P. 1
Filozofija1

Filozofija1

|Views: 1,271|Likes:
Published by O' Brian

More info:

Published by: O' Brian on Apr 11, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/11/2012

pdf

text

original

1. FILOZOFIJA KAO LJUBAV PREMA MUDROSTI Pre nego sto filozofija krene na put sta mora da zna?

Mora da zna je vredna traganja, ljudi imaju potrebu da tragaju. Princ koji u bajci daje zivot, u filozofiji moze biti bilo ko. Svaki filozof misli da je to nasao, svaki misli da je njegova trnova ruzica prava. Kako se to resava? Filozofija u celini ipak ostaje otvorena. Tako se dobija filozofija kojoj je prava forma pluzalizam. 4. FILOZOFIJA I NAUKA Kada je pocelo izdvajanje nauka iz filozofije? Sa Aristotelom. On je prvi ucio da je princip nauke i filozofije u osnovi razlicit. Taj princip se razlikuje po predmetu. Cime se bavi filozofija? Opstim uzrocima, prvim principima sveta (Aristotelovo glavno delo zove se metafizika). Potom razmislja o nacinu, dolazenju do znanja, sigurnosti, korisnosti. Kada se, u osnovi, zavrsio taj proces izdvajanja? U 19. veku, tada su se iz filozofije izdvojile dve velike nauke - sociologija i psiholoija (sa predmetom drustva i psihe). 6. SISTEMATIKA FILOZOFIJE Do kada je ontolosko pitanje bilo najvaznije? U samom pocetku filozofije pa sve do Kanta i Kopernikovog obrta. Sta je aksiologija? To je filozofska disciplilna koja proucava covekom vrednosni odnos prema svetu. Sta se vrednuje u filozofiji? Vrednuje se znanje, nasa teorijska delatnost, umetnicka delatnost, umetnicko dozivljavanje sveta, etika, estetika, logika. Sta je estetika? Nije dovoljno reci nauka o lepom, to je tradicionlana definicija, preuska je. To je filosofska disciplina koja proucava vresnosti umetnickog dozivljaja, stvaranja, a to nije samo lepo, Lepo je cak i najispraznija vrednost. Sve druge su sadrzajnije. Antropolosko pitanje - odredjuje ljudsko bice medju drugim bicima u svetu. Sokrat je rekao da je covek razumno bice Aristotel je rekao da je politicka, drustvena zivotinja Santjana - covek je zivotinja koja se igra. HOMO LUDENS jedina zivotinja koja se igra i igrajuci stvara, tada su oslobodjeni spoljasnje nuzde. Sta je sistematika filozofije - Rasclanjivanje filozofije na osnovna pitanja i osnovne discipline. Kako Kant deli filozofiju? Na tri osnovne discipline - teorija saznanja, etika, estetika. Pored tih osnovnih pitanja moze se govoriti o istoriji filozofije. Ontolosko pitanje - kretanje sveta, uzroci sveta, da li je svet jedinstven ili ne. Etika, vrednuje se covekov moralno-prakticni zivot. 9. POLIS I AGORA - RODNO MESTO GRCKE FILOSOFIJE Sta je to pollis kao demokratska zajednica omogucio i dao?

Jednakost. Ona se ogleda u tome da ljudi imaju pravo da govore i po tome sto su zamenljivi. Sta je jos bitno za demokratiju polisa? Nacelo javnosti. Potoji li privatnost u polisu? Da, u nju ulazi porodicni zivot, bogatstvo cak i ekonomija. Cemu sluzi javnost? Da bi se sve sto opravdalo i legitimiralo. Sta dobija priznanje javnosti? Vazno samo ono sto mozemo da ucinimo na javnoj sceni i obrazlozimo, pravdamo pred ostalima koji su nam jednaki. Sta je moc reci? To je moc nagovaranja i obrazlaganja. Moc misljenja, reci, nagovaranja se smatra najvaznijom moci u drustvu. Ko ne bi mogao dobiti vlast u Polisu? Ni sirotinja, ni bogati. Bogati hoce sve za sebe, hoce jos vise, a sirotinja hoce isto to. Vlast se daje srednjem sloju, srednjoj klasi. Sta znaci platonovo nacelo - NEKA NE ULAZI U SKOLU ONAJ KO NE ZNA GEOMETRIJU. To se moze primetiti na uredjenje i velicinu Polisa. Platona ne interesuje matematicka geometrija vec SOCIJALNA. Sta je socijalna geometrija? Drustvo se mora izgraditi kao harmonija. Da znamo za lepe forme, da ih postujemo i razgradjujemo. 11. SOKRAT Mozemo li se bez znanja ponasati dobro? Mozemo, ali to je slucajnost. Znanje je osnov moralnosti. Sokrat je trazio episteme - pojmovno znanje. Stav ZNAM DA NISTA NE ZNAM - to znaci da nasa mnenja, iskustva nisu dovoljna, od njih moramo krenuti. Sta Sta Sta Sta je je je je pojam - pojam je misao o sustini stvari. definicija - to je izraz o sustini, o sadrzaju. obim pojma - to je ono na sta se pojam odnosi. sadrzaj pojma - ???????

Obim pojma covek su svi ljudi, a sadrzaj pojma je po Sokratu razum, ali to za nas ne mora bit razum. To je ono sto je individualno, vezano za jednog coveka. Sta otkriva razgovor - svaki razgovor otkriva nesto sto mi nismo znali, nesto o cemu ranije nismo razmisljali. 12. PLATONOVO UCENJE O IDEJAMA Gde postoji svet ideja? To je pre svega svet koji nije identican sa Sokratovim svetom pojmova. Pojmovi su svet u nasem znanju. Kod Platona je taj svet u transcedenciji. 13. ARISTOTELOVA METAFIZIKA RAZVOJA Kakav je Aristotelov dokaz Boga? Bog daje prvi impuls, zaljulja ga i pusti. Time je objasnio nacelo uzrocnosti.

Hriscanstvo - Bog je vecan, a maerija je u svetu. Aristotel - i jedno i drugo su suvecni. Kako se dokazuje Bog - lancem uzroka. Sta je dosojanstvo slobode? Sloboda da Boga prihvatimo, izaberemo. Pravo da ga odbijemo ili primimo. (Jovan Lestvicnik) 14. PLATONOVO I ARISTOTELOVO SHVATANJE UMETNOSTI Umetnici bacac diska - lepsi je od prevog bacaca diska zato sto je ideal, zato sto je stvarnom grku umetnik nesto i dodao. Sta je kod Platona umetnost po sustini - MIMEZIS - podrazavanje. Zasto ih tumacimo zajedno? Zato sto su te koncepcije prve, zato sto su i komplementarne ali i antiteticke. Platon - umetnost ima bozansko poreklo ali nije bozanska, a filozofija jeste. Koje su jos vestine - zanati? Kovacstvo, kuvarstvo... Koji su umetnici sloj kod Platona? Podrazavalacki sloj. 43. RENESANSA Gde se ona posebno razbuktala? U umetnosti. Sta znaci renesansa? Preporod duha preko obnavljanja antickih studija, najvise rimskih ali i helenskih - posebno u Vizantiji. Preporod tzv. STUDIJA HUMANA. Studiranja ljudksih nauka, nauka o coveku. Ona je vise retoricka i umetncka nego naucna i filozofska, vise Rim nego Atina. U cemu se ogleda taj preokret u odnosu na srednji vek? Srednji vek je preokupiran transcedencijom a renesansa preporodom. Umesto nesrecnog i gresnog bica covek se razume kao slobodno bice. Duh je u srednjem veku bio okrenut Bogu, umesto bozanskih sada su tu ljudske misli, zaokret ka coveku, ka svetu. Renesansa se vraca CULNOM coveku. Sta je osnov humanisticke renesanse? Ljucna stvar je da se covek vise ne razume kao gresno i stidljivo bice. Uhvatiti svaki trenutak. Ko je klinac od 16 godina koji to najbolje izrazava? To je Piko de la Mirandola. On je rekao "Homo est fortune sue ipse faber" - Covek je kovac svoje srece. Kako glasi poslednja recenica pohvale ludosti? Poziv na epikurejstvo. Erazmo slavi Epikura, koji je bio jedini filozof u paklu. Erazmo je bio smerni hriscanin. Ko je znacajni politicki mislilac renesanse? Makijaveli U cemu je tajna politike po Makijaveliju? To je autonomno polje upotrebe sredstav, nema veze sa religijim, naukom, umetnoscu itd. Samo budale posle Makijavelija mogu da

ocekuju moral od vladara. Koji su osnovni tokovi? Najuzbudljiviji je umetnost. Prvenstveno poezija, jer jedino je ona i ranije imala bozanski karakter i bila slavljena. Potom slede slikarstvo i vajarstvo. Drugi je humanisticki tok - ne razume se vise covek kao u srednjem veku. Treci je prostorni tok - i prostor se dozivljava drugacije. Ljudi ranije nisu nigde putvali. Otkrivena je Amerika, Indija, nove civilizacije se stvaraju, novi narodi upoznaju. Otkrivaju nova nebeska tela. 44. DEKART I PASKAL Paskal je bio otac svih esencijalista. Savremena filozofija se izgradila na dvostrukim osnovama. Paskal predstavlja liniju razuma i logike. Velica moc razuma, nauke, tehnike i misli da ce nas to uciniti boljim i srecnijim. To je zajedno sa prosvetiteljstvom jedan naivni optimizam. Sta je scre? Nesvodljivo, licno i paradoksalno zivljenje. 45. APSOLUTIZACIJA IDEJE NAPRETKA Kada se javlja? Nije je bilo ni u Antici, ni u Indiji... Ona se javlja u modernom evropskom sloju. Sa kojim se slojem javlja? Javlja se sa nastankom gradjanskog sveta u Evropi. Zasto nije mogao da je ima seljak u feudalnom svetu? Zato sto je bio fiksiran za jedan nacin zivota, nikada nije mogao da izadje iz svog mesta. Rusoova koncepcija razvoja - Mi smo kao covecanstvo i previse civilizovani - to znaci da je covecanstvo napredovalo u nauci i tehnici, ali nije u moralu. Kada se javlja ideja napretka? U renesansi i novom veku. Zivot se promenio, stvorila se mogucnost da ljudi promene svoj nacin zivota. Koja je najrasirenija i najuticajnija ideja napretka? Prosvetiteljstvo. Napredak kao prosvecenost - novi vek stvara predstavu da "Koliko mozemo, toliko znamo. Znanje je sila, znanje je moc". Dositej Obradovic je rekao: " Skole, skole, a ne zvona i praporci" Hegel je rekao: "Osvojiti svest o slobodi. Ako nemate svest o slobodi,necete se za nju ni boriti." Galilejev greh: "Razvitak civilizacije i nauke a ne morala" Marks: "Napredujte, ali da se ne plati cena - otudjenje". Vaspitanje za humanost: "Jedna romanticarska teza. Ne mozemo ziveti na prirodan nacin." Jovan Zlatousti: "Ne mozemo ziveti kako zivotinje, kao lavovi medju lavovima i orlovi medju orlovima".

46. PROSVETITELJSTVO I FRANCUKI MATERIJALIZAM 18. VEKA Francusko drustvo je jedno novo, dramaticno drustvo, slobodno. Parola francuske revolucije je "Sloboda, bratsvo, jednakost" Praznik Francuske je 14.7. - Pad BAstilje, simbol francuske nacije. Izmedju ostalog se razvija i treci stalez kome su pripadale zanatlije. Ko je prvi prosvetitelj u Srbiji? Dositej Obradovic 47. KANTOVA ETICKA, ESTETICKA I SOCIJALNA MISAO Uzor mu je bio Volf, a ne Hjum Sta naglasava empirizam? Sta naglasava racionalizam? Kant pokusava da ih pomiri, ali mu je bio blizi racionalizam. Kako objasniti prirodu znanja? Postoje dva temelja naseg znanja - jedan ima osnovu u iskustvu, ali ono nije dovoljno. Mi gledamo ocima ali vidimo celinom naseg znalackog aparata. Proizvodnja znanja je sinteticka moc. CULNO - moc da proizvedemo opazaj na osnovu cula i celine naseg znalackog aparata. RAZUM - razum je jos kretivnija moc. Mi stvaramo i prozivodimo pojmove. Toje moc da ono sto je culima dato kao razlicit mi vidimo kao isto. UM - najvisi stupanj znanja. Mozemo misliti i o necemu cega nema. Kada mislimo proizvodimo ideje na osnovu razmisljanja. ANTINOMIJE su najvise sto o tom svetu ideja mozemo reci.

48. KANTOVO UCENJE O IZVORIMA, MOCIMA I GRANICAMA SAZNANJA Gde Hegel vidi moucnost napretka covecanstva? U razvoju ideje o slobodi. Kant - Covek je sposobnost da se pripise maksime, a slobodan je da odluci da li ce ih postovati. Zasto je kategoricki imperativ bezuslovan, a ne hipoteticki? Zato sto je uslov ljudski, isto sto i ljudsko bice. Treba da se podredimo maksimama da bismo bili ljudi i ponasali kao ljudi a ne kao zivotinje. Kategoricki imperativ je odredjen cinom a ne ucinkom. Vazna je namera ili dobra volja. Dobra volja ostaje dobra cak i kada je njeno ostvarenje onemoguceno, a zla ostaje zla cak i kada se ostvari. Njegova etika je zato uzvisena, ne mozemo sve odrediti moralom, mozemo i vlastito bice upotrebiti kao sredstvo. Kantovo shvatanje umetnosti - Lepo je bezinteresno dopadanje, umetnost je iznad nauke, estetike, sama po sebi je dovoljna vrednost. Estetsko je vaznije od estetickog. Umetnost je sfera slobode. Sta je cilj istorije? Da se izadje iz prirodnog stanja (suprotno Rusou). Moramo uci u

gradjansko stanje, stanje uredjenog drustva, drzavno stanje. Zasto osporava pravo na pobunu i revoluciju - zato sto bismo se time vratili u primitivno i prirodno stanje. 49. FIHTEOV SUBJEKTIVNI IDEALIZAM I DIJALEKTIKA SUBJEKTA I OBJEKTA Nase JA prozivodi sebe i svoj predmet. Sta pise na delfijskom hramu? Spoznaj samog sebe. To je prva ljudska zudnja. Ljudi zele sebe da spoznaju. Tako isto i JA zeli sebe da spozna. I sta mu se dogadja? U toj silnoj zelji ono prvo uci da nije samo, da je u svetu, da postoji i ne-ja, a uoci i svoje telo. Sledeca zudnja je spoznaja, to je dijalektika JA i NE - ja. U kom smislu je JA vodjeno idealom francuske revolucije? Tako sto mu se cinilo da JA slobodno postavlja sebe i da ga nista ne moze ograniciti kao sto revilucija postavlja svet. Ja se stalno siri u NE-Ja, svet pretvara u znanje. 50. SELINGOV OBJEKTIVNI IDEALIZAM I DIJALEKTIKA REALITETA Kako se zavrsaa razvitak? U umetnosti. Zasto? Cije je umetnost delo? To je delo umetnika - genija. Ne zna se odakle mu ta sposobnost.To je za njega bozansko bice. Subjektivno je zato sto izrazava slobodnu igru duha, genija. Objektivno je zato sto postoji. Postoji realni i idealni svet. Realni svet je promenljiv, razlicit, mnostven i zato je lep. 51. HEGELOV PRIKAZ RAZVOJA APSOLUTNE IDEJE Kako se zove prvi stupanj znanja? Ideja o sebi. Stupanj duha je treci stupanj ideje, ideja o sebi, po sebi i ideja koja spoznaje i sebe i svet istovremeno. Koji su stupnjevi duha? Sta ulazi u subjektivan duh? Covek kao individualno, pojedinacno bice. Sta je objektivni duh? On je objektivan zato sto postoji nezavisno od coveka. Sta je apsolutni duh/ Cilj putovanja je da dodjemo do znanja o sebi i svetu. Mozemo to znanje predstaviti u umetnosti (culnosti), religiji (predstava), filozofiji (saznanjem) 53. HEGELOVO UCENJE O ISTORIJSKOM KRETANJU Ima li istorija svoj cilj? Glupost je da je ona uciteljica zivota, smatrao je Hegel, nju treba poducavati. Njen je cilj da proizvede svest o slobodi. Prvi stupanj sticanja te slobode su istocnjacke despotije, vladar nema svest o slobodi, samo svest o SAMOVOLJI, a narod nema nista. Drugi stupanj su robovlasnicke republike. Robovi i zene nemaju slobodu, ali napredak je zato sto postoji i deo ljudi koji jeste slobodan. Treci stupanj je hriscansko germanski svet, a najvazniji momenat je francuska revolucija.

54. ANTIMETAFIZICKI NABOJ HEGELOVSKE LEVICE Hegelu zameraju da zapostvlja pojedinca, najpoznatiji od individualista je MAks Stirner "To sam ja i moja svojina, opstost ne postoji". Da li srpstvo postoji? Postoji ono sto mi podrazumevamo pod tim. Koji pesnik pripada njima: HAJNRIH HAJNE.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->