P. 1
Opsta Knjizevnost I- Odgovori

Opsta Knjizevnost I- Odgovori

|Views: 1,120|Likes:
Published by Iva1993

More info:

Published by: Iva1993 on May 19, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/24/2015

pdf

text

original

OPŠTA KNJIŽEVNOST 1

1.Sta je ep? Epske tehnike? Ep je jedan od osnovnih oblika epike, pisan u stihu, čiji su sinonimi još i epopeja, spev, poema, narativna pesma. Ep spada u najstarije epske vrste. Potiče od grčke reči epos što znaci reč, priča. Fabula se obično odnosi na mit, legend vezanu za narod, pleme, državu, istorijski događaj. Epske tehnike su skup knj.postupaka i sredstava karakterističnih za epsku poeziju. Kada govorimo o epskim tehnikama imamo epizodu- zaokružena tematska celina, zatim retrospekciju- pričanje o događaju koji se desio pre glavnog događaja tj.glavne radnje, anticipaciju- događaje koji će se tek desiti , retardaciju ili usporavanje radnje, digresiju ili kraće udaljavanje od radnje, deskripciju-opisivanje, i formule- blokovi istih stihova koji se ponavljaju. 2. Osnovne odlike epa na osnovu Epa o Gilgamešu. Najvažnija karakteristika epa je stavljanje glavnog lika u centar zbivanja, u ovom epu to je upravo Gilgameš i opisani su njegovi doživljaji na putu do spoznaje večnog života. Ep je pisan u stihu. U epovima je glavni junak idealizovan, te je Gilgameš predstavljen 2/3 bog, a 1/3 čovek, ima najboljeg prijatelja Enkidua. Pripovedanje je objektivno i distancirano. Za glavnog junaka je uzeta istorijska ličnost, Gilgameš je bio vladalac Uruka. 3. Epske tehnike na osnovu Epa o Gilgamešu. Retardaciju u vidu epizode u „Epu o Gilgamešu“ nalazimo kad Utnapištim priča priču o potopu. Dugo putovanje Gilgameša i Enkidua do Kedrove šume je primer za digresiju i epizodu. Digresija nam je predstavljena u celom trećem pevanju kada Enkidu ponovo odlazi u stepu. Primer proširenog poređenja je lik Humbabe, predstavljenost njegovog izgleda, snage i moći. Najviše ponavljanja ima u desetom pevanju tj.u Gilgamešovom putu ka Utnapištimu, gde on sreće ljude škorpione, Siduri Sabitu, lađara Uršanabija i na kraju Utnapištima. Primer nabrajanja i ponavljanja je kada Gilgameš seče stabla za lađu. Retrospekcija je data u jedanaestom pevanju, tj.u Utnapištimovoj priči o potopu i tome kako je on postao jednak bogovima. Anticipacija (najavljivanje šta će se desiti posle glavne radnje) je data u Gilgamešovim i Enkiduovim snovima. Ep ne počinje invokacijom, već direktnim uvođenjem u radnju- in medias res. 4. Kompozicija i tema epa o Gilgamešu. Ep o Gilgamešu je nastao oko 1700. god p.n.e. na 12 glinenih ploča koji predstavljaju 12 pevanja.Tematika speva govori o prijateljstvu,o borbi protiv zla,o smrti, o potopu i o traženju večnog života.Ispevan je u slobodnom stihu,različite dužine i karakteristična su ponavljanja kao što su anafora,epifora,palilogija. Gilgameš je gl.junak speva koji čini 2/3 božanskog i 1/3 ljudskog.Delo se može tematski podeliti na dva dela. Od prvog do osmog pevanja govori o Gilgamešu,savremenom vladaru, koji zajedno sa svojim prijateljem Enkiduom ubija i pobeđuje Humbabu. U drugom delu koji je od devetog do dvanaestog

Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. ali važno je da Gilgameš ne odustaje. Nastala je od gr.e. čija je osnova nastala na aramejskom jeziku. 8. šest dana radi i svrši sve svoje poslove. U Gilgamešu ona njemu krade travku besmrtnosti. Za razliku od S. Drugi primerpotop. dok se on kupao u jezeru. kad je nastala. Ne poželi ništa što je tuđe.tekstovi u N. ide kroz tamu i vode smrti. Novi zavet je pisan u 1 i 2 v. a Adam je stvoren iz praha (veza sa Biblijom). propovedi i čuda prenose Novim zavetom. zmija mu odnosi travku i tako razočaran Gilgameš se vraća u grad Uruk.e.svadbene i vinske pesme. nemoj im se klanjati niti im služiti. 4. Osnovni pesnički oblici Starog zaveta su:himne. jer je po njoj potop preživeo Noje.prisutan je njegov strah od smrti i prolaznosti.daleko su srodniji . 5. Nabrojati 10 Božijih zapovesti. Zatim. Ne čini preljube. Međutim.jer ih sve povezuje središnja figura Isusa Hrista. Zmija predstavlja neprijatelja čoveka.. Treći primer. 1.n. 8.knjiga.tužbalice.molitve.n. Ne svedoči lažno na bližnjega svojega. čiji se život.zmija.pevanja. 7.n. Lutajući motiv je motiv koji se javlja u više književnosti.z. tu nalazimo takođe vezu sa Biblijom. Ne pravi sebi idola niti kakva lika.reči biblion. 9. škorpionima koji čuvaju nebesku kapiju i oni mu govore da nijedan čovek nije prešao sunčanu kapiju. koja se sastoji iz Starog i Novog zaveta. od čega se sastoji? Biblija ili Sveto pismo je najvažnija sakralna knjiga hrišćanske religije.psalmi. Poštuj oca svojega i majku svoju. do 2 v. prema jevrejskom kanonu obuhvata 24 knjige.opisana je Enkiduova smrt i govori se o potrazi za odgovorom na pitanje kako steći večni život. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ. 10. 5.ljubavne. 3. Gilgameš kreće u potragu za večnim životom. a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu. 2. Lutajući motivi u Epu o Gilgamešu. kao i obredne pesme u kojima se najčešće poziva na rad. Gilgamešovo putovanje.na grčkom jeziku.. Ja sam Gospod Bog Tvoj. U Epu o Gilgamešu potop je preživeo Utnapištim. Stari zavet. Sta je biblija.p.z. izuzimajući Jevanđelje po Mateju. pisan na hebrejskom i aramejskom jeziku. B. Gilgameš nalazi Utnapištima i priča mu o svojoj nameri da pronađe večni život. 6. nemoj imati drugih bogova osim mene. Stari zavet ujedno je i osnovna sveta knjiga Jevreja. a u Bibliji ona takođe krade večni život Adamu i Evi. Ne ubij. . Dela svetih apostola. u kojima se opisuje jevrejska istorija. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega. 7. Novi zavet obuhvata 27 knjiga podeljenih na jevanđelja. 6. Prvi primer stvaranje čovekaEnkidu je stvoren od blata.e. Na putu do Utnapištima on savlađuje mnoge prepreke sa divovima.je u celini nastajala u razdoblju od 15 v. da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji. Ne kradi. On ga upućuje da na dnu mora potraži travku protiv smrtnosti.

Bog nas. Isusa. koji ga je pratio. Nakon toga Duh odvodi Isusa u pustinju da ga đavo iskuša. ozdravila je svojom verom. stvorio je čoveka od praha zemaljskog. i krenula bura.Na kraju reče Bog: "Da načinimo čoveka po liku i podobiju Našem. Na zemlji je izrasla trava i ranovrsna drveta koja rađaju plod.9. on im govori da prenesu apostolima da će se sa njima naći u Galileji. Žena koja je 12 godina bolovala od tečenja krvi. Petar krenu. Zatim. od Iroda sklanjaju u Misir. ( Jevanđelje po Mateju) Na početku jevanđelja je dat Isusov rodoslov. jer je govorila sebi da će se izlečiti . a bilo ih je pet hiljada. da mu bude pomočnik na putu ka večnom cilju njihovog života i života svih stvorenja 10.On ne dovodi u pitanje postojanost Boga već njegovu pravednost i zbog te sumnje u božansku pravednost njegova vera nije u potpunosti čvrsta i nema odgovore na pitanja pravde. Isus im reče da se ne boje. nahranio sa 5 hleba i 2 ribe. dana i godina. Problem teodiceje. odlazi kod Jovana da ga krsti. Marija i Marija Magdalena obilaze njegov grob i prve saznaju da je vaskrsao.Šesti dan stvorio je Bog stoku i sitne životinje i zveri zemaljske. Evu. Peti dan Bog je stvorio živa stvorenja u vodama. Sunce da upravlja danom. ali Isus mu priđe te ga spasi. Treći dan snagom reči Božje odelila se voda od kopna. kao bebu." Presveta Trojica. Kasnije. koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miću po zemlji. pa mu je onda stvorio ženu. Isus biva razapet i umire na krstu. ali se uplaši i pokleknu. Njegova glavna osobina je trpljenje . Jov je uveren u svoju nevinost i vrlinu.Tri čuda Isusova: Jedno od čuda Isusovih je kada narod. Sadržaj jevanđelja po izboru. i da će ga razapeti. i mesec da upravlja noću. gde ih uči zakonu hristolike ljubavi. te mu Petar reče:ako je to zaista Isus neka mu naredi da krene da hoda po vodi. Četvrti dan Bog je stvorio svetila na svodu nebeskom. i Isusa odvode pred Pontija Pilata gde narod traži smrt Isusovu. kad odraste. gde se vidi da je porekla Davidova. a oni se uplašiše utvare. Sta je Bog kog dana stvorio? Prvi dan stvorena je svetlost. Prvo je Bog stvorio Adama. Juda izdaje Isusa za 30 srebrnjaka. bez žena i dece. Drugi dan Bog je stvorio svod nebeski i rastavio vodu pod svodom od vode nad svodom. navesti čuda i parabole Isusove. "čovećicu". 11. Irod četverovlasnik na prevaru od svoje kćeri biva naveden da naredi pogubljenje Jovana Krstitelja. kao i ptice nebeske. po vrstama njihovim. Isus se vraća u grad i raznolikim čudima i isceljenjima pokazuje svoju veru i moć božiju. Dovodi se u pitanje božanska pravda i zlo na svetu. Isus okuplja svoje učenike na tajnoj večeri i govori im da će ga neko od njih izdati. A svod nazva Bog nebo. i zvezde: da svetle i da budu znaci vremena. kada su se učenici našli na lađi. ribe i ostala stvorenja velika i mala. ali on svemu odoleva i okuplja učenike na gori. i udahnuo u njega duh života. po vrstama njihovim.

v. pisana veoma slobodnim jezikom. 12.e. Napisana je u prvom licu.pati za njim.e. Međutim Jova se brani i izjavljuje da je nevin. dijalog između Jove o njegova tri ptijatelja (Elifas. patnje i nesrećne ljudske sudbine. Zatim Bog iskušava Jovu i on tako biva lišen velikog bogatstva i dece i biva pogođen teškom bolešću. bogat i srećan. 14. Pisac se predstavlja kao sin DavidovSolomon. 13. Ostale devojke u hramu se . i o ljubavi koju oseća prema njoj. reče im da se pridruže njegovim radnicima. Eliluj.tonom koji je pesimističan i opominjući.n. U prologu se prikazuje Jova kao čovek pobožan.. Postavlja se pitanje porekla zla.p. čuva vinograde i govori o ljubavi prema njenom dragom.samo ako se dotakne skuta Isusovih.već nakon njega. Odnekud se pojavljuje i četvrti prijatelj. sadržaj i kompozicija. Devojka Sulamka.kao i kod Propovednika. Slična misao se sreće i u Knjizi o Jovu.p.e. Pesma nad pesmama. Verovatno je nastala oko 4. To je zapravo zbirka ljubavnih pesama. Sotona pred Bogom tvrdi da je Jova pravedan zato što mu nudi zemaljsku sreću. Vilvid i Solfid). Car Solomon se zaljubljuje u nju i odvodi je u svoj hram. Oni mu govore da se pokaje. Takođe on je i skeptik. Zatim sledi glavni deo knjige. Govori se o ispraznosti života i ovozemaljskim vrednostima koje ne mogu usrećiti čoveka. jer se odrekao vlastite pravednosti i postao pred Bogom . Sulamka izlazi u grad da traži svog dragog. jer sumnja u postojanje sreće na svetu. Devojka čuje njegov glas. Dovodi se u pitanje tradicionalna ideja. nastala je u 3. A kad nadje besposlene. Tako će i u carstvu biti poslednji prvi. mudrosnoj književnosti. ali to je samo književni postupak. Na kraju rada svima isplati po groš.n. Pripisuje se Solomonu. Pastir govori o lepoti svoje drage Sulamke.iskušenje i ćutanje od strane Boga koji okleva da mu pomogne. Jedna Isusova parabola: Carstvo nebesko je kao domaćin koji najmi radnike za svoj vinograd. Sastoji se od prologa i tri ciklusa (Rasprava sa prijateljima). Domaćin im reče da su primili koliko su se dogovorili i da on svakom može platiti po volji. Pripada Starom zavetu. Sreća se ne nalazi na ovozemaljskom životu. Iz kazivanja propovednika zaključuje se da je bio hedonista. zaklinje kćeri Jerusalimske da mu prenesu da boluje za njim.zato što nam on daje netradicionalne odgovore: čoveku nije dato da razume Božije puteve i Bog ne mora da polaže čoveku račune. Knjiga propovednika. a prvi poslednji. ali i njegove prijatelje. Isus vidi njenu veru i ona zaista tim dodirom ozdravljuje. jer nisu našli reči koje bi ga preobratile. u epilogu se pojavljuje Bog u oluji i ne donosi nikakvo rešenje osim što vraća Jovi pređašnju sreću i Jova biva dvostruko nagrađen.n. Sadržaj i kompozicija knjige o Jovu. Propovednik govori o tome kako i čovek koji je pravedan može da bude nesrećan. On kritikuje Jova. Spada u mudrosne spise i zapisana je u VI v. Tema dela je nezaslužena patnja pravednika. jer mora da je nešto zgrešio čim ispašta. sadržaj i kompozicija. Dogovori se sa njima da im plati po groš.p. Na kraju. ali je hvataju stražari i vraćaju je.siromah’’. a oni prvi se pobuniše štro njima ne plati više jer su duže radili.v.

događaja i epizoda. nabrajanjima (kada Helena nabraja ahejsku vojsku). Moguća tumačenja Pesme nad pesmama. Njihova teorija bila je veoma uticajna u drugoj polovini 20-og v. kao grupa reči koja se upotrebljava pod istim metričkim uslovima da bi se izrazila data suštinska ideja. a rezultate tog istraživanja primenili na Homera. 17. zatim katalozima (npr.povezavši ideju o jedinstvenom autoru ipretpostavku o nepovezanoj epskoj tradiciji. U tome je presudnu ulogu imala teorija Perija i Lorda. i žele da je gledaju.alegorijsko (ljubav Jahve prema Izraelu).Herino zavođenje Zevsa.umetnutim epizodama i deskripcijama. Problem za tumačenje predstavlja pitanje: O kakvoj se ljubavi radi? Postoji više tumačenja.kad Ahilej saznaje za Patroklovu smrt. Pastir i Sulamka se pronalaze i on se divi njemoj lepoti. Jedna od glavnih odlika Homerovog stila su formule. Sulamka pronalazi mir u pastirevom zagrljaju.susret Diomeda i Glauka.Ahilejevo kovanje štita.Na početku se javlja invokacija –molitva boginji pevanja da pomogne . Epizoda. Pobornici analitičkog stanovišta smatraju da su Ilijada i Odiseja sastavljeni od većeg broja folklornih pesama. Ilijada počinje tehnikom in medias res. 16. Postoji mogućnost da je u početku bila zbirka vereničkih ili svatovskih pesama. teološko (pesma o ljudskoj ljubavi reinterpretirana u perspektivi božanske ljubavi). Najveći deo pesama je napisan u formi dijaloga dvoje ljubavnika. npr. Između ova dva stanovišta formirao se čitav niz specificnih teorija.uzajamno su različiti.poređenje Ajanta sa Magarcem koji neće da ode dok se ne najede. Homersko pitanje. dok unitaristi misle da su to jedinstvena umetnička dela koje je spevao jedan autor. pronađe odg.odlaganjem toka radnje na dva načina: digresijom. 18.epizoda o Dolapu. mogu se podeliti na 2 grupe: unitarističku i analitičku.Zora ružoprsta.Hektor je sjajno slemi Ahilej brzonogi. npr. Epske tehnike na osnovu Ilijade. Odgovori na h. Ep je duže pripovedno delo u stihu sa više likova. Osnovne odlike epa na osnovu Ilijade. koji su na terenu zapisivali epska izvođenja sandžačkih Muslimana.kao što Ajanta gađaju Trojanski strelci).Herino zavođenje Diva. proširenim poređenjima (npr.pomoću proučavanja žive folklorne tradicije na Balkanu.p.dive njenoj lepoti. Epsko delo se ostvaruje retardacijama.iako ga deca gađaju . čime se čitalac odmah uvodi u središte zbivanja i obaveštava se o predmetu radnje. U 20-om veku pokušano je da se za h. i promenila je prirodu h.p.opisi svečanosti.p. 15. Stajaći epiteti uvek stoje uz određen pojam i nose neko značenje.katalog brodova). ali ona odlazi. Homersko pitanje problematizuje autorstvo i jedinstvo Ilijade i Odiseje kroz dilemu da li su dati epovi nastali trudom jednog autora ili je ipak reč o manje ili više doslednoj kompilaciji epske tradicije.doslovno (pohvala ljudskoj ljubavi).

smirenog. Hektorov otac prijam. . Većina ga nije toliko pogodila. voju muku i bol i preobražava se. Opisi borbi i dvoboja čine središnji deo epa.Ahil se zbog toga posmatra kao lik u razvoju. da bi nadomestio to što mora da vrati kćer svešteniku Hrisu. Ahilej se bori sa Hektorom i uz Ateninu pomoć. koji je istorijski događaj. jer se pored toga pojavljuju još dve.Drugi deo obuhvata od II do XVIII pevanja u kome se opevaju ahejske borbe s Trojancima dok se Ahilej gnevi. i njegova majka Tetida moli Diva da vrati slavu Ahileju. Ispred grada ostaje samo Hektor koga u dvoboju ubija Ahilej i njegovo telo odvlači u ahejski tabor.Tu vidimo Ahilovu emotivnu stranu. Patroklo gine u borbi od strane Hektora. Ahilej ubija Hektora i njegovo mrtvo telo vuče kolima po zemlji.a okvir i pozadina su epske slike rata i borba pod Trojom.nadmen. snage i lepote. Odisej. U borbama se na strani Ahejaca ističu Diomed. Sadržaj Ilijade: Na početku se peva o Ahilejevom gnevu prema Agamemnonu. najjači junak. i potiskuju Trojance koji se povlače u grad.pevaču. te se oseća odsustvo Ahileja.On je opisan kao nepobediv. koliko ga je zabolela smrt svog najboljeg prijatelja.kada pesnik govori o sebi obraćajući se muzama. Ahilej ga lepo dočeka i preda mu Hektora. Jedna od najvažnijih osobina je često korišćenje upravnog govora.U prvom delu( I pevanje) se govori kako se Ahilej razgnevio što mu je Agamemnon oteo Brisejidu.Ljubav prema njemu je opisana kao snažna. Trojanci odaju počast Hektoru. Patrkola ubija Hektor i njegovom smrću menja se tok radnje u Ilijadi. Ahilej pristaje i daje mu svoj štit. U četvrtom delu koji obuhvata XXIV pevanje se kazuje o Prijamu koji je izmolio od Ahileja telo sina i govori se o Hektorovoj sahrani. Međutim u centar radnje je stavljen Trojanski rat. I pored toga što je veran i dosledan onome za šta se bori on ipak svojim prekomernim ponosom izaziva niz tragedija. I treća vrsta ljubavi. Ahilej ne prihvata izvinjenje.strpljivog. mada zbog toga oseća bol i roni suze oplakujući nepravdu koja mu je učinjena. Ahil kao glavni junak epa. Ahilej kao glavni junak je idealizovan.mudrog junaka. Na početku dela predstavljen kao strašan. ali na kraju dela on igra sasvim drugačiju ulogu-ulogu mirotvorca. Ahilej se miri sa Agamemnonom i vraća se u borbu.kada on mirno predaje svoju dragu drugom. Delo se završava idejom pomirenja. oličenje herojske mladosti. Ahilej ne želi da učestvuje više u borbi protiv Trojanaca. Ahil je gotovo savršen junak kome je data božanska dimenzija. Treći deo obuhvata od XIX do XXIII pevanja i peva se o tome kako se Ahilej pomirio sa Agamemnonom i ponovo se vratio u borbu. 20. Ajant. 19. Povređen Patroklovom smrću. kako bi umilio bogove. Sadržaj i kompozicija Ilijade. Pripovedanje je objektivno i distancirano. Trojanci potiskuju Ahejce.Na kraju. Njegov prijatelj Patroklo ga moli da bar njegu dozvoli da se vrati u borbu. Komponovana je od 24 pevanja i može se podeliti na 4 dela. jer mu je oteo robinju Brisejidu. prikazano je njegovo prijateljstvo sa Patroklom. impulsivan. dolazi da otkupi telo svog sina. a na strani Trojanaca Hektor. možda i snažnije ljubavi. jer Ahil sećajući se svog oca zaboravlja svoj gnev. istinska ljubav koju čovek može osećati prema prijatelju . ona najsvetija javlja se prema roditelju. Javlja se ljubav prema voljenoj osobi. i ne želi da se vrati u borbu.gde vidimo njegovo dostojanstvo. Tema Ilijade je potraga Ahileja. Često je i izlaženje iz epske objektivnosti.

sestra Hektorova I Parisova) I naravno tu je Tetida. glavni je krivac Trojanskog rata. U Ilijadi.Hekaba (majka Hektorova I Parisova.21. 2. međutim niko joj to nije uzeo za zlo. a ono željeno koje i pored uloženog truda ostaje neostvareno.Večno mladi oni ljudski svet posmatraju kao pozorišnu predstavu.Briseida ( robinja Ahilejeva) 5.upravo zbog svojih ljudskih strasti.Detaljni opisi. Vidimo njenu iskrenu njubav I žel prema Hektoru iz njene jadikovke.majka Ahilejeva. 1. kao oni koji odlučuju o ljudskom životu na način na koji žele. On je pametan i strpljiv i za njega prepreke ne postoje. ne propisuju moralne vrednosti i u nekim slučajevima su gori od ljudi. smatrali su Parisovu ljubav potpuno opravdanom. boravak kod Lotofaga. Sudbina je.u Odiseji se detaljno opisuje Dadiljino sećanje na Odisejevo detinjstvo.etičkih vrednosti. susret sa boginjom Kirkom. 23. Helena. čak su I stari mudraci ostali nemi pred njenom lepotom. Glavni junak epa je idealizovan. Zakon sudbine. sila koja određuje život svakog pojedinca i od koje se ne može pobeći. žena Prijamova) 4. oni su prikazani kao svemogući. Vođena je strahom od Ahileja. kada je bio kod Kiklopa. U filozofskom smislu sudbina je nužni red u svetu kojem je podvrgnuto svako biće. jer kada se ona pojavila na bedemima. moćni. 22.Veoma su slični čoveku i jedina razlika sa čovekom je njihova besmrtnost. 3. Andromaha.svemoćnost i izobilje života u kome žive. Ženski svet u Ilijadi. smatra se nesuđenim.junaka se niže čitav niz epizoda. Kasandra (proročica. Božanski svet u Ilijadi. ne shvata moralnu nemogućnost Hektorovu da se vrati u Troju.npr. 24. Događaji koji čoveka snalaze smatraju mu se dosuđenim.po mitu o Afroditi i zlatnoj jabuci. pa se trudi da im udovolji da ne bi osetio njihov bes. Oni nisu vrhovni ideal. koji joj je ubio oca I braću.jedna od najlepših I najlplemenitijih likova stare poezije. neumitnu sudbinu vidimo na primeru Hektora.Oko g. Čak ni Zevs na nagovor svih Olimpljana nije mogao sprečiti odluku.poznaje njihovu ćud i mogućnost da se lako razdraže. Svojim jakim karakterom i ovim osobinama uspeva ponekad da nadmudri i same bogove.oni stradaju i pate zajedno sa ljudima. Osnovne odlike epa na osnovu Odiseje. prema narodnom verovanju. nego racionalna iako je nepoznata pojedincu koji u njoj učestvuje. čovek im se klanja. Lik lepe Helene je prikazan kao tragičan. smatrana je za najlepšu ženu na svetu I po tome je obećana Parisu. Žena I majka. Kroz Hektorov I Andromahin odnos vidimo porodičan život ocrtan najtoplijim bojama I osenćen najdubljom tragikom. Bogovi nisu samo nosioci moralnih. Sudbina nije slepa I slučajna kao usud. Odnos sa ostalim likovima je prijateljski ili neprijateljski.Odisej ima prijatelje koje gubi .Odisej izgleda gotovo neranjivo i nepobedivo. nadređeni. odnosno smrt najvećeg trojanskog junaka.

kreće u potragu za ocem.dok on boravi kod boginje Kalipse na njegovom dvoru Penelopini prosci gozbama rasturaju njegovo imanje. Epske tehnike u Odiseji. Kompozicija i sadržaj Odiseje.koji želeći da zaštiti očevinu.epska tehnika koja naknadno pripoveda o događajima iz prošlosti.Odisej ostvaruje osvetu i miri se sa porodicama.Odiseju’’.date su u epizodi Odisejevog silaska u podzemni svet.inicijalna epska formula kojom se pripovedanje započinje bez okolišanja. Slika bogova koji stanuju u Olimpu sasvim je drugačija. 26. 2. anticipacija (epska tehnika kojom se u pripovedanju nagoveštavaju ili predočavaju događaji iz budućnosti).Obimom je kraća od Ilijade i pisana je u heksametru. luta.Odisej se ne pojavljuje. lice(sa objektivnog pripovedača na glavnog junaka).Odisej se vraća kući i smišlja osvetu proscima i niz prepoznavanja i 4. Ep počinje invokacijom (pesnikov poziv muzi ili božanstvu od koga se traži pomoć pri stvaranju dela).Putovanje. 27.izlaganje teme i junaka (in medias res.Odiseji’’vidimo glavnog .Div je najveći bog koga svi moraju da poštuju.Menelaj proriče da će se Odisej vratiti. avanture i pohodi. skretanjem pažnje na središnju temu).Retardacijom se usporava i odlaže radnja. bio po svetu.od IX do XIII pevanja Odisej otkriva Feačanima ko je. jer učestvuju u daljem toku radnje i vode junaka ka cilju. Epizode se ogledaju u opisu Odisejevog lutanja. U tim pevanjima pripovedanje se pomera na 1. Kako je herojski ideal sa Ahila preobražen u mudrog Odseja.one predstavljaju sve pojave iz podzemnog sveta.U Odiseji se govori o Odiseju. I dalje oni imaju svoje miljenike i smrtnike koje ne vole. vođi Itačana u Trojanskom ratu koji je posle propasti Troje 10 god. glavnom junaku u epu. Postoji određena hijerarhija na Olimpu. priča o putovanju i povratku. a po povratku kući se osvetio proscima. ali bogovi ne vode rat između sebe.Odisej kod Feačana i kralja Alkinoja govori o svojim doživljajima.Takođe je komponovana od 24 pevanja koja se mogu podeliti na 4 dela: 1. tako se božanski svet iz .ali one nisu povezane. Dobila je ime po Odiseju. prikazano je njegovo putovanje kuci.jedna od najvažnijih osobina epa su putovanja. I kada bi se promenio njihov redosled struktura epa se ne menja. 3.na putu. Zatim Kirka priča Odiseju šta će se desiti. a za to vreme su prosci njegove žene Penelope harčili njegovu imovinu. 25..Ilijade’’ premestio u . U .Eshantološke predstave.Radnja je vezana i za Telemaha... Obično na početku dela (inicijalna formula) ili na početku manjih odeljaka (pevanja). odnosno imamo retrospekciju .Odisej putuje u podzemni svet. Božanski svet u Odiseji.ali u Odiseji je to dinamično. Često poprima formu umetnute priče i koristi se kao jedan od oblika retardacije. a on se stara da se ništa preko sudbine ne desi.

snalažljivost. 28. To je bilo okruglo igralište sa žrtvenikom u sredini. Nastala je u 5 v.po suštini i po veličini. ali ne kao .Deuterogonist i Tritagonist). Poreklo i razvoj grčke tragedije. Živeo je u zlatnom Periklovom dobu. umanjio horske partije. Delovi po veličini su: prolog (početni čin). koji je prvi u ditiramb uveo stvarnu dramsku radnju i iz hora izdvojio jednog glumca.n. Eshil pripoveda načelo “ ničega previše. Po Aristotelu delovi tragedije su dvojaki. Čovek treba da bude zadovoljan onim što mu je sudbina namenila. karakter (ono što pokazuje volju). O prvoj tragediji može se govoriti tek sa pojavom Eshila koji je uveo drugog glumca i stvorio celinu od tri drame. hrabrost. A deus ex machina je spuštala božanstvo na zemlju radi razrešenja zapleta. prikazivanje motiva greha i pokajanja. jer je proširio dijalog.skena. Sofokle uvodi trećeg glumca i povećava broj učesnika u horu. misli (iskazuje odluke i izazivaju strah). Eshil izgrađuje etička shvatanja. Usavršio je dramsku tehniku. predstava (služi za to da se čin vrši) i melopeja (pesme koje se pevaju uz muzičku pratnju). Postojale su prizme koje su se vrtele oko svoje ose i služile su za promenu scenarija. Na ekiklemama su se prikazivale scene iz kuće.junaka kojeg obožava i pomaže mu boginja Ateka. Da se ne bi izgubila veza sa prvobitnom prirodom ditiramba u pozorištima se prikazivala trilogija i satirska igra. Tragedija je proizvod antičkog duha.e. Predstave su se izvodile u podnožjima brda.timela. a to su mit. episodija (srednji). Prostor za publiku je okruživao orhestru sa 3 strane. značajna su 3 važna momenta. kult boga Dionisa i paralelno širenje sa demokratijom. pojačao je dramski element tragedije. Na polju dramske umetnosti učinio je veliki napredak. sredstvo podražavanja). Izgled pozorišta.p. zgrada sa strane je služila za oblačenje. gde su kasnije nastali čuveni grčki amfiteatri.( 3 glumca: Protagonist. Osnovne odlike Eshilovog stvaralaštva. Greh predaka se prenosi na potomke. uveo je drugog glumca. Za osnivača se smatra Tespid. Delovi tragedije. oko njega je igrao Dionisov kiklički hor. a smanjio broj horskih partija. Delovi po suštini su: priča (priča koja podražava radnju). Uvođenjem prvog glumca koji se ozdvojio od hora satira nastala je satirska drama. Pozorište istovremeno označava i pozorišnu umetnost i zgradu u kojoj se ona izvodi. Eshil je prvi u tragičnu radnju vezao moralno-religiozni i socijalno-politički problem. Osnovna Eshilova pretpostavka je teodikeja.on je nastojao da bogove očisti od suviše ljudskih crta i da ih prikaže kao moralno savršene.poštenje. 29. Govor (kojm se iskazuju misli. Smatra se da je nastala od ditiramba. ništa preko mere”. Za postanak i razvoj tragedije. Najstarije podatke o tragediji nalazimo u Aristotelovoj Poetici. 30. eksoda (završni čin) i horske pesme koje se dele na parodu (ulaznu pesmu) i stasimone (stajaće pesme). Njene osobine su i Odisejeve osobinemudrost. On govori i o nasleđenoj teomahijskoj krivici predaka (u Orestiji). 31.

pa tako on tek svojim delovanjem izaziva nesrećnu sudbinu i stradanje. Najpoznatiji primer teomahije u grčkoj tragediji je Prometejevo suprotstavljanje Zevsu. gde ratuju božanstva koja zauzimaju različite strane u Trojanskom ratu (Atena i Arej). I na kraju iza svega stoji Zevsova volja. a to izaziva nesreću kao ispaštanje. ili pak kršenje božanskog poretka. Pitanje teomahije. krivica koja je uzrok tragičnog stradanja glavnog junaka je nasledna. Je skup tri dela koja su međusobno usko povezana istom tematikom i jedinstvom radnje. Kod Eshila. 34. može značiti i fizičko suprotstavljanje božanstvu. tako da se ništa ne može pomeriti. već se gresima predaka pridružuju gresi potomaka. Dela Eshilova: Persijanci. Organska triologija. odnosno kažnjavanje pojedinca može zahtevati propast čitave zajednice. Pojam potekao iz Aristotelovog tumačenja antičke tragedije i tesno je povezan sa hibrisom i hamartijom. koje predstavlja čestu temu mitova (npr. Ovakvi primeri teomahije se mogu naći u Homerovim epovima. a da se značajno ne promeni suština ili tok radnje. 35. Jedina sačuvana organska trilogija je „Orestija“. Pored toga. iza svih ovih složenih odnosa i dejstava ljudskih i demonskih ciljeva. moralni . jer znači prelazak iz sreće u nesreću tragičnog junaka zbog njegovog rđavog delanja ili postupaka. Nasledna krivica kod Eshila. Zapravo. koja zavisno od konteksta. 32. Takođe se može smatrati i sinonimom hamatije.neki besmisleni slučaj. Hera i Atena se sukobljavaju sa Afroditom zbog zlatne jabuke). krivica je i nužna. Hektide. Okovani Prometej. Ranije je hamartija tumačena kao mana tj. Ko se ogluši o ovaj opšti božanski princip mora da ispašta. Pitanje hamartije. čovekovu sudbinu određuje njegov karakter. To je jedan od središnjih pojmova Aristotelove teorije tragedije kojim se određuje veza između grešnog delovanja junaka i njegove kazne. Eshil takođe vidi kao strogu pojavu teomahije ili teonomije. tragički junak pada u nesreću zbog neke pogreške. Sedmorica protiv Tebe. Kod Eshila ko skrivi strada. Po Aristotelu. 33. Drugo tumačenje je da je to pobuna protiv božanskog poretka. Greh predaka se prenosi na potomstvo. Ima dva tumačenja: prvo je da je to borba između bogova. Po Eshilu. krivica se ne prenosi kao besmislen slučaj na potomstvo. takav je zakon i tako će biti dokle je Zevsa i smrtnom stvoru Zevs je pokazao kojim putem um da ide: patnjama se pamet stiče.uvek postoji i lična krivica koja pokreće nasleđenu. Orestija. Zevs se bori protiv Kroniona.

Edip na Kolonu. Za njega je karakteristična antropodikeja. agonu i strasti. Osnovne odlike Euripidovog stvaralaštva. Elektra. Antigona. Razvila se iz faličnih pesama. Kod Euripida se prvi put javlja ljubav kao erotsko osećanje i žene postaju glavni likovi njegovih tragedija. Akcenat je bio na nemoralu. Car Edip. uvek prisutan agon između egzode i parode. Alekstida.tj. Filoktet. Smanjio je ulogu hora. Hor u komediji je aktivniji nego u tragediji. Hibris zajedno sa hamartijom određuje pojam tragičke krivice. Idealni primer za hamartiju je delovanje glavnog junaka tragedije „Car Edip’’. Pribeglice. 36. akcenat je na čoveku.da se pitanje pravde svodi na čoveka (čovek je mera svih stvari) i da se religija počinje meriti moralom. Osnovne odlike Sofoklovog stvaralaštva. I Euripid je sklon realističnom prikazivanju u kome kritikuje čovekove tamne strane ličnosti. i oni ih kažnjavaju. Vodi teomahiju protiv antropomorfnih bogova. Sofoklove tragedije pune su kontrasta. Na njega su imali uticaj sofisti. Aristotel je rekao da Sofokle prikazuje ljude kakvi bi trebalo da budu a ne kakvi jesu. ćerke. majke. Elektra. Hipolit. Grčka komedija. prikazuje ljude onakve kakvi jesu. Orest. Prvi je prekinuo da piše tematske tragedije. na njegovim osećanjima. a radnja se koncentriše na jednog lika kako bi se istakao njegov karakter. 38. Sofoklova najznačajnija djela su: Ajant. Najvaznija horska pesma je parabaza. 39. U izvornoj upotrebi hibris označava preterani obestan čin kojim se nanosi nepravda žrtvi i kojom se žrtva sramoti. Hekaba. prepoznavanja i tragičku ironiju (car Edip). Koristi postupak dues ex machine. zatim je povećao broj hora sa 12 na 15. uveo je tri glumca. U najširem smislu hibris označava drskost i preteranu samouverenost zbog koje čovek krši božanske zakone i pravila društvenog ponašanja. jedna satirska igra Kiklop. jer oni ljudima ne mogu služiti kao moralni obrasci.naziva se atička komedija .nedostatak junaka. Uvodi scenografiju. Na mestu radnje na prvom mestu se nalazi čovek. Trahinjanke. Smatra se da potiče sa ostrva Dela. povećao agon. Andromaha. emocijama. Posebnu pažnju posvećuje ženskim likovima. Potiče od reči komos. zatim psihologija iz koje se izvodi tragična krivica. Koristi preokrete. Najznačajnija Euripidova dela su: Medeja.Po njemu čovek postepeno postaje sve savršeniji i razvijeniji i neprestano se usavršava. koji su zastupali tezu da uvek možemo imati dva stava. Poreklo i razvoj grčke komedije. a smanjuje ulogu bogova. što prikazuje u svojim delima. uveo je govorni jezik. što znači vesela povorka i oda. Prvi je počeo da piše trilogije i to neorganske. supruge. jer su moralno nedosledni. Savremena upotreba termina hibris je zasnovana na tumačenju prema kojem ljudi gordim ponašanjem krše norme bogova vređajući tako njihovu čast. prolog je duži i bogatiji. 37. Prikazuje ih kao zavodnice. Pitanje hibrisa. Često suprostavlja različite karaktere kako bi istakao glavnog junaka.

sreće i ironije.stara. Apolon mu poručuje da traži ubicu prethodnog cara Laja. Nestaje hor i parabraza. Zapleti su obično ljubavni. koja se usmjerava na svog nosioca i dovodi ga do saznanja da su ljudska snaga i zemaljska sreća potpuno ništavni i nesigurni. Glavni predstavnik je Aristofan. Palijata nastaje postupkom kontaminacije. Filemon i Difil.n.n. Naposletku od pastira koji je jedini očevidac svega Edip utvrđuje svoj identitet i dolazi do prave istine.e. Apolon mu proriče da će ga sin ubiti i oženiti se Jokastom. Teme potiču iz svakodnevnog života. Nastala je preradom ili prevodom nove atičke komedije čiju su predstavnici Menandar. Zatim Edip mudro rešava Sfinginu zagonetku i tako oslobađa Tebu od nesreće. a u prologu se daje predistorija događaja. sadržaj i analiza. svojom majkom.).počiva na parodiji i satiri. Srednja komedija se razvija u 4. Palijata označava tip ogrtača koji su nosili Grci. Tema tragedije je iz mita o Edipu koji pripada ciklusu tebanskih mitova. u njoj se pojavljuju tipični likovi. uzimanjem dve ili više komedija. Zatim mu glasnik javlja za smrt Poliba za kojeg je on smatrao da mu je otac. 41.n. Edip upotrebljava svu svoju snagu da spasi Tebu i sve vreme se bori da sazna ko je Lajev ubica što je primer tragične ironije. Rimska palijata. počiva na intrigama. Car Edip prikazuje u stvari tragičnost prevelike mudrosti. bazira se na ljubavnim zapletima. Kao nagradu za spas koji je doneo gradu . Kralj Laj se ogrešio o boga Apolona ubivši košutu u njegovom svetilištu.p. a Edip vadi sebi oči. i 2. Tragedija se završava tako što se Jokasta ubija. Stara se počela izvoditi u 5.nema politike. V.p.intrige i zapleta. Edip. Deli se na tri faze. v.nema ni politike.p.e. Na putu u Tebu on susreće Laja i ubija ga ne znajući da mu je to otac. kralju Korinta i njegovoj ženi Meropi.robovlasnici. 40. pa ih sklapaju u jednu i tako nastaje nova komedija. Nema hora ni parodije. Pastir ga daje iz sažaljenja drugom pastiru prijatelja koji ga odnosi Polibu. 42. građa iz porodičnog života.e. Glavni predstavnici su Plaut i Trencije. Delo prikazuje kontrast između stvarnosti i obmane. v. Iz straha da se to ne desi on napušta Korint i odlazi u Tebu. Palijata je vrsta rimske komedija iz 3. Nova komedija.. Komedija se zasniva na komediji karaktera. srednja i nova. Građu crpi iz mita. U ovom delu prikazana je tragička sudbina Edipa koji traga za istinom o svom poreklu. paraziti. Likovi palijate su tipski (stari i mladi gospodari . Laj mu probode noge i odnosi dete u goru gde ga daje jednom pastiru. Laj sa ženom dobija sina.nemamo ništa sačuvano. Mitska pozadina Edipa. lukavi ili glupi robovi. Sva radnja u drami svedena je na prepoznavanje.(zbog ostrva Atike). Edip kasnije u Delfskom proročištu saznaje da će ubiti svog oca i oženiti se majkom. Radnja tragedije počinje tako što Edip želi da spasi grad Tebu od kuge koja je zahvatila. Ismevaju se konkretne ličnosti.

Ona to naravno ne čini i Pelijin sin Akast proganja nju i Jasona iz Jolka. Medeja. Esion je svog sina Jasona sklonio u goru. Otac sakuplja komade tela svog sina i tako zaostaje za njima i oni uspevaju da pobegnu. 45. ubija svoga muža. mitska pozadina.Građa za tragediju je preuzeta iz mita o Agamemnonu koji je potomak porodice Atrejića koja za sobom vuče naslednu krivicu predaka. . Oni odlaze u Korint gde su živeli srećno i harmonično dok Jason nije odlučio da se oženi ćerkom korintskog kralja. Krivica Atrejića počinje time što je Tantal svog sina Plistena skuvanog ponudio za ručak bogovima. Jason pokušava da ubedi Medeju da on to čini zbog njihove dece. 43. Uz pomoć Medeje. sveti se za očevo ubistvo i ubija majku i Egista. a onda će ga ona podmladiti . rešava da ih otruje. kako bi potpuno slomila Jasona. Glasnik donosi vest da je nevesta mrtva.on Jasona šalje da donese zlatno runo želeći na taj način da ga se otarasi. Tu počinje radnja Medeje. Tantalova krivica se onda prenela na Plistenove sinove Atreja i Tijesta. Medeja je osvetila Jasonovu porodicu. Orest sin Agamemnona i Klitemestre. koliko joj je dovoljno da sprovede osvetu. jedinog preživelog Tijestovog sina. Medeja. Mitska pozadina Orestije.Nakon očeve smrti Pelija je oteo presto starijem Esionu i počeo je da proganja njegovu porodicu. Sreće Egeja. Antigonu i Ismenu. Kada je Jason odrastao vratio se u Jolk stricu. Medeja planira da se osvet mužu. Tijest čini preljubu sa Atrejevom ženom Aeropom posle čega Atrej iz osvete zakolje sinove svoga brata i daje mu da ih jede na gozbi. Agamemnonova žena uz pomoć Egista.Peliju i Esiona. analiza i sadržaj. i nudi joj pomoć.a Pelija je proročanstvom bio upozoren da se čuva onog ko mu dođe bosonog . i po svojoj deci pošalje budućoj nevesti otrovne darove. 44. Vaspitač dece prenosi vest da vladar Korinta i budući Jasonov zet namerava da protera Medeju. Oni dobijaju djecu Etiokla. budućoj nevesti i njenom ocu. Predstavila se kao proročica i rekla Pelijinim ćerkama da ubiju oca. U svojoj trilogiji Eshil razmatra problem nasledne teomahijske krivice predaka. Medeja ubija brata kidajući komade njegovog tela. čime se lanac grehova prenosi sa kolena na koleno. on uspeva da ubije aždaju koja je čuvala zlatno runo i sa Medejom beži u Jolk. Atrejev sin Agamemnon prinuđen je na to da žrtvuje svoju kćer Ifigeniju kako bi ahejska vojska dobila povoljan vetar za polazak u Troju. Pošto je usput izgubio cipelu. Kretej je ima 2 sina. Uspeva da umoli Kreonta da joj dozvoli da ostane još jedan dan. Da bi sprečila oca da je zaustavi. Medeja pogođena neverstvom svog muža Jasona biva nervno rastrojena. baca ih za sobom. Medeja se izvinja Jasona koji joj poveruje. te dadilja od nje sklanja decu. Medeja se na to gnuša. kako bi oni sve imali. Medeja ubija i svoju decu. antičkog vladara i uspeva da ugovori da se kod njega skloni nakon što sprovde svoju osvetu. i Kreont jer se dotakao otrovne haljine koju je poslala Medeja.Edip dobija kraljicu Jokastu za svoju ženu. Polinika. i ne dozvoljava mu da ih on sahrani.

Problem Orestije i krivice formuliše se u prepirci između Erinija i Oresta Nameće se pitanje da li je Orest kriv zato što je ubio majku i zato što je osvetio oca. a čovečju glavu.svake godine moraju da daju 7 mladića i 7 devojaka za Minotaura. Glasnik donosi vest o smrti Antigone i Hemona. Vladar Tebe Kreont.46. On obrađuje motiv porodičnog nasjednog greha. Orestija je jedina sačuvana organska trilogija u antičkoj tragediji. Sadržaj i analiza Orestije. Prorok Tiresija govori Kreontu da odustane od izvršenja kazne. Edipa je u prognonstvu pratila Antigona. Kreont naređuje da je živu zazidaju i da joj daju po malo hrane kako bi se duže mučila. Erinije postaju milostive. Pokajnice i Erinije (Eumenide). ali je kasno. Antigona jadikuje za neproživljenim životom i za celom porodicom. Ismena želi da podeli kaznu sa njom. U prvom delu prikazuje se kako Klitemestra ubija svog muža Agamemnona kada se on vratio iz Troje i to je upravo najduži deo ove trilogije koja nas uvodi u srž dramske radnje. 49. Kreontov sin. Minojeva žena Psifaja je tražila da joj se napravi drvena krava kako bi mogla da uđe u nju.On beži sa njom. Sadržaj i analiza Antigone.Glavnu ulogu ima porota. država preuzima pravdu u svoje ruke. Hemon pokušava da odvrati oca od namere da ubije Antigonu. i verenik Antigonin. (Minojeva i Psifajina deca su bili Fedra. Kreontova žena Euridika oduzima sebi život. 47. Pošto je Androgej pobedio na svečanim igrama u Atini ubijaju ga iz zavidnosti. ali se pokreće i pitanje sahranjivanja pokojnika. da bi je bik obljubio. i naređuje da se uhvati krivac. Edip prokune sinove. Eshil uvodi sud na pozornicu. a Kreont kriv sebe za sve što se dogodilo 48.Androgej i Arijadna). Da bi osvetio sina. demokratskoj državi. Stražar dovodi Antigonu i ona priznaje krivicu. na kraju Orest biva oslobođen krivice u Atini. saznaje da je neko prekršio njegovu zabranu o nesahranjivanju Polinika. Delo je komponovano od tri tragedije: Agamemnon. i moli sestru Ismenu da joj pomogne. tu dolazi Ismena da ih obavesti o sukobu Eteokla i Polinika. jer se zaljubila u bika. Kreont se predomišlja. Odnosi se na mit vezan za Agamemnonovog sina Oresta. Tesej je osvojio Arijadnu i od nje dobio konac pomoću kojeg je mogao izaći iz lavirinta nakon što je ubio Minotaura. jer narod smatra da je Antigona nevina. poželevši da u dvoboju i jedan i drugi stradaju. . Antigona rešava da sahrani svog brata Polinika. Minoj nameće danak. jer će se desiti velika nesreća. Tragična sudbina umne zastupljenosti i radikalnog autokratizma tema je Sofoklove Antigone. umesto krvne osvete. Mitska pozadina Antigone. ali Antigona to odbija. ali ova je odbija. Mitska pozadina Hipolita. U drugoj tragediji se govori o Orestu koji po Apolonovom naređenju osvećuje oca ubistvom majke i njenog ljubavnika Egista. Utočište nalaze u Kolonu. Bik je obljubio i ona rađa sina Minotaura koji je imao telo bika. Proroštvo objavi da će pobediti onaj od braće na čijoj strani bude Edip.

a Tezej pravu istinu saznaje od Artemide. U Hadu se za titulu najvećeg nameću Eshil. Ko vodi agon u Žabama? Ko pobeđuje. Tada Dionis dobija ulogu sudije. da uči o moralu. Fedrin muž. puno deminutiva. a Eshil kaže da se rat vodi na spartanskoj teritoriji i da se obnovi flota. On zbog toga strada.Ona je besna zato što Hipolit poštuje i veliča samo Artemidu. On time čini hibris. koja se smatrala vernim prijateljem Fedre. te Ksantija mora da obiđe jezero. Hipolit ipak oprašta Tezeju. ali on gnusno odbija predlog da bude maćehin ljubavnik i daje reč dadilji da za taj predlog niko neće saznati. Nakon njene smrti se oženio sa Fedrom. Iz parode saznajemo za Fedrinu ljubav prema Hipolitu i u tome leži njena tragična krivica. zašto ? Najveći grčki tragičari su mrtvi. Dionis maskiran u Herakla. Eshil zamera Euripidu sto je zaboravio na osnovnu funkciju umetnosti.Euripida. Herakle mu daje sliku podzemnog sveta i upućuje ga kod Harona da ga preveze. Dionis presuđuje u Eshilovu korist. Zato Dionis odlazi u Had da bi na zemlju vratio svog omiljenog tragičara. Na samrti. Počinje prologom koji drži Afrodita. i stižu do Harona koji neće da vozi slugu. Ona je svesna svega i zbog toga oseća stid. Tesej se oženio Antiopom. Međutim. koji koristeći se raznim sredstvima želi to mesto da osvoji. Dolazi Pluton koji kaže Dionisu da presudi. jer su ovi izmenjali odeću. otkriva njene namere prema Hipolitu. jer hoće da vrati svog omiljenog pesnika Euripida. kome je to mesto pripadalo i Euripid. kraljicom Amazonki Ii sa njom imao sina Hipolita. ali strast nadvladava razum u njoj. 52. odlazi sa slugom Ksantijom Heraklu da ga pita za put u podzemni svet. Vratar Eak tuče Dionisa i Ksantiju kako bi utvrdio ko je od njih bog. Sadržaj i analiza Hipolita. Stižu ispred Plutonove kuće. planira osvetu. Tezej. a nju zanemaruje. Dionis i Ksantija kreću u podzemni svet. čudne kovanice i pleonazam u prolozima. upotrebu istog metričkog klišea u prolozima. Tu počinje rasprava Eshila i Euripida u kojoj Dionis treba da presudi. pod čijim uticajem i Dionis počinje da krekeće. a od živih niko nije dostojan da zauzme njihovo mesto. Euripid zamera Eshilu sporo odvijanje radnje. Analiza i sadržaj Žaba. tu je hor mista. a Dionisa prevozi preko jezera. nalazi pismo i kune Hipolita (ne uzimajući u obzir njegovu odbranu). ubija se i ostavlja pismo. Dionis im traži savet za Atinu. Međutim uvređena Fedra. 51. Euripid kaže da se oligaristi vrate na vlast. U jezeru je hor žaba.ali je ostavlja na ostrvu Naksu gde je nalazi Dionis i očaran njenom lepotom uzima je za ženu. u tom se čuje rasprava Eshila i Euripida oko mesta na prestolu. dadilja. a ona mu to ne oprašta i planira mu osvetu. Ksantija i Plutonov rob razgovaraju o gazdama. 50.Minojevom ćerkom i ona mu je rodila 2 sinaAkamnta i Debofonta. ostavljanje glumca bez teksta na sceni. izbor tema i motiva. .

56. Kraj komedije je izgubljen. opisi brodoloma. Posle samo izvesnog vremena bi mogao da posmatrai samo sunce koje predstavlja jedinstven izvor svega postojećeg. To je komedija naravi.Vrhunac komedije počiva na nesporazumu. Na koga se Vergilije ugledao pišući Eneidu ? Vergilije se oslanjao na Homera. Ipak. a ovaj mu zauzvrat daje svoju kćerku za ženu. Međutim. najpre bi bio zaslepljen svetlošću koja bi ga sačekala na kraju puta. Po njemu. Ovaj se motiv prepliće s motivom ljubavi. Platonov svet ideja. Euklinovu kćer Fedru je obljubio mladi Likonid koji se sad kaje i želi da se oženi njom. idealna država bi imala tri staleža. Eshil uspeva da ga pridobije na svoju stranu i pobeđuje. Međutim od Eukliona ruku njegove kćerke zatraži Likonidov ujak Megador na šta Euklion pomisli da je Megador namirisao bogati miraz. onda bi oni pod stvarnošću jedino podrazumevali senke drugih ljudi i predmeta koji bi se prikazivali na zidu pećine. . 53. a njega bi činili filozofi kao nosioci mudrosti. Alularija obrađuje priču o starom tvrdici Euklionu koji pronalazi ćup sa zlatom i od tada neprestano bdi nad njim (dešava se u Atini). Kada bi neki ljudi od rođenja živeli u podzemnoj pećini samo uz veštačku svetlost vatre. Likonid vraća ćup sa zlatom Euklionu. Platonova država. Na kraju. ali se u svojim delima ne pridržava toga. dok je selio ćup. Oni bi to „znanje“ smatrali jedinom mogućom istinom.U jednom ga trenutku. Ako bi izdržao snagu do tada nepoznate svetlosti počeo bi postepeno da uviđa kako izgleda stvarni svet. odnosno u prvih šest pevanja uzor mu je Odiseja (opisuju se Enejina lutanja). Eshil za političku situaciju u tom trenutku svaljuje krivicu na Euripida i njegovu umetnost. izrada štita) I likova (junački kralj Tumo odgovarao bi Hektoru). Analiza i sadržaj Alularije. vidi Likonidov rob. On smatra da poezija treba da ima vaspitnu ulogu. ali se pretpostavlja da je imao srećan kraj. srebrni i gvozdeni sloj stanovništva. ukoliko bi neko od njih krenuo ka izlazu pećine. 54. svojim razumnim argumentima.koji zlato i uzme. U tom sukobu Aristofan kroz Eshilove reči iznosi svoja poetička načela. Euripid kaže da tragedija treba da čini ljude boljima . Strobil. Zlatni stalež bi vodio državu. Takođe su uočljive sličnosti pojedinih mitova (priča o propasti Troje. Apstraktni odnos ideje i stvari Platon nam približava alegorijom kroz svoj mit o pećini.Eshil pobeđuje zato što je moralniji.etika pobeđuje. silazak u podzemni svet. zlatan. Platon je bio utopijski idealista i prema tom svom određenju je opisao idealnu državu u svom delu. a drugih šest pevanja rađeno je po uzoru na Ilijadu (opisuju se borbe nakon Enejinog iskrcavanja na obalu). mit o pećini.ne krijući naklonost prema Euripidu.pa ćup sa zlatom iznosi iz kuće i počne da ga sakriva na različitim mestima. 55.

jer pesništvo kao i druge umetnosti ne doprinosi spoznaji. sastavni deo sudske pravde. Definicija tragedije kod Aristotela i njeno obrazloženje. Kaže da su svi pesnici počevši od Homera samo podražavaoci slike istinske vrline. Sredstva su ritam. Za Platona ono je oponašanje privida stvarnosti. već je ono pesništvo koje je odraz odraza.Srebrni stalež.Poistovećivanje čitaoca. sa licima koja delaju. Platon je dakle protiv podražavanja. sredstva pripovedanja. Kritika pesništva. to je urođena aktivnost. 60. Aristotel razlikuje sredstva. Tragedija je podražavanje ozbiljne i završne radnje koja ima određenu veličinu. a gnoseološku jer podražavamo od detinjstva. scenski aparat i muzička kompozicija. Aristotelovo podražavanje. više različitih svrha i obličja po Aristotelu. govor i harmonija. Kvantitativni su: prolog. Platon tako udaljava umetnost od stvarnog bića. za koga je Platon i napisao delo bi sačinjavali stražari.misli. vezano za nešto rđavo I stvara nešto rđavo’’. Umetnost uvek ima neki cilj. Koji su delovi tragedije kod Aristotela? Delovi tragedije mogu biti kvantitavni i kvalitativni. odnosno predmeta iz realnog sveta koji su i sami imitacija onoga što postoji u svetu ideja. Zatim etičkajer nas ne uči dobrom. Psihološka. ali se on ne bi sticao rođenjem već bi se prema karakteru i odlikama svrstavalo u staleže. a izazivanjem straha i sažaljenja vrši pročišćavanje takvih afekata. Ukazuje i na štetno dejstvo podražavanja koje publiku navodi na empatiju. a ne pripovedaju. nešto rđavo.loše utiče na dušu. 59. stanari države i njih bi odlikovala hrabrost. Aristotel kaže da podražavanje ima estetsku i gnoseološku funkciju. on kaže da je to . govor. eksoda i horske pesme ( ulazna pesma (paroda) i stasimoni (stajaća pesma)). mimezis. epizode. predmet i način podražavanja. Načini podražavanja su ili pripovedni (narativni) ili lica koja vrše radnju (dramski).jer pesništvo kao umetnost ne pripada ni stvarnom svetu ni svetu ideja. osnovno sredstvo učenja. prosečni ili gori od nas. Kvalitativni su: priča. karakter. Onaj najniži stalež bi sačinjavali zemljoradnici. 61. a da se istine i ne dotiču. govorom koji je otmen i poseban za svaku vrstu u pojedinačnim delovima. priroda umetnosti. 58. Mimezis (podražavanje) ima negativne konotacije po Platonu. Predmet podražavanja mogu da budu karakteri bolji od nas. za razliku od Platona. Estetsku jer osećamo zadovoljstvo kad podražavamo.. Pesnik stvara samo ono što je istinskome slično. senka senke. vojnici. Epistološka. Ne bi bilo dozvoljeno mešanje između staleža. gledaoca ili slušaoca sa slabim karakterima u tragediji ili epu ujedno kvari njegovu dušu. zanatlije. 57. Shvatanje mimezisa kod Platona. Ona je ontološka. .

već sličan nama. u skladu sa svojim karakterom). ali istovremeno I da koristi. jer samo onaj koji je sličan nama izaziva sažaljenje. Koja je svrha umetnosti po Horaciju? Dulce et utile! Umetnost treba da spoji lepo I korisno.Proždrljivost 7. 1. uverljivi) i dosledni. 65.Gordost 2. pouči.Srebroljublje 6.Zavist 3. ni rđavi iz nesreće u sreću.slični (verni. Po Aristotelu ne smeju čestiti ljudi da padaju iz sreće u nesreću. Tragicni junak kod Aristotela. Sedam smrtnih grehova. Tragični junak je onaj koji pada iz sreće u nesreću. on ne treba da bude ni rđav ni pravičan. odnosno da umetničko delo ima zadatak dazabavi. 63.to nije samo odnos između umetnosti i stvarnosti već i odnos između dela i tradicije.da oni podražavaju bolje i da u njima rimski književnici treba da traže uzor. On ne prelazi u nesreću zbog svoje zlobe.Gnev 4. prilični (prikladni.Lenjost 5.Blud . Kako Horacije definise mimezis? Horacije uvodi širi pojam podražavanja.62. već zbog neke pogreške.On se ugledao na grčke autore i smatra da je grčka umetnost vrednija od rimske. 64. a ne treba ni veoma rđav da prelazi iz sreće u nesreću (jer neće izazvati sažaljenje). Junaci treba da budu plemeniti.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->