TEHNOLOGIJA BETONA

TEHNOLOGIJA BETONA

TEHNOLOGIJA BETONA

I OBLAST___________________________________________________________ 1. Zapreminski odnosi komponenti u svezem i osvrslom betonu

2. Nominalno i “stvarno” najkrupnije zrno agregata i postupak odredjivanja stvarno najkrupnijeg zrna u mesavini agregata Nominalno najkrupnije zrno je zrno koje predstavlja gornje granicno zrno kojim je definisana najkrupnija frakcija agregata. (Ako je najkrupnija frakcija 16/32, nominalno najkrupnije zrno je D=31.5 mm) Stvarno najkrupnije zrno moze se usvojiti prema velicini otvora na sledecem situ iza gornje granice deklarisane vrednosti za najkrupniju frakciju. (Ako je frakcija 16/32, moze se usvojiti da je Dmax=45 mm) Dmax se moze odrediti i na sledeci nacin: Granulometrijska kriva datog agregata se u podrucju dm-1-dm aproksimira pravom, pa se ova prava produzi do preseka sa pravom Y=100%. Tako se dobija tacka T,pa se na bazi geometrijskih odnosa dobija vrednost: Dmax = D + ΔD =dm + (dm - dm-1) * x/y

Zrna vece krupnoce – bolje fizicko-mehanicke karakteristike betona ali losija ugradivost i obradivost svezeg betona.

3.Diskontinualne granulometrijske kompozicije agregata

Postmatranjem jednozrnog agregata doci cemo do zakljucka da izmedju njegovih zrna postoje odredjene supljine koje se mogu popuniti samo ako postoji dovoljna kolicina sitnijih zrna.

Kao primer prikazuje se Valetova diskontinualna granolometrijska kompozicija. Na slici su prikazani i odnosti u okviru jedne frakcije, kao i odnosi izmedju zrna koja pripadaju razlicitim frakcijama.

Primenom ovakvih kompozicija ostvaruje se izuzetna kompaktnost betona sto rezultuje visokim fizicko-mehanickim svojstvima, ali ove kompozicije ipak nisu u siroj primeni jer bi izdvajanje i koriscenje samo pojedinih kategorija zrna bilo ekonomski neprihvatljivo a ovakvi betoni su i veoma tesko ugradivi.

4.Referentne granulometrijske krive mesavine agregata (Fuler, EMPA, BAB87) i izbor odgovarajuce krive pri projektovanju sastava betona

Isitivanjima se pokazalo da se svi tehnoloski i tehnicki zahtevi koji se postavljaju pred beton mogu zadovoljiti ako granulometrijski sastav agregata odgovara odredjenim

referentnim granulometrijskim krivama. Fuler je jos dvadesetih godina dvadesetog veka predlozio krivu oblika:

Y=100dD

dok je svajcarski institut iz Ciriha EMPA posle II Svetskog rata predlozio krivu:

Y=50*(dD+dD)

gde je d (mm) otvor sita a D (mm) nominalno najkrupnije zrno u najkrupnijoj frakciji agregata u kompoziciji. BAB87 predvidja upotrebu krivih prema nemackom standardu DIN 1048. U opstem slucaju, ne postoji obaveza da posmatrana granulometrijska kriva uvek bude potpuno uskladjena sa nekom referentnom krivom ili nekim referentnim podrucjem ali je bitno da se na bazi te krive moze dobiti beton zahtevanih karakteristika, sto se dokazuje ispitivanjima. 5.Izbor agregata za beton

Za spravljanje betona moze se koristiti prirodni i drobljeni agregat, kao i mesavina prirodnog sitnog agregata (peska) i drobljenog krupnog agregata. Uvek se mora raditi sa agregatom separisanim na frakcije dok se prirodni neseparisani agregat moze upotrebiti samo za nearmirani beton najvise marke MB15. Granulometrijski sastav mesavine agregata treba da obezbedi zahtevanu tehnologicnost svezeg betona, sto se lakse ostvaruje primenom prirodnog agregata. Medjutim, drobljeni agregat najcesce daje bolje fizicko-mehanicke karakteristike pa se na osnovu ovih okolnosti vrsi izbor agregata. Prilikom odlucivanja o usvajanju najkrupnijeg zrna agregata mora se voditi racuna o vrsti i karakteristikama elementa u kojem ce se primeniti dati beton. Nominalno najkrupnije zrno u frakciji (D) treba da zadovolji sledece uslove:

Dmax≤d3, Dmax≤b4, Dmax≤1.25*emin

On se izracunava formulom ρ=povrsinaobim=ab2(a+b) ako se radi o resetki gde b→∞ bice ρ=e2 Ispitivanjima se doslo do zakljucka da ce betonska mesavina lako prolaziti kroz mrezu armature ako je Er < 1. a emin najmanji razmak armature.2 za drobljeni agregat.4 za prirodni agregat. Izbor se moze izvrsiti i na osnovu efekta resetke i efekta zida. i Er < 1. Kada se radi o efektu zida.gde je d najmanja dimenzija povrsinskog elementa. Efekat resetke je definisan putem odnosa: Er=Dmaxρ gde ρ predstavlja srednji radijus resetke. on se definise odnosom Ez=DmaxR . b najmanja dimenzija linijskog elementa.

sa dnevnom proizvodnjom od oko 4000 tona. Industrija cementa predstavlja jednu od najjacih industrija u svetu.gde je Dmax maksimalno zrno agregata a R srednji radijus oplate. Iskustveno se doslo do zakljucka: da bi nepovoljni uticaji izazvani efektom zida bili sto manji potrebno je da Ez bude u granicama 0. koja ima proizvodnju od 1400 tona dnevno. godina.fabrika cementa u Kosjericu. dok se kao pocetak industrijske proizvodnje smatra 1880. cementi se dele u pet vrsta:  CEM I (Portland cement) . 6. Srednji radijus oplate R se odredjuje relacijom R=VS gde je V zapremina koja se ispunjava betonom. . Prema evropskim standardima. odnosno Ez≈0.0. dok se danas godisnje proizvodi gotovo 2 milijarde tona cementa. i posluje u sastavu TITAN. Tih godina je bilo potrebno 40 sati za proizvodnju jedne tone klinkera dok danas to vreme iznosi svega 3 minuta.9. . kada je u svetu proizvedeno 1700 tona cementa.Sta je cement i kako se oznacava prema evropskim standardima Cement je hidraulicno mineralno vezivo koje se dobija mlevenjem portland cementnog klinkera.fabrika cementa u Popovcu.8-1. Godina 1844. Kod nas postoje tri fabrike cementa: . koja proizvodi 3000 tona dnevno. Danas je u najsiroj primeni portland cement kao i cementi na bazi portland cementa. se smatra godinom pocetka proizvodnje portland cementa. a S ukupna povrsina zidova i armature. i nalazi se u sastavu HOLCIM. koja je danas u sastavu LAFARGE.fabrika cementa u Beocinu.

5N i 42. Portland cement sa dodatkom silikatne cadji. 42.5 sa visokom pocetnom cvrstocom.5 N – Portland cement sa dodatkom zgure u kolicini od 21% do 35%.5N i i 52. CEM II/A-L 32.5R kao 52. klase 42. Primer obelezavanja cementa prema evropskom standardu: CEM II/B-S 42. .5 R – Portland cement sa dodatkom krecnjaka u kolicini od 6% do 20%.5R. gde se brzine prirastaja cvrstoce obelezavaju oznakama N ili R. Portland-kompozitni cement  CEM III (od 36% do 96% zgure) Metalurski cement  CEM IV (od 11% do 55% pucolana) Pucolanski cement  CEM V (od 36% do 80% mesanog dodatka) Kompozitni cement Po ovom standardu postoji tri tipa cementa: A (visok sadrzaj klinkera). B (umeren sadrzaj klinkera) i C (nizak sadrzaj klinkera).5 sa normalnom pocetnom cvrstocom. klase 32. Portland cement sa dodatkom krecnjaka. Portland cement sa dodatkom pucolana. Portland cement sa dodatkom leteceg pepela. Takodje se definisu klase cementa 32.5N i 32. Portland cement sa dodatkom zgure. Portland cement sa dodatkom skriljca. CEM II (dodaci od 6% do 35%).5R na osnovu 28-dnevne cvrstoce pri pritisku za standardni cementi malter.

sone kiseline i dr.Specijalne vrste cemenata i razlozi za njihovu primenu U specijalne vrste cemenata ubrajaju se: cementi niske toplote hidratacije. zahteva vecu kolicinu vode nego portland cementi. B i C. Beli portland cement se dobija od narocito izabranih sirovina. I ovaj cement. Za hidrataciju ovog cementa potrebna je veca kolicina vode nego sto je to slucaj sa ostalim cementima. Ipak. sulfatnootporni cementi. Uzrok ovome je hidratacija. Toplota hidratacije ovih cemenata najcesce se odredjuje metodom rastvaranja i metodom termos-boce. Cementi niske toplote hidratacije koriste se u uslovima nizih temperatura. odnosno od momenta mesanja komponenti do trenutka kada cementna pasta izgubi svojstvo plasticnosti. Vezivanje cementa se odigrava u prvoj etapi hidratacije. To znaci da ovaj cement ima veoma brzu hidrataciju. Nekad se cak moze dogoditi i drasticniji pad cvrstoce pa je to razlog vise za pojacan oprez prilikom primene ovih cemenata. tokom 5-10 casova od momenta mesanja cementa i vode. kao i aluminatni. Aluminatni cement karakterise veoma brz prirast cvrstoce tako da se vec nakon jednog dana ostvaruje oko 80% cvrstoce koja odgovara starosti od 28 dana. aluminatni cementi i supersulfatni cementi. kompleksan proces cija sustina ni danas nije potpuno razjasnjena. beli portland cemeni. ali ne i u vodi koja sadrzi alkalije. Supersulfatni cement odlikuje velika finoca mliva i vrlo niska toplota hidratacije. Aluminatni cement je otporan u morskoj vodi.7. 8. Supersulfatni cement je otporan na delovanje sulfata. morske vode. treba biti oprezan prilikom primene aluminatnih cemenata jer nakon 2-3 godine cvrstoca pocinje da opada i da tezi cvrstoci koju je cement imao posle jednog dana. Kod ovog cementa razlikuju se tri grupe beline: A. Dodavanjem pigmenata belom portland cementu dobijaju se obojeni cementi. Sulfatnootporni cementi se koriste u slucajevima kada se od cementa zahteva otpornost na delovanje sulfata sto nije slucaj sa obicnim portland cementom.Definisi pojmove “vezivanje cementa” i “ocvrscavanje cementa” i objasni uticaj vrednosti vodocementnog faktora na formiranje strukture cementnog kamena Mesanjem cementa sa vodom dobija se cementna pasta koja vremenom prelazi u cvrstu supstancu. Svi ovi cementi generalno se koriste u specijalnim uslovima i za specijalne namene. Nakon toga zapaza se period ocvrscavanja cementa koje za razliku od vezivanja moze .

U obrnutom slucaju. Zaptivaci deluju na strukturu betona tako da zaptivaju kapilarne pore u cementnom kamenu. Ispitivanja su pokazala da je za potpunu hidrataciju cementa potrebna tacno odredjena kolicina vode koja uglavnom zavisi od sastava cementa. Aeranti. 9.5-1.4. Deklarisanje aditiva u neku od navedenih grupa se vrsi na osnovu njegovog primarnog dejstva. proizilazi da pri ovom odnosu mase vode i mase cementa nece biti nehidratisanog cementa. retarderi i antifrizi. Upotrebom pojedinih vrsta plastifikatora moguce je smanjiti kolicinu vode u svezem betonu za 10% do 15%.4 postojati manjak vode. Ovim putem se povecava otpornost betona na dejstvo mraza a da to ne podrazumeva i smanjenje njegove cvrstoce. Odnos masa vode i cementa naziva se vodocementni faktor mvmc. Ako usvojimo srednju vrednost.2% u odnosu na masu cementa oni omogucavaju brz prirastaj cvrstoce betona u prvih 7 dana. superplastifikatora.4. i navedenim ispitivanjima zakljuceno je da je teorijski za potpunu hidrataciju portland cementa neophodno da se vodocementni faktor krece u granicama 0. odnosno “uvlacivaci vazduha”. akceleratori.Hemijski dodaci za beton Dodaci betonu – aditivi su supstance koje svojim delovanjem uticu na odredjena svojstva svezeg i/ili ocvrslog betona. Na osnovu toga sledi da ce pri odnosu mvmv<0. deo vode nece ucestvovati ni u reakciji sa cementom ni u stvaranju gelskih pora. Akceleratori su dodaci betonu koji u znacajnoj meri ubrzavaju proces ocvrscavanja betona.42. odnosno da ce deo cementa ostati nehidratisan. U pocetku je vrlo intenzivan.38-0. odnosno predstavljaju regulatore reoloskih svojstava svezeg betona. aeranti. a pri dozi od 2% ponekad omogucavaju da se . mvmc>0. na taj nacin povecavajuci stepen vodonepropustljivosti ocvrslog betona. pa ce usled viska vode obrazovati kapilarne pore koje su znatno krupnije od gelskih. Plastifikatori su dodaci koji poboljsavaju ugradivost i obradivost betonskih smesa. dok se kasnije sve vise usporava i tezi odredjenoj granicnoj vrednosti.trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina. jer pojedini dodaci mogu imati vise razlicitih uritaja na beton. pa i hiperplastifikarora cak i preko 30% bez ugrozavanja ugradivosti mesavine sto omogucava dobijanje vrlo visokih cvrstoca betona. Aditivi mogu biti u tecnom ili praskastom stanju. Aeranti se doziraju u vrlo malim kolicinama. U kolicini od samo 0. zaptivaci. U hemijske dodatke spadaju: plastifikatori. a primenom tzv. su aditivi koji u strukturi betona formiraju mehurice vazduha. najcesce 0. a njihovo doziranje najcesce se izrazava u odnosu na masu cementa. Kolicina ovih dodataka obicno ne prelazi 5% u odnosu na masu cementa.0% u odnosu na masu cementa. do oko jednog meseca. 0.

nakon 7 dana dobiju 28-dnevne cvrstoce betona. Retarderi se dodaju betonu u veoma malim kolicinama. Pucolani se u zavisnosti od nacina nastanka dele u cetiri vrste: prirodni pucolani (P). . najcesce oko 0. U slucaju nearmiranih konstrukcija. visekomponentan sistem koji se dobija homogenizacijom mesavine komponentnih materijala. Upotrebom ovih dodataka omogucava se betoniranje i na temperaturama nizim od 0°C. ponekad i u toku 24 – 48 casova. a pri vecim dozama kao ubrzivaci vezivanja. Struktura svezeg betona najcesce se razmatra kao struktura sistema od dve komponente – cementne paste i agregata. Koja su osnovna tehnoloska svojstva i kako se definise pojam “tehnologicnosti” Svez beton je specifican.1% do 5%.Sta je svezi beton i zbog cega se proucavaju karakteristike svezeg betona.1%. Generalno. antifrizi se primenjuju u dozama i do 10% u odnosu na masu cementa. Prilikom doziranja retardera treba biti oprezan jer postoje i takvi dodaci koji do odredjene kolicine deluju kao usporivaci. svi akceleratori se koriste u razlicitim dozama. njihova upotreba se mora strogo ograniciti zbog opasnosti od pojave korozije celika. a njihovim delovanjem se omogucava ocuvanje ugradivosti i obradivosti betona. u zavisnosti od zahtevanog efekta. ali u slucaju armiranih ili prednapregnutih betona. Mora se ipak napomenuti da danas postoje i takvi antifrizi koji ne deluju stetno na celik u betonu i nemaju nikakvih stetnih efekata na beton. koji se generalno moge svesti na dva osnovna faktora: karakteristike komponenata i struktura mesavine. Antifrizi su sredstva protiv smrzavanja svezeg betona i njihovo delovanje se svodi na snizavanje tacke smrzavanja vode. Mineralni dodaci za beton U mineralne dodatke betonu spadaju: bentonit. od 0. prirodni pucolani aktivirani termickim postupkom (Q). 10. Svojstva svezeg betona zavise od mnostva parametara. Bitno svojstvo svezeg betona je promenljivost svojstava u toku vremena koje je prisutno sve do transformacije sistema u cvrsto telo. vestacki pucolani – silikatni leteci pepeo (V) i vestacki pucolani – karbonatni leteci pepeo (W). 11. elektrofilterski pepeo i pucolani.

a sve u cilju dobijanja zahtevanoh kvaliteta ocvrslog betona. mora se ici na primenu narocitih tehnoloskih postupaka. homogenost. cementne paste je malo. Na strukturu I odlucujuci znacaj imaju svojstva cementa. Pod pojmom tehnologicnost podrazumeva se sposobnost svezeg betona da ispuni zahteve koji se javljaju u pojedinim fazama tehnoloskog procesa proizvodnje. kompaktiranje i zavrsnja obrada povrsina. transportabilnost i pumpabilnost. ona samo obavija zrna agregata tankim slojem dok prostore izmedju zrna ispunjava delimicno. 12. ugradivost i obradivost mesavine prakticno se ne dovodi u pitanje. Pod ovakvim uslovima. ako se ono uopste moze efikasno ostvariti. zrna agregata su medjusobno veoma udaljena usled prisustva velike kolicine cementne paste tako da uzajamno delovanje zrna prakticno ne postoji vec zrna samo uticu na zone cementne paste sa kojima su u kontaktu. Ovakve mesavine imaju losiju ugradivost i obradivost od mesavina prvog tipa. transport.U karakteristike svezeg betona koje se najvise proucavaju spadaju: spravljanje. pokretljivost. Pri kompaktiranju ovakvih mesavina. Kao osnovna tehnoloska svojstva svezeg betona izdvajaju se: ugradivost.Osnovni tipovi strukture svezeg betona U zavisnosti od odnosa cementne paste i agregata mogu se definisati tri osnovne strukture svezeg betona. tako da u obzir dolaze razliciti postupci zbijanja za postizanje kompaktnosti mesavine. U strukturi III. a u strukturi II je od znacaja i agregat. transporta i izrade betonskih elememenata. U strukturi II. obradivost. U strukturi I. dok agregat posebno znacajno utice na svojstva strukture III. cementne paste je manje i ona samo ispunjava prostore izmedju zrna agregata sa neznatnim razdvajanjem susednih zrna. Tip strukture svezeg betona je od velikog znacaja i na njegove tehnoloske karakteristika i na karakteristike ocvrslog betona. stabilnost. ugradjivanje u oplatu i kalupe. U praksi se u najvecem broju slucaja koriste mesavine koje po strukturi odgovaraju tipu II jer po .

izmedju ostalih.Koja su osnovna reoloska svojstva svezeg betona i zbog cega se proucavaju Reologija je nauka koja proucava deformacije strukturnih materijala kroz vreme. 13. Ugao unutrasnjeg trenja (υ) je ugao trenja izmedju krupnih i hrapavih zrna agregata. Reoloska svojstva betona se proucavaju da bi se pobosljala sledeca tehnoloska svojstva betona: ugradivost. Formula za opsti reoloski model betonske mesavine glasi: τ=c+ηm*dγdt+ς*tgφ . pokretljivost. Pri formiranju modela nekog realnog materijala. namecu se i: kohezija. osnovni reoloski modeli se povezuju rednim ili paralelnim vezama. Venanovo (plasticno) telo (St. Hukovo (elasticno) telo (H). Paskalova tecnost (Pa). Granica tecenja (τm) je vrednost smicuceg napona pri kojoj se gubi strukturna cvrstoca svezeg betona. granica tecenja i ugao unutrasnjeg trenja. 14. viskoznost. stabilnost i obradivost. Njutnova (viskozna) tecnost (N) i St. Viskoznost (η) predstavlja otpor medjumolekularnih sila kretanju ili deformaciji fluida.pravilu omogucavaju dobijanje vrlo kompaktnih betona sto je osnov za zadovoljavanje zahtevanih uslova kvaliteta.Reoloski modeli betonskih mesavina Osnovne reoloske velicine se predstavljaju pomocu reoloskih modela. Neki od najcesce primenjivanih reoloskih modela su: Euklidovo (kruto) telo (Eu). Pod pojmom kohezija (c) podrazumeva se atheziona sila izmedju cementne paste i zrna granulata. Kao osnovna reoloska svojstva svezeg betona.V).

Reoloski model nevibrirane betonske mesavine predstavlja se Bingamovim modelom:

τ=τm+ηm*dγdt

a reoloski model betonske mesavine nakon vibriranja Njutnovim modelom:

τ=ηm*dγdt

15.Osnovni tipovi viskozimetara

Viskozimetri su aparati koji se koriste za odrednjivanje viskoznosti svezeg betona.

Viskozimetri mogu da budu sledecih tipova: a) Viskozimetri koji se zasnivaju na principu merenja vremena isticanja svezeg betona kroz otvore odredjenih dimenzija. b) Viskozimetri koji rade na principu merenja dubine prodiranja u masu materijala konusa ili nekog drugog tela. c) Uredjaji koji rade na principu merenja vremena ili brzine utonjavanja u masu kugle odredjenog precnika i mase. d) Uredjaji pomocu kojih se meri velicina sile potrebne za izvlacenje iz mase skupa plocica, stapova ili cilindara.

e) Viskozimetri koji se zasnivaju na rotaciji koaksijalnih (koncentricnih) cilindara uronjenih u masu svezeg betona. Svi ovi uredjaji imaju za cilj odredjivanje koeficijenta viskoznosti svezeg betona i imaju mogucnost uspostavljanja zavisnosti izmedju velicine merene uredjajem i pomenutog koeficijenta.

16.Sta je konzistencija svezeg betona, vrste konzistencije i metoda sleganja za odredjivanje konzistencije

Pod konzistencijom svezeg betona podrazumevamo skup svih svojstava svezeg betona koja uticu na njegovu ugradivost i obradivost. Konzistencija svezeg je od velikog znacaja jer od ugradivosti betona zavisi i mogucnost dobrog kompaktiranja a od stepena zbijenosti gustina svezeg betona. Konzistenciju svezeg betona mozemo jos definisati i kao stepen krutosti, odnosno pokretljivosti svezeg betona. Prema PBAB87 postoje cetiri vrste konzistencije: kruta, slabo plasticna, plasticna i tecna. Metoda sleganja definise konzistenciju na bazi merenja pokretljivosti svezeg betona. U vezi s tim koristi se tzv. Abramsov konus koji se puni betonskom mesavinom u tri sloja priblizno jednake visine, pri cemu se svaki sloj nabija standardnom metalnom sipkom sa po 25 udaraca. Po zavrsetku zbijanja, gornja povrsina svezeg betona se poravnjava, a konus pazljivo podize i postavlja neposredno pored betonske mase. Beton ce se deformisati tako da ce moci da se registruje sleganje Δh.

Ocena konzistencije se daje na bazi izmerene vrednosti sleganja. Ova metoda najcescu primenu ima kod plasticnijih mesavina, odnosno kod mesavina vece pokretljivosti, a najbolje rezultate u slucajevima betona spravljenih sa vecim kolicinama cementa. Kod nesto “mrsavijih” betona, cesto se ne dobija pravo sleganje vec dolazi do pojave smicanja ili cak i potpunog rusenja konusa.

17.Metode za odredjivanje konzistencije svezeg betona i izbor odgovarajuce metode

Postoji, naravno, vise metoda za odredjivanje konzistencije svezeg betona a izbor odgovarajuce metode zavisi u najvisoj meri od vrste konzistencije betona koji je predmet ispitivanja. Kod krucih mesavina dobre rezultate daje tzv. Vebe – metoda. Vebe – metoda u sustini definise konzistenciju na bazi merenja granicne viskoznosti betonske mesavine. Na slici, pod a, je prikazan uredjaj za ispitivanje u pocetnom polozaju.

U sastav uredjaja ulazi: (1) vibrosto, (2) celicni lonac sa dnom visine 200mm i precnika 240 mm, (4) ploca od pleksiglasa, (5) vodjica, (6) sipka sa drzacem i (7) stativ. U uredjaj se stavlja (3) Abramsov konus i puni betonom na isti nacin kao kod merenja sluganja. Trideset sekundi posle zbijanja i poravnjavanja gornje povrsine svezeg betona, konus se pazljivo podize i obrtanjem stativa ploca od pleksiglasa dovodi u kontakt sa ovom povrsinom. Nakon ovoga, vibrosto se pusta u rad i istovremeno ukljucuje stoperica. Usled vibracija, doci ce do sleganja betona a zajedno sa betonom slegace se i ploca od pleksiglasa koja je oslonjena na beton. Vibriranje se vrsi sve dok beton ne pokrije plocu po celoj donjoj povrsini. Kada dodje do ovoga (na slici, pod b), zaustavlja se rad vibrostola i prekida merenje vremena. Izracunavanje tzv. Vebe – stepeni vrsi se putem obrasca

N=V1V0*t(s)

gde je V0 zapremina betona pre vibriranja (V0=5,5 litara), V1 je zapremina posle vibriranja, a t vreme vibriranja u sekundama. Metoda rasprostiranja se primenjuje vrlo siroko, za definisanje konzistencije plasticnih i tecnih betonskih mesavina. Ispitivanje se vrsi primenom potresne table se sastoji od dve drvene ploce dimenzija 70x70 cm. Gornja ploca je okovana limom, a ploce su na jednoj strani spojene sarkama. Na gornjoj strani gornje ploce pricvrscena je rucka za

Trideset sekundi nakon ugradjivanja betona u levak. Svezi beton se nanosi na tablu preko limenog levka. Kao merodavna velicina usvaja se srednja vrednost iz tri ispitivanja. Mera sleganja dobija u vidu odnosa pocetne visine uzorka i visine h izmerene nakon vibriranja: z=40h=4040-s U narednoj tabeli dat je prikaz mera konzistencije sveze betonske mase koji omogucava uspostavljanje korelativnih zavisnosti numerickih pokazatelja koji odgovaraju pojedinim metodama ispitivanja. levak se pazljivo podize i zapocinje sa potresanjem. pri cemu se nasipanje vrsi u dva sloja uz nabijanje pomocu obicne drvene letvice preseka 4 x 4 cm. Ovaj postupak se sastoji u ugradjivanju betona u kalup dimenzija 20 x 20 x 40 cm. Mera sleganja vibriranjem odnosno metoda zbijanja najcesce se primenjuje prilikom definisanja konzistencije vibriranjih betona. Potresanje se sastoji u laganom izdizanju gornje ploce table 15 puta do visine od 4 cm i u njenom spustanju na principu slobodnog pada. Nakon punjenja kalupa pristupa se vibriranju mesavine na isti nacin kako ce se to izvoditi prilikom ugradjivanja u odredjenu konstrukciju. Punjenje kalupa se vrsi do vrha primenom mistrije pri cemu se mora ispostovati uslov da visina padanja betona pri sipanju bude 10 cm u odnosu na gornji rub kalupa. .podizanje a za donju plocu su pricvrsceni granicnici koji dozvoljavaju razmicanje ploca za samo 4 cm. Mera rasprostiranja utvrdjuje se merenjem dimezija r1 i r2 rasprostrte mase u dva medjusobno upravna pravca pri cemu se izracunava prosecna vrednost r u cm.

s jedne strane trosi se na kvasenje zrna cementa odnosno stvaranje cementne paste. kolicina vode ce zavisiti od vrste agregata (prirodni.Kako na konzistenciju svezeg betona uticu osnovni komponentni materijali Konzistencija svezeg betona zavisi od vise parametara. od znacaja je i vrsta upotrebljenog cementa. u opstem slucaju. vreme i hemijski dodaci .18 ≤ 40 40 .25 2-5 6 . Medjutim. Takodje.50 50 . pa prema tome treba pronaci optimalan odnos zrna agregata. odlucujucu ulogu ima vodocementni faktor mesavine. drobljeni) i od krupnoce njegovih zrna (od velicine nominalno najkrupnijeg zrna u mesavini). tako da pri svim drugim nepromenjenim uslovima. Treba napomenuti da potrebna kolicina vode zavisi i od karakteristika upotrebljenog agregata.10 ≤ 1.1.03 18.10 11 . a s druge strane na kvasenje zrna agregata i eventualno upijanje.11 . Sa povecanjem krupnoce zrna.65 1. sitniji agregat zahteva vecu kolicinu vode. Upijanje agregata se povecava sa njegovom ukupnom povrsinom.Opis (granice) konzistencije Kruta Slabo plasticna Plasticna Tecna Mere konzistencije Vebe Sleganje Rasprostiranje (s) (cm) (cm) > 11 510 2-4 <1 0 Mera zbijanja ≥ 1. Ukoliko se radi o agregatu sa kontinualnim granulometrijskim sastavom. ali.1.04 .Kako na konzistenciju svezeg betona uticu temperatura. 19.24 1. Voda upotrebljena prilikom spravljanja betona. Konzistencija zavisi i od odnosa sitnog agregata prema krupnom. smanjuje se uticaj zrna na cementnu pastu i pokretljivost svezeg betona se povecava. pucolan). ispitivanja su pokazala da pri dozama cementa od 200 do 400 kg/m3 svezeg ugradjenog betona krutost odnosno pokretljivost betonske mesavine skoro iskljucivo zavisi od kolicine upotrebljene vode a ne od kolicine cementne paste. odnosno da li se radi o cementima sa nekim posebnim dodacima (zgura.

Pod izdvajanjem vode podrazumeva se narociti oblik segregacije. Povezanost svezeg betona. Kada se radi o efektima primene hemijskih dodataka. vrste agregata. Za kvalitet betona vazna je i kompaktibilnost svezeg betona koja se definise preko kolicine korisnog rada potrebnog za potpuno zbijanje svezeg betona. Ovi dodaci generalno posmatrano obezbedjuju potreban nivo tehnologicnosti svezeg betona i pri srazmerno niskim vrednostima vodocementnog faktora. Takodje. Naime. . Kao rezultat nedovoljne povezanosti betonske mesavine javljaju se pojave raslojavanja odnosno segregacije i izdvajanja vode. Homogenost svezeg betona podrazumeva ujednacenost sastava i svojstava u ukupnoj masi betona a obezbedjuje se dugim i intenzivnim mesanjem komponenata. promena velicine sleganja je narocito izrazena. predstavlja sposobnost zadrzavanja homogenosti svezeg betona u svim fazama od spravljanja do kompaktiranja. jos jedna vazan cinilac kada se govori o kvalitetu betona. Do izdvajanja vode najcesce dolazi na povrsini betona. Medjutim. njegove kolicine.Zasto i kada dolazi do raslojavanja betonske mesavine i kako to utice na kvalitet betona Da bi govorili o raslojavanju betonske mesavine potrebno je najpre da definisemo homogenost svezeg betona. Segregacija predstavlja tendenciju razdvajanja krupnih od sitnih cestica pod uticajem razlicitih mehanickih dejstava. Konzistencija svezeg betona se mora posmatrati u funkciji vremena jer se moze bitno razlikovati odmah po zavrsetku mesanja komponenti od one koja odgovara nekom kasnijem vremenu. vrste i kolicine cementa. Na primer. pri istom vodocementnom faktoru i istoj vrsti i kolicini agregata. vazno je istaci da plastifikatori i superplastifikatori ne obezbedjuju trajno pocetni nivo konzistencije vec je i u ovom slucaju primetan pad velicine sleganja svezeg betona tokom vremena. moze se reci da sa porastom temperature konzistencija postaje kruca. pri temeraturama iznad 18 . Promenjivost konzistencije je najizrazenija u prvih desetak minuta po spravljanju. vremenska promenljivost konzistencije mnogo je izrazenija kod drobljenog agregata nego kod prirodnog. ali moze doci i do izdvajanja u masi odnosno stvaranja vodenih “dzepova”. najcesce se govori o dodacima tipa plastifikatora i superplastifikatora.Generalno.20°C. 20. ali i od temperature. To zavisi od vrste primenjenog dodatka. variranjem kolicine ovih dodataka mogu se dobiti betoni sa konzistencijom u opsegu od krute do tecne.

i najcesce se usvaja da je h1 do 1m. Pritisci betona na oplatu su funkcija velikog broja parametara od kojih su osnovni: konzistencija.Pritisci svezeg betona na oplatu U toku i nakon betoniranja jedno izvesno vreme. Sa h1 se oznacava dubina sloja betona u kojem se oseca uticaj vibratora. a na donju stranu oplate dok stoji oplata. . Ovde je dp koeficijent pritiska betona na oplatu koji zavisi od ugla unutrasnjeg trenja (υ) i ugla trenja izmedju betona i oplate (β). karakteristike same oplate. 21. dok je problem horizontalnog pritiska znatno slozeniji. Kao posledica segregacije svezeg betona javlja se nehomogenost ocvrslog betona koja je pracena drasticnim pogorsanjem njegovih fizicko – mehanickih svojstava. beton vrsi pritisak na bocne stranje oplate. problem vertikalnog pritiska je u posmatranom slucaju lako resiv.Slika prikazuje kretanje vode (1) i semu raslojene smese u okviru koje figurisu: (2) voda. visina elementa koji se betonira i brzina punjenja oplate svezim betonom. Ovde je γb zapreminska masa svezeg betona u t/m3. Kao sto se vidi. υ ugao unutrasnjeg trenja svezeg betona a v brzina punjenja oplate svezim betonom u m/h. (3) sitan agregat i (4) krupan agregat.

9) do 20% (αh = 0. 23. a kao rezultat procesa hidratacije cementa.4). U zavisnosti od odnosa masa vode i cementa u betonu. II – etapa postepenog formiranja strukture ocvrslog betona koju prati povecanje cvrstoce. izvesna kolicina cementa moze da ostane nehidratisana (m v/mc < 0.4.Formiranje strukture ocvrslog betona Formiranje strukture betona odigrava se nakon zavrsetka ugradjivanja svezeg betona. sto bitno utice na karakteristike betona. a s druge strane moze se dobiti cementni kamen povecane poroznosti (m v/mc > 0. ipak. kada se dostignuta cvrstoca tokom vremena bitnije ne menja.1mc*mvmc-0. kapilarna poroznost betona pk (%) moze da se prikaze obrascem: pk=0.4αh. napomenuti da nehidratisani cement u kolicini od 10% (αh = 0. Treba napomenuti da se u praksi pokazalo da pri uglovima vecim od 165° svezi beton ne vrsi nikakav horizontalan pritisak na oplatu pa bocne stranice oplata uopste nisu potrebne. mvmc≥0. Posmatrano sa aspekta povecanja cvrstoce betona tokom vremena.4). velicina pk jednaka nuli. 22. etapa formiranja strukture ocvrslog betona i pocetak prelazenja betona u cvrsto agregatno stanje. III – etapa stabilizacije strukture.Makrostruktura ocvrslog betona .Moze se javiti i situacija kada oplata nije vertikalna vec sa horizontalom zaklapa ugao koji je razlicit od 90°. Treba. Tada ce oplata biti izlozena i horizontalnim i vertikalnim pritiscima svezeg betona. proces formiranja strukture betona se moze podeliti na tri etape: I – pocetna etapa. Ako pretpostavimo da je u 1m 3 svezeg betona prisutna masa vode mv (kg/m3) i masa cementa mc (kg/m3) a stepen hidratacije cementa αh. Iz ove relacije se zakljucuje da je pri potunoj hidrataciji cementa (αh = 1).8) ne utice bitno na mehanicka svojstva betona. a za slucaj mv/mc = 0.4αh %.

Dakle. dok praznine medju zrnima ispunjava samo delimicno. Konstrukcijski betoni u najvecem broju slucaja imaju strukture bliske tipu II i sto je stepen saglasnosti strukture konkretnog betona veci sa navedenom teorijskom strukturom. pa se moze reci da je makrostruktura ocvrslog betona u principu nehomogena.Kada je rec o makrostrukturi betona. treba teziti da cementni kamen obavije zrna i ispuni sve praznine izmedju njih. pri cemu postoji i tanak sloj cementnog kamena na kontaktu susednih zrna. U strukturi II cementnog kamena je manje i on samo ispunjava prazne prostore izmedju zrna. vcp apsolutna zapremina cementne paste. S obzirom na izlozeno. dok je vp zapremina zaostalog vazduha koja obicno nije veca od 1 – 3% pa se najcesce moze zanemariti. makrostruktura betona moze da se izrazi u vidu odnosa agregata i cementnog kamena sadrzanih u masi betona.Mikrostruktura ocvrslog betona . jasno se izdvajaju dva strukturna elementa – agregat i cementni kamen. Zrna agregata uglavnom uticu samo na delove cementnog kamena sa kojima su u neposrednom dodiru. a kod strukture II vecina svojstava betona zavise kako od cementa tako i od agregata. dobijaju se betoni boljih fizicko – mehanickih svojstava. U prvoj strukturi (I) zrna agregata su na znatnim medjusobnim rastojanjima i njihovo medjudejstvo prakticno ne postoji. Kod struktura I i III odlucujuci znacaj na beton imaju svojstva cementa dok agregat nije od znacaja. Za strukturu III karakteristican je manjak cementnog kamena koji samo obavija zrna agregata u tankim slojevima. 24. U masi ocvrslog betona moguce je sasvim precizno izdvojiti pojedine strukturne elemente. U vezi s tim treba poci od jednacine zapremine svezeg ugradjenog betona koja je data u obliku: va+vcp+vp=1 gde je va apsolutna zapremina agregata.

Ukupna poroznost cementnog gela moze se prikazati izrazom: pG = 0. U datoj relaciji pored kapilarne poroznosti pk. neefikasno ugradjivajne i koja ne bi trebalo da bude veca od 5–6%. Ako ukupnu poroznost betona oznacimo sa p (%). . Prakticno gledano. od hrapavosti povrsine kao i od cistoce povrsine zrna. Ako pretpostavino da se radi o dovoljno kompaktnom i korektno ugradjenom betonu.006 * αhmc = 0. odnosno 2 – 3 precnika zrna cementa. pri zaprljanosti agregata filmom gline ili slojem prasine.016 * αhmc + 0. ova veza biva bitno ugrozena sto dovodi do smanjenja cvrstoce betona. od njegove eventualne poroznosti. Prvi clan u navedenom zbiru predstavlja cisto gelsku poroznost a drugi definise poroznost usled zapreminske kontrakcije gela.S obzirom da su u ukviru makrostrukture betona definisana dva osnovna strukturna elementa – agregat i cementni kamen. Kontaktni sloj izmedju zrna agregata i cementnog kamena od velikog je znacaja za zajednicki rad ovih komponenata u sklopu ukupne mase betona. Na primer. otpornost na dejstvo mraza. Ispitivanja su pokazala da kontaktna zona izmedju agregata i cementnog kamena uvek ima nesto vecu poroznost od ostale mase cementnog kamena. Veza agregat – cementni kamen ima uticaja i na druge karakteristike betona kao sto su: vodonepropustljivost.022 * αhmc (%) (za mc u kg/m3). mada se one obicno krecu u granicama 3 – 5% u odnosu na ukupnu zapreminu betona. figurise i gelska poroznost pG. hemijska otpornost i dr. mikrostruktura podrazumeva definisanje unutrasnje strukture svakog od ovih elemenata odnosno njihove poroznosti.06 mm. Sirina ovog kontakta obicno iznosi do 0. cvrstoca veze agregat – cementni kamen zavisi od vrste agregata. mozemo zakljuciti da je: p = pG + pk + Δp (%). kao i analizu kontaktnog sloja na granici ovih elemenata. kao i poroznost Δp koja moze da bude posledica razlicitih posebnih faktora kao sto je npr. najveci udeo u ukupnoj poroznosti imace pore u cementnom kamenu. Od znacaja mogu biti i pore koje se stvaraju pri upotrebi aeranata.

kriva koja definise zavisnost izmedju cvrstoce betona i kolicine vode ima oblik prikazan na slici. 26. Kada se radi o zavisnosti cvrstoce betona pri pritisku od vodocementog faktora.Osnovni empirijski izrazi koji definisu zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od vodocementnog faktora (objasni obrazac Skramtaeva) . koje se vrlo efikasno mogu ugraditi. Na slici je isprekidanom linijom prikazana zavisnost cvrstoce pri pritisku od vodocementnog faktora i kod teoretski potpuno zbijenih betona (vp= 0). Podrucje b prikazuje kolicinu vode pri kojoj se ostvaruje najbolje ugradjivanje betona. Daljim povecanjem vode.25. Na bazi ovog dijagrama sledi zakljucak: Za svaku mesavinu betona postoji optimalna kolicina vode koja omogucava da se primenom odredjenog nacina ugradjivanja dobije beton minimalne poroznosti a maksimalne cvrstoce. Ovde treba napomenuti da se pod potpuno zbijenim betonom prakticno podrazumeva takav beton u kome je nakon ugradjivanja zaostalo svega 1 – 3% vazdusnih pora. a kako vodocementni faktor (objasniti preko odgovarajucih dijagrama) Ispitivanja su pokazala da pri nepromenjenim sadrzajima cementa i agregata.Kako na cvrstocu betona pri pritisku uticu kolicina upotrebljene vode. i pri istom postupku ugradjivanja. suvise krute konzistencije (podrucje a). tipicna kriva koja izrazava ovu vezu prikazana je na slici punom linijom. dobijaju se sve plasticnije mesavine. Leva grana krive odgovara nedovoljno kompaktiranom betonu. ali cvrstoca betona opada i raste rizik od pojave segregacije.

Postoji veci broj empirijskih formula koje definisu zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od vodocementnog faktora.28. Ako cvrstocu betonske kocke koja odgovara ovoj starosti oznacimo sa fk.5).  formula Bolomeja: u kojoj vrednost koeficijenta A zavisi od kvaliteta agregata i krece se od 0. a ω vodocementni faktor. Najcesce se radi o uzorcima tipa kocke sa ivicama 20 cm pri starosti betona od 28 dana.0.65. γsv specificna masa vode a k parametar koji zavisi od primenjenog cementa i ima vrednosti u opsegu 180 – 390.  formula Ferea: gde je γsc specificna masa upotrebljenog cementa. za drobljeni kamen k = 3. onda se mogu ispisati sledece izraze:  formula Beljajeva: gde je fpc klasa cementa. k parametar koji zavisi od vrste primenjenog agregata (za recni sljunak k = 4.  formula Skramtaeva: . pri cemu svaka od njih daje cvrstocu betona pri odredjenoj starosti dobijenu tacno utvrdjenim ispitivanjem.55 do 0.

sto je praceno prividnim povecanjem zapremine uzorka. Daljim povecanjem opterecenja pukotine se jos vise otvaraju. Konacno dolazi do potpunog loma u betonu usled prekoracenja cvrstoce na zatezanje. otpornost betona na ove napone znatno je manja od otpornosti u odnosu na napone pritiska. za ω > 0.koja se deli na dva slucaja. Takodje.40 0. Sve ove karakteristike imaju velikog uticaja na ponasanje betona pod opterecenjem. u masi betona ce se pojaviti prve prsline.37 27. S obzirom na izlozeno. Generalno.55 A2 0. Ukoliko nivo napona predje odredjenu granicnu vrednost. Kvalitet cementa i agregata Visok Normalan Nizak A1 0. Sekundarni naponi prouzrokuju pojavu prslina u cementnom kamenu.43 0.60 0. necemo dobiti pravolinijske i medjusobno paralelne trajektorije napona u jednom ovakvom elementu.4.65 0. ako posmatramo betonsku prizmu izlozenu delovanju opterecenja ravnomerno podeljenog po povrsinama osnova. kao sto bi to bio slucaj kod idealno homogenih tela. zrna agregata i supljine u betonskoj masi otezavaju i usporavaju rast prslina. U pocetku prsline se javljaju u celokupnoj masi betonskog elementa dok se sa povecanjem opterecenja medjusobno povezuju. Koeficijenti A1 i A2 zavise od kvaliteta cementa i agregata i njihove vrednosti su date u narednoj tabeli. Primarnim naponima mogu se smatrati naponi koji odgovaraju idealno homogenom telu a sekundarnim naponi koji predstavljaju razliku izmedju faktickog stanja i primarnih napona. Krupan agregat i malterski deo rezlikuju se i po mehanickim i po deformacionim svojstvima.Mehanizam loma betona pri pritisku Kao sto je vec pomenuto struktura betona je grubo nehomogena. u betonu opterecenom na pritisak mozemo razlikovati primarne i sekundarne napone. . u betonu postoje i razni defekti. Medjutim.4 i za ω < 0. U masi betonskog elementa javljaju se znacajni naponi zatezanja. Medjutim.

Karakteristicni lomovi betonskih prizmi u realnim uslovima Figure loma prizmaticnog uzorka ce imati jedan od oblika prikazanih na sledecoj slici. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. medjusobno bliske.Osnovni tipovi loma betona Nacelno. Tada ce nastupiti mesoviti lom. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. na slici pod b). kao i pojavom magistralnih pukotina na stranama uzoraka prouzrokovanih silom cepanja koju proizvode klinovi. c) Treci slucaj javlja se kada su cvrstoce cementnog kamena i agregata. karakteristicna je po samo jednoj ravni smicanja i sustinski je modifikacija slucaja . Druga moguca figura.28. Kao sto pokazuje slika pod a). a) U slucaju kada je cvrstoca agregata na zatezanje veca od cvrstoce na zatezanje cementnog kamena. linija loma ce ici i kroz agregat i kroz cementni kamen. linija loma ce zaobilaziti zrna agregata. 29. moguc je lom uzorka pracen pojavom izrazenih klinova na gornjoj i donjoj osnovi. a na pojedinim mestima preko cementnog kamena. sto znaci da ce na pojedinim mestima lom biti preko agregata. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. moguca su tri osnovna tipa loma betona. b) Kada je cvrstoca agregata manja od cvrstoce cementnog kamena.

Ova mehanicka karakteristika se ispituje na uzorcima oblika prizme. Koji od tri navedena oblika loma ce se javiti zavisi od odnosa cvrstoce betona pri pritisku i pri zatezanju. pa se javlja potreba svodjenja rezultata dobijenih na jednoj vrednosti uzorka na vrednosti koje odgovaraju nekoj drugoj vrsti.95 10 cm Kocka: 15 cm . Oblik i velicina ispitivanog tela Odnos cvrstoca pri pritisku kocke ivice 20 cm i odnosnog tela 0. medjutim srecu i neku drugi uzorci.90 0.Iako najmerodavije rezultate daju prizmaticni odnosno cilindricni uzorci u praksi su u najsiroj primeni uzorci oblika kocke.Cvrstoca betona pri pritisku Cvrstoca betona pri pritisku definise se kao prosecan napon u uzorku izlozenom aksijalnom pritisku pri sili loma. Cesto se.prikazanog pod a). koeficijenti konverzije koji se po pravilu dobijaju na bazi eksperimentalnih ispitivanja. Ovu figuru obrazuju prakticno vertikalne prsline koje najcesce zapocinju u temenima malih klinova formiranih u zonama baza uzoraka. U narednoj tabeli prikazani su najcesce korisceni koeficijenti konverzije. 30. Treba. kao i od ostvarene velicine sile trenja na bazama uzorka. medjutim istaci da se uticaj trenja ispoljava samu u relativno uskim zonama uzoraka (izsrafirani delovi na slici). razlicitih odnosa poduznih i poprecnih dimenzija. U skladu s tim u primeni su tzv. Najcesce su ovi koeficijenti definisani u tehnickoj regulativi. Pod c) je predstavljena i poslednja moguca figura loma prizmaticnog uzorka. a za slucaj odredjene starosti betona. Kocka sa ivicama duzine 20 cm je kod nas usvojena kao normni uzorak za definisanje marke betona. cilindra ili kocke.

. Najcesce se za medjusobna poredjenja rezultata razlicitih ispitivanja usvajaju cvrstoce koje odgovaraju vremenu t = 2 min.02 1. 31. odnosno takvom rezimu opterecivanja kod koga se ostvaruje brzina porasta opterecenja od 0.05 1. pri cemu je pored krivh ispisano vreme koje oznacava ukupno trajanje ispitivanja – od momenta pocetka nanosenja opterecenja do pojave loma.08 1.00 1.17 1.20 1.10 Iz vrednosti ovih koeficijenata moze se zakljuciti i sledece: da kocka ima vecu cvrstocu nego prizma i da sto je veci uzorak – manja je cvrstoca.Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od brzine nanosenja opterecenja i od agregata Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od brzine nanosenja opterecenja je prikazana na sledecem grafiku.25 1.26 1.20 cm 30 cm 12x12x36 cm Prizma: 20x20x60 cm 10x20 cm 15x30 cm 20x40 cm Cilindar: 10x10 cm 15x15 cm 20x20 cm 1.2 do 0.8 Mpa/s.25 1.

Na rezultate ispitivanja o kojima je ovde rec utice i agregat. Medjutim, ispitivanja su pokazala da ukoliko je cvrstoca agregata za oko 20% veca od cvrstoce betona, uticaj agregata na cvrstocu prakticno ne postoji, pa se iz tih razloga najcesce u tehnickoj regulativi propisuju minimalne cvrstoce agregata kako bi se na samom pocetku eliminisala mogucnost znacajnijeg uticaja ovog faktora na fizicko – mehanicka svojstva betona. Agregat, takodje, ne utice na cvrstocu betona ukoliko je njegova kolicina u betonu manja od 0,8 m3/m3betona. Cvrstoca betona pri pritisku zavisna je i od granulometrijskog sastava agregata. Naime, sa smanjivanjem sadrzaja krupnog agregata zapaza se i odredjeno smanjivanje cvrstoce betona.

32.Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od kolicine i vrste cementa i od starosti betona

Kada je rec o uticaju cementa na cvrstocu betona, upotrebom cemenata visih klasa, a pri istim ostalim uslovima, uvek ce se dobijati betoni vecih cvrstoca. Vece cvrstoce ce se po pravilu dobijati i pri visim dozama cementa, odnosno pri nizim vrednostima vodocementnog faktora. Ukoliko se posmatra odnos cvrstoce betona pri pritisku u nekom vremenu, moze se zakljuciti da se cvrstoca povecava karakterom eksponencijalne ili logaritamske funkcije, pa u skladu s tim cvrstoca betona starog 28 obicno iznosi 70-80% u odnosu na konacnu cvrstocu betona.U praksi se za definisanje promene cvrstoce betona u toku vremena najcesce koriste sledeci analiticki izrazi:

gde je fp konacna cvrstoca betona, t vreme a b empirijska konstanta;

a – konstanta koja odgovara cvrstoci betona starog jedan dan, b – konstanta koja se odredjuje na bazi poznate cvrstoce dovoljno starog betona.

33.Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od temeprature negovanja

Proces hidratacije cementa na povisenim temperaturama znacajno se ubrzava, pa je cvrstoca betona pri pritisku i fukcija temperature betona. Ispitivanja su pokazala da se hidratacija veoma usporava pri temperaturama sredine nizim od 5°C, a pri temperaturi od -10°C ona prakticno prestaje, dok pri temperaturama iznad 30°C ona se znacajno ubrzava. Imajuci ovo u vidu, moze se zakljuciti da se sa povecanjem temperature negovanja dobijaju kako betoni sa brzim prirastajem cvrstoce tako i betoni sa vecim 28dnevnim i konacnim cvrstocama. Ipak, taj stav se ne moze prihvatiti kao pravilo jer ispitivanja pokazuju da se zagrevanjem betona dobijaju visoke rane cvrstoce ali kasnije cvrstoce mogu da budu cak i nize od onih koje bi se dobile na normalnim temperaturama. Na sledecoj slici prikazuju se rezultati jednog konkretnog eksperimenta izvrsenog na betonu spravljenom sa cistim portland cementom, u uslovima stoprocentne vlaznosti sredine, a uz razlicite temperature ambijenta.

Na slici, pod a), krive t - fp, za vise vrednosti temperatura, a za starosti betona do cca 7 dana, imaju vrlo nagli rast, a kasnije se taj trend znacajno usporava. S druge strane, za slucaj nesto nizih temperatura (10 i 20°C) prirastaji cvrstoce su mnogo ravnomerniji. Na slici pod b) prikazane su krive T – fp na osnovu kojih se moze zakljuciti da beton koji ocvrscava na visim temperaturama uvek ima vece pocetne cvrstoce, dok su kasnije cvrstoce betona uvek nize od cvrstoca koji bi isti beton imao da ocvrscava u normalnim temperaturnim uslovima. Na vrednost cvrstoca betona ima uticaja i vlaznost sredine u toku ocvrscavanja. Temperatura i vlaznost sredine nazivaju se termohigrometrijski uslovi. Primera radi beton koji je ocvrscavao na temperaturi od 35 – 40°C pri vlaznosti vazduha od 20 – 30%, ima i do 40% nizu cvrstocu od betona koji je ocvrscavao na 20 – 25°C i vlaznosti od 70 – 80%. Na konacnu vrednost cvrstoce betona na povisenim temperaturama utice i vrsta cementa.

34.Zrelost betona

Zrelost betona predstavlja zajednicku funkciju vremena i temperature negovanja. Definise se kao proizvod vremena i temperature i sluzi za odredjivanje cvrstoce betona pri pritisku. Na primer: cvrstoca betona posle 3 dana, negovanog na 10°C jednaka je cvrstoci betona posle 2 dana negovanog na 20°C. Koncept zrelosti betona primenljiv je

do temperature od 30°C ili za vise temperatura za starosti betona do 7 dana. Zrelost betona se izrazava u obliku:

M = (T – T0) * tr,

T – konstantna temperatura negovanja, T0 – minimalna temperatura na kojoj se moze odvijati hidratacija cementa (obicno iznosi -10°C) , tr – duzina trajanja negovanja u danima ili casovima. Medjutim, ako je temperatura negovanja promenljiva tokom vremena, izraz glasi:

vreme negovanja tr je izdeljeno na (r-1) intervala, Δtj, a Tj je srednja temperatura u intervalu Δtj.

35.Marka betona

Marka betona je nominalna cvrstoca betona pri pritisku izrazena u MPa koja se prema BAB87 dobija ispitivanjem betonskih kocki dimencija 20x20x20 cm. Kocke se ispituju pri starosti od 28 dana, pri cemu njihova izrada i negovanje moraju da budu u skladu sa BAB87. Premetni uzorci se izradjuju u odgovarajucim metalnim kalupima u kojima moraju da ostanu 20±4 casa i to u prostoriji sa temperaturom od oko 20°C, zasticeni od isusivanja. Nakon toga, betonska tela se vade iz kalupa i stavljaju u vodu, odnosno u prostoriju cija je relativna vlaznost najmanje 95%, a temperatura oko 20°C. Ovako se tela cuvaju do dana ispitivanja. Pre samog ispitivanja uzorci se brisu kako bi se uklonila povrsinska vlaga, a zatim se mere njihove mase. Pri ispitivanju sila pritiska se postepeno povecava od nule do sile loma, i to tako da prirast napona bude izmedju 0,2 i 0,8 MPa/s. Cvrstoca pojedninog uzorka se dobija kao sila loma svedena na jedinicu povrsine (20 x 20 = 400 cm2) i izrazava se u MPa sa tacnoscu od 0,1 MPa.

Razlog tome je sto se predmetna cvrstoca f zs uvek izracunava putem obrazca: . 30.Cvrstoca betona na zatezanje Odredjivanje cvrstoce betona pri zatezanju je nesto slozenije od odredjivanja cvrstoce pri pritisku.U upotrebi su sledece marke betona: 10. pa stoga betoni sa drobljenim agregatom imaju vece cvrstoce pri zatezanju. Betoni marki visih od 60 se tretiraju kao specijalni betoni. 55 i 60. 50. dok se kasnije znacajno usporava. k = 0. Ovo mehanicko svojstvo betona zavisi bitno od stanja agregata. k = 0. Ako uzmemo da je fz/fp=k. ugradjivanja i nege betona i drugog. 40. Kod drobljenog agregata athezija izmedju zrna agregata ia cementnog kamena je veca od athezije koja postoji izmedju prirodnog agregata i cementnog kamena. koje predstavljaju kolicine betona koje se spravljaju i ugradjuju pod istim uslovima u iste ili razlicite elemente konstrukcija ali u istom vremenskom periodu. Cvrstoca pri zatezanju zavisi i od niza drugih faktora: sadrzaja cementa. Za armirane konstrukcije ne koriste se marke betona nize od 15. porast cvrstoce pri zatezanju je intenzivan u prvih 28 dana. vodocementnog faktora.12 za fp = 20 MPa. 15. 25. a za prednapregnute konstrukcije nize od 30. Pri povecanju kolicine cementa cvrstoca betona na zatezanje se povecava u manjoj meri nego cvrstoca pri pritisku. povecanjem vodocementnog faktora cvrstoca pri zatezanju srazmerno opada u odnosu na cvrstocu pri pritisku. 36. Ispitivanje savijanjem daje vrednosti cvrstoca pri zatezanju koje su znatno vece od cvrstoce fz. za velicinu k mogu se koristiti sledece vrednosti:    k = 0. Odnos cvrstoce f z prema cvrstoci fp nije linearan.07 za fp = 50 MPa. Vazno je jos napomenuti da se ocena postignute marke betona vrsi po partijama betona. 35. Moze se uzeti da se u prvih 28 dana postize oko 80% konacne cvrstoce pri zatezanju.10 za fp = 30 MPa. Nasuprot tome. 20. postupka spravljanja. Vremenski posmatrano. Ispitivanje direktnim aksijalnim zatezanjem najcesce se vrsi na cilindricnim “oslabljenim” uzorcima saglasno narednoj slici. 45.

Medjutim. prizme ili cilindra silama saglasno narednoj slici. Cvrstoce fzckod ovakvih ispitivanja a koje se racunaju po obrascu: fzc=2Pπdl vece su za 15 – 20% od cvrstoca fz.Cvrstoca betona na zatezanje cepanjem i obrasci za priblizno odredjivanje cvrstoce betona na zatezanje prema BAB87 Ispitivanje cvrstoce betona na zatezanje cepanjem sastoji se u izlaganju uzoraka oblika kocke. .45 – 0. 37. Pri granicnoj vrednosti sile P dolazi do cepanja uzoraka stvaranjem magistralnih pukotina koje se protezu vertikalno. pri ovim ispitivanjima prisutni su i naponi pritiska pa se moze reci da rezultati ispitivanja prikazanom na slici ne predstavljaju prave vrednosti cvrstoce pri zatezanju jed nije obezbedjeno homogeno naponsko stanje zatezanja. Jos valja napomenuti da se tacniji rezultati dobijaju primenom metode prikazane na desnom delu slike jer su sile u trecinama raspona.fzs=6Mlomabh2 Ovim ispitivanjem najcesce se dobija odnos fz/fzs = 0.60. pa se sa dovoljnom tacnoscu moze uzeti da je fz/fsc ≈ 0.85.

6+0. ali uz napomenu da varijacije stvarnih vrednosti ove cvrstoce mogu da budu i do ±30%. . kriva (3) – rezultati ispitivanja putem savijanja jednom koncentrisanom silom. kriva (2) – rezultati ispitivanja metodom “cepanja”. 38. a fzm (MPa) srednja vrednost cvrstoce pri aksijalnom zatezanju. Za odnos cvrstoce betona pri zatezanju savijanjem. a ≥1 oznaka za donju granicu vazenja izraza.25* 3fbk2 gde je fbk (MPa) cvrstoca betona pri pritisku. f zs. Cvrstoca na smicanje. fz. Sledeca slika pokazuje rezultate jednog konkretnog ispitivanja betona koji pokazuju kolike se razlike mogu dobiti u zavisnosti od primenjenog postupka odredjivanja cvrstoce betona pri zatezanju. kriva (1) – rezultati ispitivanja direktnom metodom.Razlike izmedju cvrstoca betona na zatezanje u zavisnosti od metode ispitivanja. BAB87 daje relaciju: fzsfz=0.44h≥1 gde je h (m) visina poprecnog preseka elementa.BAB87 daje obrazac za izracunavanje cvrstoce pri aksijalnom zatezanju u zavisnosti od eksperimentalno utvrdjene cvrstoce pri pritisku. Obrazac glasi: fzm=0. i cvrstoce pri aksijalnom zatezanju.

. medjutim. Pogorsanje kvaliteta betona tokom vremena moze biti uzrokovano pogorsanjem svojstava agregata.Trajnost betona Beton se smatra trajnim materijalom. Cvrstoca betona pri smicanju u velikoj meri zavisi od otpornosti na smicanje krupnog agregata.kriva (4) – velicine izracunate putem prvog izraza po BAB87. kao i od cvrstoce spoja agregat – cementni kamen. cementnog kamena ili armature. Otpornost na uticaje fizicke prirode. Ti uticaji se generalno mogu podeliti na uticaje fizicke prirode i na hemijske uticaje. 39. Otpornost na hemijske agense. kriva (5) – velicine dobijene preracunavanjem vrednosti prema krivoj (3) putem drugog izraza po BAB87. on je potencijalno osetljiv na pojedine uticaje. U svojstva koja odredjuju trajnost betona ubrajaju se:    Vodopropustljivost / vodonepropustljivost. Metodika odredjivanja cvrstoce betona pri smicanju jos nije dovoljno razradjena. Najcesce se koriste uzorci oblika prikazanih na slici pri cemu se pretpostavlja da su naponi smicanja pri lomu ravnomerno rasporedjeni po povrsini preseka po kome se vrsi smicanje. Predmetna cvrstoca se dobija po obrascu: fτ=P2Fτ Moze se jos uzeti i da je odnos izmedju cvrstoce pri smicanju i cvrstoce pri zatezanju fτ≈2fz.

Promena temperature. Vodonepropustljivost betona cesto se ceni na osnovu koeficijenta filtracije k f koji je definisan izrazom . 40.Vodonepropustljivost betona Vodonepropustljivost (VDP) betona spada u grupu svojstava bitnih za trajnost betonskih konstrukcija. erozija. Korozija metala. agregat – cementni kamen ne utice u znacajnijoj meri da VDP. Hemijski uticaji na beton su:      Izluzivanje i iscvetavanje. Kiseline i baze. Defekti i prsline koje su posledica uticaja koji nisu nabrojani. Na povecanje VDP betona moze se uticati smanjenjem vodocementnog faktora odnoso primenom plastifikatora i superplastifikatora. Alkalno – agregatna reakcija. VDP betona zavisi od stepena hidratacije cementa odnosno od starosti betona. od poroznosti cementnog kamena i od strukture pora tacnije od odnosa otvorenih i zatvorenih pora. Dakle. Promena vlaznosti odnosno vlazenje i susenje. od znacaja za VDP je i efikasnost ugradjivanja koja doprinosi smanjenju dodatne poroznosti. Habanje (abrazija. takodje kontaktna zona. Analizom elemenata strukture betona sa aspekta VDP zakljuceno je da se agregat smatra vodonepropustljivim. Takodje. Primena hemijskih dodataka – zaptivaca takodje moze omoguciti bolju VDP betona. cementni kamen je kapilarno porozan materijal i od velicine kapilarne poroznosti cementnog kamena zavisi i VDP betona. kavaticija). U grupu uticaja fizicke prirode spadaju:     Zamrzavanje i odrzavanje. Sulfatna agresija.

prikazano je na sledecoj slici. zavisi od niza drugih faktora (cement. utice vodocementni faktor. V-6. povrsine S = 1. Kao sto se vidi. pri razlici hidrostatickog pritiska na dvema granicnim povrsinama od Δp = 1. osnovni faktor propustljivosti betona. kao i na plocastim uzorcima dimenzija 200x200x150 mm. ugradjivanjem u kalupe ili se koriste isti takvi uzorci (kernovi) izvadjeni iz gotove konstrukcije. 6. Treba. napomenuti da su u praksi moguca osetna odstupanja od prikazane zavisnosti posto pri jednom vodocementnom faktoru poroznost betona moze biti vrlo razlicita. sto.0 s.Kako se VDP odredjuje prema nasem standardu a kako prema DIN-u Prema nasem standardu VDP se ispituje na cilindrima precnika 150 mm i visine 150 mm. V-4.kf=Qfv*aS*Δp*t ms ili cms Na bazi ovog izraza proizilazi da je kf = Qfv ona kolicina vode u m3 koja prodje kroz element debljine a = 1. Uzorak se smesta u odgovarajuci celicni sud pri cemu se prostori izmedju suda i uzorka na bocnim stranama zapunjavaju odredjenom masom na bazi voska i bitumena. medjutim. Sedam dana pre pocetka ispitivanja uzorke treba cuvati u prostoriji temperature od oko 20°C i relativne vlaznosti vazduha od oko 65%. Kako na koeficijent filtracije. Ove marke su V-2. 8 i 12 oznacavaju pritisak u barima koje beton mora da zadovolji. 41.0 m vodenog stuba. Gornja povrsina uzorka je slobodna a donja se orapavljuje u zoni kruga precnika 100 mm. 4. nacin ugradjivanja. Prema ovom standardu ispituju se uzorci oblika kocke ivice 20 cm. Na povrsini ovok kruga tokom ispitivanja deluje voda pod pritiskom.0 m2. Vodonepropustljivost betona se deklarise preko marki vodonepropustljivosti. koeficijent filtracije pocinje naglo da raste za vrednosti mv/mc > 0. na slican nacin kao sto je to bio slucaj u prethodno opisanom ispitivanju. proizilazi da vodonepropustljivost zavisi i od vremena odnosno od starosti betona. . Uzorci ne smeju imati starost manju od 28 dana.0 m. Uzorci se prave od svezeg betona. V-8 i V-12. kao sto je pomenuto. nega betona i drugo). Posto je vec receno da poroznost betona zavisi od stepena hidratacije cementa. pri cemu brojevi 2. Nemacki standard DIN 1048 propisuje metodu ispitivanja kod koje je dubina kvasenja odnosno dubina prodora vode u masu uzorka jedini kriterijum za ocenu vodonepropustljivosti betona. a za vreme t = 1.5.

strukture pora i velicine pora. 43. gde brojevi u okviru ovih simbola predstavljaju broj ciklusa smrzavanje – odmrzavanje koji je beton izdrzao bez vecih ostecenja.Odredjivanje otpornosti betona na dejstvo mraza preko promene cvrstoce pri pritisku . Na povecanje otpornosti betona na mraz moze se uticati primenom hemijskih dodataka – aeranata. Otpornost betona na dejstvo mraza zavisi od razlicitih faktora kao sto su: stepen hidratacije cementa odnosno starost betona. pod 3 bara 24 h i pod 7 bara 24 h. Smatra se da je beton vodonepropustljiv ako je izmerena dubina kvasenja h manja od 12 cm. Nakon zavrsetka ovog tretmana uzorci se prvo ispituju na pritisak. osmotski pritisak. a zatim se lome po sredini radi merenja visine prodora vode. Pri ovome se cesto propisuje i da gubitak mase uzoraka ne sme da bude veci od 5%. danas se sve vise usvaja uslov h ≤ 4cm. Trajnost betona ce u opstem slucaju biti zadovoljena ako beton ima marku otpornosti na dejstvo mraza min M-100 a za mostovske konstrukcije min M-150.Otpornost betona na dejstvo mraza Otpornost da dejstvo mraza podrazumeva sposobnost betona da u stanju zasicenosti vodom podnese visekratno smrzavanje i odmrzavanje.Rezim ispitivanja je sledeci: voda deluje pod pritiskom od 1 bar u trajanju od 48 h. sto znaci da ukupno trajanje ispitivanja iznosi 96 casova. Medjutim. 42. Najcesce se uzima da cvrstoca betona pri pritisku ne sme da se smanji vise od 25 – 30%. Za ispitivanje otpornosti betona prema dejstvu mraza primenjuje se postupak naizmenicnog smrzavanja i odmrzavanja uzoraka zasicenih vodom. Prema nasem standardu postoje sledece marke betona u odnosu na otpornost prema dejstvu mraza: M-50. Otpornost betona na dejstvo mraza se zahteva cak i u slucajevima kada u eksploataciji nije direktno izlozen ovoj vrsti agresija zbog obezbedjenja trajnosti. M-100. zatim smanjenjem vodocementnog faktora (primenom plastifikatora i superplastifikatora). vodocementnog faktora. M-150 i M-200. agregata i armature. kao i efikasnim ugradjivanjem koje doprinosi smanjenju dodatne poroznosti. hidrostaticki pritisak. Osnovni razlozi koji dovode do desktrukcije betona su:     povecanje zapremine (led ima 9% vecu zapreminu od vode). posto je ovaj uslov veoma blag. razliciti koeficijent termickog sirenja cementnog kamena.

9 uzoraka predstavljaju tzv. Istovremeno. Za slucaj betona M-50 dovoljno je samo 9 uzoraka – 6 etalonskih i 3 uzorka koji ce se izlagati smrzavanju i odmrzavanju. Od ukupnog broja. Jedan ciklus smrzavanje – odmrzavanje traje 4 + 4 casova za slucaj ispitivanja kocki sa stranama od 15 cm i cilindara sa dimenzijama Φ = h = 15 cm. Kod ispitivanja betona M-50 smrzavanju i odmrzavanju izlazu se samo 3 uzorka dok se nakon definisanja pocetne cvrstoce betona na tri etalonska uzorka preostala tri drze u vodi i ispituju na pritisak kao i uzorci koji su izlagani tretmanu mraza. n broj naizmenicnih ciklusa smrzavanja i odmrzavanja a parametar c velicina koja zavisi od broja ciklusa u toku 24 h i dobija se iz odredjene tabele. 44. Prilikom uporedjivanja dobijenih cvrstoca uzoraka mora se voditi racuna o tzv. ili 6 + 6 casova za slucaj ispitivanja kocke sa ivicama duzine 20 cm.Nas standard propisuje ispitivanje za koje je. dok se odmrzvanje vrsi u vodi temperature od oko 20°C. ekvivalentnoj starosti etalonskih uzoraka te. a nakon 4 dana treba ispitati prosecnu cvrstocu pri pritisku na tri etalonska uzorka. ili cilindricni uzorci (kernovi) izvadjeni iz gotovih konstrukcija. precnika i visine 15 cm. sest uzoraka se podvrgava naizmenicnom smrzavanju i odmrzavanju. Ekvivalentna starost se odredjuje na osnovu obrasca: te=ta+c*n gde je ta starost uzoraka u danima na pocetku smrzavanja (najcesce 28 dana). koja je uvek manja od fakticke starosti uzoraka jer su etalonski uzorci ocvrscavali u vodi temperature od oko 20°C sto im je omogucilo veci prirastaj cvrstoce. smrzavanje se vrsi na temperaturi od -20°C pri cemu se zahteva da se hladjenje uzorka do ove temperature obavi u vremenu od 1 h. osim za beton M-50. I u ovom slucaju cvrstoce etalonskih uzoraka ispitanih pri odgovarajucoj ekvivalentnoj starosti ne smeju da budu preko 25% vece od cvrstoca uzoraka koji su smrzavani i odmrzavani. dok ce se preostalih 6 izlagati smrzavanju i odmrzavanju. Standard propisuje sledeci tok ispitivanja: sve uzorke treba 4 dana pre pocetka ispitivanja staviti u vodu tako da budu u potpunosti potopljeni.Otpornost betona na kombinovano dejstvo mraza i soli za odmrzavanje Pored ispitivanja betona na dejstvo mraza cesto se namece i potreba ispitivanja betona izlozenog istovremeno i uticaju soli za odmrazanje jer je praksa pokazala da otpornost betona na dejstvo mraza ne podrazumeva i njegovu otpornost na kombinovano dejstvo mraza i soli. potrebno 15 uzoraka koji mogu biti oblika kocke 15 ili 20 cm. etalonske uzorke. .

Posle 25 ovakvih ciklusa meri se gubitak mase uzorka. u slucaju ovakvih betona bolje se pokazao drobljeni agregat. od svojstava njegovih komponenata. 45. To podrazumeva uzorke sa ivicama duzine 7. . To znaci da je potrebno primenjivanje cemenata visokih klasa i niskih vodocementnih faktora. Takodje. Deformacije betona pri delovanju kratkotrajnih opterecenja zavise od njegovog sastava.Deformacije betona pod uticajem kratkotrajnih opterecenja Mada ne postoje jedinstveni stavovi po pitanju kratkotrajnosti i dugotrajnosti opterecenja betona i betonskih konstrukcija.Otpornost betona na habanje Kod ove vrste otpornosti betona osnovno je da beton ima dovolju cvrstocu i tvrdocu u povrsinskom sloju koji je neposredno izlozen delovanjima koja dovode do habanja. a takodje se registruje dubina i povrsina ljustenja betona koja je bila pod uticajem rastvora soli. Pored ovoga. on se propisuje od slucaja do slucaja. od vrste naprezanja kao i od cvrstoce i starosti betona. pa 6 – 8 h na sobnoj temperaturi. Posto kriterijum otpornosti na habanje nije jedinstven. a isto tako se ove deformacije pri istom opterecenju smanjuju u funkciji starosti betona. pri cemu se kao gornja granica kratkotrajnosti obicno uzima trajanje opterecenja od najvise dva sata. uzorak se podvrgava temperaturi od oko -20°C u trajanju 16 – 18 h. U primeni je metoda ispitivanja habanja prirodnog kamena. na tacno definisan nacin. Za odredjivanje otpornosti betona na habanje ne postoji standardna metoda. pri cemu treba teziti optimalnom ucescu krupnih frakcija agregata uz minimalno potrebno ucesce sitnih. podvrgava delovanju troprocentnog rastvora NaCl. ipak se kao kratkotrajna tretiraju ona opterecenja cije se delovanje ispoljava u vremenu od nekoliko minuta do nekoliko casova. prema standardu. Nakon toga. 46.Kod ovakvih ispitivanja najcesce se primenjuje postupak u okviru koga se u procesu smrzavanja i odmrzavanja povrsina uzorka. Ispitivanja su pokazala da je beton otpornoji na habanje ako ima vecu cvrstocu na pritisak.1 cm (povrsina jedne strane kocke je 50 cm2) koji se dobijaju izradom u kalupima ili izrezivanjem iz nekog veceg komada betona. Ispitivanja pokazuju da betoni visih cvrstoca pod opterecenjem pokazuju manje deformacije. mogu se primenjivati plastifikatori i superplastifikatori radi smanjenja potrebne kolicine vode posto ni u kom slucaju ne sme doci do izdvajanja cementne paste na povrsini.

cementni kamen i agregat. pa ce na osnovu tih podataka crtaju dijagrami koji u opstem slucaju imaju oblike saglasno sledecoj slici. a pri rasterecenju saglasno krivoj AD tako da po rasterecenju uvek . ali se i ovaj oblik krive moze dobiti rezimom diktiranog povecanja napona. ali se takva kriva dobija i kod svih betona ako se pri ispitivanju koristi rezim diktiranog povecanja napona.Radni dijagram betona Radni (σ – ε) dijagram koji daje zavisnost izmedju napona i deformacija betona u slucajevima delovanja kratkotrajnih opterecenja dobija se ispitivanjem uzoraka prizmaticnog ili cilindricnog oblika. 47. Tokom ovih ispitivanja mere se naprezanja i odgovarajuce dilatacije. Analizom krivih dolazi se do zakljucka da se pri jednokratnom izlaganju uzorka kratkotrajnom opterecenju na pritisak dobija deformacija koja se sastoji iz elasticnog i plasticnog dela. sto se objasnjava prisustvom kontaktnih povrsina izmedju cementnog kamen i agregata i pojavom mikroprslina po ovim kontaktima. pri opterecenju uzorak se ponasa saglasno krivoj OA. Naime. posmatrano posebno. Medjutim. beton uvek ima manje – vise zakrivljen ε – σ dijagram. imaju uglacnom linearne zavisnosti izmedju napona i deformacija.Zavisnost deformacija betona od njegovog sastava najbolje ilustruju krive deformacija (ε) – napon (σ) prikazane na narednoj slici. Kriva “1” u opstem slucaju odgovara betonima vecih cvrstoca. Kriva “2” predstavlja betone manjih cvrstoca. Kao sto se vidi.

Velicina ove deformacije zavisi kako od brzine opterecivanja tako i od brzine rasterecivanja. pokazalo se da nakon odredjenog broja ciklusa opterecenje – rasterecenje funkcija σ – ε u dovoljnoj meri odgovara pravoj liniji ciji nagib definise modul elasticnosti E.Modul elasticnosti betona Odredjivanje modula elasticnosti betona vrsi se na prizmaticnim ili cilindricnim uzorcima sa odnosima poduznih i poprecnih dimenzija vecim od 2. pri naponima manjim od granice (0. pa se s tim u vezi najcesce primenjuju razliciti postupci treniranja uzoraka.ugla nagiba tetive koja povezuje koordinatni pocetak sa aktuelnom tackom A na postmatranoj krivoj. dijagram je priblizno pravolinijski pa vazi sledece: ς=E*ε=tgα*ε Velicina E se najcesce definise postupkom opterecenje – rasterecenje kada se ovaj parametar odredjuje iz krive koja odgovara rasterecenju. generalno se moze govoriti o tangentnom i sekantnom modulu elasticnosti betona. .5) fp. Ako ovako definisan modul deformacije oznacimo sa Esek. σd. Kao tangentni modul definise se tangens ugla αtg koji zaklapa tangenta na posmatranu krivu u tacki A sa apsciscnom osom. Naime. S obzirom da je u opstem slucaju radni dijagram betona uvek krivolinijski. dok je sekantni modul tangens ugla α .ostaje odredjena trajna (plasticna. Kod odredjivanja modula elasticnosti uvek se polazi od neke male vrednosti napona. Kod ovakvih ispitivanja kao osnovno javlja se pitanje eliminisanja svih deformacija betona osim elasticnih. pa se ispitivanje najcesce sprovode saglasno semi prikazanoj na slici. 48. zaostala) deformacija ε3.3 – 0. odnosno postupci visekratnog opterecivanja i rasterecivanja. vezu izmedju napona i deformacije u betonu mozemo prikazati u obliku: ς=Esek*ε Medjutim.

vrednost E se dobija ispitivanjem prizmaticnih ili cilindricnih uzoraka u okviru kojih je zadovoljen osnos 2 ≤ h/a ≤ 4. Za napon σd propisana je vrednost od 0. s tim da postoje jos tri uzorka za prethodno ispitivanje cvrstoce betona fp. Za resavanje prakticnih problema mogu se uspostaviti sasvim prihvatljive veze izmedju modula elasticnosti i cvrstoce betona pri pritisku. dok se za σg uzima vrednost fp/3. BAB87 propisuje sledecu relaciju E=9. On raste sa staroscu betona. sema podrazumeva opterecivanje do napona σ g i rasterecivanje do napona σd. pri cemu dimenzija a treba da bude najmanje cetiri puta veca od nominalno najkrupnijeg zrna agregata primenjenog u datom betonu. pri cemu se u prvih 28 dana ostvaruje 70 – 80% vrednosti koja odgovara teorijskom slucaju kada je t→∞.25*3fbk+10 GPa za fbk u MPa Posto je modul elasticnosti betona vremenska funkcija BAB87 predvidja da se za starosti betona razlicite od 28 dana E moze takodje odrediti na osnovu napred datog izraza. . tj.Kao sto se vidi. s tim da se za fbk unose vrednosti karakteristicnih cvrstoca koje odgovaraju odredjenim terminima.5 MPa. treniranje betona u naponskom podrucju σg – σd sve dok se zavisnost σ – ε u tom podrucju potpuno ne ispravi. a izrazavaju se u MPa ili u Gpa. Ispitivanja se sprovode na tri uzorka. Prema nasem standardu. Nakon zavrsetka ispitivanja trazena vrednost modula elasticnosti betona izracunava se putem obrasca: E=ΔςΔε Rezultati se zaokruzuju na 500 MPa. Modul elasticnosti je i funkcija vremena. pa se doslo do niza empirijskih zavisnosti.

Hidraulicko skupljanje ce se odvijati sve dok se ne uspostavi ravnoteza uzmedju vlaznosti sredine i vlaznosti betona. hidraulickog skupljanja. najmanje 3 komada. Poprecna dimenzija a mora da bude takva da je njena velicina jednaka najmanje cetvorostrukoj vrednosti nominalno najkrupnijeg zrna agregata u betonu. odnosno ona skupljanja koja mogu biti od znacaja za naponska i deformaciona stanja konstrukcija pa tako vrednosti koje se dobijaju ispitivanjima predstavljaju zbir hidratacionog i hidraulickog skupljanja.Skupljanje betona Pod skupljanjem betona podrazumevaju se vremenske deformacije koje se ispoljavaju u vidu smanjivanja dimenzija neopterecenih betonskih elemenata priblizno proporcionalno u svim pravcima. skupljanje usled kontrakcije produkata hidratacije. Generalno. U najvecem broju slucajeva mere se skupljanja ocvrslog betona. veci sadrzaj vode – veca mogucnost zgrusnjavanja mase i zblizavanja cestica. plasticno skupljanje moze da bude uzrok pojave prislina i pukotina na povrsinama betona. Prvo merenje se vrsi 72 h nakon zavrsetka izrade uzoraka. Ukupna deformacija skupljanja se sastoji od:   hidratacionog skupljanja. 70% (srednje vlazna sredina) ili 90% (veoma vlazna sredina). skupljanje nakon zavrsetka procesa vezivanja. a zivisi jos i od kolicine vode. Medjutim.  Plasticno skupljanje je najvece u poredjenju sa ostalim navedenim oblicima. prakticno tek kada se okonca proces hidratacije. Zatim se vade iz kalupa i 48 h drze u pijacoj vodi temperature oko 20°C.49. medjutim kako je vlaznost betona u opstem slucaju funkcija procesa hidratacije cementa proizilazi da ce do uspostavljanja ravnoteze doci tek nakon duzeg vremenskog perioda. Prema JUS standardu skupljanje betona se ispituje na prizmaticnim ili cilindricnim uzorcima kod kojih je zadovoljen odnos 2 ≤ ha ≤ 4. u prvih nekoliko casova i po pravilu nije od znacaja za naponska stanja konstrukcija. Hidraulicko skupljanje je funkcija promene vlaznosti cementnog kamena. Ispitivanja su pokazala da je plasticno skupljanje funkcija kolicine cementa u mesavini. moze se reci da je ta pojava najtesnje povezana sa stanjem vlaznosti cementnog kamena u betonu. Stetni efekti plasticnog skupljanja mogu se eliminisati pravilnom i intenzivnom negom. a . cuvaju se u kalupima u vlaznom prostoru od najmanje 90% relativne vlaznosti oko 24 h na temperaturi cca 20°C. plasticnog skupljanja. Posle 72 h od zavrsetka izrade vade se iz vode i izlazu kondicioniranim termohigrometrijskim uslovima: temperatura od 20°C i relativna vlaznost od 40% (veoma suva sredina). ali se ono odvija vrlo brzo. odnosno betona i posledica je delovanja kapilarnih sila u kapilarnim porama u cementnom kamenu. skupljanje usled isparavanja vode tokom perioda vezivanja cementa. Uzorci.

tj. granulometrijskog sastava agregata. kod betona se uslovno smatra da nastaje samo delovanjem dugotrajnih opterecenja. Skupljanje je vece pri visim temperaturama i pri manjoj relativnoj vlaznosti vazduha. Iz tih razloga ispitivanje tecenja betona uvek se vrsi primenom specijalnih uredjaja koji su u stanju da tokom duzeg vremenskog perioda odrzavaju odredjeni nivo naprezanja. bice moguca dva karakteristicna slucaja: . 51. levo) ili uredjaji koji rade na principu poluge (na slici. dalja merenja se vrse posle svakih 7 dana do stabilizacije procesa skupljanja i to najkrace 3 meseca.zatim posle 4 i 7 dana. Najrasprostranjeniji su uredjaji sa mocnim oprugama (na slici. Takodje. proces razvitka deformacija materijala u toku vremena koji se odigrava bez promene opterecenja. takodje smanjuje vrednosti skupljanja. od vodocementnog faktora. vece je kod elemenata manjih dimenzija i kod betona spravljenih sa cementima sa dodacima i sa vecom kolicinom cementa. Skupljanje se izrazava u mm/m.Od cega zavisi vrednost deformacije skupljanja Skupljanje betona zavisi od temperature i relativne vlaznosti sredina.Tecenje betona Tecenje. nacina ugradjivanja i nege betona i od starosti betona. Vece kolicine vode doprinose vecim vrednostima hidraulickog skupljanja. obezbedjuje manje vrednosti skupljanja. Ako pretpostavimo da ce beton biti izlozen konstantnom naponu beskonacno dugo ili dovoljno dugo. od vrste i kolicine cementa. Granulometrijski sastav koji omogucava izradu betona optimalne kompaktnosti uz koriscenje umerenih kolicina cementa. Nacin ugradjivanja je znacajan jer se efikasnim ugradjivanjem utice na smanjenje skupljanja. Nega betona koja podrazumeva vlazenje betona u prvim danima nakon ugradjivanja. od dimenzija betonskog elementa. 50. nakon ovoga. desno).

koeficijenta tecenja υ (t. dimenzija betonskog elementa. granulometrijskog sastava agregata. slucaj stabilizacije procesa tecenja – kada deformacije teze nekoj konacnoj vrednosti i uzorci ne trpe lom. tkεeltk . Linearno tecenje zavisi od istih faktora kao i skupljanje betona. od starosti betona. od vrste i kolicine cementa. tk=εtect. trajnoj cvrstoci betona. pa se moze reci da beton ima ovakvo ponasanje u oblasti radnih napona. a pri odredjenoj velicini deformacije. tk) koji se definise na sledeci nacin: φt.  Prvi slucaj odgovara niskim vrednostima napona. Treba napomenuti da ako su naprezanja u betonu visoka nakon odredjenog vremena. i slucaj kada ne dolazi do stabilizacije procesa. U praksi se deformacije tecenja najcesce prikazuju putem tzv. tzv. od vodocementnog faktora. vec deformacije tecenja teze beskonacno velikim vrednostima. nacina ugradjivanja i nege betona.Linearno tecenje betona Linearno tecenje betona je tecenje kod koga postoji stabilizacija procesa i kod koga za sve deformacije (trenutne i vremenske) postoji uslov proporcionalnosti izmedju napona i deformacija. sto dovodi do loma uzoraka. 52. Lom o kome je ovde rec nastupice pri naponima koji su ponekad i 20 – 30% ispod cvrstoce koja odgovara delovanju kratkotrajnih opterecenja. pa se cesto govori o cvrstoci betona pri delovanju dugotrajnih opterecenja. doci ce do loma. Drugi slucaj odgovara visokim naponima naprezanja pri cemu je vrlo tesko sasvim precizno odrediti granicu koja razdvaja navedene slucajeve. To su:        temperatura i relativna vlaznost sredine.

na primer. Koeficijent tecenja koji se dobija je bezdimenzionalna velicina. U slucaju smicanja. 159.Elasticne i vremenske deformacije betona pri opterecenju i rasterecenju Ako postmatramo deformacije tecenja.5 puta vece od deformacija kod pritisnutih elemenata. mogu koristiti velicine koje su date u odredjenoj tabeli (Tabela 5. Osim kod pritisnutih betonskih elemenata.5 puta vece od odgovarajucih deformacija pritisnutih elemenata. . tecenje se javlja i kod drugih vrsta naprezanja. Tako su. M. moze se naglasiti jos i da “mladi” betoni uvek imaju vece deformacije tecenja.Do velicina εtec i εel se dolazi ispitivanjem a deformacija tecenja.2. 1. deformacije tecenja su 2 – 2. εtec je definisana izrazom: εtect. Primenjuje se isti kondinicionirani termohigrometrijski uslovi kao za merenje skupljanja. BAB87 dozvoljava da se u slucajevima kada se ne raspolaze eksperimentalno utvrdjenim vrednostima koeficijenata tecenja betona. deformacije tecenja kod elemenata izlozenih zatezanju. moci cemo da zakljucimo da postoje uzorci koji su pretrpeli odredjene deformacije tecenja i koji u opstem slucaju po rasterecenju ostaju i izvesnoj meri trajno deformisani. 3 uzorka za odredjivanje cvrstoce pri pritisku (f p). a 3 uzorka za merenje ukupnih deformacija (εt) pod konstantnim naponom σk. Muravljov). Sto se tice zavisnosti koeficijenta tecenja od vremena t i od starosti betona u trenutku izlaganja opterecenju tk. Sto se tice deformacija tecenja. strana knjige “Osnovi teorije i tehnologije betona”. tk=εt-εst-εeltk Ispitivanja se sprovode na seriji od 9 uzoraka od kojih 3 sluze za ispitivanje skupljanja betona (εs(t)). 53. BAB87 definise ovu zavisnost putem velicina prikazanih u narednoj tabeli.

tk.18 28 0. veza izmedju napona i deformacija u betonu moze da se predstavi relacijom: εt.23 0.68 0.tk-εst=ςtkEtk1+φt. Ako.25 0.30 0.Veza izmedju napona i deformacije tecenja.73 0.Starost betona u trenutku opterecenja tk(dani) Odnosi koeficijenata tecenja betona u trenutku vremena t i konacne vrednosti koeficijenta tecenja υ(t.tk.25 90 0. izraz se moze prikazati u obliku: εt.56 3 g. 54. u obliku: .53 0.80 7 28 do 90 365 0. medjutim. Medjutim.15 0.tk-εst=ςtkEtk1+φt.83 0.30 0. Od cega zavisi deformacija tecenja Ako se pretpostavi da je beton od vremena tk izlozen konstantnom naponu ςk=ς tk. napon intervalu t – tk nije konstantan vec se menja diskontinualno saglasno slici. 0.43 365 0.10 Vrednosti date u tabeli vaze samo za temperaturu sredine od oko 20°C.48 0.85 0.tk+r=1nΔςtkrEtkr1+φt. ili kada se pretpostavi da se napon u betonu menja kontinualno. tk)/υ∞ Trajanje opterecenja (t – tk) (dani/godine) 7 14 0. pa se i o uticaju temperature na vrednosti skupljanja i tecenja mora voditi racuna.38 0. najcesce su betonske konstrukcije u praksi izlozene vrlo znacajnim temperaturnim promenama.

Promena sila uslovljava i analognu promenu napona po presecima. u. optereceni koncentrisanim silama na slobodnim krajevima.tk+tktdς(τ)dτ*1+φ(t. pod kojom se u opstem slucaju podrazumeva promena napona u materijalu pri konstantnoj deformaciji. koja se u toku vremena smanjuje. . 55.85.Relaksacija betona Relaksacija betona.tk-εst=ςtkEtk1+φt.τ)E(τ)dτ.tk=0. jedan je od nedovoljno ispitanih fenomena betona. odredjenim intervencijama u toku trajanja opita odnosno promenom sile P.75-0. pri cemu su ovi naponi najcesce odredjivani kod oslonca (presek B). Najcesce su ispitivani uzorci oblika nosaca sa prepustima.εt. Shodno svemu navedenom. kako pokazuje slika. odrzavan je nepromenljiv ugib. tezeci nekoj konacnoj vrednosti. relaksacija se moze prikazati u obliku: rt=Δςtς0*100=kΔP(t)P0*100 %. Da bi se odrzala konstantna deformacija. Za uobicajene starosti betona i uobicajene konstrukcije moze se uzeti da je X∞=Xt∞. Zbog slozenosti navedenih izraza u praksi se cesto pribegava primeni razlicitih uproscenih veza izmedju napone i dilatacije. Na ovaj nacin merena je sila P.

U slucaju cisto betonskih elemenata k = 1. .Velicina k predstavlja koeficijent proporcionalnosti koji je funkcija armature prisutne u elementu koji se ispituje. a za armirane elemente k<1.0.0.

osnovni elementi) Fabrika betona u opstem slucaju predstavlja postrojenje sa proizvodnim kapacitetom od najmanje 15 m3/h. Medjutim. transportovani betoni i betoni sa posebnim svojstvima) mogu se proizvoditi iskljucivo u fabrikama betona.Fabrike betona (namena. fabrikom betona moze se smatrati i postrojenje kapaciteta ne manjeg od 10 m3/h ako ovakvo postrojenje ispunjava sve uslove propisane standarnom. Betoni kategorije B. vrste. .II (betoni marki MB 30 i visih.II OBLAST___________________________________________________________ 56. dispozicije.

Takodje. Sto se tice parterne seme. Funkciju deponija za agregat u okviru fabrika betona mogu da imaju i radijalni boksovi koji istovremeno predstavljaju i bunkere za pojedine frakcije agregata. ukljucujuci i agregat. Iz ovih razloga podloga deponije uvek treba da bude izvedena od betona sa odgovarajucim nagibima da bi se omogucilo sto efikasnije odvodnjavanje i time smanjio sadrzaj vode u agregatu. Nacin dopremanja i skladistenja komponentnih materijala Agregat se do bunkera (silosa) najcesce transportuje sistemom transportnih traka koje idu do deponije agregata – mesta lagerovanja koja imaju kapacitete za visednevnu proizvodnju. Kao sto se moze zakljuciti. dopremanje agregata do mesta doziranja se vrsi tzv. stoga je preporuka da visine figura koje se .Nacelno se moze govoriti o dve osnovne tehnoloske seme proizvodnje svezeg betona. radijalnim skreperima. bunkeri (silosi) za agregat se obicno koncipiraju tako da zadovoljavaju potrebe najvise jednodnevne ili sedmodnevne proizvodnje jer je agregat najmasovnija komponenta betona. se podizu na odredjene visinske nivoe u odnosu na mesalicu za beton pa tehnoloski proces tece “od gore na dole”. Pri primeni radijalnih boksova. pa se punjenje mesalice ostvaruje podizanjem komponenata na njen nivo. pojedine ili sve komponente su lagerovane ispod nivoa mesalice. o vertikalnoj i parternoj semi. U slucaju vertikalne seme. agregat je skoro uvek direktno izlozen delovanju atmosferilija sto znaci da se njegova vlaznost u opstem slucaju neprekidno menja. sve komponente betona. ne treba koristiti agregat sa samog poda deponije jer je njegova zaprljanost neposredno iznad poda u sloju debljine 20 – 30 cm nedopustivo velika. Zbog toga se vlaznost agregata mora stalno pratiti i vrsiti se neophodne korekture sastava betona.Fabrike betona sa radijalnim boksovima. U slucaju vertikalne seme proizvodnje. 57. Tokom istovara agregata treba obratiti paznju da ne dodje do segregacije zrna.

Dodaci betona se lageruju u skladu sa upustvima proizvodjaca. uvek treba upotrebiti onaj koji je ranije isporucen. a masa cementai vode sa tacnoscu od±2%. pa tek onda predje na sledecu visinu od 2 m. kao i prema datumu isporuke. Cement i drugi praskasti materijali (aditivi i sl. Ako se radi o cementu u vrecama. pri cemu broj silosa treba da odgovara broju vrsta i klasa cementa (u jednom silosu sme biti lagerovana samo jedna vrsta. pa se vrece moraju cuvati u slagalisnim prostorijama sa izdignutim podom. U prvom slucaju radni ciklus mesalice se sastoji od punjenja mesalice. 58. Ove mesalice mogu da budu sa periodicnim i sa neprekidnim (kontinualnim) radom. Mada se u fabrikama betona najcesce primenjuje cement koji se isporucuje u rinfuzi. Kapaciteti silosa mogu biti razliciti – od 200 do 4000 t. vec da se istovar vrsi tako da se obrazuje vise takvih figura. U takvim slucajevima treba obratiti posebnu paznju zastiti cementa od vlage.Mesalice za beton Mesalice za beton u sklopu pogona za proizvodnju betona treba da budu tako odabrane i dimenzionisane da pod pretpostavkom tacnog doziranja komponenata obezbede homogenizaciju mase i omoguce dobijanje predvidjene kolicine svezeg betona u jedinici vremena. promaje i prekomernog zagrevanja. mesanja mase i praznjenja. Kada se govori o nacinu mesanja komponenata. Zgrudvani cement se pre upotrebe mora ispitati i ukoliko nije izgubio vezivno svojstvo mora se prosejati. u slucaju duzeg lagerovanja ove vrece treba premestati svakih 10 – 15 dana i to tako da se svaka vreca premesti na drugo mesto i da se okrene. U ovim prostorijama treba odvajati pojedine partije cementa prema vrsti i klasi. on vremenom gubi svojstvo veziva i postaje neupotrebljiv. Ukoliko se cuvanju cementa ne pokloni dovoljna paznja.) lageruju se u odgovarajucim silosima koji se obicno tako dimenzionisu da zadovolje potrebe nedeljne proizvodnje. mesalice za beton se najcesce dele na gravitacione mesalice i na mesalice sa prinudnim mesanjem. pa se tako u odnosu na ovu osu – osu rotacije – razlikuju mesalice sa vertikalnom. Masa agregata se odredjuje sa tacnoscu od ±3%. Za odmeravanje komponentnih materijala koriste se najcesce automatski dozatori (vage). Podela mesalica za beton moze se napraviti i u odnosu na polozaj ose bubnja u kome se vrsi mesanje komponenata. odnosno klasa cementa). Tecni hemijski dodaci moraju se pre upotrebe izmesati. Praskasti hemijski dodaci se prvo mesaju sa vodom pa se zatim unose u mesalicu za beton. ponekad u obzir dolazi i primena cementa zapakovanog u vrece. horizontalnom i kosom osom. preko tih figura. dok u drugom slucaju sve navedene operacije teku istovremeno. .obrazuju tokom jednog istovara ne budu vece od 2 m. Bez obzira na nacin skladistenja cementa.

Na ovaj nacin masa u bubnju je podvrgnuta prinudnom kretanju sto omogucava dobijanje vrlo homogene mesavine. Ako je Vcem (dm3) zapremina cementa a Vagr (dm3) zapremina agregata za dobijanje 1 m3 (1000 dm3) svezeg betona. Trajanje mesanja zavisi od tehnologicnosti betona i od krupnoce zrna agregata.sv) uvek je manja od zbira zapremina komponentnih materijala. To su mesalice kod kojih unutar bubnja koji se okrece brzinom 10 – 20 obrta u minuti postoji sistem lopatica koje rotiraju u suprotnim smerovima. proizvodnost mesalica sa ciklicnim radom i godisnja proizvodnja betona) Kapacitet mesalica sa ciklicnim radom se krece od 100 do 4500 litara (dm 3). Odnos zapremine svezeg betona i zapremine cementa i agregata naziva se koeficijent izlaza betonske mesavine i oznacava sa ki.Mesalice za beton (koeficijent izlaza betona. 59. to je kolicina svezeg betona koja izlazi iz mesalice.U gravitacionim mesalicama betonska smesa se mesa tako sto se u bubnju koji se obrce oko horizontalne ili blago nagnute ose smesa podize do odredjene kriticne visine nakon cega pada nanize. . koeficijent izlaza betonske mesavine definise se odnosom: ki=1000Vcem+Vagr. Protivstrujne mesalice koriste se za slucajeve betona sa krucom konzistencijom. u donju zonu bubnja. a vreme neophodno za dobijanje homogene mase svezeg betona obicno iznosi 1 – 3 minuta. Zapremina betona koja se dobija jednim mesanjem (Vb. Gravitacione mesalice nisu pogodne za spravljanje krucih betonskih mesavina.

pri cemu se deklarisane vrednosti moraju proveriti kroz probnu proizvodnju. Kao orjentaciona vremena mogu da posluze i vrednosti date u tabeli. Od homogenosti betonske mesavine zavise i karakteristike svezeg betona pa je zato vazno odrediti optimalno vreme trajanja mesanja u mesalici. Ovo vreme se nacelno odredjuje od slucaja do slucaja. koja se izrazava u m3/h. Proizvodnost mesalica za beton.Koeficijent izlaza betonske mesavine obicno iznosi 0. Vreme trajanje mesanja (s) Tip i kapacitet (zapremina) mesalice za beton sleganje sleganje 0 – 2 cm 2 – 6 cm 90 160 180 60 120 150 60 120 150 sleganje preko 6 cm 45 90 120 - 300 litara Gravitaciona 800 litara 1600 litara 300 litara Protivstrujna 800 litara preko 800 litara .7. predstavlja kriterijum na osnovu koga se ove mesalice svrstavaju u sledece grupe:     mesalice malog kapaciteta (proizvodnost do 20 m3/h) mesalice srednjeg kapaciteta (proizvodnost 20 – 50 m3/h) mesalice velikog kapaciteta (proizvodnost 50 – 100 m3/h) mesalice vrlo velikog kapaciteta (proizvodnost iznad 100 m 3/h) Kapacitete i proizvodnosti mesalica definise proizvodjac.6 – 0.

Mad=madVmes. dolazi se do sledecih relacija za Mc i Ma koje definisu potrebne mase cementa i agragata koje obezbedjuju dobijanje svezeg betona u kolicini Vmes: Mc=γc*Vmes1+αγcγa*ki kg. a γc i γa zapreminske mase ovih komponenata. Mc=mcVmes . na osnovu izraza za koeficijent izlaza betonske mesavine dolazi se do relacije: Mcγc+Maγa=Vmeski. gde su Ma i Mc mase agregata i cementa u kg koje treba uneti u mesalicu. Ako za jednu mesalicu sa periodicnim radom vreme jednog ciklusa mesanja τc odredjeno izrazom: τc=τp+τm+τpr. Mv=mvVmes . Ma=γc*Vmes1+αγcγa*ki*α kg. Kolicine komponentnih materijala se mogu dobiti i na bazi sledecih izraza: Ma=maVmes . Ako se uzme u obzir da mora biti zadovoljen uslov α=mamc=MaMc.Ako se u mesalicu unese kolicina materijala koja tacno odgovara deklarisanom kapacitetu mesalice Vmes. . Pri primeni ovog izraza zapreminske mase cementa i agregata treba uzimati u kg/dm3.

4 – koeficijent neravnomernosti koriscenja mesavina. mesanja i praznjenja mesalice izrazena u minutima.planirani broj radnih dana godisnje. U vezi sa tim treba poci od zadate godisnje proizvodnje konkretnog sistema Q (u m3/god.2 – koeficijent sigurnosti. τm i τpr vremena punjenja. dok ce njena proizvodnost iznositi: p1=nc*Vmes1000 m3h. potreban broj mesalica u sklopu sistema bice: m=pp1 kom. Koeficijenti k1 i k2 imaju sledeca znacenja: k1 = 1. ili proizvodnost deklarisana od strane proizvodjaca moze da se upotrebi za izbor broja mesalica u okviru jedne fabrike betona. pri cemu se vrednost zaokruzuje na prvi veci ceo broj m0. Φ .gde su τp. Na bazi prikazanih velicina. a T – broj radnih casova dnevno.. Ova vrednost. broj ciklusa mesanja u toku jednog casa za datu mesalicu bice: nc=60τc. Nakon usvajanja broja m0 fakticka proizvodnost sistema se moze prikazati relacijom: . k2 = 1. gde je p proizvodnost celokupnog sistema u m3/h.) i primeniti formulu: p=QΦ*T*k1k1.

Na slici je prikazana opsta sema transporta betona. Pod transportovanim betonom u pravom smislu te reci podrazumeva se samo beton koji se proizvodi u fabrici betona i koji nakon toga podleze spoljasnjem transportu. ne smatra se transportovanim betonom. jer u protivnom moze doci do izdvajanju krupnih od sitnih zrna. Unosenje mase prilikom punjenja transportnih posuda mora da bude strogo centricno (naredna slika. a na osnovu vrednosti pfak mogu se definisati dnevna proizvodnja. 60. kao i svi drugi elementi u sklopu tehnoloskog procesa. Beton proizveden na samom gradilistu iskljucivo za potrebe tog gradilista. pa zato treba preduzeti odredjene mere i pre pocetka transporta u pravom smislu. transport svezeg betona predstavlja vrlo delikatnu operaciju.pfak=m0*p1 m3h. Tako. Transport betona moze biti spoljasnji i unutrasnji.Transport betona – opsta sema i opsta pravila Transport betonske mesavine obuhvata prenosenje homogenizovane smese od mesta spravljanja do mesta ugradjivanja. . Pored toga treba obezbediti da ne dodje do iscurivanja cementnog mleka niti prekomernog isparivanja vode. Bez obzira da li se radi o unutrasnjem ili spoljasnjem. Ovoj operaciji se mora posvetiti posebna paznja jer je betonska mesavina u toku transporta izlozena potresima koji mogu prouzrokovati segregaciju. na primer treba postupiti u skladu sa slikom. prvi i drugi slucaj. prvi slucaj). sto znaci da ne dolazi u obzir istresanje svezeg betona iz mesalice kako je prikazano na slici u trecem slucaju. a na bazi nje i dimenzionisati i kapaciteti silosa za agregat i cement.

postupak treba da se izvede saglasno prvom slucaju prikazanom na sledecoj slici. Kao orjentacione vrednosti maksimalnih vremena transporta betonskih mesavina spravljenih sa portland cementima mogu se uzeti vrednosti date u tabeli. pa se i ona mora uzeti u obzir. mada se merodavni zakljucci mogu izvesti samo na bazi konkretnih ispitivanja. transport betonske mesavine mora da se obavi u odredjenom vremenu. Temperatura svezeg betona (°C) Maksimalno vreme transporta (minuti) 5 – 10 120 10 – 20 90 20 – 30 45 Na maksimalno vreme transporta ce uticati i eventualna primena aditiva tipa akceleratora i retardera. Ako i pored svih preduzetih mera beton na mesto ugradjivanja ne stigne onakav kakav je izasao iz mesalice. Na sve ovo uticaj ima i spoljasnja temperatura. odnosno transportom od fabrike betona do mesta ugradnje.Transportovani beton – definicija i sredstva spoljasnjeg transporta Transportovani beton je beton koji se karakterise spoljasnjim transportom. a pri tom se mora voditi racuna da se ugradjivanje zavrsi pre pocetka vezivanja cementa. 61. Ovo vreme treba da bude naravno sto krace. pre samog ugradjivanja treba ga jos jednom izmesati. To su sledeci tipovi vozila:   kamioni – mesalice. S obzirom na vremenski karakter procesa hidratacije cementa. tzv. . odnosno neposredno pre ugradjivanja jer se smatra da vreme od spravljanja do ugradjivanja takvog betona sme iznositi najvise 45 minuta. Beton se sredstvima spoljasnjeg transporta moze transportovati i na 50 i vise kilometara. silobusi – specijalna vozila za transport svezeg betona sa ugradjenim agitatorima – uredjajima za uzburkavanje betonske mesavine.Ukoliko se pri transportu betonske mesavine vrsi njeno prebacivanje sa jednog transportera na drugi. Aditivi tipa plastifikatora i superplastifikatora takodje mogu imati uticaj na maksimalno vreme transporta. automikseri kapaciteta 1 – 10 m3. Transportna sredstva o kojima je ovde rec spadaju u kategoriju drumskih vozila. pa dodatke treba dozirati tek na licu mesta.

Korpe ovakvih vozila su okretne i pri istovaru mogu da se rotiraju i za ugao od oko 80°. saglasno sledecoj slici. Na ovaj nacin omogucen je brz istovar betonske mesavine. kamioni – kiperi i obicni kamioni sa ravnim platformama. mogu se primenjivati i silobusi. Velika prednost transportovanog betona je u tome sto on u sustini predstavlja beton proizveden na industrijski nacin. sto znaci da se cvrste komponente mogu uneti u njegov bubanj i laganim mesanjem dovesti do potpune homogenizacije. ili u slucaju kada se koriste aditivi usporivaci. Prema istom standardu ne dozvoljava se dodavanje vode za vreme transporta betonske mesavine. Maksimalno dozvoljeno vreme moze varirati u zavisnosti od vremenskih uslova. Prema nasem standardu betonska mesavina mora da bude izrucena iz transportnog vozilu u roku od 2 casa od momenta doziranja vode u fabrici. Ukoliko se radi samo o transportu vec spravljenog betona. Koriscenjem iskljucivo spoljasnjeg transporta svezeg betona mogu se izvoditi radovi saglasno narednoj slici. cime se dobijaju konstrukcije visokih kvaliteta. pa se tako dozvoljava duze vreme ako se radovi izvode u hladnim i vlaznim klimatskim uslovima.   damperi. odnosno u roku od 1h ako je u pitanju vozilo bez uredjaja za uzburkavanje betonske mesavina. a da se voda moze dodati iz sopstvenog rezervoara neposredno pre istovara ovako dobijenog svezeg betona. Krace vreme je. . dozvoljeno ako se radovi izvode po vrucini a beton je spravljen sa vecom kolicinom cementa. ili kada se koriste aditivi ubrzivaci. pak. sto je znatno manje od brzine mesanja neophodne za dobijanje svezeg betona po dodatku voda a koja treba da iznosi 10 – 20 obrta u minuti. Lagano mesanje o kome je ovde rec vrsi se brzinom od 2 – 6 obrta u minuti. ako se transport obavlja vozilom sa uredjajem za uzburkavanje. vec samo u izuzetnim slucajevima dozvoljeno je direktno doziranje superplastifikatora. U automikseru (naredna slika) beton se moze spravljati kao u svakoj mesalici. Mora se napomenuti da domaci standard potpuno iskljucuje mogucnost koriscenja automiskera kao mesalice za beton. pod uslovom da se betonska mesavina transportuje u odgovarajucim posudama – korpama.

tacke). najcesce zapremine do 1 m3. Sirine traka obicno iznose 300 – 700 mm. Kao vrlo fleksibilno sredstvo transporta svezeg betona u uslovima prefabrikacije znacajnu primenu imaju tzv. transportni konvejeri.62. kao sto su:    rucna kolica sa jednim tockom (tzv. tzv. viljuskari – vozila koja su snabdevena kiblama raznih oblika i konstrukcija. Za unutrasnji transport koriste se razlicita sredstva. kible. najvecu primenu imaju pri gradjenju masivnih betonskih konstrukcija.0 m. a transportne brzine se krecu od 0.5 – 3. Izbor konkretnog sredstva unutrasnjeg transporta zavisi uglavnom od potrebnog ucinka i konzistencije svezeg betona.Pumpe za transport svezeg betona i “pumpani” betoni . rucna kolica sa dva tocka (tzv.Unutrasnji transport svezeg betona Unutrasnji transport svezeg betona obuhvata transport od odredjenog mesta na gradilistu gde se beton iz sredstva spoljasnjeg transporta neposredno prebacuje u neko sredstvo unutrasnjeg transporta. koje se transportuju putem kranova vagoneti trakasti transporteri pumpe za beton i drugo. 63. japaneri) prenosne celicne posude kapaciteta 0. Danas se sve vise srecu i transportni konvejeri koji cine celinu sa automikserima.0 m3. unutrasnji transport je i transport od gradilisnog pogona za proizvodnju betona do mesta ugradjivanja.05 – 3 m/s.3 – 1. Ova vrsta transporta se moze koristiti samo do odredjenih nagiba koji zavise od konzistencije svezeg betona. Isto tako. Viljuskari su u stanju da osim horizontalnog vrsi i vertikalni transport do maksimalnih visina od 2.    Trakasti transporteri ili tzv. U ovakvim slucajevima duzina trake iznosi do cca 12 m.

plasticnih.5 – 2. bezklipne (vakuum – pumpe) i pneumatske. Putem njih se beton moze transportovati po horizontali do oko 400 m i na oko 50 m po vertikali. a radni pritisci u cevovodu obicno iznose 1. Princip rada klipnih pumpi se vrsi u mehanickom potiskivanju betonske mesavine kroz cevovod povezan sa pumpom. Ucinak ovakvih pumpi iznosi 40 – 50 m3/h. Klipnih pumpi ima vise vrsta.5 – 3. Pneumatske pumpe sastoje se iz suda pod pritiskom. ili pumpe neprekidnog dejstva konstruisane su tako da se u njima u toku rada stvara vakuum. Pumpe za beton mogu da budu stabilne i mobilne. S obzirom da se radi o diskontinualnom transportu. Mesta promene pravca kretanja betonske mesavine. da bi na kraju u njega bio uveden komprimovan vazduh. pa se tako cesto govori o pojmu pumpabilnost svezeg betona. najsiru primenu imaju mobilne pumpe – tzv.  . mera sleganja betona treba da se krece u granicama 5 – 14 cm. on mora imati neka posebna svojstva. ni u kom slucaju ne sme doci do izdvajanja vode ili pojave segregacije. pri cemu mogu da transportuju beton na duzinu do 100 m i na visinu do oko 30 m. odnosno tzv. Na pumpabilnost svezeg betona uticu:   konzistencija. pa se na taj nacin betonska mesavima isisava iz sabirnog kosa i preko komore za vakuumsko pumpanje ubacuje u transportnu cev. ponekad se kombinuje rad vise ovakvih pumpi da bi se omogucilo ravnomernije snabdevanje betonskom mesavinom. autopumpe. lomovi cevi. prikljucne cevi za dovod komprimovanog vazduha i transportne cevi.5 m/s. cement. prouzrokuju gubitke i smanjuju ucinak pumpe. Ucinak jedne ovakve pumpe iznosi 10 – 20 m3/h. Precnici cevovoda se krecu u granicama 8 – 20 cm. Brzina kretanja betona kroz cevovod iznosi 1. a visina dizanja moze da bude i blizu 20 m. primenjuju tzv. pod cijim uticajem ce doci do potiskivanja svezeg betona kroz transportnu cev.Danas se vrlo siroko. kohezivnost. Princip rada ovakvih pumpi je sledeci: sud pod pritiskom se pre pocetka rada pumpe puni betonskom mesavinom. Vakuum – pumpe. pumpa neposrednog dejstva. Cevovodi kroz koje se beton transportuje od pumpe do mesta ugradjivanja mogu biti od celicnih. Od svih pumpi. kao sredstva unutrasnjeg transporta. pogodniji su cementi sa finijim mlivom.5 bara. To su pumpe montirane na sasijama kamiona ciji je horizontalni domed oko 17 m. gumenih ili spiralno uvijenih metalnih cevi. zatim se sud hermeticki zatvara. Radni ucinak ovakvih pumpi iznosi i do 40 m3/h. pumpe za beton koje mogu da budu raznih tipova – klipne. pri cemu je jedna od najjednostavnijih tzv. Da bi se beton mogao transportovati pomocu pumpe za beton.

zbijanje – kompaktiranje betonske mase i zavrsna obrada gornje povrsine izbetoniranog elementa. Podrazumeva se da beton mora odgovarati postavljenim zahtevima u pogledu sastava. odnosno 1/4 precnika cevi Φ za cevi ispod 100 mm. maksimalno zrno agregata. koje ne sme biti vece od 1/3 precnika cevi Φ za cevi vece od 100 mm. Treba voditi racuna da ne dodje do segregacije betona pa stoga prilikom ugradjivanja beton ne sme slobodno da pada sa visine vece od 1. Pod ugradjivanjem betona podrazumeva se:     punjenje oplate. a pri vlaznom i prohladnom vremenu najkasnije do 2 h nakon zavrsetka mesanja. Pre pocetka rada pumpu treba “podmazati” tako sto ce se kroz cevi propustiti oko 0. razastiranje svezeg betona. konzistencije vremena proteklog od spravljanja do dopremanja do datog mesta. Oplata se puni ili neposrednim sipanjem betonske mesavine iz transportnog sredstva ili putem odgovarajucih levkova – vodjica za svezi beton.Ugradjivanje betona – definicija i opsta pravila za punjenje betona u oplatu. Smatra se da betone krucih konzistencija pri suvom i toplom vremenu treba ugraditi najkasnije do 1 h.5 m3 betona onog sastava koji ce se transportovati ali bez najkrupnije frakcije agregata. Ukoliko se beton sipa sa vece visine treba primenjivati posebne levkove – vodjice prikazane na narednoj slici. u protivnom beton se mora baciti. Po zavrsetku rada. . plastifikatora. Takodje u svim slucajevima treba uzeti u obzir eventualnu upotrebu pojedinih dodataka betonu (ubrzivaca. Kod plasticnijih konzistencija to vreme moze da bude i duze ali se uvek mora utvrditi prethodnim ispitivanjima. cevi treba ocistiti sa unutrasnje strane propustanjem sundjeraste lopte odgovarajuceg precnika i ispiranjem cistom vodom sa posebnom paznjom na spojevima cevi koji moraju biti dobro ocisceni i sa spoljne i sa unutrasnje strane. 64. Ugradjivanje betona treba da se zavrsi pre pocetka vezivanja cementa. Prema nasem standardu pocetak vezivanja vecine nasih cemenata ne sme biti kraci od 60 minuta.5 m. usporivaca. superplastifikatora). Zavrsna obrada betona Ugradjivanje betona je faza tehnoloskog procesa izvodjenja betonskih radova koja sledi nakon faze transporta svezeg betona.

Proces zavrsne obrade beton na red dolazi nakon zavrsetka kompaktiranja svezeg betona.I pri manjim visinama sipanja betona treba voditi racuna o mogucnosti segregacije. . Ako se vrsi betoniranje zidova i stubova manjih visina treba raditi na nacin prikazan na narednoj slici levo. i oplatu. beton se ubacuje sa bocne strane. pa i u takvim slucajevima sipanje betona u oplatu treba vrsiti pomocu odgovarajucih levkova kako nalaze sledeca slika. Ukoliko se radi zidovima ili stubovima vecih visina. Desno je prikazan neispravan nacin ugradjivanja. Na istoj slici takodje je dat i primer neispravnog ugradjivanja betona. Prilikom betoniranja horizontalnih ploca beton treba nanositi – razastirati – na nacin prikazan na sledecoj slici. Pod b/. Sastoji se u izravnjavanju odnosno zagladjivanju gornje povrsine i moze se vrsiti nekim od rucnih alata koji su prikazani na sledecoj slici. osim levka – vodjice. kroz vertikalni zljeb koji se naziva “kesom” snestenom u otvor u oplati. moze se primenjivati i ubacivanje betona na nacine koje pokazuje sledeca slika. bez segregacije. Kao sto slika pokazuje. U slucajevima koriscenja trakastih transportera za prevoz betonske mesavine do mesta ugradjivanja treba postupiti na nacin prikazan na sledecoj slici. je dat i primer neispravnog razastiranja. Betoc ce prvo ispuniti ovu “kesu” pa nakon toga.

Unutrasnji (dubinski) vibratori – pervibratori imaju najsiru primenu u poredjenju sa ostalim tipovima vibratora za beton. ova obrada se moze vrsiti i mehanickim (vibracionim) napravama – vibroravnjacama. vibrodaske i vibrogrede. 65. Prema nacinu delovanja vibratori se dele na:     povrsinske vibratore. Princip rada ovih uredjaja sastoji se u tome da se u masu svezeg betona unese telo koje vibrira – pervibratorska igla. koje se jednim imenom cesto nazivaju i vibroravnjacama i najcesce se koriste za zavrsnu obradu – zagladjivanje betonskih povrsina. mada je korisno to i eksperimantalno proveriti.5 – 1.Oprema za zbijanje betona Zbijanje. U povrsinske vibratore ubrajaju se i tzv. primenom razlicitih postupaka vibriranja u masi betona posle cega u masi betona ostaje 1 – 3% zaostalih mehurica vazduha.Takodje.0 m/min. oplatne vibratore i vibrostolove. unutrasnje vibratore (pervibratore). Dubina dejstva ovakvih uredjaja je maksimum 25 cm. Naredna slika prikazuje jedan pervibrator. Povrsinski vibratori se koriste kod ugradjivanja betona u povrsinske elemente kao sto su podovi. kolovozne konstrukcije i drugo. Najcesce se radi masinskim putem. Izgled jednog povrsinskog vibratora dat je na sledecoj slici. . pri cemu podatak o ovom radijusu daje proizvodjac. Sloj betona koji se vibrira ne bi trebalo da bude deblji od 70 cm. Vreme rada na jednoj poziciji obicno iznosi 20 – 60 s. ploce. a orjentaciona brzina premestanja ovih vibratora iznosi 0. odnosno kompaktiranje betona sledi nakon razastiranja betona u oplati. Radijus dejstva pervibratora se najcesce krece u granicama 25 – 75 cm. vibroletve.

Ucinci razlicitih vrsta vibratora Izbor opreme za zbijanje betona se moze napraviti na osnovu konkretnog elementa konstrukcije koji se betonira. Velicina vibrostolova moze da varira od 1 x 2 m. Vibrostolovi se najsire primenjuju u uslovima prefabrikacije. mada se moze raditi i sa manjim brojem vibratora. a rastojanje izmedju susednih pozicija ne treba da je vece od 1. Primer toga je betoniranje tankih vertikalnih zidova. 66. Unutrasnji vibrator – pervibrator moguce je primeniti u slucajevima kada je debljina sloja koji se vibrira najvise 70 cm i ova vrsta vibratora je generalno najrasprostranjenija u poredjenju sa ostalim vibratorima. Kada se radi o tankim vertikalnim zidovina. kao i njegovih dimenzija. Ucinak povrsinskih vibratora se izracunava po obrascu: . tako da se vibracije ove ploce prenose na celokupan sistem koji sacinjavaju kalup i betonska masa u njemu. za povrsinske elementa tipa ploce. Dejstvo oplatnih vibratora se prostire do dubine od najvise 25 cm.Izbor opreme za zbijanje betona.5Rd (Rd – radijus dejstva). do znatno duzih. Primer izgleda vibrostola pokazuje naredna slika. ili kada zbog dimenzija elementa ili gustine armature ne mozemo primeniti unutrasnje vibratore. Pri betoniranju takvih konstrukcija koristi se veci broj ovakvih vibratora rasporedjenih po spoljasnjim povrsinama. kolovozne konstrukcije i slicno najcesce koristi povrsinski vibrator. Vibrostolovi imaju najsiru primenu u prefabrikaciji odnosno u uslovima gde postoji velika proizvodnja serije elemenata istog tipa. Izgled oplatnog vibratora predstavljen je na narednoj slici. duzina vibriranja na jednoj poziciji iznosi 20 – 40 s. do 14 m duzine. Tako se.U zavisnosti od konzistencije. koriste se oplatni – spoljasnji vibratori. Vreme rada ovakvog vibratora na jednom mestu iznosi 50 – 90 s. Koriste se u slucajevima kada zbog dimenzija elemenata i gustine armature ne postoji mogucnost primene unutrasnjih vibratora. podovi. a opet i dovoljno elasticna kako bi se vibracije sa vibro – uredjaja prenele na betonsku masu. Pri primeni oplatnih vibratora vaznu ulogu ima i oplata koja treba da bude dovoljno cvrsta da se tokom vibriranja ne bi ostetila. Vibrostolovi su takvi uredjaji kod kojih se na gornje horizontalne ploce postavljaju celokupne oplate ili kalupi. gde postoje velike proizvodne serije elemenata istog tipa. Oplatni (spoljasnji) vibratori su vibro – uredjaji koji se pricvrscuju za oplatu. sto podrazumeva njihovo premestanje.

gde je F (m2) radna povrsina vibratora. tc (s) – vreme jednog ciklusa koji se sastoji od vremena rada na jednoj poziciji (20 – 40 s) i premestanja na novu poziciju (oko 10 s). gde je E0 – modul elasticnosti materijala oplate./min.1 – 1. razmak izmedju njih treba da bude: lmax=3*4E0I0m0f2. amplitude velicine 0. I0 – moment inercije preseka oplate. 67.U=3600F*h0t1+t2ku m3/h. t1 i t2 – radni ciklus vibratora (vibriranje i premestanje) i ku – koeficijent korisnog dejstva (najcesce 0. ku – koeficijent koristnog dejstva (0. d (m) – debljina elementa koji se ugradjuje. U ovim izrazima je L (m) – duzina radnog dela vibratora.Tehnicki uslovi za oplate . h0 – debljina plocaste konstrukcije.5 mm).85). Kada je rec o oplatnim vibratorima. m0 – masa jedinice duzine oplate. Rd – radijus dejstva vibratora. f – frekvencija prinudnih oscilacija (najcesce 6000 vib.85). U=2Rd2*d3600tcku m3h. Ucinak dubinskih vibratora – pervibratora moze se prikazati na sledeca dva nacina: U=60*L*Rd2 m3h.

Da bi se obezbedilo lako skidanje oplate i dobar izgled povrsina gotovih konstrukcija. celik (limovi razlicitih debljina i profila). plasticne mase (polivinilhlorid. niti je prisutna obrnuta pojava. primena aluminijuma moze imati stetne posledice na beton. U vezi sa ovim treba obratiti paznju na sledece:   celik ne deluje stetno na beton. obradom ivica elemenata – spojeva oplate. ploce od lesonita). Izbor tipa oplate se vrsi u zavisnosti od:    vrste elementa odnosno konstrukcije koja se betonira. umetanja sundjerastih traka ili popunjavanja elasticnim kitovima. sto znaci da ne sme doci do gubitka cementne paste. Da bi se ovo sprecilo mogu se primeniti postupci dodatnog opsivanja. impregnisani karton. sa orijentacijom “od betona”. panel ploce. polietilen. Oplata mora da zadovoljava odredjene uslove u pogledu hermeticnosti spojeva. Pored navedenog. Ova sredstva se uglavnom primenjuju da se smanji prijanjanje oplate i betona i da se iskljuci mogucnost zadrzavanja mehurica vazduha na kontaktu beton – oplata. Od oplate se takodje zahteva i laka demontaza bez ostecenja betonskih povrsina. keramicki proizvodi (blokovi ispune za izradu medjuspratnih konstrukcija).Oplate su pomocne konstrukcije pomocu kojih se formiraju projektovani oblici betonskih elemenata. Delovi oplate koji trajno ostaju ugradjeni u beton ne smeju imati stetnog uticaja na beton ili armaturu. guma. mera koja olaksava skidanje oplate i povecava njen rok upotrebe je i izrada bocnih strana u nagibima 10:1 do 20:1. To se ostvaruje primenom ravne i glatke oplate. usvojene tehnologije gradjenja i ekonomskih parametara. ekspandirani polistiren). unutrasnje povrsine oplata moraju da budu ciste i prema potrebi premazane nekim zastitnim sredstvima. sper – ploce. u koje se ugradjuje sveza betonska masa i u kojima se obavlja potrebna nega betona. Spojevi opsivke pod pravim uglom trebalo bi po mogucstvu da budu obradjeni na nacin prikazan na sledecoj slici. beton (prefabrikovani elementi). . Oplate se izradjuju od razlicitih materijala:        drvo (daske.

bakar i njegove legure mogu korodirati ako su u betonu prisutne pojedine cestice. Da bi oplata bila u stanju da primi sve navedene uticaje mora da ima odgovarajucu krutost i stabilnost kao i da bude projektovana i izvedena u skladu sa vezecim propisima. mogu da se koriste i oplate sastavljene od panela vecih dimenzija koji se dobijaju spajanjem potrebnog broja dasaka ili oblikovanjem vecih komada sper – ploca. narocito pri izvodjenju jednostavnijih elemenata i pri izvodjenju unikatnih elemenata i kontrukcija. drvene oplate se i danas siroko koriste u gradjevinarstvu. Pored klasicne rezane gradje. pogotovo ako je u dodiru sa armaturom. Kako to izgleda. pokazuje naredna slika. vertikalni i horizontalni pritisci svezeg betona. doci ce do korozije celika. Za izradu pojedinih konstrukcijskih elemenata kao sto su stubovi. u prvom rede vodootporne sper – ploce. vibracije pri kompaktiranju betona.Drvene oplate Iako u nesto manjem obimu nego ranije.  Uticaji koji mogu delovati na jednu oplatu u opstem slucaju su sledeci: udari pri punjenju oplate svezim betonom. dejstvo vetra i drugo. Sledeca slika prikazuje primer drvene oplate za gredni armiranobetonski element. veliku primenu pri izradi savremenih drvenih oplata imaju i industrijski proizvodi na bazi drveta.Celicne oplate . 69. 68. Primenom ovako ukrupnjenih elemenata.  ovolo brzo korodira u betonu. zidovi ili ploce. cink se moze ugradjivati u beton ali ne sme doci u dodir sa armaturom. a ako se u betonu uspostavi kontakt izmedju bakra i armature. kao podupiraci oplate mogu da se koriste i celicne cevi. Kao sto se vidi. postize smanjenje vremena izrade oplate za 10 – 30%.

prostorne blok – oplate koje najvecu primenu imaju pri izvodjenju temelja – samaca sa stepenasto oblikovanim stopama. pokazuje oplate jednog stuba i zida dobijene sklapanjem inventarskih delova. U okviru ove oplate prisutni su sledeci elementi: (1) donja strana. 70. ali one i kao takve imaju opravdanje za primenu jer se radi o industrijskom nacinu proizvodnje elemenata. (2) bocne strane sa komorama za paru. Osnovni elementi i izlged jednog ovakvog sistema prikazani su na sledecoj slici. U oba slucaja radi se od veoma komplikovanim celicnim konstrukcijama. (3) oplatni vibratori i (4) cevcice za ispustanje pare. Pokretne oplate . Primer jedne takve oplate je na sledecoj slici. U novije vreme sve cescu primenu imaju unificirane celicne oplate inventarskog tipa koje sluze za izvodjenje nekih jednostavnijih elemenata kao sto su stubovi.Celicne oplate se najcesce primenjuju u prefabrikaciji betonskih elemenata. Za ovakvu oplatu je karakteristicno da pri njenom skidanju nije potrebno razdvajanje pojedinih delova vec se skidanje oplate obavlja uz pomoc hidraulickih presa ili kranova. Primer jedne takve oplate prikazuje naredna slika. zidovi ili grede.Tipizirani sistemi oplata (oplate – stolovi. prenosne oplate i tunelske oplate). Naredna slika. pak. kada se od oplata zahteva veliki broj obrta. Od celika se izradjuju i tzv. Kao primere oplata (kalupa) od celika za izradu montaznih elemenata mozemo navesti oplatu za izradu pregradnog betonskog elementa i kalup za izradu montaznog stepenisnog kraka.

odnosno elemenata panelnog tipa razlicitih dimenzija. Jedna oplata ovog tipa. Prenosne oplate sluze za izvodjenje betonskih zidova. a ako je moguce i citave povrsine stanova. Primenjuju se za betoniranje konstrukcija izduzene forme i konstantnog profila kao sto su tuneli i kolektori. Sastoje se od horizontalnih platformi i od teleskopskih potpora. Primenjuju se za raspone konstrukcija od 2. “Peri” i drugi. Postoji vise sistema ovih oplata od kojih su najpoznatiji: “Hinebek”. cak i do 500 puta. Tunelske oplate se iskljucivo prave od celika. Pokretne oplate karakterise mogucnost pomeranja u horizontalnom pravcu po odgovarajucim kolosecima. “Unitor”.0 m. “Batimetal”. Oplate – stolovi sluze za betoniranje medjuspratnih konstrukcija tipa puna ploca. kao sto slika pokazuje. Tunelske oplate spadaju u oplate prostornog tipa jer omogucavaju istovremeno betoniranje i zidova i medjuspratnih konstrukcija.Za izvodjenje konstrukcijskih elemenata unificiranih oblika i dimenzija mogu se primenjivati i odredjeni tipizirani sistemi oplata.5 m. .0 – 2. “Noe”. Primenom ovakvih oplatnih sistema obezbedjuje se vrlo veliki broj upotreba. sastavljena je od unutrasnjih i spoljasnjih panela koji se napravljeni tako da se lako mogu odvojiti od ocvrslog betona. Sirine pojedinih sekcija variraju u granicama 2.5 do 6. Ove oplate takodje imaju i tockove za premestanje iz jedne u drugu poziciju. Dimenzije oplata – stolova se biraju tako da njihove platforme po mogucstvu pokriju celokupne povrsine pojedinih soba u okviru stanova.

Jedan tip ovakve oplate prikazan je na sledecoj slici. Koriste se za betoniranje kruznih stubova. lako podesava a sve to sa milimetarskom tacnoscu. Kruzna oplata podesivog radijusa je jos jedan primer specijalne oplate. lake. dimnjaci i slicno. odnosno njeno podizanje. Gumene oplate daju povrsinsku obradu fasada bez dodatnog napora i troska radne snage ili materijala.Klizne oplate. Specijalne oplate Klizna oplata se primenjuje za betoniranje visokih konstrukcija sa nepromenjivim poprecnim presecima kao sto su stubovi.gumene oplate. Sastavljena je iz gotovih elemenata i upotrebljava se za betoniranje kruznih zidova. “Tekko” oplate. i izradjene su od vodonepropusnog recikliranog kartona. Povezivanje kruzne oplate vrsi se steznim okovima. . pri cemu proces tece kontinualno sve do zavrsetka konstrukcije.71. Brzina betoniranja koja se ostvaruje primenom kliznih oplata je 1 – 3 m/dan. i predstavljaju najbrzu i najkvalitetniju izradu fasada i fasadnih elemenata. pneumatske oplate. ostvaruje se pomocu dizalica koje mogu da budu mehanickog ili hidraulicnog tipa. Posebna prednost ovih oplata je u tome sto nema potrebe za prekrojenim oplatama i drvenim otpacima. Pomeranje oplate. Kartonske oplate su jednostavne za rukovanje. “Tekko” oplata je malih dimenzija i omogucava brzo izvodjenje radova. razni elementi od sintetickih materijala koji ostaju ugradjeni u konstrukcijama i drugo. U specijalne oplate mozemo svrstati i tzv. Sledeca slika pokazuje kako izgledaju neke kartonske i betonske oplate. betonske oplate od prefabrikovanih elemenata. U specijalne oplate mogu se svrstati oplate od kartonskih cevi. Brzo se montira. silosi. Posebnu paznju treba obratitida sve dizalice rade sinhronizovano da ne bi doslo do krivljenja oplate sto bi prouzrokovalo defekte u betonu.

itd. velicina skupljanja betona.125 0. pa se moze zakljuciti da ono zavisi od niza karakteristika kako samog betona tako i upotrebljene oplate. Naredna tabela prikazuje frednost prijanjanja f⊥ za beton MB15. pa prijanjanje zavisi u mnogome i od vremena kada se uklanja oplata. Materijal od koga je izradjena oplata Celik bez posebne povrsinske obrade i bez sredstva za premazivanje Celik sa sredstvom za premazivanje Nerendisana daska Rendisana daska Prijanjanje f⊥ (MPa) 0. poseban znacaj imaju tzv.72. Ako je ugao θ manji od 90°.120 . ravnost i poroznost povrsine oplate koja je u kontaktu sa betonom. a pri primeni oplata od nekoliko razlicitih materijala. Medjutim. jer svezi beton mnogo slabije kvasi povrsine plasticnih masa nego povrsine drveta. Vazan faktor prijanjanja je i starost betona. ugla kvasenja θ u okviru granicne povrsine. Mogu se definsati dva slucaja. kaze se da tecnost kvasi. odnosno celika. pri starosti od jednog dana. U tom smislu narociti znacaj imaju: pokretljivost. “kvasenje” i “nekvasenje”. Na osnovu ovoga se moze objasniti zasto beton jace prijanja na drvenu ili celicnu oplatu nego za oplate od plasticnih masa.047 0. a pri pojavi nekvasenja dolazi do nizih vrednosti athezije. a ako je ovaj ugao veci od 90°. kaze se da tecnost ne kvasi cvrsto telo. Ispitivanja su pokazala da se pri pojavi kvasenja javljaju vece vrednosti athezije.Prijanjanje betona za oplatu i mere smanjenja prijanjanja Prijanjanje betona za oplatu predstavlja pojavu koju uslovljavaju dva osnovna faktora:   mehanicko povezivanje betona i oplate (usled hrapavosti i poroznosti oplate). krutost i povezanost betonske mesavine. athezija (usled delovanja molekularnih sila u kontaktnom sloju. Prijanjanje je po svom karakteru istovremeno i mehanicke i fizicko – hemijske prirode. Na granici izmedju svezeg betona i oplate uvek ce postojati sile athezije koje su funkcija tzv. uslovi kvasenja u kontaktnom sloju izmedju oplate i betona.185 0.

Muravljov: Osnovi teorije i tehnologije betona).115 0.05 Sila cupanja kojoj je beton izlozen pri uklanjanju – demontazi oplate je odredjena izrazom: P⊥=kc*f⊥*Aeo.Vodootporna sper – ploca Staklom armiran poliestar i druge plasticne mase 0.cvrstoca na zatezanje) pri skidanju oplate kida se i tanak sloj betona po celoj povrsini kontakta (athezija veca od kohezije) kombinacija prva dva slucaja (athezija i kohezija su priblizno jednake). Skupljanje betona negativno utice na velicinu prijanjanja oplate jer povecava verovatnocu pojave prslina u zoni kontakta izmedju oplate i betona. radi od ravne oplate od nerendisane daske. Prilikom demontaze oplate moguca su tri slucaja njenog razdvajanja od betona:  oplata se od betona razdvaja na povrsini kontakta (mala athezija. na primer.35*0. Ako se.   .125*100*10≅44 kN. sila cupanja po jednom kvadratnom metru ovakve oplate bila bi: P⊥=0. str. Hrapavost povrsine oplate povecava njeno prijanjanje za beton jer hrapava oplata uvek ima vecu povrsinu kontakta sa betonom u poredjenju sa glatkom. dovoljno velika kohezija . M..02 – 0. Ova sila je znacajne velicine i mogla bi izazvati ostecenja mladog betona. kc – koeficijent koji uzima u obzir krutost predmetnog segmenta i koji se uzima iz tabele (315. gde je Aeo povrsina elementa oplate koji se uklanja.

pa se zatim. Smanjenje prijanjanja vrlo efikasno se ostvaruje i odredjenim sredstvima za jednokratno premazivanje unutrasnjih povrsina oplata. lesonit – ploce. Koriscenje ovih uredjaja je opravdano samo ako se radi o delovima oplata jednostavnijih oblika. pri cemu najbolje rezultate daju premazi na bazi sintetickih smola. Kao opsivke oplata na bazi drveta mogu se primeniti i razliciti premazi. nanose premazi koji su najcesce na bazi epoksi smola ili nitroemajla. kombinovani premazi. najcesce prskanjem. na primer o elementima tipa panela. Ako je deo temelja iznad stope vece visine. gumene folije ili gumirana platna. Kada se radi o zastiti metalnih povrsina. U uslovima prefabrikacije primenjuju se i narociti mehanicki uredjaji za premazivanje oplata. Najcesce se koriste: tanki celicni limovi. pod a. Jedan takav uredjaj prikazan je na sledecoj slici. premazi – usporivaci vezivanja cementa. trake i folije od plasticnih masa. treba napraviti kraci prekid od 1 – 2 h izmedju betoniranja stope i gornjeg dela temelja. U prvoj fazi beton se unosi u stopu. . Ako se radi o temeljnim konstrukcijama manjih visina (do cca 3 m). kako to pokazuje slika. pri cemu se ovo unosenje mora izvesti primenom levkaste vodjice koja je prikazana na slici.Kao mere smanjenja prijanjanja oplate i betona mogu se primeniti materijali za opsivanje unutrasnjih povrsina oplata. pod b. Ta sredstva se mogu podeliti u cetiri grupe:     vodene suspenzije. i ako se betoniranje vrsi mesavinom kod koje je sleganje reda velicine 4 – 6 cm. one se najpre moraju ocistiti. pod c. Pri vecim visinama konstrukcija (preko 3 m) unosenje betona mora da bude u dve faze.Postupci betoniranja temelja (skice i specificnosti) U slabo armirane temelje ugradjuje se beton sa velicinom sleganja 1 – 3 cm. betoniranje se moze izvesti na nacin prikazan na sledecoj slici. dok se u jako armiranje temelje ugradjuje plasticniji beton sa sleganjem od 3 – 6 cm. premazi za hidrofobizaciju povrsina. a u drugoj iznad stope. sto znaci da se betonska mesavina moze neposredno unositi u oplatu “od gore”. 73.

Ugradjivanje betona u zidove moze da se izvede i kontinualnim postupkom salglasno narednoj slici. Ovaj postupak podrazumeva da se sa betoniranjem zapocne u jednoj tacki zida (na sredini ili u jednom uglu) i da se iz ove tacke napreduje u dva pravca. . izvode od betona sa merom sleganja 6 – 10 cm. tzv. pod b). a narocito zidovi sa vecom kolicinom armatura. pri cemu izmedju pojedinih lamela treba postaviti privremenu oplatu. mogu se betonirati neposrednim ubacivanjem svezeg betona u oplatu. betoniraju se u lamelama i po visini. Tanki zidovi. koja definise polozaj prekida.Postupci betoniranja stubova i greda (skice i specificnosti) Stubovi visine do 5 m. kako to prikazuje slika. Oplate takvih zidova sa jedne strane se izradjuju u celini. “dzepove”. Betoniranje zidova izvodi se u lamelama (kampadama) duzine 10 – 12 m. pod d). Svezi beton ne treba unositi u oplatu u jednoj tacki i razastirati ga vibratorom.74. a preseka ispod 80 x 80 cm. U takvim slucajevima beton se ugradjuje “sa boka”. a zbijanje se vrsi vibratorima koji se u oplatu unose sa njene nize strane. Ako nije moguca primena postupka sa panelima. prikazane na slici.Postupci betoniranja zidova (skice i specificnosti) Zidovi vecih debljina (preko 35 cm) izvode se od betona kod koga mera sleganja iznosi 4 – 6 cm. nanosenjem betona u nekoliko slojeva po visini. a u slojevima duzine 30 – 40 cm (na slici. pod c. dok se tanji zidovi. pri cemu ovaj postupak mora da se izvede vrlo pazljivo i uz primenu dubinskih vibratora (slika. pri cemu ovo unosenje treba da bude u nekoliko tacaka po duzini zida. saglasno narednoj slici. Pri visinama zidova do cca 3 m betonska mesavina se u oplatu unosi sa gornje strane pomocu levkova – vodjica. pod e. 75. a sa druge u sekcijama (panelima) koji odgovaraju visini lamele i koji se mogu lako namestati (slika. ugradjivanje se moze realizovati i kroz specijalne otvore na bocnim stranama oplate. pod a). odnosno polozaj nastavka betoniranja. pod a. a narocito oni sa debljinama do 15 cm.

izmedju pojedinih lamela treba postaviti privremenu oplatu koja mora biti upravna na osovinu sistema. Faze.Postupci betoniranja medjuspratnih konstrukcija (skice i specificnosti) Glavne grede. takodje i stubovi sa gustom armaturom. Konstrukcije sistema proste grede se po pravilu betoniraju odjednom. pod a) ili u pravcu pruzanja sekundarnih nosaca (naredna slika. Medjuspratne konstukcije formirane od punih ploca i grednih nosaca moguce je betonirati ili u pravcu pruzanja glavnih (naredna slika. pri cemu vibriranje moze da bude putem dubinskih ili oplatnih vibratora (slika. ukoliko medjuspratnu konstrukciju nije moguce izvesti odjednom. betonsku mesavinu treba unositi u oplatu putem levka – vodjice. kako je to prikazano na narednoj slici. pod b). Za ove vrste konstrukcija treba upotrebljavati betone sa sleganjem konusa od 6 do 8 cm. vibriranje betona se moze vrsiti sa prenosnog panela prikazanog na sledecoj slici. najefikasnije se betoniraju kroz otvore u oplati. delovima koji se poslednji betoniraju. a ako se radi o elementima sa dvojnim armiranjem. ali ako je to iz nekih razloga nemoguce. Pri faznom izvodjenju radova. pod d). a narocito ako uzengije stubova pregradjuju centralni deo elementa. takodje. rec o stubovime veceg preseka i vecih visina.Ako je. Prekid u ovakvim slucajevima treba da bude u srednjoj trecini raspona. Takodje. pak. uz upotrebu oplatnih panela koji se sukcesivno montiraju po visini (slika. pod b). 76. U ovakvim slucajevima. Beton treba razastirati u susret betoniranju. treba da budu razdvojene i tzv. . uz koje se izvode i “dzepovi” (slika. Pri izvodjenju konstrukcija ovog tipa beton treba sipati u nekoliko tacaka po frontu. “cepovima”. sekundarne nosace i ploce medjuspratnih konstrukcija po pravilu treba betonirati zajedno. prekide betoniranja treba locirati saglasno principima definisanim sledecom slikom. beton se moze ugradjivati i kroz “dzepove” na bocnim stranama. postupak betoniranja se moze izvesti u dve faze. pod c). Vrlo visoki stubovi. sto je uvek moguce ako se radi o grednim elementima visine do 80 cm.

Prvo treba izvesti oslonacke lamele. pri cemu kompaktiranje betona moze da se izvede primenom povrsinskih ili dubinskih vibratora (naredna slika. pod b). Nakon ovoga beton treba ugradjivati u preostale lamele simetricno i ravnomerno od oslonaca ka temenu (na slici. 78. Lukovi raspona preko 20 m betoniraju se u lamelama.0 m pri cemu unutar jedne lamele betoniranje mora biti izvedeno bez prekida. pod c). U slucajevima dvozglobnih i ukljestenih lukova broj lamela treba da bude neparan.Ovaj panel je neizbezan u slucajevima kada se transport betona do mesta ugradjivanja vrsi japanerima. odnosno lamele (kod trozglobnog luka) u zoni temena. Plitke dvozglobe i ukljestene lukove sa rasponima do 20 m treba betonirati sa dve strane – od oslonaca ka temenu (naredna slika. i to betonom krute konzistencije sa merom sleganja 0 – 1 cm. Izmedju lamela treba ostavljati “cepove” sirine 0. Na isti nacin se betoniraju i trozglobni lukovi (naredna slika.Postupci betoniranja cilindricnih ljuski i kupola (skice i specificnosti) Cilindricne ljuske vece duzine betoniraju se u lamelama duzine 5 – 10 m izmedju kojih se formiraju prekidi betoniranja pri cemu je obavezna primena privremenih oplata koje se postavljaju upravno na poprecni presek. pod a). a u slucaju trozglobnih paran. kroz specijalne otvore na bocnim povrsinama ili kroz otvore na povrsini ekstradosa (slika. pod d). Cilindricne ljuske raspona preko 15 m izvode . Oslonacki delovi dubokih lukova betoniraju se u potpuno zatvorenoj oplati pri cemu se beton unosi kroz gornji otvoreni deo oplate. a nakon toga lamelu (kod dvozglobnog i ukljestenog luka).Postupci betoniranja lukova (skice i specificnosti) Pri izvodjenju betonskih lukova i svodova treba koristiti mesavine sa sleganjem 1 – 3 cm da bi se smanjile stetne posledice skupljanja i “sedanja” betona. 77. pod a).8 – 1. “Cepovi” se betoniraju 6 – 8 dana po zavrsetku betoniranja lamela. Pri rasponima ljuski do 15 m i pri debljinama do 20 cm betoniranje se moze izvrsiti nanosenjem svezeg betona od oslonaca prema temenu.

Kompaktiranje betona u ovakvim slucajevima izvodi se ili povrsinskim vibratorima (za debljine do 25 cm) ili dubinskim vibratorima. 79. pod b. pod a). Ove spojnice se izvode pomocu metalnih ili drvenih traka sirine 80 – 100 mm. izvodjenje u oslonackim zonama zahteva primenu dvostranih oplata koje se mogu pomerati saglasno napredovanju betoniranja od oslonaca ka temelju (naredna slika. Manje sferne ljuske. Betoniranje treba da tece po duzinama ovih traka na preskok. Upravno na radne spojnice treba izvesti i sistem tzv. a sirine “cepova” treba da budu najmanje jednake debljinama ljuski. bez radnih spojnica (naredna slika. ako se radi o konstrukcijama vecih debljina. kasnije se ispunjava cementnim malterom ili bitumenskom masom. skupljanja betona i sleganja konstrukcije. pri cemu se .se u kampadama ciji broj treba da bude neparan. pri cemu se skoro uvek primenjuje dvostrana oplata. Betoniranje se izvodi u sahovskom poretku. prividnih spojnica cija je funkcija da smanje stetne efekte temperaturnih promena. Konstrukcije velikih povrsina koje se izvode na tlu mogu se betonirati i u poljima maksimalnih dimenzija 7 x 7 m. ostavljaju u njemu 20 – 40 minuta a nakon toga pazljivo vade. pod b). podovi. a debljine 4 – 10 mm. Ove spojnice se dobijaju prekidom betoniranja i njegovim nastavljanjem posle 2 – 3 dana. izvode se neprekidnim betoniranjem u dva do tri prstena po visini. Vece kupole se izvode prema slici. Ako se radi o ljuskama sa vecim odnosom strele prema rasponu. Zljeb koji se na ovaj nacin obrazuje. odnosno kupole. Obavezni su “cepovi” izmedju kampada.Postupci betoniranja ploca na podlozi (skice i specificnosti) Podloge od betona. pri cemu se na mestima oplata – dasaka koje ogranicavaju ove trake formiraju radne spojnice. koje se utiskuju do cca jedne trecine debljine izvibriranog betona. kako to pokazuje naredna slika. platforme i slicne kostrukcije izvode se primenom betona krutih konzistencija sa merom sleganja 0 – 2 cm. Podloge i obicni podovi se izvode tako sto se povrsine dele na trake sirine 3 – 4 m.

Mesta moguceg “sedanja” betona na kojima treba naciniti prekide betoniranja u trajanju od oko 2 h (na temperaturi od 20°C). 80. prikazana su na sledecoj slici (oznaka R – R). preko 50 cm. izvode se radne razdelnice. U momentu nanosenja novog betona. . Medjutim. odnoso radne razdelnice. njihovo izvodjenje se moze ostvariti betoniranjem po lamelama izmedju kojih se ostavljaju “cepovi” sirine do 1. Ako je debljina ploce velika. moglo bi da dodje do cepanja svezeg ili nedovoljno ocvrslog betona usled naknadnog sleganja zbijenog betona.Prekidi betoniranja. izmedju ovih slojeva postoji izvesna razdelnica. iz razloga smanjivanja stetnih posledica skupljanja betona ili iz nekih nepredvidjenih razloga.i nastavlja istovremeno levo i desno prema krajevima. ali ako se pri vibriranju gornjeg sloja izvrsi i ponovno vibriranje donjeg sloja. lokacije. prakticno bez ikakvog prekida. nece biti stetnih posledica na kvalitet betona. Kada se radi o razlozima tehnoloske prirode. Ovi prekidi se uglavnom javljaju iz tehnoloskih razloga. Ukoliko se ne bi nacinio prekid betoniranja. Princip ovog nacina izvodjenja je u tome da se betoniranje pocne iz sredine ploce – od krace ose simetrije . pa se tada preduzimaju mere da se na mestima nastavka obezbedi vodonepropustljivost. rezervoara i slicno.izmedju pojedinih polja formiraju ili radne razdelnice ili prave dilatacione spojnice. Za obezbedjivanje vodonepropustljivosti koristi se i kontinualno betoniranje. Pri nastavljanju betoniranja moraju se preduzeti mere da se obezbedi kontinuitet betona u okviru spojeva. “sedanja” betona. kod konstrukcija tipa bazena. oblikovanje) Kontinualno betoniranje obezbedjuje najbolji kvalitet konstrukcija ali vrlo cesto betoniranja se moraju izvoditi sa odredjenim prekidima. radne razdelnice (razlozi. Pri betoniranju pojedinih elemenata moze doci do pojave tzv. Razdelnice uvek predstavljaju osetljiva mesta u konstrukciji. U slucajevima kada se betoniranje mora prekinuti iz nepredvidjenih razloga. spojnice ne dolaze u obzir. tu se obrajaju slucajevi kada se beton ugradjuje u horizontalnim slojevima i kada se iznad jednog sloja.5 m. nanosi sledeci sloj. pa zato na mestima gde je prisutna potencijalna opasnost od ove pojave treba predvideti prekide betoniranja.

radi o vertikalnim ili kosim povrsinama. nastavak betoniranja treba da usledi posle 3 – 7 dana. njenih dimenzija i prisutne armature. Nastavci betoniranja Neposredno pre pocetka ugradjivanja novog betona povrsinu radne razdelnice treba ocistiti od prasine strujom vazduha pod pritiskom. ploca. Kada je svrha betoniranja da se smanje stetne posledice skupljanja betona. ako se zeli dobiti na brzini gradjenja. Konstruktivno oblikovanje radnih razdelnica zavisi od tipa konstrukcije. pod a).Vrste razdelnica. Ako se. . (naredna slika). Takodje. Za formiranje razdelnica u plocama mogu se koristiti obicne daske i sper ploce. Npr. mada ponekad u obzir dolaza i drugaciji betoni. moze se primeniti beton sa sitnijim agregatom. Radne razdelnice se razlikuju po kvalitetu od ostalog betona i predstavljaju slaba mesta u konstrukciji pa ih zato treba postaviti na mestima najmanjih statickih uticaja – upravno na pravac glavnih napona. Ova veza se takodje moze poboljsati primenom narocitih premaznih sredstava na bazi sintetickih smola. ako je u okviru “cepa” prisutna veca kolicina armature. Ako je rec o horizontalnim razdelnicama. lukova.Radne razdelnice treba predvideti i na spojevima greda i ploca u slucajevima kada se radi o gredama vecih visina (preko 80 cm). 81. pak. podova i sl. Kada su prisutni “cepovi” treba samo napomenuti da se oni betoniraju istim betonom koji se koristi za ostale delove konstrukcije. I u ovakvim slucajevima betoniranje treba nastaviti nakod 2 h od zavrstetka ugradjivanja betona u gredni element. ili daske sa ispustima (naredna slika. betoniranje treba zapoceti slojem “masnijeg” betona debljine 2 – 5 cm. preporucljivo je da se veza stari – novi beton uspostavi putem sloja cementnog maltera. pod d. Takvi su slucajevi pri betoniranju greda. “cepovi” se mogu izvoditi od betona koji obezbedjuje brzi prirast cvrstoce u toku vremena. Vertikalne razdelnice u zidovima se izradjuju prema detaljima b i c sa slike a ponekad se primenjuje i zaptivna traka prikazana na slici. ljuski. platformi.. a zatim dobro navlaziti vodom.

“pregoreli” beton. padavina i tekuce vode. visokih i niskih temperatura. 83. Danas se cesto koriste specijalna sredstva za premazivanje ili prskanje putem kojih se na povrsini betona obrazuje tanak vodonepropustljiv film koji sprecava brzo susenje betona. Ovaj film se sa povrsine betona lako skida.Nega betona Nega ugradjenog betona predstavlja znacajnu fazu u sklopu tehnoloskog procesa izrade betonskih konstrukcija. prekrivanjem mokrim jutanim krpama. pri cemu ona mora da traje najmanje 7 dana. vibracija koje mogu poremetiti unutrasnju strukturu betona. Duzina nege zavisi od vise faktora. hartijom. s tim sto postoje i takve formulacije koje uopste ne treba skidati. Beton se u vlaznom stanju moze odrzavati polivanjem vodom. Ako se sadrzaj vode u betonu snizi ispod kolicine neophodne za hidrataciju cementa. doci ce do pojave pukotina i prslina. kao i da se sprece stetne posledice skupljanja betona u vremenu kada beton jos uvek nije u stanju da podnese veca naprezanja. dobice se tzv. Beton u toku nege mora biti zasticen od:      prebrzog isusivanja.Demontaza oplate . vec posle 3 – 6 sati nakon ugradjivanja. a ako se tokom vezivanja i ocvrscavanja cementa ne nadoknadjuje voda koja isparava sa povrsine betona. Cilj ovih mera je da beton ne izgubi vodu neophodnu za odvijanje procesa hidratacije cementa. Nega se sastoji u sprecavanju isparavanja vode iz betona i u polivanju ugradjenog betona vodom.82. asurama. Za negu betona ne sme se koristiti morska voda. odnosno ne manje od vremena potrebnog da beton postigne 60% predvidjene marke betona. Sa negom betona u normalnim uslovima mora se poceti vrlo rano. Ponekad to znaci da se nega mora nastaviti i nakon skidanja oplate. To su najcesce tecnosti koje se nanose 30 minuta do 3 casa nakon zavrsne obrade betona. plasticnim folijama i drugim sredstvima koja su u stanju da sprece naglo isparivanje vode iz betona. brze izmene toplote izmedju betona i vazduha. a uklanjanje se vrsi najcesce nakon dve nedelje.

kao i oplate ostalih konstrukcija vecih raspona. projektom konstrukcije nije drugacije odredjeno. Navedeni uslovi pretpostavljaju izradu posebnih kontrolnih uzoraka koji ce biti tretirani na isti nacin kao beton koji se ugradjuje u konstrukciju i na kojim ce se u odredjenim rokovima sprovoditi ispitivanje cvrstoce pri pritisku. BAB87 propisuje da se oplata moze skinuti kada se ispune sledeci uslovi u pogledu dostignute cvrstoce betona:  30% propisane marke betona pri skidanju oplata stubova. Ako. bez potresa i udara. Takodje. hemijske i fizicke metode. medjutim. Postupci i faze uklanjanja oplate moraju da budu primereni tipu konstrukcije. Oni moraju biti tako konstruisani da se njihovim “otvaranjem” omoguci lako vadjenje izbetoniranih elemenata. svodova. Vreme oslobadjanja od oplata za pojedine konstrukcije uvek treba da bude definisano u projektu konstrukcije. Pod tehnoloske metode ubrajaju se:  upotreba odgovarajuce vrste i klase cementa. . zidova i temelja. mogu se koristiti razlicite metode za ubrzano ocvrscavanje. ljuski i drugih tankozidnih konstrukcija. Izbor metode zavisi od konkretnih okolnosti. a znacajan uticaj imaju tehnicko – tehnoloski i ekonomski faktori. a nominalne cvrstoce betona se dobijaju pri starosti betona od 28 dana. potrebni odgovori se mogu dobiti i koriscenjem nekih nedestruktivnih metoda ispitivanja cvrstoce betona pri pritisku.  Ako je betonska konstrukcija za vreme skidanja oplate opterecena. kao i u projektu betona. 70% propisane marke betona pri uklanjanju oplata ploca i donjih delova oplata greda. i ono u opstem slucaju zavisi od konkretnog konstrukcijskog resenja.Oplata se skida po fazama. cvrstoca betona mora odgovarati uslovima za marku betona propisanu projektom. Generalno posmatrano postoje tri osnovne grupe ovih metoda: tehnoloske. Ovo u nacelu vazi i za oplate – kalupe koji se primenjuju i u prefabrikaciji. Samo na ovaj nacin mogu se dobiti merodavni podaci znacajni za donosenje odluke o uklanjanju oplate. U slucajevima kada u kratkom roku treba ostvariti visoke pocetne cvrstoce betona. kao i pri uklanjanju vertikalnih delova oplata greda. 84. Posebno pazljivo treba skidati oplate lukova.Tehnoloske i hemijske metode ubrzanog ocvrscavanja betona Ocvrscavanje betona u normalnim uslovima je relativno dugotrajan proces. u vreme kada se ostvari dovoljna cvrstoca betona.

Zaparivanje betona Pod normalnim uslovima – na temperaturi od oko 20°C i pri relativnoj vlaznosti vazduha od oko 70%.5 – 3 h nakon prvog vibriranja. Sami efekti revibriranja zavise od niza faktora: vrste cementa. najbolje ½ ili 1/3 trajanja prvog vibriranja. a 70 – 80% nominalnih cvrstoca se ostvaruje u toku 7 – 14 dana u zavisnosti od vrste cementa i vodocementnog faktora. aluminatni cement. konzistencije betona. odnosno nakon prvog vibriranja. i treba da traje krace od prvog vibriranja.  revibriranje betona Revibriranje betona je ponovno vibriranje betona nekoliko casova nakon zavrsetka ugradjivanja. do 7 dana starosti. npr. Pocetak i trajanje revibriranja treba pazljivo odrediti da ne bi doslo do mogucih destrukcija u formiranom cementnom kamenu.5 R i 52. izvlacenjem vode iz ugradjenog betona (vakuumiranjem. Revibriranjem se dobijaju povecane pocetne cvrstoce zbog povecanja gustine odnosno zapreminske mase betona i zbog zatvaranja finih prslina nastalih usled plasticnog skupljanja betona. trajanja revibriranja. nominalne cvrstoce betona se ostvaruju nakog 28 dana. Primera radi. Sa revibriranjem se pocinje 1. duzine intervala izmedju faza revibriranja i drugog. Ispitivanja su pokazala da se najpovoljniji rezultati dobijaju kada se revibriranje izvodi 2 – 3 h od zavrsetka prvog vibriranja.Upotrebljavaju se cementi CEM I i CEM II visih klasa (42. presovanjem i dr. mogu povecati za 15 do 20%. Podrazumeva primenu vecih kolicina cementa pri nepromenjenom sadrzaju vode. Pod hemijskim metodama ubrzavanja porasta cvrstoce betona podrazumeva se upotreba dodataka tipa akceleratora o kojima je vec bilo govora u 9 – om pitanju. Smanjenje vodocementnog faktora se moze ostvariti na vise nacina: primenom betona kruce konzistencije. Revibriranje se moze izvesti i 2 – 3 puta u okviru odredjenog optimalno povoljnog vremenskog intervala. Revibriranjem se pocetne cvrstoce betona. Nizi vodocementni faktori uslovljavaju brze odvijanje procesa hidratacije cementa.  upotreba nizih vodocementnih faktora. revibrirani beton posle 14 dana ima 40% vecu cvrstocu pri pritisku i za 25% vecu cvrstocu na zatezanje.) – na ovaj nacin vodocementni faktor se moze smanjiti za 20 – 30%. 85. pa se dobijaju i vece pocetne cvrstoce betona. i pri uobicajenim postupcima nege. primenom dodataka za redukciju vode.5 N ili R) i specijalni cementi. centrifugiranjem. Posebno je znacajna konzistencija betona jer se pokazalo da je revibriranje efikasnije kod tecnijih betona.Fizicke metode ubrzanog ocvrscavanja. Medjutim ocvrscavanje betona se moze ubrzati primenom povisenih temperatura pri cemu se proces .

. vodonepropustljivost i otpornost na dejstvo mraza zaparivanih betona je manja nego odgovarajucih nezaparivanih betona.Fizicke metode ubrzanog ocvrscavanja. Ovaj postupak podrazumeva primenu tzv. mora se izvrsiti izvesno “odlezavanje” betona u trajanju 1 – 4 h na temperaturi od oko 20°C. drvene ili metalne haube i slicno). ili se. trajanja izotermickog procesa i temperature izotermickog procesa. Medjutim. elementi se vade iz kalupa i nastavljaju da ocvrscavaju na otvorenom prostoru. Rezim zaparivanja u najvecoj meri zavisi od vrste cementa. odnosno u normalnim uslovima. 86. kontaktnih kaseta. ali se oni svaki put moraju eksperimentalno proveriti. Ostale metode (kontaktno zagrevanje. zagrevanje infracrvenim zracima i elektricnom strujom) Kontaktno zagrevanje predstavlja vid termicke obrade betona pri kome element nije neposredno izlozen delovanju zagrejane vodene pare.ocvrscavanja mora odvijati i u dovoljno vlaznoj sredini kako bi se sprecilo izsparavanje vode iz betona. Mogu se primeniti tzv. primenjuje relativno primitivan postupak u okviru koga se elementi pokrivaju odredjenim prekrivacima koji sprecavaju gubitak pare (cirade. vremena odlezavanja. Zaparivanje predstavlja osnovni a ujedno je i najcesci postupak hidrotermalne obrade betona. a sprovodi se u specijalnim tunelima ili komorama. rezimi zaparivanja. Efekti zaparivanja zavise od: vrste cementa (izuzetne rezultate pokazuju portland cementi za dodatkom zgure). Osim ako se ne primenjuje veoma ubrzan proces zaparivanja. Rezim zaparivanja se tako podesava da se moze obaviti u toku jedne radne smene. Ovi postupci se mogu sprovoditi ili pri normalnim atmosferskim pritiscima i temperaturama do 100°C ili pri povisenim pritiscima (8 – 12 bara) i temperaturama preko 100°C. Posledica procesa zaparivanja je manje skupljanje betona nego kod betona koji nisu izlagani ovom tretmanu. odnosno postupci hidrotermalne obrade betona. Kao najefikasniji postupci za ubrzano ocvrscavanje betona. konzistencije svezeg betona. pa zato betone koji ce biti izlozeni dejstvu mraza i soli ili ce se eksploatisati u agresivnim sredinama. Beton se u okviru ovog postupka izlaze delovanju pare zagrejane do temperature 60 95°C. pri cemu ovo izlaganje ne sme da bude naglo. Odvija se pri normalnim atmosferskim pritiskom. autoklaviranje. Po zavrsetku procesa zaparivanja. pak. Potrosnja zagrejane vodene pare po 1 m3 betona zavisi od primenjenog postupka i krece se od 225 kg/m 3 kod primene tunela za zaparivanje do 660 kg/m3 kod pokrivanja ciradom. vec se to obavlja preko metalne pregrade koja istovremeno predstavlja i kalup elementa. koji predstavljaju zavisnost izmedju vremena i temperature. uopste ne treba podvrgavati ovom postupku. primenjuju se postupci termicke obrade. a trajanje ovakve termicke obrade iznosi 8 – 12 h.

ali se kao orjentaciono vreme moze uzeti da ceo proces traje 9 – 12h. a utrosak pare je relatinvno mali – od 150 do 200 kg/m3 betona. U ovakvim slucajevima. Ovom postupku se najcesce izlazu betoni sa dodatkom kvarcnog brasna ili elektrofilterskog pepela. Ovaj postupak se primenjuje vrlo retko zbog velikog utroska energije. 87. Vibroaktivacija cemena je postupak vibriranja gustog cementnog testa u trajanju od 5 – 10 minuta sa frekvencijama preko 100 Hz. ne primenjuje se narocito siroko zbog svojih velikih proizvodnih troskova. Temperatura vodene pare u autoklavima obicno iznosi 180°C a pritisak najcesce oko 10 bara. Kontaktno zagrevanje u vertikalnim kasetama je veoma ekonomican postupak. Zagrevanje infracrvenim zracima podrazumeva direktno izlaganje povrsina betona specijalnim grejalicama. koriste se i specijalne lampe koje emituju infracrvene zrake. izbegavaju se cementi sa dodatkom pucolana. Zagrevanje elektricnom strujom ostvaruje se ili propustanjem struje kroz sipke armature ili kroz posebne elektrode koje su ugradjuju u element. Ova tehnologija podrazumeva upotrebu specijalnih celicnih komora – autoklava – koji su sa spoljne strane oblozeni slojem termoizolacionog materijala radi smanjenja gubitka toplote. Aktivacija cementa podrazumeva dopunsko finije mlevenje cementa koje povecava specificnu povrsinu sa uobicajenih 3000 cm2/g na 4000 – 4500 cm2/g. Autoklavna obrada obuhvata 3 faze: povecanje pritiska i temperature. pri pritisku od 10 bara i temperaturi pare od 180°C. .Vodena para u pojedinim fazama procesa moze biti zagrejana i do blizu 100°C. i naknadnog dodavanja agregata. Trajanje celog procesa zavisi od maksimalnog pritiska u autoklavu – povecanjem pritiska smanjuje se trajanje procesa. Iako je ovo veoma efikasan postupak (primera radi. izotermicki proces i smanjenje pritiska i temperature. vec nakon 2h dobija se beton cvrstoce od oko 40MPa). mada redje.Izvodjenje betonskih radova na niskim temperaturama Pri izvodjenju betoniranja na niskim temperaturama preduzimaju se sledece mere:   koriste se cementi visih klasa i cementi sa manjim dodatkom zgure. Autoklaviranje predstavlja termicku obradu betona koja se sprovodi u uslovima povisenog pritiska i na temperaturama vecim od 100°C.

5°C. koriste se nizi vodocementni faktori (uz upotrebu plastifikatora). Dva tipicna primera ovakvog nacina zagrevanja agregata su: zagrevanje agregata u operativnim bunkerima i zagrevanje agregata u radijalnim boksovima. Takodje. radi o nizim temperaturama. Da bi beton bio obezbedjen od stetnih posledica niskih temperatura. S tim u vezi. Pri ovome se mora voditi racuna da maksimalne temperature komponenata ne budu iznad sledecih vrednosti:    agregat 65°C. mora zadovoljiti odredjene minimalne temperature na mestu ugradjivanja.5°C. Iako je postupak zagrevanja agregata jedan od najrasprostranjenijih. Kao sto se vidi. Koriscenje antifriza. on ipak nije najpovoljniji zbog neravnomernog povecanja vlaznosti agregata sto stvara velike teskoce pri odredjivanju potrebne kolicine vode za . najveci efekat se dobija zagrevanjem agregata. pocetna temperatura betona moze se skoro uvek postici zagrevanjem vode do temperatura od oko 40 . Da bi se dobila odredjena temperatura svezeg betona. vodu za 3. voda 100°C. uvek treba paziti da temperatura ugradjenog betona ne predje granicu od 65°C. pak. u opstem slucaju mora se primeniti postupak zagrevanja komponenata betona. Ovde se napominje da antifrize ne treba primenjivati u betonima koji ce tokom eksploatacije biti izlozeni temperaturama preko 60°C.70°C. pri cemu najvecu primenu imaju sistemi koji vrse zagrevanje putem vodene pare. osim sto doprinosi snizavanju tacke smrzavanja.    upotrebljavaju se vece kolicine cementa. Kada temperatura sredine nije niza od -1°C. treba ici i na zagrevanje agregata. Da bi se temperatura svezeg betona povecala za 1°C. potrebno je zagrejati komponente:    agregat za 1. temperatura svezeg betona u fazi spravljanja treba da bude nesto visa. cement 50°C. jer ce u toku transporta doci do odrenjenog snizavanja temperature. cementa za 10°C. na odredjeni nacin smanjuje destruktivne pojave prisutne pri smrzavanju relativno mladog betona. Ako se. upotrebljavaju se akceleratori koriste se antifrizi.

izradom oplata sa dodatnim izolacionim svojstvima. ne treba vrsiti mesanje tokom transporta. modulom povrsine M p koji je odredjen izrazom Mp=FV. sto se moze ostvariti na vise nacina:      prekrivanjem otvorenih povrsina betona. Transport svezeg beton mora biti dobro organizovan da bi toplotni gubici bili sto manji. Vrlo je vazno spreciti prvo smrzavanje betona pre nego sto on dostigne najmanje 50% projektovane marke betona. . 88. ali tek kada se voda dovoljno ohladi. Nakon ugradjivanja betona treba preduzeti odgovarajuce mere da ne dodje do hladjenja betona.Primena “termos metode” pri izvodjenju betonskih radova na niskim temperaturama Sustine termos – metode je da betonska mesavina pocetne temperature 25 – 45°C bude ugradjena u termicki izolovanu oplatu i da se tokom ocvrscavanja betona koristi kako uneta toplota. zatim topla voda i na kraju cement. direktnim zagrevanjem elemenata. tako i toplota koja se oslobadja odvijanjem hemijskih reakcija u sklopu hidratacije cementa. u mesalicu se najpre dozira agregat. Sto se tice redosleda doziranja komponenata. izradom nadstresnica. Ovde jos treba napomenuti da upotreba smrznutog agregata nije dozvoljena. pa se tako mogu koristiti odredjena termicki izolovana transportna sredstva ili transportna sredstva sa sistemima za grejanje. Ovaj postupak je narocito pogodan pri gradjenju masivnih konstrukcija – konstrukcija koje karakterisu male povrsine kontakta sa spoljasnjom sredinom. jer se ne sme dozvoliti da cement dodje u kontakt sa vodom cija je temperatura iznad 30 °C. betoniranjem u zatvorenom prostoru i drugo. Stepen masivnosti konstrukcija se definise tzv. Da bi se sprecilo hladjenje betona u slucajevima transporta automikserom.spravljanje betona.

γb.svSbTbu+mcQcthRop. a njegova cvrstoca da dostigne izvesnu unapred utvrdjenu vrednost. Kod stubova i greda modul povrsine se izracunava kao odnos obim i povrsine poprecnog preseka.6MpTbs-Tv*Ropα.pocetna temperatura betona (u °C) – temperatura na mestu ugradjivanja.modul povrsine u m-1. U navedenom izrazu figurisu sledece velicine: th . Primena ove metode se zasniva na stavu da ukupna kolicina toplote u betonu treba da bude jednaka gubicima toplote koju ce konstrukcija imati pri svome hladenju do 0°C.sv – zapreminska masa svezeg ugradjenog betona u kg/m3. Uzimajuci ove uslove u oblik. Tokom ovog vremena beton treba.temperatura vazduha (u °C).specificna toplota betona u kJ/kg°C. Tv . Sb . da ima stalno pozitivnu temperaturu.gde je F ukupna povrsina konstrukcije u m2 preko koje se vrsi hladjenje.popravni koeficijent kojim se izrazava uticaj vetra na rezim hladjenja betona. Tbs . dakle. iz koje se dobija da je: th=γb. Tbu .svSbTbu+mcQcth3. . Termos – metoda narocito dobre rezultate daje kod konstrukcija kod kojih je Mp≤6. a V je zapremina konstrukcije u m3. α .vreme hladjenja betona do temperature 0°C. moze se postaviti relacija: th*MpTbs-Tvα=γb. Mp . a za izvesno vreme hladjenja th.srednja temperatura betona (u °C) – za vreme hladjenja.

a λi koeficijent toplotne provodljivosti istog sloja u W/m*°C.006. . Srednja temperatura betona za vreme hladjenja orijentaciono se moze odrediti u zavisnosti od modula povrsine na sledeci nacin:   za Mp≤8 Tbs=Tbu2.03.toplota hidratacije upotrebljenog cementa (kJ/kg) koja odgovara vremenu th. za Mp>8 Tbs=Tbu3.6kMpTbs-Tv. Qcth . Za tacne vrednosti ove temperature moze se primeniti izraz: Tbs=TbuK1+K2Mp+K3Tbu. K2 = 0. gde empirijski koeficijenti imaju sledece vrednosti K1 = 1. Rop . izraz se konacno moze napisatu u obliku th=2520Tbu+mcQcth3.81 i K3 =0.mc .ukupni otpor prolaza toplote za oplatu (m2°C/W).masa cementa u kg/m3. Uz odredjeno sredjivanje. uzimajuci za vrednost α≈1.05+i=1nhiλi Wm2*°C gde je n broj slojeva termoizolacionog sistema kojim se beton stiti od hladnoce. hi je debljina nekog sloja u m. Parametar k predstavlja koeficijent prolaza toplote i odredjuje se formulom k=10.

potrebu za preduzimanjem niza preventivnih mera. U obzir takodje dolazi i upotreba aditiva retardera ili superplastifikatora sa produzenim dejstvom. Smatra se da temperatura sveze betonske mesavine na mestu ugradjivanja u opstem slucaju treba da iznosi najvise 30°C. eventualnim kvasenjem krupnih frakcija agregata primenom uredjaja za rasprsivanje vode. moraju se preduzeti odredjene mera za snizavenje temperature svezeg betona.89. nastanak prslina i pukotina na povrsini betona kao posledia plasticnog skupljanja. To podrazumeva upotrebe nesto vece kolicine vode. u uslovima betoniranja na visokim temperaturama najpre treba povesti racuna o sastavu betona. smanjenje nominalne cvrstoce i trajnosti betona. Imajuci u vidu izlozeno. brzu promenu konzistencije. Navedeni cinioci uslovljavaju sledece:        potrebu za vecom kolicinom vode u betonu. kao i manje doze cementa. izvodjenjem termicke zastite silosa za cement ili bar bojenjem silosa u belu boju. pojam povisenih temperatura sredine u tehnologiji betona implicira jos dva nepovoljna faktora: nisku relativnu vlaznost i povecanu brzinu vetra. najpovoljnije ici na intenzivnije hladjenje vode u kulerima. kako pokazuje praksa. treba obezbediti dovoljno niske temperature pojedinih komponenata sto se bez vecih problema u velikoj meri moze ostvariti:     lagerovanjem vode za spravljanje betona u cisternama ukopanim u zemlju. zastitom agregata od direktnog delovanja sunca putem lakih nadstresnica. Ukoliko se navedene mere hladjenja komponenata pokazu nedovoljnim. povecanje hidratacionog i hidraulickog skupljanja. cemente nizih klasa i cemente sa oznakom N. cime se moze dobiti voda temperature od oko . pri cemu je. odnosno najvise 20°C ako se radi o masivnim betonskim konstrukcijama. Da bi se dobila niska pocetna temperatura betonske mesavine. brzo isparavanje vode preko otvorenih povrsina. treba primeniti odredjene dodatne mere. Posto temperatura betona ne sme da predje granicu od 65°C.Izvodjenje betonskih radova na visokim temperaturama Osim temperatura preko 30°C.

svaki u svom domenu. Kontrola proizvodnje betona obuhvata sve faze – od spravljanja mesavine do nege ugradjenog betona – pri cemu ovu kontrolu vrse. dok kontrola proizvodnje betona nije obavezna i nju zamenjuje kontrola najmanje kolicine cementa sto se sprovodi metodom propisanom nasim standardom – Odredjivanje sastava svezeg betona metodom ispiranja. ne treba vrsiti mesanje betona u toku transporta jer dolazi do mesanja mase sa toplim vazduhom. Za beton kategorije B.6°C. Ako se trensportovanje vrsi automiskerima. Najmanje 30 minuta pre pocetka ugradjivanja treba ohladiti oplatu i armaturu polivanjem vodom. Sva oprema za transport treba da bude svetle boje. odnosno trajanje transporta betona treba svesti na najmanju mogucu meru. transport betona. Voda koja se koristi za negu betona ne sme biti mnogo hladnija od betona da ne bi doslo do pojave prslina ili pukotina na povrsinama betona. Pri transportovanju automikserima. i izvodjac betonskih . i proizvodjac betona i izvodjac betonskih radova.I obavezna je kontrola saglasnosti sa uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja. Ako su dnevne temperature suvise visoke. Nega betona se ne sme prekinuti naglo. Mesto ugradjivanja betona mora biti zasticeno od sunca i vetra. Sa negom betona treba poceti prakticno odmah po zavrsetku kompaktiranja i obrade gornjih povrsina. Povoljni efekti se ostvaruju i ubacivanjem drobljenog leda u cisterne za vodu ili u mesalice za beton. sto se posebno odnosi na elemente sa velikim horizontalnim povrsinama kao sto su ploce. Drugim recima. prednost imaju automikseri manjeg kapaciteta. vec prekid treba da bude postepen u toku poslednja 2 – 3 dana negovanja. Povrsine betona treba prekriti materijalima koji dugo drze vlagu i drzati ih u vlaznom stanju najmanje 7 dana. Nega treba da obezbedi dovoljno vode za hidrataciju i za hladjenje betona u oplati.II obavezna je kontrola proizvodnje betona i kontrola saglasnosti sa uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja.Kontrola kvaliteta betona – opsti stavovi Kontrola kvaliteta betona je podeljena na dva dela: kontrola kvaliteta proizvodnje i kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije. Za beton kategorije B. 90. kontrolu proizvodnje vrse: proizvodjac betona – do vremena predaje betona izvodjacu radova. U uslovima povisenih temperatura. a najbolje bela. pri cemu treba omoguciti da ova voda kroz odgovarajuce otvore brzo istekne iz oplate. betoniranje treba organizovati tako da se izvede u kasnim poslepodnevnim satima ili nocu. a tokom prvih nekoliko casova od ugradjivanja treba obezbediti povremeno hladjenje oplate sa spoljnje strane vodom.

. jedna partija moze da obuhvati sve elemente istog tipa. a vazno je pri odredjivanju broja uzoraka i velicine partije voditi racuna da se ispitivanjem obezbedi dobijanje sto realnije ocene sigurnosti konstrukcije. U slucaju skeletnih konstrukcija. broj uzoraka u jednoj partiji ne moze biti manji od 3 ni veci od 30. od uslova pripremanja i ugradjivanja betona i od predvidjenog trajanja betoniranja. kao i same partije u njihove velicine. 91. Velicina partije zavisi od ukupne kolicine betona iste vrste ili klase. Drugim recima. a ukoliko izvodjac radova sam za sebe proizvodi beton. pod uslovom da se radi o betonu iste klase. Pri ovome moraju postojati odredjeni kriterijumi na bazi kojih se odredjena partija prima ili odbija. Broj uzoraka. tako da se na ovaj nacin sa velikom pouzdanoscu moze dati ocena ostvarene marke ili nekog drugog svojstva betona po pojedinim delovima. partija betona moze predstavljati i beton koji se ugradjuje u skup razlicitih elemenata. ovo vazi u slucaju kada su proizvodjac i izvodjac razliciti subjekti.Partije betona Partije betona predstavljaju odredjene delove objekta ili odredjene kolicine betona koje su ugradjene u objekat u nekom vremenskom periodu. ovom kontrolom se proverava da li su za odredjenu partiju betona postignuti projektom zahtevana marka betona i druga svojstva. Formiranje partije se vrsi od slucaja do slucaja. Ovakav nacin kontrole kvaliteta ugradjenog betona podrazumeva da u svakoj partiji postoji tacno utvrdjen broj uzoraka. odnosno elementima objekta. ili samo elemente u sklopu jedne etaze. u zavisnosti od velicine objekta i uslova ugradjivanja. Partija betona je kolicina iste klase ili vrste betona koja se priprema i ugradjuje pod jednakim uslovima. moraju unapred biti odredjeni projektom konstrukcije ili programom kontrole koji je sastavni deo projekta betona. Kontrolom saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije dokazuje se kvalitet ugradjenog betona. pa cak i samo elemente dela jedne etaze. on je duzan da vrsi i kontrolu proizvodnje betona.radova – od vremena preuzimanja betona do zavrsetka negovanja ugradjenog betona. od propisane ucestalosti uzimanja uzoraka. Na manjim objektima. Takodje. Naravno. Partija betona je definisana kolicinom betona i brojem uzoraka za ispitivanje svojstava betona. U jednoj partiji ne treba da bude kolicina betona veca od one koja moze biti ugradjena u roku od mesec dana.

U industriji betonskih prefabrikata partija betona moze da se usvoji na bazi broja proizvedenih elemenata. partije treba da budu tako obrazovane da broj uzoraka u jednoj partiji ne bude veci od 25 – 30. pri cemu ova kolicina ne moze biti veca od 2000 m3.II u fabrici betona. Ukoliko se za spravljanje betona ne upotrebljava voda za pice. 92. Ispitivanja obuhvataju: vlaznost sitnih frakcija. Ispitivanja se vrse prilikom svake isporuke ili ako je cement odlezao vise od tri meseca. . svojstva ocvrslog betona. najmanje jednom nedeljno ili prilikom uocljivijih promena. Cement takodje mora posedovati atest. glavne i sekundarne nosace u jednom ili vise polja. granulometrijski sastav i kolicinu sitnih cestica. proizvodnu sposobnost fabrike betona. temelja.Kod mostovskih konstrukcija partije betona se najcesce definisu prema konstrukcijskim elementima. svezi beton. stubova i drugo. Pri gradjenju masivnih betonskih objekata kod kojih se koriste vece kolicine betona. jedan ili oba obalna stuba. kao i da se beton jedne partije ne ugradjuje vise od 30 dana. velicina partije se vezuje za kolicinu betona proizvedenu u jednom mesecu. pa tako jedna partija moze da obuhvati: sve ili samo odredjeni broj sipova. Agregat koji se koristi za spravljanje betona mora da bude atestiran. ugradjivanje i nega betona. Pri tekucoj kontroli ostvarene marke betona u okviru betona kategorije B. pri cemu ovaj broj moze biti vezan i za vreme proizvodnje.Kontrola proizvodnje betona U okviru kontrole proizvodnje betona treba kontrolisati:      sve komponente betona. a njegova kontrolna ispitivanja treba da obuhvate: standardnu konzistenciju. pocetak i kraj vezivanja i stalnost zapremine. pri cemu se kontrolna ispitivanja moraju obavljati po frakcijama. kolovoznu plocu u jednom ili vise polja itd. njena podobnost se mora kontrolisati najmanje jednom u tri meseca.

spojnica. Cilj tekuce kontrole je da pravovremeno uoci i zaustavi eventualni pad kvaliteta proizvodnje. ispitivanje kolicine uvucenog vazduha kod aeriranog betona. izvodjac i nadzorna sluzba investitora treba da izvode kontrolu u koju spada:     pregled oplata. skela. otpornost na dejstvo mraza i drugo. Proizvodna sposobnost fabrike betona se utvrdjuje kontrolnim ispitivanjima koja se nacelno vrse na pocetku rada novog postrojenja. koje se formiraju skupom uzoraka prema sledecim uslovima:   najmanje jedan uzorak za svaki dan proizvodnje. kao i na svakih 12 meseci rada fabrike. ako je kolicina proizvedene vrste odnosno klase betona veca od 2000 m 3.Dodaci betonu se ispituju za svako dopremanje u fabriku ili ako je vreme odlezavanja dodataka duze od 6 meseci. kontrola nacina i trajanja nege ugradjenog betona. kontrola unutrasnjeg transporta i ugradjivanja betona. i ispitivanje temperature betonske mesavine ako se betoniranje izvodi u posebnim uslovima. Ispitivanja posebnih svojstava betona kao sto su vodonepropustljivost. po jedan uzorak na svakih 100 m3. proizvodjac betona obavlja samo ako ova svojstva predstavljaju uslove kvaliteta predmetnog betona. uzimajuci u obzir koji slucaj daje veci broj uzoraka. kontrolu kvaliteta betona preuzima izvodjac radova. Kontrola svezeg betona treba da obuhvati ispitivanje konzistencije. a partija betona koja se odnosi na kolicinu manju od 1000 m 3 moze da ima najmanje 10 uzoraka. . odnosno na svakih 75 mesavina.. najmanje jedan uzorak na svakih 50 m3. pregled konstrukcije posle skidanja oplate. Od trenutka prijema svezeg betona na gradilistu. armature i dr. odnosno na svakih 150 mesavina.  Partija betona za kolicinu betona vecu od 1000 m 3 moze da ima najvise 30 uzoraka. Kontrola i ocenjivanje postignute marke betona se vrsi po partijama betona. Svaki od dodataka koji se upotrebljava mora imati atest o kvalitetu. Njegova obaveza je da najmanje jednom u smeni prekontrolise konzistenciju dopremljenog betona i to istom metodom po kojoj je to radjeno u fabrici betona. Pored ovoga vrse se i stalne kontrole uredjaja za mesanje i upravljanje. Proizvodjac betona je duzan da za svaku vrstu betona koju proizvodi redovno kontrolise cvrstocu pri pritisku i da na osnovu toga kontrolise ostvarenu marku betona. Takodje.

k1 = 4 MPa. BAB87 za ocenjivanje marke betona propisuje tri kriterijuma. U slucaju kada se beton dobija iz uhodane proizvodnje uzima se da je k1 = k2 = 3 MPa. Ocena postignute marke betona (MB) vrsi se po partijama u skladu sa programom kontrole datim u okviru projekta betona. a x1 je najmanji od tri posmatrana rezultata. . 12 ili 15 uzoraka. 6.Kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije Kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije sprovodi se ocenjivanjem postignute marke betona i onih posebnih svojstava betona koja su zahtevana projektom. x1≥MB-k2. 9. 93. Svaki skup – partija – od tri uzastopna rezultata ispitivanja treba da zadovolji uslov: mn≥MB+k1.  Kriterijum 1 Ovaj kriterijum se primenjuje ukoliko se raspolaze rezultatima ispitivanja 3. Ovde je mn aritmeticka sredina tri uzastopna rezultata ispitivanja cvrstoce pri pritisku. a k2 = 2 MPa. a ako se radi o neuhodanoj proizvodnji.Sve ove kontrole izvode se vizuelno.  Kriterijum 2 Ovaj kriterijum se primenjuje u slucajevima kad je broj uzoraka n izmedju 10 i 30 i kada je poznata vrednost standardne devijacije ς=mn0-xi2n0.

x1 – minimalna vrednost rezultata). i kada nije poznata vrednost σ.koja se odredjuje iz dovoljno velikog broja ranije sprovedenih ispitivanja iste vrste betona (xi – pojedinacni rezultati ovih ispitivanja.3Sn x1≥MB-4 MPa. U ovom slucaju treba da budu zadovoljeni uslovi: mn≥MB+1. Uslov kvaliteta je: mn≥MB+1. pa su s ovim u vezi moguca tri slucaja: a) Beton kategorije B. vec se racuna sa procenjenom vrednoscu standardne devijacije: Sn=mn-xi2n-1.  Kriterijum 3 Ovaj kriterijum se primenjuje za definisanje marke betona velikih partija betona. (mn – srednja vrednost rezultata. najmanje tri uzorka za jednu partiju betona. Broj uzoraka za odredjivanje cvrstoce pri pritisku se odredjuje za svaku vrstu i klasu betona u zavisnosti od uslova u kojima se beton priprema i ugradjuje.II dopremljen iz fabrike betona U ovakvim slucajevima potreban broj uzoraka uzima se prema sledecim uslovima:    najmanje jedan uzorak svakog dana kada se beton ugradjuje u konstrukciju. mn0 – srednja vrednost rezultata). . odnoso na 150 mesavina. 15 – 30 uzoraka. jedan uzorak u proseku na svakih 100 m3.2ς x1≥MB-4 MPa.

b) Beton kategorije B.I S obzirom da se za ovaj beton ne zahteva kontrola proizvodnje. Recepture za sve klase (vrste) betona koje se proizvode u fabrici.rezultate prethodnih ispitivanja komponenata betona. Ukupan broj rezultata ispitivanja ne moze biti manji od minimalnog broja uzoraka za pojedine kriterijume.II koji se spravlja za potrebe gradilista ili za potrebe pogona za proizvodnju prefabrikata U ovakvim slucajevima rezultati koji se koriste za kontolu proizvodnje mogu da budu upotrebljeni i za dokaz kvaliteta betona na mestu ugradjivanja.Projekat betona za fabriku betona Projekat betona za fabriku betona iz koje se betonske mesavine sredstvima spoljasnjeg transporta razvoze do odredjenih gradilista treba da sadrzi sledece delove: 1. tj. . 94. . kao i kriterijum za ocenjivanje nekog posebnog svojstva betona formulisan u okviru projekta betona. Ocena saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja betona daje se po partijama i odnosi se na ocenu postignute marke betona i na ocenu posebnih svojstava ocvrslog betona.rezultate prethodnih ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona za sve mesavine koje spadaju u proizvodni program fabrike. U tom slucaju treba nastojati da se uzorci ne uzimaju u fabrici betona vec na mestu ugradjivanja. Partija betona se prihvata ukoliko je ispunjen prethodno izabran kriterijum za ocenjivanje ostvarene marke betona. od 10 za drugi i od 15 za treci kriterijum. S druge strane. jedan uzorak od svake kolicine betona koja se ugradi u vitalne konstrukcijske elemente u koje se ugradjuju manje kolicine betona.II. Posebna svojstva betona ispituju se i ocenjuju samo ako je to zahtevano projektom konstrukcije. broj uzoraka za ocenjivanje ostvarene marke betona na mestu ugradjivanja mora da bude dvostruko veci od onog koji prema tacki a) vazi za beton kategorije B. ne manji od 3 za prvi. broj rezultata ispitivanja ne sme biti veci od 30. a u okviru kojih treba priloziti: . c) Beton kategorije B.

.nacin prezentacije rezultata tekuce kontrole marke betona. projektovani postupak gradjenja i karakteristike pojedinih konstrukcijskih elemenata.definisanje pojedinih klasa betona.II.opis konstrukcije. a pod pretpostavkom da se beton proizvodi u gradilisnoj fabrici sto znaci da je rec o betonu kategorije B. Program kontrole proizvodnje u fabrici betona koji treba da obuhvati sledece: . . u sklop projekta betona treba da udju sledeci delovi: 1.uslove kvaliteta za sve predvidjene komponentne materijale. naravno. .program ispitivanja komponentnih materijala. .program kontrole proizvodne sposobnosti fabrike betona.nacin prezentacije izvestaja o ostvarenoj marki betona. 95. . Razlicite klase i vrste betona interno se mogu oznacavati na razne nacine. Podloge iz projekta konstrukcije i to: . . 2. . .sadrzaj propratnog lista koji je obavezan uz svaku isporuku svezeg betona.kolicine betona po pojedinim konstrukcijskim elementima.uslovi kvaliteta i ostali uslovi za beton po pojedinim konstrukcijskim elementima.dokaze o kvalitetu za sve klase i vrste betona iz proizvodnog programa fabrike. .II. moze i menjati i prilagodjavati potrebama korisnika. koji se.Projekat betona za gradiliste – betoni B.. Ako se radi o projektu betona za gradiliste. kao i program ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona. kao i o ispunjavaju ostalih zahteva u odnosu na neka posebna svojstva. Svaka fabrika betona u opstem slucaju ima odredjeni proizvodni program.podatke o svim mesavinama iz proizvodnog programa fabrike. pri cemu svaka oznaka podrazumeva mesavinu sa odredjenim karakteristikama. .

oprema za ugradjivanje. postupak zavrsne obrade i dr. 4. 96.usvojene sastave za pojedine klase betona i tehnicke uslove za ove klase. Nacin transporta i ugradjivanja betonske mesavine (sredstva spoljasnjeg i unutrasnjeg transporta. . Recepture za beton u okviru kojih treba priloziti: . Program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona. nege i dr. cuvanja i ispitivanja uzoraka betona. 12. Projekat skele. trajanje transporta. . Nacin negovanja ugradjenog betona (postupci. dinamicki plan i dr. Program kontrole saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije u ciji sastav ulazi: .). i rezultate prethodnih ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona. debljine slojeva. radni prekidi. 8. oplate. Program kontrolnih ispitivanja betona.I . 5. .program kontrole marke betona po partijama. 10. Terminski plan oslobadjanja konstrukcije od oplate odnosno skele.program ispitivanja i ocenjivanje posebnih svojstava ocvrslog betona. 9. trajanje i dr). nacin i trajanje kompaktiranja. 3. Definisanje pojedinih partija betona.uslove kvaliteta za predvidjene komponentne materijale.Projekat za gradiliste – betoni B. plam montaze elemenata i projekat oplate za specijalne vrste oplata 7. ugradjivanja. 11.rezultate prethodnih ispitivanja komponenata betona. 6. organizacija i sinhronizacija pojedinih tehnoloskoh operacija.2. transporta. . Program kontrole skele. Plan betoniranja – faze.nacin uzimanja.

U okviru receptura za beton ne moraju da figurisu prethodna ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona. projekat betona treba da sadrzi iste delove kao i projekat betona za gradiliste B. i to pod pretpostavkom da se radi o betonu kategorije B. Program kontrole saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije. ad 10. treba da sadrzi samo program kontrole najmanje kolicine cementa u mesavini. ad 2. 15.I. Program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona nije potreban. . ad 12. odnosno program kontrole proizvodnje betona. ad 9. U okviru uslova kvaliteta betona mogu biti predvidjene samo marke betona MB10. 20 i 25.II. treba da se bazira na dvostruko vecem broju uzoraka. odnosno ocene saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja.Ako se radi o projektu betona za gradiliste. ali uz sledece izmene: ad 1. Program kontrolnih ispitivanja betona.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful