Tradicionalno Balkansko vetiarstvo

Radomir R. Podunavski

SADRAAJ

SADRAAJ

PREDGOVOR 2. VETIARENJE 3. DREVNO VETIARENJE NA BALKANU 4. INICIJACIJA 5. RITUALNI TRANS 6. VETICIJI ALATI I ATRIBUTI 7. STRUKTURA I VRSTE RITUALA 8. DIVINACIJA 9. NATPRIRODNA BIA I SVETE IVOTINJE 10. SVETE, MAGIJSKE I LEKOVITE BILJKE 11. BROJEVI, BOJE, SIMBOLI 12. VETIIJI KALENDAR 13. UMESTO ZAKLJUKA 14. LITERATURA
1.

3 6 11 29 40 52 64 89 98 121 147 169 178 181

PREDGOVOR Pratei svetska kretanja u oblastima paganskih religija, vetiarenja i nesto sveijeg datuma Wicca-e, nije teko uoiti pokuaje mnogih autora, da u svojim delima dokau postojanje istorinosti raznih sistema u okviru kojih se oni u veoj ili manjoj meri pronalaze. Koliko su uspeni u ovome, najbolje e pokazati vreme. Mnogi od dananjih sistema, stoje na sasvim vrstim nogama i to sa dobrim razlogom. Taj razlog, mogu biti pojedinci, utemeljivai odreenih struja, ali i nezavisni naunici koji su svojim radovima dobro utabali stazu, nadolazeim generacijama. Takav je sluaj sa Stregerijom, Italijanskim tradicionalnim vetiarenjem, ije postojanje i tradiciju danas retko ko opovrgava, a sve to zaslugom folkloriste Charles Godfrey Leland-a (1824.-1903.), koji je na severu Italije uspeo da nakon nekoliko godina druenja, zadobije poverenje jedne Italijanske vetice te dobije zbir rukopisa, koje ce kasnije prevesti i objaviti pod danas svima znanom imenu Aradia, or the Gospel of the Witches. Na slino stanje stvari, moemo naii u danas poznatim tradicionalnim sistemima kao sto su kotsko, Velko, Irsko i Francusko vetiarenje, na primer. Pored velikog broja nauno potvrenog i objavljenog materijala, ove tradicije se mogu ponositi i svojim istorijskim kontinuitetom koji na nekom mestima nije prekidan sve do dananjih dana, mahom u seoskim i manje urbanim sredinama. Da ne bi bilo zabune, moramo na trenutak zastati i obijasniti, da se dananje vetiarenje u svetu, primarno deli na dve grupe iako je situacija mnogo sloenija. Prvu grupu ini Wicca, vetiarenje koje je novijeg datuma, radi se o pedesetim godinama prolog veka, a za ijeg se utemeljivaa uzima Gerald Gardner. To je revidirani oblik tradicionalnog vetiarenja, koje untar sebe ima dodatke poput ceremonijalne magije, kabale, masonskih simbola, paganskih misterija, istonjake filozofije i slino. Nije sva wicca Gardnerovska, ali kako je on to prvi pokrenuo, svi noviji pravci nazivaju se tim imenom. Svaka struja tradicionalnog vetiarenja, spada u grupu pre-Gardnerovskog, jer je zadrzala svoju istotu, originalnost i istoriski kontinuitet. Znai nije revidirana do sada, nema dodatke iz drugih sistema, i to je ono to predstavlja osnovnu razliku. Koliko nam je poznato, ni ovo ne mora da bude potpuno tano, jer se u mnogim pravcima, koji pretenduju da budu trdicionalni, pojavljuju ubaceni elementi nekih drugih struja i religija. Takoe treba naglasiti da to to su ti sistemi tradicionalisticki i vaze za pre-Gardnerovske, ne znai da su oformljeni, ili bolje rei obelodanjeni, kao pravci pre Gardnera. Pored toga nije loe spomenuti da sve ovo skupa ne znai da je jedno vetiarenje bolje od drugog ili da je neko manje vredno. To je samo prosta podela koja nam pomae da razlikujemo pravce. Ukolko vas ova tema vie zanima, toplo vam preporuujem na itanje knjigu Vika-drevna religija vetica od Gwydiona, koja je izala u izdanju Esotherie a bavi se izmeju ostalog i ovom problematikom.

Osnovni razlog, zbog koga smo spomenuli ovu podelu jeste bolje shvatanje samog pojma tradicionalno vetiarenje jer ba ono ini grupu u koju svrstavamo Balkansko ili moda preciznije reeno starobalkansko vetiarenje. Moda na prvi pogled, moe izgledati da je termin Balkansko vetiarenje preirok, meutim on je jedini mogu u ovom trenutku. Razlog ovome je injenica da su sadanje granice Balkana prozivod politike i da za vetiarenje one ne predstavljaju gotovo nita. Vetiarenje na Balkanu je proizvod kulturnog naslea mnogih naroda. Kada govorimo o njemu, mi moramo shvatiti da ono ima svoje korene duboko u prolosti iju osnovu ine starosedeoci meu koje ubrajamo, Ilire, Traane, Daane, Peonce i druge manje grupacije. Nakon toga moemo pratiti dolazak Romana, Slovena, Kelta i Turaka. Ratovi, migracije i trgovina, rezultirali su meanjem gena i kultura. Takoe ne moemo zanemariti uticaje susednih naroda. Sve u svemu, danas imamo jednu optu meavinu, raznih elemenata koji zajednikim snagama tvore Balkanski sistem. Veoma je teko napraviti ozbiljnu podelu na stuje, unutar samog Balkanskog vetiarenja. Ono to je sigurno, jeste da postoji Vlaka struja koja se na fantastian nain odrala vekovima a kako izgleda i dan danas nastavlja svoju egzistenciju svom estinom. Posle nje imamo Slovensku struju, za koju je veoma teko odrediti u kolikoj meri je ista. Recimo da se u njoj prepoznaju uplivi starosedelake kulture i Keltske. Zatim sledi Visoka(Bosanska) struja, koja u sebi ima elemente i Vlake i Slovenske. Ostale struje, svakako postoje ali im je prosto ne mogue ui u neki ozbiljniji trag, jer su i one poprimile karakteristike veih struja. Moda bi najpotenija podela glasila, da postoje dve tradicije, koju ine Vlaka i Slovenska. Kada ve spominjemo Vlaku struju, potrebno je reci da dananji Vlasi po etnologu Petru Vlahoviu, predstavljaju najverovatnije Slovene koji su Romanizovani. Ovome bih pridodao da je kod njih oevidan uticaj starosedelaca sa tog podruja, kako Traana, Daana tako i Kelta, koji su verovatno uestvovali u njihovoj etnogenezi. Ko su oni tano, teko je odgovoriti i dan danas jer slaganja meu naunicima nema. Ova problematika se dosta politizuje to dodatno oteava identifikovanje ove etnike grupacije. Ve na samom poetku, smatram da je potrebno rei, kako ova knjiga ni u koju ruku ne pretenduje da bude nauna Iako se dosta oslanja na naunu grau, naroito grau etnologa. Ona je napisana onako kako sam smatrao da je potrebno, ne bi li bila razumljiva svima. Kao to e te videti, knjiga predstavlja zbir dveiju stvari. Prva je graja terenski sakupljena I to u sadanjem vremenu a druga predstavlja naune injenice i sakupljena graja od strane etnologa, etnografa i istoriara. Naravno nezaobilazni podaci su svakako svedoenja nekadanjih putopisaca, poput M.Milievia I naravno Kazimirovia te nekih drugih autora, novinara, poput Jasne Joji-Pavlovski . Bitno je naglasiti da su neki rituali i bajalice, preraeni i prilagoeni dananjem vremenu, uz pokuaje da se pri tom uini to mana teta. Veliki deo ovoga se odnosi na bajalice, koje bi mnogim osobama bile potpuno ne razumljive bez ovih prepravki. Takoe sam se potrudio da dam njihovu sutinu i strukturu, jednom reju sve ono to je bitno, kako bi se sasvim jasno videlo kako one nastaju I kako se formiraju. Celokupni sistem je razloen na delove, koji se tumae posebno kako bi na kraju svi oni skupa dali jednu zaokruenu celinu. Znai kreemo od poetka, to e rei od samog pojma i istorije da bi preko inicijacija, ritualnog transa, vetiijih alata i strukture rituala, stigli do praznika i bitnih datuma. Poseban deo ine natprirodna bia i ivotinje koje su

oduvek bile veoma bitne za Balkanske vetice. Tu je naravno i glava o bilju, koje je u ovako bogato vegetacijom podruju, prosto ne zaobilazno a ije poznavanje i upotreba, predstavljaju samu osnovu magijske prakse Balkanskih vetica. Skrenimo panju na jo jednu stvar. Kada god se pone sa prouavanjem neke pojave, uvek se kree od definisanja I pojanjavanja samog termina koji tu pojavu oznacava. Iz toga sledi da mi ovde govorimo o vetiarenju I to jednom specifinom obliku istog koji je prisutan na podruju Balkana. Meutim sam pojam veticarenje u dananje vreme oznaava dosta toga I poprilino je neprecizan to dovodi do zabune kod mnogih. Naime u dananje vreme, ak I u nauci, pod ovim pojmom se podrazumevaju barem dve stvari. Prva, ini dosta ustaljenu praksu, da se pod vetiarenjem podvodi sve to ima neke veze sa magijom, to e rei, bilo koji skup nekakvih radnji koji ima za cilj da na voleban dovede do eljenog rezultata. Sledstveno tome svi oblici vraanja, bajanja, ritualna praksa amana, iscelitelja I slino podvode se pod termin vetiarenje. To je naravno pogreno. Kod nas bi sve ovo mogli da podvedemo pod termin vraanje. Druga stvar je da se pod ovim pojmom odreuju to jest oznaavaju srednjevekovne vetice, vetice koje su bile gonjene od strane inkvizicije I sa kojima smo upoznati posredstvom bilo knjiga bilo filmova. Neke od tih nesrenih ena su zaista bile vetice I to one prave. Ono to njih razlikuje od prve navedene grupe jeste injenica da su one bile, ne samo osobe koje su se bavile magijom ve I osobe koje su pripadale jednom zaokruenom magijskom sistemu, to e rei, prolazile su kroz inicijaciju, imale sebi svojstvenu metodologiju rada kao I krajnji cilj, koji nije bio samo pragmatine prirode ve je imao I neke religijske konotacije. Ovakav pogled na vetice je ispravan to I nije teko zakljuiti ako se u ruke uzme iole ozbiljna zapadna literatura koja se bavi ovom tematikom. Sledstveno ovome gore napisanom, ova knjiga zapravo ima za cilj da dokae da je I kod nas postojalo a I jo uvek postoji, pravo vetiarstvo. Da bi smo to dokazali mi moramo predstaviti nekoliko bitnih stvari. Prva je postojanje inicijacije, smisleni sistem rada, strukturu rituala, potovanje viih sila koje su predmet kulta I na kraju postojanje nekih bitnih datuma I praznika. Pa krenimo redom.

vetiarenje
Sasvim sluajno ili ne, u poslednje vreme, u moje ruke, dospelo je vie knjiga iz oblasti vetiarenja. Kako sam na jedan pomalo udan nain, i sam bio svedok pojedinih deavanja u naoj tradiciji, nisam mogao da ostanem ravnoduan. Mogu slobodno rei da me je ono to sam video potpuno zbunilo. Vetiarenje u svetu doivelo je potpunu simbiozu sa ceremonijalnom magijom i kabalom, dok se upotreba astrologije, svea u boji, tablica korespodencija, posebnih 5

odora i slicnih stvari, smatraju tradicionalnim nasleem vetica. Kako izgleda ovo nije bilo dovoljno, vetiarenju su pridodali itave paganske panteone i od krajnje privatnog porodinog kulta, nainili neo-paganski hipi pokret. Svega toga nekada nije bilo. Ritualna magija sa jedne, astrologija i alhemija sa druge strane, bile su stvar bogatih trgovaca i dokone vlaste. Za razliku od njih, neke porodice, mahom po selima, nastavile su da upranjavaju ono to su upranjavale u kontinuitetu jos od davnina, dodue u neto naprednijem obliku. To nesto, liilo je na drevnu religiju pagana koju danas prepoznajemo pod Gardnerovskim nazivom wicca, ali ono to nije bilo. Sasvim je razumljivo da su nekadanjem seljaku bile nedostupne tablice korespodencije, astroloki polozaj planeta u datom asu, odore, maevi i svee u boji. Takoe je opte poznata stvar da su ti ljudi mahom bili ne pismeni, tako da o matematikim proraunima, koji su potrebni u astrologiji, sa jedne strane i famoznim knjigama senki, sa druge da i ne govorimo. Nemojte da mislite da oni nisu imali neke vrste rituala ili da nisu koristili tablice, jesu-ali na jedan posve drugaiji nain. O svemuovome govoriemo neto kasnije.

Dijana

Cernunnos

Za meanje vetiarenja sa klasinim paganskim religijama, verovatno je najzasluenija Margaret Murray, po struci Egiptolog, koja je na osnovu prouavanja dokumenata sa suenja srednjevekovnim veticama, izvela dosta proizvoljan zakljuak da je vetiarenje ostatak drevnih paganskih religija u kojima su potovani, prevashodno rogati Bog(u ovom slucaju Cernunnos) i boginja nalik na Rimsku Dajanu. To je po njoj bila religija koja je u svom centru imala kult plodnosti, sezonske festivale-sabate i lunarna okupljanja-ebate. Sve ovo, objavljeno je u knjizi Witch Cult in Western Europe. Nakon ove, usledile su jos neke knjige, od kojih je najpoznatija The God of Witches. Dodatno ulje na vatru, dolili su Robert Graves sa White Goddess i Ertruda Rachel Levi sa The Gate of Horn. Oba ova autora su na sebi svojstven nacin doli do zakljuka da su vetice ene koje su nastavile da potuju religiju svojih predaka kao i da se ona prevashodno odnosila na oboavanje boginje Meseca. Ovakav zakljuak je u najmanju ruku udan ukoliko se zna da se re Boginja ne pojavljuje ni na jednom suenju. Da bismo razumeli zato je ovo pogreno, iako ima neke istine u svemu ovome, potrebno je na samom poetku shvatiti da je drevno vetiarenje pre svega jedan kompleksan magijski sistem a ne religijski kako mnogi misle. Njegove poetke mi moemo pronaci u gornjem paleolitu kako mnogi tvrde, iako se po meni ono jasno formira dosta kasnije, u srednjem veku. Razlog ovome je injenica da vetiiji koreni vode poreklo iz amanizma to se lako da uoiti ako se zna da glavnu okosnicu vetiijih

radova ine ritualni trans i kontrola duhova, bilo da su upitanju duhovi prirode bilo raznorazne klase entiteta. Prvobitni amanizam nije poznavao boanstva. Ona dolaze znatno kasnije, i to najpre u obliku rogatog Boga(koji ne mora biti u svim sluajevima rogat) i Velike Majke. Kada se ovoj primarnoj dijadi ponu pridruivati i druga boanstva mi izlazimo iz amanizma i stupamo na tle paganizma. Naravno ovo je krajnje uproen pogled no mi nemamo vremena da se ovom tematikom vie bavimo na ovom mestu. Tokom ovog perioda, stvaraju se panteoni, hramovi, svetenstvo, hirarhija religijskih funkcionera i slino. Vetiarenje, sada neto naprednije, nastavlja da egzistira na samim granicama politeistickih sistema. Ono inkorporira u sebe neka boanstva i tehnike, koji se podudaraju sa njegovom osnovom ali nikako ne prihvata celokupne paganske panteone i paganizam kao religijski sitem. U narednim vekovima, tokom svog razvoja, vetiarenje e dobiti dodatke iz dualistikih jeresi gnostike provinijencije i monoteistikih religija. Promenie se imena nekih boanstava i entiteta ali e sama osnova i struktura ostati ista. Tako e se vetiarenje formirati u potpunosti tek u srednjem veku I to mahom na jugu Francuske I severu panije.Pravo vetiarenje e vie liiti na hriansku jeres nego na paganski kult. Do dananjih dana ono e se odrati na nivou porodinih kultova i line stvari odreenih pojedinaca. Ono samo po sebi nikada nije predendovalo da postane opte narodna religija ili kult tako da dananje irenje wicca-e nikako ne moemo posmatrati kao irenje vetiarstva ve nekakvog new ageneo paganskog pokreta koji kao da je nastavak hipi revolucije iz sedamdesetih.

Kljuevi misterija Posmatrajui zapadnu scenu, primetiemo da je veoma teko utvrditi da li iko poseduje kompletne kljueve misterija drevnog vetiarstva te da li zna ta je ono zapravo? Ono to se da videti u pojedinim knjigama, izgleda ne potpuno sa mnogo predpostavki, ne doreenosti, bez zaokruivanja sistema i postavljanja krajnjih granica istog. Moja namera ovde nije da kritikujem ve da pomognem da se vetiarenje shvati u to boljem svetlu. To to su neke novonastale struje ukljucile u sebe ceremonijalnu magiju ne osporava njihov legitimitet jer sutina je ono to je zapravo bitno. Ovo se odnosi i na eklektino vetiarstvo kao i na neke druge struje. Ukoliko podrobnije pogledamo dananje stanje teko da je neka struja starija od stotinak godina, iako se mnoge trude da dokau svoju istorinost, a samim tim i potvrde svoj legitimitet. Dokazivanje istorinosti ne mora da bude krucijalni momenat ako se itava stvar sagleda iz jednog ireg ugla. Kako stvari stoje, po nekim okultistima, dovoljno vam je da posedujete svega nekoliko kljueva, malo upornosti i ako vam se sudbina nasmei, te otvorite prava vrata, eto vama znanja koje je sakupljano hiljadama godina. Zato u vetiarenju nije bitna dijahrona dimenzija, ve posedovanje kljueva, u ovom sluaju, kljueva vetiijih misterija. Kjuevi omoguuju direktan prodor informacija iz odrenog podruja kolektivnog nesvesnog(Egregora ako tako zelite) u um individue koja ih koristi.

Kolektivno nesvesno se moe shvatiti kao skladite svih misli oveanstva od njegovog nastanka, ukljuujui time u sebe i vetiije misterije, izmeu ostalog. Pomou njih mi ulazimo precizno u onu sferu koja za nas predstavlja eljeno odredite. Kako su ovi kljuevi bitni i u naem domaem vetiarenju te shvatanju dobrog dela ove knjige, zastanimo za trenutak i obijasnimo kako se do njih dolazi. Osoba ove kljueve, moe dobiti, na vie razliitih naina. Najjednostavniji je pristupanje nekom kovenu, udruenju vetica i vetaca, kakvih ima na zapadu. Neto tei podrazumeva obiman istraivaki rad te potragu za pisanim i usmenim izvorima informacija. Nakon pronalaenja ovih informacija, data osoba bi prionula na praktian rad koji bi je doveo do eljenog cilja, kljueva misterija. Trei nain, moda najudniji, bira osobu, a ne ona njega. Izvor podataka, u ovom sluaju, predstavljaju razna nadprirodna bia, poput vila, duhova davno preminulih vetica, pa ak I boanstava. Ova bia, najese, stupaju u kontakt sa osobom, preko snova ili na odreenim energetski jakimmestima kao sto su odreeni delovi neke ume, planine, peine, vodopadi i slino. Na gotovo itavoj teritoriji Balkana, ovakav nain dobijanja kljueva, inicijacija i uopste podataka je svakako najpotovaniji, a esto i jedini mogui. Razlog ovome je nepostojanje kovena, ali i prekinuta tradicija tokom pokrtavanja u srednjem veku. Kako je tadanji narod mahom bio nepismen teko je bilo ouvati misterije usmenim putem, pogotovo ako one nisu bile za svaije ui. Ipak dosta toga, kako isto paganskog tako i veticijeg te amanskog, se zadralo u narodnim obiajima i mitovima, kao to emo videti u narednim glavama. to se tie natprirodnih bia, treba rei da se mnogi pitaju da li ona stvarno postoje ili su jednostavno plod neije bujne mate? Odgovor je krajnje jednostavan. Kako tvrde eminentni svetski strunjaci koji se bave kako okultizmom tako I prouavanjem ovakvih pojava, po sredi mogu biti samo tri stvari, ukoliko vam se dogodi da vas ona na bilo koji nain kontaktiraju. Prva, ujedno i najea, znai da ste se, iz ko zna kog razloga, povezali sa svojim drugim ja, odnosno nesvesnim u nekom vama prepoznatljivom obliku poput svog licnog genija, duha zatitnika, anela uvara, te na taj nain crpite informacije iz kolektivnog nesvesnog. Ovakva veza, moe se uspostaviti i preko raznih arhetipova kao to su likovi iz mitova, legendi, bajki i slino. Kod amana, naprimer, to su najee duhovi ivotinja, odnosno svete ivotinje-uvari amana. Druga stvar, koja moe da vam se dogodi jeste da vas stvarno kontaktiraju natprirodna bica jer ona, kako se tvrdi, de facto postoje, na nekom nivou u nekoj dimenziji. ta su ona zapravo, energetske frekfencije, arhetipovi, vanzemaljci ili ta god drugo teko je rei. Ono to sigurno znamo jeste da se retko pojavljuju ali zato kada dou pruaju doista vredne informacije. Postavlja se pitanje kako razlikovati drugu pojavu od prve. Ovde je odgovor nesto komplikovaniji. Naime va lini oseaj predstavlja jedini mogui nain. Ako mislite da je to krajnje subjektivno, grdno se varate. Dau vam primer. Ukoliko vam u san doe arhetip nekog boanstva vi ete oseati potovanje, bie vam prijatno, a komunikacija e tei posve lagano u oba smera. Meutim, ako se radi o pravom boanstvu, oseaj e biti krajnje buran. Ukoliko uzmemo da postoji nekakva skala emocija, koja belei njihovu jainu od 1 do 100, onda u ovom sluaju prebacujemo

skazaljku na 100. Obino se radi o meavini vie emocija. U svakom slucaju to bi bila bura oduevljenja, ljubavi i ogromnog strahopotovanja. Imali biste oseaj da gubite dah, teko biste podnosili njegovo prisustvo dok bi komunikacija po obiaju tekla jednosmerno a vi bi ste samo primali odreene instrukcije, zagluujue, poput tutnjave hiljade gromova. Ovo moe liiti na Jungov susret sa jastvom, mada, po mom linom miljenju, razlika postoji, a oseaj je kud i kamo intezivniji. Samo jastvo, u snovima se prikazuje najee kao graevina, biljka ili predmet, veoma retko kao boanstvo. Inae oba ova naina, bilo da su po sredi realna bia ili arhetipovi, su podjednako vredna i nude prave informacije. Trea stvar, koja je na svu sreu retka pojava, no ipak moe da se dogodi, oznaava da je vreme da se poseti psihijatar, jer je po sredi psihiko oboljenje. Kako razlikovati ovu pojavu od predhodne dve? Prvenstveno po tome to osoba u svesnom stanju doivljava halucinacije, ima poremeaj miljenja, ne sposobnost da svesno sagleda svoj problem, retko ili sve ree izlazi iz datog stanja i slino. Zbog svega ovoga apsolutno je potrebno imati potpunu kontrolu nad sobom. Zbog toga se tvrdi da svaki poetak nekog rada treba jasno naznaiti, a jo jasnije njegov zvretak. Jedino svesno i sa namerom, smemo ui u stanje izmenjene svesti ne bili se potom lagano i posve sigurno iz nje vratili. Zbog ovoga se nikako ne preporuuje uzimanje narkotika ili bavljnje ovakvim stvarima, osobama za koje se veruje da imaju psihike probleme. Tokom svakog rituala, dolazi do privremenog uklanjanja barijere, svesno-nesvesno, to moe naneti tetu onima kojima je ova barijera ve naruena, te je nakon zavretka rada ne mogu ponovo vratiti u predhodno stanje. No krenimo dalje. Sve ovo, o emu smo govorili do sada, izneto je sa namerom, da se unapred pojasne specifinosti i izgled kompletnog sistema drevnog vetiarstva, poreklom sa Balkana. Kako da se on u potpunosti shvati, kako je dobijan, kako se irio I kako izgleda danas. Namerno se ograjujemo na ovo podruje jer njemu pripadamo I ono predstavlja geografski okvir u okviru koga prouavamo nae domae vetiarstvo. Takoe ne elimo da sudimo koja od dananjih frakcija zapadnog vetiarenja poseduje prave klueve, znai reprezentuje realno vetiarstvo, a koja ne, jer to nije predmet prouavanja ove knjige. Ako je neto drugaije ne znai da je izmiljeno ili pogreno. U svojoj osnovi sistem o kome emo ovde govoriti, ne poznaje ritualnu magiju (ak ni pentagrame), odore, maeve i slino. To ipak, ne znai, da je sve to naim veticama ne mogue ili zabranjeno ubacivati u sistem i koristiti. To jednostavno njima nita nije znailo I govorilo tako da su u svoj sistem ubacivale samo one stvari koje su za njih imale neku vrednost, znaenje I smisao. Sve je to kulturno determinisano I zbog postojanja razliitih kultura postoje razlicite pojavne osobine nekog sistema. Meutim u osnovi, njihova struktura je ista I zbog toga emo mi u ovoj knjizi akcenat staviti ba na samu strukturu sistema jer je to ujedno I najbitnije te ono to sam sistem predstavlja, odnosno ini ga sistemom. Svaki sistem je iv, on raste , razvija se, a grade ga svi oni koji su uspeli da ostvare kontakt sa viim silama, izvorom te se nakae na odgovarajuu struju i dobiju prave informacije. Jedna od karakteristika Balkanskog sistema je ta da je on dosta individualan jer se inicijacije dogaaju sporadino, spontano, tako da ga mnogi grade na razliite naine. Nemojte da vas ovo zavara. Osnovna struktura savakako postoji i precizno je definisana, a ono to se razlikuje jesu vetiiji atributi, fetii, bajalice, nain

rada i slino. No te razlike su isto spoljanje prirode. Ukoliko ovome dodamo da se vetiarenje kod nekih nasleuje po porodinoj liniji postaje jasno da je slika o njemu jo izefinisanija. Namera ove knjige jeste da se Balkanski pravac prikae u to izvornijem svetlu, naprimer, onako kako je priman pre trista godina, ali u isti mah prui to savremenija tumaenja istog. Kultura odreenog podruja skoro uvek determinise izgled boanstava, oblik ritualnih radnji, predmeta I odee. Koristi i potuje se ono bilje koje je dostupno. Isto se odnosi i na ivotinje. Migracije, ratovi i trgovina, doveli su do meanja kultura raznih naroda. Kako je meanje dvosmeran proces, nastale su novine u svim aspektima ljudskoga ivota, a samim tim i u religiskim odnosno magijskim sistemima. Zbog ovoga je, esto, teko utvrditi granice odreenog sistema, dati precizan izgled i ime boanstvu, naroito u manjim i zaboravljenim sistemima, poput vetiijeg. Ovo namerno spominjemo, jer izvorno vetiarstvo ne krije svoje korene u politeistickim panteonima, poput Grkog, Rimskog ili Skandinavskog. Izvorno vetiarstvo je u osnovi amanistickog porekla kao sto smo malo pre zakljuili. Ono ne poznaje mnostvo boanstava, velike hramove, rituale i molitve. Osnovu ine Velika Majka kao boanstvo plodnosti i prirode te njeni aspekti poput umske Majke ili Gorske Majke, nesto ree njen odraz personifikovan u Mesecu, zatim ensko trojstvo poput suenica te Bog, karakteristian za jug Srbije, zatitnik divljai i stoke no pre svega gospodar podzemnog sveta I mrtvih, koji je sa nama jo od davnina. Zatim dolaze na red due predaka, mnotvo duhova prirode i natprirodnih bia koja naseljavaju odreene lokacije. Umesto sloenih rituala i molitva koriste se bajalice i ritualni trans, do koga se najee dolazilo plesom, bajanjem ili blagim njihanjem uz basmu. Retko su koriene psihoaktivne supstance osim vetiijih masti za letenje. Koliko je poznato, najvei broj osoba ulazilo je u stanje transa svojevoljno, iz budnog stanja, bez ikakvih pomagala. Na Balkanu, na primer, nikada nisu korieni oltari ili drugi kultni objekti ljudskom rukom sainjeni u okviru vetiarenja, dok su ih druge politeisticke religije imale. Pod ovim podrazumevamo potovaoce Slovenskog panteona, Rimskog, Ilirskog, Traanskog, Daanskog, Keltskog i na kraju jednog od najstarijih Peonskog. Vetiiji oltar bilo je ognjite i kazan. Rekviziti koji su joj pomagali u radu svodili su se na svega nekoliko predmeta. To su nezaobilazna metla, po koji tap, no sa koricama od rogova crnog ovna i na kraju nekoliko posuda.

DREVNO VETIARENJE NA BALKANU

10

Pokuajte da zamislite jedno malo selo u staroj Srbiji. Dok lagano koraate kozjim stazama vidite trosne kue, ozidane blatom, sa drvenim krovovima, kako lee razbacane po planinskim padinama. Pun Mesec u potpunosti osvetljava itav predeo i vi imate utisak da sve oko vas sija srebrnom svetlou. Sasvim jasno vidite panjake i ume, ujete huk potoka, treperenje lica, po neku sovu, a u daljini zavijanje vukova. Selom se razlee lave pasa i vi dobijate elju da se negde sklonite. Vau panju privlai jedna kua, na kojoj su otvorena vrata i vidi se trperava svetlost sa ognjita. Preskaete nisku ogradu, koja je tu samo da bi spreila ovce da izau, prilazite ulazu i posmatrate unutranjost. Na sredini prostorije nalazi se mala rupa ozidana krugom od kamenja unutar koje gori vatra, prostor oko kruga je poplocan i na njemu se nalazi nekoliko malih stolica sa tri noge bez naslona. Iznad vatre visi kazan o velikom lancu koji se sputa sa plafona.Taj lanac se naziva verige a vi gledate u ognjite, najsvetiji ritualni prostor kod starh Srba. Po zidovima vise okaeni buketi raznog lekovitog i svetog bilja. Svuda okolo lee nemarno poloene zemljane i drvene posude. U jednom osku, na tkanini, nalazi se korenje nekakvog bilja koje neodoljivo podsea na ljudsko telo. Izlazite napolje i osvrete se po dvoritu. Opaate po okolnom drveu trake raznobojne tkanine, privezane za grane. Imate utisak da vas neko gleda. Okreete se, i tek sada vidite, iznad ulaznih vrata glavu crnog ovna, sa desne strane praga stoji uspravljena metla od brezovog prua. Iz pravca potoka, pribliava vam se naga starija zena sa leskovim tapom u ruci. Tek tada shvatate da ste upravo bili u vetiijoj kui. Postavlja se pitanje, ta je to vetica i kako su ljudi gledali na nju u staroj Srbiji i Balkanu uopte. Prve definicije vetice, u Srbiji, poinju da se javljaju poetkom devetnaestog veka. Najznaajnije su one iz Vukovog renika i neto kasnije etnoloske literature. Kao to se zna, Vuk Stefanovi Karadi je bio reformator Srpskog jezika. Sakupio je dosta narodnih pria, pesama, poslovica, bajki, mitova i na kraju, masu narodnih verovanja. Obradio je, izmenio i jasno definisao gramatiku Srpskog jezika. Pored toga objavio je prvi Srpski renik u kome nalazimo termin vetca. Ovde emo dati priblinu definiciju pojma vetica, iz Vukovog renika uz blage izmene koje e pomoi da ovaj tekst bude razumljiv svima. Vetica se zove ena koja (po narodnim priama) ima u sebi nekakav avolski duh, koji u snu iz nje izae i stvori se u leptira, u koko ili u urku, pa leti po kuama i jede ljude, a osobito malu decu: kad nae oveka gde spava, a ona ga udari nekakvom ipkom preko ljeve sise te mu se otvore prsa dok izvadi srce i izjede, pa se onda prsa opet srastu. Neki tako izjedeni ljudi odmah umiru, a neki ive vie vremena: koliko je ona dosudila kad je srce jela: i onakvom smrti umru kakvu je ona namenila. Vetice ne jedu beli luka i zato se mnogi o belim i boinim pokladama namau belim lukom po prsima, po tabanima i ispod pazuha: jer kau da one na poklade najvie jedu ljude. Nijednij mladoj i lepoj devojci ne kau da je vetica, nego sve babama. Kada se vetica jednom ispovedi i oda, onda vie ne moe jesti ljude nego postaje lekarka i lei biljem one koji su izjedeni. Kad vetica leti nou, ona sija kao vatra i najvie se skuplja na gumnu : zato kau da ona, kada hoe da poleti od kue, namae se nekakvom mau, ispod pazuha i kaze ni o trn, ni o grm vec o pometno gumno.Govori se da je nekakva ena, koja nije bila vetica, namazavi se ovom mau, umesto ni o trn ni o grm, nehotice rekla i o trn i o grm, i poletevi sva se isprebijala koje o ta. U Sremu se pripoveda da se tamo vetice najvie skupljaju iznad sela Molovina na nekakvom orahu, a u Hrvatskoj se opet pria da se tamo skupljaju na kleku vise Ogulina.

11

Prica se u Sremu kako je nekakav ovek videvi iz kreveta da mu je iz kuce vetica odletela, naao njen lonac sa mau, pak se njome namazao i rekavi onako kao i ona , pretvorio se i on u neto i odleteo za njom doletevi na orah iznad Molovina naao ondje mnogo vetica gde se aste za zlatnim stolom i piju iz zlatnih aa. Kada ih je sve pogledao i meu njima mnoge poznao, onda se kao od uda, prekrsti, govorei: anate vas mate bilo.U isti as sve one prsnu kud koja, a on spade pod orah ovek kao sto je i pre bio. Zlatnog stola nestane kao vetica, a njihove zlatne ae pretvore se sve u papke nekakvih ivotinja. ena koja je vetica, kada iz nje izae onaj duh, lezi kao mrtva, i da joj ovek okrene glavu gde su joj bile noge ne bi se vise probudila. Kada vide uvee nekog leptira kako leti po kui, ponajvie misle da je vetica, pa ako mogu uhvate ga, te ga malo napale na svei ili vatri, pa ga puste govorei: doi sutra da ti dam soli. Ako bi se dogodilo da sutradan doe, neka ena da trai soli ili kakvim drgim poslom, pa jos ako bude negde nagorela, onda se misli da je ono ona sino bila. Kad u nekom selu pomre mnogo dece ili ljudi, i kad svi poviu na neku enu da je vetica i da ih je ona pojela: onda veu i bace je u vodu da vide moe li potonuti ( jer kau da vetica ne moze potonuti): ako ena potone, oni je izvuku napolje i puste, ako ne moe potonuti, oni je ubiju jer je vetica. Ovako su istraivali vetice i za vremena Karaora u Srbiji. Ponegde na bele poklade izvru se verige naopako protiv vetica. Negde zapale neki rog, jer kazu da vetica osobito bei od ovog smrada. Negde mrve ljuske od jajeta da se vetice u njima ne bi vozile preko vodeKud e vetica do u svoj rod. Vuk nastavlja sa jednim malim dodatkom u kome kaze da su u abarima enu Pavla Stanojevia Paunu, kao veticu po zapovesti Karaorevoj privezali uz raanj, pa je pekli izmeu dveju vatri, da bi je na kraju, kada nije htela priznati da je vetica, spalili zgrnuvi obe vatre na nju. Takoe spominje i maehu Petra Jokia, koju su pod optubom da je vetica, prvo ubili iz pitolja da bi je potom isekli noevima. Slina opisivanja vetica nalazimo i u tadasnoj etnoloskoj literaturi. Nikola Begovi, krajem devetnaestog veka, u svojoj knjizi ivot Srba graniara, opisuje tadanje verovanje u vetice kod Srpskog stanovnitva u sadanjoj Vojvodini. Izmeu ostalog on navodi, poput Vuka, da su vetice uvek stare i rune ene. Da imaju svoju mast koju uvek dre kraj vatre, mau se njome ispod pazuha i kolena te izgovaraju neto drugaiju bajalicu, Ni o kladu ni o panj, ni o drvo ni o kamen, ni o kruku Todorovu da bi potom izletele kroz otvor od dimnjaka na svojoj metli. Takoe navodi neto drukaiju, duhovitu priu o muu koji pokuava da prati svoju enu tokom njenog nonog izleta ali kako nije dobro upamtio bajalicu, zavrava sav isprebijan. Etnolog, dr.Veselin ajkanovi, unosi malo svetla u itavu stvar, prvom polovinom dvadesetog veka, objavljujuci niz knjiga i spisa iz oblasti stare srpske religije i mitologije. U zborniku radova, koji su danas objedinjeni i objavljeni u knjizi Stara srpska religija i mitologija, na mestu gde govori o veticama, on tvrdi da je tadanje shvatanje vetica nastalo meanjem triju vrsta razliitih bia, koje moemo jasno razdeliti prema njihovoj prirodi i funkciji. U prvu grupu spadaju enski demoni koji danju borave u grobu, a nou izlaze i hrane se ljudima. Drugu grupu ine demonske ene koje su roenjem dobile natprirodne sposobnosti ili ih je poducila neka starija vetica svom zanatu, dok treu vrstu ine ene koje se bave vraanjem i inima, a u sutini nisu vetice u pravom smislu te rei ve vraare.

12

to se tice ove druge grupe, po narodnom verovanju, sve osobe koje se rode u posteljici imae natprirodne sposobnosti. ajkanovic takoe spominje, da ukoliko pogledamo rec vetica, videemo da je ona nastala od rei znati te samim tim oznaava enu koja poseduje dosta znanja. U bukvalnom prevodu ona oznacava vetu enu-veticu ili vetog oveka-veca. Primetiete da se ovde retko spominju muke vetice. To je zato to su veci mnogo poznatiji pod drugim nazivima. Inae na celokupnoj teritoriji Srbije, a i Balkana, postoji velika zabuna, ko je ko, zbog mnotva razliitih termina za iste osobe sa istim natprirodnim sposobnostima i poljem delovanja. Na primer svako ko izlazi iz tela mean je sa bestelesnim demonima kojih u srpskim narodnim verovanjima ima koliko vam volja. Zbog toga se dugo smatralo da je vetica enski pandan vampiru.Vampir kod Srba je od pamtiveka bestelesan, ali dovoljno gust, da zada ugriz i hrani se krvlju ili preciznije reeno energijom, dok mu je fiziko telo u grobu. Ovakve teorije bie kasnije odbaene od strane nauke. Kako se mali broj etnologa bavio ozbiljnijim sagledavanjem problematike vetica, tako su izostali i ozbljni rezultati. Tihomir orevi je sakupio nesto obimniju grau ne trudei se da je podrobnije tumaci to je bio sluaj i sa drugima etnolozima evolucionisticke orjentacije. Prilikom sakupljanja grae pridodata su jos neka narodna verovanja koja se ticu vetica, kao ona na primer koja govore da je vetica u stanju da svojim pogledom obori oveka ili ak ubije. Takoe je naveo i Hrvatsko verovanje da veticom moe postati dete koje roeno tokom poslednje etvrti Meseca. Vid Vuleti Vukasavi u svojoj opirnoj studiji o veticama, Vjetice u junijeh Slovena, tampanoj u Karadicu za mesec oktobar u Aleksincu 1901, navodi verovanje da su vetice odlazile na skupove( bilo subotom bilo jednom godisnje) gde ih je njihova predvodnica ucila i davala im zadatke. Interesantno je da je svaka od prisutnih bila, takorei privilegovana da svojoj porodici ne mora initi zlo. Novoprimljena vetica bi dobijala krilo slepog mia koga je nosila sa sobom a uz to bi jos se rasputala kosa i dobijala bi crnu odoru koju je oblaila. Takoe se verovalo da su vetice nakon prijema u drutvo igrale vrzino kolo i upisivale se u njihovu matinu knjigu. Meutim ono to je izostalo kod nekadanjih etnologa, terenski rad, uradio je neko drugi. Ta osoba, bio je profesor prava i kako ja volim da ga zovem, prvi srpki parapsiholog, dr. Radovan N. Kazimirovi. On je sa jedne strane, sakupio obimnu pisanu grau iz oblast paranormalnog, ukljucujuci i grau o veticama, dok je sa druge jednostavno izaao na teren i pronaao ive vetice. Sakupljanje podataka trajalo je dvadesetpet godina, da bi itav poduvat bili krunisan objavljivanjem malog remek dela, knjige Tajanstvene pojave u naem narodu, 1941. u Beogradu. Ve na samom poetku knjige on iznosi predpostavku, da je srednjevekovno verovanje da su vetice u sprezi sa avolom te da se sastaju sa njim nou i bludnie, dobijajui za uzvrat mo da drugima ine zlo, proisteklo iz hriansko asketsko-sholastikog pogleda na enu, kao na nie i neisto bie. Prema Kazimirovievim izvorima, kod Hrvata, pod veticom su podrazumevali ene koje su polno optile sa avolom, klale svoju roenu decu, da bi kasnije njihova tela koristile za spravljanje raznih magija. Pored toga, verovalo se da su vrile pomore stoke i navlaile gradonosne oblake nad selima kojima su unitavale letinu. Govorilo se da se mau nekakvom mau da bi poletele, da baju lupajui u male kone bubnjeve i dobro poznaju trave, ali od njih prave iskljuivo razne vrste otrova koje prodaju za novac. Kako se u periodu od 1360. do 1758., sprovelo vie suena veticama u Hrvatskoj, sauvana su priznanja nekih, iz kojih se izvodi sledei zakljuak, citiram:

13

Veci i vetice se sastaju u kolu; doleu sa svih strana oko avola, na raskrsnicu, ispod veala. Tu je uvek veliko veselje. Tu skau i igraju, piju i goste se. Jedna veli da ju je u to kolo uveo pokojni mu, jer je on bio vetac. Druge se izgovaraju da su ih nagovorile druge vetice da pou u naruje avola. Kad neka prvi put stupi meu vetice , druge je tuku ivim zmijama Najjai progon vetica u Hrvatskoj bio je u osamnaestom veku. Nerodne godine, grad i mraz unitavale su sav napor seljaka te su oni shodno tome trazili krivca. U Zagorskoj upi u periodu od 1742. do 1743., spaljeno je jedanaest ena. Ova suenja, su zabranjena carskom naredbom 1758. Ne vezano za Kazimirovia mi danas imamo nesto sveije podatke iz Hrvatske prikupljene iz oblasti grada Ivaneca i planine Medvednice. Po svemu sudei ove dve zone slove, ako ne za vetiije centre okupljanja onda barem za centre jakog narodnog verovanja u njih. Podatke iz Ivaneca sakupili su Ivan Kuteljeg i Cvjetko otari. Po tamonjim verovanjima vetice ili coprnice su ene koje poseduju natprirodne moi i koje uz pomo svojih magija, napitaka, uroka i slinih stvari mogu nauditi ljudima i stoci, podii oluje te prouzrokovati sue i polave. Tamonji narod ih opisuje kao ene sa dugim i savijenim kandzama koje nose rukavice kako bi ovo prikrile. Pripoveda se da su elave te nose perike, imaju velike noseve a zenice im stalno menjaju boju dok na stopalima nemaju prste. Mesto sastanka im je vrh planine Ivanice. U jednoj prii iz tog kraja, navodi se kako su tri ene obuene u svilenkastu odeu presrele rudara Jendraa koji se vraao sa posla, uhvatile ga ruku zavrtele tri puta i odvele sa sobom. Skoro cele noi su ga vodale po Bistrici da bi na kraju dole do mesta koje se naziva ernih mlaka. Tamo je ugledao vie ena vetica koje su umesto metli nosile bukove grane sa kojima su istile pod. Ujutru su ga vratile zivog i zdravog na mesto gde su ga i pokupile. U drugoj prii iz tog kraja govori se o susretu jedne porodice za veticom. Naime jednog dana ta se porodica zaputila u svoje rodno mesto i kako nisu imali prevoz od Ivaneca do Prigorca ili su peice. Malo pre Prigorca seli su pokraj starog mlina na travu da se odmore. U tom trenutku njihov najmlai sin je primetio kako u potoku neka ena u belom pere ve u koritu. Svi su se okrenuli da je pogledaju ali je ona tog asa nestala. Istog trenuka cela porodica je izgubila mo govora to je trajalo nekoliko minuta. Nakon toga ta ista ena se pojavila u potoku ali ovaj put obuena u crno. Po njihovom kazivanju to je bila vetica koja je prala svoje grehe u reci . ta se jos dogaalo nisu se mogli setiti kao i drugi svedoci koji su viali vetice. Inae kod nas se ova sposobnost vetica na jugu Srbije naziva omaja to e rei omajale su ga to jest zaludele, hipnotisale i sada se niega ne sea. Navedimo jo jednu priu iz ovog kraja. Pripoveda se da su nekada Prigorani odvodili stoku na Ivanicu i tamo je ostavljali na ispau po nekoliko dana. Dugo je to tako trajalo dok jednog dana krave nisu poele da nestaju. Covek po imenu tief je jednog dana sluajno proao pored ernih mlaka i tamo pronaao gomilu kostiju. Prica se da su tu vetice prinosile zrtve i izvodile rituale. Takoe se kazuje da se jedna od krava vratila ali da je bila polu crna polu bela a govorilo se da je u nju uao duh vetice. Kau da je davala puno mleka ali je i ona opet nestala jednog dana i vie se nije pojavila. Iz podrucja Medvednice imamo vie zanimljivih podataka. Prvi govori o suenju 1699. izvesnoj eni po imenu Kata Tinodi, koja je na mukama priznala kako su je vetice

14

(u obliku vihora) na raskrsnici kraj gradske bolnice, odnele na goru podno Medvednice i primile u druinu. Nakon dve godine zavetovala se avolu na vernost. U Povijesti zagrebakog kolegija jezuitskog reda, pisanog 1652, autor navodi podatak da je izvesna ena optuena i spaljena pod optubom da je vetica u Rakitju te da je tom prilikom odala mnoge svoje drubenice sa kojima se nalazila na gozbi podno Medvednice i to u vreme uvenog nevremena iz 1652 godine. Po svemu sudei ocigledno se verovalo da su ba vetice odgovorne za to nevreme. Jaga estarka i Margareta Krznar 1704. su svedoile da im je njihova kapetanica Kavalerka, davala vetiiju mast za letenje te da su se nakon mazanja njome nalazili na gori Medvednici gde su pravile grad. to se tie stanja u drugim nekadanjim republikama po Kazimiroviu situacija u Sloveniji je bila slina onoj u Hrvatskoj. U Sloveniji se verovalo da se vetice sakupljaju nou na planinskim vrhovima mahom, do kojih dolaze letei na svojim metlama. Veruje se da vetice na brezovim metlama odlaze na planine (Klerk, Slivnica, Grintavec, Rogaka) gde se okupljalju na leskovim stablima. Magije izvode nakon ponoi, na raskrsnicama ili unutar magijskog kruga. Takoe se pripoveda da igraju u vrzinom kolu. Poznate po tome da kradu mleko na magiski nain I slino iz ega vidimo da su sasvim identine sa drugim predstavama vetica na Balkanu. Za sobom ostavljaju svetlei trag ai kada se okupe ta mesta se mogu videti iz daljine po zlatnoj ili plaviastoj svetlosti. Ove vetice se i fiziki slino opoisuju kao I na celom prostoru Balkana. Inae u Bosni vetice su od vajkada poistoveivane sa Mesecom I njegovim menama. Tako se tamo jo uvek zadrao ritual koji ene izvode kada se na nebu pojavi mlad Mesec. Naime kada bi se na nebu mlaak ene bi u njega uprale prstom I izgovarale: Kao to ti raste I obnavlja se na nebu Mesee tako podstakni I obnovi moje oblije. Ovo moe biti veoma interesantno ako znamo da Ruske vetice-vedme, takoe veoma vezuju za Mesec. Naime one se tamo opisuju kao ene koje stare I podmljauju su zajedno sa Mesecom. Njih uvek prati uta maka koja je takoe simbol Meseca. No vratimo se Kazimiroviu.

Ruska vedma

U Srbiji se sa veticama i vecima drugacije postupalo, odnosno nesto blae, kae Kazimirovi. On navodi svedoanstvo Joakima Vujia, koji tvrdi da je prisustvovao otkopavanju tela jedne ene za koju se tvrdilo da je vetica, u okolini Novog Pazara, a da je probadanje lea vrio sam svetenik. Slinu stvar je navodio i Vuk Karadi, poetkom devetnaestog veka, tvrdei da je izvesni hajduk Stojan, ubio jednu stariju enu, optuujui je da je vetica i da mu je pojela dete. Za vreme vladavine Karaora ( prva polovina devetnaestog veka) vreno je takozvano istraivanje vetica, odnosno potapanje sumnjivih osoba u vodu, jer se verovalo da vetica ne moze da potone. Poznat je sluaj, da je izvesni vojvoda Antonije Pljaki (Karaorev zet), u selu Nevadima ubio

15

jednu enu za koju se govorilo da je vetica . Takoe je usred Knjaevca spalio, ivu babu, pekui je izmedju dve vatre, koje su zgrnuli na nju, nakon sto je ona odbila da prizna da je vetica. Ovo smo ve naveli kada smo govorili o Vukovoj definiciji vetice. Iz vreme vladavine Obrenovia ( sredinom i drugom polovinom devetnaestog veka), poznato je nekoliko slucajeva progona vetica. Najpoznatiji je onaj iz 1841. godine kada je Crnu Baru zahvatio pomor dece. Na nagovor svetenika Spasoja, narod je spalio babu Stamenu, jer je viena kako baje. Kako kae sam Kazimirovi ovakvih primera ima jos dosta. Mislim da ve sada moemo da zakluimo, da je ovakvo opisivanje vetica kod Srba, prouzrokovano meanjem vie stvari. Sa jedne strane to je pogreno povezivanje ena i mukaraca, koji imaju sposobnost izlaska iz tela-odnosno ulaska u stanje transa, sa bestelesnim demonima, dok sa druge nailazimo na hriansko asketsko-sholasticko gledanje na enu kao nie i neisto bie, ma da nije loe ni prisetiti se kakav je poloaj ene u rodovsko-patrijarhalnoj zajenici, ali i verovanje da je svaki drugi vid duhovnost ili bavljena magijom, oboavanje avola. Znai sve sto nije crkveno uenje, a priori, je avolsko. Ovakva razmiljanja nije bilo teko nametnuti neukom narodu u strogim patrijarhalnim zajednicama u kojima je ena ve imala krajne podreenu ulogu. U svom daljem izlaganju, Kazimirovi nastavlja da se bavi raznim nazivima za veticu, kako u naoj tako i sada okolnim zemljama. Naziva ima mnogo, a neki od njih su mora, moria, brkna, triga, malesnica, samodiva, coprnica i slino. Zbog sloenosti ovih naziva, koji mahom predstavljaju kovanice, te shodno tome traze dodatna objasnjenja, zaobii emo ovaj deo i jednostavno rei da osnovni termin u nas, vetica, po Kazimiroviu vodi poreklo od slovenske rei vdeti koja oznaava znanje-vetinu. Sa ovim se slae i dr.ajkanovi, koga smo ve spominjali. Znai, ako su to osobe koje poseduju naroite vetine- sposobnosi, te mogu da izazovu kod ljudi dobro i zlo, normalno je da ih se svi plae. itajuci radove Ruskih etnografa, koji su prouavali Laponce na krajnjem severu evrope, on uoava niz podudarnosti sa nasim veticama i iz toga izvlai zakluak da je vetiarenje verovatno ostatak neke stare prvobitne vere kako on kae. Sa ovim se potpuno slazem i verujem da je amanizam, kao poznati oblik religioznosti kod Laponaca naveo Kazimirovia na ovakav zakljuak, iz razloga to nase domae vetiarenje u sutini ima vie amanskih elemenata nego paganskih. Da ne duimo dalje, iznesimo neke od primera, koje je on naveo a tiu se stvarnih vetica, pronaenih po Srbiji toga doba. U prvom delu on predstavlja one ija je specijalnost bila pronalaenje kriminalaca ( ubica, lopova) uz pomo bestelesnih demona, odnosno neistih sila u slubi dobra kako ih on naziva u knjizi. Ovde emo prikazati jedan takav ritual u potpunosti, onako kako ga je zabelezio dr.Kazimirovi. No krenimo redom. Kao prvi primer, on navodi izvesnu babu Lalonju, iz sela Urovice, ija je najveca vetina bila upravo otkrivanje kriminalaca. Ona bi jednostavno uinila neto-magijski i kriminalci su se sami predavali ili umirali ukoliko to ne urade. Sta je zapravo ona to radila svedoi sam Kazimirovi ije su majka i tetka bile upletene u dogaaj koji sledi. Naime, 15. decmbra, 1891 godine, Nikolu Marikia, starog dvanaest godina, bacio je u jamu velika esma, roeni stic u nameri da se dokopa nasledstva, jer je Nikola bio jedinac. Poto se to tada nije znalo, Kazimirovieva majka i tetka (kojoj je Nikola M. bio rod), zamolile su baba Lalonju, da nesto uini. Ona je pristala i prizvala neiste sile koje su za uslugu traile neku rtvu. Kada su dale svoj pristanak, majka i tetka, baba je

16

zavrila ritual i svi su se vratili kuci. Pretpostavljam da su bili kraj neke vee vode, jer se u tom kraju istone Srbije uvek obraaju za pomo velikom vodenjaku, kralju vodenih duhova, Tartoru, sto Kazimirovi tada nije znao, pa ih je i sam nazivao avolima u slubi dobra. Kako su stigli kuci, na svoje zaprepaenje, zatekli su svog vola mrtvog, koji je pre toga bio potpuno zdrav, a sam poinilac zloina se ubrzo predao, nudeci svoju pomo u izvlaenju malog Nikole iz jame. U ovaj sluaj, bila je umeana jos jedna vetica, kako kaze Kazimirovi, koja je takoe umela da izvodi prizivanje neistih sila (ritual se naziva skoae drai), ali je njena specijalnost bila gledanje u bob, odnosno vidovitost. Zvala se Joana a bila je takoe iz sela Urovice. Kako kae Kazomirovi, koji ju je poznavao etrdesetpet godina, odnosno do 1935. godine, kada je preminula, to je bila jedna izuzetno dobra i potena ena. Njegove majka i tetka, otile su do nje, ona je bacila bob i rekla da dete nije ivo, ali nije ni sahranjeno te da mogu da idu kui jer je ubica pronaen.

Baba Joana Milijina, fotografija Kazimirovi

Interesantno je da je bila est gost u njihovoj kui, i to na pozive Kazimirovievog oca, ako se zna da je on bio pavoslavni svetenik visokog ranga. Bila je veoma popularna i omiljena kod naroda, a u starosti je prestala da vri prizive duhova jer kako je sama tvrdila, ponestalo joj je nekadanje smelosti. Govorila je da su mnoge zene koje su se ovim bavile, davno pomrle i da e vremenom potpuno nestati. Kazimirovi dalje navodi primer jos jedne ene koja je izvodila ritual skoae drai, a koju je takoe lino poznavao jer je bila baba njegovog prijatelja Radomira Radulovia, arhitekte iz Zajeara. Re je Stanki Radulovi, 1835-1921, koja je tvrdila da je ovu vestinu nauila od svoje tetke iz sela Valakonje kod Boljevca. Stanka je pokuala svoje znanje da prenese svojoj erki Mariji Dinulovi, ali bezuspeno, jer je ova stalno bila prezauzeta zemljoradnickim poslovima. Kazimirovi se sea da joj je jednom prilikom rekla, da ako nije dobro nauila ini, bolje je da prestane sa uenjem, nego negde da pogrei. Autor je iz toga zakljuio da je potrebno mnogo nerava i hrabrosti za izvoenje ovakvih rituala, jer ako se pogrei velka nesrea moze da zadesi i samu veticu, naroito ako stvari izmaknu kontroli. Tako se jednom desilo da samoj Stanki odjenom pocrkaju svi volovi jer je zaboravila da spomene iji se vo prinosi na rtvu.

Baba Stanka, fotografija Kazimirovi

Sada emo prikazati u celini ritual skoae drai, onako kako izgleda i kako se primenjuje, verovatno stotinama godina u nazad ako ne i vie. Nain izvodjenja ovog

17

rituala prenoen je iskljuivo usmenim putem. Prvi put je zapisan ba od strane Kazimirovia koji ga je zabeleio u svom rodnom kraju (istona Srbija), onako kako ga je izvodila baba Stanka. Mislim da ne treba da naglasavam da je ovaj zapis danas od neprocenjive vrednosti. Ovaj tekst emo citirati doslovce ali uz oreena pojanjavanja nekih delova, radi lakseg razumevanja istog . Citiram: Baba Stanka bi u gluvo doba noi (kod Srba ali i drugih Balkanskih naroda to je vreme od 00-02 sata nou, ma da se moe produiti i do 05 asova ujutru, vremena kada se oglaavaju trei petlovi, to ce rei poslednji put pre svitanja. Smatra se svetim vremenom jer se tada seku dva sveta-dve dimenzije, svet ljudi i svet natprirodnih bica), odlazila na Timok (reka u istocnoj Srbiji) i tamo bi magiju, pomou necistih duhova izvodila gola-golcataOna bi sa sobom ponela zobnicu torbicu ispletenu od kozje dlake, dugu devet santimetara. U torbicu je zatim stavljala devet zrna od jema, devet zrna ita, devet svilenih konia od devet vrsta (misli klubeta) i jednu srebrnu paru. Doavi na Timok (ili neke druge tekue vode), ona nalazi nekakav prut, koji je u vodi (zato sto je sam upao i pluta po povrini), te za njega privezuje gore navedene stvari (ono to se nalazi u torbici). Idui putem tamo i nazad, ona nita ne govori (sem ritualnih rei, koje nerazgovetno mrmlja). Potpuno naga, ona uzme prut od lenjika (zaboravio je da spomene da ga je ponela od kue) i sa njim razgre vodu uzvodno-nizvodno. Zatim na vlakom dijalektu kae: Dolazim sa prutom od lenjika i dobrim konjem. Dolazim sa torbicom od kozje dlake u veliini od devet santimetara; u torbici devet zrna jema,devet zrna ita,devet svilenih konaca od devet vrsta i jedna srebrna para. Prut je od lenjika, a konj dobar, zauzdan uzdom srebrnom. Koliko kapi (vode) prsnulo toliko avola krenulo, avola i avolica (ovde Kazimirovi gresi u prevodu sa vlaskog dijalekta, jer u originalu to zvuci tartara i tartarica, a to su vodeni demoni, sluge velikog Tartora vodenjaka. Krenite k onome ko je pokrao (naprimer volove ili druge stvari) i naterajte ga da kae kod vodenice ili u krmi ili gde bude najvie ljudi. Jer ja vam dajem prut od lenjika, dobrog konja zauzdanog uzdom srebrnim i devet koeva jema da dobrog konja zobite, a vama dajem devet furuna hleba; za veeru jednu koko, za ruak drebe, za uinu jednog ovna (misli na ivotnje koje postoje a koje nudi kao rtvu). Da idete preko devet mea. Dobro vas hranim; dobro da urite i da me izvestite. Posle ovoga ina vetica se vraa kui ne govorei vie nita i ne osvrui seAko posle ovoga ne uspe da pokrene ne iste sile, onda ona to radi jos dva puta. Trei(poslednji) put ona uvek uspeva. Kako svedoi Kazimirovi i njoj samoj su ukrali volove, jednom prilikom, a ona je iste noi uradila ovaj priziv, i to samo jednom, da bi se ubrzo pojavio izvesni Andreja Cokovi i priznao krau. Zbog ovog dela zavrio je u zatvoru. Drugom prilikom, kada je ovo izvodila za drugu osobu, u san su joj dosla dva patuljka sa zobnicom koju je ona koristila u prizivu i odvela je u kuu nekog Nikole iz Zajeara.Videla je kako su mu, ova dva patuljka, dala da jede neoiene svinjske noge, nakon ega mu je iz nosa i usta izbila krv. Ujutru kada se probudila, saznala je da je tom Nikoli, stvarno krenula krv iz nosa i usta te da je preminuo dva dana kasnije. Da ovaj ritual ne mora uvek da izgleda isto i kree se istim tokom, moemo videti iz jos jednog sluaja koji vezan za uvenu Stanku. To se dogodilo u selu Vraogrncu, kada su jednom domainu ukradene pare iz kue. Pozvana je baba Stanka. Ona je sa osteenim

18

otisla nou ispod vodeninog tocka, ponevi drvenu uturu i vodeniki tuak. Potpuno naga ula je u vodu i poela tukom da lupa u uturu. Domain je uo kako neto pria i vie. Ubrzo je poela da se se uje velika buka, a zatim i pleskanje po vodi. Priavi ugledao je masu crnih prilka kako prilaze vetici i primetio kako jedna koja je vea od dugih, razgovara sa njom. Ona izae iz vode na trenutak i upita ga da li je spreman da da zrtvu, jer oni nece drugaije da obave posao. Posto je pristao ona se vrati kod njih i zakljuci dogovor. Ubrzo zatim onome na koga se sumnjalo da je izvrio krau crkne vo iz cista mira i time mu naini velki materijalni gubitak. Ritual Skoae drai, crte Staa Svoje znanje baba Stanka prenela je Staniji iz sela Grljana. Poznat je i sluaj izvesne Stojne iz Zajeara koja je u toku priziva nesto pogreno uradila i nakon toga mentalno obolela. Ovde bih samo na trenutak zastao i ukratko obijasnio koja se to bia pojavljuju kod ovog priziva. Neto vie o ovome priaemo u glavi o natprirodnim biima. Za razliku od dr.Kazimirovia, ove vetice su tano znale koga prizivaju. Radi se o vodenom duhu Tartoru koga jo nazivaju i starac. Po kazivanju naroda sa istoka Srbije, on je gospodar svih voda i ivi u staklenom dvoru na njihovom dnu. Po izgledu podsea na patuljka, sa tom razlikom to pored velike brade ima picaste ui i noge nalik na kozje, dok mu se na sredini ela nalazi jedan ili dva roga. Ovakav izgled nije udan ukoliko se zna da patuljci pripadaju donjem svetu, a voda, takoe simbolizuje podzemni svet. Govori se da ima 99 slugu, a da su mu glavni atribut bi i dobo. Smatra se veoma monim, ali i komunikativnim, lako se odaziva na prizive, a ako se naljuti jedino ga moe umilostiviti Gorska majka. Za sada, recimo jo, da je najvie podataka na jednom mestu o njemu skupio etnolog dr.S. Zeevi i objavio u knjizi Mitska bia Srpskih predanja. Vratimo se sada jo malo Kazimirovievom delu. On, u svom daljem izlaganju, govori o poznatim veticama i vecima koji su imali neke druge specijalnost, od kojih je najvanija leenje ljudi od epilepsije i duevnih poremeaja. Kako je sam Kazimiroviev otac patio od epilepsije, za pomo se obratio Stanki Miljkovi, koja je prizivom vodenih duhova uinila da on do kraja svog ivota ne doivi vie ni jedan napad. To se dogodilo 1886 godine. Moda je zbog toga njegov otac, iako visok pravoslavni svetenik sa blagonaklonou gledao na vetice, te u tom duhu i vaspitao svog sina kome moemo danas da zahvalimo na ovakvoj knjizi. Njemu je otac priao da mu se u toku leenja uinilo da vidi kako se iz njegovih grudi die veliki crni orao i odlee. Tog trenutka je shvatio da je izleen. Takodje mu je govorio da je baba Stanka pravila i amajlije od crva iz uginule zmije koje je davala bolesnima da nose. Sline metode leenja upotrebljavane su i kod psihikih oboljenja. Osnova ovakvih metoda, jeste verovanje da su uzroci ovih bolesti demoni koji su zaposeli obolelog, te ih treba protertati. Mi danas znamo da ovo nije tano, ali je metoda svakako uspena. Zato i ne udi to to zapadni psihijatri poinju sve vie da se osvru na uvena amanska leenja mentalno obolelih. Tokom ovakvih tretiranja otkriveno je da je lake leiti osobu ako njenoj bolesti damo neki izgled jer su psihika oboljenja i dan danas isuvie apstraktna u oima obinog oveka. Sutina ovakvih metoda je da se osoba dovede u stanje hipnotikog sna, zatim joj se predoi da je

19

njena bolest nalik na crnog dvojnika u njenom telu, da ima teinu i gustinu. Kada tretirana osoba pone da osea fiziko prisustvo tog dvojnika, ona se puta da se plai do izvesne granice i onda, u jednom tenutku, dvojnik se izvlai, zajednikim snagama napolje i posmatra kako umire jer je ostao bez energije kojom ga je hranila dotina osoba. Ukoliko tretirana osoba ,doivi ovo iskustvo, emocijonalno i fiziki, ozdravljenje je pred vratima. Sve ove sposobnosti koje su krasile vetice iz istone Srbije nisu privukle toliku panju koliko njihova mogunost padanja u kolektivni trans za vreme jedne svetkovine u kojoj su uestvovale. Epicentar ovih deavanja bilo je selo Duboka, ali se ova pojava, verovatno brakovima, prenela I u okolna sela. ene koje su uestvovale u ovim ritualima nazvane su rusalje ili padalice. Zbog svoje atraktivnosti, veliine i javnog izvoenja, ovaj ritual bio je predmet prouavanja i pisanja kako domaih tako i stranih autora. Iz doba kada se ritual vrio u svom izvornom obliku, o njemu su pisali dr.Kazimirovi, etnolozi M.Milievi, D.Gligori, T.Djordjevi i drugi. Znai, prva polovina dvadesetog veka. Evo o emu se radi. Za vreme, sada hrianskog praznika duhovi, koji se poklapao i sa praznikom sela, narod se okupljao ispred duboke peine gde izvire duboka reka. Pre okupljanja, vreni su kolektivni obredi posveceni mrtvima, a ilo se do zapisa svetog drveta (najece hrasta) gde su prinoene rtve u hrani i piu. Inae, ovog svetog drvea ima u Srbiji na svakom koraku, a po predpostavci predstavljalo je nekadanjeg paganskog vrhovnog boga ili duha vegetacije. Nakon to se okupio oko peine narod je poinjao da igra u kolu, uz zvuke zagluujuce muzike. To je trajalo neko vreme dok pojedini igrai , najee ene, nisu poinjale da blede, drhte i uz prodoran krik, stopotavaju na zemlju. To stanje je predstavljalo ulazak u trans. Na zemlji, ove osobe su se grile, vritale, pevale ili neto priale. Kako su same kazivale, u njih bi ulazili duhovi pokojnika i one su komunicirale sa njima ili su ih iz tela vadile vile i odnosile nekud. Iz transa, vraali su ih ritualno na vie naina. Nekada su ih prskali ivakanom artemizijom-pelinom , belim lukom i siretom, a kad kad su ih polivali vodom iz reke koja se prelivala preko sablje. Varijacije su bile mnogobrojne. Svo vreme dok je neka osoba u transu oko nje igraju tri sveano obuene devojke kraljice, tri momka sa sabljama kraljevi i gajda. Ovaj praznik je slavljen na itavoj teritoriji Balkana, ali se ritualni trans zadrao samo na ovom podruju. Rusalja u transu, stara fotografija

Kako se znalo da u ovaj trans mogu da uu samo one devojke i ene, koje su ovaj dar nasledile od svoje porodice ili familije, etnolog dr.Duan Bandi u svojoj knjizi Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko, zakljuuje da se ovde mogu uoiti predstave o naslednosti prava na vetiiji zanat ime ih dovodi u direktnu vezu sa veticama, to one i jesu bile. M.Milievi precizno navodi da je vladalo verovanje kako je ova sposobnost, padanja u trans, preduslov ako neko eli da se bavi magijom. On u svojoj knjizi Kneevina srbija iz 1876, navodi primer babe Dokije, bive rualje, koja je padajui u trans kontaktirala natprirodna bia i uz njihovu pomo vrila magijsko leenje i druge magijske radnje. Pored ovoga, tokom trajanja ovih praznika, u Dubokoj i okolnim selima, se orgijalo tako

20

da su naucnici nali vezu sa srodnim obiajima u Bugarskoj, Rumuniji i oblastima Grke, Tesaliji, Epiru i Trakiji. Postavljene su razne teorije o poreklu obiaja. Neki ga dovode u vezu sa Dionizijevim svetkovinama, a neki sa kultom Majke Bogova. Meutim, po mom miljenju, oni gree. Osnovni razlozi za moje ovakvo miljenje je saznanje da religiski sistem verovanja u istonoj Srbiji, kod Vlakog ali i Srpskog stanovnitva, odrao u jedva izmenjenom obliku jo od davnina. U prilog ovome, govori njihovo verovanje u primarna boanstva, a naroito u Gorsku Majku. Sasvim je normalno da ovaj sistem podseca na neki drugi, naroito iz susedstva, ali to a priori ne znai da je odatle i potekao. Ako pogledamo situaciju u Evropi jo od doba paleolita, videemo da se gotovo svuda potuju Boginja plodnosti i prirode, kao i rogati Bog zatitnik divljai i stoke, meutim to opet ne znai da je tadanje stanovnitvo bilo sklono velikim seobama. ta rei za druge kontinente gde se razvijala slina religijska predstava o boanstvima. Uzroke ovoga pre treba traiti u kolektivnom nesvesnom, nego negde drugde. Verovatno ste primetili da sam se, u izlaganju, najvie zadrao na teritoriji istone Srbije. Razlog ovome je nivo ouvanosti prvobitnog vetiijeg kulta. Mogu slobodno rei da se na ovoj teritoriji najmanje osetio uticaj hrianstva, to nije slucaj sa ostalim delovima Srbije, naroito onim gde ive iskljuivo Srbi. Crkvi je poslo za rukom da vee nacionalni identitet Srba za hrianstvo to jest pravoslavlje. Od presudnog znaaja je bila i srednjevekovna reforma hrianstva, uinjena od strane Rastka Nemanjia(sadanjeg sv.Save), tokom koje je itav Srpski panteon sjedinio sa hrianstvom, odnosno sa svecima iz hrianske istorije. Danas, itajui mitove koji se odnose na pojedine svece, mi savim jasno uviamo da se radi o paganskim boanstvima ali su njihova imena davno zaboravljena. Nakon smrti sv.Save, paganski mitovi koji su se odnosili na vrhovno boanstvo Srba(verovatno Daboga-Velesa), preneseni su na njega. Tako da danas imamo prie kako je sv.Sava naucio Srbe da oru, kovae da kuju, ene da mese a ak im je darivao i vatru koju je ukrao od anatema. Takoe je proklinjao svakoga ko mu se usprotivio, sa sobom je vodio vukove, pokretao planine, gradove pretvarao u jezera, vodio oblake. Sve ovo svakako odudara od realnog ivota jednog sveca pa ak i mitova koji mogu biti vezani za njega. Meutim, vetiija religija je i u ovim delovima Srbije preivela ali u nesto izmenjenijem obliku. Na primer, ako pogledamo jug Srbije, videemo da se kod ena najvise potuje sv.Petka, sv.Evdokija ili pak Bogorodica, do due u nesto manjem obimu ali je zato veoma vezana za katoliko stanovnitvo u drugim delovima Balkana. Sveta Petka je na sebe preuzela ulogu Velike Majke. To se jasno vidi iz niza rituala koji se izvode u njenu ast a gotovo da ni malo ne lie na hrianske. Recimo samo da se najvie priziva u pomo kod nerotkinja, odnosno leenja steriliteta ali i kod drugih vrsta oboljenja. Vetice iz drugih delova Srbije, Crne Gore I Hercegovine moda i nisu toliko poznate po kontroli duhova ali se svakako spominju kao sjajne isceliteljke, travarke, proroice i osobe koje tite selo od oluja i grada. U Srbiji ali i na itavom Balkanu, postoji verovanje da olujne oblake donose demonska bica, te da ne bi unitili useve u pomoc najcesce priskacu veci, ali i vetice izlazei iz tela, metoda transa, i borei se protiv njih. Ovde moramo zastati na trenutak i objasniti malo preciznije ko je to vetica i po emu se ona zapravo razlikuje od vraare ili bajalice naprimer. Kao to smo ranije napomenuli na teritoriji Balkana postoji vie razliitih naziva za osobe, bilo enskog bilo mukog pola, koje se bave magijom. Kada govorimo o enama, moemo rei da meu njima

21

postoje osobe koje jednostavno praktikuju Srpsku ili ire Balkansku tradicionalnu magiju ali se one nazivaju imenima poput, vraare ,bajalice, inilice i slino . Za razliku od njih vetice koriste ritualna orua poput tapa, metle, kazana, izlaze iz tela metodom transa ili kako je ranije zabeleeno vetiijih masti za letenje, koriste duhove prirode i druge natprirodne entitete, komuniciraju sa boanstvima, najee nekim aspektom Boginje i to je najbitnije prolaze inicijaciju. Ovih nekoliko parametara su nam potrebni da bi odvojili od vetica kako vraare tako i druge osobe koje se bave proricanjem, alternativnim metodama lecenja, magijom i slicnim im stvarima. Da zakljuimo jednom za svagda ko je to vetica sa Balkana i damo definiciju iste. Veticom se naziva ena koja je putem roenja, porodinog naslea ili intervencijom viih sila, ma da esto i sa nekoliko od navedenih parametara zajedno, prola inicijaciju u vetiarenje, stiui pritom natprirodne sposobnosti, poput svojevoljnog ulaska u stanje transa, mogunosti komuniciranja sa onostranim biima, vidovitosti, isceljivanja i slino. Sve vetice koriste slinu metodologiju rada, rituali imaju skoro identinu strukturu, koriste se slini rekviziti a razlike koje postoje meu njima su isto kulturoloke, to e rei povrinske prirode I uoljive su iskljuivo na empirijskom planu. Grupni rad nije obavezan ma da se u nekim krajevima vetice sastaju po dogovoru radi zajednikog vrenja rituala. Da slika bude jo jasnija recimo da je vraara ena koja je svoje magijsko znanje stekla uenjem od strane neke druge vraare i da to znanje koristi u skladu sa svojim potrebama te potrebama okoline, ukoliko je afirmisana kao vraara, primenjujui njoj znanu metodologiju rada koja u sebi ne sadri ritualni trans. Ona moe doslovce kopirati veticu korienjem vetiijih rekvizita poput tapa ili magijskog noa te pokuati da kontaktira natprirodna bia ali ukoliko nije prola inicijaciju te ne poseduje odgovrajue sposobnosti za to, ona se nikako ne moe nazvati veticom. to se tie verovanja u Boginju, u ostalim delovima Srbije, Crne Gore, Hercegovine ona su sauvana, dodue u neto manjem obimu, bez spajanja sa sv.Petkom ili sv. Evdokijom, odnosno hrianskom religijom. Tako moemo susresti Boginju u svom prvobitnom obliku, kao Boginju polodnosti i zatitnicu prirode, preciznije reeno u svom svetlom aspektu kao Gorsku Majku ili mranom to jest htonskom kao Babu ili Baba Jegu. U Rusiji, Baba Jaga, se smatra kraljicom svih vetica, a predstavljena je kako jae na vepru ili kugli, dok oko nje, ostale vetice lete na metlama. Meutim, ona se u mnogo emu razlikuje od nase Babe, to emo videti kasnije ma da to u osnovi ne mora da znai nita jer po sredi moe biti da je samo vie demonizovana. Originalno ime, Velike Majke, Gorske Majke ili pak Babe, u Srbiji i ostalim krajevima kako se misli, nisu sauvana, kako naunici pretpostavljaju, iz straha i potovanja prema tako snanim nadprirodnim biima. Meutim neka od tih imena mi emo objaviti u ovoj knjizi . Rogati Bog je mnogo gore proao jer je u potpunosti poistoveen sa hrianskim avolom. Da je situacija nekada bila drugaija, zakljuujemo iz narodnog odnosa prema njemu. Naime negde se pria kako avo nije tako crn kao to izgleda, da dosta pomae ljudima, da i njemu treba zapaliti sveu, jer kada Bog ne pomae(misli se hrianski), tada se treba obratiti njemu. Iz naina kako ga narod zove, odnosno mu tepa (Daba, hromi Daba ma da danas znamo, zahvaljujui Aleksandru Lomi da je Daba verovatno ime velikog vodenjaka), zakljuujemo da je re o Dabogu, kod Srba, poznatom gospodaru podzemnog sveta. O

22

svemu ovome emo vise govoriti u poglavlju o natprirodnim biima i izneti neke moda drugaije zakljuke. Verovatno ste primetili da sam do sada veoma retko spominjao muke pandane vetica, odnosno vece. Po etnolozima, podaci o njima nisu sauvani iako sam termin jeste. to se nas tie, situacija ipak nije toliko beznadena, ve je krajnje jasna.Vetaca je uvek bilo manje nego vetica, a oni koji su to bili, veoma su se trudili da to ostane tajna. Mislim da ste, iz mog ranijeg izlaganja, mogli zakljuiti, da je na teritoriji istocne Srbije bilo vetaca, dodue u manjem broju, a podaci o njima svakako postoje. Meutim, u ostalim delovima Srbije, Crne Gore i Hercegovine, ovaj naziv prosto nestaje ili barem tumanje, ko je zapravo vetac. Ukoliko uzmemo iste parametre, koje smo primenili, kako bi jasno odredili koja je ena vetica a koja nesto drugo, videemo da se situacija potpuno okree u nau korist. Tada sasvim jasno moemo videti da su nekada, ma da skorija istraivanja pokazuju da jos uvek postoje, postojali izvesni ljudi koji su se odlikovali nadljudskim sposobnostima i koji su posedovali odreene vetine i znanja. Ovde govorimo o zmajevitim ljudima ili vetovitim ljudima, kako su ve nazivani u zavisnosti iz kog kraja potiu. Ono sto je o njima u ranijem periodu otkriveno, skupio je, sintetizovo i objavio, poznati srpski etnolog Slobodan Zeevi, u knjizi Mitska bia srpskih predanja1981, u Beoradu. Evo sta on kaze. Citiram: U srpskom predanju bilo je veoma raireno verovanje da postoje ljudi koji su u stanju da svoj kraj zatite od nepogode i da odagnaju zle sile koje je donose. Sutina verovanja sastojala se u ovome: kada bi se osetilo da se pribliava nepogoda, takav bi se ovek povukao negde u stranu ili bi zaspao gde ga je ta nepogoda zatekla. Njegova dua bi napustila telo i za vreme besvesnog stanja odlazila da se bori sa alom ili sa drugim predvodnicima nepogode. Poto bi odagnao nepogodu, ovek bi se budio i vraao svesti sav znojav i umoran od te borbe. Za vreme sna (transa) drugovi su usnuloga titili na taj nain sto bi kakvom otricom mahali iznad usnulog tela da se u njega ne bi uvukao kakav zao duh. Poto se verovalo da vetrovnjak moe obezbediti zatitu od nepogode, ljudi su voleli da ga imaju u svojoj sredini. Ljudi ovih osobina su se u zapadnoj Srbiji nazivali vetrovnjacima, a u istocnoj zmajevitim.U dinarskim krajevima Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Sandaka nazivali su se zduhacima ili stuhama. U svom daljem izlaganju Zeevi navodi primere ljudi za koje se prialo da su zmajeviti. Tako je izvesni ivko, obanin iz sela ljivovice, koji je iveo preko sto godina, pred oluju padao u trans i odlazio da se bori sa crnom pticom koja je predvodila oblake. Nakon borbe on bi se dugo odmarao, a ta se deavalo u toku nje nije nikome priao. Za jednog oveka iz sela Raana se govorilo da moe da odvede oblake tano iznad njive oveka sa kojim nije u dobrim odnosima. Interesantan je primer, jednog oveka iz sela Bogujevca za koga se prialo da je uvek sa sobom nosio no koji je zabadao iznad glave kad god bi izlazio iz tela. Jednom prilikom, dok je bio u vojsci, nije kod sebe imao no, a oluja je vec poinjala. On je legao izasao iz tela i nije se vratio. Iz ovog primera iznet je zakljuak, da seivo slui, ne samo kao odbrana da neki duh nebi zaposeo telo, ve i u borbi, da vetrovnjak ne bi bio povreen. Identino veticama i za pojedine zmajevite ljude, se verovalo da njihova dua po izlasku uzima formu ivotinje, naroito bika.

23

Interesantni su podaci iz Hercegovine, koje navodi Luka Gri-Bjelokosi. On navodi verovanje da ukolko se zduha za vreme transa okrene onda dua ne moe da nae telo, jer dua izlazi kroz usta, te taj ovek umire. Identicno verovanje vezano je i za vetice. Takoe navodi da im je najvanije oruje metla sa gumna, koju ukoliko izgube u borbi ili im je neko otme, gube letinu svoga kraja ili jednostavno ginu. Od atributa su jos imali tap od bora-lu (pinus silvestris) koji je nagoreo na obe strane ili je pak bio zailjen, zatim vreteno, drvee i slino. Na teritoriji Hrvatske, Slavonije, Istre I Slovenije, naroito u primorskim delovima, takoe postoji verovanje u ove ljudi s tim to se oni tamo nazivaju Kresnicima ili Krsnicima. Za njih se veruje da su svoje sposobnosti dobili roenjem(odabirom od strane viih sila) I da imaju mo da ulaze u transna stanja, bilo tokom sna bilo svojevoljno. U tim trenucima njihova dua izlazi na usta u obliku crne muve ili ega slicnog. Smatra se da su im osnovni neprijatelji vukodlaci a da borbe vode u vazduhu I na raskrsnicama. Takoe se smatralo da preleu more I bore se u Veneciji iznad trga sv.Marka. Tokom ovih borbi oni su mogli da promene svoj spoljni izgled u neku od ivotinja. To su na prvom mestu bik, jarac I konj. U borbama se najee koriste tapovi ali I rogovi ivotinja I druge stvari. Sve ovo vai I za Albanske stuve kao I za Italijanske kako Benadante tako I Malandante, zle verzije Benadanta. Jo po neto o ovim ljudima naveo je Kazimirovi u ve navedenoj knjizi. Izmeu ostalog on navodi podatak da su svi zmajeviti ljudi bili vidoviti i sledstveno tome dobri proroci. U Srpskoj istoriji najpoznatiji su Mato Gluac i Milo Tarabi. Mato Gluac(1774-1870), je roen u Hercegovini u Koritima. Kako se pria, bio je visok, mrav, sa rasupanom crnom kosom i velikim brkovima. Zna se da je sa sobom uvek nosio malu britvu sa kojom je urezivao simbole i nepoznata slova na svakom javoru (Acer platanoides) na koga je naiao a da je u ruci uvek drao tisov (Taxsus baccata) tap, iji je gornji deo podseao na krst. Imao je malu torbicu u kojoj su se nalazile spravice za paljenje vatre, vosak , tamnjan, pamuk, ikona, lekovite trave i druge vraarije kako autor kae. Oblaio se poput prosjaka, iveo je sam i uvek je lutao. Svi su ga voleli i potovali pa ak i turci, pod ijom je okupacijom tada bio ovaj kraj. Njegova proricanja i leenja bila su poznata u itavom regionu. Govorilo se da je imao sposobnost da fiziki nestane kada to poeli. Prialo se da je leio duevno poremeene tako to je komunicirao sa vladarima duhova, da je dva dana bio u transu ne bi li sa dna Crnog Mora ubrao neku travu za izleenje nekog oveka i slino. O njegovom ivotu i delu, sakupljene su mnoge price ali ih ovde neemo navoditi jer bi to premailo granice ovog dela. Milo Tarabi (1809-1854) i njegov sinovac Mitar Tarabi (1829-1899) i dan danas u Srbiji vaze kako za najvee proroke tako najpoznatije zmajevite ljude. Mislim da ne preterujem ako kaem da gotovo svaka kua u Srbiji ima bar jedan primerak knjige Kremansko proanstvo, koja je nastala tako to je kazivanja Miloa i Mitra, beleio njihov kuni prijatelj i svetenik Zarije. Interesantno je rei da Miloev sin nije imao nikakve natprirodne sposobnost. Za Miloa se pricalo da je glavni prorok iako su gotovo istovremeno davali skoro identine podatke. Nakon Miloeve smrti, Mitar je nastavio da prorokuje, ali je najvei broj informacija, po njegovoj linoj tvrdnji, dobijao od pokojnog strica koji mu se stalno ukazivao i to u budnom stanju. Nisu bili u dobrim odnosima sa kraljevskom porodicom, jer su joj predviali lo kraj. Recimo samo da je Milo predvideo kako e svet koristiti papirni novac, da e se pojaviti novac koji e se

24

presijavati kao riblja krljut, zatim pojavljivanje oklopnog oruja-tenkova i niz drugih stvari. Kau da je narod koji ga je sluao umirao od smeha na takve gluposti. Meutim Kremanska proroanstva se i danas koriste naroito u politicke svrhe jer se zna koliko su prisutna u narodnom duhu te kakav uticaj mogu da imaju na ire narodne mase. Verujem da su i sama kazivanja prepravljana vie puta u zavisnosti od politike situacije, tako da je prosto ne mogue utvrditi ta je istina i kako su ona u originalu izgledala. Kasnije sprovedena istraivanja etnologa o ovoj vrsti ljudi, pokazala su da njihove glavne osobine nisu samo izlazak iz tela i proricanje, ve i leenje, bilo travama bilo magijom, zatim je utvreno da su se bavili narodnom ortopedijom, da su skidali negativnu magiju sa osoba koje su bile pod njom, te da su branili svoju zajednicu od raznih vrsta demona i drugih natprirodnih bia. Iz pria o nekima od njih, moemo da zakljuimo da su sa pojedinim natprirodnim biima bili u bliskom kontaktu i saraivali. Pored toga govori se da su jai od obinih ljudi a bogami i pametniji. to se tie njihove veze sa drevnim boanstvima, nju je veoma teko potvrditi. Veruje se da su oni odabrani od strane viih sila, ne govori se kojih, i da se ve na roenju moe utvrditi ko e biti zmajevit. To se najee vidi po tome to je dete roeno u kouljici ali moze imati i neki beleg poput pramena dlaka na ramenima ili rukama, a na kraju moe biti roeno sa repom. Sve ovo se vezuje i za vetice, izuzev pramenova dlaka. Meutim, Luka Gri-Bjelokosi tvrdi da je u mestu Popovo polje, sreo oveka koji mu je ispriao da stuha moe postati ko god hoe ukoliko izvede odgovarajui ritual. Citiram: Kada neko hoe da postane stuha, ne sme etrdeset dana da se umiva i moli Bogu. Nakon etrdeset dana treba da ode do neke ravnice, napravi oko sebe krug i u njega sedne. Nakon izvesnog vremena, pojavie se avo da ga pita hoe li u njegovu vojsku i u kakav oblik da ga pretvori. On mu kae, a avo mu uini po volji tako on postane stuha. Ne znam da li ovaj, krajnje uproen ritual, treba uzeti za ozbiljno, ali je sasvim mogue da je on ostatak nekog ozbiljnijeg rituala iz ranijih vremena. Ukoliko ga paljivo razmotimo i poveemo sa onim sto ve znamo, lako se moe desiti da avo postane rogati Bog-bog podzemnog sveta, koji je pod ve spomenutim hrianskim uticajem poistoveen sa avolom. Onda nailazimo na veca, u magijskom krugu, koga inicira rogato boanstvo, dajui mu ivotinjski astralni oblik, koji on eli. Poznato je da neki amani, tokom transa, uzimaju ivotinjski oblik svog duha zatitnika, koga imaju od roenja ili su ga dobili od nekih viih sila. Treba rei da narod zmajevite ljude nikada nije dovodio u vezu sa avolom a crkva je na njih preutno gledala. Moda je uzrok ovom fenomenu snana patrijrhalna zajednica koja je blaze gledala na mukarce nego na ene. Spominjalo se, nekada, da zduha posle smrti moe da postane vukodlak ili vampir, a ako eli to da sprei, sve to treba da uradi jeste da se ispoveda sveteniku pred smrt. Veina naroda ovo smatra istom glupou. Iz svega ovoga se jasno vidi da ulogu veca u srpskom narodu igraju zmajeviti ljudi. Oni pout vetica zapadaju u stanje transa i izlaze iz tela, obavljajui razne zadatke .Od atributa imaju magijski no, metlu sa gumna, tap i slino. I jedni i drugi lee pomou bilja ili magijskih radnji, komuniciraju sa natprirodnim biima i proriu. Naravno da postoje izvesne razlike ali one vie podseaju na podelu poslova po polu, u magijskom smislu, nego na neto drugo.

25

Zavriemo ovu glavu, dajui kratak osvrt na sadasnje stanje vetiarstva u Srbiji. Ve na samom poetku moemo videti da se u Srbiji, trenutno, nalaze dva vea pravca ako se uopte tako mogu nazvati zbog broja pripadnika. Prvi je, po svemu sudei, nastao oslanjajui se na zapadno vetiarstvo, crpei svoje znanje, prvenstveno iz strane literature I kurseva retkih pojedinaca, koliko sam upoznat. Sam pravac je veoma mlad i obuhvata mahom mlade iz urbanih sredina. To bi pre svega bio onaj wicca-ski talas sa zapada koji kako otvaranjem nae zemlje prema zapadu tako I olakanom komuniciranju preko interneta poinje da pronalazi svoje pristalice I ovde na Balkanu. Pregledajui internet, naleteo sam na neke sajtove, koji se bave obnavljanjem stare slovenske religije I vetiarstva,noa o tome sam uo neto jo pre nekoliko godina. Pored toga primetio sam povei broj foruma na kojima se diskutuje o gotovo svim magiskim i religiskim pravcima. Meutim sve ovo se radi polu tajno, ne zato to je zakonom zabranjeno, ve zato sto je klima u drutvu nepovoljna, te se na ove osobe gleda kao na ludake ili sataniste, koji reeno jezikom sociologa, mogu biti ako nita drugo onda barem drutveno sankcionisani. Drugi pravac, obuhvata drevno vetiarstvo o kome smo pisali u prvom delu ove glave. Mislim da je srea da se baba Joanina prognoza nije obistinila, da e vetice ubrzo nestati sa tla Srbije, te ih uz malo sree moemo nai i dan danas, po gotovo itavoj teritoriji. Ovo podjednako vazi i za vece, dodue u manjem broju. Ono to ljudi treba da shvate jeste da od njih relno ne postoji nikakva drutvena opasnost I da su one samo odjek nae daleke prolosti koju makar u spisima treba sauvati. Njima predviam potpuno nestajanje kroz nekoliko generacija jer kako je ve sada evidentno taj zanat vie nema ko da nastavi. Nove generacije su sve vie urbane I iz unutranjosti migriraju ka veim centrima kao to je Beograd ili Novi Sad. Da ove vetice stvarno postoje, shvatili su mnogi, kada je sluaj jedne starije gospoe dospeo u iu javnosti 1998. godine. Radi se o izvesnoj Ljubinki Srdulovi iz sela Metovnice, koja je sluajno uhvaena okom kominice dok je izvodila ritual. Od svoje zajednice bila je totalno izoptena i okrivljena jer je gola prizivala avole na oblinjoj reci, a sa namerom da drugima uini zlo. Kako je jadnoj eni dosadilo da je maltretiraju tuila je sudu, sve one koje je smatrala odgovornima za novonastalu situaciju. Na sudu je izjavila da je samo vrila ritual, koji ju je njena majka nauila, koji se izvodi za praznik poklade 12. Avgusta, i koji ima za cilj teranje zla. Parnicu je dobila na osnovu uvrede prava svakog pojedinca da sprovodi svoje religiozne obiaje i uva tradiciju svojih predaka. Iscrpno o ovom slucaju pise Jasna Joji Pavlovski u svojoj, moram rei, izuzetno kvalitetnoj knjizi uda vlaske magije, moda prvoj takvog tipa na ovim prostorima. U istoj knjizi ona navodi primere rusalja, ena koje padaju u trans, a o kojima smo vec govorili u ovoj glavi u delu o veticama. Meutim ona navodi svee primere u potezu od 1997. do 1999. godine. Inae grupno vrenje ove sveanosti prekinuto je pre nekoliko decenija. Sada se pojavljuju informacije u javnosti kako ce biti obnovljene jer ovih ena jos uvek ima. Plasim se da je cilj obnove ove svetkovine namera da se od nje napravi turistika atrakcija. Recimo jo, da je najvei broj, ovih izvornih vetica, ostao na istoku Srbije, gde ivi vlako i srpsko stanovnitvo, i na jugu Srbije gde ivi iskljuivo srpsko stanovnistvo.Ovi delovi predstavljaju ekonomski najnerazvijenije optine u Srbiji, ali to ne znai da su ovi ljudi manje obrazovani ili pametni. Jednostavno reno, tamo nema velikih gradova,

26

fabrika, zagaenjaNa tom se prostoru i dalje proseu zelene povrine, ima velikih uma, istih planinskih izvora, jezeraTamonji ljudi ive u skladu sa prirodom oseajui duboko potovanje prema njoj, potovanje koje je preneto kulturnim nasleem njihovih predaka. Savremena nauka danas po prvi put priznaje da ne zna tanu starost, ovakvih religijskih verovanja. Ona svakako nisu samo Slovenskog porekla. Sve esce se govori o autohtonim starobalkanskim narodima ( Ilirima, Traanima, Peoncima, Romanima), koji su udarili temelje staroj Srpskoj i ire gledano Balkanskoj religiji. Svi ti narodi nisu jednostavno nestali ve su se asimilovali sa novopridolim Slovenima Predpostavlja se da se ona dalje nadograivala pod uticajem religije susednih naroda. Kultova na ovim prostorima bilo je mnogo a to potvruju i arheoloke iskopine. Spomenimo, kult Majke bogova-Kibele , kult Dionisa na istoku i jugu Srbije, zatim Mitre po celoj povrini Balkana, Prijapa i Ajane na krajnjem jugu Balkana i jos mnogih drugih. Tradiciono Srpsko veticarstvo, verovatno vue korene jo od starosedelaca sa ovih teritorija. Ono je manistiko-animistickog karaktera, potuje duhove prirode ali zna za Boginju i Boga. Ovo je najlakse uoiti kada se posmatraju Srpske legende i mitovi ali i mitska bia iz Srpskih predanja. Na kraju se postavilo pitanje, jesu li Srbi u potpunosti Sloveni ili samo jednim delom. Po mom skromnom milenju, ovo druga teorija je mnogo blia istini. Mnogo je ovde naroda ivelo, doseljavalo se, asimilovalo i nestajalo. Teko e se tome ui u trag. No to je jedna sasvim druga tema, koju ostavljamo na razmatranje strunjacima.

INICIJACIJA

Inicijaciju kao pojavu, prvi je onaio antropolog Van Gennep, 1909 godine. Sama re inicijacija vodi poreklo od latinske rei initiatio, to znai uvesti, uputiti ili posvetiti. Do dananjih dana, ova pojava je dobro prouena, a njen model primenjen u tumaenju mnogih drutvenih aktivnosti poput sklapanja braka, mature, roenja, smrti Drugaiji naziv za inicijaciju jeste ritual prelaza. Kod primitivnih naroda, inicijacije su oznacavale konkretne faze razvoja u ivotu pojedinca, u potezu od roenja pa do smrti. Oznaavanje bitnih ivotnih etapa postoji i kod savremenog oveka. Meutim, kod primitivnih ljudi, svaka inicijacija imala je jo jedan, paralelni segment, koji je je inicijant dobijao u toku inicijacija. To je u veini sluajeva bilo saznanje o njegovoj ulozi u zajednici, njegovom mestu u univerzumu, otkrivani su mu mitovi njegovog plemena i uvoen je u misterije. Jednom reju, otkrivane su mu tajne kako plemena tako i ivota koje do tog trenutka nije znao. Svaka inicijacija, kod primitivnih naroda, sastojala se iz tri faze. Tokom prve faze, inicijant se povlaio iz zajednice na odreeno vreme, koje je provodio onako kako je 27

zajednica to od njega oekivala. Nakon toga, usledila bi druga faza, odnosno bezvremeni period nakon ega bi usledila sam ritual, tokom kojeg bi inicijant proao, u veini sluajeva, ritualnu smrt, proienje i ponovno roenje, ovaj put jedne posve nove osobe. Ta nova osoba moe biti neko ko je jednostavno uao u svet odraslih( pubertetske inicijacije) ili odrasla osoba koja je postala aman, vra ili jednostavno upuena individua u plemenske misterije(misterijske inicijacije). Trea faza je oznaavala povratak u zajednicu i prihvatanje novoroenog od strane iste, odnosno prihvatanje njegovog novog statusa. Ne mora uvek inicijacija u sebi da sadri ritualnu smrt. Ona moe da predstavla i ritual upuenja u odreena uenja, odnosno odavanja i primanja odreenih tajni, misterija, jednom reju nekog tajnog znanja. Ovakvim inom, inicijant prelazi iz jedne faze u drugu, vrei svojevrsnu duhovnu nadgradju. On se ovde ne raa kao potpuno nova linost, ve osoba koja je proirila svoju svest, znanje i umee. No, ta osoba svakako nije vie ona stara i pored toga to nije prola ritualnu smrt. Ona opet ima novi status koji je prihvaen od strane drutvene zajednice ili makar manje grupacije ljudi koji su ve proli taj put. Skoro sve svetske religije, sekte, kultovi, okultna drutva, (javne, tajne i polutajne) loe, imaju barem neku vrstu inicijacije. Kod nekih, kroz nju se prolazi samo jednom u ivotu, dok se kod drugih ona vri vie puta i samim tim oznaava stepenovanje inicijanta. Da razjasnimo. Na primer kod amana, postoji samo jedna inicijacija koju inicijant prolazi u nameri da postane aman. Nakon nje on postaje i ostaje aman do kraja svog ivota. Ista je situacija u hrianstvu gde osoba samo jednom prolazi kroz krtenje, postaje hrianin, bez potrebe da prolazi ovaj ritual ponovo. Za razliku od ovih, navedenih primera, neke religiske ili magiskog karaktera organizacije koriste u svojoj praksi vie inicijacija a u zavisnost koliko stepenova njihov sistem u sebi sadri. Tako da ukoliko postoji deset stepena, osoba e proi deset stepenova inicijacije. Ovo ne znai da se jedna te ista inicijacija vri deset puta, ve se u zavisnosti od nivoa znanja, spremnosti ili perioda ekanja, inicirana osoba uvodi u vii nivo te mu se otkrivaju nove tajne i umea, koja je sada sposobna da primi, primeni ili je jednostavno doslo vreme za to. Takav sistem predstavlja stepenastu duhovnu nadgradnju o kojoj smo maloas govorili. Slina situacija je, kako u dananjem tako i drevnom vetiarstvu. Najvei broj kovena poznaje trostepeni i jednostepeni sistem inicijacijacija. Izuzetak bi bilo Francusko vetiarenje koje praktikuje etvorostepeni sistem iniciranja. Obino, ako neko eli da se posveti vetiarenju te postane lan nekog kovena, mora da saeka oko godinu dana pre nego to bude iniciran u prvi stepen. Za to vreme, lanovi kovena ga posmatraju i odluuju da li je osoba adekvatna da bude inicirana u njihov koven, odnosno da li zadovoljava potrebne kriterijume. Da ne mistifikujemo dodatno recimo da se tokom tog perioda se mahom posmatraju nekoliko stvari. Prva je da li je ta osoba psihiki zdrava, drugi da li je problematina i da li ima kriminalnu prolost a trei da li se ona samo trenutno zagrejala za takvo to ili misli ozbiljno da se posveti vetiarenju. Tek onda na red dolaze poznate radnje koje se vezuju za ovaj period a odnose se na upuivanje te osobe u neke teorijske osnove koje e joj biti potrebne kako bi prola prvi stepen inicijacije. Poslednji stadijum ovog perioda osoba ui sam ritual inicijacije kao i ta on treba da predstavlja. Predpostavljam da je dananje vetiarenje ovaj sistem uvoenja

28

neke osobe u misterije preuzelo od drugih zapado magijskih loa u kojima se ovaj period naziva periodom iskuenja a osoba koja ga prolazi neofit, to e rei iskuenik. Prvi stepen inicijacije, kod najveeg broja kovena posveen je Boginji, te se inicijant uvodi u misterije Boginje. Ovaj stepen obino simbolise ivot, to jest primanje boginjine svete tajne, tajne stvaranja ivota ali i stvaranja uopte. Do drugog stepena, u zavisnosti od kovena do kovena, treba da proe period od oko godinu pa do tri godine dana. Drugi stepen obicno simbolizuje smrt, odnosno uvoenje u misterije Boga, i tada inicijant najee prolazi ritualnu smrt, koju smo spominjali. On tu prima misteriju smrti i uskrsnua, Sunca koje zalazi i ponovo se raa. Nakon odgovarajueg perioda, ukoliko je osoba spremna, vri se trei stepen inicijacije, takozvani veliki ritual, koji predstavlja samu srz vetiijih misterija. Ovaj stepen je sekso-magijski i predstavlja sjedinjenje rogatog Boga i Boginje. No to je danas u veini sluajeva vikanski model iniciranja protiv koga su u svetu ustale tradicionalne vetice. U Velikoj Britaniji, na primer, po reima Michael Howarda(uredniku the Cauldron magazina I piscu ezoterine literature), tamonje tradicionalne vetice imaju samo jedan stepen iniciranja a njihov itav sistem se umnogome razlikuje od vikanskog. Neto opirnije o svetskom tradicionalnom vetiarstvu govoriemo u narednoj knjizi.

Boginja Meseca, slika

to se tie Srbije i Balkana uopte, verovatno nikada nije bilo ovakvih organizovanih grupa u okviru kojih su sprovoene inicijacije. Vetice se jesu okupljale, kako fiziki tako i astralno, za vreme odreenih praznika, ali su to postajale ne svojom voljom ve putem odabira od strane viih sila. Ovo isto vai i za vece, tradicionalnog vetiarenja. Da se razumemo, svako ko je hteo, mogao je da nauci magijske radnje i da ih sprovodi, ali ta osoba nikada nije smatrana pravom veticom, ve osobom koja se bavi magijomvraarom, bajalicom ili neim slicnim. to e rei, nije posedovala sve parametre koji bi je inili veticom. Po narodnom predanju, veticom i vecom, osoba postaje roenjem u kouljici ili ako na svom telu ima odredjene anomalije, poput repa i pramena dlaka. Da ovo ipak nije istina pokazala su kako ranija tako i sadanja terenska istraivanja. Vetice i veci prolazili su razne vrste inicijacija, ali mahom mimo svoje namere, jer su njome rukovodile takozvane vie sile ili u okviru svojih porodica kada je proces uenja i iniciranja vren od strane neke starije osobe koja ve pripada tom sistemu. Meutim ak i tada, ekao se signal viih sila bez kojih bi puka obuka davala slabe rezultate, kako se verovalo. Sa druge strane, da je nekada moda postojao ritual inicijacije na fizikom planu, govori nam pria iz Hercegovine koju navodi Luka Gric-Bjelokosi, a koju smo u potpunosti dali u predhodnoj glavi, te nema potrebe da se vraamo na nju. Interesantna je i pria, objavljena u glasniku zemaljskog muzeja, 1890. godine, na 416. strani. Ovu priu spominje P.Kemp u knjizi Balkanski kultovi, izdatoj 2000 godine u Beogradu. Ona govori o jednom oveku koga su vile odvele u planinu, izleile mu groznicu i inicirale u

29

svoj koven. Pria poinje iznenada, bez ikakvog uvoda i govori o osobi koju su jedne noi, dvanaest vetica i trinaesti mukarac ute brade, odveli u neku planinu koja je visoka do oblaka, gde su vetice i duhovi drali svoja okupljanja. Okupljeni su ga pozdravili kao vilinskog kralja, reima ; Nama drag, a koristan ljudima. Ti es biti lekar i pomaga ljudima. Nauili su ga kako da koristi lekovite trave i spravlja lekove. Meutim, zahtevali su od njega da svoje usluge narodu nikada ne naplauje vise od jednog novia. Sledee noi predstavljen je drugoj grupi duhova, koja mu je podarila vrbov tap, uei ga da ga koristi ako mu nekada ponestane lekovitog bilja. Sve sto je trebao da uradi jeste da uzme malo pepela sa majinog ognjista, stane iznad njega i dotakne ga tri puta. Sve vile bi tada doletele i donele mu ono to mu je potrebno. Uz put su ga nauili molitvi sv.Antonu, koja glasi: Anto santo velepanto. Anto sigo preporigo. Ante mange cerepange. Anto silo soparilo. Anto tale dividale. Anto lemi natilemi. Anto pana dilovana. Anto saki karasaki. Anto vanem ustiamem. Naravno, nauen je jo mnogim stvarima. Tree noi, duhovi su se podelili u dve grupe, skinuli dete koje su doveli, do gole koe, terajui ga da proe tri puta izmedju ovih redova, dok su ga oni ibali vrbovim pruem u nameri da iz njega isteraju groznicu. Kada je leenje zavreno, inicijantu su dali mali tap kojim je trebalo da raspusti skup. On je zamahnuo na sve etri strane sveta, a veci i vile su se rasprili na sve strane da bi nanosili tetu ljudima, koju je inicirani popravljao. Nakon ovoga on je u postelji proveo naredne tri godine, iako je bio potpuno zdrav i nije jeo ni pio nita od normalne hrane i pia, ve je konzumirao samo ono sto su mu nou donosili duhovi. Ova pria je verovatno veoma stara i u njoj je tokom vekova doslo do meanja mnogih detalja. Uzrok ovome je usmena tradicija, kojom se ovo kazivanje prenosilo. Svaki pripoveda je zaboravio neto da kaze ili je pak po neto dodao. Jasno se vidi da se vetice meaju sa vilama, to je esta pojava na Balkanu, kako smo u vie navrata rekli vetice su meane sa raznim vrstama bestelesnih demona.. Zatim imamo uenje inicijanta molitvi sv.Antonu, hrianskom svecu to bas i nema neke logike, ali je verovatno taj deo pridodat kasnije, pod uticajem hrianstva. Ovakve hrianske molitve se mogu pronai i danas u Srbiji kod tradicionalnog vetiarstva. Meutim, ako paljivo pogledamo priu od poetka, izvrimo dublju analizu te je uporedimo sa onim to ve znamo, videemo da ona u sebi moda krije ostatke nekadasnjeg rituala inicijacije, tradicionalnog vetiarstva. Kao prvo, inicijant, odlazi u planinu u pratnji dvanaest vetica i jednog muskarca ute brade. Predpostavljam da se u planini nalazilo neko sveto mesto gde su vrene inicijacije. Naprimer, kod Srba ali i drugih Balkanskih naroda je postojao obiaj da se idoli boanstava postavljaju na vrhovima planina ili brda. Takoe su u prirodi postojala odreena sveta mesta pa ak i svete planine (Miro, Romanija, Mosor, Perun, Radan) .to se tie broja vetica i muke osobe, moemo sa velikom slobodom predpostaviti da se radilo o nekoj vrsti kovena. Ako uzmemo da je utobradi vetac, njih je onda trinaest, a to je ujedno i najei broj osoba u kovenu. Na zapadu postoji tradicija da svaki koven sadri unutar sebe dvanaest zena i jednog mukarca, iji bi zadatak bio da na sebe preuzme ulogu Rogatog boga. Ovo nije obavezno, ali se ne preporuuje da svi pripadnici kovena budu istog pola. Jednostavno reeno, energiju Boginje repezentuje ena a energiju Boga mukarac. Medjutim u veini postojeih zapadnih kovena, situacija

30

je dosta drugaija od ove idealne. Naime o samom broju lanova se veoma malo vodi rauna, neki su samo muki a drugi iskljuivo enski. U daljem toku prie, vidimo da izabrani prima inicijaciju tri dana, na razliite naine, te biva obuavan da vri razliite radnje. Jedna od njih je kako da prizove duhove prirode koji e ga opskrbljivati potrebnim stvarima. Iz ovoga moemo zakljuiti da je inicijacija trajala tri dana i da je nakon treeg on sam imao ast da raspusti skup mahnuvsi tapom na sve etri strane sveta. Poznato je da postoji niz tradicija koje ovako zavravaju okupljanja ili rasputaju duhove elementale, koji su prizvani tokom rituala. Sledi jos jedna interesantna stvar. Nakon tree veeri, inicijant potpuno zdrav, lee u postelju i ostaje u njoj tri godine. Ne jede i ne pije nita drugo osim onoga to mu duhovi lino donesu. Ovo ostajanje u postelji moemo shvatiti u prenesenom znaenju ili kao nekakvu ifrovanu poruku, ako znamo da se u nekim tradicijama na sledeci stepen inicijacije eka tri godine. to se tie ovog dela sa hranom on jednostavno moe oznaavati poetak novog naina hranjenja koji je iniciranom propisan nakon inicijacije. Neki naprimer prelaye na vegeterijanski nain hranjenja. Deo koji je govori o naplaivanju usluga nema potrebe komentarisati, jer je tako na celom Balkanu. Kae se da za zdravlje treba platiti, ali onoliko koliko se moe. Zato se postavlja tarifa koju moe svako da plati ili se ne naplauje, uslovno reeno, jer svako ko doe ostavlja po nesto, onoliko kolko moe. Ovo naravno vai za narodne lekare, koji tako postupaju iz postovanja prema viim silama koje su im podarile bilo mo, bilo znanje. Skoro sva narodna predanja iz centralne i zapadne Srbije, Bosne, Hercegovine i Crne Gore, govore o gotovo identinom nainu primanja inicijacija. Naime, smatra se da nakon to vie sile odaberu nekog oveka da primi inicijaciju, on poinje da se ponasa drugaije od ostalih lanova zajednice. Na prvom mestu se osamljuje, izbegava drutvo drugih ljudi, esto izlazi po noi i luta umama, mrmlja nerazgovetno i na kraju dobija histerine napade u javnosti. Svima postaje jasno da su ga vile uzele pod svoje. Na kraju, on jedne noi prima inicijaciju od kraljice vila, koja se drugaije zove Gorska Majka (jedan aspekt Boginje), i biva nauen raznim stvarima. Veruje se da svaka vila vlada odredjenom vetinom, tako da ga neka ui bajalicama, neka magijskim i lekovitim travama, pa ak i nemutim jezikom, jezikom biljaka i ivotinja. Na kraju svega ovoga, oni se hvataju u kolo, nagi, i igraju mahnito, pevajui. Ovo kolo se naziva vrzino kolo. Posle ovoga se, u njegovu ast, prireuju se orgije. Skoro identian primer navodi i P.Kemp u svojoj knjizi Balkanski kultovi. Inae originalan naziv te knjige je Healing rituals i to je dodatno intresantno sama knjiga je nastala oko 1935 godine, iz ega moemo zakljuiti da je vremenski gledano bila blia nekadanjim narodnim verovanjima. Svako ko je malo bolje upoznat sa amanskim inicijacijama, zakljuie da je prvi deo ove prie skoro identican sa osobama koje se pripremaju za amanski poziv, od Sibira pa do severne Amerike. Meutim drugi deo podsea na klasicna vetiija okupljanja.To uopte ne treba da zbunjuje, poto je drevno vetiarenje na ovim prostorima proisteklo iz amanizma, pa samim tim sadrzi u sebi neka od glavnih obelezja istog. Dovoljno je spomenuti instituciju zvanu ritualni trans, kojga svaka prava vetica ili vetac moraju da postignu u bilo koje doba dana ili noi. Za razliku od ovih starih pria, sa teritorije istone Srbije imamo svea svedoenja koja je zabeleio etnolog Paun Es Durli, a objavila Jasna Joji Pavlovski u vec spomenutoj knjizi uda vlake magije.

31

Gospoa Rua iz sela Crnjaka, roena 1907., ispriala je etnologu Paunu kako je postala to to jeste. Naime, jednog dana, kada ju je uhvatilo jako nevreme, ona je potraila zaklon, ispod kronje velike oskorue. Tada je videla sveano obuenog oveka, koji je ispod oskorue, postavio novi sto i klupe. Odjednom, gotovo niodkuda, stvorila se masa devojaka, ena i baba. Kada su sve posedale, pojavila se ena koja je na glavi imala nekakvu ubu. Ona je pokazivala razna bajanja i gatanja, dok su sve one ponavljale za njom. Baka Ruza tvrdi da su je one od prvog dana naterale da ui zajedno sa njima. Prisea se da ju je majka stalno zaticala ispod navedene oskorue u nekoj vrsti transa. Za razliku od Rue ona nita nije ni videla ni osetila, ve je samo primetila da je trava oko stabla izgaena, kao da je tu bila masa ljudi. Ovo je trajalo oko tri nedelje, dok nije u potpunosti nauila sve to je trebalo. Za ovakvu vrstu transa, na istoku Srbije, kod vlakog stanovnistva, kazu da su tu i tu osobu uzeli ojmane, to e rei da su je duhovi uzeli pod svoje, dok se u drugim delovima zemlje gde zivi mahom srpsko stanovnitvo, kae da su je vile uzele pod svoje, odnosno da je povilenila, kao to smo malo pre videli. Kako tvrdi Rua, u ovakvu njenu priu, malo je verovala njena porodica, dok se njenom ouhu nije dogodilo neto slino. Jednog dana dok je skupljao seno, i njega su uzeli ojmane. Kako je bio protivnik toga, opirao im se pune tri godine. Za to vreme, potpuno je onemoao i padao u trans neprekidno. Kada je na kraju popustio i pristao da se bavi magijom, sve je prestalo. Na ovakva slina svedoenja, nailazio sam na jugu Srbije, u Leskovakoj kotlini. Recimo da mi je jedna baba priala, kako je kada je bila mala, imala ast da upozna oveka obuenog u sveano. Njegova glavna specifinost jeste da nosi veliki crni eir i da je ogrnut platom. Iz razgovora sa nekim osobama sam saznao da u narodu postoji veoma interesantno verovanje da Bog nosi veliki esir kako bi sakrio rogove. ena sa ubom, o kojoj govori baka Rua, je svakako Gorska Majka, to je verovatno svima jasno, tako da to ne moramo ponovo da objasnjavamo. Druge osobe na ovom skupu ispod oskorue, predpostavljam da su inicijanti, pridoli sa raznih strana kako bi bili obueni. Boginja prirode, slika Andreasa Charalambidesa

Jasna Joji u ve spomenutoj knjizi navodi jo nekoliko primera, ovakvih inicijacija, koje su u sustini iste, iako se na prvi pogled razlikuju. Tako moemo naii na primer Janka Durlja, koga je inicirala ena u srpskoj narodnoj nonji, a za koju on tvrdi da je sv.Petka. Zatim imamo primer Desanke Peri, kojoj su se u izuzetno realisticnoj vrsti snova, kako ona kae, pojavljivale tri devojke, pod istim imenom Marija, te su je uile i vodile na razne astalne planove, ne bi li izuila zanat sa kojim bi bila u stanju da pomae ljudima. Inae, veoma je interesantno, da se pokloni, koji se primaju nakon prvog stepena inicijacije, mahom odnose na znanje, a osoba stie ili mogunost leenja ljudi i stoke ili jednostavno postaje vidovita te sposobna da prorie. Drugi stepen ve zalazi u sferu ezoterinog vetiarenja i o njemu neto posebno neemo govoriti u ovoj knjizi.

32

Moram priznati, da sam dugo mislio, kako kod nas postoji samo jednostepeni sistem inicijacija, da bi na kraju, spletom okolnosti upoznao vie osoba koje su prosle vie razliitih inicijacija. Iz razgovora sa njima, veoma sam lako doao do pravih informacija i verovatno otkrio razloge, pogrenog verovanja da kod nas postoji samo jednostepeni sistem iniciranja. Iskreno reeno, na ovim prostorima moe postojati vie razliitih sistema koji se u veoj ili manjoj meri podudaraju sa svetskim sistemima iniciranja ali kako oni do sada nisu indentifikovani zadraemo se na onome to imamo trenutno. Osnovno poreklo ovog pogrenog shvatanja proizilazi iz dve stvari. Prva, koja je uzrok svega, jeste injenica da su vetice mahom bile ene sa sela koje u svom ivotu nisu ni ule za re inicijacija, a kamoli shvatale da su neku od njih prole. One su oduvek bile svesne kako je sve poelo, odnosno, kako su postale to to jesu, ali su zato sva naknadna deavanja tumaile kao sastavni deo te strane njihovog ivota te nisu pravile jasnu razliku izmeu onoga to je na poetku i onoga to je kasnije usledilo. Drugu stvar ine pogrena pitanja, koja su postavljana od strane etnologa, metodom intervijua, a koja su se mahom odnosila na to kako je sve poelo, to e rei, kako je ta osoba postala to to je postala, da bi se zatim njihova panja fokusirala na same metode bajanja, gatanja, prikupljanja basmi i slino. Problem koji se ovde uoava, jeste proputena prilika da se informant animira u eljenom pravcu te da da potpune podatke za koje nije ni svestan da poseduje. Da bi se ova greka ispravila, potrebno je ire obrazovanje etnologa, u ovom sluaju, iz oblasti vetiarenja i slinih sistema, kako starih tako i novih, sa podruja itavog sveta, a naroito iz onih zona, koje su na istom stadijumu razvitka kao i nae seoske zajednice u okviru kojih se sakuplja nauna graa. Tek tada, stvorila bi se mogunost, da etnolog pravovremeno pripremi prava pitanja, koja ce postaviti informantu, a samim tim i dobije potpune odgovore. Da je ovakav stav opravdan, vidi se na primeru prepiske koju sam vodio sa jednom mladom devojkom iz Beograda, koja je po poreklu vlajna i koja ispunjava sve parametre koji su potrebni da bi se neka osoba nazvala veticom. Po onome to sam saznao, ona je svoje inicijacije primila od svoje pokojne babe, koja je za ivota vaila za jednu od najveih vetica sa istoka Srbije. Omiljene discipline kojima se bavila njena baba, bile su prorokovanje i pronalaenje lopova. Njena poslednja predvianja, odnosila su se na njenu erku koja je imala problema sa odravanjem trudnoe. Naime, kada je zatrudnela, baba je rekla da e ovog puta sve da bude u redu i da e roditi erku. Kako je primila vest, o roenju svoje unuke, tako je umrla. Ako mislite da unuka nije imala prilike da upozna svoju baku, varate se. Prve none posete, usledile su nakon to je M. napunila sedam godina. Intezitet ovih poseta se uveavao, a unuka je prolazila inicijacije i bila uena mnogim stvarima. Ono to je mene na samom poetku naeg dopisivanja iznenadilo, jeste saznanje da sama M. A. nije ni bila svesna da je prola inicijacije. Na moje objanjenje ta se sve moe podvesti pod inicijaciju i kako ona u ovom sluaju, kada se radi o Balkanskom vetiarenju, moe da izgleda stigao mi je sledei odgovor, iji jedan deo u neizmenjenom obliku iznosim ovde: Inae taj sam in nikada nisam doivljavala kao incijaciju, mada sada kad malo razmislim o tome, moglo bi da se smatra nekom vrstom inicijacije(i to, u stvari, u njenom najdoslovnijem smislu). Inicijacije koje sam prolazila sastojale su se od neke vrste testa. Nikada to nije bilo tako doslovno, ali uvek je predamnom bio zadatak koji je trebalo reiti. Takvih situacija je bilo tri, i sve su bile propracene vrstom nagrada i prelaska dalje

33

uz babino pojanje nejasne sadrine. Po sistemu, uvrsti jednu oblast, pa te ue sledeu. Svaki novi stepen donosio je potpuno nove stvari u ucenjuSvaki put kad proem stepen osim onoga to mi inae sledi baba mi dozvoli da postavim po jedno pitanje. Mislim da je ovde stvar posve jasna i da ne zahteva neke posebne komentare i tumaenja. Jasno je da se radi o viestepenom sistemu inicija, iji je specifian i originalan oblik sasvim u duhu Balkanskog vetiarenja. Kako se iz priloenog da videti sve ove inicijacije imaju neke zajednike osobine. Prva je da su sve osobe, ne svojom voljom, izabrane od strane viih sila, koje ih iniciraju. Druga, zajednika osobina, predstavlja sam nain inicijacije. Sve osobe su primile inicijaciju putem snova ili putem transa. to se tie transa, same osobe su retko svesne da su u transu, te esto tvrde da su fiziki bile prisutne na odreenim mestima sa odreenim osobama, ali svedoenja drugih ljudi koji su ih nalazili u tim trenucima, govore da su te osobe bile u stanjima nalik na epileptini napad, to nam govori da se radi o vrsti amanskog transa, odnosno izlasku iz tela. Nakon istraivanja, vezanih za prvi nain iniciranja, odnosno iniciranje u snovima, shavatio sam da to najverovatnije i nisu bili snovi, ve ponovo astralni izlasci, samo to je to mnogo tee zakljuiti, kada se izlazak iz tela dogodi iz stanja sna. esto se deava, da osoba nakon povratka u telo, nastavlja san, pa kad se probudi ima utisak da je imala izuzetno udne, intezivne snove u toku noi. Ovo je lako shvatiti ako se zna da se mahom radi o ljudima sa sela koji ne znaju nita o vantelesnim iskustvima. Zbog toga sam sklon da pomislim kako u stvari postoji samo jedan vid iniciranja, iniciranje putem transa, meutim ipak emo ostaviti prostora i za ovu mogunost. Trea bitna stvar vezana za inicijacije sa podruja Balkana jeste da ne postoji tradicija da jedna osoba inicira drugu, preciznije reeno, iva ljudska osoba. Sve inicijacije primane su od strane nadprirodnih bia ili u najmanju ruku bestelesnih, ljuskog porekla. U najveem broju, govori se o duhovima ili vilama. Ako paljivo pratimo kazivanja, primetiemo da inicijaciju ipak vodi nadprirodno bie-predvodnik. To je rogati Bog Kraljica vila, Gorska Majka, Samovila, Muma Padura, umska Majka, sv.Petka ili sv.Evdokija. Sve su ovo oblici Velike Majke. Takoe se ponegde primeuje i prisustvo rogatog Boga, dodue u manjoj meri I to mahom u Junoj Srbiji, Crnoj Gori I Hercegovini. Pored ovoga, duhovni vodii mogu biti i preminule osobe, koje su za ivota bile vetice ili veci. Neka moja lina istraivanja ma da su to naslutili i etnolozi poput Bandia na primer, pokazala su da inicijacije i pored injenice da su primljene od strane viih sila ipak imaju porodinu pozadinu. To znai da su novoinicirane osobe u svojoj familiji imale barem jo jednog lana, koji je proao to isto. Najee je to bila baba, tetka, babina roena sestra i slino. Posebno je interesantno to sto znam vie ljudi koji su proli ove stvari i nakon toga saznali da nisu jedini te da se to slino izdeavalo njihovoj babi, roenoj sestri od njihove babe, dedi pa ak i tetki, majci ali i nekim mukim lanovima porodice. Interesantno, zar ne? Po ovome nae tradicionalno vetiarstvo moe da se ubroji u svetsku grupu porodinog vetiarenja poznatog pod nazivom Hereditary Witches. Treba rei, da se ova struja kod nas verovatno prenosi po enskoj liniji i da se prva dogaanja deavaju u doba puberteta, to je logicno ako se zna da je dananja parapsihologija usvojila stanovite da ba u to starosno doba dolazi do prvih spontanih astralnih projekcija ili kako oni to kau oobe-a. Jos jedna interesantna stvar vezana za nae tradicionalne inicijacije, moe biti izvuena kao njihova specifinost. To je injenica da ne postoje dve iste. Osnovna struktura je

34

zadovoljena i bez veih odstupanja, ali ono to se razlikuje jeste njihov izgled. Ovo nam govori da je njihov izgled produkt nesvesnog individue i kolektivnog nesvesnog, koji oblikuju njihovu vizuelnu formu, naravno pod uticajem kulturnog okruenja u kojima ive te osobe. Obijasnimo to ovako. Mi na svet koji nas okruuje, doivljavamo putem naih pet ula. Kada treba da opazimo neke suptilnije stvari, u pomo nam dolazi nae nesvesno, koje je povezano sa kolektivnim nesvesnim, te preko naeg ega, oblikuje informaciju u nama saznajnoj formi. Na primer, ako naiemo na elementalno(ne elementarno) bie, uzmimo elementa zemlje, mi njega ne vidimo jer je ono pre svega skup energetskih frekfencija, entitet koji obitava u paralelnoj dimenziji sa nama, i sledstveno tome nema fizike karakteristike. Tada na um na osnovu dostupnih informacija sklapa odgovarajuu hologramsku sliku i pomae nam da ga vidimo kao patuljka-gnoma. Zato e dvoje ljudi koji posmatraju istog elementala, dati drugaiji opis kape, izma ili brade, ali e u osnovi obe videti patuljka. Takva je situacija i kod ovih vrsta inicijacija. Inicijacije u svojoj osnovi oznaavaju otvaranje novih energetskih kanala kod inicijanta, podiu njegovo celokupno bice na naredni stupanj i pruaju mu mogunost da pree na vii nivo primanja i tumacenja enrgetskih frekfencija koje apsorbuje poput antene. U ali moemo rei da on menja radio stanicu, koju je do sada slusao, ali da bi to postigao bio mu je potreban, jai slusni aparat, pod nazivom, jae energetsko telo, novi radio aparat-inicijacija, dok je izgled radio aparata dala dizajnerska firma pod nazivom nesvesno- kolektivno nesvesno. Zbog svega ovoga, smatram da su ove inicijacije drevnog vetiarstva izuzetno autentine. Da li se ovde radi o kolektivnom nesvesnom, astralnim zapisima ili pak realnim natprirodnim silama koje iniciraju teko je odgovoriti. Ono to je bitno jeste saznanje da nijedno znanje nije zaboravljeno niti izgubljeno. Izvor ovih iformacija e uvek pronai put da ga nanovo vrati u nau realnost. Dananje obrazovanje, pruie nam nova tumaenja takvih sadraja i omuguiti, ako ne itavom oveanstvu, onda barem individuama, da gaze mnogo sigurnije stazama duhovne evolucije.

SAMOINICIJACIJA ILI INICIJACIJA Kada uzmemo da posmatramo, ovakav nespecifian, oblik primanja inicijacija, sa razlogom nam se moe nametnuti pitanje, kako neka osoba moe da se inicira u ovaj sistem i na koji nain, ukoliko to eli da uini, a sama nije izabrana od strane takozvanih viih sila. Na osnovu onoga to tvrde razliiti autori mi moemo zakljuiti sledee. Do inicijacije moe doi na dva nacina, i o njima emo govoriti nesto kasnije, ali pre nego sto doemo do toga moramo spomenuti neke osnovne uslove koje ta osoba mora da ispuni, ukoliko eli da se inicira. Kako u ovom sistemu postoji samo astralni vid iniciranja, prvi i osnovni uslov koji neka osoba mora da zadovolji jeste da moe da naputa telo po svojoj volji. Bez toga nije

35

mogue sprovesti u delo ritual prelaza. Kako ovladati ovom vetinom govoriemo opirnije u narednoj glavi. Druga, bitna stvar, koju osoba mora da proe jeste da pripremi svoje telo za primanje inicijacije. Pod ovim se podrazumeva psihika i energetska priprema. Psihika se sprovodi u vidu ienja osobe od kompleksa, frustracija, nesigunosti Ovo se spovodi u ritualnoj formi ili uz pomo hipnoze, u zavisnosti od elje same osobe. Ceo proces podsea na amanistiko tretiranje obolelih koje su poeli da koriste kako psihoanalitiari tako i psihijatri. Ritualna forma u sebi podrazumeva vaenje na povrinu, iz nesvesnog u svesni deo linosti, demona-kompleksa, frustracija i slino te njihovo proterivanje iz tretirane osobe uz pomo raznih vrsta bilja, energetski obraene vode i drugih stvari u zavisnosti od potrebe. Narodni model je nekada podrazumevao neto poput povlaenja iz drutva, preispitivanje svojih ranijih dela te odbacivanje naina vivota koji je voen do tada. Pod pojmom energetska priprema, podrazumevamo jaanje energetskog tela individue, irenje akumpukturnih kanala, probijanje barijera i uspostavljanje ujednacenog rada energetskih centara. Nekada davno u tradicionalnom vetiarenju, nije se znalo za ove termine ali je ipak postojala neka vrsta energetske pripreme. Ona u sebi nije nosila koplikovane istonjake vebe, ve se sastojala u povlaenju date osobe iz javnog ivota i podrazumevala odlazak u prirodu, na mestima gde su izuzetno jaka podzemna ili nadzemna zraenja. Dui boravak na njima bio je sam po sebi dovoljan. Energija je strujala u velikim koliinama, istila kanale i stimulisala itavo energetsko telo zajedno sa njegovim centrima. Neto nalik na energetsko tuiranje. Ovaj postupak je svakako predstavljao i neku vrstu energetskog punjenja. Moda postavljate pitanje zato je sve ovo potrebno? Zamislite da svojim kolima elite da krenete na put od nekoliko hiljada kilometara. Sasvim je normalno da ta kola moraju biti u stanju da podnesu toliki put. Vi ih odvozite kod majstora da pogleda da li su potpuno ispravna, da zameni ulje ili neki deo i na kraju vi morate da ih napunite gorivom. Isto je i sa telom. Nije loe spomenuti da inicijaciju moe proi samo potpuno fiziki i psihiki zdrava osoba. Pored svega ovoga potrebno je poveati fond znanja te osobe, jednostavno reeno uputiti je u ono sto je oekuje i obijasniti sa ime i kime ima posla. Takoe je dobro da se upozna sa okultizmom i mitologijama uopte. Zatim je potrebno da ta osoba ovlada sobom, to e rei da bude u stanju da podigne nivo svoje koncentracije i vizuelizacije, bez kojih nikada nee moi uraditi masu stvari. Potrebno je to vise da boravi u prirodi i da pokua da oseti sve te vibracije koje se nalaze u njoj. Ovo moe liiti na krjnje ne potrebnu stvar ali je ipak bitno. Pitajte neku osobu koja se nekim sluajem obrela nou u umi, kakva su joj iskustva i kako se oseala. Takodje moete pitati planinara kako se osea kada se popne na vrh planine. Teko da e to moi opisati reima. Na kraju, osoba mora da odlui da li to stvarno eli da uradi zbog svojih linih uverenja i stila ivota ili jednostavno eli da za kratko vreme stekne mo, ta god ta mo podrazumevala. Ukoliko je ovo drugo u pitanju, ja vam garantujem da vie sile nee dozvoliti inicijaciju, jer one sve to znaju, a uz put i iskuavaju. To se da videti iz mnogih intervijua koje sam vodio sa osobama koje su prole ovu narodnu inicijaciju. Ceo ovaj proces obino traje od nekoliko meseci do godinu dana u zavisnosti od same osobe koja se spema da se inicira. Najee je najteze nauiti svojevoljno padanje u

36

stanje transa i to oduzima najvie vremena. To je samo sluaj kod osoba koje su same poelele da se iniciraju. Kod onih koje su odabrale vie sile samoinicijativno, ritualni trans je u direktnoj zavisnosti od volje spomenutih sila i samim tim predstavlja najmanji problem. Kako smo sve ovo obijasnili, mislim da je vreme da kaemo kako izvriti samu inicijaciju. Ona se moe sprovesti u delo na dva naina. Prvi je da vas ve inicrana osoba povede na inicjaciju a druga da sami pokrenete ovaj proces i isprovocirate vie sile, da vas iniciraju. To bi bila neka vrsta samoinicijacije. U prvom sluaju inicirana osoba nikako ne vri samu inicijaciju vec ima zatitnicku ulogu, odnosno uliva poverenje i mir dok ne proe proces. Lino sam upoznat sa jednim sluajem da je jedan baba povela na inicijaciju svoju unuku. Postavlja se pitanje ta uiniti ako pored sebe nemate osobu koja moe da vas povede na put iniciranja? U tom sluaju, pribegava se jednom obliku samoinicijacije. Osoba koja eli da doe do toga mora predhodno da zavri pripreme o kojima smo malopre govorili, barem ono to je mogue da uradi sama, jer bez suoavanja sa samom sobom, spremanja energetskog tela i sticanja sposobnosti naputanja fizikog(ma da se moe ii i preko snova, naroito lucidnih), ova operacija je u napred osuena na propast. Nakon pripremnog perioda, sledi mnogo tei zadatak, za neke moda i ne, a to je stupanje u kontakt sa viim silama i provociranje istih da vas iniciraju. Ovo moe zvuati neostvarivo ali podaci iz ivota govore sasvim drugaije. Na Balkanu su neki ljudi primili inicijaciju, samo zato to su prespavali jednu no na odreenom mestu. Da obijasnimo ovo malo bolje. Nije bitno u kom delu sveta se nalazite, vai preci ili starosedeoci, sigurno su poznavali odreena sveta mesta. Za njih su vezane mnoge prie i legende. Sva ta mesta su posveena natprirodnim biima ili boanstvima. Na vama je da otkrijete o kojima se tu zapravo radi i da pokuate da stupite u kontakt sa njma. Znai morate da napustite udobnost stana ili kue i odete malo u prirodu. Naravno, idite na ona mesta koja mogu biti u vezi sa Boginjom, rogatim Bogom, umskim i planinskim biima, vodenim vladarima. Raspitajte se za bitne datume budite tada tamo, uestvujte u svetkovinama. Na kraju se vratite sami na to mesto i pokuajte da ga osetite. Zatvorite oi, izpraznite um i pokuajte da uspostavite komunikaciju aljuci svoje misli i emocije svuda oko sebe. Smisli te odgovarajuu reenicu koja se rimuje i ponavljajte je ne prekidno. Naprimer Velika/ veliki..pojavi se predamnom, kao to se ja pojavljujem pred tobom. Naravno, ovo ponavljamo u sebi, zatvorenih oiju, trudei se da nam ni jedna druga misao ne ue u glavu. Ako zelite moete I da uradite neki ritual koji e po vama dati jo veu ansu za uspehom. Na kraju pokuajte da prespavate na tom mestu. Obratite panju na snove i ko vam dolazi u njih. Ukoliko vam ne uspe iz prvog puta, to ne znai nita, ponovite opet. Verujte mi da svakom uspe, samo je pitanje koliko vam je vremena potrebno, da do toga doete. Na kraju, kada uspostavite kontakt, treba samo da se opustite i prepustite, biete voeni u potpunosti i smireni saznanjem da posedujete mentore kakve retko ko ima. Posto smo ovim zaokruili temu inicijacija, pokuaemo da u sledeoj glavi na najjednostavniji mogui nain obijasnimo ritualni trans i damo precizne savete kako da najlake uete i izaete iz njega, bez opasnost po vase psihicko i fizicko zdravlje.

37

RITUALNI TRANS Vreme je da kaemo neto vie o ritualnom transu, osnovnoj sposobnosti drevnih vetica. Po definiciji eminentnog svetskog anropologa Elijadea, trans predstavlja arhainu tehniku ekstaze. Skoro je nesumnjivo da je ritualni trans drevnih vetica identian transu amana sa celog podruja planete, pa se opravdano postavlja pitanje, otkud on tu? Odgovor je krajnje jednostavan ako znamo da je jedan od prvobitnih oblika religioznosti amanizam i da je nekada jo od najranijih vremena postojao gotovo na svim prostorima gde je obitavala ljudska rasa. Iz toga zakljuujemo da je identicna situacija bila i na teritoriji Evrope u staro doba. U svom ranom dobu amanizam poznaje samo duhove prirode ali ne i bogove. Onoga trenutka, kada na scenu stupaju Velika Majka i rogati Bog-lovac, izlazi se iz amanizma i stupa na tle osnovnih temelja drevnog vetiarenja. Zbog toga ja zastupam tezu da je vetiarenje nadgradnja amanizma, a ne njegov surogat, kako tvrde neki. U narednim vekovima, kako je napredovala ljudska religiznost, napredovale su i tehnike naputanja fizikog tela. Prve tehnike dosta su nalikovale onim iz amanizma ali su se kasnije razvile i u svoju upotrebu ukljuile razna pomagala poput vetiijih masti za letenje, bajalica-mantri, duhova prirode, ritualnih predmeta i slino.

Note melodije ubeleene od strane Ane Matovi uz koje su rusalje padale u trans.

Padanje u trans uz pomo igre-kola, predstavljalo je nadgranju prvobitnog amanskog ulaska u stanje transa uz lupnjavu bubnjeva-klampanje i mahnite igre koja je trajala satima. amani su pored plesa u takvo stanje zapadali i uz pomo raznih vrsta biljaka, medjutim sa velikom sigurnou moemo rei da su vetice ovakva znanja usavrile. Treba podvui jednu bitnu razliku kada govorimo o upotrebi bilja, izmedju amana i vetica. amani su esto, ne u svim sluajevima naravno, koristili bilje ije supstance izazivaju halucinacije koje su teke za svesnu kontrolu i to je jos bitnije, na taj nain nisu ili nigde, ve su jednostavno halucinirali. Kod amana bilje se mahom konzumiralo oralno, usmrkavanjem ili se pusilo. Neke od najkorienijih biljaka u ove svrhe su: - Ajahuska (Banisteriopsis), Kolorini (Erythryna americana), Muhara (Amanita muscaria), Pejote (Lophophora williamsii), Gvatiljo (Iochroma fuchsiodes) Za razliku od amana, vetice su mnogo manje koristile bilje koje proizvodi halucinacije, pa ak i onda kada je korieno nikada nije uzimano pojedinano, ve u meavini sa drugim biljkama, od kojih je barem jedna sluila da sprei neeljene efekte,

38

poput halucinacija ili respiratorne paralize. Takoe moemo rei da su vetice veoma retko uzimale bilje oralnim putem, a kolko ja znam na teritoriji Srbije i okolnih zemalja nikada. Gotovo su u legendu usle vetiije masti za letenje koje su poznate ne samo na teritoriji Evrope ve i u SAD-u. Mislim da je funkcija ovih masti poznata svima koji su barem malo informisani o vetiarenju. One su imale za cilj da vetici pomognu da napusti svoje telo a ne da fizicki leti, kako se ranije smatralo. Dosta je gluposti izreeno na kontu njihovog sastava, od toga da su spravljane od sala nekrtenog deteta, tela ploda koji je vetica dobila sa avolom, koice koja je ostala nakon obrezivanja pa sve do podataka da u sebi sadre neke ljudske oragane ili krv. Istina je potpuno drugaija. Na teritoriji Balkana, mast se uzimala mahom od crne svinje, i u tome je skrivena simbolika. Zna se da baba Jaga jae crnu svinju, da je svinja simbol podzemnog sveta, a postoje i naznake, kod nekih etnologa, da je svinja bila Srpska totemska ivotinja. Potom su u tu mast stavljane odreene biljke koje su imale za cilj da veticu dovedu u stanje transa. U skoro svim analiziranim mastima (analize su vrene u Evropi a sauvani su i neki recepti) nalazila se konoplja (cannabis sativa), kao najvaniji sastojak. U znatno manjim koliinama, stavljala se bunika (Hyoscyamus niger), jedic (Aconitum), kukuta (Conium maculatum), aure maka (Papaver somniferum), ruta (Ruta graveolens), tatula (Datura), velebilje (Atropa beladona) Zatim se dodavalo bilje koje je imalo simbolinu funkciju, poput bosiljka (Ocimum basilicum), ruzmarina (Rosmarinus officinalis), ili pak semenki kukuruza, jema, ita, suncokreta Pored ovoga mast je u sebi mogla da sadri jo neke dodatke ivotinjskog porekla, poput sastruganog roga od jelena, ovna, krila slepog mia ili pak kou abe krastae. Naravno svaka vetica je dodavala jo po neto svoje, na primer vlas kose, nokat, svoju krv(menstrualnu ili iz posekotine, ne tuu) i slino. Ovako spremljena mast, koristila se veoma retko i samo u posebnim prilikama. Vetica ju je nanosila na svoje nago telo utrljavanjem, naroito ispod pazuha i unutranje strane butina, a potom bi legala pored ognjita, gde je temperatura bila najvea, to je ubrazavalo proces absorpcije i ulaska u krvotok te samu cirkulaciju, da bi na kraju astralno izletela kroz dimnjak. Ovo izletanje kroz dimnjak nije mit ve realan pravac kretanja. Vetice sa Balkana, namerno su koristile ovaj pravac kretanja jer se verovalo da je dimnjak sedite ili prolaz ka duhovima predaka i drugim natprirodnim biima. Zato su mnoge kue koje nisu elele da imaju ovakve goste, stavljale glogovo trnje u dimnjak jer se verovalo da se sva natprirodna bia, pa i vetice, plae gloga. Treba jos spomenuti, da je vestica nakon sto se namazala masu i legla kraj ognjita, nakon nekog vremena poinjala da zamilja eljeno mesto i neprekidno izgovara odreenu mantru, tipa ni o trn ni o grm ve o pometno gumno, pomaui sebi da zapadne u stanje transa. Ova metoda je veoma dobra jer poveava koncentraciju, blokira nepotrebne misli i olakava deprivaciju ula koja je prekopotrebna da bi se zapalo u transno stanje. Vetica na metli, slika

39

Svo ovo bilje koje se nalazilo u masti, imalo je za cilj da dovede veticu u stanje hipnotickog sna, ukoi telo i miie, dovede do blage opijenosti i oputenosti, prouzrokuje nestabilnost astralnog tela i dozvoli istoj, da svojom voljom, vizuelizacijom i koncentracijom proizvede eljeni uinak. U staro doba kada nisu postojali televizori i slini ureaji, kada je vladala ne pismenost a jedina zabava bila sluanje pria starih kraj ognjita, matanje, zamiljanje ili drugaije reeno vizuelizacija nisu predstavljale nikakav problem. Halucinacije su bile krajnje nepoeljne, kao i bilo koji drugi efekti koji su ometali vetiino rasuivanje i koncentraciju. Zato su se ove masti pravile izuzetno paljivo i sa ogromnim poznavanjem prirode bilja. Zbog toga savetujem, da niko na svoju ruku ne pokuava da izae iz tela posredstvom masti koju je sam nainio. Skoro sam na jednom sajtu pronaao recept za spravljanje vetiije masti za letenje i moram priznati, bio sam zgranut. Na njemu se nalazilo trinaest biljaka od kojih je svaka bila otrovnija od predhodne. Da se izrazim slikovito, ta mast bi ubila i konja a o oveku i da ne govorimo. Shvatite, uloga masti je samo da pomogne oputanju, a ne da izazove astralnu projekciju. Ukoliko ne posedujete dobru koncentraciju i vizuelizaciju, nita vam nee pomoi. Neke od ovih masti sa naih prostora su svojevremeno bile podvrgnute hemijskoj analizi u Zagrebu koja je pokazala da su se one najee sastojale iz svinjske masti, konoplje i pepela od izgorelog drveta, verovatno pepela sa ognjista. Koliko sam upoznat te analize su vrene pre drugog svetskog rata kada hemija nije bila ba napredna i sasvim je mogue da bi sa dannjom tehnologijom pronali jo to ta. Ove podatke navodi i P.Kemp, koja se svojevremeno bavila podrujem Balkana. Koliko god priali o ovome, moja saznanja govore da su izlasci iz tela na teritoriji Balkana u prolim vremenima, pomou vetiijih masti za letenje, bili veoma retki. Kako se smatralo da su vetice i veci, bili izabrani od strane viih sila a svoje sposobnosti i znanje primili inicijacijom ili roenjem, bilo je sasvim normalno i oekivano da oni ovu sposobnost stiu u tim trenucima.Veoma retko, pomou kola se padalo u trans, i to mahom na teritoriji istocne Srbije, kada su kolektivne svetkovine bile u pitanju. Tokom istrazivanja etnologa, pokazalo se da sve ove osobe koje koriste tehnike izlaska iz tela u svojoj praksi, bez razlike, raspoznaju dve vrste ritualnog transa. Prva vrsta podrazumeva, stanje tokom koga je osoba svesna stvari koje se deavaju oko nje, dok druga ukljuuje potpuni transa, u kome osoba ne osea nikakav kontakt sa svojim telom i okolinom. Oba ova stanja smatraju se podjednako vrednim, te se zakljuuje da i jedno i drugo stanje mogu biti iskorieni za obavljanje istih poslova, bez razlike. Mnogima e ovaj prvi nain transa izgledati kao obino matarenje, ali u osnovi to ne mora da bude tako. Moda nam najbolje objanjenje ovakvog shvatanja, prua savremena hipnoza. Svi hipnotizeri smatraju da postoje nekoliko nivoa hipnotikog transa, jedino se ne slazu oko broja nivoa istih. Neki tvrde da ih ima tri, neki pet a drugi pak dolaze do cifre od devet nivoa. Realno gledano, to nije ni bitno, naroito kod tako osetljivh stvari gde je teko postaviti jasne granice. Sutina glasi, nivoi hipnotickog transa postoje. Na primer, uzmimo da ih ima tri, i da su oni ekvivalentni modanim talasima. Po toj logici beta talasi bi oznaavali svesno stanje, alfa talasi potpunu oputenost i ulazak u prvi nivo transa, nalik na mastanje, teta talasi neki dublji nivo ovog mastanja, mada po meni ba oni predstavljaju prvu vrstu transa jer je to vreme kada osoba nita ne zamilja a slike idu same poput sna, dok se svesnost zadrava, i na kraju delta talasi, najdublje stanje hipnotikog transa, ekvivalentno dubokom snu, kada

40

osoba nije svesna nikakvih deavanja oko sebe, to nas dovodi do zakljuka da ovaj nivo moe da predstavlja drugu vrstu transa drevnih vetica. Da bi nam stvari postale jo jasnije, daemo sledei primer. Zamislimo da ste poeleli da izete iz tela. Smestili ste se udobno i opustili. Ako elite da izadjete, morate da zaponete proces vizuelizacije, koji e vas na kraju izvesti iz tela. Neka predpostavimo da zamiljate kako letite kroz oblake. Ukoliko uspete da odrzite koncentraciju, kroz nekoliko minuta uiete u alfa stanje. Bie vam prijatno, ali ste i dalje svesni svoje okoline i svog tela. Ako nastavite sa ovom vizuelizacijom, ne ometano, kroz deset-petnaest minuta ulazite u teta zonu i primeujete da manje oseate svoju okolinu. Do ovog nivoa dolaze gotovo svi. Medjutim, ako i dalje uspevate da odrite koncentraciju, kroz trideset-etrdeset minuta modani talasi se menjaju i vi zapadate u delta stanje. Sada bukvalno letite kroz oblake, svesni da vam je telo daleko. Znai do transa je dolo ve na poetku a jedino to se menjalo jeste vae oseanje prostora i fizikog tela. Znai problem su bila ula koje je trebalo izkljuiti. Zato ne treba praviti kvalitativne razlike izmedju prve i druge vrste transa, kod drevnih vetica jer one same to ne ine. Postii sve ovo, nije naraito teko, ali videti pravu sliku jeste. Na um, kod bilo kog nivoa transa, moe da se poigra s nama i dozvoli naem egu da se umea. Poto mi jesmo u stanju nalik na san, imamo iste mogucnosti kao i u snu, to jest mozemo menjati datu realnost i sami projektovati slike, koje nesvesno predpostavljamo da emo videti. Da bi smo izbegli ovo potrebno je da budemo potpuno nepristrasni i da nam um bude skoncentrisan u potpunosti, ne dozvoljavajui drugim mislima da prodru u trenutku kada se kreemo ka naem odreditu. To ume da bude veoma teko, ali shvatite to kao neku sportsku disciplinu, koju trenirate svakodnevno ne bi li postigli svoj maksimum. Mnogi od vas, koji ele da se vie informiu o ovoj temi, mogu pronai masu knjiga od razliitih autora, i shvatiti da se oni u svojim izlaganjima razilaze oko mnogih pitanja. To ne treba da vas zbuni. Stvarno je teko utvrditi apsolutnu istinu oko ovog fenomena. Prva stvar oko koje postoje podele milenja, jeste kako uopste nazvati ovaj fenomen. Neki ga nazivaju starim okultnim imenom astralna projekcija, drugi pak koriste antropoloski termin trans, a moderna parapsihologija OOBE(out of body experience). Takoe postoje mnogobrojne rasprave o razliitim vrstama projektovanja, nivoima transa i izgledu astralnog tela. Da li se vide akre(po Indijskom verovanju energetski centri preko kojih telo apsorbuje i otputa energiju) ili ne, da li postoji pupana vrpca (srebrna nit koja povezuje fizicko i astralno telo) ili ne, i tako dalje. Sve je ovo u sutini nebitno, jer ako pogledamo ono oko ega se svi slazu, dolazimo do zakljuka da projekcija postoji i da je realna, a to je ono to je nama vano. Nakon dueg praktikovanja, verovatno e te i vi sami izneti neke zakljuke te izkristalisati svoj pogled na ovu pojavu. Ukoliko sintetizujemo miljenja mnogih autora i paljivo proitamo kazivanja praktikanata, moemo napraviti podelu koja se odnosi na neke od vrsta projekcija koje osobe mogu doiveti. Zbog nedostatka boljih termina koji bi opisali dato stanje koristimo ve postojee a oni su sledei : 1.Mentalna projekcija 2.Astralna projekcija 3.Etericna projekcija

41

Pod mentalnom, podrazumevamo onu vrstu projektovanja, koja se vri iz stanja lucidnog sna ili pak budnog stanja, te kada osoba potpuno svesno krstari po svojim unutrasnjim planovima ne izlazei van tela. To je neto nalik na ulazak u neki simbol ili tarot kartu. Astralna projekcija bi po toj logici predstavljala stvarni izlazak iz tela, te boravak u paralelnoj dimenziji ili nekom od drugih svetova, srednjem, gornjem ili donjem. Tokom ove projekcije osoba moe da leti, prolazi kroz zidove ali i proverava njenu verodostojnost, posmatrajui ko je u susednoj prostoriji, koliko ima sati, i slino. Eterina projekcija, predstavlja izmetanje itavog energetskog tela oveka. Ona ima teinu i gustinu. U trenucima takvog projektovanja osoba ne moe da leti i prolazi kroz zidove, mada joj je omogueno pomeranje lakih predmeta, posmatranje svojih energetskih kanala i akri, pa ak moe postati vidljiva za druge posmatrace. Interesantno je da tokom nje moete svojom voljom, promeniti svoj izgled, kako tehnikom buenja energetskih centara tako I manipulacijom sadraja nesvesnog, senke I slino. Sama eterina projekcija je veoma zahtevna i opasna po vae fiziko telo. Svaka povreda ili energetski disbalans nastao iz raznoraznih razloga, prenosi se na vase fiziko telo i moe proizvesti razne vrste oboljenja. Realno gledano, eterina projekcija, nema neku veliku vrednost, jer vam je kretanje ogranieno a sve sto moete da uradite pomou nje moete i putem astralne koja je mnogo bezbednija. Ovim izlaganjem, naeli smo jo jednu temu, oko koje se ne bih zadravao mnogo, a koja glasi, koliko tela ima jedna osoba. Ovde takoe postoje mnoge polemike, te emo pokuati da krajnje uprostimo stvari i damo neke odgovore u kratkim crtama koji bi trebalo da predstavljaju ono oko ega se veina lautora ove tematike slae. Recimo prvo da svaki ovek poseduje fiziko telo, koje je materijalno. Zatim neto manje gustine sledi eterino, koje se sastoji od akumpukturnih kanala, energetskih centara i.t.d. Posle njega ide astralno telo koje je jos ree, takoe energetske prirode, s tim to ono u sustini predstavlja sjaj eterinog tela, nesto poput aure. Na kraju prepoznajemo mentalno telo ili um. Neko tvrdi da je ono u sutini dua i da nije materijalno. Da zakljuimo, kada projektujete mentalno telo vi projektujete samo um, kada se projektujete astralno, izlaze i um i deo energetskog tela-astralno telo, na kraju pri projekciji eterinog tela iznosite sa sobom um, astralno i kompletno energetsko telo . Kod ove poslednje projekcije, vase fiziko telo pada u komu, te je zato je ova vrsta projektovanja dodatno opasna. Pojedini autori tvrde da se ljudsko energetsko telo sastoji iz niza razlicitih omotaca, iji broj varira, od autora do autora, ali to nije tema ovog dela pa emo je preskoiti. Iskustva mnogih, govore da stvari uvek treba pojednostavniti i koristiti ih onako, kako je nama najlakse i najprijatnije. Zbog ovoga ja toplo preporuujem ovaj stari model, sa dva nivoa transa, koja sam, nadam se, dovoljno dobro obijasnio. Znai sutina je da se radi o istoj pojavi, a jedina razlika se sastoji u percepciji spoljnog okruzenja. Verovatno e oni, koji su manje upoznati sa tematikom vetiarenja, postaviti pitanje zasto vetice izlaze iz tela i kuda one to idu. Prvo to se mora razjasniti jeste poimanje astralne ravni u drevnom vetiarenju. Astralni svet, na gotovo itavoj teritoriji centralnog Balkana se deli na gornji, srednji i donji svet. Kako ne bi dodatno komplikovali stvari i iznosili miljenja drugih autora, te tumaili astralni svet preko

42

formule tetragramatona ili etira, zadraemo se na ovoj narodnoj taki gledista, koja ipak zadovoljava i dananje kriterijume. Astral emo shvatiti kao okean enrgije, koji proima sve. Predpostaviemo da je on razliite gustine, da su mu gornji delovi rei a donji gui te samim tim blii naem materijalnom svetu. Njegove stanovnike neko posmatra kao realna bia, a neko kao utisnute produkte naih misli. Mi moemo rei da su oba stanovista tana jer se radi o energetskim frekfencijama kojima na ego daje vizuelnu formu. Kako su nastale te frekfencije, to ne znamo. Neko tvrdi da su ih stvorili ljudi, a neko bogovi. Bilo kako bilo, one postoje a neke od njih imaju svoju vlastitu svest to ih ini biima, dodue ne materijalnim ili materijalnim ali mnogo reeg sastava. Savremena prapsihologija je uspela svojim osetljivim instrumentima da detektuje neka od tih bia pa ak i da ih snimi. Neka od tih bia su stanovnici ovih svetova koje smo malo pre pomenuli, pa pogledajmo onda malo bolje kako to oni izgledaju. Gornji svet, moe se slobodno rei, nikada nije preterano zanimao Balkanske vetice, tako da su bledi podaci o njegovim stanovnicima za koje se sumanja da uopte postoje ili preciznije reeno da su realni entiteti u pitanu. Neki okultisti ovaj svet posmatraju kao dom arhetipskih formi i ljudskih misaonih tvorevina. Srednji svet, predstavlja duplikat naeg sveta, sa tom razlikom to kada se nalazite u njemu vi moete videti i druge stanovnike nae ravni u koje spadaju, duhovi pokojnika, duhovi prirode, demoni, boanstva i drugi entiteti sline prirode, koji se nalaze na raznim nivoima evolucione lestvice. Znai izleti u ovaj svet, mahom su sluili veticama da stupe u kontakt sa ovim biima, ali i da se same sastanu, van oiju javnosti, u unapred dogovoreno vreme i na ve dogovorenom mestu. Ovo je ujedno bio i najposeeniji svet. Neki autori tvrde da su stanovnici ovog sveta utisnute mitske kreature, nastale posredstvom narodnih verovanja, koje astral pamti i reprodukuje poput filmske trake. Ovo nas vraa na staru dilemu tipa, da li su bogovi stvorili ljude ili ljudi bogove? U sutini to je nebitno, a ono to je vano jeste da se svi slau da oni postoje i da veina njih poseduje svoju vlastitu svest, to e reci da nisu samo puki hologrami. Dok ne saznamo kako je sve poelo, poroie jo mnogo vremena. Donji svet, po veticama predstavlja jo jedno prebivaliste Velike Majke i rogatog Boga, odnosno njihovih aspekata, Velike majke kao majke zemlje, usnule vegetacijeBoginje smrti i rogatog Boga kao boga mrtvih, za razliku od njihovih aspekata iz sredjeg sveta, ali i dom patuljaka, mudrih zmija, demona, duhova uvara blaga i rudnih bogatstava I naravno pokojnika. Naime podzemni svet se kod gotovo svih naroda smatrao prebivalitem umrlih. On je jednom reju prenastanjen svakakvim biima i boanstvima a u njemu sve vrvi od ivota. On se ni u kom sluaju ne moe dovesti u vezu sa hrianskim paklom. Narod taj svet nikada nije zamiljao kao neko mrano i opasno mesto ve kao neku vrstu lepog krajolika koga obasjava neko drugo Sunce, Sunce iz podzemnog sveta. O svim ovim biima govoriemo nesto kasnije u glavi posveenoj njima. Treba jo rei da se pod pojmom podzemnog sveta, podrazumevaju peine, jame, te napustena rudarska okna ali i sve vrste voda, reka, jezera, bara, movara i slino. Sva tri sveta, predstavljaju pre svega, tri pravca kretanja. Svaki od njih nudi nam neke nove sadraje, a za koji od njih emo se odluiti zavisi, kako od naih linih afiniteta tako i od konkretnih stvari koje elimo da uradimo. Ja po nekom ne pisanom pravilu, svakom preporuujem da svoja iskustva zapone ispitivanjem gornjeg sveta, te da se u

43

njemu zadri neko vreme, dok ne savlada osnovne tehnike zatite, kretanja bez upotebe miia i projektovanja svoje volje na okolinu. Neka on bude neka vrsta poligona za vebu. Tek nakon to je sve ovo savladano, moe se prei na izlaske u srednji svet, gde su susreti sa realnim biima, mnogo verovatniji. Neka od njih mogu biti neprijateljski raspoloena, to ne treba da vas u samom startu odbije, a neka krajnje dobronamerna. Nakon to steknete vie iskustava, naroito u interakciji sa entitetima, moete krenuti u podzemni svet, koji ce svakako bujati od zivota a samim tim i ponuditi najvise kvalitetnih sadraja. Pre nego to predjemo na praktian deo, obijasniemo malo vie pojmove koje smo malopre pomenuli. Prvi je zatita. O njoj treba razmiljati i pre nego to se izae iz tela. Gotovo na itavoj planeti, unutar raznih vrsta magijskih sistema, kroz vekove, osnovno sredstvo zatite predstavlja magijski krug. Postoje razni naini kreiranja magijskog kruga ali su svakako najpoznatije metode ucrtavanja i otvaranja istog na ritualni nain. Mi ovde neemo govoriti o njima, jer se oni ne tiu Balkanskog tradicionalnog vetiarenja. Balkansko vetiarenje poznaje, mnoge vrste zatitnih krugova, kao to emo videti neto kasnije, ali se obezbeivanje tela prilikom izlaska iz njega, vri u sutini na svega dva naina. Najosnovniji nain je postavljanja seiva iznad glave, ukoliko izlazak vrite sami i bez prisustva neke druge osobe. Ako je neko prisutan, onda je on obino zaduen da mlatara bilo noem, bilo kosom, tik iznad vaeg tela. Meutim, kako je Balkansko vetiarenje, po svoj prilici vie individualna stvar, tako se stvara potreba da vetica ili vetac sami sebi obezbede zatitno sredstvo. To sredstvo moe biti bilo koji no ili britva, koji po nekom pravilu treba da imaju crne korice. Najbolje je ako se radi o kusturi, posebno pripremljenom i posveenom magijskom nou ( ceo opis ovog procesa daemo kasnije). Neke vetice, pre nego li izau iz tela, ureu u zemlji magiski krug, svojim noem, unutar koga legnu, da bi nakon toga, postavile no pored sebe. Ukoliko rade u kui, one otricom noza, naprave krug u vazduhu, oko kreveta i potom ga poloze pokraj sebe sa otricom prema gore. Moram da priznam, da sam imao prilike da gledam jednog veca, kako magijski krug oko sebe ispisuje sekirom, da bi potom napustio telo stojei u njegovom centru. Scena je bila fascinantna. Telo mu se treslo a oi su se jednostavno ugasile. Tako je bilo sve do njegovog povratka nakon desetak minuta. Osnovna ideja ovakve zatite jeste da vase telo bude bezbedno dok vi niste u njemu, od strane raznih vrsta radoznalih, zatim neprijateljski raspoloenih entiteta i na kraju onih koji bi ovaj trenutak ne moi fizikog tela iskoristili da uu u njega ili ga ak povrede. Po nekim mojim licnim saznanjima postoje vetice koje u svrhu zastite koriste nesto nalik na familijare iz zapadnog vetiarstva. To su entiteti nalik na ivotinje koje one ostavljaju kraj sebe, kako bi im titili telo dok su one van njega. Pored ovih metoda zatite, koriste se i razne vrste amajlija, koje se nose u trenutku naputanja tela. Nakon to ste se obezbedili i napustili telo, prva stvar sa kojom ete se susresti jeste oteano kretanje. Razlog ovome je injenica da vi vie niste u svom fizikom telu i da sledstveno tome ne moete koristiti miie kako bi ostvarili pokrete. Ovaj problem se otklanja veoma brzo jer jedino to treba uraditi jeste navii se da svojim pokretima upravljate posredstvom svojih misli, odnosno voljom. Znai dovoljno je poeleti, na primer, da se izdignete u vis, i vi e te se podii. Ako elite da pomerite ruku, moraete to da zaelite i ona e se pomeriti u eljenom pravcu. Shvatite vi ste kao dete koje ui da hoda. Nakon nekog vremena, pokrete e te initi potpuno nesvesno, kao to to radite

44

dok ste u fizikom telu, setite se da ste i hodanje nekada uili. Ve ovim postupcima, mi uvebavamo, jednu veoma ozbiljnu vetinu, koju smo malo pre spomenuli pod nazivom projekcija volje na okolinu. Kako je astralna ravan jedna, po svemu sudei, prazna filmska traka, unutar koje su utisnute ljudske misli, pre svega, sasvim je jasno da i mi ovo saznanje moemo iskoristiti u nau korist. Znai, kada se naemo u ovom sveproimajuem moru energije, snagom nae volje, ali i vlastitom energijom mi moemo menjati trenutnu realnost naeg okruenja. Ovo e biti presudno, ukoliko poelimo da izvedemo neki ritual ili se pak odbranimo od napada neprijateljski raspoloenog entiteta. To je drugi nivo zatite ili preciznije reeno samoodbrana. Evo kako se to radi. Prvo na ta treba da obratimo panju kada susretnemo neki entitet, jeste da li je on prijateljski raspoloen. Ako mislite da e te to zakljuiti samo iz posmatranja istog, varate se. Po nekom ne pisanom pravilu oni koji hoe da naude obino izgledaju njlepe ili najnevinije. Ono to trebate da uradite jeste da ih testirate pomocu nekog, vama dragog, simbola zatite. Znai neko moe u vazduhu da iscrta krst, neko pentagram, labris, triskelon, svastiku ili ta god on smatra dovoljno dobrim. Kako to inite svojom voljom, on e se utisnuti u astral i ono to ste nacrtali pokretima rukom, pojavie se u vazduhu lebdeci poput neonske reklame. Ukoliko entitet ne pobegne ili ne nestane, moete stupiti u interakciju sa njime. Meutim, ako doe do borbe, najverovatnije ete se kao poetnik uplaiti i u deliu sekunde vratiti u telo, potpuno nesvesno. Kasnije vi mozete odgovoriti kontranapadom tako to ete napadaa gaati vatrenim ili elektrinim kuglama, goruim pentagramima ili jednostavno snopovima energije. Ovo ete initi svojom voljom. ta god poelite, dovoljno jako i isto, stvorie se. Ne zaboravite da vi i u astralu, moete napraviti krug oko sebe, sferu ili pak kocku od ogledala unutar koje e te biti bezbedni. Uz malo vebe i volje, sve e vam ovo biti veoma lako. Realno gledano, napadi u astralu su veoma retki i kao po nekom pravilu jedino ega se treba pribojavati jesu drugi ljudi koje moete sresti. Ako ne elite da ulazite u bilo kakve konflikte jednostavno pomislite na svoje telo i biete u njemu. Za kraj, recimo jo da se ne teba previe oputati i ostajati predugo u astralnoj ravni. Za poetak neka to bude po svega nekoliko minuta. Vremenom poveavajte period ali se trudite da ne premaite dvadesetak minuta. Ukoliko se zaboravite oseaete se iscrpljeno, bezvoljno i imaete sasvim vidljiv manjak energije.

METODE ULASKA U TRANSNO STANJE Da bi ste izali iz tela, mora te da postignete nekoliko stvari. Prva stvar, koju esto navode svi autori, jeste makar delimina deprivacija ula. Znai potrebno je da se zvuno izolujete, zatvorite oi, obuete udobnu odeu, ne zvaete nita, ne dodirujete nita, naete najudobniji poloaj na nekom leaju ili fotelji lagano podignete

45

koncentraciju, potpuno se umirite i na kraju ponete da se oputate. Nije loe spomenuti da se ne treba prejesti ili napiti, neposredno pre pokuaja ulaska u astral. Neki ljudi olakavaju sebi ove pripreme, tako to popiju tabletu za smirenje ili au blaeg alkoholnog pia. Sve preko ovoga je preterano. Kada ste ovo postigli, kreete da oputate svaki deo vaeg tela, oslobaate se miine napetosti ili preciznije reeno, oseaja da posedujete fiziko telo. Preporuujem vam da oputanje krenete od glave pa lagano prema stopalima. Moete se potpomoi ritminim disanjem ili jednostavno dugim udisajem i dugim izdisajem. Takoe moete na poetku nekoliko puta stegnuti sve miie na svom telu istovremeno, a potom poeti da ih oputate. Nije loe da ovaj proces propratite vizuelizacijom. Zamisli te kako je vae telo uplje iznutra i kako ga ispunjava neki tean metal. Zatim osetite i zamisli te kako on curi iz vae glave, vrata, grudi lea, nogu i na kraju stopala. Osetite kako vae telo postaje sve lake i lake. Nakon ovoga prelazimo na drugu stvar a to je vizuelizacija koja direktno utie da izete iz tela. Pre nego to to uradite, vi morate da umirite va mozak i spreite upadanje suvinih misli. Ovo moe da bude veoma teko, ali vremenom i istrajnim treningom, njihov broj se vidljivo smanjuje. Kada ste to reili prelazite na vizuelizaciju vaeg puta napolje. Mnogi koriste, zamisljanje tunela kroz koji prolaze, cevi koja ih usisava, vrata koja otvaraju i iskau kroz njh, ali vam ja preporuujem tehniku pomuu koje moete ui u najdublje stanje transa. Da bi ste u opste usli u stanje transa potrebno je da vas mozak stupi u takozvano alfa stanje te da se vai srani otkucaji spuste na minimum ezdeset otkucaja u minuti. Izlazak iz tela, slika Ukoliko ste uradili sve potebne pripreme, ponite da zamiljate kako lebdite izmeu oblaka. Sebe ne smete da posmatrate sa strane, ve morate da zamislate kako direktno gledate kroz svoje oi. Kako i ovo ume da bude teko u poetku, uveemo pomagaa. Dovoljno je da ispred sebe zamislite neku neobinu i veliku pticu. Posmatajte je od pozadi i pratite njen let. To e vam, dovoljno skrenuti misli sa sebe, a dodatna koncentracija koju ova ptica zahteva, spreie neprekidno upadanje ne potrebnih misli. Dozvolite ptici da leti, gore dole, levo desno, a vi je pratite i ne isputajte je iz vida. Ako vam ovo poe za rukom, kroz nekih desetak minuta, moete ui u prvi nivo transa, nastavite li, sledi drugi pa trei i na kraju etvrti nivo. Po mom iskustvu, kod veine ljudi on nastupa nakon etrdesetak minuta. Ova tehnika spada u kategoriju direktnog ulaza u astral, znai iz budnog stanja. Ako odbacimo direktne tehnike koje u sebe ukljucuju korienje bilja, a u dananje vreme i raznih medikamenata, ostaje nam jo jedna vrsta direktnog ulaska u astral, uz pomo autohipnotikog sna. Moda ona na prvi pogled lii datu tehniku ali ja smatram da su razlike veoma evidentne. Evo jedne takve tehnike. Najlaksi nain da ovladate autohipnozom jeste da odete kod hipnotizera na nekoliko seansi i dozvolite mu da vas programira. Njemu treba lepo obijasniti ta od njega oekujete i naloiti mu da u tu svrhu sastavi prigodan tekst sa kojim e vas uvesti u stanje

46

hipnoze i izprogramirati. Savetujem vam da u tekstu stoji reinica: dok vae telo spava, va um je potpuno budan. Uvodi u hipnozu treba da tee na sledei nain : Uvek kada kaete, jedan vae telo e poeti da se oputa; uvek kada kaete dva oduzee vam se ruke, noge, trupsrce poinje da usporava svoj rad i vi tonete u san ali vas um ostaje budan. I sve tako, naprimer, do broja pet. Na kraju, potrebno je da vam da sugestiju da zaboravite ovaj tekst a upamtite samo brojeve koje ste uli, ali i da vam da ta da kaete u sebi da bi ste izali iz stanja autohipnoze. Ovo je potrebno ponoviti nekoliko puta da bi dalo dobre rezultate. Nakon ovoga vi jednostavno odete kui, legnete, opustite se nekoliko minuta i u sebi ponete istovremeno da izgovarate i vizuelizirate brojeve od jedan do pet. Kada stignete do poslednjeg broja, shvatiete da nemate kontrolu nad telom, ali ste zato potpuno svesni svega oko sebe. Pored ovoga mogue je da direktno uete u stanje sna, ali ovaj put potpuno svesno i naete se u situaciji identicnoj lucidnim snovima. Iz takvog stanja je izuzetno lako prei u astral. Dovoljno je da svojom voljom to poelite, zamislite neto zgodno i jednostavno izletite. To mogu biti vrata kroz koja e te se zaleteti, planina sa koje e te skoiti ili neto drugo zata se odluite . Postoje knjige o autohipnozi koje vas vode kako da sami sebe, korak po korak, uvedete u ovo stanje. Ja vam te primere neu navoditi, jer po meni ne daju zadovoljavajue rezultate, meutim ako vas interesuje sigurno e te veoma lako pronaci neku knjigu ove tematike u knjizari. Pored direktnih metoda, izlaska u astral, postoje i indirektne metode koje su dosta popularne jer zahtevaju manje truda ali imaju tu manu to ne moemo da ih koristimo onog trenutka kada to poelimo. Jedna od takvih je metoda kontrolisanog sna. Sva mudrost kod nje je da se osvestimo u toku sna i postanemo svesni da sanjamo. Ukoliko ne posedujemo ovakvu osobinu, odnosno ukoliko nam nije uroena, potrebno je nekoliko dana testirati realnost. Na primer, to vise puta dnevno, osvrnemo se oko sebe, dodirenemo stvari i kaemo sebi, ja sam sada budan, ovo je realnost. Nakon izvesnog vremena, najee nekoliko dana, mi prenosimo ovu, novosteenu naviku u san i u tom trenutku, kada uradimo testiranje te izgovorimo tekst, postajemo svesni da pejza oko nas nije realan i da mi u stvari sanjamo. Poto se nae telo u tom trenutku nalazi u stanju sna (smanjeni srani otkucaji, ula odseena od materijalnog sveta), situacija je idealna za postupak izlaska iz tela. Dovoljno je da skoite kroz zid, zaletite se u drvo ili jednostavno pozelite jako da izaete i vi ste van. Ova metoda uspeva gotovo svima. Sklon sam da verujem, da jedino energetski slabe osobe ne mogu ovom ili gore navedenim metodama da izau iz tela. Uzrok ovome mogu biti bolest, stres ili neki drugi faktori, koje ipak moemo otkloniti raznim metodama, bilo odlaskom kod lekara bilo nekim vebama energetskog punjenja. Naveemo ovde jo jednu metodu, direktnog ulaska u astral, koja se tie bas vetica. To je metoda leta uz pomo duha pomagaa ili magijskog predmeta. Ovako postupaju iskusnije vetice, jer je ovakvim inom mnogo olakan sam ulazak u astral. Osnovan razlog, olakavanja ulaska, sastoji se u tome, to su ti duhovi realna astralna bia koja su ve u astralu ili realni magijski predmeti koji su takoe astralni sa jedne strane, dok su sa druge napunjeni specificnim energijama. Duhove pomagace vetica najee dobija na poklon od strane viih astralnih bia ili ih sama odabira-oznaava, ukoliko ih je srela ranije na nekom od svojih putovanja. Takoe moe sama da ih prizove po elji i stavi u

47

slubu. Verovatno ste ve videli negde ili proitali da su drevne vetice viane kako lete jaui svinju, jarca, maku, psa ili nekog demona. Pod pojmom demon podrazumevamo antropolosku kategoriju nizih natprirodnih bia bez primesa hrianskog tumaenja istih. Let na sabat, slika Slina je situacija i kada govorimo o magiskim predmetima. Oni su takoe astralni i esto dobijeni na poklon nakon inicijacija ili komunikacija sa viim biima. Samim tim oni imaju veu vrednost i obino poseduju jo neku magijsku osobinu koja se koristi u astralu. To su mahom metla, ravasti tap, komad drveta, kazan i slino. Ruska Baba Jaga, prikazivana je kako jai svinju, ali i leti u kazanu ili pak na kugli. Kada imate neto poput ovoga, sve to vam je potrebno jeste da uradite pripreme, onako kako smo ih dali na poetku, a zatim u takvom stanju prizovete svog duha pomagaa, uzjaite ga i on e vas bukvalno izupati iz tela. Isti postupak se primenjuje kada se pomaemo magijskim predmetima. Tehnike koje smo naveli ovde, imaju jednu zajedniku osobinu, a to je da vremenom daju sve bolje rezultate. Znai sve zavisi od vas samih. to vie radite, vieete imati rezultata. Period koji vam je potreban za pripreme e se smanjivati a brzina kojom e te izlaziti iz tela e rasti. Na kraju, opiimo jo jednu metodu, dodue u originalu metodu mentalne projekcije, koja se danas veoma esto koristi u svrhu astralnog projektovanja. Re je o takozvanom radu na stazi koga mahom koriste kabalisti tokom svojih putovanja po stazama drveta ivota. U neto izmenjenijoj formi ta metoda bi mogla izgledati ovako Pre nego to se opustite i pripremite za izlazak iz tela, uzmete i na diktafonu ili bilo kom mediju za snimanje zvuka, izdiktirajte ve unapred pripremljeni tekst koji e vam govoriti kuda da idete i ta da inite. Tekst koji budete sliali treba da propratite vizuelizacijom. Sebe ne smete da posmatrate sa strane a svaki dodir, miris i ukus treba da osetite to realistinije. Na primer; hoda kozjom stazom dok ti vetar bije u lice. Vidi drvee svuda oko sebe i oblake na nebu. uje svoje korake, disanjepogledaj u stopalapogledaj u ake opipaj koru drveta i oseti jenastavi da hodaVidi kuu u daljiniidi do nje pogledaj u oblakepogledaj u akeoseti miris traveoseti vetar na licu. Doao si do kueotvori vrata i pogledaj sliku na zidupotri i skoi u nju Sam tekst treba da traje od dvadeset do etrdeset minuta. Gledanje u ake ili stopala ima za funkciju da vas odrava u potrebnoj koncentraciji kako se ne biste izgubili i poeli sebe da zamiljate sa strane. Veliko finale je skok u sliku ili neto slino. To je trenutak kada treba da doe do odvajanja od tela. Ova tehnika moe da se radi I u paru sa nekim, s tim to e jedna osoba itati tekst a druga hodati po stazi.

48

VETIIJI ALATI-ATRIBUTI

Ovde emo spomenuti neke od najbitnijih alata drevnih vetica sa prostora centralnog Balkana. Namerno koristim termin centralni Balkan zato to najveci broj podataka koje navodimo ovde, vode poreklo, prevashodno od strane pisanih i usmenih izvora, vezanih za vetice i vece sa prostora Srbije, Crne Gore, jednog dela Bosne, Hercegovine i Hrvatske. Potrebno je rei da na ovim prostorima, vetiiji alati nisu svuda bili isti, ve su se razlikovali od jednog kraja zemlje do drugog. Takoe je i svaka vetica posedovala svoje line alate koje je sama pravila u zavisnosti od potrebe ili po nalogu viih sila. Ovakvi su se alati razlikovali od vetice do vstice. Svaka vetica je, pored fizikih, posedovala i astralne alate koje je sticala na nekima od svojih putovanja. Da ne bi mnogo duili priu, mi emo se ovde osvrnuti samo na univerzalne alate, znai one koje su posedovale skoro sve vetice sa ovih prostora. Potrebno je naglasiti jednu razliku koja se odnosi na tretiranje i pripremanje ovih alata, a uoava se izmeu zapadnoevropskog vetiarenja, naroito novijeg datuma, i starobalkanskog tradicionalnog vetiarenja. Osnovna razlika se ogleda u tome, to u veini slucajeva, kod Balkanske kole, ne postoji ritualno posveivanje predmeta. To su veinom predmeti koji su ranije obavljali neku znaajnu funkciju, te su zbog toga uzeti i stavljeni u slubu vetice-veca, ili su to takozvani nevini predmeti, koji su novi i nikada ranije nisu korieni, te se nakon svoje prve magijske upotrebe stavljaju u stranu i koriste samo ritualne svrhe. Treu grupu bi inili predmeti dobijeni na veoma specifican i ne svakidanji nain, poput bia o kome emo govoriti, koji su se nakon takovog postupanja stavljali u funkciju. Naini dobijanja ovih predmeta skrivaju u sebi veliku simboliku i svoje uporite pronalaze u narodnim pripovetkama i mitovima. Tek etvrtu grupu ine alati koji se na neki nain posveuju, meutim ovakvo tretiranje predmeta predstavljalo je pravu retkost i mahom se odnosilo na praksu vetica iz ruralnih delova Balkana.

49

KAZAN I VERIGE: Kao to smo ranije govorili, samo ognjite kod Srba, ali i drugih naroda centralnog Balkana spada u najsvetiji ritualni prostor. Svi stari narodni obiaji, vezani za zivot ukuana, obavljani su kraj ognjita. Pokraj njega su sklapani dogovori, priani mitovi i kraj njega se zaklinjalo. Najvei broj ritualnih obreda i magiskih radnji vreno je ba tu, na ognjitu. Kako su vetice sastavni deo naroda, bilo je normalno da ono i njima takoe predstavlja sveti prostor. Zato je to tako? Da bi smo obijasnili svetost, ovog prostora, moraemo prvo da obijasnimo iz cega se ognjite sastoji. Ognjite, fotografija Kao prvo, u oi nam pada, ozidana rupa unutar koje se nalazila vatra. Vatra sama po sebi predstavlja izuzetno sloen simbol, pa emo tumaenje istog, dati samo u kratkim crtama. Vatra je, kako se predpostavlja, kod Srba ranije predstavljala ivo bie. Ona je po predanjima ukradena od anatema, mitskih bia, demonskih karakteristika. Krau je po prii izveo lino sv.Sava, zapalivi svoj tap, a videvi da ga anateme jure, vatru je sakrio u kamenu, da bi se kasnije vratio po nju i preneo je ljudima. Iz ovoga se jasno vidi da je mit mnogo stariji, i da je sv.Sava na sebe verovatno preuzeo ulogu nekog starog Srpskog boanstva. Vatra je imala i zastitnu ulogu, a naroito se cenila iva vatra, koja se dobijala trljanjem drvo o drvo. Smatralo se da ona tera zlo i bolesti. Njeno vaenje, kako se to nazivalo, predstavljalo je veliki i komplikovani ritual u kome je uestvovala cela zajednica. Vatru su mogli da vade samo blizanci ( roeni istog dana) ili pak nevine osobe, najee deca. Ritual se vrio nou, pre nego to sunce izae. Vatra se dobijala nekom arhainom metodom naesem trnjem drvo o drvo. U ovom sluaju to su bili hrast I leska. Na taj nain dobijena vatra se delila i svako je odnosio deo nje da potpali svoje ognjite. Ono se nikada nije gasilo sem u izuzetnim prilikama. Poto se vatra smatrala svetom, mesto na kome je ona gorela takoe je bilo sveto. Pored toga smatralo se da na ognjistu ive due predaka to je dodatno inilo ovaj prostor izuzetnim. Iznad vatre se nalazio kazan. U njemu se spremala hrana za itavu obitelj, pa je on predstavljao simbol plodnosti. Drevne vetice su u njemu spremale svoje magije, ubacivale bilje, topile olovo, gasile ugljevlja. U najvecem broju sluajeva, to nije bio onaj isti kazan iz koga su hranile porodicu, ali desavalo se da on to i bude, iz razloga to je tada bio veoma skup, a visak novca nije postojao. Ovo ne treba bukvalno shvatiti. Mnoge su vetice uzimale prvu posudu koja im se nalazila pri ruci i koristile je. ta e se koristiti odredjivala je ekonomska mo. Verige, lanac o koji je visio kazan, smatran je izuzetno svetim iz jednog bitnog razloga. Ovaj razlog je opet sakriven u mitu. Naime po narodnom predanju, nekada su postojale verige koje su visile sa neba i imale funkciju da se ljudi zaklinju na njima. Ukoliko bi neko nesto slagao, one bi se povlaile na nebo otkrivajui krivaca. Jednom se dogodilo da je kum laov hteo da se zakune na njima, ali su one tada popucale i od onda se vie niko ne zaklinje na njima. Ova pria nam otkriva da su verige ranije smatrane vezom izmedju bogova i ljudi. Da one povezuju dva sveta. Zato i ne udi to su se na njima prinosile rtve bogovima. ak i danas negde postoji obiaj da se glava crnog petla,

50

zaklanog na kunom pragu, vea o verige. Negde se stavljlo od sve stoke koja je u posedu po neto, poput dlake ili pera. Takoe su se vezuivale koncem da bi se vukovima vezala usta, odnosno da ne bi klali stoku. Zbog ovoga etnolozi zakljuuju da one predstavljaju vezu sa htonskim boanstvom, koje rukovodi vucima. Otuda i crni petao. Crna boja je uz zelenu, boja podzemnog sveta. Verige su u stvari veza sa rogatim Bogom ili bar jednim njegovim aspektom. Zbog toga su se mnoge magijske radnje izvodile i jos uvek izvode uz njihovu pomo. Na njih se prenosi bolest i unitava, pomou njih se teraju oblaci, na njima se ostavljaju rtve i molbe Bogu. Veoma se pazi da neko kradom ne ostavi trn na njima, jer se veruje bi se ukuani tada posvaali. Zato su Balkanskim veticama verige mnogo bitnije od samog kazana, jer predstavljaju direktnu vezu sa bozanstvima i drugim svetom. Ognjite kao sveti ritualni prostor sadri u sebi jos jednu bitnu stvar, koja je u direktnoj vezi sa veticama. To je dimnjak. Iako sam ranije ve govorio o njemu, nije loe da u kratkim crtama ponovimo neke stvari. Kao prvo, za njega je vezno verovanje kako u njemu ive i kroz njega prolaze razne vrste demona. Kroz njega vetica prima u posetu one koje je pozvala ali i sama prolazi kroz njega, jaui na svojoj metli, nekoj ivotinji ili vratilu od razboja. Kao drugo, sam dimnjak je smatran vezom izmedju dva sveta, sveta ljudi i sveta duhova. Moda ovo vodi poreklo od toga to njegov nastavak u neku ruku predstavljaju verige. U svakom sluaju sve tri stvari, koje ine ognjste, predstavljaju ritualni prostor vetica, ali ne i jedini. O drugima emo govoriti kasnije, u narednoj glavi. METLA Metla je svakako jedan od najpoznatijih atributa vetica. Tako je oduvek bilo na teritoriji Evrope a samim tim i na teritoriji Balkana. Smatralo se da metla veticama predstavlja osnovno orue za let, dok u neto manjoj meri, umesto nje, vetice jae na vratilu od razboja, predmeu koji po svom obliku podsea na konja. Meutim, astralni let nije bio jedina funkcija metle. Da bi smo ovo bolje razumeli moramo prvo videti od kuda veticama metla. Vetice i u neto veoj meri veci, koristili su vie vrsta metli. U prvu vrstu spadaju astralne metle koje su dobijene na poklon od strane viih sila. Njihova posebnost se sastoji u injenci da one nisu fizike i da su koriene u znatno manjoj meri.

Brezove metle, fotografije Drugu vrstu ine metle koje su spravljane od biljke koja se na ovim prostorima naziva poljska metla (xeranthemum annuum), a koja je brana na ritualan nain, 7. jula. U dananje vreme, posredstvom hrianastva, ovaj nekada paganski praznik, prenesen je na sv. Jovana-Ivana, koga negde narod i dan danas naziva metlar. Zbog ovog podatka, moe se prepostaviti da je metla, nekada kao magijski atribut bila posveena nekom

51

mukom boanstvu, ije su osobine prenete na sv.Jovana tokom hristijanizacije. Sam ritual izvoen je u trenutku izlaska Sunca. U polja su izlazile starije ene, potpuno nage, obavezno rasputenih kosa i brale poljske metle. Ove metle su vezivane koncem a potom suene na Suncu dok ne poute. Nakon to su propisno osuene bile su spremne za upotrebu. Ovako ubrane metle se nisu koristile u domainstvu, ve mahom za zatitu i teranje zlih sila. Postoji obiaj da se u uspravnom poloaju ostavljaju kraj vrata ili se okae iznad njih, ne bi li na taj nain spreili svako zlo da ue u kuu. Metla sama po sebi ima magijske moi i ne posveuje se dodatno. Pazi se da se njome ne udari malo dete, jer po narodnom verovanju ono e prestati da raste, zatim devojka ili mladi, jer se nee venati i tako dalje. Meutim, njome se mae iznad porodilje da bi se ova lake porodila, zatim se isteruje bolest i prizivaju vile. Stara metla se nikada ne unosi u novu kuu, niti se baca u vatru. Ispod bolesnog se polae metla, kako bi ozdravio, a majka malo dete pokriva istom da ga ne bi napali demoni dok je samo i jo mnogo, mnogo toga. Trea vrsta metli, koriena najvie od strane vetaca jeste metla sa gumna. Ve ranije smo spominjali tekst Luke G. Bjelokosia, u kome on navodi da je osnovno oruje vetaca-zduhaa, metla sa gumna. Oni je koriste u meusobnoj borbi i ni na koji nain je ne smeju izgubiti, jer bi tim inom izgubili borbu, verovatno i ivot, dok bi njihov neprijatelj, po obiaju vetac iz susednog kraja odnosei metlu porenih, odneo i plodnost celokupnog kraja. Zato ova metla predstavlja simbol plodnosti, nije tesko zakljuiti. To je metla sa gumna, mesta na kome se vri ito, a potom mete tom istom metlom. Takva metla koriena je samo za tu svrhu i zbog toga ona poseduje magijske moci, celokupnu plodnost zajednice, koju u svojim rukama sme da drzi i koristi samo onaj koji je izabran od strane viih sila. Pored ovih metli, medju Srpskim veticama, na posebne naine, koriene su jos dve vrste. To su klasine metle od brezovog granja kojima mlade devojke mlataraju po vazduhu prizivajuci vile kako bi se posestrimile sa njima i metle od hrasta, odnosno hrastovog granja, koje su koristile stare vetice u trenucima posveivanja mladih vetica. O ovim hrastovim metlama, na moju veliku zalost, gotovo i da nema podataka. Jedini izvor informacija, predstavljaju zapisi Vuka Karadia. Na kraju, ostaje da neto kaemo i o obinoj metli, kupljenoj na pijaci ili ubranoj u polju bez nekog posebnog rituala, koja se mahom koristila u domainstvu. U znatno manjoj meri, ak je i ona u sebi nosila odreenu simboliku te je rado koriena od strane naroda kao zatita od zla. Meutim, za vetice i vece ovakva metla je bila bezvredna i oni do svojih dolazili na ve pomenute naine. Metla meu veticama sa prostora Balkana, gotovo od uvek predstavlja i znak statusa. Nisu sve metle, podjednako mone i ne poseduju sve iste osobine. Svaka vetica, je mogla da koristi samo svoju metlu, a ako bi ona bila ukradena ili je pokuala da je koristi druga osoba, gotovo trenutno bi izgubila svoja magina svojstva, kako se verovalo. Ovakvo pravilo vailo je za sve magijske alate. Kao to smo videli, metle se razlikuju po sastavu i mestu odakle potiu. Mnoge vetice su imale svoj individualni nain spravljanja metli. Neke su instukcije dobijale od viih sila, dok se kod drugih recept prenosio porodino, s kolena na koleno. Metle dobijene u astralu nisu imale fizicko telo, ali su zato fizike metle imale svoje astralno telo. Kod astralnog leta ono je imalo presudnu ulogu. Jednostavnim zamiljanjem da jai svoju metlu, vetica bi uzimala ovo energetskomagisko telo iste i izletala kroz dimnjak. Da spomenemo zato ba kroz dimnjak. Ovakav nain kretanja je imao simbolicne, ali i krajnje pragmatine razloge. Poto smo o

52

simbolinim govorili malo pre, spomenuemo samo pragmatine. Prvi razlog se sastojao iz toga to su vetice u stanju izlaska iz tela, esto bile u najdubljoj fazi transa, znai da je njihova projekcija bila na nivou eterine, to e reci guste, materijalne i vidljive, te nije bilo zgodno da izlaze kroz prozor ili vrata, jer su mogle biti viene. Drugi razlog se sastojao u tome to im je iz zbog gore spomenutog bio potreban makar mali otvor da bi izasle van, jer kako sam ranije obijasnio, ne moe se u toku guste projekcije prolaziti kroz zidove. Kako je eterino telo teko odvojiti od zemlje, bio im je potreban prevoz, a to je bila metla. Zato metle treba shvatiti veoma ozbiljno. Pored svoje osnovne funkcije metla je mogla biti koriena i poput magijskog tapa u raznim vrstama rituala. Njome se kad kad opisivao krug ili se istila njegova unutranjost. Kao uspravna predstavljala je simbol moi. Sa njome su se terale sve negativne sile ali i unitavale. Dovoljno je bilo da je zli demoni vide pa da ne smeju da pridju. Jednom reju, mo vetiije metle je velika te ona predstavlja jedan od najsvetijuh ritualnih predmeta kako starobalkanskog vetiarstva tako i svetskog. Kako je bilo nekada tako je i danas.

NO- KUSTURA, KOSTURA Magijski no je jo jedan od dobro poznatih ritualnih predmeta u starobalkanskom vetiarenju. Tokom raznih vrsta rituala koriene su za iste stvari tri vrste noeva. U prvu grupu spadaju oni noevi koji se svakodnevno koriste u domainstvu. Drugu grupu ine kupljeni noevi, koji se koriste samo u ovu svrhu i treu, najbitniju, ine oni pravi vetiiji noevi. Oni predstavljaju jedan od retkih primera, da se pojedini ritualni predmeti posveuju. Pravljenje magijskog noa zahtevalo je zadovoljavanje odreenih zakonitosti, koje su se primenjivale vekovima. Kao prvo drka od noa je obavezno morala biti crna ili je nije ni bilo kao kod vetica sa teritorije Crne Gore. U istonoj Srbiji ovaj no se nazivao kustura, a u Crnoj Gori i Hercegovini kostura. Najpreporuljivije je bilo da se za drku iskoristi desni rog crnog ovna. Ovo ne udi ni malo ako se zna da je glava crnog ovna smatrana za jednu od najjaih zatita od zlih sila. To se isto odnosilo i na bilo koju drugu vrstu rogova, pa bili oni i od bube jelenka. Seivo nije moralo da bude odreenog oblika, ali se zato preporuivalo da ga iskuje kova ba za ovu svrhu. Kovai su imali posebnu ulogu u starom verovanju zato to su povezivani sa htonskim silama. Predpostavljalo se da su oni uvari tajni podzemnog sveta i kao takvi u direktnoj vezi za Bogom istog. Kasnije je pripisano kovaima da su arobnjaci pod pokroviteljstvom avola iz ega moemo zakljuiti da se verovatno radilo o rogatom Bogu podzemnog sveta. Takoe se smatralo da imaju vlast nad mnogim demonima. Zbog toga se i dan danas, pojedini kovai prihvataju izvesnih magiskih radnji kao to je ritualno kovanje amajlija, pojasa za nerotkinje i slinog. Zbog ovakvog shvatanja bilo je dobro da kova iskuje seivo magijskog noa. On to nije inio na obian nain. Ritualno kovanje se odvijalo u noi punog Meseca, nakon ponoi, znaci u doba kada se preklapaju svet ljudi i svet natprirodnih bia, a kovanje je vrio nag, dok pritom nije smeo da izgovori ni jednu jedinu re. Ponekad su ovaj posao

53

obavljala devet kovaa kao kod pravljenja drugih magijskih predmeta, naravno svi su bili goli, a izgovaranje bilo koje rei bilo je strogo zabranjeno. Tokom ove operacije enama je bio zabranjen pristup, kako kod kovaa tako i u blioj okolini. Ovakva izrada seiva u veini sluajeva bila je retka, pa su vetice mahom pribegavale kupovini noeva(nevini predmet), kojima su vadile seiva i stavljale u rog. Nakon to bi vetica spremila desni rog od crnog ovna i dobila seivo, sklopila bi isti i ekala pravo vreme za posveivanje. To pravo vreme je praznik u dananjem dobu posveen hrianskom svecu, svetom Vratolomi. Na taj dan ekalo se da padne no i da se na nebu pojavi Mesec, koji se u tom trenutku nalazio u fazi opadanja, odnosno jedenja Meseca kako to narod naziva. Vetice, ali i druge ene iz naroda koje ele da imaju ovakav no, izlaze napolje, potapaju no u tepsiju sa vodom, hvataju meseev odraz u njoj i izgovaraju sledei tekst tri puta: Kao to tebi, boja svetlonoo [zenski rod] (misli se na mesec), ne mogu nista uiniti nebeski avoli i ale, tako da ne moe nikakva bolestina uiniti onom nad kojim se prinese ovaj no. Usili je mesee!(narodni naziv za engiju je sila) Ojaaj je mesee! Osveti je mesee! (misli se posveti) Ovo se mora izgovoriti tri puta dok je Mesec na nebu. Nakon ovog na, ene se prekrste tri puta, zatim izvade no iz tepsije i narednog dana ga nose u nedrima, itav dan. Tek prekosutra, on se vadi i stavlja za pojas, da bi se potom koristio itav ivot. Ovako posveen no ne sme da promeni vlasnika, niti neko drugi moe da ga dodirne, jer tog trenutka on gubi svoje magijske moi. Znai on je tabuisan za druge, potencionalne korisnike. Ovde se vidi da je ovaj prastari ritual pretrpeo neke izmene pod uticajem hrianstva, ali je njegova osnovna struktura ostala ista. Takoe moete da primetite da je ovaj tekst mahom koncentrisan u pravcu teranja bolesti ali on moze imati vie varijacija i mogu se uneti izmene po potrebi. Osnovna stvar kod ovog rituala jeste hvatanje mesecevog odraza tokom pomraenja. Razlog je to se tada vidi njegova borba nad silama koje ele da ga pojedu i njegova pobeda nad njima. U trenucima te borbe Mesec je najjai i dokazuje kako njemu niko nita ne moe . To je pravo vreme za hvatanje njegove siline. Same reci sa kraja teksta govore mnogo. Mesee napuni no energijom, ojaaj ga i posveti. Iz ovoga se jasno vidi da no pripada mesecu-boginji, te se kroz njega oslobadjaju akumulirane sile tokom ovog rituala. Sam gest, da se ene prekrste tri puta nakon ovog rituala, pridodat je verovatno kasnije pod uticajem hrianstva te za nas ovde nije narocito zanimljiv ali dranje noa u nedrima itav dan, jeste. On zapravo predstavlja povezivanje boginjinih energija sa energijama vlasnice noa. Gole grudi su svakako simbol plodnosti, ali i realno mesto izviranja najplemenitih enskih energija. Tim inom uspostavlja se doivotna veza ovih dvaju energija, koje e se kasnije ispoljavati kroz upotrebu noa. Ovako dobijeni noevi nikada se nisu koristili u kunoj upotrebi ili za seenje nekih stvari. Pored svoje osnovne svrhe u ritualima, korieni su i kao sredstvo za zastitu tokom astralnog leta, kako od strane enske tako i od muke populacije(ma da su kod njih to

54

mahom bili ne posveeni noevi koji su magiska svojstva dobijali zbog crnih korica ili korica od rogova neke svete ivotinje), a sa namerom da neki demon ne moe da zauzme telo osobe dok ova nije u njemu. Takodje su postavljani, sa seivom na gore, na pragovima, prozorima ili kraj kreveta, sa namerom da sprece zle demone da uu u kucu ili napadnu nekog ukuana dok ovaj spava. Noeni su i poput amajlija za zatitu od svakog zla. Kako e on biti korien, odluivala je svaka vetica zasebno. Istina je da su korieni na razliite naine u zavisnosti od podruja sa koga vetice potiu i kojoj tradiciji pripadaju.

TEPSIJA Tepsija je iroka i plitka posuda koju su koristile gotovo sve Balkanske vetice. Ova posuda nije bila ritualno posveivana, koliko ja znam, a koriena je mahom za posveivanje i divinaciju, dok u neto manjoj meri, kao pomono sredstvo tokom izvoenja magijskih rituala. Poto smo primer posveivanja dali malopre preiemo odmah na divinaciju. Osnovna funkcija tepsije u divinaciji, bila je nesto nalik na magijsko ogledalo ili kristalnu kuglu u zapadnom vetiarenju. Postupak korienja iste bio je krajnje jednostavan. Najee se iznosila po noi, napolje, da bi se potom u njenom uglu hvatao odraz Meseca. Naravno u tepsiju je predhodno sipana nenaeta voda, voda koja nije koriena ni za ta drugo tokom dana. Nakon toga, vetica koja je koristila tepsiju, zauzimala bi odgovarajuci ugao gledanja, trudei se pri tome da ugleda potpuno glatku povrsinu koja je sjajila ali da ne vidi Mesec u njoj. Nakon kraeg perioda gledanja ili bolje reeno zurenja, poinjale su da se ukazuju eljene slike. Kasnije, kada su se pojavile fotografije, one su stavljane u tepsiju tokom ovakvog gledanja, kako bi se ono to se pojavljivalo odnosilo na tu osobu. Naravno, nije to nuno morala biti fotografija. Stavljane su i druge line stvari te osobe ili pak dlaka, nokat, pluvacka, sperma i slino. Ove stvari koje reprezentuju datu osobu, u narodu se nazivaju belezi. Tepsija je mogla biti koriena i svrhu leenja neke osobe, tako to bi se nakon hvatanja meseevog odraza i stavljanja neeg linog u vodu, osobe koja se eli izleiti, dodavalo lekovito bilje kojim se tretira ta bolest uz prigodnu bajalicu. To naravno nije uvek moralo biti bilje. Pored njega koristilo se kamenje, delovi zivotinja, zub, kanda, pero ili pak neki drugi simbolicni predmeti. Pored meseeve energije, u tepsiju je hvatana i zvezdana energija, koja se nekada u narodu nazivala vedrina. esto su se ostavljale biljke potopljene u vodi, napolju, preko noi, kako bi se napinile ovom astralnom energijom. Tepsija se koristila i za druge oblike magijskih radnji, ali veoma retko. Ipak je njena osnovna funkcija bilo proricanje. Treba dodati jos jednu stvar. Tepsija se uvek ispunjavala vodom, ali to u veini slucajeva nije bila obina voda. Za tu svrhu se mahom koristila nenaeta ili iva voda, kako se ona ve naziva u Srbiji. To je voda koja se nalazi u bunaru I koju niko nije koristio pre toga, u prvom slucaju ili u prirodi i izvire iz zemlje ili stene, u drugom sluaju. To je voda koja ne miruje, kree se a na svom putu nije prosla kroz vodovodne cevi-naroito metal. Mnoga mesta na kojima izvire voda smatrana su svetim, a takodje se

55

pripoveda da se oko mnogih prirodnih izvora okupljaju vile ili drugi duhovi prirode. Pojedini izvori su ak posveeni Boginji ( danas nju mahom predstavlja sv.Petka), te voda sa ovakvih mesta ima dodatnu vrednost. TAP Magijski tapovi pripadaju grupi vetiijih alata koji se ne posveuju na ritualan nain, ali se zbog toga veoma vodi rauna odakle potiu kao i na koj nain se dolo do njih. Kod veine centralnobalkanskih naroda podela magijskih tapova po vrsti i nainu upotrebe je ista. tapovi od tisovine i crnog gloga, mahom su se koristili za zatitu i proterivanje zlih demona. tap od drena je korien u ritualima leenja. Poznato je da su se ranije deca ibala ovim tapovima kako bi iz njih proterali bolest jer se smatralo da bolest predstavljaju zle sile koje su ule u osobu. Ukoliko nije bilo drena, kao zamena za njega sluili su tapovi od vrbovog granja, ma da su se oni mahom koristili u vidu tankih prutia kojima je terana groznica. Bilo koji tap ako se u njega ili na njega stavi, koa koju je zmija odbacila (zmijski svlak), postaje magijski i donosi veliku materijalnu korist. Zmija je simbol zemljematerije, a u narodu se verovalo da su one uvari zakopanog blaga. tap kojim je rastavljena aba od zmije u trenutku kada je zmija pokuala da je proguta, koristi se kao pomo kod raznih vrsta ivotnih situacija koje se teko ili sporo odvijaju. Na primer u narodu je korien, kada se krava teko telila. Udaralo se njime po vazduhu i govorilo, kao sto se aba odvoji od zmije, odvoj se i ti tele od krave. Za jedan od najjaih magiskih tapova, smatrao se tap kojim je pre 6. maja, verovatno je originalni datum 1. maj, ali je on pomeren kako bi se povezao sa sv.ordjem, ubijena zmija, ime je snaga ove ivotinje u trenutku kada je ona usmrena u usponu, preneta na tap. Razlog ovome je staro verovanje da je zmija, izmedju ostalog, predstavnik duhova vegetacije, ija snaga poinje da narasta sa prolea. Narod je verovao da najbolji tap, veliki i crne boje, ima sam avo i da onaj ko mu ukrade isti, postaje veliki arobnjak. Takoe se smatralo da vetice uvek imaju ili crni ili crveni stap. To, naravno, nije tacno. Verovatno jedan od najuniverzalnijih tapova, a ujedno i najvrednijih, barem za vetice, smatran je stap nainjen od drveta leske. Kod Balkanskih naroda leska se smatra svetim drvetom. Iz nje se vadila iva vatra, pomou nje su leile mnoge bolesti I njome se branilo od zlih sila. Srpski etnolozi doveli su je u vezu sa starim paganskim bozanstvom slovena Perunom, odnosno njegovom sestrom, jer je ba pod tim nazivom poznata u narodu. Za magijski tap se uvek odabira jednogodisnja leska koja jo nije raala. Vetica ili vetac brali su je nagi, nou posle 24h, bez izgovorene ijedne rei. Seenje je moralo da se obavi u jednom potezu, kako se biljka ne bi muila i pri tom izgubila svoja magijska svojstva. Na teritoriji istocne Srbije, vetice su najee koristile ba tap od leske da njime prizovu Tartora ili njemu sline vodene duhove, te upravljaju atmosferskim pojavama.

56

Veci su druge strane, narocito oni sa juga i jugozapada Balkana, bili poznati po svojim tapovima od bora, komadima luci, koji su obavezno morali biti nagoreli sa obe strane. Po predanjima oni su ove tapove mahom koristili za meusobne borbe. Bor spada u veoma poznato senovito drvo(sen na Slovenskom znai dua), kako se u Balkanskim narodima kaze za drvo koje ima osobite moi. Spomenimo za kraj jos tap od hrasta. Hrast predstavlja verovatno najsvetije drvo u srpskom narodu. On sam predstavlja kako Boga tako i njegov hram. tap od ovog drveta je veoma retka pojava, moda ba iz potovanja prema ovom drvetu ili pak injenici da su gotovo svi stari hrastovi tabuisani. Meutim, za Boi odseca se grana hrasta i ona se uvee spaljuje. Ovim inom se spaljuje telo umrlog Boga da bi on ponovo uskrso kao mlad. tap je takoe mogao biti i astralan, bez fizikog tela i kao takav porinut u fiziki tap od odgovarajueg drveta. Zduhai sigurno nisu nosili sa sobom fizike tapove od bora, komade nagorele lui, kada su kretali u astralne borbe. Situacija sa ovim tapovima je veoma slina sa onom koju vezujemo za astralne metle. Oni su najee bili pokloni koje je vetica dobijala u toku transa. BI Bi se takoe po nekom ne pisanom pravilu ne posveuje, ali da bi vaio za magijsku alatku, potrebno je do njega doi na poseban ritualan nain, koji u veini sluajeva moe biti izuzetno komplikovan. Kao prvo, potrebno je nai seme konoplje (cannabis sativa), jer se magijski bi pravi samo od njenog stabla. Potom se u prirodi, ako je mogue u prolee, pronae zmija, koja se ubije a glava joj se odsee srebrnom parom. Nakon toga, seme konoplje se stavlja u odseenu zmijsku glavu i zatrpava u zemlju. Posle nekog vremena iz te glave nie stablo konoplje. Ono se bere, prerauje i na kraju od njega se plete-upreda bi, koji e se kasnije koristiti samo u magijske svrhe. Ovako spravljen bi korien je za zadobijanje materijalne koristi, jer koga oinu njime, lako ce doi do novca. Ovim biom se isteruju i proteruju negativne sile, ali i gone oblaci, pogotovo ako su gradonosni. Moda e nekome ovaj nain dolaska do magijskog bia izgledati surovo ali tako se to radilo vekovima naprostoru Balkana. Konoplja je oduvek smatrana izuzetno svetom biljkom, a to moemo zakljuiti iz tabua koji su vezani za nju. O zmiji gotovo ne treba ni govoriti, jer je njen kult u ovim krajevima poznat i o njemu se ne moe pisati malo, tako da ga ovde jo uvek neemo doticati. Srebrna para je simbol materijalnog bogatstva i posveena je mesecu. Zmija je takoe i lunarni simbol. Osnovna ideja je bila da biljka raste hranei se zmijskim sokovima. Bi napravljen od te biljke vie nije bi, ve sama zmija te kao takav preuzima sve moi koje arhetip zmije ima u narodu. Sveta stabljika konoplja slui kao telo materijalizacije zmijskog duha i njegove moi. KANAP-KONAC

57

Kod balkanskih vestica veoma retko se koristio kanap, ali je za razliku od njega konac bio u obaveznoj upotrebi kod svih vetica. Po pravilu koristile su se sve vrste konca, jedino se vodilo rauna koje su boje. Od boja koristile su se bela, crvena, crna i dosta redje zuta. Beli konac se koristio iskljucivo u ritualima leenja. Posto bi se spremio zaveljaj sa potrebnim stvarima za obolelog, vetica bi isti obmotavala belim koncem, naprimer tri puta i vezala bi tri vora, govorei pritom prigodnu bajalicu. Sa svakim vorem, ona bi vezivala svoju basmu i ostavljala je da ne ometano deluje. Zaveljaj se obino sastojao iz komada belog platna, neke line stvari te osobe ili nekoliko dlaka, biljke kojom se tretira data bolest i slino. Ponekad se samo pramen dlaka sa glave vezivao belim koncem i dok su vezivani vorovi, ponavljana je bajalica. Crveni konac je u neku ruku korien za gotovo sve ivotne situacije. Najvie se koristio u ljubavnoj magiji, za vezivanje parova, zatim za materijalne dobitke ali i zatitu od svakog zla. Nain izvoenja rituala je gotovo identican sa predhodnim, znai dok su se vezivali vorovi izgovarana je bajalica, koja je ponavljana za svaki vor ponaosob. Crni konac je korien iskljuivo za bacanje crne magije, a sama metodologija rada bila je ista sa predhodnim. Poznato je da se crni konac koristi kod Vlakog vezivanja, ime se jasno stavlja do znanja da se ovaj oblik ljubavne magije smatra crnim. SEKIRA Mislim da je gotovo nemogue na teritoriji Sumadije, pronaci veticu, vraaru ili bajalicu koja meu svojim alatima nema sekiru. Za razliku od drugih ritualnih predmeta, magijska sekira ima siroku ulogu i meu obinim narodom, odnosno osobama koje se direktno ne bave magijom. Sekira zasigurno ima sva obeleja jednog fetia, a u prilog ovoj tvrdnji ide i injenica da se sa ovom konstatacijom slazu i mnogi etnolozi. Kao i sva druga seiva, tako je i sekira igrala pre svega odbrambenu ulogu. Njome su se terali zli demoni, branilo se od crne magije, presecao put zlim silama, rasturali gradonosni oblaci i na kraju pomou nje se gatalo.

Osnovni oblik seiva narodne sekire, crte Poseban kuriozitet, inla je amajlija napravljena u obliku sekire, koju su roditelji davali novoroenadi kako bi ih zatitili od zlih sila i bolesti. Ova mala sekira se kovala na ritualan nain, a u njenoj izradi su uestvovali i otac i majka. Sekira je kovana no uoi petka, od potkovice uginulog konja. Ovo je jedino ritualno kovanje u kome su ucestvovali muka i enska osoba zajedno. Sam postupak izvodili su goli, pazei pri tom da ne izgovore ni jednu re, kako to tradicija nalae.

58

Za kraj nije loe spomenuti miljenje etnologa dr.Veselina ajkanovia, koji tvrdi da je sekira nekada bila jedan od osnovnih atributa starog paganskog boanstva podzemnog sveta Daboga i da otuda ona ima ulog fetia u Srpskom narodu. Kao dokaz ovoj tvrdnji on navodi narodni obicaj vezan za Boi, da se sekira ostavlja ispod slame koja je rasuta po podu. Neto vie o ovome prazniku govori emo kasnije u knjizi. OGLEDALO Verovatno najbolju studiju o magijskom ogledalu u nas uradio je profesor Duan Bandi i objavio u knjizi Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko. To je jedan kratak prikaz koji sublimira sve do tada napisano na ovu temu, pri emu se nije libio da izvede odreene zakljuke. Da je ogledalo od vajkada u naem narodu imalo magijsku ulogu, moemo zakljuiti ako samo letimicno pogledamo narodnu lirsku i epsku poeziju. Iz nje se sasvim jasno vidi da je ono pre svega sluilo za proricanje sudbine i to obicno onoga ko u njega gleda. U prilog ovome govori i ritual iz Bosne koji su vrile neudate devojke. Ritual se izvodio u gluvo doba noi, tako to bi devojka predhodno oistila pod prostorije unakrsno a sakupljeno smee postavila na sredinu sobe. Na ovu gomilu, ona bi poloila ogledalo i upalila etri votanice. Nakon toga bi se primirila i netremice zurila u ogledalo dok se ne pojavi lik mukarca za koga e se udati. Slino ovome, negde na urdjevdan, negde na Vidovdan, vren je ritual uz pomo ogledala, sa tom razlikom to se ono ostavljalo ispod jastuka kako bi pomoglo devojci da u toku noi usni svog suenika. Kazimirovi u svom delu, o kome smo ve govorili, navodi veoma interesantan primer upotrebe magiskog ogledala sa podruja istone Srbije. Naime on pripoveda o devojkama koje su preduzimale opsene pripreme vezane za ritual koji e izvesti. Izmeu ostalog navodi da su postile petkom i vezle tkaninu koju su kasnije koristile kao ritualni rekvizit. Sam postupak se vrio nou, u vreme mladog meseca, u prirodi na taj nain, to bi udavaa sa sobom povela muko dete mlae od dvanaest godina ili ensko, koje jo nije dobilo prvu menstruaciju. Nakon to bi mu zavezala unapred pripremljenu tkaninu oko vrata, davala mu je ogledalo u ruke. Dete bi netrmice zurilo u ogledalo i prialo udavai ta vidi. Iz svega ovoga iznetog, nije tesko zakljuciti, da je ogledalo imalo iroku primenu kako u narodu tako i kod vetica. Jedan ritual vezan ba za njih, daemo neto kasnije u glavi o divinaciji. Sva ova ogledala nikada nisu bila ritualno posveivana, to e rei da su se koristila najobinija ogledala uzeta iz kue. Ne treba zaboraviti da i tepsija sa vodom predstavlja jedan vid ogledala. ak sta vie, u vreme kada je ogledalo bilo retkost koriene su druge glatke povrine, koje su bile u stanju da reflektuju odraz. Negde je i do dananjih dana ostalo u upotrebi proricanje uz pomoc rastopljenog masla ili meda u tepsiji. MANJE POZNATI ALATI VETICA

59

Zvono- Kako se metalno zvono pojavilo zajedno sa hrianskim crkvama, neemo se obazirati na njega, ve emo samo spomenuti klepetuu, drvenu napravu koja je imala slinu ulogu kakvu su igrala zvona u zapadnoj magiji. Klepetuina uloga, bila je dvojaka. Njome su prizivana bozanstva i njome se istio prostor od zlih sila i demona. Naravno u narodu je imala nesto iru ulogu, koja se mahom svodila na pozivanje stanovnitva, da se okupi na zborna mesta ili pak digne na uzbunu zbog dolaska neprijatelja. Torba-Sve vetice su od vajkada imale torbu u kojoj su nosile sa sobom svoje magijsko orue, nebili ga upotrbljavale van svoje kue kada zato postoji razlog. Poznato je da su vetice iz istocne Srbije koristile torbu od kozje dlake i to dugu devet jedinica neke mere. U drugim krajevima je mahom koriena torba pletena od ove vune ali nekog posebnog vezanog za nju nije bilo. Ne preterujem ako kaem da dananje vetice mahom koriste torbe kupljene u prodavnicama koje koriste i onda kada idu u kupovinu. Istona Srbija je izuzetak jer nju mahom nastanjuje Vlako stanovnitvo, ma da se i tamo situacija sa godinama menja. Srp- Ovaj alat se mahom uzimao sa itnih polja i to nakon etve. Tada se smatralo da je napunjen energijom ita, koje je bilo poseeno njime. Korien je za proricanje, na taj nain to je bacan prema Suncu a potom se posmatrao polozaj u kome je pao. Takoe je korien za odbranu od zlih sila i demona, na nain na koji su koriena i druga seiva. Bubanj- Po Kazimiroviu, hrvatske vetice su koristile bubanj da bi ule u stanje transa. Meutim o ranijem korienju ovog predmeta malo se zna a ja ga nisam pronasao gotovo nigde te neemo dalje duiti priu o njemu kako nebi uli na podruje pekulacija.

STRUKTURA I VRSTE RITUALA

Kada govorimo o magijskim ritualima sa prostora Balkana, uoiemo da ih veoma teko moemo nazvati tim imenom, pogotovo ako ih uporeujemo sa onima iz zapadne

60

ceremonijalne magije. Meutim, kada pogledamo iz bliza, samu strukturu, uvideemo da je posve mogue izvui neke paralele. Verovatno osnovnu razliku, ine nekoliko stvari. To su pre svega ritualni trans, ma da nije obavezan u svim sluajevima, manja zahtevnost, krajnja jednostavnost i na kraju leernost tokom izvoenja istih. Ako krenemo od poetka, videemo da ne postoje neke opsene pripreme, kako materijalne tako i psihike, sem u vanrednim situacijama, kada je potrebno pribaviti neki predmet, biljku ili pak svee. Otvaranje kruga, zazivanje boanstava ili elementala, u ritualnoj formi, te zahtevanje nihove prisutnosti tokom izvoenja rituala, takoe je nepoznato, izuzev u nekoliko retkih sluajeva. Boanstva i duhovi prirode prizivani su samo onda kada se od njih neto direktno zahtevalo. Magijski krug je dobro poznat na Balkanu i obilno korien mada se tokom velikog broja rituala nije koristio, a vetica se zadovoljavala iskljuivo linom zatitom-amajlijom, koju je posedovala i nosila sa sobom. Tek kada bi se osetila ugroenom pristupala bi stvaranju kruga i proterivanju. Rituali su uvek izgledali krajnje jednostavno. Ispred vetice se nalazilo nekoliko potrebnih stvari, oltar je bilo ognjiste ili u kasnijim vremenima obian kuhinjski sto na kome nije bilo pentakla, pehara, maa i slinih magijskih alatki. Dok je vrila ritual vestica bi ponavljala prigodnu bajalicu, koncentrisala se, zamisljala i lagano upadala u stanje transa koji joj je omuguavao da oslobodi svoje psihicke moi. Kod iskusnih osoba, za ulazak i izlazak iz transnog stanja, bilo je potebno svega nekoliko minuta. Leernost koju sam spomenuo, odnosi se pre svega na to da tokom rada nije postojala neka velika ozbiljnost i mistinost. Ona je to to je, to svi znaju iz njenog okruenja, posmatraju je vie kao osobu koja ima neke mognosti da uni neto, tako da joj nikada nije bio potreban cirkus koji su sa sobom doneli silni medijski beli magovi. Ukoliko bi vrila ritual za neku osobu, drevna vetica bi neprekidno prekidala isti i razgovarala sa njom o svakodnevnim temama. Samo u onom trenutku kada se baca in, odnosno ulazi u trans, ona bi zautala. Ako mislite da je to umanjivalo njihovu delotvornost, varate se. Fenomen ove efikasnosti, ispitivale su grupe naucnika, satavljene mahom od etnologa i psihijatara, naroito u oblastima istone Srbije. Pored ove, da kazemo leerne, verzije rituala postoji i druga, koja se izvodi sa velikom ozbiljnou, uz ritualnu nagost, na odreenom mestu i u odreeno doba dana. To su mahom rituali u kojim se prizivaju boanstva ili pak veliki i mali duhovi prirode. No krenimo redom. RITUALNI PROSTOR Pod pojmom ritualni prostor, podrazumevamo sva ona mesta na kojima se u najveoj meri vrila ritualna praksa. Izuzetaka je svakako bilo, ali u sutini ova mesta, koja emo navesti ovde, predstavljala su osnovnu vrstu prostora, unutar kojih se delovalo u gotovo svim sistemima starobalkanskog vetiarenja. Ognjite je najzastupljenije mesto gde se sprovodila ritualna praksa. Zato je to tako, pruzili smo odgovor u predhodnoj glavi. Kako su savremene kue i stanovi, izbacili iz

61

upotrbe ognjite, kao zamena za njega koristi se prostor oko pei, odnosno kuhinja ili trpezarija. Sveta mesta, kao ritualan prostor, dolaze odmah iza ognjita ili u dananje vreme iza kuhinje. Ona su u nesto manjoj meri upotrebljavana iz razloga to su rituali koji su vreni u njima izvoeni redje, jer se najee radilo o svetkovinama ili prizivima boanstava, duhova prirode i slinih im bia, koja su uznemiravana samo onda kada su ozbiljni problemi bili u pitanju. Ova sveta mesta nalazila su se u prirodi i to su najee bili gajevi (umarci), jezera, odreeni delovi reka, izvori ili konkretni delovi neke planine. Da bi smo ovo bolje shvatili, moramo predhodno da obijasnimo jednu stvar. Naime, u starobalkanskom vetiarenju, nije postojalo uopteno shvatanje o boanstvima, vilama, patuljcima i drugim slinim biima, kao o duhovnim i elementarnim pojavama, koja su prisutna svuda i uvek. Ona su posmatrana kao realna bia. Boanstvo jeste sveprisutno, ali ako hoes da ga kontaktiras, ti mora da ode na sveto mesto gde ono ivi. Isto je i sa vilama. Ako hoe da prizove, na primer, vodene vile, ti to ne moe da uradi u svojoj kui ve mora da ode na odreeno mesto na reci, izvoru ili jezeru gde se one okupljaju i tada pokua da ih kontaktiras. Patuljci su se nalazili po peinama ili naputenim rudnicima. Mesta na kojima je narod video ova bia vie puta, proglaavana su svetim i ona su postajala kultna. Dijapazon entiteta koji su obitavali na svetim mestima bio je ogroman. To su sem boanstava, vila i patuljaka bili zmajevi, ale, uvari neke relikvije, duhovi ivotinja, tajanstvene sile kojima se nije znalo ime i slino. Za sveta mesta su se uzimali jo i zapis (veliki hrast koji ima urezan krst na sebinekadanja zamena za hram), piramidalno nareano kamenje (potice iz krajeva gde nema velikog drvea) i raskrsnica. Raskrsnica je mesto gde se ukrtaju putevi. Predpostavlja se da se na tim mestima ukrtaju i svetovi. Verovatno je da su nekada raskrsnice sluile kao groblja za sahranjivanje ljudi ali i ivotinja. Veliki broj rituala se vri na njima i dan danas. Obiaj je da se odea obolelog ili umrlog baci na raskrsnicu, kao i kamen ili para na kojima je preneta bolest neke osobe. Takoe se veruje da na njima borave demoni u najirem smislu te rei, naroito iza ponoi. Pored ovih ritualnih prostora postojao je jos jedan o kojem se malo prialo, moda iz straha od osude, a to je groblje. Izvoenje rituala na grobljima izuzetno je esto iako je ta praksa okarakterisana kao najcrnja mogua. Ovakvom stavu naroda kumovala je crkva, iji su iznenaeni popovi, zaticali nage ene u sred noi, na grobljima, kako neto baju. Moete zamisliti kakve su se prie posle toga priale. Meutim, situacija je posve drugaja. Vrenje rituala na groblju, najee nema nikakve veze sa crnom magijom ve su u pitanju due umrlih predaka koje se mole za konkretnu pomo. No je po logici stvari izabrana za najbolji period vrenja tih rituala jer se tada preklapaju svet mrtvih i svet ivih. Pomo se najee traila od nabliih roaka i to onih koji su skoro preminuli. Tada su se odnosili i darovi njima koji su se sastojali iz neke hrane ili pia koju je pokojnik naroito voleo. Ovaj oblik magije je veoma povezan sa kultom mrtvih koji je kod Srba i Vlaha naroito razvijen. Pored svetih mesta, za vrenje odreenih rituala koriena su i takozvana neista mesta. To su mesta za koja se u narodu smatralo da su stecita raznih vrsta demona. Neka od njih su presahli bunari, naputene vodenice, uprije, mostovi, ubrita, stara grobljita i slino. Lino sam imao prilike da obiem dva ovakva mesta. Mogu slobodno rei da sam bio fasciniran. Jedno se nalazilo u prirodi i bilo je potpuno neprohodno i

62

mrtvo. Kao da je to mesto zadesila neka prirodna katastrofa. Po mojoj proceni, to mesto, od nekih dvadesetak ari, je izvor izuzetno jakog geopatogenog zraenja, to je dovelo do toga da sva flora na tom podruju izumre. Mogu zamisliti ta se desavalo ljudima koji su se due zadrali na ovom mestu i kako su se nakon toga oseali. Zato nije nikakvo udo to je ovo mesto dospelo na takav glas i postalo tabuisano od strane zajednice. Astralnu ravan ne bih izdvajao kao zaseban ritualni prostor, iako je dosta koriena, iz razloga, to je boravak u njoj prvenstveno bio iniciran eljom da se to jednostavnije i bezbednije stigne do svetog mesta, kao i da se to lakse ugledaju njegovi stanovnici. To to su oni mogli biti vieni i van astralne ravni, nije nista udno, jer neki ljudi jednostavno imaju osetljiviji vid (poput onih koji vide aure) ili je jednostavno energija tog mesta u odredjenim trenucima tako gusta da njegovi stanovnici postaju vidljivi za svaije oko. Tako astralna ravan predstavlja samo ravan kroz koju se prolazi na odreeni nain da bi se stiglo do nama sada poznatog ritualnog prostora- svetog mesta. DOBA DANA Postavlja se pitanje koje najbolje vreme, odnosno doba dana, za vrenje odreenih ritualnih radnji, bacanja ini ili prizivanja raznih kategorija entititeta. Kada malo ire bacimo pogled na ovu problematiku, videemo da je to je pre svega zavisilo od situacije do situacije, odnosno od onoga ta se radi te ta se eli postii. Verovatno je najvei broj rituala vren u nijedno doba ili gluvo doba noi kako narod naziva ovo vreme. To je faktiki period od posle ponoi pa do oglasavanja treg petla. Da razjasnimo. U mnogim narodnim priama, govori se kako se demoni, duhovi, vampiri i slina im bia, orjentiu kada da izau i kada da se sakriju te vrate u svoja stanita, po pesmi petlova. Ovo pravilo moe da vai i za onu kategoriju mitskih vetica, odnosno enskih demona koji su meani sa veticama ljudskog roda, ali ne nuno. Prvi put petlovi su oni koji se oglaavaju izmeu dvanaest i jedan nou, ime daju do znanja da je poelo gluvo doba noi, drugi put oko tri, a trei put pre nego to e Sunce da izae. Znai kada se oglase trei put, sva natprirodna bia se vraaju u svoja prirodna stanista kako ih sunce ne bi ubilo. Gluvo doba noi smatrano je periodom kada se preklapaju svet ljudi i svet natprirodnih bia. Sledstveno tome mnogi rituali vreni su ba u ovo vreme jer je veticama tada bilo najlake da stupe u kontakt sa njima, kako se smatralo. Znai to je bilo vreme za zazivanje Tartora, kao to smo videli u drugoj glavi, zatim Gorske Majke, vila, duhova prirode i slinih entiteta. Drugi, svakodnevni rituali, vreni su u bilo koje doba dana. To su mahom bili rituali za ozdravljenje, plodnost, novac i slino. Postojali su i odreeni rituali koji su posebno zahtevali, odreeno doba dana, poseban dan u nedelji ili neku meteoroloku, astronomsku pojavu. To su opet bili gluvo doba noi, vreme kada Sunce izlazi (branje metli), kada pada kia (plodnost), jedenje Meseca ( posvecivanje magijskog noa) i slino. No ovo je bilo dosta retko. Znai najvei broj rituala vren je po danu ili nekoliko trenutaka iza ponoi.

63

UTANJE Sve vrste magijskih tekstova izgovaraju se na dva naina. Bajalica se izgovara u sebi, odnosno uteci, dok se basma mrmlja, polutiho i nerazgovetno do te granice da ni ona osoba koja se u tom trenutku nalazi u blizini vetice, ne moe da razume ta ona pria. Najvaniji i najbitniji rituali se se oduvek radili utke. Ovo je vailo i za narodne rituale. uteci se igra vrzino kolo, izrauju amajlije koje se koriste tokom itavog ivota, prizivaju duhovi prirode, trika umina koulja i jo mnogo toga. Zasto bas utke? Pa zbog toga to je u tim trenucima ljudski govor nepotreban i besmislen. Zato to su to mahom rituali u kojima se komunicira sa drugom stranom i natprirodnim biima, koji nijsu u svetu ljudi tako da ona pravila komunikacije koja vae za ovaj svet vie nisu pogodna. Sa viim silama se komunicira putem ritualnih radnji, gestova ili kada su u pitanju konkretni entiteti telepatski, jer oni ne govore i jednostavno nisu fizikog sastava, te nemaju glasne ice. utanje je jo i znak potovanja koje vetica osea prema ovim silama. Meu ljudima koji se bave okultizmom postoji teorija da se sve vrste rituala mogu vriti na etri naina. Prvi nain, ujedno i najednostavniji, je onaj kad osoba koja ga vri fiziki radi odreene kretnje, pokrete, a tekst govori na glas. Drugi nain, podrazumeva da osoba vri kretanje, ali tekst izgovara u sebi. Trei nain obuhvata fiziko mirovanje i utanje, odnosno izgovaranje teksta u sebi, dok se itav ritual vri uz pomo vizuelizacije na mentalnom planu. Poslednji, etvrti nivo predstavlja vrenje rituala u astralu, znai van tela, na svetim mestima ili u astralnim hramovima, koje data osoba sama podize. Ovaj etvrti nivo se smatra najviim koje jedna osoba moe da postigne i on se moe smatrati ravnopravnim sa magijskim gestovima, odnosno jednostavnim i kratkim pokretima, pomou kojih se priziva neko bie. Krenuvi od prvog nivoa prema narednim, mi svaki put skraujemo liniju komunikacije sa nasim individualnim nesvesnim i na kraju kolektivnim nesvesnim te je samim tim efikasnost vea, a postizanje cilja bre. Recimo jo da kada tekst izgovaramo u sebi, on dobija neko drugo znaenje za nas same dok se nivo koncentracije podie, ne bi li odgovorio ovim nesvakidasnjim zahtevima, jer su govor i glasne ice, kao sredstvo komunikacije, ono nata je na um naucio i nasta smo mi navikli. NAGOST U starobalkanskom vetiarenju nikada nisu postojale neke posebne odore u kojima su vreni rituali.Sa velikom sigurnou moemo tvrditi da je ritualnu odeu predstavljalo ili nago telo ili svakodnevna odea. Kod klasinih i svakodnevnih, moemo slobodno rei manje vanih, rituala vetica nije vodila rauna o tome sta ima na sebi. Kako iza nje nije stajala neka religijska institucija, sa utvrenom hijararhijom, nije morala, niti je imala, interesovanja da se oblai drugaije od drugih ljudi. Drugim reima, iznad nje su bile samo vie sile, koje nisu bile zaiteresovane za ove trivijalnosti.

64

Meutim kada su se radili vaniji rituali, odnosno stupalo u kontakt sa viim silama, bilo da su to bila boanstva, vile ili neka druga bia, bilo je poeljno biti nag, ili bolje reeno, obavezno. asto? Odbacivanjem odee sa sebe, ovek se vraa u svoje prvobitno stanje. Ono moe biti trenutak roenja, ali i nagost prvobitnog oveka, koji je lutao zemljom bez odee, iveo prirodno i nesputano, bez tajni i skrivanja, naroito pred viim silama. Ovim inom, osoba se proiuje, zatim ograuje od svakodnevnog ivota, pokazuje viim silama da nista ne krije i postaje prijemivija za spoljne uticaje. Znai kao to smo ve otkrili, ritualna golotinja se koristila mahom kada je uspostavljana veza sa natprirodnim bicima. Naprimer, prizivanje Tartora je obavezno vreno bez odee, ak i kada su tom inu prisustvovali drugi ljudi. Najsvetije amajlije su pravljene uz obaveznu golotinu od po nekoliko ljudi. Na primer, koulju koja lei sve bolesti iju utei devet golih baba, devet golih kovaa kuju amajliju za zatitu, jedan go muskarac eka ispod leske da joj opadne cvet ne bi li sebi sainio amajliju i slino. Pored ovih primera, treba navesti i igranje vrzinog kola, u kome je uestvovala itava zajednica i naravno svaki igra je morao butu go. Kod svih ovih rituala, pored golotinje, bila je obavezna i utnja kao to emo kasnije videti, kada budemo navodili primere ovih rituala.

MAGIJSKI KRUG

Uloga magijskog kruga u Balkanskom vetiarenju, ne razlikuje se mnogo od one koju on ima u zapadnom. Osnovna funkcija magijskog kruga bila je da zatiti, one ili onoga, koji se nalaze unutar njega od zlih sila, demona, duhova i drugih natprirodnih bia. Ova bia mogu pokuati da naude osobi iz ista mira, kada se ona ne nada ili u trenucima kada ih osoba svesno priziva. U oba ova sluaja bilo je potrebno napraviti magijski krug. Kod Balkanskih naroda, krug se nikada nije otvarao ritualno. Sam postupak nije bio bitan koliko simbolika kruga. On je mogao nastati na vie naina. a. Kaenjem (konopljom, alfijom, tamnjanom) b. Ograivanjem (kamenjem, peskom, drvima) c. Pravljenjem venca od savitljivog bilja ( vrbe, breze) d. Bojom (farbanjem povrine zemlje kreom, farbom, katranom) e. Veenjem( po tekstilu, koi) f. Kanapom( obino se uzme beli ili crveni kanap koji se svee i rasproste po zemlji u obliku kruga) g. Rovanjem( zabije se magijski no ili neki drugi ritualni predmet u zemlju i njime se opise krug) h. Spajanjem pocetka i kraja veriga ili nekog drugog lanca(tada se moze upotrebiti katanac i zakljuavanje kao dodatna magijska radnja koja simbolie bezbednost) i. Kretanjem (hodanjem u krug oko mesta na kome e biti izvrsen ritual)

65

Ovo su ipak samo neki od naina, teko ih je prebrojati sve, jer su primenjivane razliite metode u zavisnosti od situacije do situacije i naravno od tradicije iz tog podruja. Nekada je kombinovano vie metoda. Poto se nije vodilo rauna kako se otvara, akcenat se stavljao na sastav, odnosno predmete, odakle potiu, od kojih je krug sastavljen. Tako je kamenje trebalo da bude bele boje i poreklom sa potoka, brano koje se koristi treba da bude prvo mleveno nakon etve, a koje je samleveno u vodenici, na vodeninom kamenu, zatim od nedogorelih svea sa groblja, dok se brazda pravi ili srpom sa kojim se enjelo, magijskim noem ili pak delom pluga za oranje. Krug se veoma retko pravio od soli iz razloga to je ona nekada bila veoma skupa. Nakon spravljanja kruga, nisu prizivani nikakvi uvari, ve se odmah pristupalo eljenoj radnji, jer se smatralo da via bia koja se dozivaju nemaju neke skrivene namere, te nisu zainteresovana da povrede onoga sa kojima stupaju u kotakt. Krug je tu bio za svaki sluaj, a kao to sam ranije spomenuo, ak se i veoma retko upotrebljavao u svakodnevnim prilikama, izuzev kada se vetica oseala ugrozenom, iz nekog razloga to nije bivalo esto.

KOLO

Kolo je narodna igra, u kojoj svi uesnici stoje jedan do drugoga, drei se za ruke ili u retkim prilikama za pojas, ramena ili sta zgodno, ineci tako zatvoren ili poluotvoren krug. Ono je pre svega imalo zabavan karakter i narod ga je upranjavao na raznim vrstama proslava, skupovima, tokom praznika i slinih deavanja Meutim, postojalo je vie vrsta, kako naina igranja tako i funkcija koje je jedno kolo moglo da ima. U samoj osnovi re kolo je poreklom slovenska i u bukvalnom prevodu znai krug-obru. Igranje u krugu je od najstarijih vremena oznaavalo posebnu vrstu rituala, kojom su se obelezavale sve vrste bitnih datuma, a u nameri da zajednici obezbedi napredak, dobar rod useva, zdravlje i slino. Kolo se skoro uvek igralo u pravcu smera kretanja skazaljke na satu, sem kada je igrano u ast pokojnicima. Tada je smer bio suprotan skazaljki na satu, znai s desna u levo, ime se pokuavalo stupiti u kontakt sa mrtvima i obezbediti njihovu naklonost. Posebnu vrstu kola, inilo je magijsko vrzino kolo. Ovaj termin se danas u Srbiji upotrebljava kao fraza kada se eli rei da je neto isuvie zapetljano, zamreno te mu se ne nadzire kraj. Vrzino kolo je ono kolo koje igraju, vetice, vile i druga natprirodna bia. Smatralo se da obini ljudi mogu da ga igraju samo u izuzetnim situacijama, kada se veliko zlo nadvije nad celokupnu zajednicu. Jedan ovakav sliaj je zabelezio Svetislav Prvanovi i objavio u delu Nae stare praznoverice i obicaji, 1961. u Zajearu, meutim kako nisam uspeo da dodjem do te knjige, dau ovde krau verziju dogaa na koju sam naiao u Srpskom mitolokom reniku. Sam dogaaj se odigrao u selu Veliki Izvor, 1908. godine, dok je direktni povod bila strana sua koja je zadesila ovaj kraj, a koju je opet, po verovanju metana, izazvao

66

boravak zmaja u njihovom kraju. Naime, smatralo se da njihovo selo nou pohodi zmaj koji odrava ljubavne satanke sa nekima od ena te da zbog njegovog leta oblaci ne mogu da se sastave iznad sela, zbog ega ne moe da doe do padavina. Kako je ovakvo stanje potrajalo, neki od metana su predlozili da se odigra vrzino kolo kojim e se proterati zmaj, jer je za tako mono bie potebno uraditi jedan od najmonijih rituala. Svi su se sloili. Ritual se odigrao nou izmeu 21. i 22. jula, znai u gluvo doba noi. Negde oko pedesetak metana se okupilo na groblju i zapalilo veliku vatru. Izabran je voa procesije , takozvani car, i on je prvi skinuo svu odeu sa sebe dok su ga drugi sledili. Zatim su se uhvatili za ruke i zaigrali oko vatre. Ova mahnita igra je trajala dok ljudi nisu potpuno iznemogli, a neki od nijh poeli da upadaju u stanje transa(moj zkljuak), jer je to upravo sutina vrzinog kola. Dok su igrali niko nije smeo da pria, a ako je imao neto da saopti pokazivao bi mimikom ili mumlanjem. Kada je utvreno da je dovoljno, ljudi su potrali kroz selo lupajui u zvonca, klepetue, posuePoto su tako obili celo selo, krenuli su da gone zmaja prema groblju odnosno velikoj vatri. Kada su doterali zmaja, fiktivno, do vatre, uhvatili su se ponovo za ruke i zaigrali jo jednom oko iste. To je trajalo dok car nije saoptio da je dovoljno. Iz ovoga se vidi da je u potpunosti zadovoljena struktura najsvetijih vetiijih rituala. Znai sam ritual se odigravao u gluvo doba noi, govor je bio zabranjen, akteri su bili goli, igrali su kruno oko vatre, simbola proienja i proterivanja ( moda se radilo i o ivoj vatri dobijenoj iz leskovog ili hrastovog drveta, ali nije zapisano), pored toga sve se odigravalo na groblju-svetom mestu, to znai da su traili pomo pokojnika i drugih natprirodnih bia a u komunikaciju sa njima mogli su stupiti iz stanja transa, do koga su dosli dugom i iscrpljujuom igrom. Jo neki ovakvi sluajevi zabeleeni su od strane Prvanovia, 1935. i 1946., a kako je sam napomenuo naziv ovog rituala bio je mugajale. Kao to vidimo i obian narod je po potrebi igrao vrzino kolo. Meutim ono vetiije imalo je odreen niz pravila koja su morala da se potuju. Veinu tih pravila smo ve videli u predhodnom primeru, a koja se tiu doba dana , golotinje, utanja i slino. Treba dodati da su vetice mahom koristile svoj lini prostor za okupljanje, a to su po predanju bila naputena gumna, gde su igrale vrzino kolo dok je broj uesnika morao biti strogo ogranien na dvanaest. Zasto ba dvanaest, pitali su se mnogi ? Osnovna greka iz koje su proistekli loi zakljuci je ta to se ovde radilo o broju trinaest, a ne broju dvanaest. Dvanaest je vetica, a trinesti je rogati Bog koji dolazi, koji se priziva. Setite se one price o dvanaest vetica i trinaestom bradatom mukarcu. Uvek je tu prisutan jo neko, onaj koga vetice ekaju, prizivaju ili onaj koga obuavaju. Jo jednu izuzetno interesantnu priu na ovu temu, dao nam je Vuk.S.Karadi, a ja sam je prvi put video u Srpskom mitoloskom recniku, odakle i citiram ovaj odlomak: Vuk Karadi kae da dvanaest uenika, kada izue dvanaestkola, odu na vrzino kolo da sasvim dovse uenje i poloe zakletvu. Za vreme itanja neke posebne knjige na vrzinom kolu, jedan od dvanaest aka nestane, odnesu ga demoni Ili vile. Oni koji ostanu, ne mogu saznati koji je od njih nestao. Posle ovoga, ti uenici se nazivaju grabancijai, i idu sa demonima i sa vilama, i vode oblake u vreme grmljavineiI grada. Ovo je viestruko interesantna pria iako ima negativnih prizvuka. Ukoliko odbacimo negativni deo, ostaje nam pria koja nas vodi do interesantnih saznanja. Kao

67

prvo, ona je moda jo jedan od retkih podataka koji govore da je nekada ipak postojala takozvana knjiga senki na ovim prostorima, jer je po slobodnoj predpostavci, ona mogla biti itana na gumnu. Ovde se podrazumeva da je vrzino kolo gumno, odnosno mesto okupljanja. Zatim vidimo da i pored toga to je njih dvanestorica, via sila koja dolazi predstavlja broj trinaest. To to se ovde govori u mnoini ne mora biti tano jer se ipak radi o prepriavanju prie koju je neko uo. Na kraju vidimo da oni kasnije nastavljaju da se drue sa demonima i vilama iz ega moemo zakljuiti da se radilo o vecima, a sam in priziva i polaganja zakletve moglo je da predstavlja neku vrstu inicijacije. Dodajmo jo da je vrzino kolo osnovno kolo gotovo svih natprirodnih bia ili bia sa natprirodnim sposobnostima. Ono je osnovni ritual vila, demona, duhova, dok ljudi kada ele da urade neto to daleko prevazilazi njihove mogunosti, zajednikim snagama formiraju to vee vrzino kolo ne bi li dosli u dodir sa silama od kojih su ga nauili. Vrzino kolo se drugaije naziva vilino kolo. O ovome svedoe mnogi toponimi, irom nekadanje Jugoslavije, koji obeleavaju mesta na kojima su po predanjima nekada vile igrale svoje kolo. Ta imena su mahom dobijala mesta na kojima su se nalazili krugovi ili polukrugovi ugaene trave, naroito na planinama, u umama ili kraj izvora. Nekada su ova imena davali i svedoci koji su po noima punog Meseca kriom posmatrali ovo mahnito kolo nagih vila. OSVRTANJE Recimo za kraj, da su svi vei i bitniji rituali, kao to ete videti, bili zavravani odlaskom sa mesta, na kome je vren ritual, bez osvrtanja. Bacanje pogleda preko ramena ili pak okretanje u pravcu mesta, na kome se do malo pre odvijala neka ritualna radnja, na prostoru Balkana od vajkada je strogo zabranjeno. Razlog ovome je trojak. Kao prvo, iza svega stoji verovanje da se osvrtanjem ne prekida nit izmeu onostranog i ovostranog, to e rei da nakon zavretka radnji, ritual i dalje traje. Ovim inom, ugrozava se bezbednost individue, jer sva natprirodna bia koja su prizvana u ovu ravan, ostaju u njoj i prate onoga ko je ritual vrio. Naglo okretanje, po zavretku ritualnih radnji, te brzo naputanje tog mesta, predstavljaju svojevrsnu pozorinu zavesu, koja se spusta i oznaava kraj predstave. Koliko je ovo bitno, mislim da ne moram da ponavljam. Ove teme smo se dotakli u prvoj glavi, kada smo govorili o nuznosti jasnog oznaavanja poetka i kraja neke ritualne radnje, kako bi se barijera izmedju svesnog i nesvesnog dela linosti ponovo vratila u normalu jer je na poetku bila privremeno ako ne uklonjena onda barem oslabljena. Druga stvar, podjednako bitna, lei u verovanju da se tim nainom, osvrtanjem, stvari koje su postignute ritualom mogu vratiti u predhodno stanje, odnosno u vreme pre nego to je ritual izvren. Ovo se prevashodno odnosi na rituale, tokom kojih se skida bolest ili baena magija. Znai ako se osoba, sa koje je skinuta bolest osvrne, bolest e se ponovo uhvatiti za nju, kako se kae u narodu. Na kraju, treu stvar predstavlja verovanje koje se mahom odnosi na osobe koje se u sutini ne bave magijom, znai nisu vetice ili veci, te im je strogo zabranjeno da

68

ugledaju bia iz drugog sveta, koja prizvana od strane njih dolaze na to mesto. Tako naprimer, devojica koja odnosi vuku veeru za Boi, bei neosvruise sa raskrsnice, kako ne bi ugledala bia iz podzemnog sveta koja su dola da prihvate ovu rtvu. Isto je i sa mukom osobom koja pravi amajliju od leske nakon ega bei sa mesta radnje bez osvrtanja, kako nebi ugledala bia koja su tokom tog rituala okupila. O ovim primerima, govoriemo kasnije. Sve ovo u mnogome moe podsetiti na mit o Orfeju i Euridiki, koji se ogluio o zabranu okretanja, i time zauvek izgubio Euridiku.

MAGIJA I RITUALI U starobalkanskom vetiarenju ne postoji podela na crnu i belu magiju. Ovi termini su kasnije pridodati sa pojavom osoba koje su za sebe tvrdile da su beli magovi a njihovi konkurenti u poslu crni, te je to mahom bila borba za triste. Hrianska crkva, posmatrajuci itavu stvar iz svoga ugla, tvrdila je da je svaka magija crna i da je sve to delo avola. One prave vetice i veci, nisu se mnogo obazirali na ove tvrdnje i nastavljali su da praktikuju svoju vetinu koju su dobili posredstvom viih sila I porodinim nasleem. Magija nikada nije bila crna ni bela, ve su ljudi koji su je koristili bili jednostavno reeno ljudi, ni dobri ni zli. ta e ko da radi, odluuje sam i sam snosi posledice. Meutim, postoji veliki broj samoukih koji se ovom vetinom koriste zarad svojih sebinih interesa i to je realnost. Kako sa jedne strane postoji magija za izleenje bolesnog, tako sa druge imamo magiju koja ima za cilj da se osoba razboli. Znai negativni rituali postoje, ali oni nisu jedan smislen sistem koji se moe nazvati crnom magijom, ve odluka retkih pojedinaca, da posegnu za ovim sredstvima i ritualima, koji se sporadicno mogu nai u gotovo svim sistemima. Odluiti sta je crno, a ta belo, veoma je teko, ako se ima u vidu da se u razliitim drutvenim zajednicama razliite stvari doivljavaju moralnim odnosno nemoralnim. Pitanje morala je jedna beskonana tema koja kao takva prevazilazi granice ovoga dela. Do zakljuka treba doi sama osoba koja odlui da krene ovom stazom. Vetiarenje nije religijski sistem te zbog toga ono ne propisuje moralne norme ponasanja kao to je sluaj sa religijama. Zapadni sistemi su sastavili neke kodekse ponaanja ali oni ipak nisu poreklom iz ranijiih vremena. Postoji stara latinska poslovica koja u grubom prevodu glasi, ta je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu. Ona na jedan grub nain pokazuje da ipak nisu svi jednaki. Neki smatraju da je uticanje na bilo kog oveka mimo njegove volje crnomagijatvo. A ta ako otac deluje na sina da ostavi drogu? Je li je on crni mag? ta ako jedna grupa ljudi pokuava da likvidira nekog vladara koji se sprema da pobije pola oveanstva? ine li oni dobro ili zlo? Sve je ovo diskutabilno i rasprava moe tei u nedogled, mnogo ljudi e imati sasvim razlicite stavove po ovom pitanju te ba zbog toga treba ostaviti ovo pitanje samim individuama da ga reavaju u skladu sa svojim moralom I etikom. Oni koji su duhovno uznapredovali znae odgovore koji se tiu njih samih, ali ne i drugih. Svako odgovara za ono to radi najpre samom sebi, a verovali ili ne to

69

moe biti najstroi sud na koji se moe naii. Seam se da je Jung jednom prilikom rekao da ukoliko relativno psihiki zdrav ovek ubije neku osobu, on nastavlja sebe da osuuje celog zivota te da mu zbog toga zatvor i nije potreban. Najveu kaznu zadaje on sam sebi. Okultno gledano sve to uradimo, ugrauje se u nae jastvo a mi ili napredujemo ili nazadujemo na duhovnoj lestvici. Jedan deo dananjeg zapadnog vetiarenja je u sebe inkorporiralo indijsku filozofiju karme dok su neki drugi delovi sami sastavili svoje etike norme pa i itave sisteme verovanja koji govore o ljudkoj dui i njenom putu nakon smrti u neke od dobrih ili pak loih svetova. Ovo moe na prvi pogled podsetiti na hriansku priu o raju i paklu ali u osnovi ona se dosta razlikuje i mi je ovde neemo interpretirati kako nam nebi oduzela dosta vremena. No da zavrimo sa ovim i krenemo dalje. Poto smo utvrdili da u starobalkanskom vetiarenju ne postoji podela na belu i crnu magiju, odnosno na magiju po opredeljenju, videemo da u neku ruku, narod koristi drugu vrstu podele, podelu po funkciji, odnosno onome emu slui ta magija, to e rei ritual. Tako imamo ljubavnu magiju, agrarnu magiju, odbrambenu magiju, magiju za izleenje, za bogatstvo, kriminalisticku magiju i jo mnogo toga. Sada emo dati neke od ovih rituala u svom pravom obliku. Treba jos rei da veinu ovih rituala koriste i obini ljudi iz seoskih zajednica, sem vetica, ali poto im je uspenost istih manja, obino se obrate nekoj vetici za pomo ili eni-mukarcu, koji se bave ovim zanatom ali nisu vetice, jer ne ispunjavaju date parametre, koje smo ranije pominjali. Znai neki od ovih rituala su opti I pripadaju korpusu narodne magije. Poreklo ovih rituala je dvojako. Jedan broj njih prenoen je naee usmenim putem, neto ree pisanim, sa kolena na koleno vekovima. Drugu grupu ine rituali koje je sastavila sama vetica, ali pod uticajem snova ili astralnih projekcija tokom kojih je dobila uputstva od strane viih sila ili duhova pokojnika. esto se javlja da neka davno preminula vetica kontaktira vetice iz odredjenog kraja zemlje i prenosi im rituale putem snova ili u ono vreme kada su te osobe u stanju transa. Rituali za ozdravljenje Rituali za ozdravljenje, sadre u sebi niz ritualnih radnji, bajalica ili basmi te upotrebu bilja i drugih predmeta i objekata iz prirode pomou kojih e se, kako se veruje, pomoi oboleloj osobi da ozdravi. Sveto bilje(ono koje lei i ima magijska svojstva) ovde spominjemo samo sporadino kao sastavni deo rituala dok emo neto vie o njemu govoriti u glavi posveenoj bilju. Ovi rituali su se najee radili kada opada Mesec, da bi opadala i bolest, uvee kada zalazi Sunce, da bi i bolesti zale, odnosno nestale zajedno sa Suncem, zatim pored vode da bi ih voda odnela i slino. Inae, osnovni dan za vrenje gotovo svih vrsta rituala, od vajkada bio je utorak, a tek posle njega u obzir su dolazili neki drugi dani. Ukoliko je neka ozbiljna bolest uhvatila oveka, sa moguim smrtonosnim ishodom, koriste se najradikalnije metode za koje se smatra da predstavljaju nuzno zlo. To su tehnike prenosa bolesti na drugi ivi entitet jer se smatra da je bolest isuvie jaka

70

da bi se unititila tako lako standardnim metodama. Bolest se najee prenosi na drvo ili u krajnjem sluaju na ivotinju. Postoje i ekstemi koji pokusavaju da bolest prenesu na drugu osobu, ali se ovo smatra izuzetno nemoralnim i ne potrebnim inom, te su retki su sluajevi da se to pokuava. No narod se ipak pazi od ovakvih stvari, naroito u ruralnim sredinama izbegavajui da uzme neto to je pronaao na raskrsnici a to neto je naee neka novanica vee vrednosti za koju se sumnja da je na nju preneena neija bolest Evo kako se to radi. Jedan od naina je da se uzme lina garderoba obolelog i da se njome obue mlado stablo nekog drveta, ime ono postaje duplikat ove osobe. Zatim se vizuelizacijom tokom prigodne basme izvri prenos bolesti sa oveka na drvo. Tekst se obicno sastoji iz rime, ma da nije obavezno, koju svako moe sam da sastavi u zavisnosti od situacije. Naprimer: Ko to mesec preko neba pree neka bolest N.N. na drvo pree ili Ko to vetar nosi oblake bele neka moja basma prenese bolest N.N. na drvo kraj jele. Dok ovo radi vetica vizuelizira, kako bolest u vidu crnog oblaka izlazi iz bolesnika i ulazi u drvo. Basma se obino izgovara tri puta, ali u ekstremnim situacijam pozeljan je broj devet. Znai ili tri ili devet, ni vie ni manje, to je strogo pravilo. Narednih dana ukoliko drvo pone da se sui i propada imamo razloga za radost jer to znai da je operacija uspela. Slian je postupak i sa ivotinjom. Obino se uzme deo sa tela obolelog u vidu njegovog nokta, dlake, krvi ili neeg slicnog, da bi se to potom pomesalo sa ivotinskom hranom i dalo ivotinji da pojede. Dok to traje, vizuelizira se prelazak bolesti na ivotinju i izgovara odgovarajuca basma. Ukoliko ivotinja ugine ili se razboli imamo znak da e oboleli ozdraviti. Moda ovo izgleda izuzetno surovo, ali zamislite da vam je to jedini nain da spasete voljenu osobu, ta biste uradili? Nekoj eni sa sela nikada nije bio problem da rtvuje neku kokoku ili svinju koja bi i ovako zavrila na stolu. Kada se radi o bolestima koje nisu smrtonosne obino se pribegava drugaijim metodama. Na primer, u veini sluajeva moete iskoristiti opadajuci mesec na taj nain to spremite tepsiju, ulijete u nju ive vode, stavite fotografiju obolelog ili neto drugo ali lino te osobe (beleg), a zatim izadjete napolje I uhvatite mesecev odraz, ne bi li povezali mesecevu energiju sa energijom obolelog. Nakon toga, pocinjete da stavljate odgovarajucu biljku u vodu, govoreci tri ili devet puta basmu koju ste sastavili za ovu priliku. Naprimer: O mesee to na nebu sija, pomozi meni i ovoj travi, da izleimo N.N, od bolesti koja ga je zadesila. Kako opada tako bolest nek nestaje, kako trava u vodu pada tako zdravlje neka raste. Izlei ga Mesee, izlei ga travo, izlei ga vodo, oteraj je noe. Na kraju vetica treba da tri ili devet puta, presee vodu svojim magijskim noem i prospe je na zemlju, raskrsnicu ili u vodu, koja nastavlja da radi ono to je do sada radio Mesec. Inae, u vodu potapamo odgovarajuu biljku koja lei datu bolest ili se koristi kao amajlija protiv svih bolesti. To moete nai u bilo kojoj knjizi o lekovitom bilju pa i ovde u glavi o magijskim biljkama. 3. Jedan od naina magijskog leenja moe biti i prenoenje bolesti na kamenje. U ovu svrhu, koristi se belo kamenje koje se nalazi u istim potocima i rekama. Uzme se tri ili devet belutaka i donese kui. Saeka se no, odnosno gluvo doba noi a sam ritual se

71

vri u onim danima kada mesec krene da se osipa. Obolela osoba se postavlja u leei poloaj, da bi se potom na obolela mesta poloilo kamenje. Za svaki kamen ponaosob, izgovara se basma. Znai ako imamo tri kamena, izgovaramo basmu tri puta, a ako devet, istu ponavljamo devet puta. Dok izgovaramo basmu, kamen koji postavljamo na obolelo mesto vrtimo spiralno u smeru suprotnom od kretanja skazaljke na satu, znai s desna u levo, zavravajui u centru spirale. Postavljanje kamena treba da se poklopi sa zavravanjem basme. Basma treba da zvui tako da se obraamo kamenu kao ivom biu ili sili koja moe da usisa bolest na sebe. Na primer : Oj kamene silni, uzmi ovu bolest na sebe jer tebi ona nita ne moe, preuzmi je usisaj je, okameni je! Obratite panju na poslednju re u basmi. Ona oznaava da je bolest preneena, ali i okamenjena, znai zatvorena i zarobljena, te kao takva ne moe da pree na veticu koja vri ovaj ritual i koja dri ovo kamenje u svojim rukama. Nakon to je proces prenosa zavren, kamenje se nosi na reku, odakle je uzeto, da bi se potom jedan po jedan bacao u vodu uz prigodnu basmu. Znai opet za svaki kamen ponaosob izgovaramo basmu. Ona treba da izgleda na sledei nain: Oj vodo to nosi kamenje, odnesi tako i bolest ovu, daleko dalekoda je niko ne vidi, niko ne nagazi, niko od nje obolidok mesec opada nek ona slabi, a kada ga nestane neka je nemanosi je vodonosi nosi. Kamen vie nije kamen ve sama bolest, a voda je medijum koji je nosi dok ona sa opadanjem meseca ne izgubi svu snagu. 4. Moemo rei da se za klasinu vrstu rituala izleenja, uzimaju rituali koji se vre uz pomo tkanine i konca. Jedan od takvih je sledei. Uzme se pare bele tkanine od prirodnih materijala (pamuk, lan ili ta slino), veliine jednog kvadratnog decimetra i rasproste ispred nas. Potom se na nju stave stvari za koje smatramo da su neophodne, ali i najpodesnije za ovaj ritual. Sve one se predhodno operu ivom vodom kako bi se oistile i pripremile da prime nove uticaje. Pod ovim stvarima podrazumevam, fotografiju obolelog, pramen kose, nokat i slino, zatim biljku koja lei datu bolest ili se smatra amajlijom protiv svih vrsta bolesti, gorski kristal koji ima ulogu da pojaa efekat, ili neki kamen, kod balkanskih naroda obino se uzima belutak iz potoka i slino. Nakon toga od ovoga napravimo vreicu koju uvezujemo belim koncem. Poto smo obavili gornji deo nekoliko puta poinjemo da zavezujemo vorove. Uvek vezujemo tri ili devet vora, za svaki izgovaramo ponaosob basmu, a dok to radimo vizualizujemo obolelog kako se oporavlja. Basma treba da zvi otprilike ovako: Ne vezujem konac ve vezujem tebe N.N. Vezujem te da se oseas bolje, vezujem te da ustane iz kreveta, vezujem te da ti se vrati snaga, vezujem te da potri, da radi , da se radujevezujem te da ozdravi!!! Dok ovo radi, vetica zamilja obolelog kako ustaje iz bolesnike postelje, kako je veseo i srean, odnosno zdrav. Nakon ovoga, vreica za ozdravljenje se ili predaje obolelom ili se odnosi na neko sveto mesto gde se ostavlja. Najee se vreica odnosi do nekog velikog stabla gde se ili privezuje za njegove grane ili zakopava u njegovom korenju.

Rituali vezani za ljubav

72

Struktura ovih rituala u mnogome je slina sa ostalim vrstama rituala. Meutim kod ljubavne magije, kao i kod svake druge postavlja se pitanje moralnosti i opravdanosti. Moram ovde na samom poetku da upozorim da se ovi rituali na teritoriji kako Srbije tako i ire na Balkanu, smatraju crnom magijom, te je sledstveno tome izuzetno teko pronai pravu veticu koja e za vas obaviti ovakve rituale. Mahom na to pristaju osobe koje nisu prave vetice, a inima, odnosno magijom se bave iz finansijskih razloga ili hobija. Naravno da nisu svi rituali koji se bave ljubavnom problematikom crni, ali oni u kojima se direktno utie na neku osobu, njenu volju , smatraju se u krajnju ruku nemoralnim. Verovatno najpoznatiji ritual ljubavne magije je ritual vezivanja, poreklom iz istone Srbije, iji je uinak fascinantan. Ba zbog toga, bio je predmet istraivanja kako etnologa tako i psihijatara. Ve na samom poetku itanja toka ovog rituala, primetiete da se u njemu koristi crni konac, za koji sam ranije rekao da slui iskljuivo za crnomagijske rituale. Moram da priznam da sam se dugo razmiljao da li da objavim ovaj ritual ovde, meutim poto se on ipak nairoko koristi, kao i drugi slini njemu, moda je bolje znati nego ne znati da on postoji, a samim tim i prepoznati njegovo delo i uiniti ono to je potrebno kako bi se oslobodili njegovih posledica. Poto se ti rituali razlikuju od vetice do vetice ja u ovde izneti osnovnu strukturu, koja je krajnje jednostavna i sastoji se iz svega nekoliko stvari. 1. Za ritual magijskog vezivanja potrebno je obezbediti fotografiju osobe koja se eli vezati, zatim njegova sperma ili njena menstrualna krv i jedna nit crnog konca. Saeka se da padne no i da osoba kojoj je namenjena ova magija zaspi, kako bi ona bila podlonija spoljanjem uticaju koji se formira posredstvom ovog rituala. Evo kako to izgleda. Sedne se naspram fotografije date osobe i umoi konac u spermu ili menstrualnu krv. Potom se netremice zagledate u fotografiju, ne skreui pogled sa nje do kraja rituala. Konac koji drite u rukama, nakon nekog vremena, kada fotografija pone da oivljava, poinjete da vezujete u devet vorova. Dok to radite izgovarate basmu samo jedanput ali pritom pazite da se zavri tano onog trenutka kada veete deveti vor. Basma treba da izgleda ovako: Ja ne vezujem konac ve vezujem N.N, vezujem mu glavu, vezujem mu ruke, vezujem mu nogevezujem mu vene, vezujem srce, vezujem mu stomakvezujem mu mo i snagu..sve sam mu svezala, svog sam ga svezalada samo moj bude, da samo mene voli, da samo mene slua. Ovaj se konac kasnije uva, jer dok su vorovi vezani i osoba se smatra zavezanom. Skidanje ovakvih ini vetica obavezno obavlja na nekom odabranom svetom mestu, gde u prisustvu viih sila i uz njihovu pomo obavlja ritual odvezivanja. To radi tako to nakon ponoi povede osobu na sveto mesto, skine se gola i bez jedne rei izgovorene na glas prizove boginju-umsku Majku, jer se ona smatra nadlenom za ljubavnu magiju, da bi potom simboliki zavezala osobu i izgovarajui basmu slinu predhodnoj ali sa suprotnim znaenjem, razvezala istu. Tekst obino glasi:

73

 Ne razvezujem konac ve, razvezujem N.N, razvezujem mu glavu, razvezujem mu ruke, razvezujem mu nogeda mu se vrati mo, da mu se vrati snagarazvezujem ga sada. Sa poslednjim povlaenjem konca, treba zavriti izgovaranje basme. Ukoliko se osoba osea bolje, problem je reen, meutim ukoliko nema napretka mora se pronai onaj konac na kome su vorovi, koji se prvo razvee a potom spali. Zbog snage baene magije bilo je potrebno prizvati boginju, jer samo ona moe pomoi, ak i onda kada dati vorovi sa crnog konca nisu razvezani. 1. Ne moraju nuno svi ljubavni rituali biti crni. Postoji veliki broj onih koji su izuzetno lepi i romanticni. U takvu vrstu rituala spadaju oni kada vetica na jedan neutralan nain pokuava da zadobije muku panju, ne ciljajui pritom na neku odreenu muku osobu ili kada trai od boginje da joj podari sreu u ljubavi. Prva vrsta rituala izgleda ovako. Vetica spremi komad crvenog platna, po mogustvu od svile, nit crvenog konca, vlast svoje kose i nekoliko biljaka koje koje imaju za cilj da pomognu u ostvarivanju ovog rituala. Najee se od bilja koriste paprat Navala (aspidium filix mas), milogled (sanicula europaea), suncokret (helianthus annuus) i smilje (helichrysum arenarium), ali izbor moe biti i drugaiji po elji vetice koja radi ritual. Izbor bilja u mnogome zavisi i od kraja zemlje iz koga potie vetica jer ne rastu iste biljke na razliitim prostorima. Kada je spremila, sve to joj je potrebno, vetica rasprostre crveno platno ipred sebe, uzme u ruku vlast svoje kose i lagano poinje da mu pridodaje bilje govorei: (svoje ime) dodajem sebi navalu da momci na mene navaljuju, milogled da me momci milo gledaju, dodajem suncokret da se okreu za mnom kao to se on okree za suncem i dodajem smilje da mi vile moje sestre u ovome pomognu. Inae smilje se smatra vilinskim cveem i imaju pravo da ga nose samo neudate devojke, jer ono samo po sebi privlai momke a to ne dolikuje udatim enama, kako kae narod. Nakon to je napavila buket od biljaka i kose, vetica uzima crveni konac, obmotava ga tri puta oko buketa i vezuje tri vora govorei: Ne vezujem konac ve sebe i bilje. Na kraju, sputa buket na tkaninu i od nje pravi vreicu. Ova vreica se odnosi na mesto gde se okupljaju vile i ostavlja ili se nosi sa sobom poput amajlije. Treba na kraju dodati da su ove basme krajnje proizvoljne, te se razlikuju od vetice do vetice, ali im je zato sutina ista. Neke od njih se prenose sa kolena na koleno, ali se ipak najvei broj smilja na licu mesta u zavisnosti od potrebe do potrebe. Ja nisam uspeo da pronaem dve vetice sa istim basmama. itao sam razmiljanja nekih koji tvrde da one strano vode rauna da ne pogree neku re, ali se ja ne slaem sa njima jer se u praksi to pokazalo savim suprotno. Ja sam imam svoje basme i ne koristim tue. Ove to navodim ovde su ili moje ili predstavljaju osnovne strukture kako trebaju basme da izgledaju kod odreenih rituala. Zato vi sami treba da sastavite svoje, pritom vodei rauna, da se to vie rimuju, da budu kratke i precizne te da imaju direktne veze sa onim to tog trenutka radite. To je veoma jednostavno a moe da bude i zabavno. Ako radite grupno, iznenadiete se ta sve vaim kolegama moe da padne na pamet. Nisu svi vini u sastavljanju rima, a malo smeha nikada nije na odmet. U vetiarenju smeh prestavlja najsvetiju stvar, zato se opustite i smejte se to vie, jer e uspeh biti vei, a pozitivna energija e ispuniti prostor.

74

2. Evo jednog tipinog vetijeg rituala koji se radi sa metlom i duhovima prirode. Sve to je potrebno spremiti jeste metla, ubravnik i neto to se nosi kao ponuda, a ima za cilj da privue duhove prirode ili elementale, ako vie volite tako da ih nazivate. Treba odmah rei da ovakve vrste rituala rade samo iskusne vetice koje su sigurne da imaju potpunu kontrolu nad onim to rade. Pravo vreme za izvoenje ovakvih rituala je no punog meseca jer se tada najvie okupljaju razne vrste vila, patuljaka i drugih slinih bia koja u to vreme postaju vidljiva za oko vetica, naroito nakon ponoi. Vetica odlazi na sveto mesto, znai mesto gde oekuje da e ih videti, skida odeu sa sebe i postavlja ponudu koju je donela. Ova ponuda se obino sastoji od devet zrna kukuruza, devet zrna ita, ake soli i slino. Ukoliko je zrnevlje u pitanju bitno je da bude devet zrna. Nakon to je postavila ponudu poinje da priziva data bia, naravno u sebi, reima: doite da vidite ta sam vam doneladonela sam vam devet zrna kukuruza, devet zrna ita, aku solidobro vas hranimdobro me sluajte, nakon to je ponovila ovu basmu tri ili devet puta, uzima metlu i ubravnik te poinje da isti ovaj prostor a bia koja su se okupila sakuplja u ubravnik. Kada oseti da je dovoljno, okree se u pravcu mesta na kome obitava osoba kojoj je namenjen ritual, istresa sadraj ubravnika u vazduh i nastavlja zapoetu basmu reima : idite do N.N, ne dajte mu da jede, da spava, da radidok ne doe do (ime enske osobe), neka samo na nju misli, nek samo nju sanjadobro vas hranim, dobro me sluajte. Ovaj nastavak basme se izgovara samo jednom i to u trenutku kada se izbacuje sadraj ubravnika. Naravno da postoje razne varijacije ovog rituala, a jedan njegov oblik je i prizivanje Tartora, koji sam dao u drugoj glavi, razlika bi bila samo u tekstu. Kolika moe da bude raznolikost ovih rituala govori i podatak da je jedna vetica sa istoka Srbije, spremljenu ljubavnu magiju, u vidu vreice stavljala u lovaku puku i ispaljivala u pravcu osobe kojoj je namenjena. 4. Jedan od tipinih sada ve popularnih rituala i u narodu je ljubavni ritual koji se izvodi za urevdan. Inae u to doba prolenih praznika izvodi se najvei broj ljubavnih rituala to je u potpunosti u skladu sa prirodom koja buja i obnavlja se. Sam ritual se poinje da se vri 5.maja u pono. Uzmu se tri puta po devet zrna pasulja, stave u tepsiju nakon ega se u nju nalije vrua voda. Nakon to je odstojao neko vreme, pasulj se vadi iz vode i polaze na tri crvene krpice. Na svaku ide po devet zrna. Dok jo nije umotano, zrnevlje se posoli tako to se sa tri prsta uzme tri puta so i stavi na svaku gomilu po jednom. Nakon toga sledi umotavanje krpa. Dok se umotava, za svaki zaveljaj ponaosob se izgovara(u sebi ili mrmljanjem) sledea basma: Ne zamotavam pasulj, ve zamotavam N.N.-a. Zaveljaji se potom vezuju crvenim koncem ispod pojasa uz sledeu basmu, koja se opet ponavlja tri puta za svaki zaveljaj po jednom: Ne zavezujem ovaj pasulja za mene ve zavezujem N.N.-a, da njegova ljubav bubri za mnom kao to ovaj pasulj bubri za mojim pojasom. Posle ovoga, osoba prilazi ognjitu ili kakvoj drugoj vatri, odvezuje jedan po jedan zaveljaj i baca u vatru. Pre nego to ga baci, zaveljaj uzima u ake, hukne u njega i dok ga baca kae

75

Iz mene huk, iz N.N-a muk. Kako ovaj pasulj puca tako da srce N.N.-a za mnom kuca. Ovo se ponavlja tri puta nakon ega je ritual zavren. Rituali za odbranu Pod ovom vrstom rituala, podrazumevamo sve one koji imaju za funkiju zatitu vetica ili osoba u ije ime ih ona vri. Oni u sebi sadre razne vrste odbrana, ali naine vraanja baene magije, njihovom poiljaocu. Pored toga ovakva vrsta rituala sadri i odbrambeni karakter od drugih natprirodnih bia poput zlih demona, vampira, duhova, entiteta i slino. Veliki broj ovakvih rituala teko da moemo nazvati ritualima jer u sebi mogu da sadre svega jednu ili dve radnje, ali emo ih ipak ovde spomenuti. 1. Kada neka vetica posumnja da je ugroena, odnosno da joj neka druga vetica radi o glavi, stavi u lone ili kazan vode, postavi je na vatru saeka da provri. Nekoliko trenutaka pre nego to e voda da provri u nju se ubaci biljka Vrati, (tanacetum vulgare), kako samo ime kae ona je tu da vrati, te se saeka trenutak kljuanja. Tog trenutka, lone se uzima u ruke, odnosi do ulaznih vrata koja se otvaraju, i prosipa njegova sadrina preko praga uz rei: ne praam nego vraam ili ako hoete originalni tekst, ne praam neg vraam. Ovo se izgovara na glas samo jednom. Ukoliko je u trenutku dodira sa tlom, ova smesa ispustila neki udan zvuk, na primer poput petarde, to znai da je vetica bila u pravu i da je magija vraena. 2. Ukoliko se smatra da je protivnik jak, te da je njegova crna magija izuzetno mona, za pomo se obraa boginji. Naime vetica u gluvo doba noi, odlazi na sveto mesto, gde obitava boginja, skida sa sebe odeu i u sebi izgovara priziv u obliku basme, poput ovoga: Dola sam da se poalim na ono to mi je uinjenotebi koja moe sve da sastavi, sve da rastavikoja moe sve da poalje i sve da skineskini sa mene ono to je meni poslato i vrati onome ko mi je poslao. Gde god bila neka je nau, gde god pola neka je prate, ta god meni namenila neka nju snae. Ovo se izgovara tri puta, a zatim oblai i utke odlazi sa tog mesta bez osvrtanja iza sebe. 3. Postoji jo jedan veoma interesantan ritual, koji ima bezbroj varijacija, ali se u svojoj osnovi sastoji iz sledeeg. Potrebno je nainiti lutku od pelinjeg voska, krpa ili sauneg lia kukuruza. Nakon to je sainjena lutka se namenjuje osobi za koju se smatra da vam radi o glavi tako to se jednostavno imenuje ili se u nju stavlja neka lina stvar te osobe za koju se sumnja da to ini. Nakon toga se uzima bundeva, odseca njen gornji deo i vadi semenje. Kada se bundeva oisti u nju se ulije voda i potopi lutka. Zatim u nju poinju da se dodaju predmeti i biljke koje imaju zatitni ulogu, poput soli, paprike, belog luka, odoljena (valeriana officinalis)

76

i slino. Poto je to ubaeno, vetica uzima svoj magijski no, uranja seivo u vodu, presecajui je u raznim pravcima izgovara basmu: sve to si mi poslala ja sam posolila, sve to si bacila ja sam zaljutila, od svega to si mi namenila, ja sam se odbranilanita mi nisi mogla, nita mi ne moe i nikada mi nita nee moi! Nakon ovoga tikva se zatvara i odnosi na neko hladnije mesto kako bi to due trajala. Ovim inom, postajete zatieni od zle namere te osobe koja eli da vam naudi, a u isti mah vi nju ne povreujete. Naravno, ovo traje dok bundeva ne propadne. 4. Ona druga vrsta rituala zatite koja se svodi na svega nekoliko postupaka izgleda ovako. Ako se sumnja da po noi u kuu dolazi vampir i hrani se energijom ukuana ili ih uznemirava na neki drugi nain, potrebno je kuu okaditi meavinom vlakana od konoplje(cannabis sativa) i stabljika sauene alfije(salvia officinalis). Zatita se moe vriti i postavljanjem glave crnog ovna iznad ulaznih vrata, ostavljanje uspravne metla, polaganjem magijskog noa pored kreveta ili ispod jastuka. Takoe se koriste i mnoge vrste bilja o kojima emo tek govoriti. Neto drastinije mere podrazumevaju postavljanje zatitnog kruga oko cele kue od glogovih(crataegus oxyacantha) granica. Treba jo spomenuti da se kod Balkanskih naroda vampir ne smatra fizikim biem ve je on neto poput duha koji se hrani energijom. Da je neko vampir, najlake se vidi ako se izvri otkopavanje njegovog groba, a u sanduku se pronae svee telo koje nije poelo da se raspada ak i ako je prolo dosta vremena od trenutka smrti. Znai fiziko telo ne ustaje iz groba ali njegovo eterino telo jo uvek eta i odava se u ivotu, hranei se energijom ljudi najee dok spavaju. U ovakve, manje sloene, rituale odbrane i zatite, spada i noenje posebnih vrsta amajlija do kojih se dolazi na razne naine.

6. Za kraj ovog dela o odbrambenim ritualima, postaviemo odbranu od najuvenijeg rituala sa jajetom koje zle vetice i vraare koriste za usmrivanje protivnika. Kako izgleda sam ritual nikada nisam saznao i nijedna ena koja mi je sluila kao informant nije elela da kae iz krajnje razumljivih razloga. Meutim kako se odbraniti od njega nije teko saznati. Ovaj ritual po svoj prilici postoji u vie razliitih varijacija ali je zato po svemu sudei struktura ista. Ono to treba znati jeste da se ovde jaje koristi u zle svrhe poput vudu lutkice. Ono je simbol ivota, uistinu je ivo a osobine osobe kojoj se eli nauditi prenose se na njega ime ono postaje dotina osoba. Ovako omaijano jaje se po obiaju sakriva ili zakopava u dvoritu rtve te ukoliko ga neko sluajno pronae evo ta treba da uradi: Uvee pre nego to krene na spavanje, osoba( mada je bolje da to radi kvalifikovana vetica ili vraara) koja je pronala jaje, treba isto da stavi u posudu sa vodom a taj sud na vatru i saeka da voda provri. Dok voda vri, tri puta kusturom treba presei vodu i mrmljanjem izgovoriti sledeu basmu:

77

Ne kuvam vodu, ne kuvam jaje, ve zle due, zle vetice, zle vraare, zle demone, sve neprijatelje mojeto na moj prag dolaze, kuu mi poseuju, zlo nam ine dumane moje, neprijatelje moje. Nakon izgovorene basme u vodu se sa tri prsta tri puta ubaci kuhinjska so. Tada se voda iz posude prospe preko praga uz sledeu basmu: skuvala sam sve svoje dumane, sve one to mi o glavi rade, to mi crno misle i zlo mi alju, to mi hoe ono to mi od Boga nije sueno. Vodu sam dvorite bacila da nas uva od svakog zla. Sve sam oistila, poistila uz slavnu mo svetih suenica, za dobrobit svijuh nas. Neka tako bude Tada se vetica prekrsti tri puta i tri puta kae amin, amin, amin Nakon toga jaje se uvija u tkaninu od prirodnog platna(najee pamuk ili vuna) i zakopava u neki sud sa zemljom. To moe biti erpa, saksija ili to god slino. Sud se ostavlja ispred kue a ujutru kada Sunce ogreje, jaje se iskopava i gleda. Trae se neki osobiti znaci njemu koji bi otkrili koja je osoba bacila zlu magiju na datu kuu. Po obiaju se oekuju slova, incijali ili neki drugi simbol. Na posletku jaje se odnosi na reku(nikako na neku stajau vodu) i baca nizvodno uz rei: U stene u kamenje da ide u moru da zavri u pesku da se rastopis, da veno broji a nikad izbroji.Ovaj tekst je inae univerzalan i koristi se u gotovo svim ritualima skidanja, bilo bolesti, bilo zle magije, naroito na istoku i jugu Srbije. Posle svega ovoga, mesto gde je jaje baeno se naputa brzo bez osvrtanja a kua se osvetava, to jest isti bilo tamnjanom( noviji nain) bilo alfijom(stari originalni nain). Pali se svea, pee kola nalik na slavski i organizuje rtvena gozba. Neko postavlja svea jaja u uglove centralne prostorije kue. Iz svega ovoga da se jasno videti da ovo nije obian ritual skidanja zle magije ve neto zahtevniji koji u pomo zove demone sudbine suenice. Ova natprirodna bia pripadaju korpusu natprirodnih bia iz stare narodne religije te pored injenice da one ne pripadju hrianstvu iste naziva svete suenice. Suenice ili suaje po narodnim verovanjima su natprirodna bia koja upravljaju sudbinom oveka. Naroito su potovane na teritoriji istone i june Srbije. Zamiljaju se kao tri devojke koje tek roenom detetu odreuju itav ivot. Severnije se njima pridruuje i Usud, koji igra ulogu njihovog gospodara. Svako meanje u ljuski ivot, smatralo se meanjem u posao suenica. Zato i ne udi da se u ovom ritualu poziva na njih. Njima u ast se pali svea, mesi kola i na kraju organizuje gozba koja je u osnovi rtvenog karaktera. Zbog toga zakljuujemo da su hrianski elementi u ovaj stari ritual verovatno uli neto kasnije.

78

Ritualno pravljenje amajlija

Ovde emo spomenuti samo neke od mnogobrojnih naina pravljenja amajlija, jer je teko proniknuti u samu strukturu ovih rituala, poto se svi veoma razlikuju jedan od drugog, a ima ih gotovo bezbroj. Neki od njih su veoma surovi, to I ne udi ako se predpostavi da su neki od njih veoma stari I nalikuju na recepte iz srednjevekovnih grimoara, meutim kako oni ipak postoje a neko ih verovatno i izvodi, nemamo nameru da ih krijemo od oiju javnosti te emo ih ovde prikazati onako kako oni tano izgledaju. Preciznije reeno, daemo jedan takav ritual jer se razlike svode samo na vrste ivotinja koje se u njemu koriste. 1. Nou, negde oko jedanaest sati, vetica odlazi na raskrsnicu, koja nije mnogo prometna, te u to vreme nema prolaznika, nosei sa sobom svoj kazan, oko devet litara vode, ogledalo i na kraju potpuno crnu maku ili petla. Nakon to je zaloila dovoljno jaku vatru, na nju stavlja kazan, a u njega uliva vodu i eka da ona prokljua. Skida sa sebe odeu i rasputa kosu ne govorei nita, kako jedna izgovorena re ne bi pokvarila ceo ritual. Tano u dvanaest sati i jedan minut(12+1=13) ona ubacuje u kazan potpuno ivu crnu maku ili crnog petla. Posle toga eka da se meso ivotinje potpuno odvoji od kostiju, kuvanjem. Nakon svega, prosipa vodu, eka da se kosti ohlade, stavlja ih na jednu gomilu, uzima ogledalo u ruke i poinje da prinosi kost po kost ustima. Svo vreme ona posmatra svoj lik u ogledalu a koskom dodiruje donju usnu. Potrebno je da to uradi sa svakom koskom ponaosob. U jednom trenutku, kada prinese ba tu kosku koju trai, njen odraz u ogledalu se izgubi. Tu kosku zadrava i uva do kraja svog ivota, jer ona predstavlja jednu od njjaih amajlija koje postoje. Ovako dobijena amajlija slui za zatitu, sreu, novacjednom reju sve. Nakon svega, vetica utke odlazi, pazei da se ne osvre za sobom. 2. Posebnu vrstu amajlija ine takozvane ivotinjske i biljne amajlije. Od ivotinjskih u njih se ubraja, orlova kanda, vuji zub, zub divljeg vepra, pare roga ovna, koze, bika, jelena, medvea i vuja dlaka, koa koju je odbacila zmija i slino. Ove amajlije se ne posveuju, niti se radi bilo kakav ritual jer se smatra da su one same po sebi dovoljno mone. Biljne amajlije se sastoje od delova bilja, stabla, lia ili korena. To mogu biti biljke koje koristimo u svakodnevnoj upotrebi, poput belog luka i paprike, ali i one do kojih se teko dolazi jer rastu u malom broju i na nepristupanim terenima. Za amjliju se najee uzima koren biljke koji po svom obliku podsea na ljudsku figuru, aku, polni organ i drugo.

79

3. Pored ovih, gore navedenih, postoje i nairoko se koriste metalne amajlije. Njih pravi iskljuivo jedan ili devet kovaa. Ritual se odvija nou, kada je pun mesec, nakon ponoi. Kova je kuje go, u tiini bez prianja bilo kakve basme. Ako se pravi vie amajlija to onda rade devet golih kovaa po istim pravilima. Poto se veruje da on ili oni tada dolaze u kontakt sa rogatim bogom, sada gospodarom podzemnog sveta i zatitnikom njuhovog zanata, zabranjeno je prisustvo ena. Ove amajlije obino imaju oblik, sunca, zmije, rogova, noa, sekire Znai ako hoete, na primer, metalni pentagram, koji bi ste nosili oko vrata a da ne bude samo ukras, moete ga iskovati sami po ovim pravilima. Po istim pravilima, devet golih baba, iju arobnu koulju, od jedne niti konca, poevi iza ponoi, bez ijedne izgovorene rei, a moraju je zavriti pre nego to sunce pone da izlazi. Ovde je zabranjeno prisustvo mukaraca, jer one tada dolaze u dodir sa boginjom, njihovom zatitnicom. Ovako nainjena koulja titi od svih bolesti i nesrea. Ovo ne znai da mukarci ne dolaze u dodir sa boginjom ili ene sa rogatim bogom, to pravilo vai samo kod nekih rituala. 4. Posebnu vrstu amajlija ine one koje su sainjene od pupane vrpce ili kouljiceplacente. One se smatraju izuzetno monim i svetim ali samo za onoga ija je pupana vrpca ili placenta. Kao to sam ranije spominjao, kod Balkanskih naroda, postoji verovanje da se vetice i veci raaju u modroj ili krvavoj kouljici, sreni u beloj, ubice u crvenoj i slino. Postoji pravilo da se kouljica sasui i zalije pelinjim voskom. Kasnije se ona daje detetu ili mu se uiva u odeu, da bi ga titila od svih nedaa. Pupana vrpca se takodje sui, zaliva voskom ali se mogu pridodati, crveni konac i biljke koje simboliu zdravlje, prosperitet i zatitu. Na kraju, neke ene dodaju jo i pramen kose deteta, nakon prvog sisanja, koje je po Srpskoj tradiciji tano godinu dana od roenja. Ovako sainjenu amajliju , uva majka, a ne njen potomak, jer se smatra da majka moe najbolje da zatiti svoje dete. 5. Jedna od najpoznatijih biljnih amajlija sa Balkanskih prostora, vodi poreklo sa istoka Srbije i naziva se jarba fjeruluj ili u prevodu gvozdena trava. Kompletan nain pripremanja ove amjlije sakupio je tokom terenskih istraivanja u oblasti sela Poreka reka, etnolog Paun Es Durli i obijavio na sajtu muzeja u Majdampeku. Kako on kae, ovo je jedna od retkih amajlija koju su pravili i koristili iskljuivo mukarci, koji su morali biti asni i poteni. Sam ritual pravljenja amajlije vren je na urevdan, dok su pripreme za isti kretale nekoliko dana ranije. Evo kako je to izgledalo. Nekoliko dana pre praznika, osoba koja je elela da napravi amajliju za sebe, odlazila bi u umu da pronae adekvatno stablo leske, ispod ije ce grane uhvatiti njen cvet. Nakon to je to uinio on potapa komad belog platna u pelinji vosak a od komada drveta brekinje, sainjava malu auru sa poklopcem ili pampurom. Nakon toga, tu istu auru potapa u vodu, donetu iz tri manastira i ostavlja da odstoji tri dana i tri noi. Poto proe ovaj period, aura se vadi, sui i na kraju potapa u vosak. Ovim inom

80

zavrava se pripremni period, tokom koga se ova osoba uzdravala od seksualnih odnosa. No uoi urevdana, obrijan, okupan i obuen u istu odeu, on odlazi do stabla leske. Tamo skida odeu sa sebe, staje okrenut ka istoku, ispod odabrane grne, irei uvoteno platno u rukama. Kako se u tom kraju veruje da leska ima muki, crveni i enski, roze cvet, on ostaje u tom poloaju ekajui da nakon ponoi jedan od ove dve vrste cvetova padne u platno. Nakon to se to dogodi, platno se brzo sklapa i osoba se obli, drei ovaj zaveljaj u ruci, kako ne bi dodirnuo zemlju (tada moe doi do uzemljavanja energije kako se u narodu veruje to bi doprinelo da cvet postane bezvredan). Nakon toga se prekrsti tri puta i kree kui. Dok se vraa kui, cvet bi trebalo da se pretvori u figuru deteta, mukog ako je crvene boje ili enskog ako je roze boje. Sa zaveljajem u ruci, mukarac ne ulazi u dom, ve odlazi ispod nekog drveta, gde uz osvetljenje meseine ili nekog drugog sredstva, proverava pol otpalog cveta. Ukoliko je u zaveljaju ensko dete, figura se daje nekoj nerotkinji iz blie ili dalje familije, a ukoliko je muka, stavlja se u auru, koju e ovaj ovek nositi sa sobom itavog ivota. Smatra se da aura sama po sebi ima magine moi, ali se ipak u ekstremnim situacijama otvara i prua u pravcu iz koga dolazi nevolja. Takoe se veruje da ova amajlija gubi mo, ukoliko se ne skida u toku seksualnog odnosa ili se nosi sa sobom u toku neke krae ili slinog prestupa. Ukradena ili pozajmljena, ova amjlija nema nikakvu mo. Pred kraj ivota, nosilac ove amajlije, predaje istu, nekom mlaem lanu obitelji, mukoga pola, na ritualan nain. Obiaj je da osoba izjavi kako e predati amajliju i kome u toku nekog praznikog ruka. Tada se odreuje, na koji praznik e biti izvrena primopredaja. Kada doe taj dan, obojica mukaraca se sreuju, oblae istu odeu i ranu ujutru, odlaze do unapred odabranog mesta, koje je u veini sluajeva, stablo leske ili izvor. Prekrstivi se, stariji mukarac prua mlaem komad voska da njime istrlja svoju desnu ruku u koju ce primiti amajliju. Nakon toga on prua komad uvotenog platna na koga polae amajliju uz prigodan tekst, koji obino govori o tome kako e ga ova amajlija uvati od noa, puke i svake druge nesree, ali da bi se to ispunilo on mora da bude poten i estit. Mlai se na to zaklinje da ce biti takav i potpisuje se prstom po platnu. Nakon ovoga mlai uzima amjliju i oni odlaze kui na sveani ruak. U putu stariji mu pria ta sme, a ta ne sme da radi, kako je sve njemu amajlija pomogla i na kraju, kako je bitno utati o njoj i zato. Veruje se da da e onoga ko pria o njoj zadesiti nevolja, a da e sama amajlija izgubiti svoje moi. Ba zbog ovog podatka, koji mi je poznat od ranije, smatram da je etnolog Paun Es Durli, uinio pravi podvig, sakupivi ove podatke. 6. Za ovo podruje, istone Srbije, vezuje se jos jedna, bitna amajlija, koja se takoe pravi od leske. Sve vezano za ovu amajliju, takoe je sakupio i objavio, etnolog Paun Es Durli na vec pomenutom sajtu. Ova amajlija poznata je pod neto drugaijim nazivom, Aluna vojnjiaske ili vojniki lenik iako joj je funkcija gotovo identina. Za razliku od gvozdene trave koja se priprema na urevdan, vojnika trava se priprema na Preobraenje. Po Durlievim kazivanjima, postoje tri naina pravljenja ove amajlije a osnovna razlika u

81

njima se satoji iz toga ko ih priprema. U osnovi, moe je pripremati sama muka osoba koja namerava da je nosi (ovo je takoe samo muka amajlija), mogu mu je pripremiti majka ili supruga i na kraju moe se obratiti za stunu pomo kod neke vetice da mu je ona naini. Prvi, od ova tri naina, smatra se najstarijim, najboljim i najoriginalnijim. Znai mukarac treba da je napravi sam u onom trenutku kada se za njom ukae potreba. To je vreme kada ide u vojsku rat ili na neki put gde mu preti direktna opasnost. Evo kako to izgleda. No uoi Preobraenja, izmeu ponoi i prvih petlova, okupan i obuen u isto, on odlazi do ve unapred pripremljene leske, skida odeu sa sebe, okree se licem ka istoku a leski, odnosno odabranoj grani, leima. Zabacujui ruke unazad, on rukama hvata granu i savija je, pokuavajui da jedan ili jo bolje bokor od trolenika, uhvati guzovima i ubere. Kada je to uradio, onako go, on nastavlja do prve paprati, pokuavajuci guzovima da ubere jedan njen cvet. Nakon toga on se oblai i odlazi kui. Sutradan, izjutra, seda na svoj prag odabira najbolji lenik i silom, bui rupu u njemu te vadi jezgro napolje. Poto je to zavrio u njega stavlja malo ive, tamnjana, mermera, deo plovkinog pera, pare livadske trave koja je ostala nepokoena nakon kosidbe, malo zlata, deli nokta vanbranog deteta, koicu ptice carice i na kraju onaj cvet paprati koji je ubrao guzovima. Nakon toga, tu na pragu, on zalije lenik voskom i nad njim izgovori tri puta sledeu basmu: Kako niko ne uhvati ivu, kako kosa ne posee travku, kako pero ne ukvasi voda, kako ra ne uhvati zlato, tako mene metak da ne hvataneka ode u rascvetalu paprat kao to je mermer jak, kako ga ne probija metak i no, tako da budem jak i ja. Kako tamnjan goni svako zlo, tako nek se zlo i mene kloni. Kako je kopile u srei roeno, tako i mene srea nek prati. Da ostanem iv, ist i svet, kao zvezda na nebu, kao rosa na zemlji. Nakon ovoga, amajlija se obino uivala u odeu, kapu ili pak nosila, uvijena u neto, u depu ili novaniku.

Magijski rituali za sticanje novca Kako sam naslov kae, ovi kratki rituali, koje emo spomenuti ovde imaju za funkciju da osoba koja ih radi, doe to lake do novca. Odmah moram da skrenem panju itaocima, da niko nikada nije oekivao da mu novac padne s neba ili se nosio milju da samo treba da uradi odgovarajui ritual i da e mu novac sam doi. Zato su svi ovi rituali mahom imali za funkciju da pomognu datoj osobi da to bolje i sa to vie sree, sklopi posao, proda ili kupi neto, bude u pravo vreme na pravom mestu i slino. Pored toga to su gotovo svi ljudi vrili ovakve rituale, ipak su sumnjali u svoj uspeh i mogunost da ih sprovedu u delo te su se za stunu pomo obraali veticama.

82

1. Najednostavniji ritual, ako se tako moe nazvati, je ibanje magijskim biem. Koliko je sam ritual jednostavan, sve to treba jeste oinuti oveka ili ivotinju, toliko je teko nainiti sam bi. Kao to sam ranije govorio, a ne bih eleo da se ponavljam, to je bi od konoplje koja je izrasla iz odsene srebrnom parom zmijske glave. Znai ako neko krene da zakljui neki posao treba ga oinuti ovim biom, ako neto elimo da prodamo, treba da oinemo taj predmet ili ivotinju, ovim biem i tako dalje. 2. U ovu kategoriju, jednostavnih rituala, spadaju i rituali koji se rade kada je mlad mesec. Najednostavniji je onaj u kome treba spremiti aku, najbolje srebrnog, a ukoliko je to nemogue, bilo kog metalnog novca, zvecnuti njime nekoliko puta i na kraju pokazati mladom mesecu. Smatra se da dok god mesec raste, rae i koliina novca kod osobe koja je izvela ovj ritual. U ranijim vremenima, moneta su bili srebrnjaci, kovanice od srebra, to je bilo idealno jer je srebro meseev metal, meutim kasnije su zamenjene za metalni novac pa je on poeo da se koristi u ritualima. Jedino vano pravilo glasi da se ni po koju cenu ne koristi papirni novac, jer je on u magijskim ritualima bezvredan. Mislim da je ovakva situacija i u zapadnom vetiarenju. 3. U jednu od najpoznatijih vetijh disciplina ubraja se kontrola duhova pomagaa, bilo da se radi o takozvanim elementalima, familijarima ili nekim drugim entitetima. Takva je situacia i u Balkanskom vetiaranju te sledstveno tome nije ni udo ukoliko se ba oni koriste u ritualima za sticanje novca. Ovaj put je potrebno otii na mesto gde ive ona bia koja elimo da kontaktiramo. U ovom sluaju to su patuljci koji nastanjuju peine, naputene rudnike, velike jame i slino. Vetica sa sobom nosi ponude u obliku soli, kvarca ili nekog drugog kamena, zatim ita i vode sa izvora. Pored toga nosi i jednu metalnu paru koju e kasnije uzeti nazad. Po noi odlazi na unapred odabrano mesto, skida odeu, postavlja ponudu na zgodno mesto i neto iza ponoi poinje priziv basmom koju ne izgovara na glas. Ona obino glasi: Doite mali moji, priite mali mojida vidite ta sam vam donelaso sam vam dala, itom nahranila, vodom napojilalepo vas uvamlepo me ujtepomozite mi da imam onoga to vi najvie imatezato vam ostavljam ovu srebrnu paru da je osilite, da se mnoida se uvek oko nje srebro sliva, da nikada ne bude sama, da dece puno ima, brae i sestarauinite to a ja u doi po nju i opet vas darivatimali moji ..mili moji.. Ova se basma izgovara tri puta, vetica se oblai i odlazi ne osvrui se. Nakon tri dana ona se vraa na isto mesto, iza ponoi i ponovo postavlja iste ponude. Moe ali ne mora, da izgovori prigodnu basmu u sebi. Ukoliko se odlui da izgovori basmu, ona treba da izleda ovako:

83

Evo me opet mali moji, mili mojidola sam da vas darujem i paru uzmemhvala vamto ste me posluali i opet me sluajte a ja u vas opet darivatihvala vam mali moji, mili mojivi brinite o meni a ja u o vama . Nakon ovoga, vetica uzima paru oblai se i odlazi, ne osvrui se. Ova para se kasnije stavlja u novanik i ne vadi iz njega. Ona treba da privue novac da se sliva u va novanik preko nekih realnih izvora, ugovora ili poslova. Znai koristi se kao neka vrsta amajlije. Prizivanje patuljaka ne mora da bude pravilo. Vetice neretko kontaktiraju gorsku majku u ovu svrhu dok se veci pre odluuju za druga mona bia poput Srebrnog Cara, Troglava ili Tartora. Svi su oni, stanovnici podzemnog sveta, uvari blaga i rude te shodno tome nastanjuju naputene rudnike i peine. Svi ovi rituali podseaju jedan na drugi, struktura im je ista te ih je lako sastaviti po potrebi. Nekih posebnih pravila, osim logike i osnovne strukture, nema i kao to sam ranije napomenuo zbog toga se razlikuju od vetice do vetice u sitnim detaljima.

arobni napici Recimo za kraj jo neto o arobnim napicima, koji su svakako spravljani od strane vetica na podruju Balkana. Ono po emu se oni razlikuju od slinih vrsta napitaka, poput sokova od voa i povra, te ajeva, jeste njihov sastav i nain pripreme. to se tie sastava, unutar sebe, oni najee sadre razne vrste bilja koja imaju posebna magijska, a ne lekovita svojstva, mada ni ovo nije iskljueno, zatim delove ivotinja, ivotinjsku krv, biljna ulja, masti, metale, kristale a ne retko i samu ivu. Priprema ovih napitaka je uvek propraena izvesnim ritualnim radnjama pa makar one bile svedene na puko prebajavanje napitka. No najee, vodi se rauna o vie stvari, koje mahom podrazumevaju voenje rauna o nainu dolaenja do sastavnih delova napitka, njihovog porekla i na kraju odabiru basme, koja e biti izgovorena u toku pripremanja istog ili pak na samom kraju, neposredno poto je nainjen. Iz ovoga moemo zakljuiti, da se arobni ili magijski napici ako tako elite, po svom nainu pripreme i sastavu, ne razlikuju mnogo od onih srednjevekovnih, poreklom iz zapadne Evrope. Neki od ovih recepata su krajnje surovi i podrazumevaju rtvovanje ivotinja. Tako se na primer u zejtin potapaju tek okoeni mievi, da bi se takav napitak, nakon to je odstojao etrdeset dana, iskoristio u leenju alkoholizma, na taj nain to bi se osobi koja pati od ove bolesti, stavilo u pie nekoliko kapi ovog ulja. Takoe je poznata i voda, kojom su umiveni slepi maici (tek okoeni), a koja se koristi na taj nain, to se nekom licu, kradom sipa u pie, nakon ega on ne vidi sasvim oigledne stvari iz njegove okoline. Jedan on najcrnjih je napitak koji se spravlja od takozvane mrtvake vode, odnosno vode u kojoj je okupana umrla osoba.

84

Kao to predpostavljate, funkcija ovkvog napitka je da se neko usmrti, odnosno da osobina umrle osobe (ovog puta smrt), prenese na ivu. Pored ovih napitaka, poznati su i oni koji se spravljaju da pomogli kod leenja. Tako je opte poznato da se lek protiv epilepsije spravlja od gavranove krvi ili pak sasuenih svraijih jezika koji se dodaju u neku tenost i konzumiraju u vreme rastueg meseca. Pored ovoga poznato je da se od golubijeg srca spravlja lek za srce a da se napitak od ive koristi u tretiranju najteih bolesti.

DIVINACIJA

Tehnike proricanja, na teritoriji Balkana, se ne razlikuju mnogo od tehnika koje postoje na itavoj teritoriji sveta. Njih skoro svakodnevno koriste osobe koje ne moraju imati veze sa nekim religijskim sistemima, bilo ozbiljno, bilo iz iste zabave. Kako e izgledati ove tehnike odreuje pre svega samo kulturno okruenje. Na primer, ako se u vaoj zemlji pije aj, proricae se po talogu od listia aja, a ako se pije kafa, gledae se u talog od kafe. Narodi koji ive na obalama mora i okeana, rado e koristiti koljke ili neto slino to proizilazi iz njihovih religijskih ili tradicionalnih uverenja. Razlika koja se moe zapaziti kod Balkanskih naroda, proizilazi iz injenice, da svi koriste skoro iste tehnike, ali ne postiu svi iste rezultate. Ovde opet govorimo o kvalifikovanosti. Znai, drugaije je kada neka ena iz zabave gleda u olju, a drugaije kada to radi neka vetica ili jednostavno reeno vidovita osoba. Za pravu veticu se smatra da je sama po sebi vidovita jer je svoj talenat nasledila, zadobila roenjem ili nakon primanja inicijacije. Ovo nije pravilo. Nisu sve vetice podjednako vidovite, a neke to uopte nisu. Postoji tradicija da svaka od njh ima svoju specijalnost, te je normalno da se najvie oekuje od one kojoj je ba to glavni talenat. Tehnike proricanja, kod vetica koje se bave ovom disciplinom, mogu biti veoma razliite, jer sama vetica odreuje tehniku koja joj najvie odgovara. To moe biti neka koja se po tradiciji koristi u njenom narodu, ali i potpuno novostvorena, koju je sama nainila po svojim linim afinitetima ili instrukcijama koja je dobila od strane viih sila tokom ritualnog transa. Znai, vetica je u samom startu vidovita, a tehnike koje koristi slue joj samo da se dodatno skoncentrie i bolje povee ono sto vidi. Na primer, kada obina osoba gleda u talog od kafe, ona posmatra figurice koje su oblikovale slivanjem taloga niz zidove okrenute oljice te ih tumai jedan po jedan, onako kao je to nauila od neke osobe ili pogodne knjige. Za razliku od obine osobe, vetica posmatra ove iste figure, ali dok ih gleda ona istovremeno dobija slike u glavi te se esto deava da menja njihova tumaenja

85

u zavisnosti od potrebe. Opti simboli kod nje dobijaju individualni karakter ukoliko to nametne situacija. Treba rei da Balkanske vetice, koliko god koristile razliite tehnike, nikada se u svojoj praksi nisu susrele sa kristalnam kuglom, tarot kartama ili astrologijom. Ukoliko pokuamo da napravimo podelu meu tehnikama, koje su koriene i koje se jo uvek koriste, teko emo zahvatiti ba sve, zbog njihove raznovrsnosti i individualnosti, ali moemo bar u grubim crtama da damo optu sliku. Ako na ovaj nain sagledamo stvari, dobijamo tri osnovna naina proricanja, a to su: 1. Direktni- gledanjem u fotografiju osobe kojoj se prorie ili dranjem u ruci neeg linog te iste osobe. 2. Indirektni- gledanjem u kafeni talog, zrnevlje, koice ili drvca, na primer. 3. Ritualni- uz pomo rituala, kao to su gledanje u tepsiju, gaenjem ugljeva, rastakanjem olova I slino. Direktno proricanje Verovatno jedan od najrasprostranjenijih oblika proricanja. Ovaj postupak je, u sutini, izuzetno jednostavan, ali dobijanje rezultata predstavlja ponekad nepremostivu prepreku za poetnika. Sama metoda se sastoji iz postupka da osoba koja eli neto vie da sazna o svojoj budunosti, ali i prolosti, donosi vetici svoju fotografiju ili ako ona nije pri ruci daje neto svoje lino, poput prstena sa ruke, sata, pramena kose i slino. Ovo nije pravilo kod svih vetica, jer je nekima dovoljno da samo posmatraju osobu ili razgovaraju sa njom, strpljivo ekajuci da slike ponu da se pojavljuju. Meutim, ako osoba koja je dola kod vetice eli neto vie da sazna o nekoj drugoj osobi, ona mora sa sobom da ponese neto lino od te osobe ili barem njenu fotografiju. Ako se radi o fotografiji, na nju se polae ruka ili se uzima i fiksira pogledom, neki naroit deo, a najee oi osobe koja se nalazi na njoj. Vetica, barem na poetku svoje karijere, tog trenutka, prestaje da pria, izbacuje sve misli iz glave i trudi se da ne razmilja ni o emu, takorei-prazni mozak. Ukoliko uspe da zadri ovo stanje barem tridesetak sekundi, poput fleeva poee da joj se pojavljuju slike u glavi koje ce se ticati dotine osobe. Ovaj postupak moe da se izvede otvorenih oiju ili nakon nekoliko minuta posmatranja fotografije, zatvorenih. Kada zatvorimo oi, potrebno je isprazniti mozak i potuditi se da nita ne vizualizujemo, a slike e poeti da se pojavljuju spontano. Sa linim predmetima koji pripadaju osobi kojoj ili za koju gledamo, postupak je isti. Jedina razlika se sastoji u tome to sada taj predmet obavezno drimo u ruci, a da li emo to raditi zatvorenih ili otvorenih oiju zavisi od naih linih afiniteta. Sutina se sastoji u tome da moramo na neko vreme isprazniti glavu, stopirati sve suvine misli i slike koje se haotino pojavljuju i lagano dozvoliti eljenim slikama da uu u na um. Ovo nije tako teko kao to moe na samom poetku izgledati. Potrebno je samo malo volje i treninga, a rezultati nee izostati. Ja lino verujem da svako moe ovladati ovom metodom proricanja, u veoj ili manjoj meri, ukoliko bude bar malo uporan. Pored ove dve najpoznatije metode direktnog gledanja, u ovu grupu mozemo ubrojati i sledeu, manje poznatu, ali podjednako efikasnu. Njena osnovna specifinost se sastoji u

86

tome, to vetica u trenutku proricanja, ostvaruje kontakt sa samo njoj poznatim i vrednim fetiom. Taj feti moe biti prsten, tap, figurica, slika, kristal ili neto slino. Kod ove metode, vetica dobija vizije samo onda kada kontaktira ovaj objekat. Kontaktiranje moe biti razliito i u najveoj meri zavisi direktno od prirode objekta. Znai, ako je u pitanju komad kristala, vetica poinje da dobija vizije onog trenutka kada spusti ruku na njega. Sa figuricom, na primer boginje, moe razgovarati, prsten dodirivati ili ga okretati oko prsta, te stavljati na neki za nju znaajan prst. Na primer, na teritoriji istone Srbije se smatra da je mali prst posveen magiji, te da ima magijske moi. Sliku moe posmatrati i gledati kako se menja i pokazuje ono to eli da vidi. Teko je pobrojati sve varijacije ove metode jer su one potpuno razliite od vetice do vetice. Odabir ovakve metode moe biti izuzetno dobar po samu veticu jer ona tada u potpunosti kontrolie svoju sposobnost te ne moe doi do neeljenih posledica, poput haotinih i iznenadnih vizija u toku dana koje mogu da narue psihiku stabilnost iste. Indirektno proricanje Kao to smo rekli, pod ovom vrstom proricanja, podrazumevamo grupu metoda u kojima vetica, posmatranjem oblika, figura, skupina i slino, dolazi do prorokih vizija i iznosi zakljuke o njima. Ona moe samostalno tumaiti simbole i broj, na primer, zrnevlja, te iznositi zakljuke o njima na osnovu svog predhodnog kolovanja koje je imala u okviru svoje tradicije, porodice ili obuke od strane neke starije vetice, bez dobijanja vizija, ukoliko to eli. Obe ove mogunosti su cenjene podjednako, pa verovatno zbog toga vetice kombinuju obe metode, izvodei iz njih jednu celinu. Evo kako to izgleda. Tradicionalni nain pijenja kafe, na prostoru Balkana, ne uvruje u sebe korienje aparata za filter i esspreso kafu. Postupak kuvanja kafe je krajnje jednostavan. Kupi se prena i mlevena kafa, nalik na filter kafu samo to je jo sitnije mlevena, stavi se lone sa vodom na poret i saeka se da voda provri. Koliina vode u lonetu zavisi od toga koliko oljica kafe elimo da skuvamo. Jedna oljica kafe je otprilike jedan decilitar vode. Kada voda provri, sklonimo lone sa poreta i sipamo kafu u njega. Mera je jedna mala kaiica, puna iz vrha, na jedan decilitar vode, odnosno oljicu kafe. Neko stavlja vie, a neko manje u zavisnosti od lig ukusa. Zatim to dobro promeamo i vratimo na poret da ponovo provri. Nakon to je provrila, kafa se skida sa poreta i sipa u olje uz meanje, da bi se svuda podjednako izlio talog od mlevene kafe. Ovako skuvana kafa se, po obiaju, pije vrua, a ako se ima namera da se kasnije prorie po njenom talogu, u nju se ne sme dodavati eer, lag ili mleko. Kada je kafa popijena, na dnu olje ostaje talog, a olja se tada malo okree u levo i desno kako bi isti postao pokretan i manje kompaktan. olja se potom naglo okree i stavlja na tacnu ili papir, da se ocedi i prosui. Treba saekati negde oko desetak minuta, jer se za to vreme talog sliva niz zidove oljice, pravei razne brazde, oblike i figure. Kada proe odgovrajui vremenski period, olja se okree i gledanje moe da pone. Ponegde postoji verovanje da kafa namenjena za gledanje treba da prenoi ispod jastuka osobe kojoj se gleda, naravno mislim na kesicu kupljene kafe.

87

Gledaju se oblici crne boje, nastali od taloga kafe, ali i beli koji se normalno nalaze izmeu njih. Mogi biti jo prisutni i braonkasti oblici nastali od suenja same kafene tenosti. Pre nego to pone predskazivanje, utvruje se kojom je rukom osoba drala oljicu kafe. Ako je desnom, onda je deo olje poev od drke, pa ulevo sve do sredine, sadanjost ili bliska budunost, a od sredine daleka budunost. Ukoliko je osoba pila kafu levom rukom, smer gledanja je drugaiji, znai kree se udesno. Ukoliko se osoba najvie interesje za svog partnera tada polovina olje na ijoj je strani drka pripada osobi koja je pila kafu, a druga polovina njenom partneru. Samo dno oljice, oznaava kuu, dom i porodicu osobe kojoj se gleda, dok zidovi predstavljaju njen spoljni drutveni ivot. Ukoliko se najvie taloga zadralo na dnu, to se tumai da u porodici postoje izvesni problemi, a kakvi su oni, zakljuuje se iz susednih figurica. Ako je najvie taloga krenulo prema gore, vrhu olje, kae se da problemi naputaju kuu i postaju deo prolosti. Ako se na dnu formiralo malo ispupenje, poput kapljice, smatra se da e iznenada porodica ili osoba kojoj se gleda ostvariti znaajan materijalni dobitak. Ljudska figura, formirana do taloga, tumai se na razliite naine u zavisnosti od toga na koga lii. Ona moe prestavljati osobu kojoj gledamo u olju, nekog roaka, prijatelja ili nepoznatu osobu. Zato se ovakva figura obavezno opisuje osobi kojoj gledamo, da bi se videlo da li postoji osoba takvog izgleda u njenom ivotu. Nakon to je to utvreno, posmatra se da li osoba dolazi ili odlazi. Ako je okrenuta ka drci od oljice, znai pravcu odakle smo poeli gledanje, taj neko dolazi, a ukoliko je okrenut leima onda odlazi. Gde tano, kazae nam okolne figure. Ukoliko uz tu osobu stoji duga svetla linija oiviena crnim, to znaci da e ta osoba krenuti na put, a koliki je taj put kazuje nam duina te linije. Ako se prosee od dna do vrha zida oljice, put je veoma dug i verovatno vodi u inostranstvo. Vidimo li iznad figure neto veliko poput kamena, znaemo da tu osobu neto brine ili je grize savest zbog neeg to je uradila. Ako je ljudska figura okrenuta ka brdu, tumaimo da se kree ka uspehu, ali ako je okrenuta leima, tumaimo da joj uspeh izostaje. Isto je i ako se figura penje uzbrdo ili silazi nizbrdo. Figure ljudi moemo tumaiti i po poloaju tela na sledei nain: rairene ruke- srea pognuta glava- stidi se savijena- mogua bolest klei- molie nekoga za neto skae-radosna vest ili pobeda rukama pokrivene oi- neto ne eli da vidi rukama pokrivene ui- neto ne eli da uje rukama pokrivena usta- neto ne eli da kae nekome naga se kree ka nekome- seksualne prentenzije ka toj osobi naga bei od nekoga- beanje od neeljenog seksualnog kontakta Uz ljudske figure, esto uoavamo i ivotinske, koje moemo tumaiti skupa sa ljudskim figurama ili posebno. ivotinje tumaimo na sledei nain:

88

Medved- briga, problem Lisica- lukavstvo Magarac-neko eli da nas naini ili predstavi glupim Zec- uemo neku novost manjeg obima Konj-veoma brzo dobijamo dobru vest Pas- vernost Maka- lukavost, manipulisanje Jelen- dobra muka osoba Zmija- crna-zdravlje, mudrost, bela-opasnost, bolest, sklupcana-strplivost Ptica- brza vest ili poruka, crna ptica-dobra poruka, bela ptica-loa poruka Ukoliko ove ivotinje stoje uz ljudsku figuru, obino oznaavaju line osobine te osobe ili ono to ona donosi sa sobom. Pored ovoga tumae se figurice u obliku biljaka, predmeti, slova I brojevi. Evo nekih od tumaenja: Pupoljak-neto novo e se desiti Cvet- neto lepo vas oekuje Drvo- naiiete na neto snano Oruje- agresivnost, potreba za zatitom, pretpeete bol Slova- oznaavaju poetno slovo imena neke osobe, naroito ako stoje uz ljudsku figuru Brojevi- za koliko dana ete uti neku vest, ili za koliko dana, nedelja, meseci i slino e se neto odigrati. Nakon to je gledanje zavreno, oljica se ne sme okretati ponovo, ve se ostavlja u normalan poloaj i kasnije pere. U novije vreme, ovoj disciplini su pridodate jo neke stvari, poput gledanja da li e se elja ostvariti? To se radi tako to osoba kojoj se gleda u olju, na kraju proricanja, zamilja elju u sebi i istovremeno jednim od prstiju ruke kojom je pila kafu, izvri pritisak na dno olje, ime ostavlja kruni otisak, poput otiska prstiju, koji se tumai po istim pravilima koja sam gore naveo, jer se i u njemu ocrtaju neke od ovih figura. Moemo dodati samo tumaenje kruga koji gotovo obavezno nastaje ovim postupkom i ini svega dve stvari. Prva je pun krug, to znai ispunjenje zamiljene elje, dok druga, prekinuti krug, oznaava da se elja nee ispuniti. Gledanje u zrnevlje,fotografija Druga, verovatno mnogo starija metoda, indirektnog proricanja, a podjednako omiljena, naroito medju pravim veticama, je gledanje u zrnevlje. Koje ce se zrnevlje koristiti, zavisilo je od dela zemlje i biljaka koje se na njoj gaje. Tako su se u ovu svrhu, najee koristila zrna kukuruza, pasulja, graka ili neke sline mahunarke. Na gotovo itavom prostoru nekadanje Jugoslavije, kod proricanja pomou zrnevlja, vailo je jedno pravilo, a to je da broj zrnevlja koji se koristi u proricanju mora da bude etrdesetjedan. Otkuda ba ovaj broj teko je utvrditi jer je ovo jedan od najstarijih oblika proricanja na Balkanu. Kada govorimo o samoj metodi, moemo rei da postoje dve osnovne tehnike, koje se najee primenjuju.

89

Prva je izuzetno komplikovana sa mnogo pravila te bi njeno predstavljanje zahtevalo posebnu knjigu i zato o njoj neemo govoriti. Druga, na prvi pogled jednostavnija, koriena je vie kod pravih vetica, jer nema otra pravila igre ali ba zato zahteva makar minimalnu vidovitost. Sam postupak je krajnje jednostavan. etrdesetjedno zrno se uzme u ake koje se prinesu ustima, da bi se potom izgovorilo neto nalik na basmu, iji zavretak treba da bude formulisan u obliku pitanja. Ona izgleda ovako: etrdeset i jedno zrno, etrdeset i jedno brae i sestara, kao to znate da klijate, kao to znate da rastete, da raate i ljude hranite, tako znate kada ce se N.N. oeniti(na primer). Zatim se ova zrna bace na neku ravnu povrinu, poput stola, posluavnika ili neeg slinog i posmatraju se. U sutini, najvie se gleda kako su se grupisala. to vie gomila od po tri ili etri zrna, uvek znae dobar ishod. Mnogo samostalnih zrna, koja ne dodiruju susedna, oznaavaju negativnost, neispunjavanje elje. Isto vai i za grupice od po dva zrna. Treba gledati koje gomilice brojano nadvladavaju. Ovo je najuoptenije posmatranje, ali vetica pridodaje i svoju linu dozu vidovitosti, kako bi povezala u prigodan kontekst ono to vidi. Jo jednom, zrna kod ovakvog naina proricanja, predstavljaju samo kanal, koji pomae veticama da dopru do svojih vizija. Na kraju da dodamo, da po mom linom miljenju, zrna sama po sebi, verovatno predstavljaju duhove vegetacije, to se vidi iz teksta koji prati proces proricanja. Ovo ni malo ne udi ukoliko se zna da je drevni ovek, prelaskom sa lova na uzgajanje bilja, bio opinjen injenicom da neto tako malo, poput zrna, u sebi nosi mo klijanja, raanja i stvaranja plodova koji prehranjuju zajednicu. Da su duhovi vegetacije bili veoma potovani nekada, govori nam i masa narodnih obiaja vezanih za setvu i etvu. Meutim, itava stvar se moe sagledati i drugaije ako znamo dve stvari. Prva se odnosi na injenicu da je broj zrna u koja se gleda, u stvari etrdeset, a da etrdesetprvo predstavlja osobu kojoj se gleda. Druga stvar jeste teorija da su vetice nekada bile na vie naina povezane sa bogumilima na ovim prostorima, te da su i sami bogumili bili optuivani za vetiarenje. Ono to je nama ovde posebno interesantno jeste bogumilski mit o postanku oveka i lekovitom bilju. U svojoj uproenoj verziji on glasi otprilike ovako. Poto je Bog naino oveka od zemlje, ostavio ga je da se sui na Suncu i otiao po ivotni duh, pomou koga ce ga oiveti. Videvi ovo, avo je iz zavisti na zemljanoj figuri, izbuio etrdeset i jednu rupu. Kada se Bog vratio i dunuo u Adamove nozdrve, duh je izaao napolje. Videvi ovo Bog je tada doneo etrdeset trava i zapuio etrdeset rupa dok je etrdeset i prvu ostavio otvorenom kako bi dua lagano izlazila kroz nju a ovek na kraju umro. Tada se Bog obratio oveku i rekao mu, kako su ove trave dobre za leenje i kako svaka lei neki deo tela. Neto slino ovome, uo sam od jedne vetice sa juga Srbije, dok mi je davala neke recepte. Naime, ona je insistirala da broj neke biljke uvek bude etrdeset, inae se ovek nee izleiti. Znai, ako se radilo o jednoj biljci, onda je bilo potrebno koristiti etrdeset listova te biljke ili etrdeset koica, na primer. Na moju alu i pitanje: ta ce biti ako sastavim trideset i devet?, odgovorila je kratko :Nita, ba nita. Ista je situacija i sa gledanjem u zrnevlje.

90

Ritualno proricanje Ovaj nain proricanja, kao to samo ime kae, sadri u sebi, izvesnu ritualnu formu, koja se u veoj ili manjoj meri, primenjuje kod ovih metoda. Kako postoji veliki broj ovakvih tehnika, ovde emo predstaviti samo neke od njih i to one koje se direktno vezuju za vetice. Znai, govoriemo o vetiijim omiljenim ritualnim tehnikama proricanja. Na prvom mestu je svakako gaenje uglevlja. Ugljevlje su uareni komadi drveta, koji se maicama, uzimaju iz vatre i stavljaju u iniju sa vodom, nakon ega se pomno prati njihovo ponaanje. No, krenimo do poetka. Za ovu svrhu, osoba koja prorie obezbedjuje sud, najee od peene gline obojen u zeleno. Danas se meutim mahom koriste metalni sudovi, nevini, koji nikada ranije nije korieni, to znai da su kupljeni ili napravljeni samo za ovu namenu, te da se ubude nee koristiti ni za ta drugo. Nakon toga, u ovaj sud se sipa, najbolje izvorska ili bunarska voda, koju niko nije pio ili koristio u neku drugu svrhu, takozvana nenaeta voda. Na kraju, u vodu se potapa neki sveti predmet, koji za veticu ima posebno znaenje. To je najee komad kvarca, ali moe biti i neki drugi specifian kamen ili kristal, koji potie sa nekog neobinog mesta iz prirode. Viao sam da se stavljaju komadi kamenja crvene boje, pa cak i grumenje metala, verovatno poreklom iz nekog naputenog rudnika. Pored ovoga, nekada se ubacuje i beleg, odnosno lina stvar osobe kojoj se gleda. Posle ovoga, vetica poinje da mea vodu u iniji strukom bosiljka (ocimum basilicum) i preseca je tri puta kusturom, magijskim noem o kome smo ranije govorili. Dok ovo radi, ona u sebi ili nerazgovetnim mrmljanjem izgovara basmu koju je ranije pripremila, zato to se pitanja koja postavljaju osobe kojima se prorie razlikuju. To su mahom pitanja tipa, hoe li se neko udati, oeniti, da li e bolestan ozdraviti, hoe li dobro proi neki posao i slino. Basme u sutini nalikuju jedna na drugu, barem njihov prvi deo, koji se svodi u pozivanju sunca, meseca, zvezda, da pomognu kako bi se budunost osobi kojoj se gleda to jasnije prikazala vetici. One zvue otprilike ovako: O sunce to na nebu sija i sve zna, o mesece to visko stoji i sve vidipomozite i meni da vidim, da znam, da kaem, N.N.-u ta ga eka. Pripremljena basma se izgovara tri puta, nakon ega poinje da se baca u vodu uareno ugljevlje, koje neke vetice, na moje veliko uenje, vade iz vatre golim rukama, dok druge koriste maice. Vetica uvek ubacuje tri, sedam ili devet komada ugljevlja u iniju i to mahom nainjenih od grana hrastovog drveta koje je ranije ubacila u vatru. Ugljevlje se ubacuje u vodu, u centar posude, jedan po jedan, tako da svaki od njih oznaava posebno pitanje. Kada uareni komad drveta dospe u vodu, istovremeno se prate nekoliko stvari. Prva je zvuk koji isputa pri dodiru sa vodom, druga je da li pluta ili tone i trea ako pluta, da li se kree istono ili zapadno, odnosno juno ili severno. Ukoliko ugljen dugo cii to je znak da je to to se pita tano, ali da bi se ostvarilo potrebno je dosta napora, ili ako se pitanje odnosi na neku osobu, na primer: da li me mrzi, to znai: da, veoma mnogo. Isto je i ukoliko je pitanje da li me ta osoba voli, to znai da puno. Bolesnik ce ozdraviti, ali nakon dugog bolovanja I tako dalje.

91

Potpuno suprotno od ovoga, predstavlja kratak zvuk ili slabo cvranje, kao to je i logino. Zatim, najgore to moe da se dogodi jeste da ugljen potone. Sa druge strane, veoma je pozitivno ukoliko on pluta. Tada se posmatra njegov pravac kretanja i moe se zakljuiti da je dobro ukoliko se kree ka istoku ili jugu, dok ne valja ukoliko pluta ka zapadu ili severu. Nakon proricanja, ovo ugljevlje kao i voda koja je koriena, smatraju se svetim, odnosno da imaju magijsku mo za onoga u ije ime je vrena ova radnja. Zbog toga, po zavretku proricanja, bolesna osoba se umiva tom vodom, te joj se daje da pije, a oni za koje se utvrdi da je na njih baena magija, umivaju se ovom vodom, piju je i garave se uljevljem koje je gaeno iz inije, pa ak i zadrzavaju po neki da bi koristio kasnije kao neka vrsta amajlije. Druga, skoro isto toliko popularna tehnika, je sipanje rastopljenog metala u vodu. U dananje vreme, naradije se koristi olovo, mada se nekada koristilo srebro, bakar, pa ak i zlato. Pripreme su skoro istovetne kao kod predhodne metode gaenja ugljevlja. Potrebno je spremiti nevinu iniju, nekorienu vodu, po mogustvu sa izvora ili iz bunara koju niko nije upotrebljavao, neku vatrostalnu posudu, jaku vatru i metal koji se topi na to nioj temperaturi. Poto je inija spremna, u nju se dodaje voda, gorski kristal ili neto slino, zatim se mea strukom bosiljka, preseca kusturom tri puta, odozgore prema dole i sleva na desno, da bi se na kraju tri puta ponovila basma unapred pripremljena za ovu priliku, naravno u sebi. Poto je i ona, nalik na basmu iz predhodne metode, neemo je ponavljati. Za svo ovo vreme, vatrostalna inija stoji na vatri i eka se da se metal u njoj rastopi, odnosno postane tean. Kada se ovo dogodi, vetica uzima iniju i pomalo u vie navrata, sipa rastopljeni metal u iniju sa vodom. Ona to radi sporo, posmatrajui jedan po jedan, oblik koji se stvara ponovnim vraanjem metala u vrsto agregatno stanje. Ovi novostvoreni oblici, esto podseaju na oblaice na nebu. Ono to se tumai jeste njihov oblik, znaenje tog oblika i njihova veza sa postavljenim pitanjem koje se tie budunosti. Oblici se tumae na isti nain kao kod proricanja pomou kafenog taloga, tako da mislim da nema potrebe da ponavljamo to jo jednom. Nakon zavretka proricanja, obino se izdvaja jedan poseban komad metala, specifinog oblika, koji se daje osobi, kojoj je proricano, da ga nosi sa sobom poput amajlije ili da ga dri negde u svom domu na nekom skrivenom mestu.Veoma je vano da niko drugi sem vlasnika ne dodiruje ovaj komad metala, a ponekad je poeljno sakriti ga i od tuih pogleda. Meutim, kako kod predhodne, tako i kod ove tehnike proricanja, postoje mnoge varijacije. U nameri da to bolje objasnimo kako to izgleda, priloiemo jo jedan ovakav ritual, onako kako on stvarno izgleda kod jedne, jo uvek ive vetice koja je na alost, u ve poznim godinama. Prvo to pada vam pada u oi, kada odete kod nje, jeste da izbegava bilo kakav fiziki kontakt, odnosno ne zdravi se. Kako ona kae, razlog ovome je njena lina osetljivost na energije drugih ljudi, do ije razmene dolazi naroito tokom fizikog kontakta. Kada ste uli, ona vas postavlja na stolicu koja se nalazi u centru sobe i preko vas prebacuje belu maramu. Staje iza vas, dreci iznad vae glave iniju sa spremljenom vodom i poinje da izgovara basmu. Nakon nekog vremena, njena asistenkinja joj dodaje mali kazan sa

92

rastopljenim olovom i ona poinje da uliva olovo i dalje bajui. Izliva tri figurice i nakon toga ih pokazuje i tumai. One koje su negativne baca, a one koje su dobre pretapa kako bi ih koristila za sledeeg klijenta. Ako osoba za koju se gleda nije fiziki prisutna, potebno je obezbediti noviju fotografiju na kojoj se frontalno vidi cela figura. Preko te fotografije, ona prebacuje crvenu, neopivenu krpicu, koja je manja od same slike i ono to je uistinu fascinantno jeste da se taj, krpom prekriveni deo, pojavljuje u posudi sa vodom, od zgusnutog olova, naravno. Pored ove dve, pomalo sline tehnike, meu veticama, naroito sa prostora istone Srbije, veoma rado i esto koriena je metoda ritualnog proricanja uz pomo magijskog ogledala. Ritual se vri neto iza ponoi, dok je na nebu vidljiv mlad mesec. Vetica izlazi iz kue i odlazi bilo u dvorite, bilo na neko sveto mesto. Skida odeu sa sebe, neko vreme gleda u mlad mesec, da bi potom poela netremice da zuri u svoj odraz u ogledalu, koje dri u ruci, a koje je ponela sa sobom od kue. Dok to radi, poinje lagano da se njie, levo desno, izgovarajui u sebi basmu za prizivanje Boginje. Basma se izgovara tri puta, bez nekih posebnih pravila oko sadrine teksta, zbog toga to se on menja u zavisnosti od situacije do situacije. Nako nekoliko minuta i izgovorene basme, vetiji lik u ogledalu trebao bi da nestane da bi se nakon nekoliko trenutaka, crne pozadine, pojavio lik same Boginje. Veica joj se tada obra imoli da joj polje viziju, odnosno prikae u ogledalu neki dogaaj iz budunosti, koji je posebno interesuje. Tada, treba da nestane Boginjin lik i pojavi se slika dogaanja, poput programa na televiziji. Pravilo je da vetica ne zloupotrebljava ovu mogunost, ne postavlja nevana pitanja, a sam ritual koristi veoma retko i za posebne prilike, kako ne bi naljutila Boginju. Pored ovih metoda, koje sam naveo u ovoj glavi, postoji jo veliki broj drugaijih naina proricanja, bilo da se radi o direktnim, indirektnim ili ritualnim metodama. Iz ovog izlaganja, jasno se vidi da je teko postaviti granice izmeu razliitih metoda jer se one prepliu, u zavisnosti od line volje osobe koja ih koristi. Tako neka vetica, moe upotrebiti basmu i odreene simboline radnje pre proricanja uz pomoc zrnevlja, dok e druga jednostavno uzeti to isto zrnevlje u ake i prosuti ga po stolu. Zbog toga, jedna ista tehnika moe spadati as u ritualne, as u indirektne metode. No, kako mi nismo naunici, a ova knjiga ne pretenduje da postane nauno delo, treba shvatiti da sam ove podele uveo samo iz tog razliga da bi izbegao konfuziju i istovremeno pruio to pregledniju sliku o tehnikama proricanja sa Balkana.

93

NATPRIRODNA BIA I SVETE IVOTINJE

Kao sto ste ve primetili u ranijem izlaganju, nikako nismo mogli da izbegnemo pominjanje natprirodnih bia, pogotovo u delovima teksta kada smo govorili o inicijaciji i ritualima. Puko pominjanje i objanjavanje njihove uloge, verovatno ne zadovoljava znatielju mnogih, tako da emo se tom temom malo vie pozabaviti u ovoj glavi. Kako na ovim prostorima postoji velik broj natprirodnih bia u mitologijama Balkanskih naroda, potrudiemo se da damo to precizniji opis samo onih koji imaju kakve takve veze sa starobalkanskim vetiarenjem, odnosno govoriemo o onima sa kojima vetice stupaju u dodir. Ovaj isti model, primeniemo i kada budemo govorili o svetim ivotinjama, kako ne bi previe skrenuli sa osnovne teme. Razlog ovome je veliki broj naroda i etnikih zajednica koje ive na prostoru Balkana, ali i ogromno kulturno naslee koje su za sobom ostavili starosedeoci i osvajai. Boginja Kod Balkanaskih vetica, ulogu Boginje, u najveem broju sluajeva, na sebe preuzima umska Majka. Ona je ne samo najpotovanije natprirodno bie, ve svakako i najstarije na ovim prostorima. Interesantno je da nju podjednako potuju svi narodi a verovanje u nju se narocito zadealo kod Srba i Vlaha. Ve iz ovog podatka da se zakljuiti da ona pripada grupi najstarijih boanstava te da je zbog toga, takorei starosedelac Balkana. Kada se malo bolje i preciznije, pogledaju verovanja vezana za nju, lako se uoava da ona maltene i nije boanstvo ve jednostavno reeno, veliki i moan duh prirode, koji gospodari mnotvom drugih, te manjih od nje same. Ovaj podatak, samo ide u prilog injenici da je njeno poreklo veoma staro i da see verovatno iz perioda kada ljudska svest jos nije poznavala boanstva u pravom smislu te rei. U razliitim delovima zemlje, ona se naziva razliitim, ali ipak slinim imenima. Tako su najpoznatija, umska Majka, Gorska Majka, Planinska Majka, Muma Paduri(sto u prevodu sa Vlakog isto znai umska Majka) i slino. Iz pojedinih basmi, prvenstveno upuenih njoj, vidimo da se takoe naziva umska Vetica ili Velika Vetica. Pored ovoga, ljudi je esto dovode u vezu sa vilama, odnoso tvrde da je ona glavna vila, njihova kraljica ili carica.

94

Kako sami nazivi govore, njeno prebivalite je po pravilu neko mesto u prirodi. Smatra se da ona ne zalazi u sela i gradove, da ne voli guvu i buku te se iz tog razliga njoj ide, ukoliko se eli ostvariti kontakt sa njom. Ona nije svuda prisutna za razliku od klasinih boanstava, ali se ipak u prirodi lako nailazi na nju. Da bi se izbeglo lutanje i dugo traenje, vetice ali i obini ljudi, odlaze na takozvana sveta mesta jer se zna da se ona tamo esto pojavljuje. Ova mesta ba zbog ove injenice, dobijaju epitet sveto i smatraju se nekom vrstom njenog doma. umska Majka se uvek pojavljuje nou, najee iza ponoi. Prikazuje se kao naga ena, srednjih godina, velikih grudi, crne, duge rasputene kose, sa dugim noktima. Ponekad je obuena u prozirnu belu haljinu. Ima jak i prodoran vrisak kojim se slui kada eli nekoga da otera, ali istovremeno ume predivno da peva omamljujui svoje sluaoce poput sirena iz bajki. Smatra se da je prati topao vetri prijatnog mirisa a da se drvee savija do zemlje, klanjajui joj se kada prolazi. Kada ne eli da je vide, uzima ili oblik plasta sena ili se pojavljuje kao ivotinja. Broj ivotinja, iji oblik preuzima strogo je ogranien. Tako se moe prikazati kao urka, krava, kerua, kobila, koza ili svinja. Ona je pre svega zatitnica uma i polja, divljih ivotinja, jednom reju prirode, ali i zatitnica trudnih ena, ena uopte, kao i same plodnosti. Etnolozi po ovome je zakljuuju da je veoma slina Artemidi i Dijani ma da emo mi sasvim jasno videti u narednoj knjizi da je ona najverovatnije ona prvobitna, Balkanska Hekata preko koje je prela Slovenska Boginja najslinijih karakteristika Morena-Mara. Interesantno je, da se kod Vlakog naroda, zadralo verovanje u Dijanu, kod kojih je poznata po neto izmenjenom imenu ina ili Dina. Ovo su neto mlaa verovanja, koja su dosla u ove krajeve zajedno sa Rimljanima, tako da sasvim lako moemo da pratimo nekoliko religijskih slojeva vezanih za Vlahe. Prvi, starobalkanski sloj, inili bi Muma Paduri i Tartor, drugi ina i Lushafur-Lucifer dok bi trei bio meavina Slovenskog paneona i Vizantiskog hrianstva. Interesantno je da se Vlaka magija u potpunosti podudara sa Slovenskom dok su njihovi religijski rituali vezani za inu I Lushafura. No vratimo se umskoj Majci. To sto je ona zatitnica ena, kao to smo napomenuli malo pre, svakako ne znai da ona ima neto protiv mukog roda. Svog uenika takoe uzima u zatitu, a govori se da je seksualno veoma pohotljiva, te esto ima odnose sa pripadnicima mukog pola koje nou zatekne u umi, vodenici, kolibi ili na nekom slinom pustom mestu. To sto je ona zatitnica ena, kao to smo napomenuli malo pre, svakako ne znai da ona ima neto protiv mukog roda. Svog uenika takoe uzima u zatitu, a govori se da je seksualno veoma pohotljiva, te esto ima odnose sa pripadnicima mukog pola koje nou zatekne u umi, vodenici, kolibi ili na nekom slinom pustom mestu. Ponegde se veruje, da se ona moe pojaviti i u obliku rune ene koja sa sobom nosi veliki magiski tap. Tada je treba izbegavati jer je loeg raspoloenja i ini svakakva zla dela. Interesantno je da preko Dunava u Rumuniji, Takoe postoje verovanja vezana za Muma Padurii(pie se sa dva I). Po tamonjim izvorima on je orignalno Daansko boanstvo o kome govore nekoliko mitova od kojih je onaj koji opisuje njenu smenu sa fukcije najbitniji.

95

Naime, Rumunska Muma Padurii, je u staro doba bila zajedno sa zverima zatitnica ume od strane njenih neprijatelja koje su mahom predstavljali ljudi. Kae se da je titila I ljude od divljih zveri ali je ubrzo toliko zamrzela ljudski rod da je poela da ubija svakog putnika namernika koji bi se pojavio u njenoj blizini. Za ovo je ula boginja Bendis i nardila da se sledei mukarac koga ona ubije vrati u ivot te da se vena sa njom ak I ako ona to odbija da uini. Tako je i bilo. Prvi sledei mukarac koga je ubila je oivljen I venan sa njom. Vremenom on postaje poznat pod imenom Paduroiul, to opet znai umnik, to jest onaj iz ume. Poto su ga bogovi zavoleli kao pravednog i mudrog zatitnika umskih prostranstava i divljih zveri, masom najrazliitijih magijskih poklona diu ga u rang boanstva, to jest novog gospodara ume. Meutim ak i on je zadrao izvesnu dozu strogosti i nastavio da kanjava nemilosrdne unitioce prirode, bilo da se radilo o ljudima, bilo o ivotinjama ili demonima. Na kraju, proglaen je gospodarom svih maginih stvorenja i dobio status glasa bogova. Ovo je prevashodno znailo da svako ko eli da razgovara sa nekim boanstvom mora prvo da prizove njega, tako da je postao osnovno boanstvo svih onih koji se bave magijom. Njegove savete, po mitu, sluali su i najvei bogovi Daanskog panteona. Sa Muma Paduri je dobio erku Fata Padurii. Ovaj mit izuzetno lepo ilistuje moguu inicijacijsku misteriju u kojoj se lepo vidi ritualna smrt ljudskog bia koji se voljom viih sila ponovo oivljava i izdie u rang boanstva. Ono to je sasvim oigleddno jeste da se Rumunska Muma Padurii veoma razlikuje od Vlake iako se isto nazivaju. To ne mora da predstavlja neki problem. Poznato je da su Vlaki i Rumunski jezik veoma slini a u oba sluaja njeno ime u prevodu znai umska Majka. umska Majka se kao takva pronalazi na gotovo itavoj teritoriji Balkana i treba rei da je Vlaka ipak po funkciji najslinija Srpskoj to jest Slovenskoj. Znai nije nuno da je to ona ista iz Daanskog panteona, ma da ja prepostavljam da je ona i od njega starija jer vie lii na amanitike velike duhove prirode. Dodatno je interesantno to to kod Vlaha ne postoji Paduroiul kao njen partner ve je to Tartor, veliki vodenjak. Sa druge strane na teritoriji Srbije postoji umnik (na Rumunskom Paduroiul) o kome emo neto vie rei kasnije. Tako smo doli do drugog najbitnijeg boanstva vetica sa prostora Balkana. to se mene lino tie, u pitanju je verovatno isto boanstvo, samo u svom drugom aspektu. Da umska Majka ima barem dva aspekta govori nam ovaj predhodni deo teksta gde se spominje da se ona moe pojaviti kao stara i runa ena, odnosno baba. Ba tako se naziva ovo drugo boanstvo. Ono po svemu sudei nema ime iz jednog bitnog razloga, a to je da se iz dubokog potovanja ali straha, nikada nisu izgovarala niti zapisivala imena boanstava . Vremenom, ova imena su potpuno pala u zaborav tako da u dananje vreme imamo samo njihovu zamenu, odnosno njihove nazive-nadimke. Baba, kao bitno boanstvo, ostala je zapamena meu Balkanskim narodima po mnogobrojnim nazivima za mesta, koja je teko i nabrojati. Neka od njih su, Babino Selo, Babetino, Babaji, Babica Takoe su i mnoga mesta u prirodi nazvana po babi, kao naprimer Babin Zub, Babino Jezero, Babina Gora, Babino Polje, Babina Glava i slino. Ova mesta, najee spadaju u kategoriju svetih mesta, koja smo ranije spominjali. Baba usutini predstavlja, kolektivni duh enskih predaka. Kako se to slikovito kaze ona je prva umrla ena koja je otila u pozemni svet. Zato se smatra da ona boravi po

96

svim veim peinama i jamama. Ona je opasna, ali i mudra starica, te uvar drevnog znanja. Srean je onaj koga ona izabere da poduava. U mnogim bajkama, glavni junak odlazi kod nje kako bi dobio neki magijski predmet ili ivotinju, koja e mu pomoi da ostvari svoju misiju. Ona mu tada postavlja zagonetku i ukoliko odgovori tano, dobijaja to to eli, a ukoliko ne, ona ga ubija ili pretvara u neto, pa ak i zarobljava ostavljajui ga da rade kod nje kao njene sluiuge. Znai doi do onoga to ona poseduje, a to je mahom znanje, nosi sa sobom veliku dozu rizika, kao to se i oekuje. Moemo rei da je ona u neku ruku slina Hekati. Njena glavna ivotina je aba, u Srpskom narodu poznata pod imenom Baburaa, koja ivi po jamama. Strogo je zabranjeno ubiti ovu abu, jer se smatra da e onda osobi koja ju je ubila umreti majka. Znai ako ubijes abu, ubio si majku. Ovim tabuom jasno se stavlja do znanja, da je aba predstavnik enskog kolektivnog duha predaka, odnosno Babe. Mislim da ne treba da naglasavam da se aba smatra jednim od najbitnijih atributa vetica na gotovo itavoj teritoriji Evrope. Zamiljala se kao starica u crnom, opasana keceljom sa branjavim rukama. Kao to se vidi, Balkanska Baba se dosta razlikuje od Ruske Baba Jage, jer je mnogo manje negativna i zla, a jedino to je povezuje sa pomenutom Baba Jagom jeste injenica da su obe babe.Meutim ako znamo da narod I vetice dugaije gledaju na umsku Majku, moemo prepostaviti da im se pogledi na Babu takoe razlikuju. Ona je ipak predak koji pomae svojim pokoljenjima i ukoliko ona izabere nekoga da poduava, nema nikakve opasnosti jer je ta osoba prola sve testove, a da nije ni znala. Ona samo kanjava sebicne i ohole, koji ele magijsko znanje zarad ostvarivanja nekih svojih linih elja i ciljeva. Onaj koga ona podui, najee je obavezan da se odui, pomaui svojoj zajednici ili cinei neko dobro delo, koje je ona namenila da ta osoba uini. Razlog davanja znanja, svakako, uvek postoji. Osoba koja primi ovo znanje, dobija njenu zastitu ali i kontrolu, odnosno, ta ini sa tim to zna. Ko je zapravo Baba i koga, odnosno koje boanstvo ona predstavlja teko je rei. U nas postoji mnogo enskih demona I presonifikacija prirodnih pojava koje se nazivaju ovim imenom. Tako imamo Baba Jegu, Baba Rogu, Baba Rugu, Baba Martu , Baba Korizmu a u Bosni Divija Babu U Sloveniji Baba Pethru. Neki smatraju da je ona veoma staro boanstvo plodnosti poput majke bogova, koje moe personifikovati i samu zemlju. Baba Jaga, Vasnecov -slika Da zakljuimo. Po svim svedoenjima i intervijuima koji su nam na raspolaganju, sve vetice su inicirane i vodjene od strane Boginje u obliku mlade ene za koju kau da je umska Majka, starije ene, babe za koju jedne tvrde da je sveta Petka, koju etnolozi povezuju sa Slovenskom Mokoom, a druge da je to je to samo loe raspoloena umska Majka ili Baba Jaga. Maska Baba Pethre, 1938, fotografija

97

Dr. Joko avli, tvrdi da je Baba Pethra jedno od osnovnih, starih boanstva smrti regeneracije. On je dovodi u vezu sa ruskom Baba Jagom ali I Morenom-Marom, drevnom slovenskom boginjom smrti. Jedna od osnovnih vetiijih slava je sv.Evdokija. Ona je isto prikazivana kao stara ena. U nas je teko pronai neki pravi podatak koga ona zaista predstavlja ali u susednoj Rumuniji postoje dva mita u kojima se govori o njoj. Ona je tamo poznata pod imenom Dokija. Neto vie o Evdokiji moe se nai na tlu Rumunije. Naime tamo su za nju vezana dva mita u kojima se ona naziva Dokija, baba Dokija ili stara Dokija koja pre svega personifikuje mesec mart. Ona bi svoj prilici trebala da predstavlja ljudsko nestrpljenje u iekivanju prolea. Po prvom mitu baba Dokija ima sina Dragomira ili Dragobeta I snaju koju ne podnosi. Ona alje snaju, krajem februara da joj iz ume donese bobice. Tada se Bog ukazuje devojci u vidu starca I pomae joj da ispuni zadatak. Kada Dokija vidi bobice, pomisli da je prolee dono I sa sinom I kozama odlazi u planinu. Na sebi nosi dvanaest jareih koa ali kako poinje kia ona ih skida te dolaskom mraza nestaje sa kozama. Njen sin se smrzava sa ledom u ustima jer je svo vreme svirao frulu. Veoma interesantan mit sa udnom simbolikom, naroitom onom koja spominje dvanaest koa ali I ona koja govori da je ona nestala sa kozama I verovatno postala neto drugo(babini jarci?). U drugom mitu, ona je erka Decebala kralja Daana. Nakon osvajanja od strane rimskog Trajana, Dokija bezi na Karpate kako bi izbegla prisilnu udaju. Maskira se u obanina ali opet skida koe I smrzava se sa svojm stadom. Ona se pretvara u potok a njene zivotinje u cvee. Gledajui ovo nije teko uoiti da I kod nas postoji slian mit o babinim kozliima ili jarcima, babini ukovi I slino. Po mitu neka baba je isterala jarie u planinu oko blagovesti ali je dunuo hladan vetar sa severa I pao sneg. Baba se smrzla u sredini a jarii u krugu oko nje. Po piri Kuliiu, na osnovu analognog prouavanja slinih mitova kod drugih naroda, baba moe biti neko lunarno bie a jarii mogu predstavljati Meseeve srpove, odnosno svetli I tamni Mesec. Kod mnogih naroda se pretvaranja svetlog Meseca u tamni predstavlja skamenjivanjem. Nama je ovo veoma bitno. Lunarna boginja zime I smrti kod Slovena bila je boginja Mara-Morena a ba to je ime je tajno ime Muma Padurii, umske Majke. Onda vie I nije udno zato njen praznik (1.mart po starom kalendaru) slave ba one osobe koje se bave magijom. Interesantno je da se boginja punog Meseca kod Pikta(starosedeoca Engleske) zove Marian, Miriam, Mari I ona se potuje u dananjoj takozvanoj vilinskoj tradiciji koju predstavlja Starhawk. Na kraju postoje one koje su inicirale i uile tri istovetne boginje istovremeno, jedan takav primer navodi i Jasna Joji Pavlovski u knjizi uda Vlake magije koje dotina ena naziva tri Marije. Ovo trojstvo je opte poznato na ovim prostorima. Tako su ovde svojevremeno potovane Keltske Matere, Slovenskie Suenice a slina boanstva moemo nai i kod Grka pod nazivom Mojre, Rimljana Parke, Germana Norne i tako dalje. Ono to je interesantno jeste odabir naziva Tri Marije. Jedna od velikih tajni vetica jeste ime umske Majka. Ona se zove Marija ma da joj esto tepaju Mara. Mislim da je ovo prvo objavljivanje njenog imena. Treba rei da pojavljivanje trojstva-

98

trostrukosti naroito kod htonskih boanstava nije nita novo na ta je ukazivao I ajkanovi. Ve iz toga da se sve tri devojke zovu istim imenom mi moemo zakljuiti da je po sredi ensko trojstvo. Takva je u osnovi I Hekata, o kojoj opirno govorimo u drugoj knjizi.

Bog vetica-Rogati Bog Kao kod veine Evropskih zemalja, tako i na teritoriji Balkanskih naroda, glavno muko boanstvo kod vetica, bio je Rogati Bog. I za njega kao i za umsku Majku, vai konstatacija, da on pre predstavlja velikog duha prirode, nego samo boanstvo, to takoe potvruje njegovu starost i arhainost. Na prvi pogled moe se uiniti da je njegovo ime sauvano, jer ga narod naziva Lesnik, na jugu Srbije, meutim ako se krene severno, vidi se da ga nazivaju umnik. I jedno i drugo ime vode poreklo od rei uma s tom razlikom to je les davno zaboravljena re, inace Slovenskog porekla. Znai ime Lesnik oznaava neto poput bie iz ume ili onaj u umi. Njegov opis do u tanina podsea na Grckog Pana ili Rimskog Silvana. Znai i on se predstavlja kao bie sa ljudskom gornjom polovinom tela, dok su mu noge i ui kozje. Obicno ima bradu, na glavi rogove, a veoma je maljav po celom telu. Kaze se da voli buku i galamu, da divno peva, svira i igra. On je zatitnik stoke ali i divljih ivotinja. esto ga prate jeleni, vukovi, divlje svinje, medvedi i druge ivotinje. No ipak njegovo stado, prevashodno ine vukovi, ijim se on smatra gospodarem. Za njega se tvrdi da se drui sa vilama, sa kojima neretko ima decu. Takoe voli i pastirice, koje ponekad odvodi u svoju kolibu ija je unutranjost prekrivena krznima divljih ivotinja. Kae se da ima nezajaljiv seksualni apetit po emu je veoma poznat, bilo da su u pitanju vile bilo devojke. Smatra se da obitava u svim veim umama te ga tamo i treba potraiti ukoliko se eli ostvariti kontakt sa njim. Za razliku od umske Majke on ima obiaj da se pojavljuje i danju, mada da ne voli da bude opaen. Moemo slobodno rei da je on i bog lova, jer kontrolie odnose izmeu divljih i domaih ivotinja, moe da otera lovca, ali i da mu podari lovinu. Svoje prisustvo, objavljuje jakom rikom, jer ipak je on najvea zver u umi. Koledarske maske iz Srbije, skroz desno pokladne maske iz Hrvatske -fotografije

99

Na jugu Srbije, u okolini grada Leskovca, za vreme zimskog solsticija do ezdesetih godina prologa veka oravane su svetkovine, nazvane koledarske, koje su predvodili trojica mukaraca. Dvojica su bila ogrnuta u ove koe sa zvonima oko struka dok su u rukama drzali drvenu sablju i drenov tap. Na glavama su nosili drvene maske sa rogovima te bradom i kosom od vune. Oni su se nazivali Lesnici. Preostali mladi se preoblaio u ensko i iao sa njima dok su ga ova dvojica toboe seksualno napadali. Ovako pripremljeni obilazili su sva domainstva u selu. Cilj im je bio da donesu plodnost ovim porodicama kao i njihovoj stoci.Bili su duni da u svakoj kui koju posete urade neto korisno. Na primer ako zateknu domaicu kako kuva ruak, oni e ga makar promeati varijaom, ukoliko zateknu domaina kako neto radi, oni e mu pomoi. Na kraju su izlazili iz kue, dok ih porodica koju su posetili darivala raznim vrstama poklona pa ak i novcem. Svo ovo vreme oni su pevali koledarske pesme koje su se po pravilu zavravale reima Mi iz kue, Bog u kuu. Iz ovog teksta se jasno vidi da oni predstavljaju nekadanjeg Boga plodnosti li barem njegovog predtavnika. Poto se oni nazivaju lesnicima, zkljuujemo da je taj bog Lesnik, to se takoe vidi iz njihovih ponaanja, seksualnih pretenzija, koje pre svega predstavljaju njihovu nameru da donesu plodnost u dom, ali i fizikog izgleda, odnosno maski koje nose. Ukoliko napravimo komparaciju sa Rusijom videemo da je taj Bog zapravo Veles. Slovenaki Korant-fotografije Kod Slovenaca su uesnici maskiranih povorki nazivani Koranti. Naroito nam je interesantna maska desno koja predstavlja bika. Za Koranta se predpostavlja da je nekada predstavljao Boga zime I divljih ivotinja. Ptuj, 1890-crte

U Sloveniji je postojao obiaj, da takozvani ora, na slici sa rogovima, ide od domainstva do domainstva I da zaore po jednu brazdu kako bi doneo plodnost na njivama. Ovo je verovatno prastari ritual u kome rogati Bog, ralom(falusom) oplouje Boginju(zemlju), ime joj donosi plodnost, koju simboloe dolazak prolea u kome sve poinje nanovo da buja.

Na teritoriji istone Srbije, naroito meu Vlakom stanovnistvu, sauvano je verovanje u rogatog Boga po imenu Tartor. Za razliku od Lesnika koji obitava u umi, Tartor nastanjuje, sve vee reke, jezera i bare, to je i normalno jer ovo stanovnistvo mahom ivi na njihovim obalama i direktno zavisi od ulova koje im podari gospodar voda. Postovanje, vodenog rogatog Boga, zadrano je na teritoriji itave nekadanje

100

Jugoslavije, naroito u Srbiji, Vojvodini, Hrvatskoj i Makedoniji, jednom reju svuda gde je ribolov inio osnovnu privrednu delatnost. Po svom izgledu, ne razlikuje se mnogo od Lesnika, sem kada je visina u pitanju, jer se smatra da je visok oko jednog metra. Gornji deo tela je ljudski, ima bradu do kolena, veliki nos, kozje ui, jedan ili dva roga na glavi i nosi picastu crvenu kapu. Donji deo tela je ivotinjski, odnosno ima kozje noge. U nekim delovima zemlje, tvrdi se da se pojavljuje go i da je izuzetno maljav dok u drugim, kako na sebi ima zeleno odelo i crvenu kapu. Na teritoriji severoistone Srbije, kae se da ima devedesetdevet slugu, a da je on stoti, najstariji i najmoniji. ivi na dnu voda u velikom staklenom ili kristalnom zamku. Sa sobom uvek nosi bi i zlatne lance sa kojima vezuje i davi neposlune ljude, ije due odvodi u svoj dvor kako bi mu sluile. On kao i Lesnik ima veliki seksualni apetit, zbog koga vetice, kada ulaze nage u vodu, prekrivaju svoje genitalije da ga ne bi nepotrebno uzbudile. No, on se ipak dovija na razliite naine, preuzimajui oblike lepih mukaraca, dolazi do eljenog seksualnog odnosa. Ima mo da se pretvori u konja, kada eli da poseti kopno. Kad kad preuzima oblik malog deteta koje plae i tada ga treba izbegavati, jer mu namere nisu dobre. Svoje prisustvo oglaava doboem koji takoe nosi sa sobom ili prskanjem i udaranjem po vodi. Po vetcama, njega je izuzetno lako kontaktirati, naroto ako mu se prinese neka rtva, bilo u hrani bilo u ivini. Meutim ako se naljuti moe da bude veoma nezgodan. Tada vetice prizivaju umsku Majku u pomo, jer ga samo ona moe umilostiviti. Razlog ovome je injenica da je ona njegova ljubavnica, pre svega, a onda i prijateljica. Njih dvoje sainjavaju drevni boanski par ili ako tako elite, par velikih duhova prirode. Tartorovo ime, iz postovanja i straha, nikada se ne izgovara, ve se jednostavno naziva matori ili starac. Takav naziv je sauvan i drugim delovima nekadanje Jugoslavije. Koliko je jako bilo potovanje prema starcu, govori i podatak da su itelji grada Smedereva, za vreme priesca u crkvi, zadravali pare hostije u ustima, koje su kasnije odnosili na reku Dunav i darivali njemu. Kao i Lesnik, i ovaj rogati Bog, teko moe biti nazvan boanstvom jer je i on pre svega veliki duh prirode ili veliki vodeni duh, preciznije reeno, koji potie iz davnih vremena kada jos uvek na teritoriju Balkana nisu stupila na scenu boanstva iz raznih panteona. Kako dolaskom Slovena na ove prostore, Slovenska boanstva poinju da ulaze u svest naroda, nastaje jedna potpuno nova religijska predstava. Pored injenice da su vetice postovale ova bozanstva i slavile praznike koje se odnose na neke od njih, one ipak nisu ulazile u interakciju sa svima njima. To je radio paganski svetenik-rec ako ga je ovde uopte i bilo. Kako se po meni taj oblik religioznosti dosta razlikuje od drevnog vetiarenja, koje je u osnovi blize amanizmu, tako neemo pominjati ova bozanstva, jer bi to premailo obim ovog dela sa jedne strane, dok bi nas sa druge, odvelo sa glavnog toka prie. Nesto vie o Slovenskim boanstvima, govoriemo u glavi posveenoj vetiijim praznicima. Treba spomenuti jednu interesantnu pojavu, a to je da kod Srba postoji obiaj da se podne naziva rogato podne. Razlog ovome je verovanje da je to vreme takoe period tokom koga se pojavljuju natprirodna bica, dodue neto drugaija od onih koja se javljaju nou, a da je njihov predvodnik neko rogato bie koje po opisu u potpunosti odgovara Lesniku. Tvrdi se da ga je veoma lako uoiti, tano u dvanaest sati, ispod bilo kog veeg oraha. Ovo je posebno interesantno ako znamo da se orah kao drvo vezuje

101

naroito za vetice, dok je Sunce u svojoj punoj snazi u podne, vezivano za nekadasnjeg rogatog Boga, odnosno njegov svetli-suncani aspekt. Da ovo boanstvo moe da bude i solarno vidimo iz boinih obiaja, ija sustina predstavlja raanje mladog sunca odnosno Boga, koji izlazi iz podzemnog sveta i obznjanjuje nadolazak sve duih i duih sunanih intervala. Recimo jo jednom, da je kod Vlaha zabeleeno verovanje u Lucifera, svetlonou, koji je poistoveivan sa zvezdom Danicom, odnosno planetom Venerom. Njegov simbol je kamen belutak, koji se uiva u odeu umrlome kako bi mu ovaj, osvetlio put u carstvo mrtvih. To je po vlasima jedna od osnovnih uloga koju igra Lucife, uloga psihopompa. Nebi bilo loe rei neto o Troglavu i Srebrnom Caru jer e nam ta saznanja pomoi da shvatimo zavrni deo ovga teksta. Troglav, kako samo ime kae, predstavlja boanstvo podzemnog sveta sa tri glave. Kako je on gospodar, podzemnog sveta, tako pod njegovu jurisdikciju, potpadaju svi rudnici, a samim tim srebro i zlato. Zbog ove injenice, neki ga kontaktiraju, dodue ne tako esto kao Srebrnog Cara, mada ima naznaka da se radi o istom boanstvu. O samom Troglavu nije sauvano dosta podataka, ali o Srebrnom caru jeste, pa da vidimo ko je on. Srebnog Cara, drugaije nazivaju podzemni duh, to nam odmah govori da ga moemo svrstati u kategoriju velikih duhova prirode i drevnih boanstava. Najvie su ga se pribojavali rudari koji su ga nazivali rudarski car. Tvrdili su da on gospodari rudom te da ne dozvoljava da se neko nalazite espoloatie u potpunosti, to e reci, ne sme se sve uzeti ve se neto mora i ostaviti. Njegov izgled je viestruk. On originalno moe biti predstavljen kao ljudska figura sa srebrnim telom ili kao starac sa srebrnom bradom. Medjutim kada se pojavljuje u nameri da bude vidljiv za ljudsko oko, on uzima druge oblike. To su prevashodno oblici deaka, patuljka, rudara ili rudarskog nadzornik. Pripoveda se da ima magijski tap sainjen od srebra ili leske. Smatra se da ga samo dobri ljudi ili rudari mogu videti dok ga opet svi mogu uti. Kada govori to je dobro a kada lupa o zidove okna, treba beati jer to znai da e se rudarska jama obruiti. On je gospodar patuljaka, koji nastanjuju podzemni svet i kopaju rudu za njega. Zato nije ni udo, to ga neki kontaktiraju kada ele da izvedu ritual za sticanje novca. Tvrdi se da ponekad izlazi na povrinu ali samo po noi jer mu Sunce smeta. Jenom reju on je neto poput velikog Goba, vladara gnoma, u zapadnom vetiarenju. Za kraj ovog dela o veticijem Bogu, recimo neto o moda najvanijoj figuri u Balkanskom vetiarenju. O njemu ne postoje podaci u etnoloskoj literaturi izuzev moda kod ajkanovia ali na osnovu podataka sa terena i iskustava nekolicine vetica te svedoenja jedne muke osobe koja nema dodira sa okultnim, doao sam do zakljucka da je preko potrebno rei nesto o njemu. To je misteriozni noni posetilac, koga pre svega karakterise njegov spoljanji izgled. Pojavljuje se ogrnut crnim plastom, koji see do zemlje dok mu se na glavi nalazi crni esir izuzetno velikog oboda, koji mu sakriva lice. Interesantno je da su se skoro svi sloili oko njegove visine, koja po slobodnom proraunu iznosi oko dva-ipo metra. Ima obicaj da se pojavljuje nou, nakon to izbije dvanaest sati. Ukoliko su u blizini bilo kakvi elektricni uredjaji oni se kvare, to jest pregorevaju, dok se automobili i drugi motori gase. Njegovo prisustvo, izuzetno je teko podneti a sam oseaj u vazduhu nemogue opisati. On se da susresti i na fizikoj i na astralnoj ravni.

102

Ko je on zapravo nije teko je rei. Na osnovu danas prisutne literature moemo zakljuiti da on najvise podsea na Daboga, gospodara podzemnog sveta, koga je etnolog jakanovi, identifikovao kao osnovno boanstvo naeg naroda u starim vreminima. ajkanoviev, odnosno narodni Dabog umnogome se razlikuje od Ruskog Daboga koji pre svega personifikuje Sunce. Prvenstveno po tome to zauzima poasno mesto prvog umrlog pretka, koji je otiao u podzemni svet i zagospodario njime. Kao htonsko bozanstvo, on ima plast, kapu, arobni tap, sekiru, prate ga vukovi koji predstavljaju inkarnirane due, upozoravaju petlovi i jo mnogo toga. Kako se brdo u kome je iveo srebrni car, naziva Dajbog, zakljuuje se da je sam srebrni car upravo on. Vaio je za zatitnika kovaa, davalaca srebra i zlata. Negde su ga zvali i Car na zemlji koji prodire due. Smatra se da je u danasnje vreme najvise njegovih osobina poprimio kako sv.Arhanel Mihailo(duevodnik) tako i sv.Sava koji je prikazivan kako vodi vukove sa sobom. ajkanovi je ovo svoje stanovite izneo u jednom svog radu koji je 1994 godine uz jo neke njegove spise objavljen u formi knjige kao zajedniki poduhvat Srpske knjievne zadruge, Bigza, Prosvete i Partenona, pod nazivom O vrhovnom Bogu u staroj srpskoj religiji. To je samo jedna od pet knjiga koje bave narodnom religijom, mitologijom i folklorom a koje su sastavljene na osnovu ajkanovievih spisa. Treba znati da je period kada je on sakupljao i obraivao podatke smeten u vreme pre drugog svetskog rata. Na osnovu analize tada dostupnih mitova o sv.Savi, drugih svetaca, verovanja o avolu, fetiima, epitetima, atributima i saskama o Dabogu, Trackom konjaniku, Trojanu i Crnom Bogu on je zakljuio da je nekadanje vrhovno boanstvo Srba bio Dabog. Sve to pie ajkanovi stoji ali na osnovu danas raspoloivih podataka mi moemo rei da je samo pogreio u imenu jer je iz epiteta kao to su Bog koji daje, Daj Bog(daj Boe)-Dabog, zakljuio da je to njegovo ime, odnosno naziv. Sve o emu on govori, naroito navodei boanstvo iju je fukciju ili preciznije reeno mitove na sebe preuzeo sv.Sava, odnosi se na Velesa. Taj naziv je jednostavno njegov nadimak koji se u toj formi ouvao kod nas. ajkanovieva greka moe biti I to to ga je doveo u vezu sa Dabom, koji je ustvari vodenjak, moda I nekadanji Dagon iji je kult postojao u slivu Dunava. Takoe ga je meao I sa Vijom. Aleksandar Loma je u svom tekstu U potrazi za hromim Dabom jasno pokazao da je Daba vodenjak ali je pogreio u zakljuku kada ga je indetifikovao sa Vijom. Daba je isto to I Vlaki Tartor a Dabog je isto to I Veles. Veles, crte Veles je veoma staro i kompleksno Slovensko boanstvo za koje neki strunjaci tvrde da sapada u red boanstava proto-indo-evropskog panteona. Originalni Veles je sa Slovenima jo iz doba kada se nisu raselili i podelili u tri grupe. Po verovanjima on je gospodar zemlje, vode i podzemnog sveta. Predstavljan je kao starac duge brade, snane grae, najee sa rogovima bika, neto ree ovna ili neke druge ivotinje. Na nekim predstavama je prikazan kako jae medveda ili divlju svinju. U podzemnom svetu je mogao biti u obliku velike zmije ili zmaja. No njegov osnovni oblik i ivotinja jesu bik. On je bio narodno boanstvo, amanistikog karaktera i kako strunjaci kau glavni

103

oponent Perunu sa kojim je bio u stalnom sukobu. O njihovoj borbi govori jedan od najvanijih mitova slovenske mitologije. Nakon to je u Rusiji u doba vladavine, Vladimira prvog u Kijevu su postavljene statue najbitnijih boanstava. Interesantno je da je njegova staua bila van hrama na brdu i postavljena kod pijace to govori da je dran podalje od ostalih bogova i da je prvenstveno bio narodno boanstvo. Izgleda da se tadanje stanovnitvo delilo na perunovce i velesovce, kako neki tvrde. Da li je on centralno boanstvo kod nas ili nije, nama ovde nje bitno ali je veoma vano rei da je on svakako kljuno muko boanstvo slovenske struje vetiarenja. Strunjaci smatraju da je on onaj iji su svi rituali amanistike prirode u koje se ubrajaju i kolede. Na osnonovu onoga to danas znamo mi sa velikom slobodom moemo rei da je on umnik odnosno Lesnik jer to je njegov zemaljski aspekt. U vodi ali i na kopnu on moe biti bik ili ovek sa rogovima bika. Po podacima iz Rusije vidimo da su se koledarske sveanosti vrile u ast Velesu. Da su sva bajanja koja su vrena toga dana upuivana njemu te da je on zatitnik magije I davalac magijskog znanja. Takoe znamo da kod Rusa Lesnik, takozvani Lesi, Lei ne predstavlja nikakvo boanstvo nalik Panu, ve da je on obian duh iz ume kojih moe biti i vie. Takoe znamo da se u njihovu ast nisu proslavljale koledarske sveanosti. Na Lesnik voli da svira i igra a Veles je bio i zatitnik muzike i sviraa. Veles je je zatitnik stoke, divljai, muzike, magije, zdravlja i lukavstva. Poznat je po dareljivosti i magiskim moima. On je bio taj koji daje bilo magijsko znanje bilo novac, plodnost stoke ili neto drugo. U borbu je iao u formi zmaja, zmije ili bika. Ovo ga veoma povezuje sa naim kako zmajevitim ljudima tako i zduhaima koji su svoje astralne borbe vodili najee u formi bika. On je i veliki vodeni bik iz mnogih pria sa ovih prostora. Kako je on najvea zmija u podzemnom svetu, tako su ostale zmije smatrane duama pokojnika i zato kod nas postoji veoma snaan kako kult zmije tako i kult mrtvih. Kako je on i veliki zmaj tako se u nas na zmaja gleda kao na pozitivnu zver koja moe biti od velike pomoi. Veles-slika F. No na njega nikako ne moemo gledati kao na Pana ili Silvana jer je mnogo kompleksniji. Da bi se obuhvatile sve njegove funkcije iz grkog panteona bi morali da uzmemo Pana, Hermesa, Hada i Tifona. Jedino boanstvo sa kojim se on moe uporediti jeste Keltski Cernunnons koji poput njega ima kako amanistiko poreklo tako i vie fukcija te samim tim i pravca delovanja. No ovo ne mora biti tano u potpunosti. Po svojoj pojavnoj liniji I funcijama on se veoma lako moe povezati Hermesom I Vodanom. Ako se setimo svedoanstava vetica da se Bog pojavljuje u crnom sa eirom na glavi, videemo da se tako pojavljuju I Hermes I Vodan ali I da su im funkcije veoma sline te da im osnovna karakteristika ta da svi oni u osnovi amanistika boanstva.. Njegova borba sa Perunom nije samo mitska predstava borbe prirodnih sila ve i boj izmeu starog i novog boga, izmedju lunarnog i solarnog, izmeu gospodara podzemnog sveta i gospodara neba. Na kraju recimo da je to borba izmeu drevnog, narodnog, amanistikog boanstva i novog paganskog boga, predstavljenog svetenstvom. To je borba izmeu magijskog i religijskog pogleda na svet. Zmajeviti ljudi svoje borbe najee vode u formi bika ime stavljaju do znanja da su Velesovci jer oni ulaskom u tu

104

formu stavljaju na sebe arhetip svoga Boga iz koga crpe svoju snagu. Takoe su osobe koje su vrile probadanje vampira bile ogrnute koom bika. Dolaskom hrianstva, kao rogato boanstvo, gospodar podzemnog sveta, velika zmija i zmaj, ovaj gospodar magije i demona, zatitnik stoke, divljai, veselja i narodne medicine proglaen je za avola. Da zakljuimo, Veles je osnovno muko boanstvo slovenskog vetiarenja a Tartor vlakog. Potpunu analizu ovih boanstava daemo u knjizi Ezoterino vetiarstvo. Vile Vile uz umsku Majku i rogatog Boga, spadaju u najstarije duhove prirode sa prostora Balkana. One se ne izdvajaju kao zasebna grupa natprirodnih bia u odnosu na boanstva ili velike duhove prirode, ve predstavljaju nie duhove koji su pod direktnom vlau viih, odnosno umske Majke, pre svega, a potom i Rogatog Boga. Vile su po pravilu uvek enskog pola, dok se vilenjacima nazivaju mukarci, pripadnici ljudskog roda, koji su od njih dobili natprirodne moi, zbog nekog dobrog dela ili nesebine pomoi koje su im pruili u odreenim trenucima. Vile po izgledu, podseaju na lepe mlade devojke, izuzetno svetle puti, duge plave ili rie kose. Pojavljuju se obuene u prozirno bele haljine ili su pak nage. Imaju krila i velike marame u kojima se nalazi njihova mo. Ako im neko oduzme ili ukrade ovu maramu, one postaju obina enska bia. Njihova mo se nalazi i u njihovoj dugoj kosi, tako da ukoliko im neko odsee kosu takoe gube mo. Bitna stvar, koja kvari njihov nadasve lep izgled, jesu kozje, magaree ili konjske noge, koje one veto sakrivaju. Neki spominju da nemaju ba prijatan miris, ali im se to nikako ne sme prebaciti jer su veoma sujetne i umeju teko da kazne onoga ko ih povredi. U sutini vile su izuzetno draga i pozitivna bia, vole da pevaju i igraju. Mogu mnogo da pomognu, ali ako se naljute i da odmognu. Sujeta je njihova osnovna mana. Kae se da se ljute kada ih neko omete u nekom poslu ili ako ih vidi dok igraju u kolu ili se kupaju gole na meseini. Po pravilu, one su najaktivnije nou u doba punog i mladog meseca. Nekada se pojavljuju po danu, ali tada preuzimaju ivotinjske oblike labuda, zmije, sokola i drugih ivotinja. Takoe imaju obiaj da jau jelene, zeeve, ptice i druge divlje ivotinje. ive u prirodi na mestima posebne lepote. esto ih ima kraj izvora, vodopada, planinskih jezera. Zbog te injenice, one dobijaju imena po mestima na kojima se pojavljuju. Tako imamo jezerske vile, rene vile, izvorske vile, gorske vile, planinske vile i slino. Po Srpskoj tradiciji, mnogi heroji, nastali su iz braka smrtnika i vile, to im je omoguilo da imaju natprirodne moi, te da se istaknu u mnogim bojevima. Vile imaju veliki seksualni apetit pa esto napadaju lepe mukarce koje sreu po umama i planinama. Oni moraju da uvaju tajnu o ovom odnosu ili e se vile strano naljutiti i kazniti ih. Oigledno je da vilama neko brani uputanje u ovakve odnose i predpostavlja se da je to Vilinska Kraljica ili drugaije reeno umska Majka.

105

Po najstarijim verovanjima vile se raaju iz rose ili neke posebne biljke. Shodno tome one same poseduju najvee znanje kako leiti razne bolesti biljem. Takoe su poznate i po svojim proricanjima to je zabeleila stara narodna poezija. Ba u ovoj staroj narodnoj poeziji sauvana su imena poznatih vila. Mislim da ne postoji Srbin koji nije uo za vilu Raviojlu. Druge su neto manje poznate a njhova imena su: Angelina, Andresila, Anelija, udja, Janja, Janjojka, Jovanka, Jelka, Jerina, Jerisavlja, Nadanojla i druga. Da napomenemo da se u narodim pesmama, Jerisavlja pominje kao predvodnica vila, odnosno njihova kraljica. Treba spomenuti jo jedan interesantan podatak, a to je da su vile uveka mlene, odnosno da mogu da podoje dete kada god to poele. Mleko iz njihovih grudi je udotvorno i lekovito. Ukoliko podoje ljudsko dete njime, ono obavezno postaje veliki junak ili poznata linost, a uz to i stie posebne magijske sposobnosti. Koje su ovo sposobnosti, zavisi od sluaja do sluaja. Voda u kojoj su se vile kupale ima sline osobine, zato se mnogi trude da dou do nje. Za kraj, da naglasim jo jednu stvar, a to je injenica da vile spadaju u grupu viih sila koje odluuju koja e osoba biti inicirana. Kako su one usko povezane sa umskom Majkom, a i same poseduju magijske moi, nije ni udo da dovode na svoja sastajalista svoje izabranike te ih podvrgavaju testovima i raznim oblicima inicijacija. ak i kada umska majka odabere osobu i preuzme proces inicijacije na sebe, one su u veini sluajeva prisutne. Takoe, poput Boginje, nastavljaju da odravaju kontakte sa svojim tienikom te ih on po potrebi moe pozvati. Na teritoriji Balkana postoji jo jedna posebna podgrupa vodenih vila, a to su Rusalke. Ja ih lino ne svrstavam u vile, jer one ne predstavljaju duhove prirode, ve duhove mladih, esto nevinih devojaka koje su se nasilno udavile. Samim tim one su po svojoj prirodi zle, za razliku od pravih vila, te koliko mi je poznato, niko ni ne pokuava da kontaktira ova bia. Zato o njima neemo posebno govoriti. Patuljci Za razliku od vila, o patuljcima postoje samo malobrojne informacije, koje su mahom sauvane u narodnim pesmama, priama i mitovima. Meutim, iako se o njima nigde eksplicitno ne govori sasvim je jasno da su oni prisutni u korpusu natprirodnih bia sa prostora Balkana. Veliki izvor informacija mogu nam pruiti narodne pripovetke u kojima se oni esto pominju. Patuljci su takoe duhovi prirode koji se vezuju za podzemni svet. Kako podzemni svet predstavljaju peine, rudnici, jame ali i sve vrste voda, treba ih potraiti tamo. Kao to smo malo pre videli patuljci su svakako sluge Srebrnog Cara, koji se i sam ponekad pojavljuje kao patuljak s tom razlikom to je stariji i moniji od drugih, odnosno svojih podanika. Tartorove sluge se opisuju kao patuljci i to u potpunosti nalik na one iz bajke o Sneani i sedam patuljaka s tom razlikom to imaju kozje noge, to je sasvim normalna pojava, vezana za sve duhove prirode, pa ak i vile kao to smo videli. Po narodnom pripovedanju, patuljci koji nastanjuju vode, imaju obiaj da poseuju kopno, pretvarajui se u abe. Oni su izuzetno moni i poseduju raznovrsne magijske vetine.

106

Pored toga to su dobronamerni i nisu agresivni, retko ko stupa u kontakt sa njima, jer su oni ipak samo sluge nekog boanstva. Samo u retkim situacijama prizivaju se patuljci, podzemnog sveta, sluge Srebrnog Cara, kada se eli ostvariti materijalna dobit. Oni mogu biti uvari zakopanog blaga ili neke mudrosti. Takoe se veruje za njih da su izvrsni kovai jer poznaju tajne spravljanja posebnih vrsta metala. Za ovakva verovanja, etnolozi smatraju, da su zasluni Saski rudari, koji su ih doneli sa sobom, dolazei na teritoriju Balkana. Ova tvrdnja je svakako diskutabilna, jer ako pogledamo narodna verovanja u onim delovima gde Saskih rudara nije bilo, videemo da ona ne odstupaju mnogo od onih sa podruja gde Sasa jeste bilo. Pored ove dve grupe patuljaka, moemo rei da postoje jo dve, koje su posebno povezane sa Balkanskim veticama. Prvu grupu ine biljni patuljci, koji se jo nazivaju i duhovima prirode, to dovoljno govori samo po sebi. Re je udesnoj biljci zvanoj Raskovnik, iji koren sam po sebi ima udotvorne moi, a ukoliko se nae primerak antropomorfnog oblika, on prestaje da bude biljka i postaje patuljak, odnosno bie prirode koje ima svest. Po nekim tvrdnjama, on se moe nai nou jer se tada duh patuljka, njegov astralni dvojnik, ije je telo koren, eta oko biljke, svetlei. Ukoliko se ovo bie opazi, na tom mestu se kopa, pronalazi se antropomorfni koren i odnosi sa sobom. Ovaj koren predstavlja telo patuljka bez koga on ne moe, te se zato stavlja u slubu onome ko ga ima. Cilj ove radnje je pre svega, zadobiti za sebe ovog patuljka, koji obino zna gde je skriveno blago, koje su biljke lekovite, a pored toga moe bolje da vidi da li neka opasnost preti vetici, kao i da je poslua u vezi nekih konkretnih stvari kada zatreba. Vie o ovoj biljci govoriemo u narednoj glavi. Poslednju grupu ine takozvani kuni patuljci ili kako ih neki nazivaju kuni duhovi. Ovo esto pominjanje termina duh-duhovi, ide u prilog injenici da se ovde pre svega radi o biima koja nastanjuju astralnu ravan, odnosno astralni svet koji je duplikat ovog naeg u kome boravimo. Trenutak preklapanja je vreme iza ponoi kada ova bia postaju vidljiva za oko nekih posmatraa. No, vratimo se kunim patuljcima. Verovatno ste svi imali doivljaj da vam neka stvar nestane iz kue i da ma koliko je traili ne moete da je naete. Nakon odreenog vremenskog perioda, ova stvar se pojavi tano na mestu gde je ranije bila. Smatra se da su krivci za ovu pojavu kuni patuljci. No, njima niko ovo ne uzima za zlo jer se u neku ruku smatraju zatitnicima kue i ukuana. Znam neke osobe koje su dokazivale njihovo prisustvo, posipanjem brana po podu i prizvanjem istih u cilju da prime poklone. Ovi pokloni bi se ostavljali i ujutru bi se gledalo da li po branu ima malih tragova stopa. Kao i raskovnik i ovaj kuni patuljak se smatra dobrim pomagaem kod mnogih magijskih radnji kao i svojevrstan alarm da neto nije u redu. Postoje i druge vrste kunih duhova, zatitnika, ali se oni ne vezuju direktno za vetice, vetice ne ulaze u interakciju sa njima, pa emo njih preskoiti. Zmajevi Zmajevi spadaju u izuzetno interesantnu kategoriju bia na prostoru Balkana, naroito kod spskog i vlakog stanovnitva. Razlog ovome je njihov ne svakidanji izgled i

107

injenica da su oni u najveem broju sluajeva dobri te pomau i tite ljude ili ljusku zajednicu. Na teritoriji Balkana postoje tri osnovne grupe zmajeva. Prvu ine zmajevi-meteori, koji se pojavljuju na nebu poput letee vatre i mogu paliti sve oko sebe. Oni nisu zli, ali ako se zadre predugo na jednom mestu prouzrokuju suu. Tada ih treba oterati. Drugu grupu ine zmajevi u obliku zmije, koji nalikuju zapadnoevropskim zmajevima i po svom izgledu lie na velike zmije sa krilima i nogama. Treu, najinteresantniju grupu, ine ljudi-zmajevi. To su obino oni ljudi ije astralno telo u sutini i nije ljudsko, te kada ga napuste i krenu u astralni let vidi se kako oni stvarno izgledaju. Opisi ovih zmajeva se dosta razlikuju. Oni mogu biti velike krilate zmije, veliki orlovi ili pak ljudi divovskih dimenzija sa velikom maljavou tela, dugom kosom i bradom. Da li neko pripada ovoj vrsti zmajeva moe otkriti ukoliko se testira njegova snaga. Oni po pravilu imaju nadljdusku snagu i moi. Za mnoge narodne heroje se tvrdilo da su zmajevi. To se jasno vidi iz narodnih pria i pesama. Druge vrste zmajeva, takoe mogu uzimati ljudski oblik i u tom obliku po noi poseivati ene. Za njih je takoe vezan mit da su veliki ljubavnici i da ih ene teko odbijaju. Deca iz ovakvih veza po pravilu uvek postaju ljudi-zmajevi, a samim tim i veliki junaci. Tvrdi se da ovakve odnose najee odravaju vetice sa zmajevima, mada oni esto odabiraju i lepe mlade devojke.Treba rei da postoje i enski zmajevi koji za kontakte odabiraju mukarce. Kako kod ena tako i kod mukaraca, po iscrpljenosti i bledom licu, moe se zakljuiti da odravaju seksualne kontakte sa zmajem, jer je teko pratiti ritam ivota bia sa natprirodnim karakteristikama. Tako da ukoliko na nekoj teritoriji nastane sua obino se govori da se neki zmaj odomaio kod vetice te se zbog njegovog zadravanja dogaa sua. Tada se po obiaju trai kua te vetice, koja se u sutini ne dira, i vri se proterivanje zmaja koje sam opisao kada sam govorio o vrzinom kolu. Da dodamo za kraj da postoji verovanje da mnoge ivotinje u prirodi, ukoliko dostignu odreenu starost mogu postati zmajevi. To se mahom govori za ribu arana, zmiju, urku, gusku i sline im ivotinje.

Svete ivotinje

Jelen Jelen je verovatno u starim vremenima bio jedna od najvanijih svetih ivotinja, kako na teritoriju Balkana, tako i na teritoriji itave Evrope. Na nau veliku alost, malo je podataka sauvano o njemu. Ono iz ega moemo da iznesemo zakljucke je esta upoteba jelena kao motiva u narodnoj radinosti i umetnosti sa jedne strane dok sa druge imamo sauvane narodne mitove, prie I bajke. Na teritoriji Srbije u Jablanici na Petrovoj Gori, svake godine 12.jula odrava se sabor koji predstavlja ostatak nekadanjeg praznik Boga Jelena. Na samoj Petrovoj gori jo

108

uvek postoji rtvenik na kome su se ovom boanstvu prinosile krvne rtve u stoci. Kako sam mit kae te rtve je dolazio da primi jelen sa zlatnim rogovima. Kako su ljudi jedne godine zaboravili da mu prinesu rtvu on je naredio da rtvuju njega samoga na oltaru. Kao uspmena na ovaj sveti dogaaj, metani su trebali svake godine da na tom mestu, 12.jula, oltar poprskaju krvlju bika, koji je dovoen do ovog mesta okien cveem. Ovaj divni mit nam govori da je jelen, nekada davno verovatno predstavljao, boanstvo vegetacije i divljai. Ba na teritoriji Srbije, pronaen je spomenik na kome se nalazi boginja Dijana, kako klei na leima jelena koga obema rukama dri za rogove. Predstave jelena, este su na starim nadgrobnim spomenicima, to ide u prilog injenici da je on sveta ivotinja. Takoe u koledarskim sveanostima, o kojima smo neto ranije govorili, prisutna su lica koja nose maske sa jelenskim rogovima. Ove sveanosti se odigravaju o Boicu i ovoj godini. Jelen je jedna od kljunih figura u prii o nastanku stabla brekinje (sorbus torminalis). Naime, kako pria kae, jedna devojka je napasala stado jelena i kada je dola do reke, shvatila je da je ne moe prei i tada joj je jedan jelen pritekao u pomo, uhvatio je rogovima i prebacio preko. Na mestu gde je devojka pala izrasla je brekinja. Zatim imamo priu, koja je poreklom iz Hrvatske o devojci koja oslobaa jelena iz klopke na magijski nain, udarajui je tri puta tapom od jabukove grane, i tako dalje. Na teritoriji istone Srbije, mnoge vetice tvrde da im se na javi ukazivao jelen koji hoda uspravljeno ili da su vidjale mladia ogrnutog u jelensku kou sa jelenskim rogovima na glavi. Prosto mi je fascinantno kako ove prie nisu zabeleene od strane etnologa. Ovo samo govori u prilog injenici, da jo mnoge stvari nisu ispitane do kraja. Jelen na teritoriji Balkana igra viestruku ulogu. On je boanstvo iz ume, duh iz podzemnog sveta, duh vegetacije, ali i zatitnik divljai i stoke. Iz ovoga zakljuujemo da je on nekada mogao biti rogati Bog, koji se u veoj ili manjoj meri potovao u odreenim delovima zemlje. Slina je situacija i sa jarcem kao to emo videti. Jarac Ve dugo u narodu postoji miljenje da jarac glavna avolova ivotinja pa ak u nekim sluajevima i sam avo, jer kako se veruje to jedan od omiljenih pojavnih oblika ve spomenutog avola. Svakako da je ovo verovanje nastalo sa primanjem hrianstva i pod uticajem pravoslavne crkve. Meutim da nije tako uvek bilo, govori nam itav niz narodnih obiaja. Crni jarac se klao kao rtva prilikom zidanja nekog objekta. Poslednji ponjeveni snop ita se davao jarcu da pone da ga vae a potom mu se vadio iz usta i uvao kao univerzalni lek. Torba od jareve ili kozje dlake bila je jedan od osnovnih rekvizita u upotebi vetica, ali i drugih ljudi koji su eleli da se oprobaju u magiji. Jarca su jaile mlade devojke, kako bi stoci obezbedile plodnost. Takoe se i jedan od mukaraca preoblaio u jarca jurei ene. Sve ove ritualne radnje vode poreklo iz kulta plodnosti. Setimo se da kod koledarskih svetkovina jedan od mladia nosi masku lenika, koja je napravljena od jareve koze i rogova.

109

Jarac je ivotinja koja istovremeno predstavlja demona podzemnog sveta, ali i plodnosti. Takoe, ako se malo vratimo u nazad i obratimo panju na injenicu da je ba Rogati Bog proglaen za avola od strane hrianstva, onda moemo uzeti u obzir, da je jedna od njegovih ivotinja jarac ili sama slika rogatog Boga lino. Tome ide u prilog izgled Lesnika i Tartora koji po pravilu imaju kozje rogove, kozje ui i kozji donji deo tela. Na jugozapadnom Balkanu, na teritoriji Crne Gore i Hercegovine, sauvano je nekoliko mitova u kojima se spominje veliki jarac koji ivi u peini. Po predanju kada je ubijen, na tom mestu gde se to dogodilo potekla je reka Crnojevi. Druga pria govori kako je ta ista reka nastala kada su jarcu odsekli uvo. Etnolozi su povezli ova predanja sa Ilirskim boanstvom izvora Bindu, iji je oltar otkriven nedaleko od Bihaa. Na samom oltaru nalazi se jareva glava. Postoji verovanje da vetice, vile i vidovite babe jae na kozama. Da se sve one po potrebi pretvaraju u koze, sem vidovitih baba naravno. Vetice su esto viane kako se kreu u pratnji koza a nije ni udno ukoliko im se neka obrati ljudskim glasom. Ovakve prie sam i sam sluao dosta puta. Moemo rei da je koza kod Balkanskih vetica neto poput familijara kod zapadnih.

Zmija Zmija je verovatno jedna od najpotovanjih ivotinja kod naroda sa prostora bive Jugoslavije. Teko je rei neto o njoj, a ne zaboraviti neto pomenuti. Kult zmije je takoe, jedan od najrasprostranjenijih kultova na prostoru Balkana. Kako je za neku dublju analizu ove svete ivotinje porebna barem jedna knjiga, ja u pokuati da predoim samo najjbitnije stvari vezane za nju. Kao i svuda u svetu, tako i narodi sa ovih prostora imaju ambivalentan stav prema zmiji. Oni je potuju, ali je se i plae. Zmija je donosilac dobra ali i zla. Iz potovanja obino joj se ime i ne pominje. Smatra se da ju je stvorio sam avo ili da je nastala od dlake koja je otpala sa konjskog repa i pala u vodu. Tvrdi se da svaka zmija ima noge ali ih krije. Izvlai ih samo nou i ako bi neko te noge video odmah bi umro. Takoe se smatra da zmije ne izgledaju onako kako ih mi vidimo ve da su mnogo vee i da jedino konj i vo mogu da ih vide u njihovoj pravoj veliini. Postoje dobre i loe zmije. Protiv loih ovek se bori prvo magijskim pa tek onda fizikim sredstvima, dok dobre potuje. Neke od loih su otporene na metke, mogu da hipnotiu rtvu, udave je, otruju. One esto predstavljaju, nita drugo do zle demone podzemnog sveta, koji uzimaju na sebe izgled zmije kada ele da posete na svet. Od dobrih zmija na prvom mestu je zmija uvarkua koja je smetena ispod kunog praga ili u blizini kue. Ona predstavlja duh predaka i uva ukuane kako od fizike tako i od magijske pretnje. Poznato je da su ljudi ranije kada su ili na njivu sa sobom nosili i

110

malu decu koju su ostavljali u hladovini ispod kronje drvea. Govori se da su neke zmije dolazile i ostajale kraj ove dece ili bi se pak sklupale na njihovim grudima, ne dozvoljavajui nikome da im prie dok se ne pojavi njihova majka, da bi tada mirno otile. Takoe se smatra dobrim kada se ugleda smuk u vinogradu ili na njivi, jer to znai da bilo kakva elementarna nepogoda nee zahvatiti tu povrinu. Razlog ovome je verovanje da se smuk bori sa demonima elementarnih nepogoda i na taj nain uva teritoriju na kojoj je. Mnoge zmije su uvari razliitih dobara, poput hrane, blaga, lekovitih trava i slino. Kae se da zmija uvar blaga ubije devet tragaca dok desetom dozvoljava da uzme blago. Pored ovoga veruje se da postoji zmijski car koji na glavi ima zlatnu krunu a u ustima zelenu granicu. Ko se dokopa krune stie uvid u mnoga magijska znanja, jezik ivotinja i bilja, naui da raspoznaje lekovite trave i jo mnogo toga. O ovome govore i mnoge narodne prie. Veruje se da samo zmije znaju jednu posebnu vrstu trave uz pomo koje se moe oiveti mrtav ovek. Dobro je pomoi zmiji, jer ona tada postaje veran saveznik onoga koju je spasao iz neke nevolje i ui ga raznim stvarima, naroito lekovitom bilju. Zmija je sama po sebi izuzetno mona sveta ivotinja te se zbog ove injenice mnoge amajlije i arpobni tapovi, prave ba od nje. Ranije sam govorio kako se spravlja magijski bi. Meutim nije to jedini ritual takve vrste. Na gotovo identian nain moe se dobiti i mona amjlija od belog luka. Potrebno je u usta zmijske glave, umesto konoplje staviti nekoliko ena belog luka i saekati da on proklija. Kada se to dogodi uzima se jedno njegovo seme i nosi uzase. Tvrdi se da e vlasnik ovakve amajlije moi u svako vreme da vidi vetice i da e postati vidovit. Vetice moe da prepozna i onaj koji nosi sa sobom glavu zmije koju je prvi put video od Nove Godine. Smatra se da je dovoljno nacrtati zmiju pa da taj predmet na kome je crte nainjen postane pun magijske energije. Naravno da to moe biti izrezbarena, isklesana ili iskovana zmija, takoe. Postoji posebna klasa vetaca, neto ree vetica, koji mogu da komuniciraju sa zmijama. Mnogi ljudi su bili svedoci ovakvim udnim dogaanjima. Naime, vetac bi izabrao neku stenu na koju bi seo i umirio se na nekoliko trenutaka. Ubrzo bi, gotovo ni od kuda, krenule da nadolaze zmije i opkoljavaju ga. On bi im tada govorio gde da idu i one su ga sluale. Ovo nije mit ve istina. Vetice u spravljanju lekova i magijskih ini, esto koriste osuene delove zmije. To su najee glava, jezik, srce i zmijski svlak. Bela ili albino zmija ima veliku vrednost, jer se smatra da ko god pojede njeno meso poinje da razume jezik ivotinja i bilja. Da dodamo za kraj da se veruje da zmijski car ivi hiljadu godina, da jezera nastanjuju estokrile zmije koje pod krilima nose drago kamenje magijskih moi i da se dovoljno stara zmija moe na kraju pretvoriti u zmaja. Vuk Vuk je kod najveeg broja Balkanskih naroda demonska ivotinja. On moe predstavljati due predaka, demona podzemnog sveta i na kraju samo boanstvo

111

podzemnog sveta. Vuk se potuje, a njegovo ime se ne sme izgovoriti na glas, naroito nou, nakon ponoi. Kao i jarac i vuk se smatra avolovom ivotinjom, a sam avo njegovim tvorcem. Koliko je vuk moan govori verovanje da ga se i sam avo plai. Tvrdi se da svaki vuk ima tri avolove dlake izmeu oiju. Smatralo se da je jedini nain da se neko obezbedi od vuka jeste da se okumi sa njime. Drugi su pak pribegavali prinoenju rtava u hrani u ritualnoj formi iz ega se jasno vidi da je vuk nekada predstavljao boanstvo podzemnog sveta. Ritual se izvodio za vreme Boica, kada su ukuani od svih jela sa stola spremali vukovu veeru, ostavljajui ih na jednu tacnu, koju je po noi, najee dete, odnosilo na najbliu raskrsnicu i ostavljalo. Odlazilo bi sa tog mesta ne osvrui se i ne govorei nita. Delovi vujeg tela, korieni su u spravljanju amajlija i bacanju magija naroto od strane vetica. Najee su se koristili, vuje oko, koza oko eljusti, srce, dlaka, zubi, kande, pa i cela lobanja. Gavran Nije toliko bitna ivotinja u narodnom predanju, ali ga vetice dosta koriste u spravljanju lekovitih napitaka i melema. Najee se koristi gavranova glava i krv. Inae on se smatra loim glasnikom koji donosi vesti sa bojita, najavljuje loe vreme i dugu zimu. aba aba je svakako sveta ivotinja, koja je posveena boanstvu koje na narod od milote i iz potovanja zove Baba. aba se ne sme ubiti jer onda umire majka osobi koja ju je ubila. aba predstavlja enski kolektivni duh. Naroito se potuje aba koja obitava ispod kunog praga i ona se smatra zatitnikom kue i ukuana. Vetice je koriste kao ivu amajliju, koja titi od svega to je zlo. Od nje takoe spravljaju mnoge lekove, kojima se lee ljudi i stoka. Najpotovanija je aba Baburaa o kojoj sam ve govorio. Zec Zec je takoe sveta ivotinja koja se izjednaava sa mesecom na nebu. Za njega su vezani mnogi tabui a niz ritualnih radnji koje se tiu njega izvode se ba za Bozi. Trudna ena ne sme ni da jede ni da vidi ubijenog zeca. Kako narod tako i vetice, koriste mnoge delove zejeg tela u spravljenju amajlija, lekova i raznih vrsta magija. Najee se koriste zeja krv, mast, koza, slezina, dlaka, kost, zub i apa.

112

Konj Konj je gotovo nezaobilazan, kada govorimo o svetim ivotinjama, jer je po svoj prilici usko povezan sa podzemnim svetom. Veina natprirodnih bia ili bia sa natprirodnim moima pretvara se u konja. To vai i za vetice. Crni konj je korien u situacijama kada se otkriva blago ili kada se trai vampir. Poto je crni konj, sam po sebi demon podzemnog sveta, podrazumeva se da nikada nee prei preko groba u kome je vampir. Kornjaa Kornjaa je jedna od ivotinja za koju se smatra da uvek zna gde se nalazi Raskovnik, jer je ona njen uvar. Stilizovane predstave kornjae u narodnoj umetnosti imaju zatitnu funkciju. Balkanske vetice, pri spravljanju lekova, esto koriste kornjainu krv, meso i jaja. Mravi Na teritoriji istone Srbije, vetice imaju obiaj da vre rituale na mravinjacima. Smatra se da su mravi u direktnoj vezi sa donjim svetom, te se njima prenosi ta treba da urade. Manje bitne ivotinje Krtica-njena apa se nosi kao amajlija. Leptir-u vie sluajeva se smatra da se vetica nakon izlaska iz tela pretvara u leptira. Ovan- od desnog roga crnog ovna pravi se drka za kusturu-magijski no. Orao-njegove kande i kljun su amajlije koje se koriste za zatitu od zlih oiju i demona. Petao- od njega se prave lekovi, on upozorava demone da se vrate u podzemni svet jer sunce izlazi. uran-perije crnog urana vetice koriste poput metle. On sam predstavlja demona podzemnog sveta i moe se kada napuni odreen broj godina pretvoriti u zmaja. Medved-njegova apa i kaa moe biti amajlija. U nekim delovima Balkana postoje tragovi kulta medveda. Divlji vepar-njegovi zubi se koriste kao amajlija za zatitu od zlih demona. imis-on simbolizuje demone pozemnog sveta a delovi njegovog tela prosto su nezaobilazni u spravljanju amajlija i magija. Gotovo je u mit ula upotreba krila imia u ljubavnij magiji.

113

SVETE, MAGIJSKE I LEKOVITE BILJKE

Sasvim je sigurno da u svetu ne postoji vetica koja nikada u svom ivotu nije koristila barem nekoliko vrsta svetih biljaka. Za sve vetice se od vajkada vezivalo verovanje da u prste poznaju razne vrste trava, kojima mogu da pomognu ili pak naude drugim ljudima. Takvo verovanje, rasprostranjeno je i na teritoriji Balkana. Ne moemo biti licemeri pa da kaemo kako to nije tano. Skoro svi svetski narodi u svojoj dugoj istoriji, imali su osobe koje su se razumele u lekovito bilje. To su bili drevni fitoterapeuti, pretee dananjih lekara koji su ostali zapameni u istoriji po svojim melemima i ajevima. No ipak, oni nisu bili usamljeni u toj svojoj funkciji i imali su konkurenciju od strane ljudi koji su se bavili nekim drugim disciplinama leenja, kakve god one tada bile. Mislim da ne otkrivam nita novo, ako kaem da su ba ovi narodni fitoterapeuti, rame uz rame sa isceliteljima i narodnim ortopedima, spasli mnoge ivote, naroito u ono doba kada se zvanina nauna medicina, zasnivala na putanju krvi i ispijanju ive. Na teritoriji Balkana u stara vremena, bio je obiaj da svako selo ima svog travara ili travarku. Oni su ovaj zanat uili od svojih roditelja, a njegove tajne ljubomorno uvali u okviru porodice. Meutim, kako njihove recepture nisu uvek davale pozitivne rezultate, narod se okretao onima koji su se, sem upotrebe bilja, bavili i magijom. To su bile vetice. One su koristile lekovito i sveto bilje u svojim ritualima, koristei pritom sva

114

sredstva koja im stoje na raspolaganju ne bi li pritom pomogle onima koji su doli da od njih zatrae pomo. Narod ih se plaio, ali istovremeno i potovao. Vetica nije imala pravo na greku. Bila je progonjena i optuivana za mnogo manje stvari koje obino nisu ni imale veze sa realnou. Moda i zbog ove injenice, vetice su razvile nepogreive metode leenja koje su se odrale i do dananjih dana, naroito na istoku i jugu Srbije. Prosto je fascinantno koliki je nivo poverenja u njih ako se zna da mnoge bolesti lee izuzetno otrovnim biljkama. Koliko znam do sada nije zabeleen ni jedan sluaj da je neki njihov pacijent imao bilo kakvih problema, to dovoljno govori o njihovom nivou poznavanja prirode bilja. Veoma je teko na Balkanskim prostorima podvui jasnu crtu izmeu svetog i lekovitog bilja. Za svaku biljku je vezano barem jedno verovanje i jedino po emu se razlikuju jedne od drugih je injenica da su neke svetije od ostalih. Svaka biljka koja je pomogla nekome i umanjila mu tegobe ili ga pak izleila, postajala je sveta gotovo automatski, jer je takvu mo moglo da ima samo neto natprirodno. Znai sve lekovite biljke, odnosno sve biljke koje su koriene u leenju pripadaju kategoriji svetih, dok sve svete biljke ne slue za leenje. Ove koje ne slue za leenje, koriene su mahom kao amajlije ili magijski rekviziti u raznim vrstama rituala. Da ne bih napravio zbrku u vaim glavama, moram rei, jo to, da su i lekovite biljke mogle biti koriene kao amajlije ili magijski rekviziti u ritualima. Eto zato je teko napraviti jasnu podelu i razdvojiti ove dve grupe bilja. Najvei broj ovih biljka brao se na praznik posveen bilju, koji se naziva Biljni Petak. Ime je dobio po tome to je u pitanju petak koji pada pre estog maja. Znai sam datum se menja od godine do godine. Biljke su brane ritualno, rano izjutra dok sunce ne izae, jer se verovalo da postaju lekovite u etvrtak iza ponoi, a brali su ih svi metani jednog kraja skupa. Devojke su se kitile vencima od poljskog cvea dok su brale bilje a svi zajedno su pevali i igrali. Bila je to proslava dolaska prolea i slavljenja probuenih duhova vegetacije. Bilje se bralo u to vreme jer se smatralo da tada raste a samim tim poseduje, tokom tog perioda, perioda razvitka, najvecu mo. Na istoku Srbije, ovaj praznik se nastavljao ispred peine gde su se loile velike vatre u ast demonima podzemnog sveta, odnosno duhovima vegetacije. Prikupljeno bilje se suilo i koristilo tokom cele godine. Pored ovakvog branja bilja, u Balkanskoj tradiciji, postoje i drugi datumi koji su vani za branje odreene biljke, poput poljske metle na primer, o kojoj sam ranije govorio. Neke su se biljke brale ritualno dok se kod drugih vodilo rauna u koje doba dana ili noi se beru. Neto vie o datumima vezanim za branje bilja, reiemo u jedanaestoj glavi. Do informacija o biljkama vetice su dolazile na tri naina. Prvi je podrazumevao uenje i mentorstvo neke starije vetice, koja je opet deo svog znanja preuzela od neke pre nje i tako u nedogled. Drugi nain je bilo paljivo praenje bolesnih ivotinja koje su odlazile u umu ili na livadu kako bi pasle neku odreenu biljku koja e im pomoi da olakaju njihove tegobe. Naravno da su to bile biljke koje nisu koristile u svojoj svakodnevnoj ishrani. Moda izgleda udno, ali je ovakav nain za mnoge ljude dugo predstavljao najsigurniji metod pomou koga su dolazili do lekovitih biljaka. Trei nain predstavljaju dobijene informacije o bilju putem snova, vizija ili iz komunikacija sa natprirodnim biima. Obino ovo znanje daruju umska Majka i vile. Nije neobino da vetica sanja neku ivotinju, koja joj u snu pokae neku novu lekovitu

115

biljku i da joj savet kako da je koristi.. Zamislite sada da jedna vetica za svoga ivota sakupi informacije o bilju uz pomo ova tri naina te da ih pred kraj istog preda nekoj mlaoj vetici, koja nastavi to isto da radi, da bi na kraju predala znanje sledeoj, i tako dalje. Nadam se da moete da predpostavite koliki je fond ovog znanja. Meni je bilo potpuno neverovatno ono to sam saznao iz razgovora sa jednom starijom veticom, a to je da ne postoji biljka za koju ona nije znala koja je, emu slui, kako se korisi i kakve su prie vezane za nju. Bukvalno, na koju god sam uperio prst, automatski mi je davala odgovore. Da spomenemo jo da se kako u narodnoj medicini tako i u magiji, koriste svi delovi bilja, poevi od korena, stabla, lista pa sve do ploda i semena. ta i kako e se upotrebljavati zavisi od niza inioca, kao to emo videti u daljem izlaganju. Raskovnik Levo Aneoski koren, u sredini Gorska majka, skroz desno Raskovnik-fotografije Raskovnik (laserpitium siler, siler trilobum) je verovatno jedna od najbitnijih biljaka u Balkanskom vetiarenju. Kako samo ime kae ova biljka je predodreena da raskiva stvari. Izmeu ostalog za njega se tvrdi, da moe da otvori svaku bravu, pokida svaki lanac, pa ak i otkrije gde je zakopano blago u zemlji. Meutim, ovo su samo neke njegove funkcije. Kae se da on raskiva baenu magiju na neku osobu, otvara nerotkinju, odnosno lei sterilitet, odbija bolesti kod ljudi i stoke, titi od uroka, stvara zatitu i jo mnogo toga. Najveu vrednost ima antropomorfni Raskovnik , odnosno onaj iji koren podsea na ljudsko telo. Svaki Raskovnik je teko pronai, a naroito antropomorfni. Pria se da je njegov uvar kornjaa te da je on uvek u njenoj blizini. Neki tvrde da ako se pronau kornjaina jaja i ograde kamenjem, kornjaa e se vratiti sa Raskovnikom u ustima, koji e rasturiti ogradu. Tada ga treba zgrabiti brzo ili e ga ona odmah pojesti nakon to sa njime zavri posao. Slina pria, vezana je i za jea, kome po svoj prilici treba ogrditi mladune i on e se pojaviti sa Raskovnikom da ih oslobodi. Neki su pokuavali da vuenjem lanca otkriju gde se Raskovnik nalazi. Naime vezivali su neku osobu ili ivotinju lancem i putali da hoda livadama. Na mestu gde bi se lanci pokidali, predpostavljalo se da se nalazi raskovnik. Mislim da nije velika tajna ako otkrijem da ovi postupci nisu davali eljene rezultate. Raskovnik je biljka kao i svaka druga, samo to nastanjuje nepristupane krajeve i teko se otkriva. Koliko sam upoznat, na jugu Srbije su poeli da ga gaje jer postoji ogromna potranja za njim. Posebna verovanja i naini korienja vezani su za antropomorfni Raskovnik. Kao to sam u predhodnoj glavi rekao, kada smo govorili o patuljcima, koren Raskovnika u obliku ljudskog tela, prestaje da bude biljka i postaje duh prirode, mali ovek, patuljak i slino. Najlake se otkriva nou iza ponoi, jer tada on naputa svoje biljno telo i u astralnom obliku boravi na zemlji. Neki tvrde da se tada vidi ili bie visine jedne stope ili tri plamena koja lebde u vazduhu. Naravno, to je pravi trenutak, kada treba otkopati

116

koren i tim inom staviti sebi u slubu ovog duha prirode. Raskovnik je jednom reju ono to je na zapadu mandragora, a na istoku en-en. Interesantan je podatak da su hajduci imali obiaj da vre jednu neobinu vrstu pirsinga. Naime oni su delove korena uivali ipod koe na dlanu. Po narodu, oni su to radili da bi im se otvarala svaka vrata za iju se kvaku uhvate, mada ja iskreno sumnjam da je to bio cilj ove operacije. U svakom sluaju, raskovnik je vrlo traena roba. Sa njim se ne radi nita posebno, ve je sasvim dovoljno posedovati ga. Osoba ga moe nositi sa sobom ili drati u kui. On e u oba sluaja obavljati svoju funkciju amajlije koja titi svog vlasnika od raznih vrsta zla i bolesti. Antropomorfnog esto koriste vetice, pravei od njega neku vrstu uslunog duha. Mandragora

Mandragora, stari crte Mandragora (mandragora officinarum) verovatno predstavlja jednu od najpoznatih magijskih biljaka na svetu. Njenu popularnost u zapadnoj Evropi, pratila je gotovo u stopu popularnost u Balkanskim zemljama. Neki autori iznose miljenje da su Mandragoru u Balkanske krajeve doneli sa sobom jevrejski trgovci, koji su nastanjivali sva vea mesta, gotovo od pamtiveka. Meutim, ja se ne slaem sa ovom konstatacijom. Verujem da je ona oduvek rasla na ovim prostorima, sasvim sigurno na teritoriji junog Balkana i u primorskim krajevima. Takoe ne vidim neki valjani razlog zato ona ne bi rasla i u severnim delovima, ako znamo da je ima u Bugarskoj i Rumuniji. Mandragora je stekla svoju veliku popularnost zbog mnogo ega ali je ipak najbitnija injenica da i ona poput raskovnika moe imati antropomorfni koren. Jevreji su na Balkanske narode preneli afodizijacku upotrebu mandragore i naine korienja u ljubavnoj magiji, dok su Balkanski narodi preneli svoja verovanja vezana za raskovnik na mandragoru. Predpostavljam da je tako dolo do spoja verovanja koji su danas prisutni na ovim prostorima. U prilog ovome govori i moj razgovor sa jednom starom i iskusnom veticom, koja ivi na jednoj planini u Srbiji, u kome me je ona savetovala da potraim mandragoru uz pomo jea ili kornjae na identian nain na koji se trai raskovnik. Najvea vrednost mandragore, antropomorfni koren, predstavlja za vetice jo jednu vrstu duha prirode koji se moe staviti u slubu. Mandragora sama po sebi moe biti i amajlija, koja titi od svagog zla, ali i zatita od puanog zrna ili bilo kojeg drugog atakovanja na ivot njenog nosioca. Nije ni udo da su je uzase uvek imala vojna i policijska lica koja su ovaj koren odvajala podosta novca. Kako raskovnik tako i mandragoru, bilo je teko nai ili moi platiti. Zbog toga se pribegavalo biljkama koje su je mogle zameniti. Najpoznatije zamene za mandragoru na prostoru Balkana, bile su koren Ruse (chelidonium majus) i Velebilja (atropa belladona).

117

Gorska Majka

Gorska Majka,crte Gorska Majka(Lathraea Squamaria), jarba Muma Paduri, je jedna od veoma potovanih biljaka naroito na teritoriji june, jugoistone, istone i severoistone Srbije. Kao to se vidi iz njenog imena, ova biljka je posveena samoj Boginji, a kad kad predstavlja i Boginju u malom. Ponekad je prosto potrebno stei naklonost biljke da bi se stekla naklonost Boginje. Ova biljka se pre svega smatra enskom biljkom i obino je samo ene koriste. Ona sama po sebi predstavlja amajliju uz pomo koje osoba koja je nosi ima neprekidan kontakt sa Boginjom. Biljka je duna da uradi tri stvari. Da zatiti onoga koji je nosi od svih vrsta zla, zatim mu obezbedi dobru materijalnu situaciju i ako je nosilac ena, da sauva njen plod ili ga pak podari nerotkinji. Gorska majka je veticama ne zamenjiva u ritualima, naroito kada treba leiti enu koja ne moe da ima potomke. Jedan od poznatijih, ovakvih, rituala odvija se na sledei nain. ena koja eli da zatrudni, mora neko vreme da se uzdrava od polnih odnosa, a potom sama pronae i ubere ovu biljku. Biljka se trai pored vode jer obino raste u takvom okruenju. ena mora saekati da proe pono, zatim skinuti odeu sa sebe i bez ijedne izgovorene rei pronai biljku i ubrati je. Dok odlazi sa mesta na kome je ubrala biljku, ne sme se osvrtati za sobom ni govoriti. Ovako ubranu biljku ona odnosi vetici koja ce izvriti ritual sa njom. Ritual se sastoji iz pripremanja aja od ove biljke i kaenja njome iznad ene koja je ovu biljku donela. Znai dok ena pije aj, vetica kadi iznad njene glave izgovarajui pritom prigodnu basmu. Interesantno je da se ba ovom biljkom, na slian nain, lee i psihika oboljenja, bilo da su u pitanju mukarci bilo ene. Da dodamo na kraju, da se koristi cela biljka ili pak samo nadzemni deo.

Odoljen Odoljen, fotografija Odoljen (valeriana officinalis), bez imalo preterivanja, vai za najjau biljnu amajliju protiv svih vrsta zlih demona ukljuujui i vetice u onom negativnom smislu te rei. Za njega su vezana razna verovanja, koja idu dotle da tvrde kako je njegova snaga toliko velika, te da ga je strasno teko kontrolisati bez biljke koja umanjuje njegovo dejstvo. Ta biljka se naziva Odumiljen ali do sada niko nije uspeo da utvrdi da li ona stvarno postoji. Veruje se da odoljen titi naroito muku decu i da muko novorodjene ne bi preivelo ni dvadesetetri sata da mu majka ne ostavi koren ove biljke ispod jastuka, kraj kreveta ili pak gurne u pelene. Koren ove biljke uivaju stoci, ali ga i odrasli ljudi rado nose, jer se veruje da titi od zlih oiju. Smatra se da njegov koren treba drati u kui, kako bi se zatitila itava porodica.

118

Odoljen koriste i vetice, pravei od njega amajlije za zatitu i zdravlje. Kada se radi o zatiti, vetice obmotavaju crveni konac oko korena i vezujui tri vora obino govore basmu koja treba da naredi odoljenu da uva osobu kojoj je namenjena amajlija. Slino je i kada se radi o zdravlju, samo to se tada koristi beli konac. Od odoljena se spravljaju ajevi i napici koji se smatraju univerzalnim lekom za sve bolesti. Ipak, akcenat se stavlja na nervna obljenje, bolne menstruacije i srane tegobe. esto se koristi u kombinaciji sa omanom (inula helenium) i rutom (ruta graveolens), tako to se potapa sa nekom od ovih biljaka u hladnu vodu i daje osobi da je pije. Znai ne kuva se i ne pravi se aj, ve se konzumira sama voda za koju se smatra da je poprimila moi ovih biljaka. Nije retko, da se ove tri biljke, potopljene skupa, ostave napolju da prenoe, kako bi pride upile u sebe zvezdanu energiju. Oman Oman (inula helenium) takoe spada u jake biljke, koje imaju veliku mo zatite. Posle odoljena, koren omana spada u najkorienije amajlije protiv zlih oiju. On se poput odljena, spominje u mnogim narodnim pesmama, u kojima se velia njegova mo zatite. Oman se bere, poput veine ovde spomenutih biljaka, na biljni petak pre estog maja, s tom razlikom, to se pri njegovom branju mora izvriti odreeni ritual kako on ne bi izgubio deo svoje moi. Ritual izgleda ovako. Na biljni petak, rano izjutra ako ne i u toku noi, pronae se mesto na kome raste povei oman. Poto on ima veliki i debeo koren, potrebno ga je iskopati. Strogo je zbranjeno da se u tu svrhu koristi bilo kakav alat, ve se mora pronai komad zailjenog kamena sa kojim se zapoinje razgrtanje zemlje oko korena, pazei da se sam koren dodiruje to manje. Kada se ovo zavri, kamen se baca to vie u vis, a koren se vadi rukom, pazei se pri tom da se isupa u jednom potezu i to pre nego to kamen padne na zemlju. Ovako ubran, koren omana se sui i kasnije uiva u garderobu ili koristi kao dodatak u spravljenju raznih vrsta amajlija. Da bi se zatitila stoka daje joj se da jede koren omana zajedno sa solju. Usitnjen, osuen koren koristi se za kaenje, u nameri da se oisti prostor od zlih sila i demona. Njime se moe kaditi kua, ali i osobe za koje se sumnja im zli demoni na neki nain rade o glavi. Oman je inae veoma lekovit i esto se koristi u fitoterapiji. Ipak, najee se upotrbljava kod plunih bolesti na taj nain to se od osuenog korena kuva aj ili se svez korena renda u planinski med, med iz etinarskih uma, i tako pripremljen konzumira dva puta dnevno, svaki dan, nekih trideset dana od prilike.

Bosiljak Bosiljak (ocimum basilicum), je jedna od biljaka sa najirom lepezom funkcija, meu narodima sa prostora bive Jugoslavije. Mislim da se samo o njemu moe napisati cela knjiga jer je korien u gotovo svim prilikama, na svim mestima i od svih strana, makar

119

one bile u direktnom sukobu. Da pojasnim. Bosiljak je korien u svim ritualnim radnjama a koje su se ticale sprovoenja obiaja, vezanih za roenje, brak i smrt. Bosiljak rado koristi pravoslavna crkva, umaui ga u svetu vodu i prskajui njime, ali ga takoe, veoma rado i esto koriste vetice, vraare i gatare, koje ga smatraju nezaobilaznom biljkom u mnogim ritualima. Bilo kako bilo, bosiljak se smatra izuzetno jakom zatitom od zlih sila, raznih vrsta demona ali i tetocina koje mogu da nanesu tetu ivinarnicima, torovima i stajama. Bosiljkom se kadi kada se eli neto da sauva od zla. Njegovim dimom, opisuje se u vazduhu magijski krug. Mnogi roditelji kite svoju decu bosiljkom, ali ga i sami nose kako bi se sauvali od zla. On je svakako vrlo mona amajlija. Pepeo koji ostaje od njegovog kaenja, koristi se za iscrtavanje simbola zatite po telu dece i odraslih, najee na elu. Kada krenu da vre prizvanje duhova prirode, bilo da je re o umskoj Majci ili Tartoru, vetice sa istoka Srbije, obavezno sa sobom ponesu struk bosiljka i nekoliko ena belog luka, jer se nikada ne zna ta moe krenuti po zlu. Tokom spravljanja mnogih amajlija bosiljak se vezuje crvenim ili belim koncem za pramen kose osobe za koju se pravi amajlija. Njegove funkcije u ovim operacijama su mnogobrojne. On je tu da bi zatitio, doneo zdravlje, sreu i prosperitet. Vetica kada gasi ugljevlje, vodu u iniji preseca kusturom ili je mea bosiljkom a ako eli moe i staviti malo bosiljka u nju. Bosiljak se smatra i univerzlnim lekom kod magijskog leenja bolesnih. To podrazumeva kaenje bolesne osobe, davanje vode u kojoj je prenoio bosiljak ili pak pravljenje amajlije za ozdravljenje. Naroito se njime tretiraju nerotkinje jer se smatra da donosi plodnost.

Beli luk Beli luk (allium sativum), takoe spada u red jakih zatitnih biljaka. Za njega smatra da je izuzetno pouzdan kada se treba odbraniti od vetica i drugih zlih demona. Pored toga, osoba koja ga ne jede automatski biva optuena za bavljenje magijom iako to, naravno, nije tano. Vetice veoma rado koriste beli luk kod mnogih magijskih radnji. Moram da posetim da se pod nazivom vetica, ovde podrazumeva zli enski demon koji je u ranijim vremenima povezan sa veticama pripadnicama ljudskog roda, o emu sam pisao u drugoj glavi. No kao to smo napomenuli vetice koriste beli luk na vie naina. Ve sam rekao da se on zajedno sa bosiljkom nosi sa sobom, kada se ele prizvati natprirodna bia i duhovi prirode. Beli luk koji proklija iz zmijske glave, odseene srebrnom parom ima posebnu mo i omoguava, onome koga nosi sa sobom, da vidi bia koja obini ljudi ne mogu. Jednom reju astralna bia.

120

Na njega se prenose bolesti, koje se kasnije prebacuju na neko drvo ili bacaju to dalje od sebe, na primer u reku ili naputen bunar. Nekada se samo prinosi bolesnom mestu dok se izgovara basma. Takoe je deo mnogih amajlija koje se tiu zatite i teranja bolesti. Od njega se prave mnogi melemi i preparati koji se konzumiraju oralno. Odavno je narod shvatio njegovo snano antibiotino dejstvo, te ga je stavljao svuda gde je postojala ansa od infekcije, ali ga je i jeo kada je bolovao od raznih upalnih procesa u organizmu iji su izazivai bile bakterije. Ostale svete, magijske i lekovite biljke Perunika (iris germanica), dovodi se u vezu sa boanstvom groma, jer se smatra da titi od udara istog. Njen koren u obliku penisa sa testisima, koren je u ljubavnoj magiji i kao afrodizijak. Takoe su od njegovog soka, spravljani napitci protiv neplodnosti. Kantarion (hypericum perforatum), biljka nekada posveena boginji, danas bogorodici, smatra se jakom zatitnicom ena od zlih sila. Nosi je uza sebe i pije aj od nje, ena koja sumnja da je neko bacio magiju na nju te ne moe da ostane u drugom stanju. Bro (rubia tinctorum), koristi se u magiji kada se ne eli da neko doe kod nas. Smatra se da je ima veliku mo zatite, naroito kada su u pitanju vampiri ili zli duhovi pokojnika. Dovoljno ga je okaiti o prozore i ulazna vrata, pa da oni ne mogu ui unutra. Brljan (hedera helix), koristi se kao zatita od zlih demona, a veruje se da posebno titi decu. Koristi se u ljubavnoj magiji i proricanju. Apta (sambucus ebulus), je jedna od biljaka koju koriste uesnici rituala za prizivanje kie. Smatra se da titi od zmijskog ujeda, to jest da njegov miris tera zmije. Pali se u ast pokojnicima kojima godi njen dim. Vid (anagallis arvensis), trava nekada posveena slovenskom boanstvu Svetovidu, danas se koristi u ritualima vezanim za proricanje. Smatra se da je dovoljno drati ovu biljku ispod jastuka, saoptiti joj ta se eli saznati i da e se to prikazati u snovima . Vrati (tanacetum vulgare), predstavlja izuzetno bitnu biljku kod Balkanskih vetica. On ima mo da stvari vrati u preanje stanje, ali i da odbije te vrati magijski napad. Moe se nositi sa sobom, konzumirati u malim koliinama ili se pak baciti u prokljualu vodu koja se prosipa preko praga uz rei ne praam neg vraam. Naravno, misli se na baenu magiju. Detelina (trifolium pratense), kao i svuda u svetu smatra se donosiocem sree, naroito ako ima etri lista. Interesantno je da i za nju vai masa stvari koja je vezana za raskovnik. Naime veruje se da nju uva kornjaa i da se do nje dolazi na identian nain, tako to joj se ograde jaja. Potrebno je imati dve vrste deteline da bi se dolo do

121

skrivenog blaga. To su detelina sa etiri i dva lista. Ova sa dva pomae da se podigne blago iz zemlje, koje se pronae sa detelinom od etiri lista. Inae detelina pronaena uz pomo kornjae, raskiva sve brave i donosi sreu u svim aspektima ivota. Divlja rua (rosa canina), prua zatitu od bolesti. Kroz rascepljen po sredini tap od divlje rue provlae se bolesni, kako bi oistili svoju auru. alfija (salvia officinalis), ili kadulja kako je drugaije zovu, predstavlja univerzlnu zatitnu biljku, koja titi od svih vrsta demona. Kao to se vidi iz njenog drugog naziva, njena prvenstvena uloga je oduvek, da se njome kadi, odnosno isti ritualni i kuni prostor. Ovo je zadrano i do dananjih vremena iako se narod pavoslavne vere, peorjentisao na tamnjan. Veoma se rado koristi u spavljanju amajlija, mada se tada esto stavlja u kombinaciji sa drugim biljem, poput bosiljka i pelina. Zanovet (cytisus capitatus), se smatra jakom zatitom od neprijateljski raspoloenih entiteta i korisiti se mahom na zapadu Balkana i primorskim krajevima. Zdravac (geranium macrorrhizum), je jedna od najbitnijih magijskih biljaka, koja se koristi u ritualima za ozdravljenje ili teranja bolesti uopte. Od njega se prave amajlije, kupa se u vodi u kojoj je potopljen i piju se ajevi sparavljeni od njega. Osueni koren zdravca, predstavlja sam po sebi jaku amajliju, koja ima za cilj spreavanje bolesti da priu osobi koja je nosi. Njime se kiti bolesno drvee da bi ozdravilo, stavlja se u seme koje treba da se posadi kako bi nikla zdrava i jaka biljka i na kraju, on se stavlja u hranu da se ne bi pokvarila. Imela (viscum album), parazitska biljka koja najee raste na hrastu, smatra se veoma svetom. Meutim, ako se pronae na leski, to je veoma retko, ona dobija dodatne moi. Postoje narodna verovanja da na ovoj imeli raste zlatna jabuka koju uva bela zmija. Ukoliko se ubere ova jabuka i skuva u vodi, koja se potom popije, osoba koja to uradi moie da prepozna svaku lekovitu biljku bez problema. Postoje jo mnoga slina verovanja, koja u sebe ukljuuju zmiju, uvara neega, koja obitava pod leskom na kojoj je imela. Zajedniko svim ovim priama jeste da se tu nalaze ili skriveno blago ili skrivena znanja. Imela se inace vezuje i za vetice. Kae se da neke vetice, svoje metle prave ba od imele, pa otuda i drugi naziv za imelu, vetiija metla. Jasenak (dictamnus albus), izuzetno sveta i udesna biljka. Smatra se vilinom biljkom pre svega. Pored njega se vri ritual sklapanja saveza ili bratimljenja sa vilama, kada se eli izleiti neka osoba. Razlog ovome je verovanje da su vile najbolji poznavaoci alternativnih metoda leenja i svih vrsta bolesti a kako za svaku bolest postoji trava koja je lei, ko e bolje znati te trave nego vile koje i same proistiu iz prirode. Najvei broj ovakvih rituala, odigravao se u Srbiji, pedesetak kilometara nizvodno od Beograda, u okolini starog grada Smedereva. Samo mesto zbivanja, nazivalo se Jasenak,

122

a ime je dobilo ba po ovoj biljci, koja je u ovoj oblasti rasla u ogromnom broju. Vest o udesnim izleenjima, brzo je preplavila celo Balkansko poluostrvo, tako da su poeli da dolaze ljudi iz udaljenih predela i vre rituale kojima su ih uili metani. Sve se ovo odvijalo na sledei nain, poetkom maja. Kako je guzva bila velika, a ritual se vrio nou, ljudi su dolazili rano izjutra i ostavljali pekir, ispod izabranog jasenka, kako bi rezervisali mesto za uvee. Po noi, oni bi se vraali i dovodili bolesnu osobu. Ona se polagala na pekir, tako da joj je glava bila uz samo stablo biljke. Zatim su oko stabla ostavljali sud sa medom, pogau, asu vode i asu vina, da bi potom upalili jednu sveu od pelinjeg voska, votanicu. Bolesniku se davalo da uzme od svega po malo dok se resto ostavljalo vilama. Ova rtva se naziva veera vili. Na kraju bi se pobratimili, bolesnik i osoba koja ga je dovela, te bi onaj koga je trbalo leiti, legao i zaspao ispod svog jasenka. Mogle su se dogoditi tri stvari. Prva je da se bolesnom u snu javi vila i saopti mu ta treba da radi kako bi se izleio, druga da se ujutru ugleda oteeno stablo, to je znak da e bolesnik ozdraviti sam od sebe i trea, da se nakon buenja kopa oko jasenka ne bi li se pronaslo neto neobino to je vila ostavila i to bi se dalo bolesniku da popije ili pojede. Nakon ovoga ljudi su odlazili sa ovoga mesta ostavljajui pekire i posue jer se verovalo da se ne smeju dirati. Ovih jasenaka vie nema, a na tom mestu se danas nalazi crkva. Karanfil (dianthus caryophyllus), zajedno sa bosiljkom ini amajliju koja titi od svih vrsta zlih sila. Kukurek (helleborus odorus), spada u red monih amajlija, naroito njegov koren. Stavlja se u kotao kako bi pojaao dejstvo magje koja se spravlja. Za njega vai jedno sveto pravilo, a to je da se ne sme uzimati u ruke i unositi u kuu pre maja. Mrazovnik (colchicum autumnale), na jugozapadnom Balkanu, vai za biljku iz koje se raaju vile. Ren (cochlearia armoracia), je biljka iji se koren smatra pouzdanom zatitom protiv zlih enskih entiteta, koje su kod Srba poznate pod nazivom more . Rogoz (typha latifolia), je biljka izuzetne magijske snage. Od nje se prave kanapi uz pomo kojih se hvataju zli entiteti. Smatra se da nijedan lo entitet, bio on vampir ili vukodlak, ne moe raskinuti ovaj kanap. Inae kod Srba i vukodlak se smatra pre eterinim nego fizikim entitetom.

123

Rua (rosa gallica), je veoma bitna biljka koja se koristi u ritualima vezanim za zdravlje i prenoenje bolesti. Ako neko eli da ima lepu kou, treba svako jutro da se umiva vodom u koju su potopljene ruine latice. Na crvenu ruzu se prenosi bolest utica tako to se na njenu stabljiku privezuje uti konac i tri puta bez glasa, ponovi u sebi, menjam utilo za crvenilo. Ruzmarin (rosmarinus officinalis), je pre svega zatitna biljka, iji se nadzemni deo koristi kao zatita od zlih oiju i zlih demona. Ruta (ruta graveolens), spada takoe u zatitne biljke i njen nadzemni deo korien je kao amajlija protiv zlih demona. Selen (ligusticum levisticum), je pre svega enska biljka koja se mahom koristi u ljubavnoj magiji. Devojke ga nose sa sobom ili se kupaju u vodi u kojoj je potopljen selen, kako bi na magijski nain privukle panju mukaraca. Smilje (helichrysum arenarium), je takoe ensko bilje, ali se smatra i vilinskim. Slui kao enska zatita od zlih sila, ali i amajlija koja treba da donese ljubav ukoliko se nosi sa sobom. Crni luk (allium cera), se smatra zatitom od zlih sila. esljika (dipsacus silvester), je zatita od vampira. Obino se stavlja na vrata i prozore, kako ovi ne bi mogli ui unutra. iak (arcatium lappa), je biljka koja se koristi u ljubavnoj magiji u ritualima koji imaju za cilj spajanje parova. ubar (satureia hortensis), ima dvostruku ulogu. Zajedno sa bosiljkom slui za zatitu od zlih sila, dok ga sa druge strane koriste esto u ritualima koji se tiu zdravlja. uvarkua (sempervivum tectorum), je biljka ija je osnovna uloga da sauva kuu i porodicu koja ivi u njoj od svake nesree. Zato je, onaj koji je nema, sadi na svom krovu. Smatra se da uva dom i od lopova. Ponekad ga daju deci da ga nose sa sobom, kao amajliju, kako se ne bi razboljevala.

124

Tajne biljke Balkanskih vetica Biljke o kojima smo do sada govorili, koriene su od strane vetica, bilo da se radi o njihovoj ritualnoj upotrebi, bilo u spravljanju raznih vrsta amajlija. Meutim, ove iste biljke, koristio je i obian narod, u istu svrhu, kako je najbolje znao i umeo. Za razliku od ovih, takorei opstepoznatih biljaka, vetice su u svojoj praksi, koristile i biljke o kojima se nije prialo, a ija su magijska svojstva ljubomorno uvale. Ovo ne znai da ba niko nije znao za njih i da ih neko nije sporadino koristio, ali ipak ti sluajevi su bili usamljeni i javljali su se retko. Veoma je teko pronai i indetifikovati ovo bilje. Dodatnu oteavajuu okolnost, pretstavljaju imena tog bilja, jer ona teko da su ire narodna, a sami nazivi su im sastavljeni od vrste funkcija koje obavljaju. No ipak, ako je za utehu to je samo mali broj, poto smo vei deo njih uspeli da identifkujemo. Pa da vidimo koje su to biljke. Velebilje, fotografija Velebilje (atropa belladona), spada u red biljka koje su koristile Balkanske vetice na mnogo naina. Kako je ona, veoma otrovna, narod je zazirao od nje, a svaki nain primene iste, zahtevao je veliki stepen znanja, znanja koje su posedovale iskljuivo vetice. Verovatno je opte poznato, da je ova biljka bila jedna od mnogih koje su ulazile u sastav vetiijih masti za letenje. Zatim, njen se koren, istucan pomou belog kamena, davao bolesnima, naravno u izuzetno malim koliinama, kako bi izazvao povraanje, proliv, znojenje i druge reakcije, koje su se smatrale dobrim za ienje organizma. Pored ovoga, vetice su koristile ovu biljku kako bi izazvale pobaaj kod ena koje nisu elele da rode. Zbog ovoga su dodatno dolazile na lo glas jer se takvo to smatralo smrtnom grehom u tradicionalistikim hrianskim zajednicama. Pored svega ovoga, koren velebilja korien je kao zamena za koren mandragore. Tako je noen kao amjlija, bilo ljubavna bilo zatitna, a sam koren, ukoliko je podseao po izgledu na ljudsko telo, mogao je biti upotrebljen kao jedna vrsta vudu lutkica. Od ove biljke vetice su koristile najvie koren a potom cvetove i seme. Bunika,fotografija Bunika (hyoscyamus niger) je jos jedna biljka za koju se zna da je ulazila u sastav vetiijih masti za letenje. Koriena je za spravljanje lekovitih melema u leenju kod bolesti zuba, odnosno zubobolje i oiju.

125

Tatula, fotografija Tatula (datura stramonim), pored ovih dveju navedenih jo jedna otrovna biljka koja je ulazila u sastav vetiijih masti i melema. Meutim njeno stablo u prirodi predstavljalo je jednu vrstu svetog drveta od koga se oekivalo da aktivira magiju koja je namenjena nekome. To se radilo na sledei nain. Nakon to je vetica uspela da doe u posed nekog linog predmeta ili dela garderobe, osobe nad kojom je zelela da izvri magijski uticaj, ona bi odlazila do stabla tatule i bacala taj predmet na nju govorei tri puta unapred pripremljenu basmu koja je zvuala otprilike ovako: Kada tebi plod pukne, nek N.N-u svane, da doeka dobre dane, koliko semena izleti toliko ka njemu radosti da poleti. Zavrata (lolium temulent), drugaije nazvana luda trava, je jedna od veoma opasnih i otrovnih biljaka, koje su vetice koristile u negativnu svrhu. Kada se elelo nekome nauditi od njenog sasuenog stabla spravljan je prah, koji se ubacivao u pie ili hranu osobi kojoj se elelo da postane privremeno neuraunljiva. Vee doze mogle su dovesti do smrti te se ova biljka ipak koristila veoma oprezno. Alske trave (gramina draconis), koristile su vetice u leenju mnogih bolesti ali samo kao amajlije ili neophodan materijal pri izvoenju rituala. Smatra se da one rastu samo na svetim mestima i kako samo ime kae posveene su natprirodnom biu Ali, koja po svom izgledu podsea na zmijolikog zmaja ogromnih razmera. Veruje se da onaj koji ne zna emu slui ova biljka te u koju se svrhu korist, ne sme je brati jer e biti kaznjen od strane viih sila. Iz ovoga zakljuujemo da je ona rezervisana iskljucivo za vetice. Bejturan (artemisia annua), za vetice izuzetno sveta biljka. Male metlice, napravljene od njenog stabla, koriste se za ritualno ienje prostora i neistih predmeta. Pelin (artemisia absinthium), je korien za mnoge stvari. Ova biljka je smatrana izuzetno jakom amajlijom i moda jedinim sretstvom u odbrani od loe nastrojenih vila . Od njega su se pravili napici, ajevi, melemi i ulja. Smatra se da voda u kojoj prenoi pelin ima proiujuu funkciju tako da se ona rado koristi za umivanje. Njime su se rusalje vraale iz transa a koristio se i kao zatita od rusalki-vila. Kafa (coffea arabica), je dosla na Balkan veoma davno i na tom prostoru se odomaila veoma brzo. Prena i samlevena koriena je za gledanje i proricanje budunosti, kao to sam i opisao u sedmoj glavi. Pored ovoga, koriena je kod ritualnog leenja psihikih bolesti na taj nain to se mlevena kafa zajedno sa eerom stavljala na pare plavog papira, koji bi se potom zapalio a dimom koji je nastajao kadio bi se bolesnik dok bi se izgovarala prigodna basma.

126

Para od skuvane kafe smatrala se dobrom u ritualima koji su imali za cilj da eni obezbede plodnost. Na kraju crno zrnevlje kafe, vezuje se za crne demone i koristi u svrhu prizivanja istih. Jedi (aconitum napellus), kukuta (conium maculatum), emerika (veratrum album) uz aure maka (papaver somniferum) i peurku muharu (amanita musskaria) predstavljaju jo neke biljke koje su gotovo obavezno ulazile u sastav vesiijih masti za letenje. Konoplja (cannabis sativa) je biljka koja je igrala veliku ulogu u Balkanskom vetiarenju. Njeni cvetovi i listovi, bili su takoe sastavni delovi vetiijih masti za letenje naroito u podrujima centralnog Balkana. Od njenog stabla, koje je izniklo iz odseene srebrnom parom zmijske glave, pravljen je magijski bi, koji se koristio itavog ivota. Na mestu na kome e biti zasaena konoplja, zakopavana su jaja kao rtva. Obino se zakopava tri jaja, a retko kada jedno. Njeno seme potpoljeno u vinu korieno je kao opijat. Spori (verbena officinarum), se mahom koristio u leenu tekih psihikih bolesti ili epilepsije. Od njega su spravljani napici ali se koristilo i kaenje njegovim dimom kako bi se proterali demoni bolesti. Salep muki (orhis mascula) i salep enski (orhis morio) su dve biljke iz roda orhideja. Koren mukog salepa, koji podsea na testise, korien je za spravljanje afrodizijakih napitaka, dok se sasuen koristio kao amjlija za muku plodnost. enski salep, iji je koren u obliku ake, nazvan je boginjina ruka i veoma esto predstavlja omiljenu amajliju vetica ija je funkcija univerzalna. Interesantno je da je za ovu biljku vezan mit, mit koji objanjava njenu svetost I zato je ona toliko mona. Naime na istoku srbije sam naiao na izvesnu baba J. koja mi je obijasnila da je koren enskog salepa nita drugo do bogorodiina ruka. Kako pria kae, nju su jednom prilikom uhvatili dumani I muili da bi joj na kraju odsekli ruku. Ona je otila u umu, iskopala koren salepa I stavila na mesto na kome je nekada bila njena aka. On se primio I otada ona umesto jedne ake ima koren salepa. Otuda svaki salep predstavlja njenu ruku I zrai njenom moi. Mislim da nije potrebno govoriti da se po hrianstvu ovako neto nikada nije dogodilo bogorodici I da je po sredi eklatantan primer kako je paganska Boginja na sebe preuzela ulogu hrianske bogorodice. Turinjak (papaver rhoes), je vrsta divljeg maka. Njegovi cvetovi mogu biti korieni u spravljanju opijata a neretko su bili upotrebljavani kao sastavni delovi vetiijih masti za letenje. Da pojasnim. Sve ove biljke koje sam nabrojao da su ulazile u sastav vetiijih masti, nisu ulazile skupa, ve su se recepti razlikovali i sebi sadrzavali svega dve do tri ove biljke.

127

Za turinjak jos vai podatak da se smatra biljkom koja je u potpunosti posveena elementu vatri te ga stoga, da kaemo zle vetice, koriste kada ele da na magijski nain izazovu neku paljevinu.

Vilina kosa, fotografija Vilina kosa (cuscuta europaea), kako samo ime kae, smatra se opalom vilinom kosom. Biljka je izuzetno vana kod Balkanskih vetica zato im prua neku vrstu oltara na kome mogu prizvati vile. Ova biljka je kjuna u leenju bolesti, za koje se veruje da su odgovorne ba vile. Vetice nalau obolelim osobama da kraj ove biljke, preko noi ostavljaju pogau koju su umesile od brana koje je prosejano na naopako okrenutom situ, malo meda ili seera i deo svoje odece, koja treba da predstavlja samu osobu. Ukoliko je ujutru pogaa naeta ili med pojeden, to znai da su vile primile rtvu i da e bolesnik ozdraviti. Ako se nita ne dogodi onda vetica nalaze bolesnom da izvodi ovaj ritual 39. dana za redom, a ako vile ne prihvate rtvu ni tada, cetrdeseti dan sama vetica stupa na scenu, odlazei sa bolesnom osobom na to mesto. Tada se izvrava sledeci ritual. Vetica dolazi sa obolelom osobom po noi, i pre nego to Sunce izae poinje da vri ritual, na taj nain, to prvo svojim magijskim noem opise krug oko sebe i svog klijenta. Nakon to je prizvala vile ona prska obolelog vodom u kojoj je potopljen pelin. Prskanje moe da vri ustima, rukom, ili strukom bosiljka koji je uvezan crvenim koncem. Ovim inom ona skida bolest, isti telo i duh osobe koja stoji pored nje dok vile to samo posmatraju. Kada je bolesnik oien od bolesti, vetica mu daje znak da ode i on odlazi ne okreui se za sobom, a sama bolest, koja je spala sa njega, ostaje unutar kruga i ne moe da krene za njim. Vetica ostaje jo neko vreme, posmatrajui vile i drzei ih na okupu kako i one ne bi mogle da krenu za ovom osobom. Kada Sunce izae, vile odlaze i vetica moze da krene kui. Vilino sito, fotografija Vilino sito (carlina acaulis), je jedna vrsta velikog cveta, koji raste tik iz zemlje a moe da dostigne veliinu suncokreta, koji uspeva na veim visinama i voli suvo te krenjako zemljite. I ako mu lie, koje se jedva vidi od samog cveta ima bodlje, ova biljka izgleda gotovo nestvarno i prelepo. Zamislite da odjednom na opustoenoj i Suncem sprenoj zemlji ugledate ogromne roze cvetove, zar ne bi bili zadivljeni? Bilo kako bilo,vetice ovaj cvet koriste na nekoliko naina. Prvi je da se on nosi sa sobom kao amajlija koja ima zadatak da spreci duge osobe da o vama govore rune stvari i raznose neistinite glasine. Drugi nain podrazumeva dranje ovog cveta u kui kako bi ukuanima omoguio zatitu od svih vrsta neprijateljskih napada od strane ljudi. I poslednji podrazumeva korienje ovog cveta kao oltara da bi se stupilo u kontakt sa vilama. Verovatno vile postaju zatitnice porodice kod sluaja kada se cvet dri u kui.

128

Georgina (dahlia alba), je biljka od koje vetice spremaju napitak koji daju enama, ukoliko ele da rode ensko dete. Samim tim ova biljka se svrstava u red enskih biljaka i moe se koristiti kao amajlija iji je cilj da donese osobi koja je nosi prosperitet i plodnost u svim aspektima ivota. Kostolom, fotografija Kostolom (narthecium ossifragum) uz biljku vratolom, koju nisam uspeo da identifikujem, ulazi u klasu magijskog bilja koje se koristi iskljuivo u ritualne svrhe. Kako sami nazivi kazu ove biljke su koriene mahom za loe stvari, kada se eli nekom nauditi ili ga dovesti na odgovarajue mesto mimo njegove volje. U jednoj staroj narodnoj pesmi, govori se o babi koja u kazan stavlja obe ove biljke i priziva nekog momka basmom, te kako voda u kazanu poinje da vri, on mora dotrati ma gde bio i stvoriti se ispred njenih vrata. Margareta (bellis perennis), poznata pod vetiijim nazivom obrnika, je biljka ije je seme korieno za spravljanje posebne ogrlice, kroz koju se posmatrala osoba za koju se elelo da se obrne odnosno, okrene i zaljubi u onoga ko vri ovo gledanje. Jednom recju koriena je u ljubavnoj magiji. Mrana trava, fotografija Mrana trava (abutilon avicennae), u kombinaciji sa macinom travom (marrubium vulgare), kotrinom (sideritis) i ustom (gerinthe minor), koriena je u svrhu proterivanja mraka, demona noi, koji je potpuno crn, providan i izgleda isto kao i tama iz koje dolazi. Etnolozi su pogresno zakljuili da se radi o samoj noi za koju se veruje da je neka vrsta duha. To nije tano ovo je sasvim posebno bie, recimo duh noi koje i nije naroito opasno ali ipak ume da preplasi ljude i decu. Vetica proteruje ovo bie bacajuci sasuene i izmrvljene trave na ar ili pak vodu u kojoj su kuvane ove trave, proliva na uzarena tri kamena,od kojih je jedan bele, jedan crvene a jedan crne boje. Obino se u tom trenutku izgovara neka prigodna basma koja ima za cilj da protera ovog duha. Okoloep, fotografija Okoloep (centaurea calcitrapa), je biljka koja se koristi mahom u delovima centrlnog i jugozapadnog Balkana. Za biljku su vezne mnoge prie koje veliaju njenu mo. Veruje se da je ima svest poput raskovnika i da kada primeti da neko hoe da uzme njen koren, odnosno da ga ubere, ona poinje da bei. Zbog toga se ova biljka bere ritualno, na taj nain to se ubrani koren brzo baca na metalnu tepsiju koja ima za cilj da onemogui njegov beg. Sama biljka se najvie koristi u ljubavnoj magiji. Sok isceen iz njenog korena se kristaizuje i izgleda poput prelepog komada minerala koji presijava u raznim

129

bojama. Tako dobijen kristal, moe biti korien kao ljubavna amajlija. Takoe se kombinuje sa drugim biljem u ljubavnoj magiji. Smrdljivac (pelargonim), se koristi iskljuivo u lovackoj magiji. Naime kada neki lovac dui vremenski period ne moe da ulovi divlja, on se obraca vetici za pomoc. Ona istuca ovu biljku u avanu, potopi je u vodu i ostavi napolju da prenoci. Narednog dana, u trenutku izlaska Sunca, ona poinje da pere lovevu puku ovom tenou i da je proputa kroz cevi tri puta, a dok to radi svaki put izgovara basmu koja u sebi treba da sadrzi tekst u kome se se skida magla sa oiju lovca, zatim kako mu ruka postaje mirna, kako ga srea prati i slino. Stranik, fotografija Strava trava (glechoma hederaceum), stranik (ceterach officinarum), i planinska zevalica (antirrhinum orontium) su samo neke od biljaka koje koriste vetice kako bi izleile ljude od paninih napada, bezrazloznog straha i oka. Najvei broj starih, trdicijskih vetica koje ja poznajem, najradije koriste samo stranik. Njega potapaju u vodu, koju ostavljaju da prenoi napolju kako bi ih uhvatila vedrina. Na moje pitanje sta je to vedrina, obijasnile su mi da je to zvezdano nebo i sila koju ono alje. Zakljuio sam da posudu izlazu kosmikoj energiji koju odailju zvezde a da voda pomae da se ta energija akumulira. Rano ujutru, kada Sunce izae one osobu koja je dosla kod njih prskaju ovom vodom, umivaju i daju joj malo da je popije. Na teritoriji Bosne, u oblasti Visokog, koji je poznat po magijskim ritualima nalik na one iz severoistocne srbije, obavlja se nesto drugaiji ritual, na sledei nain. Stavi se lonac sa ne korienom vodom na vatru i u njega se potopi strava trava. Lonac se potom zatvori i saeka se da voda prokljua. Kada se to dogodi, on se prinosi bolesnome pokraj koga stoji metalni lavor. Skida se poklopac i lonac se okree te stavlja u lavor. Ukoliko lonac uvue svu prosutu vodu to je znak da e bolesnik brzo ozdraviti. Ova radnja se ponavlja tiput, da bi se na kraju, iznad lavora bolesnik oprao ovom vodom i dalo mu se malo da je popije. Tenost, koja je ostala u lavoru se nakon toga, po mogustvu nou, odnosila na raskrsnicu i prosipala tamo. Na teritoriji Crne Gore, vrio se skoro identican ritual, s tom razlikom to su posude koje su korene bile mnogo manje, te se sam bolesnik samo umivao ovom tenou, i uzimao po neki gutljaj, pre nego to je bila prosuta. Rasinik levo, Trava od namere desno Rainik( Lamium Galeobdolon) spada u biljke koje sam ipak uspeo da indetifikujem na zadovoljavajuci nauni nain. svom izgledu on podsea na neku vrstu male koprive, sa tom razlikom sto ne ari, a po listovima ima bele pruge. Kako samo ime kae ova biljka se koristi za skidanje inimagije sa osobe za koju se sumnja da je pod njenim uticajem. Rainik se moe koristiti tako to se potapa u ne korienu, po mogustvu izvorsku vodu, i ostavlja da prenoi pod

130

zvezdanim nebom. Nakon toga se ta voda koristi za prskanje osobe koja se obratila za pomo. Takoe se od njega moe napraviti i magijsko ulje na taj nain to se vea koliina istog preliva suncokretovim uljem i ostavlja da odstoji etrdeset dana. Sasuen, moe se upotrbiti za kaenje oko tela osobe koja je rtva baene magije. Rainik, fotografija Trava od namere, je jedna od tajnih biljka vetica, koju naalost, nisam uspeo da identifikujem a koja po svom izgledu podsea na lozicu niskog rasta sa polukrunim lepezastim listiima. Kako mi je reeno, dovoljno je posedovati tu biljku ili je nositi sa sobom pa se ne moraju vrsti bilo kakvi rituali. Biljka to radi umesto svog vlasnika. Ona sama prepoznaje sve opasnosti i hitro prua potreban odgovor, tako da ona moe predstavljati i neku vrstu amajlije. Jednom reju, sve to poelimo, naumimo ili nameravamo da uradimo, ona to uradi umesto nas. Ako je stvarno toliko mona nije ni udo to je ovako dugo ostala potpuna tajna za etnobotanicare.

Aneoski koren( Angelica Silvestris), je koren biljke koja se kod nas tako I zove u celini, a dobio sam ga na poklon od jedne vetice u elji da me uva od svakog zla. Koren je narandaste boje, koji po svom obliku podsea na osuenu papriku du koje se nalaze vertikalni nabori. Aneoski koren, fotografija

Sveto drvee Ovde emo samo ukratko dati prikaz najbitnijeg i najpotovanijeg drvea kod Balkanskih vetica i naroda uopte, jer je veoma teko postaviti jasnu granicu izmeu ova dva. Odreeno drvee se postovalo kao boanstvo, predstavljalo zamenu za idola ili ak paganski hram. Njegova svetost je odluivala u koju e se svrhu koristiti i ta e se od njega praviti. Za mnoga su vezani razni tabui jer je bilo strogo zabranjeno sei ih ili spavati pod njihovom kronjom. Pa da pogledamo kako je to izgledalo. Bor (pinus silvestris), je u nekim delovima Balkana, izjednaavan sa bogom, te su se ljudi esto zaklinjali u njega. Po svemu sudei u njegovoj kronji se okupljaju vile. Od njega se pravi lu, koju nagorelu sa obe strane koriste veci kao oruje u svojim borbama.

131

Breza (betula), vai za izuzetno mono drvo. Od njenog granja se prave metle koje mogu da uklone svako zlo, bilo da se preko njih preskae ili sa njima isti prostor. Mlade devojke (vetice), mlatarajuci svee napravljenim metlama prizivaju vile kako bi se ove posetrimile sa njima i uzele ih u svoju zatitu. Brekinja (sorbus torminalis), takodje veoma vano i potovano drvo, naroito od strane vetica. Nju je zabranjeno sei i uopte dirati. Za njen postanak je vezan izuzetno lep mit koji govori o mladoj devojci koja je napasala krdo jelena. Kada je dola do velike reke, shvatila je da je ne moe sama prei i u pomo joj je pritekao jelen koji ju je svojim rogovima prebacio preko. Na mestu gde je ona pala nikla je brekinja. Mislim da je svima jasno da se ovde radi o nekoj umskoj Boginji prirode koja napasa jelene. Verovatno i samo drvo brekinje, predstavlja ovo boanstvo. Brest (ulmus campestris), je poznat kao omiljeno vilinsko drvo dok sa druge strane nikakvi zli demoni ne mogu ni da mu priu. Iz njegovog stabla se vadi ivi oganj, a bolesni se provlae ispod njegovog korenja kako bi se oistili od bolesti. Na kraju vetica na njega prenosi stalnu pospanost od koje pate neki ljudi. Bukva (fagus silvatica), jedno od drvea za koje se smatra da se na njegovim granama raaju vile. Smreka (iuniperus communis), spada u red zatitnog drvea, za koje se smatra da tite od zlih duhova i vampira. Od nje se pravi i kolac za probadanje vampira. Metlicom od njenog granja se prska preminula osoba kako se nebi povampirila. Vrba (salix), kao sveto drvo ima viestruku ulogu. Njenim granjem se ibaju ljudi i stoka kako bi porasli i ostali zdravi. Njenim granjem se kiti kua, kako bi se zatitila od udara groma. Nage ene se pre izlaska Sunca opasuju vrbovim granjem i ritualno kupaju na rekama, poetkom maja. Bolesni se kupaju u njenoj blizini, da bi na kraju o njeno granje ostavili deo svoje odee i pobegli neosvrui se za sobom. Ona je posebno dobra u leenju glavobolje i groznice. Bolesnik kod kue ispee glavicu luka i rano izjutra doe kod vrbe. Protrese je tri puta i kaze, ne otresam sa tebe rosicu, ve sa sebe groznicu, da bi potom pod njenim stablom ostavio onu glavicu luka to je ranije pripremijo, okrenuo se i otiao izgovarajui rei, kada ova glavica proklijala tada mene groznica uhvatila. Takoe postoji obiaj, da vetica po noi, dovede bolesnu osobu ispod stabla vrbe i lino prenese bolest na nju reima kako se ti krivila, tako se N.N. ispravljao. Glog (crataegus), je nisko drvo koje se na Balkanu smatra izuzetno svetim i jakim da prui zatitu od svih vrsta zlih sila. Od njega se pravi kolac kojim se ubijaju vampiri i

132

vukodlaci, njegov trn se zabija u mrtvaca kako se ovaj ne bi povampirio. Od njega se pravi magijski tap koji slizi za odbranu i proterivanje zlih sila. Delove gloga, naroito granje i trnje, koriste vetice u svojim ritualima koji imaju za cilj da proteraju sve negativno, ukljuuji i bolesti. Dren (cornus mas), je i danas, naroito u Srbiji izuzetno popularno drvo. On je predstavnik zdravlja, te se tako i postupa sa njime. Njegovo granje, lie, pupoljci i bobice se uzimaju oralno kako bi osoba ostala zdrava. Pare drena se nosi kao amajlija koja obezbeuje zdravlje. Od njega se pravi magijski tap koji se koristi u ritualima leenja. Takoe slui i kao zatita od vukodlaka i drugih demona. Njegovim granjem se kiti kua kako bi se spreilo da nepoeljni demoni uu u nju. Njegovim tapom se skida baena magija sa osobe koja sumnja da je pod njenim dejstvom ili se pravi venac od njegovog granja, kroz koji se provlaci ta osoba. Prisutan je u ritualima plodnosti i prosperiteta. Njegovim granjem se loi ivi oganj koji se kasnije raznosi po kuama. Jednom reju izuzetno pozitivno drvo. Zova (sambucus nigra), spada u klasu demonskog drvea, to e rei drvea na kome borave natprirodna bia, a koje je i samo ispunjeno magijskom snagom. Nju je zabranjeno sei jer na njenim granama i cvetovima gotovo uvek borave vile koje ne vide svi ljudi. Njome se kite dodole-mlade devjke koje uestvuju u ritualima za prizivanje kie. Od njenog se stabla prave magine frule. Klen (acer campestre), vai za jako drvo, iji delovi mogu posluiti kao amajlije koje imaju za cilj da spree bilo kakav magijski uticaj koji se pokuava izvriti na datu osobu. Kod njegovog stabla, vetice vre rituale skidanja bolesti sa neke osobe koja im se obrati za pomo. Javor (acer pseudoplatanus), je drvo koje nekada moglo biti posveeno nekom boanstvu. Njemu ljudi prinose rtve i ostavljaju delovi odee u nameri da im pomogne, bilo da se radi o bolesti bilo o nekim drugim problemima koji ih mue. Jasen (fraxsinus excelsior), se smatra vilinskim drvetom, na kome one esto borave, dok mu nikakva zla sila nesme prii ni izbliza. Pomou njega se skida magija koja je baena na neku osobu. Jela (abies pectinata), je drvo unutar koga ive gorske vile. Interesantna je injenica koja se moe nai u narodnoj poeziji i prozi, a koja prikazuje da su ljudi molili ispod jele ili jeli. Kome su te molitve bile upuene nije se saznalo ni do dananjeg dana.

133

Leska (corylus avellana) je jedno od najsvetijih drvea, pogotovo za vetice. Mislim da je svima poznato da se od leske pravi magijski tap, koji ima gotovo svaka vetica. Kod Balkanskih vetica, u davnim vremenima, zabelezene su prie da se leskinim tapom moze ubiti i sam avo, zatim da se tim istim stapom mogu pretvarati ljudi u druga bia, oivljavati mrtvi i na kraju da je najbolje njime utisnuti magijski krug u zemlju oko sebe kada se vri prizivanje natprirodnih sila. Ranije smo govorili da vetica leskovim tapom lupa u vodu, kako bi prizvala velikog Tartora. Leska se smatra drvetom mudrosti, znanja i pameti. Nekada su psihiki obolele ljude, terali da naprave tri kruga oko leske, kako bi im ova pomogla da se izlee, dok su ake u koli bili njenim prutom kako bi im znanje ulo u glavu. Interesantno je da su se ljudi nekada radije ispovedali njoj nego svetenicima. Ona je takoe drvo na kome rado borave vile, dok joj ni jedna zla sila ne sme prii. Smatra se da u nju grom nikada ne udara te je dobro sakriti se ispod nje ukoliko se neko zatekne u umi kada naie oluja. O imeli koja raste na leski, kao i zmiji koja spava pod njom smo ve govorili tako da se nebih vraao na tu temu. Lipa (tilia), je nekada bila izuzetno potovana kao sveto drvo. Bilo ju je zabranjeno sei i koristiti za svakodnevne potrebe izuzev u situaciji kada se iz nje vadio ivi oganj. Ona je po svemu sudei nekada zamenjivala paganski hram a poznato je da su se i paganski idoli pravili od njenog stabla. Orah (juglans regia), je kao ni jedno drugo drvo, drvo vetica, demona i duhova iz podzemnog sveta. On je sveta biljka koju narod potuje, ali je se i plai. Njegovo iroko granje smatra se omiljenim stecitem vetica. Na njemu se one sastaju i slave svoje praznike, kako narod pripoveda. Pod njim je strogo zabranjeno zaspati, jer je usnuo ovek ranjiv, a dua mu luta. Tada ga mogu preuzeti vetice ili druga bia te odvesti negde gde on ne eli. Slobodan sam da predpostavim da je po sredi podzemni svet a da sam orah po sebi predstavlja svojevrstan portal koji vodi do njega. Otuda I nije udo da se ba on vezuje za natprirodna bia. On je svakako centralno drvo kulta mrtvih ili ti kulta predaka, to opet govori u prilog ovoj teoriji, da je bas on put do podzemnog sveta, sveta za koga znamo da je u doba paganstva predstavljao prebivalite dua predaka. Ipak se ljudi provlace kroz njegovo korenje koje tri iz zemlje kako bi skinuli bolest sa sebe ili kako se ne bi ni razboleli. Takoe se ispod njegovog korena zakopava posteljica prvoroenog deteta, verovatno enskog, kako bi slee bilo muko. Kao to smo ve rekli, on se verovatno vezuje za rogatog velikog duha prirode, jer se pod njegovim kronjama pojavljuje u podne. Na kraju, po podacima dr.ajkanovia ispod njegovih kronji su muki magovi I veci obavezno spravljali svoje magije. Njegovo lie se stavljalo preko grobova, on sam se sadio na grobljima a njegovi plodovi-orasi, su u vreme Boia stavljani po okovima soba kao rtva mrtvima. Tisa (taxus baccata), meu Balkanskim narodima uiva veliko potovanje. Zajedno sa glogom vazi za najjae zatitno drvo, drvo koje titi od svih vrsta zlih sila. Od nje se spravljaju male drvene amajlije u obliku krstia ili obrnutog trougla koji se daju deci i

134

ljudima da ih nose sa sobom. Od nje se takoe pravi magijski tap koji slui za odbranu od zlih demona. Na njoj rado borave vile a njene se granice stavljaju stoci na rogove, kako im baena magija ne bi mogla nista. Hrast (quercus robur), je najvanije drvo, naroito Slovenskim narodima. On zauzima posebno kultno mesto jer je najverovatnije predstavljao samog paganskog boga ije je ime naalost zaboravljeno ali se ipak predpostavlja da je to Perun, Dabog ili Veles. ak i danas po negde, sada crkveni svetenik, predvodi stari ritual prinoenja rtve u jelu i piu hrastu u koga je urezan krst, takozvanom zapisu. Sveti hrast se nikada nije smeo posei jer se verovalo da e se onome ko to uini desiti veliko zlo. Veruje se da se po noi kraj ovih hrastova pojavljuju ivotinski duhovi u obliku bika, psa, jarca, velikog zeca i slino, te da oni verovatno uvaju ovo sveto drvo. Hrastovo drvo se trlja zajedno sa lipovim drvetom kako bi se izvukao ivi oganj. Metlom od hrastovog granja stara vetica posveuje mlau. Vetice rado koriste hrastovo drvo u ritualima gaenja ugljevlja i to tri, sedam ili devet komada koje stavljaju u vatru dok se ne uari. Cer (quercus cerris), takoe moe biti izabran za zapis, ukoliko je dovoljno veliki i star. Njegova grana se unosi u kuu za boi i on tada simbolizuje mladog boga-sunce, koji se ponovo raa. Interesantno je da se unosi tek poto padne mrak, to je srpske etnologe navelo na zakljucak da je staro srpsko boanstvo, pre svega bilo boanstvo podzemnog sveta. Velik broj rituala u vreme boinih praznika vezan je za badnjak, kako se naziva ovaj ritualno odseeni komad cera, ali ih mi ipak ovde ne emo navoditi jer to prevazilazi granice ovog dela.

Sveto voe i povre Mislim da nikako ne moemo zaobii voe i povre, za koje su vezana mnoga verovanja, mitovi i prie. Pored toga oni se svakodnevno koriste u mnogim ritualima. Mogu biti amajlije, ritualni predmeti ili ponudjene rtve. Bilo kako bilo, treba znati da oni spadaju u podjednako vrednu kategoriju svetog bilja skupa sa travama i drvecem. Dunja (pirus cydonia), se koristi mahom u ljubavnoj magiji. Njen list, premazan medom rado nose devojke kao amajliju koja treba da im obezbedi muku naklonost.

135

Jabuka (pirus malus), predstavlja najbitniju svetu voku na prostoru Balkana. Ona je pre svega simbol dobra, zdravlja, napretka, plodnosti i sree. Smatra se da ima velike magine moi i da titi od svakog zla. U skoro svim ritualima, vezanim za zivot pojedinca, pojavljuje se jabuka koja treba da donese sreu, plodnost i napredak. Ona je takoe jedna od kljunih rtvi, koja se prinosi bilo bogovima, bilo duhovima prirode. U toku svadbe postoji obiaj da se metalni novac zabada u jabuku, kako bi se obezbedilo da budui supruznici imaju dobru finansisku situaciju. Koristi se u svim vrstama rituala koji treba da donesu boljitak u bilo kojoj oblasti ivota. Naroito se ceni crvena jabuka jer je ona simbol zdravlja. Samim tim i grane njenog stabla mogu biti svete i koristiti se u slinim ritualima za obezbeivanje prosperiteta. Jagoda (fragaria vesca), je simbol pravde i naprednosti. Veni sparavljen od jagodinog lia koristi se u ljubavnoj magiji. Kroz njega gledate osobu za koju elite da se zaljubi u vas. Jagoda se jo koristi kao rtvena ponuda u ritualima kada se stupa u kontakt sa pokojnicima. Kruka (pirus communis), je voe koga sadanja verovanja vezuju za zle sile. Na njenom stablu se rado okupljaju vetice i demoni. Ispod nje je zabranjeno sedeti i spavati. Vetice se za svoje praznike okupljaju na kruci, a kako su vetice opasna bia po hrianskom verovanju, opasno je biti u njenoj blizini. Meutim nije uvek ovako bilo. Etnolozi sasvim jasno razlikuju stara od novijih verovanja. Vidi se da je kruka nekada uzivala zvanje kultnog drveta. Njoj su se nekada prinosile rtve u jelu i piu a ljudi su se molili ispod nje a ne u crkvi. Poznata je pripovetka u kojoj mlada devojka oslobadja jelena iz klopke na magijski nain tako to ga iba sa tri grane kruke i tri grane jabuke, koje je dobila od svoje majke stare vetice. Za vetice kruka i jabuka imaju podjednaku vrednost. Kupina (rubus fruticosus), je izuzetno bitna biljka u Balkanskom vetiarenju. Grm kupine se smatra seditem, pre svega enskih natprirodnih bia i boanstava. Takoe je jedno od mesta na kome vile vole da borave. Kroz njeno granje koje je sa obe strane uraslo u zemlju provlae se ljudi kako se ne bi razboleli. Sa njenim stablom raena je jedna vrsta crne magije, na taj nain to se uhvaena aba sekla na dva dela da bi se potom vezala na dve razliite grane kupine. Kada bi proao pored nje onaj kome se htelo nauditi, izgovaralo se skupio se kao kupina, obesio kao aba. Inae koren od kupine se dri u kui kao amajlija koja porodici donosi prosperitet. Kupina se inae naziva avoljim groem, jer se veruje da je nju stvorio avo, kako bi parirao bogu koji je stvorio groe. Paprika (capsicum annum), ima izuzetno iroku primenu kako u narodnoj tako i u vetiijoj magiji. Naroito je cenjena paprika crvene boje. Zajedno sa belim lukom, bosiljkom i nekim linim predmetom predstavlja jaku amajliju protiv svih vrsta zlih sila. Dimom od mlevene suve paprike se proteruju demoni. Njome se na ritualan nain lee

136

mnoge bolesti. Tri semena paprike, zajedno sa tri zrna kukuruza i tri zrna pasulja, stavlja vetica osobi na stomak koju lei od greva. Paprika se koristi i u ljubavnoj magiji koja se radi poetkom maja. Devojka uzme pare zemlje na koje je zgazio momak koji joj se svia, stavi ga u maramu te doda jo neeg njegovog linog i jednu papriku. Taj zaveljaj kasnije odnese do ognjita i zatrpa ga u ar. Dok posmatra kako zaveljaj gori ona ponavlja, Kako ti gori tako on da gori za mnom. Spana (spinacia oleracea), je biljka koja se mahom koristi za magijsko uspavljivanje. Sve to treba uraditi jeste sasuiti nekoliko listova spanaa, izdrobiti ih i njihovim dimom nakaditi osobu koja se eli uspavati. Ovo se moe uraditi i iznad neije slike. Tikva (cucurbita lagenaria), ima iroku primenu naroito u vetiarenju. Ve smo opisali ranije kako se uz pomo tikve rade odbrambeni rituali. Inace ona je i univerzalna amajlija protiv svih vrsta enskih demona. Da bi to postala dovoljno je u nju zakucati gvozdeni ekser i obesiti je iznad pei da se tako osui. Pored ovoga u tikvu su se hvatali i svi zli demoni, na taj nain to se tikva odsecala pri vrhu, kako bi se dobio poklopac koji se zatvarao u trenutku kada se oseti prisustvo neke zle sile. Smatra se da sama tikva uvlaci demona unutra i kada se zatvori on tu mora ostati. ljiva (prunus domestica), je nekada verovatno spadala u klasu svetog drvea jer se od nje takoe see badnjak i prinose joj se rtve u jelu i piu. Pored ovoga ostao je i obicaj da se preminuli sahranjuju medju ljivinim drvecem. O ljivu se kae lini predmeti u nameri da se od nje dobje pomo. Voda kojom je beba prvi put okupana prosipa s na ljivino stablo kao bi ova ostala zdrava i dobro napredovala.

itarice Ne bi bilo loe da za kraj kaemo nesto o itaricama, jer one svakako imaju svoju ulogu u Balkanskom vetiarenju. Za razliku od drugih biljaka njih ne bih ponaosob opisivao jer za to nema potrebe, poto je njihova uloga u magiji sasvim slina. U ire narodnoj magiji meu njima svakako ima razlike i moemo slobodno rei da kukuruz i ito pretstavljaju biljke prema kojima se postupa sa najvise potovanja i koje uivaju izvestan kult, dok su druge, poput raa, jema i ovasa manje zastupljene. U vetiarenju sve ove zitarice koriste se na nekoliko naina. Prvi i najrasprostranjeniji je upoteba ovih itarica kao zrtvenih ponuda natprirodnim biima. Drugi je ritualna upotreba kada se odredjeni broj zrna, obino je u pitanju neparan broj sa akcentom na tri i devet, koristi u raznim vrstama rituala, bilo da je re o leenju bilo o ljubavnoj ili nekoj

137

drugoj magiji. Na kraju odreeni broj zrna, se koristi u ritualnom proricanju i o tome smo govorili u poglavlju o divinaciji, kada smo opisivali metodu gledanja u zrnevlje. Takoe smo mogli videti, kako se itarice nude na rtvu Tartoru kada smo opisivali ritual skoae drai.

BROJEVI, BOJE, SIMBOLI

Kao to sam na samom poetku ovog dela rekao, drevne vetice nisu imale na raspolaganju tabele korespodencije, svee u boji, imena planetarnih inteligencija i sline stvari. Meutim, to ne znai da one nisu koristile neke svoje, bilo line bilo nauene ablone, ije je poreklo toliko staro da im se u prolosti gubi skoro svaki trag. Ove narodne, tabele korespodencija, vodile su svoje poreklo, najverovatnije iz starih mitova, legendi, pria i pesama. Preciznije reeno, pravila igre, vetice su dobijale na tri naina. Prvi nain je podrazumevao poduavanje od strane neke starije vetice, drugi ukljuivao intrevenciju viih sila, preko snova i astralnih projekcija, a trei kolektivno naslee naroda, odnosno tradiciju. Iz ovoga sledi da je svaka vetica imala na rasploaganju svoje line tablice, koje su se u veoj ili manjoj meri mogle podudarati sa tuim, a to je prevashodno zavisilo iz kog dela Balkana potiu vetice ije tablice uporeujemo. Moram da naglasim da re tablice, namerno stavljam pod navodnike, jer one nikada nisu postojale u nekoj pisanoj formi, a same drevne vetice verovatno nisu bile svesne njihovog postojanja. Taj skup pravila prenoen je usmenim putem, a njegova verodostojnost i nunost nikada nije kritiki sagledavana od strane vetica. Na moja pitanja tipa Zato ba ta boja? ili Zato ba toliko puta?, odgovarale su kratko Tako treba i Tako se valja. Ako dobro pogledamo knjigu unazad, videemo da se iz svega izneenog, mogu napraviti kakve takve tablice koje mogu dosta pomoi pri kreiranju tradicionalnog starobalkanskog veticijeg rituala. Sve sto treba da znamo, jeste vreme kada se vri odreeni ritual, kakva je njegova struktura, ta koristimo untar njega, koje trave, koje boje, koliko puta ponavljamo radnje i basme, kako treba da izgleda sam tekst basmi i na kraju kako ga zavravamo. Iskreno se nadam da je sve to do sada razjanjeno, a kao

138

dodatnu pomo pri kreiranju istih daemo na sledeim stranicama sa malo vie objanjenja koja se tiu brojeva, boja, simbola i simbolinih radnji i kretanja. Brojevi Kod starobalkanskog vetiarenja, brojevi su igrali i jo uvek igraju, veoma bitnu ulogu, kako u ritualima, tako i u svakodnevnom ivotu. Svaki broj ima unapred odreeno znaenje i sam po sebi on predstavlja izvesnu magijsku silu, koja ima mo da utice na stvari oko sebe. Broj se moe posmatrati kao znak napisan na papiru, tkanini, drvetu, kamenu ili nekim drugim predmetima i materijalima, ali i kao broj ponavljanja neke radnje, zatim taan broj zrnevlja, granica, ugljevlja koji se koriste u ritualu, i na kraju broj dana, meseci, godina koje su potrebne da prou da bi se neto dogodilo. Kod izvoenja grupnih rituala uvek se strogo vodi rauna oko tanog broja uesnika, dok se druge strane striktno pazi koliko e se krugova ili koraka napraviti tokom ritualnih kretnji. Postoje dobri i loi brojevi. Za dobre brojeve se mahom uzimaju neparni, izuzev broja trinaest dok parni u veini sluajeva loi, sem kada se radi o broju dva. Parni brojevi obino predskazuju nesreu i neto loe tako da se na Balkanu vodi rauna da u buketu cvea koji se poklanja nekome bude neparan broj cvetova. Jedino je na groblje dozvoljeno nositi buket sa parnim brojem cvetova. Kolika je snaga brojeva, govori i injenica da vam ni jedan ovek iz naroda nee rei taan broj dece, ovaca, svinja ili neeg slinog, koji ima, jer veruje da mu tako moete nauditi i naneti nesreu. Sve to se radi na selu, vodi se rauna da se radi sa neparnim brojevima, pa ak i sitnice u koje ulazi, koliko ce pod kokoku staviti jaja, koliko e stabala zasaditi, gostiju pozvati i slino. Pogledajmo malo podrobnije neke od najbitnijih brojeva. Jedan, je broj koji u samom vetiarenju ne igra neku znaajnu ulogu. Retko se koja ritualna radnja vri samo jednom. No, sa druge strane on ipak predstavlja jedinstvo, koje malo ko poseduje, te se esto spominje u basmama koje se pozivaju na nebeska tela, jer jedan je mesec, jedno je sunce, jedna je umska Majka i drugo. Meutim, kada govorimo o ritualnom seenju i upanju bilja, te ubijanju svetih ivotinja, na primer zmije ili crnog petla, ovaj broj dobija, neki sasvim drugi smisao. Sve ove radnje moraju se obaviti iz jednog poteza, zamaha ili pokreta. Razlog ovome je miljenje, kako to prvenstveno nije humano, a zatim i da se ponavljanjem ovih radnji mui, bilo biljka bilo ivotinja, te da na taj nain gubi svoju magijsku snagu, odnosno energiju. Treba jo rei da se najvei broj rituala vri samo jednom, izuzev u posebnim prilikama, kao kod bolesti na primer, kada se mogu ponoviti do etrdeset puta. Dva, predstavlja pre svega par, muko i ensko, a potom bliznance kojima su u gotovo svim svetskim kulturama pridodavana natprirodna svojstva. to se tie upotrebe broja dva u ritualima, on se ipak retko koristi u magji izuzev kada govorimo o ljubavnoj, kada se prave dve figurice ili stavljaju dve biljke, jedna da simbolizuje ensko, a druga muko.

139

Pred ovoga, broj dva je prisutan i kod rituala ienja aure uz pomo vatre, kada ljudi ili stoka prolaze izmeu dve votane svee ili dva zapaljena stuba, od na primer leskovog drveta. Pored ovoga, detelina sa dva lista, moe imati veliku vrednost, ukoliko se u zemlji pronae blago koje se jedino moe izvaditi uz pomo ove biljne amajlije. Tri, je zasigurno najbitniji broj Balkanskog vetiarenja. Gotovo sve ritualne radnje se vre najee tri, a neto ree devet puta. Po vetiijim priama postoje tri sveta, gornji, srednji i podzemni. Nakon tri dana se mrtav ovek moe povampiriti te se zato u grob ubacuju tri bela kamena kako bi se to spreilo. Tri puta se izgovara basma i tri puta se obilazi u krug oko svetog drveta, kamena ili neeg to predstavlja oltar. Vetica najee gasi tri ugljena, a neto ree sedam ili devet. Sa tri granice nekog svetog drveta vri se masa magijskih radnji i gestova. Na primer, sa tri krukine i tri jabukove grane, devojka oslobaa zarobljenog jelena. Sa tri drenove ili tri zovine grane ispisuju se simboli po pogai koja se mesi za Boi. Zatim se tri puta otpija napitak koji je spremila vetica, bilo da se radi o vodi nad kojom je bajala, bilo o vodi u kojoj su gaeni ugljeni ili je potapana neka biljka. Ovom spisku nema kraja i moemo nabrajati do u nedogled. Jednom reju da zakljuimo da ako neku magijsku radnju ponovite tri puta, budite sigurni da niste pogreili. etri, kao broj ponavljanja, koristi se samo u jednom sluaju i to kada se se zamahom magijskog tapa, odozdole prema gore, rasputa skup. Takoe se detelina od etiri lista koristi kao amajlija ili kao sredstvo da se pronae blago. Pet, je broj koji se retko koristi u Balkanskoj magiji. U retkim sluajevima, vetica koristi pet zrnevlja kod ritualnog leenja bolesnih osoba. Svako muko dete je u ranijim vreminima nosilo srebrnu minuu pet godina, kao amajliju koja je trebalo da ga zatiti od uroka. Izmeu ostalog postoji i stara narodna pria koja govori o caru svih ljudi i ivotinja, koji je imao pet dua i koji je ubijan pet puta, te je pet puta umirao. Ovo moe da bude neki stari mit koji je pogreno prepoznat kao pripovetka. est, se nikada ne koristi u vetiarenju. On je klasian parni broj koji nema nikakvu vrednost za Balkanske vetice. Sedam, sa druge strane predstavlja vaan broj i moe se koristiti u gotovo svim ritualima, ma da se vetice mahom opredeljuju za tri i devet, kao to sam ve spomenuo. Vetica moe gasiti sedam ugljevlja, koristiti sedam trava ili zrna u ritualima leenja, spremiti sedam amajlija ili pak uzeti vodu sa sedam izvora koja kada se pomea postaje snano zatitno sredstvo. Po staroj mitologiji, na koju se oslanjaju vetice, gornji svet se sastoji iz sedam slojeva. Jedan od magijskih alata koji se koristi u agrarnoj magiji je i motika koja nije koriena sedam godina.

140

Osam, se poput estice ne koristi u vetiijoj magiji, ni kao zapisani broj, ni kao broj ponavljanja neke radnje. On je klasian paran broj, te stoga nema neku vrednost. Devet, je jo jedan, veoma bitan broj za Balkanske vetice. Kada je potrebno uraditi neki ritual koji mora da ima posebnu snagu tada se sve ritualne radnje ponavljaju devet, a ne tri puta. Najee se zavezuju tri magijska vora, meutim kod zahtevnijih rituala koriste se devet, to vai i za basmu koja se u tim sluajevima ponavlja devet puta. Jedan od vrsta magijskog proiavanja vode je da se ona prelije preko devet belih kamena. U crnoj magiji se koristi ritual, kod koga se devet granica uvezuju sa crnim koncem, na kome se zaveu devet vorova. Od devet biljka se pravi magijski lek protiv svih bolesti i od devet razliitih trava se sparavlja ljubavna amajlija. Voda uzeta sa devet razliitih izvora ima magijske moi poput vode koja je uzeta sa sedam. Takoe vetica moe da gasi devet uljena i koristi devet zrna u ritualima leenja. Poznato je da vetice koriste magijsku torbu koja je duga devet jedinica. Kod prinoenja rtvenih ponuda, obino se nude devet zrna kukuruza, devet zrna jema, dvet zrna rai i slino. Devet je uz sedam i broj koji oznaava beskonanost. Tako u mnogim basmama, kada se neto proteruje, kae se Preko devet brda i devet gora, preko devet mora , ili se pak u istu svrhu koristi broj sedam i tada proizilazi tekst nalik na Preko sedam mora i sedam gora. Da kaemo za kraj da postoji jedna pria u kojoj se javlja vetica koja ima devet razliitih metli kao i da se po jednoj narodnoj verziji gornji svet sastoji iz devet slojeva. Deset, je broj koji predstavlja kraj neega. Na primer, po narodnom verovanju devetoro ljudi ce ubiti zmaj koji uva blago, ali ce ga deseti dobiti. Broj deset moe da predstavlja I bonastvo odnosno savrenstvo iliti savreni par. On je jedinstvo koje proistie iz dve cifre: jedinice i nule, on je prvi dvocifreni broj a samim tim i poetak neeg drugog, esto boanskog i neprirodnog. Broj deset predstavlja i zavretak svake sloene magijske operacije, on je broj ostvarivanja namere. Ovde dolazimo do jedne stvari koju etnolozi, na alost, nisu mogli da uoe, a to je odnos izmeu broja rtava koje se prinose i ostvarivanja dela ili namere vetice. Znai, ako kaemo da se prinosi devet zrna ita, treba znati da se ona prinose kako bi se pojavio onaj koji predstavlja broj deset. Isto tako u prii zmaj mora da ubije devetoro ljudi kako bi deseti pokupio nagradu. ak i kada su ovi brojevi umnoeni situacija je ista. Setite se da Tartor ima devedesetdevet slugu, a da je on stoti. Devedesetdevet je isto to i devet a sto isto to i deset. Deset prestavlja onoga ili ono to dolazi posle, a slina je situacija i sa brojem dvanaest, odnosno trinaest. Dvanaest, ispada veoma bitan broj u starobalkanskom vetiarenju, ali to naalost nije tako. Osnovnu zabunu ovde uvode stari mitovi i prie u kojima se spominje dvanaest vetica, dvanaest vila, dvanaest labudica i tako dalje. Zatim smo mogli da vidimo priu o dvanaest uenika koji se okupljaju na gumnu kako bi verifikovali svoju inicijaciju. Svi ovi podaci mogu da dovedu do pogrenog zakljuka da su starobalkanska okupljanja

141

vetica uvek podrazumevala dvanaest uesnika, dok su zapadni koveni bili vezani za broj trinaest, to je u osnovi pogreno. Odgovor lei ba u broju trinaest. Trinaest, je broj koji su Balkanski etnolozi ubeleili kao negativan broj koga se obini i sujeverni ljudi plae, dok se u samim obiajima i ritualima gotovo i ne spominje. Meutim, to je velika greka. Ako pogledamo malo bolje prie i mitove, videemo da se uvek spominje jo neko. Na primer ve sam govorio o dvanaest vetica i utobradom, to dovodi do zakljuka da ih je bilo skupa trinaest. Kod svakog sastanka vetica, bila je prisutna barem jo jedna osoba pa makar se radilo i o boanskoj sili. Kada sam govorio o dvanaest uenika koji na gumnu potvruju svoju iniciranost prizivajui silu koja e ih odvesti nekuda, jasno se moglo videti da je ta sila prisutna ili da dolazi. Da uprostimo stvar. Na svim skupovima trinaestu osobu najee predstavlja mukarac, rogati Bog ili pak Boginja. Sam poetak ovih okupljanja i rituala uopte, sveden je na simboliku broja trinaest, jer svi oni poinju u gluvo doba noi, odnosno u vreme koje zapoinje minut iza ponoi, u dvanaest sati i jedan minut, odnosno 12+1=13. Iz ovoga sledi zakljuak da je trinaest broj drugog sveta, onostrane realnosti, ali i broj kako natprirodne eminencije na skupovima, tako i broj inicijanta. etrdeset, je takoe veoma bitan broj kada su u pitanju ritualne radnje i kult mrvih. Kao to smo ranije govorili etrdeset dana se ponavlja neki ritual kako bi urodio plodom. Vetica daje instrukcije obolelom ta da ponavlja tridesetdevet dana i ukoliko on ne uspe da ostvari cilj, etrdesetog dana se ona pojavljuje lino i zavrava zapoeti ritual. Nakon smrti, etrdeset dana dua, odnosno eterino telo pokojnika ostaje na ovome svetu i tada ga je najlake kontaktirati. etrdeset dana je potrebno da proe kako se bi se njegovo telo oslobodilo poslednje veze sa materijalnim svetom, eterinim telom, koje ukoliko se ne hrani na neki alternativni nain propada i dua koja nije materijalna naputa ovu dimenziju. Ukoliko pokojnik nastavi da se hrani, ovaj put energijom drugih ljudi, on postaje vampir i najverovatnije ce vetica voditi operaciju njegovog unitenja. etrdesetjedan, je uvek broj, bilo koje vrste zrnevlja, koji se koriste kod indirektne metode proricanja, gledanja u zrnevlje. Ovaj broj ne podrazumeva broj zrna, vec broj duhova vegetacije koji pomau, kako bi se ovaj proces uspeno finalizovao. Kao to smo ranije rekli, broj duhova vegetacije je etrdeset, dok etrdeset i prvo zrno predstavlja osobu kojoj se gleda. Koliko je ovo tano, govori i moje lino iskustvo kada mi je jedna stara vetica davala recept, kako da napravim neki lek. Rekla mi je da obratim panju na broj koica ljiva koji koristim, odnosno da u flau sa rakijom ubacim etrdeset koica(rakija ima vrednost broja jedan, tako da skupa sa koicama daje zbir etrdeset i jedan), promukam i da ostavim da odstoji etrdeset dana. Na moje pitanje zato ba etrdeset, dobio sam stari dobri odgovor, Pa tako treba i ako se seate, na pitanje: a ta e biti ako stavim trideset i devet koica, Nita, ba nita. Ipak, ovi odgovori neto znae, a to je da se ovakve stvari ne dovode u pitanje. Mislim da moemo sa velikom sigurnou izvesti zakljuak da je broj duhova vegetacije etrdeset ili etrdeset i jedan. Za kraj setimo se bogumilskog mita o postanku oveka, koji sam dao u glavi o divinaciji.

142

etrdesetetri, je veoma vaan broj za vlako stanovnitvo koje ivi na severoistoku Srbije, a direktno je povezan sa prizivanjem etrdesetcetri svetaca, za koje niko ne zna ko su, te su etnolozi izvukli zaljuak da se verovatno radi o natprirodnim biima podzemnog sveta. Ovaj ritual takoe predvodi vetica, a u ime onih koji su umrli ili stradali iznenada i daleko od svoje zajednice. Prvo to se radi jeste spravljanje rajske svee od pelinjeg voska, koju odabrana vetica pravi runo, nakon to se ritualno okupala i obukla sva u belo. Ritual poinje neto iza ponoi, ona mora da bude sama i ne sme da progovara ni jednu jedinu re na glas. Od zagrejanog voska, ona izvlaci etrdesetetri votane niti, od kojih ce napraviti sloenu isprepletenu skulpturu, koju ce zalepiti na ranije napravljen drveni krst, na kome e se nalaziti i ogledalo. Na kraju, ovaj majstorski ukraeni krst, sadrae etrdesetetri stalka za etrdesetetri sveca izmeu kojih e se nalaziti ogledalo, koje ima funkciju vrata koja spajaju dva sveta. Svea se mora zavriti pre svitanja. Imao sam prilike da ovaj itav postupak gledam na VHS kaseti.

Boje Precizan odabir odgovarajuih boja predstavlja posebnu vetinu u starobalkanskom vetiarenju, bez koje bi bilo nemogue obaviti veliki broj rituala, bez obzira o kojoj se vrsti radi. Boje su od pamtiveka predstavljale vizuelnu vrstu simbola ije se znaenje podudaralo na gotovo itavoj planeti da bi se u dananjem vremenu okarakterisale kao emitori energetskih vibracija iji je uinak na ljudsko telo postao dokaziv sa napretkom tehnikih ureaja i paralelnim razvojem alternativne medicine. Danas moemo rei da boja ima dvostuko dejstvo na oveka. Jedno je ono medicinsko kada talasi odreene boje deluju na ljudsku auru i time dovode do fiziolokih promena u ljudskom telu, a drugi je vizuelni momenat kada odreena boja ulazi u ljusko oko i stimulie um kako bi u njemu stvorila niz asocijacija i proizvela eljeni ili neeljeni rezultat. Nas trenutno interesuje ovo drugo dejstvo boje, dejstvo na ljudski um, mada se ak i u tom sluaju ne mogu potpuno iskljuiti i prva dejstva, jer jasne granice nisu nigde zacrtane, a pogotovo ne u magiji. Razlozi za ovo su sledei. Boja je uvek, pa makar to bilo i pare obojne tkanine, mali odailja odreene energetske frekfencije koja moe da pojaa energiju onoga to smo stavili na tu tkaninu. Ta ista boja u umu vetice, koja vri odreeni ritual, otvara specifian kanal koji e je dovesti u vezu sa posebnim sferama nesvesnog i prikaiti je na odreeni energetski kanal iji e ona biti provodnik. Znai, svaka boja e uvek delovati viestuko i pomoi osobi koja vri ritual da on u to veoj meri uspe. Zbog toga je odabir boja izuzetno vaan kako za vetice iz celog sveta tako i za njihove Balkanske koleginice. Bela boja, kod Balkanskih naroda, dugo je bila boja alosti, starosti i tuge. Bele marame su nosile starice i one ene kojima je neko preminuo. Meutim, ako uzmemo

143

malo preciznije da je analiziramo, doiemo do zakljuka da je ona takoe boja podzemnog sveta ili barem jedna od boja kojima se ovaj svet oznaava. Vukodlaci i vampiri imaju obiaj da se pojavljuju ogrnuti u beliom pokrovu-platu. Kod odreenih svetkovina, naroito onih koje se odnose na kult mrtvih, ivotinje koje se prinose na rtvu treba da budu bele boje. Meutim bela boja je i boja leenja, istote i nevinosti. Ona je boja dnevne svetlosti. Najvei broj rituala, ija je svrha leenje, ukljuuje u sebe upotrebu bele ili crvene boje. Ranije je postojao obiaj da se oboleli ogrne belim ogrtaem i ode na neku raskrsnicu u trenutku kada sunce pone da zalazi. Ideja je bila da sunce sa sobom odnese i bolest dok odlazi. Kod gotovo svih amajlija koje se prave, a cilj im je da zatite osobu od bolesti, koristio se ili beli konac ili belo platno. Koncem su se svezivale biljke, odea, lini predmeti, a u belo platno su se uvijale pripremljene stvari. Takoe su se uz basmu, svezivali magijski vorovi na belom platnu. itajuci ovaj tekst, mogli ste da vidite, kako na vie mesta spominjem upotrebu belog kamenja i belog luka, a naroito u onim situacjama kada se bolest prenosi na njih ili se preko belog kamenja preliva voda kako bi se proistila. Bela boja je i boja proiavanja i uklanjanja svih vrsta neistota pa bile one demoni bolesti ili zle sile uopte reeno. Bela se esto korisi u kombinaciji sa crvenom. uta boja kao i bela, posmatrana je na dva naina i smatra se da ona unutar sebe moe da sadri i dobro i zlo. Dobrim se smatra to to je ona boja sunca, suneve svetlosti, zlata, zrelog kukuruza, zrelog ita i slino. Kao takva ona simbolie napredak i prosperitet. Moemo je posmatrati i kao broj deset, odnosno uspeni zvretak onoga to je zapoeto. U ovom sluaju ona je zavretak onoga to je zapoela zelena boja, boja vegetacije, a rezultat su zreli uti plodovi itarica. Sa druge strane, to je boja mrtvaca, bolesne osobe, utice i ilovae, zemlje u koju se sahranjuju pokojnici. Kada je to u pitanju, protiv nje se treba boriti belom i crvenom bojom skupa. Belom kao bojom proienja, svetlosti i crvenom kao bojom zatite i zdravlja. Plava boja je boja mukosti, pre svega, a potom i boja daljine, beskonanosti. To je boja mora, boja neba. Ona umiruje, ali i titi od zlih namera svakoga ko nosi barem jedan deo odee ove boje na sebi. U samim ritualima starobalkanskog vetiarenja ipak se veoma retko koristi jer je ta boja isuvie mirna i pasivna da bi zadovoljila dinamiku rituala. Zelena, spada u red izuzetno vanih i pozitivnih boja. Ona je pre svega boja bujnosti, prirode i duhova vegetacije. Ja je toplo preporuujem u ritualima za prizivanje duhova prirode. Ona je i boja podzemnog sveta a sam tim i njegovih stanovnika. Kao boja zatite i slavlja, koristi se u mnogim riitualima i sveanostima. Zelena granica ruzmarina ili bosiljka u narodnim sveanostima imaju pre svega zatitnu funkciju. Pored ovoga nju moemo posmatrati i kao boju plodnosti jer predstavlja prirodu koja raa i buja. To je na kraju, boja Boginje prirode, znai umske Majke, vila I drugih, svakako ne manje vanih, duhova prirode. To je boja Velike Majke, drevne boginje, nae planete zemlje.

144

Crvena je jedna od najvanijih i svakako najkorienijih boja u starobalkanskom vetiarenju. Razlog ovome je viestruk. Kao prvo ona je boja zatite, boja koja titi i proteruje sve negativne sile, demone, uroke i zlu magiju koja je upuena ka nekoj osobi. Platno ili konac crvene boje koriste se za spravljanje odbrambenih amajlija i vrenje zatitnih rituala. Crveno je i boja ljubavi, tako da se u ljubavnim vraanjima obavezno koriste crveno platno, obino svila ili pamuk, zatim crveni konac, kako bi se njime svezale biljke, lutkice, pramenovi kose ili pak uvezali vorici i na kraju crveno kamenje, jabuke, vino ili nesto slino, to moe da predstavlja simbol ljubavi ili rtvenu ponudu. Pored ovoga, crvena boja je boja zdravlja, rumenog lica i blagostanja te se zato u podjednakoj meri sa belom bojom koristi u ritualima za ozdravljenje ili u pravljenju amajlija koje imaju funkciju da zatite osobu od svake bolesti. I kod ovih rituala najee se koriste crveno platno i crveni konac. Na kraju treba dodati da ona simbolie krv i borbenost. Ona je boja heroja i portvovanja. Neto crvene boje se skoro u svim sluajevima prinosi na rtvu tokom rituala. Danas se mahom to odnosi na vino, ali moram priznati da se vetice starog kova ne libe da zakolju i po neku kokoku u tu svrhu. Moda bi to itaocu izgledalo veoma surovo, ali u sutini na Balkanu to je svakodnevna pojava. Ljudi sa sela ne kupuju ivinu zapakovanu u samoposlugama, ve je sami gaje i kolju po potrebi, tako da nekoj seoskoj vetici ne predstavlja veliki problem da po neku prinese na rtvu pogotovo kada je neto veoma bitno u pitanju. Crna je veoma interesantna boja za starobalkanske vetice jer se smatra svetom i osnovnom magijskom bojom. Ovo ne znai da je ona negativna ili da se radi o nekom obliku crne magije kako se obino uini ljudima na prvi pogled, kada ugledaju crno obuenu osobu kako tokom izvodjenja rituala koristi crne predmete. Ova boja mnogo kasnije poinje da prima ovakve epitete i to mahom preko zapada i crkve. Kao to sam rekao, nekada je bela boja imala ulogu neeg mranog i strasnog, jer je bila boja alosti, tuge i smrti. Tek kasnije ona postaje predstavnik dnevne svetlosti i isceljenja. No, vratimo se crnoj boji. Ona po svoj prilici, reprezentuje i simbolie magiju kao vetinu. To je boja mudrosti i tajanstvenosti, neeg skrivenog i neeg svetog, boja onostranog, drugoga sveta koji se po noi nakon dvanaest sati preseca sa naim, ona je kapija. Kako dan i svetlost pripadaju nama, tako no i tama pripadaju natprirodnim biima. Podzemni svet je crn i njegovi stanovnici su takoe crne boje, a po predanju u njemu sija crno sunce. Samim tim, sve to je crne boje, apriori nosi u sebi energiju drugoga sveta, sveta magije i ispoljava je kroz sebe. Neki najvredniji vetiiji alati moraju biti crne boje, kao na primer, kustura, magijski no ,a neretko se via i tap od crnog gloga kao i metle. Ugljen koji se pravi, na primer, od hrasta ili leske, dobija dodatnu snagu nakon procesa sagorevanja, koje oznaava proienje vatrom, i postavi crn nakon gaenja u specijalno pripremljenoj vodi on predstavlja magijski predmet izuzetne moi. Tu svoju mo on prenosi i na vodu kojom se kasnije zapaja i umiva osoba za ije je potrebe vren ritual gaenja uljevlja. Sam po sebi ugljen od tog trenutka postaje neka vrsta zatitne amajlije koja ima cilj da titi svog nosioca od svih vrsta naudbi.

145

Crna boja je i boja zatite u najirem smislu tog pojma. Svaki no, koji ima crne korice a nije ritualno napravljen poput kusture, takoe moe biti zatitno sredstvo i stavljati se ispod jastuka, na prozore, pored kreveta i druga mesta, kako bi zatitio ukuane od svih vrsta loih demona. Glava crnog ovna ili konja, postavljaju se iznad ulaznih vrata ili pak po njivama i dvoritima, kako bi zatitile te prostore od zlih sila. Meutim, neto te snage i moi, teko da je moglo biti izbegnuto da se ne iskoristi u negativne magijske svrhe. Crno platno koje je pohabano i baeno na ubrite, koristi se za spravljanje magijskih lutkica, koje predstavljaju osobe kojima se eli nauditi. Na kraju, na paretu crnog konca vezuju se vorovi uz basmu sa namerom da se naudi nekome. Treba znati da kada se radi o rvovanu ivotinja, rtva crnog petla ili kokoke obino znai da se one prinose demonima podzemnog sveta koji su takoe crni. Amajlije nainjene od kostiju rtvovane crne make, psa ili petla, spadaju u red najnajvrednijih predmeta, koje neka vetica moe da poseduje. Siva boja vai za boju mudrosti, starosti i iskustva. Tumaenje njenih osobina, najee se dovodi u vezu sa sedom kosom i bradom. Ona je takoe boja tajanstvenosti i uzdranosti. Ljubiasta je boja sree, ljubavi, razdraganosti i mladalakog poleta. Ria, iz nekog, meni neznanog razloga vai za boju svireposti, neosvojivosti i otpornosti. Poznato je da se u narodu veruje da mnoga nadprirodna bia imaju riu kosu, ukljuujui vampire, vile i vetice u onom starom, vulgarnom smislu. Nebeska tela Ovde emo predstaviti nebeska tela, koja igraju vanu ulogu u starobalkanskom vetiarenju. Verovatno je svima jasno da emo mahom govoriti o onim najbitnijim a to su Sunce, Mesec, zvezde, i na kraju takozvana zvezda Danica, odnosno planeta Venera . Kako su za sve njih vezani mnogi obiaji, verovanja i prie o njihovom postanku, mi emo se zadrati samo na njihovom opisnom delu i mestu koje zauzimaju u izvoenju rituala. Jo neto vie, naroito o Suncu, rei emo u narednoj glavi, kada budemo govorili o bitnim datumima i praznicima. Narodna predstava Sunca, crte Sunce, meu Balkanskim narodima, uvek je predstavljeno kao bie mukog pola. Ono se naziva bratom, ujakom, Bogom ili Bojim okom. Uiva veliko potovanje mada su tragovi njegovog kulta sauvani samo u nekim narodnim svetkovinama. Nekada se verovalo da ono ima majku ali ne i oca. Njegove sestre su zvezde, meu koje se ubraja i

146

planeta Venera za koju se nekada verovalo da je jedna od zvezdi. Ona mu je najblia i sa njom ima najbolji odnos, a ona se po svoj prilici nekada smatrala i njegovom enom. Kako je mesec kod Srba takoe mukog roda, smatran je sunevim bratom ili stricem. On je svakako predstavljao ono to je od Sunca suprotno. Sunce se svakako posmatralo kao boanstvo, te je bilo normalno da ono ima svoje potrebe, prijatelje i neprijatelje. Smatralo se da ono nou putuje kroz podzemni svet od zapada ka istoku a preko dana od istoka prema zapadu. Negde se verovalo da ono nou umire, a danju se raa poput feniksa kao i da no provede u okeanu da bi ujutru izronilo. Takoe se smatralo da se ono prevozi preko neba na neemu bilo da su u pitanju koije ili da jai na konju. Njegovi najvei neprijatelji su ale, ogomna zmijolika stvorenja, vukodlaci pa u jednoj prii i gospodar podzemnog sveta, koji hoe da ga progutaju. Ti pokuaji se deavaju u trenucima kada nastupa pomraenje sunca, odnosno narod je tumaio da je to uzrok pomraenja. U veticijim ritualima Sunce se esto pozdravlja i spominje u basmama. Od njega se zahteva da bude svedok odreene operacije, rastera ili odnese sa sobom neto. Mnogi rituali su se obavljali u odredjeno doba dana i to ba zbog poloaja sunca. Ukoliko je trebalo da Sunce neto odnese sa sobom, ritual se vrio u trenutku njegovog zalaska, ako pak treba da bude svedok i ulije svoju energiju, ritual je vren u podne kada je sunce u zenitu. Oni rituali koji su se vrsili nou, zavravali su se u trenutku izlaska sunca, jer je to bio najbezbedniji nain da se otpozdrave opasna bia sa kojima je vetica itave noi bila u kontaktu, jer se ona po prirodi stvari boje sunca i tada odlaze u svoj svet. Jedan izuzetno interesantan ritual vren je u trenucima kada je nastupalo pomraenje Sunca. On je izgledao ovako. Pre nego to e nastupiti pomraenje, vetica bi iznosila sud u koji je ulivala nekorienu vodu. U taj sud ona je hvatala odraz pomraenog sunca. Tog trenutka ova voda bi postajala magijski naelektrisana, energijom crnoga sunca, a ta je jae od sile sunca i sile crne boje zajedno? Ovu vodu bi kasnije iskoristila da od nje i brana umesi testo, od koga bi ispekla pogau na suncu, tako to bi je razvukla tanko i postavila na ve od Sunceve toplote, uarenu stenu. Ovako pripremljen hleb smatrao se lekom protiv svih bolesti i hranom koja daje ogromnu snagu. Sunce se u umetnosti, narodnoj radinosti i magijskim ritualima moglo predstaviti i simbolima. Ti simboli su krug, spirala, mnogokraka zvezda, koncentrini krugovi, toak, rozeta, prsten, venac, kolo, suncokret, jabuka, orao ili soko, petao, konj ili vo, a u ljuskom liku kao mladi od zlata sa zlatnom jabukom ili jabukama u ruci. Zlatna i uta boja su takoe simboli sunca. Mesec je izuzetno vano nebesko telo u starobalkanskom vetiarenju, a po nekim merilima, njegova bitnost prevazilazi i samo sunce. Kada govorimo o mesecu moramo na samom poetku da razdvojimo dve stvari. Kod veine Balkanskih naroda sa prostora bive Jugoslavije, mesec je mukoga roda i tako mu se i obraa. On je po predanju Sunev brat, mu zvezde Danice(Venere) i stari deda. Njemu se ljudi obraaju sa potovanjem i nazivaju ga otac ili ed. Smatra se izvorom dobra, sree, radosti i veselja. On simbolie i daje zdravlje. U nekim krajevima ga ak svrstavaju u kategoriju mitskog praoca, te otuda potiu nazivi tipa otac i deda. Meutim kod Vlaha, naroda koji ivi na severoistoku i istoku Srbije, mesec se naziva Luna i on je enskog roda. Po vlakom mitu nekada su iveli brat i sestra, koju je brat eleo da obljubi i time poini incest. Ona je

147

izvrila samoubistvo bacivi se u vodu, a Bog, videvi ta se dogodilo, podie ih na nebo i od brata nainjava sunce, a od sestre mesec. Ovaj mit u svojoj kompletnoj verziji zvui mnogo sloenije, ali mi ovde nemamo vremena da se bavimo njime posebno. Bilo kako bilo, mesec se kod Vlaha posmatra na identian nain kao i kod drugih balkanskih naroda i smatra se izvorom dobra, sree i zdravlja. Mesec je po svoj prilici najkorienije nebesko telo u vetiarenju.Od njega se trai da bude prisutan, da pomogne, posveti ili prenese svoje sile (energiju) na neto ili nekoga. Kako se najvei broj rituala radio nou, bilo je sasvim normalno da se vodi rauna o prisustvu meseca na nebu i njegovim menama. Najvei broj rituala vren je u vreme mladog meseca, kako bi se snaga baene magije uveavala zajedno sa njegovom dok on raste. Vreme punog meseca bilo je predvieno za svravanje nekog postupka i to u jednom mahu. Znai, ritual se vie nije ponavljao i nje pratio ritam opadanja meseca, jer se opadajui mesec izbegavao za bilo kakve radnje. Zakljuujemo da su svi rituali vrseni u vreme mladog, to jest rastueg meseca i u neto manjoj meri punog. Pored ovoga postoje i specifini rituali koji se rade samo jednom ili nekoliko puta u ivotu a za njihovo izvoenje ekao se trenutak pomraenja meseca. Jedan takav ritual sam ve prikazao kada sam govorio o posveivanju magijskog noa kusture. U takvim trenucima, mogli su se vriti i obredi magijskog leenja, skidanja nabaene magije ili neeg slinog, kod ega je mogla biti upotebljena prastara matrica za basmu tipa, Kao to ti(mesec) pobeujeI ponovo se pojavljujetako i on(misli se na osobu)neka pobedi. Mesec se u likovnoj formi uvek predstavljao kao mlad, odnosto rastui, dok je njegov simbol u obliku ivotinjske forme, konj ili krava, to je posebno interesantno, ako se zna da je mukog roda. U narodnim zagonetkama, Mesec se naziva kravom, a veruje se da ga vetice, ba u tom obliku svlae sa neba na zemlju. Pored ovoga za sva mitoloka bia, ukljuujui i boanstva, koja su prikazivana sa nekim fizikim nedostatkom, tipa hromosti ili slepila, veruje se da su lunarnog tipa, jer ti nedostaci pre svega prikazuju mesec koji opada i ponovo raste.

U starim narodnim verovanjima, esto se moe naii na podatke iz kojih se zakljuuje da zvezde u mnogome utiu na ivot pojedinca. Smatra se da za svakog ivog oveka, postoji jedna zvezda na nebu, koja ga prati u stopu i budno motri na sve njegove postupke. Nou dok ova osoba spava, ona pazi da mu se neto loe ne dogodi. Direktno od te zvezde zavisi kakav e ivot taj ovek provesti i ukoliko je ona jaka-sjajna, on e biti zdrav, jak i sve e mu ii od ruke. Ako je ona pak slaba, kratko reeno, loe mu se pie. Zdruene zvezde na vedrom nebu, mogu predstavljati opasnu silu, koja po svoj prilici moe povrediti pojedinca i staviti ga u stanje slino napadu groznice. Razlog ovome je silina zvezdane energije koju nepripremljen ovek moe teko da podnese. Ba ovo je razlog zato mnoge vetice ostavljaju vodu, bilje, amajlije i druge predmete, da prenoe napolju, kako bi apsorbovali ovu izuzetnu kosmiku energiju, ili kako to one kau, da uhvate vedrinu.

148

Jedna od najpoznatijih zvezdi je zveda Danica. Za razliku od ranijih vremena, mi danas znamo da u pitanju planeta Venera. Smatrana je sestrom ili suprugom, meseca ili sunca pa ak i njihovom erkom, to je bio obiaj da se veruje kada su druge zvezde u pitanju. Njena uloga u ritualima nije bila velika, sem u situacijama kada se od nje zahtevalo da posvedoi, potvrdi ili pomogne izvoenje rituala, odnosno sprovoenje u delo njegove namere. Meutim na istoku Srbije, meu Vlakim stanovnitvom, ova zvezda je mukog roda i naziva se Lusafur od latinskog Lucifer i u bukvalnom prevodu znai isto to i kod latinskog prevoda, a to je svetlonoa-onaj koji donosi svetlost. Samim tim on se smatra izuzetno bitnim, jer se veruje da on lino donosi sunce i svetlost koja je neophodna za ivot svega na ovoj planeti. Kako ume da dovede svetlost, tako ume da odvede nekoga ili neto, na neko mesto koje on eli. Njegov simbol je beli kamen-belutak, a ostaci koriena Lusafura kod Vlaha jasno se vide u posmrtnim obredima, kada se preminulom priiva beli kamen za odeu, kako bi ga ovaj(Lusafur), odveo u svet mrtvih, to znai da je on imao i ulogu psihopompa-vodia dua u podzemni svet.

Metali I kristali Sa velikom sigurnou moemo rei da su u starobalkanskom vetiarenju sa magijskom namerom koriena samo dva plemenita metala, a to su srebro i zlato. Da ne doe do zabune, moram skrenuti panju da vetice rado koriste olovo i kalaj, ali samo iz razloga to je do njih bilo lake doi, to su bili jeftiniji i to su se topili na niim temperaturama, a to je bilo veoma vano naroito u ritualima rastakanja metala u vodu, o emu sam govorio u poglavlju o divinaciji. Takoe je koriena i iva, teni metal, naroito kod spravljanja napitaka. Zlato i srebro, predstavljali su ono to predstavljaju u celokupnom zapadnom okultizmu, a to je Sunce i Mesec. Ako je bila u mogunosti, vetica bi tokom spravljanja raznih vrsta amajlija, magijskih zaveljaja i slinog, veoma rado dodavala mali grumen zlata ili neki zlatni predmet. U istonoj Srbiji u rekama ima zlata, tako da se na toj teritoriji ono esto i dodavalo. Nije bilo neverovatno da se umesto zlata stavi i neki pozlaeni ili zlatne boje, prigodni predmet. Sutina korienja zlata i sline boje predmeta, ne lei u samoj prirodi metala ve u njegovoj boji i injenici ta ta boja simbolie. Kao to smo ve napomenuli zlato predstavlja samo Sunce te sve to ono sadri, sadri i njegov metal, odnosno metali njegove boje. Samim tim, zlato je izvor svetlosti, vatre, pozitivne energije, zdravlja, plodnosti i napretka uopte. Ono je tu da pojaa dati rutual ali i da unese deo suneve energije i ostvari ono to sunce predstavlja. Srebro je za razliku od sunca meseev metal i kako nikada nije bilo neto naroito skupo, vetice su ga koristile u veoj meri. Srebro je metal magije i vetica. Kako je ono

149

simbol meseeve energije na zemlji, sva meseeva svojstva prenesena su na njega, kao to je sluaj sa Suncem i zlatom. Komadi ili predmeti od srebra stavljani su u magijske zaveljaje, kako bi ubrzali ostvarivanje magijske namere, ali i kako bi se u potpunosti povezali sa meseevim energijama i pratili njegov rast na nebu, ovaj put u funkciji osnaivanja izvedenog rituala. Od srebra su se kovale metalne amajlije na ritualan nain. Mindjuu od srebra nosila su muka deca kao bi se zatitila od uroka, svaki srebrni prsten je u isti mah i magijski, bez posebnog obraivanja i posveivanja. Pored toga to predstavlja zatitu ovaj prsten i uveava magijske moi onome koji ga nosi. iva je teni metal koji nije zauzimo neko naroito mesto u Balkanskom vetiarenju izuzev kada se govorilo o jednoj vrsti ritualnog leenja. Naime iva je smatrana elementom proienja ma ta da je u pitanju. Njome su se tretirale sve bolesti pa i one za koje se sumnjalo da su nanesene magijskim putem. Vetice i veci, pripremali su neku vrstu napitka od ive koju je osoba u sebe unosila oralno. Ovakvu tehniku primenjivali su samo profesionalci jer je opte poznato koliko je ovakav postupak rizian. Koliko sam upoznat ova se metoda i dan danas koristi. Gorski kristal je najire korieni kristal na podruju Balkanskih zemalja. Razlog ovome je verovatno injenica, da se do njega najlake dolazi. Njegova osnovna funkcija, uvek je bila, da pojaa snagu onoga to se radi. Komad ovog kristala, stavljao se u iniju sa vodom u kojoj e biti gaeno ugljevlje, zatim u amajlije i magijske zaveljaje. Ponekad su se umesto njega stavljali i drugi kristali, pa ak i kamenje neobinih boja i oblika ali vetice nisu znale njihova imena. U svakom sluaju izmeu njih nije bilo podele, te su svi korieni u istu svrhu, za pojaavanje magijskog rituala koji treba biti izveden. Leva i desna strana Prosto je fascinantno koliko su slina poimanja leve i desne strane, kako od strane zapadnog veticarenja tako i od Balkanskog. Na samom poetku moemo rei da se smatra da je desna strana aktivna, a leva pasivna, da je desna muka, a leva enska, da se desna ispoljava ka spolja a leva ka unuta, i slino. Pored ovoga se smatra da je desna solarna, a leva lunarna strana, da desna pripada Bogu, a leva djavolu i mranim silama, to svakako nije spreavalo kako narod tako i vetice da u mnogim sluajevima koriste ba levu stranu, jer ako itamo izmeu redova, shvatiemo da je to strana onostranog, sveta natprirodnih bia a samim tim i magije. U prilog ovoj injenici ide i podatak da je leva strana, strana meseca te strana Boginje i svih natprirodnih bia. Svi magijski rituali koji se vre, a svojoj izvedbi ukljuuju natprirodna bia, treba da se obavljaju levom rukom. Postoji ak i protokol ritualnog oblaenja odee, gde se prvo navlai levi rukav, leva nogavica, leva cipela i tako dalje.

150

Sve ritualne radnje iz kulta mrtvih, poevi od kaenja, preko kretanja, pa sve do igranja mrtvakog kola, kola koje se igra u ast mrtvih, vre se u levu stranu, jer je ona strana smrti, dok je desna strana ivota. Za mali prst leve ruke, u mnogim delovima zemlje, postoji verovanje da poseduje magijske moi. Te moi treba obnavljati, jednom godinje s prolea, na sledei nain. Prvo to se mora uraditi jeste pronai pua koji se kree, to e rei da ima izvuene rogove. Zatim je potrebno dotai jedan od rogova malim prstom leve ruke i u trenutku kada pone da ih uvlai izgovoriti Ustu bie, moje bie jae. U desnu stranu se takoe vri niz ritualnih radnji i to obino onih koje se obavljaju danju. No, ipak je ova strana vie vezana za religijozne gestove ije poreklo treba traiti u meavini Slovenskog naslea i novopridolog hrianstva, iz ijih uenja proizilaze predstave da aneo sedi na desnom ramenu, a avo levom. Da zbog toga, sve to se uzima u ruku, treba uzeti desnom, naroito kada je hrana, novac ili zdravlje u pitanju, kako bi se obezbedio napredak, jer e u svakom sluaju onda i aneo pomoi. Kola koja se igraju na raznim svetkovinama, obavezno se kreu u desnu stranu, simboliui time samo sunce, za koje se veruje da se vrti udesno. Takoe se uvek treba zdraviti desnom rukom, krstiti, mahati i slino. Strane sveta Kada govorimo o stranama sveta, moramo rei da se kod Balkanskog vetiarenja, kao i kod narodnih verovanja uopte, najvie koriste istok i zapad. Jedino u sluaju rasputanja odranog skupa sa natprirodnim biima, od strane vetice ili veca, vri se gest zamahivanja tapom na sve etri strane sveta, odozdole prema gore, ime se ona otpozdravljaju. Inae treba naglasiti da se ta bia ne pozivaju posebno, te da ne postoji njihova klasifikacija prema stranama sveta, kao kada su elementali u pitanju kod zapadnog vetiarenja. Istok i zapad se posmatraju kao Kineski jin i jang. Istok je belo, zapad je crno, istok je plus, zapad je minus. Skoro oduvek se smatralo da na istoku ivi Bog dobra, a na zapadu Bog zla. Bog ivota, raanja i napretka obitava na ovoj strani, dok je Bog mrtvih i podzemnog sveta duboko porinut u dubine u koje se sunce gubi, pred smiraj dana. Sunce koje se nanovo raa, posmatrano je kao pobednik nad tamom i donosilac spasonosnog svetla bez koga bi ivot na zemlji bio nemogu. Kada govorimo o vetiarenju, ne moemo nekoj od ove dve strane da damo prednost. Obe su koriene u istoj meri, a u direktnoj zavisnosti od toga kome se obraa. Ako se ritual vri danju, sasvim je normalno da se oltar, ili bolje reeno mesto, na kome se ova radnja obavlja, okrenu ka istoku. Meutim, ako se sve ovo odvija nou, normalno je da se se sve postavi prema zapadu, jer tada je na vlasti neki drugi Bog ili preciznije reeno, neka druga boanstva i natprirodna bia. Vetice su od vajkada svo lekovito bilje brale u trenutku izlaska sunca, okrenute ka istoku odnosno njemu. Ovaj obiaj je zadran i kod ritualnog seenja badnjaka, jer je u tom trenutku osoba koja ga see okrenuta istoku, vodi rauna da on padne prema istoku i na kraju odnosi, kreui se prema istoku. Badnjak je svakako otelotvorenje mladog Boga

151

koji se ponovo raa nakon zime i simbolie njegovo uskrsnue na istonoj strani sveta iz mranih dubina tame. Zbog ovoga nije ni udo to se toliko vodi rauna da se svi rituali skupa, vezani na Boic, vre ba prema istonoj strani. Sa druge strane gledano, u pravcu zapada se proteruju sve negativnosti. Vetica, bolesti koje je skinula sa nekog oveka, baca prema zapadu. Izvorska voda, koju vetice koriste u raznim vrstama rituala, obino se uzima sa zapadne strane, jer ona izvire iz podzemnog sveta iji je simbol zapad. Kao to sam ve napomenuo, to je i strana mrtvih te pravac u kome due preminulih odlaze. Skoro svi rituali vezani za kult mrtvih, kao i obiajne radnje, vre lica okrenuta ka zapadu, dok se sam preminuli polae na taj nain da mu glava bude okrenuta prema ovoj strani sveta, kako bi lake pronaao svoj put do zemlje mrtvih, dok mu putanju osvetljava svea, postavljena tik uz njegovu glavu. Sever spada u velike vesticije tajne. Recimo samo da Bog dolazi sa severa.

Simboli Simbol je re Grkog porekla i u svom bukvalnom prevodu oznaava znak po kome se neto to je oznaeno njime, moe raspoznati, shvatiti te se samim tim iz toga, neto moe i zakljuiti. Smboli su mahom likovne predstave ili predmeti, koji oznaavaju sutinu neega ili nekoga. Posmatrano kroz prizmu okultizma, oni ine odreene kljueve koji su u stanju da onoga koji ih koristi dovedu u vezu sa onostranim. Njima se otvaraju vrata odreenih delova ljudske psihe, kroz koja se uspostavlja dvosmerna komunikacija sa sadrajima koje oni predstavljaju. Poznavanje prirode simbola, nekada je bila velika tajna, rezervisana za mali broj izabranih magova, svetenika, vetica i slinih osoba. Danas je njihova sutina u velikoj meri poznata irokom dijapazonu ljudi. Skoro na svakom koraku, mogu se pronai renici simbola, koji ih tumae na vie razliitih naina, poevi od religijskih, preko okultnih, pa sve do psiholokih. Simboli mogu biti kolektivni, ali i individualni. Moemo razlikovati i razliite vrste simbola u okviru razliitih religija, religijskih pravaca, sekti, kultova, loa i drugo.To su simboli koji pripadaju jednoj odreenoj grupi ljudi te za druge osobe ne moraju imati neko posebno znaenje. Meutim teko je jasno povui crtu izmeu kolektivnih, individualnih I grupnih simbola. Svi krupniji simboli, su mahom univerzalni. Teko je pronai neku religiju, kult ili lou, na ovoj planeti, a da ona ne koristi simbol kruga, piramide, krsta, pentagrama ili pak Davidove zvezde. Zato kada govorimo o simbolima, uvek je bolje rei da su to simboli koje koristi ta i ta grupacija nego da su to simboli koje ona poseduje i koji su samo njeni.

152

Kako svi tako I Balkanske vetice, u okviru svog sistema koriste odgovarajue simbole, za koje ne moemo rei da pripadaju samo njima, mada postoje stilizovane predstave ivotinja, koje se koriste kao simboli, a ija upotreba ne prelazi granice odreenih regija. Poreklo ovih simbola, u starobalkanskom vetiarenju je viestruko. Jedan deo, naroito onaj koji u sebi sadri stilizovane predstave ivotinja, ima veoma duboke korene i see sve do neolita. Prosti geometrijski oblici su takoe veoma stari, ali je njihovo poreklo koliko toliko poznato i zna se da potiu iz raznoraznih religijskih sistema i pravaca, od strane naroda, koji su pohodili Balkan ili iveli na njemu. Sve u svemu, u pitanju je jedna opta meavina, ije utvrivanje porekla i ne mora da bude predmet rasprave, dok je verovatno mnogo bolje, pogledati te simbole izbliza i utvrditi ta oni predstavljaju i kako se koriste. Antropoidni narodni krst, crte Krst, je svakako jedan od najstarijih i najrasprostranjenijih simbola. Prve predstave krsta javljaju se veoma rano, jos poetkom kamenog doba. On se ucrtavao i nosio mnogo pre pojave hrianstva i monoteistikih religija uopte. Interesantno je da se u narodu, naroito kod Srba, pravi jasna razlika izmeu crkvenog i narodnog krsta. Crkveni je svakako hrianski, a njegovo poreklo i znaenje je svima poznato. Meutim, ta je sa takozvanim narodnim krstom? Pa, on je svakako paganskog porekla. Mnogo pre primanja hrianstva bila je opte poznata stvar da su mnogi Sloveni, koristili krst kao simbol na vie razliitih naina. On je ucrtavan pri pravljenju posua od gline, vezen na tkaninu i noen oko vrata poput amajlije. Slina situacija bila je i kod drugih Balkanskih naroda. Krst je korien najvie kao amajlija, odnosno zatita a zatim kao sredstvo koje ima za cilj da obezbedi prisustvo natprirodne sile. U svojoj najstarijoj verziji, antropoidni krst je predstavljao paganskog idola. To je, u stvari, bila uproena predstava nekog boanstva i neretko su mu dodavane neke crte kako bi se to vie doarao lik onoga koga predstavlja. Uopteno, stari narodni krstevi se razlikuju od hrianskih po tome to obino imaju neki dodatak bilo da se radi o glavi na gornjem kraku, bilo o dodatim predstavama polumeseca, sunca, kape i rukava. Pored antropoidnog krsta, koristio se i jednokraki, koji je pre svega predstavljao raskrsnicu, odnosno mesto gde se svetovi presecaju, a samim i centar njihovog preseka iz kojeg izbija onostrana sila. Zbog ove injenice su raskrsnice posmatrane kao posebni ritualni prostori na kojima su vetice rado vrile svoje rituale. Takoe se voda, koja je koriena za gaenje uljevlja, presecala tri puta kusturom, prekrtavajui se. Ovaj magijski gest injenja tri jednokraka krsta zaredom, bilo u vazduhu, bilo u vodi, nisu uli u vetiju religiju nakon primanja hrianstva, vec su tu od pamtiveka. Cilj ovog gesta je pravljenje take preseka dimenzija na samom mestu gde se ritual vri. Kao zatitno sredstvo, krst je mogao biti pravljen od grana lipe, leske, gloga, drena, bora i slinog svetog drvea. Garom, od ugljena, sagorelog bosiljka, alfije, iscrtan krst na elu deteta, titio ga je od svakog zla. Iscrtavan je na vratima katranom, kako bi od kue oterao to dalje sve vrste loih demona. Postavljan je u njive kako bi titio useve. Predmeti na kojima je urezan ili ucrtan, dobijali su epitet svetih kao i komadi tkanine sa izvezenim krstovima na sebi. Smatra se da izuzetnu mo, ima krst nainjen od ostataka nagorelog badnjaka, koji nedvosmisleno predstavlja starog paganskog Boga. Njegova mo je nepobitna iz vie razloga. Drvo od koga je iseen badnjak na ritualni nain je

153

sveto. Unesen je u kuu na poseban nain da bi na kraju bio proien vatrom, odnosno samom svetlou, ime se objavljivalo ponovno roenje Boga. Zato se ba od te grane pravio krst, odnosno mali idol, koji je predstavljao novoroenog Boga. Proavi kroz celokupnu ritualnu formu, on je posveen na poseban nain i stekao je sva magijska svojstva koja su mu bila potrebna kako bi reprezentovao samo bonstvo. Slina je situacija i sa krstom nainjenim od boine slame, koja se u vreme boinih praznika dri ispod stola. Ona predstavlja duh zajednikog predka ili samo boanstvo, kako tvrde etnolozi. Taj krst je imao za cilj da prenese svoje moi na naredan rod penice, odnosno da obezbedi da ona dobro rodi. Znai krst kao simbol predstavlja ili samo boanstvo ili mesto preseka svetova iz ijeg centra izbija onostrana sila. Kao to smo ve rekli on je tu da zatiti i obezbedi prisustvo boanske sile, koja god ona bila. Svaka upoteba krsta u bilo koju svrhu je u stvari prizivanje boanstva koje on predstavlja u pomo. Nije ni udo da se u tokom mnogih rituala u vetiarenju koristi krst, makar kao predmet koji treba da bude prisutan. Postoji i posebna metoda proricanja, kada se drveni krst baca u vodu tri puta za redom i prati na koju e stranu da padne. Ukoliko padne na stranu, koju smo mi obeleili kao lice, dva ili tri puta za redom to je dobar znak, a ako padne samo jednom ili ni jednom onda je nepovoljan. Ova vrsta gatanja se vri sa posebnim krstom koji je sainjen najee od nekog svetog drveta i njegova odluka ili proricanje se smatraju apsolutno tanim i ne dovode u pitanje. Krst u krugu, crte Krug, je takoe jedan od najstarijih simbola i njegovo poreklo je gotovo nemogue utvrditi jer se veoma ravnomerno pojavljuje na gotovo itavoj povrini zemaljske kugle. Jo od najranijih vemena on se upisivao, utiskivao, vezao i iscrtavao na raznim vrstama predmeta, tkanine, objekata i ritualnim prostorima. Simbolika kruga, nikada nije bila velika enigma. On je uvek, bilo da se radilo o prstenu, minui, amajliji, crteu, bilo vencu od bilja ili predmetu, predstavljao sunce i simbolizovao njegovu zatitnu mo. Mo kruga se pojaavala na vie naina. Jedan od njih je docrtavanjem manjih krugova unutar veeg, po sistemu koncentrinih krugova, iji je broj obino bio neparan, zatim upisivanjem jednokrakog krsta, spravljanjem od voska svea koje su bile upaljene nekome kao rtvena ponuda i slino. Kod crtanja i veenja kruga, vodilo se rauna koje e boje biti. Najvie su se koristile crvena i zlatna, kao boje koje same po sebi imaju veoma jaku natprirodnu energiju i mo. Sutina korienja ovog simbola, u ma kom obliku on bio, je pre svega zatitna. Smatra se da on na dva naina moe da prui zatitu onome koji ga koristi. Jedan je da se on nainjen u manjoj verziji, nosi sa sobom u vidu nakita ili ispletenog, izvezanog simbola koji e se nalaziti na odei, a drugi da na neki od ponuenih naina o kojima smo govorili ranije u knjizi, naini oko ritualnog prostora, kue, kolevke i slino. Ovaj drugi krug ne samo da titi nego i postavlja granice, preko kojih ni jedno natprirodno bie ne moe prei.

154

Trugao, crte Trougao, na teritoriji Balkana, pre svega simbolie trojstvo i snagu broja tri o kome smo ve govorili. Pod pojmom trojstvo, narod mahom podrazumeva broj u kome se pojavljuje najvei broj natprirodnih bia. Njegovo pojavljivanje na posudama, tkanini ili crteima uopte, imalo je takoe zatitnu ulogu, ali su u ovom sluaju zatitu pruala natprirodna bia, ije se prisustvo ovim simbolom prizivalo. Trougao se pojavljuje sa vrhom okrenutim na gore i sa vrhom okrenutim na dole, ne menjajui pritom svoj smisao, kao na zapadu, na primer. Poznato je da su se ranije pravile amajlije od tisovine, u obliku jednog ili tri obrnuta trougla. esta je pojava da se nau po tri trougla zajedno koji time ine trostruko trojstvo i snagu broja devet, koji je kako smo ranije rekli, korien samo u vanrednim situacijama. Takoe se na nekim starijim nadgrobnim spomenicima i amajlijama, javlja i trougao sa okom unutar sebe, ali on tada oznaava samoga Boga, to jest bozje oko i ja verujem da je ovaj simbol dosta kasnije uao na prostor Balkana, a ko ga je uneo, teko je rei.

Davidova zvezda, narodna predstava-crte Davidova zvezda, Solomonov peat ili Solomonovo slovo kako se nekada ovaj simbol nazivao u veini zemalja sa prostora bive Jugoslavije, je simbol ija je starost verovatno mnogo vea nego to se predpostavlja. Vlada miljenje da je ovaj simbol uao u narode sa prostora Balkana, posredstvom Jevreja, koji su naseljivali svaki vei grad, a kao dokaz za tu teoriju navodi se naziv za ovaj simbol. Ovo moe ali ne mora biti tano. Simbol heksagrama spada u red univerzalnih simbola, simbola koje koriste mnogi narodi, i kao takav on je poznat odavnina svim indoevropskim narodima u koje se ubrajaju i narodi sa prostora Balkana. Veoma je est detalj na starim nadgrobnim spomenicima, privezak na laniu i minuama, a u nekim priama se spominje da je na primer Mato Glua, po drveu urezivao ovaj simbol ili da su ga vetice koristile za ukraavanje svojih rtvenih ponuda u vidu pogaa. Izuzetno je teko pronai bilo kakav podatak koji govori o tome kako se u narodu tumaio ovaj simbol. Iz pojedinih naznaka, mogu samo da zakljuim da je ipak najee predstavljao zvezdu kao izvor kosmike energije, ponekad samo sunce, a karakter mu je bio zatitni pre svega. Interesantno je napomenuti da koliko god traio, nisam uspeo da pronaem bilo kakvu upotrebu pentagrama kao simbola. Narodna svastika, crte Svastika ili kukasti krst, je jedan od prastarih simbola koji se rado koristio na prostoru Balkana, dok ga Hitler nije preuzeo i predstavio kao sutinu svoje ideologije, te na taj nain otuio njegovo staro prvobitno znaenje. Arheolozi su na lokalitetima iz doba neolita esto pronalazili posue na kome su se nalazile svastike, to govori da su i autohtoni narodi Balkana znali za ovaj simbol i pre dolaska indoevropskih naroda.

155

Narod je ovaj simbol najee nazivao povijeni krst ili kuka okretua. Njega je do drugog svetskog rata bilo gotovo svuda, a naroito na odei i predmetima. Predstavljan je kao aktivan, sa kukama koje se okreu u desno i pasivan sa kukama koje okreu u levu stranu. Svastika je poput kruga i jo nekih slinih simbola predstavljala sunce i to je jo vanije samu sunevu jaru. Ona je i simbol vatre, a vatra je opet simbol sunca. U tom domenu moemo lako tumaiti i samu sutinu ovog simbola. On je korien kao zatita i kao sredstvo proienja. Ko ga nosi, sa jedne je strane zatien od strane zlih sila a sa druge se isti od svih negativnosti iznutra u koje spadaju i bolesti, na primer. Mesec i Sunce, crte narodni Polu mesec ili srpasti mesec, kao simbol predstavljan je na tri naina. U prva dva on je postavljen u vertikalnom poloaju sa kracima okrenutim u levu ili desnu stranu, mada se leva javlja ee, dok je u horizontalnom poloaju uvek predstavljen sa kracima prema dole, a nikada prema gore. Iz kojih razloga ne znam. Veoma retko mesec se mogao predstavljati i krugom ali samo kod sloenijih simbola, u obliku trougla, kada je na vrhu prikazivano sunce kao krug sa kracima, levo dole srpast mesec a desno obian krug, koji je oznaavao pun mesec. Mesec se nalazio na odevnim predmetima, kuhinskim posudama i nakitu. ak i tada on nije imao samo ukrasnu funkciju. Simbol meseca treba tumaiti na onaj nain na koji se tumai ljudski odnos prema njemu kao nebeskom telu. Mesec je pre svega izvor magije, onostranog i natprirodnih bia. Sam mesec je boanstvo, bilo muko bilo ensko, ono je izvor magijske moi i zatite. Nosei njegov simbol sa sobom osoba priziva njegove moi i magina svojstva, a u isti mah ostvaruje kontakt sa datim boanstvom koga ovaj predstavlja. Mesec je ujedno i najosnovniji simbol Balkanskog vetiarenja. On je simbol vetica, njihove moi i pripadnitva. Srpasti mesec je bio i obavezni deo svake amajlije koju su kovai kovali ritualno, a koja se sastojala iz niza simbola koji su bili bitni za neku osobu i koji su zajedno inili amajliju. Dve takve stare amajlije sam i sam video i na obe je mlad mesec bio postavljen sa kracima prema dole. ivotinjski simboli, mogu predstavljati posebnu vrstu simbola iji smisao proizilazi iz predstava o svetim ivotinjama, odnosno njihovoj sutini i onome to one znae. Njih moemo nai na odei, rezbarijama, posuu, ilimima, ponjavama, crteima i slino. Takoe su sastavni deo svake amajlije koju kuju kovai. Ima ih na boicnim hlepicima, minjuama, privescima i slinim predmetima. U likovnom smislu one mogu biti predstavljene krajnje realno ali i do nivoa neprepoznatljivosti, te se samo moe nasluivati o kojoj se ivotinji radi. Takav je sluaj i sa ornamentom eljka, koga moemo nai na Pirotskim ilimima, a koji predstavlja kornjau. ivotinje se mogu predstaviti celovito ili pak kao neki njihovi delovi koji oznaavaju nihovu sutinu, poput ape, onjaka, krila i slicno.

156

Ovi simboli mogu imati neku od tri ili sve tri funkcije zajedno. Prva je ukrasna, druga je zatitna, a trea podrazumeva prenoenje osobina date ivotinje na nosioca njenog simbola. Evo kako izgledaju neki od tih simbola. Zmija se najee predstavlja na dva tri naina, realistiki, kao spirala i kao krivudava linija. Zmija uvek smatrana za pouzdanog uvara tako da je uloga ovog simbola prevashodno zatitna. Ornament eljka sa ilima, fotografija Kornjau je teko i opisati, jer se predstavlja kao stepenasti romboid sa zaravnjenim vrhovima, dok sa gornje i donje strane stoje nainjene otrim crtama noge, povijene poput ovnovskih rogova. Nikada nije bila predstavljana realistiki, a funkcija ovog simbola, sem ukrasne, bila je zatitna. Pored ovoga ona je simbolizovala napredak i prosperitet u svakom pogledu. apa je takoe bila jedan od sastavnih delova metalnih amajlija. Mogla je biti zeija i predstavljati sreu, napredak ali i zatitu jer je zec i simbol meseca. apa je mogla biti i medvea i tada bi predstavljala ivotnu snagu i zatitu. Jelen sa nadgrobnog spomenika Jelen se mahom uklesivao na stare nadgrobne spomenike, a funkcija ovog simbola je bila da odvodi due umrlih u podzemni svet. Takoe je simbol plodnosti i bogatstva pa se neretko vezao po odei i ucrtavao na posue. Simbolika jelena je veoma kompleksna jer su predstave o njemu plod meanja Keltskih verovanja, starosedeoca Balkana i Slovenskih doljaka, tako da on u razliitim situacijama moe imati razliito znaenje. Golub sa nadgrobnog spomenika Ptica kao simbol, najee je predstavljana krajnje realistiki, a u neto manjoj meri stilizovano. Ona simbolie nekoliko stvari istovremeno a to su nevinost, istota i ljudska dua. Ovo poslednje se najvie odnosi na simbol goluba. Zbog ove injenice motiv ptice je veoma est na nadgrobnim spomenicima, a u svojoj drugoj fukciji, kao simbol nevinosti i istote, nalazio se na enskoj odei i nakitu. Recimo za kraj jo neto veoma interesantno, a to se tie jedne manje grupe simbola, koji u stvari prdstavljaju oruje. Amajlije sa ovim simbolima su mahom nosili mukarci, a njihovo spravljanje vrili su kovai. Nosioci su mahom bili vojnici i andari, te iz te informacije i nije teko zakljuiti koja im je bila osnovna funkcija. Oni su pre svega predstavljani kao uproene stilizovane verzije umanjenog oruja ili pak krajnje realistike. Njihova snaga, snaga simbola i amajlije, uveavana je time, to ako je na

157

primer sablja u pitanju, ona je predstavljena kao zmija u obliku sablje ime se direktno pozivalo na zatitnu mo zmije. Osnovna funkcija ovog simbola je bila da zatiti njenog nosioca od te vrste oruja. Kako je dijapazon naoruanja rastao, tako je rastao broj simboliki predstavljenog oruja te su ove amajlije imale na sebi po nekoliko razliitih vrsta oruja od kojih moe da strada njihov nosilac. Ove amajlije su kovane ritualno a metal je najee bilo srebro.

VETIJI KALENDAR

Sigurno ste primetili da su se kroz knjigu, na ovaj ili onaj nain, neprekidno pojavljivali, bilo odreeni periodi godine, bilo neki konkretni datumi. Njih svakako nismo mogli zaobii jer oni predstavljaju jedan od osnovnih stubova drevnog starobalkanskog vetiarenja. Sa velikom alou mogu da konstatujem da na teritoriji Balkana nisu postojale, ili ih barem ja nisam pronaao, neke odreene svetkovine koje su se ticale samo vetica ili vetije tradicije, poput sabata, esbata i slicnih praznika. Meutim, ako se osvrnemo na celokupunu narodnu pagansku tradiciju, videemo da pojedine naznake svakako postoje. Dodatnu oteavajuu okolnost ini i to to su se stare paganske religije, a samim tim i vetije tradicije sa ovih prostora, jednim delom ugasile, a drugim inkorporirale u hrianstvo. Pored ovoga, opte je poznata injenica da su mnogi paganski obiaji uvedeni u crkvenu doktrinu, kako bi se ova, tada nova religija, pribriila narodu. Tako da ukoliko pogledamo izbliza u kojim su to svetkovinama vetice najvie uestvovale i za koje su datume smatrale da su od presudnog znaaja za njih i njihov rad, moemo stvoriti kakvu takvu sliku o veticijem kalendaru. Poto su na teritoriji Balkana postojale barem tri razliite vetije tradicije, Vlaka, Visoka i Slovenska, a verovatno ih ima jo vie, no ih je teko raspoznati jer su se i one ispreplitale tokom vremena, tako su i sami bitni datumi mogli biti razliiti u zavisnosti od

158

tradicije kojoj sama vetica pripada. Ne moemo smetnuti sa uma i injenicu da je neka vetica mogla imati i svoje line, vane datume, a pored toga i realnost da su mnogi bitni datumi vaili samo za itelje neke geografski male teritorije. No, kao to sam rekao, nekih naznaka ima i da bi smo ih to bolje shvatili krenimo od poetka. Kada pogledamo etnoloku literaturu i prouimo grau, koja je prikupljena sa teritorija zemalja bive Jugoslavije, naiiemo na niz podudarnosti i jednog opteg slaganja oko toga, kada su vetice naroito aktivne, odnosno tokom kojih datuma se okupljaju i vre razliite radnje. Tako se, najee javljaju prie to jest tvrdnje, da su vetice posebno aktivne za prvi mart po starom kalendaru, odnosno etrnaesti po novom, Badnje Vee, Boic uopte, zatim za vreme jesenje ravnodnevnice i poklada. Svaki od ovih datuma obradiemo posebno. Takoe se tvrdi da su vetiji dani utorak, a da je njihovo doba dana no, to je i razumljivo s obzirom na vanost meseca tokom izvoenja rituala, kao i injenice da je to doba presecanja svetova i najee vreme kada su vetice naputale svoja tela. Sve ovo navedeno gore je tano, a razlog emo prikazati po dosta proizvoljnom redosledu, odnosno jedini parametar bie sama vanost praznika za vetiju tradiciju. Krenimo od etrnaestog marta, praznika koga slave iskljuivo vetice, vraare i ostale osobe koje se bave magijskim delatnostima. Ovaj datum je u dananje vreme posveen sv.Evdokiji, eni koja je roena a u Fenianskom gradu Ilioku, gde je stekla veliko bogatstvo i odala se raspunom ivotu. U hrianstvo ju je preobratio German, a ona sama se zamonaila i svu svoju imovinu predala crkvi. Muena je i ubijena 152. godine. Kakve ona ima veze sa ovim datumom teko je ako ne i nemogue utvrditi. Etnoloki podaci sakupljeni iz naroda daju neku posve drugu sliku. Po njima, nju su praznovale isljuivo ene, uzimale je za zatitnicu i potovale kao davalaca zdravlja. U oblasti centralne Srbije, nju su praznovale samo ene koje se bave magijom. Tog dana se vrio i ritual proienja stoke, na taj nain, to se ona provodila izmeu dve ive vatre ili izmeu dve svee. Njeno ime je bilo zabranjeno spominjati jer se verovalo da se mogu pojaviti zveri. Ovaj poslednji podatak nam pomae da zakljuimo da je ovaj datum nekada, verovatno bio posveen nekoj Boginji uma i divljine, a sama zabrana spominjanja njenog imena, karakteristino je pravilo koje se ticalo svih paganskih boanstava i natprirodnih bia. Neto manje zastupljen ali ipak potovan, naroito od strane ena, jeste praznik koji pada 27.10. a u dananje vreme je vezan za sv.Petku. Ona je bila monahinja i svetica, koja je umrla u jedanaestom veku. ivela je kraj Carigrada, a njene moti su prenesene u Rumuniju u grad Jasi. Jedno vreme su bile i u Beogradu, po nalogu carice Milice. Ve sam govorio, da se njeno ime esto spominje u mnogim ritualima naroito na jugu Srbije. Za nju su vezane mnoge prie i mitovi, koji nemaju vezu sa njenim istinitim hrianskim ivotom. Pripisuju joj se mnoge natprirodne moi, a naroito joj se obraaju nerotkinje kao i ene uopte. Vai za zatitnicu ena, poput Muma Padure na istoku Srbije. Na taj dan ene ne rade nita, ali se preduzimaju mnoge ritualne radnje kako bi se obezbedilo potomstvo kod ljudi i razmnoavanje stoke.

159

Njenu pojavu i naine njenog potovanja, etnolozi vezuju za jedino ensko Slovensko boanstvo pod nazivom Mokos i moram priznati da su u tome dosta jednoglasni. Tako moemo zakljuiti da je ova boginja zauzimala znaajnu ulogu u Slovenskoj vetijoj tradiciji dok je sv.Evdokija verovatno pripadala nekoj jo starijoj struji. Za sve ljude, a naroito za travare, vetice i narodne lekare, bio je veoma bitan praznik pod nazivom biljni petak. On pada u poslednji petak pre 6.maja, odnosno dananjeg urevdana. Na no, uoi ovog dana, smatralo se da svo bilje dobija naroito mo, bilo lekovitu, bilo magijsku. Jo u toku noi, poinjala je berba i sakupljanje bilja, da bi se na kraju sve zavrilo, organizovanom proslavom uz muziku i igru. Kako sam o biljnom petku govorio ranije, neemo dublje ulaziti u obiaje vezane za njega, ali ne bi bilo loe da spomenemo neke zakljuke etnologa. Etnolozi predpostavljaju, da su svi praznici, vezani za bilje, nekada u pred hrianskom periodu bili vezani za enska boanstva i enske duhove prirode. Svi ovi praznici, a naroito meudnevnice padaju ba u vreme kada su nekada slavljena enska boanstva. U njih se ubrajaju, pored meudnevnice, urevdan, Ivandan i Biljni petak. Dananja razlika se sastoji u tome to su Ivandan i urevdan u dananje vreme vezani za hrianske, muke svece. Moe biti da je za ovo postojao dobar razlog, jer kako je utvreno, barem kada je urevdan u pitanju, postoji mogunost da je taj datum ipak bio posveen mukom boanstvu ili duhu prirode nalik na Evropskog zelenog oveka. Kao to smo rekli sam urevdan, danas predstavlja veliki praznik, koga slave mnogi hriani sa ovog prostora. Meutim, po svemu sudei, u pred hrianska vremena on je predstavljao jedan od najlepih i najveselijih paganskih praznika. On je predstavljao prekretnicu izmeu nastupajueg letnjeg i odlazeeg zimskog dela godine. Praznik je slavio oivljavanje prirode, bujanje ivota i ponovnog stupanja na snagu kreativnih sila, sila stvaranja i raanja. Mnoge ritualne radnje, koje je narod u to doba vrio, imale su za cilj, da se ta nadolazeca snaga prirode prenese na njih, njihovu porodicu, stoku i dobra uopte. Umivalo se vodom u koju je potopljen bosiljak, kupalo u rekama, a ljudi, naroito mlade, nakon kupanja, opasivali su se vrbovim ili drenovim pruem. Takoe su se ibali istim ili koprivom. Svako domainstvo je klalo po jedno jagnje, koje je u sutini predstavljalo rtvu. Na njive i u vinograde, odnosile su se mladice leske ili antropoidni krstovi nainjene od nje, kako bi se omoguilo prisustvo boanske sile na njima. Po svemu sudei, iz ovog ina, nije teko zakljuiti da je predstavnik ovog boanstva leska, te da se sasvim jasno vidi da se radi o boanstvu uma, bilja i polja, zatitniku divljai i stoke, jednom reju boanstvu prirode, nalik na zapadno-evropskog zelenog oveka. Sasvim je mogue da su nekada urevdan i Biljni petak, bili povezaniji vie nego to su to danas, a kroz maglu se nazire i verovatnoa da je se Biljni petak odnosio na Boginju, a urevdan na njenog prijatelja i ljubavnika, jednu od verzija rogatog Boga. Moda taj period izmeu ova dva praznika nekada nije ni postojao, ve se radilo o poetku i kraju prolenih proslava. Vreme praznovanja ovih dana, svakako se poklapa sa zapadnoevropskim praznikom Beltaine.

160

Period izmeu male i velike Gospojine, naziva se meudnevnice, i on traje od 28.8 do 21.9. Ovi dani su poznati po poslednjem ritualnom prikupljanju bilja u godini. Tada sve prestaje i ne poinje se nita novo. U to vreme se naroito izbegava sklapanje brakova. Tvrdi se da zmije u tom periodu imaju najveu snagu te da im je otrov tada najjai. Zbog toga ih treba izbegavati na sve mogue naine, kao i njihovo ubijanje. Kao to sam ve napomenuo, po etnolozima, nekada je ovaj period, bio rezervisan za slavljenje enskih duhova prirode i enskih boanstava. Ako tome pridodamo vreme kada su se slavili ovi praznici i znaaj zmije tokom njih, nije teko zakljuiti o kakvoj vrsti enskih boanstava se radilo. Zmija je duh vegetacije, ali idemon podzemnog sveta. Samo vreme praznovanja pada u doba kada priroda, nakon jesenje ravnodnevnice, lagano zamire, a ivotne sile zavravaju svoj ciklus na zemlji i ponovo se vraaju u podzemni svet. To je vreme treeg aspekta Boginje, koji se prikazuje u vidu starice. Bilo je potrebno izvriti poslednju etvu bilja, pre ravnodnevnice, jer nakon nje biljke gube svoj mo, priroda zamire, a sama boginja se povlai u podzemni svet odnosei ivotnu silu sa sobom. To vie nije ona ista boginja sa poetka prolea, ve stara i oronula baba, koja gospodari iz dubina zemlje. Ve je reeno da je jesenja ravnodnevnica, u narodu poznata po vetijim praznicima i njihovom velikom aktivnou. Za one koji prate zapadno vetarstvo nije nepoznata injenica da je ba ona, vreme proslave Modrona, jednog od vetijih sabata. Iako se moda ovi dani ne uklapaju do u tanina sa zapadnim vetiarenjem, treba naglasiti da je kod mnogih paganskih praznika dolo do pomeranja originalnog datuma praznovanja, kako bi se oni pripojili nekom hrianskom svecu ili prazniku iji je bitan datum bio u blizini. Ivandanu, je po svoj prilici, mesto izmeu urevdana i jesenje ravnodnevnice, ali kako se njegovo praznovanje ree upranjava, ja sam ga namerno stavio iza ovih praznika, jer kako smo rekli, glavni parametar e nam biti nivo vanosti samog praznika. Ivandan po novom kalendaru pada 7.7. i on predstavlja onu sredinju etvu lekovitog i magijskog bilja u godini. Iako je ovaj praznik u narodu posveen sv.Jovanu, on teko da ima bilo kakve dodirne take sa hrianstvom, tokom samog proslavljanja istog, van crkve. O kome je ovde zapravo re i koje se boanstvo slavi teko je rei. Neki etnolozi smatraju da je u pitanju boanstvo Slovenskog panteona, pod nazivom Kupalo, a drugi da je ovaj praznik nekada pripadao nekom enskom boanstvu, jer je njegova sutina skrivena u bilju koje se tada bere, a zna se da su ovakvi praznici ranije mahom pripadali enskim boanstvima i duhovima prirode. Takoe se veruje da je ovaj praznik u prolim vremenima zapravo bio posveen praznovanju letnjeg solstija, ali ga je hrianstvo malo pomerilo od originalnog datuma kako bi ga vezalo za ovog sveca. Bilo kako bilo, narod danas ovog sveca naziva Metlar, Biljober, Narukviar i slino, a u zavisnosti od toga za koju vrstu ritualne radnje ga vezuju. Kao to smo rekli, tada se vri sakupljanje bilja po drugi put u godini, ali dve biljke odskau po bitnosti i njima se posveuje posebna panja. Jedna je ivanjsko cvee (Galium verum), od koga se pletu venci i kojima se kite mladi ili ih kae o ograde i kue, a druga je poljska metla, iji smo ritualni nain branja ve podrobno opisali ranije u knjizi. Za vreme ovog praznika, pale se vatre po raskrsnicama, kuama i brdima. Njihova funkcija je bila da oteraju zle sile, ali i da proiste. Da ove vatre slue i proiujue

161

svrhe, govori nam injenica da su ih mladi preskakali. U nekim delovima Balkana, vatre su se loile od smreke, a palile uz pomo kremena, ime se stavlja do znanja da se radilo o ivoj vatri, simbolu suneve energije. Ove vatre su preskakale i ivotinje kako bi zadrale zdravlje i krepkost. Veruje se da se no uoi Ivandana nebo otvara tri puta, da neke biljke dobijaju maginu mo i da mesta na kojima su zakopana skrivena blaga poinju da sjaju plaviastom svetlou. U vreme ovog praznika vre se mnoge magijske radnje, jer se veruje da su tada anse za ostvarivanje eljenog cilja mnogo vee. Poklade predstavljaju velike gozbe koje se odvijaju uoi veih hrianskih postova. Njih svakako ima vie, a svoja imena dobijaju po postovima zbog kojih se vre. Najvee su Uskrnje i Boine poklade. Po narodnim verovanjima, vetice su najaktivnije no uoi Belih poklada, koje padaju u belu nedelju. To je poslednja sedmica zimskog perioda pred sam Uskrnji post. Sam nain praznovanja Belih poklada sadri u sebi dosta paganskog. Okosnicu ine maskirane povorke mukaraca i ena koji su ogrnuti u ivotinjske koze, nagaravljenog lica ili obueni u nekakva za tu priliku nainjena odela. Na sve strane se zvonilo i galmilo. Povorka je primala darove od strane posmatraa skupa, a razuzdano ponaanje je bilo poeljno. Etnolozi predpostavljaju da je ova povorka trebala da predstavlja duhove prirode koji su galamom naglaavali svoj ponovni dolazak i primali darove, kako bi ljudima zauzvrat doneli dobre prinose. Poslednjeg dana ove nedelje, na nekom proplanku organizovano je veselje, gde se pilo, jelo i igralo. Tog dana su se sasvim slobodno spravljale lascivne ale, jer je to bilo poeljno i niko nikome na tome nije zamerao. Poznato je i verovanje da jo te nedelje Zemlja spava, te da je ne treba dirati, to jest obraivati, do isteka ovog perioda. Zato su vetice povezane sa ovim praznikom, objanjenje moe biti dvojako. Jedno se oslanja na teoriju da su te vetice ustvari one koje su pomeane sa demonima te se zajedno sa njima pojavljuju poslednji put pre isteka zime, to se odnosi na staro verovanje da su sve vrste demona izuzetno aktivne o zimskim mesecima, a drugo du su one svakako praznovale zavretak zime i da je to ostatak njihove tradicije. Jo jedno od narodnih verovanja glasi da su vetice veoma aktivne za Badnje vee i Boi uopte. Etnolozi su skloni zakljuku da je sama sutina Boica sadrana u Badjem danu i veeri, dobu kada se vri najvei broj ritualnih radnji. Ve ranije smo govorili da je sam Boi jedan od najveih paganskih praznika, koji se kao takav proslavljao u prolosti. U njemu su sadrani ostaci ritualnog potovanja i oboavanja predaka, natprirodnih bia, ali i nekog vieg paganskog boanstva kako tvrde sami etnolozi. Sam izgled trpeze, vrsta hrane koja se konzumira, obiaj da se jede na podu, pa i iznoenje hrane napolje, te dozivanje pokojnika na veeru, jasno pokazuju tragove ostatka kulta pokojnika. Sa druge strane seenje badnjaka, unoenje istog u kuu po zalasku sunca, te stavljanje slame po podu, upuuju na ostatke oboavanja duhova vegetacije, odnosno htoninih demona. Opet naglaavam da re demon u antropolokom smislu ne oznaava nekog zlog monstruma, ve predstavlja univerzalni naziv za sva natprirodna bia. Na kraju, za Badnje Vee se oekuje i sam Bog. On se

162

esto doziva reima i poziva da se pridrui veeri. Negde mu se namenjuje prvi komad obrednog hleba i prva aa vina. Na osnovu varijacija proslavnjanja Badnje Veeri i Badnjeg Dana, sa naih prostora, utvreno je da se verovatno radilo Dabogu, starom Slovenskom boanstvu, u nas poznatom, prvenstveno kao boanstvu podzemnog sveta, iji je praznik u ranijim vremenima, svakako padao u vreme dananjeg, hrianskog Boica. Ako sve ovo, pogledamo izbliza, te shvatimo ta je sve ovaj praznik ukljuivao u sebe, a samim tim i koliko je bio bitan, nee nas iznenaditi mogunost da su ba u to vreme, pripadnice starih vetina bile vie aktivne i proslavljale isti, na neki svoj ili pak iroko narodni nain. Moja je predpostavka, da te proslave nisu mnogo odudarale od narodnih, ak ta vie, bile su identine, sem to su imale neke dodatke koji su se odnosili na boravak u astralu pre svega. Jo jedan praznik, koji moda ne ukazuje direktno na vetice, ali je svakako bio namenjen i njima, proslavljao se 8. januara, pod nazivom babin dan. Tog dana su ene sa svojom decom, roenom predhodne godine, poseivale babice koje su ih poraale i darivale ih hranom, cveem, maramama, pekirima i slinim stvarima. Ove su pak, davale deci konoplju, da ostanu zdrava i na glave im sputale vunu(simbol sede kose), kako bi doekala starost. Pored toga to je ovaj praznik prvenstveno bio namenjen nekom natprirodnom biu ili biima, koga su babice simbolizovale, postavlja se pitanje, kakve veze imaju vetice sa ovim praznikom? Odgovor je krajnje jednostavan. Najvei broj babica su bile vetice. U njihovu oblast delovanja, spadale su razne metode leenja danas iroko poznate pod nazivom alternativna medicina. Pored toga, ukoliko nisu bile na loem glasu, narod im je ukazivao veliku dozu poverenja, te su one bile zamena kako za lekara tako i za akuera. Veliki petak, je petak koji pada pred sam Uskrs. Po hrianstvu, to je dan kada je Isus razapet na krst. Meutim narod slavi ovaj praznik na veoma specifian nain. Na sam petak pridrava se posta, da bi se sutradan priestio pupljkom leske, pre nego to e pojesti jaje, po mogustvu ofarbano u crvenu boju. Interesantno je da se tog dana ne jede beli luk i da se kua, tako rei, ritualno, isti metlom koja ce biti baena, preko neke vode. Za ovaj dan se kae da vetice naroito spravljaju razne vrste magija te se veoma vodi rauna kako se neto ne bi zakailo ili nagazilo. Dan sv.Andreja ili Mekin dan je veoma zanimljiv praznik koji pada 13.12, po novom kalendaru (po starom 30.11) i koji je po svoj prilici posveen Isusovom savremeniku sv. Andreji, koji je u svojoj sedamdesetoj godini, razapet na krst sa kosim kracima, koji se danas naziva po njemu. O njemu danas nemamo mnogo podataka sem onih koji govore kako je bio brat apostola Petra, da je po svoj prilici u poetku bio uenik sv.Jovana da bi kasnije postao jedan od Isusovih stalnih pratilaca. Razapet je u gradu Patrasu u Grkoj. Ono to je posebno zanimljivo kod ovog praznika danas, jeste injenica da je on nekada verovatno pripadao nekom paganskom boanstvu, koje je na ovaj ili onaj nain bilo povezano sa medvedom kao svetom ivotinjom. Ba naini praznovanja ovog praznika,

163

te mitovi i prie vezani za njega, jasno pokazuju da je nekada na teritiriji Balkana postojao kult medveda. U prilog ovome, ide i narodni naziv za ovaj praznik, a to je Mekin dan. Interesantno je da je i Veles na nekim predstavama prikazivan kako jae medveda. Veles, Klimenko-slika Za svetog Andreja je vezan mit, da jedna devojka u neznanju pojela ljudsko srce i tako zaela, te rodila njega. On se najee prikazuje kako jai meku koju je zauzdao zmijom. Tog dana se kuva kukuruz kao rtva meki. On se onako skuvan, odnosi na krov, da prenoi, a izjutra ga skidaju i svi ukuani ga konzumiraju na prazan stomak vrei time neku vrstu priea. U nekim krajevima se umesto kukuruza, mesio rtveni hleb (mekina povojnica), ija je funkcija bila identina kuvanom kukuruzu, a to je da se medvedi obuzdaju i da ne napadaju stoku. Za ovaj praznik su vezane mnoge zabrane, iji je cilj opet bio spreavanje medveda da urade loe stvari. Iz svega ovoga nije teko zakljuiti da je sv.Andreja preuzeo ulogu nekog paganskog boanstva, zatitnika stoke i stoara. Ono to vezuje ovaj praznik za vetice, jeste podatak da je on bio najpovoljniji dan za vrenje nekih rituala. Jedan od njih je ritualno leenje straha, naroito kod dece, metodom kaenja nagorelom medveom dlakom. Drugi je izlivanje olova o kome sam iscrpno govorio ranije. Zasto je izlivanje olova vezano ba za ovaj praznik, mnogima nije jasno, pa ni meni, meutim poto tako govori tradicija, predpostaviemo da su nekada ti razlozi bili poznati, ali su se vremenom zagubili i zaboravili. Duhovi su praznik koji pada pedesetog dana po Uskrsu. Ovaj praznik se danas slavi kao hrianski iako je sasvim jasno da je nekada pripadao paganskoj tradiciji. Ba za ovaj praznik u nekoliko sela, u okolini Zvida, rualje padaju u trans. Kako smo o ovome ve govorili, spomenuemo samo jo neke obiaje vezane za ovaj praznik koji se prevashodno odnose na teritoriju Srbije. Tog dana se bere bilje i odnosi u crkve, gde se kleei prave venci koji se odnose kui i stavljaju na prozore i vrata, kako bi zatitili ukuane od zlih demona. Interesantno je da se tog dana izbegava spavanje, jer se veruje da su ljudi tada posebno ranjivi a duhovi im mogu ui u san i povrediti ih. Mnogo obiaja je vezano i za orah. On je negde tabuiran tog dana, a negde se bere i stavlja na nadgrobne spomenike. Orah je drvo povezano sa podzemnim svetom, duhovima i demonima. to bi Srbi rekli, on je senovito drvo. Tamo gde nema padanja u trans, proslavu, odnosno narodne obiaje izvode posebno pripremljene devojke, pod nazivom kraljice. To naroito vai za teritoriju istone Srbije gde je proslavu izvodilo osam devojaka. Dve su imale ulogu kraljeva, jedna je bila kraljica, jedna dvorkinja, a etri preostale su predstavljale pevaice. Ovi nazivi ne ude ni malo ako se zna da su gotovo po itavoj Evropi tako nazivane osobe koje su predstavljale duhove vegetacije. Nakon to su uloge podeljene, povorka kree od kraljiine kue i kree se prema centru sela gde e se odigrati kolo. Ovo kolo je takoe veoma interesantno jer je srpastog oblika i na simbolian nain prikazuje kretanje Meseca.

164

Tokom zimskog perioda, bilo je popularno nekoliko perioda, tokom kojih, kako se verovalo, vetice, demoni, duhovi i druga natprirodna ili bia sa natprirodnim moima, imaju mogunost da produe svoj boravak meu obinim ljudima. U ovu grupu praznika, spadaju pre svega nekrteni dani , koji traju od Boica do Bogojavljanja. Dok traje ovaj period, mnogi ljudi ne naputaju svoje domove, naroito nou, kako ne bi doli u dodir sa ovim silama. Nakon njih na red dolaze Mesojee. One poinu ili od Boia ili od Bogojavljanja, znai kako gde, i traju od est do deset nedelja. Tada su se kretale maskirane povorke, vrile proevine, organizovale svadbe i svakojake zabavne manifestacije. Naroito je bio interesantan obiaj, da se na sred sela zapali velika vatra oko koje se igralo i pevalo. Ovu vatru su loile iskljuivo devojke, koje su i igrale oko iste. Mukarci su bili potpuno iskljueni iz ovih deavanja. Ovaj obiaj, je dobio ime Bukara, po vatri koja bukti, a etnolozi predpostavljaju da je osnovna funkcija ove vatre bila pojaavanje suneve snage, tokom perioda kada dani , nakon zimskog solsticija, lagano poinju da traju due. Tokom nekrtenih dana, odnosno perioda od Boia do Bogojavljanja, organizovale su se Kolede, svetkovine u kojima su maskirana lica predstavljla duhove, mahom umske, pa i samog Lesnika, njihovog predvodnika. Nesto ire o ovome, govorili smo kada smo spominjali rogatog Boga. Inae, u nekim delovima zemlje, maskirane povorke su predstavljali mladii ogrnuti u vuju kou, koji su nazivani vuari. Nekada se nosio i vuk napunjen slamom. Na teritoriji Kosova, povorke su vodila dva mukarca, od kojih je jedan bio maskiran u babu a drugi u dedu. Predpostavlja se da su oni predstavljali veoma stara boanstva, Babu i Dedu, najstarije i prve umrle predake, koji borave u podzemnom svetu. Jedan od takorei manjih praznika je Vodena nedelja koja pada 13. Maja. Kako samo ime kae, ovaj praznik je posveen vodi, odnosno vodenim demonima-duhovima, koje treba umilostiviti u prolenom periodu, kada se sneg otapa, padaju kie, a mogunost od poplava raste. Nekada se verovalo da ba u ovo doba godine, vodeni demoni poseduju posebnu snagu, te su rituali vezani za njih, naroito izvoeni tada. Ovaj praznik je svakako dobro poznat i alasima. Pored ovih praznika, koje smo ovde naveli postoji jo veliki broj drugih, ije je poreklo u veoj ili manjoj meri razjanjeno. Svi ovi praznici se ne odnose u podjednakoj meri na vetice iako su poreklom paganski. Ono to je sigurno, jeste injenica da vetice uoi svakog praznika, rado izvode rituale jer smatraju da im je tada snaga vea. Za sam praznik, izbegava se izvodjenje rituala, izuzev onih za koje je propisano da se ba tada vre. Takav je sluaj sa Vidovdanom (28.Jun), jer se ba striktno na ovaj dan obavljaju dve stvari. Prva podrazumeva leenje oiju, odnosno problema sa vidom, putem magijskih radnji, a druga traenje prorokih vizija, bilo na javi bilo u snu. Interesantno je da se obe ove radnje vre uz pomo biljke Vid(anagallis arvensis), koja je posveena sv.Vidu, odnosno boanstvu, iju je ulogu preuzeo na sebe ovaj hrianski svetac. Slina situacija je i sa hrianskim praznikom Vraevi, koji je posveen isceliteljima Damjanu i Kuzmanu. Praznik pada u leto 14.7 i u jesen 14.1. Uoi oba ova datuma obavljaju se rituali vezani za zdravlje, dok se za sam dan praznika, svaka magijska radnja

165

izbegava. Razlog ovome moe biti dvostruk. Mogue je da su vetice to izbegavale iz potovanja prema ovim svecima, a moe biti da su kao i uvek rituale izvodile nou, te je zato sama radnja padala pre dana praznika. Ako vas zbunjuje ovo potovanje hrianskih svetaca od strane vetica, recimo samo da su tradicijske vetice oduvek bile, mahom ene sa sela, kojima je bilo sasvim normalno da po noi nage vre prizive umske Majke, da bi potom ujutru otile u crkvu na liturgiju. U mnogim originalnim ritualim, ima dosta hrianski primesa koje se tu nalaze kao posledica religijskog sinkretizma tokom vekova. ta o svemu tome misli svetenstvo, moete zamisliti. Preobranje je jo jedan, danas hrianski praznik, koji se proslavlja 19.8. Nekada je to bio period kada se slavilo preobraavanje prirode, odnosno prelazak iz leta u zimu. Meutim ovaj praznik je bio rezervisan za jedan veoma interesantan ljubavni ritual koji su izvodile devojke. Naime, grupa devojaka bi se okupila u nekoj naputenoj ili toga trenutka praznoj graevini i naloila vatru u njenom centu. Jedna od njih bi se svukla gola i uzjaila vratilo. Ostale bi uzele oklagije u ruke i ile u krug oko vatre, ne bi li momci ili oko njih. U jednom trenutku, poinjale su da lupaju po vatri govorei, koliko iskrica, toliko momaka. Ovaj ritual se vrio nou i to samo na ovaj dan. Kod mnogih naroda sa podruja Balkana, postojalo ritualno ibanje, ljudi, dece, stoke, i biljaka. Ono se vrilo ba za praznike i to mahom u vreme Mesojee i prolenih praznika. Razlozi za magisko ibanje, bili su razliiti, meutim njaea funkcija istog, bila je da izbaci zlo, a donese dobro. Tako se nerotkinja ibala da postane gravidna, dete se ibalo da bi poraslo, bolestan da bi se bolest-zao duh, isterala iz njega, voka da bi rodila i tako dalje. Postoji jo veliki broj ovakvih primera, meutim kako se ne bi mnogo udaljili od centralne teme, smatram da je ovo za sada sasvim dovoljno. Poto smo izneli sve to moe biti vano, vezano za praznike, mislim da ne bi bilo loe na kraju neto rei i o danima u nedelji. Primetili ste u nekoliko navrata da smo spominjali neke dane, tokom kojih je naroito dobro raditi neto, ali se ni u jednom trenutku nismo dotakli svih sedam dana u nedelji. Pa pogledajmo kakva su verovanja vezana za njih. Ponedeljak se smatra prvim radnim danom u nedelji, te je zbog toga izuzetno dobro sve nove poslove zapoeti tog dana. Veliki broj ljudi izbegava ponedeljkom da plaa raune, daje pare na zajam, robu na veresiju i slino kako ga ovakvi izdaci ne bi pratili cele nedelje. Smatra se da ce osobe roene u ponedeljak biti izuzetno srene u ivotu. Utorak predstavlja sve suprotno od ponedeljka. Za njega je vezano verovanje da ne treba poinjati nikakav posao toga dana. Deca roena na utorak bie nesrena. Utorkom treba izbegavati mnoge poslove, pa ak i seenje noktiju ili pranje kose. Meutim, on prestavlja dan magije te se zato smatra za najpovoljniji dan u nedelji i pravo vreme kada se treba krenuti sa vrenjem rituala. Razlog ovome je verovanje da je on vie dan onostranih sila, nego ljudi. Sreda je jedan po svemu sudei veoma interesantan dan. Smatra se da je dobra za poetke veine poslova, ali su zato neke radnje poput meenja hleba, kupanja dece ili

166

strie ovaca takorei zabranjene ili preciznije, izbegavaju se. Sredom se kao i petkom posti. ene naroito vode rauna o ovom danu i nazivaju ga sv.Sreda, zamiljajui ovaj dan kao neku enu sveticu. Mnogi bolesni se zavetuju na ovaj dan kako bi se izleili. Postoji u narodu jedna pria vezana za devojku koja nije potovala sv.Sredu te je tog dana prela vunu, a svetica kada je to videla, pokuala je da je skuva u svom kazanu. Zakljuak izvedite sami. Po meni ovo je dan neke od Boginja sa ovih prostora. etvrtak je po svemu sudei jedan od najboljih dana u nedelji. U narodu se kae, svi su dani dobri dani, a etvrtak ponajbolji. Ovo je, koliko sam mogao da zakljuim pre svega ratarski dan. Tog dana je dobro poeti orati, sejati, njeti i slino. Kao takav on je nekada mogao biti dan nekog boanstva plodnosti i prirode. Petak je dan posta i mnogih zabrana. Dosta nalikuje sredi, mada se on ne vezuje za neku sveticu ili sveca. Smatra se da se tog dana mrtvaci ne sahranjuju, jer e se povampiriti. Takoe se veruje da su ljudi tada bezbedni jer tog dana natprirodne sile miruju. Subota je pre svega dan mrtvih. Tog dana se ne zapoinju nikakvi poslovi jer se veruje da od njih nee biti nikakve koristi. Smatra se da e dete roeno u subotu imati neke natprirodne moi u koje spada i mo, da moe da vidi duhove, vampire, vetice(kao demonska bia) i slino. Nedelja se takodje smatra sveticom, a ljudi joj se zavetuju i prizivaju je u pomo. Nedelja je dan odmora i tada je strogo zabranjeno neto raditi. Interesantno je verovanje, vezano za mlade nedelje, odnosno nedelje tokom kojih Mesec poinje da raste. Naime, tvrdi se da je tada najbolje raditi razne vrste ritula, te da je to pravo vreme kada neko, ko eli, moe da ode do vetice, vraare, inilice i slino te im se obrati za pomo. Poznata je pria u narodu, vezana za Kraljevia Marka, koji je pokuao u nedelju da ode u lov, a sv.mlada nedelja se rasrdila i pretvorila u etvoroglavog zmaja sa est krila i pokuala da ga kazni to ba u njenu nedelju (znai onda kada mesec raste)da ide u lov. Ova pria koja svako ima vaspitnu funkciju, daje nam do znanja da i mladu nedelju moemo posmatrati kao mladu Boginju, jer se iz svega ovoga jasno vidi kako je ona povezana sa rastuim mesecom, koji i jeste njen reprezent, odnosno njena sutina u ovom sluaju.

167

UMESTO ZAKLJUKA

Celokupni sadraj ove knjige, koncipiran je tako, da bude to razumljiviji svakome ko odlui da je proita. Samim tim, ona e svakako zadovoljiti one koji se po prvi put susreu sa ovakom tematikom, ali i druge koji neto due borave u sferi ezoterinog i mistinog. Ostaje nam jo jedna grupa ljudi, koja se nalazi na nesto viem nivou poznavanja i praktikovanja, ovakvih disciplina, iju ce radoznalost zadovoljiti tek neki delovi ove knjige i to mahom oni koji govore o inicijacijama, strukturi, zakonitostima rituala te po po prvi put objavljenim imenima Boginje i rogatog Boga. Meutim moralo je biti ovako, a razlozi za to su sledei. Koliko je meni poznato, ovo je prva knjiga, na ovim prostorima, koja se bavi ba vetiarenjem u celini, a ne nekim njegovim delovima, koji se na ovaj ili onaj nain pogresno interpretiraju kao praksa baba vraara. Ba zbog toga, bilo je potrebno razloziti celokupan sistem i prikazati njegovu bazinu strukturu, deo po deo, kako bi se Balkansko vetiarenje prikazalo u pravom svetlu, kao smisleni sistem, to ono svakako i jeste. Kako unutar Balkanskog sistema, postoje najverovatnije jednostepeni a verovatno i viestepeni sistemi inicijacija, normalno je da se prva knjiga bavi, svim onim to podpada pod prvi stepen inicijacija, to e rei, prakticnim vetiarenjem. Ovaj oblik bavljenja magijom, mnogi smatraju niim, jer u sebi ne sadri neke ozbiljnije radove na duhovnom polju i mahom je okrenut ka krajnje pragmatinim stvarima koje zahvataju sve oblasti svakodnevnog ivota. No, to je posve normalno, ukoliko znamo da prvi stepen inicijacije odgovara, elementu zemlja, odnosno u ovom sluaju Boginji-zemlji. Prvi stpen inicijacije je inicijalna kapisla za sve dalje radove. Radei sve ono to on podrazumeva, mi razvijamo svoju magisku personu, uimo osnovne stvari i udaramo jake temelje naeg hrama, na kojiima emo kasnije podizati velelepnu graevinu naeg jastva. Da zakljuimo, mi ne moemo ii dalje pre nego to savladamo ono osnovno, koliko god to nama izgledalo prizemno i ne vazno. O radovima, koji slede nakon primanja drugog stepena inicijacije, ovde maltene, nismo ni govorili. Oni su neto suptilniji i mahom se odnose na upotebu, transa, astralnog tela te krstarenja po nekim njegovim nivoima te sticanja neto ireg uvida u itavu stvar. Trei nivo podrazumeva neto apstraktije pojmove, on odgovara mentalnom planu, a radovi koje ukljuuje u sebe, ine sutinu itavog sistema koje sada inicijant nanovo sagledava, ali sa znatno vieg poloaja. Moemo rei da je on seksomagijski te da je poreklom iz kulta plodnosti. O ovome se na nasim prostorima veoma malo zna a mnogi misle da takvo to i ne postoji. etvrti, pasivni stepen inicijacije, kako se on inae naziva, ustvari ini ubiranje plodova, ne samo treeg stepena ve sva tri predhodna zajedno. On je svakako najkompleksniji i najtei za razumevanje, tako da bi bilo ta napisano o njemu, a da se

168

predhodno ne sagledaju u celini radovi koje donose sva tri predhodna stepena, predstavljalo uzaludno izreene rei za veinu italaca. Ovim ne elim da zvuim pretenciozno, ve samo da naglasim da je predhodno potrebno obijasniti odreene pojmove i tehnike, kojima se ova knjiga ne bavi, a koji su kljuni za razumevanje sustine etvrtog stepena inicijacije kao i onoga to on predstavlja. Jo jedna stvar, koja na trenutak moe da zbuni itaoca, jeste spominjanje Boginje kao Velike Majke, to jest planete Zemlje, da bi se na nekom drugom mestu ona pojavila kao boginja Meseca. Objanjenje ove, moda po nekima neloginosti, u osnovi je krajnje jednostavno. Moemo rei da Balkan nije mali prostor, da na njemu ve vekoma ive mnoge etnike grupacije i narodi te da sledstveno tome, nije ni udo da imamo vie oblika boginje, koji se postuju i koriste u radu. Negde se stavlja akcenat na Veliku Majku, a negde na boginju Meseca. Moda bi ovo jednostavno objanjenje zadovoljilo mnoge, ali ono uopte ne mora da bude tano. Razlog za ovo je sledei. Mnoge boginje, koje su dotakle ove prostore, izmedju ostalog i Dijana, pored injenice da su slavljene kao gospodarice uma, polja i plodnosti, to je tipino za Boginju zemlju-Veliku Majku, u mnogim magijskim radovima predstavljale su nista drugo do Mesec, a njihovi aspekti, meseeve mene. Ovo je sasvim normalna stvar i posve logina. Mnoge grupacije na zapadu, prave gresku odvajajui boginju zemlje od boginje meseca, tvrdei da su po sredi razliita boanstva, to ne stoji, a istina je lako vidljiva ako se malo bolje proue mitovi. Evo ta je po sredi. Mesec je sastavni deo kako prirode tako i planete Zemlje uopte. On je zemljin satelit, astronomski gledano, koji Zemlja dri svojom gravitacijom uz sebe. Ako planetu Zemlju posmatramo kao boginju, Veliku Majku, Mesec bi onda bio njen alter ego ili preciznije reeno, njena magijska persona, njeno magisko jastvo. Kao takav, Mesec se posmatra, kroz razliite faze, kroz koje prolazi, a koje reprezentuju razliita lica boginje, odnosno njene aspekte. Namerno ne spominjem tri lica boginje, frazu na koju ste moda naleteli itajuci zapadnu literaturu, jer je ona ili namerno ili usled nedovoljnog znanja, pogreno plasirana. Jednostavno reeno, Boginja ima dva lica I prolazi etri ciklusa, a Mesec etri faze. Prva faza, rastui Mesec, predstavlja devicu, druga faza, pun Mesec, predstavlja majkuplodnost, trea faza, opadajui Mesec, staricu- babu i etvrta faza, crn Mesec, neto poput jungovskog pojma senke ali ovaj put transpersonalne Boginjine senke, njeno drugo lice. Da budemo jasniji, recimo ovako. Prva, rastua faza Meseca, odovara boginjama Dijani, Artemidi, Seleni... Faza punog Meseca, odgovara boginjama, Artemidi, Hator, Brigit...Opadajui, Babi, Baba Jagi. Na kraju, crn Mesec, po svoj prilici, pripada Lilit, Hekati, Mari ili nekom slinom natprirodnom biu. Potpuna tumaenja ove faze meseca spadaju u njavece vetiije misterije. Na celu ovu stvar, moemo dodati jos svetla, ako se na trenutak osvrnemo na misteriju seksualne magije i dodirnemo ulogu rogatog Boga u svemu ovome. Kao to ve znate, Mesec na nebu, prolazi kroz razlicite faze, direktno u zavisnosti od toga koliko ga Sunce obasjava. Sunce je jedan od aspekata Rogatog boga, koga moemo posmatrati kao Solarno boanstvo, zatim boanstvo vegetacije, divljaci i stoke, te na kraju kao boga podzemnog sveta. I on ima etvrti aspekt, ali je o njemu jos uvek rano govoriti. Recimo samo, da je to crno Sunce. Bez Sunca, muke seksualne energije, energije koja oplouje, Mesec ne moe da ispolji svoju, ensku seksualnu energiju. Kada Sunce pone da obasjava Mesec, mi dobijama

169

devicu, ensku seksualnu energiju koja je, da tako kaemo, primeena od strane muke. U trenutku potpunog obasjavanja, imamo pun Mesec-majku-trudnu enu, a muska i enska, seksualna energija su u potpunoj ravnotei. Kada Mesec krene da se udaljava od izvora svetlosti, dobijamo staricu, neplodnu, ali mudru babu koja igra veoma vaznu ulogu u mnogim vetiijim misterijama. Na kraju, kada svetlosti uopte nema, imamo crni Mesec, istu ensku energiju bez imalo muke. Dobijamo Lilit, veito gladnog demona, muke seksualne energije, mistinu kraljicu noi i totalnog mraka. Njena uloga u vetiarstvu, duboko je skrivena od starne mnogih, i to sa dobrim razlogom, jer raditi sa ovim aspektom boginje, moe biti izuzetno opasno, pogotovo za one koji nemaju visoke inicijantske stepenove. U mnogim svetskim tradicionalnim kovenima potuju se iskljuivo ili Bog ili Boginja I to samo njihova dva lica(svetlo I tamno) ili ak samo jedno I to ono nono-htonsko. Kod Evropskih tradicionalnih vetica Boginje ima veoma malo I mahom je predmet kulta muko boanstvo u vidu gospodara podzemnog sveta I plodnosti. Na kraju treba rei da tradicionalne vetice mahom ne dovode u vezu sa mesecom I suncom svoja boanstva ve ih posmatraju na jedan posve drugi nain. Za ovo povezivanje odgovorni su zapadni intelektualni umovi koji tee da sve uklope u neke ablone kako bi dali smisao itavoj stvari I lake shvatili o emu je tu zapravo re. Tako su nastale mnoge greke koje e direktno uticati na formiranje dananjih neopaganskih sistema. Ovo jasno moemo videti na primerima greaka koje su nainjene u tumaenju misterija I boanstava drevnog Egipta, posmatranjem Boginje kao boanstva koje ima tri lica, device, majke I starice, iako se jasno vidi na svim starim statuama da je predstavljana kao tri devojke ili ene iste dobi, znai radi se o trojstvu-trostrukosti, karakteristinoj za htonska boanstva, zatim o podeli boanstava na solarne I lunarne u odnosu na vrstu I oblik rogova koje poseduju I slino. O svemu ovome kao I o o sutini ezoterinog vetiarstva goviriemo u narednoj knjizi.

170

LITERATURA:

-PIRO KULII, PETAR Z. PETROVI, NIKOLA PANTELI, SRPSKI MITOLOSKI RENIK, ETNOGRAFSKI INSTITUT SANU INTERPRINT, BEOGRAD 1998 -DR.RADOVAN N. KAZIMIROVI, TAJANSTVENE POJAVE U NAEM NARODU, DEJA KNJIGA, BEOGRAD 2000 -VESELIN AJKANOVI, STARA SRPSKA RELIGIJA I MITOLOGIJA, BEOGRAD 1994 -VUK STEFANOVI KARADI, SRPSKI RJENIK, BEOGRAD 1935 -NIKOLA BEGOVI, IVOT SRBA GRANIARA, PROSVETA, BEOGRAD 1986 -SLOBODAN ZEEVI, MITSKA BIA SRPSKIH PREDANJA, VUK KARADI, BEOGRAD 1981 -GRI L. BJELOKOSI, NARODNA GATANJA, SARAJEVO 1896 -DUAN BANDI, CARSTVO ZEMALJSKO I CARSTVO NEBESKO, BIBLIOTEKA XX VEK, BEOGRAD 1997 -PEJNS KEMP, BALKANSKI KULTOVI, LUTA, BEOGRAD 2000 -JASNA JOJI PAVLOVSKI, UDA VLAKE MAGIJE, BEOGRAD 2000 -J.CHEVALIER, A.GHEERBRANT, RIJENIK SIMBOLA, ROMANOV, BANJA LUKA 2003 -GWYDION, VIKA-DREVNA RELIGIJA VETICA, ESOTHERIA, BEOGRAD 1994 -SIMA TROJANOVI, VATRA U OBIAJIMA I IVOTU SRPSKOG NARODA, PROSVETA, BEOGRAD 1990 -PEJNS KEMP, SLOVENSKA MAGIJA, LUTA, BEOGRAD 1993 -HELMUT HARK, LEKSIKON OSNOVNIH JUNGOVSKIH POJMOVA, DERETA, BEOGRAD 1998 -VID VULETI VUKOSAVI, VJETICE U JUNIJEH SLOVENA, KARADI ZA OKTOBAR, ALEKSINAC 1901 -VESELIN AJKANOVI, O VRHOVNOM BOGU U STAROJ SRPSKOJ RELIGIJI, GRUPA IZDAVAA, BEOGRAD 1994 -VESELIN AJKANOVI, RENIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA, GRUPA IZDAVAA, BEOGRAD 1994 -BORIS RIBAKOV, ANCIENT SLAVIC PAGANISM, MOSCOW 1981

171