1.

FILOZOFIJA KAO LJUBAV PREMA MUDROSTI

Pre nego sto filozofija krene na put sta mora da zna? Mora da zna je vredna traganja, ljudi
imaju potrebu da tragaju. Princ koji u bajci daje zivot, u filozofiji moze biti bilo ko. Svaki
filozof misli da je to nasao, svaki misli da je njegova trnova ruzica prava. Kako se to
resava? Filozofija u celini ipak ostaje otvorena. Tako se dobija filozofija kojoj je prava
forma pluzalizam.

4. FILOZOFIJA I NAUKA

Kada je pocelo izdvajanje nauka iz filozofije? Sa Aristotelom. On je prvi ucio da je princip

nauke i filozofije u osnovi razlicit. Taj princip se razlikuje po predmetu.

Cime se bavi filozofija? Opstim uzrocima, prvim principima sveta (Aristotelovo glavno delo
zove se metafizika). Potom razmislja o nacinu, dolazenju do znanja, sigurnosti, korisnosti.

Kada se, u osnovi, zavrsio taj proces izdvajanja? U 19. veku, tada su se iz filozofije
izdvojile dve velike nauke - sociologija i psiholoija (sa predmetom drustva i psihe).

6. SISTEMATIKA FILOZOFIJE

Do kada je ontolosko pitanje bilo najvaznije? U samom pocetku filozofije pa sve do Kanta i
Kopernikovog obrta.

Sta je aksiologija? To je filozofska disciplilna koja proucava covekom vrednosni odnos

prema svetu.

Sta se vrednuje u filozofiji? Vrednuje se znanje, nasa teorijska delatnost, umetnicka

delatnost, umetnicko dozivljavanje sveta, etika, estetika, logika.

Sta je estetika? Nije dovoljno reci nauka o lepom, to je tradicionlana definicija, preuska je.
To je filosofska disciplina koja proucava vresnosti umetnickog dozivljaja, stvaranja, a to
nije samo lepo, Lepo je cak i najispraznija vrednost. Sve druge su sadrzajnije.

Antropolosko pitanje - odredjuje ljudsko bice medju drugim bicima u svetu.

Sokrat je rekao da je covek razumno bice

Aristotel je rekao da je politicka, drustvena zivotinja
Santjana - covek je zivotinja koja se igra. HOMO LUDENS jedina zivotinja koja se igra i
igrajuci stvara, tada su oslobodjeni spoljasnje nuzde.

Sta je sistematika filozofije - Rasclanjivanje filozofije na osnovna pitanja i osnovne

discipline.

Kako Kant deli filozofiju? Na tri osnovne discipline - teorija saznanja, etika, estetika. Pored
tih osnovnih pitanja moze se govoriti o istoriji filozofije.

Ontolosko pitanje - kretanje sveta, uzroci sveta, da li je svet jedinstven ili ne.

Etika, vrednuje se covekov moralno-prakticni zivot.

9. POLIS I AGORA - RODNO MESTO GRCKE FILOSOFIJE

Sta je to pollis kao demokratska zajednica omogucio i dao?

Jednakost. Ona se ogleda u tome da ljudi imaju pravo da govore i po tome sto su
zamenljivi.

Sta je jos bitno za demokratiju polisa? Nacelo javnosti.

Potoji li privatnost u polisu? Da, u nju ulazi porodicni zivot, bogatstvo cak i ekonomija.

Cemu sluzi javnost? Da bi se sve sto opravdalo i legitimiralo.

Sta dobija priznanje javnosti? Vazno samo ono sto mozemo da ucinimo na javnoj sceni i
obrazlozimo, pravdamo pred ostalima koji su nam jednaki.

Sta je moc reci? To je moc nagovaranja i obrazlaganja. Moc misljenja, reci, nagovaranja se
smatra najvaznijom moci u drustvu.

Ko ne bi mogao dobiti vlast u Polisu? Ni sirotinja, ni bogati. Bogati hoce sve za sebe, hoce
jos vise, a sirotinja hoce isto to. Vlast se daje srednjem sloju, srednjoj klasi.

Sta znaci platonovo nacelo - NEKA NE ULAZI U SKOLU ONAJ KO NE ZNA GEOMETRIJU. To se
moze primetiti na uredjenje i velicinu Polisa. Platona ne interesuje matematicka
geometrija vec SOCIJALNA.

Sta je socijalna geometrija? Drustvo se mora izgraditi kao harmonija. Da znamo za lepe
forme, da ih postujemo i razgradjujemo.

11. SOKRAT

Mozemo li se bez znanja ponasati dobro? Mozemo, ali to je slucajnost. Znanje je osnov
moralnosti. Sokrat je trazio episteme - pojmovno znanje.

Stav ZNAM DA NISTA NE ZNAM - to znaci da nasa mnenja, iskustva nisu dovoljna, od njih
moramo krenuti.

Sta je pojam - pojam je misao o sustini stvari.

Sta je definicija - to je izraz o sustini, o sadrzaju.
Sta je obim pojma - to je ono na sta se pojam odnosi.
Sta je sadrzaj pojma - ???????

Obim pojma covek su svi ljudi, a sadrzaj pojma je po Sokratu razum, ali to za nas ne mora
bit razum. To je ono sto je individualno, vezano za jednog coveka.

Sta otkriva razgovor - svaki razgovor otkriva nesto sto mi nismo znali, nesto o cemu ranije
nismo razmisljali.

12. PLATONOVO UCENJE O IDEJAMA

Gde postoji svet ideja?

To je pre svega svet koji nije identican sa Sokratovim svetom pojmova. Pojmovi su svet u
nasem znanju. Kod Platona je taj svet u transcedenciji.

13. ARISTOTELOVA METAFIZIKA RAZVOJA

Kakav je Aristotelov dokaz Boga? Bog daje prvi impuls, zaljulja ga i pusti. Time je objasnio
nacelo uzrocnosti.
Hriscanstvo - Bog je vecan, a maerija je u svetu.

Aristotel - i jedno i drugo su suvecni.

Kako se dokazuje Bog - lancem uzroka.

Sta je dosojanstvo slobode? Sloboda da Boga prihvatimo, izaberemo. Pravo da ga

odbijemo ili primimo. (Jovan Lestvicnik)

14. PLATONOVO I ARISTOTELOVO SHVATANJE UMETNOSTI

Umetnici bacac diska - lepsi je od prevog bacaca diska zato sto je ideal, zato sto je
stvarnom grku umetnik nesto i dodao.

Sta je kod Platona umetnost po sustini - MIMEZIS - podrazavanje.

Zasto ih tumacimo zajedno? Zato sto su te koncepcije prve, zato sto su i komplementarne
ali i antiteticke.

Platon - umetnost ima bozansko poreklo ali nije bozanska, a filozofija jeste.

Koje su jos vestine - zanati? Kovacstvo, kuvarstvo...

Koji su umetnici sloj kod Platona? Podrazavalacki sloj.

43. RENESANSA

Gde se ona posebno razbuktala? U umetnosti.

Sta znaci renesansa? Preporod duha preko obnavljanja antickih studija, najvise rimskih ali
i helenskih - posebno u Vizantiji. Preporod tzv. STUDIJA HUMANA. Studiranja ljudksih
nauka, nauka o coveku. Ona je vise retoricka i umetncka nego naucna i filozofska, vise
Rim nego Atina.

U cemu se ogleda taj preokret u odnosu na srednji vek? Srednji vek je preokupiran
transcedencijom a renesansa preporodom. Umesto nesrecnog i gresnog bica covek se
razume kao slobodno bice. Duh je u srednjem veku bio okrenut Bogu, umesto bozanskih
sada su tu ljudske misli, zaokret ka coveku, ka svetu. Renesansa se vraca CULNOM
coveku.

Sta je osnov humanisticke renesanse? Ljucna stvar je da se covek vise ne razume kao
gresno i stidljivo bice. Uhvatiti svaki trenutak.

Ko je klinac od 16 godina koji to najbolje izrazava? To je Piko de la Mirandola. On je rekao

"Homo est fortune sue ipse faber" - Covek je kovac svoje srece.

Kako glasi poslednja recenica pohvale ludosti? Poziv na epikurejstvo. Erazmo slavi
Epikura, koji je bio jedini filozof u paklu. Erazmo je bio smerni hriscanin.

Ko je znacajni politicki mislilac renesanse? Makijaveli

U cemu je tajna politike po Makijaveliju? To je autonomno polje upotrebe sredstav, nema

veze sa religijim, naukom, umetnoscu itd. Samo budale posle Makijavelija mogu da
ocekuju moral od vladara.

Koji su osnovni tokovi?

Najuzbudljiviji je umetnost. Prvenstveno poezija, jer jedino je ona i ranije imala bozanski
karakter i bila slavljena. Potom slede slikarstvo i vajarstvo.
Drugi je humanisticki tok - ne razume se vise covek kao u srednjem veku.
Treci je prostorni tok - i prostor se dozivljava drugacije. Ljudi ranije nisu nigde putvali.
Otkrivena je Amerika, Indija, nove civilizacije se stvaraju, novi narodi upoznaju. Otkrivaju
nova nebeska tela.

44. DEKART I PASKAL

Paskal je bio otac svih esencijalista.

Savremena filozofija se izgradila na dvostrukim osnovama. Paskal predstavlja liniju

razuma i logike. Velica moc razuma, nauke, tehnike i misli da ce nas to uciniti boljim i
srecnijim. To je zajedno sa prosvetiteljstvom jedan naivni optimizam.

Sta je scre? Nesvodljivo, licno i paradoksalno zivljenje.

45. APSOLUTIZACIJA IDEJE NAPRETKA

Kada se javlja? Nije je bilo ni u Antici, ni u Indiji... Ona se javlja u modernom evropskom
sloju.

Sa kojim se slojem javlja? Javlja se sa nastankom gradjanskog sveta u Evropi.

Zasto nije mogao da je ima seljak u feudalnom svetu? Zato sto je bio fiksiran za jedan
nacin zivota, nikada nije mogao da izadje iz svog mesta.

Rusoova koncepcija razvoja - Mi smo kao covecanstvo i previse civilizovani - to znaci da je

covecanstvo napredovalo u nauci i tehnici, ali nije u moralu.

Kada se javlja ideja napretka? U renesansi i novom veku. Zivot se promenio, stvorila se
mogucnost da ljudi promene svoj nacin zivota.

Koja je najrasirenija i najuticajnija ideja napretka? Prosvetiteljstvo.

Napredak kao prosvecenost - novi vek stvara predstavu da "Koliko mozemo, toliko znamo.
Znanje je sila, znanje je moc".

Dositej Obradovic je rekao: " Skole, skole, a ne zvona i praporci"

Hegel je rekao: "Osvojiti svest o slobodi. Ako nemate svest o slobodi,necete se za nju ni
boriti."

Galilejev greh: "Razvitak civilizacije i nauke a ne morala"

Marks: "Napredujte, ali da se ne plati cena - otudjenje".

Vaspitanje za humanost: "Jedna romanticarska teza. Ne mozemo ziveti na prirodan nacin."

Jovan Zlatousti: "Ne mozemo ziveti kako zivotinje, kao lavovi medju lavovima i orlovi
medju orlovima".
46. PROSVETITELJSTVO I FRANCUKI MATERIJALIZAM 18. VEKA

Francusko drustvo je jedno novo, dramaticno drustvo, slobodno.

Parola francuske revolucije je "Sloboda, bratsvo, jednakost"

Praznik Francuske je 14.7. - Pad BAstilje, simbol francuske nacije.

Izmedju ostalog se razvija i treci stalez kome su pripadale zanatlije.

Ko je prvi prosvetitelj u Srbiji? Dositej Obradovic

47. KANTOVA ETICKA, ESTETICKA I SOCIJALNA MISAO

Uzor mu je bio Volf, a ne Hjum

Sta naglasava empirizam? Sta naglasava racionalizam? Kant pokusava da ih pomiri, ali
mu je bio blizi racionalizam.

Kako objasniti prirodu znanja? Postoje dva temelja naseg znanja - jedan ima osnovu u
iskustvu, ali ono nije dovoljno. Mi gledamo ocima ali vidimo celinom naseg znalackog
aparata. Proizvodnja znanja je sinteticka moc.

CULNO - moc da proizvedemo opazaj na osnovu cula i celine naseg znalackog aparata.
RAZUM - razum je jos kretivnija moc. Mi stvaramo i prozivodimo pojmove. Toje moc da
ono sto je culima dato kao razlicit mi vidimo kao isto.
UM - najvisi stupanj znanja. Mozemo misliti i o necemu cega nema. Kada mislimo
proizvodimo ideje na osnovu razmisljanja.

ANTINOMIJE su najvise sto o tom svetu ideja mozemo reci.

48. KANTOVO UCENJE O IZVORIMA, MOCIMA I GRANICAMA SAZNANJA

Gde Hegel vidi moucnost napretka covecanstva? U razvoju ideje o slobodi.

Kant - Covek je sposobnost da se pripise maksime, a slobodan je da odluci da li ce ih

postovati.

Zasto je kategoricki imperativ bezuslovan, a ne hipoteticki? Zato sto je uslov ljudski, isto
sto i ljudsko bice. Treba da se podredimo maksimama da bismo bili ljudi i ponasali kao
ljudi a ne kao zivotinje.

Kategoricki imperativ je odredjen cinom a ne ucinkom. Vazna je namera ili dobra volja.
Dobra volja ostaje dobra cak i kada je njeno ostvarenje onemoguceno, a zla ostaje zla cak
i kada se ostvari. Njegova etika je zato uzvisena, ne mozemo sve odrediti moralom,
mozemo i vlastito bice upotrebiti kao sredstvo.

Kantovo shvatanje umetnosti - Lepo je bezinteresno dopadanje, umetnost je iznad nauke,

estetike, sama po sebi je dovoljna vrednost. Estetsko je vaznije od estetickog. Umetnost
je sfera slobode.

Sta je cilj istorije? Da se izadje iz prirodnog stanja (suprotno Rusou). Moramo uci u
gradjansko stanje, stanje uredjenog drustva, drzavno stanje.

Zasto osporava pravo na pobunu i revoluciju - zato sto bismo se time vratili u primitivno i
prirodno stanje.

49. FIHTEOV SUBJEKTIVNI IDEALIZAM I DIJALEKTIKA SUBJEKTA I OBJEKTA

Nase JA prozivodi sebe i svoj predmet.

Sta pise na delfijskom hramu? Spoznaj samog sebe. To je prva ljudska zudnja. Ljudi zele
sebe da spoznaju. Tako isto i JA zeli sebe da spozna. I sta mu se dogadja? U toj silnoj zelji
ono prvo uci da nije samo, da je u svetu, da postoji i ne-ja, a uoci i svoje telo. Sledeca
zudnja je spoznaja, to je dijalektika JA i NE - ja.

U kom smislu je JA vodjeno idealom francuske revolucije? Tako sto mu se cinilo da JA

slobodno postavlja sebe i da ga nista ne moze ograniciti kao sto revilucija postavlja svet.

Ja se stalno siri u NE-Ja, svet pretvara u znanje.

50. SELINGOV OBJEKTIVNI IDEALIZAM I DIJALEKTIKA REALITETA

Kako se zavrsaa razvitak? U umetnosti.

Zasto? Cije je umetnost delo? To je delo umetnika - genija. Ne zna se odakle mu ta
sposobnost.To je za njega bozansko bice.
Subjektivno je zato sto izrazava slobodnu igru duha, genija. Objektivno je zato sto postoji.

Postoji realni i idealni svet. Realni svet je promenljiv, razlicit, mnostven i zato je lep.

51. HEGELOV PRIKAZ RAZVOJA APSOLUTNE IDEJE

Kako se zove prvi stupanj znanja? Ideja o sebi.

Stupanj duha je treci stupanj ideje, ideja o sebi, po sebi i ideja koja spoznaje i sebe i svet
istovremeno.

Koji su stupnjevi duha?

Sta ulazi u subjektivan duh? Covek kao individualno, pojedinacno bice.

Sta je objektivni duh? On je objektivan zato sto postoji nezavisno od coveka.

Sta je apsolutni duh/ Cilj putovanja je da dodjemo do znanja o sebi i svetu. Mozemo to
znanje predstaviti u umetnosti (culnosti), religiji (predstava), filozofiji (saznanjem)

53. HEGELOVO UCENJE O ISTORIJSKOM KRETANJU

Ima li istorija svoj cilj? Glupost je da je ona uciteljica zivota, smatrao je Hegel, nju treba
poducavati.

Njen je cilj da proizvede svest o slobodi. Prvi stupanj sticanja te slobode su istocnjacke
despotije, vladar nema svest o slobodi, samo svest o SAMOVOLJI, a narod nema nista.
Drugi stupanj su robovlasnicke republike. Robovi i zene nemaju slobodu, ali napredak je
zato sto postoji i deo ljudi koji jeste slobodan. Treci stupanj je hriscansko germanski svet,
a najvazniji momenat je francuska revolucija.
54. ANTIMETAFIZICKI NABOJ HEGELOVSKE LEVICE

Hegelu zameraju da zapostvlja pojedinca, najpoznatiji od individualista je MAks Stirner "To

sam ja i moja svojina, opstost ne postoji". Da li srpstvo postoji? Postoji ono sto mi
podrazumevamo pod tim.
Koji pesnik pripada njima: HAJNRIH HAJNE.