OPŠTA KNJIŽEVNOST 1

1.Sta je ep? Epske tehnike? Ep je jedan od osnovnih oblika epike, pisan u stihu, čiji su sinonimi još i epopeja, spev, poema, narativna pesma. Ep spada u najstarije epske vrste. Potiče od grčke reči epos što znaci reč, priča. Fabula se obično odnosi na mit, legend vezanu za narod, pleme, državu, istorijski događaj. Epske tehnike su skup knj.postupaka i sredstava karakterističnih za epsku poeziju. Kada govorimo o epskim tehnikama imamo epizodu- zaokružena tematska celina, zatim retrospekciju- pričanje o događaju koji se desio pre glavnog događaja tj.glavne radnje, anticipaciju- događaje koji će se tek desiti , retardaciju ili usporavanje radnje, digresiju ili kraće udaljavanje od radnje, deskripciju-opisivanje, i formule- blokovi istih stihova koji se ponavljaju. 2. Osnovne odlike epa na osnovu Epa o Gilgamešu. Najvažnija karakteristika epa je stavljanje glavnog lika u centar zbivanja, u ovom epu to je upravo Gilgameš i opisani su njegovi doživljaji na putu do spoznaje večnog života. Ep je pisan u stihu. U epovima je glavni junak idealizovan, te je Gilgameš predstavljen 2/3 bog, a 1/3 čovek, ima najboljeg prijatelja Enkidua. Pripovedanje je objektivno i distancirano. Za glavnog junaka je uzeta istorijska ličnost, Gilgameš je bio vladalac Uruka. 3. Epske tehnike na osnovu Epa o Gilgamešu. Retardaciju u vidu epizode u „Epu o Gilgamešu“ nalazimo kad Utnapištim priča priču o potopu. Dugo putovanje Gilgameša i Enkidua do Kedrove šume je primer za digresiju i epizodu. Digresija nam je predstavljena u celom trećem pevanju kada Enkidu ponovo odlazi u stepu. Primer proširenog poređenja je lik Humbabe, predstavljenost njegovog izgleda, snage i moći. Najviše ponavljanja ima u desetom pevanju tj.u Gilgamešovom putu ka Utnapištimu, gde on sreće ljude škorpione, Siduri Sabitu, lađara Uršanabija i na kraju Utnapištima. Primer nabrajanja i ponavljanja je kada Gilgameš seče stabla za lađu. Retrospekcija je data u jedanaestom pevanju, tj.u Utnapištimovoj priči o potopu i tome kako je on postao jednak bogovima. Anticipacija (najavljivanje šta će se desiti posle glavne radnje) je data u Gilgamešovim i Enkiduovim snovima. Ep ne počinje invokacijom, već direktnim uvođenjem u radnju- in medias res. 4. Kompozicija i tema epa o Gilgamešu. Ep o Gilgamešu je nastao oko 1700. god p.n.e. na 12 glinenih ploča koji predstavljaju 12 pevanja.Tematika speva govori o prijateljstvu,o borbi protiv zla,o smrti, o potopu i o traženju večnog života.Ispevan je u slobodnom stihu,različite dužine i karakteristična su ponavljanja kao što su anafora,epifora,palilogija. Gilgameš je gl.junak speva koji čini 2/3 božanskog i 1/3 ljudskog.Delo se može tematski podeliti na dva dela. Od prvog do osmog pevanja govori o Gilgamešu,savremenom vladaru, koji zajedno sa svojim prijateljem Enkiduom ubija i pobeđuje Humbabu. U drugom delu koji je od devetog do dvanaestog

jer ih sve povezuje središnja figura Isusa Hrista. do 2 v. 5. Ne poželi ništa što je tuđe. Gilgameš kreće u potragu za večnim životom. Ne kradi. Zmija predstavlja neprijatelja čoveka. Osnovni pesnički oblici Starog zaveta su:himne. 7. kad je nastala. Stari zavet. tu nalazimo takođe vezu sa Biblijom.je u celini nastajala u razdoblju od 15 v. Lutajući motivi u Epu o Gilgamešu.tekstovi u N. Međutim..tužbalice. škorpionima koji čuvaju nebesku kapiju i oni mu govore da nijedan čovek nije prešao sunčanu kapiju. Nastala je od gr. Ne čini preljube. 3. 9.psalmi. U Epu o Gilgamešu potop je preživeo Utnapištim.e. Gilgamešovo putovanje.e.z. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega. a Adam je stvoren iz praha (veza sa Biblijom). u kojima se opisuje jevrejska istorija.molitve. Stari zavet ujedno je i osnovna sveta knjiga Jevreja.n. od čega se sastoji? Biblija ili Sveto pismo je najvažnija sakralna knjiga hrišćanske religije. ali važno je da Gilgameš ne odustaje. Zatim.pevanja. da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.na grčkom jeziku. čiji se život. jer je po njoj potop preživeo Noje. Nabrojati 10 Božijih zapovesti. 6. a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu. čija je osnova nastala na aramejskom jeziku. Sta je biblija. Ne svedoči lažno na bližnjega svojega. Lutajući motiv je motiv koji se javlja u više književnosti.n. Poštuj oca svojega i majku svoju. Drugi primerpotop. 4.n. Gilgameš nalazi Utnapištima i priča mu o svojoj nameri da pronađe večni život. dok se on kupao u jezeru. Za razliku od S. Novi zavet obuhvata 27 knjiga podeljenih na jevanđelja.svadbene i vinske pesme. U Gilgamešu ona njemu krade travku besmrtnosti.opisana je Enkiduova smrt i govori se o potrazi za odgovorom na pitanje kako steći večni život. šest dana radi i svrši sve svoje poslove.. Treći primer.ljubavne.p. Dela svetih apostola. Ja sam Gospod Bog Tvoj.daleko su srodniji . B.e. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. pisan na hebrejskom i aramejskom jeziku.prisutan je njegov strah od smrti i prolaznosti. 2. 8. 8. 7. Ne ubij. 6. zmija mu odnosi travku i tako razočaran Gilgameš se vraća u grad Uruk. Na putu do Utnapištima on savlađuje mnoge prepreke sa divovima. nemoj imati drugih bogova osim mene. 5. Prvi primer stvaranje čovekaEnkidu je stvoren od blata. a u Bibliji ona takođe krade večni život Adamu i Evi. propovedi i čuda prenose Novim zavetom. Ne pravi sebi idola niti kakva lika.z. 10. .reči biblion. Novi zavet je pisan u 1 i 2 v. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ. 1.knjiga. On ga upućuje da na dnu mora potraži travku protiv smrtnosti. kao i obredne pesme u kojima se najčešće poziva na rad. ide kroz tamu i vode smrti. prema jevrejskom kanonu obuhvata 24 knjige. nemoj im se klanjati niti im služiti. izuzimajući Jevanđelje po Mateju.zmija. koja se sastoji iz Starog i Novog zaveta.

dana i godina. jer je govorila sebi da će se izlečiti . da mu bude pomočnik na putu ka večnom cilju njihovog života i života svih stvorenja 10. Isus se vraća u grad i raznolikim čudima i isceljenjima pokazuje svoju veru i moć božiju. i Isusa odvode pred Pontija Pilata gde narod traži smrt Isusovu. Žena koja je 12 godina bolovala od tečenja krvi. Marija i Marija Magdalena obilaze njegov grob i prve saznaju da je vaskrsao. i krenula bura. Jov je uveren u svoju nevinost i vrlinu. ali on svemu odoleva i okuplja učenike na gori. Njegova glavna osobina je trpljenje . Evu. gde se vidi da je porekla Davidova. ozdravila je svojom verom. kada su se učenici našli na lađi. Bog nas. Petar krenu. nahranio sa 5 hleba i 2 ribe. kao i ptice nebeske. Dovodi se u pitanje božanska pravda i zlo na svetu. Sta je Bog kog dana stvorio? Prvi dan stvorena je svetlost. ali Isus mu priđe te ga spasi. koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miću po zemlji. a oni se uplašiše utvare. i da će ga razapeti. Isusa.Šesti dan stvorio je Bog stoku i sitne životinje i zveri zemaljske.Tri čuda Isusova: Jedno od čuda Isusovih je kada narod. po vrstama njihovim.On ne dovodi u pitanje postojanost Boga već njegovu pravednost i zbog te sumnje u božansku pravednost njegova vera nije u potpunosti čvrsta i nema odgovore na pitanja pravde.9. odlazi kod Jovana da ga krsti. on im govori da prenesu apostolima da će se sa njima naći u Galileji." Presveta Trojica. pa mu je onda stvorio ženu. Zatim. po vrstama njihovim. Isus im reče da se ne boje. Nakon toga Duh odvodi Isusa u pustinju da ga đavo iskuša. Juda izdaje Isusa za 30 srebrnjaka. ali se uplaši i pokleknu. stvorio je čoveka od praha zemaljskog. kad odraste. Četvrti dan Bog je stvorio svetila na svodu nebeskom. Problem teodiceje. Isus biva razapet i umire na krstu. i zvezde: da svetle i da budu znaci vremena. Drugi dan Bog je stvorio svod nebeski i rastavio vodu pod svodom od vode nad svodom. Sunce da upravlja danom. Sadržaj jevanđelja po izboru. navesti čuda i parabole Isusove. ( Jevanđelje po Mateju) Na početku jevanđelja je dat Isusov rodoslov. te mu Petar reče:ako je to zaista Isus neka mu naredi da krene da hoda po vodi. i mesec da upravlja noću. Na zemlji je izrasla trava i ranovrsna drveta koja rađaju plod. i udahnuo u njega duh života. Peti dan Bog je stvorio živa stvorenja u vodama. gde ih uči zakonu hristolike ljubavi. 11. Isus okuplja svoje učenike na tajnoj večeri i govori im da će ga neko od njih izdati. Treći dan snagom reči Božje odelila se voda od kopna. A svod nazva Bog nebo. bez žena i dece. kao bebu. ribe i ostala stvorenja velika i mala. koji ga je pratio. Irod četverovlasnik na prevaru od svoje kćeri biva naveden da naredi pogubljenje Jovana Krstitelja. Kasnije. a bilo ih je pet hiljada. Prvo je Bog stvorio Adama.Na kraju reče Bog: "Da načinimo čoveka po liku i podobiju Našem. od Iroda sklanjaju u Misir. "čovećicu".

Car Solomon se zaljubljuje u nju i odvodi je u svoj hram. On kritikuje Jova. mudrosnoj književnosti. Ostale devojke u hramu se . Slična misao se sreće i u Knjizi o Jovu.n.p. Govori se o ispraznosti života i ovozemaljskim vrednostima koje ne mogu usrećiti čoveka. Isus vidi njenu veru i ona zaista tim dodirom ozdravljuje. u epilogu se pojavljuje Bog u oluji i ne donosi nikakvo rešenje osim što vraća Jovi pređašnju sreću i Jova biva dvostruko nagrađen. Postavlja se pitanje porekla zla. zaklinje kćeri Jerusalimske da mu prenesu da boluje za njim. Na kraju rada svima isplati po groš..već nakon njega. Knjiga propovednika. dijalog između Jove o njegova tri ptijatelja (Elifas. Vilvid i Solfid). jer nisu našli reči koje bi ga preobratile.tonom koji je pesimističan i opominjući. Napisana je u prvom licu. Sulamka izlazi u grad da traži svog dragog. a oni prvi se pobuniše štro njima ne plati više jer su duže radili. a prvi poslednji. Sreća se ne nalazi na ovozemaljskom životu.kao i kod Propovednika. Eliluj. ali to je samo književni postupak. Takođe on je i skeptik.n. To je zapravo zbirka ljubavnih pesama.zato što nam on daje netradicionalne odgovore: čoveku nije dato da razume Božije puteve i Bog ne mora da polaže čoveku račune. 13. i o ljubavi koju oseća prema njoj. Spada u mudrosne spise i zapisana je u VI v. jer se odrekao vlastite pravednosti i postao pred Bogom .p. Sotona pred Bogom tvrdi da je Jova pravedan zato što mu nudi zemaljsku sreću. Verovatno je nastala oko 4. Zatim sledi glavni deo knjige. Međutim Jova se brani i izjavljuje da je nevin. Dogovori se sa njima da im plati po groš. 14.v. Dovodi se u pitanje tradicionalna ideja. Odnekud se pojavljuje i četvrti prijatelj. Pripisuje se Solomonu. ali je hvataju stražari i vraćaju je. pisana veoma slobodnim jezikom. sadržaj i kompozicija. Sastoji se od prologa i tri ciklusa (Rasprava sa prijateljima). Zatim Bog iskušava Jovu i on tako biva lišen velikog bogatstva i dece i biva pogođen teškom bolešću. Na kraju. Iz kazivanja propovednika zaključuje se da je bio hedonista. Oni mu govore da se pokaje. Jedna Isusova parabola: Carstvo nebesko je kao domaćin koji najmi radnike za svoj vinograd. Tako će i u carstvu biti poslednji prvi. patnje i nesrećne ljudske sudbine.e. Domaćin im reče da su primili koliko su se dogovorili i da on svakom može platiti po volji. Pripada Starom zavetu.p.iskušenje i ćutanje od strane Boga koji okleva da mu pomogne. sadržaj i kompozicija.n.pati za njim. bogat i srećan.e. Devojka Sulamka. 12. čuva vinograde i govori o ljubavi prema njenom dragom. jer sumnja u postojanje sreće na svetu. Pastir govori o lepoti svoje drage Sulamke.v.e. Tema dela je nezaslužena patnja pravednika. nastala je u 3. Sadržaj i kompozicija knjige o Jovu. U prologu se prikazuje Jova kao čovek pobožan. Pisac se predstavlja kao sin DavidovSolomon. Propovednik govori o tome kako i čovek koji je pravedan može da bude nesrećan.siromah’’. Devojka čuje njegov glas. jer mora da je nešto zgrešio čim ispašta.samo ako se dotakne skuta Isusovih. A kad nadje besposlene. Pesma nad pesmama. reče im da se pridruže njegovim radnicima. ali i njegove prijatelje.

umetnutim epizodama i deskripcijama. 17.Zora ružoprsta.događaja i epizoda. Problem za tumačenje predstavlja pitanje: O kakvoj se ljubavi radi? Postoji više tumačenja.pomoću proučavanja žive folklorne tradicije na Balkanu.dive njenoj lepoti. U 20-om veku pokušano je da se za h.kad Ahilej saznaje za Patroklovu smrt.Na početku se javlja invokacija –molitva boginji pevanja da pomogne . čime se čitalac odmah uvodi u središte zbivanja i obaveštava se o predmetu radnje. Sulamka pronalazi mir u pastirevom zagrljaju. proširenim poređenjima (npr.alegorijsko (ljubav Jahve prema Izraelu).povezavši ideju o jedinstvenom autoru ipretpostavku o nepovezanoj epskoj tradiciji. nabrajanjima (kada Helena nabraja ahejsku vojsku). Postoji mogućnost da je u početku bila zbirka vereničkih ili svatovskih pesama. teološko (pesma o ljudskoj ljubavi reinterpretirana u perspektivi božanske ljubavi). 18.epizoda o Dolapu. zatim katalozima (npr. i promenila je prirodu h. Epsko delo se ostvaruje retardacijama.katalog brodova). pronađe odg.opisi svečanosti.iako ga deca gađaju .p.susret Diomeda i Glauka. Njihova teorija bila je veoma uticajna u drugoj polovini 20-og v. U tome je presudnu ulogu imala teorija Perija i Lorda. npr.odlaganjem toka radnje na dva načina: digresijom.Herino zavođenje Zevsa.poređenje Ajanta sa Magarcem koji neće da ode dok se ne najede. Epske tehnike na osnovu Ilijade. Ilijada počinje tehnikom in medias res. dok unitaristi misle da su to jedinstvena umetnička dela koje je spevao jedan autor.Hektor je sjajno slemi Ahilej brzonogi. 16. Odgovori na h. i žele da je gledaju. Ep je duže pripovedno delo u stihu sa više likova. Između ova dva stanovišta formirao se čitav niz specificnih teorija. Osnovne odlike epa na osnovu Ilijade.doslovno (pohvala ljudskoj ljubavi).Ahilejevo kovanje štita.kao što Ajanta gađaju Trojanski strelci). Jedna od glavnih odlika Homerovog stila su formule. Stajaći epiteti uvek stoje uz određen pojam i nose neko značenje. ali ona odlazi.p. 15.Herino zavođenje Diva. koji su na terenu zapisivali epska izvođenja sandžačkih Muslimana.uzajamno su različiti. Homersko pitanje problematizuje autorstvo i jedinstvo Ilijade i Odiseje kroz dilemu da li su dati epovi nastali trudom jednog autora ili je ipak reč o manje ili više doslednoj kompilaciji epske tradicije. kao grupa reči koja se upotrebljava pod istim metričkim uslovima da bi se izrazila data suštinska ideja. Epizoda. Pobornici analitičkog stanovišta smatraju da su Ilijada i Odiseja sastavljeni od većeg broja folklornih pesama. mogu se podeliti na 2 grupe: unitarističku i analitičku. npr. Pastir i Sulamka se pronalaze i on se divi njemoj lepoti. Homersko pitanje. Moguća tumačenja Pesme nad pesmama.p. Najveći deo pesama je napisan u formi dijaloga dvoje ljubavnika. a rezultate tog istraživanja primenili na Homera.

Ajant. kako bi umilio bogove.Drugi deo obuhvata od II do XVIII pevanja u kome se opevaju ahejske borbe s Trojancima dok se Ahilej gnevi. Ahilej ubija Hektora i njegovo mrtvo telo vuče kolima po zemlji. Trojanci potiskuju Ahejce. 20. i potiskuju Trojance koji se povlače u grad. dolazi da otkupi telo svog sina.On je opisan kao nepobediv. Opisi borbi i dvoboja čine središnji deo epa.a okvir i pozadina su epske slike rata i borba pod Trojom. oličenje herojske mladosti. koliko ga je zabolela smrt svog najboljeg prijatelja.Na kraju. i njegova majka Tetida moli Diva da vrati slavu Ahileju.kada pesnik govori o sebi obraćajući se muzama. Jedna od najvažnijih osobina je često korišćenje upravnog govora. Ahilej se bori sa Hektorom i uz Ateninu pomoć. a na strani Trojanaca Hektor. jer se pored toga pojavljuju još dve. Ahilej pristaje i daje mu svoj štit. Ispred grada ostaje samo Hektor koga u dvoboju ubija Ahilej i njegovo telo odvlači u ahejski tabor. te se oseća odsustvo Ahileja. Patroklo gine u borbi od strane Hektora. Ahilej se miri sa Agamemnonom i vraća se u borbu. Ahilej kao glavni junak je idealizovan. Ahilej ne prihvata izvinjenje. Sadržaj Ilijade: Na početku se peva o Ahilejevom gnevu prema Agamemnonu. da bi nadomestio to što mora da vrati kćer svešteniku Hrisu.mudrog junaka. Delo se završava idejom pomirenja. Treći deo obuhvata od XIX do XXIII pevanja i peva se o tome kako se Ahilej pomirio sa Agamemnonom i ponovo se vratio u borbu. snage i lepote.pevaču. U četvrtom delu koji obuhvata XXIV pevanje se kazuje o Prijamu koji je izmolio od Ahileja telo sina i govori se o Hektorovoj sahrani. koji je istorijski događaj.Ljubav prema njemu je opisana kao snažna. ona najsvetija javlja se prema roditelju.nadmen. Odisej. Njegov prijatelj Patroklo ga moli da bar njegu dozvoli da se vrati u borbu. ali na kraju dela on igra sasvim drugačiju ulogu-ulogu mirotvorca. smirenog. U borbama se na strani Ahejaca ističu Diomed. Na početku dela predstavljen kao strašan.U prvom delu( I pevanje) se govori kako se Ahilej razgnevio što mu je Agamemnon oteo Brisejidu. najjači junak. jer mu je oteo robinju Brisejidu. Pripovedanje je objektivno i distancirano. . Trojanci odaju počast Hektoru. 19.Ahil se zbog toga posmatra kao lik u razvoju. I pored toga što je veran i dosledan onome za šta se bori on ipak svojim prekomernim ponosom izaziva niz tragedija. i ne želi da se vrati u borbu. jer Ahil sećajući se svog oca zaboravlja svoj gnev. Međutim u centar radnje je stavljen Trojanski rat. Ahilej ne želi da učestvuje više u borbi protiv Trojanaca. I treća vrsta ljubavi. Ahil kao glavni junak epa. Komponovana je od 24 pevanja i može se podeliti na 4 dela. Hektorov otac prijam. impulsivan. Povređen Patroklovom smrću. Većina ga nije toliko pogodila. Sadržaj i kompozicija Ilijade.Tu vidimo Ahilovu emotivnu stranu. Ahil je gotovo savršen junak kome je data božanska dimenzija. Javlja se ljubav prema voljenoj osobi.gde vidimo njegovo dostojanstvo. možda i snažnije ljubavi. mada zbog toga oseća bol i roni suze oplakujući nepravdu koja mu je učinjena. prikazano je njegovo prijateljstvo sa Patroklom.kada on mirno predaje svoju dragu drugom. voju muku i bol i preobražava se. Često je i izlaženje iz epske objektivnosti. Tema Ilijade je potraga Ahileja.strpljivog. Patrkola ubija Hektor i njegovom smrću menja se tok radnje u Ilijadi. Ahilej ga lepo dočeka i preda mu Hektora. istinska ljubav koju čovek može osećati prema prijatelju .

On je pametan i strpljiv i za njega prepreke ne postoje. Helena. Bogovi nisu samo nosioci moralnih. a ono željeno koje i pored uloženog truda ostaje neostvareno. Vidimo njenu iskrenu njubav I žel prema Hektoru iz njene jadikovke. Kroz Hektorov I Andromahin odnos vidimo porodičan život ocrtan najtoplijim bojama I osenćen najdubljom tragikom.etičkih vrednosti. boravak kod Lotofaga. kao oni koji odlučuju o ljudskom životu na način na koji žele. Oni nisu vrhovni ideal. Osnovne odlike epa na osnovu Odiseje.npr. Čak ni Zevs na nagovor svih Olimpljana nije mogao sprečiti odluku. 24. žena Prijamova) 4. smatrana je za najlepšu ženu na svetu I po tome je obećana Parisu. smatrali su Parisovu ljubav potpuno opravdanom.majka Ahilejeva.svemoćnost i izobilje života u kome žive.upravo zbog svojih ljudskih strasti.Oko g.Odisej ima prijatelje koje gubi . 23. neumitnu sudbinu vidimo na primeru Hektora. ne shvata moralnu nemogućnost Hektorovu da se vrati u Troju. U Ilijadi. Sudbina je. 22. smatra se nesuđenim. čak su I stari mudraci ostali nemi pred njenom lepotom. kada je bio kod Kiklopa. Božanski svet u Ilijadi. Andromaha. prema narodnom verovanju. nadređeni.u Odiseji se detaljno opisuje Dadiljino sećanje na Odisejevo detinjstvo.Večno mladi oni ljudski svet posmatraju kao pozorišnu predstavu.21. glavni je krivac Trojanskog rata. sila koja određuje život svakog pojedinca i od koje se ne može pobeći. sestra Hektorova I Parisova) I naravno tu je Tetida.poznaje njihovu ćud i mogućnost da se lako razdraže. Zakon sudbine. Kasandra (proročica. Ženski svet u Ilijadi. 3. moćni.Veoma su slični čoveku i jedina razlika sa čovekom je njihova besmrtnost. koji joj je ubio oca I braću. jer kada se ona pojavila na bedemima.oni stradaju i pate zajedno sa ljudima. Odnos sa ostalim likovima je prijateljski ili neprijateljski.Briseida ( robinja Ahilejeva) 5. Događaji koji čoveka snalaze smatraju mu se dosuđenim. Žena I majka. ne propisuju moralne vrednosti i u nekim slučajevima su gori od ljudi. međutim niko joj to nije uzeo za zlo.Odisej izgleda gotovo neranjivo i nepobedivo. oni su prikazani kao svemogući.jedna od najlepših I najlplemenitijih likova stare poezije.Detaljni opisi. pa se trudi da im udovolji da ne bi osetio njihov bes. čovek im se klanja. nego racionalna iako je nepoznata pojedincu koji u njoj učestvuje. Lik lepe Helene je prikazan kao tragičan. Vođena je strahom od Ahileja. odnosno smrt najvećeg trojanskog junaka.Hekaba (majka Hektorova I Parisova. Svojim jakim karakterom i ovim osobinama uspeva ponekad da nadmudri i same bogove.po mitu o Afroditi i zlatnoj jabuci. Sudbina nije slepa I slučajna kao usud. U filozofskom smislu sudbina je nužni red u svetu kojem je podvrgnuto svako biće. Glavni junak epa je idealizovan. 2. 1. susret sa boginjom Kirkom.junaka se niže čitav niz epizoda.

U tim pevanjima pripovedanje se pomera na 1. Kompozicija i sadržaj Odiseje.ali u Odiseji je to dinamično.Div je najveći bog koga svi moraju da poštuju. glavnom junaku u epu.Retardacijom se usporava i odlaže radnja. luta.Odisej se ne pojavljuje. Postoji određena hijerarhija na Olimpu.dok on boravi kod boginje Kalipse na njegovom dvoru Penelopini prosci gozbama rasturaju njegovo imanje.Obimom je kraća od Ilijade i pisana je u heksametru.Ilijade’’ premestio u .Menelaj proriče da će se Odisej vratiti.od IX do XIII pevanja Odisej otkriva Feačanima ko je.Radnja je vezana i za Telemaha. prikazano je njegovo putovanje kuci. Kako je herojski ideal sa Ahila preobražen u mudrog Odseja. jer učestvuju u daljem toku radnje i vode junaka ka cilju.inicijalna epska formula kojom se pripovedanje započinje bez okolišanja. a po povratku kući se osvetio proscima. Božanski svet u Odiseji.. ali bogovi ne vode rat između sebe. Epske tehnike u Odiseji.Odisej kod Feačana i kralja Alkinoja govori o svojim doživljajima. Ep počinje invokacijom (pesnikov poziv muzi ili božanstvu od koga se traži pomoć pri stvaranju dela). I dalje oni imaju svoje miljenike i smrtnike koje ne vole. Epizode se ogledaju u opisu Odisejevog lutanja.date su u epizodi Odisejevog silaska u podzemni svet. 27. I kada bi se promenio njihov redosled struktura epa se ne menja. anticipacija (epska tehnika kojom se u pripovedanju nagoveštavaju ili predočavaju događaji iz budućnosti).ali one nisu povezane. odnosno imamo retrospekciju . 3.izlaganje teme i junaka (in medias res. 2. Zatim Kirka priča Odiseju šta će se desiti.Eshantološke predstave.Odiseju’’. priča o putovanju i povratku. Obično na početku dela (inicijalna formula) ili na početku manjih odeljaka (pevanja). 25.one predstavljaju sve pojave iz podzemnog sveta.na putu. Slika bogova koji stanuju u Olimpu sasvim je drugačija..jedna od najvažnijih osobina epa su putovanja.epska tehnika koja naknadno pripoveda o događajima iz prošlosti.. skretanjem pažnje na središnju temu).Odisej putuje u podzemni svet.Odisej se vraća kući i smišlja osvetu proscima i niz prepoznavanja i 4.Odisej ostvaruje osvetu i miri se sa porodicama.koji želeći da zaštiti očevinu.Putovanje. a za to vreme su prosci njegove žene Penelope harčili njegovu imovinu. U .Takođe je komponovana od 24 pevanja koja se mogu podeliti na 4 dela: 1. Često poprima formu umetnute priče i koristi se kao jedan od oblika retardacije. lice(sa objektivnog pripovedača na glavnog junaka).Odiseji’’vidimo glavnog . tako se božanski svet iz . 26. bio po svetu. avanture i pohodi. vođi Itačana u Trojanskom ratu koji je posle propasti Troje 10 god.U Odiseji se govori o Odiseju. a on se stara da se ništa preko sudbine ne desi. Dobila je ime po Odiseju. kreće u potragu za ocem.

Delovi po suštini su: priča (priča koja podražava radnju). ništa preko mere”. hrabrost. Postojale su prizme koje su se vrtele oko svoje ose i služile su za promenu scenarija. 29. Eshil je prvi u tragičnu radnju vezao moralno-religiozni i socijalno-politički problem. Osnovna Eshilova pretpostavka je teodikeja. Za postanak i razvoj tragedije. Čovek treba da bude zadovoljan onim što mu je sudbina namenila. Njene osobine su i Odisejeve osobinemudrost. To je bilo okruglo igralište sa žrtvenikom u sredini.Deuterogonist i Tritagonist). Prostor za publiku je okruživao orhestru sa 3 strane. zgrada sa strane je služila za oblačenje. Pozorište istovremeno označava i pozorišnu umetnost i zgradu u kojoj se ona izvodi.e.( 3 glumca: Protagonist. a smanjio broj horskih partija. Sofokle uvodi trećeg glumca i povećava broj učesnika u horu. Po Aristotelu delovi tragedije su dvojaki. Za osnivača se smatra Tespid. predstava (služi za to da se čin vrši) i melopeja (pesme koje se pevaju uz muzičku pratnju). uveo je drugog glumca. 31. 28. Eshil pripoveda načelo “ ničega previše. Da se ne bi izgubila veza sa prvobitnom prirodom ditiramba u pozorištima se prikazivala trilogija i satirska igra. Govor (kojm se iskazuju misli. Delovi po veličini su: prolog (početni čin). Uvođenjem prvog glumca koji se ozdvojio od hora satira nastala je satirska drama. oko njega je igrao Dionisov kiklički hor. Greh predaka se prenosi na potomke.po suštini i po veličini. A deus ex machina je spuštala božanstvo na zemlju radi razrešenja zapleta. Usavršio je dramsku tehniku.skena. misli (iskazuje odluke i izazivaju strah). Predstave su se izvodile u podnožjima brda. On govori i o nasleđenoj teomahijskoj krivici predaka (u Orestiji). O prvoj tragediji može se govoriti tek sa pojavom Eshila koji je uveo drugog glumca i stvorio celinu od tri drame. a to su mit.poštenje. Živeo je u zlatnom Periklovom dobu.n. Smatra se da je nastala od ditiramba. 30. Tragedija je proizvod antičkog duha. pojačao je dramski element tragedije. koji je prvi u ditiramb uveo stvarnu dramsku radnju i iz hora izdvojio jednog glumca. Na ekiklemama su se prikazivale scene iz kuće. Na polju dramske umetnosti učinio je veliki napredak.on je nastojao da bogove očisti od suviše ljudskih crta i da ih prikaže kao moralno savršene. Izgled pozorišta. Osnovne odlike Eshilovog stvaralaštva. eksoda (završni čin) i horske pesme koje se dele na parodu (ulaznu pesmu) i stasimone (stajaće pesme). umanjio horske partije. karakter (ono što pokazuje volju). snalažljivost. Nastala je u 5 v. kult boga Dionisa i paralelno širenje sa demokratijom. Poreklo i razvoj grčke tragedije.p. Eshil izgrađuje etička shvatanja. značajna su 3 važna momenta. episodija (srednji). gde su kasnije nastali čuveni grčki amfiteatri. prikazivanje motiva greha i pokajanja. ali ne kao .timela.junaka kojeg obožava i pomaže mu boginja Ateka. Najstarije podatke o tragediji nalazimo u Aristotelovoj Poetici. jer je proširio dijalog. sredstvo podražavanja). Delovi tragedije.

Najpoznatiji primer teomahije u grčkoj tragediji je Prometejevo suprotstavljanje Zevsu. Pojam potekao iz Aristotelovog tumačenja antičke tragedije i tesno je povezan sa hibrisom i hamartijom. 34. Je skup tri dela koja su međusobno usko povezana istom tematikom i jedinstvom radnje. ili pak kršenje božanskog poretka. a to izaziva nesreću kao ispaštanje. moralni . Eshil takođe vidi kao strogu pojavu teomahije ili teonomije. pa tako on tek svojim delovanjem izaziva nesrećnu sudbinu i stradanje. tragički junak pada u nesreću zbog neke pogreške. Jedina sačuvana organska trilogija je „Orestija“. Hera i Atena se sukobljavaju sa Afroditom zbog zlatne jabuke). Kod Eshila ko skrivi strada. Zapravo. odnosno kažnjavanje pojedinca može zahtevati propast čitave zajednice. 35. Drugo tumačenje je da je to pobuna protiv božanskog poretka. takav je zakon i tako će biti dokle je Zevsa i smrtnom stvoru Zevs je pokazao kojim putem um da ide: patnjama se pamet stiče. a da se značajno ne promeni suština ili tok radnje. Ovakvi primeri teomahije se mogu naći u Homerovim epovima. Organska triologija. Takođe se može smatrati i sinonimom hamatije. Pitanje hamartije. Po Aristotelu. Zevs se bori protiv Kroniona. Ranije je hamartija tumačena kao mana tj. Okovani Prometej. čovekovu sudbinu određuje njegov karakter. Ko se ogluši o ovaj opšti božanski princip mora da ispašta. Orestija. već se gresima predaka pridružuju gresi potomaka. može značiti i fizičko suprotstavljanje božanstvu. Po Eshilu. gde ratuju božanstva koja zauzimaju različite strane u Trojanskom ratu (Atena i Arej). krivica se ne prenosi kao besmislen slučaj na potomstvo. tako da se ništa ne može pomeriti. Kod Eshila. Pitanje teomahije. koja zavisno od konteksta. jer znači prelazak iz sreće u nesreću tragičnog junaka zbog njegovog rđavog delanja ili postupaka.uvek postoji i lična krivica koja pokreće nasleđenu. Greh predaka se prenosi na potomstvo. Nasledna krivica kod Eshila. Ima dva tumačenja: prvo je da je to borba između bogova. I na kraju iza svega stoji Zevsova volja. Hektide. Pored toga. koje predstavlja čestu temu mitova (npr. To je jedan od središnjih pojmova Aristotelove teorije tragedije kojim se određuje veza između grešnog delovanja junaka i njegove kazne. 32. iza svih ovih složenih odnosa i dejstava ljudskih i demonskih ciljeva. Dela Eshilova: Persijanci. 33. krivica koja je uzrok tragičnog stradanja glavnog junaka je nasledna.neki besmisleni slučaj. Sedmorica protiv Tebe. krivica je i nužna.

I Euripid je sklon realističnom prikazivanju u kome kritikuje čovekove tamne strane ličnosti. ćerke. Razvila se iz faličnih pesama.da se pitanje pravde svodi na čoveka (čovek je mera svih stvari) i da se religija počinje meriti moralom. koji su zastupali tezu da uvek možemo imati dva stava. Najvaznija horska pesma je parabaza. Potiče od reči komos. Hipolit. 39. Posebnu pažnju posvećuje ženskim likovima. 36.tj. 37. Osnovne odlike Euripidovog stvaralaštva. Grčka komedija. Kod Euripida se prvi put javlja ljubav kao erotsko osećanje i žene postaju glavni likovi njegovih tragedija. jer oni ljudima ne mogu služiti kao moralni obrasci. Orest. Hor u komediji je aktivniji nego u tragediji. Antigona. U izvornoj upotrebi hibris označava preterani obestan čin kojim se nanosi nepravda žrtvi i kojom se žrtva sramoti. Na njega su imali uticaj sofisti.Po njemu čovek postepeno postaje sve savršeniji i razvijeniji i neprestano se usavršava. povećao agon. Trahinjanke. Prikazuje ih kao zavodnice. akcenat je na čoveku. Elektra. na njegovim osećanjima. Filoktet. Poreklo i razvoj grčke komedije. uveo je tri glumca. majke. 38. a radnja se koncentriše na jednog lika kako bi se istakao njegov karakter. a smanjuje ulogu bogova. emocijama. prepoznavanja i tragičku ironiju (car Edip). Alekstida. Akcenat je bio na nemoralu. Često suprostavlja različite karaktere kako bi istakao glavnog junaka. Najznačajnija Euripidova dela su: Medeja. Smanjio je ulogu hora. Koristi preokrete. Pitanje hibrisa.nedostatak junaka. Pribeglice. Za njega je karakteristična antropodikeja. Savremena upotreba termina hibris je zasnovana na tumačenju prema kojem ljudi gordim ponašanjem krše norme bogova vređajući tako njihovu čast. U najširem smislu hibris označava drskost i preteranu samouverenost zbog koje čovek krši božanske zakone i pravila društvenog ponašanja. Hekaba. Prvi je počeo da piše trilogije i to neorganske. što znači vesela povorka i oda. uveo je govorni jezik. Vodi teomahiju protiv antropomorfnih bogova. Andromaha. zatim je povećao broj hora sa 12 na 15. jer su moralno nedosledni. Uvodi scenografiju. i oni ih kažnjavaju. Smatra se da potiče sa ostrva Dela. Car Edip. supruge. Sofoklova najznačajnija djela su: Ajant. Aristotel je rekao da Sofokle prikazuje ljude kakvi bi trebalo da budu a ne kakvi jesu. jedna satirska igra Kiklop. zatim psihologija iz koje se izvodi tragična krivica. Hibris zajedno sa hamartijom određuje pojam tragičke krivice.naziva se atička komedija . Osnovne odlike Sofoklovog stvaralaštva. što prikazuje u svojim delima. prikazuje ljude onakve kakvi jesu. prolog je duži i bogatiji. Edip na Kolonu. agonu i strasti. Na mestu radnje na prvom mestu se nalazi čovek. Prvi je prekinuo da piše tematske tragedije. Sofoklove tragedije pune su kontrasta. uvek prisutan agon između egzode i parode. Elektra. Idealni primer za hamartiju je delovanje glavnog junaka tragedije „Car Edip’’. Koristi postupak dues ex machine.

Sva radnja u drami svedena je na prepoznavanje. a Edip vadi sebi oči. Nastala je preradom ili prevodom nove atičke komedije čiju su predstavnici Menandar.nemamo ništa sačuvano. Zatim Edip mudro rešava Sfinginu zagonetku i tako oslobađa Tebu od nesreće.p. Filemon i Difil.p. Nestaje hor i parabraza. Kralj Laj se ogrešio o boga Apolona ubivši košutu u njegovom svetilištu.. Palijata označava tip ogrtača koji su nosili Grci. V.robovlasnici.(zbog ostrva Atike). Palijata nastaje postupkom kontaminacije. Laj sa ženom dobija sina. lukavi ili glupi robovi.n.e.počiva na parodiji i satiri. građa iz porodičnog života. Zapleti su obično ljubavni. Kao nagradu za spas koji je doneo gradu . uzimanjem dve ili više komedija. i 2. paraziti. Delo prikazuje kontrast između stvarnosti i obmane. počiva na intrigama. Nema hora ni parodije. Mitska pozadina Edipa. 41. a u prologu se daje predistorija događaja.stara. Likovi palijate su tipski (stari i mladi gospodari . srednja i nova.). sreće i ironije. Srednja komedija se razvija u 4.p. Glavni predstavnik je Aristofan.nema politike. Na putu u Tebu on susreće Laja i ubija ga ne znajući da mu je to otac. Komedija se zasniva na komediji karaktera. Naposletku od pastira koji je jedini očevidac svega Edip utvrđuje svoj identitet i dolazi do prave istine.e. Građu crpi iz mita. Laj mu probode noge i odnosi dete u goru gde ga daje jednom pastiru. pa ih sklapaju u jednu i tako nastaje nova komedija. U ovom delu prikazana je tragička sudbina Edipa koji traga za istinom o svom poreklu. 40. Iz straha da se to ne desi on napušta Korint i odlazi u Tebu. Radnja tragedije počinje tako što Edip želi da spasi grad Tebu od kuge koja je zahvatila. sadržaj i analiza.nema ni politike. Nova komedija. Car Edip prikazuje u stvari tragičnost prevelike mudrosti. 42. u njoj se pojavljuju tipični likovi. Edip kasnije u Delfskom proročištu saznaje da će ubiti svog oca i oženiti se majkom. Pastir ga daje iz sažaljenja drugom pastiru prijatelja koji ga odnosi Polibu. Edip. Deli se na tri faze. Apolon mu poručuje da traži ubicu prethodnog cara Laja. Rimska palijata.intrige i zapleta. koja se usmjerava na svog nosioca i dovodi ga do saznanja da su ljudska snaga i zemaljska sreća potpuno ništavni i nesigurni.n. Teme potiču iz svakodnevnog života. kralju Korinta i njegovoj ženi Meropi.n. Glavni predstavnici su Plaut i Trencije. v. Zatim mu glasnik javlja za smrt Poliba za kojeg je on smatrao da mu je otac. Palijata je vrsta rimske komedija iz 3. v. Tragedija se završava tako što se Jokasta ubija. Apolon mu proriče da će ga sin ubiti i oženiti se Jokastom. Stara se počela izvoditi u 5. Edip upotrebljava svu svoju snagu da spasi Tebu i sve vreme se bori da sazna ko je Lajev ubica što je primer tragične ironije. Tema tragedije je iz mita o Edipu koji pripada ciklusu tebanskih mitova. bazira se na ljubavnim zapletima. svojom majkom. Ismevaju se konkretne ličnosti.e.

mitska pozadina. jedinog preživelog Tijestovog sina. Oni odlaze u Korint gde su živeli srećno i harmonično dok Jason nije odlučio da se oženi ćerkom korintskog kralja. Medeja se na to gnuša. Sreće Egeja. Da bi sprečila oca da je zaustavi.a Pelija je proročanstvom bio upozoren da se čuva onog ko mu dođe bosonog .Nakon očeve smrti Pelija je oteo presto starijem Esionu i počeo je da proganja njegovu porodicu. i Kreont jer se dotakao otrovne haljine koju je poslala Medeja. Pošto je usput izgubio cipelu. Glasnik donosi vest da je nevesta mrtva. Otac sakuplja komade tela svog sina i tako zaostaje za njima i oni uspevaju da pobegnu. Polinika. rešava da ih otruje. Medeja pogođena neverstvom svog muža Jasona biva nervno rastrojena. Medeja se izvinja Jasona koji joj poveruje. Tantalova krivica se onda prenela na Plistenove sinove Atreja i Tijesta. Medeja je osvetila Jasonovu porodicu. Esion je svog sina Jasona sklonio u goru.Građa za tragediju je preuzeta iz mita o Agamemnonu koji je potomak porodice Atrejića koja za sobom vuče naslednu krivicu predaka. Medeja. Medeja ubija i svoju decu. budućoj nevesti i njenom ocu. Uz pomoć Medeje. Krivica Atrejića počinje time što je Tantal svog sina Plistena skuvanog ponudio za ručak bogovima.Peliju i Esiona. Tijest čini preljubu sa Atrejevom ženom Aeropom posle čega Atrej iz osvete zakolje sinove svoga brata i daje mu da ih jede na gozbi. Kretej je ima 2 sina. baca ih za sobom. 44.Ona to naravno ne čini i Pelijin sin Akast proganja nju i Jasona iz Jolka.on Jasona šalje da donese zlatno runo želeći na taj način da ga se otarasi. antičkog vladara i uspeva da ugovori da se kod njega skloni nakon što sprovde svoju osvetu.Edip dobija kraljicu Jokastu za svoju ženu. Antigonu i Ismenu. Vaspitač dece prenosi vest da vladar Korinta i budući Jasonov zet namerava da protera Medeju. te dadilja od nje sklanja decu. . 43. analiza i sadržaj. U svojoj trilogiji Eshil razmatra problem nasledne teomahijske krivice predaka. on uspeva da ubije aždaju koja je čuvala zlatno runo i sa Medejom beži u Jolk. Medeja ubija brata kidajući komade njegovog tela. sveti se za očevo ubistvo i ubija majku i Egista. Jason pokušava da ubedi Medeju da on to čini zbog njihove dece. Kada je Jason odrastao vratio se u Jolk stricu. Orest sin Agamemnona i Klitemestre. Agamemnonova žena uz pomoć Egista. kako bi potpuno slomila Jasona. Mitska pozadina Orestije. a onda će ga ona podmladiti . Oni dobijaju djecu Etiokla. Uspeva da umoli Kreonta da joj dozvoli da ostane još jedan dan. i nudi joj pomoć. i ne dozvoljava mu da ih on sahrani. koliko joj je dovoljno da sprovede osvetu. Tu počinje radnja Medeje. Predstavila se kao proročica i rekla Pelijinim ćerkama da ubiju oca. i po svojoj deci pošalje budućoj nevesti otrovne darove. ubija svoga muža. 45. Medeja. čime se lanac grehova prenosi sa kolena na koleno. Medeja planira da se osvet mužu. kako bi oni sve imali. Atrejev sin Agamemnon prinuđen je na to da žrtvuje svoju kćer Ifigeniju kako bi ahejska vojska dobila povoljan vetar za polazak u Troju.

Tragična sudbina umne zastupljenosti i radikalnog autokratizma tema je Sofoklove Antigone. i moli sestru Ismenu da joj pomogne. Kreontov sin. U prvom delu prikazuje se kako Klitemestra ubija svog muža Agamemnona kada se on vratio iz Troje i to je upravo najduži deo ove trilogije koja nas uvodi u srž dramske radnje. demokratskoj državi. Antigona jadikuje za neproživljenim životom i za celom porodicom. ali je kasno. i verenik Antigonin. Ismena želi da podeli kaznu sa njom. Delo je komponovano od tri tragedije: Agamemnon. umesto krvne osvete. Tesej je osvojio Arijadnu i od nje dobio konac pomoću kojeg je mogao izaći iz lavirinta nakon što je ubio Minotaura. 49. Pošto je Androgej pobedio na svečanim igrama u Atini ubijaju ga iz zavidnosti.Androgej i Arijadna). Stražar dovodi Antigonu i ona priznaje krivicu. Mitska pozadina Hipolita. Pokajnice i Erinije (Eumenide). Utočište nalaze u Kolonu. Kreont naređuje da je živu zazidaju i da joj daju po malo hrane kako bi se duže mučila. a čovečju glavu. Minoj nameće danak. Da bi osvetio sina. Prorok Tiresija govori Kreontu da odustane od izvršenja kazne. . Edip prokune sinove. a Kreont kriv sebe za sve što se dogodilo 48. 47. Problem Orestije i krivice formuliše se u prepirci između Erinija i Oresta Nameće se pitanje da li je Orest kriv zato što je ubio majku i zato što je osvetio oca. jer će se desiti velika nesreća. Kreontova žena Euridika oduzima sebi život. Edipa je u prognonstvu pratila Antigona. Mitska pozadina Antigone. Sadržaj i analiza Orestije. Proroštvo objavi da će pobediti onaj od braće na čijoj strani bude Edip. Antigona rešava da sahrani svog brata Polinika. tu dolazi Ismena da ih obavesti o sukobu Eteokla i Polinika. Sadržaj i analiza Antigone. U drugoj tragediji se govori o Orestu koji po Apolonovom naređenju osvećuje oca ubistvom majke i njenog ljubavnika Egista. Orestija je jedina sačuvana organska trilogija u antičkoj tragediji. Hemon pokušava da odvrati oca od namere da ubije Antigonu. i naređuje da se uhvati krivac. Vladar Tebe Kreont.svake godine moraju da daju 7 mladića i 7 devojaka za Minotaura.46. Odnosi se na mit vezan za Agamemnonovog sina Oresta. Minojeva žena Psifaja je tražila da joj se napravi drvena krava kako bi mogla da uđe u nju. On obrađuje motiv porodičnog nasjednog greha. Bik je obljubio i ona rađa sina Minotaura koji je imao telo bika. saznaje da je neko prekršio njegovu zabranu o nesahranjivanju Polinika. poželevši da u dvoboju i jedan i drugi stradaju. država preuzima pravdu u svoje ruke. Kreont se predomišlja. Glasnik donosi vest o smrti Antigone i Hemona.Glavnu ulogu ima porota. Eshil uvodi sud na pozornicu. jer se zaljubila u bika. ali Antigona to odbija. ali ova je odbija. (Minojeva i Psifajina deca su bili Fedra. ali se pokreće i pitanje sahranjivanja pokojnika. jer narod smatra da je Antigona nevina. da bi je bik obljubio. na kraju Orest biva oslobođen krivice u Atini.On beži sa njom. Erinije postaju milostive.

50. Herakle mu daje sliku podzemnog sveta i upućuje ga kod Harona da ga preveze. dadilja. kraljicom Amazonki Ii sa njom imao sina Hipolita. Dolazi Pluton koji kaže Dionisu da presudi. jer hoće da vrati svog omiljenog pesnika Euripida. ostavljanje glumca bez teksta na sceni. U Hadu se za titulu najvećeg nameću Eshil. upotrebu istog metričkog klišea u prolozima. Dionis im traži savet za Atinu. a od živih niko nije dostojan da zauzme njihovo mesto. te Ksantija mora da obiđe jezero. Hipolit ipak oprašta Tezeju. Nakon njene smrti se oženio sa Fedrom. 52. a Eshil kaže da se rat vodi na spartanskoj teritoriji i da se obnovi flota. Međutim uvređena Fedra. Počinje prologom koji drži Afrodita. ali on gnusno odbija predlog da bude maćehin ljubavnik i daje reč dadilji da za taj predlog niko neće saznati. Iz parode saznajemo za Fedrinu ljubav prema Hipolitu i u tome leži njena tragična krivica. 51. tu je hor mista. Vratar Eak tuče Dionisa i Ksantiju kako bi utvrdio ko je od njih bog. ubija se i ostavlja pismo. Na samrti. Tada Dionis dobija ulogu sudije. kome je to mesto pripadalo i Euripid. pod čijim uticajem i Dionis počinje da krekeće. Dionis presuđuje u Eshilovu korist.ali je ostavlja na ostrvu Naksu gde je nalazi Dionis i očaran njenom lepotom uzima je za ženu. Ksantija i Plutonov rob razgovaraju o gazdama. otkriva njene namere prema Hipolitu. ali strast nadvladava razum u njoj. a Dionisa prevozi preko jezera. a Tezej pravu istinu saznaje od Artemide. Ko vodi agon u Žabama? Ko pobeđuje. Tesej se oženio Antiopom. u tom se čuje rasprava Eshila i Euripida oko mesta na prestolu. Tezej. a ona mu to ne oprašta i planira mu osvetu. Tu počinje rasprava Eshila i Euripida u kojoj Dionis treba da presudi. Stižu ispred Plutonove kuće. Ona je svesna svega i zbog toga oseća stid. izbor tema i motiva. odlazi sa slugom Ksantijom Heraklu da ga pita za put u podzemni svet. On time čini hibris. nalazi pismo i kune Hipolita (ne uzimajući u obzir njegovu odbranu). Sadržaj i analiza Hipolita. Euripid zamera Eshilu sporo odvijanje radnje. Fedrin muž. .Ona je besna zato što Hipolit poštuje i veliča samo Artemidu.Minojevom ćerkom i ona mu je rodila 2 sinaAkamnta i Debofonta.Euripida. Eshil zamera Euripidu sto je zaboravio na osnovnu funkciju umetnosti. Euripid kaže da se oligaristi vrate na vlast. On zbog toga strada. koja se smatrala vernim prijateljem Fedre. Međutim. U jezeru je hor žaba. i stižu do Harona koji neće da vozi slugu. planira osvetu. Dionis maskiran u Herakla. a nju zanemaruje. jer su ovi izmenjali odeću. puno deminutiva. čudne kovanice i pleonazam u prolozima. koji koristeći se raznim sredstvima želi to mesto da osvoji. Zato Dionis odlazi u Had da bi na zemlju vratio svog omiljenog tragičara. da uči o moralu. Analiza i sadržaj Žaba. zašto ? Najveći grčki tragičari su mrtvi. Dionis i Ksantija kreću u podzemni svet.

Na kraju.Eshil pobeđuje zato što je moralniji.Vrhunac komedije počiva na nesporazumu. opisi brodoloma. onda bi oni pod stvarnošću jedino podrazumevali senke drugih ljudi i predmeta koji bi se prikazivali na zidu pećine. a ovaj mu zauzvrat daje svoju kćerku za ženu. Eshil za političku situaciju u tom trenutku svaljuje krivicu na Euripida i njegovu umetnost. Euripid kaže da tragedija treba da čini ljude boljima . odnosno u prvih šest pevanja uzor mu je Odiseja (opisuju se Enejina lutanja). Oni bi to „znanje“ smatrali jedinom mogućom istinom. ali se u svojim delima ne pridržava toga. Platon je bio utopijski idealista i prema tom svom određenju je opisao idealnu državu u svom delu. Platonov svet ideja.U jednom ga trenutku. idealna država bi imala tri staleža. Alularija obrađuje priču o starom tvrdici Euklionu koji pronalazi ćup sa zlatom i od tada neprestano bdi nad njim (dešava se u Atini). vidi Likonidov rob. Posle samo izvesnog vremena bi mogao da posmatrai samo sunce koje predstavlja jedinstven izvor svega postojećeg. ali se pretpostavlja da je imao srećan kraj. Kada bi neki ljudi od rođenja živeli u podzemnoj pećini samo uz veštačku svetlost vatre. U tom sukobu Aristofan kroz Eshilove reči iznosi svoja poetička načela. mit o pećini. Na koga se Vergilije ugledao pišući Eneidu ? Vergilije se oslanjao na Homera. Strobil.etika pobeđuje. ukoliko bi neko od njih krenuo ka izlazu pećine. To je komedija naravi. Likonid vraća ćup sa zlatom Euklionu. . najpre bi bio zaslepljen svetlošću koja bi ga sačekala na kraju puta. Kraj komedije je izgubljen. 55. Apstraktni odnos ideje i stvari Platon nam približava alegorijom kroz svoj mit o pećini. Euklinovu kćer Fedru je obljubio mladi Likonid koji se sad kaje i želi da se oženi njom. silazak u podzemni svet.koji zlato i uzme. dok je selio ćup. Međutim od Eukliona ruku njegove kćerke zatraži Likonidov ujak Megador na šta Euklion pomisli da je Megador namirisao bogati miraz. Analiza i sadržaj Alularije.pa ćup sa zlatom iznosi iz kuće i počne da ga sakriva na različitim mestima. Ako bi izdržao snagu do tada nepoznate svetlosti počeo bi postepeno da uviđa kako izgleda stvarni svet. Platonova država. Takođe su uočljive sličnosti pojedinih mitova (priča o propasti Troje. Po njemu. zlatan. a njega bi činili filozofi kao nosioci mudrosti. Međutim.ne krijući naklonost prema Euripidu. a drugih šest pevanja rađeno je po uzoru na Ilijadu (opisuju se borbe nakon Enejinog iskrcavanja na obalu). srebrni i gvozdeni sloj stanovništva. On smatra da poezija treba da ima vaspitnu ulogu. Eshil uspeva da ga pridobije na svoju stranu i pobeđuje. 54. svojim razumnim argumentima. izrada štita) I likova (junački kralj Tumo odgovarao bi Hektoru). Ipak. Zlatni stalež bi vodio državu. 53. Ovaj se motiv prepliće s motivom ljubavi. 56.

Umetnost uvek ima neki cilj. Zatim etičkajer nas ne uči dobrom. . eksoda i horske pesme ( ulazna pesma (paroda) i stasimoni (stajaća pesma)). predmet i način podražavanja.jer pesništvo kao umetnost ne pripada ni stvarnom svetu ni svetu ideja. sa licima koja delaju. već je ono pesništvo koje je odraz odraza. Kvalitativni su: priča. vojnici. Ukazuje i na štetno dejstvo podražavanja koje publiku navodi na empatiju. sastavni deo sudske pravde. Ona je ontološka. govor. Koji su delovi tragedije kod Aristotela? Delovi tragedije mogu biti kvantitavni i kvalitativni. vezano za nešto rđavo I stvara nešto rđavo’’. sredstva pripovedanja. Načini podražavanja su ili pripovedni (narativni) ili lica koja vrše radnju (dramski). Epistološka.jer pesništvo kao i druge umetnosti ne doprinosi spoznaji. a ne pripovedaju. gledaoca ili slušaoca sa slabim karakterima u tragediji ili epu ujedno kvari njegovu dušu. Kvantitativni su: prolog. a da se istine i ne dotiču. priroda umetnosti. govor i harmonija. 57. on kaže da je to . scenski aparat i muzička kompozicija. ali se on ne bi sticao rođenjem već bi se prema karakteru i odlikama svrstavalo u staleže. nešto rđavo.Srebrni stalež. Psihološka. za koga je Platon i napisao delo bi sačinjavali stražari. Aristotel razlikuje sredstva. Mimezis (podražavanje) ima negativne konotacije po Platonu. a gnoseološku jer podražavamo od detinjstva. Kritika pesništva. Estetsku jer osećamo zadovoljstvo kad podražavamo. 60. to je urođena aktivnost. Tragedija je podražavanje ozbiljne i završne radnje koja ima određenu veličinu. 61. Shvatanje mimezisa kod Platona. govorom koji je otmen i poseban za svaku vrstu u pojedinačnim delovima. Kaže da su svi pesnici počevši od Homera samo podražavaoci slike istinske vrline. epizode. Predmet podražavanja mogu da budu karakteri bolji od nas. senka senke. odnosno predmeta iz realnog sveta koji su i sami imitacija onoga što postoji u svetu ideja. a izazivanjem straha i sažaljenja vrši pročišćavanje takvih afekata.misli. 59. stanari države i njih bi odlikovala hrabrost. karakter.. Za Platona ono je oponašanje privida stvarnosti. Definicija tragedije kod Aristotela i njeno obrazloženje.Poistovećivanje čitaoca. Onaj najniži stalež bi sačinjavali zemljoradnici. Ne bi bilo dozvoljeno mešanje između staleža. mimezis. Platon tako udaljava umetnost od stvarnog bića. Aristotel kaže da podražavanje ima estetsku i gnoseološku funkciju.loše utiče na dušu. za razliku od Platona. osnovno sredstvo učenja. prosečni ili gori od nas. zanatlije. Sredstva su ritam. više različitih svrha i obličja po Aristotelu. Pesnik stvara samo ono što je istinskome slično. 58. Platon je dakle protiv podražavanja. Aristotelovo podražavanje.

Blud . uverljivi) i dosledni. Junaci treba da budu plemeniti. 63. već zbog neke pogreške. Tragični junak je onaj koji pada iz sreće u nesreću. Koja je svrha umetnosti po Horaciju? Dulce et utile! Umetnost treba da spoji lepo I korisno. ni rđavi iz nesreće u sreću. Kako Horacije definise mimezis? Horacije uvodi širi pojam podražavanja.Gnev 4. prilični (prikladni.Gordost 2. Po Aristotelu ne smeju čestiti ljudi da padaju iz sreće u nesreću.to nije samo odnos između umetnosti i stvarnosti već i odnos između dela i tradicije.da oni podražavaju bolje i da u njima rimski književnici treba da traže uzor. Tragicni junak kod Aristotela. odnosno da umetničko delo ima zadatak dazabavi.On se ugledao na grčke autore i smatra da je grčka umetnost vrednija od rimske.Zavist 3. a ne treba ni veoma rđav da prelazi iz sreće u nesreću (jer neće izazvati sažaljenje).Proždrljivost 7. jer samo onaj koji je sličan nama izaziva sažaljenje. ali istovremeno I da koristi. on ne treba da bude ni rđav ni pravičan. već sličan nama.Lenjost 5. pouči.Srebroljublje 6. Sedam smrtnih grehova.slični (verni. 65. 64.62. On ne prelazi u nesreću zbog svoje zlobe. u skladu sa svojim karakterom). 1.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful