TEHNOLOGIJA BETONA

TEHNOLOGIJA BETONA

I OBLAST___________________________________________________________ 1. Zapreminski odnosi komponenti u svezem i osvrslom betonu

2. Nominalno i “stvarno” najkrupnije zrno agregata i postupak odredjivanja stvarno najkrupnijeg zrna u mesavini agregata Nominalno najkrupnije zrno je zrno koje predstavlja gornje granicno zrno kojim je definisana najkrupnija frakcija agregata. (Ako je najkrupnija frakcija 16/32, nominalno najkrupnije zrno je D=31.5 mm) Stvarno najkrupnije zrno moze se usvojiti prema velicini otvora na sledecem situ iza gornje granice deklarisane vrednosti za najkrupniju frakciju. (Ako je frakcija 16/32, moze se usvojiti da je Dmax=45 mm) Dmax se moze odrediti i na sledeci nacin: Granulometrijska kriva datog agregata se u podrucju dm-1-dm aproksimira pravom, pa se ova prava produzi do preseka sa pravom Y=100%. Tako se dobija tacka T,pa se na bazi geometrijskih odnosa dobija vrednost: Dmax = D + ΔD =dm + (dm - dm-1) * x/y

Zrna vece krupnoce – bolje fizicko-mehanicke karakteristike betona ali losija ugradivost i obradivost svezeg betona.

3.Diskontinualne granulometrijske kompozicije agregata

Postmatranjem jednozrnog agregata doci cemo do zakljucka da izmedju njegovih zrna postoje odredjene supljine koje se mogu popuniti samo ako postoji dovoljna kolicina sitnijih zrna.

Kao primer prikazuje se Valetova diskontinualna granolometrijska kompozicija. Na slici su prikazani i odnosti u okviru jedne frakcije, kao i odnosi izmedju zrna koja pripadaju razlicitim frakcijama.

Primenom ovakvih kompozicija ostvaruje se izuzetna kompaktnost betona sto rezultuje visokim fizicko-mehanickim svojstvima, ali ove kompozicije ipak nisu u siroj primeni jer bi izdvajanje i koriscenje samo pojedinih kategorija zrna bilo ekonomski neprihvatljivo a ovakvi betoni su i veoma tesko ugradivi.

4.Referentne granulometrijske krive mesavine agregata (Fuler, EMPA, BAB87) i izbor odgovarajuce krive pri projektovanju sastava betona

Isitivanjima se pokazalo da se svi tehnoloski i tehnicki zahtevi koji se postavljaju pred beton mogu zadovoljiti ako granulometrijski sastav agregata odgovara odredjenim

referentnim granulometrijskim krivama. Fuler je jos dvadesetih godina dvadesetog veka predlozio krivu oblika:

Y=100dD

dok je svajcarski institut iz Ciriha EMPA posle II Svetskog rata predlozio krivu:

Y=50*(dD+dD)

gde je d (mm) otvor sita a D (mm) nominalno najkrupnije zrno u najkrupnijoj frakciji agregata u kompoziciji. BAB87 predvidja upotrebu krivih prema nemackom standardu DIN 1048. U opstem slucaju, ne postoji obaveza da posmatrana granulometrijska kriva uvek bude potpuno uskladjena sa nekom referentnom krivom ili nekim referentnim podrucjem ali je bitno da se na bazi te krive moze dobiti beton zahtevanih karakteristika, sto se dokazuje ispitivanjima. 5.Izbor agregata za beton

Za spravljanje betona moze se koristiti prirodni i drobljeni agregat, kao i mesavina prirodnog sitnog agregata (peska) i drobljenog krupnog agregata. Uvek se mora raditi sa agregatom separisanim na frakcije dok se prirodni neseparisani agregat moze upotrebiti samo za nearmirani beton najvise marke MB15. Granulometrijski sastav mesavine agregata treba da obezbedi zahtevanu tehnologicnost svezeg betona, sto se lakse ostvaruje primenom prirodnog agregata. Medjutim, drobljeni agregat najcesce daje bolje fizicko-mehanicke karakteristike pa se na osnovu ovih okolnosti vrsi izbor agregata. Prilikom odlucivanja o usvajanju najkrupnijeg zrna agregata mora se voditi racuna o vrsti i karakteristikama elementa u kojem ce se primeniti dati beton. Nominalno najkrupnije zrno u frakciji (D) treba da zadovolji sledece uslove:

Dmax≤d3, Dmax≤b4, Dmax≤1.25*emin

on se definise odnosom Ez=DmaxR . a emin najmanji razmak armature. Kada se radi o efektu zida. i Er < 1. Efekat resetke je definisan putem odnosa: Er=Dmaxρ gde ρ predstavlja srednji radijus resetke.2 za drobljeni agregat. On se izracunava formulom ρ=povrsinaobim=ab2(a+b) ako se radi o resetki gde b→∞ bice ρ=e2 Ispitivanjima se doslo do zakljucka da ce betonska mesavina lako prolaziti kroz mrezu armature ako je Er < 1.4 za prirodni agregat.gde je d najmanja dimenzija povrsinskog elementa. Izbor se moze izvrsiti i na osnovu efekta resetke i efekta zida. b najmanja dimenzija linijskog elementa.

Prema evropskim standardima.8-1. Srednji radijus oplate R se odredjuje relacijom R=VS gde je V zapremina koja se ispunjava betonom. . 6. se smatra godinom pocetka proizvodnje portland cementa. cementi se dele u pet vrsta:  CEM I (Portland cement) .gde je Dmax maksimalno zrno agregata a R srednji radijus oplate. sa dnevnom proizvodnjom od oko 4000 tona. koja ima proizvodnju od 1400 tona dnevno. koja proizvodi 3000 tona dnevno.9. koja je danas u sastavu LAFARGE. kada je u svetu proizvedeno 1700 tona cementa. Danas je u najsiroj primeni portland cement kao i cementi na bazi portland cementa. i posluje u sastavu TITAN. Tih godina je bilo potrebno 40 sati za proizvodnju jedne tone klinkera dok danas to vreme iznosi svega 3 minuta. dok se danas godisnje proizvodi gotovo 2 milijarde tona cementa. i nalazi se u sastavu HOLCIM. Kod nas postoje tri fabrike cementa: .0.fabrika cementa u Popovcu. odnosno Ez≈0. Godina 1844. Industrija cementa predstavlja jednu od najjacih industrija u svetu. a S ukupna povrsina zidova i armature. Iskustveno se doslo do zakljucka: da bi nepovoljni uticaji izazvani efektom zida bili sto manji potrebno je da Ez bude u granicama 0.fabrika cementa u Kosjericu.fabrika cementa u Beocinu.Sta je cement i kako se oznacava prema evropskim standardima Cement je hidraulicno mineralno vezivo koje se dobija mlevenjem portland cementnog klinkera. . godina. dok se kao pocetak industrijske proizvodnje smatra 1880.

gde se brzine prirastaja cvrstoce obelezavaju oznakama N ili R. Portland-kompozitni cement  CEM III (od 36% do 96% zgure) Metalurski cement  CEM IV (od 11% do 55% pucolana) Pucolanski cement  CEM V (od 36% do 80% mesanog dodatka) Kompozitni cement Po ovom standardu postoji tri tipa cementa: A (visok sadrzaj klinkera). Takodje se definisu klase cementa 32.5 sa visokom pocetnom cvrstocom. Portland cement sa dodatkom krecnjaka. Primer obelezavanja cementa prema evropskom standardu: CEM II/B-S 42. klase 32. B (umeren sadrzaj klinkera) i C (nizak sadrzaj klinkera).5 R – Portland cement sa dodatkom krecnjaka u kolicini od 6% do 20%.5R kao 52. Portland cement sa dodatkom pucolana. klase 42.5R. Portland cement sa dodatkom silikatne cadji. CEM II/A-L 32.5 N – Portland cement sa dodatkom zgure u kolicini od 21% do 35%.5N i 42. Portland cement sa dodatkom skriljca.5 sa normalnom pocetnom cvrstocom. Portland cement sa dodatkom leteceg pepela.5N i 32.5R na osnovu 28-dnevne cvrstoce pri pritisku za standardni cementi malter. . 42. Portland cement sa dodatkom zgure.5N i i 52. CEM II (dodaci od 6% do 35%).

Specijalne vrste cemenata i razlozi za njihovu primenu U specijalne vrste cemenata ubrajaju se: cementi niske toplote hidratacije. ali ne i u vodi koja sadrzi alkalije. Toplota hidratacije ovih cemenata najcesce se odredjuje metodom rastvaranja i metodom termos-boce. 8. Aluminatni cement karakterise veoma brz prirast cvrstoce tako da se vec nakon jednog dana ostvaruje oko 80% cvrstoce koja odgovara starosti od 28 dana. beli portland cemeni. Kod ovog cementa razlikuju se tri grupe beline: A. Vezivanje cementa se odigrava u prvoj etapi hidratacije. sulfatnootporni cementi. aluminatni cementi i supersulfatni cementi. tokom 5-10 casova od momenta mesanja cementa i vode. Nekad se cak moze dogoditi i drasticniji pad cvrstoce pa je to razlog vise za pojacan oprez prilikom primene ovih cemenata. Za hidrataciju ovog cementa potrebna je veca kolicina vode nego sto je to slucaj sa ostalim cementima. odnosno od momenta mesanja komponenti do trenutka kada cementna pasta izgubi svojstvo plasticnosti.Definisi pojmove “vezivanje cementa” i “ocvrscavanje cementa” i objasni uticaj vrednosti vodocementnog faktora na formiranje strukture cementnog kamena Mesanjem cementa sa vodom dobija se cementna pasta koja vremenom prelazi u cvrstu supstancu. Dodavanjem pigmenata belom portland cementu dobijaju se obojeni cementi. Supersulfatni cement je otporan na delovanje sulfata. Cementi niske toplote hidratacije koriste se u uslovima nizih temperatura. Svi ovi cementi generalno se koriste u specijalnim uslovima i za specijalne namene. Uzrok ovome je hidratacija. Beli portland cement se dobija od narocito izabranih sirovina. Supersulfatni cement odlikuje velika finoca mliva i vrlo niska toplota hidratacije. morske vode. kao i aluminatni. To znaci da ovaj cement ima veoma brzu hidrataciju. zahteva vecu kolicinu vode nego portland cementi. Ipak. I ovaj cement. Aluminatni cement je otporan u morskoj vodi. B i C. Nakon toga zapaza se period ocvrscavanja cementa koje za razliku od vezivanja moze . Sulfatnootporni cementi se koriste u slucajevima kada se od cementa zahteva otpornost na delovanje sulfata sto nije slucaj sa obicnim portland cementom. treba biti oprezan prilikom primene aluminatnih cemenata jer nakon 2-3 godine cvrstoca pocinje da opada i da tezi cvrstoci koju je cement imao posle jednog dana.7. kompleksan proces cija sustina ni danas nije potpuno razjasnjena. sone kiseline i dr.

0. U hemijske dodatke spadaju: plastifikatori. na taj nacin povecavajuci stepen vodonepropustljivosti ocvrslog betona. odnosno predstavljaju regulatore reoloskih svojstava svezeg betona. Ovim putem se povecava otpornost betona na dejstvo mraza a da to ne podrazumeva i smanjenje njegove cvrstoce.38-0. pa i hiperplastifikarora cak i preko 30% bez ugrozavanja ugradivosti mesavine sto omogucava dobijanje vrlo visokih cvrstoca betona.0% u odnosu na masu cementa. Upotrebom pojedinih vrsta plastifikatora moguce je smanjiti kolicinu vode u svezem betonu za 10% do 15%.5-1. Akceleratori su dodaci betonu koji u znacajnoj meri ubrzavaju proces ocvrscavanja betona. superplastifikatora.4. do oko jednog meseca. Ako usvojimo srednju vrednost. Odnos masa vode i cementa naziva se vodocementni faktor mvmc. odnosno da ce deo cementa ostati nehidratisan. Aeranti. Aeranti se doziraju u vrlo malim kolicinama. Kolicina ovih dodataka obicno ne prelazi 5% u odnosu na masu cementa. dok se kasnije sve vise usporava i tezi odredjenoj granicnoj vrednosti. najcesce 0. retarderi i antifrizi. zaptivaci.2% u odnosu na masu cementa oni omogucavaju brz prirastaj cvrstoce betona u prvih 7 dana. akceleratori. odnosno “uvlacivaci vazduha”. pa ce usled viska vode obrazovati kapilarne pore koje su znatno krupnije od gelskih. Na osnovu toga sledi da ce pri odnosu mvmv<0. a pri dozi od 2% ponekad omogucavaju da se .trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina.42. mvmc>0. U pocetku je vrlo intenzivan. Ispitivanja su pokazala da je za potpunu hidrataciju cementa potrebna tacno odredjena kolicina vode koja uglavnom zavisi od sastava cementa.4. deo vode nece ucestvovati ni u reakciji sa cementom ni u stvaranju gelskih pora. Deklarisanje aditiva u neku od navedenih grupa se vrsi na osnovu njegovog primarnog dejstva.Hemijski dodaci za beton Dodaci betonu – aditivi su supstance koje svojim delovanjem uticu na odredjena svojstva svezeg i/ili ocvrslog betona. Plastifikatori su dodaci koji poboljsavaju ugradivost i obradivost betonskih smesa. jer pojedini dodaci mogu imati vise razlicitih uritaja na beton. i navedenim ispitivanjima zakljuceno je da je teorijski za potpunu hidrataciju portland cementa neophodno da se vodocementni faktor krece u granicama 0. aeranti. U kolicini od samo 0. proizilazi da pri ovom odnosu mase vode i mase cementa nece biti nehidratisanog cementa. U obrnutom slucaju. Aditivi mogu biti u tecnom ili praskastom stanju. su aditivi koji u strukturi betona formiraju mehurice vazduha. 9. a njihovo doziranje najcesce se izrazava u odnosu na masu cementa. Zaptivaci deluju na strukturu betona tako da zaptivaju kapilarne pore u cementnom kamenu. a primenom tzv.4 postojati manjak vode.

svi akceleratori se koriste u razlicitim dozama. njihova upotreba se mora strogo ograniciti zbog opasnosti od pojave korozije celika. . koji se generalno moge svesti na dva osnovna faktora: karakteristike komponenata i struktura mesavine. Mora se ipak napomenuti da danas postoje i takvi antifrizi koji ne deluju stetno na celik u betonu i nemaju nikakvih stetnih efekata na beton. 10.Sta je svezi beton i zbog cega se proucavaju karakteristike svezeg betona. od 0. a pri vecim dozama kao ubrzivaci vezivanja. u zavisnosti od zahtevanog efekta. U slucaju nearmiranih konstrukcija. najcesce oko 0. Upotrebom ovih dodataka omogucava se betoniranje i na temperaturama nizim od 0°C. ponekad i u toku 24 – 48 casova. Bitno svojstvo svezeg betona je promenljivost svojstava u toku vremena koje je prisutno sve do transformacije sistema u cvrsto telo. a njihovim delovanjem se omogucava ocuvanje ugradivosti i obradivosti betona. Antifrizi su sredstva protiv smrzavanja svezeg betona i njihovo delovanje se svodi na snizavanje tacke smrzavanja vode. Svojstva svezeg betona zavise od mnostva parametara. ali u slucaju armiranih ili prednapregnutih betona. elektrofilterski pepeo i pucolani. Prilikom doziranja retardera treba biti oprezan jer postoje i takvi dodaci koji do odredjene kolicine deluju kao usporivaci.1% do 5%.1%. Koja su osnovna tehnoloska svojstva i kako se definise pojam “tehnologicnosti” Svez beton je specifican. Struktura svezeg betona najcesce se razmatra kao struktura sistema od dve komponente – cementne paste i agregata.nakon 7 dana dobiju 28-dnevne cvrstoce betona. Mineralni dodaci za beton U mineralne dodatke betonu spadaju: bentonit. Retarderi se dodaju betonu u veoma malim kolicinama. antifrizi se primenjuju u dozama i do 10% u odnosu na masu cementa. Pucolani se u zavisnosti od nacina nastanka dele u cetiri vrste: prirodni pucolani (P). vestacki pucolani – silikatni leteci pepeo (V) i vestacki pucolani – karbonatni leteci pepeo (W). Generalno. visekomponentan sistem koji se dobija homogenizacijom mesavine komponentnih materijala. 11. prirodni pucolani aktivirani termickim postupkom (Q).

U praksi se u najvecem broju slucaja koriste mesavine koje po strukturi odgovaraju tipu II jer po . dok agregat posebno znacajno utice na svojstva strukture III. U strukturi III. 12. transporta i izrade betonskih elememenata. ugradjivanje u oplatu i kalupe. zrna agregata su medjusobno veoma udaljena usled prisustva velike kolicine cementne paste tako da uzajamno delovanje zrna prakticno ne postoji vec zrna samo uticu na zone cementne paste sa kojima su u kontaktu. Pod pojmom tehnologicnost podrazumeva se sposobnost svezeg betona da ispuni zahteve koji se javljaju u pojedinim fazama tehnoloskog procesa proizvodnje. Pri kompaktiranju ovakvih mesavina. U strukturi I. transportabilnost i pumpabilnost. a u strukturi II je od znacaja i agregat. ona samo obavija zrna agregata tankim slojem dok prostore izmedju zrna ispunjava delimicno. stabilnost. mora se ici na primenu narocitih tehnoloskih postupaka. Pod ovakvim uslovima. a sve u cilju dobijanja zahtevanoh kvaliteta ocvrslog betona. Na strukturu I odlucujuci znacaj imaju svojstva cementa.Osnovni tipovi strukture svezeg betona U zavisnosti od odnosa cementne paste i agregata mogu se definisati tri osnovne strukture svezeg betona.U karakteristike svezeg betona koje se najvise proucavaju spadaju: spravljanje. U strukturi II. cementne paste je malo. Ovakve mesavine imaju losiju ugradivost i obradivost od mesavina prvog tipa. ako se ono uopste moze efikasno ostvariti. ugradivost i obradivost mesavine prakticno se ne dovodi u pitanje. tako da u obzir dolaze razliciti postupci zbijanja za postizanje kompaktnosti mesavine. transport. cementne paste je manje i ona samo ispunjava prostore izmedju zrna agregata sa neznatnim razdvajanjem susednih zrna. Kao osnovna tehnoloska svojstva svezeg betona izdvajaju se: ugradivost. Tip strukture svezeg betona je od velikog znacaja i na njegove tehnoloske karakteristika i na karakteristike ocvrslog betona. pokretljivost. kompaktiranje i zavrsnja obrada povrsina. homogenost. obradivost.

Kao osnovna reoloska svojstva svezeg betona. Granica tecenja (τm) je vrednost smicuceg napona pri kojoj se gubi strukturna cvrstoca svezeg betona. osnovni reoloski modeli se povezuju rednim ili paralelnim vezama. Reoloska svojstva betona se proucavaju da bi se pobosljala sledeca tehnoloska svojstva betona: ugradivost. 13. granica tecenja i ugao unutrasnjeg trenja. Viskoznost (η) predstavlja otpor medjumolekularnih sila kretanju ili deformaciji fluida. Formula za opsti reoloski model betonske mesavine glasi: τ=c+ηm*dγdt+ς*tgφ . namecu se i: kohezija. pokretljivost. viskoznost.Reoloski modeli betonskih mesavina Osnovne reoloske velicine se predstavljaju pomocu reoloskih modela. Hukovo (elasticno) telo (H). Paskalova tecnost (Pa).V). 14. Pod pojmom kohezija (c) podrazumeva se atheziona sila izmedju cementne paste i zrna granulata. Neki od najcesce primenjivanih reoloskih modela su: Euklidovo (kruto) telo (Eu). Pri formiranju modela nekog realnog materijala. Venanovo (plasticno) telo (St.Koja su osnovna reoloska svojstva svezeg betona i zbog cega se proucavaju Reologija je nauka koja proucava deformacije strukturnih materijala kroz vreme. izmedju ostalih. Njutnova (viskozna) tecnost (N) i St.pravilu omogucavaju dobijanje vrlo kompaktnih betona sto je osnov za zadovoljavanje zahtevanih uslova kvaliteta. stabilnost i obradivost. Ugao unutrasnjeg trenja (υ) je ugao trenja izmedju krupnih i hrapavih zrna agregata.

Reoloski model nevibrirane betonske mesavine predstavlja se Bingamovim modelom:

τ=τm+ηm*dγdt

a reoloski model betonske mesavine nakon vibriranja Njutnovim modelom:

τ=ηm*dγdt

15.Osnovni tipovi viskozimetara

Viskozimetri su aparati koji se koriste za odrednjivanje viskoznosti svezeg betona.

Viskozimetri mogu da budu sledecih tipova: a) Viskozimetri koji se zasnivaju na principu merenja vremena isticanja svezeg betona kroz otvore odredjenih dimenzija. b) Viskozimetri koji rade na principu merenja dubine prodiranja u masu materijala konusa ili nekog drugog tela. c) Uredjaji koji rade na principu merenja vremena ili brzine utonjavanja u masu kugle odredjenog precnika i mase. d) Uredjaji pomocu kojih se meri velicina sile potrebne za izvlacenje iz mase skupa plocica, stapova ili cilindara.

e) Viskozimetri koji se zasnivaju na rotaciji koaksijalnih (koncentricnih) cilindara uronjenih u masu svezeg betona. Svi ovi uredjaji imaju za cilj odredjivanje koeficijenta viskoznosti svezeg betona i imaju mogucnost uspostavljanja zavisnosti izmedju velicine merene uredjajem i pomenutog koeficijenta.

16.Sta je konzistencija svezeg betona, vrste konzistencije i metoda sleganja za odredjivanje konzistencije

Pod konzistencijom svezeg betona podrazumevamo skup svih svojstava svezeg betona koja uticu na njegovu ugradivost i obradivost. Konzistencija svezeg je od velikog znacaja jer od ugradivosti betona zavisi i mogucnost dobrog kompaktiranja a od stepena zbijenosti gustina svezeg betona. Konzistenciju svezeg betona mozemo jos definisati i kao stepen krutosti, odnosno pokretljivosti svezeg betona. Prema PBAB87 postoje cetiri vrste konzistencije: kruta, slabo plasticna, plasticna i tecna. Metoda sleganja definise konzistenciju na bazi merenja pokretljivosti svezeg betona. U vezi s tim koristi se tzv. Abramsov konus koji se puni betonskom mesavinom u tri sloja priblizno jednake visine, pri cemu se svaki sloj nabija standardnom metalnom sipkom sa po 25 udaraca. Po zavrsetku zbijanja, gornja povrsina svezeg betona se poravnjava, a konus pazljivo podize i postavlja neposredno pored betonske mase. Beton ce se deformisati tako da ce moci da se registruje sleganje Δh.

Ocena konzistencije se daje na bazi izmerene vrednosti sleganja. Ova metoda najcescu primenu ima kod plasticnijih mesavina, odnosno kod mesavina vece pokretljivosti, a najbolje rezultate u slucajevima betona spravljenih sa vecim kolicinama cementa. Kod nesto “mrsavijih” betona, cesto se ne dobija pravo sleganje vec dolazi do pojave smicanja ili cak i potpunog rusenja konusa.

17.Metode za odredjivanje konzistencije svezeg betona i izbor odgovarajuce metode

Postoji, naravno, vise metoda za odredjivanje konzistencije svezeg betona a izbor odgovarajuce metode zavisi u najvisoj meri od vrste konzistencije betona koji je predmet ispitivanja. Kod krucih mesavina dobre rezultate daje tzv. Vebe – metoda. Vebe – metoda u sustini definise konzistenciju na bazi merenja granicne viskoznosti betonske mesavine. Na slici, pod a, je prikazan uredjaj za ispitivanje u pocetnom polozaju.

U sastav uredjaja ulazi: (1) vibrosto, (2) celicni lonac sa dnom visine 200mm i precnika 240 mm, (4) ploca od pleksiglasa, (5) vodjica, (6) sipka sa drzacem i (7) stativ. U uredjaj se stavlja (3) Abramsov konus i puni betonom na isti nacin kao kod merenja sluganja. Trideset sekundi posle zbijanja i poravnjavanja gornje povrsine svezeg betona, konus se pazljivo podize i obrtanjem stativa ploca od pleksiglasa dovodi u kontakt sa ovom povrsinom. Nakon ovoga, vibrosto se pusta u rad i istovremeno ukljucuje stoperica. Usled vibracija, doci ce do sleganja betona a zajedno sa betonom slegace se i ploca od pleksiglasa koja je oslonjena na beton. Vibriranje se vrsi sve dok beton ne pokrije plocu po celoj donjoj povrsini. Kada dodje do ovoga (na slici, pod b), zaustavlja se rad vibrostola i prekida merenje vremena. Izracunavanje tzv. Vebe – stepeni vrsi se putem obrasca

N=V1V0*t(s)

gde je V0 zapremina betona pre vibriranja (V0=5,5 litara), V1 je zapremina posle vibriranja, a t vreme vibriranja u sekundama. Metoda rasprostiranja se primenjuje vrlo siroko, za definisanje konzistencije plasticnih i tecnih betonskih mesavina. Ispitivanje se vrsi primenom potresne table se sastoji od dve drvene ploce dimenzija 70x70 cm. Gornja ploca je okovana limom, a ploce su na jednoj strani spojene sarkama. Na gornjoj strani gornje ploce pricvrscena je rucka za

Mera rasprostiranja utvrdjuje se merenjem dimezija r1 i r2 rasprostrte mase u dva medjusobno upravna pravca pri cemu se izracunava prosecna vrednost r u cm. . Trideset sekundi nakon ugradjivanja betona u levak. Potresanje se sastoji u laganom izdizanju gornje ploce table 15 puta do visine od 4 cm i u njenom spustanju na principu slobodnog pada. Mera sleganja vibriranjem odnosno metoda zbijanja najcesce se primenjuje prilikom definisanja konzistencije vibriranjih betona. Kao merodavna velicina usvaja se srednja vrednost iz tri ispitivanja.podizanje a za donju plocu su pricvrsceni granicnici koji dozvoljavaju razmicanje ploca za samo 4 cm. Mera sleganja dobija u vidu odnosa pocetne visine uzorka i visine h izmerene nakon vibriranja: z=40h=4040-s U narednoj tabeli dat je prikaz mera konzistencije sveze betonske mase koji omogucava uspostavljanje korelativnih zavisnosti numerickih pokazatelja koji odgovaraju pojedinim metodama ispitivanja. Punjenje kalupa se vrsi do vrha primenom mistrije pri cemu se mora ispostovati uslov da visina padanja betona pri sipanju bude 10 cm u odnosu na gornji rub kalupa. pri cemu se nasipanje vrsi u dva sloja uz nabijanje pomocu obicne drvene letvice preseka 4 x 4 cm. Nakon punjenja kalupa pristupa se vibriranju mesavine na isti nacin kako ce se to izvoditi prilikom ugradjivanja u odredjenu konstrukciju. levak se pazljivo podize i zapocinje sa potresanjem. Ovaj postupak se sastoji u ugradjivanju betona u kalup dimenzija 20 x 20 x 40 cm. Svezi beton se nanosi na tablu preko limenog levka.

ali.Kako na konzistenciju svezeg betona uticu temperatura. sitniji agregat zahteva vecu kolicinu vode. u opstem slucaju. Upijanje agregata se povecava sa njegovom ukupnom povrsinom. Medjutim.65 1. 19.50 50 .04 .11 . odlucujucu ulogu ima vodocementni faktor mesavine. drobljeni) i od krupnoce njegovih zrna (od velicine nominalno najkrupnijeg zrna u mesavini).10 ≤ 1. od znacaja je i vrsta upotrebljenog cementa.1. Konzistencija zavisi i od odnosa sitnog agregata prema krupnom.Opis (granice) konzistencije Kruta Slabo plasticna Plasticna Tecna Mere konzistencije Vebe Sleganje Rasprostiranje (s) (cm) (cm) > 11 510 2-4 <1 0 Mera zbijanja ≥ 1.Kako na konzistenciju svezeg betona uticu osnovni komponentni materijali Konzistencija svezeg betona zavisi od vise parametara. ispitivanja su pokazala da pri dozama cementa od 200 do 400 kg/m3 svezeg ugradjenog betona krutost odnosno pokretljivost betonske mesavine skoro iskljucivo zavisi od kolicine upotrebljene vode a ne od kolicine cementne paste.03 18.1. Treba napomenuti da potrebna kolicina vode zavisi i od karakteristika upotrebljenog agregata.18 ≤ 40 40 . tako da pri svim drugim nepromenjenim uslovima. a s druge strane na kvasenje zrna agregata i eventualno upijanje. s jedne strane trosi se na kvasenje zrna cementa odnosno stvaranje cementne paste. pucolan). odnosno da li se radi o cementima sa nekim posebnim dodacima (zgura. smanjuje se uticaj zrna na cementnu pastu i pokretljivost svezeg betona se povecava. vreme i hemijski dodaci .25 2-5 6 .10 11 . pa prema tome treba pronaci optimalan odnos zrna agregata. Takodje. Ukoliko se radi o agregatu sa kontinualnim granulometrijskim sastavom. Sa povecanjem krupnoce zrna.24 1. Voda upotrebljena prilikom spravljanja betona. kolicina vode ce zavisiti od vrste agregata (prirodni.

vazno je istaci da plastifikatori i superplastifikatori ne obezbedjuju trajno pocetni nivo konzistencije vec je i u ovom slucaju primetan pad velicine sleganja svezeg betona tokom vremena. jos jedna vazan cinilac kada se govori o kvalitetu betona. Za kvalitet betona vazna je i kompaktibilnost svezeg betona koja se definise preko kolicine korisnog rada potrebnog za potpuno zbijanje svezeg betona. Homogenost svezeg betona podrazumeva ujednacenost sastava i svojstava u ukupnoj masi betona a obezbedjuje se dugim i intenzivnim mesanjem komponenata. ali moze doci i do izdvajanja u masi odnosno stvaranja vodenih “dzepova”. promena velicine sleganja je narocito izrazena. vremenska promenljivost konzistencije mnogo je izrazenija kod drobljenog agregata nego kod prirodnog. Takodje. Medjutim. vrste agregata.20°C.Zasto i kada dolazi do raslojavanja betonske mesavine i kako to utice na kvalitet betona Da bi govorili o raslojavanju betonske mesavine potrebno je najpre da definisemo homogenost svezeg betona. Konzistencija svezeg betona se mora posmatrati u funkciji vremena jer se moze bitno razlikovati odmah po zavrsetku mesanja komponenti od one koja odgovara nekom kasnijem vremenu. pri temeraturama iznad 18 . Kao rezultat nedovoljne povezanosti betonske mesavine javljaju se pojave raslojavanja odnosno segregacije i izdvajanja vode. moze se reci da sa porastom temperature konzistencija postaje kruca. Kada se radi o efektima primene hemijskih dodataka. vrste i kolicine cementa. 20. Naime. . ali i od temperature. najcesce se govori o dodacima tipa plastifikatora i superplastifikatora. variranjem kolicine ovih dodataka mogu se dobiti betoni sa konzistencijom u opsegu od krute do tecne. Povezanost svezeg betona. Segregacija predstavlja tendenciju razdvajanja krupnih od sitnih cestica pod uticajem razlicitih mehanickih dejstava. Do izdvajanja vode najcesce dolazi na povrsini betona. Ovi dodaci generalno posmatrano obezbedjuju potreban nivo tehnologicnosti svezeg betona i pri srazmerno niskim vrednostima vodocementnog faktora. Na primer. pri istom vodocementnom faktoru i istoj vrsti i kolicini agregata. To zavisi od vrste primenjenog dodatka. njegove kolicine. Pod izdvajanjem vode podrazumeva se narociti oblik segregacije. predstavlja sposobnost zadrzavanja homogenosti svezeg betona u svim fazama od spravljanja do kompaktiranja.Generalno. Promenjivost konzistencije je najizrazenija u prvih desetak minuta po spravljanju.

21. Kao posledica segregacije svezeg betona javlja se nehomogenost ocvrslog betona koja je pracena drasticnim pogorsanjem njegovih fizicko – mehanickih svojstava. Pritisci betona na oplatu su funkcija velikog broja parametara od kojih su osnovni: konzistencija. problem vertikalnog pritiska je u posmatranom slucaju lako resiv. karakteristike same oplate. Sa h1 se oznacava dubina sloja betona u kojem se oseca uticaj vibratora.Pritisci svezeg betona na oplatu U toku i nakon betoniranja jedno izvesno vreme. dok je problem horizontalnog pritiska znatno slozeniji. beton vrsi pritisak na bocne stranje oplate. υ ugao unutrasnjeg trenja svezeg betona a v brzina punjenja oplate svezim betonom u m/h. Ovde je γb zapreminska masa svezeg betona u t/m3. visina elementa koji se betonira i brzina punjenja oplate svezim betonom. Ovde je dp koeficijent pritiska betona na oplatu koji zavisi od ugla unutrasnjeg trenja (υ) i ugla trenja izmedju betona i oplate (β). . a na donju stranu oplate dok stoji oplata.Slika prikazuje kretanje vode (1) i semu raslojene smese u okviru koje figurisu: (2) voda. (3) sitan agregat i (4) krupan agregat. i najcesce se usvaja da je h1 do 1m. Kao sto se vidi.

Moze se javiti i situacija kada oplata nije vertikalna vec sa horizontalom zaklapa ugao koji je razlicit od 90°. etapa formiranja strukture ocvrslog betona i pocetak prelazenja betona u cvrsto agregatno stanje.9) do 20% (αh = 0.8) ne utice bitno na mehanicka svojstva betona. Iz ove relacije se zakljucuje da je pri potunoj hidrataciji cementa (αh = 1). 23.4αh %. sto bitno utice na karakteristike betona. a s druge strane moze se dobiti cementni kamen povecane poroznosti (m v/mc > 0. a za slucaj mv/mc = 0. Tada ce oplata biti izlozena i horizontalnim i vertikalnim pritiscima svezeg betona. Ako pretpostavimo da je u 1m 3 svezeg betona prisutna masa vode mv (kg/m3) i masa cementa mc (kg/m3) a stepen hidratacije cementa αh. ipak.4αh.Makrostruktura ocvrslog betona . kapilarna poroznost betona pk (%) moze da se prikaze obrascem: pk=0. Treba napomenuti da se u praksi pokazalo da pri uglovima vecim od 165° svezi beton ne vrsi nikakav horizontalan pritisak na oplatu pa bocne stranice oplata uopste nisu potrebne. Posmatrano sa aspekta povecanja cvrstoce betona tokom vremena.1mc*mvmc-0. II – etapa postepenog formiranja strukture ocvrslog betona koju prati povecanje cvrstoce.4). mvmc≥0.4). 22.4. napomenuti da nehidratisani cement u kolicini od 10% (αh = 0. proces formiranja strukture betona se moze podeliti na tri etape: I – pocetna etapa. Treba. a kao rezultat procesa hidratacije cementa. izvesna kolicina cementa moze da ostane nehidratisana (m v/mc < 0.Formiranje strukture ocvrslog betona Formiranje strukture betona odigrava se nakon zavrsetka ugradjivanja svezeg betona. III – etapa stabilizacije strukture. velicina pk jednaka nuli. kada se dostignuta cvrstoca tokom vremena bitnije ne menja. U zavisnosti od odnosa masa vode i cementa u betonu.

Zrna agregata uglavnom uticu samo na delove cementnog kamena sa kojima su u neposrednom dodiru. U vezi s tim treba poci od jednacine zapremine svezeg ugradjenog betona koja je data u obliku: va+vcp+vp=1 gde je va apsolutna zapremina agregata. Kod struktura I i III odlucujuci znacaj na beton imaju svojstva cementa dok agregat nije od znacaja. 24. U strukturi II cementnog kamena je manje i on samo ispunjava prazne prostore izmedju zrna. U masi ocvrslog betona moguce je sasvim precizno izdvojiti pojedine strukturne elemente. dobijaju se betoni boljih fizicko – mehanickih svojstava. jasno se izdvajaju dva strukturna elementa – agregat i cementni kamen. Konstrukcijski betoni u najvecem broju slucaja imaju strukture bliske tipu II i sto je stepen saglasnosti strukture konkretnog betona veci sa navedenom teorijskom strukturom. U prvoj strukturi (I) zrna agregata su na znatnim medjusobnim rastojanjima i njihovo medjudejstvo prakticno ne postoji. vcp apsolutna zapremina cementne paste. makrostruktura betona moze da se izrazi u vidu odnosa agregata i cementnog kamena sadrzanih u masi betona.Mikrostruktura ocvrslog betona . pri cemu postoji i tanak sloj cementnog kamena na kontaktu susednih zrna. treba teziti da cementni kamen obavije zrna i ispuni sve praznine izmedju njih. a kod strukture II vecina svojstava betona zavise kako od cementa tako i od agregata. Dakle. dok praznine medju zrnima ispunjava samo delimicno. Za strukturu III karakteristican je manjak cementnog kamena koji samo obavija zrna agregata u tankim slojevima. S obzirom na izlozeno. pa se moze reci da je makrostruktura ocvrslog betona u principu nehomogena. dok je vp zapremina zaostalog vazduha koja obicno nije veca od 1 – 3% pa se najcesce moze zanemariti.Kada je rec o makrostrukturi betona.

mozemo zakljuciti da je: p = pG + pk + Δp (%). mada se one obicno krecu u granicama 3 – 5% u odnosu na ukupnu zapreminu betona. Od znacaja mogu biti i pore koje se stvaraju pri upotrebi aeranata. Ukupna poroznost cementnog gela moze se prikazati izrazom: pG = 0. mikrostruktura podrazumeva definisanje unutrasnje strukture svakog od ovih elemenata odnosno njihove poroznosti. Ako pretpostavino da se radi o dovoljno kompaktnom i korektno ugradjenom betonu. Ako ukupnu poroznost betona oznacimo sa p (%).016 * αhmc + 0. figurise i gelska poroznost pG. ova veza biva bitno ugrozena sto dovodi do smanjenja cvrstoce betona. Prvi clan u navedenom zbiru predstavlja cisto gelsku poroznost a drugi definise poroznost usled zapreminske kontrakcije gela. Kontaktni sloj izmedju zrna agregata i cementnog kamena od velikog je znacaja za zajednicki rad ovih komponenata u sklopu ukupne mase betona. Na primer.022 * αhmc (%) (za mc u kg/m3). hemijska otpornost i dr. Prakticno gledano. pri zaprljanosti agregata filmom gline ili slojem prasine. od hrapavosti povrsine kao i od cistoce povrsine zrna. cvrstoca veze agregat – cementni kamen zavisi od vrste agregata. od njegove eventualne poroznosti. kao i poroznost Δp koja moze da bude posledica razlicitih posebnih faktora kao sto je npr. .S obzirom da su u ukviru makrostrukture betona definisana dva osnovna strukturna elementa – agregat i cementni kamen. Ispitivanja su pokazala da kontaktna zona izmedju agregata i cementnog kamena uvek ima nesto vecu poroznost od ostale mase cementnog kamena. otpornost na dejstvo mraza.006 * αhmc = 0.06 mm. najveci udeo u ukupnoj poroznosti imace pore u cementnom kamenu. Veza agregat – cementni kamen ima uticaja i na druge karakteristike betona kao sto su: vodonepropustljivost. Sirina ovog kontakta obicno iznosi do 0. neefikasno ugradjivajne i koja ne bi trebalo da bude veca od 5–6%. odnosno 2 – 3 precnika zrna cementa. kao i analizu kontaktnog sloja na granici ovih elemenata. U datoj relaciji pored kapilarne poroznosti pk.

kriva koja definise zavisnost izmedju cvrstoce betona i kolicine vode ima oblik prikazan na slici. suvise krute konzistencije (podrucje a). Leva grana krive odgovara nedovoljno kompaktiranom betonu. koje se vrlo efikasno mogu ugraditi.Osnovni empirijski izrazi koji definisu zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od vodocementnog faktora (objasni obrazac Skramtaeva) . Na slici je isprekidanom linijom prikazana zavisnost cvrstoce pri pritisku od vodocementnog faktora i kod teoretski potpuno zbijenih betona (vp= 0). ali cvrstoca betona opada i raste rizik od pojave segregacije. Daljim povecanjem vode. tipicna kriva koja izrazava ovu vezu prikazana je na slici punom linijom. Ovde treba napomenuti da se pod potpuno zbijenim betonom prakticno podrazumeva takav beton u kome je nakon ugradjivanja zaostalo svega 1 – 3% vazdusnih pora. Podrucje b prikazuje kolicinu vode pri kojoj se ostvaruje najbolje ugradjivanje betona.Kako na cvrstocu betona pri pritisku uticu kolicina upotrebljene vode. a kako vodocementni faktor (objasniti preko odgovarajucih dijagrama) Ispitivanja su pokazala da pri nepromenjenim sadrzajima cementa i agregata. dobijaju se sve plasticnije mesavine. i pri istom postupku ugradjivanja. Kada se radi o zavisnosti cvrstoce betona pri pritisku od vodocementog faktora.25. Na bazi ovog dijagrama sledi zakljucak: Za svaku mesavinu betona postoji optimalna kolicina vode koja omogucava da se primenom odredjenog nacina ugradjivanja dobije beton minimalne poroznosti a maksimalne cvrstoce. 26.

5).55 do 0.  formula Skramtaeva: . γsv specificna masa vode a k parametar koji zavisi od primenjenog cementa i ima vrednosti u opsegu 180 – 390. Ako cvrstocu betonske kocke koja odgovara ovoj starosti oznacimo sa fk. za drobljeni kamen k = 3.Postoji veci broj empirijskih formula koje definisu zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od vodocementnog faktora. k parametar koji zavisi od vrste primenjenog agregata (za recni sljunak k = 4.  formula Bolomeja: u kojoj vrednost koeficijenta A zavisi od kvaliteta agregata i krece se od 0.  formula Ferea: gde je γsc specificna masa upotrebljenog cementa. a ω vodocementni faktor.28. Najcesce se radi o uzorcima tipa kocke sa ivicama 20 cm pri starosti betona od 28 dana. onda se mogu ispisati sledece izraze:  formula Beljajeva: gde je fpc klasa cementa.0. pri cemu svaka od njih daje cvrstocu betona pri odredjenoj starosti dobijenu tacno utvrdjenim ispitivanjem.65.

za ω > 0.65 0.40 0.4. . Ukoliko nivo napona predje odredjenu granicnu vrednost. U masi betonskog elementa javljaju se znacajni naponi zatezanja. zrna agregata i supljine u betonskoj masi otezavaju i usporavaju rast prslina. Medjutim. kao sto bi to bio slucaj kod idealno homogenih tela.4 i za ω < 0. Sekundarni naponi prouzrokuju pojavu prslina u cementnom kamenu. otpornost betona na ove napone znatno je manja od otpornosti u odnosu na napone pritiska. ako posmatramo betonsku prizmu izlozenu delovanju opterecenja ravnomerno podeljenog po povrsinama osnova. Primarnim naponima mogu se smatrati naponi koji odgovaraju idealno homogenom telu a sekundarnim naponi koji predstavljaju razliku izmedju faktickog stanja i primarnih napona.43 0. Sve ove karakteristike imaju velikog uticaja na ponasanje betona pod opterecenjem.37 27. Medjutim. u betonu postoje i razni defekti. U pocetku prsline se javljaju u celokupnoj masi betonskog elementa dok se sa povecanjem opterecenja medjusobno povezuju.55 A2 0. S obzirom na izlozeno.Mehanizam loma betona pri pritisku Kao sto je vec pomenuto struktura betona je grubo nehomogena. Konacno dolazi do potpunog loma u betonu usled prekoracenja cvrstoce na zatezanje. necemo dobiti pravolinijske i medjusobno paralelne trajektorije napona u jednom ovakvom elementu.60 0. Daljim povecanjem opterecenja pukotine se jos vise otvaraju. Kvalitet cementa i agregata Visok Normalan Nizak A1 0. Takodje. Koeficijenti A1 i A2 zavise od kvaliteta cementa i agregata i njihove vrednosti su date u narednoj tabeli. u masi betona ce se pojaviti prve prsline. sto je praceno prividnim povecanjem zapremine uzorka. Generalno. Krupan agregat i malterski deo rezlikuju se i po mehanickim i po deformacionim svojstvima.koja se deli na dva slucaja. u betonu opterecenom na pritisak mozemo razlikovati primarne i sekundarne napone.

b) Kada je cvrstoca agregata manja od cvrstoce cementnog kamena. karakteristicna je po samo jednoj ravni smicanja i sustinski je modifikacija slucaja . linija loma ce ici i kroz agregat i kroz cementni kamen.28. kao i pojavom magistralnih pukotina na stranama uzoraka prouzrokovanih silom cepanja koju proizvode klinovi. linija loma ce zaobilaziti zrna agregata. a) U slucaju kada je cvrstoca agregata na zatezanje veca od cvrstoce na zatezanje cementnog kamena. moguca su tri osnovna tipa loma betona. Druga moguca figura.Osnovni tipovi loma betona Nacelno. medjusobno bliske. a na pojedinim mestima preko cementnog kamena. moguc je lom uzorka pracen pojavom izrazenih klinova na gornjoj i donjoj osnovi. na slici pod b).Karakteristicni lomovi betonskih prizmi u realnim uslovima Figure loma prizmaticnog uzorka ce imati jedan od oblika prikazanih na sledecoj slici. Kao sto pokazuje slika pod a). 29. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. Tada ce nastupiti mesoviti lom. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. sto znaci da ce na pojedinim mestima lom biti preko agregata. c) Treci slucaj javlja se kada su cvrstoce cementnog kamena i agregata.

pa se javlja potreba svodjenja rezultata dobijenih na jednoj vrednosti uzorka na vrednosti koje odgovaraju nekoj drugoj vrsti. U narednoj tabeli prikazani su najcesce korisceni koeficijenti konverzije. 30.95 10 cm Kocka: 15 cm . Kocka sa ivicama duzine 20 cm je kod nas usvojena kao normni uzorak za definisanje marke betona. medjutim srecu i neku drugi uzorci.90 0.Cvrstoca betona pri pritisku Cvrstoca betona pri pritisku definise se kao prosecan napon u uzorku izlozenom aksijalnom pritisku pri sili loma. Oblik i velicina ispitivanog tela Odnos cvrstoca pri pritisku kocke ivice 20 cm i odnosnog tela 0. Najcesce su ovi koeficijenti definisani u tehnickoj regulativi. razlicitih odnosa poduznih i poprecnih dimenzija. Pod c) je predstavljena i poslednja moguca figura loma prizmaticnog uzorka. Koji od tri navedena oblika loma ce se javiti zavisi od odnosa cvrstoce betona pri pritisku i pri zatezanju. a za slucaj odredjene starosti betona. U skladu s tim u primeni su tzv. medjutim istaci da se uticaj trenja ispoljava samu u relativno uskim zonama uzoraka (izsrafirani delovi na slici).prikazanog pod a). kao i od ostvarene velicine sile trenja na bazama uzorka. cilindra ili kocke. Ovu figuru obrazuju prakticno vertikalne prsline koje najcesce zapocinju u temenima malih klinova formiranih u zonama baza uzoraka. Treba. koeficijenti konverzije koji se po pravilu dobijaju na bazi eksperimentalnih ispitivanja. Cesto se. Ova mehanicka karakteristika se ispituje na uzorcima oblika prizme.Iako najmerodavije rezultate daju prizmaticni odnosno cilindricni uzorci u praksi su u najsiroj primeni uzorci oblika kocke.

26 1.20 1.08 1.17 1.Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od brzine nanosenja opterecenja i od agregata Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od brzine nanosenja opterecenja je prikazana na sledecem grafiku. 31. odnosno takvom rezimu opterecivanja kod koga se ostvaruje brzina porasta opterecenja od 0.25 1.05 1.20 cm 30 cm 12x12x36 cm Prizma: 20x20x60 cm 10x20 cm 15x30 cm 20x40 cm Cilindar: 10x10 cm 15x15 cm 20x20 cm 1.02 1. pri cemu je pored krivh ispisano vreme koje oznacava ukupno trajanje ispitivanja – od momenta pocetka nanosenja opterecenja do pojave loma.10 Iz vrednosti ovih koeficijenata moze se zakljuciti i sledece: da kocka ima vecu cvrstocu nego prizma i da sto je veci uzorak – manja je cvrstoca.8 Mpa/s.25 1. Najcesce se za medjusobna poredjenja rezultata razlicitih ispitivanja usvajaju cvrstoce koje odgovaraju vremenu t = 2 min. .2 do 0.00 1.

Na rezultate ispitivanja o kojima je ovde rec utice i agregat. Medjutim, ispitivanja su pokazala da ukoliko je cvrstoca agregata za oko 20% veca od cvrstoce betona, uticaj agregata na cvrstocu prakticno ne postoji, pa se iz tih razloga najcesce u tehnickoj regulativi propisuju minimalne cvrstoce agregata kako bi se na samom pocetku eliminisala mogucnost znacajnijeg uticaja ovog faktora na fizicko – mehanicka svojstva betona. Agregat, takodje, ne utice na cvrstocu betona ukoliko je njegova kolicina u betonu manja od 0,8 m3/m3betona. Cvrstoca betona pri pritisku zavisna je i od granulometrijskog sastava agregata. Naime, sa smanjivanjem sadrzaja krupnog agregata zapaza se i odredjeno smanjivanje cvrstoce betona.

32.Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od kolicine i vrste cementa i od starosti betona

Kada je rec o uticaju cementa na cvrstocu betona, upotrebom cemenata visih klasa, a pri istim ostalim uslovima, uvek ce se dobijati betoni vecih cvrstoca. Vece cvrstoce ce se po pravilu dobijati i pri visim dozama cementa, odnosno pri nizim vrednostima vodocementnog faktora. Ukoliko se posmatra odnos cvrstoce betona pri pritisku u nekom vremenu, moze se zakljuciti da se cvrstoca povecava karakterom eksponencijalne ili logaritamske funkcije, pa u skladu s tim cvrstoca betona starog 28 obicno iznosi 70-80% u odnosu na konacnu cvrstocu betona.U praksi se za definisanje promene cvrstoce betona u toku vremena najcesce koriste sledeci analiticki izrazi:

gde je fp konacna cvrstoca betona, t vreme a b empirijska konstanta;

a – konstanta koja odgovara cvrstoci betona starog jedan dan, b – konstanta koja se odredjuje na bazi poznate cvrstoce dovoljno starog betona.

33.Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od temeprature negovanja

Proces hidratacije cementa na povisenim temperaturama znacajno se ubrzava, pa je cvrstoca betona pri pritisku i fukcija temperature betona. Ispitivanja su pokazala da se hidratacija veoma usporava pri temperaturama sredine nizim od 5°C, a pri temperaturi od -10°C ona prakticno prestaje, dok pri temperaturama iznad 30°C ona se znacajno ubrzava. Imajuci ovo u vidu, moze se zakljuciti da se sa povecanjem temperature negovanja dobijaju kako betoni sa brzim prirastajem cvrstoce tako i betoni sa vecim 28dnevnim i konacnim cvrstocama. Ipak, taj stav se ne moze prihvatiti kao pravilo jer ispitivanja pokazuju da se zagrevanjem betona dobijaju visoke rane cvrstoce ali kasnije cvrstoce mogu da budu cak i nize od onih koje bi se dobile na normalnim temperaturama. Na sledecoj slici prikazuju se rezultati jednog konkretnog eksperimenta izvrsenog na betonu spravljenom sa cistim portland cementom, u uslovima stoprocentne vlaznosti sredine, a uz razlicite temperature ambijenta.

Na slici, pod a), krive t - fp, za vise vrednosti temperatura, a za starosti betona do cca 7 dana, imaju vrlo nagli rast, a kasnije se taj trend znacajno usporava. S druge strane, za slucaj nesto nizih temperatura (10 i 20°C) prirastaji cvrstoce su mnogo ravnomerniji. Na slici pod b) prikazane su krive T – fp na osnovu kojih se moze zakljuciti da beton koji ocvrscava na visim temperaturama uvek ima vece pocetne cvrstoce, dok su kasnije cvrstoce betona uvek nize od cvrstoca koji bi isti beton imao da ocvrscava u normalnim temperaturnim uslovima. Na vrednost cvrstoca betona ima uticaja i vlaznost sredine u toku ocvrscavanja. Temperatura i vlaznost sredine nazivaju se termohigrometrijski uslovi. Primera radi beton koji je ocvrscavao na temperaturi od 35 – 40°C pri vlaznosti vazduha od 20 – 30%, ima i do 40% nizu cvrstocu od betona koji je ocvrscavao na 20 – 25°C i vlaznosti od 70 – 80%. Na konacnu vrednost cvrstoce betona na povisenim temperaturama utice i vrsta cementa.

34.Zrelost betona

Zrelost betona predstavlja zajednicku funkciju vremena i temperature negovanja. Definise se kao proizvod vremena i temperature i sluzi za odredjivanje cvrstoce betona pri pritisku. Na primer: cvrstoca betona posle 3 dana, negovanog na 10°C jednaka je cvrstoci betona posle 2 dana negovanog na 20°C. Koncept zrelosti betona primenljiv je

do temperature od 30°C ili za vise temperatura za starosti betona do 7 dana. Zrelost betona se izrazava u obliku:

M = (T – T0) * tr,

T – konstantna temperatura negovanja, T0 – minimalna temperatura na kojoj se moze odvijati hidratacija cementa (obicno iznosi -10°C) , tr – duzina trajanja negovanja u danima ili casovima. Medjutim, ako je temperatura negovanja promenljiva tokom vremena, izraz glasi:

vreme negovanja tr je izdeljeno na (r-1) intervala, Δtj, a Tj je srednja temperatura u intervalu Δtj.

35.Marka betona

Marka betona je nominalna cvrstoca betona pri pritisku izrazena u MPa koja se prema BAB87 dobija ispitivanjem betonskih kocki dimencija 20x20x20 cm. Kocke se ispituju pri starosti od 28 dana, pri cemu njihova izrada i negovanje moraju da budu u skladu sa BAB87. Premetni uzorci se izradjuju u odgovarajucim metalnim kalupima u kojima moraju da ostanu 20±4 casa i to u prostoriji sa temperaturom od oko 20°C, zasticeni od isusivanja. Nakon toga, betonska tela se vade iz kalupa i stavljaju u vodu, odnosno u prostoriju cija je relativna vlaznost najmanje 95%, a temperatura oko 20°C. Ovako se tela cuvaju do dana ispitivanja. Pre samog ispitivanja uzorci se brisu kako bi se uklonila povrsinska vlaga, a zatim se mere njihove mase. Pri ispitivanju sila pritiska se postepeno povecava od nule do sile loma, i to tako da prirast napona bude izmedju 0,2 i 0,8 MPa/s. Cvrstoca pojedninog uzorka se dobija kao sila loma svedena na jedinicu povrsine (20 x 20 = 400 cm2) i izrazava se u MPa sa tacnoscu od 0,1 MPa.

Moze se uzeti da se u prvih 28 dana postize oko 80% konacne cvrstoce pri zatezanju. a za prednapregnute konstrukcije nize od 30. Nasuprot tome.07 za fp = 50 MPa.Cvrstoca betona na zatezanje Odredjivanje cvrstoce betona pri zatezanju je nesto slozenije od odredjivanja cvrstoce pri pritisku. Cvrstoca pri zatezanju zavisi i od niza drugih faktora: sadrzaja cementa. 15. porast cvrstoce pri zatezanju je intenzivan u prvih 28 dana. dok se kasnije znacajno usporava. povecanjem vodocementnog faktora cvrstoca pri zatezanju srazmerno opada u odnosu na cvrstocu pri pritisku. koje predstavljaju kolicine betona koje se spravljaju i ugradjuju pod istim uslovima u iste ili razlicite elemente konstrukcija ali u istom vremenskom periodu. 36. 35. 55 i 60. ugradjivanja i nege betona i drugog. Ako uzmemo da je fz/fp=k. Za armirane konstrukcije ne koriste se marke betona nize od 15. Betoni marki visih od 60 se tretiraju kao specijalni betoni. Odnos cvrstoce f z prema cvrstoci fp nije linearan.10 za fp = 30 MPa. k = 0. postupka spravljanja. Pri povecanju kolicine cementa cvrstoca betona na zatezanje se povecava u manjoj meri nego cvrstoca pri pritisku. Ispitivanje direktnim aksijalnim zatezanjem najcesce se vrsi na cilindricnim “oslabljenim” uzorcima saglasno narednoj slici. 25. 20.U upotrebi su sledece marke betona: 10. 30. Kod drobljenog agregata athezija izmedju zrna agregata ia cementnog kamena je veca od athezije koja postoji izmedju prirodnog agregata i cementnog kamena. Vazno je jos napomenuti da se ocena postignute marke betona vrsi po partijama betona. 50. Ispitivanje savijanjem daje vrednosti cvrstoca pri zatezanju koje su znatno vece od cvrstoce fz. Razlog tome je sto se predmetna cvrstoca f zs uvek izracunava putem obrazca: . 40.12 za fp = 20 MPa. k = 0. Vremenski posmatrano. 45. pa stoga betoni sa drobljenim agregatom imaju vece cvrstoce pri zatezanju. za velicinu k mogu se koristiti sledece vrednosti:    k = 0. Ovo mehanicko svojstvo betona zavisi bitno od stanja agregata. vodocementnog faktora.

60. 37. pri ovim ispitivanjima prisutni su i naponi pritiska pa se moze reci da rezultati ispitivanja prikazanom na slici ne predstavljaju prave vrednosti cvrstoce pri zatezanju jed nije obezbedjeno homogeno naponsko stanje zatezanja.45 – 0.85. Cvrstoce fzckod ovakvih ispitivanja a koje se racunaju po obrascu: fzc=2Pπdl vece su za 15 – 20% od cvrstoca fz. Medjutim.fzs=6Mlomabh2 Ovim ispitivanjem najcesce se dobija odnos fz/fzs = 0. Jos valja napomenuti da se tacniji rezultati dobijaju primenom metode prikazane na desnom delu slike jer su sile u trecinama raspona. Pri granicnoj vrednosti sile P dolazi do cepanja uzoraka stvaranjem magistralnih pukotina koje se protezu vertikalno. . pa se sa dovoljnom tacnoscu moze uzeti da je fz/fsc ≈ 0.Cvrstoca betona na zatezanje cepanjem i obrasci za priblizno odredjivanje cvrstoce betona na zatezanje prema BAB87 Ispitivanje cvrstoce betona na zatezanje cepanjem sastoji se u izlaganju uzoraka oblika kocke. prizme ili cilindra silama saglasno narednoj slici.

BAB87 daje relaciju: fzsfz=0.BAB87 daje obrazac za izracunavanje cvrstoce pri aksijalnom zatezanju u zavisnosti od eksperimentalno utvrdjene cvrstoce pri pritisku. . i cvrstoce pri aksijalnom zatezanju. a ≥1 oznaka za donju granicu vazenja izraza. Za odnos cvrstoce betona pri zatezanju savijanjem. fz. f zs. a fzm (MPa) srednja vrednost cvrstoce pri aksijalnom zatezanju. Cvrstoca na smicanje. kriva (3) – rezultati ispitivanja putem savijanja jednom koncentrisanom silom. kriva (2) – rezultati ispitivanja metodom “cepanja”.6+0. 38. kriva (1) – rezultati ispitivanja direktnom metodom.44h≥1 gde je h (m) visina poprecnog preseka elementa.Razlike izmedju cvrstoca betona na zatezanje u zavisnosti od metode ispitivanja.25* 3fbk2 gde je fbk (MPa) cvrstoca betona pri pritisku. Sledeca slika pokazuje rezultate jednog konkretnog ispitivanja betona koji pokazuju kolike se razlike mogu dobiti u zavisnosti od primenjenog postupka odredjivanja cvrstoce betona pri zatezanju. Obrazac glasi: fzm=0. ali uz napomenu da varijacije stvarnih vrednosti ove cvrstoce mogu da budu i do ±30%.

Otpornost na uticaje fizicke prirode. Najcesce se koriste uzorci oblika prikazanih na slici pri cemu se pretpostavlja da su naponi smicanja pri lomu ravnomerno rasporedjeni po povrsini preseka po kome se vrsi smicanje. Cvrstoca betona pri smicanju u velikoj meri zavisi od otpornosti na smicanje krupnog agregata. Metodika odredjivanja cvrstoce betona pri smicanju jos nije dovoljno razradjena. U svojstva koja odredjuju trajnost betona ubrajaju se:    Vodopropustljivost / vodonepropustljivost. medjutim. . Ti uticaji se generalno mogu podeliti na uticaje fizicke prirode i na hemijske uticaje. on je potencijalno osetljiv na pojedine uticaje. cementnog kamena ili armature. Predmetna cvrstoca se dobija po obrascu: fτ=P2Fτ Moze se jos uzeti i da je odnos izmedju cvrstoce pri smicanju i cvrstoce pri zatezanju fτ≈2fz. Otpornost na hemijske agense. Pogorsanje kvaliteta betona tokom vremena moze biti uzrokovano pogorsanjem svojstava agregata.kriva (4) – velicine izracunate putem prvog izraza po BAB87. 39. kao i od cvrstoce spoja agregat – cementni kamen. kriva (5) – velicine dobijene preracunavanjem vrednosti prema krivoj (3) putem drugog izraza po BAB87.Trajnost betona Beton se smatra trajnim materijalom.

40. Vodonepropustljivost betona cesto se ceni na osnovu koeficijenta filtracije k f koji je definisan izrazom . agregat – cementni kamen ne utice u znacajnijoj meri da VDP. takodje kontaktna zona. Defekti i prsline koje su posledica uticaja koji nisu nabrojani. U grupu uticaja fizicke prirode spadaju:     Zamrzavanje i odrzavanje. erozija. kavaticija).Vodonepropustljivost betona Vodonepropustljivost (VDP) betona spada u grupu svojstava bitnih za trajnost betonskih konstrukcija. Alkalno – agregatna reakcija. Promena vlaznosti odnosno vlazenje i susenje. od znacaja za VDP je i efikasnost ugradjivanja koja doprinosi smanjenju dodatne poroznosti. Primena hemijskih dodataka – zaptivaca takodje moze omoguciti bolju VDP betona. Hemijski uticaji na beton su:      Izluzivanje i iscvetavanje. Korozija metala. cementni kamen je kapilarno porozan materijal i od velicine kapilarne poroznosti cementnog kamena zavisi i VDP betona. Habanje (abrazija. VDP betona zavisi od stepena hidratacije cementa odnosno od starosti betona. Promena temperature. Kiseline i baze. Sulfatna agresija. od poroznosti cementnog kamena i od strukture pora tacnije od odnosa otvorenih i zatvorenih pora. Dakle. Takodje. Analizom elemenata strukture betona sa aspekta VDP zakljuceno je da se agregat smatra vodonepropustljivim. Na povecanje VDP betona moze se uticati smanjenjem vodocementnog faktora odnoso primenom plastifikatora i superplastifikatora.

0 s.0 m. Uzorci ne smeju imati starost manju od 28 dana. Gornja povrsina uzorka je slobodna a donja se orapavljuje u zoni kruga precnika 100 mm. Uzorak se smesta u odgovarajuci celicni sud pri cemu se prostori izmedju suda i uzorka na bocnim stranama zapunjavaju odredjenom masom na bazi voska i bitumena. osnovni faktor propustljivosti betona. 8 i 12 oznacavaju pritisak u barima koje beton mora da zadovolji. kao i na plocastim uzorcima dimenzija 200x200x150 mm.kf=Qfv*aS*Δp*t ms ili cms Na bazi ovog izraza proizilazi da je kf = Qfv ona kolicina vode u m3 koja prodje kroz element debljine a = 1. 4. a za vreme t = 1. . utice vodocementni faktor. Ove marke su V-2. Kao sto se vidi. proizilazi da vodonepropustljivost zavisi i od vremena odnosno od starosti betona. V-4. V-8 i V-12. pri razlici hidrostatickog pritiska na dvema granicnim povrsinama od Δp = 1. povrsine S = 1. nacin ugradjivanja. nega betona i drugo). ugradjivanjem u kalupe ili se koriste isti takvi uzorci (kernovi) izvadjeni iz gotove konstrukcije. Na povrsini ovok kruga tokom ispitivanja deluje voda pod pritiskom. koeficijent filtracije pocinje naglo da raste za vrednosti mv/mc > 0. Uzorci se prave od svezeg betona. 6. pri cemu brojevi 2.0 m2. V-6. napomenuti da su u praksi moguca osetna odstupanja od prikazane zavisnosti posto pri jednom vodocementnom faktoru poroznost betona moze biti vrlo razlicita.0 m vodenog stuba. zavisi od niza drugih faktora (cement.5. Sedam dana pre pocetka ispitivanja uzorke treba cuvati u prostoriji temperature od oko 20°C i relativne vlaznosti vazduha od oko 65%. sto. medjutim. Posto je vec receno da poroznost betona zavisi od stepena hidratacije cementa.Kako se VDP odredjuje prema nasem standardu a kako prema DIN-u Prema nasem standardu VDP se ispituje na cilindrima precnika 150 mm i visine 150 mm. 41. kao sto je pomenuto. Treba. na slican nacin kao sto je to bio slucaj u prethodno opisanom ispitivanju. Nemacki standard DIN 1048 propisuje metodu ispitivanja kod koje je dubina kvasenja odnosno dubina prodora vode u masu uzorka jedini kriterijum za ocenu vodonepropustljivosti betona. Kako na koeficijent filtracije. Prema ovom standardu ispituju se uzorci oblika kocke ivice 20 cm. prikazano je na sledecoj slici. Vodonepropustljivost betona se deklarise preko marki vodonepropustljivosti.

pod 3 bara 24 h i pod 7 bara 24 h. 43. M-150 i M-200.Rezim ispitivanja je sledeci: voda deluje pod pritiskom od 1 bar u trajanju od 48 h. Trajnost betona ce u opstem slucaju biti zadovoljena ako beton ima marku otpornosti na dejstvo mraza min M-100 a za mostovske konstrukcije min M-150. posto je ovaj uslov veoma blag. Medjutim. Pri ovome se cesto propisuje i da gubitak mase uzoraka ne sme da bude veci od 5%. Otpornost betona na dejstvo mraza zavisi od razlicitih faktora kao sto su: stepen hidratacije cementa odnosno starost betona. Otpornost betona na dejstvo mraza se zahteva cak i u slucajevima kada u eksploataciji nije direktno izlozen ovoj vrsti agresija zbog obezbedjenja trajnosti. Prema nasem standardu postoje sledece marke betona u odnosu na otpornost prema dejstvu mraza: M-50. Najcesce se uzima da cvrstoca betona pri pritisku ne sme da se smanji vise od 25 – 30%.Odredjivanje otpornosti betona na dejstvo mraza preko promene cvrstoce pri pritisku . razliciti koeficijent termickog sirenja cementnog kamena. gde brojevi u okviru ovih simbola predstavljaju broj ciklusa smrzavanje – odmrzavanje koji je beton izdrzao bez vecih ostecenja. 42. M-100. kao i efikasnim ugradjivanjem koje doprinosi smanjenju dodatne poroznosti. strukture pora i velicine pora. Za ispitivanje otpornosti betona prema dejstvu mraza primenjuje se postupak naizmenicnog smrzavanja i odmrzavanja uzoraka zasicenih vodom. sto znaci da ukupno trajanje ispitivanja iznosi 96 casova. hidrostaticki pritisak. Smatra se da je beton vodonepropustljiv ako je izmerena dubina kvasenja h manja od 12 cm. Nakon zavrsetka ovog tretmana uzorci se prvo ispituju na pritisak. Na povecanje otpornosti betona na mraz moze se uticati primenom hemijskih dodataka – aeranata. zatim smanjenjem vodocementnog faktora (primenom plastifikatora i superplastifikatora). osmotski pritisak. vodocementnog faktora. Osnovni razlozi koji dovode do desktrukcije betona su:     povecanje zapremine (led ima 9% vecu zapreminu od vode). agregata i armature. a zatim se lome po sredini radi merenja visine prodora vode.Otpornost betona na dejstvo mraza Otpornost da dejstvo mraza podrazumeva sposobnost betona da u stanju zasicenosti vodom podnese visekratno smrzavanje i odmrzavanje. danas se sve vise usvaja uslov h ≤ 4cm.

44. Ekvivalentna starost se odredjuje na osnovu obrasca: te=ta+c*n gde je ta starost uzoraka u danima na pocetku smrzavanja (najcesce 28 dana). potrebno 15 uzoraka koji mogu biti oblika kocke 15 ili 20 cm. I u ovom slucaju cvrstoce etalonskih uzoraka ispitanih pri odgovarajucoj ekvivalentnoj starosti ne smeju da budu preko 25% vece od cvrstoca uzoraka koji su smrzavani i odmrzavani. dok ce se preostalih 6 izlagati smrzavanju i odmrzavanju. Kod ispitivanja betona M-50 smrzavanju i odmrzavanju izlazu se samo 3 uzorka dok se nakon definisanja pocetne cvrstoce betona na tri etalonska uzorka preostala tri drze u vodi i ispituju na pritisak kao i uzorci koji su izlagani tretmanu mraza. Jedan ciklus smrzavanje – odmrzavanje traje 4 + 4 casova za slucaj ispitivanja kocki sa stranama od 15 cm i cilindara sa dimenzijama Φ = h = 15 cm. precnika i visine 15 cm. sest uzoraka se podvrgava naizmenicnom smrzavanju i odmrzavanju. Prilikom uporedjivanja dobijenih cvrstoca uzoraka mora se voditi racuna o tzv. etalonske uzorke.Nas standard propisuje ispitivanje za koje je. ekvivalentnoj starosti etalonskih uzoraka te. smrzavanje se vrsi na temperaturi od -20°C pri cemu se zahteva da se hladjenje uzorka do ove temperature obavi u vremenu od 1 h. Od ukupnog broja. Standard propisuje sledeci tok ispitivanja: sve uzorke treba 4 dana pre pocetka ispitivanja staviti u vodu tako da budu u potpunosti potopljeni. 9 uzoraka predstavljaju tzv. . Istovremeno. ili cilindricni uzorci (kernovi) izvadjeni iz gotovih konstrukcija. n broj naizmenicnih ciklusa smrzavanja i odmrzavanja a parametar c velicina koja zavisi od broja ciklusa u toku 24 h i dobija se iz odredjene tabele. dok se odmrzvanje vrsi u vodi temperature od oko 20°C. a nakon 4 dana treba ispitati prosecnu cvrstocu pri pritisku na tri etalonska uzorka. ili 6 + 6 casova za slucaj ispitivanja kocke sa ivicama duzine 20 cm.Otpornost betona na kombinovano dejstvo mraza i soli za odmrzavanje Pored ispitivanja betona na dejstvo mraza cesto se namece i potreba ispitivanja betona izlozenog istovremeno i uticaju soli za odmrazanje jer je praksa pokazala da otpornost betona na dejstvo mraza ne podrazumeva i njegovu otpornost na kombinovano dejstvo mraza i soli. koja je uvek manja od fakticke starosti uzoraka jer su etalonski uzorci ocvrscavali u vodi temperature od oko 20°C sto im je omogucilo veci prirastaj cvrstoce. osim za beton M-50. Za slucaj betona M-50 dovoljno je samo 9 uzoraka – 6 etalonskih i 3 uzorka koji ce se izlagati smrzavanju i odmrzavanju.

podvrgava delovanju troprocentnog rastvora NaCl. U primeni je metoda ispitivanja habanja prirodnog kamena. ipak se kao kratkotrajna tretiraju ona opterecenja cije se delovanje ispoljava u vremenu od nekoliko minuta do nekoliko casova. Deformacije betona pri delovanju kratkotrajnih opterecenja zavise od njegovog sastava. To podrazumeva uzorke sa ivicama duzine 7. a takodje se registruje dubina i povrsina ljustenja betona koja je bila pod uticajem rastvora soli. 45.Otpornost betona na habanje Kod ove vrste otpornosti betona osnovno je da beton ima dovolju cvrstocu i tvrdocu u povrsinskom sloju koji je neposredno izlozen delovanjima koja dovode do habanja.Kod ovakvih ispitivanja najcesce se primenjuje postupak u okviru koga se u procesu smrzavanja i odmrzavanja povrsina uzorka. a isto tako se ove deformacije pri istom opterecenju smanjuju u funkciji starosti betona. Posle 25 ovakvih ciklusa meri se gubitak mase uzorka. Za odredjivanje otpornosti betona na habanje ne postoji standardna metoda.1 cm (povrsina jedne strane kocke je 50 cm2) koji se dobijaju izradom u kalupima ili izrezivanjem iz nekog veceg komada betona. Ispitivanja pokazuju da betoni visih cvrstoca pod opterecenjem pokazuju manje deformacije. prema standardu. . Nakon toga. od svojstava njegovih komponenata. Takodje. od vrste naprezanja kao i od cvrstoce i starosti betona. Ispitivanja su pokazala da je beton otpornoji na habanje ako ima vecu cvrstocu na pritisak. 46. To znaci da je potrebno primenjivanje cemenata visokih klasa i niskih vodocementnih faktora. pri cemu treba teziti optimalnom ucescu krupnih frakcija agregata uz minimalno potrebno ucesce sitnih. pa 6 – 8 h na sobnoj temperaturi. on se propisuje od slucaja do slucaja. na tacno definisan nacin.Deformacije betona pod uticajem kratkotrajnih opterecenja Mada ne postoje jedinstveni stavovi po pitanju kratkotrajnosti i dugotrajnosti opterecenja betona i betonskih konstrukcija. pri cemu se kao gornja granica kratkotrajnosti obicno uzima trajanje opterecenja od najvise dva sata. uzorak se podvrgava temperaturi od oko -20°C u trajanju 16 – 18 h. mogu se primenjivati plastifikatori i superplastifikatori radi smanjenja potrebne kolicine vode posto ni u kom slucaju ne sme doci do izdvajanja cementne paste na povrsini. u slucaju ovakvih betona bolje se pokazao drobljeni agregat. Posto kriterijum otpornosti na habanje nije jedinstven. Pored ovoga.

47. cementni kamen i agregat. pri opterecenju uzorak se ponasa saglasno krivoj OA. Kriva “1” u opstem slucaju odgovara betonima vecih cvrstoca. ali se i ovaj oblik krive moze dobiti rezimom diktiranog povecanja napona. Kriva “2” predstavlja betone manjih cvrstoca. ali se takva kriva dobija i kod svih betona ako se pri ispitivanju koristi rezim diktiranog povecanja napona. imaju uglacnom linearne zavisnosti izmedju napona i deformacija. a pri rasterecenju saglasno krivoj AD tako da po rasterecenju uvek .Zavisnost deformacija betona od njegovog sastava najbolje ilustruju krive deformacija (ε) – napon (σ) prikazane na narednoj slici. pa ce na osnovu tih podataka crtaju dijagrami koji u opstem slucaju imaju oblike saglasno sledecoj slici. Tokom ovih ispitivanja mere se naprezanja i odgovarajuce dilatacije. Naime. Analizom krivih dolazi se do zakljucka da se pri jednokratnom izlaganju uzorka kratkotrajnom opterecenju na pritisak dobija deformacija koja se sastoji iz elasticnog i plasticnog dela. posmatrano posebno. beton uvek ima manje – vise zakrivljen ε – σ dijagram. Medjutim. Kao sto se vidi.Radni dijagram betona Radni (σ – ε) dijagram koji daje zavisnost izmedju napona i deformacija betona u slucajevima delovanja kratkotrajnih opterecenja dobija se ispitivanjem uzoraka prizmaticnog ili cilindricnog oblika. sto se objasnjava prisustvom kontaktnih povrsina izmedju cementnog kamen i agregata i pojavom mikroprslina po ovim kontaktima.

. pokazalo se da nakon odredjenog broja ciklusa opterecenje – rasterecenje funkcija σ – ε u dovoljnoj meri odgovara pravoj liniji ciji nagib definise modul elasticnosti E. pa se s tim u vezi najcesce primenjuju razliciti postupci treniranja uzoraka. σd. 48. Velicina ove deformacije zavisi kako od brzine opterecivanja tako i od brzine rasterecivanja.ugla nagiba tetive koja povezuje koordinatni pocetak sa aktuelnom tackom A na postmatranoj krivoj. dok je sekantni modul tangens ugla α . Ako ovako definisan modul deformacije oznacimo sa Esek.3 – 0.5) fp. zaostala) deformacija ε3.ostaje odredjena trajna (plasticna. Kod odredjivanja modula elasticnosti uvek se polazi od neke male vrednosti napona. dijagram je priblizno pravolinijski pa vazi sledece: ς=E*ε=tgα*ε Velicina E se najcesce definise postupkom opterecenje – rasterecenje kada se ovaj parametar odredjuje iz krive koja odgovara rasterecenju. S obzirom da je u opstem slucaju radni dijagram betona uvek krivolinijski. pri naponima manjim od granice (0. vezu izmedju napona i deformacije u betonu mozemo prikazati u obliku: ς=Esek*ε Medjutim. odnosno postupci visekratnog opterecivanja i rasterecivanja. Kao tangentni modul definise se tangens ugla αtg koji zaklapa tangenta na posmatranu krivu u tacki A sa apsciscnom osom. Naime.Modul elasticnosti betona Odredjivanje modula elasticnosti betona vrsi se na prizmaticnim ili cilindricnim uzorcima sa odnosima poduznih i poprecnih dimenzija vecim od 2. Kod ovakvih ispitivanja kao osnovno javlja se pitanje eliminisanja svih deformacija betona osim elasticnih. pa se ispitivanje najcesce sprovode saglasno semi prikazanoj na slici. generalno se moze govoriti o tangentnom i sekantnom modulu elasticnosti betona.

Nakon zavrsetka ispitivanja trazena vrednost modula elasticnosti betona izracunava se putem obrasca: E=ΔςΔε Rezultati se zaokruzuju na 500 MPa. s tim da se za fbk unose vrednosti karakteristicnih cvrstoca koje odgovaraju odredjenim terminima. . Modul elasticnosti je i funkcija vremena. pri cemu se u prvih 28 dana ostvaruje 70 – 80% vrednosti koja odgovara teorijskom slucaju kada je t→∞. tj. sema podrazumeva opterecivanje do napona σ g i rasterecivanje do napona σd. pri cemu dimenzija a treba da bude najmanje cetiri puta veca od nominalno najkrupnijeg zrna agregata primenjenog u datom betonu. Za resavanje prakticnih problema mogu se uspostaviti sasvim prihvatljive veze izmedju modula elasticnosti i cvrstoce betona pri pritisku.25*3fbk+10 GPa za fbk u MPa Posto je modul elasticnosti betona vremenska funkcija BAB87 predvidja da se za starosti betona razlicite od 28 dana E moze takodje odrediti na osnovu napred datog izraza. vrednost E se dobija ispitivanjem prizmaticnih ili cilindricnih uzoraka u okviru kojih je zadovoljen osnos 2 ≤ h/a ≤ 4. Prema nasem standardu. Ispitivanja se sprovode na tri uzorka.5 MPa. On raste sa staroscu betona. Za napon σd propisana je vrednost od 0.Kao sto se vidi. dok se za σg uzima vrednost fp/3. pa se doslo do niza empirijskih zavisnosti. treniranje betona u naponskom podrucju σg – σd sve dok se zavisnost σ – ε u tom podrucju potpuno ne ispravi. BAB87 propisuje sledecu relaciju E=9. a izrazavaju se u MPa ili u Gpa. s tim da postoje jos tri uzorka za prethodno ispitivanje cvrstoce betona fp.

Stetni efekti plasticnog skupljanja mogu se eliminisati pravilnom i intenzivnom negom. Posle 72 h od zavrsetka izrade vade se iz vode i izlazu kondicioniranim termohigrometrijskim uslovima: temperatura od 20°C i relativna vlaznost od 40% (veoma suva sredina). odnosno ona skupljanja koja mogu biti od znacaja za naponska i deformaciona stanja konstrukcija pa tako vrednosti koje se dobijaju ispitivanjima predstavljaju zbir hidratacionog i hidraulickog skupljanja. medjutim kako je vlaznost betona u opstem slucaju funkcija procesa hidratacije cementa proizilazi da ce do uspostavljanja ravnoteze doci tek nakon duzeg vremenskog perioda. prakticno tek kada se okonca proces hidratacije. a . Medjutim. Prema JUS standardu skupljanje betona se ispituje na prizmaticnim ili cilindricnim uzorcima kod kojih je zadovoljen odnos 2 ≤ ha ≤ 4. Hidraulicko skupljanje ce se odvijati sve dok se ne uspostavi ravnoteza uzmedju vlaznosti sredine i vlaznosti betona. odnosno betona i posledica je delovanja kapilarnih sila u kapilarnim porama u cementnom kamenu. Hidraulicko skupljanje je funkcija promene vlaznosti cementnog kamena. Generalno. a zivisi jos i od kolicine vode. skupljanje usled kontrakcije produkata hidratacije. Ispitivanja su pokazala da je plasticno skupljanje funkcija kolicine cementa u mesavini. Poprecna dimenzija a mora da bude takva da je njena velicina jednaka najmanje cetvorostrukoj vrednosti nominalno najkrupnijeg zrna agregata u betonu. veci sadrzaj vode – veca mogucnost zgrusnjavanja mase i zblizavanja cestica. plasticnog skupljanja. skupljanje nakon zavrsetka procesa vezivanja. Uzorci. Ukupna deformacija skupljanja se sastoji od:   hidratacionog skupljanja. ali se ono odvija vrlo brzo. 70% (srednje vlazna sredina) ili 90% (veoma vlazna sredina). Zatim se vade iz kalupa i 48 h drze u pijacoj vodi temperature oko 20°C. U najvecem broju slucajeva mere se skupljanja ocvrslog betona. skupljanje usled isparavanja vode tokom perioda vezivanja cementa. plasticno skupljanje moze da bude uzrok pojave prislina i pukotina na povrsinama betona. hidraulickog skupljanja. najmanje 3 komada.49. cuvaju se u kalupima u vlaznom prostoru od najmanje 90% relativne vlaznosti oko 24 h na temperaturi cca 20°C.Skupljanje betona Pod skupljanjem betona podrazumevaju se vremenske deformacije koje se ispoljavaju u vidu smanjivanja dimenzija neopterecenih betonskih elemenata priblizno proporcionalno u svim pravcima. Prvo merenje se vrsi 72 h nakon zavrsetka izrade uzoraka. moze se reci da je ta pojava najtesnje povezana sa stanjem vlaznosti cementnog kamena u betonu.  Plasticno skupljanje je najvece u poredjenju sa ostalim navedenim oblicima. u prvih nekoliko casova i po pravilu nije od znacaja za naponska stanja konstrukcija.

obezbedjuje manje vrednosti skupljanja. Takodje. levo) ili uredjaji koji rade na principu poluge (na slici. Nega betona koja podrazumeva vlazenje betona u prvim danima nakon ugradjivanja. nacina ugradjivanja i nege betona i od starosti betona. Skupljanje je vece pri visim temperaturama i pri manjoj relativnoj vlaznosti vazduha. dalja merenja se vrse posle svakih 7 dana do stabilizacije procesa skupljanja i to najkrace 3 meseca. Ako pretpostavimo da ce beton biti izlozen konstantnom naponu beskonacno dugo ili dovoljno dugo. desno).zatim posle 4 i 7 dana. nakon ovoga.Tecenje betona Tecenje. Skupljanje se izrazava u mm/m. Najrasprostranjeniji su uredjaji sa mocnim oprugama (na slici. Iz tih razloga ispitivanje tecenja betona uvek se vrsi primenom specijalnih uredjaja koji su u stanju da tokom duzeg vremenskog perioda odrzavaju odredjeni nivo naprezanja. tj.Od cega zavisi vrednost deformacije skupljanja Skupljanje betona zavisi od temperature i relativne vlaznosti sredina. 50. od vodocementnog faktora. proces razvitka deformacija materijala u toku vremena koji se odigrava bez promene opterecenja. Nacin ugradjivanja je znacajan jer se efikasnim ugradjivanjem utice na smanjenje skupljanja. 51. takodje smanjuje vrednosti skupljanja. Granulometrijski sastav koji omogucava izradu betona optimalne kompaktnosti uz koriscenje umerenih kolicina cementa. kod betona se uslovno smatra da nastaje samo delovanjem dugotrajnih opterecenja. granulometrijskog sastava agregata. od vrste i kolicine cementa. vece je kod elemenata manjih dimenzija i kod betona spravljenih sa cementima sa dodacima i sa vecom kolicinom cementa. bice moguca dva karakteristicna slucaja: . Vece kolicine vode doprinose vecim vrednostima hidraulickog skupljanja. od dimenzija betonskog elementa.

od vrste i kolicine cementa. trajnoj cvrstoci betona.  Prvi slucaj odgovara niskim vrednostima napona. doci ce do loma. dimenzija betonskog elementa. Treba napomenuti da ako su naprezanja u betonu visoka nakon odredjenog vremena. 52.Linearno tecenje betona Linearno tecenje betona je tecenje kod koga postoji stabilizacija procesa i kod koga za sve deformacije (trenutne i vremenske) postoji uslov proporcionalnosti izmedju napona i deformacija. vec deformacije tecenja teze beskonacno velikim vrednostima. tkεeltk . i slucaj kada ne dolazi do stabilizacije procesa. pa se cesto govori o cvrstoci betona pri delovanju dugotrajnih opterecenja. slucaj stabilizacije procesa tecenja – kada deformacije teze nekoj konacnoj vrednosti i uzorci ne trpe lom. tzv. tk) koji se definise na sledeci nacin: φt. a pri odredjenoj velicini deformacije. Lom o kome je ovde rec nastupice pri naponima koji su ponekad i 20 – 30% ispod cvrstoce koja odgovara delovanju kratkotrajnih opterecenja. od vodocementnog faktora. nacina ugradjivanja i nege betona. Drugi slucaj odgovara visokim naponima naprezanja pri cemu je vrlo tesko sasvim precizno odrediti granicu koja razdvaja navedene slucajeve. Linearno tecenje zavisi od istih faktora kao i skupljanje betona. od starosti betona. U praksi se deformacije tecenja najcesce prikazuju putem tzv. sto dovodi do loma uzoraka. granulometrijskog sastava agregata. To su:        temperatura i relativna vlaznost sredine. koeficijenta tecenja υ (t. pa se moze reci da beton ima ovakvo ponasanje u oblasti radnih napona. tk=εtect.

Koeficijent tecenja koji se dobija je bezdimenzionalna velicina. . Osim kod pritisnutih betonskih elemenata. Sto se tice zavisnosti koeficijenta tecenja od vremena t i od starosti betona u trenutku izlaganja opterecenju tk. Tako su. BAB87 definise ovu zavisnost putem velicina prikazanih u narednoj tabeli. deformacije tecenja su 2 – 2. strana knjige “Osnovi teorije i tehnologije betona”. BAB87 dozvoljava da se u slucajevima kada se ne raspolaze eksperimentalno utvrdjenim vrednostima koeficijenata tecenja betona. 159. M.5 puta vece od odgovarajucih deformacija pritisnutih elemenata.2.Do velicina εtec i εel se dolazi ispitivanjem a deformacija tecenja. Sto se tice deformacija tecenja.5 puta vece od deformacija kod pritisnutih elemenata. tecenje se javlja i kod drugih vrsta naprezanja. moci cemo da zakljucimo da postoje uzorci koji su pretrpeli odredjene deformacije tecenja i koji u opstem slucaju po rasterecenju ostaju i izvesnoj meri trajno deformisani. a 3 uzorka za merenje ukupnih deformacija (εt) pod konstantnim naponom σk.Elasticne i vremenske deformacije betona pri opterecenju i rasterecenju Ako postmatramo deformacije tecenja. Muravljov). 3 uzorka za odredjivanje cvrstoce pri pritisku (f p). na primer. moze se naglasiti jos i da “mladi” betoni uvek imaju vece deformacije tecenja. 1. εtec je definisana izrazom: εtect. U slucaju smicanja. 53. mogu koristiti velicine koje su date u odredjenoj tabeli (Tabela 5. tk=εt-εst-εeltk Ispitivanja se sprovode na seriji od 9 uzoraka od kojih 3 sluze za ispitivanje skupljanja betona (εs(t)). Primenjuje se isti kondinicionirani termohigrometrijski uslovi kao za merenje skupljanja. deformacije tecenja kod elemenata izlozenih zatezanju.

15 0.25 90 0. medjutim.10 Vrednosti date u tabeli vaze samo za temperaturu sredine od oko 20°C.18 28 0. pa se i o uticaju temperature na vrednosti skupljanja i tecenja mora voditi racuna. veza izmedju napona i deformacija u betonu moze da se predstavi relacijom: εt.25 0.tk.30 0. Medjutim. najcesce su betonske konstrukcije u praksi izlozene vrlo znacajnim temperaturnim promenama.23 0.73 0.48 0.85 0. Od cega zavisi deformacija tecenja Ako se pretpostavi da je beton od vremena tk izlozen konstantnom naponu ςk=ς tk.83 0. tk)/υ∞ Trajanje opterecenja (t – tk) (dani/godine) 7 14 0.tk-εst=ςtkEtk1+φt.80 7 28 do 90 365 0.Veza izmedju napona i deformacije tecenja.53 0. 54.tk. ili kada se pretpostavi da se napon u betonu menja kontinualno.56 3 g.tk-εst=ςtkEtk1+φt.30 0.68 0. u obliku: . izraz se moze prikazati u obliku: εt. Ako. napon intervalu t – tk nije konstantan vec se menja diskontinualno saglasno slici. 0.tk+r=1nΔςtkrEtkr1+φt.38 0.Starost betona u trenutku opterecenja tk(dani) Odnosi koeficijenata tecenja betona u trenutku vremena t i konacne vrednosti koeficijenta tecenja υ(t.43 365 0.

Na ovaj nacin merena je sila P. tezeci nekoj konacnoj vrednosti.85.tk=0. Najcesce su ispitivani uzorci oblika nosaca sa prepustima.tk+tktdς(τ)dτ*1+φ(t. u. Promena sila uslovljava i analognu promenu napona po presecima. Da bi se odrzala konstantna deformacija. jedan je od nedovoljno ispitanih fenomena betona. odrzavan je nepromenljiv ugib. relaksacija se moze prikazati u obliku: rt=Δςtς0*100=kΔP(t)P0*100 %. 55.τ)E(τ)dτ.εt. kako pokazuje slika. odredjenim intervencijama u toku trajanja opita odnosno promenom sile P. .75-0. Shodno svemu navedenom. koja se u toku vremena smanjuje. pod kojom se u opstem slucaju podrazumeva promena napona u materijalu pri konstantnoj deformaciji. Za uobicajene starosti betona i uobicajene konstrukcije moze se uzeti da je X∞=Xt∞. Zbog slozenosti navedenih izraza u praksi se cesto pribegava primeni razlicitih uproscenih veza izmedju napone i dilatacije. optereceni koncentrisanim silama na slobodnim krajevima.Relaksacija betona Relaksacija betona. pri cemu su ovi naponi najcesce odredjivani kod oslonca (presek B).tk-εst=ςtkEtk1+φt.

. U slucaju cisto betonskih elemenata k = 1.Velicina k predstavlja koeficijent proporcionalnosti koji je funkcija armature prisutne u elementu koji se ispituje.0.0. a za armirane elemente k<1.

II OBLAST___________________________________________________________ 56. Betoni kategorije B. osnovni elementi) Fabrika betona u opstem slucaju predstavlja postrojenje sa proizvodnim kapacitetom od najmanje 15 m3/h. fabrikom betona moze se smatrati i postrojenje kapaciteta ne manjeg od 10 m3/h ako ovakvo postrojenje ispunjava sve uslove propisane standarnom. vrste.Fabrike betona (namena.II (betoni marki MB 30 i visih. . transportovani betoni i betoni sa posebnim svojstvima) mogu se proizvoditi iskljucivo u fabrikama betona. dispozicije. Medjutim.

ukljucujuci i agregat. Funkciju deponija za agregat u okviru fabrika betona mogu da imaju i radijalni boksovi koji istovremeno predstavljaju i bunkere za pojedine frakcije agregata. agregat je skoro uvek direktno izlozen delovanju atmosferilija sto znaci da se njegova vlaznost u opstem slucaju neprekidno menja. dopremanje agregata do mesta doziranja se vrsi tzv. Tokom istovara agregata treba obratiti paznju da ne dodje do segregacije zrna. radijalnim skreperima. Iz ovih razloga podloga deponije uvek treba da bude izvedena od betona sa odgovarajucim nagibima da bi se omogucilo sto efikasnije odvodnjavanje i time smanjio sadrzaj vode u agregatu. 57. Sto se tice parterne seme. U slucaju vertikalne seme. Takodje. pojedine ili sve komponente su lagerovane ispod nivoa mesalice. Nacin dopremanja i skladistenja komponentnih materijala Agregat se do bunkera (silosa) najcesce transportuje sistemom transportnih traka koje idu do deponije agregata – mesta lagerovanja koja imaju kapacitete za visednevnu proizvodnju. se podizu na odredjene visinske nivoe u odnosu na mesalicu za beton pa tehnoloski proces tece “od gore na dole”.Nacelno se moze govoriti o dve osnovne tehnoloske seme proizvodnje svezeg betona. sve komponente betona.Fabrike betona sa radijalnim boksovima. U slucaju vertikalne seme proizvodnje. o vertikalnoj i parternoj semi. pa se punjenje mesalice ostvaruje podizanjem komponenata na njen nivo. ne treba koristiti agregat sa samog poda deponije jer je njegova zaprljanost neposredno iznad poda u sloju debljine 20 – 30 cm nedopustivo velika. Kao sto se moze zakljuciti. Zbog toga se vlaznost agregata mora stalno pratiti i vrsiti se neophodne korekture sastava betona. stoga je preporuka da visine figura koje se . bunkeri (silosi) za agregat se obicno koncipiraju tako da zadovoljavaju potrebe najvise jednodnevne ili sedmodnevne proizvodnje jer je agregat najmasovnija komponenta betona. Pri primeni radijalnih boksova.

on vremenom gubi svojstvo veziva i postaje neupotrebljiv. odnosno klasa cementa). Za odmeravanje komponentnih materijala koriste se najcesce automatski dozatori (vage). promaje i prekomernog zagrevanja. pa se vrece moraju cuvati u slagalisnim prostorijama sa izdignutim podom. horizontalnom i kosom osom. Ukoliko se cuvanju cementa ne pokloni dovoljna paznja. Tecni hemijski dodaci moraju se pre upotrebe izmesati. Ako se radi o cementu u vrecama.obrazuju tokom jednog istovara ne budu vece od 2 m. ponekad u obzir dolazi i primena cementa zapakovanog u vrece. U ovim prostorijama treba odvajati pojedine partije cementa prema vrsti i klasi. dok u drugom slucaju sve navedene operacije teku istovremeno. Praskasti hemijski dodaci se prvo mesaju sa vodom pa se zatim unose u mesalicu za beton. Mada se u fabrikama betona najcesce primenjuje cement koji se isporucuje u rinfuzi. preko tih figura. mesanja mase i praznjenja. 58. U prvom slucaju radni ciklus mesalice se sastoji od punjenja mesalice. U takvim slucajevima treba obratiti posebnu paznju zastiti cementa od vlage. pri cemu broj silosa treba da odgovara broju vrsta i klasa cementa (u jednom silosu sme biti lagerovana samo jedna vrsta. Masa agregata se odredjuje sa tacnoscu od ±3%. Kada se govori o nacinu mesanja komponenata.) lageruju se u odgovarajucim silosima koji se obicno tako dimenzionisu da zadovolje potrebe nedeljne proizvodnje. uvek treba upotrebiti onaj koji je ranije isporucen. pa tek onda predje na sledecu visinu od 2 m.Mesalice za beton Mesalice za beton u sklopu pogona za proizvodnju betona treba da budu tako odabrane i dimenzionisane da pod pretpostavkom tacnog doziranja komponenata obezbede homogenizaciju mase i omoguce dobijanje predvidjene kolicine svezeg betona u jedinici vremena. Bez obzira na nacin skladistenja cementa. Cement i drugi praskasti materijali (aditivi i sl. Ove mesalice mogu da budu sa periodicnim i sa neprekidnim (kontinualnim) radom. pa se tako u odnosu na ovu osu – osu rotacije – razlikuju mesalice sa vertikalnom. a masa cementai vode sa tacnoscu od±2%. Kapaciteti silosa mogu biti razliciti – od 200 do 4000 t. Podela mesalica za beton moze se napraviti i u odnosu na polozaj ose bubnja u kome se vrsi mesanje komponenata. kao i prema datumu isporuke. u slucaju duzeg lagerovanja ove vrece treba premestati svakih 10 – 15 dana i to tako da se svaka vreca premesti na drugo mesto i da se okrene. . Dodaci betona se lageruju u skladu sa upustvima proizvodjaca. Zgrudvani cement se pre upotrebe mora ispitati i ukoliko nije izgubio vezivno svojstvo mora se prosejati. vec da se istovar vrsi tako da se obrazuje vise takvih figura. mesalice za beton se najcesce dele na gravitacione mesalice i na mesalice sa prinudnim mesanjem.

U gravitacionim mesalicama betonska smesa se mesa tako sto se u bubnju koji se obrce oko horizontalne ili blago nagnute ose smesa podize do odredjene kriticne visine nakon cega pada nanize. Na ovaj nacin masa u bubnju je podvrgnuta prinudnom kretanju sto omogucava dobijanje vrlo homogene mesavine. u donju zonu bubnja. Ako je Vcem (dm3) zapremina cementa a Vagr (dm3) zapremina agregata za dobijanje 1 m3 (1000 dm3) svezeg betona. to je kolicina svezeg betona koja izlazi iz mesalice. Gravitacione mesalice nisu pogodne za spravljanje krucih betonskih mesavina. koeficijent izlaza betonske mesavine definise se odnosom: ki=1000Vcem+Vagr. 59. proizvodnost mesalica sa ciklicnim radom i godisnja proizvodnja betona) Kapacitet mesalica sa ciklicnim radom se krece od 100 do 4500 litara (dm 3). Zapremina betona koja se dobija jednim mesanjem (Vb.Mesalice za beton (koeficijent izlaza betona.sv) uvek je manja od zbira zapremina komponentnih materijala. Trajanje mesanja zavisi od tehnologicnosti betona i od krupnoce zrna agregata. . Odnos zapremine svezeg betona i zapremine cementa i agregata naziva se koeficijent izlaza betonske mesavine i oznacava sa ki. To su mesalice kod kojih unutar bubnja koji se okrece brzinom 10 – 20 obrta u minuti postoji sistem lopatica koje rotiraju u suprotnim smerovima. a vreme neophodno za dobijanje homogene mase svezeg betona obicno iznosi 1 – 3 minuta. Protivstrujne mesalice koriste se za slucajeve betona sa krucom konzistencijom.

7. Vreme trajanje mesanja (s) Tip i kapacitet (zapremina) mesalice za beton sleganje sleganje 0 – 2 cm 2 – 6 cm 90 160 180 60 120 150 60 120 150 sleganje preko 6 cm 45 90 120 - 300 litara Gravitaciona 800 litara 1600 litara 300 litara Protivstrujna 800 litara preko 800 litara .6 – 0. Ovo vreme se nacelno odredjuje od slucaja do slucaja. Od homogenosti betonske mesavine zavise i karakteristike svezeg betona pa je zato vazno odrediti optimalno vreme trajanja mesanja u mesalici. Proizvodnost mesalica za beton. predstavlja kriterijum na osnovu koga se ove mesalice svrstavaju u sledece grupe:     mesalice malog kapaciteta (proizvodnost do 20 m3/h) mesalice srednjeg kapaciteta (proizvodnost 20 – 50 m3/h) mesalice velikog kapaciteta (proizvodnost 50 – 100 m3/h) mesalice vrlo velikog kapaciteta (proizvodnost iznad 100 m 3/h) Kapacitete i proizvodnosti mesalica definise proizvodjac. pri cemu se deklarisane vrednosti moraju proveriti kroz probnu proizvodnju.Koeficijent izlaza betonske mesavine obicno iznosi 0. Kao orjentaciona vremena mogu da posluze i vrednosti date u tabeli. koja se izrazava u m3/h.

Mc=mcVmes . dolazi se do sledecih relacija za Mc i Ma koje definisu potrebne mase cementa i agragata koje obezbedjuju dobijanje svezeg betona u kolicini Vmes: Mc=γc*Vmes1+αγcγa*ki kg. Ako se uzme u obzir da mora biti zadovoljen uslov α=mamc=MaMc. na osnovu izraza za koeficijent izlaza betonske mesavine dolazi se do relacije: Mcγc+Maγa=Vmeski. Mad=madVmes. gde su Ma i Mc mase agregata i cementa u kg koje treba uneti u mesalicu. a γc i γa zapreminske mase ovih komponenata. . Kolicine komponentnih materijala se mogu dobiti i na bazi sledecih izraza: Ma=maVmes . Ma=γc*Vmes1+αγcγa*ki*α kg.Ako se u mesalicu unese kolicina materijala koja tacno odgovara deklarisanom kapacitetu mesalice Vmes. Ako za jednu mesalicu sa periodicnim radom vreme jednog ciklusa mesanja τc odredjeno izrazom: τc=τp+τm+τpr. Mv=mvVmes . Pri primeni ovog izraza zapreminske mase cementa i agregata treba uzimati u kg/dm3.

. Φ .) i primeniti formulu: p=QΦ*T*k1k1. Nakon usvajanja broja m0 fakticka proizvodnost sistema se moze prikazati relacijom: . ili proizvodnost deklarisana od strane proizvodjaca moze da se upotrebi za izbor broja mesalica u okviru jedne fabrike betona. a T – broj radnih casova dnevno. Na bazi prikazanih velicina. dok ce njena proizvodnost iznositi: p1=nc*Vmes1000 m3h. pri cemu se vrednost zaokruzuje na prvi veci ceo broj m0. Ova vrednost. U vezi sa tim treba poci od zadate godisnje proizvodnje konkretnog sistema Q (u m3/god. Koeficijenti k1 i k2 imaju sledeca znacenja: k1 = 1. gde je p proizvodnost celokupnog sistema u m3/h.4 – koeficijent neravnomernosti koriscenja mesavina.planirani broj radnih dana godisnje.gde su τp. mesanja i praznjenja mesalice izrazena u minutima. τm i τpr vremena punjenja. potreban broj mesalica u sklopu sistema bice: m=pp1 kom. broj ciklusa mesanja u toku jednog casa za datu mesalicu bice: nc=60τc. k2 = 1.2 – koeficijent sigurnosti.

na primer treba postupiti u skladu sa slikom. kao i svi drugi elementi u sklopu tehnoloskog procesa. a na osnovu vrednosti pfak mogu se definisati dnevna proizvodnja. transport svezeg betona predstavlja vrlo delikatnu operaciju. Bez obzira da li se radi o unutrasnjem ili spoljasnjem. Unosenje mase prilikom punjenja transportnih posuda mora da bude strogo centricno (naredna slika. Beton proizveden na samom gradilistu iskljucivo za potrebe tog gradilista. . jer u protivnom moze doci do izdvajanju krupnih od sitnih zrna. a na bazi nje i dimenzionisati i kapaciteti silosa za agregat i cement. sto znaci da ne dolazi u obzir istresanje svezeg betona iz mesalice kako je prikazano na slici u trecem slucaju.Transport betona – opsta sema i opsta pravila Transport betonske mesavine obuhvata prenosenje homogenizovane smese od mesta spravljanja do mesta ugradjivanja. Na slici je prikazana opsta sema transporta betona.pfak=m0*p1 m3h. ne smatra se transportovanim betonom. pa zato treba preduzeti odredjene mere i pre pocetka transporta u pravom smislu. Transport betona moze biti spoljasnji i unutrasnji. Ovoj operaciji se mora posvetiti posebna paznja jer je betonska mesavina u toku transporta izlozena potresima koji mogu prouzrokovati segregaciju. Pored toga treba obezbediti da ne dodje do iscurivanja cementnog mleka niti prekomernog isparivanja vode. Pod transportovanim betonom u pravom smislu te reci podrazumeva se samo beton koji se proizvodi u fabrici betona i koji nakon toga podleze spoljasnjem transportu. Tako. 60. prvi slucaj). prvi i drugi slucaj.

. Aditivi tipa plastifikatora i superplastifikatora takodje mogu imati uticaj na maksimalno vreme transporta. Na sve ovo uticaj ima i spoljasnja temperatura. pa dodatke treba dozirati tek na licu mesta. To su sledeci tipovi vozila:   kamioni – mesalice. Transportna sredstva o kojima je ovde rec spadaju u kategoriju drumskih vozila.Ukoliko se pri transportu betonske mesavine vrsi njeno prebacivanje sa jednog transportera na drugi. odnosno transportom od fabrike betona do mesta ugradnje. odnosno neposredno pre ugradjivanja jer se smatra da vreme od spravljanja do ugradjivanja takvog betona sme iznositi najvise 45 minuta. silobusi – specijalna vozila za transport svezeg betona sa ugradjenim agitatorima – uredjajima za uzburkavanje betonske mesavine. transport betonske mesavine mora da se obavi u odredjenom vremenu. automikseri kapaciteta 1 – 10 m3. a pri tom se mora voditi racuna da se ugradjivanje zavrsi pre pocetka vezivanja cementa. Ako i pored svih preduzetih mera beton na mesto ugradjivanja ne stigne onakav kakav je izasao iz mesalice. pa se i ona mora uzeti u obzir.Transportovani beton – definicija i sredstva spoljasnjeg transporta Transportovani beton je beton koji se karakterise spoljasnjim transportom. 61. S obzirom na vremenski karakter procesa hidratacije cementa. postupak treba da se izvede saglasno prvom slucaju prikazanom na sledecoj slici. Beton se sredstvima spoljasnjeg transporta moze transportovati i na 50 i vise kilometara. Ovo vreme treba da bude naravno sto krace. pre samog ugradjivanja treba ga jos jednom izmesati. mada se merodavni zakljucci mogu izvesti samo na bazi konkretnih ispitivanja. Kao orjentacione vrednosti maksimalnih vremena transporta betonskih mesavina spravljenih sa portland cementima mogu se uzeti vrednosti date u tabeli. Temperatura svezeg betona (°C) Maksimalno vreme transporta (minuti) 5 – 10 120 10 – 20 90 20 – 30 45 Na maksimalno vreme transporta ce uticati i eventualna primena aditiva tipa akceleratora i retardera. tzv.

Prema nasem standardu betonska mesavina mora da bude izrucena iz transportnog vozilu u roku od 2 casa od momenta doziranja vode u fabrici. pak. Velika prednost transportovanog betona je u tome sto on u sustini predstavlja beton proizveden na industrijski nacin. Korpe ovakvih vozila su okretne i pri istovaru mogu da se rotiraju i za ugao od oko 80°. dozvoljeno ako se radovi izvode po vrucini a beton je spravljen sa vecom kolicinom cementa. U automikseru (naredna slika) beton se moze spravljati kao u svakoj mesalici. odnosno u roku od 1h ako je u pitanju vozilo bez uredjaja za uzburkavanje betonske mesavina. saglasno sledecoj slici. Ukoliko se radi samo o transportu vec spravljenog betona. ili kada se koriste aditivi ubrzivaci. ili u slucaju kada se koriste aditivi usporivaci. Mora se napomenuti da domaci standard potpuno iskljucuje mogucnost koriscenja automiskera kao mesalice za beton. sto znaci da se cvrste komponente mogu uneti u njegov bubanj i laganim mesanjem dovesti do potpune homogenizacije. mogu se primenjivati i silobusi. ako se transport obavlja vozilom sa uredjajem za uzburkavanje. a da se voda moze dodati iz sopstvenog rezervoara neposredno pre istovara ovako dobijenog svezeg betona. vec samo u izuzetnim slucajevima dozvoljeno je direktno doziranje superplastifikatora. Koriscenjem iskljucivo spoljasnjeg transporta svezeg betona mogu se izvoditi radovi saglasno narednoj slici. Krace vreme je. Lagano mesanje o kome je ovde rec vrsi se brzinom od 2 – 6 obrta u minuti. . sto je znatno manje od brzine mesanja neophodne za dobijanje svezeg betona po dodatku voda a koja treba da iznosi 10 – 20 obrta u minuti. Prema istom standardu ne dozvoljava se dodavanje vode za vreme transporta betonske mesavine. pa se tako dozvoljava duze vreme ako se radovi izvode u hladnim i vlaznim klimatskim uslovima.   damperi. pod uslovom da se betonska mesavina transportuje u odgovarajucim posudama – korpama. kamioni – kiperi i obicni kamioni sa ravnim platformama. cime se dobijaju konstrukcije visokih kvaliteta. Na ovaj nacin omogucen je brz istovar betonske mesavine. Maksimalno dozvoljeno vreme moze varirati u zavisnosti od vremenskih uslova.

a transportne brzine se krecu od 0.Pumpe za transport svezeg betona i “pumpani” betoni . kao sto su:    rucna kolica sa jednim tockom (tzv. kible. transportni konvejeri. unutrasnji transport je i transport od gradilisnog pogona za proizvodnju betona do mesta ugradjivanja. Danas se sve vise srecu i transportni konvejeri koji cine celinu sa automikserima. Kao vrlo fleksibilno sredstvo transporta svezeg betona u uslovima prefabrikacije znacajnu primenu imaju tzv. rucna kolica sa dva tocka (tzv. tacke). Za unutrasnji transport koriste se razlicita sredstva. U ovakvim slucajevima duzina trake iznosi do cca 12 m. Isto tako. Izbor konkretnog sredstva unutrasnjeg transporta zavisi uglavnom od potrebnog ucinka i konzistencije svezeg betona.05 – 3 m/s.5 – 3. Ova vrsta transporta se moze koristiti samo do odredjenih nagiba koji zavise od konzistencije svezeg betona. tzv.0 m. najcesce zapremine do 1 m3. japaneri) prenosne celicne posude kapaciteta 0.0 m3.    Trakasti transporteri ili tzv. Sirine traka obicno iznose 300 – 700 mm. viljuskari – vozila koja su snabdevena kiblama raznih oblika i konstrukcija. Viljuskari su u stanju da osim horizontalnog vrsi i vertikalni transport do maksimalnih visina od 2. 63.3 – 1.62.Unutrasnji transport svezeg betona Unutrasnji transport svezeg betona obuhvata transport od odredjenog mesta na gradilistu gde se beton iz sredstva spoljasnjeg transporta neposredno prebacuje u neko sredstvo unutrasnjeg transporta. najvecu primenu imaju pri gradjenju masivnih betonskih konstrukcija. koje se transportuju putem kranova vagoneti trakasti transporteri pumpe za beton i drugo.

prikljucne cevi za dovod komprimovanog vazduha i transportne cevi. pod cijim uticajem ce doci do potiskivanja svezeg betona kroz transportnu cev. bezklipne (vakuum – pumpe) i pneumatske. prouzrokuju gubitke i smanjuju ucinak pumpe. kao sredstva unutrasnjeg transporta. pa se tako cesto govori o pojmu pumpabilnost svezeg betona.5 – 2. gumenih ili spiralno uvijenih metalnih cevi. cement. da bi na kraju u njega bio uveden komprimovan vazduh. pogodniji su cementi sa finijim mlivom. pumpe za beton koje mogu da budu raznih tipova – klipne. a visina dizanja moze da bude i blizu 20 m.Danas se vrlo siroko. on mora imati neka posebna svojstva. Putem njih se beton moze transportovati po horizontali do oko 400 m i na oko 50 m po vertikali. najsiru primenu imaju mobilne pumpe – tzv. pa se na taj nacin betonska mesavima isisava iz sabirnog kosa i preko komore za vakuumsko pumpanje ubacuje u transportnu cev. ponekad se kombinuje rad vise ovakvih pumpi da bi se omogucilo ravnomernije snabdevanje betonskom mesavinom. zatim se sud hermeticki zatvara. primenjuju tzv. Pumpe za beton mogu da budu stabilne i mobilne. Na pumpabilnost svezeg betona uticu:   konzistencija. Precnici cevovoda se krecu u granicama 8 – 20 cm. Mesta promene pravca kretanja betonske mesavine. Pneumatske pumpe sastoje se iz suda pod pritiskom.5 – 3. pumpa neposrednog dejstva. Vakuum – pumpe. Klipnih pumpi ima vise vrsta. Cevovodi kroz koje se beton transportuje od pumpe do mesta ugradjivanja mogu biti od celicnih. ni u kom slucaju ne sme doci do izdvajanja vode ili pojave segregacije. Brzina kretanja betona kroz cevovod iznosi 1. Radni ucinak ovakvih pumpi iznosi i do 40 m3/h. plasticnih. pri cemu je jedna od najjednostavnijih tzv. To su pumpe montirane na sasijama kamiona ciji je horizontalni domed oko 17 m. S obzirom da se radi o diskontinualnom transportu. lomovi cevi. pri cemu mogu da transportuju beton na duzinu do 100 m i na visinu do oko 30 m. autopumpe.5 m/s.5 bara.  . kohezivnost. a radni pritisci u cevovodu obicno iznose 1. Od svih pumpi. mera sleganja betona treba da se krece u granicama 5 – 14 cm. Ucinak jedne ovakve pumpe iznosi 10 – 20 m3/h. odnosno tzv. ili pumpe neprekidnog dejstva konstruisane su tako da se u njima u toku rada stvara vakuum. Princip rada ovakvih pumpi je sledeci: sud pod pritiskom se pre pocetka rada pumpe puni betonskom mesavinom. Da bi se beton mogao transportovati pomocu pumpe za beton. Princip rada klipnih pumpi se vrsi u mehanickom potiskivanju betonske mesavine kroz cevovod povezan sa pumpom. Ucinak ovakvih pumpi iznosi 40 – 50 m3/h.

Treba voditi racuna da ne dodje do segregacije betona pa stoga prilikom ugradjivanja beton ne sme slobodno da pada sa visine vece od 1.5 m3 betona onog sastava koji ce se transportovati ali bez najkrupnije frakcije agregata. Pod ugradjivanjem betona podrazumeva se:     punjenje oplate. u protivnom beton se mora baciti.5 m. konzistencije vremena proteklog od spravljanja do dopremanja do datog mesta. plastifikatora. Prema nasem standardu pocetak vezivanja vecine nasih cemenata ne sme biti kraci od 60 minuta. Ugradjivanje betona treba da se zavrsi pre pocetka vezivanja cementa. usporivaca. razastiranje svezeg betona. . Po zavrsetku rada.Ugradjivanje betona – definicija i opsta pravila za punjenje betona u oplatu. zbijanje – kompaktiranje betonske mase i zavrsna obrada gornje povrsine izbetoniranog elementa. Pre pocetka rada pumpu treba “podmazati” tako sto ce se kroz cevi propustiti oko 0. Podrazumeva se da beton mora odgovarati postavljenim zahtevima u pogledu sastava. superplastifikatora). Smatra se da betone krucih konzistencija pri suvom i toplom vremenu treba ugraditi najkasnije do 1 h. Ukoliko se beton sipa sa vece visine treba primenjivati posebne levkove – vodjice prikazane na narednoj slici. Kod plasticnijih konzistencija to vreme moze da bude i duze ali se uvek mora utvrditi prethodnim ispitivanjima. cevi treba ocistiti sa unutrasnje strane propustanjem sundjeraste lopte odgovarajuceg precnika i ispiranjem cistom vodom sa posebnom paznjom na spojevima cevi koji moraju biti dobro ocisceni i sa spoljne i sa unutrasnje strane. odnosno 1/4 precnika cevi Φ za cevi ispod 100 mm. maksimalno zrno agregata. Zavrsna obrada betona Ugradjivanje betona je faza tehnoloskog procesa izvodjenja betonskih radova koja sledi nakon faze transporta svezeg betona. 64. koje ne sme biti vece od 1/3 precnika cevi Φ za cevi vece od 100 mm. Oplata se puni ili neposrednim sipanjem betonske mesavine iz transportnog sredstva ili putem odgovarajucih levkova – vodjica za svezi beton. a pri vlaznom i prohladnom vremenu najkasnije do 2 h nakon zavrsetka mesanja. Takodje u svim slucajevima treba uzeti u obzir eventualnu upotrebu pojedinih dodataka betonu (ubrzivaca.

i oplatu. beton se ubacuje sa bocne strane. Ukoliko se radi zidovima ili stubovima vecih visina. Ako se vrsi betoniranje zidova i stubova manjih visina treba raditi na nacin prikazan na narednoj slici levo. Desno je prikazan neispravan nacin ugradjivanja. Kao sto slika pokazuje. . U slucajevima koriscenja trakastih transportera za prevoz betonske mesavine do mesta ugradjivanja treba postupiti na nacin prikazan na sledecoj slici. Na istoj slici takodje je dat i primer neispravnog ugradjivanja betona. je dat i primer neispravnog razastiranja. osim levka – vodjice. Sastoji se u izravnjavanju odnosno zagladjivanju gornje povrsine i moze se vrsiti nekim od rucnih alata koji su prikazani na sledecoj slici. Betoc ce prvo ispuniti ovu “kesu” pa nakon toga. Proces zavrsne obrade beton na red dolazi nakon zavrsetka kompaktiranja svezeg betona. kroz vertikalni zljeb koji se naziva “kesom” snestenom u otvor u oplati. moze se primenjivati i ubacivanje betona na nacine koje pokazuje sledeca slika. pa i u takvim slucajevima sipanje betona u oplatu treba vrsiti pomocu odgovarajucih levkova kako nalaze sledeca slika.I pri manjim visinama sipanja betona treba voditi racuna o mogucnosti segregacije. Pod b/. Prilikom betoniranja horizontalnih ploca beton treba nanositi – razastirati – na nacin prikazan na sledecoj slici. bez segregacije.

oplatne vibratore i vibrostolove. Vreme rada na jednoj poziciji obicno iznosi 20 – 60 s. ploce. mada je korisno to i eksperimantalno proveriti. a orjentaciona brzina premestanja ovih vibratora iznosi 0. kolovozne konstrukcije i drugo. Prema nacinu delovanja vibratori se dele na:     povrsinske vibratore. . Sloj betona koji se vibrira ne bi trebalo da bude deblji od 70 cm. Naredna slika prikazuje jedan pervibrator. Izgled jednog povrsinskog vibratora dat je na sledecoj slici. Povrsinski vibratori se koriste kod ugradjivanja betona u povrsinske elemente kao sto su podovi. primenom razlicitih postupaka vibriranja u masi betona posle cega u masi betona ostaje 1 – 3% zaostalih mehurica vazduha. Najcesce se radi masinskim putem. Unutrasnji (dubinski) vibratori – pervibratori imaju najsiru primenu u poredjenju sa ostalim tipovima vibratora za beton. 65. vibrodaske i vibrogrede. pri cemu podatak o ovom radijusu daje proizvodjac. Princip rada ovih uredjaja sastoji se u tome da se u masu svezeg betona unese telo koje vibrira – pervibratorska igla.0 m/min.5 – 1.Oprema za zbijanje betona Zbijanje. Dubina dejstva ovakvih uredjaja je maksimum 25 cm. unutrasnje vibratore (pervibratore). ova obrada se moze vrsiti i mehanickim (vibracionim) napravama – vibroravnjacama. U povrsinske vibratore ubrajaju se i tzv. Radijus dejstva pervibratora se najcesce krece u granicama 25 – 75 cm. odnosno kompaktiranje betona sledi nakon razastiranja betona u oplati. vibroletve.Takodje. koje se jednim imenom cesto nazivaju i vibroravnjacama i najcesce se koriste za zavrsnu obradu – zagladjivanje betonskih povrsina.

Ucinci razlicitih vrsta vibratora Izbor opreme za zbijanje betona se moze napraviti na osnovu konkretnog elementa konstrukcije koji se betonira. Velicina vibrostolova moze da varira od 1 x 2 m. za povrsinske elementa tipa ploce. Ucinak povrsinskih vibratora se izracunava po obrascu: . Unutrasnji vibrator – pervibrator moguce je primeniti u slucajevima kada je debljina sloja koji se vibrira najvise 70 cm i ova vrsta vibratora je generalno najrasprostranjenija u poredjenju sa ostalim vibratorima. duzina vibriranja na jednoj poziciji iznosi 20 – 40 s. Primer toga je betoniranje tankih vertikalnih zidova. sto podrazumeva njihovo premestanje. Oplatni (spoljasnji) vibratori su vibro – uredjaji koji se pricvrscuju za oplatu. Vreme rada ovakvog vibratora na jednom mestu iznosi 50 – 90 s. Vibrostolovi su takvi uredjaji kod kojih se na gornje horizontalne ploce postavljaju celokupne oplate ili kalupi. gde postoje velike proizvodne serije elemenata istog tipa. Dejstvo oplatnih vibratora se prostire do dubine od najvise 25 cm. Izgled oplatnog vibratora predstavljen je na narednoj slici. podovi. kolovozne konstrukcije i slicno najcesce koristi povrsinski vibrator. do 14 m duzine. Vibrostolovi se najsire primenjuju u uslovima prefabrikacije. tako da se vibracije ove ploce prenose na celokupan sistem koji sacinjavaju kalup i betonska masa u njemu. ili kada zbog dimenzija elementa ili gustine armature ne mozemo primeniti unutrasnje vibratore. koriste se oplatni – spoljasnji vibratori. Vibrostolovi imaju najsiru primenu u prefabrikaciji odnosno u uslovima gde postoji velika proizvodnja serije elemenata istog tipa.U zavisnosti od konzistencije.5Rd (Rd – radijus dejstva). kao i njegovih dimenzija. mada se moze raditi i sa manjim brojem vibratora.Izbor opreme za zbijanje betona. Pri betoniranju takvih konstrukcija koristi se veci broj ovakvih vibratora rasporedjenih po spoljasnjim povrsinama. Tako se. Koriste se u slucajevima kada zbog dimenzija elemenata i gustine armature ne postoji mogucnost primene unutrasnjih vibratora. a opet i dovoljno elasticna kako bi se vibracije sa vibro – uredjaja prenele na betonsku masu. do znatno duzih. Pri primeni oplatnih vibratora vaznu ulogu ima i oplata koja treba da bude dovoljno cvrsta da se tokom vibriranja ne bi ostetila. Primer izgleda vibrostola pokazuje naredna slika. Kada se radi o tankim vertikalnim zidovina. 66. a rastojanje izmedju susednih pozicija ne treba da je vece od 1.

m0 – masa jedinice duzine oplate. U=2Rd2*d3600tcku m3h.85). gde je F (m2) radna povrsina vibratora. Kada je rec o oplatnim vibratorima. h0 – debljina plocaste konstrukcije. 67.5 mm).U=3600F*h0t1+t2ku m3/h. f – frekvencija prinudnih oscilacija (najcesce 6000 vib. amplitude velicine 0. Ucinak dubinskih vibratora – pervibratora moze se prikazati na sledeca dva nacina: U=60*L*Rd2 m3h. gde je E0 – modul elasticnosti materijala oplate. razmak izmedju njih treba da bude: lmax=3*4E0I0m0f2. Rd – radijus dejstva vibratora./min. ku – koeficijent koristnog dejstva (0.1 – 1. t1 i t2 – radni ciklus vibratora (vibriranje i premestanje) i ku – koeficijent korisnog dejstva (najcesce 0.85). U ovim izrazima je L (m) – duzina radnog dela vibratora. d (m) – debljina elementa koji se ugradjuje.Tehnicki uslovi za oplate . tc (s) – vreme jednog ciklusa koji se sastoji od vremena rada na jednoj poziciji (20 – 40 s) i premestanja na novu poziciju (oko 10 s). I0 – moment inercije preseka oplate.

Da bi se ovo sprecilo mogu se primeniti postupci dodatnog opsivanja. ploce od lesonita). Oplate se izradjuju od razlicitih materijala:        drvo (daske. primena aluminijuma moze imati stetne posledice na beton. . mera koja olaksava skidanje oplate i povecava njen rok upotrebe je i izrada bocnih strana u nagibima 10:1 do 20:1. Spojevi opsivke pod pravim uglom trebalo bi po mogucstvu da budu obradjeni na nacin prikazan na sledecoj slici. usvojene tehnologije gradjenja i ekonomskih parametara. Od oplate se takodje zahteva i laka demontaza bez ostecenja betonskih povrsina. To se ostvaruje primenom ravne i glatke oplate. Izbor tipa oplate se vrsi u zavisnosti od:    vrste elementa odnosno konstrukcije koja se betonira. sto znaci da ne sme doci do gubitka cementne paste. keramicki proizvodi (blokovi ispune za izradu medjuspratnih konstrukcija). U vezi sa ovim treba obratiti paznju na sledece:   celik ne deluje stetno na beton. guma. panel ploce. Pored navedenog. polietilen. umetanja sundjerastih traka ili popunjavanja elasticnim kitovima.Oplate su pomocne konstrukcije pomocu kojih se formiraju projektovani oblici betonskih elemenata. celik (limovi razlicitih debljina i profila). ekspandirani polistiren). niti je prisutna obrnuta pojava. sa orijentacijom “od betona”. u koje se ugradjuje sveza betonska masa i u kojima se obavlja potrebna nega betona. impregnisani karton. Delovi oplate koji trajno ostaju ugradjeni u beton ne smeju imati stetnog uticaja na beton ili armaturu. beton (prefabrikovani elementi). Oplata mora da zadovoljava odredjene uslove u pogledu hermeticnosti spojeva. obradom ivica elemenata – spojeva oplate. sper – ploce. plasticne mase (polivinilhlorid. Da bi se obezbedilo lako skidanje oplate i dobar izgled povrsina gotovih konstrukcija. Ova sredstva se uglavnom primenjuju da se smanji prijanjanje oplate i betona i da se iskljuci mogucnost zadrzavanja mehurica vazduha na kontaktu beton – oplata. unutrasnje povrsine oplata moraju da budu ciste i prema potrebi premazane nekim zastitnim sredstvima.

vertikalni i horizontalni pritisci svezeg betona. dejstvo vetra i drugo. mogu da se koriste i oplate sastavljene od panela vecih dimenzija koji se dobijaju spajanjem potrebnog broja dasaka ili oblikovanjem vecih komada sper – ploca. veliku primenu pri izradi savremenih drvenih oplata imaju i industrijski proizvodi na bazi drveta. doci ce do korozije celika. narocito pri izvodjenju jednostavnijih elemenata i pri izvodjenju unikatnih elemenata i kontrukcija. Za izradu pojedinih konstrukcijskih elemenata kao sto su stubovi. Da bi oplata bila u stanju da primi sve navedene uticaje mora da ima odgovarajucu krutost i stabilnost kao i da bude projektovana i izvedena u skladu sa vezecim propisima. Sledeca slika prikazuje primer drvene oplate za gredni armiranobetonski element. u prvom rede vodootporne sper – ploce. kao podupiraci oplate mogu da se koriste i celicne cevi. Kako to izgleda. postize smanjenje vremena izrade oplate za 10 – 30%. a ako se u betonu uspostavi kontakt izmedju bakra i armature. zidovi ili ploce. bakar i njegove legure mogu korodirati ako su u betonu prisutne pojedine cestice. 68.Drvene oplate Iako u nesto manjem obimu nego ranije. vibracije pri kompaktiranju betona. Primenom ovako ukrupnjenih elemenata. Pored klasicne rezane gradje. cink se moze ugradjivati u beton ali ne sme doci u dodir sa armaturom.Celicne oplate . pokazuje naredna slika. Kao sto se vidi. pogotovo ako je u dodiru sa armaturom. 69.  Uticaji koji mogu delovati na jednu oplatu u opstem slucaju su sledeci: udari pri punjenju oplate svezim betonom.  ovolo brzo korodira u betonu. drvene oplate se i danas siroko koriste u gradjevinarstvu.

Primer jedne takve oplate prikazuje naredna slika. zidovi ili grede. Od celika se izradjuju i tzv. Osnovni elementi i izlged jednog ovakvog sistema prikazani su na sledecoj slici. Kao primere oplata (kalupa) od celika za izradu montaznih elemenata mozemo navesti oplatu za izradu pregradnog betonskog elementa i kalup za izradu montaznog stepenisnog kraka. pak. U oba slucaja radi se od veoma komplikovanim celicnim konstrukcijama. prostorne blok – oplate koje najvecu primenu imaju pri izvodjenju temelja – samaca sa stepenasto oblikovanim stopama.Celicne oplate se najcesce primenjuju u prefabrikaciji betonskih elemenata. U novije vreme sve cescu primenu imaju unificirane celicne oplate inventarskog tipa koje sluze za izvodjenje nekih jednostavnijih elemenata kao sto su stubovi. (3) oplatni vibratori i (4) cevcice za ispustanje pare. U okviru ove oplate prisutni su sledeci elementi: (1) donja strana. pokazuje oplate jednog stuba i zida dobijene sklapanjem inventarskih delova. Primer jedne takve oplate je na sledecoj slici. (2) bocne strane sa komorama za paru. Za ovakvu oplatu je karakteristicno da pri njenom skidanju nije potrebno razdvajanje pojedinih delova vec se skidanje oplate obavlja uz pomoc hidraulickih presa ili kranova. 70. Naredna slika.Tipizirani sistemi oplata (oplate – stolovi. prenosne oplate i tunelske oplate). Pokretne oplate . kada se od oplata zahteva veliki broj obrta. ali one i kao takve imaju opravdanje za primenu jer se radi o industrijskom nacinu proizvodnje elemenata.

Prenosne oplate sluze za izvodjenje betonskih zidova. “Peri” i drugi.0 m. Primenjuju se za raspone konstrukcija od 2. “Unitor”. Postoji vise sistema ovih oplata od kojih su najpoznatiji: “Hinebek”. Jedna oplata ovog tipa. kao sto slika pokazuje. sastavljena je od unutrasnjih i spoljasnjih panela koji se napravljeni tako da se lako mogu odvojiti od ocvrslog betona. Primenom ovakvih oplatnih sistema obezbedjuje se vrlo veliki broj upotreba.Za izvodjenje konstrukcijskih elemenata unificiranih oblika i dimenzija mogu se primenjivati i odredjeni tipizirani sistemi oplata.0 – 2. Sastoje se od horizontalnih platformi i od teleskopskih potpora. “Batimetal”. Tunelske oplate se iskljucivo prave od celika. Pokretne oplate karakterise mogucnost pomeranja u horizontalnom pravcu po odgovarajucim kolosecima. Oplate – stolovi sluze za betoniranje medjuspratnih konstrukcija tipa puna ploca. a ako je moguce i citave povrsine stanova. cak i do 500 puta. . Dimenzije oplata – stolova se biraju tako da njihove platforme po mogucstvu pokriju celokupne povrsine pojedinih soba u okviru stanova. Sirine pojedinih sekcija variraju u granicama 2. Ove oplate takodje imaju i tockove za premestanje iz jedne u drugu poziciju. “Noe”.5 do 6. Primenjuju se za betoniranje konstrukcija izduzene forme i konstantnog profila kao sto su tuneli i kolektori.5 m. Tunelske oplate spadaju u oplate prostornog tipa jer omogucavaju istovremeno betoniranje i zidova i medjuspratnih konstrukcija. odnosno elemenata panelnog tipa razlicitih dimenzija.

Sastavljena je iz gotovih elemenata i upotrebljava se za betoniranje kruznih zidova. pneumatske oplate. betonske oplate od prefabrikovanih elemenata. Pomeranje oplate. “Tekko” oplate. silosi. i izradjene su od vodonepropusnog recikliranog kartona. Kartonske oplate su jednostavne za rukovanje. U specijalne oplate mozemo svrstati i tzv. ostvaruje se pomocu dizalica koje mogu da budu mehanickog ili hidraulicnog tipa. Brzo se montira. Jedan tip ovakve oplate prikazan je na sledecoj slici. i predstavljaju najbrzu i najkvalitetniju izradu fasada i fasadnih elemenata. pri cemu proces tece kontinualno sve do zavrsetka konstrukcije. . Sledeca slika pokazuje kako izgledaju neke kartonske i betonske oplate. lako podesava a sve to sa milimetarskom tacnoscu. U specijalne oplate mogu se svrstati oplate od kartonskih cevi. odnosno njeno podizanje. “Tekko” oplata je malih dimenzija i omogucava brzo izvodjenje radova.Klizne oplate. Posebna prednost ovih oplata je u tome sto nema potrebe za prekrojenim oplatama i drvenim otpacima. Brzina betoniranja koja se ostvaruje primenom kliznih oplata je 1 – 3 m/dan. dimnjaci i slicno.71. Koriste se za betoniranje kruznih stubova.gumene oplate. lake. Kruzna oplata podesivog radijusa je jos jedan primer specijalne oplate. razni elementi od sintetickih materijala koji ostaju ugradjeni u konstrukcijama i drugo. Gumene oplate daju povrsinsku obradu fasada bez dodatnog napora i troska radne snage ili materijala. Specijalne oplate Klizna oplata se primenjuje za betoniranje visokih konstrukcija sa nepromenjivim poprecnim presecima kao sto su stubovi. Posebnu paznju treba obratitida sve dizalice rade sinhronizovano da ne bi doslo do krivljenja oplate sto bi prouzrokovalo defekte u betonu. Povezivanje kruzne oplate vrsi se steznim okovima.

Na osnovu ovoga se moze objasniti zasto beton jace prijanja na drvenu ili celicnu oplatu nego za oplate od plasticnih masa. a pri primeni oplata od nekoliko razlicitih materijala. odnosno celika. a ako je ovaj ugao veci od 90°. kaze se da tecnost ne kvasi cvrsto telo.120 . Prijanjanje je po svom karakteru istovremeno i mehanicke i fizicko – hemijske prirode. pa prijanjanje zavisi u mnogome i od vremena kada se uklanja oplata. ugla kvasenja θ u okviru granicne povrsine. Na granici izmedju svezeg betona i oplate uvek ce postojati sile athezije koje su funkcija tzv. a pri pojavi nekvasenja dolazi do nizih vrednosti athezije. velicina skupljanja betona. Vazan faktor prijanjanja je i starost betona. U tom smislu narociti znacaj imaju: pokretljivost. Ispitivanja su pokazala da se pri pojavi kvasenja javljaju vece vrednosti athezije. athezija (usled delovanja molekularnih sila u kontaktnom sloju.047 0. Mogu se definsati dva slucaja.72.185 0. pa se moze zakljuciti da ono zavisi od niza karakteristika kako samog betona tako i upotrebljene oplate. “kvasenje” i “nekvasenje”. itd. jer svezi beton mnogo slabije kvasi povrsine plasticnih masa nego povrsine drveta. pri starosti od jednog dana.Prijanjanje betona za oplatu i mere smanjenja prijanjanja Prijanjanje betona za oplatu predstavlja pojavu koju uslovljavaju dva osnovna faktora:   mehanicko povezivanje betona i oplate (usled hrapavosti i poroznosti oplate). Naredna tabela prikazuje frednost prijanjanja f⊥ za beton MB15. Medjutim. Materijal od koga je izradjena oplata Celik bez posebne povrsinske obrade i bez sredstva za premazivanje Celik sa sredstvom za premazivanje Nerendisana daska Rendisana daska Prijanjanje f⊥ (MPa) 0. kaze se da tecnost kvasi. Ako je ugao θ manji od 90°. ravnost i poroznost povrsine oplate koja je u kontaktu sa betonom. krutost i povezanost betonske mesavine.125 0. poseban znacaj imaju tzv. uslovi kvasenja u kontaktnom sloju izmedju oplate i betona.

str.05 Sila cupanja kojoj je beton izlozen pri uklanjanju – demontazi oplate je odredjena izrazom: P⊥=kc*f⊥*Aeo. M.   . Muravljov: Osnovi teorije i tehnologije betona). na primer. kc – koeficijent koji uzima u obzir krutost predmetnog segmenta i koji se uzima iz tabele (315.125*100*10≅44 kN.cvrstoca na zatezanje) pri skidanju oplate kida se i tanak sloj betona po celoj povrsini kontakta (athezija veca od kohezije) kombinacija prva dva slucaja (athezija i kohezija su priblizno jednake). gde je Aeo povrsina elementa oplate koji se uklanja. radi od ravne oplate od nerendisane daske.115 0.Vodootporna sper – ploca Staklom armiran poliestar i druge plasticne mase 0.02 – 0. sila cupanja po jednom kvadratnom metru ovakve oplate bila bi: P⊥=0. Skupljanje betona negativno utice na velicinu prijanjanja oplate jer povecava verovatnocu pojave prslina u zoni kontakta izmedju oplate i betona. dovoljno velika kohezija .35*0.. Prilikom demontaze oplate moguca su tri slucaja njenog razdvajanja od betona:  oplata se od betona razdvaja na povrsini kontakta (mala athezija. Ova sila je znacajne velicine i mogla bi izazvati ostecenja mladog betona. Hrapavost povrsine oplate povecava njeno prijanjanje za beton jer hrapava oplata uvek ima vecu povrsinu kontakta sa betonom u poredjenju sa glatkom. Ako se.

gumene folije ili gumirana platna. Najcesce se koriste: tanki celicni limovi. nanose premazi koji su najcesce na bazi epoksi smola ili nitroemajla. pod a. pri cemu najbolje rezultate daju premazi na bazi sintetickih smola. U prvoj fazi beton se unosi u stopu. . 73. trake i folije od plasticnih masa. pod c. a u drugoj iznad stope. betoniranje se moze izvesti na nacin prikazan na sledecoj slici. Koriscenje ovih uredjaja je opravdano samo ako se radi o delovima oplata jednostavnijih oblika. dok se u jako armiranje temelje ugradjuje plasticniji beton sa sleganjem od 3 – 6 cm.Postupci betoniranja temelja (skice i specificnosti) U slabo armirane temelje ugradjuje se beton sa velicinom sleganja 1 – 3 cm. najcesce prskanjem. pri cemu se ovo unosenje mora izvesti primenom levkaste vodjice koja je prikazana na slici. pod b.Kao mere smanjenja prijanjanja oplate i betona mogu se primeniti materijali za opsivanje unutrasnjih povrsina oplata. one se najpre moraju ocistiti. premazi za hidrofobizaciju povrsina. Kao opsivke oplata na bazi drveta mogu se primeniti i razliciti premazi. lesonit – ploce. Smanjenje prijanjanja vrlo efikasno se ostvaruje i odredjenim sredstvima za jednokratno premazivanje unutrasnjih povrsina oplata. Ta sredstva se mogu podeliti u cetiri grupe:     vodene suspenzije. U uslovima prefabrikacije primenjuju se i narociti mehanicki uredjaji za premazivanje oplata. Ako je deo temelja iznad stope vece visine. premazi – usporivaci vezivanja cementa. Kada se radi o zastiti metalnih povrsina. i ako se betoniranje vrsi mesavinom kod koje je sleganje reda velicine 4 – 6 cm. kombinovani premazi. Ako se radi o temeljnim konstrukcijama manjih visina (do cca 3 m). sto znaci da se betonska mesavina moze neposredno unositi u oplatu “od gore”. na primer o elementima tipa panela. pa se zatim. kako to pokazuje slika. treba napraviti kraci prekid od 1 – 2 h izmedju betoniranja stope i gornjeg dela temelja. Pri vecim visinama konstrukcija (preko 3 m) unosenje betona mora da bude u dve faze. Jedan takav uredjaj prikazan je na sledecoj slici.

74. pod a. ugradjivanje se moze realizovati i kroz specijalne otvore na bocnim stranama oplate. izvode od betona sa merom sleganja 6 – 10 cm. a sa druge u sekcijama (panelima) koji odgovaraju visini lamele i koji se mogu lako namestati (slika. saglasno narednoj slici. pri cemu ovaj postupak mora da se izvede vrlo pazljivo i uz primenu dubinskih vibratora (slika.Postupci betoniranja stubova i greda (skice i specificnosti) Stubovi visine do 5 m. Ako nije moguca primena postupka sa panelima. pri cemu ovo unosenje treba da bude u nekoliko tacaka po duzini zida. Oplate takvih zidova sa jedne strane se izradjuju u celini. prikazane na slici.Postupci betoniranja zidova (skice i specificnosti) Zidovi vecih debljina (preko 35 cm) izvode se od betona kod koga mera sleganja iznosi 4 – 6 cm. 75. pod b). pod e. betoniraju se u lamelama i po visini. “dzepove”. Tanki zidovi. U takvim slucajevima beton se ugradjuje “sa boka”. pod c. a zbijanje se vrsi vibratorima koji se u oplatu unose sa njene nize strane. a preseka ispod 80 x 80 cm. Ovaj postupak podrazumeva da se sa betoniranjem zapocne u jednoj tacki zida (na sredini ili u jednom uglu) i da se iz ove tacke napreduje u dva pravca. pri cemu izmedju pojedinih lamela treba postaviti privremenu oplatu. Pri visinama zidova do cca 3 m betonska mesavina se u oplatu unosi sa gornje strane pomocu levkova – vodjica. Betoniranje zidova izvodi se u lamelama (kampadama) duzine 10 – 12 m. pod a). a u slojevima duzine 30 – 40 cm (na slici. mogu se betonirati neposrednim ubacivanjem svezeg betona u oplatu. Svezi beton ne treba unositi u oplatu u jednoj tacki i razastirati ga vibratorom. dok se tanji zidovi. tzv. Ugradjivanje betona u zidove moze da se izvede i kontinualnim postupkom salglasno narednoj slici. pod d). koja definise polozaj prekida. . kako to prikazuje slika. odnosno polozaj nastavka betoniranja. a narocito zidovi sa vecom kolicinom armatura. a narocito oni sa debljinama do 15 cm. nanosenjem betona u nekoliko slojeva po visini.

izmedju pojedinih lamela treba postaviti privremenu oplatu koja mora biti upravna na osovinu sistema. ukoliko medjuspratnu konstrukciju nije moguce izvesti odjednom. Beton treba razastirati u susret betoniranju. Za ove vrste konstrukcija treba upotrebljavati betone sa sleganjem konusa od 6 do 8 cm.Ako je. rec o stubovime veceg preseka i vecih visina. Takodje. najefikasnije se betoniraju kroz otvore u oplati. Vrlo visoki stubovi. prekide betoniranja treba locirati saglasno principima definisanim sledecom slikom. sekundarne nosace i ploce medjuspratnih konstrukcija po pravilu treba betonirati zajedno. U ovakvim slucajevima. pod c). betonsku mesavinu treba unositi u oplatu putem levka – vodjice. vibriranje betona se moze vrsiti sa prenosnog panela prikazanog na sledecoj slici. sto je uvek moguce ako se radi o grednim elementima visine do 80 cm. pri cemu vibriranje moze da bude putem dubinskih ili oplatnih vibratora (slika. uz upotrebu oplatnih panela koji se sukcesivno montiraju po visini (slika.Postupci betoniranja medjuspratnih konstrukcija (skice i specificnosti) Glavne grede. a ako se radi o elementima sa dvojnim armiranjem. Faze. pod b). takodje. postupak betoniranja se moze izvesti u dve faze. takodje i stubovi sa gustom armaturom. pod b). . 76. Pri faznom izvodjenju radova. delovima koji se poslednji betoniraju. Prekid u ovakvim slucajevima treba da bude u srednjoj trecini raspona. pak. Konstrukcije sistema proste grede se po pravilu betoniraju odjednom. “cepovima”. pod a) ili u pravcu pruzanja sekundarnih nosaca (naredna slika. Pri izvodjenju konstrukcija ovog tipa beton treba sipati u nekoliko tacaka po frontu. kako je to prikazano na narednoj slici. Medjuspratne konstukcije formirane od punih ploca i grednih nosaca moguce je betonirati ili u pravcu pruzanja glavnih (naredna slika. uz koje se izvode i “dzepovi” (slika. beton se moze ugradjivati i kroz “dzepove” na bocnim stranama. ali ako je to iz nekih razloga nemoguce. treba da budu razdvojene i tzv. a narocito ako uzengije stubova pregradjuju centralni deo elementa. pod d).

Oslonacki delovi dubokih lukova betoniraju se u potpuno zatvorenoj oplati pri cemu se beton unosi kroz gornji otvoreni deo oplate.8 – 1. pod d). Lukovi raspona preko 20 m betoniraju se u lamelama. Nakon ovoga beton treba ugradjivati u preostale lamele simetricno i ravnomerno od oslonaca ka temenu (na slici. a nakon toga lamelu (kod dvozglobnog i ukljestenog luka). Izmedju lamela treba ostavljati “cepove” sirine 0. pod a).Postupci betoniranja cilindricnih ljuski i kupola (skice i specificnosti) Cilindricne ljuske vece duzine betoniraju se u lamelama duzine 5 – 10 m izmedju kojih se formiraju prekidi betoniranja pri cemu je obavezna primena privremenih oplata koje se postavljaju upravno na poprecni presek.Postupci betoniranja lukova (skice i specificnosti) Pri izvodjenju betonskih lukova i svodova treba koristiti mesavine sa sleganjem 1 – 3 cm da bi se smanjile stetne posledice skupljanja i “sedanja” betona. pod c). Prvo treba izvesti oslonacke lamele. pod a). Cilindricne ljuske raspona preko 15 m izvode . Pri rasponima ljuski do 15 m i pri debljinama do 20 cm betoniranje se moze izvrsiti nanosenjem svezeg betona od oslonaca prema temenu. pod b). U slucajevima dvozglobnih i ukljestenih lukova broj lamela treba da bude neparan. odnosno lamele (kod trozglobnog luka) u zoni temena. Plitke dvozglobe i ukljestene lukove sa rasponima do 20 m treba betonirati sa dve strane – od oslonaca ka temenu (naredna slika.0 m pri cemu unutar jedne lamele betoniranje mora biti izvedeno bez prekida. “Cepovi” se betoniraju 6 – 8 dana po zavrsetku betoniranja lamela. 78. Na isti nacin se betoniraju i trozglobni lukovi (naredna slika. pri cemu kompaktiranje betona moze da se izvede primenom povrsinskih ili dubinskih vibratora (naredna slika. kroz specijalne otvore na bocnim povrsinama ili kroz otvore na povrsini ekstradosa (slika. a u slucaju trozglobnih paran.Ovaj panel je neizbezan u slucajevima kada se transport betona do mesta ugradjivanja vrsi japanerima. i to betonom krute konzistencije sa merom sleganja 0 – 1 cm. 77.

platforme i slicne kostrukcije izvode se primenom betona krutih konzistencija sa merom sleganja 0 – 2 cm.Postupci betoniranja ploca na podlozi (skice i specificnosti) Podloge od betona. skupljanja betona i sleganja konstrukcije. Vece kupole se izvode prema slici.se u kampadama ciji broj treba da bude neparan. koje se utiskuju do cca jedne trecine debljine izvibriranog betona. pri cemu se skoro uvek primenjuje dvostrana oplata. pod b). Ako se radi o ljuskama sa vecim odnosom strele prema rasponu. bez radnih spojnica (naredna slika. izvode se neprekidnim betoniranjem u dva do tri prstena po visini. izvodjenje u oslonackim zonama zahteva primenu dvostranih oplata koje se mogu pomerati saglasno napredovanju betoniranja od oslonaca ka temelju (naredna slika. podovi. Podloge i obicni podovi se izvode tako sto se povrsine dele na trake sirine 3 – 4 m. Ove spojnice se izvode pomocu metalnih ili drvenih traka sirine 80 – 100 mm. Upravno na radne spojnice treba izvesti i sistem tzv. prividnih spojnica cija je funkcija da smanje stetne efekte temperaturnih promena. Betoniranje se izvodi u sahovskom poretku. odnosno kupole. a debljine 4 – 10 mm. Obavezni su “cepovi” izmedju kampada. Kompaktiranje betona u ovakvim slucajevima izvodi se ili povrsinskim vibratorima (za debljine do 25 cm) ili dubinskim vibratorima. pod a). kako to pokazuje naredna slika. Ove spojnice se dobijaju prekidom betoniranja i njegovim nastavljanjem posle 2 – 3 dana. a sirine “cepova” treba da budu najmanje jednake debljinama ljuski. 79. Betoniranje treba da tece po duzinama ovih traka na preskok. Zljeb koji se na ovaj nacin obrazuje. ostavljaju u njemu 20 – 40 minuta a nakon toga pazljivo vade. Konstrukcije velikih povrsina koje se izvode na tlu mogu se betonirati i u poljima maksimalnih dimenzija 7 x 7 m. pri cemu se . pod b. ako se radi o konstrukcijama vecih debljina. kasnije se ispunjava cementnim malterom ili bitumenskom masom. pri cemu se na mestima oplata – dasaka koje ogranicavaju ove trake formiraju radne spojnice. Manje sferne ljuske.

oblikovanje) Kontinualno betoniranje obezbedjuje najbolji kvalitet konstrukcija ali vrlo cesto betoniranja se moraju izvoditi sa odredjenim prekidima. pa se tada preduzimaju mere da se na mestima nastavka obezbedi vodonepropustljivost. lokacije. Razdelnice uvek predstavljaju osetljiva mesta u konstrukciji. prikazana su na sledecoj slici (oznaka R – R). kod konstrukcija tipa bazena. preko 50 cm. izmedju ovih slojeva postoji izvesna razdelnica. U momentu nanosenja novog betona. Ukoliko se ne bi nacinio prekid betoniranja. ali ako se pri vibriranju gornjeg sloja izvrsi i ponovno vibriranje donjeg sloja. tu se obrajaju slucajevi kada se beton ugradjuje u horizontalnim slojevima i kada se iznad jednog sloja. Princip ovog nacina izvodjenja je u tome da se betoniranje pocne iz sredine ploce – od krace ose simetrije . rezervoara i slicno. Kada se radi o razlozima tehnoloske prirode. prakticno bez ikakvog prekida. 80. Za obezbedjivanje vodonepropustljivosti koristi se i kontinualno betoniranje. izvode se radne razdelnice. moglo bi da dodje do cepanja svezeg ili nedovoljno ocvrslog betona usled naknadnog sleganja zbijenog betona. nanosi sledeci sloj.i nastavlja istovremeno levo i desno prema krajevima. Ovi prekidi se uglavnom javljaju iz tehnoloskih razloga.Prekidi betoniranja. Pri betoniranju pojedinih elemenata moze doci do pojave tzv. Mesta moguceg “sedanja” betona na kojima treba naciniti prekide betoniranja u trajanju od oko 2 h (na temperaturi od 20°C). radne razdelnice (razlozi. odnoso radne razdelnice.izmedju pojedinih polja formiraju ili radne razdelnice ili prave dilatacione spojnice. pa zato na mestima gde je prisutna potencijalna opasnost od ove pojave treba predvideti prekide betoniranja. iz razloga smanjivanja stetnih posledica skupljanja betona ili iz nekih nepredvidjenih razloga. Pri nastavljanju betoniranja moraju se preduzeti mere da se obezbedi kontinuitet betona u okviru spojeva. . Medjutim. U slucajevima kada se betoniranje mora prekinuti iz nepredvidjenih razloga.5 m. njihovo izvodjenje se moze ostvariti betoniranjem po lamelama izmedju kojih se ostavljaju “cepovi” sirine do 1. Ako je debljina ploce velika. nece biti stetnih posledica na kvalitet betona. “sedanja” betona. spojnice ne dolaze u obzir.

pod a). podova i sl. ploca. Ova veza se takodje moze poboljsati primenom narocitih premaznih sredstava na bazi sintetickih smola. Ako je rec o horizontalnim razdelnicama. Kada je svrha betoniranja da se smanje stetne posledice skupljanja betona. platformi.Vrste razdelnica. Konstruktivno oblikovanje radnih razdelnica zavisi od tipa konstrukcije. Ako se. njenih dimenzija i prisutne armature. preporucljivo je da se veza stari – novi beton uspostavi putem sloja cementnog maltera. ako se zeli dobiti na brzini gradjenja. betoniranje treba zapoceti slojem “masnijeg” betona debljine 2 – 5 cm. radi o vertikalnim ili kosim povrsinama. moze se primeniti beton sa sitnijim agregatom. Za formiranje razdelnica u plocama mogu se koristiti obicne daske i sper ploce. Nastavci betoniranja Neposredno pre pocetka ugradjivanja novog betona povrsinu radne razdelnice treba ocistiti od prasine strujom vazduha pod pritiskom. Radne razdelnice se razlikuju po kvalitetu od ostalog betona i predstavljaju slaba mesta u konstrukciji pa ih zato treba postaviti na mestima najmanjih statickih uticaja – upravno na pravac glavnih napona. Kada su prisutni “cepovi” treba samo napomenuti da se oni betoniraju istim betonom koji se koristi za ostale delove konstrukcije. ili daske sa ispustima (naredna slika. pak. “cepovi” se mogu izvoditi od betona koji obezbedjuje brzi prirast cvrstoce u toku vremena. a zatim dobro navlaziti vodom. Takvi su slucajevi pri betoniranju greda. lukova. Vertikalne razdelnice u zidovima se izradjuju prema detaljima b i c sa slike a ponekad se primenjuje i zaptivna traka prikazana na slici. Npr. (naredna slika). . Takodje. I u ovakvim slucajevima betoniranje treba nastaviti nakod 2 h od zavrstetka ugradjivanja betona u gredni element. ako je u okviru “cepa” prisutna veca kolicina armature. mada ponekad u obzir dolaza i drugaciji betoni. nastavak betoniranja treba da usledi posle 3 – 7 dana. ljuski. 81.. pod d.Radne razdelnice treba predvideti i na spojevima greda i ploca u slucajevima kada se radi o gredama vecih visina (preko 80 cm).

a uklanjanje se vrsi najcesce nakon dve nedelje.Demontaza oplate . Cilj ovih mera je da beton ne izgubi vodu neophodnu za odvijanje procesa hidratacije cementa. s tim sto postoje i takve formulacije koje uopste ne treba skidati. To su najcesce tecnosti koje se nanose 30 minuta do 3 casa nakon zavrsne obrade betona. pri cemu ona mora da traje najmanje 7 dana. dobice se tzv. odnosno ne manje od vremena potrebnog da beton postigne 60% predvidjene marke betona. doci ce do pojave pukotina i prslina. brze izmene toplote izmedju betona i vazduha. Ponekad to znaci da se nega mora nastaviti i nakon skidanja oplate.82.Nega betona Nega ugradjenog betona predstavlja znacajnu fazu u sklopu tehnoloskog procesa izrade betonskih konstrukcija. Beton se u vlaznom stanju moze odrzavati polivanjem vodom. Duzina nege zavisi od vise faktora. Nega se sastoji u sprecavanju isparavanja vode iz betona i u polivanju ugradjenog betona vodom. visokih i niskih temperatura. hartijom. vibracija koje mogu poremetiti unutrasnju strukturu betona. Ako se sadrzaj vode u betonu snizi ispod kolicine neophodne za hidrataciju cementa. vec posle 3 – 6 sati nakon ugradjivanja. Ovaj film se sa povrsine betona lako skida. Sa negom betona u normalnim uslovima mora se poceti vrlo rano. kao i da se sprece stetne posledice skupljanja betona u vremenu kada beton jos uvek nije u stanju da podnese veca naprezanja. Beton u toku nege mora biti zasticen od:      prebrzog isusivanja. “pregoreli” beton. padavina i tekuce vode. Za negu betona ne sme se koristiti morska voda. plasticnim folijama i drugim sredstvima koja su u stanju da sprece naglo isparivanje vode iz betona. asurama. Danas se cesto koriste specijalna sredstva za premazivanje ili prskanje putem kojih se na povrsini betona obrazuje tanak vodonepropustljiv film koji sprecava brzo susenje betona. 83. a ako se tokom vezivanja i ocvrscavanja cementa ne nadoknadjuje voda koja isparava sa povrsine betona. prekrivanjem mokrim jutanim krpama.

svodova.  Ako je betonska konstrukcija za vreme skidanja oplate opterecena. Posebno pazljivo treba skidati oplate lukova. kao i u projektu betona.Tehnoloske i hemijske metode ubrzanog ocvrscavanja betona Ocvrscavanje betona u normalnim uslovima je relativno dugotrajan proces. hemijske i fizicke metode. projektom konstrukcije nije drugacije odredjeno. . potrebni odgovori se mogu dobiti i koriscenjem nekih nedestruktivnih metoda ispitivanja cvrstoce betona pri pritisku. u vreme kada se ostvari dovoljna cvrstoca betona. Samo na ovaj nacin mogu se dobiti merodavni podaci znacajni za donosenje odluke o uklanjanju oplate. Ovo u nacelu vazi i za oplate – kalupe koji se primenjuju i u prefabrikaciji. medjutim. a nominalne cvrstoce betona se dobijaju pri starosti betona od 28 dana. kao i oplate ostalih konstrukcija vecih raspona. Pod tehnoloske metode ubrajaju se:  upotreba odgovarajuce vrste i klase cementa. mogu se koristiti razlicite metode za ubrzano ocvrscavanje. Takodje. 84. zidova i temelja. cvrstoca betona mora odgovarati uslovima za marku betona propisanu projektom. Vreme oslobadjanja od oplata za pojedine konstrukcije uvek treba da bude definisano u projektu konstrukcije. Postupci i faze uklanjanja oplate moraju da budu primereni tipu konstrukcije. ljuski i drugih tankozidnih konstrukcija. bez potresa i udara. 70% propisane marke betona pri uklanjanju oplata ploca i donjih delova oplata greda. U slucajevima kada u kratkom roku treba ostvariti visoke pocetne cvrstoce betona. Navedeni uslovi pretpostavljaju izradu posebnih kontrolnih uzoraka koji ce biti tretirani na isti nacin kao beton koji se ugradjuje u konstrukciju i na kojim ce se u odredjenim rokovima sprovoditi ispitivanje cvrstoce pri pritisku. Oni moraju biti tako konstruisani da se njihovim “otvaranjem” omoguci lako vadjenje izbetoniranih elemenata. Generalno posmatrano postoje tri osnovne grupe ovih metoda: tehnoloske. Ako.Oplata se skida po fazama. a znacajan uticaj imaju tehnicko – tehnoloski i ekonomski faktori. i ono u opstem slucaju zavisi od konkretnog konstrukcijskog resenja. Izbor metode zavisi od konkretnih okolnosti. kao i pri uklanjanju vertikalnih delova oplata greda. BAB87 propisuje da se oplata moze skinuti kada se ispune sledeci uslovi u pogledu dostignute cvrstoce betona:  30% propisane marke betona pri skidanju oplata stubova.

mogu povecati za 15 do 20%. Revibriranje se moze izvesti i 2 – 3 puta u okviru odredjenog optimalno povoljnog vremenskog intervala. Revibriranjem se pocetne cvrstoce betona. a 70 – 80% nominalnih cvrstoca se ostvaruje u toku 7 – 14 dana u zavisnosti od vrste cementa i vodocementnog faktora. presovanjem i dr.Upotrebljavaju se cementi CEM I i CEM II visih klasa (42. Ispitivanja su pokazala da se najpovoljniji rezultati dobijaju kada se revibriranje izvodi 2 – 3 h od zavrsetka prvog vibriranja. Sa revibriranjem se pocinje 1. odnosno nakon prvog vibriranja. Posebno je znacajna konzistencija betona jer se pokazalo da je revibriranje efikasnije kod tecnijih betona. centrifugiranjem. npr.  revibriranje betona Revibriranje betona je ponovno vibriranje betona nekoliko casova nakon zavrsetka ugradjivanja. nominalne cvrstoce betona se ostvaruju nakog 28 dana. Zaparivanje betona Pod normalnim uslovima – na temperaturi od oko 20°C i pri relativnoj vlaznosti vazduha od oko 70%. primenom dodataka za redukciju vode. Smanjenje vodocementnog faktora se moze ostvariti na vise nacina: primenom betona kruce konzistencije. revibrirani beton posle 14 dana ima 40% vecu cvrstocu pri pritisku i za 25% vecu cvrstocu na zatezanje. Podrazumeva primenu vecih kolicina cementa pri nepromenjenom sadrzaju vode. Nizi vodocementni faktori uslovljavaju brze odvijanje procesa hidratacije cementa.5 – 3 h nakon prvog vibriranja.  upotreba nizih vodocementnih faktora. najbolje ½ ili 1/3 trajanja prvog vibriranja. Primera radi.5 N ili R) i specijalni cementi. Pocetak i trajanje revibriranja treba pazljivo odrediti da ne bi doslo do mogucih destrukcija u formiranom cementnom kamenu. i treba da traje krace od prvog vibriranja. aluminatni cement. 85. i pri uobicajenim postupcima nege. Medjutim ocvrscavanje betona se moze ubrzati primenom povisenih temperatura pri cemu se proces . pa se dobijaju i vece pocetne cvrstoce betona. Revibriranjem se dobijaju povecane pocetne cvrstoce zbog povecanja gustine odnosno zapreminske mase betona i zbog zatvaranja finih prslina nastalih usled plasticnog skupljanja betona. Pod hemijskim metodama ubrzavanja porasta cvrstoce betona podrazumeva se upotreba dodataka tipa akceleratora o kojima je vec bilo govora u 9 – om pitanju. izvlacenjem vode iz ugradjenog betona (vakuumiranjem.5 R i 52. duzine intervala izmedju faza revibriranja i drugog. konzistencije betona. Sami efekti revibriranja zavise od niza faktora: vrste cementa. do 7 dana starosti.Fizicke metode ubrzanog ocvrscavanja. trajanja revibriranja.) – na ovaj nacin vodocementni faktor se moze smanjiti za 20 – 30%.

pri cemu ovo izlaganje ne sme da bude naglo. Potrosnja zagrejane vodene pare po 1 m3 betona zavisi od primenjenog postupka i krece se od 225 kg/m 3 kod primene tunela za zaparivanje do 660 kg/m3 kod pokrivanja ciradom. Ovaj postupak podrazumeva primenu tzv. drvene ili metalne haube i slicno). Zaparivanje predstavlja osnovni a ujedno je i najcesci postupak hidrotermalne obrade betona. koji predstavljaju zavisnost izmedju vremena i temperature. Beton se u okviru ovog postupka izlaze delovanju pare zagrejane do temperature 60 95°C. vodonepropustljivost i otpornost na dejstvo mraza zaparivanih betona je manja nego odgovarajucih nezaparivanih betona. uopste ne treba podvrgavati ovom postupku. Ostale metode (kontaktno zagrevanje. Rezim zaparivanja se tako podesava da se moze obaviti u toku jedne radne smene. Osim ako se ne primenjuje veoma ubrzan proces zaparivanja.Fizicke metode ubrzanog ocvrscavanja. ali se oni svaki put moraju eksperimentalno proveriti. konzistencije svezeg betona. Posledica procesa zaparivanja je manje skupljanje betona nego kod betona koji nisu izlagani ovom tretmanu. primenjuje relativno primitivan postupak u okviru koga se elementi pokrivaju odredjenim prekrivacima koji sprecavaju gubitak pare (cirade. odnosno postupci hidrotermalne obrade betona. kontaktnih kaseta. Rezim zaparivanja u najvecoj meri zavisi od vrste cementa. Odvija se pri normalnim atmosferskim pritiskom. Medjutim. autoklaviranje. Ovi postupci se mogu sprovoditi ili pri normalnim atmosferskim pritiscima i temperaturama do 100°C ili pri povisenim pritiscima (8 – 12 bara) i temperaturama preko 100°C. Mogu se primeniti tzv. ili se.ocvrscavanja mora odvijati i u dovoljno vlaznoj sredini kako bi se sprecilo izsparavanje vode iz betona. a trajanje ovakve termicke obrade iznosi 8 – 12 h. rezimi zaparivanja. trajanja izotermickog procesa i temperature izotermickog procesa. elementi se vade iz kalupa i nastavljaju da ocvrscavaju na otvorenom prostoru. a sprovodi se u specijalnim tunelima ili komorama. Po zavrsetku procesa zaparivanja. pa zato betone koji ce biti izlozeni dejstvu mraza i soli ili ce se eksploatisati u agresivnim sredinama. 86. . vremena odlezavanja. vec se to obavlja preko metalne pregrade koja istovremeno predstavlja i kalup elementa. mora se izvrsiti izvesno “odlezavanje” betona u trajanju 1 – 4 h na temperaturi od oko 20°C. odnosno u normalnim uslovima. Kao najefikasniji postupci za ubrzano ocvrscavanje betona. pak. Efekti zaparivanja zavise od: vrste cementa (izuzetne rezultate pokazuju portland cementi za dodatkom zgure). primenjuju se postupci termicke obrade. zagrevanje infracrvenim zracima i elektricnom strujom) Kontaktno zagrevanje predstavlja vid termicke obrade betona pri kome element nije neposredno izlozen delovanju zagrejane vodene pare.

87. Autoklavna obrada obuhvata 3 faze: povecanje pritiska i temperature. Vibroaktivacija cemena je postupak vibriranja gustog cementnog testa u trajanju od 5 – 10 minuta sa frekvencijama preko 100 Hz.Vodena para u pojedinim fazama procesa moze biti zagrejana i do blizu 100°C. vec nakon 2h dobija se beton cvrstoce od oko 40MPa). Ovom postupku se najcesce izlazu betoni sa dodatkom kvarcnog brasna ili elektrofilterskog pepela. Aktivacija cementa podrazumeva dopunsko finije mlevenje cementa koje povecava specificnu povrsinu sa uobicajenih 3000 cm2/g na 4000 – 4500 cm2/g. Trajanje celog procesa zavisi od maksimalnog pritiska u autoklavu – povecanjem pritiska smanjuje se trajanje procesa. Ovaj postupak se primenjuje vrlo retko zbog velikog utroska energije. Ova tehnologija podrazumeva upotrebu specijalnih celicnih komora – autoklava – koji su sa spoljne strane oblozeni slojem termoizolacionog materijala radi smanjenja gubitka toplote. ne primenjuje se narocito siroko zbog svojih velikih proizvodnih troskova. izotermicki proces i smanjenje pritiska i temperature. Kontaktno zagrevanje u vertikalnim kasetama je veoma ekonomican postupak. Zagrevanje elektricnom strujom ostvaruje se ili propustanjem struje kroz sipke armature ili kroz posebne elektrode koje su ugradjuju u element. a utrosak pare je relatinvno mali – od 150 do 200 kg/m3 betona. i naknadnog dodavanja agregata. izbegavaju se cementi sa dodatkom pucolana. Temperatura vodene pare u autoklavima obicno iznosi 180°C a pritisak najcesce oko 10 bara. Autoklaviranje predstavlja termicku obradu betona koja se sprovodi u uslovima povisenog pritiska i na temperaturama vecim od 100°C.Izvodjenje betonskih radova na niskim temperaturama Pri izvodjenju betoniranja na niskim temperaturama preduzimaju se sledece mere:   koriste se cementi visih klasa i cementi sa manjim dodatkom zgure. koriste se i specijalne lampe koje emituju infracrvene zrake. pri pritisku od 10 bara i temperaturi pare od 180°C. Iako je ovo veoma efikasan postupak (primera radi. U ovakvim slucajevima. mada redje. Zagrevanje infracrvenim zracima podrazumeva direktno izlaganje povrsina betona specijalnim grejalicama. . ali se kao orjentaciono vreme moze uzeti da ceo proces traje 9 – 12h.

potrebno je zagrejati komponente:    agregat za 1. jer ce u toku transporta doci do odrenjenog snizavanja temperature. upotrebljavaju se akceleratori koriste se antifrizi. Kada temperatura sredine nije niza od -1°C.5°C. na odredjeni nacin smanjuje destruktivne pojave prisutne pri smrzavanju relativno mladog betona. radi o nizim temperaturama.70°C. koriste se nizi vodocementni faktori (uz upotrebu plastifikatora). Da bi beton bio obezbedjen od stetnih posledica niskih temperatura. Pri ovome se mora voditi racuna da maksimalne temperature komponenata ne budu iznad sledecih vrednosti:    agregat 65°C. treba ici i na zagrevanje agregata. on ipak nije najpovoljniji zbog neravnomernog povecanja vlaznosti agregata sto stvara velike teskoce pri odredjivanju potrebne kolicine vode za . pocetna temperatura betona moze se skoro uvek postici zagrevanjem vode do temperatura od oko 40 . Iako je postupak zagrevanja agregata jedan od najrasprostranjenijih. Ako se. najveci efekat se dobija zagrevanjem agregata. uvek treba paziti da temperatura ugradjenog betona ne predje granicu od 65°C. Ovde se napominje da antifrize ne treba primenjivati u betonima koji ce tokom eksploatacije biti izlozeni temperaturama preko 60°C. S tim u vezi. temperatura svezeg betona u fazi spravljanja treba da bude nesto visa.5°C. voda 100°C. Da bi se dobila odredjena temperatura svezeg betona. cement 50°C. pri cemu najvecu primenu imaju sistemi koji vrse zagrevanje putem vodene pare. cementa za 10°C. Kao sto se vidi. Dva tipicna primera ovakvog nacina zagrevanja agregata su: zagrevanje agregata u operativnim bunkerima i zagrevanje agregata u radijalnim boksovima. vodu za 3. Takodje. u opstem slucaju mora se primeniti postupak zagrevanja komponenata betona. Da bi se temperatura svezeg betona povecala za 1°C.    upotrebljavaju se vece kolicine cementa. Koriscenje antifriza. pak. osim sto doprinosi snizavanju tacke smrzavanja. mora zadovoljiti odredjene minimalne temperature na mestu ugradjivanja.

ali tek kada se voda dovoljno ohladi. izradom oplata sa dodatnim izolacionim svojstvima. Da bi se sprecilo hladjenje betona u slucajevima transporta automikserom. Vrlo je vazno spreciti prvo smrzavanje betona pre nego sto on dostigne najmanje 50% projektovane marke betona. betoniranjem u zatvorenom prostoru i drugo. tako i toplota koja se oslobadja odvijanjem hemijskih reakcija u sklopu hidratacije cementa. direktnim zagrevanjem elemenata.spravljanje betona. . 88. Stepen masivnosti konstrukcija se definise tzv. Ovaj postupak je narocito pogodan pri gradjenju masivnih konstrukcija – konstrukcija koje karakterisu male povrsine kontakta sa spoljasnjom sredinom. jer se ne sme dozvoliti da cement dodje u kontakt sa vodom cija je temperatura iznad 30 °C. Ovde jos treba napomenuti da upotreba smrznutog agregata nije dozvoljena. Sto se tice redosleda doziranja komponenata. ne treba vrsiti mesanje tokom transporta.Primena “termos metode” pri izvodjenju betonskih radova na niskim temperaturama Sustine termos – metode je da betonska mesavina pocetne temperature 25 – 45°C bude ugradjena u termicki izolovanu oplatu i da se tokom ocvrscavanja betona koristi kako uneta toplota. modulom povrsine M p koji je odredjen izrazom Mp=FV. Nakon ugradjivanja betona treba preduzeti odgovarajuce mere da ne dodje do hladjenja betona. zatim topla voda i na kraju cement. Transport svezeg beton mora biti dobro organizovan da bi toplotni gubici bili sto manji. izradom nadstresnica. sto se moze ostvariti na vise nacina:      prekrivanjem otvorenih povrsina betona. u mesalicu se najpre dozira agregat. pa se tako mogu koristiti odredjena termicki izolovana transportna sredstva ili transportna sredstva sa sistemima za grejanje.

sv – zapreminska masa svezeg ugradjenog betona u kg/m3. dakle. Tokom ovog vremena beton treba. Tbs . moze se postaviti relacija: th*MpTbs-Tvα=γb.pocetna temperatura betona (u °C) – temperatura na mestu ugradjivanja. Tbu .vreme hladjenja betona do temperature 0°C. iz koje se dobija da je: th=γb. Uzimajuci ove uslove u oblik.svSbTbu+mcQcthRop. Tv . U navedenom izrazu figurisu sledece velicine: th . γb.srednja temperatura betona (u °C) – za vreme hladjenja.specificna toplota betona u kJ/kg°C. a njegova cvrstoca da dostigne izvesnu unapred utvrdjenu vrednost. a za izvesno vreme hladjenja th. Kod stubova i greda modul povrsine se izracunava kao odnos obim i povrsine poprecnog preseka.modul povrsine u m-1.popravni koeficijent kojim se izrazava uticaj vetra na rezim hladjenja betona. Sb . . Mp . da ima stalno pozitivnu temperaturu.gde je F ukupna povrsina konstrukcije u m2 preko koje se vrsi hladjenje.svSbTbu+mcQcth3. a V je zapremina konstrukcije u m3.temperatura vazduha (u °C). Termos – metoda narocito dobre rezultate daje kod konstrukcija kod kojih je Mp≤6.6MpTbs-Tv*Ropα. α . Primena ove metode se zasniva na stavu da ukupna kolicina toplote u betonu treba da bude jednaka gubicima toplote koju ce konstrukcija imati pri svome hladenju do 0°C.

ukupni otpor prolaza toplote za oplatu (m2°C/W). Parametar k predstavlja koeficijent prolaza toplote i odredjuje se formulom k=10. Uz odredjeno sredjivanje.mc . Qcth .81 i K3 =0.006. Za tacne vrednosti ove temperature moze se primeniti izraz: Tbs=TbuK1+K2Mp+K3Tbu. hi je debljina nekog sloja u m.masa cementa u kg/m3. izraz se konacno moze napisatu u obliku th=2520Tbu+mcQcth3. Rop .05+i=1nhiλi Wm2*°C gde je n broj slojeva termoizolacionog sistema kojim se beton stiti od hladnoce. K2 = 0.6kMpTbs-Tv. gde empirijski koeficijenti imaju sledece vrednosti K1 = 1. za Mp>8 Tbs=Tbu3. uzimajuci za vrednost α≈1. . Srednja temperatura betona za vreme hladjenja orijentaciono se moze odrediti u zavisnosti od modula povrsine na sledeci nacin:   za Mp≤8 Tbs=Tbu2. a λi koeficijent toplotne provodljivosti istog sloja u W/m*°C.03.toplota hidratacije upotrebljenog cementa (kJ/kg) koja odgovara vremenu th.

treba obezbediti dovoljno niske temperature pojedinih komponenata sto se bez vecih problema u velikoj meri moze ostvariti:     lagerovanjem vode za spravljanje betona u cisternama ukopanim u zemlju. Smatra se da temperatura sveze betonske mesavine na mestu ugradjivanja u opstem slucaju treba da iznosi najvise 30°C. Ukoliko se navedene mere hladjenja komponenata pokazu nedovoljnim. najpovoljnije ici na intenzivnije hladjenje vode u kulerima. Da bi se dobila niska pocetna temperatura betonske mesavine. Posto temperatura betona ne sme da predje granicu od 65°C. brzu promenu konzistencije. povecanje hidratacionog i hidraulickog skupljanja. brzo isparavanje vode preko otvorenih povrsina. zastitom agregata od direktnog delovanja sunca putem lakih nadstresnica. u uslovima betoniranja na visokim temperaturama najpre treba povesti racuna o sastavu betona. cime se moze dobiti voda temperature od oko . cemente nizih klasa i cemente sa oznakom N.89. odnosno najvise 20°C ako se radi o masivnim betonskim konstrukcijama. eventualnim kvasenjem krupnih frakcija agregata primenom uredjaja za rasprsivanje vode. Navedeni cinioci uslovljavaju sledece:        potrebu za vecom kolicinom vode u betonu. moraju se preduzeti odredjene mera za snizavenje temperature svezeg betona. kao i manje doze cementa. smanjenje nominalne cvrstoce i trajnosti betona. treba primeniti odredjene dodatne mere. nastanak prslina i pukotina na povrsini betona kao posledia plasticnog skupljanja. U obzir takodje dolazi i upotreba aditiva retardera ili superplastifikatora sa produzenim dejstvom. pojam povisenih temperatura sredine u tehnologiji betona implicira jos dva nepovoljna faktora: nisku relativnu vlaznost i povecanu brzinu vetra. izvodjenjem termicke zastite silosa za cement ili bar bojenjem silosa u belu boju. potrebu za preduzimanjem niza preventivnih mera. pri cemu je. To podrazumeva upotrebe nesto vece kolicine vode. Imajuci u vidu izlozeno. kako pokazuje praksa.Izvodjenje betonskih radova na visokim temperaturama Osim temperatura preko 30°C.

90. svaki u svom domenu. Pri transportovanju automikserima.II obavezna je kontrola proizvodnje betona i kontrola saglasnosti sa uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja. Nega betona se ne sme prekinuti naglo. a tokom prvih nekoliko casova od ugradjivanja treba obezbediti povremeno hladjenje oplate sa spoljnje strane vodom. Ako se trensportovanje vrsi automiskerima. dok kontrola proizvodnje betona nije obavezna i nju zamenjuje kontrola najmanje kolicine cementa sto se sprovodi metodom propisanom nasim standardom – Odredjivanje sastava svezeg betona metodom ispiranja. Voda koja se koristi za negu betona ne sme biti mnogo hladnija od betona da ne bi doslo do pojave prslina ili pukotina na povrsinama betona. Mesto ugradjivanja betona mora biti zasticeno od sunca i vetra. betoniranje treba organizovati tako da se izvede u kasnim poslepodnevnim satima ili nocu. Sva oprema za transport treba da bude svetle boje. Nega treba da obezbedi dovoljno vode za hidrataciju i za hladjenje betona u oplati. odnosno trajanje transporta betona treba svesti na najmanju mogucu meru. Sa negom betona treba poceti prakticno odmah po zavrsetku kompaktiranja i obrade gornjih povrsina. Povrsine betona treba prekriti materijalima koji dugo drze vlagu i drzati ih u vlaznom stanju najmanje 7 dana. prednost imaju automikseri manjeg kapaciteta.6°C. i proizvodjac betona i izvodjac betonskih radova.I obavezna je kontrola saglasnosti sa uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja. a najbolje bela. kontrolu proizvodnje vrse: proizvodjac betona – do vremena predaje betona izvodjacu radova. vec prekid treba da bude postepen u toku poslednja 2 – 3 dana negovanja. Za beton kategorije B. ne treba vrsiti mesanje betona u toku transporta jer dolazi do mesanja mase sa toplim vazduhom. Ako su dnevne temperature suvise visoke. sto se posebno odnosi na elemente sa velikim horizontalnim povrsinama kao sto su ploce. transport betona. Kontrola proizvodnje betona obuhvata sve faze – od spravljanja mesavine do nege ugradjenog betona – pri cemu ovu kontrolu vrse. Povoljni efekti se ostvaruju i ubacivanjem drobljenog leda u cisterne za vodu ili u mesalice za beton. pri cemu treba omoguciti da ova voda kroz odgovarajuce otvore brzo istekne iz oplate. Najmanje 30 minuta pre pocetka ugradjivanja treba ohladiti oplatu i armaturu polivanjem vodom. U uslovima povisenih temperatura. Drugim recima. Za beton kategorije B. i izvodjac betonskih .Kontrola kvaliteta betona – opsti stavovi Kontrola kvaliteta betona je podeljena na dva dela: kontrola kvaliteta proizvodnje i kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije.

Kontrolom saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije dokazuje se kvalitet ugradjenog betona. U jednoj partiji ne treba da bude kolicina betona veca od one koja moze biti ugradjena u roku od mesec dana. tako da se na ovaj nacin sa velikom pouzdanoscu moze dati ocena ostvarene marke ili nekog drugog svojstva betona po pojedinim delovima. ovo vazi u slucaju kada su proizvodjac i izvodjac razliciti subjekti. pod uslovom da se radi o betonu iste klase. odnosno elementima objekta. moraju unapred biti odredjeni projektom konstrukcije ili programom kontrole koji je sastavni deo projekta betona. Ovakav nacin kontrole kvaliteta ugradjenog betona podrazumeva da u svakoj partiji postoji tacno utvrdjen broj uzoraka. ovom kontrolom se proverava da li su za odredjenu partiju betona postignuti projektom zahtevana marka betona i druga svojstva. Partija betona je definisana kolicinom betona i brojem uzoraka za ispitivanje svojstava betona. 91. kao i same partije u njihove velicine. U slucaju skeletnih konstrukcija. . Broj uzoraka.radova – od vremena preuzimanja betona do zavrsetka negovanja ugradjenog betona. Drugim recima. od propisane ucestalosti uzimanja uzoraka. Formiranje partije se vrsi od slucaja do slucaja. Velicina partije zavisi od ukupne kolicine betona iste vrste ili klase. Takodje. a vazno je pri odredjivanju broja uzoraka i velicine partije voditi racuna da se ispitivanjem obezbedi dobijanje sto realnije ocene sigurnosti konstrukcije. a ukoliko izvodjac radova sam za sebe proizvodi beton. Partija betona je kolicina iste klase ili vrste betona koja se priprema i ugradjuje pod jednakim uslovima. ili samo elemente u sklopu jedne etaze. Na manjim objektima. Naravno. on je duzan da vrsi i kontrolu proizvodnje betona. od uslova pripremanja i ugradjivanja betona i od predvidjenog trajanja betoniranja. broj uzoraka u jednoj partiji ne moze biti manji od 3 ni veci od 30. u zavisnosti od velicine objekta i uslova ugradjivanja.Partije betona Partije betona predstavljaju odredjene delove objekta ili odredjene kolicine betona koje su ugradjene u objekat u nekom vremenskom periodu. Pri ovome moraju postojati odredjeni kriterijumi na bazi kojih se odredjena partija prima ili odbija. pa cak i samo elemente dela jedne etaze. jedna partija moze da obuhvati sve elemente istog tipa. partija betona moze predstavljati i beton koji se ugradjuje u skup razlicitih elemenata.

pocetak i kraj vezivanja i stalnost zapremine. glavne i sekundarne nosace u jednom ili vise polja. velicina partije se vezuje za kolicinu betona proizvedenu u jednom mesecu. 92. jedan ili oba obalna stuba. Pri gradjenju masivnih betonskih objekata kod kojih se koriste vece kolicine betona. U industriji betonskih prefabrikata partija betona moze da se usvoji na bazi broja proizvedenih elemenata. pri cemu ovaj broj moze biti vezan i za vreme proizvodnje.Kod mostovskih konstrukcija partije betona se najcesce definisu prema konstrukcijskim elementima. pri cemu ova kolicina ne moze biti veca od 2000 m3. partije treba da budu tako obrazovane da broj uzoraka u jednoj partiji ne bude veci od 25 – 30.II u fabrici betona. Agregat koji se koristi za spravljanje betona mora da bude atestiran. kao i da se beton jedne partije ne ugradjuje vise od 30 dana.Kontrola proizvodnje betona U okviru kontrole proizvodnje betona treba kontrolisati:      sve komponente betona. pri cemu se kontrolna ispitivanja moraju obavljati po frakcijama. proizvodnu sposobnost fabrike betona. pa tako jedna partija moze da obuhvati: sve ili samo odredjeni broj sipova. ugradjivanje i nega betona. svezi beton. Ukoliko se za spravljanje betona ne upotrebljava voda za pice. Ispitivanja obuhvataju: vlaznost sitnih frakcija. Ispitivanja se vrse prilikom svake isporuke ili ako je cement odlezao vise od tri meseca. svojstva ocvrslog betona. a njegova kontrolna ispitivanja treba da obuhvate: standardnu konzistenciju. stubova i drugo. granulometrijski sastav i kolicinu sitnih cestica. Cement takodje mora posedovati atest. kolovoznu plocu u jednom ili vise polja itd. temelja. Pri tekucoj kontroli ostvarene marke betona u okviru betona kategorije B. najmanje jednom nedeljno ili prilikom uocljivijih promena. njena podobnost se mora kontrolisati najmanje jednom u tri meseca. .

pregled konstrukcije posle skidanja oplate. Ispitivanja posebnih svojstava betona kao sto su vodonepropustljivost. kontrola nacina i trajanja nege ugradjenog betona. uzimajuci u obzir koji slucaj daje veci broj uzoraka. najmanje jedan uzorak na svakih 50 m3. Kontrola i ocenjivanje postignute marke betona se vrsi po partijama betona. Svaki od dodataka koji se upotrebljava mora imati atest o kvalitetu. odnosno na svakih 150 mesavina. Od trenutka prijema svezeg betona na gradilistu.  Partija betona za kolicinu betona vecu od 1000 m 3 moze da ima najvise 30 uzoraka. i ispitivanje temperature betonske mesavine ako se betoniranje izvodi u posebnim uslovima. Njegova obaveza je da najmanje jednom u smeni prekontrolise konzistenciju dopremljenog betona i to istom metodom po kojoj je to radjeno u fabrici betona.. otpornost na dejstvo mraza i drugo. armature i dr. Pored ovoga vrse se i stalne kontrole uredjaja za mesanje i upravljanje. spojnica. ako je kolicina proizvedene vrste odnosno klase betona veca od 2000 m 3. Cilj tekuce kontrole je da pravovremeno uoci i zaustavi eventualni pad kvaliteta proizvodnje. . proizvodjac betona obavlja samo ako ova svojstva predstavljaju uslove kvaliteta predmetnog betona. kontrola unutrasnjeg transporta i ugradjivanja betona. a partija betona koja se odnosi na kolicinu manju od 1000 m 3 moze da ima najmanje 10 uzoraka. koje se formiraju skupom uzoraka prema sledecim uslovima:   najmanje jedan uzorak za svaki dan proizvodnje. ispitivanje kolicine uvucenog vazduha kod aeriranog betona. skela. kontrolu kvaliteta betona preuzima izvodjac radova.Dodaci betonu se ispituju za svako dopremanje u fabriku ili ako je vreme odlezavanja dodataka duze od 6 meseci. Kontrola svezeg betona treba da obuhvati ispitivanje konzistencije. Takodje. Proizvodna sposobnost fabrike betona se utvrdjuje kontrolnim ispitivanjima koja se nacelno vrse na pocetku rada novog postrojenja. izvodjac i nadzorna sluzba investitora treba da izvode kontrolu u koju spada:     pregled oplata. po jedan uzorak na svakih 100 m3. Proizvodjac betona je duzan da za svaku vrstu betona koju proizvodi redovno kontrolise cvrstocu pri pritisku i da na osnovu toga kontrolise ostvarenu marku betona. odnosno na svakih 75 mesavina. kao i na svakih 12 meseci rada fabrike.

. Ocena postignute marke betona (MB) vrsi se po partijama u skladu sa programom kontrole datim u okviru projekta betona. 93.Kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije Kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije sprovodi se ocenjivanjem postignute marke betona i onih posebnih svojstava betona koja su zahtevana projektom. a ako se radi o neuhodanoj proizvodnji.Sve ove kontrole izvode se vizuelno. a k2 = 2 MPa. BAB87 za ocenjivanje marke betona propisuje tri kriterijuma. Svaki skup – partija – od tri uzastopna rezultata ispitivanja treba da zadovolji uslov: mn≥MB+k1. 12 ili 15 uzoraka. x1≥MB-k2. 6. U slucaju kada se beton dobija iz uhodane proizvodnje uzima se da je k1 = k2 = 3 MPa. Ovde je mn aritmeticka sredina tri uzastopna rezultata ispitivanja cvrstoce pri pritisku. k1 = 4 MPa.  Kriterijum 1 Ovaj kriterijum se primenjuje ukoliko se raspolaze rezultatima ispitivanja 3. a x1 je najmanji od tri posmatrana rezultata.  Kriterijum 2 Ovaj kriterijum se primenjuje u slucajevima kad je broj uzoraka n izmedju 10 i 30 i kada je poznata vrednost standardne devijacije ς=mn0-xi2n0. 9.

Uslov kvaliteta je: mn≥MB+1. 15 – 30 uzoraka.3Sn x1≥MB-4 MPa.  Kriterijum 3 Ovaj kriterijum se primenjuje za definisanje marke betona velikih partija betona.koja se odredjuje iz dovoljno velikog broja ranije sprovedenih ispitivanja iste vrste betona (xi – pojedinacni rezultati ovih ispitivanja. x1 – minimalna vrednost rezultata). pa su s ovim u vezi moguca tri slucaja: a) Beton kategorije B. Broj uzoraka za odredjivanje cvrstoce pri pritisku se odredjuje za svaku vrstu i klasu betona u zavisnosti od uslova u kojima se beton priprema i ugradjuje. U ovom slucaju treba da budu zadovoljeni uslovi: mn≥MB+1. . mn0 – srednja vrednost rezultata). (mn – srednja vrednost rezultata. najmanje tri uzorka za jednu partiju betona. i kada nije poznata vrednost σ.2ς x1≥MB-4 MPa. odnoso na 150 mesavina.II dopremljen iz fabrike betona U ovakvim slucajevima potreban broj uzoraka uzima se prema sledecim uslovima:    najmanje jedan uzorak svakog dana kada se beton ugradjuje u konstrukciju. jedan uzorak u proseku na svakih 100 m3. vec se racuna sa procenjenom vrednoscu standardne devijacije: Sn=mn-xi2n-1.

a u okviru kojih treba priloziti: . kao i kriterijum za ocenjivanje nekog posebnog svojstva betona formulisan u okviru projekta betona. ne manji od 3 za prvi.rezultate prethodnih ispitivanja komponenata betona. Recepture za sve klase (vrste) betona koje se proizvode u fabrici.Projekat betona za fabriku betona Projekat betona za fabriku betona iz koje se betonske mesavine sredstvima spoljasnjeg transporta razvoze do odredjenih gradilista treba da sadrzi sledece delove: 1. od 10 za drugi i od 15 za treci kriterijum. S druge strane. . Posebna svojstva betona ispituju se i ocenjuju samo ako je to zahtevano projektom konstrukcije. 94. c) Beton kategorije B. tj. broj rezultata ispitivanja ne sme biti veci od 30. . Partija betona se prihvata ukoliko je ispunjen prethodno izabran kriterijum za ocenjivanje ostvarene marke betona.rezultate prethodnih ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona za sve mesavine koje spadaju u proizvodni program fabrike. U tom slucaju treba nastojati da se uzorci ne uzimaju u fabrici betona vec na mestu ugradjivanja. broj uzoraka za ocenjivanje ostvarene marke betona na mestu ugradjivanja mora da bude dvostruko veci od onog koji prema tacki a) vazi za beton kategorije B.II. jedan uzorak od svake kolicine betona koja se ugradi u vitalne konstrukcijske elemente u koje se ugradjuju manje kolicine betona.I S obzirom da se za ovaj beton ne zahteva kontrola proizvodnje. b) Beton kategorije B. Ocena saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja betona daje se po partijama i odnosi se na ocenu postignute marke betona i na ocenu posebnih svojstava ocvrslog betona.II koji se spravlja za potrebe gradilista ili za potrebe pogona za proizvodnju prefabrikata U ovakvim slucajevima rezultati koji se koriste za kontolu proizvodnje mogu da budu upotrebljeni i za dokaz kvaliteta betona na mestu ugradjivanja. Ukupan broj rezultata ispitivanja ne moze biti manji od minimalnog broja uzoraka za pojedine kriterijume.

opis konstrukcije. . Svaka fabrika betona u opstem slucaju ima odredjeni proizvodni program.nacin prezentacije izvestaja o ostvarenoj marki betona.nacin prezentacije rezultata tekuce kontrole marke betona. Program kontrole proizvodnje u fabrici betona koji treba da obuhvati sledece: . 2.dokaze o kvalitetu za sve klase i vrste betona iz proizvodnog programa fabrike.program kontrole proizvodne sposobnosti fabrike betona. projektovani postupak gradjenja i karakteristike pojedinih konstrukcijskih elemenata.II. Ako se radi o projektu betona za gradiliste. . moze i menjati i prilagodjavati potrebama korisnika. . naravno. . Razlicite klase i vrste betona interno se mogu oznacavati na razne nacine.II. a pod pretpostavkom da se beton proizvodi u gradilisnoj fabrici sto znaci da je rec o betonu kategorije B. . . 95.. Podloge iz projekta konstrukcije i to: .program ispitivanja komponentnih materijala.definisanje pojedinih klasa betona. kao i program ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona.Projekat betona za gradiliste – betoni B.sadrzaj propratnog lista koji je obavezan uz svaku isporuku svezeg betona.podatke o svim mesavinama iz proizvodnog programa fabrike.uslovi kvaliteta i ostali uslovi za beton po pojedinim konstrukcijskim elementima. u sklop projekta betona treba da udju sledeci delovi: 1. .kolicine betona po pojedinim konstrukcijskim elementima. kao i o ispunjavaju ostalih zahteva u odnosu na neka posebna svojstva.uslove kvaliteta za sve predvidjene komponentne materijale. . koji se. pri cemu svaka oznaka podrazumeva mesavinu sa odredjenim karakteristikama. . .

12. debljine slojeva. Recepture za beton u okviru kojih treba priloziti: . cuvanja i ispitivanja uzoraka betona. oprema za ugradjivanje. 10. 5. nacin i trajanje kompaktiranja. 9.2. Program kontrolnih ispitivanja betona. 3. Program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona. oplate. radni prekidi. dinamicki plan i dr. Nacin transporta i ugradjivanja betonske mesavine (sredstva spoljasnjeg i unutrasnjeg transporta. Definisanje pojedinih partija betona.usvojene sastave za pojedine klase betona i tehnicke uslove za ove klase. 11. Projekat skele. . nege i dr. ugradjivanja.Projekat za gradiliste – betoni B. . 4. trajanje i dr). Nacin negovanja ugradjenog betona (postupci. 96. Program kontrole skele.program ispitivanja i ocenjivanje posebnih svojstava ocvrslog betona. Terminski plan oslobadjanja konstrukcije od oplate odnosno skele. 8. .nacin uzimanja. Plan betoniranja – faze.rezultate prethodnih ispitivanja komponenata betona. .). transporta. Program kontrole saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije u ciji sastav ulazi: . postupak zavrsne obrade i dr. trajanje transporta. plam montaze elemenata i projekat oplate za specijalne vrste oplata 7. organizacija i sinhronizacija pojedinih tehnoloskoh operacija.I .uslove kvaliteta za predvidjene komponentne materijale. 6.program kontrole marke betona po partijama. i rezultate prethodnih ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona.

projekat betona treba da sadrzi iste delove kao i projekat betona za gradiliste B. ad 2. 20 i 25. 15.II. i to pod pretpostavkom da se radi o betonu kategorije B.I. Program kontrolnih ispitivanja betona. ali uz sledece izmene: ad 1. Program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona nije potreban. U okviru uslova kvaliteta betona mogu biti predvidjene samo marke betona MB10. ad 9. ad 12. U okviru receptura za beton ne moraju da figurisu prethodna ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona. treba da se bazira na dvostruko vecem broju uzoraka. Program kontrole saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije. treba da sadrzi samo program kontrole najmanje kolicine cementa u mesavini. ad 10. odnosno ocene saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja. odnosno program kontrole proizvodnje betona.Ako se radi o projektu betona za gradiliste. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful