1

Tehnologija proizvodnje čokolade

Sadržaj

1. Istorijat ............................................................................................................................ 2 2. Priprema sirovina za proizvodnju čokoladne mase ........................................................ 5 2.1. Mlevenje šećera .................................................................................................... 5 3. Proizvodnja čokolade ...................................................................................................... 6 3.1. Mešanje sastojaka čokolade .................................................................................. 7 3.2. Rafinisanje čokolade ............................................................................................. 7 3.3. Končiranje ............................................................................................................. 8 3.3.1. Faze končiranja čokoladne mase ............................................................... 9 3.4. Temperiranje ....................................................................................................... 10 3.5. Oblikovanje čokoladne mase .............................................................................. 12 3.6. Ulivanje čokoladne mase .................................................................................... 12 3.7. HlaĎenje oblikovane čokoladne mase................................................................. 13 3.8. Stabilizovanje temperature i pakovanje čokolade .............................................. 13 4. Kvalitet i nedostaci čokolade ........................................................................................ 14 4.1 Kvalitet čokolade ................................................................................................. 14 4.1.1. Reološka merenja kvaliteta .................................................................... 14 4.1.2 Senzorska ocena kvaliteta ....................................................................... 15 4.2. Nedostaci čokolade ............................................................................................. 16 4.2.1. Zrenje masti (sivljenje čokolade) ........................................................... 16 4.2.2. Zrenje šećera (belenje čokolade) ............................................................ 17 5. Vrste čokolade i čokoladnih proizvoda......................................................................... 18 5.1. Kakao prah .......................................................................................................... 18 5.2. NezaslaĎena čokolada ......................................................................................... 19 5.3. Crna čokolada ..................................................................................................... 19 5.4. Gorko-slatka čokolada ........................................................................................ 20 5.5. Polu-slatka čokolada ........................................................................................... 20 5.6. Slatka crna čokolada ........................................................................................... 21 5.7. Mlečna čokolada ................................................................................................. 21 5.8. Bela čokolada ...................................................................................................... 22 5.9. Kuvertura ............................................................................................................ 22 5.10. Gianduja ............................................................................................................ 23 6. Lekovito dejstvo čokolade ............................................................................................ 24 6.1. Zablude o čokoladi.............................................................................................. 24 7. Zaključak....................................................................................................................... 25 8. Literatura ....................................................................................................................... 26

1|strana

2

Tehnologija proizvodnje čokolade

1. Istorijat
U ranom VI veku kakao drvo se nazivalo cacahuaquchtl što u prevodu znači drvo, dok se čokolada nazivala xocoatil što u prevodu znači gorka voda. Kod Maja, kakao plod je simbolizovao život i plodnost, dok su zidovi njihovih palata bili oslikani kakao plodovima. Veoma rano su ljudi u Centralnoj Americi upotrebljavali kakao zrno kao sredstvo plaćanja. Asteci su smatrali da im je kakao podario Bog Quetzalcoatl koji je kakao drvo ukrao iz Raja. Kao i Maje, Asteci su od kakaoa pravili hladno i gorko piće zvano cacahuatl za koje su smatrali da je eliksir zdravlja. Kako je šećer bio nepoznat Astecima, oni su u cacahuatl dodavali razne miroĎije kao arome, čak i ljute papričice, čili i vanilu pa i brašno. Asteci su verovali da mudrost i snaga dolaze jedući i pijući kakao, a pripisivali su mu i afrodizijačke kvalitete. Kolumbo je posle povratka iz Amerike španskom kralju Ferdinandu i kraljici Izabeli prezentovao mnogo nepoznate i neobične stvari meĎu kojima je bilo i par tamno braon zrna koja su izgledom podsećala na badem, ali im ona nisu privukla pažnju. Tek deset godina kasnije, na jednom od svoja četiti putovanja za Ameriku iskrcao se u Nikaragvu gde je postao prvi evropljanin koji je probao čokoladni napitak. Opsednut Indijom nije prepoznao komercijalne potencijale kakaoa.

Slika 1 – Kakao zrna Deset godina kasnije, 1313. godine, Hernando de Oviedo Valdez koji je boravio u Americi 1513. godine kao član ekspedicije Pedrarias Avilasa, izvestio je da je kupio roba za 100 kakao zrna, 10 kakao zrna je dao za usluge prostitutke i 4 kakao zrna za zeca koga je pojeo za večeru. Nekako u isto vreme je i usvojen naziv napitka chocolatl od reči Maja xocoatl (čokolada) i Astečke reči za vodu ili vrući napitak. Hernando Cortez, koji je osvojio deo Meksika 1519. godine, probao je kakao ali nije bio naročito oduševljen, jer ga je mnogo više interesovala vrednost kakaoa kao sredstva plaćanja. Odmah je kakao plantaže proglasio pod španskom jurisdikcijom. Cortez je španskom kralju Carlsu V predstavio kakao zrno iz “Novog sveta” i neophodan pribor za pripremu. Pretpostavljao je da bi ovaj gorak napitak pomešan sa šećerom mogao da ima jako lep ukus. Tako je pomešan kakao sa šećerom, vanilom, mirisnim orahom, karanfilićem, biberom sa Jamajke i cimetom. Rezultat je bio više nego zadovoljavajući, pa je špansko plemstvo prihvatilo ovaj napitak kao novu modu. Španci 2|strana

vernici ga nisu pridavali značaj ovom mišljenju. ćerka španskog kralja Filipa II udala se za Luja XIII i upoznala ga sa čokoladnim napitkom. Kazanova je čokoladom i šampanjcem mamio dame. Od tada se na francuskom dvoru pije čokolada. Engleski gusari koji su zarobljavali španske brodove sa kakaom. Rimska crkva je proglasila čokoladu za magijski napitak. misleći da je reč o brodskom otpadu. Kada su Britanci pokorili Špance. što znači da “čokoladni napitak nije za upotrebu”. Prva kuća čokolade oglašavala se sa sloganom: "ovo je odlično zapadno-indijsko piće". spaljivali su ga. godine Velika Britanija je počela da ceni čokoladu i to jer je jedan Francuz otvorio prvu prodavnicu čokolade u Londonu. ali nije bilo tajna da uživanje u čokoladi predstavlja afrodizijak. a madam du Barry je davala svojim ljubavnicima čokoladu kao afrodizijak. kada se španska princeza Marija Tereza verila za Luja XIV i dala mu. čokoladu zapakovanu u elegantnu kutiju. Slika 2: HERSHEY’S – najpoznatija američka čokolada 3|strana . Pet godina kasnije. godine. Ana od Austrije. a već kroz deset godina tamo su podignute mnoge fabrike čokolade. Crkva je morala da promeni mišljenje pa je dozvolila konzumiranje čokolade samo za vreme Uskrsa. Amerika je čula za čokoladu 1775. vladao je preko 74 godine i za njegovo vreme proizvodila se i prodavala čokolada koja se nije koristila samo za jelo već i za erotska zadovoljstva. laĎa natovarena sa kakaom je uništena kao bezvredna. Za 200 zrna mogao se kupiti ćuran. madam Pompadur je upotrebljavala čokoladu kao stimulans za svoje želje. Godine 1615. kralj sunca. tek 30 godina kasnije. MeĎutim. Tek 1657.3 Tehnologija proizvodnje čokolade su tajnu čokolade čuvali oko 100 godina. Presuda kardinala glasila je: "Liquidum non frangit jejunum". Nedugo posle toga. pa je čokolada postala pomodna roba. ali se kakao zrno u Španiji jos uvek upotrebljavalo kao novac. a 100 zrna je bila dnevnica stražara. Luj XIV. MeĎutim. čokolada se proširila širom Evrope kao posebna delikatesa za bogate. nastalo je „čokoladno ludilo“. kao verenički poklon. Tajnu čokolade odali su dominikanski monasi kojima je bio poveren proces obrade kakao zrna. To mesto je postalo sastajalište londonske elite i novi luksuz.

izumeo je končiranje. Slika 3: Lindt – jedan od najpoznatijih švajcarskih proizvođača čokolade Prvu čokoladu koja se ne pije izumeo je Britanac. osnovana je berza kakaoa u Njujorku. a predstavlja i deo hrane astronauta u svemiru. Danas. što otprilike predstavlja zagrevanje i valjanje čokolade tokom prečišćavanja.4 unce čokolade. MeĎutim ta čokolada je bila pretvrda.4 Tehnologija proizvodnje čokolade Sto godina kasnije Švajcarci su poceli da investiraju u čokoladu i do danas je Švajcarska poznata kao zemlja koja pravi najkvalitetnije i najukusnije čokolade na svetu. Nakon končiranja od 72 sata i dodavanja kakao putera. Godine 1925. a deset godina kasnije. američka vlada primetila je važnu ulogu čokolade u vojnim snagama. pa je morala da bude rendana. svakom vojniku sleduje 3. čokolada se topi u ustima. Brodski tovari su bili rezervisani za čokoladu koja je davala vojnicima snagu i hrabrost. Rudolf Lindt iz Berna u Švajcarskoj. 4|strana .

Kakao masa i kakao maslac se koriste u tečnom obliku.9 g/m3 vazduha. Pod uticajem vlage iz okoline šećer u prahu postaje grudvast i grudvice otežavaju transport i izradu čokoladne mase. Zbog toga se šećer melje u šećer u prahu neposredno pre sastavljanja čokoladne mase. U zavisnosti od vrste mlina šećer se melje u još sitnije čestice što olakšava tehnološki proces proizvodnje čokoladne mase. oblikovanje i završna kristalizacija. 5|strana . jer predstavlja opasnost od eksplozije. Mlevenje šećera Šećer se transportuje preko magneta i melje u mlinu u vazdušnoj struji koja odvodi osloboĎenu toplotu pri mlevenju. na temperaturi 15-18 º C i pri vlažnosti 50%.1. Tokom izrade čokoladne mase dodaje se emulgator radi smanjenja površinskih napona. Koristi se lacetin i to tako da se potrebna količina umeša u kakao maslac i dodaje se pri proizvodnji čokoladne mase u tri obroka. Za proizvodnju čokoladne mase šećer u prahu je veoma fino usitnjen i zbog toga veoma higroskopan. končiranje. Šećer se melje u odvojenoj proizvodnoj prostoriji snabdevenoh klima-ureĎajima. Svi ovi procesi su neophodni za dobijanje čokolade optimalnih fizičkih karakteristika kao i odgovarajućeg senzornog kvaliteta. temperiranje. mlin i ostali ureĎaji sa kojima je mlin povezan snabdeveni su zaštitom od eksplozije i požara. Proizvodna prostorija. Donja granica eksplozivnosti za šećernu prašinu je 8. 2.5 Tehnologija proizvodnje čokolade 2. Šećerna prašina se ne sme širiti po proizvodnoj prostoriji. Veličina čestica šećera u prahu kreće se oko 80 mikrometara. Priprema sirovina za proizvodnju čokoladne mase Tradicionalni postupak proizvodnje čokolade je složen tehnološki postupak koji se sastoji od većeg broja operacija: mešanje sirovina. Za aromatizovanje čokoladne mase koristi se aroma i vanilin šećer. mlevenje na petovaljcima. Vanilin šećer se izraĎuje mešanjem rastvorenog vanilina u etanolu.

Dijagram proizvodnje čokolade 6|strana . Slika 4 . 2. Mešanje sastojaka čokolade Rafinisanje čokolade Končiranje čokoladne mase Temperiranje i čuvanje Oblikovanje Rezultat svega je glatka tekstura proizvoda koja se smatra poželjnom u konditorskim proizvodima i uklanjanje oralnog osećaja zrnastosti.6 Tehnologija proizvodnje čokolade 3. 4. 5. Proizvodnja čokolade Proces proizvodnje čokolade karakterišu: 1. 3.

mlečnu mast i mleko u prahu (zavisi od vrste proizvoda) se temeljno meša 12-15 min na 40-50°C.2. sa većinom čestica veličine manjim od 30 µm. Optimalna veličina čestica za tamnu čokoladu je manja od 35 µm. Čvrste čestice. čokolada koja sadrži kakao pastu. Kontinualno mešanje koriste veliki proizvoĎači čokolade koristeći automatizovane plastikatore.7 Tehnologija proizvodnje čokolade 3.1. Tekstura mlečne čokolade poboljšava se dodatkom male količine čestica veličine do 65 µm. sa sadržajem od 8-24% ukupne masti. Mešanje sastojaka čokolade Mešanje sastojaka čokolade je operacija koja koristi kombinaciju vremetemperatura u kontinualnim ili šaržnim mešalicama za dobijanje konstantne konzistencije. Kod šaržnog mešanja. Rafiner sa pet valjaka sastoji se od vertikalnog niza četiri šuplja cilindra. premazuju nove površine lipidima tako da ovi postanu aktivni. čija se temperatura kontroliše temperaturom vode koja protiče kroz unutrašnjost cilindra. koji su spojeni pomoću hidrauličnog pritiska. Veličina čestica utiče na senzorna i reološka svojstva. 3. kakao maslac. Rafinisanje. putujući prema gore kroz rafiner dok ne budu uklonjeni nožem. pored toga što utiče na smanjenje veličine čestica i lom anglomerata. upijajući arome spojeva iz kakao delova. Slika 5 – Refiner Buhler SFL 1300 7|strana . Tanak sloj čokolade privlače sve brže valjci. praveći pomalo tvrdu teksturu i plastičnu konzistenciju. Rafinisanje čokolade Za dobijanje glatke teksture čokoladno konditorskih proizvoda veoma je važan proces rafinisanja. šećer. Koristeći kombinaciju rafinera sa dva do pet valjaka dobija se mešavina šećera i kakao paste. sprovodi čestice kroz kontinualnu fazu premazivanja s lipidima.

za proizvode koji sadrže mleko u prahu 16-24h do 60°C i za tamne čokolade na 70 °C i nastaviti do 82°C.3. a zatim se podstiče interakcija izmeĎu raspršene i kontinualne faze. vlaga se smanjuje uklanjanjem odreĎenih neželjenih materija ukusa. Da bi čokolada bila odgovarajućeg viskoziteta. Tipičan primer končera je „Frissekončer“ u modernoj industriji čokolade. Končiranje podstiče razvoj ukusa zbog daljeg mešanja na višim temperaturama. Vreme i temperature končiranja variraju obično: za mrvice mleka 10-16h na 49-52°C. jer su stari aparati u proizvodnji čokolade imali oblik ljuske. a radi operacije sečenja i mešanja. smanjenju veličine čestica i uklanjanju ivica čestica. Ovo se vrši mešanjem čokolade na temperaturama višim od 50°C u toku nekoliko sati. potiče od latinske reči „ljuska“. U početnim fazama. Sastoji se od velikog rezervoara sa tri mikser žice. mogu da se koriste temperature do 70 °C.8 Tehnologija proizvodnje čokolade 3. Končiranje Končiranje je bitan proces koji donosi razvoju viskoziteta i on je završna operacija u proizvodnji čokolade. Proces pomaže smanjenju viskoziteta. dajući delimično karamelizovan ukus u ne-mlečnim mrvicama čokolade. može joj se dodati kakao maslac i lecitin na kraju končiranja da rastopi čokoladu pre temperiranja. končer. Slika 6 – Moderna mašina za končiranje 8|strana . Naziv opreme. kada se punomasno mleko u prahu zameni obranim i masnoćom maslaca.

u kome se ukloni najviše vode i lako isparljivih nepoželjnih jedinjenja. Prelivanje čokoladne mase teče nekoliko časova. Brzina isparavanja je veća što se čokoladna masa duže održava u suvom i penastom obliku. Zbog jakog uzajamnog trenja čvrstih čestica čokoladne mase oslobaĎa se toplota. vazduh iz okoline zauzima meĎuprostore u čokoladnoj masi. preostala količina kakao maslaca i arome. Posle 12-13 časova končiranja pojačava se proticanje čokoladne mase u uslovima temperature kada je otopljena celokupna količina kakao maslaca. Čokoladna masa se pri mešanju preliva u tankim slojevima i kod prelivanja gradi putanje u obliku osmice. U tom vremenskom periodu slojevi čokoladne mase su u bližem dodiru sa kiseonikom iz vazduha. U tom vremenskom periodu čokoladna masa omekšava i razvijaju se njena plastična svojstva. Čokoladna masa postepeno postaje suspenzija u kojoj svaku čvrstu česticu obavija sloj kakao maslaca. U toj fazi čokoladna masa je suva i penasta. nego i pod uticajem kiseonika iz vazduha. rasipaju se krupne grudve čokoladne mase i usled zagrevanja počinje širenje zapremine otopljenog kakao maslaca i mašćenje površine čokoladne mase. Razvijanje plastičnih svojstava čokoladne mase teče narednih 5-6 časova pri stalnom mešanju. čokoladna masa se zagreva i počinje isparavanje dela vode.3. Faze končiranja čokoladne mase U prvih 3-5 časova končiranja čokoladna masa se gura i prebacuje preko mešača.9 Tehnologija proizvodnje čokolade 3. ne samo pod uticajem toplote. Kada je isparavanje završeno. To je već faza tečnog končiranja. pri čemu se odvijaju hemijske promene nekih sastojaka i nastaju nova aromatična jedinjenja. Za vreme isparavanja na površini čokoladne mase sakupljaju se pare i formira se krupno-grudvasti oblik čokoladne mase koji treba održati. 9|strana . sirćetne kiseline i drugih isparljivih nepoželjnih jedinjenja. Oko 4 časa pre završetka končiranja počinje hlaĎenje čokoladne mase.1. Posle 5-6 časova končiranja čokoladnoj masi se dodaje druga trećina pripremljenog lecitina koji deluje kao omekšivač i poboljšava mašćenje čokoladne mase. Dodaje se preostala količina pripremljenog lecitina. Ova faza končiranja se naziva suvo končiranje. pa se povećava njena zapremina.

10 | s t r a n a . rezultat je β forma . Oblik IV kristalizuje u obliku duplog lanca. ProizvoĎači koji proizvode ručne male količine poslastica pre upotrebe ureĎaja za temperiranje. uglu nagiba u odnosu na ravan lanca sa metilnom grupom i načinu na koji trigliceridi kristalizuju. U četvrtoj fazi kristali su sazreli. To utiče na boju jer se reflektovana svetlost izgubi u nestabilnom i neorganizovanom rastu kristala. čokolada se ponovo pregrejava u trećoj fazi da bi se sprečilo očvršćavanje. Način obrade odreĎuje polimorfnu formu. Masne kiseline kristalizuju u dvostrukom ili trostrukom lancu zavisno od sastava triglicerida i pozicije distribucije. pri čemu su glavni α. temperiranje je presudno. Da bi čokolada bila u odgovarajućoj polimorfnoj formi. Nestabilni oblik I ima tačku topljenja na 17°C i brzo se pretvara u oblik II koji sporije prelazi u oblike III i IV.10 Tehnologija proizvodnje čokolade 3. rukovanje i trajnost. Temperiranje ima četiri ključna koraka: potpuno topljenje (na 50°C). a zatim polako hladi za pokretanje rasta kristala. UreĎaji koji se trenutno koriste za temperiranje sastoje se od višefaznih izmenjivača toplote kroz koje prolazi čokolada u širokom rasponu stopa. Temperiranje podrazumeva pred-kristalizaciju malog dela triglicerida pri čemu se formiraju kristalizacioni centri koji obezbeĎuju da preostali lipidi kristališu u ispravnom obliku. U kakao maslacu oblici V i VI su najstabilnije forme. Netemperirana čokolada je mekana i ne može da se efikasno oblikuje. oblika IV. dobar ugriz kontrakciju i otpornost procesu zrenja (sivljenja). Ako je čokolada slabo temperirana . pojavljivanje neželjenih formi od bujanja masti. β polimorf je najpogodniji oblik u dobro temperiranim čokoladama. Ove promene mogu da se posmatraju u smislu ukupne kontrakcije čokolade. Temperiranje Kakao maslac ima šest polimorfnih oblika. Temperiranje čokolade može da se vrši komprimovanjem otopljene čokolade na 150 bara. Nestabilne niže polimorfne forme (II i III) pretvaraju se u stabilnije forme sa višim tačkama topljenja. kristalizacija (na 27°C ) i pretvaranje svih nestabilnih kristala (na 29-31°C). Oblik V. tvrdoća. koji se brzo pretvara u oblik V. boljim karakteristikama za pakovanje i manjim volumenom. Kako se povećava viskozitet. po stopama zavisnim od relativne stabilnosti polimorfnih oblika i temperature. oblik V u trostrukom sistemu koji omogućava bolje pakovanje i bolju termodinamičku stabilnost. kontinualno temperiranje. Polimorfne forme triglicerida razlikuju se u udaljenosti izmeĎu lanaca masnih kiselina. Oblik VI je teško generisati iako se formira kod dužeg skladištenja kaljene čokolade u pratnji bujanja masnoća. Kombinacija vremena i temperature je od izuzetne važnosti za projektovanje procesa. jer utiče na konačne karakteristike kvaliteta kao što su boja. dajući sjajan izgled. čineći teškim utvrĎivanje optimalnih uslova. hlaĎenje do tačke kristalizacije (na 32°C). β i β. Oblik VI ima visoku temperaturu topljenja (36°C) i kristale koji su veliki i istrajni na jeziku.4. U toku temperiranja. temperatura se strogo kontroliše a agitacija do koje dolazi podstiče stvaranje kristalizacionih centara. čokoladu ručno temperiraju. rastopljena čokolada obično se održava na 45°C. To povećava tačku topljenja čokolade i uzrokuje zgusnuće u kristale svih polimorfnih oblika.

Sistem konusa i ploča za kakao maslac. Ovi zamenjivači se tope gotovo u istom temperaturnom području kao i kakao maslac. Režim temperiranja malo se razlikuje za mlečne čokolade u odnosu na tamne zbog uticaja molekula mlečne masti na formacije kristalne rešetke. To sprečava pojavu sivljenja. omekšava teksturu i snižava temperature formiranja kristalnih centara u procesu temperiranja (oko 29. viskozimetar s paralelnim pločama za mlečnu čokoladu i ureĎaj sa spiralnim trakama za kakao maslac. snižava tačku topljenja.5°C za običnu čokoladu). Dok su ekvivalenti kakao maslaca kompatibilni s kakao maslacem. zamenjivači. Mlečna čokolada sadrži odreĎeni deo mlečne masti koja izaziva efekat eutektikuma. Ekvivalenti kakao maslaca (CBEs) i zamenjivači (CBRs) takoĎe mogu da naĎu primenu u industriji čokolade. na primer. kontrakciju iz kalupa. ali kristališu samo u β obliku. „Couette“ geometrija za mlečnu čokoladu i kakao maslac.4°C u odnosu na 34. stabilan proizvod tvrĎa je i otpornija na toplotu (manje otisaka prstiju u toku pakovanja) i duži rok trajanja. uticaj smicanja na temperiranje čokolade ili kakao maslaca je proučavan u velikom broju različitih geometrija protoka. U novije vreme. boju. izmjenjivač toplote sa izgrebanom površinom za kakao maslac i čokoladu. sjaj.11 Tehnologija proizvodnje čokolade Dobro temperirana čokolada ima sledeće osobine: dobar oblik. Slika 7 – Mašina za temperiranje 11 | s t r a n a . bolju kontrolu mase. mogu da se koriste samo ako je gotovo sav kakao maslac zamenjen. koji ne zahtevaju temperiranje.

Kalup se zagreva kako bi se obezbedila mala razlika izmeĎu temperature čokoladne mase i kalupa i sprečila kristalizacija manje stabilnih kristalčića kakao maslaca.6. Ulivanje čokoladne mase Temperirana čokoladna masa se uliva u zagrejani kalup na 29º C i razlije se po zapremini kalupa. proizvodi se čokolada sa dodacima. Temperatura proizvodne prostorije je iz istih razloga bliska temperaturi čokoladne mase (24-27ºC). hladi se i tako se dobija dno proizvoda. odnosno pojava sivljenja. Oblikovanje čokoladne mase Čokoladna mase se oblikuje kao puna čokolada. Razlivanju čokoladne mase u kalupu pomaže vibracioni ureĎaj na kojem se tresu napunjeni kalupi sa čokoladnom masom posle oblikovanja. Kada u kalup dodaju prženi lešnik ili drugi dodaci. Puna čokolada naziva se i čokoladna tabla.12 Tehnologija proizvodnje čokolade 3. Punjena čokolada i čokoladni desert se oblikuju u tri faze:    u kalup se uliva dao čokoladne mase za gornju površinu i bočne strane punjene čokolade na ohlaĎeni deo uliva se punjenje na kraju se uliva drugi deo čokoladne mase. čokolada sa dodacima. Slika 8 – Kalupi za ulivanje čokoladne mase 12 | s t r a n a . 3. punjena čokolada i čokoladni desert.5.

8. Temperatura čokolade se stabilizuje tako da se čokolada odlaže na transportna kolica ili transportuje po transportnoj traci kako bi se njena temperatura izjednačila sa temperaturom proizvodne prostorije. Čokoladna masa se naglo hladi i tada se odvija brza kristalizacija kakao maslaca. u sredini 4-7º С i na kraju hlaĎenja 15º С. Na kraju se čokolada pakuje mašinski ili ručno. Hlađenje oblikovane čokoladne mase Oblikovana čokoladna masa hladi se u kalupu na temperaturi ispod 15º С. 13 | s t r a n a . U početku hlaĎenja temeperatura u ureĎaju za hlaĎenje je 12º С. Stabilizovanje temperature i pakovanje čokolade Neophodno je da se izjednači temperatura čokolade sa temperaturom prostorije i da se izbegne nastajanje tehnološke greške – bele površine čokolade. 3.7.13 Tehnologija proizvodnje čokolade 3.

uzrokujući smanjenje viskoznosti dok ne postane nezavisna od brzine smicanja pri visokim brzinama smicanja.1. pa je izabrana brzina od 40 s-1. u MeĎunarodnom uredu kakaa. Ovo je uslovilo nove preporuke IOCCC (2000) da se merenje napona i viskoziteta izvode pri vrednostima smicanja izmeĎu 2 i 50 s-1 tokom 7 minuta. koristeći samo mali skup parametara. druga studija MeĎunarodnog konditorskog udruženja (IOCCC 2000) pokazala je da su matematički modeli korišćeni za izražavanje celog toka krive samo jednom jednačinom.1. gde se postepeno-smicanje dogaĎa onda kada je vrednost prinosa prevaziĎena. pri korišćenju fabričkih viskozimetara. Da se ovaj plastični viskozitet poveže s Casson plastičnim viskozitetetom. kao standardna reološka jednačina za čokoladu. S obzirom da je napon na 5 s-1 potpuno drugog reda veličine u odnosu na napon smicanja računat prema Kasonovom modelu.74. čokolada pokazuje ponašanje zavisno od vremena. ako će merenja da se uporeĎuju izmeĎu različitih laboratorija. Kvalitet i nedostaci čokolade 4. Reološka merenja kvaliteta Čokolada pokazuje ne-idealno plastično ponašanje. Nažalost. Cassonov model je usvojen 1973. koristeći i uzlazne i silazne krive smicanja. Osim toga. 1973). 14 | s t r a n a . Viskozitet pri 40 s-1 može da se smatra kao tačna referenca vrednosti za plastični viskozitet čokolade. Ovaj račun ne znači da može da se dobije ista vrednost kao i korišćenjem Casson modela. većina fabričkih viskozimetara nisu dovoljno tačni pri vrednostima smicanja od 2 s-1 pa se prinosni napon odreĎuje pri vrednostima smicanja od 5 s-1 i koristi se za procenu vrednosti prinosnog napona čokolade.14 Tehnologija proizvodnje čokolade 4. To je uzrokovano kolapsom trodimenzionalne strukture materijala i asimetričnim česticama.1 Kvalitet čokolade MeĎunarodna organizacija za standardizaciju definiše kvalitet kao “sveukupnost značaja i karakteristika proizvoda koji se temelje na sposobnosti tog proizvoda da zadovolji navedene ili podrazumevane potrebe“. Kvalitet čokolade često odreĎuju reološka merenja i senzorska procena za krute ili više viskozne prehrambene proizvode. čokolade i konditorskih proizvoda (IOCCC. Ovome treba da prethodi pred-smicanje na 5 s-1 u trajanju od 5 minuta. se koriste kao popularni modeli jer su prikladni za ne-idealno plastično ponašanje. treba da bude pomnožen s faktorom 0. Godine 2000. smicanje na 50 s-1 ne daje rezultate koji ukazuju na stvarnu strukturu čokolade i nije ostvarljivo kada se radi sa veoma viskoznom čokoladom. Herschel-Bulkley model i Casson model. nego da se može držati istog reda veličine kao i pre. Zato je preporučeno da se vrednosti mere pri niskim brzinama smicanja i viskoznosti i pri visokim brzinama smicanja. zavisno od granica poštovanja specifikacija ili standarda za proizvode – s obzirom na ulazne sirovine i gotove proizvode – te koliko proizvod odgovara sklonostima potrošača. ograničeni na području tačnosti s obzirom da svojstva tečenja čokolade ne prate sasvim Kasonovu jednačinu. Kvalitet može da se oceni kao dobar ili loš. koji se reĎaju u linije kako se stopa smicanja povećava. TakoĎe. 4. odnos može biti uspostavljen deljenjem napona smicanja odreĎenog na 5 s-1 sa 10.

i kao drugo pruža informacije o nekoliko proizvoda. ukus. Dobro končirana čokolada. koji ne zavisi od ličnih stavova. 4. razne tehnike mogu da se koriste za opisivanje percipira senzorskih proizvoda. Ovo može da bude učinjeno subjektivno ili objektivno. Postoje dve vrste senzorske analize: analitička i afektivna. Deskriptivna analiza daje potpun opis senzorskih svojstava proizvoda u obliku reči (deskriptora). reološka ili teksturalna istraživanja. a treba da ih odreĎuje obučena komisija. ne bi trebalo da bude tiksotropna. kao prvo pruža mnogo potpuniju sliku o tome kako se proizvodi razlikuju jedni od drugih. Analitička uključuje procenu razlika ili sličnosti izmeĎu proizvoda i kvaliteta ili količine senzorskih svojstava proizvoda. Komisija se koristi za objektivnu procenu i ne sme da se koristiti za procenu preferencija. Ovo smanjenje viskoziteta ispod napona smicanja s vremenom sečenja. Objektivne mere takoĎe mogu da se dobiju instrumentalnim analizama kao što su merenje smicanja. Afektivna analiza cilja na preferenciju ili evaluaciju prihvatljivosti ili dobijanje mišljenja o proizvodu. što može da bude povezano s promenom u strukturi materijala.15 Tehnologija proizvodnje čokolade drugim rečima. promena napona smicanja i viskoznosti pri zadatoj stopi smicanja se dogaĎa s vremenom. bolja nego ocenjivanje pojedinačnih uzoraka. U svim slučajevima. aroma i ukus koji ostaje u ustima nakon što je proizvod progutan. naziva se tiksotropija. poreĎenje nekoliko uzoraka je preciznije. izazov je da se povežu podaci dobijeni instrumentima sa onima dobijenima od ocenjivača ili pronaći metodu kojom senzorska svojstva mogu da se testiraju reološki i budu smislena.2 Senzorska ocena kvaliteta Kvalitet čokolade može da se definiše degustacijom potrošača koji ocenjuje kvalitet hrane u smislu karakteristika kao što su izgled. koje bi trebale da predstavljaju ciljanu populaciju. Ona koristi veliki broj komisija. 15 | s t r a n a .1. Objektivne mere su bodovni sistem. Ljudi postižu visok stepen tačnosti i pouzdanost prilikom donošenja relativnih zaključaka. Kvantitativna deskriptivna analiza. Dakle. kao što su Aroma Profil. meĎutim. mogu da se koriste opisne analitičke metode u kombinaciji sa skaliranjem. Primena testova sa višestrukim uzorcima je vrlo efikasna. Za istraživanje globalne percepcije prehrambenih proizvoda. nakon čega sledi oporavak struktura kada je stres uklonjen. osećaj u ustima. U deskriptivnoj analizi. Subjektivna mišljenja mogu da se zasnivaju na onome što neko voli ili ne voli. Analiza teksture Profila i senzorski spektar. ali su vrlo loši u apsolutnim zaključcima. Ona se temelji na analitičkom sredstvu i obično je sprovodi komisija od 10-20 obučenih procenitelja.

6. Razlike u temperaturi izmeĎu čokolade i centra kristalizacije. Ovaj proces takoĎe daje zrenje masti. kako se stabilan oblik (V) učvršćuje i skuplja. 4. Kada je čokolada loše temperirana. što proizvod čini neprihvatljivim za marketing i potrošnju. i za vreme rekristalizacije.2. pod uticajem temperature. Nehomogenosti čokolade ili čokoladnog premaza. 3. u nedostatku kristalizacionih centara. Pogrešni uslovi hlaĎenja. Migracija masti. kako bi se osiguralo direktno formiranje stabilnog kristalnog oblika (V). Obično. remete odraz svetla te postaju vidljivi. a na površni se pojavljuju belkasti film masnoće. Rekristalizacije ovog kakao maslac daje zrenje masnoće. kao što je na primer izlaganje suncu. proces čini proizvod neprivlačnim. polako u toku dužeg vremenskog perioda. Četvrti mehanizam zrenja masti dogaĎa se kod čokolade koje ima centre. nešto kakao maslaca ostaje u tečnom stanju. U slučaju prethodnog. 4. 16 | s t r a n a . oblik V transformiše se do stabilnijeg oblika VI. migrira prema površini.2. tj. Naravno. obično pokrivajući celu površinu. može da bude podvrgnut preraĎivanju kako bi postigao očekivane ili željene senzorske percepcije. on može da bude deklarisan nezdravim zbog mera o bezbednosti hrane ili neprihvatljivim u smislu senzorskog karaktera. 2. uzrokuje da tečna mast koja se nalazi izmeĎu čvrstih čestica. dve glavne vrste mana se pojavljuju u čokoladi u toku rukovanja nakon obrade. To u kombinaciji s oslobaĎanjem toplotne energije i formiranjem stabilnijeg oblika (V). Nedostaci čokolade Kada proizvod ima manu u kvalitetu. tečna mast od centara migrira i postepeno dolazi do površine zajedno s jednim delom kakao maslaca. 8. skladištenja i distribucije. vlažnosti i temperatura. Neprikladni uslovi skladištenja. zrenje masti.1. 7. Zrenje masti (sivljenje čokolade) Zrenje masti dogaĎa se kada kristali masnoće vire iz čokolade ili čokoladnog premaza. Kada je proizvod optimalno temperiran. i zato ga čini nejestivim. Iako čokolada u kojoj je došlo do zrenja masti ne predstavlja opasnosti za zdravlje ili sigurnost potrošača. dolazi do postupnog prelaza nestabilnih kristalnih oblika u stabilni oblik (zrenje masti). Čokolada s orašastim centrima uglavnom ima predispozicije za ovu vrstu zrenja. Nedovoljna kristalizacija u toku temperiranja. takoĎe poznat kao zrenje dodira.16 Tehnologija proizvodnje čokolade 4. U toku ove transformacije. Zrenje masti može da bude uzrokovan sledećim: 1. gde veliki kristali uzrokuju belu boju površine tj. 5. Rekristalizacija bez odgovarajućeg temperiranja. To uključuje zrenje masti i šećera. dolazi do formiranja mekih oblika IV koji se u toku nekog perioda transformišu u gušći i stabilan oblik V. Tipično. skladišti se na visokim temperaturama. opet pod uticajem temperature. Sivljenje prouzrokovano dodirom čokolade prstima radnika.

Kako površinska voda isparava. ali je potpuno drugačija.17 Tehnologija proizvodnje čokolade 4. Razlika može da se utvrdi mikroskopski ili zagrejavanjem čokolade na 38°C. Ova pojava može često da se zameni s zrenjem masti (sivljenjem čokolade). Zrenjem masti na toj temperaturi nestaje.2. Zrenje šećera (belenje čokolade) Zrenje šećera dogaĎa se ili zbog loših uslova skladištenja (visoka vlažnost) ili brzog prelaza proizvoda iz područja niskih do visokih temperatura. Oba uslova uzrokuju „znojenje“ čokolade. što god je jednostavnije. dok se zrenje šećera ostaje vidljivo. a proizvod poprima belu boju. što dovodi do rastvaranje šećera. 17 | s t r a n a .2. kristali šećera ostaju na površini.

Vrste čokolade i čokoladnih proizvoda Vrste čokolade i čokoladnih proizvoda odreĎene su sirovinskim sastavom i tehnološkim procesom proizvodnje. tako da je najbolje koristiti prirodni kakao prah u receptima u kojima ide soda bikarbona. Slika 9 – Prirodni kakao prah Slika 10 – Alkalni kakao prah 18 | s t r a n a .18 Tehnologija proizvodnje čokolade 5. Alkalni kakao prah (slika 10) se preporučuje za recepte u koje ide prašak za pecivo. Kakao prah Ovaj nezaslaĎeni prah jeste čokoladni likvor koji je delimično odmašćen i pretvoren u prah. 5. izraženim čokoladnim ukusom. Prirodni kakao prah (slika 9) je svetlo-braon boje. Alkalni kakao prah je tamnije boje. ima manju kiselost i blag čokoladni ukus. Ima blagu kiselost. sa jakim. Kakao prah daje jak čokoladni ukus i dostupan je u dve varijante: “Dutch-processed” ili alkalni i prirodni.1.

kakao maslac. koji se sastoji samo od mlevenih zrna kakaa.19 Tehnologija proizvodnje čokolade 5. ima gorak ukus i nije namenjena za samostalno konzumiranje najbolje je koristiti je za kuvanje. osim bele čokolade. kao i način obrade odreĎuju kvalitet čokolade. Mada izgleda i miriše kao čokolada. šećer. Gorko-slatka čokolada i poluslatka čokolada takoĎe spadaju u kategoriju crne čokolade. Slika 12 – Crna čokolada 19 | s t r a n a . NezaslaĎena čokolada je osnovni sastojak u svim oblicima čokolade. količina i kvaliteta dodatih sastojaka. kada se može kombinovati sa šećerom kako bi bila ukusnija. Nezaslađena čokolada NezaslaĎena čokolada je takoĎe poznata i kao gorka ili čokolada za kuvanje. Svaki brend ima svoju specijalnu formulu i metod za obradu.2. Zato što zrna kakaa sadrže jednake iznose kakao maslaca i kakao praha. Kvalitet čokolade zavisi od tipa zrna kakaa koji se koriste i načina na koji su obraĎena. nezaslaĎena čokolada daje pecivu dubok i bogat čokoladni ukus. Kvalitet i mešavina kakao zrna. Crna čokolada Čokolada koja sadrži čokoladni likvor. Sadržaj kakaoa u tablama crne čokolade koja je namenjena za prodaju može iznositi od 30% (slatka crna čokolada) do 70-80% za krajnje crne table čokolade. Slika 11– Nezaslađena čokolada 5. U ovoj čokoladi se ne dodaje mleko u prahu. vanilu i lecitin (kao emulgator). Ovo je čist čokoladni likvor.3.

Ipak. Slika 13 – Gorko-slatka čokolada 5. tako da tabla gorkoslatke čokolade jednog proizvoĎača može imati slaĎi ukus nego ista vrsta čokolade drugog proizvoĎača. koji je popularizovan od strane. Polu-slatka čokolada Ovo je prvenstveno Američki izraz. i obično se pretpostavlja da je tamnija od slatke crne čokolade. Nestle Toll House semi-sweet chocolate chips. Gorko-slatka čokolada Čokolada koja sadrži najmanje 35% kakaoa. ali slaĎa od gorko-slatke.4. Poluslatka čokolada sadrži najmanje 35% kakaoa. iznos šećera u čokoladi nije odreĎen. Ova čokolada često ima dublji gorči ukus od slatke crne ili poluslatke čokolade. Slika 14 – Polu-slatka čokolada 20 | s t r a n a . dok neke čokolade mogu sadržati čak i do 7080% čokoladnog likvora. nedostatak regulativnih mera koje se tiču iznosa šećera znači da su ove podele relativne i nekonzistentne meĎu brendovima.5. Ipak. Većina gorko-slatkih tabli čokolade sadrži najmanje 50% čokoladnog likvora.20 Tehnologija proizvodnje čokolade 5.

imaju svetliju boju i manje izražen čokoladni ukus. Mlečna čokolada mora da sadrži najmanje 10% čokoladnog likvora (u Americi). Mnogi brendovi slatke crne čokolade imaju samo 20-40% kakaoa u prahu. Slatka crna čokolada Slatka crna čokolada je crna čokolada u smislu da ne sadrži mleko u prahu. i 12% mleka u prahu. Slika 16 – Mlečna čokolada 21 | s t r a n a . Mlečne čokolade su tipično slaĎe od crne čokolade.7. ali ipak sadrži visok procenat šećera i mnogo je slaĎa od drugih tipova crne čokolade. Mlečna čokolada Pored toga što sadrži kakao maslac i čokoladni likvor. 3. Slika 15 – Slatka crna čokolada 5.6.39% maslaca. Mlečnu čokoladu je teže dovesti u željeno stanje (temperaturnom obradom) i sklonija je pregrevanju.21 Tehnologija proizvodnje čokolade 5. mlečna čokolada sadrži ili kondenzovano mleko (uglavnom Evropske vrste ove čokolade) ili mleko u prahu.

nema izražen čokoladni ukus. Ovaj visok odnos čini je skupocenom ali i takoĎe znači da je rezultujuća čokolada glatka i topi se brzo i ravnomerno. Slika 17 – Bela čokolada 5. Kao rezultat. kao i visok procenat čokoladnog likvora. Po zakonu. bela čokolada mora da sadrži minimum 20% kakao maslaca.22 Tehnologija proizvodnje čokolade 5. 14% mleka u prahu i maksimalno 55% šećera. MeĎu belim čokoladama koje su dostupne mogu se naći i one koje umesto kakao maslaca sadrže biljne masti . Kuvertura se prvenstveno koristi za dovoĎenje čokolade u odreĎeno stanje i kao omotač slatkiša. Bela čokolada Bela čokolada je dobila svoje ime po kakao maslacu koji sadrži. Kuvertura Prvenstveno je koriste profesionalni pekari ili poslastičari.9.8. mlečnim i belim vrstama čokolade i može se kupiti na internetu u dobro snabdevenim radnjama za ukrašavanje kolača.njih treba izbegavati sa stanovišta ukusa jer ne sadrže kakao proizvode i tehnički ne spadaju u belu čokoladu. Ova čokolada sadrži veoma visok procenat (najmanje 30%) kakao maslaca. već obično ima ukus na vanilu ili druge dodate arome. a ne sadrži čokoladni likvor ili bilo koji drugi kakao produkt. Slika 18 – Kuvertura 22 | s t r a n a . Dolazi u crnim.

Gianduja Gianduja je ime koje je dato Evropskoj vrsti čokolade koja se pravi od čokoladne paste i paste od oraha. ali gianduja se takoĎe može praviti i sa pastom od badema. Gianduja čokolada može se koristiti kao aroma ili zamena za mlečnu ili crnu čikoladu. Najčešće se koristi lešnik pasta. Dolazi u mlečnim i crnim vrstama čokolade. ali je previše mekana za oblikovanje. Slika 19 – Gianduja 23 | s t r a n a .10. Na sobnoj temperaturi je dovoljno mekana da bi se izvaljala ili isekla.23 Tehnologija proizvodnje čokolade 5.

gojenje izostaje. koji se nalazi u mozgu. Današnji „wellness“ centri nude specijalnu masažu sa tečnom čokoladom. masnoća iz zrna kakaoa. Fluvanoidi smanjuju rizik od formiranja ugrušaka u krvnim sudovima. kao i kod svake namirnice koja se neumereno jede. jagodama itd. kao i bilo koja hrana koja sadrži fermentirajuće ugljene hidrate. oni imaju i svojstva antioksidanta što znači da štite telo od slobodnih radikala (supstanci koje se svakog dana stvaraju i ostećuju ćelije u našem telu). ali kako studije kažu. Govorilo se da kvari zube. gvožĎe pomaže kod blage anemije. od nje se javljaju bubuljice. dok se u stvarnosti u čokoladi nalaze supstance koje usporavaju kvarenje zuba. 3. čiji su radovi dokazali da je crna čokolada zdrava za naše telo. uprkos visoko zasićenim masnoćama ne podiže nivo holesterola u krvi. ali u malim količinama. a lagano topljenje čokolade na jeziku podstiče lučenje endorfina (prirodnih hormona sreće). Kakao u crnoj čokoladi sadrži fluvanoid. Neke od najrasprostranjenijih zabluda kada je u pitanju čokolada su: 1. koje telo prirodno proizvodi i za vreme voĎenja ljubavi. Na osnovu mnogih drugih istraživanja. Čokolada sadrži i Triptofan. Jedna šoljica kafe sadrži kofeina koliko i 800g čokolade. čajevima.24 Tehnologija proizvodnje čokolade 6. Lekovito dejstvo čokolade Crna čokolada je bila tema istraživanja raznih grupa naučnika. koje doprinose smanjenju rizika od narazličitijih bolesti pa i raka. TakoĎe. zato što razreĎuje krv. a samim tim i smanjuju rizik od srčanog napada. tj. “Ima puno kofeina” – U kockici čokolade ima daleko manje kofeina nego u šoljici kafe ili čaja. supstancu koja je i zaslužna za pomalo gorak ukus ove crne čokolade. Stearinska kiselina. esencijalnu aminokiselinu koja sudeluje u proizvodnji neuroprenosnika serotonina. “Izaziva zavisnost i goji” – Postoji samo navika jedenja čokolada. 2. 4. 6. Dalje čokolada sadrži Anandamid. došlo se do zaključka da čokolada možda ima i efekte slične aspirinu. “Prouzrokuje karijes” – Nedostatak higijene prouzrokuje propadanje zuba. a njeno prekomerno konzumiranje goji. Fluvanoidi se takoĎe mogu naći i u grožĎu. “Prouzrokuje akne” – U nizu istrazivanja dokazano je da se jedenjem cokolade ne povecava broj akni. povećava telesnu težinu. Zablude o čokoladi Medicina je jako dugo čokoladu uglavnom proglašavala štetnom. Magnezijum u čokoladi smiruje nervnu napetost. Visoke količine antioksidansa. Feniletilamin.1. a pretvara se u dopamin u centrima za zadovoljstvo. i tako usporavaju starenje. jabukama. drugačije se iskorištava u telu i može da smanji nivo holesterola u krvi. u delu mozga gde se inače doživljava orgazam. jer aspirin smanjuje rizik od srčanog napada. i za smanjene "lošeg" holesterola u našem telu. “Povećava holesterol” – Kakao puter. Lekari širom sveta preporučuju svojim pacijentima da kada preĎu svoje kasne četrdesete počnu sa uzimanjem po jednog aspirina dnevno. 5. posebno kod zaljubljenih osoba. 24 | s t r a n a . prirodni opijat. Ukoliko se čokolada jede sa merom. jedna od glavnih masnih kiselina u kakao puteru.

mogu da se koriste samo ako je gotovo sav kakao maslac zamenjen. viskozimetar s paralelnim pločama za mlečnu čokoladu i ureĎaj sa spiralnim trakama za kakao maslac. teksture. uticaj smicanja na temperiranje čokolade ili kakao maslaca je proučavan u velikom broju različitih geometrija protoka. izmjenjivač toplote sa izgrebanom površinom za kakao maslac i čokoladu. U novije vreme. MeĎutim. Ekvivalenti kakao maslaca (CBEs) i zamenjivači (CBRs) takoĎe mogu da naĎu primenu u industriji čokolade. „Couette“ geometrija za mlečnu čokoladu i kakao maslac . 25 | s t r a n a . koji ne zahtevaju temperiranje. reološka i senzorska svojstva. raspodelom veličine čvrstih čestica i sastavom sastojaka može da se manipuliše kako bi se modifikovala fizička. Dok su ekvivalenti kakao maslaca kompatibilni s kakao maslacem. Kako bi poboljšali kvalitet čokolade u smislu izgleda. U poslednjih nekoliko godina uraĎeno je nekoliko poboljšanja u kvalitetu čokolade korišćenjem različitih strategija obrade i recepture. U toku obrade. raspodele veličine čestica i recepture. zamenjivači. Zaključak Proizvodnja čokolade je složena i zahteva nekoliko tehnoloških operacija i procesa kako bi se postigao željeni kvalitet proizvoda. korišćenje raspodele veličine čestica i recepture kao alata za promenu reoloških i senzorskih svojstva čokolade još uvek zahteva bolje razumevanje temeljnih načela i faktora koji utiču na promene u ponašanju protoka i druge fizičke karakteristike kvaliteta.25 Tehnologija proizvodnje čokolade 7. ukusa i mirisa. na primer. ali kristališu samo u β „obliku. fizička i reološka svojstva te osetilna percepcija čokolade su u velikoj meri pod uticajem tehnika prerade. Ovi zamenjivači se tope gotovo u istom temperaturnom području kao i kakao maslac. Sistem konusa i ploča za kakao maslac.

http://www. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.Pejin. mr Danica B.26 Tehnologija proizvodnje čokolade 8.Tošić.stasmokupili.tehnologijahrane. O.com/tehnologija-konditora/cokolada http://www. Ružić – Prehrambena tehnologija za III razred trogodišnjih škola. Literatura 1. 26 | s t r a n a . Cvejanov. B. M. obrazovni profil – proizvoĎač prehrambenih proizvoda. .Grujić. 3. 1997. D. godine. Zarić. Beograd. 4. dipl.Optimizacija parametara proizvodnje čokolade sa sojinim mlekom u kugličnom mlinu S.com/blogovi/mladja83/2011/jul/21/vrste-%C4%8Dokolade 2. Gavrilović. N.ing.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful