P. 1
Engleska u 16. i 17. veku

Engleska u 16. i 17. veku

|Views: 1,010|Likes:
Published by yscandalous
Seminarski rad
Seminarski rad

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: yscandalous on May 14, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial
List Price: $4.99 Buy Now

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
See more
See less

07/01/2014

$4.99

USD

pdf

text

original

ENGLESKA U 16.

VEKU

Šesnaesti vek izgleda kao doba istinski dramatičnih promena.Promenila su se mišljenja čoveka o sebi samome i univerzumu što je utrlo put novim i drugačijim shvatanjima neba i zemlje.Stari poredak se raspadao i uzalud se Vilijem Šekspir krajem veka obraćao zvezdama da nebeska hijerarhija održi nebesku podelu “staleža i položaja”.Feudalni poredak se istopio, a klase ispod kralja i plemstva bile su upozoravane da ne prelaze granice svog položaja i da ne prekoračuju svoje mogućnosti u odevanju,hrani,ili na bilo koji drugi način.Sama činjenica da takve stroge opomene nisu prestajale kroz čitavo stoleće pokazuje nam da su niži društveni slojevi upravo to i činili,a potreba vladara za njihovom podrškom znači da su upravo oni od kojih se očekivalo da brane “stalež i položaj” u stvarnosti doprinosili njihovom uništenju. Evropski ideal zajednice bilo je društvo uređenih pravila i dužnosti svih ljudi u njihovim međusobnim odnosima.Ovaj koncept podrazumevao je društvenu hijerarhiju,ali i društvenu odgovornost:politička moć postoji da bi zaštitila ljudska nasleđena prava,a lična imovina je data kao zalog za korist zajednice,a ne radi privatne dobiti pojedinca.Međutim,krajem 16.veka,stari koncept zamenjen je konceptom vrhovne vlasti,prema kojem je politička moć koncentrisana u rukama vladara,administrativnim reformama i uz pomoć kapitala.Razvoj modernog kapitalizma ubrzao je koncentrisanje ekonomske moći. Prigovora protiv bogatih bilo je sve više.Okrivljavani su za siromaštvo većine:zbog teranja seljaka ograđivanjem zemljišta,i zbog otpuštanja radnika radi povećanja zarade.Nove ekonomske činjenice opravdavao je hrišćanski moral, a u istom svetlu i centralizovanje političke moći. Vidici i oblasti javnog i privatnog zivota ljudi su se znatno proširili.Evropa je raskidala sa svojom opsednutošću afričkim i azijskim carstvima i okrenula se u pravcu španskih i portugalskih osvajanja Azije,Afrike i Amerike.Ova osvajanja bila su u izvesnoj meri trezultat sveevropskih napora,jer su u tome učestvovali ljudi,novac i srtučnjaci iz cele Evrope,a istovremeno su podsticala preispitivanja

1

starog problema prava hrišćana nad paganima i nevernicima.U samoj Evropi,reformacija i katolička reformacija uvele su nove društvene klase i žene u javni život i politiku. Uprkos svim naporima nije se mogao zaustaviti šesnaestovekovni zalet ka promenama.Evropa je uspela ne samo da osvoji svet silom već je postavila temelje jednom shvatanju života koje se na kraju pokazalo kao pogodno za one političke,ekonomske i društvene promene koje su imale suštinsku važnost za razvoj Evrope u modernom dobu.

EKONOMSKI ŽIVOT Veze sa novootkrivenim zemljama omogućile su bržu razmenu proizvoda,i prliv plemenitih metala-zlata i srebra.Međutim,priliv velikih količina zlata,pre snega američkog,do koga se dolazilo pljačkom i raznim nametima,izazvao je smanjivanje njegove vrednosti.To je uticalo na povećenje cena životnih namirnica i zanatskih proizvoda.Ta pojava je u 16. veku nazvana tzv. revolucija cena.Pojačani razvoj novčane privrede ubrzao je i porast kapitala.Promene koje su nastale krajem 15. i u 16. veku uticale su na razvoj kapitalističkih oblika priređivanja.Jedan od uslova za kapitalizam bio je ne samo posedovanje kapitala već za i malu povećanje naknadu broja za svoj slobodnih rad ljudi bez u sredstava proizvodnju.To za je proizvodnju.Slobodni,siromašni ljudi kao slobodna radna snaga morali su da se uključuju preduzimačima,vlasnicima kapitala stvaralo višak kapitala koji su ulagali u u usavršavanje tehnike.Revolucija cena imala je posledice:u Engleskoj su sitni zemljoposednici sa nesigurnim posedima trpeli od veleposednika koji su im zemlju otimali,bilo da bi je sami obrađivali ili bi je rasparčali u veće površine i dali u kratkoročni zakup koji bi se po isteku mogao prilagoditi porastu cena.Kako je stoleće odmicalo sve se više produbljivao jaz između bogatih i siromašnih,naročito između uspešnih maloposednika čiji je posed bio bezbedan i sitnijih zemljoradnika od kojih su mnogi postali obični poljski radnici.Dok su

2

veleposednici i maloposednici procvetali,broj sitnih zemljoradnika koji su sami obrađivali svoju zemlju je opadao i njihov se ekonomski položaj pogoršavao.Položaj više aristokratije je stagnirao. U Engleskoj su društvena kretanja stanovništva i kapitala bila veća nego u većini ostalih evropskih zemalja.U 16. veku nije bila nova pojava da ljudi zarađuju trgovinom da bi onda ulagali u zemlju,kako bi oni ili njihovi potomci,postali vlastela ili stekli plemićku titulu.U Engleskoj,deo seoskog kapitala se vraćao u trgovinu,bilo direktnim ulaganjem,bilo nasledstvom mlađih sinova.Uopšteno i dugoročno posmatrano,ova osobina engleskog društvenog i ekonomskog života obezbedila je Engleskoj,u odnosu na njene suparnike na kontinentu,veliku prednost u razvoju trgovine i industrije. Jedan od oblika kapitalističke proizvodnje bila je manufaktura (manu facererukom raditi).Nastala je kada neki preduzimač uspe da skupi veći broj radnika na jednom mestu,u jednoj prostoriji i organizuje rad pod jedinstvenom kontrolom.Bila je naročito razvijena u Engleskoj (suknarstvo...).Za suknarstvo je bila potrebna velika količina vune,tj.ovaca koje su zemljoposednici čuvali na ograđivanim posedima.Ubrzo se broj ovaca sve više povećavao što je Tomas Mor u 16.veku opisao kao pojavu gde su «ovce pojele ljude». DRUŠTVENI ŽIVOT Porodica Društveni život muškarca i žene u velikoj meri bio je usredsređen na zajednicu kojoj su pripadali:selo,esnaf ili kongregaciju.Ta sfera javnosti uticala je na njihov privatan život,ali je ipak u središtu njihovog emocionalnog života bila porodica,kao osnovna ekonomska jedinica i glavna škola za sve što je trebalo znati.Struktura porodice razlikovala se širom Evrope.U Engleskoj,prosečna porodica imala je oko 5 članova. Brak Crkva je isticala da niko ne bi trebalo da se venča bez odobrenja,ali kada bi u praksi došlo do biranja partnera,nametana su stroga ograničenja.Nisu se

3

Takvi muškarci i žene bili si izlagani poruzi koja se u Engleskoj naziva «rough music». MAGISTRATSKA REFORMACIJA U okviru mnogih reformacija koje su usledile posle Luterovih razlikuju se dva tipa:radikalni reformisti i oni koji su izvršavali svoje zadatke uz podršku svetovne vlasti.Radikali su takođe pokušavali da preuzmu svetovnu vlast.ali su se posle poraza u Minsteru.budući da su time oduzeli mogućnost izbora lokalnoj mladeži.Vojske su širile zaraze koje su usmrtile dosta civila.samo je 1.U Šekspirovoj Engleskoj.3 na hiljadu stanovnika bivao godišnje regrutovan za službu u inostranstvu.Ali najgore su bile bande neplaćenih vojnika koji su «krv pili jadnom seoskom življu». do 1603.međutim.kasnije i Strazburu.zadržavši tako ulogu koju je imao tokom seljačkih ratova.Rat je pogađao čitavo stanovništvo. Rat i društvo Rat je bio neizbežan deo života u 16.lopovima i bitangama Engleske» i kako bi se zemlja oslobodila od njih ako bi poginuli u inostranstvu.religiji ili bogatstvu.statusu.odobravali brakovi ako postoji velika razlika u godinama.obezbede kopanje rovova i usluge prevoza.Svojom doktrinom «izbora» onih koji su prožeti svetim duhom obezbedio je nižim klasama stanovništva revolucionarnu dinamiku.Prikladan predmet bahatog iživljavanja bili su i oni koji su sklopili brak sa osobom van svog mesta.kako je narod pričao.od 1585.Jedan engleski pisac je vojnike nazvao «pravim ološem.ali je mali broj mladih ljudi odlazio u vojnike.nije iščezao.U Engleskoj Olivera Kromvela bio je još jedan pokušaj preuzimanja svetovne vlasti-i ponovo neuspešan. veku.ili povukli u odbacivanje sveta ili se razdvojili u mnoštvo sekti od kojih je svaka imala svoje vođstvo.taj radikalizam. KATOLIČKA REFORMACIJA 4 .Ljudi su bili primorani da vojnicima daju stan i hranu.

Potreba za reformom Crkva je u 16. veku doživela teška vremena,a važan činilac je nedostatak sveštenika;dok je u prošlosti u Nemačkoj,Italiji,i Engleskoj bilo na pretek redovnika i sveštenika,sada to nije bio slučaj.Vernici su se žalili na biskupe stolećima.Biskupi su postali prvenstveno administrativni službenici,sa više političkim nego verskim odgovornostima.Engleski biskupi,sa izuzetkom samo njih nekoliko,povodljivo su sledili Henrija VIII u njegovom raskidu sa Rimom,dok su oni u Carstvu odbijali da sprovode bulu protiv protiv Lutera zato što su se više plašili ojačavanja careve moći nego jeresi. U Engleskoj je nastupio protestantizam:devotio moderna (moderna pobožnost) je bio jedan takav pokušaj u severozapadnoj Evropi.Mada su ga predvodila svetovna lica,pridružili su im se i sveštenici i redovnici,nagoveštavajući takvu organizaciju koja će omogućiti pristup reformi iznutra,iz crkve. Reformisti nisu nameravali da razbiju jedinstvo zapadnog hrišćanstva,ali su,uprkos svojim namerama,postigli upravo to.Svakako da je reformacija uticala na razvoj monarhija.Ona se umešala u napetosti između monarhija i carevina 16.veka. MONARHIJE Reformacija je dala svoj doprinos samo posredno,u početku buđenjem nacionalnog osećanja usredsređenog na širu zajednicu.U nekim delovima Evrope je suprotstavljanje Rimu,ili suprotstavljanje protestantizmu,vodilo produbljivanju osećanja nacionalnog jedinstva.Tako je Urlih fon Huten pozivao na nacionalni duh protiv «stranog» ugnjetavanja Rima,dok su Španci isticali jedinstvo vere i čistotu krvi kao odbranu od pretnje jeresi.Iznad svega,prisustvo političkog i ideološkog neprijatelja posredno je osnažilo moć u rukama nacionalnog monarha.

5

Kada

je

engleski

kralj

Henri

VIII

pripojio

duhovnu

vlast

kruni

(1533),Engleska je nazvana «carstvom».Taj je zahtev opravdan tvrdnjom da su engleski kraljevi krunu nasledili neposredno od cara Konstantina.Elizabetino stanovište je bilo slično,i što je više pretio neprijatelj,neki Englezi su svoje ostrvo nazivali «novim Izrailjem,izabranim narodom».Ali,potpuno dejstvo takvog mišljenja,koje je,na kraju,dovelo ljude dotle da prave razliku između nacije i monarha,nije se stvarno osetilo sve do puritanizma sledećeg stoleća. Lojalnosti,motivi i ciljevi u evropskoj politici Lojalnost vladara za većinu ljudi bilo je snažnije osećanje od odanosti apstraktnom pojmu nacije i izgledala je sasvim prirodna želja vladara da prošire svoje dominione van granica nacija.Takozvane nacionalne monarhije (moderan termin a ne šesnaestovekovni) bile su države u kojima je živelo više od jedne nacionalnosti.Engleski monarsi su vladali keltskom Irskom i pripojenim Velsom,i nijedan od njih,čak ni Elizabeta I,nije odustao od teritorijalnih ambicija na kontinentu;u kraljevsku titulu ulazila je i fraza «kralj Francuske». Kraljevi Francuske su,slično tome,vladali keltskom Bretanjom i gajili ambicije prema Italiji.Engleska je želela Kale za svoju glavnu trgovinsku postaju vune,premda je sve do 1500. godine engleski izvoz sirove vune bio srazmerno nevažan u poređenju sa izvozom tkanina u Antverpen,pa je teško poverovati u to da su Elizabetini napori da povrati Kale,posle njegovog gubitka 1558. pokrenuti brigom o engleskoj trgovini. Prodavanje položaja:zajmovi U Engleskoj su položaje prodavali Henri VII i,mnogo kasnije,Džejms I.Tokom najvećeg dela 16.veka,međutim,a naročito za vreme Elizabetine vladavine,položaje nije prodavala kruna već oni koji su ih zauzimali.Načelo prema kojem se položaj smatra privatnim vlasništvom ili nepokretnom imovinom sa neograničenim vlasništvom,kako je nazivan u Engleskoj,bilo je isto kao i na kontinentu.Razlika je u tome što je u Engleskoj kupovina i prodaja položaja u velikoj meri postala stvar privatnog preduzetništva.Ono je bilo pod nadzorom dvorskog plemstva i deo kasnije razvijenog sistema patronata i mita,od čega je

6

umnogome zavisila moć tog plemstva.Kruna,kao stvarni poslodavac,od ovakvog sistema imala je malo finansijske,ali mnogo političke koristi. Administracija Tokom vladavine kralja Henrija VIII,Tomas Kromvel je organizovao jedan tajni krug savetnika u okviru vlade-Krunsko veće.Ono je koordiniralo rad odeljenja državne birokratije i nadgledalo reorganizovanje kraljevih finansija.Tako je bila postavljena i vladavina Tjudora,mada je uvek zavisila od samoga vladara kao od svog poslednjeg pribežišta.Savet nije imao samo administrativne već i zakonodavne funkcije.Sudilo se na osnovu pravnih načela običajnog prava.Rimsko pravo je primenjivano samo u sudu o pomorskim predmetima i u crkvenim sudovima.U Engleskoj,rimsko pravo nije nikada potisnulo običajno kao što je to slučaj na kontinentu.Tjudori su takođe koristili ovaj savet da bi pokorili a zatim i upravljali onim delovima zemlje koji su tradicionalno bili pobunjenički.Savet velških provicija,osnovan u 15.veku,imao je vlast u oblastima koje su se graničile sa tom pokrajinom.Vlada saveta je bila instrument kojim su vladali Tjudori, a reorganizacijom koju je sproveo Tomas Kromvel ojačana je njena delotvornost i monarh je mogao da je upotrebi kada god je hteo. Država i crkva u Engleskoj Na svom početku,engleska reformacija je bila politički čin,jer sama crkva nije bila previše slaba,niti je uvek bila nepopularna.Luteranske ideje su prodrle u Englesku,ali ipak nisu prihvaćene punim srcem.Štaviše,izvorna tradicija jeresi istrajala je još od srednjeg veka.Propovedanje lutajućih propovednika pojačalo se kada je u Englesku dospeo prevod Novog zaveta Vilijema Tindejla (1526),baš kao što su značajni,uticajni delovi nižeg plemstva i trgovačkog staleža bili otuđeni crkvenom agresivnom odbranom svoje nadležnosti. Hrišćanski humanizam je odigrao svoju ulogu u Engleskoj zalaganjem obrazovnih klasa ta reformu crkve.Ipak,humanizam je u prvo vreme u Engleskoj,kao i na kontinentu,težio da reformiše crkvu iznutra.Tomas Mor,pokušao je da iznutra obnovi crkvu iz njene srednjovekovne tradicije.Ta tradicija,koja je obuhvatala univerzalizam papstva,bila je za njega deo božijeg zakona.Mor je predvodio u proganjanju onih engleskih jeretika koji su dovodili u

7

Engleski biskupi.bili su kraljevski i crkveni administratori.S izuzetkom Džona Fišera.mnogo pre nego što je i sam pogubljen kao izdajnik kralja (1535).biskupa od Ročestera.promene su i tu usledile.a kralj je mogao sve da zaustavi ako bi mu papa ispunio želju.Pritisak je izvršen na Rim tako što je smanjena moć engleskog sveštenstva.počeo je i da vodi dnevnik.koji je odložen do sledećeg veka. Vulzi i Kromvel Upravljanje crkvom i državom bilo je u rukama kardinala Vulzija (15151529).trgovaca i nižeg plemstva uticao je na na parlament da ubrzava sve ove procese.a nijedan engleski kralj nije izgubio toliko dece koliko ih je izgubio Henri VIII.On je osnažio krunu ne samo tako što je reorganizovao vladu već i tako 8 .Dinastije su bile krhke.Ali ruke pape Klementa bile su vezane.Stupivši u savez sa parlamentom.ali smatralo se da je žensko vladanje nesigurno i opasno.Štaviše.Katarina Aragonska je podarila dinastiji ćerku.Kada nije uspeo da isposluje razvod.kao i njihove kolege u inostranstvu.Štaviše.Svakako.Ali i parlament je izvukao veliku korist.opasnost božansko ustrojstvo crkve.Imao je koristi od takve procedure:antiklarikalizam pravnika.kraljica je bila aktivni španski agent.parlament je reformaciju zastupao sedam godina.Henri VIII je izabrao Tomasa Kromvela za nosioca akcije koju su kralj i parlament preduzeli.vrlo brzo su odustali od svakog otpora kraljevim željama.dok se Donji dom širio (sa 296 mesta na 398 mesta do 1558).Kraljevski razvod nije bio nepoznat i Henri je mogao da iznese jedno teološko opravdanje:Katarina je bila udata za njegovog brata.kojima su prekinute veze između Rima i engleske crkve i Henri postavljen za crkvenog «poglavara».Vulzi je pao u nemilost i Henri je bio primoran da sledi pravac koji je neizbežno vodio Englesku u reformaciju.Parlament je ojačao do te mere da vladari više nisu mogli bez njega.a prava pape nad crkvom postepeno prenošena u ruke monarha.Kako je bio sačinjen iz Gornjeg i Donjeg doma.Umesto da se sastaje u određenim vremenskim razmacima.Donji dom je razvio niz procedura.kralj je doneo više zakona (15311534).čiji je uticaj već bio prodro u Englesku.u ratu sa Francuskom.Ubrzo je usledio sukob.i sastav parlamenta se promenio:uklanjanje 29 opatija iz Gornjeg doma poremetilo je njegovu ravnotežu jer težište više nisu bili duhovni poglavari.

trgovaca.glavni zastupnik kralja u kontroli crkve.ne upuštajući se ni u kakav tok verske reforme.Tomas Kranmer je bio Henrijev nadbiskup u Kenterberiju.Pogubljenje Kromvela (1540) ne oslikava samo žestinu borbe za moć na dvoru i to da politički motivi u podlozi engleske reformacije nisu mogli da skrenu na sporedan kolosek verska pitanja koja su kraljevi postupci neizbežno pokrenuli. kao i ograničeni krug nižeg plemstva.važne struje na dvoru su podržavale protestantizam.jer ljudi nisu bili spremni da prihvate nagle promene u načinu na koji će upražnjavati svoju pobožnost i u tradicionalnom značenju obreda.Kranmer je razveo kralja od Katarine.To je bilo važno jer je vodilo pobedi nad papskom vlašću i nad kultom svetaca.Šest tačaka (1539). ujake. Henrijevo uređenje Njegova reforma crkve je pre bila konzervativna nego radikalna.sveštenika i intelektualaca. kenterberijskog nadbiskupa.ali tokom Henrijeve vladavine njegov jedini uspeh u tom pravcu bilo je uvođenje u upotrebu Biblije na engleskom jeziku.Kromvelov iznenadan pad u nemilost i njegovo pogubljenje bili su delom posledica njegove spoljne politike.Pokušao je da privoli kralja na savez sa nemačkim luteranima kao zaklon od sve većih pretnji koje su za sigurnost Engleske predstavljale Španija i Francuska. Kada je Henri umro.konzervativci koji su izgubili moć. kakav je bio ser Entoni Deni.isticale su verovanje u pričest.umnogome je jemčila kontinuitet.što je poboljšao finansije.ali nikako nije mogao prihvatiti da se vlada prema luteranskom učenju.Imao je protestantske sklonosti.Ali morala se platiti cena za dobijanje takvih saveznika: Henri je s mukom prihvatio venčanje s Anom od Kleva. Edvard VI i crkva 9 .Ali.sveštenički celibat i tajnost mise.koje je trebalo da odrede crkvenu dogmu.Isto toliko važnu ulogu u njegovom padu odigralo je ogorčeno plemstvo i sveštenstvo. uključujući i kraljicu.crkvenu ispovest.Većina Engleza zauzela je stav čekanja. naslednice i dvorane koji su se zalagali za reformu.Kromvel je doveo kralja u nezgodan položaj i izgledalo je da nameće Engleskoj veru protiv koje je i sam Henri napisao knjigu nekoliko godina ranije.

Ustanak zapada bio je najveća među pobunama nadahnutim verskim pobudama. Čitav tok engleske reformacije pratile su pobune koje su iskoristile razmeštaj u dotada čvrsto postavljenim crkvenim institucijama.zamenio Somerseta (1549). a pod feudalnom upravom plemstva.imale sporednu ulogu u ovom protestu.niti zašto je takve ljude naimenovao u savet koji je bio kraljeva izvršna vlast. Pobuna Roberta Keta u Norfoku 1549. Hodočašće milosti 1536.Kranmer je zagonetna ličnost. Njegova pobuna bila je deo opštih seljačkih 10 . Tomas Kranmer je doprineo ovoj reformi.erl od Vorika (kasnije vojvoda od Nortamberlenda). bila je jedin pravi seljački bunt među svim ustancima za vreme Tjudora.U svakom slučaju.ali je iznutra postala telo Hristovo.Još nije jasno zašto je Henri VIII svome mladom sinu odredio nekoliko protestanata za tutore.Kada je Džon Dadli..erl od Hertforda (kasnije vojvoda od Somerseta). Naročito su sever i jugozapad Engleske bili skloni takvim pobunama. ali su istovremeno izražavale i nezadovoljstvo novom monarhijom.proguran je kroz parlament zakon koji dozvoljava sveštenicima da se žene.Počeo je da sprovodi dalekosežne verske reforme.ali je uklonio reč «misa».Edvard Sejmur.On je prihvatio protestantizam koji se razlikovao od kontinentalnog modela:pričest je «spolja vidljiva» ceremonija za pamćenje.suočavanjem sa manjinom svoga sina ili sa raznim strujama na dvoru.ali su te dvosmislenosti išle u korist protestantizma.Novi Molitvenik (1549) bio je dvosmislen.Preživeo je Henrijevu vladavinu.a pod kraljicom Meri se preobratuo u katolicizam pre nego što je konačno rešio da umre mučeničkom smrću (1556). za vreme kraljice Elizabete.osvojio je moć u savetu i uspostavio nečuvenu toleranciju u pitanjima vere. zahtevali su povratak tradicionalnom poretku. za vreme Henrijeve vladavine i ustanak severnjačkih erlova 1569.ukinuo svo crkveno odelo izuzev obredne košulje i zabranio obožavanje pričesti. Pobunjeni zapad je zahtevao povratak katolicizmu. Konzervativni sever je bio granična oblast pod vojnom obukom Škota.Kratka vladavina Edvarda VI (1547-1553) obeležena je oštrim zaokretom od Henrijevog uređenja crkve.Drugi Molitvenik za vreme vladavine Edvarda VI (1550) zadržao je mnogo od dvosmislenosti prvog.Možda je želeo da postigne ravnotežu snaga. dok su ekonomske nepravde.

Parlament ne samo da je odbio da vrati crkvenu zemlju. koja je sama poluŠpanjolka. osnovana su semeništa i nešto samostanske zemlje je vraćeno crkvi. sprečivši i Filipa II. ali i finansijske krize. već je i smanjio moć papskih bula u Engleskoj. čiji bi strani uticaj mogao da bude opasan za Englesku. Ali iznad svega. uspela je da obnovi moral katolicizma do te mere da su. maskirala je svoj protestantizam protestima zbog kraljičine udaje za španskog princa. kada je Elizabeta nasledila svoju sestru. Meri je oživela katolicizam u Engleskoj.vezuje Englesku za silu na kontinentu koja predstavlja najveću pretnju. razočarana kraljica se povukla u ličnu gorčinu i upustila u nemilosrdan progon protestantskih jeretika. i katolicizmu je trebalo dva veka da to prevaziđe. Veoma važan za buduće širenje protestantizma bio je i brak kraljice Meri sa španskim kraljem Filipom II. da se meša u unutrašnje stvari Engleske. Okretanje Engleske protestantizmu pratila je napodlija moguća dvorska politika. Kada se pokazalo da je to daleko od istine. Ali to nije bilo dovoljno da se ukoreni katolicizam u Engleskoj. mnogi sveštenici i studenti otišli u izgnanstvo da bi sačuvali veru i pripremili se povratak u Englesku. Trijumf protestantizma nije bio neizbežan i u Engleskoj će katolicizam nastaviti da se nadmeće sa jačanjem protestantizma još čitav vek i po. Katolička restauracija Meri se suočila sa snažni otporom parlamenta naporu ka ponovnom ujedinjenju sa papom. Engleska intervencija u Nizozemskoj 11 . Merinog muža. Međutim uprkos svim poteškoćama. bio je radosno pozdravljen i ubedio je kćerku Katarine Aragonske da se obnova katolicizma može sprovesti lako. Dolazak Meri na presto 1553. Pobuna Tomasa Vajata za vreme vladavine kraljice Meri 1554. Redovništvu je udahnut novi život. Gotovo svi zakoni reformacije su opozvani.nemira u Evropi koji su iskoristili priliku nesređene verske situacije da pritiskom postave zahteve za seljačkom autonomijom i da pozovu na traženje zadovoljenja za ekonomske nepravde. Izgledalo je da kraljica. Mnogi Englezi su povezivali katolicizam sa tiranijom stranaca.

Čak i kada je Opšta skupština staleža Utrehtske unije proglasila Lestera generalnim guvernerom. Jedno je sigurno. pa i kada je zatočena u Engleskoj 1568. teško da bi zemlja mogla da izbegne građanski rat i stranu prevlast. konačno. Ali i Holanđani nisu više verovali u mogućnost takvog sporazuma. koja se počela širiti od trenutka njegova smrti. Iz straha od Španije. i samo je Engleska mogla da pomogne Nizozemskoj. lord Bergli. održala je volju za otporom i. i Španija je mogla da interveniše u Merinu korist. Elizabeta je stoga s zabrinutošću pratila nastavak građanskih ratova u Francuskoj. kao što je i Katarina Mediči zabrinuto pratila kako se građanski ratovi nastavljaju u Nizozemskoj. Francuskom i Španijom.Utrehtskoj uniji pomoć je bila hitno potrebna. Meri je sa druge strane imala legitimno pravo na engleski presto.Bračni savez kuće Giz zajedno sa škotskom kraljevskom porodicom bio je smrtna pretnja za kraljicu kojoj su mnogi katolici osporavali legitimitet. Oni su na englesko-španske pregovore gledali kao na otvorenu izdaju. Njeni ciljevi su bili skromniji. razvila novi nacionalni identitet pokrajina u sastavu Utrehtske unije. Protestantska revolucija u Škotskoj (koju je Elizabeta podržala) i politička nesposobnost Marije Stjuart uklonile su direktnu pretnju iz Škotske. čak i nakon progonstva. Bila je to teška odluka. Muzika u Engleskoj 12 . nijedna od velikih sila nije želela da druga postigne prevlast u Engleskoj. vraćanje Kalea od Francuske i pljačka španskog kolonijalnog carstva. Nadala se da će njena vojna intervencija prisiliti Filipa na razuman sporazum i sa njom i sa Ujedinjenim pokrajinama (Utrehtskom unijom). Legenda o Vilijemu. Pored Francuske.zajedničkog neprijatelja. Elizabetin narušen ugled na kontinentu nikada više nije bio obnovljen. Ako bi i jedna od njih uspela. vešto su delali među velikim silama.sama Meri je i dalje predstavljala direktnu pretnju.Elizabeta je nastavila da pregovara sa Filipom II. Dvadeset pet godina kraljica i njen savetnik. Engleska i Ujedinjene pokrajine su ostale u nepostojanom savezu uz međusobno nepoverenje. Kraljičin život bio je neprestano ugrožen zaverama. Ali. Erl od Lestera je trebalo da dobije mesto u veću Holandije i da dovede englesku vojsku od 5000 ljudi u Nizozemsku.

Vladala je nestašica žita . godine najveća opasnost pretila od gladi. Baš kao i u Francuskoj.ali nije bilo ni teške gladi. iako je potekao od italijnaskog. a u Rimu je građena crkva svetog Petra.premda se po količini svoje produkcije ne može porediti sa muzikom Italije i Nizozemske. Moć i bogatstvo su i dalje 13 . U periodu od kraja 16. veka kod engleske muzike najviše zadivljuje njen opseg i individualnost. godina je u Evropi bila sasvim obična.Posle sjajnog i veoma originalnog rasplamsavanja muzi. Industrija i trgovina su bile na višem stepenu razvoja. Za vreme vladavine Edvarda VI hor Kraljevske kapele je upošljavao oko 80 profesionalnih muzičara. veku. Engleski madrigal. Engleska muzika za klavijature. Možda je još važniji njen neposredan uticaj na ostatak Evrope. U Engleskoj je Isak Njutn bio na vrhuncu karijere.kog života bili su visoki. znatno je popularniji od njega. do početka 17. Po svojoj raznovrsnosti i opsegu engleska muzika je prevazišla tadašnje englesko slikarstvo i mogla se meriti s elizabetanskom i jakobinskom dramom i poezijom. U međuvremenu je El Greko završavao neke od svojih poslednjih slika. a i tokom vladavine njegovih naslednika. veka usvojili su holandski stil polifonije. Širom Evrope su dokoni ljudi koji su žudeli za novim naučnim zanimljivostima . i u Engleskoj se muzički život odvijao na dvoru. taj broj se nije smanjivao. Šekspir je pisao Bogojavljensku noć i Julija Cezara. Ponegde se pojavila kuga umerenog obima i na zapadu je bilo povremenih pobuna. Poput italijanskih.koja je takođe bila pod uticajem kontinentalnih modela.kog delovanja u ranom 15. za putovanjima u daleke zemlje. za ekonomskim napretkom. Većini Evropljana je 1700. ipak je razvila originalan stil. ENGLESKA U XVII VEKU 1600. Započeti su pregovori o okončanju rata između Španije i Engleske. standardi muzi. engleski muzičari i kompozitori prve polovine 16.

Takođe. koji je 1603. krunu Engleske. i oko 5 miliona 1700. Engleska i Vels su imali oko 4 i po miliona stanovnika 1600. u oblastima Rajne i gornjeg toka Dunava. Kao i u druga vremena. Carigrad sa oko pola miliona stanovnika bio je veći i od jednog hrišćanskog grada. Britanija Najviše sreće od svih monarha koji su vladali početkom 17. Najveći gradovi nisu bili oni koje zapad smatra i najznačajnijima. NARODI I DRŽAVE Stanovništvo Početkom veka su glavna područja sa uporedo gustom ruralnom populacijom krenula sa severa ka jugu. u severnoj Italiji i većem delu Sicilije i Napuljske kraljevine. Malo posle toga je iščezla ili se bar javljala u blažem obliku. nudili su nudili su bolje i raznovrsnije uslove za bogaćenje nego ranije.u Nizozemskoj . pogodila je London 1665. godine. Sto godina kasnije. Bilo je 40 do 50 stanovnika po kilometru kvadratnom (oko 100 do 130 po kvadratnoj milji) u jugoistočnoj Irskoj i jugoistočnoj Engleskoj. preko kraljevskih venčanja i nevenčanja. Džejms II nije vratio Englesku katolicizmu. imao je 250 000 stanovnika. Velika epidemija kuge koja se širila Evropom. on je nasledio kraljevstvo koje je bilo postojanije i jedinstvenije nego ijedno evropsko kraljevstvo slične veličine. Snage protivreformacije nisu ponovo osvojile Evropu. dobio. London. Gradovi. Sve poteze u pravcu političkog i administrativnog ujedinjenja dvaju kraljevstava odbijao je zabrinjavajuće moćan parlament u Engleskoj. Dve prirodne nesreće koje su veoma bitne za utvrđivanje broja stanovnika.godine. od kojih su se neki znatno uvećali. U nedostatku opozicije.bili u rukama manjine. Velsa i Irske. nije bilo mnogo izuzetnih događaja. ako računamo čitavo gradsko područje. veka imao je Džejms VI Škotski. Mada su 14 . bile su naglo izbijanje gladi ili epidemije. i tifus je pretio svuda gde su prolazile vojske i bio je smrtonosniji od njihovog oružja. on je udvostručio svoje stanovništvo.

koji su možda više nego ijedna druga monarhija uživali poštovanje svojih podanika. Engleska je sada delila svog monarha sa jednom od najsiromašnijih zemalja Evrope. a ovas su ljudi koristili u svakodnevnoj ishrani. Sada. glavna hrana američkih civilizacija. strahovi i nade vezani za pobune bili su bezgranični.njen muž. PRIVREDA Usevi Najznačajnija privredna delatnost bilo je gajenje žitarica. Još siromašnija i sa još nedelotvornijom upravom bila je Irska. bili učesnici nekih zastrašujuće besmislenih dinastičkih borbi.Škoti rođeni posle 1603. veka dovela Englesku do obespokojavajuće tesnog savezništva sa Španijom. bila mogući naslednik prestola. Kukuruz. Izvoz žitarica je bio mali deo ukupne potrošnje.godine bila je raž. Filip II. Nije se zaboravljalo da je Meri. bili mrzovoljno prihvaćeni kao podanici engleske krune. Krajem života Elizabete I je infantkinja . Od toga je čak i Džejms VI bio bolje rešenje. I zaista su Tjudori. bila najopasniji zaverenik protiv postojanosti elizabetanske Engleske. Ali. kao i o opšteprihvaćenom mišljenju Engleza. Ječam je na severu bio sirovina za pravljenje pića. Deca iz tog braka su bili naslednici Engleske i Nizozemske. Od svih useva najteže je bilo uzgajati pšenicu. je trebalo da bude savladar sa Meri. koju su podržali i engleski i strani katolici. Uzgoj životinja bio je na drugom mestu. ali ne i Španije. kraljica Škota. Samo je 15 . "Usađivanja" su izazvala još teže sukobe. Najčešće gajena žitarica 1600. ali je ipak mogao da doprinese savladavanju nestašica koje bi inače bile katastrofalne. Tokom čitave Elizabetine vladavine smenjivali su se pokušaji da se razvlaste postojeći zemljoposednici i zamene novim Englezima gladnim zarade. Prema bračnom sporazumu. a na jugu je služio za ishranu stoke. kada su verske podele pridodate podelama po nacionalnosti i klasnoj pripadnosti. oni su ostali i dalje stranci kada je reč o mnogim pravnim pitanjima. sve više je gajen u južnoj Evropi. koju su potresali sukobi plemstva. Meri Tjudor je pedesetih godina 16.

Španija i Francuska bile preostala vazna tržišta. Industrija Bar devet desetina evropskog stanovništva bavilo se obradom zemlje. Engleski vlastodršci su. 17. Pamuk je već bio poznat kao 16 . Bilo je mnogo isplativije musti životinju nego je zaklati. Zbog toga su prerađivačke delatnosti bile neznatne. naročito u Engleskoj. dok su Engleska. pokušavali da podstaknu proizvodnju lana i konoplje na domaćem tlu.Nizozemska bila veoma zavisna od uvoza žita. Većinom je to bila stoka koja je davala mleko. ali tome što je više zemlje obrađivano. Tekstil Pravljenje tkanine podrazumeva toliko različitih procesa i tako različitu opremu da se bez poslodavca i tržišta može obavljati na sasvim primitivan način. Promene u poljoprivredi U Engleskoj je došlo do postepenog povećanja proizvodnje žitarica. Promene načina na koji je zemlja korišćena su pre bile nužno zlo nego napredno preduzetništvo. Ljudi koji su živeli teškim životom u močvarnim predelima Engleske nisu mogli lako da shvate kakve prednosti pruža drenaža zemljišta. Engleska ima svoju brdovitu zonu u kojoj stoka i ovce zauzimaju najviše zemlje. Nizozemskoj i Danskoj. mada nigde nije dostigla neke izuzetne razmere. kao i nizije gde se gaji više useva i samo malo stoke. bez naročitog uspeha. mada svi podaci ukazuju na to da je količina govedine bila manja nego prethodnih stoleća.Proizvodnja mnogih vrsta dobara povećana je tokom ovog stoleća. delimično zahvaljujući boljoj obradi zemljišta. Životinje U svakom poljoprivrednom sistemu odnos između količine useva i broja životinja je najbitniji. Broj grla stoke mora da je u celini bio u porastu. Zimski tov je postao sve rašireniji. ali korenitih promena u proizvodnji i prometu tkanina.vek je prelomna tačka sporih.

Grad više nije mogao da zadovoljava potrebe vlade koja se opredelila za ogromna ulaganja u ratne poduhvate. englesko – holandski ratovi koji su doveli neprijateljsku flotu na samu Temzu. nudeći im doživotne rente umesto čvrstih kamata. kada je osnovana Engleska banka 17 . London je dostizao Amsterdam po ustanovama i sigurnosti koju je pružao finansijerima. veka. da se nijedan evropski grad nije mogao uporediti sa njim. a London je. Posle restauracije se pokazalo da je imao mnogo nevolja – i preživeo ih. Kuga i požari. Gradovi London se veoma razlikovao od dotadašnjih dominantnih gradova.uvozna sirovina sa Bliskog Istoka.. London se toliko povećao. koja više nije bila redak i tajanstven materijal. donošenjem Londonske povelje . i po građevinama i po stanovništvu. Vlada se nadala da će uveriti ljude koji su raspolagali manjim kapitalom da novac ulože neposredno u vladine fondove. bio ispred ostalih evropskih gradova. Bio je sedište monarha. neprekidni sporovi sa kraljevskim vladama koji su kulminirali 1683. kao gorivo i za mnoge industrijske svrhe. a najogorčenije suparništvo izazivala je svila. Do devedesetih godina 17. Mada je uvek bilo siromašnih. Delimično rešenje je nađeno 1694. kako su se radnje širile iz grada ka zapadu. Građanski rat je dodatno ojačao veze grada sa vladom jer je grad mogao da obezbedi ne samo kredite nego i glavni deo finansijske administracije. Rudarstvo i metal U Engleskoj i severnoj Francuskoj ugalj je zamenio drvo kao najjeftiniji ogrev za domaćinstva. Zatim je došlo do poremećaja koje su izazvali dotad nezabeleženi ratni troškovi i ekonomska kriza. čiji je dvor privlačio lidere bogate zemljoposedničke vlastele. mada još nije uspešno primenjivan pri topljenju gvožđa. Luka i finansijski centar su bili deo većeg grada koji je bio prestonica velike i raznolike države. panika koju je izazvala Obustava ministra finansija (Stop of the Exchequer) 1672. pa su mnogi torijevski veleposednici odbijali da je pomažu. Do 1700. Ovo je bilo vreme kada su radnja i izlog počeli da zamenjuju otvorene pijace u maloprodaji. nije pretila pojava masovne gladi.

od sitnog plemstva. čije su kasnije nesreće učinile ime Njujork zlosrećnim izborom. a nešto više od toga na Daleki Istok. do domaćina). sve dok zakon o njenom ograničavanju nije dobio podršku 1696. institucija kojom je rukovodila grupa gradskih finansijera. često je plaćao mnogo manje nego što je bila aktuelna vrednost zemlje.(Bank of England). DRUŠTVO Seljak na Zapadu Većina evropskih seljaka je imala razloga da zavidi engleskim slobodnjacima (termin koji bi se mogao odnositi na čitav spektar društvenih slojeva.godine nisu imale interes za severnoameričke kolonije. bio je svuda veoma veliki.čiji je zakup bio siguran za vreme tri života. London je ubrzo postao privlačan koliko i Amsterdam u sve zamršenijim međunarodnim finansijskim poslovima. Neuspeh Kompanije Virdžinija je pokazao da kolonizacija severnih zemalja nije izvor brzih zarada koje su investitori zahtevali. ali je bila pod budnim okom vlade. Velike evropske sile još 1700. 18 . predala Englezima vlasništvo nad Novim Amsterdamom (Čarls II je zadatak da okupira tu oblast poverio svom bratu Džejmsu. vojvodi od Jorka. Običan zakupac. Broj gospodara vlasteoskih imanja. zahvaljujući nemirima koje su izazvali vestminsterski tkači. U Engleskoj je upotreba uvoznog tekstila bila otkazivana godinu za godinom. Prekomorska trgovina i kolonije Engleska i Holandija su slale deseti deo svog izvoza preko Atlantika. u zamenu za prihvatanje njenog prava na Surinam.) Engleske kolonije na atlantskoj obali su nailazile na prve probleme. čiji su preci samo nekoliko generacija ranije bili na nivou slobodnjaka. Mada je prva emisija novčanica izazvala paniku u finansijskim krugovima. Opšta skupština staleža je 1674.

Loša žetva je mogla da bude za njih veća nesreća nego za one koji žive od plate. za razliku od navodno nepromenljivog seoskog područja. Stanovnike Londona su već brinuli saobraćajni problemi na ulicama. Često bi se čula žalba na to što su se umesto radnog stanovništva starog kova pojavili sa jedne strane bogati. mada vlada uverenje da oni među sobom nisu gajili dovoljno uvažavanja prema nadređenima.Iznenađujuće je to da su baš u Engleskoj proporcionalno bili najbrojniji radnici bezemljaši . Porodice i pokretljivost stanovništva Tamo gde je postojalo imanje. a sa druge veoma siromašni. prirodna želja roditelja bila je da očuvaju ili podignu na viši nivo status porodice i. U Londonu i Parizu su vlasti pokušale. U unutrašnjosti je kriminal bio najpogubniji. ma koliko to bile male parcele. Kriminal Opisu običnog života bi pored ratova. bez mnogo uspeha. Međutim izgleda da je najviše kriminala 19 . povećaju imanje ugovaranjem brakova svoje dece. ako je moguće. Deoba imanja između udatih ćerki je mogla da bude krajnja nesreća za porodicu koja poseduje zemlju. Gradska sirotinja Gradovi su očito bili centri nestabilnosti. zaraza i gladi možda trebalo dodati i četvrtu sveprisutnu opasnost koja je vrebala u ovom periodu. Samo je u Engleskoj pravo prvorođenog (primogenitur) bilo strogo pravilo Zastarela je bila odanost koja je negde postojala između porodice i plemena.ma koliko malo. a na tom planu su već povremeno donošeni određeni propisi. da ograniče izgradnju novih kuća. Na više način je kći dorasla za udaju imala više mogućnosti od mlađeg sina. tuče pijanih i povremena ubistva bili su uobičajeni posao lokalnih sudova. U ostalim zemljama Zapada mnogo više ih je imalo zakupljenu zemlju. Škoti i Irci su ostali veoma odani svojim klanovima koji su se sastojali od "porodica". mada su potomci po ženskoj liniji mogli da prikriju takav prekid porodice uzimajući prezime. Male krađe. bez koje ne bi opstali. pa čak i preuzimajući titulu svog pretka.

Škotski prezbiterijanci su vodili. mada je primena nekih kazni. Slabo povezana zajednica odbačenih od društva bivala je sve veća. kao što je spaljivanje živog prestupnika. u koju prirodno spada i održanje nadmoćne pozicije njegove klase. borbu za vlast protiv kraljeva i dinastije Stjuarta. sem nepriznavanja pape i vere u Bibliju kao u najviši duhovni autoritet. ukinuta. granice između katoličke i protestantske Evrope je na kraju ipak postavljala politička sila. Engleski mirovni sudija je primer kako obavešteni amater može da ima ključnu ulogu može da ima ključnu ulogu u sprovođenju pravde koju propisuje država. sve dok nespretni pokušaji engleske vlade da ih unište nisu od njih napravili jezgro nacionalnog otpora koje je dovelo do biskupskih ratova. Jedina uteha za kriminalce je bilo to što su sredstva za njihovo hvatanje bila daleko manje uspešna nego sredstva odmazde. sa promenljivom srećom. Tako su i u velikoj meri bile one između raznih protestantskih crkava. RELIGIJA I CRKVE Protestantske crkve Ma koji da su verski ili materijalni činioci odredili početno širenje reformacije. Arminijanstvo 20 . Mučenje je i dalje bilo uobičajeni deo sudskog procesa. i ostale su bile dovoljno surove. pre nego bilo kakvom opštom povredom zakona. Mehanizam osuđivanja i kažnjavanja kriminalaca postajao je sve uspešniji i.nastajalo iz ličnih ili porodičnih svađa. koje su sada već imale dosta toga zajedničkog.

Ono što je u Holandiji smatrano za jeres sektaštva. primetio je Čarls II. svešteničkim odorama i odvajanjem od oltara ideje o spasenju preko služenja vlastima. nije mnogo brinuo o supralapsarijanizmu ili o neodoljivoj božijoj milosti. Engleska prezbiterijanska crkva. prikačena laudijanskoj crkvi. U Engleskoj to nije označilo liberalizaciju kalvinizma nego oblik vere u Boga koji se ispoljavao u repetitivnim ceremonijama. uz izvesne teškoće. za vreme interegnuma je nametnula staroj parohijskoj strukturi svoj novi sistem učešća svetovnjaka. U Holandiji je postao vera urbane sirotinje čije interese nisu predstavljali ni remonstranti ni protivremonstranti.Trenutak u kome je izgledalo da se država raspada istovremeno je bio sjajan momenat za nastupanje sekti. Engleski kler. Oci hodočasnici (Pilgrim Fathers) su nikli iz saveza engleskih i holandskih anabaptista." . Za najuspešniju od svih milenijumskih grupa. "Ljudima se u miru više vlada predikaonicom nego mačem.Engleska i Holandija su dobar primer sukobljenih karakteristika. Pete monarhiste. u Engleskoj je postalo religija koju je uvela monarhija. odoleo je neprekidnim napadima naročito u Engleskoj i Nizozemskoj. 21 . u Holandiji je opozicija bila zvanična crkva. Anabaptizam. Jedno od najefikasnijih sektaških verovanja je stavljalo akcenat na proročanstva milenijuma. sa svojim pogodnim insistiranje na tome da krštenje odojčadi tu decu ne obavezuje na pripadanje crkvi koju nisu slobodno izabrala. bezbedno smešten u dvosmislenostima 39 propisa. vladavina Hrista na zemlji praktično samo što nije nastala. Arminijanstvo je bilo etiketa koja je manje-više slučajno. zbog čega oni moraju da organizuju pobune protiv postojećeg političkog poretka. Puritanizam U okviru uspona i padova puritanizma pod Elizabetom pojavile su se razlike u shvatanjima između onih koji su pokušavali da zadovolje te potrebe u okviru zvanične crkve i sektaša koji su odbacivali sve moguće organizacije i polagali monopolsko pravo na spasenje kroz sopstvenu svetačku manjinu. mada dok je u Engleskoj puritanska opozicija bila suprotstavljena utvrđenoj doktrini koja je bila pretežno kalvinistička.

U Škotskoj. Crkvi je išlo u prilog da proglasi veštice izaslanicima Satane. on je bio oprezno podozriv i uživao u izlaganju slučajeva "lažne opsednutosti" ili "opsednutosti" iz istorije. fizičara i ostalih koji su tokom Građanskog rata počeli da održavaju nedeljne sednice. Pre nego što je stupio na presto Engleske. Džejms je verovao da su veštice krive za njegove probleme. a ne spaljivanje. Iz njega su nastajale neformalne grupe matematičara. To je takođe bilo i mesto gde su se sastajali naučnici. Oko 1000 smaknuća izvršeno je uglavnom u naprednijim regionima. nego i zadovoljstvo masovne osvete. Drugu grupu su činili oni koje je 22 . godine to verovanje je svedeno na nivo običnog sujeverja. koja je zaveštanje velikog finansijera i koju su izdržavali trgovci grada kao centar takvog obrazovanja koje je bilo praktičnije od univerzitetskog. Džejms VI je bio na čelu jednog od najširih progona. Sudjenja i smaknuća veštica nisu samo donosila privremeno oslobađanje od straha.izbeglica iz Nemačke. mada mučenje nije primenjivano u Engleskoj. Ali do 1700. pa je postao ekspert za njih. Nema dokaza da je Džejms odgovoran za njegovo oživljavanje tokom svoje vladavine.Veštičarenje U prvoj polovini veka većina stanovnika Evrope nije sumnjala u to da je veštičarenje stalna i preteća realnost. astronoma. NAUKA Naučna društva Elizabetanska Engleska donela je svetu jedinstvenu instituciju zvanu Gresham College. gde se ipak dolazilo do skoro istih dokaza. Engleske veštice su možda više nego ostale imale mogućnosti da budu proglašene nevinima. Džon Vilkins kao i Teodor Hak. Jedan od njih bio je Kromvelov zet. U Engleskoj je prvi nalet lova na veštice zabeležen tokom srednjih elizabetnskih decenija. Mučenje ili pretnja mučenjem bili su korisna sredstva. a kazna za njih je bilo vešanje. Dokazi o veštičarenju poticali su uglavnom iz zapisa tužilaca.

Ovaj vek nije bio pogodan za univerzitete. Kada je Čarls II postao pokrovitelj ovog društva. Njegovom ugledu svakako nisu išle u prilog sumanute sklonosti koje su dovodile do svadja sa ostalim kolegama naučnicima o tome ko je sta prvi otkrio. a u nekima je taj proces povećavanja broja škola i dalje trajao. Izmedju funkcija koje su imali kao centri crkvene obuke i propagande i završne škole za gospodu. To je bio posao koji je ucenim ljudima omogućavao udobnu i donekle dokonu egzistenciju. Oksford. najnovija naučna misao je obično bila na sporednom mestu. mnogi od njegovih članova su bili amateri. Bio je sasvim svestan da je gravitacija samo jos jedan od mnogobrojnih prirodnih fenomena koji bi se mogli shvatiti na isti nacin. u Engleskoj možda i najviše. bar van Engleske. davši mu kraljevsku titulu u imenu. Njutn nije narochito žudeo za besmrtnim imenom pronalazača „zakona gravitacije“.Njegovo prvo dostignuće je bilo to sto je uspostavio naučne poglede koji su bili plodonosniji i dosledniji nego pogledi Dekarta i drugih. Isak Njutn nije tokom svog života smatran. Ukazivano je na to da je možda „sedamnaesti vek u Engleskoj na svim nivoima predstavljao najpismenije društvo za koje je svet do tad znao“. Najboljim oblikom obrazovanja je cesto smatrana. Obrazovanje Šesnaesti vek je bio u mnogim zemljama period brzog sirenja školstva. U okviru Komonvelta su članovi tih neformalnih udruženja osnovali diskusione grupe koje su kasnije smatrane pretečom Kraljevskog društva (Royal Society). a jos manje „prirodnih zakona“ u celini. nastava privatnog učitelja kod kuce ili na putovanju u inostranstvo.više povezivalo interesovanje za tehnologiju i koja se okupljala oko okretnog poljskog izbeglice Samuela Hartliba. veka bio je matematički sistem koji je pretvorio ideju kosmologije kao povezane opservacije u izmerenu i neospornu činjenicu. jedan od engleskih 23 . ali je njegov nivo zatim naglo opao. genijem koji nadmasuje svoje savremenike. kao i sam kralj. mnogi engleski naučnici tog doba su živeli na taj nacin. koji je sa ponosom izjavljivao da provodi sate u svojoj laboratoriji Njutn Najveće naučno dostignuće 17.

Zgrada advokatskog esnafa (Inns of Court) pravnicima je nudila sedmogodišnje profesionalno obrazovanje. običaji zanemarivani pred prostim uživanjem u moci koju ima rec i spremnoscu na eksperimente.univerziteta. visoki upravitelj Škole svetog Pavla sve do 1608. Ser Tomas Braun. stvara kod čitaoca osecanje da je pozvan da učestvuje u uzbudljivoj i ne preterano okrutnoj diverziji. ali su pažljivo radile u skladu sa tradicionalnim smernicama. nastava bila previse spora da bi odgovarala zahtevima preduzimljive manjine za proširenjem usko skolastičkih shvatanja. Poezija 24 . medju kojima je i Miltonovo delo Treatise on Education (1644) bilo najpoznatije. Ričard Mulkaster. uglavnom pisanih od strane puritanaca. veku. Astronomija i Filozofija prirode bile su nove oksfordske katedre. Kako je stoleće odmicalo. Bekonovo delo Advencement in Learning bilo je samo prvo u navali engleskih dela o reformi obrazovanja. Narodna proza U Engleskoj je minijaturni portret odredjenog tipa ili pojedinca bila omiljena zabava. kao i na Kembridzu. težnja je u celini ipak bila da bi engleska proza trebalo da postane manje artificijelna. a gospodskim sinovima mogućnost da za jednu godinu bez napora prikupe nesto pravničkog znanja. jednostavnija i opuštenija. tamo je. „Microcosmography“ Džona Erla i „Brief Lives“ Džona Obrija bili su spoj blago satiričnog prikaza i zapažanja savremenog društvenog okruženja. ali svakako i najradikalnije. Verovanje ucenih da je latinski savršen model koji bi engleski trebalo da podražava. Siri spisateljski zamah je i dalje mogao da bude zapetljan i iskonstruisan. i odbačeni. cak i kada očigledno nastoji da bude efektan. zalagao se za opšte osnovno obrazovanje i ukazivao na preteran značaj koji je dat latinskom jeziku. medjutim. je pod Komonveltom u kratkom periodu postao centar nove nauke. tesko je odumiralo. u Oksfordu u 20. Osnivanje Kraljevskog društva je bilo deo opšte težnje i vodećih ucenih krugova i amaterske inteligencije ka objedinjavanju u udruženja i akademije koji ne bi bili vezani za univerzitete. uz dokaze od kojih su neki ponovljeni. Medjutim. Geometrija. Cesto su.

cija je masta bliska baroknoj atmosferi koliko i masta bilo kog engleskog pisca. Robert Herik. veka u engleskoj poeziji bio je Milton. koji je odbacivao zemaljska uživanja koja su mu se nudila. dobre ili lose. koji su trajali jos dugo posle njihove smrti: kakve god da su te pesme bile. sasvim neobične aluzije i teska ravnomernost nerimovanog stiha nisu osobine te poezije zbog kojih njegovom delu ne bismo priznavali izvanredno poznavanja jezika i očigledno humane osobine pripisane nadljudskim likovima. ali praćeni opustenijom liricnoscu. Malo je pesnika ikada izazvalo toliko žestokih sukoba i oprečnih mišljenja. poezija Henrija Vogana. Do kraja veka je književni svet Dona i Miltona vec izgledao sasvim dalek. obradjujuci teme od političke satire do nekoliko emocionalnih oda. Tipični proizvodi bili su pobožna poezija Dzordza Herberta.Kontrast izmedju njih i „kavaljerske“ poezije je potpun. POLITICKE IDEJE 25 . tesko se moze negirati da je nesto neverovatnog ugleda „Izgubljenog raja“ i „Ponovo vraćenog raja“. Njegova odluka da odbaci teme kao sto je legenda o kralju Arturu i da kombinuje svoju ambiciju da napise veliki ep u sukobu sa duznoscu predavača hriscanske doktrine izazvala je velike probleme na književnom planu. koji je uspešnije nego iko spajao intelekt i verbalnu genijalnost sa lirskom lepotom. I pobožni pesnici su mnogo dugovali najoriginalnijem pesniku ranog 17. Ričarda Kresoua. Nesavladana krutost. Najveći stvaralac 17. na kraju katolika. Džonu Donu. Neki od ovih elemenata pojavili su se generaciju kasnije kod Endrjua Marvela.U Engleskoj su religiozne teme u poeziji morale mnogo otvorenije da konkurišu dvorski ugladjenima. kako sudbini svojih dusa tako i nestalnosti svojih dragana. Sumnje i nesklad su skoro nestali iz poezije. Tomas Keru. stvoreno manje na osnovu njihovih realnih kvaliteta a vise na osnovu čvrstih uverenja da su to veličanstvena dela hriscanske vere. veka. koji je manifestacije Boga video i u prirodi i besmrtnosti. Religiozni element je retko bio specifično puritanski. Ričard Lovelas i ostali bili su spremni da posvete svoju dalekosežnu mastu. Engleska poezija je sada spadala u racionalan i uglavnom uzdržan klasicizam Drajdena.

Eliot. Tu je bio Džejms I. pesnik i zvanični propagandista. da ne bi moglo da bude sumnje u pogledu njihovog značenja. tacna opservacija je sada imala najveću važnost. Medjutim. Kok je bio spreman da uzdigne englesko običajno pravo na tu visinu. Pri proučavanju država. Kok i Selden koji su bili državni advokati. junak opozicije koji je u zatvoru pisao svoj spis kojim prihvata kraljevski suverenitet. filozof koji je bio veliki kancelar. Prema sopstvenom iskazu on je otvoreno rekao Dzejmsu I da „Njegovo Veličanstvo ne poznaje zakone Engleske“ i da su kraljevi podložni zakonu kao i Bogu. Vrhovna vlast zakona: Kok U Engleskoj je jedan veliki zakonodavac. Institucija koja bi imala poravnavanja i rešavanja razlika izmedju vladajucih autoriteta bila bi i sama suverena. u Donjem domu rekao da kralj ima dvostruku vlast i da ono sto on sam radi moze da bude poništeno u 26 . Samo su u Engleskoj problemi „mesane monarhije“ bili centralni deo političke debate a dogadjaji koji su se desili tokom stoleća nisu ohrabrili ostale Evropljane da tako nesto smatraju poželjnom temom. Edvard Kok. uz ponekad opasnu pretpostavku da se i jedna i druga krecu nepromenljivim orbitama. Delo o raznim oblicima vladavine u Evropi postali su neophodan deo biblioteke svakog obrazovanog čoveka. koji su bili vodje lokalnih pobuna. Lilbern i Reinsboro. kralj koji je sebe smatrao filozofom. Milton. u kodeksu video nacin rešenja neslaganja izmedju onih koji su bili na vlasti.Engleska je iznedrila retke političke mislioce koji su istovremeno bili prakticari. kao i planeta. Parlament u Engleskoj: Vajtlok i Parker Propust da se postavi pitanje ko je zapravo izvrsna vlast u državi je jedan od glavnih razloga za nerealisticnost tako mnogo argumenata. Poznati dokaz u korist apsolutizma je glasio da podela vlasti donosi anarhiju. rešenje bi moglo postojati ako postoji niz zakona tako prikladnih i tako dobro definisanih. Skloniti se iza privlačne sile prirodnog zakona ili Boga značilo je samo izraziti opreznu nadu da se sukob moze resiti raspravom. Kok je bio spreman da naglasi da je citat transcendentna i apsolutna moc zakonodavstva“ ustoličena u parlamentu koji bi on mogao prikladnim antiknim izrazom nazvati Court (sud). Džejms Vajtlok je 1610. Bekon.

bilo je potrebno da se dokaze da ona zavisi od pristanka svih gradjana. U privatno vlasništvo je u početku spadalo sve sto bi jedan pojedinac stekao sopstvenim radom i mogao da upotrebi. Gradjanski rat u Engleskoj je mnoge ideje iz riznice političkih teorija pretvorio u stvarnost.parlamentu. onim sto danas zvuci kao izvestaceno samozavaravanje. To je bilo uverenje koje je Henri Parker razvio u pamfletima cija je namera bila samo da budu deo zucne rasprave izmedju Čarlsa i Donjeg doma u mesecima pre i posle izbijanja gradjanskog rata. Ipak je. VLADAVINA 27 . Lok je ponudio svima koji su prihvatili sporazum iz 1688/1689.da vlast zavisi od posedovanja zemlje. uveravanja da su. u Engleskoj pravda i sloboda bar u skladu sa sigurnom državom. Na osnovu izučavanja istorije Harington je verovao da je otkrio najvažniji naučni princip. Engleski kompromis: Lok Tamo gde su ranije generacije autora posezale ili za nadom ljutitih ili za rezignacijom očajnih. Lok uzdrmao većinu uobičajenih shvatanja svoga vremena. Engleska istorija je od raspuštanja manastira do gradjanskog rata bila sjajna demonstracija tog principa: rast nove klase zemljoposednika doveo je do sloma bivše vladavine kralja i plemstva. U praksi je došlo do otpora suverenom vladaru ne u vidu pobune nekolicine nego u vidu političkog cina o kome se raspravljalo ad neusesm. Da bi se od Engleske stvorila idealna država za Vilijema i Meri. datog njihovom slobodnom voljom. Ono sto je razlikovalo Loka od većine ranijih teoretičara bilo je njegovo shvatanje da je prekomerna državna vlast nemoralna bez obzira na to u čijim je rukama. dok stranci možda žive u mraku apsolutizma. Donji dom je uvek spremno prihvatao ideju da njega ne cine samo privremeni predstavnici poreskih obveznika vec da je on otelovljenje čitave zajednice. Vladar je prestajao da bude Bog pretvarajući se u menadzera.

ali je napredovanje u kraljevskoj službi zavisilo isto toliko od porodičnih veza i pokroviteljstava koliko i od gotovog novca. od kojih su velikim delom zavisili prihodi vlade. bar onih najviših. na ovaj ili onaj nacin. neka su nestala. Do 1700. Položaj i titula su bili slični po zaradi koju je kruna ostvarivala njihovom prodajom. možda prerano. vek je bio doba centralizacije: ipak je 1700. kao i za dobijanjem titula. prodaja položaja imala je dubok i los uticaj na društvo. bila je istaknuta osobina Evrope u 17. Tokom ovog veka. Jaz izmedju onih koji su bili uključeni i onih koji su bili isključeni iz ovoga posla ponekada je delovao isuviše krut. Veruje se.Ali dok je titula bila bezazleniji nacin sticanja novca. lokalne organizatore vojske. Predstavnička skupština U skoro svakoj državi na Zapadu su 1600. postojala predstavnička tela. ili obe vrste. do dvostrukih instrumenata „kupovanja položaja“ i „inflacije počasnih zvanja“. ponekad i cak lokalnog svestenika. Pa cak i tako. država je postajala istinski „apsolutistička“ samo prilikom pripreme i vodjenja rata pa je cak i u takvim prilikama morala da se suoci sa pretnjom da bi vojska i oni koji njome komanduju mogli da postanu moćniji nego monarh i njegovi civilni kancelari. Ali u Engleskoj je ova bolest bila na neki nacin lakšeg oblika: poslovi nisu izmišljani u prekomernom broju. Zvanja i položaji Strast za zvanjima i položajima. posto vlade nikada nisu imale dovoljno novca. a za vreme Džejmsa I je većina položaja u centralnoj vladi verovatno bila. regionalna ili centralna. a nastojao da ukine bar neke od najgorih zloupotreba prilikom plaćanja provizije.17. lokalni sud. da je prvi vojvoda od Bakingema sebe pretvorio u centar ogromnog trzista položaja i zvanja. neka su izgubila svaku moc posle vise sukoba 28 . veku. vlada značila većini ljudi lokalnog poreznika. Čarls I je smanjio obim prodaje položaja. a dvor nisu interesovala mnoga mesta u lokalnoj vlasti. prodata. Ljudi koji su vec pripadali dvoru i vladajućem staležu su prirodno želeli da sprece preveliko sirenje svojih privilegija primanjem autsajdera u svoje krugove. Ona je dovela. mnoge engleske porodice su smatrale zauzimanje zvaničnog položaja vaznim delom svoje ekonomije.

da bi odobravali uzastopne promene u oblasti religije tokom 16. ali telo koje su činili samo oni koje bi kruna odlučila da sazove. u poslovima evropskih država imao potpuno različitu svrhu nego sto su imale kopnene bitke. a i period Komonvelta je bio poznat po rasipanju državnih resursa. Ali. na neki nacin. Kraljevske sume su bile brzo prodavane i krcene za vreme prvih Stjuarta. mornarice su prevashodno zavisile od trgovačkih. to isto su mogli da urade i drugi. Čarls I je otkrio da bi. U Engleskoj je vec za vreme kraljice Elizabete bila dignuta uzbuna zbog nestašice drveta. i strogu proceduru. Engleska i Nizozemska su ostale jedine države koje su imale pomorsku silu svetskih razmera. poteskoce u vezi sa nabavkom materijala za gradnju i popravku brodova. kruna i plemstvo su mogli. Mada su u njega vraćeni manji zemljoposednici i predstavnici kraljevskih gradova. ako bi on mogao da preuredi sistem skupština staleža tako da sluzi njegovim ciljevima. Skotski parlament je bio mnogo tipicniji. veka. „Kongres staleža“ je bio telo koje nije lako razlikovati od parlamenta. Lords of Articles je bio mali izvrsni komitet koji su činili izabrani biskupi. Dok su vojske u svojoj organizaciji imale tragove privatnog preduzetnistva.sa monarhijom. da koriste različita sredstva sprečavanja inicijativa koje bi dolazile odozdo. Engleska je do tog vremena vec imala strogo odredjeno članstvo u dva parlamentarna doma. Njegove odluke je mogao da potvrdi onaj zvanicniji parlament u doba kada je politički bezbednije bilo da on postoji. a cak i onima koja su teorijski opstala sa nepromenjenom ili vecom vlascu u praksi su mnogo lakse upravljali jako ministarstvo ili monarh. Svaka pomorska sila je imala. Protivnici Laudovih novina na planu religije 1637. manji zemljoposednici i stanovnici gradova. POMORSKI RAT Pomorski rat je 1600. 29 . Na osnovu podataka o brodovima koje su vlade gradile za ratne potrebe i bile njihov vlasnik ne moze se steci predstava o stvarnim resursima na kojima je pomorski rat počivao. pa cak i od ribarskih brodova. plemići. bili su redak primer predstavničkih tela osnovanih bez inicijative krune ili dogovora sa njom.

Ako se sva pažnja usmeri na opoziciju. Stupanje Džejmsa I na presto 1603. versku ili političku. uz malo srece. Posledice toga su bile vece nego ijedan drugi rezultat englesko-nizozemskih ratova. Parlament tokom dvadesetih godina 30 . U obe zemlje je postalo jasno da je centralna vlast dvora i dinastije različita od vlasti ekonomskog kapitala.“ Najociglednije skretanje je bilo preuveličavanje aktivnosti parlamenta. „Odobrenje kraljevskog suvereniteta moze se opisati kao uobičajeno i samozastitno. U Engleskoj je to bilo malo manje očigledno jer je odavno uspostavljena monarhija okupljala oko sebe veliki broj saveznika. periodi u kojima je Parlament zasedao trajali su ukupno tri i po godine. a koreni vode u inflaciju znakova sukoba. doneli su političko grupisanje u kome je jedna država imala prevlast nad ostalima. ostaćemo u pogrešnom verovanju u pogledu onoga cemu se suprotstavljalo.Izgleda da najvažnija epizoda u ovom ratu. Moze se stvoriti slika o Džemsu I i Čarlsu I kao o nesposobnim monarsima koji su se suprotstavljali ljutim podanicima. od Elizabetine smrti do krize 1640. i to u vreme kada se većini evropskih vladara činilo da je Stjuardima život lak. da porazi holandsku flotu. godine i primirje u Nizozemskoj sest godina kasnije. a u jos većoj meri o ogromnim oblastima u kojima postojeća shvatanja nisu preispitivana. 1603-1621. Politička i ekonomska vlast u Engleskoj. svako za sebe. ali svaki rat se završavao bez gubitaka koji bi bili presudni za jednu ili drugu stranu. Ali za većinu Engleza su njihova kolonijalna teritorija u Irskoj i posebna oblast njihovog monarha u Skotskoj bile daleko manje značajne nego sto su za stanovnike Holandije bile manje nizozemske provincije. Tokom 37 godina. Engleska je mogla. Finansijski problemi u koje je upao Džejms I odražavalo se i na njegovu spoljnu politiku. bi upravo bila bitka koja se nije ni dogodila: ni francuska ni engleska flota nisu bile spremne da sprece Vilijema Oranskog da pristane u Engleskoj.

da se uključuje u rukovodjenje finansijama. u oblast vladavine koje je kralj smatrao kraljevskim prerogativom.izvodjenje minisata i drugih na sudjenje na kome je Donji dom tužilac. u kojoj su portparola drzali u njegovoj stolici dok je sledeći. Parlament je poceo.masovnom osećanju. koji je ukazao. Parlamentarne rasprave su bile duge i opterećene ponavljanjima i retko sasvim otvorene. Dobar publicitet za Parlament je bilo to sto je 1628. Na drugoj sednici Parlamenta. niz rezolucija pročitan. Engleski gradjanski rat Za novi Parlament organizovana je dugotrajna i snažna izborna kampanja. pretku mnogo dužih dokumenata te vrste. institucije prerogativne vlasti su ukidane jedna po jedna. visestrukosti komiteta i konferencija oni su prodrli.Iako je kraljevskim ustupcima pokušavano da se zataška starinsko pitanje prava Parlamenta. Zatim se desila dramatična epizoda. Neposredni protesti su dizani protiv biskupa. Njihove demonstracije nisu mnogo doprinele uspostavljanju stalnog Parlamenta. dnevnika u rukopisu i ličnih izveštaja. U narednih dvanaest meseci došlo je do mirne revolucije u vladi. Konačno obezbedivsi kontrolu nad sopstvenim raspustanjem i sazivanjem. Ali. vec je postojao prototip zamene za nju. Ali taj proces je prerastao u ustanak zahvaljujući nedefinisanom neprijatelju. Zakonom koji je većini članova Donjeg doma podržala. u raspravama. Kada je došlo do potpunog sloma kraljevske vlade. žalbama. Jedan napad na nedela kraljevih službenika pokazao se kao izuzetno značajan. a Gornji dom prihvatio. vojskom i administrativnim poslovima. na oporezivanje bez saglasnosti Parlamenta i samovoljna hapšenja. mada ne naročito inovativan. postignut ne bas najubedljiviji uspeh peticije prava. To je bilo oživljavanje impicmenta. njih je citata zemlja pomno pratila preko pisama. a Gornji sudija. 1629. papista i onih oficira za koje se činilo da prete gradu. kroz rad komiteta čiji je broj neprekidno uvećavan. Tipično starinski naslov dat dokumentu. Čarls je očajavao zbog poravnanja i nameravao da najavi njegovo raspuštanje. nesto sasvim novo u engleskoj politici. stilom kakav ima Magna carta. Gornji i Donji dom bili su 31 .

Nije imao rešenja za najveći od svih problema.bespomoćni i suočeni sa grubo naoružanom gomilom koja je svakodnevno punila ulice Londona i Vestminstera. poceo je da raspusta jedan po jedan parlament jos bezobzirnije nego sto su to Džejms ili Čarls I činili. Najmoćniji od svih velikih ministara. bila čvrsto na desnom krilu parlamentarističke strane. u ocima zapadnog sveta. Svako mišljenje u Londonu je imalo svoje pobornike. novoizabrani „kongresni“ parlament pozvao je kralja Čarlsa da se vrati na presto. novca i materijala. suprotstavio se svemu na cemu je ministarski apsolutizam bio zasnovan. nije bio ni jedno ni drugo. Paniku je ublažilo tek hapšenje 12 biskupa koji su označeni kao najgori neprijatelji gradjana Londona. 1660. daleko od prestonice. kao i neprijatelji. kao jezgro od dvadeset ili trideset aktivnih političara. Isto je bilo i sa nadom da ce sve nepravde biti ispravljene ako se vrati kralj Čarls II. a to su bili rojalisti ili bivši rojalisti. Oliver nikada nije uspeo da uzdrma uticaj vojnih magnata. sto je sada značilo da je bila rojalistička. a protektorat posle 1658.ostatak „Dugog parlamenta“. 32 . Engleska je sada bila vodeća vojna i pomorska sila.opstao je do 1653. Parlament je na kraju pobedio tako sto je postepeno preuzimao bolje izvore ljudstva. čiji su saveznici. bila je simbolična na nacin na kakav je on nameravao: svečani suverenov poziv na oružje upućen je iz beznačajnog naselja. ali je imao dara da ubedi sebe i druge da su u pravu. Oliver Kromvel je postao jedna od presudnih snaga u engleskoj vladi. Ramp se 1653. pokorno predao njegovim vojnicima i njegovim ljutitim optužbama. pažljivo motrili na mogućnost da protektorat bude zbačen. ali gradska vlada je od 1641. On je u svom nastupanju kombinovao bezobzirno samouzdizanje sa političkim idealizmom. Carlsova objava rata. 1642. Ramp. Deset uzastopnih godina je engleska vlada uzalud pokušavala da pronadje stabilan oblik republikanske države u umereno tolerantnu religiju. Revolucija u Engleskoj Ubijanje kralja sudskim procesom je bilo. Ipak sustinska snaga monarhije je i dalje bila duboko ukorenjena. Samo je jak i podnošljiv stabilan rezim mogao da spreci jacanje podrške kralju. sraman postupak koji se moze uporediti jedino sa raspećem. Dobivši bitku za vlast u Parlamentu. Svoje odluke je donosio polako.

* * * 33 .

34 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->