I I i ! I , I I I i I I I I I [ [ [ I [I , i ---- - " . - ~ i POPRAVI SAM SVOJ , I ........ \ L mlfJDIP Delavska enotnost - - . - ~ - - - -- - .'. - - - - - ~ - .•.•...•.. ..

"V SADRZAJ UVOD 7 DELOVI AUTOMOBILA 10 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL 13 ODRZAVANuE AUTOMOBILA 31 Leri Kerli POPRAVI SAM SVOJ AUTO Odrzavanje {popravke Naslov originala: Odrzavanje i popravke koje mozete sami da obavite ........... : .................... . Alat ..................................... . Mere predostroznosti ...................... . Kupovina del ova .......................... . Odrzavanje i provera sigurnosti ............. . Preporuke za odrzavanje i podmazivanje ..... . Provera osnovnih tecnosti .................. . Sta je potrebno da znate 0 motornim uljima i podmazivanju .......................... . Zamena ulja i precistaca za ulje ............. . Podmazivanje sasije ....................... . Podmazivanje lezajeva tockova ............. . Podmazivanje karoserije ................... . Osposobljavanje vozila za rad u zimskim uslovima ............................... . Zastita od korozije ........................ .

Prevod s engleskog; Vera Gligorijcvic. Mira Gligorijevic i Predrag Milanovic Strucna redakcija i strucno misIjenje: mr Predrag Milanovic. dip!. ing. Larry Carley and A uto Editors of Consumer Guide DO IT YOURSELF AUTO REPAIR Urednik: Snezann Pejilkllvic Tehnicki urednik: Gradimir Avramov Stamp;1 CGP Ddo. Ljuh1i,ma. li)1-\X 13 17 28 30 32 34 36 48 52 56 60 66 68 70 Bihlioto;\:.u: UHip Urcdujc Urcdnicki !ldhor: Dilni!o DOll1ujn!;.o. G;I\:nik. Damian Kri inik. Zriene Mali (prcdsednik). Frand Mulcc. Marjan Rcmic i Milan Zivkovic Jzdavat: Dc.lllv;;ka enotnost (TOZD u CGP Dclul Drugo srpskohrvatsko izdanje. Tiraz 20.000 primeraka '0 lyg6 Publications lnternational Ltd. Za Mi1'lil Zivkovic. V. U. !zvrsni rr()uUcl'!lI: Marketing DE Z;; prndm:c:m,l; 7:lkliC Mali © za J ugosJaviju: Mladinska knjiga, TOZD Koprodukcija, Ljubljao<l. I t)i)X Organizacij<l projekta: MlaJinsk'-1 knjiga, OdgO\'1ll'll1 un:dnik O;Ll\ii,] DOl11ajnko TOZD Koprodukcija I ; OTKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 79 SISTEM ZA STARTOVANJE 92 SISTEM ZA PUNJENJE 117 SISTEM ZA HLAt>ENJE 127 SISTEM ZA DOVOD GORIVA 167 Odrzavanje spoljasnjeg izgleda automobila .. . . 73 Ciscenje i pranje motora .................... 77 Odrzavanje akumulatora .................... 96 Ispitivanje akumulatora ............•........ 99 Punjenje akumulatora ...................... 103 Upotreba produznih kablova za startovanje ... . 106

Izbor akumulatora i zamena ................. 109 Zamena elektropokretaca i automata elektropokretaca ......................... 112 Zamena pogonskog remena alternatora .. ..... 119 Ispitivanje alternatora i regulatora napona (reglera) .......... '. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zamena alternatora i regulatora napona (reglera) ................................ 125 Provera sistema za hlaoenje . . . . . . . . . . . . . . . . . Ispitivanje sistema za hlaaenje na pritisak .... 135 Provera tecnosti za hlaaenje ................ 137 Ispiranje sistema za hlaaenje ...... . . . . . . . . . . 139 Zamena remena ventilatora ................. 142 Skidanje i namestanje creva . . . . . . . . . . . . . . . . . Odrzavanje termostata . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . Zamena pumpe za vodu . ............ ....... . 151 Zamena cepova na bloku motora .... ........ . 154 Zamena hladnjaka ......................... 156 Grejaci .... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. 122 130

145 147

. . . . . 158

Klima ureaaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 Punjenje klima ureaaja ..................... 165 Odrzavanje precistaca za vazduh ............ 170 Zamena precistaca za gorivo ................ 173 Ispitivanje i zamena pumpe za gorivo ......... 180 Podesavanje karburatora ................... 188 Odrzavanje ureaaja za pokretanje hladnog motora ........... ..... ......... . ..... .. . 194 --SADRZAJ --------- --- ----- - ---- -- ---------- --- ----- - ---- - - - - - . - . - . - - ~ - - " " - ' - ~ - - - " ' - ' SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 217 SISTEM ZA PALJENJE 243 MOTOR 297 IZDUVNI SISTEM 323 Mehanizam za regulisanje gasa motora ....... 198 Zamena karburatora ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva .•. 202 Ubrizgavanje dizel goriva ................... 205 Turbo punjenje ............................ 208 Kompjuterska regulacija motora ............. 211 Ureaaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . 222 Uredaj za regulisanje isparenja .............. 228 Uredaj za zagrevanje vazduha ............... 229 Recirkulacija izduvnih gasova ;.............. 232 Ubrizgavanje vazduha i kataliticki konvertor ... 234 Ispitivanje kvaliteta izduvnih gasova . . . . . . . . . . 239 Sistem za paljenje sa »platinskim dugmadima« 246 Podesavanje zazora ........................ 254 Elektronsko paljenje ....... . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 Podesavanje paljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260

Vakumski regulator paljenja ................. 267 Centrifugalni regulator paljenja .............. 269 Razvodnik paljenja ......................... 271 Skidanje i ugradnja razvodnika paljenja . . . . . . . 276 Pregled i ugradnja svecica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 Kablovi za svecice ..................... " . . . 284 Indukcioni kalem (bobina) ......... ,......... 288 Primarni (balastni) otpornik paljenja .......... 293 Glavni prekidac (kontakt-kljuc) ............... 294 Trazenje gresaka u motoru .................. 301 Ispitivanje kompresije motora . . . . . . ... . . . . . . . . 302 Ispitivanje vakuma ......................... 306 Ispitivanje balansa snage ................... 309 Zamena zaptivke iii zaptivne mase ........... 310 Podesavanje ventila: motori sa podizacima .. . . . 312 Podesavanje zazora ventila: motori sa bregastom osovinom u glavi ............... 314 Zupcasti kais .............................. 317 Lanac razvodnog mehanizma ................ 320 Provera izduvnog sistema '" . . . . . . . . . . . . . . . . 325 Odrzavanje izduvnog sistema .. . . . . . . . . . . . . . . 328 Odrzavanje katalitickog filtera ............... 336 i i PRENOS SNAGE 338 UPRAVLJANJE· I VESANJE 382 SISTEM ZA KOCENJE 414 PNEUMATICI I TOCKOVI 449 POPRAVKA KAROSERIJE 462 SADKLAJ--- Kvacilo Mehanicki menjac '" ...................... . Automatski menjac : ....................... . Sigurnosni prekidac ....................... . Kardansko vratilo, kardanski zglobovi i homokineticki,zglobovi .................. . Diferencijal: Pogon na zadnje tockove ....... . Zadnji pogonski most ...................... . Nosaci motora, menjaca i menjaca diferencijala Kuglasti zglobovi .......................... . Stabilizaciona poluga ...................... . Granicnici oscilovanja tockova .............. . Opruge i torzione sipke .................... . Amortizeri i Makfersonov stub .............. . 343 351 357 362 362 374 377 380

385 389 391 391 395 Pitmanov mehanizam za upravljanje " . . . . . . . . 404 Upravljacki mehanizam sa zupcastom letvom " 408 Servo upravljac ............................ 410 Pregled prednjih kocnica ..... '. . . . . . . . . . . . . . . 418 Pregled zadnjih dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . 422 Zamena plocica disk-kocnica ................ 422 Zamena obloga dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . 429 Podesavanje dobos-kocnica ................. 432 Servisiranje glavnog kocionog cilindra ........ 436 'Pregled servo-kocnica ...................... 438 Ispustanje vazduha iz instalacije za kocenje ... 440 Kocioni cevovodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443 Rucna kocnica ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444 Prekidac za stop svetla ..................... 446 Dimenzije pneumatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . 452 Odriavanje pneumatika ..................... 454 Premestanje tockova ....................... 457 Zamena tocka ............................. 459 Koriscenje maskirne trake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462 Priprema metalne povrsine za bojenje ........ 465 Koriscenje osnovnog premaza i boje ......... 466 Popravka zaraalih delova i otvora .. . . . . . . . . . . 469 Popravka ogrebotina i udubljenja ............ 473 Popravka plasticnih del ova ........ . . . . . . . . . . 475 Popravka ostecene boje ....... ,............ 477 Restauracija izbledele boje ........ . . . . . . . . . . 477 ----- ~ ~ - - , - - - - - - - - - - - . . , . - - - - - - - - ~ SADRZAJ DODATNA OPREMA ! UREBAJ!' 483 RECNIK POJMOVA 497 Ukrasni i zaptivni elementi ................... 478 Skidanje oznaka i nalepnica ................. 481 Brisaci i uredaj za pranje vetrobranskog stakla 483 Grejaci zadnjeg stakla ...................... 487 Sijalice, osiguraci i migavci upozorenja ....... .488 Radio i antena ............................. 491 Brzinomeri ................................ 493 Ugradnja svetla u motorni prostor iii u prtljaznik ................................ ~ 495 Ugradnja vakuum-metra .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495 Poznavanje rada vaseg automobila pomoti ce vam da odriava!e i opravljate delovc kao sto su razvodnik paljenja ili koCioni cevovod. UVOD A · ko ste tipican vlasnik automobila, verovatno svake godine potrosite prilicnu svotu novca na odriavanje i opravku ukoliko to ne umete da uradite sami. Iako je potreba za odriavanjem veCine savremenih modela automobila cene usluga i del ova stalno rastu. Zbog toga su

mnogi vozaCi poceli sami da odrzavaju i popravljaju svoje automobile. Time ne sarno sto stede na radu i delovima (u zavisnosti od toga gde ih nabavljaju), vee oseeaju i zadovoljstvo sto su sami nesto uradili. Staranje 0 sopstvenom automobilu ima i druga preimucstva. Ne morate za svaku sitnicu da trazite strucnu pomoc niti cekate na red za opravku, a kada mehanicar i obavi posao umesto vas, znacere tacno sta je uradeno i koji delovi su zame7 UVOD njeni. Pored toga, redovno cete imati uvid u stanje automobila, sto omogucuje blagovremeno otkrivanje manjih kvarova. Ova knjiga je pisana za prosecnu osobu zainte-. resovanu da nauCi kako da se stara 0 svom automobilu. Zbog toga su uputstva ogranicena na osnovno odriavanje i sitnije opravke koje se nalaze u granicama vasih sposobnosti. Drugim retima, nije potrebno da budete kvalifikovani mehanicar pa da uradite sve ono sto je obuhva8 ceno ovim prirucnikom. Sl'ozenije opravke kao sto su generalna opravka motora, opravka ventilskog i prenosnog mehanizma, centriranje prednjeg trapa i slicno, nisu ukljucene zato sto zahtevaju znatno strucno znanje, poseban alat i opremu. Takve paslave ipak prepustite struenjaku. Sadriaj ove knjige izdeljen je po paglavljima kaja se laka prate, a obuhvataju asnave adrzavanja automobila i sve glavne sisteme pojedinacno. = --Odeljci u okviru svakog poglavlja daju jednostavna, detaijna uputstva kako da opravite kvar i savete kako da tuj posao najboije obavite, zatim, sta od alata i materijala treba da imate; upoznaju vas -sa merarna predostroznosti prilikom odrzavanja i objasnjavaju u kojim slucajevima posao treba da prepustite strucnjaku, Cak i aka po sao ne mozete (ili ne zelite) da obavite sami, poznavanje problema omoguCice UVOD vam da 0 njemu oa pravi oaCin porazgovarate sa mehanicarem. Razumevanje onoga sto nije u redu i sto treba da bude uradeno moze da spreCi cesto nepotrebne, skupe opravke, Podjednako je korisno da se opravlja sopstveni automobil i da se razume ono sto drugi za vas radi, Ova knjiga moze pomoei da postignete i jedno i drugo. samim tim sto odriavanje automobila ia vas vise neee biti tajna. , ,-Ukoliko jc dobra obavesten, majstor-ilmater ce biti u stanju da otkrije mnage kvarovc cak

i na savremenim lipovima yoziln sa prednjim pogonom. Mdu radoYima opisanim U ovoj knji:::i nabrojani su (S<l leve suone, U pravcu kretanju kaznljki nu satu): kard:wskih zglobovu. odrl:nvunje diskkocn\ce, Zlllnena prcCislaca za gorivo j provera spone. 9 DELOVI AUTOMOBILA 0 ~ ! N eke Ijude prostor za motor u automobilu zbunjuje i obeshrabruje. Kada podignu poklopac matera, Cini im se da vide sumu tica, kaiseva i kaisnika izmedu kojih se nalaze deloyi zlokobnog izgleda. VeGina Ijudi veroyatno nije nikada zavirila pod svoj iii bilo koji drugi automobi!. Najverovatnije nisu iskoristili priliku ni da posmatraju mehanicara dok im pOdmazuje automobil na hidraulicnoj dizalici, niti da pogledaju koji su delovi skriveni iza dobosa kocnice. 10 Sada yam se pruza prilika da dobro upoznate svoj automobi!. U poglavlju »Delovi automobila« objasnjen je tacan polozaj mnogih delova glavnih sistema u jednom tipicnom automobilu. Vise podataka nac; cete u poglaYljima posyecenim ovim sistemima. Nemojte dozvoliti da vas uplasi broj sastavnih del ova i sistema. Malo je verovatno da ce vasem automobilu ikada biti potrebne sye opravke navedene u ovoj knjizi. ~ '''--@ DELOVI VOZILA SA PREDNJIM POGONOM 1. STUB UPRAVUACA 2. ZADNJI AMORTIZER 3. REZERVNI TOCAK 4. BRANIK ZA UBLAZAVANJE UDARA 5. IZDUVNA CEV 6. ZADNJI PRIGUSIVAC 7. VRETENO 1 LEZAJEVI ZADNJEG TOCKA 8. VODECA POLUGA VESANJA ZADNJIH TOCKOVA 9 ZA VOJNA OPRUGA 10. REZERVOAR ZA GORIVO 11. KAT ALITICKI KONVERTOR 12. VESANJE PREDNJIH TOCKOV A (TIP MAKFERSON) 13. DONJE OSCILUJUCE RAME 14. MENJACKA KUTlJA 15. KOMPJUTER ELEKTRONSKOG PAUENJA 16. AKUMULATOR 17. REZERVOAR TECNOSTl ZA HLA[JENJE 18. ELEKTlCNI VENTILATOR HLADNJAKA 19. HLADNJAK 20. POPRECNO POSTAVLJENI MOTOR 21. KUCI.STE PRECISTACA ZA VAZDUH 11

DELOVI AUTOMOBILA DELOVI VOZILA SA ZADNJlM POGONOM 15. GORNJE OSCILUJUCE RAME 1. ZADNJI PRIGUSIVAC 16. ALTERNATOR 2. ZADNJE SVETLO 17 PUMPA SERVOUREDAJA ZA UPRAVLlAC 3. IZDUVNA CEV IS. POGONSKI REMEN ALTERNATORA 4. DISK·KOCNICA 19. VENTILATOR S. ZADNJI GlBAN) 20. PREDNJE SVETLO 6. DlFERENCIJAL 21. KOMPRESOR KLIMA-UREDAJA 7. KARDANSKI ZGLOB 22. PREClST AC ZA GORIVO 8. PREDNJI PRIGUSIV ACe 23. KARBURATOR 9. KAT ALlTICKI KONVERTOR 24. SVECICA 10. MENJACKI PRENOSNIK 25. KUCISTE PRECISTACA ZA VAZDUH 11. STEGA DISK-KOCNICE 26. RAZVODNIK PAUENJA 12. AMORTIZER 27. GLAVNI KOCIONI CILlNDAR 13. KRAJ SPONE 28. SERVOUREDAJ ZA KOCN!CE 14. STABfUZATOR 29. STUB UPRA YLJACA 12 OPRAVITE S A I \ ~ I SVOJ AUT()M'O 131 L K akve su vase realne mogucnosti u pogledu odrzavanja i opravke automobila? To zavisi od vasih sposobnosti, znanja i volje. U prilozenoj tabeli naveden je izvestan broj najcesCih radova ocenjenih prema tezini. Ukoliko ste reseni da obavite posao naveden u kategoriji koja prevazilazi vase sadasnje mogucnosti, bite bolje da sacekate dak ne steknete vise iskustva popravljajuci jednostavnije kvarove, i da tek onda pokusate da se latite tezih paduhvata. Za najveCi dec posloya koji spadaju u odrzavaOdrzavanje i opravke koje mozete sami da obavite S to najcesCih radova koje mozete da obavite sami pobrojano je u prilozenoj tabeli. Radovi su obelezeni prema potrebnom strucnom znanju u jednoj od tri kolone: pocetni l1ivo, srednji niva i viii nivo. Sve radove obelezene u kolani pocetni nivo maze da obavi svako, bez obzira da Ii ima neko prethodno iskustvo iii ga nema. SledeCi nje i lake apravke 'nije potrebno poznavanje mehanicarskog zanata. ledino Yam treba dobra volja i sprem;;ost da zasucete rukave. isprljate ruke, pa i da e podvucete pod automobil i dobro pomuCite da biste dosli do dela skrivenog u skucenom prostoru za motor. Cak i aka sam posao nije mnago tezak, fizitki napor moze da bude veti nego sto yam odgovara. Zbog toga razmislite 0 svojim mogucnostima i aka vam se utini da je potrebno vise truda nego sto ste spremni da ulozite, obratite se strucnjaku. uputstva iz ove knjige, pocetnik moze da obavi sve radove obelezene u koloni pocetni nivo. Sami cete se iznenaditi kada budete proCitali spisak i videli sta sye pocetnik maze da uradi. Radoyi obelezeni u koloni srednji nivo iziskuju izvesno

mehanicarsko iskustvo, poznavanje rada pojedinih sistema i vise umesnosti. Svi ani koji spadaju u tu kategoriju mogu pomocu ove knjige da obave sve navedene poslove. Viii iIi strucni nivo oznacava tacna one sto sarno ime kaze. Radovi obelezeni u toj kolsni zahtevaju prilicno znanja i iskustva, i prevazilaze opseg ove knjige. Alat i pribor potrebni za obavljanje nayedenih poslova razvrstani su u pet kategorija: alat nije potreban, potreban sarno rucni alat, moguca upotreba dizalice iii platformi, pOlreban paseban alat iii pribar i potrebna profesionalna oprema. Za neke radove, kao sto je provera nivoa ulja, nije potreban nikakay alat. Drugi, kao sto je zamena 13 c , ,'d 'i OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL pumpe za vodu, mogu da zahtevaju sarnO obican rueni alat - kljuceve, klesta i odvijae. Dizalica iii platforma mogu dobro da dodu za radove pod automobilom kao sto su zamena zadnjeg prigusivaca iii promena ulja. U posebne alate iii opremu spadaju kljuc za precistac ulja potreban za zamenu ulja, pumpa za podmazivanje sasije, opruzni kompresor za zamenu opruge iii elemenata za vesanje tip makferson, stroboskopska lampa za podesavanje ugla pretpaljenja, itd. Poslednja kategorija, profesionalna oprema, . Provera nivoa ulja u motoru Provera nivoa ulja u automatskom menjacu Provera ulja u mehanickom - rucnorn menjacu Provera ulja u diferencijalu Provera nivoa tecnosti za hlaaenje motora Provera nivoa ulja za kocnice Provera nivoa elektrolita u akumulatoru Zamena ulja i preCistaca za ulje u motoru Podmazivanje sasije i karoserije Podrnazivanje lezajeva tockova Provera napona akumulatora Punjenje akurnulatora 'Zamena akumulatora CiScenje iIi zamena kablova akumulatora Zamena elektropokretaca iii automata elektropokretaca Zamena pogonskog remena alternatora Provera alternatora iIi regulatora napona (reglera) Zamena alternatora iIi regulatora napona (regJera) Provera hladnjaka na pritisak Provera antifriza u hladnjaku. Ispiranje ipunjenje Provera elektricnog ventilatora hladnjaka Provera spojnice elektricnog ventilatora Zamena creva na hladnjaku iIi grejacu ukljueuje takvu opremu kao sto je uredaj za uravnoteienje loekova. U ovaj spisak sigurno nije ukljuceno sve sto se tice opravke automobila. Tezina posla i potrebna oprema za navedene radove nije ista za sve tipove

automobila. Opravka jednodelnog karburatora na starom modelu iz vremena kada nije vrsena stroga kontrola izduvnih gasova veoma je jednostavna, dok je veCina najnovijih tipova karburatora taliko komplikovana da eak i kvalifikovani mehanicari ponekad imaju teskoce da ih poprave. . . / Potreban N1VO znanp alatJpribor Wit!!! -$ '... !! 2'; -o"'.l.$ ·_2 c; <;' 0 1] ...q ;.0 0 g g f c: e t ! :"Q. <;0'"';; 'B ""Q. ,§' :,;; . :;;; '2'..3?i '(,,'1>!I -i:,,"" Q. -o::;!: 0; "c: .$ .... {: .... et ",5 q'f ;;.'$ of ",0 l .$ -stil ",ti" f ",oo!:i. • • , I i I I • • i I • I ! • • • I I • • • • , , , • I • i , I I • I • , I • • I • I • • I • I • ! • • • • • " .. ..

• , • I • I • • • i • • I ! • , • I , • I I • ! • , • , • I • , • • · • I • • • I • I • I , • .. .. Zamena termostata Zamena pumpe za vodu Zamena cepa na bloku molora Zamena hladnjaka Punjenje klima-uredaja Zamena kompresora klima-uredaja Zamena preCistaca za vazduh Zamena preCistaca za gorivo Prover a pumpe za gorivo Zamena purnpe za gorivo Podesavanje praznog hoda karburatora Podesavanje smese praznog hoda karburatora Podesavanje polozaja leptira karburatora Popravka karburatora

I • I • • I I • .t l ..!:! 2lfi.l . • I • • . )j'""'.Zamena karburatora Zamena ubrizgaca za gorivo Podesavanje rada pumpe za dizel gorivo Provera ubrizgaca za dizel gorivo Zamena ubrizgaca za dizel gorivo Zamena turbo punjab Provera senzora motora _... ......: • .. 1}"" . .l..'$'" ..'$ .§ . C:i'::. • .§ -f."§ .0 i' fJ 1& ! $ f g . I .. • I • • . • ." q.<. ·l ."$ t". Zamena senzora matora Provera ventila za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Zamena ventiJa za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Zamena kanistera sa ugljenim prahom Zamena ventila za recirkuladju izduvnih gasova Zamena pumpe za ubrizgavanje vazduha Zamena katalitickog konvertora Provera izduvnih gasova Zamena »platinskih dugmadi« Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne ruCice Zamena prekidaca elektronskog paljenja Zamena modula elektronskog paljenja Zamena indukcionog kalema (bobine) Zamena provodnika (kablava) za sveCice Zamena sveCica Provera i podesavanje ugla pretpaljenja OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Nivo znanja / Pot reb an / aJatipribor li0'liJlti -s --e"" f $" 0. t::o..-. 0 ..

• I I • I . I • . . I • I • I I • . • • • . I • ! I • ! . I • . I • I . . • • I • I • I. 1 • . • • I . • ! • I .• I • I • . I J I • I I I • I I • .

I • I I • . • I • • • • 15 OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL Zamena glavnog prekidaca Zamena sveCica kod dizel-motora Provera kompresije kod motora . • I I • i • .• I I . I • • I . I • I. • . . • I • • • I • I • • • • • • I • I I • • I •• I • I • • • • • • I • • I .

'Iva znaoJa alatipribor iiifDlftl · i:: . I I • • I .Provera vakuuma ked motora Ispitivanje fada cilindara Popravka neispravnih zaptivki '1' d • . 16 ------------. ." ../ . 'I o esavaoJc ventI a Genera!ni remont motara I Podesavanje zazora ventila Zamena Qzubljenog ramen a razvodnog rnehanizma Zamena prigusivaca ili izduvne cevi Zamena ulja i precistaca za ulje kad automatskog menjaca Podesavanje heda kvaCila Zamena kvaCila Zarnena kardanskog iIi homokinetickog zgloba Zamena pogonskog vratila iIi poluosovine Zamena oslonaca motora Zamena menjaca Generalni rernont menjaca Zamena upravljackog mehanizma sa zupcastom letvom Zamena kraja spone Zamena kuglastog zglo ba Zamena zavojne opruge Zamena amortizera Zamena elemenata vesanja tockova (tip Makferson) Centriranje prednjih i/ili zadnjih tockova Balansiranje tockova Provera disk-kocnica Provera dobos-kocnica Podesavanje kocnica Zamena stege disk-kocnice Remont stege disk-kocnice Zamena koCionog cilindra Remont koCionog cilindra Zamena glavnog kocionog cilindra Remont glavnog koCionog cilindra Ispustanje vaz'duha iz koCione instaiacije Premestanje tockova Zamena osiguraca . I .l p'" l I I • I I • I • ."-----[ N' '/' Potreban .

i • I I I • • I • i • I • I • i • I . 1 ! . I • i •• I I • i • • I • • ! I • I I • .! i • I • I I I • I • I • i • I !' i • I . • • I I I I . • I . ! • r • i • • I I • .

• 1 • I • i • I I I . I I • i • • i ! . I • I • .• ! • I ! I • ! . I • i • . • I • I • . • ! I • I • I • • r • • • • I • I I • • • I I • • I • • • • • . • I • ! I • .

I I • • .i • I • I • • i I • I • ! • I • I • • I • II I • . I • • I • I I • ! . • • i I • I • • I • I I • • I I I • I I • I I • • I • • • • • I • . • • I i I • • I • i .

I na taka improvizovan sto mogu uredno da se poslazu delovi i alat. Ako slucaino spadate medu one srecnije. Cinite vodeCi racuna 0 bezbednosti. nioracete nekako da se snadete. Nesto od potrebnog alata mozda vee imate. KombinoVilnu k!csta Kombillov. budite spremni da u slucaju iznenadne kise zastitite delove i alat.ll1i kljuc OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Ako nemate radni sto.zatim cist i dobro osvetljen radni prostor. unistava navrtke. U kojoj cete meri imati . radi u velikoj. Mnogi mehanicari-amateri nalaze zadovoljstvo u majstorisanju prvenstveno zbog toga sto uzivaju da rade sa dobrim alatom. Pre svega.I i • I I • • 1 • I • • i ! • I I • t I I Alat U kOlikO ste vee procitali prethodne odeljke Ove knjige. Kada je vreme Iepo. onda ste preskocili prvu prepreku. Pre nego sto pOGnete da prikupljate alat i pri- . organizujte radni prastor u blizini mesta gde mozete da ukljuCite lampu ako nastavite posao po mraku. jasno je da bez alata nema zanata. U suprotnom. mnogi poslovi mogu da se obave u dvoristu. dovoljno vremena i odgovarajuca uputstva. zavisi od toga da Ii posedujete odgovarajuCi alat i da Ii ste odabrali pogodno mesta za rad. Kada radite napolju. mozete blizu automobila da postavite sto za kampovanje iii cak tablu od iverice oslonienu na kante za otpatke. Pomozite sebi time sto cete obezbediti potreban alat cak i za najsitnije poslove. Jos gore je imati rdav alat koii. VeCina -kucnih majstora nema preimucstvo da . viike i zavrtnie. l3ilo kako bilo. jednostavno. Isto tako. znaCi da imate dobru nameru da se Iatite nekog posla u vezi sa odrzavanjem iIi opravkom vaseg automobila. uspeba i koliko eete zadovoljstvo osetiti zbog dobra uradenog posla. Drugi uzivaju u tome da proveravaju koliko mogu da postignu sa sto je moguce manje pomoci. zagrejanoj i dobro osvetljenoj garazi. Napravite spisak pre nego sto pocnete da kupujete i proverite da Ii je alat koji posedujete u dobrom staniu. pazite da sve sto radite. po dnevnoi svetlosti.

# I!I' ] • ~ . To sto je radna povrsina pljosnata. ponekad koriste kao dleta. Oni se. obidite nekolikO pradavRadionicka dizalica (znba-dizalka) .bor. to je alat bolji . Nije naodmet ako posetite neku »buvlju« pijacu iii vidite sta se nudi u malim oglasima. odluCite se za onu u kojoj 'se nalaze odvijaCi sa nekoliko debljina radnih povrsina i nekoliko 'duzina sta· bala. pogledaite sledeCi spisak da biste videli sta yam je potrebno.biee mnago izdr±ljiviji. i oni na prvi pogled . Idealna garnitura alata trebalo bi da sadrzi najmanje trI standardna odvijaca sa duZinom sta· bla od 40 do 200 milimetara. Zbog toga. Majstori koji u ove svrhe upotrebljavaju odvijace treba obavezno da poveeaju svoju zalihu i da zadrze nekoliko koje ee koristiti iskljuCivo za anD za sta su predvicieni. Osim toga. iIi pljosnati odvijaci. a rutica ce biti boljeg kvaliteta.f11\) Pljosn<l!C lurpijc 17 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL oiea da proverite gde su cene najpovoljnije. pre nego sto se odluCite za kupovinu.IIIIIII\1I. __ (1IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII. grebaci i drugi slieni alati. ako nameravate da kupite dobru garnituru. Standardni odvijaci se jos nazivaju odvijaCi za zavrtnje sa urezom na glavi. Ima nekoliko vrsta odvijaca za zavrtnje sa krstastim urezom na glavi. ne znati da ce odvijac oba· ~ C ~ . a da ne potrosite sllvise DOyea. Kada razmisljate 0 ceni. !) ~ d ~ I' SS I' I ~ : ~ i [ 18 veZDa usednuti u urez na glavj zavrtnja. Na taj naein mazete da doaete do dobre garniture alata i pribora. Odvijaci U osnovnoj gamituri alata treba da se nalazi nekoliko standardnih i krstastih odvijaca. poluge za vadenje eksera. na zalost. Postoje razlicite sirine ureza na glavi zavrtnja i razlicite debljine radnih povrsina odvijaca. setite se ovoga: sto je radna povrsina evrsea.

ko dostupnim mestima. Uvek ce yam se Cinlti aa vam je potreban »samo jos jedan« da upotpunite svoju garnituru alata. rnogucnost ostecenja zavrtnja bice svedena na najmanju mogucu meru aka se snabdete garniturom odvijaca-koji odgovaraju veCini. i odvijaCi koji pridrzavaju zavrtnje i sa kojima mogu da se okreeu standardni zavrtnji na nepristupacnim mestima. kupujte one dobrog kvalitet'a da bi yam dugo trajah. Kombinovana kldta imaju zakosene celjusti sa bocnim setivom za odsecanje :lice j rascepki. Savijena klesta sa dugim celjustima pogodna su . Klesta U svakoj kutiji sa ala tom nalaze se i obiena kuena klesta.lim urczorn @ Odvijac za vijke sa specijatnim 5cslougaonim urczom @ Odvijac za vijke sa St:slOugaonim otvorom Postoji veti broj odvijaca za posebne namene. I za ovo ce vam biti potrebni specijalni sestougaoni odvijaCi: Postoje zatim i savijeni odvijaCi sa krstastom iIi ravnom radnam povrsinom koji se Koriste za tesko dostupna radna mesta. Posto su zavrtnji. mozda ce yam biti potrebna klesta sa pomicnim zglobom iIi univerzalna klesta za vodene pumpe koja mogu da zauzmu vise razliCitih polozaja i da se upotrebljavaju za razlicite poslove. Kldta sa pravim celjustima imaju . CD Odvijac za vijkc sa urcZOm ® Odvijac za vijke sa krstastirn urczorn EB Odvijat :ea vljke sa krsl!H.izgledaju isri. Moguenost da krstasti odvijac isklizne iz glave zavrtnja je manja nego u standardnih odvijaca. savijeni odvijaei (sa stablom za spiralni okretac) pomoeu kojih se brze radi. razlika je u tome sto je u jednih vrh mnogo zatupljeniji nego u drugih. Ali. Kad kupujete. odnosno njihovi urezi na glavi razliCito konstruisani. Neki odvijaCi imaju veeu drsku koja omogucuje ostvarivanje vece sile za okretanje. ani mogu da se odvijaju iii priteiu posebnim odvijacem.ako nameravate da prikupite potrebnu garnituru alata. to je samo pocetak . Na mnogim novim tipovima autQmobila naiei eete na zavrtnje sa specijalnim sestougaonim urezom iIi sestougaonim otvorom na glavi. Medutim.iljate celjusti kako bi mogla da se upotrebe za formiranje obujmica od zice na te. Obe vrste odvijaca dobile su ime po proizvodacu zavrt· nja za koji su predvideni (filipsov i prinsov od· vijac). na vasem automobilu mogu da se nalaze zavrtnji neuobicajene konstrukcije sto se naroCito odnosi na zavrtnje na nkrasnim lajsnama. Na primer. Krstasti urez na glavi zavrtnja omogucuje bolje pritezanje iii odvijanje. 'Osim njih.

. po mogucstvll. Mi yam predlazemo da kupite dobru garnituru kombinovanih kljuceva. Momentni kljuc je Ditan za mnoge opravke. spoljasOPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Klesta sa pomicnim zg!obom Kombinovana kldta Poluokrugla klesta sa pravim celjustima Poluokn!gb klesta sa savijenim vrhovima Univerzalna klesta »grip" Klestn za uskocnike 19 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL nje uskocnike iii klesta koja sluze i za jedno i za reni. kupite i garni-· turu aIata za sveCice .i . postoje i kombinacije sa razliCitim veliCinama radnih povrsina za naglavke. pogotovu ako nameravate da se latite radava koji prevazilaze jednostavno odrzavanje autlilTIobila. eventunlno biste magE dn nabavite i garnituru dvastranih okastih kljuceva. Otvoren) Kombinovani otvorcnUoknsti kljuc 20 Poddljlvi otvorCl1i kljue KomhiIlOI''. Klesta za uskocnike takode su veoma korisna.luni kljue lcdnosmcrna rtlCica sa i okn:tac :iil spoljnom cctvrtkom sa OkllSli kljlle Dv()strani ObSli kljuc Pored toga. Postoje klesta za unutrasnjc usk. a ne elektronski. podesljivi otvoreni. kombinovani otvoreni) nasadni iIi dvostrani okasti kljuc.1I1"1 lllvnrcnVnas. . Upotrebljavaju se za skidanje uskocnika sa delova kao sto su kocioni cilindri. Kljucevi Za odvrtanje navrtki mozete da upotrebite jedan ad sest razliCitih vrsta kljuceva: standardni otvoLepo je otvoriti sredenu kutiju za alat i izabrati najpodesniji kljuc.za hvatanje malih del ova iii za radove za koje klesta sa pravim celjustima ne odgovaraju. krivina kad okastih kljuceva. Univerzalna klesta »grip« sluie i kao vodoinstalaterski kljuc i kao kleSta. kardanski zglobovi i drugi sklopovi. Pored ovih kljuceva. okasti. dva kvalitetna podesljiva kljuca i garnituru nasadnih kljuceva. odvijace i. ana predstavljaju dragocen deo svake garniture alata i najkorisnija su klesta koja mozete da kupite. Ako je sistem paljenja u vasem automabilu konvencionalan. drugo. Takode treba nabaviti momentni kljuc. jer pomocll njega mozete da pritegnete zavrtnje 'I . listi6e za merenje zazora.ocnike.male kljuceve. . ali takav izbor amateru nije potreban. kao i razliCite rucice i nastavci. kombinovani otvoreni (okasti.

iii nedovoljna pritezanje. Najjeftinija varijanta je momentni kljuc sa ruCicom. OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL tacno prema fabrickim uputstvima. Tipovi sa kazaljkam i padesljivi momentni kljuc predvideni su za strucnjake. turpija za svebce.1' .ill .:111:111111111111111110 Pljosnate lUrpije ~ = = = o Okruglc lurpijt: (i JLJL3 TC51cra . Umeci. CD iCC' [ c Odvijaci DinnmomC(. i I I u .ca scbnjc IneW\a <: II C < "'" II ¥ <::: II ¥ ---- . Ovo je _veoma vazDa za radove u vezi sa kocnicama i vesanjem. odvijat 21 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL ". nastavci 2) \Q) C2) I© Kljuccvi za svecice 00 . m I 2J 2J I \ . Danas su svi momentni kljucevi bazdareni za engleski i metricki sistem mera (lbs/ft i Nm). Upatreba momentnog. ( . usled cega zavrtnji kasnije rnogu da se olabave.Hsku mCica sa kaz:Jljkom (momemni kljuc) ListiCi Zll merenje zazora. kljuca pomaie da se izbegne suvisno pritezanje kojim mogu da se palome zavrtnji. kardanski zgiob.

ali ono sto eventualno moze da vam zatreba jeste cekie sa loptastom glavom. makaze za lim i drugo. Svetiljke Dobra ruena svetiljka predstavlja dugoroenu investiciju. ima toliko da biste njime mogli da ispunite celu kutiju za alat. Stavite zastitne naoeare kad god postoji mogucnost da leti metal. dleta. testere za secenja metala. biee yam potrebni nekoliko vrsta mekanih cekica iii jedan sa zamenljivim uloscima tako da po izboru maiete da koristite gumeno. Ta vrsta cekica ima loptastu glavu na jednom. Tesarski iii rakljasti cekic moze da posluzi.• Dlcta 22 Turpije.. kao i sekace. Kada se otkaCi i poleti. Ako nameravate da opravljate karoseriju. zavisi od njihove velicine i obiika. pljosnato dleto. Pre porucujemo yam sarno nekoliko osnovnih alata pljosnatu i okruglu turpiju (one mogu da posluze U Tazne svrhe). Say ovaj alat je zgodno· imati pri ruct iako ga mozda neeete koristiti za veCinu poslova koje obavljate. Ovo vam. testeru za secenje metal a sa nekoliko rezervnih seciva (kupite najkvalitetniju koje nadete. leftin cekic sa slabom rucicom se ne isplati. CekiCi Verovatno vee sada imate jedan iii dva cekiea. glava ('ekica moie i da ubije. probojci. RuCice cekica se najcesce izraauju od oraho-· vine. Da Ii su podesni za radove na vasem automobilu. ali pre iii posie ee vam ipak biti potreban. I 111 Rakljasti kljuc CekiC sa loptastom g!avolTI C:ekit sa ulosCima Ruena $vctiljb ad 220V 5 ~ produlnim kablom R u c n ~ svctilika ad 12 V sa produinim kablom Batcrijska !ampa 23 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Sigurnosn<l postoija Plat forme za v()zilo Radionicku (zaba-dizalica) . Proverite da Ii je ruCica dobra uCYrScena i da nema na njoj raspuklina iii pukotina. a pljosnato celo na drugom kraju.II < . Vec'ina ima prikljucak sa uzemljenjem kako bi se prikljucile za busilice i drugi elektricni 0PRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL Ii I \ l \ LI . isplatiee vam se). makaze za tim i klesta za secenje :lice. sekaCi. plasticno i neko drugo tela. osim za opravku karoserije. nije potrebno. dleta i sekaCi Pribora za obradu metal a kao sto su tUfoije.

. neee yam bili dovoljna samo ruena dizaliea koja spada u pribor koji ide liZ automobil i koristi se u slucaju nuide. Mogu se naci i svetiljke sa sijalicom od 12 V koje se napajaju iz akumulatora autmobila i koje su idealne za opravke napolju iii u nepredvidenim situacijama. pokretna letaljka ce vam biti od velike pomoCi kada hocete da se na brzinu podvucete pod automobil. koristite postolja umesto platforme. Dizaliea je predvidena da podigne automob. Za brie i bezdenije podizanje automobil treba da ima radionicku (taba-dizalieu) iii hidraulicku dizalieu.prakticna stega sa navojem pomocu kaje maze da se skine svaka klema sa polova akumulntow. I !"'7'1 g :! i i i '-. Kada obavljate radove na sistemu za kocenje.··1 " .. Platforme Sli idealne u slucajevima kada nije potrebno ski dati tockove. predniem trapu iii kada morate da skidale toekove.626 mm) koja moie da izdrii sijalicu od 75 W. laksei efikasnije da nesto otkrijete baterijskom lampom nego svetiljkorp. Nemojte da dozvolite da vas prevari niska cena nekvalitetnog postolja ili platforme. Ako yam je potreban produini kabl. To je u stvari ravna plata sa podmetacem za glavu i tockiCima. a namcravate da obavite mnogo radove ispod automobila. Cesto je mnogo brte. a ne da ga podupire tokom rada. Kupite svetiljku sa kablom SWG 16 (prei'nik tice = 1.$lubna hidraulicna diz. Ako imate srecu da radite na tvrdom.llica Pokrelna 24 alat. ALAT ZA AKUMULATOR.l. ! f". Koristice yam naroCito ako spadate u majstore koji uvek odaberu pogreSan kljuc pa moraju da se vracaju do radnog stoia. U kutiji za alat treba da imate [ jednu dobru baterijsku lampu. U alat za akumulator spadaju: Izvlakac za kleme . izdignuta nekoliko santimetara od poda. Stoga automobil treba da poduprete sigurnosnim postoljima iii platformama. ravnom podu. DIZALICA. _ ' POKRETNA LEZALJKA. Poseban alat i pribor SIGURNOSNA POSTOLJA I PLATFORME. nabavite onaj koji moze da izddi potrebno opterecenje. . Ako sami obavljate veliki broj radova na svom automobilu.. a zatim da se odatle izvucete.

Hidrometar . Tahometar. ostale instrumente moiete u pocetku da pozajmite pre nego sto se odluCite za kupovinu. Produini kablovi za startovanje . Za ispustanje ulja is preCistaca koristi se obican kljuc sa 25 OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL obujmicom koji olaksava skidanje i vracanje preCistaca. Takvi kablavi treba da imaju davoljan broj proyodnika koji mogu da isporuce primaocu 5tO viSe elektricne energije uz minimaine gubitke.maida ih vee imate u Svom automobilu. I lost. Nosac akumulatora . . Ako ste vlasnik vozila sa konveneionalnim razvodnikom paljenja bice yam potreban tahometar za proveru zazora kad »platinskih dugmadi«. PRIBOR ZA PROMENU ULJA. Slrobmkopsk<l lampa I 1 Urcdaj za mcrcnjc komprcsijc 26 PRIBOR ZA PODESA V ANJE.naprava za merenje specificne tezine elektrolita da bi se utvrdio stepen napunjenosti akumulatora. Lampa sa neonskom svetiljkom je jeftinija od ksenonske ali yam je potreban skora potpuni mrak da biste vide Ii svetListiCi za mcrcnJc Z3zora Tahomctar Urea. Stoga ipak preporucuJemo stroboskopsku lampu sa ksenonskom svetiljkom. moiete da kupite jeftin pocinkovani iii plasticni lavor da posluii kao sud za istroseno ulje.rutica koja se stavlja preko dva pob na konvencionalnom akumulatoru zbog lakseg skidanja i prenosenja. Kontakti (iabice) i kablovi treba da budu dobro izolovani i obezbedeni. ali tahometar daje tacnije rezultate. Prove rite da Ii su odgovarajuceg kvaliteta.~ ~ ~ OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Izvi<lK<lC za Klemc Cctkicc za ciscenjc klema i polova akumubto[a N ( ) ~ a 6 akumul<ltora Hidromctar Produzni kabl za staftovanje Pribor za promel'lU ulja Cetkica za ClSCenje klema i polova . Za prikupljanje ispustenog istrosenog ulja moie da vam koristi i stara posuda ako je dovoljno velika. Tahometar ce yam pomoCi da podesite karburator i izvrsite druga podeSavanja. Ovaj zazar mozete da proverite i listiCima 'za merenje -zazora aka Sil dugmad nova. Pojedini delovi pribora za podesavanje nisu skupi. Ovaj merD! . Uredaj za merenje kompresije. IIi. . lsplatjce yam se kad ga vee prvi put budete upotrebili.:lj za mcrcnjc potpritiska 1 . Stroboskopska lampa.iitana cetkiea koja se navlaci na poloye i omogucuje brzo i lako i'iseenje.

ListiCi za merenje zazora. bilo bi dobra da uzmete nekoiiko kanona za jaja i da ih u njih poredate. MANOMETAR ZA PROVERAVANJA PRlTISKA U PNEUMATICIMA. kupite krstasti nasadni kljue sa cetiri naglavka razliCite veliCine. Kada obavljate poslove prilikom kojih koristite veCi broj sitnih delova. posedujete. Pljosnati tip sluii za merenje zazora izmedu kontakata prekidaca (»platinska dugmad«) i za podesavanja ventila. stanjem karburatora. Mala pump a zapodmazivanje nije skupa. Nepropisno napumpane gume brzo se babaju. Moiete da nabavite i neki zastitni krem koji se stavlja na ruke pre . Nasadni kljuc se kao I [uena dizalica isporucuje zajedno sa no vim automobilom i koristi se u nepredvidenim situaeijama. RAZLlCIT PRIBOR. PUMP A ZA PODMAZIV ANJE. moze da ukaie na probleme u vezi sa uglom pretpaljenja. Ovaj yaian i jeftin merni instrument bi trebalo da imate.instrument koristi se za proveru pritiska sabijanja u cilindrima i moze da vas upozori na stanje ventila iii klipnih prstenoYa. te ne bi bilo lose da manometar driite u prostoru za sitan pribor i proyerayata pritisak u pneumatieima bar jednom godisnje iii pre svake duie voinje. Ovaj instrument maze veoma brzo da se amortizuje. posebno na starijim tipovima automobila. NASADNI KLJUC:. Ureclaj za merenje potpritiska. Ako mislite da cete cesce skidati toekove. Prvo nabavite neko sredstvo za Ciscenje ruku (kupuje se u prodavnicama automobilskih delova i pribora) i gomilu Cistih krpa. On takode omogucava i ravnomernije odvrtanje i zavrtanje sto sprecava eventualno ostecenje navrtki tockova. Okrugli tip sa zieom sluii za proveru i podesavanje zazora kod sveCiea. zaptivanjem. Provera kompresije je vazna. Ako se koristi kako treba. pa cak i sa zapusenim zadnjim prigusivacem. Cime se postiie mnogo bolji uCinak nego sa standardnim kljucem. a njom se OPBAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL I Ii i -I Manometri za proveru pritiska u pneumatlcima Krstasti flilsadni kljuc Pumpc Zll podmazivanjc 27 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL lako moie ubrizgati dodatno ulje u mazaIiee dok radite pod .automobilom. Postoje dva tipa meraea zazora koji mogu da budu spojeni u jedan komplet. ventila ili zaptivaea cilindarske glave. Da Ii cete kupiti pumpu za podmazivanje zavisi ad toga koliko vam je star automobil i koliko drugih aparata za podmazivanje.

dajemo i upozorenia koja moida ne znate ako ste tek poceli da radite na svom automobilu. Pomocu nekih mozete zaista da ustedite vreme. taka da cete u tim slucajevima mazda morati da kupite dve garniture kljuteva iIi naglavaka. verovatno cete moei da prooete sa osnovnim alatima koji su vee opisani. osim ako ne planirate da ih upotrebite sarno jedanput. Ne isplati se kupovina jeftinih garnitura alata koje se prodaju po neverovatno niskim cenama. plasticnom i izolacionom trakom. Ako zelite da ustedite novae na odrzavanju i opravci. odvijaca. Postoji mnostvo specijalnih alata i pribora koje moiete da kupite za opravku svog automobila. KvaIitet varira od bezvrednih alata do onih za strucnjake. ispod iii oko vasega automobila. Ustedecete sebi i trud i vreme ako se snabdete najcesCim veliCinama navrtki. Varna vrhunski alat verovatno nije potreban. Vecina nasih saveta jesu mere predostroznosti zasnovane na zdravom razumu kojih uvek treba da se pridriavate dok radite na. Taka je ceo alat skupljen na jednom mestu i uvek je pri Tuei. Poslednji modeIi nekih uvoznih tipova vozila imaju mesavinu standardnih. podrumu. zatim zavrtnjima za lim. dok su drugi prvenstveno namenjeni struenjadma koji mozda svakog dana obavljaju istu popravku. ne gubi se. Jos nesto a kvalitetu alata: dobijate onotiko koliko platite. vijaka. Osim toga. Ruena kutija za alat je nesto sto svaki majstor-amater na kraju kupi. metrickih zavrtanja i onih Cije su mere izrazene u colovima. Ali. naglavaka iIi cak kompletne garniture alata sa kutijom zn alat obicno kostaju mnogo manje nego kad se kupuje svaka alatka posebno. zaptivacirna i drugim sitnicama koje se cesto koriste. Zato vas molimo da ova proCitate pailjivo i da upamtite da ovih pravila treba da se pridriavate zbog syoje liene bezbednosti. Moiete prilieno da ustedite ako kupujete alat u garniturama. 28 Mere predostroinosti N ijedna 0 opravci automobila po principu »uradl sam« ne bI btla pot puna bez odeljka posvecenog bezbednosti prilokom rada. Garniture kljuceva. a i zasticen je ad atmosferskih uticaja.nego sto se poene sa radom i deluje kao »hemijska rukavica«. podlaski i sigurnosnih podloski. plakaru iii prtljainiku svog automobila. ako ste osoba koja voli da se igra alatom. vasa kutija ce po svoj prilici uskoro postati suvise mala za sve vccu zbirku. ali trebalo bi da kupujcte alate koji imaju dozivotnu garanciju i koji su napravljeni od kvalitetnog materijala. Driite je u garazi. a lako se skida vodom. potrosnim uljem i maseu. .

Cuvajte prste.• Pre nego sto poenete da radite.prstenje. kravate. sake. Freon u klima-uredaju maze da prouzrokuje promrzline ako do de u dodir sa kozam. Ne bi bilo lose da se potpuno uzdriite ad pusenja dok obavljate radove na autamabilu. Nemojte koristiti niske stolice. ne prikljucujte ga direktna za akumu]ator. oscilujuca ramena. Izbegavajte siroka odela. kaisnici i pogonsko vratilo.a dizalicu spustiti tako da teiinu primaju i postolja. zavarivanje iii koriscenje gorionika da bi se olabaviii zardali zavrtnji. Automobil mora da se nalazl na raynom terenu. Ovo se odnosi na upotrebu elektricnog alata. skinite say nakit . sa menjacem stavljenim u brzinu (rucno) iii u poloiaj za parkiranje (kod automatskog menjaca) sa podignutom rucnom koenicom i jednim iii vise tockova blokiranim ciolom iIi komadom drveta da se ne bi pokrenuli. Benzinska isparenja iz rezervoara za gorivQ. zadnja osovina iIi oslond branika . odele i alat od delova koji se pokrecu kao sto su ventilator. se' auto mobil podigne. otklanja se opasnostbd eksplazije vodonika. pa tek onda uredaj za punjenje. ram iIi sasija i to Sto dalje od akumulatora.kao sto su ram. prvo ukljuCite akumulator. vee ga povezite sa delovima vozila (masom) kao sta'su blok motora. salove iii kaput koji bi mogli da se upetljaju u kaisnik iIi pogonski kais. kada koristite dleto i cekie. Postolja bi trebalo postaviti ispod jakog dela sasije . Prilikam prikljucenja cesta dolazi do vamicenja. a ne sarna dizalica. Aka nemate posto· Ija. • Ne podvlaeite se ispod automobila koji nije propisno poduprt i nikada ne koristite dizalicu kao jedini oslonac. satove i narukvice. Prilikam punjenja. • Izbegavajte udisanje prasine iz oblaga kae- . • Aka nameravate da koristite produzni kabl za startavanje. kante za otpatke iIi kutiie. te ako je kantakt sa masom udaljen od akumulatora. Ova ce takode otkloniti moguenost varnicenja u blizini akumulatora. kosu. brusenje i . kaisevi. sistema za dovod goriva koji propusta. Vadanik u akumulataru je eksplazivan i maie da ga zapali i najmanja vamica. OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL tara iii dizni za goriva veama su zapaljiva. • Ne radite nista 5tO moze da izazove varnicenje iIi plamen u blizini rezervoara za gorivo iIi . • Nemojte pusiti dok obavljate radove na sistemu za doyod goriva jli na akumulatoru. treQa ispod njega postaviti postolje (po mogucstvu dva) koje pod· nosi teiinu automobila. upotrebite nesto sto sigurno moze da podupre hiljadu iIi vise kilograma kao sto su betonski iIi drveni blokovi. • Nosite zastitne naocare kad raditc ispod automobila. Prvo popravite mesto kaje propusta. kada busite iii brusite i kada papravljate klima-uredaj.

Ako koristite produini kabl za startavanje.000 do 40. kao i nn teenost za pranJc vetrobrana. Nagomilavanje uljenmanoksida. gasa bez boje i mirisa. kontaktni kljue treba da bude izvaden. moguCi karcinogen. Ona moze da sadrii azbestnu_ 'prasinu. kao sta je zamena elektropokretaea. Pazite da ne prevrnete akumulator iii da ne prospete kiselinu na automobil kada manti rate iIi skidate akumulator. radia-aparata. ulje za menjae. Antifriz je otrovan za pice. a 06 Z35titnim naaearima.seg vozila. • Nikada ne koristite benzin kao sredstvo za ciscenje. a nikada sa alternatorom (dinamom) od 24 volti kaji se koristi kod nekih kamiana-prikalica. Aka morate da ukljucite motor. • Na najnavijim tipovima vozila sa elektronskim komandama motora kompjuter u vozilu je veama osetljiv na napanska preopterecenja. alternatora. benzin. Usled karozije. Isparenja su eksplozivna i moze da ih 29 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL .nice iIi kvaCiia. Koristite tecno sredstvo za Ciscenje. Ovo otklanja mogucnast slucajnog uzemljenja strujnog kola i pozara iii ostecenja nekag dela u elektricnaj instalaciji. regulatora napana. Pre iskljuCivanja bilo kog ad elektricnih prikljucaka. ako niste sigurni u ono sto radite. Pored toga. stoga ne oblatite svoje najbolje odele kada obavljate neki posao na akumulatoru. 15to se adnosi i na teenost za kocnice. • Nikada ne »palitc« motor u garazi. • Ne otvarajte poklopac hladnjaka dok je motor vruc. treba prvo da iskljuCite kabl za uzemljenje akumulatara. ruke gumenim rukavicama. Ne ostavljajte ni antifriz u otvorenim posudama gde deca iii domare zivotinje mogu da pokusaju da ga piju. na spoljnaj povrsini akumulator mogu da se nadu astaci kiseline koji mogu da pragare tkaninu. usisivac za prasinu ili staru cetku kada uklanjate prasinu sa delava kocnica. glavnog prekidaea. itd. maze da bude smrtonasna. tada ga povezite sa drugim akumulatarom ad 12 volti.000 volti sto nije smrtonosno ali ce vas dobra uplasiti ukolika ste nepazljivi. ne pokusavajte povezivanje iIi proveru bila kag sistema u motaru iIi kablovskog prikljucka jer matete da upropastite skupu elektricnu instalaciju va. ulje za servo uprav!jac. • Kada radite bilo kaji posao na elektricnoj instalaciji. jer moze da dode do prskanje vrele vode iz hladnjaka. otvorite vrata garaze iii 5provodite "gasove napolje pomocll cevi. • Pazite da ne dadirnete kablave sveeica iii visokanaponski provadnik indukcionog kalema (bobine) dok motor radio Elektricna struja u sistemu paljenja je jacine od 20. uije za motor. • AkuIl1ulatori sadrie sumpornu kiselinu te stoga patljivo njima rukujte.

znajte da proizvod moze da bude rdavog kvaliteta. Jedan kvalitetno remontovan dec je isto toliko dobar kaoi nov. postoji i treea mogucnost. Procitajte pazljivo etiketu na ambalaii. Jeftini zaptivaCi (semirinzi) naCinjeni od sekundarnih materijala mogu da procure posle samo nekoliko predenih kilo me tara. kupujte proizvod ciji je proizvodac poznat i ima pismenu garanciju. Mnogi otpadi ce garantovati da su delovi u radnom stanju . morate da pazite na kvalitet proizvoda koji kupujete.sto ne znaCi da su kao novi. Trgovci koji prodaju delove u pakovanjima. Delovi sistema paljenja slabog kvaliteta. To ne znaCi da niza cena znaCi i niii kvalitet. U pogledu nekih delova. iii sa zastitnim znacima koji lice na kvalitetne marke. ulje za motor iii sredstvo za ciscenje.upali kontrolna lampica iz obliinjeg uredaja iii grejaca. Jeftini zadnji prigusivaci sa tankom metal30 nom oblogorn i nedovoljno iii uopste nezasticeni od korozije nece trajati onoliko koliko i originalni kvalitetni delovi zasticeni iznutra i spolja . U nekim slucajevima. Panoyo yam sa'4etujemo. vazan clemen at odrzavanja automobila po principu »uradi sarn« jeste kupovina pretistaca. tecnosti i rezervnih delova. kvalitet se cesta ogleda u ceni. a u nekim slucajevima je i bolji. Krpe sa sredstvom za Ciscenje drzite u hermeticki zatvorenoj metalnoj posudi. a to je kupovina starih delova. povecavaju zbrku prilikom kupovine delova. Na delovima kao sto su karburator. Koristite kerozin iii sredstvo za Ciscenje predvideno za ovu svrhu. glavni kotioni cilindar i razvodnik paljenja mozete ustedeti 40-60 odsto kupujuCi remontovane de love urnes to sasvim novih. suoceni ste sa jos jednommogucnoscu: nov iii remontovan (fabricki prepravljen) deo. remontovani dec je postigao nisku cenu na racun kvaliteta. lako ±elite da prodete sto jeftinije. pa ako vidite da pise »zamenjuje originalni deo pod brojem tim i tim«. ali mogu da . Kupovina delova J os jedan. Sto se tice kupovine delova. nemojte ih sipati u kanalizaciju iIi odvod kisnice. Najbolji savet je da se kupuju proizvodi dobro pozna tog iii priznatog proizvodaca koji imaju garancIJu. kao sto su poklopac razvodnika paljenja. iii aka ne prepoznate proizvodaca iIi zastitni znak. razvodna ruCica i kablovi svetica nece trajati onoliko dugo kao delovi proizvedeni od visokokvalitetnogmaterijala.. ali pripazite kada su u pitanju niske cene. Za jeftine preCistace upotrebljen je jeftini papimi umetaki koji ne preCiseava vazduh kako treba. • Kada bacate istroseni antifriz. sipajte ih u posudu koja se moie zatvofiti i odnesite ih na predvideno mesto. Umesto toga. Kao i kod alata.

itd.000 kilometara . obrtanju. teenost u automatskom menjacll.predstavljaju ekonomicnije resenje od kupovine iii remontovanih delova. menjati i zadnji trapovi. Danas izuzetno veliki broj vozaea nije svestan u kakyom im je stanju automobil sye dok se nesto ne pokvari i ne prouzrokuje teskoee. preCistace. znaci sprecavanje nezgoda koje veti kvarovi mogu da prouzrokuju. sto se tice delova koji se brzo habaju kao sto su alternatori.000 kilometara. sa zamenama preCistaea za ulje posle svakog drugog ispustanja ulja. benzinom iskljucilo je mehanicara koji bi obicno umesto vas proverio ulje i koji je mogao da otkrije crevo koje curi. razne delove motora. elektropokretati. kako predlazu fabrike. Delove automobila koje treba odrzavati treba proveravati ilili zameniti pre rna preporukaina koje se odnose na kilometrazu i vremenski period iz prirucnika za vas automobil kao i prema rasporedu predlozenom u ovom poglavlju. klizanju. vesanja i kocnica. Mnogi profesionalni rnehanicari smatraju da su intervali za servisiranje preporuceni u prirucnicima za nove tipove automobila suvise optimisticki za pro secnog vozaca i umesto toga predlazu mnago krace vremenske razmake. Interval za promenu ulja posle predenih 20. bolje je da kupite novi ili remontovani deo. teenost za bladenje. Nebriga moze da izazove ozbiljne posledice. koroziji i visokom pritisku. odnosno redovni pregledi i zamena kablova sklonih kvaru. zapusen preCistac vazduha ili iskrzani femen ventilatora pre nego sto dode do problema. delovi sistema za paljenje. udarcima. kao i ostale delove izlozene trenju. toploti. Odrzavanje automobila. Obavezno treba pregledati ulje u motoTu. zapamtite da najmanje moguce odriavanje ne znaCi da odriavanje uopste nije potrebno. Otpad je dobro mesto za kupovinu delova karoserije.sto odgovara sarno vozaCima koj-i prevaljuju veliki broj kilometara u kratkom periodu. Medutim. pumpe za vodu. Neki proizvoelaci automobila preporueuju zamenu preCistaca za vazduh posle predenih 10. i I I i "V .. mozda je suvise dugaeak za veCinu vozaea koji automobil . ali i glavnih delova kao sto su motori. Danasnji automobili zaista ne zahtevaju onoliko odrzavanja kao oni od pre desetak godina. ali 0 njima ipak treba voditi brigu da bi bili u dobrom radnom stanju. a tecnosti za hladenje motora posle 60.000 kilometara. ODRZAVANJE AUTOMOBILA U prkas svih priea da novim tipovima automobila odriavanje skoro nije potrebno.

Lokw:ij a ie zavisno oil lipa vozila i sIoga provcritc u prirucni ku:eLl >voj Odrzavanje i provera sigurnosti P rema prilozenom podsetniku mozete da utvr. bolju voznju. (5) Cini vas sigurnim da mozete da racunate sa svojim automobilom onda kada yam je potreban. 31 ODRZAVANJE AUTOMOBILA I I I I I 0-U!-l->--\1CD 4 ® Osnovne !ccnosti I. Zazor upravljai'a. istroseno. treba da proverite sve sto izgleda olabavljeno. (1) Spreeava prerastanje ma1ih problema u velike i skupe. Kada se upravljae porn era napred-nazad. Odrzavanje automobila yam stedi novae iz 'lise razloga. ne zbog toga sto se trosi iIi prlja. dite celokupno stanje vaseg automobila. (3) uljc za scrvourcd<lje. maksimalne performanse i ekonomienu potrosnju goriva. U sustini. (6) uljc za kocnicc i (7) clcktrolit u aku[l1ulatoru. zazor bi trebalo da bude manji od 10 mm. naprslo. Onog trenutka kada s. kao i troskove zvanja nadlezne sluzbe i slepavan)a.koriste sarno povremeno iii za kratke voznje. Veti zazor ukazuje na istrosene krajeve spone iii suvise veliki zazor u upravljaekom meha- . Ulje u motoru treba redovno da se menja. Proverite svaku navedenu stavku i pribelezite da li je odredeni dec ispravan iii mu je pot reb no servis iranje. vee prvenstveno zato sto dejstvo zastitnih sredstava prestaje posle preelenih 5000-7000 kilometara. (2) Obezbeduje dobro vozno stanje. a to znati 1akse startavanje.e njibova koliCina smanji. C::) 1:1 hladcnJC motoHl. odnosno ako propusta teenost iii ne radio Svaka od ovih stavki ukratko je razjasnjena. (5) uljc u mcnjacu. (3) Spreeava smanjenje vrednosti vozila tako da cete bolje proCi kada doele vreme da ga prodate iIi zamenite za drugo. veCina mehanicara misli da se ne isplati propustati Cisto ulje kroz prljav precistac i preporucuje novi posle svake zamjene ulja. Sto se tice precistaca za ulje. babanje se ubrzava. (4) uljc u motoru.l automobilu kojc treba testa proVCfilVati ukljutuju: (1) [cenos! za pranjc velrobrann. (4) Propisno drzanje automobila omoguclce vam da lakse obavite servisni pregled vozila. To stedi benzin i smanjuje mogucnost iznenadne havarije.

Prove rite stanje rezervnog tocka i pritisak u njemu. Proverite da Ii su driaCi cvrsti. Tecnost u automatskarn menjacu treba proveriti dok je motor VILle i na praznom hodu. Nivo teenosti za hladenje treba proveriti kada je motor iskljueen in hladon. Uredaj za pranje vetrobrana. Ruena koeniea blokira zadnje tockove i treba da odrz. Pedala koeniee treba da bude evrsta. zadnji toekovi treba slobodno da se okrecu. ! Ogledala. r I balo bi da budu cista i da S8 slobodno pomeraju. BrisaCi vetrobrana. PreCistac za vazduh ne bi . Sirena (zvui'ni signal).I I i I I I I I ! f I. BrisaCi treba da rade pri svakoj brzini i treba da ciste stakla ne'ostavljajuti I tragove. Labava pedala moze da znaCi nezaptivenost u cilindrima iii prisustvo vazduha u sistemu za kocenje. Kada se ukljuCi grejac prednjeg stakla. proverite da Ii imate pumpu). Kao bezbednosno sredstvo treba je cesta proveravati. Rezervni tocak i dizafica. topli vazduh treba da duva u vetrobran. NLvoi tecnosti.ava automobil na malom nagibu iii da onemoguci polazak vozila kada je menjac u prvom stepcnu prenosa.a vaz:duh. Unutrasnja i spoljasnja ogledala tre. Zamenite metlice na brisaCima aka Sll ·. to moze da ukaze na izlizane obloge kocnice iIi nedovoljnu koliCinu ulja u sistemu za kocenje. tada zadnje staklo treba da bude toplo. Ako je ukljueen elektricni odmagljivae zadnjeg stakla. Kada se ukljuCi. PreCisrac ::. (Napomena: ako vas rezervni toeak nije napumpan. popueale iii iskrzane.mzmu. Proverite da Ii imate sve delove za dizalicu i da Ii je ispravna. Grejac stakla. a radni hod nekoliko eentimetara. Nivoi tecnos1i trebalo bi da se odrzavaju izmedu oznaka »max« i Nivo motornog ulja treba proveriti tck posta se motor iskljuci i saeeka nekoliko min uta da se ulje ponovo.vrati u karter motara. Pedala kocnice. Rui'na kocnica. ureda]' treba da ispusta mlaz vode na obe strane I vetrobrana. Rezervni toeak i kompletna dizalica trebalo bi da se drie u prtljainiku.1' istrulele. Kacta je kocniea otpustena. U prtljainiku treba da driite i krstasti nasadni kljuc za montiranje tockova. Ako je 32 hod pedala suvise veliki.

Creva pod dodirom ruke trcba da budu meka i savitljiva. Pravac svetlosnog snopa 'thoze se proverit! taka S10 cete autamobil parkirati nn oko 10 metara ad neKog zida iIi vrata garaze i posmatrati pravac pruzanja svetlosnog snopa. P%zaj creva. Proverite leve i desne. Proverite pogonske remenc cia se nisu olabavi!i. Poklopac ne ODRZAVANJE AUTOMOBILA sme da ima pukotine iii druge znake varnieenja iii habanja. Ventil bi tre·bala takode i da zveci bda se protrese (prethodno iskljui:ite motor). Na kablovima ne sme da bude vidljivih ostecenja. Pogonski remeni treba da budu dovDljno pritegnuti da se izbegne proklizavanje. ali oe suvise. Ostecena creva treba zameniti. benzinskih i uljnih isparenja u sistemu za napajanje motora i cevi tako 5to cete izvaditi ventil iz kuCista i staviti palac na to mesto dok motor radio Trebalo bi da asetite jak vakuum. a ne tvrda i kruta. Oba svetlosna snopa treba da budu na istoj visini. Prikljllcci (kablovi) za sveeice. Varnicenja se najIak5e uocavaju posmatranjem kablova s. prednje i zadnje kada je kontakt-kljue ukljueen. Klinasti remeni. Proverite duga i kratka svetla. nezamrsena. da izazovu nepredvideno naprezanje lezajeva kaisnika.leCica dak motor radi po mraku. a njihove kapice moraju da budu evrsta priljubljene ako svetica. Zapusen iii ostecen precistac treba odmah zameniti. Stop svetla. oguljenih iii pregorelih mesta. Cevovodi h/adnjaka. Svello registarske tab lice. Vazi isto sto i za cevovode za hladnjak. . bez pukotina iIi pregorelih me'sta. Prednja sver/a. Sa unutrasnje strane treba da bude Cist i suv. Proverite da Ii SVa zadnja svetla rade kada su upaljena. Takode proverite cevne prikljucke i obujmice da nisu olabavljene iii dOl ne propustaju teenost za hladenje. Poklopac razvodnika paljell.ia. Prikljueci i kablavi treba da budu zategnuti i bez korozije. Stop svetla treba da se upale kada se pritisne pedala kocnice. Ventil i revi za regulaclju benzillskih i uljnih isparenja II motoru. Vakuu.mski cevovodi. Prikljueci treba da budu evrsta namesteni u poklopcu razvodnika paljenja. Proverite cevovode da Ii su naprsli iii ocvrsli us/cd duge upotrebe taka sto cete ih stisnuti prstima. Pokazivaci pravca (migavci). Prikljllcci (polo vi) akumillatora. Vakuumska creva treba da budu zategnuta.moze da se proveri prema oznakama ispod poklopca motora. a prikljuena mesta treba da su u dabrom stanju.trebalo da ometa strujanje vazduha. Takode provcrite da creva ne dodi· ruju astre predmete iii cevovode kroz koje proticu drugi fluidi. Zadnja svetla. Cevovodi za grejac. Treba da se upaJi kad i prednja svetla sto se cesto previdi. iskrzali ili pokidali. Proverite ventil za regulaciju .

neznatno curenje je normalno za neke sisteme vesanja. Mozetc proveriti da 11 su naglavci unutrasnjih spona olabavljeni tako sto eete pritisnuti obloge dok neko drugi pomera upravljac iii pneumatik. Pogledajte gazista i proverite da Ii su negde neravnomerno istrosena iIi iskrzana 5to moze da znaCi pogresno centriranje iii o5tecenje del ova sistema vesanja_ Proverite boene zidove da nemaju izboCine. Ako prilikom pomeranja upravIjaea iii preumatika zglob poene da se klima. a ispod pred. Napomena: aka osetite teenost u oblogama. Treba da se upale kada se rueica menjaca stavi u palozaj za kretanje unazad (»rikverc{(). . Proverite olabavljenost tako . Kod upravljackog mehanizma sa zupcastom letvom. Proverite pritisak u gumama kada su hladne. Kao sto sma rekli.Sver/a za voinj!! unazad. plave iii bezbojne vlazne mrlje mogu da potieu od teenosti za hladenje koja curi iz hladnjuka. ODRZAVANJE AUTOMOBILA njeg dela vozila sa prednjim pogo nom znaCi da euri iz menjacke kutije. Treba proveriti oslonce . Propustanje ulja prilikom njihanja amortizera znab da je zamenjeni deo ispravan. a zatim ga pustite. /Krajevi spona.ak u pneumaticima (gumama). Amortizeril vesan}e. Obloge 5e moraju zameniti ako 5U napukle iii pocepane da bi se za. ne sme da se aseti da su olabavljeni. cevnog prikljucka. Proverite ispod automobila da neka teenost slucajno ne curio Vlaina mesta ispod zadnjeg del a vQziia-mogu da znace da curi benzin iz rezervoara za gorivo iIi cevi za dovod goriva. pumpe za vodu iii eepa na bloku motora. Curenje tdnosti. Pritisak treba da bude isti u prednjim gumama i isti i u zadnjim gumama. . Zaljuljajte svaki ugao vozila nekoliko puta. erne masne mrlje ispod srednjeg dela vozila sa zadnjim pogonom mogu biti od ulja iz automatskog menjaea. sponu treba zameniti. Tamnomrke iii erne mrlje blizu zadnjeg ·dela vozila mogu da znafe da ulje za diferencijal curi iz zvadnje osovine na vozilima sa zadnjim pogonom. naprsline iIi druga ostecenja.bi trebalo da zaustavi njihanje posle jednog iii dva odskoka. Stan)e pneumatika. Kuglasri zglobovi. Pritis. unutrasnje spone zastieene 5U gumenom oblogom. to znaCi da servoupravljacki sistem propusta i da upravljacki prenosnik treba uskoro zameniti. Zute. Ispravan amortizer/vesanje . mrke iii erne masne mrlje ispod prednjeg del a vozi1a znaee da curi ulje iz mat ora iii da eventualno curi ulje iz menjaeke kutije kod vozila sa prednjim pogonom. Spone ne bi trebalo da budu primetno labave.da nisu pOhabani. Zelene. Stanje amortizeralvesanj a moze se proveriti njihanjem.titio upravljacki prenosnik ad prljavstine i vlage.

Prove rite da nema zardalih del ova cevi. Za podmazivanje koristite samo preporueeno ulje. Ako se euje skljocanje tokom okretanja znac. .. Zvecanje kada ubacujete u brzinu moze da oznacava neispravan kardanski zglob..' 34 . zadnja svetla.. Kod nekih vozila sa prednjim pogonom diferencijal se podmazuje istim uljem kao i menjae. to bi trebalo da bude ulje SAE 90. pOkazivace pravea. ---I Homokinetii'ki iii kardanski zglobovi. Za veCinu vozila sa zadnjim pogonom.. Neki kuglasti zglobovi imaju pokazivac habanja koji je dec mazalice. Pr:ep»8 rsuhe za odrzavanje i podmazivanje Proveri!e svake nedelje Nivo ulja u motoru Nivo teenosti za hladenje Nivo teenosti za brisaee stakla Proverite svakog meseca Nivo ulja u automatskom menjaeu Nivo tecnosti za kocnice Nivo ulja za servo-uredaje' Nivo elektrolita u akumulatoru (iii pokazivae sta. Za vozila opremljena diferencijalom sa uredajem za blokiranje. Isto tako treba zameniti celiene cevi koenica koje prepustaju iii su ostecene... da homokinetieki zglob nije ispravan. Gumena creva kocnica ne smeju da propustaju i moraju da budu u dobrom stanju.. Obloge homokinetiekih zglobova moraju biti ispravne i evrste da bi stitile zglob. Delovi komande upravl}aea. . lzduvni sistemlprigu!iivai'.. KoCiani cevovod. Zamenite ereva za koja utvrdite da propustaju iIi da su naprsla iii osteeena. Proverite da Ii se nesto olabavilo taka sto cete pomerati upravljac napred-nazad.sto eete prednje tockove podiCi od zcmlje i rasteretiti kuglaste zglobove. Cevovode hladnjaka i grejaca Prednja svetla. potrebno je ulje sa specijalnim aditivima. i stop svetla i drug a postojeea svetla. Podmazivanje diferencijala.~ . I potrebno odriavanje)1 Pogonske kaiseve . Kab/ovi (sa}la) ruene koenice. lzlizan rub pokazuje da je i zglob izlizan. Ulje u diferencijalu treba uvbek da bude naliveno do ivice otvrora. labavih Dasata ili naprsiina.. Kardanski zglobovi na vczilima sa zadnjim pogonom ne smeju da 'se primetno slobodno pomeraju.. Veliki odvijae iii sipka mogu se koristiti za proveru vertikalnog zazora. nja napunjenosti na akumulatorima kojima nije. i . :. Kablovi ne smcju da budu iskrzani niti da dodiruju ostre predmete na donjem delu vozila. Izduvni sistem mora da bude evrst i ne sme da ispusta izduvne gasove.

I Svakih .PROVERA SIGURNOSTI U VOZILU Zadovoljava Potrebno servisiranje o 0 Zazm ap''''iackog mehaolzma o 0 Pedal a kocnice o 0 Rucna kocnica o 0 Sirena o o o BrisaCi vctrobran3 o Uredaj za pranje vetrobrana o 0 Ogledala o 0 Grejac stakla o 0 Rezervni toenk i dizalica SPOLJA 0 0 Prednja svetlll 0 0 Zadnja svetla 0 0 Stop svctla 0 0 Pobzivac pravca kret.uida: 0 0 Ulje u motoru 0 0 Ulje iz motora 0 o Tecnos{ za hladenje mOlOra 0 0 Sistem za hladenje 0 0 Kocnice 0 0 Kocnice 0 0 Automatski menjac 0 0 Menjae 0 0 Akumulator 0 0 Difercncij<ll 0 0 Servo upravljac 0 0 ServO medaj 0 0 Uredaj za pranje vetrobrana 0 0 Rezervoar za gorivo 0 0 Pretisrae za vazduh i cevavod 0 0 Remeni D 0 Amortizer/veSanje 0 0 Crevn za hladnjak 0 0 Krajevi spane 0 0 Creva za grej Ole 0 0 Kuglasti zglobovi 0 0 Ventil za provetravanje 0 0 Upravljacki mehanizam bloka m o ~ o r a j.:\-n .est meseci I Zamena ulja u motoru i precistaea za ulje (svakih sest meseci iii posle 5000 kilometara) ! ODRZAVANJE AUTOMOBILA ODRZAVANJE I.mja 0 0 Svetia za yoinju unazad 0 0 Svetlo registarske tab lice 0 0 Metlice fla brisaCima 0 0 Pritisak u pneumaticima 0 0 Opste stanje pneumatlka POdmazivanje sasije ISPOD HAURE ISPOD Nivoi tecnosti: Curenje fl.cr<.

0 0 KoCiani cevovod 0 0 Vakuumska creva 0 0 Izduvni sistemJ 0 0 Paklopac razvodnika paljenjZl zadnji prigusivac 0 0 Kablovi sveCica 0 0 Kablovi rucnc kocnice 0 0 Polovi akumulmor:l 0 0 Homokinclicki i brlbnski zglobovi 0 0 Diferencijal Svake godine Podmazivanje sarki na vratima i brava. Svake dve godine Zamena sveGice (preporucuje se posle predenih 10. Provera kompresije u motoru Provera ugla pretpaljenja· Podmazivanje lezajeva na tockovima Pregled obloge kocnica Svake tri godine Zamena pogonskih kaiseva Zamena cevovoda hladnjaka i grejaca ' Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne ruke Prov·er·a osnovnih teenesti V as automobil ima neko!iko »vitalnih<. teenosti koje se moraju s yremena na vreme proveravati da bi njihova koliCina uvek bila U odgovarajutim granicama potrcbnim za bezbednu i udobnu yoznju. razvodna ruka i kablovi) Prover a koneentraeije i izgleda tecnosti za hladenje Provera rucne kocnice Provera pomocnog pokazivaea pravea Popravka boje i manjih ostecenja na karoseriji od korozije. itd. za regulaciju benzinskih i uljnih isparenja u sistemu za napajanje motor a 'Pregled sistema paljenja (poklopae razvodnika. caura oscilujuCih ramena. zatvaraca na poklopeu motora i prtljazniku Provera lezaja (kuglastih zglobova. Redovna provera osnovnih tec-nasti je verovatno najvaznije sto maiete da uradite u pogledu odriavanja svog automobila. kao i . Pregled del ova karburatora i rada Ieptira Pregled vakuumskog cevovoda. krajeva Zamena preCistaca za vazduh Zamena precistaca za ulje Provera punjena klima-uredaja spona. Ovdic je .000 kilometara) 35 <:'! ODRZAVANJE AUTOMOBILA Zamena ulja u automatskom menjacu i preCistaca Zamena tecnosti za hladenje Zamena filtra za regulaciju benzinskih i uljnih u sistemu za napajanje motara.) Provera nivaa ulja u menjacu i menjackoj kutiji Provera kardanskih iIi homokinetickih zglobova Provera izduvnog sistema Provera ventil.

ulie za menjac i menjacku kutijiJ. iii ako svakog dan" prevaIjujete veliki broj kilometara. 3. trebalo bi . 4. Najbolje vreme za proveru nivoa uljaje ujutro. Da . Prethodni odeljak. u\je za scrvo-upravljae. sto moze da prouzrokuje vecu potrosnju iIi gubitak jedne iii vise osnovnih teenosti. elektrolit za akumulator i teenost za 'Pranje vetrobrana. on se obicno nalazi na ceonoj strani.niske vrednosti. mazivo za diferencijal (za veCinu vozila sa prednjim pogonom koristi se isto ulje kao i za menjae). Na vozilima sa prednjim pogonom. a potom ga izvadite. tecnost za hladenje. Isto se odnosi i na automatski menjae. Podignite poklopac motara i potrazite merae nivaa ulja koji se nalazi na jednoj 5tfani matcTa. Te smernice su date za proseeno vozilo i trebalo bi da odgovaraju veCini slueajeva. daje izvesne smernice 0 tome koliko cesto treba da proveravate niva teenosti na svom automobilu. Ako ste na odmoru. nego da vas nebriga primora na skupe opravke iIi da prouzrokuje havaflJU. . biste utvrdiii gde se tacna nalazi mcrae nivoa ulja. posta se automobil ))-odmarao« preko noei. "Preporuke za odrzavanje i podmazivanje«. ulje za koenice. Ako je automobil pre merenja vozen. pogiedajte u uputstvo zn koriscenjc vascg vozila. Procenite sami situaciju i ucinite ana sto smatrate da je najbolje.jednol11 nedeljno iii mazda svaki put kada napunite rezervoar Z:1 gorivo ili otvorite poklopac motora.. 2. Pokusaj da proverite nivo ulj" dok motor radi ili neposredno po prestanku fada. Vratite merae nivaa ulja nazad U otvor i pritisnite ga nadole do kraja. Medutim. nivo srcdstva za hlaaenje i pritisak u pneumaticima. Vise vam se isplati da proveravate kaliCine tecnosti cesce nego sto je potrebno. Izvadite mcrae nivoa ulja i obrisite kraj <"istom krpom.objasnjcno gde i kako da prove rite koliCinu svake od osnovnih tecnosti.naroCito aka motor trasi iii ispusta ulje. Osnovne teenosti ukljueuju ulje za motor. zato sto se den ulja uvek nalazi u motom. Automobil treba da bude parkiran n3 ravnoj povrsini da bi oCitavanje na meracu nivaa ulja bilo tacno. iskljuCite motor i sacekajte nekoliko minuta pre nego sto proverite niva da bi ulje maglo da se vrati u korito motora (karter). Proveravanje nivoa motornog ulja Ulje predstavlja zivotnu snagu rnOtora i stoga ga treba cesto proveravati . To treba da uCinite na sledeCi nacin: 1. dace Yam netacne . onda se preporueuje i svakodnevna provera ulja u motoru .takode da bude jasno da broj provera zavisi od broja predenih kilometara za odredeni vremenski period. StoQa proveravanje nivaa teenosti moze da bude potrebno i cesee kako bi koliCine svih tecnosti bile na potrebnom nivali. kao i od toga da Ii je bilo kvarova iii cmenja neke od tecnosti.

prvo proverite da Ii ste pravilno IzvrsiIi merenje. Maze da dade i do pojave penusanja aka je nivo toIiko visok da ga radilica prilikom okretanja pretvori u penu. lake ne marate dOl dolivate ulje sve dok nivo ne padne do oznake »min«. lspravan motor treba da trasi manje ad paJa litrn izmedu dve zamene ulja (u razmacima od 5000 blometara). voznja sa manjom koliCinom uija moze da prouzrokuje visoku tCIT!peraturu ulja. Ako je karter motonl pun. pojava penusanja moze da smanji dovad ulja u osnovne del ave motora. to znaCi da I motor radl sa manjom kollelnom ulja. ali aka je potrosnja jedan Iitar na svaklh 400-500 kilometara. Aka niva ulja padne na oznaku »min«. Aka stc to uCinil1 kako treba. Zuckasta boja iii pena ukazuju na prisustvo vlage. o stanju ulja ne maZe mnogo da se zakljuCi sarno na osnOVu njegovog izgleda. Usled ovoga ulje maze da prode kroz zaptivace I da dade do eurenja i dimljenja. Aka prilikam provere nivaa ulja u motoru otkrljete da ga nema dovoljna. nivo ulja ee doti do oznake >). Neki motori mogu Lin tfose i vise ulja. pri veCim brzinama i llsponima. mnogi mehanicari pTeporu6uju da se ulje cesta doliva da bi se niva adrz. NajveCi deo vlage otklanja se pomocu sistema za regulaeiju benzinskih I uljnlh isparenja u motoru. zaptivaCi ventila ilili klipni prstenovi.ao na aznaci »max<. tj. Posta vazdusni mehuriCi ometaju podmazivanjc. Ako se rueica meraca oboji nekom zivom bojom. 6. dodajte dovoljno ulja da se Karter panovo napun!. to znaci da ulje prevlse curi iii ukazuje na mehanicke probleme kao sto su izlizane yodice ventila. Napomena: nemojte da prepunlte karter uljem. vlaga ce se brzo nagomilati. ali ako je ventil na ovom sistemu zacepljen ill Ii motor nikada ne radi dovoljno dugo da nagomilana vlaga ispari IZ kartera motora. da Ii ste merae do kraja gurnuli U odgovarajuCi otvor. Plavicasti dim iz izduvne cev} zriaci da ulje u motoru nepravilno sagoreva iz jednog iIi vise navedenih razloga. Da blste doli Ii ulje. vratite merae nivoa ulja u odgovarajuCi otvor. Vlaga je sporednl produkt sagorevanja i tokom vremena se sjedinjuje sa drugim zagadivaCima stvarajuci kiseline i mulj. a zatim proverite oa motom da II ulje propusta..5.max« na meracu. skinite poklopac s otvora . sto je normalna pojava kod vozlla koja se retko koriste iii se koriste uglavnom za voznju na malim relaeijama. Kada ste zavrsili sa proverom nivoa ulja. kod motom Ciji karter ima zapreminu cetiri litra (5tO je danas slucaj sa veCinom matara). bite vam lakse da ga pronadete u tam nom prostoru motora. umanjl efekat podmazlvanja IIi izazove ostecenja aka se vozi po topJom vremenu. posto ulje postaje mrko posle nekoliko stotina kilometara voznje.

~ 1--___.Ako je nivo ulja nb:ak. Nizak niva tecnosti U ovom slucaju moie da dovede do proklizavanja. nivoa uijn obicno 51.! nuJazi na botnoj .za nalivanje ulja koji se nalazi oa vrhu poklopca ODRZAVANJE AUTOMOBILA CD (3) I \ CD (3) Men\('. ocisti!e ga krpom i Vflllit e nazad u Olvor taka sto cete do hala gum uti nadale.trani motora (proverite tacna na kome 51. Ako je automobil upravo »upaljen«. Nivo tecnosti u automatskom menjacu proverava se na praznom hodu motora.. tako je i ulje u automatskom menjaeu veama bitno za dobar fad menjaca i njegovo podrnazivanje. Prove-rite d ~ ii korislite uljc odgovara) uceg kvalitcta i viskoziteta za vas automobiL motora (poklopaca glave cilindra).to ulje za motor predstavlja iivotnu snagu motora. Provera ulja u automatskom menjacul menjackoj kutiji Kao . Dodajte sarno toliko ulja da se nivo na meracu nivoa ulja podigne do oznake »max«. a teenost ima normalnu radnu temperatuTU. 7. Ponovo ga izvucite i provcrite nivo II odnosll na oznake »max« (1) i »min« (2). Napomena: neka vozila imaju meraee qivoa ulja u menjacu koji su kalibrisani tako da se oeitavanje nivoa ulja moze obaviti bez obzira da Ii . /1 ' ~ "-. Nivo 1 stanje tecnosti proveravaju se na sledeCi nacin: 38 1. Ulje se grejanjem . dok se veCina gumenih vadi.': mcrac.! nalazi u prirucniku za vas automobiL Da biste proverUi nivo uJja.iri te bi provera nivoa dok je hladnp dala netacne ~ niske vrednosti. zastoja prilikom promene brzine i brieg habanja. dOda)te ga i to onu vrstu koja se preporutuj e u prirucniku za vas auwmobil. UZmi11. treba ga voziti 10-15 minuta da bi se ulje u menjaeu zagrejalo. Ne zaboravite da vratite poklopac na ctvor za nalivanje ulja i da panova proverite nlvo pre nego sto eventualno dodate novu koliCinu ulja. Ulje koje dodajete treba da bude istog viskoziteta i oznake kao ulje koje se vee nalazi u motofU. Dod<ljtc toiika llija dil dade do 37 ODRZAVANJE AUTOMOBILA ( j . Upotrebljavajte vrstu ulja preporucenu u prirucniku za vas automobil. dok je menjae u poloiaju za parkiranje (iIi u nekim slueajevima u neutralnom poloiaju). Neki poklopci se OdVfCU.

spustite poklopac motor a i iskljuCite motor. stavite levak U otvor iIi cev za nalivanje i dadajte patrebnu koliCinu ulja. Posta ste dodali ulje u menjae. 2. 6.' potraiite ga na kuCistu menjaeke kutije. Ako je ulje u dobrom stanju. pogledajte u prirucnik za vas automobil. ako vas merae nivoa nema takve oznake. 4. Provera nivoa ulja kod mehanickog prenosnika snage (menjaca) . ponovo proverite nivo (motor treba da je na praznom hodu). boja i miris ulja u menjacu ukazuju na njegovo stanje. morate je zameniti da bi se zastitio menjae. iIi na nalepnici na cevi za ulivanje. Vratite merao nivoa ulja na odgovarajuce mesto. Ako vam tecnost ne izgleda iii ne mirise dobra. Teenost kod koje je opao kvalitet zbog ustajalosti iIi toplote bice smeda i mirisace na zagorela. N a taj nacin. Aka niste sigurni gde se naiazi. U nekim slucajevima. Takode pazite da dolijete onu vrstu ulja koja je naznacena u prirucniku za vas automobil. posto kOG vozila sa prednjim pogonom niva ulja maze da se . Ona imaju razlicite frikcione karakteristike i viskozitet i stoga je vaZllO da se u menjac dolije odgovarajuca vrsta. Za razliku od motornog ulja. vrsta ulja koju treba koristiti naznacena je na samom meraCll nivaa. Uvucite merae panoya do kraja i po drugi put ga izvucite.ron II i Type F. Ali. treba da ima boju u rasponu od crvene do ruzicaste. N avedeni spisak alata. Takode. predviden je za vozlla sa zadn]lm pogonom. NEMOJTE prepuniti menjae. treba da proverite stanje i kvalitet ulja u menjacu.. 5. Tatan niva tecnosti nalazi se izmedu oznaka »dodati« i Aka je Diva tecnosti ispod oznake »dodati«. posto to maie da prouzrokuje pojavu penusanja i curenja ulja. 8. Kod vozila sa prednjim pogonom i popreeno postavljenim motorom. desno od metcTa s vozaceve strane prostora za motor. Zatim postavite rueicu menjaea u polozaj za parkiranje (na praznom hodu motora). Podignite poklopac motora i pronadite merae nivoa ulja. Postoje dYe glavne vrste ulja: De. ! t I I 3. Izvadite merae nivoa ulja i oCistite kraj Cistom krpom bez dlatica. Na voziJima sa zadnjim pogonom. Proverite nive tecnosti prema oznakama na meracll. on se obieno nalazi kod zadnjeg del a prostora za motor na strani suvozaca. Parkirajte automobil na ravnoj povrsini. aktivirajte rucnu kocnicu j odmah stavite rucicu menjaca redom u sve brzine.je one toplo iIi hladno. 7. tecnost u automatskom menjacu proCi ee kroz sve kanale U' menjacll. svakako sacekajte da se tecnost zagreje pre nego sto izvrsite proveru nivoa.

Za razliku od automatskih menjaca.ODRZAVANJE AUTOMOBILA Mcrae nivoa ulja kod aU!on1a!skih mcnjaca obicno je smt:S!cn kod zadnjeg dela motora.ulOmobil gde s e tacno nalazi.----------"--------._-------. (CP (2) naliui na kraju mcnjackc kUlijc. Pre nego sto se podVllcete. pro- . kod mehaniekih menj3ca ulje ne zahteva cestu promenu zato sto nije podvrgnuto is tom rezimu fada kao kod automatskih menjaea. Parkirajte automobil na ravno tie i aktivirajte rucnu kocnicu. nivo ulja treba povremeno proveravati kako bi se na vrf7me uoCilo eventualno curenje iz menjaca.2. 39 ODRZAVANJE AUTOMOBILA I 1b-lJ.. Posto bi podizanjc sarno jednog kraja iii jedne strane automobila porcmetilo nivo teen os!! u menjacu. ! I I . MeraCi nivou ulja nujceSce imaju oznake "L" (nizak) i »F" (puno) za utvrdivanje njvoa ulja. Medutim._. Nivo ulja u mehanickom menjacll kod voz11a sa zadnjim paganom meri se na sledeCi naCin: 1. . proveri i bez podizanja vozila. . Podignite ravnomerno i prednji i zadnji den vozila koliko je neophodno da se podvucete ispod iii da dohvatite kuCiste menjaca.. taean rezultat moze da se dobije sarno ako se celo vozilo podigne od zemlje. OlYOra nalivanje (!) nalazi sc suvozaCH.-. i I i I I Ii I ' I I. Stavite menjae u brzinu.. II Ii I I' Ii . Provcrilc II prurucnibl . Nll vecini vozila sa prcdnjim pogonom (dole).::<1 <J."""t1 0 -I . ! r-------------------'----------------il ' ® 40 o Kod vetine mchanickih mcnjw::a klld vmila sa wdnjim pogo!)om (gore).

moze aa lib oa Ala! i materijal • Dizalica i siQ:urnosna postolja • Podesljivi kGue iii rucica sa skakavic9m iii usadni. dodajte vrstu naznacenu u prirucniku za vas automobil sve dok ulje ne pocne da se preliva iz otvora. Vecina mchanickih menjaca ODRZAVANJE AUTOMOBILA kod vazila sa zadnjim paganom karisti ulje SAE 90. VeCina vozila sa prednjim pogonom ne mora da se podigne da bi se proveri6 nivo ulja u menjaekom prenasniku jer je otvar za ulivanje smesten na kraju kuCista menjaea. 3. treba da dolivate ulje koje je propisano u prirucniku za vas automabil sve dotle dok ulje De pocne da se preliva iz otvor3. nivo ulja ce biti na aka 1 centimetar ad atvora za ulivanje. Vratite cep na svaJe mesto. Ako je nivo ulja u menjaeu nizak. Nivo ulja u menjackom prenosniku kod vozila sa prednjirn paganom proverava se na sledeCi naein: 1. Aka je menjae dovoljno napunjen.a nije potrebno. Parkirajte automobil na ravno tie. 4. 6. sestougaoni kljuc • Levak cep za cevi (cetvrtasta glava) iIi da ima konkavnu cetvrtastu glavu i da moze da se odvrne ruCicom sa skakaviZom iii nasadnim kljueem. 5. 3.verite da Ii ste automobil propisno oslonili na postolja. U veCini slucajeva. Sa malim izuzetkom. cep na otvoru za ulivanje ulja je lako dostupan. Ako ulja nema dovoljna. za menjaeke prenosnike na vozilima sa prednjim pogonom Ala! i ma!erijal • Dizalica i sigurnosna postolja . 2. Neke kante sa uljem imaju pisak koji moze da se uvuce i u tesan prastor.ine do jedne eetvrtine rastojanja od gornjeg dela. Napomena: kod nas se za menjaee uglavnom koristi ulje SAE 90. Dolivanje ulja bice otezano zato sta mozda nece biti davoljna mesta za levak sa dugaekim usipnim grlom. Cep moze da ima cestougaonu glavu. Izvucite cep iz otvora za ulivanje ulja i stavite prst unutra. Nivo ulja treba da bude 1 centimetar od otvora. Kad nekih automobila otvor moze da bude smesten na prednjem iii zadnjem delu kuCista menjaea. a kod drugih moze da pastoji i merae nivaa. Kod veeine mehanickih menjaca eep otvora ZJ nalivanje ulja nalazi se sa strane suvozaca. 5. vratite cep na svoje mesto i spustite automobil. Posto napunite menjae do potrebnag nivaa. oa aka jedne tree. te stoga podizanje automobil. Provera nivoa ulja u diferencijalu N navedeni alat potreban je za vozila sa zadnjim pogonom. NaCi cete ga oa kuCistu menjaca. Skinite cep i stavite prst u orvor za ulivanje ulja. 4.

. Cep moie da ima sestougaoni ili cetvrtasii otvor u glavi iii cetvrtastu ili sestougaanu glavu. potrebno je ulje sa posebnim frikcionim aditivima. 42 I : . ali za autombile sa uredajem za blokiranje diferencijala. potrebno je da zadnja osovina bude vodoravna. taka do antifriz iIi voda mogu da se dodoju po potrebi.nete do ulja. NaCi eete ga na zadnjoj iii bocnoj strani kuCista diferencijala. VeCinOm se koristi ulje SAE 90.. '=> .. 2: Nadite cep otvora za nalivanje ulja u diferencijal. Provera nivoa ulja na zadnjoj asovini lreba da bude sas(avni dea svak og pesla u vezi sa podmazivanjem kod vozila Sll zlldnjim pogonom. Skinite cep i stavite prst u otvor.• Podesljivi kljuc iii rueica sa skakavicam iii usadni. dodajte onu "rstu koja je naznacena u uputstvu za vas autornobil. . Plasticna dodatna posuda obicno je smestena u blizini hladnjaka i obeleiena je tako da oznaCi minimalan i maksimalan nivo tecnosti za hladenje.. Provera nivoa tecnosti za hladenje VeCina vozila danas ima zatvoren sis tern za hladenje motora sa dodatnom posudom koja omogueuje da se u hladnjaku odriava predvideni nivo tecnosti. Da biste utvrdili tacan nivo ulja.Nivo ulja treba da bude na oko 1 centimetar od otvora. te stoga posebna provera difrencijala nije ni potrebna. 4. koristi se isto ulje i za menjac i za diferencijal. nivo tecnosti za hladenje moie da se vidi kroz dodatnu posudu. . niva je davaljnn. Ako je nivo ulja nizak. Proverite da Ii je automobil na odgovarajuCi naCin poduprt postoljima pre nego sto se pod njega podvucete. . Automobil mora da bude parkirim na ravnom tlu. Nivo uJja u diferencijalu na voziJima s zadnjim pogonom proverava se na sledeCi naCin: 1. 5. U veCini slucajeva. tako da su prednji i zadnji den odignuti na isti visinu i to dovoljno visoko da se podvucete.-3. ----_. sestougaoni kljuc • Levak 41 ·j . Ako mOlete prstom da dosq. ODRZAVANJE AUTOMOBILA : . To znati da ceo auto mobil treba da odignete od zemlje ako ne mozete da dohvatite cep na otvoru za nalivanje ulja na osovini dok je automobiJ na tlu. Vratite cep na mesta i spustite automobil.

Upozorenje: ne poku§avajte da dolivare teenast za 0fivo lccnusti zn moze 00.ttnu pusudu tako da obicno Illjc pOlrebno skinuti hladnjuka (21 osim ako nivl) tl!cnosti . Provera nivoa ulja za kocnice Odrzavanje predvidenog nivoa ulja za koenice izuzetno je vaino sa stanovista bezbednosti. . Nikada ne dolivajte Cistu vodu zato sto ona ne pruza za.::1 hladcnje nijc hladenje kada je motor pregrejan. Prilikom skidanja poklopca upotrebite nekoUka peifkira iii krpa da biste za§titili ruke.Nivo teenosti zo hladenje u hladnjaku proverava se na sledeCi naein: 1. Ni dolivanje cistog antifriza nije pogodno kao meSavina antifriza i vode. motor iii delovi sistema za hlaGenje ad aluminijuma. proverite da Ii na posudi sa antifrizom pise da je bezbedan za aluminijum. dodajte teenost i u nju sve dok se ne popne na predviGeni nivo. dOdajte mesavinu vade i antifriza u razmeri 1: 1. Ovo znaei da je termostat ukljueen i da teenost za hladenje kruzi u motofU. Na spoljasnjoj strani hladnjaka nalaze se oznake nivaa tecnosti za hladenje kada je ona hladna iIi zagrejana.:. Najbolje je da se nivo teenosti za hladenje pro veri kada .i. tecnost za hladenje nalivena je do vrha hladnjaka. DOlijte tee. Poklopac hladnjaka se skida tako sta se pritisne nadale i okrene. maida ee bib potrebno da ukljuCite motor da biste potpuna napunili sistem za hladenje. nost za hladenje do predvidenag nivoa.: provcriti na vccini posmatranjem dOUal[1(: posude \ j). TCCllnSl za nlauenje II dm. 2. Na veCini vozila sa dodatnom posudom. niti prakljucalu teGnast u hladan motor. UkljuCite motor da radi na praznom hodu sve dok gomje crevo hladnjaka ne bude vruee kad se dodime. Na sistemima za hladenje bez dodatne posude (iako mogu da imaju dodatnu posudu za povracaj teenasti u slucaju prelivanja). IskljuCite rad motora i vratite poklopac hladnjaka. Ako sistem ima dodatnu posudu. a pastoji i opasnast da teenost u hladlljaku prakljuea. Nizak nivo ulja maze da prouzrokuje prodor vaz- voziia moie doliti pIlk!op'lc niwk. Za vozila Ciji su hladnjak. Upozorenje: nikad ne skidajte poklopac sa hladnjaka dak je motor vrue. Sistem za hladenje je pod pritiskom i kljucala teenost maze da prsne iz njega. nemojte da dadajete hladnu tdnost jer moie doCi do pucanja i deformacija livenih delava. 3. jer kocnice ne mogu da rade bez ulja za kocnice.titu protiv korozije. iii da se saceka najmanje 15-20 minuta posle iskljueenja motora pre nego ito se otvori poklopac hladnjaka. zamrzavanja iIi kljucanja. nivo treba da bude 7-8 centimetara ispod vrha otvora na hladnjaku za nalivanje tecnosti da hi tecnost mogla nesmetano da se siri prilikom zagrevonja.je motor hladon. Ako je nivo teenosti za hlaGenje nizak. Ako je hladnjak skora ispraznjen iIi je niva tecnosti veoma nizak. Nivo teenosti za hladenje varira u hladnjaku zavisno od konstrukcije sistema za hlaGenje. Ako je motor pregrejan.

koCionih cevi..' ~ .. Vlaga takode dovodi do korozije unutrasnjosti glavnog cilindra. Nivo ulja treba da bude na ako 1 em od vrha rezervoara. ~ .-.-----" ---" ..t kocnicc.. 2. On je u skoro svim vozilima smesten sa strane vozaca u prostoru za motor. Za veCinu vozl1a karisti se ulje za kaenice UKA-2. ali proverite u prirucniku za svoj automobil koja vrsta ulja se preporucuje. rezervoar je od plastike i ima poklopee na otvorima za nalivanje ulja koji se skidaju iii se vade.kinuti d<J bi sc provcrio nlvo tctnosti Z. Rezervoar za tecnost nalazi se na vrhu glavnog cilindra. Teenost za' koeniee . Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i . --I 3. 4. Pazite da karoseriju ne Ncki lipovi vozi!u sa prcdnjim pogonom imaju dva plastii:nll poklopca koji 5C moraju .. Kod vozi1a sa plastichim rezervoarom. zatim po me rite odvijacem osigurac sa strane i podignite poklopae.. Ulje koje sadrii vlagu ima Dizu tacku kljucanja 5tO moie da dovede do prokljueavanja ulja i otkazivanja kocnica pod teziffi radnim uslovima.-. Kod vozila sa metalnim poklopeem. Nivo ulja za koenice proverava se na sledeCi nacin: 43 ----. pazljivo otistite masnoeu i prasinu oko poklopea. Otvorite poklopae motora i pronadite glavni koCioni cilindar. rezervoar je izliven zajedno sa glavnim cilindrom i zatvoren metalnim poklopcem sa osiguraeem..Ie higroskopna.. maziva na bazi nafte mogu da ostete zastivace u glavnom i koCionim cilindrima._. Na nekim vozilima. Kod drugih vQzila. Aka je nivo nizak. dolijte preporuceno ulje za koenice.posledicu slabije koeenje. . -.~ ".---. I poprskate tecnosc'u za koenice jer moze da osteti boju... nivo ulja moie da se proveri bez skidanja poklopca.. koCionih cilindara i stega koeniea. sto ima z?.--'-'.' ... Niposto nemoite da dodaiete vee upotrebljenu tecnost za kocniee iii teenost iz posude koja je neko vreme stajala otvorena. 44 I t I r r ! I I I 1 i .-.duha u sistem za koeenje taka da je pedala me kana kada se pritisne. sto mati da upija vlagu iz vazduha.-ODRZAVANJE AUTOMOBILA 1. Nikada u rezervoar ne sipajte ulje iii bilo kOju drugu tecnost osim ulja za kocnice. .

tj. aznake za proveru nivaa ulja mogu da se nalaze na rezervoaru. rezervoar moze da se nalazi izn motara na strani suvozaca. Aka SU date oznake sarno za merenje nivaa kada je ulje toplo.Iavnog kocionog cilimjra n. Kod vozila koja nemaju merae. -. Ne koristite ulje za automatski menjac aka to nije naznaceno u prirucniku za vas automobiL Nikada ne sipajte ulje za motor iIi neka drugo maziva posto to maze da osteti zaptivace na pumpi i cevovodima servo-pojaCivaca.: ')Siguf.niske vrednosti.ltL'm koji '.t ilC poklop. treba ukljuciti motor da radi 10-15 minuta pre nego sto se proveri nivo ulja. OZ:i.J. Na vozilima sa prednjim pogonom koja imaju poprecno postavljen motor. dodajte onoliko ulja za servo-uredaj koliko je neophodno da bi se nivo podigao do odgovarajuce oznake.lc pre ncgtJ 510 gil skinCiC kilko prij. voziJa utvrsCCI1 j. Ako je nivo u rezervOaru nizak. jer cete inate dobiti netacne . Nivo ulja se provcrava na slcdcCi naCin: 1. Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i spustite poklopac motora. U oba slueaja. Podignite poklopac motora i pronadite rezer-' voar za ulje servo-uredaja upravljaca. ocistite masnocu iIi prasinu sa poklopen na otvoru za nalivanje. 5. 2. dok kod ostalih maZe bez obzira da Ii je topla iii hladnn. Provera nivoa elektrolita u akumulatoru Elektrolit je osnovna teenost u akumulatoru vaseg automobila. Tokom punjenja.. Provera nivoa ulja u upravljaca Nivo ulja U servo-uredaju upravljaca mora da se odri3va na predvioenom nivau da bi se sprecio prodor vazduha u sistem i da bi pumpa mogla da ostvari pritisak potreban za rad upravljaca. na svoje mesta. Posta pronadete rezervoar.proverite da Ii je osigurac. hladno. On sadrii sumpornu kiselinu koja u reakciji sa olovnim ploeama u akumulatoru 46 proizvodi napon koji odriava akumulator napunjenim. ----.1 mnogim ripovim. 4. razlaie se na vodonik i kiseonik koji potam izlaze . deo vade gasira. ukoliko postoji." Kod nekih tipava vozila. merac nivoa utja U sl. Skinite poklopac sa otvora za nalivanje i poglcdajte nivo ulja.L' moie pomo. Kod nekih vozila nivo ulja mora dn se proveODRZAVANJE AUTOMOBILA rava dok je tecnost tapia.:rili ouviiaccm.lI'slin<! nc bi dospcla u [eenos! za 45 ODRZAVANJE AUTOMOBILA . mcrae nivaa se nalazi na donjoj strani poklopca i ima aznake za praveru nivoa ulja kada je toplo jli Poklopac . Kod nekih tipova vGzila. nivo ulja proverava se tek posta se iskljuci rad motara. 3.!rvoupravljllcu je prievrscen za donju stranu pok!opca n::l 'JtvOfU za nalivanje ulja.

onda nista ne moiete da uradite.... Zbog toga. 3.iz akumulatora. Navueire rukavice iIi zastitite ruke krpom od eventualnih ostataka kiseline kaji magu da se zadrze no pakiapcima akumulatora i ne spuitajte ih na osetljive delave autamabiio posta kiselina moze do ih osteri. Upozorenje: motor treba da bude iskijucen.. On je obieno smesten u bliiini prednje .. »okcc« koje jc (amno pokazuje da je nivo c\ektrolita visok. tokom vre..llator treda da se napuni. Ovim se nivo elektrolita u akumulatoru smanjuje sto iroa za posledicu da su olovne ploee izloiene vazduhu i da se stoga suse. \ I I I I ODRZAVANJE AUTOMOBILA . ~ I I J '" . I mena. onda se elektrolit moie do dati po potrebi. Medutim. Nemajte da pusite. Ako je pokazivac bezbojan iii lucka. da bi akumulator dobro radio. ----------. jer moze da se upali vadanik i dade rio ekspiazije akumulatom. Nivo elektrolita moze so proveriti na nekoliko naCina. sto utiee na manje razvijanje gasova. VeCina zaptivenih ima staklo (okee) za posmatranje iii pokazivat stanja napunjenosti na vrhu koji takode moze . Akumulatori kod kojih nije potrebno odriavanje trose vrIo malo elektrolita zahvaljujuCi nesto drukCijem sastavu olovnih ploea. i l £?I!!'!' . nivo elektrolita moie da postane nizak (ponekad usled kvara na sistemu za punjenje. U providnim plastitnim kutijama akumulatora testo moze da se vidi nivo elektrolita koji bi trebalo da bude oko 2 em od vrha." VeCina zaptivenih akulumatora ima pokazivac nivoa elek!roiita. eak i u akumulatoru kome nije potrebno odriavanje.. neophodno je povremeno proveriti nivo elektrolita u njemu.!. Nivo elektrolita u akumulatoru proverava se na sledeCi naCin: 1. iako se na nekim tipovirna automobila nalazi ispod zadnjeg sedista. nivo elektrolita Je nizak i akuml. dok bistro "okcc« pokazuje cia je nive nizuk< unutrasnjost akumulatora. Pa ipak. sto prouzrokuje prepunjenost akumulatora). ako ima poklopce koji se skidaju. niti da karistite upaijenu sibicu iii neki drugi atvaren piamen da biste asvetlili Nivo eleklrolita dovoljan Nivo elektroliia nilak Kod akumu!atora sa okrugJim poklopcima koji se skidaju. Otvorite poklopac motora i pronadite akumulator. strane prost ora za motor. 2. Aka akumulator ima zaptivenu gornju pavrsinu.

Nikada ne karistite antifriz iz sistema za hladenje posto moie da vam osteti hoju na automobilu. 5. Ako uredaj za pianje vetrobrana ne radj.da se koristi za utvrdivanje nivoa elektrolita. Vratite poklopce i operite ruke. Isto se odnos. drugi rezervoar za tecnost moze da bude u prtljainiku.to pomaze da se lakse odredi nivo elektrolita). Obicna voda iz vodovoda sadrii nerastvo. i na nerazbla" ieni alkohol (pomesajte ga sa najmanje tri dela yodel· Sta je potrebno da znate 0 motornim . a ne u elektrolitu. Kod akumulatora sa okruglim poklopeima koji se skidaju. Nivo tecnosti mazete da proverite ako otvorite poklopac i pogledate u rezervoar. jedan od poklopaea moze da ima plasticno okee koje je tamno kada je nivo elektrolita dovoljan. Dolijte tecnost ako je nivo ispod jedne treCine u rezervoaru. morate da skinete poklopee da biste pogledali unutra. Kbd vazi! koja imaju uredaj za pranje zadnjih prozora. rene minera!e koji reaguju sa kiselinom u akumulatoru i smanjuju njegoy vek trajanja. mesavinu ·vade i nekog sredstva za Ciseenje slakla iii bilo koje gotovo sredstvo za pranje vetrobrana koje se moie kupiti. Pazite da yam u rezervoar ne upadnu prasina ili otpaci koji bi mogli da zapuse dovodnu cev iii mlaznlce uredaja za pranje vetrobrana. posto je veCina rezervoara naCinjena od providne be!e plastike. 3. nivo elektrolita u akumulatoru pao je ispod dna pokazivaca i suvise je nizak da bi se akumulator punio ili dalje koristio. a insekti ometaju vidno pOlje. U akumulator sipajte iskljutivo destilisanu vodu. NaCi cete ga na strani prostora za motor odmah ispod vetrobrana. iii svetlo ako je nizak.Takode skinite poklopac sa rezervoara (2) i proverite site filtr3 ( 3). Ako je pokazivac bezbojan iii zuckast. Podignite poklopac motora i pronadite rezervoar tecnosti za pranje vetrobrana. mada to mozete da uCinite i gledanjem spolja. Ostareli ili ostecen akumulator TIe moze da se popravi sipanjem kiseline posto je problem u plocama. Na akumulatorima bez ovakvih pokazivaca. Koristite obicnu' vodu. Nivo elektrolita treba da bude do otvora za nali47 ODRZAVANJE'AUTOMOBILA' vanje (koji mogu da budu liveni sa'dvodelnim prstenovima ili trouglovima ::. vetrobrana obavlja se na sledeCi naCin: . prvo proverite nivo lccnosti (l). 48 2. ali je veoma vaina za ·odriavanje dobTe vidljivosti kada je drum prljav ili blatnjay. Provera nil'oa tecnosti za pranje vetrobrana Tecnost za pranje vetrobrana De spada U osnovne. 4. Provera iii dolivanje tecnosti u uredaj za pranje. i.

i u magistralni vod za ulje (5) i nast<lvlia kanullma do podizata ventila (6) i klackalicc 1I ovim primer u motora sn cilindrima u rasporedu V8. pa makar bilo i zaprljano. Ulje prolazi kroz bregastu osovinu. Motorno ulje se potiskuje do vrha motorakroz uzane kanale. hladi poYrsine i smanjuje habanje. Motarna ulje uklanja prljavstinu) gar.i ih u preCistacu za ulje. Ulje se iz kartera (1) PO[iSKuje kroz sito (2) pumpe Z <I uljo. samim tim i snagu i doprinosi boljem uCinku matara. Ulje se ispumpava iz kartera pumpom za ulje i dovodi do precistaca gde se preciseava pre nego sto ude u motor. I j ! I. Posto se metal pri dodiru sa drugim metalima haba usled trenja. otvara se obilazni ventil i motorno ulje ide direktno ka radnim delovima motora. Na ovaj naein. u karter gde proces kruienja panova zapoi'inje. Ako je pretistac ulja taKo zaprljan da motarno ulje ne moie da prode. Ovo je veoma vaina posta u matoru mora da se nalazi ulje. z<l(im prolazi kroz precisulc za ulje (4). to povecava kompresiju u cilindru. ali verovatno samo 49 .uljima i podmazivanju V erovali iii ne. motorno ulje padmazuje sve delove motora. Matarno ulje takode deluje kao teeni zaptivac na klipovima taka da sprecava prolaz smese yazduha i goriva. Funkcije tih sistema objasnjene su u ovom poglavlju kao i poglaYlju "Sistem za hladenje«. vas automobil se sastoji iz nekih 15. ula::. gravitacija vraca matorna ulje 1 P' ii I I . zatim navise do podizaca ventila i klackalice.000 delova od kojih je veCina metalna.: (3).. kiselinu i otpatke sa radnih del ova i talo:i. klipnih prstenova i dr. a onda nanize do radilice. . Motorno ulje sa deterdientima (sredstvima za Ciscenje) sprecava stvaranje taloga kako ne bi doslo do zaeepljenja uljnih kanala. klipova i sye do zidova cilindra. a . . Motorna u!je je smcsteno u kartcru ispod radilice na donjaj strani motora. Na kraju. U prodaynicama auto-deloya mogu da se nadu mnage vrste motornog ulja. vas auto mobil bi brzo sam sebe unistio kada ne bi postojali sistemi za podmazivanje i hladenje.

Do razlika u ceni i kvalitetu motornih ulja uglavnom dolazi zbog razlike u aditivima. SE. 5. SF omogucuje bolju oksidacionu stabilnost i bolje stiti od habanja nego ostale gradacije i moie da se koristi za motore za koje su preporucene gradacije SE. Aditivi takode spre¢avaju koroziju. Ne zadovoljava pri veCim opterecenjima kod navih tipova vozila.API) i Udruienja inienjera automobilske tehnike (Society of Automotive Engineers SAE). a jeftino sarno 5%. Mnogo cete saznati 0 kvalitetu ulja ako procitate podatke na kantici za motorno ulje. API odreduje vrstu motornog ulja zavisno od vrste motora i namene. maze yam se desiti da sip ate pogresno ulje u motor. Obratite paznju na sledece oznake na kantici: 1. SA. Kada je u pitanju tako vazna tecnost kao sto je motomo ulje. Najniza gradacija koja se moie koristiti sarno pri najlaksim uslovima voznje. CB. do 1979.tet motornog ulja i njegovu »tecljivQst« na razliCitim temperaturama. Za tipove putnickih vozila i kamiona proizvedene do 1980.67. Ima bolja svojstva u pogledu ciscenja i smanjuje habanje pokretnih delova u motorima sa kontrolisanim kvalitetom izduvnih gasova. Isto tako treba'da koristite istu vrstu ulja. SF. OdluCite se ipak za ulje koje je za jednu iIi dYe klase bolje. Izbegavajte gao 2.L ODRZAVANJE AUTOMOBILA neka od njih odgovaraju vasem 'automobilu. stvaranje naslaga slicnih katranu prilikom oksidacije kao i zgusnjavanje pri veoma niskim temperaturama. Oni sprecavaju pojavu penusanja ulja. Isto kao i ulja' za . Pogodno za veCinu putnickih vozila i kamiona proizvedenih od 1971. SB. Takode treba da budete svesni da neka jeftina ulja mogu na kraju da budu veoma skupa S obzirom da ne pruzaju odgovarajucu zastitu vasem motoru. SD i SC. Vrste motornih ulja za dizel motore Postoje cetiri gradacije ulja za podmazivanje dizel motora: CA. SD. SAE odreduje viskozi. CC i'DC. Razlika je znatna. Aditivi su hemikalije koje poboljsavaju dejstvo motornog ulja. Normative za motama ulja daju dYe organizacije: Amencki institut za naftu (American Petroleum Institute . Predvideno kao ulje sa mininalnim kvalitetom za tipove vozila proizvedene 1968-70. jer razliCite vrste ulja bez obzira da Ii imaju iIi nemaju dodatno sredstvo za Ciscenje (deterdient) mogu medusobno da reaguju i stvore lepljiv talog koji moze da osteti motor. ne bi trebalo stedeti na kvalitetu. Nije mnogo bolje od SA. Ako ne proverite vrstu motornog ulja. niti sa llcestanoSCll zamene. Visokokvalitetno ulje moze da sadrii cak i 30% aditiva. 3. Sc. Minimalan kvalitet ulja za putnicka vozila i kamione proizvedene 1964. 50 6. 4.

ulje najvise gradacije za dizel motore oznaceno je sa "SF/CD. I ODRZAVANJE AUTOMOBILA VISKOZITET ULJA PREPORUCEN OD STRANE SAE 1 I I I I 20W-40.benzinske motore i ova ulja se razlikuju po svojstvima i aditivima. Vodite racuna da koristite sarno kombinovana ulja. Ako imate stariji model automobila. 5W-30. Na primer. sllvise tesko motorno ulje nece obezbediti odgovarajuce podmazivanje po hi ad nom vremenu. motorno ulje 10W-30 ima zimi ista svojstva kao motorno ulje lOW leti. dizel motori zahtevaju kombinovani tip motornog ulja. Na primer.. 10W-40.ajeva i primetiti nizak pritisak ulja (ako imate merac pritiska) kao i dim koji izlazi iz izduvne cevi. a leti kao motorno ulje 30W. izbor pravog motornog ulja u izvesnoj meri je stvar isprobavanja i ucenja na greskama.. Ako koristite sarno ulje sa oznakom 20W u istrosenom motoru po toplom vremenu. Viskozitet motornog ulja Motorna ulja imaju razliCite stepene viskoziteta (iii gustine) sto u stvari oznacava sposobnost "tecljivosti" ulja pri razliCitim temperaturama. Viskozitet se obelezava brojevima pri cemu veti broj oznacava teie i gusce motorno ulje. Na ulju ne treba stedeti. Multigradno motorno ulje sadrii aditive koji cele godine zadriavaju ista svojstva. lOW-50 > I i I I I I < * 5W-ZO. 20W-50. to je veca mogucnost da lako motorno ulje procun pored klipnih prstenova i sagori. S druge strane.: ulje najnizeg kvaliteta koje moze da se koristi ima oznaku "sacc". Ulja oznacena sa "A" pruzaju najnizi kvalitet zastite.. Sto je automobil stariji i sto je motor vise istrosen. Multigradna motarna ulja kao lOW-40. 30 > ! I I ! I I 20W-ZO I I I i I I l5W-40 > I I I I ! I I I 10W-30. te stoga za svoj dizel motor kupite najkvalitetniji proizvod. verovatno cete cuti kloparanje iz lez. Takvom motoru ce biti potrebno ulje veceg viskoziteta (kao sto je 30W) ili mozda multigradno motorno ulje. 5W-40 . Zbog vece kompresije (skoro tri puta vece nego kod benzinskih motora) i visih radnih temperatura. a sa »D« najvisi.

ali uopSteno govareCi) ana stvarno imaju vrhunska 51 svojstva u pogledu mnogih karakteristika kao sto su otpornost na oksidaciju pri visokim temperaturama. oa primer. Uvek postoji mogucnost da aditivi nisu kompatibilni. Tabe!e bo sto je ova nalaze se u veCini automobilskih prirucnika kako bi pomogli vlasnicima da izaberu taean viskotitet ulja u zavisnosti od spoljne temperature. Svojstva sintetickih proizvoda mogu da nadmase konvencionalna maziva jer predstavljaju mesavinu odredenih molekula. dok se konvencionalnim uljima moraju dodavati aditivi. a u druge sinteticki hidrokarbonati. Sinteticka maziva prodaju se pod raznim nazivima. Ako vam je motor relativno nov i U' dobrom stanju. »DzeneraJ motors«. kate da neee uvaiiti reklamacije na osnOVU garancije aka se utvrdi da su najnoviji tipovi motora punjeni uljem lOW-40 koje je izazvalo smetnje u klipnim prstenovima. U jedne od njih spadaju estri. U prtljazniku uvek treba imati rezervnu kanticu motornog ulja radi dopunjavanja. Iako je ulje lOW-40 veoma populamo. usled cega dolazi do stvaranja naslaga koje mogu da naskode motoru. i I I I of -20 -10 0 10 20 32 60 80 100 °c -29 -23 -12 -7 0 16 27 38 Predvideni temperaturni raspon pre sledece zamene ulja '" SAE SW-20 NIJE preporucljivo za brzu voznju. neki novi proizvoclaci auto mobil a tvrde da ulje lOW-40 moze da bude suvise gusto i da stvara smetnje u klipnim prstenovirna. sinteticka ulja mogu da budu proizvedena tako da odgovaraju stvarnim potrebama. kao i manje habanje motora. poveeavaju ekonomicnost i omogucavaju duzi interval .I I I I i I I . Sinteticka motorna ulja i maziva Alternative motornim uljima i mazivima proizvedenim na bazi nafte jesu proizvodi naCinjeni od drugih baznih hemikalija. Sintetiekim proizvodima su pripisivana mnoga pozitivna svojstva od kojih su najvaznija ta sto smanjuju trenje. lOW-50 i 20W-50 imaju veGi raspon viskoziteta. Drzite se iste vrste i istog viskoziteta motornog ulja. . Izbegavajte da me sate razlicite vrste motornih ulja. Stoga se uvek pridriavajte pre poruka u pogledu ulja koje se nalaze u prirucniku za vas automobil. dok su konvencionalna ulja dobijena destilacijom razlicitih jedinjenja hidrokarbonata. najbolje ulje ce biti lOW-30. razredivanje i lakse tecenje pri oiskim temperaturama. Zbog toga. smanjuje habanje. Preporukc zavise od lipa vozi!a.

pri kojima se . ali za prosecnog vozaca kupovina sintetickih proizvoda obicno nije pre porucljiva.000 kilometara i da se automobil koristi prvenstveno II drumskoj voznji. Kratke voznje sa mnogo zaustavljanja dovode do velikog zagadenja kartera vlagom tako da i sinte· ticko ulje mora cesee da se menja. razlika u ceni i nije tako velika. Koliko mogu da se produze intervali izmedu promena ulja zavisi od toga kako vozite. Sto se tice osobina »teCijivQsti«. S drllge strane. Medutim.konvencionalna ulja pretvaraju u skoro c:vrst zebtin. Kod motora sa turbo-pogonom upotreba sintetickih ulja je korisna zbor vece otpornosti prema temperaturama. posta proizvadi kostaju tri do per puta vise od konvencionalnih motornih ulja i maziva.. naroCito ako motor iSpllsta iii ima povecanu potrosnju ulja. sinteticka ulja vrse podmazivanje i pri temperaturam a koje pre laze 250°C pri kojima konvencionalna ulja brzo oksidisu stvarajuCi talog od smola i organskih kiselina. Ovako sirok temperaturni raspon moze da poboljsa startovanje vozila po hladnom vremenu kao i da bolje zasriti motor u voznji po toplom vremenu. Sto se tice povecanja ekonomicnosti.ledu zamene ulja.izmedu promene ulja. Nijedno motorno ulje ni aditiv ne stite potpuno motor od habanja.000 kilometara pod uslovom dase precistac menja posle svakih 10. mazivo jer zele da zastite svoj automobil s obzi· rom da konvencionalna motDrna ulja i maziva nisu u stanju da izdrze anD sto izdrzavaju sinteticka. Zamena ulja i precistaca za ulje Alat i materijal • Kljuc za precistac za ulje • PreCistac za ulje • Levak za nalivanje ulja • Motorno ulje • Dizalica iii sigurnosna postolja iii platforme za vozilo • Klinovi za tockave • Posuda za prikupljanje ulja • Kljucevi M ozda ne postaji nista oa remu mozete toliko . kao i drllge prednosti. Neki vozaCi su spremni da kupe i najbolje postojece 52 ---. imajuCi u vidu duzi interval iZn. ali mnogi sinteticki proizvodi nude zaista znatna poboljsanja u pogledu produzavanja radnog veka motora.-. Neki proizvodaCi sintetickih ulja u SAD tvrde da izmedu dye promene ulja moze da se prevali cak i 38.-. Kakvi su nedostaci sintetickih ulja? Prvi problem je cena. veCina sintetickih proizvoda jos uvek nesmetano teee na temperaturi od -40 °C. mada jos nije utvrdeno tacno' koliko. realno je ocekivati ustedu ad jedan do tri odsto u potrosnji goriva.

Pazite da vas vruce ulje ne poprska po ruei kada skidate cep. ODRZAVANJE AUTOMOBILA S. bilo bi dobro da potreban alat i materijal drlite na nekom lako dostupnom mestu. 8. Ukljueite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta da bi dostigao normalnu radnu temperaturu. Kalla odvrcc!c cep. To je posao koji se. Pronadite precistac za ulje koji moie da se nalazi sa bilo koje 'strane motora zavisno od tip a automobila. 4. Stavise. Dizalicu koristite sarno za podizanje prednjeg dela autornobila na postolja.posudu ispod eepa za ispustanje ulja iz kart era. Tek tada izvadite cep za ispustanje ulja iz kartera. Posto je promena ulja i precistaca za ulje jedan od najcesCih radova koje eete obavljati na svom automobilu. 7.ldnc n. Zahvaljujuei tome sve cestice neeistoce biee suspendovane u ulju.da ustedite kaa na jednostavnoj zameni ulja i preCistaca za ulje. Podvucite.\ ruku. Ulje i precistac za ulje menjaju se na sledeCi "oaein: ---------\ I -I ! I I I 1. redovnom promenom ulja iIi precistaca za ulje mozete znatno da produzite vek svog automobija tako sto cete to Ciniti i cesee nego sto preporucuje proizvodac i sto eete podmazivati sve mazalice. . Najboije ce biti da upotrebite dobru dizalicu i evrsta sigurnosna poslOlja iii dye platforme. Eep je srnesten na karteru koji se nalazi direktno ispod bloka motora. kada jednom nauCite kako se radi. Za blokiranje 'zadnjih toeODRZAVANJE AUTOMOBILA kova moiete da ·upotrebite i dve platforme za vozilo. 3. Podmazivanje sasije automobila opisano je u odeljku "Podmazivanje sasije«. ali ga ne Ccp za ulja nalazi sc n'l kuneru i treba ga odvmuti odgovarajucim kljuccm. moze obaviti za petnaest3k minuta. Kod motora sa cetiri iIi cest eilindara. puzite da yam vrucc uljc nc p. 2. Podignite amomobii. Pustite ulje da potpuno iseuri iz kartera. precistac za ulje je cesto dostupan sa vrha. Olabavite eep za ispustanje ulja pomocu cevastag kljuca odgovarajuce veliCine taka 5tO cete ga okretati suprotno smeru kretanja kazaljki na satu. Blokirajte zadnje toekove ruenom koenicom da automobil ne bi krenuo. 6. Vratite cep na svoje mesto i pritegnite ga kljucem.

Pogledajte ispod automobila da vidite da slucajno ne kaplje ulje iz cepa na karteru iii precistaca za ulje. a no vi precistac ce obezbediti da ostane cisto.:..ce koriste rotirajuCi precistaCi. 14. Proverite da Ii precistac odgovara vasem tipu autombila. sklonite ih i spustite automobil na zemlju. Kljuccvi za oevijanje prctistata za uljc konstruisani su tako da odgovaraju sarno odrcdcnim velieinama prcCistaca.:-=.. a zatim ga uvrnite na odgovarajuce mesto. 54 10.. Okrenite kljuc suprlOno smcru krctanja kaza\jki na satu i olabavite preCis!at. On je obicno smesten na poklopeu eilindarske glave iIi na okrugloj eevi koja izlazi iz bloka motora..:. ugasi kroz 10-15 sekundi. koja upozorava na pritisak ulja. Cekajte da se lampica.:a za ulje i okretati ga u smeru suprotnom smeru kretanja kazaljki na satu.== I. 11. Posto je motor radio nekoliko min uta. Zapamtite da posto ste promenili preCistac. Ako ste upotrebili platforme iii postolja. stavite posudu za prikupljanje ulja ispod pretistaca. za ulie. Nanesite tanak sloj Cistog motornog ulja na gumenu zaptivku (simering) novog preCistaca za ulje.. proverite niva ulja oa svom meracll nivaa. Da biste odvrnuli pretistac. 12.. treba da promenite i ulje u motoru.:. Pazite da ulje ispustate u posudu.:. Ponoyo ih pritegnite ako je potrebno. Napomena: posto je ovo najprljavije ulje u vasem sistemu. Za nalivanje ulja mozete koristiti iIi grlic nn kantici za ulje iIi leyak.0=. jer preCistae za ulje treba uvrnuti sarno fueno.. Nemojte davati pun gas. 13.:. bice vam' potreban odgovarajuCi kljuc. Pre6staci za ulje se odvrcu odgovarajuCim kljuccm U obliku stege koji sc postav!jaju oka preCistaca. 16. Taka cete imati cisto ulje u celom sis-temu. . Skinite poklopae sa otyora za nalivanje ulja i sipajte u motor anu koliCinu i vrstu motornog ulja koja je naznacena u prirucniku za vas automobil. Skinite precistac za ulje tako sto cete posta viti kljuc oko tela preCist". oni koji se skidaju i namestaju isto kao navrtke. 15. Za ovo yam nije potreban kljuc. Podignite poklopae motor a automobila i pronadite poklopac otvora za nalivanje ulja.9.. Napomena: nemojte da ODRZAVANJE AUTOMOBILA 1"_-----------------=-=.:. preporucujemo yam da precistac za ulje zamenite svaki put kada menjate ulje. 17. II . iskljuCile motor i proverite da-li ste vratili na svoje mesto cep za ispuitanie ulia i preeista(.=-. Danas se najce. Ako vas precistai:' za ulj e mora da se skida ispod automobila.:-=::. ugasite gao Posle 5 minuta..:.. tj.. Vratite poklopac na otvor a nalivanje ulja na syoje mesto i upalite motor. kaa i da Ii sle uap§te sip ali ulie. Upozorenje: aka se lampica ne ugasi..:.

Da bi se izbegla potreba za maseu. vetina novih modela koristi dclave veSanja »podmazane za sva vremena« kojima nije potrebno periodicno podmazivanje. proizvodaCi automobila teie da smanje potrebu za odriavanjem. Nemojte da ga sipate u kanalizaciju iii odvod za kisnicu posto motorno ulje moze da prodre u vodovodne cevi pod zemljom i da zagadi vodu za pice. On ce 'lam feCi da su to bila »dobra stara vremena« zato 5tO veCina danasnjih automobila ima sarno par mazalica koje se podmazuju sarno jedanput ili dyaput godisnje (zavisno od tipa aytomobila i uslova voinje). ti delo'li imaju sinterovane . Pre nego SIO slavite nov preCistac. treba preCi tan kim slojem sye:Z:eg u l j ~ preko prSlcnaste zaptivke (3). II \ I ~ to \/ --Kad danasnjih voziia koristc 5e precistaCi za ulje (1) koji mogu jednoslavno da 51: zavrnu na vijak (2). U idealnom slucaju.. sigurnosna postolja iii platforme za vozilo· • Klinovi za tockove • Pokretna leialjka • Ruena svetiljka • Pump a za podmazivanje i elasticni dodaci • Kljucevi • Ozubljeni kljuc • Krpe iii papirni salveti • Mazalice . sipate vise ulja nego sto je preporuceno jer to moze da prouzrokuje istu stetu kao i nedostatak ulja. Svrha podmazivanja maseu je sprecavanjc skripe i kloparanja usled trenja metaln 0 metal. Istroseno ulje iz kartera sipajte u posudu koja 55 ODRZAVANJE AUTOMOBILA Podmazivanje sasije Alat i materijal • Dizalice. Poslcdnjih godina. pa bi trebalo da se obavi pre nego sto se problemi pojave. moze dobra da se zatvori i odnesite je na odgovarajuee mesto. Prema tome. 18.prave i pod uglom od 45° i 90° • Mast za podmazivanje sasije • Mazivo za zadnju oSQvinu • Suvo mazivo (grafitna baza) R aspitajte se kod nekog starijeg mehanicara 0 vremenu kada je za podmazivanje sasije iIi podmazivanje maseu bilo potrcbno obuhvatiti na desetine mazalica i razlicitih vrsta maziva. PrccislaCi 5e pritezu sarno fuc no u skladu sa prepofukama proizvodata. podmazivanje je posao koji spada u odrzavanje.

ukoliko postoji. Do nekih mazatica je tesko iii nemoguce doCi bez elasticnih nastavaka pumpe za podmaziyanje iJili okretnog luka. Ako yam nije dostupna diialica koju koriste strucnjaci. Navezite automobil na platforme i blokirajte zadnje tockaye klinovima. Ako nameravate da koristite sigurnostna postolja. Mazalice sa spojnicama pod uglom od 90° mogu da budu potrebne za lako podmazivanje izvesnih delova kao sto je gornje oscilujuce rame. Napomena: kada podmazujete kuglaste zglobove. Ako se opruga nalazi iznad donjeg oscilujuceg ramena. podignite ga ispod rama. Ako niste to uradili. 2. utvrdite koliko mazalica ima vas automabil i gde se nalaze. Aktivirajte i rucnu kocnicu. Podignite prednji dec automobila i oslonite ga cvrsto na dva postolja. pogledajte mesto gde je smestena zavojna opruga. prednjem vesanju i pagonskom agregatu. rucni stavite u prvu brzinu. prepurucljivo je skin uti teret sa hoseceg zgloba tako sto cete podid prednje tockove od zemlje. To je najzgodniji i najbezbedniji oslonac za vas automobil kada podmazujete gasiju. Kuglasti zglobovi su jedini delovi vesanja gde jos uvek postoje mazalice. 3. Ako ih niste dobili zajedno s pumpom. podignite ga . delove vesanja je trebalo podmazivati pomocu fabrieki ugmdenih cepoya urnes to mazalica. Na starijim tipovima vozila. podignite ga ispod rama.obloge impregnirane mazivom Hi ad plastike sa malim koeficijentom trenja· kao sto su teflon iii najlon. Automatski menjae. blokirajte zadnje tockove klinovima. Automobil moiete da podignete i na dva sigurnosna postolja. dok noviji imaju sarno oekoliko. Da biste odlucili kako da podignete automobil. ali su i oni danas sve cesce fabricki zaptiveni. Ako se nalazi iznad gornjeg oscilujuceg ramena iii ako je u pitanju Makfersonov tip prednjeg vesanja tockova. pokretna leialjka ce vam omoguCiti da se pomerate ispod automobil q od jedne do druge mazalice. stavite u polozaj za parkiranje. Pomocu kljuceva. Ovo omogucuje da mazivo u sasiji stigne do mesta gde inace ne bi maglo da prodre. predite na sledeci karak. Napomena: stariji tipovi ·automobila IffiaJU veliki broj mazalica oa upravljackom mehanizmu. Mazalice na sasiji vaseg automobila padmazuju se na sledeti naCin: 1. kupite ih posebno. Osim toga. Ova se moze uCiniti tako sto cete pogledati u fabricki prirucnik za svoj automobil iii proverom uputstava zn podmazivanje u servisnoj stanici u kojoj nekoga poznajete. Pre nego sto poenete da podmazujete sasiju. kao sto je na primer }>ford« iz sedamdesetih godina. cepovi se mogu lako skinuti i umesto njih momi56 rati mazalice. kupite iii pozajmite dve platforme. a aka se nalazi iznad donjeg oscilujuceg ramena.

? I I S'j I'='-__ o Aka je zavojna opruga iznad gornjcg osci!ujuceg ramcna (lcyo) iii aka vozilo ima vesanje prednjih tockova .. 5. . Ako se prvi put podmazuje takav model.~ = = ~ ~ ~ = = Tipicm: tackc Z<l podmazivanjc na sasiji $U oznaccne strelicama.. I j I I I ! .. Obrisite pesak i prijavstinu sa svake mlaznice..tip Ma!<:ferson sa zavojnom oprugom (desno). i ~ 4." ... podupritc automohil ispod donjeg oscilujuceg ramena . I 57 .ispod donjeg oscilujuecg ramena.Y . poduprirc automobil ispod rama. rucnom svetiljkom i krpama iii papirnim salvetama..lCih ramena (leve) iii aka vozilo ima modifikovani Si5[Cm vesanja (desno). one ce lrIvisiti od lipa vQzila. Medutim .. lj.. . . Vrhovi pod uglom omogucavaju podmazivanje ....! " 'j' . IJ .. Mogu se nabaviti mazalice sa pravim vrhovirna iIi sa vrhovima pod uglom od 45' iIi 90'. bico potrebno da pamotu kljuca skinete ove cepove i da ih zamenite standardnim mazalicama. " I: ! '. . Noviji lipovi vozi1:l l1opslcno imaju manji broj tncaka 1[1 podmazivanjc... Podvucite se ispod automobila sa pumpom zn podmazivanje. ~ 1 :!] ODRZAVANJE AUTOMOBILA ." ODRZAVANJE AUTOMOBILA i ' _ . 'i8 j-. stoga proverite u prirutniku Z3 podmazivilnje kOjil mesta na vdem automobilu treba podma:wti. Aka je zavojna opruga izmedu oscilujl. Napomena: novi mode Ii automobila sa duzim vremenskim razmacima izmedu servisiranja imaju plasticne cepove na mestima gde se inace nalaze mazalice.

Na vozilima sa prednjim pogonom. homokineticki zglobovi su iznutra zaptiveni zastitnorn oblogom. Napomena: kod nekih vozila kardanski zglobovi su zaptiveni i ne mogu da se podmazuju. Pornocu mazaHce pod uglom (desno) mogu lakse da se podmazuju teSko dostupni deloy! vozila. Ako i dalje imate teskoee. Spustite automobil tako sto eete postupiti obrnutim redom nego kada ste ga dizali (od tacke' 3 do 1). Standardne mazalice (leva) se mogu namestiti ili skinuti rueno. tanki odvijac • Cekic • Komad drveta • Lenjir • Momentni kljue • Klesta • Krpa • Zastitna maska za lice iIi respirator • Nezapaljivo sredstvo za Ciscenje • Unutrasnji i spoljasnji ldajevi tockova • Mast za podmazivanje'leiajeva tockova • Radijalni zaptivati (simerinzi) • Rascepke .· oCistite mazalicu i pokusajte ponovo. Zatim otpustite rucnu koenicu i stavite menjae u neutralan polozaj. znaCi da mozda nije propisno pritisnuta. Skinite je kljucem i zamenite novorn. ~ Pumpajte mast u kuglaste leiajeve i upravljacki mehanizam dok se zglobovi ne napune. S9 UDRZAVANJE AUTOMOBILA Podmazivanje lezajeva tockova Alat i materijal' • Veliki odvijac • Dizalica i sigurnosna postolj a • Klinovi za blokiranje toekova • Klesta • Kljueevi • J5:asika za kocnice iIi dugacki. Prestanite sa pumpanjem kada ablaga aka zglaba paone da se nadima. Spustite zadnji deo automobila. 6. 7. OkreCite pogonsko vratilo rukom da biste pronasli mazalice i pumpajte mast sve dok ne pocne da curi lz zgloba. Ako mlaznice postoje. ostavite prednji dec automobil a naslonjen na postolja. pOSlayitc brizgaJicu pumpe za padmazivanje na mazalicu i prilisnitc ruCicll (gore) na pllmpi. mozda je zapusemi mlaznica. Zglobovima nije potrebno podmazivanje ukoliko se obloga ne menja . Aka mast strca oko vrha pumpe. ODRZAVANJE AUTOMOBILA Da biste izvciiJi podmaziYanje. Stavite brizgalicu pumpe za podmazivanje preko svake mlaznice i pritisnite ruCicu. podignite zadnji deo i upotrebite jos dva sigurnosna postolja da poduprete automobii. Obrisite viSak masti sa mazalice i povrsine lezajeva.a i tada sarno sa posebnom maseu za homokineticke zglobove. Skinite brizgalicu.tesko dostupnih mesta na sasiji.

ani su abieno manje kontrolisani u odnosu na druge delove automobila. Ciseenje. cenje pod veoma razlicitim llslovima u pogledu puta i brzlne . u sustini je Isti I za vozila sa prednjim pogonom. odrzavanjem lezajeva tockova ne moze da bude suvise velika. Na veCini vozila sa prednjim pogonom. Jedna od funkcija pravilno podesenih i servisiranih lezajeva prednjih tockova jeste da omoguCi tiho. nesmetano okretanje tocka sa.mlnlmalnim trenjem. Leiajevi prednjih tockova moraju biti dovoljno pritegnuti da bi toekovi bili propisno centrirani.• . Lezajevi zadnjih tack ova su ili fabricki podmazani tokom montaie iIi se podmazuju uljem za zadnju osovinu tako da im periodicno servisiranje nije potrebno. Pravilno servisiranje lezajeva ukljuCilo bi rasklapanje. posle svakih 30. a ne prednji dec voziIa. Sva cetiri tocka imaju lezajeve od kojih s vremena na vreme moraju da se odrzavaju letajevi prednjih tockova kod vozila sa zadnjim pogonom.P osta se lezajevi tockova uglavnom De p r e g l e ~ daju pre nego sto dade vreme za servisiranje kocnica. Ocigledna razlika je u tome so se podize zadnji. ali da omogucayaju slobodno okretanje tocka. kao i jake udaree kad naleti na rupe. prednji toekovi su oslonjeni na unutrasnji i spoljasnji lezaj tocka. iii leiajevi zadnjih toekoya kod vozila sa prednjim pogonom sa zadnjim doboskocnicama podmazuju se na siedeCi naein: 1.000 kilometara nije neuobicajeno ako je vozilo podvrgnuto velikim klimatskim promenama iIi velikim opterecenjima. Lezajevi tockova trebalo bi da se servisiraju svake dye godine. upravljanje i rukovanje bill bi ugrozeni ako bi leiajevi tockova otkazali.sto ukljucuje bocni potisak kada se vozilo kreee u zavoju. Napomena: iako se sledeei postupak odnosi na podmazivanje -lezajeva prednjih tockova kod vozila sa zadnjim pogonom. Kod vozila sa zadnjim pogonom. Potreba za periodicnim. proveru.koya. ivicnjake ill druge prepreke.000-20. Opsta pouzdanost vozila. podmazivanje i pravilno podesavanje leiajeya toc. prednji tockovi su [abricki zaptiveni te ne mogu da se podmazuju. 2. Predvideno je da leiajevi izdrze ogromno optere60 .000 kilometara iIi kako je vee proizvodac oznaCio. Stavite menjae u polozaj za parkiranje (osim kod prednjeg pogona). Na vozilima sa prednjim pogonom moraju da se oddavaju leiajevi koji se nalaze na zadnjim totkovima. Servisiranje jednom godisnje iIi posle svakih 15. Skinite ukrasne poklopce sa tockova pomoeu velikog odvijaea iIi zasiljenim vrhom ruciee autombilske dizalice . kocenje. Dobos-kocnice Lezajevi prednjih toekova na vozilima koja imaju dobos-kocniee.

(4) podloska. (7) unutrasnji kzaj i (8) gluvcina locka. (3) navrtka 1a podduvanje. 9. Sastavni delovi su: (1) zastitna kupa. Upotrebite kljuc da biste skinuli navrtku iii navrtke i podlosku. Medutim. Radite to pazljivo da Jeiaj ne bi pao na pod. Skinite raseepku. Ako vas auto mobil ima navrtke sa levim navojem. (8) zavrtani locka. (2) rasccpka. Budite spremni da go 61 UUKLAVANJE-AUTOMOBILA ® @ Na slid je prikazan sk!op prcdnjeg locka vodiia sa dobos-kocnicama. 10. (6) prsten spoljasnjcg !czaja. Napomena: sklap lezaja tocka uevrseen je pomoeu jedne iIi dye navrtke. Postavite sigurnostna postolja ispod automobila da biste obezbedili siguran oslonac. (4) sigurnosrm n<lvrtka. (5) spoijagnji lezai. 5. . 6. navrtke mogu da imaju levi navoj j u tom slucaju Dznacene su slovom »L«. (10) tocak. VeCina ovih navrtki moze se skin uti okretanjem u suprotnom praveu od kretanja kazaljki na satu. Skinite navrtke sa oba tocka i stavite ih u odgovarajuCi ukrasni poklopae tocka da se ne izgube.' ~ ~ ODRZAVANJE AUTOMOBILA Prcsek pokazuje sklnp iCitljcvu smcslenih u [aloru disk-kocnice (1). Ova ce vam omoguCiti lakse skidanje sklopa dobosa i glavcine i smanjiti moguenost osteeenja koenica i delova leiajeva. spreCili pokretanje automobila. Skinite sklop tocka i pneumatika sa jedne strane automobila. Ako postoji sarno jedna navrtka. a pricvrseena je rascepkorn. (9) dobos-kotnica. unutrasnja navrtka sluzi za podesavanje polozaja lezaja. (5) spoljasnji leiaj. Stavite klinoye iz prednjih i zadnjih tockova da biste. 8. Protresite sklop dobosa i glavcine da biste olabavili spoljasnji lezaj. 11. Aka se navrtka iIi navrtke ne mogu skinuti okretanjem u srnem suprotnom kretanju kazaljki na sati. olabavite us ate navrtke koje dde tocak tako sto cete ih okrenuti za otprilike jedan krug. 4. 12. Podignite prednji (iIi zadnji) dec automobila pomoeu dizalice tako da se totkovi odignu od zemlje. (7) navrtka. spoljasnja i[i sigurnostna navrtka je krunasta i pricvrscena je pomocu rascepke. Pomocu kljuca sa naglavkom odgovarajuee velicine.3. (6) vretcno. tada ana sluzi za podesavanje polozaja. Skinite zastitnu kapu pomoeu velikih klesta u kombinaciji sa odvijacem. = I l . (J) otvor 1a rascepku. Ako postaje dYe navrtke. Uhvatite kapu klestima i skinite je odvijacem. okrenite ih u praveu kretanja kazaljki na satu da biste ih olabavili. na nekim tipovima vozila. 7. I ' . pokusajte okretanje u smeru kretanja kazaljki na satu. Nu slid su prikazani: (2) zJstima kapa.

Upozorenje: posta se obloge koenica habaju. pridriite rukom. stvara se prasina koja. 19.kovez (1)... 18. Stavite spoljasnji ldaj. I : i p--. Stavite leZaj sa strane na i'istu povrsinu skinite unutrasnji lezaj. a da prasinu uklanite usisivacem za prasinu ili tecnim rastvaracem... 62 14.. ogrebotine iIi korozija (sto ne bi trebalo da se dogodi osim u posebnim uslovima)... podlosku i navrtku za podezavanje na Cistu krpu..' / / / Kod !cZaja provt!ritc dduc kotrljajnih !ela .ODRZAVANJE AUTOMOBILA ~ ~ . Stavite lezaj na cistu povrsinu i pustite ga da se osusi na vazduhu.~ . kao i da na le±iljcvima nemll ostccenja kao sto su pukotine (41...su sklop dobosa i glavGina skinuti sa automobila... odnosno da Ii je okrnjen iii se ljuska. Prasina iii mast na ovim povrsinama mogu da prouzrokuju umanjenu sposobnost iii potpuni gubitak sposobnosti koeenja... Pod pretpostavkom da je vas leiaj u dobrom stanju.. sadrii azbest.... urezi.. pazite da mast ili prasina ne dodu u dodir sa povr!finom dobosa iii oblogama kocnice... treba ga zamenitL Nove lezajeve treba podmazati pre montiranja. Ako nije u dobrom stanju... 16. Stavite komadic masti na ruku i utrljajte je u leiaj..-'-.. bice potreban dugacak. tako sto cete ih dobra trljati sve dok se sva mast ne rastvori... moze da vam ude pod koiu iii.. probajte da popustite tockic za po desavanje kocnice pomocu odgovarajuce kasike za kocnice..~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ p. (12) unutrasnji lefaj i (13) zaptivac.. Nemojte da oduvate ovu prasinu. tanak odvijac da bi se sarno podesavajuca poluga odmakla od zaustavnog kotura.. Na novim tipovima vozila opremljenim kocnicama koje se automatski podesavaju. odnosno da Ii su se pojavile pukotine. Prove rite da Ii je lezaj izIizan.. urczi (5) iii Ijusbnje (6) 17.. Za ovo ce vam biti potrebna posebna mast za leZajeve tockova koja se nabavlja u prodavnicama autodelova. spoJjasni prslen (3). operite leiajeve od masti. Najbolje bi bilo da nosite zastitnu masku iii respirator dok Cistite koCioni mehanizam i dobose. Stavite sklop dobosa i glavCine na stranu. Izbegavajte udisanje prasine! 15. Upozorenje: dok. KoristeCi neku nezapaljivu teonost za Ciscenje koja se maze kupiti u prodavnicama auto-delova. Ako ne pazite. spremite se da ga podmaiete. Premaiite tan kim slojem masti unutrasnjost glavCine i vreteno. Ovo se radi na sledeCi . sto je jos gore. U pluea. Pazite da se unutrasnji lezaj ne vuce pO vretenu.(11) unuwlsnji prsten leiaja.. 13..... unulrasnji prsten (2).. Ako skidanje ne ide lako. Skinite sklop dobosa i glav"Cine.

--------. A. ---_ . Montirajte nov zaptivae i tapkajuCi komadom drveta nanesite na njegovu unutrasnju stranu tanak sloj masti. ---".. Dice potreban dugaeak. a zatim ih okrenite Ilnazad za 1/6 do 114 obr!aja da biste ubacili raseepku._--'-. 23. B. Ako nemate odgovarajuce uputsrvo. [zmerite merilom unutrasnji preenik gIavcine na mestu spoljasnjeg leiaja. podlosku i navrtku za podesavanje polozaja. 21.. Ako je veliCina unutrasnjeg preenika 45 mm iIi veCa.-_. Ponovite postupak u pogledu ciscenja. Kada se lezaj dovoljno olabavi. udarite lako drzae kotrljajnih tela (kavez) cekicem. Vratite podmazani unutrasnji leiaj nazad na svoje mesto. skinite ga rueno.c zaustavmm kotur okn:nuo i podesilu oblogu (5). 24. l 26. Ovo je opisano u poglavlju »Sistem kocenja«. vratite je na svoje mesto i podesite je tako da otvor rascepke stoji tacna naspram otvora u vretenu. kao i njegov zaptivae. B. Navucite sklop dobosa iglavCine na vreteno. Dok je unutrasnji dec dobosa koi'nice okrePritegnilc navrtke za poddavunje na odgovarajuci obnni moment. drvenim stapom iIi mesinganim probijaeem. 64 . 20.. Napomena: uvek se treba pridriavati uputstva proizvodaea. Namestite novu rascepku kroz navrtku za podesavanje iii kroz sigurnosnu navrtku i vreteno. .. Nabavite nov zaptivae za unutrasnji leiaj u prodavnici auto-delova. provere i podmazivanja za unutrasnji lezaj kao sto je naznaeeno za spoljasnji lezaj pod tack am a 15 do 18. okrenite navrtku unazad za 1/6 do 1/4 obrta da biste centrirali rascepku kroz odgovarajuCi otvor u navitCi i vretenu.naCin: A. Napomena: ako postojisigurnosna navrtka.. ---. nut nadole. Napomena: ako je poloiaj dobos-kocnice bio promenjen tokom podmazivanja. pratite sledece osnovne postupke za podesavanje Iezajeva toekova. Vratite na mesto spoljsanji leiaj. pritegnite navrtku za podesavanje momentnim kljueem na 23 Nm dok okrecete toeak rukom. tanak odvijai')l) da bi se sarno podduvajuca polugu (2) odmakln od zausnIVnog kotura (3). dok se kasika za kocnke (4) koris!i da bi .. 63 ODRZAVANJE AUTOMOBJLA Nn mnogim vozilima koja imaju kocnice sa automatskim podesav'mjem. Posto ste zategli navrtku za podesavanje na odgovarajuCi obrtni momenat. -_ . Pazite da ga ne iskrivite dok ga montirate .. 22.--25. bite potrebno podesavanje koenice. Savijeni iii polomljeni zaptivac propustace mast. Podesite leiaj tocka. Savite krajeve rascepke ako navrtke pomocu klesta.

Ponoyite postupkc 8-27 da bistc podmazali kiajeye na drugom prednjem tocku.27. opremljeni su opruznim amortizerom koji se nalazi u zastitnoj kapi. (5) prst en. Svaki proizvoaac ima razliCit sistem montiranja stege. Pazite da stega ne visi na koCionom cevovodu. Napomena: neki tipovi vozila. Posto su lezajevi oba prednja tocka podmazani. (4) gi<lYcina i disk. (6) ral'ftllnj 1:1 prievrsCivanjc sIege. @ ODRZAVANJE AUTOMOBILA 29. Nepridrzavanje odgovarajuCih uputstava u pogledu veliCine obrtnag momenta za pritezanje stege.i. (7) zllvrtanj za prievrsCivanje s(il nika. Napomena: kada montirate stegu posle podmazivanja lezajeva. (8) sIilnik. zastitnu kapu kao i sklop tocka i pneumatika tako sto cete postupke iz tacaka 7-9 ponoviti obrnutim redam. spustite automobil taka sto cete ponoviti postupke 1-6obrnutim redom. (2) spoljasnja koCionl l ploCicll. prouzrokovace ostecenje njenih sastavnih delova ako se zavrtnji sllvise pritegnu iIi cSe stega biti labava aka su manje pritegnuti nego sto je predvideno. Ako se to radi. 65 .IH' 1 SVaki proizvodac ima razliCit sistcm montiranja stege. Disk-kocnice Po stupak za podmaziyanje i proyeru leia jeya prednjih tockova na vozilima sa disk-kocnicom u as no vi je isti kao i za dobos-kocnice. obicno se ne preporucuje rastavljanje hidraulicnog kocionog eevovoda. obavezno upotrebite monentni kljue za pritezanje zavrtnja. Postupak se U slistiTIi sastoji od pronalaze® G. Pazite da krajevi rascepke ne dodu u dodir sa ovim amortizerom. bice potrebno ispustiti vazduh iz koCione instalacije. (3) unutrasnja koCiona piocica. Zavrtnji za prievrsCivanje stege prievrscuju je direktno za rukavae prednjeg tocka i treba da budu pritegnuti odgovarajuCim obrtnim momentom. Ovde. vec je poduprite kamadom iice. Vratite. Pritezanje leiajeva tockova na automobilima sa . (9) radijalni zaplivac i (10) rukav<lc prcdnjcg loCka i vn:lc no. Tokom skidanja stege. Jedini izuzetak je u tome da stega disk-kocnice mora da se skine pre nego sto se skine sklap disk--kocnice sa glavCine tocka. 28.u pribzani: (1) stega. zbog toga treba pronaCi i skinuti zavrtnje za priCVfsCivanje sIege i osovinica stega kako bi se dosio do iclajeva.! ODRZAVANJEAUTOMOBILA nja i skidanja zavrtanja za pricvrsCivanje stege i osoviniea stege sa navojem koji prievrscuj)l stegu za nosecu konstrukeiju vozila.

Koristite silikonski sprej iIi suvi grafitni prah. Postoji veti broj proizvoda koji se mogu koristiti za podmazivanje ovih delova kao sto su suvi grafit. bela vodonepropustljiva mast. maziva u mehanizem za zatvaranje vrata. VeCi dec karoserije treba podmazivati dva puta godisnje da bi se osigJlrao bezbedan rad. Brave za vrata. (7) zatvaraCi nn vralima. ali je zato obavezno to Ciniti sa metalnim. Ovo ukljucuje sarke i brave na vratima. Nanesite tanak sloj na povrsinu zatvaraca kao i na mehanizam zatvaraca na vratima. Nekoliko kapi ce biti sasvim dovoljno. Postoje i maziva cija pakovanja imaju na vrhu pose ban aplikator sa kojim se mazivo direktno uliva u bravu. Mazivo nije potrebno za plaslicne zatvarace. 4. silikonski sprej i obicno motorno ulje. Brava na prtljazniku. 2.zniku. Primenite isti po stupak kao i za brave na vratima. Svi ostali postupei za podmazivanje leiajeva prednjih tockova na disk-kocnicama isti su kao i za dobos-kocnice. mast za sasiju. (2) okvir nil poklopcu mOlOril. Delovi karoserije podmazuju se na sledeCi naCin: 66 1. Motorno ulje i mast za podmazivanje sasije trebalo bi izbegavati zato sto se na njih lepi prasina sto moze da stvori nasnagu masne prljavstine. koristite osnovna uputstva data u tacki 25. Namaiite sarke na vratima nekim vodonepropustljivim mazivom kao sto su silikonski sprej. (3) poJuga rucne kocnicc i kabJ. gumite i izvucite kljuc nekoliko puta i okrenite bravu taka da bi se mazivo dobro razlilo. (lO) poillga menjaca i (11) kab! brzinomcra. bravu na prtljazniku. dok druga treba kontroiisali samo aka do de do skripanja iii Tacke pocimazivanja s: (1) zatvarac na poklopcu mOloril. (8) vodic e zn sc"dista.l. ZatvaraCi za vrata. Ako ne postoji uputstva. penetrant iii mast. Podmazivanje karoserije P odmazivanje ne bi bila potpuno ako ne bi ukljueilo i pojedine de love karoserije. Sarke na vratima. Posto ste naneli mazivo na bravu.disk-kocnicama veoma je vazno. . (5) okvir na pnljaznikll. sarke na poklopcu motor a i prtljazniku. 3. tako da mozete da sipate ulje iii druga tecna @ Neb mesta na karoseriji koja se podmazuju !reba testa provcrav31i kako bi se osigurao bez. zatvarace na vratima i yodice sedista. (6) brave on vratima. Ne koristite ulje posto moze da zalepi driace zasuna. ali za melalne koristite vodonepropustljivo mazivo iii suvi grafit u prahu. Plasticne delove ne treba podmazivati. (4) brav'1 i zatvarat na prtij.bcdan rad. zatvarace na poklopcu motora i prtljazniku. Neka yozila imaju otvore za podmazovanje na limu vrata. Pokredte vrata napred-nazad da bi mazivo uslo u sarke.

Pomerite sediSte sasvim unazad i podmazite yodice sto je moguce vise. Za ovu svrhu najbolje je koristiti belu mast. odnosno pre zime. bela mast iIi suv grafit. oktobar iii pocetak novembra jeste yreme kada vas automobil treba da pripremite za zimu. l)potrebite vodonepropustljivo mazivo kao sto su silikonski sprej. silikonski sprej. Zatvaraci na poklopcu motora i prtljazniku. 9. Yodice za sedista. penetrant. Zayisno od toga gde iivite. Poslednji postupak prilikom podmazivanja karoserije jeste Ciscenje ispusnih otvora iIi kanala na dnu vrata. Nanesite tanak sloj na obe dodirne povrsine zatvaraca. 8. ali neke treba podmazati iznutra posto se skine zastitni poklopac iii navlaka.5.tite belu mast. ukrasne lajsne i sve ostalo sto zahteva podmazivanje. a zatim sediste po me rite sasvim nap red i ponoyite postupak nekoliko puta da bi se mast ravnomerno rasporedila po vodicama. Sarke na poklopcu motora i prtljazniku. kori:. Razni delovi. treba da osposobite automobil za rad u 68 [zimskim usloyima. bela mast iii suvi grafi t. 67 ODRZAVANJE AUTOMOBILA 7. Najbolja sredstva su penetrant. Iako navedeni delovi ne zahtevaju periodicno podmazivanje. ali ako su metalne. osovina pedale kvacila.to 3to Yoinja po hladnom . Ako su yodice plasticne. Mogu se podmazati i delovi kao sto su sajla [uene kocnice.. Jednostavno gurnite uzan odvijac u ispusni otvor i pomerajte ga gore-dole dok otvor ne bude Cist. Posta proverite da na kablu nema ostecenja iii iskrzanih mesta. kraj septembra. mehanizam menjaca. oCistite ga i nanesite belu mast iIi suvi grafit i vratite nazad na svoje mesto. Blato. kablovi za grejac iIi ventilaciju. lspusni otyori sprecavaju skupljanje vode unutar vrata i koroziju. Nanesite mazivo na sve ovrtne povrsine. 6. VeCina menjackih mehanizama moze se podmazati ispod automobila. osovina ruene kocnice i ruCica iii poluga' za otpustanje. jednom godisnje. lisce i insekti mogu da zapuse ave otvore zbog cega ce mazda biti potrebno povremeno ciscenje. Osposobljavanje vozila za rad u zimskim uslovima U koliko ne iivite u krajevima u kojima je eele godine toplo. Najbolje se podmazuju belom maseu. kabl za brzinometar. Zasto je osposobljavanje za rad u zimskim uslovirna tako yaino? Za. ono ipak moze da bude potrebno ako se primeti da zaglavljuju iii skripe. nije im potrebno nikakvo podmazivanje. Da biste podmazati kabl za brzinometar iskljuCite kabl iz brzinometra i izvadite unutrasnji kabl iz cevcice.

ukoliko svoj automobil niste pripremili za zimu. bice yam tesko da ga startujete iii to uopste neeete moei da uCinite. njena zapremina se siri za oko 10 odsto i pretvara u led. Ova se desava zbag toga sto rad akumulatora zavisi od hemijske reakcije izmedu kiseline i olovnih ploca prilikom koje se hemijska energija pretvara u elektricnu. kao i da dolijete sredstva protiv zamrzavanja u rezervoar uredaja za brisanje vetrobrana. Jos jedan vazan postupak pripreme za voinju u zimskim uslovima je zastita protiv zamrzavanja osnovnih tecnosti u vasem automobilu. ali kada je temperatura niska. dok je sistemu za paljenje potreban visi napon na sveCicama da bi se hladan motor pokrenuo. Mnogo stosta moie da se uradi da biste spreCili probleme koje donos. ana temperaturi od oko -20 °C. Led moze da slomi kuciste akumulatora usled cega kiselina iseuri napolje. ovde ce led obicno rasprsnuti rezervoar za tecnost iii ostetiti elektricnu pumpu. Sa padom temperature. Voda se smrzava na nul a stepeni Celzijusovih. Zbog toga. a kada se to dogodi. Da bi problem startovanja bio veti.. benzin po hladnom vremenu isparava mnogo sporije. Potpuno napunjeni akumulator imace sarno OKO 65% kapaciteta pri 0 °C. Isprainjen akumulator takode moze da se zamrzne jer koneentracija kiseline u elektrolitu nije toliko visoka kao kada je akumulator potpuno napunjen. hemijska reakeija se usporava. hladno vreme i osigurali da I i. Sto se tice brisaca vetrobrana. Ova ukljucuje sistem za hlaaenje. da biste izbegli takve probleme. isti akumulator i c ~ u stanju da proizvede sarno aka 40% svoje energije za startovanje matara. nize temperature znatno slabe kapacitet akumulat9ra.. U isto vreme..{I?! .. Zamrznut akumulator nece proizvesti napon posta ce hemijska reakcija bib zaustavljena zbog niske temperature. akumulator i brisace vetrobrana.. mnogo pre dolaska hladnog vremena. zamrznuta tecnost moze da osteti hladnjak iii blok motora. Stoga. Priloien je spisak radova koji pomazu da se vas auto mobil pripremi za zimu." '': PRIPREMA ZA ZIMU . I I. ". Ako sistem za hladenje nije zasticen dovoljnom koliCinom antifriza.. treba da proveri te koncentraciju antifriza u sistemu za hlaaenje i napunjenost akumulatora.' vas auto mobil startuje i radi uprkos niskim temperaturama. ' • ODRZAVANJE AUTOMOBILA .vremenu moze da bude veoma teska za vas automobil.':. ulje u radilici motora pocinje da se zgusnjava usled cega je mnogo teze startovati motor.

Proverite razvodnu ruCicu. o Podesavanje motora. Ulja manjeg viskoziteta kao sto su SW-20 i SW-30 mogu biti posebno dragocena za smanjenje problema u vezi sa pOkretaojem motora kada je vreme izuzetno hladno. propustanje izduvne . moiete biti sigurni da ce situacija biti sarno jos teia kada temperatura pocne da se spusta. o Motor.da nije oste':en iii da ne propusta. mogli biste eventualno da kupite nov istog iii veeeg kapaciteta. Ako yam se tini da grejac iii Ii grejati stakla ne izduvavaju dovoljnu koliCinu vazduha. o Izduvni sistem. Ako yam automobil stoji napoIju po izuzetno hladnom vremenu. Ako Yam motor stvara bilo kakve probleme kao sto su tesko startovanje. o Grejac i grejac stakla. Kablovi i polovi akumulatora treba da budu oeisceni i zategnuti. Ako je akumulator star vise od cetiri godine. Ako je motor pravilno podesen. Aka isprskate kablave za svetice i paklopac razvodnika paljenja adgavarajuCim sprejom. grub rad. pasto se motor lakse pokrece sa svezim uljem. posto trovanje ugljenmonoksidom predstavlja jednu od najveCih opasnosti ziniske voznje. prazan hod i Tad leptira na vozilima sa karburatoroffi. Treba takode proveriti ugao pretpaljenja. maze mnago da smanji potreban napon za startovanje kod sistema za paljenje. 'Kada Sli prozori automobila podignuti. Akumulator mara da bude potpuno napunjen i ispravan. Ako je proslo izvesno vreme od kako ste poslednji put promenili ulje. startovaee moago lakse od nepodesenog bez abzira da Ii je vreme to[510 iii hladno. Klapne koje ne mogu da se ctvare iii se sarno delimieno otvaraju magu da spreee strujanje vazduha. Najbolje je proveriti rad grejaea j grejaea stakla pre nego sto Yam stvarno budu potrebni.o Sistem hladenja_ Proverite koncentraciju antifriza pomocu hidrometra i dodajte po potrebi antifri. bilo bi pametno da ga promenite zajedno sa preCistacem za ulje pre zimskog perioda. prove rite rad regulacionih k?blova i klapni za regulisanje protoka vazduha. Za startovanje po hladnom vremenu u karteru treba da imate multigradno ulje kao sto je lOW-30 iii IOW-40. startavanje ce biti olaksano. Ukoliko na vasem automobilu postoji grejac zadnjeg stakla. poklopac razvodnika paljenja i kablove za sveCice i zamenite sve one delove za koje utvrdite da nisu ispravni. gusenje itd. Cis':enje i ponovno podesavanje zazora izmedu svetica iIi stavljanje novih. kupite akumulatar sa najveCim nazivnirn kapacitetom koji fizieki moze da stane u vas automobi1.z da biste obezbedili zastitu protiv zamrzavanja na najnizoj predvidenoj temperaturi . kada je vreme toplo. Pailjivo proverite izduvni sistem . o Akumulator. ne zaboravite da i njega prove rite.iii ga ispustite i ponovo napunite sa mesavinom antifriza i vode u razmeri 1: I (ovo ce obezbediti zastitu od mrznjcnja do -35 "C).

Ako otkrijete da je bilo sta neispravno. Mogu se kupiti i grejaCi za akumu- . podmaiite brave na vratima i prtljainiku silikonom. Sajle i mehanizam fuene kocnice takode treba podmazati da bi se zastitili od mraZ3. o Podmazivanje karoserije i sasije. ruka vice i drugu zimsku odeeu. U prtIjainiku treba uvek da drzite sledecu opremu za nepredvidene situaeije da biste prilikom zimske voznje bili postedeni neprijatnih iznenadenja: produzni kabl za startovanje. motor lakse radi. koncentrovani antifriz iIi gotovu tecnost za pranje. a lajsne i toekove trajnim zaptivacem kao sto su mnogobrojni visebazni ili silikonski voskovi koji se dan as prodaju. cebe (u slueaju da zalutate). a mazda i Cizme.vI age i blokiranje vodova za gorivo. ukrasne lajsne i tockove. Da se ne oi zaledile. Da biste zastitili automobil. Aluminijumski delovi kao sto su liveni tockovi. o Pneumatici. mogli biste eventual no to da uradite pre nego sto bude sllvise kasno. u rezervoar za teenost. popravite to odmah. ZahvaljujuCi tome. vrecu peska. namaiite voskom karoseriju.cevi iIi prigusivaca mogu da izazovu opasTIo nagomilavanje ugljenmonoksida u kabini vozila. grafitom iii drugim vadonepropustljivim mazivom. Aka vas automobil nema sa donje strane zastitni premaz protiv korozije i/ili nije osig\lran ad rde. prebacite se na lakse zimsko gorivo iIi mesano gorivo. o Oprerna za nepredvidene situacije. CJ Uredaj za pranje vetrobrana i brisaci brana. Grejac bloka motora je jedno ad najboljih pomoenih sredstava za startovanje po hladnom vremenu. Proverite da Ii su brisaci u dobrom stanju (eventualno mozete da montirate >Jozimske metlice« obmotane gumom koje sprecavaju nagomilavanje leda i ne ostavljaju trag na vetrobranu) i dodajte. zimske gume ce biti napred a ne pozadi). Sto se tice automobila na dizel gonyo. Najbolji su oni tipovi koji se montiraju na blok motora iIi spajaju sa cevima grejaca i zagrevaju sredstvo za hladenje u motoru. So na drumovima je odlicna za Ciscenje zamrznutih puteva) ali je istovremeno veoma stetna za karoseriju automobila. lopatu. o Zastita karoserije. branici. a gorivo brze isparava. Grejaci se ukljucuju u obienu uticnieu ad 220 V i trose nekoliko stotina vati elektricne energije. Montirajte zimske gume na pogonske tockave svag automobila (na vozilima sa prednjirn pogonom. Dodajte sredstvo za odmrzavanje u sistem za gorivo jedanput mesecno tokom zimskog perioda· da biste spreCiIi za!Drzavanje . o Rezervoar za gorivo. ukrasne lajsne i 69 elementi vesanja veoma su podloini koroziji zbog soli. o Pornocna sredstva za startovanje po hladnom vrernenu. Podmazite sistem za vesanje i delove sasije.

Korozija ne sarno da·kvari estetski izgled vaseg automobila. Antikorozionu zastitu moze da iZVTSi prodavac automobila. zbog korozije. Antikoroziana zastita sastoji se od zastitnog premazivanja nezastieenih metal nih povrsina jedinjenjem na bazi nafte. bilo bi dobro da ga kupite. Ispitivanja pokazuju da radni vek vozila maze da se produzi za nekoliko godina.lator i grejaCi za ulje da bi se poboljsalo startovanje po hladnom vremenu. Do nje dolazi zbog koriseenja gvozda kao osnovnog metal a za izradu automobila. Posto i antikoroziono sredstvo moze da zaddi vlagu. Antikoroziona zastita je manje preporueljiva ako je vas automobil tokom jedne sezane bio izlozen soli za puteve iIi morskoj soli. a kao sto je poznato. a cesto daju i garanciju. bilo bi praktiena nemoguce pronaCi i ukloniti svu nagomilanu prljavstinu koja zadriava vlagu. Strucnjaei ee taj posoo obaviti veravatno temeljnije. Ako eesto ne zamenjujete . antikoroziona zastita ce yam se isplatiti. Aka vas automobil vee nije opremljen takvim uredajem.stari automobil za novi. da fe iznutra napadnuta mnago veta povrsina. Samo tokom 'ovog perioda moze da se spreCi pojava korozije.000 kilometara. vremenske prilike i stepen izlozenosti elementarnim nepogodama ubrzavaju koroziju gvozcia. nego zbog mehaniekih nedostataka . vee na kraju moze ozbiljno da osteti i konstrukeiju. aka zelite da to uradite sami. Kod dizel motora. specijalizovana radionica iIi vi sami. taka da mali znak korazije na karaseriji moze da znac. Automobili korodiraju iznutra. Postoje dva naCina za sprecavanje pojave korozije: zastitno premazivanje ad strane proizvodaca i antikoroziona zastita koja se abieno vrsi sarno na zahtev kupca. Standardni fabricki premaz protiv korozije nanosi se sarno na neke povrsine na svim automobilima i obicno je nedovoljan. Najbolje je da antikorozionu zastitu izvrsite na Dovorn vozilu pasle tri meseca koriseenja iIi predenih 3. nastaviee da se siri. korozija koja se vee pojavila a nije skinuta. Posle toga. Na otpadima ima vise automobila koji su tamo baeeni. predgrejac za gorivo maze da spreCi stvaranje voska i osigura nesmetanu voznu. kupite sredstvo za antikorozi- . Zastita 'od korozije Alat i materijal • Zicana cetka • Elektriena busilica iii dleta • Dizaliea i sigurnosna postolja • Zastitne naocari • Pribor za zastitu ad korozije • Kerozin iIi mineralni rastvarac • Krpe 70 K orozija je problem star koliko i sam automobil.. Medutim.

2. postupite na sledeCi naCin: 1. iz unutrasnjosti prtljainika. Obratite paznju na skrivene povrsine. kardanska osovina. diferencijal. Koristite iicanu cetku za skidanje rde sa karoserije automobila.operete i osusite. posto od njega guma moze da postane krta. mozete i da bacite. Kupljeno sredstvo za . C.ono premazivanje za oko jednu petinu cene koju vecina struenjaka naplaeuje. hladnjak. Pazite dobro da sredstvo ne dode u dodir sa gumenim zaptivaCima i cevima i njihovim zaptivatima. itd. Dobro operite auto mobil drzeCi se postupka opisanog u odeljku "Odriavanje spoljasnjosti automobila«.! budite uvek pailjivi bda ga prsbte iIi 3. Gumeni delovi mogu da postanu krti od antikorozionog sredstva. Pogledajte u prirucnik za svoj automobil da vidite . krpumu Hi pupimim snlvclimu iIi novinama pre nego sto paC-new d<l prskate unulrusnjost kudsta blutobrana. aka zatreba. metalne povrsine tada prirodno ylaine. OCistite sve ispuste i otvore na automobilu. OlvorC treba z ~ t i m zat voriti cepovima i]j kudc!jom. gumene deloye iii sebe. Posta ste razmotrili sve Tazlage >:-za i protiv« i odluCili da sami zastitite svoj automobil od korozije. kolektor.-. Time ste mnogo produiili trajanje antikorozione zastite i sprecili sirenje korozije ispod povrsinskog sloja antikorozionog sredstva. a na samoj kutiji nalaze se i detaljna uputstva za upotrebu.. Ne nanosite antikorozioni premaz na deloye koji se zagrevaju kao sto su motor.lgim delovima karoserije Ireba i z b u ~ i t i otvore d a bi antikoroziono sredstvo moglo da se ubrizga. Motor i prostor Zll motor oCistite operite u servisu. Napomena: pre nego sto se nanese antikoroziono sredstvo. posao mozete da obavite za 4-5 sati. 4. menjae. skinite ga kerozinom iii mineralnirn rastvaracem.. Ako antikorozionim sredstvom poprskate obojene povrsine. poklopaca tockova. 71 --" ODRZAVANJE --. ri = ODRZAVANJE AUTOMOBILA U vfatima i drl. Posta automobil . Nemojte pocinjati da nanosite antikorozioni premaz aka je vlaznost vazduha velika posta su 1 1. jako zardala mesta treba namazati hemikalijama koje ilLrastvaraju iii skidaju rdu iIi je neutralisu. slOg.antikorozionu zastitu dovoljno je za automobil standardne veliCine. Spremite bar dva para starag odela koja na kraju. Zaklonite gume plastikom. nosaca za akumulator. izduvne ceyi itd.

7. uzmite zicanu <"etku i skinite svu rdu ispod automobila. Stavite produinu cev na bocu sa antikorozionim sredstvom. 11. jer nepaznja moze da dovede do prekida elektricne instalacije. ali pazite da ne dodirujete cetkom zagrejana mesta. a zatim ih sve vratite na mesto. Ne zaboravite da izbegavate gumene delove. kao i otvore i nosace na koje se montiraju. 13. Skinite sve ukrasne lajsne koje se rnogu skinuti i premazite ih antikorozionim sredstvom.1 j I . Ponovo proCitajte uputstvo 0 koriscenju antikorozionog sredstva i premazite njime sve gornje povrsine karoserije pomenute u tacki 3. . Premaiite sve povrsine ispod auto mobil a prema uputstvima za upotrebu sredstva za zastitu od korozije.. 10. 8. OCistite visak antikorozionog sredstva sa sebe i sa automobila kerozinom iIi mineralnim rastva. 12. skladu sa ta<"korn 5. Stavite zaptiva<"e od kudelje u izbusene otvore da biste ih zatvorili. Posto stavite zastitne naocare. 15. Podignite ceo automobil i naslonite ga na dva para sigurnosnih postolja. Napravite prilazne otvore na vratima i drugim mestima kao sto su krila i postave za vrata da biste mogli da ubrizgate antikoroziono sredstvo. Obucite drugu odecu da biste rnogli da pocnete da radite na delu automobila gde je njegov estetski izgled vaian. 9. PridriavajuCi se pailjivo uputstava. 6. Skinite sigurnosna postolja i spustite automobil. racem.. 5. 14. 72 Upozorenje: uuputstvima za upoirebu antikorozionog sredstva videcete gde i kako da napravite otvore.gde se tacno nalaze. ubrizgajte preparat u suplje delove karoserije kroz otvore za ubrizgavanje antikorozionog sredstva izbusene u. pokrijte pneumatike pre nego sto pocnete da prskate unutrasnja kuCista blatobrana. . '21 tt i Odrzavanje spoljasnjeg izgleda vozila Alai i malerijal • B astensko creva • Kofa • Sunder • Peskiri • Krpe • J elenska koza • Cetka za ribanje • Meka cetka .

popravka manjih iIi veCih ostecenja karoserije. Redovno nedeljno pranje treba da vam postane navika. unutrasnja kuCista blatobrana i branike.• Lak karton • Usisivac za prasinu • Voda • Blag deterdzent iii sredstvo za pranje automobila • Sredstvo za ciscenje pokretnog krova ad vinila • lestivo ulje • Sredstvo za impregniranje pokretnog krova od vinila • Sredstvo za glacanje automobila iIi sredstvo za Ciscenje pre premazivanja voskom • Sredstvo za skidanje katrana • V osak za auto mobil • Kukuruzni stirak • Sredstvo za Ciscenje hromiranih delova • Soda bikarbona • Bezbojni akrilik u spreju • Trinatrijum sulfat iIi neko abrazivno sredstvo za Ciscenje u domaCinstvu • Sredstvo za impregniranje guma • Sredstvo za Ciscenje vinila iIi tkanine • Sredstvo za Ciscenje prostirki • Sredstvo za pranje stakla • Papirne salvete A ko svoj automobil uredno odrzavate i spolja i iZflutra. Posedovanje i voznja cis tog automobila svakako priCinjavaju vece zadovoljstvo. Napomena: ako auto mobil . ako zivite u krajevima u kojirna se drumovi zasipaju hemikalijama. ali je uredan izgJed automobila vazan sa psiholoskog stanovista. glavna briga treba da yam bude redovno pranje. Postupite na sledeci naCin kada perete automobil: 1. Pranje automobila Mnogi vozaCi tvrde da Cist automobil bolje radi. naroCito zimi. vee trazi koroziju i udubljenja. odriavanje unutrasnjosti automobila i zastita protiv korozije. upotrebite kofu sa vodom i sunder. Pranje ne moze da ima nikakav uticaj. Da bi vas auto mobil izgledao sto je moguce novije. Dobro ispolivajte automobil pomocu bastenskog ereva. Parkirajte automobil u senku. a gleda i u kakvom su stanju tapaciODRZAVANJE AUTOMOBILA rani delovi i prostirke. 2. Ako nemate erevo. 3 . Operite iIi obrisite ivice ukrasnih lajsni kao i donje strane blatobrana. Takode se kaie da vozaci cistih automobila imaju manje saobracajnih nezgoda. sigurno cete za oJega dobltl moogo vise kada ga budete prodavali nego za zapusten automobil te ce vam se stoga i vreme i novae i trud isplatiti.. sezonsko podmazivanje voskom. VeCina onih sto kupuju polovne automobile ne obraea paznju sarno oa motor. Operite automobil.

Sapune iii jake deterdzente ne treba koristiti. insekti i mrlje od katrana lakse ce se skinuti ako preko zaprljanih mesta podrzite tkaninu natopljenu jestivim uljem. nemojte koristiti sredstva za pranje. Pranje plasticnog krova nije nista teie od pranja ostalih delova automobila. 4. Krov od plastike pere se na sledeCi nacin: 74 l. zuje zastitnim sredstvom traje duie. predite krov sredstvom za ciscenje plastike iii sapunicom napravljenom ad rastvora blagog tecnost deterdzenta za sudove i vode. Nemojte koristiti suvise deterdzenta iIi sredstva za pranje. Ako je potrebno jos nesto osim vode. Ponovo ovlazite ceo automobil da na njemu ne bi ostale mrlje od vode.rovove ima teksturu nalik na profilisanu koiu. 4. Cetka za ribanje sa najlon dlakama dobro Cisti ovakve povrsine. hladne vode.. Isperite automobil. Osim toga. veoi deo povrsina ce se oSllsiti) ali ce ostati mrlje od vade. operite krov. Pre nego sto pocnete da perete automobil. 2. Zastitna sredstva za plastiku Cine materijal mekim i savitljivim i sprecavaju ga da postane krt i da puca. <'istam jelenskom koiom iii peskirom. postupite prema uputstvima za »oddavanje pokretnog krova ad plastike« pre nego sto pocnete da perete automobil. Napomena: specijalne krpe sa hemikalijama koje se prodaju za pranje automobila nisu preporucljive. Namazite i skinite sredstvo za Ciscenje u skladu sa uputstvima proizvodaca. Napomena: ptiCiji izmet. Ako ste ga prali deterdzentom. Pocnite od krova i perite nadole. Nanesite sapunicu kruznim pokretim a pomocu rib ace cetke. lzbegavajle upotrebu SapUI13 iii jakih deterdienata posta ovi mogu cia ostele boju na automobilu. 5. Odriavanje pokretnog krova od plastike Plasticni pokrivac na pokretnim krovovima postaje krt j bledi.ima pOkretni krov od plaslike. Yedna plasticnih tkanina za I<. 3. Perite automobil Cistom vodom koristeCi pri tom velike komade frotira. pranje i ispiranje svih delova automobila. Upotrebite ga u skladu . Ako se redovno Cisti i pre ma. Ako automobil nije mnogo prljav. Takva sredstva mogu da se kupe u prodavnicama auto-delova. lsperite sapunicu bastenskim crevom iii kofama ciste. Dok zavrsite 73 Ako je za pr3nje automobila potn:bno jos ndlo osim vode. koristite bla-g tecni deterdient za sudove ili blago sredstvo za pranje automobila. Premaiite krov sredstvom za zastitu plasticnih krovova. koristete blag teeni deterdzent za posude. koristite za ispiranje Cistu vodu i Ciste peskire i svaki d ~ o dobro isperite. Ostavite krov do se osusi. a zatim jedan po jedan i sve ostale delove. zastitna sredstva pomaiu da se odrii prvobitna boja i tekstura vozila. Prebrisite automobil vlaznam.

redovno glacanje potrebno je da bi bio Cist i sjajan. Ova sredstva se iIi rasprsuju iii nanose cetkom. Osuseno sredstvo za glacanje u pukotinama maze da se skine mekom cetkom. 1. Sredstvo za glacanje se brw susi te je zbog toga najbolje glacati deo po deo. Ostavite premaz da se susi najmanje 30 minuta. ravnomeran sloj. Vaina je da opereta automabil pre nego Sto ga namaiete sredstvom za glacanje. 3. Nanesite sredstvo Zll glatanje vlaZllom krpom iii aplikatorom . Kako se koji premazani deo susi. pailjivo se pridrzavajte proizvodacevih uputstava zato sto ova sredstva prodiru kroz plastiku i kada se jednom nanesu. Kada se sredstvo osusi. 4.J ! ____________________________ •• ' I L-__ 6. Bez obzira na zavrsnu obradu vaseg automobila. poklopcu metora i vratima. potrebno je sarna pakupiti ostatke krpam. Cista tkanina natopi tim sredstvom i kruznim pokretima namaie tanak. Teeni kremovi ·sadrze sastojke koji tokom nanosenja skupljaju povrsinsku prljavstinu. skinite osuseni ostatak cistom. nemoguce ih je skin uti. Meka cetka je pogodna za skidanje osusenog sredstva za glacanje oko ukrasnih lajsni na karoseriji. Velike rayne povrsine treba prvo namazati kruinim preklapajuCim pokretima. Nanesite sredstvo za glacanje vlainom tkaninom. . 2. Najlaksi naCin da iglacate svoj automobil je da koristite neki tecan krem iii sredstvo za Ciscenje pre mazanja voskom. Stavite sarno onoliko sredstva koliko je potrebno da se dobije mali sjaj.sa uputstvima proizvodaca. Proverite da Ii ste premazali sve povrsine. Parkirajte auto mobil u senku da zagrejana metalna povrsina ne bi ometala ciscenje. Obicno se mala. Njih treba koristiti sarno za krovove koji su dugo bili zanemareni. Napomena: postoje i sredstva predvidena da obnove boju pokretnog krova od plastike. Ako je potrebno da upotrebite takvo pigmentirano sredstvo. 5. suvom tkaninom. Ne zaboravite da oCistite ivice poklopca na prtljainiku. nije potrebno mnogo glaeati automobil da bi dobio sjaj. Aka astanu na povrsini. cestice prljavstine mogu da ogrebu baju kada nanosite sredstvo za glacanje. Izglacajte povrsinu suvom tkaninom. Kada se koriste ovakva sredstva za glaeanje. Glacanje automobila Redovno pranje nije dovoljno da vas automobil izgleda kao nov. Sredstvo za skidanje katrana korisno je za skidanje mrlja od katrana i drugih lepljivih materijala koji su se mozda zalepili za donje delove karoserije.

Dobra operite automobil neposredno pre mazanja voskom. Mesta koja nisu izglacana voskom bice neravnornerno viazoa i bice takva sve dok voda ne ispari. 1. koriste se plastiene mase u boji. uzmite meku. a drugi sadrii razna hemijska jedinjenja dobijena od silikonskih polimera. Kapljice vode na povrsini znaee da je glacanje voskom dobra uradeno.ukrasne lajsne ali su manje trajni. Ako ste skinuli visak voska. vosak u vidu paste u skladu sa proizvodaeevim uputstvima. Ti proizvodi ne zahtevaju vise mnogo rada kao sto je to nekad premazivanje voskom zahtevalo. iIi ako se osta vi toliko dugo tako da se stvrdne. 3. 4. vodom i stavite na nju vosak. Ako do toga dode. . Teean vosak iziskuje manje vremena i truda prilikom nanosenja. nauba. Mazanje voskom Najbolja zastita za vas auto mobil jeste dobar premaz voska. Vosak se brzo susi zato visak odmah skinite Cistim krpama. Parkirajte auto mobil u senku. s tim sto pojedine de love treba podmazivati jedan po jedan. Ako se namaze suvise deb eo sloj. zagadenosti vazduha i jakih deterdzenata. To cete postiCi upotrebom meke eetke. Ovlazite meku. Automobil se premazuje voskom oa sledeCi oaein. Cistu krpu da lako izglaeate povrsinu. odrzavanje i zastitne mere bice potrebni vise nego za druge delove zato sto se neke sjajne ukrasne lajsne vise ne prave od metala. viSak ce se tesko skinuti. a da ne skine zastitni sloj voska. I jedna i druga vrsta prodaju se u obliku tecnosti ill paste i obe mogu da izdrze 6 meseci 75 pod teskim uslovima. Umesto metalnog lima. Vazno je preCi slojem voska svaki delic. Napomena: ne premazujte voskom pokretni krov od vinila ili ukrasne lajsne obojene cmom mat bojom. Trljajte ga Cistom i suvom tkaninom. Pazite da vosak ude u sve pukotine na karoseriji.. Postoje dye osnovne vrste voska. Ponekad je tesko odrediti da Ii su sjajni ukrasi na automobilu od metal a iii neke plastiene mase. Vosak spreeava prodor vode ispod ukrasnih lajsni i na druga sliena mesta koje napada korazija. Jedan je kar. Proizvodi koji se dan as prodaju. kukuruzni stirak moze da pokupi osuseni visak. stvaraju cvrst sloj koji stiti od loseg vremena. Plastieni delovi proizvedeni su tako da lice na metalne . pravi biljni vosak. Na opran automobil nanesite tecni vosak iIi . Odciavanje hromiranih del ova Da bi "hram'< izgledao kao nov. Cistu tkanin'. Sipajte malo stirka na suvu krpu i skinite visak.preklapajuCim kruinim pokretima. Sredstvo ce se brzo osusiti z310 je najboljc nancti ga na jedan dec karoserije. Najpogodnije je to einiti kada je vrcme prohladno (ispod 20°C). Nedovoljno glaeanje moze da ostavi pruge na vosku. 2. ali yosak u pasti je trajniji.

a ne postoji Dista ?ito maze da im povrati izgled. Najbolje je premazati sve sjajne ukrasne lajsne nekim sredstvom za Ciscenje. mrlje ce se po novo pojaviti. a tesko se skidaju blagim sredstvima. Kada se premazu. Yelike povrsine kao sto su branici i bocne ukrasne lajsne mogu se zastititi slojem dugotrajnog bezbojnog akrila. skin uti sve mrlje sa belih boenih zidova guma. Drzite se proizvodacevih pre poruka u vezi sa ucestanoSCll primene.Bez obzira da Ii su ukrasne lajsne na automobilu od metal a iii plastike. . Nanesite ga vlaznom tkaninom i utrljavajte ga ribacom cetkom u delove boenih zidova koji su izgubili boju. Bezbojan akril moze se nabaviti u spreju u prodavnicama auto-delova. oa primer.sto je mogute vise hromiranih delova. Ako posle ciscenja ne zastitite hromirane delove. u prvo vreme gume ponovo postaju sjajne ali ubrzo pozute i izblede. Ciscenje guma nije lako. Kao zamenu za fosfate mozete da uzmete neko od abrazivnih sredstaya za Ciscenje. Izduvni gasovi 1Z motara. sadrie masne cestice koje se lepe za sjajne delove. Pneumatici su izlozeni i zagadenjima koja prouzrokuju gubitak boje i formiranje veoma malih naprslina na unutrasnjim zidoyima guma. a zatim skin uti zaostale mrlje rastvorom so de bikarbone u vodi. Dva premaza ovakvog sredstva godisnje dovoljna su da pneumatici . Kada ga nanosite. Na zasticenirn povrsinama nece biti mrlja i bite u velikoj meri zasticene od ostecenja izazvanih vremenskim prilikarna. Trinatrijum fbsfat ce. Isperite Cistom vodom. Ciscenje unutrasnjosti automobila . izgledace kao novi. nego veCinom sredstava za Ciscenje zato sto je ta mesavina pomalo abrazivna. Razna ogranicenja u vezi sa upotrebom fosfata za izradu sredstava za Ciscenje urnanjila su efikasnost mnogih proizvoda. Stalno grebarije zidova gum a 0 ivicnjake doyodi do ostecenja. zahvaljujuCi koriScenju sredstva za Ciscenje hromiranih del ova i zastitnom 76 -] premazivanju. Postoje boje za koje se tvrdi da obnavljaju bele bocne zidove guma. zastitite susedne obojene povrsine komadom lakog kartona. Odri3vanje guma Poboljsanje izgleda vaseg automobila mora da ukljuCi i odriavanje guma. ali one predstavljaju sarno privremeno resenje. ~ dobra izgledaju. Koriscenje sredstava koja se prodaju za zastitu guma usporava ga jos vise. Redovno Ciscenje guma usporava ovaj proces. na primer. Akril je veoma otporan i brzo se susi i najbolje je njime premazati . Jako zaprljane povrsine bice bolje ociscene gustom mesavinom vode i so de bikarbone. Drzite karton na povrsini koje stitite dok pazljivo prskate tanak sloj bezbojnog akrila na hromirane delove.

ZahvaljujuCi njima. Ako sredstvo padne na obojenu povrsinu. ah obiono su nezapaljiva i efikasna. Upozorenje: sredstva za skidanje mCfsnoce koja se koriste za Ciscenje motara iIi njegovih delova hemikalije koje mogu da OSlele boju l1a vasem automobIiu. Najbolje je parno ciseenje ako yam je dostupan uredaJ. a osim toga zastitieete i najugrozenija mesta na podu vaseg automobila. kao i razredivac laka (destilat nafte). svakako pokrijte poklopac m. gumice iii kanap . Druga mogucnost je creva vIsokIm pritiskom koje radi nil paTU i kojim mozete saml da se sluzite u perionicama automobila. U ove skodljive hemikalije spadaJu tnnatnJum sulfat. masnoee. Sredstvo za skidanje masnote sa motora • Krpe P oStoji viSe . cist motor lepse izgleda i manje se zagreva. Medutim. aceton. Ciseenje ee biti lakse i brie.• . Nacin upotrebe ovih sredstava objasnjen je na ambalaii u kojoj se prodaju. motor moiete da ocistite i sredstvom skid an):. Redovnim ciscenjem smanjuje se apasnost od pozara. ODRZAVANJE AUTOMOBILA Motor moze da se ocisti na nekoliko nacma. Tapacirana sedista i prostirke u automobilu izlozeni su habanju. ne bi bilo lose da ih kupite. a abrazivno dejstvo nagomilane prljavstin_e i peska ubrzava habanje prostirki. kausticna soda. Ciscenje unutrasnjosti automobila usisivacem za prasinu mora da se obavlja bar jedanput mesecno. TaJ posao obavljaju neke servisne stan ice i garaze.razloga zasto motor treba da Cistite od nagomllane masti i ulja. Osim toga. servisirati i popraviti sastavne delove cistog matara.tora.akva sredstva najcesee ImaJu pnhcno Jak mms. Da biste slgurno zastitili automobil od moguee a ostecenja boje. Ov. isperite je . sredstvo za ciscenje prostirki koje je ponekad isto kao i sredstvo za Ciseenje tapaciranih delova i sredstvo za pranje stakla koje ne ostavlja trag. Ako nemate podiie obloge. lakse Je provcriti.Dobar usisivac za prasinu je alat broj jedan za odrzavanje unutrasnjosti vaseg automobila. Tri vrste sredstava bice yam potrebne za ciscenje unutrasnjosti automobila: sredstvo za ciscenje tkanine u zavisnosti od vrste kojom Sll yam tapaciran a sedista. Ciscenje i pranje motora Alat i materijal • Cetka za bojenje • Bastensko crevo • Mali noi iii strugae • Plastika za pakovanje • Lepljiva traka.

Upozorenje: pusllz. Neka sredstva za skidanje masnoce su zapalJlva. Prekrijte plastikom (mozete koristiti delove kesa za smeee) sve delove koji mogu biti osteceni ako se poliju vodom. Obucite staro odelo i upalite motor. skinite plastieni pokrivac sa karburatora i drugih delova.oizvod pakovan u kantici sa brizgalicom. podignite poklopac i skinite kuCiste preCistaca za ulje. Ovo ee ubrzati skidanje prIJavstme. 78 8. 77 OORZAVANJE AUTOMOBILA CD \ Delove koji mogu biti poliveni vodom treba pOkriti pre pranja motora. Neka skidan)e masnace mogu se kupiti u spreJu sto Je skuplJe. Ako se koristi pr. Napomena: na dizel motorima ne prskajte pumpu za ubrizgavanje goriva sem ako nije hladna. mozda su se ovlazili kablovi za sveCice. pricvrstite plastiku leplJIvom trakom. Na dizel motorima prekrijte alternator i otvor za vazduh.vodom i prebri'ite. zastitite i alternator. maida cete morati da upotrebite staTU cetku za bojenje da bIste premazali tesko dostupne povrsine. Motor se. 1. 5. narocito razvodnik paljenja i karburator. Ako ni posle toga startovanje nije lakse. Problem se najcesce reSava tako sto se obrisu Cistom tkaninom. 3. Posta zavrsite sa pranjem motora. p()sto pokrijete ove delove. 2. gumicama ili·kanapom da se ne bi pomerila usled pritiska vode iz creva. ceo motor sredstvom za skidanje n:asnoce prema proizvodaca. pogledajte da se nisu ovlazili bobina iIi razvodnik paljenja.ite ih suvom. ali efikasnije. Uputstva su data u »Servisiranje preCistaca za ulje« u poglavIJu »Slstem za doyod goriva«. Oni ukljucuju (1) Imburator. 9. Iskljucite motor. Cisti na sledeCi naein. 5 i 6 nekoIiko puta. mozda cete morati da skinete jako zamascena mesta mllIim nozem iii nekim drugim strugacem. Obri. kupovnim sredstvima za skidanje masnace. (3) indukcioni kalem i (4) alternator. Ostavite sredstvo za skidanje masnoee da stoji onollko dugo koliko pise u uputstvu. eistom . Prskanje hladnom vodom moze da osteti vrelu pumpu. Operite motor vodom iz bastenskog creva. Napomena: ako motor tesko startuje. Ako yam je motor jako zaprljan. Vratite na mesto kuCiste precistaca za ulje spustite poklopac. Osim njih. (2) razvodnik paijenja. Pustite aa da radi 15-20 minuta dok ne postigne temperaturu. Osim toga. 4. 7. mozda cete na izvesnim delovima morati da ponovite postupke 4. UkljuCite motor.

C. pokazivaCi pravca (migavci) iIi brisaci vetrobrana lose rade Grejac iIi klima-uredaj ne rade kako treba C. vibrira iii je oteZana upravljivost Nenormalno ponasanje kocnica Svetia. Pazljivo proucavanje moie da vam pomogne da otkrijete kvar na svom automobilu ukoliko vam ikada bude potrebno da to uradite sami. Automabi! ne funkcionise dobro. cak i za iskusnog mehanicara. . sistemom upravljanja ili osvetljenjem veCinom su oCigledni. ---------I i . H iii I A. motor radi grubo ili trosi suvlse goriva POGLEDAJTE SLEDECE TABELE A. prilatili smo nekoliko tabela za otkrivanje kvarova. pogotovu ako je istovremeno i sposoban da ga otkloni. na primer. ave tabele ce yam pomoCi da se na pravi naCin abratite strucnjaku. Ovo je posebno izraieno kada radite na poslednjim modelima automobila sa komplikovanijim elektricnim uredajima. moze da bude oteiano usled neispravnosti sistema za paljenje ili dovod goriva.iIi dva iIi vise njih) dali smo uputstva koja ce yam pomoci da otkrijete odredeni kvar. problem sa pogonskim agregatom teie je otkriti usled suvise velikog broja medusobno povezanih delova. na primer. OTKRIVANJE KVAROVA NA AUTClM()mILU Q tkrivanje kvara na sopstvenom 0utomobilu predstavlja jedno od najveCih zadovoljstava mehanicara-amatera.. Problemi koji su. otkrivanje kvara moie da bude vrIo teSko. G. Medutim. Da bismo yam pomogli da utvrdite moguce uzroke nekih najcesCih problema.•. C iii I .krpom. I u slucaju da nemate namefU da sami apravljate automobil. SIMPTOMI S obzirom da problem koji imate moze da bude prouzrokovan kvarom na nekoliko razliCitih sistema (startovanje. elektricne instalacije iIi sistema za· preCiScavanje izduvnih gasova . H iii I Motor se zaustavlja Motor tesko startuje Motor trosi suvise ulja Motor se pregrejava Dim izJazi iz autornobila Otezana promena stepena prenosa Automobil pravi neuobicajenu buku Automobilom se oteiano rukuje. vezani sa radom koenica. --_.. kao i sistemima za paljenje i dovod goriva. Medutim.

'""' l " ru I" 0.0< -" ru "' 'h.........:... .. @ '1 '1 ru _ ..::: o 0..f1> P." . .... I iii tE) p " I I sI. H.. . 'h.l III 8 3 (ll 3 '"0 00 'h.... -"u 3 *a u 0 8 3 3 o u o 0 0 3 • c • <: z g:: V < • " .A iii E iii A." . '"' 0 3::l .... i':' 15 ..-. 0 '" <Jq -=: c .:. 0. g:ru Q5Q ... -" E" 0 ru rr ru . ·'1 00 o H G iii H C.o ::J "". 2" \'.... C D A.R rr --il g r .::J' 3 f1' ...::: !. --l 2:: 0 " 3 3 '" ru < >-l 0""ij " 0 rr " N" ru '0 g 0 _ o " 0 " il 0 0 . 0 " 8 9:. 0 3 0 0 0 ru_" . S. . G.. J J S F E 79 t...' 1-3 2:: N -" g. D.

m .a .>.::::: D " 2" fi? 3 ru 9..-----+----"-"" • Slomljen pagan razvodnika paljenja -I • Slomljeni nosaCi motom' • Ostecen gJavni lezaj • Ostecen IHaj pogonske poJuge 1-------1-------1 1+----1 +------1 +--• Izlizane klipnc osovinice _______________________ . :0 Z c..L----L_ o o .. lanac iii f-----+-----I-------II-=---l-----I-----..>. .... N < " '" " MOGUCI UZROCI • I • IzgoreJi • • • • Istroseni klipni • Istrosene yodice • UJje iz motara iii istroseni ventili prstenovi ventila propusta +1------"-------------• Potrebno je podesiti ventile I---------l----+----+-+--I------+----+---+------f--f---" • I • Ncispravni podizaCi ventila • • Vcntili se zagiavijuju ---------j • • • Slomljena opruga venti la' LI I ! razvodni uredaj.

.. :3 S] o 3 o 0 'Ci n < 2. < Q 2. Z 0 0. o Q ..c "0 ro < c " ro en. . Q " 2.:0 o z ::::c: d !!: o III r c: r 00 2. to g. . "'0 0 n· . '" Q \ \ \ \ \ .j . & '" 2' -3 r. 0." <' .} . ::. :3 t3 ri 2.

.:g r.:g " c -.. . 0 "" 0 " c 0 :. G "" 0 0 :s 2. . 0 0 0' 0' 0 " 3 n 0 ". N " " D 0 0" 0 '0 '0 < 0 2. 2.X.N 0 " . 0 w " " " < " 0. 0 0 o. 0 c "7<' U 0 '0 0 '0 0 0' :."" 0 3 0' f'!.

. n.0. 0.. 0 0 . 2.. • I • • • • • • • .'l f'!. "" 0 .. 0 .0 v 0 " r. '" 0 2...)0 '0 X0 " 0 0. c 3 '0 0 00 I-···+·····+-I-·-· .n 0' " 0 0 2. [. -6 " 0 2.. . 0... " en 0 §1 < 0.0" t"1-t"1 W " § .. ""'(j<CT.

I·-I-I-..• • • • • • : 1. ----.!. Olabavljcni iii pohaoalli 1c2ajcvi lockol'll ___ PreJIlJl [ockovi nisu celltrir-ani --.0. ·--1 =E --'----1--------1 • • • • • 1·--1--1"-.. OsbblJene kocnice usled preglcJJvallp Ivlast i[i ulje na ohlogama kOCllicil obJogc 11..'-.: • • __ _ _ dobos . _ .-----.. -CT...--.'l r..ak n1vo u!ja Vazduh u hidraulicnom kotionolll sbtelllll • I Potrebno je podcsavanje kueniGI __ .....". _I • --·-... '0 " c N c 0 or 8.Z> 0 < ['.. -.... Nil. _ . ___ ...:' . -.. -..I-I---I----< • • • • • • • • I • .!.. • r • • \:li1zne kocnite Ncispravan Poluini sistem kocnica se laglJ\ Ijuje • I I II I NeisplJvna e!asticnil creva .."::11(:'... MOGUCI UZIWCI e I...

NeisprllVlln gbvni cilindar j Slabe iIi ostecene povratnc_ Zasecene doboHocnice PlljJvstina u koCiouunl mehaniznlll Zapuscn jlj zalllrseJl koCioni cevovod Zamrznllti kllp stege disk-kocnice -.. I ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 8 = TABELA C-l "0 0 e 0 " "2 " > SISTEM 7. 0 u 0 LJ. o o '" .M.JJ <: l> Z 'm l> . ":.0 e = ___ _ .JJ o < l> Z l> l> c: -l o s: o III r c:.1.

"' E (3 0 "0 '" Q.0: "0 0 " " N . " 0 " 0 S "" 0 DOVOD GORIVA 0 " " .0 N " 'n. " . :0 N . N N " 0 " " " " . MOTORI SA -" 0 " 0 tl E I " " 0 N " E NO --5.0 'V :. 'U N :. 0 N 0 = 0 '" '" > eo 'n.

fa E v " N. . = " = ..:J :.I -2 .u " " " . " " = " .""§I (':3 = . . " 0.u = u g)o 0 " 0. " g ·E !S:! 0 ".u " 0 !2 :. ·U 0.o N v > .: 0.KARBURATOROM El: 2 "0 ·u g 'U 0. > o = 0: go " " > 0 .s = " .1-:" 0.:J Q.

Z N N N Z N N . 0 j. " " "" '" o. '.: u 0 Z u >2.. 0: " 0 " .'2. .: " Z Za. " "" > 0 0 ..u " > = '" " " t.. £ '".:.:: N 0" = c..: = v " . I i Teska startovanje hladnog motora I • I I ! • . "05 " " " '".. go. 0 -. I .SIMPTOMI :...'> .

I Velika potrosnja benzina • . . . • • • • I Motor )posrce« ubrzanja I I I I • • • • . I : I I : i \ Motor se »umara« prj velikoj brzini • • • • • ! . • I I I Grub prazan hod • • . I . I I I .Teska startovanje zagrejanog motara • • Motor se zaustavlja I . • I • • • • • . . Dim iz izduvne cevi • • • • I • I • . I • • • • I \ I I I .

......... It.::. Dr ..I .../..1 I ' GJ I I ffi I 'tjpr Obicno se prvo posumnja n1l ali problemi u vezi sa gorivom testo nastaju I na drugom meslU.. i b1 fJ ~ I • 'U ...::0 • I • Motor tesko startuje . '.D . Prep!avljen • • • • I I Detonacije • • I I • • I I I I I I I . ~ .. • .. 82 ! = ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU . i....= ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ TABELA C-2 SISTEM ZA DOVOD GORIV A BENZINSKI MOTORI SA UBRIZGA V ANJEM GORIVA SIMPTOMI Motor ne startuje ~ o 'U .~ ...... 7 I".. JI karburator • • u motoru- J). -.

snja benzina Motor >'posrce« prilikom ubrzanja Nedovoljna snaga matcra Dim iz izduvne cevi • • • • I ! • • I • Ie • I • • I • I • I I • I· • I I I • I I Postoje dva sistema za ubrizgavanje goriva. • • I • • I ! I • • I • • ! I • I • I I • I • ! I I I • I • I 83 NAAUTOMOBILU 84 " '0" > TABELA C-3 " CO . sa posrednim ubrizgavanjem (Ievo) koji je prikazan sa dva ubrizgaca i sa ncposrcdnim ubrizgavanjem (desno). Ij. sa ubrizgatem za svaki cilindar.: SISTEM ZA DOVOD ..I • I • • • I i \ i • I Motor se zaustavlja Grub prazan hod Velika potro.

:l " " " S} "" on " N '" 0 .:l ". "SIMPTOMI Motor ne startuje Motor tesko startuje Motor se zaustavlja Grub prazan hod lzouvni gasovi se dime Velika potrosnja goriva Nedovoljna snaga motora ..:l .0 ". z .D :..3 ISh DIZEL MOTORI 0:: 05 a N u .D c ? 'c 0 " "" 2 GORIVA u N 'u -" " u 0 0 "" .lmpa za I.:l • • • • • • • Pl.= 'r= <:J 'U 'u .lbrizgavanje dize! gorivu treba da obc1.bedi gorivo za sv .D .

:: " > :." "0 . a e " 0.c:3 a "> '" '." .' " .:5i 'U N 'u 0 .0 0 CO "" 'u :. 0 N C ." .aki ciiindar I.:::. '-':::: 0".l tacno odredcnim intcrvalima. 3 0 '" N 0<> 0 " " " .> <::l I e '0 -D z= • • • • • "§ . poste kod dizc! malara nc posteji sistcm za paljcnje. 0 ." ..

I -I· I • i • I I I I ZUDcanici se sudaraju pri promeni • I. S 6 0: " " N N 0 • • • • • • • • • • • • • • • • • ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA D PRENOSSNAGE I POGONSKI AGREGAT SIMPTOMI Kvacilo proklizava I I 1 • I • I I I I I I I Otezana promena stepena prenosa .' +-+--+--+--+--'+---i---+--+--1 i I Automatski menjae proklizava I • 0 • Automatski menjae se ne ukljllcllje pravilno \ Nizak niva ulja u menjacu I Trzanje prilikom promene STepena i prenosa I I J ak »zveket« pri maloj brzini Cviienje ispod automobila CUje se krckanje pri zaokretanju voziia I I i \ • • • • I I I I I --+-+-+- ...:." " 2 C 0 " " .~ ' ' 1 ' ..i . " " 0 " :e" Q > c " 0..0.+ ... I I i I stepena prenosa (cuje se "krcanje« ' .

:!" g.r. .... 'I • ! I I I I i I I ! I I I ! I i • I • i i • I • I • I i I I 1 ! I I I • I 1 I· 1 ss I . • I I i I I KompJktn>1 konslrukcija . 00 0> r.." "8 :3 3 ::1 3" J.ja..istema sa prednjim pogonom Neiova priLl:!: kad odri:Jv'..3 5 -0 3 :" :3 1l \3 tj "032::T " n_ . .. . <> .

• 0 " 0"'0' n.§ 32.J> a <: ::: >>-3c:.<.....". 0 _. / --. 0 2...1-..qq .3 0 0 < 0 < g S 1:1.. 0. i:. fr· [ B.. cr -: § 5.:1.0 0 -g: g' -b 'g 0 3" 0 x. " . r ) ) t t =-::::. I g. " " "" < 0. 0 0 f"2 i'!.3 !(l 13 ::0. fr .. " 2. en i:J::CI'lt-3 $: 0 :::: 8. 8 8 t"""t.O II> '" r...

.---I---i---f..• -+• Zapuscno jezgro grcjaca Otdano regulisanje temperature Nedovoljna koliCina rashladnog fluida Olabav!jen iii iskidan pogonski remell Neispravna spojnica kompresora Prljavstina na kondenzatoru o o .:: :n <: » .....'. .. 0 N " n " .. __ ! ____ zatvorcn • • I • Tennostat ostaje otvoren f. __ crevo llladnjaka • -. • f .---I-f --l ..--• Zapusen sistem za hladenje • Olabavlien ili iskidan remen vcntilatora --f----+-. __ __ +--1 .:::: " MOGUt! UZROC! • Nizak Diva tecnosti za hladenjc t-t l f ---1--+-.i' c._-• • Pokvarena pumpa za vodu __.-+---. na . ---I Propusta zaptivka glave ciiindra --+--------+-+-+-• Kasno paljenjc __ .". ..

. m .:l I • I • • I I • I • I I • • I I I • • i • i • .z c.:: < » :n o Z' » » c: -l o s: o OJ rc: -! I .vetrobrana I Ne radi uredaj za pranje vetrobrana Ne pale se stop svetla Stop svetla ostaju upaljena Prednja svetla se pale i gase u o " N .. ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA F OSVETLJENJE I SIGURNOSNI UREDAJI SIMPTOMI Svetla su bleda i Jedno svetlo ne radi I I PokazivaCi pravca svetle sarno sa jedne strane PokazivaCi pravca se ne pale ! Ne rade brisaCi ..

.. 0 SISTEM ....J .... ! IZDUVNI . Uvek rlOsitc rez:crvne osigurace.. i . ~ i " I ~ u ~ > .....S' . jcdna od prvih stvari koju provcriti je osigumc.:.• ! ( lJtZ Ako otkuze neb elektricni uredaj...fi 0 :E' ! '" 'u u " 0 '= ~ ~ "! 0 " I 0.i&. U" ... ~ 2 "0 . I I • I I I • I I • ! I I I I • I 87 ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 88 I I I I " ~ .. ~ N 0 ~ ..

: . . " i ::. " ." a.> I 0 ... u ·co > . . ~ " "0 u .:.~ ~ > ~ 0.I " ~ u 0 ~ ~ " ..=.::.0 . ~ 0 0. ~ . ~ .. "u I " u " 'is .:. ~ > ~ u I u " . ~ . -" i . 0:: > ! > 0 > " N ~ .I . .

n 0 0 " > :.._-. (3) prigusiv. . (2) kat. lzduvna cev zveCi I I I • I Izduvna cev vibrira • i Nedovoljna snaga motora Pregrejavanje motora Glavni dclovi izduvnog sistema: (1) izduvni vodovi.I g :.---...anje iz izduvne I • I I ceVI i • I I I Dim ispod automobi!a • I . 0 " " 0 r.i .. .. ~ > ~ "0 5.Jt i na nckim voziUma (4) rczonalor spojcn cevima.:l 5.J!ititki konvcrtor. I . ~ I :§ N ] 0 u SIMPTOMI u i I • I Veii4a buka I I I i I Sist..

" .n ~ 0 I ..) rccirkuj. ! I I I • • • • .. I • i=.. ~ 0. ~ ... iz izduvnog v(}da pomocll vakuuma i ubacuje je u u ~ i s r l i vod. u u ~ ~ ~ " .jciju izduvnih gasova U$iSilVa izvesrlu kolicinu g:l .I " 'u ~ .OV. ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA H SISTEM ZA PRECISCA V ANJE IZDUVNIH GASOVA Uljna isparenja izlaze iz motora Ulje na spoljnoj strani motora Skripanje iii lupanje Motor se zaustavlja Nedovo!jna snaga motora Velika potrosnja benzina rvlotor ?>okleva« prilikom ubrzanjn Motor »fijuce« prilikom ubrzanja Upaljenu kontrolna lampa za motor I • I • I • I • • • • • I • • • I • • I • • • i • I • I • I • Venti] Z.

I--r T . "8 · .. qa N " D' • ". " " .--..'----------------------." o 0-0 00< • n g F. g. 2.----. I.. • I I • I • 89 I "" o . . e 0 < 2.-------------------------.. "0 1r 0[g . f":!j + (() (() II G " 'C::Y r6 \ 8 o o 'Ifi . co" ---I'!" *grf o " 0 .: ..! • · \ . I.--...

:: -g '0 J>!_ " " a '0 0< " 8: 6 '0 .@. ] 2_ Q 2 cr 1 0R 3 o f o g 3 o 6 g . cr. f n.§ s-: g..

. ._.. Ispraiojen • Olabavljeni i1i prekinuti proyodnici ---+-I---------+-• Neispravan eiektropokrelac lIt +... MOGUCI UZROCI _____ 1 __ .. " .... o 3 o 6 " t!1 '" 0 == 0 '8 0 0 0 t"rjN . n. o gn.... ("'j . automat elektroookretaca .. 'Z . < fl."" 6 " otn "" gg --0 o o p.....

.esno poddeno paijenje -.-...----.--... I i-±-t-t ____ Regulator napona padden nll rusku • vrednost .... Neispravna »platinska dugmad« 1 --. l_j __ _ -.j • ••• • _.. ___ _. ..-! Neisyravan indukcioni • I I I • • f---i-----I---.----.. ____ Neispravan kontakt-kljuc ..'nllf! sveCice I • I • I I· I • I • I ' I ----.L __ (regier) __ --------------J .. __ ..I • • Neispravan neutralni sigurnosni prekidac Otlr-... _---+----+ ____ +_--1_---+_--+----_1_ ---------t------.... 1-..JkumuialOr • • • l--..--Pokvaren alternator • I • I .----1 • • • • Osteceni kablovi za sveCice t±_I __ ____ I.... I Pokvaren kompjuter za motor C t: " :l < ):I :2 c. \ • 1 .. -----.-----1 I • I • I • • I • I • .--l • 'I Nepravilan zazor svetica -----I-------I--+----l-----+----.-.-t: • Neispravan kondenzator Osfecen·poklOpac iazvodriika paJjenja iIi razvodna rucica -------...!og.

\ · 1 • I I J • I • • • i Prednji tockovi krivudaju I I III I • I • I· I I i Automobil nema ravan poloiaj Jaka lupa na neravnim putevima Upravljac ima veliki zazar Kloparanje u upravljackom mehanizmu Lupa sa prednjeg mosta • ! • I • ."! ::Il o z > > C -f o :S::. o • C ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELAJ SISTEM ZA UPRA VLJANJE I VESANJE SIMPTOMI Suvise krut upravljac Automobil u stranu Automobil ne »dtZi pravac« • • • • I . 0' OJ. • I • i • I • • . \ Neravnomerno istroseni pneumatici • I •• i I \ I I.: o "" o '" N • • • i • I'· • I I • • ..

i I • I Upravljacki mehanizam sa polugom u vidu zupcaste letve (levo) koristi upravljacku kutiju za pomeranje 5 jedne nJ. A cak i da postoji. motori su veCinom suvise veliki i imaju sllvise . ::. pokreeete nekoliko poluga. drugu stranu. . okreeete nekoliko prekidaca. U I:'.i "'r II " \'1 :I j SISTEM ZA STARTOVANJE Z amislite sebe kako jednog hladnog jutra pre sezdesetak godina prilazite svom automobilu. urnesto da odgurne rucicu unazad i polomi vam ruku. a zatim ee nastaviti da radio Danas nam je zaista tesko da to zamislimo.]11 'i:! ·'l .' . poceti da brekee. Ulazite.snainu kompresiju da bi mogli da se pokrenu ruKom. Vise ne postoji cak ni otvor kroz koji bi mogao da se uvuce rucni pokretac. a onda odlazite do prednjeg branika gde hvatate veliki rucni prekidac. 1z svo. snage poCinjete da ga okreeete. • I • • • • I • 91 j'-' IT I 1i ! . dok s!stem sa po!uinim zupeastim prenosnikom (desno) koristi pogonski zupcanik montiran na poluzi. Ako imate sreee motor ee. .: il:' 1'1 '" . .

kasetofona. Medutim. tj. U osnovi. radio aparata. Danas se koristi i za napajanje elektricnom energijom svetlosnih uredaja. iii sto je akumulator manje napunjen. pri niskim temperaturama. U stvari. automat elektropokretaca. on je takode i najvise opterecen zbog potrebe da pokrene hladan motor. elektrima struja dolazi do automata elektropokretaca. a napon iz akumulatara prenosi se do elektropokretaca. a napon iz akumulatora (4) prenosi elektropokretaca (5). Kada akumulator zataji. Akumulator je osnovm deo elektrienog sistema. glavni SiSlem za startovanje se aKlivira kada S1: kontakt. to eete uClniti jednostavnim okretanjem kontakt-kljuca. Iz tog razloga preporucuje se da obratite posebnu painju rra akumulator kada je vreme hladno. radio-veze.kljuc j 92 za pOKrCtanje mOlora. neki od prikljucaka ne funkcionise kako treba. Tako ee potpuno napunjen akumulator na 25 °C proizvesti sarno aka 65% energije na o °C iii sarno 40% na -15 °C. Akumulator saddi u sebi hemikalijc i metalne place koje meausobno i po potrebi proizvode elektrienu struju. nije ohene u polola prolaz! kroz g automat se do . uredaja za pranje vetrobrana. Sistem za startovanje Delovi sistema za startovanje automobila Sli akumulator. raznih automatskih ureaaja kod savremcnih tipova YQzila. Elektropokretae zatim pokreee zamajae smesten na zadnjem delu radiliee koja pokreee sve de love motora. sistem za startovanje_ radi oa sledeCi naCin. AKUMULATOR. istice mu vek trajanja. pocele su da voze i iene (a i mnogi muskaTci). brisaca vetrobrana. CD prekidac . motor bi trebalo odmah da upali. to bi bilo obezbedivanje elektricne energije za elektropokretae i sis tern za paljenje koji pokrece automobil. Sistem za paljenje proizvodi elektricnu varnicu na sveCici koja paii smesu vazduha i goriva iz karburatora. kao i regulisanje rada motara. verovatno je u pitanju jedan od sledeca cetiri razloga: sistem za punjenje akumulatora nije ispravan. zahvaljujuCi elektropokretacu. Na laj nacin. gre]aca bobine i stakla.ZahvaljujuCi snainom elektropokretacu (anlaseru) koji se napaja iz jakog akumulatora. aka imate problema sa startovanjem. Sto je vreme hladnije. clektropokretac i elektricni provodniei.(kontakt-kljuc). neutralni prekidac. Aka su svi delovi ispravni." nije dovoljrio snaian za vas automobil. Nazalost. Kada se kljuc za paljenje (kontakt-kljuc) okrene u polozaj start. to je njegov rad slabiji. eleklricna energija la\'ni prekidac (1) preko neutra!nog sigurnosnog prekidaca (1) u elckuopokretaca (31. Navescemo glavne delove sistema za startovanjc: 1. u vreme kada je rad akumulatora najslabiji. Ako bi trebalo sve funkcije akumulatora da se svedu na jednu.

uvek u akumulatoru. (12) pozitivna p l Q ~ a i (13) negativna pJoea.:. (7) pacini lim. Elektricni . Medutim.:IS:. (6) dno akumulatora.mje. elektropokretac dobija iz akumulatora elektricnu struju jacine nekoliko stotina ampera. Ovaj prekidac omogucava Tad sistemu za startovanje kada je poluga menjaca u neutralnom poloiaju iIi u poloiaju za parkiranje.. Kotva tada dodirne dva kontakta i uspostavlja se strujno kolo izmedu 93 SISTEM ZA STARTOVANJE (1) Pol.automat radi na principu dejstva magnetnog polja. AUTOMAT ELEKTROPOKRETACA (ELEKTROMAGNETSKI UKLJU¢IV AC).. NEUTRALNI SIGURNOSNI PREKIDAC. Moze se dogoditi da su polovi vaseg akumulatora korodirali. Ovaj prekidac se naziva i sigurnosni prekidac za stanovanje. pokazivac stanja napunjenosti (14) otkriva pomocu boje da Ii je akumulator u dobrom stanju iii ga treba dopuniti Hi zamenitL 94 " 'II I :1 p"" I ~ ' ~ ___________________ .!N=JE C 1 akumulatora i elektropokretaca. u namotajima se stvara magnetno polje koje uvlaCi kotvu u magnetsko jezgro. smestena je gvozdena kotva.-. U magnetnom jezgru. Eiektropokretac je motor jednosmerne struje' koji proizvodi veliki obrtni momenat u kratkim vremenskim periodima...-T"".. Na akumulatorima kojima nije potrebno ocinav. (3) poklopac kuciSta. Glavni prekida': ima obicno eetiri polozaja: neutralan.-T!::A. -. (4) kuCisle.:.. Ova kotva je preko poluge povezana sa zupcanikom elektropokretaca koji se spaja sa zamajcem matora i pokreee gao 5. okretanje kljuca u poloiaj za pokretanje motora deluje kao trenutni kontaktni prekidae te mora kratkotrajno da se zadrzi u tom poloiaju da bi se motor pokrenuo.:. Kada je ukljucen. Elektricna instalacija u elektropokretacu zbog toga mora da bude ispravna. (5) dti ac pola. 2.:T-=E::. 4. (10) talolnik. Ovaj. (9) pregradni zid izmedu teiija.:R..:::S. Prva tri poloiaja glavnog prekidaca aktiviraju se automatski kada se kontakt-kljue okrene u odgovarajuCi poloiaj. oko koga se nalaze namotaji. upravIjae zakljuean i pokretanje motora.:A::. (2) zatvarac eelije. (8) eelija akumu!alora. Proverite da Ii Yam je akumulator z3ista neispravan pre nego sto kupite nov.:M. 3..-=S.. ELEKTRICNA INSTALACIJA. GLAVNI PREKIDAC (KONTAKTKLJUC). ELEKTROPOKRETAC. 6.VA:::!!. potrosaCi pod naponom.. (11) separator.O.-.. iIi da imate lose uzemljenje iii du je motoru potrebno podesavanje. Kada se kljue okrene u poloZaj za pokretanje motora.Z=.

suvise dugac._-. Proverite da Ii je izolacija na provodniku koji kupujete ispravna. ® ® 95 i : _ ~ = = = = = ~ = = ___________ --_'-_-_--_--__________ "''i".. (11) kontakti.' -. otpor ce se poveeati iii ce provodIjivost biti nedovoIjna sto moze stetno da deIuje na rad uredaja iii da izazove pozar...ik iii malog preseka.. obavezno koristite sigurnosnu podlosku iIi sigurnosnu podlosku sa unutrasnjim ozubljenjem. (6) pokrctna spojnica. tj. -_ . (9) magnetno jezgro. (1) kuciSte. (12) ukljucivllC i (13) gumeno letistc.. (4) granicni prstcll. (5) kuciSte. _ -I Odrzavanje akumulatora Ala! i materijal . Zbog toga.•• "_y . kontakti treba da budu lemljeni. (7) poluga. "..=. treba da budu bezbedni...r'O •. istih duzina i preseka.. Najjednostavnije resenje prilikom zamene elektricnih provodnika u automobilu jeste da odnesete dotrajao komad u radnju sa auto-delovirna i trazite potpuno isti. Kljueevi • Klesta za akumulator • rzvlakac za kleme • Perorez • Cetkiee za Ciscenje polova i klema akumulatora • Zicana eetka • Noz iIi testera za secenja kablova akumulatora • Samolepljiva traka • Penetrant • Celicna vuna • ..provodnici u automobilu su razliCitih tipova i poprecnih preseka prema funkciji za koju su predvideni.... (10) ilutomat elektropokrc!3cll. Labav eIektricni kontakt u automobilu moze da prouzrokuje otezano paIjenje i nepotrebno trosenje akumulatora.. prilikom zamene elektricnih provodnika treba upotrebiti odgovarajuee. a ako nisu.. (3) Ilamotaji pobude. -. -... Kod pritezanja kODtakta sa navrtkom. Kadgod je to moguce. Dobri kontakti u strujnorn kolu automobiIa su od bitne vaznosti.... (2) rolOr.. (8) povratna opruga. Ako je neki od provodnika Sastavni delavi tipicnog clektropokretaca i alltOmata elektropokrelaca.

naroCito kada su vlazne. ali u svakom slucaju doci ce dQ praznjenja. Upozorenje: nemojre pUSiti niti zapoCinjati ovaj posao u blizini otvorenog pla- . Ona mozda nece biti dovoljno jaka da praizvodi vamiee. a ako se to desi.Papir za glacanje (»smirgla«) • Soda bikarbona • Voda' • Posuda • Krpe • Vazelin iIi mast • Kabl za akumulatore . Nagomilavanje belicasto-zelene korozije koja se pojavljuje na . Ako biste ova dva pola premostili beom. Akumulator u automobilu se cisti na sledeCi naCin: 1. Cisfenje akllmlliatora Jedna anketa sprovedena medu auto-mehanicarima pokazala je da kablovi j polovi akumulatora I I spadaju medu najzanemarenije deloye automobila. Ziea je izvanredan provodnik elektriene struje. unutrasnjosti akumulatora. Na svakom akumulatoru postoji pozitivan i negativan pol (iIi prikljucak). polovima i poklopeima nekih akumulatora rezuItat je hemijske reakeije i gasova koji izlaze iz 96 Neki kab\ovi akumulaiOra su povez. Prasina i prljavstina su takode pravodniei elek. Ova korozija predstavlja odliean izolator koji se cesto stvara izmedu kabla akumulatora i polova.triene struje. na njemu moze da bude dovoljno korozije da spreei protieanje elektricne energije. odmah to mesto operite yodom. Oni tip kleme sc skid" s!czanjem krakova klestima.. One mogu da obrazuju skora nevidljivi elektricni provodnik na prljavom akumulatoru koji polako odvodi elektricnu energiju. . Obucite staro odelo. rako kontakt na prvi pogled izgleda dobra. izazvali biste kratak spoj i varnicenje. Sredstyo kojim cete Cistiti akumulator sadrii jaku kiselinu. Kleme za kablove akumulatora J edan od najbitnijih radova u pogledu odrzavanja koji mozete da obavite sami jeste redovno tiscenje akumulatora) sto je istovremeno i jedan od najlaksih poslova_ J asno je da se ciscenje akumulatora ovde ne preporueuje iz estetskih razloga vee da bi se spreCio gubitak energije. Pazite da yam ne dodirne kaiu.mi sa po\ovima pomotu opruznih klema. Energija se takode cesto rasipa usled sIabih kontakta na polovima akumulatora.

podrzite penetrant neko vreme preko navrtki da bi ostaci mogli da se skinu. Ovi polovi ce teie da korodiraju ali ih ipak treba s vremena na vreme proveravati i po potrebi Cistiti. prekrite rupice samolepljivom trakom da sredstvo za Ciscenje ne bi usia u akumulator i neutralizovalo kiselinu u akumulatoru. Ali'ako kablovi na vasem akumulatoru imaju opruzne kleme. Ovo nije potrebno kada su u pitanju zaptiveni akumulatori kojima odriavanje nije potrebno i koji nemaju cepove. Akumulatori mogu da budu veoma eksploZlVn!. Ova se na veCini tipova akumulatora radi taka sto se kljucem odvrnu navrtka i vijak. ako je ovu VfStu k!eme tcsko skinuti. pritisnite zabice klestima da biste ih oslobadili. Okrugla cetka. Skinite kleme sa kablova akumulatora. navrtke na klemama kablova mogu da budu toliko ostecene da ih je prakticno nemogute skinuti. Staga se zbog sopstvene sigurnosti uvek dosledno pridrzavajte uputstava. zicanom cetkom iIi celicnom vunom. Izvlakacem za kleme skinite prvo klemu sa kabla prikljucenog u masu. moiere slueajno da dodimete kljucem iii kleftima karoseriju iii neki drugi deo automobila i da izazovete varnicenje. Izbegavajte stavljanje nove kleme na provodnik ako je izolacija losa iIi ako je yeti dec provodnika propao (pogledajte uputstva za zamenu kabla i kleme na kablu na kraju ovog odeljka). 2. Ovaj pribor moze se kupiti u garnituri sa izvlakacem za kleme i klestirna za akumulator. Ako nC! poklopcu akumulatora imate ccpove. Medutim. Napomena: na nekim novijim modelima automobila polovi na akumulatoru su postavljeni sa strane. Kada se obe kleme skinu sa akumulatora oCisdte polove i kleme od korozije pomocu odgo: varajuceg pribora. Dobro je imati pose ban pribor za ciscenje poloya i klema akumulatora. Aka se prvo iskljuci kabl prikljucen za pozirivan pol. 4. U tom slucaju preporucuje se zamena celog kabla iIi bar zamena klema ako je provodnik u kablu jos uvek ispravan. da yam opece ruku iii da upropasti kljuc. Usled proroka jake struje.mena. upotrebite izvlakac da bisle je skinuli sa pola. Upozorenje: na veCini muomobila to je negarivan pol. U tom slucaju. Kleme sa unutrasnje strane mogu se oCistiti papirom za glacanje iIi pazljivo ostrugati perorezom. Metalni delovi moraju da budu uglacani kako bi obezbedili dobar elektricni kontakt. 3. SISTEM ZA STARTOVANJE Mnoge kleme mogu da se skinu sa akumu!. Zbog toga treba da imate izvlakac za kleme koji je narocito koristan aka je klema kabla suvise korodirala da bi se skinula na uobicajeni nafin. akumulator moie da eksplodira.J!ora ako se navnka i vijak o!abave kljucem. Zbog velikog korozionog dejstva kiseline u akumulatoru. natakne se na pol akumulatora i okrece u krug da bi se 97 . »zenski« dec.

kenstite kruzne pokrete. U cba slucaja. Za skidanje kleme sa pol a koristite izvlakac za kleme. k6ristite klesta za akumulator za pritiskanje klema. naein: 1. Oeistite poklopac akumulatora obi en om Zicanom cetkom da biste skinuli prljavstinu. PomeSajte 1/2 soIje sode bikarbone i pol a Iitra vade. dok je na drugom delu. Elektropokretac ce se stoga sporo okretati i eventualno ostetiti motor. masnoeu i koroziju. obavezno kupite kabl iste elektriene provodljivosti. upOlrebite alaI z. Ponekad. Nemojte upotrebljavati eekit za nameStanje klema niti suvise zatezati navrtke da ne histe ostetili kutiju akumulatora iii kleme. U suprotnom moiete da imate teskoca sa startovanjem. Bez obzira da Ii zamenjujete kabl koji se spaja sa negativnim iii pozitivnim polom iii oba. uklonili tragovi korozije. Proverite da Ii kleme dobro prianjaju na polove. Kablovi akumulatora Prilikom Ciscenja i provere akumulatora. cdicnu cetku iii ce!icnu vunu za uklanjanje tragova korozije. za ram iIi motor automobila.SISTEM ZA STARTOVANJE 98 \ \ \ I \ Posto SIc skinuli obe kleme sa akumulatora. prvo skinite kabl prikljucen za masu. NeodgovarajuCi presek iIi duzina kabla proizvode otpore koji sprecavaju dovod potrebne koliCine struje do elektropokretaca. kabl maze na jednorn svom delu. treba pazljivo pregledati i kablove. Ako je potrebna zamena. Svakako zamenite svaki kabl sa neispravnom izolacijom iIi iskrzanim iii iskidanim provodnicima. sipajte rastvor preko poklopca akumulatora i saeekajte dok ne prestane sistanje i penusanje. dobro isperite akumulator vodom i obrisite ga krpom. Sa druge strane ('etke nalazi se »muski« deo koji se gurne u klemu kabla. hliie klemarna. Za syaki slucaj ponesite stari kabl u pradavnicu auto-del ova i zamenite ga odgovarajuCim. zorenje: na najnovijim modelima automobila sa . da izgleda ispravan. Ako su stare navrtke u losem slanju. izolacija ispucala iIi je cak poderana. bliie motoru.a zatim kabl koji je prikljucen za maSil. Kabl na akumulatoru zamenjuje se na sledec.a C i ~ n j e polova i klema.supratno redosledu po kojem ste iskljubvali kablove . tj. Vratite kleme_kablova na odgovarajuce polove tako sto eete prvo vratiti kahl koji nije prikljucell za masu .! ! "musk!« za ciScenje klema. 5. AlaI za Ci!lcenje koji jf: na slici prikazan ima »zenski« dec za ciScenje polav. Aka akumulator u vasem automobilu ima opruzne kleme. treba ih zameniti posebnim tipom koji se maze nabaviti u prodavnici auto-delova. Upo. 6. iii bar istog poprecnog preseka i duiine. Kljucem olabavite navrtku na klemi.

lzolaeija na kablu . poniStiee podatke unete u memoriju. Aka prekidac slucajno nije isklj"cen. stvima iz ovog odeljka. ravate da zamenite.elektronskim komandama za motor) proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen pre nego sto pocnete da skidate bUo kaji kabl sa akumulatora. ne zaboravite da ponovo pode. 3. Drugi krajevi negativnog i pozitivnog kabla vezuju se i skidaju na isti naCin kao obieni kablovi. mulatora u vozilima koja imaju elektronski sat iIi radio. pozitivnu iIi obe . pac akumulatora prema vee nayedenim uput.negativmi. Napomena: skidanje bilo kojeg kabla sa aku. Iseeite nozem iIi testerom staru klemu na mestu gde se spaja sa kablom i uklonite izolaeiju na kablu za 2-3 em. site sat iIi radio. poloye i poklo. nite . prvo skinite pozitivan kabl sa pola akumulatora. svi kabloyi se skidaju tako sto se olabavi vijak koji ih pridriava za kleme. moze dod do povecanja napona u elektricnom uredaju ito moze da osleli eleklronske kompanenle. 4. Posle zamene kablova. (Aka vas automobil ima sistem sa pozitivnim uzemljenjem. to se veoma brzo moze uCiniti na sledeCi naCin: L Bez obzira koju klemu nameravate da zame. cak da dopre do pola akumulatora. Skinite drugi kraj kabla iIi kablova koji name. 5.prvo skinite SISTEM ZA STARTOVANJE kab! za masu sa pola akumulatora kao sto ie vee receno. zije. Pozitivan kabl moie da se skine sa automata elektropokretaca kljucem za navrtke. 'moraeete da zamenite ceo sklop .) Na akumulatorima koji imaju polove sa boene strane. Oeistite kleme na kablovima. a zatim se vijei ponovo stegnu.delova. Kleme na kablovima Ako je kabl na akumulatoru jos u lspravnom stanju ali treba zameniti klemu. Proverite da Ii je kabl jos uyek dovoljno duga. 2. Takode prove rite da Ii je pol akumulatora Cist sto je vazno da bi se obezbedio dobar spoj. Namaiite kleme kablova i polove akumulatora vazelinom iIi maseu da biste ih zastitili od koro. Namestite ispravnu kJcmu dobrog kvaliteta koju ste kupili u prodavniei auto. Ako niie. pokretaca koji je obieno smesten na samom elek. Pozitivan kabl je vezan za automat elektro. ponovite postupak dat u tackama 1 i 2 obrnutim redosledom. To se radi na sledeci naein: olabave se oba vijka na klemi. 2. ogoljeni dec kabla se stavi u klemu. U tom slucaju. 4.i kabl i klemu. Negativan kabl moze da se olabavi tako sto se kljueem skine vijak. Kada nabavite kablove odredene vrste 1 duiine. tropokretacu. negativan kabl ee biti spojen sa automatom elektropokretaca a pozitivan sa masom. On je vezan za blok motora iii neku drugu pogodnu masu. 3.

99 SISTEM ZA STARTOVANJE Kiselina u akumulatoru je teza od obiene vode. Kod ispupeenog akumulatora mogu da budu izvijene ploee i ispucali separatori.mora da stoji ravno u odnosu na dno kleme tako da ceo kabl bude zasticen izolacijom. ispitivanje hidrometrom mozete da obavite na sledeCi naCin: . 5. Ako vidite zelenu taeku.6 V bez opterecenja (svi uredaji u automobilu iskljuceni). Posto ste utvrdili da je vas akumulator u dobrom stanju. Pogledajte kutiju da vidite da Ii na njoj ima pukotina iIi drugih ostecenja. mraz iii kamenCiCi najcesce prouzrokuju pucanje akumulatora. proverite da Ii je akumulator ispravan. ako je akumulator vise napunjen. Medutim. Hidrometarsko ispitivanje Hidrometarsko ispitivanje akumulatora treba da se obavlja svake sezone da bi se izbeglo opterecenje elektrienog uredaja u vozilu i da .pokazivaea stanja napunjenosti. akumulatora koii na poklopcu ima cepove. Napomena: ako se u vasem automobilu nalazi zaptiven akumulator kome nije potrebno odrzavanje. sa akumulatorom se prvo povezuje pozitivna.) Ispitivanje akumulatora Alat i materijal • Hidrometar • 'Y oltmetar • Produini kabl sa iabicama • Voda . iii vizuelne provere akumulatora kame nije potrebno odrzavanje. akumulator je napunjen.lode. Pre ispitivanja obicnog akumulatora trom. teenost je teia. Hidrometar poredi gustinu (speeificnu te±inu iii masu) tecnosti u ak:umulatoru (elektrolita) i '. akumulator treba puniti sve dok se ne pojavi zelena taeka. Akumulator moze da bude ispupeen bilo zbog preteranog punjenja bilo zbog mrinjenja elektrolita. aka je pokazivae tamne boje. bez obzira na to koju ste klemu iIi kleme zamenili. nienog akumulatora. Labavi okviri. Ispupeena kutija moze takode da onemoguCi startovanje. Stoga.bi se blagovremeno utvrdilo da Ii je akumulator ispravan. pogledajte pokazivae stanja napunjenosti da proverite da Ii je napunjen. a zatim negativna klema. Ako je boja suvise svetla. ne pokusavajte da ga napunite. Kao sto je vee receno. stepen napunjenosti proverava se pomocu voItmetra. akumulator treba zameniti. hidrometar je neophodan za proveru performansi standardnog akumulatora. Takav akumulator treba ispitati pri naponu ad 12.obiena iIi destilisana P osto je sistem za startovanje automobila kon' struisan tako da radi pomoeu potpuno napu. (Postupak je obrnut kod sistema sa pozi' tivnim uzemlienjem. Na zaptivenim akumulatorima bez. ti.

004 za svakih 5 "C iznad 25°C iIi oduzimanjem 0.. akumuiator je verovatno ispravan........0082 izmerenoj vrednosti od 1. Ako je temperatura elektrolita iznad iii ispod 2S "C..021) se mora oduzeti od izmeIS .260 do 1. Napomena: specifiena tezina potpuno napunjenag akumulatora treba da bude izmedu 1..050. a vrednost (0. Ako imate uredaj za ispitivanje akumulatora sa loptieama koje pokazuju stepen napunjenosti SISTEM ZA STARTOVANJE akumulatora... akumulator je potpuno napunjen.. to znati da je akumulator u dobrom stanju. koliCinu elektrolita iz akumulatora da se pokazivac u cevi podigne i omoguCi ocitavanje rezultata..230. ako .. Kada jedna celija varira ad druge viSe ad 0. skinite eepove i prove rite nivo tecnosti u akumulatoru.. Zatim ostavite automobil da se hladi 15 min uta pre nego sto obavite ispitivanje pomocu hidrometra..... Kod instrumenata u obliku plovka sa pumpicom. .era.. Aka je niva sllvise nizak.004 za svakih 5 "C ispod 25 "C.. Ako je izmerena vrednost aka 1.. znaei da je neispravna i da akumulator tn.235 a spoljna temperatura iznosi 35 'c.. treba dodati 0.. B. usisajte malo teenosti iz akumulatora i pogledajte u loptiee.. Proverite jednu po jednu sve celije u akumulatoru pomocu hidrometra. T a ~ a n rezultat je 1...235. Navedena su dva pri". Iskljucite motor.. Ako je u svakoj celiji gustina elektrolita ad 1. izmerena vrednost specifiene tdine mora se korigovati dodavanjem 0.SVETUILI PROVIDNI POKAZIVAC • napunjeno..\t akumllialora nepoznata • olzak niv!! lecnosti Slepen napuDjcnosli mOle jos mek <Ill bud!! dovoljan da startuJcfc. aii je nivo teenosti nizak..2 = 0...243. 2. a spoljna temperatura iznosi -1 "C.209.... slepen napunjenosti se proverava glcdanjem u pokazivac.004 x 5.. Izmerena vrednost je 1.. Izmerena vrednost je 1.....1.260 i 1. Tacan rezultat merenja iznosice 1.280 pri temperaturi elektrolita ad 2S "C Na crteiima je pokazan odnos izmedu specifiene tdine i stepena napunjenosti.2 tacke.230.ba zameniti. dobicete pogresne rezultate prilikom merenja aka pokazivac u cevi dodiruje ivice iIi vrh instrumenta. Pritisnite pumpicu na hidrometru i otpustite je da bi usisala dovoljnu 100 .....300. dodajte obicnu iIi destilisanu vodu. Temperatura mora da se koriguje do 25 "C za 26°C iIi za 5.. A.225.. Aka sve tri loptiee plutaju. Posto je temperatura za 10 'C iznad standardne od 25 'C.004 x 2 = 0...... Na akumu!atorima kojima nije potrebno odrtavnnje. rene vrednosti koja iznosi 1. Pustite motor da radi otprilike 20 min uta da bi se dodata voda dobro promeSala sa elektrolitom koji se vee nalazi u akumulatoru..

jeste odredivanje funkcionisanja ak:amulatora pri velikom opterecenju. Ispitivanje kapaciteta pokazuje sposobnost Potpuno napunjen Smnnjuje se akumulatora da pokrece elektropokretac i da jos ima dovoljno energije za napajanje sistema paljenja prilikom startovanja. a aka pluta sarno jedna loptica. osim pukotina. provera kapaciteta akumulatora. Ako je gubitak tecnosti veGi od toga.plutaju dYe loptice. (4) polom!jen poklopac cc!ija. aka nijedna loptica ne pluta. -_-_ . Pazite da spojite pozitivan prikljucak sa pozitivnim. II I I Skoro isprainjen Prllzan . SledeCi korak. najbolje je da pustite struenj aka da to uradi umesto vas. 1. (2) olabavljena navrtka za pritvrscivanje. Ovim se sprecava nagomilavanje opasnih gasova ad kiseline u akumulaNepravilnoSli koje treba trailti prilikorn pregleda akumulatora ukljucuju sledece._------ill toru. Provera kapaciteta Pored osnovne provere hidrometrom. potrebni su mnogi precizniji instrumenti da bi se utvrdilo stanje akumulatora. 2. Spojite prikljucke voltmetra za akumulator. Ako slucajno imate uredaj za ispitivanje sposobnosti akumulatora za startovanje. U protivnom. Napomena: pri normalnim uslovima VQ±nje i normalnim vremenskim prilikama. iIi ako imate od koga da ga pozajmite. 9. Proverite cepove na akuffiulatoru i ocistite sve zapusene i prljave otvore. (6) nizak niva elektrolita i (7) sJomljeno kuCiste. U stvari. proverite drug'e de love sistema za punjenje u automobilu. Umesto da kupite uredaj za ispitivanje akumulatora. -__ . a negativan sa negativnirn pal om. (1) iskrzan iii prekinut kabl.. sam elektropokretac moze da posluii kao instrument za ispitivanje opterecenja: U tom slucaju bice yam potreban sarno voltmetar. to znaCi da je step en napunjenosti nizak.. (5) korozija. mogli biste da pokusate sledece. Skinite sekundarni visokonaponski provodnik sa sredisnjeg stubica na poklopcu razvodnika paljenja i uzemljite ga za neki ··deo karoserije iIi ram a automobila pomoc'u produinog kabla sa zabicoffi. (3) pn::punjenost. Akumulatori kojima nije potrebno odrzavanje konstruisani Sli taka da ne gube mnago vade. 101 ______ ____ -_--'_-_--_. Zbog preteranog prainjenja moie da yam se dogodi da akumulator bude sposoban da pokrece elektropokretai' ali da u njemu nema dovoljno elektricne energije da proizvede varriicu na svecicama. akumulator moze da izgubi do 30 mililitara tecnosti na svakih 1000 kilometara. VeCina ov ih nepravilnosti se moie popravi!i. moiete sami da obavite i ovaj posao. akumulator je ispraznjen.. stanje akumulatora je zadovoljavajuce.

neka to neka drugi radi umesto vas. akumulator ce yam se sigurno isprazniti. ako uopste nesto cujete. sistem punjenja koji se SISTEM ZA .6 V. mazda je sarno malo ispraznjen. vas akumulator je u losem stanju. Aka ne mozete da postayite voltmetar na mestc . Sleva nadcsflo. U tom slucaju.lpunfen akuml. maze vam se dogoditi da se obratite strucnjaku zbog akumulatora. Medutim. osteceni kablovi itd. PunjaCi akumulatora obnavljaju u akumulatoru hemikaliju koja treba da proizvede dovoljnu koIicinu elektriene energije potrebne za startovanje motara. mOle1e da vidite kako ukumulawr postaj:: svc manjc cfikasan kako sc steren napunjenosti sm:lfljujc. aka je akumulator ad 12 V.e sas!oji ad vade i klsdinc. na voltmetru treba da se ocita najmanje 9. Na primer. To sto ne mazete da startujete. 102 \ I I i I i I 1 3. Akumulator moze da se. Ako slucajno zaboravite prednja svetla upaljena nekoIiko sati. (Pogledajte odeljak "Upotreba poduznih kablova za startovanje«). Na kraju ispitivanja koje rraje 15 sekundi.Tetnos! u akumu!alOru . ne znaGi da yam je akumulator potpuno prazan. Okrenite kantakt-kljuc i acitajte napan na yoltmetru.gde ga maiete videti dok okrecete kontakt-kljuc. POlpuno fl. Punjenje akumulatora V erovatno da ne postoji gore iznenadenje nego kada po hladnom vremenu pokusate da upalite automobil. Akumulatori mogu da se pokvare iz vise razloga: neispravan alternator. istrazivanja su pokazala da se problemi izazvani kvarovima na drugim delovima automobila eesto pripisuju akumulatoru. koji je najbolji nacin da se napuni? Odgovarajuei poduzni kablovi sa zabicama pomoe. a da je problem u stvari prouzrokovan neispravnim !eptirom na karburatoru. Aka napar padne ispad 9. Bez obzira iz kog razloga akumulator ne radi.llator sadrii viSe kiscline od vode. ako odmah nameravate da dugo vozite.isprazni i usled nepaznje. neispravan regulator napona. akumulator ee se sam od sebe napuniti tokom voznje. moraeete ponovo da ga napunite.6 V. Osim toga. ce yam da automobil startuje i. Napomena: niposto ne ostavljajte elektropokretae u pogonu duze od 30 sekundi da se ne bi pregrejao. a cujete sarno skljocanje.inu Sto predslavlja precizan nacin merenja napunjcnosti llkumulatora. Hidrometar (1) pokazuje spccificnu tcz. sllvise korozije na polovima.

Akumulatar ce duze vreme hiti napunjen. lako traje mnogo dute od brzog punjenja. Punjac akumulatora se koristi na sledeCi nacin: 1. Pribor koji koriste struenjaei ima zastitne uredaje koji sprecavaju pregrejavanje. 103 Pojedini uredaji imaju podesavac brzine punje"nja tako da brzina punjenja akumulatora moie da se reguliSe po ielji. a sprecava se i osteeenje unutrasnjeg dela: Brzo punjenje vraea brzo snagu akumulatora ali moze i da ga osteti. Upozorenje: ovo je vaino zata sta nagomilavanje vodonika u akumulatoru priiikom punjenja moze da bude opasno. Ispravan akurnulator maze se pan ova napuniti tako sto ee se kroz njega propustiti odredena koliCina jednosmerne struje. Uvek skinite prstenje iii sat kada radile sa akumulatorom da biste spreei/i mogucnost varnicenja.Ala! i materijal • Kljucevi iii klesta za akumulator • Izvlakae za kleme • Ceikice za cisccnjeklema i polova akumulatora • Punjac akumulatora • Hidrometar • Voda . Aka yam je akumulator izvesTIa vreme bio bez elektricne struje.obicna iIi destilisana sastoji od alternatora i regulatora napona (reglera) mora da bude u ispravnom stanju. Sporo punjenje indukuje kroz akumulator malu koliCinu elektricne struje. Ako je uopste moguce. moze yam se dogoditi da automobil ne moie da startuje kada yam sledeCi put bude potreban. najbolje je da se akumula tor sporo puni. sporo punjenje je bolje. (Automobili pravljeni poeetkom sezdeselih bili'su opremljeni dinamom koji je u meduvremenu zamenjen alternatorom. Princip brzog punjenja sastoji se u punjenju akumulatora do dovoljnog stepena napunjenosti (ne potpuno) pre nego sto dode do osteeenja. onda kupite tip sa automats kim iskljucivacern koji spreeava pregrejayanje. obieno 5-15 ampera. bice mll mozda potrebno punjenje. Ako smatrate da yam se isplati punjac akumulatora. Ovi cepovi se iii izvlace iIi rucno odvijaju. Pazite da metalnim alatom ne dotaknete pozilivan pol akumulatora (ili bilo koji metal u dodiru sa tim polom) iii bilo koji drugi . Skinite cepove sa poklopea standardnog akumulatora. eak i posle brzog punjenja akumulator treba dopuniti sporim nacinom. Najeesce metode punjenja su brza i spora. Alternator je podrobnije objasnjen u poglavju "Sistem za Ako ne nameravate nikuda da idete posto ste akumulator napunili pomocu produznih kablova iz drugog akumulatora. Medutim. Brzim punjenjem ee se za sarno 1-2 sata kroz akumulator indukovati izmedu 50-60 ampera. tako da akumulator maze da se ostavi preko noCi da se puni. u periodu od 12-14 sati iIi vise.

Ukljueite kabl punjaca u uticnicu u zidu iii u neki drugi izvor za napajanje od 220 V. Zelena tacka oznacava da je napunjen. kod kojih je pozitivan kabl prikIjucen za masu. Nernojte ga puniti ako je pokazivac svetao iIi iut. UkljuCite punjae. . 2. Ako imate aparat za podesavanje. Ako je tarnno. 6. . odgovarajuCi niva se utvrduje vizuelno. dodajte obicnu iIi destilisanu vodu. iskljuCite oba kabla (prvo negativan) da biste spreCili ostecenje elektricne instalaeije u automobilu (prvo prove rite da je kontakt-kljuc izvaden). podesite ga na jaeinu struje od 5-15 ampera. Ne upotrebliavaite odvijac iIi slican alat za vadenje kleina tIme mozete da slomijete kutiju akumulatora. treba da imate hidrometar (instrument za ispitivanje akumulatora) sa term ome- . + ovaj postupak nije potreban ako su u pitanju zaptiveni akumulatori koji ne traze odriavanje. Ako u vasem kraju voda irna veliki sadriaj minerala. 7. olabavite kljueem navrtke na klemama kablova. on ce za sve tipove automobila praktieno biti 12 V. Proverite da se tecnost (elektrolit) u akumulatom nalazi u svakoj celiji do odgovarajuceg nivoa. Spojite pozitivan (+) kabl punjata akumulatara sa pozitivnim pelom akumulatora. Kada su u pitanju opruine kleme. Ako punjae vaseg akumulatora nema automatski iskljuCivae. Ako ne vadite akumulator iz automobila dok ga punite. 4. Takode po de site punjae na napon akumulatora. nema potrebe ovo da radite.nalazi zaptiveni akumulator kome nije potrebno odriavanje. proverite na gornjaj povrsini »okee« pokazivaca stanja napunjenosti. za skidanje treba koristiti klesta za akumulatore. akurnulator se moze puniti. 5. skinile zatvaracc tako dn vodonik koji sc razvija moze da izidc. Ocistite po love akumulatora eetkicom za Ciscenje polova i klema prema uputstvima iz odeljka "Odrzavanie akumulatora« da bi kablovi sa punjaca mogli da ostvare dobar kontak!. (Na automobilirna sa sisternom pozitivnog uzemljenja. Napomena: ako se u vasem automobilu. Urnes to toga. Da Kad punite konvencionalni akumulator. upotrebite izvlakac za kleme. Upozorenje: pazite da ne prep unite akumulator. Kod standardnog akumulatora. prvo iskljuCite pozitivan kabI). a zatim spojite negativan (-) kabl punjara sa negativnim polom akumulatora. Ako se kleme ne skidaju lako. Ako moiete da vidite vrhove ploca u akumulatom ill ako je nivo tecnosti ispod oznake da je napunjen.metalni den na automobilu da ne bi doUo do kratkog spoja. 104 biste skinuli kablove sa akumulatora. 3. iIi na sporo punjenje oznaceno od strane proizvodaea. koristite destilisanu vodu. na njemu nema cepoya koji se skidaju.

preporucujc sc sporo punjt!nje.trom za proveru temperature elektrolita na svaki sat vremena da ne bi presla 50°C.200 do 1. Izvu. Aka Yam je akumulator ispravan. Aka nemate termometar. Suvise visoka temperatura moze da osteti unutrasnje delove akumulatora. Objasnjenje za hidrometar i speciSISTEM ZA STARTOVANJE Punjenje akumu!i1lOra moze da se obavi bna iii u toku nckoiiko casova. Akumulator je potpuno napunjen kada je specifiena tezina elektrolita u svakoj celiji 1. To moie da ·bttde neodgovarajuce podesen regulator napona. morate da utvrdite razlog problema. od 1. to znati da je akumulator napunjen. napunjenost treba da se odriava tekom duzeg vremena. moZda cete morati da malo nagnete akumulator da biste videli zelenu tacku ako su se mehuriei gasa nakupili oko pokazivaca. Ponovo spojite kablove akumulatora i to prvo pozitivan. Cuvajte punjac na bezbednom i suvom mestu.170 do 1. Vratite na mesto cepove posto ste oCistili njihove otvore. fienu tdinu dato je u odeljku "Ispitivanje akumu1atora«). Ako vidite da iz celije izlazi suvise mehurica. smanjite brzinu punjenja. Pogledajte prilozenu tabelu gde su dati tipicni rasponi specifiene {ezine (specifiena tezina je odnos tdine elektrolita i iste koliCine .zapremme vode. Kada primetite mehurice. Ako nije.110 do 1.250 od 1.190 od 1. Kada je punjenje zavrseno. Medutim.160 od 1.cite kabl punjaca iz izvora napajanja od 220 V.280 od 1.230 do 1. Napomena: ako se na kontrolnom staklu pokazivaca na zaptivenom ak::umulatoru kame_ nije TIPICNE VREDNOSTI SPECIFICNE TEZINE NA 25 °C specifi"cna tezina specifiena tezina specificna tezina specificna tezina specifiena tdina specifiena tdina od 1.220 . preterano dug rad .260 pri 25 'c.130 stepen napunjenosti 100% 75% 50% 25% skoro zanemarljiv zanemarljiv 105 potrebno odrzavanje pojavi zelena tacka. iskljucite punjac akumulatora i skinite kablove punjaca sa akumulatora. U nekim slucajevima. 8.260 do 1.140 do 1. treba odmah da smanjite brzinu punjenja. neispravan alternator. moracete pipanjem kutije akumulatora da odredite pregrejanost elektrolita.

Napomena: ako vas auromobil ima zaptiven akumulator kame nije potrebno odriavanje. pokrene automobil. ne moiete dodati vodu. Povezivanje produznih kablova za startovanje izvodi se na sledeCi narin: 1. 2. Skinite cepove sa ispraznjenog i ispravnog akumulatora. Upozorenje: ako je elektrolit u isprainjenom akumulatoru zamrznut.te u stanju da lako poveiete produzne kablove predvidenim redosledom. najcesCi je naCin da se aktivira ispraznjen akumulator. parkirajte vas automobih automobil Ciji eete akumulator iskoristiti jedan prema drugom. obicna iii destilisana • Krpa • Produini kablovi za startovanje • Hidrometar K oriscenje produznih kablova za punjenje ispraznjenog akumulatora iz drugog napunjenag. Umesto toga. Nikada ne izlaiite akumulator otvorenom plamenu iii elektricnoj varnici.motora prilikom startovanja. Upotreba produznih kablova za startovanje Alai i malerijal • Voda. verovatno cete moei da pokrenete automobil bez problema. Ne doz· volite da se dodirnu da ne bi izazvali kratak spoj i apasno varnicen]e. Pomocu kablova i elektricne energije iz akumulatora bilo 106 kog automobila koji ima isti napon. Da biste dopunili akumulator koji ne radi.Scenje produinih kablova za startovanje moze da ofteti akumulator i eventualno prouzrokuje eksploziju. Tokom premoscavanja skinite sve cepove. Koristite destilisanu vodu ako voda u vasem kraju ima veliki sadriaj minerala. dovoljna da. Po stupak je jednostavan ako zoate kako se to radi. Proverite nivo elektrolita u aba akumulatora i aka je nivo nizak. do kratkog spoia. Sve to je podrobnije ol:ijasnjeno u sledec'im poglavljima. pa da bud!. Elektricna energija. ali elektricna instalacija vaseg automobila moze da bude ostecena ako ne povezere ispravno kablove. nalite vodu. a otvore zastitite krpom. ili neispravna elek· tricna instalacija. akumulator ne treba dopunja· vatL Kori. proverite stepen napunjenosti akumulatora tako . dovodi se pomocu produznih kablova iz ispravnog akumulatora. Dovoljno je da budete sposobni da podignete poklopac motora na vasem automobilu. Upozorenje: uvek skiniteprstenje iii sat kada radite u blizini akumulatora i produznih kablova da biste spreCiIi mogucnost vamicenja. Pazite da produini kablovi ne dotaknu pozitivan pol akumulatora (iii bilo koji metal u dodiru sa tim polom) niti bUo koji metalni den na automobilu. Moze doc.

! I j I . Produznc kablove Zll startovanje skidajte obrn mim n:dosledom. kao i uvozni modeli. Kod veCine automobila. a negativan kabl povezan sa automatom elektropokretaca 107 ------SISTEM ZA STARTOVANJE . akumulator treba zameniti. pozitivan pol na kablu )wji vodi ad automata elektropokretaca ima crvenu klemu. automobil n3 levoj st[ilni lma i5prainjen akumulator. Skinite zatvarace sa cdija akumula tOfil (ako ih im3) i uradite s!edece: (1) spojile crveni (pm:ilivan) kontakt prod uznog kabla sa pozilivnim polom ispraznjcnog akumulatora: (2) spojite drugi kontakt crv enog produznog kab!a sa pozitivnim pelom akumulatora koji sluzi za pOkretanjc : (3) spojilc kontakt crnog proauinog kabla Zll negativun pol punag akumulator a i (4) spojite drugi kontakt crnog produinog kablu Z<l blok motom iii ram autom obila 5<l ispraznjenim akumulatorom. prikljucen za blok motora iIi ram automobila kao masu. obicno ima emu klemu. Jedina razlika je u tome sto je pozitivan kabl uzemljen. Ako je pokazivac svetao iii providan. 4. Napomena: neki stariji -tipovi automobila. Ako je pokazivac taman. Spojte jedan kraj produznog kabla (crvene boje) sa pozitivnim (+) polom ispraznjenog akumulatora. dok negativan kabl. ne pokusavajte da ga nap unite ili dopunjavate. akumulator moze da se puni. a drugi kraj ovog kabla sa pozitivnim (+) polom akumulatora iz kojeg ga punite. imaju sistem sa pozitivnim uzemljenjem. I = SISTEM ZA STARTOVANJE Na ovoj slid. stavite rucicu meniaca u polozaj za parkiranje kod automobila sa automatskim menjacem. a u neutralan poloZaj kod automobi)a sa mehanickim menjacem.fro cete pogledati u »okce«( pokazivaca napunjenos t i . 3. Iskljutite glavni prekidac i sve ostale elektricne uredaje u automobilu da biste izbegli nepo' trebno trosenje akumulatora. a automobil na desnoj se karisti au bi ga pokrenuo. ZakoCite vozilo i 1 ! I ' . ~ Zelena tacka znaci da je akumulator napunjen. . I 1 I .

Uvek spojite pozitivan pol sa pozitivnim i negativan sa negativnim . Bakar je mnogo bolji provodnik elektricne struje od aluminijuma i veCine drugih metala. Neb novi modeli automobila imaju akumulatore sa bocno smestenim polovima. Skinite pozitivan kabl sa ispraznjenog akumulatora. budite veoma pazljivi da pozitivan produzni kabl ne sklizne sa pola i dodirne masu. iIi aka lampiea alternatora pokazuje kvar. Pokusajte da ukljuCite motor auto mobil a sa ispraznjenim akumuiatorom. Meclutim. Posta je motor auto mobil a pokrenut. odnosno neb obliznji metalni deo automobila. Takoae proverite da Ii su kablovi elastieni. 5. Uredaj za ispitivanje akumulatora (hidrometar) moze da pokaze da Ii je standardni akumulator dovoljno napunjen da 'moze ponovo da pokrene motor automobila. ukljucite motor automobila iz Cijeg akumula tara punite isprazenjeni akumulator da se ovaj ne bi ispraznio. Aka ne uspete odmah. Spojite jedan kraj produznog kabla (erne boje) sa negativnim (-) polom ispraznjenog akumulatara. a poslednji skida. Ako vas akumulator i dalje ne radi. ova ee biti pozitivan kabl).. Ovi polovi mogu da budu tesko dostupni i taka mali da se klema produznog kabla ne ddi cvrsto. Kada se koristite ovim tipom akumulatora. Na kraju vratite cepove sa akumuiatora oa svoje mesta. Pokusajte ponovo da ukljuCite motor automobila sa ispraznjenim akumuiatorom. negativni produzni kabl se prvi spaja. 8. skinite negativni pomoeni kabl sa bloka motora iii rama. a zatim i sa pomocnog (kod sistema sa pozitivnim uzemljenjem ovo ce biti negativan kabl). 7. 9. Izbor akumulatora i . postoje adapteri koji olaksavaju spajanje produznih kablova sa ovim polovima. Ispravni kabloyi ne bi trebalo da budu kruti iIi uyijeni. Ako kupujete produzne kablove za startovan j e ~ trazite one sa dobrim elektricnim provodnicima kao sto je bakar.obratno nego kod sistema sa negativnim uzemljenjem. Proverite pokazivac stanja napunjenosti na akumulatoru kome nije potrebno odriavanJe. Kada uspete da ukljuCite motor automobila. a zatim i sa pola pomoenog akumulatora (kod sistema sa pozitivnim uzemljenjem. 6. moraeete da 108 obavite dalju proveru akumulatora i sistema za punjenje akumulatora kako je opisano u poglavlju »Sistem za punjenje«. U ovom sistemu. a'drugi kraj ovog kabla za blok motora iii ram automobila koji ne maze da se pokrene. trebalo bi da radi najmanje 20 min uta sa povecanim brojem obrtaja da bi se akumulator napunio.

koristiti sarno 40% kapaciteta. Prilikom kupovine treba da odaberete akumulator sa kapacitetom neophodnim za startovanje po hladnom vremenu.2 V.zamena K ada kupujete nov akumulator. Zapamtite da ce na -20°C vas akumulator. sa koliko elektricne struje akumulator moze da snabde elektropokretae kada je vreme veoma hladno. kupite akumulator najveeeg kapaciteta koji fizicki moze da stane u predvideni prostor. Stoga vodite racuna 0 starosti i stanju vaseg akumulatora i nauCite se da predvidite vreme za zamenu kako biste mogli da kupite nov po najpovoljnijoj eeni pre nego sto budete prinudeni da ga kupujete kada otkaie. Kapacitet akumulatora je izrazen u amper/tasovima .obicna iIi destilisana • Soda bikarbona • Antikoroziona boja • Silikonski sprej iii antikoroziono sredstvo • Mast iii vazelin . i .5 puta veClm kapacitetom od nominalnog da bi mogao da radi kada temperatura padne na -20°C. Za razliku od nekih del ova automobila..-i I ! . Cak i tada. akumulator od 50 Ah (amper/casova). te niste u situaciji da birate. . Za motore koji imaju dodatne uredaje kao sto su upalj ac za cigarete. kao sto su rerneni i cevovodi.na primer.= Ala! i ma!erijal • Kljucevi iii klesta za. . iako je potpuno napunjen. Provera startovanja po hladnom vremenu pokazuje jaCinu struje koju akumulator od 12 V maze da proizvede u roku ad 30 sekundi pre nego sto napon padne na 7. :1 . tj. jak stereo uredaj itd. Akumulatori se cene prema ponasanju prilikorn startovanja rnotora po hladnom vremenu. veliki akumulator maze da poveea cenu prilikom prodaje. . kupite takay Ciji je kapacitet bar isti kao kod originalnog iii onog koji menjate. Ovo znaC! da ee za isti motor mozda biti potreban akumulator sa 2. osim ako ne nameravate da '!utomobil prodate u relativno bliskoj buduenosti. Ako imate problema sa startovanjem po hladnom vremenu.· .akumulator • Izvlakac za kleme • Traka za ddanje akumulatora • Cetka za bojenje • Hidrometar • Nov akumulator • Penetrant • Voda . akumulal:ori se testo mogu kupiti jeftinije na rasprodajama. treba predvideti akumulator veeeg kapaciteta.

Dobar primer za ovo je akumulator kome nije potrebno odrhvanje i koji treba uzeti u razmatranje kada dode vreme da zamenite svoj akumulator. (ProCitajte upozorenje. a koji se koriste u novijim tipovima automobila. lake je akurnulator apsolutno »svez«. imajte u vidu da postoje razni tipovi akumulatora kojima ne treba oddavanje. koiom. u tu mesavinu ukljucuje se i antimon. Postoje akumulatori koji ne traze odriavanje. a odsustvo antimona eliminise potrebu za dodavanjem vode. Takvi akumulatori na poklopcu nemaju cepove i otvore za nalivanje. i ako niste strucnjak. moiete da imate problema prilikom donosenja odluke. Odmah dobro isperile vodom mesto na koje je prsnula Idnost. Kaleijum smanjuje kolitinu gasa koji se razvija prilikom punjenja. u svakom slucaju dobicetebolji akumula tor od onoga koji je bio ugraden u vas stariji . punjenje predstavlja problem. Bolje prodavniee auto-del ova nude zaptivene akumulatore kojima nije potrebno odrzavanje.) Sve eelije treba da napunite do vrha ploca. ali jos uvek na poklopeu imaju cepove i otvore za nalivanje.ile akumulalor blizu otvorenog p'lamena iii eleklriene varniee. Nikada ne dri. amortizerl i prigusivaci najboljim koj·e ste nasli. Umesto uobicajenog e1ektrolita. Pai. U suvosarzirani akumulator mora da se nalije elektrolit pre nego sto se montira. To je jedna od koristi koje tdiste auto-delova moze da ponudi svojim potrosa6ma.. Ne dopuslile da yam dode u dodir sa oCima. Upozorenje: tdnost u akumulatoru je kiselina sa korozivnim dejstvom. Meautim. verovatno vozite automobil koji je iz vise razloga balji nego sto je bio kao nov. Glavna prednost je to sto mil nikada nije potrebno dodavanje vode. Uvek skinite prslenje i sal kada radite sa akumulatorima i produinim kablovima za startovanje da biste sprecili mogucnost varnicenja. Akumulalor proizvodi gas koji je zapaljiv i eksplozivan. Ova teenost se prodaje uz akumulator u plastienoj kantiei.ljivo rukujle metalnim alatom iii produinim kablovima da ne bi dodimuli pozilivan pol akumulatora (iii metal u dodiru sa tim polom) ili SISTEM ZA STARTOVANJE neki drugi melalni dec automobila i izazvaii kralak spo. NajeesCi tip je napunjen iii vlaian akumulator kad koga je elektrolit prethodno naliven i koji je odmah spreman za montiranje u vozilo. Bez obzira da Ii cete se odluCiti za potpuno zaptiven akumulator kome nije potrebno odrzavanje iii manje skup tip sa poklopeima i otvorima za nalivanje. Akumulator kome nije potrebno odriavanje Aka imate star automobil i aka ste zamenili originalne delove kao 5to su pneumatici.Osim velicine i kapaeiteta akumulatora. ode/om iii obojenim povrsinama. odnosno nikada nije imao elektrolit u sebi. postoji nekoliko tip ova izmedu kojih se treba odlueiti.

Traka za drianje akumulatora ee yam olaksati taj posao. a kada je »okee« providno iii 5vet1. nivo elektrolita je suvise nizak da hi se 109 SISTEM ZA STARTOVANJE Teenast U dkumul.isclinu_ Aka yam udc II oko. punio. Kada je »okee« tamno. 1 --------------------------. .0. smesta gil isperi!c vadom. to se radi na sledeCi naCin: 1.:-ni za iste polove kao na starom . Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen.to da radite podmaiite vijke uljem da bi se lak.. 3.model automobila. zamenite akumulator. ne pokusavajte da punite akumulator kome nije potrebno odriavanje. moida eete morati malo da nagnete akumulator na jednu i na drugu stranu da biste videli zelenu boju ako se slueajno oko pokazivaea nakupe mehuriCi gasa. Stoga je i korozija na polovirna. Posao ee yam iCi brie ako ga blagovremeno planirate. nije na odmet da ipak s vremena na vreme oCistite akumulator zbog toga 5tO maze dati do talozenja drugih zagadivaca. 2. Skinite kleme kablova sa akumulatora kako je opisano u odeljku "Punjenje akumulatora«. klemama kablova i na samoj kutiji znatno smanjena.. OCistite okvir za pricvrscivanje rastvorom sode bikarbone i vode. vee ga obavezno zamenite. Kada je »okee« na pokazivacu zeleno. Kada resite da 110 /cjGc l OE-3 I lspitivanje sa hidrometrom yam moze reCi da Ii je akumuJator dovoijno napunjen iIi ga je pOlrebno dopuniti. potrebno je punjenje. Jedno od preimuestava svih akumulatora kojima nije potrebno odriavanje jeste da se u njima nagomilava veoma malo kiseline iii se liOpste ne nagomilava. akumulatori kojima nije potrebno odriavanje nemaju cepove i otvore za proveru stanja napunjenosti pomoeu hidrometra. 4. vee se one utvrduje pregledom pokazivaca . bar nekoliko sati pre nego sto poenete.JlOru sadrii I. ! L::ablovi sp J. Medutim. Ako na osnovu uputstava iz odeljka »Ispitivanje akumulatora« zakljutite da akumulator treba zameniti.. Ukoliko je to slueaj. Posto nap unite akumulator kame ne treba odrzavanje zato sto je na osnovu pokazivaca to trebalo utiniti. Skinite kljueem vijke na ramu koji prievrSeuju akumulator za automobil. Montirajte nov akumulator posto ste proverili . slepen napunjenosti je dobar. Ne bi bilo lose da taj okvir posle tiseenja i susenja obojite bilo kojom antikorozionom bojom da biste usporili dalju koroziju. Zbog toga sto su zaptiveIii. Izvadite stari akumulator iz automobila.e skinuli.

avo ee naravno unistiti jednu iii nekoliko eeIija. Ako je akumulatoru potrebno punjenje. ali je efikasnije primeniti posebno antikoroziono sredstvo koje se na metal nanosi cetkorn. Ti poklop ® \ K!eme sa koji se nalaze 'sa bocne strane akumu!atora skidaju se tako sto se olabavi sestougaona navrtka (1).ar. Zaptivna kapica (2) stili kontakt cd prasine i musti.. proverite to hidrometrom. Ako je u pitanju standardan akumulator. 111 SISTEM ZA STARTOVANJE Zamena elektroDokretaca i • automata elektropokretaca Z amena elektropokretaca (aniasera) i automata elektropokretaca nije mnogo teska ako ste spremni da se podvucete ispod automobila i izvucete napolje motor teiak oko 5 kilograma. Ne sarno sto postoji opasnost da se razbije kutija. NajoCiglednija je mogucnost da akun. pogledajte uputstva u odeljku "Punjenje akumulatora«.ezno premazite antikorozionim sredstvom spojeve kablova i polova. avo cak moze da izazove i po7. Obavezno proverite da Ii je nOV akumulator posle nameStanja potpuno napunjen. obav. Drugi je taj sto mpropisno ugraden akumulaIi -'."kog potresa. usteda ce biti znatna. 'legativan pol je u veCini slucajeva ko]i J 'mljen za blok motora iii ram. Moze se naneti i debe a sloj masti.dr:rn. Kadgod zamenjujete akumulator iIi Cistite polove na akumulatoru.---! 1-SISTEM ZA STARTOVANJE tor moze brze da propadne.. ' 5. To maze brzo da se uradi silikonskim sprejom. To sredstvo se nabavlja u prodavnicama auto:delova. Pogresno montiranje akumulatora maze da bude opasno iz nekolikl razloga. vee moze da se osteti i unutrasnjost akumulatora sto maze da prouzrokuje kratak spoj. ). S obzirom na cenu zamene elektropokretaca u veCini servisnih stanica.. Ic. Mnogi noviji tipovi akumulatora sa bocno postavljenim polovima imaju zastitne poklopce na polovima koji ih stite od korozije. a dovoljan maze da bude i vazelin.1. Moze da se kupi dobar remontovan iii polovan elektropokretac mnogo· jeftinije nego sto bi .ovi automobila imaju sistem sa pozitl!nim uzemljenjem kod koga je pozitivan kabl prikljucen za masu.ulator ispadne iz nosaca prilikom iznenadnog .'-IffiO stan]I ivozni tip.

a ne pakrece zamajac. onda je elektropokretac neispravan i treba ga zameniti. Elektropokretac sluZi za pustanje motor a u pogon. koji se zupcanik elektropokretaca spaja sa zamajcern . is to kao i elektropokretac. Kada se kontakt-kljuc obrne da pokrene motor.kostao da vam u servisnoj stanici montiraju novi. Skidanje elek(ropokretaca .Bendiksov pagan i pogan sa uletanjem. uredaj koji pretvara tu struju u mehanicki rad tako sto aktivira kotvu magneta u njemu.J naeina UJ. prvo proverite dali su kablovi akumulatora Cisti i zategnuti. Pogonski zupcanik elektropokretaca pokrece zamajac. Postoje dva uobicajel1. elektricna struja 1Z akumulatora dolazi u automat elektropokretaca. Elektropokretac je smesten u blizini zamajea motora. Na vozilima sa zadnjim pogonom. vise nije pot reb an sve do sledeceg startovanja. Ako su akumulator i kablovi ispravni. u oba slucaja koristi se inercija da bi se pogonski zupcanik spojio sa zamajeem.\dilice matara. iIi ga pokrene sarno na trenutak. Aka se elektropakretac akrece. Ovim se stavljaju u pagon unutrasnji delovi motora i On poCinje da radi (sistemi za paljenje i dovod goriva igraju podjednako vainu ulogu u startovanju ali to ce biti podrobnije objasnjeno u poglavljima posvecenim tim sistemima). to znaci da su automat elektropokretaca ilili pogon elektropokretaca neispravni i da ih treba zameniti. elektropo kretac moze da bude smesten sa bilo koje strane motora i pricvrscen vijcima za motor. Otkrivanje kvara kod elektropokretaca Ako se radiliea normal no obrce kada okrenete kontakt-kljuc ali motor ne moze da zapocne sa radom. pogonski zupcanik se odvaja od zamajea i. Ako elektropokretac sarno skljoene iii se pokreee veoma spOto. problem nije u elektropokretacu (pogledajte odeljke posvecene otkrivanju kvarava na motoru i sistemima za dovod goriva. paljenje i preCiscavanje izduvnih gasova). Cim motor poene da radi. Elektricna struja tako6e pokrece pogonski zupcanik elektropokretaca. Na automobilima sa prednjim pogonom nalazi se ispod iIi iza matcra i pricvrscen je vijcima iIi za motor iii za menjacku kutiju. Kotva elektromagneta povezana je polugom koja Ala! i ma!erijal • Klinovi za tockove • Dizaliea i sigurnosna postolja • Pokretna lezaljka • Kljucevi • Klesta za akumulatore • Izvlakac za kleme • Elektropokretac • Automat elektropokretaca • Sigurnosne podloske i podloske sa ozubljenjem 112 pokrece zupcanik prema zamajcu ":1 kraju r.

. Stayite klinoye ispred i iza zadnjih toekava. Posebna oprema koja olaksaya zamenu ukljueuje i dizalicu. Elektropokretac se skida i montira na sledeCi naCin: 1. elektricna stmja poteee ka automatu dektropokretaca. Podignite dizalicom prednji dec automobila tako da prednji toekoyi budu iznad zemlje. Dizalicom treba podiCi automobil dovoijno ad zemlje da bi se skinuo eiektropokretae. 2.-" 0-----SISTEM ZA STARTOVANJE Elektropokretac je obicno smesten na zadnjoj strani motora i pricvrscen je vijcima za motor. Ako sledite uputstva i pazljivo 1 I ~ " 1 . Sa unutrasnjeg kuCista automat se skida lako. i i ' 3. Postoljima poduprite prednji dec automobila dok radite pod njim. na nekim automobilima. Automat clektropokrctaca (1) je smdten na vrhu elektropokrelJCa (2). obicno mora da se skine i elektropokretac da bi se doslo do automata.Skidanje elektropokretaca razlikuje se u zavisnosti od tipa I modela automobila. navedeni postupci za skida· nje elektropokretaca i automata elektropokretaca najcesce se primenjuju te mogu posluziti kao opste smerniee. ! i ~ i ~ r'" . Prilikom startovanja kontakt-kljucem. elektropokretac se nalazi izmedu izduvnih cevi i elemenata sistema vesanja te skidanje moze da bude komplikovano bez hidraulicne dizaliee. 113 pratite kako su sastavni delovi montirani. U svakom slucaju. a pokretna lezaljka ee yam omoguCiti da se lako kreeete ispod vozila. ne bi trebalo da imate nikakye teskoee. Automat elektropokretaca smesten je iii na unutrasnjem delu kuCista iii na samOm elektropokretaeu.. sem . ali kada je montiran na elektropokretacu..1 I ~ i ! '1 I . Na primer. I :. pri cernu 5C pomera poluga (3) i omogucuje da pogonski zupcanik (4) pOkrene zamajac (5). Parkirajte auto mobil na ravno tIe i zakocite ga ruenom kocnicom.. dva sigurnosna postoija i pokretnu le2'aljku.

Spustite auto mobil tako sto cete ponovlll postupke 1. Napomena: proverite na elektropokretaeu da Ii je' spoj oko otvora za montiranje Cist. Poduprite nekako elektropokretac da biste mogli da izdrzite njegovu tezinu koja je oko 5 kilograma. 9. 7. Pogresno povezani provodnici mogu da izazovu ozbiljne probleme u elektricnoj instalaciji. te se"stoga mora skinuti elektropokretae da bi se zamenio automat. povucite elektropokretac i izvucite ga napolje. Pre nego sto se podyucete ispod automobila da skinete elektropokretae. ponovite postupke 6. 5. Napomena: na nekim tipovima automobila. Neki tipovi automobila. Posto ste poduprli elektropokretae. Kada izvadite sklop elektropokretaca i njegovog automata. a zatim dizalicom spu'stite auto mobil na postolja. 4. 7 i 8 obrnutim redom. Kada se ukljuci mOlor. 2. deklropokrel. Kljueem poskidajte sve provodnike povezane sa elektropokretacem i automat om elektropokretaca. Upotrebljavajte sigurnosne podloske iii podloske sa ozubljenjem za povezivanje svih elektrienih kontakta. 2. pre svega americki. Pronadite gde je smesten elektropokretac. Olabavite vijke za pricvrsCivanje elektropokretaca. Ponovo poveiite kabl akumu!atora koji se prikljucuje za masu. 10. klesta iIi izYlacak za kleme). na vrhu elektropokretaca nalazi se nosae koji ga pricvrscuje za motor.vim da ih skinete. Stayite postolja ispod prednjeg dela automobila da biste ga bezbedno poduprli. okrenite automat i skinite. Skinute provodnike obelezite na neki naCin da biste bili sigurni da cete ih vratiti na ista mesta. 114 1= 6. postupite na sledeCi naCin: l. 3 i 4 obrnutim redom i ukljuCite motor da biste proverili da Ii elektropokretac normalno fadi.ako elektropokretac moze da se dohyati odozgo. Na jednom kraju automata elektropokretaca nalazi se prikljucak elektropokretaca. imaju automat elektropokretaea smesten na elektropokretacu.Jc nema pOlrebe vi!lc da radio a pogonski zupcanik (1) se razdvaja od zamajw (2). gao Napomena: ne zaboravite da . On se obicno nalazi blizu dna iii iza motora na vozacevoj strani autornobila. skinite vijke. iskljucite kabl za masu sa pola akumulatora (upotrebite.zamenite staTu oprugu u magnetnom jezgru novom koja se dobija uz nov automat. Skinite cetkom prasinu sa elektropokretaca (zastitite oCi). Da biste montirali elektropokretac. To se radi na osnovu gore datih uputstava. 8. Skinite dva vijka koja pricvrscuju automat elektropokretaca. 1l. Taj no sac mora da se skine pre nego sto se elektropokretae izvuce napolje. . odnosno da nema korozije iii ostataka boje. Posto skinete ovaj prikljucak.kljuc. ali nemojte sa.

!skljuCite sve kontakte na automatu elektropokretaca. Automat elektropokretaca montiran na unutrasnjem delu kuCista skida se na sledeCi naCin: l. kada motor poene da radi. 4. (2) namotaje automata dcktropokretaca. CD / Detaljni opis akumulatora nalazi se u poglavlju »Sistem za startovanje«. alternator. akumulator obezbeduje poeetnu elektrienu energiju za startovanje motcra. Montirajte nov automat tako sto cete ponoviti postupke 1 i 2 obrnutim redom. Zbog sve veceg broja potrosaea elektricne energije u savremenim tipovima automobila. Skinite kabl sa negativnog pola akumulatora. potrebno je sto bolje shvatiti njenu funkdju i nautiti kako se vrse osnovne popravke na sistemu za punjenje. Ne zaboravite da ih obeleiite prilikom ponovnog povezivanja da ne biste pogresi!i. Montirajte novi automat elektropokretaca na mesto na kame se nalazio stari. 6. (3) eleklropokretac i (4) indukcioni kalcm. Osnovni delovi sistema za punjenje Sil akumulator. I . generator jednosmerne stmje (dinamo) zamenjen je alternatorom koji moze da proizvede znatno vecu kolitinu elektricne energije pri malom broju . Meautim. sigurnosnih podloski i podloski sa ozubljenjem. kao i potrebni prekidaei elektrieni provodnici. Panova povezite provodnike koriste6 na svim kontaktima podloske sa ozubljenjem iIi sigurnosne podloske. 5. Ponovo povel:ite akumulatorski kabl za negativan pol. 5. elektricnu energiju proizvodi alternator. 3. Skinite vijke za pricvrsCivanje. Proverite da Ii opruga dobro naleie na kotvu. Posto je skoro polovina svih teskoca u vezi sa automobilom povezana sa elektrienom instalacijom. Prema vee datim uputstvima. 115 SISTEM ZA STARTOVANJE 116 Tipicni prikljucci na umomatu elcktropokretacil ukljucuju (1) kontakt za akumulator.3. SISTEM ZA PUNJENJE K ao sto je reeeno u prethodnom poglavlju. Karla . obeleiite provodnike tako da ih mOlelc panovo povezati sa novim. Obezbedite sve elektricne kontakte pomocu.. 4.:amenjujete autOmat elektropokretaca. 2. panovo montirajte sklop elektropokretaca i automata elektropokretaea. Neki tipovi uvoznih automobila imaju automat elektropokretaca ugraden neposredno u elektropokretae koji moze da promeni sarno neko ko je upoznat sa ovim sklopom elektropokretaca i automata elektropokretaca. regulator napona (regler).

. a pokrece ga pogonski femen vezan za kaisnik radilice koji okrece i ventjlator. Svi delovi sistema za punjenje pavezani su elektricnim provoctnicima. Na donjem delu nalaze se pljosnati metalni kontakti iii prikljuene stezaljke.. On abieno ima cetiri polozaja: »neutralan«. kontrolna lam pica sluii kao upozorenje na tabli sa instrumentima daje doslo do nekog problema u sistemu za punjenje. Osnovni delay! sistema za punjenje: (1) akumulator. (2) prikljutak za rdej. regulator napona smesten je u samom alternatoru. tako da pravilno rade kada je motor u pogonu. »potrosaCi pod naponoffi«. Alternator je smesten na prednjem delu motcra. 118 Ii .. Regulator napona obieno je srebme iIi erne boje. Regulator je najeesce montiran na alternatoru iii blizu njega. kasgtofon. Glavni prekidae regulise protok elektriene energije.obrtaja motora. (5) kontrolna lamps i (6) glavni prckidac (kontakt-kljuc). . uredaj za dizanje i spustanje prozora i drugo. Ostali delovi sistema za punjenje su glavni prekidae. Osim sto snabdeva elektrienom energijam motor i druge uredaje na elektricni pogon. klima-uredaj. Stoga treba voditi raeuna da se stari provodniei zamenjuju onima istog tipa. Na slid su prikazani prikljutci altcrnaloru: {ll prikljucak za pobudu.i >. Treba zapamtiti da akumulator ne proizvodi elektricnu energiju vee je sarno skladisti. Kod nekih sistema za punjenje. duzine i preseka. kontrolna lampiea za pokazivanjestepena napunjenosti i elektrieni provodniei. brisaCi vetrobrana. zakljucen« i »pokretanje motora«. 117 SISTEM ZA PUNJENJE Regulator napona regulise koliCinu elektriene encrgije koju proizvodi On sprecava da iz alternatora poteee suvise velika koliCina struje u akumulator sto bi mogio da izazove pregorevanje svih elektrienih uredaja u autmobilu. radio.. SIFt? Zamena pogonskog remena· . Kada zasvetli. elektrieni provodnici su razliCitih tipava i preseka. (2) razvodna kutija. sirena. (4) napoDski regulator.' . kvadratnog iIi pravougaonog preseka. (3) aiternalOr. Prema nameni. alternator takode vraea elektrienu energiju u' akumulator gde se skladisti. Svrha sistema za punjenje je odriavanje napunjenosti akumulatora i napajanje elektrienom energijom drugih potrosaca kao sto Sli svetla. . (3) prikljucak za akumulator i (4) pdkljucak za mu su.

Prepunjen akumulator najcesce je znak da treba obratiti paznju na sistem za punjenje. Podjednako ozbiljan problem moie da predstavlja i nedovoljno napunjen akumulatoL Znaei su sporo okretanje radiliee motora i bleda prednja svetla. provera ne mora dll otkrije defekte. Kontrolna lampica se pali sarno kada je glavni prekidac ukljucen dok motor ne radio Ako zasvetli dok motor radi. J edan od najeesCih uzro1:a otkazivanja sistema za punjenje je labav. Mnogi pazljivi vlasniei automobila zamenjuju pogonski remen svake tri go dine da bi jzbegji probleme i ostecenja elektriene instalaeije. suvise zategnut iii neispravan pogonski remen. (Ako ovo nije u pitanju. akumulator moze ozbiljno da se osteti. a akumulator ce staIn a otkazivati. Ako je akumulator dobro napunjen i ako je ispravan. (4) lI. on . Na ampermetru se oCitava da Ii je akumulator prepunjen. obicno traju 3 godine. oba uredaja ee signalizirati pocetak problema. (3) usijanost.:Hopljenost u!j em i (5) prskoline. Ako je upaljeno crvenO svetlo upozorenja za nedovoljan napon alternatora ili visoku temperaturu matora. proizvoditi dovoljno elektricne energije za punjenje akumulatora. Ako se odmah nesto ne preduzme. iii ako je glavni prekidae iskljucen. treba proveriti pogonski remen i regulator napona.alternatora Ala! i materijal e Uredaj za ispitivanje remena • Kljueevi • Poluga • Pogonski remen M ale teskoee sa sistemom za punjenje mogu postepeno da postaju sve vece. onda u sistemu za paljenje postoji kvar. (1) poderotine. Prepunjenost akumulatora ogleda se u stalnoj potrebi za dodavanjem vode. kao veCina gumenih delova. Pogonski remeni. Stoga navodimo simptome koji ukazuju da sis tern ne funkeionise ispravno. posta vizuein. Kada se na tabli sa instrumentima pojavi erveno svetlo upozorenja za nedovoIjan napon alternatora. proCitajte odeljak »rspitivanje alternatora i regulatora napona«). Zvuk koji proizvodi labav . to znaCi da pogonski remen proklizava iii da je iskidan. . Pogonski remen koji je suvise zategnut. Ako je pogonski remen labav. Zamena se preporucuje posle wake In godine. (1) odvajanje slojeva. prednja svetla ce biti bleda dok motor radi u praznom hodu.a. nedovoljno napunjen iii prazan.ce da proklizava zbog cega alternator nece SISTEM ZA PUNJENJE Svaki od sledcCih defckata 1na6 da femen treba zameniti. moze da osteti lezajeve alternatora i da optereti leZajeve pumpe Za vodu. Bez obzira da Ii vas automobil na tabli sa instrumentima ima kontro]nu lampicu iii am permetar.

Pailjivo proverite koji remen se stavlja u ! I ! 'I .kinuti i zameniti. Pritisnite prstom pogonski remen.remen jeste povremena skripa iIi kada se povecava brzina kretanja iIi broj obrtaja motora. provueite poJugu (3) pored mazalice na poklopcu za oprugu (4) pokretnog poklopca na kaisniku (5). Gumite polugu nadole da his!c podigli . znaCi da je suvise labav i da moze da prouzrokuje probleme u sistemu za punjenje. Povueite alternator u praveu ventilatora tek toliko da se olabavi pogonski remen. I' I -----SISTEM ZA PUNJENJE O"aj zmijoliki pogonski n:men (1) pravilno 51! zatei!! pomOCil zateznog kaisnika sa oprugom (2). Namestite remen prema crtezu na nalepnici sa donje strane poklopea motora (ako nema nalepniee. Ako remen ulegne za vise od 1-1. 2. Ako nemate taj uredaj. Da bis!e zamenili remen. 119 SISTEM ZA PUNJENJE Dn biste lameni!i pogonski remen alternatora (1). naCin: 1. Olabavite kljucem vijak za prievrsCivanje alternatora koji se nalazina dnu alternatora i vijak za podesavanje koji se nalazi na vrhu. Remen se zatim moze. olabavite vijak za montiranje (2) na dnu alternatora i vijak za podesavnaje (3) na vrhu.5 em.delova motora) skidaju se pomoeu velikog odvijaca iii po luge da bi se smanjila sila zatezanja na kaisniku. remeni sa tih uredaja treba da se olabave iii skinu da bi se obezbedio pristup pogonskom remenu alternatora. s. pogledajte u fabricki prirucnik). stvrdnutih del ova iii ulja. Podesavanje i zamena pogonskog remena alternatora vrsi se na sledec. Zategnutost pogonskog remena moze da se proveri pomoeu uredaja za ispitivanje remena koji se nabavlja u prodavnicama auto-delova. klima-uredaj iii vazdusna pumpa za sistem za preCiscavanje izduvnih gasova. Tipican remen alternatora obuhvata kaisnik pumpe za vodu (4) i kaisnik radi!ice mownl (5). Napomena: 120 vijugavi pogonski remeni koji se mogu naCi kod nekih motora (jedan jedini remen sluzi za pogon svih uredaja .. Ako je natopljen uljem pogonski remen moze da izgleda zategnuto ali da i dalje proklizava i sprecava punjenje akumulatora. iskljucite motor i stavite prst na pogonski remen na sredinu izmedu dva kaisnika. Ako vas automobil ima druge uredaje kao sto su servoupravljac. Neee yam biti potreban nikakav uredaj za ispitivanje remena niti neko drugo podesavanje. Proverite da li na pogonskom remenu ima naprslina.

Zategnite remen tako sto cete polugom pome· riti alternator od ventilatora. Zatim cvrsto pritegnite vijke za pricvrsCivanje i podesavanje alternatora. Ako ga je potrebno zameniti iIi zategnuti. stoga prvo to uradite. . Kada je pravilno zategnut. koristete polugu (1) za odvajanje allernatora (2) ad ventilatora. 121 STSTEMZApUNJENJE [.5--2 em . Pogonski remen je lako proveriti. Podesite zategnutost remena da ugib ne bude veCi od 1-1. 4. Napomena: ako treba zameniti i druge pocnite sa onim koji je najblizi bloku motora. kada sredinu remena pritisnete prstom. Skinite stari pogonski remen sa kaisnika. 5. Pre nego sto poenete da ispitujete alternator. Nekoliko nedelja posle namestanja novog pogonskog remena treba panovo proveriti njegovu zategnutost. Ispitivanje alternatora i naf)ona (reglera) Alai i malerijal • Hidrometar • Kljucevi • Klesta za akumulatore • Izvlakac za kleme • Produzni kabl • Voltmetar • Odvijae • Papir za glacanje (»smirgla«) A ko se kontrolna lampa alternatora upaIi dok vozite automobil. to obicno moze da znaei da alternator ne salje dovoljno elektriene energije u akumulator iIi da je pogonski remen labav iIi otkinut. 6. 3.5 em Da biste zateg!i nov pogonski remen. remen ne bi trcbala da ima ugib Yeti od 1. novi pogonski remeni mogu da se istegnu izvesna vreme posle nameStanja. postupite pre rna uputstvima datim u odeljku "Zamena pogonskog remena altern atora«. akumulator mora da bude potpuno napunjen.zatezni kaiSnik. Kada u prodavnici auto-del ova kupujete nov pogonski remen. Nemojte ga seCi da bi ste ga skinuli ako vee nemate odgovarajuCi novi remen. pazite da kupite remen odgovarajuce veliCine. Zatim pritegnilc vijak Z3 montiranje alteramora (3) i vijak za podesavanje (4). Ukljueite motor 1 proverite da Ii su remeni centrirani ida Ii pravilno rade. Ne pokusavajte da pomocu odvijaca montirate novi remen prebaeivanjem preko kaisnika da se ne bi istegao. koji zleb tako da mozete da ih vratite na svoJe mesto. Montirajte nov pogonski remen alternatora preko odgovarajuCih kaisnika.

glavne delove alternatara. Dublje uvlacenje advijaca maze da OSler. znaCi da alternator mie ispravan iii da uzemljenje nije dobra. Na taj nai'in premosticete regulator koji se nalazi unutra te bi stoga napon trebalo da pocne da raste. Skinite klemu sa negativnog pola akumulatora (kod sistema sa pozitivnim uzernljenjern skinite prvo klemu sa pozitivnog pola). pazljivo uvucite mali odvijac (oko 1 em) u otvor i poveiite odvijac sa pokretnim metalnim poklopcem i kuCistem alternatora. Napomena: ako nemate dovoljno iskustva sa radom na elektrienoj instalaeiji u automobilu. ispitivanje izlazne snage alternatora moze se obaviti i bez iskljueivanja kontakta. Napomena: kod nekih tipova vozila. Ispitivanje alternatora nije tesko. Ako ne postoji oznaka.jac u otvor dublje ad 2 em. 2. moracete da ga dopunite kao sto je objasnjeno u poglaviju »Sistem za srartovanje«. Kleme sa oprugom skidaju se klestima kojima se obuhvate krajevi klerne. Iskljucite kontakt pobude alternator a tako sto cete izvuCi utikac iii skinuti navrtku malim kljucern . bolje prepustite posao elektro-mehaniearu da ne biste izazvaIi kratak spoj iIi ostetili skupe delove. Kleme sa akumulatora koji imaju bocno postavljene polove skidaju se tako sto se prvo kljucem odvrne vijak sa klerne.\ 'I i Upozorenje: nemojte gurnut. . Aka se na voltmetru ne moie oatat. odv. Ispitivanje izlazne snage alternatora pokazace da Ii alternator snabdeva akumulator elektricnom energijom. Ono ce takode pokazati da Ii je neispravan alternator iIi regulator napona. Voltmetar rneri nap on u elektricnom kolu. Kada je akumulator poptuno napunjen moze da se obavi ispitivanje izlazne snage alternatora.122 Prove rite pomocu hidrometra step en napunjenosti standardnog akumulatora. Ukljucite motor. Ako nije potpuno napunjen. Ako yam neSto u uputstvima nije jasno. Sa zadnje strane alternatora nalazi se otvor U obliku slova »D« koji sluii za ispitivanje ukupne snage alternatora. moracete sami da pronadete kontakt pobude na osnovu prirucnika za vas autornobil. Navedeni Sll osnovni postupci za proveru izlazne snage alternatora. pailjivo sledite uputstva i budite veoma obazrivi. Potrebno je sarno pravilno spojiti voltmetar sa elektricnom instalaeijom u automobilu i oeitati rezultat.• Ovaj kontakt je obicno obelezen slovorn »F" na kucistu alternatora. . proverite pokazivae stanja napunjenosti na zaptivenom akumulatoru kome nije potrebno odrzavanje. nap on posta ste ga toliko gurnuli. 1. Izvlakac za klerne olaksava skidanje kleme sa pola. Standardne klerne mogu da se skinu tako sto se kljucem olabavi vijak na klemi.

Ako napon ne poene da raste ni posle nekoliko minuta. Spojite provodnike voltmetra . Time' ste prekinuli vezu izmedu regulatora i sistema za punjenje i omoguCili altematoru da napaja punim kapaeitetom. rezultat treba da je oko. Pre nego SIO obavite ispitivanje iziazllc snage alternatora pomocu vottmctra. IskljuCite sve uredaje u automobilu i ukljuCite motor. 124 Neispravan akumulator takode moie da dove de do prepunjenosti. moida ce biti potrebno da minutdva ubrzate rad motora nesto iznad praznog hoda da bi napon u akumulatoru porastao._--------. . neispravan je regulator i treba gazarrteniti.. Zatim spojite jedan kraj produinog kabJa (2) za komakt pobude nu alternatoru (3). probajte da obavite sledece ispitivanje: 8. 9. Ako napon poene da raste. Spojite jedan kraj produznog kabla za kontakt ------. Spojite drugi kraj produznog kabla na prikljucak za akumulator na aiternatoru oznacen sa })BAT«.14 volti na praznom hodu motora. OCitajte rezultat na voltmetru. iIi ako je napon visi od IS yolti kada je automobil na praznom hodu. pa tek and a os tale delove sistema za punjenje. znaci da je akumulator prepunjen. 7.Ako yam je auto mobil pod garaneijom.. 4. • . OCistite papirom za glabnje povrsIllu oko zavrtanja na regulatoru i mesta na karoseriji gde je montiran. Prepunjenost akumulatora je jedan od najcesdh problema koji nastaju usled neispraynog regulatora napona. . Upozorenje: pazite prilikom ispitivanja da napon ne bude iznad 15 volti da ne bi ostetio alternator iIi neld dec elektricne instalacije. a emu sa farnam alternatora kao masom. Ako morate stalno da doliYate yodu u akumulator. Skinite zavrtnje koji prievrscuju regulator napona. Stoga treba dobro proyeriti prvo akumulator. Kada je akumulator potpuno napunjen. a ispitivanje izlazne snage alternatora pokazuje da je regulator napona neispravan. Ako je akumulator ispravan.---SISTEM ZA PUNJENJE pobude. . Ako je akumulator nedovoljno napunjen. Po novo spo]te negativan kabl sa polom akumulatora . 5. proverite da li je njom pokriven ceo sklop ili sarno regulator.ervenu lieu za prikljucak »BAT« na altematoru. 3. problem je po svemu sudeci izazvao alternator. spojite drugi kraj produinog kabla sa prikljuckom za akumu!ator na alternatoru (4) 123 SISTEM ZA PUNJENJE 6. Pronadite regulator naporia. 10. iskljuCite kontakt pobude ahcrantora (1).

SISTEM ZA PUNJENJE Zamena alternatora Alternator u stvari nije tesko zamenili. Vrh odvijata treba da budc uzemljen za pokre!ni metalni poklopac i kuCistc niternalOra kako bi sc prcmostio naponski regulator. bilo bi bolje da popravku ovih 'delova prepustite strucnjaku. montirajte novi regulator napona kako je objasnjeno u sledecem odeljku. Ako nikada niste radili sa elektricnom instalacijom u automobilu i nemate nikoga ko bi yam pomogao. Zamena alternatora i regulatora napona (regtera) Alat i materijal • Kljueevi • Klesta za akumulatore • Izvlakae za kleme • Poluga • Odvijac • Alternator • Regulator napona (regler) S ledeCi simptomi neispravnog regulatora napona i alternatora su opsti znaci problema sa elektricnom instalacijom: crvena lampa upozorenja nedovoljnog napona alternatora na tabli sa instrumentima ostaje upaljena posle startovanja (iIi ampermetar pokazuje niske vrednosti).f = 1. Ako ste proverili prikljucke akumulatora. Ponovo montirajte regulator i ukljueite motor da proverite da Ii se napon smanjuje pri normalnom punjenju. obavili ispitivanje hidrometrom iIi na neki drugi naein proverili stepen napunjenosti akumulatora. Stoga. ako sumnjate da je neispravan. kada se jed nom nauCi i ta popravka 5e jednostavna.11. i II ii I . Uvucite odvijac na vge ad 2 em u kontrolni olvOr U obiiku slova D.' 12. ispitivanje izlazne snage al\ernalora moze se obaviti bez iSkljuCivanja konlilkla. izvucite ga iz automo- . svella su veoma bleda na praznom hodu. Kod nekih lipava automobila. Ako i dalje dolazi do prekomernog punjenja. pregledaJi pogonske remene i utvrdili da na kaisnicima nema prepreka iIi bocnog zazora. Medutim. Ponovite postupke 1-5 obrnutim redosledom da biste iskljuCili voltmetar. a akumulator stalno otkazuje. regulator napona i kabl akumulatora prikljucen za maSll. problem moze da bude prouzrokovan regulatorom napona iIi alternatorom. i . a ukljuCili alternator.

a zatim pomoeu po luge pogurajte alternator dalje od ventilatora sve'dok remen ne bude zategnut. Skinite klemu sa pola pomocu izvlakaca za kleme ako se klema ne moze skinuti rukom.bila i odnesite ga u prodavnicu autodelova iIi servisnu stanicu gde vam se moze izvrsiti detaljna provera. Zapamtite i obeleiite njihova mesta taka da se ne zbunite kada bude potrebno da ih po novo prikljucujete. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. 5. Ima ih obicno dva: jedan koji pricvrscuje alternator za blok motora i jedan na vrhu za podesavanje. 6. Izvucite vijke za pricvrsCivanje i alternator iz automobila. Nemojte koristiti cekic iIi polugu za skidanje kleme sa pol a da ne biste ostetili kutiju akumulatora. Kod akumulatora koji imaju boeno postavljene polove. Zamena ovog tipa regulator a je posao koji treba prepustiti strucnjaku. DC bi t r e ~ balo da se ugiba vise od 1-1. Napomena: kod mnogih novih modela automobila. klestima stisnite krajeve i izvadite je. IskljuCite provodnike koji su spojeni sa alternatorom. Posle detaljne provere alternatora. Pritisnite srerJinu remena prstom. Odvrnite kljucem vijke za pricvrsCivanje alternatora. 126 Ovaj zmijoliki pogonski remen shlzi za pagan svib uredaja i pravilno ~ zatei. dok se regulator napona koji se nalazi spolja zamenjuje na sledeCi naCin: Upozorenje: kabl akumulatora koji je spojen sa masom mora da se iskljui'i prema vee datim uput- . Na kraju pritegnite vijke za pricvrsCivanje. vratite ga na mesta ili stavite novi taka sto cete ponoviti postupke 1-5 obrnutim redosledom. Pomerite alternator da se remen olabavi. lako vam se Cini da je nepotrebno. Stavite remen na kaisnike. (1) kontakt pobude (»F«) (3) prikljucak za akumulator (»BAT«) (2) prikljuCllk rdeja (4) prikljueak zn .5 em. regulator napona se nalazi u alternatoru. 2.e pomocu zatewog kaisnika sa oprugom. Alternator se skid a i zamenjuje na sledeCi nacin: 1. Pogonski remen mora dobra da se zategne kada se vrati na svoje mesta. 4. kablovi-6e mogu skinuti tako sto se mali sestougaoni vijak olabavi i odvije sa akumulatora. skinite klemu sa negativnog pol a akumuiatora (odnosno klemu sa pozitivnog pola ako se na vasem automobilu nalazL -sis tern sa pozitivnim uzemljenjem). Zamena regnlatora napona (reglera) Montiranje novog regulatora napona pozeljno je prilikom svake zamene alternatora. Olabavite kljueem vijak na klemi. 7. to u stvari otklanja moguenost da stari regulator izazove kvar novog alternatara.nasu (»GRD«) 125 SISTEM ZA PUNJENJE 3. Ako imate klemu sa oprugom. a zatim ga skinite sa kaisnika.

I I ! "l i-= SISTEM ZA HLADENJE M otor sa unutrasnjim sagorevanjem koji pokreee skoro sve automobile radi na principu »unutrasnjeg sagorevanja«. jezgro grejaca i vraca se nazad u hladnjak. Kontakt je napravljen tako da obezbedi tacan polari!e! prilikom priklju tivanja. dok na vrhu klipova mogu da budu oko 300 0c.stvima. Prilikom nja smese vazduha i goriva u motoru razvija se velika Joplota . Pronadite regulator napona. Napomena: neki modeli automobila imaju kontakt sa cepom koji kada se rastavi iSkljucuje ceo regulator napona. za zagrevanje smese vazduha i goriva radi boljeg sagorevanja u cilindrima. Skinile provodnike sa regulatora napona posto ste !h prethodno obe/eiil! i zapamtili njihov raspored. S druge strane. Teenost za hladenje se zatim vraca u blok motara gde preuzima • toplotu od cilindara i odvodi je u hladnjak. izvesna kolicina toplote potrebna je U tipitnom sistcmu za hiadcnje motora sa teenosCu. Stavite nov regulator napona na mesto na kome se nalazio stari i pritegnite zavrtnje. Sistem za hladenje odriava motor na optimaJnoj temperaturi. 3. temperature u cilindrima mogu da dostignu cak 2000 °C. Znacaj regulisanja temperature najbolje se uocava po neravnomernom radu hladnog motora. Ventilator koji se direktno pokrece ad stnme motom usisava hladan vazduh kroz hladnjak. Pri normalnoj brzini. Blok motora koji se hladi vodom supalj je oko cilindara. prolazi kroz u bloku motora. venti! koji reaguje na toplotu. Taj prostor ispunjen je tecnoscu za hladenje koja okruzuje cilindre. Skinite odvijacem sve zavrtnje koji ga pricvrScuju. 4.dovoljna da za 10 minuta istopi blok motora teiak 50 kilograma. 2. Skinite regulator napona sa nosaca. 5. prati .hladenjem vazduhom i hladenjem vodom. 1. NajcesCi su sistemi za hladenje vodom. Termostat. 127 SISTEM ZA HLAf>ENJE Tipican elektricni ventilator montiran na hladnjaku aktivira se pomoCu prekidaca koji reaguje nn prornenu tempemture {cenosli za hladenje. Spojite sve provodnike na propisan nacin. Za svaki automobilski motor postoji optimal an raspon temperature pri kojoj najbolje radio Bez efikasnog sistema za hladenje. motor bi za nekoliko minuta bio unisten od sopstvene toplote. teenost za hladenje sc pumpa tako cia kruii od hladnjaka koji se nalazj u prednjern delu automobila. Temperatura se regulise na dva naCina .

Antifriz se sastoji od etilen-glikola i aditiva kao sto su sredstva za spreeavanje korozije i inazivo. 2.. Savremeni sistemi za hladenje sa trajnim antifrizom radeveoma dobro i stoga im se obieno obraca malo paznje. U poeetku se kao teenost za hladenje motora koristila obiena voda. Medutim. Na praznom hodu iIi pri maloj brzini kretanja. VENTILATOR SA SPOJNICOM. ventilator usisava spoljasnji vazduh koji prolazi kroz hladnjak i rashladuje teenost za hladenje. najbolje resenje predstavlja trajni antifriz. ~ 1. U rastvoru sa vodom (1: 1) antifriz izdrzava temperature od -40 "C do l30 "C. U stvari.koje dolazi usled promena uslova voznje i vremenskih prilika. cevi hladnjaka i pumpi . ELEKTRICNI VENTILATOR. i 1 . trosenje cevovoda. HLADNJAK. Na automobilima sa prednjim pogonom i poprecno postavIjenim motorom. suvise lako isparava i moze da ima koroziono dejstvo. sistema za hladenje su: . S obzirom da alkohol snizava taeku kljucanja od 100 "C na 78 "C i isparava. 4. Vrela teenost za hladenje teee kroz cevi i hladi se vazduhom koji struji oko cevi i rebara. otporna je i na 128 koroziju. kao sto su zamena creva. Na nekim tipovima vozila ventilator je montiran na spojnici koja mu omogucava da se okrece manjom brzinom iIi da se slObodno okrece kada nije potrebno maksirr. kao i u slueajevima kada je motor hladan iIi kada se automobil dovoljno brzo kreee da dovoljno vazduha prolazi kroz hladnjak. Delov. 3. Delimiean rastvor vode i metil-alkohola sprecava da se teenost za hladenje zimi smrzne. Hladnjak Iiei na saee i sastoji se od tankih cevi i rebara. elektrieni ventilator koristi se za . Uz odgovarajuce odrZavanje. VENTILATOR.alno hladenje. obicna voda nije pogodna stoga sto se smrzava. Medutim. sis tern za hladenje moze da traje godinama. remena i eventualno poklopca hladnjaka iIi termostata. Zanemarivanje sistema za hladenje moze da prouzrokuje curenje iz spojeva na bloku motora. Termostat se otvara i zatvara prema promeni temperature teenosti za hladenje do. vazno je da teenost za hladenje u sistemu bude cista i da svi delovi rade pravilno. nijedan antifriz ipak nije vecan s obzirom da se aditivi trose. Spajnica ventilatora smanjuje nepotrebno opterecenje matOTa i doprinosi stednji goriva.sto sve dovodi do pregrejavanja i trajnog ostecenja matora. a ako se dodaju i sredstva za spreeavanje korozije.strujanje teenosti i odreduje temperaturu motora.

Poklopac sa ventilom za reaulisanje pritiska regulise pritisak u sistemu za hladenje. PUMPA ZA VODU. 9. Kod abujmica sa vijkom pritezanje iii otvaranje obujniica vrsi se okretanjem vijka. 6. 11. ProizvodaCi automobila preporucuju mesavinu u razmeri 1: 1 sto pruza zastitu tokom cele godine. CREVA I OBUJMICE (»SELNE«). TECNOST ZA HLADENJE. TERMOSTAT. motor ce brzopoeeti da se pregrejava. Stoga je sis tern za hladenje predviden da radi na visokim temperaturam a pod pritiskom. kao i -------SISTEM ZA HLADENJE voda. N a svim spojevima ereva nalaze se obujmice koje obezbeduju hermetieki spoj. Jedno crevo sluzi za dovod teenosti za hladenje. Obavezno kupite kvalitetan' antifriz. Termostat odrzava rad motora na odredenoj temperaturi i eesto se. a drugo za odvod. 7. Najcescese koriste obujmice sa vijkom i obujmice sa oprugom. po hladnom vremenu iIi laganoj voznji. Ventilator ostaje iskljueen sve dok se temperatura teenosti za hladenje ne podigne iznad 90-95 "C kada se ventilator ukljucuje i radi sve dok se temperatura tecnosti za hladenje ne spusti ispod graniene temperature u termostatu. REMEN VENT!LATORA. KoliCina teenosti za hladenje koja prolazi kroz hladnjak regulise se pomocu termostata. Teenost za hladenje. Pumpa za vodu odvodi teenost za hladenje kroz hladnjak (iIi kroz obilazni vod) i omogucava njeno cirkulisanje kroz blok motora i glavu cilindra. Teenost za hladenje u sistemu ia hladenje sastoji se od mesa vine antifriza i vode. skoro zatvara. a kod obujmica sa oprugom krajevi moraju da se pritegnu kleStima da bi se obujmica skinula iIi montirala. pod pritiskom kljuca na visoj temperaturi nego na normalnom pritisku. Ako proklizava iIi se pokida. onaj koji saidri etilenglikol i sredstvo za spreeavanje korozije. Uredaji za recirkulaciju teenosti za hladenje predstavljaju dec sistema za hladenje kod veCine novijih modela automobila. 8. Remen ventilatora sluii za pogon ventilatora i pumpe za vodu. 10. Uredaj za recirkulaciju teenasti za hladenje . Pumpa tada panovo salje teenost kroz motor preko obilaznog voda hladnjaka. Mnogi automobili takode imaju obilazno crevo hladnjaka. I hladnj"k i grejae imaju po dva ereva. POKLOPAC HLADNJAKA. 5. UREDAJI ZA RECIRKULACIJU TECNOSTI ZA HLADENJE. .usisavanje vazduha kroz hladnjak. Obilazno crevo omogucava da teenost za hladenje ne prolazi kroz sistem za hladenje kada je termostat iskljucen. Ventilator se ukljueuje i iskljueuje pomocu termostata u hladnjaku iIi bloku motora. Napomena: neki automobili imaju unutrasnji obrlazni kanal ugraden u pumpu za vodu.

Kada se tcCn(lst w hladcnje zagreje.~ .e na sledeei nacin: 1. To su gornja i donja creva hladnjaka.. Ovde Sll navedene mere predastroznosti koje treba sprovesti da ne bi dosla do curenja i drugih kvarova u sistemu za hladenje vaseg automabila.. 12. Kad3 se sistcm ohladi. Posto se motor iskIjuci i ohladi. poviscni pritisak izhacuje izvesnll ko!iCinu u dodatni rezervoar .SISTEM ZA HLAflENJE Urcdaj za recirkulaciju lecnosti za h!adenje.. On regulise dovod i odvod teenosti za hladenje. Provera da Ii sistem za hladenje curi vrsi .. dclimican vakuum usisava tccnos\ nazad u hladnjak iz dodatne pasude (desno). To su zaptivke.ima rezeTVoar koji prima visak tecnosti za hladenje tokom grejanja i sirenja. Detaljna provera trebalo bi da se jzvrsi svaka 3-4 meseca. CEVOVODI. U mnogim slucajevima. 129 .---. Cepavi se nalaze na bloku motora i ako se tecnost za hladenje ikada smrzne. Regulacioni ventil grejaea obieno se nalazi u dovodnom crevu grejaca.. ~ . U sistemu za hladenje postoji nekoliko creva za cirkulaciju rashladne teenosti za hladenje pod pritiskom. Provera sistema za hladenje AlaI i materijal • Baterijska lampa ili ruena svetiljka • Malo ogled ala • Sredstvo za zaptivanje A nketa sprovedena od strane Ameriekog ministarstva saobraeaja pokazala je da je neispravan sistem za hladenje posle nestanka goriva i osteeenja pneumatika najeeSCi uzrok kvara vozila na putevima. NaroCito je vazno da pod nose visoke temperature zato sto su se poslednjih godina temperature u motoru dra- . Cevovodi moraju da funkcionisu po hladnom i toplom vremenu.. stvara se delimican vakuum koji usisava teenost za hladenje nazad u hladnjak. OSTALI DELOVI SISTEMA ZA HLADENJE. Jedan od razloga otkazivanja je i to 130 sta adrzavanje sistema za hladenje cesta previde i vozaCi i mehanicari.~ . .posudu hludnj3k3 (leva). dovodna i odvodna creva grejaea. tecnost koja se siri istisnuce cepove iz bloka motora..' . cepovi na bloku motora i regulacioni ventil grejaca. Najbolje bi bilo da izvrsite brzu vizuelnu proveru sistema za hladenje svaki put kada podignete poklopac iskljueenog motora. a na nekim automobilima postoji i obilazno crevo hladnjaka. ovo sprecava ozbiljno ostecenje motora.. .---. Uredaji za recirkulaciju tecnosti za hladenje mogu se nabaviti u prodavnicama auto-delova .

Jakom baterijskom lampom iIi ruenom svetiljkom proverite da teenost za hlaaenje ne euri } to naroi'ito oko krajeva ereva.. moze da do de do gubitka teenosti za hladenje u sistemu_ Da biste proverili da Ii pumpa za vodu curi. proveravajte creva u navorn automobilu pre nego sto predete 15. Pod pipanjem creva. Spoljni izgled cesto maze da prevari taka da i crevo za koje nam se i'ini da je ispravno moie da proeuri iIi prsne. Ono je vaino. Ako osetite da je labava. (Pogledajte ode:ljak »Skidanje i namestanje ereva«). ali ne preteran0 da ne bi popucala. pogledajte pazljivo da Ii ima vlage iza kaisnika. Kod automobila sa prednjim pogo nom i poprecno postavljenim motorom. Ako je leiaj pumpe labav.jer on podupire ventilator i njegov kaisnik.. Opipajte ereva da proverite u kakvom je stanju guma. " autO!:nobil je presao 40.'. Sledec(deo sistema za hladenje koji moze da se proveri dodirom je pumpa za vodu. Ne bi trebalo da bude·bocnog pomeranja ventilatora i kaisnika. nai'in: uhvatite lopatice ventilalora horizontalno i protresite ih.sta ne zaboravite da njega zamenite. ventilator nije pricvrscen za kaiSnik pumpe za vodu. Kada se stisnu iIi istegnu. Prove rite eevovode kada je motor hladan da vas pritisak u sistemu za hlaaenje ne bi obmanuo. Pogledajte da ereva na mestima na kojima se taru a deIove motora iIi karoserije nisu pohaba!a. ereva moraju da budu dovoljno gipka da ne popucaju pri pomeranju motora i vibracijama. Stoga. preCiscavanje izduvnih gasava_ Ova je povecalo temperaturu ispod poklopea motora i povecalo opterecenje ovih gumenih delova. PUMPA ZA VODU. zamenite ih. ereva hladnjaka i grejaea treba da su cvrsta i treba odmah da povrate prvobitni oblik. Da biste stekli iskustvo u ovome. naraeito ako jre u pitanju novi tip vozila Ciji motor proizvodi·vise toplote. Aka niste sigurni u kakvom su stanju cevovodi.stieno poveeale zbog komplikovanog uredaja za -------I I i lIP ! . . Ona je smestena o<ttpah iza kaisnika ventilatora i proverFa se n5 sledec. Prose can vek trajanja creva iznosi oko 40. 2.000 kilometara. samu pumpu za vodu.000 kilometara predenag puta. Aka vas 3lxtomobil ima kratko obilazno crevo blizu kuc.000 kilometara. a cesto prska. podrazumeva se stiskanje i savijanje. zamenite sva ereva. Ako su mekana iii se lepe_ kao krpa. to znati da je labav leiaj pumpe za vodu. isto kao i kada su veoma tvrda i krta.

Ako pumpa pokazuje bilo kakve tragove curenja iz ovag ventilacionog otvora. Obicno se nalaze u seriji i imaju jedno iIi 132 . Tu je curenje uoCljivo. . f c \::::.yojim spojevima pomocu crevnih obujrnica»kini" (3). pa ih treba menjati svake Iri godinc lli cesce. 3. Kod nekih autoSISTEM ZA HLADENJE Gornje crevo hladnjaka (I) i donic crevo hladnjaka (2) su priCvrSceni na . Ove zaptivke su sledece mesto gde tecnost za hladenje maze da euri. I ovoga puta treba da pogledate da Ii ima tragova tecnosti za hladenje. Ovi cepovi su sledece mesto gde moze doti do curenja.p _1 . Neki aditivi sistema za hladenje koji se nazivaju i zaptivaci mogu da sprece opravku posta zatvaraju mesta koja ·propustaju. Trajnije resenje je zamena cepa. 4. Ildll IbdL • • LQJ c. U slucaju da propustaju (2). 5. Smestene su izmedu glave dlindra i bloka motora. REGULACIONI VENTILI GREJACA.'stoga eete morati da upotrebite malo ogledalo iIi da se podvucete ispod automobila. primeticete na ivici tragove tecnosti za hladenje koja je tamne boje. cepova. jedino sto moiete da ui'inite je da je zamenite posta su pumpe zaptivene i ne mogu da se popravljaju. Cesto su razlog zbog koga reenost za hladenje curio Tim ventilima se upravlja yueno iii pomocll vakuma. CEPOVI NA BLOKU MOTORA. Oni SU smesteni na bloku motora. (Pogledajte odeljak "Zamena cepova na bloku motora«).000 km. Prosebm vck lrajanja crcva hiadnjaka je ako 40. mOle sc videti lecnost Zil hladenje mrkc koje kako curi sa ivice cepa. bolje je da posao prepustite strucnjaku ukoliko niste posebno spretni. Posta zamena zaptivke koja propusta zahteva skidanje glave eilindra. mobila to se tesko vidi. Aka neki od njih propusta. ~ \ ~ VeCina automobilskih motor" ima cetiri i\i v'lse cepova na bioku motom (l). pogotovu kod automobila koji su stari vise od tTi godine_ VeCina motora ima cetiri ili viSe 131 SISTEM ZA HLAflENJE I I ..Postoji mali ventilacioni otvor na dnu pumpe iza kaiSnika. ZAPTIVKE NA GLA VI CILINDRA..

! I . POKLOPAC HLADNJAKA. 7. Sredstva za zaptiI . Ako sumnjate da na povrsini hladnjaka ima prasine. Lemljeni spojevi ne mogu da se olabave i prouzrokuju odvajanje tih delova ad hladnjaka. Olabavljena rebra (mali tanki komadi mesinga nabrani izmedu cevi hladnjaka) moraju da budu dobro pricvrSceni izmedu cevi. Osvetlite ga jakom svetiljkom da biste proverili da bocne trake za nosenje i nosaCi nisu olabavljeni. 6. hladnjak moze da se pregreje jer ne moze da odaje toplotu.. . oduvajte je komprimovanim vazduhom. Detaljna vizuelna provera hladnjaka je veoma vaina. Ponovite ovaj postupak obrnutim redosledom kada montirate nOv ventil koji se moie nabaviti u svakoj prodavniei auto-delova. Skinite poklopac pa proverite i njega. (Pogledajte odeljak "Zamena hladnjaka«). Tragovi tecnosti za hladenje mogu da se uoee oko malih ventilacionih otvora sa· donje strane ventila. insektima iii otpacima jer i to smanjuje uCinak hladnjaka.pricvrscena. To cete primetiti po zelenkastobeloj koroziji na vrhu hladnjaka iIi u njegovoj blizini. \ vanje mogu da pomognu izvesno vreme. Aka ih ima. zamena je neophodna. Mozete sami da skinete hladnjak i da ga odnesete u radionicu na opravku. To eete utiniti na sledeCi natin: ispraznite ·hladnjnk. kupite onaj koji tacno odgovara vasem tipu automobila. ISPUSNA SLA VINA. Ako rebra nisu dobro . Poklopac moze da se kupi u svakoj servisnoj stanici iii prodavnici auto-delova. skinite ereva spojena za regulaeioni ventil grejaca i skinite venti! sa sedista. sto moze da dovede do propustanja tecnosti za hladenje i pregrejavanje. Ovo sprecava ispravno funkcjonisanje poklopca. Jpak je najbolje da pusrite sistem da se okladi pre nego sto skinete poklopac rodi provere. HLADNJAK. Pogledajte da Ii ima tragova propustanja na prednjoj iIi zadnjoj strani hladnjaka. narobto blizu spojeva creva.cioni kabl iii vakuumsko erevo. Primeticete da iz ventila izlazi regulil.dva creva. Mala slavina na dnu . ali pre iIi posle hladnjak ce morati da se skine i popravi. 8. vruea leenosl za hladenje moie da pokulja iz olvora za sipanje i da vas opeCe. On je pod pritiskom i kada se poklopac skine. Prove rite da povrsin a hladnjaka nije zacepljena pr"sinom. I . Upozorenje: nemojte skidali poklopac hladnjaka dok je sislem zagrejan. Pogledajte sa unutrasnje strane da Ii ima korozije iii da nisu ispucale gumene zaptivke. Proverite pazljivL" ventil da ne propusta. Neki poklopci imaju podizae da bi se smanjio ovaj pritisak.. Ako yam je potreban nov poklopac.

ELEKTRICNI VENTILATOR. Zatim ubacite motor u brzinu i istovremeno osluskujte kaka ventilator radio Ako ventilator ne ubrza svoj rad kada se motor zagreje. Neispravan motor ventilatora iIi prekidac termostata koji ne ukljucuje ventilator moie da dove de do pregrejavanja motora. 9. sponll za poddavanje (4) i kubl (5). Proverite i njih da Ii propustaju.:.----SISTEM ZfJ\ HLADENJE pajte je da proverite da li je vlazna. Svako primetno slobodno pomeranje (pod pretpostavkom da su lezajevi osovine pumpe za vodu ispravni) znaei da treba zameniti spojnicu venti la134 tora. uhvatite lopatice ventilatora i pokusajte da protresete ventilator napred-nazad.om I ii vakuumom . 10. Poklopac glave cilindra (4) sc nalazi na vrhu g!nve Vizue!na provera da nem" tragova tecnosti za hladcnjc (5) moze ponekad da ukai e na propusranje. Ispusna slavina moze da se kupi u prodavnici auto-delova. spojnica ce stalno proklizavati.veGine hladnjaka takode moze da propusla. Ostali dclovi regulacionog vernila grejata su hn::gaslu poluga (3). Aka spojnica ventilatora iskace ili je neispravna.testa jc uzrok propu5lanja tccnosli za illadcnjc . Da biste proverili kolo elektricnog ventilator a. i] . ukljuCite motor i pustite ga da radi na praznom hodu sa povec'anim brojem obrtaja sve Rcgu!acioni venti\ grejllc.1ulomobilu .-----. Ispusna slavina se ponekad nalazi i na bloku motora. Postoji nekoIiko natina da se proveri spojnica ventilatora. Do propustanja maze doti i kod navoja cak i ako je slavina ispravna. to moze da dove de do pregrejavanja motora jer ventilator nete biti u stanju da se okrece dovoljno brzo da bi rashladio teenost za hladenje. znaCi da je spojnica neispravna i da je treba zameniti. OpiTecnost za hlade!lje mote da procuri ako zaplivke nft gJavi cilindra (1) koja sluzi kao zaptivac izmedu gJave cilindra (2) i blob motora (3). Praverite takode da li je dobra zatvorena i da je neki kamicak nije ostetio. stavite komad kartona ispred hladnjaka.')" spoju ereva grejata (1) i regulacionog vcntila grejabl (2). Neispravnu spojnicu mozete da proverite na jos jedan naein: ukljucite motor i drzite ga na praznom hodu sa povecanim brojem obrtaja sve dok ne dostigne norm aInu radnu temperaturu (ispred hladnjaka stavite komad kartona). 133 ------. Spojnica je ispunjena tecnostu na bazi silikana. Kada je motor jskljucen.1 U .koji sc pokrece rui. kada se tecnost istrosl. I ____________________________________ . SPOJNICA VENTILATORA.

Skinite poklopac hladnjaka. ventilator treba da se okrece. Aka termostat ima sarno jednozilni provodnik i aka se prikljuCi za masu. koristite produini kabl za spajanje. Otvorite poklopac motora. . N ajsigurniji i najefikasniji naein ispitivanja sistema za hlaclenje na pritisak je koriscenje instrumenta koji koriste profesionalni mehanicari. U tom slucaju iskljuCite motor i proverite motor ventilatora. Ispitivanje treba da se obavlja kada je motor hladan i iskljucen. Ako se nista ne dogodi pas to ste premostili termostat. Napunjen sistem za hlaclenje pump a se sve dok se ne dostigne pritisak oznaeen na poklopcu hladnjaka. spojite ventilator direktno za akumulator automobila pomocu produznih kablova.dok ne dostigne normalnu radnu temperaturu. Ommetar iIi kontrolna lampa sa ugraclenom baterijom pokazace da Ii prekidae fadi iIi ne. Budite obazrivi kada skidate poklopac hladnjaka.ntilatora. Taj ureclaj je mala rucna pumpa koja se pricvrsti na hladnjak urnes to poklopca. Aka se ne okrece. Ako ventilator radi. Napomena: obavite ispitivanje kada je motor hladan.2-3 em ispod gomje ivice otvora za nalivanje hladnjaka. Aka je termostat ispravan. a zatim se posmatra da Ii sistem propusta. Ako nije. ventilator bi trebalo da radi aka je celo elektricno kolo ispravno. Ona (reba da bude do predvidenog nivoa . Ispitivanje sistema za hlaCfenje na pritisak Ala! i materijal • Ureclaj za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak • Adapter za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak • Zastitne naocare • Voda • Krpe A ko vizuelna provera sistema za hlaclenje nije ukazala ni na kakav problem. Sistem za hlaclenje ispituje se na pritisak na sledeCi naCin. Posto iskljuCite kablove e!ektromotora. 1. Poglejte nivo teenosti za hladenje. skinite prekidae termostata i proverite ga taka 5tO cete kraj uroniti u kljucalu vodu. zamenite motor. napunite hladnjak vodom do predviclenog nivoa. Kod termostata sa dvozilnim kablom. sledece sto treba da uCinite je da ispitate da Ii sis tern pod ·pritiskom propusta. 2. proverite pomocu ommetra osigurac kao i celo elektricno kola. Ako je motor ispravan. Ako se ventilator ne ukljuCi u roku od nekoliko minuta) znaCi da postoji neki kvar u elektricnom kolu motora ventilatora. Pogledajte u fabricki prirucnik da vidite gde se nalazi relej ve. releju ventilatora iii osiguracu kola. mazda postoji problem u elektricnam kalu.

Ako pritisak naglo opadne pas Ie nekoliko minuta. Pumpajte sve dok se dostigne pritisak oznaeen na poklopcu hladnjaka.3. Obratite paznju na ispupcena mesta na cevovodima hladnjaka iii grejaca. hIadnjaka je konstruiran tako da se otvara pri odredenom pritisku. 6. iskljuCite motor ispitivanje je zavrseno. Pogledajte mesta oko pumpe za vodu. (3) gornja z:lptivka. posto se na ovim delovima vidi da propustaju sarnO kada su zagrejani. VeCina ureclaja ima venti I za izjednacavanje pritiska. proverite komande grejaca unutar automobila da ne propustaju kod ventila. Veoma mali gubitak pritiska tokom sledeCih nekoliko min uta moze da se zanemari. Poklopac SISTEM ZA HLADENJE ® PokJopac i otvor za nalivanjc hlacin. On se nameSta isto kao i poklopac hladnjaka. Trebalo bi da se drzi i da ne opada bar 2 minuta. 4. 7. kvar treba odmah popraviti. (5) vaku umski ra5teretni venti!. Skinite ureclaj za ispitivanje pritiska sa otvora za nalivanje hladnjaka. (7) gornji i (8) donji zaptivni prsten i (9) zaplivnc povrSine poklopca. (6) pre!ivna cev. Pritisnite i istegnite creva.· Zamenite poklopac ako se suvise brzo iii suvise sporo otvara. U protivnom. Skinite uredaj za ispitivanje sa poklopca hIadnjaka i po novo namestite uredaj na otvor za naIivanje hIadnjaka. (1) pokJopac. hi adnjak i regulacioni ventil grejaca. sistem negde propusta. Ako primetite znake propustanja. (4) danja zaptivka. 136 10. cepove na bloku motora. 11. Ne iskljucujte motor. Prove rite da Ii propusta oko vodene pumpe (pogledajte pokretne delove) i regulacionog ventila grejaca. (2) opruga regu!ator3 pritiska. UkIjuCite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta da bi dostigao normainu radnu temperaturu. Ako pronadete mesta koje propusta. Isto tako. odmah ga popravite. Uredaj za ispitivanje sistema za h!adenje nu pritisak namdta se na . zaptivke na glavi cilindra. 8. Ona ukazuju na to da je materijaI popustio iii da je mozda ispucao. Poklopac moze da se ispita pomocu adaptera na uredaju za ispitivanje pritiska prema prilozenim uputstvima. Protresite svako creVQ na kraju spoja da biste proverili da Ii evrsto drzi kada je sistem pod pritiskom. 5. Posmatrajte pad pritiska na ureclaju za merenje pritiska. Upozorenje: nosite zastitne naocare i pazite da 'ne stojite u pravcu mlaza aka vam crevo prsne II ruci. Namestite na otvor za nalivanje hladnjaka ureclaj za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak.iaka. Ovaj ureclaj moie da se upotrebi i za ispitivanje poklopca hladnjaka na pritisak. 9. Pumpajte uredaj za merenje pritiska do odredenog nivoa (ako vee nije na njemu). 12.

Pailjivo procitajte etiketu. manje antifriza).titu ad smrzavanja do -35'C. Nivo tecnosti za hladenje mozete proveriti u rezervoaru -plasticnoj posudi koja se nalazi blizu hladnjaka zahvaljujuCi tome sto je providna i obelezena oznakama za oCitavanje nivoa teenosti za hladenje. Skinite uredaj za ispitivanje pritiska sa otvora za nalivanje hladnjaka. zatvoreni sistem hlaclenja. Da biste proverili sredstvo za hlaclenje u hladnjaku svog automobila potreban yam je ureclaj za ispitivanje antifriza. Ovaj sistem radi taka sto visak tecnosti iz zagrejanog hladnjaka odlazi u rezervoar gde se zadctava sve dok se hladnjak pan ova ne ohladi. teenost za hladenje maze da se zamrzne pri niskim temperaturama sto maze da dovede do pucanja bloka motora usled sirenja teenosti. 13. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. naroCito pri malim brzinama kretanja. Noviji tipovi automobila obieno imaju sistem sa recirkulacijom teenosti za hlaclenje. Stoga pogledajte u prirucnik za vas automobil da utvrdite da Ii je blok motora od aluminijuma. maze da dade do pregrejavanja motara. Mcrae pokazuje gde sistem za hladcnje propusta. Provera tecnosti za hladenje Ala! i materijal • Uredaj za ispitivanje antifriza • Klesta • Krpe • Posuda • Antifriz • Voda SISTEMZA HLAE>ENJE T eenost za hladenje koja se koristi u sistemu za hladenje sastoji se ad antifriza i vade. Ako je koncentracija antifriza nedovoljna (vise vode. Takode. tzv. Upo- . Uredaj za ispitivanje antifriza iii hidrometar veoma je sWoan hidrometru za ispitivanje akumulatora. . kupite sarno proizvod na bazi etilenglikola sa aditivima za spreeavanje korozije Ciji je rok trajanja godinu dana. ldealna mesavina je rastvor u razmeri 1: 1. dodajte iskljuCivo antifriz na cijoj ambalazi pise da je bezbedan za takav tip motora.tifriz.otvor za nalivanje hladnjaka. lspitivanje teenosti za hladenje treba obaviti posto je motor radio najmanje nekoliko minuta. Aka vas automobil ima blok motora od aluminijuma. postupite prema sledeCim uputstvima: 1. Kada kupujete an. To omogucava da se teenost za hladenje dobro promesa sto je potrebno za dobijanje taenog rezultata na uredaju za ispitivanje antifriza. Da biste proverili da Ii je hladnjak u vasem automobilu zasticen protiv smrzavanja. Proizvod ne odgovara standardu aka na nalepnici pise da rastvor etilenglikola i vode u razmeri 1: 1 ne obezbecluje za. 14.

teenost pokulja napolje. veCina uredaja ima tabelu koja pokazuje temperaturu do koje je teenost zasticena od zamrzavanja.ili motor pa tek onda skinite poklopac sa hladnjaka. Uputstva za upotrebu ovakvag uredaja za ispitivanje antifriza nalaze se na samom uredaju. Neki tipovi hladnjaka imaju na poklopcu polugu ili dugme. Ako)e motor suviSe topao. mazda ce biti potrebno da vas sistem za hladenje izdrzi do . Proveriteoeitan rezultat sa tabelom na uredaju za ispitivanje.35 'C. skinite donje crevo hladnjaka da biste ispustili teenost za . Napomena: postoje dva naCina za smanjenje pritiska u sistemu za hladenje. Podizanjem po luge navise. Budite spremni da se brzo pomerite ustranll aka vmca 137 SISTEM ZA HLA£lENJE Hidrometar'la ispitivanje tecnosti Zil sa pel loplica pobzuje stepen zastite od zamrzavanja koju pruia anlifriz. ponovo ukljuCite motor.zorenje: nikada ne skidajte poklopac sa hladnjaka kada je motor ugrejan da ne bi iz/eteo mlaz kljui'ale tei':nosti pod pritiskom. mozete doliti antifriZ u dodatn! rezervoar. pri izuzetno hladnom vremenu. Drugi tipovi hladnjaka imaju poklopce konstruisane 138 tako da se okrecu do jednog zareza. Postoji i drugi tip uredaja sa lopaticama.pricekajte najmanje· 15 minuta posto ste podigli poklopac motora i iskljui'. IskljuCite motor. (Videti »Ispiranje sistema za hladenje« objasnjeno u ovom poglavlju. hladnjaku je potrebno eiscenje. Ako je teenost Cista i blstra. Aka imate uredaj za recirkulaciju ternosti za hladenje. smanjice se pritisak. pritisnite poklopac i nastavite da ga okrecete da biste ga skinulL 2.) 3. Napomena: aka vas automobil nema hladnjak sa ispusnom slavinom. Ako je teenost tamna iii crvenkasto-mrka. otvorite klestima ispusnu slavinu na hladnjaku i ispustite aka 1/3 teenosti iz hladnjaka u jedan sud. Ako je rezultat dobijen na uredaju za ispitivanje antifriza -30"C. Medutim. (Obavezno upotrebite nekoliko krpa da se ne biste opekli). Upozorenje: teenost za hladenje ee biti vruea. Polako skinite pOklopac hladnjaka. Nivo tecnosti za hlaaenje treba da bude 2-3 em ispod gomje ivice otvara za nalivanje hladnjaka.ml: u hidrometar I. Kada pritisak dovoljno opadne. 4. Dolite zatim 1/3 Cistog antifriza. Ova se radi taka sto se pritisne i opusti pumpica na vrhu uredaja uvueenog u tecnost za hladenje. zastita ad zamrzavanja treba da odgovara veCini vremenskih uslova.: hladnjaka. a na osnovu broja ioptica koje plivaju u teenosti za hludcnje usis. usisajte uzorak tecnosti u uredaj za ispitivanje antifriza i oCitajte rezulta!. OCitajte rezultat na skali na pJovku na mestu gde je niva tecnosti najvisi. iii pritiskanjem dugmeta. To se jasno vidi kroz otvor hladnjaka. Usisajte dovoljno tecnosti u uredaj tako da se plovak u staklenoj cevi polako podignc navise.

najbolje je da se ispusti teenost iz celog sistema za hladenje i da ga ponovo napunite meSavinom antifriza i vade u razmeri 1: 1. Ukoliko nemate jako zapusen sistem koji zahteva strucno reverzibilno ispiranje. Ako je rezultat -15'C iii vise.30 "C. Postoji nekoliko nacina za Ciscenje sistema za hladenje od kojil! neki zahtevilju profesionalnu opremu. dovoljno yam je dobro hemijsko sredstvo za ispiranje. Ukljucite motor da biste tecnost za hladenje izmesali i proverite da Ii je nivo odgovarajuCi. Napomena: pre nego s\o dodate antifriz) proverite da sistem nigde ne propusta..hladenje. Na kraju. ne bi trebalo da imate nikakvog problema. 5. Zatim sipajte sredstvo za Ciscenje i vozite automobil jedno kratko vreme iii pustite motor da radi pri normalnoj radnoj temperaturi. sposobnost da stiti od korozije i stoga se mora menjati da bi ispravno funkcionisao tokom veka trajanja automobila. Ispiranje sistema za hladenje Alai i malerijal • Klesta • Odvijac • Noz • Bastensko crevo • Posuda • Krpe • Crevo hladnjaka • Hemijsko sredstvo za ispiranje • Antifriz • Voda • Pribor za ispiranje S istem za hladenje moze godinama da fadi dobro ako ga odriavate u cistom stanju i menjate antifriz najmanje jednom u dye godine. Ako taj posao obavljate jednom gOdiSnje. Ispustite stafU tecnost za hladenje i napunite sis tern za hladenje vodom. Posle toga ispraznite sistem i isperite ga Cistom vodom. Pogledajte u priruenik za svoj automobil da biste videli koliko litara tecnosti za hladenje maze da primi vas hladnjak. j " . mogu se koristiti postupci objasnjeni u ovom odeljku. dodajte nOV rastvor antifriza i vode.'I SISTEM ZA HLABENJE " 6. Amifriz vremenom gub. moraeete da ispustite 2/3 rastvora iz hladnjaka i da ga zamenite antifrizom. Ako kupite kvalitetan proizvod i pridriavate se uputstava. . Budite pazljivi da se ne polijete. Postupak je jednostavan. . Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. Aka je rezultat dobijen na uredaju za ispitivanje antifriza izmedu -15 'C i .

Spojevi creva hladnjaka osigurani su dvema vrstama obujrnica (»selni«). Pritisnite nadole poklopac i pazljivo ga izvucite posto se pritisak smanjio. moze da se skine i crevo sa nosaca. Zatim uzmite nekoliko krpa i polako okrenite poklopac hladnjaka do prvog zareza da bi sesmanjio pritisak. 2. 3. Posmatrajte stanje tecnosti ia hladenje koja se ispusta. 1. Morate potpuno da ispraznite sistem za hladenje u automobilu. isperite rezervoar vodom.a.aM. Kada se skine obujrnica. Zaprljani rezervoar magao bi da naskodi . Zatim skinite poklopac sa hladnjaka da bi se tecnost za hladenje lakse ispustila. mIMem Pogledajte odeljak "Provera sistema za hladenje« da biste znali kako to da uradite. Creva su cvrsto priljubljena te je potrebno da. Upozorenje: nikada ne skidajte poklapac sa vruceg hladnjaka. . mora da se skine donje crevo hladnjaka. Taj nivo je otprilike 2-3 em ispod ivice otvora za nalivanje hladnjaka. potrebno je jako hemijsko sredstvo za ispiranje. Upozorenje: posto oCistite sistem ukljucujuti i dodatni rezervoar uredaja za recirkulaciju. Obujrnice sa zavrtnjem mogu se olabaviti okretanjem zavrtnja pomocu odvijac. po mogucstvu na bazi kiseline. aka se teenost za hladenje naglo ispusti. sistemu za hladenje. se iz sve snage okiecu da bi se izvadila. Ako teenost za hladenje nije mrkocrvene boje. Upozorenje: teenost za hlaoenje moze da bude vruca aka ste izvesno vreme pre toga vozili automobiL Na nekim starijim tipavima bila ne postoji ispusna slavina na hladnjaku. Ako ni to ne pomogne. stavite ispod hladnjaka posudu koja moze da primi oko 10 litara tecnosti. obujrnica 'maze da se skine sa creva. jednostavna pritisnite dugme iIi pOdignite polugu navise. Stoga pustite motor da se ohladi. presecite ih Dozern iake to ZD?Ci kupevinu novog creva. pocece da isparava. Ako je mrkocrvena. Neki automobili imaju poklopac hladnjaka sa dugmetom iIi polugam za smanjivanje pritiska. Kada ste potpuno ispustili tecnost za hladenje. Obujmice sa oprugom skidaju sa klestima. moze da se upotrebi bilo koje sredstvo za brzo ispiranje. Da biste uprostili posao. Klestima otvorite ispusnu na dnu hladnjaka. Kada je dovoljno olabavljen. Jednostavno pritisnite krajeve obujrnice da biste njili pritisak i skinite je sa creva.. Sipajte sredstvo za ispiranje (kupljeno u prodavnici auto-delova) u hladnjak. Koristite bastensko crevo da napunite hladnjak vodom do predvidenog nivoa. zatvorite ispusnu siavinu iii penovo prikljuCite 139 SISTEM ZA HLA£>ENJE donje crevo hladnjaka. 4. Da bi se ispraznio takav tip hladnjaka. a pritisak padne na atmosferski.

. poklopca za T-komad. Pronadite dovodno crevo grejaca. strujanja rashladnag f1uida.SISTEM ZA HLA£)ENJE . Taj pribor se montira i koristi na sledeCi nacin: 1. .. pogledajte u prirucnik za vas automobil. Zatvorite ispusnu slavinu iii ponovo prikljucite donje crevo hladnjaka.. taka i meau profesionalnim mehanicarima. a zatim napunite hladnjak mesavinom sveze vade i antifriza. Ispiranje ponavljajte sve dok voda ne bude bistra. 9.1'. ! : = ~ T-komad za ispiranje (1) moZe da se montira na crevo grejaca (2) koje se pmia od blob motora i spojeno je pomocu obujmica sa oprugom (3) iii sa zavrtnjem (4). Tamne streli ce pokazuju 10k. ..~ ~ : ! .. VeCina proizvodaca preporucuje mesavinu u razmeri 1: 1. Pribor za ispiranje sastoji se od T-komada..' -. I i '! 1 \ l . Da biste odredili zapreminu sistema za hladenje. 8. ! . terima.da sperete crevom insekte i prljavstinu koji su se nakupili na rebrima hladnjaka.5. To je jedno od dva creva koja se pruzaju od protivpoiarne pregrade na Jevoj strani prostora za motor.. Crevo . . . I !¥I?. T·komad moze da se zntvori poklopcem (6). Vratite na svoje mesto poklopac hladnjaka.. 10.... Potpuna odvrnite komande grejaca. : ! : ! . . 7. Zaustavite motor i po novo ispustite teenost iz sistema za hladenje kao sto je vee objasnjeno. U nekim slutnjevirna. obicno oko 15 minuta. Svetle strelicc pokazuju prikljucke dovodnog crcya hl<ldnjaka. Napomena: ovo je dobra prilika . .. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. ! .. UkljuCite motor i pustite ga da radi onoliko koliko je naznaceno u uputstvima datim uz hemikaliju za ispiranje.. Upotreba T-komada za ispiranje Ovaj postupak ukljucuje upotrebu pribora za ispiranje koji postaje sve popularniji kako medu amaAutomobil moze da ima jedan od dva lipa hladnjaka: rash!adni fluid moze da 51ruji horizontalno (levo) iii vertikalno (desno).. 6.. 140 1. . Skinite poklopac sa hladnjaka a zatim isperite sistem vodom po drugi put da uklonite sve tragove hemikalije koja bi kasnije mogla da ima koroziono dejstvo... Voda za ispiranje sistema za hladenje moze potom da se dovcde bastenskim crevom (5). dye obujmice i usmerivaca za vodu. ova obezbeduje da rastvor ·za ispiranje prode kroz ceo sis tern i opere i jezgro gretaca.

Skinite poklopac hladnjaka. 11. lspirajte sve dok ne pote{:e bistra vada. Stavite obujmicu na kraj svakog isecenog komada.. Ueinite ovo polako i pazljivo. Najbolje je pricckati da se motor ohladi. u suprotnom. Ako je potrebno jos teenosti. cene de love creva. 142 9. Stavite usmerivac za vodu u otvor za nalivanje hladnjaka da bi usmeravao vodu kada pocne da istice.~ ..~ . 141 ---. Podatak 0 zapremini sistema za hladenje nac. obujmice sa oprugom zategnite klestima.. Pazite da T-komad dobro prianja uZ odseKilda ispirate hladnjak preko T-komada.. Okrenite dugme grejaea na tabli sa instrumentim a do kraja da biste bili sigurni da je i grejac opran. bistra voda ce isteCi iz T-komada tako da ce mdavina biti u razmeri 1: 1 kada se doda predvidena kolieina. Stavitc poklopac na T-komad. Vratite obujmice na mesta i zategnite ih odvijacem. proverite da Ii su svi spojevi evrsti i vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. Presecite to crevo na sredini ostrim nozern. Takode skinite usmerivac sa otvora za nalivanje hladnjaka. 1skljuCite vodu i skinite bastensko crevo sa T-komada . Obujmice (2) koje dne T·komad na creYU grejaca (reba da budu evrsto stegnute.. 6. Isk!juCite vodu i skinite crevo. Skinite poklopac na T-komadu. Montirajte T-komad izmedu dva isecena dela.. voda iz bastcn5kog creva (1) treba cia teee sve dak tecnost koja iz]azi iz usmerivaca montiranog na otvor za nalivanje hladnjaka nije bistra.na primer. Ulijte dovoljno antifriza u hladnjak da se napravi mesavina 1: 1 . 8. Na kraju. 10.nemojte jos da vracate poklopac na T-komad.. SISTEM ZA HLADENJE Pribor za ispitivanJe h"]udnjaka se sastoji od usmerivaea vode (deflektora) koji se st<lvlja u otvor za nalivanje. sipajte Cist antifriz. cete u prirucniku za vas automobil. a ne za crevo grejaca koje vodi do pumpe za vodu. 3 litra antifriza za sistem za hladenje je 6 Iitara. 7. moie dod do curenja bda sistem za hladenje pocnc da radi... 5. Zatim ukljueite bastensko crevo i ispirajte sistem za hladenje sve dok voda koja istice iz • hladnjaka ne postane bistra. Zamena remena ventilatora Alat i materijal • Kljucevi iii ozubljeni kljuc sa umecima • Poluga • Uredaj za ispitivanje remena . a zatim ga spojite sa bastenskim crevom.. " . 4.. 3. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne dostigne uobiCajenu radnu temperaturu. 2.. Posto se ulije antifriz.je obieno prikJjuceno za blok motora. 1skljueite motor i proverite nivo tecnosti za hladenje.

Suvise zategnut remen moze da optereti lezajeve u pumpi za vodu..• Remen ventilatora • Ostali pogonski remeni S istem za hladenje koristi jedan od nekoliko pogonskih remena koji pokrecu delove kao sto su alternator.1. Zmijoliki pogonski remen (1) praviino se :tarde pomotu opruznog zatezno g kaisnika (2). Ako je u losem stanju. ® 143 -. cesto isti koji pokrece i alternator. Mozda cete morati da skinete remen servo-upravIjaca iii kompresor klima-uredaja da biste dosli do njega. sledece sto treba da proverite jeste da Ii je pravilno zategnut. kao i vazdusna pumpa uredaja za preCiscavanje izduvnih gasova. o!abavite vijke na ahernatoru ( 2) i poyudte alternator prcma ventilatoru (3). Da bisle zameni!i remen. Prilikom ispitivanja remena ventilatora sistema za hladenje. SISTEM ZA HLAElENJE 0-_--. " 'i ® NajceSca osteccnja zbog cega treba zameniti remen: (1) ispucan..cen). Napomena: skora svi poprecno postavljeni motori i neki poduzno postavljeni motori imaju elektricni ventilator koji se ne pokrece remenom. Medutim. kompresor klima-uredaja. (4) pocepan i (5) odvajanje slojcv3. Zamena remena ventilatora nije tezak posao. Gurnite poiugu nadole da bisle podigJi zatezni kaisnik. taka dOl. Remen na sistemu za hladenje iii kais ventilatora pokrece sklop ventilatora i pumpe za vodu. svaki uredaj koji pokrece pogonski remen moie se olabaviti i skinuti tako da on moze da se skine. Da biste skinuli remen ventilatora (1). provucile polugu (3) pored maza iice na poklopeu za oprugu (4) i pokretnog pok!opca na kaiSniku (5). dalje pokrete remen. mozete da skinete rem en sa kaisnika pumpe za vadu (4). zamenite gao Aka je u ispravnom stanju. Suvise labav remen ne moze da obezbedi odgovarajuce hladenje pri malim brzinama kretanja. (3) uglacan.. treba proveriti dve stvari. Jednostavno popustite vijke za .' /. Ovo se fadi dok je remen jos uvek u automobilu (motor treba da je isklju. Medutim. Prvo treba proveriti stanje remena. pumpu za vodu na ovim motorima i I) ij ! . (2) nat op!jen uljcm. pumpa servo-upravljaca.

5. zamenite remen. Olabavite vijak za pricvrsCivanje alternatora (na dnu).pricvrsCivanje i podesavanje i povucite deo prema ventilatoru. Prilikom kupovine novih remena. remen se moze osloboditi pritiskanjem zateznog kaisnika polugom. Pazite da ne ostetite nijedan dec koji gurate polugom. a zatim idite prema hladnjaku. Remen na ventilatoru moiete da promenite na sledeCi naein: 1. 4. izlizana mesta. zategnite ih polugom.to ga moze ostetiti. obicno' traju oko tri godine. Poenite od remena koji je najblizi motoru. Napornena: na motorima na kojima se nalazi jedan jedini vijugavi remen za pakretanje svih I I I I I ureclaja. proverite da Ii ste uzeli adgovarajucu veliCinu. Napomena: nemojte pokusavati da montirate nov remen prebacivanjem preko kaisnika pomocu odvijaca . Remeni su abieno razliCitih veliCina i ne mogu se zamenjivati. 2. Dok drzite remen u zategiluto. Gumite alternator prema ventilatoru i skinite feruen ventilatora. Kada pomocu vetikog odvijaea iIi poluge odgurnete unazad zatezni kaisnik. Na mnogim tipovima automobila. uljane mrlje. Ne zaboravite da zabelezite u koji zleb kaisnika dolazi koji remmen da bi posle mogli da ih vratite na svoje mesto. Napomena: nemajte seCi remen da biste ga skinuli aka yam nov za zamenu nije pri ruei. Remeni ventilatora. Aka pronadete bilo koje od ovih ostecenja.· Pocnite od remena najblizeg hladnjakll. remen ventilatora u sistemu za hladenje pokrece i alternator. iskrzane ivice. Habanje remena ventilatora najbolje se primecuje ako se pogleda sa donje strane koja dodiruje ileb kaisnika. povucite dec koji je u pitanju prema ventilatoru i skinite remen(e). Zamenite ih po potrebi. Po novo montirajte ventilator i pogonske remene.m stanju. Ovim ce se remen dovoJjno olabaviti da moze da se skine. olabavite vijke za 'pricvr$Civanje i podesavanje bilo kojim kljucem iii ozubljenim kljllcem sa llmetkom. Ako yam pogonski remeni na drugim delovirna onemogucavaju pristup. kao i vijak za podesavanje (na vrhu). kao veCina delova izradenih od gume. 3. Nikakvo podesavanje nije potrebno posto ce zatezni kaiSnik automatski podesiti odgovarajucu zategnutost remeha. Uvrnite remen i pogledajte da nema opterecenja. Proverite da na njima nema ostecenja navedenih u tacki 1. Kada sve remene vratite na svoja mesta. Potralite naprsla iii krta 144 mesta. remen se moze skinuti i montirati nov. zaseke iii uglacane ivice. pritegnite vijke za pricvrsCivanje j .

posle tri do cetiri nedelje. Podesite z3tegnutost remena da ne bude vise od 1-1. Skidanje i namestanje creva C evovOdi hladnjaka i grejaea obicno imaju vek trajanja od oka tTi godine. Klestima alabavite ispusnu slavinu hladnjaka koja se nalazi pri dnu. Rezervne remene. 6. To yam moze pomoCi da izbegnete kvar koji se obicno dogada u najnezgodnijem trenutku. Creva se menjaju na sledeCi naCin: 1. ispustite je u cistu posudu. Da biste ispustili tecnost iz hladnjaka koji nema ispusnu slavinu. Zamena creva nije Teska kao sto to moze da se uCini kada se atvori poklopac motora. Obujmice sa oprugom moraju da se pritisnu klestima.podesavanje. Mozete kupiti ureclaj za ispitivanje remena pomocu koga cete moCi preciznije da ih zategnete. 3. UkljuCite motor i prove rite ih jos jednom. Napomena: na nekim starijim tipovima automobila ne postoji ispusna slavina na hladnjaku. dovodno i odvodno creva grejaca i obilazno crevo pumpe za vodu. Zategnutost remena treba da se praveri i treCi put.5 em ugiba kada ga pritisnete prstom. Olabavite obujmice na crevu iii crevima koje nameravate da zamenite. skinite poklopac hladnjaka. Proverite da Ii su svi remeni vraceni na odgovarajuce kaisnike. Ako ste nedavno dodali antifriz i hocete da sacuvate tecnos! za hlaclenje. zato sto novi remeni ventilatora teze da se istegnu posle montiranja. Uvrnite creva da vidite da Ii se krajevi skidaju sa odgovarajuCih prikljucaka. moracete da skinete donje crevo hladnjaka. VeCina iskusnih mehanicara preprucuje da se sva creva zamene SISTEM ZA HLADENJE Alat i materijal • Klesta • Odvijac • Noz' • Posuda • Papir za glacanje (»smirgla«) • Creva hladnjaka • Crevo grejaca • Obujmice (»selne«) • Zaptivka kada jedno popusti. U sistemu za hlaclenje ima pet vrsta creva: gomje idonje crevo hladnjaka. Upozorenje: ovaj posao treba obaviti kada je motor hladan. Creva su cesto pri- . Da biste ispraznili sistem za hladenje. 2. Neke obujmice imaju zavrtanj koji se olabavljuje odvijacem. poluge i odgovarajuce kljueeve ne bi bilo lose stalno imati u automobilu. Time se izbegavaju kasnije opravke i smanjuje mogucnost kvara. Ispraznite sistem za hlaclenje. Skinite obujmice unazad duz creva. Preporucuje se periodicna provera femeDa ventilatora.

6.i ! r . pohab::mo iii osteccno crevo (1). Pokusajte da kupite iIi nabavite odgovarajuce crevo za vas tip automobila. Uopsteno govoreci. 4.. zaptivaca iIi korozije. Kupite nove obujmiee osim ako one sto imate nisu potpuno oCllvane. (3) dovodno i (4) odvodna crcvo i (5) obiiawo crc\'o . . i:iu! L !In i· Da biste zameniii izlizano. 145 ----.J . bice yam potrebno iicano armirano crevo. STSTEM ZA HLAElENJE 146 Ccvovodi u tipienom siSlemll za hladcnjc: (I) gomjc i (2) dOlljc crev o hladnjaka. I S: I < I \r! .--•. obujmice imaju ogranicen vek trajanja. napravite prorez duzine 10 cm od kraja creva. istrljajtc prikljuckc za giacanje (2). . Pazite da kupite obujmiee odgovarajuce veliCine. slavite zaptivku (3) i proveritc da Ii su obujmice cvrsto spojene (4). Po'. Ako je u pitanju donje crevo hladnjaka. a zatim obrisite. I -i 1 I I I I 5. Ako na prikljucku ima naslaga stvrdnutog cementa. elasticno crevo moze se koristiti umesto odgovarajuceg . Obujmice sa zavrtnjem (dole) skidaju 5e odvijacem. Ukoliko je duiine i veliCine. NaznaCite tacno koje crevo ielite.originalnog. U slucaju da ne moiete da nabavite odgovarajuce crevo. sastruzite ih ili skinite haTtijom za glacanje. kupite elasticno.. mogucstvu. Cevovodi u sislemu za hladenje imaju fazlicite vrstc obujmica. ponesite staro da biste ga uporedili sa novim. Ono je predvideno da izdrzi pritisak pumpe za vodu.ljubljena za metal i jedini nacin da ih skinete je da ih odsecete nozem. Obujmice sa oprugom sc klcsrima (gore).

On delimicno smanjuje protok tecnosti za hladenje do hladnjaka kada je motor ® 0/ 0 / d' C) . 9. Ponovo napunite sistem za hladenje i vratite na svoje mesto poklopac hladnjaka. 'II J . ponovo pritegnite obujmice. Proverite spojeve da ne propustaju. Namestite obujmice na oba kraja creva. vratite obujmice na mesto i zategnite zavrtanj.1'1 J ' J ."I! I Ii· t III Ii !II I 1\\ Ii . I _________________________ I i i J 1 . UkljuCite motor i pustite ga da fadi 15-20 minuta dak ne dostigne radnu temperaturu. Za opruzne obujmlee koristite klesta za stezanje zavrsetaka. Stavite zaptivac nll ocisceni prikljucak pre nego sto montirate novo erevo da biste bili potpuno sigurni da je spoj dobar. Obujmica treba da se nalazi na razdaljini od 2-3 em od kraj a creva.7. termostat . Odrzavanje termostata P osta uCinak motora neposredno zavisi ad radne temperature. 10. 8. Ako je potrebno.uredaj osetljiv na temperaturu . I I \ c ! \11 I i r J 1'1 I \ i r I" \ . Illl . Stavite na prikljucak.igra glavnu ulogu u sistemu za hladenje motora.

O ni se zlltvaraju da bi sprecili prolazJk tecnosti kroz hladnjak bua je motor hladan. on maze da izazove i pregrejavanje iii probleme u vezi sa pregrejavanjem. 1'1\.ldenje.1[!rej3IL • Kljucevi iii k1juc sa ozubljenjem i umecima • Cekic hladan. Mec!utim. Kasnije. I I . . . kada je motor topao. . a otvarllju s!. Ispraznite hladnjak u sistemu za hladenje prema uputstvima iz pogJavlja »Ispiranje sistema za hladenje«. To se radi na sledeCi naCin: • Komad drveta • Posuda • Termometar • Komad zice • Strugac • Termostat i zaptivac • Voda • Krpe bez dlacica • Prstenasti zaptivac • Obujmice 148 1. Lako je ustanoviti da Ii je termostat ispravan. . ~ I ! I ! I I I . Odnosno. moze da traje godinama. Cime se ubrzava proces zagrevanja.: vcn!iill. grejac u automobilu nece proizvoditi dovoljno toplote po hladnom vremenu.: da bi propuStili tecnost da cirkulise kana je motor Z. ~ -_""'-1 I II._._UI:. I . (2) klip. ako se ne otvori. . Termostati su osetljivi na promenu temperature tecnosti ZJ hl. Ala! i ma!erijal • Odvijac • Klesta U prescku su prikllZllni dci(l\'i lcrmoStJlll. (9) obodna zllptivka i (10) pflruomc3. Aka je termostat stalno otvoren.. (3 ) cilindllf od voska. (1) okvir. Kada je sistcm za hladenje Cist i radi pri normalnim tempcraturama.1m III. __________ _ 147 _.1 c:. (6) seog!!. (4) gumena membrana. (8) zaptivka. (7) zaptivka venlila. izazvace pregrejavanje. termostat se sirom atvara da bi omoguCio maksimalan protok tecnosti Za hladenje. (5) Z3vojnll opruga.

N a nekim vozilima pronaCi cete ga u posebnom'kucistu koje je pricvrsceno za gomje crevo hladnjaka. kuCiste termostata moze da se nalazi na prednjoj iIi zadnjoj strani mot ora. Upozoreuje: veCina termostata je slii'na i zato postoji mogucnost da kupite i montirate termostat koji nije predviden za SISTEM ZA HLA9ENJE Tennostat se nalazi u svom kuCiS\u.:a 2. 7. Da biste doSH do termastata. i povezan je sa gomjim crevom hlad. Spustite termostat u vodu pomocu komada zice i nastavite sa grejanjem.. a suvise »hladan«. 11. treba ga zameniti. Ako ne mozete skin uti vijke obicnim kljucem.!. 8. uCinite to klestima. Pre nego sto stavite nov termostat. skinite ga tako sto cete staviti komad drveta na kuCiste i lako ga udarati cekicem dok se ne olabavi. Trebalo bi potpuno da se otvori. Stavite posudu sa vodom na pee i spustite u nju kuhinjski termometar. Izvucite kuCiste termostata. Skinite obujmicu sa creva. Ako se ne otvori. moze da ometa rad komandi motora sto dovodi do pove- . Odredite temperatumi rasp on termostata. Nastavite sa grejanjem sve dok voda ne dostigne 10°C iznad donje temperature predvidene za termostat. 10. Pronadite kuCiste termostata. Odvijacem olabavite zavrtanj na obujmici. Skinite obujmicu gomjeg creva hladnjaka sa kuCista termostata. Pogledajte u fabricki prirucnik ako niste'sigurni gde se nalazi termostat. 4. Za!im skif'lite dva vijka koji pricvrscuju kuciste za blok motora. Ako je u pitanju obujmica sa oprugom... 9. On je obicno naznacen na sam om termostatu. Dobro proverite tehnicke podarke pre nego fro izidete iz prodavnice auto-de/ova. 3. Skinite dva vijka koja pricvrscuju kuCiste termostata za blok motora. temperaturni raspon vaseg matora. njaka. Ako se termostat suvise rano otvori. Na poslednjim tipovima auto mobil a koji imaju motor sa elektronskim komandama izuzetno je vazno zameniti termostat onim koji ima odredenu ternperaturu. Ako se zaptivac stvrdnuo. ostruzite staru zaptivku i sredstvo za zaptivanje sa nosece povrsine bloka motora.. na vrhu prednjeg dela. 6. Skinite kraj creva sa prikljucka. SuviSe »vruc« termostat moze da izazove »fijukanje« i detonacije u motorn. Na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju poprecno postavljen motor. Termostat je obicno smeSten na bloku motora. Gornja temperatura oznacava polozaj kada je potpuno otvoren. Izvadite termostat iz bloka motora i stavite Cistu krpu u otvor da unutra ne bi usIa prljavstina. Donja temperatura je tacka na kojoj bi trebalo da pocne da se otvara.p. upotrebite ozubljeni sa umetkom odgovarajuce veliCine. 5. treba ga zameniti. Zagrejte vodu do 5-8 °C ispod predvidene donje temperature termostata. prvo skinite gamje creva hladnjaka na kuCilllU tennostala kaje se nalazi na vrhu bloka mOlOr.

Ako posie nekoliko zaokreta vijka propustanje ne prestane. Takode proverite ako spoja kuCista termostata i bioka motora. uzmite kijut odgovarajuee veiiCine i pailjivo okreCite svaki vijak za po jednu cetvrtinu kruga. Napunite sistem mesavinom vode i anlifriza u razmeri 1: 1 pre rna uputstvima iz pogiavlja »Ispiranje sistema za hladenje«. Upozorenje: nemojte suvise da ih priteiete. paiijivo proverite da nema propustanja na spoju izmedu gornjeg creva hi adnjaka i kuCista termostata. na obujmicama sa zavrtnjem. »gore« i »prema hladnjaku«. 14. mozete panovo da napunite sistem za hiadenje.cane potrosnje goriva i povecane koliCine izduvnih gasova. Pomerajte obujmicu duz creva sve dok ne dade na 2-3 em od njegovog kraja. biee vam za ovo potrebna klesta. 17. 15. Stavite termostat na sediste u bloku motora. mogli biste da ga naopacke postavite u kuCiste. Zatim pazljivo namestite zaptivku preka term 0stata i nosece povrsine bloka malara. Neki termostati imaju prirubnicu koja se mora staviti u poseban zleb. 13. Kad god montirate nov termostat koristite novu zaptivku. Ukoliko do propustanja doiazi na spoju izmeclu kuCista i bioka motora. Ako primetite propustanje. Gumi!e cistu krpu (1) II olvor i skinit\! slaru . Ako nista ne propusta. pokusajte jos maio da zategnete crevnu obujmicu. Proverite da niste naCinili ovu gresku. Postavite obujrnic'4 na creva i namestite gornje creva hladnjaka preko kuCista termostata. Ako imate obujmicu sa oprugom. Montirajte tennostat. Ako obujmice na crevima nisu potpuno ispravne. Stavite kuCiste termostata preko termostata i zaptivke. Ako ne pogledate ove oznake. Dok motor jos radi. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa abe strane zaptivke da biste obezbedili dobar spoj. Ovaj dec termostata mora da se okrene prema hladnjaku. Kada 'niste sigurni u koji polozaj treba da postavite termostat. 12. cvrsto pritegnite zavrtanj. 18. Kada ste se uveriii da su svi crevni prikijutci sigurni. Na termostatu pise: »napred«. Skinite krpu. KuciSte termostata maze laka da pukne i da se slomije usled suvise jakog pritezanja. posao ja zavrsen. 16. Proverite da Ii je dobro zatvorena ispusna siavina na dnu hiadnjaka iii da ii je donje erevo hladnjaka sigurno. Ona se obicno prodaje sa termo149 SISTEM ZA HLABENJE statoffi. stavite nove. UkijuCite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta kako bi postigao normalnu radnu temperaturu. Stavite pokiopae hiadnjaka na svoje mesto. pazite da opruga i radni mehanizam ne budu okrenuti ka hladnjaku (iIi dole u motoru). Stavite dva vijka na kuCiste i pritegnite ih. moracete da skinete kuCiste i pocnete posao od potetka.

(6) vijci za prievrscivanje.. (4) .... Pumpa omogucuje kruienje teenoSli za hladenje u motam. Pregrejavanje motora je moguce. Zamena pumpe Za..ljivi.' Slavile krpe oko poklopca hladn.... Namestite nov tcrmostat (4).~ ® ~ 5 . pogonskih remena i vijaka koji· pricvrscuju pumpu za motor. 151 Ii SISTEM ZA HLA£>ENJE I ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ...osovina... a and a pokusajte da pokreeete ventilator naprednazad..... To se radi na sledeCi naCin.... Kada menjate pumpu za vocu.... (3) nosac VentilalOra iii pagona...zaptivku (2) pomocu nOla iii mugu'::a (3).~ I CD Tipican sklap pumpe La yodu i ventilatora u automobilima "Dienem! motorsa«. (3) prsten.....mje iii zaptivku. .... (5) kuclSle pumpe za vodu.... 150 I ........ Budite pai. (8) kuisnik.. Skinite poklopac sa hladnjaka.. SISTEM ZA HLAtJENJ 21. (9) odslOjnik i (10) ventilator. Sistem treba da bude napunjen do 2-3 em ispod otvora za nalivanje hladnjaka.. Na dnu: turbina vodene pumpe (9) usmerava tecnost za hladenje iz hladnjaka ka motoru. mmeSlle sredstvo za zaptivanjc sa svih strana nove zaptivke (5) i stavitc jc preko termostata. Drugi znaci kvara su labavi i istroseni leiajevi. Da biste ova proverili. Panova nivo tecnosti u sistemu za hladenje.aka da tdnost za hiadenje ne bi pokuijala napoije i eventuaino vas opekia.. jednostavno iskljuCite motor..... Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. Ako nema curenja... odlutite da Ii cete panovo upotrebiti sillkonsko srcdstvo za zaptiv. Svako pameranje izmedu ventilatora i pumpe za vadu pokazuje da su leiajevi izlizani i da pumpu treba zameniti. (7) sklop prirubnice i ieZaja... (2) turbina... (6) zaptivcna prirubnica. Polako odvrCite poklopac hladnjaka do prvog zareza da biste ga uklonil.... ali pre nego sto do njega dade.. a umcSl0 toga keristi se silikonsko sredstvo za zaptiV3nje.. (2) prcdnja caura. 20.... Zamena pumpe za vadu je posaa koji izgleda tezi nego sto jeste. vodu Gore: delay] pumpe za vodu prikazani u'preseku 5U: (1) zaptivka. (5) kuciSte.. iz prostora za motor obieno se cuje kloparanje. iskljucite motor i pustite cra da se ohladi.. (7) otYor za montaiu i (8) (urbina. Upozorenje: u sistemu za hladenje ce se zadriati izvestan pritisak.... Po potrebi dodajte jos tecnosti za hladenje. (4) zaptivka........ (1) zaptivka. Sastoji se od skidanja ventilatora.. U sredini: mnogi novi tipovi aulamobiJa nemaju zaptivke izmedu pumre za vodu i mNora. K ad je pumpa za vodu neispravna... obicno se primeti kako pumpa propusta....T r .. 19...

zavrnite slavinu. I I I I . Skinite sve cevovode spojene sa pumpom za vodu. Kada je teenost za hladenje potpuno ispustena iz hladnjaka. Kada se motor ohladi. mOIacete da ih isecete ostrirn nozern.. Zatim cete pomocu kljuca morati da skinete svi: pogonske remene. Kada sklonite obujmice. olabavite odvijacem zavrtanj i izvucite obujmicu duz creva. skinite poklopac bladnjaka. Sva creva treba da obelezite da biste posle znali gde da ih vIatite. Klestama odvrnite ispusnu slavinu u blizini dna hladnjaka.. . . Napomena: neki stariji tipovi automobila nemaju ispusnu slavinu na bladnjaku. SISTEM ZA HLAf)ENJE . Ako vam to ne pode za rukom. . Detaljan opis ovog posla nalazi se U odeljku »Zamena remena ventilatora«. Napomena: ako vas automobil ima elektricniventilator. 4. ispustite je u eistu posudu. Moze da ih bude tIi: donje CIevo hladnjaka. Aka zelite. i ~ 1 != ·1 . pokusajte da skinete creva sa prikljucaka..'. Kada imate obujmice sa oprugom. Kljucem skinite vijke koji pricvrscuju ventila@ / / tor za pumpu za vodu. Na crevirna sa obujrnicom na zavrtanj. Na automobilima sa ... moracete da skinete gornje crevo hladnjaka kako je opisano u postupku 3. U tom slucaju creva se moraju zameniti. pan ova da upotrebite tecnast za hladenje. ------------------. Ovo moze da zahteva malo vise snage. pritisnite im krajeve klestima da biste ih skinuli sa creva. I j I I i I I t "'" o 3.. mOIacete da iskIjuCite elektricnu instalaciju.152 I T ® 1. 2 .. Da biste ispustili tecnost iz takvog tipa bladnjaka. to ce olaksati ispustanje tecnasti za bladenje.". crevo grejaca i obilazno crevo.

9. . Grebacem skinite staru zaptivku i sredstvo za zaptivanje sa nosece povrsine pumpe za vodu na bloku motora. SkIonite krpu kad zavrsite struganje. Namestite rukom vijke za pricvrsCivanje pumpe za vodu i pritegnite ih. 8. potrosicete upola manje novea. 5.' Antifriz • Voda 7. odnosno da skinete masku. ponesite staru u prodavnicu auto-delava. Nanesite sredstvo za zaptivanje i na drugu stranu zaptivke. nanesite ga u vidu trake od oko 3 mm dui 'aodirne povrsine pumpe za vodu. unutra i spolja otvora za vijke. kao i oko. Upotrebite kljuc sa ozubljenjem i odgovarajuci umetak da biste dobra pritegli vijke. Pazite da yam komadiCi stare zaptivke ne upadnu U otvor gde se pumpa za vodu pricvrscuje za blok motora. Stavite zaptivku na povrsinu bloka motora gde stoji pumpa. Kljucem sa ozubljenjem i odgovarajuCim umetkom skinite vijke koji pricvrscuju pumpu za vodu. necete morati da skidate ventilator. Stavite novu pumpu za vodu preko zaptivke na predvideno mesto u bloku motora.prednjim pogonom koji imaju poprecno postavljen motor. Izvucite pumpu. te zato dobro prover.te da Ii ste kupi/i pumpu koja odgovara vatem automobilu. Ako moiete. creva i nosace hladnjaka. 153 SISTEM ZA HLAf>ENJE Ala! i ma!erijal • Klesta • Kljucevi • Odvijac • Ostar noi • Kljuc sa ozubljenjem i umeeima • Grebac • Poluga • Uredaj za ispitivanje pritiska u sistemu za hIadenje • Pribor za ispitivanje antifriza • Posuda • Krpa bez dlaCiea • Sredstvo za zaptivanje • Pumpa za vodu sa zaptivkom • Crevo grej aca • Crevo hladnjaka • Hartija za glacanje (»smirgIa«) . Upozorenje: pumpe za vodu su po izgledu veoma sliene. Treba da ih ima cetiri do sedam. osim ako yam nije potrebno vise prostora da biste dosli do pumpe za vodu. Napomena: ako umesto nove pumpe montirate popravljenu. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa ODe strane nove zaptivke koja je u dodiru sa bIokom motora. 6. Napomena: ako umesto zaptivke koristite silikonsko sredstvo za zaptivanje. Stavite krpu koja nema dlaCiea u olvor u kome je bila pumpa. Napomena: u retkim slucajevirna moze da bude potrebno da skinete hladnjak da biste dosli do pumpe za vodu.

Ueinite ovo posto ste vozili auto mobil oko 20-30 minuta. Upotrebite pribor za ispitivanje antifriza da biste odredili stepen zastite od zamrzavanja prema uputstvima datim U odeljku »Pravera tecnosti za hladenje«. Aka se panovo koriste stare. Vratite sva ereva. najbolje je da ga zamenite novim. 13. Ako ielite da prove rite stepen zastite od zamrzavanja koju pruza antifriz. Ako na obuJmleama postoje zavrtnji. Upalite motor i vizuelno proverite da ne propusta.Popravljena pump a ee raditi isto kao i nova.pw I . Namestite svako crevo na odgovarajuCi prikIjucak i pavueite obujmice da dodu na 2-3 em od kraja ereva.pogonske remene. Za ovaj posao ce yam biti potrebna poluga. Dobro ih pritegnite kljucem. 15. 14. pazite da ih stavite na creva pre nego 5to ih montirate. Detaljan opis zamene r e m ~ n a nalazi se u odeljku »Zamena remena ventiiatora«. Napunite hladnjak tecnoseu za hladenje koju ste ispustili kako je opisano u tacki 1. 12. Ako je nivo teenosti u hladnjaku nizak. Posle ovoga mozete da zamenite . Da . Namestite ventilator iii kaisnik na novu pumpu za vodu i namestite vijke za pricvrsCivanje. Dodajte mesavinu antifriza i vade u razmeri 1:1. 154 10.I ! I i i i SISTEM ZA HLA£lENJE CD ® CD IbJlI II Cepovi su obitno smdlcni sn stranc blob motor". Zamena cepova na bloku motora A ko eep na bloku vaseg motora propusta. pomesajte novi antifriz sa starom tecnoscu za hlaoenje. Obavezno koristite nove obujrnice za creva ukoliko stare nisu potpuno ocuvane. Swvite oa svako crevo DOVil obujrnicu. dobro ih zategnite. Kod obujmiea sa aprugom za pritezanje biee vam potrebna kleSta. Izgrebite iIi skinite hartijom za gIaeanje ostatke sredstva za zaptivanje sa povrsine na kojoj s'e crevo montira. Ako ste neka morali da isecete. Sredstva za zaptivanje mogu da posluie kao privremeno resc: i ! ( ii i. 11. moracete da montirate nova prema uputstvima iz odeIjka »Skidanje i narnestanje creva«. Vratite na mesto poklopae hladnjaka. dodajte novu teenost.

Vralite na mesto poklopac hladnjaka i ostavite . gurnite ga s jednc odvijaccm iii probojccm (2). U nekim slucajevima. Dok radite ispod automobila. upotrebljavajte rucnu svetiljku. (1). masti i otpadaka. Ukljutite motor i pustite ga da radi dok se ne zagreje. kakav je bio originalan. Ako je potrebno. Posta ste skinull cep.lako protrljajle hartijom za glacanje ivice otvora da biste skinuli povrsinsku koroziju. skinite poklopac hladnjaka. pailjivo otistite i pregledajte otvo[. 3. Tek tada podignite prednji deo i poduprite ga postoljima. Aka koristite odvijac. Automobil parkirajte na ravnom tiu. 8. 6. 7. Pronaaite cep koji propusta i pailjivo proverite da Ii na bloku motora ima korozije iii tragova tecnosti za hlaaenje. Cep koji propusta zilmenicete na sledeCi nacin: 1. Po potrebi dodajte rashladni fluid u sistem za hladenje. Kadaje motor ohladen. i\.ccp kojl propus(:J. odnosno kada njime probijate cep. Da ne biste ostetili dodirne povrsine izmeau cepa i bloka matara. i izvadite ga napolje iz otvma (3). Alat i materijal • Posuda • Klesta • Ceki': • Rucna svetiljka _ • Hartija za glacanje (»Smirgla«) • Probojac • Odvijac • Sredstvo za zaptivanje • Antifriz • Voda nje. probojac cete morati da izvucete pomotu klesta. ne pokusavajte da gurate polugu izmedu cepa i bloka kada skidate cep. a menjac (rueni . upotrebite ga kao polugu da biste izvadili cep napolje. ali ce _ pre iii posle cep pan ova poceti da propusta. Sarno namestite cep u OtVOT i zateiite vijak sve dok se cep ne uevrsti.ko montirate melalni cep. s. nije potrebno sredstvo za zaptivanje. pazed da se pri tome ne izokrene iii iskrivi. uterajte pomocu cekica probojac ili odvijac kroz jednu stranu cepa. a onda otvorite ispusnu slavinu na hi adnjaku da biste ispraznili sistem za hladenje. gurnite na mesta. aktivirajte rucni kocnicll. Da biste skinuli cep koji propusta. 2. OCistite sve tragove tecnosti za hlade155 SISTEM ZA HLAE>ENJE nje. Kod nekih tipova motora do cepova se maze doC! sarno aka podignete prednji deo automobila iii aka koristite platforme. nanesite sredstvo za zaptivanje na ivice cepa i pailjivo ga . Postoji nekoliko vrsta cepova. Panovo napunite sistem za hladenje mesavinom antifriza i vode u razmeri 1: 1.mehanicki) stavite u brzinu iii u poloiaj za parkiranje (automatski). 4. Kad cepava sa zaptivnim prstenovima od gume.

ii Ii 1 I 'I' . --. aka su rezervoari neupotrebljivi. Skinite prikljutke sa dodatne posude za h!adenje. Stavljanje novog jezgra znati skidanje spoljasnjih rezervoara sa starog hladnjaka i njihovo .montiranje na novo jezgro. ali veca ostecenja zahtevajuj vetu popravku iii kupovinu novog hladnjaka. jedino sto vam preostaje jeste da zamenite ceo hladnjak. I I i 1 ! LADENJE SISTEM ZA H 157 SISTEM ZA HLADENJE kad prodavaca automobila i u veCini prodavnica autodelova. Zamena hladnjaka AlaI i materijal • Posuda • Odvijac • Klesta • Antifriz • Kljucevi • Voda K ada prilikom provere sistema za hladenje otkrijete curenje iIi ostecenja na hladnjaku. Novi hladnjaci mogu da se nab ave u radionicama za popravku hladnjaka. ali kupovina polovnog hladnjaka moze da bude . I . Zatim ugasite m o t o ~ i proverite da Ii negde propusta. 156 I I Da biste skinuli hladnjak sa automobila sa prcdnjim pogonom kod kojih je mOlor poprecno postavljcn. . vreme je da ga popravite iIi zamenite novim.i curenje mogu najcesce da se poprave uz minimalne troskove. Polovni hladnjaci takode mogu da se nab ave po umerenim cenama na otpadu. zatim skinite ventilator i rnasku ventilatora. Manja ostecenja. poklopce i vijkc knji prievrstuju hladnjak za ram. U mehanicarskoj radionici ce vas ovo kostati manje od kupovine novag hladnjaka jer kupujete sarno novo jezgro i placate fad. iskljuci!c ereva sa hladnjaka. MeCiutim.rizicna posta se ne vidi koUka je OCllvan iZDutra. bo i svc spojnice.motor da radi nekoliko min uta da bi se unular sistema za hladenje stvorio pritisak. . Tada bi trcbalo da sc izvadi iz automobila.

ali ako su ostecenja velika. 7. jezgro treba da se zameni. tu opravku najbolje prepustite radionici za opravku hladnjaka. smanjice se ucinak ventilatora sto moze dovesti do pregrejavanja. pogotovu na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju popreeno postavljen motor. Ukoliko nemate dosta iskustva sa lemljenjem gvoZda. ponovite data uputstva obrnutim 158 redom. obavezno trazite garanciju. 3. Napomena: aka se hladnjak menja zato sto je star. trebala bi da pailjiva proverite creva hladnjaka i grejaca.Ako se ipak resite da uzmete polovan hladnjak. skinite poklopac i otvorite ispusnu slavinu na hladnjaku da ispraznite sistem za hladenje. 5. Na hladnjacima ad aluminijuma. Sto se tice zamene hladnjaka. Skinite gomje i donje crevo sa hladnjaka. Aka vase vozilo ima automatski menjac. Skinite elektricni ventilator (ako postoji). zatim ukljuCite motor i proverite da negde ne propusta. to maiete da uradite sami aka sleoite sledeea uputstva: 1. Kada se motor ohladi. veCina hladnjaka moie da se izvadi iz prostora za motor. kao i da zamenite sve de love koji nisu ispravni. posta na njima obieno nema okvira vent!latora koji treba skidati. Skinite vijke koji drie gomje nosaee hladnjaka. 4. pogonske remene i spojnicu ventilatora. 8. Posle toga. Aka zaboravite. Skinite okvir ventilatora (ako postoji). Na ostalirria se moraju skinuti vijci sa strane hladnjaka iii vijci koji pricvrseuju nosace. Upozorenje: pazite da ne ostetite hladnjak ukoliko nameravate da ga opravite. Popravka hladnjaka je vee nesto drugo. a zatim i nosace. 6. Zamena hladnjaka nije teiak posao. 2.· Opravku hladnjaka ce najbolje obaviti strucnjak koji moze da ispita hladntak na pritisak i da odredi njegovo pravo stanje. mesta koja propustaju ponekad se mogu popraviti posebnim epoksidnim lepilom ukoliko su ostecenja mala. iskIjuCite vodove za hladenje ulja u menjacu sa hladnjaka i zatepite ih da teenost iz menjaea slueajno ne bi iscunla napolje. . Aka hladnjak ima okvir za ventilator. Skinite dodatnu posudu (rezervoar) za recirkulaciju tecnosti sa bladnjaka iIi iskljuCite crevo koje vodi od poklopca hladnjaka do dodatne posude. ne zaboravite da ga vratite na svoje mesta. Da biste ponovo montirali opravljen iii nov hladnjak. Ponovo napunite sistem za hladenje svezorn mesavinom antifriza i vade. Grejaci AlaI i malerijal • OsiguraCi • Regulacioni ventil grejaca • Antifriz • Voda • Krpe .

(9) vodeni omotac. (16) termosfat. (1) ckspanzioni sud. Kao sto je naznaceno u prirucniku za vas automobil. periodicno odrzavanje ce osigurati da sistem grejanja bude godinama ispravan. obratite painju da Ii sistem radi kada je motor iskljucen. u stvari. Ako je motor ventilatora grejaca bucan. l l ~ _ . Preko snopa cevi (jezgra) grejaea struji vazdub koji se zagreva i raspodeljuje u kabinu automobila iii prema vetrobranu. a obicno se nalazi ispod table sa instrumentima. (17) gamje crevo hladnjaka i (18) pumpa za vodu. Ventilator za potiskivanje vazduha pokreee elektromotor. : : . (6) vod za rashladni fluid. kao i klapne i otvori koji sIuze za usmeravanje zagrejanog vazduha. proverite prvo osigurac koji regulise rad njegovog motora. mozda bi bilo bolje da se obratite strucnjaku da to uradi. Da bi ste utvrdili koji se sistem nalazi u vasem automobilu. S obzirom da je motor ventilatora smesten u tesko pristupacnom prostoru. najcesee je bolje da ga zamenite nego da pokusate da ga opravljate. (12) motor ventila!ora grejaca. Vakuum nastaje kada motor radi. Ukoliko je potrebno. (11) odvodna cev nn bloku matora. Sistem grejanja je. grejac automobila je sastavni deo sistema za hladenje motara. da su kablovi jos spojeni. (10) creva grej aca.B ez obzira kaliko vam to izgledalo cudno. (13) jezgro grejaca. Kao sto se kod sistema za hladenje motora koriste ereva i spojevi . (3) ventilator. proverite da Ii se ruene komande slobadna pokrecu uz mali otpor. (7) isp usna s]avina. (15) glava cilindra. Medutim. Ako imate kablovske komande. Sis tern za grejanje moze da radi pomoeu vakuumskih iIi kablovskih komandi. pregledajte sva vakuumska creva kako u prostoru za motor. Obicno se nalazi zajedno sa ostalim os iguraCima ispod table sa instrumentima. prilieno jednostavan. (5) ventilatorski remen.. (14) cep na bloku motora. (8) donje crevo hladnjaka. ako ventilator uopste ne radi. i To znac. Curenje rashladnog fluida cesto predstavlja problem u sistemu za grejanje. Na automobilima sa vakuumskim komandama. te vakuumski sistem ne moze da radi ako matar nije ukljucen. tako i ispod table sa instrumentima da biste se uverili da nema popucalih mesta iii labavih spojeva. ( 4) hladnjak. Sastoji se od snopa cevi kroz koje protice zagrejan rashladni fluid iz sistema za hladenje motora. zamenite ga odgovarajuCim pre nego sto pocnete ista da popravljate na sistemu. U sistem za grejanje spada i regulacioni ventil grejaca koji odreduje potrebnu koliCinu toplote. Gn:janjc: (1) poklopac hladnjka.

upotrebite nekoliko krpa da biste se zastitili_ Pritisak u hladnjaku se smanjuje na dva nacina u zavisnosti od tip a poklopea hladnjaka. Smanjena koliCina rashladnog fluida negativno utice na grejanje. Taj poklapac. treba uvek obazrivo da skidate. Ako u sistemu za hladenje ne postoji dodatna posuda za recirkulaciju rashladnog fluida. (4) kanai grejaca. (7) kanal za svci vazduh. to se ponekad moze popraviti ispiranjem sistema Zll hiadenjc. konstruisan je tako da moie da se okrene do zareza u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu_ Kada se pritisak smanji. Ako podignete polugu iIi pritisnete dugme. Sistem za grejanje rasporeduje zagrcjan vazduh u kabinu vozila 160 ! ! . (2) podesavanje provetravanja. Pre nego sto pocnete da proveravate sis tern za grejanje. Odavanje top late grejaca maze da postane nestabilno. proverite da Ii je sistem za hladenje (hladnjak) pun rashladnog f1uida.koji ponekad propuStaju. (3) podeSavanje ventilalora.savanjc temperature. pritisak u hladnjaku se smanjuje_ Na drugim tipovima automobila. Upozorenje: nikada ne skidajte poklopac hladnjaka kada je sistem zagr-ejan. skinite poklopac hladnjaka i po potrebi dodajte rashladni fluid sve dok nivo ne bude bio 2-3 em ispod iviee otvora za nalivanje_ VeCina proizvodaca preporucuje da se tecnost za hladenje sastoji od mesa vine antifriza i vade u razmeri 1: 1. (5) ventilator. u stvari. proverite nivo tecnosti u njoj i po potrebi je napunite do predvidenog nivoa. (1) pode. (8) kana! grejaca staklu i (9 ) ispusti za gn::jac Slakla (vctrobralla). poklopac hladnjaka Aka je jezgro grejaca zapUSCrlO. a moze da dade i do potpunog gubitka toplote. vruca teenast za hladenje maze da iz/eti napolje i da vas opasno opeee aka nepazljivo skidate poklopac. Stoga sva ereva i spojevi treba da budu ispravni da bi i grejac ispravno radio. Ako u sistemu za hlaclenje postoji dodatna posuda za reeirkula159 __________________ _____ -lli r \. pritisnite poklopae nadole i okrenite ga u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu da biste ga skinuli. Ako morate da otvorite poklopae dok je sistemzagrejan. Usmerivat vode (1) na O\voru za nalivanje hladnjaka odvodi vodu koja je sluiila Zll ispirnnje (2). (6) ispust za 5Vei vazduh. isto se dogacla i u sistemu za grejanje. Kadgod se ereva grejaca pohabaju iii spojevi olabave. ciju rashladnog fluida. Posta sistem radi pod pritiskom. rashladni fluid euri napolje. Kod nekih tipova automobila na poklopeu hladnjaka nalazi se posebna poluga iii dugme.

Ako su creva sarno topla (iako u hladnjaku ima rashladnog fluida. To eete utvrditi na sledeCi naCin: 1. zamolite nekoga da u automobilu pomera komandu za temperaturu ad najnize do najviik __ . . avo ponekad moze da se otkloni ispiranjem eelog sistema za hladenje odgovarajuCim sredstvom koje maze da se nabavi u prodavnicama auto-delova.. iIi je sarno toplo. To moze da sprecava rashladni fluid da dostigne odgovarajueu temperaturu. I Ii . 2. a drugo nije. i i . .anje ispravan. sa strane na kojoj se nalazi motor. Aka je jedno crevo grejaca vfuce. SISTEM ZA HLAf)ENJE dok vi pazljivo posmatrate regulacioni venti!. Kada je sistem za grej. Opipajte oba ereva grejaca. Prvo ukljuCite grejac na VTuCe. znaCi da je iskidan iIi da se olabavio na kraju poluge. Proverite da Ii tecnost za hladenje struji kroz jezgro grejaca.' da Ii grajac nedovoljno radi. . Prover. Zamenite termostat prema uputstvima iz odeljka )Odrzavanje termostata«. Pronadite taj ventil tako sto cete pregledati ereva od jednog do drugog kraja. aka ispiranje nije pomoglo. mazda vam termostat u sistemu za hladenje nije ispravan... i l . Medutim. . Aka je crevo grejaca vfuce sa jedne strane ovog ventila. kvar moze da bude na samoin ventilu. te stoga treba da radi oko 20 minuta. Ako grejae u vasem automobilu radi pomocu kabla. motor treba da dostigne norm aInu radnu temperaturu. Creva grejaca najcesce imaju precnik od oko 2-3 em.. To su dugacka ereva koja izlaze iz motora i spajaju jezgro grejaca kod protivpozame pregrade. jezgro grejaca cete po svoj priliei morati da skinete i da ga odnesete na popravku u radionieu. a motor je postigao radnu temperaturu). 3. odnosno da Ii uopste radi.. To maiete da uCinite na osnovu uputstava u odeljku dspiranje sistema za hlad4. Provera rada grejaca Pre nego sto pocnete proveru sistema grejanja. Provera komandi grejaca Neki tipovi auto mobil a imaju regulaeioni ventil grejaca pricvrseen za jedno od ereva grajaca (obicno dovodno). Ako se kabi ne pokrece. a sarno toplo (iii hladno) sa druge. moze da se obavi na sledeci naCin: 1. mazda je jezgro grejaca blokirano. oba ereva treba da budu vruca. ukoliko nisu neispravni kabi iii vakuumski sistem.

Ako su evrsti. 161 c . Ako se ne otvaraju i zatvaraju kako treba. Klapne mogu da budu u obliku poklopca iIi sa Iopatieom koja usmerava vazduh koji izlazi iz toplotnog kana1a u unutrasnjost kabine vozi1a. popravite spojeve. Ponovite postupak obmutim redom da biste montirali nov ventil (nabavlja se u prodavnieama auto-delova). kabl je iskidan i mora ga zameniti mehaniear. Proverite da 1i se siobodno pokrecu u sarkama. topao vazduh neee biti pravilno usmeren u kabinu (iIi mozda nece moei da se iskljuCi). a komande za ventil rade.2. U tom slucaju. ispraznite hladnjak. i . Ako ne radi. Ako se sistemom upravlja preko kabla. znaci da jedna od klapni ne radi kako treba. Ako je venti I zaglavljen u otvorenom polozaju. proverite rad regulaeionog ventila grajaca kako je vee objasnjeno. Duz toplotnog kanala (obicno se nalazi ispod table sa instrumentima) potrazite jednu iii vise klapni. proverite zaptivenost cevovoda i opravite ih i zamenite sva neispravna vakuumska creva. . Da biste to ucinili. 4. Ali ako i dalje nema toplote. . Ponekad sistem za grejanje sve vreme proiz-· vodi toplotu bez obzira u kom polozaju se nalaze komandne poluge. II I .te klapne. 3. 3. Provera klapni Aka su oba creva grejaca vfuca. ·. skinite creva spojena za regulacioni ventil grejaca i izvadite ·ventH iz leiista. Ako sistem u vasem automobilu radi pomocu vakuuma. 2. U protivnom. avo se proverava na sledeei nacin: l. prove rite i po potreb. Mozete i da zP'l1enite regulacioni ventil grejaca.c:. proverite da Ii je kabl dobro spojen sa klapnama.. zamolite nekog da yam pomera' komandu za temperaturu od najnize do najvise dok motor radio Posmatrajte regulacioni venti!. neka vam strucnjak zameni venti!. ! SISTEM ZA HLADENJE \ o . 4. f . Prove rite spojeve kablova na krajevima. Takode prover. motete da budete sigumi da tecnost za hladenje struji kroz sistem. i .1 'l. popravite vekuum (zaptivenost instalaeije). .••. Ako se klapne pokrecu vakuurnom.

(5) ispust. kao i napunjenost sistema. (8) kana!. 105 jednom proverite komande. poznatije po fabrickom nazivu freon. (3) kontrolno okce. toplota ce stalno prodirati u kabinu. Oa Ii cete se upustati u nesto vise od oSflovnih provera zavisi od nivoa vaseg znanja. (9) kompresor i (10) kondenzator. moze da izazove ozbiljne promrzline. ! I I Alat i materijal • Zastitne naocare • Radne rukaviee • Uredaj za ispitivanje remena • Okasti kljuc • Poluga • remen klima-uredaja • Osiguraci • Krpa dodir sa kozom. (2) sabirnik. Ako ne moiete da zatvorite klapne kako treba. lake preporucujemo da popravku klima-uredaja prepustite kvalifikovanom mehanicaru. a u izvesnoj meri i od hrabrosti. Ako se ne zatvaraju kako treba. Klima uredaj O driavanje i opravke klirna-uredaja u automobilu zahtevaju velika znanje i iskustvo. Zbog toga veCina mehanicara-amatera prepusta posao oko klima-uredaja strucnjaeima. treba pailjivo da se pridrzavate uputstava proizvodaca (veCina nesrecnih slucajeva desava se zbog nepostovanja uputstava). U te radove spadaju i provera pogonskog remena i spojniee kompresora. Mi yam ipak preporucujema da klima-uredaj prepustite profesionalnom mehanicaru. neka ih pogleda mehanicar. Ako se odlucite da napunite sami klimauredaj. Aka freon dode u 1 I . Paseban alat.. Moiete i da ponovo napunite klima-uredaj tako !ito cete sami dodati rash)adno sredstvo u sistem.susac.Sastavni deloy! tipicnog klima-urcdaja: 01 poklopac hbdnjaka. Ako se ipak resite da kupite pribor za punjenje. Na sliei je prikazan tipican klima-uredaj na kome je pokazano koliko je komplikovan.-. (7) kontrolni vodovi. Medutim. . Skrecemo painju da se za klirnauredajekoristi rashladno sredstvo R-12. (4) motor ventilatora. mazcte ipak izvrSiti neke osnovne provcre sistema. magao bi da izazove slepilo. ponesto moiete i sami da uradite. naroCito da se klapne nisu izvitoperile iIi da se sarke nisu zaglavile. Radovi na klima-uredaju mogu da 162 budu opasni ukoliko niste dovoljno iskusni. merni instru- . (6) komandc. a i poseban alat. Ako yam prsne u oei. moracete da rukujete bas tim sredstvom.

Posto ste olabavili vijke. Promenite svaki remen koji vam izgleda Slimnjivo. Kao sto je vee pomenuto. Dok to radite. 6. Upozorenje: kadkod radite bila sra u vezi sa klima-uredajem. Provera pogonskog remena Pogonski rem en klima-uredaja proverava se na sledeCi narin: 1. On ne bi smeo da ulegne vise od 2-3 em kada ga pritisnete prstom na otprilike polovini postrojenja izmedu kaisnika kompresora i pogonskog kaisnika. da nisu naprsli. Taj remen mnogi nazivaju »ventilatorskim remenom«. ovih nekoliko osnovnih stvari maiete da prove rite pre nego sto odvezete automobil na popravku. Penovo pritegnite vijke Dasaca kompresora. Ovaj kaisnik se okrece dok motor automobila radio Kada ukljuCite klima-uredaj. budite veoma pailjivi i obavezno stavite zastirne naocare i zastitne rukavice. Ako je ulegnuce veee od 2-3 em. prove rite remene ventilatora. koji liCi na motor. S. Uputstva za skidanje i montiranje nalaze se u odeljku "Zamena pogonskog remena alternatora« u poglavlju "Sis tern punjenja« i U odeljku »Zamena remena ventilatora« u aVOID poglavlju. Zategnutost _remena moze da se proveri i pomoell instrumenta za ispitivanje kaji se maze nabaviti u veCini prodavnica auto-deleva. okastim kljucern olabavite vijke koji pricvfscuju kompresor za nesace. na suprotnoj strani alternatora. Kada su pogonski remeni zategnuti i ispravni. magnetna pogonska spojniea se aktivira (treba da se cuje skljoeanje) i . videcete jedan remen koji se pokrece sa kaisnika na prednjem delu sa donje strane motora i koji maze ali ne mora da ide oko ventilatorskog kaisnika ka kompresoru klima-uredaja. rasenjeni iii pohabani. povueite polugom kompresor napolje da biste zategli kais. KompreSOT je abieno smesten sa strane motara. kao i kaisnik prema prednjem kraju. Otvorite poklopae motora na automobilu i pronadite pogonskiremen klima-uredaja. Kompresor je najvazniji dec klima-uredaja koji mora da fadi odgovarajucom brzinom da bi sistem radio. Stavite zastitne naocare i rukaviee. Ukoliko sumnjate da vas klima-uredaj ne radi kao sto bi trebalo. On zaista liCi na remen ventilatora ali. pricvrscena je jedna velika i jedna mala SISTEM ZA HLA£lENJE eev. ukljucite motor i ukljuCite klima-uredaj. kaa i sve astale. 4. Na kompresor.menti i vakuumska pumpa potrebni za ovaj ozbiljni posao na klima-uredaju sllvise su skupi za mehanicara-amatera koji ga koristi vrlo Tetko. kompresor ima pogonski kaiSnik na prednjem kraju. 3. Proverite pogonski remen klima-uredaja da vidite da Ii je dobro zategnut. 7. 2. Trebalo bi da cujete spojnieu kompresora kako se ukljueuje. ako pailjivo pogledate.

4. ".. . lsparivac (1) hladi vatduh (rashladni fluid apsorbuje wr10tu wkom isparavanjJ). pronadite linijski osigurac na provodnikll koji vodi ka kornpresoru.. Aka niste sigurni koji osigurac da uzmete. lim osiguraCima ispod table sa instrumentima iIi II jednom od pravodnika koji vode ka kompresoru. f:!roverite jos i . Zamenite neispravan osigurac novim iste jacine.. proverite 05igurac ventilatora... Obicno se nalazi na tabli sa osiguraCima ispod table sa instrumentima.. potraiite po moe strucnjaka za klima-uredaje.. tecnost pod visokim pritiskom (5). ... tecnost pod niskim pritiskom (6). . Jacina osiguraca je na njemu naznacena. On se obicno nalazi u malom crnom nosaCll osiguraca koji se otvara tako sto se jedan kraj okrene... a vi za to Vfeme osluskujte rad pogonske spojniee kompresora. prove rite da nije pregoreo osigurac. • ~ = = .. Tacna mesto na kame se nalazi osigurac naznaceno je u prirucniku za vas automobil. Aka nije u pitanju neispravan osigurac. Put rashladnog fluida kroz klima-urcdaj... ~ ~ . Posto ukljucite klima-uredaj. Ako ni jedna ad izvrsenih provera nije otkrila kvar. 2.. proverite po novo u prirucniku za vas autornobil..... Okrenite prekidac za ventilator u svaku brzinll da biste proverili protok vazduha. Ako osigurae ispod table sa instrumentima nije pregoreo. Rashladni fluid latim prolazi kroz kompresor (1) i ide do kondenzatora (3).."" . gas pod niskim pritiskom (7).. On moze da se nalazi sa osta163 I ..... Legenda: gas pod visokim priliskom (4). Ako kom presor ne radi ni posto ste proverili i zamenili osigurac... "".. Ako ta spojniea nije ispravna.... obratite painju na kolicinu vazduha koji prodire kroz otvore za vazduh ako table sa instrurnentima iii gde'su vee smesteni. 164 Provera napunjenosti klima-uredaja Ova provera klirna-uredaja vrsi se iz kabine u automobilu... moiete da proverite na sledeCi naCin: 1. Ako vazduh ne izlazi iz otvora razlicitim jacinama.kompfesor pocne da radio Provera spojnice kompresora Da Ii je spojniea kompresora ispravna.. Zamolite nekoga da sedne u automobil i da ukljucuje i iSkljucuje klima-uredaj dok je motor ukljucen. potrebno je da vam strucnjak pregleda motor ventilatora... a klirna-uredaj i dalje ispusta topao vazdllh iIi sarno neznatno hladan vazduh.. ® ® ["""""''''''''''''''''''''1 .. = = = = = = = = = = = = = .... .. 3..

posebnim hladnjakom klimauredaja. klima-uredaj bi bar jednom godisnje trebalo da pregleda strucnjak..... Uredaj u takvom stanju neee dobro da hladi. Sabirnik je dugaeak eilindriean uredaj koji liti na termos-boeu.~ ~ ! j ! I kontrolno okee da biste utvrdili da Ii je uredaju potrebno punjenje. To cesto prouzrokuje zaptivke koje su se istrosile tokom upotrebe. Obieno je spojen sa kondenzatorom. trebalo bi da primetite sitne mehuriee kako prolaze ispod kontrolnog okecta.. eak i zimi.. trebalo bi svake druge nedelje da ukljuCite klima-uredaj da radi nekoliko minuta.. Punjenje klimauredaja F reon treba dodavati sarno ako je posle provere kontrolog okceta posebnim instrumentom utvrdeno da ga nema dovoljno u klima-uredaju. Napomena: mnogi klimauredaji nemaju kontrolno okee. Ukljueite motor i klima-uredaj i posmatrajte kontrolno okee. posle otprilike 5 minuta rada.. ako se mehuriCi vide i dalje. cak i u tom slucaju. ali freon ce na kraju ipak . Preko eele godine. 2. stoga jedino pomocu instrumenta za ispitivanje moze precizno da se utvrdi da Ii je napunjen. Pazite da ne proverite klima-uredaj.. ali i taj posao je najbolje prepustiti struenjaku... Kontrolno okce je smesteno na deiu koji se naziva sabirnik iii na jednom od vodova koji idu do ovog dela. Kontrolno okee je obieno prljavo i mora prvo da se oCisti.. Do veCine problema u vezi sa klima-uredajima dolazi usled eurenja u uredaju. Prvih nekoliko minuta posta ste ukljutiii uredaj.. kao i da napuni uredaj sredstvom za hladenje. Visak rashladnog sredstva moze da osteti kompresor i smanji ucinak...j Ii . Punjenje moze privremeno da povrati moe hladenja. SISTEM ZA HLADENJE Alat i materijal • Crevo za punjenje sa ventilom • Freon • Zastitne naoeare • Zastitne rukaviee • Kljuc iii kldta Isto tako ne treba zaboraviti da manjak rashladnog sredstva u klima-uredaju znati da on negde propusta. Medutim. trebalo bi da strucnjak proveri gde uredaj propusta i da popravi ta mesta.. . Ako je u tome problem.. znaCi da uredaj propusta i da u njemu nema dovoljno rashladnog sredstva. 3. Medutim. On se' najeesce nalazi ispred hladnjaka sistema za hladenje.. To se radi na sledeCi natin: 1...

Uredaj se puni na asnovu uputstava prilozenih uz pribor za punjenjeili na osnovu sledeCih uputstava. 5. Ako je I ureelaj jos uvek nedovoljno napunjen. 4. . Posto ste stavili zastitne rukavice i zastitne naocare. Drtite kanticu uspravno da u creva za punjenje ulazi sarno para. To moze da potraje nekaliko minuta. freon se dodaje Srederovom ventilu na strani niskog priti· ska. 2. To moze da se uCini i pomocu obicne sapuniee . Prilik9m punjenja klima-uredaja. Ako je ureelaj patpuno prazan. Upozorenje: pazite da ne prikljuCite crevo za punjenje na taj vod.) 1. Strucnjak moze da pronade to mesto pomocu elektronskog detektora. Aka se venti! nalazi sa strane kantice. dodajte jos jednu kanticu freona. Prestanite da nalivate freon tim primetite da na· kontrolnom . VeCina prikljL/taka Srederovag ventila na usisnim i odvodnim cevima je iz predostroinosti napravljena u razliCitim veliCinama da se slucajno ne hi pomesale. namestite ventil adaptera za punjenje na kanticu sa freonom. Aka uredaj jas radio usisni vod pod niskim pritiskom mazete pronaCi ako opipate kompresorska ereva. mogu da budu patrebne tri kantice freana.ali ne pakusavajte sami da opravljate ovaj kvar. . 3. Otvorite venti! na kantici sa freonom. (Napomena: uvek je balje da se pridriavate proizvoclacevih uputstava posta neki pastupei mogu neznatno da se raziikuju. Pronadite Srederov venti 1 pod niskirn pritiskarn i spojite sa njim crevo. Ono hladnije je usisni vod. odnosno ponovite postupke od 2 do 5. zatvarite ventil i skinite creva za punjenje sa Sredera'.isteCi ako se mesto koje propusta ne opravi. 165 'O:i SISTEM ZA HLABENJE namestite i kanticu sa strane tako da joj ventil bude pri vrhu. Ureclaj je pod 'pritiskom i mora se sigurna isprazniti pomacu vakuum-pumpe da bi se uklonili svi tragovi vazduha iIi vlage koji bi magli da davedu do korozije iii da uticu na efikasnost hladenja.log ventila. freon bi mogao da uele u crevo za punjenje i da osteti kompresor. Usisavanje na strani niskog pritiska u uredaju povlaCi freonovu paru kroz crevo za punjenje sve dok se kantica ne isprazni. Ovaj venti! moze se naCi na usisnom otvoru kompresora iii usisnom vodu kaji povezuje isparivac i kompresor. 6. UkljuCite motor i ukljuCite klima-uredaj na jako. dok ee za delimicno ispraznjen ureelaj biti potrebno da dodate sarno jednu iii dve kantice. Brzo otvorite ventil da biste izduvali iii vlagu iz ereva za punjenje. Praverite panavo kontrolno okce iIi temperaturu vazduha koju klima-ureelaj izduvava. Ako bi kanticu okrenuli naopako.sarno pagledajte ima Ii mehuriea . Kada se kantica isprazni.

a . motori imaju abieTIo i vecu potrosnju goriva od manjih.. ! I ! I i I • I i I r SISTEM ZA DOVOD GORIVA S da eene staloo. CD ( 166 . U opste:n je mteresu da potrosn]a gonva bude sto ]e moguce manja. Aka i dalje nije dovoljna hladan.okcetu vise nema mehurica. proverite rad ureelaja time sto eete proveriti temperaturu vazduha koji izlazi iz klima-ureelaja. .. freon treba dodat! u usisno crevo pod niskim pritiskom (J) ili u komprcsor (2). Neki tipovi auto mobil a nikada ne trose gorivo ekonomicno zbog konstrukcije motor a iIi velike sopstvene tezinc. I I I I I . I I I I I I I I I J . Osta!i delovi urectaja su kondenzator (3) koji se nalaz! ispred hladnj aka i isparivac (4) koji je smdten ispod lable sa inslrurnenlima u Kubin! v( lziia. rastu. moracete da se obratite strucnjaku. Posle punjenja. I I i I ! . Ne pokusuvajte da prik!jutitc creVQ m punjenje ni nll jcdan ad druga dva voda koji 5U vruci kad se dodirn u.l --1--' I I I l' I I I I I I __ :I Kada punite klima-uredaj... 7.

upoznacemo se sa OSTIavnim delovima sistema za dovod goriva. rezervoar za gorivo. motor neee raditi iIi ee.ukoliko je automobil \eii. (8) posuda za kondenzat. N aGin voznje takode ima uticaja na potrosnju goriva. Sistem za dovod goriva ima-veoma slozen zadatak. karburator iIi uhrizgaci goriva. Svrha sistema za dovod goriva je unosenJe smese benzin a i vazduha u odgovarajucoj srazmeri u motor. cevovod goriva.Jzvodnik i (5) ubrizgaCi (po jedan Zil svaki dlindari. Medutim. Pre svega. Potreba za vazduhom i benzinom kod motora menja se zavisno od temperature. to je potrebna i veea snaga da ga pokrene. To su: Dclovi tipicnog sistema za dovod gorivu: (1) poklopac rezcrvoara za gorivo. (2) rczervoar za gorivo. (7) prcCistac zu vazduh. (5) mehanicka pumpa za gorivo. Ta smesa se pretvara u finu maglu u karburatoru pre nego 5to dospe u usisni vod motora i na kraju u komore za zagorevanje. sistem mora da proizvede smesu vazduha i benzina koja odlazi u motor i pali se pomocu sistema za paIjenje. Izuzetno je te. 167 SISTEM ZA DOVOD GORIVA I I ! ® Tipican sistem sa neposrednim ubrizgnvanjem gonva: (1) cicklncna puropa za gorivo visokog pritiska. (3) cevovod za gorivQ. Aka imatc obicaj da startujete. (10) ventHacioni vod i (11) odvajac kondem:ata. raditi slabo. PogIedajte prilozene shematske prikaze razIiCitih tipova sistema za dovod goriva. trosieete vise goriva jer naglo ubrzanje automobila zahteva i veti dovod goriva u motor. (4) regulator pritiska. (2) cevovod 'La gorivo. Na motorima sa sistemom za ubrizgavanje . preCistac za vazduh i usisni vod. to je veea i potrosnja goriva. (6) karburator. precistac za goriVQ. Pretpostavicemo da je ree 0 benzinskom automobilskom motoru iako mnogi automobili trose i dizel gorivo. Potrosnja goriva raste i pri velikim brzinama. Paijenje mora da se dogodi u odredenom trenutku da bi srnesa sagorela u cilindru motcra. pokrenula klipove i tako omoguCila rad motora. pumpa za gorivo. (4) r. Pre svega.ko da sistem obezbedi optimainu smesll u svim radnim uslovima. (4) elastieno crevo. Sto je vise snage potrebno. u najboljern slucaju. koliko god ogranicenja brzine oa putevima bila nepopularna. opterecenja motora (tezine koju mora da pokrece) i brzine. (9) venti] urcdaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. Cinjenica je da veCina automobilskih motora radi mnogo efikasnije pri brzini od 80 nego 100 kilometara na sat. Ako smesa vazduha i benzin a nije dobra iIi ako vremensko podesavanje momenta paljenja nije 168 precizno.

Ovo utice na rad matcIa na vise natina: ubrzanje motcra je slabo. kada se zagreje. sa jedne strane. podsetimo se da je bladnom motoru (kada nije dostigao radnu temperamru) potrebna bogata smesa da bi radio na zadovoljavajuCi naCin. (2) linijski precislac goriv(l. Taj odnos predstavlja u stvari tdinski odnos izmedu vazduha i benzina. Dok gorivo. ImajuCi ovo objasnjenje u vidu. Postoje dye osnovne vrste ubrizgavanja goriva : posredno ubrizgavanje kod koga se gorivo ubrizgava u usisni vod motara i neposredno ubrizgavanje gde se gorivo ubrizgava u svaki cilindar iz ubrizgaca smestenih direktno na usisnom vodu. motar moze da radi i sa nesto slabijom smesom. u karburatore se ugraduje slozen sistem dizni. znati da proporcionalno ima vise benzina. ubrizgac goriva rasprsuje maglu goriva u usisni vod gde se mesa sa vazduhom i formira odgovarajucu smesll vazduha i goriva. Bez obzira na vrstu ubrizgavanja. u sistem se sa druge strane dovodi vazduh. (3) tclo !cpura karburatora i (4 ) tlektronski moduL dobra smesa vazduha i gariva treba da bude u odnosu od oko 15: 1. doyod goriva se obavlja pomocll ubrizgaca goriva. U tom slucaju motor trosi suvise goriva. ima tendenciju da se gusi pri malim brzinama i cesto iz izduvne cevi izlazi dim tamne boje. Ako je mesavina siromasna. Sistem sa posrednim ubrizgavonjem goriva. struji iz rezervaara za gorivo kroz cevovod za gorivo) pumpu za gorivo i preeistae za gorivo do karburatora iIi ubrizgaca goriva.goriva. ventila. znaCi da proporcionalno ima vise vazduha od benzina. mazda ste cuJi da 1 i Ii • I ~ I ! I .. Ovaj vazdub ulazi kroz kuCiste . Medutim. Da bi se zadovoljili ovako razliCiti zahtevi i da bi se pastigao efikasan rad i ekonomicna potrosnja gariva. odnosno 15 delova vazduha na 1 deo benzina. Sto se tice pojrna »smesa«. L I i· I. (1) clektncna pumpa za gonyo.. Ako je smesa bogata. razvija se nesto visa temperatura od normaine. radi grubo na praznom bodu i ne radi dobra pri velikim brzinama. komandi i drugih uredaja. ~ .! : .

Prljavstina takode moze da ude. Na rnotorima sa sistemom 'Za neposredno ubrizgavanje goriva. benzin koji struji kroz sistem nosice sa sobom prljavstinu i zaprljace sistem. a mesavina vazduha i goriva odlazi u cilindar gde sagoreya. Na sistemima sa ubrizgavanjem goriva kroz vise otvoIa. a jedan veliki kanal spaja ga sa ilsisnim VOdOffi. Ovaj preCistac uklanja del ice pragine i prljavstine iz vazduha da ne bi dospeli u karburator i izazvali preterano habanje i ostecenje motora. Ako se ovo dogodi. abieno je smesten ispred prostora za motar. Zamena preCistaca za vazduh i gorivo u preporuceno vreme iii po potrebi predstavlja prvi korak u odriavanju sistema za dovod goriva. Ova smesa se pretvara u maglu slicnu onoj koju proizvode rasprsivaCi. u sistem za doyod goriva iz rezervoara za gorivo. U veCini slucajeva. vazduh prolazi kroz precistac. Ukupna kolicna vazduba koja ulazi u motor 169 . Na tom mestu. Zbog toga se i koriste precistaCi za gorivo. iii uz leptir karburatora. Odrzavanje precistaca za vazduh P reCistac za vazduh obicno se zamenjuje prilikom svakog podeSavanja motora -iii bi bar tako trebalo da bude. lednostavno rutinsko odriavanje moze da spreCi veCinu problema u Yezi sa sistemom za dovod goriva. Prljavstina moie da ude u karburator preko prljavog preCistaca za vazduh. SrSTEM-zADOVOD GORIVA prolazi prvo krozpreCistac za vazduh koji se nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh.precistaca za vazdub. mesa se sa mlazom benzina koji se ubrizgava u karburator.. Posta vazduh prode kroz preCistac i ude u . karburator. Jedno trebauvek imati u vidu: prljavstina je najveCi neprijatelj sistema za dovod goriva. iIi ilZ njega. VeCina proizvodaca automobila preporucuje zamenu ovog filtra mnogo 170 Ala! i ma!erijal . a zatim kroz uredaj koji odmerava koliCinu vazduha koja ulazi u motor (detektor protoka vazduha). ubrizgac ubrizgava gorivo u usisni vod.. a smesteno je sa suprotne strane karburatora.'i "i :i . KuCiste preCistaca za vazduh moze da ima okrugli iii pravougaoni oblik. upotreba kvalitetnog benzina i periodicna zamena precistaca omoguCice da sistem za dovod goriva radi efikasno vise hiljada kilometara. Ovako formirana smesa vazduha i benzina prolazi kroz usisni vod i sagoreva II cilindrima motora. Gorivo se ne mesa sa vazduhom sve dok ne stigne do usisnog voda.

U tom slucaju biee vam potreban kljuc da biste je odvrnuli.• Kljucevi • Jaka svetiljka (sijalica od 100 vati iIi praduzni kabl) • Klesta • Odvijai' • Krpe • Uloiak preCistaca za vazduh • T-prikljucak • Dizalica i sigurnosna postolja (sarno za neke tipove automobila) cesee aka vozite po prljavim iIi prasnjavim putevirna. 2. Precistac za vazduh se proverava i po potrebi zamenjuje na sledeCi naCin: L Otvorite poklopac motara i pronadite kuCiste precistaca za vazdllh. Skinite navrtku iIi stezne prstenove i pOdignite poklopac kuCista. znai'i da ga treba zameniti. 1 ) ' ~ l I ~ I ~ I \ I I! 1 '. ~ i j r ® . Precistac od hartije proverava se tako sto se iznutra osvetli jakom svetiljkom (sijalica od 100 vati). 3. osteeeni preCistai'. preCistac bi trebalo proveriti bar posie svakih 5000-6000 kilo me tara voznje i po potrebi ga zarneniti. U veCini automobila koriste se dva tipa preCistaca od hartije . treba ga zameniti. propustace jos vise prljavstine u motor. Nemojte duvati vazduh kroz preCistac da ga ne biste ostetili. Izvucite preCistai' za vazduh. . 4. Ako se u vasem automobilu nalazi precistac ad poliuretana obmotan oko metalnog noseeeg sita. PreCistac se nalazi u kuCistu koje je smesteno na vrhu karburatora iIi leptira iIi odmah ispred detektora protoka vazduha. . ako je pocepan. proverite da Ii je ulozak ostecen. Na sredini gornjeg dela kuCista iIi steznih prstenova oko kuCista najcesee se nalazi leptir-navrtka. Ponekad se poklopac kuCista preCistaca pricvrscuje obicnom sestougaonom navrtkom. Ako svetlost ne prolazi kroz precistac od hartije. Zaprljan preCistac za vazduh ometa ulazak vazduha u motor sto poveeava potrosnju goriva. U svakom slucaju.okrugli iii pljosnati. ako ga vratite u kuciste.

Po potrebi stavite nov ulozak. (9) goli vijak. ..lc uredaja Za cirkula ciju bcnzinskih i uljnih isparenja. zategnite sestougaonu navrtku iii penovo stavite stezne prstenove.m tcmperaturu. 6. to se radi na sledeCi nacin: 1. ! . KuCiste preCistaca za vazduh ne bi smelo da ima zazora oko poklopca. suvife je opasan. Proverite da na usisnom otvoru kuCista nema . Ocistite unutrasnjost kuCista preCistaca za vazduh cistom krpom natopljenom rastvaracem na bazi nafte koji se nabavlja u prodavnicama auto-delova. Napomena: ulje na pretistacu moze da znati da nesto nije u redu sa sistemom za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. precistac Zi! vazduh se nalazi 11 kuCistu koje jc udaljeno od karburatora iii tcla leptira karburatora kako bi se smanjila visina poklopca motora. (8) raptivka.mj e goriva. Upozorenje: nikada ne karislile benzin. Skidanje celog kudsta Ako zbog podesavanja treba da skinete celo kudste preCistaca za vazduh sa motera.. (7) usisni otvor. 2. Vratite na svoje mesto poklopac kuOista precistaca za vazduh.]v. (5) kuCistc. @ I 171 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Kod nekih tipova vozila sa prednjim pogonom i sistemom za ubrizg. Namestite preCistac ~ a vazduh u kuCiste. fi II CD il P '1 II Tipiean sklap preCistuca Z<I v:lZduh: (1) fluvnk::l Zll (2) (3) Ui01.Sistemi za preCiscavanje izduvnih gasova«..• iI'. (6) vakuumska membrana. Skinite poklopac sa kuOista pretistaca za vazduh i ulozak na vee objasnjen naCin.. (4) senlOr:. I . 7. Videti odeljak "Cirkulacija benzinskih i uljnih isparenja« u poglavlju ). Rukom prote'gnite leptirastu navrtku. Proverite da Ii je 172 poklopac na mestu i da nije pritegao neki provodnik iIi crevo iz prostora za motor.1k.LII ··· Iill _ .. (1 0) crevo za usisavanje toplog vazduha i (11) pn:tist. ·· ® CD ' •. 5.

ako morate da ukljuCite motor.. . U tom slucaju.obujmica i crevnih prikljucaka. kuCiste precistaea se testa na1azi ispred prostora Zil motor i povezano je sa usisnim yodom preko velikog kanab. ~ I ! I ! ! . Na nekim tipovima aUlOmobila. kvadrmne precistace. Prove rite da Ii su spojevi sigurni. Kod motora sa siSlemom za ubrizgavanje gonya. lednostavno izvucite creva iz kuCista preCistaca za vazduh. SISTEM ZA DOVODGORIVA 5. Kada zamenjujete kuCiste preCistaca za vazduh. Ako skidate vakuumska creva. 4. ---. podignite kuCiste precistaca za vazduh sa karburatora iIi leptira. avo ce spreCiti prodor prljavstine iIi. U stvari. Obicno postoji mali kornad creva na kraju cevi koja ga spaja sa kuCistem. crevo je spojeno sa precistacern uredaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja koji se nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh. Da bi se spreCila ova mogucnost. 3. motor u svakom trenutku treba da bude snabdeven odgovarajucom koliCinom goriva i to sto je moguce Cistijom. Prisustvo prljavstine i drugih stranih materija maze da zapusi sistem sto otezava fad motara. . ponovite postupke od 1 do 5 obrnutirn redosledorn. Zamena precistaca za gorivo O a bi radio kako treba. ! i' 1 I ! ali zapamtite gde se nalaze (najbolje ce biti da ih obeleiite). videcete cev iIi crevo kako izlazi iz poklopca ventila na motoru. Mnogi danasnji tipovi vozila imaju pljosnate. Olabavite klestima iIi odvijacem obujrnice i skinite ih s? creva. (Pogledajte odeIjak "Ureclaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih u poglavlju »Sistemi za preciscavanje izduvnih gasova«). zatvorite krajeve T-prikljuckom. 173 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Dok prolazi kroz sistem za dovod goriva. 6. crevo precistaca kod ureclaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja vodi do kuCista precistaca za vazduh.~ . u sistem se . Treba skinuti i ovo crevo. Kada su sve obujmice i creva skinuti (zap arntite gde su se nalazili). protok goriva se regulise pomocu elemenata sa malim poprecnim presekom. neee doCi do gubitka vakuuma.

Ovi preCistaCi cesto sluze i za prikupljanje vode. a kuCiste precistaca ima malu slavinu koja omogucuje da se povremeno voda ispusti iz kucista. Zaprljan precista. kako je 10 naglaSeno i u postupku koji propisuje praizvodae i u postupku koji je apisan u ovomodeljku. nati cete u prirucniku za vas auto mobil..a lako je identifikovati jer izgleda kao mala metalna iii plasticna posuda spojena sa cevovodom za gorivo pomocu dva kratka gumena creva sa obujrnicama. Nekim sistemima je potrebno premazivanje da bi se uklonili vazdusni mehuriCi kada se preCistac zameni. Prisustvo vode ne znaci da preCistac treba zameniti. Na nekim starijim tipovima vozila. Ovaj tip preCista. Na mnogim novijim tipovima vozila sa sistemom za ubrizgavanje goriva. PreCistac se nalazi negde izmedu rezervoara za gorivo i karburatora.. I u ovom 174 Alat i materijal • Klesta iii odvijac • Otvoreni kljucevi • Raseceni i cevasti kljucevi • PreCista. pridrzavajte se uputstava proizvodaca za vas automobil. PreCistac moze da bude iii linijski iii pricvrseen zavrtnjima. Tacno mesta na kame se nalazi.nega sto se olabavi prei'istae da hi se prilisak u cevovodima za gorivo smanjio. precistac za gorivo smesten je ispod vozila. Upozorenje: kad god se iskljui'e cevovodi za . Motor treba izvesno vreme da bude iskljui'en pre.. On moze da se toliko zapusi da motor ne moze da radio Sva vozila imaju neku vrstu preCistaca za gorivo. . Na nekim uvoznim tipovima vozila postoji i trece crevo koje siu'li za odvod isparenja nazad u rezervoar za gorivo. Upozorenje: za sisteme za 'ubrizgavanje goriva lipiena je da rade pod visokim pritiskom. u blizini rezervoara za gorivo.ugraduje preCistac za gorivo. Da hi sistem za dovod goriva uvek bio Cist. elementi preCistaca Sll montirani na mestu gde se cevovod za gorivospaja sa karburatorom. Kod automobila koji koriste dizei gorivo kuCiste precistaca za gorivo smesteno je u prostoru za motor. Na 'drugim preCistac je navojem pricv[scen za karburator. KuCiste treba da se otvori da bi se precistac zamenio. Cesto se srece i linijski preCistac smesten u cevovod za gorivo izmedu pumpe za gorivo i karburatora. preCistaCi moraju da se zamenjuju u skladu sa preporukama proizvodaca iii tdce ako se radne karakteristike motora pogorsaju. za ggrivo moze da prouzrokuje usporen rad motora prilikom ubrzanja iii pri veCim brzinama. leptira iii ubrizgaca za gorivo. za gorivo • Crevo za dovod goriva • Krpe slucaju.

. Pazite na pravac strujanja goriva naznacen na preCistacu. za gonvo I .du " . naprslina i drugih promena. . -2) mehanicka pum za gonYo. Olabavite crevne obujmice na krajevima precistaca za gorivo pomocu klesta iii odvijaca u zavisnosti od vrtse obujmice. t i i .. 6. Takvi precistaCi za gorivo zamenjuju se na sledeCi naCin: 1. ! . Nalazi se na cevovodu za gorivo izmedu pumpe za gorivo i karburatora. 1 ' ! . lac se vrio . Zamena preCistaca Mnog! tipovi vozila koriste linijski preCistac. (3) . d vod gonva." . Montirajte nov preCistac za gorivo.. 2.gorivo.'.. karburalOra. t . Skinite precistac za gorivo tako sto eete izvuCi gurneno crevo sa kraja kuCista preCistaca. (') karburator. Preg1edajte da Ii na gumenim crevima ima znakova propustanja goriva. 3. Na krajevirna precistaca nalaze se gum en a creva taka da eete morati da olabavite obujmice sa oprugom iii sa zavrtnjem pre nego 5tO ga skinete. "4. ! -1 ! .. ' rczcrvoara .. To je precistac sa posudom koji se ceo skida.ollou " . pa Linijski pretlSKada namestale novi P'anja goriva. Po potrebi ih zamenite (veCina preCistaca prodaje se zajedno sa novim crevima i obujmicama).. postoji opasnost da dode do poiara. Pazite na pravac strujanja goriva naznacen na kuCistu preCiI . . Kupite odgovarajuCi precistac za gorivo u prodavnici auto-del ova. '"'' 0 . tistac I :> ( I) cevovod lZ .. . Izbegavajte otvoren plamen i rad u zatvorenim proslOrijama bez venrilacije. 5. re(':istat. Pronadite precistac. preCistatu kOla po pa za gariva. kazuje pravac 51mJ . " SISTEM ZA GORIVA ® . . (4) limJsb pre . I : I ' f : i .( ('m.

. Benzin ulazi u precistac iz cevovoda za gorivo koji dolazi lz pumpe za goriyo. Za to cete moida morati da upotrebite kljuc. Koristite kljuc sarno da biste malo pritegnuli preCistac. .~ . N amestite nov preCistac za gorivo. Zamena fillra sa navojem Kod vozi!a tipa "ford" obicno se koristi preCistac koji se montira direktno na karburator na kraju cevovoda za gorivo. Bacite ceo precistac za gorivo. Ovo se radi taka sto se preCistac odvrne u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu.. Pre nego sto skinete stari preCistac za gorivQ.175 SISTEM ZA DOVOD GORIVA staca. Posta skinete obujrnicll. Stavite Cistu krpu izmedu creva koje spaja preCistac za gorivo i cevovoda za gorivo da biste spreCili potencijalnu opasnost od pozara (krpa ce apsorbovati benzin koji moze da iscuri tokom skidanja preCistaca za gorivo). Pronadite pretistai' za gorivo. U zavisnosti od vrste obujmice upotrebite klesta iIi odvijac.. Panovo namestite crevo za dovod goriva koje se nalazi:' na kraju cevavoda za garivo taka sto tete ga navuCi na kraj preCistaca za gorivo. 4.. Zategnite crevne obujmice da spreeite propustanje goriva. 7. izvucite creva sa preCistaca. 7.. 8.. 2. Namestite ga u odgovarajuci polozaj. 176 1 f I I I ~ I .. Po potrebi pritegnite obujmice. Uklonite krpom sve tragove benzina koji se slucajno prostia iz cevovoda. a zatim sklonite krpu na sigurno mesto. Skinite crevo sa kraja preCistaca tako sto cete skin uti obujmicu.. Takay precistac se zamenjuje na sledeCi naCin: 1. 6. Ovo se radi tako sto se preCistac uvrti rueno na karburator (u smeru kretanja kazaljki na satu). Skinite preCistac za gOFivo s karburatora. Obieno se na kraju yoda nalazi malo gumeno creVQ koje ga spaja sa preCistacem za goriyo. On je okrugao i liCi na posudu precnika od oko 2-3 cm. Vratite kuCiste preeistata za vazduh na svoje mesta. Stavite creva na dovodni i odvodni otvor kucista precistaca. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio Kompanija "Ford« obicno koristi precistac koji se uvrce direktno na karburator na kraju cevi za dovod goriva. Zategnite obujmicu. Ukljucite motor i proverite da gorivo ne curi na spojevima. nabavite odgoyarajuci u prodavnici auto-deloya.3... Crevo je na krajevima obicno pricvrsceno obujmicama. 5.

.. U ovom slucaju. f cak. veClm kljucern olabavite navrtku kuCista pretistaca na karburatoru koja drii preCistac za gorivo.. o / .' .. 2.. Ulozak precistaca se najcesce pravi od bronze iii od hartije. . '" " . na mestu gde se spaja sa cevovodom za gorivo.. Koristite otvoreni kljuc da biste pridrzali vecu navrtku na karburatoru da se ne bi okretala i' eventualno ostetila cevovod za gorivo dok rasecenim kljucem popustate manju navrtku na kraju cevovoda za gorivo. 4..otvoreni kljuc i raseceni iIi cevasti kljuc.. Vratite kuCiste preCistaca za gorivo na mesta. i f Ako je potrebno. U kuCistu precistaca nalazi se jedna opruga koja moze da izleti ako niste dovoljno pazljivi. Namestite nov precistac za gorivo u karburator . . Kada skinete cevovod za gorivo. Pronadite cevovod za gorivo koji vodi od pumpe za gorivo do karburatora. Zamena nnutrasnjeg preCistaca VeCina vozila im:1 precistac za gorivo smesten u samom karburatoru. zaustavite curenje tako sto cete pritegnuti preCistac iIi obujrnicu na creVll.. zato polako skinite navrtku. Pazite i da zapamtite poloiaj opruge i preCistaca kada ih skidate.elom i moze da se stavi aka cevovoda za gorivD. 3.. Za ovo ce yam biti potrebna dva kljuca .i pritegnite kljucem navrtku koja ga drzi u kuCistu.l I I 1 I .. Napomena: raseceni kljuc izgleda kao okasti kljuc sa rasecenim d. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora.pazite na oprugu . Izmedu navrtke na cevovodu za gorivo i karburatora stavite Cistu krpu da bi se upio benzin koji bi mogao da iscuri za vreme iamene preCistata. zamenjuje se sarno ulozak. Postarajte se da nabavite odgovarajuCi ulozak pre nego sto skinete starL Precistac za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 1. 8. a zatim okrerie bilo da propusti iii zaregne prikljui ---0 ~ ~ (/ I ________ I..

Kod yozila sa prednjim pogo nom. Da biste smanjili pritisak. potrebno je smanjiti pritisak u cevovodu za gorivo pre nego sto zamenite pretlslaC. 178 tako da ce se nekoliko sati posta ste iskljuci!i motor unutrasnji pritisak davoljno smanjiti da preCistac maze bezbedno da se zameni. podignite automobil i poduprite ga postoljima. -Aka se pretistat nalazi ispad zadnjeg dela automobila. PreCistac se zamenjuje na sledeCi naCin. a drugi spojite za akumuiator kako biste ubrizgac napoiiJi . Ako je potrebno. spojite jetlan nn musu. (2) zaptivke. postupite prema fabrickim iii ovde datim uputstvima. pritegnite navrtke na cevovodu za gorivo i karburatoru. Ukljutite motor i prove rite da gorivo ne curi. Aka vozi!o ima dvu kab!ovskn prikljucka za ubrizgac. skinite gu j spojite pomocu produtnog bb!a (2) sa pozitivnim po!om akumulatora ako 10 sekundi kako bi 5e ubrizguc (3) napojio energijom. tako da aha ne moie da drii automobil kada se odigne ad zemlje. Ako. Tacna mesta bice naznaceno u prirucniku za vas aut am obi!. (3) preCistac. blakirajte prednje taekaYe. Ponovo spojite cevovod za gorivo sa karburatorom i pritegnite navrtku rasecenim kljucem. Ne pokusavajte da odvreete iii skidate preCistac sve dok se pritisak u cevovodu za gorivo i preCistacu ne smanji. 2. stavite menjae u brzinu iIi u poloiaj za parkiranje.: 1. vozilo irna sarno jedan kab!oyski prikljucak (I) na ubrizgatu. 177 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Zamena precistaca kod sistema za ubrizgavanje goriva Na vozilima sa ubrizgavanjem goriva. r + Na vozilima sa sistemom za ubrizgavanje goriva.. Potrebno je zarneniti sarno ulozak koji je abicno ad bronze ili hartije. VeCina vozila im3 prccisl<lc za gorivo koji je smesten u karburatoru na spojcvima cevoyoda za gorivo. Vratite na svoje mesto kUClste preCistaca za vazduh. Odvrnite poklopac na rezervoaru za gorivo da biste odstranili eyentualni pritisak u njemu. Pritisak u sistemu se tokom vremena smanjuje.5. linijski preCistac iIi preCistac koji se navrce abieno se nalaze ispod automobila u blizini rezervoara za gorivo. Upozorenje: sistemi za ubrizgavanje goriva najceSce su pod visokim pritiskom. Uklonite sve tragove benzina koji je slucajno iscurio iz cevovoda za vreme skidanja i nainestanja precistaca. Najjednostavniji naCin je da automobil ostavite da se preko noCi »odmori«. 7. 6. (I) navrtka preCistaca. Izuzetno je vaino da blokirate prednje toekoYe. zato sto rucna kocnica na veCini vozila blokira sarno zadnje toekoYe. . (4) opruga i (5) karburator.

3... Na nekim tipovima preCistaca sa metalnim kuCistem.:V-=Oc.:. Odvrtite preCistac iz njegovog kuCista iii olabavite i skinite obujrnice sa Iinijskog preCistaca. 4. ugraden je i senzor zn nivo vode. Stavite nov preCistae.:. 6.SI:..:. _ . ~ .:O:. Aka ubrizgac ima dva prikljucka. _ ' __________________ .eleklricnom energijom.. . I ..=Z'-'A-=O:.:A < .M. . .R.. izvucite kablovski prikljueak sa jednag od ubrizgaca.. Posto ste iskljuCili i sistem za paljenje. nivo vode se vidi taka da je lako ustanoviti da Ii je potrebno ispustiti vodu.:O-::G::. a drugi sa akumulatorom da biste obezbedili dovod elektricne energije.:O:. ZahvaljujuCi' tome. napajajte desetak sekundi ubrizgac elektrienom energijom preko produznog kabla sa pozitivnog pola akumulatora. . na tabli sa instrurnentima zasvetli kontrolna lampica koja upozoravn da je vreme da se iz preCistaen ispusti voda.. £ ii .. Kada niva vode u precistneu dostigne odredeni nivo.. 5. I I I I I ! ! .IV. te stoga na dnu imaju iSPUSilU slavinu za vodu. ponovo pritegnite poklopac na rezervoaru za gorivo i ukljuCite motor da biste proverili da neg de ne curi gorivo.: . Zamena precistaca za dizel-gorivo Mnogi precistaCi za dizel-gorivo osim prljavstine odvajaju i vodu.. ubrizgae ce rasprsivati gorivo u motor i osloboditi od pritiska cevovod za gorivo.. _ .:=S.1 I ! I i :ll I 1 ) 1 i I 1_1 p=p ! . Ponovo spojite elektrieni prikljueak za ubrizgat i nastavite posao u vezi sa zamenom precistaca za gorivo..... ... U preCistaCima koji imaju providna plastiena kuCista.. spojite jedan sa masom..:.TE::.... Ako se prikljueak sastoji odjednog elektrienog provodnika.:..:.

motor mora da bude iskljucen. . i·'. uvrnite ga na .. Maze se upotrebiti ruena pumpa da bi se voda brze ispumpala napolje. 2.1. 5. Otvorite ispusnu slavinu na dnu preCistaca i ostavite je otvorenu sve dok dizel-gorivo ne iscuri. Upozorenje: ne dozvoliie da dizel gorivo prsne na vruGu izduvnu cev. 6. PreCistae se zamenjuje na sledeCi nacin: 1. Punite sistem pomocu ruene pumpe sve dok ne osetite otpor iIi dok ne primetite gorivo kako istice iz kuCista preCistaca ka pumpi za ubrizgavan]e.1: SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ispitivanje • I zamena pumpe za • gonvo Ala! i ina!erijal • Zastitne naocare • Baterijska lampa • Raseceni kljucevi • Otvoreni kljucevi • Rucna pumpa za pneumatike • Manometar za pumpu za gorivo • N oz iii strugac • Voltmetar . "'. Izvadite ispusnu cev i prikljucak senzora za vodu (aka postoji) sa dna precistaca. UkljuCitc illotor i proverite da ncma curenja. 4. Posto ste iskljuCili motor i sis tern za paljenje. otvorite ispusnu slavinu i ispraznite precistac.. Odvrnite kuCiste preCistaca taka sto cete ga okretati u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu (gledano odozdo). .Dok ispustate vodu iz precistacn. Mnogi pre6staci za dizcl-gorivo odvajaju vodu od gOriva i imaju ispusnu slavinu tako da sc voda moze S vremena na vreme ispustiti.mesta i rueno prjtegnite za aka 1/2 kruga posta sediste kuCista dodirne prstenastu zaptivku. Zamenite ulozak preCistaca iIi montirajte nov sklop preeistaca. 179 :. Napunite kuCiste preCistaca Cistim dizel-gorivom. . 3. . Skupite vodu i dizel goriva u neku posudu.

Kako se tokom rada motora bregasta osovina okrece. Zadatak pumpe za gorivo je da salje u karburator gorivo pod pritiskom. Usled ovoga. mora zameniti. usisava gorivo iz rezervoara za gorivo kroz cevovod i salje ga u karburator. na rad pumpe za gorivo utieu i drugi cinioci. Danas to viSe nije slucaj. te se pumpa za gorivo. Pre nego sto se zapocne sa ispitivanjem pumpe) treba izvrsiti vizuelnu proveru celokupnog sistema za dovod goriva. Obicno je smena bloku motora u blizini prednjeg del a motora. zato . ako otkaze.to je u njoj smoStena membrana koja se aktivira pomocll bregaste osovine matora. aka sumnjate da dovad gariva u karboratoru nije zadovoljavajuCi.mehanicka i elektricna. Mehanicka pumpa za gorivo naziva se jos i membranska pumpa. U odeljku »Zamena precistaca za gorivo« data su uputstva kako da izvrsite potretmu popravku iii zamenu pre nego sto pocnete sa ispitivanjem pumpe za . Ukoliko ne moze to da postigne. jednostavno pratite cevovod za gorivo koji vodi ad karburatora do pumpe za gorivo. mora da se zameni. Propustanje vazduha iIi goriva Cini da pump a ne funkcionise kako treba. osovina iii aktivirajuca poluga 180 u pumpi pokrece se gore-dole iii napred-nazad zavisno ad polozaja pumpe za gorivo na motoru. proverite da preCistac za gorivo nije zapusen. membrana se pomera napred-nazad. Mehanicka pumpa za gorivo Mehanicka pumpa za gorivo maze se nati na vetini motora sa karburatorom. Isto taka. U osnovi postoje dye vrste pumpi za gorivo . Ako ne znate kako da pronadete pumpu za gorivo.• Dizalica i sigurnosna postolja • Cevovod za gorivo • Gumeno crevo • Posuda .menzura ad 2 litra • Krpe • Pumpa za gorivo i zaptivka • Sredstvo za zaptivanje • Osigurac • Hemikalije za ciscenje P umpa za gorivo je ureoaj koji usisava gorivo iz rezervoara za gorivo kroz cevovod za gorivo do karburatora iii ubrizgaca goriva u motor. Stari tipovi pumpi za gorivo mogli sli da se demontiraju i montiraju. Medutim.

SISTEM ZA DaVOD GORIVA 'I ii_I ®----I.=.. Posta je pumpa smestena na motoru. Upozorenje: postoji potencijalna opasnost od poiara kad god se iskljuce cevi za davod gariva. Da biste zamenili cevovod.J. odnosno da li na njoj ima tragova ulja iii benzina. Na tom otvoru ce se videti da li gorivo curi usled ostecenja membrane pumpe. Ako utvrdite da iz pumpe za gorivo curi benzin.::a gorivo (1) prikazuje dovod za gorivo (2). Osvetiite baterijskom lampom cev za dovod goriva u pravcu prednjeg del a automobila da biste proverili da negde ne curi gorivo. Vizuelna provera Kod vizuelne provere sistema za dovod goriva potrebno je da se podvucete ispod automobila te stoga pripremite odgovarajucu odecu i zastitne naocare. oslobodite oba kraja odgovarajuCim otvorenim i rasecenim kljucern. VeCina pumpi za goriyo ima mali otvor na membrani. Ako cevovod za gorivo propusta usled korozije iii trenja 0 neki dec automobila. Rasecenim kljucem odgovarajuce veliCine pritegnite navrtku na cevovodu za gorivo da biste zaustavili curenje. odvod do karburatora (3) i polugu (4). Cevovod za gorivo maze se nabaviti u . mora se zameniti.· Ako je potrebno. Ovo je vod .gorivo. zategnite navrtke na krajevima. pumpa za gorivo se mora zameniti ako se primete tragoyi ulja ili benzina. Benzin moze da prodre u karter motora kroz otvor za montiranje pumpe za gorivo. U svakom slucaju. Izbegavajte otvoren plamen kao i rad u zatvorenoj prostoriji bez ventilacije. koji vodi do pumpe za gorivo. U slucajevima kada je membrana jako ostecena. prodavnicama auto-deloya.. £.. zategnite odgovarajutim rasecenim kljucem navrtke koje ih spajaju. U tom slucaju. 6. i.. Proverite da nema znakova curenja goriva na spoju cevovoda i rezervoara ia gorivo.. Pocevsi ad rezervoara za gorivo. spoj moze da popusti usled Yibracija. 2. 5. Nastavite da proveravate cevovod za gorivo u pravcu pumpe za gorivo. proverite merac nivaa ulja u motafU. 1 j Taj po stupak je objasnjen u odeljku "Zamena . zamenite preCistac za ulje i stavite sveze ulje u motor. ispraznite karter. na spoljasnjoj strani pumpe za gorivo naci ce se motorno ulje. 3. Izvadite cevovod ispod automobila i zamenite ga novim.. 4. Ako sumnjate da neki spojevi propustaju.. pronadite cevovod za gorivo ispred rezervoara.Ovoj enei tipicne mehanicke pumpe:. 1. zategnite ga rasecenim kljucem odgovarajuce yelicine. Prove rite samu pumpu za gorivo.

proverite cevovod za dovod goriva koji se pruia od pumpe za gorivo do karburatora. sto dovodi do prevremenog habanja motora. iskljutitc ccvovod za gorivo (2) sa karburalOra (3). Propustanje na usisnoj grani cevovoda ne mora da bude tako uoCljivo posto ne registruje po smanjenoj koliCini goriva u potisnoj grani cevovoda. Kod nekih tipova razvodriika paljenja potrebno je iskljuCiti kabl za sveCicu sa poklopca razvodnika paljenja. Time ne sama sto ne biste izvrsili bezbedno uzemljenje. Na nekim tipovima karburatora moraeete drugim kljucem da pridrzite navrtku kuCista precistaca da se ne bi olabavila. Kapacitet pum]ie se ispituje na sledeCi naCin: 1. 7. Ako propusta. PomOCll raseccnog kljuca (1). . mozete da pristupite ispitivanju pumpe za gorivo. Posto ste utvrdili da sistem za dovod goriva nigde ne propusta. Osim toga. U slucaju da to ne pomogne. 2. vee biste mogli da izazovete i varnicenje. pojavice se vazduh sto ce izazvati smanjeni protok goriva u potisnoj grani cevovoda. Skinite sekundarni visokonaponski vod indukcionog kalema sa sredisnjeg dela poklopca razvodnika paljenja i uzemljite ga tako sto eete ga pomocu produznog kabla spojiti sa metalnim delom motora. Skinite kuCiste precistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Odrzavanje precistaca za vazduh«. Mozda tc hiti potrebno da navrtku precistaca (4) driite drugim kljuccm kaka se ne bi olabavila. Odgovarajucim kljucem skinite cev za dovod goriva sa karburatora. Propustanje na potisnoj grani cevovoda obicno se lako uoeava i registruje se po curenju goriva.ulja i preCistaca« u poglavlju »Odrzavanje automobila«. treba da imate u vidu sledece: cevovod izmedu rezervoara za gorivo i pumpe za gorivo je usisna grana. Upozorenje: benzin u karteru motora moze da izazove eksploziju. dok je cevovod do pumpe za gorivo do karburatora potisna grana. zamenite cevovod. Na kraju. 3. Spojite gumeno crevo odgovarajuce duzine i precnika sa krajem skinute cevi za dovod goriva. 182 4. " Kada proveravate da Ii sistem za doyod goriva curi. odnosno ako ste popravili sva 181 SISTEM ZA DOVOD GORIVA mesta koja propustaju i po potrebi zamenili cevovade za gorivo. Ispitivanje protoka (odnosi se sarno na mehanicku pumpu za gorivo) Ovo ispitivanje treba da utvrdi da Ii je pumpa za gorivo sposobna da u svakom trenutku isporuCi odgovarajucu koliCinu goriva u karburator. razblaieno ulje u motam neee podmazivati kako treba. zategnite kljucem sve labave spojeve. Upozorenje: nikada ne spajajte kabl sa karburatorom iii neizolavani vijak preCistaca za vazduh. Ako u usisnoj grani cevovoda do de do propustanja.

Kljucem odgovarajuce veliCine skinite cevovod za gorivo sa rezervoara za gorivo taka da bude otvoren na oba kraja. 9. E. 8. Ako sumnjate da je cevovod za gorivo zapu§en. Po novo spojite eevovod za gorivo na oba kraja i ponovite ispitivanje kapaeiteta prema past upl \ i \ ' 1 ! i \ i i 1 " ' I . Produvajte cevovod vazduhom. -- . Stavite drugi kraj gumenog creva u posudu sa bcnzinom zapremine od oko 2 litra. Za ovo moze da se upotrebi ruena pumpa za pneumatike. Ubaeujte vazduh u vod u praveu suprotnom od normalnog pravea strujanja goriva. 7. Ako usisana koliClna goriva iz posude odgovara koliCini u prirucniku za odrzavanje. Ponovite ispitivanje kapaciteta prema postupeima datim u tackama 6-8. znaci da Je mozda cevovod izmedu rezervoara za gorivo i pumpe zapusen. Izmerite koliCinu goriva u posudi i pamnozite je sa 4.5. C. I I ! ! ! . C. 6. Upozorenje: produvavanje voda duvanjem iz usIa nije preporuCljivo S obzirom da je benzin olrovan. Kljucem odgovarajuee velicine po novo spojite cevovod za gorivo sa karburatorom. B. ponovo prikljucite sekundarni visokonaponski kabl indukeionog kalema i predite na ispitivanje pritiska pumpe za gorivo. Iznos ce pokazati koliCinu goriva koju pumpa moze da isporucu za 1 minut. Pustite motor da radi tacno 15 sekundi pustajuCi za to vreme gorivo da istice u posudu. . Proverite u prirucniku za vas automobil predvideni protok pumpe za gorivo i uparedite dobijeni rezuttat. Ako se kapacitet nalazi u granicama predvidenim u speeifikaeiji. Spojite jedan kraj gumenog ere va sa slobodnim prikljuekom na pumpi za gorivo. Stavite drugi kraj gumenog creva U odgovarajucu posudu ad aka 2 litra sa podeocima (menzuru). Iskljutite cevovod za gorivo sa pumpe za gorivo koji vodi ka rezervoaru zn gorivo. uradite sledeee: A. D. B. Aka kapacitet nije u skladu sa specifikacijama. obavite sledece ispitivanje: A.

pumpu za gorivo treba zameniti. zatim ukljucite molor da fadi na praznom hodu aka 15 sekundi. odgovarajuCi pritisak je vazan isto koliko i kapacitet. ako je kapacitet u skladu sa preporucenom vrednoscu.. prikljuCite ponovo kabl na razvodniku paljenja i predite na ispitivanje pritiska. crcvo manometra za konlroini prikljucak na c ~ v o vodu za doyod goriva. 6. spojite '.... Spojite gumeno crevo manometra sa skinutim cevovodom za gorivo tako sto cete staviti T-prikljucak 184 izmedu ulaznog atvora karburatora i cevovoda za gorivo.. iskljuCite cev z. dok za to Heme pratile pritisak na manometru. Ako je rezultat razliCit od predvioenog.1 dovod goriva 51> karburatora i spojite manomelar (1) sa T-prikljuckom (2). 4. Kod matora sa uzbrizgavanjem gOflva. Medutim. ponovo prikljucite cevovod za dovod goriva sa karburatoram i -panova montirajte kuCiste preCistaca za vazduh.. __ . Pritisak u pumpi za gonvo ispituje se na sledeCi natin: 1... I 1 I 1 ! 3.. pomnozite koliCinu iSleklog goriva sa eeliri i uporedite rezultat sa protokom goriva u minutu koji je d ~ 1 u prirucniku za vas automobil.. Spojirc gumeno creva (1) sa cevovodom Zll gonyo.:ldi 15 sekundi. 01... UkljuCite motor cia . Ukljucite motor i pustite ga da radi na praznom hodu oko 15 sekundi. a drugi kraj creva (2) spuslilC U posudu sa pocieocima (menzuru) (3).. Nabavite manometar pumpe za gorivo sa elasticnim gumenirn crevom.. Ako kapacitet i dalje ne odgovara vrednosti iz prirucnika. Sa karburatora skinite cevovod za gorivo koji vodi od pumpe za gorivo do karburatora. Ispitivanje pritiska (mehanieke i elektriene pump e) Nizak pritisak iz pumpe za gorivo moze da prouzrokuje siromasnu smesu u karburatoru iii nedovoljno napajanje motora gorivom. 5. Ocitajte rezultat na manometru tokom fada motcra. Ako je rezultat dobijen na manometru u skladu sa predvidenim. Uporedite pritisak pumpe za gorivo naznacen u vasem prirucniku sa rezultatom dobijenim na manometru i iskljui':ite motor..'..-----L cima opisanim u tackama 2-8. rad motora.' ____ y_ . Za efikasan 183 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Da biste ispitali pritisak u pumpi za gorivo. ..111.1.. iskljucite manometar. zamenite pumpu za goriyo. Merenjem zaprcmine 5C utvrduje da !i pumpa za gorivo maze da isporuCi odgovarlljucu kolicinu goriva karburatoru. 2...

7. 3. 2. Ne zaboravite da izvucete krpu kada zavrsite ciscenje povrSine za montiranje. skinite vijke koji pricvrscuju pumpu za gorivo za blok motora. obrisite je cistom krpom i vratite je na svoje mesta. Skinite cevovod za gorivo sa pumpe za gorivo. ! I 5. Postavite novu pumpu za gorivo na odgov. Skinite purnpu za gorivo. kljucem odvrnite stare prikljucke i montirajte ih na novu pumpu. i . Panovo spojite cevovod za gorivo sa pumpom . 9. Uporedite staru i novu pumpu za gorivo. Da ga ne biste ostetili. .uoj pumpi za gorivo.Zamena mehanicke pumpe za gorivo Ako morate da zamenite pumpu za gorivo. U tom slucaju. PonoVo montirajte vijke za pricvrscivanje pumpe za goriva i pritegnite ih dobro kljueem. Ovo ce yam olaksati ponovno spajanje cevi za dovod goriva. 8. Ako se to ipak dogodi. Moida eete morati da montirate prikljucke cevovoda za gorivo sa stare pumpe na nOVu.arajuee mesto na motaru. proverite da Ii je poluga na svom mestu i da Ii je propisno smestena u pumpi za gorivo. kupite u prodavnici auto-delava novu iIi remontovanu pumpu koja odgovara vasem automobilu. pumpa za gorivo se aktivira pomocu poluge koja vodi do bregaste osovine motora. 4. Pazljivo skidajte pumpu za gorivo da poluga ne bi ispala iz motora. 6. Pumpa za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 1. Napomena: kod nekih tipova motora. Napomena: ako se pumpa za gorivo aktivira pomocu pOluge. Kljucem odgovarajuce velicine. l I I . I l 1 . Nanesite sredstvo za zaptivanje sa obe strane nOve zaptivke koja se dobija zajedno sa novom pump om za gorivo i namestite zaptivku na odgomesto na povrsini gde se montira pump a za gonvo. upotrebite dva kljuca od kojih cete jednim pridrzavati prikljucak na pumpi za gorivo (da se ne bi okretao) dok popustate navrtke na cevoyodu za goriyo. Mozda ce biti potrebno da kleStima driite pOlugu dok postavIjate pumpu za gorivo. Gurnite cistu krpu u otvDr u motoru u kome se nalazila pump a i ostruzite ostatak zaptivke oko prirubnice za montiranje pumpe za gorivD. Proverite da Ii su prikIjuccl okrenuti u istoro pravcu u kojem su bili na st. Krpa ce spreCiti da komadiCi stare zaptivke upadnu u motor.

5. Prove rite prvo voltmetrom da Ii se pumpa za gorivo napaja elektricnom energijam. _ . VeCina elektrienih pumpi ima ovakav osigurac. 10. ako je vozilo snabdeveno takvim prekidaeem. mogla da poplavi motor gorivom iii cak da usisa celokupnu koliCinu goriva iz r. spojite provodnik za uzemljenje voltmetra (ern a iica) za pogodnu masu na ramu automobila.. Dodirnite pozitivnim provodnikom voltmetra (crvena iica) eJektricni prikljucak na elektrienoj pumpi za gorivo. Pronadite elektricnu pumpu za gorivo. 3.. Pritegnite navrtke cevovoda pomocu dva kljuea kako je opisano u tacki 1. pritegnite spojeve. . zamenite je. zamenite ga novim iste jaCine. Posta ukljuCite glavni prekidae. Na pumpi za gorivo naiazi se davodni i odvodni prikljucak.nl "'"' __ . elektricna pumpa za gorivo zapocinje sa radom istog trenutka kada se okrene kontaktkljuc. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio U slueaju da curi. do strujanja goriva.. a sumnjate da nije ispravna.za gorivo. 11. ___ ulja. Stoga bi elektricna pumpa. llcinite sledece: 1. IskljuCite glavni prekidac. a pump a ne radi. Aka je pregoreo. Obieno se nalazi blizu rezervoara za gorivo. Pronadite je prateCi cevovod za gorivo od karburatora do rezervoara za gorivo.. tako da za to vreme nece doc. Trebalo bi da oeitate napon od 12 volti na voltmetru. kvar se nalazi negde izmedu elektricnog prikljueka pumpe za gorivo i glavnog prekidaea. Ako ne dobijete tacan napon. Proverite osigurac koji stiti elektricno kolo pumpe za gorivo. u slueaju da bilo kakva prlj avstina prodre u iglieasti ventil karburatora. Na nekim tipovima automobila sa elektricnom pumpom za gorivo ova opasnost je otklonjena pomoeu prekidaca koji iSkljucuje pumpu za gorivo sve dok motor ne stvori dovoljan pritisak vi'. Vizuelna provera ce yam pokazati da Ii je osigurac pregoreo.. bice potrebno izvesno vreme da motor radi na praznom hodu da pritisak ulja dovoljno poraste. Elektrlcne pumpe za gorivo Mnagi tipavi evropskih vozila sa karburatorom i veCina americkih iii evropskih automobila sa sistemom za ubrizgavanje gariva kariste elektricnu pumpu za gorivo. U tom slucaju bi mozda najbolje bilo da se obratite struenjaku. 2.ezervdara. tacno mesta naznaeeno je u prirucniku za vas automobi1.. Medutim. Ako imate automobil sa elektricnom pumpam za gorivo. Mantirajte kuCiste precistaca za vazduh. ako se glavni prekidac astavi ukljucen neko vreme. Nasuprot mehanickaj pumpi za gorivo za ciji je rad neophodan i rad motora.' I l:. 4. On je obieno smesten u kutiji sa osiguracima ispod instrument-table. kao i elektricni prikljucak. Ako dobijete ovaj napon.

Uporedite novu elektricnu purnpu za gorivo sa starorn. Ukoliko se pumpa nalazi ispod automobila. 186 3. podignite zadnji dec automobila i poduprite ga sigurnosnim postoIjima. 8. Zamena elektricne pumpeza gorivo Elektricna pump a za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 185 (1) dovod gOrin. Izvucite iz akumulatora prikljucak za uZemIjenje.. CD 7. stavite menjae u brzinu iii u polozaj za parkiranje. (5) odstojnik.. Na automobilima sa prednjim pogonom.Ako zakljueite da je elektricnu pumpu za gorivo potrebno zameniti. Po novo spojite cevi za dovod goriva. Mozete da . ih obelezite da biste ih lakse spojili sa novorn purnporn. Izvucite cevovod za gorivo prema objasnjenju datom za mehanicke pumpe za gorivo. (3) pumpa 1:a gonYo. (4) kOn!rolnik. Ako je potrebno. upotrebite prikljucak za cevovod za gorivo sa stare pumpe za novu. 2. (7) prikljucak i (8) prikljucak za uzemljenje.. 4. Tlpieni delovi elcktricnc pumpc za gorivo: (1) pretistat. Y. Obelezite provodnike da biste ih lakse povezal. (Z)'bdvod u karburator.. Ako yam u vezi s tim nesto nije jasno. (6) nepovratni venti!. odnosno zadovoIjavati minimalne zahteve u pogledu pritiska i kapaciteta. 6. nabavite novu koja ce odgovarati vasem automobilu. posavetujte se sa prodavcem u radnji autodelova. Kljucern odgovarajuce veliCine skinite vijke za pricvrsCivanje purnpe za gorivo. . Kljueem odgovarajuce veliCine izvucite elektriene prikljueke iz elektriene pumpe za gorivo. Ponovo povezite elektricne prikljucke.. Spojite prikljucak za uzernljenje sa akurnulatorom. sa novom pumpom. 1.. ----------'m . Montirajte novu purnpu pricvrstite kljucern vijke. :1 ~ 1 I i I . 10. blokirajte prednje toekove.. (5) p!ovak kontrolnika. 5 . lrna ih dva do cetiri u zavisnosti od tip a purnpe. (6) zlIpdvka odstojnika i (7) vijak za pricvrsCivanje.iscenje sistema za dovod goriva . 187 E SISTEM ZA DOVOD GORIVA 11. (3) odvodna cey. (. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio Popravite ako treba. (4) zaptivka. (2) pumpa.

neki od ovih proizvoda vise stete nego sto pomazu i mogu da ostete sveCice. Korozione naslage na dOll rezervoara mogu da prodru u motor ako dopustite da se rezervoar skoro potpuno isprazni. Medutim. posebno kod vozila koja se koriste u gradskoj voznji sa dosta zaustavljanja. leptira za vazduh (»coka«) koji se otvara i zatvara Cime se padesava protok vazduha kroz difuzor i rasprsivaca kroz koji se benzin usisava u difuzor. Njegov zadatak je da malu kolicinu benzina automatski rasprsi i mesa sa velikom kolicinom vazduha. Aditivi su sredstva koja sedodaju benzinu da bi se eliminisali zagadivaci koji usled oksidaeije benzina stvaraju' gumaste naslage. otkazivanje sveGica i preterano zagadenje okoline. Vazdusni prostor u rezervoaru formira vodenu paru koja maze da izazove koroziju unutrasnjosti rezervoara za gorivo. Ukolika niste sigurni. Ako vas automobil ima kataliticki konvertor. Alge mogu da se razviju u rezervoaru ukoliko je zag aden vodom i mogu da zapuse davac i filter pumpe za gorivo. Trudite se da vam rezervoar za gorlvo uvek bude napunjen. Takva vozila zahtevaju dodatna sredstva za Ciscenje koja treba staviti u rezervoar za gorivo svakih nekoliko meseci. Kod vozila sa dizel-gorivom dodaju se bioeidi u rezervoar sa gorivom koji sprecavaju razvoj algi. Vecina ovih hemikalija uliva se direktno u skoro potpuno napunjen rezervoar. proverite da li praizvod koji nameravate da upatrebite nece da unisti katalizator. ova veoma zapaljiva smesa pali se pomocu svetiea i razvija energiju koja pokrece automobiI. pitajte strucnjaka i pre upotrebe dobra proverite uputstva data na ambalazi. aditivi ne mogu uvek da uklone ove zagadivace. Budite veoma obazrivi prilikom rukovanja i skladistenja. Medutim. Karburator se sastoji od tri osnovna dela: difuzora (grla) kroz koji struji vazduh iz precistaca za vazduh.Zaprljan sistemza dovod goriva moze da izazove usporen rad motora. Kada ude u motor. Postoje hemikalije koje se ulivaju direktna u karburator u slucajevima kada je sistem za dovod goriva veoma zapusen. Leptir za vazduh se nalazi na gornjem delu karburatora i ne treba ga mesali sa leptirom . 188 Podesavanja karburatora Alat i materijal • Klinovi za tockove • Kljui'evi • T-prikljucci • Tahometar • Odvijac • Ulozak precistaca za vazduh K arbunitar je jedan od najvaznijih del ova sistema za dovod goriva. Upozorenje: ovi rastvori su veoma zapa/jivi i otrovni.

a pritisak opada. Odvrtanjem ovog zavrlnja (u smeru supratnom kretanju kazaljki na satu). Napomena: neki tipovi karburatora opremljeni su mehanizmom za upravljanje leptirima. U zavisnosti od veliCine karburatora postoje jedan iii dva zavrtnja za podeSavanje smese praznog hoda koji su smesteni pri dnu. Podesavanjem ovog zavrtnja jednostavno se regulise polozaj leptira karburatora i ne treba ga meSati sa zavrtnjem za podesavanje smeSe praznog hoda. Ovaj poluzni mehanizam regulise se pomocu zavrtnja za podesavanje praznog hoda. Ovaj uredaj radi kao dec poluznog sistema na karburatoru i koristi se prilikom padesavanja praznog hoda molora. Kada se ovaj zavrtanj okrene u smern suprotnom kretanju kazaljki na satu. Potpuno zatvaranje sprecava poluzni mehanizam smesten sa spoljasnje strane karburatora. njegol/a brzina sc poveeava. Zavrtanj praznog hod a je jednostavan ventil koji podesava koliCinu benzina koji se meSa sa vazduhom dok protice kroz karburator pri malom broju obrtaja motora. Posta kompjuter automatI " r I I I .zi u cilindre motora time se postize promena broja abrtaja i snage motora. l I s VA Karburator rildi na principu Venturijeve cevi. Ako se zavrtanj za podesavanje smeSe praznog hoda okrene u praveu kretanja kazaljki na satu. motor ne moze da radi. Difuzor (grla) karburator a sc suzava. Kako vazduh proluzi kroz ovu Venturijevu cev.karburatora.. ski odrzava prazan hod u okviru predvidenih graniea. koliCina benzina se smanjuje i smesa vazduha' i goriva postaje »siromasna«. a zatim ponovo siri. Podesavanjem otvora leptira karburatora regulise se koliCina smese vazduha i goriva koja odl. Ako je leptir karburatora potpuno zatvoren. smanjuje se brzina praznog hoda motora. Atmosferski prilisak u ioncctu karburatora (2) pomafe da se goriYO kroz m!aznicu rasprsuje u Venturij evu cev odakle ga struja vazduha oovodi u karburalor. . Okretanjem ovog zavrtnja (u praveu kretanja kazaljki na satu) povecava se brzina praznog hoda motora. podesavanje praznog hoda nije moguce. Mnogi novi tipovi vozila sa elektronskim komandama imaju regulaciju praznog hoda pomocu kompjutera. protok benzin a se povecava i smesa vazduha i goriva postaje »bogata«. t I ti.

Stavljanje automatskog menjaea u brzjnu. motor ce da se gusi dok automobil usporava da bi stao iii kada se menjae ubaci u brzinu. Nepravilan rad motora. na primer. Pre nego sto pocnete da podeSavate motor. obavezno pogledajte sva obavestenj-a na ploCicama i nalepnicama ispod poklopca motora. podesavati. Karburator treba da se podesi u sledeCim slucajevima: Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen suvise nisko. pogledajte prirucnik iIi nalepnicu sa uputstvima 0 podesavanju u prostoru za motor. Snaga motora se koristi i za pokretanje ovih uredaja.ovaj postupak treba prepustiti strucnjaku. Podesavanje praznog hoda Zavisno od tip a automobila koji imate. one predstavlja i vazan dec podesavanja kompletnog motora. 189 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen sllvise visoko. Isto tako. Suvise bogata smesa na praznom hodu prouzrokuje preteranu potrosnju goriva i veliku koliGinu izduvnih gasova. pa njihovo koristenje opterecuje rad motora. Motor koji fadi sa sllvise siromasnom smesom na praznom hodu moze priIikom ubrzanja da »okleva« iIi da radi grubo. Smesa praznog hod a odredena je fabrieki i ne bi trebalo da zahteva podesavanje osim u slueajevima kada se karburator remontuje iii montira na drugi motoL Mnogim ovakvim tipovima karburatora potreban je poseban postupak »obogaCivanja« da hi se izvrsilo pravilno podesavanje smeSe praznog hoda. poloiaju za parkiranje iIi neutralnom poloZaju. ukljucivanje . kao i koje elektricne uredaje treba ukljueiti iIi iskljuCiti. Isto tako proverite koliki treba da bude broj obrtaja na praznom hodu i da Ii podesavanja treba izvrsiti kada je menjac u brzini. Proizvodaceva uputstva bite vam od pomoCi stoga sto sadde posebne podatke u vezi sa odriavanjem vaseg automobila. Posto mehanicari-amateri obicno nemaju uredaj za »obogaCivanje«. motor ce imati tendenciju da nastavi sa radom i kada je sistem ~ z a paljenje iskljueen. Napomena: na veCini najnovijih tipova automobila zavrtnji za podeSavanje smeSe praznog hoda su iii zatvoreni iii se mogu veoma malo. Ako niste sigumi na koji naCin se podesava prazan hod vaseg automobila. prouzrokovan neodgovarajuCim podesavanjem na praznom hodu. prazan hod se podesava iIi pomocu zavrtnja za podesavanje praznog hoda iIi pomocu solenoida i zavrtnja za prazan hod. oduzima snagu motoru i smanjuje broj obrtaja na praznom hodu. moze se lako ispraviti na osnovu sledeCih uputstava.Ovakvo podesavanje u sustini otklanja dye manje neugodnosti tokom voznje. Medutim.

crveni i crni. 2. 6. Spojite crveni provodnik za indukcioni kalem (bobinu) na primarnom prikljueku koji vodi do razvodnika paljenja. Taj pokretae se podesava posebno da bi se obezbedilo povecanje od 50-100 obrtaja u minutu. to maze negativno da utite na po des avanje praznog hoda motora.klima-uredaja iIi drugih uredaja povecava opterecenje motora. Za to moie da se upotrebi Tprikljueak. Podesavanje zavrlnja praznog hoda Ako vas karburator ima zavrtanj za podesavanje praznog hoda. Ocitajle rezultat na tahometru i upotrebite ga sa preporucenim brojem obrtaja. Posto na veCini tipova automobila kuCiste precistaea za vazduh zaklanja pogled na poluini mehanizam i zavrtnje za podesavanje. odnosno pokretae leptira karburatora koji treba da poveca brzinu praznog hoda motora kada je klima-uredaj ukljueen. Podesite menjae i sYe ostale uredaje prema instrukeijama za podesavanje sa plocice iIi nalepnice. 4. Okrenite odvijacem zavrtanj za podesavanje praznog hoda u praveu kretanja kazaljki na satu da biste povecali broj obrtaja iIi suprotno ad pravea kretanja kazaljki na satu da biste smanjili broj obrtaja. Napomena: ukoliko sa kuCista preCistaea skidate vakuumske cevi. UkljuCite motor. U suprotnom. Mnogi novi tipovi automobila imaju pose ban solenoid. PrikljuCite za motor tahometar koji meri broj obrtaja u minutu. podesavanje se vrsi na sledeCi naein: 1. predite na po stupak dat u tacki 9. Taj instrument ima dva provodnika. 5. Ako se vakuumski cevovod ostavi otvoren. Podignite ruenu kocnicu i blokirajte tockove klinovima. odnosno prema uputstvima iz priiucnika za vas automobil. Najbolje je pocetna podesavanja izvrsiti 190 dok je kuCiste preCistaca za vazduh skinuto. 8. 7 I ~ . obavezno ih zacepite. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne postigne radnu temperaturu. treba ga skin uti. IskljuCite motor i skinile kuCiste preCistaea za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka "Odriavanje preCistaca za vazduh«. postupite prema uputstvu iz tacke 8. a finalno podesavanje obaviti kada je montirano. Ovakva opteretenja moraju da se uzmu u obzir kada se vrsi podesavanje praznog hoda motora. 7. Ako je potrebno podesavanje. Spojite crni provodnik za bilo koji metalni deo motora kao sto je glava vijka iIi nosae da biste uzemljili tahometar. 3. Videoete da okretanje zavrtnja za 11 4 kruga u bilo kom pravcu obicno uskJaduje prazan bod sa datim tehniekim podacima.

2. hod. Ako nije. Uklonile klinove za blokiranje lockova. Zavflanj za poodavanje praznog hoda (2) se najazi na po!u2:nom mehanizmu Jeptira za gas (3) i povecava-ili smanjuje brzinu motora. IskljuCite motor i izvadite kuCiste preCistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Odrzavanje preCistaca za vazduh«. vakuumski cevovod moze negativno da utice na podesavanje praznog hoda motora. Skinite tahomelar ponOVlVSI postupak iz lacke 4 obrnulim redom. T-prikljuckom (3). na vecini nOllijih tipova karburatora. Instrument ima dva provodnika crveni i crni: Spojite crni provodnik za neki metalni dec motora kao sto je glava vijka iIi nosac da bisle uzemljili tahometar.1 ' = ' ' : \ ' ' ' ~ __ -i . 15. Na ovoj slid. 14. 4. postupite prema uputstvu iz tacke 12. Uputstva su data u odeljku "Odriavanje preCistaca za vazduh«. UkljuCile molor i puslite ga da radi sve dok ne dosligne radnu temperaturu. Aka se vrednost nalazi u okviru preporucene (± 20 obrtaja u minutu). IskljuCite motor. Zavnnji za smde praznog hoda (1) mogu da se okrecu u smeru kretanja kazaljld na satu iii u suprotnom smeru kako bi odnos vazduha i goriva bi. Napomena: u slucaju smanjenja broja obrtaja na praznom hodu motora posle zamene precislaca za vazduh. proverite da ulozak precistaca ne ometa protok vazduha (maida je zaprljan) i po potrebi ga iIi oCistite iIi zamenite. 191 'i . 1 L UkljuCile motor i proverite rezultat na tahometru. 10. lsprobajle automobiL Podesavanja solenoida i zavrtnja za prazan hod Podesavanje solenoida i zavrtnja za prazan hod vrsi se na sledeCi naCin: L Povucite menu kocnicu i blokirajte klinovima tockove. 3. vakulJmsko creva (1) uredaja za regulisanjc prelpaljenjc na razvodniku pa!jenja (2) j". Spojite crveni provodnik sa indukcionim kalemom (bobinom) na Kada podcsava!e pra2m. 9. svaki vakuumski cevovod koji 5e skine sa prctistaca za vazduh iii karburatora mora da sc zalvori. obavezno ih zacepite. obavile finalno podesavanje. Aka se astavi otvoren. Spojile tahometaT koji meri broj obrtaja sa motorom. Za to moze da posluzi T-komad. Vratite kuCiste preCistaca za vazduh na meslo ali ne iskljucujte tahometar. IskljuCite motor. Napomena ukoliko sa kuCista preCislaca skidate vakuumske cevi.o siromasniji jJj bogatiji. 12. Medutim. ovi ziwrtnji su zaptiveni ili imaju poklopce koji sprccavaju Hi ogranicavaju poddavanje. 13.

Ovo je Osnovno iIi sporo podesavanje broja obrtaja na praznom hodu. Prazan hod je podeSefl (Ievo) taka slo je sarno solenoid . 192 10.' 8. Trebalo bi da bude u skladu sa predvidenim koji ste dobili prilikom postupka iz tacke 8. l (I ! I j 1 i I 1 . 9. 12. 6. Otpustite rukom paluzni mehanizam da hi se broj obrtaja radiIice motora vratio na broj obrtaja za prazan hod. predite na postupak dat u tacki 9. IskljuCite provodnik solenoida sa prikljucka. primarnom prikljueku koji vodi do razvodnika paljenja. 1 L Ponovo spojite provodnik solenoida.I SISTEM ZA DOVOD GORIVA Neki tipovi automobila su opremljeni mehanizmom xa upravljanje leptirima. aUlomobiiima (desno) naknadno podesavnnje nije potrebno. Ovo ee uCiniti da se kotva solenoida povuce. PodeSavanje vrsite sve dok ne postignete predvideni broj obrtaja. U suprotnom. 15.te precistaea za vazduh ali ne iskljucujte tahometar. Vratite na mesto kuei. Pritisnite papuCieu za gas iIi pakreniteJ'ukom poluzni mehanizam leptira karburatora da biste poveeali broj ohrtaja radiliee motora. Obtajte broj obrtaja na tahametru. Aka nije. 14. Kada se iskljuci solenoid i njegova kOt\'a pavuce. Podesavanje solenoid a vrsi se na sledeCi natin: okrenite kljucem navrtku za podesavanje solenoida u smern kretanja kazaljki na satu da biste poveeali iIi u suprotnom smeru da biste smanjiIi broj obrtaja motora. odnosno prema uputstvima iz prirucnika za vas automobiL 7. obavite sada podesavanje. 5. okreCite odvijacem zavrtanj za podeSavanje praznog hoda sve dok se na tahometru ne ocita predvideni broj obrtaja. zvrtanj Z3 podes.'. nije potrebno podesavanje. Ukljueite motor. Aka je ocitana vrednost ista kao i predvidena.avanje praznog hoda je podesen taka da 5e dobije predvidena brzina matora. Posmatrajte broj ohrtaja na tahometru. 13.spoj en a ko!Ya (1) isprutcna. Ovim ee se kotva solenoid a protezati do polozaja prvog podesavanja. postupite prema uputstvima iz tacke 8. IskljuCite motor. Podesite menjae i sve ostale uredaje prema instrukcijama sa plociee iIi' nalepnice. Ako nije. Ako je potrebno podesavanje. OCitajte rezultat na tahometru i uporedite ga sa preporucenom brzinom.

SISTEM ZA DOVOD GORIVA Kad automobila koji imaju solenoid za podd3vanje praznog hoda (1). Ako nije. PrikljuCite tahometar. vakuumski cevovodi mogu negativno da utiCll na podesavanje praznog hoda matara. Tahometar ima dva provodnika . 4. 18. 5. Napomena: na jednodelnim karburato193 i . odnosno prema uputstvima iz prirucnika za automobil. Povucite ruenu kocnicu i blokirajte klinovima tockove. izvrsite ovom prilikom konaeno pOdeSavanje. Spojite erveni provodnik za indukcioni kalem (bobinu) na primarnom prikljucku koji vodi do razvodnika paljenja. vrsi taka sto se navrtka za poddJvanje (' 2) okrece pomocll kljuca. 3. postupite na osnovu sledeClh uputstava: 1. UkljuCite motor i oCitajte cezultat na tahometru. . instrument za merenje broja obrtaja motara. 17. podcsavanje praznog hoda Sf. 7. 20. POdesavanje smese praznog hoda Da biste podesili smesu praznog hoda.erveni i erni. Sklonite klinove za blokiranje toekova. Pronadite zavrtnje za padesavanje smese praznag hoda. Iskljueite tahometar tako sto cete ponoviti postupak iz taeke 4 obrnutim redosledom. . UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne dostigne radnu temperaturu. Ako ostanu otvoreni. IskljuCite motor. I I ' I ! I . Obavite probnu voznju. 6. Podesite menjae i uredaje prema instrukcijama za podesavanje datim na ploeiei iIi nalepnici. Ako je rezultat u okviru predvidene vrednosti (± 20 obrtaja u minutu). UkljuCite motor. Spojite erni provodnik za bila koji metalni dec motora kao sto je glava vijka iIi nosac da biste uzemljili tahometar.m I I i il . predite na sledeCi postupak. 2. Iskljucite motor i skinite kuCiste precistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Oddavanje preCistaca za Napomena: zacepite sva vakuumska ereva koja ste skinuli sa kuCista preCistaca za vazduh T-prikljuckom. 16. 19.

Ako pravilno podesavanje smese ne moze da se postigne ni posle vise pokusaja. Malim odvijacem pazljivo okreCite zavrtanj za podeSavanje (u pravcu kretanja kazaljki na satu) sve dok motor ne pacne . 8. Ocitajte sa tahometra broj obrtaja.SISTEM ZA DOVOD GORIVA Karburatori sa dva iii cetiri grla irnaju dva zavrtnja za podesavanjc sIDdle praznog hoda.u vakuumskog cevovoda. podesite ih na vee objasnjen naCin. .. Okretanjem u smeru kretanja kazaljki na satu.da »posrce«-i dok se ne smanji broj obrtaja u minutu. Vratite kuciste precistaca za vazduh na mesto ali ne iskljucujte tahometar. IskljuCite motor. IskljuCite motor. 12. a okretanjem u smeru suprotn'!m kretanju kazaljki na satu se obogaeuje. ~ rima nalazi se jedan zavrtanj za pOdesavanje dok se na dvodelnim i cetvorodelnim karburatorima nalaze cetiri zavrtnja za podesavanje. Ukljucite motor i oCitajte rezultat na tahometru. 194 9. a ako nije. kvar je najverovatnije u karburatoru iIi u propustani. podesite prazan hod kako je objasnjeno u ovom odeljku. 15 . 14. 11. odnosno optimalan iii uravnotezen broj obrtaja pri kome motor radi veoma pravilno. koji regulise kolicinu vazduha koja prolazi kroz grlo karburatora. odnosno leptirom za vazduh. cokom. Ako vas karburator ima dva zavrtnja za podesavanje smese praznog hoda.mesa se osiromasuje. predite na postupak iz tacke 12. Odrzavanje uredaja za· pai<:retanje hladnog moiora Alat i materijal • Kljuc • Odvijac • Krpa • Sprej za Ciscenje karburatora i coka • Termostatska opruga S vi automobili koriste uredaj za pokretanje hladnog motora sa tzv. 13. IskljuCite tahometar tako sto cete ponoviti postupak iz tacke 40brnutim redosledom. Obavite probnu voznju. 10. Plasticne zastitne kapice uglavnom mogu da se probuse iIi izvade. zasticenim zavrtnjima za podesavanje smese praznog hoda. Mnogi noviji tipovi karburatora imaju ogranicenu mogucnost za podesavanje smese praznog hoda. Uklonite klinove za blokiranje tockova. podesavanje nije moguce pre nego sto se probuse iii izvade zastitni poklopci (kapice) zavrtnja. Zatim pocnite da okrecete zavrtanj za podesavanje u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljki na satu sve dok motor ne dostigne maksinialan. Napomena: na karburatorima sa. Hladnom . Ako se broj obrtaja motora nalazi u okviru preporucene vrednosti (± 20 obrtaja u minutu).

Uredaj sa cokom regulise protok vazduha pomoeu leptira za vazduh koji se nalazi na vrhu karburatora. U vezi sa automatskim cokom javljaju se dva glavna problema. leptir za vazduhna vrhu karburatora konstruisan je tako da se zatvara kada je motor hladan. 1 I ! } i 1 . termostatska). Opruga otvara leptir za vazduh kada motor dostignc radnu temperaturu. I 'lI ! i i ' ! ~ SISTEM ZA DOVOD GORIVA Rad aUlomatskog uredaja za startovanje hladnog motora se reguiBe pomocu tennoslatske opruge (1) U kuCistu (2). ~ I j 11 I i Kad automatskog uredaja za pokretanje »coka«. odnosno da se otvara kada je zagrejan. ~ Jii III. nego motoru koji je dostigao raduu temperaturu. 'L' . doCi ce do problema sa startovanjem zato sto smesa nece . opruga se odmotava i otvara leptir za vazduh usled cega se propusta vise vazduha te smesa postaje siromasnija gorivom.. opruga ce se zategnuti i time pokrenuti poluini mehanizam coka koji zatvara leptir za vazduh sto smanjuje dovod vazduha i obezbeduje bogatiju smesu. Kada je usisni vod hladan. ~ Automatski uredaj za pokretanje . glavni regulator predstavlja jedna zavojna opruga osetljiva na temperaturu (tj. Ta opruga maze da bude smestena i1i U llsisnom vodu motora gde reaguje na temperaturu motora iIi u karburatoru.motoru potrebna je bogatija smesa goriva za pokretanje. Bogatija smesa znati da se veea koliCina goriva propusta u karburator. Vakuumska membrana koja je takode smestena na karburatoru automatski otvara leptir za vazduh Cim motor startuje i time sprecava suvisno prigusivanje i stvaranje suvise bogate smese.• 1 ' -" ---Ako se ne zatvara kada je motor hladan. Kada se motor zagreje. Kao sto je vee objasnjeno. Leptir za vazduh moie da postane lepljiv ili je termostatskoj opruzi potrebno podesavanje iii zamena.

Odriavanje automatski podesljivog uredaja za . 4. 195 SISTEM ZADOVOD GORIVA V<lkuumska membrana automatskog uredaja za slanovanje hiadnog molora (1) otvara !eptir za vazduh (2) pomocu poluzllog mehanizmil (3) cim motor starluje kako bi se suvisllo priguknje dotoka \'azd uha. moida nesto u kuCistu preCistaca za vazduh ometa rad ventila. Ovaj mehanizam moze da se zaprlja i postane lepljiv. 3. Cistom krpom osusite sto je moguee bolje sve delove. Medutim. Ako se svi delovi mehanizma slobodno pokreou. jos uvek moiete da proverite da Ii se poluini mehanizam slobodno pokrece.. Trebalo bi da cujete kako se leptirasti ventil coka zatvara.Opruga u ovom kuCistu takode moze da popusti. 5. U suprotnom. Ostavite automobil iskljucen dovoljno dugo da se motor putpuno ohladi. Ako se leptir za vazduh ne zatvori. Vlaga od sredstva za Ciscenje skuplja prljavstinu. Oeistite poluini mehanizam i ventil sprejom za eiscenje karburatora. a leptir za vazduh se i dalje ne zatvara. 196 Kao sto je vee objasnjeno. Rukom proverite da Ij se svi delovi mehanizma slobodno pokrecu. Automatski cok se proverava na sledeti natin: 1. Ako se ne otvara dovoljno kada motor startuje. mnogi automobili imaju termostatsku oprugu smestenu u metalnom kucistu u podnoiju karburatora. Otvorite poklopae motora i zamolite nekoga da urnes to vas pritisne pedalu za gas. Ako se' zatvori dok skidate navrtku. Trebalo bi da osetite napetost opruge. 2. Skinite rukom poluini mehanizam leptira za vazduh da vidite da Ii se negde ne zaglavljuje. 6. cak i kada je motor zagrejan. moida je potrebno podesavanje ventila ili je termostatska zavojna opruga popustila iii se slomila. te mu je stoga cesto potrebno Ciscenje. opruga je slomljena i potrebna je zamena. tako da delovi mehanizma brie postaju lepljivi. Imajte u vidu da je leptir za vazduh konstruisan tako da se ne zatvara kada je motor cak i maIo zagrejan. Pronadite sta je u pitanju i problem ce po svoj prilici biti resen . KuCiste i opruga uglavnom mogu da se zamene po umerenoj ceni.biti dovoljno bogata. Moiete takode da skinete poluini mehanizam na spoju sa karburatorom i da ga pokreeete gore-dole. izduvni dim ce biti ern sto je znak da je smesa suvise bogata. skinite kuCiste preCistaca za vaiduh na osnovu objasnje· nja u odeljku "Odriavanje preCistaca za vazduh« i zamolite ponovo nekoga da pritisne pedalu za gas. pailjivo skinite navrtku sa poklopea kuCista precistaca za vazduh osluskujuti da Ii se leptirasti venti! zatvara. Ako se ne cuje skljoeanje. najbolje preko noti.

a poklopac se okrece sve dok se oznaka (3) ne podesi sa oznakom na kuclStu (4). Prilikom startovanja on dobija napon iz akumuiatora. Malo okrenite poklopac u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu da biste osetili napetost opruge. 1. . Proverite u prirucniku za servisiranje uputstvo za pravilno podesavanje uredaja.-. Kada je uklju- . Pomocu odvijaca .olabavite ali ne skidajte zavrtnje koji ovaj deo drze na svom mestu. . To treba da smanji zagadenje od izduvnih gasova i doprinese ekonomicnoj potrosnji goriva . element za zagrevanje (1) se nalazi na unutrasnjoj strani poklopca (2). U blizini karburatora nalazi se mali temiostatski prekidac koji automatski radi. Ovaj dec se nalazi u okrugloj kutiji pricvrscenoj za spoljnu stranu karburatora.pokretanje hladnog motora Neki automobiIi sa automats kim uredajem za pokretanje hladnog motora jos uvek imaju podesljivu termostatsku oprugu. __ 0-----7"1 Kod elektricnog uredaja za startovanje hladnog motora. _I . 2. 3. podesite uredaj prema uputstvu tako sto cete dovesti u isti polozaj oznake na poklopcu. Elektricni uredaj je tako konstruisan da otvara leptir za vazduh br±e na temperaturama od oko 15'C i visim. Podesavanje cete izvrsiti na sledeCi naCin: I j I i 1 J I J . _Termostatska opruga se podesava take SIC se olabave zavrtnji (1) na poklopeu (2). 4. Ponovo pritegnite uredaj pravilno radi. Aka je nema.1 I . zavrtnje i prove rite da Ii Uredaj za pOkretanje hladnog motora Kod mnogih tipova automobila koristi se uredaj za pokretanje hladnog motora na elektricni pagan.. opruga je moida slomljena i potrebna je zamena. Aka osetite napetost.

Da bi rad motora bio efikasan i bezbedan. znaCi da je neispravan i treba ga zameniti. a kabl(»sajla za gas«) i poluga povezuju ga sa pedalom za gas. pokrece se mehanizam koji otvara leptir karburatora. 198 Ukoliko ste primetili neki od navedenih 'problema postupite prema sledeCim uputstvima: 1. b) rad motora na praznom hodu je nestabilan i c) motor ne dostize predviden broj obrtaja. Tada se prekidac iskljucuje i radi sarno prilikom startovanja hladnog motora. Mehanizam za re€Julisanje ga+sa mGtora Alat i materijal • Sprej za ciscenje karburatora i i'oka • Povratna opruga za prazan hod • Kljui' • Klesta • Mazivo M ehanizam za r'egulisanje gasa matcra igra vainu ulogu u celokupnom radu automobilskog motora jer predstavlja vezu izmedu vozaea i motora. 2. Posto ste iskljucili kabl. Ovaj postupak omogucava da veca kolii'ina vazduha i goriva ude u karburator cime se povecava brzina ili broj obrtaja motora. 3.cen. bez zastajanja_ iii zaglavljivanja. Ovaj elemenat je obieno dec poklopca uredaja tako da se zamenjuje ceo sklop. pomerajte poluini . Ako napcn postoji. mehanizam za regulisanje gas a motora mora da radi pravilno. prekidac greje mali kalem tek toliko da se zagreje termostatska opruga uredaja i da se leptir za vazduh otvori. Znaci da je mehanizam neispravan su sledeCi: a) motor se ne vraca na prazan hod kada se otpusti pedala za gas. 4. Skinite klestima rascepku iii obujmicu. ali se grejni elemenat ne zagreva. proverite napon na elektrienom prikljueku poklopca pomocu kontrolne lampice iii voltmetra. Ovaj mehanizam je spojen sa karburatorom. Pronadite prikljucak kabla mehanizma za regulisanje (»sajle«) gas a motora na karburatoru. Skinite kuCiste precistaca za vazduh prema uputstvima iz odeljka "Odriavanje pr"i'istaca za vazduh« u ovom poglavlju. Za ovaj po sao maida ce yam biti potreban kljuc. ObieTIo se nalazi sa vozaceve strane na karburatoru. IskljuCite kabl sa poluinog mehanizma na karburatoru. 197 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ako mislite da se elektrieni uredaj ne zagreva (poklopac kuCista uredaja nece biti topao ako ga dodirnete posle nekoliko minuta rada). Pritiskom na pedalu za gas. Kabl je obicno osiguran pomocu rascepke iii obujmice u obliku potkovice.

Zamolite nekoga da pritisne do kraja pedalu za gas. poprskajte ga. Dok je kabl iskljucen iz poluznog mehanizma na karburatoru (a zaglaYljivanje otklonjeno).1 I I I ~ . Podesite kljucem kabl (okretanjem navrtke za podeSavanje u smeru kretanja kazaljki na satu iii prema potrebi u obrnutom smeru) kako bi se leptir potpuno otvorio. Ako OYO ne pomogne. Iz kabine vozila proverite rad pedale za gas i njen oslonac. On mora slobodno da se pokrece napred-nazad. I I I I I I . 6. 7. a isto tako i posebnim sredstvom poprskajte unutrasnjost karburatora na mestu gde se nalazi osovina leptira. Ako primetite da se pedala zaglavljuje iii neravnomerno pokrece. Ponekad ce biti dovoljno da se sarno kapne malo maziva na okov pedale da bi se odstranilo zapinjanje. ·s. a vi prove rite da Ii je leptir karburatora potpuno olvoren kada je pedal a za gas pritisnuta. ~ ' ~ . Blagim pomeranjem kabla obicno se otklanjaju ostro savijena mesta na kablu. proverite ispravnost kabla pocey ad karburatora do protivpoiarne pre grade prostora za motor. I J . Ponovo spojite kabl sa poluznim mehanizmom na karburatoru. Nikada ne pokusavajte da ispravite kabl ako je zarnrsen. treba popraviti karburator. Prove rite da se kabl nije suvise izuvijao iii zamrsio. U tom slucaju potrebna je zamena. 5. i ~ I I . " l I I ~ I I 1 . pokrenite pedalu za gas gore-dole. Ako primetite da se zaglavljuje iii da se neravnomerno pokrece.mehanizam na karburatoru.

njegovo skidanje sa motora nije toliko tesko da ga ne moze obaviti veCina mehanicara-amatera. 10. remont iii zamena. Stoga nije uvek lako pronaCi pravi alat taka da se cesto mnogim mehanicarima-amaterima desava da otkriju da imaju pogresnu garnituru alata tek kad skinu karburator. Ova opruga nalazi se izmedu karburatora i poluznog mehanizma za gas. (3) kabl"Za gas. Drugim retima. karburatori se testa neposredne zamenjuju. Medutim. Medutim.a za vazduh na svoje mesto. zamenite oprugu za povratak u prazan hod. Vratite kuCiste precista'. (5) povratna opruga. ne zaboravite da svaki proizvodac automobila ima posebnu konstrukciju karburatora. Dobar mehanicar ce proveriti sve ostale mogucnosti pre nego sto zameni iIi remontuje karburator. Ako ste utvrdili da je vasem karburatoru potreban. Njemu se cesta pripisuju problemi kaje je u stvari prouzrakavaa neki drugi sistem u matoru. te se na tom poslu moze prilitno ustedeti. ili cistenje karbufatora mogu da povrate motor u dobra radno stanje. 199 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Zamena karburatora AlaI i malerijal • Okasti. Karburatori na najnovijim tipovima automobila postali su komplikovaniji zbog stroiih propisa 0 izduv- . otvoreni i raseceni kljucevi • Klesta • Mali tekic • Mali nai iii strugac • Karburatar • Krpe K arburatar je dea vozila kaji se maida najslabije paznaje. ali testa potitti iz sistema za paljenje. veliki utrosak goriva po kilometru iIi nedovoljna snaga magu da budu simptami kvara karburatora. Medutim. (4) mehanizam za startovanje. proizvodaCi automobila testo vrse manje ispravke na modelima iii tamenjuju karburatore. (6) mehanizam Jeptira karburatora i (7 ) poluga meh:mizma ta stanovanje (»sauh«). 9. oklevanje tokom ubrzavanja.Tipican poluzni mehanizam gasa motora: (1) poluga pedale ta gas. Detaljna uputstva priloiena su uz alat za popravku. Grub prazan hod. Otpustite pedalu za gas tako da se vrati u polozaj na prazan hod. Ako se ne vrati glatko u prazan hod. tako da se postupci oko skidanja i zamene razlikuju. Garniture alata za remont karburatora uglavnom kostaju manje od fabricki remontovanog karburatora. lednostavno podesavanje karburatora opisano u ovom poglavlju. uputstva data u ovoj knjizi odnose se na veCinu karburatora. (2) driac kabla (»sajle«) xa gas.

Obicno je pricvrscen pamocu rascepke iii obujmice u obliku potkovice. prilikom skidanja ih obeleZite da ne biste pogresili kada ih budete ponovo vracali na mesto. tako da sanjima cak i profesionalni mehanicari mogu da imaju problema. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora. prekidac praznog hod a za klima-uredaj iIi solenoid. 2. najbolje je da zapisete serijski broj karburatora koji se obicno nalazi u blizini imena proizvodaca i da ga ponesete u prodavnicu auto-del ova. Ovo je potrebno da ne biste ostetili cevovod za gorivo kada ga skidate. pridriite ga pomocu otvorenog kljuca. senzor poloiaja leptira. a zatim pomeri u poloiaj tako da prikljutak maze da se olabavi iIi pritegne. Ovaj posao obavite pomocu dva kljuca da ne biste ostetili prikljucke cevovoda za gorivo. Ova poluga l . Ako se i veti prikljucak na karburatoru okrece. • Ii . Pre nego sto se odluCite za remont iii zamenu. tako da ce za njihovu popravku 200 biti potrebno vise vremena i strpljenja. 1'0 je vod izmedu pumpe za gorivo i karburatora. . 4. Skinite sve os tale crevne prikljutke. POdignite poklopac motora i izvucite kuCiste preCistaca za vazduh prema uputstvima iz odeljka »Oddavanje preCistaca za vazduh« U OVOID poglavlju. ri . posavetujte se sa prodavcem auto-delova. KleStima skinite kabl mehanizma za regulisanje gasa motora sa karburatora.nim gasovima. Kada kupujete garnituru alata. Napomena: raseceni kljuc izgleda kao okasti kod koga je jedan dec rasecen tako da kljut moze da se namesti aka cevi. Karburator se zamenjuje na sledeti nacin: 1.i . Napornena: ukoliko postoje provodnici i za delove kao sto su prekidac za menjac. Rasecenim kljucem popustite prikljucak na kraju cevovoda za gorivo. Ponekad su potrebni posebni instrumenti i alat za podeSavanje. Napomena: mnoge nove tipove karburatora sa kompjuterizovanom povratnom spregom veoma je tesko dobro remontovati. Obelezite ih tako da biste ih kasnije lakse spojili. . Za ovaj posao ce yam mozda biti potreban kljuc. 3. S. Pazite da ne zaboravite polozaj poluge uredaja. Klestima skinite kabl uredaja za pokretanje hladnog motora sa karburatora koji je takode pricvrscen obujmicom iIi rascepkom. prekidac za prazan hod.

Skinite navrtke za prievrsCivanje karburatora taka sto 6ete ih kljucem odgovarajuce velicine okrenuti u smern suprotnom kretanju kazaljki na salli. 6. 8. Napomena: izmedu karburatora i usisnog voda nalazi se zaptivbi7 Ponekad ova zaptivkao'teiava skidanje karburatora. Takode se preporneuje tanak premaz sredstva za zaptivanje na obe strane zaptivke da bi se ostvario hermetieki spoj. 7. Zavisno od tipa karburatora. proverite da Ii postoji jedna iii vise zaptivki iIi metalnih ploCica izmedu karburatora i usisnog voda. Pazite da vam ostaci slucajno ne upadnu u usisni vod . Ove navrtke nalaze se u podnozju karbura-· tora i prievrscuju ga za go Ie vijke na usisnom vodu motora. Kada skinete karburator. i I I I . . 10. i i i i l moze ponekad da Ima viSe otvora za prievrSCivan]e. Napomena: uvek treba koristiti novu zaptivku kod montiranja novog karburatora da bi se obezbedilo dobra zaptivanje. Posto ste oeistili povrsinu za montiranje. 9 _ Stavite eistu krpu u otvor usisnog voda i po potrebi izgrebite sa povrsine za pricvrsCivanje karburatora ostatke stare zaptivke. Ne treba koristiti silikonska sredstva za premazivanje zaptivki karburatora niti silikonske zaptivke . l I n tt . blago lupkajte malim eekicem oko podnozja karburatora da biste ga olabavili. Posta ste skinuli havrtke za pricvrsCivanje. Vratite na mesto sve zaptivke iIi plocice koje ste skinuli prema uputstvu iz tacke 8.i . U tom slueaju. I I . podignite karburator navise i izvadite ga iz. prostora za motor. postoje dYe iIi cetiri navrtke za pricvrsCivanje. To zapamtite zbog_ponovnog montiranja. izvucite krpu iz usisnog voda i stavite novu zaptivku za karburator koja se dobija zajedno sa karburatorom.

Pritegnite prikljueak ceyovoda za goriyo pomocu dYa kljuea kao sto je opisano u taeki 2. (4) karburator. 17. 19. Vratite kuti. (3)navrtke za prievriCivanje. Poslavite nov karburator na povrsinu za montiranje. a razvoj elektronskog sistema za ubrizgavanje goriva sve vise potiskuje klasiene karburatore. spojite sa njim cevoyod za gorivo.i vijci za montiranje. UkljuCite motor i proverite da gorivo slucajno ne curi.. Pritegnite navrtke za prievrscivanje karburatora pomocu kljuea odgovarajuce veliCine. Sistem sa ubrizgavanjem goriva ima vise preimutstava:' lakse startovanje hladnog motora. Navrtke za prievrscivanje karburatora poslayite na mesto. 15. dobro priljubite navrtke. Pazite SISTEM ZA DOVOD GORIVA I <!l I Dodaci na karburatoru: (1) kuCiste 1:a vazduh. da ih suvlse ne pritegnete. 16. Ponovo spojite sve crevne prikljueke i provodnike sa karburatorom. S obzirom na sve prednosti.te preCistaca za vazduh na mesto. pronaelite. Kada vazduh proele kroz uski dec difuzora karburatora (venturijeva cev). (5) zaptivka karburatorn j (6) gol. Ponovo spojite kabl ureelaja za pokretanje hladnog motora sa karburatorom. 201 SISTEM ZA DOVOD GORIVA 14. mesto koje i popravite gao 18. kao i smesll vazduha i goriva na naCin opisan U odeljku "Podesavanja karburatora« u ovom poglavlju. (2) zaptivka. l. Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva S istem sa ubrizgavanjem goriva koristi se vee viSe godina. Glavna razlika izmeelu karburatora i sistema sa ubrizgavanjem goriva je u tome sto se kod karbuTatora gorivo usisava u motor pomocll vakuuma. Podesite prazan hod karburatora. 13. 12. 11. stvara se . Obavite pritezanje dijagonalno kako bi karburator bio podjednako pritegnut. U suprotDom biste mogli da slomijete prirubnicu za montiranje karburatora. U slueaju da curi.posto si!ikon nije otporan na benzin. bolle precizniju kontrolu smese vazduha i goriva 8tO omogucava vecll ustedu u gorivu i smanjuje emisije izduvnih gasova.re nego sto prievrstite karburator. nije eudo sto je vedna danasnjih automobila snabdevena elektronskim sistemom za ubrizgavanje goriva. dok se kod sistema sa ubrizgavanjem goriva ono dovodi u motor rasprsivanjem iIi ubrizgavanjem pod pritiskom. ali nemojte da ih pritezete. Da biste osigurali karburator. Po novo spojite kabl mehanizma za regulisanje gasa motora sa karburatorom.

jedan iii dva ubrizgaca montirani su na kuCistu koje spolja izgleda kao karburator. na primer. UbrizgaCi su u stvari jednostavne mlaznice koje se otvaraju kada pobudni napon stigne do solenoida ugradenog na ubrizgacu. preCistaca za gorivo. Regulisanje ubrizgane kolicine goriva vrsi e1ektronski dec u kame kompjuter i razni senzori matCTa proracunavaju koliCinu goriva potrebnu da bi se odriao potreban odnos vazduha i goriva. kuCista sa jednim iIi dva ubrizgaea i kompjuterom za regulisanje rada metCTa i njegovih senzora. Ubrizgaci ne rasprsuju staloo gorivo vee u kratkim intervalima.ivanje goriva i mesanje sa vazduhom. . Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem. Kad sistema sa ubrizgavanjem goriva. sistem sa indirektnim ubrizgavanjem se U osnovi sastoji od supljeg kuCista koje sluii sarno za ubrizgaca za gorivo. regulatora pritiska (koji obezbeeluje podjednak pritisak goriva za svaki ubrizgac). solenoid otvara ventil koji omogucuje da se gorivo rasprsuje iz ubrizgaca. Gorivo se ubrizgava u dovedeni vazduh i stvara se fina magla koja obezbeeluje bolje raspr. Kompjuter regulise odnos izmedu vazduha i goriva na sledeCi nacin: Kod elektronskih sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva (kroz vise otvora). imao bi sest ubrizgaca za gorivo. KoliCina goriva koja se ubrizgava zavisi od zapremine vazduha koji ulazi u motor i optereoenja motora. Drugim reCima. kada je ubrizgac pobuelen elektricnom energijom. Sistem sa indirektnim ubrizgavanjem sastoji se od elektricne pumpe za gorivo visokog pritiska (obieno je montirana u iIi kod rezervoara za gorivo). Kuoiste sa ubrizgacima je montirano na istom mestu na kome bi trebaloda bude karburator. prineip je u osnovi isti kao kod indirektnog (sem sto svaki cilindar ima svoj sopstveni ubrizgac goriva. Motor sa sest cilindara. umesto ureelaja za regulisanje kolicine goriva i delova kaje maiete naCi u karburatoru. Trajanje ovih intervala zavisi od broja obrtaja radilice motora i kompjutera koji regulise rad motora. Postoje dva osnovna tipa elektronskog ubrizgavanja goriva: indirektno i direktno ubrizgavanje. Ova razlika u pritisku usisava gorivo kroz dizne i kanale karburatora do difuzora gde se mesa sa vazduhom i ulazi u usisni vad. Meelutim. dok bi motor sa cetiri cilindra imao cetiri ubrizgaca. Umesto da se ubrizgaCi montiraju u centralno smestenom kuCistu. ani se nalaze na usisnom vodu tako da rasprsuju gorivo nepoI I I I. odmeravanje goriva ne zavisi od razlike u vazdusnom pritisku.razlika u pritisku izmeelu vazduha u difuzoru i u 202 loneetu karburatora.

edan iIi vise senzora neispravni.1 . kompjuter nece biti u stanju da odredi tacnu smesu goriva. Senzor za kiseonik u izduvnom vodu (sabirniku). a senzor za temperaturu rnotora prati terriperaturu tecnosti za hladenje u motoru. Jasno je da kompjuter cadi tacno aka su svi senzori ispravni i daju tacne informacije. u sredno u usisni otvor svakog cilindra (zato se ponekad ovaj sistem naziva ubrizgavanje u otvore).. On kompjuteru daje informaciju 0 kolicini vazduha koja ulazi u motor. dok dodatne informacije koje kompjuter dobija od senzora za barometarski pritisak. Kompjuter dobija ulazne podatke od svih ovih senzora. informi. po!ozaj !cptira temperaturu rashl<ldnDg fiuida (5). Taj slozeni sistem omogucuje veoma tacnu kontrolu dovoda goriva. senzora za temperaturu ulaznog vazduha i senzora za pritisak u usisnom v o ~ u obavestavaju SISTEM ZA DOVOD GORIVA I ~ o s!ucaju sa klapnom (2) koji meri koliCinu vazduha koja take da kompjuter moie da odredi taenu koJicinu goriva. tako da kompjuter moze da odredi potrebnu koliCinu goriva. Vazduh koji ulazi u sistem sa direktnim ubrizgavanjem goriva prvo prolazi kroz uredaj koji se naziva detektor iii senzor za vazduh. a zatim na osnovu ugradenog programa obezbeduje potrebnu smesu goriva i vazduha u zavisnosti od radnog rezima motora. sistema pOlreban je semor (detektor) strujanja vazduha.ne u gustini vazduha i opterecenju motora. N a taj nacin je pOboljsana raspodela goriva po cilindrima i" eliminise se mogucnost nedovoljnog mesanja vazduha i goriva sto in ace moze da se dogodi u usisnom vodu. uObicajeni scozari 5U: za kiseonik (3). To se postize produiavanjem interval a ubrizgavanja da bi se smesa obogalila iIi smanjivanjem da bi smesa bila sirornasnija. izduvnih gasova i performansi.e kompjuter 0 tome koliko je smesa bogata. Zbog toga se sistem sa direktnim ubrizgavanjem smatia efikasnim. Senzor za utvrdivanje polozaja leprira obave.. Ako su j. kompjuter da Ii treba da nadoknadi nastale prome. VeCina 203 --------SISTEM ZA DOVOD GORIVA @ ~ + CD 6 \ I ubrizgaca (I) vodu. Kad orag ovom ulan u motor. • I Slstem s" direktnim ubrizgavanjem gOriVll sasloji se od (za svaki cilindar posebno) koji su smesteni u usisnom UbrizgaCi raspriluju gorivo neposredno U llSisne OIl/ore. Ostali (4) i .tava kompjuter koliko je olvoren leptir.

elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva ima izvestan broj kontrolnih uredaja koji otkrivaju kvarave na senzorima. K var maZe da se utvrdi sarno na osnovu uputstava iz fabrickog prirucnika. paijenje i elektronske komande motora. prelazi se na detaljno ispitivanje sve dok se greska ne otkrije. Zavisno od prirode kvara. kontrolna lampica moze da zasvetli na tabli. (2) ubrizgac. Ako senzor ne daje signal. potraiite pomoc strucnj aka. dok veCi sa scst cilindara Cesta imaju dva ubrizgata. sa instrumentima. (9) kompjuter. Na nekim tipovima vozila. kompjuter ce to primiti i uskladistiti u memoriju kao »problem«. Manji mOlori obicno imaju jedan ubrizgac. a poku. (4) scozor kiseonika. kao i srodne sisteme koji mogu da uticu na kvalitet izduvnih gas ova kao sto su dovo):! goriva.L' . I SISTEM ZA DOVOD GORIVA . (5) scnwr pritiska u vodu.i . strucnjak ce prikljuCiti 204 kompjuter na pose ban uredaj koji ce mu otkriti sve probleme. razvodnik paijenja i (11) akumulator.saj da se utvrdi kvar bez pravog prirucnika je skora nemoguc. Treba imati u vidu da se kompjuter motora i njegovi senzori smatraju kao dec sistema za regulisanje izduvnih gasova i zbog toga imaju garanciju za period od 5 godina i predenih 80.~ _________ J Osnovni delavi tipicnog elektronskog sistema sa indirektnim ubrizgavanjem goriva: (I) kuCistc ubrizgaca. Prilikom provere. odgo- (3) motor usisnom rashladnog {I D) i vise . (8) scowr temperature ulawog vazduha. Aka do toga dode. (7) scozor temperature fluida.000 km. Posle ovoga. Ova garancija se odnosi na sva vozila prodata u I\'" I I' I' '. kvarovi se registruju pomocu braja treptaja kontrolne lampice motora dok je za druge potrebna kontrolna oprema za dijagnosticiranje.1' Sjedinjenim Driavama od 1981. Mehanicar-amater moze da vrsi popravke na veCini elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva sarno ako poseduje prilicno znanje. za prazan hod. I I I rl I ! 'I I . (6) senzor -poioiaja !cptira. go dine i pokriva sve uredaje u sistemu za preCiscavanje izduvnih gasova.

automobil . brzo cete shvatiti da ne postoji mogucnost da se prazan hod podesava kao kod klasicnog karburatora. ako ne posedujete veliko znanje. kao i preCistaca. Ako nestrucno radite. sto dovodi do preterane potrosnje goriva. Otkrivanje kvarova kod senzora. Ako motor ima problem sa radom na praznom hodu kod sistema sa ubrizgavanjem goriva (radi suvise brzo iIi suvise sporo). odgovarajuCi pritisak goriva kao i otvaranje i zatvaranje leptirastog ventila). Aka ubrizgac iIi ubrizgaCi fade ispravno. Ako ovaj motor otkaze. neispravan leptirasti venti! iii zapusen otvor).varajuce prirucnike za popravku i kontroinu opremu. sllvise bogate smese i moguceg grubog rada na praznom hodu. pomocu malog kanala za ispustanje vazduha i motora za reguIisanje praznog hoda. rnozete da steknete izvesnu predstavu 0 tome sta moze da bude uzrok problema. Nikada ne skidajte konektore provodnika sa sistema za regulisanje rada motora dpk je sistem za paljenje ukljucen i nikada ne pokusavajte da premostite. Elektronsko ubrizgavanje goriva traii da nekoIiko stvari funkdonise ispravno: odgovarajuCi pritisak goriva (sto zahteva dobru pumpu i Cist preCistac). Medutim. Sto se tice ubrizgaca za gorivo. te kad sistema sa sarno jednim ubrizgacem motor nece raditf. iIi ako se kanal zapusi. Kompjuter i senzori su veoma osetljivi na naponska preopterecenja. vee je objasnjena u ovom poglavlju. Ako se neki od ubrizgaca ne zatvara potpuno. Na sistemima sa ubrizgavanjem goriva. ubrizgac koji ne radi (napon ne dolazi do ubrizgaca. kod sistema sa dva ubrizgaca prouzrokovace veIiki gubitak snage matara. najbolje je prepustiti strucnjaku. Kompjuter prati broj obrtaja radii ice motora i vrsi podeSavanje otvora na kanalu za izpustanje vazduha tako sto uviaci iii izvlaCi malu kotvu koja se nalazi na motom za podesavanje praznog hoda. ispustace gorivo. Provera i zamena elektricne pumpe za gorivo. uzemIjite iii ispitujete senzore ako to izriCito nije receno u prirucniku za popravku. odnoso grub Tad na praznom hodu kod sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva. prazan hod se regulise. precizno merenje kolicine dovedenog vazduha i rada motora (sto zahteva da svi senzori budu ispravni) i pravilan rad ubrizgaca goriva (sto zahteva dobar elektricni kontakt sa regulacionim provodnikom. moiete lako da ostetite kompjuter ilili senzore. rasprseno gorivo ima konican oblik kada se motoru doda pun gas. kao sto je receno. Kod sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva maze se primeniti ispitivanje rada svakog cilindra da bi se izolovao neispravan ubrizgac (pogledajte poglavlje »Motor«). a ukrstanje pogresnih provodnika iIi uzemljenje kola pod naponom moze lako da osteti neki deo sistema. Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem posmatranjem mogu da se'otkriju mnogi problemi. neee rasprsivati gorivo.

dizel motori imaju mnogo veti toplotni ucinak. dizel motori imaju i izvesne nedostatke sto ih u nekim slucajevima cini manje 205 . Dizel motor moze da radi i sa mnogo siromasnijom smesom dok je kolici!). ubrizgac mora da radi pod veoma visokim pritiskom. Ubrizgavanje dizel goriva P opulamost dizel motora u automobilskoj industriji raste i opada sa cenOm i raspolozivoscu benzina. . recimo od 16:1 do 22:1. dizel motori imaju i preimucstva i nedostatke. Zbog povecanog propustanja ulja izmedu cilindara i klipnih prstenova kod dizel motora.ije.SISTEM ZA DOVOD GORIVA privlacnim od benzinskih motora. Dizel motori mogu da budu bueni. U poredenju sa benzinsktm. Zbog visokog pritiska u cilindru. Vazduh ulazi u motor preko precistaca za vazduh i .ce imati problema sa radom na praznom hodu. Sto se tice prednosti. vaino proveriti da Ii je preCistac za vazduh cist i da Ii vakuum propusta. sto znaci da mogu da predu mnogo veti broj kilometara sa odredenom kolicinom goriva. Osnovna razlika izmedu dizel i benzinskog motora je u tome sto dizel motor koristi toplotu sabijanja da bi zapalio gorivo. Sistem za ubrizgavanje dizel goriva je takode podlozan zagadenju vodom i prljavstinom. Posto sistem za paljenje ne postoji. tako da je Cisto ulje neophodno za ispravan rad motora. nije potrebna ni periodicna zamena svecica. Posto kompjuter »misli« da ovaj vazduh dolazi kroz uredaj za praznog hoda motora. ubrizgac za dizel gorivo nalazi se na glavi cilindra odakle direktno rasprsuje gorivo u komoru za sagorevanje.To sarno pogorsava problem i negativno utice na kvalitet mdavine. Za razliku od sistema sa ubrizgavanjem benzina gde se gorivo ubrizgava u usisni vod iIi u ulazne otvore cilindara. dizel motori imaju mnogo veCi stepen kompre. 75-280 bara. dok benzinski motori koriste varnicu koju proizvede sveCica i sistem za paljenje. Stoga ' je. kada se pojavi problem. Da bi ovo postigli. niti celokupno odriavanje sistema za paljenje. S druge. pokusace da zatvori kanal na njemu. strane. obicno se preporucuje cesca zamena ulja. Na dizel motoru nema leptirastog ventila. zavisno od sistema i vrste ubrizgaca koji koristi. Takvo sabijanje zagreva vazduh na temperaturu od preko 500°C sto je dovoljno da se gorivo zapali sarno od sebe kada se ubrizg<\ neposredno u komoru za sagorevanje. Problem koji se cesto previdi je propustanje vakuuma sto dovodi do prodiranja neodgovarajuce koliCine vazduha u motor.a izduvnih gasova (osim cadi i azotnog oksida) prilicno mala. aida tesko startuju po hladnom vremenu.

Kada se dizel motor startuje. Elektriena energija se dovodi do grejaea kada se ukljuCi kontakt-kljue sistema za paljenje. Ova pumpa regulise sagerevanje i broj obrtaja motom tako ~ t o ubrizgava odredenu kolicin u goriva kroz S\luki ubrizgac (5) tacnim redosledom 'preke vodova za ubrizgavanje (6). te je stoga potreban pomocni sistem za zagrevanje. ubrizgavanje ce se kad veCine motora vrsiti na oko 4 do 8 stepeni pre gornje mrtve taeke. Isto tako. naroeito po hladnom vremenu. pumpa za ubrizgavanje goriva ce ovu razliku kompenzovati i ubrzati ubrizgavanje taka da ce gorivo iinati dovoljno vremena da sagori. Takode nema ni karburatora i leptira za vazduh koji ogranicavaju protok vazduha. recimo 1200 obrtaja u minutu. Ako se broj obrtaja radilice motora poveca. Poslata koliCina goriva odreduje snagu kao i broj obrtaja motora. Visak goriva vmCa se nazad u rezervoar za gorivo kroz povratni vod (7). tako da nema ni vakuuma u usisnom vodu kod dizel motora. a grejaGi ostaju pod naponom sve dok ih automat ne iskljuCi za otprilike jedan minut posto motor startuje. prolazi kroz precistac (3) i ulazi u pumpu za ubrizgavanje goriva (4). toplota kompresije moze da bude nedovoljna da up ali gorivo. Pumpa preuzima dizel gorivo iz cevovoda za gorivo.direktno nastavlja put u usisni vod. kod dizel motora broj obrtaja regulise se iskljuCiva odmeravanjem goriva pomocu pumpe za ubrizgavanje dizel goriva. To znaGi da problemi sa startova-njem cesto nastaju zato sto je sistem grejaca nei- . trenutak kada se gorivo ubrizgava u cilindar mora da bude taeno odreden da bi sagorevanje bilo pravilno_ Pri radu motora sa povecanim brojem obrtaja na praznom hodu. To je sistem grejaca. 206 I I w--I I SISTEM ZA DOVOD GORIVA Prazan hod se moze podesiti tako sto se polak9 okrene Z3vrtanj za podes3vanje praznog hocla (I) na mehanizmu pumpe za ubrizgavanje dizel goriva (2). Svaki cilindar ima po jedno grejno telo sa navojem koje se zagreje do usijanja kada je pod naponom. o Tipiean sistem sa ubrizgavanjem diu! goriva: gorivo se ispumpava iz rezervoara (1) pomocu elektricne pumpe (2). Posto ne postoji sistem za paljenje. za razliku od benzinskog matora gde se broj obrtaja matcTa regulise otvaranjem i zatvaranjem leptira. podvrgava ga izuzetno visokom pritisku i salje odmerene koliCine goriva u ubrizgace U odredenim impulsima. Pumpa za ubrizgavanje dizel goriva je glavni deo ovog sistema_ To je kompleksno i precizno konstruisan deo uredaja.

Posle startovanja. Neispravni grejaCi se mogu zameniti kao i sveCice. U nekim slucajevirna kada motor ne maze da stanuje. Medutim. sagorevanje neee biti ispravno. Kada se iskljuci glavni prekidac (kontakt-kljuc). Pogledajte u fabricki prirucnik pre nego sto sami pokusate da je Sto se tice otkrivanja kvara kod sistema sa ubrizgavanjem dizel goriva. ubrizgaCi mogu da se zapuse iii da propustaju.· Njihova ispravnost se proverava merenjem elektriene otpornosti. Neispravan ubrizgacponekad moze da se primeti ako se paZljivo opipa izduvni vod posle startovanja hladnog motora. ne opeCete. Na nekim tipovima vozila. od bitne vaznosti je Cisto gorivo. OdrZavanje preCistaca za gorivo je vee objasnjeno U oVom poglavlju. Jedini naGin da se pumpa iskljuCi je 207 SISTEM ZA DOVOD GORIVA da se prekine dovod goriva. postoji referentna oznaka za podesavanje pumpe. dok ee se slab ubrizgac otvoriti suviSe brzo. U oba slucaja. Montiranje pumpe za ubrizgavanje goriva je veOma slozen poduhvat i zahtevaposebno znanje i veoma skupu opremu. . Pumpu mozete da zamenite i sami: ali je na nekim vozilima podesavanje prilicno komplikovano i potrebni su posebni instrumenti. Voda moze da prouzrokuje koroziju na spojevima pumpe za ubrizgavanje goriva sto dovodi do zaglavljivanja i prestanka rada pumpe. cilindar kod koga dolazi do pogresnog paljenja nece proizvoditi toplolU tako da se izduvni vod tog cilindra neee brzo zagrejati.spravan ili zato sto je neki od grejaea pregoreo. Podesavanje se U osnovi sastoji u okretanju pumpe u leiistu (motor treba da je iskljucen) sve dok se ne dovede u polozaj u kome ee se ubrizgavanje goriva vrsiti pri tacno odredenom broju stepeni pre gornje mrtve tacke. Zapusen ubrizgac neee biti u stanju da isporucuje gorivo u cilindar tako da ee gubitak snage biti ocigledan. Prljavstina moze da izazove iste poteskoce. zatvara se solenoid na pumpi za ubrizgavanje goriva i na taj nacin blokira dalji dovod goriva. dizel motor ce nastaviti sa radom sve dok pump a za ubrizgavanje goriva dobija gorivo. Ako ubrizgac propusta. Ako yam pumpa otkaze. gorivo ee da curi u cilindar. uzrok moze da bude olabavljen provodnik na ovom solenoidu iii kvar na kolu koje ga snabdeva elektricnom Sto se tice odrzavanja. Sarna pumpa za ubrizgavanje goriva predstavlja jedan precizan uredaj koji ni pod kakvim okolnostima ne treba da pokusavate da rasklopite. obratite se za pomoe strucnjaku. stoga je veoma vazno redovno proveravanje preCistaca za gorivo i njegova zamena po potrebi. Upozorenje: izduvni vodovi ce se veoma brzo zagrejati. stoga pazite da sf. sto ce dovesti do poveeane koliCine cadi .

Pooesa\'anje brzine praznug hoda Podesavanje brzine praznog hoda na veCini pumpi za ubrizgavanje dizel goriva moze se jednostavno izvrsiti okretanjem zavrtnja za podesavanje praznog hoda.po potrebi ubacuje dodatnu koliCinu vazduha u motor. UkljuCite motor i pustite da dostigne norm aInu radnu temperatuTu. S obzirom da se vrsi ubaeivanje dodatne koliCine vazduha u motor.u izduvnim gasovima. Turbo punjenje T urbo punjenje pastaje sve popularniji naCin za povecanje uCinka motora manjih kapaeiteta bez stetnih poslediea na potrosnju goriva. Tacno mesto na kame se nalazi nati cete u fabrickom prirucniku.' I I '!!! I == r I . Ovo podesavanje se vrSi na sledeCi l. motor malog kapaciteta funkcianise kao da ima vecu zapreminu. Turbo punjao nije nista drugo do kompresor koga pokreeu izduvni gasovi iz motora i k9ji . Ako pumpa za ubrizgavanje goriva . a zatim akreCite zavrtanj za podesavanje praznog hoda sve dok se ne dobije predviden broj obrtaja na praznom hodu. . Dodatni pritisak koji stvara turbo punjac zavisi od broja obrtaja motora i otvora leptirastog ventila. 3. sto je veea koliCina va. gUbitka snage i vece potrosnje goriva. spojeno je preko osovine sa kolom kompresora na drugom kraju turbo I I I . .:1 i 11 . to ee i dodatni pritisak biti visi. Zbog toga se turbo punjaCi koriste da bi se poveeala snaga i poboljsale radne karakteristike motora. Pronadite zavrtanj za podesavanje praznog hoda. nije dobro podesena.zduha koji prolazi kroz motor. Spojite tahometar taka da registruje broj obrtaja radilice motora. Neki od ovih instrumenata koriste magnetski iii opticki davac iii rotacioni tocak za merenje broja obrtaja motora. Turbinsko kolo. Turbo punjac se pokreee pomoeu izduvnih gasova koji izlaze kroz izduvni vod odakle se odvode u kuCiste turbine gde pokreeu turbinsko kolo. motor ee biti previse bucan i 208 primetice se veca koiicina cadi u izduvnim gasovirna. 2. Drugim reCima.

to je i snaga veea.ko se turbinsko kolo brie pokreee.5 do 6. tzv. Medutim. Da bi se ograniCio ukupni dodatni pritisak i da bi se snaga motora oddala u predvidenim granicama. Ovo sprecava suvise brzo okretanje tu"rbinskog kola i odriava dodatni pritisak u predvi- . cuje se ostar zvuk iIi fijukanje sto je znak D SISTEM ZA DOVOD GORIVA da je doslo do detonativnog sagorevanja.I ~ ~ ! ~ • @ "' " ~ e' rif I j I i 1 '. kao i znatna osteeenja zaptivki cilindarske glave i klipnjace. turbina moie da dostigne preko 150. Kada se ovi plameni frantovi sudare. klipnih prstenova i glava. Ukol. rasteretni venti!. otvara se ventil i propusta izvesnu koliCinu izduvnih gasova koja obilazi turbinsko k"jo. Ovaj ventil se sastoji iz opruge na kojoj se nalazi poklopac poveza!} sa membranom koja je osetljiva na pritisak.5 bara. Ove detonacije nalik na udarce cekicem mogu da izazovu pucanje klipova. motor moie da podnese samo odredenu vrednost dodatnog pritiska jer povecanje pritiska u cilindru izaziva detonativno sagorevanje. Zbog toga detonativno sagorevanje treba izbegavati. Najvisi dodatni pritisak zavisi od velicine uredaja. Ova pojava nastaje kad smesa vazduha i goriva poCinjc neravnomerno da sagoreva proizvodeCi veCi broj plamenih frontova u komori za sagorevanje umesto jednog koji mimo sagoreva. ali veCina fabricki montiranih turbo uredaja razvija pritisak u rasponu od 2.000 obrtaja u-minutu.I II 1/1 1 I . u turbo punjac se ugraduje regulacioni uredaj. . eim dodatni pritisak pocne da se pribliiava maksimalnoj vrednosti.> punjaca. to ce se vise vazduha usisavati kroz kuCiste kompres ora u motoL Kada je leptirasti ventil potpuno otvoren. Ovaj pritisak utiee na snagu motora i ukoliko je visi.

209 SISTEM ZA DOVOD GORIVA CD GIUYili delay! turbo punjaea: (1) kuCiste. nikada ne startujte turbo motor i ne opterecujte ga suvise pre nego sto se ulje zagreje. Ako se turbo punjac i dalje okreee velikom brzinom. Detonativno sagorevanje moie da se kontrolise na nekoliko nacina. Na taka visokim temperaturama. zato sto temperatura u kuCistLi turbo punjaca ponekad moie da premasi 150 "C. Zagrejani izduvni gasovi (I) se odvode kroz kuciSte turbine (2) gde okrecu turbinsko kolo. Sto se tice same yoznje. ~ L Cim motor prestane da radi.denim granicama. Kada iskljucujete motor. Ovaj senzor reaguje na zvuene vibracije koje proizvodi detonacija.1 ~ 1 fl' . Ovo ce spreciti suvo startovanje sto inaee moze da osteti lezajeve osovine turbo punjaca. ulje u motoru paCinje da oksidise i stvara naslage cadi koje stetno uticu na podmazivanje. pritisak ulja opadne. iako neb proizvodaCi izraduju' motore sa stepenom kompresije koji iznosi oak 9: 1. (2) [urbina koju pokrccu izduvni gasovi. (3) kolo kompresora. Osovma spaja turbinsko kclo sa kompresarom (3) koji ubacuje vuzduh u molar kral usisni vod (4). Mere predostroinosti kod turbo punjaca Zbog velikog broja obrtaja pri kojima turbo punjab rade. podmazivanje lezajeya turbine je od izuzetne vainosti.. . Takode se preporucuje zamena ulja posle pre denih 5000 km. a provodnik kalema uzemlji. ~ il I . sistem treba ukljuciti pre startovanja tako sto se motor stavi u pogon oko 10-15 sekundi. (4) mehanizam za regulisanje rada rasteretnog vcntila i (5) membrana za reglllisanje rada rosleretnOg venti]a. Ulje koje se koristi za turbo motor treba da bude mazivo vrhunskog kvaliteta 210 kakvo preporucuJe proizvodae iIi cak bolje. leiajevi mogu brzo da ostanu bez ulja i da se . . odnosno skine se kabl za sveCice. pustite ga da radi na praznom hodu najmanje 15 sekundi kako bi turbo punjac mogao da uspori. Signal se zatim salje kompjuteru koji regulise paljenje sve dok detonacije ne prestanu. Turbo punjac je kompresor koji pokrecu izduvni gasovi. i i . VeCina elektronskih sistema za upravljanje motorom koristi senzor na turbo motorima. PriIikom promene ulja i preCistaca. Kao prvo. stepen kompresije kod turbo motora je obicno 8: 1 iii manji.

Zamena turbo puujaca Ako vam je turbo punjac osteeen. ovaj posao ukljucuje odvrtanje vijaka i skidanje starog turbo punjaca i montiranje novog. pohaban iii neispravan. Ovo ee smanjiti broj obrtaja turbine i dodatni pritisak. skinite dovodni iii odvodni vod kompresora. Resenje je zamena turbo punjaca.ostete. Ako je membrana rasteretnog ventila defektna. Otkrivanje kvarova turbo punjaca Postoje tri glavna problema sa kojima se mozete susresti kod motora sa turbo punjacem: buka. Treba da se okreee slobodno i ravnomemo. mozete ga i sami zameniti. Sve sto ometa slobodno okretanje turbine smanjiee pritisak i performanse motora. skinite rasteretni ventil i pokusajte rucno da pokreeete polugu da vidite kako radio Membrana rasteretnog ventila se moze proveriti da ne propusta pomocll fuene vakuum-pumpe.025 do 0. Montiranje rasteretnog ventila koji se otvara na visem dod atnom pritisku moze da poveea snagu ali takoae moze da premasi sposobnost motom da podnese taj pritisak. Pod pretpostavkom da problem nije nastao usled preranog paljenja ilili neispravnog senzora. Najlaksi nacin da se otkrije da Ii rasteretni ventil radi ispravno jeste da se jednostavno posmatra poluga dok neko dodaje motoru pun gas. Suvise visok pritisak dovodi do detonativnog sagorevanja. nikada ne dodajte motoru pun gas ako nameravate da ga iskljuCite. u tolikoj meri da sprecavaju turbo punjac da postigne puni broj obrtaja iii da kolo turbo punjaca zapinje 0 kuCiste. Prljavstina i otpaci mogu ponekad da prodru u sistem i da ostete kolo. olabavljen iIi zapusen cevovod rasteretnog ventila iIi naslage rae iIi ugljenika u kuCistu rasteretnog ventila mogu da sprece njegovo otvaranje. Ako se ne pokrece. U osnovi. Neki tipovi turbo punjaca imaju dodatno kolo za hladenje vodom kako bi se produzio vek lezajeva. treba je zameniti novom. Oba- . Ako sve SISTEM ZA DOVOD GORIVA izgleda ispravno. Kada se cuju struganje i grebanje. najverovatniji uzrok je neispravan rasteretni ventil. suvise visok i suvise nizak dodatni pritisak. Da biste ovo proveriIi. Pod ovim se podrazumeva turbo punjac ciji su lezajevi pohabani iIi osteeeni. Zbog toga. Probusena membrana rasteretnog ventila. znaCi'da su lezajevi istroseni iIi osteeeni i da u turbinsko kolo tare 0 kuCiste. Ne bi trebalo da se pojavi zazar ako pokusate da gumete tocak napred-nazad (predvidene tolerancije su u rasponu od 0. pokusajte da okrenete turbo punjac rukom. Baterijskom lampom osvetlite kuCiste i proverite da Ii ima znakova trenja iIi osteeenja kola kompresora.075 mm). Nedovoljan pritisak moze da bude prouzrokovan time sto regulacioni poklopac rasteretnog ventila ostajeotvoren iIi se turbina sporo okrece.

pritisak u usisnoj grani motora. Kompjuter takode prati vreme trajanja varnice. Pazite da prljavstina.vezno upotrebite nove zaptivke i pritegnite sve vijke u skladu sa preporukama proizvodaca. odriavanje je smanjeno. on vrsi regulaciju ukljucenosti odredenih uredaja za kontrolu izduvnih gasova taka da ne ometaju zagrevanje motora niti pogonske performanse.motora oCigledno predstavlja kompjuter. Kompjuterska regulaeija matora S istemi sa kompjuterskom regulacijom rada motora nalaze se u sirokoj primeni kod veCine automobila iz 1981. StaIn om prom en om odnosa mesavine vazduh-gorivo bilo pomocu solenoida za kontrolu mdavine u karburatoru bilo promenom trajanja impulsa ubrizgavanja goriva moze se odriavati najbolja mesavina u svim rad211 SISTEM ZA DOVOD GORIVA nim uslovima u cilju postizanja performansi. Kompjuterska regulacija rada motora koristi se za kontrolu tri glavna sistema motora: za gorivo. Ne zaboravite da ponovo dodate ulje. Kompjuter se testo naziva elektronski komandni modul (ECM). atmosferski pritisak. ekonomicnosti i niskog nivaa izduvnih gasova. Kompjuter maze da prati dvanaest i vise funkcija motora preko svojih senzorskih elemenata. po potrebi ga produzava iIi sleracuje. izbor stepena prenosa.. go dine i novijeg datuma. Ovi sistemi se smatraju daleko superiomijim u odnosu na mehanicke i vakuumske sisteme posto kompjuter moze gotovo trenutno da reaguje na izmenjene uslove rada. Proizvodaci automobila preSli su na kompjutersku regulaciju rada motora u cilju sniiavanja emisije izduvnih gasova i bolje ekonomicnosti pri sagorevanju goriva. Konaeno. Funkcije koje se prate su: temperatura rashladnog fluida motora. a pouzdanost poboljsana. eak i ukljuCivanje papuee koenice. pritisak turbopunjaea (sarno kod motora sa turbopunjacem). ukljuCiYanje kompresora klimauredaja. broj obrtaja motora i. Sta vise. Kod mnogih motora sa turbopunjaeem postoji i senzorski element kojim se otkriva detonacija u motoru. otpaci iIi ostaci stare zaptivke ne upadnu u kanale turbo punjaca posto bi to moglo da osteti nov uredaj. . kod nebh. paljenje i izduvne gasove. kako ne postoje mehanicke komponente koje se habaju. mali mikroprocesorpo funkciji i konstrukciji slican personalnom kompjuieru. polozaj komande gasa.On to postize sa daleko veeom preciznoseu i tacnoseu nego uredaji sa mehanickim komandama. Sustinu sistema sa kompjuterskom regulacijom rada . mada mogu da se naau i kod nekih ranijih tipova vozila. brzina vozila. napon akumulatora. sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima. temperatura llsisanog vazduha.

Otvaranje ovog ventila dok je motor hladan iIi u praznom hodu izazvalo bi neujednaeen rad motora. Ustvari. Postoji na stotine razliCitih PROM uredaja i svaki nosi svoj broj. Kad startovanja i zagrevanja met ora sistem radi u otvorenom kolu. stepenasti motor kojim se otyara ili zatvara komanda gasa. prenosni odnos transmisije. Kompjuter takode omogucava da se posuda sa drvenim ugljem oCisti od para goriva dok je motor jos topao i radi pri ekonomienoj brzini. tako da u svakom trenutku »zna« sta treba da uradi. sistem za gorivo. dok kod matora sa ubrizgavanjem goriva malim motorom se otvara iIi zatvara rasteretni ventil za vazduh. Kompjuterski PROM uredaj program ira proizvodae vozila za konkretnu namenu. Kako kompjuter donosi odluke i vrsi proracune utvrduje uredaj koji se ponekad naziva PROM (uredaj sa memorisanim programom). Kod karburatorskih motora koristi se mali dodatni. Rad u otvorenom kolu znaci da kompjuter ne regulise mesayinu vazduh-gorivo jer je (1) motor jos hladan i potrebna mu je bogata mesavina kako bi . kompjuter ce 212 pratiti brzinu vozila i ukljucivati elektromagnet za deblokiranje toekoya kada vozilo dostigne unapred utvrdenu brzinu. PROM signalizira kompjuteru kako da kontrolise razlicite funkcije motara na bazi kompleksnog spleta okolnosti. Parametri k:ao sto su: veliCina motera. vreme trajanja varnice. uslovi primene vozila u odnosu na nadmorsku visinu i priboI'direktno zavise od toga kako je PROM uredaj programiran. Na primer. posudu s drvenim ugljem i odvodni ventil vazdusne pumpe. kompjuter nece dozyoliti otyaranje ventiia za recirkulaciju dok se motor ne zagreje i ne radi iznad brzine praznog hoda. napravljen je programkoji kompjuter treba da prati.Na bazi podataka dobijenih od senzorskih elemenata kompjuter proracunaya optimal an odnos mesa vine vazduh-gorivo za konkretne uslove fada. tip i model vozila. koji se obieno vezuju za kompjuter. Uredaji za kontrolu izduvnih gasova. Kompjuter takode mora da regulise rad vazdusne pumpe tako da vazduh usmeri prema izdivnoj grani motora ili u pravcu katalitiekog konvertora. Elektronsko kolo i povratna sprega kompjutera Sistemi sa kompjuterskom regulacijom rada motora imaju dva osnovna nacina rada: U otvorenom i zatvorenam kolu. obuhyataju ventil za recirkulaciju izduvnih gasova. Ukoliko biste ikad morali da zamenite kompjuter u vasem vozilu proverite da Ii je ono opremljeno pravim PROM uredajem jer ukoliko montirate pogresan uredaj performanse vozila ce biti slabije. Kod auto mobil a s automatskim menjaeem i uredajem za deblokiranje toekova. Kod sistema sa rucnim komandama kompjuter kontrolise i brzinu u praznom hodu. kao i koje uredaje za kontrolu izduvnih gasova treba ukljuciti.

Sto je naponski signal jaeilvisi. dok ce siromasna mesavina imati visoku . (2) senzor temperalure rashladnog Ouida. je mesavina bogatija. (8) senzar polozaja gasa. ukolika senzar za kiseonik pokazuje siromasnu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju obogaCivanjem mesavine. U radu se dogada sledece: ukoliko senzor za kiseonik pokazuje bogatu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju razblazivanjem mesavine.:' ! j 1 I SISTEM ZA DOVOD GORIVA Osnovni elementi sistema sa kompjulerskom reguJacijom rada motora: (1) senzor broja obnaja (brzine) motora. a odnos vremena iskljucenja prema vremenu ukljucenja odreduje kvalitet mesavine.1 . s tim sto se vrednosti mesavine goriva cesto izrazavaju u broju stepeni. Jampica "Pravera motam" trebalo bi da se u paJi. menjanje odnosa mesavine vazduh-gorivo naziva se radom u zatvorenom kolu. Kod motora opremljenih karburatorima sa povratnom spregom kompjuter menja odnos mesavine vazduh-gorivo brzim atvaranjem i zatvaranjem uredaja za dovod goriva koji se zove solenoid za kontroiu meSavine. kompjuter koristi povratni signal senzora 0 sadrzaju kiseonika u izduvnim gasovima za kontrolisanje mesavine. (6) senzor za vakuum motom. j (12) kompjuter za regulisanje paljenja. Bogata mesavina ce imati nisku vrednost. Drugim retima.:ol1!fo!a gonya. Ovaj proces regulisanja sadriaja kiseonika u izduvnim gasevima i I I I j . Kad kampjuter otkrije kvar. to. pocinje da emituje naponski signal koji regulise koliCinu kiseonika u izduvnim gasovirna. (3) uredaj za regulisanje isparenja. Sto je uredaj duze ukljucen to je mesavina siromasnija. (7) sistem za vaz duh sa kompjuterskom kontro!om. tako da brzim prebaCivanjem mesavine sa b o g a ~ e na siromasnu prosecan odnos mesa vine vazduh-gorivo odrzava se priblizno na idealnom nivou. (4) eiektronska !. Cikliziranje solenoida za kontrolu mesa vine maze se oCitati obicnim tahornetrom. i (2) senzor za kiseonik jos nije dovoljno zagrejan da bi bio u stal}ju da emituje povratni signal. Ovaj uredaj se moze ukljucivati i iskljucivati deset puta u sekundi.7: 1. Idealni odnos mesavine je 14. (5) sistem isparenja goriva. (9) sklap senzorskog e!ementa za sadrtaj kiseonika. (10) kompjuler. Kompjuter tada koristi OYU informaciju kako bi izvrsio potrebne korekcije mesavine vazduh-gorivo.neometano radio u praznom hodu. (11) vod dijagnostickog aktivatora. Cim senzor za kiseonik dostigne temperaturu od oko 300 'C.

komandnih kola. (3) venti! uredaja za recirkulaciju izduvnih g aSova. poremecaja u elektricnoj instalaciji iIi cak primenom pogreSnog po stupka startovanja. Kod mnogih (ali ne i svih) sistema greska se evidentira kao sifra (kod) kvara u memoriji kompjutera koja odgovara konkretnoj greSci na motoru. S druge strane. Zbog moguCih razlika u sistemima za regulisanje rada motora od jednog do drugog proizvodaca i promena koje se na njima vrse iz godine u godinu bitno je raspolagati najnovijim infarmacijama prilikom pokusaja otklanjanja kvarova iIi servisiranja jednog od ovih sistema. (10) scnrar polozaja radilice.vrednost.se sifra kvara regisrruje kao dvocifren broj. I. Otklanjanje kvatova VeGina sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora poseduje odreden stepen samodijagno'sticiranja koji omogucuje kompjuteru da otkrije krupne greske u funkcionisanju senzorskih elemenata motora. Ponekad »iazne« sifre kvara mogu da se aktiviraju posle izvesnih vrsta servisnih usluga. (5) relej snage. da u sistemu" stvarno postoji neki problem. (6) scnz or priti. Pojava sifre stoga ne mora neophodno da znaC. SISTEM ZA DOVOD GORIVA . Kod sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora kao sto su oni kod veCine vozila I . proizvodnje General Motors mogu se oCitati sifre kvara prikljuCivanjem dijagnostickog uredaja ispod komandne table automobila i odbrojavanjem treptaja lampice.mva. pa oak i samog kompjutera. (7) scnzar atmosfcrskog pritiska. (4) dcktronski sklop regulacije [3da motara. 213 SISTEM ZA DOVOD GORIVA CD 1 @ @ Glavne komponente fordovog sistema EEC-IV: (1) madul Zll paljenje (2) solenoid tennoaktivatora. (8) scnzor temperat ure ulaznog vazduha. (11) senzor poloiaja gasa. Kada se problem Dtkrije upo214 zorenje predstavlja upaljena kontrolna lam pica motora iii slieno svetlo na komandnoj tabli automobila. Ovi uredaji takode omogucuju pracenje rada veCine senzorskih elemenata motora i prekidaca dok je automobil u voznji.ska u motam. (9) pokretllc i senzorski dement venti!a un:daja za rccirkulaciju izduvnih ga. Postoje i specijalni ispitni uredaji kod kojih . Prisustvo iIi odsustvo sifre kvara ne znaCi uvek da problem postoji niti da je motor ispravan.

Ukoliko je to slucaj to onda zahteva dalje ispitivanje. On) recimo. Znacenje' svakog broia sifre kvara moze se naCi u prirucniku. (3) sistem za dovod svdeg vazduha. Ova garancija vaii za sva vozila prodata u SAD od 1981. J I i= !If t' .Cinjenica da nema memorisanih sifara kvara ne znaCi ni da sve radi savrseno. Preskakanje pojedi216 . (8) b<llustni otpornik. Kako je vee napred pomenuto. nih faza ili ne pracenje uputstava doslovno.000 km a odnosi se na izduvne gasove. neee otkriti lose podesen senzorski eleinent polozaja komande gasa. Kada se utvrdi sifra kvara preporucuje se po stupak ocitavanja i zapisivanja sifre._----_. pa stoga treba proveriti da Ii se koristi pravi prirucnik. Zatim treba pratiti uputstvo korak po korak. (5) kompjuter za kon!rolu rada svecica. lose podden karburator. (2) prikljucak davaca za rcgulisanje paljenja. Napomena: Sistem za regulaciju rada motora vozila smatra se delom komoleta za kontrolu izduvnih gas ova pa je stoga obuhvacen garancijom proizvodaca koja vazi 5 godina 180. a zatim brisanje memorije kompjutera izvlacenjem osiguraca iIi iskljucivanjem kabla akumulatora s tim da o / Glavne'kompom:nte krajslerovog sistema sa kompjutcrsko reguJacijom rada motom: (1) clavae razvodnika paljenja. godine. treba provozati kola i videti da Ii se ponovo javlja ista sifra kvara. Ovde treba voditi racuna da isti broj sifre maze imati razliCita znacenja zavisno od godine izrade i tipa automobila. sis tern samodijagnosticiranja unutar kompjutera konstruisan je tako da otkriva krupne kvarove u funkcionisanju. Da bi se utvrdilo da Ii je sifra kvara lazna iIi se mozda radi 0 sifri zaostaloj iz neke ranije popravke. senzor za sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima iIi neispravan senzar za atmosferski pritisak. 215 SISTEM ZA DOVOD GORIVA i kontakt-kljuc bude iskljucen. (7) pretvarac signaia poJoza ja leptira karburarora. kako bi se tacno locirao izvor problema. i . gotovo sigurno dovodi do netacne dijagnoze. (4) senzor temperature rashladnog fiuida. Prema uslovima garancije korisnik polaze pravo na besplatne popravke kvarova kod ovlascenog prodavca/servisera u toku Citavog garantnog roka. (6) prekidac za praznog hoda. On isto tako ne moze· da otkrije probl"me "izvan« elektronskog kola sistema kao sto je neispravna brizgaljka za gorivo. itd.

pa ne iznenaduje Cinjenica da je Kalifornija bila prva driava koja je donela zakansku regulativu kojom se zahteva od proizvodaca automobila da kontrolisu izduvne gasove iz vozila. Ali kako je broj vozila u SAD premasio cifru od 100 miliona. To je dovelo do donosenja zakona 0 zastiti vazduha u mnogim zemljama sveta. Izraz "smag" pot ice iz Las Andelesa zbog njegavog poloiaja u planinskam basenu gde vazduh teii da se gamila nad gradom. sto je. a u mnogim zemljama donoseni su propisi 0 prosecnoj potrosnji goriva. 1973. Mada . ProizvodaCi automobila su se ogorceno protivili tvrded da se novi standardi neee moCi zadovoljiti i da ee takvi standardi poveeati cenu novih vozila. godine. to nije bilo nimalo lako. Vozace je zahvatila panika. Medutim. kvalitet vazduha u mnogim grads kim podrucjima postaa je ozbiljan problem. da proizvode ekonomicnija vozila koja trose manje goriva. Osnove kontrole izduvnih gasova U roku od sarno nekoliko godina proizvodaci automobila presli su sa jednastavna dagradenih uredaja za kantrolu izduvnih gasova do sloienih sistema za kontrolu goriva. primoralo proizvodace automobila. paljenja i izduvnih gasova. Proizvodaci su se ponovo zestoko pobunili tvrdeei da ce biti nemoguce zadovoljiti standarde 0 kvalitetu vazduha i ekonomicnoj potrosnji goriva. Sve je vise naucnih dokaza koji ukazuju da je automobil jedan ad velikih izvora aerozagadenja i jacanje pokreta za zastitu iivotne sredine. a promene koje su nastale dovele su do revolucije u tehnologiji automobila. Sve do kraja sezdesetih godina uCinjeno je malo na ogranicavanju kolicine zagadivaca koje su automobili izbacivali u atmosferu. skrenulo je painju javnosti na ovo pitanje. Medutim.t . naruCito u SAD. industrijaje doZivela najteiu krizu od II svetskog rata. SISTEMI ZA KONTROLU IZDUVNI·H O a bi se bolje shvatili razlozi za uvodenje kontrole izduvnih gas ova kod automobila i danasnju situaciju potrebno je baciti brzi pogled unazad na pocetke uvodenja kontrole izduvnih gasova. Neki od prvih sistema za kontrolu izduvnih gasova bili su i glomazni i nepadesni pa je reakcija kako profesionalnih mehanicara tako i amatera bila jednostavno uklanjanje citavog "krsa za kontrolu zagadivanja« sa matora. U pocetku istorije automobila nije se obracala posebna paznja na pitanje aerozagadenja. Arapski petrolejski embargo poremetio je snabdevanje benzinom i doyen do vrtoglavog porasta cena goriva. ali su ipak uspeli u tome. zacetog na univerzitetima. a gradovi postali zaguseni saobracajem. uz sprovodenje obavezne kontrole izduvnih gasova.

. (7) uredaj Z3 cirkulaciju bCnZinskih i uljllih isparenja. Ispitivanjem izduvnih gasova. VeCina velikih ameriCkih gradskih podrucja sada ima takve programe. (S) urcdaj za zagrevanje vazduha. Doneti su i propisi za proizvodace vozila kojima se zahtevaju izvesna po des avanja karburatora i drugih delova »otpornih na nedozvoljene intervencije«. I .anieavanje acrozagadenja: (1) e1cktronsko paljenje. paljenje i izduvnih gas ova u jedan komplet »paket« sto je oteiavalo popravke na jednom sistemu bez posledie a po dnige sistema. da bi se pomoglo onemoguCila intervencija na pojedinim sistemima._F_-. (4) sigurnosni ventil prepunjavanja. pa i vlasnik vozila. ustanovljene su velike kazne za profesionalne mehanicare koji se 217 i ~ I L-________________________________________________________ [ uhvate u menjanju sistema kontrole izduvnih gasova. Mada . _.___ ·_·· ________________________ r I __ r I • Neki uredaji za kontrolu izduvnih gasov3. 218 Krajnje resenje ovog problema. (10) recirkulacija izduvnih gasova. Razlog za pruzanje ove kratke istorijske per--------------. godine. I I I . koji se koriste za og.. na primer. U Sjedinjenim Drzavama. za uklanjanje bilo kojih uredaja za kontrolu zagadivanja. otkrivana su vozila koja nisu zadovoljavala standarde 0 izduvnim gasovima i zahtevano je od njihovih vlasnika da izvrse potrebne popravke u duhu standarda. kako bi se odvratilo mehanicare od opravljanja uredaja za kontrolu zagadivanja. N eke dr±ave i gradske opstine donele su i zakone kojima se kaznjava svako. (9) ubrizgavanje vazduha ix izduvne grane. (3) uredaj xa regulisanje rada sveCica. promene u tehnologiji izrade vozila dovele su do spajanja sistema za gorivo. treba da pokaze dokle se stiglo u relativno kratkom periodu. (11) vazdusna pumpa i (12) posuda s drvenim ugljem. bilo je donosenje program a 0 periodicnom pregledu i ispitivanju vozila u podrucjima s najslabijim kvalitetom vazduha. spektive je dvostruk: prvo. (5) separator (6) rezervoar za goriYo. (2) karburator Hi uhrizgavanje gOrlva 5 elektronskom regulacijom.je ovakva taktika moida reSila neke probleme voznje i dovela do poboljsanja ekonomicne potrosnje goriva kod nekih vozila iz 1973-74. medutim.

Na primer. uz smanjenje dimenzija vozila. Ovo. Benzinske pare lz rezervoara za gorivo j karburatora 2.danasnja vozila nisu stoprocentno bez zagadenja. a ne treba zaboraviti da vozilo podleze godisnjem pregledu kao deo programa ispitivanja izduvnih gasOV3. Ispareni izduvni gasovi mogu da predstavljaju veliki izvor zagadenja posto se emituju i posle . Sagoreli nusproizvodi i pare iz kartera motora 3. Prosecna potrosnja goriva pocetkom sedamdesetih godina za americke proizvodace auto mobil a iznosila je sarno oko 5. Ukoliko se oni ispuste u atmosferu reaguju s vazduhom i suncevim svetlom i proizvode smog. jer zamenaje skupa. metcra pri ubrzanju.5-5. kako se jos nazivaju. kontrola goriva.7 km po litru goriva. iIi perform ansi vozila. ona dovoljno »Cisto« rade koliko je to ekonomski i tehnicki prakticno moguce. Izduvni gasovi Benzinske pare iIi ispareni izduvni gasovi.regulaciju rada matcIa nemoguce je vrsiti neovlascene intervencije iii iskljuCivati neke uredaje za kontrolu izduvnih gasava.sistemu za kontrolu izduvnih gasova mogla poboljsati ekonomicnost potrosnje goriva. Istovremeno. Kod danasnjih sistema za . tri vIste zagadivaca: 1. sadrie niz ugljovodonika (HC). dok danas iznosi 11-12 km po litru! Drugi razlog za prikaz 219 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA ovog kratkog istorijata je odbacivanje svake pomisli da bi se neovlascenim intervencijama na vozilu . smanjena je za 96 odsto u poredenju s motorima iz doba pre uvodenja kontrole izduvnih gasova. Osnovni zagadivaci VeCina ljudi smatra da zagadivanje vazduhaod automobila potice iskljucivo od izduvriih gas ova. KoliCina dva velika zagadivaca iz izduvnih gasova automobila. Izuzev u slucaju nekoliko vozila s pocetka sedamdesetih godina svaka neovlascena intervencija verovatno ce pre stetiti nego doprineti boljoj ekonomicnosti potrosnje goriva i perforrnansi vozila. Postoje meciutim. kod danasnjih modernih sistema za reguIaciju rada motora. a vozilo neee proCi ispitivanje izduvnih gasova ukoliko se na vozilu zahteva takav uredaj (kataliticki konvertor) . paljenja i izduvnih gasova ukomponovana je u jedan sistem kontrole motora koji obezbeduje daleko superiorniju ekonomicnost u potrosnji goriva. Uklanjanje katalitickog konvertora fadi reduciranja pritiska izduvnih gasova (do cega ne dolazi) moze da se pokaze kao skupa greska. ugljovodonici (He) i ugljenmonoksid (CO). iskljuCivanjem ventila za recirkulaciju gas ova abieTIo dolazi do »zvizdanja« i detonacije. Neovlasceno interv'enisanje nezakonito je u mnOgim zemljama za mehanicare-amatere i za profesionalrie mehanicare. a da se ne osteti neka druga instalacija. dovelo je do dvostruko manje prosecne potrosnje goriva automobila.

Ugljenmonoksid je nuzproizvod nepotpunog sagorevanja. Izduvni gasovi iz kartera mogu da budu jos jedan veliki izvor zagadenja. Ugljovodonici (HC) u sustini predstavljaju nesagorene pare goriva i ulja koje mogu da poticu od nepodesenog paljenja. sagorevanja ulja iii drugih mehanickih problema u motoru iii sistemu za gorivo. Usmeravanjem otpadnih para iz kartera prema llsisnoj grani motora ave pare su mogle da se pan ova sagore u motoru pa su ovim sistemom ne sarno eliminisane otpadne pare iz kartera kao izvor aerozagadenja vee je i uveliko produzen vek trajanja ulja. Poviseni nivo sadrzaja ugljenmonoksida javlja se kada u komori za sagorevanje ima suvise goriva. Pomocu vakuuma koji stvara motora obezbeduje se konstantan protok svezeg vazduha kroz karter koji vrsi usisavanje zagadivaca i vlage. .prestanka rada motora.ova i nesagorelog -gaTiva pored klipnih prstenova. Opasan zagadivac iz izduvnih gasova je i ugljenmonoksid (CO). Uvodenjem uredaja za recirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja ovaj problem je resen. a nedovoljno kiseonika. Ugljovodonici sami po se. Ovde se radi 0 posudi s drve220 nim ugljem i njena svrha je da sakuplja i akumulira isparenja dok ih motor ne sagori. Glavni problem u vezi s ugljovodonicima lezi u Cinjenici da predstavljaju veliki izvor smoga. Ovo propustanje gasova predstavlja veliki izvor zagadivanja ulja unutar motora. Prilikom sagorevanja goriva u cilindrima motora ogroman pritisak koji se stvara pri sagorevanju izbacuje izvesnu koliCinu izdu\'nih gas.bi nisu direktno toksicni. Ugljovodonici u reakciji s vazduhom i suncevim svetlom formiraju razna sekundarna hemijska jedinjenja i time pomazu stvaranju smoga. Ovim se produiuje vek ulja tako da ono ne mora cesto da se menja. Bogata mesavina vazduh-gorivo. Ovaj sistem je najpre primenjen kod nekih kalifornijskih vozila 1961. godine da bi 1963. mada su neka istrazivanja pokazala da imaju veze s nekim vrstama raka. Posto propusteni gasovi sadrze i veliku koliCinu vodene pare mora se obezbediti neko sredstvo za uklanjanje ovih gasova jer ce se ulje brzo zagaditi i izgubiti svojstvo podmazivanja. Ovaj sistem nije bio posebno efikasan i omogucavao je da velika koliCina zagadenja bude ispustena u atmosferu. Medutim. Rezervoar za gorivo i karburator vise ne ispustaju gasove u atmosferu) vee se odvode preko creva Ii posebnu posudu koja se obicno nalazi unutar prostora za motor. go dine postao standardni uredaj na svim voziIima. U izduvnim gasovima postoje nekoliko velikih zagadivaca sa kojima se treba upoznati. ispareni izduvni gasovi uveliko su reducirani kao izvor aerozagadenja zaptivanjem sistema za gorivo. Nekad su gasovi iz kartera jednostavno ispustani u atmosferu preko odvodne cevi i otvorene uljne oduske.

VeCina oksida azota kao jedinjenja su otrovna. bezopasan gas. Konvertor je u sustini gorionik u kome se kiseonik spaja s ova dva zagadivaca -j pretvara ih u ug!jendioksid. i ' ~ 1= ~ f I . ~ I ~ . Azotnl oksidi direktno izazivaju mnoge sigurne simptome aerozagadenja kao sto su glavobolja. Azotni oksidi stvaraju crvenkasto-smedu izmaglicu koja lebdi nad veoma zagadenim oblastirna. Kataliticki konvertor je isto tako vazan kontrolni ureoaj kojim se reduciraju ova dva zagaClivaca. U ovu grupu spada nekoliko razlicitih jedinjenja kiseonika i azota koja se stvaraju kada temperatura sagorevanja unutar motora prede 1300 'c. zajedno sa surnporom. unutar vrele komore za sagorevanje on stupa u reakciju s kiseonikom i stvara niz hemijskih jedinjenja. Postoje i dokazi koji sugeriraju da je azotni oksid jedan od glavnih sastojaka hemijskih )}kiselih« kisa. suzenje i otezano disanje.zacepljen preCistac za vazduh iIi zaglavljen leptir za vazduh mogu da doprinesu povecanoj emisiji i ! I J I . I ! L ugljenmonoksida. U gljenmonoksid je vrlo opasan jer ga ervena krvna zmea apsorbuju 200 puta brze nego kiseonik. Druga grupa zagadivaca u izduvnim gasovima su oksidi azota (NOx). Ispustanje azotnih oksida nije eliminisano ali je znacajno smanjeno sistemom recirkulacije izduvnih gasova. Ventil za recirkulaciju izduvnih gasova vraea . Ugljenmonoksid je gas bez boje i mirisa i to ga upravo Cini opasnim. i vodenu paru koja se normalno izdise. Ispustanje ugljovodonika i ugljenmonoksida kontrolise se . Uko 78% zemljine atmosfere predstavlja azot (sarno oko 20% eini kiseonik). Medutirn. Zato neispravan sis tern izduvnih gas ova moze brzo da dovede do nesvestiee i smrti ukoliko izduvni gasovi p'rodru u kabinu vozila.regulisanjem mesavine vazduhgorivo s tim da on bude sto je mogu6e blizi idealnom odnosu kako bi se obezbedilo Cisto sagorevanje. ~ i .

go dine kataliticki konvertor je postao ideo sistema za kontrolu azotnih oksida. medutim. Rafinerije benzina davno su otkrile da se dodavanjem malih kolicina tetraetilolova poboljsava oktanska vrednost benzina (sposobnost benzina da spreei detonaciju pri visoSISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA koj kompresiji). Za detaljno . vee je omoguCilo rafinerijama da proizvedu kvalitetniji benzin iz sirove nafte slabijeg kvaliteta. Jos jedan zagadivae iz automobilskih izduvnih gas ova je olovo. s druge strane. Ova vrsta konvertora ponekad se zove i trosmerni konvertor iii oksidaciono-redukcioni konvertor. a sagorevanje poolovljenog benzina kod ovih vozila ne sarno da unistava kataliticki konvertor vee i senzorski element za merenje saddaja kiseonika u izduvnim gasovima kod sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora. Od 1981. shvatilo se da olovo. Kako je kataliticki konvertor smatran jedinirn prakticnim i ekonomicnim r e s e ~ njem za preciscavanje izduvnih gasova ad ugljovodonika i ugljenmonoksida. konstruisana su za koriscenje bezolovnog benzina. Bezolovni benzin maze se koristiti i kod starijih modela vozila. Da bi se kontrola pravilno obavila bio bi potreban dvostruko veti prirucnik nego sto je ovaj. Na zalost. Noviji kataliticki konvertori imaju i dodatnu komoru sa drug om vrstom katalizatora koji razlaze azotne okside u manje toksicna jedinjenja.malu kolicinu sagorelih izduvnih gas ova na usisnu granu motora kako bi razblazio ulaznu mesavinu vazduh-gorivo. Ovo ne sarno da je omoguCilo proizvodaCima automobila da izgrade motore sa viSim step en om kompre$ije i time ostvare veell snagu i bolju ekonomicnost potrosnje goriva. izduvni ventili verovatno nece trajati toliko dugo. Prakticno sva americka vozila. kao i drugi teski metali. mogu da se nakupe U organizmu i izazovu niz oboljenja. izradena posle 1975. pa cerna se stoga ograniCiti sarno na osnovne sisteme koje mozete sami proveriti. posto kod veCine motora starije izrade olova u benzinu je vrsilo podmazivanje i hladenje gnezda izduvnih ventila. lnzenjeri su takode otkrili da benzin u kome ima olova moze da onesposobi kataliticki konvertor. Sistemi Z3 kontrolu izduvnih gasova Predmet kontrole izduvnih gasova prilicno je slozen. Ovo snizava temperaturu sagorevanja i odrhva je ispod 1300 'Cna kojoj azotni oksidi ne predstavljaju problem. u benzinu viSe nema olova koje zagaduje zivotnu sredinu iIi prlja sveCice motora. Bezolovni benzin je skuplji posto zahteva vise rafinacija kako bi se postigla veea oktanska vrednost benzina. Ustvari. pocetkom sedamdesetih godina ponovo je uvedeno koriseenje bezolovnog benzina u novu generaciju uredaja za kontralu aero zagadenja. godine. medutim. sveCice u matoru koji sagoreva bezolovni benzin trajaee 3-5 puta duze od onih na motoru koji sagoreva benzin sa olovom.

lezajeva i drugih unutrasnjih radnih del ova motora. ri radu automobila i sagorevanju razvija se veoma korozivan gas. izvesna koliCina nesagorelog goriva i proizvodi sagorevanja.otklanjanje kvaTOva izriCito preporucujemo koriscenje prirucnika u kome je detaljno obraden sistem za kontrqlu izduvnih gasova za svako konkretno vozilo. Ovo je normalno stanje. 3. doC! ce do korozije i ubrzanog habanja klipova. Ukoliko vam nisu dostupni pravi prirucnici ili se ne oseeate sposobnim da opravku obavite sami. Visoki pritisci u komori za sagorevanje motara. Pomeranje klipnih prstenova u zljebovima u kojima se zazori dva iii vise prstenova sabiraju. onda je bolje da to prepustite profesionalcu. na svaki litar sagorelog benzina stvara se preko litar vode. 2. na primer vodena para. ito: 1. Pored toga. Kako do potpunog sagorevanja mesavine vaz-. 4. ventila. Kada ne bi postojao ovaj zazor klipni prstenovi ne bi imali mesta za sirenje pod uticajem toplote koja se normalno stvara pri radu motora i ne bi pravilno zaptivali zidove cilindra. Reduciranje dodirne povrsine zaptivanja posto se klip krece gore-dole unutar cilindra. 221 ----------7 SISTEMZA KONTROLU IZOUVNIH GASOVA Uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Ala! i materijal • Klesta • Odvijac • Univerzalni noz • Kljuc • Crevo uredaja • Motorno ulje • Ventil uredaja • Odusni filter uredaja p. prolaze pored klipnih prstenova i odlaze u karter. U toku poslednjeg dela takta u procesu sagorevanja u motorti. Sto se tice sistema sa kompjuterskorn regulacijom rada motora tu je prisut"na velika razlika menu proizvodacima automobila. Do ovog »curenja« dolazi iz cetiri razloga. . Kako klipni prstenovi nastave da se okrecu u svojim zljebovima stanje ce se sarno po sebi popraviti. Potreban radni zazor klipnih prstenova u njihovim lezistima. Ukoliko do de do forrniranja taloga kojl cirkulise s motornim uljem. klipnih prstenova. 222 Ovo »curenje« U karter matora testa se naziva »produvavanje« i onO se mora ukloniti iz matora pre nego sto se kondenzuje i u reakciji s uljern pocne da stvara talog.

- .isan za taj tip motora. Posto vakuum koji se koristi za rad uredaja potice od usisne grane motora protok vazduha kroz ovaj uredaj se kontrolise tako da varira u zavisnosti od odnosa mesavine vazduh-gorivo koji se ubacuje preko usisne grane kroz karburator. Njime se eliminisll stetni gasovi iz kartera motora llsmeravanjem istih kroz usisnu granu motora. zategnutost opruge i unutrasnje dimenzije variraju prema tipu motora da bi se dobili ieljeni parametri protoka vazduha. Gasovi iz procesa sagorevanja koji udu u karter motora odstranjuju se iz kartera putem uredaja koji koristi vakuum iz motora za propustanje svezeg vazduha kroz karter. ubrzanje. Ulje razblazeno benzinom nece podmazivati motor pravilno sto izaziva prekomerno habanje.. prilikom zamene ventila vazno je nabaviti ventil koji je konkretno konstru. ulazi kroz filter za vazduh na gornjoj straIJi karburatora iii kroz posebni odusni filter koji se nalazi s unutrasnje strane kuCista filtra za vazduh. Ukoliko se ovo nesagorelo gorivo ne ukloni doCice do razblazivanja ulja u karteru. »produvavanje« nasi sa scborn izvesnu koliCinu nesagorelog goriva iz komore za sagorevan ja motora u karter. zajedno sa potrebnim cevovodim a (metalne cevi iIi gurnena ereva) i usisni odusni filter Cine uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. Ovaj uredaj naziva se uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. Protok vazduha kroz uredaj regulise se ventilorn. U suprotnom. itd. Ovaj ventil. I . Dimenzije ventila. Iz tog razloga. normal an rad. dodatni vazduh koji se usisava u sistem. ventila i dvodelnog tela koji su delovi umetnuti jedan u drugi.duh-gorivo nikad ne dolazi u motoru. koji odnosi stetne gasove.I 1 I -----. Ventil menja protok vazduha kroz uTedaj pre rna radnom stanju motora. Svez vazduh. i I . Uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja ima tri vaine dobre osobine. Sam ventil sastoji se od spiralne opruge. Njime se takode smanjuje aerozagadenje tako da ovi gasovi I ! i i I I I i . kao sto je prazan hod. doveo bi do stvaranja siromasne mesavine vazduh-gorivo.

(1) Gasoyi IZ procesa (2) ulaze u karter. Zavisno od konkretnog tipa motora stvarni polozaj ventila ce biti razliCit.. . 223 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA ne odJaze u atmosferu. razblati gasoYe koji Ultim prolazc hoz venti! (4) ispod leptira karburatora . Tipitan uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih ispan:nja. V6 i V8 motori imace dva. obratite se nekom profesionalnom mehanicaru iii osobi koja se u' to raZllme. On zatim ulazi u karter motora preko cevi iIi gumenog creva provucenog kroz poklopac ventila matara. Ustvari. Cetvara i sestocilindricni motori. Vakuurn iz usisne grane matora izvlaCi vazduh iz kartera matora kIOZ venti! u usisnu granu motara. Recirkulisani gasovi unutar sistema predstavljaju sagorivu mesavinu. Vazduh ulazi kroz filter ZE vazduh. Zapazicete da je sam ventillociran u crevu iIi cevi koja spaja poklopae ventila motora i prikljucak vakuuma nn usisnoj grani ispod karburatora. Obratite painju i na to kako svez vazduh ulazi u uredaj iz kutista filtera za vazduh.(5) i penovo se vracaju u m%r fadi sagorevanja. sa linijskim rasporedom. lake je prikazana instalacija generalne prirode svi uredaji ovog tipa rade U sustini na isti naein. Gumeno crevo iIi cev·s jedne strane povezano je s kucistem filtera za vazduh. po jedan sa svake strane. .SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA I 11 1 i I . tome. Ukoliko ste u nedoumici u pogledu lokacije ventila na svom vozilu. obicno na poklopcu ventila. On moie da bude ubacen kroz gumeno leziste na poklopcu ventila motora iii moze biti postavljen bliie usisnoj grani s gumenim crevima povezanim za svaki kraj ventila. Vazduh zatim cirkulise kroz kartef matGTa i mesa se sa produktima sagorevanja.a ulazi u usisnu granu iz karburatora. Isto tako njime poboljsava ekonomicnost potrosnje goriva.IP""""I I. spoljasnji vazduh ulazi u kuCiste filtera za vazduh kraz odusni filter uredaja u kuCiste motora. ako uredaj ne radi dobra to skracuje radni vek motora jer se stetni gasovi zadriavaju u motoru sto dovodi do korozije i brzog habanja. imace jedan poklopac ventila. Qdusni Wter (3) omogucuje dn svez vazduh ude u karler. Razmotrimo detaljnije naCin rada uredaja. ana postane gorivo za motor kada Se doda mesavini vazduh-gorivo ko. Najpre. a drugim krajem za motor.

kada proverite nivo ulja u motoru i utvrdite da je zamuljeno iii izgleda razblazeno benzinom (oseea se po mirisu). Utvrdite polozaj creva unutar sistema i mesto gde je lociran venti!. Videcete da je jedno crevo povezana za kuCiste filtera za vazduh i za motor na poklopcu ventila. (3) klip. Venti! je ugraden kao dec ovog voda. !vfedutim. uredaj treba tesce proveravati. ventil ce uvek biti lociran negde na ovom vodu. Mozda cete imati problema s ovim uredajem ukoliko yam motor radi neravnomerna u praznom hodu. Isto tako ventil treba menjati bar svake 2 gOdine iii 40. opste pravilo vazi da treba vrsiti proveru svakih 12 meseci iIi 20. Medutim. Venti! rcg. Tu je retko potrebno servisiranje izuzev provere da Ii su prikljueci pritegnuti. (1) kuCiste.a. Isto tako. Ukoliko se vozilo krece po prasnjivim putevirna treba motor podvrgnuti duze radu u praznom hodu iii ako obavljate uglavnom kratka putovanja po hladnom vremenu.000 km voznje. i (5) ispust. 224 1 I fi I i= I ProizvodaCi automobila daju razlieite pre poruke za servisiranje uredaja i zamenu ventila.000 km voznje. Ovim crevom prenosi se preeiscen vazduh iz filtera za vazduh do kartera . Vod koji eini ovo crevo nema nikakvih prepreka i u njemu nije montiran venti!. ako otkrijete prisustvo ulja u kuCistu filtera za vazduh. ( 4) oprug. ako otkrijete curenje ulja na bilo kom prikljueku creva iIi cevi unutar uredaja. . Zatim cete videti crevo povezano izmedu poklopca ventila motora i prikljueka na usisnoj grani motora taeno ispod creva karburatora. iii ako otkrijete tragove curenja ulja oko motora. Provera uredaja Ukoliko je prisutan bilo koji od nap red opisanih simptoma treba da se izvrsi provera uredaja. Kako se vrsi provera? Napomena: Pre zamene ventila iIi creva posvetite nekoliko minuta pregledu celokupnog sistema. Posto se pare iz kartera i drugi zagadivaCi usisavaju kroz venti! i creVQ u usisnu granu.. prikazani u poprccnom preseku (slrclice pokazuju protoka vazduhal. (2) venti!.u!ise prowk vazdub iz kartera u usisnu granu motor3. Obieno ce venti! biti ugraden na kraju creva kod poklopaca ventila motora.Element! ventila urcdaja. prabJemi s ovim uredajem abieno nastaju na ovom delu. motora. verovatna se radi o problemima u uredaju za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja.

Ukljucite motor i oslusnute da Ii ima pojave ispustanja vakuuma na cre. 2.te. ugradcflo je gumeno leziste (4). crevo koje ispusta mora se zameniti. Tu treba da se nalazi crevo preenika oko 15-20 mm. "jei" M. Ispitivanje ventila Posta ste izvrsili vizuelnu proveru uredaja i zamenili osteceno crevo sledeCi korak predstavlja pro· veru ventila. Mantirajte novo creva obrnutim redosledom iz taeke 1. Ostrim univerzalnim nozern odsecite novo crevo na istu duZinu kao creva koje ste skinuli.. 2. Ukbliko creva ispusta cuce se sJaba sistanje. 4. Navesti tip i model vozila kod kupo· vine. IIi. Ukoliko nema obujmice jednostavno povuCi crevo i odvojiti ga od prikljucka.Na nekim gumenim crevima nalaze se obujrnice za creve za cije je pritezanje ili popustanje oo"j" ". Zaustaviti motor. Zaustavite motor i zamenite kuCiste filtera za vazduh. 1. kao sto je prikazano nn slid. nekoj radnji auto delova. Skinite crevo. Proveriti creva da nema naprslina iii bilo kakvih tragova ostecenja. Ukoliko ne osetite opadanje brzine (broja obr- . Evo >kako se ona vrsi. Kupite crevo odredene duzine u.'". Na taj nacin dobicete crevo odgovarajuceg pretnika. 225 ____ __ ____ ____ ====\ Ventil (1) moie da sc ugradi na kraj creva (2). preko ventila iii prikijucka na usisnoj grani motora. ponesite staro crevo i prema njemu kupite crevo odredene duzine.'m. Dignite haubu i skinite kuCiste filtera za vazduh prema uputstvima iz odeljka »Servisiranje filtera za vazduh« u ovom poglavlju. 3. Eva kako se vrsl zamena creva.""' SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA crevnih prikljueaka jednostavno se navlac. Ukoliko broj obrtaja motora u praznom hodu opadne. Ukoliko ventil cadi cucete kako se gubi zvuk rada motora u praznom hodu. Posto uredaj mora da bude hermetieki zatvoren kako bi radio efikasno. Kod nek ih tipava vozila venti! se ugraduje bliie llsisnoj grani motora. Na kucistu motora (3) . Dobro je izvrsiti zamenu creva prilikom zamene ventila. 4. pev sistem i venti! rade na zadovoljavajuCi natin.vh uredaja. UkljuCite motor i pustite ga da fadi u praznom hodu. 3. Prstima uhvatite crevo povezano s ventilom. 1. Ventil treba da bude lociran pri kraju ovog creva uz karburator iii na drugom kraju koji ulazi u poklopac ventihi motora kroz gumeno lezi'. 5. Skinite crevo s oba kraja pomocu odvijaca. iIi klesta ukoliko je crevo prievrSceno obujrnicom. . Za skidanje navrtke poklopca kuCista filtera za vazduh mozda ce vam biti potreban kljue iii kljesta. Pregledajte prostor u podnozju karburatora.

zamenite venti!.•. kako je to objasojeno u ranijem tekstu. Podmazivanjem leiista motornim uljem olaksace se njegovo vracanje na svoje mesto. Zamena ventila Ukoliko ventil mora da se zameni.. creva zavisno od vrste crevnog prikljucka. -0 U!oiak OdUSflOg filtera (1) moie se montirati u kuCistc (2). Skinite dr iac (3) koji nosi odusku (4) i crevo (5) sa ku6sta kako bi se osi6bodio sklop. Klestima skinite stezni prsten za osiguranje odusnog ventila. Ukoliko je ventillinijski postavljen upotrebiti za njegovo skidanje klesta iIi jednostavno povuc. Kupite odgovarajuCi venti!. Kupite nov odusni filter i montirajte ga obrnutim redosledom montaze u tackama 1 do 4. 5. 3. Ukoliko se ventil nalazi u gumenom leiistu na poklopcu ventila motora skinuti ga pomocu kljesta. Skinite uloiak filtera za vazduh. Zamena nloska odusnog !iltra Kod veCine tipova vozila postoji i ulozak odusnog filtra pev sistema. Proverite u prirucniku preporuke z:a njegovu zamenu. SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 1. Da bi se odvojio od leiista treba ga prodrmati nekoliko puta. 4. 3. 2.. 6. 227 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA .taja) motora. Odvojite od ventila. Zamenite ventil sa novim. . 'L . On se nalazi u kuCistu filtera za vazduh. Eva kako se vrsi zamena uloska. po potIebi. evo kaka se to radi. Zamenite kuCiste filtera za vazduh prema uputstvima lZ odeljka "Servisiranje filtera za vazduh« u ovom poglavlju. . Ovo se moze postiCi jednostavnim povlacenjem creva s ventila iIi skidanjem obujmice creva pomocu klesta iii odvrtke a zatim povlacenjem creva s ventila. 1 i I . Skinite odusni filter. sledeCi obrnuti postupak iz taeke 2 i 3. 4. Utvrditi gde je lociran ventil. . Skinite poklopac kuCista filtera za vazduh pomocu klesta iii kljuea. Ukoliko se na vasem automobilu nalazi takav ulozak i on se treba periodieno menjati. 2. 226 1.. 5. kako bi se skinula sigurnosna navrtka. Napomena: Ukoliko bi se leziste izvuklo zajedno s ventilom mozda bi bilo tesko da se vrati na svoje mesto..

! zaptivnnje za gorill(l. medutim. U veCini slucajeva necete znati da nesto nije u redu s vasim vozilom posta kvar u sistemu normalno ne utice na voznju. i. Prakticno jedino sto maze da se pokvari u sistemu su naprsla. Mnogi uredaji za regulisanje isparenja konstruisani. kompjuter cesto regulise ovu funkciju pracenjem temperature rashladnog fluida matara. 1'.Uredaj za regulisanje isparenja U redajza regulisanje isparenja konstruisan je tako da sprecava ispustanje para goriva u atmosferu. . Pare IZ rezervoara za gorivo i karburatora ispustaju se u posudu za sakupljanje isparenja. U ovu svrhu na cevovod posude moze se ugraditi elektromagnet iIi vakuumski ventil za kontrolu prociscavanja. labava iIi pogresno postavIjena creva. vedna sistema danas koristi zaptivenu posudu.e knsnijc odllode i sagorevaju u motom. medutim. Prilikom startovanja motora svez vazduh cirkulise kroz posudu i Cisti ih od isparenja sadrzanih u njoj. . . Na nekim vozilima periodicno se mora menjati ulozak ftltra s donje strane posude s drvenim ugljerri. Uredaj za regulisanje isparenja prakticno ne zahteva nikakvo odriavanje iii servisiranje kod veCine vozila. Ovaj proces naziva se proCiscavanjem. Pogledajte u svom prirucniku konkretne preporuke za servisiranje. gde ih kristali drvenog uglja sakupljaju. Ispustanje vakuuma moze da dove de do slabog paljenja iIi oklevanje priIikom Uredaj za rcgulisanje ispun:nj.su tako da sporije vrse proCiscavanje dok se 228 motor ne zagreje. iIi defektan ventil za prociscavanje iIi komandni elektromagnet. I . 'odlazc u sabirnu posuuu iz kojc .1nogi sistemi koriste poklopce za nalivanje goriva II rezervoar opremljene opruznim ventilom za provetravanje rezervoara za gorivo u slucaju da dode do zacepljenja. obicno nema simptoma kvara. Kristali deluju kao sunder koji upija isparenja. Ukoliko se zacepi odusni cevovod rezervoara za gorivo mozda cete primetiti »sistanje« kad skinete poklopac da biste nalili gorivo u rezervoar. iii da ventil za proCiscavanje koji se zaglavio U otvorenom polozaju omoguCi parama goriva da kontinualno ulaze u motor sto doprinosi neravnomernom radu matcra u praznom hodu. I I ubrzavanja. Kod kompjuterske regulacije rada motora. Isparenja se zatim usisavaju kroz usisnu granu motora i sagorevaju u motoru. zacepljen odusni vod izmedu rezervQaTa za gorivo i posude.

i senzorskog elementa temperature unutar preCistaca za vazduh kojim se regulise rad citavog sistema. a time i smanjenju koliCinu ugljovodonika u izduvnim gasovima. Ukoliko do de do prestanka rada sistema (nema dovoda toplog vazduha izmedu plasta izduvne grane i preCistaca za v3zduh. otvor regulisan v a k u u ~ o m radi utvrdivanja koliCine top log vazduha koja se propusta u preCistac za vazduh. On poboljsava zagrevanje motora u voznji po hladnom vremenu obezbedujuCi potrebnu toplotu koja pomaze isparavanju goriva. iIi je temperaturni senzorski element u kvaru) zagrejani vazduh ne moze da dospe do precistaca za vazduh. a uticaj na voznju odmah je primetljiv. Ovaj sistem ima ustvari dvostruku namenu. On takode omogucuje regulaciju mesa vine goriva eime se smanjuje sadrzaj ugljenmonoksida i poboljsava ekonomicnost potrosnje goriva . Konacno. a manje predgrejanog vazduha. sklopa cevi za odvod top log vazduha do preCistaca za vazduh.zGluha Alat i materijal • Rucna vakuum pump a S Vi danasnji motori imaju termostatski kontrolisan uredaj za dovod toplog vazduha do precistaca za vazduh prilikom prvog startovanja . temperaturni senzorski element zatvara dovod zagrejanog vazduha 1 sirom &otyara otyor za dovod spoljasnjeg vazduha.Ureaaj za Za!:lrevanj e vca. Ovim se omogucuje da vise spoljasnjeg. U periodu toplog vremena ovo ne mora da predstavlja neki veti problem. Nekoliko stvari moze da se dogodi na ovom sistemu. obicno oko 20-30 0c. kada se motor zagreje i nije potrebna dodatna toplota. Kod prvog startovanja motara otvor je potpuno zatvoren za spoljasnji vazduh. Uredaj za zagrevanje vazduha sastoji se od pokrivaca oko izduvne grane za predgrevanja vazduha. hladnog vazduha dopre u preCistac za vazduh. ali za vreme hladnog vremena motor ce verovatno nepravilno da racti u praznom hodu i da »stuca« u toku ubrzanja. kontrolni otvor ostao otvoren. Posto se motor zagreje potrebno je manje dodatne top late i temperaturni senzorski element pocinje da redueira vakuum prema kontrolnom otvoru. Say vazduh koji dolazi u precistac za vazdub usmerava se preko grejnog omotaca na izduvnoj grani matcra (gde se zagreva) kroz kanal do precistaca za vazduh. Hladan vazduh je mnago gusCi nego topao pa na starijim tipovima vozilima koja . naroCito u periodu zagreyanja. Temperaturni senzorski element podesen je tako da vrsi regulaeiju otvora kad god temperatura unutar SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA precistaca za vazdub padne ispod odredenog nivoa. motora iii prilikom voznje po hladnom vremenu..

Ukoliko dode do poremecenog funkeionisanja zbog cega kontrolni otvor za vazduh ostaje zatvoTen (vakuum motor u kvaru. Otvor za dovod vaz229 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA CD 230 --I----@ Elementi uredaja za zagrevanje vu<'. Treba pregledati unutrasnjost prikljucka. (2) sklap precistuta za vazduh. (10) izduvna graDl l matara. iii temperaturni senzorski element u kvalu) tako da u precistac za vazduh stalno dolazi topao vazduh.'!. ReguHsanjc olvora zavisi od temperature unutar precistaea za vazduh. (3) crevo l<l dovod vazduha. (4) ku6s te fillcra za vazduh. Rad otvora za dovod vazduha moze se proveriti skidanjem kanala za dovod spoljasnjeg vazduba sa prikljucka precistaca za vazduh. @ ® ® l 1 1 i I i . Problemi ove vrste mogu stetno da utieu na tipove vozila bez kompjuterske regulacije rada motora.duha kod poprccno montinmog malOra (strelica pokazuje pravac . moze da do de do detonacija i bogate mesavine goriva u periodu toplog vremena.5ISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA . Senzor propusla vakuum do mO!ora za rcguiis<lnje Olvora (7) tek posto se motor zagreje. (8) loplotni bna!. I i ~ I *J'(> . Odrzavanje i servisiranje sistema za dovod zagrejanog vazduha predstavlja relativno osnovnu stvar. (6) OciUSDO crevo. i (11) slitnik poklopca mown. Stanje vazdusnog kanala izmedu plasta izduvne grane i preCistaca za vazduh treba periodicno proveravati u pogledu zategnutosti i defektnih mesta (naprsline). (5) vakuum ereva. (7) nosac preCistaca za vazduh.nemaju samopodesive karburatore iIi ubrizgavanje goriva promena gustine vazduha moze da poremeti mesavinu vazduh-gorivo 5tO dovodi do loseg paljenja usled siromasne mesavine. (1) spoijni vazdusni kana!. (9) stitnik. ispustanje vakuuma.napred). o CD Vazduh koji se zagrevu proiazi prcko izduvne grane motora (1) pod poklopcem iii plaslom (2) ide vazdusnim kunalom (3) kroz olvor regulisu n temperaturom (4) zatim ulal! Il prcCistac za vazdah (5) nll PUIU do karburatora (6).

Mnogi senzorski elementi konstruisani su tako da propustaju vazduh kada su hladni. rad vakuum motor na otVOIU moze se proveriti pomocu fUene vakuum pumpe. Ukoliko sistem ne funkcionise pravilno. kada je motor hladan i kada je spoljasnja temperatura ispod 25 T iii nesto visa. Ukoliko vakuum postoji.i ma!erijal • Ruena vakuum pump a • Malo rueno ogledalo • Zicana cetka • Kljucevi • Ruena svetiljka S vrha uredaja za recirkulaciju izduvnih gasova je redukcija nivoa zagadenja oksidima azota (NOx) recirkulacijom manje koliCine izduvnih gasova preko usisne grane matora. U normalnom polozaju ventil je zatVoren pomoeu opruge . a vakuum kada su topli. Ukoliko je motor hladan. Izduvni gasovi razblazuju mesavinu goriva i. onda je motor ispravan. Temperaturni senzorski element maZe se proveriti fla sliean naein. da su ostecena iIi defektna. Moracete da proverite tacan temperaturni opseg senzorskog elementa prema prifUcniku.Vakuum u motoru za regulisanje olvora moze 5e provcriti mcnom vakuum pumpom. U suprotnom zameniti motor. Pregledati svako vakuum crevo u celoj duzini pazljivo traieCi mesta naprsline iii prekida. mehanicki otvoreno/zatvoreni venti I. 231 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA Recirkulacija izduvnih gasova Ala!. klapna ce nekoliko minuta ostati zatvorena. duha treba da bude u zatvorenom polozaju kada motor ne radi. Zameniti sva creva za koja se pokaie da propustaju. Uredaj se sastoji od ventila_ vrste kontrolnog ventila i cevovoda koji povezuje izduvnu i usisnu granu motora. Kada motor dostigne norm aInu radnu temperaturu kontrolna klapnana otvoru treb" da bude sirom otvorena. Sam ventil je prilicno jednostavan. Vrh ventila produzuje se u stezni element koji je obicno lociran na izduvnoj grani uz mali otvor. a zatim ce poced postepeno da se otvara kako se motor zagreva. Ukoliko senzor propusta vazduh bez obzira koliko je zagrejan onda je v ~ r o v a t n o u kvaru i treba ga zameniti.pomazu snizenju temperature sagorevanja do tacke u kojoj je stvaranje oksida azota ogranieeno. a spoljasnja temperatura nije visoka. UkljuCite motor i pratite sta se dogada. Pregledati prikljucke creva da Ii su labavi iIi da Ii je crevo postalo krto od starosti. Vakuumski cevovod koji propusta iii labavi prikljucci predstavljaju ostale uobicajene kvarove u ovom sistemu. On Ireba da drii vakuum ukoliko je u dobrom stanju.

sve dok vakuum koji deluje na membranu ventila ne podigne ventil iz njegovog sedista i otvori izduvni otvor. U tim periodima raste i pritisak u izduvI I I I . neki uredaji za pojaeavanje protoka u tim periodima mogli bi da pomognu redukeiji azotnih oksida. I i . ~ 1~ . postoji znatna razlika medu pojedinim sistemima. Prekidae iIi elektromagnet takode je ugraden u sistem i sprecava da vakuum dospe do ventila dok se motor ne zagreje. U pogledu konkretnih detalja 0 radu uredaja na vasem vozilu pogledajte odgovarajuCi prirucnik. Neki su relativno jednostavni dok su drugi prilicno slozeni. Posto se poveeava kolicina azotnih oksida prilikom ubrzanja i kada motor radi pod opterecenjem. Zbog toga je ovaj sistem konstruisan tako da se ne otvara u praznom hodu motora niti u periodu zagrevanja motora. ) I = ! iP". Komandno kolo ventila konstruisano je tako da je dovod vakuuma u sistem s gomje strane leptira karburatora i sprecava otvaranje ventila dok motor radi pod delimicnim gasom. Kod novijih tipova vozila sa kompjuterskom regulaeijom rada motora koristi se elektromagnet za iskljueivanje i ukljuCivanje vakuuma zavisno od uslova rada. Razlike mogu da budu prisutne u konstrukciji i lokaeiji ventila kao i u komandnom kolu. Vakuum iz matcra tada uvlaCi izduvne gasove u usisnu granu i razblazuje mesavinu goriva negde oko 6-10%. ! . Jedna od razlika je koriseenje pritiska izduvnih gasova radi »finog podesavanja« koliCine izduvnih gasova koji se vraeaju u usisnu granu motora. Mada je osnovni princip rada sistema u sustini isti kod svih vozila. ' ~ . 232 Venti! uredaja za fe\:"lrku!nciju izduvnih iz izduvne motora (1) prolazi kroz kanal ventila (2) i podi±e sekundamu membranu (3) zatvarajuCi Q(vor za vakuum i otvara venti! (4). Uredaj za recirkulaciju izduvnih gasova ne vrsi kontinualnu regulaeiju izduvnih gasova jer to utice na performanse motora kao i propustanje vakuuma.

pa resenje problema predstavlja postavijanje ventila koji reaguje na promene pritiska u izduvnim gasovima. Posle odredenog vremena ova se odrazava na vakuum membranu unutm ventiia. Kako vreli izduvni gasovi protieu nepasredno ispod ventiia ani mogu da budu veoma vreli. Venti I moze da bude konstruisan tako da reaguje na poviseni iIi snizeni pritisak.I I i l SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA • t ~ Uprosccn prikaz urcdaja 1. Alternativni postupak za ventile koji nemaju uredaj za pojaeavanje protoka sastoji se u skidanju ereva za vakuum sa ventila dok motor radi u praznom hodu· i prikljueivanjem ruene vak1. Sta se desava ukoliko ventil ostaje otvoren sve vreme iii se otvori u pagresna vreme? Ventil koji .--. Rupiea probusena kroz vodieu ventila omogucuje da pritisak prodre u malu komoru. Pomocu ruene svetiljke odnosno ogiedalca pokusajte da pratite vodieu ventila da biste videli da Ii se podize iIi oseiIira.<1 . uz primetno pogorsanje rada motora u praznom hodu. zaeepijeno iii probusena creva za vakuum. Ovo kretanje bi trebalo da vidite ukoliko ventil pravilno radio Upozorenje: Pazite da ne dodirnete ventil jer je on veoma vrue. Mambrana je osetljiva na pritisak i otvara iIi zatvara odvodni otvor.-ecirkulaciju izduvnih gasova. pokvaren prekidae temperature iii elektromagnet vakuuma.izduvnih gasova su: ventii se atvara kada ne bi trebalo da se otvara iii se uopste ne otvara. 233 . Ovaj postupak vazi za ventile sa uredajem za pojaeavanje . time se regulise ·protok. Pri zagrejanom motoru' i normaln'oj radnoj temperaturi dati gas tako da broj obrtaja bude oko 2000 o/min. 2. tako da izduvni gasovi (2) mQgu da udu preko usisne grane (3) zajedno sa ffidavinom vazduh-gorivo iz karburatora (4).lum pumpe.protoka. iii pogresno povezani vakuumski cevovodi magu da budu raziog za otkazivanje rada ventiia. nim gasovima. Ukoliko EGR ventil ne otvara najprimetnija manifestacija biee zvizdanje motora priybrzanju. Ukoliko membrana prsne iii se probusi vakuum iz motora neee biti u stanju da otvori venti!. Ispitivanje nredaja Provera rada ventila vrsi se na sledeCi naCin: 1. Nasiage ugijenika aka sedista ventila._------K varovi na uredaju Osnavni probiemi kad uredaja za recirkuiaciju . Vakuum OIVara vemil (1) pri brzinama iznad praznog hocia. Vakuum iz ruene pumpe treba da dovede do otvaranja ventila (posmatrati kretanje vodiee ventila) i pada broja obrtaja za bar 100 o/min.

Na vazilima proizvadnje 1981. Zamena ventiIa uredaja Naslage ugijenika· oka osnove sedista ventiia mogu se ocistiti zicanom cetkoffi. Vazdusna pumpa obieno prima pogon sa kaisnika radilice. ovaj sistem takade redukuje izduvne gasove oksida azata (NOx). Ventil predstavlja zaptiveni sklap i ne maze se demontirati radi papravke. slomijene opruge unutar ventila. a ne u praznom hodu iii kod prvog startovanja motora. karozije yodice ventila deluje upravo kao i »curenje« vakuuma.ostaje otvoren zbog nasiaga ugijenika oko sediSta ventiia. Ukolika je patrebna zaptivka uvek ugradite navu. Rezuitat ee biti ias rad u praznom hodu. Ukaiika pastoji vise ad jednog prikljueka za vakuumske cevovode abelezite svaki od njih komadam iepljive trake kaka ih ne biste pamesaii. Praverite raspared vakumskih cevovoda pomocu seme iz prirucnika ukolika sumnjate na pagresan raspored cevavoda. kako je napred opisano . ali ne treba koristiti rastvaraee jer oni magu da napadnu membranu unutar ventila. Ubrizgavanje vazduha i kataliticki konvertor S istem za ubrizgavanje vazduha i katalitieki kanvertor rade zajedno n? Ciseenju izduvnih gasova iz matora od ugijavodonika (HC) i ugijenmonaksida (CO). Saeekajte da se motor ohladi pre nega sta pokusate da odvijete venti!. Sistem to pastize ponovnim sagorevanjem zagadivaca u samom konvertoru. Ukoiiko se utvrdi da je defektan ventil on se mora zameniti. usmerni ventiJ. nepovratni ventil i cevovodi za advad vazduha do izduvne grane. Do istih rezultata davesee pogresno postavljen vakuumski cevovod iii temperaturni prekidae iii zagrejan eiektromagnet u otvorenom stanju 3tO omogucuje da vakuum u svako doba ima pristup ventilu iii u pogresno vreme dopre do veniiia.. -ukljucite motor i proverite rad novog ventila.. Kod sistema iz 1980. postoji vazdusna pumpa s remenim pogonoffi. Kada ste izvrsili zamenu ventila i panova povezali vakuumske cevovode. Zapamtite da uredaj treba da bude pod vakuumom kada se »doda« gas. Pre nego sta objasnimo kaka tacno do ovoga dolazi pagledajmo razne kamponente koje Cine sisteme za ubrizgavanje vazduha. otezano startovanje i oklevanje iIi »stucanje« prilikom ubrzanja. godine i novijega datum a. godine i starijih kroz koje sarno proiaze ugljavadonici i ugijenmonaksid. Prove rite da Ii zamenjeni ventil ima adgovarajueu oznaku iii da Ii predstavija tacnu zamenu ventila na vasem voziiu posto ven234 tili slicnog izgleda mogu da bud'll sasvim razlieito kalibrisani. mada kad nekih .

Sistem je podesen da usmerava vazduh ka izduvnoj grani kada je motar hladan kako bi se pomogla oksidacija visokog sadrzaja ugljovodonika i ugljenmonoksida koji se stvaraju prilikom zagrevanja motora. Vazdusna pumpa je prosta krilna pumpa koja uviaei vazduh s jedne.· . " 1 · · . i iI .· ." .~ . (pomoeni pogon). Ovo je moguce posta se izmeau »pulseva« (taktova) ispustanja izduvnih gasova iz svakog SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA cilindra stvara trenutni vakuum.r .... godine i novijeg datum a koji takode ispustaju okside azota.. Nepovratni ventil na cevovadu izmedu usmernog ventiia i izduvne grane sprecava protok taplih izduvnih gas ova natrag kroz cevavod za vazduh u kome bi ostetiii usmerni ventii i vazdusnu pumpu. a izbacuje ga s druge strane... Jednosmerni ventil omogucuje usisavanje vazduha u izduvne gasove izmedu svakog takta.motara za to moze da posluzi i neki drugi pogon.. Kada motor dostigne normalnu radnu temperaturu vazduh se skrece direktno ka konvertoru. U prednjoj se oksidi azota razlazu u azot i kise- . : :1 . Kod sistema proizyodnje 1981. Prvi sluzi u potpuno istu svrhu kao i usmerni ventil kod starijih sistema. Sa iziazne strane pumpe nalazi se usmerni ventii kaji skreee vazdusnu struju ka izduvnaj grani motara iii u atmosferu ukolika vazduh nije patreban. Preka vakuumskog cevovoda povezanag s usmernim ventilom obieno se prekida dovad vazduha do izduvne grane u periodu smanjenja brzine (usporavanja) kaka bi se spreCiio detonativna sagorevanje... za skretanje vazduha u izduvnu grapu iii u atmosferu. Cime se eliminise potreba za vazdusnom pumpom. Kod ovih sistema svel vazduh se usisava u izduvnu granu preko jednosmernog vazdusnog ventila koji omogucuje ulaz vazduha izmedu dva paljenja mesa vine u cilindrima. vazdusna pumpa ima dYa us merna ventila. Razlog za ovo leli u tome sto noviji tipovi konvertora imaju dye katalitiCke komare... Drugi-prekidacki ventil dodaje se sistemu radi usmeravanja vazduha bilo ka izduvnoj grani bilo ka konvertoru. _____________ . tj. Alat i materijal • Ruena vakuum pumpa • Kljucevi • Kldta • Odvijac • Vakuum-metar Varijaciju Oyog osnovnog sistema predstavlja varijanta »]Jfilsirajuceg vazduha« kod koje se ne koristi vazdusna pumpa.

Kad je katalizator unisten on vise ne moze da inicira hemijsku reakciju kojom se izduvni gasovi Ciste. Rezultat su povecane kolicine izduvnih g a s o v a " ~ i verovatno zacepljenje konvertora talozenjem ugljenika u nekad aktivnom gorioniku.povrsina ravria jedneHh futbalskom igralistu! Podloga ima tanki premaz platine i paladijuma koji sluie kao katalizator koji izaziva hemijsku reakciju kojom se ugljovodonici i ugljenmonoksid pretvaraju u vodenu paru i ugljendioksid. Kataliticki dec konvertora sadrii bilo keramicko »sace" bilo keramicke palete (kuglice)..a regulisanje protoka kiseonika do dvodelnog kuta!itickog konvertora (3).J 1 Sistem za ubriz:gavanje vazduha. Ovaj metal vrsi razlaganje oksida azota u azot i kiseonik.:. Ovaj materijal kao podloga pruza veliku povrsinu preko koje proticu izduvni gasovi . Jedan od njih predstavlja primena poolovljenog benzina u vozilu koje je konstruisano sarno za koriscenje bezolovnog benzina.saJje wei vazduh kroz usmerni ventil (2) i nepovratni venti! (3) a z:atim do izduvnc gr ane motora da bi"pomogla kataJi!ickom konvertoru da sagari zagadivace. Problemi Nekoliko problema mogu prakticno da onemogute ovaj veoma efikasan sistem... Kod kasnijih »)trosmernih« konvertora dalazi i do redukcije oksida azota a prednja komora sadrii i podlogu oblozenu rodijumom. a da bi proces efikasno funkcionisao potreban je dodatni kiseoniL U drugoj komori sagorevaju ugljovodonici i ugljen-monoksid pa da bi se proces okoneaa za to je potreban dodatni kiseonik. Postoji misljenje da te se uklanjanjem konvertora smanjiti pritisak i poboljsati . Reakcija stvara ogromnu kolicinu toplote tako da konvertor postaje mnogo topliji od ostatka sistema. 235 SISTEM zA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 236 Pulsiraju6 vazdusni venti! je U osnovi jednosmerni venti! koji pomocu pu!siranja vakuuma vrsi usisavanie SVcZcg vazduha u"izduvne gasovc kako bi se smanjilo zagadenje.3 2 !----t::. Olovo se talozi na povrsinu katalizatora i moie potpuno da ga prekrije za kratko vreme. Pumpa za vazduh (1) . od zagadivaca. CD Kad mnogih !ipova\ozila sa kompjUlerskom regulacijom rada motora (1) kompjuterski regulisani ventili koriste senzor zakiseonik (2) z. i i! onik. Za sredinu konvertora prikljucena je cev kako bi vazduh mogao da se ubrizga na mestu gde su izduvni gasovi upravo bili oCisteni od oksida azota spremni za ponovno sagorevanje kako bi se iz njih odstranili ugljovodonici i ugljenmonoksid. Uklanjanje katalitickog konvertora odnosno iskljuCivanje vazdusne pumpe predstavlja jos dva naCina da se onemoguCi rad sistema..

svako poboljsanje ekonomicnosti potrosnje goriva je zanemarljivo. paJadiium i ubrizgani vazduh oksidgu ugljovodonikc i ugijenmonoksid 11 zadnoj komori. bilo u poglavlju "Sistem za hladenje«. pa iskljuCivanje kaisnog pogona vazdusne pumpe moie takode da dovede do znacajnijeg pogorsanja performansi SISTEM ZA . Odriavanje Vazdusni sistemi pulsirajuceg tipa normalno nO' zahtevaju nikakvo odriavanje a oni sa vazdusnim pumpama zahtevaju obieno jedino periodienu proveru zategnutosti pogonskog remena i njegovo stanje. Trenutno ubrzajte rad matora i kako se broj obrtaja vraca u prazan hod vazduh bi trebala da istiee kraz usmerni ventil iii prigusivae... Medutim. Vazdusna struja bi trebalo da se povecava s poveeanjem gasa. Rad hl<ldnog matera. jedino ukoliko je konvertar zapusen iIi ostecen nekom drugom greskorn u sistemu. Ispitivanje usmernog ventila Sa zagrejanim mataram u praznom hodu proverite vazduh na izduVll usmernog ventila iii prigusivaea.) pa konlroinl vazdusni venti: (1) usmcrava vazduh prema iLduvnoj grani molOTa (2) kako bi se pospcSila oksfdacija Yisokog sadrtaja ugJjoyodonika i ugljenmonoksida koji se slvaraju 11 pcriodu zagrevanja malora. Amateri-mehanicari ne treba da vrse remont vazdusnih pumpi. Ponavljamo. Vaz- . treba ga skinuti jer njegovo uklanjanje nece dovesti do primetnijeg poboljsanja ekonbmicnosti potrosnje goriva. Butan rad pumpe takoele je znak kvara abieno u vidu istrosenih iii ostecenih lezajeva osovine iIi krila pumpe. Ne biste trebali nista da osetite posta bi say vazduh trebalo da odlazi na izduvnu granu matara. zaptivke i membranu usmernag ventila.nMTICn. Izduvni gasovi te stvarati i veliku buku kod mnogih vozila. Kada motor dostigne normalnu radnu tempcraturu. Ukolika nema povecanja iii je one malo pumpa je neispravna i treba je zameniti. Ukoliko je kais labav treba ga zategnuti (vidi dec 0 zameni remena. Rodijumski kata!izator razlaze okside aWla u prcdnjoj komori (1) dvodelnog iii trodclnog konvertora. bilo u poglavlju "Sistem za punjenje«). Podmazivanje pumpe koja buena radi se ne preparucuje zata sta ulje maze da osteti pumpu. Rad [oplog mOlora. Platina. kontrolni vazdusni ventil (1) usmcrava vnduh dircktno 11 kata!iticki konvertor (2). Proverite strujanje vazduha na izlazu iz pumpe dak pavecavate gas. iskljuCite ispusno creva pumpe i pustite motor da radi brze u praznom hodu (oka 1500 a/min). Proizvodi se maJn kolicina oksida awta (NO:>.ucinak mot ora. Ispitivanje vazdusne pumpe Da bi se prove rio ueinak vazdusne pumpe. (2). 237 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA konvertora. Konvertoru je potreban dodatni vazduh da bi efikasno sagorevao zagadivace.

proverite da Ii vakuum dolazi do ventila u periodu usporavanja rada motora skidanjem vakuumskog cevovoda s ventila i proverom vakullma pomocu prsta. Proverite da crevo nije labavo iii zaeepIjena iii maida pogresno postavljeno (povezano).) ponekad moze da dovede do topljenja katalizatora u amotaell konvertara i delimicnog iii potpunog blokiranja protoka izduvnih gasova. a zatim po novo povecajte brzinu (gas) motora i pustite ga da se vrati u prazan hod. a ne u-suprotnom smeru. Izvrsite zamenu ventila ukoliko je pad vak1.duh bi trebala da istice nekoliko sekundi. vreo. Drugi vazdusni prekidacki venti I moze se proveriti pracenjem puta kojim se pumpa vazduh. a usmerni ventil He reaguje onda je ventil neispravan i treba ga zameniti (u ovakvoj situaciji bi trebalo da se pojavi detonacija). Protok vazduha moiete proveriti skidanjem jednog od ispusnih creva i proverom protoka vazduha dok motor radi u praznom hodu. Povisena temperatura unutar konvertora kao rezultat viska goriva dok je motor u radu (lose paljenje u cilindru. Ventil treba da propusta vazduh prema motoru. vazduh bi trebalo da bude usmeren na konvertoru. Kod sistema iz 1981. Ispitivanje pulsirajuceg vazdusnog ventila Skinite crevo sa sklopa ventila i pomocu ruene vakuum pumpe pumpajte vakuum na kraj gumenog creva pulsirajuceg vazdusnog ventila. Ispitivanje katalitickog konvertora Mada ne postoji naein na koji se moie proveriti radni uCinak samog konvertora bez analizatora izduvnih gas ova mozete proveriti prekornerni pritisak u sistemu izduvnih gasova koji je moida' rezultat zaeepljenog iii neispravnog konvertora. protak vazduha trebalo bi da bude usmeren ka izduvnoj grani motora.1uma manji. Zatim pokusajte da prod'llvate ventil u oba smera. Ispitivanje nepovratnog ventila Da bi se izvrsilo ispitivanje nepovratnog ventila treba skinuti ventil s motora dok motor ne radio (Sacekajte da se motor ohladi ukoliko je vruc). nepovratni venti! je neispravan i treba ga zameniti. Simptomi zaeepljenog konvertora bice gubitak snage --I I II .·Ako postoji vakuum. kako se ponekad naziva).15 bara u toku 2 sekunde. Ukoliko mozete da ga produvate u aba smera iii ni u jednom smeru. curenje goriva u motor. go dine i novijeg datuma isti postupak se primenjuje kod prvog ventila (iii kontrolnog vazdusnog ventila. Pad vakuuma ne bi trebalo da bude manji od 0. zavisno od temperature motora. Aka se nista ne dagaela. itd. Kada je motor. Kada je motor hladan. Ukoliko ne asetite vakuum 238 problem je u vakuumskom cevovodu. a ne u ventilu.

Ukoliko vrednosti postepeno opadaju. Ugljendioksid i kiseonik nisu zagadivaci.3 bara) znak su zacepljenja. .Da biste proverili prekomerni pritisak treba povezati vakuum-metar na usisnu granu motora i pratiti oCitane vrednosti dok motor radi u praznom hodu.ta znace dobijeni rezultati ispitivanja. ali njihov sadrzaj u izduvnim gasovima moZe se koristiti u cilju ispitivanja ispravnosti katalitickog konvertora. Da' ponovirna. Analizatori izduvnih gasova ne mogu da mere sadrzaj oksida azota (NOx).l' I l I ! I I iIi prestanak rada posle startovanja motora i rada ad nekoliko min uta (ukoliko je potpuno zacepIjen). dajemo informacije 0 ispitivanju izduvnih gasova kod vozila da bismo vam pomogli da bolje shvatite postupak ispitivanja i . male ocitane vrednosti na vakuum-metru pri 2500 do 3000 olmin (ispod 0. Donji stitnik (3) Stili donji deo katali!ickog (4). ce umanjiti snagu motora u reZlffiU rada iznad praznog hoda i malog gas a (brzine). Drugi deo ispitivanja podrazumeva ubacivanje sonde analizatora izduvnih . Za ispitivanje izduv239 SISTEM ZA KONTROL!J IZDUVNIH GASOVA nih gasova potrebna je -skupa oprema infracrveni analiza tor izduvnih gasova_ Neki analizatori mere sadrzaj sarno dva gasa . Delimicno zacepljen konvertor nece izazvati prestanka rada motora ali 1 ZA KONTROLU IZDUVNI Ispitivanje kvaliteta izduvnih gasova UnutraSflji izolacioni podmetaci (1) i stitnici toplete (2) stile unutra snjo51 vozila od toplote koju emituju izduvni gasovi. Moie se proveriti i Dtvor za nalivanje na rezervoaru za gorivo da bi se videlo da Ii se moze koristiti standardni poolovljeni benzin. a motor radi sve sporije i sporije u praznom hodu dok ne stane kYaT je u zacepljenom konvertoru pa ga treba zameni!i. VeCina provera izduvnih gas ova na vozilu pocinje vizuelnim pregledom motora da bi ~ e proverilo da neki uredaji sistema kontrole izduvnih gasova nisu prekinuti iii nedostaju. M ada se ovde ne radi 0 poslu koji mokte sami obaviti.ugljovodonika (HC) i ugljenmonoksida (CO).

(5) zaprljane 5veCicc.. (4) neispravni ventili iii sedista ventila.. ® Prisustvo ugljenmonoksida ukazuje na nepotpuno sagorevanje do koga dolazi zbog viska ..gasova u izduvnu cev vozila i proveru izduvnih gasova pri radu motora u praznom hodu.: . Prepunjen karburator iii pre bogata mesavina gorivom is to tako moze da doprinese visokom nivou sadriaja ugljovodonika. (2) prekinut kabl.~ ~ " .. I . Kod nekih ispitivanja motor radi pri jacem gasu (brzini) ali posto je nivo zagadenja najveCi pri praznom hodu provera pri praznom hodu ce obiono otkriti sve probleme. (3) naprsla kapa fazvodnika paljenja. (6) pohabani prstcnovi. Uzroci visokog sadrzaja ugijovodonib. 240 Ukoliko neko vozilo ne zadovolji proveru kvaliteta izduvnih gasova to znati da ispusta previse ugljovodonika iii ugljenmonoksida_ Analizator izduvnih gasova uzima uzorkc gasova koji se ispuslaju preko izduvne cevi (I) p o ~ t o su prosli kroz kataliticki konverlOf (2) ocitavajuCi vrednast sadriaja ugljenmonoksida u procentima. . Veoma istroseni klipni prstenovi odnosno yodice ventila koji omogucuje motoru da sagoreva ulje dove see takode do povisenog nivoa ugljovodonika u izduvnim gasovima.. l ~ ~ . .1 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA presije usled nezaptivanja ventila iIi progorela zaptivka glave mogu takode da dovedu do propustanja nesagorelog goriva u izduvne gasove. I I I I . . Ako paljenje nije dobro nesagorele pare benzina ce da prodru u motor i izduvne gasove. a ugJjovodonika u promilima. I"" = ". i (8) nivn plovkn. Pad kom.. (7) pog reSno podesen karburator. Visok nivo ugljovodonika u izduvnim gasovima cesto ukazuje na problem paljenja kao sto je lose paljenje iii neispravna sveCica. I I • I I .~ . (I) curenjc na iglicastom ventilu j sedistu. napukli poklopac razvodnika iii neispravan kabl sveCice.

I I I iJ . Sistem za paljenje podeljen je u dva kola. Prebrzo vreme paljenja moie takode da dovede do visokog nivoa sadriaja ugljenmonoksida u izduvnim gasovima. I I I ~ I I I ~ . Izmedu ostalog. pogresno podden karburator. odnosno visokonaponsko kolo. (5) bogata mes. primarnog kola bobine (koja ima . (1) niwk prazan hod (mala brzina). ·ovde treba proveriti: zacepljen fiiter za vazduh. (7) pokvaren karburator.uredaj za cirkulaciju benzinskih i uIjnih isparenja. (3) pokvaren urcdilj La slflrtovanje hla dnog motora (»cob. (4) ncispravni uredaji Z3 kontrolu izduvnih gasova. vazdusnu pumpu iIi sis tern za ubrizgavanje vazduha. i (9) pokv arena pumpa Z3 vazduh. Medutim oba ova kola rade zajedno i medusobno su zaVlsna. I I· I f ! • SISTEMZA PALJENJE J edan od nekoliko elektrienih sistema u vasem vozilu je sistem za paljenje koji je konstruisan taka da upali smeSll vazduha i goriva u ci!indru motora. (2) zecepljcn preCistac Z3 vazduh.wina u praznOm hodu. To su primarno. (8) zaccpJjcn venti! uredaja za cirkulaciju bcnzinskih i uJjnih isparcnja.). zagJavljen Jeptir za vazduh. (6) nepodeseno paljenje. Primarno kolo se sastoji od akumulatora. 241 242 LU IZDUVNIH GASOVA ® CD ~ ~ l ® Uzroci visokog ugljenmonoksida. iIi nisko naponsko kolo i sekundarno.goriva odnosno manjka vazduha u meSavini. @ CD ) 11 II I . glavnog prekidaea.

To je "put elektricne struje od izvora (u ovom slueaju akumulatora iIi sistema za punjenje) do jednog iIi vise elektrienih potrosae" iIi uredaja. Kada se ukljuei glavni prekidae. iIi iz drugih razloga (prekinut provodnik iIi slab kontakt) onda se kaze da je kolo otvoreno i nece se javiti tok struje (»amperaza«). rad primarnog kola zavisi od napona akumulatora. Na jednom kraju ima uskoenu kapicu i povezuje se jednostavno tako . Kod »V« motora sa 6 i 8 cilindara bobina se abieno ugraduje na gornjoj strani motora i to u blizini razvodnika paljenja (iIi u sam razvodnik paljenja kao kod mnogih automobila General Motors-a koji su opremljeni elektronskim paljenjem). karoserijom. U vasem automobilu jedan pol akumulatora je direktno povezan sa sasijom. odnosno modula elektronskog paljenja. Dva od ova tri provodnika su malog poprecnog preseka i povezana su na dva mala primarna prikljucka koji se nalaze na suprotnim stranama bobine. Bobina je povezana sa tri provodnika.provodnik visokog napona je veCih dimenzija od prethodna dva (priblizno preenika . Ako se kolo struje pre kine pomoeu prekidaca. Dok se motor ne pokrene. Kada motor poene da radi sistem za paljenje zavisi ad napona sistema za punjenje. sekundarni deo razvodnika paljenja (poklopac razvodnika. Sada je pravi trenutak da se objasni koncept bilo kog elektrienog kola u automobilu. U komponente sekundarnog kola spadaju sekundarni deo bobine. Napon se dovodi do primarnog del a bobine i platinskih dugmadi u razvodniku paljenja. a na suprotnoj strani od karburatara i usisne grane.obiene olovke). konacno. primarno kolo (kolo niskog napona iIi akumulatorsko kOlo) se aktivira.koji se kod starijih tipova vozila sastoji od platinskih dugmadi i kondenzatora. Za veCinu elektrienih uredaja kod automobila kao povratni vod od akumulatora sluie sasija. i nazad do lZvora. Kod vozila sa elektronskim paljenjem napon se dovodi do davaea. razvodna rueica i kablovi sveCica) i.dva kola). Provodnik koji se nalazi sa druge strane elektrienog uredaja je povezan sa drugim polom . Polozaj bobine zavisi od vrste motora. davaea i provodnika kod novijih tipova vozila opremljenih elektronskim paljenjem .to se ugura na mesto u bobini koje se zove kula bobine i koja se nalazi na sredini jednog od dva kraja bobine. motor iii drugi metalni delo'!i jer su svi oni povezani sa jednim od polova akumulatora.i od provodnika koji povezuju svaku od pomenutih komponenata tako da zajedno Cine elektrieno kolo. TreCi provodnik . sveCica. podom iIi motorom automobila. Kod liniskih motora sa 4 i 6 cilindara bobina se obieno ugraduje sa boene strane motora u blizini razvodnika paljenja. primarnog kola razvodnika paljenja (i on sadrzi dva kola) .

glavni prekidac prikljucak na bobini koji je povezan sa glavnim prekidacem. Ako jednim provodnikom dodirnete jedan pol akumulatora. a drugim dodirnemo bilo koji od metal nih del ova koji je povezan sa akumulatorom. . Primarno kolo sistema za paljenje Sada. UkljuCivanjem glavnog prekidaca uspostavlja se veza akumulator . koji je opet pomocu provodnika povezan sa Jednlm od polova akumulatora .amm koji nije povezan. Kada se platinska dugmad zatvare pri obrtanju osavine razvadnika. . posto imamo osnovnu predstavu 0 tome sta. sa metalnim delovima bloka motora. a drugim provodnikom dodirnete drugi pol uspostaviee se tok struje i sijalica ee zasvetliti. Drugi kraj sklopa platinI ® ! 244 skih dugmadi povezan je sa kuGistem razvodnika.primarno kolo se prekida. Unutar bobine nalazi se veGi broj namotaja provodnika koji je povezan sa prikljuccima primamog kola. Probna lampa ee svetleti i tada ako jednim od provodnika dodirnemo onaj pol akumulatora koji nije vezan sa karoserijom. kola se uspastavlja i struja teee kroz primama kola. KuCiste razvodnikaje povezano sa masom prekp bloka motora·koji je opet povezan sa jednim polom akumulatara.baterije eime se zatvara strujno kolo. je kola. . Platinska dugmad su jednostavan prekidac koji se otvara i zatvara kada se okrece osovina razvodnika. Dva tanka provodnika koji su povezani za indukcioni kalem (bobinu) su prim ami vodovi. motorom i)i drugim metalnim delovima automobila. Kod elektronskih sistema za paljenje negativni prikljucak namotaja bobine povezan je na okidacko kolo u kontrolnom modulu davaca. Tanak provodnik koji je povezan sa drugim prikljuckom bobine ulazi u kuCiste razvodnika paljenja i vezan je za jedan od krajeva kQntakta prekidaca razvodnika paljenja (»platinska dugmad«). Kod elektronskog paljenja u osnovi se ® \ ® CD I . . vratirno se na primarno kola sistema za L_ 243 SISTEM zA PALJENJE paljenje. Uzmimo primer probne lampe koja se sastoji od dva provodnika koja su vezana na sijalicu. Kada se pri daljem abrtanju asavine razvodnika platinska dugmad atvare. J edan od ovih vodova povezan je sa glavnim prekidacem.kljueuje kolo (obieno prekidanjem mase). Modul pobuduje namotaje tako sto naizmenicno ukljucuje i is.

~ --. I :: d I .. ne varnicu na elektrodama sveCica. . ) " I ~ I I I ~ .. On ima dva prikljucka. osovina razvodnika se obrce.. I 'I I . Kada je na razvoctniku pravilno podeseno paljenje. ani sarno okidaju sekundarno kolo. i time stvara pulseve elektricne struje koji izazivaju stvaranje varnice izrnedu elektroda na svecicama. drugi je povezan sa plocom razvodnika. kojiJe postavljen u razvodnik paljenja. to se izvodi pomocu elektronskog prekidackog uredaja. Konstru- . otvara i zatvara platinsku dugmad. I ~ I I 1 n II ® r . SISTEM ZA PALJENJE Jedan od prikljucaka povezan je sa prikljuckom na sklopu platinskih dugmadi koji je u vezi sa bobinom.on s!uzi kao elektricni »amortizer« u m0mentu kada se platinska dugmad otvaraju i zatvaraju. . Medutim platinska dugmad. 1 . Sekundarno kolo je to koje daje varnicu. KOhdenzator ima sarno jednu funkciju . odnosno okida modul davaca. odvija isto. odnosno modul. U primarnom kolu sa plarinskim dugmadima postoji jos jedan dec: kondenzator. ali umesto da se kolo kroz namotaje uspostavlja putem mehanickog otvaranja i zatvaranja platinskih dugmadi.i' " I.

Oni sluie da prenesu visok napon koji stvara varnicu na elektrodama sveCica. Aka kapa ima navojne kopee potrebno je svaku od njih okrenuti za 1/2 okretaja pomoeu odvrtaea. platinska dugmaci ce pregoreti. (2) ampermetar. Oslobodite kapu razvodnika. Kada se platinska dug. a tok struje prestaje. Pazljivo dignite kapu i lagana je obrnite vodeCi [acuna da ne odvojite neki od provodnika.isan je tako da prihvata impulse visokog napona i postepeno ih vraca u kolo sistema za paljenje. Kada pogledate unutrasnju stranu kape videeete da je naspram svakog od prikljucaka. Sislem za pa!jcnje sas10ji se od dva kola. Kondenzator prihvata naponski impuis koji se stvara u trenutku prekidanja kola i vraea ga postepeno u kolo te time sprecava pojavu luka iii topljenja platinskih dugmadi. Ukoliko je kondenzator neispravan sistem za paljenje nece raditi pravilno. tako da je kopeu potrebno okrenuti sarno za 112 kruga da se odvoji od kuCista razvodnika. (4) balastni olpornik (5) prov6dnik prirnarnog kola zn paljenjc koji pove:zuje: (6) razvodnik paljenja sa (7) bobinom. su sekundarni visokonaponski kablov!. postavljen veliki metalni prikljueak ispupeen nanize: Zatim pogledajte kuCiste mzvodnika (ovaj deo je viJljiv kada se ukloni kelpa razvod- . Ovi provodnici i provodnik koji povezuje centralni prikljucak kape razvodnika paljenja sa prikljuckom na bobini. koji se nalazi sa spoljne strane. (3) glavni prckidac. Ovaj centralni prikljucak okruien je sa onoliko prikljucaka koliko vas auto mobil ima cilindara. Razvodnik paljenja ima plasticni poklopac na kome se nalazi prikljucak u koji se postavlja visokonaponski provodnik <eceg precnika. Kao sto je vec objasnjeno.. Sekundamo kolo sisle'ma za paljenje Sekundarno kolo poCinje od razvodnika paljenja. bloka motora i nazad do akumulatora. a kondenzator nije u stanju da prihvati visok napon. kolo se uspostavIja izmec!u pola akumulatora koji nije povezan sa masom i primarnih namotaja bobine kada je glavni prekidac ukljucen. Kod nekih razvodnika plasticna kapa se pricvrseuje pomoeu dye celiene kopee. ukljuc"ujuCi tu i centralni prikljucak. Ako su platinska dugmad otvorena. Kopce se mogu izbaciti iz lezista pomocll odvijaca. Kada su platinska dugmad otvorena. Kod nekih se kapa pricvTscuje pomocu dye iii cetiri navojne kopee. U sekundarnom ko[u sistema za paljenje nalaze se (8) visokonaponski kabl koji povezuje visokonaponski deo bobine sa razvodnikom paljenja i (9) visoko naponski kablovi za sve6ce. Svaki od ovih prikljueaka povezan je sa jednom od sveCica pomocu provodnika. 245 SISTEM ZA PALJENJE mad zatvore kolo se uspostavlja preko namotaja. A neki se opet pricvrscuju pomocu dva zavrtnja. E!ementi primarnog kola sistema za puJjenje su (1) pozitivan vod akumulatora. kolo se prekida.

Osim primarnih namotaja bobine. Sistem za paljenje sa »platinskom dugmadi« ------- . koja pali sabijenu smesll vazduha i goriva u cilindru. Kada se razvodna rucica. sto smo ranije pomenuli. • Sekundarno kolo za paljenje. Kada ste kapu postavili na syoje 246 . obrte ona sprovodi ovaj impuls visokog napona do odgovarajuce sveCice na motaru.. Primarni i sekundarni namotaji nisu medusobno povezani. Ovaj komad plastike ima metalnu traku koja se pruza od centra ka 'poljnom kraju. Na njega je prikljuceno jedno tanko crevo. onda eete lako nautiti kako se proverava pravilan rad sistema za paljenje. napon koji se stvara u sekundarnom kolu je. uvek kada se platinska dugmad otvare i prekine tok struje u primarnim namotajima. koja je sastavni deo razvodne rueice. Kada sistem za paljenje radi ispravno. Podsetimo se sada ukratko na koji se naCin sinhronizuju" nastaju i dovode elektricni impulsi koji izazivaju varnicll oa sveCici. sa gornje strane osovine razvodnika. pocinje od bobine koja je vezana na primarno i na sekundarno kolo. Ispod razvodne ruCice mogu se videti platinska dugmad i kondenzator" odnosno namotaji davaca i provodnici. dodiruje centralni prikljueak sa unutrasnje strane kape razvodnika. Razvodna rutica se okrece zajedno sa osovinom razvodnika. dovoljno visok da se javlja jaka varnica u malom za20ru izmedu dye elektrode sveCiee. Na mnogim motorima koji su opremljeni kompjuterskom kontrolom. Sekundarni namotaji povezani Sll sa gvozdenirn jezgrom koje se nalazi u sredini kueista bobine i pmza se do prikljucka na vrhu kuCista bobine. trenutak paljenja se regulise elektronskim putem tako da se vakuumski. Ovaj uredaj. koji se zove vakuumski regulator paljenja..~ .nika). Metalna traka. regulator ne koristi. Kapa se moze postaviti sarno u jedan poloiaj na kuCiste zato sto ima vodicu za pozicioniranje. Sekundarni namotaji bobine su tako konstruisani da se u njima.-mesto obratite paznju na metalni komad koji se nalazi sa strane na kuCistu razyodnika.~ . Vratite oa mesta kapu razvodnika i pricvrstite ih pomocu kope!. Ako yam je pozna to kako nastaje varnica.... koja je postavljena upravno. Posta je bobina postavljena na motor time je obezbedeno zatvaranje strujnog kola do akumulatora... Prva stvar koja se vidi je razvodna ruCica.. u njoj se nalaze i sekundarni namotaji. automatski podesava trenutak paljenja u zavisnosti od opterecenja motora..000 volti) koji se dalje vodi do centralnog prikljucka na kapi razvodnika. proizvodi (indukuje) visoki napon (oko 40.

sistem za paljenje radi kada se ukljucuje i iskljucuje prekidac u primarnom kolu. su komponenta ovog sistema. Perio"ct vremena u kome kontakti platinske dugmadi ostaju zatvoTeni zove se »vreme (ugao) zatvaranja« i ima . putem indukcije stvara elektricnu struju u sekundarnom kalu: Ova indukovana elektricna struja se koristi za dobijanje varnice na sveCicama. Kao sto sma vee pomenuli u uv?dnom delu ovog poglavlja. platinska dugmad nece ostati zatvorena dovoljno dugo. kroz kontakte platinske dugmadi na nepokretni dec sklopa i na masu preko koje se zatvara kolo struje. drugi je primarni provodnik palenja i povezan je sa primarnim prikljuckom na bobini. odnosno razmak izmedu kontakta sklopa platinskih dugmadi. preko pokretne poluge sklopa platinske dugmadi. lako su sve komponente u sistemu za paljenje vrlo v2. To prekida tok struje u primarnom kolu. platinska dugmad ce ostati zatvorena pTedugo. jer kod elektronskog paljenja ne postoje platinska dugmad i kondeDzator. prekidac razvodnika odnosno platinska dugmad. Sklop platinskih dugmadi postavljen je unutar razvodnika i pricvrscen je na plocu pomocu zavrtnjeva. Kontakti sklopa su izradeni od metala koji je dobar provodnik struje.~ ! I I I. Elektricna struja lece ad prikljucka provodnika. te u zavisnosti od toga odredite potrebnu vrstu alata. Ovaj razmak je veoma vazan. Ako je prevelik. Ako je suvise mali.omogucava Alat i materijal • Odvijac • Kljucevi • Merni listiCi • Cista krpa • Sredstvo za Ciscenje (odmasCivac) • Mast otporna na temperaturu (Za podmazivanje bregova) • Platinska dugmad i kondenzator • File za podmazivanje • Motorno ulje ZA PALJENJt yam da menjate zazor. obicno od volframa iii platine. Ovaj sklop se vezuje u kola pomocu dva provodnika. zavrtnji za podesavanje mogu imati iii glavu sa urezom iIi sestougaonu glayu.1ne i moraju raditi ispravno da bi se dobio pravilan rad motara. U zavisnosti od tipa i modela matara. Ovaj sklop se podesava. Bez obzira kakvo je podeS3vanje na vasem ana se svodi na istu stvar . A ko je vase vozilci opremljeno elektronskim paljenjem mozete preskoCiti ova poglavlje. Jedan provodnik je vezan za kondenzator. .

primarno kolo paljenja je pod naponom i struja ce da potece ako se kola zatvori. Odredena pravila bezbednosti se moraju postovati uvek kada se radi na bilo kom delu sistema za paljenje iIi elektricnog sistema. Pravilo koje ovde vazi glasi da glavni prekidac mora biti iskljucen uvek kada rukujete.direktan uticaj na rad sistema za paljenje. svojim telom ee te zatvoriti strujno kolo. to postaje prilicno jednostavan posao. tako da dolazi do gubitka snage motora. Aka dodirnete metalni dec vozila u trenutku kada u razvodniku dodirujete· dec iii provodnik pod naponom. U takvom slucaju doci ce do neravnomernog rada motora. sam po sebi strujni udar nije toliko opasan jer je struja u tom delu slaba. nn primer. Opruga (5) pri tisk" pomicnu polugu (3) i blok (2) na brcgastl deo osovine (4). ali stvarna opasnost leii u tome sto usled 247 SISTEM ZA PALJENJE 0--_. mozda ee yam kod prve zamene platinskih dugmadi. da nema dovoljno snage. Ako je glavni prekidac (kontakt kljuc) ukljucen. iIi dodirujete komponente unutar razvodnika paljenja. Ali kada avo savladate. pritom se vremcnski period u kome pl<1tinska dugmad ostaju zatvorena na:dva . biti potrebna pomoe nekog ko je vee radio ovaj posao. Osim toga kontakti platinske dugmadi se ubrzana trose. Zamena platinskih dugmadi ponekad zahteva strpljenje jer morate da radite pomoeu malih alatki. odnosno pri nailasku brega na blck SIVilrn ~ e rd Zm<lk izrnedu kontakta platinske dugmadi kojl se zove »zazor platina«. kada se primarno kola prekine. PAZNJA: Moze yam se dogoditi pa dozivite neugodan strujni udar. Ovaj otpor onemogucuje da primarni deo sistema pravovremeno zatvori kolo. indukovani sekundarni napon TIece biti dovoljno visok da izazove pravilnu varnicu na sveCici. ' Aka je vreme zastoja predugacko and a indukovani sekundarni oapon nema dovoljno vremena da obavi svoj dec posla pre nego sto se ponova uspostavi tok struje kroz primarno kolo. Usled toga. Veliki elektricni atpor platinskih dugmadi spada u ovakve slucajeve.jenja. I tl ovom slucaju doCi ce takode do gubitka snage iii neravnomernog rada motara. Obrtanje osovine razvodnika. Aka yam se tako nesto dogodi.1 ® -'< •• CD ® P!atinska dugmad (1) se nalazi t! filZVoniku pal. Ponekad se cak dogada da motor ne moze da se pokrene iIi. Aka se suoCite sa teskocama. Ako je vreme zatvaranja suvise kratko primarno kolo sistema za palenje ne ostavlja dovoljno vremena za stvaranje magnetnog polja u namotajima.

De mogu se primeniti na sve tipove voziIa pri podesavanju platinskih dugmadi. iznenadenja u -tom momentu moi:ete udariti rukorn iIi sakorn u ostar predrnet. Objasnjenja data u ovorn odeljku iako tacna.'(7) na kondenzator. Uklonite kapu razvodnika. Kod veCine automobila ana je postavljena na vrhu osovine razvodnika. Ako se kod vaseg vozila kapa razvodnika pricvrscuje pomocu navojnih kopci. Uklonite razvodnu ruCicu. Kod nekih vozila pricvrscena je pomocu dva zavrtnja. Kapa se uklanja tako sto se kopce izbace iz ureza u kapi razvodnika. 248 1. 1 I J 1 I I I ! ! I . opremljeni su stitnikam iznad platinskih dugmadi koji je tu postavljen da bi se ukloi ."vreme (iii ugao) zatvaranja«. i i I ~ I ] i . Ovde je prikazano kako se vrsi zamena i podesavanje platinskih dugmadi ako se kapa na razvodniku paljenja vaseg automobila pricvrscuje pomocu kopCi. Neki razvodnici paljenja. Predite na odeljak "Podesavanje zazora (ugla zatvaranja)« i pratite postupak: "Podesavanje zazora kod razvodnika sa' otvorom«. 2. Odvite ove zavrtnje pomocu odvijaca i uklonite razvodnu ruCicu. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. 3. U tom slucaju ra'zvodna rutica se samo pavuce navise i odvoji oc! osovine. kod starijih tipova automobila. Podignite kapu i pazljivo je odvojite od kucista razvodnika. ~ " a I . bice yam potreban instrument za podesavanje paljenja. Pr"lkazani provodnici (6) vode na prikljuc ak hobine .

Tu se nalaze . Hf{ SISTEM ZA PALJE 5. Vodite raeuna da sredstvo za podmazivanje ne dospe do kontakta platina. pri tom. odnosno povecava. 10.M I ~ u .provodnik primamog kola i provodnik kondenzatora. Pazljivo osusite ceo sklop. Zapamtite njihov polozaj kako bi olaksali sklapanje. U takvom slucaju kondenzator se uklanja zajedno sa platinskom dugmadi tako da je sa sklopa potrebno ukloniti sarno provodnik primarnog kola. Uklonite kondenzator. kape i svih ostalih elektrienih komakta. Natopite cistu krpu odmasCivacem i ocistite unutrasnjost kuCista i osovinu razvodnika od svih naslaga. Postupite prema taekarna 2 do 7 obrnutim . 4. platinska dligmad i kOlldenzator izgradeni su u jednom sklopu koji se naziva "Uniset. Okretanjcm odvijaca zazar se smanjuje. uklonite gao Stitnik se uklanja odvrtanjem dva zavrtnja koja ga drze. Odvojite provodnike prikljucene na pokretnu polugu sklopa platinskih dugmadi. 6. Kod ave operacije dobro bi yam dosao odvijae koji moze i da prihvati zavtrnje pri odvrtanju. L 249 9. 8. korozije. Napomena: Kod nekih tipova automobila. dok je za to vreme memi listie (3) postavljen izmedu kontakta da bi se dobio pravi!an zazor. Posta se otpusti zaVrlanj za podci8vanje platinskih dugmadi (1). Pomocll Ciste krpe oCistite masnoeu i prasinu sa nosaca platinske dugmadi i bregastog dela osovine. upamtite na koju stranu je okrenut provodnik da bi olaksali sklapanje. Uklonite platinsku dugmad. ulja iIi masti. Pomoeu odvijaca odvmite jedan iIi dva zavrtnja koji drze platinsku dugmad.<. U nekim slucajevima platinska dugmad se moze ukloniti bez potpunog odvijanja zavrtnJeva. NAPOMENA: neki tipovi platinskih dugmadi upakovane su sa malom koliCinom masti koja sluzi za podmazivanje brega. 7. Prema potrebi koristite iIi odvijae iIi kljue za odvijanje zavrtnjeva i odvajanje provodnika. Ako na razvodniku postoji podmazivae brega iIi file. Odvrnite zavrtanj koji drzi kondenzator. dva provodnika . Podmazite bregove na osovini razvodnika tankim slojem masti otporne na temperaturu. Ako na vasem r'lZvodniku postoji ovakav stitnik. P AZNJA: Pre nego sto pristupite ugradnji proverite da li ste obezbedili pravi tip platinskih dugrnadi i kondenzatora. Pogledajte da Ii na razvodniku ima tragova rde. Ugradite novu platinsku dugmad i kondenzator. nile radio smetnje. uklonite ih. vrh odvijaca se postavi u urez za podciavanje (2).

Ugradite novi kondenzatof. ~ I I ! I I 11. (Pogh. Ne zaboravite da iskljuCite kontakt-kljue kada dovedete platinsku dugmad u pravi polozaj.5 desetih delova milimetra odnosno 0. j li . onda je zazar platinske dugmadi 3. aka nije vee ugraCien zajedno sa platinskom dugmadi. Aka kontakti nisu pravilno poddeni. Meelutim ugao zatvaranja je uvek prisutan. Proverite u uputstvu koji je zazar propisan za platinsku dugmad na vasem automobilu.35 mm. Zazar je dat u desetim delovima milimetra.primer OA mm. kao u sJutaju (2) i (3). Ako zazar nije dat podelite ovu vrednost sa 8. Neka yam neko pokrene motor pomoeu kontakt .redosledom. 250 1 I. Platinska dugmad takvog tip a ima bimetalnu kopcu postavljenu izmedu pokretne (oprugam napete) poluge i nepomicne poluge koja je vezana za . postavljajuCi ga tako da se provodnik kondenzatora uklapa uz nosae platinskih dugmadi da bi se eliminisala njegova labavost.. Kontakti plalinskih dugmadi moraju hili pravilno podcscni. NAPOMENA: Neki tipovi automobila imaju platinsku dugmad kod kojih se zazar ne moze podesavati pomocll ravnih mernih listica.6 i dobieete pribliznu vrednost zazora platinske dugmadi. moze dati do sJabljenja v3rnice. Sada pricvrstite zavrtnje nosaca.kljuea dok se ispust na sklopu platinskih dugmadi ne naele na vrhu jednog od bregova na osovinl razvodnika. skracenja veka trajanja i do drugih problema sa paljenjem. da bi elektro pokretae tek pokrenuo motor. NAPOMENA: U nekim uputstvima za podesavanje nije dat zazar platinskih dugmadi.dajte odeljak »Podesavanje zazora ugla zatvaranja« datog u ovom poglavlju). Naprimer ako je naveden ugao zastoja od 30. Kontakt-kljucem se mora rukovati tako da se sarno »ta·kne«. l! . vidi prikaz. mozete zategnuti sada jer se podesav'anje zazora vrsi pomocll zavrtnja sa sestougaaDorn glavom koji predstavlja deo sklopa platinskih dugmadi. (1). Na . Ovaj podatak je dat u servisnom prirucniku. Ne zatezite platinsku dugmad dok ne podesite zazor. i postavio platinsku dugmad u zeljeni polozaj. 12. Zavrtnje platinske dugmadi na motorima koji su opremljeni otvorom na kapi razvodnika. 1-.

Kod takvih vozila za podesavanje zazara platinske dugmadi koristi se tahometar. Medutim. Pogledajte odeljak "Podesavanje zazora ugla zatvaranja« koji dat u ovom poglavlju. NajcesCi model ovog ureclaja je onaj u obliku instrument a koji se moze drZati u ruci i koji 1ma nekoliko skala na jed nom brojcaniku. NAPOMENA: Ako ste izvadili file za podmazivanje. Odvite zavrtanj za podesavanje zazora pomoeu odvijaca. Ubacite oCiscen merni listie odgovarajuce debljine izmedu kontakta na sklopu platinskih dugmadi. uvek kada menjate sklop. Kada merni list moze da klizi izmedu kontakta sklopa platinskih dugmadi uz tek neznatan .m a s ~ . Obicno je potrebo povezati sarno dva provodnika da bi se obezbedio rad uredaja. Isto tako kapnite sarno I ! J .otpor. Koriscenje tahometra Tahometar je osnovni ali vrlo koristan instrument kojim se mogu izvrsiti neka veoma vazna merenja.. 16.. Pomocll dobrog i jeftinog uredaja za ispitivanje ugla zatvaranja i broja obrtaja moze se ispitati bra] obrtaja matcra i ugao zatvaranja i stanje platinske dugmadi. prirucniku ili u uputstvu za podesavanje. merite pro- . prekidac za biranje funkeija mora biti postavljen u polozaj za ispitivanje koje se izvodi. kao sto je vee objasnjeno ranije. Kapnite sarno nekoliko kapi motornog ulja na file. i 7. Panova ugradite razvodnu ruCicu obrnutim redom od opisa iz tacke 2. postavite ga obrnutim redom od opisa datom u tacki 3. Nemojte pokusavati da ugurate merne listiee izmedu kontakta ovakvih platinskih dugmadi. Kada proveravate stanje platinskih dugmadi vi. 15. iIi namazite tanak sloj maziva na asovinieu platinskih dugmati. Velitinu ugla zatvaranja maiete nati ll.. Ako ste uklonili stitnik. Uredaj za merenjeugla zatvaranja elektricnim putem meri ovaj period i belezi srednju'veliCinu za sve cilindre izrazenu u stepenima rotacije brega razvodnika paljenja. Ugao (iIi vreme) zatvaranja. kao i prekidac (iii pre kid ace) za biranje funkeije. _SISTEM ZA PALJENJE kap ulja. odnosno otvorite ili zatvorite prorez za po des avanje kako bi podesili zazar na pravu velicinu. je period tokom koga kontakti platinskih dugmadi ostaju zatvoreni tokom eiklusa paljenja. 14. Panovo ugradite kapu razvodnika obrnutim redom od orisa i7 tacke 1. Pazljivo pomerite nepomicnu osnovu platinske dugmadi kako bi podesili zazar.. zazor platinske dugmadi je pravilno podeSen i sada mozete zategnuti zavrtnje za pricvrseivanje. u stvari. ubaeite novi posto ste ugradili i podesili zazar platinskih dugmadi. 13.

morate podeliti sa dva vrednost ocitanu za osmocilindricni motor. sest iIi os am cilindara. ) L-----------------------------------------______________________________________ ___ r ! je najveCi brej ovih uredaja predviden da radi sa sesto iii osmo cilindricnim motorima. Svaki podeok predstavlja broj obrtaja' motora pomnozen sa 100. j cilindar. Yazno je da se ovaj prekidac postavi u pravi polozaj pri ispitivaE nju. Jedna od njih predstavlja broj obrtaja motora na skali koja je podeljena od 0-15. Ciklus pred252 stavlja jedno zatvaranje i otvaranje koje je potrebno da bi se na svakoj svetici dobila varnica. Kao sto smo vee pomenuli. Na drugoj skali je ugao zatvaranja. Na primer kod motora od 6 cilindara to ce biti 60 stepeni za svak. Jednostavno receno meri se mogucnost iIi nemogucnost konlakta da provedu primarni napon. . Rad tahometra Sa prednje strane standardnog lahometra nalaze se najmanje tri skale. manji zazor platina rezultovace'povecanim uglom zatvaranja.. Na primer ako na skali obrtomera oCitamo vrednost 71 to znaCi da se motor okrece brzinom od 700 o/min. jeT merac automatski preratunava ugao . : ~ I .---. I .-l . Vazno je pomenuti da postoji direktna zavisnost izmedu ugla zatvaranja i zazora platinske dugmadi i to se koristi kod pOdeSavanja motora. ako merite broj obrtaja kod motora sa celiri cilindra. to je period vremena izrazen u stepenima. ---..£1 . Crveni provodnik (4) postavlja na prikljutak (5) na bobini koji se vezuje za razvodnik paljenja.vodljivost sklopa na kontaktima. Ako pogledate tahometar videcete da na njemu postoji prekidac sa polozajima za oCitavanje ugla za cetiri. Broj stepeni koji je potreban za jedno palenje je 360 Uedan pun obrtaj osovine razvodnika) podeljeno sa brejemcilindara motora. Sobzirom da 251 Crni provodnik (1) tahometra (2) vezuje sc za masu (3) na motoru. a od toga ce sarno 36 stepeni biti ugao zatvaranja. u kome su platinska dugmad zatvorena u toku svakog ciklusa paljenja. j i l ! r . Ako su platinska dugmad podesena na veGi zazor rezultat ce biti smanjenje ugla zatvaranja.

2. Kod veCine ovakvih uredaj a postoje dva provodnika. vee moze stvoriti potencijalnu opasnost postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja.»Dobro« i »Lose«. Podesavanje zazora (ugla zatvaranja) AlaI i materijal . Kod nekih vozila. Gotovo svi tahometri imaju jos. i stoga bi se dobio pogresanrezultat ocitavanja u slucaju da je ovaj prekidac postavljen u pogresan polozaj. To je ona] prikljucak sa kojim su povezana platinska dug253 SISTEM ZA PALJENJE mad. a stanje piatinske dugmadi kada motor ne radi. To ne samo da ne obezbeduje dobru masu. Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa noseCim zavrtnjima karburatora iii tiltera za vazduh. Na osovini razvodnika kod cetvoro cilindricnog' motoraima cetri brega a kod sesto cilindricnog sest. neophodno je da tacno postujete uputstvo za instrument koji koristite. l. Ta skala ima najmanje dva podeoka .zatvaranja i oeitava broja obrtaja na bazi otvaranja i zatvaranja platin$kih dugmadi tokom jednog celog obrta osovine razvodnika. Obicno je ova skala postavljena na donjem delu instrumenta. Ako ovim postupkom ne mozete da dobijete oeitavanje »Dobro«.je stanje platinskih dugmadi zadovoljavajute. Crveni provodnik treba povezati sa prikljuc: kom za primarni namotaj bobine. Kada je kontakt-kljuc ukljucen. I da ne zaboravimo. biee vam potreban adapter da bi ste povezali ovaj provodnik a istovremeno obezbedili kontakt izmedu prikljucka na bobini i primarnog prikIjueka. crni i crveni. U daljem tekstu je dato osnovno uputstvo za povezivanje ovog instrumenata. i posle nekoliko ponavljanja prethodne procedure. merenje broja obrtaja motora i ugla zatvaranja oCitavaju se dok motor radi. na primer sa negativnim (-) polom ¥umulatora iIi nekim delom na bloku "matara. Ovim postupkom omoguGicete da se kontakti platinske dugmadi zatvore tako da ce instrument dati ispravno oCitavanje. Ako instrument pokaze »Lose« a vi verujete da su platinska dugmad jos uvek dobra. Crni treba povezati sa »dobrom« masom. i instrument podesen za ispitivanje platinskih dugmadi. na skali se oeitava da li. tj u zavisnosti od toga koliko cilindara-ima motor. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju zajedn"o sa instrumentom. to znaci da se platinska dugmad moraju promeniti. pokrenite malo motor po motu kontakt-kljuca. Povezivanje tahometra S obzirom da postoji yeti broj razliCitih instrumenata ove vrste. posebno kod Ford-a.jednu funkcijuispitivanje stanja kontakta platinske dugmadi.

isto vazi i za novu iIi koriscenu platinsku dugmad kod razvodnika sa otvorom na kapi. U uputstvu je tacno nazoaceno kako treba povezati provodnike. koji omogucuje podesavanje zazora i kada razvodnik nije rasklopljen. Prekidac ima dva provodnika koji se povezuju sa solenoidom elektro pokretaea. tokom obrtanja osovine razvodnika u kome kontakti platinske dugmadi ostaju zatvoreni (spojeni). Postoje dva osnovna tipa razvodnika . Svaka promena ugla zatvaranja ima odgovarajuCi uticaj na vreme paljenja motara (predpaljenje). kroz koji se spolja moze vrsiti podesavanJe. Ugao zatvaranja platinske dugmadi razvodnika predstavlja onaj ugao. . drugi kod koga na poklopcu postoji otvor u obliku prozorCica. kao i daljinski prekidac elektropokretaca. kod koga je poklopac bez otvora. podesavanje ugla zatvaranja mozete uraditi bez pomoei sa strane. Ako koristite daljinski prekidae elektropokretaca. Osnovna procedura podesavanja ugla zatvaranja zavisi od tip a razvodnika koji se nalazi na vasem vozilu. Postupite prema uputstvu koje je priloieno uz prekidae. Medutim kod platinskih dugmadi koja su koriseena i cije kontaktne povrsine imaju blage neravnine iIi nagorelost. zazor se mora podesiti pomocu tahometra. Podesavanje zazora (ugla zatvaranja) kod razvodnika sa zatvorenim poklopcem Napomena: Ako vas automobil ima platinsku dugmad. postupite prema uputstvu koje je prilofenD uz instrument. veti zazar daje manji ugaa zatvaranja. Obicno je provodnik koji se povezuje na neki metalni deo motora (masu) boie. anda uvek treba pOdesiti ugao zatvaranje pre nego sto podesite vreme· paljenja. izrazen u stepenima.prvi. ima dva provodnika koje treba povezati sa motorOffi. a sam ugao zatvaranja se podesava menjanjem zazora platinske dugmadi. Manji zazar daje veti ugaa zatvaranja. Ovaj prekidac yam omogueuje da pokreeete motor dok radite ispQd poklopea motornog proslora. Tahometar.• Produzni kabl • Odvijae • Stezae za crevo • Daljinski prekidae • Tahometar • Sestougaoni (»imbus«) kljuc N ova platinska dugmad se mogu tacno ugraditi ako se koristi Cist merni listie. Provodnici su uvek oznaceni bojom da bi se olaksalo povezivanje. Ako su provodnici vaseg instrument a oznaceni drugim bojama. dok crvenu stipaljku treba povezati 254 sa primarnim prikljuckom na bobini. Podesavanje ugla zatvaranja platinskih dugmadi je najvainija operacija pri servisiranju razvodnika.

U najvecern broju slucajeva ona se jednostavno podigne i ! . 4. Medutim. 5. Skinite razvodnu rucicu razvodnika. Skidanje se svodi na oavrtanje dva zavrtnja. morate se osloniti na po moe nekoga sa strane ko ee pokretati motor kada je to potrebno. To ne soma do ne obezbeduje dobru masu. Kod veGine ovakvih uredaja postoje dva provodnika. Oslobodite kopte koje drZe kapu. skinite taj uredaj.. vee moie stvoriti potencijalnu opasnost posroji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. U ovom slucaju odvijac sa opruznim driacem za zavrtanj biee od pomoe. Prikljucite daljinski prekidae na elektropokretaca. Paznja: Nikada nemojte povezivati produini kabl sa noseCim zavrtnjima karburatora iIi fi/tem za vazduh. a prema uputstvu proizvodaea. crni i crveni. dok je glavni prekidac iskljucen i povezite ga sa nekim metalnim delom na motoru pomocu produznog kabla. Napomena: Neke vrste razvodnika na starijim tipovima automobila imaju uredaj za otklanjanje radio smetnji koji je postavljen preko platina. i .Da bi podesili ugao zatvaranja kod ovakvog razvodnika uradite slede':e: 1. 6. na primer sa negativnim (-) polom akumulatora iii nekim delom na bloku motora. 2. Ako je to slucaj kod vaseg razvodnika. Obratite paznju na polozaj zavrtnjeva da bi kasnije lakse sklopili razvodnik. Uklonite sekundarni visokonaponski provodnik bobine sa centralnog prikljucka na razvod-' niku. erni treba povezati sa »dobrom« masom. Ukoliko nemate na raspolaganju ovaj veoma zgodan uredaj. aka je pricvrscena pomocll dva zavrtnja moze se skinuti pomocll odvijaca. 3. A. Uklonite kapu razvodnika. Odvojite i blokirajte crevo za vakuum pomoeu kIes!a. u daljem tekstu data je osnovna procedura za povezivanje ovog instrumenta. Ako su provodnici vaseg instrumenta druge boje postupite prema uputstvu proizvo- . ! I 1 = I . r rukom sa osovine. Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja i broja obrtaja sa motorom. prema uputstvu koje je prilozeno uz prekidac. odnosno odvrnite navojne kopce za 1/2 kruga pritiskujuCi ih pritom nanize odvijacem.

Ukoliko ne vratite ovaj uredaj na mesto imacete radio smetnje. ali pre nego sto pritegnete zavrtnje za pricvrsCivanje vodite racuna da ne ustinete primarni iIi kondenzatorski provadnik. strana mora da naide na odgovarajueu povrsinu u prirubnom delu razvodne rucice. zategnite zavrtnje za podesavanje platinske dugmadi i iskIjucite glavni prekidac. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju sa memim instrumentom. I U OVOID slucaju rucica se moze . UkljuCite glavni prekidac. 12. Ne postavljajte ruCicu na silu. sad ga vratite na svoje mesto. 7.daca. postavite je na 050vinu razvodnika. obratite paznju na zaravnjenu stranu osovine. Postoje i platinska dugmad koja se podesavaju okretanjem ekscentricnog zavrtnja. Posto ste podesili ugao zatvaranja. Obrisite bregove na osovini razvodnika eistom krpom i nanesite tanak sloj odgovarajueeg maziva. Aka se rueica kod razvodnika pricvrscuje pomocll dva zavrtnja. Pomoeu odvijaea malo odvmite zavrtanj za podesavanje ili nosae za pomeranje paltinske dugmadi koji se nalazi u razvodniku. biee yam potreban adapter da bi prikljuCili po menuti provodnik a prito'1' i dalje imali kontakt izmedu prikljueka bobine i primarnog provodnika. Pastavite razvodnu ruCicu razvodnika na svoje mesto. Tu ce te nati cetvrtasti ispust koji se uklapa u okrugli i ('etvrtasti otvor na prirubnom delu razvodne ruCice. Pokrenite motor pomoeu daljinskog prekidaca i istovremeno motrite na tahometar. okrenite ih da bi sveze mazivo doslo do bregova. Polomicete jeT Pritegnite zavrtnje odvijacem. iii zamenite mazalicu. Ako taj korak propustite to maze dovesti do ostecenja glavnog prekidaca. 9. Painja: Ova je vrlo vaino utiniti. Ako se kod vaseg razvodnika razvodna rutica navlaCi na osovinu. SISTEM ZA PALJENJE 8. Ako u razvodniku postoji mazalica za bregove iIi file za podmazivanje. Ako ste uklonili uredaj za radio smetnje. To je onaj prikljueak koji je povezan sa sklopom platinske dugmadi u razvodniku. 13. neka se podesavaju pomeranjem nosaca sklopa pomoell odvijaca koji se postavlja u upusten otvor. Painja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa noseCim zavrtnjima karburatora iii Jiltera za vazduh. vee moze stvoriti i potencijalnu opasnost postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. posebno kod Forda. B. PrikljuCite crveni provodnik na primani prikljucak na bobini. Kod nekih automobila. Ts. Podesite ugao zatvaranja pomoeu zavrtnja za podesavanje iIi pomeranjem nosaca platinske dugmadi na preporueenu vrednost u stepenima. 10. To ne sarno da ne obezbectllje dobru masu. 11.

' radi u praznom hodu. Medutim. Ako kapa razvodnika vaseg motora ima otvor za podesavanje sledite navedene korake. 2. Vratite na mesta kapu razvodnika postujuCi uputstvo koje je obratno uputstvu pri skidanju. . dok motor 256 Da bi podesili zazar pla!inskih dugmadi kad razYodnika koji irnaju kapu sa otvowm. B. na primer sa negativnim (-) polom akumulatora iIi nekim delom na bloku motora. PrikljuCite crveni provodnik na primani prikljucak na bobini. vodeCi racuna da je glavni prekidac iskljueen. bite yam potreban adapter da bi prikljucili pomenuti provodnik. Ako ste tokom prethodnog podesavanja motora skinuli sveCice.-:-l. Kod nekih tipova automobila. a pomocu uputstva proizvodaca. 255 Podesavanje zazora (ngla zatvaranja) kod razvodnika sa otvorom na pokJopcn Napomena: Kod nekih tipova motora koji imaju razvodnik paljenja sa platinskim dugmadima. 17. crrri i crveni.! Ulvrtanj za podeSilvanje platinskih dugmadi. l.Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja i broja obrtaja motora. To ne sarno da ne obezbeduje dobru masu. kapa razvodnika ima otvor taka da se ugao zatvaranja moze podesiti bez skidanja kape. Uklonite provodnik za spajanje i ponovo poveiite sekundarni visokonaponski kabl bobine . Kod veCine ovakvih uredaja postoje dva provodnika. ugradite ih pre nego sto nastavite sa podesavanjem. Uklonite daljinski prekidac. posebno kod Forda. vee moie stvoriti i potencijalnu opasnost postoji moguenost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. a pritom i dalje imali kontakt izmedu prikljucaka bobine i primarnog provodnika. 14. ovde je navedena osnovna procedura za povezivanje tahometra. I i .. Ovakvi adapteri se obicno isporueuju sa tahometrom. 16. Crni treba povezati" sa »dobrom« masom. UkljuCite motor i ostavite ga da radi na praznom hodu. . Aka su provodnici vaseg instrumenta druge boje postupite prema uputstvu proizvodaca. Odvojite tahometar za merenje ugla zatvaranja obrnutim redosledom od opisanog u tacki 6. P_ogledajte odeljak »)Provera i ugradnja sveCica« U ovom poglavJju. A. 15. To je ovaj prikljueak koji je povezan sa sklopom platinskih dugmadi u razvodniku.postaviti sarno na jedan naCin. Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa nosetim zavrtnjima karburatora iii [iltera za vazduh. podignele pok!opac o(Yora (1) i postavite odgovaraju6 scstougaoni odvijac (2) I.

Medutim danas su platinska dugmad i kondenzator kod konvencionalnih sistema zamenjeni elektronskim sistemom za paljenje. Kada se asovina razvodnika obrce zub diska prolazi pored kalema davaca i uspostavlja magnetne impulse koji se zatim sprovode do elektronskog kontrolnog uredaja. motreCi pritom na tahometar. Posto ste podesili ugao zatvaranja. bolje palenje pri vetim brzinama sto smanjuje potrosnju goriva i zagadenost izduvnih gasova. ----------i l Elektronsko paljenje Alai i malerijal • Izolovana klesta • Voltmetar i ommetar iii Volt-ommetar • Produini kabl • Daljinski prekida. kao i tranzistorska kontrolna kutija odnosno elektronski kontrolni uredaj. i mnago pouzdanije startovanje matara.. i u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu da bi ga smanjili. 4. Skinite tahometar obrnutim redosledom od redosleda iz taeke 1. Ford sliean uredaj naziva tura«. sveCice rede zakazuju.zadavala najvise problema. 6. Mehanizam za podesavanje je samokoeeci. General Motors }:>jezgro palenja«. Na primer kod elektronskog sistema za palenje bregovi na osovini razvodnika zamenjeni su diskom sa zubcima. Na srecll veCina tih razlika Cine servisiranje laksim. Neke ad prednosti elektronskog paljenja su: mnago visi napon u sekundarnom kolu time se smanjuje mogucnost neispravnog paljenja. Kontrolni meaaj je konstruisan tako da pre kine primarno kolo babine svaki put kada primi impuls od diska. Okrenite zavrtanj za podesavanje u smeru kretanja kazaljke na satu da bi povecali ugao zatvaranja. Podignite poklopac na otvoru kape razvodnika i postavite odgovarajuCi sestougaoni odvijac u! zavrtanj za podesavanje platinske dugmadi.. Prekidanje primarnog kola bobine omoguCice da . • Odvijac e j\dapter za bobinu • Stroboskopska lamp" • Tahometar • Stezae za creva P latinska dugmad razvodnika palenja su uvek bila ona komponenta automobila koja je . izvadite odvrtae i zatvorite otvor na kapi razvodnika. 5. Pored diska nalaz1 se i magnetni davae. a i radni vek sveCica je mnogo duzi. Iako su razlike izmedu sistema konvencionalnag paljenja i sistema elektranskog paljenja velike...3.. koji izaziva mnogo manji broj problema. .. sa aspekta servisiranja te razlike su male. Kod Chrysler-a ovaj uredaj se zove »re\uctoT«...

) Ista tako morate proveriti da Ii na kapi razvadnika i razvodnoj ruCici ima naprslina. SISTEM ZA PALJENJE Elektronsko paljenje moze da podigne napon na svetici do 40. To moze da osteti razvodnu TUcicu iIi davae. koji se prenosi na davae.sa sveCica na trecem i na 5 cilindru. Razlike postoje i izmede elektronSklh sistema za paljenje razliCitih proizvadaca.sa sveCica na 'prvom i cetvrtom cilindru. prljavstine i korozije. Ako se za potrebe probe intenziteta varnice koriste navedeni provodnici. • Kod linijskih sestacilindricnih motom . Takva obavestenja se mogu nati u prirucniku. mozete i bez upotrebe specijalnih instrumenata da praverite intenzitet varnice i taka se liverite da Ii je greska u tom sistemu_ Paznja: Kada vrsite provent intenziteta varnice nemojte skidati provodnike sa sledeCih sveeica: • Kad motora V8 . to moze izazvati pojavu luka na razvodnaj rucici. • Kod motora V6 .sa sveCica na prvam i asmom cilindru. Zbog toga morate da proveriti da Ii je izolacija kablova u dabrom stanju i da su svi prikljucci Cisti i dobri. medutim postavlja veliko opterecenje za kablove sveCica. Ovako visok napon. izmedu ona!nog i eltktronskog sistema za paljenje in101 bi'nih razlika.000 volti kod konvencionalnog sistema. ali aka nemate prilicno veliko iskustva bolje je da trazenje kvara i popravku prepustite strucnjaku profesionalcu. (Pogledajte odeljak "Provodnici svetica« u ovom poglavlju. \ \ \ \ \ . Da bi proverili intenzitet varnice uradite sledece: 1. • Kod linijskih cetvorocilindricnih motora . Medutim ako ne mozete da pokrenete motor vaseg automobila. od 15.000 do 20. Kao !ito je vee pomenuto.sa svecica na prvom i trecem cilindru. Odriavanje elektronskog sistema za paljenj e Odriavanje elektronskog paljenja obicno zahteva detaljna servisna uputstva sa tehnickim podatcima i uputstvima za ispitivanje. Odvojite provodnik svetice (pogledajte prethodno upozorenje). Cvrsto uhvatite rukom gumeni stitnik i pomerajuCi ga leva i desna paz257 SISTEM ZA PALJENJE if ( . i aka sumnjate u elektronski sistem za paljenje.000 valti sto je znatno vise. tako da je veoma vaino da pogledate neki od ovih sistema i kako se odriavaju.sekundarna kola proizvede visok napon koji je neophodan da izazove varnicu na sveCici. Sa ovako povecanim naponom zazor elektroda na svecicama se maze povecati 5to daje bolje performanse.

Aka varnica preskace zazor. Aka varnica preskoci sa. . uzrok sto motor ne maze da pali nije u elektronskom sistemu za paljenje. Ako va mica ne skate. Sva ispitivanja koja se vrse pomocu ommetra iIi pomocu volt/ommetra. oa motor.dovoljno je na oko 6 do 9 mm. Ijivo kabl sa sveCice. i kada nema napona na bilo kom delu sistema za paljenje osi u .l ve li elektronskim paljenjem uklonite kabl sa svecice (1) i drzi!C ga na oka 6 mm od motora pomocu iwlovanih kljdta (2). rade se sa ukljucenim glavnim prekidaccm) iIi u polozaju »start«. . iii kombinovanog instrumenta volt/ommetra. osim voltlommetrom. odnosno zatvorena. napon akumulatora automobila prisutan je u provodnicima i svim delovima sistema za paljenje.. Daljinski prekidae je vrlo koristan za mnoga ispitivanja. sigurno je da elektronsko paljenje nije uuok problema. :1. ukoliko ga nemate morate obezbediti pomocnika. koji drzite u ruci. . Nck:1 yam neko startuje motor. bice yam potrebni i produzni kablovi. kabla na motor u trenutku kada se motor pokrece. Nemojte vuCi sarno k:lhl Jl. blizu metal!log dela motora . sc motor startuje gledajte varnicu koja skare sa kabla. Ii l' I 1 I ! Ispitivanje elektronskog sistema za paljenje Da bi nasli kvar na elektronskom sistemu za paljenje vaseg automobila. Bez obzira koji instrument koristite uvek cete imati dva provodnika crveni i croj. 25K Pritom se maze cuti pucketanje.:e.:f. . Napomena: Sva ispitivanja koja se rade pomocu voltmetra iIi pomocu volt/ommetra..\\ On bi tJ!vrdili da Ii su naslali problemi sa pokrctanjem motora !. Sledeca ispitivanja se moraju izvrsiti u nizu da bi odrediIi koja je od komponenata sistema u kvaru. mozete ga ostetiti. koja imaju izolovane fuCice. Ispitivanja sa voltmetrom Se vrse kada je sistem za paljenje pod naponom. Za neka ispitivanja. To je zvuk varnice visokog napona koja preskace zazor. problem u elektronskom sistemu za paljenje mozete naC! pomocu voltmetra i ommetra. I \ . rade se kada je glavni prekidae iskljueen. izvrsite seriju ispitivanja prema uputstvima koja daje proizvodae. Kada je glavni prekidae u bilo kojem od ova dva polozaja. I)rzilc kraj kabla sveeice pomocu klesta za svecu.

000 i 12. je obieno izmedu 8. Yrlo mali izmereni otpor ukazuje na kratak spoj. i u tom slucaju zamenite bobinu. (Yidi odeljak »Indukcioni kalem (Bobina)« na kraju ovog poglavlja). Mnogo veCi izmereni otpor ukazuje na pre kid kola u kalemu iIi u njegovim provodnicima.u ommetra. 4. kada napon ne postoji na prikljuccima za ispitivanje. Taj otpor je obicno izmedu 150 i 1200 oma. dok manji otpor ukazuje na kratak spoj. koji se meri izmedu negativnog prikljueka i prikljueka visokonaponskog provodnika. mozete eliminisati bobinu kao moguteg uzrocnika neispravnosti. modul iIi provodnici izmedu ovih delova. Yeoma veliki izmereni otpor ukazuje na prekid u namotajima. davaeu iIi provodnicima izmedu njih.u iIi prekidu kola u modulu. Osnovni tok ispitivanja Bez obzira da Ii je vas automobil do mace proizvodnje iIi iz uvoza. Ako je sistem za paljenje. Ako sistem za paljenje ne daje varnicu. pri prethodno opisanom ispitivanju. aIi kod veCine sistema otpor izmedu pozitivnih prikljucka primarnog namotaja je izmedu 0. dao jaku varnicu mozete pretpostaviti da su bobina. pomocu kljuea. osnovni tok ispitivanja pri trazenju kvara je sliean: 1. S. Napon akumulatora mozete proveriti pomocu voItmetra. Ako su otpori primarnog i sekundarnog kola bobine u okviru vrednosti koje daje proizvodac. Za veCinu sistema za elektronsko paljenje patrebno je najmanje 9 volli.delu do glavnog prekidaca. Ispitivanja pomocu omrnetra moraju se vrsiti kada je sistem bez napona. Da biste ga ispitali odvojite prikljueak davaea i izmerite otpor ommetrom. davae. glavni prekidae i prove rite da Ii postoji napon na (+) pozitivnom prikljueku bobine. Uvek proverite koju vrednost navodi proizvodae. Kao sledece ukljueite. na taj naCin osteticete instrument. 2.5 i 3 oma. Paznja: Nikada nemojte ispitivati kola pod naponom pomo{. tj. 3. SledeCi den koji ispitujete je namotaj davaea u razvodniku paljenja. U tom slueaju radi se 0 povremenom SISTEM ZA PALJENJE kratkom spoj. davae razvodnika i kontrolni modul ispravni.000 oma. morate odrediti da Ii je'u pitanju bob ina. Isto tako morate proveriti da namotaj davaea nije u kontaktu sa masom (da nije »probio na masu«) tako sto ce te . Prvo cete proveriti napon akumulatora kako biste ustanovili da Ii je dovoljno napunjen za napajanje sistema za paljenje. dok veoma visok ukazuje na prekinuto kolo. Otpor sekundarnog kola bobine. 'Ovo ne vaii sarno aka sistem prekida (»trokira«) i ako povremeno prestaje sa radom. Ponovo pogledajte uputstvo proizvodaca. Da biste proverili da Ii je 'bobina ispravna iskljuCite prekidae paljenja i proverite otpore primarnog i sekundarnog kola.

ovde necemo ni pokusati da navodimo sve pojedine informacije. Ako to nije'slucaj. Podesavanje paljenja Ala! i ma!erijal • Stroboskopska lampa • Racva. Ako davae zadovolji ova ispitivanja mozete ga eliminisati kao uzrok problema u sistemu za paljenje. Da biste proverili provodnike potrcbno je da opet pogledate uputstvo kako biste odredili priljucke koje je potrebno ispitati. i ako modul dobija napon i ima masu. Provera rada jednog elektronskog sistema za paljenje nije taka teska aka razumete osnovne principe onaga sto radite. iIi ako motor ponekad radi a ponekad ne. S obzirom na veoma velike razlike izmeoll sistema i na slozenost koja je postala uObicajena kod novijih tipova sistema za paljenje. Napomena: Kod nekih Chrysler-ovih sistema razmak izmedu davaca i zuba na osovini razvodnika moze uticati na rad sistema za paljenje. Aka nije anda davae ne moze da generise signal zn kontrolni modul. Ovaj razmak se naziva »vazdusni zazor« i mora biti u granicama datim u uputstvu. i aka imate prave podatke iz uputstva. on bi trebao da radi. Osnovno je da proverite elektrienu provodnost provodnika izmedu modula i senzora. najverovatnije je da je sam modul u kvaru i treba da se zameni. Mnogi moduli su i uzemljeni preko ovog provodnika. 259 SISTEM ZA PALJENJE 6. nastavak i nasadni kljuc • Krpe • Kreda • Stezac za erevo S vrha podesavanja paljenja je da se obezbedi da svaka cd sveCica upaIi smesll u pravom tre- . zatim provodnik koji napaja modul naponom sa akumulatora kada je glavni prekidac ukljucen.izmeriti otpor izmedu oba provodnika namotaja davaea i kuCista razvodnika. Prove rite da problem nije u provodnieima tako sto cete pomerati i uvijati provodnike prilikom ispitivanja. koje su i onaka prisutne u brojnim prirutnicima. Ako davae nije u vezi sa masom aba ova merenja dace beskonacnu vrednost otpora. Kod elektronskih sistema za paljenje kod kojih davae radi" na principu »Halovog efekta«) marate proveriti da Ii je zatvarae koji se nalazi ispod razvodne rueice vezan sa maSOffi. Sada ste problem sveli na dva moguca uzrocnika zbog kojih motor ne moze da upali iii sto se varniea povremeno gubi: kontrolni modul paljenja iIi provodniei (instalaeija). Ako vasa ispitivanja pokazu da nema prekida iIi kratkog spoja u provodnieima izmedu modula i davaea.

Paljenje se obicno podesava pomotu stroboskopske lampe (svetlo koje se pali visokonaponskim impulsom sveciee na prvom eilindru). prim. Motor se ukljuti i ostavi da radi na praznom hodu. Stroboskopska lampa se uperi tako da osvetIjava tacke koje se nalaze na prigusnici vibracij a. Najveci broj motora ima osnovnu oznaku za pOdesavanje (reper) datu kao liniju. Vreme paljenja varniee je nekoliko 260 mikro sekundi i meri se brojem stepeni (uglom) »pre gornje mrtve tacke« za svaki klip koji se krece U okviru svog ciklusa. Napomena: Ova vazi sarno za matoTe sa parnim brojem cilindara i ne moze se primeniti na motore F"'------I i I ·1 Odredivanje prvog cilindra . prev. i uredaja za kontrolu izduvnih gasova kod novijih tipova automobila ponekad je tesko povezati stroboskopsku lampu sa svecieom prvog cilindra.nutku.) Neki motori imaju nekoliko oznaka na prigusniei vibraeija i jedan zub na p6klopeu razvodnog mehanizma. NaCini povezivanja stroboskopske lampe Zbog dodatne opreme kao sto je uredaj za klimatizaciju. te se ave oznake nalaze i na kaisniku.reeiproeno podesavanje. izgledace kao da je oznaka za podesavanje paljenja nepomicna. kako bi se dobilo maksimalno iSkoriscenje motora. Ovo van i za podesavanje elektronskog paljenja. Paljenje se podesava tako sto se poravnaju dye od ovih tacaka dok motor radi. Svaki put kada sveCica na prvom cilindru da varnieu. S obzirom da se varniea javlja u trenutku kada je prigusniea vibraeija u istom polozaju u odnosu na oznaku. (Prigusniea vibraeija je cesto u sklopu sa kaisnikom. Posto je zazor (iii vreme zatvaranja) platinske dugmadi pravilno podesen. na kojoj je oznaeeno nekoliko podeoka za podesavanje paljenja. koji se nalazi na razvodniku paljenja. stroboskopska lampa se povezuje za kabl sveCiee pfvog eilindra. pricvrscenu na poklopae razvodnog mehanizma. zub iIi slicnu oznaku na tdak celieni tocak koji prievrsten na prednji kraj radiliee. Obicno se creVQ vakuumskog uredaja za podesavanje pretpaljenja. pravilno podeSavanje paljenja moze se dobiti i »metodom pridruzenog cilindra«. Jedno-· stavnim recima. Ugao pa!jenja se cesto nazi va i ugao pretpaljenja. a da ipak pravilno podesite osnovno paljenje. stroboskopska lampa zasvetli. Drugi imaju sarno jednu oznaku na prigusnici vibracija i plocu. Medutim postoji i naCin da se prevazide ovaj problem . Metoda pridruzenog eilindra omogucuje yam da stroboskopsku lampu povelete i sa nekom drugom sveCicom (osim svecice prvog cilindra. skine i zacepi.

gde je urezan II metal. mercedes. Sab (6) Svi osim Renaulta.It I 010 ~ . pocie. prema redosledu paljenja prvom cilindru je pridruzen peti cilindar. Krpom oeistite oznake za podesavanje paljenja . Snbaru (2) Volkswllgell. Peio. poriI.0 00 00 @OO sa tri odnosno pet cilindara. postupite na sledeCi naCin. o o o l CD CD 1::1 do l o o o . valva i poprecni postavljeni dienerai motors (11) Svi liniski sestocilindricni Za mutore sa osam dlindara (12) ford. Cilindar pridruzen prvom cilindru motora moze se odrediti na sledeCi naCin. 1. Kod motora sa sest cilindara to je cetvrti cilindar prema redosledu paljenja. Saab Za mutoTe 2lJ scst cilindJrll ' (7) General Motors V6. o. Porsche (3) Honda. mercedes. prema redosledu paljenja prvom cilindru je pridruzen treCi cilindar. poprecno p05tavljeni (8) Peio i Volvo V6. Kod motora sa osam cilindara. SISTEM ZA PALJENJE Za molOTe $11 celiri dlindra (l) Saab. kadillak 425 Podesavanje paJjenja Da biste podesili osnovno paljenje motora (iIi pretpaljenje) na automobilima koji nemaju kompjutersko podesavanje paljenja. POrSe sestodlindricni bokser (9) ford V6 (10) Svi V6 osim pezna.'. kadillllk 425 (13) svi osim ford. OiO 0'0 @OO ® ~ I ® I . Redosled paljenja mozete nac. na usisnoj grani. renua. korl poprecno postavljenih molora (4) Svi popreclIo poslavljeni moWn osim Hunde (5) Reno. Kod motora sa cetiri cilindra. Peugeot. ~ CD (0 f § 0 o ~ 000 •. iIi u prirucniku za vas automobil.

Za strabaskapske lampe kaje rade na jednosmernu struju (DC). Ako crevo nije blokirano motor ce raditi neravnomerno i bice nemoguce proveriti pretpaljenje. erni provodnik se pavezuje na negativni (-) pal akumulatara.Jvi varnica na sveCici stroboskopska !ump<I cc zasvclliti. izmedu wecice (3) i gumcnog stitmka (4). a emi provodnik (i) nu negativni pol Clkumul:uora. Crveni se vezuje na pozitivni (+) pal akumulatara. ali kod veCine matara ono se skida i blakira. Crycni provodnik (5) koji I'o eii s. potrazite vakuumski uredaj za pretpaljenje na razvodniku paljenja. prirucniku uputstva za padesavanje pretpaljenja za vas motor. . On se povezuje sa sveCicom iii sa kablom sveCice prvog ciEndra na motoru. OznaCite kredom na cistoj povrsini dye tacke koje zelite da poravnate tokom poddavanja paljenja.) . 2. ! .motora pre nego sto ga pokrenete.tKUmulatnr a. Adapteri za povezivanje isporucuju se sa stroboskopskom lampom. pokusajte da nabavite onu kaja dobija impuls sa provodnika svecice preko 5tipaljke. Prove rite u 261 SISTEM ZA PALJENJE ®( i PrikljuCite provodnik (1) lampe. Kod nekih matora creva vakuuma ostaje prikljuceno tokom podesavanja pretpaljenja. 3. Pavezite strobaskapsku lampu na matar. Ako je to slucaj kad vaseg automobila. Ovakav tip prikljucka olaksava rad i naziva se »induktivna stipaljka stroboskopske lampe«. tako da one budu vidljive. Svaki put kada sc j. stroboskapska lampa ima jos jedan provodnik. Proverite u prirucniku za vas auto mobil koji je cilindar motora oznacen kao prvi. Bez obzira odakle se napaja.troboskopske lampe (6) treba ptlvczmi [1:1 pozilivan pol . Bez obzira na tip prikljucka nikada nemojte probadati kabl sveCice iii gumeni stitnik sa ostrim prikljuckom radi povezivanja stroboskopske lampe! 4. Aka stroboskopska lampa radi na naizmenicnu struju (AC). Ako razvadnik ima dve vakuumskc membrane. oba creva se . a oznaka na kaji'iniku radilicc (8) bite vidljivi\ u palai-aju uz plocicu (9) Oll kojoj su obeldeni uglovi prelpaijcnja. 262 Napomena: Ako pianirate da kupite stroboskopsku lampu. pomocu adaptera (21. Odvojite gumeno ere va taka sto ga povucete sa sklopa. i blokirajte kraj creva. Kod novijih tipova matora vrednost pretpaljenja naznacena je na plaCici matara iii na nalepnici u motornom prostoru. ovi provodnici nisu potrebni jer patrebnu struju za rad lampa dabija iz kucne instalaeije (220 V).

ObrCite ga u smem suprotnom od smera okretanja razvodne ruCice razvadnika aka zelite da poveeate ugao pretpaljenja. " ~ ' . dok se oznake ne poravnaju. octvrnile zavrtanj za pritvrscivanje razvodnika p:tljenja (I): potraiite ga na spoljnoj donjoj strani razvodnib. zazora (ugla) zatvaranjzl\( U ovom poglavlju. 6. lagano zakreeite razvodnik u smeru kazaljke na satu. Usmerite stroboskopsku lampu prema oznakama vodeCi racuna da rukom iIi lamporn ne zakaCite ventilator motora. podesite ugao zatvaranja i ostavite motor da radi oko 15 minuta da bi postigao radnu temperaturu pre nego sto pristupite podeSavanju . ili u obrnutom smeru. Ako oznake nisu poravnate predite na sledecu tacku. Dok motor radi i dok je stroboskopska lampa ukljucena i usmerena prema oznakama. Odvojite i prikljucak sa sveCice prvog cilindra. Vodite racuna dn neki od provodnika nije u blizini ventilator3 iIi drugih pokretnih delova motora. Da biste odvrnuli ovaj zavrtanj potreban yam je odgovarajuCi kljuc. ZakreCite razv()dllik (3) dok IlC poravnate awake za ra1jcnje. Odvojite prikljucke stroboskopske lampe sa akumulatora iIi izvora struje. Pogledajte odeljak "Podesavanje . --SISTEM ZA PALJENJE . okreCite ga u smeru okretanja razvadne ruCice aka zeIite da smanjite ugao pretpaljenje (da dobijete kasnije pretpaljenje).. 10. U gasite motor. Pritegnite zavrtanj koji drii razvodnik paljenja. 7. [ ! I ·":'::. 12. 11. pretpaljenja. SISTEM ZA PALJENJE /--\ Da bi podcsili paljcnje. Ovim je osnovno podesavanje prepaljenja zavrseno. gde se razvodnik vezuje na motor (2). odvrnite znV'ftanj za pricvrscivanje rnzvodnika paljenja. Ako su kredom povucene oznnke poravnate to znaCi da je pretpaljenje motora prnvilno podeseno i dn moiete preCi na tacku 11. I moraju odvojiti i blokirati. 9. Ovaj zavrtanj u stvari priteze nosac koji drzi razvodnik U pravom poloiaju. Obrntite paznJu nn poloinj vakuumskih vodova dn bi ih kasnije Inkse pravilno prikljucili. Dok motor radi. koji se nalazi sa spoljne strane donjeg dela razvodnika oa mestu gde se razvodnik vezuje na motor. Po novo proverite pretpaljenje jer se prilikom zatezanja zavrtnja moze dogoditi da se razvodnik· pomeri. 8.j F i . 263 --. ·5. Ako je u pitnnju sistem paljenja sa platinskom dugmadi.

iii skinete klemu sa akumulatora iostavite ga bez napajanja za oko 10 sekundi. Kod vozila gde kompjuter kontrolise broj obrtaja na praznom hodu nemojte podesavati iIi odvajati ovu kontrolu. Pronadite elektronski kontrolni modul na sredini leve strane prednje stene.5 lit): Iskljucite cetvoropolni prikljutak sa razvodnika paljenja. Zatim izvrsite proveru paljenja. CHEVROLET SA UBRIZGA V ANJEM GORIVA.Odvojite i prikljucak iutog i ernog provodnika i kratko vezite muske polove prikljucka pre osnovnog podesavanja paljenja. GM (Svi osim onih koji su opremljeni uredajima za ubrizgavanje goriva iIi sa MISAR-om). Po proveri paljenja ponovo prikljutite cetvoropolni prikljutak. AMC MODELl SA SEST CILlNDARA (opremljeni Fordovim elektronskim paljenjem). iIi skinete klemu sa akumulatora i ostavite ga bez napajanja za oko 10 sekundi. AMC MOTORI SA CETIRI CILINDRA (i GM motor Iron Duke od 2. Odvojite cetvoropolnij prikljucak sa 264 razvodnika paljenja da bi eliminisali kompjutersku kontrolu paljenja. Nadite prikljucak kompjutera ispod pregrade i kratko spojite prikljucke A i B. AMCIRENAULT ALLIANCE. i izbrisite kad greske iz memorije kompjutera taka sto izvadite osigurac kompjutera. i ne zaboravite da izbrisete iz memorije kompjutera )kod« greske posta zavrsite sa podesavanjem paljenja. Posebna uputstva za kompjutersko paljenje Kod aUlOmobila koji su opremljeni kompjuterskom kontrolom paljenja moraju se preduzeti neki koraci pre nego sta se pristupi proveravanju osnovnog podesavanja pa!jenja. i izbrisite kod greske iz memorije kompjutera tako sto izvadite osigurac kompjutera. Deblokirajte vakuumska ereva i postavite ih na svoje mesta. Po pro veri paljenja ponovo prikljuCite cetvoropolni prikljucak. 0dvojite i blokirajte vakuum erevo pre osnovnog podesavanja paljenja. Up alice se signalna lampica "Proverite motor« (Check Engine). Ovim se onemogucava kampjuterska kontrola visokanaponskog kola i zasvetlice signalna lam pica "Prove rite motor« (Check Engine). Ovim se onemogucava kompjuterska kontrola visokonaponskog kola i zasvetlice signalna lampiea "Proverite motor« (Check Engine). tako sto ce te izvaditi osigurac iii skinuti klemu sa baterije i ostaviti kompjuter bez napajanja za oko 10 sekundi. Ovim se ukljucuje samo-testiranje i kompjuter ce obezbediti fiksno predpaljenje. IskljuCite cetvoropolni prikljucak sa razvodnika paljenja. . Povecajte broj obnaja motora na 1600 o/min. Odvojite vakuum erevo sa razvodnika paljenja i blokirajte ga.13. PONTIAC SA UBRIZGA VANJEM GORIVA.

Ovaj prikljucak u normalnom radu nema funkciju i sluzi sarno za pomenutu svrhu. FORD SA EEC-IIL Potralite kompjuter i \i i I! . Povezite ga sa masom i pakrenite motor. u blizini remenice na radilici. ! I \ ! j SISTEM ZA PALJENJE I -. Ovim sesprecava tako da se potom moze izvrsiti osnovno podesavanje paljenja. Zatim izvrsite osnovno podesavanje pretpaljenja. nalazi sa leve strane motora za prazan hod) a II zadnjem delu motornog prost ora kod modela 1982-1983. Kompjuter se nalazi ispod odeljka za Nadite ga ina snopu prikljucnih kablava se nalazi ljubicasti provodnik pricvrscen pomocu izolir trake. Potom ponava pakrenite motor i proverite opet paljenje. Ako senzar pomerate u obrnutom smeru. Ako seozar pomerate u smeru obrtanja remenice time smanjujete pretpaljenje. Nadite ruzicasti provodnik sa svetlo zelenim prikljuckom i iskljucite gao Prikljucak se kod modela 1981. ruiicasti provodnik sa svetlozelenim prikljuckom se nalazi na zadnjoj desnoj strani motora u blizini razvodnika. pretpaljenje se povecava.::1 . SA MISAROM (Tornado).( -f -. UpaliCe se kontrolna Jampica sa porukom »oProverite motor« (Check Engine). Ovim se sprecava kompjuterska kontrola pretpaljenja. pomocu produlnog kabla poveiite prekidac na leptiru karburatara sa masom. godine. Ni u kom sIucaju ne povezujte taj prikljucak sa masom kod bilo kog modela Cadillac-a proizvedenog posle 1980. Na modelima Seville i Eldorado iz 1980. FORD SA EEC-I & EEC-IL Potralite kompjuter i izvadite iz njega programski sklop (iskljucite ga). I . koji nije prikljucen. CHRYSLER (sa kompjuterskom kontrolom pretpaljenja). godine. Da bi se na ovom motom podesilo paljenje mora se premestiti senzor koji se nalazi na prednjem kraju motora. ugasite motor i premestite senzor. Ovo uradite pre nego sto pakrenete motor. . OLDSMOBILE MODEL 1977. i mora se povezati sa masom pre nego pristupite proveri paljenja.CADILLAC SA UBRIZGA V ANJEM GORIV A. Pre nega sta izvrsite proveru paljenja. jer time se maze unistiti kompjuter. godine. Izvrsite pocetnu proveru paljenja.

motor radi na praznom nodu a vakum. I oa krnju. Igla meraea vakuuma mora dva do cetiri puta poskoCiti pokazujuCi time da kompjuter prelazi u samodijagnostiku. je poveb.'ite gal. na slid desno. Zatim izvrsite osnovno pOdesavanje pretpaljenja. IIi ukljuCite samodijagnostiku kompjutera tako sto cete ugraditi merae vakuuma izmedu invertnog ventila·i solenoida invertnog ventila na desnom unutrasnjem blatobranu.n na 1000 o/min i centrifugalni regulator fadi. menjaju se i zahtevi za pretpaljenjem.to su vakuumski uredaj i centrifugalni regulator paljenja. Ovim cete prebaciti kompjuter u samodijagnostiku pri eemu motor radi na praznom hodu. Posto se broj obrtaja i opterecenje motara menjaju. Ugao pretpaljenja pri povecanom bwju obrtaja biee 27 do 33 stepena. u razvodnik se ugraauju dva uredaja koja kontrolisu paljenje pri razliCitim uslovima opterecenja i pri raznim brzinama . IskljuCite kasnije paljenje vadenjem prikljueka sa crnim i zutirn provodnikom i kratkim spajanjem dva muska prikljucka. Da bi se dobio najveCi koeficijent iskoriscenja neophodno je da ova dva uredaja rade pravilno. FORD SA EEC-IV. " \ ./ \\ } \\\. Ako motor automobila treba da radi efikasno pri svim brzinama i pri svakom opterecenju. pri 2000 o/min rade i ccntrifugalni i vakumski regulator paljen]a. Sac.000 o/min. Potom mozete izvrsiti osnovno podesavanje. Da bi se postigao maksimum efikasnosti motora.11' \\ 1/ \ ='J Na slid leva.. Broj obrtaja praznog hoda motora ce se poveeati (kompjuter aktivira leptir). Zatim kratko spojite prikljucke 2 is. Osnovno pOdesavanje pretpaljenja obezbeduje pravilno paljenje sarno pri jednom broju obrtaja. J! / \. Modul za paljenje ima ugradenu funkciju za vracanje paljenja unazad. Prikljucite voltmetar na prikljueak br 4 sestopolne dijagnostieke prikljuenice i na pozitivan pol baterije. . Voltmetar ce dva puta zapulsirati i broj obrtaja motora ce se poveeati na·2. tako da se v<lrnica nn sveCici javlja ranije.ki regulator pa!jcnja je iskljucen tako da nema ni vakuumske ni centrifugalne regulacije paljenja. Pustite da motor radi u praznom hodu i pomocu ruene vakuum pumpe napravite vakuum od najmanje 500 mm na (jasno obeleienom) ventilacionom otvoru na senzoru za merenje razlike u pritisku izmedu spoljne sredine i usisne grane. U tom trenutku taeka paljenja ce biti izmeou 27 i 33 stepena. Na slid u sredini broj ObflJja mOIOw. neophodno je da svaka sve¢ica pali smesu u tacno odredenom trenutku. izvadite iz njega programski sklop (iskljui. 1z tih razloga provera rada ova dva uredaja treba da budu ukljueena u svaku proceduru podesavanja motora.ekajte oko 15 sekundi i zatimizjednaCite pritisak. 265 SISTEM ZA PALJENJE FORD SA Meu.

Ovo se desava zbag naglog pada vakuuma u usisnoj grani kada se doda gas. Na nekim uvoznim vozilima . Ako problem nije u tome onda je vakuumski regulator predtaljenja neispravan i mora se zameniti. iii je oslabila povratna opruga vakuumskog regulatora. veravatno se ploca platinske dugmadi zaglavila u kuCistu razvodnika. proverite da Ii se vakuum ne gubi na . prikljuCite stroboskopsku lampu i odvojite crevo za vakuum sa vakuumskog regulatora na razvodniku paljenja. Centrifugalni mehanicki regulator paljenja Za razliku od vakuumskog regulatora paljenja. Pogledajte odeljak "Vakuumski regulator paljenja« u ovom poglavlju. Smanjenje vakuuma omogueuje povratnoj opruzi u vakuumskom regulatoru da vrati ploeu plat inske dugmadi u razvodniku na kasnije paljenje. Specifiena vrednos! broja obrtaja motora pri kom poCinje mehanicka regulacija paljenja lezi u veoma sirokom opsegu. prikljuccima. 2. i da Ii je creva za vakuum celo. Ako oznaka paljenja ne promeni polozaj. Sada dodajte gas pomeranjem po luge gasa iz motomog prostora. -1. Kao sledece. Posmatrajte polozaj oznaka dok ih osvetljavate pomocu stroboskopske lampe. Dok motor ravnomerno radi pri povecanom praznom hodu (najmanje 1500 a/min) odvojite i prikljuCite crevQ za vakuum na razvodnik. 266 4. Primeticete da se oznaka pomerila za nekoliko stepeni ispred gomje mrtve tacke. a prema proceduri koja je prikazana u prethodnom odeljku. Popravite razvodnik paljenja odnosno vakuumski regulator paljenja ako je potrebno. Pre nega sto pokrenete motor. Aka to nije moguce neka neko sedi u kolima i nagio pritisne i pusti pedalu gasa: Videeete da je oznaka dosla na gotovo isto mesto gde je bila po pocetnom podesavanju. 3. Ako ste dobili prethodno opisane rezultate to znati da vakuumski regulator paljenja pravilno funkcionise. Kod najveceg broja automobila mehanieka . Proverite osnovno paljenje kako biste bili sigurni da je pravilno podeseno. koji reaguje pri promeni opterecenja pod kojim radi motor.naprimer kod Opela . Zamenite crevo aka je neispravno. Proverite polozaj oznake 'za paljenje pomocu stroboskopske lampe. gde je prikazana procedura zamene. a zatim se vratila u polozaj gde je bila kada ste je proveravali pre dodavanja gasa. mehanieki regulator reaguje na braj obrtaja motora.centrifugalna mehanicka regulacija pacinje vee kod 150 o/min. potrebno je proveriti jos jedan vazan mehanizam za podesavanje paljenja . na prethodno opisan natin.centrifugalni regulator.Provera vakuumskog regulatora Provera fada vakuumskog regulatora vrsi se na sledeCi naCin. Napomena: Ako nije doslo do povecanja ugla pretpaljenja.

isto tako zahteva dodatno povecanje ugla pretpaljenja. regulator paljenja (1) jc pricvrscen na razvodnik. na naCin opisan odeljku »Razvodnik paljenja« 2. Veliki vakuum u usisnoj grani. 1.iljenja (2). 3. 4. potrebno je dodatno povecanje ugla pretpaljenja kako bi se prihvatila bogatija smesa goriva i vazduha.. Ovo je momenat kada stupa u ~ I SISTEM ZA PALJENJE Pri malom gasu (pri niskom broju obrtaja motora) u usisnoj grani se stvara veliki vakuum i pritom u cilindre dolazi manja kolicina smese vazduha i goriva. on zakrece nosecu ploeu platinske dugmadi za nekoliko stepeni.. koji nastaje pri putnim brzinama. a membrana deluje na polugu vakum.Kada vakuumski regulator paljenja radi. Da bi se postigao maksimum snage i najmanja potrosnja goriva pri delimicno otvorenom leptiru za gas. Mehanicki uredaj za regulaciju paljenja reaguje pri ubrzanju i pri vecem broju obrtaja motora. U takvim usiovima potrebno je dodatno povecanje ugla pre'tpaljenja da bi motor mogao efikasno da radi. i time povecava pretpaljenje kako bi motor magao da zadovolji zahtevima opterecenja.kog rcgulmora {y.. a aka se navlaci na oSQvinu. Vakuumski regulator paljenja ima povratnu oprugu koja omogucuje da se noseca plata platinske dugmadi vrati u normalan polozaj kada nema uticaja vakuuma motora_ To se desava pri naglom ubrzanju iIi kada motor ne radi. kada vakuum u usisnoj grani padne. Ustinite prstima crevo (iii ereva) za vakuumski . Stoga varnica mora da skoci ranije i da omoguCi efikasno sagorevanje smese .regulacija pocinje negde oko 1000 o/min. Razvodna rutica koja se prievrscuje na osovinu razvodnika pomocll dva zavrtnja. Zbog toga sto se broj obrtaja poveeava ostaje manje vremena za takt eksplozije. na sledeCi nacin. Obzirom da je vreme koje preostaje za sagorevanje kratko.. Tokom ubrzavanja. Provera rada vakuurnskog reguIatora paljenja Rad vakuumskog regulatora paljenja se moze proveriti i bez stroboskopske lampe. Uklonite razvodnu ruCicu.---------. skida se pornocu odvijaca.. koja Z<lkrecc nosecu ploeu dugmadi (3) mcnjajuCi prilom ugno p<lljcnja. paljenje mora da nastupi ranije u toku takta sabijanja. Pomerite mehanizam ploce platinskih dugmadi u razvodniku u suprotnom smeru ad dejstva opruge i zadrzite ga u tom polozaju.. 268 ----. povecanje pretpaljenja koje obezbeduje vakuumski regulator nije dovoljno. povlaCi se navise.. Dok motor ne radi skinite kapu razvodnika. i to pretpaljenje se obezbeduje pomocu vakuumskog regulatora paljenja koji se nalazi na razvodniku (centrifugalni regulator paljenja je obraden u drugom delu ovog poglavlja).

Oznake koje posmatrate treba da pocnu da se pomeraju kada se promeni broj obrtaja motora. I kod ovog ispitivanja moze yam biti potreban pomoenik. 6. Odvojite i prikljucak sa prvog cilindra. 7. Ugradite kapu razvodnika palj"enja. a na nacin kako je ranije opisana U ovom odeljku. Predite na odeljak "Zamena vakuumskog regulatora paljenja« u ovom poglavlju. 2. Ako mehanicki centrifugalni regulator paljenja pravilno radi onda ce se pretpaljenje povecati (povecava se sa povecanjem broja obrtaja motora) tim broj obrtaja motora prede 1000 o/min. 8. U gasi te motor. Odvojite stroboskopsku lampu od baterije iIi od izvora napajanja. Odvojite vakuum crevo sa razvodnika paljenja i blokirajte ga kako bi se eliminisao uticaj vakuumske regulacije tokom ovog ispitivanja. 1. U tom trenutku se ploca platinskih dugmadi mora vratiti u pocetni polozaj. mora se zameniti vakuumski uredaj zbog toga sto povratna opruga ploee platinskih dugmadi zaglavljuje. Odvojite crevo vakuumskog regulatora. 5. U daljem tekstu je prikazana provera mehanickog regulatora pretpaljenja. Efekti vakuumskog i mehanickog regulatora paljenja su kumulativni. Ukoliko ovo vracanje izostane. i I I dejstvo mehanicki regulator.uredaj. Pokrenite motor i poveeajte broj obrtaja posmatrajuCi oznake. Ako se to ne dogodi to znati da je uredaj u kvaru i potrebna je pomoe profesionalca da se izvrsi popravka. 5.Zamena vakuumskog regu!atora paljenja{( u ovom poglavlju. Uklonite blokadu vakuumskog creva i prikljucite ga na razvodnik paljenja. 3.l ». PrikljuCite stroboskopsku lampu pre nego sto pokrenete motor. Ugradite razvodnu rucicu. Bez obzira sto vakuumski regulator porn era kompletan mehanizam ploce platinskih dugmadi. mehanicka regulacija ipak moze da se realizuje. predite na odeljak . U pitanju je crevo koje povezuje usisnu granu sa vakuumskim regulatorom paljenja. Aka se ne zadrzava. 6. to znaci da vakuumski regulator propusta i da ga morate zameniti. U osnovi vakuumska i mehanicka regulacija su tako uklopljene da daju mnogo veee poveeanje ugla pretpaljenja nego svaki od ovih sistema pojedinatno. Popustite mehanizam ploce platinske dugmadi vodeci raeuna da crevo ostane ustinuto (blokirano). Traienje kvara Problemi koji mogu nastati zbog preteranog . Mehanizam se u toj situaciji mora malo vratiti i zadrzati u tom polozaju. Naponi'ena: Ukoliko ste dosE do zakljueka da se vakuumski regulator paljenja mora menjati. 4.

pogresno L ----SISTEM ZA PALJENJE postavljen prikljucak vakuumskog regulatora na razvodnik (kod veCine motora vakuum ne treba da se dobija na razvodniku pri radu motora u praznom hodu). membrana vakuumskog regulatora iIi vakuumsko crevo propustaju. tegovi centrifugalnog mehanizma zagiavili u »spoljnom« polozaju. neispravan vakuumski prigusni ventil. zacepljen iIi neispravan vakuumski prigusni ventil. Vakuumski regulator paljenja Ala! i ma!erijal II Odvijac II Klesta • Vakuumski regulator paljenja A ko motor automobila treba efikasno da radi pri svim brzinama i pri svakom opterecenju) onda je neophodno da se na svakoj svecici pravovremeno javi varnica. tegovi centrifugalnog regulatora zaglavljuju. . Podesavanjem paljenja se osigurava pravovremeno paljenje sarno pri jednom braju obrtaja. onda se i trenutak paljenja mora menjati.povecanja ugla pretpaljenja su sledeCi. • Detonacija (ostar iIi metalni zvuk pri ubrzanju iIi kada je motor pod opterecenjem) • Pregrevanje • Motor nastavlja da radi posle iskljucivanja glavnog prekidaca (dizelovanje) • Pregorevaju ventili (preveliko pretpaljenje pri visokom braju obrtaja) • Tesko pokretanje (startovanje) motora Razlozi zbog kojih nastaje preveliko pretpaljenje su: . • Povecana potrosnja goriva • Gubitak snage motora • Tesko pokretanje (startovanje) motora RazIo"zi zbog kojih dolazi do kasnog paljenja su: pogreSno osnovno podesavanje pretpaljenja. pogresno prikljuceno crevo vakuuma. pogresno osnovno podesavanje pretpaljenja. Posto se braj obrtaja motora i opterecenje menjaju.to su vakuumski i centrifugalni regulatori paljenja. vakuumski prekidac tecnosti za hladenje iIi solenoid u liniji vakuumskog mehanizma. ploCa platinske dugmadi zaglavljuje u kuCistu razvodnika. vakuumski prekidac tecnosti za hladenje iIi solenoid koji sprecava da vakullm dode do razvodnika u llslovima putne voznje. slomljena iIi slaba opruga u mehanizmu centrifugalnog regulatora. Da bi se to postiglo U razvodniku paljenja postoje dva uredaja koja kontrolisu trenutak paljenja pod raznim opterecenjima i pri raznim brojevima obrtaja motora . Problemi koji mogu nastati zbog kasnog paljenja su sledeCi.

Ako je kod vas taj slucaj. Skinite zavrtnje koje drte vakuumski regulator na razvodniku. Obezbedite ispravan dec za zamenu iz prodavnice rezervnih delova. (iIi creva) vakuuma koja su prikljucena na vakuumski regulator paljenja. 2. Napomena: Ako ste u ovom trenutku zavrsili sa proverom rada. Ona obavlja isti zadatak kao i mehanicka vakuumska membrana na razvodniku paljenja. Odvojite polugu vakuumskog regulatora palienja. / I Mchnniznm cemrifugninog regulator. 3.267 Napomena: Kod veeine motora opremljenih kompjuterskom kontrolom. Ugradite novi vakuumski regulator palienja sledeei tacke od 2 do 5 obrnutim redosledom. Uklonite kapu mzvodnika i razyodnu ruCicu prema opisu iz odeljka »Razvodnik paljenja« u ovom poglavlju. postupite prema sledeeoj proceduri. poluga ie povezana sa plocom platinskih dugmadi preko zavrtnja sa urezom iIi opruznog osiguraca. Obicno se ovaj reguiator pricvrscuje pomocu dva zavrtnja. " " Zarnena vakuumskog regulatora paljenja Ako ste zakljucili da morate da zamenite vakuumski regulator paljenja.: siluacijn kada sc 050vina razvadnika (l) nc dovoljno . Skinite ih pomoeu odvijaca. i time penzuje promene vakuuma motara. 1. Odvojite creve. Medutim sam kompjuter elektronskim putem poveeava ugao pretpaljenja na bazi podataka kaje dobija od vakuumskog senzora koji se nalazi na usisnoj gram. SISTEM ZA PALJENJE Centrifugalni regulator paljenja U uvodu ovog poglavlja objasnili smo kako primarni i sekundarni sistem rade zajedno kao bi proizveli visoki napon koji je dovoljno jnk da / . Ova creva se jednostavno svuku. 6. Kod drugih tip ova automobila poluga je sarno postavljena u urez. Nll gomjaj slici . Kod nekih automobila ova. u razvodniku nema vakuumskog mehanizma paljenja. 4. osim sto kompjuter elektronskim putClll podesava paljenje. svi pomenuti delovi su vee uklonjeni. Kod Chrysler-ovih motora sa elektronskom kontrolom varnice vakuumska membrana se nalazi u samom kompjuteru. i u tom slucaju bite vam potreban odvijac odnosno klesta da oslobodite polugu. Ova poluga povezuje vakuurnski regulator sa plocom platinskih dugmadi u razvodniku. ceo sklop se mora otpustiti da bi se poluga odvojila (pogledajte tacku 5). 5.) puljen]".i.

Na donjoj slid prikazana je kada jc brzinn obrlanja Q. je integralni sklop koji je u radu pod naponom opruge i pod dejstvom ! I I j = I I . Centrifugalni regulator paljenja je vrio osetljiv na promene broja obrtaja motora.nosac platinskih dugmadi. Vakuumski regulator paljenja je vrlo osetljiv na promene vakuuma U llsisnoj grani i povezan je sa plocom u razvodniku. (8) kondcm:alOr. na kojoj se nalaze platinska dugmad iii namotaji davaca. (3) vakuumski regulator paljenja. U .\ " . razvodnik paljenja.. (6) plata .ve!ikom brzinom aa savladn silu opnlgc (2) i pOlisnc regove (3). (3) vakumski rcgul<l. Vakuumski i centrifugalni odnosno mehanicki. (I) osovina. (6) razvodna rutica i (7) bpa_razvounika. (1) o$Qvina. koji je radni dec osovine razvodnika.tor paJjenja. Oqa ova mehanizma su ugradena u.lK sa zupcimu. 269 SISTEM ZA PALJENJE @---l 0---1 f----CD Glavni delovi konvencionainog razvodnika sa platinskim dtlgrnadima. I I. [. Centrifugalni regulator paljenja. (4) centrifugalni regulator paljenja. trenutak paljenja se mora menjati da bi zadovoljio ovakve. upali smesu goriva i vazduha u motom.II/J I ® Tranzistorski razvodnik paljenja bez piatinskih dugmadi. regulatori paljenja rade zajedno kako bi omoguCili vecu elasticnost u odredivanju trenutka paljenja. (9) razvodna i (10) knpa razvodniku. iii na 270 I. I 1 1 -. (2) kUciste. S obzirom da su neki motori konstruisani tako da rade u sirokom opsegu broja obrtaja i uslovima opterecenja. (7) platinska dugmad. (2) kuciStc. (5) bregovi. i predstavljaju radne de love sistema paljenja iii podesavanja paljenja.oviuc razvodnika dovoljno velikn dn st! legovi pokrcnu pod ulicajcrn ccntrifugalnc sileo ida istcgllu oprugc (4). (4) sklap namotaja davaca. (5) to(. razlicite uslove. I II Alat i materijal • Odvijac trifugalne sile.

Dok se tegoyi kreeu u tom smeru. a time i nastaje i kasnije paljenje. Taj posao mora da obavi kvalifikovano lice. Ako je razvodna [ucica u razvodniku vaseg automobila pricvTscena pomoeu zavrtnja. odnosno u tacki JL . Pri broju obrtaja do 1000 o/min tegovi su skupljeni silom opruga. tegoYi nastavljaju da se sire sve dok ne dostignu krajnji spoljni polozaj. na kome se nalaze bregovi koji otvaraju i zatvaraju platinsku dugmad i time se uspostavlja iii prekida primarno kolo za paljenje. I· . opruge pocinju da skupljaju tegove. mehanizam centrifugalnog regulatora je postavljen ispod ploce platinskih dugmad.. Centrifugalna sila. bez obzira da Ii je ovaj mehanizam postavljen iznad iii ispod ploce platinskih dugmadi njegova funkcija je ista. 3. Pri brojevima obrtaja motora od preko 1000 centrifugalni tegovi nadvladavaju silu opruga i potinju da se sire. a preko njega i bregove. Kada broj obrtaja motora opada centrifugalna sila koja deluje na tegove se smanjuje. a time i raniji trenutak paljenja. ili aka se odvija sporo. Ako vracanje izostane.'. 2. ovaj regulator je postavljen iii ispod iii iznad sklopa plocenosaca platinskih dugmadi.zavisnosti od konstrukcije razvodnika. ona obree centrifugalni regulator. oni pritom potiskuju bregove unapred u odnosu na osovinu razvodnika. Ova mala pomeranja SU uzeta u abzir prilikom pocetnog podesavanja motora i to se ne odrazava na osnovno podesavanje paljenja. Skinite kapu razvodnika. Kada se tegoyi kreeu ad centra ka periferiji. Kada osovina razvodnika rotira. centrifugalni regulator paljenja je postavljen iznad ploce platinskih dugmadi. Mehanicke osobine centrifugalnih tegova se mogu vrlo lako ispitati . . Ovo pomeranje unapred izaziva ranije indukovanje napona u namotajima. 1. Ako se razvodna fucica navlaCi na osovinu razvodnika. onda nastaje ranije paljenje (pretpaljenje). Uhvatite razvodnu rucicu i lagano je okreCite u smeru kretanja kazaljke na satu. koja nastaje kao posledica brzine ooctanja osovine razvodnika potiskuje ih na spoljnu stranu. Centrifugalni regulator paljenja je povezan sa jedne strane na gornji deo osovine razvodnika. anda se mehanizam centrifugalnog regulatora mora zameniti. Medutim potpuno sakupljanje tegoya ne nastaje pri 1000 o/min. Pogledajtc odeljak »Razvodnik paljenja« u ovoin poglavlju. Medutim. Sa daljim poveeanjem broja obrtaja. Ona se mora vratiti u prvobitan poloZaj pod uticajem opruga. Medutim i tu postoji neko malo pocetno pokretanje tegova. SISTEM ZA PAbJENJE kada je sirenje tegova pocelo. Ovaj mehanizam se sastoji od dva tega i dye opruge. Otpustite razvodnu rucicu. Kompletan povracaj tegova nastaje pri oko 800 o/min.

i visestruko povecava napoo u bobini.. Posto struja teee kroz prim arne namotaje. Na nekim cetvorocilindricnim i sestocilindricnim linijskim motorima razyodnik se nalazi na boku motora.. (6) kuCislC i {7j vakuumski regulator. kao sto mu sarno ime govori.klop senwra. ' . Ovo magnetno polje deluje kao provodnik u rnomentu prekidanja.Ostali nacini ispitivanja mehanizama vakuumskog i centrifugalnog regulatora paljenja prikazane Sil U odeljku »Podesavanje motora«. • Unutrasnji proyodnici razvodnika paljenja • Razvodna rutica • Kapa razvodnika paljenja R azvodnik paljenja. Kad radi pravilno. u bobini se stvara magnetno 272 polje i oko primarnih i oko sekundarnih namotaja.ieana cetka • Krpe • Rastvarac za cistenje.. Tom prilikom se u sekundarnim namotajima bobine indukuje visoki napon. paliel'lja Alat i materijal • Odvrtac • Viljuskasti kljuceyi • Mala . u pravom trenutku razvodi struju visokog napona na svaku sveCicu.'>il. (1) regulator. Ovo prekidanje se postiie otvaranjem i zatvaranjem platinskih dugmadi u razvodniku.lijt:nja kod forda.. na V6 i V8 motorima razvodnik se nalazi na prednjoj iIi na zadnjoj strani motora. Pogledajte na slikama kako izgleda razyodnik paljenja i onda eete ga bez teskoea prepoznati na motaru. U zavisnosti od tipa metcTa vaseg automobila razvodnik se maze nalaziti na nckoliko mesta. Kada su platinska dugmad otvorena primarno kolo se prekida i magnetno polje nestaje. sa suprotne strane od karburatora. (5) c!d:lronski modul. (2) davac impul. izvora elektricne energije (akumulatora iIi sistema za punjenje) i bobine tako da se primarni namotaji bobine napajaju elektrienom strujom u prekidima.. razyodnik u sebi kombinuje rad primarnog (niskonaponskog) i sekundarnog (visokonaponskog) kola sistema za paljenje. koja ga I t . On prekida i uspostavlja primarno kolo izmedu 271 SISTEM ZA PALJENJE ® Razvodnik dcktronskog p. Ovaj visoki napon prolazi kroz sekundarni provodnik bobine ka kapi razvodnika i razvodnoj fUCici. r! . Kada su platinska dugmad u razvodniku zatvorena primarno kola je zatvoreno i struja teee kroz primarne namotaje bobine.. (3) (4) . Kod svih motora razvodnik i bobina su ugradeni blizu jedno drugom.

postavite je odozgo na kuCiste razvodnika i vratite kopce . osovina i kuCiste. Odatle se napon vodi putem provodnika sekundarnog kola do sveCica gde se sekundarno kolo zatvara preko varnice n ~ elekrodama sveCica. Ako pogledate kapu razvodnika odozgo videcete na koji naCin je pricvrscena.tako sto se ubace u proreze i kanale na njenom donjem delu. Kapa razvodnika je postavljena na vrh razvodnika paljenja. a cetiri. odvite ih odvijacem za 1/2 kruga. iIi dve kopte u obliku opruge koje su vezane za kuCiste razvodnika ispod kape. rucica i provodnici sekundarnog kola pravovremeno i po tacnom redosledu provode visoki napon do sveCica. sest iIi osam provodnika (u zavisnosti od broja cilindara motora) vode sa prikljueaka rasporedenih oko centralnog prikljucka. bregovi iIi davae. izbacite ih iz leiista na kapi pomoeu odvijaca. pritiskujuCi pritom odvijacem nanize. a na donjoj strani kape po obodu. Centrifugaini regulator paJjenja kontrolise trenutak praznjenja visokog napona u skladu sa zahtevima broja oqrtaja motora. koji su ugradeni na i u razvodnik paljenja. Kada vracate kapu na razvodnik. Pri postavljanju kape razvodnika ucinite isto. i zavise od toga da Ii je u pitanju sistem sa piatinskom dugmadi iii elektronski sistem za paljenje. prenosi na prikljucke (stubice) u kapi razvodnika. Osnovni delovi razvodnika paljenja su kapa. sarno obrnutim redosledom. Osim sto kombinuje rad primarnog i sekundarnog elektricnog sistema. Na taj naein eete osloboditi kapu od kuCista razvodnika. u smeru kretanja kazaljke na satu iIi u suprotnom smeru. Na taj nacin eete osloboditi kapu od kuCista razvodSISTEM ZA PALJENJE nika.ana omogucava postizanje zeljene snage i brzine. Trenutak paljenja motora biee detaljno obraden u drugom odeljku ovog poglavlja. Tamo ce se nalaziti iIi dva zavrtnja sa urezom na glavi (kod nekih elektrsmskih sistema za paljenje i cetiri) jedan naspram drugog. Prakticno to se postize pomoeu vakuumskog i centrifugalnog regulatora paljenja. Os tali delovi se razlikuju. Kapa razvodnika se pricvrscuje na kUClste razvodnika pomocu navojnih kopi'i iIi pomoeu opruznih kopci. razvodna ruCica. Ova vremenska sinhronizacija je veoma vazna . razvodnik mora da obezbedi pravovremeno nastajanje varnice na elektrodama sveCice. Ako je kapa razvodnika pricvrseena pomoeu navojnih kopci. Ako je kapa razvodnika pricvrscena pomocu opruznih kopci. Kapa razvodnika. yakuumski regulator paljenja kontrolise praznjenja visokog napona u skladu sa zahtevima optereeenja motora. ove kopce drze kapu razvodnika. To je dec do Cijeg centralnog prikIjueka vodi jedan provodnik sa bobine.t ~ .

Uklonite kuCiSte filtera za yazduh. ::----0 U nckim s!u¢ajevima bpa razl'odl1ib se u!. Njegov rad se proverava na sledeCi nacin. morate ugraditi nevu kapu razvodnika. U ovorn trenutku nije potrebno uklanjati visokonaponske kablove sa prikljucaka na kapi razvodnika. sIabo ubrzanje i slicno. Obratite paznju da Ii ima pukotina iIi drugih znakova ostecenja na kapi razvodnika.mutrasnjoSli kape razvodnib obrlllite paznju da melalni slubiCi {I) nisu nagarcli. Proverite i sa unutrasnje i sa spoljne strane da Ii ima tragova grafita na kapi razvodnika. kao na primer tdko pokretanje. centralnog kabla nalazi se erno grafitno »dugme«. da Ii je grafitno dugme pohabano. U nckim sillcajcvima kapa razvodnika je pricvrscena pomotu opruznih kopCi koje 5C oslobildaju pomocu odvijilCa. nemiran rad. Napomena: Ovo mozda neee biti potrebno kod automobila gde je razvodnik paljenja pristupacm. Napomena:. 8. Mesto od koga se pocinje sa trazenjem uzroka problema je razvodnik paljenja. Napo* .:lal1ja potiskivanjem i oort:l. da ccntra!ni grafitni kontakt (2) nije pohaban. Ovi kablovi moraju Qiti dovoljno dugacki da omoguee da okrenete kapu razvodnika i' da je pogledate sa unutrasnje strane. Proverite spoljnu stranu kape..rukom. Okrenite kapu i pogledajte je sa unutrasnje strane. Isto tako. Uklonite kapu razvodnika prema prethodno datim instrukcijama. Naspram. Pogledajte o(1eljak »Servisiranje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za napajanje gorivom«. Provera razvodnika paljenja Ako imate probleme sa performansama motora. 3. Pregledajte unutrasnju stranu kape razvodnika. 4. 7. UoCite razvodnik paljenja na naCin kojije vee opisan u ovom poglavlju. 6. Za obavljanje ave operacije potrebna je vrlo mala sila. Aka uoCite bilo koju od pomenutih stvari. 273 'e SISTEM ZA PALJENJE 274 I . Obratite paznju da Ii su metalni stubiei nagoreli. Naspram svakog od kabla nalazi se po jedan metaini stubie (na spoljnoj strani kape naiaze se prikljucci. priiikom proverc :. 5. dOl nema tragova grafitll (3) i pukotina (4). uzrok maze biti sis tern za paljenje.njcm zakrctnih kopci (1) za II? kruga odvijaca (2). 1. vrlo pazljivo proverite da Ii ima pukotina oko stubica prikljucaka za provodnike. 2. a sa unutrasnje strane stubiCi). Ovi tragovi se javljaju kao erne linije koje vode od prikljucnog stubica provodnika iii ad metalnog stubica. Preko tog dugmeta razvodna meica ostvaruje kontakt sa kapom razvodnika. i da Ii ima pukotina iIi drugih ostecenja.

i t Id i Obratite paznju da Ii i'rna kablova sa pohabanom izolacijorn. Ako na kapi i rucici ne nadete nikakve tragove ostecenja. mora se zarneniti ceo skJop davaca. 15. 10. Ne postavljajte rucicu na silu. predite na sledecu ta(. Pazljivo ispitajte da Ii su ovi provodnici labavi i prornrdajte svaki da vidite da Ii su dobro povezani i da Ii su u dobrom stanju. postavite je na centralnu osovinu. Provodnici kalerna senzora su kod veCine razvodnika vrlo osetljivi. i cesto se ostete zbog savijanja koje nastaje kada vakuumski regulator paljenja zakrece kalem davaca radi dobijanja veceg ugla pretpaljenja. naprslina iIi tragova drugih ostecenja na metalnom jezicku koji se nalazi na vrhu razvodne ruCice. Ako nadete bilo koje od opisanih ostecenja moracete da zamenite razvodnu rucicu sa navorn. Pogledajte razvodnik. Zategnite zavrtnje pornocu odvijaca. 16. :1 ! I . 14. 9. Ako je 'osavina labava. i labavih prikljucaka. Ako su provodnici koji povezuju davae osteceni. Na osovini se nalaze cetvrtasti i okrugli ispusti koji se uklapaju u cetvnasti odnosno okrugli otvor na prirubnici razvodne ruCice. . Polomicete je. Proverite sve kablove i/ili sve prikljucke kablova koji se nalaze u razvoelniku paljenja. OCistite unutrasnjost razvodnika Cistom krpom koja je natopljena rastvaracem. odnosno namotaje davaca razvodnika.ku. korozije. Pregledajte platinsku dugmad. Pogledajte odeljak »Uklanjanje i postavljanje razvodnika paljenja«. oCistite ih' pomocu Ciste krpe natopljene nekim rastvaracem. Ona mora cvrsto da stoji u razvodniku. Proverite cia Ii ima tragova rde. ulja iIi masti. Pregledajte razvodnu ruCicu koja se nalazi na vrhu eentralne osovine i vidljiva je kada se ukloni kapa razvodnika. iIi je jednostavno naVllcena na osovinu (podignite je sa osovine rukom). 13. Obratite paznju da Ii ima tragova grafita. Ugradite ruCicu razvodnika. Aka je pricvrscena pornocu dva zavrtnja. na primer alkoholom. maTate zameniti. razvadnik. Aka ste pregledom utvrdili da je razvodnik u dobrom stanju. Moraju biti Cisti i dobra pricvrsceni. otpusteni iIi prekinuti. ili ako treba da zamenite neke ad neispravnih delova.mena: los uvek ne odvajajte bilo koji ad kablova sa kape razvodnika. 12. Pomerajte prstima centralnu osovinu razvodnika. 11. Ona je pricvrscena na osovinu pornocll dva zavrtnja ih pomocu odvijaca). to se vrsi tek kasnije.

I U ovom slucaju [utica se moze posta viti oa osovinu sarno u jedan odreden polozaj. i \ Kod drugc vrslc razvodnika razvodna rutica je pricY[scena pomocu zavnnjcva koji sc moraju odvmuti da bi se razvodna ruCica skinula. Prove rite sada i ove kontakte. Gurnite kabl u prikljueni stubii' na kapi razvodnika. Postavite kapu razvodnika prema uputstvu koje je dato u" ovom odeljku." . Zamena kape razvodnika paljenja . Zamena kape prikazana je u jednom od sledeCih odeljaka. razvodnika. kod stitnika.Aka se [utica sarno nav!aci na centralnu 050viou razvodoika. Korozija se javIja u vidu. pogledajte u kom polozaju se nalazi zaravnjena strana osovine. sarno obrnutim redosledom. Ne postavljajte kapu ako treba da je zamenite. Raevodrw weicn sc moze posta viIi na svojc mesto sarno u odrcdcnum P010l. 4. Rukom izvucite kabl iz prikIjueka na kapi razvodnika. Ponekad se ovi spojevi olabave usled dejstva vibracija motora." ~ " " " .lljU. 2. Pogledajte u stubi" prikljueka na kapi razvodnika. U tom slucaju ih jednostavno gurnite u prikljucak u kapi razvodnika. Provera pojave korozije I ~ I ~ Ako ste prilikorn pregleda konstatovali da je neki ~ ad kablova u kapi razvodnika otpusten. Ovo vazi i za kablove sveGica i bobine. 3. onda II postoji mogucnost da se u prikljucku na kapi i" . Da biste to proverili uradite sledece.SISTEM ZA PALJENJE Kod nckih razvodnika razvodna rucica S ~ skida lako 'itO so: povuce n3vise. 17. zameni'" kapu razvodnika. Napomena: Kablovi sveCice (sekundarno kolo paljenja) koji su postavljeni u prikljucke na kapi razvodnika moraju biti do kraja ugurani u prikljucke. L . Isto tako vodite racuna da gumeni stitnici pokrivaju spoj na sveCicama i na prikljuccima kape razvodnika. taka sto provodnik iscupate drZeci ga za kraj. Kablovi su pricvrsceni u stubastom prikljucku kape razvodnika taka sto se prikljucni kraj provodnika blagom silorn upire u stubasti prikljucak. 275 SISTEM ZA PALJENJE razvodnika pojavila korozija.zelenkaste materije unutar prikljueka u stubii'u. 1. Da biste odvojiIi kablove morate ih uhvatiti sa donje starne kape.. Ova povrsina odgovara ravnoj strani u prirubnom otvoru ruCice. Aka nije moguce ukloniti sve tragove korozije.. Napomena: Kod nekih tipova motora kablovi sveCice imaju kopeu na prikljueku na kapi. Uklonite tragove korozije pomoi'u male iieane cetke. stisnuti kopcu klestina i istovremeno izvuci kabl." .

i tako dalje. Na taj naCin ste sigurni da kapa i rui'ica mec1usobno odgovaraju. SkidajuCi sa stare. Skinite kapu razvodnika na prethodno opisan naCin. Proverite da li ste gurnuli kabl do kraja u stubic na novoj kapi. U zavisnosti ad naeina pricvrsCivanja. postoje situacije kada je skidanje razvodnika neophodno. Ako. iii zakrenite . kondenzator. odmah postavljajte na novu kapu jedan po jedan kabl na odgovarajuce mesto. Medutim. Pravilan momenat paljenja posle zamene zavisi od poloiaja razvodne rucice.Kapa razvodnika paljenja se menja na sledeCi naCin. 1. Isto tako prove rite da Ii je isti proizvodac kape i rutice. To je dobra praksa. Proverite da Ii rutica i kapa odgovaraju za ugradnju oa motor. Skinite kapu razvodnika pomocu odvijaca. raeva i produietak • Mali kljuc • Kreda • Stezae za crevo(a) 1. Alat i materijal • Odvijac • Nasadni kljueevi. Napomena: Mnogi profesionaIni mehanicari menjaju i razvodnu rui'icu kada menjaju kapu razvodnika. Ako je skidanje razvodnika neophodno postupite na sledeCi nacin. veoma je 276 vaino da razvodnik sve vreme radi ispravno. 2. 3. Visokonaponski kablovi se skidaju tako sto ih povueete rukom. ria primer imate problema sa centrifugalnim regulatorom paljenja. . Skidanje i pravilna zamena razvodnika paljenja nije jednostavan zadatak. Pogledajte uputstvo dato u odeljku »Servisiranje filtera za vazduh« poglavlja »Sistem za napajanje gorivam{<. bolje je da to prepustite kvalifikavanom mehanicaru u avlascenom servisu. i od njega zavisi rad matara automobila. onda morate da skinete razvodnik paljenja. NajveCi dec provera i servisiranja razvodnika se moze izvesti dok je razvodnik na motoru. Otvorite poklopac motora i uklonite kuCiste filtera Z3 vazduh. iii u slueaju kada se iskrivi centraIna osovina. Skidanje i ugradnja razvodnika paljenja R razvodnik paljenja je komplikovan mehanizam. Posta vrsi nekoliko vainih funkcija. U stvari preporueuje se da se platinska dugmad. 2. drZeCi ih pritom za kraj kod gumenog stitnika. Aka i najrnanje sumnjate II svoje mogucnosti da zavrsite ovaj posao. Postavite novu kapu na kuCiste razvodnika i pricvrstite je na prethodno opisan naCin. kapa razvodnika i vakuumski regulator paljenja menjaju bez skidanja razvodnika paljenja.

Neki mehanicari uvek pokrenu motor tako da rueica bude u poloiaju »12 sati«.. Uhvatite rukom kueiste razvodnika i . 3. m P. Pomoeu malog kljuca skinite sa bobine kabl koji je povezan sa razvodnikom paljenja.. . = ad i I!!' (" • I f . 6. tf II SISTEM ZA P ALJENJE I Obel". 7. koji se u-v:'J:e u motor kad donjeg dela razvodnika paljenja. Obratite painju na poloiaj razvodne ruCice. .. I . taka da ne mogu cia zaborave polozaj. To' () kredom (1) . pO'O"i i •• _______________ L novi razvod "k ova. i koji sprecava da razvodnik ispadne iz svog lezista..navojne kopee za 112 kruga. Pomocu nasadnog kljuca. Kad nekih tipova matara jezicak razvodne ruCice se okrene ___ __ . Odvojite sve elektricne kablove sa razvodnika paljenja. iii izbacite opruine kopce iz leiista na kapi razvodnika. Sada nosac moiete skinuti rukom. motora. ova ce' yam pomoCi da pri ugradnji razvodnik paljenja astane u is tom polozaju. 4. raeve i produzetka skinite nosac kaji drii razvodnik. Vratite navrtku na bobinu da je ne izgubite. Skinite razvodnik.. d. Postavite nasadni kljuc na glavu tog zavrtnja 1 i okreCite ga II smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu sve dok ga ne oslobodite. Odvojite dovodno crevo (iii creva) vakuumskog regulatora paljenja svlaceei ih sa regulatora i blokirajte ih. skinite samo prikljucak (-) negativnog pola akumulatora. 5.podignite ga navise.')<oj" " "m 0'. I ' 277 SISTEM ZA PALJENJE Potom skinite prikljucak sa akumulatora da bi sprecili slucajno pokretanje motora. Oznaeite kredom na nekom nepomicnom delu motora pravac u korn je akrcnuta rutica. "' ""kom od . To je jedan zavrtanj..".

za nekoliko slepeni prilikom ove operacije . Tokom rada. i metalno kudste /oko . Proverite da li je razvodna ruCica u istom polozaju kao pre skidanja. 9. koji se javlja na provodnicima. Ako su sveCice istrosene motor ce nepravilno raditi) tesko ce se pokretati. potreban je vrlo veliki napon da bi se varnica javila. (Kod nekill tipova motora razvodnik dobija pogon preko zupcanika koji se nalazi u motoru. On tece kroz provodnik obmotan keramickim izolatorom i preskace na drugi provodnik koji je povezan sa masom te se preko njega zatvara kola struje. produietak i nasadni kljuc za sveeice • Zastitne naocare • Zicana cetka • Turpija za platinsku dug mad • Alat za merenje zazora izmedu elektroda sveCica • Moment kljuc • Svecice • Izolir traka • Krpe • Rastvarac • Penetrirajuee ulje • Kratak komad creva za grejanje oklopa. Pogledajte adeljak »Podesavanje paljenja« u ovom poglavlju. 8. iIi Ala! i ma!erijal • Racva. Oni koji imaju prirubni sklop sa urezom neee se pomeriti prilikom skidanja).obelezite taj polozaj. Podesite motor po ugradnji razvodnika paljenja. Elektricitet. SveCice predstavljaju poslednju kariku u sekundarnom sistemu paljenja. tj.krajnji izvrsioci« s_istema za p a i j e ~ nje. sarnO obrnutim redam. Jednostavno govoreCi sveCica nije nista drugo do dva provodnika koja se nalaze dovoljno blizu jedan drugom da izmedu njih moze da skoci varni ca. drugi imaju prirubni deo sa urezom. elektrodama. odnosno prostor za sag orevanje. elektrode se trose i varnici postaje sve . drugi provodnik koji je povezan sa masom. ima na sebi navoj koji sluii da se sveCica uvrne u atvar oa cilindru taka da ova dva provodnika ulaze II cilindar. Zamislite da je jedan od provodnika obmotan keramickom izolacijom. trosice mnago 278 goriva i nedostajace mu ana ostrina i performanse koje treba da ima po svojoj konstrukciji. Pregled i ugradnja svecica S veCice su >. Posta ste popravili. odnosno kupili novi razvodnik. sveCica stari. ugradite ga prema uputstvu od 1 do 7. Deo kuCista. dobija se od razvodnika paljenja. pomoCi ce vam prilikom ugradnje razvodnika. S obzirom da jaka sabijena smesa goriva i vazduha predstavlja sredinu koja je vrlo nepogadna za stvaranje varnice. keramickog izolatora.

a posebno kod automobila sa elektronskim paljenjem (nema platinskih dugmadi i kondenzatora) svecica je glavni dec brige. U tim slueajevima napon koji se <!obija iz sistema je suvise nizak. Ali sto se tice sistema za paljenje posebnu paznju obratite na sveCice. SveCica je vitalni den kod odrzavanja motora. Ispitiv<rnja su pokazala dC! veCina vGzaca ne moze da ascti sveCica pri normal no lakim uslovima opterecenja i pri uslovima voznje na. na primer kablavi. kao sto su filteri. u stvari je ana na granici neispravnosti. U gradskoj voinji cesca je potreba za Ciseenjem sveCica. Kada se ovo javi onda motor nepravilno radi (»trakira«).000 km ukoliko je vozilo opremljeno elektronskim sistemom za paljenje. U sklopu normalnog odriavanja kad konvencionalnog sistema za paljenje. Proverite sta je navedena u uputstvu za odrZavanje vaseg automabila.otvorenom putu. onda se nepotrebno trosi gorivo. Ponekad. Servisiranje sveCica U sledeeem uputstvu prikazano je kako se skidaju svecice. I I kratko se spaja sa masom. provera sistema za napajanje gorivorn itd. i ako izgleda kao da sveCica radi ispravno.000 km skinuti.. .teie da skoCi sa centralne elektrode na masu. Kod podesavanja motora. U nekim slucajevima sveCica nije uzrok sto nema varnice. platinska dugmad iii babina. oCistiti i podesiti zazor izmedu elektroda. . Kada su sveCice toliko istrosene da varnica vise ne moie da preskoci izmedu elektroda. 'c·. Isto vazi i za stariji automobil koji normaine tresi vise ulja. 1. 2. sveCice je potrebno na svakih 15. avo je stanje koje veCina vozaea tesko ustanovIjava. ---- . Ako je motor zagrejan ostavite ga da se dovoljno ohladi da se ne moiete opeCi ako dodirnete izduvnu granu. onda se taj elektricitet kreee linijom najmanjeg otpora i i 1 I. kako bi se obezbedile pravilne performanse motora.. Pazljivo odvojite jedan po jedan kabl sa sveCica take sto ga uhvatite za gumeni stitnik iIi zastitni poklopac i istovremeno ga povlaCite i lagano uvreete da se osetljiv kraj provodnika ne bi iL I .. vee neki drugi dec sistema za paljenje. !v1nogi proizvoaaCi vozila preporucuju promenu "sveCica nn svakih 50.000 do 20. Aka jedna iIi vise sveCica povremeno »trokira«. normalno postoje i drugi elementi izvan sistema za paljenje koji zahtevaju painju. Ovaj interval zavisi od naeina voznje i modela automobila. bar sto se tice odrZ<lvanja sistema za paljenje.

(I) stubic prikljucka. Pregled sveeica Iskusni mehanicar moze vam dati mnago poda280 taka 0 stanju motora posto skine -i pogleda Sve- . Skidajte jednu po jednu sveCicu i postavljajte ih na pogodnu povrsinu po redosledu skidaoja. koji ima gumeni iii plasticni ulozak. Sa takvim kablovima treba pazljivo rukovati.. Najbolje je aka stavite zastitne naocare i izduvate prljavstinu pomocu vazduha pod pritiskom. a pritom ulozak drii svecicu u kljucu da ne ispadne pri skidanju iii ugradnji. Upotrebom takvog kljuca sprecava se lomljeoje izolatora 5veCice. a maida i produzetak za rad na nekim motorima kod kojih svecice nisu pristupacne. 3. oznaCite ih komadima izolir trake pre nego sto ih skinete. Na motorima kod nekih uvoznih tipova automobila koriste se sveCice zaptivnog tipa koje su smestene u cevi i ne koriste nikakve posebne zaptivke. Najbolji nacin da razdvojite spoj je da lagano uvrcete gumeni stitnik i pritom ga povlacite . maiete i pokrenuti motor elektropokretacem nekoliko sekundi sto ce oduvati priljavstinu oko sveCica (bar onu koja bi mogla da upadne u cilindre). Ako je potrebno. (3) centmlna elektroda. kako bi kasnije mogli da ih ispitate.SISTEM ZA PALJENJE Delovi tipicne sveCice. (2) izojator. iIi elektroda mase j (7) zazor izmedu elektroda. Odvrnite svaku ~ v e C i c u u suprotnom smeru od kretanja kazaljke na satu za jedan iIi dva kruga pomocu odgovarajuceg nasadoog kljuca i racve. ostetio. Oeistite prljavstinu sa donjeg kraja svake ad svecica pornocll krpe namocene rastvaracem. odnosno cilindara. (5) zaptivJl<l podlosb. On je najcesee naCinjen od najlona koji je impregniran ugljenikom i koji ne moze da podnese takva naprezanja. 5. Koristite pritom pose ban nasadni kljuc za skidanje sveCica. Obrisite kablove krpom. pritom prljavstina ne moze da upadne u cilindre jer sveCice jos nisu potpuno skinute. kablovi sistema za paljenje su 279 posebna vrsta provodnika koji su napravljeni tako da provode struju visokog napona i pritom pruzaju odredeni otpor kako bi se otklonile radio smetnje. F 6. Pazljivo obelezite koji kabl ide na koju svecicu. Napomena: Nemojte povlaCiti sam kobl (nemojte ga eupati). Posto ovo nije uvek maguee izvesti. Maida ce vaq1 biti potreban zglobni nastavak izmedu racve i kljuca. Kod nekih tip ova automobila duzine kablova su priblizno jednake i postoji mogucnost da ih pogresDo povezete. (4) kuCiste. Kao sto je vee pomenuto. Napomena: Ako sveCice imaju metalne zaptivne podloske obratite paznju da ih skinete zajedno sa sveCicom. 4. (6) boeJl<l.

Pregrejana svetica. Ukoliko niste od onih koji stalno voze po gradu. 1. vodi te racllna 0 tome da se sredina u kojoj svefica radi moze proceniti stanjem ooog dela svecice na kome nastaje varnica. Ovde su prikazana neka stanja na koja maiete naici. Takve se sveCice obicno koriste kada je motor izlozen grads kim u5!ovima voznje. Osim toga" mozete i ponesto saznati a opstem stanju motora posto ih dobro pregledate. Normalna svecica. Kao prvo. Savremene sveCice sa bakarnim jezgrom imaju izuzetno siIok opseg toplotne vrednosti i U stanju su da u normalnim uslovima zadovolje najrazliCitije us love voznje. podesiti im zazor i ponovo ih ugraditi.' sveCica ne dobijaju se bolje performanse. iii ih treba zameniti. iIi ukoliko ne vozite ekstremno velikim brzinama i pod velikim opterecenjem sto trazi koristenje sveCica manje toplotne vrednosti J prepofuka je da koristite sveCice »00[malnog« obsega. Toplija svefica duze zadrzava toplotu i u stanju je da bde sagori naslage. koriscenjem »toplijih. Aka se temperatura u prostoru za sagorevanje poveca aoda ce sveCica sa oizorn toplotnom vrednoscu da spreCi samopaljenje usled visoke temperature. . Mozete zakljuCiti da ovakva svecica radi u prayom tempera turn om podrucju i da je motor u dobrom stanju. Na centralnoj elektrodi se uocava vrlo blaga erozija. To je one sto biste uvek pozeleli da vidite . odnosno sveCice vece toplotne vrednosti se koriste ako motor evidentno trosi ulje. Medutim toplija sveCica moze izazvati tesko ostecenje u motoru automobila koji se mahom vozi velikim brzinama na putu i pod velikim opterecenjem. Hladnija svecica ima manji vrh izolatora i moze mnago brze da odvede toplotu iz glave matara. Kod ovakvih sveCica abe elektrode su istrosene (erodirane) a vrh izolatora IE t I SISTEM ZA PALJENJE ® ® Prikazuni izglcdi £veCica ukazuju nu tragove (1) pregn:vanja. Toplije sveCice. (2) nasiage . Ovaj izraz ukazuje sarno na to kolikom brzinom se toplota provodi od vrha sveCice. 2. Od momenta postavljanja svecica menja boju i moze imati po sebi naslage i koru ad razlicitih materijala koji uticu na performanse motora.svetlosmeda iIi siva boja vrha izolatora i Ciste lako istrosene elektrode. Zakljucak: ovakvu sveCicu vredl ocistiti i podesiti joj zazor. Suprotno nekim misljenjima.Cice. I vi mazete to -is to. Kada skinete sveCice lako cete odluCiti da Ii su one u takvom stanju da ih treba oeistiti. a vase vozilo trosi ulje.

vrhu izolatora i unutar kuCista ukazuju na to da ulje oa neki naein dospeva u prostor za sagorevanje. (5) nabacenih flllsiaga. v!atne nasI age na elektrodama. leptir za hladno pOkretanje matcra (»cok«) je zaglavio. termostat je zagJavio U otvorenom polozaju. Ranije iIi kasnije moraeete da otklonite osnovni problem. a nastaje usled suvise ranog paljenja iIi zbog preniske oktanske vrednosti goriva. 3. podesiti zazar i ponovo se ugraditi. 4. Sveeica sa cmim naslagama. Zakljucak: ovakve sveeice je pametno zameniti kada se pronade i otklani osnovni uzrok. (4) detonativnog sagorcvanja. SveCice koje . ovakva svetica se moze 06stiti i podesiti zazar pre ponovne ugradnje. sto ee smanjiti nasI age od ulja. kao i zbog opste istrosenosti. SveCica na slid ( 9) je sarno imo5ena. Ovakvi eksplozivni udari mogu ostetiti klip iIi sveCicu. Ova se desava zbog toga sto je toplotni opseg sveeice isuvise veliki za us love pod kojima radi motor. (3) naslage od sagorevanja utja. 6. Zakljucak: Posto se pronade i otkloni uzrok. Detonacija. vrhu izolatara i unutar kuCista sve6ce obitno ukazuju oa to da je tempera turn a vrednost svecice isuvise niska za uslove pod kojima motor radi" Moguei uslovi takvog stanja ukljucuju prebogatu smesu goriva. niska temperatura motora i dug rad motora u praznom hodu. kao i voznja pri malim brzinama. Naslage me kane i suve garezi na elektrodama sveCice. sto stvara takve uslove sagorevanja pri kojima moze doei do jakih mehanickih udara. 5. Takvo stanje moze . Vrh izolatora moze biti neravan i ispucao. Naslage ulja mogu nastati zbog istrosenosti raznih delova motora. Faktori koji mogu da dovedu do toga su prerano paljenje. a sveCice zameniti.garcz. 281 E je beo i bez naslaga. ali ovo je sarno privremena mera. a ponekad mogu pokidati elektrodu sveCice. Ako se zakljuti da je svetica u radu bila isuvise topla iIi isuvise hladna. SveCica sa naslagama od ulja. Zakljucak: Uzrok problema se mora otkloniti. (6) kalcificiranih naslaga. kasnije paljenje. Tamne. SveCice sa nabacenim nasiagama. Ovakvo stanje je izazvano na5!agama iz komore za sagoreva282 nje koje se naglo otkinu od klipa i ventila i "poprskaju« toplotni izolator. Detonacija se obicno manifestuje kao lupanje motara. termostat koji je zaglavio u zatvorenom poioiaju iIi sllvise siromasna smesa goriva i vazduha. (7) glaziranog izolatora $vecice i (8) samopaijenja. na sebi imaju naslage od ulja mogu se oCistiti.i. Zakljucak: koristiti sveCice koje su jedan iIi dva toplotna opsega toplije ad sveCica koje se in ace preporucuju. nemojte prevideti mogucnost da su ugradene sveCice pogresne toplotne vrednosti.

Zakljucak: Prevelike nasI age ovakve vrste mogu dovesti do kratkog spoja elektroda sveCice. 8. Samopaljenje se maze javiti usled usijanih naslaga u prostoru za sagoreI I I I I I ··. Naslage vece debljine mogu formirati »most« izmedu iz01atora svecice i kuCista. Zakljucak: ponekad je moguce oCi5titi.nastati lisled neblagovremenog podesavanja motora. 7. Ako se problem ponovi mozete pokusati sa sveCicom cija je toplotna vrednost manja za jedan stepen. Ako rezultat izostane morate se pripremiti da promenite ulje i filter. moguce je da ste koristiIi gorivo iii ulje neodgovarajueeg kvaliteta. Razlika je jedino u debljini naslage. SveCica kod·koje nedostaje komadic izolatora. Ovakav slueaj se obicno javlja pod istim uslovima pod kojima nastaju i nabacene naslage. Pod odreclenim uslovima. 10. Ako se na centralnoj elektrodi i masi sveCice pojave intenzivne naslage svetlosmecle iIi bele boje. " :1 i ~ i ~ vanje. kao i vrstu ulja. Samopaljenje. i verovatno za dodatne radove na motoru. Zakljucak: ovakav glaziran sloj se ne moze ukloniti uobicajenim ciscenjem i bolje je flromeniti sveCicu. obrazujuCi na taj nacin kratak spoj. Da biste sprecili ovakva ostecenja. komad izolatora se moze otkinuti usled jake detonacije. SveCica kod koje je premoseeno jezgro iIi zazor. SveCice sa kalciniranim naslagama. 9. Umesto toga naslage se tope i obrazuju sloj koji provodi struju. Ovakav slucaj se najcesee javlja kod motora kod kojih se retko kontrolise ulje iii kod motora koji se koriste u gradskoj i sporoj voznji. pri podesavanju zazora krivite sarno bacnu elektrodu.· Pre nego sto se to dogodi potrebno je otistiti sveCicu i podesiti zazor elektroda. Zakljucak: u ovakvom slucaju mozete sarno 06stiti iIi zameniti svecice i odmah promenite vrstu benzina da biste videli da Ii je problem time resen. 11. Napuknut iIi polomljen izolator se obieno javlja zbog krivljenja centralne elektrode pri podesavanju zazora sveCice. zbgg vruCih tacaka u prostoru za sagoreva- . Ovo znati da paljenje nastaje pre nego sto skoCi vamica. Glaziran izolator sveCice. U ovom slucaju normalne nasI age na vrhu sveCice ne mogu da sagore. Zakljucak: Ovakva sveCica se mora zameniti.··· . podesiti zazar i ponovo ugraditi ovakve sveCice. Takve nasI age mogu form irati i most izmedu elektroda i time se svecica kratko spaja.

nje usled slabog odvodenja toplote iz motora. ipak ga proverite. Turpijam za platinsku dugmad izravnajte i atistite centralnu eleKtradu svake svecice. SveCice sa yelikim i sveCice sa malim zazorom se izraduju u identicnim taplatnim aznakama i jedina se razlikuju pa tame kaliki im je zazar izmedu elektrada. Samapaljenje testa maze da osteti celo klipa i elektrode svetice. Ali ako ste ih Cistili u propisanim intervalima ODe su verovatno u dobrom stanju i mogu se servisirati oa sledeCi naein. Da bi proverili zalor svcClca koristite mcrae sa okrug!om iicom. zbog struganja klipa 0 zidove cilindra koje nastaje usled nedovoljnog podmazivanja iIi paremecenih zazora izmedu del ova metCTa. Ostecene svecice se moraju zameniti. Zakljucak: uzrok se mora pronati i otkloniti. SISTEM ZA PALJENJE 1. marate padesiti zazar izmedu elektroda prema padacima kaje daje proizvodac motara. ProizvadaCi svetica isporucuju posebne sveCice sa veCim zazorom. I pored taga sto proizvadac maze padesiti zazar na novim syeCicama. Osteticete eiektrode. Istrosena svedca. 3. Painja: Ne pakusavajte da sveticu predvidenu za mali zazar padesite na veliki zazor. Da biste praverili zazar sveCice patreban yam je merac zazara koji je naCinjen ad okrugle zice. lsturpijajte elektrodu mase sa unutrasnje strane svake sveeice taka da pavrsina postane sjajna. Stavite zastitne naotare i iicanom cetkom otistite navoj i elektrode sveCica. ravan merni listie ce verovatno dati pogresno oCitavanje. Ako je potrebna natapite krpu sa malo rastvaraea. 2. 1.5 do 2 mm. Dobre obrisite sveCice Silvorn krpom. U opsegu od . Izolator smede sive baje pokazuje do je taplotna vrednost svetice adgovarajuca. zbog detonacije iIi zbag previsake taplatne vrednasti svetica. Zakljucak: posta elektroda za masu nije po celoj povrsini centrirana U odnosu oa centralnu elektrodu. ovakva sveCica se mora zameniti. m e n ~ n j e mernim listicima nece dati tacan rezultat. Osim toga svetice koje se kariste za elektronske sisteme za paljenje imaju yeCi zazor. Aka je patrebna padesiti zazor uCinite PREPORUCENIMOMENT PRITEZANJA SVECICA (Nm) . Podesavanje zazora svecica Bez obzira da Ii ugradujete nave iii aCiscene svetice. Pomoeu Ciste krpe obrisite naslage ulja i masti koje su se nahvatale sa spoljne strane svetice. Istrosena centralna elektroda kao i elektroda mase ukazuju na to da je svetica adsluzila svoj radni vek i da je treba zameniti. Ciscenje sveCica UzimajuCi U obzir vreme i napor koji ulazete pri skidanju i ugradnji svetica. i abratna. obicna je balje da ugradite nove sveCice kada se stare sveCice blize kraju ocekivanog veka trajanja. 12. Ovaj podatak se nalazi u uputstvu za rukovanje vazilam.

5. .ie da pokusajte taka sto na sveCicu navucete komad creva za grejanje. 1. Izvadite krpu okrecuCi je u suprotnom smeru.Dimenzija navoja svecice 14 mm sa zaptivkam 14 mm kanusna 18 mm kanusna Celiena glava 37-44 10-22 22-29 Aluminijumska glava 26-32 10-22 22-29 283 NJE to pomocu odgovarajuceg dela alata za merenje zazora. Zategnite sveCice rnomentnim kljucem na vrednost specificiranu u tabeli u ovom odeljku.a rezervnih delova. Po motu suve i ciste krpe obrisite sve preostale tragove prljavstine i rnasnoce sa zaptivnih povrsina sveCica na glavi motcra. Ako pritom imate poteskoca to maze da znaCi da navoje u glavi motora treba oeistiti. onda se zaptivanje postize kontaktom izmedu dYe metalne povrsine. Prikljucite na svaku sveCicu odgovarajuCi kabl.sarno bocnu elektrodu .dok ne dobijete pravilan zazor. ivlozete koristiti i ala1 za Ciscenje navoja. i dovoljno je pritegnuti svedce za 114 kruga. 2. Uvmite sveCice rukom. 3. koji moiete naCi u prodavnicaIT). pristupite ugradnji na sledeCi naCin.vrtanju sveCice navoj ne ruo. Ugradnja svetica Posta ste oCistili sveCice i podesili zazar izmeou elettroda. iii kupili sveCice i proverili zazor. Panoya proverite zazor. Ako su navoji Cisti. pa to crevo koristite kao savitljivu ruCicu. Uvmite taj ugao krpe U DtVOT za sveCicu okrecuCi ga u smeru kretanja kazaljke na satu. tako da budu pritegnute ali ne suvise! Aka vas motor ima svecice sa konusnim sedistem i aka nema zaptivnog prstena. Napomena: Neki proizvodaci preporucuju da se navoj namaze sredstvom koje sprecava da sveCica »zapece«. a jos uvek pri u. Za Ciscenje navoja obicno je dovoljno staviti u njih malo penetrirajuceg ulja. Namocite jedan ugao Ciste krpe uljem. Ako nemate momentni kljuc pomocu racve i nasadnog kljuca pritegnite sveCice za 1/4 do 1/2 kruga. Ponavljajte avo dok ne uklonite prljavstinu. Pazljivo iskrivite bocnu elektrodu . Proverite to u uputstvu za 4. Proverite da Ii su metaini zaptivni prstenovi na sveCicama u dobrom stanju i da Ii pravilno nalezu na sveCice. odgovarajuceg unutrasnjeg preenika.

pogresnim koriscenjem iii uticajem sredine. trose vremenom. obavezno prover(te sveCice. iIi pomocu volt/ommetra proveriti da Ii su kablovi ispravni tako sto ispituje elektricni otpor kabla iii proverava da Ii ima pukotina. Realan vek trajanja koji mozemo ocekivati je oko 50. uzrok mogu biti ovi kablovi. Napomena: Od 1963. Kablovi sveCica se . 284 Kablovi za svecice B ez obzira da Ii vrsite kompletno podeSavanje matara. -. Profesionalni mehanicar moze pomocu posebnog ureaaja za ispitivanje. obieno se pretpostavlja -. Povremeno vizuelno pregledajte kablove. sto je skracenica za TV i radio smetnje i imaju 12-tozilno jezgro od I . I pored toga sto kablovi za sveCice mogu izgJedati kao da su u dobrom stanju. cesto pogresno . godine u sva vozila proizvedena u Americi ugraduju se kablovi za sa grafitnim jezgrom. Kada ovaj period prode. promenite kablove za sveCice na prvom sledecem servisiranju motora. kao i svi ostali delovi. Uklonite oznake od izolir trake sa kablova sveCica. odnosno za zamenu. najbolje je da sve promenite zbog toga sto su svi oni podjednako stari. paljenje i kablove svetica. kablovi sveCica se llJoraju promeniti ako zelite da motor radi Cak i ako utvrdite da je sarno jedan kabl neispravan. Ako nije uocljivo ostecenje jednog iii vise ovih kablova. sarno menjate sveCice iii trazite uzrok slabih Derformansi vaseg automobila.Cvrsto navucite gumeni stitnik rukom preko vrha sveCice.~ J 'iil"'W" . Ovakvi kablovi se cesto nazivaju TVRS provodnici.da su kablovi u dobrom stanju. iIi aka neke od sveCica imaju naslage garezi (pogledajte odeljak "Provera i ugradnja sveCica« U ovom poglavlju). Cesto se dogada da se kablovi sveCica ispituju tek kada se ni jednom drugom merom ne popravi fad motcra.000 km iii oko tri gadine. ipak mogu biti netspravni. Aka motor automobil? neravnomerno fadi »trokira«. Da Ii na spoljnom omotacu ima pukotina iii znakova istrosenosti? Da Ii su kablovi natopljeni uljem? Da Ii su gumeni stitnici kablova kod svecica postali tvrdi i krti? Da Ii su gumeni stitnici na kablovima kad kape razvodnika postali tvrdi i krti? Ako bilo koje od ovih pitanja ima potvrdan odgovor.t'w' .

Alat i materijal • Kljuc o Set kablova za sveCice • Sapun iIi silikonski sprej najlona impregnir9.TIo grafitom. Obzirom da u ovakvom kablu nema metalnog jezgra, on je podlozan ostecenju i moze da pregori. Provodnik je dobra izolovan silikonskom gumom, jer je taj materijal otporan na toplotu koja je najYcCi neprijatelj ovakvih provodnika. Zamenu kablova za sveCice moz£-izvesti svaki mehanicar-amater i to na veCini motara. Medutim kod nekih tipova motara kablovi sveCiea su sprovedeni ispod delova motora, kroz eevi, iIi separatore i preko nekih neuobicajenih mesta. Uvek dobro pogledajte a kakvom se poslu radi, da biste pre nego sto pristupite radu sigumo utvrdili da Ii maiete da ga zavrsite. - - - - - - ~ ~ ~ - - - - SISTEM ZA PALJENJE Zamena kablova za sveCice Kad menjate kablove sveCiea prove rite da Ii ste obezbedili odgovarajuCl kaplet za automobil nn kome radite. Mozete nabaYiti i takav komplet kod koga su duiina, prikljutei, stitniei i ostalo pripremljeni za ugradnju na odgoyarajuCi tip motora. Napomena: Ako je vase vozilo opremljeno visokoenergetskim sistemom za paljenje (HEI), pogledajte uputstvo na kraju ovog odeljka. Zamena kablova za sveClee se obavlja na sl,,deCi nacin. 1. Ako je motor jos topao ostavite ga da se ohladi toliko da ne mozete da se opecete aka dodimete izduvnu granu. 2. Skinite kuCiste filtera za vazduh. Pogledajte odeljak »serviranje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za napajanje gorivom. ~ . Ovo moze biti potrebno da bi se obezbedio prist up svim kablovirna sveCic3. Provcrite kablovc za svcCicc priiikom podcsavnnja motam iii ako motor ne radi pravilno. Kruta i ispucala izolacija je raziog za zamenu kablov a. ali morale zapamtiti da postoji mogucnost dOl vizue!nim pregledom ne otkrijcte kV;IL 285 SISTEM ZA PALJENJE Obeleiite raspored kablova za svecice pre nego Slo ih skinetc; ponekad su provuceni i kroz otvore i-cevi. Skinite ih i zamcnjujte jedan po jedan da hi izbegli zabunu. 3. Pocnite od sveGice koja je najdalje od razvodnika paljenja (kod motora V6 iii V8 moiete poceti sa bilo koje strane motora), pazljivo uklonite kablove povlaceCi gumeni stitnik, a istovremeno ih lagano uvreete. 4. Pogledajte kuda je sproveden kabl do razvodnika. 5. Izvadite rukom drugi kraj kabla iz kape razvodnika. I kod ove operacije lagano uvrtanje pri izvlacenju ce olaksati odvajanje.

286 6. Uklonite kabl iz motora. Aka je kabl provucen kroz cevi, in postavljen u separatore, obeleiite to jer ee vam olaksati ugradnju novog kabla. 7. Iz kupljenog· kompleta novih kablova odaberite onaj kojr je iste duzine kao onaj koji ste upravo skinuli. Uporedite duzine. 8. Ugradite novi kabl za sveCice pratee; tacke od 3 do 6 ali obrnutim redosledom. Proverite da Ii je novi kabl provucen na isti naCin kao onaj koji ste skinuli. I , , ; I 9. Na oba kraja kabla, i kod sveCice i kod kape razvodnika praverite da Ii su prikljucak i gurneni stitnik dobra postavljeni i da Ii je kabl dobro gurnut u prikljucak kako bi se obezbedio dobar kontakt. ' 10. Nastavite sa zamenorn jednog po jednog kabla po ovoj proceduri sve dok ne zamenite ceo set. 11. Skinite sekundarni visokonaponski kabl sa prikljucka na bobini; to je provodnik Ciji je drugi kraj prikljuccn na razvodnik paljcnja. Lagano ga uvrCite dok ga izvlaCite iz prikljucka. " ~ ' = ~ = " ~ ~ , , = CD ii i I 0 l 11 II ~ 1 I I I , \, c: I C::TI=M ZA P ALJ 12. Izvadite drugi kraj kabla iz centralnog 'prikljucka na kapi razvodnika. I ovde se kabl lagano uvrce pri izvlacenju iz prikljucka. 13. Zarnenite visokonaponski sekundarni kabl sa novirn prateCi uputstvo iz tacaka 11 i 12, sarno obrnutirn redosledorn. I ovde proverite da Ii su gumeni stitnici - na svakom kraju se nalazi po jedan - ugurani do kraja da bi se obezbedio dobar kontak!. Visokoenergetski sistem za paljenje (HEI) Aka radite na kolirna koja su opremljena visokoenergetskim sistemom za paljenje (HEI - High ----Kad De!co-Remy Unitized razvodnika (levo) kablovi III sveCice p05t<lvljaj u 5e u prstcnas!i nos;lc (1) koji 5e pricvrscuje na kapu razvodnika (2) pomoc u zavrtnjeva (3}, koji istovremcno priCYTScuju i bobinu (4) odozgo na o\'aj sklop. Dcsno jt: prikazan Deko-Remy HE! razvodnik sa dva nosilea (1) bblovi 13 svecice, kuji sc

u ovom slucaju postavljaju eko bobine (2). 287 Il ' .' I •. tt,, __ . __ . SISTEM ZA PALJENJE Energy Ignition), kapa razvodnika i nadn spajanja provodnika ce biti razliCiti. ISto tako, videeete da je preenik kabla za sveCice veCi. Posto je u ovom slueaju bobina integralni den kape razvodnika, ovde nema visokonaponskog sekundarnog provodnika bobine. Provodnici syeCica kod HEI sistema se menjaju na sledeCi naein. 1. Skinite prstenasti nasac sa kape razvodnika. avo se izYodi tako sto se kopee (oznaeene sa "Latch" - zap or) gurnu od razvodnika, a kapa se podigne. Svi prikljucci kablova za sveCice se nalaze u prstenastom nosacll. Napomena: Kod nekih HEr sistema kablovi za sveCice provuceni su kroz dva nosaca. U tom slucaju jednostayno izvucite kablove i nosace iz kape razyodnika. Kod sistema Delco-Remy Unitized moraju se odvrnuti dva zavrtnja i skinuti bobina pre nego sto se skinu provodnici sveCice i visezilni kab!. Zavrtnje odvite odvijaeem. Zatim ,skinite bobinu i na kraju kablove za sveCice i visezilni kabl. 2. Izvadite prikljucak kabla za sveCice iz prstenastog nosaea kape razvadnika potiskujuCi pritom pal cern prikljucak nadole. Napomena: Kod Delco-Remy Unitized sistema zavrsetak svakog od kablova za sveCice je pricvrscen pomocu zavrtnja. Odvite malo DVe zavrtnje kada skidate kablove. a zategnite kada ih postavite. 3. Skinite drugi kraj kabla sa sveCice. Skidajte ga pazljivo, drzeCi ga za gumeni stitnik i pritom ga lagano uvrCite. Ne cupajte kabl jer ga lako mozete ostetiti. 4. Odaberite iz kompleta kabl odgovarajuee duzine. 5. Pri postavljanju novog kabla u prstenasti nosae podmazite prikljucak sapunom bez amonijaka iIi silikonskim sprejom, i gumite prikljucak u prstenasti nosac. Kod sistema Deleo-Remy Unitized ubaeite kabl uotvor i zategnite zavrtanj. , 6. Ponovite tacke od 2 do 5 posebno za svaki kabl sveCice sve dok ne zamenite ceo komplet. Zapamtite, menjajte jed an po jedan provodnik da biste izbegli zabunu i greske koje Yam mogu aduzeti mnago vremena. 7. Kada 5U svi kablovi za sveCice zamenjeni, zavr288 site rad tako sto izvr,ite uputstvo iz tacke 1, ali obrnutim redosledom. Sva uputstva pri zameni kablova sveCica na sisternu HEI su ista kao kod konveneionalnih sistema, osim pomenutih razlika kod kape razvodnika. Ako iole sumnjate u syoje moguenosti

da obayite ovaj posao, konsultujte profedionalnog mehanicara. Indukcioni kalem (bobina) K Od veCine automobila bobina je ern, cilindrican iIi cetvrtasti dec velicine konzerve piva od 0,33 litra. Bobina se obicno nalazi u blizini razvodnika paljenja. Ako ne mozete da je pronadete, pronadite veliki sekundarni yisokonaponski kabl koji je prikljucen na eentar kape razvodnika. Bobina se nalazi na drugom kraju tog kabla. Pri proveri bobine, prvi korak je yizuelni pregled. Proverite da Ii je bobina cvrsto pricvrscena da bi imala dobru masu, i da Ii su svi prikljucci Cisti i sigurni. Otpusten i prljay prikljucak izaziva veliki otpor u kablovima. Takav veliki otpor je uzrok slabog rada sistema za paljenje. Pogledajte da Ii na vrhu bobine ima pukotina, da Ii je kuCiste bobine ulubljeno, i da Ii euri ulje iz bobine. Ako nadete bilo koje od pomenutih osteeenja, bobina se mora promeniti. Bobina je u stvari mali transformator koji struju od 12 volti, iz primarnog sistema, pretvara u struju sekundarnog sistema, kod koje se napon penje i do 30.000 yolti. Ovaj visoki napon je potreban da bi skoCila varnica izmedu elektroda sveeica, i da bi se upalila smesa goriva i vazduha U· motoru. r pored toga sto, spolja gledano, moie izgledati da je bobina u dobrom. stanju, ona moze biti neispravna. Neki od znakova da je bobina neispravna, odnosno u nekim slucajevima slaba, su gubitak snage pri veeem broju obrtaja, zastoj motora prilikom ubrzanja, iIi u ekstremnim slucajevima nemoguenost pokretanja motora. . \ I ; ! I . , I r_-___ t_ SISTEM ZA PALJENJE f , Ii f , } I Ako ste osetili bilb koji ad pomenutih simptoma, najbolje je da bobinu odnesete kod majstora koji ima odgovarajucll opremu za ispitivanje. Aka yam to nije moguce, maiete kupiti novu bobinu i zameniti staru. Medutim aka zamena bobine ne resi .problem ne ocekujte da ce vam u radnji zameniti bobinu koju ste vee jednorn ugradili. VeCina prodavnica delova ne prihvata da

vrati nOvae za elektricne komponente koje su bile uoraclene. Medutim ako imate svoj, ali mogucda pozajmite volt/ommetar, iii drugi instrument za analizu rada matcra kojim se moze ispitnti bobina, onda to mozete i sami da uradite. o Tipicni delavi indukcionog kalcma - bobine. (J) guma. (2) sekundarni visokonaponski prikljucak, (3) primarni prildjucak, (4) kapa. (5) slojcvi, (6) namotaji. (7) kuciS1C j (8) stakleni izolator. ... - .. --.. ----.. -.. Alat i materijal • Adapter za sveciee • Babina • Volt/ommetar • Viljuskasti kljucevi Ispilivanje olpora prirnarnog kola bobine Isnitivanje primarnog otpora se vrsi na sledeCi nuein. 1. Postavite birae opsega volt/om metra u poloiaj 1-10 oma«. Ako je potrebno povezite odgovaraju6 provodnik za ispitivanje na instrument. 2. Izvrsite kalibraciju instrumenta za ispitivanje prema uputstvu proizYodaca. 3. Iskljucite glavni prekidac, odvojite dva provodnika sa primarnog prikljueka koji se nalazi pri vrhu bobine. U nekim slueajevima ovaj prikljucak se jednostavno svuce; drugi opet imaju navrtke na prikljucnimstubiCima koje se skidaju malim viljuskastim kljucem. Prikljucei su obelezeni na razne naeine. Najcesce oznakama "POS" iIi (+) za pozi(ivan, odnosno »NEG" iii (-) za negativan prikljucak. Obeleiite gde koji kabl pripada da bi ste ga kasnije lakse povezali. 4. Prikljucite erveni i erni provodnik instrumenta za ispitivanje na primarne prikljucke. 5. Obtajte dObifenu vrednost na odgovarajucoj skali instrumenta. Ova vrednost treba da odgovara onoj koju preporucuje proizvoclac. Meclutirn kod veCine vozila otpor prirnarnog kola bobine se krece izmeclu 0,5 i 30ma. Ako je ovaj otpor znatno iznad iii ispod preporueene vrednosti, bobina je neispravna i mora se zameniti. 6. Ako je bobina neispravna uklonite provodnike za ispitivanje sa primarnih prikljucaka i zamenite bobinu na nacin koji je prikazan na kraju ovog odeljka. Ako je otpor primarnog kola bobine u preporucenom opsegu, predite na ispitivanje sekundarnog otpora. 289 ENJE Ispitivanje otpora sekundarnog kola bobine Ispitivanje sekundarnog otpora b:obine vrsi s_e na sledeCi naCin. 1. Podesite volt/ommetar u opsegu od 1000 do' ·1O.0000ma. 2. Kalibrisite instrument prema uputstvu proizvodaca. 3. Skinite kabl sa centralnog prikljucka babine. Painja: Proverite da lije glavni

prekidac iskljucell, pre nego sto skinete kabl. On se skida tako sta se prihvati za kraj, povuce navise i istovremeno blago uvrce. 4. PrikljilCite jedan od provodnika instrumenta na bilo koji od primarnih prikljucaka. CD 5. Prikljucite drugi provodnik instrumenta na adapter sveCice, iIi spiralnu oprugu i ubacite adapter u centralni prikljucak bobine. 6. OCitajte dobijenu· vrednost instrumenta na odgovarajucoj skali. Ocitana vrednost mora biti u opsegu koji preporucuje proizvodac automobila. Ako je izmerena vrednost otpora izvan one koju daje proizvodac, to znaCi da je bob ina neispravna i da je treba zameniti. 7. Ako je bobina neispravna, skinite provodnike za ispitivanje i zamenite bobinu prema uputstvu koje sledi. Ako su otpori bobine u okviru preporucenih vrednosti, uklonite pravodnike za ispitivanje i povezite kablove primarnog kola i visokonaponski kabl. Pri primarnog Olpor;) odvoje sc prim ami proyodnid (I j, Do bra bi bila da 5e obeleie pre skidanja. Crvena s!ipaljb ommetra (2) ,e prikljuCl na pozitiviln prikJjueak. a crna (3) n:J ncgUlivni prikljucak. 290 ..... -------------I· i i ! . " = SISTEM ZA PALJENJE -, rr:5J CJ '--_ .... 0 Kou ,;iSlCma HEI kt1u i;Ojlh fim.,:tar SC prikijucujc: {I) za

oooin<\ nalazi u k;lpi primafnog nlpora. (:!) z::

Of

sckumJarrHlg ntpora. , I I I L....l .... Iii! II Pri jspitivllfljU primarnng otpora na forull, povci:i!c ommc!ar na prik<lz;lO 11<16n. Pri ispi!ivunju sc:kund:lrllog otpora nil Ford-u. rO\eZite ommctar flU prik:Jzan naCin. 291 I IL···· , ' ; . -----292 Pri ispitivanju sekundarnog otpora postal'iie adapter svceice (l) u prik!jucak bobine (2), Crveni provodnik (3) povc:tile na ncgativni

prikljuC4k, a crni provodnik (4) svc6ce, Uporcdilc izmcrcni Olror sa preporuccnom vrcanoscu ! f I • l J I I I , Zamena bobine Ako ste doW do zakljucka da je bobina neispravna, i da je potrebna zamena, postupite na sledeCi narin. 1. Obezbedite odgovarajucu bobinu. Mnoge bobine izgledaju slicno, ali mozda nisu u stanju da obezbede sekundarni napon koji je potreban za rad vaseg motora. 2. Ako to dosad niste ucinili, iskljucite glavni prekidac i odvojite kablove koji su povezani na primarne prikljucke ,to se nalaze pri vrhu bobine. Neki od ovih kablova imaju prikljucke koji se skidaju; drugi imaju stubice sa navrtkama koje se odvrcu pomocu malog kljuca. Prikljucci su obelezeni na razoe natine. Najcesce oznakama »POS« iIi (+) za pozitivni, odnosno »NEG« iii (-) za negativan prikljucak. Obelezite gde se koji kabl nalazi da bi ga kasnije lakse povezali. 3. Izvucite sekundarni visokonaponski kabl iz centralnog prikljucka bobine. 4. Kljucem odvrnite zavrtanj na nosacu bobine. Obicno je ovaj zavrtanj uvrnut u blok motora. 5. Skinite staru bobinu. 6. Pri postavljanju nove bobine sledite tacke od 1 do 4, sarno obrnutim redosledom. SISTEM ZA PALJENJE Primarni (balastni) otpornik paljenja K od velikog broja automobila sistem za paljenje je tako konstruisan da, kada motor radi, funkcionise pri manjem naponu oU onog koji 1ma akumulator. Da bi se to izvelo ugraduje se jedan primarni (balastni) otpornik izmedu glavnog prekidaca i bobine. Ovaj otpornik smanjuje napon akumulatora za 3 volta. Medutim, posto je za pokretanje motora potreban maksimalan napon akumulatora, ovaj otpornik se iskljucuje pri pokretanju motora. Ako se motor automobila ugasi tim se gJavni prekidac paljenja vrati iz polozaja za pokretanje u radni polozaj," onda je vrlo verovatno da je u pitanju neispravan otpornik. Ispitivanje otpornika Pomocu sledeceg ispitivanja proverava se da Ii je balastni otpornik ispravan. Ovde su prikuzana dva lipa balastnQg (primarnog) otpornika. Dvostruki

tip, levo na ,lid, jc tipican za neke modele Chrysler-a. dok sc drugi , koji prikaz;}n desno na slid, koristi kod starijih model a AMC i Genera! Motors 'I\!tomobila. 293 Ala! i ma!erijal • Provodnik za premoscivanje • KIjuc • Primarni otpornik 1. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. Povezite pomocu produznog kabla po ziti van (+) pol akumulatora sa pozitivnim (+) prikljuckom na bobini. 2. Pokrenite motor. Aka motor radi i pored toga sto je produzni kabl prikljucen, balastni otpornik je neispravan i mora se zameniti. Painja: mora se voditi racuna 0 tome da je ovakvo prevezivQnje sarno privremenog karaktera i sluii za potrebe ispitivanja - to nije trajna popravka. Ako vozite a14tomabil sa prikljucenim produinim kablom samo nekolika stotina kilometara, zbog povecane loplote koja se stvara, v e r o ~ vatna oe izgoreti bobina, platinska dugmad i drugi delovi u sistemu za paljenje. 3. U gasite motor. Skinite produzni kabl. Napomena: Na novijim tipovima automobila, balastni otpornik je u stvari provodnik koji povezuje glavni prekidac i bobinu. Ako ste po izvrsenom ispitivanju utvrdili da je balastni otpornik neispravan, ostavite produzni kabl u poloiaju iz tacke 1, obratite paznju na upozorenje iz tacke 2 i odvezite automobil do najblizeg mehanicara. Ovakva popravka nije posao za poeetnika. Zamena otpornika Kod mnogih automobila, a posebno kod starijih modela, primarni otpornik je izveden kao mali kalem smesten u keramicki izolator. Nalazi se na prednjoj strani u motornom prostoru. Pri zameni postupite na sledeCi natin. 1. Odvojite provodnike sa otpornika. Oznacite ih da bi kasnije lakse izvrsili spajanje. 2. Odvrnite pomocu kljuea zavrtanj kojim Je pricvrscen otpornik. 3. Skinite otpornik sa prednje strane. 294 Ako se balastni otpornik nalazi u keramickom lzoiatoru, unda je obicno postavljcn na prednjem delu. unular mo\ornog prostora. 4. Ugradite novi otpornik prema uputstvu od 1 do 3, ali obrnutim redosledom. Napomena: Proverite da Ii otpornik koji ste obezbedili odgovara vasem automobilu. 5. Pokrenite motor. Ako se motor pokreoe nastavi da radi, ooda ste otklonili kvar. Glavni prekidac (kontakt-kljuc) D o pre oekoliko godioa glavni prekidae oa automobilu je imao sarno jednu ulogu - da ukljuCi i iskljuCi primarno kolo. Danas ovaj prekidac pored toga ukljueuje elektropokretae, pove-

zuje alternator i potrosaee, zakljueava upravljae i zuji ako zaboravite kljue u njemu. Kako su funkdje glavnog prekidaca postale sve kompleksnije, isto se dogodilo sa njegovom konstrukcijom. Kod veCine savremenih vozila prekidac paljenja ima pet polozaja, od kojih svaki ima posebne funkdje: »oprema«, »zakljucano«, »iskljuceno«, »)ukljuceno« iii »yoznja« i »pokretanje«. Prvi polozaj, »oprema« omogucava yam da koristite razne uredaje na automobilu koje se pokrecu pomocu elektriene struje, a da se pritom napon ne prikljueuje na kolo za paljenje, sto ne sarno da bi nepotrebno trosilo akumuIator vee bi mogIo da izazove pre gorevanje sistema za paljenje. Kod veCine automobila dodatni uredaji, kao.sto su elektrieni podizaei stakla i pomeranje sedista, mogu se pokretati sarno kada je prekidae paljenja u polozaju »ukljuceno« iz razloga bezbednosti. Kada je prekidae paljenja u pOlozaju »zakljueano« svako napajanje koje ide preko njega je prekinuto. Napajanje koje nije vezano preko prekidaea paljenja, kao sto su svetla i upaljae, je stalno prikljueeno na akumulator. Kada je preki® U ® \ o I Sa\'remena \'ozi!a imaju obicno pel poJozaja prekidaca paljenja: (1) oprema, (2) zakljucano, (3) iskljuccno. (4) uk!juceno i (5) pokretanje motofll. SISTEM ZA PALJENJE dae u pOlozaju »zakljueano« kijue se maze izvuCi iz brave. Kod starijih tipava automobiIa - pre 1966. go dine - kljue se mogao izvuCi iz brave u svakom polozaju prekidaea osim u polozaju »pokretanje Kad novih tipova automobila postoji i uredaj protiv krade koji blokira upravljac i ruCicu menjaea. Kod gotovo svih vozila, kod kojih se zakljueava toeak upravljaea, postoji polozaj »iskljueeno«, desno od pOlozaja »zakljucano«, koji omogucuje da se tocak upravljaea i rueica menjaea mogu pokretati bez trosenja akumulatora. Ovaj polozaj so. koristi kada se vrsi servis upravljaekog mehanizma iii vesanja, iIi kada se vrsi podesavanje ruCice menjaca. Kada je prekidae u polozaju »ukljueeno« iii »voznja«, napon je prikljueen na elektriena kola koja se koriste pri normalnom radu automobila. Tu je ukljueen radio, ventilator grejaea, potrosaei kao sto su prozori, sedista, brisaei stakla, zadnja svetia itd. U polozaju »pokretanje motora« napon akumulatora prikljueen je na motor elektropokretaea preko solenoida. Solenoid ima nekoliko funkcija, a jedna od njih je da sluzi kao releprekidae. KOada se napon dovede, preko glavnog prekidaea, do solenoida kolo se zatvara i omogucuje da se uspostavi tok stmje kroz motor elektropokretaea. Solenoid je postavljen u blizini elek-

tropokretaea i time se izbegava postavljanje velikih kablova od akumulatora do prekidaea paljenja. Solenoid elektropokretaea je opsirnije opisan u poglavlju »Sistem elektropokretaca«. Druga vaina funkcija glavnog prekidaea je da se pomocu njega ukljueuje primarno kolo paljenja preko otpornika primarnog kola za paljenje. Ovaj otpornik, kao sto mu i ime govori, ogranicava napon koji se dovodi do bobine. Kod starijih tipova automobila koristili su se otpornici koji su smanjivali napon na odredeni nivo bez obzira na rad motora. Kod savremenih vozila ovakav uredaj se zove balastni (primarni) otpornik. Zbog svoje posebne konstrukcije, balastni otpornik moze smanjiti napon na bobini nizem broju obrtaja motora, a pritom povecava napon pri vecem broju obrtaja mot ora, kada je to i potrebno. Kada ne bi postojao otpornik bobina bi imala dovoljno visok napon pri vee em broju obrtaja motora, kada je to i potrebno. Kada ne bi postojao otpornik bobina bi imala dovoljno visok napon pri vecem broju obrtaja motora, ali taj isti napon bi izazvao pregrevanje bobine i pregorevanje platinske dugmadi pri nizem broju obrtaja motora. Najeesce se kao primarni otpornik koristi provodnik odredene duzine naCinjen od otporniekog materijala, koji smanjuje napon 295 - ------------------- ~ ~ - - ----baterije od 12 volti na oko 9 do 10,5 volti tokom normalnog rada motora. Motoru je potreban say raspolozivi napon da bi se pokrenuo, a posebno u hI ad nom zimskomjutru kada je brzina pokretanja motora umanjena zbog zgusnutog ulja i veceg elektricnog otpora koji se javlja pri nizim temperaturama. Zbog toga se u glavnom prekidacu nalazi posebno obilazno kolo koje omogucava prikljucenje punog napona akumulatora na bobinu prilikom pokretanja motora. Ako motor auto mobil a iznenada prestane da radi, zatim se pokrene i panovo ugasi u nepogodnom trenutku, najverovatnije je u pitanju gIavni 296 prekidac. Meclutim, potrebno je da obezbedite kvalifikovanog mehanicara radi brizljivog pregle<;la. Ako kljuc ima veliki zazor u prekidacu i _ ako se paljenje prekida kada pomerate kontaktkljuc, najverovatnije je da je doslo vreme da zamenite glavni prekidac. Za automobile kod kojih se zakljucava tocak upravljaca, za skidanje glavnog prekidaca potreban je specijalan alat. Za amatere je bolje dane pokusavaju da zamene glavni prekidac, zbog komplikovanog posla skopcanog sa teskocama i mogucnosti ostecenja delova zbog rada bez neophodne opreme. r MOTOR T ehnicki giedano, motor pokrece automobil

pretvaranjem toplotne energije u mehanicki rad pIi sagorevanju benzina u komori za sagorevanje. Kada se benzin i vazduh pomesaju u pravoj ,:,zmeri (14.7 delova vazduha i jedan deo benzin a se smatraju idealnom smesom) i kada se up ale pomocll varnice, ta smesa eskplodira razvijajuCi pritom veliku koliCinu toplote i visok pritisak. I pored toga sto sagorevanje nastaje u delicu sekunde, ono je ipak kontrolisano. Kada varnica upali smesu, nastaje "front plamena« u obliku lopte koja se siri od tacke paljenja sve dok potpuna ne sagori. Takvo sagorevanje izaziva naglu porast pritiska u cilindru, sto potiskuje klip nanize i okrece radilicu. Na taj naCin se toplotna energija pretvara u koristan mehanieki rad koji pokrece automobi!. Pritiskom na pedalu za gas otvara se leptir u grlu karburatora, time se omogucava da veea koliCina smese goriva i vazduha uVllce u motor. Time se povecava gustina smese U svakom ad cilindra motora, a posledica toga je da se povecava pritisak kada se smesa upali. Dalji rezultat povecanja pritiska pri sagorevanju je povecanje snage motora, sto omogucava da motor brie okreee iii da bolje »vuee«. Ako se popusti pritisak na pedalu gasa, smanjuje se koliCina smese, pritisak u cilindrima pada i motor usporava. Na neki naCin, motor sa unutrasnjim sagorevanjem moze da se uporedi sa pumpom za vazduh. Otvaranje leptira za vazduh omogucava da motor pumpa vecu kolicinu vazduha, a ukopliko je veea koliCina vazduha (i goriva), to motor razvija vecu snagu. To je i razlog sto po pravilu veCi motori razvijaju i vecu snagu od manjih jer predstavljaju pumpu veeeg kapaciteta. Nazalost, motori sa unutrasnjim sagorevanjem nisu narocio efikasni posmatrano sa aspekta iskoriscenja toplote koja se dobija sagorevanjem. Samo oko jedne treCine toplotne energije se koristi za pokretanje vozila. Oko jedne treCine se izgubi sa gasovirna koji izlaze kroz izduvnu cev. Do trenutka dok klip dode do donje granicne taeke svog hoda, pritisak u cilindru vee znatno opadne u odnosu na svoju najveeu vrednost koja se javlja odmah po paljenju. Mada je motor iskoristio energiju gasova koji se sire i sagorevaju, ipak u sagorelim gasQvima ostaje toplotna energija koja se mora izbaciti napolje kako bi cilindar mogaQ ponovo da -usisa sveiu kolieinu smese goriva i vazduha. Narednih 20 do 25 odsto toplote koja se dobije sagorevanjem gubi se preko sistema za hladenje. Kada gaTiva sagoreva, u motoTu, on poCinje da se zagreva. Kad ne bi bila hladef)ja, motor bi nastavio sa sagrev,!ojem sve dok se ne bi istopio. Stoga je gubitak toplote kroz sistem za hladenje neizbeZan. Jos jedan deo energije odlazi na savladivanie. unutrasnjih otpora odnosno trenja jer: kliprli

ali i u ovom slucaju dobitak je manji od troskova. (6) pampa za ulja. (13) osovina male pesolee klipnjace. (3) poluga podlzata. i to je jedan od gubitaka toplote koja nastaje prilikom sagorevan]a Jedan deo preostale snage motora je pot reb an za pOkretanje dodatnih agregata kao sto su pumpa za vodu. odnosno iznos obrtne . Preostala snaga koja je na raspolaganju za pokretanje . (2) zaptiyka glave. Sve dok inzenjeri ne pronadu bolji naein da ustede toplolnu energiju na ekoniIDican naCin. Dna se izrazava u kilovatima (kV/). vrhovi bregova se taTu 0 podizace. radilica se okrece u leiajevima itd. pumpa servo upravIjaea.prstenovi se taTu 0 zidove cilindara. prenosu snage. motor sa unutrasnjim sagorevanjem 297 -------MOTOR (1) glava motora . (10) proslor za sagorevanje. No turbo punjaei su vrlo skupi te je njihova koriscerije ograniceno uglavnom nn luksuzne i. (12) klip. a mozda i bez sistema za hladenje. najsnainiji i najjeftiniji dan as poznat urec!aj za pokretanje vazila. No i pored toga gubitci usled trenja nisu toliko veliki. nanize i navise u svojim vodicama. Gubitci usled trenia javljaju se i u pogonskom rernenju motora. vozila predstavlja samo mali procenat ukupne snage koja nastaje pri sagorevanju smese goriva. (4 ) podizaci ventila. ventili klizaju. Druga ve!icina koja se meri kod motora je obrtni momenat. Medutim. tako da mogu da rade pri visirn temperaturama. ovaj motor je' i pored toga najekonomicniji. (11) klipni prstenovi. pogonskom mostu i (otpor kotrljanju). kompresor klima uredaja itd. (5) bregasta oSQvina. ventila i prostora za sagorevanje. Medutim. (8) opruga ventila. potrebnih za izradu iii celog motora iii radi prevlacenja klipova. (9rventil. Inzenjeri traze naCine da motor s unutrasnjim sagorevanjem uCine sto efikasnijim. (7) k!ackal ica venlila. (14) kHpnjata i (15) radiJica I ! I " ce i dalje biti vrlo neekonomican natin za pokretanje automobila.sportske automobile. Kada je fec 0 snazi matara. Ulja i mehanieka poboljsanja koja smanjuju gubitke usled trenja takode doprinose.ciJindra. Spreeavanje toplotnih gubitaka kroz izduvnu cev moze se postiCi i tako sto se izduvni gasovi koriste za pokretanje turbo ·punjaea. Konstruisanjem motora od materijala otpornih na toplotu. smanjili bi se toplotni gubici. Mnogo je truda ulozeno na razvijanje keramiekih materijala. alternator. Kod veCine motora iznose 5 do 8 odsto.

Otvor postaje sve siri jer sve vise i vise metaia bukvalno izgori sve dok MOTOR ventil ne bude unisten. i odreelena je obrtanjem radilice i maksinalnim pritiskom u cilindru. konacno pohabaju dodirne povrsine ventila i sedista. dodirna povdina se smanjuje i zbog toga ventil nije u mogucnosti da sprovodi toplotu kao pre toga. Ova velicina se meri u Njutn metrima (Nm).sile koju motor moie da emituje. vreli izduvni gasovi se probijaju kroz otvor i pocinju da deluju na ventil kao gorionik za gasno zavarivanje. a time se ubrzava starenje metala i dalje habanje ventila. Ponekad ce ventil puei. otpasti komad sa njega iii se cak raspasti. nepravilno podeseno paljenje. On maze trajati koliko i sam automobil. Brzo otvaranje i zatvaranje pri kome ventiIi udaraju 0 svoja sedista. koji se pre svega bavi odriavanjem 1 lakim popravkama. nepravilan zazor ventila iIi slabo preciseen usisni vazduh. Ali kada sediste ventila pocne da se haba pri vecem broju predenih kilometara. Jedini delovi koji mogu da otkazu su izduvni vcotiE i moida neka zaptivka iii zaptivni prsten. Umesto toga ani Sil izlozeni topiim izduvnim gasovima koji ih prie. Usisni ventili imaju nesto povoljnije radne uslove jer se stalno hlade smesom koja se usisava. Ovakvo stanje se naziva »izgoreli ventil« i do njega ubrzano mogu dovesti siromasna smesa. ali kod izduvnih ventila to nije slucaj. To moie dovesti do teskog ostecenja motora. Pohabani . Ali kod normalnog trosenja ventila. morate shvatiti vainost podmazivanja i kako se ana odrazava na vek vaseg matara. Tada se toplota provodi preko sedista na glavu motora. Kada to jednom pocne. aka je pruzena potrebna nega to je izmeelu ISO. posao oko ventila se obieno svodi na njihovo dovoelenje u normalno radno stanje. ledino hlaelenje koje je prisutno je odvodenje male koliCine toplate preko vretena na vodieu ventila u kratkim jntervalima kada je ventil oslonjen na sediste. Ali. nije ni potrebno da se mnogo razumete u principe rada motora.Odrzavanje ventila ukljucuje skidanje glave motora. skidanje ventila i zamenu pohabanih delova kao sto su vodice ventila. koje se nalazi na pocetku knjige. Promena ulja i podmazivanje prikazani su u poglavlju "Odriavanje automobila«.OOO i 250. Ako pravilno odrzavate motor. U krajnjoj liniji svi ventili se pOhabaju. i popravka takvog ostecenja zahteva generalni remont. znptivni prstenovi ventila iii opruge ventila.000 km. Osno'vni pojrnovi 0 motoru Ako ste mehanicar-amater. kombinovano sa visokim temperaturama koje Sli prisutne u prostoru za sagorevanje. Dopremanje odgovarajuce kolicine ulja je neophodno kako bi se spreCio dodir metal-metal. Usled toga izduvni ventili se pri radu vise zagrevaju. . Konacno ventil poCinje da propusta. a time i habanje motora.

dok se lanae iii par zupcanika koriste uglavnom za pokretanje bregaste se nalazi u bloku metcra })sa strane«. Takav posao ne sarno da zahteva znanje vec i pravi alat i opremu za masinsku obradu. (4) !elcci lciaj i (5) lanac nl2. ako mislite da ste sposobni da izvedete radove skidanja i ugradnje glave motara. Drugi motori se »slobodno okrecu«. moraju se isto taka brusiti radi obnove dodirne povrsine. Na i pored toga moiete ustedeti nn trosku za fad taka sto cete U okviru ovog posla skin uti glavu motora i odneti je nn obradu u specijalizovnnu radionicu. Skidanje glave motora je veliki posaa i nije prikazan u ovoj knjizi. Zupcasti. kao i konstrukcije motora. Ovo je yazno kad matara sa »cvfstim{< podizaCima vcntila iIi mehanickim delovima. (2) blok matora. Kod nebh motora moze doC! do tesklh ostecenja ako klip udari u otvoreni venti!. dok kod »hidraulicnih« podizaea nije. kais. (3) brcgasla osovina. Ipak. To rastojanje se zove »lazor ventila«. I . razvodnog mehanizma. uputstva za to mazete nati u servisnom prirucniku. i zatvaraju. Da bi se kompenzovalo termicko sirenje motora i istezanje koje vremenom nastaje oa nekim izduvnim ventilima) mora se odriavati odredeno rastojanje izmeau vrha vretena ventila i klaekalice (iIi podizaca). zazor ventila se povecava iIi smanjuje pri zagrevanju motara. Zbog toga proizvodac automobila u uputstvu navodi da Ii se zazor na ventilima podesava dok je motor vrue iii hladan. Moze yam se dogoditi da. u nekom trenutku. Posao koji mozete sami da obavljate je odriavanje propisanog zazora ventila. Ovo je po sao samo za iskusnog majstora i izvan je mogucnosti veCine majstora amatera. koja se nalaze u glavi motora. sto znaci da mogu . motor ce prestati da radi jer ventili da se. Pohabane voeliee ventila se obraeluju da bi se dobili pocetni zazori. Izduvni ventili se abieno zamenjuju novim. Ako se prekine. dOK Sli venIlU U gJavi. se cesto koristi za pogon kada se ona nalazi u glavi motora. Zupcasti kais se vremenom haba i nastaju naprsnuca slabe tacke. Ovakvi podizaci nalaze se na mnogim uvoznim motorima.vodnog mehanizma. doelete u priliku da menjate lanae iii zupcasti kais 299 MOTOR I 300 (1) Glava cilindra (motora).usisni ventili se obicno bruse da bi se obnovila dodirna povrsina. Sedista ventila. natinjen od crume i fiberglasa. iii se prosiruju da bi se ugradili venti Ii sa veeim precnikom vretena. Ova procedura je prikazana u ovom poglavlju. U zavisnosti od legura koje se koriste za izradu bloka i glave cilindra.

Postoji nekoliko razloga zbog kojih zaptivka pocne vremenom da propusta. Kod mnogih motora lancanik na bregastoj osovini. nisku kompresiju motora. Zamena zaptivke koja propusta je jos jedan od poslova koji u veCini slucajeva mOlete sami da uradite. I ova zamena je prikazana u Ovom poglavlju. Vakuum lest ce Yam pomoti da otkrijete propustanje vakuuma u usisnoj grani iii karburatoru. .da nastave rotaeiju a da kJipovi ne udare u ventile. mozete birati da Ii da postavite sVeZu silikonsku masu iii da ugradite zaptivku od gume/plute. kasno paljenje. sto dovodi do postepenog smanjenja perform ansi motora. TreCi test. U ovakvom slucaju potrebno je zameniti i lanae i !ancanik. Ponekad je dovoljno zategnuti nekoliko zavrtnjeva da se zaustavi curenje. zaglavljene ventile iii cak istrosene yodice ventila. Silikonska masa je odlican zaptivni materijal. preko koga prelazi lanae. Da bi smanjili troskove mnogi proizvodaci koriste silikonske zaptivne mase za zaptivanje mnogih spojeva. i u mnogim slucajevima motor ce se ugasiti. ali ako se ne nanese pravilno iii aka se ne 05tavi da stvrdne maze doCi do curenja . istrosenih klipnih prstenoval cilindara ilili curenje zaptivke glave motora.01'0 posebno vazi za poklopac ventila koji ima tendenciju da vremenom popusta. ima zube od najlona iii plastike. I ovaj posao je prikazan u ovom poglavlju. Provera kompresije je korisna za otkrivanje losih ventila. Kada pristupate popravci curenja ovakve vrste. Ako se potrose toliko da lanae preskoci zub na lancaniku poremetice se sinhronizaeija rada ventila. relativno mekani zupei smanjuju buku motora iii imaju i tendeneiju da se brzo trose. Ovakvi. Neki od uobicajenih tipova problema na motorima prikazani su u daljem tekstu. Mnogi savremeni motori izlaze sa proizvodne Iinije bez klasicnih zaptivki. usisne grane i kartera trebalo bi da budu u okviru vasih mogucnosti. za('epIjen izduvni sistem. ali zamena zaptivke poklopea ventila. ispitivanje balansa snage pomoCi ce vam da pri trazenju greske gubitka snage odredite cilindar koji izaziva probleme. Zaptivke od plute/gume postaju krte usled utieaja toplote i starenja. Ali ako je zaptivka pukla iii iskliznula mora se zameniti. Zamena zaptivke glave motora mOle biti preveliki posao. Traienje greske u motoru MOTOR U ovom poglavlju se nalaze i tri vrste ispitivanja koje mozete izvesti da bi otkrili probleme u motoru. Mehanicke vibraeije zajedno sa otpustenim navojem iii zavrtnjem mogu izazvati pucanje zaptivke iii curenje. Kod 1110tora koji imaju lanac. Time se stvara zazar u razvodnom mehanizmu ventiJa. on se vremenom izduzuje.

Istroscni iii prcgore!i izduvni venti!! dovode do guhitka kompresije u ci!indru. ulje na spoljnoj strani motora iii odozdo na automobilu iii povecana potrosnja ulja bez vidljivog plavog dima iz izduvne eevi. 1z ovog razloga motor moze trositi litru ulja na svakih 400 do 500 kilometara. • Zaptivka glave matara prapusta. najverovatnije su u pitanju istrosene vodice ventila. Ulje koje sagoreva zbog istrosenih klipnih prstenova iii cilindara obicno znati da je potrebna generalna popravka motora.• Trosenje ulja . Zaptivka koia propusta maze amoguCiti curenjc rashladne tecnosti u cilindar "(?ito brzo unistava cilindar zbog vclikog zagrevanja) iii u kuCiste radilice (gde isto taka izaziv(1 problcme zbog toga sto rashladna tecnost nije dobro sreJstvo za podmazi\·anjc). merenja kampresije obicna ukazuju da je zaptivka glave izgorela.l propustanjc zaptivke glave motora. iIi nikakvu kompresiju. Ovaj uzrok se otklanja takozvanim »sredivanjem ventila« i popravkom odnosno zamenom vodica i zaptivnih prstenova ventila. Napukao klip iii klipni prstenovi su obicno poslediea jake detonacije. U tak\'om sJucaju. • Curenje ulja. U avam slucaju javlja se gubitak kampresije aka zaptivka propusta izmeclu dva cilindra iii izmedu cilindra i spaljne sredine. poklopac iii poklopei ven301 MOTOR tila. provcra kornpresijc 1110tora pokazace malu. iii je nemaju. Zaptivka kartera je jas jedna ad mesta gde se panekad javlja cmenje ulja. Aka dva susedna cilindra imaju malu kampresiju. Provera komprcsijc motora i ispitivanje sistema za hladenje pomocu pritiska 01110guCice nam cia otkrijemo LL cemu . napuknutog klipa iii istrosenih vodica ventila. Najceste tacke na kojima se javlja eurenje ulja su zadnji zaptivni prsten radilice (na zadnjem kraju motora kod automobila sa pogonom na zadnje tockove.plavi dim iz izduvne cevi ukazuje da ulje sagoreva zbog istrosenih klipnih prstenova. Sve sto omogutava priliv ulja u komoru za sagorevanje izazvace sagorevanje ulja. koii se javlja zajedno sa tajanstvcnim gubitkom tecnosti Z(l hlaoenje moze ukazivati n<.Ie problem. polomljenih klipnih prstenova. Ncispravan usisni venti! ce Isto tako dovesti do . odnosno kod sklopa menjac/difereneijal kod poprecno postavljenih motora sa pogonom na prednje tockove). prednji zaptivni prsten radilice kad kaisnika iii panekad. Uljni wiog u Illadnjaku. Cilindar na kome dolazi do prod ora ulja obicno se lokalizuje tako sto se skine sveCica i pogleda na kojoj sveCici se nalazi mastan ern nanos. Aka ova nije povezano sa bukom u matoru iii gubitkom snage. • Neispravni ventili. kad V6 i V8 matara. Simptomi su barice ulja ispod automobila. zaptivka usisne grane. Popravka se sastaji u uocavanju i zameni ostecene zaptivke ili zaptivnog prstena.

prevelike kompresije usled preterano velikih nas!aga garezi u prostoru za sagorevanje. konstrukcijom predviclena ako svaki cilindar ne radi pri punom iskoriscenju . Ostro fijukanje. Detonaciju moze izazvati i neispravan venti! za recirkulaciju izduvnih gasava. Istrosena asovinica klipa moze dati slicnu buku. To moze biti poslcdica prevelikog predpaljenja.i se sastoji u odredivanju uzroka detonacije i njegove blagovremene eliminacije kaka ne bi doslo do teskill ostecenja motora. Neispravan hidraulicni podizac izaziv(\ istu vrstu buke. dUli vremenski period. ali ako se desava svaki put kadn pokrenete motor to moie biti indikacija da jc potrcbna zamena padizaca. glave I11otora iii ostecenja lezajeva klipnjace. ali ce se uz to javljati pllcanje iIi izbacivanje plamcna u usisnu granu. Kada se podizaci istrose. Ni jedan motor nije u stanju da radi kako je to. Neispravni ventil! se moraju zameniti. Ova je normalna situacija ako motor nije radio. istroscne k!acka!ice. Ispitivanje kompresije motora I spitivanjem kompresije otkriva se stanje motora. klipnih prstenova. iii aka pumpa pusta vodu l110raju se zameniti. 302 Ostri metalni udarci koji se javljaju pri odreclenom broju obrtaja i pajacavaju sa povecanjem brzine ukazuju na istrosene letece iii Idece leiajeve radilice.zato znaci pri specificiranoj kompresiji. TutnjClva koja se povecava sa povecanjem broja abrtaja motora obicno nastajc zbog bucnih leiaja pumpe za vodu. • Razlicite vrstc buke IZ motora. ZveceCi iii kuckajuCi zvuci koji se cuju sarno kad prvog pokretanja motora obicno nastaju zbog hidraulicnih podizaca. Ova vrsta buke ukazuje na to da je patrebna generalna popravka motora. a padizaCi utisaju. Kada pritisak ulja poraste zazor se smanji. aii jake detonacije mogu dovcsti do pucanja klipa. Biage detonacije se uglavnom smatraju neskodljivim. istroknog podizaca iii kombinacija poslednia dva uZr0Ll. To moie nastati usled nepravilnag podesavanja.. zoog povecanja zazora venti!3. Opravk. ani ispustajll ulje i time povecavaju zazor ventila sta izaziva buku kada se motor prvi put pakrene.gubitka kompresije. Ponekad pomaze i upotreba goriva sa vecom oktanskom vrednoscu. iskrivljcne sipke podizaca. udaranje iii zveceCi zvuci koji se cuju samo pri ubrzanju kod velikog optcrcccnja ukazuju na pojavu detonacijc U Illotoru. Aka Iciajcvi imaju veliki zazar. posebno ako nista drugo ne ukazuje na neispravnost. sllvise siromasne smese goriva i vazduha. pregrejanog motora. Stalno lupkanje odnosna kuckanje motara ahicno ukazuje na preveliki zazar jednog i!i vise ventila. sto zahteva da se izvrsi odgovarajuca popravka motora. Specificirane .

Pojedini motori. Pogledajte odeljak »odrzavanje filtera za vazduh« u poglavlju ).!.Sistem za gorivo«. . To se radi tako sto se rukom iii posebnim kJestima uhvati gumeni stitnik. Na V8 i V6 molOrima sa svake strane motora nalazi se 4. U zavisnosti od tipa motora. to ee biti 4. Na linijskim cetvorocilindricnim i dricnim motorima sveClee su lako vidljive jer su sve poredane sa jedne strane motora.gornju mrtvu tacku) smesa goriva i vazduha je do maksimuma sabijena. na primer. Nejednaka kompresija izaziva nemiran rad motara u celom opsegu broja obnaja. oJnosno 3 sveClee.vrednosti za kompresiju su izraiene u barima (1 bar = 0. Kada klip dade. Ako je motor u dobrom stanju onda ee izmerena kompresija u svim eilindrima biti podjednaka. i povlaCi sa sveClee uz blago . L Uklonite kuCiste filtera za vazduh. Ovde nam moze biti ad pomoCi . i pritom biti bar jcdnaka najmanjoj vrednosti koju navodi proizvodac.). tom trenutku se meri pritisak u barima i izmerena vrednost se speclflClra kao kompreslJa. Ispitivanje kompresije motora vrsi se na sledeCi oaein. Niska kompresija u svim eilindrima izazvace smanjenje snage motara. najvisi polozaj (GMT . 6 ili 8 svetiea .donju mrtvll tacku). Ovi kablovi su drugim krajem povezani sa kapom razvodnika paljenja. sa spoljne strane motora. Odvojite kablove sa svake ad sveciea. Posto je.987 atm.po jedna sveCica za svaki cilindar. koji se nalazi na kraju svakog od kablova. SveCice se nalaze ili na glavi eilindara iii na bloku motora. tokom ovog takta Sabljanp. tokom svog kretanja pri taktu usisavanja.-1ko razumcmo kako se odrecluje veliCina kompresije. Svaka sveCiea je povezana sa jednim visokonaponskim kablom. jedini moguCi pristup cilindrima kroz otvore za svecice. Da biste ispitali kompresiju prvo treba da obezbedite pristup svakom ellindru. magu imati pritisak kompresije pri pakretanju pamocu elektropokretaca od preko 13 bar. moracete da nite svecice sa svakog cilindra. Za ovaj posao moze yam biti potreban kljuc. 2. Da biste odredili stanje motora pDtrebno je da ispitate kompresiju. Ovo ispitivanje se vrsi kod svakog podesavanja odnosno uvek kada motor slabo radi. usisni ventil se zatvara i klip pacinje kretanje navise Ala! i materijal • Kljuc iii klesta • Klesta za kablove sveCiea • Nasadni kljuc za sveeiee i racva • Produzni kabl • Instrument za ispitivanje kompresije • Pumpiea za ulje • Motorno ulje sabijajuCi na taj naCin smesu goriva i Kada klip dostigne. u donji polazaj (DMT .

ubacite uredaj za merenje kompresije u otvor sveClee i neka vas pomocnik pokrene motor okretanjem kontakt-kljuca za 4 do 5 obrtaja. 4. Ovo omogucuje da najveca moguea kolicina vazduha uoe u motpr tokom ispitivanja kompresije. Najbolje bi bilo da obeldite svaki ad kablova kako bi kasnije. oko 5 sekundi. i povezali sekundarni (visokonaponski) kabl bobine sa masom. to je onaj koji je povezan sa bobinom. Skinite sveeiee pomoeu nasadnog kljuca i rneve. 5. pri spajanju. iii neka neko sedi u kolima i drzi pedalu gas a pritisnutu do kraja. Kada Idip potnc da sc krccc navisc.1 zatvorena i usis. Dok se motor pokreee zapamtite najveeu 303 MOTOR 304 (1) USISAVANJE. Pokrenite mehanizam gasa i zaglavite ga u polozaju kada je leptir karburatora otvoren. Jos nemojte uklanjati sveClee. Tokom lakl a sabijanja oba ventila . 6. Posto ste samo malo popustili sveClee.uvrtanje. 8. 7. . 10. Kompresija iz matora oduvace svu prljavstinu sa sveCica dok pokreeete motor.:bacuju napoljc. bili sigurni da je svaki na svom mestu. Ovo se radi da bi se smanjila mogucnost ulaska prljavstine i drugih necistoca u prostor Zll sagorevanje kroz otvore sa kojih su skinute sveeiee. Merenje pocnite od eilindra najblizeg hladnjaku.ma smcSil sc Po pal jcnju smdc 5vccicom dolazi do pOliskivanja klipa nunize i w jt tab sagorcvanja.1. Neki uredaji ima]u konusni zavrsetak i prakticno je nemoguee zadrzati uredaj na otvoru eilindra kod motora sa visokom kompresijom. Odvojite sekundarni visokonaponski kabl sa eentralnog prikljucka na kapi razvodnika. Y. 3. i odredite stanje skinutih sveCica. (3) SAGOREVANJE I (4) IZDUVAVANJE. od nosno radni lak!. kako biste uvek znali koja je skunuta sa kog eilindra. (2) SABJJANJE. gasovi se i. Pogledajte odeljak "Procena stanja i ugradnja sveCica« iz poglavlja »Sistem za paljenje«. izduvni venti! jc Olv areD. Napomena: Najbolie ee biti da koristite ureoaj za merenje kompresije koji se uvrne u otvor sveeiee. i povczite ga pomoeu produznog kabla sa dobrom masom na motoru. Za vreme tuklil usisuvanja alvan! se usisni venti! i usled krc!llnja klipa nadale uviaci sc smcsu v:lzduha i goriva u prostor za sagorevanjc. SveCiee postavljajte na radni sto prema redu skidanja. sto ce vam pomoCi da uacite sta nije u redu sa motaram. pokreCite motor stavljanjem kontaktkljuca u polozaju start. Pomocu nasadnog kljuca i racve odvrnite svaku sveCieu za oko 1/2 kruga.

Niska. Kod V -motora izmerite kompresiju prvo na jednoj pa onda na drugoj strani. U gradite kuCiste filtera za vazduh. 14. Za ispravni postupak popravke potrebno je kOI1suttovati profesionalnog mehanicara. Ako je izmerena kompresija visa od preporucene vrednosti to ukazuje da u eilindrima ima mnogo naslaga gareii. (Ulje koje ste nasuli u cilindar zaptiva prostor oko prstenova i time se poveeava pritisak.) Aka je kompresija i dalje niska onda to znaei da su najverovatnije u pitanju losi ventili. visoka iii neujednacena vrednost kompresije ukazuju na ozbiljne kvarove motora. Ako dva susedna eilindra imaju nisku kompTesiju. Ponovite tacke 9 i 10 za svaki eilindar. A. Ponovite merenje kompresije.::a vrednost vakuuma oSlaje zabe!dcn<l na instrumentu. PrikljuCite odgovarajuCi kabl na svaku sveCicti. onda to znaci da su klipni prstenovi istroseni. B. IskljuCite kontakt-kljuc. PrikljuCite sekundarni visokonaponski kabl na centralni prikljueak u bobini. 12. ako prethodno ne otklonite uzrok. vrednost na skali uredaja. 16. Ako otkrijete da jedan (iii vise) eilindara imaju nisku kompresiju. onda to moze biti znak da su ventili u losem stanju iIi da su klipni prsteni istroseni. Pomocu pumpiee za ulje kroz otvor za svefiee naspite nekoliko kasiciea motornog ulja u motor. Vodite raeuna da svaka sveGica bude postavljena na isto mesta sa kog je skin uta. Aka se sada kompresija poveea skoro do normalne. Ako su rezultatl merenja kompresije na svim cilindrima u okviru preporucenih vrednosti a pritom je najmanja ocitana vrednost veea od 75 odsto najveee oCitane vrednosti. 15. U 305 MOTOR tom slucaju nikakvim podesavanjem ne moiete dovesti motor u dobro stanje. Zapisite ocitanu vrednost na parcetu papira iIi kredom na unutrasnjoj strani blatobrana. Uporedite rezultate vasih merenja sa vTednostima iz servisnog prirucnika. Motor pokrenilc elektropokrelacem. Ispitivanje vakuuma Alat i materijal . onda postoji velika verovatnoca da je zaptivka glave motora ostecena.MOTOR Da bi proven!i kompresiju cilindra rrikljutite crevo mernog uredOlja na Olvor svecicc. 13. Vecina uredaja ima ugraden ventil koji zadrzava kazaljku na najvecoj vrednosti sve dok ne oslobodite pritisak. Ugradite svecice. 11. onda je motor u dobrom stanju bar sto se tiee kompresije. Ako je kompresija cilindra niska postupite na sledeCi naein. 17. i najve.

taka da Sli oznake date u milimetrima iIi u barima po Zakonu 0 mesnim jedinicama. Motor mnogo ekonomicnij" radi kada merae pokazuje najvecu vrednost. 3. onda je potrebno da prove rite rad motora ispitivanjem vakuuma. ureaaj za merenje vakuuma je jedan od najdragocenijih instrumenata koji moietc da ugradite u automobil. 1. zaptivke glave matara i smese goriva i vazduha u karburataru. 2. Pomocu uredaja za merenje vakuuma moiete odrediti u kakvom su stanju usisni i izduvni ventili motora. Ako u vas auto mobil nije ugraden ovakav uredai. Povezivanje uredaja za merenje vakullma Ispitivanje stanja motora pomocu uredaja za merenje vakuuma vrsi se na sledeCi nacin. Instrumenti za merenje vakuuma. Ni jedan profesionalni automehaniear ne bi trebalo da bude bez ovakvog uredaja. 306 -----. Sa aspekta potreba ove knjige bilo bi suvise komplikovano objasnjavati princip merenja vakuuma._. Pracenjem ovog instrumenta lako cete odrediti najekonomicniju brzinu. Zagrejte motor do normalne radne temperature. Podesite broj obrtaja motom na praznom hodu na nesta veti od normalnog. Pracenje ovog instrumenta zajedno sa stalnom proverom rada motora daje yam opsti uvid u to sta se desava u motoru i po maze yam da spretite moguce probleme. Podignite poklopac motarnog prostora i skinite kuCiste filtera za vazduh. Ovi instrumenti su meau uredajima koje zagriieni poznavaoci automobila najradije kupuju. koji se trajno ugraduju u auto mobil mogu se naCi u radnjama sa auto delovima. PrikljuCite uredaj za merenje vakuuma na . Pogledajte odeljak "Odriavanje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za gorivo«. Da bi se postigla radna temperatura motor treba da radi 15 do 20 minuta. kao sto je na primer proklizavanje tockova pri naglom polasku. Sto je oCitana vrednost niza to je veca potrosnja goriva. pokazace Yam kada ste postigli maksimalni korisni ueinak motora i ukazace yam na lose navike u voznji. Ako se pravilno koristi.• Uredaj za merenje vakuuma • Klesta za blokiranje creva U novije vreme kada se sve vise vodi racuna 0 tome da se smanji potrosnja goriva. To se fadi taka sto ce te delimicno zatvoriti leptir za vazduh prstom. 4. Uredaj za merenje vakuumapokazuje koliki vakuum vlada u usisnoj grani dok motor radi. a zat(m pomeranjem po luge gas a posta viti bregastu ploou na prvi stepen pomocu zavrtnja za podesavanje. Vakuum se meri u mm Hg (milimetrima iivinog stuba)._""---.. stanje klipnih prstenova.. no najvainije je to da je uredaj za merenje vakuuma izuzetno praktican instrument.

vod tako da nema propustanja koje bi dovelo do netacnog oCitavanja pri merenju vakuuma... kasno paljenje iii nepravilno podesen ventilski mehanizam (kasnije otvar anje).) Mesto na koje se prikljucuje ovaj uredaj moze biti razliCit u zavisnosti od tipa automobila.....usisnu granu motora.. NajveCi broj aredaja za merenje vakuuma ima ugrac!eno crevo.!. stabilno izmedu 380 i 500 mmHg iIi 0.. morate da blokirate odvojeni vakuumski Kadn iSpitUjC1C stanjc motOfil pamoeu uredaja za mcn. Ipak zapamtite da kada odvojite vakuumsko crevo da biste prikljuCiJi merac vakuuma...njc vukuuma podesite rad motora no praznom hodu taka dn bro... (7) Ravnomcrno osciJovanje kazaljke ukazuje na to da zaptivka g!ave pi-opust a izmedu dYa susedna dhndra. (1) Stabilna i niska vrednost vakuuma ukazuje na nisku kompresiju... 5. (2) Vdo nizak vakuum ukazujc na slabo zaptivanje usisne gram:.~ M = O T O R I I ! ~ J I I / 8) usisnu granu matara...... Ovo crevo je takvog preenika da odgovara vecini prikljucaka na motam.. (5) Ravnomcrno ritmicko opadanje ukazuje da Sll venlili pregoreli iii da propustaju.. Ako niste sigurni da ste nasJi pravo mesto.. Obicno je najbolje da se gumeno creva za vakuum prikljuCi direktno na __ .. (3) Aka kaz aljka instnlmenta lagano osciluje to ukazuje na problem u karburatoru.66 bara. Posmatrajte kazaljku meraca vakuuma dok motor radi nesto brte nego na praznom hodu.. (4) P ovrcmcno opadanje kazaljke ukazuje na to cIa venti)i zagIavljuju. (Motor za vreme ovog prikIjuCivanja moiete ostaviti da radi.~ .. (6) Bne o sciJacije kazaljke ukazuju na istrosene yodice usisnog venti!a iii slabe opruge v entiia. obrtaja budc ncsto visi ad normalnog taka sto ce te de!imitno zatvoriti lerli! za vazduh H::ok«) (1) prstom......... pogledajte uputstvo koje se dobija sa meracem. i (8) Poslepen pad kazaljke ukazuje na zapu kn izduvni sistem...50-0. a zatim pomeranjem poluge gasa (4) postavite bregastu plotu (2) na prvi stepcn pomocu zavrtnja (3) za poddavanje bregaste ploce..~ .. aka se vrsi merenje pomocu meraca vakuuma. Ako motor normalno radi kazaljka treba da stoji 307 Uredaj za merenje vakuuma je dragoe!:n instrument za utvrdivanje neispra vrlog rada motor<...... ....

oko 75 do 100 mmHg nizu od normalne vrednosti (0.84 bara) i zatim vrati na pocetnu vrednosl. a ovim merenjem dobijete stabilan polozaj kazaljke na maloj vrednosti vakuuma. Ako kazaljka brzo osciluje kada motor ubrzava. Ovakav slucaj ukazuje i na istrosene zupcanike iJili lanac u razvodnom mehanizmu ventila. sarno obrnutim redosledom. Usisna grana ne zaptiva: Kada je oeita vrednost za 250 do 300 mm Hg ispod normalne (0. . Neispravan . a zatim da se popne na oko 640 mm Hg (0. Odvojite uredaj za merenje vakuuma prema uputstvu iz taeke 4.4 bara). Istroseni klipni prstenovi (niska kompresija): Na ovakvo stanje ukazuje prilieno stabilna kazaljka meraea koja pokazuje nesto nizu vrednost vakuuma od normalne. Povremeni pad vakuuma od oko 75 do 100 mm Hg (0. Ako motor ne radi normalno mozda eete pomocu meraca vakuuma moei da odredite u cemu je problem.13 bara) ukazuje na to da ventili motora zaglavljuju.13 bara) . verovatno su slabe opruge ventila. a verovatno je da smesa goriva i vazduha. MOTOR Ispitivanje balansa snage . Ako uredaj za merenje vakuuma reaguje na nacin opisan u tacki 6. 6.7. odnosno prazan hod nisu dobro podesenl. Kazaljka meraca treba da padne do vrednosti oko 125 mmHg (0.33-0. 10. onda sve ukazuje na zapusen izduvni sistem. 9. 308 8. Obezbedite pomocnika koji ce naglo pritisnuti pedaJu gasa do kraja r pustiti je.. onda je verovatno da usisna grana iIi karburator propustaju vakuum. I . Kasno paljenje: Ako je kompresija motora dobra. onda motor radi normalno. onda je verovatno u pitanju kasno paljenje. verovatno je da je zaptivka pregorela izmedu dva sus edna cilindra.1-0. Kada je ova varijacija vakuuma ritmii"na odnosno pravilna onda je vrlo verovatno da je izduvni venti I pregoreo. U nastavku teksta su prikazana neka stanja koja mozete odrediti.1-0. i prikljui"ite crevo vakuuma na svoje mesto. Zaptivka glave propusta: Kad kazaljka meraea ravnomerno osciluje. karburator: Lagane oscilacije kazaljke meraea ukazuju na to da je karburator neispravan.17 bara). a kazaljka meraea je pritom mirna. Zapusen izduvni sistem: Ako kazaljka me rae a naglo pada kada motor radi na praznom hodu. Iskljui"ite motor. Neispravni ventili: Kazaljka meraea koja brzo osciluje ukazuje da su yodice usisnih ventila motora istrosene. .

taka da je potrebno da se . Ali ako sami vrSite ovakvo ispitivanje. Osnovna ideja ispitivanja balansa snage lezi u pretpostavci da svaki od cilindara motora ima pribIiino istu snagu. kodiran podatak da je motor neispravan.e zagrejati i izazvati ostecenja katalizatora. kada se fadi 0 motoru sa ubrizgavanjem goriva u cilindre. lzolovana klesta zastitice vas od ove poj ave. Ako taj cilindar ima dobru kompresiju. Visoki napon sa kabla sveGice pokusace da se prazni na masu.m giavnim prekidacem do ne b. Iskljuavanje elektricnog pr!kljucka sa uredaja za konrrolu praznog hoda motora moie u kompjuter ubacit. onda za trenutak pomocu izolovanih klesta odvoji te kabi sa jedne po jedne sveCice iii sa kape razvodnika. Kada se odredi koji cilindar je "problematiean« onda se priroda problema moze odrediti skidanjem sveCice i merenjem kompresije. olvor ieptira karburatora. Upozorenje: Dok vrsite ovo ispitivanje nemojte se naslanjati na autornobil.Alat i materijal • Merae broja obrtaja • lzolovana klesta O vo je prilii"no jednostavno ispitivanje koje se koristi za brzo uOi"avanje cilindra koji je slab iii koji prekida rad. Napomena: Kod vozila opremljenih sa katalitickim konvertorom sveCica ne treba da bude iskljucena dul. do§io do osteeenja eiektronskog sistema. Ako ste naslonjeni na metalni blatobran onda predstavljate putanju najmanjeg otpora i mozete doziveti prilieno neugodan strujni udar. ali ako nemate taj alat drzite se dalje ad metalnih delova karoserije. iii. to onda mora da dovede do ravnomernog smanjenja broja obrtaja motora. Konvertor se usled toga mol. to ukazuje na neispravnu brizgaljku goriva. Ako je kompresija niska. los kabl sveCice iIi kapa razvodnika). Posta to onemogucava taenu dijagnozu. 309 MOTOR Kod voziia koja su opremijena kompjuterskom konrroiom broja obrtaja praznog hoda.e od 15 do 20 sekundi. Profesionalni mehanieari mogu ovo ispitivanje da izvedu pomocu osciloskopa iIi analizatora koji automatski iskljueuju jedan po jedan cilindar prikazujuCi pritom rezultat izrazen padom broja obrtaja. kompjuter ce pokusati da kompenzuje pad broja obrtaja motora koj! nastaje sk. onda je najverovatnije u pitanju neispravan ventil iii pregorela zaptivka glave. To se mora izvrsiti sa iskljucen. morate prvo da iskijuCite kompjuter pa tek onda da pocnete sa ispirivanjem. Kada je sveCica iskljucena nesagore/a smesa dolazi do konvertora.danjem kabla so sveeice tako sto ce povel'at. Problem je u sistemu za paljenje (neispravnti sveGica. Ako odvojite za trenutak jedan po jedan kabl sa svecice i ako svi cilindri rade ispravno.

prvo treba da odredite koja zaptivka propusta. /spitivanje balansa snage se vrsi na sledeCi naCin. i pritorn posrnatrajte da Ii broj obrtaja motora opada. iii nikako pritegnuta. onda su ani neispravni. hilo vadenjem odgovarajuceg osiguraca iii skidanjem provodnika sa akumuiatora. aka je ugraden. Aka neki cilindar. 1. Ala! i materijal • Kljueevi • Odvijae • Strugac za zaptivku iii hemiski rastvarae • I. 4. skinite merae broja obrtaja i aka je ugraden uredaj za kontroiu broja obrtaja motora. Pornocu odgovarajuCih izolovanih klesta za trenutak odvajajte jedan po jedan kahl sa sveeice. Motor mora biti zagrejan do radne temperature. Po zavrSenom ispitivanju iskljuCite glavni prekidac.taj podatak izbrise posto zavrsite ispitivanje. kartera. Zamena zaptivke. Brisanje ovog podatka se vdi tako sto se iskljuCi paijenje i u roku od 10 sekundi obustav. Vodite racuna da zavrtnje ne pritegnete suvise. ili cilindri ne izazovu pad broja abrtaja. naIad na mehanizmu gasa. ali ce izmedu zavrtnjeva biti ' slabo. i bukvalno je izbaciti iz spoja. Na tim cilindrirna je potrebno izmeriti kompresiju kako bi mogli da odredite vrstu neispravnosti.ampa • Ciste krpe . U tom slucaju mogu Yam biti od pomoCi lampa. To cesto pomaze kod poklopca ventila. moiete pokusati da pritegnete okolne zavrtnje i proverite da Ii ste time zaustavili curenje. iii izawvu manji pad ad ostalih cilindara. Pretezanje zavrtnja moze pokidati zaptivku. pove::ite ga. Prikljucite merae broja obrtaja na motor i iskljueite provodnike sa uredaja za konrroiu praznog hoda malara. jer se presovane metalne prirubnice ovih del ova lako deformisu. Kada ste odTedili mesto na kome je doslo do curenja. iii ako je oeigledno da je zaptivka ostecena.iii zaptivne mase O a biste popravili zaptivku koja propusta. Ako se tako neslO dogodi onda ce zaptivka uz taj zavTtanj biti cvrsto pritegnuta. napajanje kompjutera. U veCini slucajeva to je ocigledno. Pokrenite motor i pustite ga da radi na praznom hodu. Ako pritezanje zavrtnjeva ne pomaze. ali ponekad Se 310 moiete i prevariti ako su ulje iii tecnost za hladenje sakriveni ivicama pre nega sto postanu vidIjivi. 2. onda je potrebna zamena. I kao rezultar toga javite se curenje. koji se. Cista krpa i pazljivi pregled da biste tacno odredili mesto curenja. donjih poklopaca transmisije i poklopaca razvodnog mehanizma. 3.

Ako je bilo koja od njih jaee zagrebena iii udubljena moze se dogoditi da se zaptivanje ne moie postiCi bez obrade. Drugim recima. 5. 5.tptivni rnaterija! sa abe dodirne povrsine. St<lri zaptivni malcrijal maze se ukloniti i pomocu nemiskog rastvarnca. vide veliki zazori pokllsajte da ih izravnate laganim udarcima cekica po deformisanim povfsinama. 3. Obe povrsine moraju biti relativno ravne i u dobram stanju kako bi se obezbedilo trajno zaptivan)e. Pazljivo nanesite sloj silikona sirine aka 3 mm . Skinite dec i uklonite staTU zaptivku. poklopac ventila. Obrisite obe povrsine Cistom krpom tako da na njima ne ostanu tragovi llija iii hemikalija. MOTOR 4. Razdvojite delove. prvo pritegnite jedan zavrtanj poklopea ventila. jer to remeti prianjanje zaptivne mase na povrsinu. Proverite da neka od povrsina nije ostecena. Pregledajte obe dodirne povrsine. Na poklopcima od presovanog lima (karter. 6. 4. i pritom vodite raCina da ih ne ostetite. 2. Ako se izmedu orvora za zavrtnje. Da bi se dobilo dobra zaptivanje povrsine moraju biti rayne. Osnovna procedura za zamenu silikonske zaptivne mase koja se }}formira na lieu mesta« je sledeca. donji poklopac transmisije itd. ! t I . ~ J I Ostru±ite say stari z. Korisno je ako prove rite pritegnutost zavrtnjeva nakon predcnih 1500 km. Posto ste ugradili zaptivku i pravilno pritegli sve zavrtnjeve. popravke iii zamene ostecene povrsine. 2. pokrenite motor i praverite da Ii ima tragova curenja. Namazite zaptivku sa obe strane tankim slojem zaptivne paste i postavite je na mesto. 1.• Zaptivka od plute/gume iii silikonski git U daljem tekstu je prikazana osnovna procedura zamene zaptivke od plute/gume. Pazljivo uklonite sve tragove zaptivne mase sa abe dodirne povrsine pomocu strugaca. a zatim unakrsno drugi na drugom kraju. Dobra obrisite obe povrsine pre nanosenja silikonskog gita. Pailjivo oeistite obe dodirne povrsine i skinite sve ostatke stare zaptivke pomocu strugaca iii hemiskog rastvaraca. Ujednaceno i unakrsno pritezite zavrtnjeve tako da dec legne ravnomerno na zaptivku. 3.) proverite da Ii je dodirna povrsina favna na taj naCin sto na nju postavite neki ravan komad iii lenjir. lzuzetno je vazno da povrsine ne budu vlazne iIi zauljene. Ovom tehnikom rasporedujete silu pritezanja ravnomernije i obezbedujete dobro zaptivanje. 1.

Spojite delove dok je zaptivna masa vlaina i pritegnite zavrtnje ujednaceno i unakrst. Vremenom se ovaj zazor sma- . 7. spoj moie da propusta. U takvim siucajevima siii!. Neki tipovi hemijskih zaptivata su »anaerobni«. Isto vaii i aka se zaptivna masa izloii opterecenju pre nego sto ocvrsne. Zaptivna masa se ne steie sve d. Ostavite zaptivnu masu da se susi 30 do 45 minuta pre nego sto nalijete teenost i pokrenete motor.\'nine na dodirnim povrsinama i omoguCiti bolje zaptivanje. Odredeno rastojanje je neophodno da bi se kompenzovalo termicko sirenje delova motora. Podesavanje ventila: motori sa podizacima Ala! i materijal • Kljucevi • Merni listiei • Duboki nasadni kljucevi i racva • Daljinski prekidac za pokretanje motora iIi odvijac P avremeno podesavanje zazora ventila kad motora sa podizai'ima bez hidraulicnih ulozaka. Napomena: Ako se zaptivni sloj slucajno obrise tokom ugradnje. odnosno potisnika. lilikonske mase ne zaptivaju dobra kada su izlo[ene dejstvu benzina. Kada dodete do otvora za zavrtnje. fto znaci da oGvrscavaju u odsustu vazduha. Nanesite sloj sirine aka 3 mm po sredini celom duzinom jedne od dodirnih povrSina. Ako zelite maiete ugraditi i obicnu zaptivku od gume/plute) a ovakve zaptivke uglavnom postoje za veCinu spojeva. Mora se napamenuti i to da 311 Pre ugradnje nanesite tanak s!oj zaptivnog materijala na obe strane nove zap!ivke.ok se delovi ne spoje i pricvrste. ' 6. Upozorenje: Uvek postupajre prema prilozenam uputstvu za upotrebu kada korisrite neki ad tipava hemijskog zaptivaca. U tahim slucajevima cesto je potrebna priprema u dva koraka: zaptivna masa se nanosi na jednu povrsinu a »ocvrsCivac« na drugu. Ovim ce se ispuniti nerJ. U nekim slucajevima biee vam potreban duzi zavrtnji za pricvrsCivanje da biste kompenzovali debljinu zaptivke.conska masa omekSava i rasp ada se. je neophodno da bi se odrzalo odgovarajuce rastojanje izmedu vrha vretena ventila i klackalice. i po sredini dodirne povrsine. 312 Napomena: Nije obavezno da se silikonska zaptivka menja masom istih svojstava. i staga se ne 1reporucuje za zaptivanje prirubnice karburatora :li spajeva na cevima za dovod gorivQ. kako biste obezbedili da obe dodirne povrSine ravnomemo nalegnu jedna na drugu.po celoj duzini. nanesite sloj sa abe strane otvora dok ne formirate ceo krug oko njega.

da ce segubiti kompresija i da ee se ventili slabo hladiti. ____________ i"_ i I I ' I [II I MOTOR Ii I 'I I I I i I i I I i I I I I I i I ! I IL __ _ ! I I .. iii se povecava jer se trosenjem povecavaju toJerancije venti!skog mehanizma. Krajnji razultat ee biti otkazivanje ventila i ozbiljan gubitak snage zbog smanjenja kompresije.: zove zazar venn a. Posta zazor ventiJa utice na vrcme otvafanja ventila i trajanje perioda »otvorenog ventila«. MOTOR . Ako zazor postane suvise veliki ventili postaju bucni i ne ostaju onoliko dugo otvoreni koliko bi inace bili kada je zazor normaIan. Ako je zazor ventila suvise mali onda se ventili ranije otvaraju. ali to znaci da ventil neee prianjati na sediste.--·-1 . kasnije zatvaraju i ostaju duze otvoreni (sve ovo moze i poboljsati performanse). rr . mora da ntila i kraK:l K.1 0 rastojan]c stojanje jzmedu ve micko sirenJc. kompenzovalo [er. poddavat\. ________________ _ "1IIi"" .njuje zbog istezanja ventila. to zazor ventila ima znacajan uticaj na rad matora i hladenje venti!a. di =no proveravatl ! postoji OJ hI se"\ i mora se. Ovo utiee na prehranjivanje motora smesom i time smanjuje snagu motora. odnosno zbog utiskivanja na sediste. peno l. Ov .. I ""'.

Usisni su oni koji se nalaze naspram Otvora usisne grane. onda treba da pokrenete motor i ostavite ga da radi pri povecanom broju obrtaja praznog hoda sve dok ne dostigne normalnu radnu temperatUTU.Ventili se podesavaju u skladu sa uputstvom proizvodaca i posle odredenog braja predenih kilometara. Napomena: Vrednosti zazora za izduvne i usisne ventile se obicno razlikuju. Ako motor postavite u pOlozaj tako da se oznake paljenja poklope sa nulom. Obieno je to posle predenih 25. U uputstvu proizvodaea automobila da Ii to . zategnite zavrtanj za podesavanje dok merni listie ne prolazi uz blagi otpor. Izduvni se nalaze nasprav otvora izduvne grane. to znaci da se zazor ventila podesava kada motor ima spoljasnju temperaturu. klip prvog cilindra ce doti u gornju mrtvu tacku i tada mozete da podesite zazor ventila na prvom cilindru. Proverite koji zazor vazi za koje ventile. Ako je zazor suvise veliki. to znaCi da se podesavanje vrsi kada je motor zagrejan do radne temperature. Ako je u uputstvu navedeno poddavanje na "hiadno". onda pustite da se motor ohladi u toku od nekoliko sati (a najbolje preko n06). motor mora da bude u takvom polozaju da se pOdizaCi odnosno potiskivaCi nalaze na najniiem delu brega. Aka u uputstvu stoji da se zazor ventila kontrolise i podesava na vruce. 4. 3. Da biste mogli da podesite zazor. 2. 5. . Otpustite kontra navrtku za osiguranje (ako postoji) i uvucite odgovarajuCi merni listie u prostor izmedu vrha vretena ventila i kraka klackalice iIi potiskivaea. odvrnite zavrtanj za podesavanje toliko da merni listie prolazi kroz 314 ovaj prostor uz blagi otpor. To se dogada kada jeklip u gornjoj mrtvoj tacki pri taktu sabijanja.000 km. Zazor ventila se podesava na sledeCi naGin. Proverite koji su ventili usisni a koji izduvni.000 i 50. Ako je u uputstvu navedeno da se podesavanje vrsi na hladno. Posto ne postoje evrsta pravila po kojima se menja zaZOr ventila pri zagrevanju motora (jer je svaki motor razliCit). Potom zategnite kontra navrtku za osiguranje (aka postoji) . Ugasite motor i skinite poklopac ventila. Obieno se preporueen period za pOdesavanje ventila poklapa sa periodom u kome se vrsi podesavanje motora automobila. uvek postujte preporuku proizvodaca. Ove razlike se pojavljuju da bi se kompenzovalo termicko sirenje' motora. 1. Proverite vrednosti zazora ventiia u uputstvu. vaii za »vrucc« iIi »hladno« podesavanje. . Po pravilu izduvni ventili imaju veCi zazor jer se vise z a g r e ~ vaju tokom rada motora. Ako je zazor suvise mali i merni listie ne moze de ude. Ako je u uputstvu navedeno da se radi na vruee.

Ako niste sigurni koji je sledeCi cilindar prema redu paljenja. Sada okrenite radilicu pomoeu daljinskog prekidaea za pokretanje motora. MOTOR osovinu sa strane (u bloku motora). zahteva se posebna procedura. l:lZOr3 vcntilil kad motora kod kojih je bregasta osovina u g JO.znati da je u pitanju takt izduvavanja. . -1M iP f'iX Proven. Ked nekih motora sa bregastom osovinom u glavi konste Sf! klackalice (I) sa zavrtnjima (2) za podesavanje zazora.. posmatrajte ventile dok pokreeete motor. tako da sledeCi cilindar po redu paljenja dode u gornju mrtvu tacku. Kod V8 motora ovo ee se dagoditi kada okrenema radilicu za 90 stepeni. okretanjem radilice za 120 stepeni davesce siedeCi klip u gornju mrtvu taeku. Ako se izduvni ventil zatvara to . povrh opruge svakog ventila. Podesavanje zazora ventila: motori sa bregastom' osovinom u glavi K od motora sa bregastom osovinom u giavi koji imaju klackalice vaii ista proeedura za podesavanje zazora kao kod motora koji imaju bregastu ······f '. MOTOR 31. Drugi naein za odredivanje trenutka kada je klip u gornjoj mrtvoj tacki takta sabijanja je da skinete sveCicu i drzite prst na otvoru za svecicu. iIi taka sto premostite solenoid elektropokretaea pomocu odvrtaea iIi vrlo kratkim ukljueivanjem glavnog prekidaca u poloiaj za pokretanje. Ako su oba ventila zatvorena dok se klip kreee navise to znaci da je u pitanju takt sabijanja. vee koriste potiskivace ventila postavljene .6. U tom slucaju okrenite radilicu zajos jedan krug da biste dosli do takta sabijanja. Da biste znali da je klip upravo u gornjoj mrtvoj taeki takta sabijanja. jednostavno pogledajte kablove ad kape TaZvodnika dosveeica. Kada osetite da vazduh izbacuje prst sa otvara dok okreeete radilicu. znaei da se klip kreee navise u toku takta sabijanja. Kabl koji je na redu posle kabla sveCice prvog cilindra je povezan sa sveticom sledeeeg cilindra.' J ~ . Kod linijskih motora sa sest cilindra iIi V6 motora. Kod motora sa bregastom osovinom u glavi koji nemaju klackalice. Kod eetvorocilindrienih motora jednostavno okrenite radilicu za 180 stepeni.Ivi motam vriii sc tako sto sc mcrni listie uvucc izmedu brega i potiskiv ata.

prove rite da Ii se zazar podesava na vruee iIi na hladno. Proverite zazor ventila pomoeu mernih listiea koje treba da provucete izmedu brega i potiskivata. Okretanjem tog zavrtnja podesava se razmak izmedu potiskivaca i brega bregaste osovine. Pogledajte uputstvo za motor na kome radite . Oduzmite debljinu tog listie a od preporucenog zazora. a zatim skinete kapu razvodnika paljenja i vidite da Ii je razvodna rueiea usmerena prema prikljucku kabla sveOice prvog cilindra. 3. trazene debljinc potreb no je subi!i oprugu ventila pomocu specijalnog a. Ovo u veCin. 4. omoguCi zamena. Drugo. Prvo.. slucajeva zahteva specijalan alat. je onaj kod koga se izmedu brega i potiskivaca nalaze male kalibrisane ploeice koje podeSavaju zazor. Probajte sa sve debljim listieima dok nadete koji moze da pro de uz blagi . Podesavanje zazora se izvodi na sledeCi nacin.iata. kada se izmedu potiskivaca ventila koji kliza preko brega i vrha vretena ventila nalazi konusni zavrtanj za podesavanje. Dobijen rezultat je vrednast za kaju morate da paveeate zazar ugradnjom podloske. Da biste izmenili zazor ventila postojeea ploeica se menja debljom iIi tanjom. da bi se postilvila podlosb. Tom prilikom mora se sabiti opruga ventila tako da se oslobodi ploeica . 5. koje se koristi kod Volkswagen Rabbit (Golf) i drugih. AI at i materijal • Kljucevi • Merni listiCi • Daljinski prekidac elektropokretaca iii odvijae • Specijalan alat za sabijanje opruga (za neke tipove vozila) • Kalibrisane podloske za potiskivac ventila 2. Aka odgovarajuCi merni listie ne moze da Zazar ventila kod motonl sa bregaslom osovinom u glavi i k!ackalicama poddava sc na isti naCin kllo kod motam koji imaju bregastu osovinu sa strane. Odredite koji su ventili usisni a koji izduvni.uz blagi atpor. Ako merni listie odgovarajuee debljine Iako prolazi izmedu brega i potiskivaca to znaCi da je zazar suvise veliki. 1. Ugasite motor i skinite poklopae ventila. Postavite motor u polozaj kada je klip prvog cilindra u gomjoj mrtvoj tacki takta sabijanja. Ovaj sistem se koristi kod nekih motora ugradenih u automobile Chevrolet Monza i Vega. probajte sa sve tanjim dok ne nadete koji moze da pro de . Ovo moiete postiCi tako sto poravnate oznake na kaisniku radilice iIi na zamajcu. procle.Postoje dva' osnovna konstruktivna resenja. 316 f MOTOR Kod mOlOra sa osovinom u glavi i koji imaju za podeS3vanje zawf3.

Pomoeu alata za sabijanje gumite oprugu ventila i izvadite podlosku. ako je motor presao veliki broj kilometara postoji Zupi!asti kais (1) oSe nalazi ispod 5tltnika (2).atpor. 6. puea i stvaraju se slabe taeke na materijalu za ojacanje. ne iste. Cak i kada zupcasti kaisizgleda dobra. Za razliku od lanea.000 do 100.e se vrernenom (a ni nov) a i mnogo je jeftiniji za proizvodaca. Pregled i podesavanje zupcastog kaiSa . Zupcasti kais Alat i materijal • Kljucevi • Veliki odvijac iii poluga • Lampa • Zupcasti kais • Momentni kljuc K Od mnogih motora koji imaj u bregastu osovinu u glavi za njen pagon se koristi zupe"sti kais od gume ojacane fibrglasom. Kontaminacija uljem skracuje njegov: radni vek. zupcasti kais radi dobro dok ne prokIizne. Tada nastaju problemi sa motorom. Rezultat pokazuje debljinu nove podloske koja treba da bude ugradena da bi se dobio zeljeni zazar. Ovaj kvar moze nekad izazvati teska ostecenja motora ako je motor tako konstruisan da se ne obrce »sIobodno« i ako postoji mogucnosf da klip udari u ventile. U gradite zatim deblju iIi tanju podlosku u zavisnosti od toga da Ii zelite manji iIi veei zazar. nije mu potrebno podmazivanje. jer cete na taj naCin biti znatno sigurniji i mirniji. Ovaj tip kaisa je vrlo popularan jer je tisi ad Ianea. Oduzmite preporueenu vrednost zaZOra od debljine tog mernog listiea.000 do 100. Zbog toga neki proizvodaCi automobiia preporucuju periodic an pregled zupcastog kaisa (generaino podesavanje motora je pravi trenutak za to) i zamenu na svakih 80. okreeuCi pritom radilieu tako da klip svakog sledeeeg cilindra dovedete u gornju mrtvu taeku u taktu sabijanja.000 kilometara. Oslobodite oprugu ventila i po novo proverite zazar ventila pomoeu memih listiea. Ponovite isto za sve as tale ventile. a prema redosledu paljenja.. S obzirom da se naglo povecava mogucnost otkazivanja posle preaenih 80. Sa druge strane gumeni kais vremenom se haba. Moraeete da kupite odgovarajuee podloske u radnji sa rezervnim delovima. 318 I WP • MOTOR mogucnost da je materijal za ojacanje popustio. koji se vremenom odnosno habanjem isteze i postepeno pogorsava 317 performanse motora. zamenite ga bez oklevanja zbog preventive. 7.000 kilometara.

Vodite racuna da ne okrenete radilicu iIi bregastu osovinu. \ j'i pailjivo ispitajte spoljnu i unutrasnju stranu kaisa po celoj duiini.Da biste proverili stanje zupcastog kaisa neophodno je da skinete zastitni poklopac kojim je kais zasticen od dodira. 6. 4. (2) zuptanik bregaste o. (5) zatezni kaisnik i (6) zupcanik radilice. Pritegnite zavrtanj zateznog kaisnaka vodeCi facuna da se kais pritom ne olabavi. 3. postavite mernu traku izmedu dva najudaljenija zupcanika i blaga pritisnite kai! prstam. skinite zastitni poklopac i \ ® I ~ . nade naspram repera. Llgasite motor. Posta vi nemate pri rud ova) alat.(1) Stitnik zupcastog kaiSa.. 5. Ovo su tipicne komponente zUp<!:astog kaiSa. Upozorenje: Zatezanjem se ista taka skracuje radni vek kai!a. alata. 'i \! \ . KaiS treba da se llgiba za 8-12 mm aka je pravilno zategnUi. Pogledajte da nema vebh pukotina ili pohabanih mesta. Ako je kais oCigledno istrosen mora se zameniti.ov1ne. \ \ . skinite zastitni poklopac sa zupcastog kaisa. prijavstine. los jednom proverite oznake na razvodnom mehanizmu i pogledajte da se nesto nije pomerilo. Sada je moguee skinuti kais. (3) l. NajveCi broj praizvadaca automabila daje vrednost zategnutosti zupcastog kaisa. Otpustite zavrtanj za podesavanje na zteznom -kaisniku i otpustite kais.upcasti kaiS. Pazljivo uotite relativni odnos bilo koje oznake locirane na zupcaniku bregaste osovine. (4) zuptanik pomocnt': osovjne. Takav kais se mora zameniti. Zatim potisnite ovaj velikim odvijacem ili polugom dok ne postignete potrebnu zategnutost kaisa. Posta je molor iskljucen. Zamena zupcastog kaisa Zamena zupcastog kaisa se vrsi na sledeCi oaein. pomocne osovine iii drugim zupcanicima. 2. Okrenite radilic" u polozaj taka da se oznaka na zupcaniku radilice. l. Ako zupeasti kais nije evrsto zategnut onda se on ugiba vise od 12 mm izmedu dva najudaljenija zupcanika kada ga potisnete rukom. Kada zateiete zupeasti kais jednostavno otpustite zavrtanj koji drzi zatezni kaisnik. Proverite i zategnutost kaisa. zatim navucite novi zupcasti kais na zupca- . masti itd. Pri promeni kaisa potrcbno je skinu\i smao sli\nik i zatezac. odnosno zamajca. \ \ \ \ 0) ' .

i to se ponekad dogodi. V6 i V8 motcra. motor verovatno neee moc. (Da bi se smanjila buka pri radu neki proizvodati vozila ugraduju najlonske iIi plastiene. Pokrenite motor i vidite da Ii radio Ako je sve u redu. Ako ste pogresno postavili kais. Aka se lanae prekine. Ova posao zamene lanea <"ini komplikovanijim. 7. Drugi problem je to da su neki lanei osetljivi na habanje. Kada se tako nesto dogodi motor prestaje da radi i moraju se zameniti lanae i laneaniei. 8.nike tako da bude provueen na isti natin kao i stari. iskljueite ga i postavite stitnik zupeastog kaisa kako biste zavrsili posao. ali mu je potreban sistem za pOdmazivanje i isteze se vremenom. Taeno podesavanje je od velike vaznosti i zbog toga uvek dva puta proverite oznake za podesavanje kada menjate zupcasti kais. 320 Lanac razvodnog mehanizma Alat i materijal • Kljueevi • Izvlakae za zupeanike • Momentni kljue • Veliki odvijac iIi poluga • Zaptivka poklopea razvodnog mehanizma (za neke tipove motora) • Zaptivni prsten radilice K od mnogih cetvorocilindricnih motora sa bregastom osovinom postavljenom sa strane. lanae poeinje da lupa sto jos vise trosi mekan materijal zubaea. Tokom vremena zupei se trose. Pogon laneu daje lanenik na kraju radilice. jer treba ukloniti poklopac I . U nekim slucajevima lanae moie da preskoci zubae sto dovodi do toga da bregasta osovina nije vise sinhronizovana sa 'radom motora i to rezultuje velikim smanjenjem snage motora. motor potpuno prestaje da radio Kratka provera da Ii je lanae prekinut sastoji se u tome sto se motor pokrene kada je kapa razvodnika paljenja uklonjena. Pritegnite zavrtnje na zateznom kaisniku potiskujuCi ga i dalje istom silam. Lanae je vrIo pouzdan.. za pogon bregaste osovine se koristi lanae. Zategnite zupeasti kais tako sto potiskujete zatezni kaisnik dok ne dobijete ugib od 8-12 mm izmedu dva najudaljenija zupcanika. Posto je za lanae potrebno podmazivanje onda on se obicno smesta u metalni poklopae razvodnog mehanizma. Maze da se dogodi da zupei otpadnu i da lanae potpuno spadne. Ako se razvodna ruCiea ne okreee to ukazuje da je prekinut lanae razvodnog mehanizma (to moze da znati i da je pukao pogonski zupcanik razvodnika paljenja). da se pokrene ako je grdka vee a od 1 do 2 zuba. Mekani najlon odnosno plastika smanjuju buku ali se time smanjuje i radni vek razvodnog mehanizma. laneanike sa celicnim jezgrom.

-MOTOR nika paljenja okrenuta prema prikjucku kabla svetice prvog cilindra. 7. Skinite svo remenje sa motora.i (3) ozn3ke za podes<lvanjc. poluge iIi izvlakaca.li je lanac prekinut. posmatra razvodna rubca razvodnika paJjenja il bregasta osovina.zaptivku poklopea. Otkrivanje kvarova Osim brze provere da. koja je vee opisana. Vodite racuna 0 tome da poravnate lancanik tako da naide na bregastu osovinu a da primm ne poremetite polozaj oznaka za podesavanje. Skinite remenieu radiliee pomocu izvlakaca. a razvodna' rutica razvod321 ._-------'--'. Ako provera paljenja pokaie da paJjenje jako varira onda su obicno u pitanju otpusten lanac iIi istrosen lancanik . Ako je potrebno skinite pumpu za vodu (nije potrebno kod svih motora).-------. Druga provera istrosenosti iIi otpustenost lanca razvodnog mehanizma moze se izvesti take sto se radilica okrece nap Ted nazad a pritom St.a posebno ako je motor presao veliki broj kilometara. . Otpustite zavnanj lancanika bregaste osovine vodeCi raeuna da ne poremetite oznake za podesavanje.-------. (2) lancanik bregaste osovine. 1. Napomena: Ako pokrenete bilo radilicu iIi bregastu osovinu pre nego sto ugradite lancanik. Skinite poklopac razvodnog mehanizma i uklonite sve tragove stare zaptivke i zaptivne mase sa 0 be dodirne povrsine. 4. opusten Ianac ee izazvati neuravnoteieno paJjenje zbog toga sto razvodnik paljenja dobija pogon od bregaste osovine. ili zamajcu ne nade naspram repera. a zatim ubaeite donji kraj lanea oko lancanika radilice. prislo poklopcu razvodnika. Zatim skinite zavrtanj i izvueite laneanik sa bregaste osovine pomocu velikog odvijaca. Kroz poklopae razvodnika prolazi i kraj radiliee tako da je obicno potreban izvlakac za skidanje kaisnika radiI ice da bi sc j: MOTO (1) l<lncanik [adilice. 3. Zamena lanca Zamena Ianca razvodnog rnehanizma vrsi se n2 sledeCi naCin. 5. Komadici najlona iIi plastike u ulju iSIO taka ukazuju na istrosen laneanik. Kod nekih motora donji dec pokJopca razvodnog mehanizma je u dodiru sa karterom. novi lanac preko novog lancanika. Oznake za podcSav3njc je neophodno pri z::lmeni razv(ldnog mehanizma. tako da je potrebna zamena i ove zaptivke. Ako se pritom uoei veJiki zaZD! to znaCi da je lanac istrosen i da se mora zameniti. OkreCite radilicu motora dok se oznaka n3 kaisniku. Tc znaci da je klip prvog cilindra u gornjoj mrtvoj tacki takta sabijanja. 6.

sprecava se ulazak opasnog gas a . Bez njega ani fade losije i trose vise goriva. Posto ste postavili lancanik. kako bi se zastitili putnici u kabini_ Bez izduvnog sistema. 9.ugljen monoksida . sprecava se buka i treee. Svi oni moraju biti u ispravnom stanju da bi se obezbedilo sigurno i tiho odstranjivanje izduvnih gasova iz motora. Obavezno promenite i filter za ulje. Ako radilica prolazi kroz poklopac razvodnog mehanizma.u putnieku kabinu_ Drugo. a zatim zategnite zavrtanj Iancanika bregaste osovine prema uputstvu proizvodaca (obicno je to izmedu 80 i 120 Nm). I I . Tipicni elementi izduvnog sistema su: . Izduvni sistem ima nekoliko sastavnih elemenata. postavite zaptivku na mesto i ugradite poklopac razvodnog mehanizma. 8. J ednostavno po novo poravnajte oznake i ugradite lanac i lancanik. dobija se nesto no snazi. motor dobija veCll snagu. koji ponekad voze bez izduvnog sistema iii njegovog vaznijeg dela .prigusivaca_ U tim situacijama. Ima mnogo razloga zbog kojih izduvni sistem treba odrzavati u dobrom stanju. onda je potrebno promeniti i ulje da bi se kuCiste radiI ice ispralo od neCistoce. jos jednom proverite poloiaj oznaka. Nanesite zaptivnu masu na obe strane zaptivke poklopca razvodnog mehanizma. ako su ugraeleni specijalni motori iIi trkacki motori. koji sprovodi izduvne gasove iz motora do zadnjeg dela automobila. motor bi zagusljive' i otrovne gasove ispustao direktno u motorski prostor i to uz strahovitu buku. iIi neke nase nedovoljno vaspitane vozace. su konstruisani i podeseni da fade sa izduvnirn sistemom. 11. Postavite kaisnik radilice i svo remenje. preporucuje se zamena zaptivnog prstena radilice. 10. Prvo. • • I I IZDUVNI SISTEM I zduvni sis tern na vasem automobilu je ustvari cevovod. No jos uvek nije sve izgubljeno jer na bregastoj osovini i radilici postoje referentne oznake. a trosi manje goriva. Motori koji su ugradeni u nase automobile. Napomena: Ako je motor imao plasticni lancanik koji je otkazao. Ovo poslednje moze izgledati nelogicno svima koji su imali priliku da vide i cuju trkacke motore.J I. ali uz veliko povecanje utroska goriva.322 onda ce se izgubiti njihov medusobni polozaj.

oblika slienog zmu neke od zitarica. koji se pravi tako sto se hiljade malih keramickih jezgara. Svaki cilindar ima svoj ogranak. pa taka i dve zasebne izduvne cevi. americki automobili od 1975-e naovamo obicno imaju ugraden kataliticki filter izduvnih gasova. -------------------------2. koji se posle desetak centime tara ~ p a j a sa susednim u zajednicki deo izduvne grane. a drugi kraCi spaja kataliticki filter sa prigusivasem. Posto je saee prevuceno slojem katalizatora. glavama okrenutim »upolje«. proizvedeni 1975 i kasnije. koji rade nezavisno jedan od drugog_ Svaki od ovih sistema ima sve elemente. IZDUVNA CEV.duzi dec spaja izduvnu granu motora sa katalitickim filterom. a to su oni Ciji su cilindri svi u jednom nizu. iako liCi na njega po svom spoljnjem izgledu. imaju dvodelnu izduvnu ccv_ Prvi . smelt a u kutiju od neroaju- . Ovim se postiie bolja zastita covekove okoline. koriste takozvani »monolitni« tip filtera. To je ureelaj koji nesagoreli deo gasne smde pretvara u bezopasnu vodenu paru i ugljen dioksid. Izduvna eev je II stvari celicna cev koja povezuje izduvnu granu i prigusivae. kroz koje struje izduvni gasovi. na levoj i desnoj strani motora. koje se negde ispod motora spajaju u jednu izduvnu cev. koji ima strukturu pcelinjeg saca. naprimer sa 8 cilindara. Postoje dva tipa katalitickog filtera u najsiroj upotrebi. imaju zasebne izduvne grane za svaku stranu motora. kao i bokser motori. 3_ KATALITICKI FILTER. UObicajen pOlozaj ovog filtera je izmedu izduvne cevi i prigusivaca. Americki automobili. Izduvna grana se obieno pravi od sivog liva (livenog gvoiela). tj. oni Ciji su cilindri rasporedeni prema latinienom »V«. ponekad imaju dva potpuno zasebna izduvna sistema. General Motors i neke druge firme koriste »paletizirani« filter. koji su opremljeni katalitickim filterom izduvnih gasova. imaju izduvnu cev Ciji oblik podseca na latinicno slovo »Y«. Kao sto je vee receno. Verina vozila sa )V« iii bokser motorima. IZDUVNA GRANA. Gornji kraci ovako oblikovane izduvne cevi vezani Sll na izduvne grane. imaju jednu izduvnu granu za sve cilindre. Ciji su cilindri postavljeni jed an naspram drugog. a donji krak na kataliticki filter iIi na prigusivac ako nema filtera. Izduvni gasovi. ustvari legure platine i paladijuma. Linijski motori. Amerieke firme Ford i Chrysler (Krajsler). a za eilindarsku glavu se prievrscuje pomocu nekoliko vijaka. Yeti motori tipa» V".1. Fil teT nije prigusivac zvuka. koja u mnogim zemljarna postaje sve vazniji faktor. atrovni -izduvni gasovi pomocll ovog katalizatora postaju bezopasni. nastali sagorevanjem goriva u cilindru matcTa) napustaju cilindar kroz izduvni ventil i ulaze u pocetni deo izduvne grane. Takozvani »V« motori.

PRIGUSIV AC. zbog konstrukcionih karakteristika motora SUS. a za pr. • A . Neka voziIa imaju i dodatni I 17/ Dc!ovi tipiCl10g izduvnog sistema. Keramieka zmea su prevucena slojem katalizatora. opremljeni katalitickim filterom.. obieno duzine oko pola metra. jer je u cilindru visok pritisak (i do nekoliko bara). 4. postiiu visoke oktanske vrednosti dodavanjem aditiva koji sadrie olovo i olovna iedinienia. ali ne i buke iz cilindarskog prostora. RESONATOR. Postavljen je na sredini iii pri kraju izduvnog cevovoda. postojeee rafmerije moraju izvrsiti dosta skupa prilagodavanja svojih proizvodnih postrojenja. proverite kod ovlaseenog zastupnika iii servisa. t . pa mobili. (1) izduvna grana. da Ii mozete primenjivati neku od ovakvih tecnosti.ceg eelika. Buka iii prasak nastaju naglim otvaranjem izduvnog ventila. olovo unistava skuoi katalizatorski sfoj od platine'-paladijuma.akticnu proizvodnju. ne smeju koristiti ovakav benzin. Ako imate automobi! sa katalitickom ® ® 324 filterom. 5. katalizator se moze ostetitii nekim drugim sredstvima koje vozati ponekad sipaju u rezervoar iIi »spricaju« u karburator. Izduvni gasovi dolaze u dodir sa 323 ________________________________________________ velikom povrsinom katalizatora na zrnima i pretvaraju se u bezopasnu vodenu paru i ugljen dioksid. To je limeni "Ionac« cilindricnog iii ovalnog oblika. (2) izduYna CCV. 11 .1 . Osim benzina sa olovnim aditivima. koje omogucavaju prolaz izduvnim gasovima. . bezolovni benzini postizu visoko-oktanske vrednosti pomoeu drugih aditiva. vee tzv. Unutrasnjost mu je ispunjena pregradama i cevima. (3) kataliticki filter. Savremeni benzini. (4) prigusivac. iIi najkrace. Medutim. (5) cev i (6) rezonator.

VENTIL ZA ZAGREV ANJE KARBURATORA. abieTIo eilindricnog oblika. ZA VRSNA CEV. KONZOLE.:1 r ! • prigusivae. Stoga. Kada zarnenjujete prigusivac. uvek postavite nove obujmiee i druge elemente za pricvrsCivanje. drmusanja i vibriranja pri normalnim uslovima voznje usled kojih se lome vesaljke . VeCina americkih automobila. 7. u prigusivaCll i cevima se stvara kiselina. Automobili sa rezonatorom..~ . koji se obieno naziva rezonatorom. Posto se izduvni gasovi kondenzuju.e1ementi koji prievrscuju . Izduvni sistem treba da proizvede ogromnu kolicinu toplote da bi se ova kisela smesa pretvorila u bezopasan gas. ima jedan pose ban usmeravajuCi ventil u izduvnom sistemu koji omogueuje strujanje toplih izduvnih gasova pored samog karburatora. Postavljen je iza glavnog prigusivaea i abieno je nesto umanjena verzija istog. Do pojave korozije ne dolazi sarno zbog soli na putevima iii nekih drugih spoljnih utieaja vee i zbog unutrasnjih utieaja. 6. itd. VESALJKE. mogu imati rezonator postavljen u sredini zavrsne cevi. Provera izduvnog sistema Ala! i ma!erijal • Pokretna leialjka • Zastitne naoeari • Baterijska lampa iii ruena svetiljka • Odvijac I zduvni sistem u vasem automobilu najvise mogu da ostete korozija i vibracije. To je zavrsni deo eevovoda za izbacivanje izduvnih gasova iza zadnjeg dela automobila. posto se izduvni sistem ohladi posle iskljucenja motara. I j) / ! ( J .. zavrsnu cev iii neki drugi deo izduvnog sistema.I 8. Medutim) cak i ispravan izduvni sistem moze da se osteti usled neizbeinog' tresenja. gasovi ostaju u prigusivacll kondenzuju se i nagrizaju unutrasnju oblogu izduvnog sistema. prilikom voznje se izduvni sistem uglavnom ne zagreva dovoljno da bi se ovo postiglo. .< '. Nazalost. da bi se olaksao start motcIa u zimskirn uslovima. OBUJMICE. To su elementi za pricvrsCivanje izduvnog cevovoda za donji dec automobila. Njegova uloga je da izvrsi dalje smanjenje nivoa buke.

Posta se na delovima izduvnog sistema nagomilavaju korozija i prijavstina. proverite da Ii je automobil . izvodljivo.!da nemojte raditi ispod automobila aka nijc bczbcdno osiguran. te bi stoga trebalo da se povremeno podvucete is pod automobila i proverite sve vazne spojeve. ovo nije uvek 325 IZOUVNI SISTEM Prilikom provcre lzduvnog sistema.alicom. nesvesticu. pa cak i smrt. Izduvni gas je otrovan. maicte rodid automobil pomocu jakih platform! ili poslOija. smrtonosni ugljen monoksid ce prod irati u kabinu i prouzrokovati glavobolju. Periodicna provera izduvnog sistema je jedna od najvaznijih mera predostroznosti koju mozete da preduzmete. Najbolje cete proveriti izduvni sistem ako podignete automobil. ISTEM 327 . Pomocu baterijske lampe iii ruene svetiljke i odvijaca.izdivni sistem. lYe pribliiile rnu suvi§e lice dok oslu§kujete da negde ne proputla. " Kada yam je automobi! podignut pomocu dva sigurnosna pestalja. Nik.mje na m e s t i m ~ gcie su zavrtnji izduvne grane pricvrsceni za motor (I). Nazalost. proverite svaki deo izduvnog sistema koji je zahvacen korozijom. Potrazite da nema otvora. 2. Pre nego sto obavite vizuelnu proveru. Izduvni sistem koji propusta ne sme niposto da se zanemari. os lusnite izbliza da Ii se cuje sistanje iii buka sto ukazuje na pocetak kvara izduvnog sistema. Nikada Sf! ne podvlaCitc ispod autoffiobila aka je podignu t sarnO rucnom dil.igurno poduprt pre nego sto se podvucetc ispod njega. povracanje. Ne zaboravite da se izduvni sistem zagreva. polako se kreCite dui celog sistema i osluskujte da negde ne . Obicno je veoma lako otkriti mesto koje propusta. Upozorenje: budite pai/jivi. Proverite sve cevi da negde nisu iskrivljene iii ulubljene sto moze da ometa strujanje izduvnih I · . 326 propuita. Posto motor radi na praznom hodu. bilo bi pozeljno da svaki put kada se podvlaCite ispod automobila nosite zastitne naoeare. usled napukle izduv ne grane (2). Naslage belog praha mogu da yam ukafu na propust. pukotina iii nekih drugih ostecenja. usled ncispravne zaptivke iii labavih vijaka na spoju izmed u izduvne cevi i izduvne grane (3). Ako spojevi prigusivaea iIi izduvne cevi propustaju. 1.

Proverite da spojevi na prigusivacu nisu olabavljeni tako sto cete ih lako gurnuti na gore. 3. Ako se drzac polomi. proverite da Ii mozete da nabavite sve potrebne delove. konzole i obujmice • Zavrsna cev . ako postoji u vasem automobilu. nastavak. da su jos uvek u dobrom stanju. Postoje bukvalno stotine kombinacija izduvnih cevi. znaci da u prigusivacu ima olabavljenih deloya. Kada otkrijete ove znakove kYara. i naglavci e Rendisaljka za izduvnu cev e U1je • Fini })smirgl«-papir e Vesaljke. vreme je da ga popravite . Proyerite svaku veSaljku da biste se uverili da nema pukotina. ostecerija. 4. moze yam se dogoditi da prilikom yoznje izgubite dec izduYnog sistema. Pre nego sto zapocnete sa zamenom izduvnog sistema. iskrzanih mesta iIi korozije. Detaljna provera ce pokazati da Ii je potrebno zameniti neki dec iIi ceo izduvni sistem. 5. Pregledajte pazljivo svaki spoj. znac. lskrivljena iii ulubljena cev treba odmah da se zameni posto ovi nedostaci prouzrokuju povecanje pritisaka i slab rad motora. Postupite prema uputstima opisanim u odeljku "Provera izduvnog sistema« u ovom poglavlju. moracete da potrazite dobre rezervne delove. i ukoliko cujete tup iIi os tar metalni zvuk.IZDUVNI SISTEM gasova. Odrzavanje izduvnog sistema A ko izduvni sistem vaseg automobila postane suvise bui'an. Protresite izduvni sistem da prove rite da Ii su sve yesaljke koje pricvrscuju sistem za automobil sigurne.. Vecina vesaljki kod izduvnih sistema naCinjena je od kombinacije gume i tkanine koja se ne razlikuje od poprecnog preseka bocnog zida pneumatika. prigusivacu i rezonatoru. Proverite spoj izduvne grane sa izduvnom cevi. Stoga delove ne treba da skidate pre nego sto ste sigurni da mozete da ih zamenite. pgirusivaca i zavrsnih cevi koje odgovaraju mnogobrojnim tipovima automobila. Aka pronadete naslage belog praha. znaCi da su vijci olabavljeni iIi da zaptivka propusta. Ako cujete zyecanje. Ako 328 Alat i materijal e' Dizalica i sigurnosna postolja • PodmetaCi za tockove e Kljucevi e Testera iIi sekae za izduvnu cev • Univerzalna ktesta e Cekic e Dleta e Kljuc za cevi e Mala turpija e Nasadni kljuc. Lupkajte po cevima.

Skinite ga kljucem odgovarajuce veliCine.l!i za. Napomena: na nekim tipovima automobila korisno je skinuti zadnje tockove. Skinite kljucem zadnju vesaljku prigusivaca . Blokirajte prednje tockove podmetaCima. Stoga. Ako vas automobil jos uvek ima originalan izduvni sistem. . sastavni delovi' mogu da budu posebni. ustedecete mnago vremena i rada ako odmah zamenite ceo sistem. konzole iIi vesaljke. Medutirn". postupite redom po svim uputstvima. Ostavite ulje nekoliko minuta da dobra natopi ova mesta. Moie yam mnogo olaksati posao. kada kupujete rezervne delove. potrazite savet od prodavca auto-delova. Trebalo bi da postoji i vijak koji pricvrscuje konzolu za sasiju. Kljucem odgovarajuce velicine skinite navrtke i vijke koji pricvrscuju zadnju vesaljku za zavrsnu cev. upotrebite je. posluiite se pogodnom dizalicom i najboljim sigurnosnim postoljima koje mozete da pronadete kako biste automobil podigli sto je moguce vise radi lakseg rada. neki delovi ce mazda biti zavareni. f IZDUVNI SISTEM Da biste skinuli iIi montir. Ako imate na raspolaganju hidraulicnu dizalieu. lake ce vas to kostati malo vise. zavisno od tip a vaseg automobila. 4. Poduprite zadnji dec automobila pogodnim postoljima kao sto je prikazano na datoj slici. Aka je potrebno sarno zamena prigusivaea. Ako je potrebno da zamenite ceo sistem. pre nego sto pocnete posao. Postupak u vezi sa zamenom izduvnog sistema podeljen je u tri dela: "Skidanje i montiranje zavrsne cevi«J »Skidanje i montiranje prigusivaca« i »Skidanje i montiranje izduvne cevi«. Ovo obicno zahteva dodatne obujmice. proverite da Ii ste kupili sve sto yam je potrebno. Podignite zadnji dec automobila pomocu dizalice. blokirajle pretlnje tockove. 3. Ako je jedan dec izduvnog sistema zardao iIi ga je iz drugog razloga potrebno zameniti. To ce yam omoguc'iti bolje manevrisanje prilikom skidanja i montiranja zavrsne cevi. podignite zadnji deo automohila i podupnte ih dobra pomocu sigurnosnih poslolja.• Sredstvo za zaptivanje izduvnog sistema • Prigusivac e Izduvna cev e Zaptivka • Mazivo koje sadrii grafit e Rastvarac niste sigurni sta Yam je potrebno. dovoljno ce biti da prouCite odgovarajuCi odeljak. po svoj prilici ce i ostali delovi biti u skora is to toliko losem stanju. Skidanje i montiranje zavrsne cevi 1. Ako je vas automobil snabdeven dvostrukim izduvnim sistemom. U suprotnom.\Tsnu cev. opravljajte jedan po jedan.

10. Namestite zad. Potom klestima izvucite zavrsetak cevi iz prigusivaca. Skidanje i montiranje prigusivaca 1. Sklonite postolja i spustite automobil. Aka zazor nije podesen kako treba. Protresite zavrsnu 330 cev da biste ponovo proverili da ne dodiruje nijedan dec automobila. 2. Obavezno koristite nove obujmice i konzole iIi vesaljke. karoserija iIi delovi zadnjeg sistema vesanja. cevi mogu da budu montirane na spoju sa prigusivacem iii u njemu. a zatim vesaljku za vijke cevi. . Korisno je podmazati i prednje i zadnje spojeve prigusivaca i zadnje cevi. zaju. tokom voznje ce se cuti zveckanje. Nanesite sloj sredstva za zaptivanje izduvnog sistema na dodirne povrsine prigusivaca i zavrsne cevi. fL . 6. Navucite novu vesaljku iIi obujmicu i konzolu na kraj nOve zavrsne cevi koji se spaja sa prigusivacem. Proverite da Ii je nova cev u dobrom polo. 5. Montirajte dva vijka ali nemojte jos da ih pritezete. obujmicama i konzolama zavrsne cevi. preklop treba da bude oko 5 centimetara. 329 IZDUVNI SISTEM Natopitc navrtke i uzcngiju penctrantom (uljcm) pre nego sto ih skinete pomocu cevastog kljuca. Labavo montirajte novu zaduju veSaljku na kraju zavrsne cevi. Ne bi trebalo da dodiruje nijedan dec auto. Napomena: zavisno od tipa automobila. mobil a kao sto su sasija. Namestite vijak koji pricvrscuje vesaljku za sasiju i cvrsto ga pritegnite. cev ce se odvrnuti sa prigusivaca. u veCini slucajeva potrebna je obrada dletom da bi se dva del a odvojila. 8. nemojte je jos pritezati. Montirajte cev na iIi u prigusivac. Podmaiite i navrtke i vijke zadnje vesaljke zavrsne cevi.. 11. 7. Blokirajte prednje \Ockove padmeta' 6ma pre nego sto podignete automobil. Posto ste automobil bezbedno podigli sa tla. cama i konzolama na spoju sa prigusivacem. Stavite postolja ispod sasije automobiI'a tako da ga dobra podupru. Podignite pomocu dizalice zadnji dec auto' mobila da bi se tockovi odigli ad tla. Kod nekih auto' mobila prigusivac pridrzava vesaljka. premazite dobra uljem navrtke i vijke na veSaljkama. 9. Medutim. Sada zategnite vesaljku iIi vijke na obujmi. Podmazite uljem i prednje i zadnje navrtke obujmica i konzola prigusivaca. Najbolji naCin da ovo uradite je da presecete-cev testerom na razmaku od nekoliko centimetara od prigusivaca. nju obujmicu prigusivaca i konzolu iIi vesaljku preko spoja prigusivaca sa cevi.. Ulje ubrizgajte i u spoj zavrsne cevi i prigusivaca. Aka imate srece.iii vijke na obujmicama i konzolama na spoju prigusivaca sa zavrsnom cevi. Hartijom za glacanjeocistite spoj na prigusivacuo 2.

Malom turpijom oeistite izduvnu cev radi lakseg ponovnog rnontiranja.k ".j . Kljucem skinite zadnju vesaljku sa zavrsne cevi.. I I I . 8. presecI.-_____ 33 : ""d. . Profesionalni mehanicari imaju poseban alat za obIikovanje spojeva izduvne cevi.331 Aka s. a zatim je odvrnite. Ako se zavrsna cev montira u prigusivac.. I . B.. a za cy uvrtanJcm. nije potrebno da zadnju vesaljku zavrsne cevi skidate sa sasije. Popustite kljucem vijke na prednjim obujmicama i konzolama prigusivaca. sledite uputstvo broj 6 koje se odnosi na spaj izduvne cevi i prigusivaca. ~ . Ako delovi ne prijanjaju kako . napravite pomocu cekica i dleta proreze u izlaznom prikljueku prigusivaea. . cev moze k ne mogu klesta »gnp. I . U tom slucaju. _____ --.. kljueem cvrsto obuhvatite cev. Ako priguSivac ne moze lako da se odvoji od izduvne cevi (iii cevi koja vodi do katalitickog filtera ako postoji). U slucaju da yam ne polazi za rukom da je olabavite. 1m kljueem. ! t I' . . Zatim proverite da ni jedan spoj nije ulubljen sto je vazno za montiranje novog prigusivaca. ta dva dela moiete da odvojite sekaeem iIi testerom. Ukoliko nameravate da zadriite starn zavrsnu cev. tim skinutl . "'0 "ki'" om" . pailjivo je pomerajte gore-dole dok se ne odvoji od priguSivaca. 6. pokusajte sledeee: A. . Ako se zavrsna cev montira na prikljucak prigusivaea." . IZDUVNI SISTEM if.. Namestite novu c I. 5.3. ~ . Skinite zadnju konzolu i obujmicu prigusivaca sa spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi.OUVNI SISTEM·· 4. . 7. Napomena: neki originalni farbricki proizvodi imaju zavaren spaj izmedu izduvne cevi i ulaza u prigusivac.

Napomena: najnoviji tipovi automobila imaju kataliticki filter montiran izmedu prigusivaca i izduvne grane. mozete da navezete automobil na par jakih platformi. Posto ste to uradili. sasiju iIi donju stranu automobila. Da biste lakse skinuli izduvnu cev. Kljucem olabavite i skinite navrtke na obujmica rna i ·konzolama na spoju prigusivaca i izduvne grane. Namestite nov prigusivac na mesta proverivsi da Ii je izlazni dec okrenut prema prednjem delu automobila. Prove rite da Ii su svi delovi izduvnog sistema pravilno namesteni i da ne dodiruju karoseriju. 14. Ponovo napominjemo da nijedan deo izduvnog sistema ne sme da dodiruje neki deo automobila. UkljuCite motor i proverite buku iz izduvnog sistema. 2. znati da ste uspesno obavili posao. 12. dobro namazite i ove navrtke. Ponovo spojite zadnju vesaljku sa zavrsnom cevi. Ako je buka mala. Namestite nove obujmice i konzo!e (ne koristite stare) oko krajeva izduvne i zavdDe cevi.treba.od prednjeg do zadnjeg dela. Umesto toga. Ono moze da se kupi u prodavnici auto-delova. sasiju iIi neki drugi dec automobila. pritegnite dobro sve spojeve pomocu kljuca. nemojte jos da koristite kljue za pritezanje. Sklonite postolja i spustite automobil. 11. pOdignite i prednji i zadnji dec automobila odgovarajucom dizalicom i poduprite automobil cvrstim postoljima. Uvucite izduvnu cev u prigusivac za oko 5 centimetra ali ne vise. Da biste lakse skinuli navrtke i vijke sa obujmica i vesaljki . N amestite prigusivae tako da ne dodiruje karoseriju. On mora da se skine da bi se zameniIi delovi izduvne cevi ispred i iza . a zatim da dizalicom podignete zadnji deo automobila na postolja. 9. Posto cete morati da skinete prednji kraj cevi iz izduvne grane.dobro namazite uljem sve spojeve . Namestite cev tako da ne dodiruje karoseriju. Pre nego sto to uradite. I oYe vijke zategnite rukom. protresite rukama izduvni sistem. 13. Navucite prednju obujmicu i konzolu preko spoja prigusivaca sa izduvnom ceyi i pritegnite rueno vijke. Skidanje i namestanje izduvne cevi 1. Namestite zavrsnu cev u zadnji spoj prigusivaca iIi na njega u zavisnosti od yrste spoja na vasem automobilu. Napomena. 10. Prove rite da Ii su prorezi u cevi prigusivaca pokriveni sto je vazno zbog hermetienosti. sasiju iIi delove zadnjeg sistema vesanja. Rezervni prigusivaci su uvek tako obelezeni. 3. Namestite zadnju obujmicu iIi konzolu preko spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi i pritegnite rukom vijke. proverite u kakyom je stanju i da Ii i nju treba zameniti. pozajmite odgovarajuCi alat. 17. Preporucuje se nanosenje tankog sloja sredstva za zaptivanje izduvnog sistema preko dodirnih povrsina pre montiranja. 16. 15.

biee potrebno da je preseeete da biste je oslobodilL Za ovo se koristi sekae iIi testera.filtera. 7. IZDUVNI SISTEM Ravna stroma cekica sa !optastom gJavom mote 5C upotrcblti za namdt::mjc z<lvrsnc cevi na kraj prigusivaca. Napomena: istovremeno proverite ventil zn zagrevanje karburatora ukoliko postoji na vasem automobilu. treba ga dobro natopiti uljem iIi rastvaracem sve dok ne poene nesmetano da radio 333 IZDUVNI SISTEM PailjivD skidajte vljke na spoju izduvne cevi (2) sa izduvnom granom (3). 5. Izvucite izduvnu cev iz automobila. Olabavite . Aka se lepi. -. Ako je prigusivae zavaren za izduvnu cev. Kao dec spoja. Upozorenje: pazljivo skidajte ave vijke. avo bi u stvari trebalo da redovno einite prilikom podmazivanja. olabavite ih isto kao i obujmice na zavrsnoj cevi i to sarno koliko je potrebno da se prigusivac i zavrsna cev mogu pomerati unazad sve dok se ne odvoje od izduvne cevi. Po!omljeni vijak ce moei da skine sarno profesionalni mehanicar. venti I za zagrevanje karburatara se maze skinuti zajedno sa izduvnom cevi. bice vam potreban nasadni kljue. Ako postoje obujmice. Skinite navrtke i vijke koji prievrscuju prednji zavrSetak izduvne cevi na delu ka izduvnoj grani. 4. On se moie lako skin uti tako sto se skinu dva vijka i oslobodi zglob.konzole i vesaljke koje drie sklop prigusivaca i zavrsne cevi. Aka neki slomite.ali ne skidajte . Da biste ovo uradili. kardanski zglob i naglayak odgovarajuee velieine. Da biste proverili da Ii ventil za zagrevanje karburatara pravilno radi proverite da Ii se kontra teg slobodno pokreee. sarno profesionalni mehanicar ce mOel da ga izvadi.I ~ I r I. 1 j I I . 6. dugaeak nastavak. venti I bi trebaloslobodno da se otvara i zatvara kada motor ubrza sa radom. Moze vam se desiti da naidete na prikljueni dec u vidu kuglastog zgloba koji je za obujmice prievrscen pomocu dva vijka. VeCina automobila zahteva zaptivku na spoju izmedu izduvne grane i izduvne cevi. Napomena: ne zaboravite da montirate novu zaptivku izmedu cevi i izduvne grane ako je vas automobil opremljen ovakvim spojem. . Prove rite ga i podmaiite ga mazivom kaje sadrii grafit.

8. Nemojte ih jos pritezati. Dobro pritegnite sve spojeve. filter takode smanjuje oskide I . karoseriju iii sistem vesanja. godine.~ 1 . (3) kata!iticki filter. Napomena: ako ste koristili platforme da biste poduprli prednji deo automobila. Venti! za zagrevanje karburatora koji se Jepi moze da stvara prob!cme u voinji. (3) protivlcga. ~ " . Navucite prigusivac na iii u izduvnu cev i rukom pritegnite navrtke. godine u SAD ima kataliticki filter.. (2) zapt ivke. svrha toguredajaje da smanji sadrzaj ugljenmonoksida i ugljovodonika u izduvnom sistemu. nastavkom. kardanskim zgIobom i naglavkom. Uklonite postolja i spustite automobil. :-: :. do 1980. (4) gamji topiotni stit. pocevsi od spoja izmedu izduvne cevi i izduvne grane. pravilno namesteni i da nijedan deo ne -dodiruje sasiju. Na vozilima koja su proizvedena od 1975. (5) oSQvinice opruge i (6) zavrtnja. 12. Na vozilima proizvcdenim posle 1981. Namestite novu obujmicu i konzolu preko izduvne cevi. IZDUVNI SISTEM Ventil2a zagrevanje karbunltGra se sastoji od (1) kuCista.. 335 -------.. . 10. UkljuCite motor i proverite da Ii tiho radi. (5) donji toplatni st it i (6) deo . (2) !eptirastog ventila.:. Montirajte novu izduvnu cev...":. Proverite da Ii su svi delovi izduvnog sistema i i . L 11. sklonite ih. Sklap katalitickog filtera ukljucuje: (J ) izduvnu cev mOlOra.IZDUVNI SISTEM Odrzavanje katalitickog filtera 336 V ecina putnickih automobila i lakih kamiona proizvedena posle 1975. ka zadnjem delu automobila. Namestite prednji kraj na izduvnu granu i montirajte vijke koristeci se nasadnim kljucem. ® 1 . 334 9. (4) bimetalne opruge. godine.

karburator propusta gorivo. Sta prouzrokuje blokadu? Na nekim "Dzeneral motorsovim« filterima sa paletiziranom dvoslojnom konstrukeijom. Kako proveriti da se ne stvara suviSe veliki povratni pritisak Iznutra deIimicno blokirani filter ometa protok izduvnih gasova i stvara sllvise veliki povratni pritisak u izduvnom sistemu. tako da se ugljenik akumulira i ometa strujanje izduvnih gasova. ako je svetica iskljucena iIi neispravna. gubitak snage bice primetan. itd. V nekim slucajevima. Neispravan filter nije u stanju da sagoreva zagadivace. Kada zarncnjujcle filter. Jedini preeizan naCin da se utvrdi da Ii ispravno radi. godine. jeste da se proveri kvalitet izduvnih gasova. nece prouzrokovati vidan utieaj na radne karakteristike osim u vezi sa sadrzajem izduvnih gasova. Ako je filter zapusen. Ako je filter pregrejan (sto moze da bude poslediea suvise velike koIicine nepreradenog goriva koje prolazi kroz filter. TreCi razlog za zapusenost je nagomilavanje ugljenika na istrosenom ili olovom ostecenom filteru. oni sprecavaju ulazak toplote u putnitku kabinu. Napomena: kataliticki filter je dec sistema za regulisanje izduvnih gasova vozila i kao takav je pDkriven garancijom koja vazi 5 godina iii predenih 50.000 milja za sve automobile proizvedene u SAD posle 1981.). suvisna toplota moze delimicno da istopi katalizator. nl! zaboravite da ponovo montirate lOplotne stitove. . 1 :1 i Ii Alat i materijal • Dizaliea i sigurnosna postolja • Podmetaci za tockove • Kljucevi • Ulje • Vakuum-metar • Rezervni kataliticki filter • gorionik • Cekic i dleto azota. Rad filtera objasnjen je u· poglavlju »Sistemi za regulisanje izduvnih gasova«. To prouzrokuje primetan gubitak snage tako da motor radi samo na praznom hodu iIi jedva radi iIi uopste ne radi kada se Sltvori leptir karburatora. moze potpuno da spreCi strujanje izduvnih gasova. Filter treba zameniti iz jednog od sledeca tri razloga: moze da bude ostecen iznutra usled cega dolazi do delimicne iIi potpune blokade u izduvnom sistemu: maze da se pohaba tokom vremena iIi maze da se pokvari usled koriscenja benzina sa olovom. konstrukeija koja nosi ova dva sloja propada sto dovodi do blokade.izduvne ccvi do prigusiv<lea. medutim. aka ne radi iii je izlizan.

Zamena filtera Da biste zamenili neispravan filter. postupite prema osnovnim uputstvima za zamenu prigusivata osim sto su prirubnice fiItera tesce medusobno spojene vijeima nego spojevima za navlacenje cevi. ukljucite ga i posmatrate kako se polako spusts igla instrumenta.Da biste proverili da Ii se stvara suvise veliki povratni pritisak. V nekim slucajevima. Ispitivanje vakuuma je objasnjeno u prethodnom poglavlju. Ako to ne pomogne. Montirajte nove vijke i navrtke. Filter obicno ima zastitni stit protiv toplote. a zatim stavite novi filter.klasican iii automatski menjae . navrtke sa vijeima skinete cekicem i dletom.omogucava vozacu da bira neki od stepena prenosa time se omogucava da automobil radi pod razliCitim opterecenjima motora. zatim podignite automobil i poduprite ga sigurnosnim postoljima. rom nap red i pogonom na zadnje toekove. ono sto u sustini treba da uradite jeste da namestite prikljucak vakuummetar oa izduvnu granu matara. 3. bice yam potreban vakuummetar. to zoaei da se povratni pritisak stvara u izduvnom sistemu i da je sistem zapusen. 337 -----'-----'1 PRENOS SNAGE U ovom poglavlju upoznacemo se sa tehniekim izrazom )}prenos snage«.a to su kvaeilo (tamo gde postoji). menjaeka kutija. zadnji most i konatno vratila zadnjeg mosta. Osnovni prineip zamene je sledeCi: 1. u zavrsnoj eevi ako je savijena iIi ostecena iii u izduvnoj cevi sa dvostrukim zidom ako je iznutra dotrajala. VeCina savremenih putnickih automobila je opremljena automatskim menjatem koji izvodi radnje spaja- . kardanski zglobovi. koji obuhvata mnago stvari. 2. Sacekajte da se izduvni sis tern ohladi pre nego sto pocnete sa radom. Pogledajte oba eevna prikljuck'a da prove rite da nema korozije iIi ostecenja. 4. Ako se vakuum polako smanjuje. Menjaeka kutija . Vlje viii propanski gorionik yam mogu biti od pomoCi da odvrnete zardale vijke. Sada se filter moze skinuti sa automobila. Imajte u vidu da zacepljenje moze da se pajavi i u prigusivacll. Kod konvencionalnih automobila sa moto. Skinite filter sa prednje i izduvne cevi. zategnite sve eevne prikljucke i vratite na svoje mesto donji toplotni stit ako je bio skinu t. pIVO vizuelno proverite ceo izduvni sistem. Stoga. a ako je potrebno i nove zaptivke za prirubnieu. pogonsko odnosno kardansko vratilo. bice potrebno da se skine donji dec toplotnog stita da bi se zamenio filter. 5. ovaj izraz pokriva sve delove koji su potrebni da se prenese snaga sa zadnjeg kraja radilice koja se obrce do pogonskih lOckova ..

pedala koenice i pedala gasa. U ovom slucaju nema potrebe za posebnom pedalom za kvaeilo posto pretvarae obrtnog momenta (koji se koristi umesto sklopa kvaCila). Na podu ispred vazaoa. »hod unazad. ~ j I L-______________________________________________ --j 338 J nja i promena brzine uz. su tako konstruisani da se mogu saviti i »izduziti« kada auto mobil prelazi preko neravnih povrsina. Na taj naCin kardansko vratilo . Meclutim posto ulice i putevi nisu savrseno ravni. i menjaeke kutije kod koje se promena stepena prenosa vdi rukom. Kod konvencionalnih automobila zadnji most je povezan sa menjaekom kutijom pomocu kardan339 SISTEM ZA PRENOS SNAGE skog vratila. Sve dok je u dobrom radnom stanju. koji radi sa oslalim delovirna menjaeke kutije. »voznja 1« i »voznja 2«. kod vozila sa automatKed konvcm:ionalnih automobila sa motorom napred i pogonom oa zadoje tockove. automatski menjae ce sam obavljati veCinu radnji koje vozaei automobila sa klasicnim menjacem moraju obavljati sami. K vaeilo je obiena spojka ili veza izmedu motora i ostalih delova za prenos snage.~ 1 . iIi da zaustavi vozilo a da se pritom motor ne ugasi. Osim sto koristi rueicu menjaea da odabere naein fada . Kada je kvaeila ukljueeno onda se sva snaga motora prenosi na ostale delove za prenas snage. Sve sto sada preostaje je da se snaga motora prenese sa menjaeke kutije na pogonske toekove. nalaze se samo dye pedale. ad vozaea se zahteva vrlo malo. koje je u stvari jedna obiena -<. kardansko vratilo sa obe strane mora bili spojeno sa vezama koje se zovu »kardanski zglobovi«.»parking«. Medutim svake godine se prodaju i mnogi automobili opremljeni klasicnim menjacem. Kod ovakvih automobila mora postojati kvaeilo (iIi spojka). (2) kardanski zglobovi. »voznja«.eliena cev. Osim sto omogucava pOlazak automobila. kvacilo omogucuje vozacu da razdvoji motar ad· prenosa snage tako da se promena stepena prenosa abavi glatka. kojom se komanduje preko nozne papuce (pedale). Ono omogucava postepen prenos obrtaja motora pri pokretanju automobila. Ovi kardanski zglobovi.minimalno llcesce vozaca. »neutralan polozaj«. populamo se zovu i krst kardana. (4) diferencijal i (5) zndnji most. u prenos mage spadaju (1) menjacka kutija. (3) kardansko vratilo. automatski prenosi snagu motora na ostale komponente za prenos snage.:<. ZA PREN SNAGE skim menjaeem.

a da ee se pritom snaga motora i dalje prenositi na njih. posebnog ureclaja koji 340 Ked aUlomobHa sa pogonofll flU prcdnje tockove. Posta i leva i desna strana autamobila moraju da obave ovaj zaokret za isto vreme. Ali sta se desava kada skreeete? Ako razrnislite. a da pritom nastavi da prenosi snagu sa menjacke kutije na zadnji most. Uloga zadnjeg mosta je da prenese snagu motora. na pogonska vratila koja pokreeu pogonske tockove. Zadnji most to obavIja pomoeu diferencijala. vee spoljni i unutrasnji homokineticki 341 SISTEM ZA PRENOS SNAGE . Snaga se prenosi na prednje taekave pomoeu dva pogonska vratila (zovu se i poluosovine) na kojima se ne nalaze kardanski. zaokreta u desno toc. _-:1 1 j 1[ .. na primer. prev. Diferencijal je tako konstruisan da ee se. SISTEM ZA PRENOS SNAGE Automobili sa pogonom na prednje tockove Automobili sa pogonom na prednje tockove (prednjom vueom) bitno se razlikuju od konvencionalnih automobila sa pogo nom na zadnje toekove jer kod njih u prenosu snage nema kardanskog vratila. oba zadnja pogonska tocka se kreeu istom brzinorn. 'kardanskih zglobova i zadnjeg mosta. Medutim sa zadnjim tockovima je drugi slucaj i to je one zbog eega je diferencijal neophodan. Kod njih su prednji tockovi pogonski. dobijenu od kardanskog vratila.moze da prihvati odstupanje od ose za bilo koji trazeni ugao. to sledi da toekovi na levoj strani moraju da se obreu brie od onih na desnoj strani. shvatieete da se prilikom. tamo gde se nalazi i motor i zbog toga imaju kvaCilo i kutiju menjaea (iii autamatski menjae) u istam sklopu sa diferencijalom. Ovo ne predstavlja problem na prednjim tockovima (ako nisu pogonski prim. prenosi snagu. (3) pogonska vratila j (4) $poljni homokineticki zgiobovi.) jer se oni obreu nezavismo jedan od drugag.' kovi sa leve strane automobila prelaze mnoga duzi put od tockova sa desne strane automobila. spoljni taekovi u krivini kretati brie od unutrasnjih. koju dobija preko menjacke kutije. na zadnje . 1.pogonske tockove. (2) unutrasnji homokineticki zglobovi. prednja pogonska vratila diferencijala i leiajeve. 11 [ p.1 pre nos snage spada ju (1) sklap mcnjaCidiferencijal. Zbog cega je tu potreban diferencijal? Kada vozite pO pravom putu bez okretanja. bez obzira na koju stranu skreeete automobilom.

Ovo va. Ovo inace ne predstavlja nikakav problem kod veCine vozila sa pogonom na zadnje tockove. Moment kljuc • B1okovi za 'podupiranje tocka • Dizalica i sigurnosna postolja • Penetrirajuee ulje • Dizalica za menjac.® Kod automobiJa sa pogonom nu prednje tockove za prenos ~ n a g e sa sklopa mcnjaCJdiferencijaJ na wckove korjste se unutrasnji (1) i spoljni (2) homokineticki zg!obovi. " I Kvacilo Alat i materijal • Kljucevi • Klesta • Otvoreni kljucevi • Lenjir • Vodica . pa se i na unutrasnjoj strani pogonskih vratila (poluosovina) koristi homokineticki zglob.U ovom slucaju sa motora na menjae. frikeiona ploca ili lamela koja klizi duz aksijalnih zlebova ulazne (spojnieke) 'osovine menjaea. U sledecem odeljku ovog poglavlja data su uputstva kao i instrukcije koje ce yam pomoCi pri odrzavanju del ova sistema za pre nos snage. tockove moraju pokretati u okviru velikog opsega' ugla zakretanja. ali kod vozila sa prednjom vueom gde prednji toekavi sluze i za upravljanje. Obican kardanski zglob bi u takvoj situaciji mogao da izazove jake vibracije.'i i za unutrasnje zglobove jer su pogonska vratila relativno kratka. koje je uredaj frikeionog t i p a ~ je povezano sa pedalom kvaCila koja se nalazi u kabini kod vozaca. i pedale i njene mehanicke iii hidraulicne veze koja omogucuje vozaeu da po . Sklop kvacila se sastoji od cetiri osnovna dela: zamajae koji je zavrtnjima pricvrscen na radilieu motora.. KvaCilo. sklop potisne ploce koje se nalazi povrh lamele i koja je zavrtnjima prii'vrseena po obodu spoljne iviee zamajca. a to znati da se spoljni zglobovi koji se nalaze uz . Konvencionalni kardanski zglobovi mogu izazvati ciklicne vibracije i neravnomernu brzinu obrtanja ako se okrecu pri otklonu od ose vecem od 7 iIi 8 stepeni. zglobovi. Zbog toga se koriste homo kineticki zglobovi koji obezbeduju ravnomerno rotaci342 ono kretanje bez obzira na ugao za koji su zgJobovi zakrenuti. iaba dizaliea iii podna dizalica K vaCilo kod klasicnog menjaea predstavlja mehanicki spoj izmedu motora i zupeanika preko kojih se pokreee automobiL Ono je tako konstruisano da ukljucuje iii iskljueuje pre nos snage sa jednog dela na drugi . a pritom njihov spoljni kraj ima veliki hod navise i nanize jer prati hod ogibljenja.

Da bi se lamela ddala cvrsto stisnuta uz zamajac potrebna je da se nn potisnu ploeu deluje silom opruga veeom od 5000 N. Kada vozac pusti pedalu potisni leiaj se vraea nazad. To se postiie preko frikeione ploce »lamele« koja je c:vrsto pritisnuta uz zamajac i okreee se zajedno sa njim. Ove opruge moraju biti dovoljna jake da pritisnu lamelu uz zamajac i prenesu obrtni momenat pri svim putnim brzinama. Kvaeilo koje proklizava izazvace pregrevanje. lamela se okreoe slobodno i nezavisno od obrtanja zamajca i vrlo brza se zaustavi izmedu zamajca i potisne ploee. Njihova osnovna namena je medlltim ista.. Nedovoljna sila opruga izaziva gubitak snage jer onda lamela ne moie de prihvati ukupan obrtni momenat sa motora. Jedan je sa spiralnim oprugama a drugi sa oprugom II oblikll dijafragme. pipaka iIi poluga za popustanje i poklopca.potrebi ukljucuje iii iskljueuje kvacih Kada motor radi on prenosi abrtno kretanje. Da bi se automobil pokrenuo ovaj obrtni mamenat se mora preneti na ulaznu (spojnieku) osovinu menjaca. Kadavozae pritisne pedalu kvaCila. pritiskujuCi pritom lamelu. cime se oslobadaju pipci potisne ploee. i sabija opruge sklopa. Danas se kod automobila Sreell dva tip a sklopa potisne ploce kvacila. Delovi se nalaze ispod poklopca koji je zavrtnjima prievrscen za zamajae. potisni lezaj (koji je dec veze izmedu pedale i kvaCila) se kreee I L ~ . Lamelu uz zamajae pritiska sila opruga sa sklopa potisne ploee (korpe).. Ovaj sistem je jednostavan ali efikasan. Kada prestane dejstvo opruga. Pritiskarn noge na pedalu vozar maze regulisati brzinu spajanja kvaCila tako da spajanje bude glatko i ravnomerno. Kada vozac skine nogu sa pedale kvaCila. odnosno momenat. Kada je kvaCilo llkljuceno potisne opruge potiskuju potisnu ploeu prema zamajcu. Opruge potisne ploee opet pritiskaju potisnu plocu. kvacilo je ukljuceno i lamela je cvrsto stisnuta izmedu zamajca i potisne ploce.. Sa druge strane lamela je vezana na aksijalne zlebove ulazne osovine i prenosi obrtno kretanje (obrtni momenat motora) sa zamajca na ulaznu (spojnieku) osovinu i dalje na menjae. Celokupan obrtni momenat . Sklop potisne ploce se sastoji od jedne iii vise opruga. a vremenom i kYaT kvaCila. Kada je kvaeilo ukljuceno lamela je pritisnuta i obrce se zajedno sa zamajeem i sklopom potisne ploce. same potisne ploce. Ovo kretanje vraca nazad sklop potisne ploce. Ovaj sklop se obrce zajedno sa zamajcem. prcko radiliee no zamajac.-------SISTEM ZA PRENOS SNAGE prema polugama iii »pipeima" potisne ploee. a ova lamelu u sendvic izmedu nje i zamajea.

(4) frikciona ploea iii lameia. (2) polisni idaj. Prvi. pregrevanje i kvar kvaCila.motora seprenosi preko lame Ie na ulazno vratilo menjaea. koji se nalazi blize eentru glavCine. ubrzano trosenje. onda nestane zazor (odnosno prazan hod) i mora se vrsiti podesavanje. Izmedu potisnog lezaja i pipaka mora se 344 obezbediti pravilan zazor. Zazor pedale kvaCila je neophodan da bi se omoguCilo lako menjanje brzina bez krcanja zupcanika. omogucuje mekano ukljuCivanje i spreeava zveeanje kvaeila. Ovde je orikazano nekoliko metoda za podesavanje praz- . Ove obloge su iste debljine i otpornosti kao i koeione obloge. Uredaj za amortizaeiju. Centralni deo glavcine ima na sebi aksijalne zle. i drugi jer omogucava ravnomerno trosenje obe strane obloga kvaCila. i i· I nje kvacila. Uredaj za prigusenje torzionih vibracija.. Kada se usled trosenja obloga lamele pipci vrate unazad prema potisnom lezaju. (1) viijuska kvaciia. Uredaj za podesavanje stalno odrzava odreden napon koji drzi potisni lezaj u blagom kontaktu sa polugama potisne ploce iIi sa pipeima. Podesavanje hacila Pedala kvacila je preko prenosnog mehanizma vezana sa potisnim lezajem tako da se pritiskom na pedalu kvaCila potisnim lezajem pritiskuju pipei koji iskljueuju kvaCilo. 343 SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Tipicni de!ovi kvacila. jer omogucava potpuno odvaja''. K vaCilo se podesava iz dva razloga. Napomena: Kod nekih vozila sa automatskim podesavanjem kvaCila sistem za podesavanje je tako izveden da nema praznog hoda. Glavcina na koju se postav ljaju obloge saddi i uredaj za amortizaeiju i uredaj prigusenje torzionih vibraeija. apsorbuje torzione vibraeije radiliee i sprecava njihovo sirenje na menjae.' bove preko kojih prenosi obrtni momenat motora na ulazno vratilo menjaea. (3) polisna plota i poklopac. Pedala kvacila koja nije pravilno poddena izaziva neravnomeran fad kvaCila. koji se nalazi izmedu dye obloge. Obloge lamele su naCinjene od azbesta dugih vlakana i bakra (iIi drugih smesa sa metaloml. Pri podesavanju preporucuje se da prazan hod bude 20 mm na pedali. i ne vise od 25 mm) je neophodan da bi se kompenzovalo trosenje obloga kvaCila i da bi se izbeglo proklizavanje. (5) zamajac i (6) prednji Jeiaj ulazne osovine menjaca. Obrtni momenat se prihvata na obloge lamele i prenosi na glavCinu koja je aksijalnim ilebovima povezana sa ulaznim vratilom menjaea. Odreden prazan hod pedale kvaeila (ne manje od 15.

A I-'IU:NU::i ::iNAGE Ova slika prikazuje samopodesavajuce kvaCilo koje se sas(oji od (1) celicnog uzeta. Slobodan hod se poveeava porn eraI I I SISTEM ZA PRENOS SNAGE . Kada se pedala kvaCila pritisne i pusti. nazubljena kandza prihvata sklop vodice eelienog uzeta. nicka iii hidraulicka..nog hoda pedale kvaCila. 3.~ \ \ ® ® . (3) potisna ploca. Kraj te poluge je vezan sa potisnom polugom na osovini prenosnika. koja se nalazi iIi na prenosniku iIi na pregradnom zidu.:i stalno mehanizam za podesavanje slobodnog hod a pod malim naponom. (7) deo 7. ( 6) zamajac. Podmazite penetrirajuCim uljem sklop za podesavanje. (4) plota kvacila (!ame!a).) I --' (]) Delovi tipicnog KvaCila (1) potisni leiaj. Odvojite kleStima povratnu oprugu peciale kvaCila.::> I t:M £. drzeCi pritom potisnu polugu. Okrecite samokoeeeu navrtku za podesavanje pomoeu kljuea. (5) opruga potisne place. Na mnogim vozilima sa pogonom na prednje tockove nije potrebno podesavanje slobodnog hoda pedale kvaCila zbog toga . ali moie da bude razliCit u za visnosti od lipa vozila. (2) poluge potisne piece (pip ei). (3) pricvrsnog bloka i (4) opruge. POdignite poklopac motomog prostora i pronadite potisnu polugu pedale kvaCila koja prolazi kroz pregradni zid izmedu motomog prostora i 346 kabine vozila.to sarna pedala ima uredaj za automatsko podesavanje slobodnog \ IIII . 2. Mehanicka veza izmedu pedale i kvacila Za vozita sa mehaniekom vezom izmedu pedale i kvaCila koristi se sledeCi postupak. i zateze gao . 4.(1 poddavanje i (8) slobodan (prazan) hod kvaeila. Jedna opruga dr. (2) yodice za podesavanjc. u zavisnosti od tipa SISTEM ZA PRE NOS SNAGE automobila i od toga da Ii je veza kvacila meha. Prazan hod se obicno podesava na eko 20 mm. 1. 345 )--::>. Pomeranjem navrtke za podeSavanje prema zadnjem delu automobila prazan hod pedale kvatila se smanjuje. hoda.

(5) poluga. (6) pretvarac. 11. njem navrtke za podesavanje prema prednjem delu automobila. 6. Otpustite pomocu kljuca navrtke sa obe strane usica za spajanje. konsultujte mehanicara. (1) kEn. Vratite navrtku za cetiri kruga. 10. C. Upozorenje: Ako i posle nekoliko poku. Dok motor radi. (9) gJavni cilindar i (10) povnHna opruga. ne manji od 15 mm i ne ved od 25 mm. Kod nekih automobila postoje dye navrtke za A. U tom slucaju podesavanje slobodnog hoda se vrsi na sledeCi nacin. Pritisnite pedalu kvaCila prstom.faja ne r I mozete da padesite prazan hod kvacila. Da bi se podesia prazan hod pedalc moraju se otpustiti kontra navrtka i navrtka za podeSavanje. a pored nje postavite lenjir. podesavanje. 8. istrosena lamela iii neki drugi problem u samom kvacilu. (5) povratna opruga. Odvojite svaku od navrtki bar za 5 mm od lisica. UkljuCite motor. mehanicka veza bacHa iroa dve navrtke (1) za podeil3vanje pomocu kejih se menja hod pedalc. Postavite povratnu oprugu pedale kvaCila. 347 ® ® Tipicne kompOnenlC hidraulicnog kvaCila. Ako prazan hod ovom opsegu ponavite taeke od 2 do 5. Prazan hod mora biti oko 20 mm. (7) potisna poluga i (8) vi!juska bacHa. 5. (7) venti! Z8 OdUSktl. Dok je kontra navrtka u ovom polozaju zategnite cvrsto drugu navrtku uz usice. onda je moguce da je iskrivljena veza izmedu pedale i kvaCila. kao 5tO su kombi voziJa i laki kamioni. Ponovo proverite podesenost praznog hoda. Drzed palugu pretvaraca u prednjem polohju okreCite navrtku koja se nalazi prema pregradnom zidu tako da dodirne usicu. ukljucite i iskljuCite kvacilo nekoliko puta. F. D. To je tacka u kojoj potisni letaj dodiruje poluge za popustanje potisne place (pipke). (4) poluge pn::tvaraea.Ked nekih aUlomobila. 7. (3) navrtka Z8 poddavanje. E. ovcle su prikazani i (2) potisna poiuga. (3) usica za spajanjC. (6) stitnik. Aka je takav slucaj. (4) kontra navrtka. (8) hidraulieni vod. Izvezite automobil na probnu voznju i ponovo proverite podesenost praznog hoda kva- . Ovim se pedala kvaCila drzi pritisnuta uz granicnik. 9. Postavite kontra navrtke i pomerite polugu pretvaraca i usicu napred (pre rna prednjem delu automobila) dok ne osetite otpor. Menjac postavite u neutral an polozaj i povucite rucnu kocnicu. (2) viljuska. B. Napomena: Kod nekih vozila neophodno je podiCi vozilo da bi se prislo sklopu za pOdeSavanje.

12. 10. 11. Prazan hod pedale kvaCila se poveeava kada se duzina potisne po luge smanjuje. __ . postavite dva postolja i ucvrstite ih ispod sasije. Pronaclite gde se nalaze poluga i prenosnik pedale kvaCila. Zatim se skidaju potisna ploea i !amela sa zamajca. 5. onda je moguce da je iskrivljena veza izmedu pedale i kvaCila. 3. onda je verovatno vreme da se kvaeilo zameni. konsultujte mehanicara. a podesavanje praznog hoda kvaeila ne pomaze da se problem resi. Menjac postavite u neutral an polozaj i povucite ruenu kocnieu._--'-.. istrosena lamela iii neki drugi problem u samom kvacilu. sarno obrnutim redosledorn. 4. Upozorenje: Aka i posle nekoliko pokuSaja ne moiete da podesite prazan hod kvacila. 8. Spustite automobil sa dizalice. Posto ste zavrsili sa podesavanjern. Zamena kvaCila spada u ozbiljne zahvate na automobilu. ne manji od 15 mm i ne veGi od 25 mm. odnosno postolja prema tackama 1 i 2. 1.. Prazan hod pedale kvaCila se srnanjuje kada se duzina potisne poluge povecava. . trese iii proklizava. ali je u okviru mogucnosti spretnog lTIehanicara amatera. Pritisnite pedalu kyaCila prstom. . 7. osnovni posao je u tome da se odvoji kardansko vratilo. :. Ako je taka v slucaj. pritegnite kontra navrtku yodeGi pritom racuna da ne promenite duzinu potisne poluge. UkljuCite motor. ___ _ ~ _ . ? Podignite prednji deo auto mobil a dizalicorn. SISTEM ZA PRENOS SNAGE prazan hod nije u ovom opsegu ponoyite tacke od 5 do 7.. Otpustite kontra navrtku pomoeu kljuca i pomerite navrtku za podesavanje tako da skratite odnosno produZite potisnu polugu. 9. Kod vozi!a sa pogonom na zadnje toekove. Hidraulicka veza izmedu pedale i kvacila Kod vozila sa hidraulicnom vezom izmeclu pedale i kvacila prazan hod se podesava na sledeCi nacin. Izvezite automobil na probnu voznju i po novo proverite podeSenost praznog hoda kvaClla. Ponovo proverite podesenost praznog hoda. Prazan hod mora biti oko 20 mm. 6. UkljuCite i iskljueite kyaCilo nekoliko puta.. Postavite blokove iza zadnjih toCkova. Zamena kvacila Ako kvacilo zveCi.. postave oslonci ispod motora i skine menjae sa zvonom. a pored nje postayite lenjir. Podrnazite sklop za podesavanje penetrirajuCirn uljern. Ako kvacilo proklizava zbog eurenja ulja po frikcionirn povrsinama (oblogama) onda je neophodno zameniti lamelu.Gila. Ako l _ -. viljuska kyacila i potisna poluga viljuske kvacila.

• I Da bi proveriJi da Ii je povrSina zamajca gliltka i myna postavite !cnj ir na zamajac. ali taeke koje su glazirane. napuklina. Male neravnine neee uticati na rad nove lamele.IV .. . Da biste skinuli menjae/difereneijal neophodno je da prethndno skinete oba orednia toeka. odnosno rnenjacai diferencijala. U suprotnorn. Odstupanja ne treba da budu veta od 0. I . isti problem ee se javiti vee posle nekoliko stotina kilometara. .Potisnu ploeu ne morate menjati. Tada moiete da odvojite zavrtnje koji drze menjaCldifereneijal na motoru. 349 SISTEM ZA PRENOS SNAGE ! II ' . (2) u rezi i ogrebOlinc. • Uvek proverite u kakvom su stanju povrsina zamajea i povrsina potisne ploee (ako se ponovo ugraduje) i da Ii ima ureza. (3) pukotine nastale od pregrcYanja . . Ulje u ovom slucaju rnoze da curi sa jednog od sledeea dva mesta: zadnji zaptivniprsten radilice iii zaptivni prsten ulaznog vratila menjaea. Kod vozila sa pogonom na prednje toekove ovaj zadatak je mnogo slozeniji zbog polozaja komponenata sistema za pre nos snage. rr '// J i··· /!. ! ( I I. Izvor curenja ulja se mora uoCiti i kvar otkloniti pre ugradnje nove lame!e. Ovde vam medutim mozemo prikazati neke opste greske koje treba da izbegnete. zlebova ili prskotina. Kod velikog broja automobila sa pogonom na prednje toekove motor se mora prihvatiti odozgo pomoeu dizaliee iIi sipkom koja se postavi izmedu blatobrana. odvoiite oba vratila (pOluosDvine) od glaveba toekova i skinite poluosovine. Posto se procedure skidanja i ugradnje uveliko razlikuju od vozila do vozila.1 mm. zamenite gao U tom slueaju preporucuje se obrada zamajea i zamena leZaja ulaznog vratila koji se nalazi na zadnjem kraju radilice. iii veCi . ali se preporueuje zamena potisnog lezaja. Ako uoCite da bilo koji od pornenutih zaptivnih prstenova pusta ulje. preporueujemo vam da potrazite radionieki servisni priruenik radi speeifienih detalja. 1/ 350 U ovim slut<ljevima se vrSi obrada zamajca: (1) glazirane tacke. skinuti· nos ace i ukloniti menjae/diferencijal.

ponekad cak i takvog dela kao sto je potisna ploea. time moiete poremetiti uravnotezenost motora i izazvati neugodne i verovatno stetne vibraeije. Obavezno zategnite zavrtnjeve zamajea moment kljueem i momentom koji propisuje proizvodae automobila. Na ovaj natin olaksacete postavljanje ulaznog vratila menjaea kroz lamelu pri sklapanju. Ako ne obratite paznju na ovakve detalje i ugradite zamajac u pogresan polozaj u odnosu na radilicu. zaba dizaliea • Izvlakae U odeljku "Kvaeilo« objasnili smo kako se . Ono sto se masinskom obradom ne moie popraviti su velike pukotine. • Pri ugradnji menjaea kod automobila sa pogonom na zadnie toekove. • Prilikom zamene kvatila preporueuje se i zamena potisnog leiaja i lezaja ulaznog vratila menjaea. ne dozvolite da menjae visi na ulaznom vratilu kada je postavljeno u glavtinu lamele. • Po ugradnji menjaealdiferencijala proverite nivo ulja i dolijte ako je potrebno. Time se lako moze iskriviti glaveina.zlebovi i pukotine hoee. U tom slucaju morate odneti zamajae ilili potisnu. Proverite momenat kojim se zateiu zavrtnji na zamajcu. sto izaziva uvijanje lamele. • Prilikom skidanja zamajea i potisne ploee obeleiite medusobni poloiaj komponenata probojeem iii kredom. Ako primetite velike pukotine. kako ne bi doslo do deformaeije iii krivljenja poklopea. Mnogi motori su posebno uravnoteieni tako da medusobni polozaj zamajea i. ovo je pravi trenutak za zamenu ulja i ispiranje hidraulicnog sistema. dec se mora zameniti. Pukotine slabe materijal i pri vecem broju obrtaja moie doCi do raspadanja dela. • Pre stezanja potisne ploee centrirajte lamelu pomoeu alata za eentriranje. koje ee ometati pravilno odvajanje. Potisna ploea se mora ravSISTEM ZA PRENOS SNAGE nomerno pritegnuti metodom unakrsnog zatezanja. plocu na masinsku obradu u specijalizovanu radionieu. u odnosu na radilieu moie poremetiti uravnotezenost motora. Trosak obieno nije veliki. Mehanicki menjac Alat i materijal • Blokovi za podupiranje toeka • Dizalica i sigurnosna postolj a • Kljueevi • Krpe • Litijumska mast za podmazivanje • Dizalica za menjae. • Kod vozila kod kojih je veza izmedu pedale i kvaCila hidraulicna. bilo na zamajcu iIi na potisnoj ploei. a rezultat moie u mnogome da popravi rad i vek trajanja ugradenog kvaCiia. Samo ovim mozete ustedeti trosak zamene menjaeaJdiferencijala u slueaju ako je ostao bez ulja za podmazivanje.

veliki obrtni moment motora prenosi preko sklopa kvatila na ulazno vratilo menjaea. (2) zuptanici CClvrt e brzine (3) pomocni snop zuptanika. 1 'j I ~ l . Neki sportskl 111 automoblh vlsoklh performansL kao i automobili koji imaju male motore. unapred i jedan za hod unazad. (13) g!avCina (telo) sinhron a tretd cetvrte brzine. (5) zupeanici druge brzine. (1) ulazno vratilo. (9) izlazna pogonska \Tati!a (po!uosovine). da pokrece pogonske toekove" U ovom i ostalim odeljeima ovog poglavlja svako pominjanje obrtnog momenta odncsi se na snagu motcra koja preko vratila i zupeanika pOkreee pogonske tockove napred iii nazad. (8 ) zupcanici prve brzine. (14) prsten sinhrona trece/cetvrte brzine i (15) mali zupcanik diferencijala. (I2) koCioni pr stcnovi uredaja za sinhronizaciju prve/druge brzine. Ovu po mOe motoru pruzaju sklopovi i uredaji koji mogu da poveeaju obrtni moment motora. Ovaj moment je dovoljan da pokreee jedno iii vise vratila. (ll) vcliki zupcanik diferencijala. (6) zupcanik hada unazad. (19) zaptivni prsten diferencijala. imaju menjaee sa eetiri iIi pet stepena p r ~ ~ ~ j ~ C i su opremljeni razlieitim uredajima koji omogucuju duzi radni vek i tisi rad. I pored toga sto motor pOkrece automobil. Vozat kontrolise obrtni moment pomocu pedale kvaCila i rueice menjaca. J edan od takvih uredaja je i menjae. . i :. (7) pomocni zupcanik hada unazad. njemu je potrebna pomoe da bi obezbedio potreban obrtni momenat i zadovoljio slozene uslove stalnih promena nagiba puta. NajveCi broj menjaea ima najmanje tri stepena prenosa za voznju (hod). Jedan od takvih je uredaj za sinhronizaeiju koji omogucuje da zupcanici u svakom stcpenu prenosa za voznju u napred imaju stalno spojene zupeanike. 351 SISTEM ZA PRE NOS SNAGE 352 @ Tipitan izg!ed unutrasnjosti cetvorostepenog menjacaldifercncijala ked auto mobila sa pogonom na prednje totkove. (4) zupcanici [reee brzine. sto omogucuje glatku promenu stcpena prenosa. bez kreanja i struganja.. optereeenja i brzine kretanja automobila. Sledi opis osnovnih funkeija menjaea. tj.

Klasiean menjae je vrlo otporan i trajan mehan. Ovaj odnos znaei da se motor okrene za tri i po obrtaja da bi se izlazno vratilo menjaea okrenulo za jedan obrtaj. je potreban kada motor treba da ima veliki broj obrtaja. a da se automobil krece vrlo sporo. stedna brzina) smanjuje se potrosnja goriva i broj obrtaja motora. Kod nekih vozila postoji i visok stepen prenosa koji daje veti broj obrtaja na izlazu iz menjaea nego sto ima na izlazu iz motora. r"spored stepena prenosa nije uvek isti. Time se omogucava da motor radi ada se. Time se omogucuje da vozilo krece sa mesta glatko i lagano bez gasenja motora. i 1: 1 u direktnom stepenu prenosa.. pogonski toekovi ne pokrecu. ------------. Zbog toga se ovaj stepen prenosa zove i direktan. broj obrtaja izlaznog vratila menjaea je jednak broju obrtaja motora. Kada vozae ubaei u eetvrtu brzinu. Kada vozae odabere jednu od ovih brzina uvecanje obrtnog momenta je 3 odnosno 2 prema 1.Megu biti znak da su . DRUGI I TREeI STEPEN PRENOSA (DRUGA I TRECA BRZINA). odnosno unazad. Pogonski tockovi se okrccu vrIo sporo ali sa velikom snagom. i pored toga sto je kvaeilo ukljueeno. Kada vozae ubaei ruCieu menjaea u polozaj za hod unazad. Obicno je prenosni odnos hoda unazad priblizno isti kao kod prvog stepena prenosa (3. PRVI STEPEN PRENOSA (PRVA BRZINA). U tom slucaju (obieno je to peta brzina ili tzv. odnosno brzina. pri ovom stepenu prenosa je obiono 3. Ako se njime rukuje pravilno. DIREKTAN STEP EN PRENOSA (CETVRTA BRZINA). HOD UNAZAD. menjae menja smer okretanja izlaznog vratila tako da se i pogonski toekovi okrecu u obrnutom smeru.SLOBODAN (PRAZAN) HOD. Sredstva pomocu kojih se vrsi promena stepena prenosa kod klasicnog menjaca su u veCini slucajeva ista. K varovi mehanickog menjaca NajeeSCi kvarovi menjaea su sledeCi. Ovaj stepen prenosa. SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Sada bi trebalo da Yam bude jasno na koji natin mogu da se koriste zupeaniei kako bi omoguCili da se motor okrece pri vecem broju obrtaja nego izlazno vratilo menjaea i pogonska vratila. lako se menjati razlikuju po konstrukeiji. vecina omogucava prenosni odnos od 3."am..5:1). • Bucni zupcanici .. on moze da traje isto toliko koliko i svaki drugi deo pogonskog mehanizma.5:1 u prvom stepenu prenosa.5 prema 1. . Medutim. Prazan hod zupeanika je onda kada je prekinut prenos momenta izmedu ukljucenog kvacila i menjaca. . Uvecanje momenta u menjaeu. i da isrovremeno obezbedi vecu -snagu.

zupeaniei osteceni iIi pohabani, da je caura osovine pohabana iIi da je nivo ulja u menjacu nizak. Ako je nivo ulja u menjaeu dovoljan, iii aka se dolivanjem ulja buka ne smanjuje, onda je verovatno potreban generalni rement rnenjaca (sto je posao za profesionalca) iIi zamena. • Tesko prebaeivanje - Kvaeilo koje ne odvaja dovoljno, iIi !amela koja zaglavljuje na ulaznoj osovini menjaca, mogu izazvati otezanu promenu stepena prenosa, kao uostalom i eelitno uze iIi veza izmedu pedale i kvaCila - koja je iskrivljena. pogreSno podesena iIi korodirala. Otezana promena stepena prenosa moze biti jos veci problem kod vozila sa pogonom na prednje toekove, jer veCina takvih vozila ima par uzadi pomocu kojih su spojeni menjae i ruciea menjaea. Unutar uiadi Se moze razviti korozija koja izaziva zapinjanje i blokiranje. Promena stepena prenosa moze biti otehna ako je uze labavo iIi otpusteno. U takvim slueajevima jedini lek je da prvo pogledate vezu izmedu pedale i kvaeila, da proverite da Ii je kvaCilo dobro podeseno i zatim da proverite vezu izmedu fueice i menjaca, taka sto cete privreme no odvojiti vezu na menjaeu, odnosno menjaeuJdifereneijalu.· Penetrirajuce ulje iIi grafitno mazivo moze ponekad da »razradi" uiad koja zapinju, a bela (litijumska) mast je dobra za podmazivanje mehanieke veze. • Zupeaniei struiu pri promeni stepena prenosa - Ako ova situacija nastaje sarno pri promeni SISTEM ZA PRENOS SNAGE \ Nivo uJja u kiasicnom menjatu mozete proveriti taka sto stavilC kaiiprst U otvor za dolivanje. Ako [livo ulja nije vise od 10 mm i ~ p o d OIvora za dOlivanje. onda ga im3 dovoljno. odredenog stepena prenosa onda je verovatno u pitanju zupeanik sinhronog prstena u menjacu. Da bi se ova otklonilo potreban je remont iIi zamena menjaea. Ako zupeaniei kree pri promeni bilo kog stepena prenosa iii Ii aka se promena stepena prenosa vriii otezanD, enda je najverovatnije da je lamela kvatila zaglavila iIi da ne razdvaja . • Gubitak brzine - Ako menjae ne radi u odredenom stepenu prenosa, onda maze biti u pitanju kvar veze izmedu ruCiee i menjaea. Proverite da Ii su spojevi labavi iIi pogresno podeseni. Ponekad se mala osoviniea iIi podloska razlabave, sto sprccava vezu izmedu menjaca i [ucice da prebaei u ieljeni stepen prenosa. Ali ako je veza izmedu rueiee i menjaea u redu, to znati da je u menjaeu nastao ozbiljan kvar. Radi otklanjanja kvara bice potreban remont iIi zamena sklopa . • Menjae iskaee iz stepena prenosa - Ponekad se ova desava zbog toga sto podesenost veze izmedu menjaea i ruCiee nije odgovarajuca, ali se moie dogoditi zbog lose sposobnosti motara i menjaea, zbog pohabanih iIi otpustenih viljuski u menjacu. Pokusajte sa podesavanjem veze pre nego sto pristupite remontu iIi zameni menjaea.

354 Zamena menjaca - vozila sa pogonom na zadnje tockove Remont menjaea je operaeija koja zahteva profesionalnu obuku i specijalni alat, ali je zamena neispravnog menjaea menjaeem sa otpada eesto najekonomieniji naein popravke, a to moiete uraditi i sami. Ovo je teiak posao jer je menjae obieno teiak izmedu 30 i 60 kilograma. Moiete pozajmiti dizalieu za menjae kako biste spustanje i pOdizanje menjaea mogli da obavite i sami, ali se to moie obaviti i obienom iaba dizalieom. Osobenosti u vezi zamene menjaea mogu varirati od automobila do automobila, ali osnovni redosled je sledeCi. 1. Aktivirajte ruenu koenieu i postavite blokove pod zadnje toekove automobila. 2. Podignite automobil i postavite slgurnosne oslonee. 3. Odvojite zadnji kardanski zglob sa difereneijala i izvueite kardansko vratilo iz menjaea (ono se moze izvuCi ako se skine zadnji kardanski zglob). Ako automobil ima leiaj i na sredini kardana, onda morate prethodno da oslobodite no sac tog lezaja. 4. Odvojite eelieno uze brzinometra, veze rueiee menjaea i sve ostale provodnike sa menjaeo. 5. Poduprite pomocu raspolohve dizalice motor, iIi zvona menjaca, a zatim odvrnite zavrtnje nosaeo menjaea. Podignite malo dizalieom i motor i menjae, da bi ste rasteretili nosaee menjaea, a zatim uklonite nosaee sa sasije. 6. Uklonite zavrtnje koji povezuju menjae sa zvonolU. "7. A sad a teii deo posla. Aka nemate dizalieu za menjae, and a yam mora pomoCi prijatelj koji ce sa varna drzati menjae, dok ga pazljivo ne skinete sa zvona. Nemojte dozvoliti da menjae visi na ulaznom vratilu, dok je one u glaveini !amele kvaeila, deformisacete lamelu. Spustite menjac i izvucite ga ispod automobila. 8. Pre nego sto pristupite ugradnji menjaea prvo proverite da Ii je onaj koji ugradujete isti kao vas stari menjae. Vaino je i da su oba iste duiine, kao "i da su svi otvori za zavrtnje u istom polozaju. Zatim ugradite menjae prema gore datom uputstvu, ali, obmutim redosledom. r "" J""""""r ", i"-i, ." ._.-----" ! i - ~ i 'lb! Vezu izmedu rucice i mcnjaea, izvedenu pOrnOCll celicnih uiadi podesite tako sto rucicu menjata postavite u prvi stepen prenosa a

zatim skinele zaslitnu gurrm sa ruelee. Ubacite burgiju od 4 mm u otvore za poravnavanje (1) i time blokirajte rucicu menjaca u prvom stepenu prenasa. Odvrnite na menjacll navrtke za blokiranje (2), a zatirn povucite osovinu selektora (3) prerna unutra sve dok ne osetite 9. Pre nego sto po novo postavite kardansko vratile prove rite da Ii kardanski zglobovi imaju veliki zazor (sada je pravi trenutak da ih zamenite ako nisu u redu) i podmazite ih ako imaju mazalicu. SISTEM ZA PRENOS SNAGE mlpetost opruge. Zakrenite polugu mcnjaca (4) do kraja u smeru obrnutom cd smera kazaljke na satu. Zategnite navrtke za blokiranje a pritom blago povlaCite po!ugu mc-njaea da otklonite praZ::lfl hod uieta. Izvadite burgiju i navucite zastitnu gumu. Na Crteiu (5) je prikazan detalian izgled prirubnog dela uzeta. 10. Posto ste sve vratili na mesto, prove rite nivo ulja u menjacu na sledeCi nacin. Odvrnite bocni cep za dolivanje ulja. Nivo ulja treba da bude ako 10 mm ispod nivoa otvora za dolivanje. U veCinu SISTEM ZA PRE NOS SNAGE klasicnih menjaca sipa se ulje za zupcanike 80-90 W, ali taj podatak proverite u uputstvu. Zamena menjaca/diferencijala - vozila sa pogonom' na prednje tockove Ovo je tezi posao nego zamena klasienog menjaea kod automobila sa pogonom na zadnje toekove, jer se u ovom slucaju mora rastaviti ogibljenje prednjih toekova. I u ovom slueaju detalji se razlikuju od model a do modela, ali je osnovni redosled radnji siedeCi. (Nap omena: Vise detalja je dato U odeljku "Zamena pogonskih vratila kod vozila sa pogo nom na prednje tockove). 1. Povucite ruenu kocnicu i blokirajte zadnje tocPri zameni menjacafdiferencijala kod vozila sa pogonom na prcdnje totkove obieoo je potrebno skinuti nekoliko vijaka za pricvfsCivanje. Neki od vijaka se mogu montirali sa sirane matora. i zbog toga proverile njihov raspored u prirucniku pre nego 510 pocnete sa skidanjem menjacaldifercncijala. 356 ! ~ 1 I 'I .i : ~ -1, = ----------------------------r kove vozila_ Otpustite navrtke na glavCinama vratila, na oba prednja taeka, kao i sye navrtke na rukaveima. 2. Podignite prednji dec automobila i postavite oslonee. Ne postavljajte oslonee pod elemente prednjeg vesanja, menjaC/difereneijal iii nosae motora. 3. Skinite prednje toekove. 4. Skinite obe navrtke sa glavCina prednjih vra· tila. -

5. Odvojite donji kraj spone volana sa rukavea toeka. Kod nekih auto mobil a za stezanje se kori· sti zavrtanj, dok se kod drugih skida navrtka. U nekim slueajeyima je neophodno da se koristi izvlakae kraja spone, ako je nemoguce odvojiti je pomocu poluge. 6. Kod nekih automobila potrebno je skinuti i prednji stabiIizator da bi Se obezbedio prostor za rad kod skidanja krajeva spone i rukavea. 7. Odvojite spoljni kraj poluosovine od glavCine rukayea. Da biste ovo izveli moze vam biti potreban izvlakae kako biste vratili poluosovinu kroz lezajeve u glavcini. 8. Kada ste oslobodili spoljni kraj poluosovine okaeite ga pomocu uzeta. iIi slieno, dok ne izva· dite unutrasnji kraj poluosovine iz menjaea/difereneijala. Kod nekih vozila unutrasnja strana poluosovine nije prievrscena (morate je izvuCi polugom). Kod drugih opet morate otpustiti zavrtnje. Na primer, kod prvib modela Chryslera, sa pogonom na prednje toekove, (1982) mora se ukloniti sigurnosni prsten u menjaeu/diferencijalu pre nego sto se skinu poluosovine. Radi prist up a ovim prstenovima mora se skin uti poklopae sa menjaeaJdifereneijala, i priei im pomocu klesta za skidanje sigurnosnih prstenova. Kod nekib automobila mora se skinuti i uze brzinomera. Ne vueite poluosovine pri skidanju da ne biste razdvojili unutrasnji dec homokinetiekog zgloba. 9. Posto ste uklonili poluosovine, odvrnite nosete zavrtnje menjaea/diferencijala. Kod nekib automobila potrebno je da prethodno poduprete motor. Za ovu svrhu moze vam posluziti dizaliea za motor, iIi par dasaka iii metalne sipke koje su oslonjene na blatobrane i za koje je prievrscen SISTEM ZA PRENOS SNAGE lanae iii eelieno uze koje drii motor. Morate skinuti i vezu izmedu ruCice menjaca i menjaca, kao i sve provodnike koji su povezani sa ovim sklopom. Kod nekib vozila, kao sto su General Motors sa prednjim pogonom, i motor i menjae/ diferencijal leie na istom nosacu. Odvrtanjem eetiri zavrtnja skida se nosae, a sa njim i menjae/ difereneijal. 10. Posto ste obezbedili podupiraee motora i odvojili menjae/difereneijal od motora i nosaea, izvucite menjae/diferencijal iz motora i spustite ga sa sasije. Kod nekib vozila pri ovoj operaciji mora se skinuti ili otpustiti glavni nosac. 11. Pre nego sto ugradite menjae/diferencijal, prove rite da 1i je isti kao onaj koji je bio na vozilu. Svi otvori za zavrtnje, poloiaj elektropokretaca itd .. moraju biti na istom mestu. 12. Ugradite menjac/diferencijal prema navedenom uputstvu za skidanje, sarno obrnutim redosledom. 13. Pre nego sto ugradite poluosovine proverite stanje gumenih stitnika homokinetickih zglobova. Ako su ispucali iIi osteceni, zamenite ib. 14. Posto ste sve sklopili i prikljuCili, proverite

nivo ulja u menjacu/difereneijalu tako sto cete skin uti eep za dolivanje ulja na kraju menjacaJ difereneijala. Nivo ulja mora biti oko 10 mm ispod nivoa otvora za doIivanje. Zahtevi za podmazivanjem razIikuju se od vozila do vozila, kod nekib se koristi ulje za zupeanike 80-90 W, kod drugib 10-40 W motorno ulje iIi ulje za automatske menjaee Dexron iJi tip F. Pre dosipanja proverite u prirueniku kakvo ulje se zabteva za mcnjac. Automatski menjac A utomatski menjae, pornocll hidrauIienog sistema i pretvaraca obrtnog momenta, vrsi automatski prenos momenta od motora do pogonskib toekova. Automatski menjae, za razIiku od mehaniekog iIi ruenog, ima bidraulieki pogon. Pretvarae obrtnog momenta je sklop koji 357 SISTEM ZA PRENOS SNAGE Alat i materijal II Levak • Blokovi za podupiranje toeka • Dizalica i sigurnosna postolja • Nasadni kljueevi i kratki nastavak • Racva sa prikljuekom • Strugae • Odvijae • Moment kljue • Krpa koja ne ostavlja dlaCice • Vlje za automatski menjae • Posuda za ispustanje ulja • Rastvarae • Filter menjaea i zaptivka kod ovog sistema vrsi onu ulogu koju kod mehanickog menjaca ima kvaCilo. Pretvarac obrtnog momenta iroa mogucnost da uveca moment koji razvija motor, sto nije slucaj ked mehanickog menjaea. S obzirom da automatski menjae reaguje na promenu pOlozaja pedale gas a i regulise izlazni momenat menjaea, potreba za kvaei10m ne postoji. Kada se menjae jednom postavi u odreden stepen prenosa, vozae pritiskom na pedalu gasa povecava broj obrtaja motora, Cime se jednovremeno preko pretvaraca obrtnog momenta - veca snaga prenosi nQ menjac. Kada vozae smanji pritisak na pedalu gasa da bi smanjio broj obrtaja motora, pretvarae automatski smanjuje snagu koja se prenosi na menjae. Uz razumnu negu automatski menjac ce dugo trajati i biti u ispravnom stanju koliko i sam automobil. Posta je automatski menjae sklop koji se kontrolise pomocu hidraulike, potrebno odrzavanje menjaea u radnom stanju je prilicno jednostavno. Hidraulicka teenost (ulje) u menjacu se prlja i zagaduje i mora se menjati u odredenim intefvalima. Druge mere odrzavanja ukljueuju proveru nivoa ulja u automatskom menjaeu, zatezanje del ova koji se odvijaju usled normal nih vibracija i

udara usled voznje, i eventualnu promenu vakuumskog uredaja ako dode do kvara membrane. Sledeca uputstva prikazuju postupak za odrZavanje jednog automatskog menjaea. 358 Promena ulja i filtera Napomena: Da bi se potpuno ispustilo ulje iz menjaea ono mora biti na normalnoj radnoj temperaturi, sto se postize voznjom automobila u trajanju od 15 do 20 minuta. Vlje i filter automatskog menjaea menjaju se na sledeCi naCin. 1. Postavite blokove iza zadnjih tack ova i povucite rucnu kocnicu. 2. Podignite prednji deo vozila. 3. Postavite par podmetaea ispod rama vozila, na sigurne tacke asIoTIca. 4. Stavite sud za ispustanje ulja ispod menjaea i pailjivo odvrnite - nemojte ski dati - zavrtnje koji prievrscuju korito menjaea. Za ovo ce yam biti potreban nasadni kljue, kratki nastavak i raeva. Napomena: Neki tipovi menjaea imaju cep za ispustanje ulja tako da se zamena ulja u menjaell vrsi na isti naCin kao i ispu5tanje ulja iz motora. lednostavno se kljueem skine eep za ispustanje ulja, ostavi se da ulje iscuri, eep i otvor oeisti krpom i ponovo postavi zavrtanj. Proverite II prirueniku da Ii automobil ima otvor za ispustanje ulja iz menjaea. Upozorenje: Prilikom ispustanja ulja IZ menjaca budite vrlo pailjivi. Vruce ulje iz menjaca moie naneti ozbiljne opekotine. 5. lednom rukom drZite karter automatskog menjaea. Drugom rukom pazljivo skinite sve zavrtnje osim onih koji prievrscuju prednji kraj kartera za kueiste menjaea. 6. Pazljivo spustite zadnji kraj kartera i ostavite da ulje iscuri u posudu za ispustanje ulja, 7. Po ispllstanju ulja skinite preostale zavrtnje i uklonite karter 8. Pomocu strugaea uklonite saY materijal za zaptivanje sa kartera i kuCista menjaea. 9. Operite karter eistim rastvaraeem, kao na primer kerozinom iii naftom, obr;site ga krpom kOj3 ne ostavlja dlaCice, i ostavite da se osusi na vazduhu. 10. Skinite stari filter. V nekim slueajevima potrebno je zameniti i zaptivku koja se nalaz; izmedu filtera ; menjaea. Neki filteri su prievrs-'----:·1 I il em SISTEM ZA PRENOS SNAGE Ncb automatski menjaci imaju tcp za ispustanje ulja. U slucaju skinite kljucem cep, ostavite da ulje iscuri, panova postavile j zatcgnite cep. Medutim, ked veCine -ulje se menja tako sto se odvrnu svi zavrtnji koji priCvrlCivanje kart era.

takvom obrisite i menjaca sluie za

ceni pomocll uskocnih opruga. Drugi su pricvrsceni zavrtnjima, i u tom slucaju bite yam potreban odvijae. 11. Ugradite novi filter prema uputstvu iz taeke 10, obrnutim redosledom. 12. Ako ste sa starim filterom skinuli i zaptivku, obavezno ugradite novu zaptivku sa novim filterom. 13. Postavite novu zaptivku kartera i pailjivo ga stavite na menjae. Napomena: Ne preporucuje se koriscenje bilo kog tipa zaptivne rnase, i to se mora izbeci. 14. Zategnite zavrtnje kartera moment kljucem na 15 do 20 Nm. Napomena: Da biste spreCiJi ostecenje kuCista i kartera uve k koristite moment kljuc i postujte redosled zatezanja zavrtnjeva. Na primer krenite od jednog ugla i zategnite zavrtanj 359 SISTEM ZA PRENOS SNAGE ® /\ o (1) radilica, (2) prelvarac obrtnog momer.ta, (3) planetami ) diferencijal i pogonska vratili! (poJuosovine) Ova ilustracija prikazuje 10k prenosa snage tad tipienog vozila ,,, pogonom na prednje tockave i aUlOmatskim menjacem. na tom mestu. Zatim zategnite svaki drugi zavrtanj - 1, 3, 5, itd. Kada zavrsite vratite se na pocetak i zatezite preostale zavrtnje - 2,4, 6, itd. 15. Uklonite sigurnosne oslonce ispod automobila i spustite ga sa dizalice prema taekama od 1 do 3, ali obrnutim redosledom. 16. Otvorite poklopac motornog prostora. Izvadite me rae nivoa ulja i pomocu levka ulijte onu koliCinu ulja za automatske menjaee koja je navedena u uputstvu. Vodite raeuna da ne prepunite menjae. 17. UkljuCite motor. 18. Dok motor radi na praznom hodu, i sa povueenom ruenom koenicom, prebacujte rueicu menjaea iz jednog u drugi polozaj kroz sve polozaje, i vratite je u polozaj za parkiranje iIi neutra360 Ian. Napomena: Proverite u uputstvu za upotrebu vozila u kom pOlozaju treba da bude rubca menjaea kada se proverava nivo ulja u menjacu. 19. Ostavite motor da i dalje radi na praznom hodu i odmah proverite nivo ulja u menjacu. Ako je neophodno dodujte ulje dok ne postigne potreban nivo. 20. Posto je ulje dostiglo radnu temperaturu ponovo proverite nivo ulja u automatskom menjaeu. 21. Izvezite automobil na probnu voznju. Proverite da Ii ima tragova curenja izmedu kartera i menjaea i ponovo proverite nivo ulja. K varovi automatskog menjaca Najcesci kvarovi na automatskom menjacu su sledec;: .

(4

, . 1r;;;;<Z i 1 • Curenje ulja - Curenje ulja se javlja najeesce na sledeca dva mesta: zadnji zaptivni prsten na izlaznom vratilu i zaptivka kartera koja se nalazi na donjem kraju menjaea. Kod automatskih menjacaldiferecijala na vozilima sa pogonom na prednje tockove najcesce tacke na kojima se javlja curenje su oba zaptivna prstena na pogonskim osovinama i zaptivki kartera za ulje. Ako se curenje javlja na zaptivki kartera, postupak popravke je opisan u prethodnom uputstvu za promenu filtera za ulje automa'tskog menjaea. Ako se menja zaptivni prsten potrebno je skinuti pogonsko vratil0. Potom se stari zaptivni prsten maze hvaditi i ugraditi novi. • Proklizavanje - Cesta se desava zbog nedovoljne koIiCine ulja: proverite nivo ulja pomocu meraea nivaa kada je motor zagrejan i kada radi na praznam hodu. Ako je nivo ulja nizak do spite ga onoliko koliko je potrebno da nivo dode do oznake puno. Ako je niva ulja u redu. iii ako se situacija ne popravi po dosipanju ulja. odvezite automobil kod specijaliste za automatske menjaee radi daljeg pregleda. U takvom slucaju najeesce je potrebno remontovati menjae iIi ugraditi novi. • Sporo iii neravnomerno prebacivanje SISTEM ZA PRE NOS SNAGE PoneJ<:ad se dogada zbog zapusenog filtera za ulje; moie se dogoditi i zbog propustanja vakuuma na crevu do menjaea ilili ako veza izmedu menjaea i pedale gas a nije dobra podesena. Ukoliko slucaj nije oCigledan (odvojeno crevo, pokidana veza izmedu menjaca i pedala gasa, prljavo ulje u menjaeu), najbolje ee biti da automobil odvezete do profesionalnog mehanieara. Ako je problem u samom menjaeu, onda je potreban remont iIi zamena. • Menjae prebacuje u niii ,stepen prefiOsa kada je pedala gas a pritisnuta do kraja - i'.ko menjae prebacuje u niii stepen prenosa za vreme »preticanja«(, najceSce je u pitanju nepravilno podeSeno uie za promenu stepena prenosa iIi veza izmedu leptira gasa i menjaea. Pogledajte II priruenik i nadite uputstvo za podesavanje. iii potrazite pomoe struenjaka. • Trzanje pri radu menjaea iIi "traienje« kod novijih modela koji su opremljeni zatvaracem na pretvaraeu obrtnog momenta - Kompjuterizovani sistem regulacije rada motora je programiran tako da blokira pretvarae obrtnog momenta kada se dostigne odredena brzina kretanja, u zavisnosti od poloiaja leptira gasa i opterecenja motora. I , £--0

Filter u!ja (1) U ilutomatskom menjacu se moze zamen!ti kada je skinu t karter mcnjaca. Kod nekih vozila filter jc pomocu zavnnjeva, 361 SNAGE Ovo moze biti komplikovan problem za odredivanje kvara ali se po pravilu svodi na neku od sledeCih neispravnosti: neispravan senzor brzine kretanja automobila, nepravilno podesen iIi neispravan senzor polozaja leptira gasa, iii neispravan senzor pritiska u usisnoj grani. Ako je solenoid u pretvaraeu obrtnog momenta u kvaru, onda se zatvarae nikad ne ukljueuje i potrosnja goriva pri putnim brzinama ce se povecati. Ako se ovo desava kod menjaea koji nemaju zatvarae, onda potraiite pomoc profesionalnog mehanitara. Zamena automatskog menjaca/diferencijala Kao 1 kod klasienog menjaealdiferellCijala, remont zahteva visok nivo obuke i specijalni alat. Medutim, mozete ustedeti na troskovima opravke tako sto cete kupiti polovan menjae na otpadu i sami ga ugraditi. Prove rite da Ii imate i pisanu garanciju uz kupljeni automatski menjae jer su automatski menjaei mnogo komplikovaniji od klasienog - i eesce se dogadaju problemi kod kupovine polovnog sklopa. Sklop koji je presao mali broj kilometara predstavlja dobru kupovinu, ali izbegavajte one sa velikom kilometrazom. Uputstva za zamenu potrazite u odeljku za zamenu klasicnog menjaealdiferencijala. Mere predostroznosti pri vuei automobila Vozila sa automatskim menjacem moraju se vuCi u takvom poloiaju da im, po mogucstvu, pogonski toekovi nemaju dodira sa podlogom. Ako su pogonski toekovi pri vuCi u kontaktu sa tlom, moze doti do porasta unutrasnjih pritisaka u menjaeu do veoma opasnih granica. Brzina vuee ne sme da prelazi 50 kmlh, a rastojanja ne vece od 15 kilometara. Ukoliko vozae kamiona koji vuec vozilo ne postuje ova pravila, moze doCi do ostccenja automatskog menjaca. Sigurnosni prekidac S igurnosni prekidac, koji se na automobilima predvidenim za prodaju na trziStu SAD nalazi kao standardna oprema, je tako konstruisan da 362 spreCi slueajno pokretanje automobila kada je kvacilo, odnosno menjac, ukljucen. Kod automobila sa autorriatskim menjacem i . j Tucicom menjaca na osovini voiana, ovaj prekiqac je obieno postavljen u kabini za putnike, uz donji den osovine volana. Kod automobila kod kojih se rutica menjaea nalazi izmedu prednjih sedista, ovaj prekidae se nalazi u centralnom tunelu. Automobili sa mehaniekim menjaeem imaju ovaj prekidae na mehanizmu koji povezuje rueicu menjaea sa menjaekim prenosnikom, kao i jos

jedan prekidae na pedali kvaCila. Sarno mesto ugradnje se razlikuje od modela do modela, ali su svi prekidaCi is tog tipa. Sigurnosni prekidae je uredaj koji sprecava nezgode. Sigurnosni prekidae je prekidac kontaktnog tipa koji je ugraden u strujno kola za pokretanje motora na automobilu. Kada se glavni prekidae postavi u polozaj za pokretanje motora struja teee do sigurnosnog prekidai'a. Ako je taj prekidae zatvoren, strujno kolo je uspostavljeno i pod naponom, tako da ce elektropokretae pokrenuti motor. Ako je ovaj prekidae otvoren, kolo je prekinuto tako da struja ne teee; i elektropokretac nete maei da radio Ako motor vaseg automobila ne moze da startuje, a sve os tale moguce neispravnosti su eliminisane, onda je sigurnosni prekidac istrosen, i mora se zameniti. U prirucniku za vozilo je dat opis i uputstvo za zamenu ovog prekidaca. Ova je mali, ali veoma vaian sigurnosni uredaj, i za popravku se obratite profesionalnom mehanicaru. Kardansko vratilo, kardanski zglobovi i homokineticki zglobovi K Od automobila sa klasienim rasporedom, motor. nap red - pogon na zadnje tockove, kardansko vratilo sluzi za povezivanje menjaea i diferencijala. (Vozila sa pogo nom na prednje toekove imaju dva pogonska vratila - "poluosovine«, ,H "" '"d","" 'S,o"",.). N,j"d hmj , O " ' ~ Alat i materijal • Blokovi za tockove • Dizaliea i sigurnosni podmetaci • Cekic i probojae • Okasti kljuc • Veliki odvijac • Posuda za isplistanje ulja • Izolaciona traka • Rastvarac • Mast zn podmazivanje sasije i pumps za podmazivanje • Izvlakac za tockove ima kardansko vratilo iz jednog dela koje je sa svake strane opremljeno sa kardanskim zglobovirna. Kardanski zglobovi omogucuju prenos snage pri raznim uglovima u kojim se nalaze zadnji tockovi tokom voznje po putu. Zajedno sa kardanskirn zglobovima radi i klizni aksijalni spoj na zadnjem delu menjaea. koji omogucava uvlacenje i izvlacenje kardanskog vratila. Ovaj den je neophodan jer pri pomeranju tockava navise i nanize dolazi do skracenja i produzenja rastojanja izmedu kuCista zadnje osovine i menjaca. To se desava uvek kada zadnji tockovi preau· preko neravnine na putu. Kardansko vratilo u normalnim uslovima ne

stvara probleme osim onih sa kardanskim zglobovirna. Retko se dogodi da se polomi kardansko vratilo iii kardanski zglob zbog izuzetno ostre voznje. Medutim, u normalnim uslovima voznje posle veceg broja predenih kilometara, kardanski z ~ l o b o v i se istroSe. Poznacere da $U istroseni i da imaju veliki zazor po tome sto se cuje metalni udar kada pokreeete automobil. Slican zvuk daje i diferencijal kada se javi veliki zazar na zupcanieima; rnedutim taj kvar je objasnjen u odeljku »Sklop zadnjeg mosta« u ovom poglavlju. Kardansko vratilo ima kardanske zglobove na svakom kraju i klizni zglob na prednjem kraju. Kardansko vratilo sluii sarno da prenese snagu motora, a ne da prihvata uvijanje i druge sile koje deluju na zadnji most. _ Neki tipovi automobila imaju kardansko vratilo iz dva dela i sasiju u obliku slova "X«. Ovi automobili . imaju kratke delove kardanskog vratila ispred i iza centralnog noseceg lezaja. Ta vIsta kardanskog vratila ima tri kardanska zgloba. Odrzavanje ovog tipa kardanskog vratila zahteva SISTEM ZA PRENOS SNAGE malo vise truda, ali u osnovi je isto kao i kod kardanskog vratila iz jednog dela i za dva kardanska zgloba. Pre nego sto skinete kardansko vratila morate da obelefite medusoban poloiaj svih delova tako da po sklapanju budu u is tom polozaju kao pre rasklapanja, Usiee kardanskog vratila moraju se ugraditi u istoj ravoi rotaeije kao i pre skidanja. Ovo se lako obezbeduje ako oznaCimo vratilo i usiee pre rasklapanja. Najcesce tu postoje i fabricke oznake, ali zbog nakupljene prljavstine ponekad ih je tesko uociti. Ako zaboravite da oznaCite delove na ovaj naein, iIi ako ne mOlete da nadete fabricke oznake, znajte da najveCi broj kardanskih vratila ima usiee pomerene za 90 stepeni, prednje u odnosu na zadnje. No najsigurniji naCio je da zapamtite da je neophodno da obelezite vratilo i zglobove probojeem pre nego sto pocnete sa skidanjem. Na vozilu na korn radite najverovatnije se nalazi obicno nepokriveno kardansko vratilo sa kardanskim zglobom oa prednjoj i na zadnjoj strani, i sa kliznim aksijalnim zglobom ispred iii iZll prednjeg kardanskog zgloba. Ako pazljivije pogledate kardanske zglobove primetieete da svaki od njih ima dYe usice U obliku slova »Y«, i krstasti dec koji ih povezuje. Tu se nalaze i poklopei sa lezajima u kojima se krstasti dec okrece u usicama. Krstasti dec se zove krst kardanskog zgloba. NajveCi broj automobila ima ovakav tip kardanskog zgloba. Zadnji kardanski zglob na kardaoskom vratilu je tako uraden da se nosaCi lezajeva na zadnjim usicama mogu rastaviri. Kape kIsta- kardanskog zgloba su pricvrscene na usice pomocu zavrtnjeva, ponekad POmOell neke vrste malih odlivaka sa navojnim cepom, iii pomocu obiene trake ad celika sa kopcamaili zavrtnjima.

Ovim se pojednostavljuje skidanje kardanskog vratila. Jednostavno uklonite nosac Idaja na zadnjoj usic; tako sto eete skinuti navojem pricvrsnu kapu i kardansko vratilo je slobodno i moze da se spusti na zadnji deo. Vodite racuna da ne ispustite kapicu lezaja krsta kardanskog zgloba. Kapa se mora posta viti na krst po skidanju kardanskog vratila. Obratite paznju na to da je zadnja polovina zgloba pricvrscena direktno na ulazno vratilo zadnje osovine, Tajdeo se zove prateea prirubnica. Sa ovim delom nemate nikakvog posla kod normalnog odrhvanja kardanskog zgloba. Posto ste rastavili zadnji kardanski zglob, i spustili zadnji dec kardansko g vratila, kardansko vratilo mozete skin uti tako s to ga povucete unazad dok ga ne oslobodite iz zlebova aksijalnog zgloba na izlaznom vratilu menjaca. Ova duzina 363 ---SISTEM ZA PRENOS SNAGE (1) kardansko vratilo, (2) kardanski zgJob, (3) izJazno vrati!o ® rnenjac3, (4) iljebovi aksijalnog kliznog zgloba i (5) zaptivni prslen. Ovi delavi povezuju menjae sa kardanskim vfalilom kod vozila S3 rnOtorom napred i pogonom na zadnje tockove. Klizno aksijalni zg!ob koji se nalaz! na izlazu iz menjaca radi zajedno sa kardanskim zgJobom i omogucuje da se v[atilo produzuje i skracuje kada se ugao vratila menja. za koju se kardansko vratilo vraea moze biti do 100 mm. Kod nekih automobila kardanska vratila imaju homokinetieke zglobove. Oni lice na dvostruke kardanske zglobove sa jakim dvostruka spojenim usieama. Skidanje kardanskog vratila je identicno kao kod tipa sajednostrukim zglobom, osim sto je u velikoj meri poveeana tezina kojom se rukuje. Skidanje kardanskog vratila Kada vas buka, za koju pretpostavljate da dolazi ad kardanskog vratila, natera da izvrsite detaljan pregled komponenata, uradite to na sledeCi naCin. 1. Parkirajte auto mobil na ravno tlo. ? Postavite blokove ispred prednjih toekova automobila. 3. POdignite zadnji deo automobila i postavite evrsto oslonee ispod kuCista zadnje osovine. 4. Postavite sud za istakanje ulja ispod iz!aznog vratila menjaea kod prednjeg dela kardanskog vratila kako bi prihvatili ulje koje bi mog!o da iseuri iz menjaea pri razdvajanju aksijalnog kliznog zgloba. 364 S. Cekieem i probojeem obelezite us ice zadnjeg kardanskog zgloba na vratilu i usiee na prirubnom delu ulaznog vratila difereneijala. To ee vam o!aksati pravilno sklapanje kardanskog vratila. 6. Odaberite okasti k!juc odgovarajuee dimenzije i skinite cetiri zavrtnja koji drze noseee po!utke kardanskog zgloba. za usiee na ulaznom vratilu

difereneijala. Zatim skinite polutke. Kod nekih automobila zg!ob kardana se drzi uz prirubnieu pomocu dva »U« zavrtnja. U tom slueaju skinite cetiri navrtke i sigurnosne podloske sa »U« zavrtnja, a zatim i »U« zavrtnje. 7. Pomoeu velikog odvijaea razdvajite krst kardana i usiee na kardaoskom vrati!u od usiea sa prirubnice ulaznog vratila diferencijala, i pazljivo spustite kardaosko vratilo. 8. Priovrstite pomocu izolir trake casiee leiajeva na krst kardanskog zgloba. Ovo ce spreeiti da se casiee izgube dok skidate kardansko vratilo radi 9. Povucite kardansko vratilo ravno unazad. Ovo ee osloboditi klizne aksijalne zlebove iz zgloba na izlaznom vratilu menjaea. 10. Prenesite kardansko vratilo do radnog stoia radi detaljnog preg!eda. I :l I t ,\ J J I , J SISTEM ZA PRENOS SNAGE (1) kard;msko v,atilo, (2) usicc kard;mskog vratila. (3) nosec::! polut ka leiaja. (4) krst kardanskog zgloba, (5) usice na prirubnici ulazllog . .. ratila difercncijalJ, (6) oznakc za spajanje i (7) Liiferencijal. Navojne kape krsra kardanskog zgioba sc mogu skinuti kljucem sa zadnje strane kardanskog vrati!a taka cia se mogu odvojiti noseCi iciajevi na zadnjim usicama. Pregled kardanskog vralil. Pregled kardanskog vratila je vrlo jednostavan. Prvo oeistite pailjivo celo vratilo, ukljucujuci i zlebove za zaptivne prstenove, rastvaracem kao sto je kerozin iii nafta. Zatim izvrsite pregled. U otvorima usica iii na krajevima krsta kardanskog zgloba, na povrsinama na koje sluie kao staza leiajeva, ne sme biti vidljivih znakova istrosenosti. Casice u kojima se nalaze leiajevi moraju biti sjajne i bez zazora. Ni u jednoj od casica leiajeva ne sme biti tragova korozije. Pri kretanju krsta kardanskog zgloba dui njegovih osa ne sme se javiti otpor odnosno zveckanje. Ako nadete bilo koji od pomenutih tragova istrosenosti, kardanski zglob se mora zameniti. Za to yam je potrebna pomoc profesionalnog mehanieara. Kada zavrsite zamenu pristupite ugradnji kardanskog vratila prema datom uputstvu. ---Ugradnja kardanskog vratila Posle popravke, iIi ako ste pregledom utvrdili da su kardanski zglobovi ispravni, stavite malo masti za podmazivanje u svaku od easiea lezajeva 1

ugradite kardansko vratilo na sledeCi nacin. 1. Postavite kardansko vratilo ispod automobila. 2. Zauzmite udoban poloiaj koji ce vam omoguCiti da driite vratilo sa prednje strane kod kliznog aksijalnog zgloba. 3. Postavite klizac aksijalnog zgloba uz uiljebljeni otvor na izlaznom vratilu menjaea. Okrenite vratilo tako da se ilebovi na otvoru i na klizacu uklope. 4. Gumite napred vratilo i nastavite da ga lagano 365 SISTEM ZA PRENOS SNAGE CD \ CD --.-_._---/ \ \ ) ® (1) kardansko (2) usice kardanskog vratila. (3) CaSic<1leza.!a J..:rsta kardanskog zgloba. (4) krst kurdanskog zgloba, (5) tasica IciaJll, {(i) u5icc na prirubnici ubznog vnniia diferencijala, (7) oznah za sklapanje i (8) difcrencijai, Kada se uklone zavrtnji krsta kardanskog zgloha anda sc kardansko vratilo moie odvojili ad usica na prirubnom de1u ulaznog vralila diferencijala 1 zalim se spu5titi. potiskujete napred sve dok usice ne nasednu evrsto na izlazno vratilo. 5. Prebacite se na zadnji dec automobila. Poravnajte oznake na llsicama kardanskog vratila i usicama prirubnice ulaznog vralila diferencijala. 6. Kada poravnate oznake, postavite zadnji kardanski zglob u usice na prirubnici ulazne osovine diferencijala. Vodite racuna da casice lezajeva legnu do kraja u prirubnicu. 7. Postavite "U" zavrtnjeve iii polutke nosaca. 8. Zavrnite navrtke odnosno vijke, i zategnite ih cvrsta pomocu odgovarajuceg okastog kljuca. 366 ------9. Uklonite oslonce i spustite automobil prema tackama 2 i 3 odeljka "Skidanje kardanskog vratila«, ali obrnutim reclosleclom. 10. Izvezite automobil na probnu voznju. Homokineticki zglobovi Kod vozila sa pogonom na prednje lackove na pogonskim vratilima (poluosovinama) se koriste homokineticki zglobovi umesto kardanskih zglobova, jer omogucuju da se dobije veti opseg pokretljivosti bez vibracija i neravnomerne brzine. Kardanski zglobovi mogu takode, podneti veliki opseg ugla zakretanja ako su medusobno 1 l

I , m ,. . I 12 r I I: SISTEM ZA PRENOS SNAGE Slika prikazuje spoljni, pouu:l:no nepornicni homokineticki zglob tip Rzeppa, Unutrasnji uvuceni homokinelickj zg!ob tripoidnog lipa. Homokineticki zg!obovi se nalaze sa oba kraja svakog pogonskog vratila (po!uosovine), i pokriveni su zaSlilnim gumama 367 postavljeni za ugao od 90 stepeni. Ali kod vozila sa pogonom na prednje tockove uglovi unutrasnjeg i spoljnog zgloba pogonskog vratila su vrIo cesto razliCiti tako da se mora-koristiti jedinstveni tip zgloba. . Po konstrukeiji postoje dva osnovna tipa homokinetickog zgloba. Kod jednog se sest maIih kuglica nalaze u polukruznom kuCistu sa uzlebljenim stazama. Ovaj tip homokinetickog zgloba se zove rzepa (rzeppa) tip. Ova konstrukeija se uvek korlsti na spoljnom kraju pogonskog vratila uz tockove. Ovaj tip se cesto koristi i kao unutrasnji zglob, ali je cesto u upotrebi i drugi tip koji se zove tripodni (trokraki) homokineticki zglob. Ovaj tip ima tri kuglicna leiaja na trokrakom krstu. Ovaj "krst« se krece unutar kuCista koje ima tri staze. rake ovaj tip u osnovi radi na istom principu kao i rzepa homokineticki zglob njegova izrada je jeftinija. Unutrasnji homokineticki zglob, bez obzira da Ii je rzepa iii trokrakog tipa, mora da obezbedi poduznu pokretljivost kako bi kompenzovao promenu duzine usled vertikalnih oseilaeija ogibljenja. Unutrasnji zglob se zato ponekad naziva i »aksijalni" homokineticki zglob. Homokineticki zglobovi su zastieeni ad prljavstine, vlage i gubitka maziva pomocu gumenih stitnika (»manzetni«). Stanje ovih stitnika je izuzetno vaino jer bez njih vrlo brzo dolazi do ostecenja usled korozije, abrazije i gubitka maziva. Svaki put kada ste ispod vozila pregledajte da stitnici homokinetickih zglobova nisu osteceni iIi ispueali, kao i da se obujmice stitnika nisu opustile. Osteceni stitniei se moraju odmah zameniti. Zamena stitnika homokinetickog zgloba Postoje dye vrste stitnika za zamenu: iz jednog dela, kao i originalni, i razdvojeni (cesto se zovu i j>brze manietne« jer se mnogo lakse ugraauju).

»Brze manzetne« su vrlo popularne zbog toga sto pri zameni nije potrebno skidati pogonska vratila i homokineticke zglobove (ovo je prikazano u odeljku "Skidanje pogonske osoyine«). Na razdvojenim stitnicima se nalazi jedan say koji se po ugradnji zalepi. Medutim, sarno lepljenje se mora obaviti pazljivo, jer ako say nije potpuno cist dolazi do slabljenja lepljenog spoja. Vreme stvrdnjavanja lepka je izmedu 40 i 60 minuta. Neispravan stitnik se menja na sledeCi naein. 1. Povueite rucnu kocnicu i blokirajte zadnje tockoye. 368 Kada stitnik homokineliCkog zgloba meniate sa novim koji im,l 1a¥ za kplJenje. vodile ratuna ds sav buue savrsellO cist kada nancsilC lepak. Vreme s u ~ e n i a Icpka je izmedu 40 i 60 minut<l. 2. Dignite prednji dec automobila i postavite oslonee. 3. lseeite i bacite stari gumeni stitnik. 4. Obrisite staru mast sa homokinetickog zgloba i proverite da Ii ima prljaystine i trunja u zglobu. Ako je zglob zaprljan skinite pogonsko vratilo i operite dobro homokineticki zglob rastvaracem. 5. U kompletu stitnika se nalazi jedan paket;c (iIi vise) posebne masti za homokineticke zglobove. Nanesite mast na unutrasnju stranu stitnika prema uputstvu za ugradnju koja se dobija sa kompletom. U ovom uputstvu obicno stoji da se polovina masti nanese na zglob, a preostala kolicina u stitnik. Obicna mast za podmazivanje nema temperaturne karakteristike potrebne za podmazivanje homokinetickog zgloba i ne treba je koristiti U ove svrhe. 6. Postavite stitnik oko zgloba i zalepite ga po savu. Zategnite stitnik POmOeD traka dok se lepak ne osusi. ~ 1 ! I ,0 i , .. . i i • 7. Proverite da Ii je ;;titnik pravilno postavljen oko zgloba, a zatim postavite i zategnite metalne obujmice. NAPOMENA: Za ovo yam moze biti potrehan specijalan alat. Prove rite u odgovarajutern prirucniku. . 8. Ne vozite auto mobil jedan sat. Kada se lepak osusi mozete iseCi trake koje su drzale ;;titnik. Procena stanja homokinetickog zgloba . Neispravan spoljni homokineticki zglob obicno proizvodi pucketanje iIi skljocanjc, koje se moze euti pri kretanju automobila. Lupanje koje se javlja pri ubrzanju iii kocenju, iIi pri ukljuCivanju brzine kod automatskog menjaea je drugi simptom istrosenog unutrasnjeg iii spoljnog homoki-

Ako vidite iii osetite da ima zawra u pogonskim vratiiima. kao i njihove klizne staze.titi obraoene povrsine kuglica iii krsta. 2. 1.. SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Preveliki zazor u zglobovima maze se proveriti taka sto se podigne prednji dec automobila i tockovi pokretu napred nazad dok je menjae u brzini. i aka su voda iIi vee prodrli u zglob a jos ga nisu unistili. i sa aktiviranim kocnicama. _________________ _ . Prosto reeeno to znaci da se navrtka maze sarno odvrnuti. poigravanje. on se moze To se vrsi taka sto se pogonsko vratilo skme. Zamena pogonskih vratila kod vozila sa prednjim pogo nom Kod zamene aba homokineticka zglo ba mom se skinuti celo pogonsko vratilo. a zglob dobro opere u rastvaracu.netickog zloba. 'NawtkU glavCine otpustite pre ncgo 5tO podignete nUlOmobil. to . Vibracije i poigravanje pri velikoj brzini mogu ukazivati na problem u zglobu. los jedan dobar nacin za otkrivanje prevelikog zawra u zglobu je kada skinete obujmicu stitnika. onda se u nekim slucajevima moze odvojiti sarno taj deo pogonskog vratila. vibracije i ponekad tesko prebacivanje stepena prenosa mogu kod automobila sa pogonom na prednje tack ave nastati i zbog otpustenih iIi istrosenih nosaca matora odnosno menjacaJdiferencijala. Ukoliko ie stitnik bio ostecen. povucete ga sa zgloba i gledate zglob dok pokreeete toeak na vet opisan naGin. Skidanje pogonskog vratila (poluosovine) kod vozila sa pagonom na prednje tockave vrsi se na sledeti naCin. Lupanje. Razlog za ovo je to sto se navrtka aeformise i gubi sposobnost da drzi momenat zatezanja. zategnite ruenu koenicu i otpustite centralnu navrtku glavCine prednjeg tocka. Meoutim obicno je mnogo lakse skinuti celo pogonsko vratilo i zameniti neispravan zglob na radnom stolu nego se zavlaciti ispod automobila i menjati zglob na licu mesta. a kuglice kod rzepa zgloba i valjcasti leiajevi kod trokrakog zgloba mogu posle rasklapanja i sklapanja da »zaribaju«. Podignite automobi! ipostavite oslonce. a drugi dec se ne dira. Zglob se ne sme rastavljati zbog toga sto je to vrIo precizan sklop. Ali ako je neispravan sarno unutrasnji iii sarnO spoljni homo kineticki zglob. Potom otpustite navrtke rukavca. Pre nego sto pregledate homokineticke zglobove pogledajte sve nosace. Skinite prednje tockove i centralnu navrtku glavCine. NAPOMENA: Neki proizvooaci automobila sa pogo nom na prednje tockove preporucuju da se navrtka uvek zarneni kada se stara skine. 3. Prljavstina iii mast koja je zaprljana vodom te vrlo brw uni.znaGi da u njima ima prevelikog zazora i da se moraju menjati. Dok jos niste podigIi vazilo.

izvlakacem za kuglasti zglob.)369 SISTEM ZA PRENOS SNAGE l I I 1 I 'I l I ~ I . ~ I ~ I ~ I ·1[. Tu Yam moze pomoCi i blago udaranje cekicem po SISTEM ZA PRENOS SNAGE kraju pogonskog vratila._'1 "t ' ~ J 11 " ---=::::-Izvadite spoJjni kraj pogonske aSDvine ix glavCine. Odvojite i skinite donji kuglasti zglob sa upravljacke po luge glavCine.'.. sa viljuskastim ili posebn im J ::. I -'. Za to yam moze biti potreban izvlakac kako bi potisnuli pogonsko vratilo unazad kroz lezajeve u glavCini. Kada ste oslobodili spoljni kraj pogonskog vratila. 370 p L '. okaCite ga pomocu Uleta dok ne oslobodite . Odvojite spoljni kraj pogonskog vratila sa centralnog del a upravljacke glavcine. ali morate biti oprezni da ne ostetite navoj ako ne menjate spoljni homokineticki zglob. ~ = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = ~ . Kod ovoga je potrebno skinuti samokoceci zavrtanj iIi navrtku sa osovinice kuglastog zgloba. kao iii Ii kraj spone sa upravljacke glavcine kako biste obezbedili dovoljno mesto da gurnete glavcinu ka spoljnoj strani i mogli da izvucete pogonsko vratilo povlacenjem unazad.d 4. S. 7. Kod nekih automobila mora se odvojiti prednji stabilizator sa donjeg ramena.··. 6. ~ Skini!e kuglasti zgJob sa po!uge upravljaca.· I :1 I ~ i I 1 I ~ ! ~ I . Aka se kuglasti zglob ne moze odvojiti polugom onda yam je neophodan viljuskasti iii specijalni izvlakac za kuglasti zglob.

Isecite stari stitnik i obujmice i bacite ih.unutrasnji kraj pogonskog vratila iz kuCista menjacaJdiferencijala. iii da delujete polugom izmedu zgloba i menjacaJdiferencijala. 371 Odvite zavrtnjc koji drze homokineticki zgiob na izJaznoj priruhnici me nja rai diferencij ala. najverovatnije je da ee se zglob razdvojiti. . Oslobodite prsten i izvucite pogonsko vratilo. on se odvaja tako sto se odvrne sa prirubnice. homokineticki zglob se moze izvuci pazljivijim potiskom poluge izmedu kuCista zgloba i menjacaJ diferencijala. PAZNJA: Nemojte povlaCiti pogonsko vratilo.ce. Izvadite unutrasnji homokineticki zglob iz menjacaJdiferencijala. Kod drugih se ovaj prsten ne koristi. odnosno nema gao Ako ne nadete prsten skinite homokineticki zg\ab kuckajuCi ga lagano cekicem. Ali ako nemate nameru da ga menjate onda ne preostaje nista drugo nego da skinete stitnik i nadate se da eete zglob pravilno sastaviti (sto nije sigumo jer svaka kuglica iii krst moraju doei tacno na staro mesto. Ako povlaCite vratile da biste izvadili homokineticki zglob. NAPOMENA: Kod nekih tipova vozila sa pogonom na prednje tockove mora se ukloniti sigurnosni prsten (uskocnik) pre nego sto se unutraiinji hornokinericki zglob izvu. odnosno stazu). Obrisite mast sa zgloba i pogledajte gde se nalazi sigurnosni prsten zgloba. iii ga odvrnite sa prirubnice. Zamena homokinetiCkog zgloba Zamena homokinetickog zgloba se vrsi na sledeci nacin. Kod nekih vozila ovaj prsten drzi zglob na kraju pogonskog vratila. Trzanjem ga mozete izvuCi previse. 2. i on 372 ----ce se raspasti. Ako nema zavrtnjeva. NAPOMENA: Kod nekih tipova vozila neophodno je skin uti zupcanik brzinomera da bi potom moglo da se skine jedno od pogonskih vratila. Ako unutrasnji homokineticki zglob ima veCi broj malih zavrtnjeva. Unutrasnji zglob je i aksijalni tako da se moie uvlatiti i izvlaCiti. Ako ostavite vratilo da visi ono moze ispasti iz unutrasnjeg zgloba. Nikada nemojte ponovo ugradivati stare stitinike. Ako treba da promenite unutrasnji homokineticki zglob onda ovo nije bitno. Aka ste nasli sigurnosni prsten dr±ite ga otvorenim pomoeu specijalnih kljesta i skinite zglob na vee opisan naCin. l. Bolje je da povlaCite kuCiste unutrasnjeg homokinetickog zgloba. Aka se pogonsko vratila izvlaCi oslonite oba homokineticka zgloba u ku6stima dok skidate pogonsko vrntilo. koji ce se tom prilikom raspasti. 8. Da bi se prsten skinuo potrebno je ukloniti poklopac diferencijala i priCi do kandzi kleStima za skidanje sigurnosnih (uskocnih "segene) prstenova.

' plastika. Krst je pricvrscen na vratilo pomocu malog sigurnosnog prstena i moraeete da ga uklonite pre skida- . 5. 2. Ako se zglob menja sarno zbog pregleda. proverite u kakvom su stanju kuglice.4 Neki homokineticki zglobovi se drie pomott! uskocnog prstena (1). " ~ ~ ! r f . Obrisite mast sa kraja pogonskog vratila. a zatim povucite stitnik preko homokinetitkog zgloba i pricvrstite ga pomocu obujrnice. oznacite medusoban polozaj krsta i spoljnog kuCista kako biste mogli da sastavite zglob bez promene poloiaja. mesing . Sigumosni prsten na krnju vraliia Sf! mora mmeniti novim pre ugradnje homokinclickog zgloba..3. Ako ste zglob skinuli zbog pregleda i Ciscenja. Nikada nemote ponovo ugraclivati stare stitnike.lliia iag. 373 GI!i __________________________________ ------i mSkinite sigurnosni prsten (1) i laklm udarcima sKinilc krsl (2) 6.. Pritom se mora cuti karakteristicno »klik« kada sigurnosni prsten uhyati zglob. Pri st<lvljanju masti siedite uputstvo dobijeno uz stitnik odnosllo komple!... SISTEM ZA PRENOS SNAGE KugJicc sc vade zakretanjem kaveza. Stavite na zglob i u stitnik odgovarajueu mast. Pritom koristite cekie od mekog materijala (tvrda guma. 1. pregledate i vraeate jednu po jednu kuglicu. 'Spoljni homokineticki zglob se skida . Isecite stari stitnik i obujmice i bacite ih. a zatim navucite novu manzetnu i laganim udarcima cekica postayite na mesto novi homokineticki zglob. Podmazite malo zleboye pogonskog vratila. Vodite racuna da zglob naicle na svoje mesto. Kod zglobova koji imaju naskocni prsten vodite ratuna da prsten celom duzinom ude u zleb. Zamena unutrasnjeg homokinetickog zgloba se vrsi na sledeCi naCin. jer on sluii kao granicnik kod postavljanja zgloba na vratilo. 4. Nemojte skidati veliki osiguravajuCi prsten koji se nalazi dalje na pogonskom vratilu. Na kraju pogonskog vratila nalazi se mali osigurac. Ovo mozete uCiniti tako sto nakrenete kavez kuglica i zatim vadite. 3. ) da ne biste ostetili navoje na kraju zgloba. Preg!ed"j rasklapanje UnUlnlSnjeg hOlTIokinetickog zgloba. Njega treba zameniti novim pre ugradnje novog zgloba.a v[.mim udarcima tekica.

iii zupcanici diferencijala. jedan tocak bi morao da proklizava pri prolasku vozila kroz zavoj.I I I I . 374 5. Isto vazi za zavrtnje na tockovima. spoljni tockovi prelaze duzi put nego unutrasnji tockovi. Podmazite mascu krst. Dva mala zupcanika. ali obrnutim redosledoffi. tzv. Ova dva zupeanika su okrenuti jedan prema drugom i uzubljeni su sa dva mala konusna zupcanika. Podmazite zlebove vratila.. koji se zovu bocni. Sada mozete ugraditi pogonsko vratilo prema uputstvu iz odeljka "Zamcna pogonskih vratila kod vozila sa prednjim pogonom". povezana su sa unutra. Da bi se ovaj problem preyazisao ugracluje se diferencijal. . Krst se navlaci na vratilo tako sto zakosena ivica ide prva na vratilo. Postavite i zategnite obujrnice.nja krsta sa vratila. satelita iIi i J L __ .. Kada automobil skrece. kuCiste i stitnik. Skinite krst sa vratila pomocu tekica i probojca od mekog materijala (mesing. I . Ala! i ma!erijai . Navucite spoljno kuCiste homokinetickog zgloba na krst i postavite stitnik preko zgloba. bakar .6. Diferencijal omogucuje da se zadnji tockovi pri prolasku kroz zavoj krecu razliCitim brzinama. na koje su vezana oba tocka. Za skidanje mozete koristiti i izvlakae za male zupcanike. Navrtku na glavCini osovine zategnite prema uputstvu proizYoclaea i posto ste spustili automobil sa dizalice. Postavite novi sigurnosni prsten na kraj vratila kako biste prievrstili krs!. a zatim navucite nov stitnik i laganim udarcima eekica postavite krst na mesto.njim krajevima pogonskih vratila. Diferencijal: pogon na zadnje tockove K ad bi se automobilom vozilo sarno pravo. kod konvencionalnog pagona na zadnje tockove. bez skretanja. 4. 7. Da je pogonsko kardansko vratilo. kruto uzupceno sa vratilom iz jednog deja. ). sklop zupeanika izmedu dya pogonska vratila zadnjeg pogonskog mosta. onda diferencijal ne bi bio potreban.

TrkaCi u ovakvoj situaciji ne deluju kao cvrsta veza izmedu dva pogonska vratila (poluosovine). On deli ukupan obrtni momenat. koji dobija od kardanskog vratila. Ovi ldajevi omogucuju da kavez diferencijala slobodno rotira u svom kuCistu. (1) kardanski zglob. Veliki zupcanik u ?bliku prstena. Kada se auto mobil krece kroz zavoj onda se spoljni tocak okrece vecom brzinom od unutrasnjeg. Tanjirasti zupcanik i kavez se pokrecu pomocu konusnog zupcanika koji je preko kardanskog zgloba povezan sa kardanskim vratilom. Ako je u tom opscgu anda dolivanjc nije potrt:bno. i dalje pogonska vratila i tockove. • Nasadni kljuc iii podeSljivi kljuc U kavezus"nalaze trkaci i zupcanici diferencijala 1 ono 1h OrZ1 stalno uzupcene. (3) konusni zupcanik. na dYa zadnja pogonska tocka. Ovim dejstyom zupcanika omoguceno je da se zadnji(pogonski) tockovi okrecu razliCitim brzinama. tanjirasti zupcanik dobija pogon od konusnog zupcanika i pokrece kavez diferencijala. Zupcanici diferencijala se okrecu razlicitim brzinama. Konvencionalni diferencijal ima jednu ozbiljnu manu. 375 ________________________________________ dva leiaja.a u kavez diferencijala. (7) osovma satehta "trkaca'<. Tockoyi se pritom okrecu istom brzinom i u istom smem kao ikavez diferencijala. Kao rezultat toga automobil u takvoj situaciji sloji u mestu. avo kretanje osoyine trkaca prenosi obrtanje na zupcanike diferencijala. sa jednim tockom koji proklizava dok drugi stoji u mestu. kao i potreban prenes snage na pogonske tockove pri kretanju automobila kroz zavoj.'rmilo. drugi nece moei da prenese momenat. ani poCinju da »trce« oko zupcanika diferencijala koji se okrece manjom brzinom i pritom rotiraju i oko svoje osovine. Posta ste skinuli tep za dolivanje ulja u difercncijaL slavitc prst da provcrite du Ii jc niva ulja najviSe 10 mm ispod nivoa Olvora za dolivanje. (4) kavez (5). Je postavlJen na spoljnu stranu OVO" kaveza koji je oslonjen na kuCiste diferencijala °pomocu ® Delovi tipicnog difcrencijala. Kada se automobil krece prava. i sa kojima formiraju cetvorougao. (8) satelili »('bel« i (9) izlazno '. tunjirasti zuptanik. 376 J I . i pored toga sto mozda stoji na suvoj podlozi. (6) zupcanik diferencijal<l. avo znaci da ako jedan pogonski tocak naide na blato iii led. TrkaCi se nalaze na osovini koja je postavlje.• Blokovi za toekove • Dizalica i sigurnosni oslonci )trkaca«. koji se zove jos i »tanjirasti" zupcamk. Obrtanje kaveza diferencijala prenosi se i na osovinu trkaca. (2) vratilo konusnog zupcanika.

Uklonite oslonce i spustite automobil sa dizalice prema taekama 1 do 3. i uvucite kaziprst u otvOT . 9. kod drugih posebni bregovi povecavaju pritisak kvaCila sa poveeanjem momenta zadnjeg mosta. diferencijal ne zahteva nikakvo drugo odrzavanje. Pomocll odgovarajuceg alata skinite cep za dolivanje ulja.! ulja. 8. i I g Ovaj problem se moze donekle prevaziCi pomoeu posebnih uredaja koji se ugraduju u osnovnu. Ako pri otvaranju cepa nema znakoyu curenja ulja. 6. mazete biti sigurni u jedno: ova je najtrajniji sklop na automobilu i najmanje je podlozan kvarovima. ovi uredaji predstavljaju preimuestvo pri voznji po ledu i mekanim i klizavim terenima.za dolivanje. Na bilo koji naCin. Blokirajte prednje tockove automobila. 3. NAPOMENA: Da skinete cep za dolivanje ulja potreban yam je jedan od sledeea tri alata: nasadni kljue od 10 mm iii 13 mm iii podesljivi kljuc. Ako je nivo ulja do 10 mm ispod olvora za dolivanje onda dolivanje nije potrebno. naCin. ali obrnutim redosledom. 4. Podignite dizalicom automobil toliko da ispod zadnjeg mosta maiete da postavite dva oslonca. Bez obzira no to koji tip diferencijala je u pitanju. Pronadite cep za dolivanje ulja u diferencijal. Ovakvi uredaji se nazivaju zatvaraCi diferencijala. Proveru ulja diferencijala izvrsite na sledec. Parkirajte vozilo na' ravno tlo. Medutim ako je nivo ulja niii od toga dadajte vrstu ulja koje je navedeno u uputstvu.. Neka od . 1. On se obicno nalazi na prednjoj strani diferencijala na oko 70 mm ad najnize tacke kuCista zadnjeg mosta. Ovi uredaji imaju specijalna kvacila koja se nalaze izmedu zupcanika i kaveza diferencijala i zatvaraju (koce) sklap kada jedan tocak pocne da proklizava. U tom slucaju nivo ulja je dobar.ovih kvaCila se ukljucuju pomoeu opruge. 2. Osim povremene provere nivo. skinite cep. Zavrnite i zategnite cep za dolivanje. 5. Ako ulje poene da curi odmah vratite cep na mesto.I I . SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Zadnji pogonski most Alat i materijal • Blokovi za tockove III Odvijac iii Nasadni kijuc • -Qizalica i sigurnosni podmetaci . 7.

Kod veCihe automobila prednji tockovi su postavljeni na nepokretan most. Spoljni dec pogonskog vratila. zbog trosenja i opterecenja koja prev3zilaze konstruktivne mogucnosti. pogonski most i leiajevi prouzrokovaee probleme. U nekim sillcajevirna. Medutim kod automobil a sa pogonom na prednje lockoye to je obmuto. tricetvrt slobodan i potpuno slobodan. oslonjen je pomoeu jednog lezaja koji se nalazi u kuCistu mosta.napred. Buka koja dolazi od neispravnih lezajeva je sasvim drugaCija. VeCina kvarova zadnjeg pogonskog mosta manifestuju se neobicnom bukom. Postoje tri tipa krutog pogonskog mosta: poluslobodan. i pogonski most kod koga se oba pogonska vratila okreeu zajedno sa tockovima. Buka se jace cuje pri nekim brzinama. vee trpi i sile uvijanja koje nastaju usled kretanja vozila u. lavlja se kao tandrkanje iii zavijanje niiih frekvencija koje je priIicno ujednaceno. Ponekad je vrlo tesko odrediti koji zupcanik stvara buku. i ima tendenciju da postaje glasnije kada auto mobil ubrzava pri velikom optereeenju u odnosu na nivo buke kada se automobil kreee . Posluslobodan most se obicno koristi kod aulomobila sa pogonom na zadnje tockove. Sva pogonska vratila su sa unutrasnje strane aksijalnim zlebovima spojena sa zupcanicima diferencijala. U ovom odeljkll razmotricemo neke od nnein a na koje se v[5i dijagnoza i popravka lezajeva i pogonskog mosta. Kao rezultat toga pogonsko vratilo kod krutog pogonskog mosta nosi velika optereeenja. do tocka. u blizini spoljnog dela vrarila. Postoje dva osnovna tip a mosta: nepokretan most. Kod ovakvog tip a mosta pogonsko vrat jlo ne sarno da prenasi obrtni momenat. Buka koja nastaje u zupeanicima je obieno visoko-frekventno zujanje koje se poveeava i smanjuje sa promenom brzine kretanja automobila. nasadni kljuc i nastavak • Spoljna zaptivka • Mast za podmazivanje G latka voznja pri kojoj se automobil kreoe razlicitim putevima i pri razlicitim uslovima u velikoj meri zavisi od pouzdanosti i dugoyecnosti lezajeva i pogonskog mosta.• Cekic i izvlakac • Racva. dok Sll zadnji tackovi postavljeni na pogonski most. a manje pri drugim: Pri nekim brzinama moze potpuno da nestane. Svaki od nj ih se razlikuje po naCinu na koji je spoljni dec pogonskog vratila ucvrseen u kuCistu mosta. Pritom pogonsko vratilo mora da nosi jedan dec lezine vozila. koja abieTIo nastaje u zupcanicima diferencijala iii u leiajevirna na krajevima kuCista mosta. kao i boeni 377 SISTEM ZA PRENOS SNAGE pritisak koji nastaje pri skretanju. koji ostaje nepomiean dok se lockoyi okreeu.

(3) . pa kvar na pogonskom mostu vremenom postaje sve tezi i zbog toga ga je lakse uociti. Skinite navrtke toekova i tockove. los je bolje ako. kao i naglim skretanjem u jednu.ravnomernom brzinom. Pomocu kljuca malo odvrnite navrtke tocka sa one strane automobila na kojoj cete vrsiti radove. 4. Slab zaptivac je drugi: uvek ce se stvoriti fleka ispod parkiranog automobila. 6.. r o ® . uradite to na sledeCi naCin. Najeesce je problem u leiaju na izlazu vratila iz kuCista pogonskog mosta. Ako pritom osetite otpor. AIi kod veCine auto mobil a mozete izvuci vratilo. ledan je ako je polomljeno pogonsko vratilo: automobil se nece kretati. L-____________________________ . dok vi vozite neko sedne na zadnje sediste i pokusa da odredi sa koje strane dolazi buka. (2) dobos kocnice. okreCite dobos i pritom ga vucite napolje. leiaj i zaptivni prsten pomocu eekica i obicnog alata. kocnice. 378 Skidanje zadnjeg pogonsko'g vratila Ako ste uoCili izvor buke. a time se i buka pojaeava. Ovim manevrima se stvara dodatni boeni pritisak na leZajeve tocka. Najjednostavniji posao je izvlacenje pogonskog vratia (poluosovine) i lezaja toeka. a zatim u drugu stranu. 2.. l'arkirajte automobil na ravno tlo. Podignite zadnji deo automobila i postavite sigurnosne oslonce ispod kuCista zadnjeg mosta. Zaptivni prstenovi kiaja tocka su tokom Yoznje izlozeni mnogim udarima. Skinite dobo. ® @ Komponente zadnjeg rnosta. sa spoljne strane mosta. Blokirajte prednje toekove sa podmetaCima. Zaptivke se nalaze na leiajevima tocka. Pomocu odvijaca iii poluge dizalice skinite ukrasnu kapu tocka. 1. iii ste iz drugih razloga odrediIi da je potrebnoskinuti pogonsko vratilo iz zadnjeg mosta. Postoji moguenost da je neispravan lezaj koji se nalazi kod diferencijala. Uz malo speeijalnog alata neke popravke zadnjeg mosta mozete sasvim bezbedno izvesti. kako biste spreCiIi da se automobil pokrene dok radite. 5. Buka koju stvaraju lezajevi se moze otkriti pri voznji u hug na nekom sigurnom mestu kao sto je slobodan prost or za parkiranje. Meelutim lezajevi u diferencijalu mnogo reele stradaju nego lezajevi tocka. Postoje i drugi kvarovi pogonskog mosta koje je lako odrediti.~ I :1 3. (1) navrtke. iIi lezaj ulaznog vratila diferencijala (konusnog zupeanika). Zamena polomljenog pogonskog vratila ipak zahteva nesto strpljenja i znanja..

. Nastavite i dalje pailjivo da okreeete vratilo i istovremeno ga potisnite u diferencij.....m odvojite 379 ~ SISTEM ZA PRENOS SNAGE 1 ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ . vratilo i lezaj lZ kuCista zadnjeg mosta.. Posto ste skinuli pogonsko vratilo i lezaj proverite da Ii su istroseni. Odvojite nosac lezaja sa zadnje nosece ploce kocnice .. (4) vratilo. (0) zaplivni prsten. Grub rad leiaja se oseea .1 tako da aksijalni zlebovi vratila i zupeanika diferencijala uzube. 9. 14. (9) nOSlIe leiaja. obavezno ga zamenite. .. Ugradnja zadnleg pogonskog vratila Pogonsko vratilo se ugrac!uje na sledeCi naein... NajveCi broj zaptivnih prstenova se moze ugraditi bez specijalnog alata. Obieno se zaptivni prsten moze izvaditi pomoeu odvijaea iIi kakvog drugog alata sa os trim vrhom... nastavka i nasadnog kljuca eetiri iii pet navrtki sa nosaca lezaja.. Ubacite vratilo u kuCiste i lagano ga okreCite dok ne osetite da su aksijalni zlebovi naisli na odgovarajuce ispuste u zupcaniku diferencijala. Postoje razni tipovi i konstrukcije zaptivnih prstenova..... iii prirubnica bude okrenuta prema prostoru u kome se nalazi sredstvo za podmazivanje. Oeistite i premaZite aksijalne zlebove veatila tankim slojem masti za podmazivanje.. 12..prirubnica vratila.. a u nekim slueajevima i presu da biste skinuli i zamenili lezaj vratila. i vodite racuna da otvorena ivica... Ako imalo sumnjate u dobro stanje leiaja. To ponekad zahteva specijalan alat. 11.. Ovim cete spreCiti slucajno ostecenje sklopa kocnice pri vadenju pogonskog vratila. Skinite izvlakae sa prirubnice pogonskog vratila... Ako menjate sarno spoljni zaptivni prsten leiaja onda to mozete lako uraditi i bez skidanja lezaja sa vratila..... (12) zaptivka... 1 ® SISTEM ZA PRENOS SNAGE 7. Ponekad su kuglice ojedene. Pazljivo izvadite sklop vratila iz kuCista. 10. U prirubnici vratila nalazi se pristupni otvor koji sluzi u tu svrhu. NAPOMENA: Ovaj posao obavljajte pazljivo. (7) zaptivka. 13..to znaCi da je spoljni prsten labav na kuglicama. Lezaj koji je u losem stanju lako eete prepoznati.. a i centralni kavez moze biti labav.. Postavite izvlakac na prirubnicu vratila i sa nekoliko kratkih... (5) navrtka. (13) kuCiste pogonskog mosta i (14) vijak za pricYrSCivanje. ali svi imaju istu funkciju. ostrih udaraca cekic.. 1..~ .. (6) spoljni nosae... Skinite pomocu racve. (8) ldaj. 8..~ nosac vratila. korodirali iii napukli..... (11) sklap dobos kocnice.. Ovaj posao eete verovatno prepustiti profesionalnom auto mehaniearu.

Ugradite navrtke nosaea prema taeki 7 iz uputstva za: "Skidanje zadnjeg pogonskog mosta« koje se nalazi u ovom odeljku. nastavite da ga potiskujete sve dok lezaj do kraja ne nasedne u kuciste mosta. kao i dodatni gornji nosae koji smanjuje torzione vibracije odnosno zakretanje motora pri ubrzavanju i usporenju. 6. Nosaci motora. ali obrnutim redosledom.· 380 4. Izvadite osionce ispod zadnjeg mosta i spustite vozilo sa dizalice prema tatkama 2 do 4 iz uputstva za: »Skidanje zadnjeg pogonskog mosta«. 3. menjaca i menjacal diferencijala AlaI i materijal • Poluga • Kljueevi • Nosac za zamenu • Dizalica M otor i menjae. odnosno ne prenosi vibracije motora na sasiju. Moze se cuti dosta glasan udarac iii javiti podrhtavanje kada se automatski menjae stavi u brzinu iii polazi sa mesta. Nosaci dde motor i menjac iii menjaCidiferencijal na mestu. a da prilom imaju odrec!enu elastionost koja prihvata. ali obrnutim redosledom. Maze se euti udaranje i eegrtanje . Postavite nosae leiaja na zadnju noseou plocu i· kuCiste mosta. Kod poprecno postavljenih motora u vozilima sa pogonom na prednje tockove ima i do cetiri nosaca za motorimenjaCi diferencijal. Izvezite auto na probnu voznju. 5: Ugradite dobos koenice. volana iii palice menjaea.2. h. 7.1oze se pojacati buka motora u kabini iii vibracije poda. Automobili sa pogo nom na zadnje tockove i sa linijskim motorom obieno imaju dva nosaca motora (po jedan sa svake strane) i jedan na zadnjem delu menjaea. 8. Kada ste postavili vratilo na svoje mesto. odnosno menjaCidiferencijal se oslanjaju i izoluju pomocu nosata naeinjenih od gume i metala. a ei ~ I " r i i I " I Kada popusti nosae moze se dogoditi jedna od nekoliko stvari. Postavite !Otak i rukom zavrnite navrtke toeka.

4. 3. 381 ----------------------------------------------------------UPRAVLJANJE I v . a desni kod motora Cija se radilica okreee u suprotnom smem. Zovu se am OfSISTEM ZA PRENOS SNAGE tizeri obrtnog momenta i proizvode se i za mat ore koji u originalnoj varijanti nisu opremijeni gornjim nosacem. Ovo nastaje zbog toga sto obrtni momenat metora vIsi pritisak na jedan nosac) a isteze drugi nosae. Pazljivo podignite dizalicu taman toliko da no sac oslobodite pritiska. Na to se moie nadovezati kvar izduvnog sistema posto poveeano istezanje i zakretanje matora izaziva otescenje cevi spojeva i zaptivki izduvnog sistema. menjaca iii menjacaJdiferencijala kako biste nosac motora koji menjate oslobodili optereeenja. Ovo kretanje izaziva zamor metal a i konaeno pucanje. U radnjama za rezervne delove mogu se naCi nosaci nalik na male amortizere i oni su mnogo bolji od original nih delova. VESANJE . Onaj no sac koji se stalno isteie najbrie propada i dopusta da se motor zakrene svaki put kada se menjae ubaci u brzinu i kada se ubrzava sa mesta. Povucite menu koenicu i blokirajte zadnje tockove. Postavite novi nosac.kao kad izduvna cev dode u kontakt sa sasijom iii drugim delovima karoserije. 5. Kod vozila sa pogonom na prednje toekove gornji nosai: je onaj koji najbrze propada. Ovaj proces ubrzava visoka temperatura motornog prostora i kontaminacija uljem. kod motora Cija se radilica okreee u smem kazaljke sata. Kod vozila sa pogonom na zadnje toekove prvo propada nosae sa leve strane. zategni te zavnanj nosaca i spustite dizalicu. Postavite dizalicu ispod motora. prednje toekove. skinite zavrtanj nosata i uklonite nosae. Podignite prednji kraj vozila i oslonite ga na sigurnosne oslonce. . Zamena nosaca 1. Dodavanjem ovakvog nosaca mogu se bit no smanjiti vibracije matara i produziti radni vek izduvnog sistema_ Prednja cev izduvnog sistema kod vozila sa pogonom na prednje toekove ima vrlo kratak vek zbog toga sto se motor pomera napred nazad pri radu u normalnim uslovima. To na kraju dovodi do propadanja gumenog dela nosaea. Svaki od ovih simptoma moze ukazivati na pokidan ili propao nosac. Ovaj nosac se naizmenicno sabija i isteze svaki put kada se pave cava odnosno srnanjuje broj obrtaja motora. 2. Napomena: Ova operacija nije potrebna kada se menja gornji Dosae kod vozila sa pogonom na.

Kada je prvi automobil izasao na drum. Komfor putnika je bitan ali manje vazan razlog za usavrsavanje sistema vesanja. 382 i \ 1 I. a vaina je (1) Gomje osci1ujuce fame. I I • • £ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® o (1) Sklap makfersonovog Sluba. (2) zavojna opruga. makar problem vesanja dovesti do jednog jedinog resenja za sve automobile na svetu.! tocka. (5) kuglasti zglobovi. On je utvrdio da je neophodno obezbediti ostriji ugao naginjanja unutrasnjeg toeka u krivini da bi oba tocka pratila pravilno svoje polupreenike zaokretanja. ali na razne naCine.ljuc e rame. Osnovni zahvat dobrog vesanja automobila je da omoguCi sigurno "ldanje« vozila na drumu i dobro upravljanje. i (7) kraj boene sponl'!. Vee i obiena logika nam kate da unutrasnji toeak. (2) Donje oscilujuce fame. da ce posle 80 godina razvoja automobila. jedva se mogla uoCiti neka razlika u tehnici gradnje izmedu automobiia i kocije sa konjskom zapregom. (5) Sklep zuptastc !etye. Ovo pravilo je sarno poeetak u znaeajnom procesu usavrsavanja mehanizama za upravljanje i vesanje. konstrukcija automobila je postajala sve komplikovanija. (6) boen a spena. Izmedu ostalih detalja.r ehnicki razvoj donee je i mnoga poboljsanja u konstrukciji automobila. Kako je brzina automobila bila sve veea. stubovi zamenjuju i gemjc oscilujuce rame i kuglasti zglob. 0 cemu nam svedoce fotografije tih prvih modela. mora da ide po krugu manjeg poluprecnika od spoljnjeg. . (3) zavoina opruga. ! I Kod makfersonovog vesanja. Mozda bi se moglo oeekivati. Moie se nekom ueiniti eudno zasto se upravljanje vozilom kao veoma vain a kategorija povezuje sa vesanjem. jerje to nevidljivi deo. pri zaokretu. i (6) osovinica rukavc. koje obieno smatramo pitanjem komfora. konvencionainog sistema Zll vesanje. . (4) letiSte oscilujuceg ramena. painju strucnjaka zaokupljao je i problem upravljanja i veiianja. (4) amortizer. (3) donje oscill. Prednji tockovi se nezavisno. Medu prve struenjake koji su se ozbiljnije pozabavili ovim pitanjem spada Rudolf Akerman (Rudolph Ackerman).

(7) amortizcr. u tome da su prednji tockovi nezavisno ovesani. Homokineticki zglobovi prenose snagu . (1) osovina. da amortizuje sve udare od neravnina kolovoza. koji pored navedenih tipova opruga jos uvek cesto koriste i Iisnate gibnjeve. koja se odlikuje po tome sto sadrii homokineticke zglobove. posmatrano sa strogo strutnog stanovista. (4) amonizer. Sve ova mora biti ostvareno taka da jc upravljanje lezerno. (3) Stega zavnnjima oblika "U«. ocekujemo da vesanje i upravljnje omogueuju lako rukovanje vozilom. to se nije desilo. ima zadnju osovinu izvedenu kao prostu gredu iii krutu osovinu. imaju uticaja na stabilnost voznje. razlike u konstrukciji su jos veee. jer se vee i u oprugama javljaju razlike. Postoji zajednicka crta u svim sistemima vesanja. da dobro drzi pravac. voznja tiha i udobna. (2) spana zadnjcg locka. (\) Usnale opruge. sigurnost upravljanja i komfof. koje nekad pogresno nazivamo i spiralnim. Ove razlike u vesanjima. danasnjih automobila najcesee se izvode kao zavojne. Ovi zglobovi obezbecluju konstantnu brzinu obrtanja tockova. i (6) diferencijaL 383 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Tipitno nez3visno vcsanje zadnjih tockov" kod vozi!a sa prcdnjim pogonom. Za obicnog Citaoca i vozaca imaju zoacaja sto utiCll na sigurnost voznje i trosenje pneumatika (guma). i da lako podnosi udarna optereeenja izazvana naglim kocenjem. Zadnjc vdanje sa krutom osovinom. (5) roluga za rcgulisanje traga lQckova (6) nosac Sk!Op3 Z<l regulisanje traga lockova. Da bi se zadovoljili svi neophodni zahtevi. (2) osciiujucc rame. (2) Uzengija lisnnte opruge. da iskoristi svu snagu motora. lakode na vozilu sa prednjom vucom. Ali. Kod zadnjeg vesanja. U ovom primeru na ford cskonu. (5) zadnja osov!na. Prednji most je izveden kao kombinacija pogonske i nosece funkcije.Tipicno zadnje vesanje pomocu lisnatih opruga. da na zaokretima ne proklizava. (1) Oscilujuce rame sa svOjlID Ictistem. veCina automobila sa prednjim pogonom. (3) zavojna opruga. i konstruktori jos uvek nemaju isti stav u pogledu najpoljeg nacina za pitanja upravljanja i vesanja. Pogon na prednje tockove Suprotno konvencionalnoj konstrukciji vozila sa zadnjim pogonom. (8) Gamja veza amortizcra sa (9) osovinica tatka i (10) nosac osovinic:e locka. 384 I t _J jedino funkcionalnost. koji su jednovremeno ideo upravljackog sistema i sistema vesanja. Opruge. Ima najmanje cetiri sistema vesanja. (3) amoniZCL (Ill osovinica locka i (5) zavojna opruga. zatim torzione ili Makfersonov stub (MacPherson). Ali tu i prestaje. (4) Granienik opruge.

zglob vise izlozen habanju (istrosenju) nego neoptcrccem. Postoje U osnov1 dva tipa kuglastih zglohova: optereceni iIi noseCi i ne6ptereceni. konstruisan je tako da nema nikakvog zazora. Osiguranje ad ispadanja izvedeno je krunastom iIi samokocecom navrtkom. Donji zglob ne nosi opterecenjc. Ako je or ruga postavljena izmeclu osciluj. NoseCi zglob. Donji deo. gom]e I donIe. a drugi samo obezbecluje kinematiku tj. a delimicno preuzimaju ulogu klasicne osovine.]Cih ramena. Kuglasti zglob. budue. Ako je opruga pOSlavljcna izmeclu gornjeg osciJujueeg ramen a i karoscrije. konstrukciana resenje. Pomoeni zglob obicno ima zazor koji se moze i uoCiti.ima slicnu funkciju kao knleno kod coveka. Obicno je nosee. . gornji zglob je noseCi. iako sadrii nekoliko elemenata od kojih jc k uglasti oblik karakteristika sarno jednog. Prvi nOS1 optereeenja od teZine vozila i udara pri voznji. i to u bukvalnom smislu. Kod Makfersonovog tipa vesanja sa elasticnim. donji zglob. Koji zglob je noseCi. U ovom pogJavlju razmotricemo naCine i postupke za postavljanje dijagnoze i naCin otklanjanja nedostataka.t glavnog. zgloba iIi vrat je konusno izveden j uglavljuje se U odgovarajuCi konusni otvor na vratu osovinice rukavca. Postoje odrecleni znaci po kojima se u najveeem broju slucajeva moze postaviti dijagnoza i identifikovati koji su elementi istroseni. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Kuglasti zglobovi Alat i materijal • Klinovi za tockove • Dizalica • Ukrucenja (celicna sipko 6x 50 x 130 mill) O sovinica rukavca prednjeg tocka prievrscna je za oscllu]uca ramena.je optereeeni. sto je i logicno. ukupne tezine vQzila. kao pomoeni ('csto ima konstrukciono resenje izvedeno sa oprugom u sklopu zgloba. Naziva se jos i prateei iii pornocni zgJob. Neoptereeeni zglob. Donji zglob je identican kao kod vesanja sa dva ramena. lako mozete sa mati po polozaju zavojne opruge. a cesto se uprosceno naziva kugla. vreme je da sistematski ispitate moguce uzroke. i zavojnom oprugom osJonjenom na gornje rame. istin.motora na prednje pogonske tockove. Kada dodete u situaciju da vam se cini iii sarno posumnjate da vas mehanizam za upravljanje vise nije u najboljem stanju. stubovima ovi zamenjuju gornje oscilujucc fame i kuglasti zglob. . opterecen sa vise od cetvrtine . preko kuglastih zglobova. vesanja i upravljanja. koja obezbecluje izvesnu clasticnost zgloba i otklanja zazore nastale istroscnjem.

Provera nosecih kuglastih zglobova postavljenih na donje rame Evo kako se to vrsi: l. (3) mazalica. kuglasti zglobovi su zreIi za zamenu iIi kontrolu kod strucnjaka. (2) kugla. ponavljanjem tacaka 2 i 3. Naj'4>:t( ! -I 1 . Postavite dizalicu ispod donjeg oscilujuceg ramena i podignite tocak za oko 5 em iznad tla. 3. donji kuglasti zglob (3) je nosed i konslruisan je dOl nema nik<lkvog lazoru. Ako se uoCi bilo kakvo pomeranje zgloba. (7) konusno stablo. Provcra ispravnosti zglobu. (6) drill':: spoljnje zaptivkc. Osigurajte zadnje lockoye od pomeranp. (1) Casica. ~ I ! I 'J 1 • 1 i 386 J = ~ . . ISli postupak vali i zu ves. Proverite kugle na suprotnom toeku. vrsi 5C postuvljanjem dizalicc (4) ispod donjcg osdlujuceg ramena i drmanjem tocka kojim sc moze utvrditi bocni zazar ako ga im3. drvenim klinovima. bolje je da yam pri ovoj operaciji neko pomaze bilo posmatranjem iii drmanjem tocka. (4) Gamjc oscilujute rame (ili kraj spone) (5) Spoljnja zaptivka. ali on svakako maze sam da utvrdi da Ii je zamena potrebna iIi ne. 2. Ako se auto zanosi pri kocenju iIi se cuje zveket u predeIu prednjeg mosta. Uhvatite tocak rukama za naJnIzu i najvisu tacku i dnnajte ga snaino unutra i napolje. potrebno je obratiti se strucnjaku iIi ovlascenom servisu. .anjc sa makfersonovim stubovima.~ I . i (10) vrat osovinice rukavca (aeka Zamena kuglastih zgloboya nije preporui':ljiva mehanicaru amateru. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1 i ) o o Kod vd:mju su oprugom (1) izmedu gornjeg j donjeg oscilujuteg rumena (2). .385 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® Delovi tipicnog gornjcg zgloba u sklopu.. (8) kruna sta nllvrtka.. (9) rascepka. 5.

gornji zglob je noseCi. Ali za rezultat dijagnoze nije bitno koja je vrsta zazora nastala.® . Uklonite osiguranje zadnjih toekova. sirine 50 i duzine 130 mm) izmedu gornjeg oseilujuceg ramena i karoserije vozila. objasnjenja 0 postupku sa donjim noseCim zglobovima. Uhvatite prednji branik i podignite ga uvis koliko mozete. Upozorenje: Rad oko opruga moze bili opasan. Ovim je opterecenje od tdine vozila preneto vise na zadnji most. Spustite kola i uklonite dizalicu. 2. a ne pod osciJujuce rame. 7. obratite se strucnjaku za konacan sud. Spustite kola na tlo i uklonite dizalieu. nadole. Aka zapazite zazor. Postavite ukrucenje (koniad celicne sipke debljine 6. Podignite dizalieom prednji kraj vozila za 5 em iznad tla. Proverite bocni zazor u kuglastim zglobovima. Izyadite ukrucenja. 5. ali hvatanjem sarno za gornju najvisu tacku. sarno se ovakvim naCinom gledanja lakse uoei postojanje zazora. 4. Obicno je to 3 do 4 em. Ispitivanje is pravnosti zgloba vtSi se postavljanjem dizalice pod sasijll iii karoseriju. 6. dvojako. morate mu objasniti da posmatranje treba da vrs. pokusavajuCi da otkrije ima Ii popreenog iii uzduznog pomeranja u zglobu. . = = ~ ~ f I . Provera nosecih zglobova postavljenih na gornja ramena Postupak je sledeCi: 387 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. a vozilo ce ostati u ovom polozaju sve dok se ne pojavi sila suprotnog smera. '{I i ~ i I tiFF t : ~ 8. ponavljanjem tacke 1.Kako ne mozete svakog pomagaea zamoliti da drma toeak. 4. Spustite kola i uklonite dizalicu. Zaljuljajte tocak snaino. 3. Dizalieu postaviti pod karoseriju. Osigurajte zadnje toekove od pomeranja. \ 388 Aka je zllvojna opruga (1) postavljena izmedu gornjeg oscilujuceg ramena (2) i sasije iii karoserije (3). sa obe strane vozila. 7. 9. a ne pod oseulujuce rame. Uklonite blokadu zadnjih tockova. postupajuCi po taeki 3. kako ne bi ste izazvali ispadanje okrucenja. tj." zato posvetite posebnu paznju ispravnom postavljanju ukrucenja. Stabilizaciona . 6.

Precnik poluge je oko 20 mm. vozac ce zapaziti da se 'vozilo u krivini "' SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Ala! i ma!erijal • Platforma • PodmetaCi za tockove • Okasli kljucevi • Nasadni kljucevi sa skakayicom (gedore) • Testera za metal. opremljena je i stabilizacionom polugom. izvrsite zamenu poluge i svih pripadajucih elemenata. Stabilizaciona poluga se pricvrscuje za ram iIi karoseriju automobila promocu noseCih konzola iii oslonih caura. takode. stabilizaciona poluga ne prima ni dec opterecenja vozila na sebe. Klasieno resenje je u obliku kratke sipke koja prolazi jednim krajem kroz otvor u zavrSetku stabilizacione poluge a drugim kroz otvor u donjem oscilujucem ramenu. sa pripadajucim delovima • Bela mast nagmJe vise nego pre. Stabilizaciona sipka spoljnjeg tocka. Zamena stabilizacione poluge j pripadajuCih elemenata Retkost je da se stabilizaciona poluga slomi. Kraj stabilizacione po luge vezan je za donje oscilujuce rame navojnim spojem iIi pomocu veznog Clana razliCito izvedenog na pojedinim tipovirna vozila. Nekada se mesto lorna moze i videti. gumenih podmetaca iii pucanjem veze sa oscilujuCim ramenom. Uobicajeni kvar stabilizaciooe poluge uzrokovan je ispadanjem neke od gumenih caura. Veza stabilizacione poluge sa . moze se desiti da pomislite kako je to dopuna sistema ogibljenja. Kada se yozilo u krivini nagne prema spoljasnjoj strani krivine l ta strana vozila postaje niza a suprotna visa. ustvari sipka koja svojim okretanjem izravnava ili smanjuje nagib vozi1a u krivinama. Kad se pryi put susretnete sa stabilizacionom polugom. a time i yracanje poprecne ose vozila u polozaj blizak onome koji ima u yoznji po pravoj deonici puta. na oprugu unulrasnjeg tocka. Ako se desi da yam pukne stabilizaciona poluga. U sklop ove veze ulaze i odgovarajuce podloske i gumene caure itd. To je. To je eeliena sipka postavljena ispred iIi iza donjeg oscilujuceg ramena. izazivajuCi i njeno sabijanje. • Penetraciona tecnost (moze koCiona) • Stabilizaciona poluga. Medutim.poluga V eCina automobila sa jednakim vesanjem prednjih lockoya. Ako se to desi. Stabilizacione sipke se ugraduju i na zadnje mostove.

14. 390 Napomena: Stavite malo bele masti na gumene elemente pre montaze na polugu. 7. Napomena: Neki od veznih elemenata mogu biti tako jako korodirani da se ne mogu skinuti ni posle upotrebe penetrirajuce teenosti. mozete sebi olaksati posao. ali ne skidajte zavrtnje kojima su oslonci stabilizatorske poluge prievrseni za karoseriju. Zaokrenite krajeye stabilizacione poluge tako da budu okrenuti nanize. 3.aei (3) stabilizacione poluge kao i ve Zlli e1ementi (4). 389 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE \ CD VeCina aUlomobila ima ugradenu stabiiizllcionu ro1ugu (1). 11. pazljiyo demontirajte zayrtnje i sa drugog oslonca. 13. Vezne elemente postayte u saglasnosti sa uputstyom za njih. I J 1 I I i . izvucite Je 10. 4. DdeCi cvrsto stabilizacionu polugu jednom rukom.oscilujuCim ramenima. Olabavite. Za ovo ce vam biti upotrebni nasadni kljucevi (gedore) sa i bez skakavice. Osigurajte zadnje tockove podmetaCima. Ukljueite motor. Montirajte nove nosace stabilizacione po luge na istu. Oslobodite zadnje lockoye od podmetaca. Postupite po tackama 9 do 5 (obrnutim redom od demontaze) 12. jednostavno ih isecite rucnom testerom za metal. Skinite potpuno zavtnje sa jednog od oslonaca stabilizacione poluge i spustite ovaj kraj stabilizaeione poluge na tlo. Skinite sve vezne elemente koji vezuju krajeve stabilizacione poluge i donjeg oscilujuceg ramena i odbacite ih. ionako sve to posle bacate. Koriscenjem penetrirajuce tecnosti. Zategnite rucnu kocnicu. isprcd iii ira osciiujucih ramcna (2). 9. oslobodite ruenu koenicu i spustite yozilo sa plat forme. 5. Prikazani su i flo. 2. kao i odgovarajuce enure. 8. Spustite slabilizacionu polugu is pod yozila. da bi ste ih lakse izvadili. Postavite vozilo oa platformu (prednji kraj). ad dcbljeg ceiika. Ako se to desi. i podmetace od gume i metala. IX1S!avljeno u poprccnom polozaju. Evo kako se zamenjuje stabilizaciona poluga: 1. Lie . obicno je blokirana (zapekla) usled korozije. 6.

montira se preko jednog centralnog zavrtnja zavarenog na celicnu ploeu. sprecavajuCi njihov udar u metalni dec vozila. Prednji tockovi obicno su opremljeni granicnicima montiranim oa karoseriju vozila. PreporuCljivo je da povremeno proverite stanje granicnika jednostavnim povlacenjem za gumeni deo. Postupak zamene je razlicit za prednje i zadnje granicnike. pomocu kojih se pricvrscuju na .I I I j J ! . Zamena zadnjih granicnika . VeCina granicnika oscilacija. II i l I Granicnici oscilovanja tockova Alat i materijal: • Podmetaci za tockove e Dizalica i sigurnosna postolja • Okasti kljucevi • Granicnici (novi) G ranicnici oscilovanja tocka iIi kratko granicn i c i ~ su gumeni komadi zalepijeni na celicne ploce. . Neki granicnid imaju liske i pricvrscuju se sa dva vijaka. morate ugraditi nov. Ako se pojavi procep.asiju iii oscilujuca ramena. a vezani su za jedno iIi drugo. zavisno od tipa automobila. potrebna je zamena. ' II :' I 1 I i I I . Ako je granicnik oscilovanja tocka na vasem vozilu otpao iii ste zapazili da se gumeni dec odvojio od metalnog.' " if· . Oni ogranicavaju kretanje tocka nagore. I I: I".I . Na vozilima koja imaju gibnjeve na zadnjem mostu. graDicnici Sli postavljeni izmedu zadnje osovine i sasije iIi karoserije voziIa. i .

koristeCi potreban okasti kljuc. 5. Podignite prednji kraj vozila i osigurajte ga od pada. Po!uga je llcvrkena za sasiju (iU karoseriju)·2 i za donje oSci!ujuce rame (3)._----_ . fiksnim iii podesavajuCim postoljima.• Tri najce. odnosno -izmedu osovine i sasije iIi karoserije. prema tacki 3. Takode. Okastim kljucem. Podignite zadnji deo vozila i postavite postolja pod sasiju. zavisno od konstrukcije..Zamena se vrsi na sledeCi naCin: 1. Celik se koristi zato sto je izuzetno trajan materijal. zatim lisnate opruge (gibanj). skinite navrtku iii vijak koji drze metalni dec granicnika na sasiji. koja se koristi na skoro svim tipovima auto mobil a za prednji most. i na mnogobrojnim modelima i za. obrnutim postupkom tacaka 1 i 2. Spustite vozilo. Postavite podmetace pod zadnje tockove. kod opruga se on meri brojem oscilacija koje je opruga pretrpela u radu. 4. Opruge i torzione sipke O pruge sluze za ublazavanje udarnih opterecenja usled nail ask a tockova na neravnine na kolovozu i povecanju konfora putnika. svoje karakteristike nepromenjene. Zamena prednjih granicnika Postupite na sledeCi nacin: 1. 4. koje masovno koristi americki Chrysler (Krajzler) za prednje vesanje vozila sa .opruga. Ima niz konstrukcionih resenja njihovog postavljanja na vozilima. _--SICTCM zadnje osovine iIi oscilujucem ramenu. pretezno za zadnji most.ca tip a opruga su: Zavojna . a neke su i od staklenih vlakana. -_ . ima i nekoliko tipova opruga koje se koriste na automobilima. .. . Osigurajte prednje tockove sa podmetacima. Spustite kola obrnutim postupkom iz tacaka 1 i 2. Montirajte novi granicnik obrnutim post upkorn prema tacki 3. 2. 5. Demontirajte navrtku centralnog vijka g r a n i c ~ nika iii odgovarajuce vijke._. 3. Pre iii kasnije opruga gubi svoje pocetne karakteristike ili pukne . kucistu 'j ------_. Montirajte nOVl granicnik obrnutim redam. i treCi tip. i celik ima svoj vek. zadnji most. VeCina ih je naCinjena od specijalnih celika. Ali kao i svaki metal. a i stoga sto celiena opruga dugo zadrzava 391 SISTEMZA UPRAVLJANJE I VESANJE opruga (1) clasticnost »fedcrovanje" vozi]a svojim uvrtanjem. torzione opruge iii sipke. 2. 3.

koje ugraduju Chrysler na prednjim vdanjima. kao i neki evropski proizvodaci. svojih automobila.zadnjim pogonom. 392 Torzione opruge Torzione opruge. Vertikalno pomeranje tocka. Drugi kraj je pricvrScen za donje oscilujuce rame prednjeg vesanja. . Visina vozila iznad !la. posebno se specifiI I I i ) i I i If I I 1 " \I lj." " I Ii I " . izaziva uvrtanje (torziju) ovih sipki u granicama elasticnosti.' I 'l 'oj i 'r. opruznog dejstva. i omogucuje vertikalni pomeraj tocka kada naic!e na neravnine na kolovozu. tj. jednim krajem pricvrseene za sasiju vozila da se ne bi mogle okretati. I' 'i " B! . Torziona opruga odrzava potrebno rastojanje izmedu vozila i podloge. R '" f:I I i§ iii f'. su obicne sipke od opruinog celika.

iii • ... Na slici Sf: vide i (4) amortizer i (5) osavinica rukavca tocka. Ii I' I J J t " I I J .... kaje su posI3vijene izmedu gornjeg (2) i donjeg (3) oscilujuceg ramcna. II SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE VeCina ima zavojne opruge (1) na prednjem vdanju. IT I '-riI . Stubovi nose i zavojne opruge (3) a pricvrsccni su zavrtnjima za osovinicu rukavca.. 393 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE I _________________________________ ' """"' . t 0 'lJ !P Z .. \f cpo I! (0 1 . Ovaj tip makfersonovog siuba (1) ima teflonski klip (2).. / "-r III 111I .

394 Retko se koristi gibanj sarno sa jednim Iistom. Ako izgubi svoje karakteristike. izmedu gornjeg ramena i sasije iIi karoserije. Kad Chrysler-ovih automobila to je obiono prva stvar koja se podesava u postupku centriranja prednjeg trapa.tc zadnje osovine. TipiCrlO vdanje na automobilu sa zadnjim pOgoflom. Zavojna opruga se ne moze regulisati (kao naprimer torziona). mOra se zameniti. moraju se zameniti. (1) Usnata opruga. Provera opruga Ako zapazite da yam outomobil proklizava u bocnom pravcu za vreme voznje. . (3) diferencijaL i (4) amOr!lzer. sastavljenih u jedan sklop . {2l kuCi!. gibnjevi se ne magu podesavati. uporedite to sa drugim autamobilima istog tipa. Izmerite sva rastojanja ad blatobrana do tla. uzrok maze biti izazvan skracenjem opruga iIi uvijanjem torzionih sipki. izmedu elemenata vesanja iIi izmedu ovih i karoserije odri3va konstruktivnu visinu voznje. Koristeci vise listova. ObieTIo ih ima vise razliCitih duzina. manji broj listova. iIi oko Makfersonovog stuba. jedino resenje je da ih zamenite. bila podjednako udaljene od tla. Lisnate opruge (gibnjevi) Dejstvo Iisnatih opruga moie se uporediti sa uronjenom daskom. konstruktori mogu da podese vozilo na razlicite uslove voznje. daje »tvrdw< voznju za sportski nastrojene vozace. Kada izgube pocetne karakteristike. zavojne opruge se postavljaju izmedu gornjeg i donjeg oscilujuceg ramena. Proverite da Ii su Yam obe strane automo. Za podesavanje je potreban specijalan instrument za merenje. Slicno zavojnim oprugama. pa ·se ne preporucuje za amaterski rad. a cesto i na zad. jer su izgubile svoje 1 \ . Zadnji kraj gibnja oslanja se iIi vesa a sasiju preka pokretne uzengije. Prednji krajevi gibnjeva u vidu llske vezani su za sasiju »samirno«. Centralni dec gibnja pricvrscen je za kuCiste zadnje osovine. Ovo je posao za profesionalnog mehanicara. dra od strane proizvodaca i zove se »konstruktivna visina voznje«. Ako zakljuCite da su opruge popustile.I r I . Kod prednjeg vesanja. Yeti bro] listova. Zavojne opruge NajveCi broj danasnjih automobila ima zavojne opruge na prednjem veSanju. znaCi »rneksu«. Elasticna sila iIi sabijanje.gibanj. njem. konforniju yoznju. I avo je pasao za profesionalca.

. bilo nagore iii nadole. prvobitne karakteristike i ugrozavaJu stabilnost vozila. ali bi nasa rec : I prigusivac bolje opisala funkciju amortizera.II i i I l I . Okasti kljucevi • Cekic i probojac (izbijac) • Cevasti kljuc • Nasadni kljucevi sa skakavicom • Univerzalni podesivi kljuc • Amortizeri • Pentraciona tecnost • Alat za sabijanje opruge (na Makfersonovim stubovima) I N aziv amortizer je odomacen. odnosno karoserije. Prednji amortiI I ~ I ~ zed se oslanjaju jednim krajem na spoljni kraj jednog od oscilatornih ramena. . jer mu je glavna uloga da prigusi oscilacije tocka "I. M j I ! t: r I i 1 I I. Upozorenje: Ne pokusavajte da zamenite ~ p r u g e samil Napregnuta opruga je veoma opasna. Amortizeri i Makfersonov stub Ala! i materijal: • PodmetaCi za tockave • Dizalica i sigurnosna postolja •. Svaki pome1 "1 J raj ovesenja tocka. . a nikako vi sami iIi neka druga nestrucna osoba. • Svaki tocak ima svoj amortizer. dok se drugi kraj I vezuje za Sasiju iii karoseriju vozila. . Amortizer moze biti postavljen i u unutrasnjost opn..lge. prenosi se i na amortizer. To je posao koji treba da obavi profesionalac. . iii pak na posebnoj konzoli koja uopste nije u vezi i sa oprugom. na tacna odreden naCin. 9\<0 opruge iii pored nje.

I ispunjenih hidraulicnom tecnoseu. Klip ima otvore iii ventile za prolaz hidrauliene teenosti. Obieno se ovo deSava bez otpora. Kada opruga pocne da se vraca u prvobitni polozaj. koji je tacno odreden za pojedini tip amortizera. ali poboljsavaju stabilnost yozila i olaksayaju upraYljanje u zaokretima. (4) venti! U o!vorcnom poiolaju. Postoje amortizeri. }I III: i' I CD 0 Ima dosta razlika u konstrukciji amortizera posebno u naCinu izvodenja pomenutih ventila u klipu.I . abieno namenjeni trzistu rezervnih deloya. Ako toeak naide na neravninu i recimo pode nagore. koji su podeseni tako da obez---- . sasiju iii karoseriju. a cilindar na oscilujuce fame iIi osovinu. : (5) vcn!il U Z8!VOrc. Karakteristika amortizeIa zavisi od veliCine otvora i izvedbe ventila u klipu amortizera. (3) hidraulicna tccnost. amortizer ostvaruje i jedan pomocni efekat u smanjenu naginjanja vozila u krivini. .dnjost tipicnog amortizcra. povrsine cevi amortizera su fino obradene i predstavljaju neku vrstu hidraulicnog cilindra. pri cemu se klip krece kroz teenost kojom je amortizer ispunjen. (2) klip. jer oni odreduju karakteristike rada amortizera. kao i svaki drugi cilindar sadrii klip. Karakteristika prigusivanja amortizera utiee na opste karakteristike sistema vesanja i ukupne vozne osobine automobila. Cilindar amortizera. opruga se sabija. i I VeCina amortizera je u vidu teleskopskih cevi. iIi pod velikim teretom. U osnovi svi arnortizeri ipak fade na isti naein.nom poiozaju. U nutrasnje IIL __ _ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1\ Ii I Unutr:. jer je vedna danasnjih amortizera jednosmernog dejstva.: Zadnji amortizeri se postavljaju tako da im je '1 jedan kraj vezan za zadnju osovinu a drugi za . 395 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Tipican naCin vezivanja donjeg kraja amortizera na ameri'ckim kolima je sa dvostrukom uskom. Ovo ima uticaja na opstu stabilnost vozila. (1) Prenosna poluga. Tvrdi amortizeri su manje udobni za vozaea. teleskop amortizera se razvlaCi i klip se ponovo krece kroz tecnost ali ovog puta uz otpor. a teleskop amortizera se uvlaci. Pored opisanog glavnog. Zastitna cev se vezuje na karoseriju iIi sasiju vozila. a vezan je preko klipne po luge u obliku sipke sa zastitnom cevi amortizera.

on se provlaCi kroz otvor na posebnoj ploCici zavarenoj za zadnju osovinu. Ako je u pitanju donji centralni zavrtanj zadnje osovine. I II IIII1 0) 0 Razni nacini vezivanja amortizera. (2) poprecnim zavrtnjem. je pomocu centralnog zavrtnja koji izlazi direktno iz teleskopske cevi. . Ovaj naCin vezivanja amortizera je gotovo jedini za gornje krajeve prednjih amortizera.--' ~ . Obicno postoje tri mogucnosti: meko-normaino-tvrdo. Ovakvi se amortized nazivaju i »radijalno podesenim«. Ima mnago naeina na koji se mogu postavi ti amortizeri na vozilu. Donji krajevi prednjih amortizera na ameriekim automobilima. (3) pomocu »oka« i (4) dvostrukom uskom. Sam amortizer. Ovaj nacin koristi se iIi za gornju iii za donju vezu zadnjih amortizara. jeT sprecava penusanje tecnosti i pojavu isparavanja. ali postaju tvrdi kada naidu vece neravnine. 1 III II III I I. . (I) Centrulnim zuvrtnjem. Nekanovija voziia imaju amortizere sa elektromagnetom na vrhu amortizera kojim mozemo menjati karakteristiku amortizovanja i u voznji. ·1 I II 1. Centralni zavrtanj se provlaCi kroz odgovarajucu TUpU na karoseriji vozi1a iIi posebnoj konzoli koja nosi amortizer. 396 i I 'i ji beduju udobnu voznju preko malih neravnina. Jedan rasprostranjen naCin vezivanja amortizera za ostale delove vozila. Neki amortizeri imaju mogucnost podesavanja okretanjem kucista amortizera (teleskopske cevi) u zeijeni poiozaj pri montazi. pak ima odgovarajuce »oko«. Svi koriste gumene prstenove kao jastuCice za ublazavanje udara u tatkama vezivanja amortizera za karoseriju odnosno oscilujuce Tame. jeT otklanjaju truckanje -koje obicno izaziva Yaznja sa radijalnim gumama visokog pritiska. obieTIo se pricvTscuju za usku nn oscilujucem ramenu. Druga inovacija na savremenim amortizerima je koriscenje azota za odriavanje izvesnog nadpritiska u cilindru amortizera. Ovaj nadpritisak omogucuje boiji rad amortizera u teskim usiovirna.

naravno ako menjate oba. Pre pocetka rada uverite se da Ii ste nabavili odgovarajuCi amortizer za zamenu. na zadovoljavajuCi naCin. 4. pristup gornjim vezama amortizera je kroz prtljaznik. za izbijanje zavrtnjeva. Pregledajte da Ii su yam gumeni prstenovi na prikljuccima amortizera istroseni. Provera amortizera Ako amortizeri nisu vise u stanju da prigusuJu ascilacije vozila. PaZljivo skidajte sve podmetace i umetke. Ucinite isto na donjim vezama amortizera. kraj amortizera sa »l)kom« za zavrtanj. ---_. lspitajte svaki posebno na sledeCi naein: L Potraiite tragove curenja teenosti 1Z amortizera na teleskopskim cevima. osiobodite gornje veze na oba amortizera. Napomena: na nekim vozilima. To se moie zapaziti. 4. ali izazivaju lupkanje. Koristite cekic i izbijac. treba ih zameniti. Pogledajte da Ii je spoljasnjost cilindra amortizera ostecena. Postupak za zamenu zadnjih amortizera je sledeCi: L Postavite podmetace uz prednje tockove. U oba slueaja su te prikljuene veze integralni deo amortizera. 3. zatim kraj sa poprecnim zavrtnjem. 3. oslobodite gomje veze amortizera._-----SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Ako se to dogodi. ? Podignite zadnji deo vozila i postavite sigurna postolja ispod kuCista zadnje osovine. Odgovarajucim okastim iii nasadnim kljucem. ili je moida klipna poluga (sipka) korodirala. ulubljena iIi iskrivljena. ako je vas amortizer sa takvom vezom. Ako je kod vas takav slucaj."-----SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE . morate prethodno skin uti i ploou za pricvrsCivanje zadnje 397 . Ima dosta slueajeva da su amortizeri izvedeni sa »okom« za pricvrsCivanje na aba kraja. na primer i po tome da Ii yam se automobil ljulja napred-nazad po nekoliko puta. Napomena: Kod nekih vozila._.Postoje i drugi naeini pricvrsCivanja amortizera. jedan iIi V1se amortizera su verovatno u losem stanju. Zamena zadnjih amortizera Ako morate zameniti jedan amortizer. Pogledajte da li yam je neki elemenat za pricvrsCivanje amortizera polomljen iii napukao. pa je bolje da ih oslobodite dok je automobil jos na tlu. ako koristite penetrirajucu teenost za vlazenje elemenata za pricvrsCivanje. 2. Napomena: Olaksacete demontaiu starog amortizera. posle zaustavljanja kocenjem. koje ne moze da ne smeta uhu vozac3. kao nap rimer . preporucljivo je da zamenite i njegov parnjak na istoj osovini. Istroseni gumeni prstenovi. ne pogorsavaju fad amortizera. pamteCi iIi zapisujuCi njihov redosled.

tako sto cete izvlaCiti iIi uvlaeiti teleskope amortizera koliko je potrebno. Kada ste i to zavrsili. Amortizeri su donjim krajevima (3) vezani na Osoyinu a gornjim (4) nil sasiju. Odvrnite tu navrtku i skinite je. postupite na sledeCi nacin pri zameni prednjih amortizera: I I J 1 --------If I I . oSQvine. 399 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 6. I I: I j 1. Podignite poklopac motora (»haubu«) i pronadite gornju vezu amortizera. Skinite amortizer. Zamenite i drugi amortizer ponavljajuci postupak po tackama 3 do 6. OdgovarajuCim okastim kljucem. a malim podesivim kljucem drzite kraj navojne 'lipke. ova veza je skrivena iIi zaklonjena elasticnim zaklonom postavljenim preko prednjeg gornjeg zida blatobran a (»kosa«). 6. 2. Ovim tete spreCiti okretanje navojne 'lipke za vreme odvrtanja navrtke za pricvr'lCivanje. Postavite podloske i druge elemente na gornji prikljucak amortizera. Podesite donje veze amortizera prema odgovarajuCim prikljuccima na vozilu. Postavite podmetace uz zadnje tockove. koji SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE viri iz navrtke. zatim propisno pritegnite sve zavrtnjeve. 8. koristeCi odgovarajuei okasti iIi . Skinite navrtke za prievrsCivanje donjeg kraja amortizera. Odvajanje donje veze amortizera okastjm kljucem.Zadnje YeSanje sa zavojnim oprugilma (1) i oscilujuCim ramenima (2) umesto !isnlltih opruga. 5. ubacite amortizer i blago pritegnite gornji zavrtanj. 3. 5. i gore i dole. uhvatite gornju navrtku za pricvrsCivanje amortizera. da biste prisli vezama amortizera. Postavite elemente za ucvrsCivanje i na donji kraj amortizera. prema obrnutom redosledu taeaka 1 i 2. Napomena: Na nekim vozilima. spustite vozilo. UCinite to odgovarajucim kljucevima. Ponovite tacku 2 i na drugom amortizeru. i osigurajte ga sa postoljima. POdignite prednji kraj vozila. 4. Zamena prednjih arnortizera Ako sistem vesenja vaseg vozila nije izveden sa MacPherson-ovim (Makferson) stubovima. 398 7.

morate prvo skinuti tri zavrtnja koji priteiu montainu plocu amortizera za karoseriju. je sto mnogi sistemi vesanja moraju biti ponovo eentrirani posle zamena stuba. centriranost trapa se ne remeti. treba yam alat za stezanje opruge kako biste je mogli demontirati sa gornjeg del a stuba. evo kako eete to sami uraditi: l. da bi se prislo kuCistu amortizera. Zamena Makfersonovog stnba Makfersonov stub moze biti izveden tako da se moze popraviti iIi zameniti. "Nepopravljiva« varijanta je zatvorena i potom zavarena. 2. Prvo. Stubovi predvideni za popravku (»osveienje«). da bi ste izvr5ili rasklapanje na radnom stoln. Na drugim vozilima morate izvaditi ceo stub. Zatvorite haubu i uklonite klinove tockova.nasadni kljuc. Novi amortizer istegnite potpuno pre montaie. Sami ne moiete izvrsiti dovoljno tacno eentriranje trapa. Postolja postavite tako da su oscilujuca ramena potpuno slobodna. Ponovite taeke 5 do 9 za suprotni amortizer. mora da se demontira i da se ukloni opruga. taka da se stari elementi amortizera mogu zameniti novim patronom amortizera. i\ko vas ove dye teskoee ne navedu da ceo posao prepustite profesionaku. sarno gomji dec stuba. Napomena: U nekim slucajevima. posle pravilne montaze gornjeg dela stub a. Postavite novi amortizer prievrstite donje veze. Spustite vozilo. Na drugom tipu vozila. amortizer se vadi sa gomje strane. Na nekim vozilima. Pricvrstite gomje veze oba amortizera. 7. Kredom iii flomasterom obeletite poloZaj zavrtnjeva za pricvrsCivanje na oba kraja stuba. (Ako ne moiete da pozajmite takav alat. Prostor aka tocka je takav da omogueuje naginjanje kuCista amortizera. 8. 400 Drugi razlog koji oteiava rad amateru. Makfersonov stub nije uvek pogodan za am aterski rad. Izvadite amortizer sa donje strane. ali moiete to obaviti i naknadno u speciializovanom seIvisu. Ako je to slueaj. tako da se mora izvrsiti zamena celog stuba. mogu se popraviti na dva naeina. 13. osigurajte zadnje toekove i podignite automobi!. 10. obrnutim postupkom iz tacke 5. stub se moze rasklopiti. gde ee biti popravljen. koliko je potrebno da se izvadi stari ubaei novi umetak amortizera. 11. a potom moiete izvaditi amortizere odozgo. mozete odneti ceo sklop u servis. Na nekim vozilima. centriranje se podesava preko ekseentrienih zavrtnjeva na donjem kraju . Zategnite ruenu koenieu. 9. a moida ga moiete i zameniti za vee remontovani. Ako postoji moguenost popravke. 12. sto je naravno skuplje.

4. . potpuno zavrtnjcve gornje nosece ploce. \ = !i SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Podignite vozilo taka da se osianja on sasiju iii karoseriju. ukljuCivo i oprugu. Skinite zavrtnje koji vewju donji kraj stuba za osovinicu rukavca. bez oslobadanja donje veze stuba. aka vrsite l<lffienu makfersonovih stubaYa. a ima dovoljoo mesta da se isti izokrenu napoije bez razdviljanja donj/: veze. nemojte jos ski dati ove zavrtnjeve kako bi driali stub dok oslobadate donju vezu. Obeleiavanjem tacnog poloiaja stuba pre demontaie. da ga mozete izvuei napolje sa donje strane. onda tako i postupite. Ako menjate kompletan stub. garnjc priteznc z<lvrmje (1) Ake je crevo kocnice pritvr. Ako je stub "popravljivog« tipa i imate dovoljno prostora oko toeka. Otpustite zavrtnje iii navrtke gom]e noseee ploce. pre nego sto demontiratc i jednu od ve:w Olabav !te gornju veliku navrtku ouvijanjem za jcd::m do dva kruga. stuba sa YQzilom. S. NEMOJTE je jos skidati jer drii gomje komponente stuba. kaka hi oscilujuca ramena ost<lla d<l slobodno vise. . kada stegnete oprugu pomoeu alata. Odvmite veliku navrtku na vrhu stuba za jedan iii dva kruga. ~ . ~ . Krcdom Hi tlomasterom povucite liniju (1) preko vrha makfersonovog stuba i montazne ploce. moZe vam ustedeti centriranje trapa posle zamene.stuba. ' t ~ . prethodno odvrnuvsi.sceno za stub. Navrtku cet e skinUli tek kild stub izvadite IX vozila i slegnete oprugu. moraeete po svoj priliei da vrsite ponovno centriranje trapa. 3. U suprotnom. ako koristite slUbeye "popnlyljivog<' tipa. moie biti u pitanju jedan iii dva zavrtnja za prievrseenje iii dva ekscentriena zavrtnja. Posto ste skinuli zavrtnje uzmite veliki odvijae iIi siljastu polugu da bi ste mogli razdvojiti donju vew stuba i oscilujueeg ramena. Os!obodite ga i uklonite pre vadenja stuba_ 401 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE i . Napomena: ovo se odnosi sarno na stubove koji su predvideni za opravku. Tu sad. jeT otvori zn pricvrsCivanje na navorn rezervnom delu mogu dosta da odstupaju po svom polozaju u odnosu na one na starOffi. . Navrtku eete skinuti doenije. CD I Ake se radi 0 »popravljivim« slUbovima.

\!nu nai:rtku (3).· 9. da bi ste skinuli ovu nayrtku. i (7) zavrtnji donje veze. Sada skinite i zavrtnje gomjeg kraja stuba i izvadite ga iz automobila. (4) zOlstitnik od prasine.'1:. Alat sa stegom je najbolji jer drie potpuno sigurno oprugu u sabijenom stanju. (5) opruga. Pre nego sto skinete zavrtnje koji jos uvek drie stub vezan gornjim krajem za karoseriju. Mozete uhvatiti stub i u stegu ali pazite da ne ostetite iIi deformisete bilo kuCiste stuba iIi donji prikljucni haj.\ ) Pailjivo postavite ala! za sabijanje opruge nll oha i sabite je {aliko da se njeno gornje sedistc rastereti. Pailjivo postavite alat za sabijanje opruge na oprugu i sabijte je toliko da gomje sediste opruge ostane slobodno. Na nekim vozilima. ona se mora skinuti i posta viti na novi stub. koje moie izazvati iskakanje opruge. pazite da hvataljke budu tacno po sredini opruge. zatim pazljivo skinite i oprugu. 7. zaplivnJ prstcn (2). Ostavite oprugu zajedno sa alatom za stezanje. skinite gornju nosecu plocu. kako jeste. tako dane dode do iskosenja. tj.. no vrhu kuCista nalazi se velika navrtka pritegnuta na centralnu sipku stuba. neoptereceno naponom opruge. (6) sklap Makfersonovog stuba. i caslcu Slarog ulja u kuCiste. Sigurnije je da stub u stegu pri sabijanju opruge. na suprotnim stranama. Sada ga moiete zameniii iIi popraviti. Upozorenje: Opruga je pod znatnim napanom i morale biti izuzetno paz/jivi i apremi. Ako stub sadrii oprugu postavljenu oko njega.. (2) sediSte opruge. 402 !---@ . i sediste opruge. i ulazile prljavstina i vlaga. 6. pa morate taj spoj rastaviti. Ako jeste. Ako je stub »popravljivog« tipa. Ako nemate odgovarajuCi kljuc. 8. (1) gornja veza i os!onac.---@ Monta±na skica skJopa tipicnog makfcrsonovog stuDa. skinite veliku centralnu navrtku sa stuba SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Kod »popravljivih« stubova. Kada ste sabili oprugu i odvojili je od gornjeg sedista. uo"d1e noyu pn!ronu (J). kako ne bi curila kociona tecnost. skinite osigurac sa driaea creva i oslobodite crevo. 10. j centr. (3) granitnik oscilovanja »federovanja« vozita. Skinite navrtku i istresite . mozete se koristiti klestima za cevi koje koriste vodoinstalateri. pripadajuce montazne elemente. Zavrtnje priteiite ravnomerno. Ako koristite alat koji se sastoji od dva zavrtnja sa hvataljkama. Morate skinuti oprugu i ako je u pitanju »popravljiva« varijanta. tu se nalazi cevni prikljucak za crevo kocnice. proverite da li je moida crevo koCionog sistema vezano za stub. U tom slueaju zacepite oba otvora.

Sada montirajte stub nazad u vozilo prema tackama 2 do 7. na primer ima pukotine iIi ulubjenja. tj. Postavite sve elemente gornje veze stub a obrnutim red om od demontaze.ieu starag ulja aka patrone_. Ako je stub "nepopravljivog« tipa. kuCiste je na gornjem delu zavareno. 16. Proverite da Ii je kuCiste stuba potpuno prazno. mora se zame1 niti novim. Vazduh mora biti odstranjen iz kocionog sistema da bi koenice ispravno funkcionisale. da nema nekih zaostalili del ova i ubacite novu patronu. me __ anlzam za upravljanje Alat i materijal: • Podmetai'i za tockove • Dizalica i sigurnosna postolja • Klesta • Okasti kljucevi • yiljuska za demontaiu (»pajser«) • Gekic sa poluloptastom glavom • Celicna cetka . Vratite oprugu na stub kako je i bila (ako je na vasem vozilu takvo tehnicko resenje. proverite oznake koje ste uertali kredorn iii flomasterom. obrnutim redosledom. pa cete imati gomilicu raznih delova na podu. moze se desiti da yam je centriranje u redu. ponavljajuCi prethodni postupak obrnutim redom. mozete skinuti alat kojim je stegnuta opruga. U suprotnom produzite ovako: 12.. Ako ste bili prinudeni da rastavite crevo koenice. Nemojte sipku drzati kIestima ili kljucem za vodovodne cevi. Pre nego sto pritegnete gomje iIi donje zavrtnje koji vezuju stub za ostale delove vesanja voziIa. Posle ubacivanja patrone. demontaze stuba. 14. Ako je kuCiste osteceno. Neki stuDoyi imaju patrone u unutrasnjosti kuCista. jer nisu svi stuboyi sa oprugom oko kuoi'ta). 15. U tom slueaju jednostavno odbaeite stari stub i postavite oprugu i sve elemente gornje veze na novi i ugradite ga na vozilo. ' . Sacuvajte staro ulje. kako biste ga mogli vratiti. zatim veliku navrtku kueista i je cvrsto. Kad je gornja nayrtka segnuta. (Ulje potpomaze prenos toplote koja se razvija u patronu stub a za yreme voznje). jer se maze ostetiti fino obradena povrsina sipke a time i zaptivka na ulazu u kuCiste. za vreme. uspite ca. ali veCina ih nerna. ring). Postavite novu gumenu zaptiyku ("0.stare unutrasnje elemente.JL 13. sada ga sastavite i ispustite vazduh iz koCionog sistema (pogledajte odgovarajuce poglaYlje "Sistem za kocenje«). Ako su oznake na istom mestu. 403 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Pitmanov h . Na gornji kraj sipke stuba postavite novu navrtku i pritegnite je prema uputstvu proizvodaca. 11.

I ovo je najcesCi slucaj. jedan za prenosnu polugu a drugi za desnu bacnu sponu. Bocne spone preko svojih krajeva (krajevi spone) vezuju se na vrat rukavea tocka. Vertikalno pomeranje ovog dela upravljackog mehanizma sprecava se ugradnjom letista u nosecu konzolu iIi jedne duge gumene caure. ali ima . Ponekad Pitmanova poluga ima dva otvora. Sarna noseca konzola pricvrscena je za karoseriju iii Sasiju na desnoj strani vozila. na desni tooak. ulazi u kutiju upravljaca pricvrscenu na bocni zid sasije iii karoserije u motorskom prostoru. Pitmanova poluga je svakako metalna. Prenosna poluga se zove i centralna spona. Ako osovina upravljaca na vasem vozilu posle izlaska iz kabine. zavisno od konstruktivnog resenja. Mehanizam za upravljanje prikazan na sliei izveden je tako da se postavlja iza osne linije prednjih tockova. Oba mogu biti izvedena i sa servopogonom. koja ide celom sirinom vozila i vezuje se na botne spone. ali uz dovoljno mogucnosti da se »Qseti« put. Ovo je uobicajeno ali ima i drugih resenja. se u osnovi izraduje na dva naCina: sa Pitmanovom polugom i zupcastom letvom. Uloga upravljacke kutije je da obrtno kretanje upravljaca i njegove osovine) pretvori u pravo!inijsko bocno pomeranje poluga upravljackog sistema prednjih tockova. Napomena: Na sliei je prikazana konstrukeija na kojoj bocne spone povezuju direktno vra! osoviniee rukavea (tocak) i prenosnu polugu. Sklop pratece poluge. a drugi za levu bocnu sponu. u pitanju je Pitman sistem. Prenosna poluga se pricvrscuje za desni zid motorskog prostora pomocu pratece poJuge nazvane jos i pomocna po lug a iIi »ienjivac«. ima dva osnovna del a: samu polugu i noseou konzolu. 404 eIJlm se okretanjem oko vertikalne ose omogucuje skretanje vozila.• Zabravljiva klesta (»grip« klesta) • Komad metal a tdine 3-4 kg • Okasti kljucevi • Pentrirajuca teen os! • Krajevi spona • Krpe • Osnovna iIi pokrivna boja za metal iii drvo • Raseepke • Prenosna poluga • Sklop pratece poluge i zavrtnji za pritezanje U pravljacki mehanizam. I prateca poluga moze biti sa dva otvora. uz minimum naprezanja vozaca. duzine oko ·15 ern postavljena ispod upravljacke kutije. Ona je vezana na prenosnu polugu upravljackog sistema. Ovo se obavlja na utvrden naCin. Ovaj sklop ima uJogu da drzi prenosnu polugu u potrebnom polozaju i da omoguCi pre nos kretanja upravljaca i na desnu stranu vozila tj. jedan za prenosnu polugu.

konstrukcija gde je citav mehanizam smestem ispred ose tockova.. Zglobovi upravljackog mehanizma ne smeju imati zazora iIi ce tockovi »igrati« u voznji i izazvati vibracije upravljackog mehanizma.~ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE II 0 'I I I. osovina uprav!jaca ide do upravljackc kutije (1). Veza boone spone tj.llnom sponom) je navojna. Podesavanje duzine prenosne poluge vrsi se uvrtanjem iIi odvijanjem boone spone prema potrebi.. Prenosna poluga je ustvari eev ciji kraj ima unutrasnji navaj u koji se uvrce odgovarujuce navojno stablo bocne spone. jer su zglobne veze na njima. Boene spone povezuju vrat rukavea tocka i prenosnu polugu (eentralnu sponu). Napomena: Pojam levi i desni u ovom slucaju je relativan.I )L I I 0 \ ® CD ~ I 0 ra. osiguranje se vrsi pritezanjem obujmice. 1\1 l ! i ~ I I • ~ .. levi je tada desni i ol:irnuto.. . njenog unutrasnjeg kraja sa prenosnom po!ugom (eentr. Kada je ova duzina po desena kako treba..mizma sa pitm::movom polugom. tj. Duzina prenasne poluge se podesava u svrhu postizanja jednog od elemenata eetriranja prednjeg trapa... koja je pricvrScena zavrtnjim <l na sasiju. koji se zove »uvlacenje« prednjih . Aka se radi 0 vozilu sa upravljacem na desnoj strani treba ih uzeti suprotno.:s ~ \ Kod upr41vljackog meh. tockova. Zamena krajeva bocnih spona Ret je 0 bocnim sponama. Poddavanje se uvek vrsi tako da je razmak prednjih tockova meren ispred teorijske . koja prenosi krctanje na bocne spone(4).. i vati za uobicajeni evropski polozaj upravljaca na levoj strani. Pitmanova paluga (2) vezuje sc na prenosnlJ polugu (centralnu sponu) (3).

Kada kupujete krajeve spona. Koristite se demo. Napomena: Ovo nije bas neophodno. Odvrnite i skinite okastog kljuca. Nemojte da vas zavara mogucnost obrtanja bocne spone. Klestima izvadite rascepku iz krunaste navrtke kraja spone i bacite je. pa dcmonta±nom viJ. Okastim kljueem olabavite obujrnicu za osiguranje navojnog spoja boene spone i njenog unutrasnjeg kraja. taka da yam mehanizam za vesanje stoji sto blize horizontalnom polozaju. 7. 8. jer je ona i pravljena tako da se moie obrtati. vodite racuna da nisu isti levi i desni kao ni unutrasnji i spoljnji krajevi spona. 2. ali je korisno. 4. Da biste demontirali kraj spone. Podignite prednji kraj voziJa i postavite sigurnosna postolja. a ne podignuto. Ovim ste oznaCili dokle treba uvijati . 406 Uvucite kljun viljuske za demontazu izrneau vrata osovinice rukavca i kraja spone i udarajte pO viljusci cekieem. Zglobovi krajeva spona koji imaju vertikalni zazor moraju se zameniti. to obiono ide tesko. vee tim raspolazete. Zamena krajeva spona se vrsi na sledeCi naCin: 1. krunastu navrtku pomocu 405 SISTEMZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® 8) CD In"ucile rascepku (I) i skinite krunas[u navrtku (2).ose nesto manji nego iza ove ose. Da bi se ovo pravilno utvrdilo. vozilo mora biti oslonjeno na svoje tockove. Otistite navoj na tom kraju spone celicnom cetkom i krpom. Rasccpkom (1) osigurava 51! krunasta navrtka (2) koja pritetc konusno stablo kugJaslog zgJoba (3) kraja spone (4). Posto je to veza konusnog stabla i konusnog otvora. Obojite ociseeni navoj svetlom sprej bojom iIi cetkicom nanesite boju iii temeljnu boju. morate ga prvo odvojiti. 5.>pone) (5) i vrata osovmice rukavca (6). Provera ispravnosti zgloba kraja spone vrsi se tako sto se jednom rukom cvrsto uhvati bocna spona odmah do zgloba i pokusava snaino pokretati gore-dole.taznom viljuskorn (kao na slici) i cekic sa okruglom glavom. od spregnutog dela. kako bi se otkrio eventualni zazor. 6.ne spone se moraju zameniti cim se pojavi vertikalni zazor u zglobovima. Ako menjate sarno jedan od krajeva bocne spone.iuskom (3) odvojlc kraj bocm: spone (4) od njenog kraja (kraja botne . Krajevi boe. morate koristiti penetrirajucu tecnost da biste olaksali demontaiu. Osigurajte zadnje tockove sa podmetaCima. 3. Dva puta prove rite da Ii ste kupili odgovarajuCi kraj ili krajeve.

Okastim kljueem pritegnite obujmicu za osiguranje. Postavite teti komad metal a povrh otvora u Rrenosnoj poluzi u koju se montira boene spona. 11. Rascepku bacite. J edan kraj se vezuje za Pitmanovu polugu. Montirajte novu prenosnu polugu. drugi za pratecu polugu. 8.novi kraj spone kako bi centriranje tockova ostalo isto. Uvucite konusno stable kraja spone u vrat rukavca tocka. 10. prema postupku u tack am a 3 i 4. Napomena: Ne udarajte cekicem pei boenoj sponi iii njenom klinu. Postupiti obrnutim redom prema tackama 3 i 4. 9. 4. Aka zazar postoji zamena prenosne po luge se vIsi na sledeCi nacin: 1. Krajevi prenosne poluge imaju jos i navojne otvore za vezu sa bocnim sponama. Podignite prednji deo vozila i osigurajte ga sigurnosnirn postoljima. KoristeCi demontaznu viljusku i poluokrugli eekic. koristeCi taeku 5 objasnjenja "Zamena krajeva bocnih spona«. 12. ~ f -. 7. odnosno njihovim krajevima. Odvmite kraj spone pomocu zabravljivih klesta (»grip"). demontirajte obe veze. Spustite vozilo. Nanesite boju i na novi kraj spone tacno onako kako je i na starom. 3. Uvucite novu rascepku i kiestillla savite krajeve. 10. prema taekama 1 i 2. kao i sa veze prenosne poluge i Pitmanove poluge. Cekicem sa poluokruglom glavom udaraJte po suprotnoj strani prenosne poluge da biste olabaviii spoj klina boene poluge (spone) sa prenosnom polugom. 5. 11. 14. Skinite prenosnu polugu. Zamena prenosne poluge Prenosna poluga je jednodelni komad. Skinite krunastu nayrtku okastim kljueem. Skinite rascepke i krunaste navrtke sa veze prenosne poluge i pratece poluge. 9. Poveiite boene spone sa central nom (prenos- . . Uvmite novi kraj spone u CtV bocne spone sve dok bojeni deo ne doae do cela cevi. Ponovite tacke 3 do 5 na drugoj bocnoj sponi. Vratite krunastu navrtku'i pritegnite je tako da moiete ubaciti novu rascepku. 6. Osigurajte zadnje tockove sa podmetacima 2. r r 1 13. ne zaboravivsi da iskrivite rascepke. 15. vezujuCi je prvo sa prateeom i Pitmanovom polugom. 16. Krajevi prenosne poluge mogu imati zazar kao i botne spone. Klestima izyucite rascepku unutrasnjeg kraja jedne od boenih spona. Provera se VIS} na isti naCin.

Sarna poluga ovog sklapa vezana je jednilll krajem za kraj prenosne poluge. Skinite sklop pratece poluge. Spustite vozilo prema tacki 1 i 2.. nutim postupkom prema tackama 3 i 4. prievrseujuCi prvo zavrtnjima nosac za sasiju iii karoseriju. Cvrsto ih stegnite nasadnim kljucem. upravljacke osovine. uhvatite cvrsto rukom za prenosnu polugu u neposrednoj blizini njenog spoja sa prenosnom polugom i pokusajte da je drmate gore dole. Spustite vozilo. Bacite staru rascepku. 11. Postayite novi sklop pratece poluge na vozilo. 6. postupajuCi obrnutim redosledom po tack am a 3 i 4. PoveZite pratecu polugu novog sklopa sa pre. Demontaza odnosno zamena sklapa pratece poluge vrsi se ovako: 1. 2. iii sasiji. Za ovo su potre hni spec ijalni alati za demontazu. mora se zameniti ceo sklop. Aka se pojavi znatan zazar U sarnirnom zglohu koji vezuje pratecD polugu i njen nosac. 7. 8. Pritisnite prenosnu polugu kako bi se oslobodila prateea poluga. nosnam polugam mehanizma za upraYljanje obr. upravljacke kutije iii Pitmanoye poluge.nom polugom). Osigurajte zadnje tockove sa podmetaCima. Da biste proverili sklop pratece poluge. a drugim je »sarnirno« vezana (putem osovinice) za svoj nosae. ne pokusavajte da sami izvrsite popravku iii zamenu. po pratecaj poluzi da bi ste olabavili klinasti zavrtanj ave veze. Odvrnite krunastu navrtku pomocu odgavarajuceg okastog kljuea. 407 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE . 4. Podignite prednji deo vozila i osugurajte ga sa postoljima. obrnutim redosledom iz tacki 1 i 2. Ne zaboravite da iskrivite razscepke. Koristite nove zavrtnje za pricvrscenje . lstina' ovi sklopovi retko se kvare. Klestima izvadite rascepku jz veze prenosne poluge sa pratecom polugom. Upravljacka kutija lake i sami mozete da ustanovite da Ii je upravIjaeka kutija u stanju zadovoljayajuce ispravnosti iii ne.. 5. OdgovarajuCim nasadnim kljucem skinite zavrtnje koji drle nosac prateee poluge na karosefiji. obrnutim redosledom. 12. Udarajte cekicem sa poluokruglastom glavom. 9. 3. 10. NoseCi deo ovog sklapa pricvrscen je za sasiju iii karoseriju automobila sa dva iii vise zavrtnjeva. Ne zaboravite da savijete krajeve rascepke. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Zamena sklopa pratece poluge Sklop pratece po luge nosi desnu (putnicku) stranu prenosne pOluge.

Okretanjem zupcanika pomeramo Ietvu na jednu iIi drugu stranu. . Ovaj zglob ne sme imati vertikalnog zazora. Na oba mesta prievrcuju se 408 Kad uprayljackog mchanizma sa zupcastom let Yom. Sarna zupcasta letva je jedna ee!iena sipka.Upravljacki mehanizam s-a zupcastom letvom Alat i materijal: • PodmelaCi za loekove • Dizalica i sigurnosna poslolja • Viljuskasti kljueevi • Klesta • Okasti kljueevi • Demontazna viljuska • Poluloptasti cekic • Zabravljiva klesta (»grip« klesta) • Odvijac • Krajevi boenih spona • Zastitne rebraste gume • Litijumska maziva mast • Rascepke M ehanizam za upravljanje sa zupeastom letvom obrtno kretanje osovine upravljaca pretYara u pravolinijsko boeno pomeranje pomocu jednog zupcanika i zupeaste IetYe. jevi koji se vezuju na vratove osovinica rukavaca loekova. popravku prepustite profesionalcu. eija je jedna strana nazubljena i uzubljena sa zupcima malog zupeanika koji se nalazi na kraju upravljacke osovine.. Ako se to desi. Ciji su krdjcvi Z<lsticeni gumeni m rebrastim mufovima (3). Zupeasta' Ietva je smestena u cevasto kuCiste. Zastitni rebrasti gumeni mufovi. Zupeasta Ietva je syojim krajevima vezana na boene spone. Cevasto kuCisle zupeaste Ietve. Veza Ietve i boenih spona je kuglasta sa mogucnoscu podesavanja putem navojne veze i retko se kvari. Sklop je postavljen popreeno izmedu prednjih loekova vozila. Osovina upravljaea je upravna na sklop zupeaste Ietve. na svakoj strani vozila. zatim boene spone i njihovi kra. Na izlazu iz kuCista nalaze se zastitni rebrasti gumeni mufovi. zupcanik (1) uzub!jen je sa zupcastom letvom (2). prieYrSceno je na sasiju iIi karoseriju pomocu odgovarajucih nosaca s_e zavrtnjima za pritvrscenje. Sve je ovo smesteno u cevastom kucistu sklopa zupeaste Ietve.titu zupeaste Ietve od prljavstine i vode. postavljaju se na izlazni deo kuCista Ietve i vezuju se na bocne spone. Krajevi zupeaste letve veiani su na boene spone koje pravolinijsko kretanje Ietve pre nose na vratove osovinica rukavaca tocka i take zaokrecu lockove. Veza bocne spone i vrata osovinice rukavca je kuglasta sa konusnim klinaslim zavrtnjem. obujmicama i sIuze za za.

Osigurajte zadnje lockove sa podmetaCima. Zamena kraja spone iii ovog mufa vrsi se prema sledecem postupku: 1. Kod upravijackog mehanizma sa zupCaslom letvom i servo pogonom. Klestima izvueite raseepku iz krunaste navrtke koja osigurava vezu kraja spone i vrata osovinice rukavea tocka.". Ako se pojavi i najmanji vertikalni zazor u zglobu. Podignite prednji kraj voziia i osigurajte ga sa postoljima.. jer bisle mogli poremetili I = I I ! I ~ CD \ / / £\ / / / . " . 1-. 4. Okastim kljucem skinite krunastu navrtku. S. Viljusku uvucite izmedu vrata osovnice rukavca i kraja spone i udarajte po drugom kraju viljuske cekiCem. Napomena: Nemojte odvrtati kontra navrtku vise ad pola kruga.Zamena krajeva bocne spone i zastitne gume Provera ispravnosli krajeva span a vrsi se na pot. Uhvatite cvrsto kraj spone i drmajte gore-dole. Baeite staru rascepku. puno isti natin kao kod Pitmanovog sistema za upravljanje. II II I SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE y' ':/ Skinite rasccpku (1) i krunastu navftku (2). Viljuskastim kljucem popustile kontra navrtku na unutrasnjem kraju spone i odvite je za pol a kruga. kada zavrsite montaiu novih delova. 6.. creva (1) prenosi pritisak hidraulicne teenosti od pumpe (2) na upravljacku kutiju (3). Ponekad je potrebno zameniti gumeni rebrasti muf. . Razdvojte vezu pomocu demontaine viljuske i poluloptastog cekioa./--0 / Zupcanik (1) postavljcn fia kraju upravljacke orovine (2) pokrecc ZUPC3StU letvu (3) !evo i desna. 2. 3. jer se pocepao iIi je previse star. potom demontainom '1iljuskom (3) odvojte kraj bocne sponc (4) cd boCne spone (5) i osovinice rukavc:! (6). kraj spone se mora zameniti.. centriranje prednjeg trapa.

13. Drzite evrsto zabravljiva klesta koja treba da su jos uvek na sponi i viljuskastim kljueem dotegnite kontra navrtku. 19. 8. Provucite klinasti zavrtanj kraja spone kroz otvor na vratu osovinice rukavca. Podmazite slobodni dec navoja izmedu kontra navrtke i kraja spone. UvrCite sve dok ne dodete do kontra navrtke. Opravka servo uredaja je prilieno komplikovana stvar i zahteva specijalne alate i veStinu 410 Ala! i ma!erijal: • Podesljivi kljuc • Viljuskasti kljueevi • Odvijae • Okasti kljueevi • Teenost za servo uredaj • Pogonski kais • Krpe • Creva hidraulicnog servo uredaja • Obujmice za creva • Posuda za ispustanje teenosti . KoristeCi zabravljiva klesta. 9. Spustite vozilo obrnutim redom prema taekama 1 i 2. jer hidraulieni sistem ovog uredaja sarno olaksava vozaeu okretanje upravljaea. Drzite zabravljivim klestima cev spone dok odvijate njen kraj._ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 7. Pravilno stezanje mozete postiCi tako sto cete zabravljiva klesta i viljuskasti kljuc driati blisko paralelnom polozaju i klesta vuCi prema sebi a kljuca gurati »od sebe«. 11.1 _______________ .409 . Stegnite krunastu navrtku okastim kljueem tako da se moze uvuCi nova rascepka. 14. . obrnutim postupkom iz taeke 9. 18. 20. 16. Dodajte malo litijumske masti u kuCiste letve. Ako zastitne rebraste gume treba da se zamene. Odvrnite kraj spone i skinite klesta. Postavite novu zastitnu gumu pazljivo je previ aced preko kontra navrtke da se ne pocepa. dok uvreete novi kraj spone. 10. drzite sponu da se ne okreee. Skinite klesta i kljuc. skinite ih posto ste olabavUi stege na njima. 12. 17. Uvucite novu rascepku i savite joj krajeve klestima. Rad hidrauliene pumpe prenosi se kroz sistem ventila i hidraulicnih cilindara (sa klipovima) i drugih pripadajuCih del ova na mehanizam za upravljanje i tako smanjuje naprezanje vozaea. 15. Servo upravljac S ervo upravljac u stvari bi trebalo da bude naziv upravljaea sa servo pojacanjem. da bi ste nadoknadili dec koji ee biti odbaeen sa starim gumama. Prievrstite gume obujmicama.

(3) Rezervoar hidr::mlitnog ulja i pumpa. .· koje ide direktno od pumpe na upravljacku kutiju cirkulise ulje visokog pritiska od pumpe ka upravjackoj kutiji.. ! . Kroz prvo crevo. kao ina prikljucku creva visokog pritiska. obieno se prvo nalazi iza kaisnika hidraulicne pumpe. UoCieete je po tom polozaju kao i po tome !ito na prednjoj strani ima kaisnik koji nasi remen prebaeen i preko kaisnika radilice. Proverite stanje remena i dotegnite ga ili zamenite ako treba. Mehanicko ostecenje servo sistema je u stvari osteeenje nekog unutrasnjeg elementa i manifestuje se bukom. Gubitak pritiska pumpe moze biti izazvan niskim nivoom tecnosti u rezervoaru pumpe i labavim iii istrosenim remenom koji proklizava. jer kroz njega cirkulise povratno ulje niskog pritiska. 1 : 1 ! . Gubitak pritiska i time izostajanje servo-efekta. Jedno polazi direktno od ledne strane pumpe i ide na upravljaeku kutiju. Preko jednog konzolnog nosaca pricvrscena je za biok motora..~ / L . Hidraulicni pritisak u servo sistemu.-J SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ~ / _ ..o I II I L I ~ Tipicni delav) upravljacKog mehanizma sa Pitmanovom poiugom i servo pagonom. ali '1 r F. mehanicko osteeenje koje maze izazvati buku i gubitak pritiska. U stvari to crevo se vraca na pumpu. Curenje je najeesCi problem kod servo upravljaea. (2) cn::vo visokog: i niskog pritiska. Potoje tri osnovna uzroka koji ugrozavaju rad hidraulienog servo sistema. gde se nalazi zaptivac pogonskog vratila pumpe. (1) upravljacka kutija iii glava upravijabl. Drugo ide od rezervoara pumpe na drugi prikljueak upravljacke kutije. prema postupku opisanom za alternator.• Pumpa hidraulienog servouredaja Za prosecnog amatera nije preporuCljivo da se u ova upusta. kao i curenje teenosti. ostvaruje pumpa koja je smestena na levoj (vozaeevoj) strani motorskog prostora. Moze se pojaviti bilo gde na sistemu.. sa strane. Pumpa je sa ostalim delovima servo uredaja vezana sa dva creva... i (4) Pitmanova poiuga. u odeljku »Zamena remena alternatora« u poglavlju »sistem za punjenje«..

6. da biste mogli skin uti crevo. odmicuCi im krajeve. Startujte motor i okrenite upravljac polako na leva pa nadesno da biste odstranili vazduh iz sistema. kako se ne bi okretao. da ne bi eurilo ulje. Medutim tri operacije mozete i sami uraditi. da ne bi curila teenost. Neka povratna creva niskog pritiska nemaju prikljucak ("holender«). 412 1 ? l' f Zamena creva niskog pritiska Povratno crevo se zamenjuje na sledeCi naCin: 1. izvadite ga iz motorskog prostora i bacite. Kada ste utvrdili mesta curenja zaustavite motor. I njih olabavite odvijacem. Na nekim instalacijama trebace yam i viljuskasti kljue da pridrzavate susedni element prikljucka. skinite prikljueke creva visokog pritiska poCinjuCi ad upravljacke kutije. Napomena: Neka creva imaju obujmiee bez vijaka. 5. Obieno se curenje moze lepo uociti. Bacite i crevo i obujmice. Napomena: Ako se u pocetku euje jedan kratkotrajni zavijajuci zvuk. Oslobodite crevO i drzeCi krajeve nagore. Opravka upravljacke kutije je posao za profesionalnog mehanicara. To su pomenuta popravka iii zamena remena. Postavite novo creva obrnutim postupkam iz tacke 2. Zamena creva visokog pritiska Ako creva Cure i ne moze se nista postiCi dotezanjem prikljucaka ria mestu curenja. 411 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. Postavite krpe ispod prikijucaka creva. Startujte motor i akreCite vol an polako ulevo i . Jedan od naCina da se utvrdi tacno mesto curenja je da se . Uklonite krpe i obrisite tragove tecnosti. zbog specijalnih alata i vestine. creva se moraju zameniti. Pomocu pOdesivog kljuea. 4.Zatim na drugim spojevima creva kao i na prikljuccima upravljacke kutije. posledecem postupku: Napomena: Ovaj po stupak je istoveten i za zamenu creva niskog pritiska u najvecem broju slueajeva. 3. drieCi krajeve nagare. 5. 6. 3. 2. Servo uprav!jac u mehanizmu sa zuptaslOrn lctvom na automobilima peto.krpom obrise iscurelo ulje i ukljuCi motor. Postavite krpe ispod prikljueaka creva. Postavite novo crevo prema obrnutom postupku u tacki 2. 2. Uklonite krpe i obrisite tragove ulja. to je normalna pojava. 7. Postavite nove obujrnice na novo crevo. U tom slucaju odvijacem olabavite obujmiee creva. Skinite crevo. creva i curenje pumpe. 4.

Jedan iii dva zavrtnja drie pumpu na nosacu. 8. 5. 14. Pumpa je montirana na nosacu koji je pricvrScen na blok motora. Postavite creva na novu pumpu prema tacki 8. On se mora redovno pregledati i servisirati a svaki defektan . Startujte motor i ostavite ga da radi najmanje jedan minut. 7. izraiena tendencija za preteranim zaokretanjem upravljackog sistema iii neuobicajeni sumovi i buka iz pumpe su indikacije neispravnosti servo upravljaca. oteiano upravljanje u normalnim uslovima voznje. Dodajte ulje ako je potrebno. 3. 9. 2. Postavite remen na kaisnik pumpe. Ako ste proverili iii zamenili remen i creva i jos uvek imate problema sa servO upravljanjem. 19. Podesite zategnutost remena prema postupku »Zamena remena alternatora« U odeljku »Sistem za punjenje{(. 18. Skinite poklopac za punjenje na pumpi i naspite odgovarajuce ulje (hidraulicnu tecnost). 4. 15. Pomerite sada pumpu suprotno od motora. Zamena hidraulicne pumpe Curenje na vratilu remeniee. Primaknite posudu za prihvatanje ispustenog ulja iz pumpe i cvrsto uhvatite pumpu zajedno sa ere virna i iscedite ulje. 16. 10. 6. Pomerite pumpu prema motoru i skinite remen. Postavite pumpu na nosac obrnutim postupkom tacke 4. da biste mogli priCi zavrtnjima za pricvrscenje pumpe na nosac. Skinite creva visokog i niskog pritiska prema ranije opisanom postupku. U gasite motor. treba zameniti pumpu. Skinite poklopac za sipanje tecnosti. 413 SISTEM ZA v KOCENJE S a stanovista bezbednosti sis tern za kocenje je najvazniji sis tern na vasem vozilu. Pomerite pumpu ka motoru i pricvrstite nosac za podesavanje. prema tacki 1. Ostavite pumpu u motorskom prostorll ibaeite staro ulje. 13. 11. Postoji i jedan podesljivi nosat koji . Vratite poklopac na otvor za punjenje. Okastim kljucem odvite ove zavrtnje. Okastim kljucem skinite zavrtanj na nosatu za podesavanje remena. 12. Pumpa se zamenjuje po sledecem postupku: SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1.omogucuje zatezanje remena.udesno da biste odstranili vazduh iz sistema. Skinite pDklopac otvora za punjenje uljem i proverite nivo. Odnesite pumpu u servis na popravku iIi je zamenite za remontovanu. 17.

: nl! klipove u kotionim cilindrima (6) koji pritiskuju parute (7) i obloge (8) 0 dabose (9). Principi hidraulike na kojima sistem za kocenje radi su veoma jednostavni. Ukoliko vozite normalnom putnom brzinom vi ne ostecujete koCionu instal aciju pa moze da se desi da su yam kocnice gotovo istrosene a da vi to ne znate. svakih 12.(5) prcdnjih kotnica i (6) zadnjih Sistcm takode ukljutujc: (7) rucnu kocnicu. Glavni kocioni cilindar Glavni koeioni cilindar i njegov rezervoar ispunjeni su koCionom teenoscu. materijal (obloge koenica) u dodir s koeionim dobosima koji se okrecu zajedno s toekovima i time izaziva usporavanje iIi zaustavljanje vazila. (3) dvodelni g/avni cilindar i (4) kotionc cevovode do. (8) cclitno uze (»sajiu«) i (9) obrtnu polugu. Hidr<lulicna kociona lcellost 51! potiskuje kroz koCiane cevovode (5) j ddujr. • r. 414 Jedini naCin da se sprece ovakve nezeljene situacije je redovan pregled kocnica. Sve komponente sistema za koeenje ne habajll se niti kvare istovremeno mada to ponekad mazda taka izgleda. Ovi ureclaji najbolje se mogu opisati . Hidraulicnim vodovima ovaj cilindar pave zan je sa satelitskim ureclajima na svakom tocku (koCioni cilindri). mora se odmah zameniti. Mazete da vozite na hiljade i hiljade kilometara a da nemate ni najmanje problema s kocnicama. maze yam se dogaditi da iznenada stanete i otkrijete da Sll yam kaenioe neispravne. Stagod uradili morate znati sta treba da ispitate. . Sistcm obuhvata: (1) pedaJu kocnice.000 predjenih kilometara iii jednom godisnje. preko sistema cevovoda. (2) servokocnicu iii vakuum ufcdaj. i r SISTEM ZA KOCENJE I I I ® Kod hidmulicnih kocnjca pritiskom na pedalu kotnice (1) pomera sc klipnjaca (2) i klip (3) u g!avnorn ciljndru (4). Povratne oprugc (10) odvajaju papute ad dODosa kada 51! QtpU5!i pedala kocnicc. Stoga je moguce prebaciti teenost (ulje za kocnice) iz gJavnog koCionog cilindra. sto predstavlja dobar vremenski interval za skidanje i ispitivanje delova sistema za kocenje. Kretanjem delova kocionih cilindara dovodi se frikcioni SiSlern za kocenje treba redovno pregled:ni i servisirati. Provera Citavog sistema za kocenje je mnogo bolja. rna koliko bio mali i naizgled nevazan. Jedna od njih je da fluidi (tecnosti) prakticno ne mogu da se sabiju. u koCione cilindre na tockovima. Oni se zasnivaju na fizickim zakonima. Mecllltim.deo. Ovaj cilindar ima klip i klipnjacu povezanu sa pedalom koenice.

odriava nepovratni ventil na glavnom cilindru. tecnosti se ne mogu sabijati ali mogu gasovi. Stoga se na ovim sistemima sa disk-dobos koenicama koristi dvodelni cilindar. Pored moguenosti za regulisanje siIe kocenja. Koeioni pritisak se ne moze preneti na bilo koji toeak pojedinacno sve dok koCione papuee na svim toekovima nisu u dodiru s odgovarajuCim koeionim dobosima. Kao sto smo napomenuli. Vazduh iz sistema uklanja se procesom "ispustanja« koji predstavlja vazan dec postupka servisiranja koenica. Kod disk-koenica. sprecava prodor vazduha u kocnice. koji predstavlja dec gIavnog cilindra. Isto tako rezervoar za kocioni fluid. a visoke temperature bez prokuvavanja. eliminise se mehanicka veza izmedu pedale kocnice i toekova.se ne koristi nepovratni ventil posto ovaj sistem nema povratnih opruga. a takode hidraulicni sistemi mogu se koristiti za pojacavanje sile kocenja. Povrsina radnog (glavni cilindar) klipa prema povrsini satelitskog (kocioni cilindar) klipa odreduje povecanje sile koeenja kod hidra- . U ovom slueaju nepovratni ventil se nalazi na izlazu iz glavnog cilindra u pravcu cevovoda za dobos kocnicu. kao vazduh na primer.kao cilindar s klipom na svakom kraju. Medutim. on se zgusnjava ako se izlozi dejstvu vazduha pa ee unistiti svaku obojenu povrsinu iIi oblogu kocnice ako dode s njima u dodir. iIi zaostali pritisak. Ovaj nadpritisak u instal aciji . Hidraulicni sistemi imaju mnoge prednosti u odnosu na Cisto mehanicke. Sistemi sa dobos-kocnicarna su konstruisani tako da se u instalaciji uvek zadrzava natpritisak eak i kada koenice nicu aktivirane. »tandem« glavni cilindar. Ovaj fluid je u stanju da podnese niske temperature bez zamrzavanja. pa je veoma vaino da u sistemu hidraulienih koenica nema tragova (mehurica) vazduha. KoCioni fluid se proizvodi specijalno za hidraulicke sisteme automobila i nekad ga ne treba mesati iIi zagadivati rastvaraCima. Ovim se obezbeduje ravnomerna raspodela koeenja na tockove. Kod kombinovanih sistema sa disk i doboskoenicama potrebno je imati nepovratni ventil na koCionom vodu dobos koenica ali ne i na vodu disk koenica. U tom trenutku hidraulieni pritisak je podjednak na svim cilindrima. Kod jednodelnog glavnog cilindra nepovratni venti I je unutrasnji dec glavnog cilindra i nalazi se u pravcu cevovoda za napajanje dobos koenice. Da bi se izbeglo prisustvo vaz415 SISTEM ZA KOCENJE duha u sistemu za kocenje na glavnom i koCionim cilindrima koriste se zvonaste gumene iIi neoprenske zaptivke. tzv. Kad vozac pritisne pedalu noine koenice glavni cilindar istiskuje fluid kroz vodove do svakog koCionog cilindra sto dovodi do izvlaeenja klipova koCionih cilindara i pritiskanja koCionih papuea i obloga 0 dobos koenice.

. prednji tockovi trpe eak 75% teZine yozila pa se. ada se pri tome ne blokiraju zadnji toekovi.ulienog sistema. Dobrim vizuelnim pregledom koCionih komponenata moze se spreCiti moguenost da iznenadni skok pritiska dove de do njihovog lorna. na njih mora preneti veta koCiona sila. Svako prisustvo uija iii vode izmedu obloga i dobosa dovodi do poremecaja odgovarajuceg koeficijenta trenja. Ali ukoliko do de do kvara (ispustanja) u jednoj grani instalaeije doc. Ova toplota mora se kontrolisano smanjiti. a normalni pritisak u drugoj gram dovesce do pokretanja klipa u cilindru i paljenja kontrolne lampice. Pored toga sto se koristi za prenosenje potrebne sile za pritiskivanje koCionih papuca iIi obloga papuea 0 dobose iIi diskove. Kod nekih prekidaea dolazi do paJjenja kontrolne lampice upozorenja samo kada je koenica pritisnuta (nofno) dok je kod drugih Iampica stalno upaljena. U ovom slueaju. Zbog toga je veoma vazno da se vrsi redovan pregled sistema u cilju otkrivanja bilo kakvih tragova habanja. a tu je vrlo vazna uloga materijala koeione obloge. Zaustavljanje vozila pri velikoj brzini onemogucuje . Hidraulicna instalacija kod vozila sa dvodelnim glavnim cilindrom ima i prekidac upozorenja kvara koenice (lampica) iIi prekidae diferencijalnog pritiska. VeCina prekidaea predstavlja dec jednodelnog uredaja koji sadrzi merni i proporeionalni venti!. mora da odrfava koefieijent trenja kroz Citav ciklus kocenja a da ne dovede do prekomernog habanja kocionog dobosa. On mora biti trajan a ipak treba da odgovara materijalu samog dobosa. ce i do pada pritiska u njoj. Servo-uredaj omogucava manji pritisak nogom na pedalu za koeenje uz postizanje odgovarajuceg pritiska u sistemu za kocenje. On se sastoji od klipa unutar cilindra malog preenika. Prilikom zaustavljanja vozila razvija se velika koliCina toplote na oblogama i dobosima kod sistema sa dobos-koenicama. U normalnom stanju klip se ne krece zbog toga sto je hidraulicni pritisak izjednacen u insta416 Iaciji. Hladenje sklopa dobos-koenice je tesko. Jedan kraj prekidaca povezan je za prednji dec hidrauliene instalacije. sistem za kocenje vrsi kompenzaciju promene optereeenja osovina yoziia u slucaju naglog zaustavljanja. U sistemu . Uz normalni pritisak na pedalu za koeenje hidraulieni pritisak u sistemu krece se od 6-9 bara zavisno od prenosnog odnosa izmedu klipova glavnog i kocionih cilindara. Ovo se postize neSto vetim preenikom prednjih klipova u odnosu na zadnje koCione cilindre toekova. tj.a koeenje razvijaju se visoki pritisci . stoga. Zagrevanje kocnica Svi koCioni sistemi frikcionog tipa u sustini predstavljaju toplolne sisteme. a drugi za zadnji.

koeniee ostaju blokirane. maksimalnog dodira izmedu povrsine obloge i dobosa. Efikasnost sistema sa dobos-koenieama zavisi od odgovarajueeg materijala obloge. Ovaj stetm uticaj prasine iIi vode na efikasnost sistema za kocenje prakticno je eliminisan sistemom disk-koenica sa stegom. dodatni pritisak izmedu papuea i dobosa postize se dejstvom samoaktiviranja koCione papute. podlozna ploea je konstruisana tako da smanjuje mogucnost da voda iIi abrazivna neCistoca dospe u prostor izmedu koc. kao i hladenja. disk-koeniee su skuplje. Ovo se tesko postiie u prilieno ogranieenom prostoru u toekovima. ako do toga ipak dode. rebrastim dobosima i kombinacijom obloga od Iivenog gvoida sa aluminijumskim kucistima dobosa. Pored toga sto drii sklop koCione papuce. Ovaj slab pokret ubrzava prenos koeione sile. Efikasnost sistema sa disk-koenicama zavisi od stanja frikeionih povrsina diska i stege. Posto disk-koeniea distribuira proizvedenu toplotu po veeoj povrsini ona se brze hladi nego dobos-koenica. Svojstva dobosa od gvozdenih odlivaka zavise od cirkulacije rashlad~ o g vazduha. pa se zato koriste sarno na prednjim toekovima kod vetine automobila. Disk-koenice imaju i visok stepen otpomosti na pad efikasnosti koeenja a zadrzavaju i veeu snagu zaustavljanja vozila nego dobos-koenice u vlaznom stanju. Kada su kocnice pritisnute trenje izmedu obloge i dobosa nastoji da potisne papuce u smeru okretanja dobosa. Kod vecih vozila obieno se koristi jedan iii vise ovakvih rashladnih sistema. odgovarajuee debljine.dejstvo rashladnog sistema koenica da efikasno odvodi razvijenu (oplotu. i I '1 Sistem disk-koeniee sastoji se od eelienog diska koji je povezan s toekom i stegom s ploCieama koja zahvata disk. glatkoee unutrasnjeg dela i obline dobosa. . Protok vazduha moze se poboljsati ubacivanjem vazduha u supljine izmedu tocka i dobosa.one papuce i dobosa. KoCiane obloge takode pomaiu odvodenju dela toplote ali potreba za podloznim plocama otezava unutrasnje hladenje. lake je relativno efikasna u sprecavanju da manje kolieine prasine iIi vode dospeju unutar sistema za kocenje. Pored sile koja se prenosi na koCione papuee preko mehaniekog iii hidraulicnog poluznog prenosa. -Stega se zatvara s abe strane ·diska sto dovodi do tisporavanja vozila. i j ! __ . Medutim.

Ukoliko papuea "hvata" 5 centimetara (iIi manje) od pacta: • Mozda su koeione obloge veoma istro. Proverite da Ii i dalje nastavlja da se kreee naniie. avo I automatsko podesavanje kocniea. avo zbog toga sto to omogucuje mehanicki i hidraulieni poluzni prenos. . 1zaberite suvu. Pri brzini od 30 kilometara na cas naglo pritisnite koenieu. Kod mehanizma za automatsko pOdesavanje koristi se dejstvo samoaktiviranja . to je znak nekoliko moguCih problema: • Nepravilno podesavanje kocniea • Prisustvo masti iIi koCione tecnosti na obJogama • Labave podloine ploee • Zamenjen polozaj primarnih i sekllndamih koCionih papuea • Nepravilno montiranje koCionih papuea na .ene • Mozda je nizak nivo kotione teenosti • Mozda je potrebno podesavanje koCionih papuea. iii ukoliko jedan tocak koei vise od ostalih kad se pritisne koeniea. nje. Kada se koeniea aktivira (pritisne) prva papuca prenosi pritisak na sekundarnu (drugu) papueu i poveeanom silom pritiska drugu papueu 0 doboS.d. Da bi se kompenziralo habanje obloga i dobosa sklop koeniee ukljueuje i automatsko podesavanje koCionih papuea.Lokaeija obrtne tacke koeione papuee odreduje da Ii ee se papuea pomeriti prema dobosu da bi ostvarila dejstvo samoaktiviranja. Oseeaj mekog zahvata koeione pedale znak je prisustva vazduha u instalaciji. C"" " ":W':' ""Ho k. Kod vetine modemih konstrukeija koeniea dodatna sila koeenja ostvaruje se povezivanjem dye koCione papuee u dobosu. kakve servisne us luge bi mogle da budu potrebne. medutim. Kada zaustavite vozilo i iskljueite motor. voznjom na drumu. poplocanulasfaltiranu deonieu uIiee iii puta. za pOdesavanje zaustavnog tocka na dobosu. 'oomH Ispitivanje kocniea u voznji Pre poeetka ispitivanja koeniea na vasem vozilu pokusajte da utvrdite. Uprkos dugog hoda pedale koeniee. koeniea kako bi se pokrenula poluga za po des aval.dvostruko servo-dejstvo«. bez saobraeaja ili drugih prepreka. Ova poluga se pokreee okretanjem navrtke I. gde mozete bezbedno da izvedete naglo zaustavljanje vozila. Kod ovog sistema obe koCione papuee su samoaktivirajuee. pritisnite koCionu pedalu sto je moguce jace drzeCi je cvrsto pritisnutu. koCioni eilindri i koeione papuee se ne kreeu predaleko da bi se ostvario dodir sa dobosem. Ukoliko vozilo »Vllce« iIi se zanosi ns jednu iIi drugu stranu. avo se naziva >. UkoIiko je to slueaj to je mak da je prisutan neki problem u glavnomcilindru ili ispustanje u nekom delu hidraulicnog sistema. Mehanizam za automatsko podesavanje eliminise potrebu za stalnim podesavanjem koeniea.

. • Neispravni leiajevi prednjih toekova mogu da prouzrokuju umanjenu efikasnost koeniea. Krajem ruCiee dizaliee iIi nasadnim kljutem odgovarajuce veliCine olabavite navrtke na oba prednja toeka za jedan okretaj (pribliino)._. Ovaj pregled je neophodan ne sarno radi utvrdivanja stanja radnih povrsina koeniee vee i radi otkrivanja svih neispravnih delova koji se mogu otkriti vizuelnim pregledom. Razlika izmedu prednjih i zadnjih dobos-koeniea je u tome sto prednje dobos-koeniee imaju daleko veCi broj delova. Ne :lurite .SISTEM ZA KOCENJE • Izvitoperenost podloinih ploea koenica. Pored toga. Prilikom donosenja odluke 0 opravei sistema za koeenje morate predvideti i odgovarajuee vreme. sto dovodi do delimicnog kontakta frikeionih povrsina • NezaobJjenost dobosa kocnice.jer eete u tom slueaju verovatno pogresiti. 2. Pregled prednjih dobos-kocnica Da bi se izvrsio pregled prednjih dobos-koeniea treba postupiti na sledeCi naCin: 1. Skinite poklopce (»radkapne«) sa prednjih toekova pomocu velikog odvijaca iii ostrog kraja ruene dizaliee. i svih komponenata u sklopu koeniea na toekovima.dobos. 3._-. Buka od trenja u kocnicama koje nisu ukljucene maze da bude rezultat sJedeCih problema: • Nepravilno osnovno podeSavanje • Povratna opruga pokvarena iii slomljena • Slepljen koCioni cilindar iIi yodice koeione papuee. Grebanje iii skripa kada je koeniea pritisnuta moze da bude znak: • Istrosenosti kocionih obloga • Neodgovarajuceg materij ala koCionih obloga • Prisustva ulja iIi masti na kocionim oblogama 417 ------. Neispravan lezaj maze da izazove nepotrebne poteskoee u traienju kvara na sklopu kocniee. stanja obloga koeniea. Kakvu god interveneiju da vrsite ona mora u svakom pogledu da bude kompletna. postupak ispitivanja prednjih dobos-koeniea se razlikuje od postupka ispitivanja zadnjih dobos-koeniea. mada se u stvari radi 0 neispravnom leZaju. Tokom ispitivanja koeniea u voinji proverite buku kada su koeniee iskljutene iii ukljueene. Pregled prednjih kocnica D etaljni pregled kocnica treba da obuhvati vizielni pregled frikeionih povrsina.--. Aktivirajte ruenu kocnieu.. Ne zaboravite da proverite mehanizam ruene koeniee kod svakog pregleda sistema za kocenje.

12. 11. Koristite velika klesta. Skinite sklop toeka i pneumatika. podlosku i navrtku. U slucaju sarno jedne navrtke radi se 0 navrtki za podesavaoje. 10. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvijte navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. Postavite podmetaee iza zadnjih tockova. ostavljajuci ih u »radkapnama« radi cuvanja. rnedutim. VeCina ovih navrtki moze se skin uti okretanjem istih u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Napomena: Sklop drzi jedna iIi dye navrtke. Podmetnite saku da biste ga prihvatlh. Skinite zastitnu kapu od prasine iIi masti. Prihvatite zastitnu kapu klestima i odvojite je pomocu odvijaca. a nju osigurava rascepka. Manji broj vozila.4. I [Li __ CD ® I I 1 . unutrasnja navrtka je za podesavanje. Napomena: Ukohko niste izvrsili pregled iii podmazivanje leiajeva u 1 ! . Najpre odvrnite navrtke s tockova. Ukoliko navrtkalnavrtke ne mogu da se odviju okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu pokusajte s odvrtanjem u smeru kazaljke na satu. Pomocu dizaliee podignite prednji dec vozila dok se toekovi ne odvoje od zemlje. za podesavanje na Cistu krpu. 5. Ukoliko ima dye navrtke spoljasnja iii kontranavrtka je krunasta a osigurava je raseepka. Klestima skinite rascepku. Stavite spoljasnji lezaj. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila da biste ga ucvrstili. 418 Ala! i materijal • OdvijaCi • Podmetati za tockove • Dizaliea i sigurnosna postolja • Klesta • Podesljivi kljuc • kocnice • Maska za lice iIi respirator • Cetka iIi usisivat • Merilo • Momentni kljue i nasadni kljue • Krpe • Raseepke 6. . 9.u kombinaeiji s odvijacem. ima leve navoje na navrtkama. 8. Pazite da lei:aj ne padne na pod. Pomoeu kljuca odvijte navrtku iIi navrtke 1 podmetat. 7. Protresite sklop dobosa i glavcine kako biste olabavili spoljasnji leiaj.

nje prisutno proveru koen ica treba da izvrsi profesustvo prljav§tine iIi masti na ovim povrsinama sionalni mehanicar. (6) poklopac iii spoljasnjeg lezaja.16.:md" "_:'0" ".iu i hladenje. Ukoliko su se za malo Ciscenje. . (5) Olvor gbvCine. ostatak prasine sa sk lopa koenice i unutrasnjosti UkoIiko se pojavi otpor pri skidanju sklopa dobosa pomocu eetke iIi u sisivaca. lzvrsite vizuelni pregl ed unutrasnjosti dobosa nica stavite "kasiku« za kocnice. ostavl jajuci izmcdu njih prazan prOSlar za vcntiiaci.. Proverite obloge papu ea kocnice. nje: Dok je sklop dobosa i glavCine odvojen ne 17. lzbegavajre udisanje »Qdrzavanje automobila«. Pri.obraditi u masinskoj radio nici. sigurne i neostecene (slomljene). S maskom za lice iIi respiratorom uklonite raeuna da unutrasnji Idaj ne kIizne na vreteno. (9) kontranJ\'rtka iii navrtka prstena. (2) unulrasnj i ldaj. Ukoliko je povrs ina ostecena treba je poluga odvojila od zaustavnog tocka. Ukoliko je curedodir s povriinom doboia iii obloge koenice. 14. vidite ode. (7) spoijaSnji iebj. Vodite 15. i (11) poklopac za zastitu ad prasine iii masli.CD Sklap prednjeg (1) znplivni prsten iii osigur<lc. (3) poklopac iii obloga unutrasnjeg ieiaja. (4) dobos. lspitajte koCioni cilindar na sklopu kocnice u sme se dozvoliti da mast iii prljavstina dodu u cilju otkrivanja trag ova curenja. (10) rascepka. Frikcione ploCice (5) su sarno u delimitnom dodiru s ukupnom povrsinom diska (6) oSlavljajuCi veti deo povrsine za hladcnjc. Odlozite sklop dobosa i gIavCine i pripremite 19. Svucite sklop dobosa i glavcine. Kod vozila sa u cilju otkrivanja ogre botina i vidljivih naprslina samopodesivim kocnicama bice potreban na frikcionim povrsinama. Upozorenje: Kod habanja obloge fiksirane zakovicam a proverite da Ii bilo I koCionih obloga dolazi do stvaranja prasine koja koja glava zakovice ne strei iznad povrsine H% :'"0"" mof' : . Upoiore. Navrtkc (12) dde lOeak (13) golim vijcima (14). tanki odvijacda bi se samopodesiva sina gIatka. Ne Ijak "Podmazivanje IeZajeva toekova« u poglavlju rreba oduvavati ovu praiin u. iii jos gore.kotu. u pluea ukoliko ne pacire. moglo bi da dovede do proklizavanja koenica iii 18. Proverite da Ii je povrdugaeki. Prove rite sve opr uge u sklopu koenice da Ii su smanjenja dejstva koeenja.0'''0 '" ob'o" "pll'"' "' SISTEM ZA KOCENJE Kod disk-kocnica frikcione piotice (I) u stezi (2) pritisbju disk (3) da bi zaustavjie okretanie locka aka g!avCine osovine (4). ave prasine! 13. roku koji se preporucuje u prirueniku. Sklap jt testO lzraden iz dva dela. mozda je potrebno iza tocka za podesavanje koc. (8) podloska.

Ovo je obuhvaceno odeljkom "Podesavanje dobos-koenica« u ovom poglavlju. mozda cete morati da malo pomerite dobos da bi leiaj dobro nalegao. . Ovde je potrebno izvrsiti podeSavanje lciaja toeka. pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 23 Nm. Zamenite podlosku i navrtku za podeSavanje. 22. Posta ste izvrsili pritezanje navrtke za podesavanje na odredeni moment okrenite navrtku za 11 6 do 1/4 obrtaja kako biste osigurali odgovaTajuce centriranje rascepke kroz otvor u vretenu i navrtki.da su tanje od 1. 25. Napomena: Treba uvek da se pridrzavate uputstva proizvodaea. Ukoliko je preenik 45 mm iii vise. Po novo montirajte zastitnu kapu i sklop toeka obrnutim redosledom od onog u tackama 7-9. Savijte krajeve rascepke oko navrtke pomocu klesta taka da Tascepka ne ispadne. ! i . a pritom okreCite toeak rukom. moida ce biti potrebno pravilno podesavanje koenice. 420 B. Ukoliko je potrebna zamena obloge vidi odeljak "Zamena obloga dobos-koenica« u ovom poglavlju. I ! 0. a pri torn okreCice toeak rukom. Napomena: neka vozila su opremljena opruznim amortizerom u zastitnoj kapi. 21. 24. Proverite = '"' r I . 23.5 mm. Napomena: Ukoliko je mehanizam za podesavanje dobosa menjan u toku zamene dobosa. . Ukoliko je preenik manji od 45 mm pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 10 Nm. Montirajte novu rascepku kroz otvor navrtke za podeSavanje iii kontranavrtke i vretena. Zamenite lez. Ukoliko postoji navrtka za osiguranje (kontTanavrtka) vratite je na svoje mesto i centrirajte tako da se otvor za rascepku poklopi s otvorom na vratilu. Ukoliko ne raspolaiete odgovarajucim uputstvom postupite na sledeCi naein: A. moida cete morati da ga pomerate unapred okrecuCi ga prilikom montaze. Zamenite dobos.aj toeka. 20. Merilom izmerite velieinu otvora glavCine za spoljasnji leiaj. .

I Ii I II :1 i . " "i I. Pomocu dizaliee podignite prednji dec vozila dok se tockovi ne odvoje od tla. J da krajevi raseepke ne dolaze u dodir sa ovim amortizerom. Skinite poklopee sa prednjih toekova pornocu velikog odvijaca iIi ostrog kraja ruene dizaliee. S.. Vetina ovih . 3. . za oko jedan okretaj. Aktivirajte rucnu kocnieu. 27. Najpre odvrnite navrtke sa toekova. Posle pregleda koeniea spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operaeija iz tacaka 1 do 6. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila da biste ga uevrstili. Kod servisiranja dobos-kocniea na drugom prednjem tocku sledite po stupak iz taeaka 7 do 25. Postavite podrnetace iza zadnjih toekova.I . 2. Krajem rutiee dizaliee iIi nasadnim kljueem odgovarajuce veliCine odvite navrtke na oba prednja tocka. 26.if 'l 'iii m. " . 6. ostavljajuCi ih u »radkapnama« radi cuvanja. 7. .:. Pregled prednjih disk-kocnica Postupite po sledecem redosledu: 1. 4.

12.5 mm. Ponovite redosled operacija iz laeaka 7 do 12 kod tocka no vozacevoj strani vozila. CU svakom slueaju proveriti da li je povrsina glatka). (5) prsten lefaja. (8) spoljasnji letaj.navrtki moze se skinuti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. plocice ne bi trebalo da budu tanje od 1. 10. On sadrzi kako hidrauliene tako i meha- . Okrenite prednji toeak u leva i proverite plociee disk koeniea sa abe strane disk a. Ukoliko na SISTEM ZA KOCENJE vaSlm kolima postoje navrtke s levim navojem odvite navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. Vratite sklop toeaka na svoje mesto obrnutim redosledom operaeija iz taeaka 1 do 8. 8. 421 J ------------SISTEM ZA KOCENJE Pregled zadnjih dobos-kocnica Alai i malerijal • Veliki odvijae • PodmetaCi za toekove • Dizalica i sigurnosna postolja • tylaska za lice iii respirator • Cetka iIi usisi vae Z adnje dobos-koenice je nesto lakse pregledati nego prednje posto ima manje komponenata za demontiranje. 11. (10) navrtka vretena iii kontranavrtka. Napomena: Ukoliko je prisutna znatna razlika u naeinu habanja izrnedu prednje i zadnje strane ploeica. konsultovati kvalifikovanog mehanieara. 9.5 mm. s prednje strane. 14. (6) disk iii retor. mazda ima leve navoje na navrtkama. Sklop zadnje dobos-koeniee ima dvostruku namenu. Skinite sklop tocka i pneumatika. Napomena: Na nekim diskovima ima masinski obradenih zljebova s prednje iii frikeione povrsine. mazda stega koeniea zahteva ponovno centriranje. sa zadnje strane. konsultovati kvalifikovanog mehanicara. I u ovom slueaju. i (12) stitnik od pruSine iii masti. (9) podloska. Spustite kola na tlo obrnutim redosledom operaeija iz taeaka 2 do 6. ®®® Tipicni sklap prednjeg diska: (1) nosac siege. Proverite ploCiee disk koeniea s abe strane diska. navrtke mozda treba obeleZiti slovorn "L". (7) otvor glavcine. 13. (2) vretena. (ll) rascepka. (3) zaptiv ni prsten ili osigurac. Ukoliko su povrsine pohabane. Pregledajte povrsinu diska -s abe strane da nema tragova zaseka iii vidljivih naprslina. medutim. PloCiee ne bi trebalo da budu tanje ad 1. Manji broj vozila. (4) unutrasnji lezaj. U tom slucaju.

Postavite podmetace ispred prednjih tockova kako biste spreCili pomeranje kola. 8. Da bi se izvrsio pregled zadnjih dobos-koeniea postupite na sledeCi naCin: 1. 2. 13. 11. 3. Pregledajte unutrasnjost frikcione povrsine dobosa da nema tragova zaseka i vidljivih naprslina. Hidraulicne komponente imaju vatnu funkeiju u radu sistema za kocenje. koji se jedino moze utvrditi skidanjem dobosa i proverom kotionog eilindra na tocku. J os jedan vatan pregled je pregled prisustva eurenja koeione teenosti. medutim. 14. moida ima leve navoje na navrtkama. 'S mask om za lice iIi respiratorom. Ispitajte obloge koCionih papuca. 10. Oslobodite dobos od golih vijaka laganim okretanjem tocka unapred. ostavljajuCi navrtke u »radkapnama« radi cuvanja. Skinite sklop toeka i pneumatika. VeCina navrtki moze se odviti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila kako biste ga ucvrstili. Mehanicke komponente vezane su za rucnu kocnrcu. uklonite ostatke prasine na sklopu kocniee i unutrasnjosti dobosa pomocu cetke iii usisivaeem Upozorenje: lzbegnite da udisete ovu prasinu! Gna sadri! azbest. Manji broj vozila. Ukoliko ih ima kocnice treba da pregleda profesionalni mehanicar. Pregled zadnjih dobosa treba da obuhvati detaljni vizuelni pregled svih veznih komponenata. Pomocu dizalice podignite zadnji kraj vozila sve dok se tockovi ne podignu ad tla. 5. Aktivirajte ruenu kocnieu. Oslobodite stegu pomucll odvijaca a zatim skinite dobos. 422 9. Ispitajte koCioni eilindar na sklopu kocnice da nema tragova curenja. Pomocu kraja rutiee dizaliee iii nasadnim kljucern odgovarajuce velicine odvite navrtke na oba zadnja tocka. Proverite da Ii je povrsina glatka. Najpre odvijte navrtke s tocka na strani suvozaca. Napomena: Mozda na jednom od golih vijaka postoji opruina celiena stega. Ispitajte sve opruge u sklopu dobosa da biste proverili da Ii su na svom mestu i da nisu ostecene (slomljene) . za oko jedan obrtaj. Ukoliko su obloge fiksirane zakovicama.5 mm. Kad skinete dobos treba da izvdite pregled i povrsina dobosa i papuca. 12. 6. 7. proverite da glave zakoviea ne strce iznad povrsine obloge. Ukoliko su obloge lepljene De bi trebalo da su tanje od 1. Ukoliko je potrebna zamena obloga papuca videti odeljak "Zamena obloga dobos- . Ukoliko je povrsina istrosenaJpohabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici.nieke komponente. PomOCll velikog odvijaca skinite »radkapne« sa zadnjih tockova. 4.

koristi pipetu. Ustvari. Verovatno moiete da prodete i bez ove operaeije . ukoliko se klip ne zaglavljuje u stegama (koenica »vuee« iii se brzo habaju ploeiee na jednoj strani vozila) i niste preW veliki broj kilome tara (80. mnogi profesionalni mehanicari ukljucuju generalnu popravku stege kocniee kao dec svake interveneije na kocnicama. Drugc: vrsle drze se pom-ocu .000 km). ~ i 9j1 t I J I I I ! I D. 16. mozda je potrebno dn se sarno odviju sa nosnca stege. Ponoviti redosled operaeija iz tacaka 7 do 16 u slucaju tocka na strani vozaea. ukoliko su stitnici od prasine na obe stege u dobrom stanju i bez tragova naprslina iii zaseka. SkidaI II . njem nekoliko zavrtanja iIi osovinica moze se pqdiCi stega kocnice i montirati nove ploCice. obrtnutim redosledom operaeija iz taeaka 2 do 6.kocnica« U ovom poglavlju.I bi se odstranila iz cilindri! .rezervoar:l . 18. 17. komad gumenog creVi! iii lz n!zervoara treb<l izvuCi oko polovinu 5ildr:bjil tecnosti cia hi se obezbedio pros tor za koCionu tecnost koju ce se vratiti u rezervoar prilikom skidanja stege kotnice. Drugim reCima.ukoliko nema tragova eurenja na stegi. Spustite kola na tlo. verovatno cete oceniti da je to lakse nego zamena obloga dobos-kocniea. Zamena plocica disk-kocnica K od veCine vozila zamena plocica disk-koeniea predstavlja prilicno lak posao za mehanicareamatere. montaii novih ploeiea i ponovnom sastavljanju. obrnutim redosledom operaeija iz tacaka 7 i 8.. I I I Sarno ne dozvolite da vas zavara prividna jed. nostavnost ovog posla! Ne radi se sarno jednostavnom rastavljanju disk-koenice. Vratiti sklop tocka i pneumatika na svoje mesto. ukoliko SISTEM ZA KOCENJE Da bi 5C skinulc vodece o50vinice (yodice) stege. Vratiti dobos na svoje mesto. 15. moida cete morati da ga malo okrenete unapred prilikom montale kako bi nalegao iznad golih zavnanja.. Mada nije apsolutno neophodno rastaviti iii zameniti stege koeniea kod novog postavljanja ploeica.

ukoliko demontirate disk-kocnicu i utvrdite da je spoljasnja ploCica malo istrosena. L-____________________ ____ otvor za klip u stegi nije jako zagreban iIi korodirao.:ekic i meki izbijac • Zieana "etka • Klesta • Odvijac • Moment-kljue i nasadni kljuc • Ulje za podmazivanje ili silikonski sprej • PloCice disk-koeniea • Montaini alat za stegu koeniee izgleda da su stege u dobrom stanju i ne izazivaju A sada nekoliko reCi u slucaju rekonstrukcije bilo kakve probleme. onda yam ostaje jedino da zamenite stege kocnice novim iii fabricki popravljenim delom.pleti za popravku koji sadrie de love za zamenu: 1 "" '''..tego."'" '''go koj' fib" . . Ukoliko su delovi korodirali to ce sprecavati stegu da »pIiva« tj. V. II Kad se stega skine S [Josaea stege izvucile je iz vozHa obesenu 0 Skid<lnjem kiina i opruge kuckanjem po njima s jedne stranC pomocu ' zi canu kuku. Delove koji drze stegutakode treba pazljivo pregledati.ldenjem o50vinica oJabavijuje sc: slega lako da 5C male skinuti. komandni krak iii nosae. onda nema razloga da ne od strane mehanieara-amat era. To dovodi do neravnomernog pritiska frikcionih plotica na disk usled cega dolazi do neravnomernog habanja plotica.ti sc mogu s p u ~ l i t i i na skidanje osovinica stege.:mjem stege koCioni cevovod se os!obada cck\ca i probojca oslobodite se stega. Vd.k'oo<' klio 00. ukoliko je prisutno jako curenje tecnosti za kocnice iii se klip vadi. pmboj" . a stege' nisu pretrpele bilo kakvo drugo ostecenje (kao sto su naprsline iii jaka korozija). Ala! i ma!erijal • Podmetaei za toekove • Dizaliea i sigurnostna postolja • Kljue za navrtke • 15 l jueevi • <. Amaterska popravka ce verovatno dati zadovoljavajuce rezultate.imica ili para cclicnih osovinica uskocnidma nil krajc:vimCl.opruznih plOtiCil ili osiguravajuCih klino\'a ili opruinih obu. Cekic se moze koristili i za n epotrebnog naprezanJ'a (deformacije). sto ukazuje na koroziju pa stegu treba zameniti. SISTEM ZA KOCENJE II I I Pomoko 'ck"" . onda je to znak da stega ne »pUva« kako treba. Ali ukoliko je otvor za klip u losem stanju. a unutrasnja istrosena do metalne podloge (iii obratno). Postopje kommontirate sarno novi komplet ploeiea. Ovde glavni problem lezi u koroziji. Cclju. a presko. Stoga. da se sarna centrira iznad diska.

424 los jedna stvar koja se cesto previda je stanje diskova. Kada se kobona pedala klati iii trese prilikom pritiskanja. U radionici ce se iZVfsiti provera diska da bi se utvrdilo da Ii se njegova povrsina moze bezbedno obraditi. Kod vozila s pogonom na zadnje toekove lezajeve prednjih toekova treba »podesiti« kod svake interveneije na kocnieama bilo da su one disk iIi dobos. izvitopereni iIi usijano glatki oni se ne moraju podvrgavati 'obradi povrsine. ali cesce nece i disk ce morati da se zameni. Na kraju. Ponekad ce masinska obrada povrsine diska resiti . Medutim. ovaj pastu· pak nije neophodan pasto su lezajeyi tackava fabricki zaptiveni. pregledom (i po potrebi ponovnam obradom povrsine) diska. Ukoliko diskovi nisu jako zagrebani. treba naliti noyu kolicinu kociane tecnosti i ispustiti vazduh iz instalaeije. Kod vecine vozila s prednjim poganom. Medutim. a da se ne prede minimalna debljina. medutim. Postupak zamene ploCica disk·kocnica Mada veCina disk·kocniea u sustini ima istu funk· . ona ce morati ponovo da se obradi iii zameni. Da ukratko rezimirama. Kada se disk pohaba preko odredene granice on se mora menjati. Ovaj postupak obuhvacen je u pocetku ove knjige pod poglavljem "Odrzavanje vozila«. Ovo ne mozete uraditi sami vee u nekoj masinskoj radionici. ovaj problem. Tvrda mesta u metalu mogu da dovedu do vitoprenja i posle obrade povrsine. a da pritom nema rizika od lorna. Osim ako lezaj nije ostecen i mora se zameniti oni obicno ne zahtevaju nikakva odrzavanje. naprslim iIi sjajnim mestima iii jakim ogrebotinama. Poslednja stvar koja se cesto zanemaruje je stanje 1ezajeva prednjih tockova. osnavni postupak zamene ploCiea disk·koeniea poCinje skidanjem i pregledom stege kacniee i delova.<.j I : i I i j " . zatim montiranjem novih ploCica i ponovnim montiranjem eitavog sklapa. Prove rite u vasem prirueniku da Ii lezajevi pred· njih toekava na vasim kolima zahlevaju peri· odicno »podesavanje. ukoliko povrsina diska liti na gramofonsku plocu sa moogo zlebova. Korozija i habanje mogu da ostete disk i bukvalno ga dovedu do rasturanja. zaseceni. lednostavno nije ostalo vise metala koji bi pravilno apsorbovao i rasipao toplotu. to je znak izvitoperenosti koja je cesto rezultat upravo ove vrste kvara. sva vozila s poganom na prednje toekove ne spadaju u ovu kategariju.

2.J . Kad se stega oslobodi ne dozvolite da visi 0 kotioni vod. Proverite cia i. / / (-1/ \ . @ Sklop sIege disk-kocnicc. (13) unutrasnja papucu. Skinite prednje toekave i odvojite frikeione plociee od diska pomotu velikog odvijaca. Podignite prednje toekave i oslonite vozilo na sigurnosna postolja.e opruge i njihov poloiaj u toku demOnlaie taka da ih moiNe pravilno panavno montirati. Cekic moze da bude koristan i kod skidanja osovinica stege. skinite "radkapne« i olabavite navrtke. Pomotu gumenog ereva. 6. 4. Isto taka mogu se koristiti opruzni osiguraCi iIi par celicnih osovinica sa uskocnicima (Seger-prstenovirna) na krajevima. (6) montazna konzolanosaC. 5. Takode obratite painju na to da su i spoljasnje ploCice stega obicno razliCite. __ -. (10) klip. Podignite poklopae motora ("haubu«). i (14) papuca. Kod drugih se vijak koristi za drianje opruzne plocice iii klina za bokiranje koji sa svoje strane dCli stegu kocoice na svom mestu. -kotnica na vasem vozilu moie se primeniti jedan od nekoliko metoda. Dok su prednji tockoyi jos na zemlji. Kad zamene plobea disk·kaeniea treba postu· piti na sledeCi natin: 1. Zavisno od vrste disk· SISTEM ZA KOCENJE Obratite painju na specijalne obujrnice za osiguranje iii prigusr. (7) podmetaci. njeni sastavni delovi. (11) kapil. 3. Neke stege su fiksirane u mestu.i su ploticc obelezene sa »unutraSnja« iii »spoljasnja« i vodite racuna da sve obujmice iii opruge budu pravilno centrirane. (4) kuCiste stege. (t2) osiguravajuca opruga paptite. (2) caure_ (3) rukavac. Ponekad su obe1ezene. (5) odusni vijak. (9) u!jni zaptivni prslcn. Razlog za ovo je taj sto' se koCiona teenost vraca u rezervoar prilikom skidanja stege kocniee. iii na neki drugi nabn izvueite oko polavinu sadr· hja kocione teenosti iz glavnog kaeionog eilindra i rezervoara. Treba je osigurati komadom zice i . konstrukeija stege kae· niee i pastupak zamene ploCiea mogu da variraju zavisna od tipa vozila. (8) obujmice. Kod stege s opruinim ploticama iii osiguraCima bice potreban tekic iii proda bi se plotice odvojile i oslobodila stega. Mantab novih plooca disk-kotnica se obicno moze ostvariti ake se ubace kroz donji otvor na stegi kocniee. Skinite stegu kocniee. 425 SISTEM ZA KOCENJE o \ (2) . Objasnicemo' osnovni postupak ali iSIO tako preporueujemo da koristite i odgavarajuCi priruenik.eiju. pronadite glavni kationi eilindar i arvarite rezer· voar za koCionu teenost. (1) osiguravajuCi vijak.

Ukoliko izgleda da su stege ispravne i da nema znakova proklizavanja kocnice. Neravnomemo habanje je znak da stege nisu dobro centrirane u odnosu na disk. . ocistite mesta montaze zicanom cetkom kako bi se uklonila korozija. Proverite stegu kocnice kad sre je odvojili od ploCica da nema tragova curenja.titi nove ploCice kao i izvitoperen disk. pa treba proveriti sasravne delove u cilju otkrivanja korozije iii ostecenja. ploCice-drzace iii opruzne osigurace pre nego 5tO ih upotrebite za pricvrsCivanje stega na svoje mesto. Preko 0. Konacno. Ne Cistite zicanom cetkom montazne osoviniee stega (ukoIiko takve postoje na vasem vozilu) jer eete time skinuti galvanizovani sloj koji stiti povrsinu i ubrzati korodiranje. Pre ponovne montaze stege. . ukoliko povrsine nisu relativno glarke i raYne. 9. Proverite stitnik klipa (od prasine) da nema tragove naprslina iii habanja (ostecenja). polozaj menjaca mora da bude u neutralnom polozaju. karisted mast za podmazivanje. prove rite stanje leiajeva tockova okretanjem diska rukom. 8. SledeCi korak je provera stanja diska. Stega koja euri brzo ee uni. Malo podmazite montazne osoviniee. Pomocu merila (lenjira) prislonjenog uz disk mozete proveriti izvitoperenost. ponovno povrsinski obraditi. Izvrsite pregled svega. . 7. staklaste odnosno bezbojne. Izbocine Ce normalno izgledati sjajne. potev od stanja unu426 trasnjih i spoljasnjih plotica kotnice. Ukoliko je potrebno servisiranje stege iIi lezajeva tockova prove rite da Ii su potrebne popravke obavljene pre montaze novih plociea.1 mm odstupanja u hrapavosti povrsine dovesce do trosenja pedale kocnice. onda ne moraju da se zamenjuju . Malo podmazati mesta gde stege klize napred-nazad da bi se eentrirale iznad diska. treba ih I I 'I = 'iJ. Za postavijanje osoviniea iIi pioCiea na svoje mesto mozda ee biti potreban cekie. U tom slucaju preporucuje se rekonstrukcija srega kao preventivna mera odriavanja. Posto ste rastavili kocnice sada mozete vrsiti sve potrebne popravke. Ukoliko su osoviniee korodirale zarnenite ih navim. Ploeiee disk-kocniea su ponekad obelezene oznakom »unutrasnja« i »spoljasnja«. 10.pricvrstiti za nosecu konstrukciju vozila.osim ako vozilo nije mnogo staro. Ukoliko su Iezajevi tockova neravni iIi imaju prekomerni zazar mazda ce rnorati da se servisiraju. I ovde. UkoIiko svi delovi zadovol)c pregled treba nastaviti s radom i montirati nove ploCiee u stegu. Kod vozila s pogonom na prednje tockove prilikom ispitivanja.

Remontovanje stege kocnica Za demontazu stege kocniea mozete koristiti jedan od nekoliko postupaka. a zatim pritiskajte pedalu kocniee i dadajte svetu koCionu tecnost u glavni eilindar. jedan za drugim. Za ovu svrhu postoji speeijaini alat za vadenje ali je malo mehanieara-amatera koji bi zeleli da kupe ovaj alat za sarno jedan posao. Za ravnomerno pritezanje preporucuje se upo:L SISTEM ZA KOCENJE treba moment-kljuca (za pritezanje navrtki koristiti redosled "u zyezdu«). 12. 15. niti se ovakav alat moze uvek iznajmiti. Jednu stegu potpuno sklapite i montirajte na svoje mesto pre nego sto demontirate drugu. Pritisnite pedalu kocniee nekoliko puta kako bi se uklonio zazor disk-kocniea s novim pioCicama. Po stupak ispustanja vazduha iz kocniea treba zapaceti od najdaljeg pa prema najblizem tocku U odnosu na glavni koCioni cilindar. Spustiti kola na zemlju i pritegnite navrtke. dok ne ispustite vazduh iz Citave instalaeije. Skinite obe frikcione pioCiee sa stege. Pritegnite odredenim momentom sve vezne elemente iIi vijke. Stega se moze demontirati dok se nalazi na vozilu i jos uvek je povezana s hidraulicnim vodom. iii se moze skinuti sa vozila i raskiopiti na radnom stolu. . Vratite prednje tockove na svoje mesto.11. 13. a zatim obavile probnu voznju. Kod vozila s pogo nom na prednje tockove 1. Pritisnite pedalu koonice kako biste istisnuii klip iz otvara. 14. Posto je hidraulicna instalaeija postavljena dijagonalno remontovanje stega mozete da obavite istovremeno. 4. Kada se na vijku za ispustanje pojavi Cista kociona tecnost zatvorite vijak i predite na drugi zadnji tocak. 2. 5. . Skinite jednu stegu iz leii.ta ostavijajuCi je povezanu za hidraulicni cevovod. Servisirajte sarno jednu po jednu stegu koenice. Zatim istu operaeiju ponoviti na prednjim tockovima. PosIe remontovanja stege i ponovne montaze ponoviti isti postupak za drugu stegu (na drugorn tocku). prema preporucenim vrednostima proizvodaca. Osnovni problem leii u vaaenjn klipova iz otvora. Za ovo treba otvoriti vijak za ispustanje yazduha na zadnjem tocku. Postupak demontaze bez skidanja sklapa stege kocnice s vozila je sledeCi: Kod vozila s pogonom na zadnje tockove 1. 3. Odvrnite vijak za ispustanje vazduha sa zadnje strane svake stege da biste ispustili vazduh iz instalaeije. Stoga yam jos preostaje da koristite hidrauIicki pritisak u koCionom sistemu za isteriyanje klipoya ili potpuno skidanje stege kocniee s vozila kao i da upotrebite ureaaj sa komprimiranim vazduhom da biste ·izbaeili klip iz otvora.

2. Izvucite abe stege iz lezista. 3. Skinite unutrasnje i spolj asnje frikeione plocice. 4. Pritisnite pedalu kocniee da biste istisnuli oba klipa iz otvara. avo ne vazi 2a vozila s pogonom na zadnje toekove posta je hidraulicna instalacija postavljena od prednjeg ka zadnjem delu vozila. Cim jedan od klipova iskoci gubi se pritisak u instalaeiji taka da drugi ostaje u svome otvoru. 427 _____________________________________________ Komprimovani vazduh produvan kroz Olvor vijb moie se koristiti za istiskivanje klipa iz stege. Krpom prebacenom preko stege spretava se prskanje prljavstine iii otpadaka u lice. Rutnom mazalicom (alatorn) ili pomotu hidr<lulicne instalacije na vozilu takode se moie iSlisnuti klip. Tehnika demontaze na radnom stolu sastoji se u sledecem: 1. Skinite obe stege kocnica s vozila, skidajuCi koCione cevovode, a zatim ih zapusite kako bi se spretio prodor prasine u instalaciju. 2. Skinite unutrasnje i spoljasnje frikcione plocice sa stega. 3. Otvorite vijak za ispustanje vazduha iz instalacije sa zadnje strane stege i povezite ispust za vazduh sa mazalicom. Ispumpavanjem masti u stegu povecava se pritisak sto ce dovesti do istiskivanja klipa iz otvora. 4. Alternativna metoda predstavlja koriscenje komprimiranog vazduha za izbacivanje klipa. Upozorenje: Klip moie velikom brzinom da izleti iz olvora pa ga treba usmeriti na dole, prema radnom stolu s krpom preko stege da bi se sprei'ilo 428 I j! ' o --0 Pre montaie klipa u stegu kocnicc. proverit:: da Ii je uljni zaptivni prstcn (1) na 5vom mestu u zidu cilindra i da Ii je zastitna kapa (2) postay]jena oko klipa (3). Klip treba malo podmazati kocionom IccnoScu. da prljavstina iii otpaci ne prsnu u lice. Prsti lakode Ireba da yam budu CiSIi. Kad se klip izvadi iz stege, primenom bilo koje ad gore navedenih tehn[ka, mozete pregledati stanje oba kiipa i otvora. Celicni klipovi su veoma skloni koroziji. Mada plasticni klipovi nemaju ovaj nedostatak oni mogu da se slome. Otvor takode treba da bude gladak, okrugao i bez ogrebotina, udubljenja, tragova korozije, velikih prskotina iIi drugih ostecenja. Ukoliko su stege naprsle iii veoma istrosene morace da se zamene. Stege koje su u dobrom stanju mogu se remontovati ·postavljanjem novog uljnog zaptivnog prstena na klip, malim podmazivanjem klipa koCionom tecnoscu, uvlacenjem klipa u njegov otvor i montiranjem novog stitnika od prasine. !

I I i i , 1 I I Fh. I. I I Ii J -Zamena obloga dobos-kocnica Alat i materijal • Veliki odvijae • PodmetaCi za toekove • Ruena dizalica i sigurnosna postolja •. Klesta • Podesljivi kljue • »Kasika« za kocnicu iii dugacak tanak odvijae • Maska za lice iii respirator • Cetka iii usisivac • Stezae koCionog cilindra • Montazno-demontazni alat za oprugu papuee koenice • Merilo • Moment-kljue i nasadni kljue • Krpe • Olovka i papir • Sredstvo za podmazivanje • KoCiane papuce i abloge • Rascepke O a bi koCioni sistem na vozilima efikasno funkcionisao - zaustavljao toekove u kretanju papuee i obloge koenica moraju da ustvaruju kontakt s dobosima koenice. Frikcione povrsine su obe koCione papuee u sklopu sa dobosom koenice. Kada se ove povrsine pohabaju smanjuje se efikasnost koenica. Da bi se utvrdilo stanje ovih koenica potrebno je vrsiti periodiene preglede. Za detaljni pregled dobos-koenica videti odeljke "Pregled prednjih koenica« i "Pregled zadnjih dobos-koenica« u ovom poglavlju. Kada papuee i dobos doclu u dodir prilkom procesa zaustavljanja iii koeenja dolazi do razvijanja toplote na frikcionim povrsinama papuee i dobosa. Ova toplota mora da se odvodi. Ukoliko se to ne izvrsi dobosi ee se izvitoperiti a dejstvo koeenja ce se smanjiti, sto moze da bude opasno. Kada se dobosi istrose (pohabaju) treba ih ponovo povrsinski obraditi u masinskoj radionici. Ponovnom masinskom obradom obezbeduje se pravilan kontakt povrsine dobosa i obloge papuea. Ukoliko je pohabanost dobosa suvise

velika dobos se mora zameniti. I papuee se takode habaju i eventualno ih treba zameniti. SISTEM ZA KOCENJE ® Komponente zadnje dobos-kocnice. (1) KoCioni cilinJar (2) klipnjuta. (3) povratne opruge, (4) koCiona pnpuca. (5) kociona obloga, (6) opruga za drlanje i osigurac. (7) poiugn za aktiviranjc ruen!! kocnicc, (8) n3vrtb za podes<Jvanje zaustiJ.vnog toeka, (9) osiguravajuca opruga za podes,\v<lnje, i (10) glavcina, Postupei zamene obloga prednjih i zadnjih dobos-kocniea se razlikuju pa cemo ih razmotriti odvojeno. Ponovno oblaganje prednjih dobos-koenica Za zamenu obloga prednjih dobos-koeniea po stupiti prema sledecem postupku: 1. Aktivirajte ruenu koenieu. 2. Skinite poklopce (»radkapne«) s prednjih toekova pomocu velikog odvijaea iii zaostrenog kraja TuCice Tucne dizalice. 3. Pomocu nasadnog (»gedore«) kljuea odgovarajuee veliCine odviti navrtke na oba prednja toeka za oko jedan obrtaj. 4. Postavite podmetaee za blokiranje tockova iza zadnjih toekova kako bi se spreeilo pomeranje vozila. 5. Pomocu ruene dizalice podiCi prednji deo vozila dok se toekovi ne odvoje od tia. 429 SISTEM ZA KOCENJE Sklap kotionog cllindra (na totkovima). Kotiona tecnos! I.llazi u cilind.1f iz cevovoda (1). Ostale komponcnte su: (2) odusni VljaL (3) opruga. (4) tanjiric. (5) klipovi. j (6) stitnici od prasinc. Prilikom Lamenc obloga papuca tn:ba postavitl stezae n ~ ,timike od pr<lsinc kako bi sc sprecilo sirenje delova cilindra kada Sf! skinu pOHatnc opruge sa papuca. 6. Postavite sigurnosna posrolja ispod okvira sasije vozila da biste ih cvrsto poduprli. 7. Skinite navrtke najpre s tocka sa strane suvozata ostavljajuCi navrtke u ),radkapni« radi sigurnog cuvanja. VeCina navrtki moze se skinuti k r e ~ tanjem u smeru suprotnom, od smera kretanja kazaljke na satu. Na manjem broju vozila, medutim, mozda postoje navrtke s levim navojem. U tom slucaju, mogu se obeleziti slovom )L«. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvite navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. 8. Skinite sklop tocka i pneumatika. 9. Skinite zastitnu kapu. Koristiti velika klesta u kombinaciji s odvijacem. Uhvatiti zastitnu kapu klestima i odvojite je odvijacem. 10. Skinite rascepku pomocu klesta. Napomena: Sklop je pricvrscen s jednom iii dye navrtke. Ukoliko ima dye navrtke, spoljasnja iii kontra navrtka je krunasta navrtka koju osigurava rascepka; unutrasnja navrtka je navrtka za podesa430 vanje. Ukoliko postoji sarno jedna navrtka radi'se o navrtki za podesavanje, a nju osigurava ras-

cepka. 11. Pomocu kljuca odviti navrtku iii navrtke i podlosku. Ukoliko se navrtka iii navrtke ne mogu odviti okretanjem u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu pokusajte s okretanjem u smeru kretanje kazaljke na satu. 12. Protresite sklop dobosa i glavCine da biste olabavili spoljasnji leiaj. Voditi racuna da leiaj ne padne na tlo. Podmestite ruku da biste ga prihvatili. Staviti spoljasnji lezaj, podlosku i navrtku za podesavanje na cistu krpu. Napomena: Ukoliko niste vrsili pregled iii pOdmazivanje leiajeva u roku koji se preporucuje u prirucniku (korisnika vozila) videti odeljak "Podmazivanje leZajeva na tockovima« u poglavlju "Odriavanje kola«_ 13. Skinite sklop dobosa i glavcine. Voditi racuna da se ne dozvoli pomeranje unutrasnjeg leiaja na vretenu. Ukoliko se prilikom skidanja oseti ma kakav otpor mozda ce bili potrebno da se pomogL if " 1.1 , nete "kasikom« za koenicu postavljajuCi je iza "kotura« za podeSavanje koenice. Kod novijih tip ova vozila opremljenih samopodesivim koenicam a bice potreban tanak odvijac da bi se samopodesiva poluga odvojila od zaustavnog kotura. Upozorenje: Dok su sklop dobosa i glavCine skinuti sa vozilrr vodite raGuna da mast iIi prijavstina ne dodu u dodir s povrsinom doboiia iii koCionih obloga. Prljav.frina iii mast bi mogli da izazovu proklizavanje kacnice i gubitak koCionog dejstva. 14. Sa maskom za lice iIi respiratorom uklonite zaostalu prasinu na sklopu koenice i iz unutrasnjosti dobosa pomocu eetke iIi usisivaea. Upozorenje: Izbegavajte udisanje ove praiiine! Ona sadrii azbest. 15. Pregledati frikcionu povrsinu unutrasnjosti koeionog dobosa da nema tragova zaseka iIi vidljivih naprslina. Proveriti da Ii je povrsina glatka. Ukoliko je povrsina PQhabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. 16. Postavite stezae na krajeve koCionih cilindara. Ovo ce spreciti sirenje delova cilindra kada su skinute povratne opruge sa papuea. 17. Skinite dye povratne opruge sa koeionih papuea koristeci montazno-demontazni alat za opruge. Napomena: Napraviti prostu skicu kaeenja opruga kako biste olaksali montazu novih opruga. Obratite paznju na razlieite preen ike spirale opruga. 18. Pomocu klesta skinite opruzne drzaee papuea utiskivanjem i okretanjem za eetvrtinu obrt" bilo u smeru kretanja kazaljke na satu bilo u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Napomena: Ukoliko je vase vozilo opremljeno

mehanizmom za samopodesavanje koenica morate obaviti jos jednu operaciju pre nego sto se kotione papuee mogu skinuti: pomocu klesta skinite kabl, zateznu oprugu i polugu za samopodesavanje. 19. Napravite prostu skicu mehanizma za podesavanje zaustavnog toeka obracajuCi paznju na polozaj zaustavnog toeka u odnosu na levu iii desnu papueu koenice. On treba da bude blizi jednoj od papuea. Skinite obe kotione papuee kao sklop. 20. Pomerajte papuee jednu prema drugoj. Ovim ce se osloboditi opruga i navrtka za podesayanje zaustavnog toeka. 21. Malo;}, koliCinom masti za podmazivanje podmaZite jezicke na podloznoj ploti koenice. Obicno ima sest takvih jezicaka. 22. Montirajte nove kocione papuee i obloge obrnutim redosledom operacija iz taeaka 16 do 21. SISTEM ZA KOCENJE Za ovo ce biti od koristi skice koje ste napravili. 23. Vratite dobos na svoje mesto; mozda cete morati malo da ga okrenete unapred dok ga montirate. 24. Vratite lezaj toeka na svoje mesto; mozda cete morati da protresete dobos kako bi lezaj pravilno nalegao. 25. Vratitepodlosku i navrtku za podesavanje na svoje mesto. 26. U ovoj fazi potrebno je izvrsiti podesavanje leiaja toeka. Napomena: Treba da se uvek pridrzavate uputstva proizvooaca. TJkoliko nemate ovakvo uputstyO treba se pridrzavati sledeCih osnovnih principa podeSavanja lezaja. A. Pomocu merila izmerite OtvOT glaveine za spoljasnji leiaj. Ukoliko je OtVOT veliCine 45 mm iIi veCi, pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 23 Nm okrecuCi pritom toeak rukom. Ukoliko je otvor ispod 45 mm pritegnite navrtku za podesavanjem pomocu moment-kljuea na 10 Nm okrecuCi pritom toeak rukom. B. Posto se nayrtka za podeSavanje pritegne na potreban momenat, odvijte navrtku za 1/6 do 1/4 obrtaja kako bi mogla da se montira rascepka u odgovarajuCi otvOT na navrtki i vretenu. U slui'aju da postoji kontranavrtka, odvijte je i centrirajte tako da se otvor za rascepku poklopi s otvorom na vretenu. Napomena: Ukoliko je prilikom skidanja dobosa doslo doporemecaja mehanizma za podesavanje dobos-koenice biee potrebno pOdesavanje koenice. Ovo je obuhvaceno odeljkom "PodeSavanje dobos-koenice« u ovom poglavlju. 27. Stavite novu rascepku kroz navrtku iIi kontranavrtku za podesavanje i vreteno. Savijte krajeve rascepke oko navrtke pomocu kleSta tako do se ne vadi. 28. Vratite na svoje mesto zastitnu kapu i montirajte sklap toeka i pneumatika, obrnutim redosledom operacija iz taeaka 7 da 9. Napomena: Neka

vozila su opremljena opruznim amortizerom koji se nalazi u zastitnoj kapi. Prove rite da krajevi rascepke ne dodiruju ovaj amortizer. 29. Postupite po uputstvima iz taeaka 7 do 28 u slucaju zamene dobos-koenice na drugom prednjem toeku. 30. Posle pregleda koenica spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz taeaka 1 do 6. Zamena obloga zadnjih dohos-kocnica . Za zamenu obloga zadnjih dobos-koenica postupite prema sledecem postupku: 431 . ~ - - - ~ I SISTEM ZA KOCENJE \ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - i 1. Aktivirajte ruenu koenicu. 2. Skinite "radkapne« sa zadnjih tockova pomocu velikog odvijaea iii zaostrenog kraja drske ruene dizalice. 3. Pomocu nasadnog kljuea odgovarajuce velicine odvijte navrtke na oba zadnja tocka. za oko jedan obrtaj. 4. Postavite podmetaee za blokiranje tockova ispred p'rednjih tockova kako biste sprecili pomeranje vozila. 5. Pomocu ruene dizalice podignite zadnji dec vozila dok se tockovi ne odvoje od tIa. 6. Postavite sigurnosna postolja ispod okvira sasije vozila da biste ga cvrsto poduprli. 7. Skinite navrtke najpre sa zadnjeg tocka dijagonalno od vozaca ostavljajuCi navrtke u »radkapnu« radi cuvanja. VeCina navrtki moze se skinuti okretanjem u ?meru suprotno od smera kretanja kazaljke na satu. Na manjem broju vozila. medutim, mozda postoje navrtke s Ie vim navojem. U tom slucaju, uske mogu biti obelezene slovom »L«. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvijte navrtke u smeru kretanja kazaljke na satll da biste ih skinuli. 8. Skinite sklop tocka i pneumatika. 9. Oslobodite dobos sa golih vijaka pomeranjem unapred okrecuCi gao Napomena: Na jednom od golih vijaka mozda postoji opruzni celicni osigurac. Oslobodite osigurac pomocu odvijaca a zatim skinite dobos. 10. KoristeCi masku za lice iIi respirator uklonite prasinu koja se nakupila na sklopu koenice i unutrasnjosti dobosa pomocu cetke iIi usisivaca. Upozorenje: Izbegavajte da udisete ovu prasinu! Dna sadri.i azbest. 11. Pregledajte frikcionu povrsinu dobosa da nema tragova zaseka iIi vidljivih naprslina. Proverite da Ii je povrsina glatka. Ukoliko je povrsina pohabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. 12. Proverite koCioni cilindar (tocka) da nema tragova curenja. Ukoliko su prisutni kocnice

treba da pregleda profesionalni mehanicar. 13. Pregledajte sve opruge u sklopu kocnice da bi se videlo da Ii su propisno osigurane i da nisu slomljene. 14. Postavite stezae za koCione cilindre na krajeve koCionih cilindara. Ovo ce spreeiti sirenje del ova cilindra kada su skin ute povratne opruge sa papuea. 15. Skinite dye povratne opruge sa koeionih papuea koristeCi montazno-demontaini alat za opruge. 432 Napomena: Napraviti prostu skicu kaeenja' opruga kako biste olaksali montazu novih opruga. Obratite paznju na razliCite preenike spirale opruga. 16. Pomocu klesta skinite opruine drzace papuea utiskivanjem i okretanjem za cetvrtinu obrta bilo u smeru kretanja kazaljke na satu bilo u smeru suprotno od smera kretanja kazaljke na satu. Napomena: Ukoliko je vase vozilo opremljeno mehanizmom za samopodesavanje, koenica morate obaviti jos jednu operaciju pre nego sto se kocione papuee mogu skinuti: pomocu klesta skinite kabl, zateznu oprugu i polugu za samopodesavanje. 17. Skinuti kabl pomocne koenice s nosaea poluge dye kocione papuee. 18. Napravite prostu skicu mehanizma za podesavanje zaustavnog tocka obracajuCi painju na poloiaj zaustavnog toeka u odnosu na levu iIi desnu papueu koenice. On bi trebalo da bude blizi jednoj od papuca. Skinite obe koeione papuee kao sklop. 19. Pomerite papuee jednu prema drugoj. Ovim ce se osloboditi opruga i navrtka za podesavanje zaustavnog tocka. 20. Malom koliCinom masti za podmazivanje podmazite jezieke na podloznoj ploCi kocnice. Obieno ima sest takvih jezieaka. 21. Montirajte nOve koCione papuce i obloge obrnutim redosledom operacija iz tacaka 14 do 19. Za ova ce biti od koristi skice koje ste napravili. 22. Vratiti dobos na svoje mesto: mozda cete morati malo da ga okrenete unapred dok ga montirate. 23. Vratiti sklop tocka i pneumatika na mesto, obrnutim redosledom operacija iz taeaka 7 i 8. 24. Ponovite operacije ad tacke 7 do 23 kod zadnjeg toeka na strani vozaea. 25. Spustite vozilo na tlo obrnutirn redosledom operacija iz tacaka 2 do 6. Podesavanje dobos-kocnica U cilju maksimalne efikasnosti koeenja potrebno je da se postigne pravilan kontakt papuea i dobosa. PodeSavanje koenica predstavlja " ~ I , ~

I , I ! I .SISTEM ZA KOCENJE Dobos-kocnicc imaju samopodesivu polugu (I) koju pokrece navrtka -;"3 poddavanje (2) kada se automobil krete unazad i aktivjra kocnica, time se menja polozaj koCione papuce (3) i ohloge (4), u stvari ponovno podesavanje povrsina naleganje papUea i dobosa. lako sistemi sa dobos-kocnicama imaju uredaj za automatsko podesavanje, potrebno je ipak i rueno podesavanje. Deo mehanizma za rueno podesavanje predstavlja navrtka za podesavanje zaustavnog toeka koja se nalazi izmedu dye papuce na sklopu koenice. Okretanjem ove navrtke moze se menjati razmak izmedu papute i dobosa. Ala! i materijal • Podmetaei za blokiranje tockova • Ruena dizalica isigurnosna postolja • OdvijaCi . • »Kasika« za kocnicu • Klesta 433 .. -------------------SISTEM ZA KOCENJE 1 __ ---0 Da hi se izvrsilo podesavanje kotnica na sistemima kad kojih nije potrebno skidanje tockova: Ubaciti tanak odvijac (1) kroz OIvor za podesavanje (2) na pouloznoj ploti kocnice kako bi se odvojila samopodesiv3 poluga (3). Zatim se pomocu "kasike« koenlee (4) okrecitc navrtku za poddavanje zaustavnog locka (5) da bi se promenio po!oiaj obioge (6), Kod veCine sistema sa dobos-kocnicama obez. beden je pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka kroz otvor - pristup za podesavanje na podloznoj ploCi kocnice. Kod ovih sistema nije neophodno skidanje tocka da bi se izvrsilo podesavanje. Kod drugih sistema obezbeden je otvor za pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka - pristup za podesavanje - na samom dobosu. Kod ovih sistema da bi se izvrSilo podesavanje potrebno je skidanje tockova. Ukoliko na vascm vozilu dejstvo kocnice nije onakvo kako bi trebalo da bude, pedal a kocnice dejstvuje u nizem polozaju iii se cuje skripanje prilikom zaustavljanja i aktiviranja kocnica, prvo bi trebalo da izvrsite podesavanje kocnica. To bi moglo da resi problem. Podesavanje bez skidanja tockova Evo kako ce se izvrsiti podesavanje kocnica kod sistema gde ne moraju da se skidaju tockovi. 434 l.Postavite podmetace za blokiranje tockava iza zadnjih tockova. Napomena: Rucna kocnica ne

sme da bude aktivirana. 2. Rucnom dizalicom podic; prednji dec vozila i postavite par sigurnosnih postolja ispod okvira sasije. 3. Rucnom dizalicom podic; zadnji dec vozila i postavite sigurnosna postolja ispod okvira sasije. Uklonite podmetace za podupiranje tockova. 4. Pronadite otvor za podeSavanje kocnice koji se nalazi na podloinoj ploCi kocnice sa unutrasnje strane prednjeg tocka. 5. Skinite zastitni poklopac sa otvora za podesavanje pomocu odvij aca. 6. Pomocu "kasike« kocnice okreCite navrtku za podesavanje zaustavnog tocka pomeranjem slobodnog kraja »kasike« kocnice - onog koji driite - na dole. 7. Ponovite ovaj postupak nekoliko puta okrecuCi pritom tocak unapred dok ne osetite jak otpor pri okretanju tocka. 8. Ubacite tanak odvijac u otvor za podesavanje ] I .• r ): dok ne osetite otpor zbog dejstva opruge. Kada osetite dejstvo opruge to je znak da ste odvojiii samopodesavajucu polugu od navrtke za podesavanje zaustavnog toeka. Sada se zaustavni tocak moze okretati U SllProtnom smeru. 9. Pomocu »kasike« koenice okreCite navrtku za podesavanje zaustavnog tocka u suprotnom smeru, pomeranjem siobodnog kraja "kasike« onog koji drzite - na gore. 10. Ponovite ovu operaciju jos tri puta. 11. Skinite alat i okrenite toeak unapred da bi se utvrdilo da Ii ima ikakvog olpora. Ukoliko je otpor jos uvek prisutan ponovite operacije iz taeaka 9 i 11 sve dok se olpor ne otkloni. 12. Vratite zastirni poklopac na otvor za podesavanje na podloznoj ploCi koenice. 13 .. Ponovite operacije iz taeaka 4 do 12 kod ostalih dobos-koenica. 14. Spustite vozilo na tIo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 1 do 3. 15. Ukljucite motor. 16. U bezbednom podrueju vozite unapred i evrsto pritisnite kocnicu. 17. Vozite kratku deonicu unazad i cvrsto pritis· nite kocnicu. 18. Ponoviti operacije iz tacaka 16 i 17 deset pula da biste se uverili da je podesavanje praviino izvrseno i da su poluge za samopodesavanje ostvarile odgovarajuCi zazor izmedu papuee i dobosa koenice. 19. Ispitajte ponasanje voziia u uslovima drumske voznje. Podesavanje sa skinutim tockovima Kod nekih lipova vozila pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka obezbeden je kroz

dobos. U ovom slucaju moracete da skinete tocak da biste izvrsili podesavanje koenica. Primenite sledeCi postupak. 1. Postavite podmetaee zapodupiranje toekova iza zadnjih toekova. Napomena: Ruena koenica ne sme da bude aktivirana. 2. Skinite poklopce (»radkapne«) sa svih toekova pomocu yelikog odvijaea ili kraja drske ruene dizalice. 3. Pomocu nasadnog kljuea odgovarajuce veliCine odviti navrtke na svakom toeku za otprilike jedan obrt. 4. Pomocu rucne dizalice podiCi prednji deo vozila sve dok se tockovi ne odvoje do tla. ' 5. Posta viti sigurnosna postolja ispod sasije kako biste cvrsto poduprli vozilo. J L J ........ • SISTEM ZA KOCENJE 6. Pomocu ruene dizaIice poditi zadnji dec vozila sve dok se toekovi ne odvoje od tla. 7. Postavite sigurnosna postoIja ispod sasije da biste podruprli vozilo. 8. Skinite navrtke s prednjeg tocka ostavljajuCi ih u "radkapnu« radi cuvanja. VeCina navrtki moie se odviti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Na manjem broju vozila; medutim, mozda postoje navrtke s levim navojem. 9. Skinite sklop tocka i pneumatika. 10. Okrecite dobos dok otvor za podesavanje ne dOGe s donje strane. Skinite zastitni pokiopac sa otvor3. 11. Ubacite »kasiku« kocnice u otvor za podesavanje da biste okrenuli navrtku za podesavanje zaustavnog locka. 12. Pogurajte slobodan kraj "kasike« kocnice na gore kako bisle rasirili papuce. Ponoyite ovaj po stupak istovremeno okrecuCi dobos unapred sve dok se ne oseti jak otpor pri okretanju. 13. Na jednom kraju krute iice klestima napraviti kuku (slicnu kuki na vdalici za odelo). 14. Ubacite savijeni kraj zice kroz otvor za podesavanje, na gore. ZakaCite kuku 0 polugu za podesavanje i blago je povucite da bi se poluga odvojila od navrtke za podesayanje zaustavnog tocka. 15. Postavite »kasiku« kocnice na navrtku za podesavanje zaustavnog tocka, pa istovremeno odvajajuCi polugu za podesavanje pritisnite "kasiku« kocnice na dole, kako biste okrenuli navrtku. 16. Ponovite operaciju iz tacke 15 jos tri puta. 17. Skinite alat. 18. Okrecite dobos da bi videli da Ii je prisutan otpor pri okretanju. Ukoliko je otpor jos prisutan ponoviti operacije iz tacaka 15 i 18 sve dok se otpor ne eliminise. 19 .. Vratiti zastitni poklopac na o l v ~ r za podesa-

van]e. 20. Ponovo montirajte tocak. 21. Vratile navrtke na svoje mesto ali ih pritegnite sarno [ueno. 22. Ponovite operacije iz tacaka 8 do 21 na ostalim dobos·kocnicama. 23. Spustiti voziio na tlo, obrnutim redosledom operacija iz taeaka 4 do 7. 24. Prilegnuti navrtke na svim tockovima. 25. Vratite poklopce tockoya na svoje mesto. 26. UkljuCite motor. 27. U bezbednom podrucju voziti unapred, na kralkom potezu, pa cvrsto pritisnite koenicu. 435 SISTEM ZA KOCENJE ® .bi izvrsilo podesavanje kocnica na sistemima kod kojih je ;Olr cbno Ubaciti iitanu kuku (1) kroz otvor za poddavanje (2) kako bl se odvo)lla poluga Zli samopouduvanje (3). Pomocu lankog odvijaea (4) okreCite navrtku zn podcsavanjc zaustavnog locka (5) da b i se promenio palotaj obloge (6). 28. Vozite kratku dfOonicu unazad i tvrsto pritisnite kotnicu. 29. Ponovite operacije iz tataka 27 i 28 deset put a da ?iste .se uverili da je podesavanje pravilno lzvrseno 1 da su poluge za podesavanje ostvarile odgovarajuCi zazar izmedu papute i dobosa kotmce. 30. Ispitati ponasanje vozila u uslovima drumske voznje. 436 Servisiranje glavnog kocionog cilindra Alai i materijal • Odvijat • Nasadni kljut • Cevasti kljut • Kljuc za navrtke • KoCiona teenost • Glavni koeioni cilindar • Krpa .--.. I I G lavni koCioni cilindar u sistemu koenica na vasem vozilu predstavlja glavni rezervoar koCione teenosti. Kada vozae pritisne na pedalu kocnice ovo pomeranje se prenosi preko poluinog mehanizma na klip glavnog cilindra, koji potiskuje koCionu teenost. Kako su koCioni vodovi i kocioni cilindri (na toekovima) ispunjeni kocionom tecnostu sa pomeranjem klipa glavnog cilindra vrsi se prenos hidrostatickog pritiska kroz

. Kod ovog dvodelnog cilindra. imaju na sebi konzole i otvore za montazu. Trebalo bi da bude do 5 mm od vrha. Spustite poklopac motora. 6. Aktivirajte ruenu koenicu i pod ignite poklopac motora. Proverite nivo koCione teeDosti. Kod sistema za kocenjc hidraulicnog tip a sa jednodelnim cilindrom postoji opasnost da prekid nekog kocionog cevovoda iii curenje koCionog cilindra mogu da izazovu nagli i potpuni gubitak svojstva koeenja. proizvedeni od gvozdenog liva. Pritisnite pedaiu koenice nekoiiko puta i u toku 30 sekundi drzite neprestano nogu na pedali. Da bi se ovo spreeilo razvijen je dvodelni razvodni citindar i sada se on nalazi u uobicajenoj primeni.sistem za kocenje. Potpuni gubitak svojstva koeenja bi se dogodio u slucaju da hidraulieni sistem prednjih i zadnjih toekova otkaie istovremeno. Napomena: Ukollko je vase vozilo opremljeno servo-kocnicam a pritisnite i otpustite pedalu koenice pet puta kako biste ispustili vakuum iz sistema servo-koenice pre nego sto pristupite operaciji iz taeke 6. Provera glavnog kocionog cilindra Za proveru glavnog koCionog cilindra primenite sledeci postupak. 5. 4. 1. Glavni cilindar moze da ima jedan iIi dva dela kao i jedan iIi dva rezervoara za koeionu teenost. SISTEM ZA KOCENJE 3. Razlog je taj sto su prednje kocnice kod vozila s pogonom na prednje tockove daleko opterecenije nego kod vozila s pogonom na zadnje toekove. a ovakva mogucnost je veoma malo verovatna. 2. Ukoliko u tom periodu pedala polako popusti pod pritiskom noge to je znak istrosenih iIi nefunkcionalnih delova u gIavnorn cilindru sto zahteva zamenu glavnog razvodnog cilindra. Kod sistema servo-kocnica glavni cilindar montiran je na vakuu!ll ureclaju koji je montiran na pregradnom zidu izmedu motora i kabine. Jedna komora obezbeduje pritisak levom prednjem i desnom zadnjem tocku dok druga desnom prednjem i levom zadnjem toeku. obezbeden je odvojen sistem za prednje i zadnje kocnice tako da ostaje izvesna koeiona sila bez obzira na prekid nekog od koCionih cevovoda. UkoIiko bi doslo do pada pritiska na oba prednja tocka istovremeno (sto bi bio slucaj da je sistem podeljen poduino. Glavni cilindri. Utvrdite mesto gde se nalazi rezervoar glavnog cilindra i skinite njegov poklopac. Kod vozila s pogonom na prednje toekove glavni cilindar podeljen je dijagonalno. a kod prednjeg doslo do curenja) samo zadnje koenice mozda ne bi bile u stanju da bezbedno zaustave vozilo. Ukoliko pedala pod pritiskom noge ne popusti glavni cilindar pravilno funkcionise. Ukoliko je nivo nizak treba dopuniti rezervoar. Vratiti poklopac na svoje mesta.

Vratite poklopac na svoje mesto. Skinite krpu s koCionog cevovoda i prikljueka i bacite je. 11. Ispod instrument-table ponovo poveiite poluini mehanizam pedale koenice obrnutim redosledom operacija pod taekom 3. 5. 4. Napomena: Cilindri s dye komore imace dva cevovoda koie treba odvojiti. Ispod poklopca motora pritegnite tri vijka koji drie glavni cilindar u svom poloiaju. 15. Pomocu kljuea za navrtke pritegnite koCioni cevovod za prikljueak. pomotu nasadnog kljuea. ali ne suvise. Poluzni mehanizam fiksiran je za pedalu vijkom ispod obrtne taeke poluznog mehanizma. Uhvatite rukom glavni cilindar i pazljivo ga povucite unapred odvajajuCi ga od pregradnog zida. 2. 18. Ukoliko je to slueaj. glavni cilindar povezan je za vaku!Jm uredaj sa tri vijka (s oblom glavom). Napomena: Vodite racuna da se slueajno ne savije odvojeni koCioni cevovod. Po motu kljuea za navrtke odvojite koCione cevovode od glavnog cilindra. Utvrdite mesto glavnog cilindra i olabavite tri vijka (s oblom giavom) kojim je prievrscen za pregradni zid izmedu motora i kabine. Kada su cevovodi odvojeni. Napomena: Ukoliko je u pitanju servo-sistem nastavite odmah sa operacijom pod taekom 12. 8. Vrsite lagani pritisak na pedalu koenice skraz do dole. koCioni cevovod 437 SISTEM ZA KOCENJE pomoeu kljuea za navrtke. Ova teenost je veoma korozivna i ostetice ()bojene povrsine na vasem vozilu. 7. 9. Pritegnite. 1. 10. 12. 14. i tako pet puta kako bi se novi cilindar napunio koCionom tecnOSCll. Postavite pailjivo novi glavni cilindar na svoje mesto obrnutim redosledom operacija iz taeke 7. 3. U krpu uvijte odvojeni koeioni cevovod i prikljueak koCionog cevovoda na glavnom cilindru. Skinite poklopac sa glavnog cilindra i napunite rezervoar koCionom teenoseu do 5 mm od vrha. Napomena: Kod servo sistema. Aktivirajte ruenu koenicu i podignite poklopac matora. Odvijte vijak cevastim kljueem. Skinite poklopac rezervoara glavnog cilindra . 6. Pogledajte ispod instrument-table'i pronadite poluzni mehanizam na pedali kocnice kojim je klipnjaea glavnog cilindra povezana s pedalom koenice. skinite vijke koji dde glavni cilindar pomocu nasadnog kljuea.Zamena glavnog kocionog cilindra Za zamenu glavnog koCionog cilindra primenite sledeCi postupak. 16. za oko jedan obrt. 17. Upozorenje: krpa ce biti natopljena tecnoscu. 13. olabavite vijake i preCi odmah na operaciju iz taeke 5. Uvrnite tri vijka rukom tek toliko da dde glavni cilindar na svom mestu.

Ukoliko se pedal a koenice ne kreee na dole. Vakuum uredaj koristi vakuum motora iz usisne grane i time obezbeduje dodatnu koCionu silu. 3. primenite sledeCi postupak. Vakuum uredaj iii uredaj servo-koenica montiran je na pregradnom zidu koji deli prostor za motor od kabine i predstavlja posudu preenika izmedu 150-300 mm. Pod normalnim okolnastima. Sa iskljueenim motorom polako pritiskajte pedalu koenice do kraja kako bi se ispustia vakuum iz rezervoara uredaja.. UkljuCite motor i pailjivo krenite napred pa evrsto pritisnite koenicu kako biste proverili njen rad. Kada ste povezali dobra crevo brzina motora bi trebalo osetno da se poveea. 1. a debljine 70-250 mm. Utvrdivanje mesta ispustanja Ukoliko sumnjate na ispustanje vakuurna iz sistema. Sa aktiviranom ruenom koenicom i ukljueenim motoram podic! poklopac motor a i odvojiti crevo od vakuum uredaja jednostavno ga povlaeeC! (s prikljueka) . Zaeepite prstom otvor na kraju creva. 4. Medutim. 2. stvarajuCi dodatnu silu. Ponovo prievrstite poklopac rezervoara i zatvorite poklopac motora. negde u sistemu vakuum uredaja dolazi do ispustanja vakuuma. Oslobodite ruenu kocnicu. 21. 19. Pritisnite pedalu koenice na dole i ne skidajuei nogu s pedale stanovati motor. Ukoliko se brzina motora osetno smanji crevo je u dobrom stanju. Ponovo povezati dobro vakuum crevo na vakuum uredaj. mogu se vrsiti izvesne 438 AlaI i materijal • Mali odvijae • U niverzalni nai • Krpa • Vazdusni filter vakuum uredaja • Vakuum crevo provere u cilju odrzavanja da bi se ustanovila da Ii uredaj radi ispravno . Ispitivanje vakuum uredaja Da biste proverili da Ii vakuum uredaj na vasim servo-kocnicama pravilno funkcionise primenite sledeCi postupak. Ukoliko vakuum uredaj funkcionise pedala koenice ee se kretat! na dole. 1. Ukoliko je u kvaru mora se zameniti. 20. Ukoliko se brzina motora ne prameni crevo se mora zameniti. vakuum uredaj se ne moie popravljati. Ukoliko ne dode do pramene brzine motora prisutan je problem u . 2.i dopunite ga kocionom tecnoscll. Pregled servokocnica S ervo-koenica je uredaj koji omagucava vozaeu olaksano koeenje vozila.

Servo iii vakuum uredaj koristi vakuum iz motora da hi obezbedio dodalnu sHu za kotenje. Da hi ste zamenili vakuum crevo primenite sledeCi postupak. (6) pOVf<ltna opruga. __ SISTEM ZA KOCENJE 3. _____ . 6. rezultat ce biti »meka« ili potpuno beskorisna pedala kocnice. Ukoliko jeste po novo montirajte zajedno sa stitnikom od prasine. Kad vazduh dospe u sis tern za kocenje. sistem za koeenje mora uvek da se podvrgne ispustanju vazduha kako bi pravilno funckionisao. Zamena vakullm creva 6. (2) filter. Otistiti filter mekom. . potisne osovine ventila. ___ _____ __ . Konsultovati kvalifikovanog mehanicara._.' PodiCi poklopac motora i odvojite vakuum crevo s gornjeg del a vakuum uredaja jednostavno ga povlaceci (s prikljucka).. Ispustanje vazduha iz instalacije za kocenje Alat i materijal • PodmetaCi za tockove • Rucna dizalica i sigurnosna postolja • Okasti kljue • Crevo za ispustanje vazduha • Zastitne naocare • Posuda • Kociona teenost K adgod postoji mogucnost prodora vazduha u instalaciju koenica. tistom krpom iIi peskirom. 2.. __ ~ _ . Produvajte filter da biste utvrdili da li je Cis!. Ukoliko nije moracete da zamenite filter. na osnovu opisa iz ovog poglavlja. (1) klipnjaca povezana s peda!om kocnice i glavnim cilindrom. Aktivirajte rucnu kocnicu.. _.. (5) rezervoar za vakuum. ______ . (4) membrana. 7. (3) poklopac. bilo usled kvara neke komponente iIi u toku popravki.vakuum uredaju. odseci novo crevo na odgovarajucu duzinu. Skinite vazdusni filter sa pregradnog zida vakuum uredaja. 5. i (7) montaini goli vijak na pregradnom zidu izmedu motora i kabine. 5. a pokriven je fleksibilnim stitnikom od prasine. KoristeCi stare crevo kao meru. I ovde se to vrsi jednostavnim povlacenjem creva. ____ . U veCini slucajeva nalazi se oko SISTEM ZA KOCENJE Komponente vakuum uredaja iIi servo-koCionog uredaja. 439 1IiIIIIIrI __ __ . UkljuCite motor i proverite da Ii vakuum uredaj funkcionise dobro. 1. 4._ . Montirajte novo crevo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 2 i 3._. Pratite smer creva do rezervoara vakuuma uredaja i odvojite crevo u toj tacki.

Blokirajte zadnje toekove podmetaeima za tockove. 3. Rueni metod ispustanja vazduha kako iz dobos tako i iz disk-koenica zahteva dYe osobe. ukoliko ielite da koristite najbolje i produzite vek svog sistema za koeenje silikonska teenost predstavlja pravo resenje. Parkirajte vozilo na ravuO tIo. Vlaga moie da prodre u instalaciju kroz gumena creva i zaptivke i kad god se otvara rezervoar za kocionu tecnost glavnog cilindra.rada kocnica sto izaziva nesigurno kotenje. direktno iza koeionog cilindra. ona je skupa i staje nekoliko puta vise nego standardna koeiona tecnost. Na svakom toeku nalazi se po jedan odusni venti!. 5. avo ce biti dokaz da vijci funkcionisu.. Rucnom dizaJicom pOdignite prednji dec vozila i postavite sigurnosna postolja ispod sasije kako biste cvrsto poduprli vozilo. Uklonite podmetace za toekove. POllekad moie da dode do nepredvidenog prskanja koCiolle leenosti. da apsorbuje vlagu. 2. naCin: 1. Zato instalaciju treba povremeno ispirati i dopunjavati sveiom kOClonom tecnoscll. Ruenom dizalicom podignite zadnji deo vozila i postavite sigurnosna postolja is pod osovine na obe strane. 7. 4. Ispustanje vazduha iz kotione instalacije se vrsi na sledec. 6. Vijci za ispustanje vazduha se nalaze pri vrhu svake podloine ploce toeka. vremenom. Vlaga stvara 440 . Medutim. Upozorenje: Korisrite zasritlle naocare prilikom rada. Postoji i silikonska koeiona teenost kao prvoklasna zamena.~ dva problema.Kociona lcenost koja se koristi za rad koCionih cilindara (na tockovima) i glavnog cilindra se ne sabija prilikom pritiskanja pedale koenice i stvaranja pritiska u kocionim cevovodima. U istalaciji postoji izvestan pritisak pa manja kolicina teenosti treba da iscuri. ona snizava tatku kljucanja kocione tecnosti sto znati da pod otezanim uslovirna rada moie da prokljuca unutar stege koenica. Okastim kljueem odvijte najpre vijak koji je . koCionih cilindara iii koCionih cevovoda. Drugo. tak i najmanje prisustvo vazduha u koCionim cevovodima dovesce do »mekog«». Jedna ce morati da sedi u kolima i komanduje pedaJom kocnice dok ce druga otvarati i zatvarati ventile na svakom toeku. Silikorrska kotiona teenost je nehidroskopna tako da se praktieno eleminise problem vlage i korozije unutar koCione instalacije. sto dovodi du gubitka koCionog dejstva. Prvo. sto znaCi da teii. Pomocu okastog kljuca otvorite i zalvorite svaki odusni vijak za pola obrta. Kociona leenost je takode hidroskopna. Ipak. Medutim. vlaga dovodi do unutrasnje korozije.

P""'OM*O SISTEM ZA KOCENJE kocnice proveriti glavni cilindar.razvodnom cilindru. Ukoliko se gIavni cilindar isprazni u toku ispuStanja vazduha to ee predstavljati dodatni rad posto eete morati da ispustite vazduh i iz samog glavnog cilindra. a drugi kra] stavite u posudu delimieno ispunjenju koCionom tecnoscu. levi odeljka »Servisiranje glavnog cilindra« u ovom zadnji tocak. b'" . Otvorite odusni vijak. 13. vijka. a pedal a ce popustiti do dna hoda. ( Da bi se ispuslio vazduh iz koCionih cevovoda poslaviti okaSli k1juc: (1) na odusni vijak (2) iza gJavnog cilindra (3) i povezati creVQ Zil ispustanje vazduha (4). Tecnosi ce is!eCi u 12. Kod veCine vozila pravilan dra i nalijte koCionu tecnost. . I· I 0"'\-_ . Recite svakog odusnog. Ponovite operacije iz tacaka 7 do 10 kod posudu. Ispitati ponasanje kola u uslovima drumske voznje. Poveiite odusno crevo na vijak. 442 O(vorili vij. :L"" k""5 0 .. Otvorite poklopac rezervoara glavnog cilin. Kociona tecnost iSlice kroz crevo za ispustanjc (2) u po:mdu (3). 15..najdalji od glavnog kotionog cilindra. Po zavrsetku postupka ispustanja vazduha po novo napunite glavni cilindar kocionom tecnoscu. Dejstvo pedale kocnice ne bi trebalo da bude »meko«. kako je to objaSnjeno u odeljku "Servisiranje glavnog razvodnog cilindra« u ovom poglavlju. Spustite vozilo na tIo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 3 i 4. desni prednji toeak i levi prednji poglavlju. J i'. Pritegnute poklopac. Ukoliko pedala moze da se pritisne do dna mazda ce biti potrebno podeSavanje kocnice. Vratite poklopac na ·mesto ali ga ne toeak. stavljajuCi drugi kraj creva u posudu ddimicno ispunjenu koCionom tecnoSCu. Obieno ce to biti desni zadnji toeak. Treba uvek da bude naliven sa tei'noscu. Vas pomocnik treba da pritisne pedalu koenice i da je stalno drii pod pritiskom (noge). 8. SISTEM ZA KOCENJE 10. 14. 9..k (1) okastim kljuccm pritoffi dricCi pritisnutu kocnicu.. Na pomena: Po stupak pomocniku da i dalje drzi pritisnutu pedalu dok treba zapoceti s tockom koji je najdalji od glavnog priteiete vijak a onda neka pusti pedalu kocnice. Videti odeljak "Poddavanje dobos-kocnica« U ovom poglavlju.0""". prema uputstvima iz redosled operacije biee : desni zadnji toeak. .J. cilindra a zavrsiti s tockom najblizem glavnom 11.

~ Kocioni cevovodi Alat i materijal • Podmetaei za tockove • Ruena dizaliea i sigurnosna postolja • Otvoreni kljue e Kljuc za navrtke· • Cekic sa loptastom glavom i probojae • KoCiona creva i cevi K ada stavite nogu na pedalu kocniee da biste zaustavili vozilo istovremeno se desava nekoliko stvari. '7 l ~ ' L. a curenja iIi drugih ostecenja na fleksibilnim crevima.. To treba da obavi profesionalni mehanicar. Svaka slabost unutar sistema izazvace kvar a mozda i saobracajni udes. . Ukoliko postoji bilo kakva sumnja 0 stanju koCionih cevovoda treba odmah izvrsiti zamenu.tameii3 IiOCiOfiOg creva Da bi se izvrSila zamena kocionog creva primeniti sledeCi postupak. ulubljenja iIi korozije na cevima. Potrebno je izvrsiti proveru eurenja. Pritisak koji vrsite na pedalu prenosi se na glavni cilindar kocionog sistema (bilo direktno bilo preko servo pojaCivaca). Pritiskom na kocniee razvija se visoki hidrauIieki pritisak u sistemu za kocenje. Zadnja koCiona creva povezana su sa razvodnim blokom na kuCistu osovine na jednom kraju a. Zamena kocionih cevovoda nije posao mehanieara-amatera. Rutinsko odrzavanje vaseg vozila treba da obuhvati i pregled kocionih eevovoda (eevi i creva). 1. Ovaj pritisak se dalje prenosi pomocu hidraulicne koCione teenosti na kocione cilindre (na tookovima) nizom celicnih vodova (eevi) i fleksibilnih creva. na drugom sa koCionim cevovodom SISTEM ZA KOCENJE preko nosaea na elementu ram a na zadnjem delu vozila. Kako je pritisak prenet na koCione eilindre on pokrece klipove eilindra pa se pritisak prenosi na dobos iii disk preko kocionih papuca.zavisno od toga sta je u pitanju . Aktivirajte ruenu koenicu. Prednja kociona creva povezana su sa koCionim cilindrom iIi stegom koenice .~ n a jednom kraju a sa kocionim cevovodom preko nosaea na elementu ram a u blizini gornjeg komandnog kraka na drugom kraju.j: J J i J I . Trenje koje se javljaizmedu koCionih papuca (koje su ablozene frikeionim materijalom) i dobosa iii diska je sila koja koCi tockove.

Napomena: UkoJiko radite na zadnjem crevu treba blokirati prednje tockove a rucnom dizalicom podiCi zadnji kraj vozila. 5. 8. 13. ukoliko ste zamenili crevo morate ispustiti vazduh iz sistema na oba zadnja toeka. Ukoliko radite na prednjem crevu ovaj prikljueak nalazice se na kobonom cilindru (na tocku) iIi stegi koenice . pa udaranjem 0 drugi kraj alata izbijte U-obujmicu.zavisno od toga sta je u pitanju. Ispustite yazduh iz koCione instalacije na toekoyima na kojima su zamenjena creya. 9. 11. Kad odvijete prikljucak cevovoda da moze siobodno da se okrecc odvijte ga sa kOCionog creva.2. 7. Malim cekicem sa loptastom giavom i probojcern iIi starim odvijacem skinite U-obujmicu koja drzi prikljucak cevovoda za nosac-konzolu. Napomena: izvesna kolicina tecnosti iseurice iz koCionog cevovoda.. Lupkanjem po U-obujrnici (6) koja drii prikljutak creva malim cekicem s loptas!orn glavom i probojcem iii odvijacem skinucete prikljucak koCionog c:reva. 6. Rucnom dizalicom podici prednji kraj vozila i postaviti par sigurnosnih postolja da biste vozilo cvrsto poduprli. Postavite U-obujmicu i udaranjem po gornjem izbocenom delu obujmice pomocu cekica s loptastom glavom osiguracete njen polozaj. Upotrebite kljue za navrtke na prikljucak koCionog cevovoda na nosacu-konzoli. Na primer. Ubacite prikljucak cevovoda na kociono crevo i pritegnite prikljueak kljueem za navrtke 443 SISTEM ZAKOCENJE Da bi se skinuo prikljueak crevo kocnice: Prikljucak creva (l) kocionog creva (2) povezan je 5 prikljutkom koCionog cevovoda (3) koCionog voda (4) nn nosatu-konzoli (5). Pazite da se obujmica ne osteti. Okastim kljucem osigurajte prikljucak kocionog creva na nosacu-konzoli od okretanja. drzed pritom okastim kljueem prikljueak koCionog creya da se ne bi okretao. Blokirajte zadnje tockave sa podmetacima. 15. Postavite drugi kraj koCionog creva na nosac-konzolu. 10. Okastim kljucem na prikljucku kocionog creva odvijte prikljucak kocionog creva i pomerajtc prikljucak napred-nazad za po 1/4 obrtaja dok ne bude mogao siobodno da se okrece na kocionom cevovodu. KoristeCi novo kobo no crevo primenite obrnuti redosled operacija iz tacke 10. Povucite cevovod i odvojte ga od nosaca-konzole. . 3. Postavite probojac iIi odvijae s gomje strane izboCine obujmice. Videti odeljak »Ispustanje vazduha iz instalacije za koeenje« u ovom poglavlju. Pomocu okastog kljuca odvijte prikljucak na drugom kraju creva . 12. To je normalno. 4. 14. Ukoliko radite na zadnjem crevu prikljucak ce se nalaziti na razvodnom bloku kuCista menjaea. .

Blokirajte prednje toekove podmetaCima sa prednje strane tako da se kola ne krecu. Pratite smer celicnih uiadi ad zadnjih tockova do mesta gde se susreeu. mehanizam gura koCione papuee prema dobosu tako da zadnji tockoyi ostaju blokirani. Navrtke za podesavanje obieno su postavIjene na mestu gde su veoma izlozene dejstvu rde i prljavstine pa se savetuje koriscenje nekog penetrirajuceg ulja -pre nego 8tO se pokusa bilo kakva intervencija na sistemu za kocenje. Podesavanje ruene koenice se vrsi na siedeCi nacin: 1.16. ~ 1 I Alat i materijal • PodmetaCi za toekove • Rucna dizalica i sigurnosna pos!olja • Pokretna leialjka • Otvoreni kljueevi • Penetrirajuee ulje Postavite sigurnosna postolja ispod zadnje osovine kako bi se kola evrsto poduprla. 3. negde na sredini vozila s donje strane. 18.. I I'! I i . Pomoeu pokretne lezaljke podvucite se pod vozilo. 2. Pritegnite navrtke za podesavanje okretanjem u smeru kretanja kazaljke na satu sve dok se ne . Spustite ruenu koenicu i ukljuCite motor. 5. Posta pritegnete navrtke sa kljucem uzad ce biti taka ® ® SISTEM ZA KOCENJE pritegnuta da ruena koenica koCi u nIzem polozaju. 6. II . Ruena koenica sa uzadima zahteva podesavanje kad god ne moze da se drzi vozilo u stanju mirovanja iii kada su zadnje koCione papuce istrosene. 17. Izvrsite ispitivanje ponaSanja kola u drumskoj voznji. 444 Rucna kocnica R uena koenica na automobilu aktivira se pomocu mehaniekog poluznog mehanizma. Najcesce se ovde radi 0 dugaekom vijku sa dve kantra navrtke. Na mestu spajanja uiadi postoji neka vrsta uredaja za podesavanje. Spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 2 i 3. Parkirajte vozilo na ravnom tiu. Povlaeenjem poluge'rucne koenice celiena uiad se zateiu i aktivira se mahanizam zadnjih kocnica. Ovaj. 4. Ruenom dizalicom podignite zadnji kraj vozila tako da se oba zadnja toeka podignu od tla.

Kada. Jedan kraj ispitne lampice povezati sa odgovarajuCim uzemljenjem. Proverite da na zadnjim tockovima nema apsolutno nikakvog otpora pri okretanju.. Postoje dve vrste prekidaca koCionih svetala . grlima sijaliea. kao sto je sarka na vratima iii vijak za montazu instrument-table. Pogledajte ispod instrument-table u vozilu. 1. 2. 8. Trebalo bi da vidite taster-prekidai' veoma blizu ili gotovo u kontaktu sa poluznim mehanizmom pedale kocniee. Pritegnite navrtke za podesavanje jednu 0 drugu pomoeu dva kljuea tako da uiad De mogu da se olabave. Spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz taeaka 2 i 3. u blizini poluznog mehanizma pedale kocniee. Problem moZe da leii u sijalieama. i sam taster se mozda zaglavio.mehanicki i hidraulicki. U prirucniku proverite koja vrsta prekidaca je ugradena na vase vozilo. Prekidac za stop svetla K ada jedno od stop svetla na vasem vozilu ne radi prilikom pritiskanja pedala kocniee najcesce je u pitanju pregorela sijaliea.'SISTEM ZA KOCENJE . Uhvatite prekidac rukom ! vratit! ga u prvobitni pOlozaj. Pritiskanjem pedaJe koenice za parkiranje (1). prekidacu signala iIi prekidacu za stop svetala.. 3. Svaki otpor na tockovima maze da dove de do preranog habanja papuea i stvara se nepotrebno opterecenje motora. 445 . Zatim olabavite navrtke dok se raj otpor ne izgubi . provodnicima. Servisiranje mehanickog prekidaca Na siedeCi naCin eete utvrditi da Ii je vas mehanicki prekidai' koCionih svetala pokvaren i kako ga treba promeniti ukoliko je potrebno. Pored toga.. Ukoliko to nije slucaj. mazda se prekidac savio i ne dodiruje poluini mehanizam kocnjce. medutim.. Dru- . 7.oseti slab otpor kod okretanja zadnjih toekova rukom. _----------« <_. ® / Rad mehanizma parkirne koenice. pokrece se jednostruko cclicno Ufe (2) kega drfe (fiksiraju) nosaci (3). Ispitajte prekidai' i uveriti se da taster radi gore-dole kada je pritisnuta pedala kocniee. Na jarmu (4) preko kega se uiad razvode do zadnjih laekeva (5) kroz zastitno crevo (6) obicno se naIaze navrtke za podesavanje. Ukoliko izgleda da prekidac pravilno funkeionise pomoeu ispitne lampice proveriti elektricno kolo. ne radi nijedno stop svetlo mozda su u pitanju vise del ova instalaeije koji su u kvaru. 9. Za ovo ce vam biti potrebna ispitna lampica. prekidac se mora zamcniti.. U tom slucaju.

446 Alat i materijal • Ispitna lampica • Odvijac • Prekidac za stop svetla • Kljuc 6.gim krajem ispitne lampiee dodirnite kontakt prekidaea. . 1. Redosled povezivanja nije vazan. Prilikom povezivanja s jednim od kontakata ispitna lampiea bi trebalo da se pali. Rukom pritisnite pedalu koeniee i svaki kontakt dodirnite krajem ispitne lampiee. Drugim krajem ispitne lampiee proverite da Ii je bilo koji od dva kontakta povezan za gornji dec prekidaca i da Ii provodi struju. Montirajte nov prekidat priteZuCi vijak odvijacem. 9. Ponovo poveZite kontakte na novom prekidaeu. 8. 3. Ukoliko je prekida': pokvaren mora se zameniti. Pomotu odvijaea olabavite vijke koji drie prekidac fiksiran na montainu konzolu. (1) pedala. 6. (2) elektro provodnici kocnice. Sklop pedaJc kocnice. Ispitnom lampicom proverite elektricno kolo. Ukoliko je prekidac neispravan moraee se zameniti. l I ® ( ) \ . Pri dodiru jednog od dva kontakta lampica bi trebalo da zasvetli. (3) . 11. IskljuCite kontakte. Servisiranje hidraulicnog prekidaca Ukoliko je vase vozilo opremljeno hidraulicnim prekidacem stop svetala primenite sledeCi postupak. Hidraulicni prekidac stop svetala biee 10eiTan na prednjem delu glavnog koCionog cilindra iii ispod njega kao i na razvodnom bloku na koje je i koeioni eevovod od glavnog eilindra. 2. Opustite pedalu koeniee i iskljuCite ispitnu lampicu. Skinite prekidac i zamenite ga odgovarajuCim. Podignite poklopac motora. Neka neko stoji iza kola da bi vam rekao da Ii se svetla pale kada pritisnete pedalu kocniee. Poveiite jedan kraj ispitne lampice za odgovarajuce uzemljenje kao sto je neki dec bloka motora. 4. 10. 7. Pri dodiru oba kontakta lampiee bi trebalo da se upalL 5. Ovaj elektrieni prekidac je osetljiv na pritisak. Stop svetla bi sada trebalo da rade. Pri dodirivanju kontakata ispitna lampica bi trebalo da se pali. Pustite pedalu kocniee i iskljuciti ispitnu lampicu. 4. 5. Izvuci kontakte iz utitniea. Neka neko pritisne pedalu koeniee dok vi dodirujete kontakte pomocu ispitne lampice.

Kord se sastoji od slojeva gumom ilT'pregnirane tkanine ili kordova. J PNEUMATICI I "V TOCKOVI P neumatici utiCll na sigurnost. SISTEM ZA KOCENJE ® 447 SISTEM ZA KOCENJE 7. uz pravilnu negu. I. . trebalo bi da traju bar 50. pneumatici. Rub je dec pneumatika koji po maze da pneumatik bude u kontaktu sa naplatkom tacka i Sklap pncumatika i tatka. Pneumatici imaju velikog uticaja na sigumost kola j rukovanje. RUB. (5) podloska. 11. (7) klipnjaca glavllo g cilindra. Montirajte nov prekidac obrnutim redosledom operacija iz tacke 7. (6) caura. Kljucem okrenite prekidac u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu da biste ga skinuli. (3) venti!. (4) tocak. (6) b o ~ n i zid pneumatik a. . karakteristike rukovanja. koji su povezani u cvrstu celinu. performanse.kOlltakti. posta su .000 kilometara. KORD. (2) navrtka. Neka neko stoji iza vozila da bi yam rekao da Ii se svetla pale kada pritisnete pedalu kocnice. Zatvorite poklopac motora. odrzavanja i popravke pneumatika trebalo bi da upoznate del ave pneumatika. Zavisno ad naeina voznje i tezine vaziIa. Po novo povezati kontakte na novi prekidac obrnutim redosledom operacija iz tacke 6. i (8) sklap koCionog dobosa. udobnost i troskove yoznje vaseg vozila vise nego ijedna druga komponenta. (1) poklopac tocka (»radkapna«). " j 1 . (5) rub pneumatika. i (8) osigurac. Anatomija pneumatika Pre razmatranja izbora. i I i I . 448 9. (7) protektor pneumatika. 8. Stop svetla bi sada trebalo da rade. 10. Posta su deo vozila koji je u komaktu s drumom pneumatici zasluzuju mnago vise od neredovne iIi povremene paznje. (4) prekidac.

Pneumatik koji nije u stanju da prihvati dodatno opterecenje u slucaju nuzde moie da otkaze upravo onda kada yam je neophodna dodatna bezbednost. i I "Jj. (7) rebro. najlon.bias' pneumatici su predstavljali standard kod veCine kola proizvedenih u SAD. Kada se dostigne ova debJjina indikatori proizvode tupi zvuk koji podseea vozaca da je pneumatik spreman za zamenu. (5) (6) omotaci iii slojcvi le la pneumatika. . PROTEKTOR. Debljina protektora varira od kvaliteta pneumatika. (9) zice za ojacanje rubu. (1) spoljasnja ivica. 449 PNEUMATICII TOCKOVI obezbeauje zaptivanje vazduba kod tjubles pneumatika (bez unutrasnje gume). Do kraja sezdesetih . BOCNI ZIDOVI. tro. (3) rub.5 mm debJjine »sare«. Vrste pneumatika PriJikom kupovine pneumatika dobra procena moze vam ustedeti novae) a i zivot. Pneumatici danas u sebi sadrie horizontalne sipke. INDIKATORI HABANJA. Protektor iIi kruna predstavlja dec pneumatika kojI dolazi u kontakt s povrsinom druma. Ove »sare« se otvaraju kad pneumatik nalegne na drum i ostvaruju dodatno prianjanje pneumatika za kolovoznu narocito kada je povrSina vlaina. trake iJi indikatore habanja ugraoene u protektor koji postaju o 450 vidljivi kada se protektor istrosi na sarno 1. (2) bocni zid.ani jedini delavi koji dolaze u dodit s koJovozom. U osnovi postoje tri vrste pneumatika.. "SARE<. CD Delovi tiplcnog auto pneumCilika. Ovde se radi 0 bokovima tela pneumatika. bias s pojasom i radijalna s poJasom. po konstrukciji: bias.BIAS' PNEUMA TIK.Na nekim pneumaticima u rebra protektora izliveni su »sare«..iIi viseslojne gumom impregnirane sinteticke kordove (rajon. i (10) gumcna obloga. godina . Stoga treba ulagati u pneumatike koji su bar onoliko dobri kao originalni iIi bolji ukoliko smatrate da ce yam biti potrebni. Izradeni su od tanjeg materijala nego protektor kako bi pruiili veeu fleksibilnost pneumatiku. (4) protektof. (8) zljcb. Rub je izraoen od jake trake celicne lice uvucene po unutrasnjem obimu slojevite strukturc pneumatiku. 1 . On predstavlja sistem »sara« i rebara koji obezbeauju trakciju. Imali su dvo-. poliester iU drugi materijal) koji prelaze iz jednog ruba u drugi pod . Pneumatik koji ne moze da izdrzi udar 0 ivicnjak iii 0 rupu na drumu daje vam sarno prividni osecaj sigurnosti.

. Radijalni pneumatik je znatno skuplji od .bias' pneumatika s pojasom sliena je s PNEUMATICI I TOCKOVI Tn osnovne vrste konstrukdje pneumatika..bias' pneumatikom ali takode ukljucuje dva iIi vise siroka pojasa tkanine izmedu protektora i . Konstrukcija .. .~ . . Ovi slojevi menjaju smer u svakom sloju kako bi obezbedili jaCinu bocnog zida pneumatika..Bias' pneumatici s pojasom predstavljaju standardne pneurnatike za zamenu kod veCine vozila posto nude duzi vek trajanja.. . Zatim. a protektor ostaje u boljem kontaktu s povrs