OPTA KNJIEVNOST 1

1.Sta je ep? Epske tehnike? Ep je jedan od osnovnih oblika epike, pisan u stihu, iji su sinonimi jo i epopeja, spev, poema, narativna pesma. Ep spada u najstarije epske vrste. Potie od grke rei epos to znaci re, pria. Fabula se obino odnosi na mit, legend vezanu za narod, pleme, dravu, istorijski dogaaj. Epske tehnike su skup knj.postupaka i sredstava karakteristinih za epsku poeziju. Kada govorimo o epskim tehnikama imamo epizodu- zaokruena tematska celina, zatim retrospekciju- prianje o dogaaju koji se desio pre glavnog dogaaja tj.glavne radnje, anticipaciju- dogaaje koji e se tek desiti , retardaciju ili usporavanje radnje, digresiju ili krae udaljavanje od radnje, deskripciju-opisivanje, i formule- blokovi istih stihova koji se ponavljaju. 2. Osnovne odlike epa na osnovu Epa o Gilgameu. Najvanija karakteristika epa je stavljanje glavnog lika u centar zbivanja, u ovom epu to je upravo Gilgame i opisani su njegovi doivljaji na putu do spoznaje venog ivota. Ep je pisan u stihu. U epovima je glavni junak idealizovan, te je Gilgame predstavljen 2/3 bog, a 1/3 ovek, ima najboljeg prijatelja Enkidua. Pripovedanje je objektivno i distancirano. Za glavnog junaka je uzeta istorijska linost, Gilgame je bio vladalac Uruka. 3. Epske tehnike na osnovu Epa o Gilgameu. Retardaciju u vidu epizode u Epu o Gilgameu nalazimo kad Utnapitim pria priu o potopu. Dugo putovanje Gilgamea i Enkidua do Kedrove ume je primer za digresiju i epizodu. Digresija nam je predstavljena u celom treem pevanju kada Enkidu ponovo odlazi u stepu. Primer proirenog poreenja je lik Humbabe, predstavljenost njegovog izgleda, snage i moi. Najvie ponavljanja ima u desetom pevanju tj.u Gilgameovom putu ka Utnapitimu, gde on sree ljude korpione, Siduri Sabitu, laara Uranabija i na kraju Utnapitima. Primer nabrajanja i ponavljanja je kada Gilgame see stabla za lau. Retrospekcija je data u jedanaestom pevanju, tj.u Utnapitimovoj prii o potopu i tome kako je on postao jednak bogovima. Anticipacija (najavljivanje ta e se desiti posle glavne radnje) je data u Gilgameovim i Enkiduovim snovima. Ep ne poinje invokacijom, ve direktnim uvoenjem u radnju- in medias res. 4. Kompozicija i tema epa o Gilgameu. Ep o Gilgameu je nastao oko 1700. god p.n.e. na 12 glinenih ploa koji predstavljaju 12 pevanja.Tematika speva govori o prijateljstvu,o borbi protiv zla,o smrti, o potopu i o traenju venog ivota.Ispevan je u slobodnom stihu,razliite duine i karakteristina su ponavljanja kao to su anafora,epifora,palilogija. Gilgame je gl.junak speva koji ini 2/3 boanskog i 1/3 ljudskog.Delo se moe tematski podeliti na dva dela. Od prvog do osmog pevanja govori o Gilgameu,savremenom vladaru, koji zajedno sa svojim prijateljem Enkiduom ubija i pobeuje Humbabu. U drugom delu koji je od devetog do dvanaestog

pevanja,opisana je Enkiduova smrt i govori se o potrazi za odgovorom na pitanje kako stei veni ivot. 5. Lutajui motivi u Epu o Gilgameu. Lutajui motiv je motiv koji se javlja u vie knjievnosti. Prvi primer stvaranje ovekaEnkidu je stvoren od blata, a Adam je stvoren iz praha (veza sa Biblijom). Drugi primerpotop. U Epu o Gilgameu potop je preiveo Utnapitim, tu nalazimo takoe vezu sa Biblijom, jer je po njoj potop preiveo Noje. Trei primer- zmija. Zmija predstavlja neprijatelja oveka. U Gilgameu ona njemu krade travku besmrtnosti, a u Bibliji ona takoe krade veni ivot Adamu i Evi. 6. Gilgameovo putovanje. Gilgame kree u potragu za venim ivotom,prisutan je njegov strah od smrti i prolaznosti. Na putu do Utnapitima on savlauje mnoge prepreke sa divovima, korpionima koji uvaju nebesku kapiju i oni mu govore da nijedan ovek nije preao sunanu kapiju, ali vano je da Gilgame ne odustaje, ide kroz tamu i vode smrti. Zatim, Gilgame nalazi Utnapitima i pria mu o svojoj nameri da pronae veni ivot. On ga upuuje da na dnu mora potrai travku protiv smrtnosti. Meutim, dok se on kupao u jezeru, zmija mu odnosi travku i tako razoaran Gilgame se vraa u grad Uruk. 7. Sta je biblija, kad je nastala, od ega se sastoji? Biblija ili Sveto pismo je najvanija sakralna knjiga hrianske religije, koja se sastoji iz Starog i Novog zaveta. Nastala je od gr.rei biblion- knjiga. B.je u celini nastajala u razdoblju od 15 v.p.n.e. do 2 v.n.e. Stari zavet, pisan na hebrejskom i aramejskom jeziku, prema jevrejskom kanonu obuhvata 24 knjige, u kojima se opisuje jevrejska istorija. Osnovni pesniki oblici Starog zaveta su:himne,molitve,psalmi,tubalice,ljubavne,svadbene i vinske pesme, kao i obredne pesme u kojima se najee poziva na rad. Stari zavet ujedno je i osnovna sveta knjiga Jevreja. Novi zavet je pisan u 1 i 2 v.n.e.,na grkom jeziku, izuzimajui Jevanelje po Mateju, ija je osnova nastala na aramejskom jeziku. Novi zavet obuhvata 27 knjiga podeljenih na jevanelja, Dela svetih apostola, Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. Za razliku od S.z.,tekstovi u N.z.daleko su srodniji ,jer ih sve povezuje sredinja figura Isusa Hrista, iji se ivot, propovedi i uda prenose Novim zavetom. 8. Nabrojati 10 Boijih zapovesti. 1. Ja sam Gospod Bog Tvoj; nemoj imati drugih bogova osim mene. 2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im sluiti. 3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega. 4. Seaj se dana odmora da ga svetkuje; est dana radi i svri sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu. 5. Potuj oca svojega i majku svoju, da ti dobro bude i da dugo poivi na zemlji. 6. Ne ubij. 7. Ne ini preljube. 8. Ne kradi. 9. Ne svedoi lano na blinjega svojega. 10. Ne poeli nita to je tue.

9. Sta je Bog kog dana stvorio? Prvi dan stvorena je svetlost. Drugi dan Bog je stvorio svod nebeski i rastavio vodu pod svodom od vode nad svodom. A svod nazva Bog nebo. Trei dan snagom rei Boje odelila se voda od kopna. Na zemlji je izrasla trava i ranovrsna drveta koja raaju plod. etvrti dan Bog je stvorio svetila na svodu nebeskom. Sunce da upravlja danom, i mesec da upravlja nou, i zvezde: da svetle i da budu znaci vremena, dana i godina. Peti dan Bog je stvorio iva stvorenja u vodama, ribe i ostala stvorenja velika i mala, kao i ptice nebeske, po vrstama njihovim.esti dan stvorio je Bog stoku i sitne ivotinje i zveri zemaljske, po vrstama njihovim.Na kraju ree Bog: "Da nainimo oveka po liku i podobiju Naem, koji e biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih ivotinja to se miu po zemlji." Presveta Trojica, Bog nas, stvorio je oveka od praha zemaljskog, i udahnuo u njega duh ivota. Prvo je Bog stvorio Adama, pa mu je onda stvorio enu, "oveicu", Evu, da mu bude pomonik na putu ka venom cilju njihovog ivota i ivota svih stvorenja 10. Problem teodiceje. Dovodi se u pitanje boanska pravda i zlo na svetu. Jov je uveren u svoju nevinost i vrlinu. Njegova glavna osobina je trpljenje .On ne dovodi u pitanje postojanost Boga ve njegovu pravednost i zbog te sumnje u boansku pravednost njegova vera nije u potpunosti vrsta i nema odgovore na pitanja pravde. 11. Sadraj jevanelja po izboru; navesti uda i parabole Isusove. ( Jevanelje po Mateju) Na poetku jevanelja je dat Isusov rodoslov, gde se vidi da je porekla Davidova. Isusa, kao bebu, od Iroda sklanjaju u Misir. Kasnije, kad odraste, odlazi kod Jovana da ga krsti. Nakon toga Duh odvodi Isusa u pustinju da ga avo iskua, ali on svemu odoleva i okuplja uenike na gori, gde ih ui zakonu hristolike ljubavi. Isus se vraa u grad i raznolikim udima i isceljenjima pokazuje svoju veru i mo boiju. Irod etverovlasnik na prevaru od svoje keri biva naveden da naredi pogubljenje Jovana Krstitelja. Isus okuplja svoje uenike na tajnoj veeri i govori im da e ga neko od njih izdati, i da e ga razapeti. Juda izdaje Isusa za 30 srebrnjaka, i Isusa odvode pred Pontija Pilata gde narod trai smrt Isusovu. Isus biva razapet i umire na krstu. Marija i Marija Magdalena obilaze njegov grob i prve saznaju da je vaskrsao, on im govori da prenesu apostolima da e se sa njima nai u Galileji.Tri uda Isusova: Jedno od uda Isusovih je kada narod, koji ga je pratio, nahranio sa 5 hleba i 2 ribe, a bilo ih je pet hiljada, bez ena i dece. Zatim, kada su se uenici nali na lai, i krenula bura, Isus im ree da se ne boje, a oni se uplaie utvare, te mu Petar ree:ako je to zaista Isus neka mu naredi da krene da hoda po vodi. Petar krenu, ali se uplai i pokleknu, ali Isus mu prie te ga spasi. ena koja je 12 godina bolovala od teenja krvi, ozdravila je svojom verom, jer je govorila sebi da e se izleiti

samo ako se dotakne skuta Isusovih. Isus vidi njenu veru i ona zaista tim dodirom ozdravljuje. Jedna Isusova parabola: Carstvo nebesko je kao domain koji najmi radnike za svoj vinograd. Dogovori se sa njima da im plati po gro. A kad nadje besposlene, ree im da se pridrue njegovim radnicima. Na kraju rada svima isplati po gro, a oni prvi se pobunie tro njima ne plati vie jer su due radili. Domain im ree da su primili koliko su se dogovorili i da on svakom moe platiti po volji. Tako e i u carstvu biti poslednji prvi, a prvi poslednji. 12. Sadraj i kompozicija knjige o Jovu. Spada u mudrosne spise i zapisana je u VI v.p.n.e. Tema dela je nezasluena patnja pravednika,iskuenje i utanje od strane Boga koji okleva da mu pomogne. Postavlja se pitanje porekla zla, patnje i nesrene ljudske sudbine. Sastoji se od prologa i tri ciklusa (Rasprava sa prijateljima). U prologu se prikazuje Jova kao ovek poboan, bogat i srean. Sotona pred Bogom tvrdi da je Jova pravedan zato to mu nudi zemaljsku sreu. Zatim Bog iskuava Jovu i on tako biva lien velikog bogatstva i dece i biva pogoen tekom boleu. Zatim sledi glavni deo knjige, dijalog izmeu Jove o njegova tri ptijatelja (Elifas, Vilvid i Solfid). Oni mu govore da se pokaje, jer mora da je neto zgreio im ispata. Meutim Jova se brani i izjavljuje da je nevin. Odnekud se pojavljuje i etvrti prijatelj, Eliluj. On kritikuje Jova, ali i njegove prijatelje, jer nisu nali rei koje bi ga preobratile. Na kraju, u epilogu se pojavljuje Bog u oluji i ne donosi nikakvo reenje osim to vraa Jovi preanju sreu i Jova biva dvostruko nagraen, jer se odrekao vlastite pravednosti i postao pred Bogom ,,siromah. 13. Knjiga propovednika, sadraj i kompozicija. Pripada Starom zavetu, mudrosnoj knjievnosti, nastala je u 3.v.p.n.e. Napisana je u prvom licu,tonom koji je pesimistian i opominjui. Pisac se predstavlja kao sin DavidovSolomon. Govori se o ispraznosti ivota i ovozemaljskim vrednostima koje ne mogu usreiti oveka. Slina misao se sree i u Knjizi o Jovu. Propovednik govori o tome kako i ovek koji je pravedan moe da bude nesrean. Srea se ne nalazi na ovozemaljskom ivotu,ve nakon njega. Iz kazivanja propovednika zakljuuje se da je bio hedonista. Takoe on je i skeptik, jer sumnja u postojanje sree na svetu. Dovodi se u pitanje tradicionalna ideja,zato to nam on daje netradicionalne odgovore: oveku nije dato da razume Boije puteve i Bog ne mora da polae oveku raune. 14. Pesma nad pesmama, sadraj i kompozicija. Pripisuje se Solomonu, ali to je samo knjievni postupak,kao i kod Propovednika. Verovatno je nastala oko 4.v.p.n.e. To je zapravo zbirka ljubavnih pesama, pisana veoma slobodnim jezikom. Devojka Sulamka, uva vinograde i govori o ljubavi prema njenom dragom. Car Solomon se zaljubljuje u nju i odvodi je u svoj hram. Sulamka izlazi u grad da trai svog dragog, ali je hvataju straari i vraaju je. Pastir govori o lepoti svoje drage Sulamke, i o ljubavi koju osea prema njoj. Devojka uje njegov glas,pati za njim, zaklinje keri Jerusalimske da mu prenesu da boluje za njim. Ostale devojke u hramu se

dive njenoj lepoti, i ele da je gledaju, ali ona odlazi. Pastir i Sulamka se pronalaze i on se divi njemoj lepoti. Sulamka pronalazi mir u pastirevom zagrljaju.

15. Mogua tumaenja Pesme nad pesmama. Problem za tumaenje predstavlja pitanje: O kakvoj se ljubavi radi? Postoji vie tumaenja- alegorijsko (ljubav Jahve prema Izraelu),doslovno (pohvala ljudskoj ljubavi), teoloko (pesma o ljudskoj ljubavi reinterpretirana u perspektivi boanske ljubavi). Postoji mogunost da je u poetku bila zbirka verenikih ili svatovskih pesama. Najvei deo pesama je napisan u formi dijaloga dvoje ljubavnika. 16. Homersko pitanje. Homersko pitanje problematizuje autorstvo i jedinstvo Ilijade i Odiseje kroz dilemu da li su dati epovi nastali trudom jednog autora ili je ipak re o manje ili vie doslednoj kompilaciji epske tradicije. Odgovori na h.p.uzajamno su razliiti, mogu se podeliti na 2 grupe: unitaristiku i analitiku. Pobornici analitikog stanovita smatraju da su Ilijada i Odiseja sastavljeni od veeg broja folklornih pesama, dok unitaristi misle da su to jedinstvena umetnika dela koje je spevao jedan autor. Izmeu ova dva stanovita formirao se itav niz specificnih teorija. U 20-om veku pokuano je da se za h.p. pronae odg.pomou prouavanja ive folklorne tradicije na Balkanu. U tome je presudnu ulogu imala teorija Perija i Lorda, koji su na terenu zapisivali epska izvoenja sandakih Muslimana, a rezultate tog istraivanja primenili na Homera. Njihova teorija bila je veoma uticajna u drugoj polovini 20-og v. i promenila je prirodu h.p.povezavi ideju o jedinstvenom autoru ipretpostavku o nepovezanoj epskoj tradiciji. 17. Epske tehnike na osnovu Ilijade. Epizoda- epizoda o Dolapu,Herino zavoenje Diva,kad Ahilej saznaje za Patroklovu smrt. Epsko delo se ostvaruje retardacijama- odlaganjem toka radnje na dva naina: digresijom,umetnutim epizodama i deskripcijama, npr.Ahilejevo kovanje tita,susret Diomeda i Glauka,opisi sveanosti,Herino zavoenje Zevsa, zatim katalozima (npr.katalog brodova), nabrajanjima (kada Helena nabraja ahejsku vojsku), proirenim poreenjima (npr.poreenje Ajanta sa Magarcem koji nee da ode dok se ne najede,iako ga deca gaaju ,kao to Ajanta gaaju Trojanski strelci). Jedna od glavnih odlika Homerovog stila su formule, kao grupa rei koja se upotrebljava pod istim metrikim uslovima da bi se izrazila data sutinska ideja. Stajai epiteti uvek stoje uz odreen pojam i nose neko znaenje, npr.Hektor je sjajno slemi Ahilej brzonogi,Zora ruoprsta. 18. Osnovne odlike epa na osnovu Ilijade. Ep je due pripovedno delo u stihu sa vie likova,dogaaja i epizoda. Ilijada poinje tehnikom in medias res, ime se italac odmah uvodi u sredite zbivanja i obavetava se o predmetu radnje.Na poetku se javlja invokacija molitva boginji pevanja da pomogne

pevau. esto je i izlaenje iz epske objektivnosti- kada pesnik govori o sebi obraajui se muzama. Jedna od najvanijih osobina je esto korienje upravnog govora. Opisi borbi i dvoboja ine sredinji deo epa. Meutim u centar radnje je stavljen Trojanski rat, koji je istorijski dogaaj. Ahilej kao glavni junak je idealizovan, prikazano je njegovo prijateljstvo sa Patroklom. Pripovedanje je objektivno i distancirano. 19. Sadraj i kompozicija Ilijade. Tema Ilijade je potraga Ahileja,a okvir i pozadina su epske slike rata i borba pod Trojom. Komponovana je od 24 pevanja i moe se podeliti na 4 dela.U prvom delu( I pevanje) se govori kako se Ahilej razgnevio to mu je Agamemnon oteo Brisejidu.Drugi deo obuhvata od II do XVIII pevanja u kome se opevaju ahejske borbe s Trojancima dok se Ahilej gnevi.Na kraju, Patrkola ubija Hektor i njegovom smru menja se tok radnje u Ilijadi. Trei deo obuhvata od XIX do XXIII pevanja i peva se o tome kako se Ahilej pomirio sa Agamemnonom i ponovo se vratio u borbu. Ahilej se bori sa Hektorom i uz Ateninu pomo, Ahilej ubija Hektora i njegovo mrtvo telo vue kolima po zemlji. U etvrtom delu koji obuhvata XXIV pevanje se kazuje o Prijamu koji je izmolio od Ahileja telo sina i govori se o Hektorovoj sahrani. Delo se zavrava idejom pomirenja. Sadraj Ilijade: Na poetku se peva o Ahilejevom gnevu prema Agamemnonu, jer mu je oteo robinju Brisejidu, da bi nadomestio to to mora da vrati ker sveteniku Hrisu, kako bi umilio bogove. Ahilej ne eli da uestvuje vie u borbi protiv Trojanaca, i njegova majka Tetida moli Diva da vrati slavu Ahileju. U borbama se na strani Ahejaca istiu Diomed, Ajant, Odisej, a na strani Trojanaca Hektor. Trojanci potiskuju Ahejce, te se osea odsustvo Ahileja. Ahilej ne prihvata izvinjenje, i ne eli da se vrati u borbu. Njegov prijatelj Patroklo ga moli da bar njegu dozvoli da se vrati u borbu, Ahilej pristaje i daje mu svoj tit. Patroklo gine u borbi od strane Hektora. Povreen Patroklovom smru, Ahilej se miri sa Agamemnonom i vraa se u borbu, i potiskuju Trojance koji se povlae u grad. Ispred grada ostaje samo Hektor koga u dvoboju ubija Ahilej i njegovo telo odvlai u ahejski tabor. Hektorov otac prijam, dolazi da otkupi telo svog sina, Ahilej ga lepo doeka i preda mu Hektora. Trojanci odaju poast Hektoru. 20. Ahil kao glavni junak epa. Ahil je gotovo savren junak kome je data boanska dimenzija.On je opisan kao nepobediv, najjai junak, olienje herojske mladosti, snage i lepote. I pored toga to je veran i dosledan onome za ta se bori on ipak svojim prekomernim ponosom izaziva niz tragedija. Veina ga nije toliko pogodila, koliko ga je zabolela smrt svog najboljeg prijatelja.Ljubav prema njemu je opisana kao snana, istinska ljubav koju ovek moe oseati prema prijatelju .Tu vidimo Ahilovu emotivnu stranu, jer se pored toga pojavljuju jo dve, moda i snanije ljubavi. Javlja se ljubav prema voljenoj osobi,gde vidimo njegovo dostojanstvo,kada on mirno predaje svoju dragu drugom, mada zbog toga osea bol i roni suze oplakujui nepravdu koja mu je uinjena. I trea vrsta ljubavi, ona najsvetija javlja se prema roditelju, jer Ahil seajui se svog oca zaboravlja svoj gnev, voju muku i bol i preobraava se.Ahil se zbog toga posmatra kao lik u razvoju. Na poetku dela predstavljen kao straan, impulsivan,nadmen, ali na kraju dela on igra sasvim drugaiju ulogu-ulogu mirotvorca, smirenog,strpljivog,mudrog junaka.

21. Zakon sudbine. Sudbina je, prema narodnom verovanju, sila koja odreuje ivot svakog pojedinca i od koje se ne moe pobei. Dogaaji koji oveka snalaze smatraju mu se dosuenim, a ono eljeno koje i pored uloenog truda ostaje neostvareno, smatra se nesuenim. U filozofskom smislu sudbina je nuni red u svetu kojem je podvrgnuto svako bie. Sudbina nije slepa I sluajna kao usud, nego racionalna iako je nepoznata pojedincu koji u njoj uestvuje. U Ilijadi, neumitnu sudbinu vidimo na primeru Hektora. ak ni Zevs na nagovor svih Olimpljana nije mogao spreiti odluku, odnosno smrt najveeg trojanskog junaka. 22. Boanski svet u Ilijadi. Bogovi nisu samo nosioci moralnih,etikih vrednosti, oni su prikazani kao svemogui, moni, nadreeni, kao oni koji odluuju o ljudskom ivotu na nain na koji ele.Veoma su slini oveku i jedina razlika sa ovekom je njihova besmrtnost,svemonost i izobilje ivota u kome ive.Veno mladi oni ljudski svet posmatraju kao pozorinu predstavu, ovek im se klanja,poznaje njihovu ud i mogunost da se lako razdrae, pa se trudi da im udovolji da ne bi osetio njihov bes. Oni nisu vrhovni ideal, ne propisuju moralne vrednosti i u nekim sluajevima su gori od ljudi,oni stradaju i pate zajedno sa ljudima,upravo zbog svojih ljudskih strasti. 23. enski svet u Ilijadi. 1. Helena- po mitu o Afroditi i zlatnoj jabuci, smatrana je za najlepu enu na svetu I po tome je obeana Parisu. Lik lepe Helene je prikazan kao tragian, glavni je krivac Trojanskog rata, meutim niko joj to nije uzeo za zlo, smatrali su Parisovu ljubav potpuno opravdanom, jer kada se ona pojavila na bedemima, ak su I stari mudraci ostali nemi pred njenom lepotom. Vidimo njenu iskrenu njubav I el prema Hektoru iz njene jadikovke. 2. Andromaha- jedna od najlepih I najlplemenitijih likova stare poezije. ena I majka, ne shvata moralnu nemogunost Hektorovu da se vrati u Troju. Voena je strahom od Ahileja, koji joj je ubio oca I brau. Kroz Hektorov I Andromahin odnos vidimo porodian ivot ocrtan najtoplijim bojama I osenen najdubljom tragikom. 3.Hekaba (majka Hektorova I Parisova, ena Prijamova) 4.Briseida ( robinja Ahilejeva) 5. Kasandra (proroica, sestra Hektorova I Parisova) I naravno tu je Tetida- majka Ahilejeva. 24. Osnovne odlike epa na osnovu Odiseje. Glavni junak epa je idealizovan- Odisej izgleda gotovo neranjivo i nepobedivo. On je pametan i strpljiv i za njega prepreke ne postoje. Svojim jakim karakterom i ovim osobinama uspeva ponekad da nadmudri i same bogove.Detaljni opisi- u Odiseji se detaljno opisuje Dadiljino seanje na Odisejevo detinjstvo.Oko g.junaka se nie itav niz epizoda,npr. kada je bio kod Kiklopa, susret sa boginjom Kirkom, boravak kod Lotofaga. Odnos sa ostalim likovima je prijateljski ili neprijateljski- Odisej ima prijatelje koje gubi

na putu.Putovanje- jedna od najvanijih osobina epa su putovanja, avanture i pohodi.Odisej putuje u podzemni svet, luta, prikazano je njegovo putovanje kuci.

25. Epske tehnike u Odiseji. Ep poinje invokacijom (pesnikov poziv muzi ili boanstvu od koga se trai pomo pri stvaranju dela). Obino na poetku dela (inicijalna formula) ili na poetku manjih odeljaka (pevanja)- izlaganje teme i junaka (in medias res- inicijalna epska formula kojom se pripovedanje zapoinje bez okolianja, skretanjem panje na sredinju temu), anticipacija (epska tehnika kojom se u pripovedanju nagovetavaju ili predoavaju dogaaji iz budunosti)- Menelaj prorie da e se Odisej vratiti. Zatim Kirka pria Odiseju ta e se desiti, odnosno imamo retrospekciju - epska tehnika koja naknadno pripoveda o dogaajima iz prolosti. esto poprima formu umetnute prie i koristi se kao jedan od oblika retardacije- od IX do XIII pevanja Odisej otkriva Feaanima ko je, pria o putovanju i povratku. U tim pevanjima pripovedanje se pomera na 1. lice(sa objektivnog pripovedaa na glavnog junaka).Retardacijom se usporava i odlae radnja,ali u Odiseji je to dinamino, jer uestvuju u daljem toku radnje i vode junaka ka cilju. Epizode se ogledaju u opisu Odisejevog lutanja,ali one nisu povezane. I kada bi se promenio njihov redosled struktura epa se ne menja.Eshantoloke predstave- date su u epizodi Odisejevog silaska u podzemni svet,one predstavljaju sve pojave iz podzemnog sveta. 26. Kompozicija i sadraj Odiseje. Dobila je ime po Odiseju, glavnom junaku u epu.U Odiseji se govori o Odiseju, voi Itaana u Trojanskom ratu koji je posle propasti Troje 10 god. bio po svetu, a za to vreme su prosci njegove ene Penelope harili njegovu imovinu, a po povratku kui se osvetio proscima.Obimom je kraa od Ilijade i pisana je u heksametru.Takoe je komponovana od 24 pevanja koja se mogu podeliti na 4 dela: 1.Odisej se ne pojavljuje,dok on boravi kod boginje Kalipse na njegovom dvoru Penelopini prosci gozbama rasturaju njegovo imanje.Radnja je vezana i za Telemaha,koji elei da zatiti oevinu, kree u potragu za ocem. 2.Odisej kod Feaana i kralja Alkinoja govori o svojim doivljajima. 3.Odisej se vraa kui i smilja osvetu proscima i niz prepoznavanja i 4.Odisej ostvaruje osvetu i miri se sa porodicama. 27. Boanski svet u Odiseji. Kako je herojski ideal sa Ahila preobraen u mudrog Odseja, tako se boanski svet iz ,,Ilijade premestio u ,,Odiseju. Slika bogova koji stanuju u Olimpu sasvim je drugaija. I dalje oni imaju svoje miljenike i smrtnike koje ne vole, ali bogovi ne vode rat izmeu sebe. Postoji odreena hijerarhija na Olimpu- Div je najvei bog koga svi moraju da potuju, a on se stara da se nita preko sudbine ne desi. U ,,Odisejividimo glavnog

junaka kojeg oboava i pomae mu boginja Ateka. Njene osobine su i Odisejeve osobinemudrost,potenje, hrabrost, snalaljivost. 28. Poreklo i razvoj grke tragedije. Tragedija je proizvod antikog duha. Nastala je u 5 v.p.n.e. Za postanak i razvoj tragedije, znaajna su 3 vana momenta, a to su mit, kult boga Dionisa i paralelno irenje sa demokratijom. Najstarije podatke o tragediji nalazimo u Aristotelovoj Poetici. Smatra se da je nastala od ditiramba. Za osnivaa se smatra Tespid, koji je prvi u ditiramb uveo stvarnu dramsku radnju i iz hora izdvojio jednog glumca. Uvoenjem prvog glumca koji se ozdvojio od hora satira nastala je satirska drama. Da se ne bi izgubila veza sa prvobitnom prirodom ditiramba u pozoritima se prikazivala trilogija i satirska igra. O prvoj tragediji moe se govoriti tek sa pojavom Eshila koji je uveo drugog glumca i stvorio celinu od tri drame, umanjio horske partije. Sofokle uvodi treeg glumca i poveava broj uesnika u horu.( 3 glumca: Protagonist,Deuterogonist i Tritagonist). 29. Izgled pozorita. Pozorite istovremeno oznaava i pozorinu umetnost i zgradu u kojoj se ona izvodi. Predstave su se izvodile u podnojima brda, gde su kasnije nastali uveni grki amfiteatri. To je bilo okruglo igralite sa rtvenikom u sredini- timela, oko njega je igrao Dionisov kikliki hor, zgrada sa strane je sluila za oblaenje- skena. Prostor za publiku je okruivao orhestru sa 3 strane. Postojale su prizme koje su se vrtele oko svoje ose i sluile su za promenu scenarija. Na ekiklemama su se prikazivale scene iz kue. A deus ex machina je sputala boanstvo na zemlju radi razreenja zapleta. 30. Delovi tragedije. Po Aristotelu delovi tragedije su dvojaki- po sutini i po veliini. Delovi po sutini su: pria (pria koja podraava radnju), karakter (ono to pokazuje volju), misli (iskazuje odluke i izazivaju strah), Govor (kojm se iskazuju misli, sredstvo podraavanja), predstava (slui za to da se in vri) i melopeja (pesme koje se pevaju uz muziku pratnju). Delovi po veliini su: prolog (poetni in), episodija (srednji), eksoda (zavrni in) i horske pesme koje se dele na parodu (ulaznu pesmu) i stasimone (stajae pesme). 31. Osnovne odlike Eshilovog stvaralatva. Eshil je prvi u traginu radnju vezao moralno-religiozni i socijalno-politiki problem. iveo je u zlatnom Periklovom dobu. Na polju dramske umetnosti uinio je veliki napredak. Usavrio je dramsku tehniku, uveo je drugog glumca, pojaao je dramski element tragedije, jer je proirio dijalog, a smanjio broj horskih partija. Osnovna Eshilova pretpostavka je teodikeja,on je nastojao da bogove oisti od suvie ljudskih crta i da ih prikae kao moralno savrene. Eshil izgrauje etika shvatanja, prikazivanje motiva greha i pokajanja. Eshil pripoveda naelo niega previe, nita preko mere. ovek treba da bude zadovoljan onim to mu je sudbina namenila. On govori i o nasleenoj teomahijskoj krivici predaka (u Orestiji). Greh predaka se prenosi na potomke, ali ne kao

neki besmisleni sluaj- uvek postoji i lina krivica koja pokree nasleenu, a to izaziva nesreu kao ispatanje. Dela Eshilova: Persijanci, Sedmorica protiv Tebe, Okovani Prometej, Hektide, Orestija.

32. Nasledna krivica kod Eshila. Pojam potekao iz Aristotelovog tumaenja antike tragedije i tesno je povezan sa hibrisom i hamartijom. Takoe se moe smatrati i sinonimom hamatije, jer znai prelazak iz sree u nesreu traginog junaka zbog njegovog ravog delanja ili postupaka. Eshil takoe vidi kao strogu pojavu teomahije ili teonomije. Kod Eshila ko skrivi strada, takav je zakon i tako e biti dokle je Zevsa i smrtnom stvoru Zevs je pokazao kojim putem um da ide: patnjama se pamet stie. Ko se oglui o ovaj opti boanski princip mora da ispata. Kod Eshila, krivica koja je uzrok traginog stradanja glavnog junaka je nasledna. Greh predaka se prenosi na potomstvo. Zapravo, krivica se ne prenosi kao besmislen sluaj na potomstvo, ve se gresima predaka pridruuju gresi potomaka. Po Eshilu, ovekovu sudbinu odreuje njegov karakter, pa tako on tek svojim delovanjem izaziva nesrenu sudbinu i stradanje. Pored toga, krivica je i nuna, odnosno kanjavanje pojedinca moe zahtevati propast itave zajednice. I na kraju iza svega stoji Zevsova volja, iza svih ovih sloenih odnosa i dejstava ljudskih i demonskih ciljeva. 33. Organska triologija. Je skup tri dela koja su meusobno usko povezana istom tematikom i jedinstvom radnje, tako da se nita ne moe pomeriti, a da se znaajno ne promeni sutina ili tok radnje. Jedina sauvana organska trilogija je Orestija. 34. Pitanje teomahije. Ima dva tumaenja: prvo je da je to borba izmeu bogova, koje predstavlja estu temu mitova (npr. Zevs se bori protiv Kroniona, Hera i Atena se sukobljavaju sa Afroditom zbog zlatne jabuke). Ovakvi primeri teomahije se mogu nai u Homerovim epovima, gde ratuju boanstva koja zauzimaju razliite strane u Trojanskom ratu (Atena i Arej). Drugo tumaenje je da je to pobuna protiv boanskog poretka, koja zavisno od konteksta, moe znaiti i fiziko suprotstavljanje boanstvu, ili pak krenje boanskog poretka. Najpoznatiji primer teomahije u grkoj tragediji je Prometejevo suprotstavljanje Zevsu. 35. Pitanje hamartije. To je jedan od sredinjih pojmova Aristotelove teorije tragedije kojim se odreuje veza izmeu grenog delovanja junaka i njegove kazne. Po Aristotelu, tragiki junak pada u nesreu zbog neke pogreke. Ranije je hamartija tumaena kao mana tj. moralni

nedostatak junaka. Idealni primer za hamartiju je delovanje glavnog junaka tragedije Car Edip. 36. Pitanje hibrisa. Hibris zajedno sa hamartijom odreuje pojam tragike krivice. U najirem smislu hibris oznaava drskost i preteranu samouverenost zbog koje ovek kri boanske zakone i pravila drutvenog ponaanja. U izvornoj upotrebi hibris oznaava preterani obestan in kojim se nanosi nepravda rtvi i kojom se rtva sramoti. Savremena upotreba termina hibris je zasnovana na tumaenju prema kojem ljudi gordim ponaanjem kre norme bogova vreajui tako njihovu ast, i oni ih kanjavaju. 37. Osnovne odlike Sofoklovog stvaralatva. Prvi je poeo da pie trilogije i to neorganske. Uvodi scenografiju, uveo je tri glumca, zatim je poveao broj hora sa 12 na 15. Prvi je prekinuo da pie tematske tragedije. Na mestu radnje na prvom mestu se nalazi ovek, a smanjuje ulogu bogova. Sofoklove tragedije pune su kontrasta, a radnja se koncentrie na jednog lika kako bi se istakao njegov karakter. esto suprostavlja razliite karaktere kako bi istakao glavnog junaka.Po njemu ovek postepeno postaje sve savreniji i razvijeniji i neprestano se usavrava. Koristi preokrete, prepoznavanja i tragiku ironiju (car Edip). Posebnu panju posveuje enskim likovima. Aristotel je rekao da Sofokle prikazuje ljude kakvi bi trebalo da budu a ne kakvi jesu. Sofoklova najznaajnija djela su: Ajant, Elektra, Car Edip, Antigona, Edip na Kolonu, Trahinjanke, Filoktet. 38. Osnovne odlike Euripidovog stvaralatva. Smanjio je ulogu hora, uveo je govorni jezik, poveao agon. Koristi postupak dues ex machine. Na njega su imali uticaj sofisti, koji su zastupali tezu da uvek moemo imati dva stava, to prikazuje u svojim delima. Za njega je karakteristina antropodikeja- tj.da se pitanje pravde svodi na oveka (ovek je mera svih stvari) i da se religija poinje meriti moralom. Vodi teomahiju protiv antropomorfnih bogova, jer oni ljudima ne mogu sluiti kao moralni obrasci, jer su moralno nedosledni, zatim psihologija iz koje se izvodi tragina krivica, akcenat je na oveku, na njegovim oseanjima, emocijama, agonu i strasti. I Euripid je sklon realistinom prikazivanju u kome kritikuje ovekove tamne strane linosti, prikazuje ljude onakve kakvi jesu. Kod Euripida se prvi put javlja ljubav kao erotsko oseanje i ene postaju glavni likovi njegovih tragedija. Prikazuje ih kao zavodnice, supruge, majke, erke. Najznaajnija Euripidova dela su: Medeja, Hipolit, Andromaha, Alekstida, Elektra, Orest, Hekaba, Pribeglice, jedna satirska igra Kiklop. 39. Poreklo i razvoj grke komedije. Potie od rei komos, to znai vesela povorka i oda. Razvila se iz falinih pesama. Smatra se da potie sa ostrva Dela. Akcenat je bio na nemoralu. Hor u komediji je aktivniji nego u tragediji, prolog je dui i bogatiji, uvek prisutan agon izmeu egzode i parode. Najvaznija horska pesma je parabaza. Grka komedija- naziva se atika komedija

(zbog ostrva Atike). Deli se na tri faze- stara, srednja i nova. Stara se poela izvoditi u 5. V.p.n.e- poiva na parodiji i satiri. Glavni predstavnik je Aristofan. Ismevaju se konkretne linosti. Srednja komedija se razvija u 4. v.p.n.e- nemamo nita sauvano. Nestaje hor i parabraza. Grau crpi iz mita. Nova komedija- nema politike, graa iz porodinog ivota, poiva na intrigama, bazira se na ljubavnim zapletima, u njoj se pojavljuju tipini likovi.

40. Rimska palijata. Palijata je vrsta rimske komedija iz 3. i 2. v.p.n.e. Nastala je preradom ili prevodom nove atike komedije iju su predstavnici Menandar, Filemon i Difil. Palijata oznaava tip ogrtaa koji su nosili Grci. Palijata nastaje postupkom kontaminacije, uzimanjem dve ili vie komedija, pa ih sklapaju u jednu i tako nastaje nova komedija. Teme potiu iz svakodnevnog ivota. Nema hora ni parodije,nema ni politike. Zapleti su obino ljubavni, a u prologu se daje predistorija dogaaja. Likovi palijate su tipski (stari i mladi gospodari ,robovlasnici, lukavi ili glupi robovi, paraziti..). Komedija se zasniva na komediji karaktera,intrige i zapleta. Glavni predstavnici su Plaut i Trencije. 41. Edip, sadraj i analiza. U ovom delu prikazana je tragika sudbina Edipa koji traga za istinom o svom poreklu. Tema tragedije je iz mita o Edipu koji pripada ciklusu tebanskih mitova. Radnja tragedije poinje tako to Edip eli da spasi grad Tebu od kuge koja je zahvatila. Apolon mu poruuje da trai ubicu prethodnog cara Laja. Edip upotrebljava svu svoju snagu da spasi Tebu i sve vreme se bori da sazna ko je Lajev ubica to je primer tragine ironije. Zatim mu glasnik javlja za smrt Poliba za kojeg je on smatrao da mu je otac. Naposletku od pastira koji je jedini oevidac svega Edip utvruje svoj identitet i dolazi do prave istine. Sva radnja u drami svedena je na prepoznavanje. Car Edip prikazuje u stvari traginost prevelike mudrosti, koja se usmjerava na svog nosioca i dovodi ga do saznanja da su ljudska snaga i zemaljska srea potpuno nitavni i nesigurni. Delo prikazuje kontrast izmeu stvarnosti i obmane, sree i ironije. Tragedija se zavrava tako to se Jokasta ubija, a Edip vadi sebi oi. 42. Mitska pozadina Edipa. Kralj Laj se ogreio o boga Apolona ubivi koutu u njegovom svetilitu. Apolon mu prorie da e ga sin ubiti i oeniti se Jokastom, svojom majkom. Laj sa enom dobija sina. Laj mu probode noge i odnosi dete u goru gde ga daje jednom pastiru. Pastir ga daje iz saaljenja drugom pastiru prijatelja koji ga odnosi Polibu, kralju Korinta i njegovoj eni Meropi. Edip kasnije u Delfskom proroitu saznaje da e ubiti svog oca i oeniti se majkom. Iz straha da se to ne desi on naputa Korint i odlazi u Tebu. Na putu u Tebu on susree Laja i ubija ga ne znajui da mu je to otac. Zatim Edip mudro reava Sfinginu zagonetku i tako oslobaa Tebu od nesree. Kao nagradu za spas koji je doneo gradu

Edip dobija kraljicu Jokastu za svoju enu. Oni dobijaju djecu Etiokla, Polinika, Antigonu i Ismenu. 43. Medeja, mitska pozadina. Kretej je ima 2 sina- Peliju i Esiona.Nakon oeve smrti Pelija je oteo presto starijem Esionu i poeo je da proganja njegovu porodicu. Esion je svog sina Jasona sklonio u goru. Kada je Jason odrastao vratio se u Jolk stricu. Poto je usput izgubio cipelu,a Pelija je proroanstvom bio upozoren da se uva onog ko mu doe bosonog ,on Jasona alje da donese zlatno runo elei na taj nain da ga se otarasi. Uz pomo Medeje, on uspeva da ubije adaju koja je uvala zlatno runo i sa Medejom bei u Jolk. Da bi spreila oca da je zaustavi, Medeja ubija brata kidajui komade njegovog tela, baca ih za sobom. Otac sakuplja komade tela svog sina i tako zaostaje za njima i oni uspevaju da pobegnu. Medeja je osvetila Jasonovu porodicu. Predstavila se kao proroica i rekla Pelijinim erkama da ubiju oca, a onda e ga ona podmladiti .Ona to naravno ne ini i Pelijin sin Akast proganja nju i Jasona iz Jolka. Oni odlaze u Korint gde su iveli sreno i harmonino dok Jason nije odluio da se oeni erkom korintskog kralja. Tu poinje radnja Medeje. 44. Medeja, analiza i sadraj. Medeja pogoena neverstvom svog mua Jasona biva nervno rastrojena, te dadilja od nje sklanja decu. Vaspita dece prenosi vest da vladar Korinta i budui Jasonov zet namerava da protera Medeju. Medeja planira da se osvet muu, buduoj nevesti i njenom ocu. Uspeva da umoli Kreonta da joj dozvoli da ostane jo jedan dan, koliko joj je dovoljno da sprovede osvetu, reava da ih otruje. Jason pokuava da ubedi Medeju da on to ini zbog njihove dece, kako bi oni sve imali, i nudi joj pomo, Medeja se na to gnua. Sree Egeja, antikog vladara i uspeva da ugovori da se kod njega skloni nakon to sprovde svoju osvetu. Medeja se izvinja Jasona koji joj poveruje, i po svojoj deci poalje buduoj nevesti otrovne darove. Glasnik donosi vest da je nevesta mrtva, i Kreont jer se dotakao otrovne haljine koju je poslala Medeja. Medeja ubija i svoju decu, kako bi potpuno slomila Jasona, i ne dozvoljava mu da ih on sahrani. 45. Mitska pozadina Orestije. U svojoj trilogiji Eshil razmatra problem nasledne teomahijske krivice predaka.Graa za tragediju je preuzeta iz mita o Agamemnonu koji je potomak porodice Atrejia koja za sobom vue naslednu krivicu predaka. Krivica Atrejia poinje time to je Tantal svog sina Plistena skuvanog ponudio za ruak bogovima. Tantalova krivica se onda prenela na Plistenove sinove Atreja i Tijesta. Tijest ini preljubu sa Atrejevom enom Aeropom posle ega Atrej iz osvete zakolje sinove svoga brata i daje mu da ih jede na gozbi. Atrejev sin Agamemnon prinuen je na to da rtvuje svoju ker Ifigeniju kako bi ahejska vojska dobila povoljan vetar za polazak u Troju. Agamemnonova ena uz pomo Egista, jedinog preivelog Tijestovog sina, ubija svoga mua. Orest sin Agamemnona i Klitemestre, sveti se za oevo ubistvo i ubija majku i Egista, ime se lanac grehova prenosi sa kolena na koleno.

46. Sadraj i analiza Orestije. Orestija je jedina sauvana organska trilogija u antikoj tragediji. Odnosi se na mit vezan za Agamemnonovog sina Oresta. Delo je komponovano od tri tragedije: Agamemnon, Pokajnice i Erinije (Eumenide). U prvom delu prikazuje se kako Klitemestra ubija svog mua Agamemnona kada se on vratio iz Troje i to je upravo najdui deo ove trilogije koja nas uvodi u sr dramske radnje. U drugoj tragediji se govori o Orestu koji po Apolonovom nareenju osveuje oca ubistvom majke i njenog ljubavnika Egista. Problem Orestije i krivice formulie se u prepirci izmeu Erinija i Oresta Namee se pitanje da li je Orest kriv zato to je ubio majku i zato to je osvetio oca. Eshil uvodi sud na pozornicu, umesto krvne osvete, drava preuzima pravdu u svoje ruke.Glavnu ulogu ima porota. Erinije postaju milostive, na kraju Orest biva osloboen krivice u Atini, demokratskoj dravi. 47. Sadraj i analiza Antigone. Tragina sudbina umne zastupljenosti i radikalnog autokratizma tema je Sofoklove Antigone. On obrauje motiv porodinog nasjednog greha, ali se pokree i pitanje sahranjivanja pokojnika. Antigona reava da sahrani svog brata Polinika, i moli sestru Ismenu da joj pomogne, ali ova je odbija. Vladar Tebe Kreont, saznaje da je neko prekrio njegovu zabranu o nesahranjivanju Polinika, i nareuje da se uhvati krivac. Straar dovodi Antigonu i ona priznaje krivicu. Ismena eli da podeli kaznu sa njom, ali Antigona to odbija. Kreontov sin, i verenik Antigonin, Hemon pokuava da odvrati oca od namere da ubije Antigonu, jer narod smatra da je Antigona nevina. Kreont nareuje da je ivu zazidaju i da joj daju po malo hrane kako bi se due muila. Antigona jadikuje za neproivljenim ivotom i za celom porodicom. Prorok Tiresija govori Kreontu da odustane od izvrenja kazne, jer e se desiti velika nesrea. Kreont se predomilja, ali je kasno. Glasnik donosi vest o smrti Antigone i Hemona, Kreontova ena Euridika oduzima sebi ivot, a Kreont kriv sebe za sve to se dogodilo 48. Mitska pozadina Antigone. Edipa je u prognonstvu pratila Antigona. Utoite nalaze u Kolonu, tu dolazi Ismena da ih obavesti o sukobu Eteokla i Polinika. Prorotvo objavi da e pobediti onaj od brae na ijoj strani bude Edip. Edip prokune sinove, poelevi da u dvoboju i jedan i drugi stradaju. 49. Mitska pozadina Hipolita. Minojeva ena Psifaja je traila da joj se napravi drvena krava kako bi mogla da ue u nju, da bi je bik obljubio, jer se zaljubila u bika. Bik je obljubio i ona raa sina Minotaura koji je imao telo bika, a oveju glavu. (Minojeva i Psifajina deca su bili Fedra,Androgej i Arijadna). Poto je Androgej pobedio na sveanim igrama u Atini ubijaju ga iz zavidnosti. Da bi osvetio sina, Minoj namee danak- svake godine moraju da daju 7 mladia i 7 devojaka za Minotaura. Tesej je osvojio Arijadnu i od nje dobio konac pomou kojeg je mogao izai iz lavirinta nakon to je ubio Minotaura.On bei sa njom,

ali je ostavlja na ostrvu Naksu gde je nalazi Dionis i oaran njenom lepotom uzima je za enu. Tesej se oenio Antiopom, kraljicom Amazonki Ii sa njom imao sina Hipolita. Nakon njene smrti se oenio sa Fedrom,Minojevom erkom i ona mu je rodila 2 sinaAkamnta i Debofonta.

50. Sadraj i analiza Hipolita. Poinje prologom koji dri Afrodita.Ona je besna zato to Hipolit potuje i velia samo Artemidu, a nju zanemaruje. On time ini hibris, a ona mu to ne oprata i planira mu osvetu. Iz parode saznajemo za Fedrinu ljubav prema Hipolitu i u tome lei njena tragina krivica. Ona je svesna svega i zbog toga osea stid, ali strast nadvladava razum u njoj. Meutim, dadilja, koja se smatrala vernim prijateljem Fedre, otkriva njene namere prema Hipolitu, ali on gnusno odbija predlog da bude maehin ljubavnik i daje re dadilji da za taj predlog niko nee saznati. Meutim uvreena Fedra, planira osvetu, ubija se i ostavlja pismo. Fedrin mu, Tezej, nalazi pismo i kune Hipolita (ne uzimajui u obzir njegovu odbranu). On zbog toga strada, a Tezej pravu istinu saznaje od Artemide. Na samrti, Hipolit ipak oprata Tezeju. 51. Analiza i sadraj aba. Dionis maskiran u Herakla, odlazi sa slugom Ksantijom Heraklu da ga pita za put u podzemni svet, jer hoe da vrati svog omiljenog pesnika Euripida. Herakle mu daje sliku podzemnog sveta i upuuje ga kod Harona da ga preveze. Dionis i Ksantija kreu u podzemni svet, i stiu do Harona koji nee da vozi slugu, te Ksantija mora da obie jezero, a Dionisa prevozi preko jezera. U jezeru je hor aba, pod ijim uticajem i Dionis poinje da krekee. Stiu ispred Plutonove kue, tu je hor mista. Vratar Eak tue Dionisa i Ksantiju kako bi utvrdio ko je od njih bog, jer su ovi izmenjali odeu. Ksantija i Plutonov rob razgovaraju o gazdama, u tom se uje rasprava Eshila i Euripida oko mesta na prestolu. Tu poinje rasprava Eshila i Euripida u kojoj Dionis treba da presudi. Euripid zamera Eshilu sporo odvijanje radnje, ostavljanje glumca bez teksta na sceni, udne kovanice i pleonazam u prolozima. Eshil zamera Euripidu sto je zaboravio na osnovnu funkciju umetnosti, da ui o moralu, upotrebu istog metrikog kliea u prolozima, puno deminutiva, izbor tema i motiva. Dolazi Pluton koji kae Dionisu da presudi. Dionis im trai savet za Atinu. Euripid kae da se oligaristi vrate na vlast, a Eshil kae da se rat vodi na spartanskoj teritoriji i da se obnovi flota. Dionis presuuje u Eshilovu korist. 52. Ko vodi agon u abama? Ko pobeuje, zato ? Najvei grki tragiari su mrtvi, a od ivih niko nije dostojan da zauzme njihovo mesto. Zato Dionis odlazi u Had da bi na zemlju vratio svog omiljenog tragiara- Euripida. U Hadu se za titulu najveeg nameu Eshil, kome je to mesto pripadalo i Euripid, koji koristei se raznim sredstvima eli to mesto da osvoji. Tada Dionis dobija ulogu sudije,

ne krijui naklonost prema Euripidu. Ipak, svojim razumnim argumentima, Eshil uspeva da ga pridobije na svoju stranu i pobeuje. U tom sukobu Aristofan kroz Eshilove rei iznosi svoja poetika naela. On smatra da poezija treba da ima vaspitnu ulogu. Euripid kae da tragedija treba da ini ljude boljima , ali se u svojim delima ne pridrava toga. Eshil za politiku situaciju u tom trenutku svaljuje krivicu na Euripida i njegovu umetnost. Na kraju,Eshil pobeuje zato to je moralniji,etika pobeuje.

53. Na koga se Vergilije ugledao piui Eneidu ? Vergilije se oslanjao na Homera, odnosno u prvih est pevanja uzor mu je Odiseja (opisuju se Enejina lutanja), a drugih est pevanja raeno je po uzoru na Ilijadu (opisuju se borbe nakon Enejinog iskrcavanja na obalu). Takoe su uoljive slinosti pojedinih mitova (pria o propasti Troje, opisi brodoloma, silazak u podzemni svet, izrada tita) I likova (junaki kralj Tumo odgovarao bi Hektoru). 54. Analiza i sadraj Alularije. Alularija obrauje priu o starom tvrdici Euklionu koji pronalazi up sa zlatom i od tada neprestano bdi nad njim (deava se u Atini). To je komedija naravi. Ovaj se motiv preplie s motivom ljubavi. Euklinovu ker Fedru je obljubio mladi Likonid koji se sad kaje i eli da se oeni njom. Meutim od Eukliona ruku njegove kerke zatrai Likonidov ujak Megador na ta Euklion pomisli da je Megador namirisao bogati miraz,pa up sa zlatom iznosi iz kue i pone da ga sakriva na razliitim mestima.U jednom ga trenutku, dok je selio up, vidi Likonidov rob, Strobil,koji zlato i uzme.Vrhunac komedije poiva na nesporazumu. Kraj komedije je izgubljen, ali se pretpostavlja da je imao srean kraj. Likonid vraa up sa zlatom Euklionu, a ovaj mu zauzvrat daje svoju kerku za enu. 55. Platonov svet ideja, mit o peini. Apstraktni odnos ideje i stvari Platon nam pribliava alegorijom kroz svoj mit o peini. Kada bi neki ljudi od roenja iveli u podzemnoj peini samo uz vetaku svetlost vatre, onda bi oni pod stvarnou jedino podrazumevali senke drugih ljudi i predmeta koji bi se prikazivali na zidu peine. Oni bi to znanje smatrali jedinom moguom istinom. Meutim, ukoliko bi neko od njih krenuo ka izlazu peine, najpre bi bio zaslepljen svetlou koja bi ga saekala na kraju puta. Ako bi izdrao snagu do tada nepoznate svetlosti poeo bi postepeno da uvia kako izgleda stvarni svet. Posle samo izvesnog vremena bi mogao da posmatrai samo sunce koje predstavlja jedinstven izvor svega postojeeg. 56. Platonova drava. Platon je bio utopijski idealista i prema tom svom odreenju je opisao idealnu dravu u svom delu. Po njemu, idealna drava bi imala tri stalea, zlatan, srebrni i gvozdeni sloj stanovnitva. Zlatni stale bi vodio dravu, a njega bi inili filozofi kao nosioci mudrosti.

Srebrni stale, za koga je Platon i napisao delo bi sainjavali straari, vojnici, stanari drave i njih bi odlikovala hrabrost. Onaj najnii stale bi sainjavali zemljoradnici, zanatlije. Ne bi bilo dozvoljeno meanje izmeu stalea, ali se on ne bi sticao roenjem ve bi se prema karakteru i odlikama svrstavalo u stalee. 57. Kritika pesnitva. Ona je ontoloka- jer pesnitvo kao umetnost ne pripada ni stvarnom svetu ni svetu ideja, ve je ono pesnitvo koje je odraz odraza, senka senke, priroda umetnosti. Zatim etikajer nas ne ui dobrom. Kae da su svi pesnici poevi od Homera samo podraavaoci slike istinske vrline, a da se istine i ne dotiu. Pesnik stvara samo ono to je istinskome slino. Platon je dakle protiv podraavanja, on kae da je to ,, neto ravo, vezano za neto ravo I stvara neto ravo. Epistoloka- jer pesnitvo kao i druge umetnosti ne doprinosi spoznaji. Psiholoka- loe utie na duu. 58. Shvatanje mimezisa kod Platona. Mimezis (podraavanje) ima negativne konotacije po Platonu. Za Platona ono je oponaanje privida stvarnosti, odnosno predmeta iz realnog sveta koji su i sami imitacija onoga to postoji u svetu ideja. Platon tako udaljava umetnost od stvarnog bia. Ukazuje i na tetno dejstvo podraavanja koje publiku navodi na empatiju.Poistoveivanje itaoca, gledaoca ili sluaoca sa slabim karakterima u tragediji ili epu ujedno kvari njegovu duu. 59. Aristotelovo podraavanje, mimezis, sredstva pripovedanja. Aristotel kae da podraavanje ima estetsku i gnoseoloku funkciju. Estetsku jer oseamo zadovoljstvo kad podraavamo, a gnoseoloku jer podraavamo od detinjstva, to je uroena aktivnost, sastavni deo sudske pravde, osnovno sredstvo uenja. Aristotel razlikuje sredstva, predmet i nain podraavanja. Sredstva su ritam, govor i harmonija. Naini podraavanja su ili pripovedni (narativni) ili lica koja vre radnju (dramski). Predmet podraavanja mogu da budu karakteri bolji od nas, proseni ili gori od nas. Umetnost uvek ima neki cilj, vie razliitih svrha i oblija po Aristotelu, za razliku od Platona. 60. Definicija tragedije kod Aristotela i njeno obrazloenje. Tragedija je podraavanje ozbiljne i zavrne radnje koja ima odreenu veliinu, govorom koji je otmen i poseban za svaku vrstu u pojedinanim delovima, sa licima koja delaju, a ne pripovedaju, a izazivanjem straha i saaljenja vri proiavanje takvih afekata. 61. Koji su delovi tragedije kod Aristotela? Delovi tragedije mogu biti kvantitavni i kvalitativni. Kvantitativni su: prolog, epizode, eksoda i horske pesme ( ulazna pesma (paroda) i stasimoni (stajaa pesma)). Kvalitativni su: pria, karakter, govor,misli, scenski aparat i muzika kompozicija.

62. Tragicni junak kod Aristotela. Po Aristotelu ne smeju estiti ljudi da padaju iz sree u nesreu, ni ravi iz nesree u sreu, a ne treba ni veoma rav da prelazi iz sree u nesreu (jer nee izazvati saaljenje). Tragini junak je onaj koji pada iz sree u nesreu, on ne treba da bude ni rav ni pravian, ve slian nama, jer samo onaj koji je slian nama izaziva saaljenje. On ne prelazi u nesreu zbog svoje zlobe, ve zbog neke pogreke. Junaci treba da budu plemeniti, prilini (prikladni, u skladu sa svojim karakterom),slini (verni, uverljivi) i dosledni. 63. Kako Horacije definise mimezis? Horacije uvodi iri pojam podraavanja- to nije samo odnos izmeu umetnosti i stvarnosti ve i odnos izmeu dela i tradicije.On se ugledao na grke autore i smatra da je grka umetnost vrednija od rimske,da oni podraavaju bolje i da u njima rimski knjievnici treba da trae uzor. 64. Koja je svrha umetnosti po Horaciju? Dulce et utile! Umetnost treba da spoji lepo I korisno, odnosno da umetniko delo ima zadatak dazabavi, ali istovremeno I da koristi, poui. 65. Sedam smrtnih grehova. 1.Gordost 2.Zavist 3.Gnev 4.Lenjost 5.Srebroljublje 6.Prodrljivost 7.Blud