TEHNOLOGIJA BETONA

TEHNOLOGIJA BETONA

I OBLAST___________________________________________________________ 1. Zapreminski odnosi komponenti u svezem i osvrslom betonu

2. Nominalno i “stvarno” najkrupnije zrno agregata i postupak odredjivanja stvarno najkrupnijeg zrna u mesavini agregata Nominalno najkrupnije zrno je zrno koje predstavlja gornje granicno zrno kojim je definisana najkrupnija frakcija agregata. (Ako je najkrupnija frakcija 16/32, nominalno najkrupnije zrno je D=31.5 mm) Stvarno najkrupnije zrno moze se usvojiti prema velicini otvora na sledecem situ iza gornje granice deklarisane vrednosti za najkrupniju frakciju. (Ako je frakcija 16/32, moze se usvojiti da je Dmax=45 mm) Dmax se moze odrediti i na sledeci nacin: Granulometrijska kriva datog agregata se u podrucju dm-1-dm aproksimira pravom, pa se ova prava produzi do preseka sa pravom Y=100%. Tako se dobija tacka T,pa se na bazi geometrijskih odnosa dobija vrednost: Dmax = D + ΔD =dm + (dm - dm-1) * x/y

Zrna vece krupnoce – bolje fizicko-mehanicke karakteristike betona ali losija ugradivost i obradivost svezeg betona.

3.Diskontinualne granulometrijske kompozicije agregata

Postmatranjem jednozrnog agregata doci cemo do zakljucka da izmedju njegovih zrna postoje odredjene supljine koje se mogu popuniti samo ako postoji dovoljna kolicina sitnijih zrna.

Kao primer prikazuje se Valetova diskontinualna granolometrijska kompozicija. Na slici su prikazani i odnosti u okviru jedne frakcije, kao i odnosi izmedju zrna koja pripadaju razlicitim frakcijama.

Primenom ovakvih kompozicija ostvaruje se izuzetna kompaktnost betona sto rezultuje visokim fizicko-mehanickim svojstvima, ali ove kompozicije ipak nisu u siroj primeni jer bi izdvajanje i koriscenje samo pojedinih kategorija zrna bilo ekonomski neprihvatljivo a ovakvi betoni su i veoma tesko ugradivi.

4.Referentne granulometrijske krive mesavine agregata (Fuler, EMPA, BAB87) i izbor odgovarajuce krive pri projektovanju sastava betona

Isitivanjima se pokazalo da se svi tehnoloski i tehnicki zahtevi koji se postavljaju pred beton mogu zadovoljiti ako granulometrijski sastav agregata odgovara odredjenim

referentnim granulometrijskim krivama. Fuler je jos dvadesetih godina dvadesetog veka predlozio krivu oblika:

Y=100dD

dok je svajcarski institut iz Ciriha EMPA posle II Svetskog rata predlozio krivu:

Y=50*(dD+dD)

gde je d (mm) otvor sita a D (mm) nominalno najkrupnije zrno u najkrupnijoj frakciji agregata u kompoziciji. BAB87 predvidja upotrebu krivih prema nemackom standardu DIN 1048. U opstem slucaju, ne postoji obaveza da posmatrana granulometrijska kriva uvek bude potpuno uskladjena sa nekom referentnom krivom ili nekim referentnim podrucjem ali je bitno da se na bazi te krive moze dobiti beton zahtevanih karakteristika, sto se dokazuje ispitivanjima. 5.Izbor agregata za beton

Za spravljanje betona moze se koristiti prirodni i drobljeni agregat, kao i mesavina prirodnog sitnog agregata (peska) i drobljenog krupnog agregata. Uvek se mora raditi sa agregatom separisanim na frakcije dok se prirodni neseparisani agregat moze upotrebiti samo za nearmirani beton najvise marke MB15. Granulometrijski sastav mesavine agregata treba da obezbedi zahtevanu tehnologicnost svezeg betona, sto se lakse ostvaruje primenom prirodnog agregata. Medjutim, drobljeni agregat najcesce daje bolje fizicko-mehanicke karakteristike pa se na osnovu ovih okolnosti vrsi izbor agregata. Prilikom odlucivanja o usvajanju najkrupnijeg zrna agregata mora se voditi racuna o vrsti i karakteristikama elementa u kojem ce se primeniti dati beton. Nominalno najkrupnije zrno u frakciji (D) treba da zadovolji sledece uslove:

Dmax≤d3, Dmax≤b4, Dmax≤1.25*emin

i Er < 1.4 za prirodni agregat. On se izracunava formulom ρ=povrsinaobim=ab2(a+b) ako se radi o resetki gde b→∞ bice ρ=e2 Ispitivanjima se doslo do zakljucka da ce betonska mesavina lako prolaziti kroz mrezu armature ako je Er < 1. a emin najmanji razmak armature. on se definise odnosom Ez=DmaxR .gde je d najmanja dimenzija povrsinskog elementa. Izbor se moze izvrsiti i na osnovu efekta resetke i efekta zida. Efekat resetke je definisan putem odnosa: Er=Dmaxρ gde ρ predstavlja srednji radijus resetke. Kada se radi o efektu zida. b najmanja dimenzija linijskog elementa.2 za drobljeni agregat.

dok se kao pocetak industrijske proizvodnje smatra 1880.Sta je cement i kako se oznacava prema evropskim standardima Cement je hidraulicno mineralno vezivo koje se dobija mlevenjem portland cementnog klinkera.8-1.fabrika cementa u Popovcu. Tih godina je bilo potrebno 40 sati za proizvodnju jedne tone klinkera dok danas to vreme iznosi svega 3 minuta. koja je danas u sastavu LAFARGE.9. Industrija cementa predstavlja jednu od najjacih industrija u svetu. cementi se dele u pet vrsta:  CEM I (Portland cement) . Kod nas postoje tri fabrike cementa: . Danas je u najsiroj primeni portland cement kao i cementi na bazi portland cementa. i nalazi se u sastavu HOLCIM. odnosno Ez≈0. Srednji radijus oplate R se odredjuje relacijom R=VS gde je V zapremina koja se ispunjava betonom.gde je Dmax maksimalno zrno agregata a R srednji radijus oplate. Prema evropskim standardima.fabrika cementa u Beocinu. i posluje u sastavu TITAN.0. . godina. sa dnevnom proizvodnjom od oko 4000 tona. dok se danas godisnje proizvodi gotovo 2 milijarde tona cementa. 6. Godina 1844.fabrika cementa u Kosjericu. kada je u svetu proizvedeno 1700 tona cementa. koja proizvodi 3000 tona dnevno. se smatra godinom pocetka proizvodnje portland cementa. . Iskustveno se doslo do zakljucka: da bi nepovoljni uticaji izazvani efektom zida bili sto manji potrebno je da Ez bude u granicama 0. a S ukupna povrsina zidova i armature. koja ima proizvodnju od 1400 tona dnevno.

. CEM II/A-L 32. Portland cement sa dodatkom silikatne cadji. B (umeren sadrzaj klinkera) i C (nizak sadrzaj klinkera). Primer obelezavanja cementa prema evropskom standardu: CEM II/B-S 42.5R na osnovu 28-dnevne cvrstoce pri pritisku za standardni cementi malter. klase 42. klase 32. CEM II (dodaci od 6% do 35%).5 R – Portland cement sa dodatkom krecnjaka u kolicini od 6% do 20%.5 sa visokom pocetnom cvrstocom. Portland cement sa dodatkom leteceg pepela.5 N – Portland cement sa dodatkom zgure u kolicini od 21% do 35%.5N i 42.5N i 32. Portland cement sa dodatkom skriljca. gde se brzine prirastaja cvrstoce obelezavaju oznakama N ili R. Portland cement sa dodatkom krecnjaka.5 sa normalnom pocetnom cvrstocom. Portland-kompozitni cement  CEM III (od 36% do 96% zgure) Metalurski cement  CEM IV (od 11% do 55% pucolana) Pucolanski cement  CEM V (od 36% do 80% mesanog dodatka) Kompozitni cement Po ovom standardu postoji tri tipa cementa: A (visok sadrzaj klinkera).5R. Portland cement sa dodatkom pucolana. Takodje se definisu klase cementa 32. Portland cement sa dodatkom zgure. 42.5N i i 52.5R kao 52.

Aluminatni cement je otporan u morskoj vodi. odnosno od momenta mesanja komponenti do trenutka kada cementna pasta izgubi svojstvo plasticnosti. Nekad se cak moze dogoditi i drasticniji pad cvrstoce pa je to razlog vise za pojacan oprez prilikom primene ovih cemenata. Supersulfatni cement odlikuje velika finoca mliva i vrlo niska toplota hidratacije. Kod ovog cementa razlikuju se tri grupe beline: A.Specijalne vrste cemenata i razlozi za njihovu primenu U specijalne vrste cemenata ubrajaju se: cementi niske toplote hidratacije. sone kiseline i dr. Sulfatnootporni cementi se koriste u slucajevima kada se od cementa zahteva otpornost na delovanje sulfata sto nije slucaj sa obicnim portland cementom. Vezivanje cementa se odigrava u prvoj etapi hidratacije. zahteva vecu kolicinu vode nego portland cementi. Svi ovi cementi generalno se koriste u specijalnim uslovima i za specijalne namene. B i C. 8. kao i aluminatni. Cementi niske toplote hidratacije koriste se u uslovima nizih temperatura. Nakon toga zapaza se period ocvrscavanja cementa koje za razliku od vezivanja moze . Za hidrataciju ovog cementa potrebna je veca kolicina vode nego sto je to slucaj sa ostalim cementima.7. Uzrok ovome je hidratacija. treba biti oprezan prilikom primene aluminatnih cemenata jer nakon 2-3 godine cvrstoca pocinje da opada i da tezi cvrstoci koju je cement imao posle jednog dana. Ipak. tokom 5-10 casova od momenta mesanja cementa i vode. Dodavanjem pigmenata belom portland cementu dobijaju se obojeni cementi. morske vode. Aluminatni cement karakterise veoma brz prirast cvrstoce tako da se vec nakon jednog dana ostvaruje oko 80% cvrstoce koja odgovara starosti od 28 dana. aluminatni cementi i supersulfatni cementi. I ovaj cement. ali ne i u vodi koja sadrzi alkalije.Definisi pojmove “vezivanje cementa” i “ocvrscavanje cementa” i objasni uticaj vrednosti vodocementnog faktora na formiranje strukture cementnog kamena Mesanjem cementa sa vodom dobija se cementna pasta koja vremenom prelazi u cvrstu supstancu. Toplota hidratacije ovih cemenata najcesce se odredjuje metodom rastvaranja i metodom termos-boce. sulfatnootporni cementi. Supersulfatni cement je otporan na delovanje sulfata. Beli portland cement se dobija od narocito izabranih sirovina. To znaci da ovaj cement ima veoma brzu hidrataciju. kompleksan proces cija sustina ni danas nije potpuno razjasnjena. beli portland cemeni.

aeranti. Akceleratori su dodaci betonu koji u znacajnoj meri ubrzavaju proces ocvrscavanja betona. zaptivaci. U hemijske dodatke spadaju: plastifikatori. Aditivi mogu biti u tecnom ili praskastom stanju. Aeranti se doziraju u vrlo malim kolicinama. odnosno predstavljaju regulatore reoloskih svojstava svezeg betona.42. Aeranti. dok se kasnije sve vise usporava i tezi odredjenoj granicnoj vrednosti. retarderi i antifrizi. superplastifikatora. Na osnovu toga sledi da ce pri odnosu mvmv<0.0% u odnosu na masu cementa.Hemijski dodaci za beton Dodaci betonu – aditivi su supstance koje svojim delovanjem uticu na odredjena svojstva svezeg i/ili ocvrslog betona. Deklarisanje aditiva u neku od navedenih grupa se vrsi na osnovu njegovog primarnog dejstva. 9. Upotrebom pojedinih vrsta plastifikatora moguce je smanjiti kolicinu vode u svezem betonu za 10% do 15%.2% u odnosu na masu cementa oni omogucavaju brz prirastaj cvrstoce betona u prvih 7 dana. Zaptivaci deluju na strukturu betona tako da zaptivaju kapilarne pore u cementnom kamenu. proizilazi da pri ovom odnosu mase vode i mase cementa nece biti nehidratisanog cementa. pa i hiperplastifikarora cak i preko 30% bez ugrozavanja ugradivosti mesavine sto omogucava dobijanje vrlo visokih cvrstoca betona.4. U pocetku je vrlo intenzivan. Ovim putem se povecava otpornost betona na dejstvo mraza a da to ne podrazumeva i smanjenje njegove cvrstoce. a njihovo doziranje najcesce se izrazava u odnosu na masu cementa. 0.trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina. i navedenim ispitivanjima zakljuceno je da je teorijski za potpunu hidrataciju portland cementa neophodno da se vodocementni faktor krece u granicama 0. su aditivi koji u strukturi betona formiraju mehurice vazduha. mvmc>0. Kolicina ovih dodataka obicno ne prelazi 5% u odnosu na masu cementa. Plastifikatori su dodaci koji poboljsavaju ugradivost i obradivost betonskih smesa. a primenom tzv. Ako usvojimo srednju vrednost. akceleratori. na taj nacin povecavajuci stepen vodonepropustljivosti ocvrslog betona. najcesce 0.5-1. U obrnutom slucaju.38-0. deo vode nece ucestvovati ni u reakciji sa cementom ni u stvaranju gelskih pora. jer pojedini dodaci mogu imati vise razlicitih uritaja na beton. odnosno da ce deo cementa ostati nehidratisan. Ispitivanja su pokazala da je za potpunu hidrataciju cementa potrebna tacno odredjena kolicina vode koja uglavnom zavisi od sastava cementa.4. a pri dozi od 2% ponekad omogucavaju da se .4 postojati manjak vode. do oko jednog meseca. odnosno “uvlacivaci vazduha”. Odnos masa vode i cementa naziva se vodocementni faktor mvmc. U kolicini od samo 0. pa ce usled viska vode obrazovati kapilarne pore koje su znatno krupnije od gelskih.

Upotrebom ovih dodataka omogucava se betoniranje i na temperaturama nizim od 0°C. od 0. najcesce oko 0. Struktura svezeg betona najcesce se razmatra kao struktura sistema od dve komponente – cementne paste i agregata. . Mineralni dodaci za beton U mineralne dodatke betonu spadaju: bentonit. Retarderi se dodaju betonu u veoma malim kolicinama. u zavisnosti od zahtevanog efekta. Bitno svojstvo svezeg betona je promenljivost svojstava u toku vremena koje je prisutno sve do transformacije sistema u cvrsto telo. Svojstva svezeg betona zavise od mnostva parametara. Mora se ipak napomenuti da danas postoje i takvi antifrizi koji ne deluju stetno na celik u betonu i nemaju nikakvih stetnih efekata na beton. prirodni pucolani aktivirani termickim postupkom (Q). ponekad i u toku 24 – 48 casova. Prilikom doziranja retardera treba biti oprezan jer postoje i takvi dodaci koji do odredjene kolicine deluju kao usporivaci. U slucaju nearmiranih konstrukcija.1% do 5%. Generalno. svi akceleratori se koriste u razlicitim dozama. Koja su osnovna tehnoloska svojstva i kako se definise pojam “tehnologicnosti” Svez beton je specifican. Pucolani se u zavisnosti od nacina nastanka dele u cetiri vrste: prirodni pucolani (P). visekomponentan sistem koji se dobija homogenizacijom mesavine komponentnih materijala. elektrofilterski pepeo i pucolani. a njihovim delovanjem se omogucava ocuvanje ugradivosti i obradivosti betona. vestacki pucolani – silikatni leteci pepeo (V) i vestacki pucolani – karbonatni leteci pepeo (W).Sta je svezi beton i zbog cega se proucavaju karakteristike svezeg betona.nakon 7 dana dobiju 28-dnevne cvrstoce betona. antifrizi se primenjuju u dozama i do 10% u odnosu na masu cementa. ali u slucaju armiranih ili prednapregnutih betona. Antifrizi su sredstva protiv smrzavanja svezeg betona i njihovo delovanje se svodi na snizavanje tacke smrzavanja vode.1%. njihova upotreba se mora strogo ograniciti zbog opasnosti od pojave korozije celika. 10. a pri vecim dozama kao ubrzivaci vezivanja. koji se generalno moge svesti na dva osnovna faktora: karakteristike komponenata i struktura mesavine. 11.

Ovakve mesavine imaju losiju ugradivost i obradivost od mesavina prvog tipa. Pod pojmom tehnologicnost podrazumeva se sposobnost svezeg betona da ispuni zahteve koji se javljaju u pojedinim fazama tehnoloskog procesa proizvodnje. ugradjivanje u oplatu i kalupe. Na strukturu I odlucujuci znacaj imaju svojstva cementa. Kao osnovna tehnoloska svojstva svezeg betona izdvajaju se: ugradivost. cementne paste je manje i ona samo ispunjava prostore izmedju zrna agregata sa neznatnim razdvajanjem susednih zrna. ona samo obavija zrna agregata tankim slojem dok prostore izmedju zrna ispunjava delimicno. ako se ono uopste moze efikasno ostvariti.Osnovni tipovi strukture svezeg betona U zavisnosti od odnosa cementne paste i agregata mogu se definisati tri osnovne strukture svezeg betona. obradivost. transport. homogenost. Pri kompaktiranju ovakvih mesavina. U strukturi III. a u strukturi II je od znacaja i agregat. stabilnost. 12. U praksi se u najvecem broju slucaja koriste mesavine koje po strukturi odgovaraju tipu II jer po . transportabilnost i pumpabilnost.U karakteristike svezeg betona koje se najvise proucavaju spadaju: spravljanje. dok agregat posebno znacajno utice na svojstva strukture III. Tip strukture svezeg betona je od velikog znacaja i na njegove tehnoloske karakteristika i na karakteristike ocvrslog betona. pokretljivost. zrna agregata su medjusobno veoma udaljena usled prisustva velike kolicine cementne paste tako da uzajamno delovanje zrna prakticno ne postoji vec zrna samo uticu na zone cementne paste sa kojima su u kontaktu. mora se ici na primenu narocitih tehnoloskih postupaka. U strukturi II. ugradivost i obradivost mesavine prakticno se ne dovodi u pitanje. tako da u obzir dolaze razliciti postupci zbijanja za postizanje kompaktnosti mesavine. a sve u cilju dobijanja zahtevanoh kvaliteta ocvrslog betona. transporta i izrade betonskih elememenata. kompaktiranje i zavrsnja obrada povrsina. cementne paste je malo. Pod ovakvim uslovima. U strukturi I.

Koja su osnovna reoloska svojstva svezeg betona i zbog cega se proucavaju Reologija je nauka koja proucava deformacije strukturnih materijala kroz vreme. osnovni reoloski modeli se povezuju rednim ili paralelnim vezama.Reoloski modeli betonskih mesavina Osnovne reoloske velicine se predstavljaju pomocu reoloskih modela. Ugao unutrasnjeg trenja (υ) je ugao trenja izmedju krupnih i hrapavih zrna agregata. pokretljivost. stabilnost i obradivost. Granica tecenja (τm) je vrednost smicuceg napona pri kojoj se gubi strukturna cvrstoca svezeg betona. 13. granica tecenja i ugao unutrasnjeg trenja. Venanovo (plasticno) telo (St. Neki od najcesce primenjivanih reoloskih modela su: Euklidovo (kruto) telo (Eu). Reoloska svojstva betona se proucavaju da bi se pobosljala sledeca tehnoloska svojstva betona: ugradivost. Hukovo (elasticno) telo (H). namecu se i: kohezija. Pri formiranju modela nekog realnog materijala.V). Viskoznost (η) predstavlja otpor medjumolekularnih sila kretanju ili deformaciji fluida. izmedju ostalih. viskoznost. Kao osnovna reoloska svojstva svezeg betona. Paskalova tecnost (Pa). Njutnova (viskozna) tecnost (N) i St. Formula za opsti reoloski model betonske mesavine glasi: τ=c+ηm*dγdt+ς*tgφ . 14. Pod pojmom kohezija (c) podrazumeva se atheziona sila izmedju cementne paste i zrna granulata.pravilu omogucavaju dobijanje vrlo kompaktnih betona sto je osnov za zadovoljavanje zahtevanih uslova kvaliteta.

Reoloski model nevibrirane betonske mesavine predstavlja se Bingamovim modelom:

τ=τm+ηm*dγdt

a reoloski model betonske mesavine nakon vibriranja Njutnovim modelom:

τ=ηm*dγdt

15.Osnovni tipovi viskozimetara

Viskozimetri su aparati koji se koriste za odrednjivanje viskoznosti svezeg betona.

Viskozimetri mogu da budu sledecih tipova: a) Viskozimetri koji se zasnivaju na principu merenja vremena isticanja svezeg betona kroz otvore odredjenih dimenzija. b) Viskozimetri koji rade na principu merenja dubine prodiranja u masu materijala konusa ili nekog drugog tela. c) Uredjaji koji rade na principu merenja vremena ili brzine utonjavanja u masu kugle odredjenog precnika i mase. d) Uredjaji pomocu kojih se meri velicina sile potrebne za izvlacenje iz mase skupa plocica, stapova ili cilindara.

e) Viskozimetri koji se zasnivaju na rotaciji koaksijalnih (koncentricnih) cilindara uronjenih u masu svezeg betona. Svi ovi uredjaji imaju za cilj odredjivanje koeficijenta viskoznosti svezeg betona i imaju mogucnost uspostavljanja zavisnosti izmedju velicine merene uredjajem i pomenutog koeficijenta.

16.Sta je konzistencija svezeg betona, vrste konzistencije i metoda sleganja za odredjivanje konzistencije

Pod konzistencijom svezeg betona podrazumevamo skup svih svojstava svezeg betona koja uticu na njegovu ugradivost i obradivost. Konzistencija svezeg je od velikog znacaja jer od ugradivosti betona zavisi i mogucnost dobrog kompaktiranja a od stepena zbijenosti gustina svezeg betona. Konzistenciju svezeg betona mozemo jos definisati i kao stepen krutosti, odnosno pokretljivosti svezeg betona. Prema PBAB87 postoje cetiri vrste konzistencije: kruta, slabo plasticna, plasticna i tecna. Metoda sleganja definise konzistenciju na bazi merenja pokretljivosti svezeg betona. U vezi s tim koristi se tzv. Abramsov konus koji se puni betonskom mesavinom u tri sloja priblizno jednake visine, pri cemu se svaki sloj nabija standardnom metalnom sipkom sa po 25 udaraca. Po zavrsetku zbijanja, gornja povrsina svezeg betona se poravnjava, a konus pazljivo podize i postavlja neposredno pored betonske mase. Beton ce se deformisati tako da ce moci da se registruje sleganje Δh.

Ocena konzistencije se daje na bazi izmerene vrednosti sleganja. Ova metoda najcescu primenu ima kod plasticnijih mesavina, odnosno kod mesavina vece pokretljivosti, a najbolje rezultate u slucajevima betona spravljenih sa vecim kolicinama cementa. Kod nesto “mrsavijih” betona, cesto se ne dobija pravo sleganje vec dolazi do pojave smicanja ili cak i potpunog rusenja konusa.

17.Metode za odredjivanje konzistencije svezeg betona i izbor odgovarajuce metode

Postoji, naravno, vise metoda za odredjivanje konzistencije svezeg betona a izbor odgovarajuce metode zavisi u najvisoj meri od vrste konzistencije betona koji je predmet ispitivanja. Kod krucih mesavina dobre rezultate daje tzv. Vebe – metoda. Vebe – metoda u sustini definise konzistenciju na bazi merenja granicne viskoznosti betonske mesavine. Na slici, pod a, je prikazan uredjaj za ispitivanje u pocetnom polozaju.

U sastav uredjaja ulazi: (1) vibrosto, (2) celicni lonac sa dnom visine 200mm i precnika 240 mm, (4) ploca od pleksiglasa, (5) vodjica, (6) sipka sa drzacem i (7) stativ. U uredjaj se stavlja (3) Abramsov konus i puni betonom na isti nacin kao kod merenja sluganja. Trideset sekundi posle zbijanja i poravnjavanja gornje povrsine svezeg betona, konus se pazljivo podize i obrtanjem stativa ploca od pleksiglasa dovodi u kontakt sa ovom povrsinom. Nakon ovoga, vibrosto se pusta u rad i istovremeno ukljucuje stoperica. Usled vibracija, doci ce do sleganja betona a zajedno sa betonom slegace se i ploca od pleksiglasa koja je oslonjena na beton. Vibriranje se vrsi sve dok beton ne pokrije plocu po celoj donjoj povrsini. Kada dodje do ovoga (na slici, pod b), zaustavlja se rad vibrostola i prekida merenje vremena. Izracunavanje tzv. Vebe – stepeni vrsi se putem obrasca

N=V1V0*t(s)

gde je V0 zapremina betona pre vibriranja (V0=5,5 litara), V1 je zapremina posle vibriranja, a t vreme vibriranja u sekundama. Metoda rasprostiranja se primenjuje vrlo siroko, za definisanje konzistencije plasticnih i tecnih betonskih mesavina. Ispitivanje se vrsi primenom potresne table se sastoji od dve drvene ploce dimenzija 70x70 cm. Gornja ploca je okovana limom, a ploce su na jednoj strani spojene sarkama. Na gornjoj strani gornje ploce pricvrscena je rucka za

Mera rasprostiranja utvrdjuje se merenjem dimezija r1 i r2 rasprostrte mase u dva medjusobno upravna pravca pri cemu se izracunava prosecna vrednost r u cm. pri cemu se nasipanje vrsi u dva sloja uz nabijanje pomocu obicne drvene letvice preseka 4 x 4 cm. Nakon punjenja kalupa pristupa se vibriranju mesavine na isti nacin kako ce se to izvoditi prilikom ugradjivanja u odredjenu konstrukciju. Trideset sekundi nakon ugradjivanja betona u levak. . Punjenje kalupa se vrsi do vrha primenom mistrije pri cemu se mora ispostovati uslov da visina padanja betona pri sipanju bude 10 cm u odnosu na gornji rub kalupa. Potresanje se sastoji u laganom izdizanju gornje ploce table 15 puta do visine od 4 cm i u njenom spustanju na principu slobodnog pada. Mera sleganja dobija u vidu odnosa pocetne visine uzorka i visine h izmerene nakon vibriranja: z=40h=4040-s U narednoj tabeli dat je prikaz mera konzistencije sveze betonske mase koji omogucava uspostavljanje korelativnih zavisnosti numerickih pokazatelja koji odgovaraju pojedinim metodama ispitivanja. levak se pazljivo podize i zapocinje sa potresanjem. Ovaj postupak se sastoji u ugradjivanju betona u kalup dimenzija 20 x 20 x 40 cm. Mera sleganja vibriranjem odnosno metoda zbijanja najcesce se primenjuje prilikom definisanja konzistencije vibriranjih betona.podizanje a za donju plocu su pricvrsceni granicnici koji dozvoljavaju razmicanje ploca za samo 4 cm. Kao merodavna velicina usvaja se srednja vrednost iz tri ispitivanja. Svezi beton se nanosi na tablu preko limenog levka.

ispitivanja su pokazala da pri dozama cementa od 200 do 400 kg/m3 svezeg ugradjenog betona krutost odnosno pokretljivost betonske mesavine skoro iskljucivo zavisi od kolicine upotrebljene vode a ne od kolicine cementne paste. 19.Opis (granice) konzistencije Kruta Slabo plasticna Plasticna Tecna Mere konzistencije Vebe Sleganje Rasprostiranje (s) (cm) (cm) > 11 510 2-4 <1 0 Mera zbijanja ≥ 1. Ukoliko se radi o agregatu sa kontinualnim granulometrijskim sastavom. Medjutim. odlucujucu ulogu ima vodocementni faktor mesavine.1.24 1. Konzistencija zavisi i od odnosa sitnog agregata prema krupnom. ali.Kako na konzistenciju svezeg betona uticu osnovni komponentni materijali Konzistencija svezeg betona zavisi od vise parametara. odnosno da li se radi o cementima sa nekim posebnim dodacima (zgura. Sa povecanjem krupnoce zrna.10 ≤ 1. pa prema tome treba pronaci optimalan odnos zrna agregata. Voda upotrebljena prilikom spravljanja betona.04 . sitniji agregat zahteva vecu kolicinu vode. Takodje. Treba napomenuti da potrebna kolicina vode zavisi i od karakteristika upotrebljenog agregata. s jedne strane trosi se na kvasenje zrna cementa odnosno stvaranje cementne paste.1.Kako na konzistenciju svezeg betona uticu temperatura. vreme i hemijski dodaci . kolicina vode ce zavisiti od vrste agregata (prirodni. pucolan). a s druge strane na kvasenje zrna agregata i eventualno upijanje. u opstem slucaju. smanjuje se uticaj zrna na cementnu pastu i pokretljivost svezeg betona se povecava.11 .25 2-5 6 .03 18. drobljeni) i od krupnoce njegovih zrna (od velicine nominalno najkrupnijeg zrna u mesavini). tako da pri svim drugim nepromenjenim uslovima.10 11 . od znacaja je i vrsta upotrebljenog cementa.65 1.50 50 .18 ≤ 40 40 . Upijanje agregata se povecava sa njegovom ukupnom povrsinom.

Za kvalitet betona vazna je i kompaktibilnost svezeg betona koja se definise preko kolicine korisnog rada potrebnog za potpuno zbijanje svezeg betona. Na primer. njegove kolicine. promena velicine sleganja je narocito izrazena. Kao rezultat nedovoljne povezanosti betonske mesavine javljaju se pojave raslojavanja odnosno segregacije i izdvajanja vode. moze se reci da sa porastom temperature konzistencija postaje kruca.Zasto i kada dolazi do raslojavanja betonske mesavine i kako to utice na kvalitet betona Da bi govorili o raslojavanju betonske mesavine potrebno je najpre da definisemo homogenost svezeg betona. Ovi dodaci generalno posmatrano obezbedjuju potreban nivo tehnologicnosti svezeg betona i pri srazmerno niskim vrednostima vodocementnog faktora. 20. . Takodje.Generalno. Naime. Segregacija predstavlja tendenciju razdvajanja krupnih od sitnih cestica pod uticajem razlicitih mehanickih dejstava. pri temeraturama iznad 18 . Do izdvajanja vode najcesce dolazi na povrsini betona. vazno je istaci da plastifikatori i superplastifikatori ne obezbedjuju trajno pocetni nivo konzistencije vec je i u ovom slucaju primetan pad velicine sleganja svezeg betona tokom vremena. vremenska promenljivost konzistencije mnogo je izrazenija kod drobljenog agregata nego kod prirodnog. pri istom vodocementnom faktoru i istoj vrsti i kolicini agregata. Medjutim. ali i od temperature. predstavlja sposobnost zadrzavanja homogenosti svezeg betona u svim fazama od spravljanja do kompaktiranja. Povezanost svezeg betona. Homogenost svezeg betona podrazumeva ujednacenost sastava i svojstava u ukupnoj masi betona a obezbedjuje se dugim i intenzivnim mesanjem komponenata. jos jedna vazan cinilac kada se govori o kvalitetu betona. najcesce se govori o dodacima tipa plastifikatora i superplastifikatora. Konzistencija svezeg betona se mora posmatrati u funkciji vremena jer se moze bitno razlikovati odmah po zavrsetku mesanja komponenti od one koja odgovara nekom kasnijem vremenu. Pod izdvajanjem vode podrazumeva se narociti oblik segregacije. vrste i kolicine cementa.20°C. Promenjivost konzistencije je najizrazenija u prvih desetak minuta po spravljanju. To zavisi od vrste primenjenog dodatka. variranjem kolicine ovih dodataka mogu se dobiti betoni sa konzistencijom u opsegu od krute do tecne. vrste agregata. Kada se radi o efektima primene hemijskih dodataka. ali moze doci i do izdvajanja u masi odnosno stvaranja vodenih “dzepova”.

Pritisci svezeg betona na oplatu U toku i nakon betoniranja jedno izvesno vreme. i najcesce se usvaja da je h1 do 1m. Ovde je γb zapreminska masa svezeg betona u t/m3. Pritisci betona na oplatu su funkcija velikog broja parametara od kojih su osnovni: konzistencija. problem vertikalnog pritiska je u posmatranom slucaju lako resiv. karakteristike same oplate. visina elementa koji se betonira i brzina punjenja oplate svezim betonom. 21.Slika prikazuje kretanje vode (1) i semu raslojene smese u okviru koje figurisu: (2) voda. (3) sitan agregat i (4) krupan agregat. beton vrsi pritisak na bocne stranje oplate. dok je problem horizontalnog pritiska znatno slozeniji. Kao posledica segregacije svezeg betona javlja se nehomogenost ocvrslog betona koja je pracena drasticnim pogorsanjem njegovih fizicko – mehanickih svojstava. a na donju stranu oplate dok stoji oplata. Ovde je dp koeficijent pritiska betona na oplatu koji zavisi od ugla unutrasnjeg trenja (υ) i ugla trenja izmedju betona i oplate (β). υ ugao unutrasnjeg trenja svezeg betona a v brzina punjenja oplate svezim betonom u m/h. . Sa h1 se oznacava dubina sloja betona u kojem se oseca uticaj vibratora. Kao sto se vidi.

4αh. Iz ove relacije se zakljucuje da je pri potunoj hidrataciji cementa (αh = 1). a kao rezultat procesa hidratacije cementa. Ako pretpostavimo da je u 1m 3 svezeg betona prisutna masa vode mv (kg/m3) i masa cementa mc (kg/m3) a stepen hidratacije cementa αh. U zavisnosti od odnosa masa vode i cementa u betonu. kada se dostignuta cvrstoca tokom vremena bitnije ne menja.4.1mc*mvmc-0.4).4αh %. napomenuti da nehidratisani cement u kolicini od 10% (αh = 0. Treba. Posmatrano sa aspekta povecanja cvrstoce betona tokom vremena. a s druge strane moze se dobiti cementni kamen povecane poroznosti (m v/mc > 0. kapilarna poroznost betona pk (%) moze da se prikaze obrascem: pk=0. a za slucaj mv/mc = 0. ipak.Makrostruktura ocvrslog betona . 22. III – etapa stabilizacije strukture. 23. proces formiranja strukture betona se moze podeliti na tri etape: I – pocetna etapa. izvesna kolicina cementa moze da ostane nehidratisana (m v/mc < 0. etapa formiranja strukture ocvrslog betona i pocetak prelazenja betona u cvrsto agregatno stanje. II – etapa postepenog formiranja strukture ocvrslog betona koju prati povecanje cvrstoce. Tada ce oplata biti izlozena i horizontalnim i vertikalnim pritiscima svezeg betona.Moze se javiti i situacija kada oplata nije vertikalna vec sa horizontalom zaklapa ugao koji je razlicit od 90°.8) ne utice bitno na mehanicka svojstva betona. mvmc≥0.4).9) do 20% (αh = 0.Formiranje strukture ocvrslog betona Formiranje strukture betona odigrava se nakon zavrsetka ugradjivanja svezeg betona. velicina pk jednaka nuli. sto bitno utice na karakteristike betona. Treba napomenuti da se u praksi pokazalo da pri uglovima vecim od 165° svezi beton ne vrsi nikakav horizontalan pritisak na oplatu pa bocne stranice oplata uopste nisu potrebne.

Dakle. U masi ocvrslog betona moguce je sasvim precizno izdvojiti pojedine strukturne elemente. dok je vp zapremina zaostalog vazduha koja obicno nije veca od 1 – 3% pa se najcesce moze zanemariti. pri cemu postoji i tanak sloj cementnog kamena na kontaktu susednih zrna. dobijaju se betoni boljih fizicko – mehanickih svojstava. Kod struktura I i III odlucujuci znacaj na beton imaju svojstva cementa dok agregat nije od znacaja. S obzirom na izlozeno. a kod strukture II vecina svojstava betona zavise kako od cementa tako i od agregata. jasno se izdvajaju dva strukturna elementa – agregat i cementni kamen. Za strukturu III karakteristican je manjak cementnog kamena koji samo obavija zrna agregata u tankim slojevima. U vezi s tim treba poci od jednacine zapremine svezeg ugradjenog betona koja je data u obliku: va+vcp+vp=1 gde je va apsolutna zapremina agregata. pa se moze reci da je makrostruktura ocvrslog betona u principu nehomogena. 24. treba teziti da cementni kamen obavije zrna i ispuni sve praznine izmedju njih. U prvoj strukturi (I) zrna agregata su na znatnim medjusobnim rastojanjima i njihovo medjudejstvo prakticno ne postoji. Konstrukcijski betoni u najvecem broju slucaja imaju strukture bliske tipu II i sto je stepen saglasnosti strukture konkretnog betona veci sa navedenom teorijskom strukturom. U strukturi II cementnog kamena je manje i on samo ispunjava prazne prostore izmedju zrna.Mikrostruktura ocvrslog betona . vcp apsolutna zapremina cementne paste.Kada je rec o makrostrukturi betona. Zrna agregata uglavnom uticu samo na delove cementnog kamena sa kojima su u neposrednom dodiru. dok praznine medju zrnima ispunjava samo delimicno. makrostruktura betona moze da se izrazi u vidu odnosa agregata i cementnog kamena sadrzanih u masi betona.

mozemo zakljuciti da je: p = pG + pk + Δp (%).022 * αhmc (%) (za mc u kg/m3).016 * αhmc + 0. kao i analizu kontaktnog sloja na granici ovih elemenata. hemijska otpornost i dr.S obzirom da su u ukviru makrostrukture betona definisana dva osnovna strukturna elementa – agregat i cementni kamen. Ako ukupnu poroznost betona oznacimo sa p (%). od njegove eventualne poroznosti. cvrstoca veze agregat – cementni kamen zavisi od vrste agregata. pri zaprljanosti agregata filmom gline ili slojem prasine. Veza agregat – cementni kamen ima uticaja i na druge karakteristike betona kao sto su: vodonepropustljivost. Prvi clan u navedenom zbiru predstavlja cisto gelsku poroznost a drugi definise poroznost usled zapreminske kontrakcije gela. Od znacaja mogu biti i pore koje se stvaraju pri upotrebi aeranata. najveci udeo u ukupnoj poroznosti imace pore u cementnom kamenu. Na primer. U datoj relaciji pored kapilarne poroznosti pk.006 * αhmc = 0. Ako pretpostavino da se radi o dovoljno kompaktnom i korektno ugradjenom betonu. Ispitivanja su pokazala da kontaktna zona izmedju agregata i cementnog kamena uvek ima nesto vecu poroznost od ostale mase cementnog kamena. Ukupna poroznost cementnog gela moze se prikazati izrazom: pG = 0. ova veza biva bitno ugrozena sto dovodi do smanjenja cvrstoce betona. mikrostruktura podrazumeva definisanje unutrasnje strukture svakog od ovih elemenata odnosno njihove poroznosti. mada se one obicno krecu u granicama 3 – 5% u odnosu na ukupnu zapreminu betona. kao i poroznost Δp koja moze da bude posledica razlicitih posebnih faktora kao sto je npr. odnosno 2 – 3 precnika zrna cementa. figurise i gelska poroznost pG. Sirina ovog kontakta obicno iznosi do 0. otpornost na dejstvo mraza. Kontaktni sloj izmedju zrna agregata i cementnog kamena od velikog je znacaja za zajednicki rad ovih komponenata u sklopu ukupne mase betona. Prakticno gledano. od hrapavosti povrsine kao i od cistoce povrsine zrna.06 mm. . neefikasno ugradjivajne i koja ne bi trebalo da bude veca od 5–6%.

Kako na cvrstocu betona pri pritisku uticu kolicina upotrebljene vode. ali cvrstoca betona opada i raste rizik od pojave segregacije. Na slici je isprekidanom linijom prikazana zavisnost cvrstoce pri pritisku od vodocementnog faktora i kod teoretski potpuno zbijenih betona (vp= 0). Daljim povecanjem vode. i pri istom postupku ugradjivanja. Na bazi ovog dijagrama sledi zakljucak: Za svaku mesavinu betona postoji optimalna kolicina vode koja omogucava da se primenom odredjenog nacina ugradjivanja dobije beton minimalne poroznosti a maksimalne cvrstoce.25. Ovde treba napomenuti da se pod potpuno zbijenim betonom prakticno podrazumeva takav beton u kome je nakon ugradjivanja zaostalo svega 1 – 3% vazdusnih pora. dobijaju se sve plasticnije mesavine. koje se vrlo efikasno mogu ugraditi.Osnovni empirijski izrazi koji definisu zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od vodocementnog faktora (objasni obrazac Skramtaeva) . kriva koja definise zavisnost izmedju cvrstoce betona i kolicine vode ima oblik prikazan na slici. tipicna kriva koja izrazava ovu vezu prikazana je na slici punom linijom. 26. suvise krute konzistencije (podrucje a). a kako vodocementni faktor (objasniti preko odgovarajucih dijagrama) Ispitivanja su pokazala da pri nepromenjenim sadrzajima cementa i agregata. Podrucje b prikazuje kolicinu vode pri kojoj se ostvaruje najbolje ugradjivanje betona. Kada se radi o zavisnosti cvrstoce betona pri pritisku od vodocementog faktora. Leva grana krive odgovara nedovoljno kompaktiranom betonu.

Postoji veci broj empirijskih formula koje definisu zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od vodocementnog faktora.55 do 0.0. za drobljeni kamen k = 3. pri cemu svaka od njih daje cvrstocu betona pri odredjenoj starosti dobijenu tacno utvrdjenim ispitivanjem. a ω vodocementni faktor.  formula Ferea: gde je γsc specificna masa upotrebljenog cementa.28.  formula Skramtaeva: . γsv specificna masa vode a k parametar koji zavisi od primenjenog cementa i ima vrednosti u opsegu 180 – 390. Najcesce se radi o uzorcima tipa kocke sa ivicama 20 cm pri starosti betona od 28 dana.65. k parametar koji zavisi od vrste primenjenog agregata (za recni sljunak k = 4. onda se mogu ispisati sledece izraze:  formula Beljajeva: gde je fpc klasa cementa.5).  formula Bolomeja: u kojoj vrednost koeficijenta A zavisi od kvaliteta agregata i krece se od 0. Ako cvrstocu betonske kocke koja odgovara ovoj starosti oznacimo sa fk.

Medjutim. otpornost betona na ove napone znatno je manja od otpornosti u odnosu na napone pritiska.4. u betonu opterecenom na pritisak mozemo razlikovati primarne i sekundarne napone. u masi betona ce se pojaviti prve prsline.4 i za ω < 0. Ukoliko nivo napona predje odredjenu granicnu vrednost. U pocetku prsline se javljaju u celokupnoj masi betonskog elementa dok se sa povecanjem opterecenja medjusobno povezuju.koja se deli na dva slucaja.37 27. Sve ove karakteristike imaju velikog uticaja na ponasanje betona pod opterecenjem.40 0. Medjutim. kao sto bi to bio slucaj kod idealno homogenih tela.43 0.55 A2 0. necemo dobiti pravolinijske i medjusobno paralelne trajektorije napona u jednom ovakvom elementu. Sekundarni naponi prouzrokuju pojavu prslina u cementnom kamenu. ako posmatramo betonsku prizmu izlozenu delovanju opterecenja ravnomerno podeljenog po povrsinama osnova. Kvalitet cementa i agregata Visok Normalan Nizak A1 0. Primarnim naponima mogu se smatrati naponi koji odgovaraju idealno homogenom telu a sekundarnim naponi koji predstavljaju razliku izmedju faktickog stanja i primarnih napona. zrna agregata i supljine u betonskoj masi otezavaju i usporavaju rast prslina. Krupan agregat i malterski deo rezlikuju se i po mehanickim i po deformacionim svojstvima.Mehanizam loma betona pri pritisku Kao sto je vec pomenuto struktura betona je grubo nehomogena.60 0. Generalno. Konacno dolazi do potpunog loma u betonu usled prekoracenja cvrstoce na zatezanje. U masi betonskog elementa javljaju se znacajni naponi zatezanja.65 0. za ω > 0. u betonu postoje i razni defekti. S obzirom na izlozeno. sto je praceno prividnim povecanjem zapremine uzorka. Daljim povecanjem opterecenja pukotine se jos vise otvaraju. Koeficijenti A1 i A2 zavise od kvaliteta cementa i agregata i njihove vrednosti su date u narednoj tabeli. Takodje. .

Tada ce nastupiti mesoviti lom. linija loma ce zaobilaziti zrna agregata. na slici pod b). odnosno kontakta agregat – cementni kamen. moguc je lom uzorka pracen pojavom izrazenih klinova na gornjoj i donjoj osnovi. Druga moguca figura. karakteristicna je po samo jednoj ravni smicanja i sustinski je modifikacija slucaja . linija loma ce ici i kroz agregat i kroz cementni kamen.Karakteristicni lomovi betonskih prizmi u realnim uslovima Figure loma prizmaticnog uzorka ce imati jedan od oblika prikazanih na sledecoj slici. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. medjusobno bliske. moguca su tri osnovna tipa loma betona.28. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. a na pojedinim mestima preko cementnog kamena. 29.Osnovni tipovi loma betona Nacelno. a) U slucaju kada je cvrstoca agregata na zatezanje veca od cvrstoce na zatezanje cementnog kamena. sto znaci da ce na pojedinim mestima lom biti preko agregata. kao i pojavom magistralnih pukotina na stranama uzoraka prouzrokovanih silom cepanja koju proizvode klinovi. b) Kada je cvrstoca agregata manja od cvrstoce cementnog kamena. odnosno kontakta agregat – cementni kamen. c) Treci slucaj javlja se kada su cvrstoce cementnog kamena i agregata. Kao sto pokazuje slika pod a).

a za slucaj odredjene starosti betona. Kocka sa ivicama duzine 20 cm je kod nas usvojena kao normni uzorak za definisanje marke betona.95 10 cm Kocka: 15 cm .prikazanog pod a). U narednoj tabeli prikazani su najcesce korisceni koeficijenti konverzije. koeficijenti konverzije koji se po pravilu dobijaju na bazi eksperimentalnih ispitivanja. Koji od tri navedena oblika loma ce se javiti zavisi od odnosa cvrstoce betona pri pritisku i pri zatezanju. Ovu figuru obrazuju prakticno vertikalne prsline koje najcesce zapocinju u temenima malih klinova formiranih u zonama baza uzoraka. Treba. cilindra ili kocke. razlicitih odnosa poduznih i poprecnih dimenzija. kao i od ostvarene velicine sile trenja na bazama uzorka.Iako najmerodavije rezultate daju prizmaticni odnosno cilindricni uzorci u praksi su u najsiroj primeni uzorci oblika kocke.Cvrstoca betona pri pritisku Cvrstoca betona pri pritisku definise se kao prosecan napon u uzorku izlozenom aksijalnom pritisku pri sili loma. U skladu s tim u primeni su tzv. medjutim srecu i neku drugi uzorci. 30. Cesto se. Najcesce su ovi koeficijenti definisani u tehnickoj regulativi.90 0. Pod c) je predstavljena i poslednja moguca figura loma prizmaticnog uzorka. Oblik i velicina ispitivanog tela Odnos cvrstoca pri pritisku kocke ivice 20 cm i odnosnog tela 0. pa se javlja potreba svodjenja rezultata dobijenih na jednoj vrednosti uzorka na vrednosti koje odgovaraju nekoj drugoj vrsti. Ova mehanicka karakteristika se ispituje na uzorcima oblika prizme. medjutim istaci da se uticaj trenja ispoljava samu u relativno uskim zonama uzoraka (izsrafirani delovi na slici).

pri cemu je pored krivh ispisano vreme koje oznacava ukupno trajanje ispitivanja – od momenta pocetka nanosenja opterecenja do pojave loma.05 1.2 do 0.20 cm 30 cm 12x12x36 cm Prizma: 20x20x60 cm 10x20 cm 15x30 cm 20x40 cm Cilindar: 10x10 cm 15x15 cm 20x20 cm 1.25 1.00 1. 31.20 1.10 Iz vrednosti ovih koeficijenata moze se zakljuciti i sledece: da kocka ima vecu cvrstocu nego prizma i da sto je veci uzorak – manja je cvrstoca.02 1. odnosno takvom rezimu opterecivanja kod koga se ostvaruje brzina porasta opterecenja od 0.17 1.8 Mpa/s. Najcesce se za medjusobna poredjenja rezultata razlicitih ispitivanja usvajaju cvrstoce koje odgovaraju vremenu t = 2 min.26 1.25 1. .Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od brzine nanosenja opterecenja i od agregata Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od brzine nanosenja opterecenja je prikazana na sledecem grafiku.08 1.

Na rezultate ispitivanja o kojima je ovde rec utice i agregat. Medjutim, ispitivanja su pokazala da ukoliko je cvrstoca agregata za oko 20% veca od cvrstoce betona, uticaj agregata na cvrstocu prakticno ne postoji, pa se iz tih razloga najcesce u tehnickoj regulativi propisuju minimalne cvrstoce agregata kako bi se na samom pocetku eliminisala mogucnost znacajnijeg uticaja ovog faktora na fizicko – mehanicka svojstva betona. Agregat, takodje, ne utice na cvrstocu betona ukoliko je njegova kolicina u betonu manja od 0,8 m3/m3betona. Cvrstoca betona pri pritisku zavisna je i od granulometrijskog sastava agregata. Naime, sa smanjivanjem sadrzaja krupnog agregata zapaza se i odredjeno smanjivanje cvrstoce betona.

32.Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od kolicine i vrste cementa i od starosti betona

Kada je rec o uticaju cementa na cvrstocu betona, upotrebom cemenata visih klasa, a pri istim ostalim uslovima, uvek ce se dobijati betoni vecih cvrstoca. Vece cvrstoce ce se po pravilu dobijati i pri visim dozama cementa, odnosno pri nizim vrednostima vodocementnog faktora. Ukoliko se posmatra odnos cvrstoce betona pri pritisku u nekom vremenu, moze se zakljuciti da se cvrstoca povecava karakterom eksponencijalne ili logaritamske funkcije, pa u skladu s tim cvrstoca betona starog 28 obicno iznosi 70-80% u odnosu na konacnu cvrstocu betona.U praksi se za definisanje promene cvrstoce betona u toku vremena najcesce koriste sledeci analiticki izrazi:

gde je fp konacna cvrstoca betona, t vreme a b empirijska konstanta;

a – konstanta koja odgovara cvrstoci betona starog jedan dan, b – konstanta koja se odredjuje na bazi poznate cvrstoce dovoljno starog betona.

33.Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od temeprature negovanja

Proces hidratacije cementa na povisenim temperaturama znacajno se ubrzava, pa je cvrstoca betona pri pritisku i fukcija temperature betona. Ispitivanja su pokazala da se hidratacija veoma usporava pri temperaturama sredine nizim od 5°C, a pri temperaturi od -10°C ona prakticno prestaje, dok pri temperaturama iznad 30°C ona se znacajno ubrzava. Imajuci ovo u vidu, moze se zakljuciti da se sa povecanjem temperature negovanja dobijaju kako betoni sa brzim prirastajem cvrstoce tako i betoni sa vecim 28dnevnim i konacnim cvrstocama. Ipak, taj stav se ne moze prihvatiti kao pravilo jer ispitivanja pokazuju da se zagrevanjem betona dobijaju visoke rane cvrstoce ali kasnije cvrstoce mogu da budu cak i nize od onih koje bi se dobile na normalnim temperaturama. Na sledecoj slici prikazuju se rezultati jednog konkretnog eksperimenta izvrsenog na betonu spravljenom sa cistim portland cementom, u uslovima stoprocentne vlaznosti sredine, a uz razlicite temperature ambijenta.

Na slici, pod a), krive t - fp, za vise vrednosti temperatura, a za starosti betona do cca 7 dana, imaju vrlo nagli rast, a kasnije se taj trend znacajno usporava. S druge strane, za slucaj nesto nizih temperatura (10 i 20°C) prirastaji cvrstoce su mnogo ravnomerniji. Na slici pod b) prikazane su krive T – fp na osnovu kojih se moze zakljuciti da beton koji ocvrscava na visim temperaturama uvek ima vece pocetne cvrstoce, dok su kasnije cvrstoce betona uvek nize od cvrstoca koji bi isti beton imao da ocvrscava u normalnim temperaturnim uslovima. Na vrednost cvrstoca betona ima uticaja i vlaznost sredine u toku ocvrscavanja. Temperatura i vlaznost sredine nazivaju se termohigrometrijski uslovi. Primera radi beton koji je ocvrscavao na temperaturi od 35 – 40°C pri vlaznosti vazduha od 20 – 30%, ima i do 40% nizu cvrstocu od betona koji je ocvrscavao na 20 – 25°C i vlaznosti od 70 – 80%. Na konacnu vrednost cvrstoce betona na povisenim temperaturama utice i vrsta cementa.

34.Zrelost betona

Zrelost betona predstavlja zajednicku funkciju vremena i temperature negovanja. Definise se kao proizvod vremena i temperature i sluzi za odredjivanje cvrstoce betona pri pritisku. Na primer: cvrstoca betona posle 3 dana, negovanog na 10°C jednaka je cvrstoci betona posle 2 dana negovanog na 20°C. Koncept zrelosti betona primenljiv je

do temperature od 30°C ili za vise temperatura za starosti betona do 7 dana. Zrelost betona se izrazava u obliku:

M = (T – T0) * tr,

T – konstantna temperatura negovanja, T0 – minimalna temperatura na kojoj se moze odvijati hidratacija cementa (obicno iznosi -10°C) , tr – duzina trajanja negovanja u danima ili casovima. Medjutim, ako je temperatura negovanja promenljiva tokom vremena, izraz glasi:

vreme negovanja tr je izdeljeno na (r-1) intervala, Δtj, a Tj je srednja temperatura u intervalu Δtj.

35.Marka betona

Marka betona je nominalna cvrstoca betona pri pritisku izrazena u MPa koja se prema BAB87 dobija ispitivanjem betonskih kocki dimencija 20x20x20 cm. Kocke se ispituju pri starosti od 28 dana, pri cemu njihova izrada i negovanje moraju da budu u skladu sa BAB87. Premetni uzorci se izradjuju u odgovarajucim metalnim kalupima u kojima moraju da ostanu 20±4 casa i to u prostoriji sa temperaturom od oko 20°C, zasticeni od isusivanja. Nakon toga, betonska tela se vade iz kalupa i stavljaju u vodu, odnosno u prostoriju cija je relativna vlaznost najmanje 95%, a temperatura oko 20°C. Ovako se tela cuvaju do dana ispitivanja. Pre samog ispitivanja uzorci se brisu kako bi se uklonila povrsinska vlaga, a zatim se mere njihove mase. Pri ispitivanju sila pritiska se postepeno povecava od nule do sile loma, i to tako da prirast napona bude izmedju 0,2 i 0,8 MPa/s. Cvrstoca pojedninog uzorka se dobija kao sila loma svedena na jedinicu povrsine (20 x 20 = 400 cm2) i izrazava se u MPa sa tacnoscu od 0,1 MPa.

45. a za prednapregnute konstrukcije nize od 30. Ispitivanje savijanjem daje vrednosti cvrstoca pri zatezanju koje su znatno vece od cvrstoce fz. 36.Cvrstoca betona na zatezanje Odredjivanje cvrstoce betona pri zatezanju je nesto slozenije od odredjivanja cvrstoce pri pritisku. 35. porast cvrstoce pri zatezanju je intenzivan u prvih 28 dana. povecanjem vodocementnog faktora cvrstoca pri zatezanju srazmerno opada u odnosu na cvrstocu pri pritisku. Pri povecanju kolicine cementa cvrstoca betona na zatezanje se povecava u manjoj meri nego cvrstoca pri pritisku.U upotrebi su sledece marke betona: 10. Vazno je jos napomenuti da se ocena postignute marke betona vrsi po partijama betona. Ako uzmemo da je fz/fp=k. Odnos cvrstoce f z prema cvrstoci fp nije linearan. 40. Ispitivanje direktnim aksijalnim zatezanjem najcesce se vrsi na cilindricnim “oslabljenim” uzorcima saglasno narednoj slici. ugradjivanja i nege betona i drugog. Ovo mehanicko svojstvo betona zavisi bitno od stanja agregata. postupka spravljanja. za velicinu k mogu se koristiti sledece vrednosti:    k = 0. Nasuprot tome. dok se kasnije znacajno usporava. Kod drobljenog agregata athezija izmedju zrna agregata ia cementnog kamena je veca od athezije koja postoji izmedju prirodnog agregata i cementnog kamena. Betoni marki visih od 60 se tretiraju kao specijalni betoni.10 za fp = 30 MPa. Vremenski posmatrano. pa stoga betoni sa drobljenim agregatom imaju vece cvrstoce pri zatezanju.12 za fp = 20 MPa. 20. Cvrstoca pri zatezanju zavisi i od niza drugih faktora: sadrzaja cementa. 15. k = 0. 25. 30. Razlog tome je sto se predmetna cvrstoca f zs uvek izracunava putem obrazca: . Moze se uzeti da se u prvih 28 dana postize oko 80% konacne cvrstoce pri zatezanju. vodocementnog faktora. koje predstavljaju kolicine betona koje se spravljaju i ugradjuju pod istim uslovima u iste ili razlicite elemente konstrukcija ali u istom vremenskom periodu. 50. k = 0.07 za fp = 50 MPa. Za armirane konstrukcije ne koriste se marke betona nize od 15. 55 i 60.

Jos valja napomenuti da se tacniji rezultati dobijaju primenom metode prikazane na desnom delu slike jer su sile u trecinama raspona. 37. pa se sa dovoljnom tacnoscu moze uzeti da je fz/fsc ≈ 0. Medjutim.Cvrstoca betona na zatezanje cepanjem i obrasci za priblizno odredjivanje cvrstoce betona na zatezanje prema BAB87 Ispitivanje cvrstoce betona na zatezanje cepanjem sastoji se u izlaganju uzoraka oblika kocke. Cvrstoce fzckod ovakvih ispitivanja a koje se racunaju po obrascu: fzc=2Pπdl vece su za 15 – 20% od cvrstoca fz.60. Pri granicnoj vrednosti sile P dolazi do cepanja uzoraka stvaranjem magistralnih pukotina koje se protezu vertikalno.45 – 0. prizme ili cilindra silama saglasno narednoj slici. . pri ovim ispitivanjima prisutni su i naponi pritiska pa se moze reci da rezultati ispitivanja prikazanom na slici ne predstavljaju prave vrednosti cvrstoce pri zatezanju jed nije obezbedjeno homogeno naponsko stanje zatezanja.fzs=6Mlomabh2 Ovim ispitivanjem najcesce se dobija odnos fz/fzs = 0.85.

Razlike izmedju cvrstoca betona na zatezanje u zavisnosti od metode ispitivanja.6+0. ali uz napomenu da varijacije stvarnih vrednosti ove cvrstoce mogu da budu i do ±30%. a ≥1 oznaka za donju granicu vazenja izraza.44h≥1 gde je h (m) visina poprecnog preseka elementa. Cvrstoca na smicanje. kriva (3) – rezultati ispitivanja putem savijanja jednom koncentrisanom silom. Sledeca slika pokazuje rezultate jednog konkretnog ispitivanja betona koji pokazuju kolike se razlike mogu dobiti u zavisnosti od primenjenog postupka odredjivanja cvrstoce betona pri zatezanju. . kriva (1) – rezultati ispitivanja direktnom metodom. Obrazac glasi: fzm=0. f zs. fz. BAB87 daje relaciju: fzsfz=0.BAB87 daje obrazac za izracunavanje cvrstoce pri aksijalnom zatezanju u zavisnosti od eksperimentalno utvrdjene cvrstoce pri pritisku. a fzm (MPa) srednja vrednost cvrstoce pri aksijalnom zatezanju. i cvrstoce pri aksijalnom zatezanju. kriva (2) – rezultati ispitivanja metodom “cepanja”.25* 3fbk2 gde je fbk (MPa) cvrstoca betona pri pritisku. Za odnos cvrstoce betona pri zatezanju savijanjem. 38.

Pogorsanje kvaliteta betona tokom vremena moze biti uzrokovano pogorsanjem svojstava agregata. kao i od cvrstoce spoja agregat – cementni kamen. Otpornost na uticaje fizicke prirode. on je potencijalno osetljiv na pojedine uticaje. kriva (5) – velicine dobijene preracunavanjem vrednosti prema krivoj (3) putem drugog izraza po BAB87. Najcesce se koriste uzorci oblika prikazanih na slici pri cemu se pretpostavlja da su naponi smicanja pri lomu ravnomerno rasporedjeni po povrsini preseka po kome se vrsi smicanje. U svojstva koja odredjuju trajnost betona ubrajaju se:    Vodopropustljivost / vodonepropustljivost. Cvrstoca betona pri smicanju u velikoj meri zavisi od otpornosti na smicanje krupnog agregata. Ti uticaji se generalno mogu podeliti na uticaje fizicke prirode i na hemijske uticaje. cementnog kamena ili armature. 39. Metodika odredjivanja cvrstoce betona pri smicanju jos nije dovoljno razradjena. medjutim.Trajnost betona Beton se smatra trajnim materijalom. Predmetna cvrstoca se dobija po obrascu: fτ=P2Fτ Moze se jos uzeti i da je odnos izmedju cvrstoce pri smicanju i cvrstoce pri zatezanju fτ≈2fz.kriva (4) – velicine izracunate putem prvog izraza po BAB87. . Otpornost na hemijske agense.

kavaticija). Alkalno – agregatna reakcija. cementni kamen je kapilarno porozan materijal i od velicine kapilarne poroznosti cementnog kamena zavisi i VDP betona.Vodonepropustljivost betona Vodonepropustljivost (VDP) betona spada u grupu svojstava bitnih za trajnost betonskih konstrukcija. Habanje (abrazija. Sulfatna agresija. agregat – cementni kamen ne utice u znacajnijoj meri da VDP. Na povecanje VDP betona moze se uticati smanjenjem vodocementnog faktora odnoso primenom plastifikatora i superplastifikatora. Dakle. takodje kontaktna zona. Hemijski uticaji na beton su:      Izluzivanje i iscvetavanje. Analizom elemenata strukture betona sa aspekta VDP zakljuceno je da se agregat smatra vodonepropustljivim. Promena temperature. Korozija metala. Promena vlaznosti odnosno vlazenje i susenje. erozija. VDP betona zavisi od stepena hidratacije cementa odnosno od starosti betona. Primena hemijskih dodataka – zaptivaca takodje moze omoguciti bolju VDP betona. Takodje. od znacaja za VDP je i efikasnost ugradjivanja koja doprinosi smanjenju dodatne poroznosti. Vodonepropustljivost betona cesto se ceni na osnovu koeficijenta filtracije k f koji je definisan izrazom . od poroznosti cementnog kamena i od strukture pora tacnije od odnosa otvorenih i zatvorenih pora. Kiseline i baze. Defekti i prsline koje su posledica uticaja koji nisu nabrojani. 40. U grupu uticaja fizicke prirode spadaju:     Zamrzavanje i odrzavanje.

4. Sedam dana pre pocetka ispitivanja uzorke treba cuvati u prostoriji temperature od oko 20°C i relativne vlaznosti vazduha od oko 65%. Vodonepropustljivost betona se deklarise preko marki vodonepropustljivosti. medjutim. Ove marke su V-2. kao i na plocastim uzorcima dimenzija 200x200x150 mm. Uzorci ne smeju imati starost manju od 28 dana. Na povrsini ovok kruga tokom ispitivanja deluje voda pod pritiskom. utice vodocementni faktor. osnovni faktor propustljivosti betona. na slican nacin kao sto je to bio slucaj u prethodno opisanom ispitivanju. proizilazi da vodonepropustljivost zavisi i od vremena odnosno od starosti betona. Posto je vec receno da poroznost betona zavisi od stepena hidratacije cementa.0 m2. 8 i 12 oznacavaju pritisak u barima koje beton mora da zadovolji. sto. kao sto je pomenuto. zavisi od niza drugih faktora (cement. Uzorci se prave od svezeg betona.0 m vodenog stuba. V-6.0 s. 41. Nemacki standard DIN 1048 propisuje metodu ispitivanja kod koje je dubina kvasenja odnosno dubina prodora vode u masu uzorka jedini kriterijum za ocenu vodonepropustljivosti betona.Kako se VDP odredjuje prema nasem standardu a kako prema DIN-u Prema nasem standardu VDP se ispituje na cilindrima precnika 150 mm i visine 150 mm. . Prema ovom standardu ispituju se uzorci oblika kocke ivice 20 cm. nega betona i drugo). 6. prikazano je na sledecoj slici. nacin ugradjivanja. a za vreme t = 1. V-4. Treba.5. Kao sto se vidi.0 m. ugradjivanjem u kalupe ili se koriste isti takvi uzorci (kernovi) izvadjeni iz gotove konstrukcije. Gornja povrsina uzorka je slobodna a donja se orapavljuje u zoni kruga precnika 100 mm. pri cemu brojevi 2.kf=Qfv*aS*Δp*t ms ili cms Na bazi ovog izraza proizilazi da je kf = Qfv ona kolicina vode u m3 koja prodje kroz element debljine a = 1. koeficijent filtracije pocinje naglo da raste za vrednosti mv/mc > 0. Kako na koeficijent filtracije. napomenuti da su u praksi moguca osetna odstupanja od prikazane zavisnosti posto pri jednom vodocementnom faktoru poroznost betona moze biti vrlo razlicita. pri razlici hidrostatickog pritiska na dvema granicnim povrsinama od Δp = 1. V-8 i V-12. povrsine S = 1. Uzorak se smesta u odgovarajuci celicni sud pri cemu se prostori izmedju suda i uzorka na bocnim stranama zapunjavaju odredjenom masom na bazi voska i bitumena.

M-100. M-150 i M-200. Na povecanje otpornosti betona na mraz moze se uticati primenom hemijskih dodataka – aeranata. Prema nasem standardu postoje sledece marke betona u odnosu na otpornost prema dejstvu mraza: M-50. 42. vodocementnog faktora. kao i efikasnim ugradjivanjem koje doprinosi smanjenju dodatne poroznosti. Otpornost betona na dejstvo mraza se zahteva cak i u slucajevima kada u eksploataciji nije direktno izlozen ovoj vrsti agresija zbog obezbedjenja trajnosti. pod 3 bara 24 h i pod 7 bara 24 h. gde brojevi u okviru ovih simbola predstavljaju broj ciklusa smrzavanje – odmrzavanje koji je beton izdrzao bez vecih ostecenja. agregata i armature.Rezim ispitivanja je sledeci: voda deluje pod pritiskom od 1 bar u trajanju od 48 h. hidrostaticki pritisak. Medjutim. Nakon zavrsetka ovog tretmana uzorci se prvo ispituju na pritisak. Smatra se da je beton vodonepropustljiv ako je izmerena dubina kvasenja h manja od 12 cm. strukture pora i velicine pora. a zatim se lome po sredini radi merenja visine prodora vode. Osnovni razlozi koji dovode do desktrukcije betona su:     povecanje zapremine (led ima 9% vecu zapreminu od vode). Najcesce se uzima da cvrstoca betona pri pritisku ne sme da se smanji vise od 25 – 30%.Otpornost betona na dejstvo mraza Otpornost da dejstvo mraza podrazumeva sposobnost betona da u stanju zasicenosti vodom podnese visekratno smrzavanje i odmrzavanje. danas se sve vise usvaja uslov h ≤ 4cm. posto je ovaj uslov veoma blag. razliciti koeficijent termickog sirenja cementnog kamena. zatim smanjenjem vodocementnog faktora (primenom plastifikatora i superplastifikatora). sto znaci da ukupno trajanje ispitivanja iznosi 96 casova. Otpornost betona na dejstvo mraza zavisi od razlicitih faktora kao sto su: stepen hidratacije cementa odnosno starost betona. osmotski pritisak. Trajnost betona ce u opstem slucaju biti zadovoljena ako beton ima marku otpornosti na dejstvo mraza min M-100 a za mostovske konstrukcije min M-150. 43. Za ispitivanje otpornosti betona prema dejstvu mraza primenjuje se postupak naizmenicnog smrzavanja i odmrzavanja uzoraka zasicenih vodom. Pri ovome se cesto propisuje i da gubitak mase uzoraka ne sme da bude veci od 5%.Odredjivanje otpornosti betona na dejstvo mraza preko promene cvrstoce pri pritisku .

osim za beton M-50. Istovremeno. Od ukupnog broja.Nas standard propisuje ispitivanje za koje je. 44. Standard propisuje sledeci tok ispitivanja: sve uzorke treba 4 dana pre pocetka ispitivanja staviti u vodu tako da budu u potpunosti potopljeni. ili cilindricni uzorci (kernovi) izvadjeni iz gotovih konstrukcija. Jedan ciklus smrzavanje – odmrzavanje traje 4 + 4 casova za slucaj ispitivanja kocki sa stranama od 15 cm i cilindara sa dimenzijama Φ = h = 15 cm. . dok ce se preostalih 6 izlagati smrzavanju i odmrzavanju. etalonske uzorke. dok se odmrzvanje vrsi u vodi temperature od oko 20°C. koja je uvek manja od fakticke starosti uzoraka jer su etalonski uzorci ocvrscavali u vodi temperature od oko 20°C sto im je omogucilo veci prirastaj cvrstoce. smrzavanje se vrsi na temperaturi od -20°C pri cemu se zahteva da se hladjenje uzorka do ove temperature obavi u vremenu od 1 h. sest uzoraka se podvrgava naizmenicnom smrzavanju i odmrzavanju. ili 6 + 6 casova za slucaj ispitivanja kocke sa ivicama duzine 20 cm. Prilikom uporedjivanja dobijenih cvrstoca uzoraka mora se voditi racuna o tzv. Ekvivalentna starost se odredjuje na osnovu obrasca: te=ta+c*n gde je ta starost uzoraka u danima na pocetku smrzavanja (najcesce 28 dana). 9 uzoraka predstavljaju tzv. a nakon 4 dana treba ispitati prosecnu cvrstocu pri pritisku na tri etalonska uzorka.Otpornost betona na kombinovano dejstvo mraza i soli za odmrzavanje Pored ispitivanja betona na dejstvo mraza cesto se namece i potreba ispitivanja betona izlozenog istovremeno i uticaju soli za odmrazanje jer je praksa pokazala da otpornost betona na dejstvo mraza ne podrazumeva i njegovu otpornost na kombinovano dejstvo mraza i soli. Kod ispitivanja betona M-50 smrzavanju i odmrzavanju izlazu se samo 3 uzorka dok se nakon definisanja pocetne cvrstoce betona na tri etalonska uzorka preostala tri drze u vodi i ispituju na pritisak kao i uzorci koji su izlagani tretmanu mraza. precnika i visine 15 cm. I u ovom slucaju cvrstoce etalonskih uzoraka ispitanih pri odgovarajucoj ekvivalentnoj starosti ne smeju da budu preko 25% vece od cvrstoca uzoraka koji su smrzavani i odmrzavani. potrebno 15 uzoraka koji mogu biti oblika kocke 15 ili 20 cm. ekvivalentnoj starosti etalonskih uzoraka te. n broj naizmenicnih ciklusa smrzavanja i odmrzavanja a parametar c velicina koja zavisi od broja ciklusa u toku 24 h i dobija se iz odredjene tabele. Za slucaj betona M-50 dovoljno je samo 9 uzoraka – 6 etalonskih i 3 uzorka koji ce se izlagati smrzavanju i odmrzavanju.

Nakon toga. Za odredjivanje otpornosti betona na habanje ne postoji standardna metoda. Posto kriterijum otpornosti na habanje nije jedinstven.Kod ovakvih ispitivanja najcesce se primenjuje postupak u okviru koga se u procesu smrzavanja i odmrzavanja povrsina uzorka. uzorak se podvrgava temperaturi od oko -20°C u trajanju 16 – 18 h. To znaci da je potrebno primenjivanje cemenata visokih klasa i niskih vodocementnih faktora. 45. a isto tako se ove deformacije pri istom opterecenju smanjuju u funkciji starosti betona.Otpornost betona na habanje Kod ove vrste otpornosti betona osnovno je da beton ima dovolju cvrstocu i tvrdocu u povrsinskom sloju koji je neposredno izlozen delovanjima koja dovode do habanja. podvrgava delovanju troprocentnog rastvora NaCl. ipak se kao kratkotrajna tretiraju ona opterecenja cije se delovanje ispoljava u vremenu od nekoliko minuta do nekoliko casova. pa 6 – 8 h na sobnoj temperaturi. u slucaju ovakvih betona bolje se pokazao drobljeni agregat. 46. Ispitivanja pokazuju da betoni visih cvrstoca pod opterecenjem pokazuju manje deformacije.1 cm (povrsina jedne strane kocke je 50 cm2) koji se dobijaju izradom u kalupima ili izrezivanjem iz nekog veceg komada betona. prema standardu. pri cemu se kao gornja granica kratkotrajnosti obicno uzima trajanje opterecenja od najvise dva sata. Pored ovoga. Deformacije betona pri delovanju kratkotrajnih opterecenja zavise od njegovog sastava. mogu se primenjivati plastifikatori i superplastifikatori radi smanjenja potrebne kolicine vode posto ni u kom slucaju ne sme doci do izdvajanja cementne paste na povrsini.Deformacije betona pod uticajem kratkotrajnih opterecenja Mada ne postoje jedinstveni stavovi po pitanju kratkotrajnosti i dugotrajnosti opterecenja betona i betonskih konstrukcija. Ispitivanja su pokazala da je beton otpornoji na habanje ako ima vecu cvrstocu na pritisak. od vrste naprezanja kao i od cvrstoce i starosti betona. Posle 25 ovakvih ciklusa meri se gubitak mase uzorka. a takodje se registruje dubina i povrsina ljustenja betona koja je bila pod uticajem rastvora soli. To podrazumeva uzorke sa ivicama duzine 7. od svojstava njegovih komponenata. na tacno definisan nacin. on se propisuje od slucaja do slucaja. Takodje. . U primeni je metoda ispitivanja habanja prirodnog kamena. pri cemu treba teziti optimalnom ucescu krupnih frakcija agregata uz minimalno potrebno ucesce sitnih.

Radni dijagram betona Radni (σ – ε) dijagram koji daje zavisnost izmedju napona i deformacija betona u slucajevima delovanja kratkotrajnih opterecenja dobija se ispitivanjem uzoraka prizmaticnog ili cilindricnog oblika. Medjutim. cementni kamen i agregat. 47. Naime.Zavisnost deformacija betona od njegovog sastava najbolje ilustruju krive deformacija (ε) – napon (σ) prikazane na narednoj slici. Tokom ovih ispitivanja mere se naprezanja i odgovarajuce dilatacije. ali se takva kriva dobija i kod svih betona ako se pri ispitivanju koristi rezim diktiranog povecanja napona. pri opterecenju uzorak se ponasa saglasno krivoj OA. pa ce na osnovu tih podataka crtaju dijagrami koji u opstem slucaju imaju oblike saglasno sledecoj slici. imaju uglacnom linearne zavisnosti izmedju napona i deformacija. posmatrano posebno. Kriva “1” u opstem slucaju odgovara betonima vecih cvrstoca. Analizom krivih dolazi se do zakljucka da se pri jednokratnom izlaganju uzorka kratkotrajnom opterecenju na pritisak dobija deformacija koja se sastoji iz elasticnog i plasticnog dela. sto se objasnjava prisustvom kontaktnih povrsina izmedju cementnog kamen i agregata i pojavom mikroprslina po ovim kontaktima. a pri rasterecenju saglasno krivoj AD tako da po rasterecenju uvek . beton uvek ima manje – vise zakrivljen ε – σ dijagram. ali se i ovaj oblik krive moze dobiti rezimom diktiranog povecanja napona. Kriva “2” predstavlja betone manjih cvrstoca. Kao sto se vidi.

dok je sekantni modul tangens ugla α . Ako ovako definisan modul deformacije oznacimo sa Esek.ostaje odredjena trajna (plasticna. . zaostala) deformacija ε3. generalno se moze govoriti o tangentnom i sekantnom modulu elasticnosti betona.ugla nagiba tetive koja povezuje koordinatni pocetak sa aktuelnom tackom A na postmatranoj krivoj. Velicina ove deformacije zavisi kako od brzine opterecivanja tako i od brzine rasterecivanja. Kod odredjivanja modula elasticnosti uvek se polazi od neke male vrednosti napona. 48. odnosno postupci visekratnog opterecivanja i rasterecivanja. Kod ovakvih ispitivanja kao osnovno javlja se pitanje eliminisanja svih deformacija betona osim elasticnih. pri naponima manjim od granice (0.Modul elasticnosti betona Odredjivanje modula elasticnosti betona vrsi se na prizmaticnim ili cilindricnim uzorcima sa odnosima poduznih i poprecnih dimenzija vecim od 2. dijagram je priblizno pravolinijski pa vazi sledece: ς=E*ε=tgα*ε Velicina E se najcesce definise postupkom opterecenje – rasterecenje kada se ovaj parametar odredjuje iz krive koja odgovara rasterecenju. vezu izmedju napona i deformacije u betonu mozemo prikazati u obliku: ς=Esek*ε Medjutim. pa se ispitivanje najcesce sprovode saglasno semi prikazanoj na slici.5) fp. Kao tangentni modul definise se tangens ugla αtg koji zaklapa tangenta na posmatranu krivu u tacki A sa apsciscnom osom. σd. S obzirom da je u opstem slucaju radni dijagram betona uvek krivolinijski. pokazalo se da nakon odredjenog broja ciklusa opterecenje – rasterecenje funkcija σ – ε u dovoljnoj meri odgovara pravoj liniji ciji nagib definise modul elasticnosti E.3 – 0. pa se s tim u vezi najcesce primenjuju razliciti postupci treniranja uzoraka. Naime.

pa se doslo do niza empirijskih zavisnosti. Za resavanje prakticnih problema mogu se uspostaviti sasvim prihvatljive veze izmedju modula elasticnosti i cvrstoce betona pri pritisku. a izrazavaju se u MPa ili u Gpa.Kao sto se vidi. On raste sa staroscu betona. . pri cemu se u prvih 28 dana ostvaruje 70 – 80% vrednosti koja odgovara teorijskom slucaju kada je t→∞. s tim da se za fbk unose vrednosti karakteristicnih cvrstoca koje odgovaraju odredjenim terminima. treniranje betona u naponskom podrucju σg – σd sve dok se zavisnost σ – ε u tom podrucju potpuno ne ispravi. pri cemu dimenzija a treba da bude najmanje cetiri puta veca od nominalno najkrupnijeg zrna agregata primenjenog u datom betonu. Za napon σd propisana je vrednost od 0. vrednost E se dobija ispitivanjem prizmaticnih ili cilindricnih uzoraka u okviru kojih je zadovoljen osnos 2 ≤ h/a ≤ 4. s tim da postoje jos tri uzorka za prethodno ispitivanje cvrstoce betona fp. sema podrazumeva opterecivanje do napona σ g i rasterecivanje do napona σd. Prema nasem standardu. Ispitivanja se sprovode na tri uzorka. tj. Nakon zavrsetka ispitivanja trazena vrednost modula elasticnosti betona izracunava se putem obrasca: E=ΔςΔε Rezultati se zaokruzuju na 500 MPa. dok se za σg uzima vrednost fp/3. BAB87 propisuje sledecu relaciju E=9.25*3fbk+10 GPa za fbk u MPa Posto je modul elasticnosti betona vremenska funkcija BAB87 predvidja da se za starosti betona razlicite od 28 dana E moze takodje odrediti na osnovu napred datog izraza.5 MPa. Modul elasticnosti je i funkcija vremena.

Poprecna dimenzija a mora da bude takva da je njena velicina jednaka najmanje cetvorostrukoj vrednosti nominalno najkrupnijeg zrna agregata u betonu. skupljanje usled isparavanja vode tokom perioda vezivanja cementa. Zatim se vade iz kalupa i 48 h drze u pijacoj vodi temperature oko 20°C. moze se reci da je ta pojava najtesnje povezana sa stanjem vlaznosti cementnog kamena u betonu. Stetni efekti plasticnog skupljanja mogu se eliminisati pravilnom i intenzivnom negom. a zivisi jos i od kolicine vode. Prema JUS standardu skupljanje betona se ispituje na prizmaticnim ili cilindricnim uzorcima kod kojih je zadovoljen odnos 2 ≤ ha ≤ 4.Skupljanje betona Pod skupljanjem betona podrazumevaju se vremenske deformacije koje se ispoljavaju u vidu smanjivanja dimenzija neopterecenih betonskih elemenata priblizno proporcionalno u svim pravcima. ali se ono odvija vrlo brzo. Hidraulicko skupljanje ce se odvijati sve dok se ne uspostavi ravnoteza uzmedju vlaznosti sredine i vlaznosti betona. U najvecem broju slucajeva mere se skupljanja ocvrslog betona. a .  Plasticno skupljanje je najvece u poredjenju sa ostalim navedenim oblicima.49. Posle 72 h od zavrsetka izrade vade se iz vode i izlazu kondicioniranim termohigrometrijskim uslovima: temperatura od 20°C i relativna vlaznost od 40% (veoma suva sredina). Uzorci. hidraulickog skupljanja. veci sadrzaj vode – veca mogucnost zgrusnjavanja mase i zblizavanja cestica. skupljanje nakon zavrsetka procesa vezivanja. prakticno tek kada se okonca proces hidratacije. najmanje 3 komada. skupljanje usled kontrakcije produkata hidratacije. 70% (srednje vlazna sredina) ili 90% (veoma vlazna sredina). u prvih nekoliko casova i po pravilu nije od znacaja za naponska stanja konstrukcija. plasticnog skupljanja. Generalno. cuvaju se u kalupima u vlaznom prostoru od najmanje 90% relativne vlaznosti oko 24 h na temperaturi cca 20°C. odnosno ona skupljanja koja mogu biti od znacaja za naponska i deformaciona stanja konstrukcija pa tako vrednosti koje se dobijaju ispitivanjima predstavljaju zbir hidratacionog i hidraulickog skupljanja. medjutim kako je vlaznost betona u opstem slucaju funkcija procesa hidratacije cementa proizilazi da ce do uspostavljanja ravnoteze doci tek nakon duzeg vremenskog perioda. Prvo merenje se vrsi 72 h nakon zavrsetka izrade uzoraka. odnosno betona i posledica je delovanja kapilarnih sila u kapilarnim porama u cementnom kamenu. Medjutim. Ispitivanja su pokazala da je plasticno skupljanje funkcija kolicine cementa u mesavini. Hidraulicko skupljanje je funkcija promene vlaznosti cementnog kamena. plasticno skupljanje moze da bude uzrok pojave prislina i pukotina na povrsinama betona. Ukupna deformacija skupljanja se sastoji od:   hidratacionog skupljanja.

vece je kod elemenata manjih dimenzija i kod betona spravljenih sa cementima sa dodacima i sa vecom kolicinom cementa.zatim posle 4 i 7 dana. Ako pretpostavimo da ce beton biti izlozen konstantnom naponu beskonacno dugo ili dovoljno dugo. Granulometrijski sastav koji omogucava izradu betona optimalne kompaktnosti uz koriscenje umerenih kolicina cementa. levo) ili uredjaji koji rade na principu poluge (na slici. nacina ugradjivanja i nege betona i od starosti betona. od dimenzija betonskog elementa. nakon ovoga. 50. od vrste i kolicine cementa. granulometrijskog sastava agregata. 51. proces razvitka deformacija materijala u toku vremena koji se odigrava bez promene opterecenja. od vodocementnog faktora. Nacin ugradjivanja je znacajan jer se efikasnim ugradjivanjem utice na smanjenje skupljanja. tj.Od cega zavisi vrednost deformacije skupljanja Skupljanje betona zavisi od temperature i relativne vlaznosti sredina. kod betona se uslovno smatra da nastaje samo delovanjem dugotrajnih opterecenja. Nega betona koja podrazumeva vlazenje betona u prvim danima nakon ugradjivanja. obezbedjuje manje vrednosti skupljanja. takodje smanjuje vrednosti skupljanja. desno).Tecenje betona Tecenje. bice moguca dva karakteristicna slucaja: . Iz tih razloga ispitivanje tecenja betona uvek se vrsi primenom specijalnih uredjaja koji su u stanju da tokom duzeg vremenskog perioda odrzavaju odredjeni nivo naprezanja. Vece kolicine vode doprinose vecim vrednostima hidraulickog skupljanja. Skupljanje se izrazava u mm/m. Takodje. Najrasprostranjeniji su uredjaji sa mocnim oprugama (na slici. Skupljanje je vece pri visim temperaturama i pri manjoj relativnoj vlaznosti vazduha. dalja merenja se vrse posle svakih 7 dana do stabilizacije procesa skupljanja i to najkrace 3 meseca.

od vodocementnog faktora. vec deformacije tecenja teze beskonacno velikim vrednostima. Treba napomenuti da ako su naprezanja u betonu visoka nakon odredjenog vremena. tzv. Linearno tecenje zavisi od istih faktora kao i skupljanje betona. pa se moze reci da beton ima ovakvo ponasanje u oblasti radnih napona. nacina ugradjivanja i nege betona. To su:        temperatura i relativna vlaznost sredine. od starosti betona. 52. pa se cesto govori o cvrstoci betona pri delovanju dugotrajnih opterecenja. Lom o kome je ovde rec nastupice pri naponima koji su ponekad i 20 – 30% ispod cvrstoce koja odgovara delovanju kratkotrajnih opterecenja. dimenzija betonskog elementa. granulometrijskog sastava agregata. a pri odredjenoj velicini deformacije. doci ce do loma. trajnoj cvrstoci betona. tkεeltk . od vrste i kolicine cementa. tk) koji se definise na sledeci nacin: φt. slucaj stabilizacije procesa tecenja – kada deformacije teze nekoj konacnoj vrednosti i uzorci ne trpe lom. Drugi slucaj odgovara visokim naponima naprezanja pri cemu je vrlo tesko sasvim precizno odrediti granicu koja razdvaja navedene slucajeve.Linearno tecenje betona Linearno tecenje betona je tecenje kod koga postoji stabilizacija procesa i kod koga za sve deformacije (trenutne i vremenske) postoji uslov proporcionalnosti izmedju napona i deformacija. i slucaj kada ne dolazi do stabilizacije procesa. koeficijenta tecenja υ (t. sto dovodi do loma uzoraka. tk=εtect. U praksi se deformacije tecenja najcesce prikazuju putem tzv.  Prvi slucaj odgovara niskim vrednostima napona.

.5 puta vece od odgovarajucih deformacija pritisnutih elemenata. mogu koristiti velicine koje su date u odredjenoj tabeli (Tabela 5. BAB87 definise ovu zavisnost putem velicina prikazanih u narednoj tabeli. Sto se tice deformacija tecenja.Do velicina εtec i εel se dolazi ispitivanjem a deformacija tecenja. moci cemo da zakljucimo da postoje uzorci koji su pretrpeli odredjene deformacije tecenja i koji u opstem slucaju po rasterecenju ostaju i izvesnoj meri trajno deformisani. Koeficijent tecenja koji se dobija je bezdimenzionalna velicina. BAB87 dozvoljava da se u slucajevima kada se ne raspolaze eksperimentalno utvrdjenim vrednostima koeficijenata tecenja betona.2. 1. M. moze se naglasiti jos i da “mladi” betoni uvek imaju vece deformacije tecenja. deformacije tecenja su 2 – 2. tecenje se javlja i kod drugih vrsta naprezanja. U slucaju smicanja.5 puta vece od deformacija kod pritisnutih elemenata. tk=εt-εst-εeltk Ispitivanja se sprovode na seriji od 9 uzoraka od kojih 3 sluze za ispitivanje skupljanja betona (εs(t)). Muravljov).Elasticne i vremenske deformacije betona pri opterecenju i rasterecenju Ako postmatramo deformacije tecenja. 3 uzorka za odredjivanje cvrstoce pri pritisku (f p). deformacije tecenja kod elemenata izlozenih zatezanju. na primer. Sto se tice zavisnosti koeficijenta tecenja od vremena t i od starosti betona u trenutku izlaganja opterecenju tk. 53. Osim kod pritisnutih betonskih elemenata. Primenjuje se isti kondinicionirani termohigrometrijski uslovi kao za merenje skupljanja. strana knjige “Osnovi teorije i tehnologije betona”. εtec je definisana izrazom: εtect. 159. Tako su. a 3 uzorka za merenje ukupnih deformacija (εt) pod konstantnim naponom σk.

pa se i o uticaju temperature na vrednosti skupljanja i tecenja mora voditi racuna.tk.tk.23 0.25 90 0. napon intervalu t – tk nije konstantan vec se menja diskontinualno saglasno slici.Veza izmedju napona i deformacije tecenja.83 0.18 28 0.73 0. Medjutim.25 0. medjutim.10 Vrednosti date u tabeli vaze samo za temperaturu sredine od oko 20°C. tk)/υ∞ Trajanje opterecenja (t – tk) (dani/godine) 7 14 0.53 0. 0. najcesce su betonske konstrukcije u praksi izlozene vrlo znacajnim temperaturnim promenama.56 3 g. u obliku: .80 7 28 do 90 365 0. 54.tk-εst=ςtkEtk1+φt.tk+r=1nΔςtkrEtkr1+φt.38 0.43 365 0.15 0.68 0. izraz se moze prikazati u obliku: εt. veza izmedju napona i deformacija u betonu moze da se predstavi relacijom: εt. Od cega zavisi deformacija tecenja Ako se pretpostavi da je beton od vremena tk izlozen konstantnom naponu ςk=ς tk.30 0.Starost betona u trenutku opterecenja tk(dani) Odnosi koeficijenata tecenja betona u trenutku vremena t i konacne vrednosti koeficijenta tecenja υ(t.30 0. ili kada se pretpostavi da se napon u betonu menja kontinualno.tk-εst=ςtkEtk1+φt.48 0. Ako.85 0.

85. optereceni koncentrisanim silama na slobodnim krajevima.tk=0. Da bi se odrzala konstantna deformacija. pod kojom se u opstem slucaju podrazumeva promena napona u materijalu pri konstantnoj deformaciji. tezeci nekoj konacnoj vrednosti.tk-εst=ςtkEtk1+φt.εt. 55. odredjenim intervencijama u toku trajanja opita odnosno promenom sile P.Relaksacija betona Relaksacija betona. relaksacija se moze prikazati u obliku: rt=Δςtς0*100=kΔP(t)P0*100 %. odrzavan je nepromenljiv ugib. kako pokazuje slika. Promena sila uslovljava i analognu promenu napona po presecima. Najcesce su ispitivani uzorci oblika nosaca sa prepustima. Zbog slozenosti navedenih izraza u praksi se cesto pribegava primeni razlicitih uproscenih veza izmedju napone i dilatacije.75-0. pri cemu su ovi naponi najcesce odredjivani kod oslonca (presek B). Shodno svemu navedenom. Na ovaj nacin merena je sila P. koja se u toku vremena smanjuje.tk+tktdς(τ)dτ*1+φ(t. Za uobicajene starosti betona i uobicajene konstrukcije moze se uzeti da je X∞=Xt∞.τ)E(τ)dτ. jedan je od nedovoljno ispitanih fenomena betona. . u.

U slucaju cisto betonskih elemenata k = 1. a za armirane elemente k<1.Velicina k predstavlja koeficijent proporcionalnosti koji je funkcija armature prisutne u elementu koji se ispituje.0.0. .

dispozicije.II OBLAST___________________________________________________________ 56. osnovni elementi) Fabrika betona u opstem slucaju predstavlja postrojenje sa proizvodnim kapacitetom od najmanje 15 m3/h. vrste. .II (betoni marki MB 30 i visih. Medjutim.Fabrike betona (namena. fabrikom betona moze se smatrati i postrojenje kapaciteta ne manjeg od 10 m3/h ako ovakvo postrojenje ispunjava sve uslove propisane standarnom. Betoni kategorije B. transportovani betoni i betoni sa posebnim svojstvima) mogu se proizvoditi iskljucivo u fabrikama betona.

se podizu na odredjene visinske nivoe u odnosu na mesalicu za beton pa tehnoloski proces tece “od gore na dole”. agregat je skoro uvek direktno izlozen delovanju atmosferilija sto znaci da se njegova vlaznost u opstem slucaju neprekidno menja. U slucaju vertikalne seme. Iz ovih razloga podloga deponije uvek treba da bude izvedena od betona sa odgovarajucim nagibima da bi se omogucilo sto efikasnije odvodnjavanje i time smanjio sadrzaj vode u agregatu. Pri primeni radijalnih boksova. Takodje. pa se punjenje mesalice ostvaruje podizanjem komponenata na njen nivo. dopremanje agregata do mesta doziranja se vrsi tzv.Nacelno se moze govoriti o dve osnovne tehnoloske seme proizvodnje svezeg betona. ukljucujuci i agregat. Sto se tice parterne seme. Tokom istovara agregata treba obratiti paznju da ne dodje do segregacije zrna. ne treba koristiti agregat sa samog poda deponije jer je njegova zaprljanost neposredno iznad poda u sloju debljine 20 – 30 cm nedopustivo velika. o vertikalnoj i parternoj semi. Nacin dopremanja i skladistenja komponentnih materijala Agregat se do bunkera (silosa) najcesce transportuje sistemom transportnih traka koje idu do deponije agregata – mesta lagerovanja koja imaju kapacitete za visednevnu proizvodnju. bunkeri (silosi) za agregat se obicno koncipiraju tako da zadovoljavaju potrebe najvise jednodnevne ili sedmodnevne proizvodnje jer je agregat najmasovnija komponenta betona. radijalnim skreperima. U slucaju vertikalne seme proizvodnje. Zbog toga se vlaznost agregata mora stalno pratiti i vrsiti se neophodne korekture sastava betona. Kao sto se moze zakljuciti. sve komponente betona. 57. stoga je preporuka da visine figura koje se . Funkciju deponija za agregat u okviru fabrika betona mogu da imaju i radijalni boksovi koji istovremeno predstavljaju i bunkere za pojedine frakcije agregata.Fabrike betona sa radijalnim boksovima. pojedine ili sve komponente su lagerovane ispod nivoa mesalice.

Ove mesalice mogu da budu sa periodicnim i sa neprekidnim (kontinualnim) radom. pa se tako u odnosu na ovu osu – osu rotacije – razlikuju mesalice sa vertikalnom. U prvom slucaju radni ciklus mesalice se sastoji od punjenja mesalice. Ukoliko se cuvanju cementa ne pokloni dovoljna paznja. Kapaciteti silosa mogu biti razliciti – od 200 do 4000 t. Zgrudvani cement se pre upotrebe mora ispitati i ukoliko nije izgubio vezivno svojstvo mora se prosejati. kao i prema datumu isporuke.obrazuju tokom jednog istovara ne budu vece od 2 m. preko tih figura. Bez obzira na nacin skladistenja cementa. mesanja mase i praznjenja. Praskasti hemijski dodaci se prvo mesaju sa vodom pa se zatim unose u mesalicu za beton. a masa cementai vode sa tacnoscu od±2%. mesalice za beton se najcesce dele na gravitacione mesalice i na mesalice sa prinudnim mesanjem. Podela mesalica za beton moze se napraviti i u odnosu na polozaj ose bubnja u kome se vrsi mesanje komponenata. Tecni hemijski dodaci moraju se pre upotrebe izmesati. pa tek onda predje na sledecu visinu od 2 m. u slucaju duzeg lagerovanja ove vrece treba premestati svakih 10 – 15 dana i to tako da se svaka vreca premesti na drugo mesto i da se okrene. . odnosno klasa cementa). on vremenom gubi svojstvo veziva i postaje neupotrebljiv. Masa agregata se odredjuje sa tacnoscu od ±3%. Kada se govori o nacinu mesanja komponenata. pri cemu broj silosa treba da odgovara broju vrsta i klasa cementa (u jednom silosu sme biti lagerovana samo jedna vrsta. Mada se u fabrikama betona najcesce primenjuje cement koji se isporucuje u rinfuzi. Ako se radi o cementu u vrecama. dok u drugom slucaju sve navedene operacije teku istovremeno. uvek treba upotrebiti onaj koji je ranije isporucen. ponekad u obzir dolazi i primena cementa zapakovanog u vrece. vec da se istovar vrsi tako da se obrazuje vise takvih figura. U takvim slucajevima treba obratiti posebnu paznju zastiti cementa od vlage. U ovim prostorijama treba odvajati pojedine partije cementa prema vrsti i klasi. pa se vrece moraju cuvati u slagalisnim prostorijama sa izdignutim podom.Mesalice za beton Mesalice za beton u sklopu pogona za proizvodnju betona treba da budu tako odabrane i dimenzionisane da pod pretpostavkom tacnog doziranja komponenata obezbede homogenizaciju mase i omoguce dobijanje predvidjene kolicine svezeg betona u jedinici vremena. Cement i drugi praskasti materijali (aditivi i sl. promaje i prekomernog zagrevanja.) lageruju se u odgovarajucim silosima koji se obicno tako dimenzionisu da zadovolje potrebe nedeljne proizvodnje. Za odmeravanje komponentnih materijala koriste se najcesce automatski dozatori (vage). horizontalnom i kosom osom. 58. Dodaci betona se lageruju u skladu sa upustvima proizvodjaca.

U gravitacionim mesalicama betonska smesa se mesa tako sto se u bubnju koji se obrce oko horizontalne ili blago nagnute ose smesa podize do odredjene kriticne visine nakon cega pada nanize. a vreme neophodno za dobijanje homogene mase svezeg betona obicno iznosi 1 – 3 minuta.Mesalice za beton (koeficijent izlaza betona. Odnos zapremine svezeg betona i zapremine cementa i agregata naziva se koeficijent izlaza betonske mesavine i oznacava sa ki. Gravitacione mesalice nisu pogodne za spravljanje krucih betonskih mesavina. u donju zonu bubnja. Zapremina betona koja se dobija jednim mesanjem (Vb. Ako je Vcem (dm3) zapremina cementa a Vagr (dm3) zapremina agregata za dobijanje 1 m3 (1000 dm3) svezeg betona. Na ovaj nacin masa u bubnju je podvrgnuta prinudnom kretanju sto omogucava dobijanje vrlo homogene mesavine. 59. to je kolicina svezeg betona koja izlazi iz mesalice. proizvodnost mesalica sa ciklicnim radom i godisnja proizvodnja betona) Kapacitet mesalica sa ciklicnim radom se krece od 100 do 4500 litara (dm 3).sv) uvek je manja od zbira zapremina komponentnih materijala. . Protivstrujne mesalice koriste se za slucajeve betona sa krucom konzistencijom. To su mesalice kod kojih unutar bubnja koji se okrece brzinom 10 – 20 obrta u minuti postoji sistem lopatica koje rotiraju u suprotnim smerovima. Trajanje mesanja zavisi od tehnologicnosti betona i od krupnoce zrna agregata. koeficijent izlaza betonske mesavine definise se odnosom: ki=1000Vcem+Vagr.

Koeficijent izlaza betonske mesavine obicno iznosi 0. Vreme trajanje mesanja (s) Tip i kapacitet (zapremina) mesalice za beton sleganje sleganje 0 – 2 cm 2 – 6 cm 90 160 180 60 120 150 60 120 150 sleganje preko 6 cm 45 90 120 - 300 litara Gravitaciona 800 litara 1600 litara 300 litara Protivstrujna 800 litara preko 800 litara .7. pri cemu se deklarisane vrednosti moraju proveriti kroz probnu proizvodnju. Od homogenosti betonske mesavine zavise i karakteristike svezeg betona pa je zato vazno odrediti optimalno vreme trajanja mesanja u mesalici.6 – 0. Proizvodnost mesalica za beton. Kao orjentaciona vremena mogu da posluze i vrednosti date u tabeli. Ovo vreme se nacelno odredjuje od slucaja do slucaja. predstavlja kriterijum na osnovu koga se ove mesalice svrstavaju u sledece grupe:     mesalice malog kapaciteta (proizvodnost do 20 m3/h) mesalice srednjeg kapaciteta (proizvodnost 20 – 50 m3/h) mesalice velikog kapaciteta (proizvodnost 50 – 100 m3/h) mesalice vrlo velikog kapaciteta (proizvodnost iznad 100 m 3/h) Kapacitete i proizvodnosti mesalica definise proizvodjac. koja se izrazava u m3/h.

a γc i γa zapreminske mase ovih komponenata. Ma=γc*Vmes1+αγcγa*ki*α kg. dolazi se do sledecih relacija za Mc i Ma koje definisu potrebne mase cementa i agragata koje obezbedjuju dobijanje svezeg betona u kolicini Vmes: Mc=γc*Vmes1+αγcγa*ki kg. Ako za jednu mesalicu sa periodicnim radom vreme jednog ciklusa mesanja τc odredjeno izrazom: τc=τp+τm+τpr. gde su Ma i Mc mase agregata i cementa u kg koje treba uneti u mesalicu. na osnovu izraza za koeficijent izlaza betonske mesavine dolazi se do relacije: Mcγc+Maγa=Vmeski. Pri primeni ovog izraza zapreminske mase cementa i agregata treba uzimati u kg/dm3.Ako se u mesalicu unese kolicina materijala koja tacno odgovara deklarisanom kapacitetu mesalice Vmes. Ako se uzme u obzir da mora biti zadovoljen uslov α=mamc=MaMc. Mv=mvVmes . Kolicine komponentnih materijala se mogu dobiti i na bazi sledecih izraza: Ma=maVmes . . Mc=mcVmes . Mad=madVmes.

2 – koeficijent sigurnosti. Ova vrednost. mesanja i praznjenja mesalice izrazena u minutima. broj ciklusa mesanja u toku jednog casa za datu mesalicu bice: nc=60τc. U vezi sa tim treba poci od zadate godisnje proizvodnje konkretnog sistema Q (u m3/god. Nakon usvajanja broja m0 fakticka proizvodnost sistema se moze prikazati relacijom: .) i primeniti formulu: p=QΦ*T*k1k1. gde je p proizvodnost celokupnog sistema u m3/h.gde su τp.planirani broj radnih dana godisnje. a T – broj radnih casova dnevno. potreban broj mesalica u sklopu sistema bice: m=pp1 kom. Na bazi prikazanih velicina. ili proizvodnost deklarisana od strane proizvodjaca moze da se upotrebi za izbor broja mesalica u okviru jedne fabrike betona. Koeficijenti k1 i k2 imaju sledeca znacenja: k1 = 1. k2 = 1. pri cemu se vrednost zaokruzuje na prvi veci ceo broj m0. Φ . dok ce njena proizvodnost iznositi: p1=nc*Vmes1000 m3h. τm i τpr vremena punjenja.4 – koeficijent neravnomernosti koriscenja mesavina..

jer u protivnom moze doci do izdvajanju krupnih od sitnih zrna. prvi slucaj). kao i svi drugi elementi u sklopu tehnoloskog procesa. Pored toga treba obezbediti da ne dodje do iscurivanja cementnog mleka niti prekomernog isparivanja vode.pfak=m0*p1 m3h. prvi i drugi slucaj.Transport betona – opsta sema i opsta pravila Transport betonske mesavine obuhvata prenosenje homogenizovane smese od mesta spravljanja do mesta ugradjivanja. na primer treba postupiti u skladu sa slikom. . pa zato treba preduzeti odredjene mere i pre pocetka transporta u pravom smislu. Pod transportovanim betonom u pravom smislu te reci podrazumeva se samo beton koji se proizvodi u fabrici betona i koji nakon toga podleze spoljasnjem transportu. Na slici je prikazana opsta sema transporta betona. Transport betona moze biti spoljasnji i unutrasnji. Bez obzira da li se radi o unutrasnjem ili spoljasnjem. sto znaci da ne dolazi u obzir istresanje svezeg betona iz mesalice kako je prikazano na slici u trecem slucaju. Beton proizveden na samom gradilistu iskljucivo za potrebe tog gradilista. ne smatra se transportovanim betonom. 60. Tako. a na osnovu vrednosti pfak mogu se definisati dnevna proizvodnja. Ovoj operaciji se mora posvetiti posebna paznja jer je betonska mesavina u toku transporta izlozena potresima koji mogu prouzrokovati segregaciju. Unosenje mase prilikom punjenja transportnih posuda mora da bude strogo centricno (naredna slika. transport svezeg betona predstavlja vrlo delikatnu operaciju. a na bazi nje i dimenzionisati i kapaciteti silosa za agregat i cement.

61.Transportovani beton – definicija i sredstva spoljasnjeg transporta Transportovani beton je beton koji se karakterise spoljasnjim transportom.Ukoliko se pri transportu betonske mesavine vrsi njeno prebacivanje sa jednog transportera na drugi. Ovo vreme treba da bude naravno sto krace. Temperatura svezeg betona (°C) Maksimalno vreme transporta (minuti) 5 – 10 120 10 – 20 90 20 – 30 45 Na maksimalno vreme transporta ce uticati i eventualna primena aditiva tipa akceleratora i retardera. odnosno transportom od fabrike betona do mesta ugradnje. automikseri kapaciteta 1 – 10 m3. pre samog ugradjivanja treba ga jos jednom izmesati. transport betonske mesavine mora da se obavi u odredjenom vremenu. a pri tom se mora voditi racuna da se ugradjivanje zavrsi pre pocetka vezivanja cementa. Beton se sredstvima spoljasnjeg transporta moze transportovati i na 50 i vise kilometara. . odnosno neposredno pre ugradjivanja jer se smatra da vreme od spravljanja do ugradjivanja takvog betona sme iznositi najvise 45 minuta. S obzirom na vremenski karakter procesa hidratacije cementa. Ako i pored svih preduzetih mera beton na mesto ugradjivanja ne stigne onakav kakav je izasao iz mesalice. Transportna sredstva o kojima je ovde rec spadaju u kategoriju drumskih vozila. tzv. Aditivi tipa plastifikatora i superplastifikatora takodje mogu imati uticaj na maksimalno vreme transporta. Kao orjentacione vrednosti maksimalnih vremena transporta betonskih mesavina spravljenih sa portland cementima mogu se uzeti vrednosti date u tabeli. Na sve ovo uticaj ima i spoljasnja temperatura. pa dodatke treba dozirati tek na licu mesta. To su sledeci tipovi vozila:   kamioni – mesalice. postupak treba da se izvede saglasno prvom slucaju prikazanom na sledecoj slici. mada se merodavni zakljucci mogu izvesti samo na bazi konkretnih ispitivanja. silobusi – specijalna vozila za transport svezeg betona sa ugradjenim agitatorima – uredjajima za uzburkavanje betonske mesavine. pa se i ona mora uzeti u obzir.

cime se dobijaju konstrukcije visokih kvaliteta. dozvoljeno ako se radovi izvode po vrucini a beton je spravljen sa vecom kolicinom cementa. Lagano mesanje o kome je ovde rec vrsi se brzinom od 2 – 6 obrta u minuti.   damperi. pa se tako dozvoljava duze vreme ako se radovi izvode u hladnim i vlaznim klimatskim uslovima. a da se voda moze dodati iz sopstvenog rezervoara neposredno pre istovara ovako dobijenog svezeg betona. saglasno sledecoj slici. Prema istom standardu ne dozvoljava se dodavanje vode za vreme transporta betonske mesavine. pak. ili u slucaju kada se koriste aditivi usporivaci. Koriscenjem iskljucivo spoljasnjeg transporta svezeg betona mogu se izvoditi radovi saglasno narednoj slici. ako se transport obavlja vozilom sa uredjajem za uzburkavanje. vec samo u izuzetnim slucajevima dozvoljeno je direktno doziranje superplastifikatora. ili kada se koriste aditivi ubrzivaci. mogu se primenjivati i silobusi. Na ovaj nacin omogucen je brz istovar betonske mesavine. kamioni – kiperi i obicni kamioni sa ravnim platformama. Krace vreme je. Prema nasem standardu betonska mesavina mora da bude izrucena iz transportnog vozilu u roku od 2 casa od momenta doziranja vode u fabrici. Korpe ovakvih vozila su okretne i pri istovaru mogu da se rotiraju i za ugao od oko 80°. Ukoliko se radi samo o transportu vec spravljenog betona. Velika prednost transportovanog betona je u tome sto on u sustini predstavlja beton proizveden na industrijski nacin. odnosno u roku od 1h ako je u pitanju vozilo bez uredjaja za uzburkavanje betonske mesavina. Mora se napomenuti da domaci standard potpuno iskljucuje mogucnost koriscenja automiskera kao mesalice za beton. sto je znatno manje od brzine mesanja neophodne za dobijanje svezeg betona po dodatku voda a koja treba da iznosi 10 – 20 obrta u minuti. pod uslovom da se betonska mesavina transportuje u odgovarajucim posudama – korpama. sto znaci da se cvrste komponente mogu uneti u njegov bubanj i laganim mesanjem dovesti do potpune homogenizacije. . U automikseru (naredna slika) beton se moze spravljati kao u svakoj mesalici. Maksimalno dozvoljeno vreme moze varirati u zavisnosti od vremenskih uslova.

U ovakvim slucajevima duzina trake iznosi do cca 12 m. koje se transportuju putem kranova vagoneti trakasti transporteri pumpe za beton i drugo.Unutrasnji transport svezeg betona Unutrasnji transport svezeg betona obuhvata transport od odredjenog mesta na gradilistu gde se beton iz sredstva spoljasnjeg transporta neposredno prebacuje u neko sredstvo unutrasnjeg transporta. a transportne brzine se krecu od 0. Viljuskari su u stanju da osim horizontalnog vrsi i vertikalni transport do maksimalnih visina od 2. rucna kolica sa dva tocka (tzv. unutrasnji transport je i transport od gradilisnog pogona za proizvodnju betona do mesta ugradjivanja.    Trakasti transporteri ili tzv. najvecu primenu imaju pri gradjenju masivnih betonskih konstrukcija. najcesce zapremine do 1 m3. kao sto su:    rucna kolica sa jednim tockom (tzv. Danas se sve vise srecu i transportni konvejeri koji cine celinu sa automikserima.0 m3. tzv. transportni konvejeri. tacke). 63. japaneri) prenosne celicne posude kapaciteta 0.3 – 1.5 – 3.Pumpe za transport svezeg betona i “pumpani” betoni . Za unutrasnji transport koriste se razlicita sredstva. kible.05 – 3 m/s. viljuskari – vozila koja su snabdevena kiblama raznih oblika i konstrukcija.62. Izbor konkretnog sredstva unutrasnjeg transporta zavisi uglavnom od potrebnog ucinka i konzistencije svezeg betona. Sirine traka obicno iznose 300 – 700 mm. Isto tako. Ova vrsta transporta se moze koristiti samo do odredjenih nagiba koji zavise od konzistencije svezeg betona. Kao vrlo fleksibilno sredstvo transporta svezeg betona u uslovima prefabrikacije znacajnu primenu imaju tzv.0 m.

Vakuum – pumpe. pod cijim uticajem ce doci do potiskivanja svezeg betona kroz transportnu cev. pri cemu mogu da transportuju beton na duzinu do 100 m i na visinu do oko 30 m. najsiru primenu imaju mobilne pumpe – tzv. Precnici cevovoda se krecu u granicama 8 – 20 cm. pumpa neposrednog dejstva. Pumpe za beton mogu da budu stabilne i mobilne. kohezivnost. primenjuju tzv. on mora imati neka posebna svojstva. a radni pritisci u cevovodu obicno iznose 1.5 – 3. pa se tako cesto govori o pojmu pumpabilnost svezeg betona. Radni ucinak ovakvih pumpi iznosi i do 40 m3/h. pa se na taj nacin betonska mesavima isisava iz sabirnog kosa i preko komore za vakuumsko pumpanje ubacuje u transportnu cev. lomovi cevi. Princip rada klipnih pumpi se vrsi u mehanickom potiskivanju betonske mesavine kroz cevovod povezan sa pumpom. ponekad se kombinuje rad vise ovakvih pumpi da bi se omogucilo ravnomernije snabdevanje betonskom mesavinom. Pneumatske pumpe sastoje se iz suda pod pritiskom. Od svih pumpi. kao sredstva unutrasnjeg transporta. ili pumpe neprekidnog dejstva konstruisane su tako da se u njima u toku rada stvara vakuum. Cevovodi kroz koje se beton transportuje od pumpe do mesta ugradjivanja mogu biti od celicnih. cement. Mesta promene pravca kretanja betonske mesavine. plasticnih. pumpe za beton koje mogu da budu raznih tipova – klipne. Na pumpabilnost svezeg betona uticu:   konzistencija. To su pumpe montirane na sasijama kamiona ciji je horizontalni domed oko 17 m. gumenih ili spiralno uvijenih metalnih cevi. Princip rada ovakvih pumpi je sledeci: sud pod pritiskom se pre pocetka rada pumpe puni betonskom mesavinom.  . Ucinak ovakvih pumpi iznosi 40 – 50 m3/h. Klipnih pumpi ima vise vrsta.Danas se vrlo siroko. pri cemu je jedna od najjednostavnijih tzv.5 bara.5 – 2. odnosno tzv. bezklipne (vakuum – pumpe) i pneumatske. autopumpe. zatim se sud hermeticki zatvara. Da bi se beton mogao transportovati pomocu pumpe za beton. prikljucne cevi za dovod komprimovanog vazduha i transportne cevi. Brzina kretanja betona kroz cevovod iznosi 1. Putem njih se beton moze transportovati po horizontali do oko 400 m i na oko 50 m po vertikali. S obzirom da se radi o diskontinualnom transportu. Ucinak jedne ovakve pumpe iznosi 10 – 20 m3/h. pogodniji su cementi sa finijim mlivom. da bi na kraju u njega bio uveden komprimovan vazduh. prouzrokuju gubitke i smanjuju ucinak pumpe. ni u kom slucaju ne sme doci do izdvajanja vode ili pojave segregacije. a visina dizanja moze da bude i blizu 20 m. mera sleganja betona treba da se krece u granicama 5 – 14 cm.5 m/s.

a pri vlaznom i prohladnom vremenu najkasnije do 2 h nakon zavrsetka mesanja. superplastifikatora). Pod ugradjivanjem betona podrazumeva se:     punjenje oplate. Prema nasem standardu pocetak vezivanja vecine nasih cemenata ne sme biti kraci od 60 minuta. plastifikatora. Ugradjivanje betona treba da se zavrsi pre pocetka vezivanja cementa. odnosno 1/4 precnika cevi Φ za cevi ispod 100 mm. Oplata se puni ili neposrednim sipanjem betonske mesavine iz transportnog sredstva ili putem odgovarajucih levkova – vodjica za svezi beton. Podrazumeva se da beton mora odgovarati postavljenim zahtevima u pogledu sastava. u protivnom beton se mora baciti. .Ugradjivanje betona – definicija i opsta pravila za punjenje betona u oplatu. Pre pocetka rada pumpu treba “podmazati” tako sto ce se kroz cevi propustiti oko 0. koje ne sme biti vece od 1/3 precnika cevi Φ za cevi vece od 100 mm.5 m.5 m3 betona onog sastava koji ce se transportovati ali bez najkrupnije frakcije agregata. Zavrsna obrada betona Ugradjivanje betona je faza tehnoloskog procesa izvodjenja betonskih radova koja sledi nakon faze transporta svezeg betona. razastiranje svezeg betona. cevi treba ocistiti sa unutrasnje strane propustanjem sundjeraste lopte odgovarajuceg precnika i ispiranjem cistom vodom sa posebnom paznjom na spojevima cevi koji moraju biti dobro ocisceni i sa spoljne i sa unutrasnje strane. Treba voditi racuna da ne dodje do segregacije betona pa stoga prilikom ugradjivanja beton ne sme slobodno da pada sa visine vece od 1. Po zavrsetku rada. 64. usporivaca. Takodje u svim slucajevima treba uzeti u obzir eventualnu upotrebu pojedinih dodataka betonu (ubrzivaca. zbijanje – kompaktiranje betonske mase i zavrsna obrada gornje povrsine izbetoniranog elementa. maksimalno zrno agregata. Smatra se da betone krucih konzistencija pri suvom i toplom vremenu treba ugraditi najkasnije do 1 h. Kod plasticnijih konzistencija to vreme moze da bude i duze ali se uvek mora utvrditi prethodnim ispitivanjima. konzistencije vremena proteklog od spravljanja do dopremanja do datog mesta. Ukoliko se beton sipa sa vece visine treba primenjivati posebne levkove – vodjice prikazane na narednoj slici.

Ukoliko se radi zidovima ili stubovima vecih visina. . Proces zavrsne obrade beton na red dolazi nakon zavrsetka kompaktiranja svezeg betona. Prilikom betoniranja horizontalnih ploca beton treba nanositi – razastirati – na nacin prikazan na sledecoj slici. Ako se vrsi betoniranje zidova i stubova manjih visina treba raditi na nacin prikazan na narednoj slici levo. je dat i primer neispravnog razastiranja. Betoc ce prvo ispuniti ovu “kesu” pa nakon toga. Kao sto slika pokazuje. pa i u takvim slucajevima sipanje betona u oplatu treba vrsiti pomocu odgovarajucih levkova kako nalaze sledeca slika. kroz vertikalni zljeb koji se naziva “kesom” snestenom u otvor u oplati. osim levka – vodjice. Pod b/.I pri manjim visinama sipanja betona treba voditi racuna o mogucnosti segregacije. Sastoji se u izravnjavanju odnosno zagladjivanju gornje povrsine i moze se vrsiti nekim od rucnih alata koji su prikazani na sledecoj slici. bez segregacije. U slucajevima koriscenja trakastih transportera za prevoz betonske mesavine do mesta ugradjivanja treba postupiti na nacin prikazan na sledecoj slici. moze se primenjivati i ubacivanje betona na nacine koje pokazuje sledeca slika. beton se ubacuje sa bocne strane. Desno je prikazan neispravan nacin ugradjivanja. i oplatu. Na istoj slici takodje je dat i primer neispravnog ugradjivanja betona.

Povrsinski vibratori se koriste kod ugradjivanja betona u povrsinske elemente kao sto su podovi. a orjentaciona brzina premestanja ovih vibratora iznosi 0.Oprema za zbijanje betona Zbijanje. unutrasnje vibratore (pervibratore). ova obrada se moze vrsiti i mehanickim (vibracionim) napravama – vibroravnjacama. kolovozne konstrukcije i drugo.5 – 1. Prema nacinu delovanja vibratori se dele na:     povrsinske vibratore. 65. Naredna slika prikazuje jedan pervibrator. Vreme rada na jednoj poziciji obicno iznosi 20 – 60 s.Takodje. Izgled jednog povrsinskog vibratora dat je na sledecoj slici. vibrodaske i vibrogrede. odnosno kompaktiranje betona sledi nakon razastiranja betona u oplati. ploce. Dubina dejstva ovakvih uredjaja je maksimum 25 cm. Unutrasnji (dubinski) vibratori – pervibratori imaju najsiru primenu u poredjenju sa ostalim tipovima vibratora za beton. U povrsinske vibratore ubrajaju se i tzv. . Sloj betona koji se vibrira ne bi trebalo da bude deblji od 70 cm. Radijus dejstva pervibratora se najcesce krece u granicama 25 – 75 cm. primenom razlicitih postupaka vibriranja u masi betona posle cega u masi betona ostaje 1 – 3% zaostalih mehurica vazduha.0 m/min. Princip rada ovih uredjaja sastoji se u tome da se u masu svezeg betona unese telo koje vibrira – pervibratorska igla. vibroletve. koje se jednim imenom cesto nazivaju i vibroravnjacama i najcesce se koriste za zavrsnu obradu – zagladjivanje betonskih povrsina. oplatne vibratore i vibrostolove. pri cemu podatak o ovom radijusu daje proizvodjac. Najcesce se radi masinskim putem. mada je korisno to i eksperimantalno proveriti.

Primer izgleda vibrostola pokazuje naredna slika. za povrsinske elementa tipa ploce. Tako se. do znatno duzih. Velicina vibrostolova moze da varira od 1 x 2 m. kolovozne konstrukcije i slicno najcesce koristi povrsinski vibrator. Pri betoniranju takvih konstrukcija koristi se veci broj ovakvih vibratora rasporedjenih po spoljasnjim povrsinama. Ucinci razlicitih vrsta vibratora Izbor opreme za zbijanje betona se moze napraviti na osnovu konkretnog elementa konstrukcije koji se betonira. gde postoje velike proizvodne serije elemenata istog tipa. Kada se radi o tankim vertikalnim zidovina. tako da se vibracije ove ploce prenose na celokupan sistem koji sacinjavaju kalup i betonska masa u njemu. koriste se oplatni – spoljasnji vibratori. ili kada zbog dimenzija elementa ili gustine armature ne mozemo primeniti unutrasnje vibratore. a rastojanje izmedju susednih pozicija ne treba da je vece od 1. Pri primeni oplatnih vibratora vaznu ulogu ima i oplata koja treba da bude dovoljno cvrsta da se tokom vibriranja ne bi ostetila.5Rd (Rd – radijus dejstva). Vibrostolovi se najsire primenjuju u uslovima prefabrikacije. Izgled oplatnog vibratora predstavljen je na narednoj slici. Ucinak povrsinskih vibratora se izracunava po obrascu: . Oplatni (spoljasnji) vibratori su vibro – uredjaji koji se pricvrscuju za oplatu. Vreme rada ovakvog vibratora na jednom mestu iznosi 50 – 90 s.Izbor opreme za zbijanje betona. sto podrazumeva njihovo premestanje. Primer toga je betoniranje tankih vertikalnih zidova. a opet i dovoljno elasticna kako bi se vibracije sa vibro – uredjaja prenele na betonsku masu.U zavisnosti od konzistencije. podovi. do 14 m duzine. Koriste se u slucajevima kada zbog dimenzija elemenata i gustine armature ne postoji mogucnost primene unutrasnjih vibratora. duzina vibriranja na jednoj poziciji iznosi 20 – 40 s. Vibrostolovi imaju najsiru primenu u prefabrikaciji odnosno u uslovima gde postoji velika proizvodnja serije elemenata istog tipa. Dejstvo oplatnih vibratora se prostire do dubine od najvise 25 cm. Unutrasnji vibrator – pervibrator moguce je primeniti u slucajevima kada je debljina sloja koji se vibrira najvise 70 cm i ova vrsta vibratora je generalno najrasprostranjenija u poredjenju sa ostalim vibratorima. 66. mada se moze raditi i sa manjim brojem vibratora. kao i njegovih dimenzija. Vibrostolovi su takvi uredjaji kod kojih se na gornje horizontalne ploce postavljaju celokupne oplate ili kalupi.

h0 – debljina plocaste konstrukcije. razmak izmedju njih treba da bude: lmax=3*4E0I0m0f2.5 mm).U=3600F*h0t1+t2ku m3/h.85). f – frekvencija prinudnih oscilacija (najcesce 6000 vib./min. U=2Rd2*d3600tcku m3h. d (m) – debljina elementa koji se ugradjuje. Kada je rec o oplatnim vibratorima. I0 – moment inercije preseka oplate. Rd – radijus dejstva vibratora.Tehnicki uslovi za oplate . U ovim izrazima je L (m) – duzina radnog dela vibratora. m0 – masa jedinice duzine oplate.85). amplitude velicine 0. gde je E0 – modul elasticnosti materijala oplate.1 – 1. t1 i t2 – radni ciklus vibratora (vibriranje i premestanje) i ku – koeficijent korisnog dejstva (najcesce 0. 67. tc (s) – vreme jednog ciklusa koji se sastoji od vremena rada na jednoj poziciji (20 – 40 s) i premestanja na novu poziciju (oko 10 s). gde je F (m2) radna povrsina vibratora. Ucinak dubinskih vibratora – pervibratora moze se prikazati na sledeca dva nacina: U=60*L*Rd2 m3h. ku – koeficijent koristnog dejstva (0.

sper – ploce. umetanja sundjerastih traka ili popunjavanja elasticnim kitovima. Spojevi opsivke pod pravim uglom trebalo bi po mogucstvu da budu obradjeni na nacin prikazan na sledecoj slici. polietilen. u koje se ugradjuje sveza betonska masa i u kojima se obavlja potrebna nega betona. ploce od lesonita). To se ostvaruje primenom ravne i glatke oplate. . Delovi oplate koji trajno ostaju ugradjeni u beton ne smeju imati stetnog uticaja na beton ili armaturu. guma. obradom ivica elemenata – spojeva oplate. Od oplate se takodje zahteva i laka demontaza bez ostecenja betonskih povrsina. mera koja olaksava skidanje oplate i povecava njen rok upotrebe je i izrada bocnih strana u nagibima 10:1 do 20:1. Da bi se obezbedilo lako skidanje oplate i dobar izgled povrsina gotovih konstrukcija. Oplata mora da zadovoljava odredjene uslove u pogledu hermeticnosti spojeva. U vezi sa ovim treba obratiti paznju na sledece:   celik ne deluje stetno na beton. keramicki proizvodi (blokovi ispune za izradu medjuspratnih konstrukcija). celik (limovi razlicitih debljina i profila).Oplate su pomocne konstrukcije pomocu kojih se formiraju projektovani oblici betonskih elemenata. plasticne mase (polivinilhlorid. Oplate se izradjuju od razlicitih materijala:        drvo (daske. sto znaci da ne sme doci do gubitka cementne paste. Pored navedenog. Ova sredstva se uglavnom primenjuju da se smanji prijanjanje oplate i betona i da se iskljuci mogucnost zadrzavanja mehurica vazduha na kontaktu beton – oplata. panel ploce. unutrasnje povrsine oplata moraju da budu ciste i prema potrebi premazane nekim zastitnim sredstvima. usvojene tehnologije gradjenja i ekonomskih parametara. primena aluminijuma moze imati stetne posledice na beton. impregnisani karton. ekspandirani polistiren). sa orijentacijom “od betona”. beton (prefabrikovani elementi). Izbor tipa oplate se vrsi u zavisnosti od:    vrste elementa odnosno konstrukcije koja se betonira. niti je prisutna obrnuta pojava. Da bi se ovo sprecilo mogu se primeniti postupci dodatnog opsivanja.

pokazuje naredna slika. Kao sto se vidi. Primenom ovako ukrupnjenih elemenata. pogotovo ako je u dodiru sa armaturom. zidovi ili ploce. postize smanjenje vremena izrade oplate za 10 – 30%. Da bi oplata bila u stanju da primi sve navedene uticaje mora da ima odgovarajucu krutost i stabilnost kao i da bude projektovana i izvedena u skladu sa vezecim propisima. narocito pri izvodjenju jednostavnijih elemenata i pri izvodjenju unikatnih elemenata i kontrukcija. 69. Sledeca slika prikazuje primer drvene oplate za gredni armiranobetonski element.Drvene oplate Iako u nesto manjem obimu nego ranije. vibracije pri kompaktiranju betona. cink se moze ugradjivati u beton ali ne sme doci u dodir sa armaturom. doci ce do korozije celika. drvene oplate se i danas siroko koriste u gradjevinarstvu. veliku primenu pri izradi savremenih drvenih oplata imaju i industrijski proizvodi na bazi drveta. Kako to izgleda. mogu da se koriste i oplate sastavljene od panela vecih dimenzija koji se dobijaju spajanjem potrebnog broja dasaka ili oblikovanjem vecih komada sper – ploca.  ovolo brzo korodira u betonu. a ako se u betonu uspostavi kontakt izmedju bakra i armature. dejstvo vetra i drugo. Pored klasicne rezane gradje. kao podupiraci oplate mogu da se koriste i celicne cevi. bakar i njegove legure mogu korodirati ako su u betonu prisutne pojedine cestice. u prvom rede vodootporne sper – ploce. 68. vertikalni i horizontalni pritisci svezeg betona. Za izradu pojedinih konstrukcijskih elemenata kao sto su stubovi.  Uticaji koji mogu delovati na jednu oplatu u opstem slucaju su sledeci: udari pri punjenju oplate svezim betonom.Celicne oplate .

Naredna slika. 70. pokazuje oplate jednog stuba i zida dobijene sklapanjem inventarskih delova. U okviru ove oplate prisutni su sledeci elementi: (1) donja strana. Pokretne oplate .Celicne oplate se najcesce primenjuju u prefabrikaciji betonskih elemenata. Kao primere oplata (kalupa) od celika za izradu montaznih elemenata mozemo navesti oplatu za izradu pregradnog betonskog elementa i kalup za izradu montaznog stepenisnog kraka. zidovi ili grede. Za ovakvu oplatu je karakteristicno da pri njenom skidanju nije potrebno razdvajanje pojedinih delova vec se skidanje oplate obavlja uz pomoc hidraulickih presa ili kranova. kada se od oplata zahteva veliki broj obrta. Osnovni elementi i izlged jednog ovakvog sistema prikazani su na sledecoj slici.Tipizirani sistemi oplata (oplate – stolovi. prenosne oplate i tunelske oplate). ali one i kao takve imaju opravdanje za primenu jer se radi o industrijskom nacinu proizvodnje elemenata. Od celika se izradjuju i tzv. pak. Primer jedne takve oplate je na sledecoj slici. U novije vreme sve cescu primenu imaju unificirane celicne oplate inventarskog tipa koje sluze za izvodjenje nekih jednostavnijih elemenata kao sto su stubovi. U oba slucaja radi se od veoma komplikovanim celicnim konstrukcijama. Primer jedne takve oplate prikazuje naredna slika. prostorne blok – oplate koje najvecu primenu imaju pri izvodjenju temelja – samaca sa stepenasto oblikovanim stopama. (3) oplatni vibratori i (4) cevcice za ispustanje pare. (2) bocne strane sa komorama za paru.

a ako je moguce i citave povrsine stanova.0 m. kao sto slika pokazuje. “Batimetal”. Postoji vise sistema ovih oplata od kojih su najpoznatiji: “Hinebek”. Pokretne oplate karakterise mogucnost pomeranja u horizontalnom pravcu po odgovarajucim kolosecima. Sastoje se od horizontalnih platformi i od teleskopskih potpora. “Unitor”. Oplate – stolovi sluze za betoniranje medjuspratnih konstrukcija tipa puna ploca.Za izvodjenje konstrukcijskih elemenata unificiranih oblika i dimenzija mogu se primenjivati i odredjeni tipizirani sistemi oplata. Ove oplate takodje imaju i tockove za premestanje iz jedne u drugu poziciju. sastavljena je od unutrasnjih i spoljasnjih panela koji se napravljeni tako da se lako mogu odvojiti od ocvrslog betona. Primenjuju se za raspone konstrukcija od 2. “Noe”. cak i do 500 puta. . Dimenzije oplata – stolova se biraju tako da njihove platforme po mogucstvu pokriju celokupne povrsine pojedinih soba u okviru stanova. Tunelske oplate spadaju u oplate prostornog tipa jer omogucavaju istovremeno betoniranje i zidova i medjuspratnih konstrukcija. odnosno elemenata panelnog tipa razlicitih dimenzija.5 m. Sirine pojedinih sekcija variraju u granicama 2. “Peri” i drugi. Primenom ovakvih oplatnih sistema obezbedjuje se vrlo veliki broj upotreba. Tunelske oplate se iskljucivo prave od celika. Primenjuju se za betoniranje konstrukcija izduzene forme i konstantnog profila kao sto su tuneli i kolektori.0 – 2. Prenosne oplate sluze za izvodjenje betonskih zidova.5 do 6. Jedna oplata ovog tipa.

lake. razni elementi od sintetickih materijala koji ostaju ugradjeni u konstrukcijama i drugo. Brzo se montira.gumene oplate. pri cemu proces tece kontinualno sve do zavrsetka konstrukcije. Kartonske oplate su jednostavne za rukovanje. Povezivanje kruzne oplate vrsi se steznim okovima. “Tekko” oplate. odnosno njeno podizanje. Gumene oplate daju povrsinsku obradu fasada bez dodatnog napora i troska radne snage ili materijala. i predstavljaju najbrzu i najkvalitetniju izradu fasada i fasadnih elemenata. silosi. Jedan tip ovakve oplate prikazan je na sledecoj slici. . U specijalne oplate mozemo svrstati i tzv. Sastavljena je iz gotovih elemenata i upotrebljava se za betoniranje kruznih zidova. Pomeranje oplate. Sledeca slika pokazuje kako izgledaju neke kartonske i betonske oplate. Kruzna oplata podesivog radijusa je jos jedan primer specijalne oplate. betonske oplate od prefabrikovanih elemenata. U specijalne oplate mogu se svrstati oplate od kartonskih cevi. dimnjaci i slicno. Posebna prednost ovih oplata je u tome sto nema potrebe za prekrojenim oplatama i drvenim otpacima. Specijalne oplate Klizna oplata se primenjuje za betoniranje visokih konstrukcija sa nepromenjivim poprecnim presecima kao sto su stubovi. i izradjene su od vodonepropusnog recikliranog kartona. ostvaruje se pomocu dizalica koje mogu da budu mehanickog ili hidraulicnog tipa. Posebnu paznju treba obratitida sve dizalice rade sinhronizovano da ne bi doslo do krivljenja oplate sto bi prouzrokovalo defekte u betonu. pneumatske oplate. lako podesava a sve to sa milimetarskom tacnoscu. Brzina betoniranja koja se ostvaruje primenom kliznih oplata je 1 – 3 m/dan.Klizne oplate.71. Koriste se za betoniranje kruznih stubova. “Tekko” oplata je malih dimenzija i omogucava brzo izvodjenje radova.

pa se moze zakljuciti da ono zavisi od niza karakteristika kako samog betona tako i upotrebljene oplate. U tom smislu narociti znacaj imaju: pokretljivost. Prijanjanje je po svom karakteru istovremeno i mehanicke i fizicko – hemijske prirode.72. pri starosti od jednog dana. a pri pojavi nekvasenja dolazi do nizih vrednosti athezije.125 0.120 .185 0.Prijanjanje betona za oplatu i mere smanjenja prijanjanja Prijanjanje betona za oplatu predstavlja pojavu koju uslovljavaju dva osnovna faktora:   mehanicko povezivanje betona i oplate (usled hrapavosti i poroznosti oplate). krutost i povezanost betonske mesavine. pa prijanjanje zavisi u mnogome i od vremena kada se uklanja oplata. “kvasenje” i “nekvasenje”.047 0. Na osnovu ovoga se moze objasniti zasto beton jace prijanja na drvenu ili celicnu oplatu nego za oplate od plasticnih masa. Na granici izmedju svezeg betona i oplate uvek ce postojati sile athezije koje su funkcija tzv. uslovi kvasenja u kontaktnom sloju izmedju oplate i betona. Naredna tabela prikazuje frednost prijanjanja f⊥ za beton MB15. kaze se da tecnost ne kvasi cvrsto telo. ugla kvasenja θ u okviru granicne povrsine. velicina skupljanja betona. itd. ravnost i poroznost povrsine oplate koja je u kontaktu sa betonom. Medjutim. a pri primeni oplata od nekoliko razlicitih materijala. a ako je ovaj ugao veci od 90°. poseban znacaj imaju tzv. athezija (usled delovanja molekularnih sila u kontaktnom sloju. Mogu se definsati dva slucaja. Materijal od koga je izradjena oplata Celik bez posebne povrsinske obrade i bez sredstva za premazivanje Celik sa sredstvom za premazivanje Nerendisana daska Rendisana daska Prijanjanje f⊥ (MPa) 0. kaze se da tecnost kvasi. jer svezi beton mnogo slabije kvasi povrsine plasticnih masa nego povrsine drveta. Ako je ugao θ manji od 90°. odnosno celika. Vazan faktor prijanjanja je i starost betona. Ispitivanja su pokazala da se pri pojavi kvasenja javljaju vece vrednosti athezije.

na primer. Hrapavost povrsine oplate povecava njeno prijanjanje za beton jer hrapava oplata uvek ima vecu povrsinu kontakta sa betonom u poredjenju sa glatkom.   .cvrstoca na zatezanje) pri skidanju oplate kida se i tanak sloj betona po celoj povrsini kontakta (athezija veca od kohezije) kombinacija prva dva slucaja (athezija i kohezija su priblizno jednake). Muravljov: Osnovi teorije i tehnologije betona). Prilikom demontaze oplate moguca su tri slucaja njenog razdvajanja od betona:  oplata se od betona razdvaja na povrsini kontakta (mala athezija. str.115 0.02 – 0.Vodootporna sper – ploca Staklom armiran poliestar i druge plasticne mase 0.125*100*10≅44 kN. Ako se. M. Ova sila je znacajne velicine i mogla bi izazvati ostecenja mladog betona.05 Sila cupanja kojoj je beton izlozen pri uklanjanju – demontazi oplate je odredjena izrazom: P⊥=kc*f⊥*Aeo. Skupljanje betona negativno utice na velicinu prijanjanja oplate jer povecava verovatnocu pojave prslina u zoni kontakta izmedju oplate i betona.. dovoljno velika kohezija .35*0. radi od ravne oplate od nerendisane daske. sila cupanja po jednom kvadratnom metru ovakve oplate bila bi: P⊥=0. gde je Aeo povrsina elementa oplate koji se uklanja. kc – koeficijent koji uzima u obzir krutost predmetnog segmenta i koji se uzima iz tabele (315.

U prvoj fazi beton se unosi u stopu. sto znaci da se betonska mesavina moze neposredno unositi u oplatu “od gore”. U uslovima prefabrikacije primenjuju se i narociti mehanicki uredjaji za premazivanje oplata. lesonit – ploce. premazi – usporivaci vezivanja cementa. 73. a u drugoj iznad stope. pri cemu najbolje rezultate daju premazi na bazi sintetickih smola. Kao opsivke oplata na bazi drveta mogu se primeniti i razliciti premazi. Najcesce se koriste: tanki celicni limovi. premazi za hidrofobizaciju povrsina. trake i folije od plasticnih masa. dok se u jako armiranje temelje ugradjuje plasticniji beton sa sleganjem od 3 – 6 cm. Pri vecim visinama konstrukcija (preko 3 m) unosenje betona mora da bude u dve faze. Smanjenje prijanjanja vrlo efikasno se ostvaruje i odredjenim sredstvima za jednokratno premazivanje unutrasnjih povrsina oplata. Ta sredstva se mogu podeliti u cetiri grupe:     vodene suspenzije. treba napraviti kraci prekid od 1 – 2 h izmedju betoniranja stope i gornjeg dela temelja. kako to pokazuje slika. Ako se radi o temeljnim konstrukcijama manjih visina (do cca 3 m). kombinovani premazi. Ako je deo temelja iznad stope vece visine. . i ako se betoniranje vrsi mesavinom kod koje je sleganje reda velicine 4 – 6 cm.Postupci betoniranja temelja (skice i specificnosti) U slabo armirane temelje ugradjuje se beton sa velicinom sleganja 1 – 3 cm. pod b. pri cemu se ovo unosenje mora izvesti primenom levkaste vodjice koja je prikazana na slici. pod c. one se najpre moraju ocistiti. na primer o elementima tipa panela. gumene folije ili gumirana platna. pod a. betoniranje se moze izvesti na nacin prikazan na sledecoj slici.Kao mere smanjenja prijanjanja oplate i betona mogu se primeniti materijali za opsivanje unutrasnjih povrsina oplata. Kada se radi o zastiti metalnih povrsina. najcesce prskanjem. Jedan takav uredjaj prikazan je na sledecoj slici. pa se zatim. nanose premazi koji su najcesce na bazi epoksi smola ili nitroemajla. Koriscenje ovih uredjaja je opravdano samo ako se radi o delovima oplata jednostavnijih oblika.

Pri visinama zidova do cca 3 m betonska mesavina se u oplatu unosi sa gornje strane pomocu levkova – vodjica.Postupci betoniranja stubova i greda (skice i specificnosti) Stubovi visine do 5 m. pod c. Tanki zidovi. tzv. pod b). Betoniranje zidova izvodi se u lamelama (kampadama) duzine 10 – 12 m. odnosno polozaj nastavka betoniranja. dok se tanji zidovi. a sa druge u sekcijama (panelima) koji odgovaraju visini lamele i koji se mogu lako namestati (slika. betoniraju se u lamelama i po visini. “dzepove”. Ovaj postupak podrazumeva da se sa betoniranjem zapocne u jednoj tacki zida (na sredini ili u jednom uglu) i da se iz ove tacke napreduje u dva pravca. kako to prikazuje slika. Svezi beton ne treba unositi u oplatu u jednoj tacki i razastirati ga vibratorom. nanosenjem betona u nekoliko slojeva po visini. Ako nije moguca primena postupka sa panelima. pri cemu ovaj postupak mora da se izvede vrlo pazljivo i uz primenu dubinskih vibratora (slika. pod d). koja definise polozaj prekida. mogu se betonirati neposrednim ubacivanjem svezeg betona u oplatu. 75.74. a narocito zidovi sa vecom kolicinom armatura. prikazane na slici. U takvim slucajevima beton se ugradjuje “sa boka”. saglasno narednoj slici. a narocito oni sa debljinama do 15 cm. pri cemu izmedju pojedinih lamela treba postaviti privremenu oplatu. a preseka ispod 80 x 80 cm. a zbijanje se vrsi vibratorima koji se u oplatu unose sa njene nize strane. pod e. pod a). Oplate takvih zidova sa jedne strane se izradjuju u celini. pod a. a u slojevima duzine 30 – 40 cm (na slici. izvode od betona sa merom sleganja 6 – 10 cm.Postupci betoniranja zidova (skice i specificnosti) Zidovi vecih debljina (preko 35 cm) izvode se od betona kod koga mera sleganja iznosi 4 – 6 cm. pri cemu ovo unosenje treba da bude u nekoliko tacaka po duzini zida. ugradjivanje se moze realizovati i kroz specijalne otvore na bocnim stranama oplate. Ugradjivanje betona u zidove moze da se izvede i kontinualnim postupkom salglasno narednoj slici. .

prekide betoniranja treba locirati saglasno principima definisanim sledecom slikom. Vrlo visoki stubovi. “cepovima”. sekundarne nosace i ploce medjuspratnih konstrukcija po pravilu treba betonirati zajedno. pod d). Faze. delovima koji se poslednji betoniraju. pod c). rec o stubovime veceg preseka i vecih visina. izmedju pojedinih lamela treba postaviti privremenu oplatu koja mora biti upravna na osovinu sistema. . pod a) ili u pravcu pruzanja sekundarnih nosaca (naredna slika. pri cemu vibriranje moze da bude putem dubinskih ili oplatnih vibratora (slika. Takodje.Postupci betoniranja medjuspratnih konstrukcija (skice i specificnosti) Glavne grede. Medjuspratne konstukcije formirane od punih ploca i grednih nosaca moguce je betonirati ili u pravcu pruzanja glavnih (naredna slika. Beton treba razastirati u susret betoniranju. uz koje se izvode i “dzepovi” (slika. pod b). najefikasnije se betoniraju kroz otvore u oplati. beton se moze ugradjivati i kroz “dzepove” na bocnim stranama. uz upotrebu oplatnih panela koji se sukcesivno montiraju po visini (slika. a narocito ako uzengije stubova pregradjuju centralni deo elementa. a ako se radi o elementima sa dvojnim armiranjem. Pri faznom izvodjenju radova. ali ako je to iz nekih razloga nemoguce. betonsku mesavinu treba unositi u oplatu putem levka – vodjice. Za ove vrste konstrukcija treba upotrebljavati betone sa sleganjem konusa od 6 do 8 cm. Pri izvodjenju konstrukcija ovog tipa beton treba sipati u nekoliko tacaka po frontu. takodje i stubovi sa gustom armaturom. Prekid u ovakvim slucajevima treba da bude u srednjoj trecini raspona. Konstrukcije sistema proste grede se po pravilu betoniraju odjednom. treba da budu razdvojene i tzv. pod b). kako je to prikazano na narednoj slici. pak. U ovakvim slucajevima.Ako je. 76. takodje. sto je uvek moguce ako se radi o grednim elementima visine do 80 cm. ukoliko medjuspratnu konstrukciju nije moguce izvesti odjednom. postupak betoniranja se moze izvesti u dve faze. vibriranje betona se moze vrsiti sa prenosnog panela prikazanog na sledecoj slici.

pod a).Postupci betoniranja lukova (skice i specificnosti) Pri izvodjenju betonskih lukova i svodova treba koristiti mesavine sa sleganjem 1 – 3 cm da bi se smanjile stetne posledice skupljanja i “sedanja” betona.Postupci betoniranja cilindricnih ljuski i kupola (skice i specificnosti) Cilindricne ljuske vece duzine betoniraju se u lamelama duzine 5 – 10 m izmedju kojih se formiraju prekidi betoniranja pri cemu je obavezna primena privremenih oplata koje se postavljaju upravno na poprecni presek. pod c). Cilindricne ljuske raspona preko 15 m izvode . Nakon ovoga beton treba ugradjivati u preostale lamele simetricno i ravnomerno od oslonaca ka temenu (na slici. U slucajevima dvozglobnih i ukljestenih lukova broj lamela treba da bude neparan.0 m pri cemu unutar jedne lamele betoniranje mora biti izvedeno bez prekida. Prvo treba izvesti oslonacke lamele. Pri rasponima ljuski do 15 m i pri debljinama do 20 cm betoniranje se moze izvrsiti nanosenjem svezeg betona od oslonaca prema temenu. “Cepovi” se betoniraju 6 – 8 dana po zavrsetku betoniranja lamela. 77. i to betonom krute konzistencije sa merom sleganja 0 – 1 cm. Izmedju lamela treba ostavljati “cepove” sirine 0. kroz specijalne otvore na bocnim povrsinama ili kroz otvore na povrsini ekstradosa (slika. a nakon toga lamelu (kod dvozglobnog i ukljestenog luka). Plitke dvozglobe i ukljestene lukove sa rasponima do 20 m treba betonirati sa dve strane – od oslonaca ka temenu (naredna slika. 78.Ovaj panel je neizbezan u slucajevima kada se transport betona do mesta ugradjivanja vrsi japanerima. Lukovi raspona preko 20 m betoniraju se u lamelama. Na isti nacin se betoniraju i trozglobni lukovi (naredna slika.8 – 1. pod b). pod d). Oslonacki delovi dubokih lukova betoniraju se u potpuno zatvorenoj oplati pri cemu se beton unosi kroz gornji otvoreni deo oplate. odnosno lamele (kod trozglobnog luka) u zoni temena. a u slucaju trozglobnih paran. pod a). pri cemu kompaktiranje betona moze da se izvede primenom povrsinskih ili dubinskih vibratora (naredna slika.

Zljeb koji se na ovaj nacin obrazuje. 79. pod b). prividnih spojnica cija je funkcija da smanje stetne efekte temperaturnih promena. ostavljaju u njemu 20 – 40 minuta a nakon toga pazljivo vade. pri cemu se skoro uvek primenjuje dvostrana oplata. podovi. Konstrukcije velikih povrsina koje se izvode na tlu mogu se betonirati i u poljima maksimalnih dimenzija 7 x 7 m. Podloge i obicni podovi se izvode tako sto se povrsine dele na trake sirine 3 – 4 m. pod b. izvodjenje u oslonackim zonama zahteva primenu dvostranih oplata koje se mogu pomerati saglasno napredovanju betoniranja od oslonaca ka temelju (naredna slika. ako se radi o konstrukcijama vecih debljina. Ove spojnice se izvode pomocu metalnih ili drvenih traka sirine 80 – 100 mm. pri cemu se na mestima oplata – dasaka koje ogranicavaju ove trake formiraju radne spojnice. Vece kupole se izvode prema slici. a sirine “cepova” treba da budu najmanje jednake debljinama ljuski. kako to pokazuje naredna slika. Kompaktiranje betona u ovakvim slucajevima izvodi se ili povrsinskim vibratorima (za debljine do 25 cm) ili dubinskim vibratorima.Postupci betoniranja ploca na podlozi (skice i specificnosti) Podloge od betona. kasnije se ispunjava cementnim malterom ili bitumenskom masom.se u kampadama ciji broj treba da bude neparan. Ako se radi o ljuskama sa vecim odnosom strele prema rasponu. Betoniranje treba da tece po duzinama ovih traka na preskok. Betoniranje se izvodi u sahovskom poretku. a debljine 4 – 10 mm. pri cemu se . Upravno na radne spojnice treba izvesti i sistem tzv. Ove spojnice se dobijaju prekidom betoniranja i njegovim nastavljanjem posle 2 – 3 dana. koje se utiskuju do cca jedne trecine debljine izvibriranog betona. platforme i slicne kostrukcije izvode se primenom betona krutih konzistencija sa merom sleganja 0 – 2 cm. Obavezni su “cepovi” izmedju kampada. bez radnih spojnica (naredna slika. Manje sferne ljuske. skupljanja betona i sleganja konstrukcije. izvode se neprekidnim betoniranjem u dva do tri prstena po visini. odnosno kupole. pod a).

Ukoliko se ne bi nacinio prekid betoniranja. lokacije.izmedju pojedinih polja formiraju ili radne razdelnice ili prave dilatacione spojnice. njihovo izvodjenje se moze ostvariti betoniranjem po lamelama izmedju kojih se ostavljaju “cepovi” sirine do 1. pa zato na mestima gde je prisutna potencijalna opasnost od ove pojave treba predvideti prekide betoniranja. Mesta moguceg “sedanja” betona na kojima treba naciniti prekide betoniranja u trajanju od oko 2 h (na temperaturi od 20°C). pa se tada preduzimaju mere da se na mestima nastavka obezbedi vodonepropustljivost. prikazana su na sledecoj slici (oznaka R – R). iz razloga smanjivanja stetnih posledica skupljanja betona ili iz nekih nepredvidjenih razloga. moglo bi da dodje do cepanja svezeg ili nedovoljno ocvrslog betona usled naknadnog sleganja zbijenog betona. 80. oblikovanje) Kontinualno betoniranje obezbedjuje najbolji kvalitet konstrukcija ali vrlo cesto betoniranja se moraju izvoditi sa odredjenim prekidima. spojnice ne dolaze u obzir.5 m. odnoso radne razdelnice. preko 50 cm. “sedanja” betona. Ako je debljina ploce velika. prakticno bez ikakvog prekida. Medjutim. . U slucajevima kada se betoniranje mora prekinuti iz nepredvidjenih razloga. Ovi prekidi se uglavnom javljaju iz tehnoloskih razloga. rezervoara i slicno. ali ako se pri vibriranju gornjeg sloja izvrsi i ponovno vibriranje donjeg sloja. izmedju ovih slojeva postoji izvesna razdelnica. U momentu nanosenja novog betona. Za obezbedjivanje vodonepropustljivosti koristi se i kontinualno betoniranje.i nastavlja istovremeno levo i desno prema krajevima. Kada se radi o razlozima tehnoloske prirode. Princip ovog nacina izvodjenja je u tome da se betoniranje pocne iz sredine ploce – od krace ose simetrije . radne razdelnice (razlozi. nanosi sledeci sloj. kod konstrukcija tipa bazena. izvode se radne razdelnice. tu se obrajaju slucajevi kada se beton ugradjuje u horizontalnim slojevima i kada se iznad jednog sloja. Pri betoniranju pojedinih elemenata moze doci do pojave tzv. nece biti stetnih posledica na kvalitet betona. Pri nastavljanju betoniranja moraju se preduzeti mere da se obezbedi kontinuitet betona u okviru spojeva.Prekidi betoniranja. Razdelnice uvek predstavljaju osetljiva mesta u konstrukciji.

ploca.. podova i sl. Kada su prisutni “cepovi” treba samo napomenuti da se oni betoniraju istim betonom koji se koristi za ostale delove konstrukcije. 81. Nastavci betoniranja Neposredno pre pocetka ugradjivanja novog betona povrsinu radne razdelnice treba ocistiti od prasine strujom vazduha pod pritiskom. nastavak betoniranja treba da usledi posle 3 – 7 dana. preporucljivo je da se veza stari – novi beton uspostavi putem sloja cementnog maltera. radi o vertikalnim ili kosim povrsinama. Kada je svrha betoniranja da se smanje stetne posledice skupljanja betona. Ako se. Ako je rec o horizontalnim razdelnicama. ljuski. mada ponekad u obzir dolaza i drugaciji betoni. ili daske sa ispustima (naredna slika. betoniranje treba zapoceti slojem “masnijeg” betona debljine 2 – 5 cm. Konstruktivno oblikovanje radnih razdelnica zavisi od tipa konstrukcije. Radne razdelnice se razlikuju po kvalitetu od ostalog betona i predstavljaju slaba mesta u konstrukciji pa ih zato treba postaviti na mestima najmanjih statickih uticaja – upravno na pravac glavnih napona. Takvi su slucajevi pri betoniranju greda. pod d. platformi. njenih dimenzija i prisutne armature. (naredna slika). moze se primeniti beton sa sitnijim agregatom. Npr. a zatim dobro navlaziti vodom. .Vrste razdelnica. lukova.Radne razdelnice treba predvideti i na spojevima greda i ploca u slucajevima kada se radi o gredama vecih visina (preko 80 cm). I u ovakvim slucajevima betoniranje treba nastaviti nakod 2 h od zavrstetka ugradjivanja betona u gredni element. Ova veza se takodje moze poboljsati primenom narocitih premaznih sredstava na bazi sintetickih smola. Za formiranje razdelnica u plocama mogu se koristiti obicne daske i sper ploce. ako se zeli dobiti na brzini gradjenja. pak. Vertikalne razdelnice u zidovima se izradjuju prema detaljima b i c sa slike a ponekad se primenjuje i zaptivna traka prikazana na slici. ako je u okviru “cepa” prisutna veca kolicina armature. Takodje. pod a). “cepovi” se mogu izvoditi od betona koji obezbedjuje brzi prirast cvrstoce u toku vremena.

hartijom. Ako se sadrzaj vode u betonu snizi ispod kolicine neophodne za hidrataciju cementa. Beton u toku nege mora biti zasticen od:      prebrzog isusivanja.82. vibracija koje mogu poremetiti unutrasnju strukturu betona. Ovaj film se sa povrsine betona lako skida. prekrivanjem mokrim jutanim krpama. Beton se u vlaznom stanju moze odrzavati polivanjem vodom.Nega betona Nega ugradjenog betona predstavlja znacajnu fazu u sklopu tehnoloskog procesa izrade betonskih konstrukcija. To su najcesce tecnosti koje se nanose 30 minuta do 3 casa nakon zavrsne obrade betona. kao i da se sprece stetne posledice skupljanja betona u vremenu kada beton jos uvek nije u stanju da podnese veca naprezanja. s tim sto postoje i takve formulacije koje uopste ne treba skidati. a uklanjanje se vrsi najcesce nakon dve nedelje. visokih i niskih temperatura. Za negu betona ne sme se koristiti morska voda. pri cemu ona mora da traje najmanje 7 dana. Duzina nege zavisi od vise faktora. brze izmene toplote izmedju betona i vazduha. 83. “pregoreli” beton. asurama. Sa negom betona u normalnim uslovima mora se poceti vrlo rano. odnosno ne manje od vremena potrebnog da beton postigne 60% predvidjene marke betona. doci ce do pojave pukotina i prslina. a ako se tokom vezivanja i ocvrscavanja cementa ne nadoknadjuje voda koja isparava sa povrsine betona. Nega se sastoji u sprecavanju isparavanja vode iz betona i u polivanju ugradjenog betona vodom. Ponekad to znaci da se nega mora nastaviti i nakon skidanja oplate. vec posle 3 – 6 sati nakon ugradjivanja. Cilj ovih mera je da beton ne izgubi vodu neophodnu za odvijanje procesa hidratacije cementa. padavina i tekuce vode. plasticnim folijama i drugim sredstvima koja su u stanju da sprece naglo isparivanje vode iz betona. Danas se cesto koriste specijalna sredstva za premazivanje ili prskanje putem kojih se na povrsini betona obrazuje tanak vodonepropustljiv film koji sprecava brzo susenje betona.Demontaza oplate . dobice se tzv.

Samo na ovaj nacin mogu se dobiti merodavni podaci znacajni za donosenje odluke o uklanjanju oplate. Izbor metode zavisi od konkretnih okolnosti. Navedeni uslovi pretpostavljaju izradu posebnih kontrolnih uzoraka koji ce biti tretirani na isti nacin kao beton koji se ugradjuje u konstrukciju i na kojim ce se u odredjenim rokovima sprovoditi ispitivanje cvrstoce pri pritisku. Ovo u nacelu vazi i za oplate – kalupe koji se primenjuju i u prefabrikaciji. mogu se koristiti razlicite metode za ubrzano ocvrscavanje. ljuski i drugih tankozidnih konstrukcija. BAB87 propisuje da se oplata moze skinuti kada se ispune sledeci uslovi u pogledu dostignute cvrstoce betona:  30% propisane marke betona pri skidanju oplata stubova. Generalno posmatrano postoje tri osnovne grupe ovih metoda: tehnoloske. a znacajan uticaj imaju tehnicko – tehnoloski i ekonomski faktori.Oplata se skida po fazama. bez potresa i udara. kao i pri uklanjanju vertikalnih delova oplata greda. . hemijske i fizicke metode. projektom konstrukcije nije drugacije odredjeno.Tehnoloske i hemijske metode ubrzanog ocvrscavanja betona Ocvrscavanje betona u normalnim uslovima je relativno dugotrajan proces. medjutim. U slucajevima kada u kratkom roku treba ostvariti visoke pocetne cvrstoce betona. Vreme oslobadjanja od oplata za pojedine konstrukcije uvek treba da bude definisano u projektu konstrukcije.  Ako je betonska konstrukcija za vreme skidanja oplate opterecena. svodova. Takodje. 70% propisane marke betona pri uklanjanju oplata ploca i donjih delova oplata greda. Postupci i faze uklanjanja oplate moraju da budu primereni tipu konstrukcije. u vreme kada se ostvari dovoljna cvrstoca betona. cvrstoca betona mora odgovarati uslovima za marku betona propisanu projektom. kao i u projektu betona. Pod tehnoloske metode ubrajaju se:  upotreba odgovarajuce vrste i klase cementa. zidova i temelja. 84. Ako. kao i oplate ostalih konstrukcija vecih raspona. Oni moraju biti tako konstruisani da se njihovim “otvaranjem” omoguci lako vadjenje izbetoniranih elemenata. i ono u opstem slucaju zavisi od konkretnog konstrukcijskog resenja. a nominalne cvrstoce betona se dobijaju pri starosti betona od 28 dana. Posebno pazljivo treba skidati oplate lukova. potrebni odgovori se mogu dobiti i koriscenjem nekih nedestruktivnih metoda ispitivanja cvrstoce betona pri pritisku.

Primera radi. Zaparivanje betona Pod normalnim uslovima – na temperaturi od oko 20°C i pri relativnoj vlaznosti vazduha od oko 70%. odnosno nakon prvog vibriranja. mogu povecati za 15 do 20%. aluminatni cement. nominalne cvrstoce betona se ostvaruju nakog 28 dana.Upotrebljavaju se cementi CEM I i CEM II visih klasa (42. Medjutim ocvrscavanje betona se moze ubrzati primenom povisenih temperatura pri cemu se proces . 85. Pocetak i trajanje revibriranja treba pazljivo odrediti da ne bi doslo do mogucih destrukcija u formiranom cementnom kamenu.5 N ili R) i specijalni cementi. izvlacenjem vode iz ugradjenog betona (vakuumiranjem. a 70 – 80% nominalnih cvrstoca se ostvaruje u toku 7 – 14 dana u zavisnosti od vrste cementa i vodocementnog faktora. primenom dodataka za redukciju vode. Revibriranje se moze izvesti i 2 – 3 puta u okviru odredjenog optimalno povoljnog vremenskog intervala. pa se dobijaju i vece pocetne cvrstoce betona.Fizicke metode ubrzanog ocvrscavanja. trajanja revibriranja. i pri uobicajenim postupcima nege.5 – 3 h nakon prvog vibriranja.  upotreba nizih vodocementnih faktora. Podrazumeva primenu vecih kolicina cementa pri nepromenjenom sadrzaju vode. Revibriranjem se pocetne cvrstoce betona. Sa revibriranjem se pocinje 1. duzine intervala izmedju faza revibriranja i drugog. revibrirani beton posle 14 dana ima 40% vecu cvrstocu pri pritisku i za 25% vecu cvrstocu na zatezanje. Smanjenje vodocementnog faktora se moze ostvariti na vise nacina: primenom betona kruce konzistencije. npr. najbolje ½ ili 1/3 trajanja prvog vibriranja. centrifugiranjem. Revibriranjem se dobijaju povecane pocetne cvrstoce zbog povecanja gustine odnosno zapreminske mase betona i zbog zatvaranja finih prslina nastalih usled plasticnog skupljanja betona. Posebno je znacajna konzistencija betona jer se pokazalo da je revibriranje efikasnije kod tecnijih betona.) – na ovaj nacin vodocementni faktor se moze smanjiti za 20 – 30%. Pod hemijskim metodama ubrzavanja porasta cvrstoce betona podrazumeva se upotreba dodataka tipa akceleratora o kojima je vec bilo govora u 9 – om pitanju.  revibriranje betona Revibriranje betona je ponovno vibriranje betona nekoliko casova nakon zavrsetka ugradjivanja. Ispitivanja su pokazala da se najpovoljniji rezultati dobijaju kada se revibriranje izvodi 2 – 3 h od zavrsetka prvog vibriranja. i treba da traje krace od prvog vibriranja.5 R i 52. Nizi vodocementni faktori uslovljavaju brze odvijanje procesa hidratacije cementa. do 7 dana starosti. Sami efekti revibriranja zavise od niza faktora: vrste cementa. konzistencije betona. presovanjem i dr.

elementi se vade iz kalupa i nastavljaju da ocvrscavaju na otvorenom prostoru. a sprovodi se u specijalnim tunelima ili komorama. primenjuje relativno primitivan postupak u okviru koga se elementi pokrivaju odredjenim prekrivacima koji sprecavaju gubitak pare (cirade. rezimi zaparivanja. Beton se u okviru ovog postupka izlaze delovanju pare zagrejane do temperature 60 95°C. ali se oni svaki put moraju eksperimentalno proveriti. Odvija se pri normalnim atmosferskim pritiskom. a trajanje ovakve termicke obrade iznosi 8 – 12 h. vec se to obavlja preko metalne pregrade koja istovremeno predstavlja i kalup elementa. Ovi postupci se mogu sprovoditi ili pri normalnim atmosferskim pritiscima i temperaturama do 100°C ili pri povisenim pritiscima (8 – 12 bara) i temperaturama preko 100°C. vodonepropustljivost i otpornost na dejstvo mraza zaparivanih betona je manja nego odgovarajucih nezaparivanih betona. Ostale metode (kontaktno zagrevanje. koji predstavljaju zavisnost izmedju vremena i temperature. Efekti zaparivanja zavise od: vrste cementa (izuzetne rezultate pokazuju portland cementi za dodatkom zgure). autoklaviranje.ocvrscavanja mora odvijati i u dovoljno vlaznoj sredini kako bi se sprecilo izsparavanje vode iz betona. Medjutim. Rezim zaparivanja u najvecoj meri zavisi od vrste cementa. Mogu se primeniti tzv. drvene ili metalne haube i slicno). mora se izvrsiti izvesno “odlezavanje” betona u trajanju 1 – 4 h na temperaturi od oko 20°C.Fizicke metode ubrzanog ocvrscavanja. zagrevanje infracrvenim zracima i elektricnom strujom) Kontaktno zagrevanje predstavlja vid termicke obrade betona pri kome element nije neposredno izlozen delovanju zagrejane vodene pare. Zaparivanje predstavlja osnovni a ujedno je i najcesci postupak hidrotermalne obrade betona. konzistencije svezeg betona. pa zato betone koji ce biti izlozeni dejstvu mraza i soli ili ce se eksploatisati u agresivnim sredinama. pak. Rezim zaparivanja se tako podesava da se moze obaviti u toku jedne radne smene. Osim ako se ne primenjuje veoma ubrzan proces zaparivanja. Po zavrsetku procesa zaparivanja. uopste ne treba podvrgavati ovom postupku. vremena odlezavanja. Ovaj postupak podrazumeva primenu tzv. 86. pri cemu ovo izlaganje ne sme da bude naglo. primenjuju se postupci termicke obrade. Posledica procesa zaparivanja je manje skupljanje betona nego kod betona koji nisu izlagani ovom tretmanu. odnosno u normalnim uslovima. kontaktnih kaseta. ili se. trajanja izotermickog procesa i temperature izotermickog procesa. Potrosnja zagrejane vodene pare po 1 m3 betona zavisi od primenjenog postupka i krece se od 225 kg/m 3 kod primene tunela za zaparivanje do 660 kg/m3 kod pokrivanja ciradom. Kao najefikasniji postupci za ubrzano ocvrscavanje betona. odnosno postupci hidrotermalne obrade betona. .

Autoklaviranje predstavlja termicku obradu betona koja se sprovodi u uslovima povisenog pritiska i na temperaturama vecim od 100°C. 87. mada redje. i naknadnog dodavanja agregata. vec nakon 2h dobija se beton cvrstoce od oko 40MPa). Aktivacija cementa podrazumeva dopunsko finije mlevenje cementa koje povecava specificnu povrsinu sa uobicajenih 3000 cm2/g na 4000 – 4500 cm2/g. Vibroaktivacija cemena je postupak vibriranja gustog cementnog testa u trajanju od 5 – 10 minuta sa frekvencijama preko 100 Hz. Ova tehnologija podrazumeva upotrebu specijalnih celicnih komora – autoklava – koji su sa spoljne strane oblozeni slojem termoizolacionog materijala radi smanjenja gubitka toplote. koriste se i specijalne lampe koje emituju infracrvene zrake. Ovaj postupak se primenjuje vrlo retko zbog velikog utroska energije. Ovom postupku se najcesce izlazu betoni sa dodatkom kvarcnog brasna ili elektrofilterskog pepela. Temperatura vodene pare u autoklavima obicno iznosi 180°C a pritisak najcesce oko 10 bara. Autoklavna obrada obuhvata 3 faze: povecanje pritiska i temperature. Trajanje celog procesa zavisi od maksimalnog pritiska u autoklavu – povecanjem pritiska smanjuje se trajanje procesa.Izvodjenje betonskih radova na niskim temperaturama Pri izvodjenju betoniranja na niskim temperaturama preduzimaju se sledece mere:   koriste se cementi visih klasa i cementi sa manjim dodatkom zgure. U ovakvim slucajevima. Zagrevanje elektricnom strujom ostvaruje se ili propustanjem struje kroz sipke armature ili kroz posebne elektrode koje su ugradjuju u element. Zagrevanje infracrvenim zracima podrazumeva direktno izlaganje povrsina betona specijalnim grejalicama.Vodena para u pojedinim fazama procesa moze biti zagrejana i do blizu 100°C. pri pritisku od 10 bara i temperaturi pare od 180°C. ali se kao orjentaciono vreme moze uzeti da ceo proces traje 9 – 12h. izotermicki proces i smanjenje pritiska i temperature. . izbegavaju se cementi sa dodatkom pucolana. ne primenjuje se narocito siroko zbog svojih velikih proizvodnih troskova. Iako je ovo veoma efikasan postupak (primera radi. Kontaktno zagrevanje u vertikalnim kasetama je veoma ekonomican postupak. a utrosak pare je relatinvno mali – od 150 do 200 kg/m3 betona.

potrebno je zagrejati komponente:    agregat za 1. Ovde se napominje da antifrize ne treba primenjivati u betonima koji ce tokom eksploatacije biti izlozeni temperaturama preko 60°C.5°C. jer ce u toku transporta doci do odrenjenog snizavanja temperature. Iako je postupak zagrevanja agregata jedan od najrasprostranjenijih. voda 100°C. osim sto doprinosi snizavanju tacke smrzavanja. Ako se. on ipak nije najpovoljniji zbog neravnomernog povecanja vlaznosti agregata sto stvara velike teskoce pri odredjivanju potrebne kolicine vode za . radi o nizim temperaturama. na odredjeni nacin smanjuje destruktivne pojave prisutne pri smrzavanju relativno mladog betona. pocetna temperatura betona moze se skoro uvek postici zagrevanjem vode do temperatura od oko 40 . Da bi se dobila odredjena temperatura svezeg betona. temperatura svezeg betona u fazi spravljanja treba da bude nesto visa. najveci efekat se dobija zagrevanjem agregata. u opstem slucaju mora se primeniti postupak zagrevanja komponenata betona. Kao sto se vidi. Kada temperatura sredine nije niza od -1°C.70°C. Da bi beton bio obezbedjen od stetnih posledica niskih temperatura. pri cemu najvecu primenu imaju sistemi koji vrse zagrevanje putem vodene pare. cementa za 10°C.5°C. S tim u vezi. uvek treba paziti da temperatura ugradjenog betona ne predje granicu od 65°C. Takodje.    upotrebljavaju se vece kolicine cementa. Koriscenje antifriza. Pri ovome se mora voditi racuna da maksimalne temperature komponenata ne budu iznad sledecih vrednosti:    agregat 65°C. vodu za 3. pak. koriste se nizi vodocementni faktori (uz upotrebu plastifikatora). mora zadovoljiti odredjene minimalne temperature na mestu ugradjivanja. Dva tipicna primera ovakvog nacina zagrevanja agregata su: zagrevanje agregata u operativnim bunkerima i zagrevanje agregata u radijalnim boksovima. Da bi se temperatura svezeg betona povecala za 1°C. upotrebljavaju se akceleratori koriste se antifrizi. treba ici i na zagrevanje agregata. cement 50°C.

modulom povrsine M p koji je odredjen izrazom Mp=FV.Primena “termos metode” pri izvodjenju betonskih radova na niskim temperaturama Sustine termos – metode je da betonska mesavina pocetne temperature 25 – 45°C bude ugradjena u termicki izolovanu oplatu i da se tokom ocvrscavanja betona koristi kako uneta toplota. Sto se tice redosleda doziranja komponenata. izradom oplata sa dodatnim izolacionim svojstvima. pa se tako mogu koristiti odredjena termicki izolovana transportna sredstva ili transportna sredstva sa sistemima za grejanje. 88.spravljanje betona. Stepen masivnosti konstrukcija se definise tzv. betoniranjem u zatvorenom prostoru i drugo. ali tek kada se voda dovoljno ohladi. Ovaj postupak je narocito pogodan pri gradjenju masivnih konstrukcija – konstrukcija koje karakterisu male povrsine kontakta sa spoljasnjom sredinom. ne treba vrsiti mesanje tokom transporta. Vrlo je vazno spreciti prvo smrzavanje betona pre nego sto on dostigne najmanje 50% projektovane marke betona. jer se ne sme dozvoliti da cement dodje u kontakt sa vodom cija je temperatura iznad 30 °C. Transport svezeg beton mora biti dobro organizovan da bi toplotni gubici bili sto manji. Da bi se sprecilo hladjenje betona u slucajevima transporta automikserom. izradom nadstresnica. Ovde jos treba napomenuti da upotreba smrznutog agregata nije dozvoljena. . Nakon ugradjivanja betona treba preduzeti odgovarajuce mere da ne dodje do hladjenja betona. sto se moze ostvariti na vise nacina:      prekrivanjem otvorenih povrsina betona. tako i toplota koja se oslobadja odvijanjem hemijskih reakcija u sklopu hidratacije cementa. zatim topla voda i na kraju cement. u mesalicu se najpre dozira agregat. direktnim zagrevanjem elemenata.

α .modul povrsine u m-1.gde je F ukupna povrsina konstrukcije u m2 preko koje se vrsi hladjenje.srednja temperatura betona (u °C) – za vreme hladjenja.temperatura vazduha (u °C). Sb . Kod stubova i greda modul povrsine se izracunava kao odnos obim i povrsine poprecnog preseka. Mp . dakle.sv – zapreminska masa svezeg ugradjenog betona u kg/m3. Termos – metoda narocito dobre rezultate daje kod konstrukcija kod kojih je Mp≤6. iz koje se dobija da je: th=γb.pocetna temperatura betona (u °C) – temperatura na mestu ugradjivanja. γb.svSbTbu+mcQcth3. a njegova cvrstoca da dostigne izvesnu unapred utvrdjenu vrednost. Tbs . Tokom ovog vremena beton treba.specificna toplota betona u kJ/kg°C.svSbTbu+mcQcthRop. a V je zapremina konstrukcije u m3. Primena ove metode se zasniva na stavu da ukupna kolicina toplote u betonu treba da bude jednaka gubicima toplote koju ce konstrukcija imati pri svome hladenju do 0°C. . da ima stalno pozitivnu temperaturu. Uzimajuci ove uslove u oblik.6MpTbs-Tv*Ropα. Tv . U navedenom izrazu figurisu sledece velicine: th . moze se postaviti relacija: th*MpTbs-Tvα=γb. Tbu . a za izvesno vreme hladjenja th.vreme hladjenja betona do temperature 0°C.popravni koeficijent kojim se izrazava uticaj vetra na rezim hladjenja betona.

za Mp>8 Tbs=Tbu3. Parametar k predstavlja koeficijent prolaza toplote i odredjuje se formulom k=10. Rop .03. Uz odredjeno sredjivanje.mc . gde empirijski koeficijenti imaju sledece vrednosti K1 = 1. . uzimajuci za vrednost α≈1.ukupni otpor prolaza toplote za oplatu (m2°C/W). Qcth . Srednja temperatura betona za vreme hladjenja orijentaciono se moze odrediti u zavisnosti od modula povrsine na sledeci nacin:   za Mp≤8 Tbs=Tbu2. Za tacne vrednosti ove temperature moze se primeniti izraz: Tbs=TbuK1+K2Mp+K3Tbu.toplota hidratacije upotrebljenog cementa (kJ/kg) koja odgovara vremenu th. izraz se konacno moze napisatu u obliku th=2520Tbu+mcQcth3.81 i K3 =0.6kMpTbs-Tv.masa cementa u kg/m3. K2 = 0.05+i=1nhiλi Wm2*°C gde je n broj slojeva termoizolacionog sistema kojim se beton stiti od hladnoce. a λi koeficijent toplotne provodljivosti istog sloja u W/m*°C. hi je debljina nekog sloja u m.006.

89. U obzir takodje dolazi i upotreba aditiva retardera ili superplastifikatora sa produzenim dejstvom. Da bi se dobila niska pocetna temperatura betonske mesavine. Navedeni cinioci uslovljavaju sledece:        potrebu za vecom kolicinom vode u betonu. u uslovima betoniranja na visokim temperaturama najpre treba povesti racuna o sastavu betona.Izvodjenje betonskih radova na visokim temperaturama Osim temperatura preko 30°C. cemente nizih klasa i cemente sa oznakom N. kako pokazuje praksa. cime se moze dobiti voda temperature od oko . potrebu za preduzimanjem niza preventivnih mera. pri cemu je. odnosno najvise 20°C ako se radi o masivnim betonskim konstrukcijama. smanjenje nominalne cvrstoce i trajnosti betona. brzu promenu konzistencije. To podrazumeva upotrebe nesto vece kolicine vode. kao i manje doze cementa. brzo isparavanje vode preko otvorenih povrsina. moraju se preduzeti odredjene mera za snizavenje temperature svezeg betona. treba primeniti odredjene dodatne mere. pojam povisenih temperatura sredine u tehnologiji betona implicira jos dva nepovoljna faktora: nisku relativnu vlaznost i povecanu brzinu vetra. Ukoliko se navedene mere hladjenja komponenata pokazu nedovoljnim. Smatra se da temperatura sveze betonske mesavine na mestu ugradjivanja u opstem slucaju treba da iznosi najvise 30°C. najpovoljnije ici na intenzivnije hladjenje vode u kulerima. Posto temperatura betona ne sme da predje granicu od 65°C. izvodjenjem termicke zastite silosa za cement ili bar bojenjem silosa u belu boju. treba obezbediti dovoljno niske temperature pojedinih komponenata sto se bez vecih problema u velikoj meri moze ostvariti:     lagerovanjem vode za spravljanje betona u cisternama ukopanim u zemlju. zastitom agregata od direktnog delovanja sunca putem lakih nadstresnica. Imajuci u vidu izlozeno. povecanje hidratacionog i hidraulickog skupljanja. nastanak prslina i pukotina na povrsini betona kao posledia plasticnog skupljanja. eventualnim kvasenjem krupnih frakcija agregata primenom uredjaja za rasprsivanje vode.

sto se posebno odnosi na elemente sa velikim horizontalnim povrsinama kao sto su ploce. Povoljni efekti se ostvaruju i ubacivanjem drobljenog leda u cisterne za vodu ili u mesalice za beton.I obavezna je kontrola saglasnosti sa uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja. Najmanje 30 minuta pre pocetka ugradjivanja treba ohladiti oplatu i armaturu polivanjem vodom. prednost imaju automikseri manjeg kapaciteta. odnosno trajanje transporta betona treba svesti na najmanju mogucu meru. ne treba vrsiti mesanje betona u toku transporta jer dolazi do mesanja mase sa toplim vazduhom. dok kontrola proizvodnje betona nije obavezna i nju zamenjuje kontrola najmanje kolicine cementa sto se sprovodi metodom propisanom nasim standardom – Odredjivanje sastava svezeg betona metodom ispiranja. Voda koja se koristi za negu betona ne sme biti mnogo hladnija od betona da ne bi doslo do pojave prslina ili pukotina na povrsinama betona. Mesto ugradjivanja betona mora biti zasticeno od sunca i vetra. kontrolu proizvodnje vrse: proizvodjac betona – do vremena predaje betona izvodjacu radova. Nega treba da obezbedi dovoljno vode za hidrataciju i za hladjenje betona u oplati. Povrsine betona treba prekriti materijalima koji dugo drze vlagu i drzati ih u vlaznom stanju najmanje 7 dana.Kontrola kvaliteta betona – opsti stavovi Kontrola kvaliteta betona je podeljena na dva dela: kontrola kvaliteta proizvodnje i kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije. betoniranje treba organizovati tako da se izvede u kasnim poslepodnevnim satima ili nocu.6°C. pri cemu treba omoguciti da ova voda kroz odgovarajuce otvore brzo istekne iz oplate. Za beton kategorije B. Sva oprema za transport treba da bude svetle boje. Drugim recima. Ako su dnevne temperature suvise visoke. a tokom prvih nekoliko casova od ugradjivanja treba obezbediti povremeno hladjenje oplate sa spoljnje strane vodom. 90. U uslovima povisenih temperatura. Nega betona se ne sme prekinuti naglo. a najbolje bela. Kontrola proizvodnje betona obuhvata sve faze – od spravljanja mesavine do nege ugradjenog betona – pri cemu ovu kontrolu vrse. Sa negom betona treba poceti prakticno odmah po zavrsetku kompaktiranja i obrade gornjih povrsina. Za beton kategorije B.II obavezna je kontrola proizvodnje betona i kontrola saglasnosti sa uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja. vec prekid treba da bude postepen u toku poslednja 2 – 3 dana negovanja. svaki u svom domenu. Pri transportovanju automikserima. transport betona. i izvodjac betonskih . Ako se trensportovanje vrsi automiskerima. i proizvodjac betona i izvodjac betonskih radova.

u zavisnosti od velicine objekta i uslova ugradjivanja. Velicina partije zavisi od ukupne kolicine betona iste vrste ili klase. Kontrolom saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije dokazuje se kvalitet ugradjenog betona. Ovakav nacin kontrole kvaliteta ugradjenog betona podrazumeva da u svakoj partiji postoji tacno utvrdjen broj uzoraka. moraju unapred biti odredjeni projektom konstrukcije ili programom kontrole koji je sastavni deo projekta betona. on je duzan da vrsi i kontrolu proizvodnje betona. U slucaju skeletnih konstrukcija. kao i same partije u njihove velicine. partija betona moze predstavljati i beton koji se ugradjuje u skup razlicitih elemenata. ovom kontrolom se proverava da li su za odredjenu partiju betona postignuti projektom zahtevana marka betona i druga svojstva. tako da se na ovaj nacin sa velikom pouzdanoscu moze dati ocena ostvarene marke ili nekog drugog svojstva betona po pojedinim delovima. . ili samo elemente u sklopu jedne etaze. jedna partija moze da obuhvati sve elemente istog tipa. od propisane ucestalosti uzimanja uzoraka. Broj uzoraka.radova – od vremena preuzimanja betona do zavrsetka negovanja ugradjenog betona. odnosno elementima objekta. Partija betona je definisana kolicinom betona i brojem uzoraka za ispitivanje svojstava betona. pa cak i samo elemente dela jedne etaze. a ukoliko izvodjac radova sam za sebe proizvodi beton. Drugim recima. Partija betona je kolicina iste klase ili vrste betona koja se priprema i ugradjuje pod jednakim uslovima. ovo vazi u slucaju kada su proizvodjac i izvodjac razliciti subjekti. Pri ovome moraju postojati odredjeni kriterijumi na bazi kojih se odredjena partija prima ili odbija. Takodje. 91. od uslova pripremanja i ugradjivanja betona i od predvidjenog trajanja betoniranja. Formiranje partije se vrsi od slucaja do slucaja.Partije betona Partije betona predstavljaju odredjene delove objekta ili odredjene kolicine betona koje su ugradjene u objekat u nekom vremenskom periodu. U jednoj partiji ne treba da bude kolicina betona veca od one koja moze biti ugradjena u roku od mesec dana. pod uslovom da se radi o betonu iste klase. Na manjim objektima. broj uzoraka u jednoj partiji ne moze biti manji od 3 ni veci od 30. Naravno. a vazno je pri odredjivanju broja uzoraka i velicine partije voditi racuna da se ispitivanjem obezbedi dobijanje sto realnije ocene sigurnosti konstrukcije.

njena podobnost se mora kontrolisati najmanje jednom u tri meseca. najmanje jednom nedeljno ili prilikom uocljivijih promena. a njegova kontrolna ispitivanja treba da obuhvate: standardnu konzistenciju. . U industriji betonskih prefabrikata partija betona moze da se usvoji na bazi broja proizvedenih elemenata. temelja. Pri tekucoj kontroli ostvarene marke betona u okviru betona kategorije B. pocetak i kraj vezivanja i stalnost zapremine. pri cemu ovaj broj moze biti vezan i za vreme proizvodnje. jedan ili oba obalna stuba. proizvodnu sposobnost fabrike betona. Cement takodje mora posedovati atest. stubova i drugo. Pri gradjenju masivnih betonskih objekata kod kojih se koriste vece kolicine betona. Ispitivanja obuhvataju: vlaznost sitnih frakcija. svojstva ocvrslog betona.II u fabrici betona. Ispitivanja se vrse prilikom svake isporuke ili ako je cement odlezao vise od tri meseca. pri cemu ova kolicina ne moze biti veca od 2000 m3. svezi beton. kao i da se beton jedne partije ne ugradjuje vise od 30 dana. Agregat koji se koristi za spravljanje betona mora da bude atestiran. kolovoznu plocu u jednom ili vise polja itd. 92.Kontrola proizvodnje betona U okviru kontrole proizvodnje betona treba kontrolisati:      sve komponente betona. pa tako jedna partija moze da obuhvati: sve ili samo odredjeni broj sipova. velicina partije se vezuje za kolicinu betona proizvedenu u jednom mesecu.Kod mostovskih konstrukcija partije betona se najcesce definisu prema konstrukcijskim elementima. granulometrijski sastav i kolicinu sitnih cestica. glavne i sekundarne nosace u jednom ili vise polja. pri cemu se kontrolna ispitivanja moraju obavljati po frakcijama. ugradjivanje i nega betona. partije treba da budu tako obrazovane da broj uzoraka u jednoj partiji ne bude veci od 25 – 30. Ukoliko se za spravljanje betona ne upotrebljava voda za pice.

skela. Kontrola svezeg betona treba da obuhvati ispitivanje konzistencije. Ispitivanja posebnih svojstava betona kao sto su vodonepropustljivost. . izvodjac i nadzorna sluzba investitora treba da izvode kontrolu u koju spada:     pregled oplata. otpornost na dejstvo mraza i drugo. proizvodjac betona obavlja samo ako ova svojstva predstavljaju uslove kvaliteta predmetnog betona. kontrola unutrasnjeg transporta i ugradjivanja betona.. i ispitivanje temperature betonske mesavine ako se betoniranje izvodi u posebnim uslovima. odnosno na svakih 150 mesavina. kao i na svakih 12 meseci rada fabrike. uzimajuci u obzir koji slucaj daje veci broj uzoraka. pregled konstrukcije posle skidanja oplate. Proizvodjac betona je duzan da za svaku vrstu betona koju proizvodi redovno kontrolise cvrstocu pri pritisku i da na osnovu toga kontrolise ostvarenu marku betona.  Partija betona za kolicinu betona vecu od 1000 m 3 moze da ima najvise 30 uzoraka. ispitivanje kolicine uvucenog vazduha kod aeriranog betona. kontrola nacina i trajanja nege ugradjenog betona. Njegova obaveza je da najmanje jednom u smeni prekontrolise konzistenciju dopremljenog betona i to istom metodom po kojoj je to radjeno u fabrici betona. Takodje. odnosno na svakih 75 mesavina. koje se formiraju skupom uzoraka prema sledecim uslovima:   najmanje jedan uzorak za svaki dan proizvodnje. Proizvodna sposobnost fabrike betona se utvrdjuje kontrolnim ispitivanjima koja se nacelno vrse na pocetku rada novog postrojenja. kontrolu kvaliteta betona preuzima izvodjac radova. ako je kolicina proizvedene vrste odnosno klase betona veca od 2000 m 3. spojnica. Pored ovoga vrse se i stalne kontrole uredjaja za mesanje i upravljanje.Dodaci betonu se ispituju za svako dopremanje u fabriku ili ako je vreme odlezavanja dodataka duze od 6 meseci. po jedan uzorak na svakih 100 m3. Kontrola i ocenjivanje postignute marke betona se vrsi po partijama betona. Svaki od dodataka koji se upotrebljava mora imati atest o kvalitetu. a partija betona koja se odnosi na kolicinu manju od 1000 m 3 moze da ima najmanje 10 uzoraka. Od trenutka prijema svezeg betona na gradilistu. najmanje jedan uzorak na svakih 50 m3. armature i dr. Cilj tekuce kontrole je da pravovremeno uoci i zaustavi eventualni pad kvaliteta proizvodnje.

. Svaki skup – partija – od tri uzastopna rezultata ispitivanja treba da zadovolji uslov: mn≥MB+k1.  Kriterijum 2 Ovaj kriterijum se primenjuje u slucajevima kad je broj uzoraka n izmedju 10 i 30 i kada je poznata vrednost standardne devijacije ς=mn0-xi2n0. 12 ili 15 uzoraka. 93. BAB87 za ocenjivanje marke betona propisuje tri kriterijuma. U slucaju kada se beton dobija iz uhodane proizvodnje uzima se da je k1 = k2 = 3 MPa. a k2 = 2 MPa. k1 = 4 MPa.Kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije Kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije sprovodi se ocenjivanjem postignute marke betona i onih posebnih svojstava betona koja su zahtevana projektom.  Kriterijum 1 Ovaj kriterijum se primenjuje ukoliko se raspolaze rezultatima ispitivanja 3. 9. 6.Sve ove kontrole izvode se vizuelno. Ocena postignute marke betona (MB) vrsi se po partijama u skladu sa programom kontrole datim u okviru projekta betona. x1≥MB-k2. a x1 je najmanji od tri posmatrana rezultata. a ako se radi o neuhodanoj proizvodnji. Ovde je mn aritmeticka sredina tri uzastopna rezultata ispitivanja cvrstoce pri pritisku.

2ς x1≥MB-4 MPa. mn0 – srednja vrednost rezultata). 15 – 30 uzoraka. U ovom slucaju treba da budu zadovoljeni uslovi: mn≥MB+1.  Kriterijum 3 Ovaj kriterijum se primenjuje za definisanje marke betona velikih partija betona. (mn – srednja vrednost rezultata. Broj uzoraka za odredjivanje cvrstoce pri pritisku se odredjuje za svaku vrstu i klasu betona u zavisnosti od uslova u kojima se beton priprema i ugradjuje. pa su s ovim u vezi moguca tri slucaja: a) Beton kategorije B. odnoso na 150 mesavina. vec se racuna sa procenjenom vrednoscu standardne devijacije: Sn=mn-xi2n-1.II dopremljen iz fabrike betona U ovakvim slucajevima potreban broj uzoraka uzima se prema sledecim uslovima:    najmanje jedan uzorak svakog dana kada se beton ugradjuje u konstrukciju.koja se odredjuje iz dovoljno velikog broja ranije sprovedenih ispitivanja iste vrste betona (xi – pojedinacni rezultati ovih ispitivanja. jedan uzorak u proseku na svakih 100 m3. x1 – minimalna vrednost rezultata). i kada nije poznata vrednost σ.3Sn x1≥MB-4 MPa. najmanje tri uzorka za jednu partiju betona. . Uslov kvaliteta je: mn≥MB+1.

b) Beton kategorije B. Ocena saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja betona daje se po partijama i odnosi se na ocenu postignute marke betona i na ocenu posebnih svojstava ocvrslog betona.II. S druge strane. U tom slucaju treba nastojati da se uzorci ne uzimaju u fabrici betona vec na mestu ugradjivanja. 94.Projekat betona za fabriku betona Projekat betona za fabriku betona iz koje se betonske mesavine sredstvima spoljasnjeg transporta razvoze do odredjenih gradilista treba da sadrzi sledece delove: 1.rezultate prethodnih ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona za sve mesavine koje spadaju u proizvodni program fabrike. Ukupan broj rezultata ispitivanja ne moze biti manji od minimalnog broja uzoraka za pojedine kriterijume. broj rezultata ispitivanja ne sme biti veci od 30. kao i kriterijum za ocenjivanje nekog posebnog svojstva betona formulisan u okviru projekta betona.II koji se spravlja za potrebe gradilista ili za potrebe pogona za proizvodnju prefabrikata U ovakvim slucajevima rezultati koji se koriste za kontolu proizvodnje mogu da budu upotrebljeni i za dokaz kvaliteta betona na mestu ugradjivanja. ne manji od 3 za prvi. . c) Beton kategorije B. Partija betona se prihvata ukoliko je ispunjen prethodno izabran kriterijum za ocenjivanje ostvarene marke betona.I S obzirom da se za ovaj beton ne zahteva kontrola proizvodnje. . jedan uzorak od svake kolicine betona koja se ugradi u vitalne konstrukcijske elemente u koje se ugradjuju manje kolicine betona. broj uzoraka za ocenjivanje ostvarene marke betona na mestu ugradjivanja mora da bude dvostruko veci od onog koji prema tacki a) vazi za beton kategorije B.rezultate prethodnih ispitivanja komponenata betona. Recepture za sve klase (vrste) betona koje se proizvode u fabrici. Posebna svojstva betona ispituju se i ocenjuju samo ako je to zahtevano projektom konstrukcije. tj. a u okviru kojih treba priloziti: . od 10 za drugi i od 15 za treci kriterijum.

.II.definisanje pojedinih klasa betona. . kao i o ispunjavaju ostalih zahteva u odnosu na neka posebna svojstva. Svaka fabrika betona u opstem slucaju ima odredjeni proizvodni program.sadrzaj propratnog lista koji je obavezan uz svaku isporuku svezeg betona. u sklop projekta betona treba da udju sledeci delovi: 1. . .uslove kvaliteta za sve predvidjene komponentne materijale.II.Projekat betona za gradiliste – betoni B.nacin prezentacije rezultata tekuce kontrole marke betona. 2. ..uslovi kvaliteta i ostali uslovi za beton po pojedinim konstrukcijskim elementima. naravno. kao i program ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona.program kontrole proizvodne sposobnosti fabrike betona. 95. .opis konstrukcije. . . Program kontrole proizvodnje u fabrici betona koji treba da obuhvati sledece: .nacin prezentacije izvestaja o ostvarenoj marki betona.program ispitivanja komponentnih materijala.dokaze o kvalitetu za sve klase i vrste betona iz proizvodnog programa fabrike. Ako se radi o projektu betona za gradiliste. a pod pretpostavkom da se beton proizvodi u gradilisnoj fabrici sto znaci da je rec o betonu kategorije B.podatke o svim mesavinama iz proizvodnog programa fabrike. . moze i menjati i prilagodjavati potrebama korisnika. pri cemu svaka oznaka podrazumeva mesavinu sa odredjenim karakteristikama. Podloge iz projekta konstrukcije i to: . Razlicite klase i vrste betona interno se mogu oznacavati na razne nacine.kolicine betona po pojedinim konstrukcijskim elementima. . koji se. projektovani postupak gradjenja i karakteristike pojedinih konstrukcijskih elemenata.

nacin uzimanja.rezultate prethodnih ispitivanja komponenata betona. Terminski plan oslobadjanja konstrukcije od oplate odnosno skele. nacin i trajanje kompaktiranja. trajanje i dr). Definisanje pojedinih partija betona. 8. i rezultate prethodnih ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona. 11. Program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona. 10.program ispitivanja i ocenjivanje posebnih svojstava ocvrslog betona. . 6.uslove kvaliteta za predvidjene komponentne materijale. . plam montaze elemenata i projekat oplate za specijalne vrste oplata 7. radni prekidi. Program kontrole skele. cuvanja i ispitivanja uzoraka betona. Recepture za beton u okviru kojih treba priloziti: . . Program kontrole saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije u ciji sastav ulazi: . ugradjivanja. 96. 12. Nacin transporta i ugradjivanja betonske mesavine (sredstva spoljasnjeg i unutrasnjeg transporta.usvojene sastave za pojedine klase betona i tehnicke uslove za ove klase. debljine slojeva.2. organizacija i sinhronizacija pojedinih tehnoloskoh operacija. postupak zavrsne obrade i dr. 4. trajanje transporta. 9. 3.). nege i dr. Projekat skele. oplate. transporta. . dinamicki plan i dr. Plan betoniranja – faze.Projekat za gradiliste – betoni B.program kontrole marke betona po partijama. Program kontrolnih ispitivanja betona. 5. oprema za ugradjivanje.I . Nacin negovanja ugradjenog betona (postupci.

treba da se bazira na dvostruko vecem broju uzoraka. U okviru receptura za beton ne moraju da figurisu prethodna ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona. 15. ad 9. ad 10. . Program kontrole saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije. odnosno program kontrole proizvodnje betona.II. i to pod pretpostavkom da se radi o betonu kategorije B. U okviru uslova kvaliteta betona mogu biti predvidjene samo marke betona MB10. ali uz sledece izmene: ad 1. ad 12. treba da sadrzi samo program kontrole najmanje kolicine cementa u mesavini. Program kontrolnih ispitivanja betona.Ako se radi o projektu betona za gradiliste. Program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona nije potreban. odnosno ocene saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja. 20 i 25. projekat betona treba da sadrzi iste delove kao i projekat betona za gradiliste B. ad 2.I.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful