika. kombinovani premazi. najcesce prskanjem. gumene folije ili gumirana platna. U uslovima prefabrikacije primenjuju se i narociti mehanicki uredjaji za premazivanje oplata. Ako je deo temelja iznad stope vece visine. Ako se radi o temeljnim konstrukcijama manjih visina (do cca 3 m). Najcesce se koriste: tanki celicni limovi. a u drugoj iznad stope. na primer o elementima tipa panela. Smanjenje prijanjanja vrlo efikasno se ostvaruje i odredjenim sredstvima za jednokratno premazivanje unutrasnjih povrsina oplata. sto znaci da se betonska mesavina moze neposredno unositi u oplatu “od gore”. betoniranje se moze izvesti na nacin prikazan na sledecoj slici. . Jedan takav uredjaj prikazan je na sledecoj slici. 73. U prvoj fazi beton se unosi u stopu. pod b. pri cemu najbolje rezultate daju premazi na bazi sintetickih smola. Ta sredstva se mogu podeliti u cetiri grupe:     vodene suspenzije. Kada se radi o zastiti metalnih povrsina. Pri vecim visinama konstrukcija (preko 3 m) unosenje betona mora da bude u dve faze. trake i folije od plasticnih masa.

odnosno polozaj nastavka betoniranja. saglasno narednoj slici. a narocito zidovi sa vecom kolicinom armatura. pod c. izvode od betona sa merom sleganja 6 – 10 cm. nanosenjem betona u nekoliko slojeva po visini. Pri visinama zidova do cca 3 m betonska mesavina se u oplatu unosi sa gornje strane pomocu levkova – vodjica. kako to prikazuje slika. ugradjivanje se moze realizovati i kroz specijalne otvore na bocnim stranama oplate. Oplate takvih zidova sa jedne strane se izradjuju u celini. mogu se betonirati neposrednim ubacivanjem svezeg betona u oplatu. “dzepove”. a zbijanje se vrsi vibratorima koji se u oplatu unose sa njene nize strane. a u slojevima duzine 30 – 40 cm (na slici. Ugradjivanje betona u zidove moze da se izvede i kontinualnim postupkom salglasno narednoj slici. Ovaj postupak podrazumeva da se sa betoniranjem zapocne u jednoj tacki zida (na sredini ili u jednom uglu) i da se iz ove tacke napreduje u dva pravca. pod b). a preseka ispod 80 x 80 cm. pri cemu ovaj postupak mora da se izvede vrlo pazljivo i uz primenu dubinskih vibratora (slika. pri cemu izmedju pojedinih lamela treba postaviti privremenu oplatu. pod e. 75. pod a). a narocito oni sa debljinama do 15 cm.Postupci betoniranja zidova (skice i specificnosti) Zidovi vecih debljina (preko 35 cm) izvode se od betona kod koga mera sleganja iznosi 4 – 6 cm. prikazane na slici. pod a. tzv.Postupci betoniranja stubova i greda (skice i specificnosti) Stubovi visine do 5 m. U takvim slucajevima beton se ugradjuje “sa boka”. dok se tanji zidovi.74. koja definise polozaj prekida. . Tanki zidovi. Svezi beton ne treba unositi u oplatu u jednoj tacki i razastirati ga vibratorom. a sa druge u sekcijama (panelima) koji odgovaraju visini lamele i koji se mogu lako namestati (slika. pod d). pri cemu ovo unosenje treba da bude u nekoliko tacaka po duzini zida. betoniraju se u lamelama i po visini. Betoniranje zidova izvodi se u lamelama (kampadama) duzine 10 – 12 m. Ako nije moguca primena postupka sa panelima.

Za ove vrste konstrukcija treba upotrebljavati betone sa sleganjem konusa od 6 do 8 cm. 76. pri cemu vibriranje moze da bude putem dubinskih ili oplatnih vibratora (slika. prekide betoniranja treba locirati saglasno principima definisanim sledecom slikom. najefikasnije se betoniraju kroz otvore u oplati. betonsku mesavinu treba unositi u oplatu putem levka – vodjice. pod c). ukoliko medjuspratnu konstrukciju nije moguce izvesti odjednom. Pri faznom izvodjenju radova. pod b). rec o stubovime veceg preseka i vecih visina. Pri izvodjenju konstrukcija ovog tipa beton treba sipati u nekoliko tacaka po frontu. postupak betoniranja se moze izvesti u dve faze.Postupci betoniranja medjuspratnih konstrukcija (skice i specificnosti) Glavne grede. sekundarne nosace i ploce medjuspratnih konstrukcija po pravilu treba betonirati zajedno. vibriranje betona se moze vrsiti sa prenosnog panela prikazanog na sledecoj slici. pod b). Faze. Medjuspratne konstukcije formirane od punih ploca i grednih nosaca moguce je betonirati ili u pravcu pruzanja glavnih (naredna slika. treba da budu razdvojene i tzv. ali ako je to iz nekih razloga nemoguce. pod a) ili u pravcu pruzanja sekundarnih nosaca (naredna slika. izmedju pojedinih lamela treba postaviti privremenu oplatu koja mora biti upravna na osovinu sistema. pod d). U ovakvim slucajevima. a narocito ako uzengije stubova pregradjuju centralni deo elementa. takodje. kako je to prikazano na narednoj slici. sto je uvek moguce ako se radi o grednim elementima visine do 80 cm. “cepovima”. Konstrukcije sistema proste grede se po pravilu betoniraju odjednom. Takodje. uz upotrebu oplatnih panela koji se sukcesivno montiraju po visini (slika. . Prekid u ovakvim slucajevima treba da bude u srednjoj trecini raspona. delovima koji se poslednji betoniraju. takodje i stubovi sa gustom armaturom. beton se moze ugradjivati i kroz “dzepove” na bocnim stranama. a ako se radi o elementima sa dvojnim armiranjem. Beton treba razastirati u susret betoniranju. pak.Ako je. uz koje se izvode i “dzepovi” (slika. Vrlo visoki stubovi.

Ovaj panel je neizbezan u slucajevima kada se transport betona do mesta ugradjivanja vrsi japanerima. a nakon toga lamelu (kod dvozglobnog i ukljestenog luka). odnosno lamele (kod trozglobnog luka) u zoni temena. 77. Cilindricne ljuske raspona preko 15 m izvode . Lukovi raspona preko 20 m betoniraju se u lamelama. 78. pod c).8 – 1.Postupci betoniranja lukova (skice i specificnosti) Pri izvodjenju betonskih lukova i svodova treba koristiti mesavine sa sleganjem 1 – 3 cm da bi se smanjile stetne posledice skupljanja i “sedanja” betona. pod a). Nakon ovoga beton treba ugradjivati u preostale lamele simetricno i ravnomerno od oslonaca ka temenu (na slici. pod d). pod a). “Cepovi” se betoniraju 6 – 8 dana po zavrsetku betoniranja lamela. U slucajevima dvozglobnih i ukljestenih lukova broj lamela treba da bude neparan. a u slucaju trozglobnih paran.0 m pri cemu unutar jedne lamele betoniranje mora biti izvedeno bez prekida. Plitke dvozglobe i ukljestene lukove sa rasponima do 20 m treba betonirati sa dve strane – od oslonaca ka temenu (naredna slika. Oslonacki delovi dubokih lukova betoniraju se u potpuno zatvorenoj oplati pri cemu se beton unosi kroz gornji otvoreni deo oplate.Postupci betoniranja cilindricnih ljuski i kupola (skice i specificnosti) Cilindricne ljuske vece duzine betoniraju se u lamelama duzine 5 – 10 m izmedju kojih se formiraju prekidi betoniranja pri cemu je obavezna primena privremenih oplata koje se postavljaju upravno na poprecni presek. Izmedju lamela treba ostavljati “cepove” sirine 0. Prvo treba izvesti oslonacke lamele. Na isti nacin se betoniraju i trozglobni lukovi (naredna slika. pri cemu kompaktiranje betona moze da se izvede primenom povrsinskih ili dubinskih vibratora (naredna slika. pod b). Pri rasponima ljuski do 15 m i pri debljinama do 20 cm betoniranje se moze izvrsiti nanosenjem svezeg betona od oslonaca prema temenu. i to betonom krute konzistencije sa merom sleganja 0 – 1 cm. kroz specijalne otvore na bocnim povrsinama ili kroz otvore na povrsini ekstradosa (slika.

Konstrukcije velikih povrsina koje se izvode na tlu mogu se betonirati i u poljima maksimalnih dimenzija 7 x 7 m. pod b. platforme i slicne kostrukcije izvode se primenom betona krutih konzistencija sa merom sleganja 0 – 2 cm. pri cemu se skoro uvek primenjuje dvostrana oplata. a sirine “cepova” treba da budu najmanje jednake debljinama ljuski. Ove spojnice se dobijaju prekidom betoniranja i njegovim nastavljanjem posle 2 – 3 dana. podovi. 79. bez radnih spojnica (naredna slika. odnosno kupole. Podloge i obicni podovi se izvode tako sto se povrsine dele na trake sirine 3 – 4 m. pri cemu se na mestima oplata – dasaka koje ogranicavaju ove trake formiraju radne spojnice. Obavezni su “cepovi” izmedju kampada. pod b). kasnije se ispunjava cementnim malterom ili bitumenskom masom. skupljanja betona i sleganja konstrukcije.Postupci betoniranja ploca na podlozi (skice i specificnosti) Podloge od betona. prividnih spojnica cija je funkcija da smanje stetne efekte temperaturnih promena. ako se radi o konstrukcijama vecih debljina. pod a). Zljeb koji se na ovaj nacin obrazuje. Betoniranje treba da tece po duzinama ovih traka na preskok. a debljine 4 – 10 mm. Ako se radi o ljuskama sa vecim odnosom strele prema rasponu. koje se utiskuju do cca jedne trecine debljine izvibriranog betona. Kompaktiranje betona u ovakvim slucajevima izvodi se ili povrsinskim vibratorima (za debljine do 25 cm) ili dubinskim vibratorima. pri cemu se . kako to pokazuje naredna slika. izvode se neprekidnim betoniranjem u dva do tri prstena po visini. Betoniranje se izvodi u sahovskom poretku. ostavljaju u njemu 20 – 40 minuta a nakon toga pazljivo vade. Vece kupole se izvode prema slici. Manje sferne ljuske.se u kampadama ciji broj treba da bude neparan. izvodjenje u oslonackim zonama zahteva primenu dvostranih oplata koje se mogu pomerati saglasno napredovanju betoniranja od oslonaca ka temelju (naredna slika. Ove spojnice se izvode pomocu metalnih ili drvenih traka sirine 80 – 100 mm. Upravno na radne spojnice treba izvesti i sistem tzv.

radne razdelnice (razlozi.Prekidi betoniranja. pa se tada preduzimaju mere da se na mestima nastavka obezbedi vodonepropustljivost. Pri betoniranju pojedinih elemenata moze doci do pojave tzv. njihovo izvodjenje se moze ostvariti betoniranjem po lamelama izmedju kojih se ostavljaju “cepovi” sirine do 1. Princip ovog nacina izvodjenja je u tome da se betoniranje pocne iz sredine ploce – od krace ose simetrije . U momentu nanosenja novog betona. lokacije. pa zato na mestima gde je prisutna potencijalna opasnost od ove pojave treba predvideti prekide betoniranja. Za obezbedjivanje vodonepropustljivosti koristi se i kontinualno betoniranje. odnoso radne razdelnice.i nastavlja istovremeno levo i desno prema krajevima. . spojnice ne dolaze u obzir. nece biti stetnih posledica na kvalitet betona. Ukoliko se ne bi nacinio prekid betoniranja. 80.5 m. preko 50 cm. oblikovanje) Kontinualno betoniranje obezbedjuje najbolji kvalitet konstrukcija ali vrlo cesto betoniranja se moraju izvoditi sa odredjenim prekidima. Razdelnice uvek predstavljaju osetljiva mesta u konstrukciji. Ovi prekidi se uglavnom javljaju iz tehnoloskih razloga. Pri nastavljanju betoniranja moraju se preduzeti mere da se obezbedi kontinuitet betona u okviru spojeva. izmedju ovih slojeva postoji izvesna razdelnica.izmedju pojedinih polja formiraju ili radne razdelnice ili prave dilatacione spojnice. prikazana su na sledecoj slici (oznaka R – R). Mesta moguceg “sedanja” betona na kojima treba naciniti prekide betoniranja u trajanju od oko 2 h (na temperaturi od 20°C). iz razloga smanjivanja stetnih posledica skupljanja betona ili iz nekih nepredvidjenih razloga. prakticno bez ikakvog prekida. Kada se radi o razlozima tehnoloske prirode. ali ako se pri vibriranju gornjeg sloja izvrsi i ponovno vibriranje donjeg sloja. kod konstrukcija tipa bazena. Ako je debljina ploce velika. izvode se radne razdelnice. nanosi sledeci sloj. tu se obrajaju slucajevi kada se beton ugradjuje u horizontalnim slojevima i kada se iznad jednog sloja. Medjutim. “sedanja” betona. moglo bi da dodje do cepanja svezeg ili nedovoljno ocvrslog betona usled naknadnog sleganja zbijenog betona. U slucajevima kada se betoniranje mora prekinuti iz nepredvidjenih razloga. rezervoara i slicno.

platformi. betoniranje treba zapoceti slojem “masnijeg” betona debljine 2 – 5 cm.Vrste razdelnica. moze se primeniti beton sa sitnijim agregatom. Nastavci betoniranja Neposredno pre pocetka ugradjivanja novog betona povrsinu radne razdelnice treba ocistiti od prasine strujom vazduha pod pritiskom. Takvi su slucajevi pri betoniranju greda.Radne razdelnice treba predvideti i na spojevima greda i ploca u slucajevima kada se radi o gredama vecih visina (preko 80 cm). (naredna slika). Konstruktivno oblikovanje radnih razdelnica zavisi od tipa konstrukcije. Radne razdelnice se razlikuju po kvalitetu od ostalog betona i predstavljaju slaba mesta u konstrukciji pa ih zato treba postaviti na mestima najmanjih statickih uticaja – upravno na pravac glavnih napona. ako se zeli dobiti na brzini gradjenja. pak. Takodje. ljuski. 81. lukova. Ako se. radi o vertikalnim ili kosim povrsinama. ili daske sa ispustima (naredna slika. I u ovakvim slucajevima betoniranje treba nastaviti nakod 2 h od zavrstetka ugradjivanja betona u gredni element. Kada je svrha betoniranja da se smanje stetne posledice skupljanja betona. preporucljivo je da se veza stari – novi beton uspostavi putem sloja cementnog maltera. Ova veza se takodje moze poboljsati primenom narocitih premaznih sredstava na bazi sintetickih smola. Vertikalne razdelnice u zidovima se izradjuju prema detaljima b i c sa slike a ponekad se primenjuje i zaptivna traka prikazana na slici. . pod d. mada ponekad u obzir dolaza i drugaciji betoni. nastavak betoniranja treba da usledi posle 3 – 7 dana. ako je u okviru “cepa” prisutna veca kolicina armature. Ako je rec o horizontalnim razdelnicama. ploca. podova i sl.. pod a). “cepovi” se mogu izvoditi od betona koji obezbedjuje brzi prirast cvrstoce u toku vremena. njenih dimenzija i prisutne armature. Npr. a zatim dobro navlaziti vodom. Kada su prisutni “cepovi” treba samo napomenuti da se oni betoniraju istim betonom koji se koristi za ostale delove konstrukcije. Za formiranje razdelnica u plocama mogu se koristiti obicne daske i sper ploce.

plasticnim folijama i drugim sredstvima koja su u stanju da sprece naglo isparivanje vode iz betona. “pregoreli” beton. Duzina nege zavisi od vise faktora. 83. Nega se sastoji u sprecavanju isparavanja vode iz betona i u polivanju ugradjenog betona vodom. vec posle 3 – 6 sati nakon ugradjivanja. Beton u toku nege mora biti zasticen od:      prebrzog isusivanja. a ako se tokom vezivanja i ocvrscavanja cementa ne nadoknadjuje voda koja isparava sa povrsine betona. Ponekad to znaci da se nega mora nastaviti i nakon skidanja oplate. a uklanjanje se vrsi najcesce nakon dve nedelje. brze izmene toplote izmedju betona i vazduha. Cilj ovih mera je da beton ne izgubi vodu neophodnu za odvijanje procesa hidratacije cementa. pri cemu ona mora da traje najmanje 7 dana. doci ce do pojave pukotina i prslina. To su najcesce tecnosti koje se nanose 30 minuta do 3 casa nakon zavrsne obrade betona.82. hartijom. Sa negom betona u normalnim uslovima mora se poceti vrlo rano. dobice se tzv. Ovaj film se sa povrsine betona lako skida.Nega betona Nega ugradjenog betona predstavlja znacajnu fazu u sklopu tehnoloskog procesa izrade betonskih konstrukcija. padavina i tekuce vode. vibracija koje mogu poremetiti unutrasnju strukturu betona. Beton se u vlaznom stanju moze odrzavati polivanjem vodom. s tim sto postoje i takve formulacije koje uopste ne treba skidati. asurama.Demontaza oplate . prekrivanjem mokrim jutanim krpama. Ako se sadrzaj vode u betonu snizi ispod kolicine neophodne za hidrataciju cementa. Danas se cesto koriste specijalna sredstva za premazivanje ili prskanje putem kojih se na povrsini betona obrazuje tanak vodonepropustljiv film koji sprecava brzo susenje betona. kao i da se sprece stetne posledice skupljanja betona u vremenu kada beton jos uvek nije u stanju da podnese veca naprezanja. visokih i niskih temperatura. Za negu betona ne sme se koristiti morska voda. odnosno ne manje od vremena potrebnog da beton postigne 60% predvidjene marke betona.

medjutim. u vreme kada se ostvari dovoljna cvrstoca betona. cvrstoca betona mora odgovarati uslovima za marku betona propisanu projektom. zidova i temelja. potrebni odgovori se mogu dobiti i koriscenjem nekih nedestruktivnih metoda ispitivanja cvrstoce betona pri pritisku. Generalno posmatrano postoje tri osnovne grupe ovih metoda: tehnoloske. BAB87 propisuje da se oplata moze skinuti kada se ispune sledeci uslovi u pogledu dostignute cvrstoce betona:  30% propisane marke betona pri skidanju oplata stubova. Samo na ovaj nacin mogu se dobiti merodavni podaci znacajni za donosenje odluke o uklanjanju oplate. Postupci i faze uklanjanja oplate moraju da budu primereni tipu konstrukcije. a znacajan uticaj imaju tehnicko – tehnoloski i ekonomski faktori. hemijske i fizicke metode.Oplata se skida po fazama. 70% propisane marke betona pri uklanjanju oplata ploca i donjih delova oplata greda. Ovo u nacelu vazi i za oplate – kalupe koji se primenjuju i u prefabrikaciji. U slucajevima kada u kratkom roku treba ostvariti visoke pocetne cvrstoce betona. Navedeni uslovi pretpostavljaju izradu posebnih kontrolnih uzoraka koji ce biti tretirani na isti nacin kao beton koji se ugradjuje u konstrukciju i na kojim ce se u odredjenim rokovima sprovoditi ispitivanje cvrstoce pri pritisku. ljuski i drugih tankozidnih konstrukcija. kao i pri uklanjanju vertikalnih delova oplata greda.  Ako je betonska konstrukcija za vreme skidanja oplate opterecena. i ono u opstem slucaju zavisi od konkretnog konstrukcijskog resenja. bez potresa i udara. Izbor metode zavisi od konkretnih okolnosti.Tehnoloske i hemijske metode ubrzanog ocvrscavanja betona Ocvrscavanje betona u normalnim uslovima je relativno dugotrajan proces. mogu se koristiti razlicite metode za ubrzano ocvrscavanje. . Ako. kao i u projektu betona. projektom konstrukcije nije drugacije odredjeno. Vreme oslobadjanja od oplata za pojedine konstrukcije uvek treba da bude definisano u projektu konstrukcije. Posebno pazljivo treba skidati oplate lukova. 84. svodova. Takodje. Oni moraju biti tako konstruisani da se njihovim “otvaranjem” omoguci lako vadjenje izbetoniranih elemenata. kao i oplate ostalih konstrukcija vecih raspona. a nominalne cvrstoce betona se dobijaju pri starosti betona od 28 dana. Pod tehnoloske metode ubrajaju se:  upotreba odgovarajuce vrste i klase cementa.

Zaparivanje betona Pod normalnim uslovima – na temperaturi od oko 20°C i pri relativnoj vlaznosti vazduha od oko 70%. trajanja revibriranja. Smanjenje vodocementnog faktora se moze ostvariti na vise nacina: primenom betona kruce konzistencije. a 70 – 80% nominalnih cvrstoca se ostvaruje u toku 7 – 14 dana u zavisnosti od vrste cementa i vodocementnog faktora. revibrirani beton posle 14 dana ima 40% vecu cvrstocu pri pritisku i za 25% vecu cvrstocu na zatezanje. aluminatni cement. Nizi vodocementni faktori uslovljavaju brze odvijanje procesa hidratacije cementa. Primera radi. Medjutim ocvrscavanje betona se moze ubrzati primenom povisenih temperatura pri cemu se proces .Upotrebljavaju se cementi CEM I i CEM II visih klasa (42. presovanjem i dr.5 – 3 h nakon prvog vibriranja. do 7 dana starosti. nominalne cvrstoce betona se ostvaruju nakog 28 dana.Fizicke metode ubrzanog ocvrscavanja. Ispitivanja su pokazala da se najpovoljniji rezultati dobijaju kada se revibriranje izvodi 2 – 3 h od zavrsetka prvog vibriranja. odnosno nakon prvog vibriranja. pa se dobijaju i vece pocetne cvrstoce betona.5 R i 52. i treba da traje krace od prvog vibriranja. i pri uobicajenim postupcima nege. Revibriranjem se pocetne cvrstoce betona.) – na ovaj nacin vodocementni faktor se moze smanjiti za 20 – 30%. npr. najbolje ½ ili 1/3 trajanja prvog vibriranja. duzine intervala izmedju faza revibriranja i drugog. 85. izvlacenjem vode iz ugradjenog betona (vakuumiranjem. centrifugiranjem.  upotreba nizih vodocementnih faktora. Sami efekti revibriranja zavise od niza faktora: vrste cementa. Revibriranje se moze izvesti i 2 – 3 puta u okviru odredjenog optimalno povoljnog vremenskog intervala. Podrazumeva primenu vecih kolicina cementa pri nepromenjenom sadrzaju vode.5 N ili R) i specijalni cementi. Posebno je znacajna konzistencija betona jer se pokazalo da je revibriranje efikasnije kod tecnijih betona. konzistencije betona.  revibriranje betona Revibriranje betona je ponovno vibriranje betona nekoliko casova nakon zavrsetka ugradjivanja. Pocetak i trajanje revibriranja treba pazljivo odrediti da ne bi doslo do mogucih destrukcija u formiranom cementnom kamenu. Pod hemijskim metodama ubrzavanja porasta cvrstoce betona podrazumeva se upotreba dodataka tipa akceleratora o kojima je vec bilo govora u 9 – om pitanju. primenom dodataka za redukciju vode. Sa revibriranjem se pocinje 1. Revibriranjem se dobijaju povecane pocetne cvrstoce zbog povecanja gustine odnosno zapreminske mase betona i zbog zatvaranja finih prslina nastalih usled plasticnog skupljanja betona. mogu povecati za 15 do 20%.

vremena odlezavanja. mora se izvrsiti izvesno “odlezavanje” betona u trajanju 1 – 4 h na temperaturi od oko 20°C. ili se. Mogu se primeniti tzv. Odvija se pri normalnim atmosferskim pritiskom. rezimi zaparivanja.ocvrscavanja mora odvijati i u dovoljno vlaznoj sredini kako bi se sprecilo izsparavanje vode iz betona. kontaktnih kaseta. a trajanje ovakve termicke obrade iznosi 8 – 12 h. Po zavrsetku procesa zaparivanja. Ovaj postupak podrazumeva primenu tzv. odnosno postupci hidrotermalne obrade betona. koji predstavljaju zavisnost izmedju vremena i temperature. ali se oni svaki put moraju eksperimentalno proveriti. Zaparivanje predstavlja osnovni a ujedno je i najcesci postupak hidrotermalne obrade betona. Rezim zaparivanja u najvecoj meri zavisi od vrste cementa. Beton se u okviru ovog postupka izlaze delovanju pare zagrejane do temperature 60 95°C. a sprovodi se u specijalnim tunelima ili komorama. primenjuju se postupci termicke obrade. uopste ne treba podvrgavati ovom postupku. .Fizicke metode ubrzanog ocvrscavanja. trajanja izotermickog procesa i temperature izotermickog procesa. Medjutim. pa zato betone koji ce biti izlozeni dejstvu mraza i soli ili ce se eksploatisati u agresivnim sredinama. pri cemu ovo izlaganje ne sme da bude naglo. vodonepropustljivost i otpornost na dejstvo mraza zaparivanih betona je manja nego odgovarajucih nezaparivanih betona. Ovi postupci se mogu sprovoditi ili pri normalnim atmosferskim pritiscima i temperaturama do 100°C ili pri povisenim pritiscima (8 – 12 bara) i temperaturama preko 100°C. Osim ako se ne primenjuje veoma ubrzan proces zaparivanja. vec se to obavlja preko metalne pregrade koja istovremeno predstavlja i kalup elementa. konzistencije svezeg betona. Potrosnja zagrejane vodene pare po 1 m3 betona zavisi od primenjenog postupka i krece se od 225 kg/m 3 kod primene tunela za zaparivanje do 660 kg/m3 kod pokrivanja ciradom. Posledica procesa zaparivanja je manje skupljanje betona nego kod betona koji nisu izlagani ovom tretmanu. primenjuje relativno primitivan postupak u okviru koga se elementi pokrivaju odredjenim prekrivacima koji sprecavaju gubitak pare (cirade. zagrevanje infracrvenim zracima i elektricnom strujom) Kontaktno zagrevanje predstavlja vid termicke obrade betona pri kome element nije neposredno izlozen delovanju zagrejane vodene pare. odnosno u normalnim uslovima. Efekti zaparivanja zavise od: vrste cementa (izuzetne rezultate pokazuju portland cementi za dodatkom zgure). pak. 86. autoklaviranje. drvene ili metalne haube i slicno). Kao najefikasniji postupci za ubrzano ocvrscavanje betona. Rezim zaparivanja se tako podesava da se moze obaviti u toku jedne radne smene. elementi se vade iz kalupa i nastavljaju da ocvrscavaju na otvorenom prostoru. Ostale metode (kontaktno zagrevanje.

. Kontaktno zagrevanje u vertikalnim kasetama je veoma ekonomican postupak. Autoklaviranje predstavlja termicku obradu betona koja se sprovodi u uslovima povisenog pritiska i na temperaturama vecim od 100°C. Ovaj postupak se primenjuje vrlo retko zbog velikog utroska energije.Izvodjenje betonskih radova na niskim temperaturama Pri izvodjenju betoniranja na niskim temperaturama preduzimaju se sledece mere:   koriste se cementi visih klasa i cementi sa manjim dodatkom zgure. Vibroaktivacija cemena je postupak vibriranja gustog cementnog testa u trajanju od 5 – 10 minuta sa frekvencijama preko 100 Hz. Autoklavna obrada obuhvata 3 faze: povecanje pritiska i temperature. vec nakon 2h dobija se beton cvrstoce od oko 40MPa). Aktivacija cementa podrazumeva dopunsko finije mlevenje cementa koje povecava specificnu povrsinu sa uobicajenih 3000 cm2/g na 4000 – 4500 cm2/g.Vodena para u pojedinim fazama procesa moze biti zagrejana i do blizu 100°C. Ova tehnologija podrazumeva upotrebu specijalnih celicnih komora – autoklava – koji su sa spoljne strane oblozeni slojem termoizolacionog materijala radi smanjenja gubitka toplote. koriste se i specijalne lampe koje emituju infracrvene zrake. Zagrevanje elektricnom strujom ostvaruje se ili propustanjem struje kroz sipke armature ili kroz posebne elektrode koje su ugradjuju u element. Zagrevanje infracrvenim zracima podrazumeva direktno izlaganje povrsina betona specijalnim grejalicama. Trajanje celog procesa zavisi od maksimalnog pritiska u autoklavu – povecanjem pritiska smanjuje se trajanje procesa. a utrosak pare je relatinvno mali – od 150 do 200 kg/m3 betona. Ovom postupku se najcesce izlazu betoni sa dodatkom kvarcnog brasna ili elektrofilterskog pepela. Temperatura vodene pare u autoklavima obicno iznosi 180°C a pritisak najcesce oko 10 bara. ali se kao orjentaciono vreme moze uzeti da ceo proces traje 9 – 12h. i naknadnog dodavanja agregata. ne primenjuje se narocito siroko zbog svojih velikih proizvodnih troskova. 87. pri pritisku od 10 bara i temperaturi pare od 180°C. U ovakvim slucajevima. izbegavaju se cementi sa dodatkom pucolana. Iako je ovo veoma efikasan postupak (primera radi. izotermicki proces i smanjenje pritiska i temperature. mada redje.

cementa za 10°C. Koriscenje antifriza. Iako je postupak zagrevanja agregata jedan od najrasprostranjenijih. pak. Da bi beton bio obezbedjen od stetnih posledica niskih temperatura. temperatura svezeg betona u fazi spravljanja treba da bude nesto visa. pocetna temperatura betona moze se skoro uvek postici zagrevanjem vode do temperatura od oko 40 . Dva tipicna primera ovakvog nacina zagrevanja agregata su: zagrevanje agregata u operativnim bunkerima i zagrevanje agregata u radijalnim boksovima. Da bi se temperatura svezeg betona povecala za 1°C. osim sto doprinosi snizavanju tacke smrzavanja.5°C. mora zadovoljiti odredjene minimalne temperature na mestu ugradjivanja.70°C. voda 100°C. jer ce u toku transporta doci do odrenjenog snizavanja temperature.5°C. Ako se. na odredjeni nacin smanjuje destruktivne pojave prisutne pri smrzavanju relativno mladog betona. Kao sto se vidi. najveci efekat se dobija zagrevanjem agregata. on ipak nije najpovoljniji zbog neravnomernog povecanja vlaznosti agregata sto stvara velike teskoce pri odredjivanju potrebne kolicine vode za . upotrebljavaju se akceleratori koriste se antifrizi. pri cemu najvecu primenu imaju sistemi koji vrse zagrevanje putem vodene pare. Ovde se napominje da antifrize ne treba primenjivati u betonima koji ce tokom eksploatacije biti izlozeni temperaturama preko 60°C. radi o nizim temperaturama. treba ici i na zagrevanje agregata. cement 50°C. Kada temperatura sredine nije niza od -1°C. koriste se nizi vodocementni faktori (uz upotrebu plastifikatora). vodu za 3. Pri ovome se mora voditi racuna da maksimalne temperature komponenata ne budu iznad sledecih vrednosti:    agregat 65°C. uvek treba paziti da temperatura ugradjenog betona ne predje granicu od 65°C. Da bi se dobila odredjena temperatura svezeg betona. Takodje. u opstem slucaju mora se primeniti postupak zagrevanja komponenata betona. potrebno je zagrejati komponente:    agregat za 1. S tim u vezi.    upotrebljavaju se vece kolicine cementa.

88. pa se tako mogu koristiti odredjena termicki izolovana transportna sredstva ili transportna sredstva sa sistemima za grejanje. Stepen masivnosti konstrukcija se definise tzv. sto se moze ostvariti na vise nacina:      prekrivanjem otvorenih povrsina betona. Nakon ugradjivanja betona treba preduzeti odgovarajuce mere da ne dodje do hladjenja betona. direktnim zagrevanjem elemenata. u mesalicu se najpre dozira agregat.Primena “termos metode” pri izvodjenju betonskih radova na niskim temperaturama Sustine termos – metode je da betonska mesavina pocetne temperature 25 – 45°C bude ugradjena u termicki izolovanu oplatu i da se tokom ocvrscavanja betona koristi kako uneta toplota. Da bi se sprecilo hladjenje betona u slucajevima transporta automikserom. Vrlo je vazno spreciti prvo smrzavanje betona pre nego sto on dostigne najmanje 50% projektovane marke betona.spravljanje betona. izradom nadstresnica. izradom oplata sa dodatnim izolacionim svojstvima. Ovaj postupak je narocito pogodan pri gradjenju masivnih konstrukcija – konstrukcija koje karakterisu male povrsine kontakta sa spoljasnjom sredinom. jer se ne sme dozvoliti da cement dodje u kontakt sa vodom cija je temperatura iznad 30 °C. Sto se tice redosleda doziranja komponenata. modulom povrsine M p koji je odredjen izrazom Mp=FV. Ovde jos treba napomenuti da upotreba smrznutog agregata nije dozvoljena. betoniranjem u zatvorenom prostoru i drugo. tako i toplota koja se oslobadja odvijanjem hemijskih reakcija u sklopu hidratacije cementa. . ali tek kada se voda dovoljno ohladi. Transport svezeg beton mora biti dobro organizovan da bi toplotni gubici bili sto manji. ne treba vrsiti mesanje tokom transporta. zatim topla voda i na kraju cement.

gde je F ukupna povrsina konstrukcije u m2 preko koje se vrsi hladjenje.pocetna temperatura betona (u °C) – temperatura na mestu ugradjivanja. Sb .vreme hladjenja betona do temperature 0°C.srednja temperatura betona (u °C) – za vreme hladjenja. Kod stubova i greda modul povrsine se izracunava kao odnos obim i povrsine poprecnog preseka. dakle. Tv . a njegova cvrstoca da dostigne izvesnu unapred utvrdjenu vrednost. a za izvesno vreme hladjenja th.temperatura vazduha (u °C). Tbu . Tbs . Termos – metoda narocito dobre rezultate daje kod konstrukcija kod kojih je Mp≤6. Tokom ovog vremena beton treba.specificna toplota betona u kJ/kg°C. moze se postaviti relacija: th*MpTbs-Tvα=γb. a V je zapremina konstrukcije u m3. da ima stalno pozitivnu temperaturu. Uzimajuci ove uslove u oblik.svSbTbu+mcQcth3. Mp .popravni koeficijent kojim se izrazava uticaj vetra na rezim hladjenja betona.sv – zapreminska masa svezeg ugradjenog betona u kg/m3. γb.6MpTbs-Tv*Ropα. iz koje se dobija da je: th=γb. U navedenom izrazu figurisu sledece velicine: th . α . .svSbTbu+mcQcthRop.modul povrsine u m-1. Primena ove metode se zasniva na stavu da ukupna kolicina toplote u betonu treba da bude jednaka gubicima toplote koju ce konstrukcija imati pri svome hladenju do 0°C.

Za tacne vrednosti ove temperature moze se primeniti izraz: Tbs=TbuK1+K2Mp+K3Tbu. . Parametar k predstavlja koeficijent prolaza toplote i odredjuje se formulom k=10. a λi koeficijent toplotne provodljivosti istog sloja u W/m*°C. za Mp>8 Tbs=Tbu3. izraz se konacno moze napisatu u obliku th=2520Tbu+mcQcth3. gde empirijski koeficijenti imaju sledece vrednosti K1 = 1.006. uzimajuci za vrednost α≈1.81 i K3 =0.ukupni otpor prolaza toplote za oplatu (m2°C/W). Uz odredjeno sredjivanje.masa cementa u kg/m3.mc .toplota hidratacije upotrebljenog cementa (kJ/kg) koja odgovara vremenu th. K2 = 0. Srednja temperatura betona za vreme hladjenja orijentaciono se moze odrediti u zavisnosti od modula povrsine na sledeci nacin:   za Mp≤8 Tbs=Tbu2.6kMpTbs-Tv. Rop . Qcth .03.05+i=1nhiλi Wm2*°C gde je n broj slojeva termoizolacionog sistema kojim se beton stiti od hladnoce. hi je debljina nekog sloja u m.

pojam povisenih temperatura sredine u tehnologiji betona implicira jos dva nepovoljna faktora: nisku relativnu vlaznost i povecanu brzinu vetra. Imajuci u vidu izlozeno. Ukoliko se navedene mere hladjenja komponenata pokazu nedovoljnim. To podrazumeva upotrebe nesto vece kolicine vode. Navedeni cinioci uslovljavaju sledece:        potrebu za vecom kolicinom vode u betonu. najpovoljnije ici na intenzivnije hladjenje vode u kulerima.89. kako pokazuje praksa. U obzir takodje dolazi i upotreba aditiva retardera ili superplastifikatora sa produzenim dejstvom. povecanje hidratacionog i hidraulickog skupljanja. Smatra se da temperatura sveze betonske mesavine na mestu ugradjivanja u opstem slucaju treba da iznosi najvise 30°C. eventualnim kvasenjem krupnih frakcija agregata primenom uredjaja za rasprsivanje vode. cime se moze dobiti voda temperature od oko . kao i manje doze cementa. treba obezbediti dovoljno niske temperature pojedinih komponenata sto se bez vecih problema u velikoj meri moze ostvariti:     lagerovanjem vode za spravljanje betona u cisternama ukopanim u zemlju. u uslovima betoniranja na visokim temperaturama najpre treba povesti racuna o sastavu betona. zastitom agregata od direktnog delovanja sunca putem lakih nadstresnica. izvodjenjem termicke zastite silosa za cement ili bar bojenjem silosa u belu boju. brzu promenu konzistencije. smanjenje nominalne cvrstoce i trajnosti betona. moraju se preduzeti odredjene mera za snizavenje temperature svezeg betona. pri cemu je. odnosno najvise 20°C ako se radi o masivnim betonskim konstrukcijama. treba primeniti odredjene dodatne mere. nastanak prslina i pukotina na povrsini betona kao posledia plasticnog skupljanja. cemente nizih klasa i cemente sa oznakom N.Izvodjenje betonskih radova na visokim temperaturama Osim temperatura preko 30°C. Da bi se dobila niska pocetna temperatura betonske mesavine. potrebu za preduzimanjem niza preventivnih mera. Posto temperatura betona ne sme da predje granicu od 65°C. brzo isparavanje vode preko otvorenih povrsina.

Ako su dnevne temperature suvise visoke. Za beton kategorije B. Voda koja se koristi za negu betona ne sme biti mnogo hladnija od betona da ne bi doslo do pojave prslina ili pukotina na povrsinama betona. odnosno trajanje transporta betona treba svesti na najmanju mogucu meru. 90.6°C. Mesto ugradjivanja betona mora biti zasticeno od sunca i vetra. Nega betona se ne sme prekinuti naglo. sto se posebno odnosi na elemente sa velikim horizontalnim povrsinama kao sto su ploce. a tokom prvih nekoliko casova od ugradjivanja treba obezbediti povremeno hladjenje oplate sa spoljnje strane vodom. dok kontrola proizvodnje betona nije obavezna i nju zamenjuje kontrola najmanje kolicine cementa sto se sprovodi metodom propisanom nasim standardom – Odredjivanje sastava svezeg betona metodom ispiranja. betoniranje treba organizovati tako da se izvede u kasnim poslepodnevnim satima ili nocu. pri cemu treba omoguciti da ova voda kroz odgovarajuce otvore brzo istekne iz oplate. Ako se trensportovanje vrsi automiskerima. Sa negom betona treba poceti prakticno odmah po zavrsetku kompaktiranja i obrade gornjih povrsina.Kontrola kvaliteta betona – opsti stavovi Kontrola kvaliteta betona je podeljena na dva dela: kontrola kvaliteta proizvodnje i kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije. svaki u svom domenu. Kontrola proizvodnje betona obuhvata sve faze – od spravljanja mesavine do nege ugradjenog betona – pri cemu ovu kontrolu vrse. Za beton kategorije B. Povoljni efekti se ostvaruju i ubacivanjem drobljenog leda u cisterne za vodu ili u mesalice za beton.II obavezna je kontrola proizvodnje betona i kontrola saglasnosti sa uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja. a najbolje bela. Povrsine betona treba prekriti materijalima koji dugo drze vlagu i drzati ih u vlaznom stanju najmanje 7 dana. vec prekid treba da bude postepen u toku poslednja 2 – 3 dana negovanja. Sva oprema za transport treba da bude svetle boje. Pri transportovanju automikserima. kontrolu proizvodnje vrse: proizvodjac betona – do vremena predaje betona izvodjacu radova. Drugim recima. i proizvodjac betona i izvodjac betonskih radova.I obavezna je kontrola saglasnosti sa uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja. ne treba vrsiti mesanje betona u toku transporta jer dolazi do mesanja mase sa toplim vazduhom. Najmanje 30 minuta pre pocetka ugradjivanja treba ohladiti oplatu i armaturu polivanjem vodom. U uslovima povisenih temperatura. prednost imaju automikseri manjeg kapaciteta. i izvodjac betonskih . Nega treba da obezbedi dovoljno vode za hidrataciju i za hladjenje betona u oplati. transport betona.

91. Drugim recima. u zavisnosti od velicine objekta i uslova ugradjivanja. Na manjim objektima. Kontrolom saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije dokazuje se kvalitet ugradjenog betona. partija betona moze predstavljati i beton koji se ugradjuje u skup razlicitih elemenata. Naravno. . on je duzan da vrsi i kontrolu proizvodnje betona. U jednoj partiji ne treba da bude kolicina betona veca od one koja moze biti ugradjena u roku od mesec dana.Partije betona Partije betona predstavljaju odredjene delove objekta ili odredjene kolicine betona koje su ugradjene u objekat u nekom vremenskom periodu. od uslova pripremanja i ugradjivanja betona i od predvidjenog trajanja betoniranja. pod uslovom da se radi o betonu iste klase. Formiranje partije se vrsi od slucaja do slucaja. Pri ovome moraju postojati odredjeni kriterijumi na bazi kojih se odredjena partija prima ili odbija. ovom kontrolom se proverava da li su za odredjenu partiju betona postignuti projektom zahtevana marka betona i druga svojstva. odnosno elementima objekta.radova – od vremena preuzimanja betona do zavrsetka negovanja ugradjenog betona. Takodje. tako da se na ovaj nacin sa velikom pouzdanoscu moze dati ocena ostvarene marke ili nekog drugog svojstva betona po pojedinim delovima. ili samo elemente u sklopu jedne etaze. od propisane ucestalosti uzimanja uzoraka. a ukoliko izvodjac radova sam za sebe proizvodi beton. moraju unapred biti odredjeni projektom konstrukcije ili programom kontrole koji je sastavni deo projekta betona. Velicina partije zavisi od ukupne kolicine betona iste vrste ili klase. a vazno je pri odredjivanju broja uzoraka i velicine partije voditi racuna da se ispitivanjem obezbedi dobijanje sto realnije ocene sigurnosti konstrukcije. pa cak i samo elemente dela jedne etaze. Partija betona je definisana kolicinom betona i brojem uzoraka za ispitivanje svojstava betona. Broj uzoraka. U slucaju skeletnih konstrukcija. Partija betona je kolicina iste klase ili vrste betona koja se priprema i ugradjuje pod jednakim uslovima. jedna partija moze da obuhvati sve elemente istog tipa. ovo vazi u slucaju kada su proizvodjac i izvodjac razliciti subjekti. broj uzoraka u jednoj partiji ne moze biti manji od 3 ni veci od 30. kao i same partije u njihove velicine. Ovakav nacin kontrole kvaliteta ugradjenog betona podrazumeva da u svakoj partiji postoji tacno utvrdjen broj uzoraka.

najmanje jednom nedeljno ili prilikom uocljivijih promena. njena podobnost se mora kontrolisati najmanje jednom u tri meseca. kolovoznu plocu u jednom ili vise polja itd. stubova i drugo. pri cemu ovaj broj moze biti vezan i za vreme proizvodnje. pri cemu ova kolicina ne moze biti veca od 2000 m3. svojstva ocvrslog betona. pocetak i kraj vezivanja i stalnost zapremine. Agregat koji se koristi za spravljanje betona mora da bude atestiran. Ispitivanja obuhvataju: vlaznost sitnih frakcija.Kod mostovskih konstrukcija partije betona se najcesce definisu prema konstrukcijskim elementima. Pri tekucoj kontroli ostvarene marke betona u okviru betona kategorije B. a njegova kontrolna ispitivanja treba da obuhvate: standardnu konzistenciju. svezi beton. 92. pri cemu se kontrolna ispitivanja moraju obavljati po frakcijama. proizvodnu sposobnost fabrike betona. velicina partije se vezuje za kolicinu betona proizvedenu u jednom mesecu. glavne i sekundarne nosace u jednom ili vise polja. Ispitivanja se vrse prilikom svake isporuke ili ako je cement odlezao vise od tri meseca. Pri gradjenju masivnih betonskih objekata kod kojih se koriste vece kolicine betona. Cement takodje mora posedovati atest.II u fabrici betona. kao i da se beton jedne partije ne ugradjuje vise od 30 dana. ugradjivanje i nega betona. partije treba da budu tako obrazovane da broj uzoraka u jednoj partiji ne bude veci od 25 – 30. Ukoliko se za spravljanje betona ne upotrebljava voda za pice.Kontrola proizvodnje betona U okviru kontrole proizvodnje betona treba kontrolisati:      sve komponente betona. pa tako jedna partija moze da obuhvati: sve ili samo odredjeni broj sipova. . temelja. jedan ili oba obalna stuba. granulometrijski sastav i kolicinu sitnih cestica. U industriji betonskih prefabrikata partija betona moze da se usvoji na bazi broja proizvedenih elemenata.

uzimajuci u obzir koji slucaj daje veci broj uzoraka. proizvodjac betona obavlja samo ako ova svojstva predstavljaju uslove kvaliteta predmetnog betona. Proizvodna sposobnost fabrike betona se utvrdjuje kontrolnim ispitivanjima koja se nacelno vrse na pocetku rada novog postrojenja.  Partija betona za kolicinu betona vecu od 1000 m 3 moze da ima najvise 30 uzoraka. izvodjac i nadzorna sluzba investitora treba da izvode kontrolu u koju spada:     pregled oplata. Njegova obaveza je da najmanje jednom u smeni prekontrolise konzistenciju dopremljenog betona i to istom metodom po kojoj je to radjeno u fabrici betona. Kontrola svezeg betona treba da obuhvati ispitivanje konzistencije. koje se formiraju skupom uzoraka prema sledecim uslovima:   najmanje jedan uzorak za svaki dan proizvodnje. Proizvodjac betona je duzan da za svaku vrstu betona koju proizvodi redovno kontrolise cvrstocu pri pritisku i da na osnovu toga kontrolise ostvarenu marku betona. odnosno na svakih 150 mesavina.. odnosno na svakih 75 mesavina. kontrola unutrasnjeg transporta i ugradjivanja betona. spojnica. ispitivanje kolicine uvucenog vazduha kod aeriranog betona. otpornost na dejstvo mraza i drugo. Pored ovoga vrse se i stalne kontrole uredjaja za mesanje i upravljanje. Od trenutka prijema svezeg betona na gradilistu. po jedan uzorak na svakih 100 m3. i ispitivanje temperature betonske mesavine ako se betoniranje izvodi u posebnim uslovima. kontrolu kvaliteta betona preuzima izvodjac radova. a partija betona koja se odnosi na kolicinu manju od 1000 m 3 moze da ima najmanje 10 uzoraka. Kontrola i ocenjivanje postignute marke betona se vrsi po partijama betona. armature i dr. najmanje jedan uzorak na svakih 50 m3. Svaki od dodataka koji se upotrebljava mora imati atest o kvalitetu. Cilj tekuce kontrole je da pravovremeno uoci i zaustavi eventualni pad kvaliteta proizvodnje.Dodaci betonu se ispituju za svako dopremanje u fabriku ili ako je vreme odlezavanja dodataka duze od 6 meseci. . kontrola nacina i trajanja nege ugradjenog betona. kao i na svakih 12 meseci rada fabrike. Ispitivanja posebnih svojstava betona kao sto su vodonepropustljivost. ako je kolicina proizvedene vrste odnosno klase betona veca od 2000 m 3. pregled konstrukcije posle skidanja oplate. skela. Takodje.

Ovde je mn aritmeticka sredina tri uzastopna rezultata ispitivanja cvrstoce pri pritisku. 9. x1≥MB-k2.  Kriterijum 2 Ovaj kriterijum se primenjuje u slucajevima kad je broj uzoraka n izmedju 10 i 30 i kada je poznata vrednost standardne devijacije ς=mn0-xi2n0. . 12 ili 15 uzoraka.Sve ove kontrole izvode se vizuelno. a k2 = 2 MPa.Kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije Kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije sprovodi se ocenjivanjem postignute marke betona i onih posebnih svojstava betona koja su zahtevana projektom.  Kriterijum 1 Ovaj kriterijum se primenjuje ukoliko se raspolaze rezultatima ispitivanja 3. Svaki skup – partija – od tri uzastopna rezultata ispitivanja treba da zadovolji uslov: mn≥MB+k1. 6. BAB87 za ocenjivanje marke betona propisuje tri kriterijuma. U slucaju kada se beton dobija iz uhodane proizvodnje uzima se da je k1 = k2 = 3 MPa. a ako se radi o neuhodanoj proizvodnji. k1 = 4 MPa. a x1 je najmanji od tri posmatrana rezultata. Ocena postignute marke betona (MB) vrsi se po partijama u skladu sa programom kontrole datim u okviru projekta betona. 93.

vec se racuna sa procenjenom vrednoscu standardne devijacije: Sn=mn-xi2n-1.koja se odredjuje iz dovoljno velikog broja ranije sprovedenih ispitivanja iste vrste betona (xi – pojedinacni rezultati ovih ispitivanja. i kada nije poznata vrednost σ.II dopremljen iz fabrike betona U ovakvim slucajevima potreban broj uzoraka uzima se prema sledecim uslovima:    najmanje jedan uzorak svakog dana kada se beton ugradjuje u konstrukciju. najmanje tri uzorka za jednu partiju betona. Broj uzoraka za odredjivanje cvrstoce pri pritisku se odredjuje za svaku vrstu i klasu betona u zavisnosti od uslova u kojima se beton priprema i ugradjuje. 15 – 30 uzoraka. Uslov kvaliteta je: mn≥MB+1. odnoso na 150 mesavina. (mn – srednja vrednost rezultata. pa su s ovim u vezi moguca tri slucaja: a) Beton kategorije B. jedan uzorak u proseku na svakih 100 m3. x1 – minimalna vrednost rezultata). .2ς x1≥MB-4 MPa. U ovom slucaju treba da budu zadovoljeni uslovi: mn≥MB+1.3Sn x1≥MB-4 MPa.  Kriterijum 3 Ovaj kriterijum se primenjuje za definisanje marke betona velikih partija betona. mn0 – srednja vrednost rezultata).

od 10 za drugi i od 15 za treci kriterijum. . c) Beton kategorije B. .rezultate prethodnih ispitivanja komponenata betona.II koji se spravlja za potrebe gradilista ili za potrebe pogona za proizvodnju prefabrikata U ovakvim slucajevima rezultati koji se koriste za kontolu proizvodnje mogu da budu upotrebljeni i za dokaz kvaliteta betona na mestu ugradjivanja. ne manji od 3 za prvi. S druge strane. Ukupan broj rezultata ispitivanja ne moze biti manji od minimalnog broja uzoraka za pojedine kriterijume. Recepture za sve klase (vrste) betona koje se proizvode u fabrici.rezultate prethodnih ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona za sve mesavine koje spadaju u proizvodni program fabrike. broj rezultata ispitivanja ne sme biti veci od 30.I S obzirom da se za ovaj beton ne zahteva kontrola proizvodnje. U tom slucaju treba nastojati da se uzorci ne uzimaju u fabrici betona vec na mestu ugradjivanja. 94. jedan uzorak od svake kolicine betona koja se ugradi u vitalne konstrukcijske elemente u koje se ugradjuju manje kolicine betona. a u okviru kojih treba priloziti: . broj uzoraka za ocenjivanje ostvarene marke betona na mestu ugradjivanja mora da bude dvostruko veci od onog koji prema tacki a) vazi za beton kategorije B. tj. Posebna svojstva betona ispituju se i ocenjuju samo ako je to zahtevano projektom konstrukcije. kao i kriterijum za ocenjivanje nekog posebnog svojstva betona formulisan u okviru projekta betona. Partija betona se prihvata ukoliko je ispunjen prethodno izabran kriterijum za ocenjivanje ostvarene marke betona. b) Beton kategorije B. Ocena saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja betona daje se po partijama i odnosi se na ocenu postignute marke betona i na ocenu posebnih svojstava ocvrslog betona.Projekat betona za fabriku betona Projekat betona za fabriku betona iz koje se betonske mesavine sredstvima spoljasnjeg transporta razvoze do odredjenih gradilista treba da sadrzi sledece delove: 1.II.

Podloge iz projekta konstrukcije i to: .sadrzaj propratnog lista koji je obavezan uz svaku isporuku svezeg betona. Razlicite klase i vrste betona interno se mogu oznacavati na razne nacine. . pri cemu svaka oznaka podrazumeva mesavinu sa odredjenim karakteristikama.definisanje pojedinih klasa betona.Projekat betona za gradiliste – betoni B. projektovani postupak gradjenja i karakteristike pojedinih konstrukcijskih elemenata.program kontrole proizvodne sposobnosti fabrike betona.II.opis konstrukcije. . .podatke o svim mesavinama iz proizvodnog programa fabrike.. 2. koji se. Program kontrole proizvodnje u fabrici betona koji treba da obuhvati sledece: . . . kao i o ispunjavaju ostalih zahteva u odnosu na neka posebna svojstva.nacin prezentacije izvestaja o ostvarenoj marki betona.uslovi kvaliteta i ostali uslovi za beton po pojedinim konstrukcijskim elementima. a pod pretpostavkom da se beton proizvodi u gradilisnoj fabrici sto znaci da je rec o betonu kategorije B.uslove kvaliteta za sve predvidjene komponentne materijale. Svaka fabrika betona u opstem slucaju ima odredjeni proizvodni program. .kolicine betona po pojedinim konstrukcijskim elementima.program ispitivanja komponentnih materijala. naravno. . u sklop projekta betona treba da udju sledeci delovi: 1. 95. . kao i program ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona.dokaze o kvalitetu za sve klase i vrste betona iz proizvodnog programa fabrike.nacin prezentacije rezultata tekuce kontrole marke betona. . . moze i menjati i prilagodjavati potrebama korisnika.II. Ako se radi o projektu betona za gradiliste.

radni prekidi. 6. 12.program kontrole marke betona po partijama.). . nege i dr. i rezultate prethodnih ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona. dinamicki plan i dr. Program kontrole skele. Program kontrole saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije u ciji sastav ulazi: . .nacin uzimanja. Recepture za beton u okviru kojih treba priloziti: . Nacin negovanja ugradjenog betona (postupci. 5. oprema za ugradjivanje. 4.2. ugradjivanja. organizacija i sinhronizacija pojedinih tehnoloskoh operacija. cuvanja i ispitivanja uzoraka betona. Terminski plan oslobadjanja konstrukcije od oplate odnosno skele. 8.uslove kvaliteta za predvidjene komponentne materijale. Projekat skele. trajanje transporta. . Plan betoniranja – faze.program ispitivanja i ocenjivanje posebnih svojstava ocvrslog betona. nacin i trajanje kompaktiranja. 10. Nacin transporta i ugradjivanja betonske mesavine (sredstva spoljasnjeg i unutrasnjeg transporta. . Program kontrolnih ispitivanja betona. 9. 11. 96.rezultate prethodnih ispitivanja komponenata betona.usvojene sastave za pojedine klase betona i tehnicke uslove za ove klase. debljine slojeva.Projekat za gradiliste – betoni B. Program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona. 3. plam montaze elemenata i projekat oplate za specijalne vrste oplata 7. Definisanje pojedinih partija betona. postupak zavrsne obrade i dr. trajanje i dr). oplate.I . transporta.

U okviru receptura za beton ne moraju da figurisu prethodna ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona. ad 10. 15.I. i to pod pretpostavkom da se radi o betonu kategorije B. 20 i 25. treba da sadrzi samo program kontrole najmanje kolicine cementa u mesavini. ad 2. odnosno ocene saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja. Program kontrolnih ispitivanja betona. U okviru uslova kvaliteta betona mogu biti predvidjene samo marke betona MB10. Program kontrole saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije. Program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona nije potreban.II. odnosno program kontrole proizvodnje betona. .Ako se radi o projektu betona za gradiliste. ad 9. projekat betona treba da sadrzi iste delove kao i projekat betona za gradiliste B. ali uz sledece izmene: ad 1. treba da se bazira na dvostruko vecem broju uzoraka. ad 12.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful