Opsta Knjizevnost I- Odgovori

OPŠTA KNJIŽEVNOST 1

1.Sta je ep? Epske tehnike? Ep je jedan od osnovnih oblika epike, pisan u stihu, čiji su sinonimi još i epopeja, spev, poema, narativna pesma. Ep spada u najstarije epske vrste. Potiče od grčke reči epos što znaci reč, priča. Fabula se obično odnosi na mit, legend vezanu za narod, pleme, državu, istorijski događaj. Epske tehnike su skup knj.postupaka i sredstava karakterističnih za epsku poeziju. Kada govorimo o epskim tehnikama imamo epizodu- zaokružena tematska celina, zatim retrospekciju- pričanje o događaju koji se desio pre glavnog događaja tj.glavne radnje, anticipaciju- događaje koji će se tek desiti , retardaciju ili usporavanje radnje, digresiju ili kraće udaljavanje od radnje, deskripciju-opisivanje, i formule- blokovi istih stihova koji se ponavljaju. 2. Osnovne odlike epa na osnovu Epa o Gilgamešu. Najvažnija karakteristika epa je stavljanje glavnog lika u centar zbivanja, u ovom epu to je upravo Gilgameš i opisani su njegovi doživljaji na putu do spoznaje večnog života. Ep je pisan u stihu. U epovima je glavni junak idealizovan, te je Gilgameš predstavljen 2/3 bog, a 1/3 čovek, ima najboljeg prijatelja Enkidua. Pripovedanje je objektivno i distancirano. Za glavnog junaka je uzeta istorijska ličnost, Gilgameš je bio vladalac Uruka. 3. Epske tehnike na osnovu Epa o Gilgamešu. Retardaciju u vidu epizode u „Epu o Gilgamešu“ nalazimo kad Utnapištim priča priču o potopu. Dugo putovanje Gilgameša i Enkidua do Kedrove šume je primer za digresiju i epizodu. Digresija nam je predstavljena u celom trećem pevanju kada Enkidu ponovo odlazi u stepu. Primer proširenog poređenja je lik Humbabe, predstavljenost njegovog izgleda, snage i moći. Najviše ponavljanja ima u desetom pevanju tj.u Gilgamešovom putu ka Utnapištimu, gde on sreće ljude škorpione, Siduri Sabitu, lađara Uršanabija i na kraju Utnapištima. Primer nabrajanja i ponavljanja je kada Gilgameš seče stabla za lađu. Retrospekcija je data u jedanaestom pevanju, tj.u Utnapištimovoj priči o potopu i tome kako je on postao jednak bogovima. Anticipacija (najavljivanje šta će se desiti posle glavne radnje) je data u Gilgamešovim i Enkiduovim snovima. Ep ne počinje invokacijom, već direktnim uvođenjem u radnju- in medias res. 4. Kompozicija i tema epa o Gilgamešu. Ep o Gilgamešu je nastao oko 1700. god p.n.e. na 12 glinenih ploča koji predstavljaju 12 pevanja.Tematika speva govori o prijateljstvu,o borbi protiv zla,o smrti, o potopu i o traženju večnog života.Ispevan je u slobodnom stihu,različite dužine i karakteristična su ponavljanja kao što su anafora,epifora,palilogija. Gilgameš je gl.junak speva koji čini 2/3 božanskog i 1/3 ljudskog.Delo se može tematski podeliti na dva dela. Od prvog do osmog pevanja govori o Gilgamešu,savremenom vladaru, koji zajedno sa svojim prijateljem Enkiduom ubija i pobeđuje Humbabu. U drugom delu koji je od devetog do dvanaestog

n.opisana je Enkiduova smrt i govori se o potrazi za odgovorom na pitanje kako steći večni život.n.e. a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega. Gilgameš kreće u potragu za večnim životom. Lutajući motivi u Epu o Gilgamešu. Nabrojati 10 Božijih zapovesti. zmija mu odnosi travku i tako razočaran Gilgameš se vraća u grad Uruk. od čega se sastoji? Biblija ili Sveto pismo je najvažnija sakralna knjiga hrišćanske religije. šest dana radi i svrši sve svoje poslove. kad je nastala. U Epu o Gilgamešu potop je preživeo Utnapištim. On ga upućuje da na dnu mora potraži travku protiv smrtnosti. dok se on kupao u jezeru. Novi zavet je pisan u 1 i 2 v.je u celini nastajala u razdoblju od 15 v. Na putu do Utnapištima on savlađuje mnoge prepreke sa divovima. 2. 8. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ. Zmija predstavlja neprijatelja čoveka. Gilgamešovo putovanje. Ne ubij. ide kroz tamu i vode smrti. Ne poželi ništa što je tuđe. Za razliku od S. čija je osnova nastala na aramejskom jeziku. Sta je biblija.pevanja. Ne pravi sebi idola niti kakva lika. u kojima se opisuje jevrejska istorija. U Gilgamešu ona njemu krade travku besmrtnosti. a u Bibliji ona takođe krade večni život Adamu i Evi. ali važno je da Gilgameš ne odustaje.svadbene i vinske pesme. Zatim. čiji se život. Ne svedoči lažno na bližnjega svojega. 9.e. pisan na hebrejskom i aramejskom jeziku. Dela svetih apostola. da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.molitve. 8. 10. 4. 1. Stari zavet ujedno je i osnovna sveta knjiga Jevreja. koja se sastoji iz Starog i Novog zaveta. tu nalazimo takođe vezu sa Biblijom. izuzimajući Jevanđelje po Mateju. propovedi i čuda prenose Novim zavetom. Nastala je od gr.prisutan je njegov strah od smrti i prolaznosti. 5.ljubavne.jer ih sve povezuje središnja figura Isusa Hrista. 7.tekstovi u N. škorpionima koji čuvaju nebesku kapiju i oni mu govore da nijedan čovek nije prešao sunčanu kapiju.e. nemoj im se klanjati niti im služiti. Drugi primerpotop. Ja sam Gospod Bog Tvoj. prema jevrejskom kanonu obuhvata 24 knjige.psalmi.p. 5. Međutim. jer je po njoj potop preživeo Noje. nemoj imati drugih bogova osim mene. Novi zavet obuhvata 27 knjiga podeljenih na jevanđelja. Prvi primer stvaranje čovekaEnkidu je stvoren od blata.reči biblion.knjiga. .. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. kao i obredne pesme u kojima se najčešće poziva na rad.tužbalice. B. Poštuj oca svojega i majku svoju. 6. do 2 v.daleko su srodniji . Lutajući motiv je motiv koji se javlja u više književnosti. 7. 6.z. 3. Ne kradi. Osnovni pesnički oblici Starog zaveta su:himne.. Ne čini preljube. Gilgameš nalazi Utnapištima i priča mu o svojoj nameri da pronađe večni život.na grčkom jeziku.z.n.zmija. Stari zavet. a Adam je stvoren iz praha (veza sa Biblijom). Treći primer.

kao bebu. Dovodi se u pitanje božanska pravda i zlo na svetu. te mu Petar reče:ako je to zaista Isus neka mu naredi da krene da hoda po vodi. Žena koja je 12 godina bolovala od tečenja krvi. pa mu je onda stvorio ženu. kada su se učenici našli na lađi. Četvrti dan Bog je stvorio svetila na svodu nebeskom.Šesti dan stvorio je Bog stoku i sitne životinje i zveri zemaljske. Irod četverovlasnik na prevaru od svoje kćeri biva naveden da naredi pogubljenje Jovana Krstitelja. ali on svemu odoleva i okuplja učenike na gori. gde ih uči zakonu hristolike ljubavi. Evu. kao i ptice nebeske." Presveta Trojica. navesti čuda i parabole Isusove. Nakon toga Duh odvodi Isusa u pustinju da ga đavo iskuša. Treći dan snagom reči Božje odelila se voda od kopna. Marija i Marija Magdalena obilaze njegov grob i prve saznaju da je vaskrsao. Problem teodiceje. koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miću po zemlji. Prvo je Bog stvorio Adama. Zatim. "čovećicu". Peti dan Bog je stvorio živa stvorenja u vodama. jer je govorila sebi da će se izlečiti . stvorio je čoveka od praha zemaljskog. ( Jevanđelje po Mateju) Na početku jevanđelja je dat Isusov rodoslov. Isus im reče da se ne boje. da mu bude pomočnik na putu ka večnom cilju njihovog života i života svih stvorenja 10. Bog nas.Na kraju reče Bog: "Da načinimo čoveka po liku i podobiju Našem. ali se uplaši i pokleknu. on im govori da prenesu apostolima da će se sa njima naći u Galileji. Isus biva razapet i umire na krstu. i Isusa odvode pred Pontija Pilata gde narod traži smrt Isusovu. i mesec da upravlja noću. Isus okuplja svoje učenike na tajnoj večeri i govori im da će ga neko od njih izdati. Na zemlji je izrasla trava i ranovrsna drveta koja rađaju plod. ribe i ostala stvorenja velika i mala. ozdravila je svojom verom. od Iroda sklanjaju u Misir. a oni se uplašiše utvare. i da će ga razapeti. 11. Sadržaj jevanđelja po izboru. dana i godina. Isus se vraća u grad i raznolikim čudima i isceljenjima pokazuje svoju veru i moć božiju. Sta je Bog kog dana stvorio? Prvi dan stvorena je svetlost. Juda izdaje Isusa za 30 srebrnjaka. a bilo ih je pet hiljada.On ne dovodi u pitanje postojanost Boga već njegovu pravednost i zbog te sumnje u božansku pravednost njegova vera nije u potpunosti čvrsta i nema odgovore na pitanja pravde. Petar krenu. gde se vidi da je porekla Davidova. nahranio sa 5 hleba i 2 ribe.Tri čuda Isusova: Jedno od čuda Isusovih je kada narod. koji ga je pratio. i zvezde: da svetle i da budu znaci vremena. Njegova glavna osobina je trpljenje . bez žena i dece. kad odraste. Kasnije. A svod nazva Bog nebo. odlazi kod Jovana da ga krsti.9. Drugi dan Bog je stvorio svod nebeski i rastavio vodu pod svodom od vode nad svodom. po vrstama njihovim. Isusa. Sunce da upravlja danom. i krenula bura. ali Isus mu priđe te ga spasi. po vrstama njihovim. Jov je uveren u svoju nevinost i vrlinu. i udahnuo u njega duh života.

ali je hvataju stražari i vraćaju je.zato što nam on daje netradicionalne odgovore: čoveku nije dato da razume Božije puteve i Bog ne mora da polaže čoveku račune. a prvi poslednji.iskušenje i ćutanje od strane Boga koji okleva da mu pomogne. A kad nadje besposlene. Ostale devojke u hramu se . Iz kazivanja propovednika zaključuje se da je bio hedonista.p.n. a oni prvi se pobuniše štro njima ne plati više jer su duže radili. i o ljubavi koju oseća prema njoj. Pastir govori o lepoti svoje drage Sulamke.v. Pisac se predstavlja kao sin DavidovSolomon. jer se odrekao vlastite pravednosti i postao pred Bogom . Na kraju rada svima isplati po groš. pisana veoma slobodnim jezikom. Zatim sledi glavni deo knjige.. Jedna Isusova parabola: Carstvo nebesko je kao domaćin koji najmi radnike za svoj vinograd. On kritikuje Jova. Takođe on je i skeptik. dijalog između Jove o njegova tri ptijatelja (Elifas. Tako će i u carstvu biti poslednji prvi.samo ako se dotakne skuta Isusovih. Pripada Starom zavetu.pati za njim. Sreća se ne nalazi na ovozemaljskom životu. Sastoji se od prologa i tri ciklusa (Rasprava sa prijateljima). Sadržaj i kompozicija knjige o Jovu. Devojka čuje njegov glas. Oni mu govore da se pokaje. Pripisuje se Solomonu. Car Solomon se zaljubljuje u nju i odvodi je u svoj hram. Na kraju. jer nisu našli reči koje bi ga preobratile. Domaćin im reče da su primili koliko su se dogovorili i da on svakom može platiti po volji. Tema dela je nezaslužena patnja pravednika. Sotona pred Bogom tvrdi da je Jova pravedan zato što mu nudi zemaljsku sreću. Govori se o ispraznosti života i ovozemaljskim vrednostima koje ne mogu usrećiti čoveka. sadržaj i kompozicija. bogat i srećan. Knjiga propovednika.n.p. U prologu se prikazuje Jova kao čovek pobožan. čuva vinograde i govori o ljubavi prema njenom dragom. ali i njegove prijatelje. Pesma nad pesmama. Dovodi se u pitanje tradicionalna ideja. patnje i nesrećne ljudske sudbine. Postavlja se pitanje porekla zla. Sulamka izlazi u grad da traži svog dragog. 14. nastala je u 3. Vilvid i Solfid).e.kao i kod Propovednika.tonom koji je pesimističan i opominjući.već nakon njega.siromah’’. Zatim Bog iskušava Jovu i on tako biva lišen velikog bogatstva i dece i biva pogođen teškom bolešću. Eliluj. u epilogu se pojavljuje Bog u oluji i ne donosi nikakvo rešenje osim što vraća Jovi pređašnju sreću i Jova biva dvostruko nagrađen. Verovatno je nastala oko 4. reče im da se pridruže njegovim radnicima. Međutim Jova se brani i izjavljuje da je nevin. ali to je samo književni postupak. Napisana je u prvom licu.n.p. Devojka Sulamka. Propovednik govori o tome kako i čovek koji je pravedan može da bude nesrećan. 13.v. zaklinje kćeri Jerusalimske da mu prenesu da boluje za njim. Isus vidi njenu veru i ona zaista tim dodirom ozdravljuje. 12. sadržaj i kompozicija. jer mora da je nešto zgrešio čim ispašta.e. Spada u mudrosne spise i zapisana je u VI v. Odnekud se pojavljuje i četvrti prijatelj. Slična misao se sreće i u Knjizi o Jovu. mudrosnoj književnosti. jer sumnja u postojanje sreće na svetu. To je zapravo zbirka ljubavnih pesama. Dogovori se sa njima da im plati po groš.e.

koji su na terenu zapisivali epska izvođenja sandžačkih Muslimana.povezavši ideju o jedinstvenom autoru ipretpostavku o nepovezanoj epskoj tradiciji.doslovno (pohvala ljudskoj ljubavi). Moguća tumačenja Pesme nad pesmama.p. Pobornici analitičkog stanovišta smatraju da su Ilijada i Odiseja sastavljeni od većeg broja folklornih pesama.događaja i epizoda. Stajaći epiteti uvek stoje uz određen pojam i nose neko značenje.poređenje Ajanta sa Magarcem koji neće da ode dok se ne najede.p.odlaganjem toka radnje na dva načina: digresijom.epizoda o Dolapu.susret Diomeda i Glauka.Zora ružoprsta. Postoji mogućnost da je u početku bila zbirka vereničkih ili svatovskih pesama. 16. Jedna od glavnih odlika Homerovog stila su formule. teološko (pesma o ljudskoj ljubavi reinterpretirana u perspektivi božanske ljubavi).opisi svečanosti. 15. Ilijada počinje tehnikom in medias res.uzajamno su različiti.iako ga deca gađaju . Epizoda. Sulamka pronalazi mir u pastirevom zagrljaju. Epsko delo se ostvaruje retardacijama. Epske tehnike na osnovu Ilijade.p. Odgovori na h. Ep je duže pripovedno delo u stihu sa više likova.umetnutim epizodama i deskripcijama. pronađe odg.dive njenoj lepoti.Herino zavođenje Zevsa.kao što Ajanta gađaju Trojanski strelci). U tome je presudnu ulogu imala teorija Perija i Lorda. Homersko pitanje.Hektor je sjajno slemi Ahilej brzonogi. proširenim poređenjima (npr.Ahilejevo kovanje štita. Osnovne odlike epa na osnovu Ilijade.Herino zavođenje Diva. Najveći deo pesama je napisan u formi dijaloga dvoje ljubavnika. npr.pomoću proučavanja žive folklorne tradicije na Balkanu. ali ona odlazi. kao grupa reči koja se upotrebljava pod istim metričkim uslovima da bi se izrazila data suštinska ideja. U 20-om veku pokušano je da se za h. zatim katalozima (npr. dok unitaristi misle da su to jedinstvena umetnička dela koje je spevao jedan autor. Pastir i Sulamka se pronalaze i on se divi njemoj lepoti. npr.Na početku se javlja invokacija –molitva boginji pevanja da pomogne . i promenila je prirodu h. Između ova dva stanovišta formirao se čitav niz specificnih teorija. Homersko pitanje problematizuje autorstvo i jedinstvo Ilijade i Odiseje kroz dilemu da li su dati epovi nastali trudom jednog autora ili je ipak reč o manje ili više doslednoj kompilaciji epske tradicije. Problem za tumačenje predstavlja pitanje: O kakvoj se ljubavi radi? Postoji više tumačenja. mogu se podeliti na 2 grupe: unitarističku i analitičku. 17. nabrajanjima (kada Helena nabraja ahejsku vojsku). i žele da je gledaju. Njihova teorija bila je veoma uticajna u drugoj polovini 20-og v.kad Ahilej saznaje za Patroklovu smrt. čime se čitalac odmah uvodi u središte zbivanja i obaveštava se o predmetu radnje. 18.alegorijsko (ljubav Jahve prema Izraelu). a rezultate tog istraživanja primenili na Homera.katalog brodova).

U borbama se na strani Ahejaca ističu Diomed. 19. jer se pored toga pojavljuju još dve. i ne želi da se vrati u borbu. Tema Ilijade je potraga Ahileja.Ahil se zbog toga posmatra kao lik u razvoju. Ahilej ne prihvata izvinjenje. Hektorov otac prijam. smirenog. I treća vrsta ljubavi. Javlja se ljubav prema voljenoj osobi. Ahilej ga lepo dočeka i preda mu Hektora.gde vidimo njegovo dostojanstvo. dolazi da otkupi telo svog sina.strpljivog. Sadržaj Ilijade: Na početku se peva o Ahilejevom gnevu prema Agamemnonu. U četvrtom delu koji obuhvata XXIV pevanje se kazuje o Prijamu koji je izmolio od Ahileja telo sina i govori se o Hektorovoj sahrani.kada on mirno predaje svoju dragu drugom. Njegov prijatelj Patroklo ga moli da bar njegu dozvoli da se vrati u borbu. koliko ga je zabolela smrt svog najboljeg prijatelja.Tu vidimo Ahilovu emotivnu stranu.Drugi deo obuhvata od II do XVIII pevanja u kome se opevaju ahejske borbe s Trojancima dok se Ahilej gnevi. kako bi umilio bogove. istinska ljubav koju čovek može osećati prema prijatelju . Ahil je gotovo savršen junak kome je data božanska dimenzija. Ahilej kao glavni junak je idealizovan. Ispred grada ostaje samo Hektor koga u dvoboju ubija Ahilej i njegovo telo odvlači u ahejski tabor. Ahilej ubija Hektora i njegovo mrtvo telo vuče kolima po zemlji. Odisej.a okvir i pozadina su epske slike rata i borba pod Trojom. jer Ahil sećajući se svog oca zaboravlja svoj gnev. Trojanci odaju počast Hektoru. Patroklo gine u borbi od strane Hektora. možda i snažnije ljubavi. I pored toga što je veran i dosledan onome za šta se bori on ipak svojim prekomernim ponosom izaziva niz tragedija. oličenje herojske mladosti. 20.Ljubav prema njemu je opisana kao snažna. Pripovedanje je objektivno i distancirano. a na strani Trojanaca Hektor. da bi nadomestio to što mora da vrati kćer svešteniku Hrisu. jer mu je oteo robinju Brisejidu.mudrog junaka. Opisi borbi i dvoboja čine središnji deo epa. te se oseća odsustvo Ahileja. Delo se završava idejom pomirenja. Komponovana je od 24 pevanja i može se podeliti na 4 dela. impulsivan. .kada pesnik govori o sebi obraćajući se muzama. snage i lepote. Treći deo obuhvata od XIX do XXIII pevanja i peva se o tome kako se Ahilej pomirio sa Agamemnonom i ponovo se vratio u borbu. Ahilej se miri sa Agamemnonom i vraća se u borbu. Povređen Patroklovom smrću. Ahilej ne želi da učestvuje više u borbi protiv Trojanaca. ali na kraju dela on igra sasvim drugačiju ulogu-ulogu mirotvorca.Na kraju. ona najsvetija javlja se prema roditelju. Na početku dela predstavljen kao strašan. Ahilej pristaje i daje mu svoj štit.U prvom delu( I pevanje) se govori kako se Ahilej razgnevio što mu je Agamemnon oteo Brisejidu. Često je i izlaženje iz epske objektivnosti. Sadržaj i kompozicija Ilijade. Ajant. najjači junak. i njegova majka Tetida moli Diva da vrati slavu Ahileju. Jedna od najvažnijih osobina je često korišćenje upravnog govora. i potiskuju Trojance koji se povlače u grad. Ahilej se bori sa Hektorom i uz Ateninu pomoć.pevaču. koji je istorijski događaj. Većina ga nije toliko pogodila.nadmen. Međutim u centar radnje je stavljen Trojanski rat. Ahil kao glavni junak epa. mada zbog toga oseća bol i roni suze oplakujući nepravdu koja mu je učinjena.On je opisan kao nepobediv. Trojanci potiskuju Ahejce. prikazano je njegovo prijateljstvo sa Patroklom. voju muku i bol i preobražava se. Patrkola ubija Hektor i njegovom smrću menja se tok radnje u Ilijadi.

Sudbina nije slepa I slučajna kao usud. a ono željeno koje i pored uloženog truda ostaje neostvareno. Glavni junak epa je idealizovan. žena Prijamova) 4. Helena. Osnovne odlike epa na osnovu Odiseje. glavni je krivac Trojanskog rata. 3. Svojim jakim karakterom i ovim osobinama uspeva ponekad da nadmudri i same bogove. Odnos sa ostalim likovima je prijateljski ili neprijateljski.oni stradaju i pate zajedno sa ljudima.svemoćnost i izobilje života u kome žive.Oko g. sestra Hektorova I Parisova) I naravno tu je Tetida.junaka se niže čitav niz epizoda. odnosno smrt najvećeg trojanskog junaka. U Ilijadi. sila koja određuje život svakog pojedinca i od koje se ne može pobeći. smatrali su Parisovu ljubav potpuno opravdanom. Sudbina je. čak su I stari mudraci ostali nemi pred njenom lepotom.etičkih vrednosti.Detaljni opisi. oni su prikazani kao svemogući. Kasandra (proročica. Zakon sudbine. kada je bio kod Kiklopa. boravak kod Lotofaga. 1. 22. Božanski svet u Ilijadi. Andromaha. 23. moćni.npr. ne shvata moralnu nemogućnost Hektorovu da se vrati u Troju. Vidimo njenu iskrenu njubav I žel prema Hektoru iz njene jadikovke. neumitnu sudbinu vidimo na primeru Hektora. Događaji koji čoveka snalaze smatraju mu se dosuđenim. kao oni koji odlučuju o ljudskom životu na način na koji žele. Žena I majka.Večno mladi oni ljudski svet posmatraju kao pozorišnu predstavu.u Odiseji se detaljno opisuje Dadiljino sećanje na Odisejevo detinjstvo. pa se trudi da im udovolji da ne bi osetio njihov bes. nadređeni. nego racionalna iako je nepoznata pojedincu koji u njoj učestvuje. Ženski svet u Ilijadi. Bogovi nisu samo nosioci moralnih.Veoma su slični čoveku i jedina razlika sa čovekom je njihova besmrtnost. Čak ni Zevs na nagovor svih Olimpljana nije mogao sprečiti odluku. 2. 24. koji joj je ubio oca I braću. jer kada se ona pojavila na bedemima.Hekaba (majka Hektorova I Parisova.jedna od najlepših I najlplemenitijih likova stare poezije.majka Ahilejeva.Odisej izgleda gotovo neranjivo i nepobedivo. međutim niko joj to nije uzeo za zlo. On je pametan i strpljiv i za njega prepreke ne postoje. čovek im se klanja. Oni nisu vrhovni ideal. ne propisuju moralne vrednosti i u nekim slučajevima su gori od ljudi.21. smatra se nesuđenim. U filozofskom smislu sudbina je nužni red u svetu kojem je podvrgnuto svako biće.po mitu o Afroditi i zlatnoj jabuci. Vođena je strahom od Ahileja.Odisej ima prijatelje koje gubi . smatrana je za najlepšu ženu na svetu I po tome je obećana Parisu. Lik lepe Helene je prikazan kao tragičan.Briseida ( robinja Ahilejeva) 5.poznaje njihovu ćud i mogućnost da se lako razdraže. Kroz Hektorov I Andromahin odnos vidimo porodičan život ocrtan najtoplijim bojama I osenćen najdubljom tragikom. susret sa boginjom Kirkom.upravo zbog svojih ljudskih strasti. prema narodnom verovanju.

Eshantološke predstave.ali one nisu povezane. odnosno imamo retrospekciju .Odisej putuje u podzemni svet. a on se stara da se ništa preko sudbine ne desi.dok on boravi kod boginje Kalipse na njegovom dvoru Penelopini prosci gozbama rasturaju njegovo imanje.Odisej kod Feačana i kralja Alkinoja govori o svojim doživljajima. tako se božanski svet iz .ali u Odiseji je to dinamično. a po povratku kući se osvetio proscima.inicijalna epska formula kojom se pripovedanje započinje bez okolišanja.. priča o putovanju i povratku. prikazano je njegovo putovanje kuci.Obimom je kraća od Ilijade i pisana je u heksametru.Radnja je vezana i za Telemaha. Zatim Kirka priča Odiseju šta će se desiti. Obično na početku dela (inicijalna formula) ili na početku manjih odeljaka (pevanja). I kada bi se promenio njihov redosled struktura epa se ne menja.. glavnom junaku u epu.na putu. Kompozicija i sadržaj Odiseje.Odisej se ne pojavljuje.Ilijade’’ premestio u .Div je najveći bog koga svi moraju da poštuju. I dalje oni imaju svoje miljenike i smrtnike koje ne vole.epska tehnika koja naknadno pripoveda o događajima iz prošlosti.one predstavljaju sve pojave iz podzemnog sveta. skretanjem pažnje na središnju temu). Epske tehnike u Odiseji. U .Menelaj proriče da će se Odisej vratiti.Retardacijom se usporava i odlaže radnja.Odisej se vraća kući i smišlja osvetu proscima i niz prepoznavanja i 4. kreće u potragu za ocem. Često poprima formu umetnute priče i koristi se kao jedan od oblika retardacije.Odiseji’’vidimo glavnog . 26.jedna od najvažnijih osobina epa su putovanja. jer učestvuju u daljem toku radnje i vode junaka ka cilju. 25. luta.Odiseju’’.izlaganje teme i junaka (in medias res.U Odiseji se govori o Odiseju. Božanski svet u Odiseji.od IX do XIII pevanja Odisej otkriva Feačanima ko je.Odisej ostvaruje osvetu i miri se sa porodicama. 2. Slika bogova koji stanuju u Olimpu sasvim je drugačija. Epizode se ogledaju u opisu Odisejevog lutanja.date su u epizodi Odisejevog silaska u podzemni svet. Kako je herojski ideal sa Ahila preobražen u mudrog Odseja. avanture i pohodi. anticipacija (epska tehnika kojom se u pripovedanju nagoveštavaju ili predočavaju događaji iz budućnosti). ali bogovi ne vode rat između sebe. Ep počinje invokacijom (pesnikov poziv muzi ili božanstvu od koga se traži pomoć pri stvaranju dela). Postoji određena hijerarhija na Olimpu. Dobila je ime po Odiseju. a za to vreme su prosci njegove žene Penelope harčili njegovu imovinu.Putovanje.. 27. vođi Itačana u Trojanskom ratu koji je posle propasti Troje 10 god. lice(sa objektivnog pripovedača na glavnog junaka). bio po svetu.koji želeći da zaštiti očevinu. U tim pevanjima pripovedanje se pomera na 1.Takođe je komponovana od 24 pevanja koja se mogu podeliti na 4 dela: 1. 3.

Delovi tragedije. 31.n. ali ne kao .e. Nastala je u 5 v. prikazivanje motiva greha i pokajanja. zgrada sa strane je služila za oblačenje. On govori i o nasleđenoj teomahijskoj krivici predaka (u Orestiji). misli (iskazuje odluke i izazivaju strah). eksoda (završni čin) i horske pesme koje se dele na parodu (ulaznu pesmu) i stasimone (stajaće pesme). Smatra se da je nastala od ditiramba.po suštini i po veličini. Eshil je prvi u tragičnu radnju vezao moralno-religiozni i socijalno-politički problem. Prostor za publiku je okruživao orhestru sa 3 strane. episodija (srednji). Čovek treba da bude zadovoljan onim što mu je sudbina namenila. O prvoj tragediji može se govoriti tek sa pojavom Eshila koji je uveo drugog glumca i stvorio celinu od tri drame. Izgled pozorišta. Sofokle uvodi trećeg glumca i povećava broj učesnika u horu. Najstarije podatke o tragediji nalazimo u Aristotelovoj Poetici. Govor (kojm se iskazuju misli. Osnovne odlike Eshilovog stvaralaštva. Tragedija je proizvod antičkog duha. koji je prvi u ditiramb uveo stvarnu dramsku radnju i iz hora izdvojio jednog glumca. 30. Za postanak i razvoj tragedije. umanjio horske partije. Postojale su prizme koje su se vrtele oko svoje ose i služile su za promenu scenarija. predstava (služi za to da se čin vrši) i melopeja (pesme koje se pevaju uz muzičku pratnju). A deus ex machina je spuštala božanstvo na zemlju radi razrešenja zapleta.poštenje.Deuterogonist i Tritagonist). Pozorište istovremeno označava i pozorišnu umetnost i zgradu u kojoj se ona izvodi. Delovi po suštini su: priča (priča koja podražava radnju). Predstave su se izvodile u podnožjima brda. Da se ne bi izgubila veza sa prvobitnom prirodom ditiramba u pozorištima se prikazivala trilogija i satirska igra. a to su mit. 28. uveo je drugog glumca.p. Eshil pripoveda načelo “ ničega previše. To je bilo okruglo igralište sa žrtvenikom u sredini. Živeo je u zlatnom Periklovom dobu. a smanjio broj horskih partija. hrabrost. Za osnivača se smatra Tespid. Poreklo i razvoj grčke tragedije. Eshil izgrađuje etička shvatanja. ništa preko mere”.skena.timela. jer je proširio dijalog. oko njega je igrao Dionisov kiklički hor. Po Aristotelu delovi tragedije su dvojaki. karakter (ono što pokazuje volju). Na ekiklemama su se prikazivale scene iz kuće.( 3 glumca: Protagonist. pojačao je dramski element tragedije. Osnovna Eshilova pretpostavka je teodikeja. Na polju dramske umetnosti učinio je veliki napredak. značajna su 3 važna momenta. sredstvo podražavanja). 29. Uvođenjem prvog glumca koji se ozdvojio od hora satira nastala je satirska drama.junaka kojeg obožava i pomaže mu boginja Ateka. Njene osobine su i Odisejeve osobinemudrost. Delovi po veličini su: prolog (početni čin). snalažljivost. kult boga Dionisa i paralelno širenje sa demokratijom.on je nastojao da bogove očisti od suviše ljudskih crta i da ih prikaže kao moralno savršene. Greh predaka se prenosi na potomke. gde su kasnije nastali čuveni grčki amfiteatri. Usavršio je dramsku tehniku.

a to izaziva nesreću kao ispaštanje. Po Eshilu. čovekovu sudbinu određuje njegov karakter. pa tako on tek svojim delovanjem izaziva nesrećnu sudbinu i stradanje. krivica se ne prenosi kao besmislen slučaj na potomstvo. Eshil takođe vidi kao strogu pojavu teomahije ili teonomije. jer znači prelazak iz sreće u nesreću tragičnog junaka zbog njegovog rđavog delanja ili postupaka. Najpoznatiji primer teomahije u grčkoj tragediji je Prometejevo suprotstavljanje Zevsu.neki besmisleni slučaj. a da se značajno ne promeni suština ili tok radnje. Zapravo. Organska triologija. koje predstavlja čestu temu mitova (npr. 34. krivica koja je uzrok tragičnog stradanja glavnog junaka je nasledna. ili pak kršenje božanskog poretka. Pitanje hamartije. 33. Greh predaka se prenosi na potomstvo. Pojam potekao iz Aristotelovog tumačenja antičke tragedije i tesno je povezan sa hibrisom i hamartijom. gde ratuju božanstva koja zauzimaju različite strane u Trojanskom ratu (Atena i Arej). Kod Eshila. već se gresima predaka pridružuju gresi potomaka. Ovakvi primeri teomahije se mogu naći u Homerovim epovima. To je jedan od središnjih pojmova Aristotelove teorije tragedije kojim se određuje veza između grešnog delovanja junaka i njegove kazne. Pored toga. Drugo tumačenje je da je to pobuna protiv božanskog poretka. Sedmorica protiv Tebe. Ko se ogluši o ovaj opšti božanski princip mora da ispašta. Ranije je hamartija tumačena kao mana tj. Kod Eshila ko skrivi strada. Ima dva tumačenja: prvo je da je to borba između bogova. Nasledna krivica kod Eshila. takav je zakon i tako će biti dokle je Zevsa i smrtnom stvoru Zevs je pokazao kojim putem um da ide: patnjama se pamet stiče. tragički junak pada u nesreću zbog neke pogreške. Okovani Prometej. 35. iza svih ovih složenih odnosa i dejstava ljudskih i demonskih ciljeva. Hera i Atena se sukobljavaju sa Afroditom zbog zlatne jabuke). Je skup tri dela koja su međusobno usko povezana istom tematikom i jedinstvom radnje. odnosno kažnjavanje pojedinca može zahtevati propast čitave zajednice. koja zavisno od konteksta. može značiti i fizičko suprotstavljanje božanstvu.uvek postoji i lična krivica koja pokreće nasleđenu. Po Aristotelu. Hektide. krivica je i nužna. Orestija. tako da se ništa ne može pomeriti. Pitanje teomahije. Dela Eshilova: Persijanci. Jedina sačuvana organska trilogija je „Orestija“. Zevs se bori protiv Kroniona. moralni . I na kraju iza svega stoji Zevsova volja. 32. Takođe se može smatrati i sinonimom hamatije.

Prvi je prekinuo da piše tematske tragedije. Poreklo i razvoj grčke komedije. Elektra. što znači vesela povorka i oda. majke. a radnja se koncentriše na jednog lika kako bi se istakao njegov karakter. Akcenat je bio na nemoralu. Car Edip. 39. Alekstida. Orest. što prikazuje u svojim delima. jer su moralno nedosledni. Vodi teomahiju protiv antropomorfnih bogova. Koristi postupak dues ex machine. Na mestu radnje na prvom mestu se nalazi čovek. prepoznavanja i tragičku ironiju (car Edip). zatim psihologija iz koje se izvodi tragična krivica.Po njemu čovek postepeno postaje sve savršeniji i razvijeniji i neprestano se usavršava. povećao agon. Uvodi scenografiju.tj. Hor u komediji je aktivniji nego u tragediji. Prvi je počeo da piše trilogije i to neorganske. supruge. Koristi preokrete. prolog je duži i bogatiji. akcenat je na čoveku. Antigona. Posebnu pažnju posvećuje ženskim likovima. Potiče od reči komos. Pitanje hibrisa. Elektra. Osnovne odlike Sofoklovog stvaralaštva. Razvila se iz faličnih pesama. Najznačajnija Euripidova dela su: Medeja. Aristotel je rekao da Sofokle prikazuje ljude kakvi bi trebalo da budu a ne kakvi jesu. Često suprostavlja različite karaktere kako bi istakao glavnog junaka. emocijama. Savremena upotreba termina hibris je zasnovana na tumačenju prema kojem ljudi gordim ponašanjem krše norme bogova vređajući tako njihovu čast. Osnovne odlike Euripidovog stvaralaštva. uveo je govorni jezik. Trahinjanke. Edip na Kolonu. U najširem smislu hibris označava drskost i preteranu samouverenost zbog koje čovek krši božanske zakone i pravila društvenog ponašanja. a smanjuje ulogu bogova. Za njega je karakteristična antropodikeja. Grčka komedija. koji su zastupali tezu da uvek možemo imati dva stava. uveo je tri glumca. Sofoklove tragedije pune su kontrasta. agonu i strasti. i oni ih kažnjavaju. Kod Euripida se prvi put javlja ljubav kao erotsko osećanje i žene postaju glavni likovi njegovih tragedija. Andromaha.nedostatak junaka. 36. Filoktet. jer oni ljudima ne mogu služiti kao moralni obrasci. Prikazuje ih kao zavodnice. jedna satirska igra Kiklop. I Euripid je sklon realističnom prikazivanju u kome kritikuje čovekove tamne strane ličnosti. 38.da se pitanje pravde svodi na čoveka (čovek je mera svih stvari) i da se religija počinje meriti moralom. ćerke. Sofoklova najznačajnija djela su: Ajant. Na njega su imali uticaj sofisti. Hibris zajedno sa hamartijom određuje pojam tragičke krivice. zatim je povećao broj hora sa 12 na 15. U izvornoj upotrebi hibris označava preterani obestan čin kojim se nanosi nepravda žrtvi i kojom se žrtva sramoti.naziva se atička komedija . Hipolit. Hekaba. Idealni primer za hamartiju je delovanje glavnog junaka tragedije „Car Edip’’. Smanjio je ulogu hora. Najvaznija horska pesma je parabaza. na njegovim osećanjima. uvek prisutan agon između egzode i parode. 37. Smatra se da potiče sa ostrva Dela. prikazuje ljude onakve kakvi jesu. Pribeglice.

Pastir ga daje iz sažaljenja drugom pastiru prijatelja koji ga odnosi Polibu. Likovi palijate su tipski (stari i mladi gospodari . Zapleti su obično ljubavni.stara. Stara se počela izvoditi u 5. sadržaj i analiza. a u prologu se daje predistorija događaja. Zatim Edip mudro rešava Sfinginu zagonetku i tako oslobađa Tebu od nesreće. Delo prikazuje kontrast između stvarnosti i obmane. Rimska palijata. Građu crpi iz mita.. Glavni predstavnik je Aristofan. koja se usmjerava na svog nosioca i dovodi ga do saznanja da su ljudska snaga i zemaljska sreća potpuno ništavni i nesigurni. Palijata je vrsta rimske komedija iz 3. bazira se na ljubavnim zapletima.e. sreće i ironije.(zbog ostrva Atike). Edip kasnije u Delfskom proročištu saznaje da će ubiti svog oca i oženiti se majkom. Zatim mu glasnik javlja za smrt Poliba za kojeg je on smatrao da mu je otac. Teme potiču iz svakodnevnog života. Deli se na tri faze. građa iz porodičnog života. Radnja tragedije počinje tako što Edip želi da spasi grad Tebu od kuge koja je zahvatila.). Kao nagradu za spas koji je doneo gradu . Filemon i Difil. U ovom delu prikazana je tragička sudbina Edipa koji traga za istinom o svom poreklu. Komedija se zasniva na komediji karaktera.e. Glavni predstavnici su Plaut i Trencije. uzimanjem dve ili više komedija. svojom majkom. Nestaje hor i parabraza. počiva na intrigama. lukavi ili glupi robovi. Nema hora ni parodije. Ismevaju se konkretne ličnosti.robovlasnici.počiva na parodiji i satiri. v. 42. a Edip vadi sebi oči. Mitska pozadina Edipa.n. 40. Edip upotrebljava svu svoju snagu da spasi Tebu i sve vreme se bori da sazna ko je Lajev ubica što je primer tragične ironije. V. paraziti. Kralj Laj se ogrešio o boga Apolona ubivši košutu u njegovom svetilištu. srednja i nova. i 2.nema politike. Palijata označava tip ogrtača koji su nosili Grci. Tragedija se završava tako što se Jokasta ubija. Laj mu probode noge i odnosi dete u goru gde ga daje jednom pastiru.nemamo ništa sačuvano. Car Edip prikazuje u stvari tragičnost prevelike mudrosti.p. pa ih sklapaju u jednu i tako nastaje nova komedija. Nova komedija.p. Edip. u njoj se pojavljuju tipični likovi.n. Palijata nastaje postupkom kontaminacije.p. Naposletku od pastira koji je jedini očevidac svega Edip utvrđuje svoj identitet i dolazi do prave istine. Laj sa ženom dobija sina. Na putu u Tebu on susreće Laja i ubija ga ne znajući da mu je to otac. kralju Korinta i njegovoj ženi Meropi. v. Sva radnja u drami svedena je na prepoznavanje. 41.nema ni politike. Apolon mu proriče da će ga sin ubiti i oženiti se Jokastom.n. Srednja komedija se razvija u 4. Apolon mu poručuje da traži ubicu prethodnog cara Laja.intrige i zapleta. Tema tragedije je iz mita o Edipu koji pripada ciklusu tebanskih mitova.e. Nastala je preradom ili prevodom nove atičke komedije čiju su predstavnici Menandar. Iz straha da se to ne desi on napušta Korint i odlazi u Tebu.

Mitska pozadina Orestije.Edip dobija kraljicu Jokastu za svoju ženu. Krivica Atrejića počinje time što je Tantal svog sina Plistena skuvanog ponudio za ručak bogovima. Kretej je ima 2 sina. mitska pozadina. i Kreont jer se dotakao otrovne haljine koju je poslala Medeja. Tijest čini preljubu sa Atrejevom ženom Aeropom posle čega Atrej iz osvete zakolje sinove svoga brata i daje mu da ih jede na gozbi. Jason pokušava da ubedi Medeju da on to čini zbog njihove dece. Tu počinje radnja Medeje. ubija svoga muža. Medeja je osvetila Jasonovu porodicu. Medeja ubija i svoju decu.Građa za tragediju je preuzeta iz mita o Agamemnonu koji je potomak porodice Atrejića koja za sobom vuče naslednu krivicu predaka. i nudi joj pomoć. Medeja ubija brata kidajući komade njegovog tela.Nakon očeve smrti Pelija je oteo presto starijem Esionu i počeo je da proganja njegovu porodicu. kako bi oni sve imali. Vaspitač dece prenosi vest da vladar Korinta i budući Jasonov zet namerava da protera Medeju. 43.Peliju i Esiona. Agamemnonova žena uz pomoć Egista. koliko joj je dovoljno da sprovede osvetu. Pošto je usput izgubio cipelu. jedinog preživelog Tijestovog sina. Sreće Egeja. Medeja se na to gnuša. Oni dobijaju djecu Etiokla. Medeja planira da se osvet mužu. 45. Uspeva da umoli Kreonta da joj dozvoli da ostane još jedan dan. Atrejev sin Agamemnon prinuđen je na to da žrtvuje svoju kćer Ifigeniju kako bi ahejska vojska dobila povoljan vetar za polazak u Troju. baca ih za sobom. Otac sakuplja komade tela svog sina i tako zaostaje za njima i oni uspevaju da pobegnu. antičkog vladara i uspeva da ugovori da se kod njega skloni nakon što sprovde svoju osvetu. Medeja pogođena neverstvom svog muža Jasona biva nervno rastrojena. Antigonu i Ismenu. U svojoj trilogiji Eshil razmatra problem nasledne teomahijske krivice predaka. budućoj nevesti i njenom ocu. Kada je Jason odrastao vratio se u Jolk stricu. Predstavila se kao proročica i rekla Pelijinim ćerkama da ubiju oca. Glasnik donosi vest da je nevesta mrtva. i po svojoj deci pošalje budućoj nevesti otrovne darove. rešava da ih otruje. Da bi sprečila oca da je zaustavi. i ne dozvoljava mu da ih on sahrani. te dadilja od nje sklanja decu. Medeja.a Pelija je proročanstvom bio upozoren da se čuva onog ko mu dođe bosonog .on Jasona šalje da donese zlatno runo želeći na taj način da ga se otarasi. Oni odlaze u Korint gde su živeli srećno i harmonično dok Jason nije odlučio da se oženi ćerkom korintskog kralja. Medeja. a onda će ga ona podmladiti . Tantalova krivica se onda prenela na Plistenove sinove Atreja i Tijesta. Uz pomoć Medeje. analiza i sadržaj.Ona to naravno ne čini i Pelijin sin Akast proganja nju i Jasona iz Jolka. sveti se za očevo ubistvo i ubija majku i Egista. kako bi potpuno slomila Jasona. čime se lanac grehova prenosi sa kolena na koleno. 44. . Orest sin Agamemnona i Klitemestre. on uspeva da ubije aždaju koja je čuvala zlatno runo i sa Medejom beži u Jolk. Medeja se izvinja Jasona koji joj poveruje. Esion je svog sina Jasona sklonio u goru. Polinika.

. i moli sestru Ismenu da joj pomogne. Prorok Tiresija govori Kreontu da odustane od izvršenja kazne. a Kreont kriv sebe za sve što se dogodilo 48. jer se zaljubila u bika. ali ova je odbija. Da bi osvetio sina. a čovečju glavu.On beži sa njom. Sadržaj i analiza Antigone. Odnosi se na mit vezan za Agamemnonovog sina Oresta. U drugoj tragediji se govori o Orestu koji po Apolonovom naređenju osvećuje oca ubistvom majke i njenog ljubavnika Egista. Kreontova žena Euridika oduzima sebi život. ali Antigona to odbija. jer će se desiti velika nesreća. na kraju Orest biva oslobođen krivice u Atini. država preuzima pravdu u svoje ruke.svake godine moraju da daju 7 mladića i 7 devojaka za Minotaura. Stražar dovodi Antigonu i ona priznaje krivicu. Mitska pozadina Hipolita. Minoj nameće danak. i verenik Antigonin. saznaje da je neko prekršio njegovu zabranu o nesahranjivanju Polinika.Glavnu ulogu ima porota. ali se pokreće i pitanje sahranjivanja pokojnika. Glasnik donosi vest o smrti Antigone i Hemona. tu dolazi Ismena da ih obavesti o sukobu Eteokla i Polinika. U prvom delu prikazuje se kako Klitemestra ubija svog muža Agamemnona kada se on vratio iz Troje i to je upravo najduži deo ove trilogije koja nas uvodi u srž dramske radnje. 49. 47. Pokajnice i Erinije (Eumenide). Sadržaj i analiza Orestije. Tesej je osvojio Arijadnu i od nje dobio konac pomoću kojeg je mogao izaći iz lavirinta nakon što je ubio Minotaura. Kreontov sin. Antigona rešava da sahrani svog brata Polinika. (Minojeva i Psifajina deca su bili Fedra. i naređuje da se uhvati krivac. Problem Orestije i krivice formuliše se u prepirci između Erinija i Oresta Nameće se pitanje da li je Orest kriv zato što je ubio majku i zato što je osvetio oca. Pošto je Androgej pobedio na svečanim igrama u Atini ubijaju ga iz zavidnosti. Bik je obljubio i ona rađa sina Minotaura koji je imao telo bika. Eshil uvodi sud na pozornicu. umesto krvne osvete.46. demokratskoj državi. Delo je komponovano od tri tragedije: Agamemnon. Hemon pokušava da odvrati oca od namere da ubije Antigonu. Minojeva žena Psifaja je tražila da joj se napravi drvena krava kako bi mogla da uđe u nju. da bi je bik obljubio. On obrađuje motiv porodičnog nasjednog greha. Mitska pozadina Antigone. poželevši da u dvoboju i jedan i drugi stradaju.Androgej i Arijadna). Utočište nalaze u Kolonu. jer narod smatra da je Antigona nevina. ali je kasno. Kreont se predomišlja. Orestija je jedina sačuvana organska trilogija u antičkoj tragediji. Ismena želi da podeli kaznu sa njom. Antigona jadikuje za neproživljenim životom i za celom porodicom. Edipa je u prognonstvu pratila Antigona. Vladar Tebe Kreont. Tragična sudbina umne zastupljenosti i radikalnog autokratizma tema je Sofoklove Antigone. Proroštvo objavi da će pobediti onaj od braće na čijoj strani bude Edip. Kreont naređuje da je živu zazidaju i da joj daju po malo hrane kako bi se duže mučila. Erinije postaju milostive. Edip prokune sinove.

On zbog toga strada.Minojevom ćerkom i ona mu je rodila 2 sinaAkamnta i Debofonta. planira osvetu. dadilja. Međutim uvređena Fedra. a Eshil kaže da se rat vodi na spartanskoj teritoriji i da se obnovi flota. kome je to mesto pripadalo i Euripid. Nakon njene smrti se oženio sa Fedrom. kraljicom Amazonki Ii sa njom imao sina Hipolita. jer su ovi izmenjali odeću.ali je ostavlja na ostrvu Naksu gde je nalazi Dionis i očaran njenom lepotom uzima je za ženu. Dionis i Ksantija kreću u podzemni svet. Zato Dionis odlazi u Had da bi na zemlju vratio svog omiljenog tragičara. a od živih niko nije dostojan da zauzme njihovo mesto. odlazi sa slugom Ksantijom Heraklu da ga pita za put u podzemni svet. jer hoće da vrati svog omiljenog pesnika Euripida. U jezeru je hor žaba. zašto ? Najveći grčki tragičari su mrtvi. Počinje prologom koji drži Afrodita. Tezej. a nju zanemaruje. da uči o moralu. nalazi pismo i kune Hipolita (ne uzimajući u obzir njegovu odbranu). čudne kovanice i pleonazam u prolozima. tu je hor mista. otkriva njene namere prema Hipolitu. ostavljanje glumca bez teksta na sceni. Na samrti. . ali strast nadvladava razum u njoj. te Ksantija mora da obiđe jezero. Dionis im traži savet za Atinu. puno deminutiva. Eshil zamera Euripidu sto je zaboravio na osnovnu funkciju umetnosti. pod čijim uticajem i Dionis počinje da krekeće. Ksantija i Plutonov rob razgovaraju o gazdama. Ona je svesna svega i zbog toga oseća stid. U Hadu se za titulu najvećeg nameću Eshil. u tom se čuje rasprava Eshila i Euripida oko mesta na prestolu. Analiza i sadržaj Žaba. Dionis presuđuje u Eshilovu korist. On time čini hibris. Iz parode saznajemo za Fedrinu ljubav prema Hipolitu i u tome leži njena tragična krivica.Euripida. Vratar Eak tuče Dionisa i Ksantiju kako bi utvrdio ko je od njih bog. Tu počinje rasprava Eshila i Euripida u kojoj Dionis treba da presudi. a Dionisa prevozi preko jezera. Hipolit ipak oprašta Tezeju. ubija se i ostavlja pismo. Međutim. Dolazi Pluton koji kaže Dionisu da presudi. 52. a Tezej pravu istinu saznaje od Artemide. Euripid kaže da se oligaristi vrate na vlast. Fedrin muž. ali on gnusno odbija predlog da bude maćehin ljubavnik i daje reč dadilji da za taj predlog niko neće saznati. koji koristeći se raznim sredstvima želi to mesto da osvoji. Tesej se oženio Antiopom. izbor tema i motiva. Ko vodi agon u Žabama? Ko pobeđuje. a ona mu to ne oprašta i planira mu osvetu. upotrebu istog metričkog klišea u prolozima. Herakle mu daje sliku podzemnog sveta i upućuje ga kod Harona da ga preveze. i stižu do Harona koji neće da vozi slugu. Tada Dionis dobija ulogu sudije. Euripid zamera Eshilu sporo odvijanje radnje. Sadržaj i analiza Hipolita. 51. koja se smatrala vernim prijateljem Fedre. Stižu ispred Plutonove kuće. 50.Ona je besna zato što Hipolit poštuje i veliča samo Artemidu. Dionis maskiran u Herakla.

Međutim. a drugih šest pevanja rađeno je po uzoru na Ilijadu (opisuju se borbe nakon Enejinog iskrcavanja na obalu). a njega bi činili filozofi kao nosioci mudrosti. zlatan. On smatra da poezija treba da ima vaspitnu ulogu. Na koga se Vergilije ugledao pišući Eneidu ? Vergilije se oslanjao na Homera. onda bi oni pod stvarnošću jedino podrazumevali senke drugih ljudi i predmeta koji bi se prikazivali na zidu pećine.pa ćup sa zlatom iznosi iz kuće i počne da ga sakriva na različitim mestima. Zlatni stalež bi vodio državu. Platonova država.Eshil pobeđuje zato što je moralniji. ali se u svojim delima ne pridržava toga. silazak u podzemni svet. Platonov svet ideja. Euklinovu kćer Fedru je obljubio mladi Likonid koji se sad kaje i želi da se oženi njom. opisi brodoloma. . Likonid vraća ćup sa zlatom Euklionu. idealna država bi imala tri staleža. Strobil. dok je selio ćup.koji zlato i uzme. a ovaj mu zauzvrat daje svoju kćerku za ženu. mit o pećini. Kada bi neki ljudi od rođenja živeli u podzemnoj pećini samo uz veštačku svetlost vatre. 55. Alularija obrađuje priču o starom tvrdici Euklionu koji pronalazi ćup sa zlatom i od tada neprestano bdi nad njim (dešava se u Atini).ne krijući naklonost prema Euripidu. 54. izrada štita) I likova (junački kralj Tumo odgovarao bi Hektoru). Eshil uspeva da ga pridobije na svoju stranu i pobeđuje. Analiza i sadržaj Alularije. To je komedija naravi. odnosno u prvih šest pevanja uzor mu je Odiseja (opisuju se Enejina lutanja). Oni bi to „znanje“ smatrali jedinom mogućom istinom. ali se pretpostavlja da je imao srećan kraj. Kraj komedije je izgubljen. Ako bi izdržao snagu do tada nepoznate svetlosti počeo bi postepeno da uviđa kako izgleda stvarni svet.U jednom ga trenutku. 53. Po njemu. srebrni i gvozdeni sloj stanovništva. ukoliko bi neko od njih krenuo ka izlazu pećine. Posle samo izvesnog vremena bi mogao da posmatrai samo sunce koje predstavlja jedinstven izvor svega postojećeg. Eshil za političku situaciju u tom trenutku svaljuje krivicu na Euripida i njegovu umetnost. Takođe su uočljive sličnosti pojedinih mitova (priča o propasti Troje. Ovaj se motiv prepliće s motivom ljubavi.Vrhunac komedije počiva na nesporazumu. Platon je bio utopijski idealista i prema tom svom određenju je opisao idealnu državu u svom delu. U tom sukobu Aristofan kroz Eshilove reči iznosi svoja poetička načela. Ipak. svojim razumnim argumentima.etika pobeđuje. vidi Likonidov rob. 56. Apstraktni odnos ideje i stvari Platon nam približava alegorijom kroz svoj mit o pećini. Euripid kaže da tragedija treba da čini ljude boljima . Na kraju. najpre bi bio zaslepljen svetlošću koja bi ga sačekala na kraju puta. Međutim od Eukliona ruku njegove kćerke zatraži Likonidov ujak Megador na šta Euklion pomisli da je Megador namirisao bogati miraz.

Tragedija je podražavanje ozbiljne i završne radnje koja ima određenu veličinu. Epistološka. scenski aparat i muzička kompozicija. a da se istine i ne dotiču. karakter. sastavni deo sudske pravde. Koji su delovi tragedije kod Aristotela? Delovi tragedije mogu biti kvantitavni i kvalitativni. vezano za nešto rđavo I stvara nešto rđavo’’. 59. Estetsku jer osećamo zadovoljstvo kad podražavamo. Ne bi bilo dozvoljeno mešanje između staleža. Zatim etičkajer nas ne uči dobrom..loše utiče na dušu. već je ono pesništvo koje je odraz odraza.Srebrni stalež. odnosno predmeta iz realnog sveta koji su i sami imitacija onoga što postoji u svetu ideja. Aristotelovo podražavanje. zanatlije. Psihološka. Sredstva su ritam.jer pesništvo kao umetnost ne pripada ni stvarnom svetu ni svetu ideja. Za Platona ono je oponašanje privida stvarnosti. . priroda umetnosti. a gnoseološku jer podražavamo od detinjstva. eksoda i horske pesme ( ulazna pesma (paroda) i stasimoni (stajaća pesma)). to je urođena aktivnost. Umetnost uvek ima neki cilj. 58. govorom koji je otmen i poseban za svaku vrstu u pojedinačnim delovima. Ona je ontološka. više različitih svrha i obličja po Aristotelu. za razliku od Platona. gledaoca ili slušaoca sa slabim karakterima u tragediji ili epu ujedno kvari njegovu dušu. epizode. Shvatanje mimezisa kod Platona. 57. sa licima koja delaju. govor i harmonija. Načini podražavanja su ili pripovedni (narativni) ili lica koja vrše radnju (dramski). Onaj najniži stalež bi sačinjavali zemljoradnici. vojnici. Kritika pesništva. ali se on ne bi sticao rođenjem već bi se prema karakteru i odlikama svrstavalo u staleže. Kaže da su svi pesnici počevši od Homera samo podražavaoci slike istinske vrline. Aristotel kaže da podražavanje ima estetsku i gnoseološku funkciju. on kaže da je to . Definicija tragedije kod Aristotela i njeno obrazloženje. stanari države i njih bi odlikovala hrabrost. osnovno sredstvo učenja. mimezis. 61. Platon tako udaljava umetnost od stvarnog bića. Ukazuje i na štetno dejstvo podražavanja koje publiku navodi na empatiju. a ne pripovedaju. Mimezis (podražavanje) ima negativne konotacije po Platonu.misli. Aristotel razlikuje sredstva. govor. Platon je dakle protiv podražavanja. Predmet podražavanja mogu da budu karakteri bolji od nas. za koga je Platon i napisao delo bi sačinjavali stražari.jer pesništvo kao i druge umetnosti ne doprinosi spoznaji. Kvalitativni su: priča.Poistovećivanje čitaoca. 60. predmet i način podražavanja. sredstva pripovedanja. Kvantitativni su: prolog. prosečni ili gori od nas. senka senke. nešto rđavo. Pesnik stvara samo ono što je istinskome slično. a izazivanjem straha i sažaljenja vrši pročišćavanje takvih afekata.

Junaci treba da budu plemeniti. u skladu sa svojim karakterom). odnosno da umetničko delo ima zadatak dazabavi.Srebroljublje 6. Tragični junak je onaj koji pada iz sreće u nesreću. 1.Gnev 4. ali istovremeno I da koristi.Lenjost 5.Blud .On se ugledao na grčke autore i smatra da je grčka umetnost vrednija od rimske. Sedam smrtnih grehova. uverljivi) i dosledni.slični (verni.Zavist 3. Po Aristotelu ne smeju čestiti ljudi da padaju iz sreće u nesreću. prilični (prikladni. Kako Horacije definise mimezis? Horacije uvodi širi pojam podražavanja.da oni podražavaju bolje i da u njima rimski književnici treba da traže uzor.Proždrljivost 7. jer samo onaj koji je sličan nama izaziva sažaljenje.to nije samo odnos između umetnosti i stvarnosti već i odnos između dela i tradicije. 64. a ne treba ni veoma rđav da prelazi iz sreće u nesreću (jer neće izazvati sažaljenje). ni rđavi iz nesreće u sreću. Koja je svrha umetnosti po Horaciju? Dulce et utile! Umetnost treba da spoji lepo I korisno. već sličan nama. On ne prelazi u nesreću zbog svoje zlobe. već zbog neke pogreške. 63. 65.Gordost 2. on ne treba da bude ni rđav ni pravičan. pouči. Tragicni junak kod Aristotela.62.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful