OPŠTA KNJIŽEVNOST 1

1.Sta je ep? Epske tehnike? Ep je jedan od osnovnih oblika epike, pisan u stihu, čiji su sinonimi još i epopeja, spev, poema, narativna pesma. Ep spada u najstarije epske vrste. Potiče od grčke reči epos što znaci reč, priča. Fabula se obično odnosi na mit, legend vezanu za narod, pleme, državu, istorijski događaj. Epske tehnike su skup knj.postupaka i sredstava karakterističnih za epsku poeziju. Kada govorimo o epskim tehnikama imamo epizodu- zaokružena tematska celina, zatim retrospekciju- pričanje o događaju koji se desio pre glavnog događaja tj.glavne radnje, anticipaciju- događaje koji će se tek desiti , retardaciju ili usporavanje radnje, digresiju ili kraće udaljavanje od radnje, deskripciju-opisivanje, i formule- blokovi istih stihova koji se ponavljaju. 2. Osnovne odlike epa na osnovu Epa o Gilgamešu. Najvažnija karakteristika epa je stavljanje glavnog lika u centar zbivanja, u ovom epu to je upravo Gilgameš i opisani su njegovi doživljaji na putu do spoznaje večnog života. Ep je pisan u stihu. U epovima je glavni junak idealizovan, te je Gilgameš predstavljen 2/3 bog, a 1/3 čovek, ima najboljeg prijatelja Enkidua. Pripovedanje je objektivno i distancirano. Za glavnog junaka je uzeta istorijska ličnost, Gilgameš je bio vladalac Uruka. 3. Epske tehnike na osnovu Epa o Gilgamešu. Retardaciju u vidu epizode u „Epu o Gilgamešu“ nalazimo kad Utnapištim priča priču o potopu. Dugo putovanje Gilgameša i Enkidua do Kedrove šume je primer za digresiju i epizodu. Digresija nam je predstavljena u celom trećem pevanju kada Enkidu ponovo odlazi u stepu. Primer proširenog poređenja je lik Humbabe, predstavljenost njegovog izgleda, snage i moći. Najviše ponavljanja ima u desetom pevanju tj.u Gilgamešovom putu ka Utnapištimu, gde on sreće ljude škorpione, Siduri Sabitu, lađara Uršanabija i na kraju Utnapištima. Primer nabrajanja i ponavljanja je kada Gilgameš seče stabla za lađu. Retrospekcija je data u jedanaestom pevanju, tj.u Utnapištimovoj priči o potopu i tome kako je on postao jednak bogovima. Anticipacija (najavljivanje šta će se desiti posle glavne radnje) je data u Gilgamešovim i Enkiduovim snovima. Ep ne počinje invokacijom, već direktnim uvođenjem u radnju- in medias res. 4. Kompozicija i tema epa o Gilgamešu. Ep o Gilgamešu je nastao oko 1700. god p.n.e. na 12 glinenih ploča koji predstavljaju 12 pevanja.Tematika speva govori o prijateljstvu,o borbi protiv zla,o smrti, o potopu i o traženju večnog života.Ispevan je u slobodnom stihu,različite dužine i karakteristična su ponavljanja kao što su anafora,epifora,palilogija. Gilgameš je gl.junak speva koji čini 2/3 božanskog i 1/3 ljudskog.Delo se može tematski podeliti na dva dela. Od prvog do osmog pevanja govori o Gilgamešu,savremenom vladaru, koji zajedno sa svojim prijateljem Enkiduom ubija i pobeđuje Humbabu. U drugom delu koji je od devetog do dvanaestog

8.molitve. a Adam je stvoren iz praha (veza sa Biblijom). Međutim. Zmija predstavlja neprijatelja čoveka. Poštuj oca svojega i majku svoju. propovedi i čuda prenose Novim zavetom. Ne pravi sebi idola niti kakva lika. Drugi primerpotop. ali važno je da Gilgameš ne odustaje. U Gilgamešu ona njemu krade travku besmrtnosti. nemoj imati drugih bogova osim mene. čija je osnova nastala na aramejskom jeziku. izuzimajući Jevanđelje po Mateju.e..zmija.je u celini nastajala u razdoblju od 15 v.opisana je Enkiduova smrt i govori se o potrazi za odgovorom na pitanje kako steći večni život.psalmi. Ne poželi ništa što je tuđe. 4.e. Ja sam Gospod Bog Tvoj. 7. da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji. jer je po njoj potop preživeo Noje.knjiga.n.. 7. Dela svetih apostola. do 2 v.jer ih sve povezuje središnja figura Isusa Hrista. čiji se život. Gilgamešovo putovanje.z. 1.z. Gilgameš kreće u potragu za večnim životom. 9. 6. Ne kradi.reči biblion. ide kroz tamu i vode smrti. 2.n.tužbalice. Na putu do Utnapištima on savlađuje mnoge prepreke sa divovima. pisan na hebrejskom i aramejskom jeziku. B. šest dana radi i svrši sve svoje poslove. 8. Ne ubij. Novi zavet obuhvata 27 knjiga podeljenih na jevanđelja. 3. Lutajući motiv je motiv koji se javlja u više književnosti. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ. Ne svedoči lažno na bližnjega svojega. kad je nastala. a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu. prema jevrejskom kanonu obuhvata 24 knjige.tekstovi u N. Lutajući motivi u Epu o Gilgamešu. dok se on kupao u jezeru. Nabrojati 10 Božijih zapovesti. Osnovni pesnički oblici Starog zaveta su:himne. 10. Treći primer. od čega se sastoji? Biblija ili Sveto pismo je najvažnija sakralna knjiga hrišćanske religije. U Epu o Gilgamešu potop je preživeo Utnapištim. 5. 5.pevanja. kao i obredne pesme u kojima se najčešće poziva na rad. Stari zavet ujedno je i osnovna sveta knjiga Jevreja. u kojima se opisuje jevrejska istorija.prisutan je njegov strah od smrti i prolaznosti. Prvi primer stvaranje čovekaEnkidu je stvoren od blata. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega. a u Bibliji ona takođe krade večni život Adamu i Evi. Stari zavet. Zatim. Sta je biblija. Novi zavet je pisan u 1 i 2 v.e. koja se sastoji iz Starog i Novog zaveta.ljubavne. zmija mu odnosi travku i tako razočaran Gilgameš se vraća u grad Uruk. Gilgameš nalazi Utnapištima i priča mu o svojoj nameri da pronađe večni život. Nastala je od gr. Za razliku od S. 6. škorpionima koji čuvaju nebesku kapiju i oni mu govore da nijedan čovek nije prešao sunčanu kapiju. . On ga upućuje da na dnu mora potraži travku protiv smrtnosti.svadbene i vinske pesme. tu nalazimo takođe vezu sa Biblijom.na grčkom jeziku.p.daleko su srodniji .n. Ne čini preljube. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. nemoj im se klanjati niti im služiti.

i udahnuo u njega duh života. ozdravila je svojom verom. bez žena i dece. Marija i Marija Magdalena obilaze njegov grob i prve saznaju da je vaskrsao. navesti čuda i parabole Isusove. i da će ga razapeti. Žena koja je 12 godina bolovala od tečenja krvi. kad odraste. Sunce da upravlja danom. Isus biva razapet i umire na krstu. Isus se vraća u grad i raznolikim čudima i isceljenjima pokazuje svoju veru i moć božiju. po vrstama njihovim. po vrstama njihovim. a bilo ih je pet hiljada. te mu Petar reče:ako je to zaista Isus neka mu naredi da krene da hoda po vodi. A svod nazva Bog nebo. i Isusa odvode pred Pontija Pilata gde narod traži smrt Isusovu. ali on svemu odoleva i okuplja učenike na gori. Peti dan Bog je stvorio živa stvorenja u vodama. kada su se učenici našli na lađi.Šesti dan stvorio je Bog stoku i sitne životinje i zveri zemaljske. i mesec da upravlja noću. Evu. jer je govorila sebi da će se izlečiti . ali se uplaši i pokleknu. Irod četverovlasnik na prevaru od svoje kćeri biva naveden da naredi pogubljenje Jovana Krstitelja. Prvo je Bog stvorio Adama. Jov je uveren u svoju nevinost i vrlinu. Bog nas. Isus okuplja svoje učenike na tajnoj večeri i govori im da će ga neko od njih izdati. ( Jevanđelje po Mateju) Na početku jevanđelja je dat Isusov rodoslov. gde ih uči zakonu hristolike ljubavi. Dovodi se u pitanje božanska pravda i zlo na svetu. Sadržaj jevanđelja po izboru. Isusa. i krenula bura.Na kraju reče Bog: "Da načinimo čoveka po liku i podobiju Našem. kao i ptice nebeske. Problem teodiceje. da mu bude pomočnik na putu ka večnom cilju njihovog života i života svih stvorenja 10. Kasnije. i zvezde: da svetle i da budu znaci vremena. od Iroda sklanjaju u Misir. Juda izdaje Isusa za 30 srebrnjaka. Petar krenu. "čovećicu". dana i godina." Presveta Trojica. koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miću po zemlji.Tri čuda Isusova: Jedno od čuda Isusovih je kada narod. odlazi kod Jovana da ga krsti. stvorio je čoveka od praha zemaljskog. Isus im reče da se ne boje.On ne dovodi u pitanje postojanost Boga već njegovu pravednost i zbog te sumnje u božansku pravednost njegova vera nije u potpunosti čvrsta i nema odgovore na pitanja pravde. nahranio sa 5 hleba i 2 ribe.9. ribe i ostala stvorenja velika i mala. Njegova glavna osobina je trpljenje . Zatim. kao bebu. Drugi dan Bog je stvorio svod nebeski i rastavio vodu pod svodom od vode nad svodom. Sta je Bog kog dana stvorio? Prvi dan stvorena je svetlost. 11. a oni se uplašiše utvare. on im govori da prenesu apostolima da će se sa njima naći u Galileji. Na zemlji je izrasla trava i ranovrsna drveta koja rađaju plod. Četvrti dan Bog je stvorio svetila na svodu nebeskom. Nakon toga Duh odvodi Isusa u pustinju da ga đavo iskuša. ali Isus mu priđe te ga spasi. gde se vidi da je porekla Davidova. Treći dan snagom reči Božje odelila se voda od kopna. pa mu je onda stvorio ženu. koji ga je pratio.

14. Devojka čuje njegov glas. Eliluj. Sulamka izlazi u grad da traži svog dragog. ali je hvataju stražari i vraćaju je.siromah’’.tonom koji je pesimističan i opominjući. Oni mu govore da se pokaje. Postavlja se pitanje porekla zla. u epilogu se pojavljuje Bog u oluji i ne donosi nikakvo rešenje osim što vraća Jovi pređašnju sreću i Jova biva dvostruko nagrađen. Pripada Starom zavetu. Domaćin im reče da su primili koliko su se dogovorili i da on svakom može platiti po volji. Pastir govori o lepoti svoje drage Sulamke. 12. Govori se o ispraznosti života i ovozemaljskim vrednostima koje ne mogu usrećiti čoveka. Tema dela je nezaslužena patnja pravednika. Pripisuje se Solomonu.p.e. Međutim Jova se brani i izjavljuje da je nevin. pisana veoma slobodnim jezikom. Ostale devojke u hramu se . Na kraju. Jedna Isusova parabola: Carstvo nebesko je kao domaćin koji najmi radnike za svoj vinograd. U prologu se prikazuje Jova kao čovek pobožan. To je zapravo zbirka ljubavnih pesama. mudrosnoj književnosti. Knjiga propovednika.već nakon njega.pati za njim. a prvi poslednji. i o ljubavi koju oseća prema njoj.n. sadržaj i kompozicija. On kritikuje Jova. Slična misao se sreće i u Knjizi o Jovu. Isus vidi njenu veru i ona zaista tim dodirom ozdravljuje.e. Sotona pred Bogom tvrdi da je Jova pravedan zato što mu nudi zemaljsku sreću. Sadržaj i kompozicija knjige o Jovu. Dogovori se sa njima da im plati po groš. Zatim sledi glavni deo knjige. Takođe on je i skeptik. Pesma nad pesmama. Sastoji se od prologa i tri ciklusa (Rasprava sa prijateljima). nastala je u 3. reče im da se pridruže njegovim radnicima. zaklinje kćeri Jerusalimske da mu prenesu da boluje za njim. jer mora da je nešto zgrešio čim ispašta. čuva vinograde i govori o ljubavi prema njenom dragom. Odnekud se pojavljuje i četvrti prijatelj.p. Iz kazivanja propovednika zaključuje se da je bio hedonista. Devojka Sulamka. Propovednik govori o tome kako i čovek koji je pravedan može da bude nesrećan. jer sumnja u postojanje sreće na svetu.e. Car Solomon se zaljubljuje u nju i odvodi je u svoj hram. sadržaj i kompozicija. Napisana je u prvom licu. ali to je samo književni postupak.. Dovodi se u pitanje tradicionalna ideja. patnje i nesrećne ljudske sudbine. jer nisu našli reči koje bi ga preobratile. dijalog između Jove o njegova tri ptijatelja (Elifas. Sreća se ne nalazi na ovozemaljskom životu. a oni prvi se pobuniše štro njima ne plati više jer su duže radili.n. A kad nadje besposlene.p. Tako će i u carstvu biti poslednji prvi. Zatim Bog iskušava Jovu i on tako biva lišen velikog bogatstva i dece i biva pogođen teškom bolešću. Na kraju rada svima isplati po groš.kao i kod Propovednika.zato što nam on daje netradicionalne odgovore: čoveku nije dato da razume Božije puteve i Bog ne mora da polaže čoveku račune. Spada u mudrosne spise i zapisana je u VI v. Verovatno je nastala oko 4.n.samo ako se dotakne skuta Isusovih.v. Pisac se predstavlja kao sin DavidovSolomon. jer se odrekao vlastite pravednosti i postao pred Bogom . Vilvid i Solfid). ali i njegove prijatelje. 13.v.iskušenje i ćutanje od strane Boga koji okleva da mu pomogne. bogat i srećan.

čime se čitalac odmah uvodi u središte zbivanja i obaveštava se o predmetu radnje.dive njenoj lepoti. koji su na terenu zapisivali epska izvođenja sandžačkih Muslimana. i žele da je gledaju.Na početku se javlja invokacija –molitva boginji pevanja da pomogne . nabrajanjima (kada Helena nabraja ahejsku vojsku). U 20-om veku pokušano je da se za h.p.umetnutim epizodama i deskripcijama. Njihova teorija bila je veoma uticajna u drugoj polovini 20-og v. Epske tehnike na osnovu Ilijade. zatim katalozima (npr.epizoda o Dolapu. npr.opisi svečanosti. Pobornici analitičkog stanovišta smatraju da su Ilijada i Odiseja sastavljeni od većeg broja folklornih pesama.odlaganjem toka radnje na dva načina: digresijom. Pastir i Sulamka se pronalaze i on se divi njemoj lepoti. Epsko delo se ostvaruje retardacijama. Homersko pitanje.uzajamno su različiti. 16. ali ona odlazi. Odgovori na h.poređenje Ajanta sa Magarcem koji neće da ode dok se ne najede. Postoji mogućnost da je u početku bila zbirka vereničkih ili svatovskih pesama.p. 18. U tome je presudnu ulogu imala teorija Perija i Lorda. i promenila je prirodu h. 15.Herino zavođenje Diva.p.kao što Ajanta gađaju Trojanski strelci). Sulamka pronalazi mir u pastirevom zagrljaju. pronađe odg. Između ova dva stanovišta formirao se čitav niz specificnih teorija.pomoću proučavanja žive folklorne tradicije na Balkanu. kao grupa reči koja se upotrebljava pod istim metričkim uslovima da bi se izrazila data suštinska ideja. Najveći deo pesama je napisan u formi dijaloga dvoje ljubavnika.doslovno (pohvala ljudskoj ljubavi).katalog brodova). Problem za tumačenje predstavlja pitanje: O kakvoj se ljubavi radi? Postoji više tumačenja. dok unitaristi misle da su to jedinstvena umetnička dela koje je spevao jedan autor.alegorijsko (ljubav Jahve prema Izraelu). npr.događaja i epizoda.Hektor je sjajno slemi Ahilej brzonogi.povezavši ideju o jedinstvenom autoru ipretpostavku o nepovezanoj epskoj tradiciji. Ep je duže pripovedno delo u stihu sa više likova. mogu se podeliti na 2 grupe: unitarističku i analitičku. Stajaći epiteti uvek stoje uz određen pojam i nose neko značenje.kad Ahilej saznaje za Patroklovu smrt.iako ga deca gađaju . teološko (pesma o ljudskoj ljubavi reinterpretirana u perspektivi božanske ljubavi). Moguća tumačenja Pesme nad pesmama.Herino zavođenje Zevsa.susret Diomeda i Glauka. a rezultate tog istraživanja primenili na Homera. proširenim poređenjima (npr. Osnovne odlike epa na osnovu Ilijade. Jedna od glavnih odlika Homerovog stila su formule. Ilijada počinje tehnikom in medias res. Epizoda. Homersko pitanje problematizuje autorstvo i jedinstvo Ilijade i Odiseje kroz dilemu da li su dati epovi nastali trudom jednog autora ili je ipak reč o manje ili više doslednoj kompilaciji epske tradicije.Zora ružoprsta.Ahilejevo kovanje štita. 17.

Patroklo gine u borbi od strane Hektora. 19. smirenog. ali na kraju dela on igra sasvim drugačiju ulogu-ulogu mirotvorca.a okvir i pozadina su epske slike rata i borba pod Trojom.U prvom delu( I pevanje) se govori kako se Ahilej razgnevio što mu je Agamemnon oteo Brisejidu. Trojanci odaju počast Hektoru. Ahilej ga lepo dočeka i preda mu Hektora. Ahil je gotovo savršen junak kome je data božanska dimenzija. Hektorov otac prijam. Povređen Patroklovom smrću. Pripovedanje je objektivno i distancirano.mudrog junaka. Ahilej ubija Hektora i njegovo mrtvo telo vuče kolima po zemlji. Tema Ilijade je potraga Ahileja. Ahilej ne prihvata izvinjenje.nadmen. kako bi umilio bogove.On je opisan kao nepobediv. Ahilej ne želi da učestvuje više u borbi protiv Trojanaca. Jedna od najvažnijih osobina je često korišćenje upravnog govora. i ne želi da se vrati u borbu. Ahilej se bori sa Hektorom i uz Ateninu pomoć. i potiskuju Trojance koji se povlače u grad.kada on mirno predaje svoju dragu drugom.Na kraju. Ahil kao glavni junak epa. jer se pored toga pojavljuju još dve. Sadržaj Ilijade: Na početku se peva o Ahilejevom gnevu prema Agamemnonu. . istinska ljubav koju čovek može osećati prema prijatelju . Ispred grada ostaje samo Hektor koga u dvoboju ubija Ahilej i njegovo telo odvlači u ahejski tabor.Tu vidimo Ahilovu emotivnu stranu. jer Ahil sećajući se svog oca zaboravlja svoj gnev. ona najsvetija javlja se prema roditelju.Ahil se zbog toga posmatra kao lik u razvoju. Javlja se ljubav prema voljenoj osobi. Ahilej pristaje i daje mu svoj štit. a na strani Trojanaca Hektor. jer mu je oteo robinju Brisejidu. Ajant. I treća vrsta ljubavi. Sadržaj i kompozicija Ilijade. Većina ga nije toliko pogodila. Često je i izlaženje iz epske objektivnosti. Odisej. I pored toga što je veran i dosledan onome za šta se bori on ipak svojim prekomernim ponosom izaziva niz tragedija. Ahilej se miri sa Agamemnonom i vraća se u borbu. prikazano je njegovo prijateljstvo sa Patroklom. mada zbog toga oseća bol i roni suze oplakujući nepravdu koja mu je učinjena. Ahilej kao glavni junak je idealizovan. Njegov prijatelj Patroklo ga moli da bar njegu dozvoli da se vrati u borbu. te se oseća odsustvo Ahileja. da bi nadomestio to što mora da vrati kćer svešteniku Hrisu. Patrkola ubija Hektor i njegovom smrću menja se tok radnje u Ilijadi. možda i snažnije ljubavi.pevaču. koji je istorijski događaj. Treći deo obuhvata od XIX do XXIII pevanja i peva se o tome kako se Ahilej pomirio sa Agamemnonom i ponovo se vratio u borbu. 20.Ljubav prema njemu je opisana kao snažna. Komponovana je od 24 pevanja i može se podeliti na 4 dela.kada pesnik govori o sebi obraćajući se muzama. Međutim u centar radnje je stavljen Trojanski rat.strpljivog. Trojanci potiskuju Ahejce.gde vidimo njegovo dostojanstvo. dolazi da otkupi telo svog sina. koliko ga je zabolela smrt svog najboljeg prijatelja. oličenje herojske mladosti. i njegova majka Tetida moli Diva da vrati slavu Ahileju. U četvrtom delu koji obuhvata XXIV pevanje se kazuje o Prijamu koji je izmolio od Ahileja telo sina i govori se o Hektorovoj sahrani. najjači junak. Delo se završava idejom pomirenja. Opisi borbi i dvoboja čine središnji deo epa. Na početku dela predstavljen kao strašan. impulsivan. voju muku i bol i preobražava se. U borbama se na strani Ahejaca ističu Diomed. snage i lepote.Drugi deo obuhvata od II do XVIII pevanja u kome se opevaju ahejske borbe s Trojancima dok se Ahilej gnevi.

čak su I stari mudraci ostali nemi pred njenom lepotom. Sudbina je.Veoma su slični čoveku i jedina razlika sa čovekom je njihova besmrtnost.Odisej ima prijatelje koje gubi .Briseida ( robinja Ahilejeva) 5. oni su prikazani kao svemogući. pa se trudi da im udovolji da ne bi osetio njihov bes. smatra se nesuđenim. neumitnu sudbinu vidimo na primeru Hektora. Glavni junak epa je idealizovan. Sudbina nije slepa I slučajna kao usud. koji joj je ubio oca I braću. Vidimo njenu iskrenu njubav I žel prema Hektoru iz njene jadikovke.npr.junaka se niže čitav niz epizoda. sila koja određuje život svakog pojedinca i od koje se ne može pobeći. Čak ni Zevs na nagovor svih Olimpljana nije mogao sprečiti odluku. kada je bio kod Kiklopa.jedna od najlepših I najlplemenitijih likova stare poezije. Svojim jakim karakterom i ovim osobinama uspeva ponekad da nadmudri i same bogove. odnosno smrt najvećeg trojanskog junaka. Bogovi nisu samo nosioci moralnih. Kasandra (proročica. ne shvata moralnu nemogućnost Hektorovu da se vrati u Troju.u Odiseji se detaljno opisuje Dadiljino sećanje na Odisejevo detinjstvo. Božanski svet u Ilijadi. međutim niko joj to nije uzeo za zlo. a ono željeno koje i pored uloženog truda ostaje neostvareno. jer kada se ona pojavila na bedemima. 22. Oni nisu vrhovni ideal. Osnovne odlike epa na osnovu Odiseje. Andromaha. ne propisuju moralne vrednosti i u nekim slučajevima su gori od ljudi. Kroz Hektorov I Andromahin odnos vidimo porodičan život ocrtan najtoplijim bojama I osenćen najdubljom tragikom. žena Prijamova) 4. 3. Lik lepe Helene je prikazan kao tragičan. 24. glavni je krivac Trojanskog rata.Hekaba (majka Hektorova I Parisova. prema narodnom verovanju. U filozofskom smislu sudbina je nužni red u svetu kojem je podvrgnuto svako biće. Događaji koji čoveka snalaze smatraju mu se dosuđenim.oni stradaju i pate zajedno sa ljudima.etičkih vrednosti. smatrana je za najlepšu ženu na svetu I po tome je obećana Parisu. 1. Odnos sa ostalim likovima je prijateljski ili neprijateljski. Zakon sudbine. nego racionalna iako je nepoznata pojedincu koji u njoj učestvuje.poznaje njihovu ćud i mogućnost da se lako razdraže. boravak kod Lotofaga. čovek im se klanja.21.Odisej izgleda gotovo neranjivo i nepobedivo. smatrali su Parisovu ljubav potpuno opravdanom.Oko g.po mitu o Afroditi i zlatnoj jabuci. Žena I majka. On je pametan i strpljiv i za njega prepreke ne postoje. kao oni koji odlučuju o ljudskom životu na način na koji žele. Helena.upravo zbog svojih ljudskih strasti. sestra Hektorova I Parisova) I naravno tu je Tetida. susret sa boginjom Kirkom. moćni. 2.majka Ahilejeva.Detaljni opisi.Večno mladi oni ljudski svet posmatraju kao pozorišnu predstavu. nadređeni. Ženski svet u Ilijadi.svemoćnost i izobilje života u kome žive. Vođena je strahom od Ahileja. 23. U Ilijadi.

vođi Itačana u Trojanskom ratu koji je posle propasti Troje 10 god.Obimom je kraća od Ilijade i pisana je u heksametru.ali u Odiseji je to dinamično. Kako je herojski ideal sa Ahila preobražen u mudrog Odseja. Zatim Kirka priča Odiseju šta će se desiti.Putovanje. U .ali one nisu povezane.Odisej ostvaruje osvetu i miri se sa porodicama.jedna od najvažnijih osobina epa su putovanja. ali bogovi ne vode rat između sebe. priča o putovanju i povratku.dok on boravi kod boginje Kalipse na njegovom dvoru Penelopini prosci gozbama rasturaju njegovo imanje. Postoji određena hijerarhija na Olimpu.Radnja je vezana i za Telemaha. Ep počinje invokacijom (pesnikov poziv muzi ili božanstvu od koga se traži pomoć pri stvaranju dela).Menelaj proriče da će se Odisej vratiti. Božanski svet u Odiseji. odnosno imamo retrospekciju . skretanjem pažnje na središnju temu).na putu.Takođe je komponovana od 24 pevanja koja se mogu podeliti na 4 dela: 1.Odiseji’’vidimo glavnog . Slika bogova koji stanuju u Olimpu sasvim je drugačija.. Epizode se ogledaju u opisu Odisejevog lutanja. Epske tehnike u Odiseji.Odisej se ne pojavljuje. 2.Odisej kod Feačana i kralja Alkinoja govori o svojim doživljajima.. anticipacija (epska tehnika kojom se u pripovedanju nagoveštavaju ili predočavaju događaji iz budućnosti). kreće u potragu za ocem. 26.od IX do XIII pevanja Odisej otkriva Feačanima ko je. Kompozicija i sadržaj Odiseje. I kada bi se promenio njihov redosled struktura epa se ne menja. lice(sa objektivnog pripovedača na glavnog junaka). prikazano je njegovo putovanje kuci.koji želeći da zaštiti očevinu. luta.Odisej putuje u podzemni svet.U Odiseji se govori o Odiseju. tako se božanski svet iz . a po povratku kući se osvetio proscima. Dobila je ime po Odiseju.Odiseju’’. jer učestvuju u daljem toku radnje i vode junaka ka cilju. 25. a za to vreme su prosci njegove žene Penelope harčili njegovu imovinu. 27. a on se stara da se ništa preko sudbine ne desi.one predstavljaju sve pojave iz podzemnog sveta.Ilijade’’ premestio u . avanture i pohodi.inicijalna epska formula kojom se pripovedanje započinje bez okolišanja.Eshantološke predstave. bio po svetu. 3.epska tehnika koja naknadno pripoveda o događajima iz prošlosti.Retardacijom se usporava i odlaže radnja.Div je najveći bog koga svi moraju da poštuju..Odisej se vraća kući i smišlja osvetu proscima i niz prepoznavanja i 4. Obično na početku dela (inicijalna formula) ili na početku manjih odeljaka (pevanja). U tim pevanjima pripovedanje se pomera na 1. glavnom junaku u epu. Često poprima formu umetnute priče i koristi se kao jedan od oblika retardacije.date su u epizodi Odisejevog silaska u podzemni svet. I dalje oni imaju svoje miljenike i smrtnike koje ne vole.izlaganje teme i junaka (in medias res.

Za osnivača se smatra Tespid. značajna su 3 važna momenta.skena.po suštini i po veličini. Po Aristotelu delovi tragedije su dvojaki. Eshil izgrađuje etička shvatanja. Delovi tragedije. Njene osobine su i Odisejeve osobinemudrost. episodija (srednji). Osnovna Eshilova pretpostavka je teodikeja. 28. ali ne kao . 30. gde su kasnije nastali čuveni grčki amfiteatri. Poreklo i razvoj grčke tragedije. Uvođenjem prvog glumca koji se ozdvojio od hora satira nastala je satirska drama. uveo je drugog glumca. ništa preko mere”. a smanjio broj horskih partija. Čovek treba da bude zadovoljan onim što mu je sudbina namenila. a to su mit.( 3 glumca: Protagonist. Delovi po veličini su: prolog (početni čin). Greh predaka se prenosi na potomke. hrabrost.poštenje. karakter (ono što pokazuje volju).on je nastojao da bogove očisti od suviše ljudskih crta i da ih prikaže kao moralno savršene. Nastala je u 5 v.Deuterogonist i Tritagonist). A deus ex machina je spuštala božanstvo na zemlju radi razrešenja zapleta.timela. Pozorište istovremeno označava i pozorišnu umetnost i zgradu u kojoj se ona izvodi. Postojale su prizme koje su se vrtele oko svoje ose i služile su za promenu scenarija. Usavršio je dramsku tehniku. Sofokle uvodi trećeg glumca i povećava broj učesnika u horu.junaka kojeg obožava i pomaže mu boginja Ateka. Živeo je u zlatnom Periklovom dobu. Za postanak i razvoj tragedije. Govor (kojm se iskazuju misli. sredstvo podražavanja). O prvoj tragediji može se govoriti tek sa pojavom Eshila koji je uveo drugog glumca i stvorio celinu od tri drame. predstava (služi za to da se čin vrši) i melopeja (pesme koje se pevaju uz muzičku pratnju). Najstarije podatke o tragediji nalazimo u Aristotelovoj Poetici. Izgled pozorišta. prikazivanje motiva greha i pokajanja. Na polju dramske umetnosti učinio je veliki napredak. umanjio horske partije. Tragedija je proizvod antičkog duha. On govori i o nasleđenoj teomahijskoj krivici predaka (u Orestiji). kult boga Dionisa i paralelno širenje sa demokratijom. koji je prvi u ditiramb uveo stvarnu dramsku radnju i iz hora izdvojio jednog glumca. misli (iskazuje odluke i izazivaju strah). To je bilo okruglo igralište sa žrtvenikom u sredini. zgrada sa strane je služila za oblačenje.n. Da se ne bi izgubila veza sa prvobitnom prirodom ditiramba u pozorištima se prikazivala trilogija i satirska igra. Prostor za publiku je okruživao orhestru sa 3 strane. jer je proširio dijalog. 31. eksoda (završni čin) i horske pesme koje se dele na parodu (ulaznu pesmu) i stasimone (stajaće pesme). Eshil pripoveda načelo “ ničega previše.p. Na ekiklemama su se prikazivale scene iz kuće. Osnovne odlike Eshilovog stvaralaštva. pojačao je dramski element tragedije. Predstave su se izvodile u podnožjima brda. Smatra se da je nastala od ditiramba. oko njega je igrao Dionisov kiklički hor. Eshil je prvi u tragičnu radnju vezao moralno-religiozni i socijalno-politički problem. Delovi po suštini su: priča (priča koja podražava radnju). snalažljivost. 29.e.

Ovakvi primeri teomahije se mogu naći u Homerovim epovima. Po Eshilu. Pitanje teomahije. moralni . odnosno kažnjavanje pojedinca može zahtevati propast čitave zajednice. Orestija. a da se značajno ne promeni suština ili tok radnje. Takođe se može smatrati i sinonimom hamatije. To je jedan od središnjih pojmova Aristotelove teorije tragedije kojim se određuje veza između grešnog delovanja junaka i njegove kazne. Zevs se bori protiv Kroniona. tako da se ništa ne može pomeriti. Dela Eshilova: Persijanci. Organska triologija. Po Aristotelu. Zapravo. 34. Eshil takođe vidi kao strogu pojavu teomahije ili teonomije. Ima dva tumačenja: prvo je da je to borba između bogova. a to izaziva nesreću kao ispaštanje. Nasledna krivica kod Eshila. takav je zakon i tako će biti dokle je Zevsa i smrtnom stvoru Zevs je pokazao kojim putem um da ide: patnjama se pamet stiče. može značiti i fizičko suprotstavljanje božanstvu.uvek postoji i lična krivica koja pokreće nasleđenu. krivica se ne prenosi kao besmislen slučaj na potomstvo. Sedmorica protiv Tebe. Greh predaka se prenosi na potomstvo. Ko se ogluši o ovaj opšti božanski princip mora da ispašta. I na kraju iza svega stoji Zevsova volja. tragički junak pada u nesreću zbog neke pogreške. pa tako on tek svojim delovanjem izaziva nesrećnu sudbinu i stradanje. 33. koje predstavlja čestu temu mitova (npr. jer znači prelazak iz sreće u nesreću tragičnog junaka zbog njegovog rđavog delanja ili postupaka. Hektide. gde ratuju božanstva koja zauzimaju različite strane u Trojanskom ratu (Atena i Arej). Najpoznatiji primer teomahije u grčkoj tragediji je Prometejevo suprotstavljanje Zevsu. Okovani Prometej. Hera i Atena se sukobljavaju sa Afroditom zbog zlatne jabuke). iza svih ovih složenih odnosa i dejstava ljudskih i demonskih ciljeva. Pored toga. Jedina sačuvana organska trilogija je „Orestija“. već se gresima predaka pridružuju gresi potomaka.neki besmisleni slučaj. Je skup tri dela koja su međusobno usko povezana istom tematikom i jedinstvom radnje. Kod Eshila ko skrivi strada. krivica koja je uzrok tragičnog stradanja glavnog junaka je nasledna. Drugo tumačenje je da je to pobuna protiv božanskog poretka. koja zavisno od konteksta. Ranije je hamartija tumačena kao mana tj. Kod Eshila. 35. Pojam potekao iz Aristotelovog tumačenja antičke tragedije i tesno je povezan sa hibrisom i hamartijom. Pitanje hamartije. čovekovu sudbinu određuje njegov karakter. krivica je i nužna. ili pak kršenje božanskog poretka. 32.

uveo je tri glumca. Na mestu radnje na prvom mestu se nalazi čovek. U najširem smislu hibris označava drskost i preteranu samouverenost zbog koje čovek krši božanske zakone i pravila društvenog ponašanja. jer su moralno nedosledni. Najvaznija horska pesma je parabaza.tj. Često suprostavlja različite karaktere kako bi istakao glavnog junaka. 38. Sofoklove tragedije pune su kontrasta. Koristi postupak dues ex machine. Osnovne odlike Sofoklovog stvaralaštva. a radnja se koncentriše na jednog lika kako bi se istakao njegov karakter. Car Edip. što prikazuje u svojim delima. Prvi je počeo da piše trilogije i to neorganske. jer oni ljudima ne mogu služiti kao moralni obrasci.Po njemu čovek postepeno postaje sve savršeniji i razvijeniji i neprestano se usavršava. Akcenat je bio na nemoralu. Za njega je karakteristična antropodikeja.naziva se atička komedija . majke. Smatra se da potiče sa ostrva Dela. Razvila se iz faličnih pesama. agonu i strasti. na njegovim osećanjima. Najznačajnija Euripidova dela su: Medeja. povećao agon. Sofoklova najznačajnija djela su: Ajant. Edip na Kolonu. Andromaha.da se pitanje pravde svodi na čoveka (čovek je mera svih stvari) i da se religija počinje meriti moralom. Kod Euripida se prvi put javlja ljubav kao erotsko osećanje i žene postaju glavni likovi njegovih tragedija. i oni ih kažnjavaju. Smanjio je ulogu hora. Hekaba. emocijama. 39. Prvi je prekinuo da piše tematske tragedije. Osnovne odlike Euripidovog stvaralaštva. Antigona. Posebnu pažnju posvećuje ženskim likovima. koji su zastupali tezu da uvek možemo imati dva stava. Hor u komediji je aktivniji nego u tragediji. U izvornoj upotrebi hibris označava preterani obestan čin kojim se nanosi nepravda žrtvi i kojom se žrtva sramoti. Uvodi scenografiju. Pribeglice. a smanjuje ulogu bogova. što znači vesela povorka i oda. I Euripid je sklon realističnom prikazivanju u kome kritikuje čovekove tamne strane ličnosti. Trahinjanke. uvek prisutan agon između egzode i parode. Savremena upotreba termina hibris je zasnovana na tumačenju prema kojem ljudi gordim ponašanjem krše norme bogova vređajući tako njihovu čast. Na njega su imali uticaj sofisti. 37. Orest. Koristi preokrete. Elektra. prolog je duži i bogatiji. Potiče od reči komos. Prikazuje ih kao zavodnice. 36. akcenat je na čoveku.nedostatak junaka. Vodi teomahiju protiv antropomorfnih bogova. Aristotel je rekao da Sofokle prikazuje ljude kakvi bi trebalo da budu a ne kakvi jesu. prikazuje ljude onakve kakvi jesu. Hibris zajedno sa hamartijom određuje pojam tragičke krivice. Grčka komedija. Hipolit. jedna satirska igra Kiklop. Elektra. supruge. zatim je povećao broj hora sa 12 na 15. Filoktet. zatim psihologija iz koje se izvodi tragična krivica. Alekstida. uveo je govorni jezik. Pitanje hibrisa. prepoznavanja i tragičku ironiju (car Edip). Poreklo i razvoj grčke komedije. ćerke. Idealni primer za hamartiju je delovanje glavnog junaka tragedije „Car Edip’’.

Nema hora ni parodije. uzimanjem dve ili više komedija. pa ih sklapaju u jednu i tako nastaje nova komedija.nema politike. Komedija se zasniva na komediji karaktera. sreće i ironije. Tragedija se završava tako što se Jokasta ubija. Zatim Edip mudro rešava Sfinginu zagonetku i tako oslobađa Tebu od nesreće. Teme potiču iz svakodnevnog života. 41. a Edip vadi sebi oči. Na putu u Tebu on susreće Laja i ubija ga ne znajući da mu je to otac. 42.e. srednja i nova. Laj mu probode noge i odnosi dete u goru gde ga daje jednom pastiru. Palijata označava tip ogrtača koji su nosili Grci. građa iz porodičnog života.e.n.p. u njoj se pojavljuju tipični likovi. Kralj Laj se ogrešio o boga Apolona ubivši košutu u njegovom svetilištu. Palijata je vrsta rimske komedija iz 3. počiva na intrigama.stara. Glavni predstavnik je Aristofan.intrige i zapleta. Građu crpi iz mita. Glavni predstavnici su Plaut i Trencije.p. Palijata nastaje postupkom kontaminacije. Nastala je preradom ili prevodom nove atičke komedije čiju su predstavnici Menandar. U ovom delu prikazana je tragička sudbina Edipa koji traga za istinom o svom poreklu.(zbog ostrva Atike). Zatim mu glasnik javlja za smrt Poliba za kojeg je on smatrao da mu je otac. v. Mitska pozadina Edipa. koja se usmjerava na svog nosioca i dovodi ga do saznanja da su ljudska snaga i zemaljska sreća potpuno ništavni i nesigurni.počiva na parodiji i satiri. svojom majkom. Edip upotrebljava svu svoju snagu da spasi Tebu i sve vreme se bori da sazna ko je Lajev ubica što je primer tragične ironije. Car Edip prikazuje u stvari tragičnost prevelike mudrosti. Apolon mu poručuje da traži ubicu prethodnog cara Laja. Deli se na tri faze. Sva radnja u drami svedena je na prepoznavanje. a u prologu se daje predistorija događaja. Pastir ga daje iz sažaljenja drugom pastiru prijatelja koji ga odnosi Polibu. bazira se na ljubavnim zapletima. paraziti.nemamo ništa sačuvano. Laj sa ženom dobija sina.e. v. Rimska palijata. Delo prikazuje kontrast između stvarnosti i obmane.).. Apolon mu proriče da će ga sin ubiti i oženiti se Jokastom.robovlasnici.p. Stara se počela izvoditi u 5. Nova komedija.nema ni politike. Edip kasnije u Delfskom proročištu saznaje da će ubiti svog oca i oženiti se majkom. lukavi ili glupi robovi. Radnja tragedije počinje tako što Edip želi da spasi grad Tebu od kuge koja je zahvatila. Naposletku od pastira koji je jedini očevidac svega Edip utvrđuje svoj identitet i dolazi do prave istine.n. Iz straha da se to ne desi on napušta Korint i odlazi u Tebu. Nestaje hor i parabraza. i 2. Filemon i Difil. kralju Korinta i njegovoj ženi Meropi. Likovi palijate su tipski (stari i mladi gospodari . Kao nagradu za spas koji je doneo gradu . Edip. V. Tema tragedije je iz mita o Edipu koji pripada ciklusu tebanskih mitova.n. Ismevaju se konkretne ličnosti. Srednja komedija se razvija u 4. Zapleti su obično ljubavni. sadržaj i analiza. 40.

Ona to naravno ne čini i Pelijin sin Akast proganja nju i Jasona iz Jolka. Sreće Egeja. Tantalova krivica se onda prenela na Plistenove sinove Atreja i Tijesta. Uspeva da umoli Kreonta da joj dozvoli da ostane još jedan dan. Vaspitač dece prenosi vest da vladar Korinta i budući Jasonov zet namerava da protera Medeju. antičkog vladara i uspeva da ugovori da se kod njega skloni nakon što sprovde svoju osvetu. baca ih za sobom. Orest sin Agamemnona i Klitemestre. 44. Otac sakuplja komade tela svog sina i tako zaostaje za njima i oni uspevaju da pobegnu. Medeja ubija brata kidajući komade njegovog tela.Peliju i Esiona. kako bi oni sve imali. Uz pomoć Medeje. Atrejev sin Agamemnon prinuđen je na to da žrtvuje svoju kćer Ifigeniju kako bi ahejska vojska dobila povoljan vetar za polazak u Troju. i Kreont jer se dotakao otrovne haljine koju je poslala Medeja. ubija svoga muža. Da bi sprečila oca da je zaustavi. on uspeva da ubije aždaju koja je čuvala zlatno runo i sa Medejom beži u Jolk. Oni odlaze u Korint gde su živeli srećno i harmonično dok Jason nije odlučio da se oženi ćerkom korintskog kralja. Medeja je osvetila Jasonovu porodicu. Pošto je usput izgubio cipelu. Polinika. rešava da ih otruje. Kada je Jason odrastao vratio se u Jolk stricu. analiza i sadržaj. Mitska pozadina Orestije. sveti se za očevo ubistvo i ubija majku i Egista. kako bi potpuno slomila Jasona. te dadilja od nje sklanja decu. i ne dozvoljava mu da ih on sahrani. Medeja ubija i svoju decu. koliko joj je dovoljno da sprovede osvetu. Medeja. jedinog preživelog Tijestovog sina. budućoj nevesti i njenom ocu. Medeja planira da se osvet mužu. U svojoj trilogiji Eshil razmatra problem nasledne teomahijske krivice predaka. Tu počinje radnja Medeje. Kretej je ima 2 sina.Nakon očeve smrti Pelija je oteo presto starijem Esionu i počeo je da proganja njegovu porodicu. mitska pozadina. Medeja se izvinja Jasona koji joj poveruje. i nudi joj pomoć. Esion je svog sina Jasona sklonio u goru. čime se lanac grehova prenosi sa kolena na koleno. Krivica Atrejića počinje time što je Tantal svog sina Plistena skuvanog ponudio za ručak bogovima. Medeja se na to gnuša. Glasnik donosi vest da je nevesta mrtva.Edip dobija kraljicu Jokastu za svoju ženu. Predstavila se kao proročica i rekla Pelijinim ćerkama da ubiju oca. 43. Medeja pogođena neverstvom svog muža Jasona biva nervno rastrojena. 45.a Pelija je proročanstvom bio upozoren da se čuva onog ko mu dođe bosonog . Tijest čini preljubu sa Atrejevom ženom Aeropom posle čega Atrej iz osvete zakolje sinove svoga brata i daje mu da ih jede na gozbi. Agamemnonova žena uz pomoć Egista. Antigonu i Ismenu. i po svojoj deci pošalje budućoj nevesti otrovne darove. Medeja. Oni dobijaju djecu Etiokla.Građa za tragediju je preuzeta iz mita o Agamemnonu koji je potomak porodice Atrejića koja za sobom vuče naslednu krivicu predaka.on Jasona šalje da donese zlatno runo želeći na taj način da ga se otarasi. Jason pokušava da ubedi Medeju da on to čini zbog njihove dece. . a onda će ga ona podmladiti .

Edipa je u prognonstvu pratila Antigona. i moli sestru Ismenu da joj pomogne. Edip prokune sinove. demokratskoj državi. Pošto je Androgej pobedio na svečanim igrama u Atini ubijaju ga iz zavidnosti. država preuzima pravdu u svoje ruke. Sadržaj i analiza Orestije. saznaje da je neko prekršio njegovu zabranu o nesahranjivanju Polinika. Minojeva žena Psifaja je tražila da joj se napravi drvena krava kako bi mogla da uđe u nju. tu dolazi Ismena da ih obavesti o sukobu Eteokla i Polinika. On obrađuje motiv porodičnog nasjednog greha.Androgej i Arijadna). U prvom delu prikazuje se kako Klitemestra ubija svog muža Agamemnona kada se on vratio iz Troje i to je upravo najduži deo ove trilogije koja nas uvodi u srž dramske radnje. Odnosi se na mit vezan za Agamemnonovog sina Oresta. Antigona jadikuje za neproživljenim životom i za celom porodicom.On beži sa njom. Erinije postaju milostive. Mitska pozadina Antigone. Bik je obljubio i ona rađa sina Minotaura koji je imao telo bika. U drugoj tragediji se govori o Orestu koji po Apolonovom naređenju osvećuje oca ubistvom majke i njenog ljubavnika Egista. Glasnik donosi vest o smrti Antigone i Hemona. a čovečju glavu. ali ova je odbija. da bi je bik obljubio. Orestija je jedina sačuvana organska trilogija u antičkoj tragediji. jer se zaljubila u bika. Stražar dovodi Antigonu i ona priznaje krivicu. jer narod smatra da je Antigona nevina. Antigona rešava da sahrani svog brata Polinika. Pokajnice i Erinije (Eumenide). (Minojeva i Psifajina deca su bili Fedra. Tragična sudbina umne zastupljenosti i radikalnog autokratizma tema je Sofoklove Antigone. umesto krvne osvete. Prorok Tiresija govori Kreontu da odustane od izvršenja kazne. Da bi osvetio sina.svake godine moraju da daju 7 mladića i 7 devojaka za Minotaura. ali je kasno. poželevši da u dvoboju i jedan i drugi stradaju. 49. i naređuje da se uhvati krivac. i verenik Antigonin. Sadržaj i analiza Antigone. Eshil uvodi sud na pozornicu. a Kreont kriv sebe za sve što se dogodilo 48. Tesej je osvojio Arijadnu i od nje dobio konac pomoću kojeg je mogao izaći iz lavirinta nakon što je ubio Minotaura. ali Antigona to odbija. Kreont se predomišlja. Mitska pozadina Hipolita. Vladar Tebe Kreont. Proroštvo objavi da će pobediti onaj od braće na čijoj strani bude Edip. Ismena želi da podeli kaznu sa njom. . Delo je komponovano od tri tragedije: Agamemnon.46. Kreont naređuje da je živu zazidaju i da joj daju po malo hrane kako bi se duže mučila. Kreontova žena Euridika oduzima sebi život. 47. ali se pokreće i pitanje sahranjivanja pokojnika. Kreontov sin. Problem Orestije i krivice formuliše se u prepirci između Erinija i Oresta Nameće se pitanje da li je Orest kriv zato što je ubio majku i zato što je osvetio oca.Glavnu ulogu ima porota. jer će se desiti velika nesreća. Minoj nameće danak. Hemon pokušava da odvrati oca od namere da ubije Antigonu. Utočište nalaze u Kolonu. na kraju Orest biva oslobođen krivice u Atini.

da uči o moralu. a ona mu to ne oprašta i planira mu osvetu. Iz parode saznajemo za Fedrinu ljubav prema Hipolitu i u tome leži njena tragična krivica. 50. Analiza i sadržaj Žaba. odlazi sa slugom Ksantijom Heraklu da ga pita za put u podzemni svet. Stižu ispred Plutonove kuće. Ona je svesna svega i zbog toga oseća stid. zašto ? Najveći grčki tragičari su mrtvi. Zato Dionis odlazi u Had da bi na zemlju vratio svog omiljenog tragičara. Dionis maskiran u Herakla. ali strast nadvladava razum u njoj. Tesej se oženio Antiopom. ubija se i ostavlja pismo. kome je to mesto pripadalo i Euripid. ostavljanje glumca bez teksta na sceni. Međutim uvređena Fedra.Ona je besna zato što Hipolit poštuje i veliča samo Artemidu. Ksantija i Plutonov rob razgovaraju o gazdama. Nakon njene smrti se oženio sa Fedrom. a Dionisa prevozi preko jezera. Sadržaj i analiza Hipolita. a Tezej pravu istinu saznaje od Artemide. upotrebu istog metričkog klišea u prolozima.ali je ostavlja na ostrvu Naksu gde je nalazi Dionis i očaran njenom lepotom uzima je za ženu. Vratar Eak tuče Dionisa i Ksantiju kako bi utvrdio ko je od njih bog. Dolazi Pluton koji kaže Dionisu da presudi. Dionis i Ksantija kreću u podzemni svet. Na samrti. Euripid kaže da se oligaristi vrate na vlast. Počinje prologom koji drži Afrodita. puno deminutiva. i stižu do Harona koji neće da vozi slugu. Hipolit ipak oprašta Tezeju. jer su ovi izmenjali odeću. ali on gnusno odbija predlog da bude maćehin ljubavnik i daje reč dadilji da za taj predlog niko neće saznati. tu je hor mista. kraljicom Amazonki Ii sa njom imao sina Hipolita. On zbog toga strada. a nju zanemaruje.Euripida. pod čijim uticajem i Dionis počinje da krekeće. koji koristeći se raznim sredstvima želi to mesto da osvoji. a od živih niko nije dostojan da zauzme njihovo mesto. otkriva njene namere prema Hipolitu. čudne kovanice i pleonazam u prolozima. u tom se čuje rasprava Eshila i Euripida oko mesta na prestolu. Fedrin muž. U jezeru je hor žaba. . On time čini hibris. koja se smatrala vernim prijateljem Fedre. te Ksantija mora da obiđe jezero. Eshil zamera Euripidu sto je zaboravio na osnovnu funkciju umetnosti. jer hoće da vrati svog omiljenog pesnika Euripida. planira osvetu. nalazi pismo i kune Hipolita (ne uzimajući u obzir njegovu odbranu). Dionis im traži savet za Atinu. Tada Dionis dobija ulogu sudije. U Hadu se za titulu najvećeg nameću Eshil. izbor tema i motiva. dadilja. Dionis presuđuje u Eshilovu korist. Herakle mu daje sliku podzemnog sveta i upućuje ga kod Harona da ga preveze.Minojevom ćerkom i ona mu je rodila 2 sinaAkamnta i Debofonta. Ko vodi agon u Žabama? Ko pobeđuje. 52. Tezej. Euripid zamera Eshilu sporo odvijanje radnje. Tu počinje rasprava Eshila i Euripida u kojoj Dionis treba da presudi. a Eshil kaže da se rat vodi na spartanskoj teritoriji i da se obnovi flota. Međutim. 51.

a drugih šest pevanja rađeno je po uzoru na Ilijadu (opisuju se borbe nakon Enejinog iskrcavanja na obalu). onda bi oni pod stvarnošću jedino podrazumevali senke drugih ljudi i predmeta koji bi se prikazivali na zidu pećine. Euklinovu kćer Fedru je obljubio mladi Likonid koji se sad kaje i želi da se oženi njom. 55. svojim razumnim argumentima.pa ćup sa zlatom iznosi iz kuće i počne da ga sakriva na različitim mestima. idealna država bi imala tri staleža. Platonov svet ideja. izrada štita) I likova (junački kralj Tumo odgovarao bi Hektoru). Međutim od Eukliona ruku njegove kćerke zatraži Likonidov ujak Megador na šta Euklion pomisli da je Megador namirisao bogati miraz. Euripid kaže da tragedija treba da čini ljude boljima . To je komedija naravi. Analiza i sadržaj Alularije. Likonid vraća ćup sa zlatom Euklionu. Apstraktni odnos ideje i stvari Platon nam približava alegorijom kroz svoj mit o pećini. Zlatni stalež bi vodio državu.Eshil pobeđuje zato što je moralniji.U jednom ga trenutku. mit o pećini. najpre bi bio zaslepljen svetlošću koja bi ga sačekala na kraju puta. On smatra da poezija treba da ima vaspitnu ulogu.koji zlato i uzme. . Na koga se Vergilije ugledao pišući Eneidu ? Vergilije se oslanjao na Homera. 53. 56. Platonova država. Platon je bio utopijski idealista i prema tom svom određenju je opisao idealnu državu u svom delu. silazak u podzemni svet. vidi Likonidov rob. Na kraju. zlatan. ali se pretpostavlja da je imao srećan kraj. a ovaj mu zauzvrat daje svoju kćerku za ženu. U tom sukobu Aristofan kroz Eshilove reči iznosi svoja poetička načela. Kada bi neki ljudi od rođenja živeli u podzemnoj pećini samo uz veštačku svetlost vatre. Eshil uspeva da ga pridobije na svoju stranu i pobeđuje. Kraj komedije je izgubljen. dok je selio ćup. ukoliko bi neko od njih krenuo ka izlazu pećine. Takođe su uočljive sličnosti pojedinih mitova (priča o propasti Troje. opisi brodoloma. Po njemu. ali se u svojim delima ne pridržava toga. Ovaj se motiv prepliće s motivom ljubavi. 54. a njega bi činili filozofi kao nosioci mudrosti. Oni bi to „znanje“ smatrali jedinom mogućom istinom. Eshil za političku situaciju u tom trenutku svaljuje krivicu na Euripida i njegovu umetnost.etika pobeđuje. Ipak. odnosno u prvih šest pevanja uzor mu je Odiseja (opisuju se Enejina lutanja). Ako bi izdržao snagu do tada nepoznate svetlosti počeo bi postepeno da uviđa kako izgleda stvarni svet. Međutim. Posle samo izvesnog vremena bi mogao da posmatrai samo sunce koje predstavlja jedinstven izvor svega postojećeg. Strobil. Alularija obrađuje priču o starom tvrdici Euklionu koji pronalazi ćup sa zlatom i od tada neprestano bdi nad njim (dešava se u Atini).Vrhunac komedije počiva na nesporazumu. srebrni i gvozdeni sloj stanovništva.ne krijući naklonost prema Euripidu.

Ona je ontološka. 60. senka senke. sredstva pripovedanja. ali se on ne bi sticao rođenjem već bi se prema karakteru i odlikama svrstavalo u staleže. mimezis. 59. a da se istine i ne dotiču. 57. Kritika pesništva. prosečni ili gori od nas.loše utiče na dušu. govor i harmonija. nešto rđavo. odnosno predmeta iz realnog sveta koji su i sami imitacija onoga što postoji u svetu ideja. osnovno sredstvo učenja. Za Platona ono je oponašanje privida stvarnosti. gledaoca ili slušaoca sa slabim karakterima u tragediji ili epu ujedno kvari njegovu dušu. Načini podražavanja su ili pripovedni (narativni) ili lica koja vrše radnju (dramski). zanatlije. vojnici.Srebrni stalež. Estetsku jer osećamo zadovoljstvo kad podražavamo. a izazivanjem straha i sažaljenja vrši pročišćavanje takvih afekata. Tragedija je podražavanje ozbiljne i završne radnje koja ima određenu veličinu.. Zatim etičkajer nas ne uči dobrom. Mimezis (podražavanje) ima negativne konotacije po Platonu. Kvantitativni su: prolog. Ne bi bilo dozvoljeno mešanje između staleža. priroda umetnosti. Aristotelovo podražavanje.jer pesništvo kao i druge umetnosti ne doprinosi spoznaji. za koga je Platon i napisao delo bi sačinjavali stražari. eksoda i horske pesme ( ulazna pesma (paroda) i stasimoni (stajaća pesma)). za razliku od Platona. epizode. Onaj najniži stalež bi sačinjavali zemljoradnici. Umetnost uvek ima neki cilj. Kaže da su svi pesnici počevši od Homera samo podražavaoci slike istinske vrline. više različitih svrha i obličja po Aristotelu. Predmet podražavanja mogu da budu karakteri bolji od nas. on kaže da je to . Aristotel razlikuje sredstva. Kvalitativni su: priča. vezano za nešto rđavo I stvara nešto rđavo’’. Epistološka. Definicija tragedije kod Aristotela i njeno obrazloženje. već je ono pesništvo koje je odraz odraza. to je urođena aktivnost. predmet i način podražavanja.misli. Shvatanje mimezisa kod Platona. sastavni deo sudske pravde. Sredstva su ritam. Pesnik stvara samo ono što je istinskome slično. Psihološka. karakter. a gnoseološku jer podražavamo od detinjstva. 61. a ne pripovedaju. .jer pesništvo kao umetnost ne pripada ni stvarnom svetu ni svetu ideja. Platon tako udaljava umetnost od stvarnog bića. sa licima koja delaju. Ukazuje i na štetno dejstvo podražavanja koje publiku navodi na empatiju. 58. Koji su delovi tragedije kod Aristotela? Delovi tragedije mogu biti kvantitavni i kvalitativni. Aristotel kaže da podražavanje ima estetsku i gnoseološku funkciju. Platon je dakle protiv podražavanja. scenski aparat i muzička kompozicija. govor. govorom koji je otmen i poseban za svaku vrstu u pojedinačnim delovima. stanari države i njih bi odlikovala hrabrost.Poistovećivanje čitaoca.

odnosno da umetničko delo ima zadatak dazabavi.On se ugledao na grčke autore i smatra da je grčka umetnost vrednija od rimske.62. 1. jer samo onaj koji je sličan nama izaziva sažaljenje. uverljivi) i dosledni. u skladu sa svojim karakterom). već zbog neke pogreške.Gordost 2. prilični (prikladni. 65. Koja je svrha umetnosti po Horaciju? Dulce et utile! Umetnost treba da spoji lepo I korisno. 64.Proždrljivost 7.da oni podražavaju bolje i da u njima rimski književnici treba da traže uzor. On ne prelazi u nesreću zbog svoje zlobe.Zavist 3.to nije samo odnos između umetnosti i stvarnosti već i odnos između dela i tradicije.Blud . on ne treba da bude ni rđav ni pravičan. Tragicni junak kod Aristotela. ni rđavi iz nesreće u sreću. Sedam smrtnih grehova. a ne treba ni veoma rđav da prelazi iz sreće u nesreću (jer neće izazvati sažaljenje). Tragični junak je onaj koji pada iz sreće u nesreću.Srebroljublje 6.Lenjost 5.Gnev 4. Kako Horacije definise mimezis? Horacije uvodi širi pojam podražavanja. Po Aristotelu ne smeju čestiti ljudi da padaju iz sreće u nesreću.slični (verni. ali istovremeno I da koristi. Junaci treba da budu plemeniti. 63. pouči. već sličan nama.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful