OPŠTA KNJIŽEVNOST 1

1.Sta je ep? Epske tehnike? Ep je jedan od osnovnih oblika epike, pisan u stihu, čiji su sinonimi još i epopeja, spev, poema, narativna pesma. Ep spada u najstarije epske vrste. Potiče od grčke reči epos što znaci reč, priča. Fabula se obično odnosi na mit, legend vezanu za narod, pleme, državu, istorijski događaj. Epske tehnike su skup knj.postupaka i sredstava karakterističnih za epsku poeziju. Kada govorimo o epskim tehnikama imamo epizodu- zaokružena tematska celina, zatim retrospekciju- pričanje o događaju koji se desio pre glavnog događaja tj.glavne radnje, anticipaciju- događaje koji će se tek desiti , retardaciju ili usporavanje radnje, digresiju ili kraće udaljavanje od radnje, deskripciju-opisivanje, i formule- blokovi istih stihova koji se ponavljaju. 2. Osnovne odlike epa na osnovu Epa o Gilgamešu. Najvažnija karakteristika epa je stavljanje glavnog lika u centar zbivanja, u ovom epu to je upravo Gilgameš i opisani su njegovi doživljaji na putu do spoznaje večnog života. Ep je pisan u stihu. U epovima je glavni junak idealizovan, te je Gilgameš predstavljen 2/3 bog, a 1/3 čovek, ima najboljeg prijatelja Enkidua. Pripovedanje je objektivno i distancirano. Za glavnog junaka je uzeta istorijska ličnost, Gilgameš je bio vladalac Uruka. 3. Epske tehnike na osnovu Epa o Gilgamešu. Retardaciju u vidu epizode u „Epu o Gilgamešu“ nalazimo kad Utnapištim priča priču o potopu. Dugo putovanje Gilgameša i Enkidua do Kedrove šume je primer za digresiju i epizodu. Digresija nam je predstavljena u celom trećem pevanju kada Enkidu ponovo odlazi u stepu. Primer proširenog poređenja je lik Humbabe, predstavljenost njegovog izgleda, snage i moći. Najviše ponavljanja ima u desetom pevanju tj.u Gilgamešovom putu ka Utnapištimu, gde on sreće ljude škorpione, Siduri Sabitu, lađara Uršanabija i na kraju Utnapištima. Primer nabrajanja i ponavljanja je kada Gilgameš seče stabla za lađu. Retrospekcija je data u jedanaestom pevanju, tj.u Utnapištimovoj priči o potopu i tome kako je on postao jednak bogovima. Anticipacija (najavljivanje šta će se desiti posle glavne radnje) je data u Gilgamešovim i Enkiduovim snovima. Ep ne počinje invokacijom, već direktnim uvođenjem u radnju- in medias res. 4. Kompozicija i tema epa o Gilgamešu. Ep o Gilgamešu je nastao oko 1700. god p.n.e. na 12 glinenih ploča koji predstavljaju 12 pevanja.Tematika speva govori o prijateljstvu,o borbi protiv zla,o smrti, o potopu i o traženju večnog života.Ispevan je u slobodnom stihu,različite dužine i karakteristična su ponavljanja kao što su anafora,epifora,palilogija. Gilgameš je gl.junak speva koji čini 2/3 božanskog i 1/3 ljudskog.Delo se može tematski podeliti na dva dela. Od prvog do osmog pevanja govori o Gilgamešu,savremenom vladaru, koji zajedno sa svojim prijateljem Enkiduom ubija i pobeđuje Humbabu. U drugom delu koji je od devetog do dvanaestog

Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ.z. čija je osnova nastala na aramejskom jeziku. nemoj im se klanjati niti im služiti. 2.psalmi. Nastala je od gr. šest dana radi i svrši sve svoje poslove. Poštuj oca svojega i majku svoju. kad je nastala.zmija. a Adam je stvoren iz praha (veza sa Biblijom).n. Treći primer. izuzimajući Jevanđelje po Mateju. pisan na hebrejskom i aramejskom jeziku. Novi zavet je pisan u 1 i 2 v. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega. Ne poželi ništa što je tuđe. nemoj imati drugih bogova osim mene. u kojima se opisuje jevrejska istorija. 5. Ne svedoči lažno na bližnjega svojega.na grčkom jeziku. a u Bibliji ona takođe krade večni život Adamu i Evi. Lutajući motiv je motiv koji se javlja u više književnosti. Za razliku od S. Nabrojati 10 Božijih zapovesti..e.n. 6. Zmija predstavlja neprijatelja čoveka.reči biblion.p. Na putu do Utnapištima on savlađuje mnoge prepreke sa divovima. Ja sam Gospod Bog Tvoj. Gilgameš nalazi Utnapištima i priča mu o svojoj nameri da pronađe večni život. da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji. 4.jer ih sve povezuje središnja figura Isusa Hrista. propovedi i čuda prenose Novim zavetom.prisutan je njegov strah od smrti i prolaznosti. 7.opisana je Enkiduova smrt i govori se o potrazi za odgovorom na pitanje kako steći večni život. 6.je u celini nastajala u razdoblju od 15 v. Lutajući motivi u Epu o Gilgamešu.e. Gilgamešovo putovanje. 8. ali važno je da Gilgameš ne odustaje. ide kroz tamu i vode smrti. 10.tekstovi u N. U Gilgamešu ona njemu krade travku besmrtnosti. Prvi primer stvaranje čovekaEnkidu je stvoren od blata.svadbene i vinske pesme. Dela svetih apostola. Ne pravi sebi idola niti kakva lika. U Epu o Gilgamešu potop je preživeo Utnapištim. 1.e.z. Međutim. 9. 5. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. Drugi primerpotop. Osnovni pesnički oblici Starog zaveta su:himne. čiji se život. Novi zavet obuhvata 27 knjiga podeljenih na jevanđelja. dok se on kupao u jezeru. 7. zmija mu odnosi travku i tako razočaran Gilgameš se vraća u grad Uruk. Stari zavet. škorpionima koji čuvaju nebesku kapiju i oni mu govore da nijedan čovek nije prešao sunčanu kapiju. 3.tužbalice. do 2 v. od čega se sastoji? Biblija ili Sveto pismo je najvažnija sakralna knjiga hrišćanske religije. Ne čini preljube. prema jevrejskom kanonu obuhvata 24 knjige.n.knjiga. Ne kradi. koja se sastoji iz Starog i Novog zaveta. 8. tu nalazimo takođe vezu sa Biblijom. a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu. Ne ubij.pevanja..ljubavne. B.molitve. Gilgameš kreće u potragu za večnim životom.daleko su srodniji . On ga upućuje da na dnu mora potraži travku protiv smrtnosti. jer je po njoj potop preživeo Noje. kao i obredne pesme u kojima se najčešće poziva na rad. Sta je biblija. . Zatim. Stari zavet ujedno je i osnovna sveta knjiga Jevreja.

Irod četverovlasnik na prevaru od svoje kćeri biva naveden da naredi pogubljenje Jovana Krstitelja. jer je govorila sebi da će se izlečiti . a bilo ih je pet hiljada. Petar krenu. ali on svemu odoleva i okuplja učenike na gori. Nakon toga Duh odvodi Isusa u pustinju da ga đavo iskuša. Zatim. kad odraste.Na kraju reče Bog: "Da načinimo čoveka po liku i podobiju Našem. Četvrti dan Bog je stvorio svetila na svodu nebeskom. Drugi dan Bog je stvorio svod nebeski i rastavio vodu pod svodom od vode nad svodom. kada su se učenici našli na lađi. Treći dan snagom reči Božje odelila se voda od kopna. gde se vidi da je porekla Davidova. ozdravila je svojom verom. da mu bude pomočnik na putu ka večnom cilju njihovog života i života svih stvorenja 10. Njegova glavna osobina je trpljenje . Isusa.On ne dovodi u pitanje postojanost Boga već njegovu pravednost i zbog te sumnje u božansku pravednost njegova vera nije u potpunosti čvrsta i nema odgovore na pitanja pravde. po vrstama njihovim. Jov je uveren u svoju nevinost i vrlinu. on im govori da prenesu apostolima da će se sa njima naći u Galileji. i mesec da upravlja noću. Bog nas. od Iroda sklanjaju u Misir.Tri čuda Isusova: Jedno od čuda Isusovih je kada narod. Dovodi se u pitanje božanska pravda i zlo na svetu.Šesti dan stvorio je Bog stoku i sitne životinje i zveri zemaljske. nahranio sa 5 hleba i 2 ribe. ribe i ostala stvorenja velika i mala. Juda izdaje Isusa za 30 srebrnjaka. A svod nazva Bog nebo. "čovećicu". koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miću po zemlji. Sunce da upravlja danom. Na zemlji je izrasla trava i ranovrsna drveta koja rađaju plod. Marija i Marija Magdalena obilaze njegov grob i prve saznaju da je vaskrsao. a oni se uplašiše utvare. Isus im reče da se ne boje. i udahnuo u njega duh života.9. ali se uplaši i pokleknu. pa mu je onda stvorio ženu. gde ih uči zakonu hristolike ljubavi. i Isusa odvode pred Pontija Pilata gde narod traži smrt Isusovu. stvorio je čoveka od praha zemaljskog. kao bebu. Sta je Bog kog dana stvorio? Prvi dan stvorena je svetlost. i zvezde: da svetle i da budu znaci vremena. ali Isus mu priđe te ga spasi. Isus biva razapet i umire na krstu. Žena koja je 12 godina bolovala od tečenja krvi. i krenula bura. ( Jevanđelje po Mateju) Na početku jevanđelja je dat Isusov rodoslov. po vrstama njihovim. Kasnije. Isus okuplja svoje učenike na tajnoj večeri i govori im da će ga neko od njih izdati. Peti dan Bog je stvorio živa stvorenja u vodama. i da će ga razapeti. kao i ptice nebeske. navesti čuda i parabole Isusove. 11. bez žena i dece. Evu. Sadržaj jevanđelja po izboru. dana i godina. Prvo je Bog stvorio Adama. Isus se vraća u grad i raznolikim čudima i isceljenjima pokazuje svoju veru i moć božiju. Problem teodiceje. koji ga je pratio. odlazi kod Jovana da ga krsti." Presveta Trojica. te mu Petar reče:ako je to zaista Isus neka mu naredi da krene da hoda po vodi.

Spada u mudrosne spise i zapisana je u VI v. 12. Dogovori se sa njima da im plati po groš. Sreća se ne nalazi na ovozemaljskom životu. Propovednik govori o tome kako i čovek koji je pravedan može da bude nesrećan. Napisana je u prvom licu. ali je hvataju stražari i vraćaju je. i o ljubavi koju oseća prema njoj. Vilvid i Solfid). Jedna Isusova parabola: Carstvo nebesko je kao domaćin koji najmi radnike za svoj vinograd. Tako će i u carstvu biti poslednji prvi. Na kraju rada svima isplati po groš. On kritikuje Jova. Domaćin im reče da su primili koliko su se dogovorili i da on svakom može platiti po volji. jer nisu našli reči koje bi ga preobratile. Tema dela je nezaslužena patnja pravednika. Isus vidi njenu veru i ona zaista tim dodirom ozdravljuje.p.zato što nam on daje netradicionalne odgovore: čoveku nije dato da razume Božije puteve i Bog ne mora da polaže čoveku račune. a oni prvi se pobuniše štro njima ne plati više jer su duže radili. Pesma nad pesmama. nastala je u 3. To je zapravo zbirka ljubavnih pesama. jer sumnja u postojanje sreće na svetu. Govori se o ispraznosti života i ovozemaljskim vrednostima koje ne mogu usrećiti čoveka. Ostale devojke u hramu se . patnje i nesrećne ljudske sudbine..p. Pastir govori o lepoti svoje drage Sulamke. Verovatno je nastala oko 4. Sotona pred Bogom tvrdi da je Jova pravedan zato što mu nudi zemaljsku sreću. Pisac se predstavlja kao sin DavidovSolomon.samo ako se dotakne skuta Isusovih. ali i njegove prijatelje. Oni mu govore da se pokaje. A kad nadje besposlene.n.pati za njim. Zatim sledi glavni deo knjige. a prvi poslednji. ali to je samo književni postupak. bogat i srećan. Odnekud se pojavljuje i četvrti prijatelj. zaklinje kćeri Jerusalimske da mu prenesu da boluje za njim. Devojka čuje njegov glas. jer mora da je nešto zgrešio čim ispašta. dijalog između Jove o njegova tri ptijatelja (Elifas.iskušenje i ćutanje od strane Boga koji okleva da mu pomogne. Eliluj.v. u epilogu se pojavljuje Bog u oluji i ne donosi nikakvo rešenje osim što vraća Jovi pređašnju sreću i Jova biva dvostruko nagrađen. Pripisuje se Solomonu. Sastoji se od prologa i tri ciklusa (Rasprava sa prijateljima). Pripada Starom zavetu. Iz kazivanja propovednika zaključuje se da je bio hedonista. Knjiga propovednika. U prologu se prikazuje Jova kao čovek pobožan. Na kraju.e. sadržaj i kompozicija.v. Zatim Bog iskušava Jovu i on tako biva lišen velikog bogatstva i dece i biva pogođen teškom bolešću. 13.p. Međutim Jova se brani i izjavljuje da je nevin. Sulamka izlazi u grad da traži svog dragog. sadržaj i kompozicija. Devojka Sulamka.siromah’’. pisana veoma slobodnim jezikom.već nakon njega.e. mudrosnoj književnosti. Slična misao se sreće i u Knjizi o Jovu. reče im da se pridruže njegovim radnicima. Dovodi se u pitanje tradicionalna ideja.tonom koji je pesimističan i opominjući.n. Car Solomon se zaljubljuje u nju i odvodi je u svoj hram.kao i kod Propovednika. jer se odrekao vlastite pravednosti i postao pred Bogom . Takođe on je i skeptik. Sadržaj i kompozicija knjige o Jovu. 14. čuva vinograde i govori o ljubavi prema njenom dragom.n. Postavlja se pitanje porekla zla.e.

Jedna od glavnih odlika Homerovog stila su formule. Stajaći epiteti uvek stoje uz određen pojam i nose neko značenje. 15.pomoću proučavanja žive folklorne tradicije na Balkanu.umetnutim epizodama i deskripcijama.Herino zavođenje Zevsa. dok unitaristi misle da su to jedinstvena umetnička dela koje je spevao jedan autor. Sulamka pronalazi mir u pastirevom zagrljaju. Njihova teorija bila je veoma uticajna u drugoj polovini 20-og v. i žele da je gledaju. 17. Epske tehnike na osnovu Ilijade. teološko (pesma o ljudskoj ljubavi reinterpretirana u perspektivi božanske ljubavi). Pastir i Sulamka se pronalaze i on se divi njemoj lepoti. kao grupa reči koja se upotrebljava pod istim metričkim uslovima da bi se izrazila data suštinska ideja. a rezultate tog istraživanja primenili na Homera.događaja i epizoda. zatim katalozima (npr.dive njenoj lepoti. Između ova dva stanovišta formirao se čitav niz specificnih teorija.povezavši ideju o jedinstvenom autoru ipretpostavku o nepovezanoj epskoj tradiciji. i promenila je prirodu h.Na početku se javlja invokacija –molitva boginji pevanja da pomogne .Herino zavođenje Diva. Najveći deo pesama je napisan u formi dijaloga dvoje ljubavnika. nabrajanjima (kada Helena nabraja ahejsku vojsku).iako ga deca gađaju . Pobornici analitičkog stanovišta smatraju da su Ilijada i Odiseja sastavljeni od većeg broja folklornih pesama. Odgovori na h.p. U tome je presudnu ulogu imala teorija Perija i Lorda. 18.uzajamno su različiti.Hektor je sjajno slemi Ahilej brzonogi. proširenim poređenjima (npr.p. koji su na terenu zapisivali epska izvođenja sandžačkih Muslimana.poređenje Ajanta sa Magarcem koji neće da ode dok se ne najede. Ilijada počinje tehnikom in medias res.doslovno (pohvala ljudskoj ljubavi). mogu se podeliti na 2 grupe: unitarističku i analitičku. Osnovne odlike epa na osnovu Ilijade. npr. Postoji mogućnost da je u početku bila zbirka vereničkih ili svatovskih pesama. pronađe odg.epizoda o Dolapu. Problem za tumačenje predstavlja pitanje: O kakvoj se ljubavi radi? Postoji više tumačenja.Ahilejevo kovanje štita. Moguća tumačenja Pesme nad pesmama. ali ona odlazi.susret Diomeda i Glauka. npr. Homersko pitanje. 16. U 20-om veku pokušano je da se za h.Zora ružoprsta.alegorijsko (ljubav Jahve prema Izraelu).opisi svečanosti.p. Epizoda.kad Ahilej saznaje za Patroklovu smrt.katalog brodova). Epsko delo se ostvaruje retardacijama.kao što Ajanta gađaju Trojanski strelci). Ep je duže pripovedno delo u stihu sa više likova.odlaganjem toka radnje na dva načina: digresijom. Homersko pitanje problematizuje autorstvo i jedinstvo Ilijade i Odiseje kroz dilemu da li su dati epovi nastali trudom jednog autora ili je ipak reč o manje ili više doslednoj kompilaciji epske tradicije. čime se čitalac odmah uvodi u središte zbivanja i obaveštava se o predmetu radnje.

ona najsvetija javlja se prema roditelju. ali na kraju dela on igra sasvim drugačiju ulogu-ulogu mirotvorca. Ajant. U četvrtom delu koji obuhvata XXIV pevanje se kazuje o Prijamu koji je izmolio od Ahileja telo sina i govori se o Hektorovoj sahrani.U prvom delu( I pevanje) se govori kako se Ahilej razgnevio što mu je Agamemnon oteo Brisejidu. Patrkola ubija Hektor i njegovom smrću menja se tok radnje u Ilijadi. Većina ga nije toliko pogodila. Ahilej kao glavni junak je idealizovan.mudrog junaka. Patroklo gine u borbi od strane Hektora.a okvir i pozadina su epske slike rata i borba pod Trojom.strpljivog. Ahilej ne želi da učestvuje više u borbi protiv Trojanaca. Ahil je gotovo savršen junak kome je data božanska dimenzija. Pripovedanje je objektivno i distancirano. i potiskuju Trojance koji se povlače u grad. Ahilej se miri sa Agamemnonom i vraća se u borbu. te se oseća odsustvo Ahileja.Drugi deo obuhvata od II do XVIII pevanja u kome se opevaju ahejske borbe s Trojancima dok se Ahilej gnevi. Ahilej pristaje i daje mu svoj štit.Na kraju. Treći deo obuhvata od XIX do XXIII pevanja i peva se o tome kako se Ahilej pomirio sa Agamemnonom i ponovo se vratio u borbu. a na strani Trojanaca Hektor. Često je i izlaženje iz epske objektivnosti. Opisi borbi i dvoboja čine središnji deo epa. 19.kada on mirno predaje svoju dragu drugom. Hektorov otac prijam.kada pesnik govori o sebi obraćajući se muzama. istinska ljubav koju čovek može osećati prema prijatelju . Ispred grada ostaje samo Hektor koga u dvoboju ubija Ahilej i njegovo telo odvlači u ahejski tabor. mada zbog toga oseća bol i roni suze oplakujući nepravdu koja mu je učinjena. Sadržaj Ilijade: Na početku se peva o Ahilejevom gnevu prema Agamemnonu. koji je istorijski događaj. oličenje herojske mladosti. voju muku i bol i preobražava se.pevaču. smirenog. jer Ahil sećajući se svog oca zaboravlja svoj gnev. I pored toga što je veran i dosledan onome za šta se bori on ipak svojim prekomernim ponosom izaziva niz tragedija. Ahilej ubija Hektora i njegovo mrtvo telo vuče kolima po zemlji. jer mu je oteo robinju Brisejidu. I treća vrsta ljubavi. i ne želi da se vrati u borbu. Ahilej ne prihvata izvinjenje. 20. snage i lepote. Međutim u centar radnje je stavljen Trojanski rat. možda i snažnije ljubavi. najjači junak. . Komponovana je od 24 pevanja i može se podeliti na 4 dela.On je opisan kao nepobediv. prikazano je njegovo prijateljstvo sa Patroklom. Ahilej ga lepo dočeka i preda mu Hektora. Trojanci potiskuju Ahejce.Ljubav prema njemu je opisana kao snažna. Njegov prijatelj Patroklo ga moli da bar njegu dozvoli da se vrati u borbu. kako bi umilio bogove. U borbama se na strani Ahejaca ističu Diomed. Javlja se ljubav prema voljenoj osobi. Ahil kao glavni junak epa.nadmen. impulsivan. Jedna od najvažnijih osobina je često korišćenje upravnog govora. Ahilej se bori sa Hektorom i uz Ateninu pomoć.gde vidimo njegovo dostojanstvo. Sadržaj i kompozicija Ilijade. Tema Ilijade je potraga Ahileja. Na početku dela predstavljen kao strašan. Delo se završava idejom pomirenja. Povređen Patroklovom smrću. Trojanci odaju počast Hektoru. Odisej. da bi nadomestio to što mora da vrati kćer svešteniku Hrisu. i njegova majka Tetida moli Diva da vrati slavu Ahileju.Tu vidimo Ahilovu emotivnu stranu.Ahil se zbog toga posmatra kao lik u razvoju. koliko ga je zabolela smrt svog najboljeg prijatelja. dolazi da otkupi telo svog sina. jer se pored toga pojavljuju još dve.

sestra Hektorova I Parisova) I naravno tu je Tetida. žena Prijamova) 4.Detaljni opisi. 23. Svojim jakim karakterom i ovim osobinama uspeva ponekad da nadmudri i same bogove. kao oni koji odlučuju o ljudskom životu na način na koji žele. susret sa boginjom Kirkom. 3.Briseida ( robinja Ahilejeva) 5. kada je bio kod Kiklopa.oni stradaju i pate zajedno sa ljudima.Hekaba (majka Hektorova I Parisova. smatrana je za najlepšu ženu na svetu I po tome je obećana Parisu. 22.svemoćnost i izobilje života u kome žive.21. Sudbina nije slepa I slučajna kao usud.npr.majka Ahilejeva. On je pametan i strpljiv i za njega prepreke ne postoje. Događaji koji čoveka snalaze smatraju mu se dosuđenim.Večno mladi oni ljudski svet posmatraju kao pozorišnu predstavu. nadređeni. 24. Helena.upravo zbog svojih ljudskih strasti.u Odiseji se detaljno opisuje Dadiljino sećanje na Odisejevo detinjstvo. pa se trudi da im udovolji da ne bi osetio njihov bes. čovek im se klanja. smatra se nesuđenim. odnosno smrt najvećeg trojanskog junaka. Bogovi nisu samo nosioci moralnih. jer kada se ona pojavila na bedemima. Božanski svet u Ilijadi.junaka se niže čitav niz epizoda. Vidimo njenu iskrenu njubav I žel prema Hektoru iz njene jadikovke. sila koja određuje život svakog pojedinca i od koje se ne može pobeći.po mitu o Afroditi i zlatnoj jabuci.poznaje njihovu ćud i mogućnost da se lako razdraže. ne propisuju moralne vrednosti i u nekim slučajevima su gori od ljudi.Oko g. čak su I stari mudraci ostali nemi pred njenom lepotom. a ono željeno koje i pored uloženog truda ostaje neostvareno. Vođena je strahom od Ahileja. 2. Oni nisu vrhovni ideal. Odnos sa ostalim likovima je prijateljski ili neprijateljski. ne shvata moralnu nemogućnost Hektorovu da se vrati u Troju.Odisej ima prijatelje koje gubi . oni su prikazani kao svemogući. glavni je krivac Trojanskog rata. Ženski svet u Ilijadi. 1. smatrali su Parisovu ljubav potpuno opravdanom.Veoma su slični čoveku i jedina razlika sa čovekom je njihova besmrtnost.Odisej izgleda gotovo neranjivo i nepobedivo. međutim niko joj to nije uzeo za zlo. Zakon sudbine. moćni. neumitnu sudbinu vidimo na primeru Hektora. koji joj je ubio oca I braću. Žena I majka. Lik lepe Helene je prikazan kao tragičan. Kasandra (proročica. Kroz Hektorov I Andromahin odnos vidimo porodičan život ocrtan najtoplijim bojama I osenćen najdubljom tragikom. Osnovne odlike epa na osnovu Odiseje. U filozofskom smislu sudbina je nužni red u svetu kojem je podvrgnuto svako biće. nego racionalna iako je nepoznata pojedincu koji u njoj učestvuje. prema narodnom verovanju. boravak kod Lotofaga.etičkih vrednosti.jedna od najlepših I najlplemenitijih likova stare poezije. Glavni junak epa je idealizovan. Sudbina je. Čak ni Zevs na nagovor svih Olimpljana nije mogao sprečiti odluku. Andromaha. U Ilijadi.

Odisej ostvaruje osvetu i miri se sa porodicama.Odisej se ne pojavljuje.date su u epizodi Odisejevog silaska u podzemni svet.inicijalna epska formula kojom se pripovedanje započinje bez okolišanja.Odisej putuje u podzemni svet. prikazano je njegovo putovanje kuci. Često poprima formu umetnute priče i koristi se kao jedan od oblika retardacije..na putu.epska tehnika koja naknadno pripoveda o događajima iz prošlosti.Odisej se vraća kući i smišlja osvetu proscima i niz prepoznavanja i 4. Zatim Kirka priča Odiseju šta će se desiti.Radnja je vezana i za Telemaha.. jer učestvuju u daljem toku radnje i vode junaka ka cilju. skretanjem pažnje na središnju temu). Epske tehnike u Odiseji.Putovanje. a on se stara da se ništa preko sudbine ne desi. Dobila je ime po Odiseju. 25. bio po svetu. vođi Itačana u Trojanskom ratu koji je posle propasti Troje 10 god. Slika bogova koji stanuju u Olimpu sasvim je drugačija. a za to vreme su prosci njegove žene Penelope harčili njegovu imovinu.Menelaj proriče da će se Odisej vratiti. odnosno imamo retrospekciju .od IX do XIII pevanja Odisej otkriva Feačanima ko je. anticipacija (epska tehnika kojom se u pripovedanju nagoveštavaju ili predočavaju događaji iz budućnosti).one predstavljaju sve pojave iz podzemnog sveta. I kada bi se promenio njihov redosled struktura epa se ne menja. tako se božanski svet iz . luta. U . Postoji određena hijerarhija na Olimpu.. 3.Retardacijom se usporava i odlaže radnja.Eshantološke predstave.Odiseji’’vidimo glavnog . a po povratku kući se osvetio proscima. Ep počinje invokacijom (pesnikov poziv muzi ili božanstvu od koga se traži pomoć pri stvaranju dela).koji želeći da zaštiti očevinu.Takođe je komponovana od 24 pevanja koja se mogu podeliti na 4 dela: 1. Obično na početku dela (inicijalna formula) ili na početku manjih odeljaka (pevanja).jedna od najvažnijih osobina epa su putovanja. I dalje oni imaju svoje miljenike i smrtnike koje ne vole.ali u Odiseji je to dinamično.izlaganje teme i junaka (in medias res. glavnom junaku u epu. Kako je herojski ideal sa Ahila preobražen u mudrog Odseja. Kompozicija i sadržaj Odiseje.ali one nisu povezane.Odisej kod Feačana i kralja Alkinoja govori o svojim doživljajima. 26. Epizode se ogledaju u opisu Odisejevog lutanja.Div je najveći bog koga svi moraju da poštuju.Ilijade’’ premestio u . lice(sa objektivnog pripovedača na glavnog junaka).Odiseju’’. kreće u potragu za ocem. ali bogovi ne vode rat između sebe. Božanski svet u Odiseji. 2. avanture i pohodi. priča o putovanju i povratku.U Odiseji se govori o Odiseju. 27. U tim pevanjima pripovedanje se pomera na 1.dok on boravi kod boginje Kalipse na njegovom dvoru Penelopini prosci gozbama rasturaju njegovo imanje.Obimom je kraća od Ilijade i pisana je u heksametru.

Prostor za publiku je okruživao orhestru sa 3 strane. Predstave su se izvodile u podnožjima brda. Sofokle uvodi trećeg glumca i povećava broj učesnika u horu. 30.p. Eshil pripoveda načelo “ ničega previše. Delovi po suštini su: priča (priča koja podražava radnju). eksoda (završni čin) i horske pesme koje se dele na parodu (ulaznu pesmu) i stasimone (stajaće pesme). Smatra se da je nastala od ditiramba. Izgled pozorišta. Na ekiklemama su se prikazivale scene iz kuće.skena. značajna su 3 važna momenta. Živeo je u zlatnom Periklovom dobu. Čovek treba da bude zadovoljan onim što mu je sudbina namenila. zgrada sa strane je služila za oblačenje. misli (iskazuje odluke i izazivaju strah). koji je prvi u ditiramb uveo stvarnu dramsku radnju i iz hora izdvojio jednog glumca. Usavršio je dramsku tehniku.n. Poreklo i razvoj grčke tragedije. jer je proširio dijalog. prikazivanje motiva greha i pokajanja. oko njega je igrao Dionisov kiklički hor.Deuterogonist i Tritagonist). Osnovne odlike Eshilovog stvaralaštva. Njene osobine su i Odisejeve osobinemudrost. Za osnivača se smatra Tespid. 29. Osnovna Eshilova pretpostavka je teodikeja. A deus ex machina je spuštala božanstvo na zemlju radi razrešenja zapleta. pojačao je dramski element tragedije. kult boga Dionisa i paralelno širenje sa demokratijom. On govori i o nasleđenoj teomahijskoj krivici predaka (u Orestiji). snalažljivost. Za postanak i razvoj tragedije.e. ali ne kao . a smanjio broj horskih partija. Pozorište istovremeno označava i pozorišnu umetnost i zgradu u kojoj se ona izvodi. Po Aristotelu delovi tragedije su dvojaki. episodija (srednji). Greh predaka se prenosi na potomke. umanjio horske partije. a to su mit.timela.po suštini i po veličini. karakter (ono što pokazuje volju). To je bilo okruglo igralište sa žrtvenikom u sredini. Tragedija je proizvod antičkog duha. Na polju dramske umetnosti učinio je veliki napredak. 28. Delovi po veličini su: prolog (početni čin). Najstarije podatke o tragediji nalazimo u Aristotelovoj Poetici.on je nastojao da bogove očisti od suviše ljudskih crta i da ih prikaže kao moralno savršene. Da se ne bi izgubila veza sa prvobitnom prirodom ditiramba u pozorištima se prikazivala trilogija i satirska igra. Govor (kojm se iskazuju misli. Delovi tragedije. uveo je drugog glumca. predstava (služi za to da se čin vrši) i melopeja (pesme koje se pevaju uz muzičku pratnju). Eshil je prvi u tragičnu radnju vezao moralno-religiozni i socijalno-politički problem. Eshil izgrađuje etička shvatanja. Uvođenjem prvog glumca koji se ozdvojio od hora satira nastala je satirska drama.junaka kojeg obožava i pomaže mu boginja Ateka. O prvoj tragediji može se govoriti tek sa pojavom Eshila koji je uveo drugog glumca i stvorio celinu od tri drame. gde su kasnije nastali čuveni grčki amfiteatri.poštenje. Postojale su prizme koje su se vrtele oko svoje ose i služile su za promenu scenarija. 31. sredstvo podražavanja).( 3 glumca: Protagonist. ništa preko mere”. hrabrost. Nastala je u 5 v.

gde ratuju božanstva koja zauzimaju različite strane u Trojanskom ratu (Atena i Arej). takav je zakon i tako će biti dokle je Zevsa i smrtnom stvoru Zevs je pokazao kojim putem um da ide: patnjama se pamet stiče. I na kraju iza svega stoji Zevsova volja. Ovakvi primeri teomahije se mogu naći u Homerovim epovima. Ima dva tumačenja: prvo je da je to borba između bogova. Hektide. Po Eshilu. Drugo tumačenje je da je to pobuna protiv božanskog poretka. krivica koja je uzrok tragičnog stradanja glavnog junaka je nasledna. Kod Eshila ko skrivi strada. pa tako on tek svojim delovanjem izaziva nesrećnu sudbinu i stradanje. To je jedan od središnjih pojmova Aristotelove teorije tragedije kojim se određuje veza između grešnog delovanja junaka i njegove kazne. koja zavisno od konteksta. 34. 32. Po Aristotelu. Pitanje hamartije. krivica se ne prenosi kao besmislen slučaj na potomstvo. tako da se ništa ne može pomeriti.uvek postoji i lična krivica koja pokreće nasleđenu. Je skup tri dela koja su međusobno usko povezana istom tematikom i jedinstvom radnje. moralni . Zapravo. Orestija. Greh predaka se prenosi na potomstvo. a to izaziva nesreću kao ispaštanje. Eshil takođe vidi kao strogu pojavu teomahije ili teonomije. jer znači prelazak iz sreće u nesreću tragičnog junaka zbog njegovog rđavog delanja ili postupaka. čovekovu sudbinu određuje njegov karakter. Organska triologija. tragički junak pada u nesreću zbog neke pogreške.neki besmisleni slučaj. može značiti i fizičko suprotstavljanje božanstvu. Jedina sačuvana organska trilogija je „Orestija“. koje predstavlja čestu temu mitova (npr. krivica je i nužna. ili pak kršenje božanskog poretka. Zevs se bori protiv Kroniona. Nasledna krivica kod Eshila. Pored toga. a da se značajno ne promeni suština ili tok radnje. Ranije je hamartija tumačena kao mana tj. Pojam potekao iz Aristotelovog tumačenja antičke tragedije i tesno je povezan sa hibrisom i hamartijom. 35. Hera i Atena se sukobljavaju sa Afroditom zbog zlatne jabuke). Dela Eshilova: Persijanci. Najpoznatiji primer teomahije u grčkoj tragediji je Prometejevo suprotstavljanje Zevsu. iza svih ovih složenih odnosa i dejstava ljudskih i demonskih ciljeva. već se gresima predaka pridružuju gresi potomaka. odnosno kažnjavanje pojedinca može zahtevati propast čitave zajednice. 33. Pitanje teomahije. Takođe se može smatrati i sinonimom hamatije. Okovani Prometej. Sedmorica protiv Tebe. Kod Eshila. Ko se ogluši o ovaj opšti božanski princip mora da ispašta.

I Euripid je sklon realističnom prikazivanju u kome kritikuje čovekove tamne strane ličnosti. Za njega je karakteristična antropodikeja. Često suprostavlja različite karaktere kako bi istakao glavnog junaka. Osnovne odlike Sofoklovog stvaralaštva. uveo je tri glumca.naziva se atička komedija . Prikazuje ih kao zavodnice. U najširem smislu hibris označava drskost i preteranu samouverenost zbog koje čovek krši božanske zakone i pravila društvenog ponašanja. Prvi je počeo da piše trilogije i to neorganske. Posebnu pažnju posvećuje ženskim likovima. Trahinjanke.da se pitanje pravde svodi na čoveka (čovek je mera svih stvari) i da se religija počinje meriti moralom. koji su zastupali tezu da uvek možemo imati dva stava. Orest. Razvila se iz faličnih pesama. povećao agon. Prvi je prekinuo da piše tematske tragedije. prolog je duži i bogatiji. prikazuje ljude onakve kakvi jesu. jedna satirska igra Kiklop. zatim je povećao broj hora sa 12 na 15. Najznačajnija Euripidova dela su: Medeja. Uvodi scenografiju. Poreklo i razvoj grčke komedije. supruge. 38. na njegovim osećanjima. 39.tj. jer oni ljudima ne mogu služiti kao moralni obrasci. Grčka komedija.nedostatak junaka. akcenat je na čoveku. a radnja se koncentriše na jednog lika kako bi se istakao njegov karakter. što znači vesela povorka i oda. i oni ih kažnjavaju. Koristi preokrete. Car Edip.Po njemu čovek postepeno postaje sve savršeniji i razvijeniji i neprestano se usavršava. Alekstida. Hekaba. Potiče od reči komos. Andromaha. jer su moralno nedosledni. Pribeglice. Filoktet. a smanjuje ulogu bogova. Na mestu radnje na prvom mestu se nalazi čovek. Aristotel je rekao da Sofokle prikazuje ljude kakvi bi trebalo da budu a ne kakvi jesu. Hibris zajedno sa hamartijom određuje pojam tragičke krivice. uveo je govorni jezik. prepoznavanja i tragičku ironiju (car Edip). Pitanje hibrisa. Najvaznija horska pesma je parabaza. uvek prisutan agon između egzode i parode. Kod Euripida se prvi put javlja ljubav kao erotsko osećanje i žene postaju glavni likovi njegovih tragedija. Smatra se da potiče sa ostrva Dela. Vodi teomahiju protiv antropomorfnih bogova. Idealni primer za hamartiju je delovanje glavnog junaka tragedije „Car Edip’’. Koristi postupak dues ex machine. Osnovne odlike Euripidovog stvaralaštva. 36. Elektra. U izvornoj upotrebi hibris označava preterani obestan čin kojim se nanosi nepravda žrtvi i kojom se žrtva sramoti. agonu i strasti. Hipolit. Edip na Kolonu. Hor u komediji je aktivniji nego u tragediji. emocijama. majke. ćerke. zatim psihologija iz koje se izvodi tragična krivica. Sofoklova najznačajnija djela su: Ajant. Antigona. Savremena upotreba termina hibris je zasnovana na tumačenju prema kojem ljudi gordim ponašanjem krše norme bogova vređajući tako njihovu čast. Smanjio je ulogu hora. Elektra. Sofoklove tragedije pune su kontrasta. 37. Na njega su imali uticaj sofisti. što prikazuje u svojim delima. Akcenat je bio na nemoralu.

p. Komedija se zasniva na komediji karaktera. Nova komedija.). Sva radnja u drami svedena je na prepoznavanje. Nastala je preradom ili prevodom nove atičke komedije čiju su predstavnici Menandar. bazira se na ljubavnim zapletima.n. kralju Korinta i njegovoj ženi Meropi. Zapleti su obično ljubavni. Rimska palijata.počiva na parodiji i satiri. Nestaje hor i parabraza.n. V. 42. Ismevaju se konkretne ličnosti. Tema tragedije je iz mita o Edipu koji pripada ciklusu tebanskih mitova.stara. koja se usmjerava na svog nosioca i dovodi ga do saznanja da su ljudska snaga i zemaljska sreća potpuno ništavni i nesigurni. Palijata nastaje postupkom kontaminacije. Teme potiču iz svakodnevnog života. Edip. Naposletku od pastira koji je jedini očevidac svega Edip utvrđuje svoj identitet i dolazi do prave istine.nema ni politike.nemamo ništa sačuvano. Mitska pozadina Edipa. uzimanjem dve ili više komedija. Tragedija se završava tako što se Jokasta ubija.p. Kao nagradu za spas koji je doneo gradu .nema politike.e.e. U ovom delu prikazana je tragička sudbina Edipa koji traga za istinom o svom poreklu. Palijata je vrsta rimske komedija iz 3. Zatim Edip mudro rešava Sfinginu zagonetku i tako oslobađa Tebu od nesreće. 41. Srednja komedija se razvija u 4. u njoj se pojavljuju tipični likovi. v. srednja i nova. Edip kasnije u Delfskom proročištu saznaje da će ubiti svog oca i oženiti se majkom.e. lukavi ili glupi robovi. sreće i ironije. Na putu u Tebu on susreće Laja i ubija ga ne znajući da mu je to otac. Iz straha da se to ne desi on napušta Korint i odlazi u Tebu. počiva na intrigama. Edip upotrebljava svu svoju snagu da spasi Tebu i sve vreme se bori da sazna ko je Lajev ubica što je primer tragične ironije. Glavni predstavnici su Plaut i Trencije. Građu crpi iz mita.intrige i zapleta. Apolon mu poručuje da traži ubicu prethodnog cara Laja.n. v. a u prologu se daje predistorija događaja. Pastir ga daje iz sažaljenja drugom pastiru prijatelja koji ga odnosi Polibu.. Zatim mu glasnik javlja za smrt Poliba za kojeg je on smatrao da mu je otac. Kralj Laj se ogrešio o boga Apolona ubivši košutu u njegovom svetilištu. paraziti.robovlasnici. pa ih sklapaju u jednu i tako nastaje nova komedija. Likovi palijate su tipski (stari i mladi gospodari . 40. građa iz porodičnog života. Palijata označava tip ogrtača koji su nosili Grci. Nema hora ni parodije. i 2. a Edip vadi sebi oči. Laj sa ženom dobija sina. svojom majkom. Delo prikazuje kontrast između stvarnosti i obmane. Deli se na tri faze.(zbog ostrva Atike). Filemon i Difil. Radnja tragedije počinje tako što Edip želi da spasi grad Tebu od kuge koja je zahvatila. sadržaj i analiza. Glavni predstavnik je Aristofan. Laj mu probode noge i odnosi dete u goru gde ga daje jednom pastiru.p. Stara se počela izvoditi u 5. Apolon mu proriče da će ga sin ubiti i oženiti se Jokastom. Car Edip prikazuje u stvari tragičnost prevelike mudrosti.

Vaspitač dece prenosi vest da vladar Korinta i budući Jasonov zet namerava da protera Medeju.Građa za tragediju je preuzeta iz mita o Agamemnonu koji je potomak porodice Atrejića koja za sobom vuče naslednu krivicu predaka. sveti se za očevo ubistvo i ubija majku i Egista. Esion je svog sina Jasona sklonio u goru. Oni odlaze u Korint gde su živeli srećno i harmonično dok Jason nije odlučio da se oženi ćerkom korintskog kralja. Medeja ubija i svoju decu. Atrejev sin Agamemnon prinuđen je na to da žrtvuje svoju kćer Ifigeniju kako bi ahejska vojska dobila povoljan vetar za polazak u Troju. Antigonu i Ismenu. Medeja. Medeja. baca ih za sobom.Ona to naravno ne čini i Pelijin sin Akast proganja nju i Jasona iz Jolka. Medeja ubija brata kidajući komade njegovog tela. Tantalova krivica se onda prenela na Plistenove sinove Atreja i Tijesta. Tu počinje radnja Medeje. Pošto je usput izgubio cipelu. Orest sin Agamemnona i Klitemestre. a onda će ga ona podmladiti . Otac sakuplja komade tela svog sina i tako zaostaje za njima i oni uspevaju da pobegnu. Mitska pozadina Orestije. Medeja pogođena neverstvom svog muža Jasona biva nervno rastrojena. Jason pokušava da ubedi Medeju da on to čini zbog njihove dece. 43. Uspeva da umoli Kreonta da joj dozvoli da ostane još jedan dan. Uz pomoć Medeje. Tijest čini preljubu sa Atrejevom ženom Aeropom posle čega Atrej iz osvete zakolje sinove svoga brata i daje mu da ih jede na gozbi. ubija svoga muža. kako bi potpuno slomila Jasona. U svojoj trilogiji Eshil razmatra problem nasledne teomahijske krivice predaka. antičkog vladara i uspeva da ugovori da se kod njega skloni nakon što sprovde svoju osvetu.on Jasona šalje da donese zlatno runo želeći na taj način da ga se otarasi. Kretej je ima 2 sina. Oni dobijaju djecu Etiokla.Edip dobija kraljicu Jokastu za svoju ženu. Da bi sprečila oca da je zaustavi. Medeja se izvinja Jasona koji joj poveruje. čime se lanac grehova prenosi sa kolena na koleno. 45. Medeja planira da se osvet mužu. Agamemnonova žena uz pomoć Egista. budućoj nevesti i njenom ocu. i po svojoj deci pošalje budućoj nevesti otrovne darove. koliko joj je dovoljno da sprovede osvetu. on uspeva da ubije aždaju koja je čuvala zlatno runo i sa Medejom beži u Jolk.Peliju i Esiona.a Pelija je proročanstvom bio upozoren da se čuva onog ko mu dođe bosonog . i Kreont jer se dotakao otrovne haljine koju je poslala Medeja. Medeja se na to gnuša.Nakon očeve smrti Pelija je oteo presto starijem Esionu i počeo je da proganja njegovu porodicu. te dadilja od nje sklanja decu. Kada je Jason odrastao vratio se u Jolk stricu. Krivica Atrejića počinje time što je Tantal svog sina Plistena skuvanog ponudio za ručak bogovima. i nudi joj pomoć. rešava da ih otruje. Sreće Egeja. 44. Predstavila se kao proročica i rekla Pelijinim ćerkama da ubiju oca. mitska pozadina. i ne dozvoljava mu da ih on sahrani. . Medeja je osvetila Jasonovu porodicu. Polinika. analiza i sadržaj. kako bi oni sve imali. jedinog preživelog Tijestovog sina. Glasnik donosi vest da je nevesta mrtva.

demokratskoj državi. jer će se desiti velika nesreća. ali ova je odbija. Antigona jadikuje za neproživljenim životom i za celom porodicom. Mitska pozadina Antigone. . Vladar Tebe Kreont.svake godine moraju da daju 7 mladića i 7 devojaka za Minotaura.Androgej i Arijadna). Tesej je osvojio Arijadnu i od nje dobio konac pomoću kojeg je mogao izaći iz lavirinta nakon što je ubio Minotaura. Minojeva žena Psifaja je tražila da joj se napravi drvena krava kako bi mogla da uđe u nju. Proroštvo objavi da će pobediti onaj od braće na čijoj strani bude Edip. 49. Da bi osvetio sina. a Kreont kriv sebe za sve što se dogodilo 48. Edipa je u prognonstvu pratila Antigona.On beži sa njom. Odnosi se na mit vezan za Agamemnonovog sina Oresta. Glasnik donosi vest o smrti Antigone i Hemona. Pokajnice i Erinije (Eumenide). Minoj nameće danak. na kraju Orest biva oslobođen krivice u Atini. Prorok Tiresija govori Kreontu da odustane od izvršenja kazne. Hemon pokušava da odvrati oca od namere da ubije Antigonu. a čovečju glavu. Pošto je Androgej pobedio na svečanim igrama u Atini ubijaju ga iz zavidnosti. ali Antigona to odbija. tu dolazi Ismena da ih obavesti o sukobu Eteokla i Polinika. jer se zaljubila u bika. Kreont naređuje da je živu zazidaju i da joj daju po malo hrane kako bi se duže mučila.46. Tragična sudbina umne zastupljenosti i radikalnog autokratizma tema je Sofoklove Antigone. 47. saznaje da je neko prekršio njegovu zabranu o nesahranjivanju Polinika. Kreontova žena Euridika oduzima sebi život. i moli sestru Ismenu da joj pomogne. ali se pokreće i pitanje sahranjivanja pokojnika. Kreont se predomišlja. Sadržaj i analiza Orestije. ali je kasno. Bik je obljubio i ona rađa sina Minotaura koji je imao telo bika. Mitska pozadina Hipolita. umesto krvne osvete. Eshil uvodi sud na pozornicu.Glavnu ulogu ima porota. i verenik Antigonin. Edip prokune sinove. Sadržaj i analiza Antigone. Problem Orestije i krivice formuliše se u prepirci između Erinija i Oresta Nameće se pitanje da li je Orest kriv zato što je ubio majku i zato što je osvetio oca. poželevši da u dvoboju i jedan i drugi stradaju. Delo je komponovano od tri tragedije: Agamemnon. U prvom delu prikazuje se kako Klitemestra ubija svog muža Agamemnona kada se on vratio iz Troje i to je upravo najduži deo ove trilogije koja nas uvodi u srž dramske radnje. Utočište nalaze u Kolonu. Stražar dovodi Antigonu i ona priznaje krivicu. država preuzima pravdu u svoje ruke. Kreontov sin. da bi je bik obljubio. On obrađuje motiv porodičnog nasjednog greha. jer narod smatra da je Antigona nevina. Antigona rešava da sahrani svog brata Polinika. i naređuje da se uhvati krivac. (Minojeva i Psifajina deca su bili Fedra. Erinije postaju milostive. Orestija je jedina sačuvana organska trilogija u antičkoj tragediji. U drugoj tragediji se govori o Orestu koji po Apolonovom naređenju osvećuje oca ubistvom majke i njenog ljubavnika Egista. Ismena želi da podeli kaznu sa njom.

a ona mu to ne oprašta i planira mu osvetu.ali je ostavlja na ostrvu Naksu gde je nalazi Dionis i očaran njenom lepotom uzima je za ženu. zašto ? Najveći grčki tragičari su mrtvi. čudne kovanice i pleonazam u prolozima. Ko vodi agon u Žabama? Ko pobeđuje. U jezeru je hor žaba. kraljicom Amazonki Ii sa njom imao sina Hipolita.Euripida. Ksantija i Plutonov rob razgovaraju o gazdama. 51. a Tezej pravu istinu saznaje od Artemide. Tu počinje rasprava Eshila i Euripida u kojoj Dionis treba da presudi. koja se smatrala vernim prijateljem Fedre. tu je hor mista. te Ksantija mora da obiđe jezero. On zbog toga strada. a nju zanemaruje. Zato Dionis odlazi u Had da bi na zemlju vratio svog omiljenog tragičara. u tom se čuje rasprava Eshila i Euripida oko mesta na prestolu. dadilja. ostavljanje glumca bez teksta na sceni. Tada Dionis dobija ulogu sudije. Dionis im traži savet za Atinu. Tezej. 52. koji koristeći se raznim sredstvima želi to mesto da osvoji. kome je to mesto pripadalo i Euripid. Na samrti. Tesej se oženio Antiopom. Iz parode saznajemo za Fedrinu ljubav prema Hipolitu i u tome leži njena tragična krivica. Sadržaj i analiza Hipolita. i stižu do Harona koji neće da vozi slugu. upotrebu istog metričkog klišea u prolozima. Hipolit ipak oprašta Tezeju. otkriva njene namere prema Hipolitu. jer su ovi izmenjali odeću. U Hadu se za titulu najvećeg nameću Eshil. Vratar Eak tuče Dionisa i Ksantiju kako bi utvrdio ko je od njih bog. Međutim uvređena Fedra. Euripid zamera Eshilu sporo odvijanje radnje. On time čini hibris. Međutim. Eshil zamera Euripidu sto je zaboravio na osnovnu funkciju umetnosti. planira osvetu. Nakon njene smrti se oženio sa Fedrom. jer hoće da vrati svog omiljenog pesnika Euripida. Dionis maskiran u Herakla. nalazi pismo i kune Hipolita (ne uzimajući u obzir njegovu odbranu). puno deminutiva. Herakle mu daje sliku podzemnog sveta i upućuje ga kod Harona da ga preveze. Fedrin muž. a Dionisa prevozi preko jezera. ubija se i ostavlja pismo. Euripid kaže da se oligaristi vrate na vlast. odlazi sa slugom Ksantijom Heraklu da ga pita za put u podzemni svet. Dolazi Pluton koji kaže Dionisu da presudi. ali strast nadvladava razum u njoj. ali on gnusno odbija predlog da bude maćehin ljubavnik i daje reč dadilji da za taj predlog niko neće saznati. da uči o moralu.Minojevom ćerkom i ona mu je rodila 2 sinaAkamnta i Debofonta. Analiza i sadržaj Žaba. izbor tema i motiva. pod čijim uticajem i Dionis počinje da krekeće. a od živih niko nije dostojan da zauzme njihovo mesto.Ona je besna zato što Hipolit poštuje i veliča samo Artemidu. Dionis i Ksantija kreću u podzemni svet. a Eshil kaže da se rat vodi na spartanskoj teritoriji i da se obnovi flota. Stižu ispred Plutonove kuće. Počinje prologom koji drži Afrodita. Ona je svesna svega i zbog toga oseća stid. . Dionis presuđuje u Eshilovu korist. 50.

etika pobeđuje. ali se u svojim delima ne pridržava toga. opisi brodoloma. To je komedija naravi. Po njemu. 54. a ovaj mu zauzvrat daje svoju kćerku za ženu. dok je selio ćup. Platonov svet ideja. Na koga se Vergilije ugledao pišući Eneidu ? Vergilije se oslanjao na Homera. Kada bi neki ljudi od rođenja živeli u podzemnoj pećini samo uz veštačku svetlost vatre. izrada štita) I likova (junački kralj Tumo odgovarao bi Hektoru).pa ćup sa zlatom iznosi iz kuće i počne da ga sakriva na različitim mestima. vidi Likonidov rob. Analiza i sadržaj Alularije. U tom sukobu Aristofan kroz Eshilove reči iznosi svoja poetička načela.Vrhunac komedije počiva na nesporazumu. Euripid kaže da tragedija treba da čini ljude boljima . svojim razumnim argumentima. a drugih šest pevanja rađeno je po uzoru na Ilijadu (opisuju se borbe nakon Enejinog iskrcavanja na obalu). Strobil. Takođe su uočljive sličnosti pojedinih mitova (priča o propasti Troje. Kraj komedije je izgubljen. 56. silazak u podzemni svet.ne krijući naklonost prema Euripidu. Međutim. Zlatni stalež bi vodio državu. mit o pećini. a njega bi činili filozofi kao nosioci mudrosti. Eshil uspeva da ga pridobije na svoju stranu i pobeđuje. ukoliko bi neko od njih krenuo ka izlazu pećine. Oni bi to „znanje“ smatrali jedinom mogućom istinom. onda bi oni pod stvarnošću jedino podrazumevali senke drugih ljudi i predmeta koji bi se prikazivali na zidu pećine. Euklinovu kćer Fedru je obljubio mladi Likonid koji se sad kaje i želi da se oženi njom. On smatra da poezija treba da ima vaspitnu ulogu. Platon je bio utopijski idealista i prema tom svom određenju je opisao idealnu državu u svom delu. Ovaj se motiv prepliće s motivom ljubavi. Alularija obrađuje priču o starom tvrdici Euklionu koji pronalazi ćup sa zlatom i od tada neprestano bdi nad njim (dešava se u Atini). Posle samo izvesnog vremena bi mogao da posmatrai samo sunce koje predstavlja jedinstven izvor svega postojećeg.Eshil pobeđuje zato što je moralniji. 53. Međutim od Eukliona ruku njegove kćerke zatraži Likonidov ujak Megador na šta Euklion pomisli da je Megador namirisao bogati miraz.U jednom ga trenutku. Ipak. 55. . Ako bi izdržao snagu do tada nepoznate svetlosti počeo bi postepeno da uviđa kako izgleda stvarni svet. Apstraktni odnos ideje i stvari Platon nam približava alegorijom kroz svoj mit o pećini. srebrni i gvozdeni sloj stanovništva. najpre bi bio zaslepljen svetlošću koja bi ga sačekala na kraju puta. Likonid vraća ćup sa zlatom Euklionu. Eshil za političku situaciju u tom trenutku svaljuje krivicu na Euripida i njegovu umetnost. idealna država bi imala tri staleža. odnosno u prvih šest pevanja uzor mu je Odiseja (opisuju se Enejina lutanja).koji zlato i uzme. Platonova država. ali se pretpostavlja da je imao srećan kraj. zlatan. Na kraju.

57. Platon tako udaljava umetnost od stvarnog bića.jer pesništvo kao i druge umetnosti ne doprinosi spoznaji. sa licima koja delaju. govor. Tragedija je podražavanje ozbiljne i završne radnje koja ima određenu veličinu. Kvantitativni su: prolog. više različitih svrha i obličja po Aristotelu. govor i harmonija. za koga je Platon i napisao delo bi sačinjavali stražari.Srebrni stalež. Ona je ontološka.. eksoda i horske pesme ( ulazna pesma (paroda) i stasimoni (stajaća pesma)). Platon je dakle protiv podražavanja. Predmet podražavanja mogu da budu karakteri bolji od nas. sredstva pripovedanja. a izazivanjem straha i sažaljenja vrši pročišćavanje takvih afekata.Poistovećivanje čitaoca. Mimezis (podražavanje) ima negativne konotacije po Platonu. 59. Umetnost uvek ima neki cilj. Koji su delovi tragedije kod Aristotela? Delovi tragedije mogu biti kvantitavni i kvalitativni. Pesnik stvara samo ono što je istinskome slično. nešto rđavo. scenski aparat i muzička kompozicija. Aristotel razlikuje sredstva. odnosno predmeta iz realnog sveta koji su i sami imitacija onoga što postoji u svetu ideja. Shvatanje mimezisa kod Platona. senka senke. priroda umetnosti. . to je urođena aktivnost. predmet i način podražavanja. karakter. vojnici. epizode. stanari države i njih bi odlikovala hrabrost. Aristotel kaže da podražavanje ima estetsku i gnoseološku funkciju. a gnoseološku jer podražavamo od detinjstva.misli. zanatlije. prosečni ili gori od nas. Za Platona ono je oponašanje privida stvarnosti. Epistološka. Načini podražavanja su ili pripovedni (narativni) ili lica koja vrše radnju (dramski). vezano za nešto rđavo I stvara nešto rđavo’’. Sredstva su ritam. Ukazuje i na štetno dejstvo podražavanja koje publiku navodi na empatiju. mimezis. 58. Kaže da su svi pesnici počevši od Homera samo podražavaoci slike istinske vrline. Onaj najniži stalež bi sačinjavali zemljoradnici. on kaže da je to . Definicija tragedije kod Aristotela i njeno obrazloženje. a ne pripovedaju. Psihološka. a da se istine i ne dotiču. za razliku od Platona. Ne bi bilo dozvoljeno mešanje između staleža. Zatim etičkajer nas ne uči dobrom. 60. Kritika pesništva. Estetsku jer osećamo zadovoljstvo kad podražavamo. sastavni deo sudske pravde. već je ono pesništvo koje je odraz odraza. ali se on ne bi sticao rođenjem već bi se prema karakteru i odlikama svrstavalo u staleže.jer pesništvo kao umetnost ne pripada ni stvarnom svetu ni svetu ideja. Kvalitativni su: priča. Aristotelovo podražavanje.loše utiče na dušu. osnovno sredstvo učenja. govorom koji je otmen i poseban za svaku vrstu u pojedinačnim delovima. 61. gledaoca ili slušaoca sa slabim karakterima u tragediji ili epu ujedno kvari njegovu dušu.

Proždrljivost 7. uverljivi) i dosledni.Srebroljublje 6. Tragicni junak kod Aristotela. Koja je svrha umetnosti po Horaciju? Dulce et utile! Umetnost treba da spoji lepo I korisno.to nije samo odnos između umetnosti i stvarnosti već i odnos između dela i tradicije.Blud . ni rđavi iz nesreće u sreću. ali istovremeno I da koristi. odnosno da umetničko delo ima zadatak dazabavi.62. pouči.Zavist 3. Po Aristotelu ne smeju čestiti ljudi da padaju iz sreće u nesreću.da oni podražavaju bolje i da u njima rimski književnici treba da traže uzor.On se ugledao na grčke autore i smatra da je grčka umetnost vrednija od rimske. u skladu sa svojim karakterom). već sličan nama. Sedam smrtnih grehova. 64. a ne treba ni veoma rđav da prelazi iz sreće u nesreću (jer neće izazvati sažaljenje). Kako Horacije definise mimezis? Horacije uvodi širi pojam podražavanja.Gordost 2. prilični (prikladni. 1. već zbog neke pogreške. jer samo onaj koji je sličan nama izaziva sažaljenje. Junaci treba da budu plemeniti. Tragični junak je onaj koji pada iz sreće u nesreću.Lenjost 5.slični (verni. 63. 65.Gnev 4. on ne treba da bude ni rđav ni pravičan. On ne prelazi u nesreću zbog svoje zlobe.