OPŠTA KNJIŽEVNOST 1

1.Sta je ep? Epske tehnike? Ep je jedan od osnovnih oblika epike, pisan u stihu, čiji su sinonimi još i epopeja, spev, poema, narativna pesma. Ep spada u najstarije epske vrste. Potiče od grčke reči epos što znaci reč, priča. Fabula se obično odnosi na mit, legend vezanu za narod, pleme, državu, istorijski događaj. Epske tehnike su skup knj.postupaka i sredstava karakterističnih za epsku poeziju. Kada govorimo o epskim tehnikama imamo epizodu- zaokružena tematska celina, zatim retrospekciju- pričanje o događaju koji se desio pre glavnog događaja tj.glavne radnje, anticipaciju- događaje koji će se tek desiti , retardaciju ili usporavanje radnje, digresiju ili kraće udaljavanje od radnje, deskripciju-opisivanje, i formule- blokovi istih stihova koji se ponavljaju. 2. Osnovne odlike epa na osnovu Epa o Gilgamešu. Najvažnija karakteristika epa je stavljanje glavnog lika u centar zbivanja, u ovom epu to je upravo Gilgameš i opisani su njegovi doživljaji na putu do spoznaje večnog života. Ep je pisan u stihu. U epovima je glavni junak idealizovan, te je Gilgameš predstavljen 2/3 bog, a 1/3 čovek, ima najboljeg prijatelja Enkidua. Pripovedanje je objektivno i distancirano. Za glavnog junaka je uzeta istorijska ličnost, Gilgameš je bio vladalac Uruka. 3. Epske tehnike na osnovu Epa o Gilgamešu. Retardaciju u vidu epizode u „Epu o Gilgamešu“ nalazimo kad Utnapištim priča priču o potopu. Dugo putovanje Gilgameša i Enkidua do Kedrove šume je primer za digresiju i epizodu. Digresija nam je predstavljena u celom trećem pevanju kada Enkidu ponovo odlazi u stepu. Primer proširenog poređenja je lik Humbabe, predstavljenost njegovog izgleda, snage i moći. Najviše ponavljanja ima u desetom pevanju tj.u Gilgamešovom putu ka Utnapištimu, gde on sreće ljude škorpione, Siduri Sabitu, lađara Uršanabija i na kraju Utnapištima. Primer nabrajanja i ponavljanja je kada Gilgameš seče stabla za lađu. Retrospekcija je data u jedanaestom pevanju, tj.u Utnapištimovoj priči o potopu i tome kako je on postao jednak bogovima. Anticipacija (najavljivanje šta će se desiti posle glavne radnje) je data u Gilgamešovim i Enkiduovim snovima. Ep ne počinje invokacijom, već direktnim uvođenjem u radnju- in medias res. 4. Kompozicija i tema epa o Gilgamešu. Ep o Gilgamešu je nastao oko 1700. god p.n.e. na 12 glinenih ploča koji predstavljaju 12 pevanja.Tematika speva govori o prijateljstvu,o borbi protiv zla,o smrti, o potopu i o traženju večnog života.Ispevan je u slobodnom stihu,različite dužine i karakteristična su ponavljanja kao što su anafora,epifora,palilogija. Gilgameš je gl.junak speva koji čini 2/3 božanskog i 1/3 ljudskog.Delo se može tematski podeliti na dva dela. Od prvog do osmog pevanja govori o Gilgamešu,savremenom vladaru, koji zajedno sa svojim prijateljem Enkiduom ubija i pobeđuje Humbabu. U drugom delu koji je od devetog do dvanaestog

ide kroz tamu i vode smrti. pisan na hebrejskom i aramejskom jeziku. Ne ubij.svadbene i vinske pesme. Za razliku od S. kad je nastala. nemoj im se klanjati niti im služiti. da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji. Treći primer.z. šest dana radi i svrši sve svoje poslove. Nabrojati 10 Božijih zapovesti. Dela svetih apostola. 4. Na putu do Utnapištima on savlađuje mnoge prepreke sa divovima. 8. U Epu o Gilgamešu potop je preživeo Utnapištim. Drugi primerpotop. Gilgameš kreće u potragu za večnim životom. Nastala je od gr. Stari zavet. do 2 v. Zatim. kao i obredne pesme u kojima se najčešće poziva na rad.molitve. Poštuj oca svojega i majku svoju.psalmi. 8.z. Međutim. tu nalazimo takođe vezu sa Biblijom. Gilgameš nalazi Utnapištima i priča mu o svojoj nameri da pronađe večni život. nemoj imati drugih bogova osim mene.. Lutajući motivi u Epu o Gilgamešu. On ga upućuje da na dnu mora potraži travku protiv smrtnosti. 3. Ne svedoči lažno na bližnjega svojega. prema jevrejskom kanonu obuhvata 24 knjige. 6.opisana je Enkiduova smrt i govori se o potrazi za odgovorom na pitanje kako steći večni život.daleko su srodniji . Lutajući motiv je motiv koji se javlja u više književnosti. 10.na grčkom jeziku. 7.e. Ne pravi sebi idola niti kakva lika. Novi zavet obuhvata 27 knjiga podeljenih na jevanđelja.knjiga. Zmija predstavlja neprijatelja čoveka.jer ih sve povezuje središnja figura Isusa Hrista.p.. B. ali važno je da Gilgameš ne odustaje.ljubavne. u kojima se opisuje jevrejska istorija. a u Bibliji ona takođe krade večni život Adamu i Evi. a Adam je stvoren iz praha (veza sa Biblijom). Prvi primer stvaranje čovekaEnkidu je stvoren od blata. 9. 1. . 5. 6. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. Ne kradi. čiji se život. 5. škorpionima koji čuvaju nebesku kapiju i oni mu govore da nijedan čovek nije prešao sunčanu kapiju. Ja sam Gospod Bog Tvoj. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ. Sta je biblija. od čega se sastoji? Biblija ili Sveto pismo je najvažnija sakralna knjiga hrišćanske religije. 2. Ne poželi ništa što je tuđe. Stari zavet ujedno je i osnovna sveta knjiga Jevreja.n. U Gilgamešu ona njemu krade travku besmrtnosti.tekstovi u N. Osnovni pesnički oblici Starog zaveta su:himne. dok se on kupao u jezeru. koja se sastoji iz Starog i Novog zaveta. jer je po njoj potop preživeo Noje. 7. zmija mu odnosi travku i tako razočaran Gilgameš se vraća u grad Uruk.pevanja.e.e. Novi zavet je pisan u 1 i 2 v.n. izuzimajući Jevanđelje po Mateju.tužbalice. a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu. Ne čini preljube. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega.zmija. propovedi i čuda prenose Novim zavetom. Gilgamešovo putovanje.reči biblion.je u celini nastajala u razdoblju od 15 v. čija je osnova nastala na aramejskom jeziku.n.prisutan je njegov strah od smrti i prolaznosti.

kad odraste. i udahnuo u njega duh života. dana i godina. stvorio je čoveka od praha zemaljskog. Isus biva razapet i umire na krstu. Njegova glavna osobina je trpljenje . Drugi dan Bog je stvorio svod nebeski i rastavio vodu pod svodom od vode nad svodom.9. a oni se uplašiše utvare. Dovodi se u pitanje božanska pravda i zlo na svetu. koji ga je pratio. po vrstama njihovim.On ne dovodi u pitanje postojanost Boga već njegovu pravednost i zbog te sumnje u božansku pravednost njegova vera nije u potpunosti čvrsta i nema odgovore na pitanja pravde. te mu Petar reče:ako je to zaista Isus neka mu naredi da krene da hoda po vodi. Na zemlji je izrasla trava i ranovrsna drveta koja rađaju plod. A svod nazva Bog nebo. Isusa. odlazi kod Jovana da ga krsti. Isus im reče da se ne boje. on im govori da prenesu apostolima da će se sa njima naći u Galileji. Bog nas. Sadržaj jevanđelja po izboru. Žena koja je 12 godina bolovala od tečenja krvi. i krenula bura. Prvo je Bog stvorio Adama.Na kraju reče Bog: "Da načinimo čoveka po liku i podobiju Našem. Problem teodiceje. Marija i Marija Magdalena obilaze njegov grob i prve saznaju da je vaskrsao. Petar krenu. "čovećicu". ribe i ostala stvorenja velika i mala. ( Jevanđelje po Mateju) Na početku jevanđelja je dat Isusov rodoslov. Isus okuplja svoje učenike na tajnoj večeri i govori im da će ga neko od njih izdati. kada su se učenici našli na lađi. Zatim. gde ih uči zakonu hristolike ljubavi. ali Isus mu priđe te ga spasi.Šesti dan stvorio je Bog stoku i sitne životinje i zveri zemaljske. Juda izdaje Isusa za 30 srebrnjaka. gde se vidi da je porekla Davidova. jer je govorila sebi da će se izlečiti . Treći dan snagom reči Božje odelila se voda od kopna. ali se uplaši i pokleknu. Četvrti dan Bog je stvorio svetila na svodu nebeskom. od Iroda sklanjaju u Misir. ali on svemu odoleva i okuplja učenike na gori." Presveta Trojica. navesti čuda i parabole Isusove. Kasnije. Evu. po vrstama njihovim. i Isusa odvode pred Pontija Pilata gde narod traži smrt Isusovu. Sta je Bog kog dana stvorio? Prvi dan stvorena je svetlost. koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miću po zemlji. kao i ptice nebeske. bez žena i dece. Nakon toga Duh odvodi Isusa u pustinju da ga đavo iskuša. i da će ga razapeti. Irod četverovlasnik na prevaru od svoje kćeri biva naveden da naredi pogubljenje Jovana Krstitelja. nahranio sa 5 hleba i 2 ribe. Sunce da upravlja danom. pa mu je onda stvorio ženu. a bilo ih je pet hiljada. i mesec da upravlja noću. 11. ozdravila je svojom verom.Tri čuda Isusova: Jedno od čuda Isusovih je kada narod. Peti dan Bog je stvorio živa stvorenja u vodama. i zvezde: da svetle i da budu znaci vremena. Isus se vraća u grad i raznolikim čudima i isceljenjima pokazuje svoju veru i moć božiju. da mu bude pomočnik na putu ka večnom cilju njihovog života i života svih stvorenja 10. kao bebu. Jov je uveren u svoju nevinost i vrlinu.

13. i o ljubavi koju oseća prema njoj. On kritikuje Jova. Na kraju.n.tonom koji je pesimističan i opominjući. Sotona pred Bogom tvrdi da je Jova pravedan zato što mu nudi zemaljsku sreću. Na kraju rada svima isplati po groš.siromah’’.samo ako se dotakne skuta Isusovih. Sadržaj i kompozicija knjige o Jovu. 12. reče im da se pridruže njegovim radnicima. Jedna Isusova parabola: Carstvo nebesko je kao domaćin koji najmi radnike za svoj vinograd. mudrosnoj književnosti. Pripada Starom zavetu.e. Ostale devojke u hramu se . Verovatno je nastala oko 4. Dogovori se sa njima da im plati po groš. Međutim Jova se brani i izjavljuje da je nevin. Domaćin im reče da su primili koliko su se dogovorili i da on svakom može platiti po volji. patnje i nesrećne ljudske sudbine. Govori se o ispraznosti života i ovozemaljskim vrednostima koje ne mogu usrećiti čoveka. bogat i srećan. dijalog između Jove o njegova tri ptijatelja (Elifas. U prologu se prikazuje Jova kao čovek pobožan.n. Eliluj. jer mora da je nešto zgrešio čim ispašta. 14.već nakon njega.kao i kod Propovednika. Postavlja se pitanje porekla zla. jer se odrekao vlastite pravednosti i postao pred Bogom . A kad nadje besposlene. Zatim sledi glavni deo knjige. sadržaj i kompozicija. Zatim Bog iskušava Jovu i on tako biva lišen velikog bogatstva i dece i biva pogođen teškom bolešću. Knjiga propovednika.v. To je zapravo zbirka ljubavnih pesama. ali je hvataju stražari i vraćaju je. Devojka Sulamka.n. Tako će i u carstvu biti poslednji prvi. Takođe on je i skeptik.p.e.zato što nam on daje netradicionalne odgovore: čoveku nije dato da razume Božije puteve i Bog ne mora da polaže čoveku račune. Sulamka izlazi u grad da traži svog dragog. Pisac se predstavlja kao sin DavidovSolomon. Oni mu govore da se pokaje. a prvi poslednji.p. Spada u mudrosne spise i zapisana je u VI v. pisana veoma slobodnim jezikom. jer sumnja u postojanje sreće na svetu. Odnekud se pojavljuje i četvrti prijatelj. Sastoji se od prologa i tri ciklusa (Rasprava sa prijateljima). ali i njegove prijatelje. Car Solomon se zaljubljuje u nju i odvodi je u svoj hram. Sreća se ne nalazi na ovozemaljskom životu. Devojka čuje njegov glas. Pripisuje se Solomonu. jer nisu našli reči koje bi ga preobratile. zaklinje kćeri Jerusalimske da mu prenesu da boluje za njim. Pesma nad pesmama. sadržaj i kompozicija. nastala je u 3.v. Slična misao se sreće i u Knjizi o Jovu. Propovednik govori o tome kako i čovek koji je pravedan može da bude nesrećan. Dovodi se u pitanje tradicionalna ideja.e. čuva vinograde i govori o ljubavi prema njenom dragom. a oni prvi se pobuniše štro njima ne plati više jer su duže radili.. Iz kazivanja propovednika zaključuje se da je bio hedonista.iskušenje i ćutanje od strane Boga koji okleva da mu pomogne. Tema dela je nezaslužena patnja pravednika. Napisana je u prvom licu.p. Isus vidi njenu veru i ona zaista tim dodirom ozdravljuje.pati za njim. Pastir govori o lepoti svoje drage Sulamke. u epilogu se pojavljuje Bog u oluji i ne donosi nikakvo rešenje osim što vraća Jovi pređašnju sreću i Jova biva dvostruko nagrađen. ali to je samo književni postupak. Vilvid i Solfid).

pronađe odg. i promenila je prirodu h.kao što Ajanta gađaju Trojanski strelci). dok unitaristi misle da su to jedinstvena umetnička dela koje je spevao jedan autor. ali ona odlazi. 18. čime se čitalac odmah uvodi u središte zbivanja i obaveštava se o predmetu radnje.događaja i epizoda. npr. Stajaći epiteti uvek stoje uz određen pojam i nose neko značenje.kad Ahilej saznaje za Patroklovu smrt.p.p. proširenim poređenjima (npr. 15. Odgovori na h. Sulamka pronalazi mir u pastirevom zagrljaju.Ahilejevo kovanje štita. Postoji mogućnost da je u početku bila zbirka vereničkih ili svatovskih pesama. teološko (pesma o ljudskoj ljubavi reinterpretirana u perspektivi božanske ljubavi). a rezultate tog istraživanja primenili na Homera.uzajamno su različiti. U 20-om veku pokušano je da se za h. Epsko delo se ostvaruje retardacijama.alegorijsko (ljubav Jahve prema Izraelu). U tome je presudnu ulogu imala teorija Perija i Lorda. Ep je duže pripovedno delo u stihu sa više likova.Herino zavođenje Diva. 16. Homersko pitanje. Najveći deo pesama je napisan u formi dijaloga dvoje ljubavnika. Epizoda.Na početku se javlja invokacija –molitva boginji pevanja da pomogne .p. Osnovne odlike epa na osnovu Ilijade. zatim katalozima (npr. 17.katalog brodova).opisi svečanosti. koji su na terenu zapisivali epska izvođenja sandžačkih Muslimana.umetnutim epizodama i deskripcijama.Zora ružoprsta.doslovno (pohvala ljudskoj ljubavi).dive njenoj lepoti.odlaganjem toka radnje na dva načina: digresijom. Pastir i Sulamka se pronalaze i on se divi njemoj lepoti. Problem za tumačenje predstavlja pitanje: O kakvoj se ljubavi radi? Postoji više tumačenja. Moguća tumačenja Pesme nad pesmama.epizoda o Dolapu. Ilijada počinje tehnikom in medias res. npr.poređenje Ajanta sa Magarcem koji neće da ode dok se ne najede.povezavši ideju o jedinstvenom autoru ipretpostavku o nepovezanoj epskoj tradiciji. Pobornici analitičkog stanovišta smatraju da su Ilijada i Odiseja sastavljeni od većeg broja folklornih pesama. Epske tehnike na osnovu Ilijade.Herino zavođenje Zevsa. Homersko pitanje problematizuje autorstvo i jedinstvo Ilijade i Odiseje kroz dilemu da li su dati epovi nastali trudom jednog autora ili je ipak reč o manje ili više doslednoj kompilaciji epske tradicije. mogu se podeliti na 2 grupe: unitarističku i analitičku.susret Diomeda i Glauka. kao grupa reči koja se upotrebljava pod istim metričkim uslovima da bi se izrazila data suštinska ideja. Njihova teorija bila je veoma uticajna u drugoj polovini 20-og v.pomoću proučavanja žive folklorne tradicije na Balkanu.Hektor je sjajno slemi Ahilej brzonogi. Između ova dva stanovišta formirao se čitav niz specificnih teorija. nabrajanjima (kada Helena nabraja ahejsku vojsku). i žele da je gledaju. Jedna od glavnih odlika Homerovog stila su formule.iako ga deca gađaju .

Tu vidimo Ahilovu emotivnu stranu. Ajant. Često je i izlaženje iz epske objektivnosti. Ahilej ubija Hektora i njegovo mrtvo telo vuče kolima po zemlji. Komponovana je od 24 pevanja i može se podeliti na 4 dela. Sadržaj Ilijade: Na početku se peva o Ahilejevom gnevu prema Agamemnonu. dolazi da otkupi telo svog sina. Većina ga nije toliko pogodila. U četvrtom delu koji obuhvata XXIV pevanje se kazuje o Prijamu koji je izmolio od Ahileja telo sina i govori se o Hektorovoj sahrani.kada on mirno predaje svoju dragu drugom. jer Ahil sećajući se svog oca zaboravlja svoj gnev. Ahilej se miri sa Agamemnonom i vraća se u borbu. Trojanci potiskuju Ahejce. I pored toga što je veran i dosledan onome za šta se bori on ipak svojim prekomernim ponosom izaziva niz tragedija. snage i lepote.On je opisan kao nepobediv. ona najsvetija javlja se prema roditelju.mudrog junaka. jer mu je oteo robinju Brisejidu.a okvir i pozadina su epske slike rata i borba pod Trojom. Ispred grada ostaje samo Hektor koga u dvoboju ubija Ahilej i njegovo telo odvlači u ahejski tabor. Trojanci odaju počast Hektoru. Ahilej kao glavni junak je idealizovan. koliko ga je zabolela smrt svog najboljeg prijatelja.Na kraju. Ahil je gotovo savršen junak kome je data božanska dimenzija. Jedna od najvažnijih osobina je često korišćenje upravnog govora. Na početku dela predstavljen kao strašan. Tema Ilijade je potraga Ahileja. ali na kraju dela on igra sasvim drugačiju ulogu-ulogu mirotvorca.strpljivog. Ahilej pristaje i daje mu svoj štit. a na strani Trojanaca Hektor. Patrkola ubija Hektor i njegovom smrću menja se tok radnje u Ilijadi.U prvom delu( I pevanje) se govori kako se Ahilej razgnevio što mu je Agamemnon oteo Brisejidu.gde vidimo njegovo dostojanstvo. smirenog. te se oseća odsustvo Ahileja.kada pesnik govori o sebi obraćajući se muzama. Javlja se ljubav prema voljenoj osobi. 20. Odisej. Treći deo obuhvata od XIX do XXIII pevanja i peva se o tome kako se Ahilej pomirio sa Agamemnonom i ponovo se vratio u borbu. Ahilej ga lepo dočeka i preda mu Hektora. Opisi borbi i dvoboja čine središnji deo epa. Ahil kao glavni junak epa. I treća vrsta ljubavi. i potiskuju Trojance koji se povlače u grad. Ahilej ne prihvata izvinjenje.Drugi deo obuhvata od II do XVIII pevanja u kome se opevaju ahejske borbe s Trojancima dok se Ahilej gnevi. 19. Njegov prijatelj Patroklo ga moli da bar njegu dozvoli da se vrati u borbu. istinska ljubav koju čovek može osećati prema prijatelju . Ahilej se bori sa Hektorom i uz Ateninu pomoć. Međutim u centar radnje je stavljen Trojanski rat. impulsivan. Sadržaj i kompozicija Ilijade. najjači junak. i njegova majka Tetida moli Diva da vrati slavu Ahileju. oličenje herojske mladosti. da bi nadomestio to što mora da vrati kćer svešteniku Hrisu. i ne želi da se vrati u borbu.nadmen. kako bi umilio bogove. Delo se završava idejom pomirenja. mada zbog toga oseća bol i roni suze oplakujući nepravdu koja mu je učinjena. Povređen Patroklovom smrću. Ahilej ne želi da učestvuje više u borbi protiv Trojanaca. U borbama se na strani Ahejaca ističu Diomed. Patroklo gine u borbi od strane Hektora. voju muku i bol i preobražava se. Hektorov otac prijam.Ahil se zbog toga posmatra kao lik u razvoju. Pripovedanje je objektivno i distancirano. koji je istorijski događaj. jer se pored toga pojavljuju još dve. prikazano je njegovo prijateljstvo sa Patroklom.Ljubav prema njemu je opisana kao snažna. možda i snažnije ljubavi. .pevaču.

u Odiseji se detaljno opisuje Dadiljino sećanje na Odisejevo detinjstvo. sestra Hektorova I Parisova) I naravno tu je Tetida. Zakon sudbine.junaka se niže čitav niz epizoda.majka Ahilejeva. Događaji koji čoveka snalaze smatraju mu se dosuđenim. Lik lepe Helene je prikazan kao tragičan. Kasandra (proročica.Odisej ima prijatelje koje gubi .svemoćnost i izobilje života u kome žive. U filozofskom smislu sudbina je nužni red u svetu kojem je podvrgnuto svako biće. oni su prikazani kao svemogući.poznaje njihovu ćud i mogućnost da se lako razdraže. Ženski svet u Ilijadi. Vidimo njenu iskrenu njubav I žel prema Hektoru iz njene jadikovke.po mitu o Afroditi i zlatnoj jabuci.Briseida ( robinja Ahilejeva) 5.npr. ne shvata moralnu nemogućnost Hektorovu da se vrati u Troju.Večno mladi oni ljudski svet posmatraju kao pozorišnu predstavu. nadređeni. nego racionalna iako je nepoznata pojedincu koji u njoj učestvuje.Odisej izgleda gotovo neranjivo i nepobedivo.etičkih vrednosti. moćni. 24. Sudbina nije slepa I slučajna kao usud. koji joj je ubio oca I braću. ne propisuju moralne vrednosti i u nekim slučajevima su gori od ljudi.Veoma su slični čoveku i jedina razlika sa čovekom je njihova besmrtnost. 3. glavni je krivac Trojanskog rata. jer kada se ona pojavila na bedemima. pa se trudi da im udovolji da ne bi osetio njihov bes.21. kada je bio kod Kiklopa. 23.oni stradaju i pate zajedno sa ljudima. smatrana je za najlepšu ženu na svetu I po tome je obećana Parisu. Glavni junak epa je idealizovan. Žena I majka. Helena. sila koja određuje život svakog pojedinca i od koje se ne može pobeći.jedna od najlepših I najlplemenitijih likova stare poezije. Kroz Hektorov I Andromahin odnos vidimo porodičan život ocrtan najtoplijim bojama I osenćen najdubljom tragikom. međutim niko joj to nije uzeo za zlo. kao oni koji odlučuju o ljudskom životu na način na koji žele. Božanski svet u Ilijadi.Detaljni opisi. 1. U Ilijadi. Odnos sa ostalim likovima je prijateljski ili neprijateljski. Andromaha. žena Prijamova) 4. čovek im se klanja. boravak kod Lotofaga. smatra se nesuđenim. Osnovne odlike epa na osnovu Odiseje. Čak ni Zevs na nagovor svih Olimpljana nije mogao sprečiti odluku. a ono željeno koje i pored uloženog truda ostaje neostvareno. 2. Oni nisu vrhovni ideal. 22. On je pametan i strpljiv i za njega prepreke ne postoje. Sudbina je. odnosno smrt najvećeg trojanskog junaka.Oko g. Svojim jakim karakterom i ovim osobinama uspeva ponekad da nadmudri i same bogove. neumitnu sudbinu vidimo na primeru Hektora. susret sa boginjom Kirkom.Hekaba (majka Hektorova I Parisova. čak su I stari mudraci ostali nemi pred njenom lepotom. prema narodnom verovanju. Vođena je strahom od Ahileja. smatrali su Parisovu ljubav potpuno opravdanom.upravo zbog svojih ljudskih strasti. Bogovi nisu samo nosioci moralnih.

na putu. Postoji određena hijerarhija na Olimpu. Epizode se ogledaju u opisu Odisejevog lutanja.Retardacijom se usporava i odlaže radnja.epska tehnika koja naknadno pripoveda o događajima iz prošlosti. luta. odnosno imamo retrospekciju .jedna od najvažnijih osobina epa su putovanja. a on se stara da se ništa preko sudbine ne desi. jer učestvuju u daljem toku radnje i vode junaka ka cilju.Menelaj proriče da će se Odisej vratiti. a po povratku kući se osvetio proscima. kreće u potragu za ocem. a za to vreme su prosci njegove žene Penelope harčili njegovu imovinu.Odiseju’’.Obimom je kraća od Ilijade i pisana je u heksametru. U tim pevanjima pripovedanje se pomera na 1.Odisej putuje u podzemni svet.dok on boravi kod boginje Kalipse na njegovom dvoru Penelopini prosci gozbama rasturaju njegovo imanje.izlaganje teme i junaka (in medias res. Kako je herojski ideal sa Ahila preobražen u mudrog Odseja.Odisej se ne pojavljuje.koji želeći da zaštiti očevinu. Zatim Kirka priča Odiseju šta će se desiti.. tako se božanski svet iz . Obično na početku dela (inicijalna formula) ili na početku manjih odeljaka (pevanja).Odisej ostvaruje osvetu i miri se sa porodicama. 25. Epske tehnike u Odiseji. bio po svetu.date su u epizodi Odisejevog silaska u podzemni svet. anticipacija (epska tehnika kojom se u pripovedanju nagoveštavaju ili predočavaju događaji iz budućnosti).U Odiseji se govori o Odiseju. lice(sa objektivnog pripovedača na glavnog junaka). Ep počinje invokacijom (pesnikov poziv muzi ili božanstvu od koga se traži pomoć pri stvaranju dela). skretanjem pažnje na središnju temu)..Odiseji’’vidimo glavnog .ali one nisu povezane.Eshantološke predstave. prikazano je njegovo putovanje kuci. I dalje oni imaju svoje miljenike i smrtnike koje ne vole. 26. 3.ali u Odiseji je to dinamično. Kompozicija i sadržaj Odiseje.Takođe je komponovana od 24 pevanja koja se mogu podeliti na 4 dela: 1. U .Odisej kod Feačana i kralja Alkinoja govori o svojim doživljajima.Ilijade’’ premestio u .Radnja je vezana i za Telemaha. vođi Itačana u Trojanskom ratu koji je posle propasti Troje 10 god. I kada bi se promenio njihov redosled struktura epa se ne menja. 27. Često poprima formu umetnute priče i koristi se kao jedan od oblika retardacije. priča o putovanju i povratku.od IX do XIII pevanja Odisej otkriva Feačanima ko je.one predstavljaju sve pojave iz podzemnog sveta. Slika bogova koji stanuju u Olimpu sasvim je drugačija. avanture i pohodi. Dobila je ime po Odiseju. Božanski svet u Odiseji.Odisej se vraća kući i smišlja osvetu proscima i niz prepoznavanja i 4.Div je najveći bog koga svi moraju da poštuju. 2. glavnom junaku u epu.Putovanje.inicijalna epska formula kojom se pripovedanje započinje bez okolišanja. ali bogovi ne vode rat između sebe..

skena. Čovek treba da bude zadovoljan onim što mu je sudbina namenila.poštenje.p. a to su mit. Živeo je u zlatnom Periklovom dobu. To je bilo okruglo igralište sa žrtvenikom u sredini.e. Delovi tragedije. misli (iskazuje odluke i izazivaju strah). Eshil izgrađuje etička shvatanja. Delovi po suštini su: priča (priča koja podražava radnju). Prostor za publiku je okruživao orhestru sa 3 strane. umanjio horske partije. episodija (srednji). a smanjio broj horskih partija. oko njega je igrao Dionisov kiklički hor. Smatra se da je nastala od ditiramba. jer je proširio dijalog. pojačao je dramski element tragedije. predstava (služi za to da se čin vrši) i melopeja (pesme koje se pevaju uz muzičku pratnju). ništa preko mere”. Usavršio je dramsku tehniku. 30.junaka kojeg obožava i pomaže mu boginja Ateka.po suštini i po veličini. A deus ex machina je spuštala božanstvo na zemlju radi razrešenja zapleta. Da se ne bi izgubila veza sa prvobitnom prirodom ditiramba u pozorištima se prikazivala trilogija i satirska igra. snalažljivost. Na ekiklemama su se prikazivale scene iz kuće.n. Tragedija je proizvod antičkog duha. Njene osobine su i Odisejeve osobinemudrost. Eshil pripoveda načelo “ ničega previše. Eshil je prvi u tragičnu radnju vezao moralno-religiozni i socijalno-politički problem. koji je prvi u ditiramb uveo stvarnu dramsku radnju i iz hora izdvojio jednog glumca. Za osnivača se smatra Tespid. značajna su 3 važna momenta. Greh predaka se prenosi na potomke. Nastala je u 5 v. 28. Osnovne odlike Eshilovog stvaralaštva. ali ne kao . zgrada sa strane je služila za oblačenje. Uvođenjem prvog glumca koji se ozdvojio od hora satira nastala je satirska drama. Po Aristotelu delovi tragedije su dvojaki. Predstave su se izvodile u podnožjima brda. O prvoj tragediji može se govoriti tek sa pojavom Eshila koji je uveo drugog glumca i stvorio celinu od tri drame. 31. Izgled pozorišta.Deuterogonist i Tritagonist). Postojale su prizme koje su se vrtele oko svoje ose i služile su za promenu scenarija.timela. Delovi po veličini su: prolog (početni čin). Pozorište istovremeno označava i pozorišnu umetnost i zgradu u kojoj se ona izvodi.( 3 glumca: Protagonist. uveo je drugog glumca. 29. karakter (ono što pokazuje volju). prikazivanje motiva greha i pokajanja. Sofokle uvodi trećeg glumca i povećava broj učesnika u horu. sredstvo podražavanja). Govor (kojm se iskazuju misli. Na polju dramske umetnosti učinio je veliki napredak. Poreklo i razvoj grčke tragedije. gde su kasnije nastali čuveni grčki amfiteatri. hrabrost. Osnovna Eshilova pretpostavka je teodikeja. kult boga Dionisa i paralelno širenje sa demokratijom.on je nastojao da bogove očisti od suviše ljudskih crta i da ih prikaže kao moralno savršene. On govori i o nasleđenoj teomahijskoj krivici predaka (u Orestiji). Najstarije podatke o tragediji nalazimo u Aristotelovoj Poetici. Za postanak i razvoj tragedije. eksoda (završni čin) i horske pesme koje se dele na parodu (ulaznu pesmu) i stasimone (stajaće pesme).

Zevs se bori protiv Kroniona. 35. Pitanje teomahije. 34. tragički junak pada u nesreću zbog neke pogreške. Greh predaka se prenosi na potomstvo. Okovani Prometej. Kod Eshila ko skrivi strada. Jedina sačuvana organska trilogija je „Orestija“. gde ratuju božanstva koja zauzimaju različite strane u Trojanskom ratu (Atena i Arej). koje predstavlja čestu temu mitova (npr. Organska triologija.neki besmisleni slučaj. 32. moralni . I na kraju iza svega stoji Zevsova volja. Dela Eshilova: Persijanci. Orestija. već se gresima predaka pridružuju gresi potomaka. Pojam potekao iz Aristotelovog tumačenja antičke tragedije i tesno je povezan sa hibrisom i hamartijom. koja zavisno od konteksta. pa tako on tek svojim delovanjem izaziva nesrećnu sudbinu i stradanje. Drugo tumačenje je da je to pobuna protiv božanskog poretka. Pitanje hamartije.uvek postoji i lična krivica koja pokreće nasleđenu. krivica je i nužna. 33. Ranije je hamartija tumačena kao mana tj. Kod Eshila. To je jedan od središnjih pojmova Aristotelove teorije tragedije kojim se određuje veza između grešnog delovanja junaka i njegove kazne. Sedmorica protiv Tebe. krivica koja je uzrok tragičnog stradanja glavnog junaka je nasledna. Takođe se može smatrati i sinonimom hamatije. odnosno kažnjavanje pojedinca može zahtevati propast čitave zajednice. Nasledna krivica kod Eshila. iza svih ovih složenih odnosa i dejstava ljudskih i demonskih ciljeva. Ovakvi primeri teomahije se mogu naći u Homerovim epovima. a to izaziva nesreću kao ispaštanje. a da se značajno ne promeni suština ili tok radnje. Najpoznatiji primer teomahije u grčkoj tragediji je Prometejevo suprotstavljanje Zevsu. Hektide. čovekovu sudbinu određuje njegov karakter. Zapravo. Je skup tri dela koja su međusobno usko povezana istom tematikom i jedinstvom radnje. Ima dva tumačenja: prvo je da je to borba između bogova. Po Eshilu. ili pak kršenje božanskog poretka. Pored toga. jer znači prelazak iz sreće u nesreću tragičnog junaka zbog njegovog rđavog delanja ili postupaka. krivica se ne prenosi kao besmislen slučaj na potomstvo. tako da se ništa ne može pomeriti. Eshil takođe vidi kao strogu pojavu teomahije ili teonomije. Ko se ogluši o ovaj opšti božanski princip mora da ispašta. može značiti i fizičko suprotstavljanje božanstvu. takav je zakon i tako će biti dokle je Zevsa i smrtnom stvoru Zevs je pokazao kojim putem um da ide: patnjama se pamet stiče. Hera i Atena se sukobljavaju sa Afroditom zbog zlatne jabuke). Po Aristotelu.

Hibris zajedno sa hamartijom određuje pojam tragičke krivice. zatim psihologija iz koje se izvodi tragična krivica. Za njega je karakteristična antropodikeja. prolog je duži i bogatiji. Idealni primer za hamartiju je delovanje glavnog junaka tragedije „Car Edip’’. U najširem smislu hibris označava drskost i preteranu samouverenost zbog koje čovek krši božanske zakone i pravila društvenog ponašanja. Filoktet. Koristi preokrete. prepoznavanja i tragičku ironiju (car Edip). jer su moralno nedosledni. Andromaha. agonu i strasti. Posebnu pažnju posvećuje ženskim likovima. i oni ih kažnjavaju.Po njemu čovek postepeno postaje sve savršeniji i razvijeniji i neprestano se usavršava. Smatra se da potiče sa ostrva Dela. Razvila se iz faličnih pesama. Na njega su imali uticaj sofisti. Smanjio je ulogu hora. Najznačajnija Euripidova dela su: Medeja. Osnovne odlike Sofoklovog stvaralaštva. Kod Euripida se prvi put javlja ljubav kao erotsko osećanje i žene postaju glavni likovi njegovih tragedija. Alekstida. uveo je tri glumca. Koristi postupak dues ex machine. Prvi je počeo da piše trilogije i to neorganske. Elektra. a radnja se koncentriše na jednog lika kako bi se istakao njegov karakter. Najvaznija horska pesma je parabaza. što znači vesela povorka i oda. koji su zastupali tezu da uvek možemo imati dva stava. 39. a smanjuje ulogu bogova.da se pitanje pravde svodi na čoveka (čovek je mera svih stvari) i da se religija počinje meriti moralom. 37. Elektra. Aristotel je rekao da Sofokle prikazuje ljude kakvi bi trebalo da budu a ne kakvi jesu. jedna satirska igra Kiklop. jer oni ljudima ne mogu služiti kao moralni obrasci. emocijama. Car Edip. Prvi je prekinuo da piše tematske tragedije. Sofoklove tragedije pune su kontrasta. akcenat je na čoveku. Orest. supruge. Akcenat je bio na nemoralu. zatim je povećao broj hora sa 12 na 15. Pribeglice. Često suprostavlja različite karaktere kako bi istakao glavnog junaka. majke.tj. Potiče od reči komos. Trahinjanke. uvek prisutan agon između egzode i parode. ćerke. Savremena upotreba termina hibris je zasnovana na tumačenju prema kojem ljudi gordim ponašanjem krše norme bogova vređajući tako njihovu čast. prikazuje ljude onakve kakvi jesu.nedostatak junaka. Prikazuje ih kao zavodnice. Poreklo i razvoj grčke komedije. na njegovim osećanjima. Na mestu radnje na prvom mestu se nalazi čovek. I Euripid je sklon realističnom prikazivanju u kome kritikuje čovekove tamne strane ličnosti. Antigona.naziva se atička komedija . Sofoklova najznačajnija djela su: Ajant. 38. Grčka komedija. povećao agon. U izvornoj upotrebi hibris označava preterani obestan čin kojim se nanosi nepravda žrtvi i kojom se žrtva sramoti. što prikazuje u svojim delima. Uvodi scenografiju. Osnovne odlike Euripidovog stvaralaštva. Hipolit. Pitanje hibrisa. Edip na Kolonu. Vodi teomahiju protiv antropomorfnih bogova. uveo je govorni jezik. Hekaba. 36. Hor u komediji je aktivniji nego u tragediji.

Teme potiču iz svakodnevnog života. Ismevaju se konkretne ličnosti. koja se usmjerava na svog nosioca i dovodi ga do saznanja da su ljudska snaga i zemaljska sreća potpuno ništavni i nesigurni. Građu crpi iz mita. Nastala je preradom ili prevodom nove atičke komedije čiju su predstavnici Menandar. Glavni predstavnici su Plaut i Trencije. Palijata je vrsta rimske komedija iz 3.stara. Rimska palijata. Zapleti su obično ljubavni. počiva na intrigama. Srednja komedija se razvija u 4.robovlasnici. lukavi ili glupi robovi. Sva radnja u drami svedena je na prepoznavanje. pa ih sklapaju u jednu i tako nastaje nova komedija. Tragedija se završava tako što se Jokasta ubija. Car Edip prikazuje u stvari tragičnost prevelike mudrosti. Laj sa ženom dobija sina. svojom majkom.n. paraziti.e. a u prologu se daje predistorija događaja.).nema ni politike. Kao nagradu za spas koji je doneo gradu . Tema tragedije je iz mita o Edipu koji pripada ciklusu tebanskih mitova.. Radnja tragedije počinje tako što Edip želi da spasi grad Tebu od kuge koja je zahvatila. 42. v. Filemon i Difil.počiva na parodiji i satiri. sadržaj i analiza. bazira se na ljubavnim zapletima.e. Kralj Laj se ogrešio o boga Apolona ubivši košutu u njegovom svetilištu. V.(zbog ostrva Atike). Naposletku od pastira koji je jedini očevidac svega Edip utvrđuje svoj identitet i dolazi do prave istine. građa iz porodičnog života. uzimanjem dve ili više komedija.e. a Edip vadi sebi oči. Delo prikazuje kontrast između stvarnosti i obmane.p.n. v. Glavni predstavnik je Aristofan. Nova komedija. Edip. Iz straha da se to ne desi on napušta Korint i odlazi u Tebu. 40. Laj mu probode noge i odnosi dete u goru gde ga daje jednom pastiru. Apolon mu proriče da će ga sin ubiti i oženiti se Jokastom. Mitska pozadina Edipa. 41. Pastir ga daje iz sažaljenja drugom pastiru prijatelja koji ga odnosi Polibu.n.nema politike. Deli se na tri faze. Nema hora ni parodije. srednja i nova. Na putu u Tebu on susreće Laja i ubija ga ne znajući da mu je to otac.intrige i zapleta. Palijata nastaje postupkom kontaminacije. Komedija se zasniva na komediji karaktera. sreće i ironije. Edip kasnije u Delfskom proročištu saznaje da će ubiti svog oca i oženiti se majkom. U ovom delu prikazana je tragička sudbina Edipa koji traga za istinom o svom poreklu. Edip upotrebljava svu svoju snagu da spasi Tebu i sve vreme se bori da sazna ko je Lajev ubica što je primer tragične ironije. u njoj se pojavljuju tipični likovi. Likovi palijate su tipski (stari i mladi gospodari .p. Zatim Edip mudro rešava Sfinginu zagonetku i tako oslobađa Tebu od nesreće.p.nemamo ništa sačuvano. Zatim mu glasnik javlja za smrt Poliba za kojeg je on smatrao da mu je otac. Palijata označava tip ogrtača koji su nosili Grci. i 2. Stara se počela izvoditi u 5. Apolon mu poručuje da traži ubicu prethodnog cara Laja. Nestaje hor i parabraza. kralju Korinta i njegovoj ženi Meropi.

a onda će ga ona podmladiti . . Kada je Jason odrastao vratio se u Jolk stricu. Atrejev sin Agamemnon prinuđen je na to da žrtvuje svoju kćer Ifigeniju kako bi ahejska vojska dobila povoljan vetar za polazak u Troju. i nudi joj pomoć. Medeja se na to gnuša. Medeja je osvetila Jasonovu porodicu. kako bi oni sve imali. Mitska pozadina Orestije. čime se lanac grehova prenosi sa kolena na koleno. rešava da ih otruje.Ona to naravno ne čini i Pelijin sin Akast proganja nju i Jasona iz Jolka. i po svojoj deci pošalje budućoj nevesti otrovne darove. Medeja se izvinja Jasona koji joj poveruje. Oni odlaze u Korint gde su živeli srećno i harmonično dok Jason nije odlučio da se oženi ćerkom korintskog kralja. Glasnik donosi vest da je nevesta mrtva. Esion je svog sina Jasona sklonio u goru. 45. Polinika.Građa za tragediju je preuzeta iz mita o Agamemnonu koji je potomak porodice Atrejića koja za sobom vuče naslednu krivicu predaka. Vaspitač dece prenosi vest da vladar Korinta i budući Jasonov zet namerava da protera Medeju. Medeja. ubija svoga muža. Jason pokušava da ubedi Medeju da on to čini zbog njihove dece. Tantalova krivica se onda prenela na Plistenove sinove Atreja i Tijesta. Medeja. Agamemnonova žena uz pomoć Egista.Nakon očeve smrti Pelija je oteo presto starijem Esionu i počeo je da proganja njegovu porodicu. Medeja ubija brata kidajući komade njegovog tela. Orest sin Agamemnona i Klitemestre. Uz pomoć Medeje. Tu počinje radnja Medeje. jedinog preživelog Tijestovog sina. antičkog vladara i uspeva da ugovori da se kod njega skloni nakon što sprovde svoju osvetu. koliko joj je dovoljno da sprovede osvetu. Oni dobijaju djecu Etiokla. Otac sakuplja komade tela svog sina i tako zaostaje za njima i oni uspevaju da pobegnu. Sreće Egeja. analiza i sadržaj. U svojoj trilogiji Eshil razmatra problem nasledne teomahijske krivice predaka.on Jasona šalje da donese zlatno runo želeći na taj način da ga se otarasi. Kretej je ima 2 sina. i Kreont jer se dotakao otrovne haljine koju je poslala Medeja.Edip dobija kraljicu Jokastu za svoju ženu. budućoj nevesti i njenom ocu. kako bi potpuno slomila Jasona. Medeja pogođena neverstvom svog muža Jasona biva nervno rastrojena. Krivica Atrejića počinje time što je Tantal svog sina Plistena skuvanog ponudio za ručak bogovima. on uspeva da ubije aždaju koja je čuvala zlatno runo i sa Medejom beži u Jolk. 44. Pošto je usput izgubio cipelu. i ne dozvoljava mu da ih on sahrani. Da bi sprečila oca da je zaustavi. te dadilja od nje sklanja decu. mitska pozadina.Peliju i Esiona. sveti se za očevo ubistvo i ubija majku i Egista. Medeja planira da se osvet mužu. Predstavila se kao proročica i rekla Pelijinim ćerkama da ubiju oca. baca ih za sobom. Uspeva da umoli Kreonta da joj dozvoli da ostane još jedan dan.a Pelija je proročanstvom bio upozoren da se čuva onog ko mu dođe bosonog . Medeja ubija i svoju decu. Antigonu i Ismenu. 43. Tijest čini preljubu sa Atrejevom ženom Aeropom posle čega Atrej iz osvete zakolje sinove svoga brata i daje mu da ih jede na gozbi.

Minoj nameće danak. Pošto je Androgej pobedio na svečanim igrama u Atini ubijaju ga iz zavidnosti. Erinije postaju milostive. (Minojeva i Psifajina deca su bili Fedra. Tesej je osvojio Arijadnu i od nje dobio konac pomoću kojeg je mogao izaći iz lavirinta nakon što je ubio Minotaura.svake godine moraju da daju 7 mladića i 7 devojaka za Minotaura. Mitska pozadina Antigone. a Kreont kriv sebe za sve što se dogodilo 48. Antigona rešava da sahrani svog brata Polinika. Ismena želi da podeli kaznu sa njom. Minojeva žena Psifaja je tražila da joj se napravi drvena krava kako bi mogla da uđe u nju. Problem Orestije i krivice formuliše se u prepirci između Erinija i Oresta Nameće se pitanje da li je Orest kriv zato što je ubio majku i zato što je osvetio oca. Edip prokune sinove. ali je kasno. Tragična sudbina umne zastupljenosti i radikalnog autokratizma tema je Sofoklove Antigone. Prorok Tiresija govori Kreontu da odustane od izvršenja kazne. 49. ali ova je odbija. tu dolazi Ismena da ih obavesti o sukobu Eteokla i Polinika. Kreont naređuje da je živu zazidaju i da joj daju po malo hrane kako bi se duže mučila. Delo je komponovano od tri tragedije: Agamemnon. Sadržaj i analiza Antigone. On obrađuje motiv porodičnog nasjednog greha. jer će se desiti velika nesreća. Da bi osvetio sina. Proroštvo objavi da će pobediti onaj od braće na čijoj strani bude Edip.46. Stražar dovodi Antigonu i ona priznaje krivicu.Glavnu ulogu ima porota. da bi je bik obljubio. država preuzima pravdu u svoje ruke. na kraju Orest biva oslobođen krivice u Atini. jer narod smatra da je Antigona nevina. demokratskoj državi. Eshil uvodi sud na pozornicu. Bik je obljubio i ona rađa sina Minotaura koji je imao telo bika.Androgej i Arijadna). a čovečju glavu. Sadržaj i analiza Orestije. poželevši da u dvoboju i jedan i drugi stradaju. Orestija je jedina sačuvana organska trilogija u antičkoj tragediji. ali se pokreće i pitanje sahranjivanja pokojnika. . Edipa je u prognonstvu pratila Antigona. Antigona jadikuje za neproživljenim životom i za celom porodicom. i moli sestru Ismenu da joj pomogne. Pokajnice i Erinije (Eumenide). Kreontova žena Euridika oduzima sebi život. Hemon pokušava da odvrati oca od namere da ubije Antigonu. U drugoj tragediji se govori o Orestu koji po Apolonovom naređenju osvećuje oca ubistvom majke i njenog ljubavnika Egista. Utočište nalaze u Kolonu. Kreont se predomišlja. umesto krvne osvete. ali Antigona to odbija. saznaje da je neko prekršio njegovu zabranu o nesahranjivanju Polinika.On beži sa njom. 47. Glasnik donosi vest o smrti Antigone i Hemona. U prvom delu prikazuje se kako Klitemestra ubija svog muža Agamemnona kada se on vratio iz Troje i to je upravo najduži deo ove trilogije koja nas uvodi u srž dramske radnje. i naređuje da se uhvati krivac. Kreontov sin. i verenik Antigonin. jer se zaljubila u bika. Vladar Tebe Kreont. Odnosi se na mit vezan za Agamemnonovog sina Oresta. Mitska pozadina Hipolita.

kome je to mesto pripadalo i Euripid. ali strast nadvladava razum u njoj. Euripid zamera Eshilu sporo odvijanje radnje. Dionis i Ksantija kreću u podzemni svet. Ksantija i Plutonov rob razgovaraju o gazdama. a od živih niko nije dostojan da zauzme njihovo mesto. a ona mu to ne oprašta i planira mu osvetu. da uči o moralu. Iz parode saznajemo za Fedrinu ljubav prema Hipolitu i u tome leži njena tragična krivica. ali on gnusno odbija predlog da bude maćehin ljubavnik i daje reč dadilji da za taj predlog niko neće saznati. Eshil zamera Euripidu sto je zaboravio na osnovnu funkciju umetnosti. Ko vodi agon u Žabama? Ko pobeđuje. Međutim uvređena Fedra. Dionis presuđuje u Eshilovu korist. Herakle mu daje sliku podzemnog sveta i upućuje ga kod Harona da ga preveze. Tu počinje rasprava Eshila i Euripida u kojoj Dionis treba da presudi. te Ksantija mora da obiđe jezero. 52. Zato Dionis odlazi u Had da bi na zemlju vratio svog omiljenog tragičara. a Dionisa prevozi preko jezera. Dionis im traži savet za Atinu. a Tezej pravu istinu saznaje od Artemide. 51. Analiza i sadržaj Žaba.Minojevom ćerkom i ona mu je rodila 2 sinaAkamnta i Debofonta. ostavljanje glumca bez teksta na sceni. Fedrin muž. jer hoće da vrati svog omiljenog pesnika Euripida. Međutim. On time čini hibris. Dionis maskiran u Herakla. Tada Dionis dobija ulogu sudije. Tesej se oženio Antiopom. čudne kovanice i pleonazam u prolozima. Sadržaj i analiza Hipolita. Ona je svesna svega i zbog toga oseća stid. planira osvetu. Dolazi Pluton koji kaže Dionisu da presudi. odlazi sa slugom Ksantijom Heraklu da ga pita za put u podzemni svet. Hipolit ipak oprašta Tezeju. Počinje prologom koji drži Afrodita. On zbog toga strada. . Tezej. i stižu do Harona koji neće da vozi slugu. Na samrti. U Hadu se za titulu najvećeg nameću Eshil. nalazi pismo i kune Hipolita (ne uzimajući u obzir njegovu odbranu). izbor tema i motiva. Vratar Eak tuče Dionisa i Ksantiju kako bi utvrdio ko je od njih bog. tu je hor mista. koja se smatrala vernim prijateljem Fedre. U jezeru je hor žaba. a nju zanemaruje. jer su ovi izmenjali odeću.Euripida. kraljicom Amazonki Ii sa njom imao sina Hipolita. Stižu ispred Plutonove kuće. a Eshil kaže da se rat vodi na spartanskoj teritoriji i da se obnovi flota. otkriva njene namere prema Hipolitu.ali je ostavlja na ostrvu Naksu gde je nalazi Dionis i očaran njenom lepotom uzima je za ženu. pod čijim uticajem i Dionis počinje da krekeće. u tom se čuje rasprava Eshila i Euripida oko mesta na prestolu.Ona je besna zato što Hipolit poštuje i veliča samo Artemidu. upotrebu istog metričkog klišea u prolozima. Nakon njene smrti se oženio sa Fedrom. Euripid kaže da se oligaristi vrate na vlast. dadilja. koji koristeći se raznim sredstvima želi to mesto da osvoji. puno deminutiva. 50. ubija se i ostavlja pismo. zašto ? Najveći grčki tragičari su mrtvi.

Platonov svet ideja. To je komedija naravi. Zlatni stalež bi vodio državu. Međutim od Eukliona ruku njegove kćerke zatraži Likonidov ujak Megador na šta Euklion pomisli da je Megador namirisao bogati miraz. najpre bi bio zaslepljen svetlošću koja bi ga sačekala na kraju puta. ali se u svojim delima ne pridržava toga. Oni bi to „znanje“ smatrali jedinom mogućom istinom. idealna država bi imala tri staleža. odnosno u prvih šest pevanja uzor mu je Odiseja (opisuju se Enejina lutanja).etika pobeđuje. a ovaj mu zauzvrat daje svoju kćerku za ženu. Euklinovu kćer Fedru je obljubio mladi Likonid koji se sad kaje i želi da se oženi njom. svojim razumnim argumentima. Posle samo izvesnog vremena bi mogao da posmatrai samo sunce koje predstavlja jedinstven izvor svega postojećeg. a njega bi činili filozofi kao nosioci mudrosti. dok je selio ćup. ali se pretpostavlja da je imao srećan kraj. izrada štita) I likova (junački kralj Tumo odgovarao bi Hektoru). Kada bi neki ljudi od rođenja živeli u podzemnoj pećini samo uz veštačku svetlost vatre.Eshil pobeđuje zato što je moralniji. 55. . 54. Na kraju. 56. 53. Ipak. U tom sukobu Aristofan kroz Eshilove reči iznosi svoja poetička načela.pa ćup sa zlatom iznosi iz kuće i počne da ga sakriva na različitim mestima. Platonova država. mit o pećini. Likonid vraća ćup sa zlatom Euklionu. Apstraktni odnos ideje i stvari Platon nam približava alegorijom kroz svoj mit o pećini. Takođe su uočljive sličnosti pojedinih mitova (priča o propasti Troje. silazak u podzemni svet. zlatan.U jednom ga trenutku. ukoliko bi neko od njih krenuo ka izlazu pećine. Kraj komedije je izgubljen. Po njemu. Ako bi izdržao snagu do tada nepoznate svetlosti počeo bi postepeno da uviđa kako izgleda stvarni svet. onda bi oni pod stvarnošću jedino podrazumevali senke drugih ljudi i predmeta koji bi se prikazivali na zidu pećine. Na koga se Vergilije ugledao pišući Eneidu ? Vergilije se oslanjao na Homera. srebrni i gvozdeni sloj stanovništva.Vrhunac komedije počiva na nesporazumu. opisi brodoloma. Strobil. vidi Likonidov rob. Međutim. On smatra da poezija treba da ima vaspitnu ulogu.koji zlato i uzme. Analiza i sadržaj Alularije. Eshil uspeva da ga pridobije na svoju stranu i pobeđuje. Eshil za političku situaciju u tom trenutku svaljuje krivicu na Euripida i njegovu umetnost. Ovaj se motiv prepliće s motivom ljubavi. Euripid kaže da tragedija treba da čini ljude boljima . Platon je bio utopijski idealista i prema tom svom određenju je opisao idealnu državu u svom delu. Alularija obrađuje priču o starom tvrdici Euklionu koji pronalazi ćup sa zlatom i od tada neprestano bdi nad njim (dešava se u Atini).ne krijući naklonost prema Euripidu. a drugih šest pevanja rađeno je po uzoru na Ilijadu (opisuju se borbe nakon Enejinog iskrcavanja na obalu).

Mimezis (podražavanje) ima negativne konotacije po Platonu. Aristotel razlikuje sredstva.Srebrni stalež. sa licima koja delaju. Kritika pesništva. već je ono pesništvo koje je odraz odraza.loše utiče na dušu. nešto rđavo. ali se on ne bi sticao rođenjem već bi se prema karakteru i odlikama svrstavalo u staleže. Zatim etičkajer nas ne uči dobrom.jer pesništvo kao umetnost ne pripada ni stvarnom svetu ni svetu ideja. gledaoca ili slušaoca sa slabim karakterima u tragediji ili epu ujedno kvari njegovu dušu. epizode. Za Platona ono je oponašanje privida stvarnosti. 60. Aristotel kaže da podražavanje ima estetsku i gnoseološku funkciju. Sredstva su ritam. Shvatanje mimezisa kod Platona. Epistološka. stanari države i njih bi odlikovala hrabrost. a ne pripovedaju. sredstva pripovedanja. predmet i način podražavanja. Koji su delovi tragedije kod Aristotela? Delovi tragedije mogu biti kvantitavni i kvalitativni. odnosno predmeta iz realnog sveta koji su i sami imitacija onoga što postoji u svetu ideja. zanatlije. mimezis. eksoda i horske pesme ( ulazna pesma (paroda) i stasimoni (stajaća pesma)).. on kaže da je to . 59. Estetsku jer osećamo zadovoljstvo kad podražavamo.jer pesništvo kao i druge umetnosti ne doprinosi spoznaji. scenski aparat i muzička kompozicija. Načini podražavanja su ili pripovedni (narativni) ili lica koja vrše radnju (dramski). Platon tako udaljava umetnost od stvarnog bića. Onaj najniži stalež bi sačinjavali zemljoradnici. Ne bi bilo dozvoljeno mešanje između staleža. Definicija tragedije kod Aristotela i njeno obrazloženje. a da se istine i ne dotiču. Tragedija je podražavanje ozbiljne i završne radnje koja ima određenu veličinu. govor. Aristotelovo podražavanje. Kvalitativni su: priča. a gnoseološku jer podražavamo od detinjstva. a izazivanjem straha i sažaljenja vrši pročišćavanje takvih afekata. osnovno sredstvo učenja. Kaže da su svi pesnici počevši od Homera samo podražavaoci slike istinske vrline. karakter. Ukazuje i na štetno dejstvo podražavanja koje publiku navodi na empatiju. 57. 58.misli. Kvantitativni su: prolog. Umetnost uvek ima neki cilj. Predmet podražavanja mogu da budu karakteri bolji od nas. Platon je dakle protiv podražavanja. to je urođena aktivnost.Poistovećivanje čitaoca. za razliku od Platona. Psihološka. 61. . sastavni deo sudske pravde. senka senke. više različitih svrha i obličja po Aristotelu. prosečni ili gori od nas. Ona je ontološka. Pesnik stvara samo ono što je istinskome slično. vezano za nešto rđavo I stvara nešto rđavo’’. priroda umetnosti. za koga je Platon i napisao delo bi sačinjavali stražari. govor i harmonija. vojnici. govorom koji je otmen i poseban za svaku vrstu u pojedinačnim delovima.

62. Tragični junak je onaj koji pada iz sreće u nesreću. ali istovremeno I da koristi.da oni podražavaju bolje i da u njima rimski književnici treba da traže uzor. već sličan nama.Gnev 4. pouči. on ne treba da bude ni rđav ni pravičan.Gordost 2.slični (verni. Koja je svrha umetnosti po Horaciju? Dulce et utile! Umetnost treba da spoji lepo I korisno. Sedam smrtnih grehova. Po Aristotelu ne smeju čestiti ljudi da padaju iz sreće u nesreću. Kako Horacije definise mimezis? Horacije uvodi širi pojam podražavanja. već zbog neke pogreške.Srebroljublje 6.Lenjost 5. ni rđavi iz nesreće u sreću. 63. 65.Zavist 3. 64. uverljivi) i dosledni. a ne treba ni veoma rđav da prelazi iz sreće u nesreću (jer neće izazvati sažaljenje). jer samo onaj koji je sličan nama izaziva sažaljenje. Tragicni junak kod Aristotela.Proždrljivost 7. u skladu sa svojim karakterom). Junaci treba da budu plemeniti.On se ugledao na grčke autore i smatra da je grčka umetnost vrednija od rimske.to nije samo odnos između umetnosti i stvarnosti već i odnos između dela i tradicije.Blud . prilični (prikladni. 1. odnosno da umetničko delo ima zadatak dazabavi. On ne prelazi u nesreću zbog svoje zlobe.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful