I I i ! I , I I I i I I I I I [ [ [ I [I , i ---- - " . - ~ i POPRAVI SAM SVOJ , I ........ \ L mlfJDIP Delavska enotnost - - . - ~ - - - -- - .'. - - - - - ~ - .•.•...•.. ..

"V SADRZAJ UVOD 7 DELOVI AUTOMOBILA 10 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL 13 ODRZAVANuE AUTOMOBILA 31 Leri Kerli POPRAVI SAM SVOJ AUTO Odrzavanje {popravke Naslov originala: Odrzavanje i popravke koje mozete sami da obavite ........... : .................... . Alat ..................................... . Mere predostroznosti ...................... . Kupovina del ova .......................... . Odrzavanje i provera sigurnosti ............. . Preporuke za odrzavanje i podmazivanje ..... . Provera osnovnih tecnosti .................. . Sta je potrebno da znate 0 motornim uljima i podmazivanju .......................... . Zamena ulja i precistaca za ulje ............. . Podmazivanje sasije ....................... . Podmazivanje lezajeva tockova ............. . Podmazivanje karoserije ................... . Osposobljavanje vozila za rad u zimskim uslovima ............................... . Zastita od korozije ........................ .

Prevod s engleskog; Vera Gligorijcvic. Mira Gligorijevic i Predrag Milanovic Strucna redakcija i strucno misIjenje: mr Predrag Milanovic. dip!. ing. Larry Carley and A uto Editors of Consumer Guide DO IT YOURSELF AUTO REPAIR Urednik: Snezann Pejilkllvic Tehnicki urednik: Gradimir Avramov Stamp;1 CGP Ddo. Ljuh1i,ma. li)1-\X 13 17 28 30 32 34 36 48 52 56 60 66 68 70 Bihlioto;\:.u: UHip Urcdujc Urcdnicki !ldhor: Dilni!o DOll1ujn!;.o. G;I\:nik. Damian Kri inik. Zriene Mali (prcdsednik). Frand Mulcc. Marjan Rcmic i Milan Zivkovic Jzdavat: Dc.lllv;;ka enotnost (TOZD u CGP Dclul Drugo srpskohrvatsko izdanje. Tiraz 20.000 primeraka '0 lyg6 Publications lnternational Ltd. Za Mi1'lil Zivkovic. V. U. !zvrsni rr()uUcl'!lI: Marketing DE Z;; prndm:c:m,l; 7:lkliC Mali © za J ugosJaviju: Mladinska knjiga, TOZD Koprodukcija, Ljubljao<l. I t)i)X Organizacij<l projekta: MlaJinsk'-1 knjiga, OdgO\'1ll'll1 un:dnik O;Ll\ii,] DOl11ajnko TOZD Koprodukcija I ; OTKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 79 SISTEM ZA STARTOVANJE 92 SISTEM ZA PUNJENJE 117 SISTEM ZA HLAt>ENJE 127 SISTEM ZA DOVOD GORIVA 167 Odrzavanje spoljasnjeg izgleda automobila .. . . 73 Ciscenje i pranje motora .................... 77 Odrzavanje akumulatora .................... 96 Ispitivanje akumulatora ............•........ 99 Punjenje akumulatora ...................... 103 Upotreba produznih kablova za startovanje ... . 106

Izbor akumulatora i zamena ................. 109 Zamena elektropokretaca i automata elektropokretaca ......................... 112 Zamena pogonskog remena alternatora .. ..... 119 Ispitivanje alternatora i regulatora napona (reglera) .......... '. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zamena alternatora i regulatora napona (reglera) ................................ 125 Provera sistema za hlaoenje . . . . . . . . . . . . . . . . . Ispitivanje sistema za hlaaenje na pritisak .... 135 Provera tecnosti za hlaaenje ................ 137 Ispiranje sistema za hlaaenje ...... . . . . . . . . . . 139 Zamena remena ventilatora ................. 142 Skidanje i namestanje creva . . . . . . . . . . . . . . . . . Odrzavanje termostata . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . Zamena pumpe za vodu . ............ ....... . 151 Zamena cepova na bloku motora .... ........ . 154 Zamena hladnjaka ......................... 156 Grejaci .... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. 122 130

145 147

. . . . . 158

Klima ureaaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 Punjenje klima ureaaja ..................... 165 Odrzavanje precistaca za vazduh ............ 170 Zamena precistaca za gorivo ................ 173 Ispitivanje i zamena pumpe za gorivo ......... 180 Podesavanje karburatora ................... 188 Odrzavanje ureaaja za pokretanje hladnog motora ........... ..... ......... . ..... .. . 194 --SADRZAJ --------- --- ----- - ---- -- ---------- --- ----- - ---- - - - - - . - . - . - - ~ - - " " - ' - ~ - - - " ' - ' SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 217 SISTEM ZA PALJENJE 243 MOTOR 297 IZDUVNI SISTEM 323 Mehanizam za regulisanje gasa motora ....... 198 Zamena karburatora ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva .•. 202 Ubrizgavanje dizel goriva ................... 205 Turbo punjenje ............................ 208 Kompjuterska regulacija motora ............. 211 Ureaaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . 222 Uredaj za regulisanje isparenja .............. 228 Uredaj za zagrevanje vazduha ............... 229 Recirkulacija izduvnih gasova ;.............. 232 Ubrizgavanje vazduha i kataliticki konvertor ... 234 Ispitivanje kvaliteta izduvnih gasova . . . . . . . . . . 239 Sistem za paljenje sa »platinskim dugmadima« 246 Podesavanje zazora ........................ 254 Elektronsko paljenje ....... . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 Podesavanje paljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260

Vakumski regulator paljenja ................. 267 Centrifugalni regulator paljenja .............. 269 Razvodnik paljenja ......................... 271 Skidanje i ugradnja razvodnika paljenja . . . . . . . 276 Pregled i ugradnja svecica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 Kablovi za svecice ..................... " . . . 284 Indukcioni kalem (bobina) ......... ,......... 288 Primarni (balastni) otpornik paljenja .......... 293 Glavni prekidac (kontakt-kljuc) ............... 294 Trazenje gresaka u motoru .................. 301 Ispitivanje kompresije motora . . . . . . ... . . . . . . . . 302 Ispitivanje vakuma ......................... 306 Ispitivanje balansa snage ................... 309 Zamena zaptivke iii zaptivne mase ........... 310 Podesavanje ventila: motori sa podizacima .. . . . 312 Podesavanje zazora ventila: motori sa bregastom osovinom u glavi ............... 314 Zupcasti kais .............................. 317 Lanac razvodnog mehanizma ................ 320 Provera izduvnog sistema '" . . . . . . . . . . . . . . . . 325 Odrzavanje izduvnog sistema .. . . . . . . . . . . . . . . 328 Odrzavanje katalitickog filtera ............... 336 i i PRENOS SNAGE 338 UPRAVLJANJE· I VESANJE 382 SISTEM ZA KOCENJE 414 PNEUMATICI I TOCKOVI 449 POPRAVKA KAROSERIJE 462 SADKLAJ--- Kvacilo Mehanicki menjac '" ...................... . Automatski menjac : ....................... . Sigurnosni prekidac ....................... . Kardansko vratilo, kardanski zglobovi i homokineticki,zglobovi .................. . Diferencijal: Pogon na zadnje tockove ....... . Zadnji pogonski most ...................... . Nosaci motora, menjaca i menjaca diferencijala Kuglasti zglobovi .......................... . Stabilizaciona poluga ...................... . Granicnici oscilovanja tockova .............. . Opruge i torzione sipke .................... . Amortizeri i Makfersonov stub .............. . 343 351 357 362 362 374 377 380

385 389 391 391 395 Pitmanov mehanizam za upravljanje " . . . . . . . . 404 Upravljacki mehanizam sa zupcastom letvom " 408 Servo upravljac ............................ 410 Pregled prednjih kocnica ..... '. . . . . . . . . . . . . . . 418 Pregled zadnjih dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . 422 Zamena plocica disk-kocnica ................ 422 Zamena obloga dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . 429 Podesavanje dobos-kocnica ................. 432 Servisiranje glavnog kocionog cilindra ........ 436 'Pregled servo-kocnica ...................... 438 Ispustanje vazduha iz instalacije za kocenje ... 440 Kocioni cevovodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443 Rucna kocnica ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444 Prekidac za stop svetla ..................... 446 Dimenzije pneumatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . 452 Odriavanje pneumatika ..................... 454 Premestanje tockova ....................... 457 Zamena tocka ............................. 459 Koriscenje maskirne trake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462 Priprema metalne povrsine za bojenje ........ 465 Koriscenje osnovnog premaza i boje ......... 466 Popravka zaraalih delova i otvora .. . . . . . . . . . . 469 Popravka ogrebotina i udubljenja ............ 473 Popravka plasticnih del ova ........ . . . . . . . . . . 475 Popravka ostecene boje ....... ,............ 477 Restauracija izbledele boje ........ . . . . . . . . . . 477 ----- ~ ~ - - , - - - - - - - - - - - . . , . - - - - - - - - ~ SADRZAJ DODATNA OPREMA ! UREBAJ!' 483 RECNIK POJMOVA 497 Ukrasni i zaptivni elementi ................... 478 Skidanje oznaka i nalepnica ................. 481 Brisaci i uredaj za pranje vetrobranskog stakla 483 Grejaci zadnjeg stakla ...................... 487 Sijalice, osiguraci i migavci upozorenja ....... .488 Radio i antena ............................. 491 Brzinomeri ................................ 493 Ugradnja svetla u motorni prostor iii u prtljaznik ................................ ~ 495 Ugradnja vakuum-metra .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495 Poznavanje rada vaseg automobila pomoti ce vam da odriava!e i opravljate delovc kao sto su razvodnik paljenja ili koCioni cevovod. UVOD A · ko ste tipican vlasnik automobila, verovatno svake godine potrosite prilicnu svotu novca na odriavanje i opravku ukoliko to ne umete da uradite sami. Iako je potreba za odriavanjem veCine savremenih modela automobila cene usluga i del ova stalno rastu. Zbog toga su

mnogi vozaCi poceli sami da odrzavaju i popravljaju svoje automobile. Time ne sarno sto stede na radu i delovima (u zavisnosti od toga gde ih nabavljaju), vee oseeaju i zadovoljstvo sto su sami nesto uradili. Staranje 0 sopstvenom automobilu ima i druga preimucstva. Ne morate za svaku sitnicu da trazite strucnu pomoc niti cekate na red za opravku, a kada mehanicar i obavi posao umesto vas, znacere tacno sta je uradeno i koji delovi su zame7 UVOD njeni. Pored toga, redovno cete imati uvid u stanje automobila, sto omogucuje blagovremeno otkrivanje manjih kvarova. Ova knjiga je pisana za prosecnu osobu zainte-. resovanu da nauCi kako da se stara 0 svom automobilu. Zbog toga su uputstva ogranicena na osnovno odriavanje i sitnije opravke koje se nalaze u granicama vasih sposobnosti. Drugim retima, nije potrebno da budete kvalifikovani mehanicar pa da uradite sve ono sto je obuhva8 ceno ovim prirucnikom. Sl'ozenije opravke kao sto su generalna opravka motora, opravka ventilskog i prenosnog mehanizma, centriranje prednjeg trapa i slicno, nisu ukljucene zato sto zahtevaju znatno strucno znanje, poseban alat i opremu. Takve paslave ipak prepustite struenjaku. Sadriaj ove knjige izdeljen je po paglavljima kaja se laka prate, a obuhvataju asnave adrzavanja automobila i sve glavne sisteme pojedinacno. = --Odeljci u okviru svakog poglavlja daju jednostavna, detaijna uputstva kako da opravite kvar i savete kako da tuj posao najboije obavite, zatim, sta od alata i materijala treba da imate; upoznaju vas -sa merarna predostroznosti prilikom odrzavanja i objasnjavaju u kojim slucajevima posao treba da prepustite strucnjaku, Cak i aka po sao ne mozete (ili ne zelite) da obavite sami, poznavanje problema omoguCice UVOD vam da 0 njemu oa pravi oaCin porazgovarate sa mehanicarem. Razumevanje onoga sto nije u redu i sto treba da bude uradeno moze da spreCi cesto nepotrebne, skupe opravke, Podjednako je korisno da se opravlja sopstveni automobil i da se razume ono sto drugi za vas radi, Ova knjiga moze pomoei da postignete i jedno i drugo. samim tim sto odriavanje automobila ia vas vise neee biti tajna. , ,-Ukoliko jc dobra obavesten, majstor-ilmater ce biti u stanju da otkrije mnage kvarovc cak

i na savremenim lipovima yoziln sa prednjim pogonom. Mdu radoYima opisanim U ovoj knji:::i nabrojani su (S<l leve suone, U pravcu kretanju kaznljki nu satu): kard:wskih zglobovu. odrl:nvunje diskkocn\ce, Zlllnena prcCislaca za gorivo j provera spone. 9 DELOVI AUTOMOBILA 0 ~ ! N eke Ijude prostor za motor u automobilu zbunjuje i obeshrabruje. Kada podignu poklopac matera, Cini im se da vide sumu tica, kaiseva i kaisnika izmedu kojih se nalaze deloyi zlokobnog izgleda. VeGina Ijudi veroyatno nije nikada zavirila pod svoj iii bilo koji drugi automobi!. Najverovatnije nisu iskoristili priliku ni da posmatraju mehanicara dok im pOdmazuje automobil na hidraulicnoj dizalici, niti da pogledaju koji su delovi skriveni iza dobosa kocnice. 10 Sada yam se pruza prilika da dobro upoznate svoj automobi!. U poglavlju »Delovi automobila« objasnjen je tacan polozaj mnogih delova glavnih sistema u jednom tipicnom automobilu. Vise podataka nac; cete u poglaYljima posyecenim ovim sistemima. Nemojte dozvoliti da vas uplasi broj sastavnih del ova i sistema. Malo je verovatno da ce vasem automobilu ikada biti potrebne sye opravke navedene u ovoj knjizi. ~ '''--@ DELOVI VOZILA SA PREDNJIM POGONOM 1. STUB UPRAVUACA 2. ZADNJI AMORTIZER 3. REZERVNI TOCAK 4. BRANIK ZA UBLAZAVANJE UDARA 5. IZDUVNA CEV 6. ZADNJI PRIGUSIVAC 7. VRETENO 1 LEZAJEVI ZADNJEG TOCKA 8. VODECA POLUGA VESANJA ZADNJIH TOCKOVA 9 ZA VOJNA OPRUGA 10. REZERVOAR ZA GORIVO 11. KAT ALITICKI KONVERTOR 12. VESANJE PREDNJIH TOCKOV A (TIP MAKFERSON) 13. DONJE OSCILUJUCE RAME 14. MENJACKA KUTlJA 15. KOMPJUTER ELEKTRONSKOG PAUENJA 16. AKUMULATOR 17. REZERVOAR TECNOSTl ZA HLA[JENJE 18. ELEKTlCNI VENTILATOR HLADNJAKA 19. HLADNJAK 20. POPRECNO POSTAVLJENI MOTOR 21. KUCI.STE PRECISTACA ZA VAZDUH 11

DELOVI AUTOMOBILA DELOVI VOZILA SA ZADNJlM POGONOM 15. GORNJE OSCILUJUCE RAME 1. ZADNJI PRIGUSIVAC 16. ALTERNATOR 2. ZADNJE SVETLO 17 PUMPA SERVOUREDAJA ZA UPRAVLlAC 3. IZDUVNA CEV IS. POGONSKI REMEN ALTERNATORA 4. DISK·KOCNICA 19. VENTILATOR S. ZADNJI GlBAN) 20. PREDNJE SVETLO 6. DlFERENCIJAL 21. KOMPRESOR KLIMA-UREDAJA 7. KARDANSKI ZGLOB 22. PREClST AC ZA GORIVO 8. PREDNJI PRIGUSIV ACe 23. KARBURATOR 9. KAT ALlTICKI KONVERTOR 24. SVECICA 10. MENJACKI PRENOSNIK 25. KUCISTE PRECISTACA ZA VAZDUH 11. STEGA DISK-KOCNICE 26. RAZVODNIK PAUENJA 12. AMORTIZER 27. GLAVNI KOCIONI CILlNDAR 13. KRAJ SPONE 28. SERVOUREDAJ ZA KOCN!CE 14. STABfUZATOR 29. STUB UPRA YLJACA 12 OPRAVITE S A I \ ~ I SVOJ AUT()M'O 131 L K akve su vase realne mogucnosti u pogledu odrzavanja i opravke automobila? To zavisi od vasih sposobnosti, znanja i volje. U prilozenoj tabeli naveden je izvestan broj najcesCih radova ocenjenih prema tezini. Ukoliko ste reseni da obavite posao naveden u kategoriji koja prevazilazi vase sadasnje mogucnosti, bite bolje da sacekate dak ne steknete vise iskustva popravljajuci jednostavnije kvarove, i da tek onda pokusate da se latite tezih paduhvata. Za najveCi dec posloya koji spadaju u odrzavaOdrzavanje i opravke koje mozete sami da obavite S to najcesCih radova koje mozete da obavite sami pobrojano je u prilozenoj tabeli. Radovi su obelezeni prema potrebnom strucnom znanju u jednoj od tri kolone: pocetni l1ivo, srednji niva i viii nivo. Sve radove obelezene u kolani pocetni nivo maze da obavi svako, bez obzira da Ii ima neko prethodno iskustvo iii ga nema. SledeCi nje i lake apravke 'nije potrebno poznavanje mehanicarskog zanata. ledino Yam treba dobra volja i sprem;;ost da zasucete rukave. isprljate ruke, pa i da e podvucete pod automobil i dobro pomuCite da biste dosli do dela skrivenog u skucenom prostoru za motor. Cak i aka sam posao nije mnago tezak, fizitki napor moze da bude veti nego sto yam odgovara. Zbog toga razmislite 0 svojim mogucnostima i aka vam se utini da je potrebno vise truda nego sto ste spremni da ulozite, obratite se strucnjaku. uputstva iz ove knjige, pocetnik moze da obavi sve radove obelezene u koloni pocetni nivo. Sami cete se iznenaditi kada budete proCitali spisak i videli sta sye pocetnik maze da uradi. Radoyi obelezeni u koloni srednji nivo iziskuju izvesno

mehanicarsko iskustvo, poznavanje rada pojedinih sistema i vise umesnosti. Svi ani koji spadaju u tu kategoriju mogu pomocu ove knjige da obave sve navedene poslove. Viii iIi strucni nivo oznacava tacna one sto sarno ime kaze. Radovi obelezeni u toj kolsni zahtevaju prilicno znanja i iskustva, i prevazilaze opseg ove knjige. Alat i pribor potrebni za obavljanje nayedenih poslova razvrstani su u pet kategorija: alat nije potreban, potreban sarno rucni alat, moguca upotreba dizalice iii platformi, pOlreban paseban alat iii pribar i potrebna profesionalna oprema. Za neke radove, kao sto je provera nivoa ulja, nije potreban nikakay alat. Drugi, kao sto je zamena 13 c , ,'d 'i OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL pumpe za vodu, mogu da zahtevaju sarnO obican rueni alat - kljuceve, klesta i odvijae. Dizalica iii platforma mogu dobro da dodu za radove pod automobilom kao sto su zamena zadnjeg prigusivaca iii promena ulja. U posebne alate iii opremu spadaju kljuc za precistac ulja potreban za zamenu ulja, pumpa za podmazivanje sasije, opruzni kompresor za zamenu opruge iii elemenata za vesanje tip makferson, stroboskopska lampa za podesavanje ugla pretpaljenja, itd. Poslednja kategorija, profesionalna oprema, . Provera nivoa ulja u motoru Provera nivoa ulja u automatskom menjacu Provera ulja u mehanickom - rucnorn menjacu Provera ulja u diferencijalu Provera nivoa tecnosti za hlaaenje motora Provera nivoa ulja za kocnice Provera nivoa elektrolita u akumulatoru Zamena ulja i preCistaca za ulje u motoru Podmazivanje sasije i karoserije Podrnazivanje lezajeva tockova Provera napona akumulatora Punjenje akurnulatora 'Zamena akumulatora CiScenje iIi zamena kablova akumulatora Zamena elektropokretaca iii automata elektropokretaca Zamena pogonskog remena alternatora Provera alternatora iIi regulatora napona (reglera) Zamena alternatora iIi regulatora napona (regJera) Provera hladnjaka na pritisak Provera antifriza u hladnjaku. Ispiranje ipunjenje Provera elektricnog ventilatora hladnjaka Provera spojnice elektricnog ventilatora Zamena creva na hladnjaku iIi grejacu ukljueuje takvu opremu kao sto je uredaj za uravnoteienje loekova. U ovaj spisak sigurno nije ukljuceno sve sto se tice opravke automobila. Tezina posla i potrebna oprema za navedene radove nije ista za sve tipove

automobila. Opravka jednodelnog karburatora na starom modelu iz vremena kada nije vrsena stroga kontrola izduvnih gasova veoma je jednostavna, dok je veCina najnovijih tipova karburatora taliko komplikovana da eak i kvalifikovani mehanicari ponekad imaju teskoce da ih poprave. . . / Potreban N1VO znanp alatJpribor Wit!!! -$ '... !! 2'; -o"'.l.$ ·_2 c; <;' 0 1] ...q ;.0 0 g g f c: e t ! :"Q. <;0'"';; 'B ""Q. ,§' :,;; . :;;; '2'..3?i '(,,'1>!I -i:,,"" Q. -o::;!: 0; "c: .$ .... {: .... et ",5 q'f ;;.'$ of ",0 l .$ -stil ",ti" f ",oo!:i. • • , I i I I • • i I • I ! • • • I I • • • • , , , • I • i , I I • I • , I • • I • I • • I • I • ! • • • • • " .. ..

• , • I • I • • • i • • I ! • , • I , • I I • ! • , • , • I • , • • · • I • • • I • I • I , • .. .. Zamena termostata Zamena pumpe za vodu Zamena cepa na bloku molora Zamena hladnjaka Punjenje klima-uredaja Zamena kompresora klima-uredaja Zamena preCistaca za vazduh Zamena preCistaca za gorivo Prover a pumpe za gorivo Zamena purnpe za gorivo Podesavanje praznog hoda karburatora Podesavanje smese praznog hoda karburatora Podesavanje polozaja leptira karburatora Popravka karburatora

'$ .l .. ·l .. • ... • I • • ...'$'" .. 0 .t l .: • ."§ ."$ t". . 1}"" . t::o...§ .!:! 2lfi.Zamena karburatora Zamena ubrizgaca za gorivo Podesavanje rada pumpe za dizel gorivo Provera ubrizgaca za dizel gorivo Zamena ubrizgaca za dizel gorivo Zamena turbo punjab Provera senzora motora _. • . Zamena senzora matora Provera ventila za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Zamena ventiJa za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Zamena kanistera sa ugljenim prahom Zamena ventila za recirkuladju izduvnih gasova Zamena pumpe za ubrizgavanje vazduha Zamena katalitickog konvertora Provera izduvnih gasova Zamena »platinskih dugmadi« Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne ruCice Zamena prekidaca elektronskog paljenja Zamena modula elektronskog paljenja Zamena indukcionog kalema (bobine) Zamena provodnika (kablava) za sveCice Zamena sveCica Provera i podesavanje ugla pretpaljenja OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Nivo znanja / Pot reb an / aJatipribor li0'liJlti -s --e"" f $" 0.0 i' fJ 1& ! $ f g .l.§ -f.<.-.." q.. ... I • I • • I I • . I . C:i'::.. • I • • . )j'""'.

• I I • I . 1 • . . . • • I • I • I. I • I • I I • . I • I . I J I • I I I • I I • . I • .• I • I • . • • • . • • I . I • ! I • ! . I • . • ! • I .

• I • • • • 15 OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL Zamena glavnog prekidaca Zamena sveCica kod dizel-motora Provera kompresije kod motora . . I • I. • I • • • I • I • • • • • • I • I I • • I •• I • I • • • • • • I • • I . I • • I . • . I • I I • .• I I . • I I • i • .

./ .. 'I o esavaoJc ventI a Genera!ni remont motara I Podesavanje zazora ventila Zamena Qzubljenog ramen a razvodnog rnehanizma Zamena prigusivaca ili izduvne cevi Zamena ulja i precistaca za ulje kad automatskog menjaca Podesavanje heda kvaCila Zamena kvaCila Zarnena kardanskog iIi homokinetickog zgloba Zamena pogonskog vratila iIi poluosovine Zamena oslonaca motora Zamena menjaca Generalni rernont menjaca Zamena upravljackog mehanizma sa zupcastom letvom Zamena kraja spone Zamena kuglastog zglo ba Zamena zavojne opruge Zamena amortizera Zamena elemenata vesanja tockova (tip Makferson) Centriranje prednjih i/ili zadnjih tockova Balansiranje tockova Provera disk-kocnica Provera dobos-kocnica Podesavanje kocnica Zamena stege disk-kocnice Remont stege disk-kocnice Zamena koCionog cilindra Remont koCionog cilindra Zamena glavnog kocionog cilindra Remont glavnog koCionog cilindra Ispustanje vaz'duha iz koCione instaiacije Premestanje tockova Zamena osiguraca ." . 'Iva znaoJa alatipribor iiifDlftl · i:: . 16 ------------."-----[ N' '/' Potreban . I .Provera vakuuma ked motora Ispitivanje fada cilindara Popravka neispravnih zaptivki '1' d • .l p'" l I I • I I • I • . I I • • I .

I • i •• I I • i • • I • • ! I • I I • . i • I I I • • I • i • I • I • i • I .! i • I • I I I • I • I • i • I !' i • I . • • I I I I . • I . 1 ! . ! • r • i • • I I • .

• I • I • . I • i • . • 1 • I • i • I I I .• ! • I ! I • ! . I I • i • • i ! . • I • ! I • . • ! I • I • I • • r • • • • I • I I • • • I I • • I • • • • • . I • I • .

I • • I • I I • ! .i • I • I • • i I • I • ! • I • I • • I • II I • . • • I i I • • I • i . I I • • . • • i I • I • • I • I I • • I I I • I I • I I • • I • • • • • I • .

znaCi da imate dobru nameru da se Iatite nekog posla u vezi sa odrzavanjem iIi opravkom vaseg automobila. Mnogi mehanicari-amateri nalaze zadovoljstvo u majstorisanju prvenstveno zbog toga sto uzivaju da rade sa dobrim alatom. U suprotnom. Isto tako. jednostavno. KombinoVilnu k!csta Kombillov. po dnevnoi svetlosti. Pomozite sebi time sto cete obezbediti potreban alat cak i za najsitnije poslove. Cinite vodeCi racuna 0 bezbednosti. unistava navrtke. organizujte radni prastor u blizini mesta gde mozete da ukljuCite lampu ako nastavite posao po mraku. dovoljno vremena i odgovarajuca uputstva. pazite da sve sto radite. nioracete nekako da se snadete. radi u velikoj. Napravite spisak pre nego sto pocnete da kupujete i proverite da Ii je alat koji posedujete u dobrom staniu. Pre svega. U kojoj cete meri imati .ll1i kljuc OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Ako nemate radni sto. l3ilo kako bilo. Ako slucaino spadate medu one srecnije. Kada je vreme Iepo.zatim cist i dobro osvetljen radni prostor. budite spremni da u slucaju iznenadne kise zastitite delove i alat.I i • I I • • 1 • I • • i ! • I I • t I I Alat U kOlikO ste vee procitali prethodne odeljke Ove knjige. jasno je da bez alata nema zanata. zagrejanoj i dobro osvetljenoj garazi. uspeba i koliko eete zadovoljstvo osetiti zbog dobra uradenog posla. Pre nego sto pOGnete da prikupljate alat i pri- . VeCina -kucnih majstora nema preimucstvo da . I na taka improvizovan sto mogu uredno da se poslazu delovi i alat. onda ste preskocili prvu prepreku. viike i zavrtnie. mnogi poslovi mogu da se obave u dvoristu. Drugi uzivaju u tome da proveravaju koliko mogu da postignu sa sto je moguce manje pomoci. Nesto od potrebnog alata mozda vee imate. zavisi od toga da Ii posedujete odgovarajuCi alat i da Ii ste odabrali pogodno mesta za rad. Jos gore je imati rdav alat koii. Kada radite napolju. mozete blizu automobila da postavite sto za kampovanje iii cak tablu od iverice oslonienu na kante za otpatke.

To sto je radna povrsina pljosnata. a da ne potrosite sllvise DOyea. Ima nekoliko vrsta odvijaca za zavrtnje sa krstastim urezom na glavi. i oni na prvi pogled .IIIIIII\1I. poluge za vadenje eksera. grebaci i drugi slieni alati. Zbog toga.bor.f11\) Pljosn<l!C lurpijc 17 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL oiea da proverite gde su cene najpovoljnije. ako nameravate da kupite dobru garnituru. Majstori koji u ove svrhe upotrebljavaju odvijace treba obavezno da poveeaju svoju zalihu i da zadrze nekoliko koje ee koristiti iskljuCivo za anD za sta su predvicieni. !) ~ d ~ I' SS I' I ~ : ~ i [ 18 veZDa usednuti u urez na glavj zavrtnja. ponekad koriste kao dleta. Kada razmisljate 0 ceni. a rutica ce biti boljeg kvaliteta. odluCite se za onu u kojoj 'se nalaze odvijaCi sa nekoliko debljina radnih povrsina i nekoliko 'duzina sta· bala. pre nego sto se odluCite za kupovinu. iIi pljosnati odvijaci. ne znati da ce odvijac oba· ~ C ~ . Idealna garnitura alata trebalo bi da sadrzi najmanje trI standardna odvijaca sa duZinom sta· bla od 40 do 200 milimetara. pogledaite sledeCi spisak da biste videli sta yam je potrebno. Postoje razlicite sirine ureza na glavi zavrtnja i razlicite debljine radnih povrsina odvijaca. na zalost. obidite nekolikO pradavRadionicka dizalica (znba-dizalka) . # I!I' ] • ~ . to je alat bolji . Na taj naein mazete da doaete do dobre garniture alata i pribora. Nije naodmet ako posetite neku »buvlju« pijacu iii vidite sta se nudi u malim oglasima. Oni se. Odvijaci U osnovnoj gamituri alata treba da se nalazi nekoliko standardnih i krstastih odvijaca. setite se ovoga: sto je radna povrsina evrsea. __ (1IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII.biee mnago izdr±ljiviji. Osim toga. Standardni odvijaci se jos nazivaju odvijaCi za zavrtnje sa urezom na glavi.

ko dostupnim mestima. Na primer. rnogucnost ostecenja zavrtnja bice svedena na najmanju mogucu meru aka se snabdete garniturom odvijaca-koji odgovaraju veCini. na vasem automobilu mogu da se nalaze zavrtnji neuobicajene konstrukcije sto se naroCito odnosi na zavrtnje na nkrasnim lajsnama.izgledaju isri. Savijena klesta sa dugim celjustima pogodna su . Posto su zavrtnji. 'Osim njih. Kldta sa pravim celjustima imaju .lim urczorn @ Odvijac za vijke sa specijatnim 5cslougaonim urczom @ Odvijac za vijke sa St:slOugaonim otvorom Postoji veti broj odvijaca za posebne namene. savijeni odvijaei (sa stablom za spiralni okretac) pomoeu kojih se brze radi. Medutim. i odvijaCi koji pridrzavaju zavrtnje i sa kojima mogu da se okreeu standardni zavrtnji na nepristupacnim mestima. Kad kupujete.iljate celjusti kako bi mogla da se upotrebe za formiranje obujmica od zice na te. I za ovo ce vam biti potrebni specijalni sestougaoni odvijaCi: Postoje zatim i savijeni odvijaCi sa krstastom iIi ravnom radnam povrsinom koji se Koriste za tesko dostupna radna mesta. mozda ce yam biti potrebna klesta sa pomicnim zglobom iIi univerzalna klesta za vodene pumpe koja mogu da zauzmu vise razliCitih polozaja i da se upotrebljavaju za razlicite poslove. Na mnogim novim tipovima autQmobila naiei eete na zavrtnje sa specijalnim sestougaonim urezom iIi sestougaonim otvorom na glavi. ani mogu da se odvijaju iii priteiu posebnim odvijacem. Uvek ce yam se Cinlti aa vam je potreban »samo jos jedan« da upotpunite svoju garnituru alata. CD Odvijac za vijkc sa urcZOm ® Odvijac za vijke sa krstastirn urczorn EB Odvijat :ea vljke sa krsl!H. Ali. Krstasti urez na glavi zavrtnja omogucuje bolje pritezanje iii odvijanje. odnosno njihovi urezi na glavi razliCito konstruisani. Neki odvijaCi imaju veeu drsku koja omogucuje ostvarivanje vece sile za okretanje.ako nameravate da prikupite potrebnu garnituru alata. kupujte one dobrog kvalitet'a da bi yam dugo trajah. Kombinovana kldta imaju zakosene celjusti sa bocnim setivom za odsecanje :lice j rascepki. razlika je u tome sto je u jednih vrh mnogo zatupljeniji nego u drugih. Moguenost da krstasti odvijac isklizne iz glave zavrtnja je manja nego u standardnih odvijaca. to je samo pocetak . Klesta U svakoj kutiji sa ala tom nalaze se i obiena kuena klesta. Obe vrste odvijaca dobile su ime po proizvodacu zavrt· nja za koji su predvideni (filipsov i prinsov od· vijac).

okasti. .luni kljue lcdnosmcrna rtlCica sa i okn:tac :iil spoljnom cctvrtkom sa OkllSli kljlle Dv()strani ObSli kljuc Pored toga. drugo. odvijace i.1I1"1 lllvnrcnVnas. Takode treba nabaviti momentni kljuc. kao i razliCite rucice i nastavci. eventunlno biste magE dn nabavite i garnituru dvastranih okastih kljuceva. podesljivi otvoreni. Ako je sistem paljenja u vasem automabilu konvencionalan. Klesta za uskocnike takode su veoma korisna.i .za hvatanje malih del ova iii za radove za koje klesta sa pravim celjustima ne odgovaraju.ocnike. Momentni kljuc je Ditan za mnoge opravke. . Univerzalna klesta »grip« sluie i kao vodoinstalaterski kljuc i kao kleSta. Upotrebljavaju se za skidanje uskocnika sa delova kao sto su kocioni cilindri. dva kvalitetna podesljiva kljuca i garnituru nasadnih kljuceva. Mi yam predlazemo da kupite dobru garnituru kombinovanih kljuceva. kardanski zglobovi i drugi sklopovi. ana predstavljaju dragocen deo svake garniture alata i najkorisnija su klesta koja mozete da kupite. a ne elektronski. kupite i garni-· turu aIata za sveCice . po mogucstvll. Otvoren) Kombinovani otvorcnUoknsti kljuc 20 Poddljlvi otvorCl1i kljue KomhiIlOI''. krivina kad okastih kljuceva. listi6e za merenje zazora. kombinovani otvoreni (okasti.male kljuceve. pogotovu ako nameravate da se latite radava koji prevazilaze jednostavno odrzavanje autlilTIobila. Postoje klesta za unutrasnjc usk. ali takav izbor amateru nije potreban. postoje i kombinacije sa razliCitim veliCinama radnih povrsina za naglavke. jer pomocll njega mozete da pritegnete zavrtnje 'I . . Kljucevi Za odvrtanje navrtki mozete da upotrebite jedan ad sest razliCitih vrsta kljuceva: standardni otvoLepo je otvoriti sredenu kutiju za alat i izabrati najpodesniji kljuc. spoljasOPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Klesta sa pomicnim zg!obom Kombinovana kldta Poluokrugla klesta sa pravim celjustima Poluokn!gb klesta sa savijenim vrhovima Univerzalna klesta »grip" Klestn za uskocnike 19 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL nje uskocnike iii klesta koja sluze i za jedno i za reni. Pored ovih kljuceva. kombinovani otvoreni) nasadni iIi dvostrani okasti kljuc.

i I I u . Umeci.1' . turpija za svebce. Danas su svi momentni kljucevi bazdareni za engleski i metricki sistem mera (lbs/ft i Nm). OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL tacno prema fabrickim uputstvima. kardanski zgiob. Upatreba momentnog. CD iCC' [ c Odvijaci DinnmomC(.Hsku mCica sa kaz:Jljkom (momemni kljuc) ListiCi Zll merenje zazora.ill . odvijat 21 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL ". iii nedovoljna pritezanje. m I 2J 2J I \ . ( . Tipovi sa kazaljkam i padesljivi momentni kljuc predvideni su za strucnjake.ca scbnjc IneW\a <: II C < "'" II ¥ <::: II ¥ ---- . Ovo je _veoma vazDa za radove u vezi sa kocnicama i vesanjem. kljuca pomaie da se izbegne suvisno pritezanje kojim mogu da se palome zavrtnji. nastavci 2) \Q) C2) I© Kljuccvi za svecice 00 .:111:111111111111111110 Pljosnate lUrpije ~ = = = o Okruglc lurpijt: (i JLJL3 TC51cra . Najjeftinija varijanta je momentni kljuc sa ruCicom. usled cega zavrtnji kasnije rnogu da se olabave.

dleta. CekiCi Verovatno vee sada imate jedan iii dva cekiea. makaze za lim i drugo. ali pre iii posie ee vam ipak biti potreban. RuCice cekica se najcesce izraauju od oraho-· vine. Proverite da Ii je ruCica dobra uCYrScena i da nema na njoj raspuklina iii pukotina. Stavite zastitne naoeare kad god postoji mogucnost da leti metal. Vec'ina ima prikljucak sa uzemljenjem kako bi se prikljucile za busilice i drugi elektricni 0PRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL Ii I \ l \ LI . osim za opravku karoserije.• Dlcta 22 Turpije. Ako nameravate da opravljate karoseriju. kao i sekace. zavisi od njihove velicine i obiika. Svetiljke Dobra ruena svetiljka predstavlja dugoroenu investiciju. Pre porucujemo yam sarno nekoliko osnovnih alata pljosnatu i okruglu turpiju (one mogu da posluze U Tazne svrhe). dleta i sekaCi Pribora za obradu metal a kao sto su tUfoije.. Ta vrsta cekica ima loptastu glavu na jednom. pljosnato dleto. makaze za tim i klesta za secenje :lice. isplatiee vam se). plasticno i neko drugo tela.II < . testeru za secenje metal a sa nekoliko rezervnih seciva (kupite najkvalitetniju koje nadete. sekaCi. ima toliko da biste njime mogli da ispunite celu kutiju za alat. Say ovaj alat je zgodno· imati pri ruct iako ga mozda neeete koristiti za veCinu poslova koje obavljate. testere za secenja metala. ali ono sto eventualno moze da vam zatreba jeste cekie sa loptastom glavom. a pljosnato celo na drugom kraju. Kada se otkaCi i poleti. biee yam potrebni nekoliko vrsta mekanih cekica iii jedan sa zamenljivim uloscima tako da po izboru maiete da koristite gumeno. leftin cekic sa slabom rucicom se ne isplati. Da Ii su podesni za radove na vasem automobilu. probojci. glava ('ekica moie i da ubije. nije potrebno. I 111 Rakljasti kljuc CekiC sa loptastom g!avolTI C:ekit sa ulosCima Ruena $vctiljb ad 220V 5 ~ produlnim kablom R u c n ~ svctilika ad 12 V sa produinim kablom Batcrijska !ampa 23 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Sigurnosn<l postoija Plat forme za v()zilo Radionicku (zaba-dizalica) . Ovo vam. Tesarski iii rakljasti cekic moze da posluzi.

Ako yam je potreban produini kabl. Za brie i bezdenije podizanje automobil treba da ima radionicku (taba-dizalieu) iii hidraulicku dizalieu. Dizaliea je predvidena da podigne automob. nabavite onaj koji moze da izddi potrebno opterecenje.. Kupite svetiljku sa kablom SWG 16 (prei'nik tice = 1. . Mogu se naci i svetiljke sa sijalicom od 12 V koje se napajaju iz akumulatora autmobila i koje su idealne za opravke napolju iii u nepredvidenim situacijama. _ ' POKRETNA LEZALJKA.llica Pokrelna 24 alat. izdignuta nekoliko santimetara od poda. ALAT ZA AKUMULATOR. a namcravate da obavite mnogo radove ispod automobila. Poseban alat i pribor SIGURNOSNA POSTOLJA I PLATFORME. koristite postolja umesto platforme. Stoga automobil treba da poduprete sigurnosnim postoljima iii platformama. laksei efikasnije da nesto otkrijete baterijskom lampom nego svetiljkorp.626 mm) koja moie da izdrii sijalicu od 75 W.l. neee yam bili dovoljna samo ruena dizaliea koja spada u pribor koji ide liZ automobil i koristi se u slucaju nuide. U alat za akumulator spadaju: Izvlakac za kleme . predniem trapu iii kada morate da skidale toekove. pokretna letaljka ce vam biti od velike pomoCi kada hocete da se na brzinu podvucete pod automobil. Ako sami obavljate veliki broj radova na svom automobilu..prakticna stega sa navojem pomocu kaje maze da se skine svaka klema sa polova akumulntow. U kutiji za alat treba da imate [ jednu dobru baterijsku lampu. . DIZALICA. a ne da ga podupire tokom rada. a zatim da se odatle izvucete.$lubna hidraulicna diz. Cesto je mnogo brte. Platforme Sli idealne u slucajevima kada nije potrebno ski dati tockove. Nemojte da dozvolite da vas prevari niska cena nekvalitetnog postolja ili platforme. To je u stvari ravna plata sa podmetacem za glavu i tockiCima. ! f". Ako imate srecu da radite na tvrdom. Koristice yam naroCito ako spadate u majstore koji uvek odaberu pogreSan kljuc pa moraju da se vracaju do radnog stoia. ravnom podu.··1 " . I !"'7'1 g :! i i i '-. Kada obavljate radove na sistemu za kocenje.

Ovaj zazar mozete da proverite i listiCima 'za merenje -zazora aka Sil dugmad nova.naprava za merenje specificne tezine elektrolita da bi se utvrdio stepen napunjenosti akumulatora. Tahometar ce yam pomoCi da podesite karburator i izvrsite druga podeSavanja. Za prikupljanje ispustenog istrosenog ulja moie da vam koristi i stara posuda ako je dovoljno velika. Tahometar. Takvi kablavi treba da imaju davoljan broj proyodnika koji mogu da isporuce primaocu 5tO viSe elektricne energije uz minimaine gubitke. . Stroboskopska lampa. ostale instrumente moiete u pocetku da pozajmite pre nego sto se odluCite za kupovinu.maida ih vee imate u Svom automobilu. Za ispustanje ulja is preCistaca koristi se obican kljuc sa 25 OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL obujmicom koji olaksava skidanje i vracanje preCistaca. lsplatjce yam se kad ga vee prvi put budete upotrebili. Lampa sa neonskom svetiljkom je jeftinija od ksenonske ali yam je potreban skora potpuni mrak da biste vide Ii svetListiCi za mcrcnJc Z3zora Tahomctar Urea. Produini kablovi za startovanje . Ako ste vlasnik vozila sa konveneionalnim razvodnikom paljenja bice yam potreban tahometar za proveru zazora kad »platinskih dugmadi«.~ ~ ~ OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Izvi<lK<lC za Klemc Cctkicc za ciscenjc klema i polova akumubto[a N ( ) ~ a 6 akumul<ltora Hidromctar Produzni kabl za staftovanje Pribor za promel'lU ulja Cetkica za ClSCenje klema i polova . Slrobmkopsk<l lampa I 1 Urcdaj za mcrcnjc komprcsijc 26 PRIBOR ZA PODESA V ANJE. . Stoga ipak preporucuJemo stroboskopsku lampu sa ksenonskom svetiljkom.rutica koja se stavlja preko dva pob na konvencionalnom akumulatoru zbog lakseg skidanja i prenosenja. PRIBOR ZA PROMENU ULJA. Nosac akumulatora . Ovaj merD! . IIi. Hidrometar . Pojedini delovi pribora za podesavanje nisu skupi.iitana cetkiea koja se navlaci na poloye i omogucuje brzo i lako i'iseenje. Uredaj za merenje kompresije. I lost.:lj za mcrcnjc potpritiska 1 . ali tahometar daje tacnije rezultate. moiete da kupite jeftin pocinkovani iii plasticni lavor da posluii kao sud za istroseno ulje. Prove rite da Ii su odgovarajuceg kvaliteta. Kontakti (iabice) i kablovi treba da budu dobro izolovani i obezbedeni.

Nasadni kljuc se kao I [uena dizalica isporucuje zajedno sa no vim automobilom i koristi se u nepredvidenim situaeijama. a njom se OPBAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL I Ii i -I Manometri za proveru pritiska u pneumatlcima Krstasti flilsadni kljuc Pumpc Zll podmazivanjc 27 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL lako moie ubrizgati dodatno ulje u mazaIiee dok radite pod . Mala pump a zapodmazivanje nije skupa. moze da ukaie na probleme u vezi sa uglom pretpaljenja. Moiete da nabavite i neki zastitni krem koji se stavlja na ruke pre . Ovaj instrument maze veoma brzo da se amortizuje. Nepropisno napumpane gume brzo se babaju. pa cak i sa zapusenim zadnjim prigusivacem. Ovaj yaian i jeftin merni instrument bi trebalo da imate. stanjem karburatora. Ako se koristi kako treba. posedujete. PUMP A ZA PODMAZIV ANJE. RAZLlCIT PRIBOR. Pljosnati tip sluii za merenje zazora izmedu kontakata prekidaca (»platinska dugmad«) i za podesavanja ventila. kupite krstasti nasadni kljue sa cetiri naglavka razliCite veliCine. Prvo nabavite neko sredstvo za Ciscenje ruku (kupuje se u prodavnicama automobilskih delova i pribora) i gomilu Cistih krpa. Kada obavljate poslove prilikom kojih koristite veCi broj sitnih delova. MANOMETAR ZA PROVERAVANJA PRlTISKA U PNEUMATICIMA. ListiCi za merenje zazora. Da Ii cete kupiti pumpu za podmazivanje zavisi ad toga koliko vam je star automobil i koliko drugih aparata za podmazivanje. Provera kompresije je vazna. bilo bi dobra da uzmete nekoiiko kanona za jaja i da ih u njih poredate. Cime se postiie mnogo bolji uCinak nego sa standardnim kljucem. Postoje dva tipa meraea zazora koji mogu da budu spojeni u jedan komplet. On takode omogucava i ravnomernije odvrtanje i zavrtanje sto sprecava eventualno ostecenje navrtki tockova. zaptivanjem. te ne bi bilo lose da manometar driite u prostoru za sitan pribor i proyerayata pritisak u pneumatieima bar jednom godisnje iii pre svake duie voinje. ventila ili zaptivaea cilindarske glave. Ako mislite da cete cesce skidati toekove. Okrugli tip sa zieom sluii za proveru i podesavanje zazora kod sveCiea.instrument koristi se za proveru pritiska sabijanja u cilindrima i moze da vas upozori na stanje ventila iii klipnih prstenoYa. NASADNI KLJUC:.automobilom. posebno na starijim tipovima automobila. Ureclaj za merenje potpritiska.

zaptivacirna i drugim sitnicama koje se cesto koriste. Zato vas molimo da ova proCitate pailjivo i da upamtite da ovih pravila treba da se pridriavate zbog syoje liene bezbednosti. Ali. Garniture kljuceva. a i zasticen je ad atmosferskih uticaja. Ako zelite da ustedite novae na odrzavanju i opravci. Moiete prilieno da ustedite ako kupujete alat u garniturama. dok su drugi prvenstveno namenjeni struenjadma koji mozda svakog dana obavljaju istu popravku. podrumu.nego sto se poene sa radom i deluje kao »hemijska rukavica«. naglavaka iIi cak kompletne garniture alata sa kutijom zn alat obicno kostaju mnogo manje nego kad se kupuje svaka alatka posebno. Ustedecete sebi i trud i vreme ako se snabdete najcesCim veliCinama navrtki. Jos nesto a kvalitetu alata: dobijate onotiko koliko platite. ako ste osoba koja voli da se igra alatom. KvaIitet varira od bezvrednih alata do onih za strucnjake. Postoji mnostvo specijalnih alata i pribora koje moiete da kupite za opravku svog automobila. taka da cete u tim slucajevima mazda morati da kupite dve garniture kljuteva iIi naglavaka. potrosnim uljem i maseu. . osim ako ne planirate da ih upotrebite sarno jedanput. Taka je ceo alat skupljen na jednom mestu i uvek je pri Tuei. ali trebalo bi da kupujcte alate koji imaju dozivotnu garanciju i koji su napravljeni od kvalitetnog materijala. Ruena kutija za alat je nesto sto svaki majstor-amater na kraju kupi. Poslednji modeIi nekih uvoznih tipova vozila imaju mesavinu standardnih. a lako se skida vodom. 28 Mere predostroinosti N ijedna 0 opravci automobila po principu »uradl sam« ne bI btla pot puna bez odeljka posvecenog bezbednosti prilokom rada. Pomocu nekih mozete zaista da ustedite vreme. Ne isplati se kupovina jeftinih garnitura alata koje se prodaju po neverovatno niskim cenama. odvijaca. metrickih zavrtanja i onih Cije su mere izrazene u colovima. dajemo i upozorenia koja moida ne znate ako ste tek poceli da radite na svom automobilu. plakaru iii prtljainiku svog automobila. vasa kutija ce po svoj prilici uskoro postati suvise mala za sve vccu zbirku. ne gubi se. Osim toga. ispod iii oko vasega automobila. verovatno cete moei da prooete sa osnovnim alatima koji su vee opisani. zatim zavrtnjima za lim. Varna vrhunski alat verovatno nije potreban. Driite je u garazi. vijaka. podlaski i sigurnosnih podloski. plasticnom i izolacionom trakom. Vecina nasih saveta jesu mere predostroznosti zasnovane na zdravom razumu kojih uvek treba da se pridriavate dok radite na.

odele i alat od delova koji se pokrecu kao sto su ventilator. Prilikam punjenja. vee ga povezite sa delovima vozila (masom) kao sta'su blok motora. Postolja bi trebalo postaviti ispod jakog dela sasije .• Pre nego sto poenete da radite. otklanja se opasnostbd eksplazije vodonika. sa menjacem stavljenim u brzinu (rucno) iii u poloiaj za parkiranje (kod automatskog menjaca) sa podignutom rucnom koenicom i jednim iii vise tockova blokiranim ciolom iIi komadom drveta da se ne bi pokrenuli. • Nemojte pusiti dok obavljate radove na sistemu za doyod goriva jli na akumulatoru. • Aka nameravate da koristite produzni kabl za startavanje. ne prikljucujte ga direktna za akumu]ator. Prilikam prikljucenja cesta dolazi do vamicenja. sake.prstenje. kaisevi. Freon u klima-uredaju maze da prouzrokuje promrzline ako do de u dodir sa kozam. kante za otpatke iIi kutiie. kravate. salove iii kaput koji bi mogli da se upetljaju u kaisnik iIi pogonski kais. te ako je kantakt sa masom udaljen od akumulatora.kao sto su ram. Nemojte koristiti niske stolice. Ne bi bilo lose da se potpuno uzdriite ad pusenja dok obavljate radove na autamabilu. Ova ce takode otkloniti moguenost varnicenja u blizini akumulatora. kada busite iii brusite i kada papravljate klima-uredaj. • Ne radite nista 5tO moze da izazove varnicenje iIi plamen u blizini rezervoara za gorivo iIi . zavarivanje iii koriscenje gorionika da bi se olabaviii zardali zavrtnji. sistema za dovod goriva koji propusta. Prvo popravite mesto kaje propusta. zadnja osovina iIi oslond branika . ram iIi sasija i to Sto dalje od akumulatora. Automobil mora da se nalazl na raynom terenu. kada koristite dleto i cekie. kosu. a ne sarna dizalica. skinite say nakit . satove i narukvice. Cuvajte prste. • Nosite zastitne naocare kad raditc ispod automobila. prvo ukljuCite akumulator. Ovo se odnosi na upotrebu elektricnog alata. oscilujuca ramena. • Ne podvlaeite se ispod automobila koji nije propisno poduprt i nikada ne koristite dizalicu kao jedini oslonac. brusenje i . Aka nemate posto· Ija. Izbegavajte siroka odela. Vadanik u akumulataru je eksplazivan i maie da ga zapali i najmanja vamica. kaisnici i pogonsko vratilo.a dizalicu spustiti tako da teiinu primaju i postolja. treQa ispod njega postaviti postolje (po mogucstvu dva) koje pod· nosi teiinu automobila. upotrebite nesto sto sigurno moze da podupre hiljadu iIi vise kilograma kao sto su betonski iIi drveni blokovi. se' auto mobil podigne. Benzinska isparenja iz rezervoara za gorivQ. OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL tara iii dizni za goriva veama su zapaljiva. pa tek onda uredaj za punjenje. • Izbegavajte udisanje prasine iz oblaga kae- .

15to se adnosi i na teenost za kocnice. Pazite da ne prevrnete akumulator iii da ne prospete kiselinu na automobil kada manti rate iIi skidate akumulator. • Pazite da ne dadirnete kablave sveeica iii visokanaponski provadnik indukcionog kalema (bobine) dok motor radio Elektricna struja u sistemu paljenja je jacine od 20. Aka morate da ukljucite motor. ne pokusavajte povezivanje iIi proveru bila kag sistema u motaru iIi kablovskog prikljucka jer matete da upropastite skupu elektricnu instalaciju va. stoga ne oblatite svoje najbolje odele kada obavljate neki posao na akumulatoru. itd. Antifriz je otrovan za pice. kao sta je zamena elektropokretaea.nice iIi kvaCiia. benzin. maze da bude smrtonasna.000 do 40. uije za motor. Pre iskljuCivanja bilo kog ad elektricnih prikljucaka. Koristite tecno sredstvo za Ciscenje. • Kada radite bilo kaji posao na elektricnoj instalaciji. treba prvo da iskljuCite kabl za uzemljenje akumulatara. • AkuIl1ulatori sadrie sumpornu kiselinu te stoga patljivo njima rukujte. alternatora. Pored toga. • Ne otvarajte poklopac hladnjaka dok je motor vruc. regulatora napana. tada ga povezite sa drugim akumulatarom ad 12 volti.seg vozila. Usled karozije. kontaktni kljue treba da bude izvaden.000 volti sto nije smrtonosno ali ce vas dobra uplasiti ukolika ste nepazljivi. otvorite vrata garaze iii 5provodite "gasove napolje pomocll cevi. Nagomilavanje uljenmanoksida. glavnog prekidaea. • Na najnavijim tipovima vozila sa elektronskim komandama motora kompjuter u vozilu je veama osetljiv na napanska preopterecenja. ulje za menjae. Ako koristite produini kabl za startavanje. moguCi karcinogen. na spoljnaj povrsini akumulator mogu da se nadu astaci kiseline koji mogu da pragare tkaninu. gasa bez boje i mirisa. ulje za servo uprav!jac. ako niste sigurni u ono sto radite. • Nikada ne koristite benzin kao sredstvo za ciscenje. Ne ostavljajte ni antifriz u otvorenim posudama gde deca iii domare zivotinje mogu da pokusaju da ga piju. ruke gumenim rukavicama. Isparenja su eksplozivna i moze da ih 29 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL . jer moze da dode do prskanje vrele vode iz hladnjaka. radia-aparata. usisivac za prasinu ili staru cetku kada uklanjate prasinu sa delava kocnica. • Nikada ne »palitc« motor u garazi. Ona moze da sadrii azbestnu_ 'prasinu. kao i nn teenost za pranJc vetrobrana. a 06 Z35titnim naaearima. a nikada sa alternatorom (dinamom) od 24 volti kaji se koristi kod nekih kamiana-prikalica. Ovo otklanja mogucnast slucajnog uzemljenja strujnog kola i pozara iii ostecenja nekag dela u elektricnaj instalaciji.

glavni kotioni cilindar i razvodnik paljenja mozete ustedeti 40-60 odsto kupujuCi remontovane de love urnes to sasvim novih. Delovi sistema paljenja slabog kvaliteta. razvodna ruCica i kablovi svetica nece trajati onoliko dugo kao delovi proizvedeni od visokokvalitetnogmaterijala. To ne znaCi da niza cena znaCi i niii kvalitet. Najbolji savet je da se kupuju proizvodi dobro pozna tog iii priznatog proizvodaca koji imaju garancIJu. tecnosti i rezervnih delova. Na delovima kao sto su karburator. povecavaju zbrku prilikom kupovine delova. vazan clemen at odrzavanja automobila po principu »uradi sarn« jeste kupovina pretistaca. morate da pazite na kvalitet proizvoda koji kupujete.. a to je kupovina starih delova. suoceni ste sa jos jednommogucnoscu: nov iii remontovan (fabricki prepravljen) deo. ulje za motor iii sredstvo za ciscenje. Procitajte pazljivo etiketu na ambalaii. U nekim slucajevima. postoji i treea mogucnost. sipajte ih u posudu koja se moie zatvofiti i odnesite ih na predvideno mesto. Kupovina delova J os jedan. a u nekim slucajevima je i bolji. Jedan kvalitetno remontovan dec je isto toliko dobar kaoi nov. Sto se tice kupovine delova.upali kontrolna lampica iz obliinjeg uredaja iii grejaca. Jeftini zaptivaCi (semirinzi) naCinjeni od sekundarnih materijala mogu da procure posle samo nekoliko predenih kilo me tara. kao sto su poklopac razvodnika paljenja. iii sa zastitnim znacima koji lice na kvalitetne marke. pa ako vidite da pise »zamenjuje originalni deo pod brojem tim i tim«. Krpe sa sredstvom za Ciscenje drzite u hermeticki zatvorenoj metalnoj posudi. Za jeftine preCistace upotrebljen je jeftini papimi umetaki koji ne preCiseava vazduh kako treba. Jeftini zadnji prigusivaci sa tankom metal30 nom oblogorn i nedovoljno iii uopste nezasticeni od korozije nece trajati onoliko koliko i originalni kvalitetni delovi zasticeni iznutra i spolja . Mnogi otpadi ce garantovati da su delovi u radnom stanju . remontovani dec je postigao nisku cenu na racun kvaliteta. Koristite kerozin iii sredstvo za Ciscenje predvideno za ovu svrhu. iii aka ne prepoznate proizvodaca iIi zastitni znak. • Kada bacate istroseni antifriz. kvalitet se cesta ogleda u ceni. Kao i kod alata. Trgovci koji prodaju delove u pakovanjima. nemojte ih sipati u kanalizaciju iIi odvod kisnice. U pogledu nekih delova. kupujte proizvod ciji je proizvodac poznat i ima pismenu garanciju. Umesto toga. ali mogu da . Panoyo yam sa'4etujemo. lako ±elite da prodete sto jeftinije. znajte da proizvod moze da bude rdavog kvaliteta. ali pripazite kada su u pitanju niske cene.sto ne znaCi da su kao novi.

zapusen preCistac vazduha ili iskrzani femen ventilatora pre nego sto dode do problema. sa zamenama preCistaea za ulje posle svakog drugog ispustanja ulja. ali 0 njima ipak treba voditi brigu da bi bili u dobrom radnom stanju.predstavljaju ekonomicnije resenje od kupovine iii remontovanih delova. sto se tice delova koji se brzo habaju kao sto su alternatori. Odrzavanje automobila. obrtanju. Medutim. a tecnosti za hladenje motora posle 60. pumpe za vodu. Danasnji automobili zaista ne zahtevaju onoliko odrzavanja kao oni od pre desetak godina. klizanju. itd. toploti. Delove automobila koje treba odrzavati treba proveravati ilili zameniti pre rna preporukaina koje se odnose na kilometrazu i vremenski period iz prirucnika za vas automobil kao i prema rasporedu predlozenom u ovom poglavlju. Nebriga moze da izazove ozbiljne posledice. znaci sprecavanje nezgoda koje veti kvarovi mogu da prouzrokuju. teenost u automatskom menjacll. Interval za promenu ulja posle predenih 20.000 kilometara. mozda je suvise dugaeak za veCinu vozaea koji automobil . delovi sistema za paljenje.sto odgovara sarno vozaCima koj-i prevaljuju veliki broj kilometara u kratkom periodu. odnosno redovni pregledi i zamena kablova sklonih kvaru. Obavezno treba pregledati ulje u motoTu. menjati i zadnji trapovi.. i I I i "V . Otpad je dobro mesto za kupovinu delova karoserije. teenost za bladenje. Mnogi profesionalni rnehanicari smatraju da su intervali za servisiranje preporuceni u prirucnicima za nove tipove automobila suvise optimisticki za pro secnog vozaca i umesto toga predlazu mnago krace vremenske razmake. kao i ostale delove izlozene trenju. Neki proizvoelaci automobila preporueuju zamenu preCistaca za vazduh posle predenih 10. ODRZAVANJE AUTOMOBILA U prkas svih priea da novim tipovima automobila odriavanje skoro nije potrebno. vesanja i kocnica. preCistace. elektropokretati. Danas izuzetno veliki broj vozaea nije svestan u kakyom im je stanju automobil sye dok se nesto ne pokvari i ne prouzrokuje teskoee. zapamtite da najmanje moguce odriavanje ne znaCi da odriavanje uopste nije potrebno.000 kilometara. benzinom iskljucilo je mehanicara koji bi obicno umesto vas proverio ulje i koji je mogao da otkrije crevo koje curi. koroziji i visokom pritisku. razne delove motora. kako predlazu fabrike. bolje je da kupite novi ili remontovani deo. udarcima.000 kilometara . ali i glavnih delova kao sto su motori.

maksimalne performanse i ekonomienu potrosnju goriva. Sto se tice precistaca za ulje. ne zbog toga sto se trosi iIi prlja. Odrzavanje automobila yam stedi novae iz 'lise razloga. Lokw:ij a ie zavisno oil lipa vozila i sIoga provcritc u prirucni ku:eLl >voj Odrzavanje i provera sigurnosti P rema prilozenom podsetniku mozete da utvr. U sustini. To stedi benzin i smanjuje mogucnost iznenadne havarije. Onog trenutka kada s. Ulje u motoru treba redovno da se menja.koriste sarno povremeno iii za kratke voznje. a to znati 1akse startavanje. (4) Propisno drzanje automobila omoguclce vam da lakse obavite servisni pregled vozila. Veti zazor ukazuje na istrosene krajeve spone iii suvise veliki zazor u upravljaekom meha- . (5) uljc u mcnjacu. (2) Obezbeduje dobro vozno stanje. Zazor upravljai'a. babanje se ubrzava.e njibova koliCina smanji. treba da proverite sve sto izgleda olabavljeno. 31 ODRZAVANJE AUTOMOBILA I I I I I 0-U!-l->--\1CD 4 ® Osnovne !ccnosti I. Proverite svaku navedenu stavku i pribelezite da li je odredeni dec ispravan iii mu je pot reb no servis iranje. veCina mehanicara misli da se ne isplati propustati Cisto ulje kroz prljav precistac i preporucuje novi posle svake zamjene ulja. (5) Cini vas sigurnim da mozete da racunate sa svojim automobilom onda kada yam je potreban. (4) uljc u motoru. (3) Spreeava smanjenje vrednosti vozila tako da cete bolje proCi kada doele vreme da ga prodate iIi zamenite za drugo. kao i troskove zvanja nadlezne sluzbe i slepavan)a. (1) Spreeava prerastanje ma1ih problema u velike i skupe. bolju voznju. (6) uljc za kocnicc i (7) clcktrolit u aku[l1ulatoru.l automobilu kojc treba testa proVCfilVati ukljutuju: (1) [cenos! za pranjc velrobrann. istroseno. C::) 1:1 hladcnJC motoHl. vee prvenstveno zato sto dejstvo zastitnih sredstava prestaje posle preelenih 5000-7000 kilometara. (3) uljc za scrvourcd<lje. Kada se upravljae porn era napred-nazad. naprslo. odnosno ako propusta teenost iii ne radio Svaka od ovih stavki ukratko je razjasnjena. dite celokupno stanje vaseg automobila. zazor bi trebalo da bude manji od 10 mm.

Kada se ukljuCi. BrisaCi treba da rade pri svakoj brzini i treba da ciste stakla ne'ostavljajuti I tragove. Ruena koeniea blokira zadnje tockove i treba da odrz. Labava pedala moze da znaCi nezaptivenost u cilindrima iii prisustvo vazduha u sistemu za kocenje. Sirena (zvui'ni signal). Ako je ukljueen elektricni odmagljivae zadnjeg stakla.vrati u karter motara. BrisaCi vetrobrana. Proverite da Ii su driaCi cvrsti. Kao bezbednosno sredstvo treba je cesta proveravati. Rui'na kocnica. PreCistac za vazduh ne bi . Unutrasnja i spoljasnja ogledala tre. U prtljainiku treba da driite i krstasti nasadni kljuc za montiranje tockova.a vaz:duh. Zamenite metlice na brisaCima aka Sll ·. Grejac stakla. proverite da Ii imate pumpu). Uredaj za pranje vetrobrana. a radni hod nekoliko eentimetara. Prove rite stanje rezervnog tocka i pritisak u njemu. Nivo teenosti za hladenje treba proveriti kada je motor iskljueen in hladon. Kacta je kocniea otpustena.1' istrulele. ! Ogledala. Proverite da Ii imate sve delove za dizalicu i da Ii je ispravna. to moze da ukaze na izlizane obloge kocnice iIi nedovoljnu koliCinu ulja u sistemu za kocenje. Rezervni tocak i dizafica. tada zadnje staklo treba da bude toplo. topli vazduh treba da duva u vetrobran. Pedala koeniee treba da bude evrsta. Kada se ukljuCi grejac prednjeg stakla.I I i I I I I I ! f I. zadnji toekovi treba slobodno da se okrecu. NLvoi tecnosti. ureda]' treba da ispusta mlaz vode na obe strane I vetrobrana. (Napomena: ako vas rezervni toeak nije napumpan. Ako je 32 hod pedala suvise veliki. popueale iii iskrzane. Nivoi tecnos1i trebalo bi da se odrzavaju izmedu oznaka »max« i Nivo motornog ulja treba proveriti tck posta se motor iskljuci i saeeka nekoliko min uta da se ulje ponovo. r I balo bi da budu cista i da S8 slobodno pomeraju. PreCisrac ::.mzmu. Tecnost u automatskarn menjacu treba proveriti dok je motor VILle i na praznom hodu. Pedala kocnice. Rezervni toeak i kompletna dizalica trebalo bi da se drie u prtljainiku.ava automobil na malom nagibu iii da onemoguci polazak vozila kada je menjac u prvom stepcnu prenosa.

da izazovu nepredvideno naprezanje lezajeva kaisnika. Zapusen iii ostecen precistac treba odmah zameniti. Prednja sver/a. iskrzali ili pokidali. prednje i zadnje kada je kontakt-kljue ukljueen.leCica dak motor radi po mraku. Pogonski remeni treba da budu dovDljno pritegnuti da se izbegne proklizavanje. Prikljueci i kablavi treba da budu zategnuti i bez korozije. ali oe suvise. Klinasti remeni. Pokazivaci pravca (migavci). Prikljueci treba da budu evrsta namesteni u poklopcu razvodnika paljenja. Ventil i revi za regulaclju benzillskih i uljnih isparenja II motoru. Stop svetla treba da se upale kada se pritisne pedala kocnice.mski cevovodi. Treba da se upaJi kad i prednja svetla sto se cesto previdi. benzinskih i uljnih isparenja u sistemu za napajanje motora i cevi tako 5to cete izvaditi ventil iz kuCista i staviti palac na to mesto dok motor radio Trebalo bi da asetite jak vakuum.moze da se proveri prema oznakama ispod poklopca motora. a ne tvrda i kruta. a njihove kapice moraju da budu evrsta priljubljene ako svetica. Proverite duga i kratka svetla. Sa unutrasnje strane treba da bude Cist i suv. Poklopac ne ODRZAVANJE AUTOMOBILA sme da ima pukotine iii druge znake varnieenja iii habanja. Prikljllcci (polo vi) akumillatora. P%zaj creva. Vakuu. a prikljuena mesta treba da su u dabrom stanju. Pravac svetlosnog snopa 'thoze se proverit! taka S10 cete autamobil parkirati nn oko 10 metara ad neKog zida iIi vrata garaze i posmatrati pravac pruzanja svetlosnog snopa. .trebalo da ometa strujanje vazduha. Poklopac razvodnika paljell. Oba svetlosna snopa treba da budu na istoj visini. Creva pod dodirom ruke trcba da budu meka i savitljiva. Ostecena creva treba zameniti. nezamrsena. Zadnja svetla.ia. Vazi isto sto i za cevovode za hladnjak. Svello registarske tab lice. Takode proverite cevne prikljucke i obujmice da nisu olabavljene iii dOl ne propustaju teenost za hladenje. Proverite da Ii SVa zadnja svetla rade kada su upaljena. oguljenih iii pregorelih mesta. Proverite leve i desne. Proverite cevovode da Ii su naprsli iii ocvrsli us/cd duge upotrebe taka sto cete ih stisnuti prstima. Varnicenja se najIak5e uocavaju posmatranjem kablova s. bez pukotina iIi pregorelih me'sta. Na kablovima ne sme da bude vidljivih ostecenja. Vakuumska creva treba da budu zategnuta. Ventil bi tre·bala takode i da zveci bda se protrese (prethodno iskljui:ite motor). Stop svetla. Takode provcrite da creva ne dodi· ruju astre predmete iii cevovode kroz koje proticu drugi fluidi. Cevovodi za grejac. Prikljllcci (kablovi) za sveeice. Proverite ventil za regulaciju . Cevovodi h/adnjaka. Proverite pogonske remenc cia se nisu olabavi!i.

ak u pneumaticima (gumama).bi trebalo da zaustavi njihanje posle jednog iii dva odskoka. ODRZAVANJE AUTOMOBILA njeg dela vozila sa prednjim pogo nom znaCi da euri iz menjacke kutije. . plave iii bezbojne vlazne mrlje mogu da potieu od teenosti za hladenje koja curi iz hladnjuka. Napomena: aka osetite teenost u oblogama. Mozetc proveriti da 11 su naglavci unutrasnjih spona olabavljeni tako sto eete pritisnuti obloge dok neko drugi pomera upravljac iii pneumatik. Proverite olabavljenost tako . Pritis. to znaCi da servoupravljacki sistem propusta i da upravljacki prenosnik treba uskoro zameniti. erne masne mrlje ispod srednjeg dela vozila sa zadnjim pogonom mogu biti od ulja iz automatskog menjaea. Kao sto sma rekli.titio upravljacki prenosnik ad prljavstine i vlage. Zelene. Proverite pritisak u gumama kada su hladne. Obloge 5e moraju zameniti ako 5U napukle iii pocepane da bi se za. . Zaljuljajte svaki ugao vozila nekoliko puta. naprsline iIi druga ostecenja. Proverite ispod automobila da neka teenost slucajno ne curio Vlaina mesta ispod zadnjeg del a vQziia-mogu da znace da curi benzin iz rezervoara za gorivo iIi cevi za dovod goriva. Propustanje ulja prilikom njihanja amortizera znab da je zamenjeni deo ispravan. /Krajevi spona. Kod upravljackog mehanizma sa zupcastom letvom. pumpe za vodu iii eepa na bloku motora. Treba proveriti oslonce . Treba da se upale kada se rueica menjaca stavi u palozaj za kretanje unazad (»rikverc{(). Tamnomrke iii erne mrlje blizu zadnjeg ·dela vozila mogu da znafe da ulje za diferencijal curi iz zvadnje osovine na vozilima sa zadnjim pogonom. Amortizeril vesan}e. neznatno curenje je normalno za neke sisteme vesanja. a ispod pred. Kuglasri zglobovi. Stan)e pneumatika. mrke iii erne masne mrlje ispod prednjeg del a vozi1a znaee da curi ulje iz mat ora iii da eventualno curi ulje iz menjaeke kutije kod vozila sa prednjim pogonom. Pritisak treba da bude isti u prednjim gumama i isti i u zadnjim gumama. Pogledajte gazista i proverite da Ii su negde neravnomerno istrosena iIi iskrzana 5to moze da znaCi pogresno centriranje iii o5tecenje del ova sistema vesanja_ Proverite boene zidove da nemaju izboCine.da nisu pOhabani.Sver/a za voinj!! unazad. cevnog prikljucka. Ispravan amortizer/vesanje . Curenje tdnosti. a zatim ga pustite. sponu treba zameniti. ne sme da se aseti da su olabavljeni. Zute. unutrasnje spone zastieene 5U gumenom oblogom. Spone ne bi trebalo da budu primetno labave. Ako prilikom pomeranja upravIjaea iii preumatika zglob poene da se klima. Stanje amortizeralvesanj a moze se proveriti njihanjem.

Cevovode hladnjaka i grejaca Prednja svetla.. Neki kuglasti zglobovi imaju pokazivac habanja koji je dec mazalice. da homokinetieki zglob nije ispravan. Zvecanje kada ubacujete u brzinu moze da oznacava neispravan kardanski zglob. Izduvni sistem mora da bude evrst i ne sme da ispusta izduvne gasove. Kab/ovi (sa}la) ruene koenice. labavih Dasata ili naprsiina. Zamenite ereva za koja utvrdite da propustaju iIi da su naprsla iii osteeena.. Isto tako treba zameniti celiene cevi koenica koje prepustaju iii su ostecene. Ulje u diferencijalu treba uvbek da bude naliveno do ivice otvrora. to bi trebalo da bude ulje SAE 90.. lzlizan rub pokazuje da je i zglob izlizan. pOkazivace pravea. Prove rite da nema zardalih del ova cevi. Veliki odvijae iii sipka mogu se koristiti za proveru vertikalnog zazora. potrebno je ulje sa specijalnim aditivima. i . Kardanski zglobovi na vczilima sa zadnjim pogonom ne smeju da 'se primetno slobodno pomeraju.. . ---I Homokinetii'ki iii kardanski zglobovi. Za podmazivanje koristite samo preporueeno ulje. Pr:ep»8 rsuhe za odrzavanje i podmazivanje Proveri!e svake nedelje Nivo ulja u motoru Nivo teenosti za hladenje Nivo teenosti za brisaee stakla Proverite svakog meseca Nivo ulja u automatskom menjaeu Nivo tecnosti za kocnice Nivo ulja za servo-uredaje' Nivo elektrolita u akumulatoru (iii pokazivae sta. Gumena creva kocnica ne smeju da propustaju i moraju da budu u dobrom stanju. Podmazivanje diferencijala. Kod nekih vozila sa prednjim pogonom diferencijal se podmazuje istim uljem kao i menjae. zadnja svetla. KoCiani cevovod.' 34 .. i stop svetla i drug a postojeea svetla. lzduvni sistemlprigu!iivai'. Za veCinu vozila sa zadnjim pogonom.. nja napunjenosti na akumulatorima kojima nije. Proverite da Ii se nesto olabavilo taka sto cete pomerati upravljac napred-nazad... :.. Kablovi ne smcju da budu iskrzani niti da dodiruju ostre predmete na donjem delu vozila. Za vozila opremljena diferencijalom sa uredajem za blokiranje.sto eete prednje tockove podiCi od zcmlje i rasteretiti kuglaste zglobove. Delovi komande upravl}aea.. Ako se euje skljocanje tokom okretanja znac. . I potrebno odriavanje)1 Pogonske kaiseve . Obloge homokinetiekih zglobova moraju biti ispravne i evrste da bi stitile zglob.~ .

cr<.I Svakih .est meseci I Zamena ulja u motoru i precistaea za ulje (svakih sest meseci iii posle 5000 kilometara) ! ODRZAVANJE AUTOMOBILA ODRZAVANJE I.mja 0 0 Svetia za yoinju unazad 0 0 Svetlo registarske tab lice 0 0 Metlice fla brisaCima 0 0 Pritisak u pneumaticima 0 0 Opste stanje pneumatlka POdmazivanje sasije ISPOD HAURE ISPOD Nivoi tecnosti: Curenje fl.PROVERA SIGURNOSTI U VOZILU Zadovoljava Potrebno servisiranje o 0 Zazm ap''''iackog mehaolzma o 0 Pedal a kocnice o 0 Rucna kocnica o 0 Sirena o o o BrisaCi vctrobran3 o Uredaj za pranje vetrobrana o 0 Ogledala o 0 Grejac stakla o 0 Rezervni toenk i dizalica SPOLJA 0 0 Prednja svetlll 0 0 Zadnja svetla 0 0 Stop svctla 0 0 Pobzivac pravca kret.uida: 0 0 Ulje u motoru 0 0 Ulje iz motora 0 o Tecnos{ za hladenje mOlOra 0 0 Sistem za hladenje 0 0 Kocnice 0 0 Kocnice 0 0 Automatski menjac 0 0 Menjae 0 0 Akumulator 0 0 Difercncij<ll 0 0 Servo upravljac 0 0 ServO medaj 0 0 Uredaj za pranje vetrobrana 0 0 Rezervoar za gorivo 0 0 Pretisrae za vazduh i cevavod 0 0 Remeni D 0 Amortizer/veSanje 0 0 Crevn za hladnjak 0 0 Krajevi spane 0 0 Creva za grej Ole 0 0 Kuglasti zglobovi 0 0 Ventil za provetravanje 0 0 Upravljacki mehanizam bloka m o ~ o r a j.:\-n .

Svake dve godine Zamena sveGice (preporucuje se posle predenih 10. Ovdic je . krajeva Zamena preCistaca za vazduh Zamena precistaca za ulje Provera punjena klima-uredaja spona. teenosti koje se moraju s yremena na vreme proveravati da bi njihova koliCina uvek bila U odgovarajutim granicama potrcbnim za bezbednu i udobnu yoznju.) Provera nivaa ulja u menjacu i menjackoj kutiji Provera kardanskih iIi homokinetickih zglobova Provera izduvnog sistema Provera ventil. itd. za regulaciju benzinskih i uljnih isparenja u sistemu za napajanje motor a 'Pregled sistema paljenja (poklopae razvodnika.0 0 KoCiani cevovod 0 0 Vakuumska creva 0 0 Izduvni sistemJ 0 0 Paklopac razvodnika paljenjZl zadnji prigusivac 0 0 Kablovi sveCica 0 0 Kablovi rucnc kocnice 0 0 Polovi akumulmor:l 0 0 Homokinclicki i brlbnski zglobovi 0 0 Diferencijal Svake godine Podmazivanje sarki na vratima i brava. razvodna ruka i kablovi) Prover a koneentraeije i izgleda tecnosti za hladenje Provera rucne kocnice Provera pomocnog pokazivaea pravea Popravka boje i manjih ostecenja na karoseriji od korozije.000 kilometara) 35 <:'! ODRZAVANJE AUTOMOBILA Zamena ulja u automatskom menjacu i preCistaca Zamena tecnosti za hladenje Zamena filtra za regulaciju benzinskih i uljnih u sistemu za napajanje motara. Provera kompresije u motoru Provera ugla pretpaljenja· Podmazivanje lezajeva na tockovima Pregled obloge kocnica Svake tri godine Zamena pogonskih kaiseva Zamena cevovoda hladnjaka i grejaca ' Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne ruke Prov·er·a osnovnih teenesti V as automobil ima neko!iko »vitalnih<. Redovna provera osnovnih tec-nasti je verovatno najvaznije sto maiete da uradite u pogledu odriavanja svog automobila. caura oscilujuCih ramena. zatvaraca na poklopeu motora i prtljazniku Provera lezaja (kuglastih zglobova. Pregled del ova karburatora i rada Ieptira Pregled vakuumskog cevovoda. kao i .

a potom ga izvadite. nego da vas nebriga primora na skupe opravke iIi da prouzrokuje havaflJU.naroCito aka motor trasi iii ispusta ulje.takode da bude jasno da broj provera zavisi od broja predenih kilometara za odredeni vremenski period. Isto se odnosi i na automatski menjae. kao i od toga da Ii je bilo kvarova iii cmenja neke od tecnosti. dace Yam netacne . biste utvrdiii gde se tacna nalazi mcrae nivoa ulja. sto moze da prouzrokuje vecu potrosnju iIi gubitak jedne iii vise osnovnih teenosti. Podignite poklopac motara i potrazite merae nivaa ulja koji se nalazi na jednoj 5tfani matcTa. . Prethodni odeljak. Medutim. Najbolje vreme za proveru nivoa uljaje ujutro. To treba da uCinite na sledeCi nacin: 1. Da . Proveravanje nivoa motornog ulja Ulje predstavlja zivotnu snagu rnOtora i stoga ga treba cesto proveravati . iskljuCite motor i sacekajte nekoliko minuta pre nego sto proverite niva da bi ulje maglo da se vrati u korito motora (karter). ulie za menjac i menjacku kutijiJ.objasnjcno gde i kako da prove rite koliCinu svake od osnovnih tecnosti. 4. Te smernice su date za proseeno vozilo i trebalo bi da odgovaraju veCini slueajeva. Osnovne teenosti ukljueuju ulje za motor. 2. u\je za scrvo-upravljae. StoQa proveravanje nivaa teenosti moze da bude potrebno i cesee kako bi koliCine svih tecnosti bile na potrebnom nivali. Pokusaj da proverite nivo ulj" dok motor radi ili neposredno po prestanku fada. elektrolit za akumulator i teenost za 'Pranje vetrobrana. trebalo bi . Izvadite mcrae nivoa ulja i obrisite kraj <"istom krpom. on se obicno nalazi na ceonoj strani. ulje za koenice.jednol11 nedeljno iii mazda svaki put kada napunite rezervoar Z:1 gorivo ili otvorite poklopac motora. 3. iii ako svakog dan" prevaIjujete veliki broj kilometara.. nivo srcdstva za hlaaenje i pritisak u pneumaticima. daje izvesne smernice 0 tome koliko cesto treba da proveravate niva teenosti na svom automobilu. mazivo za diferencijal (za veCinu vozila sa prednjim pogonom koristi se isto ulje kao i za menjae). Na vozilima sa prednjim pogonom. onda se preporueuje i svakodnevna provera ulja u motoru . zato sto se den ulja uvek nalazi u motom. Ako ste na odmoru. Automobil treba da bude parkiran n3 ravnoj povrsini da bi oCitavanje na meracu nivaa ulja bilo tacno. Vise vam se isplati da proveravate kaliCine tecnosti cesce nego sto je potrebno.niske vrednosti. Procenite sami situaciju i ucinite ana sto smatrate da je najbolje. posta se automobil ))-odmarao« preko noei. tecnost za hladenje. pogiedajte u uputstvo zn koriscenjc vascg vozila. Vratite merae nivaa ulja nazad U otvor i pritisnite ga nadole do kraja. Ako je automobil pre merenja vozen. "Preporuke za odrzavanje i podmazivanje«.

Kada ste zavrsili sa proverom nivoa ulja. kod motom Ciji karter ima zapreminu cetiri litra (5tO je danas slucaj sa veCinom matara). Maze da dade i do pojave penusanja aka je nivo toIiko visok da ga radilica prilikom okretanja pretvori u penu.max« na meracu. nivo ulja ee doti do oznake >). to znaCi da I motor radl sa manjom kollelnom ulja. voznja sa manjom koliCinom uija moze da prouzrokuje visoku tCIT!peraturu ulja.. posto ulje postaje mrko posle nekoliko stotina kilometara voznje. Neki motori mogu Lin tfose i vise ulja. prvo proverite da Ii ste pravilno IzvrsiIi merenje. da Ii ste merae do kraja gurnuli U odgovarajuCi otvor. umanjl efekat podmazlvanja IIi izazove ostecenja aka se vozi po topJom vremenu. dodajte dovoljno ulja da se Karter panovo napun!. Aka niva ulja padne na oznaku »min«. Aka prilikam provere nivaa ulja u motoru otkrljete da ga nema dovoljna. to znaci da ulje prevlse curi iii ukazuje na mehanicke probleme kao sto su izlizane yodice ventila. pojava penusanja moze da smanji dovad ulja u osnovne del ave motora. mnogi mehanicari pTeporu6uju da se ulje cesta doliva da bi se niva adrz. Posta vazdusni mehuriCi ometaju podmazivanjc. Da blste doli Ii ulje. pri veCim brzinama i llsponima. zaptivaCi ventila ilili klipni prstenovi. 6. vratite merae nivoa ulja u odgovarajuCi otvor. lake ne marate dOl dolivate ulje sve dok nivo ne padne do oznake »min«. sto je normalna pojava kod vozlla koja se retko koriste iii se koriste uglavnom za voznju na malim relaeijama. ali ako je ventil na ovom sistemu zacepljen ill Ii motor nikada ne radi dovoljno dugo da nagomilana vlaga ispari IZ kartera motora. tj. Plavicasti dim iz izduvne cev} zriaci da ulje u motoru nepravilno sagoreva iz jednog iIi vise navedenih razloga. bite vam lakse da ga pronadete u tam nom prostoru motora. Ako je karter motonl pun. o stanju ulja ne maZe mnogo da se zakljuCi sarno na osnOVu njegovog izgleda. Vlaga je sporednl produkt sagorevanja i tokom vremena se sjedinjuje sa drugim zagadivaCima stvarajuci kiseline i mulj. Ako se rueica meraca oboji nekom zivom bojom. NajveCi deo vlage otklanja se pomocu sistema za regulaeiju benzinskih I uljnlh isparenja u motoru. lspravan motor treba da trasi manje ad paJa litrn izmedu dve zamene ulja (u razmacima od 5000 blometara). skinite poklopac s otvora .5. Usled ovoga ulje maze da prode kroz zaptivace I da dade do eurenja i dimljenja. vlaga ce se brzo nagomilati. a zatim proverite oa motom da II ulje propusta. Zuckasta boja iii pena ukazuju na prisustvo vlage. ali aka je potrosnja jedan Iitar na svaklh 400-500 kilometara. Napomena: nemojte da prepunlte karter uljem.ao na aznaci »max<. Aka stc to uCinil1 kako treba.

ocisti!e ga krpom i Vflllit e nazad u Olvor taka sto cete do hala gum uti nadale. Nivo 1 stanje tecnosti proveravaju se na sledeCi nacin: 38 1. UZmi11. Ulje koje dodajete treba da bude istog viskoziteta i oznake kao ulje koje se vee nalazi u motofU. Dodajte sarno toliko ulja da se nivo na meracu nivoa ulja podigne do oznake »max«. Neki poklopci se OdVfCU. /1 ' ~ "-.Ako je nivo ulja nb:ak.trani motora (proverite tacna na kome 51. Ne zaboravite da vratite poklopac na ctvor za nalivanje ulja i da panova proverite nlvo pre nego sto eventualno dodate novu koliCinu ulja. Napomena: neka vozila imaju meraee qivoa ulja u menjacu koji su kalibrisani tako da se oeitavanje nivoa ulja moze obaviti bez obzira da Ii . Prove-rite d ~ ii korislite uljc odgovara) uceg kvalitcta i viskoziteta za vas automobiL motora (poklopaca glave cilindra). treba ga voziti 10-15 minuta da bi se ulje u menjaeu zagrejalo.! nuJazi na botnoj . ~ 1--___.to ulje za motor predstavlja iivotnu snagu motora. Nizak niva tecnosti U ovom slucaju moie da dovede do proklizavanja. Nivo tecnosti u automatskom menjacu proverava se na praznom hodu motora. Provera ulja u automatskom menjacul menjackoj kutiji Kao . Ako je automobil upravo »upaljen«.iri te bi provera nivoa dok je hladnp dala netacne ~ niske vrednosti. Ulje se grejanjem . nivoa uijn obicno 51. dok se veCina gumenih vadi.. zastoja prilikom promene brzine i brieg habanja.': mcrac.! nalazi u prirucniku za vas automobiL Da biste proverUi nivo uJja.za nalivanje ulja koji se nalazi oa vrhu poklopca ODRZAVANJE AUTOMOBILA CD (3) I \ CD (3) Men\('. Upotrebljavajte vrstu ulja preporucenu u prirucniku za vas automobil. Dod<ljtc toiika llija dil dade do 37 ODRZAVANJE AUTOMOBILA ( j . 7. dOda)te ga i to onu vrstu koja se preporutuj e u prirucniku za vas auwmobil. a teenost ima normalnu radnu temperatuTU. tako je i ulje u automatskom menjaeu veama bitno za dobar fad menjaca i njegovo podrnazivanje. Ponovo ga izvucite i provcrite nivo II odnosll na oznake »max« (1) i »min« (2). dok je menjae u poloiaju za parkiranje (iIi u nekim slueajevima u neutralnom poloiaju).

5. morate je zameniti da bi se zastitio menjae. Teenost kod koje je opao kvalitet zbog ustajalosti iIi toplote bice smeda i mirisace na zagorela.ron II i Type F. Izvadite merae nivoa ulja i oCistite kraj Cistom krpom bez dlatica. Vratite merao nivoa ulja na odgovarajuce mesto.' potraiite ga na kuCistu menjaeke kutije. aktivirajte rucnu kocnicu j odmah stavite rucicu menjaca redom u sve brzine. iIi na nalepnici na cevi za ulivanje. Za razliku od motornog ulja. N avedeni spisak alata. Aka niste sigurni gde se naiazi. stavite levak U otvor iIi cev za nalivanje i dadajte patrebnu koliCinu ulja.. on se obieno nalazi kod zadnjeg del a prostora za motor na strani suvozaca. spustite poklopac motor a i iskljuCite motor. Uvucite merae panoya do kraja i po drugi put ga izvucite. pogledajte u prirucnik za vas automobil. posto to maie da prouzrokuje pojavu penusanja i curenja ulja. Provera nivoa ulja kod mehanickog prenosnika snage (menjaca) . 6. vrsta ulja koju treba koristiti naznacena je na samom meraCll nivaa. Posta ste dodali ulje u menjae. desno od metcTa s vozaceve strane prostora za motor. U nekim slucajevima. Parkirajte automobil na ravnoj povrsini. Tatan niva tecnosti nalazi se izmedu oznaka »dodati« i Aka je Diva tecnosti ispod oznake »dodati«. Ali. boja i miris ulja u menjacu ukazuju na njegovo stanje. N a taj nacin. Zatim postavite rueicu menjaea u polozaj za parkiranje (na praznom hodu motora). Ona imaju razlicite frikcione karakteristike i viskozitet i stoga je vaZllO da se u menjac dolije odgovarajuca vrsta.je one toplo iIi hladno. Na voziJima sa zadnjim pogonom. Kod vozila sa prednjim pogonom i popreeno postavljenim motorom. 4. treba da proverite stanje i kvalitet ulja u menjacu. Podignite poklopac motora i pronadite merae nivoa ulja. 8. Takode pazite da dolijete onu vrstu ulja koja je naznacena u prirucniku za vas automobil. ako vas merae nivoa nema takve oznake. predviden je za vozlla sa zadn]lm pogonom. ! t I I 3. treba da ima boju u rasponu od crvene do ruzicaste. tecnost u automatskom menjacu proCi ee kroz sve kanale U' menjacll. Proverite nive tecnosti prema oznakama na meracll. Ako vam tecnost ne izgleda iii ne mirise dobra. Takode. 7. posto kOG vozila sa prednjim pogonom niva ulja maze da se . ponovo proverite nivo (motor treba da je na praznom hodu). svakako sacekajte da se tecnost zagreje pre nego sto izvrsite proveru nivoa. NEMOJTE prepuniti menjae. Postoje dYe glavne vrste ulja: De. 2. Ako je ulje u dobrom stanju.

OlYOra nalivanje (!) nalazi sc suvozaCH.-. MeraCi nivou ulja nujceSce imaju oznake "L" (nizak) i »F" (puno) za utvrdivanje njvoa ulja. ! I I . Nll vecini vozila sa prcdnjim pogonom (dole).2.. Parkirajte automobil na ravno tie i aktivirajte rucnu kocnicu. kod mehaniekih menj3ca ulje ne zahteva cestu promenu zato sto nije podvrgnuto is tom rezimu fada kao kod automatskih menjaea.. 39 ODRZAVANJE AUTOMOBILA I 1b-lJ.ODRZAVANJE AUTOMOBILA Mcrae nivoa ulja kod aU!on1a!skih mcnjaca obicno je smt:S!cn kod zadnjeg dela motora. Pre nego sto se podVllcete._-------. . Stavite menjae u brzinu. ! r-------------------'----------------il ' ® 40 o Kod vetine mchanickih mcnjw::a klld vmila sa wdnjim pogo!)om (gore). nivo ulja treba povremeno proveravati kako bi se na vrf7me uoCilo eventualno curenje iz menjaca. pro- . Podignite ravnomerno i prednji i zadnji den vozila koliko je neophodno da se podvucete ispod iii da dohvatite kuCiste menjaca._. Provcrilc II prurucnibl . Medutim. (CP (2) naliui na kraju mcnjackc kUlijc. Nivo ulja u mehanickom menjacll kod voz11a sa zadnjim paganom meri se na sledeCi naCin: 1. Posto bi podizanjc sarno jednog kraja iii jedne strane automobila porcmetilo nivo teen os!! u menjacu. .. taean rezultat moze da se dobije sarno ako se celo vozilo podigne od zemlje."""t1 0 -I .::<1 <J. II Ii I I' Ii .----------"--------. Za razliku od automatskih menjaca. i I i I I Ii I ' I I. proveri i bez podizanja vozila.ulOmobil gde s e tacno nalazi.

vratite cep na svoje mesto i spustite automobil. Posto napunite menjae do potrebnag nivaa. Vratite cep na svaJe mesto. Nivo ulja treba da bude 1 centimetar od otvora. a kod drugih moze da pastoji i merae nivaa. 6. Parkirajte automobil na ravno tie. Napomena: kod nas se za menjaee uglavnom koristi ulje SAE 90.a nije potrebno. te stoga podizanje automobil. Ako je nivo ulja u menjaeu nizak. Aka je menjae dovoljno napunjen. za menjaeke prenosnike na vozilima sa prednjim pogonom Ala! i ma!erijal • Dizalica i sigurnosna postolja . Provera nivoa ulja u diferencijalu N navedeni alat potreban je za vozila sa zadnjim pogonom. Skinite cep i stavite prst u orvor za ulivanje ulja. oa aka jedne tree. 2. Cep moze da ima cestougaonu glavu. U veCini slucajeva. sestougaoni kljuc • Levak cep za cevi (cetvrtasta glava) iIi da ima konkavnu cetvrtastu glavu i da moze da se odvrne ruCicom sa skakaviZom iii nasadnim kljueem. Nivo ulja u menjackom prenosniku kod vozila sa prednjirn paganom proverava se na sledeCi naein: 1.verite da Ii ste automobil propisno oslonili na postolja. treba da dolivate ulje koje je propisano u prirucniku za vas automabil sve dotle dok ulje De pocne da se preliva iz otvor3. Sa malim izuzetkom. moze aa lib oa Ala! i materijal • Dizalica i siQ:urnosna postolja • Podesljivi kGue iii rucica sa skakavic9m iii usadni. 4. 5. Izvucite cep iz otvora za ulivanje ulja i stavite prst unutra. 5. dodajte vrstu naznacenu u prirucniku za vas automobil sve dok ulje ne pocne da se preliva iz otvora. cep na otvoru za ulivanje ulja je lako dostupan. Ako ulja nema dovoljna. 3. 4. Kod veeine mehanickih menjaca eep otvora ZJ nalivanje ulja nalazi se sa strane suvozaca. nivo ulja ce biti na aka 1 centimetar ad atvora za ulivanje. VeCina vozila sa prednjim pogonom ne mora da se podigne da bi se proveri6 nivo ulja u menjaekom prenasniku jer je otvar za ulivanje smesten na kraju kuCista menjaea.ine do jedne eetvrtine rastojanja od gornjeg dela. Dolivanje ulja bice otezano zato sta mozda nece biti davoljna mesta za levak sa dugaekim usipnim grlom. NaCi cete ga oa kuCistu menjaca. 3. Neke kante sa uljem imaju pisak koji moze da se uvuce i u tesan prastor. Vecina mchanickih menjaca ODRZAVANJE AUTOMOBILA kod vazila sa zadnjim paganom karisti ulje SAE 90. Kad nekih automobila otvor moze da bude smesten na prednjem iii zadnjem delu kuCista menjaea.

potrebno je da zadnja osovina bude vodoravna. Vratite cep na mesta i spustite automobil. VeCinOm se koristi ulje SAE 90. Cep moie da ima sestougaoni ili cetvrtasii otvor u glavi iii cetvrtastu ili sestougaanu glavu. nivo tecnosti za hladenje moie da se vidi kroz dodatnu posudu.. potrebno je ulje sa posebnim frikcionim aditivima. NaCi eete ga na zadnjoj iii bocnoj strani kuCista diferencijala.-3. Skinite cep i stavite prst u otvor. te stoga posebna provera difrencijala nije ni potrebna. . Automobil mora da bude parkirim na ravnom tlu. . Provera nivoa tecnosti za hladenje VeCina vozila danas ima zatvoren sis tern za hladenje motora sa dodatnom posudom koja omogueuje da se u hladnjaku odriava predvideni nivo tecnosti. ali za autombile sa uredajem za blokiranje diferencijala. sestougaoni kljuc • Levak 41 ·j . 42 I : .. 5. Ako mOlete prstom da dosq. 2: Nadite cep otvora za nalivanje ulja u diferencijal. Plasticna dodatna posuda obicno je smestena u blizini hladnjaka i obeleiena je tako da oznaCi minimalan i maksimalan nivo tecnosti za hladenje. To znati da ceo auto mobil treba da odignete od zemlje ako ne mozete da dohvatite cep na otvoru za nalivanje ulja na osovini dok je automobiJ na tlu.• Podesljivi kljuc iii rueica sa skakavicam iii usadni. . ODRZAVANJE AUTOMOBILA : . koristi se isto ulje i za menjac i za diferencijal.Nivo ulja treba da bude na oko 1 centimetar od otvora. Ako je nivo ulja nizak. dodajte onu "rstu koja je naznacena u uputstvu za vas autornobil. U veCini slucajeva.. tako da su prednji i zadnji den odignuti na isti visinu i to dovoljno visoko da se podvucete.nete do ulja.. Provera nivoa ulja na zadnjoj asovini lreba da bude sas(avni dea svak og pesla u vezi sa podmazivanjem kod vozila Sll zlldnjim pogonom. Nivo uJja u diferencijalu na voziJima s zadnjim pogonom proverava se na sledeCi naCin: 1. 4. '=> . ----_. Proverite da Ii je automobil na odgovarajuCi naCin poduprt postoljima pre nego sto se pod njega podvucete. taka do antifriz iIi voda mogu da se dodoju po potrebi. niva je davaljnn. Da biste utvrdili tacan nivo ulja.

jer kocnice ne mogu da rade bez ulja za kocnice. 3.je motor hladon. iii da se saceka najmanje 15-20 minuta posle iskljueenja motora pre nego ito se otvori poklopac hladnjaka. nemojte da dadajete hladnu tdnost jer moie doCi do pucanja i deformacija livenih delava. tecnost za hladenje nalivena je do vrha hladnjaka. zamrzavanja iIi kljucanja. Ako sistem ima dodatnu posudu. Prilikom skidanja poklopca upotrebite nekoUka peifkira iii krpa da biste za§titili ruke. Na spoljasnjoj strani hladnjaka nalaze se oznake nivaa tecnosti za hladenje kada je ona hladna iIi zagrejana. Poklopac hladnjaka se skida tako sta se pritisne nadale i okrene. nost za hladenje do predvidenag nivoa.Nivo teenosti zo hladenje u hladnjaku proverava se na sledeCi naein: 1. Ako je nivo teenosti za hlaGenje nizak.: provcriti na vccini posmatranjem dOUal[1(: posude \ j). Na veCini vozila sa dodatnom posudom. a pastoji i opasnast da teenost u hladlljaku prakljuea.:. nivo treba da bude 7-8 centimetara ispod vrha otvora na hladnjaku za nalivanje tecnosti da hi tecnost mogla nesmetano da se siri prilikom zagrevonja. Za vozila Ciji su hladnjak. Sistem za hladenje je pod pritiskom i kljucala teenost maze da prsne iz njega. UkljuCite motor da radi na praznom hodu sve dok gomje crevo hladnjaka ne bude vruee kad se dodime. proverite da Ii na posudi sa antifrizom pise da je bezbedan za aluminijum. niti prakljucalu teGnast u hladan motor. Ovo znaei da je termostat ukljueen i da teenost za hladenje kruzi u motofU. Provera nivoa ulja za kocnice Odrzavanje predvidenog nivoa ulja za koenice izuzetno je vaino sa stanovista bezbednosti. maida ee bib potrebno da ukljuCite motor da biste potpuna napunili sistem za hladenje.ttnu pusudu tako da obicno Illjc pOlrebno skinuti hladnjuka (21 osim ako nivl) tl!cnosti . Na sistemima za hladenje bez dodatne posude (iako mogu da imaju dodatnu posudu za povracaj teenasti u slucaju prelivanja). . dOdajte mesavinu vade i antifriza u razmeri 1: 1.i.titu protiv korozije. 2. Nivo teenosti za hladenje varira u hladnjaku zavisno od konstrukcije sistema za hlaGenje.::1 hladcnje nijc hladenje kada je motor pregrejan. Ni dolivanje cistog antifriza nije pogodno kao meSavina antifriza i vode. Ako je motor pregrejan. Nikada ne dolivajte Cistu vodu zato sto ona ne pruza za. Upozorenje: ne poku§avajte da dolivare teenast za 0fivo lccnusti zn moze 00. Nizak nivo ulja maze da prouzrokuje prodor vaz- voziia moie doliti pIlk!op'lc niwk. IskljuCite rad motora i vratite poklopac hladnjaka. DOlijte tee. Ako je hladnjak skora ispraznjen iIi je niva tecnosti veoma nizak. dodajte teenost i u nju sve dok se ne popne na predviGeni nivo. motor iii delovi sistema za hlaGenje ad aluminijuma. Upozorenje: nikad ne skidajte poklopac sa hladnjaka dak je motor vrue. TCCllnSl za nlauenje II dm. Najbolje je da se nivo teenosti za hladenje pro veri kada .

._.-.. Kod vozila sa metalnim poklopeem. 44 I t I r r ! I I I 1 i . 4. sto mati da upija vlagu iz vazduha. -. Kod vozi1a sa plastichim rezervoarom.. I poprskate tecnosc'u za koenice jer moze da osteti boju. . Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i .t kocnicc. nivo ulja moie da se proveri bez skidanja poklopca. rezervoar je izliven zajedno sa glavnim cilindrom i zatvoren metalnim poklopcem sa osiguraeem.---. koCionih cevi.kinuti d<J bi sc provcrio nlvo tctnosti Z. 2.~ ".... rezervoar je od plastike i ima poklopee na otvorima za nalivanje ulja koji se skidaju iii se vade. Pazite da karoseriju ne Ncki lipovi vozi!u sa prcdnjim pogonom imaju dva plastii:nll poklopca koji 5C moraju . Nivo ulja treba da bude na ako 1 em od vrha rezervoara.--'-'. ~ .duha u sistem za koeenje taka da je pedala me kana kada se pritisne.. ali proverite u prirucniku za svoj automobil koja vrsta ulja se preporucuje.-.. --I 3. Kod drugih vQzila. On je u skoro svim vozilima smesten sa strane vozaca u prostoru za motor. Niposto nemoite da dodaiete vee upotrebljenu tecnost za kocniee iii teenost iz posude koja je neko vreme stajala otvorena.. maziva na bazi nafte mogu da ostete zastivace u glavnom i koCionim cilindrima. sto ima z?. dolijte preporuceno ulje za koenice.' .. Nivo ulja za koenice proverava se na sledeCi nacin: 43 ----. . Nikada u rezervoar ne sipajte ulje iii bilo kOju drugu tecnost osim ulja za kocnice. Aka je nivo nizak. Ulje koje sadrii vlagu ima Dizu tacku kljucanja 5tO moie da dovede do prokljueavanja ulja i otkazivanja kocnica pod teziffi radnim uslovima..-ODRZAVANJE AUTOMOBILA 1.posledicu slabije koeenje.Ie higroskopna. Otvorite poklopae motora i pronadite glavni koCioni cilindar.-----" ---" . Za veCinu vozl1a karisti se ulje za kaenice UKA-2.. Rezervoar za tecnost nalazi se na vrhu glavnog cilindra.' ~ .-. Teenost za' koeniee . pazljivo otistite masnoeu i prasinu oko poklopea. zatim po me rite odvijacem osigurac sa strane i podignite poklopae. Na nekim vozilima. koCionih cilindara i stega koeniea. Vlaga takode dovodi do korozije unutrasnjosti glavnog cilindra..

hladno. jer cete inate dobiti netacne . na svoje mesta. Nivo ulja se provcrava na slcdcCi naCin: 1. ----. Posta pronadete rezervoar.t ilC poklop. -. Provera nivoa elektrolita u akumulatoru Elektrolit je osnovna teenost u akumulatoru vaseg automobila. Skinite poklopac sa otvora za nalivanje i poglcdajte nivo ulja.lc pre ncgtJ 510 gil skinCiC kilko prij. Kod nekih vozila nivo ulja mora dn se proveODRZAVANJE AUTOMOBILA rava dok je tecnost tapia. Aka SU date oznake sarno za merenje nivaa kada je ulje toplo.Iavnog kocionog cilimjra n. 2. dodajte onoliko ulja za servo-uredaj koliko je neophodno da bi se nivo podigao do odgovarajuce oznake.lI'slin<! nc bi dospcla u [eenos! za 45 ODRZAVANJE AUTOMOBILA .niske vrednosti. merac nivoa utja U sl. Kod nekih tipova vGzila.L' moie pomo. razlaie se na vodonik i kiseonik koji potam izlaze . Na vozilima sa prednjim pogonom koja imaju poprecno postavljen motor. voziJa utvrsCCI1 j. nivo ulja proverava se tek posta se iskljuci rad motara.1 mnogim ripovim. treba ukljuciti motor da radi 10-15 minuta pre nego sto se proveri nivo ulja. rezervoar moze da se nalazi izn motara na strani suvozaca.ltL'm koji '. Provera nivoa ulja u upravljaca Nivo ulja U servo-uredaju upravljaca mora da se odri3va na predvioenom nivau da bi se sprecio prodor vazduha u sistem i da bi pumpa mogla da ostvari pritisak potreban za rad upravljaca.proverite da Ii je osigurac. Ako je nivo u rezervOaru nizak. dok kod ostalih maZe bez obzira da Ii je topla iii hladnn. deo vade gasira. U oba slueaja." Kod nekih tipava vozila. ukoliko postoji.!rvoupravljllcu je prievrscen za donju stranu pok!opca n::l 'JtvOfU za nalivanje ulja.:rili ouviiaccm. On sadrii sumpornu kiselinu koja u reakciji sa olovnim ploeama u akumulatoru 46 proizvodi napon koji odriava akumulator napunjenim. Kod vozila koja nemaju merae. ocistite masnocu iIi prasinu sa poklopen na otvoru za nalivanje.: ')Siguf. aznake za proveru nivaa ulja mogu da se nalaze na rezervoaru. tj. Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i spustite poklopac motora. 3. OZ:i. 4. 5.J. Podignite poklopac motora i pronadite rezer-' voar za ulje servo-uredaja upravljaca. Ne koristite ulje za automatski menjac aka to nije naznaceno u prirucniku za vas automobiL Nikada ne sipajte ulje za motor iIi neka drugo maziva posto to maze da osteti zaptivace na pumpi i cevovodima servo-pojaCivaca.. Tokom punjenja. mcrae nivaa se nalazi na donjoj strani poklopca i ima aznake za praveru nivoa ulja kada je toplo jli Poklopac .

strane prost ora za motor. Akumulatori kod kojih nije potrebno odriavanje trose vrIo malo elektrolita zahvaljujuCi nesto drukCijem sastavu olovnih ploea.. 3. Medutim. tokom vre. Zbog toga. Upozorenje: motor treba da bude iskijucen.. iako se na nekim tipovirna automobila nalazi ispod zadnjeg sedista. onda se elektrolit moie do dati po potrebi.. \ I I I I ODRZAVANJE AUTOMOBILA . Otvorite poklopac motora i pronadite akumulator.!.. Pa ipak. ako ima poklopce koji se skidaju. da bi akumulator dobro radio. U providnim plastitnim kutijama akumulatora testo moze da se vidi nivo elektrolita koji bi trebalo da bude oko 2 em od vrha. Nemajte da pusite.. nivo elektrolita Je nizak i akuml. »okcc« koje jc (amno pokazuje da je nivo c\ektrolita visok. i l £?I!!'!' .llator treda da se napuni. Ovim se nivo elektrolita u akumulatoru smanjuje sto iroa za posledicu da su olovne ploee izloiene vazduhu i da se stoga suse. I mena. sto utiee na manje razvijanje gasova. Nivo elektrolita u akumulatoru proverava se na sledeCi naCin: 1. VeCina zaptivenih ima staklo (okee) za posmatranje iii pokazivat stanja napunjenosti na vrhu koji takode moze .. Ako je pokazivac bezbojan iii lucka.. 2. neophodno je povremeno proveriti nivo elektrolita u njemu. jer moze da se upali vadanik i dade rio ekspiazije akumulatom. eak i u akumulatoru kome nije potrebno odriavanje. niti da karistite upaijenu sibicu iii neki drugi atvaren piamen da biste asvetlili Nivo eleklrolita dovoljan Nivo elektroliia nilak Kod akumu!atora sa okrugJim poklopcima koji se skidaju. On je obieno smesten u bliiini prednje . sto prouzrokuje prepunjenost akumulatora). ~ I I J '" . Nivo elektrolita moze so proveriti na nekoliko naCina.iz akumulatora. Navueire rukavice iIi zastitite ruke krpom od eventualnih ostataka kiseline kaji magu da se zadrze no pakiapcima akumulatora i ne spuitajte ih na osetljive delave autamabiio posta kiselina moze do ih osteri. nivo elektrolita moie da postane nizak (ponekad usled kvara na sistemu za punjenje." VeCina zaptivenih akulumatora ima pokazivac nivoa elek!roiita. dok bistro "okcc« pokazuje cia je nive nizuk< unutrasnjost akumulatora. onda nista ne moiete da uradite. ----------. Aka akumulator ima zaptivenu gornju pavrsinu.

nivo elektrolita u akumulatoru pao je ispod dna pokazivaca i suvise je nizak da bi se akumulator punio ili dalje koristio. jedan od poklopaea moze da ima plasticno okee koje je tamno kada je nivo elektrolita dovoljan. NaCi cete ga na strani prostora za motor odmah ispod vetrobrana. mada to mozete da uCinite i gledanjem spolja. Nivo tecnosti mazete da proverite ako otvorite poklopac i pogledate u rezervoar.da se koristi za utvrdivanje nivoa elektrolita. mesavinu ·vade i nekog sredstva za Ciseenje slakla iii bilo koje gotovo sredstvo za pranje vetrobrana koje se moie kupiti. rene minera!e koji reaguju sa kiselinom u akumulatoru i smanjuju njegoy vek trajanja. Vratite poklopce i operite ruke.Takode skinite poklopac sa rezervoara (2) i proverite site filtr3 ( 3). Koristite obicnu' vodu. drugi rezervoar za tecnost moze da bude u prtljainiku. Kod akumulatora sa okruglim poklopeima koji se skidaju. Dolijte tecnost ako je nivo ispod jedne treCine u rezervoaru. Nikada ne karistite antifriz iz sistema za hladenje posto moie da vam osteti hoju na automobilu. 4. Kbd vazi! koja imaju uredaj za pranje zadnjih prozora. Isto se odnos. Pazite da yam u rezervoar ne upadnu prasina ili otpaci koji bi mogli da zapuse dovodnu cev iii mlaznlce uredaja za pranje vetrobrana. i. Provera nil'oa tecnosti za pranje vetrobrana Tecnost za pranje vetrobrana De spada U osnovne. 5. 3. ali je veoma vaina za ·odriavanje dobTe vidljivosti kada je drum prljav ili blatnjay. a insekti ometaju vidno pOlje.to pomaze da se lakse odredi nivo elektrolita). Podignite poklopac motora i pronadite rezervoar tecnosti za pranje vetrobrana. 48 2. Ako je pokazivac bezbojan iii zuckast. Nivo elektrolita treba da bude do otvora za nali47 ODRZAVANJE'AUTOMOBILA' vanje (koji mogu da budu liveni sa'dvodelnim prstenovima ili trouglovima ::. U akumulator sipajte iskljutivo destilisanu vodu. morate da skinete poklopee da biste pogledali unutra. posto je veCina rezervoara naCinjena od providne be!e plastike. Provera iii dolivanje tecnosti u uredaj za pranje. Na akumulatorima bez ovakvih pokazivaca. i na nerazbla" ieni alkohol (pomesajte ga sa najmanje tri dela yodel· Sta je potrebno da znate 0 motornim . Ako uredaj za pianje vetrobrana ne radj. a ne u elektrolitu. vetrobrana obavlja se na sledeCi naCin: . prvo proverite nivo lccnosti (l). iii svetlo ako je nizak. Obicna voda iz vodovoda sadrii nerastvo. Ostareli ili ostecen akumulator TIe moze da se popravi sipanjem kiseline posto je problem u plocama.

i ih u preCistacu za ulje.: (3). vas auto mobil bi brzo sam sebe unistio kada ne bi postojali sistemi za podmazivanje i hladenje. Motorno ulje se potiskuje do vrha motorakroz uzane kanale. z<l(im prolazi kroz precisulc za ulje (4). Ulje prolazi kroz bregastu osovinu. vas automobil se sastoji iz nekih 15.. klipova i sye do zidova cilindra. hladi poYrsine i smanjuje habanje. klipnih prstenova i dr.uljima i podmazivanju V erovali iii ne. ula::. U prodaynicama auto-deloya mogu da se nadu mnage vrste motornog ulja.i u magistralni vod za ulje (5) i nast<lvlia kanullma do podizata ventila (6) i klackalicc 1I ovim primer u motora sn cilindrima u rasporedu V8. a . zatim navise do podizaca ventila i klackalice. Ulje se ispumpava iz kartera pumpom za ulje i dovodi do precistaca gde se preciseava pre nego sto ude u motor. Na kraju. motorno ulje padmazuje sve delove motora. Ulje se iz kartera (1) PO[iSKuje kroz sito (2) pumpe Z <I uljo. Posto se metal pri dodiru sa drugim metalima haba usled trenja. I j ! I. a onda nanize do radilice. Motarna ulje uklanja prljavstinu) gar. Motorna u!je je smcsteno u kartcru ispod radilice na donjaj strani motora. Matarno ulje takode deluje kao teeni zaptivac na klipovima taka da sprecava prolaz smese yazduha i goriva. to povecava kompresiju u cilindru. Funkcije tih sistema objasnjene su u ovom poglavlju kao i poglaYlju "Sistem za hladenje«. pa makar bilo i zaprljano. Na ovaj naein. u karter gde proces kruienja panova zapoi'inje. otvara se obilazni ventil i motorno ulje ide direktno ka radnim delovima motora. ali verovatno samo 49 . Motorno ulje sa deterdientima (sredstvima za Ciscenje) sprecava stvaranje taloga kako ne bi doslo do zaeepljenja uljnih kanala. . Ovo je veoma vaina posta u matoru mora da se nalazi ulje. samim tim i snagu i doprinosi boljem uCinku matara. Ako je pretistac ulja taKo zaprljan da motarno ulje ne moie da prode. kiselinu i otpatke sa radnih del ova i talo:i. .000 delova od kojih je veCina metalna. gravitacija vraca matorna ulje 1 P' ii I I .

API odreduje vrstu motornog ulja zavisno od vrste motora i namene. Do razlika u ceni i kvalitetu motornih ulja uglavnom dolazi zbog razlike u aditivima. jer razliCite vrste ulja bez obzira da Ii imaju iIi nemaju dodatno sredstvo za Ciscenje (deterdient) mogu medusobno da reaguju i stvore lepljiv talog koji moze da osteti motor. 4. Takode treba da budete svesni da neka jeftina ulja mogu na kraju da budu veoma skupa S obzirom da ne pruzaju odgovarajucu zastitu vasem motoru. Oni sprecavaju pojavu penusanja ulja. Predvideno kao ulje sa mininalnim kvalitetom za tipove vozila proizvedene 1968-70.L ODRZAVANJE AUTOMOBILA neka od njih odgovaraju vasem 'automobilu. maze yam se desiti da sip ate pogresno ulje u motor. SD i SC. 50 6. Visokokvalitetno ulje moze da sadrii cak i 30% aditiva. Ne zadovoljava pri veCim opterecenjima kod navih tipova vozila. Izbegavajte gao 2. Nije mnogo bolje od SA. SF omogucuje bolju oksidacionu stabilnost i bolje stiti od habanja nego ostale gradacije i moie da se koristi za motore za koje su preporucene gradacije SE. stvaranje naslaga slicnih katranu prilikom oksidacije kao i zgusnjavanje pri veoma niskim temperaturama. Isto tako treba'da koristite istu vrstu ulja. Sc. Aditivi su hemikalije koje poboljsavaju dejstvo motornog ulja. Za tipove putnickih vozila i kamiona proizvedene do 1980. CC i'DC. CB. SAE odreduje viskozi. Normative za motama ulja daju dYe organizacije: Amencki institut za naftu (American Petroleum Institute . OdluCite se ipak za ulje koje je za jednu iIi dYe klase bolje. Ima bolja svojstva u pogledu ciscenja i smanjuje habanje pokretnih delova u motorima sa kontrolisanim kvalitetom izduvnih gasova. SD. 5. SF. Kada je u pitanju tako vazna tecnost kao sto je motomo ulje. Najniza gradacija koja se moie koristiti sarno pri najlaksim uslovima voznje. 3. Razlika je znatna.67. Obratite paznju na sledece oznake na kantici: 1. ne bi trebalo stedeti na kvalitetu. SB. SA. Isto kao i ulja' za .API) i Udruienja inienjera automobilske tehnike (Society of Automotive Engineers SAE). Pogodno za veCinu putnickih vozila i kamiona proizvedenih od 1971. SE. do 1979. Ako ne proverite vrstu motornog ulja.tet motornog ulja i njegovu »tecljivQst« na razliCitim temperaturama. Mnogo cete saznati 0 kvalitetu ulja ako procitate podatke na kantici za motorno ulje. niti sa llcestanoSCll zamene. Aditivi takode spre¢avaju koroziju. Minimalan kvalitet ulja za putnicka vozila i kamione proizvedene 1964. Vrste motornih ulja za dizel motore Postoje cetiri gradacije ulja za podmazivanje dizel motora: CA. a jeftino sarno 5%.

to je veca mogucnost da lako motorno ulje procun pored klipnih prstenova i sagori. verovatno cete cuti kloparanje iz lez. Multigradno motorno ulje sadrii aditive koji cele godine zadriavaju ista svojstva.benzinske motore i ova ulja se razlikuju po svojstvima i aditivima. Viskozitet motornog ulja Motorna ulja imaju razliCite stepene viskoziteta (iii gustine) sto u stvari oznacava sposobnost "tecljivosti" ulja pri razliCitim temperaturama. 30 > ! I I ! I I 20W-ZO I I I i I I l5W-40 > I I I I ! I I I 10W-30. Vodite racuna da koristite sarno kombinovana ulja. motorno ulje 10W-30 ima zimi ista svojstva kao motorno ulje lOW leti.. Ulja oznacena sa "A" pruzaju najnizi kvalitet zastite. a leti kao motorno ulje 30W. S druge strane. Zbog vece kompresije (skoro tri puta vece nego kod benzinskih motora) i visih radnih temperatura.. Takvom motoru ce biti potrebno ulje veceg viskoziteta (kao sto je 30W) ili mozda multigradno motorno ulje. Na ulju ne treba stedeti. Multigradna motarna ulja kao lOW-40.: ulje najnizeg kvaliteta koje moze da se koristi ima oznaku "sacc". izbor pravog motornog ulja u izvesnoj meri je stvar isprobavanja i ucenja na greskama. Na primer. Sto je automobil stariji i sto je motor vise istrosen. ulje najvise gradacije za dizel motore oznaceno je sa "SF/CD.. Ako imate stariji model automobila.ajeva i primetiti nizak pritisak ulja (ako imate merac pritiska) kao i dim koji izlazi iz izduvne cevi. Na primer. 5W-40 . 20W-50. 5W-30. a sa »D« najvisi. Viskozitet se obelezava brojevima pri cemu veti broj oznacava teie i gusce motorno ulje. 10W-40. I ODRZAVANJE AUTOMOBILA VISKOZITET ULJA PREPORUCEN OD STRANE SAE 1 I I I I 20W-40. dizel motori zahtevaju kombinovani tip motornog ulja. Ako koristite sarno ulje sa oznakom 20W u istrosenom motoru po toplom vremenu. lOW-50 > I i I I I I < * 5W-ZO. te stoga za svoj dizel motor kupite najkvalitetniji proizvod. sllvise tesko motorno ulje nece obezbediti odgovarajuce podmazivanje po hi ad nom vremenu.

Sinteticka maziva prodaju se pod raznim nazivima. sinteticka ulja mogu da budu proizvedena tako da odgovaraju stvarnim potrebama. U jedne od njih spadaju estri. Ako vam je motor relativno nov i U' dobrom stanju. usled cega dolazi do stvaranja naslaga koje mogu da naskode motoru. lOW-50 i 20W-50 imaju veGi raspon viskoziteta. poveeavaju ekonomicnost i omogucavaju duzi interval . Sintetiekim proizvodima su pripisivana mnoga pozitivna svojstva od kojih su najvaznija ta sto smanjuju trenje. Tabe!e bo sto je ova nalaze se u veCini automobilskih prirucnika kako bi pomogli vlasnicima da izaberu taean viskotitet ulja u zavisnosti od spoljne temperature. ali uopSteno govareCi) ana stvarno imaju vrhunska 51 svojstva u pogledu mnogih karakteristika kao sto su otpornost na oksidaciju pri visokim temperaturama. Iako je ulje lOW-40 veoma populamo. Svojstva sintetickih proizvoda mogu da nadmase konvencionalna maziva jer predstavljaju mesavinu odredenih molekula. dok su konvencionalna ulja dobijena destilacijom razlicitih jedinjenja hidrokarbonata. Sinteticka motorna ulja i maziva Alternative motornim uljima i mazivima proizvedenim na bazi nafte jesu proizvodi naCinjeni od drugih baznih hemikalija. smanjuje habanje.I I I I i I I . kate da neee uvaiiti reklamacije na osnOVU garancije aka se utvrdi da su najnoviji tipovi motora punjeni uljem lOW-40 koje je izazvalo smetnje u klipnim prstenovima. U prtljazniku uvek treba imati rezervnu kanticu motornog ulja radi dopunjavanja. Stoga se uvek pridriavajte pre poruka u pogledu ulja koje se nalaze u prirucniku za vas automobil. Drzite se iste vrste i istog viskoziteta motornog ulja. kao i manje habanje motora. . a u druge sinteticki hidrokarbonati. Zbog toga. Uvek postoji mogucnost da aditivi nisu kompatibilni. oa primer. dok se konvencionalnim uljima moraju dodavati aditivi. Preporukc zavise od lipa vozi!a. »DzeneraJ motors«. razredivanje i lakse tecenje pri oiskim temperaturama. neki novi proizvoclaci auto mobil a tvrde da ulje lOW-40 moze da bude suvise gusto i da stvara smetnje u klipnim prstenovirna. i I I I of -20 -10 0 10 20 32 60 80 100 °c -29 -23 -12 -7 0 16 27 38 Predvideni temperaturni raspon pre sledece zamene ulja '" SAE SW-20 NIJE preporucljivo za brzu voznju. najbolje ulje ce biti lOW-30. Izbegavajte da me sate razlicite vrste motornih ulja.

ali mnogi sinteticki proizvodi nude zaista znatna poboljsanja u pogledu produzavanja radnog veka motora. naroCito ako motor iSpllsta iii ima povecanu potrosnju ulja. razlika u ceni i nije tako velika. Zamena ulja i precistaca za ulje Alat i materijal • Kljuc za precistac za ulje • PreCistac za ulje • Levak za nalivanje ulja • Motorno ulje • Dizalica iii sigurnosna postolja iii platforme za vozilo • Klinovi za tockave • Posuda za prikupljanje ulja • Kljucevi M ozda ne postaji nista oa remu mozete toliko . mazivo jer zele da zastite svoj automobil s obzi· rom da konvencionalna motDrna ulja i maziva nisu u stanju da izdrze anD sto izdrzavaju sinteticka. Koliko mogu da se produze intervali izmedu promena ulja zavisi od toga kako vozite. imajuCi u vidu duzi interval iZn. Nijedno motorno ulje ni aditiv ne stite potpuno motor od habanja. sinteticka ulja vrse podmazivanje i pri temperaturam a koje pre laze 250°C pri kojima konvencionalna ulja brzo oksidisu stvarajuCi talog od smola i organskih kiselina. Neki vozaCi su spremni da kupe i najbolje postojece 52 ---.ledu zamene ulja.000 kilometara pod uslovom dase precistac menja posle svakih 10.000 kilometara i da se automobil koristi prvenstveno II drumskoj voznji. Sto se tice osobina »teCijivQsti«.konvencionalna ulja pretvaraju u skoro c:vrst zebtin. veCina sintetickih proizvoda jos uvek nesmetano teee na temperaturi od -40 °C. Neki proizvodaCi sintetickih ulja u SAD tvrde da izmedu dye promene ulja moze da se prevali cak i 38. Kratke voznje sa mnogo zaustavljanja dovode do velikog zagadenja kartera vlagom tako da i sinte· ticko ulje mora cesee da se menja. ali za prosecnog vozaca kupovina sintetickih proizvoda obicno nije pre porucljiva..-. Kakvi su nedostaci sintetickih ulja? Prvi problem je cena. mada jos nije utvrdeno tacno' koliko. Medutim. pri kojima se .izmedu promene ulja. realno je ocekivati ustedu ad jedan do tri odsto u potrosnji goriva. Sto se tice povecanja ekonomicnosti. Ovako sirok temperaturni raspon moze da poboljsa startovanje vozila po hladnom vremenu kao i da bolje zasriti motor u voznji po toplom vremenu. kao i drllge prednosti. Kod motora sa turbo-pogonom upotreba sintetickih ulja je korisna zbor vece otpornosti prema temperaturama. posta proizvadi kostaju tri do per puta vise od konvencionalnih motornih ulja i maziva.-. S drllge strane.

puzite da yam vrucc uljc nc p. Blokirajte zadnje toekove ruenom koenicom da automobil ne bi krenuo. Za blokiranje 'zadnjih toeODRZAVANJE AUTOMOBILA kova moiete da ·upotrebite i dve platforme za vozilo. Posto je promena ulja i precistaca za ulje jedan od najcesCih radova koje eete obavljati na svom automobilu. ali ga ne Ccp za ulja nalazi sc n'l kuneru i treba ga odvmuti odgovarajucim kljuccm.da ustedite kaa na jednostavnoj zameni ulja i preCistaca za ulje. kada jednom nauCite kako se radi. 6. Olabavite eep za ispustanje ulja pomocu cevastag kljuca odgovarajuce veliCine taka 5tO cete ga okretati suprotno smeru kretanja kazaljki na satu.posudu ispod eepa za ispustanje ulja iz kart era. Ulje i precistac za ulje menjaju se na sledeCi "oaein: ---------\ I -I ! I I I 1. Kod motora sa cetiri iIi cest eilindara.ldnc n. Dizalicu koristite sarno za podizanje prednjeg dela autornobila na postolja. Vratite cep na svoje mesto i pritegnite ga kljucem. 4.\ ruku. Pazite da vas vruce ulje ne poprska po ruei kada skidate cep. Ukljueite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta da bi dostigao normalnu radnu temperaturu. Pronadite precistac za ulje koji moie da se nalazi sa bilo koje 'strane motora zavisno od tip a automobila. 7. Kalla odvrcc!c cep. ODRZAVANJE AUTOMOBILA S. Zahvaljujuei tome sve cestice neeistoce biee suspendovane u ulju. 3. Podvucite. Pustite ulje da potpuno iseuri iz kartera. bilo bi dobro da potreban alat i materijal drlite na nekom lako dostupnom mestu. 2. . Podmazivanje sasije automobila opisano je u odeljku "Podmazivanje sasije«. redovnom promenom ulja iIi precistaca za ulje mozete znatno da produzite vek svog automobija tako sto cete to Ciniti i cesee nego sto preporucuje proizvodac i sto eete podmazivati sve mazalice. Najboije ce biti da upotrebite dobru dizalicu i evrsta sigurnosna poslOlja iii dye platforme. Eep je srnesten na karteru koji se nalazi direktno ispod bloka motora. Podignite amomobii. precistac za ulje je cesto dostupan sa vrha. Tek tada izvadite cep za ispustanje ulja iz kartera. 8. Stavise. moze obaviti za petnaest3k minuta. To je posao koji se.

..=-.== I. treba da promenite i ulje u motoru. Skinite precistac za ulje tako sto cete posta viti kljuc oko tela preCist".ce koriste rotirajuCi precistaCi. 11. Posto je motor radio nekoliko min uta.. Skinite poklopae sa otyora za nalivanje ulja i sipajte u motor anu koliCinu i vrstu motornog ulja koja je naznacena u prirucniku za vas automobil. Vratite poklopac na otvor a nalivanje ulja na syoje mesto i upalite motor. Ako ste upotrebili platforme iii postolja. Kljuccvi za oevijanje prctistata za uljc konstruisani su tako da odgovaraju sarno odrcdcnim velieinama prcCistaca. proverite niva ulja oa svom meracll nivaa..:.0=. 12. stavite posudu za prikupljanje ulja ispod pretistaca. 15.. Podignite poklopae motor a automobila i pronadite poklopac otvora za nalivanje ulja. Ako vas precistai:' za ulj e mora da se skida ispod automobila. Za ovo yam nije potreban kljuc.:. 14.. II .9..:.:. Proverite da Ii precistac odgovara vasem tipu autombila. . Nemojte davati pun gas.:. Zapamtite da posto ste promenili preCistac.:. kaa i da Ii sle uap§te sip ali ulie. Nanesite tanak sloj Cistog motornog ulja na gumenu zaptivku (simering) novog preCistaca za ulje. oni koji se skidaju i namestaju isto kao navrtke. Pazite da ulje ispustate u posudu. Da biste odvrnuli pretistac. iskljuCile motor i proverite da-li ste vratili na svoje mesto cep za ispuitanie ulia i preeista(. 54 10. ugasi kroz 10-15 sekundi. Napomena: nemojte da ODRZAVANJE AUTOMOBILA 1"_-----------------=-=. Pogledajte ispod automobila da vidite da slucajno ne kaplje ulje iz cepa na karteru iii precistaca za ulje. On je obicno smesten na poklopeu eilindarske glave iIi na okrugloj eevi koja izlazi iz bloka motora. Upozorenje: aka se lampica ne ugasi. jer preCistae za ulje treba uvrnuti sarno fueno. ugasite gao Posle 5 minuta. sklonite ih i spustite automobil na zemlju. a no vi precistac ce obezbediti da ostane cisto. a zatim ga uvrnite na odgovarajuce mesto.. preporucujemo yam da precistac za ulje zamenite svaki put kada menjate ulje.. Ponoyo ih pritegnite ako je potrebno. tj. Za nalivanje ulja mozete koristiti iIi grlic nn kantici za ulje iIi leyak.. Napomena: posto je ovo najprljavije ulje u vasem sistemu.:a za ulje i okretati ga u smeru suprotnom smeru kretanja kazaljki na satu. bice vam' potreban odgovarajuCi kljuc. 13.:. Cekajte da se lampica. Pre6staci za ulje se odvrcu odgovarajuCim kljuccm U obliku stege koji sc postav!jaju oka preCistaca..:.:-=::. Danas se najce. Okrenite kljuc suprlOno smcru krctanja kaza\jki na satu i olabavite preCis!at. Taka cete imati cisto ulje u celom sis-temu. koja upozorava na pritisak ulja. za ulie.:-=. 16. 17..

On ce 'lam feCi da su to bila »dobra stara vremena« zato 5tO veCina danasnjih automobila ima sarno par mazalica koje se podmazuju sarno jedanput ili dyaput godisnje (zavisno od tipa aytomobila i uslova voinje). Nemojte da ga sipate u kanalizaciju iii odvod za kisnicu posto motorno ulje moze da prodre u vodovodne cevi pod zemljom i da zagadi vodu za pice. 18. treba preCi tan kim slojem sye:Z:eg u l j ~ preko prSlcnaste zaptivke (3).prave i pod uglom od 45° i 90° • Mast za podmazivanje sasije • Mazivo za zadnju oSQvinu • Suvo mazivo (grafitna baza) R aspitajte se kod nekog starijeg mehanicara 0 vremenu kada je za podmazivanje sasije iIi podmazivanje maseu bilo potrcbno obuhvatiti na desetine mazalica i razlicitih vrsta maziva. Istroseno ulje iz kartera sipajte u posudu koja 55 ODRZAVANJE AUTOMOBILA Podmazivanje sasije Alat i materijal • Dizalice. proizvodaCi automobila teie da smanje potrebu za odriavanjem. Svrha podmazivanja maseu je sprecavanjc skripe i kloparanja usled trenja metaln 0 metal. Da bi se izbegla potreba za maseu.. sigurnosna postolja iii platforme za vozilo· • Klinovi za tockove • Pokretna leialjka • Ruena svetiljka • Pump a za podmazivanje i elasticni dodaci • Kljucevi • Ozubljeni kljuc • Krpe iii papirni salveti • Mazalice . podmazivanje je posao koji spada u odrzavanje. Poslcdnjih godina. Prema tome. moze dobra da se zatvori i odnesite je na odgovarajuee mesto. vetina novih modela koristi dclave veSanja »podmazane za sva vremena« kojima nije potrebno periodicno podmazivanje. ti delo'li imaju sinterovane . U idealnom slucaju. sipate vise ulja nego sto je preporuceno jer to moze da prouzrokuje istu stetu kao i nedostatak ulja. pa bi trebalo da se obavi pre nego sto se problemi pojave. II \ I ~ to \/ --Kad danasnjih voziia koristc 5e precistaCi za ulje (1) koji mogu jednoslavno da 51: zavrnu na vijak (2). Pre nego SIO slavite nov preCistac. PrccislaCi 5e pritezu sarno fuc no u skladu sa prepofukama proizvodata.

Ova se moze uCiniti tako sto cete pogledati u fabricki prirucnik za svoj automobil iii proverom uputstava zn podmazivanje u servisnoj stanici u kojoj nekoga poznajete. Ako nameravate da koristite sigurnostna postolja. 2. prepurucljivo je skin uti teret sa hoseceg zgloba tako sto cete podid prednje tockove od zemlje. dok noviji imaju sarno oekoliko. Mazalice na sasiji vaseg automobila padmazuju se na sledeti naCin: 1. Navezite automobil na platforme i blokirajte zadnje tockaye klinovima. podignite ga ispod rama. Kuglasti zglobovi su jedini delovi vesanja gde jos uvek postoje mazalice. prednjem vesanju i pagonskom agregatu. Ako se nalazi iznad gornjeg oscilujuceg ramena iii ako je u pitanju Makfersonov tip prednjeg vesanja tockova. kupite iii pozajmite dve platforme. ali su i oni danas sve cesce fabricki zaptiveni. Ako yam nije dostupna diialica koju koriste strucnjaci. utvrdite koliko mazalica ima vas automabil i gde se nalaze. Aktivirajte i rucnu kocnicu. Automatski menjae. pogledajte mesto gde je smestena zavojna opruga. Podignite prednji dec automobila i oslonite ga cvrsto na dva postolja. a aka se nalazi iznad donjeg oscilujuceg ramena. kupite ih posebno. stavite u polozaj za parkiranje. rucni stavite u prvu brzinu. ukoliko postoji. 3. Na starijim tipovima vozila. delove vesanja je trebalo podmazivati pomocu fabrieki ugmdenih cepoya urnes to mazalica. Automobil moiete da podignete i na dva sigurnosna postolja. pokretna leialjka ce vam omoguCiti da se pomerate ispod automobil q od jedne do druge mazalice. podignite ga ispod rama. podignite ga . Ako se opruga nalazi iznad donjeg oscilujuceg ramena. Ako ih niste dobili zajedno s pumpom. Da biste odlucili kako da podignete automobil. Napomena: kada podmazujete kuglaste zglobove. Pre nego sto poenete da podmazujete sasiju. Napomena: stariji tipovi ·automobila IffiaJU veliki broj mazalica oa upravljackom mehanizmu. predite na sledeci karak. Ovo omogucuje da mazivo u sasiji stigne do mesta gde inace ne bi maglo da prodre. Pomocu kljuceva.obloge impregnirane mazivom Hi ad plastike sa malim koeficijentom trenja· kao sto su teflon iii najlon. cepovi se mogu lako skinuti i umesto njih momi56 rati mazalice. Mazalice sa spojnicama pod uglom od 90° mogu da budu potrebne za lako podmazivanje izvesnih delova kao sto je gornje oscilujuce rame. kao sto je na primer }>ford« iz sedamdesetih godina. blokirajte zadnje tockove klinovima. Ako niste to uradili. Do nekih mazatica je tesko iii nemoguce doCi bez elasticnih nastavaka pumpe za podmaziyanje iJili okretnog luka. To je najzgodniji i najbezbedniji oslonac za vas automobil kada podmazujete gasiju. Osim toga.

IJ . Podvucite se ispod automobila sa pumpom zn podmazivanje. ~ 1 :!] ODRZAVANJE AUTOMOBILA .. Aka je zavojna opruga izmedu oscilujl..Y ." ODRZAVANJE AUTOMOBILA i ' _ .. Obrisite pesak i prijavstinu sa svake mlaznice. one ce lrIvisiti od lipa vQzila. i ~ 4.. ? I I S'j I'='-__ o Aka je zavojna opruga iznad gornjcg osci!ujuceg ramcna (lcyo) iii aka vozilo ima vesanje prednjih tockova . podupritc automohil ispod donjeg oscilujuceg ramena ... rucnom svetiljkom i krpama iii papirnim salvetama. poduprirc automobil ispod rama." . .! " 'j' .~ = = ~ ~ ~ = = Tipicm: tackc Z<l podmazivanjc na sasiji $U oznaccne strelicama. Vrhovi pod uglom omogucavaju podmazivanje .. I j I I I ! . I 57 .tip Ma!<:ferson sa zavojnom oprugom (desno). Napomena: novi mode Ii automobila sa duzim vremenskim razmacima izmedu servisiranja imaju plasticne cepove na mestima gde se inace nalaze mazalice.lCih ramena (leve) iii aka vozilo ima modifikovani Si5[Cm vesanja (desno). stoga proverite u prirutniku Z3 podmazivilnje kOjil mesta na vdem automobilu treba podma:wti. Ako se prvi put podmazuje takav model.... . Noviji lipovi vozi1:l l1opslcno imaju manji broj tncaka 1[1 podmazivanjc. . Mogu se nabaviti mazalice sa pravim vrhovirna iIi sa vrhovima pod uglom od 45' iIi 90'. lj.. .. 'i8 j-. 5.. bico potrebno da pamotu kljuca skinete ove cepove i da ih zamenite standardnim mazalicama. " I: ! '.. Medutim ..ispod donjeg oscilujuecg ramena.

Ako mlaznice postoje. Zglobovima nije potrebno podmazivanje ukoliko se obloga ne menja . Napomena: kod nekih vozila kardanski zglobovi su zaptiveni i ne mogu da se podmazuju. Aka mast strca oko vrha pumpe. ~ Pumpajte mast u kuglaste leiajeve i upravljacki mehanizam dok se zglobovi ne napune. OkreCite pogonsko vratilo rukom da biste pronasli mazalice i pumpajte mast sve dok ne pocne da curi lz zgloba. Zatim otpustite rucnu koenicu i stavite menjae u neutralan polozaj. Prestanite sa pumpanjem kada ablaga aka zglaba paone da se nadima. Ako i dalje imate teskoee. podignite zadnji deo i upotrebite jos dva sigurnosna postolja da poduprete automobii. Pornocu mazaHce pod uglom (desno) mogu lakse da se podmazuju teSko dostupni deloy! vozila. pOSlayitc brizgaJicu pumpe za padmazivanje na mazalicu i prilisnitc ruCicll (gore) na pllmpi. Spustite zadnji deo automobila.a i tada sarno sa posebnom maseu za homokineticke zglobove. mozda je zapusemi mlaznica. ostavite prednji dec automobil a naslonjen na postolja. 7.· oCistite mazalicu i pokusajte ponovo.tesko dostupnih mesta na sasiji. Obrisite viSak masti sa mazalice i povrsine lezajeva. Standardne mazalice (leva) se mogu namestiti ili skinuti rueno. znaCi da mozda nije propisno pritisnuta. S9 UDRZAVANJE AUTOMOBILA Podmazivanje lezajeva tockova Alat i materijal' • Veliki odvijac • Dizalica i sigurnosna postolj a • Klinovi za blokiranje toekova • Klesta • Kljueevi • J5:asika za kocnice iIi dugacki. ODRZAVANJE AUTOMOBILA Da biste izvciiJi podmaziYanje. tanki odvijac • Cekic • Komad drveta • Lenjir • Momentni kljue • Klesta • Krpa • Zastitna maska za lice iIi respirator • Nezapaljivo sredstvo za Ciscenje • Unutrasnji i spoljasnji ldajevi tockova • Mast za podmazivanje'leiajeva tockova • Radijalni zaptivati (simerinzi) • Rascepke . Spustite automobil tako sto eete postupiti obrnutim redom nego kada ste ga dizali (od tacke' 3 do 1). Na vozilima sa prednjim pogonom. Stavite brizgalicu pumpe za podmazivanje preko svake mlaznice i pritisnite ruCicu. 6. Skinite je kljucem i zamenite novorn. homokineticki zglobovi su iznutra zaptiveni zastitnorn oblogom. Skinite brizgalicu.

kocenje. prednji tockovi su [abricki zaptiveni te ne mogu da se podmazuju. Servisiranje jednom godisnje iIi posle svakih 15. Ciseenje.sto ukljucuje bocni potisak kada se vozilo kreee u zavoju. Pravilno servisiranje lezajeva ukljuCilo bi rasklapanje. Jedna od funkcija pravilno podesenih i servisiranih lezajeva prednjih tockova jeste da omoguCi tiho. Na vozilima sa prednjim pogonom moraju da se oddavaju leiajevi koji se nalaze na zadnjim totkovima. iii leiajevi zadnjih toekoya kod vozila sa prednjim pogonom sa zadnjim doboskocnicama podmazuju se na siedeCi naein: 1.P osta se lezajevi tockova uglavnom De p r e g l e ~ daju pre nego sto dade vreme za servisiranje kocnica.mlnlmalnim trenjem. odrzavanjem lezajeva tockova ne moze da bude suvise velika. u sustini je Isti I za vozila sa prednjim pogonom. ivicnjake ill druge prepreke. podmazivanje i pravilno podesavanje leiajeya toc. Lezajevi tockova trebalo bi da se servisiraju svake dye godine.000 kilometara iIi kako je vee proizvodac oznaCio. proveru. ani su abieno manje kontrolisani u odnosu na druge delove automobila. Stavite menjae u polozaj za parkiranje (osim kod prednjeg pogona). Dobos-kocnice Lezajevi prednjih toekova na vozilima koja imaju dobos-kocniee. Leiajevi prednjih tockova moraju biti dovoljno pritegnuti da bi toekovi bili propisno centrirani.000-20. kao i jake udaree kad naleti na rupe. Kod vozila sa zadnjim pogonom. Na veCini vozila sa prednjim pogonom. 2. Ocigledna razlika je u tome so se podize zadnji. Sva cetiri tocka imaju lezajeve od kojih s vremena na vreme moraju da se odrzavaju letajevi prednjih tockova kod vozila sa zadnjim pogonom. Napomena: iako se sledeei postupak odnosi na podmazivanje -lezajeva prednjih tockova kod vozila sa zadnjim pogonom. upravljanje i rukovanje bill bi ugrozeni ako bi leiajevi tockova otkazali. Predvideno je da leiajevi izdrze ogromno optere60 .• . cenje pod veoma razlicitim llslovima u pogledu puta i brzlne . posle svakih 30. Potreba za periodicnim. prednji toekovi su oslonjeni na unutrasnji i spoljasnji lezaj tocka. Skinite ukrasne poklopce sa tockova pomoeu velikog odvijaea iIi zasiljenim vrhom ruciee autombilske dizalice . a ne prednji dec voziIa. ali da omogucayaju slobodno okretanje tocka.000 kilometara nije neuobicajeno ako je vozilo podvrgnuto velikim klimatskim promenama iIi velikim opterecenjima. Lezajevi zadnjih tack ova su ili fabricki podmazani tokom montaie iIi se podmazuju uljem za zadnju osovinu tako da im periodicno servisiranje nije potrebno. nesmetano okretanje tocka sa.koya. Opsta pouzdanost vozila.

8. Radite to pazljivo da Jeiaj ne bi pao na pod. Medutim. (8) zavrtani locka. 6. Podignite prednji (iIi zadnji) dec automobila pomoeu dizalice tako da se totkovi odignu od zemlje. Stavite klinoye iz prednjih i zadnjih tockova da biste. I ' . pokusajte okretanje u smeru kretanja kazaljki na satu. Ako vas auto mobil ima navrtke sa levim navojem. unutrasnja navrtka sluzi za podesavanje polozaja lezaja. Napomena: sklap lezaja tocka uevrseen je pomoeu jedne iIi dye navrtke. Sastavni delovi su: (1) zastitna kupa. Upotrebite kljuc da biste skinuli navrtku iii navrtke i podlosku. Ako postaje dYe navrtke. 9. okrenite ih u praveu kretanja kazaljki na satu da biste ih olabavili. Ova ce vam omoguCiti lakse skidanje sklopa dobosa i glavcine i smanjiti moguenost osteeenja koenica i delova leiajeva. (4) podloska. Nu slid su prikazani: (2) zJstima kapa. (5) spoljasnji leiaj. (5) spoijagnji lezai. Budite spremni da go 61 UUKLAVANJE-AUTOMOBILA ® @ Na slid je prikazan sk!op prcdnjeg locka vodiia sa dobos-kocnicama. Aka se navrtka iIi navrtke ne mogu skinuti okretanjem u srnem suprotnom kretanju kazaljki na sati. (7) navrtka. Ako postoji sarno jedna navrtka. (4) sigurnosrm n<lvrtka. navrtke mogu da imaju levi navoj j u tom slucaju Dznacene su slovom »L«. (2) rasccpka. = I l .' ~ ~ ODRZAVANJE AUTOMOBILA Prcsek pokazuje sklnp iCitljcvu smcslenih u [aloru disk-kocnice (1). tada ana sluzi za podesavanje polozaja. (J) otvor 1a rascepku. Skinite sklop tocka i pneumatika sa jedne strane automobila. Protresite sklop dobosa i glavcine da biste olabavili spoljasnji lezaj. olabavite us ate navrtke koje dde tocak tako sto cete ih okrenuti za otprilike jedan krug. 12. (3) navrtka 1a podduvanje. Uhvatite kapu klestima i skinite je odvijacem. VeCina ovih navrtki moze se skin uti okretanjem u suprotnom praveu od kretanja kazaljki na satu. Skinite raseepku. (6) prsten spoljasnjcg !czaja. spoljasnja i[i sigurnostna navrtka je krunasta i pricvrscena je pomocu rascepke. (9) dobos-kotnica. 4. 7. Skinite zastitnu kapu pomoeu velikih klesta u kombinaciji sa odvijacem. 11. Pomocu kljuca sa naglavkom odgovarajuee velicine. spreCili pokretanje automobila. (10) tocak.3. (6) vretcno. a pricvrseena je rascepkorn. (7) unutrasnji kzaj i (8) gluvcina locka. . 5. Skinite navrtke sa oba tocka i stavite ih u odgovarajuCi ukrasni poklopae tocka da se ne izgube. na nekim tipovima vozila. Postavite sigurnostna postolja ispod automobila da biste obezbedili siguran oslonac. 10.

sadrii azbest. Premaiite tan kim slojem masti unutrasnjost glavCine i vreteno.. Pod pretpostavkom da je vas leiaj u dobrom stanju... Za ovo ce vam biti potrebna posebna mast za leZajeve tockova koja se nabavlja u prodavnicama autodelova.. 19. Ako skidanje ne ide lako.. Stavite komadic masti na ruku i utrljajte je u leiaj.. Prove rite da Ii je lezaj izIizan. Na novim tipovima vozila opremljenim kocnicama koje se automatski podesavaju. spoJjasni prslen (3).... Stavite leZaj sa strane na i'istu povrsinu skinite unutrasnji lezaj..-'-. urezi... (12) unutrasnji lefaj i (13) zaptivac...... 16. Nemojte da oduvate ovu prasinu. 18. pazite da mast ili prasina ne dodu u dodir sa povr!finom dobosa iii oblogama kocnice. tanak odvijac da bi se sarno podesavajuca poluga odmakla od zaustavnog kotura. Stavite sklop dobosa i glavCine na stranu. Ovo se radi na sledeCi .. Izbegavajte udisanje prasine! 15. odnosno da Ii su se pojavile pukotine... probajte da popustite tockic za po desavanje kocnice pomocu odgovarajuce kasike za kocnice. a da prasinu uklanite usisivacem za prasinu ili tecnim rastvaracem. bice potreban dugacak.. KoristeCi neku nezapaljivu teonost za Ciscenje koja se maze kupiti u prodavnicama auto-delova. Pazite da se unutrasnji lezaj ne vuce pO vretenu. Ako ne pazite.' / / / Kod !cZaja provt!ritc dduc kotrljajnih !ela .~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ p.~ . Stavite lezaj na cistu povrsinu i pustite ga da se osusi na vazduhu.ODRZAVANJE AUTOMOBILA ~ ~ .. spremite se da ga podmaiete. podlosku i navrtku za podezavanje na Cistu krpu.. U pluea.su sklop dobosa i glavGina skinuti sa automobila. Najbolje bi bilo da nosite zastitnu masku iii respirator dok Cistite koCioni mehanizam i dobose. Skinite sklop dobosa i glav"Cine. treba ga zamenitL Nove lezajeve treba podmazati pre montiranja.kovez (1). Prasina iii mast na ovim povrsinama mogu da prouzrokuju umanjenu sposobnost iii potpuni gubitak sposobnosti koeenja. 13. Upozorenje: posta se obloge koenica habaju. Ako nije u dobrom stanju. odnosno da Ii je okrnjen iii se ljuska....... 62 14. operite leiajeve od masti. kao i da na le±iljcvima nemll ostccenja kao sto su pukotine (41. ogrebotine iIi korozija (sto ne bi trebalo da se dogodi osim u posebnim uslovima). stvara se prasina koja.. I : i p--.. Upozorenje: dok..... moze da vam ude pod koiu iii. Stavite spoljasnji ldaj.. pridriite rukom..(11) unuwlsnji prsten leiaja.. tako sto cete ih dobra trljati sve dok se sva mast ne rastvori. urczi (5) iii Ijusbnje (6) 17.. unulrasnji prsten (2). sto je jos gore.

B. ---". Podesite leiaj tocka..c zaustavmm kotur okn:nuo i podesilu oblogu (5). -_ . pratite sledece osnovne postupke za podesavanje Iezajeva toekova. . Dice potreban dugaeak. 21. Napomena: ako je poloiaj dobos-kocnice bio promenjen tokom podmazivanja. 64 . 23. l 26. Ovo je opisano u poglavlju »Sistem kocenja«. pritegnite navrtku za podesavanje momentnim kljueem na 23 Nm dok okrecete toeak rukom. udarite lako drzae kotrljajnih tela (kavez) cekicem. nut nadole. 63 ODRZAVANJE AUTOMOBJLA Nn mnogim vozilima koja imaju kocnice sa automatskim podesav'mjem. Kada se lezaj dovoljno olabavi. Savijeni iii polomljeni zaptivac propustace mast. Posto ste zategli navrtku za podesavanje na odgovarajuCi obrtni momenat.. provere i podmazivanja za unutrasnji lezaj kao sto je naznaeeno za spoljasnji lezaj pod tack am a 15 do 18.-_.. Nabavite nov zaptivae za unutrasnji leiaj u prodavnici auto-delova. B. Napomena: ako postojisigurnosna navrtka. drvenim stapom iIi mesinganim probijaeem. tanak odvijai')l) da bi se sarno podduvajuca polugu (2) odmakln od zausnIVnog kotura (3).. skinite ga rueno. Vratite na mesto spoljsanji leiaj. podlosku i navrtku za podesavanje polozaja. bite potrebno podesavanje koenice. ---_ . Savite krajeve rascepke ako navrtke pomocu klesta... 22. Dok je unutrasnji dec dobosa koi'nice okrePritegnilc navrtke za poddavunje na odgovarajuci obnni moment.--25. 20. 24. Navucite sklop dobosa iglavCine na vreteno. Ako je veliCina unutrasnjeg preenika 45 mm iIi veCa. vratite je na svoje mesto i podesite je tako da otvor rascepke stoji tacna naspram otvora u vretenu. A.. Vratite podmazani unutrasnji leiaj nazad na svoje mesto. Napomena: uvek se treba pridriavati uputstva proizvodaea. [zmerite merilom unutrasnji preenik gIavcine na mestu spoljasnjeg leiaja. Montirajte nov zaptivae i tapkajuCi komadom drveta nanesite na njegovu unutrasnju stranu tanak sloj masti. dok se kasika za kocnke (4) koris!i da bi . a zatim ih okrenite Ilnazad za 1/6 do 114 obr!aja da biste ubacili raseepku. Ako nemate odgovarajuce uputsrvo.--------. ---._--'-. kao i njegov zaptivae. Pazite da ga ne iskrivite dok ga montirate .naCin: A. Namestite novu rascepku kroz navrtku za podesavanje iii kroz sigurnosnu navrtku i vreteno. Ponovite postupak u pogledu ciscenja. okrenite navrtku unazad za 1/6 do 1/4 obrta da biste centrirali rascepku kroz odgovarajuCi otvor u navitCi i vretenu.

Disk-kocnice Po stupak za podmaziyanje i proyeru leia jeya prednjih tockova na vozilima sa disk-kocnicom u as no vi je isti kao i za dobos-kocnice. prouzrokovace ostecenje njenih sastavnih delova ako se zavrtnji sllvise pritegnu iIi cSe stega biti labava aka su manje pritegnuti nego sto je predvideno. Pazite da stega ne visi na koCionom cevovodu.! ODRZAVANJEAUTOMOBILA nja i skidanja zavrtanja za pricvrsCivanje stege i osoviniea stege sa navojem koji prievrscuj)l stegu za nosecu konstrukeiju vozila. Svaki proizvoaac ima razliCit sistem montiranja stege. Napomena: kada montirate stegu posle podmazivanja lezajeva. 28. Napomena: neki tipovi vozila.IH' 1 SVaki proizvodac ima razliCit sistcm montiranja stege. Nepridrzavanje odgovarajuCih uputstava u pogledu veliCine obrtnag momenta za pritezanje stege. bice potrebno ispustiti vazduh iz koCione instalacije. Ponoyite postupkc 8-27 da bistc podmazali kiajeye na drugom prednjem tocku. Jedini izuzetak je u tome da stega disk-kocnice mora da se skine pre nego sto se skine sklap disk--kocnice sa glavCine tocka. Vratite. Zavrtnji za prievrsCivanje stege prievrscuju je direktno za rukavae prednjeg tocka i treba da budu pritegnuti odgovarajuCim obrtnim momentom. Ovde. (2) spoljasnja koCionl l ploCicll. (9) radijalni zaplivac i (10) rukav<lc prcdnjcg loCka i vn:lc no. spustite automobil taka sto cete ponoviti postupke 1-6obrnutim redom. opremljeni su opruznim amortizerom koji se nalazi u zastitnoj kapi. vec je poduprite kamadom iice. 65 . (3) unutrasnja koCiona piocica.i. obavezno upotrebite monentni kljue za pritezanje zavrtnja. Postupak se U slistiTIi sastoji od pronalaze® G. Pazite da krajevi rascepke ne dodu u dodir sa ovim amortizerom. zastitnu kapu kao i sklop tocka i pneumatika tako sto cete postupke iz tacaka 7-9 ponoviti obrnutim redam. (5) prst en. obicno se ne preporucuje rastavljanje hidraulicnog kocionog eevovoda. zbog toga treba pronaCi i skinuti zavrtnje za priCVfsCivanje sIege i osovinica stega kako bi se dosio do iclajeva. Pritezanje leiajeva tockova na automobilima sa . @ ODRZAVANJE AUTOMOBILA 29. (7) zllvrtanj za prievrsCivanje s(il nika. Tokom skidanja stege. Posto su lezajevi oba prednja tocka podmazani. Ako se to radi. (6) ral'ftllnj 1:1 prievrsCivanjc sIege. (4) gi<lYcina i disk. (8) sIilnik.u pribzani: (1) stega.27.

(2) okvir nil poklopcu mOlOril. (lO) poillga menjaca i (11) kab! brzinomcra. zatvarace na poklopcu motora i prtljazniku. (5) okvir na pnljaznikll. Motorno ulje i mast za podmazivanje sasije trebalo bi izbegavati zato sto se na njih lepi prasina sto moze da stvori nasnagu masne prljavstine. (6) brave on vratima.disk-kocnicama veoma je vazno. Sarke na vratima. Podmazivanje karoserije P odmazivanje ne bi bila potpuno ako ne bi ukljueilo i pojedine de love karoserije. ZatvaraCi za vrata. silikonski sprej i obicno motorno ulje. (3) poJuga rucne kocnicc i kabJ. Posto ste naneli mazivo na bravu. Ne koristite ulje posto moze da zalepi driace zasuna. Koristite silikonski sprej iIi suvi grafitni prah. sarke na poklopcu motor a i prtljazniku. tako da mozete da sipate ulje iii druga tecna @ Neb mesta na karoseriji koja se podmazuju !reba testa provcrav31i kako bi se osigurao bez. Svi ostali postupei za podmazivanje leiajeva prednjih tockova na disk-kocnicama isti su kao i za dobos-kocnice. Brava na prtljazniku. zatvarace na vratima i yodice sedista. Postoji veti broj proizvoda koji se mogu koristiti za podmazivanje ovih delova kao sto su suvi grafit. Neka yozila imaju otvore za podmazovanje na limu vrata. Nanesite tanak sloj na povrsinu zatvaraca kao i na mehanizam zatvaraca na vratima. bravu na prtljazniku. Namaiite sarke na vratima nekim vodonepropustljivim mazivom kao sto su silikonski sprej. 3. Brave za vrata. (4) brav'1 i zatvarat na prtij.zniku. Mazivo nije potrebno za plaslicne zatvarace.l. Postoje i maziva cija pakovanja imaju na vrhu pose ban aplikator sa kojim se mazivo direktno uliva u bravu. penetrant iii mast. Delovi karoserije podmazuju se na sledeCi naCin: 66 1. mast za sasiju. Plasticne delove ne treba podmazivati. VeCi dec karoserije treba podmazivati dva puta godisnje da bi se osigJlrao bezbedan rad. .bcdan rad. (8) vodic e zn sc"dista. maziva u mehanizem za zatvaranje vrata. bela vodonepropustljiva mast. (7) zatvaraCi nn vralima. ali je zato obavezno to Ciniti sa metalnim. 4. Primenite isti po stupak kao i za brave na vratima. 2. ali za melalne koristite vodonepropustljivo mazivo iii suvi grafit u prahu. gumite i izvucite kljuc nekoliko puta i okrenite bravu taka da bi se mazivo dobro razlilo. Ako ne postoji uputstva. Ovo ukljucuje sarke i brave na vratima. dok druga treba kontroiisali samo aka do de do skripanja iii Tacke pocimazivanja s: (1) zatvarac na poklopcu mOloril. koristite osnovna uputstva data u tacki 25. Pokredte vrata napred-nazad da bi mazivo uslo u sarke. Nekoliko kapi ce biti sasvim dovoljno.

tite belu mast. Najbolja sredstva su penetrant. ono ipak moze da bude potrebno ako se primeti da zaglavljuju iii skripe. ukrasne lajsne i sve ostalo sto zahteva podmazivanje. treba da osposobite automobil za rad u 68 [zimskim usloyima. 6. mehanizam menjaca. Sarke na poklopcu motora i prtljazniku. jednom godisnje. odnosno pre zime.5. Blato. kablovi za grejac iIi ventilaciju. Jednostavno gurnite uzan odvijac u ispusni otvor i pomerajte ga gore-dole dok otvor ne bude Cist. nije im potrebno nikakvo podmazivanje. penetrant. l)potrebite vodonepropustljivo mazivo kao sto su silikonski sprej. oktobar iii pocetak novembra jeste yreme kada vas automobil treba da pripremite za zimu. Najbolje se podmazuju belom maseu. kori:. ali neke treba podmazati iznutra posto se skine zastitni poklopac iii navlaka. osovina ruene kocnice i ruCica iii poluga' za otpustanje. Nanesite mazivo na sve ovrtne povrsine. Zasto je osposobljavanje za rad u zimskim uslovirna tako yaino? Za. Osposobljavanje vozila za rad u zimskim uslovima U koliko ne iivite u krajevima u kojima je eele godine toplo. oCistite ga i nanesite belu mast iIi suvi grafit i vratite nazad na svoje mesto. lspusni otyori sprecavaju skupljanje vode unutar vrata i koroziju. 8. Razni delovi. Zatvaraci na poklopcu motora i prtljazniku. Posta proverite da na kablu nema ostecenja iii iskrzanih mesta. 67 ODRZAVANJE AUTOMOBILA 7. a zatim sediste po me rite sasvim nap red i ponoyite postupak nekoliko puta da bi se mast ravnomerno rasporedila po vodicama. Mogu se podmazati i delovi kao sto su sajla [uene kocnice.. Iako navedeni delovi ne zahtevaju periodicno podmazivanje. ali ako su metalne. 9. bela mast iIi suv grafit. silikonski sprej. VeCina menjackih mehanizama moze se podmazati ispod automobila. kraj septembra. Pomerite sediSte sasvim unazad i podmazite yodice sto je moguce vise. kabl za brzinometar.to 3to Yoinja po hladnom . bela mast iii suvi grafi t. Nanesite tanak sloj na obe dodirne povrsine zatvaraca. Zayisno od toga gde iivite. osovina pedale kvacila. Da biste podmazati kabl za brzinometar iskljuCite kabl iz brzinometra i izvadite unutrasnji kabl iz cevcice. Yodice za sedista. Za ovu svrhu najbolje je koristiti belu mast. lisce i insekti mogu da zapuse ave otvore zbog cega ce mazda biti potrebno povremeno ciscenje. Ako su yodice plasticne. Poslednji postupak prilikom podmazivanja karoserije jeste Ciscenje ispusnih otvora iIi kanala na dnu vrata.

ovde ce led obicno rasprsnuti rezervoar za tecnost iii ostetiti elektricnu pumpu. Stoga. Ova se desava zbag toga sto rad akumulatora zavisi od hemijske reakcije izmedu kiseline i olovnih ploca prilikom koje se hemijska energija pretvara u elektricnu. kao i da dolijete sredstva protiv zamrzavanja u rezervoar uredaja za brisanje vetrobrana. Potpuno napunjeni akumulator imace sarno OKO 65% kapaciteta pri 0 °C. Zamrznut akumulator nece proizvesti napon posta ce hemijska reakcija bib zaustavljena zbog niske temperature. Jos jedan vazan postupak pripreme za voinju u zimskim uslovima je zastita protiv zamrzavanja osnovnih tecnosti u vasem automobilu. isti akumulator i c ~ u stanju da proizvede sarno aka 40% svoje energije za startovanje matara. ukoliko svoj automobil niste pripremili za zimu. ana temperaturi od oko -20 °C. ulje u radilici motora pocinje da se zgusnjava usled cega je mnogo teze startovati motor. Led moze da slomi kuciste akumulatora usled cega kiselina iseuri napolje.. Mnogo stosta moie da se uradi da biste spreCili probleme koje donos.. dok je sistemu za paljenje potreban visi napon na sveCicama da bi se hladan motor pokrenuo." '': PRIPREMA ZA ZIMU .vremenu moze da bude veoma teska za vas automobil. nize temperature znatno slabe kapacitet akumulat9ra. treba da proveri te koncentraciju antifriza u sistemu za hlaaenje i napunjenost akumulatora. da biste izbegli takve probleme. ' • ODRZAVANJE AUTOMOBILA . Sa padom temperature. Priloien je spisak radova koji pomazu da se vas auto mobil pripremi za zimu.. benzin po hladnom vremenu isparava mnogo sporije. U isto vreme. Zbog toga.{I?! . ali kada je temperatura niska. I I. bice yam tesko da ga startujete iii to uopste neeete moei da uCinite.':. hladno vreme i osigurali da I i. Ova ukljucuje sistem za hlaaenje. akumulator i brisace vetrobrana. Da bi problem startovanja bio veti. Isprainjen akumulator takode moze da se zamrzne jer koneentracija kiseline u elektrolitu nije toliko visoka kao kada je akumulator potpuno napunjen. mnogo pre dolaska hladnog vremena. njena zapremina se siri za oko 10 odsto i pretvara u led. zamrznuta tecnost moze da osteti hladnjak iii blok motora. Ako sistem za hladenje nije zasticen dovoljnom koliCinom antifriza.. a kada se to dogodi.. ". Voda se smrzava na nul a stepeni Celzijusovih.' vas auto mobil startuje i radi uprkos niskim temperaturama. hemijska reakeija se usporava.. Sto se tice brisaca vetrobrana.

propustanje izduvne . Ako je proslo izvesno vreme od kako ste poslednji put promenili ulje. Ukoliko na vasem automobilu postoji grejac zadnjeg stakla. Aka isprskate kablave za svetice i paklopac razvodnika paljenja adgavarajuCim sprejom.iii ga ispustite i ponovo napunite sa mesavinom antifriza i vode u razmeri 1: I (ovo ce obezbediti zastitu od mrznjcnja do -35 "C).da nije oste':en iii da ne propusta. moiete biti sigurni da ce situacija biti sarno jos teia kada temperatura pocne da se spusta. Klapne koje ne mogu da se ctvare iii se sarno delimieno otvaraju magu da spreee strujanje vazduha. o Motor. o Podesavanje motora. ne zaboravite da i njega prove rite. gusenje itd. Ako je akumulator star vise od cetiri godine.z da biste obezbedili zastitu protiv zamrzavanja na najnizoj predvidenoj temperaturi . maze mnago da smanji potreban napon za startovanje kod sistema za paljenje. Pailjivo proverite izduvni sistem . Ulja manjeg viskoziteta kao sto su SW-20 i SW-30 mogu biti posebno dragocena za smanjenje problema u vezi sa pOkretaojem motora kada je vreme izuzetno hladno. Najbolje je proveriti rad grejaea j grejaea stakla pre nego sto Yam stvarno budu potrebni. o Grejac i grejac stakla. mogli biste eventualno da kupite nov istog iii veeeg kapaciteta. Ako Yam motor stvara bilo kakve probleme kao sto su tesko startovanje. grub rad. prove rite rad regulacionih k?blova i klapni za regulisanje protoka vazduha. poklopac razvodnika paljenja i kablove za sveCice i zamenite sve one delove za koje utvrdite da nisu ispravni. kada je vreme toplo. Akumulator mara da bude potpuno napunjen i ispravan. Proverite razvodnu ruCicu. Treba takode proveriti ugao pretpaljenja. Za startovanje po hladnom vremenu u karteru treba da imate multigradno ulje kao sto je lOW-30 iii IOW-40. o Izduvni sistem. o Akumulator.o Sistem hladenja_ Proverite koncentraciju antifriza pomocu hidrometra i dodajte po potrebi antifri. posto trovanje ugljenmonoksidom predstavlja jednu od najveCih opasnosti ziniske voznje. bilo bi pametno da ga promenite zajedno sa preCistacem za ulje pre zimskog perioda. startovaee moago lakse od nepodesenog bez abzira da Ii je vreme to[510 iii hladno. prazan hod i Tad leptira na vozilima sa karburatoroffi. kupite akumulatar sa najveCim nazivnirn kapacitetom koji fizieki moze da stane u vas automobi1. startavanje ce biti olaksano. Ako yam se tini da grejac iii Ii grejati stakla ne izduvavaju dovoljnu koliCinu vazduha. Ako yam automobil stoji napoIju po izuzetno hladnom vremenu. 'Kada Sli prozori automobila podignuti. pasto se motor lakse pokrece sa svezim uljem. Kablovi i polovi akumulatora treba da budu oeisceni i zategnuti. Ako je motor pravilno podesen. Cis':enje i ponovno podesavanje zazora izmedu svetica iIi stavljanje novih.

o Oprerna za nepredvidene situacije. o Zastita karoserije. Proverite da Ii su brisaci u dobrom stanju (eventualno mozete da montirate >Jozimske metlice« obmotane gumom koje sprecavaju nagomilavanje leda i ne ostavljaju trag na vetrobranu) i dodajte. grafitom iii drugim vadonepropustljivim mazivom. ZahvaljujuCi tome. vrecu peska. U prtIjainiku treba uvek da drzite sledecu opremu za nepredvidene situaeije da biste prilikom zimske voznje bili postedeni neprijatnih iznenadenja: produzni kabl za startovanje. prebacite se na lakse zimsko gorivo iIi mesano gorivo. lopatu. zimske gume ce biti napred a ne pozadi). popravite to odmah. ruka vice i drugu zimsku odeeu. o Podmazivanje karoserije i sasije. a mazda i Cizme. o Pneumatici. motor lakse radi. mogli biste eventual no to da uradite pre nego sto bude sllvise kasno. Ako otkrijete da je bilo sta neispravno. Da biste zastitili automobil. cebe (u slueaju da zalutate). ukrasne lajsne i tockove. namaiite voskom karoseriju.vI age i blokiranje vodova za gorivo. Sajle i mehanizam fuene kocnice takode treba podmazati da bi se zastitili od mraZ3. Grejaci se ukljucuju u obienu uticnieu ad 220 V i trose nekoliko stotina vati elektricne energije. o Rezervoar za gorivo. u rezervoar za teenost.cevi iIi prigusivaca mogu da izazovu opasTIo nagomilavanje ugljenmonoksida u kabini vozila. ukrasne lajsne i 69 elementi vesanja veoma su podloini koroziji zbog soli. podmaiite brave na vratima i prtljainiku silikonom. CJ Uredaj za pranje vetrobrana i brisaci brana. branici. o Pornocna sredstva za startovanje po hladnom vrernenu. Podmazite sistem za vesanje i delove sasije. Aluminijumski delovi kao sto su liveni tockovi. Dodajte sredstvo za odmrzavanje u sistem za gorivo jedanput mesecno tokom zimskog perioda· da biste spreCiIi za!Drzavanje . Da se ne oi zaledile. Aka vas automobil nema sa donje strane zastitni premaz protiv korozije i/ili nije osig\lran ad rde. koncentrovani antifriz iIi gotovu tecnost za pranje. Sto se tice automobila na dizel gonyo. So na drumovima je odlicna za Ciscenje zamrznutih puteva) ali je istovremeno veoma stetna za karoseriju automobila. Grejac bloka motora je jedno ad najboljih pomoenih sredstava za startovanje po hladnom vremenu. Mogu se kupiti i grejaCi za akumu- . Montirajte zimske gume na pogonske tockave svag automobila (na vozilima sa prednjirn pogonom. a lajsne i toekove trajnim zaptivacem kao sto su mnogobrojni visebazni ili silikonski voskovi koji se dan as prodaju. Najbolji su oni tipovi koji se montiraju na blok motora iIi spajaju sa cevima grejaca i zagrevaju sredstvo za hladenje u motoru. a gorivo brze isparava.

Do nje dolazi zbog koriseenja gvozda kao osnovnog metal a za izradu automobila.lator i grejaCi za ulje da bi se poboljsalo startovanje po hladnom vremenu. taka da mali znak korazije na karaseriji moze da znac. korozija koja se vee pojavila a nije skinuta. Postoje dva naCina za sprecavanje pojave korozije: zastitno premazivanje ad strane proizvodaca i antikoroziona zastita koja se abieno vrsi sarno na zahtev kupca. Ispitivanja pokazuju da radni vek vozila maze da se produzi za nekoliko godina. vee na kraju moze ozbiljno da osteti i konstrukeiju. antikoroziona zastita ce yam se isplatiti. Ako eesto ne zamenjujete . Na otpadima ima vise automobila koji su tamo baeeni. Kod dizel motora. kupite sredstvo za antikorozi- . da fe iznutra napadnuta mnago veta povrsina. Korozija ne sarno da·kvari estetski izgled vaseg automobila. Medutim. bilo bi dobro da ga kupite. Posto i antikoroziono sredstvo moze da zaddi vlagu. aka zelite da to uradite sami. specijalizovana radionica iIi vi sami. a cesto daju i garanciju. zbog korozije. Strucnjaei ee taj posoo obaviti veravatno temeljnije. Samo tokom 'ovog perioda moze da se spreCi pojava korozije. nego zbog mehaniekih nedostataka . Antikorozionu zastitu moze da iZVTSi prodavac automobila. Automobili korodiraju iznutra.stari automobil za novi. Antikoroziona zastita je manje preporueljiva ako je vas automobil tokom jedne sezane bio izlozen soli za puteve iIi morskoj soli. Standardni fabricki premaz protiv korozije nanosi se sarno na neke povrsine na svim automobilima i obicno je nedovoljan. nastaviee da se siri. Zastita 'od korozije Alat i materijal • Zicana cetka • Elektriena busilica iii dleta • Dizaliea i sigurnosna postolja • Zastitne naocari • Pribor za zastitu ad korozije • Kerozin iIi mineralni rastvarac • Krpe 70 K orozija je problem star koliko i sam automobil. Aka vas automobil vee nije opremljen takvim uredajem. Antikoroziana zastita sastoji se od zastitnog premazivanja nezastieenih metal nih povrsina jedinjenjem na bazi nafte.000 kilometara.. Posle toga. bilo bi praktiena nemoguce pronaCi i ukloniti svu nagomilanu prljavstinu koja zadriava vlagu. a kao sto je poznato. predgrejac za gorivo maze da spreCi stvaranje voska i osigura nesmetanu voznu. Najbolje je da antikorozionu zastitu izvrsite na Dovorn vozilu pasle tri meseca koriseenja iIi predenih 3. vremenske prilike i stepen izlozenosti elementarnim nepogodama ubrzavaju koroziju gvozcia.

71 --" ODRZAVANJE --. itd. Nemojte pocinjati da nanosite antikorozioni premaz aka je vlaznost vazduha velika posta su 1 1. Kupljeno sredstvo za . Obratite paznju na skrivene povrsine. slOg.lgim delovima karoserije Ireba i z b u ~ i t i otvore d a bi antikoroziono sredstvo moglo da se ubrizga. izduvne ceyi itd. iz unutrasnjosti prtljainika. gumene deloye iii sebe. 2. Gumeni delovi mogu da postanu krti od antikorozionog sredstva. Posta ste razmotrili sve Tazlage >:-za i protiv« i odluCili da sami zastitite svoj automobil od korozije. kolektor. postupite na sledeCi naCin: 1. ri = ODRZAVANJE AUTOMOBILA U vfatima i drl. metalne povrsine tada prirodno ylaine. posao mozete da obavite za 4-5 sati. Dobro operite auto mobil drzeCi se postupka opisanog u odeljku "Odriavanje spoljasnjosti automobila«.antikorozionu zastitu dovoljno je za automobil standardne veliCine.. Time ste mnogo produiili trajanje antikorozione zastite i sprecili sirenje korozije ispod povrsinskog sloja antikorozionog sredstva. Pazite dobro da sredstvo ne dode u dodir sa gumenim zaptivaCima i cevima i njihovim zaptivatima. krpumu Hi pupimim snlvclimu iIi novinama pre nego sto paC-new d<l prskate unulrusnjost kudsta blutobrana. poklopaca tockova. menjae. skinite ga kerozinom iii mineralnirn rastvaracem. Zaklonite gume plastikom. aka zatreba. Ne nanosite antikorozioni premaz na deloye koji se zagrevaju kao sto su motor. Posta automobil .! budite uvek pailjivi bda ga prsbte iIi 3. mozete i da bacite. posto od njega guma moze da postane krta. OCistite sve ispuste i otvore na automobilu. jako zardala mesta treba namazati hemikalijama koje ilLrastvaraju iii skidaju rdu iIi je neutralisu. Pogledajte u prirucnik za svoj automobil da vidite . Spremite bar dva para starag odela koja na kraju.-. a na samoj kutiji nalaze se i detaljna uputstva za upotrebu.ono premazivanje za oko jednu petinu cene koju vecina struenjaka naplaeuje. Koristite iicanu cetku za skidanje rde sa karoserije automobila. 4. Motor i prostor Zll motor oCistite operite u servisu. C. Napomena: pre nego sto se nanese antikoroziono sredstvo. diferencijal. kardanska osovina. OlvorC treba z ~ t i m zat voriti cepovima i]j kudc!jom. nosaca za akumulator.operete i osusite. hladnjak. Ako antikorozionim sredstvom poprskate obojene povrsine..

Stavite zaptiva<"e od kudelje u izbusene otvore da biste ih zatvorili.. '21 tt i Odrzavanje spoljasnjeg izgleda vozila Alai i malerijal • B astensko creva • Kofa • Sunder • Peskiri • Krpe • J elenska koza • Cetka za ribanje • Meka cetka . Obucite drugu odecu da biste rnogli da pocnete da radite na delu automobila gde je njegov estetski izgled vaian. Stavite produinu cev na bocu sa antikorozionim sredstvom. 14. kao i otvore i nosace na koje se montiraju. racem. 13. Podignite ceo automobil i naslonite ga na dva para sigurnosnih postolja. 7. ali pazite da ne dodirujete cetkom zagrejana mesta. 15. 11. 12. a zatim ih sve vratite na mesto. Ponovo proCitajte uputstvo 0 koriscenju antikorozionog sredstva i premazite njime sve gornje povrsine karoserije pomenute u tacki 3. Skinite sigurnosna postolja i spustite automobil. Posto stavite zastitne naocare. .gde se tacno nalaze. 10. 5. ubrizgajte preparat u suplje delove karoserije kroz otvore za ubrizgavanje antikorozionog sredstva izbusene u. Premaiite sve povrsine ispod auto mobil a prema uputstvima za upotrebu sredstva za zastitu od korozije.1 j I .. OCistite visak antikorozionog sredstva sa sebe i sa automobila kerozinom iIi mineralnim rastva. uzmite zicanu <"etku i skinite svu rdu ispod automobila. . Ne zaboravite da izbegavate gumene delove. jer nepaznja moze da dovede do prekida elektricne instalacije. 72 Upozorenje: uuputstvima za upoirebu antikorozionog sredstva videcete gde i kako da napravite otvore. 9. 6. pokrijte pneumatike pre nego sto pocnete da prskate unutrasnja kuCista blatobrana. skladu sa ta<"korn 5. 8. Skinite sve ukrasne lajsne koje se rnogu skinuti i premazite ih antikorozionim sredstvom. PridriavajuCi se pailjivo uputstava. Napravite prilazne otvore na vratima i drugim mestima kao sto su krila i postave za vrata da biste mogli da ubrizgate antikoroziono sredstvo.

popravka manjih iIi veCih ostecenja karoserije. upotrebite kofu sa vodom i sunder. Dobro ispolivajte automobil pomocu bastenskog ereva. ali je uredan izgJed automobila vazan sa psiholoskog stanovista.. naroCito zimi. sigurno cete za oJega dobltl moogo vise kada ga budete prodavali nego za zapusten automobil te ce vam se stoga i vreme i novae i trud isplatiti. odriavanje unutrasnjosti automobila i zastita protiv korozije. Pranje ne moze da ima nikakav uticaj. Operite iIi obrisite ivice ukrasnih lajsni kao i donje strane blatobrana. 3 . VeCina onih sto kupuju polovne automobile ne obraea paznju sarno oa motor. Operite automobil. glavna briga treba da yam bude redovno pranje. ako zivite u krajevima u kojirna se drumovi zasipaju hemikalijama. Ako nemate erevo.• Lak karton • Usisivac za prasinu • Voda • Blag deterdzent iii sredstvo za pranje automobila • Sredstvo za ciscenje pokretnog krova ad vinila • lestivo ulje • Sredstvo za impregniranje pokretnog krova od vinila • Sredstvo za glacanje automobila iIi sredstvo za Ciscenje pre premazivanja voskom • Sredstvo za skidanje katrana • V osak za auto mobil • Kukuruzni stirak • Sredstvo za Ciscenje hromiranih delova • Soda bikarbona • Bezbojni akrilik u spreju • Trinatrijum sulfat iIi neko abrazivno sredstvo za Ciscenje u domaCinstvu • Sredstvo za impregniranje guma • Sredstvo za Ciscenje vinila iIi tkanine • Sredstvo za Ciscenje prostirki • Sredstvo za pranje stakla • Papirne salvete A ko svoj automobil uredno odrzavate i spolja i iZflutra. a gleda i u kakvom su stanju tapaciODRZAVANJE AUTOMOBILA rani delovi i prostirke. Posedovanje i voznja cis tog automobila svakako priCinjavaju vece zadovoljstvo. Takode se kaie da vozaci cistih automobila imaju manje saobracajnih nezgoda. Da bi vas auto mobil izgledao sto je moguce novije. Postupite na sledeci naCin kada perete automobil: 1. vee trazi koroziju i udubljenja. unutrasnja kuCista blatobrana i branike. sezonsko podmazivanje voskom. Redovno nedeljno pranje treba da vam postane navika. Parkirajte automobil u senku. Pranje automobila Mnogi vozaCi tvrde da Cist automobil bolje radi. Napomena: ako auto mobil . 2.

lsperite sapunicu bastenskim crevom iii kofama ciste. a zatim jedan po jedan i sve ostale delove. Pre nego sto pocnete da perete automobil. Pranje plasticnog krova nije nista teie od pranja ostalih delova automobila. Krov od plastike pere se na sledeCi nacin: 74 l. Ako se redovno Cisti i pre ma. nemojte koristiti sredstva za pranje. Prebrisite automobil vlaznam. 4. Zastitna sredstva za plastiku Cine materijal mekim i savitljivim i sprecavaju ga da postane krt i da puca. Ako je potrebno jos nesto osim vode. Nanesite sapunicu kruznim pokretim a pomocu rib ace cetke.. 2. Isperite automobil.ima pOkretni krov od plaslike.rovove ima teksturu nalik na profilisanu koiu. operite krov. Yedna plasticnih tkanina za I<. Osim toga. Dok zavrsite 73 Ako je za pr3nje automobila potn:bno jos ndlo osim vode. pranje i ispiranje svih delova automobila. Sapune iii jake deterdzente ne treba koristiti. Upotrebite ga u skladu . Ponovo ovlazite ceo automobil da na njemu ne bi ostale mrlje od vode. Cetka za ribanje sa najlon dlakama dobro Cisti ovakve povrsine. zuje zastitnim sredstvom traje duie. Odriavanje pokretnog krova od plastike Plasticni pokrivac na pokretnim krovovima postaje krt j bledi. Ako automobil nije mnogo prljav. 5. 4. postupite prema uputstvima za »oddavanje pokretnog krova ad plastike« pre nego sto pocnete da perete automobil. Nemojte koristiti suvise deterdzenta iIi sredstva za pranje. <'istam jelenskom koiom iii peskirom. zastitna sredstva pomaiu da se odrii prvobitna boja i tekstura vozila. lzbegavajle upotrebu SapUI13 iii jakih deterdienata posta ovi mogu cia ostele boju na automobilu. koristete blag teeni deterdzent za posude. koristite bla-g tecni deterdient za sudove ili blago sredstvo za pranje automobila. koristite za ispiranje Cistu vodu i Ciste peskire i svaki d ~ o dobro isperite. Takva sredstva mogu da se kupe u prodavnicama auto-delova. Pocnite od krova i perite nadole. Perite automobil Cistom vodom koristeCi pri tom velike komade frotira. insekti i mrlje od katrana lakse ce se skinuti ako preko zaprljanih mesta podrzite tkaninu natopljenu jestivim uljem. Namazite i skinite sredstvo za Ciscenje u skladu sa uputstvima proizvodaca. predite krov sredstvom za ciscenje plastike iii sapunicom napravljenom ad rastvora blagog tecnost deterdzenta za sudove i vode. Napomena: specijalne krpe sa hemikalijama koje se prodaju za pranje automobila nisu preporucljive. 3. Ako ste ga prali deterdzentom. hladne vode. Premaiite krov sredstvom za zastitu plasticnih krovova. veoi deo povrsina ce se oSllsiti) ali ce ostati mrlje od vade. Ostavite krov do se osusi. Napomena: ptiCiji izmet.

Ostavite premaz da se susi najmanje 30 minuta. 2. redovno glacanje potrebno je da bi bio Cist i sjajan. Ova sredstva se iIi rasprsuju iii nanose cetkom. Najlaksi naCin da iglacate svoj automobil je da koristite neki tecan krem iii sredstvo za Ciscenje pre mazanja voskom. nemoguce ih je skin uti. nije potrebno mnogo glaeati automobil da bi dobio sjaj.J ! ____________________________ •• ' I L-__ 6. Napomena: postoje i sredstva predvidena da obnove boju pokretnog krova od plastike. Nanesite sredstvo za glacanje vlainom tkaninom. Meka cetka je pogodna za skidanje osusenog sredstva za glacanje oko ukrasnih lajsni na karoseriji. cestice prljavstine mogu da ogrebu baju kada nanosite sredstvo za glacanje. Kada se koriste ovakva sredstva za glaeanje. Velike rayne povrsine treba prvo namazati kruinim preklapajuCim pokretima. Aka astanu na povrsini. . pailjivo se pridrzavajte proizvodacevih uputstava zato sto ova sredstva prodiru kroz plastiku i kada se jednom nanesu. Izglacajte povrsinu suvom tkaninom. Ne zaboravite da oCistite ivice poklopca na prtljainiku. Bez obzira na zavrsnu obradu vaseg automobila. potrebno je sarna pakupiti ostatke krpam. Proverite da Ii ste premazali sve povrsine. skinite osuseni ostatak cistom. Glacanje automobila Redovno pranje nije dovoljno da vas automobil izgleda kao nov. Parkirajte auto mobil u senku da zagrejana metalna povrsina ne bi ometala ciscenje. Ako je potrebno da upotrebite takvo pigmentirano sredstvo. Obicno se mala. Nanesite sredstvo Zll glatanje vlaZllom krpom iii aplikatorom . Kako se koji premazani deo susi. Njih treba koristiti sarno za krovove koji su dugo bili zanemareni. Sredstvo za skidanje katrana korisno je za skidanje mrlja od katrana i drugih lepljivih materijala koji su se mozda zalepili za donje delove karoserije. 5. Osuseno sredstvo za glacanje u pukotinama maze da se skine mekom cetkom.sa uputstvima proizvodaca. Vaina je da opereta automabil pre nego Sto ga namaiete sredstvom za glacanje. Kada se sredstvo osusi. Teeni kremovi ·sadrze sastojke koji tokom nanosenja skupljaju povrsinsku prljavstinu. Stavite sarno onoliko sredstva koliko je potrebno da se dobije mali sjaj. 1. 3. 4. ravnomeran sloj. suvom tkaninom. Sredstvo za glacanje se brw susi te je zbog toga najbolje glacati deo po deo. poklopcu metora i vratima. Cista tkanina natopi tim sredstvom i kruznim pokretima namaie tanak.

Ponekad je tesko odrediti da Ii su sjajni ukrasi na automobilu od metal a iii neke plastiene mase. To cete postiCi upotrebom meke eetke. vosak u vidu paste u skladu sa proizvodaeevim uputstvima. 2. a drugi sadrii razna hemijska jedinjenja dobijena od silikonskih polimera. Mazanje voskom Najbolja zastita za vas auto mobil jeste dobar premaz voska. Pazite da vosak ude u sve pukotine na karoseriji. Proizvodi koji se dan as prodaju. Vazno je preCi slojem voska svaki delic.ukrasne lajsne ali su manje trajni. Sredstvo ce se brzo osusiti z310 je najboljc nancti ga na jedan dec karoserije. a da ne skine zastitni sloj voska. odrzavanje i zastitne mere bice potrebni vise nego za druge delove zato sto se neke sjajne ukrasne lajsne vise ne prave od metala. 1. Automobil se premazuje voskom oa sledeCi oaein. stvaraju cvrst sloj koji stiti od loseg vremena. pravi biljni vosak. Trljajte ga Cistom i suvom tkaninom. 4. Plastieni delovi proizvedeni su tako da lice na metalne . zagadenosti vazduha i jakih deterdzenata. Odciavanje hromiranih del ova Da bi "hram'< izgledao kao nov. Ovlazite meku. Cistu krpu da lako izglaeate povrsinu. Mesta koja nisu izglacana voskom bice neravnornerno viazoa i bice takva sve dok voda ne ispari. Cistu tkanin'. Nedovoljno glaeanje moze da ostavi pruge na vosku. Parkirajte auto mobil u senku. 3. koriste se plastiene mase u boji. Vosak se brzo susi zato visak odmah skinite Cistim krpama. iIi ako se osta vi toliko dugo tako da se stvrdne. viSak ce se tesko skinuti.. Umesto metalnog lima. Najpogodnije je to einiti kada je vrcme prohladno (ispod 20°C). Dobra operite automobil neposredno pre mazanja voskom. nauba. Jedan je kar. I jedna i druga vrsta prodaju se u obliku tecnosti ill paste i obe mogu da izdrze 6 meseci 75 pod teskim uslovima. Ako se namaze suvise deb eo sloj. Ako do toga dode. uzmite meku. kukuruzni stirak moze da pokupi osuseni visak. vodom i stavite na nju vosak. Postoje dye osnovne vrste voska. s tim sto pojedine de love treba podmazivati jedan po jedan. Vosak spreeava prodor vode ispod ukrasnih lajsni i na druga sliena mesta koje napada korazija. Teean vosak iziskuje manje vremena i truda prilikom nanosenja. Na opran automobil nanesite tecni vosak iIi . Ako ste skinuli visak voska.preklapajuCim kruinim pokretima. ali yosak u pasti je trajniji. Sipajte malo stirka na suvu krpu i skinite visak. Ti proizvodi ne zahtevaju vise mnogo rada kao sto je to nekad premazivanje voskom zahtevalo. . Kapljice vode na povrsini znaee da je glacanje voskom dobra uradeno. Napomena: ne premazujte voskom pokretni krov od vinila ili ukrasne lajsne obojene cmom mat bojom.

Drzite karton na povrsini koje stitite dok pazljivo prskate tanak sloj bezbojnog akrila na hromirane delove. Yelike povrsine kao sto su branici i bocne ukrasne lajsne mogu se zastititi slojem dugotrajnog bezbojnog akrila. Trinatrijum fbsfat ce. ~ dobra izgledaju. Ako posle ciscenja ne zastitite hromirane delove. mrlje ce se po novo pojaviti. a zatim skin uti zaostale mrlje rastvorom so de bikarbone u vodi. Kao zamenu za fosfate mozete da uzmete neko od abrazivnih sredstaya za Ciscenje. Redovno Ciscenje guma usporava ovaj proces. na primer. Ciscenje guma nije lako. Kada ga nanosite. u prvo vreme gume ponovo postaju sjajne ali ubrzo pozute i izblede. Pneumatici su izlozeni i zagadenjima koja prouzrokuju gubitak boje i formiranje veoma malih naprslina na unutrasnjim zidoyima guma. Razna ogranicenja u vezi sa upotrebom fosfata za izradu sredstava za Ciscenje urnanjila su efikasnost mnogih proizvoda. Koriscenje sredstava koja se prodaju za zastitu guma usporava ga jos vise.Bez obzira da Ii su ukrasne lajsne na automobilu od metal a iii plastike. Nanesite ga vlaznom tkaninom i utrljavajte ga ribacom cetkom u delove boenih zidova koji su izgubili boju. Postoje boje za koje se tvrdi da obnavljaju bele bocne zidove guma. a ne postoji Dista ?ito maze da im povrati izgled. Isperite Cistom vodom. . Stalno grebarije zidova gum a 0 ivicnjake doyodi do ostecenja. Bezbojan akril moze se nabaviti u spreju u prodavnicama auto-delova. Najbolje je premazati sve sjajne ukrasne lajsne nekim sredstvom za Ciscenje. zahvaljujuCi koriScenju sredstva za Ciscenje hromiranih del ova i zastitnom 76 -] premazivanju.sto je mogute vise hromiranih delova. Jako zaprljane povrsine bice bolje ociscene gustom mesavinom vode i so de bikarbone. sadrie masne cestice koje se lepe za sjajne delove. izgledace kao novi. Na zasticenirn povrsinama nece biti mrlja i bite u velikoj meri zasticene od ostecenja izazvanih vremenskim prilikarna. Akril je veoma otporan i brzo se susi i najbolje je njime premazati . Izduvni gasovi 1Z motara. ali one predstavljaju sarno privremeno resenje. zastitite susedne obojene povrsine komadom lakog kartona. Drzite se proizvodacevih pre poruka u vezi sa ucestanoSCll primene. Ciscenje unutrasnjosti automobila . Kada se premazu. skin uti sve mrlje sa belih boenih zidova guma. a tesko se skidaju blagim sredstvima. Odri3vanje guma Poboljsanje izgleda vaseg automobila mora da ukljuCi i odriavanje guma. Dva premaza ovakvog sredstva godisnje dovoljna su da pneumatici . oa primer. nego veCinom sredstava za Ciscenje zato sto je ta mesavina pomalo abrazivna.

isperite je . ZahvaljujuCi njima.Dobar usisivac za prasinu je alat broj jedan za odrzavanje unutrasnjosti vaseg automobila.tora. lakse Je provcriti. Upozorenje: sredstva za skidanje mCfsnoce koja se koriste za Ciscenje motara iIi njegovih delova hemikalije koje mogu da OSlele boju l1a vasem automobIiu. Medutim. Ciscenje i pranje motora Alat i materijal • Cetka za bojenje • Bastensko crevo • Mali noi iii strugae • Plastika za pakovanje • Lepljiva traka. cist motor lepse izgleda i manje se zagreva. kausticna soda. ODRZAVANJE AUTOMOBILA Motor moze da se ocisti na nekoliko nacma. Ciscenje unutrasnjosti automobila usisivacem za prasinu mora da se obavlja bar jedanput mesecno. Tapacirana sedista i prostirke u automobilu izlozeni su habanju. svakako pokrijte poklopac m. Ov.akva sredstva najcesee ImaJu pnhcno Jak mms. Tri vrste sredstava bice yam potrebne za ciscenje unutrasnjosti automobila: sredstvo za ciscenje tkanine u zavisnosti od vrste kojom Sll yam tapaciran a sedista. masnoee. Druga mogucnost je creva vIsokIm pritiskom koje radi nil paTU i kojim mozete saml da se sluzite u perionicama automobila. kao i razredivac laka (destilat nafte). servisirati i popraviti sastavne delove cistog matara. Ako sredstvo padne na obojenu povrsinu. a osim toga zastitieete i najugrozenija mesta na podu vaseg automobila. TaJ posao obavljaju neke servisne stan ice i garaze. U ove skodljive hemikalije spadaJu tnnatnJum sulfat. aceton.• . Ako nemate podiie obloge. a abrazivno dejstvo nagomilane prljavstin_e i peska ubrzava habanje prostirki. Da biste slgurno zastitili automobil od moguee a ostecenja boje. motor moiete da ocistite i sredstvom skid an):. Ciseenje ee biti lakse i brie. sredstvo za ciscenje prostirki koje je ponekad isto kao i sredstvo za Ciseenje tapaciranih delova i sredstvo za pranje stakla koje ne ostavlja trag. Sredstvo za skidanje masnote sa motora • Krpe P oStoji viSe . ne bi bilo lose da ih kupite. Nacin upotrebe ovih sredstava objasnjen je na ambalaii u kojoj se prodaju. gumice iii kanap .razloga zasto motor treba da Cistite od nagomllane masti i ulja. Najbolje je parno ciseenje ako yam je dostupan uredaJ. Osim toga. ah obiono su nezapaljiva i efikasna. Redovnim ciscenjem smanjuje se apasnost od pozara.

gumicama ili·kanapom da se ne bi pomerila usled pritiska vode iz creva. Vratite na mesto kuCiste precistaca za ulje spustite poklopac. 78 8. 3. Ovo ee ubrzati skidanje prIJavstme. kupovnim sredstvima za skidanje masnace. 77 OORZAVANJE AUTOMOBILA CD \ Delove koji mogu biti poliveni vodom treba pOkriti pre pranja motora. 2. Napomena: na dizel motorima ne prskajte pumpu za ubrizgavanje goriva sem ako nije hladna. Osim toga. mozda cete morati da skinete jako zamascena mesta mllIim nozem iii nekim drugim strugacem. Napomena: ako motor tesko startuje. Cisti na sledeCi naein. 9. Oni ukljucuju (1) Imburator. 5 i 6 nekoIiko puta. Uputstva su data u »Servisiranje preCistaca za ulje« u poglavIJu »Slstem za doyod goriva«. Posta zavrsite sa pranjem motora. Ako yam je motor jako zaprljan. Pustite aa da radi 15-20 minuta dok ne postigne temperaturu. Upozorenje: pusllz. (2) razvodnik paijenja. Ako ni posle toga startovanje nije lakse.ite ih suvom. maida cete morati da upotrebite staTU cetku za bojenje da bIste premazali tesko dostupne povrsine. mozda cete na izvesnim delovima morati da ponovite postupke 4. p()sto pokrijete ove delove.oizvod pakovan u kantici sa brizgalicom. Motor se. Operite motor vodom iz bastenskog creva. zastitite i alternator. Na dizel motorima prekrijte alternator i otvor za vazduh. 7. mozda su se ovlazili kablovi za sveCice. skinite plastieni pokrivac sa karburatora i drugih delova. eistom . Osim njih. Problem se najcesce reSava tako sto se obrisu Cistom tkaninom. ceo motor sredstvom za skidanje n:asnoce prema proizvodaca. 1. (3) indukcioni kalem i (4) alternator. Neka sredstva za skidanje masnoce su zapalJlva. pogledajte da se nisu ovlazili bobina iIi razvodnik paljenja. Iskljucite motor. podignite poklopac i skinite kuCiste preCistaca za ulje. Obucite staro odelo i upalite motor.vodom i prebri'ite. pricvrstite plastiku leplJIvom trakom. Ostavite sredstvo za skidanje masnoee da stoji onollko dugo koliko pise u uputstvu. Ako se koristi pr. ali efikasnije. 4. narocito razvodnik paljenja i karburator. UkljuCite motor. 5. Obri. Neka skidan)e masnace mogu se kupiti u spreJu sto Je skuplJe. Prekrijte plastikom (mozete koristiti delove kesa za smeee) sve delove koji mogu biti osteceni ako se poliju vodom. Prskanje hladnom vodom moze da osteti vrelu pumpu.

G. Ovo je posebno izraieno kada radite na poslednjim modelima automobila sa komplikovanijim elektricnim uredajima. Problemi koji su. I u slucaju da nemate namefU da sami apravljate automobil. pokazivaCi pravca (migavci) iIi brisaci vetrobrana lose rade Grejac iIi klima-uredaj ne rade kako treba C. na primer.. Da bismo yam pomogli da utvrdite moguce uzroke nekih najcesCih problema. . vibrira iii je oteZana upravljivost Nenormalno ponasanje kocnica Svetia.•.iIi dva iIi vise njih) dali smo uputstva koja ce yam pomoci da otkrijete odredeni kvar. kao i sistemima za paljenje i dovod goriva. Medutim. problem sa pogonskim agregatom teie je otkriti usled suvise velikog broja medusobno povezanih delova. ---------I i . pogotovu ako je istovremeno i sposoban da ga otkloni. OTKRIVANJE KVAROVA NA AUTClM()mILU Q tkrivanje kvara na sopstvenom 0utomobilu predstavlja jedno od najveCih zadovoljstava mehanicara-amatera. --_. H iii I Motor se zaustavlja Motor tesko startuje Motor trosi suvise ulja Motor se pregrejava Dim izJazi iz autornobila Otezana promena stepena prenosa Automobil pravi neuobicajenu buku Automobilom se oteiano rukuje. sistemom upravljanja ili osvetljenjem veCinom su oCigledni. C iii I . otkrivanje kvara moie da bude vrIo teSko. na primer. SIMPTOMI S obzirom da problem koji imate moze da bude prouzrokovan kvarom na nekoliko razliCitih sistema (startovanje. Pazljivo proucavanje moie da vam pomogne da otkrijete kvar na svom automobilu ukoliko vam ikada bude potrebno da to uradite sami. Automabi! ne funkcionise dobro. prilatili smo nekoliko tabela za otkrivanje kvarova. ave tabele ce yam pomoCi da se na pravi naCin abratite strucnjaku. C. vezani sa radom koenica. cak i za iskusnog mehanicara. H iii I A..krpom. moze da bude oteiano usled neispravnosti sistema za paljenje ili dovod goriva. motor radi grubo ili trosi suvlse goriva POGLEDAJTE SLEDECE TABELE A. elektricne instalacije iIi sistema za· preCiScavanje izduvnih gasova . Medutim.

0 '" <Jq -=: c . 0 " 8 9:.. ...l III 8 3 (ll 3 '"0 00 'h. 'h.:.. C D A. .::J' 3 f1' .A iii E iii A. . i':' 15 .::: !.. J J S F E 79 t..-....o ::J "". 0.." . -"u 3 *a u 0 8 3 3 o u o 0 0 3 • c • <: z g:: V < • " . '"' 0 3::l ." . 2" \'... 0 3 0 0 0 ru_" .. S.' 1-3 2:: N -" g...R rr --il g r . @ '1 '1 ru _ .0< -" ru "' 'h. -" E" 0 ru rr ru .. I iii tE) p " I I sI. G.. H. ....f1> P. D.. ·'1 00 o H G iii H C........... g:ru Q5Q .::: o 0.:. '""' l " ru I" 0.. --l 2:: 0 " 3 3 '" ru < >-l 0""ij " 0 rr " N" ru '0 g 0 _ o " 0 " il 0 0 ...

m ...L----L_ o o ..a .>..::::: D " 2" fi? 3 ru 9. lanac iii f-----+-----I-------II-=---l-----I-----..-----+----"-"" • Slomljen pagan razvodnika paljenja -I • Slomljeni nosaCi motom' • Ostecen gJavni lezaj • Ostecen IHaj pogonske poJuge 1-------1-------1 1+----1 +------1 +--• Izlizane klipnc osovinice _______________________ .. . :0 Z c. N < " '" " MOGUCI UZROCI • I • IzgoreJi • • • • Istroseni klipni • Istrosene yodice • UJje iz motara iii istroseni ventili prstenovi ventila propusta +1------"-------------• Potrebno je podesiti ventile I---------l----+----+-+--I------+----+---+------f--f---" • I • Ncispravni podizaCi ventila • • Vcntili se zagiavijuju ---------j • • • Slomljena opruga venti la' LI I ! razvodni uredaj.>..

j . . & '" 2' -3 r.c "0 ro < c " ro en... < Q 2. Z 0 0. . "'0 0 n· . :3 t3 ri 2. to g.:0 o z ::::c: d !!: o III r c: r 00 2. o Q . ::. Q " 2. :3 S] o 3 o 0 'Ci n < 2.} ." <' . '" Q \ \ \ \ \ .. 0.

0 w " " " < " 0. 0 c "7<' U 0 '0 0 '0 0 0' :.. 2.:g r. . N " " D 0 0" 0 '0 '0 < 0 2."" 0 3 0' f'!. 0 "" 0 " c 0 :..N 0 " . .:g " c -.X. 0 0 0' 0' 0 " 3 n 0 ". 0 0 o. G "" 0 0 :s 2.

'" 0 2. 0... ""'(j<CT.. "" 0 .. " en 0 §1 < 0.. -6 " 0 2.. n.0" t"1-t"1 W " § . [. c 3 '0 0 00 I-···+·····+-I-·-· . 2.. ... 0. 0 .0. • I • • • • • • • ..'l f'!. 0 0 .0 v 0 " r.n 0' " 0 0 2.)0 '0 X0 " 0 0.

..!. -.• • • • • • : 1.. _ .ak n1vo u!ja Vazduh u hidraulicnom kotionolll sbtelllll • I Potrebno je podcsavanje kueniGI __ . MOGUCI UZIWCI e I.0. '0 " c N c 0 or 8. OsbblJene kocnice usled preglcJJvallp Ivlast i[i ulje na ohlogama kOCllicil obJogc 11. -.Z> 0 < ['.. _ ... -.!.-----."........I·-I-I-.'-. ___ ....."::11(:'. Nil...: • • __ _ _ dobos . ----..... -CT. _I • --·-. ·--1 =E --'----1--------1 • • • • • 1·--1--1"-.'l r.--.:' . Olabavljcni iii pohaoalli 1c2ajcvi lockol'll ___ PreJIlJl [ockovi nisu celltrir-ani --.I-I---I----< • • • • • • • • I • .... • r • • \:li1zne kocnite Ncispravan Poluini sistem kocnica se laglJ\ Ijuje • I I II I NeisplJvna e!asticnil creva ..

NeisprllVlln gbvni cilindar j Slabe iIi ostecene povratnc_ Zasecene doboHocnice PlljJvstina u koCiouunl mehaniznlll Zapuscn jlj zalllrseJl koCioni cevovod Zamrznllti kllp stege disk-kocnice -. I ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 8 = TABELA C-l "0 0 e 0 " "2 " > SISTEM 7. 0 u 0 LJ.1.M.JJ <: l> Z 'm l> . o o '" .. ":.JJ o < l> Z l> l> c: -l o s: o III r c:.0 e = ___ _ .

MOTORI SA -" 0 " 0 tl E I " " 0 N " E NO --5. :0 N .0 N " 'n. " . " 0 " 0 S "" 0 DOVOD GORIVA 0 " " . 'U N :."' E (3 0 "0 '" Q.0: "0 0 " " N .0 'V :. 0 N 0 = 0 '" '" > eo 'n. N N " 0 " " " " .

> o = 0: go " " > 0 .: 0.s = " .u " " " .:J :. " 0.u " 0 !2 :. .fa E v " N. .. ·U 0.o N v > . " " = " .KARBURATOROM El: 2 "0 ·u g 'U 0. " g ·E !S:! 0 ". = " = .:J Q.1-:" 0.I -2 .u = u g)o 0 " 0.""§I (':3 = .

Z N N N Z N N .:: N 0" = c. go. I . 0 j. " "" > 0 0 .:. " " "" '" o.u " > = '" " " t. I i Teska startovanje hladnog motora I • I I ! • . 0 -.: u 0 Z u >2....SIMPTOMI :.: = v " . 0: " 0 " .: " Z Za.. £ '". '.. .. "05 " " " '".'> .'2..

.Teska startovanje zagrejanog motara • • Motor se zaustavlja I . . . • I • • • • • . I I I . I : I I : i \ Motor se »umara« prj velikoj brzini • • • • • ! . • I I I Grub prazan hod • • . I • • • • I \ I I I . • • • • I Motor )posrce« ubrzanja I I I I • • • • . Dim iz izduvne cevi • • • • I • I • . I Velika potrosnja benzina • . I .

.. Dr ...1 I ' GJ I I ffi I 'tjpr Obicno se prvo posumnja n1l ali problemi u vezi sa gorivom testo nastaju I na drugom meslU. 7 I"..~ ....= ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ TABELA C-2 SISTEM ZA DOVOD GORIV A BENZINSKI MOTORI SA UBRIZGA V ANJEM GORIVA SIMPTOMI Motor ne startuje ~ o 'U ...::........::0 • I • Motor tesko startuje ... -. Prep!avljen • • • • I I Detonacije • • I I • • I I I I I I I . • . '... JI karburator • • u motoru- J).. ~ ... i b1 fJ ~ I • 'U ./... 82 ! = ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU .D .I .. It. i.

sa ubrizgatem za svaki cilindar.snja benzina Motor >'posrce« prilikom ubrzanja Nedovoljna snaga matcra Dim iz izduvne cevi • • • • I ! • • I • Ie • I • • I • I • I I • I· • I I I • I I Postoje dva sistema za ubrizgavanje goriva.: SISTEM ZA DOVOD .. • • I • • I ! I • • I • • ! I • I • I I • I • ! I I I • I • I 83 NAAUTOMOBILU 84 " '0" > TABELA C-3 " CO .I • I • • • I i \ i • I Motor se zaustavlja Grub prazan hod Velika potro. sa posrednim ubrizgavanjem (Ievo) koji je prikazan sa dva ubrizgaca i sa ncposrcdnim ubrizgavanjem (desno). Ij.

= 'r= <:J 'U 'u .:l " " " S} "" on " N '" 0 .. "SIMPTOMI Motor ne startuje Motor tesko startuje Motor se zaustavlja Grub prazan hod lzouvni gasovi se dime Velika potrosnja goriva Nedovoljna snaga motora .:l .bedi gorivo za sv .3 ISh DIZEL MOTORI 0:: 05 a N u . z ..0 ".lbrizgavanje dize! gorivu treba da obc1.:l ".D :.D .lmpa za I.:l • • • • • • • Pl.D c ? 'c 0 " "" 2 GORIVA u N 'u -" " u 0 0 "" .

" "0 .0 0 CO "" 'u :.aki ciiindar I.c:3 a "> '" '. 0 N C .> <::l I e '0 -D z= • • • • • "§ .l tacno odredcnim intcrvalima.' " ." .:: " > :.. 3 0 '" N 0<> 0 " " " . a e " 0. poste kod dizc! malara nc posteji sistcm za paljcnje." .:5i 'U N 'u 0 .:::. '-':::: 0". 0 ." .

0.' +-+--+--+--+--'+---i---+--+--1 i I Automatski menjae proklizava I • 0 • Automatski menjae se ne ukljllcllje pravilno \ Nizak niva ulja u menjacu I Trzanje prilikom promene STepena i prenosa I I J ak »zveket« pri maloj brzini Cviienje ispod automobila CUje se krckanje pri zaokretanju voziia I I i \ • • • • I I I I I --+-+-+- .~ ' ' 1 ' .+ ." " 2 C 0 " " .. " " 0 " :e" Q > c " 0. S 6 0: " " N N 0 • • • • • • • • • • • • • • • • • ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA D PRENOSSNAGE I POGONSKI AGREGAT SIMPTOMI Kvacilo proklizava I I 1 • I • I I I I I I I Otezana promena stepena prenosa .....I -I· I • i • I I I I ZUDcanici se sudaraju pri promeni • I.:.i .. I I i I stepena prenosa (cuje se "krcanje« ' .

...3 5 -0 3 :" :3 1l \3 tj "032::T " n_ ... ..ja. 00 0> r.. 'I • ! I I I I i I I ! I I I ! I i • I • i i • I • I • I i I I 1 ! I I I • I 1 I· 1 ss I .istema sa prednjim pogonom Neiova priLl:!: kad odri:Jv'..:!" g.r." "8 :3 3 ::1 3" J. . • I I i I I KompJktn>1 konslrukcija . <> .

0 2.§ 32.. en i:J::CI'lt-3 $: 0 :::: 8. " .. r ) ) t t =-::::..".3 !(l 13 ::0..0 0 -g: g' -b 'g 0 3" 0 x.3 0 0 < 0 < g S 1:1.. i:. " " "" < 0. 0 0 f"2 i'!. fr· [ B. " 2. / --. I g... fr .• 0 " 0"'0' n. 0 _.. 8 8 t"""t.J> a <: ::: >>-3c:...:1. cr -: § 5.qq .<. 0...1-.O II> '" r.

.'. __ __ +--1 ."..• -+• Zapuscno jezgro grcjaca Otdano regulisanje temperature Nedovoljna koliCina rashladnog fluida Olabav!jen iii iskidan pogonski remell Neispravna spojnica kompresora Prljavstina na kondenzatoru o o . ---I Propusta zaptivka glave ciiindra --+--------+-+-+-• Kasno paljenjc __ .. . • f . .:: :n <: » .---I---i---f.-+---.---I-f --l . ..._-• • Pokvarena pumpa za vodu __. 0 N " n " . __ crevo llladnjaka • -..--• Zapusen sistem za hladenje • Olabavlien ili iskidan remen vcntilatora --f----+-.. __ ! ____ zatvorcn • • I • Tennostat ostaje otvoren f..i' c.:::: " MOGUt! UZROC! • Nizak Diva tecnosti za hladenjc t-t l f ---1--+-. na ..

vetrobrana I Ne radi uredaj za pranje vetrobrana Ne pale se stop svetla Stop svetla ostaju upaljena Prednja svetla se pale i gase u o " N . ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA F OSVETLJENJE I SIGURNOSNI UREDAJI SIMPTOMI Svetla su bleda i Jedno svetlo ne radi I I PokazivaCi pravca svetle sarno sa jedne strane PokazivaCi pravca se ne pale ! Ne rade brisaCi ..:: < » :n o Z' » » c: -l o s: o OJ rc: -! I .z c..:l I • I • • I I • I • I I • • I I I • • i • i • .. m .

...:. ~ 2 "0 . . ! IZDUVNI .fi 0 :E' ! '" 'u u " 0 '= ~ ~ "! 0 " I 0.. 0 SISTEM .i&... U" ...... Uvek rlOsitc rez:crvne osigurace..J . I I • I I I • I I • ! I I I I • I 87 ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 88 I I I I " ~ .. ~ i " I ~ u ~ > .• ! ( lJtZ Ako otkuze neb elektricni uredaj. ~ N 0 ~ .. i . jcdna od prvih stvari koju provcriti je osigumc.S' .....

I .::. ~ 0 0..> I 0 .. ~ > ~ u I u " .=. " .:.0 .. ~ " "0 u . u ·co > . ~ .I " ~ u 0 ~ ~ " .:. . ~ . "u I " u " 'is ." a. 0:: > ! > 0 > " N ~ . -" i .~ ~ > ~ 0. ~ . : .. . " i ::. .

I ._-. lzduvna cev zveCi I I I • I Izduvna cev vibrira • i Nedovoljna snaga motora Pregrejavanje motora Glavni dclovi izduvnog sistema: (1) izduvni vodovi. ~ I :§ N ] 0 u SIMPTOMI u i I • I Veii4a buka I I I i I Sist.anje iz izduvne I • I I ceVI i • I I I Dim ispod automobi!a • I .I g :.. (2) kat. (3) prigusiv. . ~ > ~ "0 5..:l 5..J!ititki konvcrtor.n 0 0 " > :.i ....---. 0 " " 0 r.Jt i na nckim voziUma (4) rczonalor spojcn cevima. .

. " .n ~ 0 I . I • i=. u u ~ ~ ~ " . ! I I I • • • • ...jciju izduvnih gasova U$iSilVa izvesrlu kolicinu g:l . ~ 0...OV. ~ .) rccirkuj. ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA H SISTEM ZA PRECISCA V ANJE IZDUVNIH GASOVA Uljna isparenja izlaze iz motora Ulje na spoljnoj strani motora Skripanje iii lupanje Motor se zaustavlja Nedovo!jna snaga motora Velika potrosnja benzina rvlotor ?>okleva« prilikom ubrzanjn Motor »fijuce« prilikom ubrzanja Upaljenu kontrolna lampa za motor I • I • I • I • • • • • I • • • I • • I • • • i • I • I • I • Venti] Z.I " 'u ~ . iz izduvnog v(}da pomocll vakuuma i ubacuje je u u ~ i s r l i vod.

"8 · . f":!j + (() (() II G " 'C::Y r6 \ 8 o o 'Ifi ..I--r T . e 0 < 2..'----------------------.. I. co" ---I'!" *grf o " 0 .! • · \ .: .. 2. qa N " D' • ". "0 1r 0[g .-------------------------.. .--." o 0-0 00< • n g F. • I I • I • 89 I "" o .----. " " . I. g...--.

.@. f n.§ s-: g. ] 2_ Q 2 cr 1 0R 3 o f o g 3 o 6 g . cr.:: -g '0 J>!_ " " a '0 0< " 8: 6 '0 .

.."" 6 " otn "" gg --0 o o p.. o gn.._. . 'Z . o 3 o 6 " t!1 '" 0 == 0 '8 0 0 0 t"rjN . Ispraiojen • Olabavljeni i1i prekinuti proyodnici ---+-I---------+-• Neispravan eiektropokrelac lIt +. MOGUCI UZROCI _____ 1 __ . automat elektroookretaca .... n. < fl.... ("'j ....... " .

.. Neispravna »platinska dugmad« 1 --.. ___ _...----.--Pokvaren alternator • I • I . .. \ • 1 ........ 1-... __ .----1 • • • • Osteceni kablovi za sveCice t±_I __ ____ I.. ____ Neispravan kontakt-kljuc ....'nllf! sveCice I • I • I I· I • I • I ' I ----.!og...-...j • ••• • _.JkumuialOr • • • l--..esno poddeno paijenje -. I i-±-t-t ____ Regulator napona padden nll rusku • vrednost .--l • 'I Nepravilan zazor svetica -----I-------I--+----l-----+----.. l_j __ _ -.I • • Neispravan neutralni sigurnosni prekidac Otlr-..-t: • Neispravan kondenzator Osfecen·poklOpac iazvodriika paJjenja iIi razvodna rucica -------.-----1 I • I • I • • I • I • .-! Neisyravan indukcioni • I I I • • f---i-----I---.--.-.----.L __ (regier) __ --------------J . I Pokvaren kompjuter za motor C t: " :l < ):I :2 c. _---+----+ ____ +_--1_---+_--+----_1_ ---------t------.. -----.

"! ::Il o z > > C -f o :S::.: o "" o '" N • • • i • I'· • I I • • . o • C ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELAJ SISTEM ZA UPRA VLJANJE I VESANJE SIMPTOMI Suvise krut upravljac Automobil u stranu Automobil ne »dtZi pravac« • • • • I . 0' OJ. • I • i • I • • . \ Neravnomerno istroseni pneumatici • I •• i I \ I I. \ · 1 • I I J • I • • • i Prednji tockovi krivudaju I I III I • I • I· I I i Automobil nema ravan poloiaj Jaka lupa na neravnim putevima Upravljac ima veliki zazar Kloparanje u upravljackom mehanizmu Lupa sa prednjeg mosta • ! • I • ..

snainu kompresiju da bi mogli da se pokrenu ruKom. 1z svo. Vise ne postoji cak ni otvor kroz koji bi mogao da se uvuce rucni pokretac. snage poCinjete da ga okreeete. A cak i da postoji. .i I • I Upravljacki mehanizam sa polugom u vidu zupcaste letve (levo) koristi upravljacku kutiju za pomeranje 5 jedne nJ. . • I • • • • I • 91 j'-' IT I 1i ! . .: il:' 1'1 '" .]11 'i:! ·'l . okreeete nekoliko prekidaca. a zatim ee nastaviti da radio Danas nam je zaista tesko da to zamislimo.' . ::. dok s!stem sa po!uinim zupeastim prenosnikom (desno) koristi pogonski zupcanik montiran na poluzi. pokreeete nekoliko poluga. Ulazite. Ako imate sreee motor ee. U I:'. a onda odlazite do prednjeg branika gde hvatate veliki rucni prekidac. poceti da brekee.i "'r II " \'1 :I j SISTEM ZA STARTOVANJE Z amislite sebe kako jednog hladnog jutra pre sezdesetak godina prilazite svom automobilu. drugu stranu. urnesto da odgurne rucicu unazad i polomi vam ruku. motori su veCinom suvise veliki i imaju sllvise .

automat elektropokretaca.kljuc j 92 za pOKrCtanje mOlora. a napon iz akumulatara prenosi se do elektropokretaca. to je njegov rad slabiji. radio-veze. Tako ee potpuno napunjen akumulator na 25 °C proizvesti sarno aka 65% energije na o °C iii sarno 40% na -15 °C. motor bi trebalo odmah da upali. Kada akumulator zataji. aka imate problema sa startovanjem. Navescemo glavne delove sistema za startovanjc: 1. Medutim. zahvaljujuCi elektropokretacu. clektropokretac i elektricni provodniei. uredaja za pranje vetrobrana. Ako bi trebalo sve funkcije akumulatora da se svedu na jednu. neutralni prekidac. u vreme kada je rad akumulatora najslabiji.(kontakt-kljuc). AKUMULATOR. Nazalost. gre]aca bobine i stakla. elektrima struja dolazi do automata elektropokretaca. U osnovi. eleklricna energija la\'ni prekidac (1) preko neutra!nog sigurnosnog prekidaca (1) u elckuopokretaca (31. Sistem za paljenje proizvodi elektricnu varnicu na sveCici koja paii smesu vazduha i goriva iz karburatora.ZahvaljujuCi snainom elektropokretacu (anlaseru) koji se napaja iz jakog akumulatora. a napon iz akumulatora (4) prenosi elektropokretaca (5). nije ohene u polola prolaz! kroz g automat se do . glavni SiSlem za startovanje se aKlivira kada S1: kontakt. iii sto je akumulator manje napunjen. neki od prikljucaka ne funkcionise kako treba. Elektropokretae zatim pokreee zamajae smesten na zadnjem delu radiliee koja pokreee sve de love motora. Kada se kljuc za paljenje (kontakt-kljuc) okrene u polozaj start." nije dovoljrio snaian za vas automobil. pri niskim temperaturama. Sto je vreme hladnije. Akumulator je osnovm deo elektrienog sistema. U stvari. pocele su da voze i iene (a i mnogi muskaTci). Danas se koristi i za napajanje elektricnom energijom svetlosnih uredaja. to bi bilo obezbedivanje elektricne energije za elektropokretae i sis tern za paljenje koji pokrece automobil. verovatno je u pitanju jedan od sledeca cetiri razloga: sistem za punjenje akumulatora nije ispravan. kasetofona. to eete uClniti jednostavnim okretanjem kontakt-kljuca. kao i regulisanje rada motara. radio aparata. CD prekidac . on je takode i najvise opterecen zbog potrebe da pokrene hladan motor. tj. Iz tog razloga preporucuje se da obratite posebnu painju rra akumulator kada je vreme hladno. brisaca vetrobrana. sistem za startovanje_ radi oa sledeCi naCin. Na laj nacin. Sistem za startovanje Delovi sistema za startovanje automobila Sli akumulator. Aka su svi delovi ispravni. Akumulator saddi u sebi hemikalijc i metalne place koje meausobno i po potrebi proizvode elektrienu struju. istice mu vek trajanja. raznih automatskih ureaaja kod savremcnih tipova YQzila.

oko koga se nalaze namotaji. elektropokretac dobija iz akumulatora elektricnu struju jacine nekoliko stotina ampera.O.VA:::!!.. 6. U magnetnom jezgru. Ovaj prekidac omogucava Tad sistemu za startovanje kada je poluga menjaca u neutralnom poloiaju iIi u poloiaju za parkiranje.. okretanje kljuca u poloiaj za pokretanje motora deluje kao trenutni kontaktni prekidae te mora kratkotrajno da se zadrzi u tom poloiaju da bi se motor pokrenuo. upravIjae zakljuean i pokretanje motora.:A::.:M. Kada je ukljucen.mje. 4. (7) pacini lim. Prva tri poloiaja glavnog prekidaca aktiviraju se automatski kada se kontakt-kljue okrene u odgovarajuCi poloiaj. (10) talolnik.-=S.:IS:. (9) pregradni zid izmedu teiija. Elektricni . Ovaj.. GLAVNI PREKIDAC (KONTAKTKLJUC). Ova kotva je preko poluge povezana sa zupcanikom elektropokretaca koji se spaja sa zamajcem matora i pokreee gao 5.!N=JE C 1 akumulatora i elektropokretaca.-. ELEKTRICNA INSTALACIJA.uvek u akumulatoru. Na akumulatorima kojima nije potrebno ocinav. (6) dno akumulatora.automat radi na principu dejstva magnetnog polja. NEUTRALNI SIGURNOSNI PREKIDAC. Kada se kljue okrene u poloZaj za pokretanje motora. Moze se dogoditi da su polovi vaseg akumulatora korodirali. smestena je gvozdena kotva.Z=. 3. (11) separator. Eiektropokretac je motor jednosmerne struje' koji proizvodi veliki obrtni momenat u kratkim vremenskim periodima.:..:.:::S. potrosaCi pod naponom.:. Ovaj prekidac se naziva i sigurnosni prekidac za stanovanje. Proverite da Ii Yam je akumulator z3ista neispravan pre nego sto kupite nov. ELEKTROPOKRETAC. Elektricna instalacija u elektropokretacu zbog toga mora da bude ispravna.. pokazivac stanja napunjenosti (14) otkriva pomocu boje da Ii je akumulator u dobrom stanju iii ga treba dopuniti Hi zamenitL 94 " 'II I :1 p"" I ~ ' ~ ___________________ . u namotajima se stvara magnetno polje koje uvlaCi kotvu u magnetsko jezgro.. AUTOMAT ELEKTROPOKRETACA (ELEKTROMAGNETSKI UKLJU¢IV AC). Medutim.-.-T"".:R. (12) pozitivna p l Q ~ a i (13) negativna pJoea. (4) kuCisle.-T!::A.. Kotva tada dodirne dva kontakta i uspostavlja se strujno kolo izmedu 93 SISTEM ZA STARTOVANJE (1) Pol. 2.:T-=E::. -.. Glavni prekida': ima obicno eetiri polozaja: neutralan. (5) dti ac pola. (3) poklopac kuciSta.. (8) eelija akumu!alora. (2) zatvarac eelije.. iIi da imate lose uzemljenje iii du je motoru potrebno podesavanje..

(7) poluga. Kljueevi • Klesta za akumulator • rzvlakac za kleme • Perorez • Cetkiee za Ciscenje polova i klema akumulatora • Zicana eetka • Noz iIi testera za secenja kablova akumulatora • Samolepljiva traka • Penetrant • Celicna vuna • . (4) granicni prstcll. (6) pokrctna spojnica. (1) kuciSte. otpor ce se poveeati iii ce provodIjivost biti nedovoIjna sto moze stetno da deIuje na rad uredaja iii da izazove pozar.. Najjednostavnije resenje prilikom zamene elektricnih provodnika u automobilu jeste da odnesete dotrajao komad u radnju sa auto-delovirna i trazite potpuno isti... Labav eIektricni kontakt u automobilu moze da prouzrokuje otezano paIjenje i nepotrebno trosenje akumulatora.=...provodnici u automobilu su razliCitih tipova i poprecnih preseka prema funkciji za koju su predvideni..._-. treba da budu bezbedni. obavezno koristite sigurnosnu podlosku iIi sigurnosnu podlosku sa unutrasnjim ozubljenjem.. -_ . (9) magnetno jezgro.. -..... (8) povratna opruga. Zbog toga.' -. kontakti treba da budu lemljeni. (12) ukljucivllC i (13) gumeno letistc. (11) kontakti. Kod pritezanja kODtakta sa navrtkom..•• "_y . suvise dugac.. ".. _ -I Odrzavanje akumulatora Ala! i materijal . Ako je neki od provodnika Sastavni delavi tipicnog clektropokretaca i alltOmata elektropokrelaca.. tj.r'O •.. (2) rolOr. istih duzina i preseka. Proverite da Ii je izolacija na provodniku koji kupujete ispravna. -... prilikom zamene elektricnih provodnika treba upotrebiti odgovarajuee. Kadgod je to moguce. a ako nisu. Dobri kontakti u strujnorn kolu automobiIa su od bitne vaznosti.ik iii malog preseka. (5) kuciSte. ® ® 95 i : _ ~ = = = = = ~ = = ___________ --_'-_-_--_--__________ "''i". (10) ilutomat elektropokrc!3cll. (3) Ilamotaji pobude..

na njemu moze da bude dovoljno korozije da spreei protieanje elektricne energije. odmah to mesto operite yodom. Na svakom akumulatoru postoji pozitivan i negativan pol (iIi prikljucak).triene struje. Prasina i prljavstina su takode pravodniei elek. Ona mozda nece biti dovoljno jaka da praizvodi vamiee. Ziea je izvanredan provodnik elektriene struje. Nagomilavanje belicasto-zelene korozije koja se pojavljuje na . Energija se takode cesto rasipa usled sIabih kontakta na polovima akumulatora. a ako se to desi. rako kontakt na prvi pogled izgleda dobra. naroCito kada su vlazne. Obucite staro odelo. Pazite da yam ne dodirne kaiu. unutrasnjosti akumulatora.mi sa po\ovima pomotu opruznih klema. Sredstyo kojim cete Cistiti akumulator sadrii jaku kiselinu. polovima i poklopeima nekih akumulatora rezuItat je hemijske reakeije i gasova koji izlaze iz 96 Neki kab\ovi akumulaiOra su povez. Oni tip kleme sc skid" s!czanjem krakova klestima. Ako biste ova dva pola premostili beom..Papir za glacanje (»smirgla«) • Soda bikarbona • Voda' • Posuda • Krpe • Vazelin iIi mast • Kabl za akumulatore . One mogu da obrazuju skora nevidljivi elektricni provodnik na prljavom akumulatoru koji polako odvodi elektricnu energiju. . Ova korozija predstavlja odliean izolator koji se cesto stvara izmedu kabla akumulatora i polova. Upozorenje: nemojre pUSiti niti zapoCinjati ovaj posao u blizini otvorenog pla- . Kleme za kablove akumulatora J edan od najbitnijih radova u pogledu odrzavanja koji mozete da obavite sami jeste redovno tiscenje akumulatora) sto je istovremeno i jedan od najlaksih poslova_ J asno je da se ciscenje akumulatora ovde ne preporueuje iz estetskih razloga vee da bi se spreCio gubitak energije. Akumulator u automobilu se cisti na sledeCi naCin: 1. Cisfenje akllmlliatora Jedna anketa sprovedena medu auto-mehanicarima pokazala je da kablovi j polovi akumulatora I I spadaju medu najzanemarenije deloye automobila. izazvali biste kratak spoj i varnicenje. ali u svakom slucaju doci ce dQ praznjenja.

podrzite penetrant neko vreme preko navrtki da bi ostaci mogli da se skinu. U tom slucaju. Dobro je imati pose ban pribor za ciscenje poloya i klema akumulatora. Usled proroka jake struje. natakne se na pol akumulatora i okrece u krug da bi se 97 . Napomena: na nekim novijim modelima automobila polovi na akumulatoru su postavljeni sa strane. Ako nC! poklopcu akumulatora imate ccpove.J!ora ako se navnka i vijak o!abave kljucem. Metalni delovi moraju da budu uglacani kako bi obezbedili dobar elektricni kontakt. Skinite kleme sa kablova akumulatora. Zbog toga treba da imate izvlakac za kleme koji je narocito koristan aka je klema kabla suvise korodirala da bi se skinula na uobicajeni nafin. Kada se obe kleme skinu sa akumulatora oCisdte polove i kleme od korozije pomocu odgo: varajuceg pribora. da yam opece ruku iii da upropasti kljuc. prekrite rupice samolepljivom trakom da sredstvo za Ciscenje ne bi usia u akumulator i neutralizovalo kiselinu u akumulatoru. Kleme sa unutrasnje strane mogu se oCistiti papirom za glacanje iIi pazljivo ostrugati perorezom. SISTEM ZA STARTOVANJE Mnoge kleme mogu da se skinu sa akumu!. Izvlakacem za kleme skinite prvo klemu sa kabla prikljucenog u masu. Ovo nije potrebno kada su u pitanju zaptiveni akumulatori kojima odriavanje nije potrebno i koji nemaju cepove. »zenski« dec. U tom slucaju preporucuje se zamena celog kabla iIi bar zamena klema ako je provodnik u kablu jos uvek ispravan. Aka se prvo iskljuci kabl prikljucen za pozirivan pol.mena. upotrebite izvlakac da bisle je skinuli sa pola. Okrugla cetka. pritisnite zabice klestima da biste ih oslobadili. Ovaj pribor moze se kupiti u garnituri sa izvlakacem za kleme i klestirna za akumulator. Medutim. Ovi polovi ce teie da korodiraju ali ih ipak treba s vremena na vreme proveravati i po potrebi Cistiti. 4. Ova se na veCini tipova akumulatora radi taka sto se kljucem odvrnu navrtka i vijak. ako je ovu VfStu k!eme tcsko skinuti. Zbog velikog korozionog dejstva kiseline u akumulatoru. Izbegavajte stavljanje nove kleme na provodnik ako je izolacija losa iIi ako je yeti dec provodnika propao (pogledajte uputstva za zamenu kabla i kleme na kablu na kraju ovog odeljka). navrtke na klemama kablova mogu da budu toliko ostecene da ih je prakticno nemogute skinuti. 3. Ali'ako kablovi na vasem akumulatoru imaju opruzne kleme. akumulator moie da eksplodira. moiere slueajno da dodimete kljucem iii kleftima karoseriju iii neki drugi deo automobila i da izazovete varnicenje. Staga se zbog sopstvene sigurnosti uvek dosledno pridrzavajte uputstava. Akumulatori mogu da budu veoma eksploZlVn!. zicanom cetkom iIi celicnom vunom. Upozorenje: na veCini muomobila to je negarivan pol. 2.

cdicnu cetku iii ce!icnu vunu za uklanjanje tragova korozije. izolacija ispucala iIi je cak poderana. treba ih zameniti posebnim tipom koji se maze nabaviti u prodavnici auto-delova.SISTEM ZA STARTOVANJE 98 \ \ \ I \ Posto SIc skinuli obe kleme sa akumulatora. iii bar istog poprecnog preseka i duiine. sipajte rastvor preko poklopca akumulatora i saeekajte dok ne prestane sistanje i penusanje. masnoeu i koroziju. Za syaki slucaj ponesite stari kabl u pradavnicu auto-del ova i zamenite ga odgovarajuCim. naein: 1. 5. uklonili tragovi korozije. Ako je potrebna zamena.a zatim kabl koji je prikljucen za maSil. obavezno kupite kabl iste elektriene provodljivosti. AlaI za Ci!lcenje koji jf: na slici prikazan ima »zenski« dec za ciScenje polav. Ponekad.! ! "musk!« za ciScenje klema. zorenje: na najnovijim modelima automobila sa . prvo skinite kabl prikljucen za masu. Svakako zamenite svaki kabl sa neispravnom izolacijom iIi iskrzanim iii iskidanim provodnicima. hliie klemarna. PomeSajte 1/2 soIje sode bikarbone i pol a Iitra vade. dobro isperite akumulator vodom i obrisite ga krpom. 6. U cba slucaja.a C i ~ n j e polova i klema. Kljucem olabavite navrtku na klemi. za ram iIi motor automobila. Kabl na akumulatoru zamenjuje se na sledec. Bez obzira da Ii zamenjujete kabl koji se spaja sa negativnim iii pozitivnim polom iii oba. Upo. Vratite kleme_kablova na odgovarajuce polove tako sto eete prvo vratiti kahl koji nije prikljucell za masu . dok je na drugom delu. kenstite kruzne pokrete. tj. Kablovi akumulatora Prilikom Ciscenja i provere akumulatora. kabl maze na jednorn svom delu. NeodgovarajuCi presek iIi duzina kabla proizvode otpore koji sprecavaju dovod potrebne koliCine struje do elektropokretaca. da izgleda ispravan. bliie motoru. Aka akumulator u vasem automobilu ima opruzne kleme.supratno redosledu po kojem ste iskljubvali kablove . Proverite da Ii kleme dobro prianjaju na polove. Nemojte upotrebljavati eekit za nameStanje klema niti suvise zatezati navrtke da ne histe ostetili kutiju akumulatora iii kleme. U suprotnom moiete da imate teskoca sa startovanjem. Ako su stare navrtke u losem slanju. Elektropokretac ce se stoga sporo okretati i eventualno ostetiti motor. treba pazljivo pregledati i kablove. Za skidanje kleme sa pol a koristite izvlakac za kleme. Oeistite poklopac akumulatora obi en om Zicanom cetkom da biste skinuli prljavstinu. k6ristite klesta za akumulator za pritiskanje klema. Sa druge strane ('etke nalazi se »muski« deo koji se gurne u klemu kabla. upOlrebite alaI z.

pozitivnu iIi obe . negativan kabl ee biti spojen sa automatom elektropokretaca a pozitivan sa masom. On je vezan za blok motora iii neku drugu pogodnu masu. tropokretacu. 'moraeete da zamenite ceo sklop . Drugi krajevi negativnog i pozitivnog kabla vezuju se i skidaju na isti naCin kao obieni kablovi. Posle zamene kablova. svi kabloyi se skidaju tako sto se olabavi vijak koji ih pridriava za kleme.negativmi.i kabl i klemu. ravate da zamenite. (Aka vas automobil ima sistem sa pozitivnim uzemljenjem. ne zaboravite da ponovo pode. Ako niie.) Na akumulatorima koji imaju polove sa boene strane. mulatora u vozilima koja imaju elektronski sat iIi radio. 5. nite . poniStiee podatke unete u memoriju. cak da dopre do pola akumulatora. a zatim se vijei ponovo stegnu. Iseeite nozem iIi testerom staru klemu na mestu gde se spaja sa kablom i uklonite izolaeiju na kablu za 2-3 em. To se radi na sledeci naein: olabave se oba vijka na klemi. Pozitivan kabl je vezan za automat elektro. Proverite da Ii je kabl jos uyek dovoljno duga. Skinite drugi kraj kabla iIi kablova koji name. poloye i poklo. Pozitivan kabl moie da se skine sa automata elektropokretaca kljucem za navrtke. 2. ponovite postupak dat u tackama 1 i 2 obrnutim redosledom. 4. 3. stvima iz ovog odeljka. Kada nabavite kablove odredene vrste 1 duiine. 4. Namestite ispravnu kJcmu dobrog kvaliteta koju ste kupili u prodavniei auto. site sat iIi radio. Oeistite kleme na kablovima. pac akumulatora prema vee nayedenim uput. to se veoma brzo moze uCiniti na sledeCi naCin: L Bez obzira koju klemu nameravate da zame. Aka prekidac slucajno nije isklj"cen. Namaiite kleme kablova i polove akumulatora vazelinom iIi maseu da biste ih zastitili od koro. prvo skinite pozitivan kabl sa pola akumulatora. Negativan kabl moze da se olabavi tako sto se kljueem skine vijak. zije. 3. ogoljeni dec kabla se stavi u klemu. Kleme na kablovima Ako je kabl na akumulatoru jos u lspravnom stanju ali treba zameniti klemu. Takode prove rite da Ii je pol akumulatora Cist sto je vazno da bi se obezbedio dobar spoj.elektronskim komandama za motor) proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen pre nego sto pocnete da skidate bUo kaji kabl sa akumulatora. pokretaca koji je obieno smesten na samom elek. Napomena: skidanje bilo kojeg kabla sa aku.prvo skinite SISTEM ZA STARTOVANJE kab! za masu sa pola akumulatora kao sto ie vee receno. U tom slucaju. 2. moze dod do povecanja napona u elektricnom uredaju ito moze da osleli eleklronske kompanenle.delova. lzolaeija na kablu .

Pre ispitivanja obicnog akumulatora trom. 5. ne pokusavajte da ga napunite. akumulator treba puniti sve dok se ne pojavi zelena taeka. nienog akumulatora. Ako vidite zelenu taeku. Ispupeena kutija moze takode da onemoguCi startovanje. Medutim. bez obzira na to koju ste klemu iIi kleme zamenili. Labavi okviri. Hidrometarsko ispitivanje Hidrometarsko ispitivanje akumulatora treba da se obavlja svake sezone da bi se izbeglo opterecenje elektrienog uredaja u vozilu i da . proverite da Ii je akumulator ispravan. pogledajte pokazivae stanja napunjenosti da proverite da Ii je napunjen. Na zaptivenim akumulatorima bez. akumulatora koii na poklopcu ima cepove. Posto ste utvrdili da je vas akumulator u dobrom stanju. akumulator treba zameniti. Hidrometar poredi gustinu (speeificnu te±inu iii masu) tecnosti u ak:umulatoru (elektrolita) i '.obiena iIi destilisana P osto je sistem za startovanje automobila kon' struisan tako da radi pomoeu potpuno napu. Ako je boja suvise svetla.6 V bez opterecenja (svi uredaji u automobilu iskljuceni).bi se blagovremeno utvrdilo da Ii je akumulator ispravan. ispitivanje hidrometrom mozete da obavite na sledeCi naCin: . Kao sto je vee receno. iii vizuelne provere akumulatora kame nije potrebno odrzavanje.lode. hidrometar je neophodan za proveru performansi standardnog akumulatora. Kod ispupeenog akumulatora mogu da budu izvijene ploee i ispucali separatori. Pogledajte kutiju da vidite da Ii na njoj ima pukotina iIi drugih ostecenja. Akumulator moze da bude ispupeen bilo zbog preteranog punjenja bilo zbog mrinjenja elektrolita. mraz iii kamenCiCi najcesce prouzrokuju pucanje akumulatora. Takav akumulator treba ispitati pri naponu ad 12. a zatim negativna klema. Stoga. ti. 99 SISTEM ZA STARTOVANJE Kiselina u akumulatoru je teza od obiene vode. Napomena: ako se u vasem automobilu nalazi zaptiven akumulator kome nije potrebno odrzavanje.pokazivaea stanja napunjenosti. (Postupak je obrnut kod sistema sa pozi' tivnim uzemlienjem. ako je akumulator vise napunjen. aka je pokazivae tamne boje. akumulator je napunjen. sa akumulatorom se prvo povezuje pozitivna.) Ispitivanje akumulatora Alat i materijal • Hidrometar • 'Y oltmetar • Produini kabl sa iabicama • Voda . teenost je teia.mora da stoji ravno u odnosu na dno kleme tako da ceo kabl bude zasticen izolacijom. stepen napunjenosti proverava se pomocu voItmetra.

..260 i 1. Zatim ostavite automobil da se hladi 15 min uta pre nego sto obavite ispitivanje pomocu hidrometra.. B.. Iskljucite motor. akumuiator je verovatno ispravan. a vrednost (0.0082 izmerenoj vrednosti od 1. usisajte malo teenosti iz akumulatora i pogledajte u loptiee.300.. akumulator je potpuno napunjen.235 a spoljna temperatura iznosi 35 'c.. Kod instrumenata u obliku plovka sa pumpicom. Ako je izmerena vrednost aka 1..2 = 0.243.... skinite eepove i prove rite nivo tecnosti u akumulatoru... Temperatura mora da se koriguje do 25 "C za 26°C iIi za 5. Ako je temperatura elektrolita iznad iii ispod 2S "C. slepen napunjenosti se proverava glcdanjem u pokazivac... T a ~ a n rezultat je 1... Posto je temperatura za 10 'C iznad standardne od 25 'C.... Pritisnite pumpicu na hidrometru i otpustite je da bi usisala dovoljnu 100 .004 x 5. Izmerena vrednost je 1. Aka je niva sllvise nizak...... koliCinu elektrolita iz akumulatora da se pokazivac u cevi podigne i omoguCi ocitavanje rezultata.. aii je nivo teenosti nizak.. Navedena su dva pri". treba dodati 0. dodajte obicnu iIi destilisanu vodu.004 za svakih 5 "C ispod 25 "C. ako ... dobicete pogresne rezultate prilikom merenja aka pokazivac u cevi dodiruje ivice iIi vrh instrumenta. izmerena vrednost specifiene tdine mora se korigovati dodavanjem 0......004 x 2 = 0.era.. Ako imate uredaj za ispitivanje akumulatora sa loptieama koje pokazuju stepen napunjenosti SISTEM ZA STARTOVANJE akumulatora.2 tacke... znaei da je neispravna i da akumulator tn..225.. Tacan rezultat merenja iznosice 1. Pustite motor da radi otprilike 20 min uta da bi se dodata voda dobro promeSala sa elektrolitom koji se vee nalazi u akumulatoru.230.021) se mora oduzeti od izmeIS . Izmerena vrednost je 1.209.. Ako je u svakoj celiji gustina elektrolita ad 1.. Aka sve tri loptiee plutaju.ba zameniti..... Napomena: specifiena tezina potpuno napunjenag akumulatora treba da bude izmedu 1.280 pri temperaturi elektrolita ad 2S "C Na crteiima je pokazan odnos izmedu specifiene tdine i stepena napunjenosti.. Na akumu!atorima kojima nije potrebno odrtavnnje..SVETUILI PROVIDNI POKAZIVAC • napunjeno.\t akumllialora nepoznata • olzak niv!! lecnosti Slepen napuDjcnosli mOle jos mek <Ill bud!! dovoljan da startuJcfc.050.260 do 1. Kada jedna celija varira ad druge viSe ad 0....1. to znati da je akumulator u dobrom stanju.. A. rene vrednosti koja iznosi 1.230... 2.235.. Proverite jednu po jednu sve celije u akumulatoru pomocu hidrometra. a spoljna temperatura iznosi -1 "C..004 za svakih 5 "C iznad 25°C iIi oduzimanjem 0. .

-_-_ . akumulator moze da izgubi do 30 mililitara tecnosti na svakih 1000 kilometara. Akumulatori kojima nije potrebno odrzavanje konstruisani Sli taka da ne gube mnago vade. Spojite prikljucke voltmetra za akumulator.plutaju dYe loptice. jeste odredivanje funkcionisanja ak:amulatora pri velikom opterecenju. (5) korozija. Umesto da kupite uredaj za ispitivanje akumulatora. Proverite cepove na akuffiulatoru i ocistite sve zapusene i prljave otvore. stanje akumulatora je zadovoljavajuce. Zbog preteranog prainjenja moie da yam se dogodi da akumulator bude sposoban da pokrece elektropokretai' ali da u njemu nema dovoljno elektricne energije da proizvede varriicu na svecicama. Skinite sekundarni visokonaponski provodnik sa sredisnjeg stubica na poklopcu razvodnika paljenja i uzemljite ga za neki ··deo karoserije iIi ram a automobila pomoc'u produinog kabla sa zabicoffi. (4) polom!jen poklopac cc!ija. moiete sami da obavite i ovaj posao. osim pukotina. (6) nizak niva elektrolita i (7) sJomljeno kuCiste. Provera kapaciteta Pored osnovne provere hidrometrom. 101 ______ ____ -_--'_-_--_. U protivnom. -__ . (1) iskrzan iii prekinut kabl. to znaCi da je step en napunjenosti nizak. a negativan sa negativnirn pal om. 9. 2. iIi ako imate od koga da ga pozajmite. Pazite da spojite pozitivan prikljucak sa pozitivnim. sam elektropokretac moze da posluii kao instrument za ispitivanje opterecenja: U tom slucaju bice yam potreban sarno voltmetar. SledeCi korak. Ako slucajno imate uredaj za ispitivanje sposobnosti akumulatora za startovanje. mogli biste da pokusate sledece. (2) olabavljena navrtka za pritvrscivanje. Ovim se sprecava nagomilavanje opasnih gasova ad kiseline u akumulaNepravilnoSli koje treba trailti prilikorn pregleda akumulatora ukljucuju sledece.. aka nijedna loptica ne pluta. 1. VeCina ov ih nepravilnosti se moie popravi!i._------ill toru. potrebni su mnogi precizniji instrumenti da bi se utvrdilo stanje akumulatora.. Ako je gubitak tecnosti veGi od toga.. provera kapaciteta akumulatora. a aka pluta sarno jedna loptica. Ispitivanje kapaciteta pokazuje sposobnost Potpuno napunjen Smnnjuje se akumulatora da pokrece elektropokretac i da jos ima dovoljno energije za napajanje sistema paljenja prilikom startovanja. najbolje je da pustite struenj aka da to uradi umesto vas. (3) pn::punjenost. II I I Skoro isprainjen Prllzan . proverite drug'e de love sistema za punjenje u automobilu. Napomena: pri normalnim uslovima VQ±nje i normalnim vremenskim prilikama. U stvari. akumulator je ispraznjen.

Ako slucajno zaboravite prednja svetla upaljena nekoIiko sati. mOle1e da vidite kako ukumulawr postaj:: svc manjc cfikasan kako sc steren napunjenosti sm:lfljujc. maze vam se dogoditi da se obratite strucnjaku zbog akumulatora.6 V.6 V. Osim toga. ce yam da automobil startuje i. ne znaGi da yam je akumulator potpuno prazan. istrazivanja su pokazala da se problemi izazvani kvarovima na drugim delovima automobila eesto pripisuju akumulatoru. Medutim. a cujete sarno skljocanje. Aka ne mozete da postayite voltmetar na mestc . moraeete ponovo da ga napunite. a da je problem u stvari prouzrokovan neispravnim !eptirom na karburatoru. ako uopste nesto cujete. Hidrometar (1) pokazuje spccificnu tcz. (Pogledajte odeljak "Upotreba poduznih kablova za startovanje«). Napomena: niposto ne ostavljajte elektropokretae u pogonu duze od 30 sekundi da se ne bi pregrejao. Akumulatori mogu da se pokvare iz vise razloga: neispravan alternator. Sleva nadcsflo. mazda je sarno malo ispraznjen.Tetnos! u akumu!alOru . U tom slucaju. Na kraju ispitivanja koje rraje 15 sekundi. Na primer. 102 \ I I i I i I 1 3. koji je najbolji nacin da se napuni? Odgovarajuei poduzni kablovi sa zabicama pomoe. na voltmetru treba da se ocita najmanje 9. neispravan regulator napona. Punjenje akumulatora V erovatno da ne postoji gore iznenadenje nego kada po hladnom vremenu pokusate da upalite automobil. sistem punjenja koji se SISTEM ZA . To sto ne mazete da startujete. sllvise korozije na polovima. ako odmah nameravate da dugo vozite. PunjaCi akumulatora obnavljaju u akumulatoru hemikaliju koja treba da proizvede dovoljnu koIicinu elektriene energije potrebne za startovanje motara.lpunfen akuml.gde ga maiete videti dok okrecete kontakt-kljuc.inu Sto predslavlja precizan nacin merenja napunjcnosti llkumulatora. Okrenite kantakt-kljuc i acitajte napan na yoltmetru. akumulator ce yam se sigurno isprazniti. vas akumulator je u losem stanju. Bez obzira iz kog razloga akumulator ne radi.llator sadrii viSe kiscline od vode. Akumulator moze da se. POlpuno fl. Aka napar padne ispad 9. neka to neka drugi radi umesto vas. aka je akumulator ad 12 V. akumulator ee se sam od sebe napuniti tokom voznje.isprazni i usled nepaznje.e sas!oji ad vade i klsdinc. osteceni kablovi itd.

Medutim. Aka yam je akumulator izvesTIa vreme bio bez elektricne struje. (Automobili pravljeni poeetkom sezdeselih bili'su opremljeni dinamom koji je u meduvremenu zamenjen alternatorom. eak i posle brzog punjenja akumulator treba dopuniti sporim nacinom. Ovi cepovi se iii izvlace iIi rucno odvijaju. Ispravan akurnulator maze se pan ova napuniti tako sto ee se kroz njega propustiti odredena koliCina jednosmerne struje. Upozorenje: ovo je vaino zata sta nagomilavanje vodonika u akumulatoru priiikom punjenja moze da bude opasno.obicna iIi destilisana sastoji od alternatora i regulatora napona (reglera) mora da bude u ispravnom stanju. Pazite da metalnim alatom ne dotaknete pozilivan pol akumulatora (ili bilo koji metal u dodiru sa tim polom) iii bilo koji drugi .Ala! i materijal • Kljucevi iii klesta za akumulator • Izvlakae za kleme • Ceikice za cisccnjeklema i polova akumulatora • Punjac akumulatora • Hidrometar • Voda . Skinite cepove sa poklopea standardnog akumulatora. onda kupite tip sa automats kim iskljucivacern koji spreeava pregrejayanje. tako da akumulator maze da se ostavi preko noCi da se puni. lako traje mnogo dute od brzog punjenja. Najeesce metode punjenja su brza i spora. 103 Pojedini uredaji imaju podesavac brzine punje"nja tako da brzina punjenja akumulatora moie da se reguliSe po ielji. Pribor koji koriste struenjaei ima zastitne uredaje koji sprecavaju pregrejavanje. a sprecava se i osteeenje unutrasnjeg dela: Brzo punjenje vraea brzo snagu akumulatora ali moze i da ga osteti. Punjac akumulatora se koristi na sledeCi nacin: 1. Sporo punjenje indukuje kroz akumulator malu koliCinu elektricne struje. Akumulatar ce duze vreme hiti napunjen. obieno 5-15 ampera. Uvek skinite prstenje iii sat kada radile sa akumulatorom da biste spreei/i mogucnost varnicenja. Ako smatrate da yam se isplati punjac akumulatora. bice mll mozda potrebno punjenje. najbolje je da se akumula tor sporo puni. Alternator je podrobnije objasnjen u poglavju "Sistem za Ako ne nameravate nikuda da idete posto ste akumulator napunili pomocu produznih kablova iz drugog akumulatora. sporo punjenje je bolje. Princip brzog punjenja sastoji se u punjenju akumulatora do dovoljnog stepena napunjenosti (ne potpuno) pre nego sto dode do osteeenja. Ako je uopste moguce. Brzim punjenjem ee se za sarno 1-2 sata kroz akumulator indukovati izmedu 50-60 ampera. u periodu od 12-14 sati iIi vise. moze yam se dogoditi da automobil ne moie da startuje kada yam sledeCi put bude potreban.

2. Ukljueite kabl punjaca u uticnicu u zidu iii u neki drugi izvor za napajanje od 220 V. treba da imate hidrometar (instrument za ispitivanje akumulatora) sa term ome- . on ce za sve tipove automobila praktieno biti 12 V. a zatim spojite negativan (-) kabl punjara sa negativnim polom akumulatora. nema potrebe ovo da radite. Ako moiete da vidite vrhove ploca u akumulatom ill ako je nivo tecnosti ispod oznake da je napunjen. Zelena tacka oznacava da je napunjen. Ne upotrebliavaite odvijac iIi slican alat za vadenje kleina tIme mozete da slomijete kutiju akumulatora. 3. iskljuCite oba kabla (prvo negativan) da biste spreCili ostecenje elektricne instalaeije u automobilu (prvo prove rite da je kontakt-kljuc izvaden). Upozorenje: pazite da ne prep unite akumulator. koristite destilisanu vodu. Proverite da se tecnost (elektrolit) u akumulatom nalazi u svakoj celiji do odgovarajuceg nivoa. 7. skinile zatvaracc tako dn vodonik koji sc razvija moze da izidc. Kod standardnog akumulatora. Takode po de site punjae na napon akumulatora. iIi na sporo punjenje oznaceno od strane proizvodaea. kod kojih je pozitivan kabl prikIjucen za masu. odgovarajuCi niva se utvrduje vizuelno. 6. olabavite kljueem navrtke na klemama kablova. prvo iskljuCite pozitivan kabI). Da Kad punite konvencionalni akumulator. dodajte obicnu iIi destilisanu vodu. 4. 104 biste skinuli kablove sa akumulatora. Nernojte ga puniti ako je pokazivac svetao iIi iut. Spojite pozitivan (+) kabl punjata akumulatara sa pozitivnim pelom akumulatora. (Na automobilirna sa sisternom pozitivnog uzemljenja. Napomena: ako se u vasem automobilu. Ocistite po love akumulatora eetkicom za Ciscenje polova i klema prema uputstvima iz odeljka "Odrzavanie akumulatora« da bi kablovi sa punjaca mogli da ostvare dobar kontak!. podesite ga na jaeinu struje od 5-15 ampera. . na njemu nema cepoya koji se skidaju. .nalazi zaptiveni akumulator kome nije potrebno odriavanje. proverite na gornjaj povrsini »okee« pokazivaca stanja napunjenosti. + ovaj postupak nije potreban ako su u pitanju zaptiveni akumulatori koji ne traze odriavanje.metalni den na automobilu da ne bi doUo do kratkog spoja. 5. Ako punjae vaseg akumulatora nema automatski iskljuCivae. akurnulator se moze puniti. Ako imate aparat za podesavanje. Urnes to toga. Kada su u pitanju opruine kleme. Ako ne vadite akumulator iz automobila dok ga punite. upotrebite izvlakac za kleme. Ako u vasem kraju voda irna veliki sadriaj minerala. UkljuCite punjae. Ako se kleme ne skidaju lako. Ako je tarnno. za skidanje treba koristiti klesta za akumulatore.

140 do 1. napunjenost treba da se odriava tekom duzeg vremena.200 do 1.170 do 1. to znati da je akumulator napunjen. od 1. Ako nije.zapremme vode. neispravan alternator. Vratite na mesto cepove posto ste oCistili njihove otvore.110 do 1. fienu tdinu dato je u odeljku "Ispitivanje akumu1atora«). treba odmah da smanjite brzinu punjenja. Ponovo spojite kablove akumulatora i to prvo pozitivan.280 od 1. moracete pipanjem kutije akumulatora da odredite pregrejanost elektrolita. Medutim.260 do 1.250 od 1.230 do 1.trom za proveru temperature elektrolita na svaki sat vremena da ne bi presla 50°C. Izvu.160 od 1.cite kabl punjaca iz izvora napajanja od 220 V.260 pri 25 'c. Kada primetite mehurice. preterano dug rad . morate da utvrdite razlog problema. Objasnjenje za hidrometar i speciSISTEM ZA STARTOVANJE Punjenje akumu!i1lOra moze da se obavi bna iii u toku nckoiiko casova. Aka nemate termometar. Napomena: ako se na kontrolnom staklu pokazivaca na zaptivenom ak::umulatoru kame_ nije TIPICNE VREDNOSTI SPECIFICNE TEZINE NA 25 °C specifi"cna tezina specifiena tezina specificna tezina specificna tezina specifiena tdina specifiena tdina od 1.220 . To moie da ·bttde neodgovarajuce podesen regulator napona. Aka Yam je akumulator ispravan. 8. U nekim slucajevima. preporucujc sc sporo punjt!nje. smanjite brzinu punjenja. Pogledajte prilozenu tabelu gde su dati tipicni rasponi specifiene {ezine (specifiena tezina je odnos tdine elektrolita i iste koliCine . moZda cete morati da malo nagnete akumulator da biste videli zelenu tacku ako su se mehuriei gasa nakupili oko pokazivaca. iskljucite punjac akumulatora i skinite kablove punjaca sa akumulatora. Suvise visoka temperatura moze da osteti unutrasnje delove akumulatora. Kada je punjenje zavrseno.190 od 1. Ako vidite da iz celije izlazi suvise mehurica. Akumulator je potpuno napunjen kada je specifiena tezina elektrolita u svakoj celiji 1. Cuvajte punjac na bezbednom i suvom mestu.130 stepen napunjenosti 100% 75% 50% 25% skoro zanemarljiv zanemarljiv 105 potrebno odrzavanje pojavi zelena tacka.

proverite stepen napunjenosti akumulatora tako . Proverite nivo elektrolita u aba akumulatora i aka je nivo nizak. Skinite cepove sa ispraznjenog i ispravnog akumulatora. ali elektricna instalacija vaseg automobila moze da bude ostecena ako ne povezere ispravno kablove. pokrene automobil. ne moiete dodati vodu. akumulator ne treba dopunja· vatL Kori. Sve to je podrobnije ol:ijasnjeno u sledec'im poglavljima. Elektricna energija. Povezivanje produznih kablova za startovanje izvodi se na sledeCi narin: 1. nalite vodu. Pomocu kablova i elektricne energije iz akumulatora bilo 106 kog automobila koji ima isti napon.motora prilikom startovanja. do kratkog spoia. Upozorenje: ako je elektrolit u isprainjenom akumulatoru zamrznut. obicna iii destilisana • Krpa • Produini kablovi za startovanje • Hidrometar K oriscenje produznih kablova za punjenje ispraznjenog akumulatora iz drugog napunjenag. pa da bud!. Ne doz· volite da se dodirnu da ne bi izazvali kratak spoj i apasno varnicen]e. Moze doc. Napomena: ako vas auromobil ima zaptiven akumulator kame nije potrebno odriavanje. Nikada ne izlaiite akumulator otvorenom plamenu iii elektricnoj varnici. Po stupak je jednostavan ako zoate kako se to radi. parkirajte vas automobih automobil Ciji eete akumulator iskoristiti jedan prema drugom. Tokom premoscavanja skinite sve cepove. ili neispravna elek· tricna instalacija. Dovoljno je da budete sposobni da podignete poklopac motora na vasem automobilu. a otvore zastitite krpom.Scenje produinih kablova za startovanje moze da ofteti akumulator i eventualno prouzrokuje eksploziju.te u stanju da lako poveiete produzne kablove predvidenim redosledom. Upotreba produznih kablova za startovanje Alai i malerijal • Voda. Pazite da produini kablovi ne dotaknu pozitivan pol akumulatora (iii bilo koji metal u dodiru sa tim polom) niti bUo koji metalni den na automobilu. Umesto toga. dovodi se pomocu produznih kablova iz ispravnog akumulatora. 2. najcesCi je naCin da se aktivira ispraznjen akumulator. Da biste dopunili akumulator koji ne radi. verovatno cete moei da pokrenete automobil bez problema. dovoljna da. Upozorenje: uvek skiniteprstenje iii sat kada radite u blizini akumulatora i produznih kablova da biste spreCiIi mogucnost vamicenja. Koristite destilisanu vodu ako voda u vasem kraju ima veliki sadriaj minerala.

I 1 I . ! I j I . a automobil na desnoj se karisti au bi ga pokrenuo. Jedina razlika je u tome sto je pozitivan kabl uzemljen. Ako je pokazivac taman. stavite rucicu meniaca u polozaj za parkiranje kod automobila sa automatskim menjacem. Spojte jedan kraj produznog kabla (crvene boje) sa pozitivnim (+) polom ispraznjenog akumulatora. ZakoCite vozilo i 1 ! I ' . obicno ima emu klemu. Iskljutite glavni prekidac i sve ostale elektricne uredaje u automobilu da biste izbegli nepo' trebno trosenje akumulatora. prikljucen za blok motora iIi ram automobila kao masu. a negativan kabl povezan sa automatom elektropokretaca 107 ------SISTEM ZA STARTOVANJE .fro cete pogledati u »okce«( pokazivaca napunjenos t i . dok negativan kabl. a drugi kraj ovog kabla sa pozitivnim (+) polom akumulatora iz kojeg ga punite. automobil n3 levoj st[ilni lma i5prainjen akumulator. akumulator moze da se puni. 3. kao i uvozni modeli. Skinite zatvarace sa cdija akumula tOfil (ako ih im3) i uradite s!edece: (1) spojile crveni (pm:ilivan) kontakt prod uznog kabla sa pozilivnim polom ispraznjcnog akumulatora: (2) spojite drugi kontakt crv enog produznog kab!a sa pozitivnim pelom akumulatora koji sluzi za pOkretanjc : (3) spojilc kontakt crnog proauinog kabla Zll negativun pol punag akumulator a i (4) spojite drugi kontakt crnog produinog kablu Z<l blok motom iii ram autom obila 5<l ispraznjenim akumulatorom. imaju sistem sa pozitivnim uzemljenjem. I = SISTEM ZA STARTOVANJE Na ovoj slid. Napomena: neki stariji -tipovi automobila. a u neutralan poloZaj kod automobi)a sa mehanickim menjacem. . ~ Zelena tacka znaci da je akumulator napunjen. pozitivan pol na kablu )wji vodi ad automata elektropokretaca ima crvenu klemu. akumulator treba zameniti. 4. Produznc kablove Zll startovanje skidajte obrn mim n:dosledom. ne pokusavajte da ga nap unite ili dopunjavate. Kod veCine automobila. Ako je pokazivac svetao iii providan.

Kada uspete da ukljuCite motor automobila. a zatim i sa pola pomoenog akumulatora (kod sistema sa pozitivnim uzemljenjem. Ispravni kabloyi ne bi trebalo da budu kruti iIi uyijeni. ukljucite motor automobila iz Cijeg akumula tara punite isprazenjeni akumulator da se ovaj ne bi ispraznio. U ovom sistemu. Neb novi modeli automobila imaju akumulatore sa bocno smestenim polovima. moraeete da 108 obavite dalju proveru akumulatora i sistema za punjenje akumulatora kako je opisano u poglavlju »Sistem za punjenje«. Pokusajte ponovo da ukljuCite motor automobila sa ispraznjenim akumuiatorom. Ako kupujete produzne kablove za startovan j e ~ trazite one sa dobrim elektricnim provodnicima kao sto je bakar. 5. Takoae proverite da Ii su kablovi elastieni. Izbor akumulatora i . a zatim i sa pomocnog (kod sistema sa pozitivnim uzemljenjem ovo ce biti negativan kabl). Ako vas akumulator i dalje ne radi. budite veoma pazljivi da pozitivan produzni kabl ne sklizne sa pola i dodirne masu.. 6. Proverite pokazivac stanja napunjenosti na akumulatoru kome nije potrebno odriavanJe. trebalo bi da radi najmanje 20 min uta sa povecanim brojem obrtaja da bi se akumulator napunio. Posta je motor auto mobil a pokrenut. Spojite jedan kraj produznog kabla (erne boje) sa negativnim (-) polom ispraznjenog akumulatara. negativni produzni kabl se prvi spaja.obratno nego kod sistema sa negativnim uzemljenjem. postoje adapteri koji olaksavaju spajanje produznih kablova sa ovim polovima. Bakar je mnogo bolji provodnik elektricne struje od aluminijuma i veCine drugih metala. odnosno neb obliznji metalni deo automobila. Na kraju vratite cepove sa akumuiatora oa svoje mesta. 9. Kada se koristite ovim tipom akumulatora. Skinite pozitivan kabl sa ispraznjenog akumulatora. skinite negativni pomoeni kabl sa bloka motora iii rama. 8. ova ee biti pozitivan kabl). Meclutim. a'drugi kraj ovog kabla za blok motora iii ram automobila koji ne maze da se pokrene. Uredaj za ispitivanje akumulatora (hidrometar) moze da pokaze da Ii je standardni akumulator dovoljno napunjen da 'moze ponovo da pokrene motor automobila. Ovi polovi mogu da budu tesko dostupni i taka mali da se klema produznog kabla ne ddi cvrsto. Pokusajte da ukljuCite motor auto mobil a sa ispraznjenim akumuiatorom. a poslednji skida. Uvek spojite pozitivan pol sa pozitivnim i negativan sa negativnim . iIi aka lampiea alternatora pokazuje kvar. Aka ne uspete odmah. 7.

akumulal:ori se testo mogu kupiti jeftinije na rasprodajama.obicna iIi destilisana • Soda bikarbona • Antikoroziona boja • Silikonski sprej iii antikoroziono sredstvo • Mast iii vazelin . Prilikom kupovine treba da odaberete akumulator sa kapacitetom neophodnim za startovanje po hladnom vremenu. sa koliko elektricne struje akumulator moze da snabde elektropokretae kada je vreme veoma hladno. Provera startovanja po hladnom vremenu pokazuje jaCinu struje koju akumulator od 12 V maze da proizvede u roku ad 30 sekundi pre nego sto napon padne na 7. veliki akumulator maze da poveea cenu prilikom prodaje. i . . . Stoga vodite racuna 0 starosti i stanju vaseg akumulatora i nauCite se da predvidite vreme za zamenu kako biste mogli da kupite nov po najpovoljnijoj eeni pre nego sto budete prinudeni da ga kupujete kada otkaie. kupite akumulator najveeeg kapaciteta koji fizicki moze da stane u predvideni prostor.akumulator • Izvlakac za kleme • Traka za ddanje akumulatora • Cetka za bojenje • Hidrometar • Nov akumulator • Penetrant • Voda . te niste u situaciji da birate. Za razliku od nekih del ova automobila. Ovo znaC! da ee za isti motor mozda biti potreban akumulator sa 2. tj.= Ala! i ma!erijal • Kljucevi iii klesta za. Zapamtite da ce na -20°C vas akumulator. kupite takay Ciji je kapacitet bar isti kao kod originalnog iii onog koji menjate. Akumulatori se cene prema ponasanju prilikorn startovanja rnotora po hladnom vremenu.· . koristiti sarno 40% kapaciteta. Kapacitet akumulatora je izrazen u amper/tasovima . :1 .2 V.5 puta veClm kapacitetom od nominalnog da bi mogao da radi kada temperatura padne na -20°C. .-i I ! . Za motore koji imaju dodatne uredaje kao sto su upalj ac za cigarete.zamena K ada kupujete nov akumulator. Cak i tada. osim ako ne nameravate da '!utomobil prodate u relativno bliskoj buduenosti. jak stereo uredaj itd.na primer. iako je potpuno napunjen. akumulator od 50 Ah (amper/casova). treba predvideti akumulator veeeg kapaciteta. Ako imate problema sa startovanjem po hladnom vremenu.. kao sto su rerneni i cevovodi.

. u svakom slucaju dobicetebolji akumula tor od onoga koji je bio ugraden u vas stariji . Kaleijum smanjuje kolitinu gasa koji se razvija prilikom punjenja. koiom. Glavna prednost je to sto mil nikada nije potrebno dodavanje vode. Akumulalor proizvodi gas koji je zapaljiv i eksplozivan. Bez obzira da Ii cete se odluCiti za potpuno zaptiven akumulator kome nije potrebno odrzavanje iii manje skup tip sa poklopeima i otvorima za nalivanje. postoji nekoliko tip ova izmedu kojih se treba odlueiti. verovatno vozite automobil koji je iz vise razloga balji nego sto je bio kao nov. To je jedna od koristi koje tdiste auto-delova moze da ponudi svojim potrosa6ma. a koji se koriste u novijim tipovima automobila. a odsustvo antimona eliminise potrebu za dodavanjem vode. Ne dopuslile da yam dode u dodir sa oCima. amortizerl i prigusivaci najboljim koj·e ste nasli. Meautim. NajeesCi tip je napunjen iii vlaian akumulator kad koga je elektrolit prethodno naliven i koji je odmah spreman za montiranje u vozilo. Upozorenje: tdnost u akumulatoru je kiselina sa korozivnim dejstvom. U suvosarzirani akumulator mora da se nalije elektrolit pre nego sto se montira. punjenje predstavlja problem. u tu mesavinu ukljucuje se i antimon.) Sve eelije treba da napunite do vrha ploca.Osim velicine i kapaeiteta akumulatora. Umesto uobicajenog e1ektrolita. i ako niste strucnjak. lake je akurnulator apsolutno »svez«. (ProCitajte upozorenje. ode/om iii obojenim povrsinama. Uvek skinite prslenje i sal kada radite sa akumulatorima i produinim kablovima za startovanje da biste sprecili mogucnost varnicenja. Akumulator kome nije potrebno odriavanje Aka imate star automobil i aka ste zamenili originalne delove kao 5to su pneumatici. moiete da imate problema prilikom donosenja odluke. Pai. Odmah dobro isperile vodom mesto na koje je prsnula Idnost. Nikada ne dri. Bolje prodavniee auto-del ova nude zaptivene akumulatore kojima nije potrebno odrzavanje. Takvi akumulatori na poklopcu nemaju cepove i otvore za nalivanje. Ova teenost se prodaje uz akumulator u plastienoj kantiei.ile akumulalor blizu otvorenog p'lamena iii eleklriene varniee. imajte u vidu da postoje razni tipovi akumulatora kojima ne treba oddavanje. ali jos uvek na poklopeu imaju cepove i otvore za nalivanje.ljivo rukujle metalnim alatom iii produinim kablovima da ne bi dodimuli pozilivan pol akumulatora (iii metal u dodiru sa tim polom) ili SISTEM ZA STARTOVANJE neki drugi melalni dec automobila i izazvaii kralak spo. odnosno nikada nije imao elektrolit u sebi. Dobar primer za ovo je akumulator kome nije potrebno odrhvanje i koji treba uzeti u razmatranje kada dode vreme da zamenite svoj akumulator. Postoje akumulatori koji ne traze odriavanje.

Izvadite stari akumulator iz automobila. Medutim. klemama kablova i na samoj kutiji znatno smanjena. 1 --------------------------. Ne bi bilo lose da taj okvir posle tiseenja i susenja obojite bilo kojom antikorozionom bojom da biste usporili dalju koroziju. 4.model automobila. ne pokusavajte da punite akumulator kome nije potrebno odriavanje. Stoga je i korozija na polovirna. zamenite akumulator. a kada je »okee« providno iii 5vet1.isclinu_ Aka yam udc II oko. 2. Posao ee yam iCi brie ako ga blagovremeno planirate. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. ! L::ablovi sp J. OCistite okvir za pricvrscivanje rastvorom sode bikarbone i vode.JlOru sadrii I. smesta gil isperi!c vadom. moida eete morati malo da nagnete akumulator na jednu i na drugu stranu da biste videli zelenu boju ako se slueajno oko pokazivaea nakupe mehuriCi gasa. Jedno od preimuestava svih akumulatora kojima nije potrebno odriavanje jeste da se u njima nagomilava veoma malo kiseline iii se liOpste ne nagomilava..to da radite podmaiite vijke uljem da bi se lak. nije na odmet da ipak s vremena na vreme oCistite akumulator zbog toga 5tO maze dati do talozenja drugih zagadivaca. to se radi na sledeCi naCin: 1. 3. Kada resite da 110 /cjGc l OE-3 I lspitivanje sa hidrometrom yam moze reCi da Ii je akumuJator dovoijno napunjen iIi ga je pOlrebno dopuniti.:-ni za iste polove kao na starom . potrebno je punjenje. Skinite kljueem vijke na ramu koji prievrSeuju akumulator za automobil. slepen napunjenosti je dobar. Ako na osnovu uputstava iz odeljka »Ispitivanje akumulatora« zakljutite da akumulator treba zameniti. Kada je »okee« na pokazivacu zeleno.. akumulatori kojima nije potrebno odriavanje nemaju cepove i otvore za proveru stanja napunjenosti pomoeu hidrometra. Posto nap unite akumulator kame ne treba odrzavanje zato sto je na osnovu pokazivaca to trebalo utiniti. punio. Ukoliko je to slueaj. Kada je »okee« tamno. .. vee se one utvrduje pregledom pokazivaca .e skinuli. vee ga obavezno zamenite. bar nekoliko sati pre nego sto poenete. Traka za drianje akumulatora ee yam olaksati taj posao. Montirajte nov akumulator posto ste proverili . Zbog toga sto su zaptiveIii. nivo elektrolita je suvise nizak da hi se 109 SISTEM ZA STARTOVANJE Teenast U dkumul. Skinite kleme kablova sa akumulatora kako je opisano u odeljku "Punjenje akumulatora«.0.

Ne sarno sto postoji opasnost da se razbije kutija. Moze se naneti i debe a sloj masti. Zaptivna kapica (2) stili kontakt cd prasine i musti. To sredstvo se nabavlja u prodavnicama auto:delova.. usteda ce biti znatna.. pogledajte uputstva u odeljku "Punjenje akumulatora«. Mnogi noviji tipovi akumulatora sa bocno postavljenim polovima imaju zastitne poklopce na polovima koji ih stite od korozije. To maze brzo da se uradi silikonskim sprejom. avo ee naravno unistiti jednu iii nekoliko eeIija. ali je efikasnije primeniti posebno antikoroziono sredstvo koje se na metal nanosi cetkorn.ar.ulator ispadne iz nosaca prilikom iznenadnog . ).dr:rn. 'legativan pol je u veCini slucajeva ko]i J 'mljen za blok motora iii ram.1.---! 1-SISTEM ZA STARTOVANJE tor moze brze da propadne. proverite to hidrometrom. NajoCiglednija je mogucnost da akun. avo cak moze da izazove i po7. obav.ezno premazite antikorozionim sredstvom spojeve kablova i polova."kog potresa. vee moze da se osteti i unutrasnjost akumulatora sto maze da prouzrokuje kratak spoj. Kadgod zamenjujete akumulator iIi Cistite polove na akumulatoru.. Ako je akumulatoru potrebno punjenje. Moze da se kupi dobar remontovan iii polovan elektropokretac mnogo· jeftinije nego sto bi .'-IffiO stan]I ivozni tip. Obavezno proverite da Ii je nOV akumulator posle nameStanja potpuno napunjen. S obzirom na cenu zamene elektropokretaca u veCini servisnih stanica. ' 5. Pogresno montiranje akumulatora maze da bude opasno iz nekolikl razloga. Ako je u pitanju standardan akumulator.ovi automobila imaju sistem sa pozitl!nim uzemljenjem kod koga je pozitivan kabl prikljucen za masu. a dovoljan maze da bude i vazelin. Drugi je taj sto mpropisno ugraden akumulaIi -'. Ic. Ti poklop ® \ K!eme sa koji se nalaze 'sa bocne strane akumu!atora skidaju se tako sto se olabavi sestougaona navrtka (1). 111 SISTEM ZA STARTOVANJE Zamena elektroDokretaca i • automata elektropokretaca Z amena elektropokretaca (aniasera) i automata elektropokretaca nije mnogo teska ako ste spremni da se podvucete ispod automobila i izvucete napolje motor teiak oko 5 kilograma.

onda je elektropokretac neispravan i treba ga zameniti. Skidanje elek(ropokretaca . Ako su akumulator i kablovi ispravni. is to kao i elektropokretac. koji se zupcanik elektropokretaca spaja sa zamajcern . paljenje i preCiscavanje izduvnih gasova). Kotva elektromagneta povezana je polugom koja Ala! i ma!erijal • Klinovi za tockove • Dizaliea i sigurnosna postolja • Pokretna lezaljka • Kljucevi • Klesta za akumulatore • Izvlakac za kleme • Elektropokretac • Automat elektropokretaca • Sigurnosne podloske i podloske sa ozubljenjem 112 pokrece zupcanik prema zamajcu ":1 kraju r.kostao da vam u servisnoj stanici montiraju novi. prvo proverite dali su kablovi akumulatora Cisti i zategnuti. to znaci da su automat elektropokretaca ilili pogon elektropokretaca neispravni i da ih treba zameniti.J naeina UJ.Bendiksov pagan i pogan sa uletanjem. elektropo kretac moze da bude smesten sa bilo koje strane motora i pricvrscen vijcima za motor. u oba slucaja koristi se inercija da bi se pogonski zupcanik spojio sa zamajeem. iIi ga pokrene sarno na trenutak. uredaj koji pretvara tu struju u mehanicki rad tako sto aktivira kotvu magneta u njemu. vise nije pot reb an sve do sledeceg startovanja. Elektropokretac sluZi za pustanje motor a u pogon. Kada se kontakt-kljuc obrne da pokrene motor. a ne pakrece zamajac. Ako elektropokretac sarno skljoene iii se pokreee veoma spOto. problem nije u elektropokretacu (pogledajte odeljke posvecene otkrivanju kvarava na motoru i sistemima za dovod goriva. Otkrivanje kvara kod elektropokretaca Ako se radiliea normal no obrce kada okrenete kontakt-kljuc ali motor ne moze da zapocne sa radom.\dilice matara. Aka se elektropakretac akrece. Pogonski zupcanik elektropokretaca pokrece zamajac. Cim motor poene da radi. pogonski zupcanik se odvaja od zamajea i. Ovim se stavljaju u pagon unutrasnji delovi motora i On poCinje da radi (sistemi za paljenje i dovod goriva igraju podjednako vainu ulogu u startovanju ali to ce biti podrobnije objasnjeno u poglavljima posvecenim tim sistemima). Elektricna struja tako6e pokrece pogonski zupcanik elektropokretaca. Na vozilima sa zadnjim pogonom. Na automobilima sa prednjim pogonom nalazi se ispod iIi iza matcra i pricvrscen je vijcima iIi za motor iii za menjacku kutiju. Postoje dva uobicajel1. elektricna struja 1Z akumulatora dolazi u automat elektropokretaca. Elektropokretac je smesten u blizini zamajea motora.

Automat elektropokretaca smesten je iii na unutrasnjem delu kuCista iii na samOm elektropokretaeu. Ako sledite uputstva i pazljivo 1 I ~ " 1 . Stayite klinoye ispred i iza zadnjih toekava.. Automat clektropokrctaca (1) je smdten na vrhu elektropokrelJCa (2). ali kada je montiran na elektropokretacu. Postoljima poduprite prednji dec automobila dok radite pod njim. a pokretna lezaljka ee yam omoguCiti da se lako kreeete ispod vozila. Parkirajte auto mobil na ravno tIe i zakocite ga ruenom kocnicom. 2. Podignite dizalicom prednji dec automobila tako da prednji toekoyi budu iznad zemlje. 113 pratite kako su sastavni delovi montirani. navedeni postupci za skida· nje elektropokretaca i automata elektropokretaca najcesce se primenjuju te mogu posluziti kao opste smerniee.. ne bi trebalo da imate nikakye teskoee. obicno mora da se skine i elektropokretac da bi se doslo do automata. ! i ~ i ~ r'" .. dva sigurnosna postoija i pokretnu le2'aljku. U svakom slucaju. elektricna stmja poteee ka automatu dektropokretaca.1 I ~ i ! '1 I . Sa unutrasnjeg kuCista automat se skida lako. I :. sem . i i ' 3. na nekim automobilima.-" 0-----SISTEM ZA STARTOVANJE Elektropokretac je obicno smesten na zadnjoj strani motora i pricvrscen je vijcima za motor. Elektropokretac se skida i montira na sledeCi naCin: 1. Dizalicom treba podiCi automobil dovoijno ad zemlje da bi se skinuo eiektropokretae. Na primer. elektropokretac se nalazi izmedu izduvnih cevi i elemenata sistema vesanja te skidanje moze da bude komplikovano bez hidraulicne dizaliee. Prilikom startovanja kontakt-kljucem.Skidanje elektropokretaca razlikuje se u zavisnosti od tipa I modela automobila. . Posebna oprema koja olaksaya zamenu ukljueuje i dizalicu. pri cernu 5C pomera poluga (3) i omogucuje da pogonski zupcanik (4) pOkrene zamajac (5).

On se obicno nalazi blizu dna iii iza motora na vozacevoj strani autornobila.kljuc. Posto ste poduprli elektropokretae. Kada izvadite sklop elektropokretaca i njegovog automata. 4. okrenite automat i skinite. Skinite cetkom prasinu sa elektropokretaca (zastitite oCi). odnosno da nema korozije iii ostataka boje. iskljucite kabl za masu sa pola akumulatora (upotrebite. Kada se ukljuci mOlor. ponovite postupke 6.vim da ih skinete. Napomena: proverite na elektropokretaeu da Ii je' spoj oko otvora za montiranje Cist. povucite elektropokretac i izvucite ga napolje. Upotrebljavajte sigurnosne podloske iii podloske sa ozubljenjem za povezivanje svih elektrienih kontakta. na vrhu elektropokretaca nalazi se nosae koji ga pricvrscuje za motor. a zatim dizalicom spu'stite auto mobil na postolja. Pre nego sto se podyucete ispod automobila da skinete elektropokretae. Napomena: na nekim tipovima automobila. Olabavite vijke za pricvrsCivanje elektropokretaca. skinite vijke. Taj no sac mora da se skine pre nego sto se elektropokretae izvuce napolje. Na jednom kraju automata elektropokretaca nalazi se prikljucak elektropokretaca. 2. 7 i 8 obrnutim redom. Poduprite nekako elektropokretac da biste mogli da izdrzite njegovu tezinu koja je oko 5 kilograma. Ponovo poveiite kabl akumu!atora koji se prikljucuje za masu. Kljueem poskidajte sve provodnike povezane sa elektropokretacem i automat om elektropokretaca. 8. Spustite auto mobil tako sto cete ponovlll postupke 1. te se"stoga mora skinuti elektropokretae da bi se zamenio automat. Pronadite gde je smesten elektropokretac. 7. Skinite dva vijka koja pricvrscuju automat elektropokretaca. To se radi na osnovu gore datih uputstava. pre svega americki. imaju automat elektropokretaea smesten na elektropokretacu. Posto skinete ovaj prikljucak. 10. Neki tipovi automobila. Stayite postolja ispod prednjeg dela automobila da biste ga bezbedno poduprli. deklropokrel. Da biste montirali elektropokretac. 9. 5. 114 1= 6. 3 i 4 obrnutim redom i ukljuCite motor da biste proverili da Ii elektropokretac normalno fadi.ako elektropokretac moze da se dohyati odozgo. postupite na sledeCi naCin: l. Skinute provodnike obelezite na neki naCin da biste bili sigurni da cete ih vratiti na ista mesta. . 1l. klesta iIi izYlacak za kleme).zamenite staTu oprugu u magnetnom jezgru novom koja se dobija uz nov automat. gao Napomena: ne zaboravite da . ali nemojte sa.Jc nema pOlrebe vi!lc da radio a pogonski zupcanik (1) se razdvaja od zamajw (2). 2. Pogresno povezani provodnici mogu da izazovu ozbiljne probleme u elektricnoj instalaciji.

5. (2) namotaje automata dcktropokretaca.:amenjujete autOmat elektropokretaca. generator jednosmerne stmje (dinamo) zamenjen je alternatorom koji moze da proizvede znatno vecu kolitinu elektricne energije pri malom broju . potrebno je sto bolje shvatiti njenu funkdju i nautiti kako se vrse osnovne popravke na sistemu za punjenje. Ne zaboravite da ih obeleiite prilikom ponovnog povezivanja da ne biste pogresi!i. Ponovo povel:ite akumulatorski kabl za negativan pol. Proverite da Ii opruga dobro naleie na kotvu. CD / Detaljni opis akumulatora nalazi se u poglavlju »Sistem za startovanje«. Skinite vijke za pricvrsCivanje. 4. !skljuCite sve kontakte na automatu elektropokretaca. sigurnosnih podloski i podloski sa ozubljenjem. I . Neki tipovi uvoznih automobila imaju automat elektropokretaca ugraden neposredno u elektropokretae koji moze da promeni sarno neko ko je upoznat sa ovim sklopom elektropokretaca i automata elektropokretaca. obeleiite provodnike tako da ih mOlelc panovo povezati sa novim. Montirajte novi automat elektropokretaca na mesto na kame se nalazio stari. Karla . 115 SISTEM ZA STARTOVANJE 116 Tipicni prikljucci na umomatu elcktropokretacil ukljucuju (1) kontakt za akumulator. Prema vee datim uputstvima. Zbog sve veceg broja potrosaea elektricne energije u savremenim tipovima automobila. Osnovni delovi sistema za punjenje Sil akumulator. alternator. 3. kao i potrebni prekidaei elektrieni provodnici. 4. akumulator obezbeduje poeetnu elektrienu energiju za startovanje motcra. elektricnu energiju proizvodi alternator. Panova povezite provodnike koriste6 na svim kontaktima podloske sa ozubljenjem iIi sigurnosne podloske. Posto je skoro polovina svih teskoca u vezi sa automobilom povezana sa elektrienom instalacijom. regulator napona (regler).. Obezbedite sve elektricne kontakte pomocu. Skinite kabl sa negativnog pola akumulatora.3. 2. 5. (3) eleklropokretac i (4) indukcioni kalcm. kada motor poene da radi. panovo montirajte sklop elektropokretaca i automata elektropokretaea. Montirajte nov automat tako sto cete ponoviti postupke 1 i 2 obrnutim redom. 6. Automat elektropokretaca montiran na unutrasnjem delu kuCista skida se na sledeCi naCin: l. Meautim. SISTEM ZA PUNJENJE K ao sto je reeeno u prethodnom poglavlju.

zakljucen« i »pokretanje motora«.' . (4) napoDski regulator. duzine i preseka. Stoga treba voditi raeuna da se stari provodniei zamenjuju onima istog tipa... kontrolna lampiea za pokazivanjestepena napunjenosti i elektrieni provodniei. (3) prikljucak za akumulator i (4) pdkljucak za mu su. (2) razvodna kutija. kasgtofon. Ostali delovi sistema za punjenje su glavni prekidae. klima-uredaj. sirena. Treba zapamtiti da akumulator ne proizvodi elektricnu energiju vee je sarno skladisti. Regulator je najeesce montiran na alternatoru iii blizu njega. Alternator je smesten na prednjem delu motcra. Osnovni delay! sistema za punjenje: (1) akumulator. Na slid su prikazani prikljutci altcrnaloru: {ll prikljucak za pobudu. uredaj za dizanje i spustanje prozora i drugo. Prema nameni. Kada zasvetli. kvadratnog iIi pravougaonog preseka. (2) prikljutak za rdej. Kod nekih sistema za punjenje. Glavni prekidae regulise protok elektriene energije. radio. elektrieni provodnici su razliCitih tipava i preseka. On abieno ima cetiri polozaja: »neutralan«. brisaCi vetrobrana. . a pokrece ga pogonski femen vezan za kaisnik radilice koji okrece i ventjlator. Svrha sistema za punjenje je odriavanje napunjenosti akumulatora i napajanje elektrienom energijom drugih potrosaca kao sto Sli svetla. regulator napona smesten je u samom alternatoru.. alternator takode vraea elektrienu energiju u' akumulator gde se skladisti.i >. .obrtaja motora. tako da pravilno rade kada je motor u pogonu. kontrolna lam pica sluii kao upozorenje na tabli sa instrumentima daje doslo do nekog problema u sistemu za punjenje. Na donjem delu nalaze se pljosnati metalni kontakti iii prikljuene stezaljke. »potrosaCi pod naponoffi«. Regulator napona obieno je srebme iIi erne boje. Osim sto snabdeva elektrienom energijam motor i druge uredaje na elektricni pogon. SIFt? Zamena pogonskog remena· . Svi delovi sistema za punjenje pavezani su elektricnim provoctnicima.. 118 Ii . (5) kontrolna lamps i (6) glavni prckidac (kontakt-kljuc). 117 SISTEM ZA PUNJENJE Regulator napona regulise koliCinu elektriene encrgije koju proizvodi On sprecava da iz alternatora poteee suvise velika koliCina struje u akumulator sto bi mogio da izazove pregorevanje svih elektrienih uredaja u autmobilu. (3) aiternalOr.

Bez obzira da Ii vas automobil na tabli sa instrumentima ima kontro]nu lampicu iii am permetar.ce da proklizava zbog cega alternator nece SISTEM ZA PUNJENJE Svaki od sledcCih defckata 1na6 da femen treba zameniti. (1) odvajanje slojeva. prednja svetla ce biti bleda dok motor radi u praznom hodu. Zvuk koji proizvodi labav . provera ne mora dll otkrije defekte. Pogonski remeni. to znaCi da pogonski remen proklizava iii da je iskidan. Prepunjen akumulator najcesce je znak da treba obratiti paznju na sistem za punjenje. (4) lI.a. suvise zategnut iii neispravan pogonski remen. Mnogi pazljivi vlasniei automobila zamenjuju pogonski remen svake tri go dine da bi jzbegji probleme i ostecenja elektriene instalaeije. kao veCina gumenih delova. onda u sistemu za paljenje postoji kvar. J edan od najeesCih uzro1:a otkazivanja sistema za punjenje je labav. iii ako je glavni prekidae iskljucen. Pogonski remen koji je suvise zategnut. (1) poderotine. Ako je pogonski remen labav. Ako je akumulator dobro napunjen i ako je ispravan. Podjednako ozbiljan problem moie da predstavlja i nedovoljno napunjen akumulatoL Znaei su sporo okretanje radiliee motora i bleda prednja svetla. Ako se odmah nesto ne preduzme. obicno traju 3 godine. on . Na ampermetru se oCitava da Ii je akumulator prepunjen. Ako je upaljeno crvenO svetlo upozorenja za nedovoljan napon alternatora ili visoku temperaturu matora. Stoga navodimo simptome koji ukazuju da sis tern ne funkeionise ispravno.:Hopljenost u!j em i (5) prskoline. Zamena se preporucuje posle wake In godine. . treba proveriti pogonski remen i regulator napona. proCitajte odeljak »rspitivanje alternatora i regulatora napona«).alternatora Ala! i materijal e Uredaj za ispitivanje remena • Kljueevi • Poluga • Pogonski remen M ale teskoee sa sistemom za punjenje mogu postepeno da postaju sve vece. a akumulator ce staIn a otkazivati. nedovoljno napunjen iii prazan. posta vizuein. Prepunjenost akumulatora ogleda se u stalnoj potrebi za dodavanjem vode. oba uredaja ee signalizirati pocetak problema. proizvoditi dovoljno elektricne energije za punjenje akumulatora. Kontrolna lampica se pali sarno kada je glavni prekidac ukljucen dok motor ne radio Ako zasvetli dok motor radi. akumulator moze ozbiljno da se osteti. Kada se na tabli sa instrumentima pojavi erveno svetlo upozorenja za nedovoIjan napon alternatora. (Ako ovo nije u pitanju. (3) usijanost. moze da osteti lezajeve alternatora i da optereti leZajeve pumpe Za vodu.

provueite poJugu (3) pored mazalice na poklopcu za oprugu (4) pokretnog poklopca na kaisniku (5). Ako nemate taj uredaj. Podesavanje i zamena pogonskog remena alternatora vrsi se na sledec. klima-uredaj iii vazdusna pumpa za sistem za preCiscavanje izduvnih gasova. Proverite da li na pogonskom remenu ima naprslina.. Neee yam biti potreban nikakav uredaj za ispitivanje remena niti neko drugo podesavanje. remeni sa tih uredaja treba da se olabave iii skinu da bi se obezbedio pristup pogonskom remenu alternatora. Namestite remen prema crtezu na nalepnici sa donje strane poklopea motora (ako nema nalepniee. Povueite alternator u praveu ventilatora tek toliko da se olabavi pogonski remen.kinuti i zameniti.delova motora) skidaju se pomoeu velikog odvijaca iii po luge da bi se smanjila sila zatezanja na kaisniku. Ako remen ulegne za vise od 1-1. iskljucite motor i stavite prst na pogonski remen na sredinu izmedu dva kaisnika. olabavite vijak za montiranje (2) na dnu alternatora i vijak za podesavnaje (3) na vrhu. Da bis!e zamenili remen. Pailjivo proverite koji remen se stavlja u ! I ! 'I . Remen se zatim moze. s. Ako je natopljen uljem pogonski remen moze da izgleda zategnuto ali da i dalje proklizava i sprecava punjenje akumulatora. Gumite polugu nadole da his!c podigli . naCin: 1. Pritisnite prstom pogonski remen. Ako vas automobil ima druge uredaje kao sto su servoupravljac. pogledajte u fabricki prirucnik). stvrdnutih del ova iii ulja.remen jeste povremena skripa iIi kada se povecava brzina kretanja iIi broj obrtaja motora. 119 SISTEM ZA PUNJENJE Dn biste lameni!i pogonski remen alternatora (1). I' I -----SISTEM ZA PUNJENJE O"aj zmijoliki pogonski n:men (1) pravilno 51! zatei!! pomOCil zateznog kaisnika sa oprugom (2). znaCi da je suvise labav i da moze da prouzrokuje probleme u sistemu za punjenje. Zategnutost pogonskog remena moze da se proveri pomoeu uredaja za ispitivanje remena koji se nabavlja u prodavnicama auto-delova. Napomena: 120 vijugavi pogonski remeni koji se mogu naCi kod nekih motora (jedan jedini remen sluzi za pogon svih uredaja .5 em. Tipican remen alternatora obuhvata kaisnik pumpe za vodu (4) i kaisnik radi!ice mownl (5). Olabavite kljucem vijak za prievrsCivanje alternatora koji se nalazina dnu alternatora i vijak za podesavanje koji se nalazi na vrhu. 2.

stoga prvo to uradite. novi pogonski remeni mogu da se istegnu izvesna vreme posle nameStanja. Kada u prodavnici auto-del ova kupujete nov pogonski remen. kada sredinu remena pritisnete prstom. Pre nego sto poenete da ispitujete alternator.5--2 em . pazite da kupite remen odgovarajuce veliCine. 5. Ispitivanje alternatora i naf)ona (reglera) Alai i malerijal • Hidrometar • Kljucevi • Klesta za akumulatore • Izvlakac za kleme • Produzni kabl • Voltmetar • Odvijae • Papir za glacanje (»smirgla«) A ko se kontrolna lampa alternatora upaIi dok vozite automobil. Zatim pritegnilc vijak Z3 montiranje alteramora (3) i vijak za podesavanje (4). 121 STSTEMZApUNJENJE [. Montirajte nov pogonski remen alternatora preko odgovarajuCih kaisnika. 3. Ne pokusavajte da pomocu odvijaca montirate novi remen prebaeivanjem preko kaisnika da se ne bi istegao.5 em Da biste zateg!i nov pogonski remen. . Podesite zategnutost remena da ugib ne bude veCi od 1-1. koji zleb tako da mozete da ih vratite na svoJe mesto. Kada je pravilno zategnut. Pogonski remen je lako proveriti. remen ne bi trcbala da ima ugib Yeti od 1. Nekoliko nedelja posle namestanja novog pogonskog remena treba panovo proveriti njegovu zategnutost. 6. akumulator mora da bude potpuno napunjen. Skinite stari pogonski remen sa kaisnika. Ako ga je potrebno zameniti iIi zategnuti. 4. Napomena: ako treba zameniti i druge pocnite sa onim koji je najblizi bloku motora. to obicno moze da znaei da alternator ne salje dovoljno elektriene energije u akumulator iIi da je pogonski remen labav iIi otkinut. Zategnite remen tako sto cete polugom pome· riti alternator od ventilatora. Ukljueite motor 1 proverite da Ii su remeni centrirani ida Ii pravilno rade. Zatim cvrsto pritegnite vijke za pricvrsCivanje i podesavanje alternatora. postupite pre rna uputstvima datim u odeljku "Zamena pogonskog remena altern atora«. koristete polugu (1) za odvajanje allernatora (2) ad ventilatora.zatezni kaiSnik. Nemojte ga seCi da bi ste ga skinuli ako vee nemate odgovarajuCi novi remen.

ispitivanje izlazne snage alternatora moze se obaviti i bez iskljueivanja kontakta. glavne delove alternatara. . znaCi da alternator mie ispravan iii da uzemljenje nije dobra. nap on posta ste ga toliko gurnuli. Kleme sa oprugom skidaju se klestima kojima se obuhvate krajevi klerne. Voltmetar rneri nap on u elektricnom kolu. Ono ce takode pokazati da Ii je neispravan alternator iIi regulator napona. Ako nije potpuno napunjen. Napomena: ako nemate dovoljno iskustva sa radom na elektrienoj instalaeiji u automobilu. Kada je akumulator poptuno napunjen moze da se obavi ispitivanje izlazne snage alternatora. bolje prepustite posao elektro-mehaniearu da ne biste izazvaIi kratak spoj iIi ostetili skupe delove. proverite pokazivae stanja napunjenosti na zaptivenom akumulatoru kome nije potrebno odrzavanje. pailjivo sledite uputstva i budite veoma obazrivi. Standardne klerne mogu da se skinu tako sto se kljucem olabavi vijak na klemi. Iskljucite kontakt pobude alternator a tako sto cete izvuCi utikac iii skinuti navrtku malim kljucern . moracete da ga dopunite kao sto je objasnjeno u poglaviju »Sistem za srartovanje«.• Ovaj kontakt je obicno obelezen slovorn »F" na kucistu alternatora. Izvlakac za klerne olaksava skidanje kleme sa pola.\ 'I i Upozorenje: nemojte gurnut. Skinite klemu sa negativnog pola akumulatora (kod sistema sa pozitivnim uzernljenjern skinite prvo klemu sa pozitivnog pola). . Ispitivanje alternatora nije tesko. Ako ne postoji oznaka. Na taj nai'in premosticete regulator koji se nalazi unutra te bi stoga napon trebalo da pocne da raste. Sa zadnje strane alternatora nalazi se otvor U obliku slova »D« koji sluii za ispitivanje ukupne snage alternatora. 2. moracete sami da pronadete kontakt pobude na osnovu prirucnika za vas autornobil. Ako yam neSto u uputstvima nije jasno.jac u otvor dublje ad 2 em. Aka se na voltmetru ne moie oatat. pazljivo uvucite mali odvijac (oko 1 em) u otvor i poveiite odvijac sa pokretnim metalnim poklopcem i kuCistem alternatora. Dublje uvlacenje advijaca maze da OSler. Potrebno je sarno pravilno spojiti voltmetar sa elektricnom instalaeijom u automobilu i oeitati rezultat. Napomena: kod nekih tipova vozila. 1. Ispitivanje izlazne snage alternatora pokazace da Ii alternator snabdeva akumulator elektricnom energijom. Ukljucite motor.122 Prove rite pomocu hidrometra step en napunjenosti standardnog akumulatora. Navedeni Sll osnovni postupci za proveru izlazne snage alternatora. odv. Kleme sa akumulatora koji imaju bocno postavljene polove skidaju se tako sto se prvo kljucem odvrne vijak sa klerne.

3. Spojite jedan kraj produznog kabla za kontakt ------.. Stoga treba dobro proyeriti prvo akumulator. a emu sa farnam alternatora kao masom. Ako je akumulator nedovoljno napunjen.14 volti na praznom hodu motora. . Ako napon poene da raste. iIi ako je napon visi od IS yolti kada je automobil na praznom hodu. OCitajte rezultat na voltmetru. 124 Neispravan akumulator takode moie da dove de do prepunjenosti. Pre nego SIO obavite ispitivanje iziazllc snage alternatora pomocu vottmctra. Pronadite regulator naporia. OCistite papirom za glabnje povrsIllu oko zavrtanja na regulatoru i mesta na karoseriji gde je montiran. Upozorenje: pazite prilikom ispitivanja da napon ne bude iznad 15 volti da ne bi ostetio alternator iIi neld dec elektricne instalacije. Time' ste prekinuli vezu izmedu regulatora i sistema za punjenje i omoguCili altematoru da napaja punim kapaeitetom. Po novo spo]te negativan kabl sa polom akumulatora . Ako morate stalno da doliYate yodu u akumulator.ervenu lieu za prikljucak »BAT« na altematoru. moida ce biti potrebno da minutdva ubrzate rad motora nesto iznad praznog hoda da bi napon u akumulatoru porastao.Ako yam je auto mobil pod garaneijom. Ako je akumulator ispravan. Prepunjenost akumulatora je jedan od najcesdh problema koji nastaju usled neispraynog regulatora napona. znaci da je akumulator prepunjen. . Skinite zavrtnje koji prievrscuju regulator napona. Zatim spojite jedan kraj produinog kabJa (2) za komakt pobude nu alternatoru (3).---SISTEM ZA PUNJENJE pobude. . problem je po svemu sudeci izazvao alternator. Kada je akumulator potpuno napunjen. iskljuCite kontakt pobude ahcrantora (1). proverite da li je njom pokriven ceo sklop ili sarno regulator. • . spojite drugi kraj produinog kabla sa prikljuckom za akumu!ator na alternatoru (4) 123 SISTEM ZA PUNJENJE 6.. neispravan je regulator i treba gazarrteniti. Ako napon ne poene da raste ni posle nekoliko minuta. 10. rezultat treba da je oko. IskljuCite sve uredaje u automobilu i ukljuCite motor._--------. 9. a ispitivanje izlazne snage alternatora pokazuje da je regulator napona neispravan. 7. Spojite provodnike voltmetra . 4. Spojite drugi kraj produznog kabla na prikljucak za akumulator na aiternatoru oznacen sa })BAT«. probajte da obavite sledece ispitivanje: 8. 5. pa tek and a os tale delove sistema za punjenje.

ako sumnjate da je neispravan. Medutim. Ako i dalje dolazi do prekomernog punjenja. kada se jed nom nauCi i ta popravka 5e jednostavna. bilo bi bolje da popravku ovih 'delova prepustite strucnjaku. obavili ispitivanje hidrometrom iIi na neki drugi naein proverili stepen napunjenosti akumulatora. problem moze da bude prouzrokovan regulatorom napona iIi alternatorom. svella su veoma bleda na praznom hodu.11. izvucite ga iz automo- . Ako ste proverili prikljucke akumulatora. pregledaJi pogonske remene i utvrdili da na kaisnicima nema prepreka iIi bocnog zazora. a ukljuCili alternator. Kod nekih lipava automobila. SISTEM ZA PUNJENJE Zamena alternatora Alternator u stvari nije tesko zamenili. Ponovo montirajte regulator i ukljueite motor da proverite da Ii se napon smanjuje pri normalnom punjenju. i .' 12. Ako nikada niste radili sa elektricnom instalacijom u automobilu i nemate nikoga ko bi yam pomogao.f = 1. Uvucite odvijac na vge ad 2 em u kontrolni olvOr U obiiku slova D. a akumulator stalno otkazuje. Stoga. Zamena alternatora i regulatora napona (regtera) Alat i materijal • Kljueevi • Klesta za akumulatore • Izvlakae za kleme • Poluga • Odvijac • Alternator • Regulator napona (regler) S ledeCi simptomi neispravnog regulatora napona i alternatora su opsti znaci problema sa elektricnom instalacijom: crvena lampa upozorenja nedovoljnog napona alternatora na tabli sa instrumentima ostaje upaljena posle startovanja (iIi ampermetar pokazuje niske vrednosti). regulator napona i kabl akumulatora prikljucen za maSll. Ponovite postupke 1-5 obrnutim redosledom da biste iskljuCili voltmetar. Vrh odvijata treba da budc uzemljen za pokre!ni metalni poklopac i kuCistc niternalOra kako bi sc prcmostio naponski regulator. montirajte novi regulator napona kako je objasnjeno u sledecem odeljku. ispitivanje izlazne snage al\ernalora moze se obaviti bez iSkljuCivanja konlilkla. i II ii I .

Zapamtite i obeleiite njihova mesta taka da se ne zbunite kada bude potrebno da ih po novo prikljucujete. Kod akumulatora koji imaju boeno postavljene polove. Ako imate klemu sa oprugom. DC bi t r e ~ balo da se ugiba vise od 1-1. Pogonski remen mora dobra da se zategne kada se vrati na svoje mesta.5 em. Izvucite vijke za pricvrsCivanje i alternator iz automobila. to u stvari otklanja moguenost da stari regulator izazove kvar novog alternatara. 5. Olabavite kljueem vijak na klemi. Napomena: kod mnogih novih modela automobila. lako vam se Cini da je nepotrebno. Posle detaljne provere alternatora. Pomerite alternator da se remen olabavi. a zatim ga skinite sa kaisnika. Zamena regnlatora napona (reglera) Montiranje novog regulatora napona pozeljno je prilikom svake zamene alternatora. kablovi-6e mogu skinuti tako sto se mali sestougaoni vijak olabavi i odvije sa akumulatora. skinite klemu sa negativnog pol a akumuiatora (odnosno klemu sa pozitivnog pola ako se na vasem automobilu nalazL -sis tern sa pozitivnim uzemljenjem). 4.e pomocu zatewog kaisnika sa oprugom. 126 Ovaj zmijoliki pogonski remen shlzi za pagan svib uredaja i pravilno ~ zatei. 6. klestima stisnite krajeve i izvadite je. Stavite remen na kaisnike. Ima ih obicno dva: jedan koji pricvrscuje alternator za blok motora i jedan na vrhu za podesavanje. Skinite klemu sa pola pomocu izvlakaca za kleme ako se klema ne moze skinuti rukom. 2.bila i odnesite ga u prodavnicu autodelova iIi servisnu stanicu gde vam se moze izvrsiti detaljna provera. a zatim pomoeu po luge pogurajte alternator dalje od ventilatora sve'dok remen ne bude zategnut.nasu (»GRD«) 125 SISTEM ZA PUNJENJE 3. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. Pritisnite srerJinu remena prstom. Zamena ovog tipa regulator a je posao koji treba prepustiti strucnjaku. regulator napona se nalazi u alternatoru. dok se regulator napona koji se nalazi spolja zamenjuje na sledeCi naCin: Upozorenje: kabl akumulatora koji je spojen sa masom mora da se iskljui'i prema vee datim uput- . 7. Alternator se skid a i zamenjuje na sledeCi nacin: 1. IskljuCite provodnike koji su spojeni sa alternatorom. Odvrnite kljucem vijke za pricvrsCivanje alternatora. Na kraju pritegnite vijke za pricvrsCivanje. vratite ga na mesta ili stavite novi taka sto cete ponoviti postupke 1-5 obrnutim redosledom. (1) kontakt pobude (»F«) (3) prikljucak za akumulator (»BAT«) (2) prikljuCllk rdeja (4) prikljueak zn . Nemojte koristiti cekic iIi polugu za skidanje kleme sa pol a da ne biste ostetili kutiju akumulatora.

Termostat.hladenjem vazduhom i hladenjem vodom. Temperatura se regulise na dva naCina . motor bi za nekoliko minuta bio unisten od sopstvene toplote. jezgro grejaca i vraca se nazad u hladnjak. Blok motora koji se hladi vodom supalj je oko cilindara. Pri normalnoj brzini. 1. Taj prostor ispunjen je tecnoscu za hladenje koja okruzuje cilindre.stvima. Spojite sve provodnike na propisan nacin. Skinile provodnike sa regulatora napona posto ste !h prethodno obe/eiil! i zapamtili njihov raspored. Teenost za hladenje se zatim vraca u blok motara gde preuzima • toplotu od cilindara i odvodi je u hladnjak. Skinite odvijacem sve zavrtnje koji ga pricvrScuju. izvesna kolicina toplote potrebna je U tipitnom sistcmu za hiadcnje motora sa teenosCu. Ventilator koji se direktno pokrece ad stnme motom usisava hladan vazduh kroz hladnjak.dovoljna da za 10 minuta istopi blok motora teiak 50 kilograma. 2. NajcesCi su sistemi za hladenje vodom. teenost za hladenje sc pumpa tako cia kruii od hladnjaka koji se nalazj u prednjern delu automobila. Sistem za hladenje odriava motor na optimaJnoj temperaturi. 127 SISTEM ZA HLAf>ENJE Tipican elektricni ventilator montiran na hladnjaku aktivira se pomoCu prekidaca koji reaguje nn prornenu tempemture {cenosli za hladenje. Pronadite regulator napona. 3. Za svaki automobilski motor postoji optimal an raspon temperature pri kojoj najbolje radio Bez efikasnog sistema za hladenje. Stavite nov regulator napona na mesto na kome se nalazio stari i pritegnite zavrtnje. prati . S druge strane. Napomena: neki modeli automobila imaju kontakt sa cepom koji kada se rastavi iSkljucuje ceo regulator napona. 5. dok na vrhu klipova mogu da budu oko 300 0c. temperature u cilindrima mogu da dostignu cak 2000 °C. prolazi kroz u bloku motora. za zagrevanje smese vazduha i goriva radi boljeg sagorevanja u cilindrima. venti! koji reaguje na toplotu. Kontakt je napravljen tako da obezbedi tacan polari!e! prilikom priklju tivanja. I I ! "l i-= SISTEM ZA HLADENJE M otor sa unutrasnjim sagorevanjem koji pokreee skoro sve automobile radi na principu »unutrasnjeg sagorevanja«. Znacaj regulisanja temperature najbolje se uocava po neravnomernom radu hladnog motora. Skinite regulator napona sa nosaca. 4. Prilikom nja smese vazduha i goriva u motoru razvija se velika Joplota .

najbolje resenje predstavlja trajni antifriz. Medutim. 3. sistema za hladenje su: . elektrieni ventilator koristi se za .. Na nekim tipovima vozila ventilator je montiran na spojnici koja mu omogucava da se okrece manjom brzinom iIi da se slObodno okrece kada nije potrebno maksirr. U rastvoru sa vodom (1: 1) antifriz izdrzava temperature od -40 "C do l30 "C. Delov. Delimiean rastvor vode i metil-alkohola sprecava da se teenost za hladenje zimi smrzne. Spajnica ventilatora smanjuje nepotrebno opterecenje matOTa i doprinosi stednji goriva.sto sve dovodi do pregrejavanja i trajnog ostecenja matora. 4. Na praznom hodu iIi pri maloj brzini kretanja. ELEKTRICNI VENTILATOR. nijedan antifriz ipak nije vecan s obzirom da se aditivi trose. Termostat se otvara i zatvara prema promeni temperature teenosti za hladenje do. VENTILATOR SA SPOJNICOM. otporna je i na 128 koroziju. obicna voda nije pogodna stoga sto se smrzava. HLADNJAK. kao i u slueajevima kada je motor hladan iIi kada se automobil dovoljno brzo kreee da dovoljno vazduha prolazi kroz hladnjak. i 1 . a ako se dodaju i sredstva za spreeavanje korozije.alno hladenje. Medutim. trosenje cevovoda. remena i eventualno poklopca hladnjaka iIi termostata.koje dolazi usled promena uslova voznje i vremenskih prilika. U stvari. S obzirom da alkohol snizava taeku kljucanja od 100 "C na 78 "C i isparava. Na automobilima sa prednjim pogonom i poprecno postavIjenim motorom.strujanje teenosti i odreduje temperaturu motora. Uz odgovarajuce odrZavanje. kao sto su zamena creva. Antifriz se sastoji od etilen-glikola i aditiva kao sto su sredstva za spreeavanje korozije i inazivo. vazno je da teenost za hladenje u sistemu bude cista i da svi delovi rade pravilno. cevi hladnjaka i pumpi . Vrela teenost za hladenje teee kroz cevi i hladi se vazduhom koji struji oko cevi i rebara. ~ 1. Zanemarivanje sistema za hladenje moze da prouzrokuje curenje iz spojeva na bloku motora. ventilator usisava spoljasnji vazduh koji prolazi kroz hladnjak i rashladuje teenost za hladenje. suvise lako isparava i moze da ima koroziono dejstvo. Hladnjak Iiei na saee i sastoji se od tankih cevi i rebara. VENTILATOR. Savremeni sistemi za hladenje sa trajnim antifrizom radeveoma dobro i stoga im se obieno obraca malo paznje. 2. sis tern za hladenje moze da traje godinama. U poeetku se kao teenost za hladenje motora koristila obiena voda.

Napomena: neki automobili imaju unutrasnji obrlazni kanal ugraden u pumpu za vodu. . Teenost za hladenje. 6. kao i -------SISTEM ZA HLADENJE voda. Obavezno kupite kvalitetan' antifriz. Pumpa tada panovo salje teenost kroz motor preko obilaznog voda hladnjaka. KoliCina teenosti za hladenje koja prolazi kroz hladnjak regulise se pomocu termostata. pod pritiskom kljuca na visoj temperaturi nego na normalnom pritisku. CREVA I OBUJMICE (»SELNE«). po hladnom vremenu iIi laganoj voznji. N a svim spojevima ereva nalaze se obujmice koje obezbeduju hermetieki spoj. Najcescese koriste obujmice sa vijkom i obujmice sa oprugom. Kod abujmica sa vijkom pritezanje iii otvaranje obujniica vrsi se okretanjem vijka. TECNOST ZA HLADENJE. ProizvodaCi automobila preporucuju mesavinu u razmeri 1: 1 sto pruza zastitu tokom cele godine. 10. Uredaji za recirkulaciju teenosti za hladenje predstavljaju dec sistema za hladenje kod veCine novijih modela automobila. POKLOPAC HLADNJAKA. Ventilator ostaje iskljueen sve dok se temperatura teenosti za hladenje ne podigne iznad 90-95 "C kada se ventilator ukljucuje i radi sve dok se temperatura tecnosti za hladenje ne spusti ispod graniene temperature u termostatu. a drugo za odvod. skoro zatvara. Uredaj za recirkulaciju teenasti za hladenje . Poklopac sa ventilom za reaulisanje pritiska regulise pritisak u sistemu za hladenje. 7. Teenost za hladenje u sistemu ia hladenje sastoji se od mesa vine antifriza i vode. 8. PUMPA ZA VODU. REMEN VENT!LATORA. Termostat odrzava rad motora na odredenoj temperaturi i eesto se. onaj koji saidri etilenglikol i sredstvo za spreeavanje korozije. Mnogi automobili takode imaju obilazno crevo hladnjaka. I hladnj"k i grejae imaju po dva ereva. Jedno crevo sluzi za dovod teenosti za hladenje. TERMOSTAT. Ako proklizava iIi se pokida. Obilazno crevo omogucava da teenost za hladenje ne prolazi kroz sistem za hladenje kada je termostat iskljucen. Pumpa za vodu odvodi teenost za hladenje kroz hladnjak (iIi kroz obilazni vod) i omogucava njeno cirkulisanje kroz blok motora i glavu cilindra. 11. Ventilator se ukljueuje i iskljueuje pomocu termostata u hladnjaku iIi bloku motora.usisavanje vazduha kroz hladnjak. motor ce brzopoeeti da se pregrejava. UREDAJI ZA RECIRKULACIJU TECNOSTI ZA HLADENJE. Remen ventilatora sluii za pogon ventilatora i pumpe za vodu. 9. a kod obujmica sa oprugom krajevi moraju da se pritegnu kleStima da bi se obujmica skinula iIi montirala. Stoga je sis tern za hladenje predviden da radi na visokim temperaturam a pod pritiskom. 5.

.. ovo sprecava ozbiljno ostecenje motora. Provera da Ii sistem za hladenje curi vrsi . ~ .e na sledeei nacin: 1. . Kad3 se sistcm ohladi.~ . Posto se motor iskIjuci i ohladi. U sistemu za hladenje postoji nekoliko creva za cirkulaciju rashladne teenosti za hladenje pod pritiskom..' . CEVOVODI. U mnogim slucajevima. 12.~ . cepovi na bloku motora i regulacioni ventil grejaca. Provera sistema za hladenje AlaI i materijal • Baterijska lampa ili ruena svetiljka • Malo ogled ala • Sredstvo za zaptivanje A nketa sprovedena od strane Ameriekog ministarstva saobraeaja pokazala je da je neispravan sistem za hladenje posle nestanka goriva i osteeenja pneumatika najeeSCi uzrok kvara vozila na putevima. Regulacioni ventil grejaea obieno se nalazi u dovodnom crevu grejaca. a na nekim automobilima postoji i obilazno crevo hladnjaka. To su gornja i donja creva hladnjaka.. dclimican vakuum usisava tccnos\ nazad u hladnjak iz dodatne pasude (desno). Ovde Sll navedene mere predastroznosti koje treba sprovesti da ne bi dosla do curenja i drugih kvarova u sistemu za hladenje vaseg automabila. Uredaji za recirkulaciju tecnosti za hladenje mogu se nabaviti u prodavnicama auto-delova .SISTEM ZA HLAflENJE Urcdaj za recirkulaciju lecnosti za h!adenje.ima rezeTVoar koji prima visak tecnosti za hladenje tokom grejanja i sirenja. dovodna i odvodna creva grejaea. OSTALI DELOVI SISTEMA ZA HLADENJE. poviscni pritisak izhacuje izvesnll ko!iCinu u dodatni rezervoar .posudu hludnj3k3 (leva). On regulise dovod i odvod teenosti za hladenje.. .---. Cevovodi moraju da funkcionisu po hladnom i toplom vremenu. Jedan od razloga otkazivanja je i to 130 sta adrzavanje sistema za hladenje cesta previde i vozaCi i mehanicari. stvara se delimican vakuum koji usisava teenost za hladenje nazad u hladnjak.. To su zaptivke.. Najbolje bi bilo da izvrsite brzu vizuelnu proveru sistema za hladenje svaki put kada podignete poklopac iskljueenog motora. NaroCito je vazno da pod nose visoke temperature zato sto su se poslednjih godina temperature u motoru dra- .---. Kada se tcCn(lst w hladcnje zagreje. Cepavi se nalaze na bloku motora i ako se tecnost za hladenje ikada smrzne. 129 . tecnost koja se siri istisnuce cepove iz bloka motora.. Detaljna provera trebalo bi da se jzvrsi svaka 3-4 meseca.

Kod automobila sa prednjim pogo nom i poprecno postavljenim motorom. Ne bi trebalo da bude·bocnog pomeranja ventilatora i kaisnika.000 kilometara predenag puta. isto kao i kada su veoma tvrda i krta. Ono je vaino. a cesto prska.'. preCiscavanje izduvnih gasava_ Ova je povecalo temperaturu ispod poklopea motora i povecalo opterecenje ovih gumenih delova. " autO!:nobil je presao 40. Pod pipanjem creva. podrazumeva se stiskanje i savijanje. samu pumpu za vodu. zamenite sva ereva. Ako su mekana iii se lepe_ kao krpa. ventilator nije pricvrscen za kaiSnik pumpe za vodu.. PUMPA ZA VODU. . 2. Prose can vek trajanja creva iznosi oko 40.. Ona je smestena o<ttpah iza kaisnika ventilatora i proverFa se n5 sledec. Pogledajte da ereva na mestima na kojima se taru a deIove motora iIi karoserije nisu pohaba!a. ereva hladnjaka i grejaea treba da su cvrsta i treba odmah da povrate prvobitni oblik. Ako je leiaj pumpe labav. Kada se stisnu iIi istegnu. Prove rite eevovode kada je motor hladan da vas pritisak u sistemu za hlaaenje ne bi obmanuo. Ako osetite da je labava. Aka vas 3lxtomobil ima kratko obilazno crevo blizu kuc. nai'in: uhvatite lopatice ventilalora horizontalno i protresite ih. ereva moraju da budu dovoljno gipka da ne popucaju pri pomeranju motora i vibracijama. Da biste stekli iskustvo u ovome.stieno poveeale zbog komplikovanog uredaja za -------I I i lIP ! . pogledajte pazljivo da Ii ima vlage iza kaisnika. Spoljni izgled cesto maze da prevari taka da i crevo za koje nam se i'ini da je ispravno moie da proeuri iIi prsne.jer on podupire ventilator i njegov kaisnik. Sledec(deo sistema za hladenje koji moze da se proveri dodirom je pumpa za vodu. ali ne preteran0 da ne bi popucala. to znati da je labav leiaj pumpe za vodu. (Pogledajte ode:ljak »Skidanje i namestanje ereva«). Aka niste sigurni u kakvom su stanju cevovodi. Opipajte ereva da proverite u kakvom je stanju guma. naraeito ako jre u pitanju novi tip vozila Ciji motor proizvodi·vise toplote.000 kilometara. proveravajte creva u navorn automobilu pre nego sto predete 15. moze da do de do gubitka teenosti za hladenje u sistemu_ Da biste proverili da Ii pumpa za vodu curi. zamenite ih.000 kilometara. Stoga.sta ne zaboravite da njega zamenite. Jakom baterijskom lampom iIi ruenom svetiljkom proverite da teenost za hlaaenje ne euri } to naroi'ito oko krajeva ereva.

bolje je da posao prepustite strucnjaku ukoliko niste posebno spretni.p _1 .. . 3. Aka neki od njih propusta. mobila to se tesko vidi. jedino sto moiete da ui'inite je da je zamenite posta su pumpe zaptivene i ne mogu da se popravljaju. Obicno se nalaze u seriji i imaju jedno iIi 132 . 4. (Pogledajte odeljak "Zamena cepova na bloku motora«). Posta zamena zaptivke koja propusta zahteva skidanje glave eilindra. Trajnije resenje je zamena cepa. pogotovu kod automobila koji su stari vise od tTi godine_ VeCina motora ima cetiri ili viSe 131 SISTEM ZA HLAflENJE I I . Ovi cepovi su sledece mesto gde moze doti do curenja. Cesto su razlog zbog koga reenost za hladenje curio Tim ventilima se upravlja yueno iii pomocll vakuma. Tu je curenje uoCljivo. pa ih treba menjati svake Iri godinc lli cesce. Kod nekih autoSISTEM ZA HLADENJE Gornje crevo hladnjaka (I) i donic crevo hladnjaka (2) su priCvrSceni na . I ovoga puta treba da pogledate da Ii ima tragova tecnosti za hladenje. f c \::::. Ove zaptivke su sledece mesto gde tecnost za hladenje maze da euri.. mOle sc videti lecnost Zil hladenje mrkc koje kako curi sa ivice cepa.'stoga eete morati da upotrebite malo ogledalo iIi da se podvucete ispod automobila. Ildll IbdL • • LQJ c. ZAPTIVKE NA GLA VI CILINDRA.Postoji mali ventilacioni otvor na dnu pumpe iza kaiSnika. REGULACIONI VENTILI GREJACA.000 km. ~ \ ~ VeCina automobilskih motor" ima cetiri i\i v'lse cepova na bioku motom (l). Neki aditivi sistema za hladenje koji se nazivaju i zaptivaci mogu da sprece opravku posta zatvaraju mesta koja ·propustaju. Smestene su izmedu glave dlindra i bloka motora. cepova. CEPOVI NA BLOKU MOTORA. Ako pumpa pokazuje bilo kakve tragove curenja iz ovag ventilacionog otvora. U slucaju da propustaju (2). Oni SU smesteni na bloku motora. primeticete na ivici tragove tecnosti za hladenje koja je tamne boje.yojim spojevima pomocu crevnih obujrnica»kini" (3). Prosebm vck lrajanja crcva hiadnjaka je ako 40. 5.

ISPUSNA SLA VINA. oduvajte je komprimovanim vazduhom. insektima iii otpacima jer i to smanjuje uCinak hladnjaka. Mozete sami da skinete hladnjak i da ga odnesete u radionicu na opravku.cioni kabl iii vakuumsko erevo. 8. kupite onaj koji tacno odgovara vasem tipu automobila. . Upozorenje: nemojte skidali poklopac hladnjaka dok je sislem zagrejan. 6. Detaljna vizuelna provera hladnjaka je veoma vaina. Lemljeni spojevi ne mogu da se olabave i prouzrokuju odvajanje tih delova ad hladnjaka. Ako rebra nisu dobro . Olabavljena rebra (mali tanki komadi mesinga nabrani izmedu cevi hladnjaka) moraju da budu dobro pricvrSceni izmedu cevi. zamena je neophodna. Primeticete da iz ventila izlazi regulil. HLADNJAK. Tragovi tecnosti za hladenje mogu da se uoee oko malih ventilacionih otvora sa· donje strane ventila. To eete utiniti na sledeCi natin: ispraznite ·hladnjnk. 7. Poklopac moze da se kupi u svakoj servisnoj stanici iii prodavnici auto-delova. Skinite poklopac pa proverite i njega. vruea leenosl za hladenje moie da pokulja iz olvora za sipanje i da vas opeCe. I . To cete primetiti po zelenkastobeloj koroziji na vrhu hladnjaka iIi u njegovoj blizini. narobto blizu spojeva creva. Aka ih ima. Proverite pazljivL" ventil da ne propusta. Mala slavina na dnu . Ako sumnjate da na povrsini hladnjaka ima prasine. (Pogledajte odeljak "Zamena hladnjaka«). Ponovite ovaj postupak obrnutim redosledom kada montirate nOv ventil koji se moie nabaviti u svakoj prodavniei auto-delova. Neki poklopci imaju podizae da bi se smanjio ovaj pritisak. skinite ereva spojena za regulaeioni ventil grejaca i skinite venti! sa sedista. Ovo sprecava ispravno funkcjonisanje poklopca. Prove rite da povrsin a hladnjaka nije zacepljena pr"sinom. \ vanje mogu da pomognu izvesno vreme. ! I .pricvrscena. hladnjak moze da se pregreje jer ne moze da odaje toplotu. Sredstva za zaptiI . POKLOPAC HLADNJAKA. ali pre iIi posle hladnjak ce morati da se skine i popravi. Ako yam je potreban nov poklopac.. sto moze da dovede do propustanja tecnosti za hladenje i pregrejavanje.dva creva. Jpak je najbolje da pusrite sistem da se okladi pre nego sto skinete poklopac rodi provere. Pogledajte sa unutrasnje strane da Ii ima korozije iii da nisu ispucale gumene zaptivke. Pogledajte da Ii ima tragova propustanja na prednjoj iIi zadnjoj strani hladnjaka.. On je pod pritiskom i kada se poklopac skine. Osvetlite ga jakom svetiljkom da biste proverili da bocne trake za nosenje i nosaCi nisu olabavljeni.

133 ------. spojnica ce stalno proklizavati. Spojnica je ispunjena tecnostu na bazi silikana. Neispravan motor ventilatora iIi prekidac termostata koji ne ukljucuje ventilator moie da dove de do pregrejavanja motora. Poklopac glave cilindra (4) sc nalazi na vrhu g!nve Vizue!na provera da nem" tragova tecnosti za hladcnjc (5) moze ponekad da ukai e na propusranje. I ____________________________________ . Svako primetno slobodno pomeranje (pod pretpostavkom da su lezajevi osovine pumpe za vodu ispravni) znaei da treba zameniti spojnicu venti la134 tora. ELEKTRICNI VENTILATOR. Postoji nekoIiko natina da se proveri spojnica ventilatora.:.----SISTEM ZfJ\ HLADENJE pajte je da proverite da li je vlazna. Da biste proverili kolo elektricnog ventilator a. Kada je motor jskljucen. znaCi da je spojnica neispravna i da je treba zameniti. uhvatite lopatice ventilatora i pokusajte da protresete ventilator napred-nazad. sponll za poddavanje (4) i kubl (5). Proverite i njih da Ii propustaju. Ispusna slavina moze da se kupi u prodavnici auto-delova. OpiTecnost za hlade!lje mote da procuri ako zaplivke nft gJavi cilindra (1) koja sluzi kao zaptivac izmedu gJave cilindra (2) i blob motora (3). Ispusna slavina se ponekad nalazi i na bloku motora.-----. SPOJNICA VENTILATORA. stavite komad kartona ispred hladnjaka. 9.1 U . to moze da dove de do pregrejavanja motora jer ventilator nete biti u stanju da se okrece dovoljno brzo da bi rashladio teenost za hladenje.')" spoju ereva grejata (1) i regulacionog vcntila grejabl (2).testa jc uzrok propu5lanja tccnosli za illadcnjc . Praverite takode da li je dobra zatvorena i da je neki kamicak nije ostetio. kada se tecnost istrosl.veGine hladnjaka takode moze da propusla. Neispravnu spojnicu mozete da proverite na jos jedan naein: ukljucite motor i drzite ga na praznom hodu sa povecanim brojem obrtaja sve dok ne dostigne norm aInu radnu temperaturu (ispred hladnjaka stavite komad kartona).1ulomobilu . Do propustanja maze doti i kod navoja cak i ako je slavina ispravna. Aka spojnica ventilatora iskace ili je neispravna.om I ii vakuumom . i] . ukljuCite motor i pustite ga da radi na praznom hodu sa povec'anim brojem obrtaja sve Rcgu!acioni venti\ grejllc. Ostali dclovi regulacionog vernila grejata su hn::gaslu poluga (3). 10.koji sc pokrece rui. Zatim ubacite motor u brzinu i istovremeno osluskujte kaka ventilator radio Ako ventilator ne ubrza svoj rad kada se motor zagreje.

dok ne dostigne normalnu radnu temperaturu. Pogledajte u fabricki prirucnik da vidite gde se nalazi relej ve. Ispitivanje sistema za hlaCfenje na pritisak Ala! i materijal • Ureclaj za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak • Adapter za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak • Zastitne naocare • Voda • Krpe A ko vizuelna provera sistema za hlaclenje nije ukazala ni na kakav problem. Ako je motor ispravan. Ispitivanje treba da se obavlja kada je motor hladan i iskljucen. releju ventilatora iii osiguracu kola. Posto iskljuCite kablove e!ektromotora. Ako nije.2-3 em ispod gomje ivice otvora za nalivanje hladnjaka. ventilator bi trebalo da radi aka je celo elektricno kolo ispravno. . koristite produini kabl za spajanje. U tom slucaju iskljuCite motor i proverite motor ventilatora. Aka se ne okrece. proverite pomocu ommetra osigurac kao i celo elektricno kola. Otvorite poklopac motora. Poglejte nivo teenosti za hladenje. 1. napunite hladnjak vodom do predviclenog nivoa. Sistem za hlaclenje ispituje se na pritisak na sledeCi naCin. Ommetar iIi kontrolna lampa sa ugraclenom baterijom pokazace da Ii prekidae fadi iIi ne. Ako ventilator radi. Napunjen sistem za hlaclenje pump a se sve dok se ne dostigne pritisak oznaeen na poklopcu hladnjaka. Aka termostat ima sarno jednozilni provodnik i aka se prikljuCi za masu. Budite obazrivi kada skidate poklopac hladnjaka. Aka je termostat ispravan. a zatim se posmatra da Ii sistem propusta. Ona (reba da bude do predvidenog nivoa . sledece sto treba da uCinite je da ispitate da Ii sis tern pod ·pritiskom propusta. Ako se nista ne dogodi pas to ste premostili termostat. N ajsigurniji i najefikasniji naein ispitivanja sistema za hlaclenje na pritisak je koriscenje instrumenta koji koriste profesionalni mehanicari. zamenite motor. Kod termostata sa dvozilnim kablom. mazda postoji problem u elektricnam kalu. ventilator treba da se okrece.ntilatora. skinite prekidae termostata i proverite ga taka 5tO cete kraj uroniti u kljucalu vodu. Ako se ventilator ne ukljuCi u roku od nekoliko minuta) znaCi da postoji neki kvar u elektricnom kolu motora ventilatora. 2. Napomena: obavite ispitivanje kada je motor hladan. Skinite poklopac hladnjaka. spojite ventilator direktno za akumulator automobila pomocu produznih kablova. Taj ureclaj je mala rucna pumpa koja se pricvrsti na hladnjak urnes to poklopca.

Upozorenje: nosite zastitne naocare i pazite da 'ne stojite u pravcu mlaza aka vam crevo prsne II ruci. Obratite paznju na ispupcena mesta na cevovodima hladnjaka iii grejaca. UkIjuCite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta da bi dostigao normainu radnu temperaturu. Pumpajte sve dok se dostigne pritisak oznaeen na poklopcu hladnjaka. On se nameSta isto kao i poklopac hladnjaka.iaka. Pritisnite i istegnite creva.3. (1) pokJopac. hIadnjaka je konstruiran tako da se otvara pri odredenom pritisku. Posmatrajte pad pritiska na ureclaju za merenje pritiska. Trebalo bi da se drzi i da ne opada bar 2 minuta. (5) vaku umski ra5teretni venti!. (3) gornja z:lptivka. posto se na ovim delovima vidi da propustaju sarnO kada su zagrejani. kvar treba odmah popraviti. 6. Skinite ureclaj za ispitivanje pritiska sa otvora za nalivanje hladnjaka. Ona ukazuju na to da je materijaI popustio iii da je mozda ispucao. 4. Ovaj ureclaj moie da se upotrebi i za ispitivanje poklopca hladnjaka na pritisak. 5. 9. proverite komande grejaca unutar automobila da ne propustaju kod ventila. Isto tako. hi adnjak i regulacioni ventil grejaca. 7. cepove na bloku motora. sistem negde propusta. 11. Poklopac SISTEM ZA HLADENJE ® PokJopac i otvor za nalivanjc hlacin. Ne iskljucujte motor. Pogledajte mesta oko pumpe za vodu. VeCina ureclaja ima venti I za izjednacavanje pritiska. Veoma mali gubitak pritiska tokom sledeCih nekoliko min uta moze da se zanemari. Namestite na otvor za nalivanje hladnjaka ureclaj za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak. U protivnom. Uredaj za ispitivanje sistema za h!adenje nu pritisak namdta se na . (6) pre!ivna cev. Pumpajte uredaj za merenje pritiska do odredenog nivoa (ako vee nije na njemu). (7) gornji i (8) donji zaptivni prsten i (9) zaplivnc povrSine poklopca. (2) opruga regu!ator3 pritiska. iskljuCite motor ispitivanje je zavrseno. odmah ga popravite. zaptivke na glavi cilindra. Prove rite da Ii propusta oko vodene pumpe (pogledajte pokretne delove) i regulacionog ventila grejaca. 12. Ako pronadete mesta koje propusta. Protresite svako creVQ na kraju spoja da biste proverili da Ii evrsto drzi kada je sistem pod pritiskom.· Zamenite poklopac ako se suvise brzo iii suvise sporo otvara. (4) danja zaptivka. Ako pritisak naglo opadne pas Ie nekoliko minuta. Ako primetite znake propustanja. 136 10. Poklopac moze da se ispita pomocu adaptera na uredaju za ispitivanje pritiska prema prilozenim uputstvima. Skinite uredaj za ispitivanje sa poklopca hIadnjaka i po novo namestite uredaj na otvor za naIivanje hIadnjaka. 8.

. To omogucava da se teenost za hladenje dobro promesa sto je potrebno za dobijanje taenog rezultata na uredaju za ispitivanje antifriza. ldealna mesavina je rastvor u razmeri 1: 1. teenost za hladenje maze da se zamrzne pri niskim temperaturama sto maze da dovede do pucanja bloka motora usled sirenja teenosti. postupite prema sledeCim uputstvima: 1. Takode. Da biste proverili sredstvo za hlaclenje u hladnjaku svog automobila potreban yam je ureclaj za ispitivanje antifriza. Nivo tecnosti za hladenje mozete proveriti u rezervoaru -plasticnoj posudi koja se nalazi blizu hladnjaka zahvaljujuCi tome sto je providna i obelezena oznakama za oCitavanje nivoa teenosti za hladenje. zatvoreni sistem hlaclenja. Provera tecnosti za hladenje Ala! i materijal • Uredaj za ispitivanje antifriza • Klesta • Krpe • Posuda • Antifriz • Voda SISTEMZA HLAE>ENJE T eenost za hladenje koja se koristi u sistemu za hladenje sastoji se ad antifriza i vade.otvor za nalivanje hladnjaka. kupite sarno proizvod na bazi etilenglikola sa aditivima za spreeavanje korozije Ciji je rok trajanja godinu dana. Ovaj sistem radi taka sto visak tecnosti iz zagrejanog hladnjaka odlazi u rezervoar gde se zadctava sve dok se hladnjak pan ova ne ohladi. Kada kupujete an. naroCito pri malim brzinama kretanja. tzv. 13. Pailjivo procitajte etiketu. Stoga pogledajte u prirucnik za vas automobil da utvrdite da Ii je blok motora od aluminijuma. Upo- .titu ad smrzavanja do -35'C. Da biste proverili da Ii je hladnjak u vasem automobilu zasticen protiv smrzavanja. lspitivanje teenosti za hladenje treba obaviti posto je motor radio najmanje nekoliko minuta.tifriz. Aka vas automobil ima blok motora od aluminijuma. Proizvod ne odgovara standardu aka na nalepnici pise da rastvor etilenglikola i vode u razmeri 1: 1 ne obezbecluje za. Skinite uredaj za ispitivanje pritiska sa otvora za nalivanje hladnjaka. dodajte iskljuCivo antifriz na cijoj ambalazi pise da je bezbedan za takav tip motora. Ako je koncentracija antifriza nedovoljna (vise vode. Mcrae pokazuje gde sistem za hladcnje propusta. Uredaj za ispitivanje antifriza iii hidrometar veoma je sWoan hidrometru za ispitivanje akumulatora. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. manje antifriza). Noviji tipovi automobila obieno imaju sistem sa recirkulacijom teenosti za hlaclenje. 14. maze da dade do pregrejavanja motara.

To se jasno vidi kroz otvor hladnjaka. veCina uredaja ima tabelu koja pokazuje temperaturu do koje je teenost zasticena od zamrzavanja. Podizanjem po luge navise. Usisajte dovoljno tecnosti u uredaj tako da se plovak u staklenoj cevi polako podignc navise. Kada pritisak dovoljno opadne. a na osnovu broja ioptica koje plivaju u teenosti za hludcnje usis.zorenje: nikada ne skidajte poklopac sa hladnjaka kada je motor ugrejan da ne bi iz/eteo mlaz kljui'ale tei':nosti pod pritiskom.pricekajte najmanje· 15 minuta posto ste podigli poklopac motora i iskljui'. Aka imate uredaj za recirkulaciju ternosti za hladenje. otvorite klestima ispusnu slavinu na hladnjaku i ispustite aka 1/3 teenosti iz hladnjaka u jedan sud.: hladnjaka. OCitajte rezultat na skali na pJovku na mestu gde je niva tecnosti najvisi. Neki tipovi hladnjaka imaju na poklopcu polugu ili dugme. 4. usisajte uzorak tecnosti u uredaj za ispitivanje antifriza i oCitajte rezulta!. hladnjaku je potrebno eiscenje. pri izuzetno hladnom vremenu. IskljuCite motor. teenost pokulja napolje. zastita ad zamrzavanja treba da odgovara veCini vremenskih uslova. Napomena: postoje dva naCina za smanjenje pritiska u sistemu za hladenje. Nivo tecnosti za hlaaenje treba da bude 2-3 em ispod gomje ivice otvara za nalivanje hladnjaka. ponovo ukljuCite motor. (Videti »Ispiranje sistema za hladenje« objasnjeno u ovom poglavlju. iii pritiskanjem dugmeta. skinite donje crevo hladnjaka da biste ispustili teenost za .35 'C.ml: u hidrometar I. Napomena: aka vas automobil nema hladnjak sa ispusnom slavinom. Medutim. smanjice se pritisak. (Obavezno upotrebite nekoliko krpa da se ne biste opekli). Budite spremni da se brzo pomerite ustranll aka vmca 137 SISTEM ZA HLA£lENJE Hidrometar'la ispitivanje tecnosti Zil sa pel loplica pobzuje stepen zastite od zamrzavanja koju pruia anlifriz. Ova se radi taka sto se pritisne i opusti pumpica na vrhu uredaja uvueenog u tecnost za hladenje. Ako je rezultat dobijen na uredaju za ispitivanje antifriza -30"C. Dolite zatim 1/3 Cistog antifriza. Postoji i drugi tip uredaja sa lopaticama. mazda ce biti potrebno da vas sistem za hladenje izdrzi do . Ako je teenost tamna iii crvenkasto-mrka. pritisnite poklopac i nastavite da ga okrecete da biste ga skinulL 2. Drugi tipovi hladnjaka imaju poklopce konstruisane 138 tako da se okrecu do jednog zareza.ili motor pa tek onda skinite poklopac sa hladnjaka. Proveriteoeitan rezultat sa tabelom na uredaju za ispitivanje. Ako je teenost Cista i blstra. Ako)e motor suviSe topao. Uputstva za upotrebu ovakvag uredaja za ispitivanje antifriza nalaze se na samom uredaju. mozete doliti antifriZ u dodatn! rezervoar.) 3. Upozorenje: teenost za hladenje ee biti vruea. Polako skinite pOklopac hladnjaka.

Na kraju. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. najbolje je da se ispusti teenost iz celog sistema za hladenje i da ga ponovo napunite meSavinom antifriza i vade u razmeri 1: 1. Ako je rezultat -15'C iii vise. Postoji nekoliko nacina za Ciscenje sistema za hladenje od kojil! neki zahtevilju profesionalnu opremu. Napomena: pre nego s\o dodate antifriz) proverite da sistem nigde ne propusta. . Ispustite stafU tecnost za hladenje i napunite sis tern za hladenje vodom. Ispiranje sistema za hladenje Alai i malerijal • Klesta • Odvijac • Noz • Bastensko crevo • Posuda • Krpe • Crevo hladnjaka • Hemijsko sredstvo za ispiranje • Antifriz • Voda • Pribor za ispiranje S istem za hladenje moze godinama da fadi dobro ako ga odriavate u cistom stanju i menjate antifriz najmanje jednom u dye godine. Ako taj posao obavljate jednom gOdiSnje. Aka je rezultat dobijen na uredaju za ispitivanje antifriza izmedu -15 'C i . Posle toga ispraznite sistem i isperite ga Cistom vodom.hladenje. . sposobnost da stiti od korozije i stoga se mora menjati da bi ispravno funkcionisao tokom veka trajanja automobila.'I SISTEM ZA HLABENJE " 6. Ukoliko nemate jako zapusen sistem koji zahteva strucno reverzibilno ispiranje. dodajte nOV rastvor antifriza i vode. Ukljucite motor da biste tecnost za hladenje izmesali i proverite da Ii je nivo odgovarajuCi. Ako kupite kvalitetan proizvod i pridriavate se uputstava. mogu se koristiti postupci objasnjeni u ovom odeljku. moraeete da ispustite 2/3 rastvora iz hladnjaka i da ga zamenite antifrizom. Zatim sipajte sredstvo za Ciscenje i vozite automobil jedno kratko vreme iii pustite motor da radi pri normalnoj radnoj temperaturi. Amifriz vremenom gub. Postupak je jednostavan. ne bi trebalo da imate nikakvog problema. Budite pazljivi da se ne polijete. dovoljno yam je dobro hemijsko sredstvo za ispiranje. Pogledajte u priruenik za svoj automobil da biste videli koliko litara tecnosti za hladenje maze da primi vas hladnjak.30 "C. j " .. 5.

stavite ispod hladnjaka posudu koja moze da primi oko 10 litara tecnosti. pocece da isparava. se iz sve snage okiecu da bi se izvadila. Morate potpuno da ispraznite sistem za hladenje u automobilu.aM. Ako je mrkocrvena. moze da se skine i crevo sa nosaca. isperite rezervoar vodom. Posmatrajte stanje tecnosti ia hladenje koja se ispusta. 4. Upozorenje: teenost za hlaoenje moze da bude vruca aka ste izvesno vreme pre toga vozili automobiL Na nekim starijim tipavima bila ne postoji ispusna slavina na hladnjaku. sistemu za hladenje.. Ako teenost za hladenje nije mrkocrvene boje. Ako ni to ne pomogne. Jednostavno pritisnite krajeve obujrnice da biste njili pritisak i skinite je sa creva. presecite ih Dozern iake to ZD?Ci kupevinu novog creva. Taj nivo je otprilike 2-3 em ispod ivice otvora za nalivanje hladnjaka. zatvorite ispusnu siavinu iii penovo prikljuCite 139 SISTEM ZA HLA£>ENJE donje crevo hladnjaka. po mogucstvu na bazi kiseline. Kada ste potpuno ispustili tecnost za hladenje. Kada je dovoljno olabavljen. Zaprljani rezervoar magao bi da naskodi . Koristite bastensko crevo da napunite hladnjak vodom do predvidenog nivoa.a. aka se teenost za hladenje naglo ispusti. jednostavna pritisnite dugme iIi pOdignite polugu navise. . Klestima otvorite ispusnu na dnu hladnjaka. mIMem Pogledajte odeljak "Provera sistema za hladenje« da biste znali kako to da uradite. Zatim uzmite nekoliko krpa i polako okrenite poklopac hladnjaka do prvog zareza da bi sesmanjio pritisak. 3. Upozorenje: nikada ne skidajte poklapac sa vruceg hladnjaka. Kada se skine obujrnica. potrebno je jako hemijsko sredstvo za ispiranje. Creva su cvrsto priljubljena te je potrebno da. a pritisak padne na atmosferski. mora da se skine donje crevo hladnjaka. moze da se upotrebi bilo koje sredstvo za brzo ispiranje. Pritisnite nadole poklopac i pazljivo ga izvucite posto se pritisak smanjio. Neki automobili imaju poklopac hladnjaka sa dugmetom iIi polugam za smanjivanje pritiska. 2. Sipajte sredstvo za ispiranje (kupljeno u prodavnici auto-delova) u hladnjak. Zatim skinite poklopac sa hladnjaka da bi se tecnost za hladenje lakse ispustila. obujrnica 'maze da se skine sa creva. Spojevi creva hladnjaka osigurani su dvema vrstama obujrnica (»selni«). Obujmice sa oprugom skidaju sa klestima. Obujrnice sa zavrtnjem mogu se olabaviti okretanjem zavrtnja pomocu odvijac. Upozorenje: posto oCistite sistem ukljucujuti i dodatni rezervoar uredaja za recirkulaciju. 1. Da bi se ispraznio takav tip hladnjaka. Da biste uprostili posao. Stoga pustite motor da se ohladi.

SISTEM ZA HLA£)ENJE ... 8. . obicno oko 15 minuta.5.. Taj pribor se montira i koristi na sledeCi nacin: 1. ..' -. 7.. 6. . To je jedno od dva creva koja se pruzaju od protivpoiarne pregrade na Jevoj strani prostora za motor. Skinite poklopac sa hladnjaka a zatim isperite sistem vodom po drugi put da uklonite sve tragove hemikalije koja bi kasnije mogla da ima koroziono dejstvo.. ! . Potpuna odvrnite komande grejaca. 9. Ispiranje ponavljajte sve dok voda ne bude bistra.1'. : ! : ! .. ... ! . .. Zatvorite ispusnu slavinu iii ponovo prikljucite donje crevo hladnjaka. VeCina proizvodaca preporucuje mesavinu u razmeri 1: 1. Zaustavite motor i po novo ispustite teenost iz sistema za hladenje kao sto je vee objasnjeno. strujanja rashladnag f1uida. 10. Tamne streli ce pokazuju 10k. Pribor za ispiranje sastoji se od T-komada. Voda za ispiranje sistema za hladenje moze potom da se dovcde bastenskim crevom (5). poklopca za T-komad. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. U nekim slutnjevirna. . Svetle strelicc pokazuju prikljucke dovodnog crcya hl<ldnjaka..~ ~ : ! . Upotreba T-komada za ispiranje Ovaj postupak ukljucuje upotrebu pribora za ispiranje koji postaje sve popularniji kako medu amaAutomobil moze da ima jedan od dva lipa hladnjaka: rash!adni fluid moze da 51ruji horizontalno (levo) iii vertikalno (desno). ova obezbeduje da rastvor ·za ispiranje prode kroz ceo sis tern i opere i jezgro gretaca.. Da biste odredili zapreminu sistema za hladenje.. Pronadite dovodno crevo grejaca.. 140 1. I i '! 1 \ l .. UkljuCite motor i pustite ga da radi onoliko koliko je naznaceno u uputstvima datim uz hemikaliju za ispiranje. Vratite na svoje mesto poklopac hladnjaka.. Crevo . Napomena: ovo je dobra prilika .. T·komad moze da se zntvori poklopcem (6). dye obujmice i usmerivaca za vodu. ! : = ~ T-komad za ispiranje (1) moZe da se montira na crevo grejaca (2) koje se pmia od blob motora i spojeno je pomocu obujmica sa oprugom (3) iii sa zavrtnjem (4). pogledajte u prirucnik za vas automobil. taka i meau profesionalnim mehanicarima. I !¥I?. terima.da sperete crevom insekte i prljavstinu koji su se nakupili na rebrima hladnjaka. . . a zatim napunite hladnjak mesavinom sveze vade i antifriza.

. Ako je potrebno jos teenosti.. Montirajte T-komad izmedu dva isecena dela. Stavite obujmicu na kraj svakog isecenog komada. Na kraju. Podatak 0 zapremini sistema za hladenje nac.. Presecite to crevo na sredini ostrim nozern. Pazite da T-komad dobro prianja uZ odseKilda ispirate hladnjak preko T-komada. 3. voda iz bastcn5kog creva (1) treba cia teee sve dak tecnost koja iz]azi iz usmerivaca montiranog na otvor za nalivanje hladnjaka nije bistra. sipajte Cist antifriz. 2. 3 litra antifriza za sistem za hladenje je 6 Iitara. Najbolje je pricckati da se motor ohladi... " .~ .. Takode skinite usmerivac sa otvora za nalivanje hladnjaka. Skinite poklopac hladnjaka. Obujmice (2) koje dne T·komad na creYU grejaca (reba da budu evrsto stegnute. Zatim ukljueite bastensko crevo i ispirajte sistem za hladenje sve dok voda koja istice iz • hladnjaka ne postane bistra. obujmice sa oprugom zategnite klestima. 1skljueite motor i proverite nivo tecnosti za hladenje. Vratite obujmice na mesta i zategnite ih odvijacem. u suprotnom. cete u prirucniku za vas automobil. cene de love creva.nemojte jos da vracate poklopac na T-komad. Ueinite ovo polako i pazljivo. 4. 7.~ ..je obieno prikJjuceno za blok motora. Zamena remena ventilatora Alat i materijal • Kljucevi iii ozubljeni kljuc sa umecima • Poluga • Uredaj za ispitivanje remena . proverite da Ii su svi spojevi evrsti i vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. Ulijte dovoljno antifriza u hladnjak da se napravi mesavina 1: 1 . 5. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne dostigne uobiCajenu radnu temperaturu.. bistra voda ce isteCi iz T-komada tako da ce mdavina biti u razmeri 1: 1 kada se doda predvidena kolieina. moie dod do curenja bda sistem za hladenje pocnc da radi. 10. Skinite poklopac na T-komadu. lspirajte sve dok ne pote{:e bistra vada. a ne za crevo grejaca koje vodi do pumpe za vodu. 1skljuCite vodu i skinite bastensko crevo sa T-komada . 141 ---.... 11. 6. Stavite usmerivac za vodu u otvor za nalivanje hladnjaka da bi usmeravao vodu kada pocne da istice.na primer. Stavitc poklopac na T-komad. Posto se ulije antifriz.. a zatim ga spojite sa bastenskim crevom. 142 9. Isk!juCite vodu i skinite crevo. SISTEM ZA HLADENJE Pribor za ispitivanJe h"]udnjaka se sastoji od usmerivaea vode (deflektora) koji se st<lvlja u otvor za nalivanje. 8. Okrenite dugme grejaea na tabli sa instrumentim a do kraja da biste bili sigurni da je i grejac opran.

Suvise labav remen ne moze da obezbedi odgovarajuce hladenje pri malim brzinama kretanja. ® 143 -.. sledece sto treba da proverite jeste da Ii je pravilno zategnut. dalje pokrete remen.cen). Ako je u losem stanju. Medutim. kao i vazdusna pumpa uredaja za preCiscavanje izduvnih gasova. taka dOl. (3) uglacan. Napomena: skora svi poprecno postavljeni motori i neki poduzno postavljeni motori imaju elektricni ventilator koji se ne pokrece remenom. svaki uredaj koji pokrece pogonski remen moie se olabaviti i skinuti tako da on moze da se skine. mozete da skinete rem en sa kaisnika pumpe za vadu (4). Zmijoliki pogonski remen (1) praviino se :tarde pomotu opruznog zatezno g kaisnika (2). SISTEM ZA HLAElENJE 0-_--. (2) nat op!jen uljcm. Da bisle zameni!i remen. Ovo se fadi dok je remen jos uvek u automobilu (motor treba da je isklju. Medutim. zamenite gao Aka je u ispravnom stanju. Remen na sistemu za hladenje iii kais ventilatora pokrece sklop ventilatora i pumpe za vodu.' /.1.. Jednostavno popustite vijke za . Zamena remena ventilatora nije tezak posao.• Remen ventilatora • Ostali pogonski remeni S istem za hladenje koristi jedan od nekoliko pogonskih remena koji pokrecu delove kao sto su alternator. (4) pocepan i (5) odvajanje slojcv3. Mozda cete morati da skinete remen servo-upravIjaca iii kompresor klima-uredaja da biste dosli do njega. pumpa servo-upravljaca.. treba proveriti dve stvari. pumpu za vodu na ovim motorima i I) ij ! . Da biste skinuli remen ventilatora (1). kompresor klima-uredaja. Gurnite poiugu nadole da bisle podigJi zatezni kaisnik. Prvo treba proveriti stanje remena. cesto isti koji pokrece i alternator. Prilikom ispitivanja remena ventilatora sistema za hladenje. o!abavite vijke na ahernatoru ( 2) i poyudte alternator prcma ventilatoru (3). Suvise zategnut remen moze da optereti lezajeve u pumpi za vodu. provucile polugu (3) pored maza iice na poklopeu za oprugu (4) i pokretnog pok!opca na kaiSniku (5). " 'i ® NajceSca osteccnja zbog cega treba zameniti remen: (1) ispucan.

a zatim idite prema hladnjaku. obicno' traju oko tri godine. Napornena: na motorima na kojima se nalazi jedan jedini vijugavi remen za pakretanje svih I I I I I ureclaja. 2. Zamenite ih po potrebi. Uvrnite remen i pogledajte da nema opterecenja. 5. Remen na ventilatoru moiete da promenite na sledeCi naein: 1. zaseke iii uglacane ivice. remen ventilatora u sistemu za hladenje pokrece i alternator. Kada pomocu vetikog odvijaea iIi poluge odgurnete unazad zatezni kaisnik. Proverite da na njima nema ostecenja navedenih u tacki 1. iskrzane ivice.· Pocnite od remena najblizeg hladnjakll. Prilikom kupovine novih remena. remen se moze skinuti i montirati nov. Nikakvo podesavanje nije potrebno posto ce zatezni kaiSnik automatski podesiti odgovarajucu zategnutost remeha. povucite dec koji je u pitanju prema ventilatoru i skinite remen(e).to ga moze ostetiti. Ne zaboravite da zabelezite u koji zleb kaisnika dolazi koji remmen da bi posle mogli da ih vratite na svoje mesto. proverite da Ii ste uzeli adgovarajucu veliCinu. kao veCina delova izradenih od gume.m stanju. Po novo montirajte ventilator i pogonske remene. Olabavite vijak za pricvrsCivanje alternatora (na dnu). Ako yam pogonski remeni na drugim delovirna onemogucavaju pristup. Habanje remena ventilatora najbolje se primecuje ako se pogleda sa donje strane koja dodiruje ileb kaisnika. Remeni su abieno razliCitih veliCina i ne mogu se zamenjivati. uljane mrlje. 3.pricvrsCivanje i podesavanje i povucite deo prema ventilatoru. Potralite naprsla iii krta 144 mesta. zategnite ih polugom. Aka pronadete bilo koje od ovih ostecenja. Napomena: nemojte pokusavati da montirate nov remen prebacivanjem preko kaisnika pomocu odvijaca . zamenite remen. 4. Pazite da ne ostetite nijedan dec koji gurate polugom. Ovim ce se remen dovoJjno olabaviti da moze da se skine. Gumite alternator prema ventilatoru i skinite feruen ventilatora. Dok drzite remen u zategiluto. olabavite vijke za 'pricvr$Civanje i podesavanje bilo kojim kljucem iii ozubljenim kljllcem sa llmetkom. Remeni ventilatora. Kada sve remene vratite na svoja mesta. kao i vijak za podesavanje (na vrhu). Na mnogim tipovima automobila. Poenite od remena koji je najblizi motoru. izlizana mesta. pritegnite vijke za pricvrsCivanje j . Napomena: nemajte seCi remen da biste ga skinuli aka yam nov za zamenu nije pri ruei. remen se moze osloboditi pritiskanjem zateznog kaisnika polugom.

6. Creva se menjaju na sledeCi naCin: 1. poluge i odgovarajuce kljueeve ne bi bilo lose stalno imati u automobilu. Ispraznite sistem za hlaclenje. Zamena creva nije Teska kao sto to moze da se uCini kada se atvori poklopac motora. Klestima alabavite ispusnu slavinu hladnjaka koja se nalazi pri dnu. Ako ste nedavno dodali antifriz i hocete da sacuvate tecnos! za hlaclenje. Time se izbegavaju kasnije opravke i smanjuje mogucnost kvara. VeCina iskusnih mehanicara preprucuje da se sva creva zamene SISTEM ZA HLADENJE Alat i materijal • Klesta • Odvijac • Noz' • Posuda • Papir za glacanje (»smirgla«) • Creva hladnjaka • Crevo grejaca • Obujmice (»selne«) • Zaptivka kada jedno popusti. Skinite obujmice unazad duz creva. Olabavite obujmice na crevu iii crevima koje nameravate da zamenite. Da biste ispustili tecnost iz hladnjaka koji nema ispusnu slavinu. Proverite da Ii su svi remeni vraceni na odgovarajuce kaisnike. Mozete kupiti ureclaj za ispitivanje remena pomocu koga cete moCi preciznije da ih zategnete. ispustite je u cistu posudu. UkljuCite motor i prove rite ih jos jednom. Obujmice sa oprugom moraju da se pritisnu klestima. zato sto novi remeni ventilatora teze da se istegnu posle montiranja. Neke obujmice imaju zavrtanj koji se olabavljuje odvijacem. dovodno i odvodno creva grejaca i obilazno crevo pumpe za vodu. Creva su cesto pri- . U sistemu za hlaclenje ima pet vrsta creva: gomje idonje crevo hladnjaka. Preporucuje se periodicna provera femeDa ventilatora. Zategnutost remena treba da se praveri i treCi put. skinite poklopac hladnjaka. Skidanje i namestanje creva C evovOdi hladnjaka i grejaea obicno imaju vek trajanja od oka tTi godine. Podesite z3tegnutost remena da ne bude vise od 1-1.5 em ugiba kada ga pritisnete prstom. Da biste ispraznili sistem za hladenje. Rezervne remene. 3. 2. moracete da skinete donje crevo hladnjaka. To yam moze pomoCi da izbegnete kvar koji se obicno dogada u najnezgodnijem trenutku.podesavanje. Uvrnite creva da vidite da Ii se krajevi skidaju sa odgovarajuCih prikljucaka. Napomena: na nekim starijim tipovima automobila ne postoji ispusna slavina na hladnjaku. Upozorenje: ovaj posao treba obaviti kada je motor hladan. posle tri do cetiri nedelje.

kupite elasticno.originalnog. Uopsteno govoreci.. Ako je u pitanju donje crevo hladnjaka. Obujmice sa oprugom sc klcsrima (gore). Ako na prikljucku ima naslaga stvrdnutog cementa. STSTEM ZA HLAElENJE 146 Ccvovodi u tipienom siSlemll za hladcnjc: (I) gomjc i (2) dOlljc crev o hladnjaka. elasticno crevo moze se koristiti umesto odgovarajuceg . Cevovodi u sislemu za hladenje imaju fazlicite vrstc obujmica. Po'. Pokusajte da kupite iIi nabavite odgovarajuce crevo za vas tip automobila. sastruzite ih ili skinite haTtijom za glacanje. ponesite staro da biste ga uporedili sa novim. mogucstvu. NaznaCite tacno koje crevo ielite. pohab::mo iii osteccno crevo (1).--•. Obujmice sa zavrtnjem (dole) skidaju 5e odvijacem. .ljubljena za metal i jedini nacin da ih skinete je da ih odsecete nozem. (3) dovodno i (4) odvodna crcvo i (5) obiiawo crc\'o . obujmice imaju ogranicen vek trajanja. zaptivaca iIi korozije. 4. i:iu! L !In i· Da biste zameniii izlizano. Ukoliko je duiine i veliCine.. Pazite da kupite obujmiee odgovarajuce veliCine.i ! r . I S: I < I \r! . Kupite nove obujmiee osim ako one sto imate nisu potpuno oCllvane. slavite zaptivku (3) i proveritc da Ii su obujmice cvrsto spojene (4). istrljajtc prikljuckc za giacanje (2). 6. . a zatim obrisite. napravite prorez duzine 10 cm od kraja creva. I -i 1 I I I I 5. U slucaju da ne moiete da nabavite odgovarajuce crevo.J . Ono je predvideno da izdrzi pritisak pumpe za vodu. bice yam potrebno iicano armirano crevo. 145 ----.

Za opruzne obujmlee koristite klesta za stezanje zavrsetaka. Stavite na prikljucak. 'II J . Namestite obujmice na oba kraja creva. On delimicno smanjuje protok tecnosti za hladenje do hladnjaka kada je motor ® 0/ 0 / d' C) . Illl . termostat . I _________________________ I i i J 1 . 9.uredaj osetljiv na temperaturu . Ako je potrebno.7."I! I Ii· t III Ii !II I 1\\ Ii . 10. ponovo pritegnite obujmice. Obujmica treba da se nalazi na razdaljini od 2-3 em od kraj a creva. Proverite spojeve da ne propustaju. Ponovo napunite sistem za hladenje i vratite na svoje mesto poklopac hladnjaka. 8. UkljuCite motor i pustite ga da fadi 15-20 minuta dak ne dostigne radnu temperaturu.1'1 J ' J . vratite obujmice na mesto i zategnite zavrtanj. I I \ c ! \11 I i r J 1'1 I \ i r I" \ . Stavite zaptivac nll ocisceni prikljucak pre nego sto montirate novo erevo da biste bili potpuno sigurni da je spoj dobar.igra glavnu ulogu u sistemu za hladenje motora. Odrzavanje termostata P osta uCinak motora neposredno zavisi ad radne temperature.

(1) okvir. (9) obodna zllptivka i (10) pflruomc3. Mec!utim. O ni se zlltvaraju da bi sprecili prolazJk tecnosti kroz hladnjak bua je motor hladan. ~ I ! I ! I I I . __________ _ 147 _. (8) zaptivka.: vcn!iill. on maze da izazove i pregrejavanje iii probleme u vezi sa pregrejavanjem. . I ._UI:.: da bi propuStili tecnost da cirkulise kana je motor Z. (5) Z3vojnll opruga. grejac u automobilu nece proizvoditi dovoljno toplote po hladnom vremenu.. moze da traje godinama. termostat se sirom atvara da bi omoguCio maksimalan protok tecnosti Za hladenje. Ala! i ma!erijal • Odvijac • Klesta U prescku su prikllZllni dci(l\'i lcrmoStJlll. Aka je termostat stalno otvoren. I I . (4) gumena membrana. a otvarllju s!._. . . ~ -_""'-1 I II. . (7) zaptivka venlila.1 c:. Lako je ustanoviti da Ii je termostat ispravan. Odnosno.ldenje. 1'1\. kada je motor topao. Ispraznite hladnjak u sistemu za hladenje prema uputstvima iz pogJavlja »Ispiranje sistema za hladenje«. Termostati su osetljivi na promenu temperature tecnosti ZJ hl. izazvace pregrejavanje. (6) seog!!. Kasnije. Kada je sistcm za hladenje Cist i radi pri normalnim tempcraturama. To se radi na sledeCi naCin: • Komad drveta • Posuda • Termometar • Komad zice • Strugac • Termostat i zaptivac • Voda • Krpe bez dlacica • Prstenasti zaptivac • Obujmice 148 1. (3 ) cilindllf od voska. ako se ne otvori.1m III. . Cime se ubrzava proces zagrevanja. (2) klip.1[!rej3IL • Kljucevi iii k1juc sa ozubljenjem i umecima • Cekic hladan.

Pronadite kuCiste termostata. 6. 4. Nastavite sa grejanjem sve dok voda ne dostigne 10°C iznad donje temperature predvidene za termostat. On je obicno naznacen na sam om termostatu. 7.. Ako ne mozete skin uti vijke obicnim kljucem. skinite ga tako sto cete staviti komad drveta na kuCiste i lako ga udarati cekicem dok se ne olabavi.. Izvadite termostat iz bloka motora i stavite Cistu krpu u otvor da unutra ne bi usIa prljavstina. 8. kuCiste termostata moze da se nalazi na prednjoj iIi zadnjoj strani mot ora. Stavite posudu sa vodom na pee i spustite u nju kuhinjski termometar. upotrebite ozubljeni sa umetkom odgovarajuce veliCine. Upozoreuje: veCina termostata je slii'na i zato postoji mogucnost da kupite i montirate termostat koji nije predviden za SISTEM ZA HLA9ENJE Tennostat se nalazi u svom kuCiS\u. i povezan je sa gomjim crevom hlad. moze da ometa rad komandi motora sto dovodi do pove- . Na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju poprecno postavljen motor. prvo skinite gamje creva hladnjaka na kuCilllU tennostala kaje se nalazi na vrhu bloka mOlOr. Za!im skif'lite dva vijka koji pricvrscuju kuciste za blok motora. SuviSe »vruc« termostat moze da izazove »fijukanje« i detonacije u motorn. Na poslednjim tipovima auto mobil a koji imaju motor sa elektronskim komandama izuzetno je vazno zameniti termostat onim koji ima odredenu ternperaturu. 3. N a nekim vozilima pronaCi cete ga u posebnom'kucistu koje je pricvrsceno za gomje crevo hladnjaka. treba ga zameniti. 10.. Odvijacem olabavite zavrtanj na obujmici. uCinite to klestima. Zagrejte vodu do 5-8 °C ispod predvidene donje temperature termostata. 5. Ako je u pitanju obujmica sa oprugom. Skinite kraj creva sa prikljucka. Dobro proverite tehnicke podarke pre nego fro izidete iz prodavnice auto-de/ova. Skinite obujmicu gomjeg creva hladnjaka sa kuCista termostata. 9. na vrhu prednjeg dela. Pogledajte u fabricki prirucnik ako niste'sigurni gde se nalazi termostat. Da biste doSH do termastata. Izvucite kuCiste termostata. Ako se ne otvori. treba ga zameniti.. Spustite termostat u vodu pomocu komada zice i nastavite sa grejanjem. Trebalo bi potpuno da se otvori.p. Pre nego sto stavite nov termostat.!. Donja temperatura je tacka na kojoj bi trebalo da pocne da se otvara. ostruzite staru zaptivku i sredstvo za zaptivanje sa nosece povrsine bloka motora. Gornja temperatura oznacava polozaj kada je potpuno otvoren. njaka. Skinite dva vijka koja pricvrscuju kuCiste termostata za blok motora. a suvise »hladan«. Odredite temperatumi rasp on termostata. Ako se termostat suvise rano otvori. temperaturni raspon vaseg matora. Skinite obujmicu sa creva. 11. Ako se zaptivac stvrdnuo.:a 2. Termostat je obicno smeSten na bloku motora.

14. stavite nove. pazite da opruga i radni mehanizam ne budu okrenuti ka hladnjaku (iIi dole u motoru). Kada ste se uveriii da su svi crevni prikijutci sigurni. Napunite sistem mesavinom vode i anlifriza u razmeri 1: 1 pre rna uputstvima iz pogiavlja »Ispiranje sistema za hladenje«. 18.cane potrosnje goriva i povecane koliCine izduvnih gasova. Proverite da Ii je dobro zatvorena ispusna siavina na dnu hiadnjaka iii da ii je donje erevo hladnjaka sigurno. Kad god montirate nov termostat koristite novu zaptivku. 12. 15. Zatim pazljivo namestite zaptivku preka term 0stata i nosece povrsine bloka malara. Ako imate obujmicu sa oprugom. Stavite pokiopae hiadnjaka na svoje mesto. Upozorenje: nemojte suvise da ih priteiete. paiijivo proverite da nema propustanja na spoju izmedu gornjeg creva hi adnjaka i kuCista termostata. moracete da skinete kuCiste i pocnete posao od potetka. mogli biste da ga naopacke postavite u kuCiste. cvrsto pritegnite zavrtanj. Na termostatu pise: »napred«. Ako posie nekoliko zaokreta vijka propustanje ne prestane. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa abe strane zaptivke da biste obezbedili dobar spoj. Takode proverite ako spoja kuCista termostata i bioka motora. Stavite termostat na sediste u bloku motora. »gore« i »prema hladnjaku«. Ako nista ne propusta. biee vam za ovo potrebna klesta. Ona se obicno prodaje sa termo149 SISTEM ZA HLABENJE statoffi. Gumi!e cistu krpu (1) II olvor i skinit\! slaru . posao ja zavrsen. Ovaj dec termostata mora da se okrene prema hladnjaku. 17. uzmite kijut odgovarajuee veiiCine i pailjivo okreCite svaki vijak za po jednu cetvrtinu kruga. Pomerajte obujmicu duz creva sve dok ne dade na 2-3 em od njegovog kraja. Proverite da niste naCinili ovu gresku. pokusajte jos maio da zategnete crevnu obujmicu. Stavite dva vijka na kuCiste i pritegnite ih. Ukoliko do propustanja doiazi na spoju izmeclu kuCista i bioka motora. Ako primetite propustanje. Dok motor jos radi. Neki termostati imaju prirubnicu koja se mora staviti u poseban zleb. mozete panovo da napunite sistem za hiadenje. Skinite krpu. Ako ne pogledate ove oznake. Ako obujmice na crevima nisu potpuno ispravne. KuciSte termostata maze laka da pukne i da se slomije usled suvise jakog pritezanja. 16. UkijuCite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta kako bi postigao normalnu radnu temperaturu. Kada 'niste sigurni u koji polozaj treba da postavite termostat. 13. Postavite obujrnic'4 na creva i namestite gornje creva hladnjaka preko kuCista termostata. Stavite kuCiste termostata preko termostata i zaptivke. na obujmicama sa zavrtnjem. Montirajte tennostat.

. . mmeSlle sredstvo za zaptivanjc sa svih strana nove zaptivke (5) i stavitc jc preko termostata. (2) turbina.' Slavile krpe oko poklopca hladn.. Drugi znaci kvara su labavi i istroseni leiajevi. (4) zaptivka.aka da tdnost za hiadenje ne bi pokuijala napoije i eventuaino vas opekia. (7) otYor za montaiu i (8) (urbina....mje iii zaptivku... (7) sklop prirubnice i ieZaja.T r .osovina. Na dnu: turbina vodene pumpe (9) usmerava tecnost za hladenje iz hladnjaka ka motoru..... 151 Ii SISTEM ZA HLA£>ENJE I ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ..... (8) kuisnik.. Polako odvrCite poklopac hladnjaka do prvog zareza da biste ga uklonil....... U sredini: mnogi novi tipovi aulamobiJa nemaju zaptivke izmedu pumre za vodu i mNora.... jednostavno iskljuCite motor... odlutite da Ii cete panovo upotrebiti sillkonsko srcdstvo za zaptiv. Po potrebi dodajte jos tecnosti za hladenje.. To se radi na sledeCi naCin. Da biste ova proverili. (2) prcdnja caura... obicno se primeti kako pumpa propusta. Zamena pumpe za vadu je posaa koji izgleda tezi nego sto jeste. Kada menjate pumpu za vocu. Skinite poklopac sa hladnjaka. (6) vijci za prievrscivanje.. a and a pokusajte da pokreeete ventilator naprednazad.. Sistem treba da bude napunjen do 2-3 em ispod otvora za nalivanje hladnjaka.... (3) nosac VentilalOra iii pagona.. Upozorenje: u sistemu za hladenje ce se zadriati izvestan pritisak. pogonskih remena i vijaka koji· pricvrscuju pumpu za motor.. (5) kuciSte.zaptivku (2) pomocu nOla iii mugu'::a (3)....... Pregrejavanje motora je moguce... ali pre nego sto do njega dade. iz prostora za motor obieno se cuje kloparanje.ljivi. 150 I .. Ako nema curenja...~ ® ~ 5 .. a umcSl0 toga keristi se silikonsko sredstvo za zaptiV3nje... (5) kuclSle pumpe za vodu. SISTEM ZA HLAtJENJ 21.. (3) prsten. 19. (4) ... 20. (9) odslOjnik i (10) ventilator.. Zamena pumpe Za. (6) zaptivcna prirubnica. Sastoji se od skidanja ventilatora. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto.......... Panova nivo tecnosti u sistemu za hladenje.... iskljucite motor i pustite cra da se ohladi.. vodu Gore: delay] pumpe za vodu prikazani u'preseku 5U: (1) zaptivka. Pumpa omogucuje kruienje teenoSli za hladenje u motam. Budite pai.. Svako pameranje izmedu ventilatora i pumpe za vadu pokazuje da su leiajevi izlizani i da pumpu treba zameniti........... (1) zaptivka.... Namestite nov tcrmostat (4)... K ad je pumpa za vodu neispravna.~ I CD Tipican sklap pumpe La yodu i ventilatora u automobilima "Dienem! motorsa«.

I j I I i I I t "'" o 3.'.. Napomena: neki stariji tipovi automobila nemaju ispusnu slavinu na bladnjaku. Kada sklonite obujmice. Na crevirna sa obujrnicom na zavrtanj. I I I I . Kada imate obujmice sa oprugom. Na automobilima sa . Napomena: ako vas automobil ima elektricniventilator. 4.... Ovo moze da zahteva malo vise snage. crevo grejaca i obilazno crevo. mOIacete da ih isecete ostrirn nozern. Ako vam to ne pode za rukom. Da biste ispustili tecnost iz takvog tipa bladnjaka.". i ~ 1 != ·1 . pritisnite im krajeve klestima da biste ih skinuli sa creva. skinite poklopac bladnjaka. Moze da ih bude tIi: donje CIevo hladnjaka.. Kljucem skinite vijke koji pricvrscuju ventila@ / / tor za pumpu za vodu.. moracete da skinete gornje crevo hladnjaka kako je opisano u postupku 3.. U tom slucaju creva se moraju zameniti. . to ce olaksati ispustanje tecnasti za bladenje. mOIacete da iskIjuCite elektricnu instalaciju. Kada se motor ohladi. SISTEM ZA HLAf)ENJE . .152 I T ® 1. . ispustite je u eistu posudu. Detaljan opis ovog posla nalazi se U odeljku »Zamena remena ventilatora«. Kada je teenost za hladenje potpuno ispustena iz hladnjaka. pokusajte da skinete creva sa prikljucaka. 2 . Aka zelite. Zatim cete pomocu kljuca morati da skinete svi: pogonske remene. pan ova da upotrebite tecnast za hladenje. Sva creva treba da obelezite da biste posle znali gde da ih vIatite. Skinite sve cevovode spojene sa pumpom za vodu. Klestama odvrnite ispusnu slavinu u blizini dna hladnjaka. zavrnite slavinu. olabavite odvijacem zavrtanj i izvucite obujmicu duz creva. ------------------.

osim ako yam nije potrebno vise prostora da biste dosli do pumpe za vodu. 153 SISTEM ZA HLAf>ENJE Ala! i ma!erijal • Klesta • Kljucevi • Odvijac • Ostar noi • Kljuc sa ozubljenjem i umeeima • Grebac • Poluga • Uredaj za ispitivanje pritiska u sistemu za hIadenje • Pribor za ispitivanje antifriza • Posuda • Krpa bez dlaCiea • Sredstvo za zaptivanje • Pumpa za vodu sa zaptivkom • Crevo grej aca • Crevo hladnjaka • Hartija za glacanje (»smirgIa«) . 5. Stavite zaptivku na povrsinu bloka motora gde stoji pumpa. 8. Pazite da yam komadiCi stare zaptivke ne upadnu U otvor gde se pumpa za vodu pricvrscuje za blok motora. potrosicete upola manje novea. te zato dobro prover. creva i nosace hladnjaka. odnosno da skinete masku. nanesite ga u vidu trake od oko 3 mm dui 'aodirne povrsine pumpe za vodu. necete morati da skidate ventilator. 6. Kljucem sa ozubljenjem i odgovarajuCim umetkom skinite vijke koji pricvrscuju pumpu za vodu. 9.te da Ii ste kupi/i pumpu koja odgovara vatem automobilu. Stavite novu pumpu za vodu preko zaptivke na predvideno mesto u bloku motora.prednjim pogonom koji imaju poprecno postavljen motor. . Napomena: ako umesto zaptivke koristite silikonsko sredstvo za zaptivanje. Napomena: u retkim slucajevirna moze da bude potrebno da skinete hladnjak da biste dosli do pumpe za vodu. kao i oko. Grebacem skinite staru zaptivku i sredstvo za zaptivanje sa nosece povrsine pumpe za vodu na bloku motora. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa ODe strane nove zaptivke koja je u dodiru sa bIokom motora. ponesite staru u prodavnicu auto-delava. Izvucite pumpu. Namestite rukom vijke za pricvrsCivanje pumpe za vodu i pritegnite ih.' Antifriz • Voda 7. Napomena: ako umesto nove pumpe montirate popravljenu. SkIonite krpu kad zavrsite struganje. Stavite krpu koja nema dlaCiea u olvor u kome je bila pumpa. Treba da ih ima cetiri do sedam. Upotrebite kljuc sa ozubljenjem i odgovarajuci umetak da biste dobra pritegli vijke. unutra i spolja otvora za vijke. Ako moiete. Upozorenje: pumpe za vodu su po izgledu veoma sliene. Nanesite sredstvo za zaptivanje i na drugu stranu zaptivke.

11. 13. Vratite sva ereva. pazite da ih stavite na creva pre nego 5to ih montirate. Zamena cepova na bloku motora A ko eep na bloku vaseg motora propusta. najbolje je da ga zamenite novim. Obavezno koristite nove obujrnice za creva ukoliko stare nisu potpuno ocuvane. 15. dodajte novu teenost. Ako je nivo teenosti u hladnjaku nizak. Dodajte mesavinu antifriza i vade u razmeri 1:1. Namestite ventilator iii kaisnik na novu pumpu za vodu i namestite vijke za pricvrsCivanje. Swvite oa svako crevo DOVil obujrnicu. Detaljan opis zamene r e m ~ n a nalazi se u odeljku »Zamena remena ventiiatora«. Ako na obuJmleama postoje zavrtnji.I ! I i i i SISTEM ZA HLA£lENJE CD ® CD IbJlI II Cepovi su obitno smdlcni sn stranc blob motor". Sredstva za zaptivanje mogu da posluie kao privremeno resc: i ! ( ii i. Posle ovoga mozete da zamenite . Izgrebite iIi skinite hartijom za gIaeanje ostatke sredstva za zaptivanje sa povrsine na kojoj s'e crevo montira.pw I . Da . Ako ielite da prove rite stepen zastite od zamrzavanja koju pruza antifriz. 154 10. Ueinite ovo posto ste vozili auto mobil oko 20-30 minuta. Vratite na mesto poklopae hladnjaka. Napunite hladnjak tecnoseu za hladenje koju ste ispustili kako je opisano u tacki 1. dobro ih zategnite. Ako ste neka morali da isecete. Kod obujmiea sa aprugom za pritezanje biee vam potrebna kleSta.pogonske remene. moracete da montirate nova prema uputstvima iz odeIjka »Skidanje i narnestanje creva«. Namestite svako crevo na odgovarajuCi prikIjucak i pavueite obujmice da dodu na 2-3 em od kraja ereva. Upotrebite pribor za ispitivanje antifriza da biste odredili stepen zastite od zamrzavanja prema uputstvima datim U odeljku »Pravera tecnosti za hladenje«. pomesajte novi antifriz sa starom tecnoscu za hlaoenje. 12. Dobro ih pritegnite kljucem. Aka se panovo koriste stare. Upalite motor i vizuelno proverite da ne propusta.Popravljena pump a ee raditi isto kao i nova. Za ovaj posao ce yam biti potrebna poluga. 14.

Da biste skinuli cep koji propusta. 8. upotrebljavajte rucnu svetiljku. gurnite ga s jednc odvijaccm iii probojccm (2).lako protrljajle hartijom za glacanje ivice otvora da biste skinuli povrsinsku koroziju. Kad cepava sa zaptivnim prstenovima od gume. uterajte pomocu cekica probojac ili odvijac kroz jednu stranu cepa. Alat i materijal • Posuda • Klesta • Ceki': • Rucna svetiljka _ • Hartija za glacanje (»Smirgla«) • Probojac • Odvijac • Sredstvo za zaptivanje • Antifriz • Voda nje. ne pokusavajte da gurate polugu izmedu cepa i bloka kada skidate cep. 3.ccp kojl propus(:J.ko montirate melalni cep. pailjivo otistite i pregledajte otvo[. pazed da se pri tome ne izokrene iii iskrivi. kakav je bio originalan. U nekim slucajevima. 4. Kod nekih tipova motora do cepova se maze doC! sarno aka podignete prednji deo automobila iii aka koristite platforme. nanesite sredstvo za zaptivanje na ivice cepa i pailjivo ga .mehanicki) stavite u brzinu iii u poloiaj za parkiranje (automatski). Ako je potrebno. Da ne biste ostetili dodirne povrsine izmeau cepa i bloka matara. s. aktivirajte rucni kocnicll. Postoji nekoliko vrsta cepova. a menjac (rueni . a onda otvorite ispusnu slavinu na hi adnjaku da biste ispraznili sistem za hladenje. Automobil parkirajte na ravnom tiu. Sarno namestite cep u OtVOT i zateiite vijak sve dok se cep ne uevrsti. Tek tada podignite prednji deo i poduprite ga postoljima. 6. ali ce _ pre iii posle cep pan ova poceti da propusta. Aka koristite odvijac. (1). Cep koji propusta zilmenicete na sledeCi nacin: 1. gurnite na mesta. Panovo napunite sistem za hladenje mesavinom antifriza i vode u razmeri 1: 1. i izvadite ga napolje iz otvma (3). odnosno kada njime probijate cep. Dok radite ispod automobila. Vralite na mesto poklopac hladnjaka i ostavite . nije potrebno sredstvo za zaptivanje. upotrebite ga kao polugu da biste izvadili cep napolje. 2. Pronaaite cep koji propusta i pailjivo proverite da Ii na bloku motora ima korozije iii tragova tecnosti za hlaaenje. skinite poklopac hladnjaka. 7. Ukljutite motor i pustite ga da radi dok se ne zagreje. Posta ste skinull cep. OCistite sve tragove tecnosti za hlade155 SISTEM ZA HLAE>ENJE nje. Kadaje motor ohladen. probojac cete morati da izvucete pomotu klesta. masti i otpadaka. i\. Po potrebi dodajte rashladni fluid u sistem za hladenje.

aka su rezervoari neupotrebljivi. I . Stavljanje novog jezgra znati skidanje spoljasnjih rezervoara sa starog hladnjaka i njihovo . Novi hladnjaci mogu da se nab ave u radionicama za popravku hladnjaka. Polovni hladnjaci takode mogu da se nab ave po umerenim cenama na otpadu. vreme je da ga popravite iIi zamenite novim. ii Ii 1 I 'I' .rizicna posta se ne vidi koUka je OCllvan iZDutra. jedino sto vam preostaje jeste da zamenite ceo hladnjak. bo i svc spojnice. . --. Zatim ugasite m o t o ~ i proverite da Ii negde propusta. poklopce i vijkc knji prievrstuju hladnjak za ram. ali kupovina polovnog hladnjaka moze da bude . U mehanicarskoj radionici ce vas ovo kostati manje od kupovine novag hladnjaka jer kupujete sarno novo jezgro i placate fad. ali veca ostecenja zahtevajuj vetu popravku iii kupovinu novog hladnjaka. Tada bi trcbalo da sc izvadi iz automobila.montiranje na novo jezgro. 156 I I Da biste skinuli hladnjak sa automobila sa prcdnjim pogonom kod kojih je mOlor poprecno postavljcn. zatim skinite ventilator i rnasku ventilatora.i curenje mogu najcesce da se poprave uz minimalne troskove. MeCiutim. iskljuci!c ereva sa hladnjaka. .motor da radi nekoliko min uta da bi se unular sistema za hladenje stvorio pritisak. Zamena hladnjaka AlaI i materijal • Posuda • Odvijac • Klesta • Antifriz • Kljucevi • Voda K ada prilikom provere sistema za hladenje otkrijete curenje iIi ostecenja na hladnjaku. Skinite prikljutke sa dodatne posude za h!adenje. Manja ostecenja. I I i 1 ! LADENJE SISTEM ZA H 157 SISTEM ZA HLADENJE kad prodavaca automobila i u veCini prodavnica autodelova.

Skinite elektricni ventilator (ako postoji). obavezno trazite garanciju. Ponovo napunite sistem za hladenje svezorn mesavinom antifriza i vade. 6. Skinite vijke koji drie gomje nosaee hladnjaka. smanjice se ucinak ventilatora sto moze dovesti do pregrejavanja. Skinite dodatnu posudu (rezervoar) za recirkulaciju tecnosti sa bladnjaka iIi iskljuCite crevo koje vodi od poklopca hladnjaka do dodatne posude. Kada se motor ohladi. Upozorenje: pazite da ne ostetite hladnjak ukoliko nameravate da ga opravite. jezgro treba da se zameni. ali ako su ostecenja velika. Posle toga. 8. Aka hladnjak ima okvir za ventilator. Skinite okvir ventilatora (ako postoji). . mesta koja propustaju ponekad se mogu popraviti posebnim epoksidnim lepilom ukoliko su ostecenja mala. Sto se tice zamene hladnjaka. veCina hladnjaka moie da se izvadi iz prostora za motor. a zatim i nosace. pogonske remene i spojnicu ventilatora.Ako se ipak resite da uzmete polovan hladnjak. ponovite data uputstva obrnutim 158 redom. iskIjuCite vodove za hladenje ulja u menjacu sa hladnjaka i zatepite ih da teenost iz menjaea slueajno ne bi iscunla napolje. to maiete da uradite sami aka sleoite sledeea uputstva: 1. Na hladnjacima ad aluminijuma. posta na njima obieno nema okvira vent!latora koji treba skidati. Aka zaboravite. zatim ukljuCite motor i proverite da negde ne propusta. Popravka hladnjaka je vee nesto drugo. 2. kao i da zamenite sve de love koji nisu ispravni. 5. Napomena: aka se hladnjak menja zato sto je star. 3. tu opravku najbolje prepustite radionici za opravku hladnjaka. ne zaboravite da ga vratite na svoje mesta. trebala bi da pailjiva proverite creva hladnjaka i grejaca. Da biste ponovo montirali opravljen iii nov hladnjak. Aka vase vozilo ima automatski menjac. Grejaci AlaI i malerijal • OsiguraCi • Regulacioni ventil grejaca • Antifriz • Voda • Krpe . 7. Skinite gomje i donje crevo sa hladnjaka.· Opravku hladnjaka ce najbolje obaviti strucnjak koji moze da ispita hladntak na pritisak i da odredi njegovo pravo stanje. Zamena hladnjaka nije teiak posao. 4. Ukoliko nemate dosta iskustva sa lemljenjem gvoZda. Na ostalirria se moraju skinuti vijci sa strane hladnjaka iii vijci koji pricvrseuju nosace. skinite poklopac i otvorite ispusnu slavinu na hladnjaku da ispraznite sistem za hladenje. pogotovu na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju popreeno postavljen motor.

da su kablovi jos spojeni. (7) isp usna s]avina. Kao sto se kod sistema za hladenje motora koriste ereva i spojevi . (3) ventilator. Vakuum nastaje kada motor radi. mozda bi bilo bolje da se obratite strucnjaku da to uradi. proverite da Ii se ruene komande slobadna pokrecu uz mali otpor. kao i klapne i otvori koji sIuze za usmeravanje zagrejanog vazduha. zamenite ga odgovarajuCim pre nego sto pocnete ista da popravljate na sistemu. periodicno odrzavanje ce osigurati da sistem grejanja bude godinama ispravan. i To znac. (11) odvodna cev nn bloku matora. Sistem grejanja je. Preko snopa cevi (jezgra) grejaea struji vazdub koji se zagreva i raspodeljuje u kabinu automobila iii prema vetrobranu. (17) gamje crevo hladnjaka i (18) pumpa za vodu. Sis tern za grejanje moze da radi pomoeu vakuumskih iIi kablovskih komandi. Curenje rashladnog fluida cesto predstavlja problem u sistemu za grejanje. (13) jezgro grejaca. S obzirom da je motor ventilatora smesten u tesko pristupacnom prostoru. Sastoji se od snopa cevi kroz koje protice zagrejan rashladni fluid iz sistema za hladenje motora. (16) termosfat. Ventilator za potiskivanje vazduha pokreee elektromotor. ako ventilator uopste ne radi. l l ~ _ . ( 4) hladnjak. prilieno jednostavan. Na automobilima sa vakuumskim komandama. Ukoliko je potrebno. (15) glava cilindra. (14) cep na bloku motora. a obicno se nalazi ispod table sa instrumentima.B ez obzira kaliko vam to izgledalo cudno. u stvari. (9) vodeni omotac. Obicno se nalazi zajedno sa ostalim os iguraCima ispod table sa instrumentima. Medutim. pregledajte sva vakuumska creva kako u prostoru za motor. Da bi ste utvrdili koji se sistem nalazi u vasem automobilu. (5) ventilatorski remen. (1) ckspanzioni sud. te vakuumski sistem ne moze da radi ako matar nije ukljucen. Gn:janjc: (1) poklopac hladnjka. najcesee je bolje da ga zamenite nego da pokusate da ga opravljate. Kao sto je naznaceno u prirucniku za vas automobil. grejac automobila je sastavni deo sistema za hladenje motara.. Ako je motor ventilatora grejaca bucan. (12) motor ventila!ora grejaca. proverite prvo osigurac koji regulise rad njegovog motora. U sistem za grejanje spada i regulacioni ventil grejaca koji odreduje potrebnu koliCinu toplote. Ako imate kablovske komande. obratite painju da Ii sistem radi kada je motor iskljucen. : : . (8) donje crevo hladnjaka. (6) vod za rashladni fluid. tako i ispod table sa instrumentima da biste se uverili da nema popucalih mesta iii labavih spojeva. (10) creva grej aca.

vruca teenast za hladenje maze da iz/eti napolje i da vas opasno opeee aka nepazljivo skidate poklopac. (3) podeSavanje ventilalora. a moze da dade i do potpunog gubitka toplote. Posta sistem radi pod pritiskom. Upozorenje: nikada ne skidajte poklopac hladnjaka kada je sistem zagr-ejan. konstruisan je tako da moie da se okrene do zareza u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu_ Kada se pritisak smanji. pritisnite poklopae nadole i okrenite ga u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu da biste ga skinuli. Pre nego sto pocnete da proveravate sis tern za grejanje. Ako podignete polugu iIi pritisnete dugme. (5) ventilator. Odavanje top late grejaca maze da postane nestabilno.savanjc temperature. upotrebite nekoliko krpa da biste se zastitili_ Pritisak u hladnjaku se smanjuje na dva nacina u zavisnosti od tip a poklopea hladnjaka. poklopac hladnjaka Aka je jezgro grejaca zapUSCrlO. (2) podesavanje provetravanja. Sistem za grejanje rasporeduje zagrcjan vazduh u kabinu vozila 160 ! ! . ciju rashladnog fluida. (6) ispust za 5Vei vazduh. (7) kanal za svci vazduh. rashladni fluid euri napolje. proverite da Ii je sistem za hladenje (hladnjak) pun rashladnog f1uida. Kadgod se ereva grejaca pohabaju iii spojevi olabave.koji ponekad propuStaju. Ako u sistemu za hlaclenje postoji dodatna posuda za reeirkula159 __________________ _____ -lli r \. Stoga sva ereva i spojevi treba da budu ispravni da bi i grejac ispravno radio. isto se dogacla i u sistemu za grejanje. skinite poklopac hladnjaka i po potrebi dodajte rashladni fluid sve dok nivo ne bude bio 2-3 em ispod iviee otvora za nalivanje_ VeCina proizvodaca preporucuje da se tecnost za hladenje sastoji od mesa vine antifriza i vade u razmeri 1: 1. (1) pode. Taj poklapac. pritisak u hladnjaku se smanjuje_ Na drugim tipovima automobila. Smanjena koliCina rashladnog fluida negativno utice na grejanje. treba uvek obazrivo da skidate. Ako morate da otvorite poklopae dok je sistemzagrejan. to se ponekad moze popraviti ispiranjem sistema Zll hiadenjc. Ako u sistemu za hladenje ne postoji dodatna posuda za recirkulaciju rashladnog fluida. u stvari. proverite nivo tecnosti u njoj i po potrebi je napunite do predvidenog nivoa. Usmerivat vode (1) na O\voru za nalivanje hladnjaka odvodi vodu koja je sluiila Zll ispirnnje (2). (8) kana! grejaca staklu i (9 ) ispusti za gn::jac Slakla (vctrobralla). (4) kanai grejaca. Kod nekih tipova automobila na poklopeu hladnjaka nalazi se posebna poluga iii dugme.

odnosno da Ii uopste radi. SISTEM ZA HLAf)ENJE dok vi pazljivo posmatrate regulacioni venti!.anje ispravan. . . kvar moze da bude na samoin ventilu. Proverite da Ii tecnost za hladenje struji kroz jezgro grejaca. Ako su creva sarno topla (iako u hladnjaku ima rashladnog fluida. a sarno toplo (iii hladno) sa druge. Opipajte oba ereva grejaca. Prvo ukljuCite grejac na VTuCe. aka ispiranje nije pomoglo. Medutim. te stoga treba da radi oko 20 minuta. iIi je sarno toplo.. Ako se kabi ne pokrece. Pronadite taj ventil tako sto cete pregledati ereva od jednog do drugog kraja. avo ponekad moze da se otkloni ispiranjem eelog sistema za hladenje odgovarajuCim sredstvom koje maze da se nabavi u prodavnicama auto-delova.. To maiete da uCinite na osnovu uputstava u odeljku dspiranje sistema za hlad4. a motor je postigao radnu temperaturu). Ako grejae u vasem automobilu radi pomocu kabla. To su dugacka ereva koja izlaze iz motora i spajaju jezgro grejaca kod protivpozame pregrade. mazda vam termostat u sistemu za hladenje nije ispravan. ukoliko nisu neispravni kabi iii vakuumski sistem. Zamenite termostat prema uputstvima iz odeljka )Odrzavanje termostata«.' da Ii grajac nedovoljno radi. Prover.. motor treba da dostigne norm aInu radnu temperaturu. i l . Provera rada grejaca Pre nego sto pocnete proveru sistema grejanja. . mazda je jezgro grejaca blokirano. moze da se obavi na sledeci naCin: 1. zamolite nekoga da u automobilu pomera komandu za temperaturu ad najnize do najviik __ . . znaCi da je iskidan iIi da se olabavio na kraju poluge. Provera komandi grejaca Neki tipovi auto mobil a imaju regulaeioni ventil grejaca pricvrseen za jedno od ereva grajaca (obicno dovodno). i i . I Ii . Aka je crevo grejaca vfuce sa jedne strane ovog ventila. Kada je sistem za grej. 3. jezgro grejaca cete po svoj priliei morati da skinete i da ga odnesete na popravku u radionieu. Aka je jedno crevo grejaca vfuce. a drugo nije. Creva grejaca najcesce imaju precnik od oko 2-3 em. To moze da sprecava rashladni fluid da dostigne odgovarajueu temperaturu.. sa strane na kojoj se nalazi motor. To eete utvrditi na sledeCi naCin: 1.. 2. oba ereva treba da budu vruca.

popravite vekuum (zaptivenost instalaeije). Ako ne radi. Klapne mogu da budu u obliku poklopca iIi sa Iopatieom koja usmerava vazduh koji izlazi iz toplotnog kana1a u unutrasnjost kabine vozi1a. 4. 3. 4. Ako sistem u vasem automobilu radi pomocu vakuuma. 3. i . Ako se klapne pokrecu vakuurnom. avo se proverava na sledeei nacin: l.••. kabl je iskidan i mora ga zameniti mehaniear. Da biste to ucinili. proverite zaptivenost cevovoda i opravite ih i zamenite sva neispravna vakuumska creva. Prove rite spojeve kablova na krajevima.. Takode prover.c:. II I . 161 c . . Ako se sistemom upravlja preko kabla. Duz toplotnog kanala (obicno se nalazi ispod table sa instrumentima) potrazite jednu iii vise klapni. ! SISTEM ZA HLADENJE \ o . topao vazduh neee biti pravilno usmeren u kabinu (iIi mozda nece moei da se iskljuCi). ·. proverite rad regulaeionog ventila grajaca kako je vee objasnjeno. Ako se ne otvaraju i zatvaraju kako treba.1 'l. U protivnom. . 2.te klapne. Proverite da 1i se siobodno pokrecu u sarkama. . skinite creva spojena za regulacioni ventil grejaca i izvadite ·ventH iz leiista. zamolite nekog da yam pomera' komandu za temperaturu od najnize do najvise dok motor radio Posmatrajte regulacioni venti!. Ako je venti I zaglavljen u otvorenom polozaju. motete da budete sigumi da tecnost za hladenje struji kroz sistem. i . znaci da jedna od klapni ne radi kako treba. f . prove rite i po potreb. Ako su evrsti. Mozete i da zP'l1enite regulacioni ventil grejaca. U tom slucaju.2. ispraznite hladnjak. neka vam strucnjak zameni venti!. a komande za ventil rade. Ponekad sistem za grejanje sve vreme proiz-· vodi toplotu bez obzira u kom polozaju se nalaze komandne poluge. proverite da Ii je kabl dobro spojen sa klapnama. popravite spojeve. Provera klapni Aka su oba creva grejaca vfuca. Ali ako i dalje nema toplote. Ponovite postupak obmutim redom da biste montirali nov ventil (nabavlja se u prodavnieama auto-delova).

(8) kana!. Moiete i da ponovo napunite klima-uredaj tako !ito cete sami dodati rash)adno sredstvo u sistem. ! I I Alat i materijal • Zastitne naocare • Radne rukaviee • Uredaj za ispitivanje remena • Okasti kljuc • Poluga • remen klima-uredaja • Osiguraci • Krpa dodir sa kozom. (7) kontrolni vodovi. kao i napunjenost sistema. lake preporucujemo da popravku klima-uredaja prepustite kvalifikovanom mehanicaru. Medutim. moze da izazove ozbiljne promrzline. magao bi da izazove slepilo. treba pailjivo da se pridrzavate uputstava proizvodaca (veCina nesrecnih slucajeva desava se zbog nepostovanja uputstava). Ako yam prsne u oei. Zbog toga veCina mehanicara-amatera prepusta posao oko klima-uredaja strucnjaeima. mazcte ipak izvrSiti neke osnovne provcre sistema. naroCito da se klapne nisu izvitoperile iIi da se sarke nisu zaglavile. Paseban alat. toplota ce stalno prodirati u kabinu. Ako se ipak resite da kupite pribor za punjenje. (4) motor ventilatora. 105 jednom proverite komande. neka ih pogleda mehanicar. U te radove spadaju i provera pogonskog remena i spojniee kompresora. Na sliei je prikazan tipican klima-uredaj na kome je pokazano koliko je komplikovan.-.susac. ponesto moiete i sami da uradite. Radovi na klima-uredaju mogu da 162 budu opasni ukoliko niste dovoljno iskusni.. (3) kontrolno okce. . Oa Ii cete se upustati u nesto vise od oSflovnih provera zavisi od nivoa vaseg znanja. (2) sabirnik. Mi yam ipak preporucujema da klima-uredaj prepustite profesionalnom mehanicaru. Skrecemo painju da se za klirnauredajekoristi rashladno sredstvo R-12. Klima uredaj O driavanje i opravke klirna-uredaja u automobilu zahtevaju velika znanje i iskustvo. Ako se ne zatvaraju kako treba. moracete da rukujete bas tim sredstvom.Sastavni deloy! tipicnog klima-urcdaja: 01 poklopac hbdnjaka. (6) komandc. merni instru- . Ako ne moiete da zatvorite klapne kako treba. Ako se odlucite da napunite sami klimauredaj. a u izvesnoj meri i od hrabrosti. Aka freon dode u 1 I . (5) ispust. poznatije po fabrickom nazivu freon. a i poseban alat. (9) kompresor i (10) kondenzator.

Trebalo bi da cujete spojnieu kompresora kako se ukljueuje. 3. 6. Otvorite poklopae motora na automobilu i pronadite pogonskiremen klima-uredaja. budite veoma pailjivi i obavezno stavite zastirne naocare i zastitne rukavice. Provera pogonskog remena Pogonski rem en klima-uredaja proverava se na sledeCi narin: 1. na suprotnoj strani alternatora. ovih nekoliko osnovnih stvari maiete da prove rite pre nego sto odvezete automobil na popravku. Kompresor je najvazniji dec klima-uredaja koji mora da fadi odgovarajucom brzinom da bi sistem radio. Na kompresor. povueite polugom kompresor napolje da biste zategli kais. 2. On zaista liCi na remen ventilatora ali. Ukoliko sumnjate da vas klima-uredaj ne radi kao sto bi trebalo. 4. Stavite zastitne naocare i rukaviee. Upozorenje: kadkod radite bila sra u vezi sa klima-uredajem. ako pailjivo pogledate.menti i vakuumska pumpa potrebni za ovaj ozbiljni posao na klima-uredaju sllvise su skupi za mehanicara-amatera koji ga koristi vrlo Tetko. Zategnutost _remena moze da se proveri i pomoell instrumenta za ispitivanje kaji se maze nabaviti u veCini prodavnica auto-deleva. ukljucite motor i ukljuCite klima-uredaj. Promenite svaki remen koji vam izgleda Slimnjivo. 7. Kada su pogonski remeni zategnuti i ispravni. Posto ste olabavili vijke. Uputstva za skidanje i montiranje nalaze se u odeljku "Zamena pogonskog remena alternatora« u poglavlju "Sis tern punjenja« i U odeljku »Zamena remena ventilatora« u aVOID poglavlju. S. kaa i sve astale. Penovo pritegnite vijke Dasaca kompresora. kao i kaisnik prema prednjem kraju. pricvrscena je jedna velika i jedna mala SISTEM ZA HLA£lENJE eev. rasenjeni iii pohabani. KompreSOT je abieno smesten sa strane motara. da nisu naprsli. Ako je ulegnuce veee od 2-3 em. videcete jedan remen koji se pokrece sa kaisnika na prednjem delu sa donje strane motora i koji maze ali ne mora da ide oko ventilatorskog kaisnika ka kompresoru klima-uredaja. kompresor ima pogonski kaiSnik na prednjem kraju. koji liCi na motor. Dok to radite. prove rite remene ventilatora. Taj remen mnogi nazivaju »ventilatorskim remenom«. Proverite pogonski remen klima-uredaja da vidite da Ii je dobro zategnut. On ne bi smeo da ulegne vise od 2-3 em kada ga pritisnete prstom na otprilike polovini postrojenja izmedu kaisnika kompresora i pogonskog kaisnika. okastim kljucern olabavite vijke koji pricvfscuju kompresor za nesace. Ovaj kaisnik se okrece dok motor automobila radio Kada ukljuCite klima-uredaj. magnetna pogonska spojniea se aktivira (treba da se cuje skljoeanje) i . Kao sto je vee pomenuto.

. tecnost pod niskim pritiskom (6). ~ ~ ... Posto ukljucite klima-uredaj. Ako kom presor ne radi ni posto ste proverili i zamenili osigurac. • ~ = = . .. . Ako osigurae ispod table sa instrumentima nije pregoreo. proverite po novo u prirucniku za vas autornobil. 3. 4.. Obicno se nalazi na tabli sa osiguraCima ispod table sa instrumentima.. Ako ni jedna ad izvrsenih provera nije otkrila kvar...... Ako vazduh ne izlazi iz otvora razlicitim jacinama.... proverite 05igurac ventilatora.. Aka nije u pitanju neispravan osigurac. moiete da proverite na sledeCi naCin: 1.. On moze da se nalazi sa osta163 I ... potraiite po moe strucnjaka za klima-uredaje... ... Put rashladnog fluida kroz klima-urcdaj. a vi za to Vfeme osluskujte rad pogonske spojniee kompresora. Zamolite nekoga da sedne u automobil i da ukljucuje i iSkljucuje klima-uredaj dok je motor ukljucen.. Zamenite neispravan osigurac novim iste jacine.. gas pod niskim pritiskom (7).. pronadite linijski osigurac na provodnikll koji vodi ka kornpresoru.. ". On se obicno nalazi u malom crnom nosaCll osiguraca koji se otvara tako sto se jedan kraj okrene.... 164 Provera napunjenosti klima-uredaja Ova provera klirna-uredaja vrsi se iz kabine u automobilu. Rashladni fluid latim prolazi kroz kompresor (1) i ide do kondenzatora (3). Aka niste sigurni koji osigurac da uzmete.."" . Okrenite prekidac za ventilator u svaku brzinll da biste proverili protok vazduha. lsparivac (1) hladi vatduh (rashladni fluid apsorbuje wr10tu wkom isparavanjJ). lim osiguraCima ispod table sa instrumentima iIi II jednom od pravodnika koji vode ka kompresoru.kompfesor pocne da radio Provera spojnice kompresora Da Ii je spojniea kompresora ispravna. potrebno je da vam strucnjak pregleda motor ventilatora... Legenda: gas pod visokim priliskom (4). "".. f:!roverite jos i . Tacna mesto na kame se nalazi osigurac naznaceno je u prirucniku za vas automobil. Ako ta spojniea nije ispravna... tecnost pod visokim pritiskom (5). . 2. ® ® ["""""''''''''''''''''''''1 ... obratite painju na kolicinu vazduha koji prodire kroz otvore za vazduh ako table sa instrurnentima iii gde'su vee smesteni. a klirna-uredaj i dalje ispusta topao vazdllh iIi sarno neznatno hladan vazduh.. Jacina osiguraca je na njemu naznacena. prove rite da nije pregoreo osigurac.. = = = = = = = = = = = = = .....

.. . Kontrolno okee je obieno prljavo i mora prvo da se oCisti. Punjenje klimauredaja F reon treba dodavati sarno ako je posle provere kontrolog okceta posebnim instrumentom utvrdeno da ga nema dovoljno u klima-uredaju... Ako je u tome problem.. trebalo bi da strucnjak proveri gde uredaj propusta i da popravi ta mesta. kao i da napuni uredaj sredstvom za hladenje.. Uredaj u takvom stanju neee dobro da hladi. Kontrolno okce je smesteno na deiu koji se naziva sabirnik iii na jednom od vodova koji idu do ovog dela.. Napomena: mnogi klimauredaji nemaju kontrolno okee. klima-uredaj bi bar jednom godisnje trebalo da pregleda strucnjak. cak i u tom slucaju.. Sabirnik je dugaeak eilindriean uredaj koji liti na termos-boeu.. 3. To se radi na sledeCi natin: 1.. Medutim. posebnim hladnjakom klimauredaja..... Obieno je spojen sa kondenzatorom. Preko eele godine.. stoga jedino pomocu instrumenta za ispitivanje moze precizno da se utvrdi da Ii je napunjen.~ ~ ! j ! I kontrolno okee da biste utvrdili da Ii je uredaju potrebno punjenje... SISTEM ZA HLADENJE Alat i materijal • Crevo za punjenje sa ventilom • Freon • Zastitne naoeare • Zastitne rukaviee • Kljuc iii kldta Isto tako ne treba zaboraviti da manjak rashladnog sredstva u klima-uredaju znati da on negde propusta. posle otprilike 5 minuta rada.. ali freon ce na kraju ipak . 2. Visak rashladnog sredstva moze da osteti kompresor i smanji ucinak. Punjenje moze privremeno da povrati moe hladenja. Medutim. trebalo bi da primetite sitne mehuriee kako prolaze ispod kontrolnog okecta. Ukljueite motor i klima-uredaj i posmatrajte kontrolno okee. eak i zimi. Prvih nekoliko minuta posta ste ukljutiii uredaj. znaCi da uredaj propusta i da u njemu nema dovoljno rashladnog sredstva.. To cesto prouzrokuje zaptivke koje su se istrosile tokom upotrebe. On se' najeesce nalazi ispred hladnjaka sistema za hladenje.j Ii . Pazite da ne proverite klima-uredaj. ali i taj posao je najbolje prepustiti struenjaku. Do veCine problema u vezi sa klima-uredajima dolazi usled eurenja u uredaju.. ako se mehuriCi vide i dalje. trebalo bi svake druge nedelje da ukljuCite klima-uredaj da radi nekoliko minuta.

ali ne pakusavajte sami da opravljate ovaj kvar. Prilik9m punjenja klima-uredaja. .sarno pagledajte ima Ii mehuriea . Aka uredaj jas radio usisni vod pod niskim pritiskom mazete pronaCi ako opipate kompresorska ereva. (Napomena: uvek je balje da se pridriavate proizvoclacevih uputstava posta neki pastupei mogu neznatno da se raziikuju. To moze da potraje nekaliko minuta. . 3. freon se dodaje Srederovom ventilu na strani niskog priti· ska. Posto ste stavili zastitne rukavice i zastitne naocare. Prestanite da nalivate freon tim primetite da na· kontrolnom . Ovaj venti! moze se naCi na usisnom otvoru kompresora iii usisnom vodu kaji povezuje isparivac i kompresor. Otvorite venti! na kantici sa freonom. freon bi mogao da uele u crevo za punjenje i da osteti kompresor. Pronadite Srederov venti 1 pod niskirn pritiskarn i spojite sa njim crevo. Uredaj se puni na asnovu uputstava prilozenih uz pribor za punjenjeili na osnovu sledeCih uputstava. odnosno ponovite postupke od 2 do 5. 4. Upozorenje: pazite da ne prikljuCite crevo za punjenje na taj vod. Ureclaj je pod 'pritiskom i mora se sigurna isprazniti pomacu vakuum-pumpe da bi se uklonili svi tragovi vazduha iIi vlage koji bi magli da davedu do korozije iii da uticu na efikasnost hladenja. dodajte jos jednu kanticu freona. zatvarite ventil i skinite creva za punjenje sa Sredera'. Aka se venti! nalazi sa strane kantice. To moze da se uCini i pomocu obicne sapuniee . 5.) 1. Ako bi kanticu okrenuli naopako. namestite ventil adaptera za punjenje na kanticu sa freonom. 165 'O:i SISTEM ZA HLABENJE namestite i kanticu sa strane tako da joj ventil bude pri vrhu. UkljuCite motor i ukljuCite klima-uredaj na jako. Ako je ureelaj patpuno prazan. Ono hladnije je usisni vod. Usisavanje na strani niskog pritiska u uredaju povlaCi freonovu paru kroz crevo za punjenje sve dok se kantica ne isprazni. mogu da budu patrebne tri kantice freana. VeCina prikljL/taka Srederovag ventila na usisnim i odvodnim cevima je iz predostroinosti napravljena u razliCitim veliCinama da se slucajno ne hi pomesale. 6. Ako je I ureelaj jos uvek nedovoljno napunjen. 2.isteCi ako se mesto koje propusta ne opravi. Brzo otvorite ventil da biste izduvali iii vlagu iz ereva za punjenje. dok ee za delimicno ispraznjen ureelaj biti potrebno da dodate sarno jednu iii dve kantice. Praverite panavo kontrolno okce iIi temperaturu vazduha koju klima-ureelaj izduvava. Kada se kantica isprazni. Drtite kanticu uspravno da u creva za punjenje ulazi sarno para. Strucnjak moze da pronade to mesto pomocu elektronskog detektora.log ventila.

moracete da se obratite strucnjaku. proverite rad ureelaja time sto eete proveriti temperaturu vazduha koji izlazi iz klima-ureelaja. ! I ! I i I • I i I r SISTEM ZA DOVOD GORIVA S da eene staloo. I I i I ! .. rastu. Posle punjenja. . freon treba dodat! u usisno crevo pod niskim pritiskom (J) ili u komprcsor (2)..okcetu vise nema mehurica. CD ( 166 . 7. a . Ne pokusuvajte da prik!jutitc creVQ m punjenje ni nll jcdan ad druga dva voda koji 5U vruci kad se dodirn u. I I I I I I I I I J .l --1--' I I I l' I I I I I I __ :I Kada punite klima-uredaj.. Neki tipovi auto mobil a nikada ne trose gorivo ekonomicno zbog konstrukcije motor a iIi velike sopstvene tezinc. I I I I I .. U opste:n je mteresu da potrosn]a gonva bude sto ]e moguce manja. motori imaju abieTIo i vecu potrosnju goriva od manjih. Aka i dalje nije dovoljna hladan. Osta!i delovi urectaja su kondenzator (3) koji se nalaz! ispred hladnj aka i isparivac (4) koji je smdten ispod lable sa inslrurnenlima u Kubin! v( lziia.

Ako smesa vazduha i benzin a nije dobra iIi ako vremensko podesavanje momenta paljenja nije 168 precizno. Aka imatc obicaj da startujete. (4) regulator pritiska. (6) karburator. (4) r. Potreba za vazduhom i benzinom kod motora menja se zavisno od temperature. To su: Dclovi tipicnog sistema za dovod gorivu: (1) poklopac rezcrvoara za gorivo. Medutim. pokrenula klipove i tako omoguCila rad motora. preCistac za vazduh i usisni vod. 167 SISTEM ZA DOVOD GORIVA I I ! ® Tipican sistem sa neposrednim ubrizgnvanjem gonva: (1) cicklncna puropa za gorivo visokog pritiska. Na motorima sa sistemom za ubrizgavanje . N aGin voznje takode ima uticaja na potrosnju goriva. PogIedajte prilozene shematske prikaze razIiCitih tipova sistema za dovod goriva.ko da sistem obezbedi optimainu smesll u svim radnim uslovima. to je potrebna i veea snaga da ga pokrene. Pretpostavicemo da je ree 0 benzinskom automobilskom motoru iako mnogi automobili trose i dizel gorivo. (8) posuda za kondenzat. (2) cevovod 'La gorivo. Sistem za dovod goriva ima-veoma slozen zadatak. karburator iIi uhrizgaci goriva. Sto je vise snage potrebno. (10) ventHacioni vod i (11) odvajac kondem:ata. Ta smesa se pretvara u finu maglu u karburatoru pre nego 5to dospe u usisni vod motora i na kraju u komore za zagorevanje. opterecenja motora (tezine koju mora da pokrece) i brzine. (9) venti] urcdaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. (2) rczervoar za gorivo. (7) prcCistac zu vazduh. sistem mora da proizvede smesu vazduha i benzina koja odlazi u motor i pali se pomocu sistema za paIjenje. motor neee raditi iIi ee. cevovod goriva. Izuzetno je te.ukoliko je automobil \eii. Pre svega. (5) mehanicka pumpa za gorivo. raditi slabo. precistac za goriVQ. to je veea i potrosnja goriva. trosieete vise goriva jer naglo ubrzanje automobila zahteva i veti dovod goriva u motor. (3) cevovod za gorivQ. Pre svega. u najboljern slucaju. upoznacemo se sa OSTIavnim delovima sistema za dovod goriva. koliko god ogranicenja brzine oa putevima bila nepopularna. Cinjenica je da veCina automobilskih motora radi mnogo efikasnije pri brzini od 80 nego 100 kilometara na sat. (4) elastieno crevo. pumpa za gorivo. Paijenje mora da se dogodi u odredenom trenutku da bi srnesa sagorela u cilindru motcra.Jzvodnik i (5) ubrizgaCi (po jedan Zil svaki dlindari. Potrosnja goriva raste i pri velikim brzinama. rezervoar za gorivo. Svrha sistema za dovod goriva je unosenJe smese benzin a i vazduha u odgovarajucoj srazmeri u motor.

Ovaj vazdub ulazi kroz kuCiste . (3) tclo !cpura karburatora i (4 ) tlektronski moduL dobra smesa vazduha i gariva treba da bude u odnosu od oko 15: 1. Postoje dye osnovne vrste ubrizgavanja goriva : posredno ubrizgavanje kod koga se gorivo ubrizgava u usisni vod motara i neposredno ubrizgavanje gde se gorivo ubrizgava u svaki cilindar iz ubrizgaca smestenih direktno na usisnom vodu. Ovo utice na rad matcIa na vise natina: ubrzanje motcra je slabo. radi grubo na praznom bodu i ne radi dobra pri velikim brzinama. Dok gorivo. ima tendenciju da se gusi pri malim brzinama i cesto iz izduvne cevi izlazi dim tamne boje. ImajuCi ovo objasnjenje u vidu. u sistem se sa druge strane dovodi vazduh. ubrizgac goriva rasprsuje maglu goriva u usisni vod gde se mesa sa vazduhom i formira odgovarajucu smesll vazduha i goriva. Sistem sa posrednim ubrizgavonjem goriva.goriva. mazda ste cuJi da 1 i Ii • I ~ I ! I . Bez obzira na vrstu ubrizgavanja. ~ . Ako je smesa bogata. komandi i drugih uredaja. doyod goriva se obavlja pomocll ubrizgaca goriva. znaCi da proporcionalno ima vise vazduha od benzina. Da bi se zadovoljili ovako razliCiti zahtevi i da bi se pastigao efikasan rad i ekonomicna potrosnja gariva. (2) linijski precislac goriv(l. razvija se nesto visa temperatura od normaine. kada se zagreje. struji iz rezervaara za gorivo kroz cevovod za gorivo) pumpu za gorivo i preeistae za gorivo do karburatora iIi ubrizgaca goriva. Ako je mesavina siromasna. motar moze da radi i sa nesto slabijom smesom. (1) clektncna pumpa za gonyo. Sto se tice pojrna »smesa«..! : . Taj odnos predstavlja u stvari tdinski odnos izmedu vazduha i benzina. Medutim. znati da proporcionalno ima vise benzina. ventila. u karburatore se ugraduje slozen sistem dizni. L I i· I. U tom slucaju motor trosi suvise goriva. odnosno 15 delova vazduha na 1 deo benzina. podsetimo se da je bladnom motoru (kada nije dostigao radnu temperamru) potrebna bogata smesa da bi radio na zadovoljavajuCi naCin. sa jedne strane..

. Na rnotorima sa sistemom 'Za neposredno ubrizgavanje goriva. U veCini slucajeva. SrSTEM-zADOVOD GORIVA prolazi prvo krozpreCistac za vazduh koji se nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh. Posta vazduh prode kroz preCistac i ude u . iii uz leptir karburatora.'i "i :i . KuCiste preCistaca za vazduh moze da ima okrugli iii pravougaoni oblik. u sistem za doyod goriva iz rezervoara za gorivo. Prljavstina moie da ude u karburator preko prljavog preCistaca za vazduh. Ako se ovo dogodi. mesa se sa mlazom benzina koji se ubrizgava u karburator. vazduh prolazi kroz precistac. a smesteno je sa suprotne strane karburatora.. abieno je smesten ispred prostora za motar. Ovako formirana smesa vazduha i benzina prolazi kroz usisni vod i sagoreva II cilindrima motora. Ovaj preCistac uklanja del ice pragine i prljavstine iz vazduha da ne bi dospeli u karburator i izazvali preterano habanje i ostecenje motora. a zatim kroz uredaj koji odmerava koliCinu vazduha koja ulazi u motor (detektor protoka vazduha). iIi ilZ njega. Ova smesa se pretvara u maglu slicnu onoj koju proizvode rasprsivaCi. karburator. upotreba kvalitetnog benzina i periodicna zamena precistaca omoguCice da sistem za dovod goriva radi efikasno vise hiljada kilometara. Na tom mestu. Gorivo se ne mesa sa vazduhom sve dok ne stigne do usisnog voda. lednostavno rutinsko odriavanje moze da spreCi veCinu problema u Yezi sa sistemom za dovod goriva. Prljavstina takode moze da ude. Jedno trebauvek imati u vidu: prljavstina je najveCi neprijatelj sistema za dovod goriva. Odrzavanje precistaca za vazduh P reCistac za vazduh obicno se zamenjuje prilikom svakog podeSavanja motora -iii bi bar tako trebalo da bude. Zamena preCistaca za vazduh i gorivo u preporuceno vreme iii po potrebi predstavlja prvi korak u odriavanju sistema za dovod goriva. Zbog toga se i koriste precistaCi za gorivo. Ukupna kolicna vazduba koja ulazi u motor 169 . ubrizgac ubrizgava gorivo u usisni vod. a mesavina vazduha i goriva odlazi u cilindar gde sagoreya. VeCina proizvodaca automobila preporucuje zamenu ovog filtra mnogo 170 Ala! i ma!erijal . Na sistemima sa ubrizgavanjem goriva kroz vise otvoIa. a jedan veliki kanal spaja ga sa ilsisnim VOdOffi. benzin koji struji kroz sistem nosice sa sobom prljavstinu i zaprljace sistem.precistaca za vazdub.

treba ga zameniti.• Kljucevi • Jaka svetiljka (sijalica od 100 vati iIi praduzni kabl) • Klesta • Odvijai' • Krpe • Uloiak preCistaca za vazduh • T-prikljucak • Dizalica i sigurnosna postolja (sarno za neke tipove automobila) cesee aka vozite po prljavim iIi prasnjavim putevirna. Precistac za vazduh se proverava i po potrebi zamenjuje na sledeCi naCin: L Otvorite poklopac motara i pronadite kuCiste precistaca za vazdllh. Nemojte duvati vazduh kroz preCistac da ga ne biste ostetili. propustace jos vise prljavstine u motor. Ako se u vasem automobilu nalazi precistac ad poliuretana obmotan oko metalnog noseeeg sita. preCistac bi trebalo proveriti bar posie svakih 5000-6000 kilo me tara voznje i po potrebi ga zarneniti. proverite da Ii je ulozak ostecen. 3. 1 ) ' ~ l I ~ I ~ I \ I I! 1 '. ako ga vratite u kuciste.okrugli iii pljosnati. Precistac od hartije proverava se tako sto se iznutra osvetli jakom svetiljkom (sijalica od 100 vati). ako je pocepan. U svakom slucaju. Ponekad se poklopac kuCista preCistaca pricvrscuje obicnom sestougaonom navrtkom. osteeeni preCistai'. PreCistac se nalazi u kuCistu koje je smesteno na vrhu karburatora iIi leptira iIi odmah ispred detektora protoka vazduha. 4. Na sredini gornjeg dela kuCista iIi steznih prstenova oko kuCista najcesee se nalazi leptir-navrtka. ~ i j r ® . Izvucite preCistai' za vazduh. . znai'i da ga treba zameniti. Zaprljan preCistac za vazduh ometa ulazak vazduha u motor sto poveeava potrosnju goriva. U veCini automobila koriste se dva tipa preCistaca od hartije . U tom slucaju biee vam potreban kljuc da biste je odvrnuli. Ako svetlost ne prolazi kroz precistac od hartije. . Skinite navrtku iIi stezne prstenove i pOdignite poklopac kuCista. 2.

Namestite preCistac ~ a vazduh u kuCiste.]v. Ocistite unutrasnjost kuCista preCistaca za vazduh cistom krpom natopljenom rastvaracem na bazi nafte koji se nabavlja u prodavnicama auto-delova. KuCiste preCistaca za vazduh ne bi smelo da ima zazora oko poklopca.1k. ! . Upozorenje: nikada ne karislile benzin. (5) kuCistc.. Proverite da na usisnom otvoru kuCista nema . fi II CD il P '1 II Tipiean sklap preCistuca Z<I v:lZduh: (1) fluvnk::l Zll (2) (3) Ui01. Vratite na svoje mesto poklopac kuOista precistaca za vazduh.. 6. Po potrebi stavite nov ulozak. @ I 171 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Kod nekih tipova vozila sa prednjim pogonom i sistemom za ubrizg. suvife je opasan. 7.. . (9) goli vijak. (4) senlOr:.m tcmperaturu. (6) vakuumska membrana. 2. precistac Zi! vazduh se nalazi 11 kuCistu koje jc udaljeno od karburatora iii tcla leptira karburatora kako bi se smanjila visina poklopca motora.LII ··· Iill _ . ·· ® CD ' •.. Videti odeljak "Cirkulacija benzinskih i uljnih isparenja« u poglavlju )..mj e goriva.• iI'. Napomena: ulje na pretistacu moze da znati da nesto nije u redu sa sistemom za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja.Sistemi za preCiscavanje izduvnih gasova«. I . to se radi na sledeCi nacin: 1. (1 0) crevo za usisavanje toplog vazduha i (11) pn:tist. Skinite poklopac sa kuOista pretistaca za vazduh i ulozak na vee objasnjen naCin. Proverite da Ii je 172 poklopac na mestu i da nije pritegao neki provodnik iIi crevo iz prostora za motor. Rukom prote'gnite leptirastu navrtku. (8) raptivka. Skidanje celog kudsta Ako zbog podesavanja treba da skinete celo kudste preCistaca za vazduh sa motera. (7) usisni otvor. zategnite sestougaonu navrtku iii penovo stavite stezne prstenove.lc uredaja Za cirkula ciju bcnzinskih i uljnih isparenja. 5.

. U tom slucaju. kuCiste precistaea se testa na1azi ispred prostora Zil motor i povezano je sa usisnim yodom preko velikog kanab. ponovite postupke od 1 do 5 obrnutirn redosledorn. crevo precistaca kod ureclaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja vodi do kuCista precistaca za vazduh. Kada su sve obujmice i creva skinuti (zap arntite gde su se nalazili). Mnogi danasnji tipovi vozila imaju pljosnate. crevo je spojeno sa precistacern uredaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja koji se nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh. 6. Ako skidate vakuumska creva. ako morate da ukljuCite motor.obujmica i crevnih prikljucaka. Da bi se spreCila ova mogucnost. motor u svakom trenutku treba da bude snabdeven odgovarajucom koliCinom goriva i to sto je moguce Cistijom. Obicno postoji mali kornad creva na kraju cevi koja ga spaja sa kuCistem. videcete cev iIi crevo kako izlazi iz poklopca ventila na motoru. ! i' 1 I ! ali zapamtite gde se nalaze (najbolje ce biti da ih obeleiite). avo ce spreCiti prodor prljavstine iIi. u sistem se . kvadrmne precistace. Zamena precistaca za gorivo O a bi radio kako treba. ---. 3. Treba skinuti i ovo crevo. Prisustvo prljavstine i drugih stranih materija maze da zapusi sistem sto otezava fad motara. (Pogledajte odeIjak "Ureclaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih u poglavlju »Sistemi za preciscavanje izduvnih gasova«). Kod motora sa siSlemom za ubrizgavanje gonya. lednostavno izvucite creva iz kuCista preCistaca za vazduh.~ . 4. . Olabavite klestima iIi odvijacem obujrnice i skinite ih s? creva. podignite kuCiste precistaca za vazduh sa karburatora iIi leptira. Na nekim tipovima aUlOmobila. Prove rite da Ii su spojevi sigurni. SISTEM ZA DOVODGORIVA 5. zatvorite krajeve T-prikljuckom. ~ I ! I ! ! . . neee doCi do gubitka vakuuma. protok goriva se regulise pomocu elemenata sa malim poprecnim presekom. Kada zamenjujete kuCiste preCistaca za vazduh. 173 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Dok prolazi kroz sistem za dovod goriva. U stvari.

elementi preCistaca Sll montirani na mestu gde se cevovod za gorivospaja sa karburatorom. a kuCiste precistaca ima malu slavinu koja omogucuje da se povremeno voda ispusti iz kucista. PreCistac moze da bude iii linijski iii pricvrseen zavrtnjima. Kod automobila koji koriste dizei gorivo kuCiste precistaca za gorivo smesteno je u prostoru za motor.. Motor treba izvesno vreme da bude iskljui'en pre. kako je 10 naglaSeno i u postupku koji propisuje praizvodae i u postupku koji je apisan u ovomodeljku. Na mnogim novijim tipovima vozila sa sistemom za ubrizgavanje goriva.. precistac za gorivo smesten je ispod vozila. Da hi sistem za dovod goriva uvek bio Cist. preCistaCi moraju da se zamenjuju u skladu sa preporukama proizvodaca iii tdce ako se radne karakteristike motora pogorsaju. pridrzavajte se uputstava proizvodaca za vas automobil. KuCiste treba da se otvori da bi se precistac zamenio. Upozorenje: za sisteme za 'ubrizgavanje goriva lipiena je da rade pod visokim pritiskom.nega sto se olabavi prei'istae da hi se prilisak u cevovodima za gorivo smanjio. On moze da se toliko zapusi da motor ne moze da radio Sva vozila imaju neku vrstu preCistaca za gorivo. za ggrivo moze da prouzrokuje usporen rad motora prilikom ubrzanja iii pri veCim brzinama. I u ovom 174 Alat i materijal • Klesta iii odvijac • Otvoreni kljucevi • Raseceni i cevasti kljucevi • PreCista. u blizini rezervoara za gorivo. nati cete u prirucniku za vas auto mobil. Na nekim uvoznim tipovima vozila postoji i trece crevo koje siu'li za odvod isparenja nazad u rezervoar za gorivo. Cesto se srece i linijski preCistac smesten u cevovod za gorivo izmedu pumpe za gorivo i karburatora. Upozorenje: kad god se iskljui'e cevovodi za .a lako je identifikovati jer izgleda kao mala metalna iii plasticna posuda spojena sa cevovodom za gorivo pomocu dva kratka gumena creva sa obujrnicama. Prisustvo vode ne znaci da preCistac treba zameniti. . PreCistac se nalazi negde izmedu rezervoara za gorivo i karburatora. Ovaj tip preCista. Nekim sistemima je potrebno premazivanje da bi se uklonili vazdusni mehuriCi kada se preCistac zameni. Na nekim starijim tipovima vozila. Na 'drugim preCistac je navojem pricv[scen za karburator. leptira iii ubrizgaca za gorivo. Zaprljan precista. za gorivo • Crevo za dovod goriva • Krpe slucaju.ugraduje preCistac za gorivo. Tacno mesta na kame se nalazi. Ovi preCistaCi cesto sluze i za prikupljanje vode..

. ' rczcrvoara . .. Pazite na pravac strujanja goriva naznacen na kuCistu preCiI . preCistatu kOla po pa za gariva. naprslina i drugih promena. Kupite odgovarajuCi precistac za gorivo u prodavnici auto-del ova. . Zamena preCistaca Mnog! tipovi vozila koriste linijski preCistac. Montirajte nov preCistac za gorivo.. I : I ' f : i . Izbegavajte otvoren plamen i rad u zatvorenim proslOrijama bez venrilacije. -2) mehanicka pum za gonYo. pa Linijski pretlSKada namestale novi P'anja goriva. Takvi precistaCi za gorivo zamenjuju se na sledeCi naCin: 1. Pronadite precistac. Preg1edajte da Ii na gumenim crevima ima znakova propustanja goriva. ! . karburalOra. t i i .du " . Olabavite crevne obujmice na krajevima precistaca za gorivo pomocu klesta iii odvijaca u zavisnosti od vrtse obujmice. 3. '"'' 0 .. " SISTEM ZA GORIVA ® . "4. re(':istat. . d vod gonva. 2. (') karburator. . 6. za gonvo I .'. Skinite precistac za gorivo tako sto eete izvuCi gurneno crevo sa kraja kuCista preCistaca. postoji opasnost da dode do poiara. (4) limJsb pre . 5. 1 ' ! .. tistac I :> ( I) cevovod lZ . Na krajevirna precistaca nalaze se gum en a creva taka da eete morati da olabavite obujmice sa oprugom iii sa zavrtnjem pre nego 5tO ga skinete.. Nalazi se na cevovodu za gorivo izmedu pumpe za gorivo i karburatora. To je precistac sa posudom koji se ceo skida.( ('m. t . (3) .. lac se vrio . ! -1 ! . Pazite na pravac strujanja goriva naznacen na preCistacu.." .ollou " .gorivo. kazuje pravac 51mJ . Po potrebi ih zamenite (veCina preCistaca prodaje se zajedno sa novim crevima i obujmicama).

Zamena fillra sa navojem Kod vozi!a tipa "ford" obicno se koristi preCistac koji se montira direktno na karburator na kraju cevovoda za gorivo. 7. a zatim sklonite krpu na sigurno mesto. N amestite nov preCistac za gorivo. Vratite kuCiste preeistata za vazduh na svoje mesta. Koristite kljuc sarno da biste malo pritegnuli preCistac. izvucite creva sa preCistaca.. Pre nego sto skinete stari preCistac za gorivQ. Za to cete moida morati da upotrebite kljuc. On je okrugao i liCi na posudu precnika od oko 2-3 cm. Ukljucite motor i proverite da gorivo ne curi na spojevima.. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio Kompanija "Ford« obicno koristi precistac koji se uvrce direktno na karburator na kraju cevi za dovod goriva.175 SISTEM ZA DOVOD GORIVA staca. Stavite Cistu krpu izmedu creva koje spaja preCistac za gorivo i cevovoda za gorivo da biste spreCili potencijalnu opasnost od pozara (krpa ce apsorbovati benzin koji moze da iscuri tokom skidanja preCistaca za gorivo). Ovo se radi tako sto se preCistac uvrti rueno na karburator (u smeru kretanja kazaljki na satu). 5. 6. Pronadite pretistai' za gorivo.~ . . 4. Zategnite crevne obujmice da spreeite propustanje goriva.. Zategnite obujmicu. Takay precistac se zamenjuje na sledeCi naCin: 1.. Po potrebi pritegnite obujmice. Skinite preCistac za gOFivo s karburatora.. Obieno se na kraju yoda nalazi malo gumeno creVQ koje ga spaja sa preCistacem za goriyo. Panovo namestite crevo za dovod goriva koje se nalazi:' na kraju cevavoda za garivo taka sto tete ga navuCi na kraj preCistaca za gorivo. Uklonite krpom sve tragove benzina koji se slucajno prostia iz cevovoda. Crevo je na krajevima obicno pricvrsceno obujmicama. 176 1 f I I I ~ I ..3. Posta skinete obujrnicll.. nabavite odgoyarajuci u prodavnici auto-deloya. Stavite creva na dovodni i odvodni otvor kucista precistaca. Skinite crevo sa kraja preCistaca tako sto cete skin uti obujmicu. 8... 7. U zavisnosti od vrste obujmice upotrebite klesta iIi odvijac. Benzin ulazi u precistac iz cevovoda za gorivo koji dolazi lz pumpe za goriyo.. Ovo se radi taka sto se preCistac odvrne u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu. Bacite ceo precistac za gorivo. 2. Namestite ga u odgovarajuci polozaj.

a zatim okrerie bilo da propusti iii zaregne prikljui ---0 ~ ~ (/ I ________ I. .. 8.. veClm kljucern olabavite navrtku kuCista pretistaca na karburatoru koja drii preCistac za gorivo.l I I 1 I . Postarajte se da nabavite odgovarajuCi ulozak pre nego sto skinete starL Precistac za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 1. Ulozak precistaca se najcesce pravi od bronze iii od hartije..' . U ovom slucaju.. Pronadite cevovod za gorivo koji vodi od pumpe za gorivo do karburatora. na mestu gde se spaja sa cevovodom za gorivo. Napomena: raseceni kljuc izgleda kao okasti kljuc sa rasecenim d. Kada skinete cevovod za gorivo. zato polako skinite navrtku. Zamena nnutrasnjeg preCistaca VeCina vozila im:1 precistac za gorivo smesten u samom karburatoru. zamenjuje se sarno ulozak.. Koristite otvoreni kljuc da biste pridrzali vecu navrtku na karburatoru da se ne bi okretala i' eventualno ostetila cevovod za gorivo dok rasecenim kljucem popustate manju navrtku na kraju cevovoda za gorivo. 4. . zaustavite curenje tako sto cete pritegnuti preCistac iIi obujrnicu na creVll. Za ovo ce yam biti potrebna dva kljuca .. '" " . Pazite i da zapamtite poloiaj opruge i preCistaca kada ih skidate. Izmedu navrtke na cevovodu za gorivo i karburatora stavite Cistu krpu da bi se upio benzin koji bi mogao da iscuri za vreme iamene preCistata. 3. U kuCistu precistaca nalazi se jedna opruga koja moze da izleti ako niste dovoljno pazljivi.i pritegnite kljucem navrtku koja ga drzi u kuCistu.. Namestite nov precistac za gorivo u karburator ..otvoreni kljuc i raseceni iIi cevasti kljuc.. f cak. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora.. i f Ako je potrebno.elom i moze da se stavi aka cevovoda za gorivD... 2. o / . Vratite kuCiste preCistaca za gorivo na mesta.pazite na oprugu .

pritegnite navrtke na cevovodu za gorivo i karburatoru. (4) opruga i (5) karburator. podignite automobil i poduprite ga postoljima. Pritisak u sistemu se tokom vremena smanjuje.: 1. linijski preCistac iIi preCistac koji se navrce abieno se nalaze ispod automobila u blizini rezervoara za gorivo. 2. postupite prema fabrickim iii ovde datim uputstvima. . -Aka se pretistat nalazi ispad zadnjeg dela automobila. Aka vozi!o ima dvu kab!ovskn prikljucka za ubrizgac. 178 tako da ce se nekoliko sati posta ste iskljuci!i motor unutrasnji pritisak davoljno smanjiti da preCistac maze bezbedno da se zameni. 7. zato sto rucna kocnica na veCini vozila blokira sarno zadnje toekoYe. blakirajte prednje taekaYe. Izuzetno je vaino da blokirate prednje toekoYe. PreCistac se zamenjuje na sledeCi naCin. Ako. Vratite na svoje mesto kUClste preCistaca za vazduh. vozilo irna sarno jedan kab!oyski prikljucak (I) na ubrizgatu. Odvrnite poklopac na rezervoaru za gorivo da biste odstranili eyentualni pritisak u njemu. (I) navrtka preCistaca. (3) preCistac. stavite menjae u brzinu iIi u poloiaj za parkiranje. Tacna mesta bice naznaceno u prirucniku za vas aut am obi!.. VeCina vozila im3 prccisl<lc za gorivo koji je smesten u karburatoru na spojcvima cevoyoda za gorivo. Kod yozila sa prednjim pogo nom.5. Ako je potrebno. (2) zaptivke. Upozorenje: sistemi za ubrizgavanje goriva najceSce su pod visokim pritiskom. Potrebno je zarneniti sarno ulozak koji je abicno ad bronze ili hartije. potrebno je smanjiti pritisak u cevovodu za gorivo pre nego sto zamenite pretlslaC. skinite gu j spojite pomocu produtnog bb!a (2) sa pozitivnim po!om akumulatora ako 10 sekundi kako bi 5e ubrizguc (3) napojio energijom. Uklonite sve tragove benzina koji je slucajno iscurio iz cevovoda za vreme skidanja i nainestanja precistaca. tako da aha ne moie da drii automobil kada se odigne ad zemlje. r + Na vozilima sa sistemom za ubrizgavanje goriva. Da biste smanjili pritisak. spojite jetlan nn musu. a drugi spojite za akumuiator kako biste ubrizgac napoiiJi . 6. Ponovo spojite cevovod za gorivo sa karburatorom i pritegnite navrtku rasecenim kljucem. Ne pokusavajte da odvreete iii skidate preCistac sve dok se pritisak u cevovodu za gorivo i preCistacu ne smanji. Najjednostavniji naCin je da automobil ostavite da se preko noCi »odmori«. 177 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Zamena precistaca kod sistema za ubrizgavanje goriva Na vozilima sa ubrizgavanjem goriva. Ukljutite motor i prove rite da gorivo ne curi.

£ ii .=Z'-'A-=O:. U preCistaCima koji imaju providna plastiena kuCista. _ ..:A < . te stoga na dnu imaju iSPUSilU slavinu za vodu. 5..... . izvucite kablovski prikljueak sa jednag od ubrizgaca.:=S. _ ' __________________ .. Aka ubrizgac ima dva prikljucka.IV. nivo vode se vidi taka da je lako ustanoviti da Ii je potrebno ispustiti vodu.. ~ ..SI:. .. ugraden je i senzor zn nivo vode. I . ZahvaljujuCi' tome.. ponovo pritegnite poklopac na rezervoaru za gorivo i ukljuCite motor da biste proverili da neg de ne curi gorivo. .:O-::G::. 6.eleklricnom energijom.1 I ! I i :ll I 1 ) 1 i I 1_1 p=p ! ... 3...:. Stavite nov preCistae. Kada niva vode u precistneu dostigne odredeni nivo. Posto ste iskljuCili i sistem za paljenje. Odvrtite preCistac iz njegovog kuCista iii olabavite i skinite obujrnice sa Iinijskog preCistaca. a drugi sa akumulatorom da biste obezbedili dovod elektricne energije. Ako se prikljueak sastoji odjednog elektrienog provodnika. . I I I I I ! ! . 4... Na nekim tipovima preCistaca sa metalnim kuCistem.: .:.:.:O:.:. ubrizgae ce rasprsivati gorivo u motor i osloboditi od pritiska cevovod za gorivo. _ . napajajte desetak sekundi ubrizgac elektrienom energijom preko produznog kabla sa pozitivnog pola akumulatora...M.:.:V-=Oc.. .R. spojite jedan sa masom...TE::.. na tabli sa instrurnentima zasvetli kontrolna lampica koja upozoravn da je vreme da se iz preCistaen ispusti voda..:..:O:. Zamena precistaca za dizel-gorivo Mnogi precistaCi za dizel-gorivo osim prljavstine odvajaju i vodu. Ponovo spojite elektrieni prikljueak za ubrizgat i nastavite posao u vezi sa zamenom precistaca za gorivo.

Odvrnite kuCiste preCistaca taka sto cete ga okretati u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu (gledano odozdo). 4.. Maze se upotrebiti ruena pumpa da bi se voda brze ispumpala napolje.1.. motor mora da bude iskljucen. Punite sistem pomocu ruene pumpe sve dok ne osetite otpor iIi dok ne primetite gorivo kako istice iz kuCista preCistaca ka pumpi za ubrizgavan]e. Izvadite ispusnu cev i prikljucak senzora za vodu (aka postoji) sa dna precistaca. Posto ste iskljuCili motor i sis tern za paljenje. Zamenite ulozak preCistaca iIi montirajte nov sklop preeistaca.Dok ispustate vodu iz precistacn. 179 :. 5. PreCistae se zamenjuje na sledeCi nacin: 1. 6. Otvorite ispusnu slavinu na dnu preCistaca i ostavite je otvorenu sve dok dizel-gorivo ne iscuri. .1: SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ispitivanje • I zamena pumpe za • gonvo Ala! i ina!erijal • Zastitne naocare • Baterijska lampa • Raseceni kljucevi • Otvoreni kljucevi • Rucna pumpa za pneumatike • Manometar za pumpu za gorivo • N oz iii strugac • Voltmetar .mesta i rueno prjtegnite za aka 1/2 kruga posta sediste kuCista dodirne prstenastu zaptivku. 3. Mnogi pre6staci za dizcl-gorivo odvajaju vodu od gOriva i imaju ispusnu slavinu tako da sc voda moze S vremena na vreme ispustiti. UkljuCitc illotor i proverite da ncma curenja. "'. . i·'. otvorite ispusnu slavinu i ispraznite precistac. . Napunite kuCiste preCistaca Cistim dizel-gorivom. Upozorenje: ne dozvoliie da dizel gorivo prsne na vruGu izduvnu cev. . Skupite vodu i dizel goriva u neku posudu. uvrnite ga na . 2.

mora zameniti. mora da se zameni. usisava gorivo iz rezervoara za gorivo kroz cevovod i salje ga u karburator. Ukoliko ne moze to da postigne. Isto taka. zato . Pre nego sto se zapocne sa ispitivanjem pumpe) treba izvrsiti vizuelnu proveru celokupnog sistema za dovod goriva.• Dizalica i sigurnosna postolja • Cevovod za gorivo • Gumeno crevo • Posuda . Mehanicka pumpa za gorivo Mehanicka pumpa za gorivo maze se nati na vetini motora sa karburatorom. ako otkaze. Stari tipovi pumpi za gorivo mogli sli da se demontiraju i montiraju. U odeljku »Zamena precistaca za gorivo« data su uputstva kako da izvrsite potretmu popravku iii zamenu pre nego sto pocnete sa ispitivanjem pumpe za . Medutim. U osnovi postoje dye vrste pumpi za gorivo . osovina iii aktivirajuca poluga 180 u pumpi pokrece se gore-dole iii napred-nazad zavisno ad polozaja pumpe za gorivo na motoru.menzura ad 2 litra • Krpe • Pumpa za gorivo i zaptivka • Sredstvo za zaptivanje • Osigurac • Hemikalije za ciscenje P umpa za gorivo je ureoaj koji usisava gorivo iz rezervoara za gorivo kroz cevovod za gorivo do karburatora iii ubrizgaca goriva u motor. na rad pumpe za gorivo utieu i drugi cinioci. jednostavno pratite cevovod za gorivo koji vodi ad karburatora do pumpe za gorivo.mehanicka i elektricna. Kako se tokom rada motora bregasta osovina okrece. proverite da preCistac za gorivo nije zapusen. Usled ovoga. Ako ne znate kako da pronadete pumpu za gorivo. Obicno je smena bloku motora u blizini prednjeg del a motora. te se pumpa za gorivo. membrana se pomera napred-nazad. aka sumnjate da dovad gariva u karboratoru nije zadovoljavajuCi. Propustanje vazduha iIi goriva Cini da pump a ne funkcionise kako treba. Danas to viSe nije slucaj. Zadatak pumpe za gorivo je da salje u karburator gorivo pod pritiskom. Mehanicka pumpa za gorivo naziva se jos i membranska pumpa.to je u njoj smoStena membrana koja se aktivira pomocll bregaste osovine matora.

.. pronadite cevovod za gorivo ispred rezervoara. Proverite da nema znakova curenja goriva na spoju cevovoda i rezervoara ia gorivo. Ako cevovod za gorivo propusta usled korozije iii trenja 0 neki dec automobila. U tom slucaju. oslobodite oba kraja odgovarajuCim otvorenim i rasecenim kljucern. Upozorenje: postoji potencijalna opasnost od poiara kad god se iskljuce cevi za davod gariva. spoj moze da popusti usled Yibracija. Pocevsi ad rezervoara za gorivo. zategnite ga rasecenim kljucem odgovarajuce yelicine. VeCina pumpi za goriyo ima mali otvor na membrani. 4.gorivo. i. Na tom otvoru ce se videti da li gorivo curi usled ostecenja membrane pumpe. mora se zameniti.. odnosno da li na njoj ima tragova ulja iii benzina. na spoljasnjoj strani pumpe za gorivo naci ce se motorno ulje. SISTEM ZA DaVOD GORIVA 'I ii_I ®----I.. Ako sumnjate da neki spojevi propustaju. Vizuelna provera Kod vizuelne provere sistema za dovod goriva potrebno je da se podvucete ispod automobila te stoga pripremite odgovarajucu odecu i zastitne naocare. £. Osvetiite baterijskom lampom cev za dovod goriva u pravcu prednjeg del a automobila da biste proverili da negde ne curi gorivo. Rasecenim kljucem odgovarajuce veliCine pritegnite navrtku na cevovodu za gorivo da biste zaustavili curenje.· Ako je potrebno. Da biste zamenili cevovod..=. 1 j Taj po stupak je objasnjen u odeljku "Zamena . prodavnicama auto-deloya. 3.J.. koji vodi do pumpe za gorivo. U svakom slucaju. Prove rite samu pumpu za gorivo. Benzin moze da prodre u karter motora kroz otvor za montiranje pumpe za gorivo. 1. U slucajevima kada je membrana jako ostecena. ispraznite karter. Izbegavajte otvoren plamen kao i rad u zatvorenoj prostoriji bez ventilacije. Nastavite da proveravate cevovod za gorivo u pravcu pumpe za gorivo..Ovoj enei tipicne mehanicke pumpe:. Ako utvrdite da iz pumpe za gorivo curi benzin. Ovo je vod . zamenite preCistac za ulje i stavite sveze ulje u motor. Izvadite cevovod ispod automobila i zamenite ga novim. pumpa za gorivo se mora zameniti ako se primete tragoyi ulja ili benzina. Cevovod za gorivo maze se nabaviti u . 6. zategnite odgovarajutim rasecenim kljucem navrtke koje ih spajaju.::a gorivo (1) prikazuje dovod za gorivo (2). 5. proverite merac nivaa ulja u motafU. 2. zategnite navrtke na krajevima. odvod do karburatora (3) i polugu (4). Posta je pumpa smestena na motoru.

182 4. Time ne sama sto ne biste izvrsili bezbedno uzemljenje. iskljutitc ccvovod za gorivo (2) sa karburalOra (3). Spojite gumeno crevo odgovarajuce duzine i precnika sa krajem skinute cevi za dovod goriva. odnosno ako ste popravili sva 181 SISTEM ZA DOVOD GORIVA mesta koja propustaju i po potrebi zamenili cevovade za gorivo. Propustanje na usisnoj grani cevovoda ne mora da bude tako uoCljivo posto ne registruje po smanjenoj koliCini goriva u potisnoj grani cevovoda. Skinite kuCiste precistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Odrzavanje precistaca za vazduh«. Na kraju. Kapacitet pum]ie se ispituje na sledeCi naCin: 1. " Kada proveravate da Ii sistem za doyod goriva curi. mozete da pristupite ispitivanju pumpe za gorivo. zamenite cevovod. PomOCll raseccnog kljuca (1). Ispitivanje protoka (odnosi se sarno na mehanicku pumpu za gorivo) Ovo ispitivanje treba da utvrdi da Ii je pumpa za gorivo sposobna da u svakom trenutku isporuCi odgovarajucu koliCinu goriva u karburator. razblaieno ulje u motam neee podmazivati kako treba. vee biste mogli da izazovete i varnicenje. Kod nekih tipova razvodriika paljenja potrebno je iskljuCiti kabl za sveCicu sa poklopca razvodnika paljenja. Skinite sekundarni visokonaponski vod indukcionog kalema sa sredisnjeg dela poklopca razvodnika paljenja i uzemljite ga tako sto eete ga pomocu produznog kabla spojiti sa metalnim delom motora. 3. Ako propusta. Upozorenje: benzin u karteru motora moze da izazove eksploziju. sto dovodi do prevremenog habanja motora. Odgovarajucim kljucem skinite cev za dovod goriva sa karburatora. Upozorenje: nikada ne spajajte kabl sa karburatorom iii neizolavani vijak preCistaca za vazduh. proverite cevovod za dovod goriva koji se pruia od pumpe za gorivo do karburatora. 2. . dok je cevovod do pumpe za gorivo do karburatora potisna grana. treba da imate u vidu sledece: cevovod izmedu rezervoara za gorivo i pumpe za gorivo je usisna grana. Na nekim tipovima karburatora moraeete drugim kljucem da pridrzite navrtku kuCista precistaca da se ne bi olabavila. Posto ste utvrdili da sistem za dovod goriva nigde ne propusta. Mozda tc hiti potrebno da navrtku precistaca (4) driite drugim kljuccm kaka se ne bi olabavila. Ako u usisnoj grani cevovoda do de do propustanja. pojavice se vazduh sto ce izazvati smanjeni protok goriva u potisnoj grani cevovoda. U slucaju da to ne pomogne.ulja i preCistaca« u poglavlju »Odrzavanje automobila«. Osim toga. Propustanje na potisnoj grani cevovoda obicno se lako uoeava i registruje se po curenju goriva. zategnite kljucem sve labave spojeve. 7.

Ubaeujte vazduh u vod u praveu suprotnom od normalnog pravea strujanja goriva. Stavite drugi kraj gumenog creva U odgovarajucu posudu ad aka 2 litra sa podeocima (menzuru). 8. obavite sledece ispitivanje: A. Pustite motor da radi tacno 15 sekundi pustajuCi za to vreme gorivo da istice u posudu. Upozorenje: produvavanje voda duvanjem iz usIa nije preporuCljivo S obzirom da je benzin olrovan. 6. Po novo spojite eevovod za gorivo na oba kraja i ponovite ispitivanje kapaeiteta prema past upl \ i \ ' 1 ! i \ i i 1 " ' I . E. B. . Ako sumnjate da je cevovod za gorivo zapu§en. Za ovo moze da se upotrebi ruena pumpa za pneumatike. Kljucem odgovarajuee velicine po novo spojite cevovod za gorivo sa karburatorom. Aka kapacitet nije u skladu sa specifikacijama. Produvajte cevovod vazduhom.5. B. Kljucem odgovarajuce veliCine skinite cevovod za gorivo sa rezervoara za gorivo taka da bude otvoren na oba kraja. 9. Spojite jedan kraj gumenog ere va sa slobodnim prikljuekom na pumpi za gorivo. Stavite drugi kraj gumenog creva u posudu sa bcnzinom zapremine od oko 2 litra. Ako usisana koliClna goriva iz posude odgovara koliCini u prirucniku za odrzavanje. I I ! ! ! . C. Ako se kapacitet nalazi u granicama predvidenim u speeifikaeiji. znaci da Je mozda cevovod izmedu rezervoara za gorivo i pumpe zapusen. -- . 7. D. Izmerite koliCinu goriva u posudi i pamnozite je sa 4. Iznos ce pokazati koliCinu goriva koju pumpa moze da isporucu za 1 minut. uradite sledeee: A. Iskljutite cevovod za gorivo sa pumpe za gorivo koji vodi ka rezervoaru zn gorivo. ponovo prikljucite sekundarni visokonaponski kabl indukeionog kalema i predite na ispitivanje pritiska pumpe za gorivo. C. Ponovite ispitivanje kapaciteta prema postupeima datim u tackama 6-8. Proverite u prirucniku za vas automobil predvideni protok pumpe za gorivo i uparedite dobijeni rezuttat.

-----L cima opisanim u tackama 2-8... Medutim..:ldi 15 sekundi. pumpu za gorivo treba zameniti. . Nabavite manometar pumpe za gorivo sa elasticnim gumenirn crevom.. 01... Ispitivanje pritiska (mehanieke i elektriene pump e) Nizak pritisak iz pumpe za gorivo moze da prouzrokuje siromasnu smesu u karburatoru iii nedovoljno napajanje motora gorivom.. Ocitajte rezultat na manometru tokom fada motcra. Ako je rezultat dobijen na manometru u skladu sa predvidenim. iskljuCite cev z.. I 1 I 1 ! 3... 2. Ako je rezultat razliCit od predvioenog.. 4. ponovo prikljucite cevovod za dovod goriva sa karburatoram i -panova montirajte kuCiste preCistaca za vazduh.. Merenjem zaprcmine 5C utvrduje da !i pumpa za gorivo maze da isporuCi odgovarlljucu kolicinu goriva karburatoru. Kod matora sa uzbrizgavanjem gOflva.. odgovarajuCi pritisak je vazan isto koliko i kapacitet. crcvo manometra za konlroini prikljucak na c ~ v o vodu za doyod goriva..'. a drugi kraj creva (2) spuslilC U posudu sa pocieocima (menzuru) (3). Uporedite pritisak pumpe za gorivo naznacen u vasem prirucniku sa rezultatom dobijenim na manometru i iskljui':ite motor... dok za to Heme pratile pritisak na manometru. pomnozite koliCinu iSleklog goriva sa eeliri i uporedite rezultat sa protokom goriva u minutu koji je d ~ 1 u prirucniku za vas automobil. __ .' ____ y_ . rad motora. 6.. Ako kapacitet i dalje ne odgovara vrednosti iz prirucnika. prikljuCite ponovo kabl na razvodniku paljenja i predite na ispitivanje pritiska. ako je kapacitet u skladu sa preporucenom vrednoscu.111..1. Spojite gumeno crevo manometra sa skinutim cevovodom za gorivo tako sto cete staviti T-prikljucak 184 izmedu ulaznog atvora karburatora i cevovoda za gorivo. Ukljucite motor i pustite ga da radi na praznom hodu oko 15 sekundi.. UkljuCite motor cia . Pritisak u pumpi za gonvo ispituje se na sledeCi natin: 1. 5. Sa karburatora skinite cevovod za gorivo koji vodi od pumpe za gorivo do karburatora. iskljucite manometar. Spojirc gumeno creva (1) sa cevovodom Zll gonyo. zatim ukljucite molor da fadi na praznom hodu aka 15 sekundi. spojite '.1 dovod goriva 51> karburatora i spojite manomelar (1) sa T-prikljuckom (2). zamenite pumpu za goriyo. Za efikasan 183 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Da biste ispitali pritisak u pumpi za gorivo..

obrisite je cistom krpom i vratite je na svoje mesta. Ovo ce yam olaksati ponovno spajanje cevi za dovod goriva. Krpa ce spreCiti da komadiCi stare zaptivke upadnu u motor. 8. Mozda ce biti potrebno da kleStima driite pOlugu dok postavIjate pumpu za gorivo. kupite u prodavnici auto-delava novu iIi remontovanu pumpu koja odgovara vasem automobilu. Proverite da Ii su prikIjuccl okrenuti u istoro pravcu u kojem su bili na st. I l 1 . pumpa za gorivo se aktivira pomocu poluge koja vodi do bregaste osovine motora. kljucem odvrnite stare prikljucke i montirajte ih na novu pumpu. 6.uoj pumpi za gorivo. Skinite purnpu za gorivo. Da ga ne biste ostetili. Napomena: ako se pumpa za gorivo aktivira pomocu pOluge. i . Ako se to ipak dogodi. Kljucem odgovarajuce velicine.arajuee mesto na motaru. upotrebite dva kljuca od kojih cete jednim pridrzavati prikljucak na pumpi za gorivo (da se ne bi okretao) dok popustate navrtke na cevoyodu za goriyo. Skinite cevovod za gorivo sa pumpe za gorivo. Ne zaboravite da izvucete krpu kada zavrsite ciscenje povrSine za montiranje. Napomena: kod nekih tipova motora. proverite da Ii je poluga na svom mestu i da Ii je propisno smestena u pumpi za gorivo. ! I 5.Zamena mehanicke pumpe za gorivo Ako morate da zamenite pumpu za gorivo. Postavite novu pumpu za gorivo na odgov. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa obe strane nOve zaptivke koja se dobija zajedno sa novom pump om za gorivo i namestite zaptivku na odgomesto na povrsini gde se montira pump a za gonvo. skinite vijke koji pricvrscuju pumpu za gorivo za blok motora. U tom slucaju. Gurnite cistu krpu u otvDr u motoru u kome se nalazila pump a i ostruzite ostatak zaptivke oko prirubnice za montiranje pumpe za gorivD. Moida eete morati da montirate prikljucke cevovoda za gorivo sa stare pumpe na nOVu. 9. 3. 2. PonoVo montirajte vijke za pricvrscivanje pumpe za goriva i pritegnite ih dobro kljueem. Pazljivo skidajte pumpu za gorivo da poluga ne bi ispala iz motora. . 4. 7. Panovo spojite cevovod za gorivo sa pumpom . Pumpa za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 1. l I I . Uporedite staru i novu pumpu za gorivo.

Ako dobijete ovaj napon. tako da za to vreme nece doc. a pump a ne radi. llcinite sledece: 1... VeCina elektrienih pumpi ima ovakav osigurac. Proverite osigurac koji stiti elektricno kolo pumpe za gorivo.. Mantirajte kuCiste precistaca za vazduh. Pronadite je prateCi cevovod za gorivo od karburatora do rezervoara za gorivo.ezervdara. Ako ne dobijete tacan napon. Trebalo bi da oeitate napon od 12 volti na voltmetru. kvar se nalazi negde izmedu elektricnog prikljueka pumpe za gorivo i glavnog prekidaea. U tom slucaju bi mozda najbolje bilo da se obratite struenjaku. Pronadite elektricnu pumpu za gorivo.nl "'"' __ . On je obieno smesten u kutiji sa osiguracima ispod instrument-table.. Vizuelna provera ce yam pokazati da Ii je osigurac pregoreo. _ . ako se glavni prekidac astavi ukljucen neko vreme. 3. bice potrebno izvesno vreme da motor radi na praznom hodu da pritisak ulja dovoljno poraste.. Na nekim tipovima automobila sa elektricnom pumpom za gorivo ova opasnost je otklonjena pomoeu prekidaca koji iSkljucuje pumpu za gorivo sve dok motor ne stvori dovoljan pritisak vi'. 5. Dodirnite pozitivnim provodnikom voltmetra (crvena iica) eJektricni prikljucak na elektrienoj pumpi za gorivo.za gorivo. Stoga bi elektricna pumpa. 2. 10. ___ ulja. . Medutim. do strujanja goriva. 11. u slueaju da bilo kakva prlj avstina prodre u iglieasti ventil karburatora. Posta ukljuCite glavni prekidae. Ako imate automobil sa elektricnom pumpam za gorivo. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio U slueaju da curi. pritegnite spojeve. Elektrlcne pumpe za gorivo Mnagi tipavi evropskih vozila sa karburatorom i veCina americkih iii evropskih automobila sa sistemom za ubrizgavanje gariva kariste elektricnu pumpu za gorivo. Obieno se nalazi blizu rezervoara za gorivo. Aka je pregoreo. elektricna pumpa za gorivo zapocinje sa radom istog trenutka kada se okrene kontaktkljuc. Nasuprot mehanickaj pumpi za gorivo za ciji je rad neophodan i rad motora. ako je vozilo snabdeveno takvim prekidaeem. spojite provodnik za uzemljenje voltmetra (ern a iica) za pogodnu masu na ramu automobila. Prove rite prvo voltmetrom da Ii se pumpa za gorivo napaja elektricnom energijam..' I l:. zamenite ga novim iste jaCine. IskljuCite glavni prekidac. Na pumpi za gorivo naiazi se davodni i odvodni prikljucak. mogla da poplavi motor gorivom iii cak da usisa celokupnu koliCinu goriva iz r. a sumnjate da nije ispravna. kao i elektricni prikljucak. Pritegnite navrtke cevovoda pomocu dva kljuea kako je opisano u tacki 1. zamenite je. 4. tacno mesta naznaeeno je u prirucniku za vas automobi1.

(3) pumpa 1:a gonYo. Tlpieni delovi elcktricnc pumpc za gorivo: (1) pretistat. ----------'m . podignite zadnji dec automobila i poduprite ga sigurnosnim postoIjima. Ponovo povezite elektricne prikljucke. (3) odvodna cey. posavetujte se sa prodavcem u radnji autodelova. Izvucite cevovod za gorivo prema objasnjenju datom za mehanicke pumpe za gorivo. . CD 7. 2. Spojite prikljucak za uzernljenje sa akurnulatorom. (2) pumpa.. lrna ih dva do cetiri u zavisnosti od tip a purnpe. Uporedite novu elektricnu purnpu za gorivo sa starorn. 1. Ako yam u vezi s tim nesto nije jasno.. 10. (Z)'bdvod u karburator. upotrebite prikljucak za cevovod za gorivo sa stare pumpe za novu. nabavite novu koja ce odgovarati vasem automobilu. 187 E SISTEM ZA DOVOD GORIVA 11. Obelezite provodnike da biste ih lakse povezal. blokirajte prednje toekove.Ako zakljueite da je elektricnu pumpu za gorivo potrebno zameniti. :1 ~ 1 I i I . ih obelezite da biste ih lakse spojili sa novorn purnporn. (6) nepovratni venti!. Ako je potrebno. (4) zaptivka. 4. stavite menjae u brzinu iii u polozaj za parkiranje. Po novo spojite cevi za dovod goriva.. Y. (4) kOn!rolnik. Kljueem odgovarajuce veliCine izvucite elektriene prikljueke iz elektriene pumpe za gorivo. Montirajte novu purnpu pricvrstite kljucern vijke. 5 . Kljucern odgovarajuce veliCine skinite vijke za pricvrsCivanje purnpe za gorivo.. 6.. (5) p!ovak kontrolnika. Ukoliko se pumpa nalazi ispod automobila.. Mozete da . 8. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio Popravite ako treba. Izvucite iz akumulatora prikljucak za uZemIjenje. (7) prikljucak i (8) prikljucak za uzemljenje. (6) zlIpdvka odstojnika i (7) vijak za pricvrsCivanje. sa novom pumpom. (5) odstojnik..iscenje sistema za dovod goriva . Na automobilima sa prednjim pogonom. Zamena elektricne pumpeza gorivo Elektricna pump a za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 185 (1) dovod gOrin. 186 3. odnosno zadovoIjavati minimalne zahteve u pogledu pritiska i kapaciteta. (.

Kod vozila sa dizel-gorivom dodaju se bioeidi u rezervoar sa gorivom koji sprecavaju razvoj algi. Upozorenje: ovi rastvori su veoma zapa/jivi i otrovni. aditivi ne mogu uvek da uklone ove zagadivace. Alge mogu da se razviju u rezervoaru ukoliko je zag aden vodom i mogu da zapuse davac i filter pumpe za gorivo. Leptir za vazduh se nalazi na gornjem delu karburatora i ne treba ga mesali sa leptirom . Postoje hemikalije koje se ulivaju direktna u karburator u slucajevima kada je sistem za dovod goriva veoma zapusen. ova veoma zapaljiva smesa pali se pomocu svetiea i razvija energiju koja pokrece automobiI. proverite da li praizvod koji nameravate da upatrebite nece da unisti katalizator. pitajte strucnjaka i pre upotrebe dobra proverite uputstva data na ambalazi. otkazivanje sveGica i preterano zagadenje okoline. Ukolika niste sigurni. Vecina ovih hemikalija uliva se direktno u skoro potpuno napunjen rezervoar. Karburator se sastoji od tri osnovna dela: difuzora (grla) kroz koji struji vazduh iz precistaca za vazduh. Korozione naslage na dOll rezervoara mogu da prodru u motor ako dopustite da se rezervoar skoro potpuno isprazni. Takva vozila zahtevaju dodatna sredstva za Ciscenje koja treba staviti u rezervoar za gorivo svakih nekoliko meseci. Medutim. Trudite se da vam rezervoar za gorlvo uvek bude napunjen. posebno kod vozila koja se koriste u gradskoj voznji sa dosta zaustavljanja. leptira za vazduh (»coka«) koji se otvara i zatvara Cime se padesava protok vazduha kroz difuzor i rasprsivaca kroz koji se benzin usisava u difuzor. Kada ude u motor. Vazdusni prostor u rezervoaru formira vodenu paru koja maze da izazove koroziju unutrasnjosti rezervoara za gorivo. Budite veoma obazrivi prilikom rukovanja i skladistenja. neki od ovih proizvoda vise stete nego sto pomazu i mogu da ostete sveCice. 188 Podesavanja karburatora Alat i materijal • Klinovi za tockove • Kljui'evi • T-prikljucci • Tahometar • Odvijac • Ulozak precistaca za vazduh K arbunitar je jedan od najvaznijih del ova sistema za dovod goriva. Medutim. Njegov zadatak je da malu kolicinu benzina automatski rasprsi i mesa sa velikom kolicinom vazduha. Aditivi su sredstva koja sedodaju benzinu da bi se eliminisali zagadivaci koji usled oksidaeije benzina stvaraju' gumaste naslage.Zaprljan sistemza dovod goriva moze da izazove usporen rad motora. Ako vas automobil ima kataliticki konvertor.

. Kako vazduh proluzi kroz ovu Venturijevu cev. ski odrzava prazan hod u okviru predvidenih graniea. smanjuje se brzina praznog hoda motora. U zavisnosti od veliCine karburatora postoje jedan iii dva zavrtnja za podeSavanje smese praznog hoda koji su smesteni pri dnu. Potpuno zatvaranje sprecava poluzni mehanizam smesten sa spoljasnje strane karburatora. Ako je leptir karburatora potpuno zatvoren. podesavanje praznog hoda nije moguce. Posta kompjuter automatI " r I I I . Zavrtanj praznog hod a je jednostavan ventil koji podesava koliCinu benzina koji se meSa sa vazduhom dok protice kroz karburator pri malom broju obrtaja motora. Napomena: neki tipovi karburatora opremljeni su mehanizmom za upravljanje leptirima. motor ne moze da radi. Okretanjem ovog zavrtnja (u praveu kretanja kazaljki na satu) povecava se brzina praznog hoda motora. protok benzin a se povecava i smesa vazduha i goriva postaje »bogata«.zi u cilindre motora time se postize promena broja abrtaja i snage motora. Kada se ovaj zavrtanj okrene u smern suprotnom kretanju kazaljki na satu. Ovaj uredaj radi kao dec poluznog sistema na karburatoru i koristi se prilikom padesavanja praznog hoda molora. Mnogi novi tipovi vozila sa elektronskim komandama imaju regulaciju praznog hoda pomocu kompjutera. t I ti. njegol/a brzina sc poveeava. a zatim ponovo siri. Ako se zavrtanj za podesavanje smeSe praznog hoda okrene u praveu kretanja kazaljki na satu. Atmosferski prilisak u ioncctu karburatora (2) pomafe da se goriYO kroz m!aznicu rasprsuje u Venturij evu cev odakle ga struja vazduha oovodi u karburalor. Ovaj poluzni mehanizam regulise se pomocu zavrtnja za podesavanje praznog hoda. Odvrtanjem ovog zavrlnja (u smeru supratnom kretanju kazaljki na satu).karburatora. koliCina benzina se smanjuje i smesa vazduha' i goriva postaje »siromasna«. Podesavanjem otvora leptira karburatora regulise se koliCina smese vazduha i goriva koja odl. l I s VA Karburator rildi na principu Venturijeve cevi. a pritisak opada. Difuzor (grla) karburator a sc suzava. Podesavanjem ovog zavrtnja jednostavno se regulise polozaj leptira karburatora i ne treba ga meSati sa zavrtnjem za podesavanje smeSe praznog hoda..

Isto tako proverite koliki treba da bude broj obrtaja na praznom hodu i da Ii podesavanja treba izvrsiti kada je menjac u brzini. Medutim. Smesa praznog hod a odredena je fabrieki i ne bi trebalo da zahteva podesavanje osim u slueajevima kada se karburator remontuje iii montira na drugi motoL Mnogim ovakvim tipovima karburatora potreban je poseban postupak »obogaCivanja« da hi se izvrsilo pravilno podesavanje smeSe praznog hoda. one predstavlja i vazan dec podesavanja kompletnog motora. Motor koji fadi sa sllvise siromasnom smesom na praznom hodu moze priIikom ubrzanja da »okleva« iIi da radi grubo. Pre nego sto pocnete da podeSavate motor. prouzrokovan neodgovarajuCim podesavanjem na praznom hodu. ukljucivanje . moze se lako ispraviti na osnovu sledeCih uputstava. Isto tako. Karburator treba da se podesi u sledeCim slucajevima: Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen suvise nisko. pogledajte prirucnik iIi nalepnicu sa uputstvima 0 podesavanju u prostoru za motor.ovaj postupak treba prepustiti strucnjaku. Snaga motora se koristi i za pokretanje ovih uredaja. motor ce da se gusi dok automobil usporava da bi stao iii kada se menjae ubaci u brzinu. poloiaju za parkiranje iIi neutralnom poloZaju. Suvise bogata smesa na praznom hodu prouzrokuje preteranu potrosnju goriva i veliku koliGinu izduvnih gasova. pa njihovo koristenje opterecuje rad motora. Nepravilan rad motora. Stavljanje automatskog menjaea u brzjnu. na primer. 189 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen sllvise visoko. Posto mehanicari-amateri obicno nemaju uredaj za »obogaCivanje«. podesavati. Proizvodaceva uputstva bite vam od pomoCi stoga sto sadde posebne podatke u vezi sa odriavanjem vaseg automobila. obavezno pogledajte sva obavestenj-a na ploCicama i nalepnicama ispod poklopca motora. kao i koje elektricne uredaje treba ukljueiti iIi iskljuCiti. Napomena: na veCini najnovijih tipova automobila zavrtnji za podeSavanje smeSe praznog hoda su iii zatvoreni iii se mogu veoma malo. Podesavanje praznog hoda Zavisno od tip a automobila koji imate.Ovakvo podesavanje u sustini otklanja dye manje neugodnosti tokom voznje. motor ce imati tendenciju da nastavi sa radom i kada je sistem ~ z a paljenje iskljueen. Ako niste sigumi na koji naCin se podesava prazan hod vaseg automobila. oduzima snagu motoru i smanjuje broj obrtaja na praznom hodu. prazan hod se podesava iIi pomocu zavrtnja za podesavanje praznog hoda iIi pomocu solenoida i zavrtnja za prazan hod.

5. Ocitajle rezultat na tahometru i upotrebite ga sa preporucenim brojem obrtaja. Posto na veCini tipova automobila kuCiste precistaea za vazduh zaklanja pogled na poluini mehanizam i zavrtnje za podesavanje.klima-uredaja iIi drugih uredaja povecava opterecenje motora. 7 I ~ . treba ga skin uti. Podesavanje zavrlnja praznog hoda Ako vas karburator ima zavrtanj za podesavanje praznog hoda. obavezno ih zacepite. Taj pokretae se podesava posebno da bi se obezbedilo povecanje od 50-100 obrtaja u minutu. postupite prema uputstvu iz tacke 8. Podesite menjae i sYe ostale uredaje prema instrukeijama za podesavanje sa plocice iIi nalepnice. 8. podesavanje se vrsi na sledeCi naein: 1. to maze negativno da utite na po des avanje praznog hoda motora. 6. Ovakva opteretenja moraju da se uzmu u obzir kada se vrsi podesavanje praznog hoda motora. PrikljuCite za motor tahometar koji meri broj obrtaja u minutu. Taj instrument ima dva provodnika. odnosno prema uputstvima iz priiucnika za vas automobil. Ako se vakuumski cevovod ostavi otvoren. odnosno pokretae leptira karburatora koji treba da poveca brzinu praznog hoda motora kada je klima-uredaj ukljueen. Najbolje je pocetna podesavanja izvrsiti 190 dok je kuCiste preCistaca za vazduh skinuto. crveni i crni. Za to moie da se upotrebi Tprikljueak. predite na po stupak dat u tacki 9. 3. UkljuCite motor. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne postigne radnu temperaturu. 4. Podignite ruenu kocnicu i blokirajte tockove klinovima. U suprotnom. Napomena: ukoliko sa kuCista preCistaea skidate vakuumske cevi. Okrenite odvijacem zavrtanj za podesavanje praznog hoda u praveu kretanja kazaljki na satu da biste povecali broj obrtaja iIi suprotno ad pravea kretanja kazaljki na satu da biste smanjili broj obrtaja. Ako je potrebno podesavanje. IskljuCite motor i skinile kuCiste preCistaea za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka "Odriavanje preCistaca za vazduh«. Spojite crveni provodnik za indukcioni kalem (bobinu) na primarnom prikljueku koji vodi do razvodnika paljenja. a finalno podesavanje obaviti kada je montirano. Videoete da okretanje zavrtnja za 11 4 kruga u bilo kom pravcu obicno uskJaduje prazan bod sa datim tehniekim podacima. 7. Spojite crni provodnik za bilo koji metalni deo motora kao sto je glava vijka iIi nosae da biste uzemljili tahometar. 2. Mnogi novi tipovi automobila imaju pose ban solenoid.

Napomena: u slucaju smanjenja broja obrtaja na praznom hodu motora posle zamene precislaca za vazduh. vakuumski cevovod moze negativno da utice na podesavanje praznog hoda motora. Aka se vrednost nalazi u okviru preporucene (± 20 obrtaja u minutu). obavile finalno podesavanje. Skinite tahomelar ponOVlVSI postupak iz lacke 4 obrnulim redom. IskljuCite motor. obavezno ih zacepite. Napomena ukoliko sa kuCista preCislaca skidate vakuumske cevi. 13. hod. 1 L UkljuCile motor i proverite rezultat na tahometru. Na ovoj slid. Uputstva su data u odeljku "Odriavanje preCistaca za vazduh«. proverite da ulozak precistaca ne ometa protok vazduha (maida je zaprljan) i po potrebi ga iIi oCistite iIi zamenite. Spojite crveni provodnik sa indukcionim kalemom (bobinom) na Kada podcsava!e pra2m. Uklonile klinove za blokiranje lockova. Medutim. ovi ziwrtnji su zaptiveni ili imaju poklopce koji sprccavaju Hi ogranicavaju poddavanje. 191 'i . T-prikljuckom (3). Vratite kuCiste preCistaca za vazduh na meslo ali ne iskljucujte tahometar. svaki vakuumski cevovod koji 5e skine sa prctistaca za vazduh iii karburatora mora da sc zalvori. 3. Spojile tahometaT koji meri broj obrtaja sa motorom. Za to moze da posluzi T-komad. 12.o siromasniji jJj bogatiji. lsprobajle automobiL Podesavanja solenoida i zavrtnja za prazan hod Podesavanje solenoida i zavrtnja za prazan hod vrsi se na sledeCi naCin: L Povucite menu kocnicu i blokirajte klinovima tockove. IskljuCite motor. Zavflanj za poodavanje praznog hoda (2) se najazi na po!u2:nom mehanizmu Jeptira za gas (3) i povecava-ili smanjuje brzinu motora.1 ' = ' ' : \ ' ' ' ~ __ -i . Aka se astavi otvoren. vakulJmsko creva (1) uredaja za regulisanjc prelpaljenjc na razvodniku pa!jenja (2) j". IskljuCite motor i izvadite kuCiste preCistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Odrzavanje preCistaca za vazduh«. UkljuCile molor i puslite ga da radi sve dok ne dosligne radnu temperaturu. Zavnnji za smde praznog hoda (1) mogu da se okrecu u smeru kretanja kazaljld na satu iii u suprotnom smeru kako bi odnos vazduha i goriva bi. Ako nije. na vecini nOllijih tipova karburatora. 9. 2. Instrument ima dva provodnika crveni i crni: Spojite crni provodnik za neki metalni dec motora kao sto je glava vijka iIi nosac da bisle uzemljili tahometar. 4. 10. 14. postupite prema uputstvu iz tacke 12. 15.

Prazan hod je podeSefl (Ievo) taka slo je sarno solenoid . Aka je ocitana vrednost ista kao i predvidena.avanje praznog hoda je podesen taka da 5e dobije predvidena brzina matora.' 8. U suprotnom. Trebalo bi da bude u skladu sa predvidenim koji ste dobili prilikom postupka iz tacke 8. OCitajte rezultat na tahometru i uporedite ga sa preporucenom brzinom. 14. nije potrebno podesavanje. Vratite na mesto kuei. PodeSavanje vrsite sve dok ne postignete predvideni broj obrtaja. odnosno prema uputstvima iz prirucnika za vas automobiL 7. primarnom prikljueku koji vodi do razvodnika paljenja. aUlomobiiima (desno) naknadno podesavnnje nije potrebno.spoj en a ko!Ya (1) isprutcna. predite na postupak dat u tacki 9. zvrtanj Z3 podes. Ovo ee uCiniti da se kotva solenoida povuce. Ako nije. obavite sada podesavanje. Posmatrajte broj ohrtaja na tahometru. Otpustite rukom paluzni mehanizam da hi se broj obrtaja radiIice motora vratio na broj obrtaja za prazan hod. Obtajte broj obrtaja na tahametru. IskljuCite provodnik solenoida sa prikljucka. Podesavanje solenoid a vrsi se na sledeCi natin: okrenite kljucem navrtku za podesavanje solenoida u smern kretanja kazaljki na satu da biste poveeali iIi u suprotnom smeru da biste smanjiIi broj obrtaja motora. 192 10. 6. Podesite menjae i sve ostale uredaje prema instrukcijama sa plociee iIi' nalepnice. Ukljueite motor. Aka nije. postupite prema uputstvima iz tacke 8. 5.te precistaea za vazduh ali ne iskljucujte tahometar.I SISTEM ZA DOVOD GORIVA Neki tipovi automobila su opremljeni mehanizmom xa upravljanje leptirima. l (I ! I j 1 i I 1 .'. Ovim ee se kotva solenoid a protezati do polozaja prvog podesavanja. 1 L Ponovo spojite provodnik solenoida. Ako je potrebno podesavanje. Kada se iskljuci solenoid i njegova kOt\'a pavuce. 13. 9. 15. IskljuCite motor. 12. okreCite odvijacem zavrtanj za podeSavanje praznog hoda sve dok se na tahometru ne ocita predvideni broj obrtaja. Pritisnite papuCieu za gas iIi pakreniteJ'ukom poluzni mehanizam leptira karburatora da biste poveeali broj ohrtaja radiliee motora. Ovo je Osnovno iIi sporo podesavanje broja obrtaja na praznom hodu.

Tahometar ima dva provodnika . PrikljuCite tahometar. postupite na osnovu sledeClh uputstava: 1. 6. 17. UkljuCite motor i oCitajte cezultat na tahometru. Podesite menjae i uredaje prema instrukcijama za podesavanje datim na ploeiei iIi nalepnici.m I I i il . Ako ostanu otvoreni. Iskljucite motor i skinite kuCiste precistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Oddavanje preCistaca za Napomena: zacepite sva vakuumska ereva koja ste skinuli sa kuCista preCistaca za vazduh T-prikljuckom. 16. IskljuCite motor. predite na sledeCi postupak. 3. . izvrsite ovom prilikom konaeno pOdeSavanje. Povucite ruenu kocnicu i blokirajte klinovima tockove. Ako nije. instrument za merenje broja obrtaja motara. 18. odnosno prema uputstvima iz prirucnika za automobil. Sklonite klinove za blokiranje toekova. 20. vakuumski cevovodi mogu negativno da utiCll na podesavanje praznog hoda matara. podcsavanje praznog hoda Sf. I I ' I ! I . 2. vrsi taka sto se navrtka za poddJvanje (' 2) okrece pomocll kljuca. UkljuCite motor. Napomena: na jednodelnim karburato193 i .erveni i erni. 19. Spojite erni provodnik za bila koji metalni dec motora kao sto je glava vijka iIi nosac da biste uzemljili tahometar. Spojite erveni provodnik za indukcioni kalem (bobinu) na primarnom prikljucku koji vodi do razvodnika paljenja. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne dostigne radnu temperaturu. POdesavanje smese praznog hoda Da biste podesili smesu praznog hoda.SISTEM ZA DOVOD GORIVA Kad automobila koji imaju solenoid za podd3vanje praznog hoda (1). Pronadite zavrtnje za padesavanje smese praznag hoda. 4. 7. Iskljueite tahometar tako sto cete ponoviti postupak iz taeke 4 obrnutim redosledom. Obavite probnu voznju. . Ako je rezultat u okviru predvidene vrednosti (± 20 obrtaja u minutu). 5.

Ocitajte sa tahometra broj obrtaja. Uklonite klinove za blokiranje tockova.da »posrce«-i dok se ne smanji broj obrtaja u minutu. IskljuCite motor. 12. podesite ih na vee objasnjen naCin. Okretanjem u smeru kretanja kazaljki na satu. zasticenim zavrtnjima za podesavanje smese praznog hoda. podesite prazan hod kako je objasnjeno u ovom odeljku. 8. Zatim pocnite da okrecete zavrtanj za podesavanje u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljki na satu sve dok motor ne dostigne maksinialan. 15 . predite na postupak iz tacke 12. IskljuCite tahometar tako sto cete ponoviti postupak iz tacke 40brnutim redosledom. 194 9.mesa se osiromasuje. 10. podesavanje nije moguce pre nego sto se probuse iii izvade zastitni poklopci (kapice) zavrtnja. odnosno optimalan iii uravnotezen broj obrtaja pri kome motor radi veoma pravilno. koji regulise kolicinu vazduha koja prolazi kroz grlo karburatora.SISTEM ZA DOVOD GORIVA Karburatori sa dva iii cetiri grla irnaju dva zavrtnja za podesavanjc sIDdle praznog hoda. cokom. Vratite kuciste precistaca za vazduh na mesto ali ne iskljucujte tahometar. Mnogi noviji tipovi karburatora imaju ogranicenu mogucnost za podesavanje smese praznog hoda. 13. Ukljucite motor i oCitajte rezultat na tahometru. Ako pravilno podesavanje smese ne moze da se postigne ni posle vise pokusaja. 14.u vakuumskog cevovoda. 11. Ako vas karburator ima dva zavrtnja za podesavanje smese praznog hoda. Ako se broj obrtaja motora nalazi u okviru preporucene vrednosti (± 20 obrtaja u minutu). odnosno leptirom za vazduh. ~ rima nalazi se jedan zavrtanj za pOdesavanje dok se na dvodelnim i cetvorodelnim karburatorima nalaze cetiri zavrtnja za podesavanje. Hladnom . Malim odvijacem pazljivo okreCite zavrtanj za podeSavanje (u pravcu kretanja kazaljki na satu) sve dok motor ne pacne . Odrzavanje uredaja za· pai<:retanje hladnog moiora Alat i materijal • Kljuc • Odvijac • Krpa • Sprej za Ciscenje karburatora i coka • Termostatska opruga S vi automobili koriste uredaj za pokretanje hladnog motora sa tzv.. a okretanjem u smeru suprotn'!m kretanju kazaljki na satu se obogaeuje. Obavite probnu voznju. IskljuCite motor. Plasticne zastitne kapice uglavnom mogu da se probuse iIi izvade. Napomena: na karburatorima sa. a ako nije. . kvar je najverovatnije u karburatoru iIi u propustani.

glavni regulator predstavlja jedna zavojna opruga osetljiva na temperaturu (tj. ~ Automatski uredaj za pokretanje . leptir za vazduhna vrhu karburatora konstruisan je tako da se zatvara kada je motor hladan. Ta opruga maze da bude smestena i1i U llsisnom vodu motora gde reaguje na temperaturu motora iIi u karburatoru. U vezi sa automatskim cokom javljaju se dva glavna problema. I 'lI ! i i ' ! ~ SISTEM ZA DOVOD GORIVA Rad aUlomatskog uredaja za startovanje hladnog motora se reguiBe pomocu tennoslatske opruge (1) U kuCistu (2). 'L' . opruga ce se zategnuti i time pokrenuti poluini mehanizam coka koji zatvara leptir za vazduh sto smanjuje dovod vazduha i obezbeduje bogatiju smesu. nego motoru koji je dostigao raduu temperaturu. odnosno da se otvara kada je zagrejan. termostatska). opruga se odmotava i otvara leptir za vazduh usled cega se propusta vise vazduha te smesa postaje siromasnija gorivom. ~ Jii III.motoru potrebna je bogatija smesa goriva za pokretanje. 1 I ! } i 1 .. Vakuumska membrana koja je takode smestena na karburatoru automatski otvara leptir za vazduh Cim motor startuje i time sprecava suvisno prigusivanje i stvaranje suvise bogate smese.• 1 ' -" ---Ako se ne zatvara kada je motor hladan. Kada je usisni vod hladan. Opruga otvara leptir za vazduh kada motor dostignc radnu temperaturu. doCi ce do problema sa startovanjem zato sto smesa nece . Leptir za vazduh moie da postane lepljiv ili je termostatskoj opruzi potrebno podesavanje iii zamena. Kada se motor zagreje. ~ I j 11 I i Kad automatskog uredaja za pokretanje »coka«. Kao sto je vee objasnjeno. Bogatija smesa znati da se veea koliCina goriva propusta u karburator. Uredaj sa cokom regulise protok vazduha pomoeu leptira za vazduh koji se nalazi na vrhu karburatora.

biti dovoljno bogata. tako da delovi mehanizma brie postaju lepljivi. Cistom krpom osusite sto je moguee bolje sve delove. Ostavite automobil iskljucen dovoljno dugo da se motor putpuno ohladi.. 5. Vlaga od sredstva za Ciscenje skuplja prljavstinu. skinite kuCiste preCistaca za vaiduh na osnovu objasnje· nja u odeljku "Odriavanje preCistaca za vazduh« i zamolite ponovo nekoga da pritisne pedalu za gas. Pronadite sta je u pitanju i problem ce po svoj prilici biti resen . Skinite rukom poluini mehanizam leptira za vazduh da vidite da Ii se negde ne zaglavljuje. pailjivo skinite navrtku sa poklopea kuCista precistaca za vazduh osluskujuti da Ii se leptirasti venti! zatvara. Medutim. Trebalo bi da cujete kako se leptirasti ventil coka zatvara. 4.Opruga u ovom kuCistu takode moze da popusti. Ako se ne cuje skljoeanje. mnogi automobili imaju termostatsku oprugu smestenu u metalnom kucistu u podnoiju karburatora. 195 SISTEM ZADOVOD GORIVA V<lkuumska membrana automatskog uredaja za slanovanje hiadnog molora (1) otvara !eptir za vazduh (2) pomocu poluzllog mehanizmil (3) cim motor starluje kako bi se suvisllo priguknje dotoka \'azd uha. Oeistite poluini mehanizam i ventil sprejom za eiscenje karburatora. te mu je stoga cesto potrebno Ciscenje. Rukom proverite da Ij se svi delovi mehanizma slobodno pokrecu. najbolje preko noti. moida je potrebno podesavanje ventila ili je termostatska zavojna opruga popustila iii se slomila. Imajte u vidu da je leptir za vazduh konstruisan tako da se ne zatvara kada je motor cak i maIo zagrejan. Moiete takode da skinete poluini mehanizam na spoju sa karburatorom i da ga pokreeete gore-dole. U suprotnom. Ako se ne otvara dovoljno kada motor startuje. 6. izduvni dim ce biti ern sto je znak da je smesa suvise bogata. Ako se' zatvori dok skidate navrtku. a leptir za vazduh se i dalje ne zatvara. Automatski cok se proverava na sledeti natin: 1. Ako se leptir za vazduh ne zatvori. moida nesto u kuCistu preCistaca za vazduh ometa rad ventila. 2. Trebalo bi da osetite napetost opruge. KuCiste i opruga uglavnom mogu da se zamene po umerenoj ceni. 3. Ako se svi delovi mehanizma slobodno pokreou. Odriavanje automatski podesljivog uredaja za . cak i kada je motor zagrejan. Otvorite poklopae motora i zamolite nekoga da urnes to vas pritisne pedalu za gas. opruga je slomljena i potrebna je zamena. Ovaj mehanizam moze da se zaprlja i postane lepljiv. jos uvek moiete da proverite da Ii se poluini mehanizam slobodno pokrece. 196 Kao sto je vee objasnjeno.

Ponovo pritegnite uredaj pravilno radi. Kada je uklju- . a poklopac se okrece sve dok se oznaka (3) ne podesi sa oznakom na kuclStu (4). 1. Proverite u prirucniku za servisiranje uputstvo za pravilno podesavanje uredaja. Aka je nema. element za zagrevanje (1) se nalazi na unutrasnjoj strani poklopca (2). opruga je moida slomljena i potrebna je zamena. 4. . To treba da smanji zagadenje od izduvnih gasova i doprinese ekonomicnoj potrosnji goriva . Podesavanje cete izvrsiti na sledeCi naCin: I j I i 1 J I J . . podesite uredaj prema uputstvu tako sto cete dovesti u isti polozaj oznake na poklopcu.pokretanje hladnog motora Neki automobiIi sa automats kim uredajem za pokretanje hladnog motora jos uvek imaju podesljivu termostatsku oprugu. Aka osetite napetost. __ 0-----7"1 Kod elektricnog uredaja za startovanje hladnog motora. _Termostatska opruga se podesava take SIC se olabave zavrtnji (1) na poklopeu (2).-. U blizini karburatora nalazi se mali temiostatski prekidac koji automatski radi. 3. _I . zavrtnje i prove rite da Ii Uredaj za pOkretanje hladnog motora Kod mnogih tipova automobila koristi se uredaj za pokretanje hladnog motora na elektricni pagan.. Elektricni uredaj je tako konstruisan da otvara leptir za vazduh br±e na temperaturama od oko 15'C i visim. Ovaj dec se nalazi u okrugloj kutiji pricvrscenoj za spoljnu stranu karburatora.1 I . Pomocu odvijaca .olabavite ali ne skidajte zavrtnje koji ovaj deo drze na svom mestu. Prilikom startovanja on dobija napon iz akumuiatora. Malo okrenite poklopac u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu da biste osetili napetost opruge. 2.

3. Mehanizam za re€Julisanje ga+sa mGtora Alat i materijal • Sprej za ciscenje karburatora i i'oka • Povratna opruga za prazan hod • Kljui' • Klesta • Mazivo M ehanizam za r'egulisanje gasa matcra igra vainu ulogu u celokupnom radu automobilskog motora jer predstavlja vezu izmedu vozaea i motora. ObieTIo se nalazi sa vozaceve strane na karburatoru.cen. Skinite klestima rascepku iii obujmicu. proverite napon na elektrienom prikljueku poklopca pomocu kontrolne lampice iii voltmetra. bez zastajanja_ iii zaglavljivanja. Posto ste iskljucili kabl. Ovaj mehanizam je spojen sa karburatorom. ali se grejni elemenat ne zagreva. Kabl je obicno osiguran pomocu rascepke iii obujmice u obliku potkovice. a kabl(»sajla za gas«) i poluga povezuju ga sa pedalom za gas. 4. pokrece se mehanizam koji otvara leptir karburatora. IskljuCite kabl sa poluinog mehanizma na karburatoru. Znaci da je mehanizam neispravan su sledeCi: a) motor se ne vraca na prazan hod kada se otpusti pedala za gas. Skinite kuCiste precistaca za vazduh prema uputstvima iz odeljka "Odriavanje pr"i'istaca za vazduh« u ovom poglavlju. prekidac greje mali kalem tek toliko da se zagreje termostatska opruga uredaja i da se leptir za vazduh otvori. 198 Ukoliko ste primetili neki od navedenih 'problema postupite prema sledeCim uputstvima: 1. Ovaj postupak omogucava da veca kolii'ina vazduha i goriva ude u karburator cime se povecava brzina ili broj obrtaja motora. Ako napcn postoji. Tada se prekidac iskljucuje i radi sarno prilikom startovanja hladnog motora. 197 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ako mislite da se elektrieni uredaj ne zagreva (poklopac kuCista uredaja nece biti topao ako ga dodirnete posle nekoliko minuta rada). Pronadite prikljucak kabla mehanizma za regulisanje (»sajle«) gas a motora na karburatoru. Da bi rad motora bio efikasan i bezbedan. 2. znaCi da je neispravan i treba ga zameniti. b) rad motora na praznom hodu je nestabilan i c) motor ne dostize predviden broj obrtaja. pomerajte poluini . Ovaj elemenat je obieno dec poklopca uredaja tako da se zamenjuje ceo sklop. Za ovaj po sao maida ce yam biti potreban kljuc. Pritiskom na pedalu za gas. mehanizam za regulisanje gas a motora mora da radi pravilno.

Ako OYO ne pomogne. i ~ I I . poprskajte ga. On mora slobodno da se pokrece napred-nazad. I I I I I I . a isto tako i posebnim sredstvom poprskajte unutrasnjost karburatora na mestu gde se nalazi osovina leptira. pokrenite pedalu za gas gore-dole. Dok je kabl iskljucen iz poluznog mehanizma na karburatoru (a zaglaYljivanje otklonjeno). a vi prove rite da Ii je leptir karburatora potpuno olvoren kada je pedal a za gas pritisnuta. Nikada ne pokusavajte da ispravite kabl ako je zarnrsen. ~ ' ~ .mehanizam na karburatoru. Prove rite da se kabl nije suvise izuvijao iii zamrsio. proverite ispravnost kabla pocey ad karburatora do protivpoiarne pre grade prostora za motor. U tom slucaju potrebna je zamena.1 I I I ~ . " l I I ~ I I 1 . Ponekad ce biti dovoljno da se sarno kapne malo maziva na okov pedale da bi se odstranilo zapinjanje. Ponovo spojite kabl sa poluznim mehanizmom na karburatoru. 7. I J . treba popraviti karburator. Blagim pomeranjem kabla obicno se otklanjaju ostro savijena mesta na kablu. Ako primetite da se pedala zaglavljuje iii neravnomerno pokrece. Zamolite nekoga da pritisne do kraja pedalu za gas. Podesite kljucem kabl (okretanjem navrtke za podeSavanje u smeru kretanja kazaljki na satu iii prema potrebi u obrnutom smeru) kako bi se leptir potpuno otvorio. 5. 6. Iz kabine vozila proverite rad pedale za gas i njen oslonac. ·s. Ako primetite da se zaglavljuje iii da se neravnomerno pokrece.

oklevanje tokom ubrzavanja. 9. (5) povratna opruga. Ako se ne vrati glatko u prazan hod. lednostavno podesavanje karburatora opisano u ovom poglavlju. Njemu se cesta pripisuju problemi kaje je u stvari prouzrakavaa neki drugi sistem u matoru. Karburatori na najnovijim tipovima automobila postali su komplikovaniji zbog stroiih propisa 0 izduv- . Medutim. otvoreni i raseceni kljucevi • Klesta • Mali tekic • Mali nai iii strugac • Karburatar • Krpe K arburatar je dea vozila kaji se maida najslabije paznaje. uputstva data u ovoj knjizi odnose se na veCinu karburatora. Vratite kuCiste precista'. Detaljna uputstva priloiena su uz alat za popravku. zamenite oprugu za povratak u prazan hod. (6) mehanizam Jeptira karburatora i (7 ) poluga meh:mizma ta stanovanje (»sauh«). ne zaboravite da svaki proizvodac automobila ima posebnu konstrukciju karburatora. Dobar mehanicar ce proveriti sve ostale mogucnosti pre nego sto zameni iIi remontuje karburator. Grub prazan hod. Drugim retima. remont iii zamena. Stoga nije uvek lako pronaCi pravi alat taka da se cesto mnogim mehanicarima-amaterima desava da otkriju da imaju pogresnu garnituru alata tek kad skinu karburator. veliki utrosak goriva po kilometru iIi nedovoljna snaga magu da budu simptami kvara karburatora.Tipican poluzni mehanizam gasa motora: (1) poluga pedale ta gas. (4) mehanizam za startovanje. 10. te se na tom poslu moze prilitno ustedeti. Garniture alata za remont karburatora uglavnom kostaju manje od fabricki remontovanog karburatora. Ova opruga nalazi se izmedu karburatora i poluznog mehanizma za gas. proizvodaCi automobila testo vrse manje ispravke na modelima iii tamenjuju karburatore. ili cistenje karbufatora mogu da povrate motor u dobra radno stanje. Medutim. Otpustite pedalu za gas tako da se vrati u polozaj na prazan hod. ali testa potitti iz sistema za paljenje. tako da se postupci oko skidanja i zamene razlikuju. njegovo skidanje sa motora nije toliko tesko da ga ne moze obaviti veCina mehanicara-amatera. karburatori se testa neposredne zamenjuju. Ako ste utvrdili da je vasem karburatoru potreban. Medutim. 199 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Zamena karburatora AlaI i malerijal • Okasti. (3) kabl"Za gas. (2) driac kabla (»sajle«) xa gas.a za vazduh na svoje mesto.

Ako se i veti prikljucak na karburatoru okrece. tako da ce za njihovu popravku 200 biti potrebno vise vremena i strpljenja. S. prekidac za prazan hod. Pazite da ne zaboravite polozaj poluge uredaja. Napomena: mnoge nove tipove karburatora sa kompjuterizovanom povratnom spregom veoma je tesko dobro remontovati. senzor poloiaja leptira. KleStima skinite kabl mehanizma za regulisanje gasa motora sa karburatora. prilikom skidanja ih obeleZite da ne biste pogresili kada ih budete ponovo vracali na mesto.i . pridriite ga pomocu otvorenog kljuca. . a zatim pomeri u poloiaj tako da prikljutak maze da se olabavi iIi pritegne. Skinite sve os tale crevne prikljutke. Napornena: ukoliko postoje provodnici i za delove kao sto su prekidac za menjac. POdignite poklopac motora i izvucite kuCiste preCistaca za vazduh prema uputstvima iz odeljka »Oddavanje preCistaca za vazduh« U OVOID poglavlju. • Ii . Pre nego sto se odluCite za remont iii zamenu. Karburator se zamenjuje na sledeti nacin: 1. Napomena: raseceni kljuc izgleda kao okasti kod koga je jedan dec rasecen tako da kljut moze da se namesti aka cevi. 2. Kada kupujete garnituru alata. najbolje je da zapisete serijski broj karburatora koji se obicno nalazi u blizini imena proizvodaca i da ga ponesete u prodavnicu auto-del ova. 1'0 je vod izmedu pumpe za gorivo i karburatora. posavetujte se sa prodavcem auto-delova. Ovo je potrebno da ne biste ostetili cevovod za gorivo kada ga skidate. Obelezite ih tako da biste ih kasnije lakse spojili. 3. prekidac praznog hod a za klima-uredaj iIi solenoid. Rasecenim kljucem popustite prikljucak na kraju cevovoda za gorivo. Ova poluga l .nim gasovima. . Klestima skinite kabl uredaja za pokretanje hladnog motora sa karburatora koji je takode pricvrscen obujmicom iIi rascepkom. Ovaj posao obavite pomocu dva kljuca da ne biste ostetili prikljucke cevovoda za gorivo. Za ovaj posao ce yam mozda biti potreban kljuc. ri . tako da sanjima cak i profesionalni mehanicari mogu da imaju problema. 4. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora. Ponekad su potrebni posebni instrumenti i alat za podeSavanje. Obicno je pricvrscen pamocu rascepke iii obujmice u obliku potkovice.

Kada skinete karburator. blago lupkajte malim eekicem oko podnozja karburatora da biste ga olabavili. podignite karburator navise i izvadite ga iz. U tom slueaju. i I I I . 8. 9 _ Stavite eistu krpu u otvor usisnog voda i po potrebi izgrebite sa povrsine za pricvrsCivanje karburatora ostatke stare zaptivke. Vratite na mesto sve zaptivke iIi plocice koje ste skinuli prema uputstvu iz tacke 8. Napomena: izmedu karburatora i usisnog voda nalazi se zaptivbi7 Ponekad ova zaptivkao'teiava skidanje karburatora. I I . Zavisno od tipa karburatora. Ne treba koristiti silikonska sredstva za premazivanje zaptivki karburatora niti silikonske zaptivke . proverite da Ii postoji jedna iii vise zaptivki iIi metalnih ploCica izmedu karburatora i usisnog voda. Skinite navrtke za prievrsCivanje karburatora taka sto 6ete ih kljucem odgovarajuce velicine okrenuti u smern suprotnom kretanju kazaljki na salli. Ove navrtke nalaze se u podnozju karbura-· tora i prievrscuju ga za go Ie vijke na usisnom vodu motora. 7. i i i i l moze ponekad da Ima viSe otvora za prievrSCivan]e. prostora za motor. Pazite da vam ostaci slucajno ne upadnu u usisni vod . Takode se preporneuje tanak premaz sredstva za zaptivanje na obe strane zaptivke da bi se ostvario hermetieki spoj. . postoje dYe iIi cetiri navrtke za pricvrsCivanje. 6. 10. Posta ste skinuli havrtke za pricvrsCivanje. To zapamtite zbog_ponovnog montiranja. l I n tt . Napomena: uvek treba koristiti novu zaptivku kod montiranja novog karburatora da bi se obezbedilo dobra zaptivanje.i . Posto ste oeistili povrsinu za montiranje. izvucite krpu iz usisnog voda i stavite novu zaptivku za karburator koja se dobija zajedno sa karburatorom.

13. pronaelite. nije eudo sto je vedna danasnjih automobila snabdevena elektronskim sistemom za ubrizgavanje goriva. Kada vazduh proele kroz uski dec difuzora karburatora (venturijeva cev). da ih suvlse ne pritegnete. Poslavite nov karburator na povrsinu za montiranje. Da biste osigurali karburator. dok se kod sistema sa ubrizgavanjem goriva ono dovodi u motor rasprsivanjem iIi ubrizgavanjem pod pritiskom. Vratite kuti. Pritegnite prikljueak ceyovoda za goriyo pomocu dYa kljuea kao sto je opisano u taeki 2. ali nemojte da ih pritezete. 11. mesto koje i popravite gao 18. U suprotDom biste mogli da slomijete prirubnicu za montiranje karburatora. Obavite pritezanje dijagonalno kako bi karburator bio podjednako pritegnut. U slueaju da curi.te preCistaca za vazduh na mesto.i vijci za montiranje. Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva S istem sa ubrizgavanjem goriva koristi se vee viSe godina. spojite sa njim cevoyod za gorivo. 16. Navrtke za prievrscivanje karburatora poslayite na mesto. a razvoj elektronskog sistema za ubrizgavanje goriva sve vise potiskuje klasiene karburatore. Pritegnite navrtke za prievrscivanje karburatora pomocu kljuea odgovarajuce veliCine. 201 SISTEM ZA DOVOD GORIVA 14. Ponovo spojite kabl ureelaja za pokretanje hladnog motora sa karburatorom. (4) karburator. Pazite SISTEM ZA DOVOD GORIVA I <!l I Dodaci na karburatoru: (1) kuCiste 1:a vazduh. l. 15. 17. kao i smesll vazduha i goriva na naCin opisan U odeljku "Podesavanja karburatora« u ovom poglavlju. (3)navrtke za prievriCivanje. Glavna razlika izmeelu karburatora i sistema sa ubrizgavanjem goriva je u tome sto se kod karbuTatora gorivo usisava u motor pomocll vakuuma. Sistem sa ubrizgavanjem goriva ima vise preimutstava:' lakse startovanje hladnog motora. Podesite prazan hod karburatora.re nego sto prievrstite karburator. bolle precizniju kontrolu smese vazduha i goriva 8tO omogucava vecll ustedu u gorivu i smanjuje emisije izduvnih gasova. Ponovo spojite sve crevne prikljueke i provodnike sa karburatorom. (2) zaptivka.. 19. S obzirom na sve prednosti. 12.posto si!ikon nije otporan na benzin. (5) zaptivka karburatorn j (6) gol. stvara se . dobro priljubite navrtke. UkljuCite motor i proverite da gorivo slucajno ne curi. Po novo spojite kabl mehanizma za regulisanje gasa motora sa karburatorom.

Drugim reCima. UbrizgaCi su u stvari jednostavne mlaznice koje se otvaraju kada pobudni napon stigne do solenoida ugradenog na ubrizgacu. . kuCista sa jednim iIi dva ubrizgaea i kompjuterom za regulisanje rada metCTa i njegovih senzora. Motor sa sest cilindara. Regulisanje ubrizgane kolicine goriva vrsi e1ektronski dec u kame kompjuter i razni senzori matCTa proracunavaju koliCinu goriva potrebnu da bi se odriao potreban odnos vazduha i goriva. Sistem sa indirektnim ubrizgavanjem sastoji se od elektricne pumpe za gorivo visokog pritiska (obieno je montirana u iIi kod rezervoara za gorivo). ani se nalaze na usisnom vodu tako da rasprsuju gorivo nepoI I I I. imao bi sest ubrizgaca za gorivo. Gorivo se ubrizgava u dovedeni vazduh i stvara se fina magla koja obezbeeluje bolje raspr. Postoje dva osnovna tipa elektronskog ubrizgavanja goriva: indirektno i direktno ubrizgavanje. kada je ubrizgac pobuelen elektricnom energijom. Kad sistema sa ubrizgavanjem goriva. regulatora pritiska (koji obezbeeluje podjednak pritisak goriva za svaki ubrizgac). Ubrizgaci ne rasprsuju staloo gorivo vee u kratkim intervalima. Umesto da se ubrizgaCi montiraju u centralno smestenom kuCistu.ivanje goriva i mesanje sa vazduhom.razlika u pritisku izmeelu vazduha u difuzoru i u 202 loneetu karburatora. prineip je u osnovi isti kao kod indirektnog (sem sto svaki cilindar ima svoj sopstveni ubrizgac goriva. Meelutim. na primer. sistem sa indirektnim ubrizgavanjem se U osnovi sastoji od supljeg kuCista koje sluii sarno za ubrizgaca za gorivo. odmeravanje goriva ne zavisi od razlike u vazdusnom pritisku. Trajanje ovih intervala zavisi od broja obrtaja radilice motora i kompjutera koji regulise rad motora. KoliCina goriva koja se ubrizgava zavisi od zapremine vazduha koji ulazi u motor i optereoenja motora. Kuoiste sa ubrizgacima je montirano na istom mestu na kome bi trebaloda bude karburator. preCistaca za gorivo. solenoid otvara ventil koji omogucuje da se gorivo rasprsuje iz ubrizgaca. dok bi motor sa cetiri cilindra imao cetiri ubrizgaca. Ova razlika u pritisku usisava gorivo kroz dizne i kanale karburatora do difuzora gde se mesa sa vazduhom i ulazi u usisni vad. Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem. umesto ureelaja za regulisanje kolicine goriva i delova kaje maiete naCi u karburatoru. Kompjuter regulise odnos izmedu vazduha i goriva na sledeCi nacin: Kod elektronskih sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva (kroz vise otvora). jedan iii dva ubrizgaca montirani su na kuCistu koje spolja izgleda kao karburator.

1 . dok dodatne informacije koje kompjuter dobija od senzora za barometarski pritisak. kompjuter da Ii treba da nadoknadi nastale prome. Taj slozeni sistem omogucuje veoma tacnu kontrolu dovoda goriva. Senzor za utvrdivanje polozaja leprira obave. tako da kompjuter moze da odredi potrebnu koliCinu goriva. Kompjuter dobija ulazne podatke od svih ovih senzora. Ostali (4) i . a senzor za temperaturu rnotora prati terriperaturu tecnosti za hladenje u motoru. N a taj nacin je pOboljsana raspodela goriva po cilindrima i" eliminise se mogucnost nedovoljnog mesanja vazduha i goriva sto in ace moze da se dogodi u usisnom vodu. sistema pOlreban je semor (detektor) strujanja vazduha. kompjuter nece biti u stanju da odredi tacnu smesu goriva. Kad orag ovom ulan u motor. Vazduh koji ulazi u sistem sa direktnim ubrizgavanjem goriva prvo prolazi kroz uredaj koji se naziva detektor iii senzor za vazduh.tava kompjuter koliko je olvoren leptir. Jasno je da kompjuter cadi tacno aka su svi senzori ispravni i daju tacne informacije.edan iIi vise senzora neispravni. senzora za temperaturu ulaznog vazduha i senzora za pritisak u usisnom v o ~ u obavestavaju SISTEM ZA DOVOD GORIVA I ~ o s!ucaju sa klapnom (2) koji meri koliCinu vazduha koja take da kompjuter moie da odredi taenu koJicinu goriva. On kompjuteru daje informaciju 0 kolicini vazduha koja ulazi u motor. po!ozaj !cptira temperaturu rashl<ldnDg fiuida (5). Senzor za kiseonik u izduvnom vodu (sabirniku).ne u gustini vazduha i opterecenju motora. Ako su j. izduvnih gasova i performansi. uObicajeni scozari 5U: za kiseonik (3). Zbog toga se sistem sa direktnim ubrizgavanjem smatia efikasnim.. a zatim na osnovu ugradenog programa obezbeduje potrebnu smesu goriva i vazduha u zavisnosti od radnog rezima motora. VeCina 203 --------SISTEM ZA DOVOD GORIVA @ ~ + CD 6 \ I ubrizgaca (I) vodu. • I Slstem s" direktnim ubrizgavanjem gOriVll sasloji se od (za svaki cilindar posebno) koji su smesteni u usisnom UbrizgaCi raspriluju gorivo neposredno U llSisne OIl/ore. informi.. u sredno u usisni otvor svakog cilindra (zato se ponekad ovaj sistem naziva ubrizgavanje u otvore). To se postize produiavanjem interval a ubrizgavanja da bi se smesa obogalila iIi smanjivanjem da bi smesa bila sirornasnija.e kompjuter 0 tome koliko je smesa bogata.

elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva ima izvestan broj kontrolnih uredaja koji otkrivaju kvarave na senzorima. (8) scowr temperature ulawog vazduha.saj da se utvrdi kvar bez pravog prirucnika je skora nemoguc. Aka do toga dode. dok veCi sa scst cilindara Cesta imaju dva ubrizgata. kompjuter ce to primiti i uskladistiti u memoriju kao »problem«. kontrolna lampica moze da zasvetli na tabli.1' Sjedinjenim Driavama od 1981. kao i srodne sisteme koji mogu da uticu na kvalitet izduvnih gas ova kao sto su dovo):! goriva. Manji mOlori obicno imaju jedan ubrizgac. (5) scnwr pritiska u vodu. paijenje i elektronske komande motora. (4) scozor kiseonika. za prazan hod. potraiite pomoc strucnj aka. (7) scozor temperature fluida. Na nekim tipovima vozila. a poku. I I I rl I ! 'I I . (6) senzor -poioiaja !cptira. Ova garancija se odnosi na sva vozila prodata u I\'" I I' I' '. odgo- (3) motor usisnom rashladnog {I D) i vise . prelazi se na detaljno ispitivanje sve dok se greska ne otkrije. razvodnik paijenja i (11) akumulator. (2) ubrizgac.L' .~ _________ J Osnovni delavi tipicnog elektronskog sistema sa indirektnim ubrizgavanjem goriva: (I) kuCistc ubrizgaca. Prilikom provere. Mehanicar-amater moze da vrsi popravke na veCini elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva sarno ako poseduje prilicno znanje. sa instrumentima. Zavisno od prirode kvara. kvarovi se registruju pomocu braja treptaja kontrolne lampice motora dok je za druge potrebna kontrolna oprema za dijagnosticiranje. I SISTEM ZA DOVOD GORIVA . strucnjak ce prikljuCiti 204 kompjuter na pose ban uredaj koji ce mu otkriti sve probleme. Treba imati u vidu da se kompjuter motora i njegovi senzori smatraju kao dec sistema za regulisanje izduvnih gasova i zbog toga imaju garanciju za period od 5 godina i predenih 80. Ako senzor ne daje signal. Posle ovoga. (9) kompjuter. go dine i pokriva sve uredaje u sistemu za preCiscavanje izduvnih gasova. K var maZe da se utvrdi sarno na osnovu uputstava iz fabrickog prirucnika.i .000 km.

a ukrstanje pogresnih provodnika iIi uzemljenje kola pod naponom moze lako da osteti neki deo sistema. vee je objasnjena u ovom poglavlju. kod sistema sa dva ubrizgaca prouzrokovace veIiki gubitak snage matara. ako ne posedujete veliko znanje. moiete lako da ostetite kompjuter ilili senzore. Ako se neki od ubrizgaca ne zatvara potpuno. prazan hod se regulise. pomocu malog kanala za ispustanje vazduha i motora za reguIisanje praznog hoda. Nikada ne skidajte konektore provodnika sa sistema za regulisanje rada motora dpk je sistem za paljenje ukljucen i nikada ne pokusavajte da premostite. te kad sistema sa sarno jednim ubrizgacem motor nece raditf. Ako motor ima problem sa radom na praznom hodu kod sistema sa ubrizgavanjem goriva (radi suvise brzo iIi suvise sporo). uzemIjite iii ispitujete senzore ako to izriCito nije receno u prirucniku za popravku. Kompjuter prati broj obrtaja radii ice motora i vrsi podeSavanje otvora na kanalu za izpustanje vazduha tako sto uviaci iii izvlaCi malu kotvu koja se nalazi na motom za podesavanje praznog hoda. Aka ubrizgac iIi ubrizgaCi fade ispravno. kao i preCistaca. sto dovodi do preterane potrosnje goriva. Provera i zamena elektricne pumpe za gorivo. Na sistemima sa ubrizgavanjem goriva.varajuce prirucnike za popravku i kontroinu opremu. odgovarajuCi pritisak goriva kao i otvaranje i zatvaranje leptirastog ventila). automobil . ispustace gorivo. Ako nestrucno radite. Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem posmatranjem mogu da se'otkriju mnogi problemi. sllvise bogate smese i moguceg grubog rada na praznom hodu. brzo cete shvatiti da ne postoji mogucnost da se prazan hod podesava kao kod klasicnog karburatora. Sto se tice ubrizgaca za gorivo. neispravan leptirasti venti! iii zapusen otvor). iIi ako se kanal zapusi. rnozete da steknete izvesnu predstavu 0 tome sta moze da bude uzrok problema. kao sto je receno. ubrizgac koji ne radi (napon ne dolazi do ubrizgaca. Kompjuter i senzori su veoma osetljivi na naponska preopterecenja. precizno merenje kolicine dovedenog vazduha i rada motora (sto zahteva da svi senzori budu ispravni) i pravilan rad ubrizgaca goriva (sto zahteva dobar elektricni kontakt sa regulacionim provodnikom. Otkrivanje kvarova kod senzora. neee rasprsivati gorivo. Medutim. odnoso grub Tad na praznom hodu kod sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva. najbolje je prepustiti strucnjaku. Ako ovaj motor otkaze. Kod sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva maze se primeniti ispitivanje rada svakog cilindra da bi se izolovao neispravan ubrizgac (pogledajte poglavlje »Motor«). Elektronsko ubrizgavanje goriva traii da nekoIiko stvari funkdonise ispravno: odgovarajuCi pritisak goriva (sto zahteva dobru pumpu i Cist preCistac). rasprseno gorivo ima konican oblik kada se motoru doda pun gas.

dok benzinski motori koriste varnicu koju proizvede sveCica i sistem za paljenje. Stoga ' je. Takvo sabijanje zagreva vazduh na temperaturu od preko 500°C sto je dovoljno da se gorivo zapali sarno od sebe kada se ubrizg<\ neposredno u komoru za sagorevanje. dizel motori imaju i preimucstva i nedostatke. Zbog visokog pritiska u cilindru. dizel motori imaju mnogo veti toplotni ucinak. kada se pojavi problem. aida tesko startuju po hladnom vremenu. strane. recimo od 16:1 do 22:1. Sto se tice prednosti. Na dizel motoru nema leptirastog ventila. Dizel motori mogu da budu bueni. pokusace da zatvori kanal na njemu. vaino proveriti da Ii je preCistac za vazduh cist i da Ii vakuum propusta. tako da je Cisto ulje neophodno za ispravan rad motora. Dizel motor moze da radi i sa mnogo siromasnijom smesom dok je kolici!). Vazduh ulazi u motor preko precistaca za vazduh i . . nije potrebna ni periodicna zamena svecica.SISTEM ZA DOVOD GORIVA privlacnim od benzinskih motora.ce imati problema sa radom na praznom hodu. dizel motori imaju i izvesne nedostatke sto ih u nekim slucajevima cini manje 205 . Problem koji se cesto previdi je propustanje vakuuma sto dovodi do prodiranja neodgovarajuce koliCine vazduha u motor. Zbog povecanog propustanja ulja izmedu cilindara i klipnih prstenova kod dizel motora. U poredenju sa benzinsktm. dizel motori imaju mnogo veCi stepen kompre. zavisno od sistema i vrste ubrizgaca koji koristi. sto znaci da mogu da predu mnogo veti broj kilometara sa odredenom kolicinom goriva. Posto kompjuter »misli« da ovaj vazduh dolazi kroz uredaj za praznog hoda motora. niti celokupno odriavanje sistema za paljenje.a izduvnih gasova (osim cadi i azotnog oksida) prilicno mala. ubrizgac mora da radi pod veoma visokim pritiskom. ubrizgac za dizel gorivo nalazi se na glavi cilindra odakle direktno rasprsuje gorivo u komoru za sagorevanje. Posto sistem za paljenje ne postoji. S druge. Za razliku od sistema sa ubrizgavanjem benzina gde se gorivo ubrizgava u usisni vod iIi u ulazne otvore cilindara. Ubrizgavanje dizel goriva P opulamost dizel motora u automobilskoj industriji raste i opada sa cenOm i raspolozivoscu benzina.To sarno pogorsava problem i negativno utice na kvalitet mdavine. Da bi ovo postigli. Osnovna razlika izmedu dizel i benzinskog motora je u tome sto dizel motor koristi toplotu sabijanja da bi zapalio gorivo. obicno se preporucuje cesca zamena ulja. 75-280 bara. Sistem za ubrizgavanje dizel goriva je takode podlozan zagadenju vodom i prljavstinom.ije.

To je sistem grejaca. Elektriena energija se dovodi do grejaea kada se ukljuCi kontakt-kljue sistema za paljenje. za razliku od benzinskog matora gde se broj obrtaja matcTa regulise otvaranjem i zatvaranjem leptira. Pumpa preuzima dizel gorivo iz cevovoda za gorivo. To znaGi da problemi sa startova-njem cesto nastaju zato sto je sistem grejaca nei- . o Tipiean sistem sa ubrizgavanjem diu! goriva: gorivo se ispumpava iz rezervoara (1) pomocu elektricne pumpe (2). a grejaGi ostaju pod naponom sve dok ih automat ne iskljuCi za otprilike jedan minut posto motor startuje. prolazi kroz precistac (3) i ulazi u pumpu za ubrizgavanje goriva (4). podvrgava ga izuzetno visokom pritisku i salje odmerene koliCine goriva u ubrizgace U odredenim impulsima. Visak goriva vmCa se nazad u rezervoar za gorivo kroz povratni vod (7). tako da nema ni vakuuma u usisnom vodu kod dizel motora. te je stoga potreban pomocni sistem za zagrevanje. Kada se dizel motor startuje. Takode nema ni karburatora i leptira za vazduh koji ogranicavaju protok vazduha. kod dizel motora broj obrtaja regulise se iskljuCiva odmeravanjem goriva pomocu pumpe za ubrizgavanje dizel goriva. pumpa za ubrizgavanje goriva ce ovu razliku kompenzovati i ubrzati ubrizgavanje taka da ce gorivo iinati dovoljno vremena da sagori. 206 I I w--I I SISTEM ZA DOVOD GORIVA Prazan hod se moze podesiti tako sto se polak9 okrene Z3vrtanj za podes3vanje praznog hocla (I) na mehanizmu pumpe za ubrizgavanje dizel goriva (2). trenutak kada se gorivo ubrizgava u cilindar mora da bude taeno odreden da bi sagorevanje bilo pravilno_ Pri radu motora sa povecanim brojem obrtaja na praznom hodu. ubrizgavanje ce se kad veCine motora vrsiti na oko 4 do 8 stepeni pre gornje mrtve taeke. Poslata koliCina goriva odreduje snagu kao i broj obrtaja motora. Posto ne postoji sistem za paljenje. Isto tako.direktno nastavlja put u usisni vod. Ova pumpa regulise sagerevanje i broj obrtaja motom tako ~ t o ubrizgava odredenu kolicin u goriva kroz S\luki ubrizgac (5) tacnim redosledom 'preke vodova za ubrizgavanje (6). Svaki cilindar ima po jedno grejno telo sa navojem koje se zagreje do usijanja kada je pod naponom. Pumpa za ubrizgavanje dizel goriva je glavni deo ovog sistema_ To je kompleksno i precizno konstruisan deo uredaja. Ako se broj obrtaja radilice motora poveca. naroeito po hladnom vremenu. recimo 1200 obrtaja u minutu. toplota kompresije moze da bude nedovoljna da up ali gorivo.

sto ce dovesti do poveeane koliCine cadi . cilindar kod koga dolazi do pogresnog paljenja nece proizvoditi toplolU tako da se izduvni vod tog cilindra neee brzo zagrejati. Ako yam pumpa otkaze. OdrZavanje preCistaca za gorivo je vee objasnjeno U oVom poglavlju. . Prljavstina moze da izazove iste poteskoce. Posle startovanja. Ako ubrizgac propusta. Upozorenje: izduvni vodovi ce se veoma brzo zagrejati. dizel motor ce nastaviti sa radom sve dok pump a za ubrizgavanje goriva dobija gorivo. Medutim. stoga je veoma vazno redovno proveravanje preCistaca za gorivo i njegova zamena po potrebi. Sarna pumpa za ubrizgavanje goriva predstavlja jedan precizan uredaj koji ni pod kakvim okolnostima ne treba da pokusavate da rasklopite. Jedini naGin da se pumpa iskljuCi je 207 SISTEM ZA DOVOD GORIVA da se prekine dovod goriva. obratite se za pomoe strucnjaku. U oba slucaja. od bitne vaznosti je Cisto gorivo. Pogledajte u fabricki prirucnik pre nego sto sami pokusate da je Sto se tice otkrivanja kvara kod sistema sa ubrizgavanjem dizel goriva. Podesavanje se U osnovi sastoji u okretanju pumpe u leiistu (motor treba da je iskljucen) sve dok se ne dovede u polozaj u kome ee se ubrizgavanje goriva vrsiti pri tacno odredenom broju stepeni pre gornje mrtve tacke. Zapusen ubrizgac neee biti u stanju da isporucuje gorivo u cilindar tako da ee gubitak snage biti ocigledan. Voda moze da prouzrokuje koroziju na spojevima pumpe za ubrizgavanje goriva sto dovodi do zaglavljivanja i prestanka rada pumpe. uzrok moze da bude olabavljen provodnik na ovom solenoidu iii kvar na kolu koje ga snabdeva elektricnom Sto se tice odrzavanja. Na nekim tipovima vozila. Pumpu mozete da zamenite i sami: ali je na nekim vozilima podesavanje prilicno komplikovano i potrebni su posebni instrumenti. Montiranje pumpe za ubrizgavanje goriva je veOma slozen poduhvat i zahtevaposebno znanje i veoma skupu opremu. stoga pazite da sf. sagorevanje neee biti ispravno. Neispravan ubrizgacponekad moze da se primeti ako se paZljivo opipa izduvni vod posle startovanja hladnog motora.· Njihova ispravnost se proverava merenjem elektriene otpornosti. gorivo ee da curi u cilindar.spravan ili zato sto je neki od grejaea pregoreo. zatvara se solenoid na pumpi za ubrizgavanje goriva i na taj nacin blokira dalji dovod goriva. postoji referentna oznaka za podesavanje pumpe. U nekim slucajevirna kada motor ne maze da stanuje. dok ee se slab ubrizgac otvoriti suviSe brzo. Neispravni grejaCi se mogu zameniti kao i sveCice. Kada se iskljuci glavni prekidac (kontakt-kljuc). ne opeCete. ubrizgaCi mogu da se zapuse iii da propustaju.

Drugim reCima. Pronadite zavrtanj za podesavanje praznog hoda. Turbo punjac se pokreee pomoeu izduvnih gasova koji izlaze kroz izduvni vod odakle se odvode u kuCiste turbine gde pokreeu turbinsko kolo. to ee i dodatni pritisak biti visi. gUbitka snage i vece potrosnje goriva. Neki od ovih instrumenata koriste magnetski iii opticki davac iii rotacioni tocak za merenje broja obrtaja motora. motor malog kapaciteta funkcianise kao da ima vecu zapreminu. S obzirom da se vrsi ubaeivanje dodatne koliCine vazduha u motor. Turbinsko kolo. Ako pumpa za ubrizgavanje goriva . sto je veea koliCina va. Tacno mesto na kame se nalazi nati cete u fabrickom prirucniku.u izduvnim gasovima. . Pooesa\'anje brzine praznug hoda Podesavanje brzine praznog hoda na veCini pumpi za ubrizgavanje dizel goriva moze se jednostavno izvrsiti okretanjem zavrtnja za podesavanje praznog hoda. Ovo podesavanje se vrSi na sledeCi l. a zatim akreCite zavrtanj za podesavanje praznog hoda sve dok se ne dobije predviden broj obrtaja na praznom hodu.zduha koji prolazi kroz motor.:1 i 11 . spojeno je preko osovine sa kolom kompresora na drugom kraju turbo I I I . Zbog toga se turbo punjaCi koriste da bi se poveeala snaga i poboljsale radne karakteristike motora. Turbo punjenje T urbo punjenje pastaje sve popularniji naCin za povecanje uCinka motora manjih kapaeiteta bez stetnih poslediea na potrosnju goriva. Dodatni pritisak koji stvara turbo punjac zavisi od broja obrtaja motora i otvora leptirastog ventila. UkljuCite motor i pustite da dostigne norm aInu radnu temperatuTu. Turbo punjao nije nista drugo do kompresor koga pokreeu izduvni gasovi iz motora i k9ji .po potrebi ubacuje dodatnu koliCinu vazduha u motor.' I I '!!! I == r I . Spojite tahometar taka da registruje broj obrtaja radilice motora. nije dobro podesena. 3. motor ee biti previse bucan i 208 primetice se veca koiicina cadi u izduvnim gasovirna. 2. .

Ovaj ventil se sastoji iz opruge na kojoj se nalazi poklopac poveza!} sa membranom koja je osetljiva na pritisak.I ~ ~ ! ~ • @ "' " ~ e' rif I j I i 1 '. Najvisi dodatni pritisak zavisi od velicine uredaja. Ova pojava nastaje kad smesa vazduha i goriva poCinjc neravnomerno da sagoreva proizvodeCi veCi broj plamenih frontova u komori za sagorevanje umesto jednog koji mimo sagoreva. Medutim. klipnih prstenova i glava. tzv. Ove detonacije nalik na udarce cekicem mogu da izazovu pucanje klipova. rasteretni venti!. turbina moie da dostigne preko 150. ali veCina fabricki montiranih turbo uredaja razvija pritisak u rasponu od 2. . motor moie da podnese samo odredenu vrednost dodatnog pritiska jer povecanje pritiska u cilindru izaziva detonativno sagorevanje. to je i snaga veea.5 bara.I II 1/1 1 I . eim dodatni pritisak pocne da se pribliiava maksimalnoj vrednosti.> punjaca. u turbo punjac se ugraduje regulacioni uredaj. Zbog toga detonativno sagorevanje treba izbegavati. to ce se vise vazduha usisavati kroz kuCiste kompres ora u motoL Kada je leptirasti ventil potpuno otvoren. Ukol.000 obrtaja u-minutu.5 do 6. Ovaj pritisak utiee na snagu motora i ukoliko je visi. Da bi se ograniCio ukupni dodatni pritisak i da bi se snaga motora oddala u predvidenim granicama. kao i znatna osteeenja zaptivki cilindarske glave i klipnjace. cuje se ostar zvuk iIi fijukanje sto je znak D SISTEM ZA DOVOD GORIVA da je doslo do detonativnog sagorevanja. Ovo sprecava suvise brzo okretanje tu"rbinskog kola i odriava dodatni pritisak u predvi- . otvara se ventil i propusta izvesnu koliCinu izduvnih gasova koja obilazi turbinsko k"jo.ko se turbinsko kolo brie pokreee. Kada se ovi plameni frantovi sudare.

Mere predostroinosti kod turbo punjaca Zbog velikog broja obrtaja pri kojima turbo punjab rade. Zagrejani izduvni gasovi (I) se odvode kroz kuciSte turbine (2) gde okrecu turbinsko kolo. VeCina elektronskih sistema za upravljanje motorom koristi senzor na turbo motorima. podmazivanje lezajeya turbine je od izuzetne vainosti. zato sto temperatura u kuCistLi turbo punjaca ponekad moie da premasi 150 "C. (3) kolo kompresora.denim granicama. Kada iskljucujete motor. . ulje u motoru paCinje da oksidise i stvara naslage cadi koje stetno uticu na podmazivanje. nikada ne startujte turbo motor i ne opterecujte ga suvise pre nego sto se ulje zagreje. odnosno skine se kabl za sveCice. Signal se zatim salje kompjuteru koji regulise paljenje sve dok detonacije ne prestanu. sistem treba ukljuciti pre startovanja tako sto se motor stavi u pogon oko 10-15 sekundi. (2) [urbina koju pokrccu izduvni gasovi. iako neb proizvodaCi izraduju' motore sa stepenom kompresije koji iznosi oak 9: 1. ~ L Cim motor prestane da radi. Takode se preporucuje zamena ulja posle pre denih 5000 km. (4) mehanizam za regulisanje rada rasteretnog vcntila i (5) membrana za reglllisanje rada rosleretnOg venti]a. leiajevi mogu brzo da ostanu bez ulja i da se . i i . pritisak ulja opadne. Ako se turbo punjac i dalje okreee velikom brzinom. 209 SISTEM ZA DOVOD GORIVA CD GIUYili delay! turbo punjaea: (1) kuCiste. Detonativno sagorevanje moie da se kontrolise na nekoliko nacina. Ovaj senzor reaguje na zvuene vibracije koje proizvodi detonacija. Kao prvo. Ovo ce spreciti suvo startovanje sto inaee moze da osteti lezajeve osovine turbo punjaca. a provodnik kalema uzemlji. PriIikom promene ulja i preCistaca. Osovma spaja turbinsko kclo sa kompresarom (3) koji ubacuje vuzduh u molar kral usisni vod (4). pustite ga da radi na praznom hodu najmanje 15 sekundi kako bi turbo punjac mogao da uspori.1 ~ 1 fl' .. stepen kompresije kod turbo motora je obicno 8: 1 iii manji. ~ il I . Ulje koje se koristi za turbo motor treba da bude mazivo vrhunskog kvaliteta 210 kakvo preporucuJe proizvodae iIi cak bolje. . Na taka visokim temperaturama. Turbo punjac je kompresor koji pokrecu izduvni gasovi. Sto se tice same yoznje.

Ako je membrana rasteretnog ventila defektna. u tolikoj meri da sprecavaju turbo punjac da postigne puni broj obrtaja iii da kolo turbo punjaca zapinje 0 kuCiste. Baterijskom lampom osvetlite kuCiste i proverite da Ii ima znakova trenja iIi osteeenja kola kompresora. Prljavstina i otpaci mogu ponekad da prodru u sistem i da ostete kolo. mozete ga i sami zameniti. treba je zameniti novom. najverovatniji uzrok je neispravan rasteretni ventil. Pod ovim se podrazumeva turbo punjac ciji su lezajevi pohabani iIi osteeeni. Pod pretpostavkom da problem nije nastao usled preranog paljenja ilili neispravnog senzora.075 mm). znaCi'da su lezajevi istroseni iIi osteeeni i da u turbinsko kolo tare 0 kuCiste. suvise visok i suvise nizak dodatni pritisak. Sve sto ometa slobodno okretanje turbine smanjiee pritisak i performanse motora. pohaban iii neispravan. Najlaksi nacin da se otkrije da Ii rasteretni ventil radi ispravno jeste da se jednostavno posmatra poluga dok neko dodaje motoru pun gas. Probusena membrana rasteretnog ventila. Treba da se okreee slobodno i ravnomemo. Neki tipovi turbo punjaca imaju dodatno kolo za hladenje vodom kako bi se produzio vek lezajeva.ostete. skinite rasteretni ventil i pokusajte rucno da pokreeete polugu da vidite kako radio Membrana rasteretnog ventila se moze proveriti da ne propusta pomocll fuene vakuum-pumpe. Oba- . U osnovi. Ovo ee smanjiti broj obrtaja turbine i dodatni pritisak. Ako sve SISTEM ZA DOVOD GORIVA izgleda ispravno.025 do 0. Resenje je zamena turbo punjaca. Otkrivanje kvarova turbo punjaca Postoje tri glavna problema sa kojima se mozete susresti kod motora sa turbo punjacem: buka. Zbog toga. Da biste ovo proveriIi. Kada se cuju struganje i grebanje. skinite dovodni iii odvodni vod kompresora. Suvise visok pritisak dovodi do detonativnog sagorevanja. ovaj posao ukljucuje odvrtanje vijaka i skidanje starog turbo punjaca i montiranje novog. nikada ne dodajte motoru pun gas ako nameravate da ga iskljuCite. Montiranje rasteretnog ventila koji se otvara na visem dod atnom pritisku moze da poveea snagu ali takoae moze da premasi sposobnost motom da podnese taj pritisak. olabavljen iIi zapusen cevovod rasteretnog ventila iIi naslage rae iIi ugljenika u kuCistu rasteretnog ventila mogu da sprece njegovo otvaranje. Ne bi trebalo da se pojavi zazar ako pokusate da gumete tocak napred-nazad (predvidene tolerancije su u rasponu od 0. Zamena turbo puujaca Ako vam je turbo punjac osteeen. Ako se ne pokrece. pokusajte da okrenete turbo punjac rukom. Nedovoljan pritisak moze da bude prouzrokovan time sto regulacioni poklopac rasteretnog ventila ostajeotvoren iIi se turbina sporo okrece.

kako ne postoje mehanicke komponente koje se habaju. Kompjuter takode prati vreme trajanja varnice. Pazite da prljavstina. mali mikroprocesorpo funkciji i konstrukciji slican personalnom kompjuieru. ukljuCiYanje kompresora klimauredaja. go dine i novijeg datuma. otpaci iIi ostaci stare zaptivke ne upadnu u kanale turbo punjaca posto bi to moglo da osteti nov uredaj. izbor stepena prenosa. Kompjuterska regulaeija matora S istemi sa kompjuterskom regulacijom rada motora nalaze se u sirokoj primeni kod veCine automobila iz 1981. Kompjuter se testo naziva elektronski komandni modul (ECM). Konaeno. eak i ukljuCivanje papuee koenice. pritisak turbopunjaea (sarno kod motora sa turbopunjacem).motora oCigledno predstavlja kompjuter.vezno upotrebite nove zaptivke i pritegnite sve vijke u skladu sa preporukama proizvodaca. polozaj komande gasa. pritisak u usisnoj grani motora. broj obrtaja motora i. Kompjuterska regulacija rada motora koristi se za kontrolu tri glavna sistema motora: za gorivo. Kompjuter maze da prati dvanaest i vise funkcija motora preko svojih senzorskih elemenata. Funkcije koje se prate su: temperatura rashladnog fluida motora. brzina vozila.. napon akumulatora.On to postize sa daleko veeom preciznoseu i tacnoseu nego uredaji sa mehanickim komandama. atmosferski pritisak. Ne zaboravite da ponovo dodate ulje. Proizvodaci automobila preSli su na kompjutersku regulaciju rada motora u cilju sniiavanja emisije izduvnih gasova i bolje ekonomicnosti pri sagorevanju goriva. kod nebh. Kod mnogih motora sa turbopunjaeem postoji i senzorski element kojim se otkriva detonacija u motoru. Sustinu sistema sa kompjuterskom regulacijom rada . StaIn om prom en om odnosa mesavine vazduh-gorivo bilo pomocu solenoida za kontrolu mdavine u karburatoru bilo promenom trajanja impulsa ubrizgavanja goriva moze se odriavati najbolja mesavina u svim rad211 SISTEM ZA DOVOD GORIVA nim uslovima u cilju postizanja performansi. a pouzdanost poboljsana. on vrsi regulaciju ukljucenosti odredenih uredaja za kontrolu izduvnih gasova taka da ne ometaju zagrevanje motora niti pogonske performanse. sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima. mada mogu da se naau i kod nekih ranijih tipova vozila. odriavanje je smanjeno. . temperatura llsisanog vazduha. ekonomicnosti i niskog nivaa izduvnih gasova. paljenje i izduvne gasove. Ovi sistemi se smatraju daleko superiomijim u odnosu na mehanicke i vakuumske sisteme posto kompjuter moze gotovo trenutno da reaguje na izmenjene uslove rada. po potrebi ga produzava iIi sleracuje. Sta vise.

prenosni odnos transmisije.Na bazi podataka dobijenih od senzorskih elemenata kompjuter proracunaya optimal an odnos mesa vine vazduh-gorivo za konkretne uslove fada. Kompjuter takode omogucava da se posuda sa drvenim ugljem oCisti od para goriva dok je motor jos topao i radi pri ekonomienoj brzini. stepenasti motor kojim se otyara ili zatvara komanda gasa. PROM signalizira kompjuteru kako da kontrolise razlicite funkcije motara na bazi kompleksnog spleta okolnosti. napravljen je programkoji kompjuter treba da prati. Kod auto mobil a s automatskim menjaeem i uredajem za deblokiranje toekova. koji se obieno vezuju za kompjuter. Ukoliko biste ikad morali da zamenite kompjuter u vasem vozilu proverite da Ii je ono opremljeno pravim PROM uredajem jer ukoliko montirate pogresan uredaj performanse vozila ce biti slabije. kompjuter ce 212 pratiti brzinu vozila i ukljucivati elektromagnet za deblokiranje toekoya kada vozilo dostigne unapred utvrdenu brzinu. Postoji na stotine razliCitih PROM uredaja i svaki nosi svoj broj. Na primer. sistem za gorivo. posudu s drvenim ugljem i odvodni ventil vazdusne pumpe. Parametri k:ao sto su: veliCina motera. Kad startovanja i zagrevanja met ora sistem radi u otvorenom kolu. uslovi primene vozila u odnosu na nadmorsku visinu i priboI'direktno zavise od toga kako je PROM uredaj programiran. Rad u otvorenom kolu znaci da kompjuter ne regulise mesayinu vazduh-gorivo jer je (1) motor jos hladan i potrebna mu je bogata mesavina kako bi . Kompjuterski PROM uredaj program ira proizvodae vozila za konkretnu namenu. Kako kompjuter donosi odluke i vrsi proracune utvrduje uredaj koji se ponekad naziva PROM (uredaj sa memorisanim programom). Ustvari. Kod sistema sa rucnim komandama kompjuter kontrolise i brzinu u praznom hodu. Otvaranje ovog ventila dok je motor hladan iIi u praznom hodu izazvalo bi neujednaeen rad motora. dok kod matora sa ubrizgavanjem goriva malim motorom se otvara iIi zatvara rasteretni ventil za vazduh. kao i koje uredaje za kontrolu izduvnih gasova treba ukljuciti. Uredaji za kontrolu izduvnih gasova. obuhyataju ventil za recirkulaciju izduvnih gasova. Elektronsko kolo i povratna sprega kompjutera Sistemi sa kompjuterskom regulacijom rada motora imaju dva osnovna nacina rada: U otvorenom i zatvorenam kolu. Kod karburatorskih motora koristi se mali dodatni. tako da u svakom trenutku »zna« sta treba da uradi. vreme trajanja varnice. tip i model vozila. kompjuter nece dozyoliti otyaranje ventiia za recirkulaciju dok se motor ne zagreje i ne radi iznad brzine praznog hoda. Kompjuter takode mora da regulise rad vazdusne pumpe tako da vazduh usmeri prema izdivnoj grani motora ili u pravcu katalitiekog konvertora.

Sto je naponski signal jaeilvisi. j (12) kompjuter za regulisanje paljenja. menjanje odnosa mesavine vazduh-gorivo naziva se radom u zatvorenom kolu. Drugim retima. Kad kampjuter otkrije kvar.:ol1!fo!a gonya. (4) eiektronska !. (10) kompjuler. kompjuter koristi povratni signal senzora 0 sadrzaju kiseonika u izduvnim gasovima za kontrolisanje mesavine. je mesavina bogatija. (5) sistem isparenja goriva. tako da brzim prebaCivanjem mesavine sa b o g a ~ e na siromasnu prosecan odnos mesa vine vazduh-gorivo odrzava se priblizno na idealnom nivou. Cikliziranje solenoida za kontrolu mesa vine maze se oCitati obicnim tahornetrom. (11) vod dijagnostickog aktivatora. (7) sistem za vaz duh sa kompjuterskom kontro!om. Jampica "Pravera motam" trebalo bi da se u paJi.7: 1. Idealni odnos mesavine je 14. Cim senzor za kiseonik dostigne temperaturu od oko 300 'C. s tim sto se vrednosti mesavine goriva cesto izrazavaju u broju stepeni. Kod motora opremljenih karburatorima sa povratnom spregom kompjuter menja odnos mesavine vazduh-gorivo brzim atvaranjem i zatvaranjem uredaja za dovod goriva koji se zove solenoid za kontroiu meSavine. to. (9) sklap senzorskog e!ementa za sadrtaj kiseonika. Bogata mesavina ce imati nisku vrednost. (8) senzar polozaja gasa. U radu se dogada sledece: ukoliko senzor za kiseonik pokazuje bogatu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju razblazivanjem mesavine. (6) senzor za vakuum motom. a odnos vremena iskljucenja prema vremenu ukljucenja odreduje kvalitet mesavine. Kompjuter tada koristi OYU informaciju kako bi izvrsio potrebne korekcije mesavine vazduh-gorivo. Sto je uredaj duze ukljucen to je mesavina siromasnija. ukolika senzar za kiseonik pokazuje siromasnu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju obogaCivanjem mesavine.neometano radio u praznom hodu. Ovaj uredaj se moze ukljucivati i iskljucivati deset puta u sekundi. (2) senzor temperalure rashladnog Ouida. dok ce siromasna mesavina imati visoku . Ovaj proces regulisanja sadriaja kiseonika u izduvnim gasevima i I I I j . pocinje da emituje naponski signal koji regulise koliCinu kiseonika u izduvnim gasovirna. (3) uredaj za regulisanje isparenja.:' ! j 1 I SISTEM ZA DOVOD GORIVA Osnovni elementi sistema sa kompjulerskom reguJacijom rada motora: (1) senzor broja obnaja (brzine) motora.1 . i (2) senzor za kiseonik jos nije dovoljno zagrejan da bi bio u stal}ju da emituje povratni signal.

Kod mnogih (ali ne i svih) sistema greska se evidentira kao sifra (kod) kvara u memoriji kompjutera koja odgovara konkretnoj greSci na motoru. Kod sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora kao sto su oni kod veCine vozila I . Pojava sifre stoga ne mora neophodno da znaC. (9) pokretllc i senzorski dement venti!a un:daja za rccirkulaciju izduvnih ga. poremecaja u elektricnoj instalaciji iIi cak primenom pogreSnog po stupka startovanja. 213 SISTEM ZA DOVOD GORIVA CD 1 @ @ Glavne komponente fordovog sistema EEC-IV: (1) madul Zll paljenje (2) solenoid tennoaktivatora. I.mva. komandnih kola.vrednost. SISTEM ZA DOVOD GORIVA .ska u motam. Kada se problem Dtkrije upo214 zorenje predstavlja upaljena kontrolna lam pica motora iii slieno svetlo na komandnoj tabli automobila. Zbog moguCih razlika u sistemima za regulisanje rada motora od jednog do drugog proizvodaca i promena koje se na njima vrse iz godine u godinu bitno je raspolagati najnovijim infarmacijama prilikom pokusaja otklanjanja kvarova iIi servisiranja jednog od ovih sistema. (6) scnz or priti. (8) scnzor temperat ure ulaznog vazduha.se sifra kvara regisrruje kao dvocifren broj. Prisustvo iIi odsustvo sifre kvara ne znaCi uvek da problem postoji niti da je motor ispravan. (3) venti! uredaja za recirkulaciju izduvnih g aSova. (7) scnzar atmosfcrskog pritiska. S druge strane. (10) scnrar polozaja radilice. Ponekad »iazne« sifre kvara mogu da se aktiviraju posle izvesnih vrsta servisnih usluga. proizvodnje General Motors mogu se oCitati sifre kvara prikljuCivanjem dijagnostickog uredaja ispod komandne table automobila i odbrojavanjem treptaja lampice. (5) relej snage. Ovi uredaji takode omogucuju pracenje rada veCine senzorskih elemenata motora i prekidaca dok je automobil u voznji. Postoje i specijalni ispitni uredaji kod kojih . pa oak i samog kompjutera. (11) senzor poloiaja gasa. (4) dcktronski sklop regulacije [3da motara. Otklanjanje kvatova VeGina sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora poseduje odreden stepen samodijagno'sticiranja koji omogucuje kompjuteru da otkrije krupne greske u funkcionisanju senzorskih elemenata motora. da u sistemu" stvarno postoji neki problem.

treba provozati kola i videti da Ii se ponovo javlja ista sifra kvara. kako bi se tacno locirao izvor problema. Ovde treba voditi racuna da isti broj sifre maze imati razliCita znacenja zavisno od godine izrade i tipa automobila. godine. 215 SISTEM ZA DOVOD GORIVA i kontakt-kljuc bude iskljucen. Napomena: Sistem za regulaciju rada motora vozila smatra se delom komoleta za kontrolu izduvnih gas ova pa je stoga obuhvacen garancijom proizvodaca koja vazi 5 godina 180. Znacenje' svakog broia sifre kvara moze se naCi u prirucniku. Preskakanje pojedi216 . (4) senzor temperature rashladnog fiuida. a zatim brisanje memorije kompjutera izvlacenjem osiguraca iIi iskljucivanjem kabla akumulatora s tim da o / Glavne'kompom:nte krajslerovog sistema sa kompjutcrsko reguJacijom rada motom: (1) clavae razvodnika paljenja. neee otkriti lose podesen senzorski eleinent polozaja komande gasa. (8) b<llustni otpornik. i . itd. Zatim treba pratiti uputstvo korak po korak. Da bi se utvrdilo da Ii je sifra kvara lazna iIi se mozda radi 0 sifri zaostaloj iz neke ranije popravke. On isto tako ne moze· da otkrije probl"me "izvan« elektronskog kola sistema kao sto je neispravna brizgaljka za gorivo. nih faza ili ne pracenje uputstava doslovno. senzor za sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima iIi neispravan senzar za atmosferski pritisak.000 km a odnosi se na izduvne gasove. (2) prikljucak davaca za rcgulisanje paljenja. J I i= !If t' . On) recimo. sis tern samodijagnosticiranja unutar kompjutera konstruisan je tako da otkriva krupne kvarove u funkcionisanju. pa stoga treba proveriti da Ii se koristi pravi prirucnik. (7) pretvarac signaia poJoza ja leptira karburarora._----_. lose podden karburator. Ova garancija vaii za sva vozila prodata u SAD od 1981. gotovo sigurno dovodi do netacne dijagnoze. Prema uslovima garancije korisnik polaze pravo na besplatne popravke kvarova kod ovlascenog prodavca/servisera u toku Citavog garantnog roka. Kako je vee napred pomenuto. (6) prekidac za praznog hoda. (5) kompjuter za kon!rolu rada svecica.Cinjenica da nema memorisanih sifara kvara ne znaCi ni da sve radi savrseno. (3) sistem za dovod svdeg vazduha. Ukoliko je to slucaj to onda zahteva dalje ispitivanje. Kada se utvrdi sifra kvara preporucuje se po stupak ocitavanja i zapisivanja sifre.

to nije bilo nimalo lako. a promene koje su nastale dovele su do revolucije u tehnologiji automobila. Vozace je zahvatila panika. a gradovi postali zaguseni saobracajem. pa ne iznenaduje Cinjenica da je Kalifornija bila prva driava koja je donela zakansku regulativu kojom se zahteva od proizvodaca automobila da kontrolisu izduvne gasove iz vozila. Arapski petrolejski embargo poremetio je snabdevanje benzinom i doyen do vrtoglavog porasta cena goriva. Ali kako je broj vozila u SAD premasio cifru od 100 miliona. kvalitet vazduha u mnogim grads kim podrucjima postaa je ozbiljan problem. Mada . uz sprovodenje obavezne kontrole izduvnih gasova. Sve je vise naucnih dokaza koji ukazuju da je automobil jedan ad velikih izvora aerozagadenja i jacanje pokreta za zastitu iivotne sredine. Proizvodaci su se ponovo zestoko pobunili tvrdeei da ce biti nemoguce zadovoljiti standarde 0 kvalitetu vazduha i ekonomicnoj potrosnji goriva. Sve do kraja sezdesetih godina uCinjeno je malo na ogranicavanju kolicine zagadivaca koje su automobili izbacivali u atmosferu. U pocetku istorije automobila nije se obracala posebna paznja na pitanje aerozagadenja. 1973. zacetog na univerzitetima. industrijaje doZivela najteiu krizu od II svetskog rata. Medutim. primoralo proizvodace automobila. a u mnogim zemljama donoseni su propisi 0 prosecnoj potrosnji goriva. SISTEMI ZA KONTROLU IZDUVNI·H O a bi se bolje shvatili razlozi za uvodenje kontrole izduvnih gas ova kod automobila i danasnju situaciju potrebno je baciti brzi pogled unazad na pocetke uvodenja kontrole izduvnih gasova. godine. To je dovelo do donosenja zakona 0 zastiti vazduha u mnogim zemljama sveta.t . paljenja i izduvnih gasova. sto je. Neki od prvih sistema za kontrolu izduvnih gasova bili su i glomazni i nepadesni pa je reakcija kako profesionalnih mehanicara tako i amatera bila jednostavno uklanjanje citavog "krsa za kontrolu zagadivanja« sa matora. Izraz "smag" pot ice iz Las Andelesa zbog njegavog poloiaja u planinskam basenu gde vazduh teii da se gamila nad gradom. naruCito u SAD. ali su ipak uspeli u tome. Osnove kontrole izduvnih gasova U roku od sarno nekoliko godina proizvodaci automobila presli su sa jednastavna dagradenih uredaja za kantrolu izduvnih gasova do sloienih sistema za kontrolu goriva. da proizvode ekonomicnija vozila koja trose manje goriva. ProizvodaCi automobila su se ogorceno protivili tvrded da se novi standardi neee moCi zadovoljiti i da ee takvi standardi poveeati cenu novih vozila. Medutim. skrenulo je painju javnosti na ovo pitanje.

medutim. bilo je donosenje program a 0 periodicnom pregledu i ispitivanju vozila u podrucjima s najslabijim kvalitetom vazduha. pa i vlasnik vozila. (10) recirkulacija izduvnih gasova. da bi se pomoglo onemoguCila intervencija na pojedinim sistemima. Doneti su i propisi za proizvodace vozila kojima se zahtevaju izvesna po des avanja karburatora i drugih delova »otpornih na nedozvoljene intervencije«. VeCina velikih ameriCkih gradskih podrucja sada ima takve programe. Mada . (11) vazdusna pumpa i (12) posuda s drvenim ugljem.. na primer. I I I . otkrivana su vozila koja nisu zadovoljavala standarde 0 izduvnim gasovima i zahtevano je od njihovih vlasnika da izvrse potrebne popravke u duhu standarda. paljenje i izduvnih gas ova u jedan komplet »paket« sto je oteiavalo popravke na jednom sistemu bez posledie a po dnige sistema. koji se koriste za og. ustanovljene su velike kazne za profesionalne mehanicare koji se 217 i ~ I L-________________________________________________________ [ uhvate u menjanju sistema kontrole izduvnih gasova. (9) ubrizgavanje vazduha ix izduvne grane. kako bi se odvratilo mehanicare od opravljanja uredaja za kontrolu zagadivanja. promene u tehnologiji izrade vozila dovele su do spajanja sistema za gorivo. (S) urcdaj za zagrevanje vazduha. 218 Krajnje resenje ovog problema. (5) separator (6) rezervoar za goriYo. za uklanjanje bilo kojih uredaja za kontrolu zagadivanja. (4) sigurnosni ventil prepunjavanja. treba da pokaze dokle se stiglo u relativno kratkom periodu.._F_-. Ispitivanjem izduvnih gasova. U Sjedinjenim Drzavama. I . N eke dr±ave i gradske opstine donele su i zakone kojima se kaznjava svako. _. Razlog za pruzanje ove kratke istorijske per--------------.___ ·_·· ________________________ r I __ r I • Neki uredaji za kontrolu izduvnih gasov3. godine. (2) karburator Hi uhrizgavanje gOrlva 5 elektronskom regulacijom.anieavanje acrozagadenja: (1) e1cktronsko paljenje.je ovakva taktika moida reSila neke probleme voznje i dovela do poboljsanja ekonomicne potrosnje goriva kod nekih vozila iz 1973-74. (7) uredaj Z3 cirkulaciju bCnZinskih i uljllih isparenja. (3) uredaj xa regulisanje rada sveCica. spektive je dvostruk: prvo.

Izduvni gasovi Benzinske pare iIi ispareni izduvni gasovi. sadrie niz ugljovodonika (HC). metcra pri ubrzanju. Istovremeno. Prosecna potrosnja goriva pocetkom sedamdesetih godina za americke proizvodace auto mobil a iznosila je sarno oko 5. dok danas iznosi 11-12 km po litru! Drugi razlog za prikaz 219 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA ovog kratkog istorijata je odbacivanje svake pomisli da bi se neovlascenim intervencijama na vozilu . Na primer. iIi perform ansi vozila. a ne treba zaboraviti da vozilo podleze godisnjem pregledu kao deo programa ispitivanja izduvnih gasOV3. kod danasnjih modernih sistema za reguIaciju rada motora. jer zamenaje skupa.5-5.danasnja vozila nisu stoprocentno bez zagadenja.7 km po litru goriva. paljenja i izduvnih gasova ukomponovana je u jedan sistem kontrole motora koji obezbeduje daleko superiorniju ekonomicnost u potrosnji goriva. Postoje meciutim. Ispareni izduvni gasovi mogu da predstavljaju veliki izvor zagadenja posto se emituju i posle . tri vIste zagadivaca: 1. dovelo je do dvostruko manje prosecne potrosnje goriva automobila. kako se jos nazivaju. Uklanjanje katalitickog konvertora fadi reduciranja pritiska izduvnih gasova (do cega ne dolazi) moze da se pokaze kao skupa greska. Ovo. Neovlasceno interv'enisanje nezakonito je u mnOgim zemljama za mehanicare-amatere i za profesionalrie mehanicare. Benzinske pare lz rezervoara za gorivo j karburatora 2. Kod danasnjih sistema za . uz smanjenje dimenzija vozila. smanjena je za 96 odsto u poredenju s motorima iz doba pre uvodenja kontrole izduvnih gasova. iskljuCivanjem ventila za recirkulaciju gas ova abieTIo dolazi do »zvizdanja« i detonacije. Ukoliko se oni ispuste u atmosferu reaguju s vazduhom i suncevim svetlom i proizvode smog. KoliCina dva velika zagadivaca iz izduvnih gasova automobila.sistemu za kontrolu izduvnih gasova mogla poboljsati ekonomicnost potrosnje goriva. ugljovodonici (He) i ugljenmonoksid (CO). a da se ne osteti neka druga instalacija. a vozilo neee proCi ispitivanje izduvnih gasova ukoliko se na vozilu zahteva takav uredaj (kataliticki konvertor) . Osnovni zagadivaci VeCina ljudi smatra da zagadivanje vazduhaod automobila potice iskljucivo od izduvriih gas ova.regulaciju rada matcIa nemoguce je vrsiti neovlascene intervencije iii iskljuCivati neke uredaje za kontrolu izduvnih gasava. kontrola goriva. ona dovoljno »Cisto« rade koliko je to ekonomski i tehnicki prakticno moguce. Izuzev u slucaju nekoliko vozila s pocetka sedamdesetih godina svaka neovlascena intervencija verovatno ce pre stetiti nego doprineti boljoj ekonomicnosti potrosnje goriva i perforrnansi vozila. Sagoreli nusproizvodi i pare iz kartera motora 3.

Ugljenmonoksid je nuzproizvod nepotpunog sagorevanja. Bogata mesavina vazduh-gorivo. Rezervoar za gorivo i karburator vise ne ispustaju gasove u atmosferu) vee se odvode preko creva Ii posebnu posudu koja se obicno nalazi unutar prostora za motor. ispareni izduvni gasovi uveliko su reducirani kao izvor aerozagadenja zaptivanjem sistema za gorivo. mada su neka istrazivanja pokazala da imaju veze s nekim vrstama raka. a nedovoljno kiseonika. go dine postao standardni uredaj na svim voziIima. Medutim. U izduvnim gasovima postoje nekoliko velikih zagadivaca sa kojima se treba upoznati. Ovim se produiuje vek ulja tako da ono ne mora cesto da se menja. . Izduvni gasovi iz kartera mogu da budu jos jedan veliki izvor zagadenja. Ovaj sistem je najpre primenjen kod nekih kalifornijskih vozila 1961. Pomocu vakuuma koji stvara motora obezbeduje se konstantan protok svezeg vazduha kroz karter koji vrsi usisavanje zagadivaca i vlage.prestanka rada motora. Nekad su gasovi iz kartera jednostavno ispustani u atmosferu preko odvodne cevi i otvorene uljne oduske. Posto propusteni gasovi sadrze i veliku koliCinu vodene pare mora se obezbediti neko sredstvo za uklanjanje ovih gasova jer ce se ulje brzo zagaditi i izgubiti svojstvo podmazivanja. Ugljovodonici sami po se. Ovaj sistem nije bio posebno efikasan i omogucavao je da velika koliCina zagadenja bude ispustena u atmosferu. sagorevanja ulja iii drugih mehanickih problema u motoru iii sistemu za gorivo.ova i nesagorelog -gaTiva pored klipnih prstenova. godine da bi 1963. Ugljovodonici u reakciji s vazduhom i suncevim svetlom formiraju razna sekundarna hemijska jedinjenja i time pomazu stvaranju smoga. Usmeravanjem otpadnih para iz kartera prema llsisnoj grani motora ave pare su mogle da se pan ova sagore u motoru pa su ovim sistemom ne sarno eliminisane otpadne pare iz kartera kao izvor aerozagadenja vee je i uveliko produzen vek trajanja ulja. Opasan zagadivac iz izduvnih gasova je i ugljenmonoksid (CO). Prilikom sagorevanja goriva u cilindrima motora ogroman pritisak koji se stvara pri sagorevanju izbacuje izvesnu koliCinu izdu\'nih gas. Ovde se radi 0 posudi s drve220 nim ugljem i njena svrha je da sakuplja i akumulira isparenja dok ih motor ne sagori. Ovo propustanje gasova predstavlja veliki izvor zagadivanja ulja unutar motora. Uvodenjem uredaja za recirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja ovaj problem je resen. Poviseni nivo sadrzaja ugljenmonoksida javlja se kada u komori za sagorevanje ima suvise goriva. Ugljovodonici (HC) u sustini predstavljaju nesagorene pare goriva i ulja koje mogu da poticu od nepodesenog paljenja.bi nisu direktno toksicni. Glavni problem u vezi s ugljovodonicima lezi u Cinjenici da predstavljaju veliki izvor smoga.

Azotni oksidi stvaraju crvenkasto-smedu izmaglicu koja lebdi nad veoma zagadenim oblastirna. VeCina oksida azota kao jedinjenja su otrovna. Uko 78% zemljine atmosfere predstavlja azot (sarno oko 20% eini kiseonik). U ovu grupu spada nekoliko razlicitih jedinjenja kiseonika i azota koja se stvaraju kada temperatura sagorevanja unutar motora prede 1300 'c. Ispustanje azotnih oksida nije eliminisano ali je znacajno smanjeno sistemom recirkulacije izduvnih gasova. Medutirn.zacepljen preCistac za vazduh iIi zaglavljen leptir za vazduh mogu da doprinesu povecanoj emisiji i ! I J I . i vodenu paru koja se normalno izdise. bezopasan gas. Ugljenmonoksid je gas bez boje i mirisa i to ga upravo Cini opasnim. I ! L ugljenmonoksida. Ventil za recirkulaciju izduvnih gasova vraea . ~ I ~ . U gljenmonoksid je vrlo opasan jer ga ervena krvna zmea apsorbuju 200 puta brze nego kiseonik. Druga grupa zagadivaca u izduvnim gasovima su oksidi azota (NOx). Zato neispravan sis tern izduvnih gas ova moze brzo da dovede do nesvestiee i smrti ukoliko izduvni gasovi p'rodru u kabinu vozila. suzenje i otezano disanje.regulisanjem mesavine vazduhgorivo s tim da on bude sto je mogu6e blizi idealnom odnosu kako bi se obezbedilo Cisto sagorevanje. Konvertor je u sustini gorionik u kome se kiseonik spaja s ova dva zagadivaca -j pretvara ih u ug!jendioksid. ~ i . unutar vrele komore za sagorevanje on stupa u reakciju s kiseonikom i stvara niz hemijskih jedinjenja. i ' ~ 1= ~ f I . zajedno sa surnporom. Postoje i dokazi koji sugeriraju da je azotni oksid jedan od glavnih sastojaka hemijskih )}kiselih« kisa. Azotnl oksidi direktno izazivaju mnoge sigurne simptome aerozagadenja kao sto su glavobolja. Ispustanje ugljovodonika i ugljenmonoksida kontrolise se . Kataliticki konvertor je isto tako vazan kontrolni ureoaj kojim se reduciraju ova dva zagaClivaca.

godine. Ustvari. medutim. posto kod veCine motora starije izrade olova u benzinu je vrsilo podmazivanje i hladenje gnezda izduvnih ventila. mogu da se nakupe U organizmu i izazovu niz oboljenja. Rafinerije benzina davno su otkrile da se dodavanjem malih kolicina tetraetilolova poboljsava oktanska vrednost benzina (sposobnost benzina da spreei detonaciju pri visoSISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA koj kompresiji). Sistemi Z3 kontrolu izduvnih gasova Predmet kontrole izduvnih gasova prilicno je slozen. sveCice u matoru koji sagoreva bezolovni benzin trajaee 3-5 puta duze od onih na motoru koji sagoreva benzin sa olovom. Ovo snizava temperaturu sagorevanja i odrhva je ispod 1300 'Cna kojoj azotni oksidi ne predstavljaju problem. Prakticno sva americka vozila. medutim. s druge strane. izradena posle 1975. kao i drugi teski metali. Da bi se kontrola pravilno obavila bio bi potreban dvostruko veti prirucnik nego sto je ovaj. Ova vrsta konvertora ponekad se zove i trosmerni konvertor iii oksidaciono-redukcioni konvertor. shvatilo se da olovo. go dine kataliticki konvertor je postao ideo sistema za kontrolu azotnih oksida.malu kolicinu sagorelih izduvnih gas ova na usisnu granu motora kako bi razblazio ulaznu mesavinu vazduh-gorivo. Noviji kataliticki konvertori imaju i dodatnu komoru sa drug om vrstom katalizatora koji razlaze azotne okside u manje toksicna jedinjenja. Bezolovni benzin je skuplji posto zahteva vise rafinacija kako bi se postigla veea oktanska vrednost benzina. izduvni ventili verovatno nece trajati toliko dugo. vee je omoguCilo rafinerijama da proizvedu kvalitetniji benzin iz sirove nafte slabijeg kvaliteta. Bezolovni benzin maze se koristiti i kod starijih modela vozila. a sagorevanje poolovljenog benzina kod ovih vozila ne sarno da unistava kataliticki konvertor vee i senzorski element za merenje saddaja kiseonika u izduvnim gasovima kod sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora. Ovo ne sarno da je omoguCilo proizvodaCima automobila da izgrade motore sa viSim step en om kompre$ije i time ostvare veell snagu i bolju ekonomicnost potrosnje goriva. pocetkom sedamdesetih godina ponovo je uvedeno koriseenje bezolovnog benzina u novu generaciju uredaja za kontralu aero zagadenja. pa cerna se stoga ograniCiti sarno na osnovne sisteme koje mozete sami proveriti. lnzenjeri su takode otkrili da benzin u kome ima olova moze da onesposobi kataliticki konvertor. konstruisana su za koriscenje bezolovnog benzina. Za detaljno . Na zalost. Jos jedan zagadivae iz automobilskih izduvnih gas ova je olovo. Kako je kataliticki konvertor smatran jedinirn prakticnim i ekonomicnim r e s e ~ njem za preciscavanje izduvnih gasova ad ugljovodonika i ugljenmonoksida. Od 1981. u benzinu viSe nema olova koje zagaduje zivotnu sredinu iIi prlja sveCice motora.

Potreban radni zazor klipnih prstenova u njihovim lezistima. 4. Ukoliko do de do forrniranja taloga kojl cirkulise s motornim uljem. ito: 1. Pomeranje klipnih prstenova u zljebovima u kojima se zazori dva iii vise prstenova sabiraju. U toku poslednjeg dela takta u procesu sagorevanja u motorti. na primer vodena para. ri radu automobila i sagorevanju razvija se veoma korozivan gas. . lezajeva i drugih unutrasnjih radnih del ova motora. ventila. Kako klipni prstenovi nastave da se okrecu u svojim zljebovima stanje ce se sarno po sebi popraviti. Ukoliko vam nisu dostupni pravi prirucnici ili se ne oseeate sposobnim da opravku obavite sami. 221 ----------7 SISTEMZA KONTROLU IZOUVNIH GASOVA Uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Ala! i materijal • Klesta • Odvijac • Univerzalni noz • Kljuc • Crevo uredaja • Motorno ulje • Ventil uredaja • Odusni filter uredaja p. Kada ne bi postojao ovaj zazor klipni prstenovi ne bi imali mesta za sirenje pod uticajem toplote koja se normalno stvara pri radu motora i ne bi pravilno zaptivali zidove cilindra. Ovo je normalno stanje. klipnih prstenova. na svaki litar sagorelog benzina stvara se preko litar vode. izvesna koliCina nesagorelog goriva i proizvodi sagorevanja. 3. 222 Ovo »curenje« U karter matora testa se naziva »produvavanje« i onO se mora ukloniti iz matora pre nego sto se kondenzuje i u reakciji s uljern pocne da stvara talog. onda je bolje da to prepustite profesionalcu. Do ovog »curenja« dolazi iz cetiri razloga. Reduciranje dodirne povrsine zaptivanja posto se klip krece gore-dole unutar cilindra. 2. Kako do potpunog sagorevanja mesavine vaz-. prolaze pored klipnih prstenova i odlaze u karter. Visoki pritisci u komori za sagorevanje motara. Pored toga. doC! ce do korozije i ubrzanog habanja klipova.otklanjanje kvaTOva izriCito preporucujemo koriscenje prirucnika u kome je detaljno obraden sistem za kontrqlu izduvnih gasova za svako konkretno vozilo. Sto se tice sistema sa kompjuterskorn regulacijom rada motora tu je prisut"na velika razlika menu proizvodacima automobila.

i I . »produvavanje« nasi sa scborn izvesnu koliCinu nesagorelog goriva iz komore za sagorevan ja motora u karter. Iz tog razloga. Uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja ima tri vaine dobre osobine. zategnutost opruge i unutrasnje dimenzije variraju prema tipu motora da bi se dobili ieljeni parametri protoka vazduha. Ovaj ventil. normal an rad. ubrzanje. prilikom zamene ventila vazno je nabaviti ventil koji je konkretno konstru. ulazi kroz filter za vazduh na gornjoj straIJi karburatora iii kroz posebni odusni filter koji se nalazi s unutrasnje strane kuCista filtra za vazduh.. Njime se takode smanjuje aerozagadenje tako da ovi gasovi I ! i i I I I i . koji odnosi stetne gasove. Ukoliko se ovo nesagorelo gorivo ne ukloni doCice do razblazivanja ulja u karteru. Gasovi iz procesa sagorevanja koji udu u karter motora odstranjuju se iz kartera putem uredaja koji koristi vakuum iz motora za propustanje svezeg vazduha kroz karter.isan za taj tip motora. ventila i dvodelnog tela koji su delovi umetnuti jedan u drugi.duh-gorivo nikad ne dolazi u motoru. dodatni vazduh koji se usisava u sistem. itd. U suprotnom. Dimenzije ventila. zajedno sa potrebnim cevovodim a (metalne cevi iIi gurnena ereva) i usisni odusni filter Cine uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. doveo bi do stvaranja siromasne mesavine vazduh-gorivo.- . Ovaj uredaj naziva se uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. Posto vakuum koji se koristi za rad uredaja potice od usisne grane motora protok vazduha kroz ovaj uredaj se kontrolise tako da varira u zavisnosti od odnosa mesavine vazduh-gorivo koji se ubacuje preko usisne grane kroz karburator. Ventil menja protok vazduha kroz uTedaj pre rna radnom stanju motora. Protok vazduha kroz uredaj regulise se ventilorn.I 1 I -----. Sam ventil sastoji se od spiralne opruge. Ulje razblazeno benzinom nece podmazivati motor pravilno sto izaziva prekomerno habanje. Njime se eliminisll stetni gasovi iz kartera motora llsmeravanjem istih kroz usisnu granu motora. I . kao sto je prazan hod. Svez vazduh.

Vakuurn iz usisne grane matora izvlaCi vazduh iz kartera matora kIOZ venti! u usisnu granu motara.a ulazi u usisnu granu iz karburatora. . (1) Gasoyi IZ procesa (2) ulaze u karter. imace jedan poklopac ventila. V6 i V8 motori imace dva. Gumeno crevo iIi cev·s jedne strane povezano je s kucistem filtera za vazduh. spoljasnji vazduh ulazi u kuCiste filtera za vazduh kraz odusni filter uredaja u kuCiste motora. Zapazicete da je sam ventillociran u crevu iIi cevi koja spaja poklopae ventila motora i prikljucak vakuuma nn usisnoj grani ispod karburatora. Cetvara i sestocilindricni motori. Ustvari. razblati gasoYe koji Ultim prolazc hoz venti! (4) ispod leptira karburatora . Ukoliko ste u nedoumici u pogledu lokacije ventila na svom vozilu. obratite se nekom profesionalnom mehanicaru iii osobi koja se u' to raZllme. .. Isto tako njime poboljsava ekonomicnost potrosnje goriva. lake je prikazana instalacija generalne prirode svi uredaji ovog tipa rade U sustini na isti naein. Recirkulisani gasovi unutar sistema predstavljaju sagorivu mesavinu. 223 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA ne odJaze u atmosferu. Najpre. Qdusni Wter (3) omogucuje dn svez vazduh ude u karler.SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA I 11 1 i I .(5) i penovo se vracaju u m%r fadi sagorevanja. Vazduh ulazi kroz filter ZE vazduh.IP""""I I. Razmotrimo detaljnije naCin rada uredaja. Vazduh zatim cirkulise kroz kartef matGTa i mesa se sa produktima sagorevanja. Obratite painju i na to kako svez vazduh ulazi u uredaj iz kutista filtera za vazduh. a drugim krajem za motor. Tipitan uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih ispan:nja. On moie da bude ubacen kroz gumeno leziste na poklopcu ventila motora iii moze biti postavljen bliie usisnoj grani s gumenim crevima povezanim za svaki kraj ventila. po jedan sa svake strane. On zatim ulazi u karter motora preko cevi iIi gumenog creva provucenog kroz poklopac ventila matara. ana postane gorivo za motor kada Se doda mesavini vazduh-gorivo ko. obicno na poklopcu ventila. sa linijskim rasporedom. ako uredaj ne radi dobra to skracuje radni vek motora jer se stetni gasovi zadriavaju u motoru sto dovodi do korozije i brzog habanja. Zavisno od konkretnog tipa motora stvarni polozaj ventila ce biti razliCit. tome.

i (5) ispust. Posto se pare iz kartera i drugi zagadivaCi usisavaju kroz venti! i creVQ u usisnu granu. Videcete da je jedno crevo povezana za kuCiste filtera za vazduh i za motor na poklopcu ventila. Provera uredaja Ukoliko je prisutan bilo koji od nap red opisanih simptoma treba da se izvrsi provera uredaja. (3) klip. ventil ce uvek biti lociran negde na ovom vodu.a.000 km voznje. Ovim crevom prenosi se preeiscen vazduh iz filtera za vazduh do kartera . Ukoliko se vozilo krece po prasnjivim putevirna treba motor podvrgnuti duze radu u praznom hodu iii ako obavljate uglavnom kratka putovanja po hladnom vremenu. . ( 4) oprug. iii ako otkrijete tragove curenja ulja oko motora. Kako se vrsi provera? Napomena: Pre zamene ventila iIi creva posvetite nekoliko minuta pregledu celokupnog sistema. 224 1 I fi I i= I ProizvodaCi automobila daju razlieite pre poruke za servisiranje uredaja i zamenu ventila. uredaj treba tesce proveravati. Venti! rcg. verovatna se radi o problemima u uredaju za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. prabJemi s ovim uredajem abieno nastaju na ovom delu. opste pravilo vazi da treba vrsiti proveru svakih 12 meseci iIi 20. Zatim cete videti crevo povezano izmedu poklopca ventila motora i prikljueka na usisnoj grani motora taeno ispod creva karburatora. kada proverite nivo ulja u motoru i utvrdite da je zamuljeno iii izgleda razblazeno benzinom (oseea se po mirisu). Medutim. Mozda cete imati problema s ovim uredajem ukoliko yam motor radi neravnomerna u praznom hodu.000 km voznje. ako otkrijete curenje ulja na bilo kom prikljueku creva iIi cevi unutar uredaja. (2) venti!. !vfedutim. Vod koji eini ovo crevo nema nikakvih prepreka i u njemu nije montiran venti!. motora.Element! ventila urcdaja. Isto tako. Isto tako ventil treba menjati bar svake 2 gOdine iii 40. (1) kuCiste. ako otkrijete prisustvo ulja u kuCistu filtera za vazduh. Obieno ce venti! biti ugraden na kraju creva kod poklopaca ventila motora.u!ise prowk vazdub iz kartera u usisnu granu motor3. Tu je retko potrebno servisiranje izuzev provere da Ii su prikljueci pritegnuti. Venti! je ugraden kao dec ovog voda.. Utvrdite polozaj creva unutar sistema i mesto gde je lociran venti!. prikazani u poprccnom preseku (slrclice pokazuju protoka vazduhal.

crevo koje ispusta mora se zameniti. 3. 225 ____ __ ____ ____ ====\ Ventil (1) moie da sc ugradi na kraj creva (2).vh uredaja. Zaustaviti motor.'m. Tu treba da se nalazi crevo preenika oko 15-20 mm. Proveriti creva da nema naprslina iii bilo kakvih tragova ostecenja. Eva kako se vrsl zamena creva. Skinite crevo s oba kraja pomocu odvijaca.Na nekim gumenim crevima nalaze se obujrnice za creve za cije je pritezanje ili popustanje oo"j" ". Prstima uhvatite crevo povezano s ventilom. Kupite crevo odredene duzine u. Na kucistu motora (3) . . Ukoliko nema obujmice jednostavno povuCi crevo i odvojiti ga od prikljucka. Ukbliko creva ispusta cuce se sJaba sistanje.'". ponesite staro crevo i prema njemu kupite crevo odredene duzine. UkljuCite motor i pustite ga da fadi u praznom hodu. Dobro je izvrsiti zamenu creva prilikom zamene ventila. Mantirajte novo creva obrnutim redosledom iz taeke 1. Evo >kako se ona vrsi. Ukoliko ne osetite opadanje brzine (broja obr- . 3. Ukljucite motor i oslusnute da Ii ima pojave ispustanja vakuuma na cre. 4. Ventil treba da bude lociran pri kraju ovog creva uz karburator iii na drugom kraju koji ulazi u poklopac ventihi motora kroz gumeno lezi'. 2. Posto uredaj mora da bude hermetieki zatvoren kako bi radio efikasno. Za skidanje navrtke poklopca kuCista filtera za vazduh mozda ce vam biti potreban kljue iii kljesta. kao sto je prikazano nn slid. 1. iIi klesta ukoliko je crevo prievrSceno obujrnicom. Dignite haubu i skinite kuCiste filtera za vazduh prema uputstvima iz odeljka »Servisiranje filtera za vazduh« u ovom poglavlju.. Ostrim univerzalnim nozern odsecite novo crevo na istu duZinu kao creva koje ste skinuli. Na taj nacin dobicete crevo odgovarajuceg pretnika. Ispitivanje ventila Posta ste izvrsili vizuelnu proveru uredaja i zamenili osteceno crevo sledeCi korak predstavlja pro· veru ventila. Ukoliko ventil cadi cucete kako se gubi zvuk rada motora u praznom hodu. Zaustavite motor i zamenite kuCiste filtera za vazduh. 2. Pregledajte prostor u podnozju karburatora. IIi. pev sistem i venti! rade na zadovoljavajuCi natin. 1. nekoj radnji auto delova. Navesti tip i model vozila kod kupo· vine. 5.te. "jei" M. preko ventila iii prikijucka na usisnoj grani motora. 4. Skinite crevo.""' SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA crevnih prikljueaka jednostavno se navlac. ugradcflo je gumeno leziste (4). Ukoliko broj obrtaja motora u praznom hodu opadne. Kod nek ih tipava vozila venti! se ugraduje bliie llsisnoj grani motora.

Zamenite kuCiste filtera za vazduh prema uputstvima lZ odeljka "Servisiranje filtera za vazduh« u ovom poglavlju. 'L .. Proverite u prirucniku preporuke z:a njegovu zamenu. Skinite odusni filter. kako je to objasojeno u ranijem tekstu. 1 i I . Ovo se moze postiCi jednostavnim povlacenjem creva s ventila iIi skidanjem obujmice creva pomocu klesta iii odvrtke a zatim povlacenjem creva s ventila. Kupite odgovarajuCi venti!.. 5. 226 1. Utvrditi gde je lociran ventil. 6. 3. Ukoliko se na vasem automobilu nalazi takav ulozak i on se treba periodieno menjati. 4. Podmazivanjem leiista motornim uljem olaksace se njegovo vracanje na svoje mesto. Zamena ventila Ukoliko ventil mora da se zameni.taja) motora. Napomena: Ukoliko bi se leziste izvuklo zajedno s ventilom mozda bi bilo tesko da se vrati na svoje mesto. Zamena nloska odusnog !iltra Kod veCine tipova vozila postoji i ulozak odusnog filtra pev sistema. Ukoliko se ventil nalazi u gumenom leiistu na poklopcu ventila motora skinuti ga pomocu kljesta.. Zamenite ventil sa novim. 2. SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 1. 4. -0 U!oiak OdUSflOg filtera (1) moie se montirati u kuCistc (2). 2. . . Kupite nov odusni filter i montirajte ga obrnutim redosledom montaze u tackama 1 do 4. Klestima skinite stezni prsten za osiguranje odusnog ventila. sledeCi obrnuti postupak iz taeke 2 i 3. . po potIebi. 5. 3. creva zavisno od vrste crevnog prikljucka. Skinite uloiak filtera za vazduh. Odvojite od ventila. Skinite poklopac kuCista filtera za vazduh pomocu klesta iii kljuea. zamenite venti!. Skinite dr iac (3) koji nosi odusku (4) i crevo (5) sa ku6sta kako bi se osi6bodio sklop. Ukoliko je ventillinijski postavljen upotrebiti za njegovo skidanje klesta iIi jednostavno povuc.•. 227 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA .. evo kaka se to radi. On se nalazi u kuCistu filtera za vazduh. Da bi se odvojio od leiista treba ga prodrmati nekoliko puta. kako bi se skinula sigurnosna navrtka. Eva kako se vrsi zamena uloska.

Pare IZ rezervoara za gorivo i karburatora ispustaju se u posudu za sakupljanje isparenja.! zaptivnnje za gorill(l. Kod kompjuterske regulacije rada motora. U veCini slucajeva necete znati da nesto nije u redu s vasim vozilom posta kvar u sistemu normalno ne utice na voznju. vedna sistema danas koristi zaptivenu posudu. I I ubrzavanja. medutim. kompjuter cesto regulise ovu funkciju pracenjem temperature rashladnog fluida matara. Isparenja se zatim usisavaju kroz usisnu granu motora i sagorevaju u motoru. . . zacepljen odusni vod izmedu rezervQaTa za gorivo i posude. Ukoliko se zacepi odusni cevovod rezervoara za gorivo mozda cete primetiti »sistanje« kad skinete poklopac da biste nalili gorivo u rezervoar. Ovaj proces naziva se proCiscavanjem. obicno nema simptoma kvara. Pogledajte u svom prirucniku konkretne preporuke za servisiranje. iIi defektan ventil za prociscavanje iIi komandni elektromagnet.1nogi sistemi koriste poklopce za nalivanje goriva II rezervoar opremljene opruznim ventilom za provetravanje rezervoara za gorivo u slucaju da dode do zacepljenja. . Uredaj za regulisanje isparenja prakticno ne zahteva nikakvo odriavanje iii servisiranje kod veCine vozila. gde ih kristali drvenog uglja sakupljaju. Prakticno jedino sto maze da se pokvari u sistemu su naprsla.e knsnijc odllode i sagorevaju u motom. iii da ventil za proCiscavanje koji se zaglavio U otvorenom polozaju omoguCi parama goriva da kontinualno ulaze u motor sto doprinosi neravnomernom radu matcra u praznom hodu. 1'.su tako da sporije vrse proCiscavanje dok se 228 motor ne zagreje. Mnogi uredaji za regulisanje isparenja konstruisani. i. Prilikom startovanja motora svez vazduh cirkulise kroz posudu i Cisti ih od isparenja sadrzanih u njoj. labava iIi pogresno postavIjena creva. Kristali deluju kao sunder koji upija isparenja. Ispustanje vakuuma moze da dove de do slabog paljenja iIi oklevanje priIikom Uredaj za rcgulisanje ispun:nj. I . medutim.Uredaj za regulisanje isparenja U redajza regulisanje isparenja konstruisan je tako da sprecava ispustanje para goriva u atmosferu. 'odlazc u sabirnu posuuu iz kojc . Na nekim vozilima periodicno se mora menjati ulozak ftltra s donje strane posude s drvenim ugljerri. U ovu svrhu na cevovod posude moze se ugraditi elektromagnet iIi vakuumski ventil za kontrolu prociscavanja.

Say vazduh koji dolazi u precistac za vazdub usmerava se preko grejnog omotaca na izduvnoj grani matcra (gde se zagreva) kroz kanal do precistaca za vazduh. Hladan vazduh je mnago gusCi nego topao pa na starijim tipovima vozilima koja .Ureaaj za Za!:lrevanj e vca. motora iii prilikom voznje po hladnom vremenu.zGluha Alat i materijal • Rucna vakuum pump a S Vi danasnji motori imaju termostatski kontrolisan uredaj za dovod toplog vazduha do precistaca za vazduh prilikom prvog startovanja . sklopa cevi za odvod top log vazduha do preCistaca za vazduh. a time i smanjenju koliCinu ugljovodonika u izduvnim gasovima. On takode omogucuje regulaciju mesa vine goriva eime se smanjuje sadrzaj ugljenmonoksida i poboljsava ekonomicnost potrosnje goriva . hladnog vazduha dopre u preCistac za vazduh. Konacno. Ukoliko do de do prestanka rada sistema (nema dovoda toplog vazduha izmedu plasta izduvne grane i preCistaca za v3zduh. a uticaj na voznju odmah je primetljiv. a manje predgrejanog vazduha. kada se motor zagreje i nije potrebna dodatna toplota. Posto se motor zagreje potrebno je manje dodatne top late i temperaturni senzorski element pocinje da redueira vakuum prema kontrolnom otvoru. U periodu toplog vremena ovo ne mora da predstavlja neki veti problem. Uredaj za zagrevanje vazduha sastoji se od pokrivaca oko izduvne grane za predgrevanja vazduha. Nekoliko stvari moze da se dogodi na ovom sistemu. ali za vreme hladnog vremena motor ce verovatno nepravilno da racti u praznom hodu i da »stuca« u toku ubrzanja. Kod prvog startovanja motara otvor je potpuno zatvoren za spoljasnji vazduh. i senzorskog elementa temperature unutar preCistaca za vazduh kojim se regulise rad citavog sistema. kontrolni otvor ostao otvoren. obicno oko 20-30 0c. temperaturni senzorski element zatvara dovod zagrejanog vazduha 1 sirom &otyara otyor za dovod spoljasnjeg vazduha. Ovaj sistem ima ustvari dvostruku namenu. Temperaturni senzorski element podesen je tako da vrsi regulaeiju otvora kad god temperatura unutar SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA precistaca za vazdub padne ispod odredenog nivoa. Ovim se omogucuje da vise spoljasnjeg. On poboljsava zagrevanje motora u voznji po hladnom vremenu obezbedujuCi potrebnu toplotu koja pomaze isparavanju goriva.. iIi je temperaturni senzorski element u kvaru) zagrejani vazduh ne moze da dospe do precistaca za vazduh. otvor regulisan v a k u u ~ o m radi utvrdivanja koliCine top log vazduha koja se propusta u preCistac za vazduh. naroCito u periodu zagreyanja.

ispustanje vakuuma. I i ~ I *J'(> . Problemi ove vrste mogu stetno da utieu na tipove vozila bez kompjuterske regulacije rada motora. (5) vakuum ereva. (1) spoijni vazdusni kana!.nemaju samopodesive karburatore iIi ubrizgavanje goriva promena gustine vazduha moze da poremeti mesavinu vazduh-gorivo 5tO dovodi do loseg paljenja usled siromasne mesavine. @ ® ® l 1 1 i I i . Otvor za dovod vaz229 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA CD 230 --I----@ Elementi uredaja za zagrevanje vu<'. o CD Vazduh koji se zagrevu proiazi prcko izduvne grane motora (1) pod poklopcem iii plaslom (2) ide vazdusnim kunalom (3) kroz olvor regulisu n temperaturom (4) zatim ulal! Il prcCistac za vazdah (5) nll PUIU do karburatora (6).'!. ReguHsanjc olvora zavisi od temperature unutar precistaea za vazduh. (7) nosac preCistaca za vazduh. (9) stitnik. (3) crevo l<l dovod vazduha. moze da do de do detonacija i bogate mesavine goriva u periodu toplog vremena.5ISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA . (6) OciUSDO crevo. (4) ku6s te fillcra za vazduh.duha kod poprccno montinmog malOra (strelica pokazuje pravac . (2) sklap precistuta za vazduh. Odrzavanje i servisiranje sistema za dovod zagrejanog vazduha predstavlja relativno osnovnu stvar.napred). i (11) slitnik poklopca mown. Treba pregledati unutrasnjost prikljucka. (8) loplotni bna!. Rad otvora za dovod vazduha moze se proveriti skidanjem kanala za dovod spoljasnjeg vazduba sa prikljucka precistaca za vazduh. Ukoliko dode do poremecenog funkeionisanja zbog cega kontrolni otvor za vazduh ostaje zatvoTen (vakuum motor u kvaru. (10) izduvna graDl l matara. Stanje vazdusnog kanala izmedu plasta izduvne grane i preCistaca za vazduh treba periodicno proveravati u pogledu zategnutosti i defektnih mesta (naprsline). Senzor propusla vakuum do mO!ora za rcguiis<lnje Olvora (7) tek posto se motor zagreje. iii temperaturni senzorski element u kvalu) tako da u precistac za vazduh stalno dolazi topao vazduh.

Izduvni gasovi razblazuju mesavinu goriva i. Sam ventil je prilicno jednostavan. Ukoliko vakuum postoji. Uredaj se sastoji od ventila_ vrste kontrolnog ventila i cevovoda koji povezuje izduvnu i usisnu granu motora. mehanicki otvoreno/zatvoreni venti I. Moracete da proverite tacan temperaturni opseg senzorskog elementa prema prifUcniku. On Ireba da drii vakuum ukoliko je u dobrom stanju. Mnogi senzorski elementi konstruisani su tako da propustaju vazduh kada su hladni. Pregledati svako vakuum crevo u celoj duzini pazljivo traieCi mesta naprsline iii prekida. duha treba da bude u zatvorenom polozaju kada motor ne radi. klapna ce nekoliko minuta ostati zatvorena. Kada motor dostigne norm aInu radnu temperaturu kontrolna klapnana otvoru treb" da bude sirom otvorena. Ukoliko senzor propusta vazduh bez obzira koliko je zagrejan onda je v ~ r o v a t n o u kvaru i treba ga zameniti. Pregledati prikljucke creva da Ii su labavi iIi da Ii je crevo postalo krto od starosti. Zameniti sva creva za koja se pokaie da propustaju. Vakuumski cevovod koji propusta iii labavi prikljucci predstavljaju ostale uobicajene kvarove u ovom sistemu. a zatim ce poced postepeno da se otvara kako se motor zagreva. kada je motor hladan i kada je spoljasnja temperatura ispod 25 T iii nesto visa. Ukoliko sistem ne funkcionise pravilno. U suprotnom zameniti motor. 231 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA Recirkulacija izduvnih gasova Ala!. Temperaturni senzorski element maZe se proveriti fla sliean naein.pomazu snizenju temperature sagorevanja do tacke u kojoj je stvaranje oksida azota ogranieeno. rad vakuum motor na otVOIU moze se proveriti pomocu fUene vakuum pumpe. U normalnom polozaju ventil je zatVoren pomoeu opruge . a spoljasnja temperatura nije visoka.Vakuum u motoru za regulisanje olvora moze 5e provcriti mcnom vakuum pumpom. Ukoliko je motor hladan. Vrh ventila produzuje se u stezni element koji je obicno lociran na izduvnoj grani uz mali otvor.i ma!erijal • Ruena vakuum pump a • Malo rueno ogledalo • Zicana cetka • Kljucevi • Ruena svetiljka S vrha uredaja za recirkulaciju izduvnih gasova je redukcija nivoa zagadenja oksidima azota (NOx) recirkulacijom manje koliCine izduvnih gasova preko usisne grane matora. a vakuum kada su topli. onda je motor ispravan. da su ostecena iIi defektna. UkljuCite motor i pratite sta se dogada.

Razlike mogu da budu prisutne u konstrukciji i lokaeiji ventila kao i u komandnom kolu. Kod novijih tipova vozila sa kompjuterskom regulaeijom rada motora koristi se elektromagnet za iskljueivanje i ukljuCivanje vakuuma zavisno od uslova rada. ) I = ! iP". ! . ~ 1~ . Zbog toga je ovaj sistem konstruisan tako da se ne otvara u praznom hodu motora niti u periodu zagrevanja motora. Posto se poveeava kolicina azotnih oksida prilikom ubrzanja i kada motor radi pod opterecenjem. U pogledu konkretnih detalja 0 radu uredaja na vasem vozilu pogledajte odgovarajuCi prirucnik. 232 Venti! uredaja za fe\:"lrku!nciju izduvnih iz izduvne motora (1) prolazi kroz kanal ventila (2) i podi±e sekundamu membranu (3) zatvarajuCi Q(vor za vakuum i otvara venti! (4). ' ~ . Vakuum iz matcra tada uvlaCi izduvne gasove u usisnu granu i razblazuje mesavinu goriva negde oko 6-10%. Jedna od razlika je koriseenje pritiska izduvnih gasova radi »finog podesavanja« koliCine izduvnih gasova koji se vraeaju u usisnu granu motora.sve dok vakuum koji deluje na membranu ventila ne podigne ventil iz njegovog sedista i otvori izduvni otvor. Mada je osnovni princip rada sistema u sustini isti kod svih vozila. Neki su relativno jednostavni dok su drugi prilicno slozeni. I i . neki uredaji za pojaeavanje protoka u tim periodima mogli bi da pomognu redukeiji azotnih oksida. postoji znatna razlika medu pojedinim sistemima. Komandno kolo ventila konstruisano je tako da je dovod vakuuma u sistem s gomje strane leptira karburatora i sprecava otvaranje ventila dok motor radi pod delimicnim gasom. Uredaj za recirkulaciju izduvnih gasova ne vrsi kontinualnu regulaeiju izduvnih gasova jer to utice na performanse motora kao i propustanje vakuuma. Prekidae iIi elektromagnet takode je ugraden u sistem i sprecava da vakuum dospe do ventila dok se motor ne zagreje. U tim periodima raste i pritisak u izduvI I I I .

pa resenje problema predstavlja postavijanje ventila koji reaguje na promene pritiska u izduvnim gasovima. 2. zaeepijeno iii probusena creva za vakuum.I I i l SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA • t ~ Uprosccn prikaz urcdaja 1. Kako vreli izduvni gasovi protieu nepasredno ispod ventiia ani mogu da budu veoma vreli. 233 . Rupiea probusena kroz vodieu ventila omogucuje da pritisak prodre u malu komoru.--.izduvnih gasova su: ventii se atvara kada ne bi trebalo da se otvara iii se uopste ne otvara. Ukoliko membrana prsne iii se probusi vakuum iz motora neee biti u stanju da otvori venti!. Posle odredenog vremena ova se odrazava na vakuum membranu unutm ventiia. Ovaj postupak vazi za ventile sa uredajem za pojaeavanje . nim gasovima. Mambrana je osetljiva na pritisak i otvara iIi zatvara odvodni otvor. pokvaren prekidae temperature iii elektromagnet vakuuma. Vakuum OIVara vemil (1) pri brzinama iznad praznog hocia. Alternativni postupak za ventile koji nemaju uredaj za pojaeavanje protoka sastoji se u skidanju ereva za vakuum sa ventila dok motor radi u praznom hodu· i prikljueivanjem ruene vak1. tako da izduvni gasovi (2) mQgu da udu preko usisne grane (3) zajedno sa ffidavinom vazduh-gorivo iz karburatora (4). Sta se desava ukoliko ventil ostaje otvoren sve vreme iii se otvori u pagresna vreme? Ventil koji . time se regulise ·protok. Pomocu ruene svetiljke odnosno ogiedalca pokusajte da pratite vodieu ventila da biste videli da Ii se podize iIi oseiIira._------K varovi na uredaju Osnavni probiemi kad uredaja za recirkuiaciju . iii pogresno povezani vakuumski cevovodi magu da budu raziog za otkazivanje rada ventiia. Venti I moze da bude konstruisan tako da reaguje na poviseni iIi snizeni pritisak. uz primetno pogorsanje rada motora u praznom hodu.<1 . Pri zagrejanom motoru' i normaln'oj radnoj temperaturi dati gas tako da broj obrtaja bude oko 2000 o/min. Ovo kretanje bi trebalo da vidite ukoliko ventil pravilno radio Upozorenje: Pazite da ne dodirnete ventil jer je on veoma vrue. Ukoliko EGR ventil ne otvara najprimetnija manifestacija biee zvizdanje motora priybrzanju.-ecirkulaciju izduvnih gasova.protoka.lum pumpe. Ispitivanje nredaja Provera rada ventila vrsi se na sledeCi naCin: 1. Vakuum iz ruene pumpe treba da dovede do otvaranja ventila (posmatrati kretanje vodiee ventila) i pada broja obrtaja za bar 100 o/min. Nasiage ugijenika aka sedista ventila.

ali ne treba koristiti rastvaraee jer oni magu da napadnu membranu unutar ventila. Sistem to pastize ponovnim sagorevanjem zagadivaca u samom konvertoru. godine i novijega datum a. Zapamtite da uredaj treba da bude pod vakuumom kada se »doda« gas. Ventil predstavlja zaptiveni sklap i ne maze se demontirati radi papravke. a ne u praznom hodu iii kod prvog startovanja motora. -ukljucite motor i proverite rad novog ventila.. usmerni ventiJ. Na vazilima proizvadnje 1981. Vazdusna pumpa obieno prima pogon sa kaisnika radilice. Ubrizgavanje vazduha i kataliticki konvertor S istem za ubrizgavanje vazduha i katalitieki kanvertor rade zajedno n? Ciseenju izduvnih gasova iz matora od ugijavodonika (HC) i ugijenmonaksida (CO).ostaje otvoren zbog nasiaga ugijenika oko sediSta ventiia. karozije yodice ventila deluje upravo kao i »curenje« vakuuma. postoji vazdusna pumpa s remenim pogonoffi. Prove rite da Ii zamenjeni ventil ima adgovarajueu oznaku iii da Ii predstavija tacnu zamenu ventila na vasem voziiu posto ven234 tili slicnog izgleda mogu da bud'll sasvim razlieito kalibrisani. Ukolika je patrebna zaptivka uvek ugradite navu. Ukoiiko se utvrdi da je defektan ventil on se mora zameniti. Saeekajte da se motor ohladi pre nega sta pokusate da odvijete venti!. Praverite raspared vakumskih cevovoda pomocu seme iz prirucnika ukolika sumnjate na pagresan raspored cevavoda. Kada ste izvrsili zamenu ventila i panova povezali vakuumske cevovode. Kod sistema iz 1980. Do istih rezultata davesee pogresno postavljen vakuumski cevovod iii temperaturni prekidae iii zagrejan eiektromagnet u otvorenom stanju 3tO omogucuje da vakuum u svako doba ima pristup ventilu iii u pogresno vreme dopre do veniiia. slomijene opruge unutar ventila. kako je napred opisano . mada kad nekih . nepovratni ventil i cevovodi za advad vazduha do izduvne grane. Rezuitat ee biti ias rad u praznom hodu. godine i starijih kroz koje sarno proiaze ugljavadonici i ugijenmonaksid. Pre nego sta objasnimo kaka tacno do ovoga dolazi pagledajmo razne kamponente koje Cine sisteme za ubrizgavanje vazduha. Zamena ventiIa uredaja Naslage ugijenika· oka osnove sedista ventiia mogu se ocistiti zicanom cetkoffi.. otezano startovanje i oklevanje iIi »stucanje« prilikom ubrzanja. Ukaiika pastoji vise ad jednog prikljueka za vakuumske cevovode abelezite svaki od njih komadam iepljive trake kaka ih ne biste pamesaii. ovaj sistem takade redukuje izduvne gasove oksida azata (NOx).

Vazdusna pumpa je prosta krilna pumpa koja uviaei vazduh s jedne. Prvi sluzi u potpuno istu svrhu kao i usmerni ventil kod starijih sistema. za skretanje vazduha u izduvnu grapu iii u atmosferu. " 1 · · . : :1 ... godine i novijeg datum a koji takode ispustaju okside azota...motara za to moze da posluzi i neki drugi pogon.. i iI . Sa iziazne strane pumpe nalazi se usmerni ventii kaji skreee vazdusnu struju ka izduvnaj grani motara iii u atmosferu ukolika vazduh nije patreban. tj...r . a izbacuje ga s druge strane. Drugi-prekidacki ventil dodaje se sistemu radi usmeravanja vazduha bilo ka izduvnoj grani bilo ka konvertoru. Razlog za ovo leli u tome sto noviji tipovi konvertora imaju dye katalitiCke komare.. U prednjoj se oksidi azota razlazu u azot i kise- .. Cime se eliminise potreba za vazdusnom pumpom." . Nepovratni ventil na cevovadu izmedu usmernog ventiia i izduvne grane sprecava protok taplih izduvnih gas ova natrag kroz cevavod za vazduh u kome bi ostetiii usmerni ventii i vazdusnu pumpu.. Sistem je podesen da usmerava vazduh ka izduvnoj grani kada je motar hladan kako bi se pomogla oksidacija visokog sadrzaja ugljovodonika i ugljenmonoksida koji se stvaraju prilikom zagrevanja motora. Jednosmerni ventil omogucuje usisavanje vazduha u izduvne gasove izmedu svakog takta. vazdusna pumpa ima dYa us merna ventila. Kod ovih sistema svel vazduh se usisava u izduvnu granu preko jednosmernog vazdusnog ventila koji omogucuje ulaz vazduha izmedu dva paljenja mesa vine u cilindrima.· . Kod sistema proizyodnje 1981. Ovo je moguce posta se izmeau »pulseva« (taktova) ispustanja izduvnih gasova iz svakog SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA cilindra stvara trenutni vakuum.. Preka vakuumskog cevovoda povezanag s usmernim ventilom obieno se prekida dovad vazduha do izduvne grane u periodu smanjenja brzine (usporavanja) kaka bi se spreCiio detonativna sagorevanje. Alat i materijal • Ruena vakuum pumpa • Kljucevi • Kldta • Odvijac • Vakuum-metar Varijaciju Oyog osnovnog sistema predstavlja varijanta »]Jfilsirajuceg vazduha« kod koje se ne koristi vazdusna pumpa.· . _____________ .~ . Kada motor dostigne normalnu radnu temperaturu vazduh se skrece direktno ka konvertoru. (pomoeni pogon).

.. a da bi proces efikasno funkcionisao potreban je dodatni kiseoniL U drugoj komori sagorevaju ugljovodonici i ugljen-monoksid pa da bi se proces okoneaa za to je potreban dodatni kiseonik. Ovaj materijal kao podloga pruza veliku povrsinu preko koje proticu izduvni gasovi . CD Kad mnogih !ipova\ozila sa kompjUlerskom regulacijom rada motora (1) kompjuterski regulisani ventili koriste senzor zakiseonik (2) z. Uklanjanje katalitickog konvertora odnosno iskljuCivanje vazdusne pumpe predstavlja jos dva naCina da se onemoguCi rad sistema.3 2 !----t::. i i! onik. Problemi Nekoliko problema mogu prakticno da onemogute ovaj veoma efikasan sistem.a regulisanje protoka kiseonika do dvodelnog kuta!itickog konvertora (3). Ovaj metal vrsi razlaganje oksida azota u azot i kiseonik. Jedan od njih predstavlja primena poolovljenog benzina u vozilu koje je konstruisano sarno za koriscenje bezolovnog benzina. Kod kasnijih »)trosmernih« konvertora dalazi i do redukcije oksida azota a prednja komora sadrii i podlogu oblozenu rodijumom.. Olovo se talozi na povrsinu katalizatora i moie potpuno da ga prekrije za kratko vreme. Reakcija stvara ogromnu kolicinu toplote tako da konvertor postaje mnogo topliji od ostatka sistema. Za sredinu konvertora prikljucena je cev kako bi vazduh mogao da se ubrizga na mestu gde su izduvni gasovi upravo bili oCisteni od oksida azota spremni za ponovno sagorevanje kako bi se iz njih odstranili ugljovodonici i ugljenmonoksid. Kataliticki dec konvertora sadrii bilo keramicko »sace" bilo keramicke palete (kuglice). od zagadivaca.povrsina ravria jedneHh futbalskom igralistu! Podloga ima tanki premaz platine i paladijuma koji sluie kao katalizator koji izaziva hemijsku reakciju kojom se ugljovodonici i ugljenmonoksid pretvaraju u vodenu paru i ugljendioksid. Pumpa za vazduh (1) .:.saJje wei vazduh kroz usmerni ventil (2) i nepovratni venti! (3) a z:atim do izduvnc gr ane motora da bi"pomogla kataJi!ickom konvertoru da sagari zagadivace. Kad je katalizator unisten on vise ne moze da inicira hemijsku reakciju kojom se izduvni gasovi Ciste. Rezultat su povecane kolicine izduvnih g a s o v a " ~ i verovatno zacepljenje konvertora talozenjem ugljenika u nekad aktivnom gorioniku. Postoji misljenje da te se uklanjanjem konvertora smanjiti pritisak i poboljsati .. 235 SISTEM zA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 236 Pulsiraju6 vazdusni venti! je U osnovi jednosmerni venti! koji pomocu pu!siranja vakuuma vrsi usisavanie SVcZcg vazduha u"izduvne gasovc kako bi se smanjilo zagadenje.J 1 Sistem za ubriz:gavanje vazduha.

Vaz- . Rad hl<ldnog matera. Amateri-mehanicari ne treba da vrse remont vazdusnih pumpi. Proizvodi se maJn kolicina oksida awta (NO:>. bilo u poglavlju "Sistem za hladenje«. jedino ukoliko je konvertar zapusen iIi ostecen nekom drugom greskorn u sistemu. Rodijumski kata!izator razlaze okside aWla u prcdnjoj komori (1) dvodelnog iii trodclnog konvertora. treba ga skinuti jer njegovo uklanjanje nece dovesti do primetnijeg poboljsanja ekonbmicnosti potrosnje goriva. Medutim. Rad [oplog mOlora.nMTICn. bilo u poglavlju "Sistem za punjenje«). Izduvni gasovi te stvarati i veliku buku kod mnogih vozila. zaptivke i membranu usmernag ventila. 237 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA konvertora. Ukoliko je kais labav treba ga zategnuti (vidi dec 0 zameni remena.) pa konlroinl vazdusni venti: (1) usmcrava vazduh prema iLduvnoj grani molOTa (2) kako bi se pospcSila oksfdacija Yisokog sadrtaja ugJjoyodonika i ugljenmonoksida koji se slvaraju 11 pcriodu zagrevanja malora. iskljuCite ispusno creva pumpe i pustite motor da radi brze u praznom hodu (oka 1500 a/min). Butan rad pumpe takoele je znak kvara abieno u vidu istrosenih iii ostecenih lezajeva osovine iIi krila pumpe. Odriavanje Vazdusni sistemi pulsirajuceg tipa normalno nO' zahtevaju nikakvo odriavanje a oni sa vazdusnim pumpama zahtevaju obieno jedino periodienu proveru zategnutosti pogonskog remena i njegovo stanje. Ponavljamo. kontrolni vazdusni ventil (1) usmcrava vnduh dircktno 11 kata!iticki konvertor (2). (2).ucinak mot ora. Ispitivanje usmernog ventila Sa zagrejanim mataram u praznom hodu proverite vazduh na izduVll usmernog ventila iii prigusivaea. Podmazivanje pumpe koja buena radi se ne preparucuje zata sta ulje maze da osteti pumpu. Ispitivanje vazdusne pumpe Da bi se prove rio ueinak vazdusne pumpe. Konvertoru je potreban dodatni vazduh da bi efikasno sagorevao zagadivace. Vazdusna struja bi trebalo da se povecava s poveeanjem gasa. svako poboljsanje ekonomicnosti potrosnje goriva je zanemarljivo.. Ukolika nema povecanja iii je one malo pumpa je neispravna i treba je zameniti. Kada motor dostigne normalnu radnu tempcraturu.. paJadiium i ubrizgani vazduh oksidgu ugljovodonikc i ugijenmonoksid 11 zadnoj komori. Platina. pa iskljuCivanje kaisnog pogona vazdusne pumpe moie takode da dovede do znacajnijeg pogorsanja performansi SISTEM ZA . Proverite strujanje vazduha na izlazu iz pumpe dak pavecavate gas. Ne biste trebali nista da osetite posta bi say vazduh trebalo da odlazi na izduvnu granu matara. Trenutno ubrzajte rad matora i kako se broj obrtaja vraca u prazan hod vazduh bi trebala da istiee kraz usmerni ventil iii prigusivae.

a ne u-suprotnom smeru. Kod sistema iz 1981. a usmerni ventil He reaguje onda je ventil neispravan i treba ga zameniti (u ovakvoj situaciji bi trebalo da se pojavi detonacija). a zatim po novo povecajte brzinu (gas) motora i pustite ga da se vrati u prazan hod. Izvrsite zamenu ventila ukoliko je pad vak1. vreo.) ponekad moze da dovede do topljenja katalizatora u amotaell konvertara i delimicnog iii potpunog blokiranja protoka izduvnih gasova. Simptomi zaeepljenog konvertora bice gubitak snage --I I II . Ukoliko mozete da ga produvate u aba smera iii ni u jednom smeru. kako se ponekad naziva). Ispitivanje katalitickog konvertora Mada ne postoji naein na koji se moie proveriti radni uCinak samog konvertora bez analizatora izduvnih gas ova mozete proveriti prekornerni pritisak u sistemu izduvnih gasova koji je moida' rezultat zaeepljenog iii neispravnog konvertora. Protok vazduha moiete proveriti skidanjem jednog od ispusnih creva i proverom protoka vazduha dok motor radi u praznom hodu. proverite da Ii vakuum dolazi do ventila u periodu usporavanja rada motora skidanjem vakuumskog cevovoda s ventila i proverom vakullma pomocu prsta. Kada je motor. Povisena temperatura unutar konvertora kao rezultat viska goriva dok je motor u radu (lose paljenje u cilindru. curenje goriva u motor. go dine i novijeg datuma isti postupak se primenjuje kod prvog ventila (iii kontrolnog vazdusnog ventila. Ukoliko ne asetite vakuum 238 problem je u vakuumskom cevovodu. nepovratni venti! je neispravan i treba ga zameniti. vazduh bi trebalo da bude usmeren na konvertoru. Aka se nista ne dagaela. Pad vakuuma ne bi trebalo da bude manji od 0.1uma manji. Zatim pokusajte da prod'llvate ventil u oba smera. a ne u ventilu. Proverite da crevo nije labavo iii zaeepIjena iii maida pogresno postavljeno (povezano). itd. Ispitivanje pulsirajuceg vazdusnog ventila Skinite crevo sa sklopa ventila i pomocu ruene vakuum pumpe pumpajte vakuum na kraj gumenog creva pulsirajuceg vazdusnog ventila.15 bara u toku 2 sekunde.·Ako postoji vakuum.duh bi trebala da istice nekoliko sekundi. Ventil treba da propusta vazduh prema motoru. zavisno od temperature motora. Kada je motor hladan. Drugi vazdusni prekidacki venti I moze se proveriti pracenjem puta kojim se pumpa vazduh. Ispitivanje nepovratnog ventila Da bi se izvrsilo ispitivanje nepovratnog ventila treba skinuti ventil s motora dok motor ne radio (Sacekajte da se motor ohladi ukoliko je vruc). protak vazduha trebalo bi da bude usmeren ka izduvnoj grani motora.

ce umanjiti snagu motora u reZlffiU rada iznad praznog hoda i malog gas a (brzine). VeCina provera izduvnih gas ova na vozilu pocinje vizuelnim pregledom motora da bi ~ e proverilo da neki uredaji sistema kontrole izduvnih gasova nisu prekinuti iii nedostaju.3 bara) znak su zacepljenja. a motor radi sve sporije i sporije u praznom hodu dok ne stane kYaT je u zacepljenom konvertoru pa ga treba zameni!i. Drugi deo ispitivanja podrazumeva ubacivanje sonde analizatora izduvnih . Ugljendioksid i kiseonik nisu zagadivaci. male ocitane vrednosti na vakuum-metru pri 2500 do 3000 olmin (ispod 0.l' I l I ! I I iIi prestanak rada posle startovanja motora i rada ad nekoliko min uta (ukoliko je potpuno zacepIjen).ugljovodonika (HC) i ugljenmonoksida (CO). dajemo informacije 0 ispitivanju izduvnih gasova kod vozila da bismo vam pomogli da bolje shvatite postupak ispitivanja i . Ukoliko vrednosti postepeno opadaju. ali njihov sadrzaj u izduvnim gasovima moZe se koristiti u cilju ispitivanja ispravnosti katalitickog konvertora. Za ispitivanje izduv239 SISTEM ZA KONTROL!J IZDUVNIH GASOVA nih gasova potrebna je -skupa oprema infracrveni analiza tor izduvnih gasova_ Neki analizatori mere sadrzaj sarno dva gasa . Analizatori izduvnih gasova ne mogu da mere sadrzaj oksida azota (NOx).Da biste proverili prekomerni pritisak treba povezati vakuum-metar na usisnu granu motora i pratiti oCitane vrednosti dok motor radi u praznom hodu. .ta znace dobijeni rezultati ispitivanja. Donji stitnik (3) Stili donji deo katali!ickog (4). Delimicno zacepljen konvertor nece izazvati prestanka rada motora ali 1 ZA KONTROLU IZDUVNI Ispitivanje kvaliteta izduvnih gasova UnutraSflji izolacioni podmetaci (1) i stitnici toplete (2) stile unutra snjo51 vozila od toplote koju emituju izduvni gasovi. M ada se ovde ne radi 0 poslu koji mokte sami obaviti. Da' ponovirna. Moie se proveriti i Dtvor za nalivanje na rezervoaru za gorivo da bi se videlo da Ii se moze koristiti standardni poolovljeni benzin.

Ako paljenje nije dobro nesagorele pare benzina ce da prodru u motor i izduvne gasove. (5) zaprljane 5veCicc.. (4) neispravni ventili iii sedista ventila. .1 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA presije usled nezaptivanja ventila iIi progorela zaptivka glave mogu takode da dovedu do propustanja nesagorelog goriva u izduvne gasove. l ~ ~ . (7) pog reSno podesen karburator. I I • I I . I I I I . Prepunjen karburator iii pre bogata mesavina gorivom is to tako moze da doprinese visokom nivou sadriaja ugljovodonika.gasova u izduvnu cev vozila i proveru izduvnih gasova pri radu motora u praznom hodu.: . Visok nivo ugljovodonika u izduvnim gasovima cesto ukazuje na problem paljenja kao sto je lose paljenje iii neispravna sveCica. (6) pohabani prstcnovi. a ugJjovodonika u promilima. . (I) curenjc na iglicastom ventilu j sedistu.~ ~ " . i (8) nivn plovkn. I .. (2) prekinut kabl. I"" = ". ® Prisustvo ugljenmonoksida ukazuje na nepotpuno sagorevanje do koga dolazi zbog viska .. 240 Ukoliko neko vozilo ne zadovolji proveru kvaliteta izduvnih gasova to znati da ispusta previse ugljovodonika iii ugljenmonoksida_ Analizator izduvnih gasova uzima uzorkc gasova koji se ispuslaju preko izduvne cevi (I) p o ~ t o su prosli kroz kataliticki konverlOf (2) ocitavajuCi vrednast sadriaja ugljenmonoksida u procentima... Veoma istroseni klipni prstenovi odnosno yodice ventila koji omogucuje motoru da sagoreva ulje dove see takode do povisenog nivoa ugljovodonika u izduvnim gasovima. Kod nekih ispitivanja motor radi pri jacem gasu (brzini) ali posto je nivo zagadenja najveCi pri praznom hodu provera pri praznom hodu ce obiono otkriti sve probleme. Uzroci visokog sadrzaja ugijovodonib. napukli poklopac razvodnika iii neispravan kabl sveCice.. Pad kom.~ . . (3) naprsla kapa fazvodnika paljenja.

(5) bogata mes. I I· I f ! • SISTEMZA PALJENJE J edan od nekoliko elektrienih sistema u vasem vozilu je sistem za paljenje koji je konstruisan taka da upali smeSll vazduha i goriva u ci!indru motora. To su primarno. (7) pokvaren karburator.). (3) pokvaren urcdilj La slflrtovanje hla dnog motora (»cob. i (9) pokv arena pumpa Z3 vazduh. I I I iJ . primarnog kola bobine (koja ima . Primarno kolo se sastoji od akumulatora. Sistem za paljenje podeljen je u dva kola. ·ovde treba proveriti: zacepljen fiiter za vazduh. Medutim oba ova kola rade zajedno i medusobno su zaVlsna. Prebrzo vreme paljenja moie takode da dovede do visokog nivoa sadriaja ugljenmonoksida u izduvnim gasovima.uredaj za cirkulaciju benzinskih i uIjnih isparenja. I I I ~ I I I ~ . glavnog prekidaea. 241 242 LU IZDUVNIH GASOVA ® CD ~ ~ l ® Uzroci visokog ugljenmonoksida.goriva odnosno manjka vazduha u meSavini. (1) niwk prazan hod (mala brzina). (8) zaccpJjcn venti! uredaja za cirkulaciju bcnzinskih i uJjnih isparcnja. pogresno podden karburator. iIi nisko naponsko kolo i sekundarno. vazdusnu pumpu iIi sis tern za ubrizgavanje vazduha. odnosno visokonaponsko kolo. zagJavljen Jeptir za vazduh. (6) nepodeseno paljenje. (2) zecepljcn preCistac Z3 vazduh. Izmedu ostalog. (4) ncispravni uredaji Z3 kontrolu izduvnih gasova.wina u praznOm hodu. @ CD ) 11 II I .

Bobina je povezana sa tri provodnika. primarnog kola razvodnika paljenja (i on sadrzi dva kola) . odnosno modula elektronskog paljenja. Na jednom kraju ima uskoenu kapicu i povezuje se jednostavno tako .koji se kod starijih tipova vozila sastoji od platinskih dugmadi i kondenzatora. Ako se kolo struje pre kine pomoeu prekidaca. a na suprotnoj strani od karburatara i usisne grane. Sada je pravi trenutak da se objasni koncept bilo kog elektrienog kola u automobilu. Kada se ukljuei glavni prekidae. U vasem automobilu jedan pol akumulatora je direktno povezan sa sasijom. konacno. podom iIi motorom automobila. primarno kolo (kolo niskog napona iIi akumulatorsko kOlo) se aktivira. motor iii drugi metalni delo'!i jer su svi oni povezani sa jednim od polova akumulatora.dva kola). Kod vozila sa elektronskim paljenjem napon se dovodi do davaea. Kada motor poene da radi sistem za paljenje zavisi ad napona sistema za punjenje. iIi iz drugih razloga (prekinut provodnik iIi slab kontakt) onda se kaze da je kolo otvoreno i nece se javiti tok struje (»amperaza«). rad primarnog kola zavisi od napona akumulatora. U komponente sekundarnog kola spadaju sekundarni deo bobine. sveCica. Dva od ova tri provodnika su malog poprecnog preseka i povezana su na dva mala primarna prikljucka koji se nalaze na suprotnim stranama bobine. karoserijom.obiene olovke). sekundarni deo razvodnika paljenja (poklopac razvodnika. Kod liniskih motora sa 4 i 6 cilindara bobina se obieno ugraduje sa boene strane motora u blizini razvodnika paljenja.provodnik visokog napona je veCih dimenzija od prethodna dva (priblizno preenika . Za veCinu elektrienih uredaja kod automobila kao povratni vod od akumulatora sluie sasija. davaea i provodnika kod novijih tipova vozila opremljenih elektronskim paljenjem .to se ugura na mesto u bobini koje se zove kula bobine i koja se nalazi na sredini jednog od dva kraja bobine. Dok se motor ne pokrene. To je "put elektricne struje od izvora (u ovom slueaju akumulatora iIi sistema za punjenje) do jednog iIi vise elektrienih potrosae" iIi uredaja. Provodnik koji se nalazi sa druge strane elektrienog uredaja je povezan sa drugim polom . Polozaj bobine zavisi od vrste motora. Napon se dovodi do primarnog del a bobine i platinskih dugmadi u razvodniku paljenja. TreCi provodnik .i od provodnika koji povezuju svaku od pomenutih komponenata tako da zajedno Cine elektrieno kolo. Kod »V« motora sa 6 i 8 cilindara bobina se abieno ugraduje na gornjoj strani motora i to u blizini razvodnika paljenja (iIi u sam razvodnik paljenja kao kod mnogih automobila General Motors-a koji su opremljeni elektronskim paljenjem). i nazad do lZvora. razvodna rueica i kablovi sveCica) i.

KuCiste razvodnikaje povezano sa masom prekp bloka motora·koji je opet povezan sa jednim polom akumulatara. Ako jednim provodnikom dodirnete jedan pol akumulatora. . Kod elektronskih sistema za paljenje negativni prikljucak namotaja bobine povezan je na okidacko kolo u kontrolnom modulu davaca. Platinska dugmad su jednostavan prekidac koji se otvara i zatvara kada se okrece osovina razvodnika. kola se uspastavlja i struja teee kroz primama kola. koji je opet pomocu provodnika povezan sa Jednlm od polova akumulatora . Kod elektronskog paljenja u osnovi se ® \ ® CD I . UkljuCivanjem glavnog prekidaca uspostavlja se veza akumulator . Tanak provodnik koji je povezan sa drugim prikljuckom bobine ulazi u kuCiste razvodnika paljenja i vezan je za jedan od krajeva kQntakta prekidaca razvodnika paljenja (»platinska dugmad«). Uzmimo primer probne lampe koja se sastoji od dva provodnika koja su vezana na sijalicu.kljueuje kolo (obieno prekidanjem mase). . Dva tanka provodnika koji su povezani za indukcioni kalem (bobinu) su prim ami vodovi. sa metalnim delovima bloka motora. Unutar bobine nalazi se veGi broj namotaja provodnika koji je povezan sa prikljuccima primamog kola. Drugi kraj sklopa platinI ® ! 244 skih dugmadi povezan je sa kuGistem razvodnika. Probna lampa ee svetleti i tada ako jednim od provodnika dodirnemo onaj pol akumulatora koji nije vezan sa karoserijom. Kada se pri daljem abrtanju asavine razvodnika platinska dugmad atvare. je kola. J edan od ovih vodova povezan je sa glavnim prekidacem. motorom i)i drugim metalnim delovima automobila.primarno kolo se prekida.glavni prekidac prikljucak na bobini koji je povezan sa glavnim prekidacem. Kada se platinska dugmad zatvare pri obrtanju osavine razvadnika. posto imamo osnovnu predstavu 0 tome sta. a drugim dodirnemo bilo koji od metal nih del ova koji je povezan sa akumulatorom.baterije eime se zatvara strujno kolo.amm koji nije povezan. a drugim provodnikom dodirnete drugi pol uspostaviee se tok struje i sijalica ee zasvetliti. . Modul pobuduje namotaje tako sto naizmenicno ukljucuje i is. Primarno kolo sistema za paljenje Sada. . vratirno se na primarno kola sistema za L_ 243 SISTEM zA PALJENJE paljenje.

I :: d I . I 'I I . to se izvodi pomocu elektronskog prekidackog uredaja. 1 ... KOhdenzator ima sarno jednu funkciju . ne varnicu na elektrodama sveCica. On ima dva prikljucka. osovina razvodnika se obrce..on s!uzi kao elektricni »amortizer« u m0mentu kada se platinska dugmad otvaraju i zatvaraju. odnosno modul.i' " I. ani sarno okidaju sekundarno kolo. . i time stvara pulseve elektricne struje koji izazivaju stvaranje varnice izrnedu elektroda na svecicama. Kada je na razvoctniku pravilno podeseno paljenje. drugi je povezan sa plocom razvodnika. . Sekundarno kolo je to koje daje varnicu. otvara i zatvara platinsku dugmad. Konstru- . I ~ I I 1 n II ® r . Medutim platinska dugmad. odnosno okida modul davaca. SISTEM ZA PALJENJE Jedan od prikljucaka povezan je sa prikljuckom na sklopu platinskih dugmadi koji je u vezi sa bobinom. U primarnom kolu sa plarinskim dugmadima postoji jos jedan dec: kondenzator. ) " I ~ I I I ~ . ~ --. ali umesto da se kolo kroz namotaje uspostavlja putem mehanickog otvaranja i zatvaranja platinskih dugmadi. odvija isto. kojiJe postavljen u razvodnik paljenja.

Oslobodite kapu razvodnika. Kada su platinska dugmad otvorena. bloka motora i nazad do akumulatora. postavljen veliki metalni prikljueak ispupeen nanize: Zatim pogledajte kuCiste mzvodnika (ovaj deo je viJljiv kada se ukloni kelpa razvod- . (4) balastni olpornik (5) prov6dnik prirnarnog kola zn paljenjc koji pove:zuje: (6) razvodnik paljenja sa (7) bobinom. Kod nekih se kapa pricvTscuje pomocu dye iii cetiri navojne kopee. Sislem za pa!jcnje sas10ji se od dva kola. A neki se opet pricvrscuju pomocu dva zavrtnja. (2) ampermetar. 245 SISTEM ZA PALJENJE mad zatvore kolo se uspostavlja preko namotaja. a kondenzator nije u stanju da prihvati visok napon. E!ementi primarnog kola sistema za puJjenje su (1) pozitivan vod akumulatora. Ovaj centralni prikljucak okruien je sa onoliko prikljucaka koliko vas auto mobil ima cilindara. Kondenzator prihvata naponski impuis koji se stvara u trenutku prekidanja kola i vraea ga postepeno u kolo te time sprecava pojavu luka iii topljenja platinskih dugmadi. Kada pogledate unutrasnju stranu kape videeete da je naspram svakog od prikljucaka.isan je tako da prihvata impulse visokog napona i postepeno ih vraca u kolo sistema za paljenje.. ukljuc"ujuCi tu i centralni prikljucak. U sekundarnom ko[u sistema za paljenje nalaze se (8) visokonaponski kabl koji povezuje visokonaponski deo bobine sa razvodnikom paljenja i (9) visoko naponski kablovi za sve6ce. Oni sluie da prenesu visok napon koji stvara varnicu na elektrodama sveCica. su sekundarni visokonaponski kablov!. Sekundamo kolo sisle'ma za paljenje Sekundarno kolo poCinje od razvodnika paljenja. Razvodnik paljenja ima plasticni poklopac na kome se nalazi prikljucak u koji se postavlja visokonaponski provodnik <eceg precnika. Ovi provodnici i provodnik koji povezuje centralni prikljucak kape razvodnika paljenja sa prikljuckom na bobini. Kod nekih razvodnika plasticna kapa se pricvrseuje pomoeu dye celiene kopee. Kopce se mogu izbaciti iz lezista pomocll odvijaca. platinska dugmaci ce pregoreti. Ukoliko je kondenzator neispravan sistem za paljenje nece raditi pravilno. tako da je kopeu potrebno okrenuti sarno za 112 kruga da se odvoji od kuCista razvodnika. Svaki od ovih prikljueaka povezan je sa jednom od sveCica pomocu provodnika. Kao sto je vec objasnjeno. a tok struje prestaje. koji se nalazi sa spoljne strane. Ako su platinska dugmad otvorena. (3) glavni prckidac. kolo se uspostavIja izmec!u pola akumulatora koji nije povezan sa masom i primarnih namotaja bobine kada je glavni prekidac ukljucen. Pazljivo dignite kapu i lagana je obrnite vodeCi [acuna da ne odvojite neki od provodnika. Kada se platinska dug. Aka kapa ima navojne kopee potrebno je svaku od njih okrenuti za 1/2 okretaja pomoeu odvrtaea. kolo se prekida.

Ovaj uredaj. koja je postavljena upravno..-mesto obratite paznju na metalni komad koji se nalazi sa strane na kuCistu razyodnika. dovoljno visok da se javlja jaka varnica u malom za20ru izmedu dye elektrode sveCiee. Primarni i sekundarni namotaji nisu medusobno povezani. u njoj se nalaze i sekundarni namotaji. Razvodna rutica se okrece zajedno sa osovinom razvodnika. Prva stvar koja se vidi je razvodna ruCica. koji se zove vakuumski regulator paljenja. Kada sistem za paljenje radi ispravno. Metalna traka. trenutak paljenja se regulise elektronskim putem tako da se vakuumski. napon koji se stvara u sekundarnom kolu je. regulator ne koristi..~ . koja pali sabijenu smesll vazduha i goriva u cilindru.. Ako yam je pozna to kako nastaje varnica. Sekundarni namotaji povezani Sll sa gvozdenirn jezgrom koje se nalazi u sredini kueista bobine i pmza se do prikljucka na vrhu kuCista bobine.~ . proizvodi (indukuje) visoki napon (oko 40. Kada se razvodna rucica. Posta je bobina postavljena na motor time je obezbedeno zatvaranje strujnog kola do akumulatora. automatski podesava trenutak paljenja u zavisnosti od opterecenja motora. Ovaj komad plastike ima metalnu traku koja se pruza od centra ka 'poljnom kraju. Sekundarni namotaji bobine su tako konstruisani da se u njima. dodiruje centralni prikljueak sa unutrasnje strane kape razvodnika. pocinje od bobine koja je vezana na primarno i na sekundarno kolo..000 volti) koji se dalje vodi do centralnog prikljucka na kapi razvodnika. Kada ste kapu postavili na syoje 246 . • Sekundarno kolo za paljenje... sa gornje strane osovine razvodnika.. onda eete lako nautiti kako se proverava pravilan rad sistema za paljenje. Na mnogim motorima koji su opremljeni kompjuterskom kontrolom. sto smo ranije pomenuli. koja je sastavni deo razvodne rueice. Na njega je prikljuceno jedno tanko crevo. Vratite oa mesta kapu razvodnika i pricvrstite ih pomocu kope!... uvek kada se platinska dugmad otvare i prekine tok struje u primarnim namotajima. Kapa se moze postaviti sarno u jedan poloiaj na kuCiste zato sto ima vodicu za pozicioniranje. Osim primarnih namotaja bobine. Ispod razvodne ruCice mogu se videti platinska dugmad i kondenzator" odnosno namotaji davaca i provodnici. Sistem za paljenje sa »platinskom dugmadi« ------- . obrte ona sprovodi ovaj impuls visokog napona do odgovarajuce sveCice na motaru. Podsetimo se sada ukratko na koji se naCin sinhronizuju" nastaju i dovode elektricni impulsi koji izazivaju varnicll oa sveCici.nika).

platinska dugmad nece ostati zatvorena dovoljno dugo. te u zavisnosti od toga odredite potrebnu vrstu alata.~ ! I I I. A ko je vase vozilci opremljeno elektronskim paljenjem mozete preskoCiti ova poglavlje. platinska dugmad ce ostati zatvorena pTedugo. jer kod elektronskog paljenja ne postoje platinska dugmad i kondeDzator. drugi je primarni provodnik palenja i povezan je sa primarnim prikljuckom na bobini. Ako je suvise mali. Kao sto sma vee pomenuli u uv?dnom delu ovog poglavlja. Perio"ct vremena u kome kontakti platinske dugmadi ostaju zatvoTeni zove se »vreme (ugao) zatvaranja« i ima . lako su sve komponente u sistemu za paljenje vrlo v2. Elektricna struja lece ad prikljucka provodnika. Ovaj sklop se vezuje u kola pomocu dva provodnika.omogucava Alat i materijal • Odvijac • Kljucevi • Merni listiCi • Cista krpa • Sredstvo za Ciscenje (odmasCivac) • Mast otporna na temperaturu (Za podmazivanje bregova) • Platinska dugmad i kondenzator • File za podmazivanje • Motorno ulje ZA PALJENJt yam da menjate zazor. . Jedan provodnik je vezan za kondenzator. Ovaj sklop se podesava. Ako je prevelik. U zavisnosti od tipa i modela matara. sistem za paljenje radi kada se ukljucuje i iskljucuje prekidac u primarnom kolu. Sklop platinskih dugmadi postavljen je unutar razvodnika i pricvrscen je na plocu pomocu zavrtnjeva. obicno od volframa iii platine. odnosno razmak izmedu kontakta sklopa platinskih dugmadi.1ne i moraju raditi ispravno da bi se dobio pravilan rad motara. zavrtnji za podesavanje mogu imati iii glavu sa urezom iIi sestougaonu glayu. Bez obzira kakvo je podeS3vanje na vasem ana se svodi na istu stvar . Ovaj razmak je veoma vazan. preko pokretne poluge sklopa platinske dugmadi. putem indukcije stvara elektricnu struju u sekundarnom kalu: Ova indukovana elektricna struja se koristi za dobijanje varnice na sveCicama. kroz kontakte platinske dugmadi na nepokretni dec sklopa i na masu preko koje se zatvara kolo struje. Kontakti sklopa su izradeni od metala koji je dobar provodnik struje. To prekida tok struje u primarnom kolu. prekidac razvodnika odnosno platinska dugmad. su komponenta ovog sistema.

biti potrebna pomoe nekog ko je vee radio ovaj posao. Pravilo koje ovde vazi glasi da glavni prekidac mora biti iskljucen uvek kada rukujete. Usled toga. Ovaj otpor onemogucuje da primarni deo sistema pravovremeno zatvori kolo. Ako je vreme zatvaranja suvise kratko primarno kolo sistema za palenje ne ostavlja dovoljno vremena za stvaranje magnetnog polja u namotajima. odnosno pri nailasku brega na blck SIVilrn ~ e rd Zm<lk izrnedu kontakta platinske dugmadi kojl se zove »zazor platina«. tako da dolazi do gubitka snage motora. indukovani sekundarni napon TIece biti dovoljno visok da izazove pravilnu varnicu na sveCici. Obrtanje osovine razvodnika. Veliki elektricni atpor platinskih dugmadi spada u ovakve slucajeve. Aka yam se tako nesto dogodi. pritom se vremcnski period u kome pl<1tinska dugmad ostaju zatvorena na:dva . primarno kolo paljenja je pod naponom i struja ce da potece ako se kola zatvori. Zamena platinskih dugmadi ponekad zahteva strpljenje jer morate da radite pomoeu malih alatki. svojim telom ee te zatvoriti strujno kolo. Ali kada avo savladate. kada se primarno kola prekine.jenja. Osim toga kontakti platinske dugmadi se ubrzana trose. iIi dodirujete komponente unutar razvodnika paljenja. Odredena pravila bezbednosti se moraju postovati uvek kada se radi na bilo kom delu sistema za paljenje iIi elektricnog sistema. I tl ovom slucaju doCi ce takode do gubitka snage iii neravnomernog rada motara. mozda ee yam kod prve zamene platinskih dugmadi. Aka se suoCite sa teskocama. Aka dodirnete metalni dec vozila u trenutku kada u razvodniku dodirujete· dec iii provodnik pod naponom. nn primer. da nema dovoljno snage. U takvom slucaju doci ce do neravnomernog rada motora. sam po sebi strujni udar nije toliko opasan jer je struja u tom delu slaba.direktan uticaj na rad sistema za paljenje. ali stvarna opasnost leii u tome sto usled 247 SISTEM ZA PALJENJE 0--_. PAZNJA: Moze yam se dogoditi pa dozivite neugodan strujni udar. Ponekad se cak dogada da motor ne moze da se pokrene iIi. to postaje prilicno jednostavan posao. ' Aka je vreme zastoja predugacko and a indukovani sekundarni oapon nema dovoljno vremena da obavi svoj dec posla pre nego sto se ponova uspostavi tok struje kroz primarno kolo.1 ® -'< •• CD ® P!atinska dugmad (1) se nalazi t! filZVoniku pal. Opruga (5) pri tisk" pomicnu polugu (3) i blok (2) na brcgastl deo osovine (4). Ako je glavni prekidac (kontakt kljuc) ukljucen.

'(7) na kondenzator. Kod nekih vozila pricvrscena je pomocu dva zavrtnja. 2. Uklonite razvodnu ruCicu."vreme (iii ugao) zatvaranja«. 1 I J 1 I I I ! ! I . De mogu se primeniti na sve tipove voziIa pri podesavanju platinskih dugmadi. Neki razvodnici paljenja. 3. opremljeni su stitnikam iznad platinskih dugmadi koji je tu postavljen da bi se ukloi . kod starijih tipova automobila. U tom slucaju ra'zvodna rutica se samo pavuce navise i odvoji oc! osovine. Podignite kapu i pazljivo je odvojite od kucista razvodnika. Ako se kod vaseg vozila kapa razvodnika pricvrscuje pomocu navojnih kopci. Kapa se uklanja tako sto se kopce izbace iz ureza u kapi razvodnika. Uklonite kapu razvodnika. Objasnjenja data u ovorn odeljku iako tacna. Predite na odeljak "Podesavanje zazora (ugla zatvaranja)« i pratite postupak: "Podesavanje zazora kod razvodnika sa' otvorom«. 248 1. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. Pr"lkazani provodnici (6) vode na prikljuc ak hobine . iznenadenja u -tom momentu moi:ete udariti rukorn iIi sakorn u ostar predrnet. bice yam potreban instrument za podesavanje paljenja. Odvite ove zavrtnje pomocu odvijaca i uklonite razvodnu ruCicu. Ovde je prikazano kako se vrsi zamena i podesavanje platinskih dugmadi ako se kapa na razvodniku paljenja vaseg automobila pricvrscuje pomocu kopCi. ~ " a I . Kod veCine automobila ana je postavljena na vrhu osovine razvodnika. i i I ~ I ] i .

Zapamtite njihov polozaj kako bi olaksali sklapanje. Napomena: Kod nekih tipova automobila. Vodite raeuna da sredstvo za podmazivanje ne dospe do kontakta platina. vrh odvijaca se postavi u urez za podciavanje (2). ulja iIi masti. 8. Uklonite platinsku dugmad. nile radio smetnje. Ako na razvodniku postoji podmazivae brega iIi file. Tu se nalaze . NAPOMENA: neki tipovi platinskih dugmadi upakovane su sa malom koliCinom masti koja sluzi za podmazivanje brega. Hf{ SISTEM ZA PALJE 5. uklonite ih.<. Ugradite novu platinsku dugmad i kondenzator. dva provodnika . P AZNJA: Pre nego sto pristupite ugradnji proverite da li ste obezbedili pravi tip platinskih dugrnadi i kondenzatora. Pomoeu odvijaca odvmite jedan iIi dva zavrtnja koji drze platinsku dugmad. Odvrnite zavrtanj koji drzi kondenzator. uklonite gao Stitnik se uklanja odvrtanjem dva zavrtnja koja ga drze. korozije. dok je za to vreme memi listie (3) postavljen izmedu kontakta da bi se dobio pravi!an zazor. odnosno povecava. 10. upamtite na koju stranu je okrenut provodnik da bi olaksali sklapanje. Posta se otpusti zaVrlanj za podci8vanje platinskih dugmadi (1). platinska dligmad i kOlldenzator izgradeni su u jednom sklopu koji se naziva "Uniset. Natopite cistu krpu odmasCivacem i ocistite unutrasnjost kuCista i osovinu razvodnika od svih naslaga. Prema potrebi koristite iIi odvijae iIi kljue za odvijanje zavrtnjeva i odvajanje provodnika. Ako na vasem r'lZvodniku postoji ovakav stitnik. 4. Uklonite kondenzator.M I ~ u . U takvom slucaju kondenzator se uklanja zajedno sa platinskom dugmadi tako da je sa sklopa potrebno ukloniti sarno provodnik primarnog kola. L 249 9. kape i svih ostalih elektrienih komakta. Pomocll Ciste krpe oCistite masnoeu i prasinu sa nosaca platinske dugmadi i bregastog dela osovine. Odvojite provodnike prikljucene na pokretnu polugu sklopa platinskih dugmadi. U nekim slucajevima platinska dugmad se moze ukloniti bez potpunog odvijanja zavrtnJeva. 7. Pazljivo osusite ceo sklop. Okretanjcm odvijaca zazar se smanjuje.provodnik primamog kola i provodnik kondenzatora. Pogledajte da Ii na razvodniku ima tragova rde. 6. Podmazite bregove na osovini razvodnika tankim slojem masti otporne na temperaturu. Kod ave operacije dobro bi yam dosao odvijae koji moze i da prihvati zavtrnje pri odvrtanju. Postupite prema taekarna 2 do 7 obrnutim . pri tom.

Ovaj podatak je dat u servisnom prirucniku. Zavrtnje platinske dugmadi na motorima koji su opremljeni otvorom na kapi razvodnika. 12. Aka kontakti nisu pravilno poddeni. da bi elektro pokretae tek pokrenuo motor. aka nije vee ugraCien zajedno sa platinskom dugmadi.35 mm. 250 1 I. Sada pricvrstite zavrtnje nosaca.. postavljajuCi ga tako da se provodnik kondenzatora uklapa uz nosae platinskih dugmadi da bi se eliminisala njegova labavost.primer OA mm. onda je zazar platinske dugmadi 3.5 desetih delova milimetra odnosno 0. Platinska dugmad takvog tip a ima bimetalnu kopcu postavljenu izmedu pokretne (oprugam napete) poluge i nepomicne poluge koja je vezana za . (Pogh.dajte odeljak »Podesavanje zazora ugla zatvaranja« datog u ovom poglavlju). 1-. moze dati do sJabljenja v3rnice. i postavio platinsku dugmad u zeljeni polozaj. Proverite u uputstvu koji je zazar propisan za platinsku dugmad na vasem automobilu. (1). NAPOMENA: U nekim uputstvima za podesavanje nije dat zazar platinskih dugmadi. Ne zatezite platinsku dugmad dok ne podesite zazor. Ako zazar nije dat podelite ovu vrednost sa 8. mozete zategnuti sada jer se podesav'anje zazora vrsi pomocll zavrtnja sa sestougaaDorn glavom koji predstavlja deo sklopa platinskih dugmadi. Naprimer ako je naveden ugao zastoja od 30. Ugradite novi kondenzatof. j li . Neka yam neko pokrene motor pomoeu kontakt . Zazar je dat u desetim delovima milimetra. Kontakti plalinskih dugmadi moraju hili pravilno podcscni. Meelutim ugao zatvaranja je uvek prisutan. Na . ~ I I ! I I 11. kao u sJutaju (2) i (3). NAPOMENA: Neki tipovi automobila imaju platinsku dugmad kod kojih se zazar ne moze podesavati pomocll ravnih mernih listica. l! . Ne zaboravite da iskljuCite kontakt-kljue kada dovedete platinsku dugmad u pravi polozaj.kljuea dok se ispust na sklopu platinskih dugmadi ne naele na vrhu jednog od bregova na osovinl razvodnika.6 i dobieete pribliznu vrednost zazora platinske dugmadi.redosledom. skracenja veka trajanja i do drugih problema sa paljenjem. Kontakt-kljucem se mora rukovati tako da se sarno »ta·kne«. vidi prikaz.

_SISTEM ZA PALJENJE kap ulja. Kapnite sarno nekoliko kapi motornog ulja na file. ubaeite novi posto ste ugradili i podesili zazar platinskih dugmadi. Ubacite oCiscen merni listie odgovarajuce debljine izmedu kontakta na sklopu platinskih dugmadi. Pazljivo pomerite nepomicnu osnovu platinske dugmadi kako bi podesili zazar. je period tokom koga kontakti platinskih dugmadi ostaju zatvoreni tokom eiklusa paljenja. Uredaj za merenjeugla zatvaranja elektricnim putem meri ovaj period i belezi srednju'veliCinu za sve cilindre izrazenu u stepenima rotacije brega razvodnika paljenja.. Panova ugradite razvodnu ruCicu obrnutim redom od opisa iz tacke 2. Panovo ugradite kapu razvodnika obrnutim redom od orisa i7 tacke 1. 15. Koriscenje tahometra Tahometar je osnovni ali vrlo koristan instrument kojim se mogu izvrsiti neka veoma vazna merenja. Nemojte pokusavati da ugurate merne listiee izmedu kontakta ovakvih platinskih dugmadi.otpor. prekidac za biranje funkeija mora biti postavljen u polozaj za ispitivanje koje se izvodi. Kada proveravate stanje platinskih dugmadi vi. Pogledajte odeljak "Podesavanje zazora ugla zatvaranja« koji dat u ovom poglavlju. Odvite zavrtanj za podesavanje zazora pomoeu odvijaca.. merite pro- . 14. i 7. u stvari. zazor platinske dugmadi je pravilno podeSen i sada mozete zategnuti zavrtnje za pricvrseivanje. uvek kada menjate sklop. 13. Kod takvih vozila za podesavanje zazara platinske dugmadi koristi se tahometar. Ako ste uklonili stitnik. prirucniku ili u uputstvu za podesavanje. 16..m a s ~ . kao sto je vee objasnjeno ranije. NajcesCi model ovog ureclaja je onaj u obliku instrument a koji se moze drZati u ruci i koji 1ma nekoliko skala na jed nom brojcaniku. Kada merni list moze da klizi izmedu kontakta sklopa platinskih dugmadi uz tek neznatan . NAPOMENA: Ako ste izvadili file za podmazivanje. Velitinu ugla zatvaranja maiete nati ll.. Medutim. odnosno otvorite ili zatvorite prorez za po des avanje kako bi podesili zazar na pravu velicinu. Obicno je potrebo povezati sarno dva provodnika da bi se obezbedio rad uredaja. Isto tako kapnite sarno I ! J . kao i prekidac (iii pre kid ace) za biranje funkeije. Ugao (iIi vreme) zatvaranja. Pomocll dobrog i jeftinog uredaja za ispitivanje ugla zatvaranja i broja obrtaja moze se ispitati bra] obrtaja matcra i ugao zatvaranja i stanje platinske dugmadi. iIi namazite tanak sloj maziva na asovinieu platinskih dugmati. postavite ga obrnutim redom od opisa datom u tacki 3.

u kome su platinska dugmad zatvorena u toku svakog ciklusa paljenja.-l . Na primer kod motora od 6 cilindara to ce biti 60 stepeni za svak. : ~ I . j cilindar. Rad tahometra Sa prednje strane standardnog lahometra nalaze se najmanje tri skale. I . Na drugoj skali je ugao zatvaranja. manji zazor platina rezultovace'povecanim uglom zatvaranja. ) L-----------------------------------------______________________________________ ___ r ! je najveCi brej ovih uredaja predviden da radi sa sesto iii osmo cilindricnim motorima. morate podeliti sa dva vrednost ocitanu za osmocilindricni motor. Broj stepeni koji je potreban za jedno palenje je 360 Uedan pun obrtaj osovine razvodnika) podeljeno sa brejemcilindara motora. sest iIi os am cilindara.---. Jedna od njih predstavlja broj obrtaja motora na skali koja je podeljena od 0-15.£1 . jeT merac automatski preratunava ugao . Yazno je da se ovaj prekidac postavi u pravi polozaj pri ispitivaE nju. Ako su platinska dugmad podesena na veGi zazor rezultat ce biti smanjenje ugla zatvaranja. Vazno je pomenuti da postoji direktna zavisnost izmedu ugla zatvaranja i zazora platinske dugmadi i to se koristi kod pOdeSavanja motora. Na primer ako na skali obrtomera oCitamo vrednost 71 to znaCi da se motor okrece brzinom od 700 o/min. Ciklus pred252 stavlja jedno zatvaranje i otvaranje koje je potrebno da bi se na svakoj svetici dobila varnica. a od toga ce sarno 36 stepeni biti ugao zatvaranja.. Ako pogledate tahometar videcete da na njemu postoji prekidac sa polozajima za oCitavanje ugla za cetiri.vodljivost sklopa na kontaktima. ako merite broj obrtaja kod motora sa celiri cilindra. ---. to je period vremena izrazen u stepenima. Jednostavno receno meri se mogucnost iIi nemogucnost konlakta da provedu primarni napon. Crveni provodnik (4) postavlja na prikljutak (5) na bobini koji se vezuje za razvodnik paljenja.. Sobzirom da 251 Crni provodnik (1) tahometra (2) vezuje sc za masu (3) na motoru. . Svaki podeok predstavlja broj obrtaja' motora pomnozen sa 100. j i l ! r . Kao sto smo vee pomenuli.

Crni treba povezati sa »dobrom« masom. Crveni provodnik treba povezati sa prikljuc: kom za primarni namotaj bobine.»Dobro« i »Lose«. neophodno je da tacno postujete uputstvo za instrument koji koristite. U daljem tekstu je dato osnovno uputstvo za povezivanje ovog instrumenata. To ne samo da ne obezbeduje dobru masu. Gotovo svi tahometri imaju jos.je stanje platinskih dugmadi zadovoljavajute. vee moze stvoriti potencijalnu opasnost postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. i stoga bi se dobio pogresanrezultat ocitavanja u slucaju da je ovaj prekidac postavljen u pogresan polozaj. To je ona] prikljucak sa kojim su povezana platinska dug253 SISTEM ZA PALJENJE mad. crni i crveni. i posle nekoliko ponavljanja prethodne procedure. 2. Ta skala ima najmanje dva podeoka . a stanje piatinske dugmadi kada motor ne radi. l. Povezivanje tahometra S obzirom da postoji yeti broj razliCitih instrumenata ove vrste. Kod veCine ovakvih uredaj a postoje dva provodnika. na skali se oeitava da li. biee vam potreban adapter da bi ste povezali ovaj provodnik a istovremeno obezbedili kontakt izmedu prikljucka na bobini i primarnog prikIjueka. Obicno je ova skala postavljena na donjem delu instrumenta. Kada je kontakt-kljuc ukljucen. Ako instrument pokaze »Lose« a vi verujete da su platinska dugmad jos uvek dobra. Podesavanje zazora (ugla zatvaranja) AlaI i materijal . Ovakvi adapteri se obieno isporucuju zajedn"o sa instrumentom. Ovim postupkom omoguGicete da se kontakti platinske dugmadi zatvore tako da ce instrument dati ispravno oCitavanje. merenje broja obrtaja motora i ugla zatvaranja oCitavaju se dok motor radi. pokrenite malo motor po motu kontakt-kljuca. i instrument podesen za ispitivanje platinskih dugmadi. Na osovini razvodnika kod cetvoro cilindricnog' motoraima cetri brega a kod sesto cilindricnog sest.zatvaranja i oeitava broja obrtaja na bazi otvaranja i zatvaranja platin$kih dugmadi tokom jednog celog obrta osovine razvodnika. tj u zavisnosti od toga koliko cilindara-ima motor.jednu funkcijuispitivanje stanja kontakta platinske dugmadi. Ako ovim postupkom ne mozete da dobijete oeitavanje »Dobro«. Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa noseCim zavrtnjima karburatora iii tiltera za vazduh. I da ne zaboravimo. to znaci da se platinska dugmad moraju promeniti. posebno kod Ford-a. na primer sa negativnim (-) polom ¥umulatora iIi nekim delom na bloku "matara. Kod nekih vozila.

izrazen u stepenima. ima dva provodnika koje treba povezati sa motorOffi. isto vazi i za novu iIi koriscenu platinsku dugmad kod razvodnika sa otvorom na kapi. Podesavanje zazora (ugla zatvaranja) kod razvodnika sa zatvorenim poklopcem Napomena: Ako vas automobil ima platinsku dugmad. drugi kod koga na poklopcu postoji otvor u obliku prozorCica. U uputstvu je tacno nazoaceno kako treba povezati provodnike. koji omogucuje podesavanje zazora i kada razvodnik nije rasklopljen. Ovaj prekidac yam omogueuje da pokreeete motor dok radite ispQd poklopea motornog proslora. anda uvek treba pOdesiti ugao zatvaranje pre nego sto podesite vreme· paljenja. Ugao zatvaranja platinske dugmadi razvodnika predstavlja onaj ugao. veti zazar daje manji ugaa zatvaranja. dok crvenu stipaljku treba povezati 254 sa primarnim prikljuckom na bobini. Ako koristite daljinski prekidae elektropokretaca. a sam ugao zatvaranja se podesava menjanjem zazora platinske dugmadi. zazor se mora podesiti pomocu tahometra. Provodnici su uvek oznaceni bojom da bi se olaksalo povezivanje. Osnovna procedura podesavanja ugla zatvaranja zavisi od tip a razvodnika koji se nalazi na vasem vozilu. Obicno je provodnik koji se povezuje na neki metalni deo motora (masu) boie. Tahometar. Svaka promena ugla zatvaranja ima odgovarajuCi uticaj na vreme paljenja motara (predpaljenje). Medutim kod platinskih dugmadi koja su koriseena i cije kontaktne povrsine imaju blage neravnine iIi nagorelost. . kroz koji se spolja moze vrsiti podesavanJe. Postupite prema uputstvu koje je priloieno uz prekidae.prvi. postupite prema uputstvu koje je prilofenD uz instrument.• Produzni kabl • Odvijae • Stezae za crevo • Daljinski prekidae • Tahometar • Sestougaoni (»imbus«) kljuc N ova platinska dugmad se mogu tacno ugraditi ako se koristi Cist merni listie. podesavanje ugla zatvaranja mozete uraditi bez pomoei sa strane. Postoje dva osnovna tipa razvodnika . tokom obrtanja osovine razvodnika u kome kontakti platinske dugmadi ostaju zatvoreni (spojeni). Podesavanje ugla zatvaranja platinskih dugmadi je najvainija operacija pri servisiranju razvodnika. Prekidac ima dva provodnika koji se povezuju sa solenoidom elektro pokretaea. kao i daljinski prekidac elektropokretaca. Manji zazar daje veti ugaa zatvaranja. kod koga je poklopac bez otvora. Ako su provodnici vaseg instrument a oznaceni drugim bojama.

5. Napomena: Neke vrste razvodnika na starijim tipovima automobila imaju uredaj za otklanjanje radio smetnji koji je postavljen preko platina. Medutim. na primer sa negativnim (-) polom akumulatora iii nekim delom na bloku motora. U najvecern broju slucajeva ona se jednostavno podigne i ! . Uklonite kapu razvodnika. u daljem tekstu data je osnovna procedura za povezivanje ovog instrumenta. Skinite razvodnu rucicu razvodnika. Ukoliko nemate na raspolaganju ovaj veoma zgodan uredaj. Ako su provodnici vaseg instrumenta druge boje postupite prema uputstvu proizvo- . Obratite paznju na polozaj zavrtnjeva da bi kasnije lakse sklopili razvodnik. 4. ! I 1 = I . odnosno odvrnite navojne kopce za 1/2 kruga pritiskujuCi ih pritom nanize odvijacem. Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja i broja obrtaja sa motorom. Uklonite sekundarni visokonaponski provodnik bobine sa centralnog prikljucka na razvod-' niku. r rukom sa osovine. A. Paznja: Nikada nemojte povezivati produini kabl sa noseCim zavrtnjima karburatora iIi fi/tem za vazduh. i . skinite taj uredaj. dok je glavni prekidac iskljucen i povezite ga sa nekim metalnim delom na motoru pomocu produznog kabla. crni i crveni.Da bi podesili ugao zatvaranja kod ovakvog razvodnika uradite slede':e: 1. a prema uputstvu proizvodaea. U ovom slucaju odvijac sa opruznim driacem za zavrtanj biee od pomoe. prema uputstvu koje je prilozeno uz prekidac. Kod veGine ovakvih uredaja postoje dva provodnika. 6. 3.. morate se osloniti na po moe nekoga sa strane ko ee pokretati motor kada je to potrebno. 2. vee moie stvoriti potencijalnu opasnost posroji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. Ako je to slucaj kod vaseg razvodnika. erni treba povezati sa »dobrom« masom. Odvojite i blokirajte crevo za vakuum pomoeu kIes!a. Skidanje se svodi na oavrtanje dva zavrtnja. Prikljucite daljinski prekidae na elektropokretaca. Oslobodite kopte koje drZe kapu. To ne soma do ne obezbeduje dobru masu. aka je pricvrscena pomocll dva zavrtnja moze se skinuti pomocll odvijaca.

strana mora da naide na odgovarajueu povrsinu u prirubnom delu razvodne rucice. 13. Painja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa noseCim zavrtnjima karburatora iii Jiltera za vazduh. To ne sarno da ne obezbectllje dobru masu. ali pre nego sto pritegnete zavrtnje za pricvrsCivanje vodite racuna da ne ustinete primarni iIi kondenzatorski provadnik. okrenite ih da bi sveze mazivo doslo do bregova. biee yam potreban adapter da bi prikljuCili po menuti provodnik a prito'1' i dalje imali kontakt izmedu prikljueka bobine i primarnog provodnika. Ako taj korak propustite to maze dovesti do ostecenja glavnog prekidaca. Ako se kod vaseg razvodnika razvodna rutica navlaCi na osovinu. B. Painja: Ova je vrlo vaino utiniti. 10. 7. Posto ste podesili ugao zatvaranja. SISTEM ZA PALJENJE 8. Aka se rueica kod razvodnika pricvrscuje pomocll dva zavrtnja. obratite paznju na zaravnjenu stranu osovine.daca. Pastavite razvodnu ruCicu razvodnika na svoje mesto. Postoje i platinska dugmad koja se podesavaju okretanjem ekscentricnog zavrtnja. Ukoliko ne vratite ovaj uredaj na mesto imacete radio smetnje. Ako ste uklonili uredaj za radio smetnje. 11. posebno kod Forda. postavite je na 050vinu razvodnika. Obrisite bregove na osovini razvodnika eistom krpom i nanesite tanak sloj odgovarajueeg maziva. vee moze stvoriti i potencijalnu opasnost postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. 12. zategnite zavrtnje za podesavanje platinske dugmadi i iskIjucite glavni prekidac. Ts. Polomicete jeT Pritegnite zavrtnje odvijacem. neka se podesavaju pomeranjem nosaca sklopa pomoell odvijaca koji se postavlja u upusten otvor. I U OVOID slucaju rucica se moze . sad ga vratite na svoje mesto. iii zamenite mazalicu. 9. PrikljuCite crveni provodnik na primani prikljucak na bobini. Kod nekih automobila. Ne postavljajte ruCicu na silu. Pomoeu odvijaea malo odvmite zavrtanj za podesavanje ili nosae za pomeranje paltinske dugmadi koji se nalazi u razvodniku. Tu ce te nati cetvrtasti ispust koji se uklapa u okrugli i ('etvrtasti otvor na prirubnom delu razvodne ruCice. Podesite ugao zatvaranja pomoeu zavrtnja za podesavanje iIi pomeranjem nosaca platinske dugmadi na preporueenu vrednost u stepenima. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju sa memim instrumentom. To je onaj prikljueak koji je povezan sa sklopom platinske dugmadi u razvodniku. UkljuCite glavni prekidac. Pokrenite motor pomoeu daljinskog prekidaca i istovremeno motrite na tahometar. Ako u razvodniku postoji mazalica za bregove iIi file za podmazivanje.

Crni treba povezati" sa »dobrom« masom. Ovakvi adapteri se obicno isporueuju sa tahometrom. posebno kod Forda. . PrikljuCite crveni provodnik na primani prikljucak na bobini. na primer sa negativnim (-) polom akumulatora iIi nekim delom na bloku motora. Odvojite tahometar za merenje ugla zatvaranja obrnutim redosledom od opisanog u tacki 6. I i . podignele pok!opac o(Yora (1) i postavite odgovaraju6 scstougaoni odvijac (2) I. Uklonite daljinski prekidac. ugradite ih pre nego sto nastavite sa podesavanjem. 17. To je ovaj prikljueak koji je povezan sa sklopom platinskih dugmadi u razvodniku. 14. 2. dok motor 256 Da bi podesili zazar pla!inskih dugmadi kad razYodnika koji irnaju kapu sa otvowm. Ako ste tokom prethodnog podesavanja motora skinuli sveCice. kapa razvodnika ima otvor taka da se ugao zatvaranja moze podesiti bez skidanja kape. a pomocu uputstva proizvodaca. a pritom i dalje imali kontakt izmedu prikljucaka bobine i primarnog provodnika.-:-l. 255 Podesavanje zazora (ngla zatvaranja) kod razvodnika sa otvorom na pokJopcn Napomena: Kod nekih tipova motora koji imaju razvodnik paljenja sa platinskim dugmadima. Uklonite provodnik za spajanje i ponovo poveiite sekundarni visokonaponski kabl bobine .Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja i broja obrtaja motora.postaviti sarno na jedan naCin. P_ogledajte odeljak »)Provera i ugradnja sveCica« U ovom poglavJju. Vratite na mesta kapu razvodnika postujuCi uputstvo koje je obratno uputstvu pri skidanju. Medutim. Kod veCine ovakvih uredaja postoje dva provodnika. . ovde je navedena osnovna procedura za povezivanje tahometra. UkljuCite motor i ostavite ga da radi na praznom hodu. bite yam potreban adapter da bi prikljucili pomenuti provodnik.! Ulvrtanj za podeSilvanje platinskih dugmadi.' radi u praznom hodu.. l. Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa nosetim zavrtnjima karburatora iii [iltera za vazduh. A. To ne sarno da ne obezbeduje dobru masu. Kod nekih tipova automobila. crrri i crveni. 15. 16. Aka su provodnici vaseg instrumenta druge boje postupite prema uputstvu proizvodaca. vodeCi racuna da je glavni prekidac iskljueen. vee moie stvoriti i potencijalnu opasnost postoji moguenost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. B. Ako kapa razvodnika vaseg motora ima otvor za podesavanje sledite navedene korake.

Kontrolni meaaj je konstruisan tako da pre kine primarno kolo babine svaki put kada primi impuls od diska. 4. motreCi pritom na tahometar. i mnago pouzdanije startovanje matara. Okrenite zavrtanj za podesavanje u smeru kretanja kazaljke na satu da bi povecali ugao zatvaranja. Iako su razlike izmedu sistema konvencionalnag paljenja i sistema elektranskog paljenja velike. Pored diska nalaz1 se i magnetni davae.. kao i tranzistorska kontrolna kutija odnosno elektronski kontrolni uredaj. General Motors }:>jezgro palenja«. Medutim danas su platinska dugmad i kondenzator kod konvencionalnih sistema zamenjeni elektronskim sistemom za paljenje. bolje palenje pri vetim brzinama sto smanjuje potrosnju goriva i zagadenost izduvnih gasova. ----------i l Elektronsko paljenje Alai i malerijal • Izolovana klesta • Voltmetar i ommetar iii Volt-ommetar • Produini kabl • Daljinski prekida. Neke ad prednosti elektronskog paljenja su: mnago visi napon u sekundarnom kolu time se smanjuje mogucnost neispravnog paljenja. Kada se asovina razvodnika obrce zub diska prolazi pored kalema davaca i uspostavlja magnetne impulse koji se zatim sprovode do elektronskog kontrolnog uredaja. 5. 6. • Odvijac e j\dapter za bobinu • Stroboskopska lamp" • Tahometar • Stezae za creva P latinska dugmad razvodnika palenja su uvek bila ona komponenta automobila koja je . Prekidanje primarnog kola bobine omoguCice da .. Podignite poklopac na otvoru kape razvodnika i postavite odgovarajuCi sestougaoni odvijac u! zavrtanj za podesavanje platinske dugmadi. koji izaziva mnogo manji broj problema. ..zadavala najvise problema. Skinite tahometar obrnutim redosledom od redosleda iz taeke 1.3. a i radni vek sveCica je mnogo duzi.. Posto ste podesili ugao zatvaranja.. Na srecll veCina tih razlika Cine servisiranje laksim. Na primer kod elektronskog sistema za palenje bregovi na osovini razvodnika zamenjeni su diskom sa zubcima.. sveCice rede zakazuju. sa aspekta servisiranja te razlike su male. izvadite odvrtae i zatvorite otvor na kapi razvodnika. Mehanizam za podesavanje je samokoeeci. Ford sliean uredaj naziva tura«. Kod Chrysler-a ovaj uredaj se zove »re\uctoT«. i u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu da bi ga smanjili...

000 do 20.sa svecica na prvom i trecem cilindru. (Pogledajte odeljak "Provodnici svetica« u ovom poglavlju. Ovako visok napon. • Kod linijskih cetvorocilindricnih motora .sa sveCica na 'prvom i cetvrtom cilindru. Takva obavestenja se mogu nati u prirucniku. prljavstine i korozije. Razlike postoje i izmede elektronSklh sistema za paljenje razliCitih proizvadaca.sa sveCica na trecem i na 5 cilindru. Cvrsto uhvatite rukom gumeni stitnik i pomerajuCi ga leva i desna paz257 SISTEM ZA PALJENJE if ( .000 volti kod konvencionalnog sistema. Odvojite provodnik svetice (pogledajte prethodno upozorenje). Odriavanje elektronskog sistema za paljenj e Odriavanje elektronskog paljenja obicno zahteva detaljna servisna uputstva sa tehnickim podatcima i uputstvima za ispitivanje.sekundarna kola proizvede visok napon koji je neophodan da izazove varnicu na sveCici. \ \ \ \ \ . Zbog toga morate da proveriti da Ii je izolacija kablova u dabrom stanju i da su svi prikljucci Cisti i dobri. Medutim ako ne mozete da pokrenete motor vaseg automobila. Kao !ito je vee pomenuto. ali aka nemate prilicno veliko iskustva bolje je da trazenje kvara i popravku prepustite strucnjaku profesionalcu. i aka sumnjate u elektronski sistem za paljenje. mozete i bez upotrebe specijalnih instrumenata da praverite intenzitet varnice i taka se liverite da Ii je greska u tom sistemu_ Paznja: Kada vrsite provent intenziteta varnice nemojte skidati provodnike sa sledeCih sveeica: • Kad motora V8 . tako da je veoma vaino da pogledate neki od ovih sistema i kako se odriavaju. od 15. koji se prenosi na davae. Ako se za potrebe probe intenziteta varnice koriste navedeni provodnici. SISTEM ZA PALJENJE Elektronsko paljenje moze da podigne napon na svetici do 40. To moze da osteti razvodnu TUcicu iIi davae. • Kod motora V6 .) Ista tako morate proveriti da Ii na kapi razvadnika i razvodnoj ruCici ima naprslina.sa sveCica na prvam i asmom cilindru. to moze izazvati pojavu luka na razvodnaj rucici. Da bi proverili intenzitet varnice uradite sledece: 1. izmedu ona!nog i eltktronskog sistema za paljenje in101 bi'nih razlika. Sa ovako povecanim naponom zazor elektroda na svecicama se maze povecati 5to daje bolje performanse.000 valti sto je znatno vise. • Kod linijskih sestacilindricnih motom . medutim postavlja veliko opterecenje za kablove sveCica.

uzrok sto motor ne maze da pali nije u elektronskom sistemu za paljenje. .l ve li elektronskim paljenjem uklonite kabl sa svecice (1) i drzi!C ga na oka 6 mm od motora pomocu iwlovanih kljdta (2). rade se sa ukljucenim glavnim prekidaccm) iIi u polozaju »start«.\\ On bi tJ!vrdili da Ii su naslali problemi sa pokrctanjem motora !. koja imaju izolovane fuCice. 25K Pritom se maze cuti pucketanje. Aka varnica preskoci sa. Bez obzira koji instrument koristite uvek cete imati dva provodnika crveni i croj. Nemojte vuCi sarno k:lhl Jl. oa motor..:f. Kada je glavni prekidae u bilo kojem od ova dva polozaja.. Ii l' I 1 I ! Ispitivanje elektronskog sistema za paljenje Da bi nasli kvar na elektronskom sistemu za paljenje vaseg automobila. To je zvuk varnice visokog napona koja preskace zazor. Ispitivanja sa voltmetrom Se vrse kada je sistem za paljenje pod naponom. kabla na motor u trenutku kada se motor pokrece. I)rzilc kraj kabla sveeice pomocu klesta za svecu. Za neka ispitivanja. . napon akumulatora automobila prisutan je u provodnicima i svim delovima sistema za paljenje. problem u elektronskom sistemu za paljenje mozete naC! pomocu voltmetra i ommetra. izvrsite seriju ispitivanja prema uputstvima koja daje proizvodae. Ijivo kabl sa sveCice.dovoljno je na oko 6 do 9 mm. . rade se kada je glavni prekidae iskljueen. odnosno zatvorena. i kada nema napona na bilo kom delu sistema za paljenje osi u . Ako va mica ne skate. sigurno je da elektronsko paljenje nije uuok problema. koji drzite u ruci. :1. Aka varnica preskace zazor. Sledeca ispitivanja se moraju izvrsiti u nizu da bi odrediIi koja je od komponenata sistema u kvaru. ukoliko ga nemate morate obezbediti pomocnika. blizu metal!log dela motora . I \ . osim voltlommetrom. iii kombinovanog instrumenta volt/ommetra. Sva ispitivanja koja se vrse pomocu ommetra iIi pomocu volt/ommetra. sc motor startuje gledajte varnicu koja skare sa kabla. Napomena: Sva ispitivanja koja se rade pomocu voltmetra iIi pomocu volt/ommetra. . bice yam potrebni i produzni kablovi. Daljinski prekidae je vrlo koristan za mnoga ispitivanja. mozete ga ostetiti.:e. Nck:1 yam neko startuje motor.

u iIi prekidu kola u modulu. Prvo cete proveriti napon akumulatora kako biste ustanovili da Ii je dovoljno napunjen za napajanje sistema za paljenje.5 i 3 oma. Ako sistem za paljenje ne daje varnicu. (Yidi odeljak »Indukcioni kalem (Bobina)« na kraju ovog poglavlja). modul iIi provodnici izmedu ovih delova.u ommetra. je obieno izmedu 8. glavni prekidae i prove rite da Ii postoji napon na (+) pozitivnom prikljueku bobine. Paznja: Nikada nemojte ispitivati kola pod naponom pomo{. dao jaku varnicu mozete pretpostaviti da su bobina. Da biste proverili da Ii je 'bobina ispravna iskljuCite prekidae paljenja i proverite otpore primarnog i sekundarnog kola. Otpor sekundarnog kola bobine. Taj otpor je obicno izmedu 150 i 1200 oma. na taj naCin osteticete instrument. Ponovo pogledajte uputstvo proizvodaca. 'Ovo ne vaii sarno aka sistem prekida (»trokira«) i ako povremeno prestaje sa radom. Ako je sistem za paljenje. davae razvodnika i kontrolni modul ispravni. 2. Mnogo veCi izmereni otpor ukazuje na pre kid kola u kalemu iIi u njegovim provodnicima. i u tom slucaju zamenite bobinu.delu do glavnog prekidaca. aIi kod veCine sistema otpor izmedu pozitivnih prikljucka primarnog namotaja je izmedu 0. 3. SledeCi den koji ispitujete je namotaj davaea u razvodniku paljenja. pomocu kljuea. Da biste ga ispitali odvojite prikljueak davaea i izmerite otpor ommetrom. dok veoma visok ukazuje na prekinuto kolo. S. pri prethodno opisanom ispitivanju. Napon akumulatora mozete proveriti pomocu voItmetra. 4. Isto tako morate proveriti da namotaj davaea nije u kontaktu sa masom (da nije »probio na masu«) tako sto ce te . Osnovni tok ispitivanja Bez obzira da Ii je vas automobil do mace proizvodnje iIi iz uvoza. morate odrediti da Ii je'u pitanju bob ina. davae. Ako su otpori primarnog i sekundarnog kola bobine u okviru vrednosti koje daje proizvodac. koji se meri izmedu negativnog prikljueka i prikljueka visokonaponskog provodnika. Za veCinu sistema za elektronsko paljenje patrebno je najmanje 9 volli. Yrlo mali izmereni otpor ukazuje na kratak spoj. U tom slueaju radi se 0 povremenom SISTEM ZA PALJENJE kratkom spoj. davaeu iIi provodnicima izmedu njih. mozete eliminisati bobinu kao moguteg uzrocnika neispravnosti. kada napon ne postoji na prikljuccima za ispitivanje. Kao sledece ukljueite. Yeoma veliki izmereni otpor ukazuje na prekid u namotajima.000 oma. osnovni tok ispitivanja pri trazenju kvara je sliean: 1. Uvek proverite koju vrednost navodi proizvodae. Ispitivanja pomocu omrnetra moraju se vrsiti kada je sistem bez napona. dok manji otpor ukazuje na kratak spoj. tj.000 i 12.

Napomena: Kod nekih Chrysler-ovih sistema razmak izmedu davaca i zuba na osovini razvodnika moze uticati na rad sistema za paljenje. i ako modul dobija napon i ima masu. Ako to nije'slucaj. on bi trebao da radi. S obzirom na veoma velike razlike izmeoll sistema i na slozenost koja je postala uObicajena kod novijih tipova sistema za paljenje. Aka nije anda davae ne moze da generise signal zn kontrolni modul. nastavak i nasadni kljuc • Krpe • Kreda • Stezac za erevo S vrha podesavanja paljenja je da se obezbedi da svaka cd sveCica upaIi smesll u pravom tre- . Kod elektronskih sistema za paljenje kod kojih davae radi" na principu »Halovog efekta«) marate proveriti da Ii je zatvarae koji se nalazi ispod razvodne rueice vezan sa maSOffi. Ovaj razmak se naziva »vazdusni zazor« i mora biti u granicama datim u uputstvu. Ako vasa ispitivanja pokazu da nema prekida iIi kratkog spoja u provodnieima izmedu modula i davaea. koje su i onaka prisutne u brojnim prirutnicima. Osnovno je da proverite elektrienu provodnost provodnika izmedu modula i senzora. zatim provodnik koji napaja modul naponom sa akumulatora kada je glavni prekidac ukljucen.izmeriti otpor izmedu oba provodnika namotaja davaea i kuCista razvodnika. i aka imate prave podatke iz uputstva. ovde necemo ni pokusati da navodimo sve pojedine informacije. Da biste proverili provodnike potrcbno je da opet pogledate uputstvo kako biste odredili priljucke koje je potrebno ispitati. 259 SISTEM ZA PALJENJE 6. Sada ste problem sveli na dva moguca uzrocnika zbog kojih motor ne moze da upali iii sto se varniea povremeno gubi: kontrolni modul paljenja iIi provodniei (instalaeija). Provera rada jednog elektronskog sistema za paljenje nije taka teska aka razumete osnovne principe onaga sto radite. Prove rite da problem nije u provodnieima tako sto cete pomerati i uvijati provodnike prilikom ispitivanja. Mnogi moduli su i uzemljeni preko ovog provodnika. najverovatnije je da je sam modul u kvaru i treba da se zameni. Podesavanje paljenja Ala! i ma!erijal • Stroboskopska lampa • Racva. iIi ako motor ponekad radi a ponekad ne. Ako davae nije u vezi sa masom aba ova merenja dace beskonacnu vrednost otpora. Ako davae zadovolji ova ispitivanja mozete ga eliminisati kao uzrok problema u sistemu za paljenje.

Drugi imaju sarno jednu oznaku na prigusnici vibracija i plocu. Obicno se creVQ vakuumskog uredaja za podesavanje pretpaljenja. NaCini povezivanja stroboskopske lampe Zbog dodatne opreme kao sto je uredaj za klimatizaciju. Paljenje se obicno podesava pomotu stroboskopske lampe (svetlo koje se pali visokonaponskim impulsom sveciee na prvom eilindru). Vreme paljenja varniee je nekoliko 260 mikro sekundi i meri se brojem stepeni (uglom) »pre gornje mrtve tacke« za svaki klip koji se krece U okviru svog ciklusa. Motor se ukljuti i ostavi da radi na praznom hodu. Jedno-· stavnim recima. kako bi se dobilo maksimalno iSkoriscenje motora. Metoda pridruzenog eilindra omogucuje yam da stroboskopsku lampu povelete i sa nekom drugom sveCicom (osim svecice prvog cilindra. prim. te se ave oznake nalaze i na kaisniku. Medutim postoji i naCin da se prevazide ovaj problem . pravilno podeSavanje paljenja moze se dobiti i »metodom pridruzenog cilindra«. pricvrscenu na poklopae razvodnog mehanizma.reeiproeno podesavanje. Stroboskopska lampa se uperi tako da osvetIjava tacke koje se nalaze na prigusnici vibracij a. (Prigusniea vibraeija je cesto u sklopu sa kaisnikom. Ovo van i za podesavanje elektronskog paljenja. Napomena: Ova vazi sarno za matoTe sa parnim brojem cilindara i ne moze se primeniti na motore F"'------I i I ·1 Odredivanje prvog cilindra .nutku. Paljenje se podesava tako sto se poravnaju dye od ovih tacaka dok motor radi. prev. skine i zacepi. stroboskopska lampa se povezuje za kabl sveCiee pfvog eilindra. na kojoj je oznaeeno nekoliko podeoka za podesavanje paljenja. stroboskopska lampa zasvetli. i uredaja za kontrolu izduvnih gasova kod novijih tipova automobila ponekad je tesko povezati stroboskopsku lampu sa svecieom prvog cilindra. izgledace kao da je oznaka za podesavanje paljenja nepomicna.) Neki motori imaju nekoliko oznaka na prigusniei vibraeija i jedan zub na p6klopeu razvodnog mehanizma. S obzirom da se varniea javlja u trenutku kada je prigusniea vibraeija u istom polozaju u odnosu na oznaku. Svaki put kada sveCica na prvom cilindru da varnieu. koji se nalazi na razvodniku paljenja. a da ipak pravilno podesite osnovno paljenje. Najveci broj motora ima osnovnu oznaku za pOdesavanje (reper) datu kao liniju. zub iIi slicnu oznaku na tdak celieni tocak koji prievrsten na prednji kraj radiliee. Posto je zazor (iii vreme zatvaranja) platinske dugmadi pravilno podesen. Ugao pa!jenja se cesto nazi va i ugao pretpaljenja.

iIi u prirucniku za vas automobil. poprecno p05tavljeni (8) Peio i Volvo V6. prema redosledu paljenja prvom cilindru je pridruzen peti cilindar. SISTEM ZA PALJENJE Za molOTe $11 celiri dlindra (l) Saab. mercedes. gde je urezan II metal. Peio. o. kadillak 425 Podesavanje paJjenja Da biste podesili osnovno paljenje motora (iIi pretpaljenje) na automobilima koji nemaju kompjutersko podesavanje paljenja. Sab (6) Svi osim Renaulta. Saab Za mutoTe 2lJ scst cilindJrll ' (7) General Motors V6. poriI. na usisnoj grani. Kod motora sa cetiri cilindra.It I 010 ~ . mercedes. Snbaru (2) Volkswllgell. POrSe sestodlindricni bokser (9) ford V6 (10) Svi V6 osim pezna. Krpom oeistite oznake za podesavanje paljenja . Cilindar pridruzen prvom cilindru motora moze se odrediti na sledeCi naCin. korl poprecno postavljenih molora (4) Svi popreclIo poslavljeni moWn osim Hunde (5) Reno. o o o l CD CD 1::1 do l o o o . postupite na sledeCi naCin. pocie. OiO 0'0 @OO ® ~ I ® I . Kod motora sa osam cilindara. Peugeot. valva i poprecni postavljeni dienerai motors (11) Svi liniski sestocilindricni Za mutore sa osam dlindara (12) ford.'. ~ CD (0 f § 0 o ~ 000 •. 1. Kod motora sa sest cilindara to je cetvrti cilindar prema redosledu paljenja. Redosled paljenja mozete nac. Porsche (3) Honda. renua.0 00 00 @OO sa tri odnosno pet cilindara. prema redosledu paljenja prvom cilindru je pridruzen treCi cilindar. kadillllk 425 (13) svi osim ford.

troboskopske lampe (6) treba ptlvczmi [1:1 pozilivan pol . a oznaka na kaji'iniku radilicc (8) bite vidljivi\ u palai-aju uz plocicu (9) Oll kojoj su obeldeni uglovi prelpaijcnja. Ako je to slucaj kad vaseg automobila. Kod novijih tipova matora vrednost pretpaljenja naznacena je na plaCici matara iii na nalepnici u motornom prostoru. Bez obzira na tip prikljucka nikada nemojte probadati kabl sveCice iii gumeni stitnik sa ostrim prikljuckom radi povezivanja stroboskopske lampe! 4. Pavezite strobaskapsku lampu na matar.motora pre nego sto ga pokrenete. ali kod veCine matara ono se skida i blakira. Odvojite gumeno ere va taka sto ga povucete sa sklopa. Ako razvadnik ima dve vakuumskc membrane. Svaki put kada sc j. pokusajte da nabavite onu kaja dobija impuls sa provodnika svecice preko 5tipaljke. erni provodnik se pavezuje na negativni (-) pal akumulatara. Kod nekih matora creva vakuuma ostaje prikljuceno tokom podesavanja pretpaljenja. Ovakav tip prikljucka olaksava rad i naziva se »induktivna stipaljka stroboskopske lampe«. Za strabaskapske lampe kaje rade na jednosmernu struju (DC). tako da one budu vidljive. i blokirajte kraj creva. izmedu wecice (3) i gumcnog stitmka (4). ! . 2. Adapteri za povezivanje isporucuju se sa stroboskopskom lampom. ovi provodnici nisu potrebni jer patrebnu struju za rad lampa dabija iz kucne instalaeije (220 V).Jvi varnica na sveCici stroboskopska !ump<I cc zasvclliti. 262 Napomena: Ako pianirate da kupite stroboskopsku lampu. a emi provodnik (i) nu negativni pol Clkumul:uora. 3. Crycni provodnik (5) koji I'o eii s. On se povezuje sa sveCicom iii sa kablom sveCice prvog ciEndra na motoru. prirucniku uputstva za padesavanje pretpaljenja za vas motor.tKUmulatnr a. Proverite u prirucniku za vas auto mobil koji je cilindar motora oznacen kao prvi. Bez obzira odakle se napaja. stroboskapska lampa ima jos jedan provodnik.) . oba creva se . Crveni se vezuje na pozitivni (+) pal akumulatara. Prove rite u 261 SISTEM ZA PALJENJE ®( i PrikljuCite provodnik (1) lampe. pomocu adaptera (21. OznaCite kredom na cistoj povrsini dye tacke koje zelite da poravnate tokom poddavanja paljenja. Aka stroboskopska lampa radi na naizmenicnu struju (AC). Ako crevo nije blokirano motor ce raditi neravnomerno i bice nemoguce proveriti pretpaljenje. . potrazite vakuumski uredaj za pretpaljenje na razvodniku paljenja.

" ~ ' . Pritegnite zavrtanj koji drii razvodnik paljenja. ·5. Ako oznake nisu poravnate predite na sledecu tacku. 9. Dok motor radi. Ako su kredom povucene oznnke poravnate to znaCi da je pretpaljenje motora prnvilno podeseno i dn moiete preCi na tacku 11. koji se nalazi sa spoljne strane donjeg dela razvodnika oa mestu gde se razvodnik vezuje na motor. Ovaj zavrtanj u stvari priteze nosac koji drzi razvodnik U pravom poloiaju. Odvojite i prikljucak sa sveCice prvog cilindra. Pogledajte odeljak "Podesavanje . 6. pretpaljenja. podesite ugao zatvaranja i ostavite motor da radi oko 15 minuta da bi postigao radnu temperaturu pre nego sto pristupite podeSavanju . Ovim je osnovno podesavanje prepaljenja zavrseno.. I moraju odvojiti i blokirati. 263 --. lagano zakreeite razvodnik u smeru kazaljke na satu. dok se oznake ne poravnaju. zazora (ugla) zatvaranjzl\( U ovom poglavlju. ObrCite ga u smem suprotnom od smera okretanja razvodne ruCice razvadnika aka zelite da poveeate ugao pretpaljenja. ili u obrnutom smeru. odvrnite znV'ftanj za pricvrscivanje rnzvodnika paljenja. Ako je u pitnnju sistem paljenja sa platinskom dugmadi. 7. [ ! I ·":'::. gde se razvodnik vezuje na motor (2). Vodite racuna dn neki od provodnika nije u blizini ventilator3 iIi drugih pokretnih delova motora. 8. 10. Obrntite paznJu nn poloinj vakuumskih vodova dn bi ih kasnije Inkse pravilno prikljucili. octvrnile zavrtanj za pritvrscivanje razvodnika p:tljenja (I): potraiite ga na spoljnoj donjoj strani razvodnib. U gasite motor. okreCite ga u smeru okretanja razvadne ruCice aka zeIite da smanjite ugao pretpaljenje (da dobijete kasnije pretpaljenje). Da biste odvrnuli ovaj zavrtanj potreban yam je odgovarajuCi kljuc. --SISTEM ZA PALJENJE . Dok motor radi i dok je stroboskopska lampa ukljucena i usmerena prema oznakama. Usmerite stroboskopsku lampu prema oznakama vodeCi racuna da rukom iIi lamporn ne zakaCite ventilator motora. ZakreCite razv()dllik (3) dok IlC poravnate awake za ra1jcnje. Po novo proverite pretpaljenje jer se prilikom zatezanja zavrtnja moze dogoditi da se razvodnik· pomeri. 12. Odvojite prikljucke stroboskopske lampe sa akumulatora iIi izvora struje. 11. SISTEM ZA PALJENJE /--\ Da bi podcsili paljcnje.j F i .

Odvojite i prikljucak iutog i ernog provodnika i kratko vezite muske polove prikljucka pre osnovnog podesavanja paljenja. Zatim izvrsite proveru paljenja. .5 lit): Iskljucite cetvoropolni prikljutak sa razvodnika paljenja. i izbrisite kad greske iz memorije kompjutera taka sto izvadite osigurac kompjutera. Pronadite elektronski kontrolni modul na sredini leve strane prednje stene. IskljuCite cetvoropolni prikljucak sa razvodnika paljenja.13. Kod vozila gde kompjuter kontrolise broj obrtaja na praznom hodu nemojte podesavati iIi odvajati ovu kontrolu. GM (Svi osim onih koji su opremljeni uredajima za ubrizgavanje goriva iIi sa MISAR-om). Odvojite vakuum erevo sa razvodnika paljenja i blokirajte ga. i ne zaboravite da izbrisete iz memorije kompjutera )kod« greske posta zavrsite sa podesavanjem paljenja. 0dvojite i blokirajte vakuum erevo pre osnovnog podesavanja paljenja. CHEVROLET SA UBRIZGA V ANJEM GORIVA. iii skinete klemu sa akumulatora iostavite ga bez napajanja za oko 10 sekundi. Deblokirajte vakuumska ereva i postavite ih na svoje mesta. PONTIAC SA UBRIZGA VANJEM GORIVA. Ovim se ukljucuje samo-testiranje i kompjuter ce obezbediti fiksno predpaljenje. Odvojite cetvoropolnij prikljucak sa 264 razvodnika paljenja da bi eliminisali kompjutersku kontrolu paljenja. Up alice se signalna lampica "Proverite motor« (Check Engine). Po proveri paljenja ponovo prikljutite cetvoropolni prikljutak. iIi skinete klemu sa akumulatora i ostavite ga bez napajanja za oko 10 sekundi. Povecajte broj obnaja motora na 1600 o/min. Posebna uputstva za kompjutersko paljenje Kod aUlOmobila koji su opremljeni kompjuterskom kontrolom paljenja moraju se preduzeti neki koraci pre nego sta se pristupi proveravanju osnovnog podesavanja pa!jenja. tako sto ce te izvaditi osigurac iii skinuti klemu sa baterije i ostaviti kompjuter bez napajanja za oko 10 sekundi. AMCIRENAULT ALLIANCE. Po pro veri paljenja ponovo prikljuCite cetvoropolni prikljucak. AMC MODELl SA SEST CILlNDARA (opremljeni Fordovim elektronskim paljenjem). Nadite prikljucak kompjutera ispod pregrade i kratko spojite prikljucke A i B. AMC MOTORI SA CETIRI CILINDRA (i GM motor Iron Duke od 2. Ovim se onemogucava kompjuterska kontrola visokonaponskog kola i zasvetlice signalna lampiea "Proverite motor« (Check Engine). i izbrisite kod greske iz memorije kompjutera tako sto izvadite osigurac kompjutera. Ovim se onemogucava kampjuterska kontrola visokanaponskog kola i zasvetlice signalna lam pica "Prove rite motor« (Check Engine).

FORD SA EEC-I & EEC-IL Potralite kompjuter i izvadite iz njega programski sklop (iskljucite ga). Zatim izvrsite osnovno podesavanje pretpaljenja. ruiicasti provodnik sa svetlozelenim prikljuckom se nalazi na zadnjoj desnoj strani motora u blizini razvodnika. godine. Potom ponava pakrenite motor i proverite opet paljenje. Kompjuter se nalazi ispod odeljka za Nadite ga ina snopu prikljucnih kablava se nalazi ljubicasti provodnik pricvrscen pomocu izolir trake. OLDSMOBILE MODEL 1977. jer time se maze unistiti kompjuter. Izvrsite pocetnu proveru paljenja. SA MISAROM (Tornado). Na modelima Seville i Eldorado iz 1980. nalazi sa leve strane motora za prazan hod) a II zadnjem delu motornog prost ora kod modela 1982-1983. Povezite ga sa masom i pakrenite motor. Da bi se na ovom motom podesilo paljenje mora se premestiti senzor koji se nalazi na prednjem kraju motora.CADILLAC SA UBRIZGA V ANJEM GORIV A. CHRYSLER (sa kompjuterskom kontrolom pretpaljenja). FORD SA EEC-IIL Potralite kompjuter i \i i I! . ugasite motor i premestite senzor. pretpaljenje se povecava. Ovim sesprecava tako da se potom moze izvrsiti osnovno podesavanje paljenja. u blizini remenice na radilici. godine.::1 . UpaliCe se kontrolna Jampica sa porukom »oProverite motor« (Check Engine). Ako senzar pomerate u obrnutom smeru. Ni u kom sIucaju ne povezujte taj prikljucak sa masom kod bilo kog modela Cadillac-a proizvedenog posle 1980. koji nije prikljucen. ! I \ ! j SISTEM ZA PALJENJE I -. Nadite ruzicasti provodnik sa svetlo zelenim prikljuckom i iskljucite gao Prikljucak se kod modela 1981. pomocu produlnog kabla poveiite prekidac na leptiru karburatara sa masom. Ovaj prikljucak u normalnom radu nema funkciju i sluzi sarno za pomenutu svrhu. Pre nega sta izvrsite proveru paljenja. . Ovo uradite pre nego sto pakrenete motor. i mora se povezati sa masom pre nego pristupite proveri paljenja. Ovim se sprecava kompjuterska kontrola pretpaljenja.( -f -. godine. Ako seozar pomerate u smeru obrtanja remenice time smanjujete pretpaljenje. I .

motor radi na praznom nodu a vakum. Zatim izvrsite osnovno pOdesavanje pretpaljenja. IskljuCite kasnije paljenje vadenjem prikljueka sa crnim i zutirn provodnikom i kratkim spajanjem dva muska prikljucka. 265 SISTEM ZA PALJENJE FORD SA Meu. Prikljucite voltmetar na prikljueak br 4 sestopolne dijagnostieke prikljuenice i na pozitivan pol baterije. tako da se v<lrnica nn sveCici javlja ranije. Posto se broj obrtaja i opterecenje motara menjaju. U tom trenutku taeka paljenja ce biti izmeou 27 i 33 stepena.to su vakuumski uredaj i centrifugalni regulator paljenja. Modul za paljenje ima ugradenu funkciju za vracanje paljenja unazad. Potom mozete izvrsiti osnovno podesavanje. . Osnovno pOdesavanje pretpaljenja obezbeduje pravilno paljenje sarno pri jednom broju obrtaja.000 o/min. Sac. je poveb. Zatim kratko spojite prikljucke 2 is. Voltmetar ce dva puta zapulsirati i broj obrtaja motora ce se poveeati na·2. Pustite da motor radi u praznom hodu i pomocu ruene vakuum pumpe napravite vakuum od najmanje 500 mm na (jasno obeleienom) ventilacionom otvoru na senzoru za merenje razlike u pritisku izmedu spoljne sredine i usisne grane. menjaju se i zahtevi za pretpaljenjem. J! / \. neophodno je da svaka sve¢ica pali smesu u tacno odredenom trenutku. u razvodnik se ugraauju dva uredaja koja kontrolisu paljenje pri razliCitim uslovima opterecenja i pri raznim brzinama . Da bi se postigao maksimum efikasnosti motora. Broj obrtaja praznog hoda motora ce se poveeati (kompjuter aktivira leptir).'ite gal. izvadite iz njega programski sklop (iskljui. I oa krnju. Da bi se dobio najveCi koeficijent iskoriscenja neophodno je da ova dva uredaja rade pravilno../ \\ } \\\. Ugao pretpaljenja pri povecanom bwju obrtaja biee 27 do 33 stepena. " \ . Igla meraea vakuuma mora dva do cetiri puta poskoCiti pokazujuCi time da kompjuter prelazi u samodijagnostiku.ekajte oko 15 sekundi i zatimizjednaCite pritisak. pri 2000 o/min rade i ccntrifugalni i vakumski regulator paljen]a. Na slid u sredini broj ObflJja mOIOw. Ovim cete prebaciti kompjuter u samodijagnostiku pri eemu motor radi na praznom hodu. Ako motor automobila treba da radi efikasno pri svim brzinama i pri svakom opterecenju.n na 1000 o/min i centrifugalni regulator fadi. na slid desno.11' \\ 1/ \ ='J Na slid leva. 1z tih razloga provera rada ova dva uredaja treba da budu ukljueena u svaku proceduru podesavanja motora.ki regulator pa!jcnja je iskljucen tako da nema ni vakuumske ni centrifugalne regulacije paljenja. FORD SA EEC-IV. IIi ukljuCite samodijagnostiku kompjutera tako sto cete ugraditi merae vakuuma izmedu invertnog ventila·i solenoida invertnog ventila na desnom unutrasnjem blatobranu.

Proverite polozaj oznake 'za paljenje pomocu stroboskopske lampe. -1. na prethodno opisan natin. Na nekim uvoznim vozilima . Ako ste dobili prethodno opisane rezultate to znati da vakuumski regulator paljenja pravilno funkcionise.naprimer kod Opela . veravatno se ploca platinske dugmadi zaglavila u kuCistu razvodnika. iii je oslabila povratna opruga vakuumskog regulatora. Ako problem nije u tome onda je vakuumski regulator predtaljenja neispravan i mora se zameniti. Posmatrajte polozaj oznaka dok ih osvetljavate pomocu stroboskopske lampe. Specifiena vrednos! broja obrtaja motora pri kom poCinje mehanicka regulacija paljenja lezi u veoma sirokom opsegu. Pre nega sto pokrenete motor. 2. Dok motor ravnomerno radi pri povecanom praznom hodu (najmanje 1500 a/min) odvojite i prikljuCite crevQ za vakuum na razvodnik. potrebno je proveriti jos jedan vazan mehanizam za podesavanje paljenja . 266 4. Pogledajte odeljak "Vakuumski regulator paljenja« u ovom poglavlju. Popravite razvodnik paljenja odnosno vakuumski regulator paljenja ako je potrebno. gde je prikazana procedura zamene. prikljuccima.Provera vakuumskog regulatora Provera fada vakuumskog regulatora vrsi se na sledeCi naCin. proverite da Ii se vakuum ne gubi na .centrifugalni regulator. a zatim se vratila u polozaj gde je bila kada ste je proveravali pre dodavanja gasa. Ako oznaka paljenja ne promeni polozaj. Kao sledece. i da Ii je creva za vakuum celo. Smanjenje vakuuma omogueuje povratnoj opruzi u vakuumskom regulatoru da vrati ploeu plat inske dugmadi u razvodniku na kasnije paljenje. koji reaguje pri promeni opterecenja pod kojim radi motor. mehanieki regulator reaguje na braj obrtaja motora. Zamenite crevo aka je neispravno. Primeticete da se oznaka pomerila za nekoliko stepeni ispred gomje mrtve tacke. Centrifugalni mehanicki regulator paljenja Za razliku od vakuumskog regulatora paljenja. a prema proceduri koja je prikazana u prethodnom odeljku. Napomena: Ako nije doslo do povecanja ugla pretpaljenja.centrifugalna mehanicka regulacija pacinje vee kod 150 o/min. 3. Sada dodajte gas pomeranjem po luge gasa iz motomog prostora. Proverite osnovno paljenje kako biste bili sigurni da je pravilno podeseno. Ovo se desava zbag naglog pada vakuuma u usisnoj grani kada se doda gas. Aka to nije moguce neka neko sedi u kolima i nagio pritisne i pusti pedalu gasa: Videeete da je oznaka dosla na gotovo isto mesto gde je bila po pocetnom podesavanju. prikljuCite stroboskopsku lampu i odvojite crevo za vakuum sa vakuumskog regulatora na razvodniku paljenja. Kod najveceg broja automobila mehanieka .

.. Ustinite prstima crevo (iii ereva) za vakuumski . U takvim usiovima potrebno je dodatno povecanje ugla pre'tpaljenja da bi motor mogao efikasno da radi. povlaCi se navise.kog rcgulmora {y. a membrana deluje na polugu vakum.. Razvodna rutica koja se prievrscuje na osovinu razvodnika pomocll dva zavrtnja. kada vakuum u usisnoj grani padne. i to pretpaljenje se obezbeduje pomocu vakuumskog regulatora paljenja koji se nalazi na razvodniku (centrifugalni regulator paljenja je obraden u drugom delu ovog poglavlja). Dok motor ne radi skinite kapu razvodnika. Zbog toga sto se broj obrtaja poveeava ostaje manje vremena za takt eksplozije. Veliki vakuum u usisnoj grani. 3.Kada vakuumski regulator paljenja radi. on zakrece nosecu ploeu platinske dugmadi za nekoliko stepeni.---------. na sledeCi nacin. Provera rada vakuurnskog reguIatora paljenja Rad vakuumskog regulatora paljenja se moze proveriti i bez stroboskopske lampe. Ovo je momenat kada stupa u ~ I SISTEM ZA PALJENJE Pri malom gasu (pri niskom broju obrtaja motora) u usisnoj grani se stvara veliki vakuum i pritom u cilindre dolazi manja kolicina smese vazduha i goriva. Vakuumski regulator paljenja ima povratnu oprugu koja omogucuje da se noseca plata platinske dugmadi vrati u normalan polozaj kada nema uticaja vakuuma motora_ To se desava pri naglom ubrzanju iIi kada motor ne radi.. a aka se navlaci na oSQvinu. skida se pornocu odvijaca. na naCin opisan odeljku »Razvodnik paljenja« 2. paljenje mora da nastupi ranije u toku takta sabijanja. Uklonite razvodnu ruCicu.. potrebno je dodatno povecanje ugla pretpaljenja kako bi se prihvatila bogatija smesa goriva i vazduha. regulator paljenja (1) jc pricvrscen na razvodnik. Stoga varnica mora da skoci ranije i da omoguCi efikasno sagorevanje smese .regulacija pocinje negde oko 1000 o/min. Mehanicki uredaj za regulaciju paljenja reaguje pri ubrzanju i pri vecem broju obrtaja motora.. Obzirom da je vreme koje preostaje za sagorevanje kratko. koji nastaje pri putnim brzinama. povecanje pretpaljenja koje obezbeduje vakuumski regulator nije dovoljno.. Da bi se postigao maksimum snage i najmanja potrosnja goriva pri delimicno otvorenom leptiru za gas. isto tako zahteva dodatno povecanje ugla pretpaljenja. 1. koja Z<lkrecc nosecu ploeu dugmadi (3) mcnjajuCi prilom ugno p<lljcnja. Tokom ubrzavanja. 268 ----. i time povecava pretpaljenje kako bi motor magao da zadovolji zahtevima opterecenja. 4.iljenja (2). Pomerite mehanizam ploce platinskih dugmadi u razvodniku u suprotnom smeru ad dejstva opruge i zadrzite ga u tom polozaju.

Uklonite blokadu vakuumskog creva i prikljucite ga na razvodnik paljenja. Mehanizam se u toj situaciji mora malo vratiti i zadrzati u tom polozaju. U osnovi vakuumska i mehanicka regulacija su tako uklopljene da daju mnogo veee poveeanje ugla pretpaljenja nego svaki od ovih sistema pojedinatno. U tom trenutku se ploca platinskih dugmadi mora vratiti u pocetni polozaj. Aka se ne zadrzava. Ugradite razvodnu rucicu. Bez obzira sto vakuumski regulator porn era kompletan mehanizam ploce platinskih dugmadi. I kod ovog ispitivanja moze yam biti potreban pomoenik. Ukoliko ovo vracanje izostane. 5. Popustite mehanizam ploce platinske dugmadi vodeci raeuna da crevo ostane ustinuto (blokirano). 4. a na nacin kako je ranije opisana U ovom odeljku. to znaci da vakuumski regulator propusta i da ga morate zameniti. 7. Odvojite i prikljucak sa prvog cilindra. 6. 5. predite na odeljak . mora se zameniti vakuumski uredaj zbog toga sto povratna opruga ploee platinskih dugmadi zaglavljuje. 6. Ako mehanicki centrifugalni regulator paljenja pravilno radi onda ce se pretpaljenje povecati (povecava se sa povecanjem broja obrtaja motora) tim broj obrtaja motora prede 1000 o/min. Naponi'ena: Ukoliko ste dosE do zakljueka da se vakuumski regulator paljenja mora menjati. 8. Pokrenite motor i poveeajte broj obrtaja posmatrajuCi oznake. Odvojite stroboskopsku lampu od baterije iIi od izvora napajanja. PrikljuCite stroboskopsku lampu pre nego sto pokrenete motor. 3.Zamena vakuumskog regu!atora paljenja{( u ovom poglavlju. Ako se to ne dogodi to znati da je uredaj u kvaru i potrebna je pomoe profesionalca da se izvrsi popravka. Efekti vakuumskog i mehanickog regulatora paljenja su kumulativni. Oznake koje posmatrate treba da pocnu da se pomeraju kada se promeni broj obrtaja motora. Traienje kvara Problemi koji mogu nastati zbog preteranog . i I I dejstvo mehanicki regulator. mehanicka regulacija ipak moze da se realizuje. U gasi te motor.uredaj. Ugradite kapu razvodnika palj"enja. Odvojite crevo vakuumskog regulatora.l ». Predite na odeljak "Zamena vakuumskog regulatora paljenja« u ovom poglavlju. 1. U daljem tekstu je prikazana provera mehanickog regulatora pretpaljenja. Odvojite vakuum crevo sa razvodnika paljenja i blokirajte ga kako bi se eliminisao uticaj vakuumske regulacije tokom ovog ispitivanja. U pitanju je crevo koje povezuje usisnu granu sa vakuumskim regulatorom paljenja. 2.

pogresno prikljuceno crevo vakuuma. Problemi koji mogu nastati zbog kasnog paljenja su sledeCi. pogresno L ----SISTEM ZA PALJENJE postavljen prikljucak vakuumskog regulatora na razvodnik (kod veCine motora vakuum ne treba da se dobija na razvodniku pri radu motora u praznom hodu). • Povecana potrosnja goriva • Gubitak snage motora • Tesko pokretanje (startovanje) motora RazIo"zi zbog kojih dolazi do kasnog paljenja su: pogreSno osnovno podesavanje pretpaljenja.povecanja ugla pretpaljenja su sledeCi. pogresno osnovno podesavanje pretpaljenja. Da bi se to postiglo U razvodniku paljenja postoje dva uredaja koja kontrolisu trenutak paljenja pod raznim opterecenjima i pri raznim brojevima obrtaja motora . Posto se braj obrtaja motora i opterecenje menjaju. tegovi centrifugalnog mehanizma zagiavili u »spoljnom« polozaju. tegovi centrifugalnog regulatora zaglavljuju.to su vakuumski i centrifugalni regulatori paljenja. slomljena iIi slaba opruga u mehanizmu centrifugalnog regulatora. neispravan vakuumski prigusni ventil. vakuumski prekidac tecnosti za hladenje iIi solenoid u liniji vakuumskog mehanizma. ploCa platinske dugmadi zaglavljuje u kuCistu razvodnika. . vakuumski prekidac tecnosti za hladenje iIi solenoid koji sprecava da vakullm dode do razvodnika u llslovima putne voznje. membrana vakuumskog regulatora iIi vakuumsko crevo propustaju. zacepljen iIi neispravan vakuumski prigusni ventil. Vakuumski regulator paljenja Ala! i ma!erijal II Odvijac II Klesta • Vakuumski regulator paljenja A ko motor automobila treba efikasno da radi pri svim brzinama i pri svakom opterecenju) onda je neophodno da se na svakoj svecici pravovremeno javi varnica. onda se i trenutak paljenja mora menjati. • Detonacija (ostar iIi metalni zvuk pri ubrzanju iIi kada je motor pod opterecenjem) • Pregrevanje • Motor nastavlja da radi posle iskljucivanja glavnog prekidaca (dizelovanje) • Pregorevaju ventili (preveliko pretpaljenje pri visokom braju obrtaja) • Tesko pokretanje (startovanje) motora Razlozi zbog kojih nastaje preveliko pretpaljenje su: . Podesavanjem paljenja se osigurava pravovremeno paljenje sarno pri jednom braju obrtaja.

4. Medutim sam kompjuter elektronskim putem poveeava ugao pretpaljenja na bazi podataka kaje dobija od vakuumskog senzora koji se nalazi na usisnoj gram. 2. / I Mchnniznm cemrifugninog regulator. Uklonite kapu mzvodnika i razyodnu ruCicu prema opisu iz odeljka »Razvodnik paljenja« u ovom poglavlju. Ako je kod vas taj slucaj. Ona obavlja isti zadatak kao i mehanicka vakuumska membrana na razvodniku paljenja. postupite prema sledeeoj proceduri. (iIi creva) vakuuma koja su prikljucena na vakuumski regulator paljenja. ceo sklop se mora otpustiti da bi se poluga odvojila (pogledajte tacku 5). Ova creva se jednostavno svuku. osim sto kompjuter elektronskim putClll podesava paljenje. i time penzuje promene vakuuma motara. Napomena: Ako ste u ovom trenutku zavrsili sa proverom rada. i u tom slucaju bite vam potreban odvijac odnosno klesta da oslobodite polugu.: siluacijn kada sc 050vina razvadnika (l) nc dovoljno . 3. u razvodniku nema vakuumskog mehanizma paljenja. Ugradite novi vakuumski regulator palienja sledeei tacke od 2 do 5 obrnutim redosledom.i. Nll gomjaj slici .) puljen]". poluga ie povezana sa plocom platinskih dugmadi preko zavrtnja sa urezom iIi opruznog osiguraca. Skinite ih pomoeu odvijaca. Skinite zavrtnje koje drte vakuumski regulator na razvodniku. Odvojite polugu vakuumskog regulatora palienja.267 Napomena: Kod veeine motora opremljenih kompjuterskom kontrolom. Obicno se ovaj reguiator pricvrscuje pomocu dva zavrtnja. SISTEM ZA PALJENJE Centrifugalni regulator paljenja U uvodu ovog poglavlja objasnili smo kako primarni i sekundarni sistem rade zajedno kao bi proizveli visoki napon koji je dovoljno jnk da / . Obezbedite ispravan dec za zamenu iz prodavnice rezervnih delova. 6. Kod drugih tip ova automobila poluga je sarno postavljena u urez. Odvojite creve. Ova poluga povezuje vakuurnski regulator sa plocom platinskih dugmadi u razvodniku. Kod Chrysler-ovih motora sa elektronskom kontrolom varnice vakuumska membrana se nalazi u samom kompjuteru. 5. Kod nekih automobila ova. 1. svi pomenuti delovi su vee uklonjeni. " " Zarnena vakuumskog regulatora paljenja Ako ste zakljucili da morate da zamenite vakuumski regulator paljenja.

razvodnik paljenja. Centrifugalni regulator paljenja. S obzirom da su neki motori konstruisani tako da rade u sirokom opsegu broja obrtaja i uslovima opterecenja.nosac platinskih dugmadi. (2) kUciste. Oqa ova mehanizma su ugradena u. (4) centrifugalni regulator paljenja. (8) kondcm:alOr. Vakuumski regulator paljenja je vrlo osetljiv na promene vakuuma U llsisnoj grani i povezan je sa plocom u razvodniku. (3) vakumski rcgul<l.lK sa zupcimu. razlicite uslove. (2) kuciStc. (5) to(. je integralni sklop koji je u radu pod naponom opruge i pod dejstvom ! I I j = I I . Vakuumski i centrifugalni odnosno mehanicki. (1) o$Qvina.\ " .tor paJjenja. i predstavljaju radne de love sistema paljenja iii podesavanja paljenja. regulatori paljenja rade zajedno kako bi omoguCili vecu elasticnost u odredivanju trenutka paljenja. (9) razvodna i (10) knpa razvodniku. 269 SISTEM ZA PALJENJE @---l 0---1 f----CD Glavni delovi konvencionainog razvodnika sa platinskim dtlgrnadima. I II Alat i materijal • Odvijac trifugalne sile. koji je radni dec osovine razvodnika. [. (5) bregovi. iii na 270 I.oviuc razvodnika dovoljno velikn dn st! legovi pokrcnu pod ulicajcrn ccntrifugalnc sileo ida istcgllu oprugc (4). (7) platinska dugmad.ve!ikom brzinom aa savladn silu opnlgc (2) i pOlisnc regove (3). Na donjoj slid prikazana je kada jc brzinn obrlanja Q. Centrifugalni regulator paljenja je vrio osetljiv na promene broja obrtaja motora. (6) plata . trenutak paljenja se mora menjati da bi zadovoljio ovakve. I 1 1 -. I I. upali smesu goriva i vazduha u motom. U .II/J I ® Tranzistorski razvodnik paljenja bez piatinskih dugmadi. na kojoj se nalaze platinska dugmad iii namotaji davaca. (6) razvodna rutica i (7) bpa_razvounika. (I) osovina. (4) sklap namotaja davaca. (3) vakuumski regulator paljenja..

Otpustite razvodnu rucicu. ovaj regulator je postavljen iii ispod iii iznad sklopa plocenosaca platinskih dugmadi. centrifugalni regulator paljenja je postavljen iznad ploce platinskih dugmadi. Medutim potpuno sakupljanje tegoya ne nastaje pri 1000 o/min. Ako je razvodna [ucica u razvodniku vaseg automobila pricvTscena pomoeu zavrtnja. Ova mala pomeranja SU uzeta u abzir prilikom pocetnog podesavanja motora i to se ne odrazava na osnovno podesavanje paljenja. Mehanicke osobine centrifugalnih tegova se mogu vrlo lako ispitati . 2. 1. a preko njega i bregove. Kompletan povracaj tegova nastaje pri oko 800 o/min. Sa daljim poveeanjem broja obrtaja. koja nastaje kao posledica brzine ooctanja osovine razvodnika potiskuje ih na spoljnu stranu. Kada broj obrtaja motora opada centrifugalna sila koja deluje na tegove se smanjuje. Pri broju obrtaja do 1000 o/min tegovi su skupljeni silom opruga. Uhvatite razvodnu rucicu i lagano je okreCite u smeru kretanja kazaljke na satu. Skinite kapu razvodnika. bez obzira da Ii je ovaj mehanizam postavljen iznad iii ispod ploce platinskih dugmadi njegova funkcija je ista. Pogledajtc odeljak »Razvodnik paljenja« u ovoin poglavlju. Ovaj mehanizam se sastoji od dva tega i dye opruge.. Pri brojevima obrtaja motora od preko 1000 centrifugalni tegovi nadvladavaju silu opruga i potinju da se sire. SISTEM ZA PAbJENJE kada je sirenje tegova pocelo. ili aka se odvija sporo. . Ako vracanje izostane. Medutim i tu postoji neko malo pocetno pokretanje tegova. Ona se mora vratiti u prvobitan poloZaj pod uticajem opruga. tegoYi nastavljaju da se sire sve dok ne dostignu krajnji spoljni polozaj. Ovo pomeranje unapred izaziva ranije indukovanje napona u namotajima. anda se mehanizam centrifugalnog regulatora mora zameniti. Dok se tegoyi kreeu u tom smeru. odnosno u tacki JL . opruge pocinju da skupljaju tegove. Centrifugalna sila. Centrifugalni regulator paljenja je povezan sa jedne strane na gornji deo osovine razvodnika. Medutim. ona obree centrifugalni regulator.zavisnosti od konstrukcije razvodnika. 3. Kada se tegoyi kreeu ad centra ka periferiji. onda nastaje ranije paljenje (pretpaljenje). I· . a time i nastaje i kasnije paljenje. na kome se nalaze bregovi koji otvaraju i zatvaraju platinsku dugmad i time se uspostavlja iii prekida primarno kolo za paljenje. a time i raniji trenutak paljenja. oni pritom potiskuju bregove unapred u odnosu na osovinu razvodnika. Ako se razvodna fucica navlaCi na osovinu razvodnika. mehanizam centrifugalnog regulatora je postavljen ispod ploce platinskih dugmad.'. Taj posao mora da obavi kvalifikovano lice. Kada osovina razvodnika rotira.

koja ga I t . (1) regulator.ieana cetka • Krpe • Rastvarac za cistenje. Ovo magnetno polje deluje kao provodnik u rnomentu prekidanja. Pogledajte na slikama kako izgleda razyodnik paljenja i onda eete ga bez teskoea prepoznati na motaru. r! . Ovaj visoki napon prolazi kroz sekundarni provodnik bobine ka kapi razvodnika i razvodnoj fUCici.. i visestruko povecava napoo u bobini. Tom prilikom se u sekundarnim namotajima bobine indukuje visoki napon. u pravom trenutku razvodi struju visokog napona na svaku sveCicu.Ostali nacini ispitivanja mehanizama vakuumskog i centrifugalnog regulatora paljenja prikazane Sil U odeljku »Podesavanje motora«.lijt:nja kod forda. u bobini se stvara magnetno 272 polje i oko primarnih i oko sekundarnih namotaja.. izvora elektricne energije (akumulatora iIi sistema za punjenje) i bobine tako da se primarni namotaji bobine napajaju elektrienom strujom u prekidima. (5) c!d:lronski modul. Kad radi pravilno. kao sto mu sarno ime govori. na V6 i V8 motorima razvodnik se nalazi na prednjoj iIi na zadnjoj strani motora. Kod svih motora razvodnik i bobina su ugradeni blizu jedno drugom. Posto struja teee kroz prim arne namotaje. ' .'>il. (2) davac impul... Kada su platinska dugmad u razvodniku zatvorena primarno kola je zatvoreno i struja teee kroz primarne namotaje bobine. (6) kuCislC i {7j vakuumski regulator. Kada su platinska dugmad otvorena primarno kolo se prekida i magnetno polje nestaje. (3) (4) . • Unutrasnji proyodnici razvodnika paljenja • Razvodna rutica • Kapa razvodnika paljenja R azvodnik paljenja.klop senwra. U zavisnosti od tipa metcTa vaseg automobila razvodnik se maze nalaziti na nckoliko mesta. On prekida i uspostavlja primarno kolo izmedu 271 SISTEM ZA PALJENJE ® Razvodnik dcktronskog p. Na nekim cetvorocilindricnim i sestocilindricnim linijskim motorima razyodnik se nalazi na boku motora. paliel'lja Alat i materijal • Odvrtac • Viljuskasti kljuceyi • Mala ... sa suprotne strane od karburatora. razyodnik u sebi kombinuje rad primarnog (niskonaponskog) i sekundarnog (visokonaponskog) kola sistema za paljenje. Ovo prekidanje se postiie otvaranjem i zatvaranjem platinskih dugmadi u razvodniku.

Os tali delovi se razlikuju. Kada vracate kapu na razvodnik. Kapa razvodnika je postavljena na vrh razvodnika paljenja. razvodnik mora da obezbedi pravovremeno nastajanje varnice na elektrodama sveCice. bregovi iIi davae. ove kopce drze kapu razvodnika. Pri postavljanju kape razvodnika ucinite isto. Ako je kapa razvodnika pricvrscena pomocu opruznih kopci. u smeru kretanja kazaljke na satu iIi u suprotnom smeru. osovina i kuCiste. Centrifugaini regulator paJjenja kontrolise trenutak praznjenja visokog napona u skladu sa zahtevima broja oqrtaja motora. Kapa razvodnika. izbacite ih iz leiista na kapi pomoeu odvijaca. Ako je kapa razvodnika pricvrseena pomoeu navojnih kopci. odvite ih odvijacem za 1/2 kruga. a cetiri. Kapa razvodnika se pricvrscuje na kUClste razvodnika pomocu navojnih kopi'i iIi pomoeu opruznih kopci.t ~ . Na taj nacin eete osloboditi kapu od kuCista razvodSISTEM ZA PALJENJE nika. To je dec do Cijeg centralnog prikIjueka vodi jedan provodnik sa bobine. iIi dve kopte u obliku opruge koje su vezane za kuCiste razvodnika ispod kape. Tamo ce se nalaziti iIi dva zavrtnja sa urezom na glavi (kod nekih elektrsmskih sistema za paljenje i cetiri) jedan naspram drugog. Na taj naein eete osloboditi kapu od kuCista razvodnika. i zavise od toga da Ii je u pitanju sistem sa piatinskom dugmadi iii elektronski sistem za paljenje. prenosi na prikljucke (stubice) u kapi razvodnika. Ako pogledate kapu razvodnika odozgo videcete na koji naCin je pricvrscena. koji su ugradeni na i u razvodnik paljenja. pritiskujuCi pritom odvijacem nanize. Ova vremenska sinhronizacija je veoma vazna . sest iIi osam provodnika (u zavisnosti od broja cilindara motora) vode sa prikljueaka rasporedenih oko centralnog prikljucka. Osim sto kombinuje rad primarnog i sekundarnog elektricnog sistema. a na donjoj strani kape po obodu. Trenutak paljenja motora biee detaljno obraden u drugom odeljku ovog poglavlja. Odatle se napon vodi putem provodnika sekundarnog kola do sveCica gde se sekundarno kolo zatvara preko varnice n ~ elekrodama sveCica. yakuumski regulator paljenja kontrolise praznjenja visokog napona u skladu sa zahtevima optereeenja motora.ana omogucava postizanje zeljene snage i brzine. rucica i provodnici sekundarnog kola pravovremeno i po tacnom redosledu provode visoki napon do sveCica. sarno obrnutim redosledom. razvodna ruCica. Prakticno to se postize pomoeu vakuumskog i centrifugalnog regulatora paljenja. postavite je odozgo na kuCiste razvodnika i vratite kopce . Osnovni delovi razvodnika paljenja su kapa.tako sto se ubace u proreze i kanale na njenom donjem delu.

. Naspram. kao na primer tdko pokretanje. Pogledajte o(1eljak »Servisiranje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za napajanje gorivom«. Obratite paznju da Ii su metalni stubiei nagoreli. Provera razvodnika paljenja Ako imate probleme sa performansama motora. Proverite spoljnu stranu kape. dOl nema tragova grafitll (3) i pukotina (4). Mesto od koga se pocinje sa trazenjem uzroka problema je razvodnik paljenja. Napomena: Ovo mozda neee biti potrebno kod automobila gde je razvodnik paljenja pristupacm. Preko tog dugmeta razvodna meica ostvaruje kontakt sa kapom razvodnika. Njegov rad se proverava na sledeCi nacin.njcm zakrctnih kopci (1) za II? kruga odvijaca (2). vrlo pazljivo proverite da Ii ima pukotina oko stubica prikljucaka za provodnike. priiikom proverc :. centralnog kabla nalazi se erno grafitno »dugme«. 4. U nckim sillcajcvima kapa razvodnika je pricvrscena pomotu opruznih kopCi koje 5C oslobildaju pomocu odvijilCa. 7. 2. Uklonite kapu razvodnika prema prethodno datim instrukcijama. Ovi kablovi moraju Qiti dovoljno dugacki da omoguee da okrenete kapu razvodnika i' da je pogledate sa unutrasnje strane. UoCite razvodnik paljenja na naCin kojije vee opisan u ovom poglavlju. Isto tako. Proverite i sa unutrasnje i sa spoljne strane da Ii ima tragova grafita na kapi razvodnika. Napomena:. 3. morate ugraditi nevu kapu razvodnika.:lal1ja potiskivanjem i oort:l. a sa unutrasnje strane stubiCi). Aka uoCite bilo koju od pomenutih stvari. Naspram svakog od kabla nalazi se po jedan metaini stubie (na spoljnoj strani kape naiaze se prikljucci. 8. Okrenite kapu i pogledajte je sa unutrasnje strane.mutrasnjoSli kape razvodnib obrlllite paznju da melalni slubiCi {I) nisu nagarcli. sIabo ubrzanje i slicno. Pregledajte unutrasnju stranu kape razvodnika. uzrok maze biti sis tern za paljenje. Za obavljanje ave operacije potrebna je vrlo mala sila. Napo* . da Ii je grafitno dugme pohabano. nemiran rad.rukom. Obratite paznju da Ii ima pukotina iIi drugih znakova ostecenja na kapi razvodnika. 6. U ovorn trenutku nije potrebno uklanjati visokonaponske kablove sa prikljucaka na kapi razvodnika. 1. Uklonite kuCiSte filtera za yazduh. i da Ii ima pukotina iIi drugih ostecenja. da ccntra!ni grafitni kontakt (2) nije pohaban. 273 'e SISTEM ZA PALJENJE 274 I . ::----0 U nckim s!u¢ajevima bpa razl'odl1ib se u!. Ovi tragovi se javljaju kao erne linije koje vode od prikljucnog stubica provodnika iii ad metalnog stubica. 5.

i t Id i Obratite paznju da Ii i'rna kablova sa pohabanom izolacijorn. Provodnici kalerna senzora su kod veCine razvodnika vrlo osetljivi. Ugradite ruCicu razvodnika. Ona mora cvrsto da stoji u razvodniku. Polomicete je. ulja iIi masti. Ako su provodnici koji povezuju davae osteceni. Pazljivo ispitajte da Ii su ovi provodnici labavi i prornrdajte svaki da vidite da Ii su dobro povezani i da Ii su u dobrom stanju. mora se zarneniti ceo skJop davaca. 9. Aka ste pregledom utvrdili da je razvodnik u dobrom stanju. Proverite sve kablove i/ili sve prikljucke kablova koji se nalaze u razvoelniku paljenja. Ako je 'osavina labava. Pogledajte odeljak »Uklanjanje i postavljanje razvodnika paljenja«. Aka je pricvrscena pornocu dva zavrtnja. :1 ! I . i labavih prikljucaka. Zategnite zavrtnje pornocu odvijaca. Ako nadete bilo koje od opisanih ostecenja moracete da zamenite razvodnu rucicu sa navorn. odnosno namotaje davaca razvodnika. Ona je pricvrscena na osovinu pornocll dva zavrtnja ih pomocu odvijaca). to se vrsi tek kasnije. 11. otpusteni iIi prekinuti. naprslina iIi tragova drugih ostecenja na metalnom jezicku koji se nalazi na vrhu razvodne ruCice.ku. postavite je na centralnu osovinu. Obratite paznju da Ii ima tragova grafita. Na osovini se nalaze cetvrtasti i okrugli ispusti koji se uklapaju u cetvnasti odnosno okrugli otvor na prirubnici razvodne ruCice. Pomerajte prstima centralnu osovinu razvodnika. 12. . maTate zameniti. 16. 10. 13. predite na sledecu ta(. i cesto se ostete zbog savijanja koje nastaje kada vakuumski regulator paljenja zakrece kalem davaca radi dobijanja veceg ugla pretpaljenja. Moraju biti Cisti i dobra pricvrsceni.mena: los uvek ne odvajajte bilo koji ad kablova sa kape razvodnika. korozije. Proverite cia Ii ima tragova rde. ili ako treba da zamenite neke ad neispravnih delova. iIi je jednostavno naVllcena na osovinu (podignite je sa osovine rukom). Pregledajte platinsku dugmad. 14. Ako na kapi i rucici ne nadete nikakve tragove ostecenja. razvadnik. oCistite ih' pomocu Ciste krpe natopljene nekim rastvaracem. Ne postavljajte rucicu na silu. Pregledajte razvodnu ruCicu koja se nalazi na vrhu eentralne osovine i vidljiva je kada se ukloni kapa razvodnika. 15. Pogledajte razvodnik. na primer alkoholom. OCistite unutrasnjost razvodnika Cistom krpom koja je natopljena rastvaracem.

Da biste to proverili uradite sledece.Aka se [utica sarno nav!aci na centralnu 050viou razvodoika." .lljU. pogledajte u kom polozaju se nalazi zaravnjena strana osovine. Zamena kape razvodnika paljenja . 4. Rukom izvucite kabl iz prikIjueka na kapi razvodnika. Korozija se javIja u vidu. Postavite kapu razvodnika prema uputstvu koje je dato u" ovom odeljku. Provera pojave korozije I ~ I ~ Ako ste prilikorn pregleda konstatovali da je neki ~ ad kablova u kapi razvodnika otpusten. i \ Kod drugc vrslc razvodnika razvodna rutica je pricY[scena pomocu zavnnjcva koji sc moraju odvmuti da bi se razvodna ruCica skinula. zameni'" kapu razvodnika. Raevodrw weicn sc moze posta viIi na svojc mesto sarno u odrcdcnum P010l. Gurnite kabl u prikljueni stubii' na kapi razvodnika." . kod stitnika. Napomena: Kablovi sveCice (sekundarno kolo paljenja) koji su postavljeni u prikljucke na kapi razvodnika moraju biti do kraja ugurani u prikljucke. U tom slucaju ih jednostavno gurnite u prikljucak u kapi razvodnika. I U ovom slucaju [utica se moze posta viti oa osovinu sarno u jedan odreden polozaj. Uklonite tragove korozije pomoi'u male iieane cetke. taka sto provodnik iscupate drZeci ga za kraj. Kablovi su pricvrsceni u stubastom prikljucku kape razvodnika taka sto se prikljucni kraj provodnika blagom silorn upire u stubasti prikljucak." ~ " " " . Pogledajte u stubi" prikljueka na kapi razvodnika. Prove rite sada i ove kontakte. Ponekad se ovi spojevi olabave usled dejstva vibracija motora. Ne postavljajte kapu ako treba da je zamenite. sarno obrnutim redosledom. Isto tako vodite racuna da gumeni stitnici pokrivaju spoj na sveCicama i na prikljuccima kape razvodnika. Da biste odvojiIi kablove morate ih uhvatiti sa donje starne kape. 17. 275 SISTEM ZA PALJENJE razvodnika pojavila korozija.. 3. 2. L . stisnuti kopcu klestina i istovremeno izvuci kabl. Zamena kape prikazana je u jednom od sledeCih odeljaka. Aka nije moguce ukloniti sve tragove korozije.zelenkaste materije unutar prikljueka u stubii'u. razvodnika. Ova povrsina odgovara ravnoj strani u prirubnom otvoru ruCice.. onda II postoji mogucnost da se u prikljucku na kapi i" .SISTEM ZA PALJENJE Kod nckih razvodnika razvodna rucica S ~ skida lako 'itO so: povuce n3vise. Napomena: Kod nekih tipova motora kablovi sveCice imaju kopeu na prikljueku na kapi. 1. Ovo vazi i za kablove sveGica i bobine.

U stvari preporueuje se da se platinska dugmad. i od njega zavisi rad matara automobila. Aka i najrnanje sumnjate II svoje mogucnosti da zavrsite ovaj posao. drZeCi ih pritom za kraj kod gumenog stitnika. odmah postavljajte na novu kapu jedan po jedan kabl na odgovarajuce mesto. Napomena: Mnogi profesionaIni mehanicari menjaju i razvodnu rui'icu kada menjaju kapu razvodnika. postoje situacije kada je skidanje razvodnika neophodno. Ako je skidanje razvodnika neophodno postupite na sledeCi nacin. iii u slueaju kada se iskrivi centraIna osovina. Visokonaponski kablovi se skidaju tako sto ih povueete rukom. Medutim. NajveCi dec provera i servisiranja razvodnika se moze izvesti dok je razvodnik na motoru. Skidanje i ugradnja razvodnika paljenja R razvodnik paljenja je komplikovan mehanizam. i tako dalje. Skinite kapu razvodnika pomocu odvijaca. Alat i materijal • Odvijac • Nasadni kljueevi. Isto tako prove rite da Ii je isti proizvodac kape i rutice. Proverite da Ii rutica i kapa odgovaraju za ugradnju oa motor. kapa razvodnika i vakuumski regulator paljenja menjaju bez skidanja razvodnika paljenja. .Kapa razvodnika paljenja se menja na sledeCi naCin. To je dobra praksa. Pogledajte uputstvo dato u odeljku »Servisiranje filtera za vazduh« poglavlja »Sistem za napajanje gorivam{<. raeva i produietak • Mali kljuc • Kreda • Stezae za crevo(a) 1. bolje je da to prepustite kvalifikavanom mehanicaru u avlascenom servisu. SkidajuCi sa stare. iii zakrenite . onda morate da skinete razvodnik paljenja. 1. 2. Proverite da li ste gurnuli kabl do kraja u stubic na novoj kapi. kondenzator. Otvorite poklopac motora i uklonite kuCiste filtera Z3 vazduh. Skinite kapu razvodnika na prethodno opisan naCin. 3. Pravilan momenat paljenja posle zamene zavisi od poloiaja razvodne rucice. Posta vrsi nekoliko vainih funkcija. Na taj naCin ste sigurni da kapa i rui'ica mec1usobno odgovaraju. ria primer imate problema sa centrifugalnim regulatorom paljenja. veoma je 276 vaino da razvodnik sve vreme radi ispravno. Skidanje i pravilna zamena razvodnika paljenja nije jednostavan zadatak. 2. Postavite novu kapu na kuCiste razvodnika i pricvrstite je na prethodno opisan naCin. Ako. U zavisnosti ad naeina pricvrsCivanja.

pO'O"i i •• _______________ L novi razvod "k ova.navojne kopee za 112 kruga. I . raeve i produzetka skinite nosac kaji drii razvodnik.. Odvojite dovodno crevo (iii creva) vakuumskog regulatora paljenja svlaceei ih sa regulatora i blokirajte ih..')<oj" " "m 0'. motora. I ' 277 SISTEM ZA PALJENJE Potom skinite prikljucak sa akumulatora da bi sprecili slucajno pokretanje motora.. Skinite razvodnik. Oznaeite kredom na nekom nepomicnom delu motora pravac u korn je akrcnuta rutica.podignite ga navise. 3. = ad i I!!' (" • I f . m P... tf II SISTEM ZA P ALJENJE I Obel". Sada nosac moiete skinuti rukom. "' ""kom od . d. ova ce' yam pomoCi da pri ugradnji razvodnik paljenja astane u is tom polozaju. . . iii izbacite opruine kopce iz leiista na kapi razvodnika. 6. 7. Vratite navrtku na bobinu da je ne izgubite. Postavite nasadni kljuc na glavu tog zavrtnja 1 i okreCite ga II smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu sve dok ga ne oslobodite. Obratite painju na poloiaj razvodne ruCice.". 4. Pomocu nasadnog kljuca. To' () kredom (1) . skinite samo prikljucak (-) negativnog pola akumulatora. taka da ne mogu cia zaborave polozaj. Neki mehanicari uvek pokrenu motor tako da rueica bude u poloiaju »12 sati«. koji se u-v:'J:e u motor kad donjeg dela razvodnika paljenja. Odvojite sve elektricne kablove sa razvodnika paljenja. Pomoeu malog kljuca skinite sa bobine kabl koji je povezan sa razvodnikom paljenja. 5.. Uhvatite rukom kueiste razvodnika i . To je jedan zavrtanj. Kad nekih tipova matara jezicak razvodne ruCice se okrene ___ __ . i koji sprecava da razvodnik ispadne iz svog lezista.

za nekoliko slepeni prilikom ove operacije . trosice mnago 278 goriva i nedostajace mu ana ostrina i performanse koje treba da ima po svojoj konstrukciji. sveCica stari. ima na sebi navoj koji sluii da se sveCica uvrne u atvar oa cilindru taka da ova dva provodnika ulaze II cilindar. 9. Posta ste popravili. 8. Pregled i ugradnja svecica S veCice su >. Podesite motor po ugradnji razvodnika paljenja. Elektricitet. Pogledajte adeljak »Podesavanje paljenja« u ovom poglavlju. SveCice predstavljaju poslednju kariku u sekundarnom sistemu paljenja. odnosno kupili novi razvodnik. koji se javlja na provodnicima. elektrodama. Proverite da li je razvodna ruCica u istom polozaju kao pre skidanja. dobija se od razvodnika paljenja. tj. ugradite ga prema uputstvu od 1 do 7. keramickog izolatora. On tece kroz provodnik obmotan keramickim izolatorom i preskace na drugi provodnik koji je povezan sa masom te se preko njega zatvara kola struje.obelezite taj polozaj. Ako su sveCice istrosene motor ce nepravilno raditi) tesko ce se pokretati. S obzirom da jaka sabijena smesa goriva i vazduha predstavlja sredinu koja je vrlo nepogadna za stvaranje varnice. Zamislite da je jedan od provodnika obmotan keramickom izolacijom.krajnji izvrsioci« s_istema za p a i j e ~ nje. iIi Ala! i ma!erijal • Racva. Tokom rada. drugi provodnik koji je povezan sa masom. odnosno prostor za sag orevanje. Jednostavno govoreCi sveCica nije nista drugo do dva provodnika koja se nalaze dovoljno blizu jedan drugom da izmedu njih moze da skoci varni ca. (Kod nekill tipova motora razvodnik dobija pogon preko zupcanika koji se nalazi u motoru. i metalno kudste /oko . elektrode se trose i varnici postaje sve . pomoCi ce vam prilikom ugradnje razvodnika. sarnO obrnutim redam. potreban je vrlo veliki napon da bi se varnica javila. drugi imaju prirubni deo sa urezom. Oni koji imaju prirubni sklop sa urezom neee se pomeriti prilikom skidanja). produietak i nasadni kljuc za sveeice • Zastitne naocare • Zicana cetka • Turpija za platinsku dug mad • Alat za merenje zazora izmedu elektroda sveCica • Moment kljuc • Svecice • Izolir traka • Krpe • Rastvarac • Penetrirajuee ulje • Kratak komad creva za grejanje oklopa. Deo kuCista.

Ispitiv<rnja su pokazala dC! veCina vGzaca ne moze da ascti sveCica pri normal no lakim uslovima opterecenja i pri uslovima voznje na. sveCice je potrebno na svakih 15. u stvari je ana na granici neispravnosti.. U gradskoj voinji cesca je potreba za Ciseenjem sveCica. 'c·. Pazljivo odvojite jedan po jedan kabl sa sveCica take sto ga uhvatite za gumeni stitnik iIi zastitni poklopac i istovremeno ga povlaCite i lagano uvreete da se osetljiv kraj provodnika ne bi iL I . avo je stanje koje veCina vozaea tesko ustanovIjava. Isto vazi i za stariji automobil koji normaine tresi vise ulja. bar sto se tice odrZ<lvanja sistema za paljenje. Servisiranje sveCica U sledeeem uputstvu prikazano je kako se skidaju svecice. vee neki drugi dec sistema za paljenje. platinska dugmad iii babina. U tim slueajevima napon koji se <!obija iz sistema je suvise nizak. 2. Ako je motor zagrejan ostavite ga da se dovoljno ohladi da se ne moiete opeCi ako dodirnete izduvnu granu. kako bi se obezbedile pravilne performanse motora. Ali sto se tice sistema za paljenje posebnu paznju obratite na sveCice.. provera sistema za napajanje gorivorn itd. normalno postoje i drugi elementi izvan sistema za paljenje koji zahtevaju painju.000 do 20. . i ako izgleda kao da sveCica radi ispravno. Ponekad. .teie da skoCi sa centralne elektrode na masu. I I kratko se spaja sa masom. 1.000 km skinuti. na primer kablavi. Aka jedna iIi vise sveCica povremeno »trokira«. ---- . Kod podesavanja motora. kao sto su filteri. Proverite sta je navedena u uputstvu za odrZavanje vaseg automabila. oCistiti i podesiti zazor izmedu elektroda. SveCica je vitalni den kod odrzavanja motora. onda se taj elektricitet kreee linijom najmanjeg otpora i i 1 I. !v1nogi proizvoaaCi vozila preporucuju promenu "sveCica nn svakih 50. onda se nepotrebno trosi gorivo. Kada se ovo javi onda motor nepravilno radi (»trakira«). U nekim slucajevima sveCica nije uzrok sto nema varnice. Kada su sveCice toliko istrosene da varnica vise ne moie da preskoci izmedu elektroda. Ovaj interval zavisi od naeina voznje i modela automobila. U sklopu normalnog odriavanja kad konvencionalnog sistema za paljenje.000 km ukoliko je vozilo opremljeno elektronskim sistemom za paljenje.otvorenom putu. a posebno kod automobila sa elektronskim paljenjem (nema platinskih dugmadi i kondenzatora) svecica je glavni dec brige..

kablovi sistema za paljenje su 279 posebna vrsta provodnika koji su napravljeni tako da provode struju visokog napona i pritom pruzaju odredeni otpor kako bi se otklonile radio smetnje. Sa takvim kablovima treba pazljivo rukovati. Napomena: Nemojte povlaCiti sam kobl (nemojte ga eupati). koji ima gumeni iii plasticni ulozak. pritom prljavstina ne moze da upadne u cilindre jer sveCice jos nisu potpuno skinute. 5. Upotrebom takvog kljuca sprecava se lomljeoje izolatora 5veCice. Pazljivo obelezite koji kabl ide na koju svecicu. Oeistite prljavstinu sa donjeg kraja svake ad svecica pornocll krpe namocene rastvaracem. iIi elektroda mase j (7) zazor izmedu elektroda. Posto ovo nije uvek maguee izvesti. (2) izojator. oznaCite ih komadima izolir trake pre nego sto ih skinete. (6) boeJl<l. 3. Pregled sveeica Iskusni mehanicar moze vam dati mnago poda280 taka 0 stanju motora posto skine -i pogleda Sve- . Maida ce vaq1 biti potreban zglobni nastavak izmedu racve i kljuca. kako bi kasnije mogli da ih ispitate. Napomena: Ako sveCice imaju metalne zaptivne podloske obratite paznju da ih skinete zajedno sa sveCicom. a pritom ulozak drii svecicu u kljucu da ne ispadne pri skidanju iii ugradnji.. (3) centmlna elektroda. Odvrnite svaku ~ v e C i c u u suprotnom smeru od kretanja kazaljke na satu za jedan iIi dva kruga pomocu odgovarajuceg nasadoog kljuca i racve. F 6. maiete i pokrenuti motor elektropokretacem nekoliko sekundi sto ce oduvati priljavstinu oko sveCica (bar onu koja bi mogla da upadne u cilindre). Najbolji nacin da razdvojite spoj je da lagano uvrcete gumeni stitnik i pritom ga povlacite . On je najcesee naCinjen od najlona koji je impregniran ugljenikom i koji ne moze da podnese takva naprezanja. Na motorima kod nekih uvoznih tipova automobila koriste se sveCice zaptivnog tipa koje su smestene u cevi i ne koriste nikakve posebne zaptivke. (I) stubic prikljucka. Kao sto je vee pomenuto. Najbolje je aka stavite zastitne naocare i izduvate prljavstinu pomocu vazduha pod pritiskom. Skidajte jednu po jednu sveCicu i postavljajte ih na pogodnu povrsinu po redosledu skidaoja. Koristite pritom pose ban nasadni kljuc za skidanje sveCica. (5) zaptivJl<l podlosb. Kod nekih tip ova automobila duzine kablova su priblizno jednake i postoji mogucnost da ih pogresDo povezete. Ako je potrebno. a maida i produzetak za rad na nekim motorima kod kojih svecice nisu pristupacne. ostetio. (4) kuCiste. 4. odnosno cilindara. Obrisite kablove krpom.SISTEM ZA PALJENJE Delovi tipicne sveCice.

Savremene sveCice sa bakarnim jezgrom imaju izuzetno siIok opseg toplotne vrednosti i U stanju su da u normalnim uslovima zadovolje najrazliCitije us love voznje. Mozete zakljuCiti da ovakva svecica radi u prayom tempera turn om podrucju i da je motor u dobrom stanju. vodi te racllna 0 tome da se sredina u kojoj svefica radi moze proceniti stanjem ooog dela svecice na kome nastaje varnica.svetlosmeda iIi siva boja vrha izolatora i Ciste lako istrosene elektrode. (2) nasiage . . Od momenta postavljanja svecica menja boju i moze imati po sebi naslage i koru ad razlicitih materijala koji uticu na performanse motora. a vase vozilo trosi ulje. Toplije sveCice. Takve se sveCice obicno koriste kada je motor izlozen grads kim u5!ovima voznje. Aka se temperatura u prostoru za sagorevanje poveca aoda ce sveCica sa oizorn toplotnom vrednoscu da spreCi samopaljenje usled visoke temperature. 1. Pregrejana svetica. Kada skinete sveCice lako cete odluCiti da Ii su one u takvom stanju da ih treba oeistiti. koriscenjem »toplijih. Kao prvo. Na centralnoj elektrodi se uocava vrlo blaga erozija. iii ih treba zameniti. odnosno sveCice vece toplotne vrednosti se koriste ako motor evidentno trosi ulje. podesiti im zazor i ponovo ih ugraditi. Osim toga" mozete i ponesto saznati a opstem stanju motora posto ih dobro pregledate. Normalna svecica. To je one sto biste uvek pozeleli da vidite . I vi mazete to -is to. 2. Ovde su prikazana neka stanja na koja maiete naici. Suprotno nekim misljenjima. Ukoliko niste od onih koji stalno voze po gradu. Toplija svefica duze zadrzava toplotu i u stanju je da bde sagori naslage. Ovaj izraz ukazuje sarno na to kolikom brzinom se toplota provodi od vrha sveCice. Medutim toplija sveCica moze izazvati tesko ostecenje u motoru automobila koji se mahom vozi velikim brzinama na putu i pod velikim opterecenjem. Kod ovakvih sveCica abe elektrode su istrosene (erodirane) a vrh izolatora IE t I SISTEM ZA PALJENJE ® ® Prikazuni izglcdi £veCica ukazuju nu tragove (1) pregn:vanja. Zakljucak: ovakvu sveCicu vredl ocistiti i podesiti joj zazor.Cice.' sveCica ne dobijaju se bolje performanse. Hladnija svecica ima manji vrh izolatora i moze mnago brze da odvede toplotu iz glave matara. iIi ukoliko ne vozite ekstremno velikim brzinama i pod velikim opterecenjem sto trazi koristenje sveCica manje toplotne vrednosti J prepofuka je da koristite sveCice »00[malnog« obsega.

i. na sebi imaju naslage od ulja mogu se oCistiti. SveCice koje . ovakva svetica se moze 06stiti i podesiti zazar pre ponovne ugradnje. a sveCice zameniti. Takvo stanje moze . SveCica sa naslagama od ulja. (7) glaziranog izolatora $vecice i (8) samopaijenja. SveCica na slid ( 9) je sarno imo5ena. (4) detonativnog sagorcvanja. Ova se desava zbog toga sto je toplotni opseg sveeice isuvise veliki za us love pod kojima radi motor. a nastaje usled suvise ranog paljenja iIi zbog preniske oktanske vrednosti goriva. (6) kalcificiranih naslaga. v!atne nasI age na elektrodama. sto ee smanjiti nasI age od ulja. Faktori koji mogu da dovedu do toga su prerano paljenje. kao i voznja pri malim brzinama. leptir za hladno pOkretanje matcra (»cok«) je zaglavio.garcz. kao i zbog opste istrosenosti. 3. 6. Ako se zakljuti da je svetica u radu bila isuvise topla iIi isuvise hladna. Ovakvo stanje je izazvano na5!agama iz komore za sagoreva282 nje koje se naglo otkinu od klipa i ventila i "poprskaju« toplotni izolator. niska temperatura motora i dug rad motora u praznom hodu. (5) nabacenih flllsiaga. 281 E je beo i bez naslaga. sto stvara takve uslove sagorevanja pri kojima moze doei do jakih mehanickih udara. (3) naslage od sagorevanja utja. Detonacija se obicno manifestuje kao lupanje motara. Zakljucak: Uzrok problema se mora otkloniti. podesiti zazar i ponovo se ugraditi. ali ovo je sarno privremena mera. Vrh izolatora moze biti neravan i ispucao. a ponekad mogu pokidati elektrodu sveCice. Ranije iIi kasnije moraeete da otklonite osnovni problem. Ovakvi eksplozivni udari mogu ostetiti klip iIi sveCicu. kasnije paljenje. 5. SveCice sa nabacenim nasiagama. Zakljucak: Posto se pronade i otkloni uzrok. Tamne. vrhu izolatora i unutar kuCista ukazuju na to da ulje oa neki naein dospeva u prostor za sagorevanje. Zakljucak: ovakve sveeice je pametno zameniti kada se pronade i otklani osnovni uzrok. Naslage me kane i suve garezi na elektrodama sveCice. Zakljucak: koristiti sveCice koje su jedan iIi dva toplotna opsega toplije ad sveCica koje se in ace preporucuju. Sveeica sa cmim naslagama. vrhu izolatara i unutar kuCista sve6ce obitno ukazuju oa to da je tempera turn a vrednost svecice isuvise niska za uslove pod kojima motor radi" Moguei uslovi takvog stanja ukljucuju prebogatu smesu goriva. Detonacija. termostat je zagJavio U otvorenom polozaju. nemojte prevideti mogucnost da su ugradene sveCice pogresne toplotne vrednosti. 4. Naslage ulja mogu nastati zbog istrosenosti raznih delova motora. termostat koji je zaglavio u zatvorenom poioiaju iIi sllvise siromasna smesa goriva i vazduha.

kao i vrstu ulja.nastati lisled neblagovremenog podesavanja motora. obrazujuCi na taj nacin kratak spoj. Pod odreclenim uslovima.··· . Umesto toga naslage se tope i obrazuju sloj koji provodi struju. " :1 i ~ i ~ vanje. Zakljucak: u ovakvom slucaju mozete sarno 06stiti iIi zameniti svecice i odmah promenite vrstu benzina da biste videli da Ii je problem time resen. SveCica kod koje je premoseeno jezgro iIi zazor. pri podesavanju zazora krivite sarno bacnu elektrodu. moguce je da ste koristiIi gorivo iii ulje neodgovarajueeg kvaliteta. Ovo znati da paljenje nastaje pre nego sto skoCi vamica. Ovakav slucaj se najcesee javlja kod motora kod kojih se retko kontrolise ulje iii kod motora koji se koriste u gradskoj i sporoj voznji. 10. Zakljucak: Prevelike nasI age ovakve vrste mogu dovesti do kratkog spoja elektroda sveCice. 9. komad izolatora se moze otkinuti usled jake detonacije. Ovakav slueaj se obicno javlja pod istim uslovima pod kojima nastaju i nabacene naslage. 11. Samopaljenje. Ako se na centralnoj elektrodi i masi sveCice pojave intenzivne naslage svetlosmecle iIi bele boje. Da biste sprecili ovakva ostecenja. Glaziran izolator sveCice. SveCice sa kalciniranim naslagama. podesiti zazar i ponovo ugraditi ovakve sveCice. 8. Ako rezultat izostane morate se pripremiti da promenite ulje i filter. Napuknut iIi polomljen izolator se obieno javlja zbog krivljenja centralne elektrode pri podesavanju zazora sveCice. Naslage vece debljine mogu formirati »most« izmedu iz01atora svecice i kuCista.· Pre nego sto se to dogodi potrebno je otistiti sveCicu i podesiti zazor elektroda. Ako se problem ponovi mozete pokusati sa sveCicom cija je toplotna vrednost manja za jedan stepen. U ovom slucaju normalne nasI age na vrhu sveCice ne mogu da sagore. Razlika je jedino u debljini naslage. Zakljucak: ponekad je moguce oCi5titi. SveCica kod·koje nedostaje komadic izolatora. 7. zbgg vruCih tacaka u prostoru za sagoreva- . Zakljucak: Ovakva sveCica se mora zameniti. Samopaljenje se maze javiti usled usijanih naslaga u prostoru za sagoreI I I I I I ··. Zakljucak: ovakav glaziran sloj se ne moze ukloniti uobicajenim ciscenjem i bolje je flromeniti sveCicu. i verovatno za dodatne radove na motoru. Takve nasI age mogu form irati i most izmedu elektroda i time se svecica kratko spaja.

Stavite zastitne naotare i iicanom cetkom otistite navoj i elektrode sveCica. U opsegu od . Turpijam za platinsku dugmad izravnajte i atistite centralnu eleKtradu svake svecice. 12. Ostecene svecice se moraju zameniti. zbog struganja klipa 0 zidove cilindra koje nastaje usled nedovoljnog podmazivanja iIi paremecenih zazora izmedu del ova metCTa. 1. I pored taga sto proizvadac maze padesiti zazar na novim syeCicama. Dobre obrisite sveCice Silvorn krpom. Zakljucak: uzrok se mora pronati i otkloniti. Pomoeu Ciste krpe obrisite naslage ulja i masti koje su se nahvatale sa spoljne strane svetice. m e n ~ n j e mernim listicima nece dati tacan rezultat. ovakva sveCica se mora zameniti. ipak ga proverite. obicna je balje da ugradite nove sveCice kada se stare sveCice blize kraju ocekivanog veka trajanja. Da bi proverili zalor svcClca koristite mcrae sa okrug!om iicom. Zakljucak: posta elektroda za masu nije po celoj povrsini centrirana U odnosu oa centralnu elektrodu. Osteticete eiektrode. marate padesiti zazar izmedu elektroda prema padacima kaje daje proizvodac motara. Izolator smede sive baje pokazuje do je taplotna vrednost svetice adgovarajuca. Istrosena svedca.nje usled slabog odvodenja toplote iz motora. Ciscenje sveCica UzimajuCi U obzir vreme i napor koji ulazete pri skidanju i ugradnji svetica. 2. Istrosena centralna elektroda kao i elektroda mase ukazuju na to da je svetica adsluzila svoj radni vek i da je treba zameniti. zbog detonacije iIi zbag previsake taplatne vrednasti svetica. Podesavanje zazora svecica Bez obzira da Ii ugradujete nave iii aCiscene svetice. Ali ako ste ih Cistili u propisanim intervalima ODe su verovatno u dobrom stanju i mogu se servisirati oa sledeCi naein. ProizvadaCi svetica isporucuju posebne sveCice sa veCim zazorom. SISTEM ZA PALJENJE 1. Aka je patrebna padesiti zazor uCinite PREPORUCENIMOMENT PRITEZANJA SVECICA (Nm) . Samapaljenje testa maze da osteti celo klipa i elektrode svetice. Osim toga svetice koje se kariste za elektronske sisteme za paljenje imaju yeCi zazor. Da biste praverili zazar sveCice patreban yam je merac zazara koji je naCinjen ad okrugle zice. Ovaj podatak se nalazi u uputstvu za rukovanje vazilam. lsturpijajte elektrodu mase sa unutrasnje strane svake sveeice taka da pavrsina postane sjajna. Ako je potrebna natapite krpu sa malo rastvaraea. ravan merni listie ce verovatno dati pogresno oCitavanje. SveCice sa yelikim i sveCice sa malim zazorom se izraduju u identicnim taplatnim aznakama i jedina se razlikuju pa tame kaliki im je zazar izmedu elektrada.5 do 2 mm. 3. Painja: Ne pakusavajte da sveticu predvidenu za mali zazar padesite na veliki zazor. i abratna.

Napomena: Neki proizvodaci preporucuju da se navoj namaze sredstvom koje sprecava da sveCica »zapece«.dok ne dobijete pravilan zazor. iii kupili sveCice i proverili zazor.sarno bocnu elektrodu . a jos uvek pri u. tako da budu pritegnute ali ne suvise! Aka vas motor ima svecice sa konusnim sedistem i aka nema zaptivnog prstena. Ponavljajte avo dok ne uklonite prljavstinu. pa to crevo koristite kao savitljivu ruCicu. onda se zaptivanje postize kontaktom izmedu dYe metalne povrsine. Namocite jedan ugao Ciste krpe uljem. Prikljucite na svaku sveCicu odgovarajuCi kabl. Ako nemate momentni kljuc pomocu racve i nasadnog kljuca pritegnite sveCice za 1/4 do 1/2 kruga. Ako pritom imate poteskoca to maze da znaCi da navoje u glavi motora treba oeistiti. 2. Panoya proverite zazor. Uvmite taj ugao krpe U DtVOT za sveCicu okrecuCi ga u smeru kretanja kazaljke na satu. 3. ivlozete koristiti i ala1 za Ciscenje navoja. koji moiete naCi u prodavnicaIT). Po motu suve i ciste krpe obrisite sve preostale tragove prljavstine i rnasnoce sa zaptivnih povrsina sveCica na glavi motcra. pristupite ugradnji na sledeCi naCin. odgovarajuceg unutrasnjeg preenika. Ako su navoji Cisti. 5.ie da pokusajte taka sto na sveCicu navucete komad creva za grejanje. Za Ciscenje navoja obicno je dovoljno staviti u njih malo penetrirajuceg ulja. Zategnite sveCice rnomentnim kljucem na vrednost specificiranu u tabeli u ovom odeljku. i dovoljno je pritegnuti svedce za 114 kruga. Proverite da Ii su metaini zaptivni prstenovi na sveCicama u dobrom stanju i da Ii pravilno nalezu na sveCice.a rezervnih delova. Uvmite sveCice rukom. Izvadite krpu okrecuCi je u suprotnom smeru. 1. . Ugradnja svetica Posta ste oCistili sveCice i podesili zazar izmeou elettroda.Dimenzija navoja svecice 14 mm sa zaptivkam 14 mm kanusna 18 mm kanusna Celiena glava 37-44 10-22 22-29 Aluminijumska glava 26-32 10-22 22-29 283 NJE to pomocu odgovarajuceg dela alata za merenje zazora. Proverite to u uputstvu za 4. Pazljivo iskrivite bocnu elektrodu .vrtanju sveCice navoj ne ruo.

kablovi sveCica se llJoraju promeniti ako zelite da motor radi Cak i ako utvrdite da je sarno jedan kabl neispravan. Aka motor automobil? neravnomerno fadi »trokira«. iIi aka neke od sveCica imaju naslage garezi (pogledajte odeljak "Provera i ugradnja sveCica« U ovom poglavlju). cesto pogresno . sto je skracenica za TV i radio smetnje i imaju 12-tozilno jezgro od I .~ J 'iil"'W" . Realan vek trajanja koji mozemo ocekivati je oko 50. Kada ovaj period prode. pogresnim koriscenjem iii uticajem sredine. najbolje je da sve promenite zbog toga sto su svi oni podjednako stari. Ako nije uocljivo ostecenje jednog iii vise ovih kablova. iIi pomocu volt/ommetra proveriti da Ii su kablovi ispravni tako sto ispituje elektricni otpor kabla iii proverava da Ii ima pukotina. paljenje i kablove svetica. Uklonite oznake od izolir trake sa kablova sveCica. Kablovi sveCica se . ipak mogu biti netspravni. kao i svi ostali delovi. obavezno prover(te sveCice.t'w' . Da Ii na spoljnom omotacu ima pukotina iii znakova istrosenosti? Da Ii su kablovi natopljeni uljem? Da Ii su gumeni stitnici kablova kod svecica postali tvrdi i krti? Da Ii su gumeni stitnici na kablovima kad kape razvodnika postali tvrdi i krti? Ako bilo koje od ovih pitanja ima potvrdan odgovor. obieno se pretpostavlja -.000 km iii oko tri gadine. I pored toga sto kablovi za sveCice mogu izgJedati kao da su u dobrom stanju. uzrok mogu biti ovi kablovi. -. Povremeno vizuelno pregledajte kablove. Profesionalni mehanicar moze pomocu posebnog ureaaja za ispitivanje. 284 Kablovi za svecice B ez obzira da Ii vrsite kompletno podeSavanje matara.Cvrsto navucite gumeni stitnik rukom preko vrha sveCice. Napomena: Od 1963. Cesto se dogada da se kablovi sveCica ispituju tek kada se ni jednom drugom merom ne popravi fad motcra. odnosno za zamenu. promenite kablove za sveCice na prvom sledecem servisiranju motora.da su kablovi u dobrom stanju. trose vremenom. sarno menjate sveCice iii trazite uzrok slabih Derformansi vaseg automobila. Ovakvi kablovi se cesto nazivaju TVRS provodnici. godine u sva vozila proizvedena u Americi ugraduju se kablovi za sa grafitnim jezgrom.

Alat i materijal • Kljuc o Set kablova za sveCice • Sapun iIi silikonski sprej najlona impregnir9.TIo grafitom. Obzirom da u ovakvom kablu nema metalnog jezgra, on je podlozan ostecenju i moze da pregori. Provodnik je dobra izolovan silikonskom gumom, jer je taj materijal otporan na toplotu koja je najYcCi neprijatelj ovakvih provodnika. Zamenu kablova za sveCice moz£-izvesti svaki mehanicar-amater i to na veCini motara. Medutim kod nekih tipova motara kablovi sveCiea su sprovedeni ispod delova motora, kroz eevi, iIi separatore i preko nekih neuobicajenih mesta. Uvek dobro pogledajte a kakvom se poslu radi, da biste pre nego sto pristupite radu sigumo utvrdili da Ii maiete da ga zavrsite. - - - - - - ~ ~ ~ - - - - SISTEM ZA PALJENJE Zamena kablova za sveCice Kad menjate kablove sveCiea prove rite da Ii ste obezbedili odgovarajuCl kaplet za automobil nn kome radite. Mozete nabaYiti i takav komplet kod koga su duiina, prikljutei, stitniei i ostalo pripremljeni za ugradnju na odgoyarajuCi tip motora. Napomena: Ako je vase vozilo opremljeno visokoenergetskim sistemom za paljenje (HEI), pogledajte uputstvo na kraju ovog odeljka. Zamena kablova za sveClee se obavlja na sl,,deCi nacin. 1. Ako je motor jos topao ostavite ga da se ohladi toliko da ne mozete da se opecete aka dodimete izduvnu granu. 2. Skinite kuCiste filtera za vazduh. Pogledajte odeljak »serviranje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za napajanje gorivom. ~ . Ovo moze biti potrebno da bi se obezbedio prist up svim kablovirna sveCic3. Provcrite kablovc za svcCicc priiikom podcsavnnja motam iii ako motor ne radi pravilno. Kruta i ispucala izolacija je raziog za zamenu kablov a. ali morale zapamtiti da postoji mogucnost dOl vizue!nim pregledom ne otkrijcte kV;IL 285 SISTEM ZA PALJENJE Obeleiite raspored kablova za svecice pre nego Slo ih skinetc; ponekad su provuceni i kroz otvore i-cevi. Skinite ih i zamcnjujte jedan po jedan da hi izbegli zabunu. 3. Pocnite od sveGice koja je najdalje od razvodnika paljenja (kod motora V6 iii V8 moiete poceti sa bilo koje strane motora), pazljivo uklonite kablove povlaceCi gumeni stitnik, a istovremeno ih lagano uvreete. 4. Pogledajte kuda je sproveden kabl do razvodnika. 5. Izvadite rukom drugi kraj kabla iz kape razvodnika. I kod ove operacije lagano uvrtanje pri izvlacenju ce olaksati odvajanje.

286 6. Uklonite kabl iz motora. Aka je kabl provucen kroz cevi, in postavljen u separatore, obeleiite to jer ee vam olaksati ugradnju novog kabla. 7. Iz kupljenog· kompleta novih kablova odaberite onaj kojr je iste duzine kao onaj koji ste upravo skinuli. Uporedite duzine. 8. Ugradite novi kabl za sveCice pratee; tacke od 3 do 6 ali obrnutim redosledom. Proverite da Ii je novi kabl provucen na isti naCin kao onaj koji ste skinuli. I , , ; I 9. Na oba kraja kabla, i kod sveCice i kod kape razvodnika praverite da Ii su prikljucak i gurneni stitnik dobra postavljeni i da Ii je kabl dobro gurnut u prikljucak kako bi se obezbedio dobar kontakt. ' 10. Nastavite sa zamenorn jednog po jednog kabla po ovoj proceduri sve dok ne zamenite ceo set. 11. Skinite sekundarni visokonaponski kabl sa prikljucka na bobini; to je provodnik Ciji je drugi kraj prikljuccn na razvodnik paljcnja. Lagano ga uvrCite dok ga izvlaCite iz prikljucka. " ~ ' = ~ = " ~ ~ , , = CD ii i I 0 l 11 II ~ 1 I I I , \, c: I C::TI=M ZA P ALJ 12. Izvadite drugi kraj kabla iz centralnog 'prikljucka na kapi razvodnika. I ovde se kabl lagano uvrce pri izvlacenju iz prikljucka. 13. Zarnenite visokonaponski sekundarni kabl sa novirn prateCi uputstvo iz tacaka 11 i 12, sarno obrnutirn redosledorn. I ovde proverite da Ii su gumeni stitnici - na svakom kraju se nalazi po jedan - ugurani do kraja da bi se obezbedio dobar kontak!. Visokoenergetski sistem za paljenje (HEI) Aka radite na kolirna koja su opremljena visokoenergetskim sistemom za paljenje (HEI - High ----Kad De!co-Remy Unitized razvodnika (levo) kablovi III sveCice p05t<lvljaj u 5e u prstcnas!i nos;lc (1) koji 5e pricvrscuje na kapu razvodnika (2) pomoc u zavrtnjeva (3}, koji istovremcno priCYTScuju i bobinu (4) odozgo na o\'aj sklop. Dcsno jt: prikazan Deko-Remy HE! razvodnik sa dva nosilea (1) bblovi 13 svecice, kuji sc

u ovom slucaju postavljaju eko bobine (2). 287 Il ' .' I •. tt,, __ . __ . SISTEM ZA PALJENJE Energy Ignition), kapa razvodnika i nadn spajanja provodnika ce biti razliCiti. ISto tako, videeete da je preenik kabla za sveCice veCi. Posto je u ovom slueaju bobina integralni den kape razvodnika, ovde nema visokonaponskog sekundarnog provodnika bobine. Provodnici syeCica kod HEI sistema se menjaju na sledeCi naein. 1. Skinite prstenasti nasac sa kape razvodnika. avo se izYodi tako sto se kopee (oznaeene sa "Latch" - zap or) gurnu od razvodnika, a kapa se podigne. Svi prikljucci kablova za sveCice se nalaze u prstenastom nosacll. Napomena: Kod nekih HEr sistema kablovi za sveCice provuceni su kroz dva nosaca. U tom slucaju jednostayno izvucite kablove i nosace iz kape razyodnika. Kod sistema Delco-Remy Unitized moraju se odvrnuti dva zavrtnja i skinuti bobina pre nego sto se skinu provodnici sveCice i visezilni kab!. Zavrtnje odvite odvijaeem. Zatim ,skinite bobinu i na kraju kablove za sveCice i visezilni kabl. 2. Izvadite prikljucak kabla za sveCice iz prstenastog nosaea kape razvadnika potiskujuCi pritom pal cern prikljucak nadole. Napomena: Kod Delco-Remy Unitized sistema zavrsetak svakog od kablova za sveCice je pricvrscen pomocu zavrtnja. Odvite malo DVe zavrtnje kada skidate kablove. a zategnite kada ih postavite. 3. Skinite drugi kraj kabla sa sveCice. Skidajte ga pazljivo, drzeCi ga za gumeni stitnik i pritom ga lagano uvrCite. Ne cupajte kabl jer ga lako mozete ostetiti. 4. Odaberite iz kompleta kabl odgovarajuee duzine. 5. Pri postavljanju novog kabla u prstenasti nosae podmazite prikljucak sapunom bez amonijaka iIi silikonskim sprejom, i gumite prikljucak u prstenasti nosac. Kod sistema Deleo-Remy Unitized ubaeite kabl uotvor i zategnite zavrtanj. , 6. Ponovite tacke od 2 do 5 posebno za svaki kabl sveCice sve dok ne zamenite ceo komplet. Zapamtite, menjajte jed an po jedan provodnik da biste izbegli zabunu i greske koje Yam mogu aduzeti mnago vremena. 7. Kada 5U svi kablovi za sveCice zamenjeni, zavr288 site rad tako sto izvr,ite uputstvo iz tacke 1, ali obrnutim redosledom. Sva uputstva pri zameni kablova sveCica na sisternu HEI su ista kao kod konveneionalnih sistema, osim pomenutih razlika kod kape razvodnika. Ako iole sumnjate u syoje moguenosti

da obayite ovaj posao, konsultujte profedionalnog mehanicara. Indukcioni kalem (bobina) K Od veCine automobila bobina je ern, cilindrican iIi cetvrtasti dec velicine konzerve piva od 0,33 litra. Bobina se obicno nalazi u blizini razvodnika paljenja. Ako ne mozete da je pronadete, pronadite veliki sekundarni yisokonaponski kabl koji je prikljucen na eentar kape razvodnika. Bobina se nalazi na drugom kraju tog kabla. Pri proveri bobine, prvi korak je yizuelni pregled. Proverite da Ii je bobina cvrsto pricvrscena da bi imala dobru masu, i da Ii su svi prikljucci Cisti i sigurni. Otpusten i prljay prikljucak izaziva veliki otpor u kablovima. Takav veliki otpor je uzrok slabog rada sistema za paljenje. Pogledajte da Ii na vrhu bobine ima pukotina, da Ii je kuCiste bobine ulubljeno, i da Ii euri ulje iz bobine. Ako nadete bilo koje od pomenutih osteeenja, bobina se mora promeniti. Bobina je u stvari mali transformator koji struju od 12 volti, iz primarnog sistema, pretvara u struju sekundarnog sistema, kod koje se napon penje i do 30.000 yolti. Ovaj visoki napon je potreban da bi skoCila varnica izmedu elektroda sveeica, i da bi se upalila smesa goriva i vazduha U· motoru. r pored toga sto, spolja gledano, moie izgledati da je bobina u dobrom. stanju, ona moze biti neispravna. Neki od znakova da je bobina neispravna, odnosno u nekim slucajevima slaba, su gubitak snage pri veeem broju obrtaja, zastoj motora prilikom ubrzanja, iIi u ekstremnim slucajevima nemoguenost pokretanja motora. . \ I ; ! I . , I r_-___ t_ SISTEM ZA PALJENJE f , Ii f , } I Ako ste osetili bilb koji ad pomenutih simptoma, najbolje je da bobinu odnesete kod majstora koji ima odgovarajucll opremu za ispitivanje. Aka yam to nije moguce, maiete kupiti novu bobinu i zameniti staru. Medutim aka zamena bobine ne resi .problem ne ocekujte da ce vam u radnji zameniti bobinu koju ste vee jednorn ugradili. VeCina prodavnica delova ne prihvata da

vrati nOvae za elektricne komponente koje su bile uoraclene. Medutim ako imate svoj, ali mogucda pozajmite volt/ommetar, iii drugi instrument za analizu rada matcra kojim se moze ispitnti bobina, onda to mozete i sami da uradite. o Tipicni delavi indukcionog kalcma - bobine. (J) guma. (2) sekundarni visokonaponski prikljucak, (3) primarni prildjucak, (4) kapa. (5) slojcvi, (6) namotaji. (7) kuciS1C j (8) stakleni izolator. ... - .. --.. ----.. -.. Alat i materijal • Adapter za sveciee • Babina • Volt/ommetar • Viljuskasti kljucevi Ispilivanje olpora prirnarnog kola bobine Isnitivanje primarnog otpora se vrsi na sledeCi nuein. 1. Postavite birae opsega volt/om metra u poloiaj 1-10 oma«. Ako je potrebno povezite odgovaraju6 provodnik za ispitivanje na instrument. 2. Izvrsite kalibraciju instrumenta za ispitivanje prema uputstvu proizYodaca. 3. Iskljucite glavni prekidac, odvojite dva provodnika sa primarnog prikljueka koji se nalazi pri vrhu bobine. U nekim slueajevima ovaj prikljucak se jednostavno svuce; drugi opet imaju navrtke na prikljucnimstubiCima koje se skidaju malim viljuskastim kljucem. Prikljucei su obelezeni na razne naeine. Najcesce oznakama "POS" iIi (+) za pozi(ivan, odnosno »NEG" iii (-) za negativan prikljucak. Obeleiite gde koji kabl pripada da bi ste ga kasnije lakse povezali. 4. Prikljucite erveni i erni provodnik instrumenta za ispitivanje na primarne prikljucke. 5. Obtajte dObifenu vrednost na odgovarajucoj skali instrumenta. Ova vrednost treba da odgovara onoj koju preporucuje proizvoclac. Meclutirn kod veCine vozila otpor prirnarnog kola bobine se krece izmeclu 0,5 i 30ma. Ako je ovaj otpor znatno iznad iii ispod preporueene vrednosti, bobina je neispravna i mora se zameniti. 6. Ako je bobina neispravna uklonite provodnike za ispitivanje sa primarnih prikljucaka i zamenite bobinu na nacin koji je prikazan na kraju ovog odeljka. Ako je otpor primarnog kola bobine u preporucenom opsegu, predite na ispitivanje sekundarnog otpora. 289 ENJE Ispitivanje otpora sekundarnog kola bobine Ispitivanje sekundarnog otpora b:obine vrsi s_e na sledeCi naCin. 1. Podesite volt/ommetar u opsegu od 1000 do' ·1O.0000ma. 2. Kalibrisite instrument prema uputstvu proizvodaca. 3. Skinite kabl sa centralnog prikljucka babine. Painja: Proverite da lije glavni

prekidac iskljucell, pre nego sto skinete kabl. On se skida tako sta se prihvati za kraj, povuce navise i istovremeno blago uvrce. 4. PrikljilCite jedan od provodnika instrumenta na bilo koji od primarnih prikljucaka. CD 5. Prikljucite drugi provodnik instrumenta na adapter sveCice, iIi spiralnu oprugu i ubacite adapter u centralni prikljucak bobine. 6. OCitajte dobijenu· vrednost instrumenta na odgovarajucoj skali. Ocitana vrednost mora biti u opsegu koji preporucuje proizvodac automobila. Ako je izmerena vrednost otpora izvan one koju daje proizvodac, to znaCi da je bob ina neispravna i da je treba zameniti. 7. Ako je bobina neispravna, skinite provodnike za ispitivanje i zamenite bobinu prema uputstvu koje sledi. Ako su otpori bobine u okviru preporucenih vrednosti, uklonite pravodnike za ispitivanje i povezite kablove primarnog kola i visokonaponski kabl. Pri primarnog Olpor;) odvoje sc prim ami proyodnid (I j, Do bra bi bila da 5e obeleie pre skidanja. Crvena s!ipaljb ommetra (2) ,e prikljuCl na pozitiviln prikJjueak. a crna (3) n:J ncgUlivni prikljucak. 290 ..... -------------I· i i ! . " = SISTEM ZA PALJENJE -, rr:5J CJ '--_ .... 0 Kou ,;iSlCma HEI kt1u i;Ojlh fim.,:tar SC prikijucujc: {I) za

oooin<\ nalazi u k;lpi primafnog nlpora. (:!) z::

Of

sckumJarrHlg ntpora. , I I I L....l .... Iii! II Pri jspitivllfljU primarnng otpora na forull, povci:i!c ommc!ar na prik<lz;lO 11<16n. Pri ispi!ivunju sc:kund:lrllog otpora nil Ford-u. rO\eZite ommctar flU prik:Jzan naCin. 291 I IL···· , ' ; . -----292 Pri ispitivanju sekundarnog otpora postal'iie adapter svceice (l) u prik!jucak bobine (2), Crveni provodnik (3) povc:tile na ncgativni

prikljuC4k, a crni provodnik (4) svc6ce, Uporcdilc izmcrcni Olror sa preporuccnom vrcanoscu ! f I • l J I I I , Zamena bobine Ako ste doW do zakljucka da je bobina neispravna, i da je potrebna zamena, postupite na sledeCi narin. 1. Obezbedite odgovarajucu bobinu. Mnoge bobine izgledaju slicno, ali mozda nisu u stanju da obezbede sekundarni napon koji je potreban za rad vaseg motora. 2. Ako to dosad niste ucinili, iskljucite glavni prekidac i odvojite kablove koji su povezani na primarne prikljucke ,to se nalaze pri vrhu bobine. Neki od ovih kablova imaju prikljucke koji se skidaju; drugi imaju stubice sa navrtkama koje se odvrcu pomocu malog kljuca. Prikljucci su obelezeni na razoe natine. Najcesce oznakama »POS« iIi (+) za pozitivni, odnosno »NEG« iii (-) za negativan prikljucak. Obelezite gde se koji kabl nalazi da bi ga kasnije lakse povezali. 3. Izvucite sekundarni visokonaponski kabl iz centralnog prikljucka bobine. 4. Kljucem odvrnite zavrtanj na nosacu bobine. Obicno je ovaj zavrtanj uvrnut u blok motora. 5. Skinite staru bobinu. 6. Pri postavljanju nove bobine sledite tacke od 1 do 4, sarno obrnutim redosledom. SISTEM ZA PALJENJE Primarni (balastni) otpornik paljenja K od velikog broja automobila sistem za paljenje je tako konstruisan da, kada motor radi, funkcionise pri manjem naponu oU onog koji 1ma akumulator. Da bi se to izvelo ugraduje se jedan primarni (balastni) otpornik izmedu glavnog prekidaca i bobine. Ovaj otpornik smanjuje napon akumulatora za 3 volta. Medutim, posto je za pokretanje motora potreban maksimalan napon akumulatora, ovaj otpornik se iskljucuje pri pokretanju motora. Ako se motor automobila ugasi tim se gJavni prekidac paljenja vrati iz polozaja za pokretanje u radni polozaj," onda je vrlo verovatno da je u pitanju neispravan otpornik. Ispitivanje otpornika Pomocu sledeceg ispitivanja proverava se da Ii je balastni otpornik ispravan. Ovde su prikuzana dva lipa balastnQg (primarnog) otpornika. Dvostruki

tip, levo na ,lid, jc tipican za neke modele Chrysler-a. dok sc drugi , koji prikaz;}n desno na slid, koristi kod starijih model a AMC i Genera! Motors 'I\!tomobila. 293 Ala! i ma!erijal • Provodnik za premoscivanje • KIjuc • Primarni otpornik 1. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. Povezite pomocu produznog kabla po ziti van (+) pol akumulatora sa pozitivnim (+) prikljuckom na bobini. 2. Pokrenite motor. Aka motor radi i pored toga sto je produzni kabl prikljucen, balastni otpornik je neispravan i mora se zameniti. Painja: mora se voditi racuna 0 tome da je ovakvo prevezivQnje sarno privremenog karaktera i sluii za potrebe ispitivanja - to nije trajna popravka. Ako vozite a14tomabil sa prikljucenim produinim kablom samo nekolika stotina kilometara, zbog povecane loplote koja se stvara, v e r o ~ vatna oe izgoreti bobina, platinska dugmad i drugi delovi u sistemu za paljenje. 3. U gasite motor. Skinite produzni kabl. Napomena: Na novijim tipovima automobila, balastni otpornik je u stvari provodnik koji povezuje glavni prekidac i bobinu. Ako ste po izvrsenom ispitivanju utvrdili da je balastni otpornik neispravan, ostavite produzni kabl u poloiaju iz tacke 1, obratite paznju na upozorenje iz tacke 2 i odvezite automobil do najblizeg mehanicara. Ovakva popravka nije posao za poeetnika. Zamena otpornika Kod mnogih automobila, a posebno kod starijih modela, primarni otpornik je izveden kao mali kalem smesten u keramicki izolator. Nalazi se na prednjoj strani u motornom prostoru. Pri zameni postupite na sledeCi natin. 1. Odvojite provodnike sa otpornika. Oznacite ih da bi kasnije lakse izvrsili spajanje. 2. Odvrnite pomocu kljuea zavrtanj kojim Je pricvrscen otpornik. 3. Skinite otpornik sa prednje strane. 294 Ako se balastni otpornik nalazi u keramickom lzoiatoru, unda je obicno postavljcn na prednjem delu. unular mo\ornog prostora. 4. Ugradite novi otpornik prema uputstvu od 1 do 3, ali obrnutim redosledom. Napomena: Proverite da Ii otpornik koji ste obezbedili odgovara vasem automobilu. 5. Pokrenite motor. Ako se motor pokreoe nastavi da radi, ooda ste otklonili kvar. Glavni prekidac (kontakt-kljuc) D o pre oekoliko godioa glavni prekidae oa automobilu je imao sarno jednu ulogu - da ukljuCi i iskljuCi primarno kolo. Danas ovaj prekidac pored toga ukljueuje elektropokretae, pove-

zuje alternator i potrosaee, zakljueava upravljae i zuji ako zaboravite kljue u njemu. Kako su funkdje glavnog prekidaca postale sve kompleksnije, isto se dogodilo sa njegovom konstrukcijom. Kod veCine savremenih vozila prekidac paljenja ima pet polozaja, od kojih svaki ima posebne funkdje: »oprema«, »zakljucano«, »iskljuceno«, »)ukljuceno« iii »yoznja« i »pokretanje«. Prvi polozaj, »oprema« omogucava yam da koristite razne uredaje na automobilu koje se pokrecu pomocu elektriene struje, a da se pritom napon ne prikljueuje na kolo za paljenje, sto ne sarno da bi nepotrebno trosilo akumuIator vee bi mogIo da izazove pre gorevanje sistema za paljenje. Kod veCine automobila dodatni uredaji, kao.sto su elektrieni podizaei stakla i pomeranje sedista, mogu se pokretati sarno kada je prekidae paljenja u polozaju »ukljuceno« iz razloga bezbednosti. Kada je prekidae paljenja u pOlozaju »zakljueano« svako napajanje koje ide preko njega je prekinuto. Napajanje koje nije vezano preko prekidaea paljenja, kao sto su svetla i upaljae, je stalno prikljueeno na akumulator. Kada je preki® U ® \ o I Sa\'remena \'ozi!a imaju obicno pel poJozaja prekidaca paljenja: (1) oprema, (2) zakljucano, (3) iskljuccno. (4) uk!juceno i (5) pokretanje motofll. SISTEM ZA PALJENJE dae u pOlozaju »zakljueano« kijue se maze izvuCi iz brave. Kod starijih tipava automobiIa - pre 1966. go dine - kljue se mogao izvuCi iz brave u svakom polozaju prekidaea osim u polozaju »pokretanje Kad novih tipova automobila postoji i uredaj protiv krade koji blokira upravljac i ruCicu menjaea. Kod gotovo svih vozila, kod kojih se zakljueava toeak upravljaea, postoji polozaj »iskljueeno«, desno od pOlozaja »zakljucano«, koji omogucuje da se tocak upravljaea i rueica menjaea mogu pokretati bez trosenja akumulatora. Ovaj polozaj so. koristi kada se vrsi servis upravljaekog mehanizma iii vesanja, iIi kada se vrsi podesavanje ruCice menjaca. Kada je prekidae u polozaju »ukljueeno« iii »voznja«, napon je prikljueen na elektriena kola koja se koriste pri normalnom radu automobila. Tu je ukljueen radio, ventilator grejaea, potrosaei kao sto su prozori, sedista, brisaei stakla, zadnja svetia itd. U polozaju »pokretanje motora« napon akumulatora prikljueen je na motor elektropokretaea preko solenoida. Solenoid ima nekoliko funkcija, a jedna od njih je da sluzi kao releprekidae. KOada se napon dovede, preko glavnog prekidaea, do solenoida kolo se zatvara i omogucuje da se uspostavi tok stmje kroz motor elektropokretaea. Solenoid je postavljen u blizini elek-

tropokretaea i time se izbegava postavljanje velikih kablova od akumulatora do prekidaea paljenja. Solenoid elektropokretaea je opsirnije opisan u poglavlju »Sistem elektropokretaca«. Druga vaina funkcija glavnog prekidaea je da se pomocu njega ukljueuje primarno kolo paljenja preko otpornika primarnog kola za paljenje. Ovaj otpornik, kao sto mu i ime govori, ogranicava napon koji se dovodi do bobine. Kod starijih tipova automobila koristili su se otpornici koji su smanjivali napon na odredeni nivo bez obzira na rad motora. Kod savremenih vozila ovakav uredaj se zove balastni (primarni) otpornik. Zbog svoje posebne konstrukcije, balastni otpornik moze smanjiti napon na bobini nizem broju obrtaja motora, a pritom povecava napon pri vecem broju obrtaja mot ora, kada je to i potrebno. Kada ne bi postojao otpornik bobina bi imala dovoljno visok napon pri vee em broju obrtaja motora, kada je to i potrebno. Kada ne bi postojao otpornik bobina bi imala dovoljno visok napon pri vecem broju obrtaja motora, ali taj isti napon bi izazvao pregrevanje bobine i pregorevanje platinske dugmadi pri nizem broju obrtaja motora. Najeesce se kao primarni otpornik koristi provodnik odredene duzine naCinjen od otporniekog materijala, koji smanjuje napon 295 - ------------------- ~ ~ - - ----baterije od 12 volti na oko 9 do 10,5 volti tokom normalnog rada motora. Motoru je potreban say raspolozivi napon da bi se pokrenuo, a posebno u hI ad nom zimskomjutru kada je brzina pokretanja motora umanjena zbog zgusnutog ulja i veceg elektricnog otpora koji se javlja pri nizim temperaturama. Zbog toga se u glavnom prekidacu nalazi posebno obilazno kolo koje omogucava prikljucenje punog napona akumulatora na bobinu prilikom pokretanja motora. Ako motor auto mobil a iznenada prestane da radi, zatim se pokrene i panovo ugasi u nepogodnom trenutku, najverovatnije je u pitanju gIavni 296 prekidac. Meclutim, potrebno je da obezbedite kvalifikovanog mehanicara radi brizljivog pregle<;la. Ako kljuc ima veliki zazor u prekidacu i _ ako se paljenje prekida kada pomerate kontaktkljuc, najverovatnije je da je doslo vreme da zamenite glavni prekidac. Za automobile kod kojih se zakljucava tocak upravljaca, za skidanje glavnog prekidaca potreban je specijalan alat. Za amatere je bolje dane pokusavaju da zamene glavni prekidac, zbog komplikovanog posla skopcanog sa teskocama i mogucnosti ostecenja delova zbog rada bez neophodne opreme. r MOTOR T ehnicki giedano, motor pokrece automobil

pretvaranjem toplotne energije u mehanicki rad pIi sagorevanju benzina u komori za sagorevanje. Kada se benzin i vazduh pomesaju u pravoj ,:,zmeri (14.7 delova vazduha i jedan deo benzin a se smatraju idealnom smesom) i kada se up ale pomocll varnice, ta smesa eskplodira razvijajuCi pritom veliku koliCinu toplote i visok pritisak. I pored toga sto sagorevanje nastaje u delicu sekunde, ono je ipak kontrolisano. Kada varnica upali smesu, nastaje "front plamena« u obliku lopte koja se siri od tacke paljenja sve dok potpuna ne sagori. Takvo sagorevanje izaziva naglu porast pritiska u cilindru, sto potiskuje klip nanize i okrece radilicu. Na taj naCin se toplotna energija pretvara u koristan mehanieki rad koji pokrece automobi!. Pritiskom na pedalu za gas otvara se leptir u grlu karburatora, time se omogucava da veea koliCina smese goriva i vazduha uVllce u motor. Time se povecava gustina smese U svakom ad cilindra motora, a posledica toga je da se povecava pritisak kada se smesa upali. Dalji rezultat povecanja pritiska pri sagorevanju je povecanje snage motora, sto omogucava da motor brie okreee iii da bolje »vuee«. Ako se popusti pritisak na pedalu gasa, smanjuje se koliCina smese, pritisak u cilindrima pada i motor usporava. Na neki naCin, motor sa unutrasnjim sagorevanjem moze da se uporedi sa pumpom za vazduh. Otvaranje leptira za vazduh omogucava da motor pumpa vecu kolicinu vazduha, a ukopliko je veea koliCina vazduha (i goriva), to motor razvija vecu snagu. To je i razlog sto po pravilu veCi motori razvijaju i vecu snagu od manjih jer predstavljaju pumpu veeeg kapaciteta. Nazalost, motori sa unutrasnjim sagorevanjem nisu narocio efikasni posmatrano sa aspekta iskoriscenja toplote koja se dobija sagorevanjem. Samo oko jedne treCine toplotne energije se koristi za pokretanje vozila. Oko jedne treCine se izgubi sa gasovirna koji izlaze kroz izduvnu cev. Do trenutka dok klip dode do donje granicne taeke svog hoda, pritisak u cilindru vee znatno opadne u odnosu na svoju najveeu vrednost koja se javlja odmah po paljenju. Mada je motor iskoristio energiju gasova koji se sire i sagorevaju, ipak u sagorelim gasQvima ostaje toplotna energija koja se mora izbaciti napolje kako bi cilindar mogaQ ponovo da -usisa sveiu kolieinu smese goriva i vazduha. Narednih 20 do 25 odsto toplote koja se dobije sagorevanjem gubi se preko sistema za hladenje. Kada gaTiva sagoreva, u motoTu, on poCinje da se zagreva. Kad ne bi bila hladef)ja, motor bi nastavio sa sagrev,!ojem sve dok se ne bi istopio. Stoga je gubitak toplote kroz sistem za hladenje neizbeZan. Jos jedan deo energije odlazi na savladivanie. unutrasnjih otpora odnosno trenja jer: kliprli

No turbo punjaei su vrlo skupi te je njihova koriscerije ograniceno uglavnom nn luksuzne i. (11) klipni prstenovi. (13) osovina male pesolee klipnjace. i to je jedan od gubitaka toplote koja nastaje prilikom sagorevan]a Jedan deo preostale snage motora je pot reb an za pOkretanje dodatnih agregata kao sto su pumpa za vodu. (3) poluga podlzata. vrhovi bregova se taTu 0 podizace. pumpa servo upravIjaea. (5) bregasta oSQvina. Kada je fec 0 snazi matara. ali i u ovom slucaju dobitak je manji od troskova. (2) zaptiyka glave. smanjili bi se toplotni gubici. Medutim. Druga ve!icina koja se meri kod motora je obrtni momenat. potrebnih za izradu iii celog motora iii radi prevlacenja klipova.prstenovi se taTu 0 zidove cilindara. ventila i prostora za sagorevanje. Ulja i mehanieka poboljsanja koja smanjuju gubitke usled trenja takode doprinose. (7) k!ackal ica venlila. Kod veCine motora iznose 5 do 8 odsto. Preostala snaga koja je na raspolaganju za pokretanje . Sve dok inzenjeri ne pronadu bolji naein da ustede toplolnu energiju na ekoniIDican naCin. a mozda i bez sistema za hladenje. vozila predstavlja samo mali procenat ukupne snage koja nastaje pri sagorevanju smese goriva. (9rventil.sportske automobile. (4 ) podizaci ventila. Medutim. (6) pampa za ulja. Inzenjeri traze naCine da motor s unutrasnjim sagorevanjem uCine sto efikasnijim. Gubitci usled trenia javljaju se i u pogonskom rernenju motora. (10) proslor za sagorevanje. tako da mogu da rade pri visirn temperaturama. nanize i navise u svojim vodicama. Konstruisanjem motora od materijala otpornih na toplotu. alternator. Dna se izrazava u kilovatima (kV/).ciJindra. kompresor klima uredaja itd. Mnogo je truda ulozeno na razvijanje keramiekih materijala. odnosno iznos obrtne . radilica se okrece u leiajevima itd. prenosu snage. pogonskom mostu i (otpor kotrljanju). ventili klizaju. ovaj motor je' i pored toga najekonomicniji. najsnainiji i najjeftiniji dan as poznat urec!aj za pokretanje vazila. (14) kHpnjata i (15) radiJica I ! I " ce i dalje biti vrlo neekonomican natin za pokretanje automobila. (12) klip. (8) opruga ventila. No i pored toga gubitci usled trenja nisu toliko veliki. motor sa unutrasnjim sagorevanjem 297 -------MOTOR (1) glava motora . Spreeavanje toplotnih gubitaka kroz izduvnu cev moze se postiCi i tako sto se izduvni gasovi koriste za pokretanje turbo ·punjaea.

morate shvatiti vainost podmazivanja i kako se ana odrazava na vek vaseg matara. Ova velicina se meri u Njutn metrima (Nm).sile koju motor moie da emituje. konacno pohabaju dodirne povrsine ventila i sedista. ali kod izduvnih ventila to nije slucaj. nije ni potrebno da se mnogo razumete u principe rada motora. Usisni ventili imaju nesto povoljnije radne uslove jer se stalno hlade smesom koja se usisava. Ali. On maze trajati koliko i sam automobil. Umesto toga ani Sil izlozeni topiim izduvnim gasovima koji ih prie. znptivni prstenovi ventila iii opruge ventila. a time se ubrzava starenje metala i dalje habanje ventila. dodirna povdina se smanjuje i zbog toga ventil nije u mogucnosti da sprovodi toplotu kao pre toga.Odrzavanje ventila ukljucuje skidanje glave motora. i odreelena je obrtanjem radilice i maksinalnim pritiskom u cilindru.OOO i 250. Ovakvo stanje se naziva »izgoreli ventil« i do njega ubrzano mogu dovesti siromasna smesa. Konacno ventil poCinje da propusta. Brzo otvaranje i zatvaranje pri kome ventiIi udaraju 0 svoja sedista. Dopremanje odgovarajuce kolicine ulja je neophodno kako bi se spreCio dodir metal-metal. Ponekad ce ventil puei.000 km. aka je pruzena potrebna nega to je izmeelu ISO. posao oko ventila se obieno svodi na njihovo dovoelenje u normalno radno stanje. Ali kod normalnog trosenja ventila. Kada to jednom pocne. U krajnjoj liniji svi ventili se pOhabaju. a time i habanje motora. To moie dovesti do teskog ostecenja motora. Tada se toplota provodi preko sedista na glavu motora. . Jedini delovi koji mogu da otkazu su izduvni vcotiE i moida neka zaptivka iii zaptivni prsten. kombinovano sa visokim temperaturama koje Sli prisutne u prostoru za sagorevanje. Pohabani . nepravilan zazor ventila iIi slabo preciseen usisni vazduh. vreli izduvni gasovi se probijaju kroz otvor i pocinju da deluju na ventil kao gorionik za gasno zavarivanje. skidanje ventila i zamenu pohabanih delova kao sto su vodice ventila. koji se pre svega bavi odriavanjem 1 lakim popravkama. koje se nalazi na pocetku knjige. Usled toga izduvni ventili se pri radu vise zagrevaju. Ako pravilno odrzavate motor. ledino hlaelenje koje je prisutno je odvodenje male koliCine toplate preko vretena na vodieu ventila u kratkim jntervalima kada je ventil oslonjen na sediste. Otvor postaje sve siri jer sve vise i vise metaia bukvalno izgori sve dok MOTOR ventil ne bude unisten. nepravilno podeseno paljenje. Ali kada sediste ventila pocne da se haba pri vecem broju predenih kilometara. otpasti komad sa njega iii se cak raspasti. Osno'vni pojrnovi 0 motoru Ako ste mehanicar-amater. i popravka takvog ostecenja zahteva generalni remont. Promena ulja i podmazivanje prikazani su u poglavlju "Odriavanje automobila«.

Ipak. zazor ventila se povecava iIi smanjuje pri zagrevanju motara. Zbog toga proizvodac automobila u uputstvu navodi da Ii se zazor na ventilima podesava dok je motor vrue iii hladan. natinjen od crume i fiberglasa. U zavisnosti od legura koje se koriste za izradu bloka i glave cilindra. u nekom trenutku. dOK Sli venIlU U gJavi. Drugi motori se »slobodno okrecu«. I . sto znaci da mogu . Ako se prekine. dok se lanae iii par zupcanika koriste uglavnom za pokretanje bregaste se nalazi u bloku metcra })sa strane«. Zupcasti. Posao koji mozete sami da obavljate je odriavanje propisanog zazora ventila. uputstva za to mazete nati u servisnom prirucniku. Da bi se kompenzovalo termicko sirenje motora i istezanje koje vremenom nastaje oa nekim izduvnim ventilima) mora se odriavati odredeno rastojanje izmeau vrha vretena ventila i klaekalice (iIi podizaca). Izduvni ventili se abieno zamenjuju novim. Skidanje glave motora je veliki posaa i nije prikazan u ovoj knjizi. kao i konstrukcije motora. Ovo je yazno kad matara sa »cvfstim{< podizaCima vcntila iIi mehanickim delovima. (2) blok matora. razvodnog mehanizma. ako mislite da ste sposobni da izvedete radove skidanja i ugradnje glave motara. iii se prosiruju da bi se ugradili venti Ii sa veeim precnikom vretena. (4) !elcci lciaj i (5) lanac nl2. Sedista ventila. Zupcasti kais se vremenom haba i nastaju naprsnuca slabe tacke. Ovo je po sao samo za iskusnog majstora i izvan je mogucnosti veCine majstora amatera. koja se nalaze u glavi motora. To rastojanje se zove »lazor ventila«. Kod nebh motora moze doC! do tesklh ostecenja ako klip udari u otvoreni venti!. (3) brcgasla osovina.usisni ventili se obicno bruse da bi se obnovila dodirna povrsina. Ovakvi podizaci nalaze se na mnogim uvoznim motorima. motor ce prestati da radi jer ventili da se.vodnog mehanizma. Ova procedura je prikazana u ovom poglavlju. se cesto koristi za pogon kada se ona nalazi u glavi motora. dok kod »hidraulicnih« podizaea nije. moraju se isto taka brusiti radi obnove dodirne povrsine. kais. doelete u priliku da menjate lanae iii zupcasti kais 299 MOTOR I 300 (1) Glava cilindra (motora). Takav posao ne sarno da zahteva znanje vec i pravi alat i opremu za masinsku obradu. Na i pored toga moiete ustedeti nn trosku za fad taka sto cete U okviru ovog posla skin uti glavu motora i odneti je nn obradu u specijalizovnnu radionicu. Pohabane voeliee ventila se obraeluju da bi se dobili pocetni zazori. Moze yam se dogoditi da. i zatvaraju.

Ponekad je dovoljno zategnuti nekoliko zavrtnjeva da se zaustavi curenje. Ako se potrose toliko da lanae preskoci zub na lancaniku poremetice se sinhronizaeija rada ventila. Ali ako je zaptivka pukla iii iskliznula mora se zameniti. I ova zamena je prikazana u Ovom poglavlju. Neki od uobicajenih tipova problema na motorima prikazani su u daljem tekstu. on se vremenom izduzuje. ispitivanje balansa snage pomoCi ce vam da pri trazenju greske gubitka snage odredite cilindar koji izaziva probleme. Kod 1110tora koji imaju lanac. Kada pristupate popravci curenja ovakve vrste. Vakuum lest ce Yam pomoti da otkrijete propustanje vakuuma u usisnoj grani iii karburatoru. Ovakvi. Traienje greske u motoru MOTOR U ovom poglavlju se nalaze i tri vrste ispitivanja koje mozete izvesti da bi otkrili probleme u motoru. Da bi smanjili troskove mnogi proizvodaci koriste silikonske zaptivne mase za zaptivanje mnogih spojeva. Provera kompresije je korisna za otkrivanje losih ventila. ima zube od najlona iii plastike. kasno paljenje. Mehanicke vibraeije zajedno sa otpustenim navojem iii zavrtnjem mogu izazvati pucanje zaptivke iii curenje. i u mnogim slucajevima motor ce se ugasiti. ali ako se ne nanese pravilno iii aka se ne 05tavi da stvrdne maze doCi do curenja . TreCi test. zaglavljene ventile iii cak istrosene yodice ventila. . Time se stvara zazar u razvodnom mehanizmu ventiJa. preko koga prelazi lanae. mozete birati da Ii da postavite sVeZu silikonsku masu iii da ugradite zaptivku od gume/plute. ali zamena zaptivke poklopea ventila. U ovakvom slucaju potrebno je zameniti i lanae i !ancanik. Zamena zaptivke koja propusta je jos jedan od poslova koji u veCini slucajeva mOlete sami da uradite. Kod mnogih motora lancanik na bregastoj osovini. istrosenih klipnih prstenoval cilindara ilili curenje zaptivke glave motora.01'0 posebno vazi za poklopac ventila koji ima tendenciju da vremenom popusta. I ovaj posao je prikazan u ovom poglavlju. relativno mekani zupei smanjuju buku motora iii imaju i tendeneiju da se brzo trose. sto dovodi do postepenog smanjenja perform ansi motora. za('epIjen izduvni sistem. Zaptivke od plute/gume postaju krte usled utieaja toplote i starenja. Postoji nekoliko razloga zbog kojih zaptivka pocne vremenom da propusta. Silikonska masa je odlican zaptivni materijal. nisku kompresiju motora. Zamena zaptivke glave motora mOle biti preveliki posao. usisne grane i kartera trebalo bi da budu u okviru vasih mogucnosti.da nastave rotaeiju a da kJipovi ne udare u ventile. Mnogi savremeni motori izlaze sa proizvodne Iinije bez klasicnih zaptivki.

koii se javlja zajedno sa tajanstvcnim gubitkom tecnosti Z(l hlaoenje moze ukazivati n<. Sve sto omogutava priliv ulja u komoru za sagorevanje izazvace sagorevanje ulja. Uljni wiog u Illadnjaku. Istroscni iii prcgore!i izduvni venti!! dovode do guhitka kompresije u ci!indru.• Trosenje ulja .plavi dim iz izduvne cevi ukazuje da ulje sagoreva zbog istrosenih klipnih prstenova. iIi nikakvu kompresiju. U tak\'om sJucaju. Najceste tacke na kojima se javlja eurenje ulja su zadnji zaptivni prsten radilice (na zadnjem kraju motora kod automobila sa pogonom na zadnje tockove. merenja kampresije obicna ukazuju da je zaptivka glave izgorela. Simptomi su barice ulja ispod automobila. ulje na spoljnoj strani motora iii odozdo na automobilu iii povecana potrosnja ulja bez vidljivog plavog dima iz izduvne eevi. • Zaptivka glave matara prapusta. odnosno kod sklopa menjac/difereneijal kod poprecno postavljenih motora sa pogonom na prednje tockove). provcra kornpresijc 1110tora pokazace malu. Ncispravan usisni venti! ce Isto tako dovesti do . • Neispravni ventili. Ovaj uzrok se otklanja takozvanim »sredivanjem ventila« i popravkom odnosno zamenom vodica i zaptivnih prstenova ventila.Ie problem.l propustanjc zaptivke glave motora. polomljenih klipnih prstenova. Provera komprcsijc motora i ispitivanje sistema za hladenje pomocu pritiska 01110guCice nam cia otkrijemo LL cemu . najverovatnije su u pitanju istrosene vodice ventila. 1z ovog razloga motor moze trositi litru ulja na svakih 400 do 500 kilometara. Cilindar na kome dolazi do prod ora ulja obicno se lokalizuje tako sto se skine sveCica i pogleda na kojoj sveCici se nalazi mastan ern nanos. prednji zaptivni prsten radilice kad kaisnika iii panekad. Napukao klip iii klipni prstenovi su obicno poslediea jake detonacije. • Curenje ulja. Ulje koje sagoreva zbog istrosenih klipnih prstenova iii cilindara obicno znati da je potrebna generalna popravka motora. Zaptivka koia propusta maze amoguCiti curenjc rashladne tecnosti u cilindar "(?ito brzo unistava cilindar zbog vclikog zagrevanja) iii u kuCiste radilice (gde isto taka izaziv(1 problcme zbog toga sto rashladna tecnost nije dobro sreJstvo za podmazi\·anjc). Popravka se sastaji u uocavanju i zameni ostecene zaptivke ili zaptivnog prstena. Aka ova nije povezano sa bukom u matoru iii gubitkom snage. iii je nemaju. U avam slucaju javlja se gubitak kampresije aka zaptivka propusta izmeclu dva cilindra iii izmedu cilindra i spaljne sredine. poklopac iii poklopei ven301 MOTOR tila. Zaptivka kartera je jas jedna ad mesta gde se panekad javlja cmenje ulja. napuknutog klipa iii istrosenih vodica ventila. Aka dva susedna cilindra imaju malu kampresiju. zaptivka usisne grane. kad V6 i V8 matara.

Ova je normalna situacija ako motor nije radio. ani ispustajll ulje i time povecavaju zazor ventila sta izaziva buku kada se motor prvi put pakrene. To moze biti poslcdica prevelikog predpaljenja. Neispravni ventil! se moraju zameniti.i se sastoji u odredivanju uzroka detonacije i njegove blagovremene eliminacije kaka ne bi doslo do teskill ostecenja motora. Ponekad pomaze i upotreba goriva sa vecom oktanskom vrednoscu. dUli vremenski period. Istrosena asovinica klipa moze dati slicnu buku. zoog povecanja zazora venti!3. ali ako se desava svaki put kadn pokrenete motor to moie biti indikacija da jc potrcbna zamena padizaca. ZveceCi iii kuckajuCi zvuci koji se cuju sarno kad prvog pokretanja motora obicno nastaju zbog hidraulicnih podizaca. Kada se podizaci istrose. Stalno lupkanje odnosna kuckanje motara ahicno ukazuje na preveliki zazar jednog i!i vise ventila. Opravk. To moie nastati usled nepravilnag podesavanja. • Razlicite vrstc buke IZ motora. Detonaciju moze izazvati i neispravan venti! za recirkulaciju izduvnih gasava.gubitka kompresije. Ni jedan motor nije u stanju da radi kako je to. a padizaCi utisaju. 302 Ostri metalni udarci koji se javljaju pri odreclenom broju obrtaja i pajacavaju sa povecanjem brzine ukazuju na istrosene letece iii Idece leiajeve radilice. Neispravan hidraulicni podizac izaziv(\ istu vrstu buke. Ispitivanje kompresije motora I spitivanjem kompresije otkriva se stanje motora. sllvise siromasne smese goriva i vazduha. istroscne k!acka!ice. iii aka pumpa pusta vodu l110raju se zameniti. Ova vrsta buke ukazuje na to da je patrebna generalna popravka motora. Kada pritisak ulja poraste zazor se smanji. Ostro fijukanje. sto zahteva da se izvrsi odgovarajuca popravka motora. posebno ako nista drugo ne ukazuje na neispravnost. Specificirane . glave I11otora iii ostecenja lezajeva klipnjace.. Aka Iciajcvi imaju veliki zazar. iskrivljcne sipke podizaca.zato znaci pri specificiranoj kompresiji. TutnjClva koja se povecava sa povecanjem broja abrtaja motora obicno nastajc zbog bucnih leiaja pumpe za vodu. konstrukcijom predviclena ako svaki cilindar ne radi pri punom iskoriscenju . ali ce se uz to javljati pllcanje iIi izbacivanje plamcna u usisnu granu. prevelike kompresije usled preterano velikih nas!aga garezi u prostoru za sagorevanje. aii jake detonacije mogu dovcsti do pucanja klipa. klipnih prstenova. Biage detonacije se uglavnom smatraju neskodljivim. udaranje iii zveceCi zvuci koji se cuju samo pri ubrzanju kod velikog optcrcccnja ukazuju na pojavu detonacijc U Illotoru. istroknog podizaca iii kombinacija poslednia dva uZr0Ll. pregrejanog motora.

najvisi polozaj (GMT . i pritom biti bar jcdnaka najmanjoj vrednosti koju navodi proizvodac. Da biste odredili stanje motora pDtrebno je da ispitate kompresiju. usisni ventil se zatvara i klip pacinje kretanje navise Ala! i materijal • Kljuc iii klesta • Klesta za kablove sveCiea • Nasadni kljuc za sveeiee i racva • Produzni kabl • Instrument za ispitivanje kompresije • Pumpiea za ulje • Motorno ulje sabijajuCi na taj naCin smesu goriva i Kada klip dostigne. Niska kompresija u svim eilindrima izazvace smanjenje snage motara. Na linijskim cetvorocilindricnim i dricnim motorima sveClee su lako vidljive jer su sve poredane sa jedne strane motora. koji se nalazi na kraju svakog od kablova. sa spoljne strane motora.).Sistem za gorivo«. Nejednaka kompresija izaziva nemiran rad motara u celom opsegu broja obnaja. magu imati pritisak kompresije pri pakretanju pamocu elektropokretaca od preko 13 bar. tom trenutku se meri pritisak u barima i izmerena vrednost se speclflClra kao kompreslJa. Kada klip dade. Ovi kablovi su drugim krajem povezani sa kapom razvodnika paljenja.987 atm. to ee biti 4. i povlaCi sa sveClee uz blago . L Uklonite kuCiste filtera za vazduh. na primer. moracete da nite svecice sa svakog cilindra. Odvojite kablove sa svake ad sveciea. Svaka sveCiea je povezana sa jednim visokonaponskim kablom. Posto je. tokom svog kretanja pri taktu usisavanja. Ispitivanje kompresije motora vrsi se na sledeCi oaein. 2. jedini moguCi pristup cilindrima kroz otvore za svecice. SveCice se nalaze ili na glavi eilindara iii na bloku motora.donju mrtvll tacku). U zavisnosti od tipa motora. Ovde nam moze biti ad pomoCi . Za ovaj posao moze yam biti potreban kljuc. To se radi tako sto se rukom iii posebnim kJestima uhvati gumeni stitnik.!. Ako je motor u dobrom stanju onda ee izmerena kompresija u svim eilindrima biti podjednaka. oJnosno 3 sveClee. Na V8 i V6 molOrima sa svake strane motora nalazi se 4.-1ko razumcmo kako se odrecluje veliCina kompresije. Ovo ispitivanje se vrsi kod svakog podesavanja odnosno uvek kada motor slabo radi.gornju mrtvu tacku) smesa goriva i vazduha je do maksimuma sabijena. .vrednosti za kompresiju su izraiene u barima (1 bar = 0.po jedna sveCica za svaki cilindar. Da biste ispitali kompresiju prvo treba da obezbedite pristup svakom ellindru. u donji polazaj (DMT . Pogledajte odeljak »odrzavanje filtera za vazduh« u poglavlju ). Pojedini motori. 6 ili 8 svetiea . tokom ovog takta Sabljanp.

ma smcSil sc Po pal jcnju smdc 5vccicom dolazi do pOliskivanja klipa nunize i w jt tab sagorcvanja. Pomocu nasadnog kljuca i racve odvrnite svaku sveCieu za oko 1/2 kruga. oko 5 sekundi. pri spajanju. Tokom lakl a sabijanja oba ventila . 8. bili sigurni da je svaki na svom mestu. 7. sto ce vam pomoCi da uacite sta nije u redu sa motaram. to je onaj koji je povezan sa bobinom. 4. i povczite ga pomoeu produznog kabla sa dobrom masom na motoru. Napomena: Najbolie ee biti da koristite ureoaj za merenje kompresije koji se uvrne u otvor sveeiee. Skinite sveeiee pomoeu nasadnog kljuca i rneve. pokreCite motor stavljanjem kontaktkljuca u polozaju start. Merenje pocnite od eilindra najblizeg hladnjaku. od nosno radni lak!. i povezali sekundarni (visokonaponski) kabl bobine sa masom. Pokrenite mehanizam gasa i zaglavite ga u polozaju kada je leptir karburatora otvoren. SveCiee postavljajte na radni sto prema redu skidanja.1 zatvorena i usis. Jos nemojte uklanjati sveClee.uvrtanje. gasovi se i. iii neka neko sedi u kolima i drzi pedalu gas a pritisnutu do kraja. Dok se motor pokreee zapamtite najveeu 303 MOTOR 304 (1) USISAVANJE. Ovo se radi da bi se smanjila mogucnost ulaska prljavstine i drugih necistoca u prostor Zll sagorevanje kroz otvore sa kojih su skinute sveeiee. Za vreme tuklil usisuvanja alvan! se usisni venti! i usled krc!llnja klipa nadale uviaci sc smcsu v:lzduha i goriva u prostor za sagorevanjc. kako biste uvek znali koja je skunuta sa kog eilindra. 6. (3) SAGOREVANJE I (4) IZDUVAVANJE.1. Y. i odredite stanje skinutih sveCica. izduvni venti! jc Olv areD. (2) SABJJANJE. 10. . Ovo omogucuje da najveca moguea kolicina vazduha uoe u motpr tokom ispitivanja kompresije. 3. Kompresija iz matora oduvace svu prljavstinu sa sveCica dok pokreeete motor. Odvojite sekundarni visokonaponski kabl sa eentralnog prikljucka na kapi razvodnika. Kada Idip potnc da sc krccc navisc. Pogledajte odeljak "Procena stanja i ugradnja sveCica« iz poglavlja »Sistem za paljenje«. 5. Neki uredaji ima]u konusni zavrsetak i prakticno je nemoguee zadrzati uredaj na otvoru eilindra kod motora sa visokom kompresijom. Posto ste samo malo popustili sveClee. ubacite uredaj za merenje kompresije u otvor sveClee i neka vas pomocnik pokrene motor okretanjem kontakt-kljuca za 4 do 5 obrtaja. Najbolje bi bilo da obeldite svaki ad kablova kako bi kasnije.:bacuju napoljc.

Kod V -motora izmerite kompresiju prvo na jednoj pa onda na drugoj strani. Uporedite rezultate vasih merenja sa vTednostima iz servisnog prirucnika. B. Ponovite tacke 9 i 10 za svaki eilindar. 17. U gradite kuCiste filtera za vazduh.MOTOR Da bi proven!i kompresiju cilindra rrikljutite crevo mernog uredOlja na Olvor svecicc. Aka se sada kompresija poveea skoro do normalne. A. Ugradite svecice. IskljuCite kontakt-kljuc. Ispitivanje vakuuma Alat i materijal . PrikljuCite odgovarajuCi kabl na svaku sveCicti. 16. Ako je kompresija cilindra niska postupite na sledeCi naein. Za ispravni postupak popravke potrebno je kOI1suttovati profesionalnog mehanicara. onda to znaci da su klipni prstenovi istroseni. onda je motor u dobrom stanju bar sto se tiee kompresije. Vecina uredaja ima ugraden ventil koji zadrzava kazaljku na najvecoj vrednosti sve dok ne oslobodite pritisak. vrednost na skali uredaja.) Aka je kompresija i dalje niska onda to znaei da su najverovatnije u pitanju losi ventili. 14. PrikljuCite sekundarni visokonaponski kabl na centralni prikljueak u bobini. i najve. Ako dva susedna eilindra imaju nisku kompTesiju. visoka iii neujednacena vrednost kompresije ukazuju na ozbiljne kvarove motora. 13. 12. 15.::a vrednost vakuuma oSlaje zabe!dcn<l na instrumentu. (Ulje koje ste nasuli u cilindar zaptiva prostor oko prstenova i time se poveeava pritisak. onda to moze biti znak da su ventili u losem stanju iIi da su klipni prsteni istroseni. onda postoji velika verovatnoca da je zaptivka glave motora ostecena. Niska. Vodite raeuna da svaka sveGica bude postavljena na isto mesta sa kog je skin uta. Ako je izmerena kompresija visa od preporucene vrednosti to ukazuje da u eilindrima ima mnogo naslaga gareii. Ako su rezultatl merenja kompresije na svim cilindrima u okviru preporucenih vrednosti a pritom je najmanja ocitana vrednost veea od 75 odsto najveee oCitane vrednosti. Motor pokrenilc elektropokrelacem. U 305 MOTOR tom slucaju nikakvim podesavanjem ne moiete dovesti motor u dobro stanje. Ponovite merenje kompresije. ako prethodno ne otklonite uzrok. Pomocu pumpiee za ulje kroz otvor za svefiee naspite nekoliko kasiciea motornog ulja u motor. Zapisite ocitanu vrednost na parcetu papira iIi kredom na unutrasnjoj strani blatobrana. Ako otkrijete da jedan (iii vise) eilindara imaju nisku kompresiju. 11.

2. zaptivke glave matara i smese goriva i vazduha u karburataru. PrikljuCite uredaj za merenje vakuuma na . stanje klipnih prstenova.. Ni jedan profesionalni automehaniear ne bi trebalo da bude bez ovakvog uredaja. Zagrejte motor do normalne radne temperature. Sa aspekta potreba ove knjige bilo bi suvise komplikovano objasnjavati princip merenja vakuuma. Uredaj za merenje vakuumapokazuje koliki vakuum vlada u usisnoj grani dok motor radi. Motor mnogo ekonomicnij" radi kada merae pokazuje najvecu vrednost. Pomocu uredaja za merenje vakuuma moiete odrediti u kakvom su stanju usisni i izduvni ventili motora._""---. Podignite poklopac motarnog prostora i skinite kuCiste filtera za vazduh. Ako u vas auto mobil nije ugraden ovakav uredai. ureaaj za merenje vakuuma je jedan od najdragocenijih instrumenata koji moietc da ugradite u automobil. 4. Podesite broj obrtaja motom na praznom hodu na nesta veti od normalnog.• Uredaj za merenje vakuuma • Klesta za blokiranje creva U novije vreme kada se sve vise vodi racuna 0 tome da se smanji potrosnja goriva. Ako se pravilno koristi. taka da Sli oznake date u milimetrima iIi u barima po Zakonu 0 mesnim jedinicama. Da bi se postigla radna temperatura motor treba da radi 15 do 20 minuta. a zat(m pomeranjem po luge gas a posta viti bregastu ploou na prvi stepen pomocu zavrtnja za podesavanje._. Instrumenti za merenje vakuuma. kao sto je na primer proklizavanje tockova pri naglom polasku. 3.. Sto je oCitana vrednost niza to je veca potrosnja goriva. 306 -----. 1. onda je potrebno da prove rite rad motora ispitivanjem vakuuma. no najvainije je to da je uredaj za merenje vakuuma izuzetno praktican instrument. Pogledajte odeljak "Odriavanje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za gorivo«. pokazace Yam kada ste postigli maksimalni korisni ueinak motora i ukazace yam na lose navike u voznji. Povezivanje uredaja za merenje vakullma Ispitivanje stanja motora pomocu uredaja za merenje vakuuma vrsi se na sledeCi nacin. Vakuum se meri u mm Hg (milimetrima iivinog stuba). To se fadi taka sto ce te delimicno zatvoriti leptir za vazduh prstom. koji se trajno ugraduju u auto mobil mogu se naCi u radnjama sa auto delovima. Ovi instrumenti su meau uredajima koje zagriieni poznavaoci automobila najradije kupuju. Pracenjem ovog instrumenta lako cete odrediti najekonomicniju brzinu. Pracenje ovog instrumenta zajedno sa stalnom proverom rada motora daje yam opsti uvid u to sta se desava u motoru i po maze yam da spretite moguce probleme.

. (5) Ravnomcrno ritmicko opadanje ukazuje da Sll venlili pregoreli iii da propustaju.. obrtaja budc ncsto visi ad normalnog taka sto ce te de!imitno zatvoriti lerli! za vazduh H::ok«) (1) prstom....... Ako niste sigurni da ste nasJi pravo mesto.~ . ...) Mesto na koje se prikljucuje ovaj uredaj moze biti razliCit u zavisnosti od tipa automobila. Ako motor normalno radi kazaljka treba da stoji 307 Uredaj za merenje vakuuma je dragoe!:n instrument za utvrdivanje neispra vrlog rada motor<. aka se vrsi merenje pomocu meraca vakuuma....njc vukuuma podesite rad motora no praznom hodu taka dn bro.. kasno paljenje iii nepravilno podesen ventilski mehanizam (kasnije otvar anje).. 5..!.. pogledajte uputstvo koje se dobija sa meracem.. Ovo crevo je takvog preenika da odgovara vecini prikljucaka na motam. (3) Aka kaz aljka instnlmenta lagano osciluje to ukazuje na problem u karburatoru.~ M = O T O R I I ! ~ J I I / 8) usisnu granu matara. (4) P ovrcmcno opadanje kazaljke ukazuje na to cIa venti)i zagIavljuju.. Posmatrajte kazaljku meraca vakuuma dok motor radi nesto brte nego na praznom hodu.. Ipak zapamtite da kada odvojite vakuumsko crevo da biste prikljuCiJi merac vakuuma.. i (8) Poslepen pad kazaljke ukazuje na zapu kn izduvni sistem..50-0. (1) Stabilna i niska vrednost vakuuma ukazuje na nisku kompresiju.. (7) Ravnomcrno osciJovanje kazaljke ukazuje na to da zaptivka g!ave pi-opust a izmedu dYa susedna dhndra. a zatim pomeranjem poluge gasa (4) postavite bregastu plotu (2) na prvi stepcn pomocu zavrtnja (3) za poddavanje bregaste ploce.. Obicno je najbolje da se gumeno creva za vakuum prikljuCi direktno na __ .. (6) Bne o sciJacije kazaljke ukazuju na istrosene yodice usisnog venti!a iii slabe opruge v entiia. morate da blokirate odvojeni vakuumski Kadn iSpitUjC1C stanjc motOfil pamoeu uredaja za mcn.usisnu granu motora........... NajveCi broj aredaja za merenje vakuuma ima ugrac!eno crevo..~ . (2) Vdo nizak vakuum ukazujc na slabo zaptivanje usisne gram:...66 bara... (Motor za vreme ovog prikIjuCivanja moiete ostaviti da radi... stabilno izmedu 380 i 500 mmHg iIi 0.... vod tako da nema propustanja koje bi dovelo do netacnog oCitavanja pri merenju vakuuma.

onda je verovatno da usisna grana iIi karburator propustaju vakuum. a ovim merenjem dobijete stabilan polozaj kazaljke na maloj vrednosti vakuuma. . Kasno paljenje: Ako je kompresija motora dobra. a verovatno je da smesa goriva i vazduha.33-0. Ako motor ne radi normalno mozda eete pomocu meraca vakuuma moei da odredite u cemu je problem. sarno obrnutim redosledom. U nastavku teksta su prikazana neka stanja koja mozete odrediti. i prikljui"ite crevo vakuuma na svoje mesto. Zaptivka glave propusta: Kad kazaljka meraea ravnomerno osciluje. odnosno prazan hod nisu dobro podesenl.1-0. Ako uredaj za merenje vakuuma reaguje na nacin opisan u tacki 6. onda sve ukazuje na zapusen izduvni sistem.4 bara).17 bara). Obezbedite pomocnika koji ce naglo pritisnuti pedaJu gasa do kraja r pustiti je. . verovatno su slabe opruge ventila. Zapusen izduvni sistem: Ako kazaljka me rae a naglo pada kada motor radi na praznom hodu.7. onda je verovatno u pitanju kasno paljenje. 6. onda motor radi normalno. 308 8. Ovakav slucaj ukazuje i na istrosene zupcanike iJili lanac u razvodnom mehanizmu ventila.84 bara) i zatim vrati na pocetnu vrednosl. Kada je ova varijacija vakuuma ritmii"na odnosno pravilna onda je vrlo verovatno da je izduvni venti I pregoreo. Usisna grana ne zaptiva: Kada je oeita vrednost za 250 do 300 mm Hg ispod normalne (0. I . Neispravni ventili: Kazaljka meraea koja brzo osciluje ukazuje da su yodice usisnih ventila motora istrosene. oko 75 do 100 mmHg nizu od normalne vrednosti (0..1-0. Povremeni pad vakuuma od oko 75 do 100 mm Hg (0. karburator: Lagane oscilacije kazaljke meraea ukazuju na to da je karburator neispravan. Neispravan .13 bara) ukazuje na to da ventili motora zaglavljuju. Iskljui"ite motor. 9. Ako kazaljka brzo osciluje kada motor ubrzava. Odvojite uredaj za merenje vakuuma prema uputstvu iz taeke 4. verovatno je da je zaptivka pregorela izmedu dva sus edna cilindra. a zatim da se popne na oko 640 mm Hg (0. 10. Kazaljka meraca treba da padne do vrednosti oko 125 mmHg (0.13 bara) . Istroseni klipni prstenovi (niska kompresija): Na ovakvo stanje ukazuje prilieno stabilna kazaljka meraea koja pokazuje nesto nizu vrednost vakuuma od normalne. a kazaljka meraea je pritom mirna. MOTOR Ispitivanje balansa snage .

To se mora izvrsiti sa iskljucen. Ako ste naslonjeni na metalni blatobran onda predstavljate putanju najmanjeg otpora i mozete doziveti prilieno neugodan strujni udar. Posta to onemogucava taenu dijagnozu. onda je najverovatnije u pitanju neispravan ventil iii pregorela zaptivka glave.Alat i materijal • Merae broja obrtaja • lzolovana klesta O vo je prilii"no jednostavno ispitivanje koje se koristi za brzo uOi"avanje cilindra koji je slab iii koji prekida rad. Kada se odredi koji cilindar je "problematiean« onda se priroda problema moze odrediti skidanjem sveCice i merenjem kompresije. Problem je u sistemu za paljenje (neispravnti sveGica. Napomena: Kod vozila opremljenih sa katalitickim konvertorom sveCica ne treba da bude iskljucena dul. Visoki napon sa kabla sveGice pokusace da se prazni na masu. Iskljuavanje elektricnog pr!kljucka sa uredaja za konrrolu praznog hoda motora moie u kompjuter ubacit. olvor ieptira karburatora. Ali ako sami vrSite ovakvo ispitivanje. to onda mora da dovede do ravnomernog smanjenja broja obrtaja motora.e zagrejati i izazvati ostecenja katalizatora. to ukazuje na neispravnu brizgaljku goriva.m giavnim prekidacem do ne b. lzolovana klesta zastitice vas od ove poj ave. morate prvo da iskijuCite kompjuter pa tek onda da pocnete sa ispirivanjem. Ako odvojite za trenutak jedan po jedan kabl sa svecice i ako svi cilindri rade ispravno. kompjuter ce pokusati da kompenzuje pad broja obrtaja motora koj! nastaje sk.e od 15 do 20 sekundi. do§io do osteeenja eiektronskog sistema. Osnovna ideja ispitivanja balansa snage lezi u pretpostavci da svaki od cilindara motora ima pribIiino istu snagu. onda za trenutak pomocu izolovanih klesta odvoji te kabi sa jedne po jedne sveCice iii sa kape razvodnika. Ako taj cilindar ima dobru kompresiju. Profesionalni mehanieari mogu ovo ispitivanje da izvedu pomocu osciloskopa iIi analizatora koji automatski iskljueuju jedan po jedan cilindar prikazujuCi pritom rezultat izrazen padom broja obrtaja. kodiran podatak da je motor neispravan. Konvertor se usled toga mol. kada se fadi 0 motoru sa ubrizgavanjem goriva u cilindre. Kada je sveCica iskljucena nesagore/a smesa dolazi do konvertora. Upozorenje: Dok vrsite ovo ispitivanje nemojte se naslanjati na autornobil. taka da je potrebno da se . ali ako nemate taj alat drzite se dalje ad metalnih delova karoserije. Ako je kompresija niska. iii.danjem kabla so sveeice tako sto ce povel'at. 309 MOTOR Kod voziia koja su opremijena kompjuterskom konrroiom broja obrtaja praznog hoda. los kabl sveCice iIi kapa razvodnika).

Motor mora biti zagrejan do radne temperature.taj podatak izbrise posto zavrsite ispitivanje. i pritorn posrnatrajte da Ii broj obrtaja motora opada.iii zaptivne mase O a biste popravili zaptivku koja propusta. Zamena zaptivke. koji se. I kao rezultar toga javite se curenje. aka je ugraden. 1. Ala! i materijal • Kljueevi • Odvijae • Strugac za zaptivku iii hemiski rastvarae • I. ili cilindri ne izazovu pad broja abrtaja. Brisanje ovog podatka se vdi tako sto se iskljuCi paijenje i u roku od 10 sekundi obustav. U tom slucaju mogu Yam biti od pomoCi lampa. Ako se tako neslO dogodi onda ce zaptivka uz taj zavTtanj biti cvrsto pritegnuta. Ako pritezanje zavrtnjeva ne pomaze. Aka neki cilindar. napajanje kompjutera. Prikljucite merae broja obrtaja na motor i iskljueite provodnike sa uredaja za konrroiu praznog hoda malara. hilo vadenjem odgovarajuceg osiguraca iii skidanjem provodnika sa akumuiatora. naIad na mehanizmu gasa. prvo treba da odredite koja zaptivka propusta. U veCini slucajeva to je ocigledno. 2. Kada ste odTedili mesto na kome je doslo do curenja. ali ce izmedu zavrtnjeva biti ' slabo. 3. Pornocu odgovarajuCih izolovanih klesta za trenutak odvajajte jedan po jedan kahl sa sveeice. Pokrenite motor i pustite ga da radi na praznom hodu. To cesto pomaze kod poklopca ventila. skinite merae broja obrtaja i aka je ugraden uredaj za kontroiu broja obrtaja motora. iii nikako pritegnuta. Pretezanje zavrtnja moze pokidati zaptivku. donjih poklopaca transmisije i poklopaca razvodnog mehanizma. /spitivanje balansa snage se vrsi na sledeCi naCin. onda su ani neispravni. Na tim cilindrirna je potrebno izmeriti kompresiju kako bi mogli da odredite vrstu neispravnosti. pove::ite ga. Cista krpa i pazljivi pregled da biste tacno odredili mesto curenja. iii ako je oeigledno da je zaptivka ostecena. kartera. moiete pokusati da pritegnete okolne zavrtnje i proverite da Ii ste time zaustavili curenje.ampa • Ciste krpe . i bukvalno je izbaciti iz spoja. 4. iii izawvu manji pad ad ostalih cilindara. ali ponekad Se 310 moiete i prevariti ako su ulje iii tecnost za hladenje sakriveni ivicama pre nega sto postanu vidIjivi. Vodite racuna da zavrtnje ne pritegnete suvise. jer se presovane metalne prirubnice ovih del ova lako deformisu. Po zavrSenom ispitivanju iskljuCite glavni prekidac. onda je potrebna zamena.

2. Ako se izmedu orvora za zavrtnje. Obe povrsine moraju biti relativno ravne i u dobram stanju kako bi se obezbedilo trajno zaptivan)e. poklopac ventila. Dobra obrisite obe povrsine pre nanosenja silikonskog gita. Posto ste ugradili zaptivku i pravilno pritegli sve zavrtnjeve. pokrenite motor i praverite da Ii ima tragova curenja. Na poklopcima od presovanog lima (karter. ! t I . i pritom vodite raCina da ih ne ostetite. a zatim unakrsno drugi na drugom kraju. lzuzetno je vazno da povrsine ne budu vlazne iIi zauljene. Ovom tehnikom rasporedujete silu pritezanja ravnomernije i obezbedujete dobro zaptivanje.tptivni rnaterija! sa abe dodirne povrsine. donji poklopac transmisije itd. Proverite da neka od povrsina nije ostecena. 1. Namazite zaptivku sa obe strane tankim slojem zaptivne paste i postavite je na mesto. popravke iii zamene ostecene povrsine. Pazljivo uklonite sve tragove zaptivne mase sa abe dodirne povrsine pomocu strugaca. Osnovna procedura za zamenu silikonske zaptivne mase koja se }}formira na lieu mesta« je sledeca. vide veliki zazori pokllsajte da ih izravnate laganim udarcima cekica po deformisanim povfsinama. 6. 1. 4. St<lri zaptivni malcrijal maze se ukloniti i pomocu nemiskog rastvarnca. ~ J I Ostru±ite say stari z.• Zaptivka od plute/gume iii silikonski git U daljem tekstu je prikazana osnovna procedura zamene zaptivke od plute/gume. 3.) proverite da Ii je dodirna povrsina favna na taj naCin sto na nju postavite neki ravan komad iii lenjir. Skinite dec i uklonite staTU zaptivku. jer to remeti prianjanje zaptivne mase na povrsinu. 5. Korisno je ako prove rite pritegnutost zavrtnjeva nakon predcnih 1500 km. Pazljivo nanesite sloj silikona sirine aka 3 mm . prvo pritegnite jedan zavrtanj poklopea ventila. Pailjivo oeistite obe dodirne povrsine i skinite sve ostatke stare zaptivke pomocu strugaca iii hemiskog rastvaraca. MOTOR 4. Obrisite obe povrsine Cistom krpom tako da na njima ne ostanu tragovi llija iii hemikalija. Drugim recima. Pregledajte obe dodirne povrsine. Da bi se dobilo dobra zaptivanje povrsine moraju biti rayne. Razdvojite delove. Ako je bilo koja od njih jaee zagrebena iii udubljena moze se dogoditi da se zaptivanje ne moie postiCi bez obrade. Ujednaceno i unakrsno pritezite zavrtnjeve tako da dec legne ravnomerno na zaptivku. 2. 3. 5.

conska masa omekSava i rasp ada se. odnosno potisnika. Spojite delove dok je zaptivna masa vlaina i pritegnite zavrtnje ujednaceno i unakrst. Kada dodete do otvora za zavrtnje. Neki tipovi hemijskih zaptivata su »anaerobni«. Podesavanje ventila: motori sa podizacima Ala! i materijal • Kljucevi • Merni listiei • Duboki nasadni kljucevi i racva • Daljinski prekidac za pokretanje motora iIi odvijac P avremeno podesavanje zazora ventila kad motora sa podizai'ima bez hidraulicnih ulozaka. Nanesite sloj sirine aka 3 mm po sredini celom duzinom jedne od dodirnih povrSina. Ostavite zaptivnu masu da se susi 30 do 45 minuta pre nego sto nalijete teenost i pokrenete motor. U nekim slucajevima biee vam potreban duzi zavrtnji za pricvrsCivanje da biste kompenzovali debljinu zaptivke. je neophodno da bi se odrzalo odgovarajuce rastojanje izmedu vrha vretena ventila i klackalice. Upozorenje: Uvek postupajre prema prilozenam uputstvu za upotrebu kada korisrite neki ad tipava hemijskog zaptivaca. ' 6. Vremenom se ovaj zazor sma- . spoj moie da propusta. Isto vaii i aka se zaptivna masa izloii opterecenju pre nego sto ocvrsne. i staga se ne 1reporucuje za zaptivanje prirubnice karburatora :li spajeva na cevima za dovod gorivQ.ok se delovi ne spoje i pricvrste. Odredeno rastojanje je neophodno da bi se kompenzovalo termicko sirenje delova motora. Ako zelite maiete ugraditi i obicnu zaptivku od gume/plute) a ovakve zaptivke uglavnom postoje za veCinu spojeva. Mora se napamenuti i to da 311 Pre ugradnje nanesite tanak s!oj zaptivnog materijala na obe strane nove zap!ivke. lilikonske mase ne zaptivaju dobra kada su izlo[ene dejstvu benzina. Zaptivna masa se ne steie sve d. fto znaci da oGvrscavaju u odsustu vazduha.po celoj duzini. Napomena: Ako se zaptivni sloj slucajno obrise tokom ugradnje. i po sredini dodirne povrsine. nanesite sloj sa abe strane otvora dok ne formirate ceo krug oko njega. U takvim siucajevima siii!. 312 Napomena: Nije obavezno da se silikonska zaptivka menja masom istih svojstava.\'nine na dodirnim povrsinama i omoguCiti bolje zaptivanje. U tahim slucajevima cesto je potrebna priprema u dva koraka: zaptivna masa se nanosi na jednu povrsinu a »ocvrsCivac« na drugu. kako biste obezbedili da obe dodirne povrSine ravnomemo nalegnu jedna na drugu. 7. Ovim ce se ispuniti nerJ.

to zazor ventila ima znacajan uticaj na rad matora i hladenje venti!a. Ovo utiee na prehranjivanje motora smesom i time smanjuje snagu motora.1 0 rastojan]c stojanje jzmedu ve micko sirenJc. I ""'.--·-1 . kasnije zatvaraju i ostaju duze otvoreni (sve ovo moze i poboljsati performanse). di =no proveravatl ! postoji OJ hI se"\ i mora se. Ako je zazor ventila suvise mali onda se ventili ranije otvaraju. peno l. poddavat\. da ce segubiti kompresija i da ee se ventili slabo hladiti. MOTOR .njuje zbog istezanja ventila. kompenzovalo [er. Ako zazor postane suvise veliki ventili postaju bucni i ne ostaju onoliko dugo otvoreni koliko bi inace bili kada je zazor normaIan.: zove zazar venn a. ____________ i"_ i I I ' I [II I MOTOR Ii I 'I I I I i I i I I i I I I I I i I ! I IL __ _ ! I I . ali to znaci da ventil neee prianjati na sediste. iii se povecava jer se trosenjem povecavaju toJerancije venti!skog mehanizma. Ov . Posta zazor ventiJa utice na vrcme otvafanja ventila i trajanje perioda »otvorenog ventila«.. ________________ _ "1IIi"" . Krajnji razultat ee biti otkazivanje ventila i ozbiljan gubitak snage zbog smanjenja kompresije. mora da ntila i kraK:l K. rr .. odnosno zbog utiskivanja na sediste.

Izduvni se nalaze nasprav otvora izduvne grane. Ako je zazor suvise mali i merni listie ne moze de ude. Proverite vrednosti zazora ventiia u uputstvu. to znaCi da se podesavanje vrsi kada je motor zagrejan do radne temperature. 5. Po pravilu izduvni ventili imaju veCi zazor jer se vise z a g r e ~ vaju tokom rada motora. Ako je zazor suvise veliki. Proverite koji zazor vazi za koje ventile. Otpustite kontra navrtku za osiguranje (ako postoji) i uvucite odgovarajuCi merni listie u prostor izmedu vrha vretena ventila i kraka klackalice iIi potiskivaea.Ventili se podesavaju u skladu sa uputstvom proizvodaca i posle odredenog braja predenih kilometara. klip prvog cilindra ce doti u gornju mrtvu tacku i tada mozete da podesite zazor ventila na prvom cilindru. zategnite zavrtanj za podesavanje dok merni listie ne prolazi uz blagi otpor. . 2. Ako je u uputstvu navedeno da se radi na vruee. Aka u uputstvu stoji da se zazor ventila kontrolise i podesava na vruce. onda treba da pokrenete motor i ostavite ga da radi pri povecanom broju obrtaja praznog hoda sve dok ne dostigne normalnu radnu temperatUTU. 1. 3. Ako je u uputstvu navedeno poddavanje na "hiadno". Zazor ventila se podesava na sledeCi naGin. 4. Potom zategnite kontra navrtku za osiguranje (aka postoji) . Ako motor postavite u pOlozaj tako da se oznake paljenja poklope sa nulom. Obieno je to posle predenih 25. Posto ne postoje evrsta pravila po kojima se menja zaZOr ventila pri zagrevanju motora (jer je svaki motor razliCit). to znaci da se zazor ventila podesava kada motor ima spoljasnju temperaturu.000 km. Da biste mogli da podesite zazor. vaii za »vrucc« iIi »hladno« podesavanje. Ugasite motor i skinite poklopac ventila. To se dogada kada jeklip u gornjoj mrtvoj tacki pri taktu sabijanja. Usisni su oni koji se nalaze naspram Otvora usisne grane. Ove razlike se pojavljuju da bi se kompenzovalo termicko sirenje' motora. Obieno se preporueen period za pOdesavanje ventila poklapa sa periodom u kome se vrsi podesavanje motora automobila. uvek postujte preporuku proizvodaca. onda pustite da se motor ohladi u toku od nekoliko sati (a najbolje preko n06). U uputstvu proizvodaea automobila da Ii to . motor mora da bude u takvom polozaju da se pOdizaCi odnosno potiskivaCi nalaze na najniiem delu brega.000 i 50. Napomena: Vrednosti zazora za izduvne i usisne ventile se obicno razlikuju. . Ako je u uputstvu navedeno da se podesavanje vrsi na hladno. Proverite koji su ventili usisni a koji izduvni. odvrnite zavrtanj za podesavanje toliko da merni listie prolazi kroz 314 ovaj prostor uz blagi otpor.

l:lZOr3 vcntilil kad motora kod kojih je bregasta osovina u g JO. Kod linijskih motora sa sest cilindra iIi V6 motora. U tom slucaju okrenite radilicu zajos jedan krug da biste dosli do takta sabijanja. vee koriste potiskivace ventila postavljene . posmatrajte ventile dok pokreeete motor.znati da je u pitanju takt izduvavanja. iIi taka sto premostite solenoid elektropokretaea pomocu odvrtaea iIi vrlo kratkim ukljueivanjem glavnog prekidaca u poloiaj za pokretanje. znaei da se klip kreee navise u toku takta sabijanja. povrh opruge svakog ventila.6. Drugi naein za odredivanje trenutka kada je klip u gornjoj mrtvoj tacki takta sabijanja je da skinete sveCicu i drzite prst na otvoru za svecicu. Da biste znali da je klip upravo u gornjoj mrtvoj taeki takta sabijanja. -1M iP f'iX Proven. tako da sledeCi cilindar po redu paljenja dode u gornju mrtvu tacku.. . MOTOR osovinu sa strane (u bloku motora). Ako su oba ventila zatvorena dok se klip kreee navise to znaci da je u pitanju takt sabijanja. Kabl koji je na redu posle kabla sveCice prvog cilindra je povezan sa sveticom sledeeeg cilindra. Sada okrenite radilicu pomoeu daljinskog prekidaea za pokretanje motora. Podesavanje zazora ventila: motori sa bregastom' osovinom u glavi K od motora sa bregastom osovinom u giavi koji imaju klackalice vaii ista proeedura za podesavanje zazora kao kod motora koji imaju bregastu ······f '. zahteva se posebna procedura.' J ~ . okretanjem radilice za 120 stepeni davesce siedeCi klip u gornju mrtvu taeku. Ked nekih motora sa bregastom osovinom u glavi konste Sf! klackalice (I) sa zavrtnjima (2) za podesavanje zazora.Ivi motam vriii sc tako sto sc mcrni listie uvucc izmedu brega i potiskiv ata. Ako se izduvni ventil zatvara to . Kod V8 motora ovo ee se dagoditi kada okrenema radilicu za 90 stepeni. Kod motora sa bregastom osovinom u glavi koji nemaju klackalice. Kod eetvorocilindrienih motora jednostavno okrenite radilicu za 180 stepeni. Kada osetite da vazduh izbacuje prst sa otvara dok okreeete radilicu. MOTOR 31. Ako niste sigurni koji je sledeCi cilindar prema redu paljenja. jednostavno pogledajte kablove ad kape TaZvodnika dosveeica.

Proverite zazor ventila pomoeu mernih listiea koje treba da provucete izmedu brega i potiskivata. Postavite motor u polozaj kada je klip prvog cilindra u gomjoj mrtvoj tacki takta sabijanja. Probajte sa sve debljim listieima dok nadete koji moze da pro de uz blagi . Dobijen rezultat je vrednast za kaju morate da paveeate zazar ugradnjom podloske.iata. koje se koristi kod Volkswagen Rabbit (Golf) i drugih. probajte sa sve tanjim dok ne nadete koji moze da pro de . Ako merni listie odgovarajuee debljine Iako prolazi izmedu brega i potiskivaca to znaCi da je zazar suvise veliki. Aka odgovarajuCi merni listie ne moze da Zazar ventila kod motonl sa bregaslom osovinom u glavi i k!ackalicama poddava sc na isti naCin kllo kod motam koji imaju bregastu osovinu sa strane. Da biste izmenili zazor ventila postojeea ploeica se menja debljom iIi tanjom. da bi se postilvila podlosb. Pogledajte uputstvo za motor na kome radite . 1. AI at i materijal • Kljucevi • Merni listiCi • Daljinski prekidac elektropokretaca iii odvijae • Specijalan alat za sabijanje opruga (za neke tipove vozila) • Kalibrisane podloske za potiskivac ventila 2. slucajeva zahteva specijalan alat. 316 f MOTOR Kod mOlOra sa osovinom u glavi i koji imaju za podeS3vanje zawf3.Postoje dva' osnovna konstruktivna resenja. Podesavanje zazora se izvodi na sledeCi nacin..uz blagi atpor. 4. 5. prove rite da Ii se zazar podesava na vruee iIi na hladno. Tom prilikom mora se sabiti opruga ventila tako da se oslobodi ploeica . omoguCi zamena. Ovaj sistem se koristi kod nekih motora ugradenih u automobile Chevrolet Monza i Vega. Ovo u veCin. procle. Ovo moiete postiCi tako sto poravnate oznake na kaisniku radilice iIi na zamajcu. trazene debljinc potreb no je subi!i oprugu ventila pomocu specijalnog a. je onaj kod koga se izmedu brega i potiskivaca nalaze male kalibrisane ploeice koje podeSavaju zazor. Prvo. Drugo. 3. Oduzmite debljinu tog listie a od preporucenog zazora. a zatim skinete kapu razvodnika paljenja i vidite da Ii je razvodna rueiea usmerena prema prikljucku kabla sveOice prvog cilindra. Okretanjem tog zavrtnja podesava se razmak izmedu potiskivaca i brega bregaste osovine. kada se izmedu potiskivaca ventila koji kliza preko brega i vrha vretena ventila nalazi konusni zavrtanj za podesavanje. Odredite koji su ventili usisni a koji izduvni. Ugasite motor i skinite poklopae ventila.

Kontaminacija uljem skracuje njegov: radni vek. koji se vremenom odnosno habanjem isteze i postepeno pogorsava 317 performanse motora. ako je motor presao veliki broj kilometara postoji Zupi!asti kais (1) oSe nalazi ispod 5tltnika (2).000 kilometara. Oduzmite preporueenu vrednost zaZOra od debljine tog mernog listiea. Oslobodite oprugu ventila i po novo proverite zazar ventila pomoeu memih listiea. okreeuCi pritom radilieu tako da klip svakog sledeeeg cilindra dovedete u gornju mrtvu taeku u taktu sabijanja. Moraeete da kupite odgovarajuee podloske u radnji sa rezervnim delovima. zupcasti kais radi dobro dok ne prokIizne. Cak i kada zupcasti kaisizgleda dobra. zamenite ga bez oklevanja zbog preventive. Sa druge strane gumeni kais vremenom se haba.atpor. jer cete na taj naCin biti znatno sigurniji i mirniji. 7. Zupcasti kais Alat i materijal • Kljucevi • Veliki odvijac iii poluga • Lampa • Zupcasti kais • Momentni kljuc K Od mnogih motora koji imaj u bregastu osovinu u glavi za njen pagon se koristi zupe"sti kais od gume ojacane fibrglasom.. Tada nastaju problemi sa motorom.000 do 100. a prema redosledu paljenja. U gradite zatim deblju iIi tanju podlosku u zavisnosti od toga da Ii zelite manji iIi veei zazar. Ponovite isto za sve as tale ventile.e se vrernenom (a ni nov) a i mnogo je jeftiniji za proizvodaca. Ovaj tip kaisa je vrlo popularan jer je tisi ad Ianea. Rezultat pokazuje debljinu nove podloske koja treba da bude ugradena da bi se dobio zeljeni zazar. Za razliku od lanea. nije mu potrebno podmazivanje. Pomoeu alata za sabijanje gumite oprugu ventila i izvadite podlosku.000 kilometara.000 do 100. 318 I WP • MOTOR mogucnost da je materijal za ojacanje popustio. S obzirom da se naglo povecava mogucnost otkazivanja posle preaenih 80. Zbog toga neki proizvodaCi automobiia preporucuju periodic an pregled zupcastog kaisa (generaino podesavanje motora je pravi trenutak za to) i zamenu na svakih 80. Ovaj kvar moze nekad izazvati teska ostecenja motora ako je motor tako konstruisan da se ne obrce »sIobodno« i ako postoji mogucnosf da klip udari u ventile. Pregled i podesavanje zupcastog kaiSa . 6. ne iste. puea i stvaraju se slabe taeke na materijalu za ojacanje.

(3) l. Kada zateiete zupeasti kais jednostavno otpustite zavrtanj koji drzi zatezni kaisnik. 'i \! \ . \ j'i pailjivo ispitajte spoljnu i unutrasnju stranu kaisa po celoj duiini. prijavstine. (5) zatezni kaisnik i (6) zupcanik radilice. Ovo su tipicne komponente zUp<!:astog kaiSa. Ako zupeasti kais nije evrsto zategnut onda se on ugiba vise od 12 mm izmedu dva najudaljenija zupcanika kada ga potisnete rukom. (4) zuptanik pomocnt': osovjne. pomocne osovine iii drugim zupcanicima. skinite zastitni poklopac sa zupcastog kaisa. Zamena zupcastog kaisa Zamena zupcastog kaisa se vrsi na sledeCi oaein.ov1ne. odnosno zamajca. KaiS treba da se llgiba za 8-12 mm aka je pravilno zategnUi. 6. Pritegnite zavrtanj zateznog kaisnaka vodeCi facuna da se kais pritom ne olabavi. Okrenite radilic" u polozaj taka da se oznaka na zupcaniku radilice. postavite mernu traku izmedu dva najudaljenija zupcanika i blaga pritisnite kai! prstam. alata. Upozorenje: Zatezanjem se ista taka skracuje radni vek kai!a. zatim navucite novi zupcasti kais na zupca- . Pazljivo uotite relativni odnos bilo koje oznake locirane na zupcaniku bregaste osovine. 5. 2. Pogledajte da nema vebh pukotina ili pohabanih mesta. NajveCi broj praizvadaca automabila daje vrednost zategnutosti zupcastog kaisa. Zatim potisnite ovaj velikim odvijacem ili polugom dok ne postignete potrebnu zategnutost kaisa. Llgasite motor. \ \ . Ako je kais oCigledno istrosen mora se zameniti. (2) zuptanik bregaste o. Vodite racuna da ne okrenete radilicu iIi bregastu osovinu. Takav kais se mora zameniti. 4. Pri promeni kaisa potrcbno je skinu\i smao sli\nik i zatezac. Otpustite zavrtanj za podesavanje na zteznom -kaisniku i otpustite kais. \ \ \ \ 0) ' . skinite zastitni poklopac i \ ® I ~ .(1) Stitnik zupcastog kaiSa. l. 3.Da biste proverili stanje zupcastog kaisa neophodno je da skinete zastitni poklopac kojim je kais zasticen od dodira. los jednom proverite oznake na razvodnom mehanizmu i pogledajte da se nesto nije pomerilo. masti itd. Posta je molor iskljucen.upcasti kaiS. Sada je moguee skinuti kais. Posta vi nemate pri rud ova) alat.. nade naspram repera. Proverite i zategnutost kaisa.

Pogon laneu daje lanenik na kraju radilice. Pritegnite zavrtnje na zateznom kaisniku potiskujuCi ga i dalje istom silam. Taeno podesavanje je od velike vaznosti i zbog toga uvek dva puta proverite oznake za podesavanje kada menjate zupcasti kais. jer treba ukloniti poklopac I .. 8. 7. Drugi problem je to da su neki lanei osetljivi na habanje. Tokom vremena zupei se trose. da se pokrene ako je grdka vee a od 1 do 2 zuba. laneanike sa celicnim jezgrom. Pokrenite motor i vidite da Ii radio Ako je sve u redu. U nekim slucajevima lanae moie da preskoci zubae sto dovodi do toga da bregasta osovina nije vise sinhronizovana sa 'radom motora i to rezultuje velikim smanjenjem snage motora. V6 i V8 motcra. Ova posao zamene lanea <"ini komplikovanijim. Maze da se dogodi da zupei otpadnu i da lanae potpuno spadne. Lanae je vrIo pouzdan. (Da bi se smanjila buka pri radu neki proizvodati vozila ugraduju najlonske iIi plastiene. Zategnite zupeasti kais tako sto potiskujete zatezni kaisnik dok ne dobijete ugib od 8-12 mm izmedu dva najudaljenija zupcanika. ali mu je potreban sistem za pOdmazivanje i isteze se vremenom. Mekani najlon odnosno plastika smanjuju buku ali se time smanjuje i radni vek razvodnog mehanizma. 320 Lanac razvodnog mehanizma Alat i materijal • Kljueevi • Izvlakae za zupeanike • Momentni kljue • Veliki odvijac iIi poluga • Zaptivka poklopea razvodnog mehanizma (za neke tipove motora) • Zaptivni prsten radilice K od mnogih cetvorocilindricnih motora sa bregastom osovinom postavljenom sa strane. Ako ste pogresno postavili kais. lanae poeinje da lupa sto jos vise trosi mekan materijal zubaea. za pogon bregaste osovine se koristi lanae. Posto je za lanae potrebno podmazivanje onda on se obicno smesta u metalni poklopae razvodnog mehanizma. i to se ponekad dogodi. Aka se lanae prekine. motor verovatno neee moc. Ako se razvodna ruCiea ne okreee to ukazuje da je prekinut lanae razvodnog mehanizma (to moze da znati i da je pukao pogonski zupcanik razvodnika paljenja). motor potpuno prestaje da radio Kratka provera da Ii je lanae prekinut sastoji se u tome sto se motor pokrene kada je kapa razvodnika paljenja uklonjena. Kada se tako nesto dogodi motor prestaje da radi i moraju se zameniti lanae i laneaniei.nike tako da bude provueen na isti natin kao i stari. iskljueite ga i postavite stitnik zupeastog kaisa kako biste zavrsili posao.

OkreCite radilicu motora dok se oznaka n3 kaisniku. 6. Kod nekih motora donji dec pokJopca razvodnog mehanizma je u dodiru sa karterom.i (3) ozn3ke za podes<lvanjc. 5. 3.li je lanac prekinut. Ako se pritom uoei veJiki zaZD! to znaCi da je lanac istrosen i da se mora zameniti. Tc znaci da je klip prvog cilindra u gornjoj mrtvoj tacki takta sabijanja. Otkrivanje kvarova Osim brze provere da. Kroz poklopae razvodnika prolazi i kraj radiliee tako da je obicno potreban izvlakac za skidanje kaisnika radiI ice da bi sc j: MOTO (1) l<lncanik [adilice. Oznake za podcSav3njc je neophodno pri z::lmeni razv(ldnog mehanizma. Napomena: Ako pokrenete bilo radilicu iIi bregastu osovinu pre nego sto ugradite lancanik.-------. Skinite remenieu radiliee pomocu izvlakaca. Zamena lanca Zamena Ianca razvodnog rnehanizma vrsi se n2 sledeCi naCin. ili zamajcu ne nade naspram repera. Ako provera paljenja pokaie da paJjenje jako varira onda su obicno u pitanju otpusten lanac iIi istrosen lancanik . Skinite svo remenje sa motora._-------'--'. tako da je potrebna zamena i ove zaptivke. Vodite racuna 0 tome da poravnate lancanik tako da naide na bregastu osovinu a da primm ne poremetite polozaj oznaka za podesavanje. Komadici najlona iIi plastike u ulju iSIO taka ukazuju na istrosen laneanik. Ako je potrebno skinite pumpu za vodu (nije potrebno kod svih motora). 4. 1. Druga provera istrosenosti iIi otpustenost lanca razvodnog mehanizma moze se izvesti take sto se radilica okrece nap Ted nazad a pritom St. poluge iIi izvlakaca. a zatim ubaeite donji kraj lanea oko lancanika radilice. prislo poklopcu razvodnika. 7. Otpustite zavnanj lancanika bregaste osovine vodeCi raeuna da ne poremetite oznake za podesavanje. novi lanac preko novog lancanika. koja je vee opisana.-------. (2) lancanik bregaste osovine. opusten Ianac ee izazvati neuravnoteieno paJjenje zbog toga sto razvodnik paljenja dobija pogon od bregaste osovine. posmatra razvodna rubca razvodnika paJjenja il bregasta osovina. a razvodna' rutica razvod321 . Zatim skinite zavrtanj i izvueite laneanik sa bregaste osovine pomocu velikog odvijaca.-MOTOR nika paljenja okrenuta prema prikjucku kabla svetice prvog cilindra. Skinite poklopac razvodnog mehanizma i uklonite sve tragove stare zaptivke i zaptivne mase sa 0 be dodirne povrsine.zaptivku poklopea.a posebno ako je motor presao veliki broj kilometara. .

a trosi manje goriva. onda je potrebno promeniti i ulje da bi se kuCiste radiI ice ispralo od neCistoce. preporucuje se zamena zaptivnog prstena radilice. ako su ugraeleni specijalni motori iIi trkacki motori. su konstruisani i podeseni da fade sa izduvnirn sistemom. Bez njega ani fade losije i trose vise goriva. Ima mnogo razloga zbog kojih izduvni sistem treba odrzavati u dobrom stanju.u putnieku kabinu_ Drugo. Ovo poslednje moze izgledati nelogicno svima koji su imali priliku da vide i cuju trkacke motore.322 onda ce se izgubiti njihov medusobni polozaj. Posto ste postavili lancanik. sprecava se ulazak opasnog gas a . Napomena: Ako je motor imao plasticni lancanik koji je otkazao. 9. sprecava se buka i treee. kako bi se zastitili putnici u kabini_ Bez izduvnog sistema. motor dobija veCll snagu. 11. Izduvni sistem ima nekoliko sastavnih elemenata. 10. iIi neke nase nedovoljno vaspitane vozace. I I . motor bi zagusljive' i otrovne gasove ispustao direktno u motorski prostor i to uz strahovitu buku. postavite zaptivku na mesto i ugradite poklopac razvodnog mehanizma. 8. Prvo. jos jednom proverite poloiaj oznaka. koji ponekad voze bez izduvnog sistema iii njegovog vaznijeg dela .ugljen monoksida . Nanesite zaptivnu masu na obe strane zaptivke poklopca razvodnog mehanizma. koji sprovodi izduvne gasove iz motora do zadnjeg dela automobila. Tipicni elementi izduvnog sistema su: . Ako radilica prolazi kroz poklopac razvodnog mehanizma. No jos uvek nije sve izgubljeno jer na bregastoj osovini i radilici postoje referentne oznake. Svi oni moraju biti u ispravnom stanju da bi se obezbedilo sigurno i tiho odstranjivanje izduvnih gasova iz motora. Postavite kaisnik radilice i svo remenje.J I.prigusivaca_ U tim situacijama. dobija se nesto no snazi. • • I I IZDUVNI SISTEM I zduvni sis tern na vasem automobilu je ustvari cevovod. Motori koji su ugradeni u nase automobile. J ednostavno po novo poravnajte oznake i ugradite lanac i lancanik. Obavezno promenite i filter za ulje. ali uz veliko povecanje utroska goriva. a zatim zategnite zavrtanj Iancanika bregaste osovine prema uputstvu proizvodaca (obicno je to izmedu 80 i 120 Nm).

a donji krak na kataliticki filter iIi na prigusivac ako nema filtera. imaju zasebne izduvne grane za svaku stranu motora. Izduvna grana se obieno pravi od sivog liva (livenog gvoiela). koji rade nezavisno jedan od drugog_ Svaki od ovih sistema ima sve elemente. Yeti motori tipa» V". atrovni -izduvni gasovi pomocll ovog katalizatora postaju bezopasni. imaju dvodelnu izduvnu ccv_ Prvi . Posto je saee prevuceno slojem katalizatora. UObicajen pOlozaj ovog filtera je izmedu izduvne cevi i prigusivaca. a drugi kraCi spaja kataliticki filter sa prigusivasem. kroz koje struje izduvni gasovi. koji ima strukturu pcelinjeg saca. Takozvani »V« motori. Postoje dva tipa katalitickog filtera u najsiroj upotrebi. ponekad imaju dva potpuno zasebna izduvna sistema. koje se negde ispod motora spajaju u jednu izduvnu cev.1. IZDUVNA CEV. imaju izduvnu cev Ciji oblik podseca na latinicno slovo »Y«. General Motors i neke druge firme koriste »paletizirani« filter. Amerieke firme Ford i Chrysler (Krajsler). a za eilindarsku glavu se prievrscuje pomocu nekoliko vijaka. 3_ KATALITICKI FILTER. Americki automobili. Linijski motori. kao i bokser motori. Ovim se postiie bolja zastita covekove okoline. pa taka i dve zasebne izduvne cevi. oblika slienog zmu neke od zitarica. Kao sto je vee receno. naprimer sa 8 cilindara. Gornji kraci ovako oblikovane izduvne cevi vezani Sll na izduvne grane.duzi dec spaja izduvnu granu motora sa katalitickim filterom. koji su opremljeni katalitickim filterom izduvnih gasova. oni Ciji su cilindri rasporedeni prema latinienom »V«. smelt a u kutiju od neroaju- . a to su oni Ciji su cilindri svi u jednom nizu. ustvari legure platine i paladijuma. Verina vozila sa )V« iii bokser motorima. imaju jednu izduvnu granu za sve cilindre. koja u mnogim zemljarna postaje sve vazniji faktor. nastali sagorevanjem goriva u cilindru matcTa) napustaju cilindar kroz izduvni ventil i ulaze u pocetni deo izduvne grane. iako liCi na njega po svom spoljnjem izgledu. Fil teT nije prigusivac zvuka. proizvedeni 1975 i kasnije. koji se posle desetak centime tara ~ p a j a sa susednim u zajednicki deo izduvne grane. IZDUVNA GRANA. Ciji su cilindri postavljeni jed an naspram drugog. Svaki cilindar ima svoj ogranak. tj. koji se pravi tako sto se hiljade malih keramickih jezgara. Izduvni gasovi. Izduvna eev je II stvari celicna cev koja povezuje izduvnu granu i prigusivae. -------------------------2. To je ureelaj koji nesagoreli deo gasne smde pretvara u bezopasnu vodenu paru i ugljen dioksid. koriste takozvani »monolitni« tip filtera. americki automobili od 1975-e naovamo obicno imaju ugraden kataliticki filter izduvnih gasova. glavama okrenutim »upolje«. na levoj i desnoj strani motora.

jer je u cilindru visok pritisak (i do nekoliko bara). Medutim. RESONATOR. 4. zbog konstrukcionih karakteristika motora SUS. Ako imate automobi! sa katalitickom ® ® 324 filterom. iIi najkrace. bezolovni benzini postizu visoko-oktanske vrednosti pomoeu drugih aditiva. t . Neka voziIa imaju i dodatni I 17/ Dc!ovi tipiCl10g izduvnog sistema. opremljeni katalitickim filterom. vee tzv. 5.. koje omogucavaju prolaz izduvnim gasovima.ceg eelika. (3) kataliticki filter. Postavljen je na sredini iii pri kraju izduvnog cevovoda. a za pr. (4) prigusivac. (1) izduvna grana. katalizator se moze ostetitii nekim drugim sredstvima koje vozati ponekad sipaju u rezervoar iIi »spricaju« u karburator. obieno duzine oko pola metra. (5) cev i (6) rezonator. Buka iii prasak nastaju naglim otvaranjem izduvnog ventila. Unutrasnjost mu je ispunjena pregradama i cevima.akticnu proizvodnju. pa mobili. • A . Osim benzina sa olovnim aditivima. To je limeni "Ionac« cilindricnog iii ovalnog oblika. Keramieka zmea su prevucena slojem katalizatora. postojeee rafmerije moraju izvrsiti dosta skupa prilagodavanja svojih proizvodnih postrojenja. Savremeni benzini.1 . 11 . Izduvni gasovi dolaze u dodir sa 323 ________________________________________________ velikom povrsinom katalizatora na zrnima i pretvaraju se u bezopasnu vodenu paru i ugljen dioksid. PRIGUSIV AC. ali ne i buke iz cilindarskog prostora. proverite kod ovlaseenog zastupnika iii servisa. (2) izduYna CCV. postiiu visoke oktanske vrednosti dodavanjem aditiva koji sadrie olovo i olovna iedinienia. da Ii mozete primenjivati neku od ovakvih tecnosti. . olovo unistava skuoi katalizatorski sfoj od platine'-paladijuma. ne smeju koristiti ovakav benzin.

Provera izduvnog sistema Ala! i ma!erijal • Pokretna leialjka • Zastitne naoeari • Baterijska lampa iii ruena svetiljka • Odvijac I zduvni sistem u vasem automobilu najvise mogu da ostete korozija i vibracije. mogu imati rezonator postavljen u sredini zavrsne cevi. zavrsnu cev iii neki drugi deo izduvnog sistema.. da bi se olaksao start motcIa u zimskirn uslovima. prilikom voznje se izduvni sistem uglavnom ne zagreva dovoljno da bi se ovo postiglo. To je zavrsni deo eevovoda za izbacivanje izduvnih gasova iza zadnjeg dela automobila.< '. . OBUJMICE. itd. koji se obieno naziva rezonatorom. ZA VRSNA CEV. Medutim) cak i ispravan izduvni sistem moze da se osteti usled neizbeinog' tresenja. ima jedan pose ban usmeravajuCi ventil u izduvnom sistemu koji omogueuje strujanje toplih izduvnih gasova pored samog karburatora.I 8. u prigusivaCll i cevima se stvara kiselina. Stoga. To su elementi za pricvrsCivanje izduvnog cevovoda za donji dec automobila. gasovi ostaju u prigusivacll kondenzuju se i nagrizaju unutrasnju oblogu izduvnog sistema. VESALJKE. 6. Izduvni sistem treba da proizvede ogromnu kolicinu toplote da bi se ova kisela smesa pretvorila u bezopasan gas. Nazalost. KONZOLE. Do pojave korozije ne dolazi sarno zbog soli na putevima iii nekih drugih spoljnih utieaja vee i zbog unutrasnjih utieaja..e1ementi koji prievrscuju . Posto se izduvni gasovi kondenzuju.:1 r ! • prigusivae. Postavljen je iza glavnog prigusivaea i abieno je nesto umanjena verzija istog. posto se izduvni sistem ohladi posle iskljucenja motara. I j) / ! ( J . drmusanja i vibriranja pri normalnim uslovima voznje usled kojih se lome vesaljke .~ . VENTIL ZA ZAGREV ANJE KARBURATORA. uvek postavite nove obujmiee i druge elemente za pricvrsCivanje. 7. abieTIo eilindricnog oblika. Njegova uloga je da izvrsi dalje smanjenje nivoa buke. Kada zarnenjujete prigusivac. VeCina americkih automobila. Automobili sa rezonatorom.

maicte rodid automobil pomocu jakih platform! ili poslOija. Upozorenje: budite pai/jivi. usled ncispravne zaptivke iii labavih vijaka na spoju izmed u izduvne cevi i izduvne grane (3). Periodicna provera izduvnog sistema je jedna od najvaznijih mera predostroznosti koju mozete da preduzmete. smrtonosni ugljen monoksid ce prod irati u kabinu i prouzrokovati glavobolju. Obicno je veoma lako otkriti mesto koje propusta. Posto motor radi na praznom hodu. 2. pukotina iii nekih drugih ostecenja.alicom. 1. Potrazite da nema otvora. Pomocu baterijske lampe iii ruene svetiljke i odvijaca. izvodljivo. nesvesticu. ISTEM 327 .mje na m e s t i m ~ gcie su zavrtnji izduvne grane pricvrsceni za motor (I). Ne zaboravite da se izduvni sistem zagreva. Nazalost. usled napukle izduv ne grane (2). te bi stoga trebalo da se povremeno podvucete is pod automobila i proverite sve vazne spojeve. proverite da Ii je automobil .!da nemojte raditi ispod automobila aka nijc bczbcdno osiguran. Najbolje cete proveriti izduvni sistem ako podignete automobil. pa cak i smrt. bilo bi pozeljno da svaki put kada se podvlaCite ispod automobila nosite zastitne naoeare. Nik. proverite svaki deo izduvnog sistema koji je zahvacen korozijom. Proverite sve cevi da negde nisu iskrivljene iii ulubljene sto moze da ometa strujanje izduvnih I · . lYe pribliiile rnu suvi§e lice dok oslu§kujete da negde ne proputla. Ako spojevi prigusivaea iIi izduvne cevi propustaju. Nikada Sf! ne podvlaCitc ispod autoffiobila aka je podignu t sarnO rucnom dil. povracanje. polako se kreCite dui celog sistema i osluskujte da negde ne . Izduvni gas je otrovan. ovo nije uvek 325 IZOUVNI SISTEM Prilikom provcre lzduvnog sistema. Pre nego sto obavite vizuelnu proveru. " Kada yam je automobi! podignut pomocu dva sigurnosna pestalja. Posta se na delovima izduvnog sistema nagomilavaju korozija i prijavstina.izdivni sistem. Izduvni sistem koji propusta ne sme niposto da se zanemari. 326 propuita. os lusnite izbliza da Ii se cuje sistanje iii buka sto ukazuje na pocetak kvara izduvnog sistema. Naslage belog praha mogu da yam ukafu na propust.igurno poduprt pre nego sto se podvucetc ispod njega.

moracete da potrazite dobre rezervne delove. znaCi da su vijci olabavljeni iIi da zaptivka propusta. Postupite prema uputstima opisanim u odeljku "Provera izduvnog sistema« u ovom poglavlju. znac.IZDUVNI SISTEM gasova. znaci da u prigusivacu ima olabavljenih deloya. i ukoliko cujete tup iIi os tar metalni zvuk. pgirusivaca i zavrsnih cevi koje odgovaraju mnogobrojnim tipovima automobila. Odrzavanje izduvnog sistema A ko izduvni sistem vaseg automobila postane suvise bui'an. Lupkajte po cevima.. vreme je da ga popravite . Proverite da spojevi na prigusivacu nisu olabavljeni tako sto cete ih lako gurnuti na gore. prigusivacu i rezonatoru. Stoga delove ne treba da skidate pre nego sto ste sigurni da mozete da ih zamenite. Proyerite svaku veSaljku da biste se uverili da nema pukotina. Ako 328 Alat i materijal e' Dizalica i sigurnosna postolja • PodmetaCi za tockove e Kljucevi e Testera iIi sekae za izduvnu cev • Univerzalna ktesta e Cekic e Dleta e Kljuc za cevi e Mala turpija e Nasadni kljuc. i naglavci e Rendisaljka za izduvnu cev e U1je • Fini })smirgl«-papir e Vesaljke. proverite da Ii mozete da nabavite sve potrebne delove. 4. Aka pronadete naslage belog praha. Kada otkrijete ove znakove kYara. ostecerija. lskrivljena iii ulubljena cev treba odmah da se zameni posto ovi nedostaci prouzrokuju povecanje pritisaka i slab rad motora. Pre nego sto zapocnete sa zamenom izduvnog sistema. konzole i obujmice • Zavrsna cev . da su jos uvek u dobrom stanju. Detaljna provera ce pokazati da Ii je potrebno zameniti neki dec iIi ceo izduvni sistem. ako postoji u vasem automobilu. Pregledajte pazljivo svaki spoj. Protresite izduvni sistem da prove rite da Ii su sve yesaljke koje pricvrscuju sistem za automobil sigurne. moze yam se dogoditi da prilikom yoznje izgubite dec izduYnog sistema. Ako se drzac polomi. Postoje bukvalno stotine kombinacija izduvnih cevi. 5. Ako cujete zyecanje. Proverite spoj izduvne grane sa izduvnom cevi. iskrzanih mesta iIi korozije. nastavak. Vecina vesaljki kod izduvnih sistema naCinjena je od kombinacije gume i tkanine koja se ne razlikuje od poprecnog preseka bocnog zida pneumatika. 3.

f IZDUVNI SISTEM Da biste skinuli iIi montir.l!i za. Trebalo bi da postoji i vijak koji pricvrscuje konzolu za sasiju. Ostavite ulje nekoliko minuta da dobra natopi ova mesta. Ako je vas automobil snabdeven dvostrukim izduvnim sistemom. neki delovi ce mazda biti zavareni. Ako je potrebno da zamenite ceo sistem. potrazite savet od prodavca auto-delova. Kljucem odgovarajuce velicine skinite navrtke i vijke koji pricvrscuju zadnju vesaljku za zavrsnu cev. dovoljno ce biti da prouCite odgovarajuCi odeljak. Ako je jedan dec izduvnog sistema zardao iIi ga je iz drugog razloga potrebno zameniti. opravljajte jedan po jedan. upotrebite je. kada kupujete rezervne delove. . ustedecete mnago vremena i rada ako odmah zamenite ceo sistem. posluiite se pogodnom dizalicom i najboljim sigurnosnim postoljima koje mozete da pronadete kako biste automobil podigli sto je moguce vise radi lakseg rada. podignite zadnji deo automohila i podupnte ih dobra pomocu sigurnosnih poslolja. po svoj prilici ce i ostali delovi biti u skora is to toliko losem stanju. pre nego sto pocnete posao. Aka je potrebno sarno zamena prigusivaea. lake ce vas to kostati malo vise. Ako imate na raspolaganju hidraulicnu dizalieu. To ce yam omoguc'iti bolje manevrisanje prilikom skidanja i montiranja zavrsne cevi.\Tsnu cev.• Sredstvo za zaptivanje izduvnog sistema • Prigusivac e Izduvna cev e Zaptivka • Mazivo koje sadrii grafit e Rastvarac niste sigurni sta Yam je potrebno. Moie yam mnogo olaksati posao. U suprotnom. blokirajle pretlnje tockove. postupite redom po svim uputstvima. Podignite zadnji dec automobila pomocu dizalice. Ovo obicno zahteva dodatne obujmice. Ako vas automobil jos uvek ima originalan izduvni sistem. sastavni delovi' mogu da budu posebni. proverite da Ii ste kupili sve sto yam je potrebno. Stoga. 3. Skinite kljucem zadnju vesaljku prigusivaca . Poduprite zadnji dec automobila pogodnim postoljima kao sto je prikazano na datoj slici. Postupak u vezi sa zamenom izduvnog sistema podeljen je u tri dela: "Skidanje i montiranje zavrsne cevi«J »Skidanje i montiranje prigusivaca« i »Skidanje i montiranje izduvne cevi«. 4. Blokirajte prednje tockove podmetaCima. Skinite ga kljucem odgovarajuce veliCine. zavisno od tip a vaseg automobila. Napomena: na nekim tipovima automobila korisno je skinuti zadnje tockove. Medutirn". konzole iIi vesaljke. Skidanje i montiranje zavrsne cevi 1.

nemojte je jos pritezati. Sada zategnite vesaljku iIi vijke na obujmi. Ne bi trebalo da dodiruje nijedan dec auto. Protresite zavrsnu 330 cev da biste ponovo proverili da ne dodiruje nijedan dec automobila. a zatim vesaljku za vijke cevi. 6. Blokirajte prednje \Ockove padmeta' 6ma pre nego sto podignete automobil. premazite dobra uljem navrtke i vijke na veSaljkama. zaju. Medutim. Kod nekih auto' mobila prigusivac pridrzava vesaljka. Sklonite postolja i spustite automobil. Skidanje i montiranje prigusivaca 1. cev ce se odvrnuti sa prigusivaca. Aka imate srece. mobil a kao sto su sasija. Posto ste automobil bezbedno podigli sa tla. Potom klestima izvucite zavrsetak cevi iz prigusivaca. . tokom voznje ce se cuti zveckanje. u veCini slucajeva potrebna je obrada dletom da bi se dva del a odvojila. 7. Navucite novu vesaljku iIi obujmicu i konzolu na kraj nOve zavrsne cevi koji se spaja sa prigusivacem. preklop treba da bude oko 5 centimetara. Aka zazor nije podesen kako treba. Namestite zad. Korisno je podmazati i prednje i zadnje spojeve prigusivaca i zadnje cevi. cama i konzolama na spoju sa prigusivacem. Proverite da Ii je nova cev u dobrom polo. Hartijom za glacanjeocistite spoj na prigusivacuo 2. 329 IZDUVNI SISTEM Natopitc navrtke i uzcngiju penctrantom (uljcm) pre nego sto ih skinete pomocu cevastog kljuca. karoserija iIi delovi zadnjeg sistema vesanja. 9. Stavite postolja ispod sasije automobiI'a tako da ga dobra podupru. cevi mogu da budu montirane na spoju sa prigusivacem iii u njemu.iii vijke na obujmicama i konzolama na spoju prigusivaca sa zavrsnom cevi. 5. Ulje ubrizgajte i u spoj zavrsne cevi i prigusivaca.. Namestite vijak koji pricvrscuje vesaljku za sasiju i cvrsto ga pritegnite. 8. fL . nju obujmicu prigusivaca i konzolu iIi vesaljku preko spoja prigusivaca sa cevi. Najbolji naCin da ovo uradite je da presecete-cev testerom na razmaku od nekoliko centimetara od prigusivaca. Montirajte dva vijka ali nemojte jos da ih pritezete. Podignite pomocu dizalice zadnji dec auto' mobila da bi se tockovi odigli ad tla. Napomena: zavisno od tipa automobila. Podmazite uljem i prednje i zadnje navrtke obujmica i konzola prigusivaca. obujmicama i konzolama zavrsne cevi. Labavo montirajte novu zaduju veSaljku na kraju zavrsne cevi. Nanesite sloj sredstva za zaptivanje izduvnog sistema na dodirne povrsine prigusivaca i zavrsne cevi.. 11. Podmaiite i navrtke i vijke zadnje vesaljke zavrsne cevi. Obavezno koristite nove obujmice i konzole iIi vesaljke. 2. Montirajte cev na iIi u prigusivac. 10.

pokusajte sledeee: A. B. U tom slucaju. .. . I .. Ako se zavrsna cev montira u prigusivac.. tim skinutl . . 7. ta dva dela moiete da odvojite sekaeem iIi testerom. Ako priguSivac ne moze lako da se odvoji od izduvne cevi (iii cevi koja vodi do katalitickog filtera ako postoji). U slucaju da yam ne polazi za rukom da je olabavite.3. 6. Malom turpijom oeistite izduvnu cev radi lakseg ponovnog rnontiranja. "'0 "ki'" om" . sledite uputstvo broj 6 koje se odnosi na spaj izduvne cevi i prigusivaca. I .-_____ 33 : ""d. ! t I' . Kljucem skinite zadnju vesaljku sa zavrsne cevi. Ako delovi ne prijanjaju kako . pailjivo je pomerajte gore-dole dok se ne odvoji od priguSivaca. 5. Zatim proverite da ni jedan spoj nije ulubljen sto je vazno za montiranje novog prigusivaca. Namestite novu c I.. . a zatim je odvrnite. Skinite zadnju konzolu i obujmicu prigusivaca sa spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi. I I I . . Napomena: neki originalni farbricki proizvodi imaju zavaren spaj izmedu izduvne cevi i ulaza u prigusivac." . napravite pomocu cekica i dleta proreze u izlaznom prikljueku prigusivaea. a za cy uvrtanJcm.k ". Ako se zavrsna cev montira na prikljucak prigusivaea.OUVNI SISTEM·· 4. Profesionalni mehanicari imaju poseban alat za obIikovanje spojeva izduvne cevi. nije potrebno da zadnju vesaljku zavrsne cevi skidate sa sasije. 8. kljueem cvrsto obuhvatite cev. cev moze k ne mogu klesta »gnp. ~ . IZDUVNI SISTEM if. ~ .. Ukoliko nameravate da zadriite starn zavrsnu cev.j . presecI. _____ --. 1m kljueem.331 Aka s. Popustite kljucem vijke na prednjim obujmicama i konzolama prigusivaca.

Ponovo spojite zadnju vesaljku sa zavrsnom cevi. Namestite zavrsnu cev u zadnji spoj prigusivaca iIi na njega u zavisnosti od yrste spoja na vasem automobilu. 9. a zatim da dizalicom podignete zadnji deo automobila na postolja. 11. Umesto toga. sasiju iIi delove zadnjeg sistema vesanja.treba. Posto cete morati da skinete prednji kraj cevi iz izduvne grane. On mora da se skine da bi se zameniIi delovi izduvne cevi ispred i iza . Da biste lakse skinuli izduvnu cev. Namestite cev tako da ne dodiruje karoseriju. UkljuCite motor i proverite buku iz izduvnog sistema. Namestite nov prigusivac na mesta proverivsi da Ii je izlazni dec okrenut prema prednjem delu automobila. Da biste lakse skinuli navrtke i vijke sa obujmica i vesaljki . Sklonite postolja i spustite automobil. Preporucuje se nanosenje tankog sloja sredstva za zaptivanje izduvnog sistema preko dodirnih povrsina pre montiranja. pritegnite dobro sve spojeve pomocu kljuca.od prednjeg do zadnjeg dela. N amestite prigusivae tako da ne dodiruje karoseriju. Napomena: najnoviji tipovi automobila imaju kataliticki filter montiran izmedu prigusivaca i izduvne grane. 13. Ponovo napominjemo da nijedan deo izduvnog sistema ne sme da dodiruje neki deo automobila. Napomena. Prove rite da Ii su svi delovi izduvnog sistema pravilno namesteni i da ne dodiruju karoseriju. I oYe vijke zategnite rukom. pozajmite odgovarajuCi alat. Posto ste to uradili. 2. nemojte jos da koristite kljue za pritezanje. Navucite prednju obujmicu i konzolu preko spoja prigusivaca sa izduvnom ceyi i pritegnite rueno vijke. Rezervni prigusivaci su uvek tako obelezeni. Pre nego sto to uradite. Kljucem olabavite i skinite navrtke na obujmica rna i ·konzolama na spoju prigusivaca i izduvne grane. 16. Ako je buka mala. Prove rite da Ii su prorezi u cevi prigusivaca pokriveni sto je vazno zbog hermetienosti. protresite rukama izduvni sistem. 3. dobro namazite i ove navrtke. 14. Ono moze da se kupi u prodavnici auto-delova. sasiju iIi donju stranu automobila. sasiju iIi neki drugi dec automobila. Namestite nove obujmice i konzo!e (ne koristite stare) oko krajeva izduvne i zavdDe cevi. pOdignite i prednji i zadnji dec automobila odgovarajucom dizalicom i poduprite automobil cvrstim postoljima. Uvucite izduvnu cev u prigusivac za oko 5 centimetra ali ne vise. mozete da navezete automobil na par jakih platformi. 10. proverite u kakyom je stanju i da Ii i nju treba zameniti. Namestite zadnju obujmicu iIi konzolu preko spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi i pritegnite rukom vijke. 12. 17.dobro namazite uljem sve spojeve . znati da ste uspesno obavili posao. 15. Skidanje i namestanje izduvne cevi 1.

On se moie lako skin uti tako sto se skinu dva vijka i oslobodi zglob. venti I bi trebaloslobodno da se otvara i zatvara kada motor ubrza sa radom. .ali ne skidajte . bice vam potreban nasadni kljue. kardanski zglob i naglayak odgovarajuee velieine. Ako je prigusivae zavaren za izduvnu cev. sarno profesionalni mehanicar ce mOel da ga izvadi. 4. Aka neki slomite.filtera. avo bi u stvari trebalo da redovno einite prilikom podmazivanja. Napomena: istovremeno proverite ventil zn zagrevanje karburatora ukoliko postoji na vasem automobilu. 7. olabavite ih isto kao i obujmice na zavrsnoj cevi i to sarno koliko je potrebno da se prigusivac i zavrsna cev mogu pomerati unazad sve dok se ne odvoje od izduvne cevi. Skinite navrtke i vijke koji prievrscuju prednji zavrSetak izduvne cevi na delu ka izduvnoj grani. Moze vam se desiti da naidete na prikljueni dec u vidu kuglastog zgloba koji je za obujmice prievrscen pomocu dva vijka. Ako postoje obujmice.I ~ I r I. 5. Olabavite . Upozorenje: pazljivo skidajte ave vijke. Napomena: ne zaboravite da montirate novu zaptivku izmedu cevi i izduvne grane ako je vas automobil opremljen ovakvim spojem. biee potrebno da je preseeete da biste je oslobodilL Za ovo se koristi sekae iIi testera. Da biste ovo uradili. IZDUVNI SISTEM Ravna stroma cekica sa !optastom gJavom mote 5C upotrcblti za namdt::mjc z<lvrsnc cevi na kraj prigusivaca. Aka se lepi. Kao dec spoja. Izvucite izduvnu cev iz automobila. -. Prove rite ga i podmaiite ga mazivom kaje sadrii grafit. 6. Po!omljeni vijak ce moei da skine sarno profesionalni mehanicar.konzole i vesaljke koje drie sklop prigusivaca i zavrsne cevi. dugaeak nastavak. VeCina automobila zahteva zaptivku na spoju izmedu izduvne grane i izduvne cevi. venti I za zagrevanje karburatara se maze skinuti zajedno sa izduvnom cevi. treba ga dobro natopiti uljem iIi rastvaracem sve dok ne poene nesmetano da radio 333 IZDUVNI SISTEM PailjivD skidajte vljke na spoju izduvne cevi (2) sa izduvnom granom (3). 1 j I I . Da biste proverili da Ii ventil za zagrevanje karburatara pravilno radi proverite da Ii se kontra teg slobodno pokreee.

:-: :. (3) kata!iticki filter.":.. Nemojte ih jos pritezati. Na vozilima koja su proizvedena od 1975. (5) oSQvinice opruge i (6) zavrtnja. sklonite ih. do 1980. (3) protivlcga. Napomena: ako ste koristili platforme da biste poduprli prednji deo automobila. godine u SAD ima kataliticki filter.:. nastavkom. pocevsi od spoja izmedu izduvne cevi i izduvne grane. Navucite prigusivac na iii u izduvnu cev i rukom pritegnite navrtke. 335 -------. Namestite prednji kraj na izduvnu granu i montirajte vijke koristeci se nasadnim kljucem. svrha toguredajaje da smanji sadrzaj ugljenmonoksida i ugljovodonika u izduvnom sistemu. (5) donji toplatni st it i (6) deo . godine. ka zadnjem delu automobila. Uklonite postolja i spustite automobil. (2) !eptirastog ventila. UkljuCite motor i proverite da Ii tiho radi.. ~ " . . (4) gamji topiotni stit.8. Proverite da Ii su svi delovi izduvnog sistema i i . Dobro pritegnite sve spojeve. 10. karoseriju iii sistem vesanja. IZDUVNI SISTEM Ventil2a zagrevanje karbunltGra se sastoji od (1) kuCista.. kardanskim zgIobom i naglavkom.~ 1 . filter takode smanjuje oskide I . Sklap katalitickog filtera ukljucuje: (J ) izduvnu cev mOlOra. Na vozilima proizvcdenim posle 1981.. (2) zapt ivke. pravilno namesteni i da nijedan deo ne -dodiruje sasiju.. Montirajte novu izduvnu cev. Namestite novu obujmicu i konzolu preko izduvne cevi. L 11. (4) bimetalne opruge. ® 1 . 334 9. 12.IZDUVNI SISTEM Odrzavanje katalitickog filtera 336 V ecina putnickih automobila i lakih kamiona proizvedena posle 1975. godine. Venti! za zagrevanje karburatora koji se Jepi moze da stvara prob!cme u voinji.

Ako je filter pregrejan (sto moze da bude poslediea suvise velike koIicine nepreradenog goriva koje prolazi kroz filter. 1 :1 i Ii Alat i materijal • Dizaliea i sigurnosna postolja • Podmetaci za tockove • Kljucevi • Ulje • Vakuum-metar • Rezervni kataliticki filter • gorionik • Cekic i dleto azota. suvisna toplota moze delimicno da istopi katalizator. Ako je filter zapusen. nl! zaboravite da ponovo montirate lOplotne stitove. Kako proveriti da se ne stvara suviSe veliki povratni pritisak Iznutra deIimicno blokirani filter ometa protok izduvnih gasova i stvara sllvise veliki povratni pritisak u izduvnom sistemu. gubitak snage bice primetan. tako da se ugljenik akumulira i ometa strujanje izduvnih gasova. Neispravan filter nije u stanju da sagoreva zagadivace. TreCi razlog za zapusenost je nagomilavanje ugljenika na istrosenom ili olovom ostecenom filteru. ako je svetica iskljucena iIi neispravna. V nekim slucajevima. konstrukeija koja nosi ova dva sloja propada sto dovodi do blokade. aka ne radi iii je izlizan. Filter treba zameniti iz jednog od sledeca tri razloga: moze da bude ostecen iznutra usled cega dolazi do delimicne iIi potpune blokade u izduvnom sistemu: maze da se pohaba tokom vremena iIi maze da se pokvari usled koriscenja benzina sa olovom. godine. To prouzrokuje primetan gubitak snage tako da motor radi samo na praznom hodu iIi jedva radi iIi uopste ne radi kada se Sltvori leptir karburatora. Rad filtera objasnjen je u· poglavlju »Sistemi za regulisanje izduvnih gasova«.izduvne ccvi do prigusiv<lea. karburator propusta gorivo. moze potpuno da spreCi strujanje izduvnih gasova. oni sprecavaju ulazak toplote u putnitku kabinu. itd. Kada zarncnjujcle filter.000 milja za sve automobile proizvedene u SAD posle 1981. jeste da se proveri kvalitet izduvnih gasova. Sta prouzrokuje blokadu? Na nekim "Dzeneral motorsovim« filterima sa paletiziranom dvoslojnom konstrukeijom. Jedini preeizan naCin da se utvrdi da Ii ispravno radi. nece prouzrokovati vidan utieaj na radne karakteristike osim u vezi sa sadrzajem izduvnih gasova.). . medutim. Napomena: kataliticki filter je dec sistema za regulisanje izduvnih gasova vozila i kao takav je pDkriven garancijom koja vazi 5 godina iii predenih 50.

Pogledajte oba eevna prikljuck'a da prove rite da nema korozije iIi ostecenja.a to su kvaeilo (tamo gde postoji). Kod konvencionalnih automobila sa moto. 337 -----'-----'1 PRENOS SNAGE U ovom poglavlju upoznacemo se sa tehniekim izrazom )}prenos snage«. Ako to ne pomogne. u zavrsnoj eevi ako je savijena iIi ostecena iii u izduvnoj cevi sa dvostrukim zidom ako je iznutra dotrajala. kardanski zglobovi. postupite prema osnovnim uputstvima za zamenu prigusivata osim sto su prirubnice fiItera tesce medusobno spojene vijeima nego spojevima za navlacenje cevi.klasican iii automatski menjae . ono sto u sustini treba da uradite jeste da namestite prikljucak vakuummetar oa izduvnu granu matara. Ispitivanje vakuuma je objasnjeno u prethodnom poglavlju. Vlje viii propanski gorionik yam mogu biti od pomoCi da odvrnete zardale vijke. pogonsko odnosno kardansko vratilo.Da biste proverili da Ii se stvara suvise veliki povratni pritisak. Stoga.. Montirajte nove vijke i navrtke. ovaj izraz pokriva sve delove koji su potrebni da se prenese snaga sa zadnjeg kraja radilice koja se obrce do pogonskih lOckova . bice yam potreban vakuummetar. a ako je potrebno i nove zaptivke za prirubnieu. menjaeka kutija.omogucava vozacu da bira neki od stepena prenosa time se omogucava da automobil radi pod razliCitim opterecenjima motora. Ako se vakuum polako smanjuje. bice potrebno da se skine donji dec toplotnog stita da bi se zamenio filter. 3. zadnji most i konatno vratila zadnjeg mosta. V nekim slucajevima. 2. koji obuhvata mnago stvari. zategnite sve eevne prikljucke i vratite na svoje mesto donji toplotni stit ako je bio skinu t. rom nap red i pogonom na zadnje toekove. zatim podignite automobil i poduprite ga sigurnosnim postoljima. VeCina savremenih putnickih automobila je opremljena automatskim menjatem koji izvodi radnje spaja- . ukljucite ga i posmatrate kako se polako spusts igla instrumenta. Sacekajte da se izduvni sis tern ohladi pre nego sto pocnete sa radom. Sada se filter moze skinuti sa automobila. pIVO vizuelno proverite ceo izduvni sistem. Menjaeka kutija . Skinite filter sa prednje i izduvne cevi. Imajte u vidu da zacepljenje moze da se pajavi i u prigusivacll. a zatim stavite novi filter. to zoaei da se povratni pritisak stvara u izduvnom sistemu i da je sistem zapusen. Osnovni prineip zamene je sledeCi: 1. navrtke sa vijeima skinete cekicem i dletom. Zamena filtera Da biste zamenili neispravan filter. Filter obicno ima zastitni stit protiv toplote. 5. 4.

Na taj naCin kardansko vratilo . populamo se zovu i krst kardana. U ovom slucaju nema potrebe za posebnom pedalom za kvaeilo posto pretvarae obrtnog momenta (koji se koristi umesto sklopa kvaCila). pedala koenice i pedala gasa. Na podu ispred vazaoa. automatski prenosi snagu motora na ostale komponente za prenos snage.minimalno llcesce vozaca. Ovi kardanski zglobovi.:<. K vaeilo je obiena spojka ili veza izmedu motora i ostalih delova za prenos snage. »hod unazad. Meclutim posto ulice i putevi nisu savrseno ravni. nalaze se samo dye pedale. (4) diferencijal i (5) zndnji most. Kod ovakvih automobila mora postojati kvaeilo (iIi spojka). »voznja«. iIi da zaustavi vozilo a da se pritom motor ne ugasi. Osim sto omogucava pOlazak automobila. kardansko vratilo sa obe strane mora bili spojeno sa vezama koje se zovu »kardanski zglobovi«.»parking«. »voznja 1« i »voznja 2«.~ 1 . su tako konstruisani da se mogu saviti i »izduziti« kada auto mobil prelazi preko neravnih povrsina. Sve dok je u dobrom radnom stanju. kojom se komanduje preko nozne papuce (pedale). kvacilo omogucuje vozacu da razdvoji motar ad· prenosa snage tako da se promena stepena prenosa abavi glatka. i menjaeke kutije kod koje se promena stepena prenosa vdi rukom. (3) kardansko vratilo.eliena cev. koje je u stvari jedna obiena -<. ZA PREN SNAGE skim menjaeem. ad vozaea se zahteva vrlo malo. ~ j I L-______________________________________________ --j 338 J nja i promena brzine uz. Kada je kvaeila ukljueeno onda se sva snaga motora prenosi na ostale delove za prenas snage. (2) kardanski zglobovi. »neutralan polozaj«. Ono omogucava postepen prenos obrtaja motora pri pokretanju automobila. automatski menjae ce sam obavljati veCinu radnji koje vozaei automobila sa klasicnim menjacem moraju obavljati sami. Osim sto koristi rueicu menjaea da odabere naein fada . u prenos mage spadaju (1) menjacka kutija. kod vozila sa automatKed konvcm:ionalnih automobila sa motorom napred i pogonom oa zadoje tockove. Medutim svake godine se prodaju i mnogi automobili opremljeni klasicnim menjacem. Sve sto sada preostaje je da se snaga motora prenese sa menjaeke kutije na pogonske toekove. Kod konvencionalnih automobila zadnji most je povezan sa menjaekom kutijom pomocu kardan339 SISTEM ZA PRENOS SNAGE skog vratila. koji radi sa oslalim delovirna menjaeke kutije.

na primer. (3) pogonska vratila j (4) $poljni homokineticki zgiobovi. Ovo ne predstavlja problem na prednjim tockovima (ako nisu pogonski prim. 1. na zadnje . to sledi da toekovi na levoj strani moraju da se obreu brie od onih na desnoj strani. shvatieete da se prilikom. _-:1 1 j 1[ . a da pritom nastavi da prenosi snagu sa menjacke kutije na zadnji most. na pogonska vratila koja pokreeu pogonske tockove. (2) unutrasnji homokineticki zglobovi. Posta i leva i desna strana autamobila moraju da obave ovaj zaokret za isto vreme. Snaga se prenosi na prednje taekave pomoeu dva pogonska vratila (zovu se i poluosovine) na kojima se ne nalaze kardanski. vee spoljni i unutrasnji homokineticki 341 SISTEM ZA PRENOS SNAGE . prednja pogonska vratila diferencijala i leiajeve. 'kardanskih zglobova i zadnjeg mosta. oba zadnja pogonska tocka se kreeu istom brzinorn. SISTEM ZA PRENOS SNAGE Automobili sa pogonom na prednje tockove Automobili sa pogonom na prednje tockove (prednjom vueom) bitno se razlikuju od konvencionalnih automobila sa pogo nom na zadnje toekove jer kod njih u prenosu snage nema kardanskog vratila. koju dobija preko menjacke kutije. Uloga zadnjeg mosta je da prenese snagu motora. tamo gde se nalazi i motor i zbog toga imaju kvaCilo i kutiju menjaea (iii autamatski menjae) u istam sklopu sa diferencijalom. posebnog ureclaja koji 340 Ked aUlomobHa sa pogonofll flU prcdnje tockove. prev.moze da prihvati odstupanje od ose za bilo koji trazeni ugao. zaokreta u desno toc. 11 [ p.. Ali sta se desava kada skreeete? Ako razrnislite. bez obzira na koju stranu skreeete automobilom.) jer se oni obreu nezavismo jedan od drugag. Medutim sa zadnjim tockovima je drugi slucaj i to je one zbog eega je diferencijal neophodan. spoljni taekovi u krivini kretati brie od unutrasnjih. dobijenu od kardanskog vratila. Kod njih su prednji tockovi pogonski.pogonske tockove.1 pre nos snage spada ju (1) sklap mcnjaCidiferencijal. Zadnji most to obavIja pomoeu diferencijala. Zbog cega je tu potreban diferencijal? Kada vozite pO pravom putu bez okretanja. Diferencijal je tako konstruisan da ee se. prenosi snagu.' kovi sa leve strane automobila prelaze mnoga duzi put od tockova sa desne strane automobila. a da ee se pritom snaga motora i dalje prenositi na njih.

" I Kvacilo Alat i materijal • Kljucevi • Klesta • Otvoreni kljucevi • Lenjir • Vodica . zglobovi. Zbog toga se koriste homo kineticki zglobovi koji obezbeduju ravnomerno rotaci342 ono kretanje bez obzira na ugao za koji su zgJobovi zakrenuti.® Kod automobiJa sa pogonom nu prednje tockove za prenos ~ n a g e sa sklopa mcnjaCJdiferencijaJ na wckove korjste se unutrasnji (1) i spoljni (2) homokineticki zg!obovi.'i i za unutrasnje zglobove jer su pogonska vratila relativno kratka. a pritom njihov spoljni kraj ima veliki hod navise i nanize jer prati hod ogibljenja. frikeiona ploca ili lamela koja klizi duz aksijalnih zlebova ulazne (spojnieke) 'osovine menjaea. Moment kljuc • B1okovi za 'podupiranje tocka • Dizalica i sigurnosna postolja • Penetrirajuee ulje • Dizalica za menjac. U sledecem odeljku ovog poglavlja data su uputstva kao i instrukcije koje ce yam pomoCi pri odrzavanju del ova sistema za pre nos snage. koje je uredaj frikeionog t i p a ~ je povezano sa pedalom kvaCila koja se nalazi u kabini kod vozaca. sklop potisne ploce koje se nalazi povrh lamele i koja je zavrtnjima prii'vrseena po obodu spoljne iviee zamajca. KvaCilo. Konvencionalni kardanski zglobovi mogu izazvati ciklicne vibracije i neravnomernu brzinu obrtanja ako se okrecu pri otklonu od ose vecem od 7 iIi 8 stepeni. pa se i na unutrasnjoj strani pogonskih vratila (poluosovina) koristi homokineticki zglob. a to znati da se spoljni zglobovi koji se nalaze uz .U ovom slucaju sa motora na menjae. Sklop kvacila se sastoji od cetiri osnovna dela: zamajae koji je zavrtnjima pricvrscen na radilieu motora. iaba dizaliea iii podna dizalica K vaCilo kod klasicnog menjaea predstavlja mehanicki spoj izmedu motora i zupeanika preko kojih se pokreee automobiL Ono je tako konstruisano da ukljucuje iii iskljueuje pre nos snage sa jednog dela na drugi . Ovo inace ne predstavlja nikakav problem kod veCine vozila sa pogonom na zadnje tockove. i pedale i njene mehanicke iii hidraulicne veze koja omogucuje vozaeu da po . tockove moraju pokretati u okviru velikog opsega' ugla zakretanja. Obican kardanski zglob bi u takvoj situaciji mogao da izazove jake vibracije. Ovo va. ali kod vozila sa prednjom vueom gde prednji toekavi sluze i za upravljanje..

Celokupan obrtni momenat . Jedan je sa spiralnim oprugama a drugi sa oprugom II oblikll dijafragme.potrebi ukljucuje iii iskljueuje kvacih Kada motor radi on prenosi abrtno kretanje. Pritiskarn noge na pedalu vozar maze regulisati brzinu spajanja kvaCila tako da spajanje bude glatko i ravnomerno. cime se oslobadaju pipci potisne ploee. same potisne ploce. Sklop potisne ploce se sastoji od jedne iii vise opruga. Da bi se automobil pokrenuo ovaj obrtni mamenat se mora preneti na ulaznu (spojnieku) osovinu menjaca. Kada vozac skine nogu sa pedale kvaCila. odnosno momenat. Kada prestane dejstvo opruga. Lamelu uz zamajae pritiska sila opruga sa sklopa potisne ploee (korpe). Kada je kvaCilo llkljuceno potisne opruge potiskuju potisnu ploeu prema zamajcu. kvacilo je ukljuceno i lamela je cvrsto stisnuta izmedu zamajca i potisne ploce.. Ovaj sistem je jednostavan ali efikasan. Danas se kod automobila Sreell dva tip a sklopa potisne ploce kvacila. Kada je kvaeilo ukljuceno lamela je pritisnuta i obrce se zajedno sa zamajeem i sklopom potisne ploce. Ovaj sklop se obrce zajedno sa zamajcem.. a ova lamelu u sendvic izmedu nje i zamajea. pritiskujuCi pritom lamelu. i sabija opruge sklopa. Njihova osnovna namena je medlltim ista. a vremenom i kYaT kvaCila. Nedovoljna sila opruga izaziva gubitak snage jer onda lamela ne moie de prihvati ukupan obrtni momenat sa motora.-------SISTEM ZA PRENOS SNAGE prema polugama iii »pipeima" potisne ploee. Kada vozac pusti pedalu potisni leiaj se vraea nazad. Kadavozae pritisne pedalu kvaCila. prcko radiliee no zamajac. Opruge potisne ploee opet pritiskaju potisnu plocu. Sa druge strane lamela je vezana na aksijalne zlebove ulazne osovine i prenosi obrtno kretanje (obrtni momenat motora) sa zamajca na ulaznu (spojnieku) osovinu i dalje na menjae. Da bi se lamela ddala cvrsto stisnuta uz zamajac potrebna je da se nn potisnu ploeu deluje silom opruga veeom od 5000 N. To se postiie preko frikeione ploce »lamele« koja je c:vrsto pritisnuta uz zamajac i okreee se zajedno sa njim. Kvaeilo koje proklizava izazvace pregrevanje. potisni lezaj (koji je dec veze izmedu pedale i kvaCila) se kreee I L ~ . Ove opruge moraju biti dovoljna jake da pritisnu lamelu uz zamajac i prenesu obrtni momenat pri svim putnim brzinama. lamela se okreoe slobodno i nezavisno od obrtanja zamajca i vrlo brza se zaustavi izmedu zamajca i potisne ploee.. Ovo kretanje vraca nazad sklop potisne ploce. pipaka iIi poluga za popustanje i poklopca. Delovi se nalaze ispod poklopca koji je zavrtnjima prievrscen za zamajae.

K vaCilo se podesava iz dva razloga. apsorbuje torzione vibraeije radiliee i sprecava njihovo sirenje na menjae. Pedala kvacila koja nije pravilno poddena izaziva neravnomeran fad kvaCila. pregrevanje i kvar kvaCila. (5) zamajac i (6) prednji Jeiaj ulazne osovine menjaca. (2) polisni idaj. Uredaj za amortizaeiju. (1) viijuska kvaciia. 343 SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Tipicni de!ovi kvacila. ubrzano trosenje. Odreden prazan hod pedale kvaeila (ne manje od 15. Zazor pedale kvaCila je neophodan da bi se omoguCilo lako menjanje brzina bez krcanja zupcanika. koji se nalazi izmedu dye obloge.' bove preko kojih prenosi obrtni momenat motora na ulazno vratilo menjaea. (3) polisna plota i poklopac. onda nestane zazor (odnosno prazan hod) i mora se vrsiti podesavanje. Prvi. Obloge lamele su naCinjene od azbesta dugih vlakana i bakra (iIi drugih smesa sa metaloml. Uredaj za podesavanje stalno odrzava odreden napon koji drzi potisni lezaj u blagom kontaktu sa polugama potisne ploce iIi sa pipeima. omogucuje mekano ukljuCivanje i spreeava zveeanje kvaeila. Podesavanje hacila Pedala kvacila je preko prenosnog mehanizma vezana sa potisnim lezajem tako da se pritiskom na pedalu kvaCila potisnim lezajem pritiskuju pipei koji iskljueuju kvaCilo. (4) frikciona ploea iii lameia. Izmedu potisnog lezaja i pipaka mora se 344 obezbediti pravilan zazor. Pri podesavanju preporucuje se da prazan hod bude 20 mm na pedali. Ovde je orikazano nekoliko metoda za podesavanje praz- . i ne vise od 25 mm) je neophodan da bi se kompenzovalo trosenje obloga kvaCila i da bi se izbeglo proklizavanje.motora seprenosi preko lame Ie na ulazno vratilo menjaea. i i· I nje kvacila.. Napomena: Kod nekih vozila sa automatskim podesavanjem kvaCila sistem za podesavanje je tako izveden da nema praznog hoda. Kada se usled trosenja obloga lamele pipci vrate unazad prema potisnom lezaju. koji se nalazi blize eentru glavCine. i drugi jer omogucava ravnomerno trosenje obe strane obloga kvaCila. Ove obloge su iste debljine i otpornosti kao i koeione obloge. Glavcina na koju se postav ljaju obloge saddi i uredaj za amortizaeiju i uredaj prigusenje torzionih vibraeija. jer omogucava potpuno odvaja''. Uredaj za prigusenje torzionih vibracija. Obrtni momenat se prihvata na obloge lamele i prenosi na glavCinu koja je aksijalnim ilebovima povezana sa ulaznim vratilom menjaea. Centralni deo glavcine ima na sebi aksijalne zle.

nicka iii hidraulicka. Pomeranjem navrtke za podeSavanje prema zadnjem delu automobila prazan hod pedale kvatila se smanjuje. hoda..) I --' (]) Delovi tipicnog KvaCila (1) potisni leiaj. 345 )--::>. Podmazite penetrirajuCim uljem sklop za podesavanje. Kraj te poluge je vezan sa potisnom polugom na osovini prenosnika. (5) opruga potisne place. u zavisnosti od tipa SISTEM ZA PRE NOS SNAGE automobila i od toga da Ii je veza kvacila meha.(1 poddavanje i (8) slobodan (prazan) hod kvaeila. 4.:i stalno mehanizam za podesavanje slobodnog hod a pod malim naponom. (2) yodice za podesavanjc. (3) pricvrsnog bloka i (4) opruge. Kada se pedala kvaCila pritisne i pusti. (3) potisna ploca. Mehanicka veza izmedu pedale i kvacila Za vozita sa mehaniekom vezom izmedu pedale i kvaCila koristi se sledeCi postupak. (7) deo 7.nog hoda pedale kvaCila. Na mnogim vozilima sa pogonom na prednje tockove nije potrebno podesavanje slobodnog hoda pedale kvaCila zbog toga .to sarna pedala ima uredaj za automatsko podesavanje slobodnog \ IIII . Okrecite samokoeeeu navrtku za podesavanje pomoeu kljuea. (4) plota kvacila (!ame!a). nazubljena kandza prihvata sklop vodice eelienog uzeta. POdignite poklopac motomog prostora i pronadite potisnu polugu pedale kvaCila koja prolazi kroz pregradni zid izmedu motomog prostora i 346 kabine vozila. 2. Prazan hod se obicno podesava na eko 20 mm. (2) poluge potisne piece (pip ei).~ \ \ ® ® . Jedna opruga dr. 1. ali moie da bude razliCit u za visnosti od lipa vozila.::> I t:M £. ( 6) zamajac. koja se nalazi iIi na prenosniku iIi na pregradnom zidu. Odvojite kleStima povratnu oprugu peciale kvaCila. drzeCi pritom potisnu polugu. 3. Slobodan hod se poveeava porn eraI I I SISTEM ZA PRENOS SNAGE . i zateze gao .A I-'IU:NU::i ::iNAGE Ova slika prikazuje samopodesavajuce kvaCilo koje se sas(oji od (1) celicnog uzeta.

(6) stitnik. (3) usica za spajanjC. Pritisnite pedalu kvaCila prstom. B. F. Napomena: Kod nekih vozila neophodno je podiCi vozilo da bi se prislo sklopu za pOdeSavanje. 5. Dok motor radi. Vratite navrtku za cetiri kruga. (4) kontra navrtka. istrosena lamela iii neki drugi problem u samom kvacilu. Izvezite automobil na probnu voznju i ponovo proverite podesenost praznog hoda kva- . 347 ® ® Tipicne kompOnenlC hidraulicnog kvaCila. a pored nje postavite lenjir. Prazan hod mora biti oko 20 mm. C. Postavite povratnu oprugu pedale kvaCila. Ponovo proverite podesenost praznog hoda. E. Da bi se podesia prazan hod pedalc moraju se otpustiti kontra navrtka i navrtka za podeSavanje. (3) navrtka Z8 poddavanje. 10. U tom slucaju podesavanje slobodnog hoda se vrsi na sledeCi nacin. kao 5tO su kombi voziJa i laki kamioni. Dok je kontra navrtka u ovom polozaju zategnite cvrsto drugu navrtku uz usice. (5) povratna opruga. Ako prazan hod ovom opsegu ponavite taeke od 2 do 5. UkljuCite motor. Menjac postavite u neutral an polozaj i povucite rucnu kocnicu. Otpustite pomocu kljuca navrtke sa obe strane usica za spajanje. (8) hidraulieni vod. ukljucite i iskljuCite kvacilo nekoliko puta. Ovim se pedala kvaCila drzi pritisnuta uz granicnik. ne manji od 15 mm i ne ved od 25 mm. (1) kEn. (4) poluge pn::tvaraea. Aka je takav slucaj. (7) potisna poluga i (8) vi!juska bacHa. njem navrtke za podesavanje prema prednjem delu automobila. Upozorenje: Ako i posle nekoliko poku. Odvojite svaku od navrtki bar za 5 mm od lisica. D. (6) pretvarac. (9) gJavni cilindar i (10) povnHna opruga. 6. konsultujte mehanicara. ovcle su prikazani i (2) potisna poiuga. 9. (2) viljuska.faja ne r I mozete da padesite prazan hod kvacila. 8. mehanicka veza bacHa iroa dve navrtke (1) za podeil3vanje pomocu kejih se menja hod pedalc. (7) venti! Z8 OdUSktl. podesavanje.Ked nekih aUlomobila. onda je moguce da je iskrivljena veza izmedu pedale i kvaCila. Postavite kontra navrtke i pomerite polugu pretvaraca i usicu napred (pre rna prednjem delu automobila) dok ne osetite otpor. 7. To je tacka u kojoj potisni letaj dodiruje poluge za popustanje potisne place (pipke). 11. Drzed palugu pretvaraca u prednjem polohju okreCite navrtku koja se nalazi prema pregradnom zidu tako da dodirne usicu. (5) poluga. Kod nekih automobila postoje dye navrtke za A.

Ponovo proverite podesenost praznog hoda. a podesavanje praznog hoda kvaeila ne pomaze da se problem resi. ali je u okviru mogucnosti spretnog lTIehanicara amatera.. Prazan hod pedale kvaCila se poveeava kada se duzina potisne po luge smanjuje. Postavite blokove iza zadnjih toCkova. sarno obrnutim redosledorn. Pritisnite pedalu kyaCila prstom. 1. ___ _ ~ _ .Gila. postave oslonci ispod motora i skine menjae sa zvonom._--'-. trese iii proklizava. pritegnite kontra navrtku yodeGi pritom racuna da ne promenite duzinu potisne poluge. 10. osnovni posao je u tome da se odvoji kardansko vratilo. Spustite automobil sa dizalice. Ako je taka v slucaj. ne manji od 15 mm i ne veGi od 25 mm. 7. 8. 3. 12. Prazan hod mora biti oko 20 mm. Hidraulicka veza izmedu pedale i kvacila Kod vozila sa hidraulicnom vezom izmeclu pedale i kvacila prazan hod se podesava na sledeCi nacin. 5. Podrnazite sklop za podesavanje penetrirajuCirn uljern. :. 4. Otpustite kontra navrtku pomoeu kljuca i pomerite navrtku za podesavanje tako da skratite odnosno produZite potisnu polugu.. viljuska kyacila i potisna poluga viljuske kvacila. onda je verovatno vreme da se kvaeilo zameni. a pored nje postayite lenjir. Prazan hod pedale kvaCila se srnanjuje kada se duzina potisne poluge povecava. Zatim se skidaju potisna ploea i !amela sa zamajca. postavite dva postolja i ucvrstite ih ispod sasije. istrosena lamela iii neki drugi problem u samom kvacilu. Ako l _ -. Zamena kvaCila spada u ozbiljne zahvate na automobilu. Izvezite automobil na probnu voznju i po novo proverite podeSenost praznog hoda kvaClla. Posto ste zavrsili sa podesavanjern. 9. Menjac postavite u neutral an polozaj i povucite ruenu kocnieu. Upozorenje: Aka i posle nekoliko pokuSaja ne moiete da podesite prazan hod kvacila. onda je moguce da je iskrivljena veza izmedu pedale i kvaCila. . UkljuCite i iskljueite kyaCilo nekoliko puta. __ . Kod vozi!a sa pogonom na zadnje toekove. 11. . odnosno postolja prema tackama 1 i 2. Ako kvacilo proklizava zbog eurenja ulja po frikcionirn povrsinama (oblogama) onda je neophodno zameniti lamelu. Pronaclite gde se nalaze poluga i prenosnik pedale kvaCila. SISTEM ZA PRENOS SNAGE prazan hod nije u ovom opsegu ponoyite tacke od 5 do 7. ? Podignite prednji deo auto mobil a dizalicorn. UkljuCite motor. 6.... konsultujte mehanicara. Zamena kvacila Ako kvacilo zveCi.

349 SISTEM ZA PRENOS SNAGE ! II ' . Odstupanja ne treba da budu veta od 0. Tada moiete da odvojite zavrtnje koji drze menjaCldifereneijal na motoru. skinuti· nos ace i ukloniti menjae/diferencijal. I . odvoiite oba vratila (pOluosDvine) od glaveba toekova i skinite poluosovine. iii veCi . Ulje u ovom slucaju rnoze da curi sa jednog od sledeea dva mesta: zadnji zaptivniprsten radilice iii zaptivni prsten ulaznog vratila menjaea. . rr '// J i··· /!. Male neravnine neee uticati na rad nove lamele. Kod vozila sa pogonom na prednje toekove ovaj zadatak je mnogo slozeniji zbog polozaja komponenata sistema za pre nos snage. napuklina. . 1/ 350 U ovim slut<ljevima se vrSi obrada zamajca: (1) glazirane tacke..IV . preporueujemo vam da potrazite radionieki servisni priruenik radi speeifienih detalja. . odnosno rnenjacai diferencijala. Izvor curenja ulja se mora uoCiti i kvar otkloniti pre ugradnje nove lame!e. (3) pukotine nastale od pregrcYanja . isti problem ee se javiti vee posle nekoliko stotina kilometara. (2) u rezi i ogrebOlinc. ali taeke koje su glazirane. ! ( I I. zlebova ili prskotina.• I Da bi proveriJi da Ii je povrSina zamajca gliltka i myna postavite !cnj ir na zamajac.Potisnu ploeu ne morate menjati.1 mm. Da biste skinuli menjae/difereneijal neophodno je da prethndno skinete oba orednia toeka. • Uvek proverite u kakvom su stanju povrsina zamajea i povrsina potisne ploee (ako se ponovo ugraduje) i da Ii ima ureza. U suprotnorn. ali se preporueuje zamena potisnog lezaja. Ovde vam medutim mozemo prikazati neke opste greske koje treba da izbegnete. Kod velikog broja automobila sa pogonom na prednje toekove motor se mora prihvatiti odozgo pomoeu dizaliee iIi sipkom koja se postavi izmedu blatobrana. Ako uoCite da bilo koji od pornenutih zaptivnih prstenova pusta ulje. zamenite gao U tom slueaju preporucuje se obrada zamajea i zamena leZaja ulaznog vratila koji se nalazi na zadnjem kraju radilice. Posto se procedure skidanja i ugradnje uveliko razlikuju od vozila do vozila.

• Prilikom skidanja zamajea i potisne ploee obeleiite medusobni poloiaj komponenata probojeem iii kredom. Proverite momenat kojim se zateiu zavrtnji na zamajcu. Mnogi motori su posebno uravnoteieni tako da medusobni polozaj zamajea i. • Kod vozila kod kojih je veza izmedu pedale i kvaCila hidraulicna. kako ne bi doslo do deformaeije iii krivljenja poklopea. time moiete poremetiti uravnotezenost motora i izazvati neugodne i verovatno stetne vibraeije. Mehanicki menjac Alat i materijal • Blokovi za podupiranje toeka • Dizalica i sigurnosna postolj a • Kljueevi • Krpe • Litijumska mast za podmazivanje • Dizalica za menjae. u odnosu na radilieu moie poremetiti uravnotezenost motora. zaba dizaliea • Izvlakae U odeljku "Kvaeilo« objasnili smo kako se . U tom slucaju morate odneti zamajae ilili potisnu. Samo ovim mozete ustedeti trosak zamene menjaeaJdiferencijala u slueaju ako je ostao bez ulja za podmazivanje. • Pri ugradnji menjaea kod automobila sa pogonom na zadnie toekove. • Po ugradnji menjaealdiferencijala proverite nivo ulja i dolijte ako je potrebno. Na ovaj natin olaksacete postavljanje ulaznog vratila menjaea kroz lamelu pri sklapanju. Ono sto se masinskom obradom ne moie popraviti su velike pukotine. • Pre stezanja potisne ploee centrirajte lamelu pomoeu alata za eentriranje. sto izaziva uvijanje lamele. a rezultat moie u mnogome da popravi rad i vek trajanja ugradenog kvaCiia. Ako primetite velike pukotine. ponekad cak i takvog dela kao sto je potisna ploea. koje ee ometati pravilno odvajanje. bilo na zamajcu iIi na potisnoj ploei. Time se lako moze iskriviti glaveina. Obavezno zategnite zavrtnjeve zamajea moment kljueem i momentom koji propisuje proizvodae automobila. Trosak obieno nije veliki. Ako ne obratite paznju na ovakve detalje i ugradite zamajac u pogresan polozaj u odnosu na radilicu. Potisna ploea se mora ravSISTEM ZA PRENOS SNAGE nomerno pritegnuti metodom unakrsnog zatezanja. ovo je pravi trenutak za zamenu ulja i ispiranje hidraulicnog sistema. plocu na masinsku obradu u specijalizovanu radionieu. dec se mora zameniti.zlebovi i pukotine hoee. ne dozvolite da menjae visi na ulaznom vratilu kada je postavljeno u glavtinu lamele. • Prilikom zamene kvatila preporueuje se i zamena potisnog leiaja i lezaja ulaznog vratila menjaea. Pukotine slabe materijal i pri vecem broju obrtaja moie doCi do raspadanja dela.

(19) zaptivni prsten diferencijala. bez kreanja i struganja. tj. (4) zupcanici [reee brzine.veliki obrtni moment motora prenosi preko sklopa kvatila na ulazno vratilo menjaea. Sledi opis osnovnih funkeija menjaea. (1) ulazno vratilo. I pored toga sto motor pOkrece automobil.. sto omogucuje glatku promenu stcpena prenosa. optereeenja i brzine kretanja automobila. (14) prsten sinhrona trece/cetvrte brzine i (15) mali zupcanik diferencijala. Ovaj moment je dovoljan da pokreee jedno iii vise vratila. (7) pomocni zupcanik hada unazad. i :. Jedan od takvih je uredaj za sinhronizaeiju koji omogucuje da zupcanici u svakom stcpenu prenosa za voznju u napred imaju stalno spojene zupeanike. (13) g!avCina (telo) sinhron a tretd cetvrte brzine. (5) zupeanici druge brzine. (I2) koCioni pr stcnovi uredaja za sinhronizaciju prve/druge brzine. (8 ) zupcanici prve brzine. (9) izlazna pogonska \Tati!a (po!uosovine). J edan od takvih uredaja je i menjae. Vozat kontrolise obrtni moment pomocu pedale kvaCila i rueice menjaca. NajveCi broj menjaea ima najmanje tri stepena prenosa za voznju (hod). da pokrece pogonske toekove" U ovom i ostalim odeljeima ovog poglavlja svako pominjanje obrtnog momenta odncsi se na snagu motcra koja preko vratila i zupeanika pOkreee pogonske tockove napred iii nazad. unapred i jedan za hod unazad. njemu je potrebna pomoe da bi obezbedio potreban obrtni momenat i zadovoljio slozene uslove stalnih promena nagiba puta. (6) zupcanik hada unazad. Ovu po mOe motoru pruzaju sklopovi i uredaji koji mogu da poveeaju obrtni moment motora. Neki sportskl 111 automoblh vlsoklh performansL kao i automobili koji imaju male motore. (2) zuptanici CClvrt e brzine (3) pomocni snop zuptanika. imaju menjaee sa eetiri iIi pet stepena p r ~ ~ ~ j ~ C i su opremljeni razlieitim uredajima koji omogucuju duzi radni vek i tisi rad. (ll) vcliki zupcanik diferencijala. 351 SISTEM ZA PRE NOS SNAGE 352 @ Tipitan izg!ed unutrasnjosti cetvorostepenog menjacaldifercncijala ked auto mobila sa pogonom na prednje totkove. 1 'j I ~ l . .

Medutim. odnosno unazad. Prazan hod zupeanika je onda kada je prekinut prenos momenta izmedu ukljucenog kvacila i menjaca.Megu biti znak da su . Ovaj stepen prenosa. Time se omogucava da motor radi ada se. Kada vozae ubaei u eetvrtu brzinu. • Bucni zupcanici . Obicno je prenosni odnos hoda unazad priblizno isti kao kod prvog stepena prenosa (3. Kod nekih vozila postoji i visok stepen prenosa koji daje veti broj obrtaja na izlazu iz menjaea nego sto ima na izlazu iz motora. DRUGI I TREeI STEPEN PRENOSA (DRUGA I TRECA BRZINA). broj obrtaja izlaznog vratila menjaea je jednak broju obrtaja motora.5:1 u prvom stepenu prenosa. vecina omogucava prenosni odnos od 3. Sredstva pomocu kojih se vrsi promena stepena prenosa kod klasicnog menjaca su u veCini slucajeva ista.5 prema 1.. . Kada vozae odabere jednu od ovih brzina uvecanje obrtnog momenta je 3 odnosno 2 prema 1. Ako se njime rukuje pravilno. Uvecanje momenta u menjaeu.. a da se automobil krece vrlo sporo. PRVI STEPEN PRENOSA (PRVA BRZINA). HOD UNAZAD. i 1: 1 u direktnom stepenu prenosa. on moze da traje isto toliko koliko i svaki drugi deo pogonskog mehanizma. Klasiean menjae je vrlo otporan i trajan mehan. menjae menja smer okretanja izlaznog vratila tako da se i pogonski toekovi okrecu u obrnutom smeru. . pri ovom stepenu prenosa je obiono 3. K varovi mehanickog menjaca NajeeSCi kvarovi menjaea su sledeCi. je potreban kada motor treba da ima veliki broj obrtaja. Zbog toga se ovaj stepen prenosa zove i direktan. Time se omogucuje da vozilo krece sa mesta glatko i lagano bez gasenja motora. Kada vozae ubaei ruCieu menjaea u polozaj za hod unazad. stedna brzina) smanjuje se potrosnja goriva i broj obrtaja motora. pogonski toekovi ne pokrecu. Ovaj odnos znaei da se motor okrene za tri i po obrtaja da bi se izlazno vratilo menjaea okrenulo za jedan obrtaj."am.SLOBODAN (PRAZAN) HOD. lako se menjati razlikuju po konstrukeiji.. r"spored stepena prenosa nije uvek isti. i da isrovremeno obezbedi vecu -snagu.5:1). U tom slucaju (obieno je to peta brzina ili tzv. i pored toga sto je kvaeilo ukljueeno. Pogonski tockovi se okrccu vrIo sporo ali sa velikom snagom. odnosno brzina. SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Sada bi trebalo da Yam bude jasno na koji natin mogu da se koriste zupeaniei kako bi omoguCili da se motor okrece pri vecem broju obrtaja nego izlazno vratilo menjaea i pogonska vratila. DIREKTAN STEP EN PRENOSA (CETVRTA BRZINA). ------------.

zupeaniei osteceni iIi pohabani, da je caura osovine pohabana iIi da je nivo ulja u menjacu nizak. Ako je nivo ulja u menjaeu dovoljan, iii aka se dolivanjem ulja buka ne smanjuje, onda je verovatno potreban generalni rement rnenjaca (sto je posao za profesionalca) iIi zamena. • Tesko prebaeivanje - Kvaeilo koje ne odvaja dovoljno, iIi !amela koja zaglavljuje na ulaznoj osovini menjaca, mogu izazvati otezanu promenu stepena prenosa, kao uostalom i eelitno uze iIi veza izmedu pedale i kvaCila - koja je iskrivljena. pogreSno podesena iIi korodirala. Otezana promena stepena prenosa moze biti jos veci problem kod vozila sa pogonom na prednje toekove, jer veCina takvih vozila ima par uzadi pomocu kojih su spojeni menjae i ruciea menjaea. Unutar uiadi Se moze razviti korozija koja izaziva zapinjanje i blokiranje. Promena stepena prenosa moze biti otehna ako je uze labavo iIi otpusteno. U takvim slueajevima jedini lek je da prvo pogledate vezu izmedu pedale i kvaeila, da proverite da Ii je kvaCilo dobro podeseno i zatim da proverite vezu izmedu fueice i menjaca, taka sto cete privreme no odvojiti vezu na menjaeu, odnosno menjaeuJdifereneijalu.· Penetrirajuce ulje iIi grafitno mazivo moze ponekad da »razradi" uiad koja zapinju, a bela (litijumska) mast je dobra za podmazivanje mehanieke veze. • Zupeaniei struiu pri promeni stepena prenosa - Ako ova situacija nastaje sarno pri promeni SISTEM ZA PRENOS SNAGE \ Nivo uJja u kiasicnom menjatu mozete proveriti taka sto stavilC kaiiprst U otvor za dolivanje. Ako [livo ulja nije vise od 10 mm i ~ p o d OIvora za dOlivanje. onda ga im3 dovoljno. odredenog stepena prenosa onda je verovatno u pitanju zupeanik sinhronog prstena u menjacu. Da bi se ova otklonilo potreban je remont iIi zamena menjaea. Ako zupeaniei kree pri promeni bilo kog stepena prenosa iii Ii aka se promena stepena prenosa vriii otezanD, enda je najverovatnije da je lamela kvatila zaglavila iIi da ne razdvaja . • Gubitak brzine - Ako menjae ne radi u odredenom stepenu prenosa, onda maze biti u pitanju kvar veze izmedu ruCiee i menjaea. Proverite da Ii su spojevi labavi iIi pogresno podeseni. Ponekad se mala osoviniea iIi podloska razlabave, sto sprccava vezu izmedu menjaca i [ucice da prebaei u ieljeni stepen prenosa. Ali ako je veza izmedu rueiee i menjaea u redu, to znati da je u menjaeu nastao ozbiljan kvar. Radi otklanjanja kvara bice potreban remont iIi zamena sklopa . • Menjae iskaee iz stepena prenosa - Ponekad se ova desava zbog toga sto podesenost veze izmedu menjaea i ruCiee nije odgovarajuca, ali se moie dogoditi zbog lose sposobnosti motara i menjaea, zbog pohabanih iIi otpustenih viljuski u menjacu. Pokusajte sa podesavanjem veze pre nego sto pristupite remontu iIi zameni menjaea.

354 Zamena menjaca - vozila sa pogonom na zadnje tockove Remont menjaea je operaeija koja zahteva profesionalnu obuku i specijalni alat, ali je zamena neispravnog menjaea menjaeem sa otpada eesto najekonomieniji naein popravke, a to moiete uraditi i sami. Ovo je teiak posao jer je menjae obieno teiak izmedu 30 i 60 kilograma. Moiete pozajmiti dizalieu za menjae kako biste spustanje i pOdizanje menjaea mogli da obavite i sami, ali se to moie obaviti i obienom iaba dizalieom. Osobenosti u vezi zamene menjaea mogu varirati od automobila do automobila, ali osnovni redosled je sledeCi. 1. Aktivirajte ruenu koenieu i postavite blokove pod zadnje toekove automobila. 2. Podignite automobil i postavite slgurnosne oslonee. 3. Odvojite zadnji kardanski zglob sa difereneijala i izvueite kardansko vratilo iz menjaea (ono se moze izvuCi ako se skine zadnji kardanski zglob). Ako automobil ima leiaj i na sredini kardana, onda morate prethodno da oslobodite no sac tog lezaja. 4. Odvojite eelieno uze brzinometra, veze rueiee menjaea i sve ostale provodnike sa menjaeo. 5. Poduprite pomocu raspolohve dizalice motor, iIi zvona menjaca, a zatim odvrnite zavrtnje nosaeo menjaea. Podignite malo dizalieom i motor i menjae, da bi ste rasteretili nosaee menjaea, a zatim uklonite nosaee sa sasije. 6. Uklonite zavrtnje koji povezuju menjae sa zvonolU. "7. A sad a teii deo posla. Aka nemate dizalieu za menjae, and a yam mora pomoCi prijatelj koji ce sa varna drzati menjae, dok ga pazljivo ne skinete sa zvona. Nemojte dozvoliti da menjae visi na ulaznom vratilu, dok je one u glaveini !amele kvaeila, deformisacete lamelu. Spustite menjac i izvucite ga ispod automobila. 8. Pre nego sto pristupite ugradnji menjaea prvo proverite da Ii je onaj koji ugradujete isti kao vas stari menjae. Vaino je i da su oba iste duiine, kao "i da su svi otvori za zavrtnje u istom polozaju. Zatim ugradite menjae prema gore datom uputstvu, ali, obmutim redosledom. r "" J""""""r ", i"-i, ." ._.-----" ! i - ~ i 'lb! Vezu izmedu rucice i mcnjaea, izvedenu pOrnOCll celicnih uiadi podesite tako sto rucicu menjata postavite u prvi stepen prenosa a

zatim skinele zaslitnu gurrm sa ruelee. Ubacite burgiju od 4 mm u otvore za poravnavanje (1) i time blokirajte rucicu menjaca u prvom stepenu prenasa. Odvrnite na menjacll navrtke za blokiranje (2), a zatirn povucite osovinu selektora (3) prerna unutra sve dok ne osetite 9. Pre nego sto po novo postavite kardansko vratile prove rite da Ii kardanski zglobovi imaju veliki zazor (sada je pravi trenutak da ih zamenite ako nisu u redu) i podmazite ih ako imaju mazalicu. SISTEM ZA PRENOS SNAGE mlpetost opruge. Zakrenite polugu mcnjaca (4) do kraja u smeru obrnutom cd smera kazaljke na satu. Zategnite navrtke za blokiranje a pritom blago povlaCite po!ugu mc-njaea da otklonite praZ::lfl hod uieta. Izvadite burgiju i navucite zastitnu gumu. Na Crteiu (5) je prikazan detalian izgled prirubnog dela uzeta. 10. Posto ste sve vratili na mesto, prove rite nivo ulja u menjacu na sledeCi nacin. Odvrnite bocni cep za dolivanje ulja. Nivo ulja treba da bude ako 10 mm ispod nivoa otvora za dolivanje. U veCinu SISTEM ZA PRE NOS SNAGE klasicnih menjaca sipa se ulje za zupcanike 80-90 W, ali taj podatak proverite u uputstvu. Zamena menjaca/diferencijala - vozila sa pogonom' na prednje tockove Ovo je tezi posao nego zamena klasienog menjaea kod automobila sa pogonom na zadnje toekove, jer se u ovom slucaju mora rastaviti ogibljenje prednjih toekova. I u ovom slueaju detalji se razlikuju od model a do modela, ali je osnovni redosled radnji siedeCi. (Nap omena: Vise detalja je dato U odeljku "Zamena pogonskih vratila kod vozila sa pogo nom na prednje tockove). 1. Povucite ruenu kocnicu i blokirajte zadnje tocPri zameni menjacafdiferencijala kod vozila sa pogonom na prcdnje totkove obieoo je potrebno skinuti nekoliko vijaka za pricvfsCivanje. Neki od vijaka se mogu montirali sa sirane matora. i zbog toga proverile njihov raspored u prirucniku pre nego 510 pocnete sa skidanjem menjacaldifercncijala. 356 ! ~ 1 I 'I .i : ~ -1, = ----------------------------r kove vozila_ Otpustite navrtke na glavCinama vratila, na oba prednja taeka, kao i sye navrtke na rukaveima. 2. Podignite prednji dec automobila i postavite oslonee. Ne postavljajte oslonee pod elemente prednjeg vesanja, menjaC/difereneijal iii nosae motora. 3. Skinite prednje toekove. 4. Skinite obe navrtke sa glavCina prednjih vra· tila. -

5. Odvojite donji kraj spone volana sa rukavea toeka. Kod nekih auto mobil a za stezanje se kori· sti zavrtanj, dok se kod drugih skida navrtka. U nekim slueajeyima je neophodno da se koristi izvlakae kraja spone, ako je nemoguce odvojiti je pomocu poluge. 6. Kod nekih automobila potrebno je skinuti i prednji stabiIizator da bi Se obezbedio prostor za rad kod skidanja krajeva spone i rukavea. 7. Odvojite spoljni kraj poluosovine od glavCine rukayea. Da biste ovo izveli moze vam biti potreban izvlakae kako biste vratili poluosovinu kroz lezajeve u glavcini. 8. Kada ste oslobodili spoljni kraj poluosovine okaeite ga pomocu uzeta. iIi slieno, dok ne izva· dite unutrasnji kraj poluosovine iz menjaea/difereneijala. Kod nekih vozila unutrasnja strana poluosovine nije prievrscena (morate je izvuCi polugom). Kod drugih opet morate otpustiti zavrtnje. Na primer, kod prvib modela Chryslera, sa pogonom na prednje toekove, (1982) mora se ukloniti sigurnosni prsten u menjaeu/diferencijalu pre nego sto se skinu poluosovine. Radi prist up a ovim prstenovima mora se skin uti poklopae sa menjaeaJdifereneijala, i priei im pomocu klesta za skidanje sigurnosnih prstenova. Kod nekib automobila mora se skinuti i uze brzinomera. Ne vueite poluosovine pri skidanju da ne biste razdvojili unutrasnji dec homokinetiekog zgloba. 9. Posto ste uklonili poluosovine, odvrnite nosete zavrtnje menjaea/diferencijala. Kod nekib automobila potrebno je da prethodno poduprete motor. Za ovu svrhu moze vam posluziti dizaliea za motor, iIi par dasaka iii metalne sipke koje su oslonjene na blatobrane i za koje je prievrscen SISTEM ZA PRENOS SNAGE lanae iii eelieno uze koje drii motor. Morate skinuti i vezu izmedu ruCice menjaca i menjaca, kao i sve provodnike koji su povezani sa ovim sklopom. Kod nekib vozila, kao sto su General Motors sa prednjim pogonom, i motor i menjae/ diferencijal leie na istom nosacu. Odvrtanjem eetiri zavrtnja skida se nosae, a sa njim i menjae/ difereneijal. 10. Posto ste obezbedili podupiraee motora i odvojili menjae/difereneijal od motora i nosaea, izvucite menjae/diferencijal iz motora i spustite ga sa sasije. Kod nekib vozila pri ovoj operaciji mora se skinuti ili otpustiti glavni nosac. 11. Pre nego sto ugradite menjae/diferencijal, prove rite da 1i je isti kao onaj koji je bio na vozilu. Svi otvori za zavrtnje, poloiaj elektropokretaca itd .. moraju biti na istom mestu. 12. Ugradite menjac/diferencijal prema navedenom uputstvu za skidanje, sarno obrnutim redosledom. 13. Pre nego sto ugradite poluosovine proverite stanje gumenih stitnika homokinetickih zglobova. Ako su ispucali iIi osteceni, zamenite ib. 14. Posto ste sve sklopili i prikljuCili, proverite

nivo ulja u menjacu/difereneijalu tako sto cete skin uti eep za dolivanje ulja na kraju menjacaJ difereneijala. Nivo ulja mora biti oko 10 mm ispod nivoa otvora za doIivanje. Zahtevi za podmazivanjem razIikuju se od vozila do vozila, kod nekib se koristi ulje za zupeanike 80-90 W, kod drugib 10-40 W motorno ulje iIi ulje za automatske menjaee Dexron iJi tip F. Pre dosipanja proverite u prirueniku kakvo ulje se zabteva za mcnjac. Automatski menjac A utomatski menjae, pornocll hidrauIienog sistema i pretvaraca obrtnog momenta, vrsi automatski prenos momenta od motora do pogonskib toekova. Automatski menjae, za razIiku od mehaniekog iIi ruenog, ima bidraulieki pogon. Pretvarae obrtnog momenta je sklop koji 357 SISTEM ZA PRENOS SNAGE Alat i materijal II Levak • Blokovi za podupiranje toeka • Dizalica i sigurnosna postolja • Nasadni kljueevi i kratki nastavak • Racva sa prikljuekom • Strugae • Odvijae • Moment kljue • Krpa koja ne ostavlja dlaCice • Vlje za automatski menjae • Posuda za ispustanje ulja • Rastvarae • Filter menjaea i zaptivka kod ovog sistema vrsi onu ulogu koju kod mehanickog menjaca ima kvaCilo. Pretvarac obrtnog momenta iroa mogucnost da uveca moment koji razvija motor, sto nije slucaj ked mehanickog menjaea. S obzirom da automatski menjae reaguje na promenu pOlozaja pedale gas a i regulise izlazni momenat menjaea, potreba za kvaei10m ne postoji. Kada se menjae jednom postavi u odreden stepen prenosa, vozae pritiskom na pedalu gasa povecava broj obrtaja motora, Cime se jednovremeno preko pretvaraca obrtnog momenta - veca snaga prenosi nQ menjac. Kada vozae smanji pritisak na pedalu gasa da bi smanjio broj obrtaja motora, pretvarae automatski smanjuje snagu koja se prenosi na menjae. Uz razumnu negu automatski menjac ce dugo trajati i biti u ispravnom stanju koliko i sam automobil. Posta je automatski menjae sklop koji se kontrolise pomocu hidraulike, potrebno odrzavanje menjaea u radnom stanju je prilicno jednostavno. Hidraulicka teenost (ulje) u menjacu se prlja i zagaduje i mora se menjati u odredenim intefvalima. Druge mere odrzavanja ukljueuju proveru nivoa ulja u automatskom menjaeu, zatezanje del ova koji se odvijaju usled normal nih vibracija i

udara usled voznje, i eventualnu promenu vakuumskog uredaja ako dode do kvara membrane. Sledeca uputstva prikazuju postupak za odrZavanje jednog automatskog menjaea. 358 Promena ulja i filtera Napomena: Da bi se potpuno ispustilo ulje iz menjaea ono mora biti na normalnoj radnoj temperaturi, sto se postize voznjom automobila u trajanju od 15 do 20 minuta. Vlje i filter automatskog menjaea menjaju se na sledeCi naCin. 1. Postavite blokove iza zadnjih tack ova i povucite rucnu kocnicu. 2. Podignite prednji deo vozila. 3. Postavite par podmetaea ispod rama vozila, na sigurne tacke asIoTIca. 4. Stavite sud za ispustanje ulja ispod menjaea i pailjivo odvrnite - nemojte ski dati - zavrtnje koji prievrscuju korito menjaea. Za ovo ce yam biti potreban nasadni kljue, kratki nastavak i raeva. Napomena: Neki tipovi menjaea imaju cep za ispustanje ulja tako da se zamena ulja u menjaell vrsi na isti naCin kao i ispu5tanje ulja iz motora. lednostavno se kljueem skine eep za ispustanje ulja, ostavi se da ulje iscuri, eep i otvor oeisti krpom i ponovo postavi zavrtanj. Proverite II prirueniku da Ii automobil ima otvor za ispustanje ulja iz menjaea. Upozorenje: Prilikom ispustanja ulja IZ menjaca budite vrlo pailjivi. Vruce ulje iz menjaca moie naneti ozbiljne opekotine. 5. lednom rukom drZite karter automatskog menjaea. Drugom rukom pazljivo skinite sve zavrtnje osim onih koji prievrscuju prednji kraj kartera za kueiste menjaea. 6. Pazljivo spustite zadnji kraj kartera i ostavite da ulje iscuri u posudu za ispustanje ulja, 7. Po ispllstanju ulja skinite preostale zavrtnje i uklonite karter 8. Pomocu strugaea uklonite saY materijal za zaptivanje sa kartera i kuCista menjaea. 9. Operite karter eistim rastvaraeem, kao na primer kerozinom iii naftom, obr;site ga krpom kOj3 ne ostavlja dlaCice, i ostavite da se osusi na vazduhu. 10. Skinite stari filter. V nekim slueajevima potrebno je zameniti i zaptivku koja se nalaz; izmedu filtera ; menjaea. Neki filteri su prievrs-'----:·1 I il em SISTEM ZA PRENOS SNAGE Ncb automatski menjaci imaju tcp za ispustanje ulja. U slucaju skinite kljucem cep, ostavite da ulje iscuri, panova postavile j zatcgnite cep. Medutim, ked veCine -ulje se menja tako sto se odvrnu svi zavrtnji koji priCvrlCivanje kart era.

takvom obrisite i menjaca sluie za

ceni pomocll uskocnih opruga. Drugi su pricvrsceni zavrtnjima, i u tom slucaju bite yam potreban odvijae. 11. Ugradite novi filter prema uputstvu iz taeke 10, obrnutim redosledom. 12. Ako ste sa starim filterom skinuli i zaptivku, obavezno ugradite novu zaptivku sa novim filterom. 13. Postavite novu zaptivku kartera i pailjivo ga stavite na menjae. Napomena: Ne preporucuje se koriscenje bilo kog tipa zaptivne rnase, i to se mora izbeci. 14. Zategnite zavrtnje kartera moment kljucem na 15 do 20 Nm. Napomena: Da biste spreCiJi ostecenje kuCista i kartera uve k koristite moment kljuc i postujte redosled zatezanja zavrtnjeva. Na primer krenite od jednog ugla i zategnite zavrtanj 359 SISTEM ZA PRENOS SNAGE ® /\ o (1) radilica, (2) prelvarac obrtnog momer.ta, (3) planetami ) diferencijal i pogonska vratili! (poJuosovine) Ova ilustracija prikazuje 10k prenosa snage tad tipienog vozila ,,, pogonom na prednje tockave i aUlOmatskim menjacem. na tom mestu. Zatim zategnite svaki drugi zavrtanj - 1, 3, 5, itd. Kada zavrsite vratite se na pocetak i zatezite preostale zavrtnje - 2,4, 6, itd. 15. Uklonite sigurnosne oslonce ispod automobila i spustite ga sa dizalice prema taekama od 1 do 3, ali obrnutim redosledom. 16. Otvorite poklopac motornog prostora. Izvadite me rae nivoa ulja i pomocu levka ulijte onu koliCinu ulja za automatske menjaee koja je navedena u uputstvu. Vodite raeuna da ne prepunite menjae. 17. UkljuCite motor. 18. Dok motor radi na praznom hodu, i sa povueenom ruenom koenicom, prebacujte rueicu menjaea iz jednog u drugi polozaj kroz sve polozaje, i vratite je u polozaj za parkiranje iIi neutra360 Ian. Napomena: Proverite u uputstvu za upotrebu vozila u kom pOlozaju treba da bude rubca menjaea kada se proverava nivo ulja u menjacu. 19. Ostavite motor da i dalje radi na praznom hodu i odmah proverite nivo ulja u menjacu. Ako je neophodno dodujte ulje dok ne postigne potreban nivo. 20. Posto je ulje dostiglo radnu temperaturu ponovo proverite nivo ulja u automatskom menjaeu. 21. Izvezite automobil na probnu voznju. Proverite da Ii ima tragova curenja izmedu kartera i menjaea i ponovo proverite nivo ulja. K varovi automatskog menjaca Najcesci kvarovi na automatskom menjacu su sledec;: .

(4

, . 1r;;;;<Z i 1 • Curenje ulja - Curenje ulja se javlja najeesce na sledeca dva mesta: zadnji zaptivni prsten na izlaznom vratilu i zaptivka kartera koja se nalazi na donjem kraju menjaea. Kod automatskih menjacaldiferecijala na vozilima sa pogonom na prednje tockove najcesce tacke na kojima se javlja curenje su oba zaptivna prstena na pogonskim osovinama i zaptivki kartera za ulje. Ako se curenje javlja na zaptivki kartera, postupak popravke je opisan u prethodnom uputstvu za promenu filtera za ulje automa'tskog menjaea. Ako se menja zaptivni prsten potrebno je skinuti pogonsko vratil0. Potom se stari zaptivni prsten maze hvaditi i ugraditi novi. • Proklizavanje - Cesta se desava zbog nedovoljne koIiCine ulja: proverite nivo ulja pomocu meraea nivaa kada je motor zagrejan i kada radi na praznam hodu. Ako je nivo ulja nizak do spite ga onoliko koliko je potrebno da nivo dode do oznake puno. Ako je niva ulja u redu. iii ako se situacija ne popravi po dosipanju ulja. odvezite automobil kod specijaliste za automatske menjaee radi daljeg pregleda. U takvom slucaju najeesce je potrebno remontovati menjae iIi ugraditi novi. • Sporo iii neravnomerno prebacivanje SISTEM ZA PRE NOS SNAGE PoneJ<:ad se dogada zbog zapusenog filtera za ulje; moie se dogoditi i zbog propustanja vakuuma na crevu do menjaea ilili ako veza izmedu menjaea i pedale gas a nije dobra podesena. Ukoliko slucaj nije oCigledan (odvojeno crevo, pokidana veza izmedu menjaca i pedala gasa, prljavo ulje u menjaeu), najbolje ee biti da automobil odvezete do profesionalnog mehanieara. Ako je problem u samom menjaeu, onda je potreban remont iIi zamena. • Menjae prebacuje u niii ,stepen prefiOsa kada je pedala gas a pritisnuta do kraja - i'.ko menjae prebacuje u niii stepen prenosa za vreme »preticanja«(, najceSce je u pitanju nepravilno podeSeno uie za promenu stepena prenosa iIi veza izmedu leptira gasa i menjaea. Pogledajte II priruenik i nadite uputstvo za podesavanje. iii potrazite pomoe struenjaka. • Trzanje pri radu menjaea iIi "traienje« kod novijih modela koji su opremljeni zatvaracem na pretvaraeu obrtnog momenta - Kompjuterizovani sistem regulacije rada motora je programiran tako da blokira pretvarae obrtnog momenta kada se dostigne odredena brzina kretanja, u zavisnosti od poloiaja leptira gasa i opterecenja motora. I , £--0

Filter u!ja (1) U ilutomatskom menjacu se moze zamen!ti kada je skinu t karter mcnjaca. Kod nekih vozila filter jc pomocu zavnnjeva, 361 SNAGE Ovo moze biti komplikovan problem za odredivanje kvara ali se po pravilu svodi na neku od sledeCih neispravnosti: neispravan senzor brzine kretanja automobila, nepravilno podesen iIi neispravan senzor polozaja leptira gasa, iii neispravan senzor pritiska u usisnoj grani. Ako je solenoid u pretvaraeu obrtnog momenta u kvaru, onda se zatvarae nikad ne ukljueuje i potrosnja goriva pri putnim brzinama ce se povecati. Ako se ovo desava kod menjaea koji nemaju zatvarae, onda potraiite pomoc profesionalnog mehanitara. Zamena automatskog menjaca/diferencijala Kao 1 kod klasienog menjaealdiferellCijala, remont zahteva visok nivo obuke i specijalni alat. Medutim, mozete ustedeti na troskovima opravke tako sto cete kupiti polovan menjae na otpadu i sami ga ugraditi. Prove rite da Ii imate i pisanu garanciju uz kupljeni automatski menjae jer su automatski menjaei mnogo komplikovaniji od klasienog - i eesce se dogadaju problemi kod kupovine polovnog sklopa. Sklop koji je presao mali broj kilometara predstavlja dobru kupovinu, ali izbegavajte one sa velikom kilometrazom. Uputstva za zamenu potrazite u odeljku za zamenu klasicnog menjaealdiferencijala. Mere predostroznosti pri vuei automobila Vozila sa automatskim menjacem moraju se vuCi u takvom poloiaju da im, po mogucstvu, pogonski toekovi nemaju dodira sa podlogom. Ako su pogonski toekovi pri vuCi u kontaktu sa tlom, moze doti do porasta unutrasnjih pritisaka u menjaeu do veoma opasnih granica. Brzina vuee ne sme da prelazi 50 kmlh, a rastojanja ne vece od 15 kilometara. Ukoliko vozae kamiona koji vuec vozilo ne postuje ova pravila, moze doCi do ostccenja automatskog menjaca. Sigurnosni prekidac S igurnosni prekidac, koji se na automobilima predvidenim za prodaju na trziStu SAD nalazi kao standardna oprema, je tako konstruisan da 362 spreCi slueajno pokretanje automobila kada je kvacilo, odnosno menjac, ukljucen. Kod automobila sa autorriatskim menjacem i . j Tucicom menjaca na osovini voiana, ovaj prekiqac je obieno postavljen u kabini za putnike, uz donji den osovine volana. Kod automobila kod kojih se rutica menjaea nalazi izmedu prednjih sedista, ovaj prekidae se nalazi u centralnom tunelu. Automobili sa mehaniekim menjaeem imaju ovaj prekidae na mehanizmu koji povezuje rueicu menjaea sa menjaekim prenosnikom, kao i jos

jedan prekidae na pedali kvaCila. Sarno mesto ugradnje se razlikuje od modela do modela, ali su svi prekidaCi is tog tipa. Sigurnosni prekidae je uredaj koji sprecava nezgode. Sigurnosni prekidae je prekidac kontaktnog tipa koji je ugraden u strujno kola za pokretanje motora na automobilu. Kada se glavni prekidae postavi u polozaj za pokretanje motora struja teee do sigurnosnog prekidai'a. Ako je taj prekidae zatvoren, strujno kolo je uspostavljeno i pod naponom, tako da ce elektropokretae pokrenuti motor. Ako je ovaj prekidae otvoren, kolo je prekinuto tako da struja ne teee; i elektropokretac nete maei da radio Ako motor vaseg automobila ne moze da startuje, a sve os tale moguce neispravnosti su eliminisane, onda je sigurnosni prekidac istrosen, i mora se zameniti. U prirucniku za vozilo je dat opis i uputstvo za zamenu ovog prekidaca. Ova je mali, ali veoma vaian sigurnosni uredaj, i za popravku se obratite profesionalnom mehanicaru. Kardansko vratilo, kardanski zglobovi i homokineticki zglobovi K Od automobila sa klasienim rasporedom, motor. nap red - pogon na zadnje tockove, kardansko vratilo sluzi za povezivanje menjaea i diferencijala. (Vozila sa pogo nom na prednje toekove imaju dva pogonska vratila - "poluosovine«, ,H "" '"d","" 'S,o"",.). N,j"d hmj , O " ' ~ Alat i materijal • Blokovi za tockove • Dizaliea i sigurnosni podmetaci • Cekic i probojae • Okasti kljuc • Veliki odvijac • Posuda za isplistanje ulja • Izolaciona traka • Rastvarac • Mast zn podmazivanje sasije i pumps za podmazivanje • Izvlakac za tockove ima kardansko vratilo iz jednog dela koje je sa svake strane opremljeno sa kardanskim zglobovirna. Kardanski zglobovi omogucuju prenos snage pri raznim uglovima u kojim se nalaze zadnji tockovi tokom voznje po putu. Zajedno sa kardanskirn zglobovima radi i klizni aksijalni spoj na zadnjem delu menjaea. koji omogucava uvlacenje i izvlacenje kardanskog vratila. Ovaj den je neophodan jer pri pomeranju tockava navise i nanize dolazi do skracenja i produzenja rastojanja izmedu kuCista zadnje osovine i menjaca. To se desava uvek kada zadnji tockovi preau· preko neravnine na putu. Kardansko vratilo u normalnim uslovima ne

stvara probleme osim onih sa kardanskim zglobovirna. Retko se dogodi da se polomi kardansko vratilo iii kardanski zglob zbog izuzetno ostre voznje. Medutim, u normalnim uslovima voznje posle veceg broja predenih kilometara, kardanski z ~ l o b o v i se istroSe. Poznacere da $U istroseni i da imaju veliki zazor po tome sto se cuje metalni udar kada pokreeete automobil. Slican zvuk daje i diferencijal kada se javi veliki zazar na zupcanieima; rnedutim taj kvar je objasnjen u odeljku »Sklop zadnjeg mosta« u ovom poglavlju. Kardansko vratilo ima kardanske zglobove na svakom kraju i klizni zglob na prednjem kraju. Kardansko vratilo sluii sarno da prenese snagu motora, a ne da prihvata uvijanje i druge sile koje deluju na zadnji most. _ Neki tipovi automobila imaju kardansko vratilo iz dva dela i sasiju u obliku slova "X«. Ovi automobili . imaju kratke delove kardanskog vratila ispred i iza centralnog noseceg lezaja. Ta vIsta kardanskog vratila ima tri kardanska zgloba. Odrzavanje ovog tipa kardanskog vratila zahteva SISTEM ZA PRENOS SNAGE malo vise truda, ali u osnovi je isto kao i kod kardanskog vratila iz jednog dela i za dva kardanska zgloba. Pre nego sto skinete kardansko vratila morate da obelefite medusoban poloiaj svih delova tako da po sklapanju budu u is tom polozaju kao pre rasklapanja, Usiee kardanskog vratila moraju se ugraditi u istoj ravoi rotaeije kao i pre skidanja. Ovo se lako obezbeduje ako oznaCimo vratilo i usiee pre rasklapanja. Najcesce tu postoje i fabricke oznake, ali zbog nakupljene prljavstine ponekad ih je tesko uociti. Ako zaboravite da oznaCite delove na ovaj naein, iIi ako ne mOlete da nadete fabricke oznake, znajte da najveCi broj kardanskih vratila ima usiee pomerene za 90 stepeni, prednje u odnosu na zadnje. No najsigurniji naCio je da zapamtite da je neophodno da obelezite vratilo i zglobove probojeem pre nego sto pocnete sa skidanjem. Na vozilu na korn radite najverovatnije se nalazi obicno nepokriveno kardansko vratilo sa kardanskim zglobom oa prednjoj i na zadnjoj strani, i sa kliznim aksijalnim zglobom ispred iii iZll prednjeg kardanskog zgloba. Ako pazljivije pogledate kardanske zglobove primetieete da svaki od njih ima dYe usice U obliku slova »Y«, i krstasti dec koji ih povezuje. Tu se nalaze i poklopei sa lezajima u kojima se krstasti dec okrece u usicama. Krstasti dec se zove krst kardanskog zgloba. NajveCi broj automobila ima ovakav tip kardanskog zgloba. Zadnji kardanski zglob na kardaoskom vratilu je tako uraden da se nosaCi lezajeva na zadnjim usicama mogu rastaviri. Kape kIsta- kardanskog zgloba su pricvrscene na usice pomocu zavrtnjeva, ponekad POmOell neke vrste malih odlivaka sa navojnim cepom, iii pomocu obiene trake ad celika sa kopcamaili zavrtnjima.

Ovim se pojednostavljuje skidanje kardanskog vratila. Jednostavno uklonite nosac Idaja na zadnjoj usic; tako sto eete skinuti navojem pricvrsnu kapu i kardansko vratilo je slobodno i moze da se spusti na zadnji deo. Vodite racuna da ne ispustite kapicu lezaja krsta kardanskog zgloba. Kapa se mora posta viti na krst po skidanju kardanskog vratila. Obratite paznju na to da je zadnja polovina zgloba pricvrscena direktno na ulazno vratilo zadnje osovine, Tajdeo se zove prateea prirubnica. Sa ovim delom nemate nikakvog posla kod normalnog odrhvanja kardanskog zgloba. Posto ste rastavili zadnji kardanski zglob, i spustili zadnji dec kardansko g vratila, kardansko vratilo mozete skin uti tako s to ga povucete unazad dok ga ne oslobodite iz zlebova aksijalnog zgloba na izlaznom vratilu menjaca. Ova duzina 363 ---SISTEM ZA PRENOS SNAGE (1) kardansko vratilo, (2) kardanski zgJob, (3) izJazno vrati!o ® rnenjac3, (4) iljebovi aksijalnog kliznog zgloba i (5) zaptivni prslen. Ovi delavi povezuju menjae sa kardanskim vfalilom kod vozila S3 rnOtorom napred i pogonom na zadnje tockove. Klizno aksijalni zg!ob koji se nalaz! na izlazu iz menjaca radi zajedno sa kardanskim zgJobom i omogucuje da se v[atilo produzuje i skracuje kada se ugao vratila menja. za koju se kardansko vratilo vraea moze biti do 100 mm. Kod nekih automobila kardanska vratila imaju homokinetieke zglobove. Oni lice na dvostruke kardanske zglobove sa jakim dvostruka spojenim usieama. Skidanje kardanskog vratila je identicno kao kod tipa sajednostrukim zglobom, osim sto je u velikoj meri poveeana tezina kojom se rukuje. Skidanje kardanskog vratila Kada vas buka, za koju pretpostavljate da dolazi ad kardanskog vratila, natera da izvrsite detaljan pregled komponenata, uradite to na sledeCi naCin. 1. Parkirajte auto mobil na ravno tlo. ? Postavite blokove ispred prednjih toekova automobila. 3. POdignite zadnji deo automobila i postavite evrsto oslonee ispod kuCista zadnje osovine. 4. Postavite sud za istakanje ulja ispod iz!aznog vratila menjaea kod prednjeg dela kardanskog vratila kako bi prihvatili ulje koje bi mog!o da iseuri iz menjaea pri razdvajanju aksijalnog kliznog zgloba. 364 S. Cekieem i probojeem obelezite us ice zadnjeg kardanskog zgloba na vratilu i usiee na prirubnom delu ulaznog vratila difereneijala. To ee vam o!aksati pravilno sklapanje kardanskog vratila. 6. Odaberite okasti k!juc odgovarajuee dimenzije i skinite cetiri zavrtnja koji drze noseee po!utke kardanskog zgloba. za usiee na ulaznom vratilu

difereneijala. Zatim skinite polutke. Kod nekih automobila zg!ob kardana se drzi uz prirubnieu pomocu dva »U« zavrtnja. U tom slueaju skinite cetiri navrtke i sigurnosne podloske sa »U« zavrtnja, a zatim i »U« zavrtnje. 7. Pomoeu velikog odvijaea razdvajite krst kardana i usiee na kardaoskom vrati!u od usiea sa prirubnice ulaznog vratila diferencijala, i pazljivo spustite kardaosko vratilo. 8. Priovrstite pomocu izolir trake casiee leiajeva na krst kardanskog zgloba. Ovo ce spreeiti da se casiee izgube dok skidate kardansko vratilo radi 9. Povucite kardansko vratilo ravno unazad. Ovo ee osloboditi klizne aksijalne zlebove iz zgloba na izlaznom vratilu menjaea. 10. Prenesite kardansko vratilo do radnog stoia radi detaljnog preg!eda. I :l I t ,\ J J I , J SISTEM ZA PRENOS SNAGE (1) kard;msko v,atilo, (2) usicc kard;mskog vratila. (3) nosec::! polut ka leiaja. (4) krst kardanskog zgloba, (5) usice na prirubnici ulazllog . .. ratila difercncijalJ, (6) oznakc za spajanje i (7) Liiferencijal. Navojne kape krsra kardanskog zgioba sc mogu skinuti kljucem sa zadnje strane kardanskog vrati!a taka cia se mogu odvojiti noseCi iciajevi na zadnjim usicama. Pregled kardanskog vralil. Pregled kardanskog vratila je vrlo jednostavan. Prvo oeistite pailjivo celo vratilo, ukljucujuci i zlebove za zaptivne prstenove, rastvaracem kao sto je kerozin iii nafta. Zatim izvrsite pregled. U otvorima usica iii na krajevima krsta kardanskog zgloba, na povrsinama na koje sluie kao staza leiajeva, ne sme biti vidljivih znakova istrosenosti. Casice u kojima se nalaze leiajevi moraju biti sjajne i bez zazora. Ni u jednoj od casica leiajeva ne sme biti tragova korozije. Pri kretanju krsta kardanskog zgloba dui njegovih osa ne sme se javiti otpor odnosno zveckanje. Ako nadete bilo koji od pomenutih tragova istrosenosti, kardanski zglob se mora zameniti. Za to yam je potrebna pomoc profesionalnog mehanieara. Kada zavrsite zamenu pristupite ugradnji kardanskog vratila prema datom uputstvu. ---Ugradnja kardanskog vratila Posle popravke, iIi ako ste pregledom utvrdili da su kardanski zglobovi ispravni, stavite malo masti za podmazivanje u svaku od easiea lezajeva 1

ugradite kardansko vratilo na sledeCi nacin. 1. Postavite kardansko vratilo ispod automobila. 2. Zauzmite udoban poloiaj koji ce vam omoguCiti da driite vratilo sa prednje strane kod kliznog aksijalnog zgloba. 3. Postavite klizac aksijalnog zgloba uz uiljebljeni otvor na izlaznom vratilu menjaea. Okrenite vratilo tako da se ilebovi na otvoru i na klizacu uklope. 4. Gumite napred vratilo i nastavite da ga lagano 365 SISTEM ZA PRENOS SNAGE CD \ CD --.-_._---/ \ \ ) ® (1) kardansko (2) usice kardanskog vratila. (3) CaSic<1leza.!a J..:rsta kardanskog zgloba. (4) krst kurdanskog zgloba, (5) tasica IciaJll, {(i) u5icc na prirubnici ubznog vnniia diferencijala, (7) oznah za sklapanje i (8) difcrencijai, Kada se uklone zavrtnji krsta kardanskog zgloha anda sc kardansko vratilo moie odvojili ad usica na prirubnom de1u ulaznog vralila diferencijala 1 zalim se spu5titi. potiskujete napred sve dok usice ne nasednu evrsto na izlazno vratilo. 5. Prebacite se na zadnji dec automobila. Poravnajte oznake na llsicama kardanskog vratila i usicama prirubnice ulaznog vralila diferencijala. 6. Kada poravnate oznake, postavite zadnji kardanski zglob u usice na prirubnici ulazne osovine diferencijala. Vodite racuna da casice lezajeva legnu do kraja u prirubnicu. 7. Postavite "U" zavrtnjeve iii polutke nosaca. 8. Zavrnite navrtke odnosno vijke, i zategnite ih cvrsta pomocu odgovarajuceg okastog kljuca. 366 ------9. Uklonite oslonce i spustite automobil prema tackama 2 i 3 odeljka "Skidanje kardanskog vratila«, ali obrnutim reclosleclom. 10. Izvezite automobil na probnu voznju. Homokineticki zglobovi Kod vozila sa pogonom na prednje lackove na pogonskim vratilima (poluosovinama) se koriste homokineticki zglobovi umesto kardanskih zglobova, jer omogucuju da se dobije veti opseg pokretljivosti bez vibracija i neravnomerne brzine. Kardanski zglobovi mogu takode, podneti veliki opseg ugla zakretanja ako su medusobno 1 l

I , m ,. . I 12 r I I: SISTEM ZA PRENOS SNAGE Slika prikazuje spoljni, pouu:l:no nepornicni homokineticki zglob tip Rzeppa, Unutrasnji uvuceni homokinelickj zg!ob tripoidnog lipa. Homokineticki zg!obovi se nalaze sa oba kraja svakog pogonskog vratila (po!uosovine), i pokriveni su zaSlilnim gumama 367 postavljeni za ugao od 90 stepeni. Ali kod vozila sa pogonom na prednje tockove uglovi unutrasnjeg i spoljnog zgloba pogonskog vratila su vrIo cesto razliCiti tako da se mora-koristiti jedinstveni tip zgloba. . Po konstrukeiji postoje dva osnovna tipa homokinetickog zgloba. Kod jednog se sest maIih kuglica nalaze u polukruznom kuCistu sa uzlebljenim stazama. Ovaj tip homokinetickog zgloba se zove rzepa (rzeppa) tip. Ova konstrukeija se uvek korlsti na spoljnom kraju pogonskog vratila uz tockove. Ovaj tip se cesto koristi i kao unutrasnji zglob, ali je cesto u upotrebi i drugi tip koji se zove tripodni (trokraki) homokineticki zglob. Ovaj tip ima tri kuglicna leiaja na trokrakom krstu. Ovaj "krst« se krece unutar kuCista koje ima tri staze. rake ovaj tip u osnovi radi na istom principu kao i rzepa homokineticki zglob njegova izrada je jeftinija. Unutrasnji homokineticki zglob, bez obzira da Ii je rzepa iii trokrakog tipa, mora da obezbedi poduznu pokretljivost kako bi kompenzovao promenu duzine usled vertikalnih oseilaeija ogibljenja. Unutrasnji zglob se zato ponekad naziva i »aksijalni" homokineticki zglob. Homokineticki zglobovi su zastieeni ad prljavstine, vlage i gubitka maziva pomocu gumenih stitnika (»manzetni«). Stanje ovih stitnika je izuzetno vaino jer bez njih vrlo brzo dolazi do ostecenja usled korozije, abrazije i gubitka maziva. Svaki put kada ste ispod vozila pregledajte da stitnici homokinetickih zglobova nisu osteceni iIi ispueali, kao i da se obujmice stitnika nisu opustile. Osteceni stitniei se moraju odmah zameniti. Zamena stitnika homokinetickog zgloba Postoje dye vrste stitnika za zamenu: iz jednog dela, kao i originalni, i razdvojeni (cesto se zovu i j>brze manietne« jer se mnogo lakse ugraauju).

»Brze manzetne« su vrlo popularne zbog toga sto pri zameni nije potrebno skidati pogonska vratila i homokineticke zglobove (ovo je prikazano u odeljku "Skidanje pogonske osoyine«). Na razdvojenim stitnicima se nalazi jedan say koji se po ugradnji zalepi. Medutim, sarno lepljenje se mora obaviti pazljivo, jer ako say nije potpuno cist dolazi do slabljenja lepljenog spoja. Vreme stvrdnjavanja lepka je izmedu 40 i 60 minuta. Neispravan stitnik se menja na sledeCi naein. 1. Povueite rucnu kocnicu i blokirajte zadnje tockoye. 368 Kada stitnik homokineliCkog zgloba meniate sa novim koji im,l 1a¥ za kplJenje. vodile ratuna ds sav buue savrsellO cist kada nancsilC lepak. Vreme s u ~ e n i a Icpka je izmedu 40 i 60 minut<l. 2. Dignite prednji dec automobila i postavite oslonee. 3. lseeite i bacite stari gumeni stitnik. 4. Obrisite staru mast sa homokinetickog zgloba i proverite da Ii ima prljaystine i trunja u zglobu. Ako je zglob zaprljan skinite pogonsko vratilo i operite dobro homokineticki zglob rastvaracem. 5. U kompletu stitnika se nalazi jedan paket;c (iIi vise) posebne masti za homokineticke zglobove. Nanesite mast na unutrasnju stranu stitnika prema uputstvu za ugradnju koja se dobija sa kompletom. U ovom uputstvu obicno stoji da se polovina masti nanese na zglob, a preostala kolicina u stitnik. Obicna mast za podmazivanje nema temperaturne karakteristike potrebne za podmazivanje homokinetickog zgloba i ne treba je koristiti U ove svrhe. 6. Postavite stitnik oko zgloba i zalepite ga po savu. Zategnite stitnik POmOeD traka dok se lepak ne osusi. ~ 1 ! I ,0 i , .. . i i • 7. Proverite da Ii je ;;titnik pravilno postavljen oko zgloba, a zatim postavite i zategnite metalne obujmice. NAPOMENA: Za ovo yam moze biti potrehan specijalan alat. Prove rite u odgovarajutern prirucniku. . 8. Ne vozite auto mobil jedan sat. Kada se lepak osusi mozete iseCi trake koje su drzale ;;titnik. Procena stanja homokinetickog zgloba . Neispravan spoljni homokineticki zglob obicno proizvodi pucketanje iIi skljocanjc, koje se moze euti pri kretanju automobila. Lupanje koje se javlja pri ubrzanju iii kocenju, iIi pri ukljuCivanju brzine kod automatskog menjaea je drugi simptom istrosenog unutrasnjeg iii spoljnog homoki-

a drugi dec se ne dira.titi obraoene povrsine kuglica iii krsta. Lupanje.netickog zloba. poigravanje. 3. zategnite ruenu koenicu i otpustite centralnu navrtku glavCine prednjeg tocka. NAPOMENA: Neki proizvooaci automobila sa pogo nom na prednje tockove preporucuju da se navrtka uvek zarneni kada se stara skine. Ako vidite iii osetite da ima zawra u pogonskim vratiiima. Prljavstina iii mast koja je zaprljana vodom te vrlo brw uni. Ali ako je neispravan sarno unutrasnji iii sarnO spoljni homo kineticki zglob. Pre nego sto pregledate homokineticke zglobove pogledajte sve nosace. Podignite automobi! ipostavite oslonce. Prosto reeeno to znaci da se navrtka maze sarno odvrnuti. 'NawtkU glavCine otpustite pre ncgo 5tO podignete nUlOmobil. Potom otpustite navrtke rukavca. Skinite prednje tockove i centralnu navrtku glavCine. to . a zglob dobro opere u rastvaracu.znaGi da u njima ima prevelikog zazora i da se moraju menjati. a kuglice kod rzepa zgloba i valjcasti leiajevi kod trokrakog zgloba mogu posle rasklapanja i sklapanja da »zaribaju«. Skidanje pogonskog vratila (poluosovine) kod vozila sa pagonom na prednje tockave vrsi se na sledeti naCin. onda se u nekim slucajevima moze odvojiti sarno taj deo pogonskog vratila. SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Preveliki zazor u zglobovima maze se proveriti taka sto se podigne prednji dec automobila i tockovi pokretu napred nazad dok je menjae u brzini. Razlog za ovo je to sto se navrtka aeformise i gubi sposobnost da drzi momenat zatezanja. 2. vibracije i ponekad tesko prebacivanje stepena prenosa mogu kod automobila sa pogonom na prednje tack ave nastati i zbog otpustenih iIi istrosenih nosaca matora odnosno menjacaJdiferencijala. 1. Zamena pogonskih vratila kod vozila sa prednjim pogo nom Kod zamene aba homokineticka zglo ba mom se skinuti celo pogonsko vratilo. Meoutim obicno je mnogo lakse skinuti celo pogonsko vratilo i zameniti neispravan zglob na radnom stolu nego se zavlaciti ispod automobila i menjati zglob na licu mesta. Ukoliko ie stitnik bio ostecen. i sa aktiviranim kocnicama. _________________ _ . los jedan dobar nacin za otkrivanje prevelikog zawra u zglobu je kada skinete obujmicu stitnika. kao i njihove klizne staze. Vibracije i poigravanje pri velikoj brzini mogu ukazivati na problem u zglobu. on se moze To se vrsi taka sto se pogonsko vratilo skme. povucete ga sa zgloba i gledate zglob dok pokreeete toeak na vet opisan naGin. i aka su voda iIi vee prodrli u zglob a jos ga nisu unistili. Dok jos niste podigIi vazilo.. Zglob se ne sme rastavljati zbog toga sto je to vrIo precizan sklop.

~ Skini!e kuglasti zgJob sa po!uge upravljaca. Kod ovoga je potrebno skinuti samokoceci zavrtanj iIi navrtku sa osovinice kuglastog zgloba. S. ali morate biti oprezni da ne ostetite navoj ako ne menjate spoljni homokineticki zglob. ~ = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = ~ .)369 SISTEM ZA PRENOS SNAGE l I I 1 I 'I l I ~ I .'. Odvojite spoljni kraj pogonskog vratila sa centralnog del a upravljacke glavcine. 6.··. ~ I ~ I ~ I ·1[. Kod nekih automobila mora se odvojiti prednji stabilizator sa donjeg ramena. Tu Yam moze pomoCi i blago udaranje cekicem po SISTEM ZA PRENOS SNAGE kraju pogonskog vratila. I -'. 370 p L '. kao iii Ii kraj spone sa upravljacke glavcine kako biste obezbedili dovoljno mesto da gurnete glavcinu ka spoljnoj strani i mogli da izvucete pogonsko vratilo povlacenjem unazad.d 4.. Za to yam moze biti potreban izvlakac kako bi potisnuli pogonsko vratilo unazad kroz lezajeve u glavCini. Odvojite i skinite donji kuglasti zglob sa upravljacke po luge glavCine. izvlakacem za kuglasti zglob. okaCite ga pomocu Uleta dok ne oslobodite . Kada ste oslobodili spoljni kraj pogonskog vratila. sa viljuskastim ili posebn im J ::. Aka se kuglasti zglob ne moze odvojiti polugom onda yam je neophodan viljuskasti iii specijalni izvlakac za kuglasti zglob. 7._'1 "t ' ~ J 11 " ---=::::-Izvadite spoJjni kraj pogonske aSDvine ix glavCine.· I :1 I ~ i I 1 I ~ ! ~ I .

iii da delujete polugom izmedu zgloba i menjacaJdiferencijala. Oslobodite prsten i izvucite pogonsko vratilo. Aka se pogonsko vratila izvlaCi oslonite oba homokineticka zgloba u ku6stima dok skidate pogonsko vrntilo. homokineticki zglob se moze izvuci pazljivijim potiskom poluge izmedu kuCista zgloba i menjacaJ diferencijala. Zamena homokinetiCkog zgloba Zamena homokinetickog zgloba se vrsi na sledeci nacin. koji ce se tom prilikom raspasti. Ako unutrasnji homokineticki zglob ima veCi broj malih zavrtnjeva. odnosno nema gao Ako ne nadete prsten skinite homokineticki zg\ab kuckajuCi ga lagano cekicem. Isecite stari stitnik i obujmice i bacite ih. Ali ako nemate nameru da ga menjate onda ne preostaje nista drugo nego da skinete stitnik i nadate se da eete zglob pravilno sastaviti (sto nije sigumo jer svaka kuglica iii krst moraju doei tacno na staro mesto. on se odvaja tako sto se odvrne sa prirubnice. 2. Ako nema zavrtnjeva. odnosno stazu). 8. NAPOMENA: Kod nekih tipova vozila neophodno je skin uti zupcanik brzinomera da bi potom moglo da se skine jedno od pogonskih vratila. 371 Odvite zavrtnjc koji drze homokineticki zgiob na izJaznoj priruhnici me nja rai diferencij ala. Ako povlaCite vratile da biste izvadili homokineticki zglob. Ako treba da promenite unutrasnji homokineticki zglob onda ovo nije bitno. Kod nekih vozila ovaj prsten drzi zglob na kraju pogonskog vratila. Unutrasnji zglob je i aksijalni tako da se moie uvlatiti i izvlaCiti. najverovatnije je da ee se zglob razdvojiti. NAPOMENA: Kod nekih tipova vozila sa pogonom na prednje tockove mora se ukloniti sigurnosni prsten (uskocnik) pre nego sto se unutraiinji hornokinericki zglob izvu. Obrisite mast sa zgloba i pogledajte gde se nalazi sigurnosni prsten zgloba. PAZNJA: Nemojte povlaCiti pogonsko vratilo. Izvadite unutrasnji homokineticki zglob iz menjacaJdiferencijala.ce. Da bi se prsten skinuo potrebno je ukloniti poklopac diferencijala i priCi do kandzi kleStima za skidanje sigurnosnih (uskocnih "segene) prstenova. iii ga odvrnite sa prirubnice.unutrasnji kraj pogonskog vratila iz kuCista menjacaJdiferencijala. Aka ste nasli sigurnosni prsten dr±ite ga otvorenim pomoeu specijalnih kljesta i skinite zglob na vee opisan naCin. . l. Bolje je da povlaCite kuCiste unutrasnjeg homokinetickog zgloba. i on 372 ----ce se raspasti. Nikada nemojte ponovo ugradivati stare stitinike. Trzanjem ga mozete izvuCi previse. Ako ostavite vratilo da visi ono moze ispasti iz unutrasnjeg zgloba. Kod drugih se ovaj prsten ne koristi.

Zamena unutrasnjeg homokinetickog zgloba se vrsi na sledeCi naCin. Pri st<lvljanju masti siedite uputstvo dobijeno uz stitnik odnosllo komple!.. a zatim povucite stitnik preko homokinetitkog zgloba i pricvrstite ga pomocu obujrnice. Stavite na zglob i u stitnik odgovarajueu mast. ) da ne biste ostetili navoje na kraju zgloba. a zatim navucite novu manzetnu i laganim udarcima cekica postayite na mesto novi homokineticki zglob. Podmazite malo zleboye pogonskog vratila. Krst je pricvrscen na vratilo pomocu malog sigurnosnog prstena i moraeete da ga uklonite pre skida- . Pritom koristite cekie od mekog materijala (tvrda guma. Njega treba zameniti novim pre ugradnje novog zgloba.4 Neki homokineticki zglobovi se drie pomott! uskocnog prstena (1). Ako ste zglob skinuli zbog pregleda i Ciscenja. Ako se zglob menja sarno zbog pregleda. 5. Vodite racuna da zglob naicle na svoje mesto. " ~ ~ ! r f . 4. Pritom se mora cuti karakteristicno »klik« kada sigurnosni prsten uhyati zglob. pregledate i vraeate jednu po jednu kuglicu. 1. 'Spoljni homokineticki zglob se skida . jer on sluii kao granicnik kod postavljanja zgloba na vratilo.a v[. Obrisite mast sa kraja pogonskog vratila. SISTEM ZA PRENOS SNAGE KugJicc sc vade zakretanjem kaveza. Nikada nemote ponovo ugraclivati stare stitnike.lliia iag.mim udarcima tekica. Kod zglobova koji imaju naskocni prsten vodite ratuna da prsten celom duzinom ude u zleb. 373 GI!i __________________________________ ------i mSkinite sigurnosni prsten (1) i laklm udarcima sKinilc krsl (2) 6. Nemojte skidati veliki osiguravajuCi prsten koji se nalazi dalje na pogonskom vratilu. Ovo mozete uCiniti tako sto nakrenete kavez kuglica i zatim vadite.. mesing . proverite u kakvom su stanju kuglice. Na kraju pogonskog vratila nalazi se mali osigurac. Isecite stari stitnik i obujmice i bacite ih.. 2. 3. Sigumosni prsten na krnju vraliia Sf! mora mmeniti novim pre ugradnje homokinclickog zgloba.3. oznacite medusoban polozaj krsta i spoljnog kuCista kako biste mogli da sastavite zglob bez promene poloiaja. Preg!ed"j rasklapanje UnUlnlSnjeg hOlTIokinetickog zgloba.' plastika..

Da bi se ovaj problem preyazisao ugracluje se diferencijal. spoljni tockovi prelaze duzi put nego unutrasnji tockovi.nja krsta sa vratila.. kruto uzupceno sa vratilom iz jednog deja. a zatim navucite nov stitnik i laganim udarcima eekica postavite krst na mesto. povezana su sa unutra. bez skretanja. Diferencijal omogucuje da se zadnji tockovi pri prolasku kroz zavoj krecu razliCitim brzinama. sklop zupeanika izmedu dya pogonska vratila zadnjeg pogonskog mosta.njim krajevima pogonskih vratila. Da je pogonsko kardansko vratilo. Ova dva zupeanika su okrenuti jedan prema drugom i uzubljeni su sa dva mala konusna zupcanika.6. ). koji se zovu bocni. Kada automobil skrece. bakar . onda diferencijal ne bi bio potreban. Sada mozete ugraditi pogonsko vratilo prema uputstvu iz odeljka "Zamcna pogonskih vratila kod vozila sa prednjim pogonom". Podmazite zlebove vratila. 4.. satelita iIi i J L __ . 7. jedan tocak bi morao da proklizava pri prolasku vozila kroz zavoj. Ala! i ma!erijai . Krst se navlaci na vratilo tako sto zakosena ivica ide prva na vratilo. Navrtku na glavCini osovine zategnite prema uputstvu proizYoclaea i posto ste spustili automobil sa dizalice. na koje su vezana oba tocka. I . ali obrnutim redosledoffi. Navucite spoljno kuCiste homokinetickog zgloba na krst i postavite stitnik preko zgloba. Dva mala zupcanika. Postavite i zategnite obujrnice. tzv. Isto vazi za zavrtnje na tockovima. Diferencijal: pogon na zadnje tockove K ad bi se automobilom vozilo sarno pravo. Za skidanje mozete koristiti i izvlakae za male zupcanike. iii zupcanici diferencijala. . Postavite novi sigurnosni prsten na kraj vratila kako biste prievrstili krs!. kod konvencionalnog pagona na zadnje tockove.I I I I . Podmazite mascu krst. kuCiste i stitnik. Skinite krst sa vratila pomocu tekica i probojca od mekog materijala (mesing. 374 5.

Posta ste skinuli tep za dolivanje ulja u difercncijaL slavitc prst da provcrite du Ii jc niva ulja najviSe 10 mm ispod nivoa Olvora za dolivanje. koji dobija od kardanskog vratila. Kao rezultat toga automobil u takvoj situaciji sloji u mestu. i pored toga sto mozda stoji na suvoj podlozi. 375 ________________________________________ dva leiaja. 376 J I . i dalje pogonska vratila i tockove. Konvencionalni diferencijal ima jednu ozbiljnu manu. • Nasadni kljuc iii podeSljivi kljuc U kavezus"nalaze trkaci i zupcanici diferencijala 1 ono 1h OrZ1 stalno uzupcene. Ako je u tom opscgu anda dolivanjc nije potrt:bno. Kada se auto mobil krece kroz zavoj onda se spoljni tocak okrece vecom brzinom od unutrasnjeg. (6) zupcanik diferencijal<l. Kada se automobil krece prava. TrkaCi se nalaze na osovini koja je postavlje. Ovim dejstyom zupcanika omoguceno je da se zadnji(pogonski) tockovi okrecu razliCitim brzinama. drugi nece moei da prenese momenat. (8) satelili »('bel« i (9) izlazno '. Ovi ldajevi omogucuju da kavez diferencijala slobodno rotira u svom kuCistu. sa jednim tockom koji proklizava dok drugi stoji u mestu. Je postavlJen na spoljnu stranu OVO" kaveza koji je oslonjen na kuCiste diferencijala °pomocu ® Delovi tipicnog difcrencijala. (3) konusni zupcanik. Tanjirasti zupcanik i kavez se pokrecu pomocu konusnog zupcanika koji je preko kardanskog zgloba povezan sa kardanskim vratilom. tunjirasti zuptanik. On deli ukupan obrtni momenat. koji se zove jos i »tanjirasti" zupcamk. i sa kojima formiraju cetvorougao. (1) kardanski zglob. Veliki zupcanik u ?bliku prstena.a u kavez diferencijala. tanjirasti zupcanik dobija pogon od konusnog zupcanika i pokrece kavez diferencijala. Zupcanici diferencijala se okrecu razlicitim brzinama. avo kretanje osoyine trkaca prenosi obrtanje na zupcanike diferencijala. ani poCinju da »trce« oko zupcanika diferencijala koji se okrece manjom brzinom i pritom rotiraju i oko svoje osovine.'rmilo. kao i potreban prenes snage na pogonske tockove pri kretanju automobila kroz zavoj. Tockoyi se pritom okrecu istom brzinom i u istom smem kao ikavez diferencijala.• Blokovi za toekove • Dizalica i sigurnosni oslonci )trkaca«. Obrtanje kaveza diferencijala prenosi se i na osovinu trkaca. (4) kavez (5). na dYa zadnja pogonska tocka. avo znaci da ako jedan pogonski tocak naide na blato iii led. TrkaCi u ovakvoj situaciji ne deluju kao cvrsta veza izmedu dva pogonska vratila (poluosovine). (2) vratilo konusnog zupcanika. (7) osovma satehta "trkaca'<.

Proveru ulja diferencijala izvrsite na sledec. 7. Ovi uredaji imaju specijalna kvacila koja se nalaze izmedu zupcanika i kaveza diferencijala i zatvaraju (koce) sklap kada jedan tocak pocne da proklizava. 9. Ako je nivo ulja do 10 mm ispod olvora za dolivanje onda dolivanje nije potrebno. skinite cep. NAPOMENA: Da skinete cep za dolivanje ulja potreban yam je jedan od sledeea tri alata: nasadni kljue od 10 mm iii 13 mm iii podesljivi kljuc. On se obicno nalazi na prednjoj strani diferencijala na oko 70 mm ad najnize tacke kuCista zadnjeg mosta. Blokirajte prednje tockove automobila. U tom slucaju nivo ulja je dobar. ali obrnutim redosledom. Parkirajte vozilo na' ravno tlo. Podignite dizalicom automobil toliko da ispod zadnjeg mosta maiete da postavite dva oslonca. 4. Neka od . kod drugih posebni bregovi povecavaju pritisak kvaCila sa poveeanjem momenta zadnjeg mosta.. 8. Ako pri otvaranju cepa nema znakoyu curenja ulja. i uvucite kaziprst u otvOT . ovi uredaji predstavljaju preimuestvo pri voznji po ledu i mekanim i klizavim terenima. Ako ulje poene da curi odmah vratite cep na mesto. Zavrnite i zategnite cep za dolivanje. diferencijal ne zahteva nikakvo drugo odrzavanje.ovih kvaCila se ukljucuju pomoeu opruge. Uklonite oslonce i spustite automobil sa dizalice prema taekama 1 do 3. 5. Bez obzira no to koji tip diferencijala je u pitanju. Pomocll odgovarajuceg alata skinite cep za dolivanje ulja. Ovakvi uredaji se nazivaju zatvaraCi diferencijala. Na bilo koji naCin. Osim povremene provere nivo. 1. mazete biti sigurni u jedno: ova je najtrajniji sklop na automobilu i najmanje je podlozan kvarovima.I I . naCin. Medutim ako je nivo ulja niii od toga dadajte vrstu ulja koje je navedeno u uputstvu. 3. 2. SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Zadnji pogonski most Alat i materijal • Blokovi za tockove III Odvijac iii Nasadni kijuc • -Qizalica i sigurnosni podmetaci . i I g Ovaj problem se moze donekle prevaziCi pomoeu posebnih uredaja koji se ugraduju u osnovnu. Pronadite cep za dolivanje ulja u diferencijal.za dolivanje. 6.! ulja.

U nekim sillcajevirna. lavlja se kao tandrkanje iii zavijanje niiih frekvencija koje je priIicno ujednaceno. u blizini spoljnog dela vrarila. tricetvrt slobodan i potpuno slobodan. VeCina kvarova zadnjeg pogonskog mosta manifestuju se neobicnom bukom. Buka se jace cuje pri nekim brzinama. Sva pogonska vratila su sa unutrasnje strane aksijalnim zlebovima spojena sa zupcanicima diferencijala. Buka koja dolazi od neispravnih lezajeva je sasvim drugaCija.napred. dok Sll zadnji tackovi postavljeni na pogonski most. oslonjen je pomoeu jednog lezaja koji se nalazi u kuCistu mosta. i pogonski most kod koga se oba pogonska vratila okreeu zajedno sa tockovima. koja abieTIo nastaje u zupcanicima diferencijala iii u leiajevirna na krajevima kuCista mosta. Postoje tri tipa krutog pogonskog mosta: poluslobodan. zbog trosenja i opterecenja koja prev3zilaze konstruktivne mogucnosti. kao i boeni 377 SISTEM ZA PRENOS SNAGE pritisak koji nastaje pri skretanju. do tocka. Svaki od nj ih se razlikuje po naCinu na koji je spoljni dec pogonskog vratila ucvrseen u kuCistu mosta. Buka koja nastaje u zupeanicima je obieno visoko-frekventno zujanje koje se poveeava i smanjuje sa promenom brzine kretanja automobila. Posluslobodan most se obicno koristi kod aulomobila sa pogonom na zadnje tockove. Postoje dva osnovna tip a mosta: nepokretan most. pogonski most i leiajevi prouzrokovaee probleme. U ovom odeljkll razmotricemo neke od nnein a na koje se v[5i dijagnoza i popravka lezajeva i pogonskog mosta. vee trpi i sile uvijanja koje nastaju usled kretanja vozila u. Kao rezultat toga pogonsko vratilo kod krutog pogonskog mosta nosi velika optereeenja. Pritom pogonsko vratilo mora da nosi jedan dec lezine vozila. Kod ovakvog tip a mosta pogonsko vrat jlo ne sarno da prenasi obrtni momenat. nasadni kljuc i nastavak • Spoljna zaptivka • Mast za podmazivanje G latka voznja pri kojoj se automobil kreoe razlicitim putevima i pri razlicitim uslovima u velikoj meri zavisi od pouzdanosti i dugoyecnosti lezajeva i pogonskog mosta. Kod veCihe automobila prednji tockovi su postavljeni na nepokretan most. i ima tendenciju da postaje glasnije kada auto mobil ubrzava pri velikom optereeenju u odnosu na nivo buke kada se automobil kreee . Medutim kod automobil a sa pogonom na prednje lockoye to je obmuto. a manje pri drugim: Pri nekim brzinama moze potpuno da nestane. Spoljni dec pogonskog vratila. Ponekad je vrlo tesko odrediti koji zupcanik stvara buku. koji ostaje nepomiean dok se lockoyi okreeu.• Cekic i izvlakac • Racva.

r o ® . 1. iii ste iz drugih razloga odrediIi da je potrebnoskinuti pogonsko vratilo iz zadnjeg mosta.. kako biste spreCiIi da se automobil pokrene dok radite. sa spoljne strane mosta. (1) navrtke. a time se i buka pojaeava. Podignite zadnji deo automobila i postavite sigurnosne oslonce ispod kuCista zadnjeg mosta. Pomocu odvijaca iii poluge dizalice skinite ukrasnu kapu tocka. iIi lezaj ulaznog vratila diferencijala (konusnog zupeanika). Zaptivke se nalaze na leiajevima tocka. okreCite dobos i pritom ga vucite napolje. 5. kocnice. kao i naglim skretanjem u jednu. los je bolje ako. 6. Skinite navrtke toekova i tockove. Postoji moguenost da je neispravan lezaj koji se nalazi kod diferencijala. Blokirajte prednje toekove sa podmetaCima.ravnomernom brzinom. Buka koju stvaraju lezajevi se moze otkriti pri voznji u hug na nekom sigurnom mestu kao sto je slobodan prost or za parkiranje. a zatim u drugu stranu. Postoje i drugi kvarovi pogonskog mosta koje je lako odrediti. pa kvar na pogonskom mostu vremenom postaje sve tezi i zbog toga ga je lakse uociti. Uz malo speeijalnog alata neke popravke zadnjeg mosta mozete sasvim bezbedno izvesti. ledan je ako je polomljeno pogonsko vratilo: automobil se nece kretati. l'arkirajte automobil na ravno tlo. Najjednostavniji posao je izvlacenje pogonskog vratia (poluosovine) i lezaja toeka. Ovim manevrima se stvara dodatni boeni pritisak na leZajeve tocka. AIi kod veCine auto mobil a mozete izvuci vratilo. (3) .. ® @ Komponente zadnjeg rnosta. leiaj i zaptivni prsten pomocu eekica i obicnog alata. Najeesce je problem u leiaju na izlazu vratila iz kuCista pogonskog mosta. 378 Skidanje zadnjeg pogonsko'g vratila Ako ste uoCili izvor buke. 4. dok vi vozite neko sedne na zadnje sediste i pokusa da odredi sa koje strane dolazi buka. Zamena polomljenog pogonskog vratila ipak zahteva nesto strpljenja i znanja. 2. Zaptivni prstenovi kiaja tocka su tokom Yoznje izlozeni mnogim udarima. Ako pritom osetite otpor. Skinite dobo. L-____________________________ . Slab zaptivac je drugi: uvek ce se stvoriti fleka ispod parkiranog automobila. (2) dobos kocnice. Pomocu kljuca malo odvrnite navrtke tocka sa one strane automobila na kojoj cete vrsiti radove.. uradite to na sledeCi naCin.~ I :1 3. Meelutim lezajevi u diferencijalu mnogo reele stradaju nego lezajevi tocka.

m odvojite 379 ~ SISTEM ZA PRENOS SNAGE 1 ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ .. 14.. (8) ldaj. a u nekim slueajevima i presu da biste skinuli i zamenili lezaj vratila.....to znaCi da je spoljni prsten labav na kuglicama.. Odvojite nosac lezaja sa zadnje nosece ploce kocnice .. Posto ste skinuli pogonsko vratilo i lezaj proverite da Ii su istroseni. vratilo i lezaj lZ kuCista zadnjeg mosta. (13) kuCiste pogonskog mosta i (14) vijak za pricYrSCivanje.~ ... 13. . korodirali iii napukli. Ubacite vratilo u kuCiste i lagano ga okreCite dok ne osetite da su aksijalni zlebovi naisli na odgovarajuce ispuste u zupcaniku diferencijala. 10... 1 ® SISTEM ZA PRENOS SNAGE 7. (12) zaptivka. (6) spoljni nosae. (5) navrtka. Grub rad leiaja se oseea . NajveCi broj zaptivnih prstenova se moze ugraditi bez specijalnog alata. 11....... 1. Lezaj koji je u losem stanju lako eete prepoznati.. 9.. To ponekad zahteva specijalan alat. (4) vratilo... obavezno ga zamenite. Ugradnja zadnleg pogonskog vratila Pogonsko vratilo se ugrac!uje na sledeCi naein. ali svi imaju istu funkciju.. Ako imalo sumnjate u dobro stanje leiaja... U prirubnici vratila nalazi se pristupni otvor koji sluzi u tu svrhu... ostrih udaraca cekic. (0) zaplivni prsten.. i vodite racuna da otvorena ivica..1 tako da aksijalni zlebovi vratila i zupeanika diferencijala uzube. Obieno se zaptivni prsten moze izvaditi pomoeu odvijaea iIi kakvog drugog alata sa os trim vrhom.. 12. Oeistite i premaZite aksijalne zlebove veatila tankim slojem masti za podmazivanje. Skinite pomocu racve.. Ovim cete spreCiti slucajno ostecenje sklopa kocnice pri vadenju pogonskog vratila.. a i centralni kavez moze biti labav.....prirubnica vratila. iii prirubnica bude okrenuta prema prostoru u kome se nalazi sredstvo za podmazivanje.. Nastavite i dalje pailjivo da okreeete vratilo i istovremeno ga potisnite u diferencij. 8. Ovaj posao eete verovatno prepustiti profesionalnom auto mehaniearu.... (7) zaptivka.~ nosac vratila. Ako menjate sarno spoljni zaptivni prsten leiaja onda to mozete lako uraditi i bez skidanja lezaja sa vratila.. Postavite izvlakac na prirubnicu vratila i sa nekoliko kratkih. Ponekad su kuglice ojedene. nastavka i nasadnog kljuca eetiri iii pet navrtki sa nosaca lezaja. Postoje razni tipovi i konstrukcije zaptivnih prstenova.. NAPOMENA: Ovaj posao obavljajte pazljivo. (9) nOSlIe leiaja.. Skinite izvlakae sa prirubnice pogonskog vratila.. Pazljivo izvadite sklop vratila iz kuCista... (11) sklap dobos kocnice..

volana iii palice menjaea.2. Postavite !Otak i rukom zavrnite navrtke toeka. Automobili sa pogo nom na zadnje tockove i sa linijskim motorom obieno imaju dva nosaca motora (po jedan sa svake strane) i jedan na zadnjem delu menjaea. Nosaci motora. Nosaci dde motor i menjac iii menjaCidiferencijal na mestu. 6. Izvezite auto na probnu voznju. Postavite nosae leiaja na zadnju noseou plocu i· kuCiste mosta. Ugradite navrtke nosaea prema taeki 7 iz uputstva za: "Skidanje zadnjeg pogonskog mosta« koje se nalazi u ovom odeljku. 7. a ei ~ I " r i i I " I Kada popusti nosae moze se dogoditi jedna od nekoliko stvari. Kod poprecno postavljenih motora u vozilima sa pogonom na prednje tockove ima i do cetiri nosaca za motorimenjaCi diferencijal. odnosno ne prenosi vibracije motora na sasiju. 3. Maze se euti udaranje i eegrtanje .1oze se pojacati buka motora u kabini iii vibracije poda. ali obrnutim redosledom. 5: Ugradite dobos koenice. menjaca i menjacal diferencijala AlaI i materijal • Poluga • Kljueevi • Nosac za zamenu • Dizalica M otor i menjae. nastavite da ga potiskujete sve dok lezaj do kraja ne nasedne u kuciste mosta.· 380 4. odnosno menjaCidiferencijal se oslanjaju i izoluju pomocu nosata naeinjenih od gume i metala. a da prilom imaju odrec!enu elastionost koja prihvata. 8. Kada ste postavili vratilo na svoje mesto. Moze se cuti dosta glasan udarac iii javiti podrhtavanje kada se automatski menjae stavi u brzinu iii polazi sa mesta. Izvadite osionce ispod zadnjeg mosta i spustite vozilo sa dizalice prema tatkama 2 do 4 iz uputstva za: »Skidanje zadnjeg pogonskog mosta«. kao i dodatni gornji nosae koji smanjuje torzione vibracije odnosno zakretanje motora pri ubrzavanju i usporenju. h. ali obrnutim redosledom.

Napomena: Ova operacija nije potrebna kada se menja gornji Dosae kod vozila sa pogonom na. Podignite prednji kraj vozila i oslonite ga na sigurnosne oslonce. Postavite novi nosac. Svaki od ovih simptoma moze ukazivati na pokidan ili propao nosac. 3. VESANJE . zategni te zavnanj nosaca i spustite dizalicu. 381 ----------------------------------------------------------UPRAVLJANJE I v . Ovaj proces ubrzava visoka temperatura motornog prostora i kontaminacija uljem. Kod vozila sa pogonom na prednje toekove gornji nosai: je onaj koji najbrze propada. prednje toekove. Onaj no sac koji se stalno isteie najbrie propada i dopusta da se motor zakrene svaki put kada se menjae ubaci u brzinu i kada se ubrzava sa mesta.kao kad izduvna cev dode u kontakt sa sasijom iii drugim delovima karoserije. Zovu se am OfSISTEM ZA PRENOS SNAGE tizeri obrtnog momenta i proizvode se i za mat ore koji u originalnoj varijanti nisu opremijeni gornjim nosacem. Ovo nastaje zbog toga sto obrtni momenat metora vIsi pritisak na jedan nosac) a isteze drugi nosae. Na to se moie nadovezati kvar izduvnog sistema posto poveeano istezanje i zakretanje matora izaziva otescenje cevi spojeva i zaptivki izduvnog sistema. 2. To na kraju dovodi do propadanja gumenog dela nosaea. a desni kod motora Cija se radilica okreee u suprotnom smem. 4. Povucite menu koenicu i blokirajte zadnje tockove. Ovaj nosac se naizmenicno sabija i isteze svaki put kada se pave cava odnosno srnanjuje broj obrtaja motora. kod motora Cija se radilica okreee u smem kazaljke sata. Pazljivo podignite dizalicu taman toliko da no sac oslobodite pritiska. skinite zavrtanj nosata i uklonite nosae. . Zamena nosaca 1. U radnjama za rezervne delove mogu se naCi nosaci nalik na male amortizere i oni su mnogo bolji od original nih delova. Postavite dizalicu ispod motora. Kod vozila sa pogonom na zadnje toekove prvo propada nosae sa leve strane. 5. menjaca iii menjacaJdiferencijala kako biste nosac motora koji menjate oslobodili optereeenja. Dodavanjem ovakvog nosaca mogu se bit no smanjiti vibracije matara i produziti radni vek izduvnog sistema_ Prednja cev izduvnog sistema kod vozila sa pogonom na prednje toekove ima vrlo kratak vek zbog toga sto se motor pomera napred nazad pri radu u normalnim uslovima. Ovo kretanje izaziva zamor metal a i konaeno pucanje.

mora da ide po krugu manjeg poluprecnika od spoljnjeg. (5) Sklep zuptastc !etye. Ovo pravilo je sarno poeetak u znaeajnom procesu usavrsavanja mehanizama za upravljanje i vesanje. (2) zavojna opruga.! tocka. Prednji tockovi se nezavisno. ali na razne naCine. Kada je prvi automobil izasao na drum.ljuc e rame. koje obieno smatramo pitanjem komfora. (5) kuglasti zglobovi. da ce posle 80 godina razvoja automobila. On je utvrdio da je neophodno obezbediti ostriji ugao naginjanja unutrasnjeg toeka u krivini da bi oba tocka pratila pravilno svoje polupreenike zaokretanja. Izmedu ostalih detalja. pri zaokretu. i (7) kraj boene sponl'!. i (6) osovinica rukavc. jerje to nevidljivi deo. painju strucnjaka zaokupljao je i problem upravljanja i veiianja. 382 i \ 1 I. Vee i obiena logika nam kate da unutrasnji toeak. konstrukcija automobila je postajala sve komplikovanija. (2) Donje oscilujuce fame.r ehnicki razvoj donee je i mnoga poboljsanja u konstrukciji automobila. konvencionainog sistema Zll vesanje. makar problem vesanja dovesti do jednog jedinog resenja za sve automobile na svetu. Moie se nekom ueiniti eudno zasto se upravljanje vozilom kao veoma vain a kategorija povezuje sa vesanjem. (3) donje oscill. Komfor putnika je bitan ali manje vazan razlog za usavrsavanje sistema vesanja. Osnovni zahvat dobrog vesanja automobila je da omoguCi sigurno "ldanje« vozila na drumu i dobro upravljanje. (3) zavoina opruga. stubovi zamenjuju i gemjc oscilujuce rame i kuglasti zglob. (4) letiSte oscilujuceg ramena. (4) amortizer. 0 cemu nam svedoce fotografije tih prvih modela. Kako je brzina automobila bila sve veea. Mozda bi se moglo oeekivati. I I • • £ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® o (1) Sklap makfersonovog Sluba. a vaina je (1) Gomje osci1ujuce fame. ! I Kod makfersonovog vesanja. . Medu prve struenjake koji su se ozbiljnije pozabavili ovim pitanjem spada Rudolf Akerman (Rudolph Ackerman). jedva se mogla uoCiti neka razlika u tehnici gradnje izmedu automobiia i kocije sa konjskom zapregom. . (6) boen a spena.

ocekujemo da vesanje i upravljnje omogueuju lako rukovanje vozilom. (2) Uzengija lisnnte opruge. Postoji zajednicka crta u svim sistemima vesanja. Ali tu i prestaje. (1) osovina. voznja tiha i udobna. veCina automobila sa prednjim pogonom. koji su jednovremeno ideo upravljackog sistema i sistema vesanja.Tipicno zadnje vesanje pomocu lisnatih opruga. 384 I t _J jedino funkcionalnost. Zadnjc vdanje sa krutom osovinom. (2) osciiujucc rame. Da bi se zadovoljili svi neophodni zahtevi. (3) Stega zavnnjima oblika "U«. (7) amortizcr. lakode na vozilu sa prednjom vucom. zatim torzione ili Makfersonov stub (MacPherson). razlike u konstrukciji su jos veee. koje nekad pogresno nazivamo i spiralnim. Opruge. Ima najmanje cetiri sistema vesanja. da iskoristi svu snagu motora. (8) Gamja veza amortizcra sa (9) osovinica tatka i (10) nosac osovinic:e locka. da amortizuje sve udare od neravnina kolovoza. to se nije desilo. Prednji most je izveden kao kombinacija pogonske i nosece funkcije. Homokineticki zglobovi prenose snagu . (1) Oscilujuce rame sa svOjlID Ictistem. (4) Granienik opruge. posmatrano sa strogo strutnog stanovista. ima zadnju osovinu izvedenu kao prostu gredu iii krutu osovinu. Pogon na prednje tockove Suprotno konvencionalnoj konstrukciji vozila sa zadnjim pogonom. sigurnost upravljanja i komfof. (\) Usnale opruge. Za obicnog Citaoca i vozaca imaju zoacaja sto utiCll na sigurnost voznje i trosenje pneumatika (guma). (2) spana zadnjcg locka. Sve ova mora biti ostvareno taka da jc upravljanje lezerno. imaju uticaja na stabilnost voznje. da na zaokretima ne proklizava. Kod zadnjeg vesanja. danasnjih automobila najcesee se izvode kao zavojne. U ovom primeru na ford cskonu. da dobro drzi pravac. i da lako podnosi udarna optereeenja izazvana naglim kocenjem. i (6) diferencijaL 383 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Tipitno nez3visno vcsanje zadnjih tockov" kod vozi!a sa prcdnjim pogonom. Ali. jer se vee i u oprugama javljaju razlike. Ovi zglobovi obezbecluju konstantnu brzinu obrtanja tockova. i konstruktori jos uvek nemaju isti stav u pogledu najpoljeg nacina za pitanja upravljanja i vesanja. (3) amoniZCL (Ill osovinica locka i (5) zavojna opruga. Ove razlike u vesanjima. (3) zavojna opruga. (4) amonizer. (5) roluga za rcgulisanje traga lQckova (6) nosac Sk!Op3 Z<l regulisanje traga lockova. (5) zadnja osov!na. koja se odlikuje po tome sto sadrii homokineticke zglobove. koji pored navedenih tipova opruga jos uvek cesto koriste i Iisnate gibnjeve. u tome da su prednji tockovi nezavisno ovesani.

konstrukciana resenje. a drugi samo obezbecluje kinematiku tj. istin.motora na prednje pogonske tockove. . i to u bukvalnom smislu. Donji zglob ne nosi opterecenjc. gornji zglob je noseCi. a delimicno preuzimaju ulogu klasicne osovine. zgloba iIi vrat je konusno izveden j uglavljuje se U odgovarajuCi konusni otvor na vratu osovinice rukavca. opterecen sa vise od cetvrtine . ukupne tezine vQzila. Neoptereeeni zglob. zglob vise izlozen habanju (istrosenju) nego neoptcrccem. . sto je i logicno. konstruisan je tako da nema nikakvog zazora. Koji zglob je noseCi. vesanja i upravljanja. Osiguranje ad ispadanja izvedeno je krunastom iIi samokocecom navrtkom. Kuglasti zglob. Naziva se jos i prateei iii pornocni zgJob.ima slicnu funkciju kao knleno kod coveka. Ako je or ruga postavljena izmeclu osciluj. Pomoeni zglob obicno ima zazor koji se moze i uoCiti. preko kuglastih zglobova. Donji zglob je identican kao kod vesanja sa dva ramena. Kod Makfersonovog tipa vesanja sa elasticnim. Prvi nOS1 optereeenja od teZine vozila i udara pri voznji.]Cih ramena. i zavojnom oprugom osJonjenom na gornje rame. budue. Donji deo. Kada dodete u situaciju da vam se cini iii sarno posumnjate da vas mehanizam za upravljanje vise nije u najboljem stanju. NoseCi zglob.t glavnog. a cesto se uprosceno naziva kugla. Postoje odrecleni znaci po kojima se u najveeem broju slucajeva moze postaviti dijagnoza i identifikovati koji su elementi istroseni.je optereeeni. stubovima ovi zamenjuju gornje oscilujucc fame i kuglasti zglob. Postoje U osnov1 dva tipa kuglastih zglohova: optereceni iIi noseCi i ne6ptereceni. koja obezbecluje izvesnu clasticnost zgloba i otklanja zazore nastale istroscnjem. Obicno je nosee. U ovom pogJavlju razmotricemo naCine i postupke za postavljanje dijagnoze i naCin otklanjanja nedostataka. kao pomoeni ('csto ima konstrukciono resenje izvedeno sa oprugom u sklopu zgloba. lako mozete sa mati po polozaju zavojne opruge. iako sadrii nekoliko elemenata od kojih jc k uglasti oblik karakteristika sarno jednog. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Kuglasti zglobovi Alat i materijal • Klinovi za tockove • Dizalica • Ukrucenja (celicna sipko 6x 50 x 130 mill) O sovinica rukavca prednjeg tocka prievrscna je za oscllu]uca ramena. vreme je da sistematski ispitate moguce uzroke. donji zglob. gom]e I donIe. Ako je opruga pOSlavljcna izmeclu gornjeg osciJujueeg ramen a i karoscrije.

5. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1 i ) o o Kod vd:mju su oprugom (1) izmedu gornjeg j donjeg oscilujuteg rumena (2). Proverite kugle na suprotnom toeku.. (1) Casica. ~ I ! I 'J 1 • 1 i 386 J = ~ .385 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® Delovi tipicnog gornjcg zgloba u sklopu. vrsi 5C postuvljanjem dizalicc (4) ispod donjcg osdlujuceg ramena i drmanjem tocka kojim sc moze utvrditi bocni zazar ako ga im3. . (2) kugla. (3) mazalica.anjc sa makfersonovim stubovima. 2. potrebno je obratiti se strucnjaku iIi ovlascenom servisu. ponavljanjem tacaka 2 i 3. . Ako se auto zanosi pri kocenju iIi se cuje zveket u predeIu prednjeg mosta. kuglasti zglobovi su zreIi za zamenu iIi kontrolu kod strucnjaka. (8) kruna sta nllvrtka. bolje je da yam pri ovoj operaciji neko pomaze bilo posmatranjem iii drmanjem tocka. ali on svakako maze sam da utvrdi da Ii je zamena potrebna iIi ne.. Uhvatite tocak rukama za naJnIzu i najvisu tacku i dnnajte ga snaino unutra i napolje. Osigurajte zadnje lockoye od pomeranp. ISli postupak vali i zu ves. Ako se uoCi bilo kakvo pomeranje zgloba. . (7) konusno stablo. donji kuglasti zglob (3) je nosed i konslruisan je dOl nema nik<lkvog lazoru. Provera nosecih kuglastih zglobova postavljenih na donje rame Evo kako se to vrsi: l. (6) drill':: spoljnje zaptivkc.~ I . Postavite dizalicu ispod donjeg oscilujuceg ramena i podignite tocak za oko 5 em iznad tla. i (10) vrat osovinice rukavca (aeka Zamena kuglastih zgloboya nije preporui':ljiva mehanicaru amateru. 3. Naj'4>:t( ! -I 1 . (9) rascepka. Provcra ispravnosti zglobu. drvenim klinovima. (4) Gamjc oscilujute rame (ili kraj spone) (5) Spoljnja zaptivka.

ali hvatanjem sarno za gornju najvisu tacku. sirine 50 i duzine 130 mm) izmedu gornjeg oseilujuceg ramena i karoserije vozila. Provera nosecih zglobova postavljenih na gornja ramena Postupak je sledeCi: 387 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. postupajuCi po taeki 3. Aka zapazite zazor.® . tj. obratite se strucnjaku za konacan sud. Proverite bocni zazor u kuglastim zglobovima. pokusavajuCi da otkrije ima Ii popreenog iii uzduznog pomeranja u zglobu. Podignite dizalieom prednji kraj vozila za 5 em iznad tla. 5. \ 388 Aka je zllvojna opruga (1) postavljena izmedu gornjeg oscilujuceg ramena (2) i sasije iii karoserije (3). = = ~ ~ f I . Izyadite ukrucenja. kako ne bi ste izazvali ispadanje okrucenja. dvojako. nadole. 7. Obicno je to 3 do 4 em. a ne pod oseulujuce rame. Ispitivanje is pravnosti zgloba vtSi se postavljanjem dizalice pod sasijll iii karoseriju. sarno se ovakvim naCinom gledanja lakse uoei postojanje zazora. Dizalieu postaviti pod karoseriju. Uhvatite prednji branik i podignite ga uvis koliko mozete. Stabilizaciona . '{I i ~ i I tiFF t : ~ 8. 2. sa obe strane vozila. objasnjenja 0 postupku sa donjim noseCim zglobovima. 4. Zaljuljajte tocak snaino. 4. Postavite ukrucenje (koniad celicne sipke debljine 6. a vozilo ce ostati u ovom polozaju sve dok se ne pojavi sila suprotnog smera. Uklonite blokadu zadnjih tockova. Spustite kola na tlo i uklonite dizalieu. 6. 7. Ovim je opterecenje od tdine vozila preneto vise na zadnji most. 3. Ali za rezultat dijagnoze nije bitno koja je vrsta zazora nastala. 9. Spustite kola i uklonite dizalicu. a ne pod osciJujuce rame. Osigurajte zadnje toekove od pomeranja. 6. Upozorenje: Rad oko opruga moze bili opasan. ponavljanjem tacke 1.Kako ne mozete svakog pomagaea zamoliti da drma toeak. Spustite kola i uklonite dizalicu. Uklonite osiguranje zadnjih toekova. ." zato posvetite posebnu paznju ispravnom postavljanju ukrucenja. morate mu objasniti da posmatranje treba da vrs. gornji zglob je noseCi.

vozac ce zapaziti da se 'vozilo u krivini "' SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Ala! i ma!erijal • Platforma • PodmetaCi za tockove • Okasli kljucevi • Nasadni kljucevi sa skakayicom (gedore) • Testera za metal. Kad se pryi put susretnete sa stabilizacionom polugom. takode. Stabilizacione sipke se ugraduju i na zadnje mostove. Stabilizaciona sipka spoljnjeg tocka. Precnik poluge je oko 20 mm. a time i yracanje poprecne ose vozila u polozaj blizak onome koji ima u yoznji po pravoj deonici puta. opremljena je i stabilizacionom polugom. Stabilizaciona poluga se pricvrscuje za ram iIi karoseriju automobila promocu noseCih konzola iii oslonih caura. Veza stabilizacione poluge sa . To je.poluga V eCina automobila sa jednakim vesanjem prednjih lockoya. sa pripadajucim delovima • Bela mast nagmJe vise nego pre. Ako se to desi. izvrsite zamenu poluge i svih pripadajucih elemenata. To je eeliena sipka postavljena ispred iIi iza donjeg oscilujuceg ramena. izazivajuCi i njeno sabijanje. na oprugu unulrasnjeg tocka. Kraj stabilizacione po luge vezan je za donje oscilujuce rame navojnim spojem iIi pomocu veznog Clana razliCito izvedenog na pojedinim tipovirna vozila. Kada se yozilo u krivini nagne prema spoljasnjoj strani krivine l ta strana vozila postaje niza a suprotna visa. Ako se desi da yam pukne stabilizaciona poluga. U sklop ove veze ulaze i odgovarajuce podloske i gumene caure itd. Klasieno resenje je u obliku kratke sipke koja prolazi jednim krajem kroz otvor u zavrSetku stabilizacione poluge a drugim kroz otvor u donjem oscilujucem ramenu. Uobicajeni kvar stabilizaciooe poluge uzrokovan je ispadanjem neke od gumenih caura. ustvari sipka koja svojim okretanjem izravnava ili smanjuje nagib vozi1a u krivinama. Nekada se mesto lorna moze i videti. • Penetraciona tecnost (moze koCiona) • Stabilizaciona poluga. Medutim. stabilizaciona poluga ne prima ni dec opterecenja vozila na sebe. moze se desiti da pomislite kako je to dopuna sistema ogibljenja. gumenih podmetaca iii pucanjem veze sa oscilujuCim ramenom. Zamena stabilizacione poluge j pripadajuCih elemenata Retkost je da se stabilizaciona poluga slomi.

aei (3) stabilizacione poluge kao i ve Zlli e1ementi (4). Evo kako se zamenjuje stabilizaciona poluga: 1.oscilujuCim ramenima. pazljiyo demontirajte zayrtnje i sa drugog oslonca. ad dcbljeg ceiika. jednostavno ih isecite rucnom testerom za metal. Zategnite rucnu kocnicu. Ukljueite motor. i podmetace od gume i metala. 13. 389 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE \ CD VeCina aUlomobila ima ugradenu stabiiizllcionu ro1ugu (1). 8. DdeCi cvrsto stabilizacionu polugu jednom rukom. obicno je blokirana (zapekla) usled korozije. Oslobodite zadnje lockoye od podmetaca. 3. Skinite sve vezne elemente koji vezuju krajeve stabilizacione poluge i donjeg oscilujuceg ramena i odbacite ih. Spustite slabilizacionu polugu is pod yozila. I J 1 I I i . 11. ionako sve to posle bacate. Osigurajte zadnje tockove podmetaCima. IX1S!avljeno u poprccnom polozaju. kao i odgovarajuce enure. 14. 9. Ako se to desi. 4. 2. Lie . Za ovo ce vam biti upotrebni nasadni kljucevi (gedore) sa i bez skakavice. Koriscenjem penetrirajuce tecnosti. isprcd iii ira osciiujucih ramcna (2). 7. ali ne skidajte zavrtnje kojima su oslonci stabilizatorske poluge prievrseni za karoseriju. Postupite po tackama 9 do 5 (obrnutim redom od demontaze) 12. Vezne elemente postayte u saglasnosti sa uputstyom za njih. oslobodite ruenu koenicu i spustite yozilo sa plat forme. mozete sebi olaksati posao. 390 Napomena: Stavite malo bele masti na gumene elemente pre montaze na polugu. 5. Zaokrenite krajeye stabilizacione poluge tako da budu okrenuti nanize. Napomena: Neki od veznih elemenata mogu biti tako jako korodirani da se ne mogu skinuti ni posle upotrebe penetrirajuce teenosti. da bi ste ih lakse izvadili. 6. izvucite Je 10. Skinite potpuno zavtnje sa jednog od oslonaca stabilizacione poluge i spustite ovaj kraj stabilizaeione poluge na tlo. Prikazani su i flo. Montirajte nove nosace stabilizacione po luge na istu. Postavite vozilo oa platformu (prednji kraj). Olabavite.

Oni ogranicavaju kretanje tocka nagore. morate ugraditi nov. montira se preko jednog centralnog zavrtnja zavarenog na celicnu ploeu. . potrebna je zamena.I I I j J ! . Prednji tockovi obicno su opremljeni granicnicima montiranim oa karoseriju vozila. II i l I Granicnici oscilovanja tockova Alat i materijal: • Podmetaci za tockove e Dizalica i sigurnosna postolja • Okasti kljucevi • Granicnici (novi) G ranicnici oscilovanja tocka iIi kratko granicn i c i ~ su gumeni komadi zalepijeni na celicne ploce. Postupak zamene je razlicit za prednje i zadnje granicnike. Na vozilima koja imaju gibnjeve na zadnjem mostu. Ako se pojavi procep. Neki granicnid imaju liske i pricvrscuju se sa dva vijaka.I . pomocu kojih se pricvrscuju na . Ako je granicnik oscilovanja tocka na vasem vozilu otpao iii ste zapazili da se gumeni dec odvojio od metalnog. ' II :' I 1 I i I I . graDicnici Sli postavljeni izmedu zadnje osovine i sasije iIi karoserije voziIa. PreporuCljivo je da povremeno proverite stanje granicnika jednostavnim povlacenjem za gumeni deo. zavisno od tipa automobila. sprecavajuCi njihov udar u metalni dec vozila. VeCina granicnika oscilacija.asiju iii oscilujuca ramena. i .' " if· . a vezani su za jedno iIi drugo. Zamena zadnjih granicnika . I I: I".

. i treCi tip. kucistu 'j ------_. Podignite zadnji deo vozila i postavite postolja pod sasiju. 2. koje masovno koristi americki Chrysler (Krajzler) za prednje vesanje vozila sa . Pre iii kasnije opruga gubi svoje pocetne karakteristike ili pukne . pretezno za zadnji most. ima i nekoliko tipova opruga koje se koriste na automobilima. Po!uga je llcvrkena za sasiju (iU karoseriju)·2 i za donje oSci!ujuce rame (3). 4. odnosno -izmedu osovine i sasije iIi karoserije. zavisno od konstrukcije. Podignite prednji kraj vozila i osigurajte ga od pada. prema tacki 3. koja se koristi na skoro svim tipovima auto mobil a za prednji most.Zamena se vrsi na sledeCi naCin: 1. Ima niz konstrukcionih resenja njihovog postavljanja na vozilima. i na mnogobrojnim modelima i za. Celik se koristi zato sto je izuzetno trajan materijal. 3. Osigurajte prednje tockove sa podmetacima. fiksnim iii podesavajuCim postoljima. Okastim kljucem. torzione opruge iii sipke.. 5. a i stoga sto celiena opruga dugo zadrzava 391 SISTEMZA UPRAVLJANJE I VESANJE opruga (1) clasticnost »fedcrovanje" vozi]a svojim uvrtanjem. Spustite kola obrnutim postupkom iz tacaka 1 i 2. i celik ima svoj vek. VeCina ih je naCinjena od specijalnih celika.ca tip a opruga su: Zavojna . Montirajte nOVl granicnik obrnutim redam. kod opruga se on meri brojem oscilacija koje je opruga pretrpela u radu. Opruge i torzione sipke O pruge sluze za ublazavanje udarnih opterecenja usled nail ask a tockova na neravnine na kolovozu i povecanju konfora putnika. zatim lisnate opruge (gibanj)._----_ . 5. zadnji most. 4. . Montirajte novi granicnik obrnutim post upkorn prema tacki 3. -_ . 2._. . Postavite podmetace pod zadnje tockove. Demontirajte navrtku centralnog vijka g r a n i c ~ nika iii odgovarajuce vijke. Ali kao i svaki metal.• Tri najce. 3. obrnutim postupkom tacaka 1 i 2. skinite navrtku iii vijak koji drze metalni dec granicnika na sasiji. a neke su i od staklenih vlakana. _--SICTCM zadnje osovine iIi oscilujucem ramenu. Spustite vozilo. koristeCi potreban okasti kljuc. Zamena prednjih granicnika Postupite na sledeCi nacin: 1.opruga. Takode. svoje karakteristike nepromenjene.

" " I Ii I " . Visina vozila iznad !la. Vertikalno pomeranje tocka. izaziva uvrtanje (torziju) ovih sipki u granicama elasticnosti. koje ugraduju Chrysler na prednjim vdanjima. kao i neki evropski proizvodaci. tj.zadnjim pogonom. . svojih automobila. su obicne sipke od opruinog celika. R '" f:I I i§ iii f'. Torziona opruga odrzava potrebno rastojanje izmedu vozila i podloge. posebno se specifiI I I i ) i I i If I I 1 " \I lj.' I 'l 'oj i 'r. 392 Torzione opruge Torzione opruge. jednim krajem pricvrseene za sasiju vozila da se ne bi mogle okretati. opruznog dejstva. i omogucuje vertikalni pomeraj tocka kada naic!e na neravnine na kolovozu. Drugi kraj je pricvrScen za donje oscilujuce rame prednjeg vesanja. I' 'i " B! .

. Stubovi nose i zavojne opruge (3) a pricvrsccni su zavrtnjima za osovinicu rukavca. II SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE VeCina ima zavojne opruge (1) na prednjem vdanju... Na slici Sf: vide i (4) amortizer i (5) osavinica rukavca tocka. Ii I' I J J t " I I J ..iii • . \f cpo I! (0 1 . / "-r III 111I . 393 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE I _________________________________ ' """"' ... t 0 'lJ !P Z .. IT I '-riI . Ovaj tip makfersonovog siuba (1) ima teflonski klip (2).. kaje su posI3vijene izmedu gornjeg (2) i donjeg (3) oscilujuceg ramcna.

moraju se zameniti. Zadnji kraj gibnja oslanja se iIi vesa a sasiju preka pokretne uzengije. jedino resenje je da ih zamenite. Yeti bro] listova. Proverite da Ii su Yam obe strane automo. Kad Chrysler-ovih automobila to je obiono prva stvar koja se podesava u postupku centriranja prednjeg trapa. Za podesavanje je potreban specijalan instrument za merenje. Elasticna sila iIi sabijanje. (3) diferencijaL i (4) amOr!lzer. iIi oko Makfersonovog stuba. uzrok maze biti izazvan skracenjem opruga iIi uvijanjem torzionih sipki. konstruktori mogu da podese vozilo na razlicite uslove voznje. Ako izgubi svoje karakteristike. dra od strane proizvodaca i zove se »konstruktivna visina voznje«. Centralni dec gibnja pricvrscen je za kuCiste zadnje osovine. bila podjednako udaljene od tla. pa ·se ne preporucuje za amaterski rad. izmedu gornjeg ramena i sasije iIi karoserije. mOra se zameniti. Koristeci vise listova. konforniju yoznju. Zavojne opruge NajveCi broj danasnjih automobila ima zavojne opruge na prednjem veSanju. manji broj listova. Izmerite sva rastojanja ad blatobrana do tla.gibanj. . TipiCrlO vdanje na automobilu sa zadnjim pOgoflom. Zavojna opruga se ne moze regulisati (kao naprimer torziona). a cesto i na zad. izmedu elemenata vesanja iIi izmedu ovih i karoserije odri3va konstruktivnu visinu voznje. Lisnate opruge (gibnjevi) Dejstvo Iisnatih opruga moie se uporediti sa uronjenom daskom. 394 Retko se koristi gibanj sarno sa jednim Iistom. Kod prednjeg vesanja. Ako zakljuCite da su opruge popustile. Slicno zavojnim oprugama. njem. Kada izgube pocetne karakteristike.tc zadnje osovine. Provera opruga Ako zapazite da yam outomobil proklizava u bocnom pravcu za vreme voznje. Ovo je posao za profesionalnog mehanicara. sastavljenih u jedan sklop . ObieTIo ih ima vise razliCitih duzina. zavojne opruge se postavljaju izmedu gornjeg i donjeg oscilujuceg ramena. {2l kuCi!. I avo je pasao za profesionalca. jer su izgubile svoje 1 \ .I r I . Prednji krajevi gibnjeva u vidu llske vezani su za sasiju »samirno«. uporedite to sa drugim autamobilima istog tipa. (1) Usnata opruga. znaCi »rneksu«. daje »tvrdw< voznju za sportski nastrojene vozace. gibnjevi se ne magu podesavati.

Upozorenje: Ne pokusavajte da zamenite ~ p r u g e samil Napregnuta opruga je veoma opasna. • Svaki tocak ima svoj amortizer. Prednji amortiI I ~ I ~ zed se oslanjaju jednim krajem na spoljni kraj jednog od oscilatornih ramena. ali bi nasa rec : I prigusivac bolje opisala funkciju amortizera. Svaki pome1 "1 J raj ovesenja tocka.. . Amortizeri i Makfersonov stub Ala! i materijal: • PodmetaCi za tockave • Dizalica i sigurnosna postolja •. prenosi se i na amortizer. Okasti kljucevi • Cekic i probojac (izbijac) • Cevasti kljuc • Nasadni kljucevi sa skakavicom • Univerzalni podesivi kljuc • Amortizeri • Pentraciona tecnost • Alat za sabijanje opruge (na Makfersonovim stubovima) I N aziv amortizer je odomacen. bilo nagore iii nadole. dok se drugi kraj I vezuje za Sasiju iii karoseriju vozila.lge. To je posao koji treba da obavi profesionalac.II i i I l I . a nikako vi sami iIi neka druga nestrucna osoba. prvobitne karakteristike i ugrozavaJu stabilnost vozila. Amortizer moze biti postavljen i u unutrasnjost opn. iii pak na posebnoj konzoli koja uopste nije u vezi i sa oprugom. . . na tacna odreden naCin. jer mu je glavna uloga da prigusi oscilacije tocka "I. M j I ! t: r I i 1 I I. . 9\<0 opruge iii pored nje. . odnosno karoserije.

amortizer ostvaruje i jedan pomocni efekat u smanjenu naginjanja vozila u krivini.nom poiozaju. Cilindar amortizera. Klip ima otvore iii ventile za prolaz hidrauliene teenosti. Karakteristika prigusivanja amortizera utiee na opste karakteristike sistema vesanja i ukupne vozne osobine automobila. kao i svaki drugi cilindar sadrii klip. opruga se sabija. Tvrdi amortizeri su manje udobni za vozaea. teleskop amortizera se razvlaCi i klip se ponovo krece kroz tecnost ali ovog puta uz otpor. Ovo ima uticaja na opstu stabilnost vozila. jer je vedna danasnjih amortizera jednosmernog dejstva. koji su podeseni tako da obez---- . }I III: i' I CD 0 Ima dosta razlika u konstrukciji amortizera posebno u naCinu izvodenja pomenutih ventila u klipu. Obieno se ovo deSava bez otpora. a vezan je preko klipne po luge u obliku sipke sa zastitnom cevi amortizera. Ako toeak naide na neravninu i recimo pode nagore. i I VeCina amortizera je u vidu teleskopskih cevi. (1) Prenosna poluga. a cilindar na oscilujuce fame iIi osovinu. I ispunjenih hidraulicnom tecnoseu. ali poboljsavaju stabilnost yozila i olaksayaju upraYljanje u zaokretima. (2) klip.: Zadnji amortizeri se postavljaju tako da im je '1 jedan kraj vezan za zadnju osovinu a drugi za . 395 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Tipican naCin vezivanja donjeg kraja amortizera na ameri'ckim kolima je sa dvostrukom uskom. U osnovi svi arnortizeri ipak fade na isti naein. povrsine cevi amortizera su fino obradene i predstavljaju neku vrstu hidraulicnog cilindra. Kada opruga pocne da se vraca u prvobitni polozaj. abieno namenjeni trzistu rezervnih deloya. . Zastitna cev se vezuje na karoseriju iIi sasiju vozila. sasiju iii karoseriju. : (5) vcn!il U Z8!VOrc.dnjost tipicnog amortizcra. U nutrasnje IIL __ _ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1\ Ii I Unutr:. Postoje amortizeri.I . koji je tacno odreden za pojedini tip amortizera. Pored opisanog glavnog. (4) venti! U o!vorcnom poiolaju. jer oni odreduju karakteristike rada amortizera. a teleskop amortizera se uvlaci. iIi pod velikim teretom. Karakteristika amortizeIa zavisi od veliCine otvora i izvedbe ventila u klipu amortizera. pri cemu se klip krece kroz teenost kojom je amortizer ispunjen. (3) hidraulicna tccnost.

. Obicno postoje tri mogucnosti: meko-normaino-tvrdo.--' ~ . on se provlaCi kroz otvor na posebnoj ploCici zavarenoj za zadnju osovinu. je pomocu centralnog zavrtnja koji izlazi direktno iz teleskopske cevi. (2) poprecnim zavrtnjem. Sam amortizer. ali postaju tvrdi kada naidu vece neravnine. Donji krajevi prednjih amortizera na ameriekim automobilima. jeT sprecava penusanje tecnosti i pojavu isparavanja. 1 III II III I I. jeT otklanjaju truckanje -koje obicno izaziva Yaznja sa radijalnim gumama visokog pritiska. pak ima odgovarajuce »oko«. Neki amortizeri imaju mogucnost podesavanja okretanjem kucista amortizera (teleskopske cevi) u zeijeni poiozaj pri montazi. Nekanovija voziia imaju amortizere sa elektromagnetom na vrhu amortizera kojim mozemo menjati karakteristiku amortizovanja i u voznji. I II IIII1 0) 0 Razni nacini vezivanja amortizera. Ovaj nacin koristi se iIi za gornju iii za donju vezu zadnjih amortizara. (3) pomocu »oka« i (4) dvostrukom uskom. Jedan rasprostranjen naCin vezivanja amortizera za ostale delove vozila. . Svi koriste gumene prstenove kao jastuCice za ublazavanje udara u tatkama vezivanja amortizera za karoseriju odnosno oscilujuce Tame. Centralni zavrtanj se provlaCi kroz odgovarajucu TUpU na karoseriji vozi1a iIi posebnoj konzoli koja nosi amortizer. ·1 I II 1. Ovakvi se amortized nazivaju i »radijalno podesenim«. Druga inovacija na savremenim amortizerima je koriscenje azota za odriavanje izvesnog nadpritiska u cilindru amortizera. Ako je u pitanju donji centralni zavrtanj zadnje osovine. obieTIo se pricvTscuju za usku nn oscilujucem ramenu. 396 i I 'i ji beduju udobnu voznju preko malih neravnina. Ima mnago naeina na koji se mogu postavi ti amortizeri na vozilu. Ovaj naCin vezivanja amortizera je gotovo jedini za gornje krajeve prednjih amortizera. (I) Centrulnim zuvrtnjem. Ovaj nadpritisak omogucuje boiji rad amortizera u teskim usiovirna.

Istroseni gumeni prstenovi. Zamena zadnjih amortizera Ako morate zameniti jedan amortizer. Ako je kod vas takav slucaj. 3. Pre pocetka rada uverite se da Ii ste nabavili odgovarajuCi amortizer za zamenu. Pogledajte da Ii je spoljasnjost cilindra amortizera ostecena. jedan iIi V1se amortizera su verovatno u losem stanju. Ima dosta slueajeva da su amortizeri izvedeni sa »okom« za pricvrsCivanje na aba kraja. preporucljivo je da zamenite i njegov parnjak na istoj osovini. 3. Pregledajte da Ii su yam gumeni prstenovi na prikljuccima amortizera istroseni. Ucinite isto na donjim vezama amortizera. ulubljena iIi iskrivljena. treba ih zameniti. Pogledajte da li yam je neki elemenat za pricvrsCivanje amortizera polomljen iii napukao. Provera amortizera Ako amortizeri nisu vise u stanju da prigusuJu ascilacije vozila. To se moie zapaziti. pristup gornjim vezama amortizera je kroz prtljaznik. Napomena: Kod nekih vozila. Napomena: na nekim vozilima. na zadovoljavajuCi naCin. lspitajte svaki posebno na sledeCi naein: L Potraiite tragove curenja teenosti 1Z amortizera na teleskopskim cevima. U oba slueaja su te prikljuene veze integralni deo amortizera.Postoje i drugi naeini pricvrsCivanja amortizera. naravno ako menjate oba. Postupak za zamenu zadnjih amortizera je sledeCi: L Postavite podmetace uz prednje tockove. 4. kraj amortizera sa »l)kom« za zavrtanj. zatim kraj sa poprecnim zavrtnjem. 4._-----SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Ako se to dogodi. ali izazivaju lupkanje. PaZljivo skidajte sve podmetace i umetke. oslobodite gomje veze amortizera._. kao nap rimer . koje ne moze da ne smeta uhu vozac3. Napomena: Olaksacete demontaiu starog amortizera. ne pogorsavaju fad amortizera. na primer i po tome da Ii yam se automobil ljulja napred-nazad po nekoliko puta. pa je bolje da ih oslobodite dok je automobil jos na tlu. za izbijanje zavrtnjeva. 2. osiobodite gornje veze na oba amortizera. ? Podignite zadnji deo vozila i postavite sigurna postolja ispod kuCista zadnje osovine. ili je moida klipna poluga (sipka) korodirala. ---_. Koristite cekic i izbijac. ako je vas amortizer sa takvom vezom. morate prethodno skin uti i ploou za pricvrsCivanje zadnje 397 . posle zaustavljanja kocenjem. pamteCi iIi zapisujuCi njihov redosled. ako koristite penetrirajucu teenost za vlazenje elemenata za pricvrsCivanje."-----SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE . Odgovarajucim okastim iii nasadnim kljucem.

spustite vozilo. 2. 398 7. 8. 6. prema obrnutom redosledu taeaka 1 i 2. Ponovite tacku 2 i na drugom amortizeru. da biste prisli vezama amortizera. koji SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE viri iz navrtke. Odvajanje donje veze amortizera okastjm kljucem. tako sto cete izvlaCiti iIi uvlaeiti teleskope amortizera koliko je potrebno. Postavite podloske i druge elemente na gornji prikljucak amortizera.Zadnje YeSanje sa zavojnim oprugilma (1) i oscilujuCim ramenima (2) umesto !isnlltih opruga. i gore i dole. koristeCi odgovarajuei okasti iIi . Kada ste i to zavrsili. I I: I j 1. uhvatite gornju navrtku za pricvrsCivanje amortizera. Napomena: Na nekim vozilima. Odvrnite tu navrtku i skinite je. i osigurajte ga sa postoljima. 5. Skinite amortizer. Amortizeri su donjim krajevima (3) vezani na Osoyinu a gornjim (4) nil sasiju. 4. UCinite to odgovarajucim kljucevima. 5. Podignite poklopac motora (»haubu«) i pronadite gornju vezu amortizera. a malim podesivim kljucem drzite kraj navojne 'lipke. Ovim tete spreCiti okretanje navojne 'lipke za vreme odvrtanja navrtke za pricvr'lCivanje. Zamena prednjih arnortizera Ako sistem vesenja vaseg vozila nije izveden sa MacPherson-ovim (Makferson) stubovima. zatim propisno pritegnite sve zavrtnjeve. oSQvine. postupite na sledeCi nacin pri zameni prednjih amortizera: I I J 1 --------If I I . Podesite donje veze amortizera prema odgovarajuCim prikljuccima na vozilu. Postavite elemente za ucvrsCivanje i na donji kraj amortizera. ova veza je skrivena iIi zaklonjena elasticnim zaklonom postavljenim preko prednjeg gornjeg zida blatobran a (»kosa«). 399 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 6. 3. Skinite navrtke za prievrsCivanje donjeg kraja amortizera. ubacite amortizer i blago pritegnite gornji zavrtanj. POdignite prednji kraj vozila. Zamenite i drugi amortizer ponavljajuci postupak po tackama 3 do 6. OdgovarajuCim okastim kljucem. Postavite podmetace uz zadnje tockove.

400 Drugi razlog koji oteiava rad amateru. Ako postoji moguenost popravke. Izvadite amortizer sa donje strane. Makfersonov stub nije uvek pogodan za am aterski rad. evo kako eete to sami uraditi: l. da bi se prislo kuCistu amortizera. stub se moze rasklopiti. mora da se demontira i da se ukloni opruga. centriranje se podesava preko ekseentrienih zavrtnjeva na donjem kraju . tako da se mora izvrsiti zamena celog stuba. 7. centriranost trapa se ne remeti. Stubovi predvideni za popravku (»osveienje«). a moida ga moiete i zameniti za vee remontovani. morate prvo skinuti tri zavrtnja koji priteiu montainu plocu amortizera za karoseriju. Zatvorite haubu i uklonite klinove tockova. ali moiete to obaviti i naknadno u speciializovanom seIvisu. osigurajte zadnje toekove i podignite automobi!. Kredom iii flomasterom obeletite poloZaj zavrtnjeva za pricvrsCivanje na oba kraja stuba. 2. Pricvrstite gomje veze oba amortizera. posle pravilne montaze gornjeg dela stub a. "Nepopravljiva« varijanta je zatvorena i potom zavarena. je sto mnogi sistemi vesanja moraju biti ponovo eentrirani posle zamena stuba. 13. mozete odneti ceo sklop u servis. i\ko vas ove dye teskoee ne navedu da ceo posao prepustite profesionaku. Prvo. da bi ste izvr5ili rasklapanje na radnom stoln. amortizer se vadi sa gomje strane. sto je naravno skuplje. Spustite vozilo. a potom moiete izvaditi amortizere odozgo. 10. gde ee biti popravljen. (Ako ne moiete da pozajmite takav alat. 12. Napomena: U nekim slucajevima. Na nekim vozilima. obrnutim postupkom iz tacke 5. Novi amortizer istegnite potpuno pre montaie. 11. mogu se popraviti na dva naeina. Zategnite ruenu koenieu. Sami ne moiete izvrsiti dovoljno tacno eentriranje trapa. taka da se stari elementi amortizera mogu zameniti novim patronom amortizera. Postolja postavite tako da su oscilujuca ramena potpuno slobodna. Na nekim vozilima. Na drugim vozilima morate izvaditi ceo stub. Prostor aka tocka je takav da omogueuje naginjanje kuCista amortizera. treba yam alat za stezanje opruge kako biste je mogli demontirati sa gornjeg del a stuba. Ponovite taeke 5 do 9 za suprotni amortizer. 9. 8. Zamena Makfersonovog stnba Makfersonov stub moze biti izveden tako da se moze popraviti iIi zameniti.nasadni kljuc. Na drugom tipu vozila. sarno gomji dec stuba. Postavite novi amortizer prievrstite donje veze. koliko je potrebno da se izvadi stari ubaei novi umetak amortizera. Ako je to slueaj.

nemojte jos ski dati ove zavrtnjeve kako bi driali stub dok oslobadate donju vezu. . Otpustite zavrtnje iii navrtke gom]e noseee ploce. Ako je stub "popravljivog« tipa i imate dovoljno prostora oko toeka. Skinite zavrtnje koji vewju donji kraj stuba za osovinicu rukavca. Os!obodite ga i uklonite pre vadenja stuba_ 401 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE i . NEMOJTE je jos skidati jer drii gomje komponente stuba. ~ . moZe vam ustedeti centriranje trapa posle zamene.stuba. pre nego sto demontiratc i jednu od ve:w Olabav !te gornju veliku navrtku ouvijanjem za jcd::m do dva kruga. Obeleiavanjem tacnog poloiaja stuba pre demontaie. Krcdom Hi tlomasterom povucite liniju (1) preko vrha makfersonovog stuba i montazne ploce. ' t ~ . . stuba sa YQzilom. jeT otvori zn pricvrsCivanje na navorn rezervnom delu mogu dosta da odstupaju po svom polozaju u odnosu na one na starOffi. Navrtku cet e skinUli tek kild stub izvadite IX vozila i slegnete oprugu.sceno za stub. Navrtku eete skinuti doenije. onda tako i postupite. moraeete po svoj priliei da vrsite ponovno centriranje trapa. 3. ukljuCivo i oprugu. Ako menjate kompletan stub. CD I Ake se radi 0 »popravljivim« slUbovima. bez oslobadanja donje veze stuba. a ima dovoljoo mesta da se isti izokrenu napoije bez razdviljanja donj/: veze. . kaka hi oscilujuca ramena ost<lla d<l slobodno vise. Tu sad. Odvmite veliku navrtku na vrhu stuba za jedan iii dva kruga. ~ . moie biti u pitanju jedan iii dva zavrtnja za prievrseenje iii dva ekscentriena zavrtnja. potpuno zavrtnjcve gornje nosece ploce. 4. U suprotnom. kada stegnete oprugu pomoeu alata. S. garnjc priteznc z<lvrmje (1) Ake je crevo kocnice pritvr. ako koristite slUbeye "popnlyljivog<' tipa. prethodno odvrnuvsi. Posto ste skinuli zavrtnje uzmite veliki odvijae iIi siljastu polugu da bi ste mogli razdvojiti donju vew stuba i oscilujueeg ramena. da ga mozete izvuei napolje sa donje strane. \ = !i SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Podignite vozilo taka da se osianja on sasiju iii karoseriju. aka vrsite l<lffienu makfersonovih stubaYa. Napomena: ovo se odnosi sarno na stubove koji su predvideni za opravku.

Pre nego sto skinete zavrtnje koji jos uvek drie stub vezan gornjim krajem za karoseriju. Morate skinuti oprugu i ako je u pitanju »popravljiva« varijanta. (5) opruga. 10. Skinite navrtku i istresite . no vrhu kuCista nalazi se velika navrtka pritegnuta na centralnu sipku stuba. (2) sediSte opruge. Ako je stub »popravljivog« tipa. uo"d1e noyu pn!ronu (J). Na nekim vozilima. pripadajuce montazne elemente. Sada skinite i zavrtnje gomjeg kraja stuba i izvadite ga iz automobila. ona se mora skinuti i posta viti na novi stub.'1:. Ako nemate odgovarajuCi kljuc. Pailjivo postavite alat za sabijanje opruge na oprugu i sabijte je toliko da gomje sediste opruge ostane slobodno. (3) granitnik oscilovanja »federovanja« vozita. (1) gornja veza i os!onac. Upozorenje: Opruga je pod znatnim napanom i morale biti izuzetno paz/jivi i apremi. zaplivnJ prstcn (2). Zavrtnje priteiite ravnomerno. Sigurnije je da stub u stegu pri sabijanju opruge.. 402 !---@ . Ako koristite alat koji se sastoji od dva zavrtnja sa hvataljkama. Kada ste sabili oprugu i odvojili je od gornjeg sedista. pazite da hvataljke budu tacno po sredini opruge. (4) zOlstitnik od prasine.· 9. 6. i sediste opruge. skinite veliku centralnu navrtku sa stuba SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Kod »popravljivih« stubova. mozete se koristiti klestima za cevi koje koriste vodoinstalateri. skinite gornju nosecu plocu. pa morate taj spoj rastaviti. proverite da li je moida crevo koCionog sistema vezano za stub. kako ne bi curila kociona tecnost. 8. Sada ga moiete zameniii iIi popraviti.---@ Monta±na skica skJopa tipicnog makfcrsonovog stuDa. Alat sa stegom je najbolji jer drie potpuno sigurno oprugu u sabijenom stanju. koje moie izazvati iskakanje opruge. skinite osigurac sa driaea creva i oslobodite crevo. da bi ste skinuli ovu nayrtku. tako dane dode do iskosenja. Ostavite oprugu zajedno sa alatom za stezanje. i (7) zavrtnji donje veze. j centr. i caslcu Slarog ulja u kuCiste.\!nu nai:rtku (3). tj. Ako jeste.\ ) Pailjivo postavite ala! za sabijanje opruge nll oha i sabite je {aliko da se njeno gornje sedistc rastereti. zatim pazljivo skinite i oprugu. (6) sklap Makfersonovog stuba. tu se nalazi cevni prikljucak za crevo kocnice. Mozete uhvatiti stub i u stegu ali pazite da ne ostetite iIi deformisete bilo kuCiste stuba iIi donji prikljucni haj. 7. na suprotnim stranama. i ulazile prljavstina i vlaga. neoptereceno naponom opruge. kako jeste. U tom slueaju zacepite oba otvora. Ako stub sadrii oprugu postavljenu oko njega..

ieu starag ulja aka patrone_. Ako je kuCiste osteceno. jer se maze ostetiti fino obradena povrsina sipke a time i zaptivka na ulazu u kuCiste. Sada montirajte stub nazad u vozilo prema tackama 2 do 7. me __ anlzam za upravljanje Alat i materijal: • Podmetai'i za tockove • Dizalica i sigurnosna postolja • Klesta • Okasti kljucevi • yiljuska za demontaiu (»pajser«) • Gekic sa poluloptastom glavom • Celicna cetka . 14. obrnutim redosledom. ali veCina ih nerna. uspite ca. sada ga sastavite i ispustite vazduh iz koCionog sistema (pogledajte odgovarajuce poglaYlje "Sistem za kocenje«). pa cete imati gomilicu raznih delova na podu. da nema nekih zaostalili del ova i ubacite novu patronu. Pre nego sto pritegnete gomje iIi donje zavrtnje koji vezuju stub za ostale delove vesanja voziIa. 16. jer nisu svi stuboyi sa oprugom oko kuoi'ta). Ako ste bili prinudeni da rastavite crevo koenice. tj. Kad je gornja nayrtka segnuta. kako biste ga mogli vratiti. (Ulje potpomaze prenos toplote koja se razvija u patronu stub a za yreme voznje). ' . Vazduh mora biti odstranjen iz kocionog sistema da bi koenice ispravno funkcionisale. 403 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Pitmanov h . Neki stuDoyi imaju patrone u unutrasnjosti kuCista. U suprotnom produzite ovako: 12. demontaze stuba. Postavite sve elemente gornje veze stub a obrnutim red om od demontaze. proverite oznake koje ste uertali kredorn iii flomasterom. Nemojte sipku drzati kIestima ili kljucem za vodovodne cevi. Proverite da Ii je kuCiste stuba potpuno prazno. mora se zame1 niti novim. 11. kuCiste je na gornjem delu zavareno. zatim veliku navrtku kueista i je cvrsto.. Sacuvajte staro ulje. Posle ubacivanja patrone. za vreme. mozete skinuti alat kojim je stegnuta opruga. ponavljajuCi prethodni postupak obrnutim redom. U tom slueaju jednostavno odbaeite stari stub i postavite oprugu i sve elemente gornje veze na novi i ugradite ga na vozilo. Na gornji kraj sipke stuba postavite novu navrtku i pritegnite je prema uputstvu proizvodaca.JL 13. 15. Vratite oprugu na stub kako je i bila (ako je na vasem vozilu takvo tehnicko resenje. na primer ima pukotine iIi ulubjenja. moze se desiti da yam je centriranje u redu. ring).stare unutrasnje elemente. Ako je stub "nepopravljivog« tipa. Postavite novu gumenu zaptiyku ("0. Ako su oznake na istom mestu.

Ona je vezana na prenosnu polugu upravljackog sistema. Ovaj sklop ima uJogu da drzi prenosnu polugu u potrebnom polozaju i da omoguCi pre nos kretanja upravljaca i na desnu stranu vozila tj. ali ima . koja ide celom sirinom vozila i vezuje se na botne spone. Pitmanova poluga je svakako metalna. Ako osovina upravljaca na vasem vozilu posle izlaska iz kabine. Bocne spone preko svojih krajeva (krajevi spone) vezuju se na vrat rukavea tocka. Napomena: Na sliei je prikazana konstrukeija na kojoj bocne spone povezuju direktno vra! osoviniee rukavea (tocak) i prenosnu polugu. I ovo je najcesCi slucaj. 404 eIJlm se okretanjem oko vertikalne ose omogucuje skretanje vozila. Ovo je uobicajeno ali ima i drugih resenja. Oba mogu biti izvedena i sa servopogonom. uz minimum naprezanja vozaca. ulazi u kutiju upravljaca pricvrscenu na bocni zid sasije iii karoserije u motorskom prostoru. ali uz dovoljno mogucnosti da se »Qseti« put. a drugi za levu bocnu sponu. jedan za prenosnu polugu. Ponekad Pitmanova poluga ima dva otvora. I prateca poluga moze biti sa dva otvora. Ovo se obavlja na utvrden naCin. Uloga upravljacke kutije je da obrtno kretanje upravljaca i njegove osovine) pretvori u pravo!inijsko bocno pomeranje poluga upravljackog sistema prednjih tockova.• Zabravljiva klesta (»grip« klesta) • Komad metal a tdine 3-4 kg • Okasti kljucevi • Pentrirajuca teen os! • Krajevi spona • Krpe • Osnovna iIi pokrivna boja za metal iii drvo • Raseepke • Prenosna poluga • Sklop pratece poluge i zavrtnji za pritezanje U pravljacki mehanizam. ima dva osnovna del a: samu polugu i noseou konzolu. Prenosna poluga se pricvrscuje za desni zid motorskog prostora pomocu pratece poJuge nazvane jos i pomocna po lug a iIi »ienjivac«. duzine oko ·15 ern postavljena ispod upravljacke kutije. jedan za prenosnu polugu a drugi za desnu bacnu sponu. u pitanju je Pitman sistem. na desni tooak. Sklop pratece poluge. se u osnovi izraduje na dva naCina: sa Pitmanovom polugom i zupcastom letvom. Sarna noseca konzola pricvrscena je za karoseriju iii Sasiju na desnoj strani vozila. Vertikalno pomeranje ovog dela upravljackog mehanizma sprecava se ugradnjom letista u nosecu konzolu iIi jedne duge gumene caure. Prenosna poluga se zove i centralna spona. zavisno od konstruktivnog resenja. Mehanizam za upravljanje prikazan na sliei izveden je tako da se postavlja iza osne linije prednjih tockova.

Podesavanje duzine prenosne poluge vrsi se uvrtanjem iIi odvijanjem boone spone prema potrebi. njenog unutrasnjeg kraja sa prenosnom po!ugom (eentr. .. Prenosna poluga je ustvari eev ciji kraj ima unutrasnji navaj u koji se uvrce odgovarujuce navojno stablo bocne spone.I )L I I 0 \ ® CD ~ I 0 ra. Pitmanova paluga (2) vezuje sc na prenosnlJ polugu (centralnu sponu) (3)..~ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE II 0 'I I I. Duzina prenasne poluge se podesava u svrhu postizanja jednog od elemenata eetriranja prednjeg trapa. jer su zglobne veze na njima. Poddavanje se uvek vrsi tako da je razmak prednjih tockova meren ispred teorijske .. Zamena krajeva bocnih spona Ret je 0 bocnim sponama. 1\1 l ! i ~ I I • ~ . i vati za uobicajeni evropski polozaj upravljaca na levoj strani. osovina uprav!jaca ide do upravljackc kutije (1).. levi je tada desni i ol:irnuto. Aka se radi 0 vozilu sa upravljacem na desnoj strani treba ih uzeti suprotno. Kada je ova duzina po desena kako treba. koja prenosi krctanje na bocne spone(4).konstrukcija gde je citav mehanizam smestem ispred ose tockova.mizma sa pitm::movom polugom... tj. koji se zove »uvlacenje« prednjih .:s ~ \ Kod upr41vljackog meh.. Napomena: Pojam levi i desni u ovom slucaju je relativan. Zglobovi upravljackog mehanizma ne smeju imati zazora iIi ce tockovi »igrati« u voznji i izazvati vibracije upravljackog mehanizma. Veza boone spone tj. tockova.llnom sponom) je navojna. Boene spone povezuju vrat rukavea tocka i prenosnu polugu (eentralnu sponu). koja je pricvrScena zavrtnjim <l na sasiju. osiguranje se vrsi pritezanjem obujmice..

taka da yam mehanizam za vesanje stoji sto blize horizontalnom polozaju. Odvrnite i skinite okastog kljuca. 406 Uvucite kljun viljuske za demontazu izrneau vrata osovinice rukavca i kraja spone i udarajte pO viljusci cekieem.ose nesto manji nego iza ove ose. 4. Ovim ste oznaCili dokle treba uvijati . 3. od spregnutog dela. 7. morate koristiti penetrirajucu tecnost da biste olaksali demontaiu. a ne podignuto. vodite racuna da nisu isti levi i desni kao ni unutrasnji i spoljnji krajevi spona. Da biste demontirali kraj spone. Nemojte da vas zavara mogucnost obrtanja bocne spone. vee tim raspolazete.ne spone se moraju zameniti cim se pojavi vertikalni zazor u zglobovima. 5. Klestima izvadite rascepku iz krunaste navrtke kraja spone i bacite je.iuskom (3) odvojlc kraj bocm: spone (4) od njenog kraja (kraja botne . kako bi se otkrio eventualni zazor. Krajevi boe. Zglobovi krajeva spona koji imaju vertikalni zazor moraju se zameniti. Rasccpkom (1) osigurava 51! krunasta navrtka (2) koja pritetc konusno stablo kugJaslog zgJoba (3) kraja spone (4). Obojite ociseeni navoj svetlom sprej bojom iIi cetkicom nanesite boju iii temeljnu boju. Ako menjate sarno jedan od krajeva bocne spone. pa dcmonta±nom viJ. 6. to obiono ide tesko. Da bi se ovo pravilno utvrdilo. ali je korisno. Osigurajte zadnje tockove sa podmetaCima. Napomena: Ovo nije bas neophodno. 2. jer je ona i pravljena tako da se moie obrtati. Dva puta prove rite da Ii ste kupili odgovarajuCi kraj ili krajeve. Kada kupujete krajeve spona. Podignite prednji kraj voziJa i postavite sigurnosna postolja.taznom viljuskorn (kao na slici) i cekic sa okruglom glavom. morate ga prvo odvojiti. Otistite navoj na tom kraju spone celicnom cetkom i krpom. Provera ispravnosti zgloba kraja spone vrsi se tako sto se jednom rukom cvrsto uhvati bocna spona odmah do zgloba i pokusava snaino pokretati gore-dole. 8. Zamena krajeva spona se vrsi na sledeCi naCin: 1. Okastim kljueem olabavite obujrnicu za osiguranje navojnog spoja boene spone i njenog unutrasnjeg kraja. vozilo mora biti oslonjeno na svoje tockove. Koristite se demo.>pone) (5) i vrata osovmice rukavca (6). krunastu navrtku pomocu 405 SISTEMZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® 8) CD In"ucile rascepku (I) i skinite krunas[u navrtku (2). Posto je to veza konusnog stabla i konusnog otvora.

~ f -. KoristeCi demontaznu viljusku i poluokrugli eekic. 12. Cekicem sa poluokruglom glavom udaraJte po suprotnoj strani prenosne poluge da biste olabaviii spoj klina boene poluge (spone) sa prenosnom polugom. vezujuCi je prvo sa prateeom i Pitmanovom polugom. odnosno njihovim krajevima. Krajevi prenosne poluge imaju jos i navojne otvore za vezu sa bocnim sponama. 4. Spustite vozilo. Napomena: Ne udarajte cekicem pei boenoj sponi iii njenom klinu. Poveiite boene spone sa central nom (prenos- . 5. Zamena prenosne poluge Prenosna poluga je jednodelni komad. r r 1 13. Ponovite tacke 3 do 5 na drugoj bocnoj sponi. Vratite krunastu navrtku'i pritegnite je tako da moiete ubaciti novu rascepku. Rascepku bacite. Postupiti obrnutim redom prema tackama 3 i 4. 16. prema taekama 1 i 2. ne zaboravivsi da iskrivite rascepke. Odvmite kraj spone pomocu zabravljivih klesta (»grip"). Podignite prednji deo vozila i osigurajte ga sigurnosnirn postoljima. 9. Uvmite novi kraj spone u CtV bocne spone sve dok bojeni deo ne doae do cela cevi. 7. J edan kraj se vezuje za Pitmanovu polugu. Okastim kljueem pritegnite obujmicu za osiguranje. 10. Provera se VIS} na isti naCin. Skinite prenosnu polugu.novi kraj spone kako bi centriranje tockova ostalo isto. Nanesite boju i na novi kraj spone tacno onako kako je i na starom. 14. 6. Uvucite konusno stable kraja spone u vrat rukavca tocka. 9. koristeCi taeku 5 objasnjenja "Zamena krajeva bocnih spona«. 15. kao i sa veze prenosne poluge i Pitmanove poluge. Postavite teti komad metal a povrh otvora u Rrenosnoj poluzi u koju se montira boene spona. 11. Aka zazar postoji zamena prenosne po luge se vIsi na sledeCi nacin: 1. Montirajte novu prenosnu polugu. Krajevi prenosne poluge mogu imati zazar kao i botne spone. Skinite rascepke i krunaste navrtke sa veze prenosne poluge i pratece poluge. . 11. 10. Klestima izyucite rascepku unutrasnjeg kraja jedne od boenih spona. 8. 3. demontirajte obe veze. drugi za pratecu polugu. prema postupku u tack am a 3 i 4. Uvucite novu rascepku i kiestillla savite krajeve. Osigurajte zadnje tockove sa podmetacima 2. Skinite krunastu nayrtku okastim kljueem.

Koristite nove zavrtnje za pricvrscenje . 12. Demontaza odnosno zamena sklapa pratece poluge vrsi se ovako: 1.. mora se zameniti ceo sklop. Skinite sklop pratece poluge. upravljacke kutije iii Pitmanoye poluge. PoveZite pratecu polugu novog sklopa sa pre. upravljacke osovine. uhvatite cvrsto rukom za prenosnu polugu u neposrednoj blizini njenog spoja sa prenosnom polugom i pokusajte da je drmate gore dole. Osigurajte zadnje tockove sa podmetaCima.. NoseCi deo ovog sklapa pricvrscen je za sasiju iii karoseriju automobila sa dva iii vise zavrtnjeva. 407 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE . Spustite vozilo. iii sasiji. 2. postupajuCi obrnutim redosledom po tack am a 3 i 4. Da biste proverili sklop pratece poluge. ne pokusavajte da sami izvrsite popravku iii zamenu. Spustite vozilo prema tacki 1 i 2. a drugim je »sarnirno« vezana (putem osovinice) za svoj nosae. Udarajte cekicem sa poluokruglastom glavom.nom polugom). Aka se pojavi znatan zazar U sarnirnom zglohu koji vezuje pratecD polugu i njen nosac. 3. 7. nutim postupkom prema tackama 3 i 4. Cvrsto ih stegnite nasadnim kljucem. Odvrnite krunastu navrtku pomocu odgavarajuceg okastog kljuea. Klestima izvadite rascepku jz veze prenosne poluge sa pratecom polugom. 8. Ne zaboravite da iskrivite razscepke. OdgovarajuCim nasadnim kljucem skinite zavrtnje koji drle nosac prateee poluge na karosefiji. lstina' ovi sklopovi retko se kvare. obrnutim redosledom. Upravljacka kutija lake i sami mozete da ustanovite da Ii je upravIjaeka kutija u stanju zadovoljayajuce ispravnosti iii ne. Postayite novi sklop pratece poluge na vozilo. 5. 6. Podignite prednji deo vozila i osugurajte ga sa postoljima. 9. 11. obrnutim redosledom iz tacki 1 i 2. 4. Bacite staru rascepku. Za ovo su potre hni spec ijalni alati za demontazu. 10. prievrseujuCi prvo zavrtnjima nosac za sasiju iii karoseriju. Ne zaboravite da savijete krajeve rascepke. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Zamena sklopa pratece poluge Sklop pratece po luge nosi desnu (putnicku) stranu prenosne pOluge. Pritisnite prenosnu polugu kako bi se oslobodila prateea poluga. Sarna poluga ovog sklapa vezana je jednilll krajem za kraj prenosne poluge. nosnam polugam mehanizma za upraYljanje obr. po pratecaj poluzi da bi ste olabavili klinasti zavrtanj ave veze.

Cevasto kuCisle zupeaste Ietve. Okretanjem zupcanika pomeramo Ietvu na jednu iIi drugu stranu. Zastitni rebrasti gumeni mufovi. jevi koji se vezuju na vratove osovinica rukavaca loekova. zatim boene spone i njihovi kra. Sve je ovo smesteno u cevastom kucistu sklopa zupeaste Ietve.. Na oba mesta prievrcuju se 408 Kad uprayljackog mchanizma sa zupcastom let Yom. obujmicama i sIuze za za. Ovaj zglob ne sme imati vertikalnog zazora. postavljaju se na izlazni deo kuCista Ietve i vezuju se na bocne spone. Zupeasta' Ietva je smestena u cevasto kuCiste. popravku prepustite profesionalcu. zupcanik (1) uzub!jen je sa zupcastom letvom (2).titu zupeaste Ietve od prljavstine i vode. Ako se to desi. Krajevi zupeaste letve veiani su na boene spone koje pravolinijsko kretanje Ietve pre nose na vratove osovinica rukavaca tocka i take zaokrecu lockove. Na izlazu iz kuCista nalaze se zastitni rebrasti gumeni mufovi. Veza Ietve i boenih spona je kuglasta sa mogucnoscu podesavanja putem navojne veze i retko se kvari.Upravljacki mehanizam s-a zupcastom letvom Alat i materijal: • PodmelaCi za loekove • Dizalica i sigurnosna poslolja • Viljuskasti kljueevi • Klesta • Okasti kljueevi • Demontazna viljuska • Poluloptasti cekic • Zabravljiva klesta (»grip« klesta) • Odvijac • Krajevi boenih spona • Zastitne rebraste gume • Litijumska maziva mast • Rascepke M ehanizam za upravljanje sa zupeastom letvom obrtno kretanje osovine upravljaca pretYara u pravolinijsko boeno pomeranje pomocu jednog zupcanika i zupeaste IetYe. . na svakoj strani vozila. Sarna zupcasta letva je jedna ee!iena sipka. prieYrSceno je na sasiju iIi karoseriju pomocu odgovarajucih nosaca s_e zavrtnjima za pritvrscenje. Osovina upravljaea je upravna na sklop zupeaste Ietve. Zupeasta Ietva je syojim krajevima vezana na boene spone. Sklop je postavljen popreeno izmedu prednjih loekova vozila. Veza bocne spone i vrata osovinice rukavca je kuglasta sa konusnim klinaslim zavrtnjem. eija je jedna strana nazubljena i uzubljena sa zupcima malog zupeanika koji se nalazi na kraju upravljacke osovine. Ciji su krdjcvi Z<lsticeni gumeni m rebrastim mufovima (3).

". Zamena kraja spone iii ovog mufa vrsi se prema sledecem postupku: 1. jer se pocepao iIi je previse star. centriranje prednjeg trapa. 2.. creva (1) prenosi pritisak hidraulicne teenosti od pumpe (2) na upravljacku kutiju (3).Zamena krajeva bocne spone i zastitne gume Provera ispravnosli krajeva span a vrsi se na pot.. 3. kraj spone se mora zameniti. S. kada zavrsite montaiu novih delova. Napomena: Nemojte odvrtati kontra navrtku vise ad pola kruga. potom demontainom '1iljuskom (3) odvojte kraj bocne sponc (4) cd boCne spone (5) i osovinice rukavc:! (6)./--0 / Zupcanik (1) postavljcn fia kraju upravljacke orovine (2) pokrecc ZUPC3StU letvu (3) !evo i desna. Ponekad je potrebno zameniti gumeni rebrasti muf.. 6. Podignite prednji kraj voziia i osigurajte ga sa postoljima. Ako se pojavi i najmanji vertikalni zazor u zglobu. puno isti natin kao kod Pitmanovog sistema za upravljanje. Uhvatite cvrsto kraj spone i drmajte gore-dole. . Okastim kljucem skinite krunastu navrtku. 1-. " . Viljusku uvucite izmedu vrata osovnice rukavca i kraja spone i udarajte po drugom kraju viljuske cekiCem. 4. Baeite staru rascepku. jer bisle mogli poremetili I = I I ! I ~ CD \ / / £\ / / / . Kod upravijackog mehanizma sa zupCaslom letvom i servo pogonom. Viljuskastim kljucem popustile kontra navrtku na unutrasnjem kraju spone i odvite je za pol a kruga. II II I SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE y' ':/ Skinite rasccpku (1) i krunastu navftku (2). Klestima izvueite raseepku iz krunaste navrtke koja osigurava vezu kraja spone i vrata osovinice rukavea tocka. Razdvojte vezu pomocu demontaine viljuske i poluloptastog cekioa. Osigurajte zadnje lockove sa podmetaCima.

13. 18. 19. 15. Odvrnite kraj spone i skinite klesta. Podmazite slobodni dec navoja izmedu kontra navrtke i kraja spone. Prievrstite gume obujmicama. skinite ih posto ste olabavUi stege na njima. 12. obrnutim postupkom iz taeke 9. drzite sponu da se ne okreee. Drzite evrsto zabravljiva klesta koja treba da su jos uvek na sponi i viljuskastim kljueem dotegnite kontra navrtku. Dodajte malo litijumske masti u kuCiste letve. Opravka servo uredaja je prilieno komplikovana stvar i zahteva specijalne alate i veStinu 410 Ala! i ma!erijal: • Podesljivi kljuc • Viljuskasti kljueevi • Odvijae • Okasti kljueevi • Teenost za servo uredaj • Pogonski kais • Krpe • Creva hidraulicnog servo uredaja • Obujmice za creva • Posuda za ispustanje teenosti . Spustite vozilo obrnutim redom prema taekama 1 i 2. Drzite zabravljivim klestima cev spone dok odvijate njen kraj. da bi ste nadoknadili dec koji ee biti odbaeen sa starim gumama. jer hidraulieni sistem ovog uredaja sarno olaksava vozaeu okretanje upravljaea. 10. Rad hidrauliene pumpe prenosi se kroz sistem ventila i hidraulicnih cilindara (sa klipovima) i drugih pripadajuCih del ova na mehanizam za upravljanje i tako smanjuje naprezanje vozaea. Ako zastitne rebraste gume treba da se zamene. UvrCite sve dok ne dodete do kontra navrtke.1 _______________ . Postavite novu zastitnu gumu pazljivo je previ aced preko kontra navrtke da se ne pocepa. Uvucite novu rascepku i savite joj krajeve klestima. Provucite klinasti zavrtanj kraja spone kroz otvor na vratu osovinice rukavca. Skinite klesta i kljuc. Stegnite krunastu navrtku okastim kljueem tako da se moze uvuCi nova rascepka.409 . 9._ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 7. 14. 11. dok uvreete novi kraj spone. 20. Servo upravljac S ervo upravljac u stvari bi trebalo da bude naziv upravljaea sa servo pojacanjem. KoristeCi zabravljiva klesta. 17. 8. Pravilno stezanje mozete postiCi tako sto cete zabravljiva klesta i viljuskasti kljuc driati blisko paralelnom polozaju i klesta vuCi prema sebi a kljuca gurati »od sebe«. . 16.

kao ina prikljucku creva visokog pritiska. UoCieete je po tom polozaju kao i po tome !ito na prednjoj strani ima kaisnik koji nasi remen prebaeen i preko kaisnika radilice. jer kroz njega cirkulise povratno ulje niskog pritiska.. Mehanicko ostecenje servo sistema je u stvari osteeenje nekog unutrasnjeg elementa i manifestuje se bukom.• Pumpa hidraulienog servouredaja Za prosecnog amatera nije preporuCljivo da se u ova upusta. Gubitak pritiska pumpe moze biti izazvan niskim nivoom tecnosti u rezervoaru pumpe i labavim iii istrosenim remenom koji proklizava.. prema postupku opisanom za alternator..· koje ide direktno od pumpe na upravljacku kutiju cirkulise ulje visokog pritiska od pumpe ka upravjackoj kutiji.. (1) upravljacka kutija iii glava upravijabl. (2) cn::vo visokog: i niskog pritiska. Potoje tri osnovna uzroka koji ugrozavaju rad hidraulienog servo sistema. ali '1 r F. 1 : 1 ! . . U stvari to crevo se vraca na pumpu. i (4) Pitmanova poiuga. Hidraulicni pritisak u servo sistemu. kao i curenje teenosti.-J SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ~ / _ .o I II I L I ~ Tipicni delav) upravljacKog mehanizma sa Pitmanovom poiugom i servo pagonom. mehanicko osteeenje koje maze izazvati buku i gubitak pritiska. obieno se prvo nalazi iza kaisnika hidraulicne pumpe. (3) Rezervoar hidr::mlitnog ulja i pumpa. gde se nalazi zaptivac pogonskog vratila pumpe. Jedno polazi direktno od ledne strane pumpe i ide na upravljaeku kutiju.. Gubitak pritiska i time izostajanje servo-efekta. ! . Pumpa je sa ostalim delovima servo uredaja vezana sa dva creva. Curenje je najeesCi problem kod servo upravljaea.~ / L . ostvaruje pumpa koja je smestena na levoj (vozaeevoj) strani motorskog prostora. Moze se pojaviti bilo gde na sistemu. Drugo ide od rezervoara pumpe na drugi prikljueak upravljacke kutije. Kroz prvo crevo.. Preko jednog konzolnog nosaca pricvrscena je za biok motora. sa strane. u odeljku »Zamena remena alternatora« u poglavlju »sistem za punjenje«. Proverite stanje remena i dotegnite ga ili zamenite ako treba..

kako se ne bi okretao. 6. 5. creva se moraju zameniti. skinite prikljueke creva visokog pritiska poCinjuCi ad upravljacke kutije. Napomena: Neka creva imaju obujmiee bez vijaka. 4. U tom slucaju odvijacem olabavite obujmiee creva. Obieno se curenje moze lepo uociti. 6. Medutim tri operacije mozete i sami uraditi. Startujte motor i okrenite upravljac polako na leva pa nadesno da biste odstranili vazduh iz sistema. to je normalna pojava. Servo uprav!jac u mehanizmu sa zuptaslOrn lctvom na automobilima peto. creva i curenje pumpe. odmicuCi im krajeve. Postavite novo creva obrnutim postupkam iz tacke 2. da ne bi eurilo ulje. da ne bi curila teenost. 412 1 ? l' f Zamena creva niskog pritiska Povratno crevo se zamenjuje na sledeCi naCin: 1. Startujte motor i akreCite vol an polako ulevo i . Uklonite krpe i obrisite tragove ulja. Kada ste utvrdili mesta curenja zaustavite motor. da biste mogli skin uti crevo. izvadite ga iz motorskog prostora i bacite. Jedan od naCina da se utvrdi tacno mesto curenja je da se . Neka povratna creva niskog pritiska nemaju prikljucak ("holender«). To su pomenuta popravka iii zamena remena. Postavite krpe ispod prikljueaka creva. Skinite crevo. posledecem postupku: Napomena: Ovaj po stupak je istoveten i za zamenu creva niskog pritiska u najvecem broju slueajeva. 7. 2. drieCi krajeve nagare. Postavite krpe ispod prikijucaka creva. Opravka upravljacke kutije je posao za profesionalnog mehanicara. 3. 2. Bacite i crevo i obujmice. Zamena creva visokog pritiska Ako creva Cure i ne moze se nista postiCi dotezanjem prikljucaka ria mestu curenja. Uklonite krpe i obrisite tragove tecnosti. 5.krpom obrise iscurelo ulje i ukljuCi motor. Napomena: Ako se u pocetku euje jedan kratkotrajni zavijajuci zvuk. I njih olabavite odvijacem. 411 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. Postavite novo crevo prema obrnutom postupku u tacki 2. 4. 3. Oslobodite crevO i drzeCi krajeve nagore.Zatim na drugim spojevima creva kao i na prikljuccima upravljacke kutije. Postavite nove obujrnice na novo crevo. Na nekim instalacijama trebace yam i viljuskasti kljue da pridrzavate susedni element prikljucka. zbog specijalnih alata i vestine. Pomocu pOdesivog kljuea.

Podesite zategnutost remena prema postupku »Zamena remena alternatora« U odeljku »Sistem za punjenje{(. 8. 2. 17. 16. 12. Skinite creva visokog i niskog pritiska prema ranije opisanom postupku. Startujte motor i ostavite ga da radi najmanje jedan minut. Vratite poklopac na otvor za punjenje. Postavite pumpu na nosac obrnutim postupkom tacke 4. 15. 6. 413 SISTEM ZA v KOCENJE S a stanovista bezbednosti sis tern za kocenje je najvazniji sis tern na vasem vozilu. Skinite poklopac za sipanje tecnosti. da biste mogli priCi zavrtnjima za pricvrscenje pumpe na nosac. 14. Dodajte ulje ako je potrebno.udesno da biste odstranili vazduh iz sistema. izraiena tendencija za preteranim zaokretanjem upravljackog sistema iii neuobicajeni sumovi i buka iz pumpe su indikacije neispravnosti servo upravljaca. Primaknite posudu za prihvatanje ispustenog ulja iz pumpe i cvrsto uhvatite pumpu zajedno sa ere virna i iscedite ulje. 7. Odnesite pumpu u servis na popravku iIi je zamenite za remontovanu. Pomerite pumpu prema motoru i skinite remen. 5. Postavite remen na kaisnik pumpe. Okastim kljucem odvite ove zavrtnje. Skinite pDklopac otvora za punjenje uljem i proverite nivo. 11. oteiano upravljanje u normalnim uslovima voznje. 3. Postavite creva na novu pumpu prema tacki 8. treba zameniti pumpu. 19.omogucuje zatezanje remena. Pumpa se zamenjuje po sledecem postupku: SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. Pomerite sada pumpu suprotno od motora. 18. 10. Ostavite pumpu u motorskom prostorll ibaeite staro ulje. 9. Skinite poklopac za punjenje na pumpi i naspite odgovarajuce ulje (hidraulicnu tecnost). Pumpa je montirana na nosacu koji je pricvrScen na blok motora. Postoji i jedan podesljivi nosat koji . 4. prema tacki 1. Okastim kljucem skinite zavrtanj na nosatu za podesavanje remena. Jedan iii dva zavrtnja drie pumpu na nosacu. Ako ste proverili iii zamenili remen i creva i jos uvek imate problema sa servO upravljanjem. Pomerite pumpu ka motoru i pricvrstite nosac za podesavanje. On se mora redovno pregledati i servisirati a svaki defektan . Zamena hidraulicne pumpe Curenje na vratilu remeniee. 13. U gasite motor.

(3) dvodelni g/avni cilindar i (4) kotionc cevovode do.000 predjenih kilometara iii jednom godisnje. (2) servokocnicu iii vakuum ufcdaj. Jedna od njih je da fluidi (tecnosti) prakticno ne mogu da se sabiju. Glavni kocioni cilindar Glavni koeioni cilindar i njegov rezervoar ispunjeni su koCionom teenoscu. Provera Citavog sistema za kocenje je mnogo bolja. Oni se zasnivaju na fizickim zakonima. Hidraulicnim vodovima ovaj cilindar pave zan je sa satelitskim ureclajima na svakom tocku (koCioni cilindri). Ovaj cilindar ima klip i klipnjacu povezanu sa pedalom koenice. materijal (obloge koenica) u dodir s koeionim dobosima koji se okrecu zajedno s toekovima i time izaziva usporavanje iIi zaustavljanje vazila. Sve komponente sistema za koeenje ne habajll se niti kvare istovremeno mada to ponekad mazda taka izgleda. Kretanjem delova kocionih cilindara dovodi se frikcioni SiSlern za kocenje treba redovno pregled:ni i servisirati. sto predstavlja dobar vremenski interval za skidanje i ispitivanje delova sistema za kocenje. i r SISTEM ZA KOCENJE I I I ® Kod hidmulicnih kocnjca pritiskom na pedalu kotnice (1) pomera sc klipnjaca (2) i klip (3) u g!avnorn ciljndru (4). svakih 12. Stoga je moguce prebaciti teenost (ulje za kocnice) iz gJavnog koCionog cilindra. mora se odmah zameniti. maze yam se dogaditi da iznenada stanete i otkrijete da Sll yam kaenioe neispravne. rna koliko bio mali i naizgled nevazan. • r. Povratne oprugc (10) odvajaju papute ad dODosa kada 51! QtpU5!i pedala kocnicc. Sistcm obuhvata: (1) pedaJu kocnice. Stagod uradili morate znati sta treba da ispitate.(5) prcdnjih kotnica i (6) zadnjih Sistcm takode ukljutujc: (7) rucnu kocnicu. (8) cclitno uze (»sajiu«) i (9) obrtnu polugu. Mazete da vozite na hiljade i hiljade kilometara a da nemate ni najmanje problema s kocnicama.: nl! klipove u kotionim cilindrima (6) koji pritiskuju parute (7) i obloge (8) 0 dabose (9). Mecllltim. .deo. Principi hidraulike na kojima sistem za kocenje radi su veoma jednostavni. Ukoliko vozite normalnom putnom brzinom vi ne ostecujete koCionu instal aciju pa moze da se desi da su yam kocnice gotovo istrosene a da vi to ne znate. 414 Jedini naCin da se sprece ovakve nezeljene situacije je redovan pregled kocnica. u koCione cilindre na tockovima. preko sistema cevovoda. Ovi ureclaji najbolje se mogu opisati . Hidr<lulicna kociona lcellost 51! potiskuje kroz koCiane cevovode (5) j ddujr.

U ovom slueaju nepovratni ventil se nalazi na izlazu iz glavnog cilindra u pravcu cevovoda za dobos kocnicu. pa je veoma vaino da u sistemu hidraulienih koenica nema tragova (mehurica) vazduha. a visoke temperature bez prokuvavanja. Vazduh iz sistema uklanja se procesom "ispustanja« koji predstavlja vazan dec postupka servisiranja koenica. Povrsina radnog (glavni cilindar) klipa prema povrsini satelitskog (kocioni cilindar) klipa odreduje povecanje sile koeenja kod hidra- . tecnosti se ne mogu sabijati ali mogu gasovi. kao vazduh na primer. Ovaj fluid je u stanju da podnese niske temperature bez zamrzavanja. Ovaj nadpritisak u instal aciji . Kod jednodelnog glavnog cilindra nepovratni venti I je unutrasnji dec glavnog cilindra i nalazi se u pravcu cevovoda za napajanje dobos koenice. U tom trenutku hidraulieni pritisak je podjednak na svim cilindrima. KoCioni fluid se proizvodi specijalno za hidraulicke sisteme automobila i nekad ga ne treba mesati iIi zagadivati rastvaraCima. Da bi se izbeglo prisustvo vaz415 SISTEM ZA KOCENJE duha u sistemu za kocenje na glavnom i koCionim cilindrima koriste se zvonaste gumene iIi neoprenske zaptivke. Isto tako rezervoar za kocioni fluid. Ovim se obezbeduje ravnomerna raspodela koeenja na tockove. on se zgusnjava ako se izlozi dejstvu vazduha pa ee unistiti svaku obojenu povrsinu iIi oblogu kocnice ako dode s njima u dodir. Medutim. Kod disk-koenica. Koeioni pritisak se ne moze preneti na bilo koji toeak pojedinacno sve dok koCione papuee na svim toekovima nisu u dodiru s odgovarajuCim koeionim dobosima. odriava nepovratni ventil na glavnom cilindru. tzv. Hidraulicni sistemi imaju mnoge prednosti u odnosu na Cisto mehanicke. eliminise se mehanicka veza izmedu pedale kocnice i toekova. koji predstavlja dec gIavnog cilindra. iIi zaostali pritisak. Kao sto smo napomenuli. Pored moguenosti za regulisanje siIe kocenja.kao cilindar s klipom na svakom kraju.se ne koristi nepovratni ventil posto ovaj sistem nema povratnih opruga. »tandem« glavni cilindar. sprecava prodor vazduha u kocnice. Sistemi sa dobos-kocnicarna su konstruisani tako da se u instalaciji uvek zadrzava natpritisak eak i kada koenice nicu aktivirane. a takode hidraulicni sistemi mogu se koristiti za pojacavanje sile kocenja. Stoga se na ovim sistemima sa disk-dobos koenicama koristi dvodelni cilindar. Kad vozac pritisne pedalu noine koenice glavni cilindar istiskuje fluid kroz vodove do svakog koCionog cilindra sto dovodi do izvlaeenja klipova koCionih cilindara i pritiskanja koCionih papuea i obloga 0 dobos koenice. Kod kombinovanih sistema sa disk i doboskoenicama potrebno je imati nepovratni ventil na koCionom vodu dobos koenica ali ne i na vodu disk koenica.

prednji tockovi trpe eak 75% teZine yozila pa se. sistem za kocenje vrsi kompenzaciju promene optereeenja osovina yoziia u slucaju naglog zaustavljanja. ce i do pada pritiska u njoj. Kod nekih prekidaea dolazi do paJjenja kontrolne lampice upozorenja samo kada je koenica pritisnuta (nofno) dok je kod drugih Iampica stalno upaljena. tj. Zagrevanje kocnica Svi koCioni sistemi frikcionog tipa u sustini predstavljaju toplolne sisteme.a koeenje razvijaju se visoki pritisci . ada se pri tome ne blokiraju zadnji toekovi. VeCina prekidaea predstavlja dec jednodelnog uredaja koji sadrzi merni i proporeionalni venti!. U ovom slueaju.. Uz normalni pritisak na pedalu za koeenje hidraulieni pritisak u sistemu krece se od 6-9 bara zavisno od prenosnog odnosa izmedu klipova glavnog i kocionih cilindara. Prilikom zaustavljanja vozila razvija se velika koliCina toplote na oblogama i dobosima kod sistema sa dobos-koenicama. On se sastoji od klipa unutar cilindra malog preenika. Zbog toga je veoma vazno da se vrsi redovan pregled sistema u cilju otkrivanja bilo kakvih tragova habanja. Svako prisustvo uija iii vode izmedu obloga i dobosa dovodi do poremecaja odgovarajuceg koeficijenta trenja. Ovo se postize neSto vetim preenikom prednjih klipova u odnosu na zadnje koCione cilindre toekova. Servo-uredaj omogucava manji pritisak nogom na pedalu za koeenje uz postizanje odgovarajuceg pritiska u sistemu za kocenje. U normalnom stanju klip se ne krece zbog toga sto je hidraulicni pritisak izjednacen u insta416 Iaciji.ulienog sistema. Hidraulicna instalacija kod vozila sa dvodelnim glavnim cilindrom ima i prekidac upozorenja kvara koenice (lampica) iIi prekidae diferencijalnog pritiska. stoga. Zaustavljanje vozila pri velikoj brzini onemogucuje . Hladenje sklopa dobos-koenice je tesko. a drugi za zadnji. na njih mora preneti veta koCiona sila. Ali ukoliko do de do kvara (ispustanja) u jednoj grani instalaeije doc. U sistemu . Pored toga sto se koristi za prenosenje potrebne sile za pritiskivanje koCionih papuca iIi obloga papuea 0 dobose iIi diskove. Dobrim vizuelnim pregledom koCionih komponenata moze se spreCiti moguenost da iznenadni skok pritiska dove de do njihovog lorna. a tu je vrlo vazna uloga materijala koeione obloge. Ova toplota mora se kontrolisano smanjiti. a normalni pritisak u drugoj gram dovesce do pokretanja klipa u cilindru i paljenja kontrolne lampice. mora da odrfava koefieijent trenja kroz Citav ciklus kocenja a da ne dovede do prekomernog habanja kocionog dobosa. On mora biti trajan a ipak treba da odgovara materijalu samog dobosa. Jedan kraj prekidaca povezan je za prednji dec hidrauliene instalacije.

Svojstva dobosa od gvozdenih odlivaka zavise od cirkulacije rashlad~ o g vazduha. maksimalnog dodira izmedu povrsine obloge i dobosa. kao i hladenja. disk-koeniee su skuplje. lake je relativno efikasna u sprecavanju da manje kolieine prasine iIi vode dospeju unutar sistema za kocenje. Disk-koenice imaju i visok stepen otpomosti na pad efikasnosti koeenja a zadrzavaju i veeu snagu zaustavljanja vozila nego dobos-koenice u vlaznom stanju.dejstvo rashladnog sistema koenica da efikasno odvodi razvijenu (oplotu. i j ! __ . Ovaj stetm uticaj prasine iIi vode na efikasnost sistema za kocenje prakticno je eliminisan sistemom disk-koenica sa stegom. KoCiane obloge takode pomaiu odvodenju dela toplote ali potreba za podloznim plocama otezava unutrasnje hladenje. odgovarajuee debljine. Pored toga sto drii sklop koCione papuce. dodatni pritisak izmedu papuea i dobosa postize se dejstvom samoaktiviranja koCione papute. Protok vazduha moze se poboljsati ubacivanjem vazduha u supljine izmedu tocka i dobosa. i I '1 Sistem disk-koeniee sastoji se od eelienog diska koji je povezan s toekom i stegom s ploCieama koja zahvata disk. Pored sile koja se prenosi na koCione papuee preko mehaniekog iii hidraulicnog poluznog prenosa. . Kada su kocnice pritisnute trenje izmedu obloge i dobosa nastoji da potisne papuce u smeru okretanja dobosa. Ovo se tesko postiie u prilieno ogranieenom prostoru u toekovima. Efikasnost sistema sa disk-koenicama zavisi od stanja frikeionih povrsina diska i stege. Ovaj slab pokret ubrzava prenos koeione sile. pa se zato koriste sarno na prednjim toekovima kod vetine automobila. glatkoee unutrasnjeg dela i obline dobosa. Medutim. Kod vecih vozila obieno se koristi jedan iii vise ovakvih rashladnih sistema. ako do toga ipak dode. Posto disk-koeniea distribuira proizvedenu toplotu po veeoj povrsini ona se brze hladi nego dobos-koenica. koeniee ostaju blokirane. Efikasnost sistema sa dobos-koenieama zavisi od odgovarajueeg materijala obloge. podlozna ploea je konstruisana tako da smanjuje mogucnost da voda iIi abrazivna neCistoca dospe u prostor izmedu koc. rebrastim dobosima i kombinacijom obloga od Iivenog gvoida sa aluminijumskim kucistima dobosa. -Stega se zatvara s abe strane ·diska sto dovodi do tisporavanja vozila.one papuce i dobosa.

Kod ovog sistema obe koCione papuee su samoaktivirajuee. Kada zaustavite vozilo i iskljueite motor. Proverite da Ii i dalje nastavlja da se kreee naniie. Ukoliko vozilo »Vllce« iIi se zanosi ns jednu iIi drugu stranu.ene • Mozda je nizak nivo kotione teenosti • Mozda je potrebno podesavanje koCionih papuea. koeniea kako bi se pokrenula poluga za po des aval. avo I automatsko podesavanje kocniea. . Kada se koeniea aktivira (pritisne) prva papuca prenosi pritisak na sekundarnu (drugu) papueu i poveeanom silom pritiska drugu papueu 0 doboS. avo se naziva >.d. voznjom na drumu. za pOdesavanje zaustavnog tocka na dobosu. kakve servisne us luge bi mogle da budu potrebne. Uprkos dugog hoda pedale koeniee. Oseeaj mekog zahvata koeione pedale znak je prisustva vazduha u instalaciji. 1zaberite suvu. poplocanulasfaltiranu deonieu uIiee iii puta. Pri brzini od 30 kilometara na cas naglo pritisnite koenieu. Mehanizam za automatsko podesavanje eliminise potrebu za stalnim podesavanjem koeniea. to je znak nekoliko moguCih problema: • Nepravilno podesavanje kocniea • Prisustvo masti iIi koCione tecnosti na obJogama • Labave podloine ploee • Zamenjen polozaj primarnih i sekllndamih koCionih papuea • Nepravilno montiranje koCionih papuea na . nje. koCioni eilindri i koeione papuee se ne kreeu predaleko da bi se ostvario dodir sa dobosem. Ova poluga se pokreee okretanjem navrtke I. Kod vetine modemih konstrukeija koeniea dodatna sila koeenja ostvaruje se povezivanjem dye koCione papuee u dobosu. bez saobraeaja ili drugih prepreka. iii ukoliko jedan tocak koei vise od ostalih kad se pritisne koeniea. medutim.Lokaeija obrtne tacke koeione papuee odreduje da Ii ee se papuea pomeriti prema dobosu da bi ostvarila dejstvo samoaktiviranja. C"" " ":W':' ""Ho k. Ukoliko papuea "hvata" 5 centimetara (iIi manje) od pacta: • Mozda su koeione obloge veoma istro.dvostruko servo-dejstvo«. UkoIiko je to slueaj to je mak da je prisutan neki problem u glavnomcilindru ili ispustanje u nekom delu hidraulicnog sistema. gde mozete bezbedno da izvedete naglo zaustavljanje vozila. avo zbog toga sto to omogucuje mehanicki i hidraulieni poluzni prenos. pritisnite koCionu pedalu sto je moguce jace drzeCi je cvrsto pritisnutu. Da bi se kompenziralo habanje obloga i dobosa sklop koeniee ukljueuje i automatsko podesavanje koCionih papuea. 'oomH Ispitivanje kocniea u voznji Pre poeetka ispitivanja koeniea na vasem vozilu pokusajte da utvrdite. Kod mehanizma za automatsko pOdesavanje koristi se dejstvo samoaktiviranja .

Neispravan lezaj maze da izazove nepotrebne poteskoee u traienju kvara na sklopu kocniee. Pored toga. Prilikom donosenja odluke 0 opravei sistema za koeenje morate predvideti i odgovarajuee vreme. mada se u stvari radi 0 neispravnom leZaju. sto dovodi do delimicnog kontakta frikeionih povrsina • NezaobJjenost dobosa kocnice. Ne zaboravite da proverite mehanizam ruene koeniee kod svakog pregleda sistema za kocenje._.--.dobos. ._-. Aktivirajte ruenu kocnieu. Buka od trenja u kocnicama koje nisu ukljucene maze da bude rezultat sJedeCih problema: • Nepravilno osnovno podeSavanje • Povratna opruga pokvarena iii slomljena • Slepljen koCioni cilindar iIi yodice koeione papuee. Pregled prednjih kocnica D etaljni pregled kocnica treba da obuhvati vizielni pregled frikeionih povrsina. Ne :lurite . Grebanje iii skripa kada je koeniea pritisnuta moze da bude znak: • Istrosenosti kocionih obloga • Neodgovarajuceg materij ala koCionih obloga • Prisustva ulja iIi masti na kocionim oblogama 417 ------. 2. • Neispravni leiajevi prednjih toekova mogu da prouzrokuju umanjenu efikasnost koeniea. Ovaj pregled je neophodan ne sarno radi utvrdivanja stanja radnih povrsina koeniee vee i radi otkrivanja svih neispravnih delova koji se mogu otkriti vizuelnim pregledom. Krajem ruCiee dizaliee iIi nasadnim kljutem odgovarajuce veliCine olabavite navrtke na oba prednja toeka za jedan okretaj (pribliino). Skinite poklopce (»radkapne«) sa prednjih toekova pomocu velikog odvijaca iii ostrog kraja ruene dizaliee. Kakvu god interveneiju da vrsite ona mora u svakom pogledu da bude kompletna. postupak ispitivanja prednjih dobos-koeniea se razlikuje od postupka ispitivanja zadnjih dobos-koeniea. Tokom ispitivanja koeniea u voinji proverite buku kada su koeniee iskljutene iii ukljueene. 3. Pregled prednjih dobos-kocnica Da bi se izvrsio pregled prednjih dobos-koeniea treba postupiti na sledeCi naCin: 1.jer eete u tom slueaju verovatno pogresiti. i svih komponenata u sklopu koeniea na toekovima.SISTEM ZA KOCENJE • Izvitoperenost podloinih ploea koenica.. Razlika izmedu prednjih i zadnjih dobos-koeniea je u tome sto prednje dobos-koeniee imaju daleko veCi broj delova. stanja obloga koeniea.

Pomoeu kljuca odvijte navrtku iIi navrtke 1 podmetat. Pazite da lei:aj ne padne na pod. Protresite sklop dobosa i glavcine kako biste olabavili spoljasnji leiaj.4. Klestima skinite rascepku. 11. Napomena: Sklop drzi jedna iIi dye navrtke. Koristite velika klesta. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila da biste ga ucvrstili. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvijte navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. 5. za podesavanje na Cistu krpu. podlosku i navrtku. 418 Ala! i materijal • OdvijaCi • Podmetati za tockove • Dizaliea i sigurnosna postolja • Klesta • Podesljivi kljuc • kocnice • Maska za lice iIi respirator • Cetka iIi usisivat • Merilo • Momentni kljue i nasadni kljue • Krpe • Raseepke 6. 9. rnedutim. unutrasnja navrtka je za podesavanje. 10. a nju osigurava rascepka. 7. Manji broj vozila. Napomena: Ukohko niste izvrsili pregled iii podmazivanje leiajeva u 1 ! . ostavljajuci ih u »radkapnama« radi cuvanja. VeCina ovih navrtki moze se skin uti okretanjem istih u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Stavite spoljasnji lezaj. Prihvatite zastitnu kapu klestima i odvojite je pomocu odvijaca. 8. Ukoliko ima dye navrtke spoljasnja iii kontranavrtka je krunasta a osigurava je raseepka. Skinite sklop toeka i pneumatika. I [Li __ CD ® I I 1 . . 12. Pomocu dizaliee podignite prednji dec vozila dok se toekovi ne odvoje od zemlje.u kombinaeiji s odvijacem. Podmetnite saku da biste ga prihvatlh. U slucaju sarno jedne navrtke radi se 0 navrtki za podesavaoje. Skinite zastitnu kapu od prasine iIi masti. ima leve navoje na navrtkama. Postavite podmetaee iza zadnjih tockova. Ukoliko navrtkalnavrtke ne mogu da se odviju okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu pokusajte s odvrtanjem u smeru kazaljke na satu. Najpre odvrnite navrtke s tockova.

Pri. Proverite da Ii je povrdugaeki. Odlozite sklop dobosa i gIavCine i pripremite 19. Vodite 15. (3) poklopac iii obloga unutrasnjeg ieiaja. Proverite obloge papu ea kocnice. Upozorenje: Kod habanja obloge fiksirane zakovicam a proverite da Ii bilo I koCionih obloga dolazi do stvaranja prasine koja koja glava zakovice ne strei iznad povrsine H% :'"0"" mof' : .CD Sklap prednjeg (1) znplivni prsten iii osigur<lc. (5) Olvor gbvCine. ostatak prasine sa sk lopa koenice i unutrasnjosti UkoIiko se pojavi otpor pri skidanju sklopa dobosa pomocu eetke iIi u sisivaca. moglo bi da dovede do proklizavanja koenica iii 18. i (11) poklopac za zastitu ad prasine iii masli. Frikcione ploCice (5) su sarno u delimitnom dodiru s ukupnom povrsinom diska (6) oSlavljajuCi veti deo povrsine za hladcnjc. S maskom za lice iIi respiratorom uklonite raeuna da unutrasnji Idaj ne kIizne na vreteno.16. Navrtkc (12) dde lOeak (13) golim vijcima (14). (4) dobos. (10) rascepka.obraditi u masinskoj radio nici. iii jos gore. (2) unulrasnj i ldaj. lzvrsite vizuelni pregl ed unutrasnjosti dobosa nica stavite "kasiku« za kocnice. (8) podloska. .0'''0 '" ob'o" "pll'"' "' SISTEM ZA KOCENJE Kod disk-kocnica frikcione piotice (I) u stezi (2) pritisbju disk (3) da bi zaustavjie okretanie locka aka g!avCine osovine (4). Ne Ijak "Podmazivanje IeZajeva toekova« u poglavlju rreba oduvavati ovu praiin u. Ukoliko su se za malo Ciscenje. Sklap jt testO lzraden iz dva dela. roku koji se preporucuje u prirueniku.iu i hladenje. lzbegavajre udisanje »Qdrzavanje automobila«. sigurne i neostecene (slomljene).. Upoiore.nje prisutno proveru koen ica treba da izvrsi profesustvo prljav§tine iIi masti na ovim povrsinama sionalni mehanicar. tanki odvijacda bi se samopodesiva sina gIatka. nje: Dok je sklop dobosa i glavCine odvojen ne 17.kotu. Kod vozila sa u cilju otkrivanja ogre botina i vidljivih naprslina samopodesivim kocnicama bice potreban na frikcionim povrsinama. Ukoliko je curedodir s povriinom doboia iii obloge koenice. vidite ode. ave prasine! 13. ostavl jajuci izmcdu njih prazan prOSlar za vcntiiaci. (7) spoijaSnji iebj. Ukoliko je povrs ina ostecena treba je poluga odvojila od zaustavnog tocka. (6) poklopac iii spoljasnjeg lezaja. mozda je potrebno iza tocka za podesavanje koc. 14.:md" "_:'0" ". (9) kontranJ\'rtka iii navrtka prstena. lspitajte koCioni cilindar na sklopu kocnice u sme se dozvoliti da mast iii prljavstina dodu u cilju otkrivanja trag ova curenja. u pluea ukoliko ne pacire. Svucite sklop dobosa i glavcine. Prove rite sve opr uge u sklopu koenice da Ii su smanjenja dejstva koeenja.

Proverite = '"' r I . Ukoliko postoji navrtka za osiguranje (kontTanavrtka) vratite je na svoje mesto i centrirajte tako da se otvor za rascepku poklopi s otvorom na vratilu. 22. Savijte krajeve rascepke oko navrtke pomocu klesta taka da Tascepka ne ispadne. Napomena: neka vozila su opremljena opruznim amortizerom u zastitnoj kapi. Po novo montirajte zastitnu kapu i sklop toeka obrnutim redosledom od onog u tackama 7-9. Montirajte novu rascepku kroz otvor navrtke za podeSavanje iii kontranavrtke i vretena. a pritom okreCite toeak rukom. . Napomena: Treba uvek da se pridrzavate uputstva proizvodaea. pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 23 Nm. ! i . Ovde je potrebno izvrsiti podeSavanje lciaja toeka. 23. 21. . I ! 0. Ukoliko je preenik 45 mm iii vise. Zamenite podlosku i navrtku za podeSavanje. a pri torn okreCice toeak rukom. 420 B. . Ovo je obuhvaceno odeljkom "Podesavanje dobos-koenica« u ovom poglavlju. Posta ste izvrsili pritezanje navrtke za podesavanje na odredeni moment okrenite navrtku za 11 6 do 1/4 obrtaja kako biste osigurali odgovaTajuce centriranje rascepke kroz otvor u vretenu i navrtki. Merilom izmerite velieinu otvora glavCine za spoljasnji leiaj.aj toeka.5 mm.da su tanje od 1. Zamenite lez. Ukoliko je preenik manji od 45 mm pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 10 Nm. Napomena: Ukoliko je mehanizam za podesavanje dobosa menjan u toku zamene dobosa. moida ce biti potrebno pravilno podesavanje koenice. 24. Zamenite dobos. mozda cete morati da malo pomerite dobos da bi leiaj dobro nalegao. 20. Ukoliko je potrebna zamena obloge vidi odeljak "Zamena obloga dobos-koenica« u ovom poglavlju. moida cete morati da ga pomerate unapred okrecuCi ga prilikom montaze. 25. Ukoliko ne raspolaiete odgovarajucim uputstvom postupite na sledeCi naein: A.

Krajem rutiee dizaliee iIi nasadnim kljueem odgovarajuce veliCine odvite navrtke na oba prednja tocka.I . 7. " "i I. Pregled prednjih disk-kocnica Postupite po sledecem redosledu: 1. . Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila da biste ga uevrstili. za oko jedan okretaj. Pomocu dizaliee podignite prednji dec vozila dok se tockovi ne odvoje od tla. . I Ii I II :1 i . Vetina ovih . 2. Kod servisiranja dobos-kocniea na drugom prednjem tocku sledite po stupak iz taeaka 7 do 25. ostavljajuCi ih u »radkapnama« radi cuvanja.:. J da krajevi raseepke ne dolaze u dodir sa ovim amortizerom. " .if 'l 'iii m. 27. Postavite podrnetace iza zadnjih toekova. 26. Skinite poklopee sa prednjih toekova pornocu velikog odvijaca iIi ostrog kraja ruene dizaliee. Najpre odvrnite navrtke sa toekova.. 3. Aktivirajte rucnu kocnieu. 4. 6. Posle pregleda koeniea spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operaeija iz tacaka 1 do 6. S.

Skinite sklop tocka i pneumatika. (7) otvor glavcine. U tom slucaju. (5) prsten lefaja. 421 J ------------SISTEM ZA KOCENJE Pregled zadnjih dobos-kocnica Alai i malerijal • Veliki odvijae • PodmetaCi za toekove • Dizalica i sigurnosna postolja • tylaska za lice iii respirator • Cetka iIi usisi vae Z adnje dobos-koenice je nesto lakse pregledati nego prednje posto ima manje komponenata za demontiranje.5 mm. ®®® Tipicni sklap prednjeg diska: (1) nosac siege. konsultovati kvalifikovanog mehanicara. (ll) rascepka. Ukoliko su povrsine pohabane. 8. 13. Napomena: Na nekim diskovima ima masinski obradenih zljebova s prednje iii frikeione povrsine. (8) spoljasnji letaj. plocice ne bi trebalo da budu tanje od 1. mazda stega koeniea zahteva ponovno centriranje. 14.5 mm.navrtki moze se skinuti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. PloCiee ne bi trebalo da budu tanje ad 1. s prednje strane. On sadrzi kako hidrauliene tako i meha- . I u ovom slueaju. 10. Napomena: Ukoliko je prisutna znatna razlika u naeinu habanja izrnedu prednje i zadnje strane ploeica. Proverite ploCiee disk koeniea s abe strane diska. Ponovite redosled operacija iz laeaka 7 do 12 kod tocka no vozacevoj strani vozila. Spustite kola na tlo obrnutim redosledom operaeija iz taeaka 2 do 6. (3) zaptiv ni prsten ili osigurac. (6) disk iii retor. Sklop zadnje dobos-koeniee ima dvostruku namenu. 11. Ukoliko na SISTEM ZA KOCENJE vaSlm kolima postoje navrtke s levim navojem odvite navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. (2) vretena. Okrenite prednji toeak u leva i proverite plociee disk koeniea sa abe strane disk a. navrtke mozda treba obeleZiti slovorn "L". konsultovati kvalifikovanog mehanieara. medutim. 9. i (12) stitnik od pruSine iii masti. (4) unutrasnji lezaj. Manji broj vozila. CU svakom slueaju proveriti da li je povrsina glatka). (10) navrtka vretena iii kontranavrtka. mazda ima leve navoje na navrtkama. (9) podloska. Pregledajte povrsinu diska -s abe strane da nema tragova zaseka iii vidljivih naprslina. sa zadnje strane. 12. Vratite sklop toeaka na svoje mesto obrnutim redosledom operaeija iz taeaka 1 do 8.

koji se jedino moze utvrditi skidanjem dobosa i proverom kotionog eilindra na tocku. 4. 6. Ispitajte koCioni eilindar na sklopu kocnice da nema tragova curenja. Pregled zadnjih dobosa treba da obuhvati detaljni vizuelni pregled svih veznih komponenata. moida ima leve navoje na navrtkama. Mehanicke komponente vezane su za rucnu kocnrcu. 11. medutim. 3. Oslobodite dobos od golih vijaka laganim okretanjem tocka unapred. Postavite podmetace ispred prednjih tockova kako biste spreCili pomeranje kola. 7. Aktivirajte ruenu kocnieu. uklonite ostatke prasine na sklopu kocniee i unutrasnjosti dobosa pomocu cetke iii usisivaeem Upozorenje: lzbegnite da udisete ovu prasinu! Gna sadri! azbest. 8. Da bi se izvrsio pregled zadnjih dobos-koeniea postupite na sledeCi naCin: 1. 5. Pomocu kraja rutiee dizaliee iii nasadnim kljucern odgovarajuce velicine odvite navrtke na oba zadnja tocka. Ukoliko su obloge lepljene De bi trebalo da su tanje od 1. Napomena: Mozda na jednom od golih vijaka postoji opruina celiena stega. Pregledajte unutrasnjost frikcione povrsine dobosa da nema tragova zaseka i vidljivih naprslina. 12.5 mm. Hidraulicne komponente imaju vatnu funkeiju u radu sistema za kocenje. Najpre odvijte navrtke s tocka na strani suvozaca. 2. J os jedan vatan pregled je pregled prisustva eurenja koeione teenosti. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila kako biste ga ucvrstili. Kad skinete dobos treba da izvdite pregled i povrsina dobosa i papuca. 422 9. Oslobodite stegu pomucll odvijaca a zatim skinite dobos. Ukoliko je povrsina istrosenaJpohabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. VeCina navrtki moze se odviti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. za oko jedan obrtaj. Pomocu dizalice podignite zadnji kraj vozila sve dok se tockovi ne podignu ad tla. Manji broj vozila.nieke komponente. 14. 10. PomOCll velikog odvijaca skinite »radkapne« sa zadnjih tockova. Ukoliko ih ima kocnice treba da pregleda profesionalni mehanicar. Skinite sklop toeka i pneumatika. Ukoliko su obloge fiksirane zakovicama. Ukoliko je potrebna zamena obloga papuca videti odeljak "Zamena obloga dobos- . Ispitajte sve opruge u sklopu dobosa da biste proverili da Ii su na svom mestu i da nisu ostecene (slomljene) . 'S mask om za lice iIi respiratorom. 13. Ispitajte obloge koCionih papuca. Proverite da Ii je povrsina glatka. proverite da glave zakoviea ne strce iznad povrsine obloge. ostavljajuCi navrtke u »radkapnama« radi cuvanja.

Vratiti sklop tocka i pneumatika na svoje mesto. nostavnost ovog posla! Ne radi se sarno jednostavnom rastavljanju disk-koenice.kocnica« U ovom poglavlju. koristi pipetu. SkidaI II . ukoliko se klip ne zaglavljuje u stegama (koenica »vuee« iii se brzo habaju ploeiee na jednoj strani vozila) i niste preW veliki broj kilome tara (80.rezervoar:l . mozda je potrebno dn se sarno odviju sa nosnca stege.I bi se odstranila iz cilindri! . Zamena plocica disk-kocnica K od veCine vozila zamena plocica disk-koeniea predstavlja prilicno lak posao za mehanicareamatere. Drugc: vrsle drze se pom-ocu . Spustite kola na tlo. montaii novih ploeiea i ponovnom sastavljanju.. Vratiti dobos na svoje mesto. 15. verovatno cete oceniti da je to lakse nego zamena obloga dobos-kocniea. ukoliko SISTEM ZA KOCENJE Da bi 5C skinulc vodece o50vinice (yodice) stege.ukoliko nema tragova eurenja na stegi. ~ i 9j1 t I J I I I ! I D. 17. Ponoviti redosled operaeija iz tacaka 7 do 16 u slucaju tocka na strani vozaea. 18. ukoliko su stitnici od prasine na obe stege u dobrom stanju i bez tragova naprslina iii zaseka. obrnutim redosledom operaeija iz tacaka 7 i 8. Mada nije apsolutno neophodno rastaviti iii zameniti stege koeniea kod novog postavljanja ploeica. mnogi profesionalni mehanicari ukljucuju generalnu popravku stege kocniee kao dec svake interveneije na kocnicama. obrtnutim redosledom operaeija iz taeaka 2 do 6.000 km). 16. Ustvari. komad gumenog creVi! iii lz n!zervoara treb<l izvuCi oko polovinu 5ildr:bjil tecnosti cia hi se obezbedio pros tor za koCionu tecnost koju ce se vratiti u rezervoar prilikom skidanja stege kotnice. moida cete morati da ga malo okrenete unapred prilikom montale kako bi nalegao iznad golih zavnanja. Drugim reCima. I I I Sarno ne dozvolite da vas zavara prividna jed. njem nekoliko zavrtanja iIi osovinica moze se pqdiCi stega kocnice i montirati nove ploCice.. Verovatno moiete da prodete i bez ove operaeije .

a presko.opruznih plOtiCil ili osiguravajuCih klino\'a ili opruinih obu.ldenjem o50vinica oJabavijuje sc: slega lako da 5C male skinuti. Ovde glavni problem lezi u koroziji.:mjem stege koCioni cevovod se os!obada cck\ca i probojca oslobodite se stega. L-____________________ ____ otvor za klip u stegi nije jako zagreban iIi korodirao. Amaterska popravka ce verovatno dati zadovoljavajuce rezultate. ukoliko je prisutno jako curenje tecnosti za kocnice iii se klip vadi. sto ukazuje na koroziju pa stegu treba zameniti.tego. pmboj" . To dovodi do neravnomernog pritiska frikcionih plotica na disk usled cega dolazi do neravnomernog habanja plotica. a stege' nisu pretrpele bilo kakvo drugo ostecenje (kao sto su naprsline iii jaka korozija). Cekic se moze koristili i za n epotrebnog naprezanJ'a (deformacije). onda je to znak da stega ne »pUva« kako treba. Vd.k'oo<' klio 00.pleti za popravku koji sadrie de love za zamenu: 1 "" '''. II Kad se stega skine S [Josaea stege izvucile je iz vozHa obesenu 0 Skid<lnjem kiina i opruge kuckanjem po njima s jedne stranC pomocu ' zi canu kuku. Cclju.ti sc mogu s p u ~ l i t i i na skidanje osovinica stege. onda nema razloga da ne od strane mehanieara-amat era. . onda yam ostaje jedino da zamenite stege kocnice novim iii fabricki popravljenim delom. komandni krak iii nosae. Ali ukoliko je otvor za klip u losem stanju. Ukoliko su delovi korodirali to ce sprecavati stegu da »pIiva« tj. SISTEM ZA KOCENJE II I I Pomoko 'ck"" . Postopje kommontirate sarno novi komplet ploeiea. V."'" '''go koj' fib" . Stoga. Delove koji drze stegutakode treba pazljivo pregledati.imica ili para cclicnih osovinica uskocnidma nil krajc:vimCl. a unutrasnja istrosena do metalne podloge (iii obratno).:ekic i meki izbijac • Zieana "etka • Klesta • Odvijac • Moment-kljue i nasadni kljuc • Ulje za podmazivanje ili silikonski sprej • PloCice disk-koeniea • Montaini alat za stegu koeniee izgleda da su stege u dobrom stanju i ne izazivaju A sada nekoliko reCi u slucaju rekonstrukcije bilo kakve probleme. ukoliko demontirate disk-kocnicu i utvrdite da je spoljasnja ploCica malo istrosena.. da se sarna centrira iznad diska. Ala! i ma!erijal • Podmetaei za toekove • Dizaliea i sigurnostna postolja • Kljue za navrtke • 15 l jueevi • <.

j I : i I i j " . Medutim. Na kraju. Ovaj postupak obuhvacen je u pocetku ove knjige pod poglavljem "Odrzavanje vozila«. naprslim iIi sjajnim mestima iii jakim ogrebotinama.<. ona ce morati ponovo da se obradi iii zameni. pregledom (i po potrebi ponovnam obradom povrsine) diska. a da pritom nema rizika od lorna. ovaj problem. izvitopereni iIi usijano glatki oni se ne moraju podvrgavati 'obradi povrsine. Osim ako lezaj nije ostecen i mora se zameniti oni obicno ne zahtevaju nikakva odrzavanje.424 los jedna stvar koja se cesto previda je stanje diskova. ukoliko povrsina diska liti na gramofonsku plocu sa moogo zlebova. Medutim. treba naliti noyu kolicinu kociane tecnosti i ispustiti vazduh iz instalaeije. Kod vozila s pogonom na zadnje toekove lezajeve prednjih toekova treba »podesiti« kod svake interveneije na kocnieama bilo da su one disk iIi dobos. Ukoliko diskovi nisu jako zagrebani. ali cesce nece i disk ce morati da se zameni. Ponekad ce masinska obrada povrsine diska resiti . zaseceni. to je znak izvitoperenosti koja je cesto rezultat upravo ove vrste kvara. zatim montiranjem novih ploCica i ponovnim montiranjem eitavog sklapa. Ovo ne mozete uraditi sami vee u nekoj masinskoj radionici. Poslednja stvar koja se cesto zanemaruje je stanje 1ezajeva prednjih tockova. U radionici ce se iZVfsiti provera diska da bi se utvrdilo da Ii se njegova povrsina moze bezbedno obraditi. medutim. Prove rite u vasem prirueniku da Ii lezajevi pred· njih toekava na vasim kolima zahlevaju peri· odicno »podesavanje. sva vozila s poganom na prednje toekove ne spadaju u ovu kategariju. osnavni postupak zamene ploCiea disk·koeniea poCinje skidanjem i pregledom stege kacniee i delova. Korozija i habanje mogu da ostete disk i bukvalno ga dovedu do rasturanja. ovaj pastu· pak nije neophodan pasto su lezajeyi tackava fabricki zaptiveni. Tvrda mesta u metalu mogu da dovedu do vitoprenja i posle obrade povrsine. Postupak zamene ploCica disk·kocnica Mada veCina disk·kocniea u sustini ima istu funk· . lednostavno nije ostalo vise metala koji bi pravilno apsorbovao i rasipao toplotu. Kada se disk pohaba preko odredene granice on se mora menjati. Kod vecine vozila s prednjim poganom. Kada se kobona pedala klati iii trese prilikom pritiskanja. a da se ne prede minimalna debljina. Da ukratko rezimirama.

Mantab novih plooca disk-kotnica se obicno moze ostvariti ake se ubace kroz donji otvor na stegi kocniee. Objasnicemo' osnovni postupak ali iSIO tako preporueujemo da koristite i odgavarajuCi priruenik. Skinite prednje toekave i odvojite frikeione plociee od diska pomotu velikog odvijaca. Takode obratite painju na to da su i spoljasnje ploCice stega obicno razliCite. pronadite glavni kationi eilindar i arvarite rezer· voar za koCionu teenost. (10) klip. Dok su prednji tockoyi jos na zemlji. @ Sklop sIege disk-kocnicc. (9) u!jni zaptivni prslcn. 3. Pomotu gumenog ereva. iii na neki drugi nabn izvueite oko polavinu sadr· hja kocione teenosti iz glavnog kaeionog eilindra i rezervoara. (1) osiguravajuCi vijak. Kad se stega oslobodi ne dozvolite da visi 0 kotioni vod.eiju. (8) obujmice. Neke stege su fiksirane u mestu. Kod drugih se vijak koristi za drianje opruzne plocice iii klina za bokiranje koji sa svoje strane dCli stegu kocoice na svom mestu. Proverite cia i. (7) podmetaci. Ponekad su obe1ezene. / / (-1/ \ . njeni sastavni delovi. Zavisno od vrste disk· SISTEM ZA KOCENJE Obratite painju na specijalne obujrnice za osiguranje iii prigusr. i (14) papuca. Treba je osigurati komadom zice i . Podignite prednje toekave i oslonite vozilo na sigurnosna postolja. 5. Kad zamene plobea disk·kaeniea treba postu· piti na sledeCi natin: 1. Kod stege s opruinim ploticama iii osiguraCima bice potreban tekic iii proda bi se plotice odvojile i oslobodila stega. Podignite poklopae motora ("haubu«). 425 SISTEM ZA KOCENJE o \ (2) . Cekic moze da bude koristan i kod skidanja osovinica stege. (13) unutrasnja papucu. Skinite stegu kocniee. (6) montazna konzolanosaC.J . Isto taka mogu se koristiti opruzni osiguraCi iIi par celicnih osovinica sa uskocnicima (Seger-prstenovirna) na krajevima. konstrukeija stege kae· niee i pastupak zamene ploCiea mogu da variraju zavisna od tipa vozila. 4.e opruge i njihov poloiaj u toku demOnlaie taka da ih moiNe pravilno panavno montirati. skinite "radkapne« i olabavite navrtke. (2) caure_ (3) rukavac. (11) kapil. (5) odusni vijak. 2. (4) kuCiste stege. (t2) osiguravajuca opruga paptite. 6. -kotnica na vasem vozilu moie se primeniti jedan od nekoliko metoda. __ -. Razlog za ovo je taj sto' se koCiona teenost vraca u rezervoar prilikom skidanja stege kocniee.i su ploticc obelezene sa »unutraSnja« iii »spoljasnja« i vodite racuna da sve obujmice iii opruge budu pravilno centrirane.

Kod vozila s pogonom na prednje tockove prilikom ispitivanja. I ovde. karisted mast za podmazivanje. Neravnomemo habanje je znak da stege nisu dobro centrirane u odnosu na disk. 8. . prove rite stanje leiajeva tockova okretanjem diska rukom. Izvrsite pregled svega. U tom slucaju preporucuje se rekonstrukcija srega kao preventivna mera odriavanja. Proverite stegu kocnice kad sre je odvojili od ploCica da nema tragova curenja. Ukoliko su Iezajevi tockova neravni iIi imaju prekomerni zazar mazda ce rnorati da se servisiraju. Proverite stitnik klipa (od prasine) da nema tragove naprslina iii habanja (ostecenja). Stega koja euri brzo ee uni. Izbocine Ce normalno izgledati sjajne. Preko 0. . ukoliko povrsine nisu relativno glarke i raYne. pa treba proveriti sasravne delove u cilju otkrivanja korozije iii ostecenja. polozaj menjaca mora da bude u neutralnom polozaju. treba ih I I 'I = 'iJ. Ploeiee disk-kocniea su ponekad obelezene oznakom »unutrasnja« i »spoljasnja«. Ukoliko su osoviniee korodirale zarnenite ih navim. SledeCi korak je provera stanja diska.pricvrstiti za nosecu konstrukciju vozila. Ukoliko je potrebno servisiranje stege iIi lezajeva tockova prove rite da Ii su potrebne popravke obavljene pre montaze novih plociea. Pre ponovne montaze stege. Za postavijanje osoviniea iIi pioCiea na svoje mesto mozda ee biti potreban cekie. staklaste odnosno bezbojne. 7. Pomocu merila (lenjira) prislonjenog uz disk mozete proveriti izvitoperenost. Ne Cistite zicanom cetkom montazne osoviniee stega (ukoIiko takve postoje na vasem vozilu) jer eete time skinuti galvanizovani sloj koji stiti povrsinu i ubrzati korodiranje. Posto ste rastavili kocnice sada mozete vrsiti sve potrebne popravke. Malo podmazati mesta gde stege klize napred-nazad da bi se eentrirale iznad diska. Ukoliko izgleda da su stege ispravne i da nema znakova proklizavanja kocnice. UkoIiko svi delovi zadovol)c pregled treba nastaviti s radom i montirati nove ploCiee u stegu. ploCice-drzace iii opruzne osigurace pre nego 5tO ih upotrebite za pricvrsCivanje stega na svoje mesto. 10. potev od stanja unu426 trasnjih i spoljasnjih plotica kotnice. onda ne moraju da se zamenjuju . 9. Malo podmazite montazne osoviniee.osim ako vozilo nije mnogo staro. ocistite mesta montaze zicanom cetkom kako bi se uklonila korozija. ponovno povrsinski obraditi.1 mm odstupanja u hrapavosti povrsine dovesce do trosenja pedale kocnice. Konacno.titi nove ploCice kao i izvitoperen disk. .

Skinite jednu stegu iz leii. 13. Odvrnite vijak za ispustanje vazduha sa zadnje strane svake stege da biste ispustili vazduh iz instalaeije. Za ovo treba otvoriti vijak za ispustanje yazduha na zadnjem tocku. 14. Spustiti kola na zemlju i pritegnite navrtke. Stoga yam jos preostaje da koristite hidrauIicki pritisak u koCionom sistemu za isteriyanje klipoya ili potpuno skidanje stege kocniee s vozila kao i da upotrebite ureaaj sa komprimiranim vazduhom da biste ·izbaeili klip iz otvora.ta ostavijajuCi je povezanu za hidraulicni cevovod. 4. niti se ovakav alat moze uvek iznajmiti. Skinite obe frikcione pioCiee sa stege. a zatim pritiskajte pedalu kocniee i dadajte svetu koCionu tecnost u glavni eilindar. Vratite prednje tockove na svoje mesto. Zatim istu operaeiju ponoviti na prednjim tockovima. 3. Jednu stegu potpuno sklapite i montirajte na svoje mesto pre nego sto demontirate drugu. prema preporucenim vrednostima proizvodaca. dok ne ispustite vazduh iz Citave instalaeije. Osnovni problem leii u vaaenjn klipova iz otvora. Za ovu svrhu postoji speeijaini alat za vadenje ali je malo mehanieara-amatera koji bi zeleli da kupe ovaj alat za sarno jedan posao. 2. 12. Kod vozila s pogo nom na prednje tockove 1. Stega se moze demontirati dok se nalazi na vozilu i jos uvek je povezana s hidraulicnim vodom. Postupak demontaze bez skidanja sklapa stege kocnice s vozila je sledeCi: Kod vozila s pogonom na zadnje tockove 1. PosIe remontovanja stege i ponovne montaze ponoviti isti postupak za drugu stegu (na drugorn tocku). Po stupak ispustanja vazduha iz kocniea treba zapaceti od najdaljeg pa prema najblizem tocku U odnosu na glavni koCioni cilindar. Servisirajte sarno jednu po jednu stegu koenice. Pritegnite odredenim momentom sve vezne elemente iIi vijke. Pritisnite pedalu koonice kako biste istisnuii klip iz otvara. Remontovanje stege kocnica Za demontazu stege kocniea mozete koristiti jedan od nekoliko postupaka. iii se moze skinuti sa vozila i raskiopiti na radnom stolu. . a zatim obavile probnu voznju.11. Kada se na vijku za ispustanje pojavi Cista kociona tecnost zatvorite vijak i predite na drugi zadnji tocak. Za ravnomerno pritezanje preporucuje se upo:L SISTEM ZA KOCENJE treba moment-kljuca (za pritezanje navrtki koristiti redosled "u zyezdu«). 5. Pritisnite pedalu kocniee nekoliko puta kako bi se uklonio zazor disk-kocniea s novim pioCicama. Posto je hidraulicna instalaeija postavljena dijagonalno remontovanje stega mozete da obavite istovremeno. jedan za drugim. 15. .

2. Izvucite abe stege iz lezista. 3. Skinite unutrasnje i spolj asnje frikeione plocice. 4. Pritisnite pedalu kocniee da biste istisnuli oba klipa iz otvara. avo ne vazi 2a vozila s pogonom na zadnje toekove posta je hidraulicna instalacija postavljena od prednjeg ka zadnjem delu vozila. Cim jedan od klipova iskoci gubi se pritisak u instalaeiji taka da drugi ostaje u svome otvoru. 427 _____________________________________________ Komprimovani vazduh produvan kroz Olvor vijb moie se koristiti za istiskivanje klipa iz stege. Krpom prebacenom preko stege spretava se prskanje prljavstine iii otpadaka u lice. Rutnom mazalicom (alatorn) ili pomotu hidr<lulicne instalacije na vozilu takode se moie iSlisnuti klip. Tehnika demontaze na radnom stolu sastoji se u sledecem: 1. Skinite obe stege kocnica s vozila, skidajuCi koCione cevovode, a zatim ih zapusite kako bi se spretio prodor prasine u instalaciju. 2. Skinite unutrasnje i spoljasnje frikcione plocice sa stega. 3. Otvorite vijak za ispustanje vazduha iz instalacije sa zadnje strane stege i povezite ispust za vazduh sa mazalicom. Ispumpavanjem masti u stegu povecava se pritisak sto ce dovesti do istiskivanja klipa iz otvora. 4. Alternativna metoda predstavlja koriscenje komprimiranog vazduha za izbacivanje klipa. Upozorenje: Klip moie velikom brzinom da izleti iz olvora pa ga treba usmeriti na dole, prema radnom stolu s krpom preko stege da bi se sprei'ilo 428 I j! ' o --0 Pre montaie klipa u stegu kocnicc. proverit:: da Ii je uljni zaptivni prstcn (1) na 5vom mestu u zidu cilindra i da Ii je zastitna kapa (2) postay]jena oko klipa (3). Klip treba malo podmazati kocionom IccnoScu. da prljavstina iii otpaci ne prsnu u lice. Prsti lakode Ireba da yam budu CiSIi. Kad se klip izvadi iz stege, primenom bilo koje ad gore navedenih tehn[ka, mozete pregledati stanje oba kiipa i otvora. Celicni klipovi su veoma skloni koroziji. Mada plasticni klipovi nemaju ovaj nedostatak oni mogu da se slome. Otvor takode treba da bude gladak, okrugao i bez ogrebotina, udubljenja, tragova korozije, velikih prskotina iIi drugih ostecenja. Ukoliko su stege naprsle iii veoma istrosene morace da se zamene. Stege koje su u dobrom stanju mogu se remontovati ·postavljanjem novog uljnog zaptivnog prstena na klip, malim podmazivanjem klipa koCionom tecnoscu, uvlacenjem klipa u njegov otvor i montiranjem novog stitnika od prasine. !

I I i i , 1 I I Fh. I. I I Ii J -Zamena obloga dobos-kocnica Alat i materijal • Veliki odvijae • PodmetaCi za toekove • Ruena dizalica i sigurnosna postolja •. Klesta • Podesljivi kljue • »Kasika« za kocnicu iii dugacak tanak odvijae • Maska za lice iii respirator • Cetka iii usisivac • Stezae koCionog cilindra • Montazno-demontazni alat za oprugu papuee koenice • Merilo • Moment-kljue i nasadni kljue • Krpe • Olovka i papir • Sredstvo za podmazivanje • KoCiane papuce i abloge • Rascepke O a bi koCioni sistem na vozilima efikasno funkcionisao - zaustavljao toekove u kretanju papuee i obloge koenica moraju da ustvaruju kontakt s dobosima koenice. Frikcione povrsine su obe koCione papuee u sklopu sa dobosom koenice. Kada se ove povrsine pohabaju smanjuje se efikasnost koenica. Da bi se utvrdilo stanje ovih koenica potrebno je vrsiti periodiene preglede. Za detaljni pregled dobos-koenica videti odeljke "Pregled prednjih koenica« i "Pregled zadnjih dobos-koenica« u ovom poglavlju. Kada papuee i dobos doclu u dodir prilkom procesa zaustavljanja iii koeenja dolazi do razvijanja toplote na frikcionim povrsinama papuee i dobosa. Ova toplota mora da se odvodi. Ukoliko se to ne izvrsi dobosi ee se izvitoperiti a dejstvo koeenja ce se smanjiti, sto moze da bude opasno. Kada se dobosi istrose (pohabaju) treba ih ponovo povrsinski obraditi u masinskoj radionici. Ponovnom masinskom obradom obezbeduje se pravilan kontakt povrsine dobosa i obloge papuea. Ukoliko je pohabanost dobosa suvise

velika dobos se mora zameniti. I papuee se takode habaju i eventualno ih treba zameniti. SISTEM ZA KOCENJE ® Komponente zadnje dobos-kocnice. (1) KoCioni cilinJar (2) klipnjuta. (3) povratne opruge, (4) koCiona pnpuca. (5) kociona obloga, (6) opruga za drlanje i osigurac. (7) poiugn za aktiviranjc ruen!! kocnicc, (8) n3vrtb za podes<Jvanje zaustiJ.vnog toeka, (9) osiguravajuca opruga za podes,\v<lnje, i (10) glavcina, Postupei zamene obloga prednjih i zadnjih dobos-kocniea se razlikuju pa cemo ih razmotriti odvojeno. Ponovno oblaganje prednjih dobos-koenica Za zamenu obloga prednjih dobos-koeniea po stupiti prema sledecem postupku: 1. Aktivirajte ruenu koenieu. 2. Skinite poklopce (»radkapne«) s prednjih toekova pomocu velikog odvijaea iii zaostrenog kraja TuCice Tucne dizalice. 3. Pomocu nasadnog (»gedore«) kljuea odgovarajuee veliCine odviti navrtke na oba prednja toeka za oko jedan obrtaj. 4. Postavite podmetaee za blokiranje tockova iza zadnjih toekova kako bi se spreeilo pomeranje vozila. 5. Pomocu ruene dizalice podiCi prednji deo vozila dok se toekovi ne odvoje od tia. 429 SISTEM ZA KOCENJE Sklap kotionog cllindra (na totkovima). Kotiona tecnos! I.llazi u cilind.1f iz cevovoda (1). Ostale komponcnte su: (2) odusni VljaL (3) opruga. (4) tanjiric. (5) klipovi. j (6) stitnici od prasinc. Prilikom Lamenc obloga papuca tn:ba postavitl stezae n ~ ,timike od pr<lsinc kako bi sc sprecilo sirenje delova cilindra kada Sf! skinu pOHatnc opruge sa papuca. 6. Postavite sigurnosna posrolja ispod okvira sasije vozila da biste ih cvrsto poduprli. 7. Skinite navrtke najpre s tocka sa strane suvozata ostavljajuCi navrtke u ),radkapni« radi sigurnog cuvanja. VeCina navrtki moze se skinuti k r e ~ tanjem u smeru suprotnom, od smera kretanja kazaljke na satu. Na manjem broju vozila, medutim, mozda postoje navrtke s levim navojem. U tom slucaju, mogu se obeleziti slovom )L«. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvite navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. 8. Skinite sklop tocka i pneumatika. 9. Skinite zastitnu kapu. Koristiti velika klesta u kombinaciji s odvijacem. Uhvatiti zastitnu kapu klestima i odvojite je odvijacem. 10. Skinite rascepku pomocu klesta. Napomena: Sklop je pricvrscen s jednom iii dye navrtke. Ukoliko ima dye navrtke, spoljasnja iii kontra navrtka je krunasta navrtka koju osigurava rascepka; unutrasnja navrtka je navrtka za podesa430 vanje. Ukoliko postoji sarno jedna navrtka radi'se o navrtki za podesavanje, a nju osigurava ras-

cepka. 11. Pomocu kljuca odviti navrtku iii navrtke i podlosku. Ukoliko se navrtka iii navrtke ne mogu odviti okretanjem u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu pokusajte s okretanjem u smeru kretanje kazaljke na satu. 12. Protresite sklop dobosa i glavCine da biste olabavili spoljasnji leiaj. Voditi racuna da leiaj ne padne na tlo. Podmestite ruku da biste ga prihvatili. Staviti spoljasnji lezaj, podlosku i navrtku za podesavanje na cistu krpu. Napomena: Ukoliko niste vrsili pregled iii pOdmazivanje leiajeva u roku koji se preporucuje u prirucniku (korisnika vozila) videti odeljak "Podmazivanje leZajeva na tockovima« u poglavlju "Odriavanje kola«_ 13. Skinite sklop dobosa i glavcine. Voditi racuna da se ne dozvoli pomeranje unutrasnjeg leiaja na vretenu. Ukoliko se prilikom skidanja oseti ma kakav otpor mozda ce bili potrebno da se pomogL if " 1.1 , nete "kasikom« za koenicu postavljajuCi je iza "kotura« za podeSavanje koenice. Kod novijih tip ova vozila opremljenih samopodesivim koenicam a bice potreban tanak odvijac da bi se samopodesiva poluga odvojila od zaustavnog kotura. Upozorenje: Dok su sklop dobosa i glavCine skinuti sa vozilrr vodite raGuna da mast iIi prijavstina ne dodu u dodir s povrsinom doboiia iii koCionih obloga. Prljav.frina iii mast bi mogli da izazovu proklizavanje kacnice i gubitak koCionog dejstva. 14. Sa maskom za lice iIi respiratorom uklonite zaostalu prasinu na sklopu koenice i iz unutrasnjosti dobosa pomocu eetke iIi usisivaea. Upozorenje: Izbegavajte udisanje ove praiiine! Ona sadrii azbest. 15. Pregledati frikcionu povrsinu unutrasnjosti koeionog dobosa da nema tragova zaseka iIi vidljivih naprslina. Proveriti da Ii je povrsina glatka. Ukoliko je povrsina PQhabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. 16. Postavite stezae na krajeve koCionih cilindara. Ovo ce spreciti sirenje delova cilindra kada su skinute povratne opruge sa papuea. 17. Skinite dye povratne opruge sa koeionih papuea koristeci montazno-demontazni alat za opruge. Napomena: Napraviti prostu skicu kaeenja opruga kako biste olaksali montazu novih opruga. Obratite paznju na razlieite preen ike spirale opruga. 18. Pomocu klesta skinite opruzne drzaee papuea utiskivanjem i okretanjem za eetvrtinu obrt" bilo u smeru kretanja kazaljke na satu bilo u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Napomena: Ukoliko je vase vozilo opremljeno

mehanizmom za samopodesavanje koenica morate obaviti jos jednu operaciju pre nego sto se kotione papuee mogu skinuti: pomocu klesta skinite kabl, zateznu oprugu i polugu za samopodesavanje. 19. Napravite prostu skicu mehanizma za podesavanje zaustavnog toeka obracajuCi paznju na polozaj zaustavnog toeka u odnosu na levu iii desnu papueu koenice. On treba da bude blizi jednoj od papuea. Skinite obe kotione papuee kao sklop. 20. Pomerajte papuee jednu prema drugoj. Ovim ce se osloboditi opruga i navrtka za podesayanje zaustavnog toeka. 21. Malo;}, koliCinom masti za podmazivanje podmaZite jezicke na podloznoj ploti koenice. Obicno ima sest takvih jezicaka. 22. Montirajte nove kocione papuee i obloge obrnutim redosledom operacija iz taeaka 16 do 21. SISTEM ZA KOCENJE Za ovo ce biti od koristi skice koje ste napravili. 23. Vratite dobos na svoje mesto; mozda cete morati malo da ga okrenete unapred dok ga montirate. 24. Vratite lezaj toeka na svoje mesto; mozda cete morati da protresete dobos kako bi lezaj pravilno nalegao. 25. Vratitepodlosku i navrtku za podesavanje na svoje mesto. 26. U ovoj fazi potrebno je izvrsiti podesavanje leiaja toeka. Napomena: Treba da se uvek pridrzavate uputstva proizvooaca. TJkoliko nemate ovakvo uputstyO treba se pridrzavati sledeCih osnovnih principa podeSavanja lezaja. A. Pomocu merila izmerite OtvOT glaveine za spoljasnji leiaj. Ukoliko je OtVOT veliCine 45 mm iIi veCi, pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 23 Nm okrecuCi pritom toeak rukom. Ukoliko je otvor ispod 45 mm pritegnite navrtku za podesavanjem pomocu moment-kljuea na 10 Nm okrecuCi pritom toeak rukom. B. Posto se nayrtka za podeSavanje pritegne na potreban momenat, odvijte navrtku za 1/6 do 1/4 obrtaja kako bi mogla da se montira rascepka u odgovarajuCi otvOT na navrtki i vretenu. U slui'aju da postoji kontranavrtka, odvijte je i centrirajte tako da se otvor za rascepku poklopi s otvorom na vretenu. Napomena: Ukoliko je prilikom skidanja dobosa doslo doporemecaja mehanizma za podesavanje dobos-koenice biee potrebno pOdesavanje koenice. Ovo je obuhvaceno odeljkom "PodeSavanje dobos-koenice« u ovom poglavlju. 27. Stavite novu rascepku kroz navrtku iIi kontranavrtku za podesavanje i vreteno. Savijte krajeve rascepke oko navrtke pomocu kleSta tako do se ne vadi. 28. Vratite na svoje mesto zastitnu kapu i montirajte sklap toeka i pneumatika, obrnutim redosledom operacija iz taeaka 7 da 9. Napomena: Neka

vozila su opremljena opruznim amortizerom koji se nalazi u zastitnoj kapi. Prove rite da krajevi rascepke ne dodiruju ovaj amortizer. 29. Postupite po uputstvima iz taeaka 7 do 28 u slucaju zamene dobos-koenice na drugom prednjem toeku. 30. Posle pregleda koenica spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz taeaka 1 do 6. Zamena obloga zadnjih dohos-kocnica . Za zamenu obloga zadnjih dobos-koenica postupite prema sledecem postupku: 431 . ~ - - - ~ I SISTEM ZA KOCENJE \ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - i 1. Aktivirajte ruenu koenicu. 2. Skinite "radkapne« sa zadnjih tockova pomocu velikog odvijaea iii zaostrenog kraja drske ruene dizalice. 3. Pomocu nasadnog kljuea odgovarajuce velicine odvijte navrtke na oba zadnja tocka. za oko jedan obrtaj. 4. Postavite podmetaee za blokiranje tockova ispred p'rednjih tockova kako biste sprecili pomeranje vozila. 5. Pomocu ruene dizalice podignite zadnji dec vozila dok se tockovi ne odvoje od tIa. 6. Postavite sigurnosna postolja ispod okvira sasije vozila da biste ga cvrsto poduprli. 7. Skinite navrtke najpre sa zadnjeg tocka dijagonalno od vozaca ostavljajuCi navrtke u »radkapnu« radi cuvanja. VeCina navrtki moze se skinuti okretanjem u ?meru suprotno od smera kretanja kazaljke na satu. Na manjem broju vozila. medutim, mozda postoje navrtke s Ie vim navojem. U tom slucaju, uske mogu biti obelezene slovom »L«. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvijte navrtke u smeru kretanja kazaljke na satll da biste ih skinuli. 8. Skinite sklop tocka i pneumatika. 9. Oslobodite dobos sa golih vijaka pomeranjem unapred okrecuCi gao Napomena: Na jednom od golih vijaka mozda postoji opruzni celicni osigurac. Oslobodite osigurac pomocu odvijaca a zatim skinite dobos. 10. KoristeCi masku za lice iIi respirator uklonite prasinu koja se nakupila na sklopu koenice i unutrasnjosti dobosa pomocu cetke iIi usisivaca. Upozorenje: Izbegavajte da udisete ovu prasinu! Dna sadri.i azbest. 11. Pregledajte frikcionu povrsinu dobosa da nema tragova zaseka iIi vidljivih naprslina. Proverite da Ii je povrsina glatka. Ukoliko je povrsina pohabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. 12. Proverite koCioni cilindar (tocka) da nema tragova curenja. Ukoliko su prisutni kocnice

treba da pregleda profesionalni mehanicar. 13. Pregledajte sve opruge u sklopu kocnice da bi se videlo da Ii su propisno osigurane i da nisu slomljene. 14. Postavite stezae za koCione cilindre na krajeve koCionih cilindara. Ovo ce spreeiti sirenje del ova cilindra kada su skin ute povratne opruge sa papuea. 15. Skinite dye povratne opruge sa koeionih papuea koristeCi montazno-demontaini alat za opruge. 432 Napomena: Napraviti prostu skicu kaeenja' opruga kako biste olaksali montazu novih opruga. Obratite paznju na razliCite preenike spirale opruga. 16. Pomocu klesta skinite opruine drzace papuea utiskivanjem i okretanjem za cetvrtinu obrta bilo u smeru kretanja kazaljke na satu bilo u smeru suprotno od smera kretanja kazaljke na satu. Napomena: Ukoliko je vase vozilo opremljeno mehanizmom za samopodesavanje, koenica morate obaviti jos jednu operaciju pre nego sto se kocione papuee mogu skinuti: pomocu klesta skinite kabl, zateznu oprugu i polugu za samopodesavanje. 17. Skinuti kabl pomocne koenice s nosaea poluge dye kocione papuee. 18. Napravite prostu skicu mehanizma za podesavanje zaustavnog tocka obracajuCi painju na poloiaj zaustavnog toeka u odnosu na levu iIi desnu papueu koenice. On bi trebalo da bude blizi jednoj od papuca. Skinite obe koeione papuee kao sklop. 19. Pomerite papuee jednu prema drugoj. Ovim ce se osloboditi opruga i navrtka za podesavanje zaustavnog tocka. 20. Malom koliCinom masti za podmazivanje podmazite jezieke na podloznoj ploCi kocnice. Obieno ima sest takvih jezieaka. 21. Montirajte nOve koCione papuce i obloge obrnutim redosledom operacija iz tacaka 14 do 19. Za ova ce biti od koristi skice koje ste napravili. 22. Vratiti dobos na svoje mesto: mozda cete morati malo da ga okrenete unapred dok ga montirate. 23. Vratiti sklop tocka i pneumatika na mesto, obrnutim redosledom operacija iz taeaka 7 i 8. 24. Ponovite operacije ad tacke 7 do 23 kod zadnjeg toeka na strani vozaea. 25. Spustite vozilo na tlo obrnutirn redosledom operacija iz tacaka 2 do 6. Podesavanje dobos-kocnica U cilju maksimalne efikasnosti koeenja potrebno je da se postigne pravilan kontakt papuea i dobosa. PodeSavanje koenica predstavlja " ~ I , ~

I , I ! I .SISTEM ZA KOCENJE Dobos-kocnicc imaju samopodesivu polugu (I) koju pokrece navrtka -;"3 poddavanje (2) kada se automobil krete unazad i aktivjra kocnica, time se menja polozaj koCione papuce (3) i ohloge (4), u stvari ponovno podesavanje povrsina naleganje papUea i dobosa. lako sistemi sa dobos-kocnicama imaju uredaj za automatsko podesavanje, potrebno je ipak i rueno podesavanje. Deo mehanizma za rueno podesavanje predstavlja navrtka za podesavanje zaustavnog toeka koja se nalazi izmedu dye papuce na sklopu koenice. Okretanjem ove navrtke moze se menjati razmak izmedu papute i dobosa. Ala! i materijal • Podmetaei za blokiranje tockova • Ruena dizalica isigurnosna postolja • OdvijaCi . • »Kasika« za kocnicu • Klesta 433 .. -------------------SISTEM ZA KOCENJE 1 __ ---0 Da hi se izvrsilo podesavanje kotnica na sistemima kad kojih nije potrebno skidanje tockova: Ubaciti tanak odvijac (1) kroz OIvor za podesavanje (2) na pouloznoj ploti kocnice kako bi se odvojila samopodesiv3 poluga (3). Zatim se pomocu "kasike« koenlee (4) okrecitc navrtku za poddavanje zaustavnog locka (5) da bi se promenio po!oiaj obioge (6), Kod veCine sistema sa dobos-kocnicama obez. beden je pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka kroz otvor - pristup za podesavanje na podloznoj ploCi kocnice. Kod ovih sistema nije neophodno skidanje tocka da bi se izvrsilo podesavanje. Kod drugih sistema obezbeden je otvor za pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka - pristup za podesavanje - na samom dobosu. Kod ovih sistema da bi se izvrSilo podesavanje potrebno je skidanje tockova. Ukoliko na vascm vozilu dejstvo kocnice nije onakvo kako bi trebalo da bude, pedal a kocnice dejstvuje u nizem polozaju iii se cuje skripanje prilikom zaustavljanja i aktiviranja kocnica, prvo bi trebalo da izvrsite podesavanje kocnica. To bi moglo da resi problem. Podesavanje bez skidanja tockova Evo kako ce se izvrsiti podesavanje kocnica kod sistema gde ne moraju da se skidaju tockovi. 434 l.Postavite podmetace za blokiranje tockava iza zadnjih tockova. Napomena: Rucna kocnica ne

sme da bude aktivirana. 2. Rucnom dizalicom podic; prednji dec vozila i postavite par sigurnosnih postolja ispod okvira sasije. 3. Rucnom dizalicom podic; zadnji dec vozila i postavite sigurnosna postolja ispod okvira sasije. Uklonite podmetace za podupiranje tockova. 4. Pronadite otvor za podeSavanje kocnice koji se nalazi na podloinoj ploCi kocnice sa unutrasnje strane prednjeg tocka. 5. Skinite zastitni poklopac sa otvora za podesavanje pomocu odvij aca. 6. Pomocu "kasike« kocnice okreCite navrtku za podesavanje zaustavnog tocka pomeranjem slobodnog kraja »kasike« kocnice - onog koji driite - na dole. 7. Ponovite ovaj postupak nekoliko puta okrecuCi pritom tocak unapred dok ne osetite jak otpor pri okretanju tocka. 8. Ubacite tanak odvijac u otvor za podesavanje ] I .• r ): dok ne osetite otpor zbog dejstva opruge. Kada osetite dejstvo opruge to je znak da ste odvojiii samopodesavajucu polugu od navrtke za podesavanje zaustavnog toeka. Sada se zaustavni tocak moze okretati U SllProtnom smeru. 9. Pomocu »kasike« koenice okreCite navrtku za podesavanje zaustavnog tocka u suprotnom smeru, pomeranjem siobodnog kraja "kasike« onog koji drzite - na gore. 10. Ponovite ovu operaciju jos tri puta. 11. Skinite alat i okrenite toeak unapred da bi se utvrdilo da Ii ima ikakvog olpora. Ukoliko je otpor jos uvek prisutan ponovite operacije iz taeaka 9 i 11 sve dok se olpor ne otkloni. 12. Vratite zastirni poklopac na otvor za podesavanje na podloznoj ploCi koenice. 13 .. Ponovite operacije iz taeaka 4 do 12 kod ostalih dobos-koenica. 14. Spustite vozilo na tIo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 1 do 3. 15. Ukljucite motor. 16. U bezbednom podrueju vozite unapred i evrsto pritisnite kocnicu. 17. Vozite kratku deonicu unazad i cvrsto pritis· nite kocnicu. 18. Ponoviti operacije iz tacaka 16 i 17 deset pula da biste se uverili da je podesavanje praviino izvrseno i da su poluge za samopodesavanje ostvarile odgovarajuCi zazor izmedu papuee i dobosa koenice. 19. Ispitajte ponasanje voziia u uslovima drumske voznje. Podesavanje sa skinutim tockovima Kod nekih lipova vozila pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka obezbeden je kroz

dobos. U ovom slucaju moracete da skinete tocak da biste izvrsili podesavanje koenica. Primenite sledeCi postupak. 1. Postavite podmetaee zapodupiranje toekova iza zadnjih toekova. Napomena: Ruena koenica ne sme da bude aktivirana. 2. Skinite poklopce (»radkapne«) sa svih toekova pomocu yelikog odvijaea ili kraja drske ruene dizalice. 3. Pomocu nasadnog kljuea odgovarajuce veliCine odviti navrtke na svakom toeku za otprilike jedan obrt. 4. Pomocu rucne dizalice podiCi prednji deo vozila sve dok se tockovi ne odvoje do tla. ' 5. Posta viti sigurnosna postolja ispod sasije kako biste cvrsto poduprli vozilo. J L J ........ • SISTEM ZA KOCENJE 6. Pomocu ruene dizaIice poditi zadnji dec vozila sve dok se toekovi ne odvoje od tla. 7. Postavite sigurnosna postoIja ispod sasije da biste podruprli vozilo. 8. Skinite navrtke s prednjeg tocka ostavljajuCi ih u "radkapnu« radi cuvanja. VeCina navrtki moie se odviti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Na manjem broju vozila; medutim, mozda postoje navrtke s levim navojem. 9. Skinite sklop tocka i pneumatika. 10. Okrecite dobos dok otvor za podesavanje ne dOGe s donje strane. Skinite zastitni pokiopac sa otvor3. 11. Ubacite »kasiku« kocnice u otvor za podesavanje da biste okrenuli navrtku za podesavanje zaustavnog locka. 12. Pogurajte slobodan kraj "kasike« kocnice na gore kako bisle rasirili papuce. Ponoyite ovaj po stupak istovremeno okrecuCi dobos unapred sve dok se ne oseti jak otpor pri okretanju. 13. Na jednom kraju krute iice klestima napraviti kuku (slicnu kuki na vdalici za odelo). 14. Ubacite savijeni kraj zice kroz otvor za podesavanje, na gore. ZakaCite kuku 0 polugu za podesavanje i blago je povucite da bi se poluga odvojila od navrtke za podesayanje zaustavnog tocka. 15. Postavite »kasiku« kocnice na navrtku za podesavanje zaustavnog tocka, pa istovremeno odvajajuCi polugu za podesavanje pritisnite "kasiku« kocnice na dole, kako biste okrenuli navrtku. 16. Ponovite operaciju iz tacke 15 jos tri puta. 17. Skinite alat. 18. Okrecite dobos da bi videli da Ii je prisutan otpor pri okretanju. Ukoliko je otpor jos prisutan ponoviti operacije iz tacaka 15 i 18 sve dok se otpor ne eliminise. 19 .. Vratiti zastitni poklopac na o l v ~ r za podesa-

van]e. 20. Ponovo montirajte tocak. 21. Vratile navrtke na svoje mesto ali ih pritegnite sarno [ueno. 22. Ponovite operacije iz tacaka 8 do 21 na ostalim dobos·kocnicama. 23. Spustiti voziio na tlo, obrnutim redosledom operacija iz taeaka 4 do 7. 24. Prilegnuti navrtke na svim tockovima. 25. Vratite poklopce tockoya na svoje mesto. 26. UkljuCite motor. 27. U bezbednom podrucju voziti unapred, na kralkom potezu, pa cvrsto pritisnite koenicu. 435 SISTEM ZA KOCENJE ® .bi izvrsilo podesavanje kocnica na sistemima kod kojih je ;Olr cbno Ubaciti iitanu kuku (1) kroz otvor za poddavanje (2) kako bl se odvo)lla poluga Zli samopouduvanje (3). Pomocu lankog odvijaea (4) okreCite navrtku zn podcsavanjc zaustavnog locka (5) da b i se promenio palotaj obloge (6). 28. Vozite kratku dfOonicu unazad i tvrsto pritisnite kotnicu. 29. Ponovite operacije iz tataka 27 i 28 deset put a da ?iste .se uverili da je podesavanje pravilno lzvrseno 1 da su poluge za podesavanje ostvarile odgovarajuCi zazar izmedu papute i dobosa kotmce. 30. Ispitati ponasanje vozila u uslovima drumske voznje. 436 Servisiranje glavnog kocionog cilindra Alai i materijal • Odvijat • Nasadni kljut • Cevasti kljut • Kljuc za navrtke • KoCiona teenost • Glavni koeioni cilindar • Krpa .--.. I I G lavni koCioni cilindar u sistemu koenica na vasem vozilu predstavlja glavni rezervoar koCione teenosti. Kada vozae pritisne na pedalu kocnice ovo pomeranje se prenosi preko poluinog mehanizma na klip glavnog cilindra, koji potiskuje koCionu teenost. Kako su koCioni vodovi i kocioni cilindri (na toekovima) ispunjeni kocionom tecnostu sa pomeranjem klipa glavnog cilindra vrsi se prenos hidrostatickog pritiska kroz

obezbeden je odvojen sistem za prednje i zadnje kocnice tako da ostaje izvesna koeiona sila bez obzira na prekid nekog od koCionih cevovoda. Pritisnite pedaiu koenice nekoiiko puta i u toku 30 sekundi drzite neprestano nogu na pedali. Kod sistema servo-kocnica glavni cilindar montiran je na vakuu!ll ureclaju koji je montiran na pregradnom zidu izmedu motora i kabine. Trebalo bi da bude do 5 mm od vrha. a ovakva mogucnost je veoma malo verovatna. Aktivirajte ruenu koenicu i pod ignite poklopac motora. Ukoliko pedala pod pritiskom noge ne popusti glavni cilindar pravilno funkcionise. Kod ovog dvodelnog cilindra. . Utvrdite mesto gde se nalazi rezervoar glavnog cilindra i skinite njegov poklopac. Potpuni gubitak svojstva koeenja bi se dogodio u slucaju da hidraulieni sistem prednjih i zadnjih toekova otkaie istovremeno. 2. 5. Vratiti poklopac na svoje mesta. Provera glavnog kocionog cilindra Za proveru glavnog koCionog cilindra primenite sledeci postupak. Glavni cilindar moze da ima jedan iIi dva dela kao i jedan iIi dva rezervoara za koeionu teenost. 1. Napomena: Ukollko je vase vozilo opremljeno servo-kocnicam a pritisnite i otpustite pedalu koenice pet puta kako biste ispustili vakuum iz sistema servo-koenice pre nego sto pristupite operaciji iz taeke 6. Proverite nivo koCione teeDosti. Da bi se ovo spreeilo razvijen je dvodelni razvodni citindar i sada se on nalazi u uobicajenoj primeni. 6. Kod sistema za kocenjc hidraulicnog tip a sa jednodelnim cilindrom postoji opasnost da prekid nekog kocionog cevovoda iii curenje koCionog cilindra mogu da izazovu nagli i potpuni gubitak svojstva koeenja. proizvedeni od gvozdenog liva. Razlog je taj sto su prednje kocnice kod vozila s pogonom na prednje tockove daleko opterecenije nego kod vozila s pogonom na zadnje toekove. Ukoliko je nivo nizak treba dopuniti rezervoar.sistem za kocenje. SISTEM ZA KOCENJE 3. UkoIiko bi doslo do pada pritiska na oba prednja tocka istovremeno (sto bi bio slucaj da je sistem podeljen poduino. a kod prednjeg doslo do curenja) samo zadnje koenice mozda ne bi bile u stanju da bezbedno zaustave vozilo. imaju na sebi konzole i otvore za montazu. Ukoliko u tom periodu pedala polako popusti pod pritiskom noge to je znak istrosenih iIi nefunkcionalnih delova u gIavnorn cilindru sto zahteva zamenu glavnog razvodnog cilindra. Glavni cilindri. 4. Jedna komora obezbeduje pritisak levom prednjem i desnom zadnjem tocku dok druga desnom prednjem i levom zadnjem toeku. Kod vozila s pogonom na prednje toekove glavni cilindar podeljen je dijagonalno. Spustite poklopac motora.

Zamena glavnog kocionog cilindra Za zamenu glavnog koCionog cilindra primenite sledeCi postupak. 17. i tako pet puta kako bi se novi cilindar napunio koCionom tecnOSCll. Po motu kljuea za navrtke odvojite koCione cevovode od glavnog cilindra. 15. Uhvatite rukom glavni cilindar i pazljivo ga povucite unapred odvajajuCi ga od pregradnog zida. 4. 3. 13. Ispod instrument-table ponovo poveiite poluini mehanizam pedale koenice obrnutim redosledom operacija pod taekom 3. 7. Napomena: Kod servo sistema. 2. glavni cilindar povezan je za vaku!Jm uredaj sa tri vijka (s oblom glavom). 5. 18. 16. Upozorenje: krpa ce biti natopljena tecnoscu. Napomena: Ukoliko je u pitanju servo-sistem nastavite odmah sa operacijom pod taekom 12. za oko jedan obrt. 10. Ukoliko je to slueaj. Ispod poklopca motora pritegnite tri vijka koji drie glavni cilindar u svom poloiaju. Napomena: Vodite racuna da se slueajno ne savije odvojeni koCioni cevovod. pomotu nasadnog kljuea. 11. Postavite pailjivo novi glavni cilindar na svoje mesto obrnutim redosledom operacija iz taeke 7. Skinite poklopac rezervoara glavnog cilindra . Uvrnite tri vijka rukom tek toliko da dde glavni cilindar na svom mestu. Skinite krpu s koCionog cevovoda i prikljueka i bacite je. Pritegnite. Poluzni mehanizam fiksiran je za pedalu vijkom ispod obrtne taeke poluznog mehanizma. 1. Skinite poklopac sa glavnog cilindra i napunite rezervoar koCionom teenoseu do 5 mm od vrha. Aktivirajte ruenu koenicu i podignite poklopac matora. Kada su cevovodi odvojeni. 6. Utvrdite mesto glavnog cilindra i olabavite tri vijka (s oblom giavom) kojim je prievrscen za pregradni zid izmedu motora i kabine. olabavite vijake i preCi odmah na operaciju iz taeke 5. Vrsite lagani pritisak na pedalu koenice skraz do dole. Odvijte vijak cevastim kljueem. ali ne suvise. 12. Vratite poklopac na svoje mesto. koCioni cevovod 437 SISTEM ZA KOCENJE pomoeu kljuea za navrtke. Pogledajte ispod instrument-table'i pronadite poluzni mehanizam na pedali kocnice kojim je klipnjaea glavnog cilindra povezana s pedalom koenice. skinite vijke koji dde glavni cilindar pomocu nasadnog kljuea. Ova teenost je veoma korozivna i ostetice ()bojene povrsine na vasem vozilu. 8. Pomocu kljuea za navrtke pritegnite koCioni cevovod za prikljueak. Napomena: Cilindri s dye komore imace dva cevovoda koie treba odvojiti. 14. 9. U krpu uvijte odvojeni koeioni cevovod i prikljueak koCionog cevovoda na glavnom cilindru.

21. Sa aktiviranom ruenom koenicom i ukljueenim motoram podic! poklopac motor a i odvojiti crevo od vakuum uredaja jednostavno ga povlaeeC! (s prikljueka) . vakuum uredaj se ne moie popravljati. Ukoliko se brzina motora ne prameni crevo se mora zameniti.i dopunite ga kocionom tecnoscll. Ispitivanje vakuum uredaja Da biste proverili da Ii vakuum uredaj na vasim servo-kocnicama pravilno funkcionise primenite sledeCi postupak. Utvrdivanje mesta ispustanja Ukoliko sumnjate na ispustanje vakuurna iz sistema. 2. 20. 4. stvarajuCi dodatnu silu. Pod normalnim okolnastima. Ponovo prievrstite poklopac rezervoara i zatvorite poklopac motora. Oslobodite ruenu kocnicu. Ukoliko se brzina motora osetno smanji crevo je u dobrom stanju. a debljine 70-250 mm. 1. mogu se vrsiti izvesne 438 AlaI i materijal • Mali odvijae • U niverzalni nai • Krpa • Vazdusni filter vakuum uredaja • Vakuum crevo provere u cilju odrzavanja da bi se ustanovila da Ii uredaj radi ispravno . 3. Ukoliko se pedal a koenice ne kreee na dole. Vakuum uredaj koristi vakuum motora iz usisne grane i time obezbeduje dodatnu koCionu silu. Kada ste povezali dobra crevo brzina motora bi trebalo osetno da se poveea. Pritisnite pedalu koenice na dole i ne skidajuei nogu s pedale stanovati motor. primenite sledeCi postupak.. Zaeepite prstom otvor na kraju creva. Pregled servokocnica S ervo-koenica je uredaj koji omagucava vozaeu olaksano koeenje vozila. negde u sistemu vakuum uredaja dolazi do ispustanja vakuuma. Ukoliko ne dode do pramene brzine motora prisutan je problem u . 1. Sa iskljueenim motorom polako pritiskajte pedalu koenice do kraja kako bi se ispustia vakuum iz rezervoara uredaja. Vakuum uredaj iii uredaj servo-koenica montiran je na pregradnom zidu koji deli prostor za motor od kabine i predstavlja posudu preenika izmedu 150-300 mm. Medutim. UkljuCite motor i pailjivo krenite napred pa evrsto pritisnite koenicu kako biste proverili njen rad. 19. Ukoliko vakuum uredaj funkcionise pedala koenice ee se kretat! na dole. Ponovo povezati dobro vakuum crevo na vakuum uredaj. Ukoliko je u kvaru mora se zameniti. 2.

odseci novo crevo na odgovarajucu duzinu. sistem za koeenje mora uvek da se podvrgne ispustanju vazduha kako bi pravilno funckionisao. ___ _____ __ . Ukoliko nije moracete da zamenite filter. (2) filter. __ SISTEM ZA KOCENJE 3. tistom krpom iIi peskirom. 1. Ukoliko jeste po novo montirajte zajedno sa stitnikom od prasine. _.. ____ . (5) rezervoar za vakuum. a pokriven je fleksibilnim stitnikom od prasine. rezultat ce biti »meka« ili potpuno beskorisna pedala kocnice. 4. Produvajte filter da biste utvrdili da li je Cis!. KoristeCi stare crevo kao meru.. Aktivirajte rucnu kocnicu.vakuum uredaju.. __ ~ _ . 5. 439 1IiIIIIIrI __ __ . U veCini slucajeva nalazi se oko SISTEM ZA KOCENJE Komponente vakuum uredaja iIi servo-koCionog uredaja._. bilo usled kvara neke komponente iIi u toku popravki._. (4) membrana. Konsultovati kvalifikovanog mehanicara. na osnovu opisa iz ovog poglavlja. 5. UkljuCite motor i proverite da Ii vakuum uredaj funkcionise dobro. 2. (6) pOVf<ltna opruga. Pratite smer creva do rezervoara vakuuma uredaja i odvojite crevo u toj tacki. 7. (3) poklopac. I ovde se to vrsi jednostavnim povlacenjem creva. i (7) montaini goli vijak na pregradnom zidu izmedu motora i kabine. Zamena vakullm creva 6. Kad vazduh dospe u sis tern za kocenje. Montirajte novo crevo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 2 i 3. Ispustanje vazduha iz instalacije za kocenje Alat i materijal • PodmetaCi za tockove • Rucna dizalica i sigurnosna postolja • Okasti kljue • Crevo za ispustanje vazduha • Zastitne naocare • Posuda • Kociona teenost K adgod postoji mogucnost prodora vazduha u instalaciju koenica. potisne osovine ventila. _____ . Skinite vazdusni filter sa pregradnog zida vakuum uredaja. .' PodiCi poklopac motora i odvojite vakuum crevo s gornjeg del a vakuum uredaja jednostavno ga povlaceci (s prikljucka). 6. ______ . Otistiti filter mekom.. (1) klipnjaca povezana s peda!om kocnice i glavnim cilindrom._ . Servo iii vakuum uredaj koristi vakuum iz motora da hi obezbedio dodalnu sHu za kotenje. Da hi ste zamenili vakuum crevo primenite sledeCi postupak.

naCin: 1. Ispustanje vazduha iz kotione instalacije se vrsi na sledec.Kociona lcenost koja se koristi za rad koCionih cilindara (na tockovima) i glavnog cilindra se ne sabija prilikom pritiskanja pedale koenice i stvaranja pritiska u kocionim cevovodima. tak i najmanje prisustvo vazduha u koCionim cevovodima dovesce do »mekog«». sto znaCi da teii. avo ce biti dokaz da vijci funkcionisu. 7. direktno iza koeionog cilindra. POllekad moie da dode do nepredvidenog prskanja koCiolle leenosti. Vlaga moie da prodre u instalaciju kroz gumena creva i zaptivke i kad god se otvara rezervoar za kocionu tecnost glavnog cilindra. Prvo. Vijci za ispustanje vazduha se nalaze pri vrhu svake podloine ploce toeka.rada kocnica sto izaziva nesigurno kotenje. Ipak. ukoliko ielite da koristite najbolje i produzite vek svog sistema za koeenje silikonska teenost predstavlja pravo resenje. Okastim kljueem odvijte najpre vijak koji je . da apsorbuje vlagu. Drugo. ona je skupa i staje nekoliko puta vise nego standardna koeiona tecnost. vremenom. ona snizava tatku kljucanja kocione tecnosti sto znati da pod otezanim uslovirna rada moie da prokljuca unutar stege koenica.. Vlaga stvara 440 . 6. Medutim. 3. Zato instalaciju treba povremeno ispirati i dopunjavati sveiom kOClonom tecnoscll. Upozorenje: Korisrite zasritlle naocare prilikom rada. Jedna ce morati da sedi u kolima i komanduje pedaJom kocnice dok ce druga otvarati i zatvarati ventile na svakom toeku. Na svakom toeku nalazi se po jedan odusni venti!. Rueni metod ispustanja vazduha kako iz dobos tako i iz disk-koenica zahteva dYe osobe. Medutim. Ruenom dizalicom podignite zadnji deo vozila i postavite sigurnosna postolja is pod osovine na obe strane. Silikorrska kotiona teenost je nehidroskopna tako da se praktieno eleminise problem vlage i korozije unutar koCione instalacije. koCionih cilindara iii koCionih cevovoda. Postoji i silikonska koeiona teenost kao prvoklasna zamena. vlaga dovodi do unutrasnje korozije. Blokirajte zadnje toekove podmetaeima za tockove.~ dva problema. Pomocu okastog kljuca otvorite i zalvorite svaki odusni vijak za pola obrta. 2. Kociona leenost je takode hidroskopna. sto dovodi du gubitka koCionog dejstva. 4. Parkirajte vozilo na ravuO tIo. Rucnom dizaJicom pOdignite prednji dec vozila i postavite sigurnosna postolja ispod sasije kako biste cvrsto poduprli vozilo. Uklonite podmetace za toekove. 5. U istalaciji postoji izvestan pritisak pa manja kolicina teenosti treba da iscuri.

Vas pomocnik treba da pritisne pedalu koenice i da je stalno drii pod pritiskom (noge). Kod veCine vozila pravilan dra i nalijte koCionu tecnost. P""'OM*O SISTEM ZA KOCENJE kocnice proveriti glavni cilindar. Pritegnute poklopac. Obieno ce to biti desni zadnji toeak. vijka. I· I 0"'\-_ . stavljajuCi drugi kraj creva u posudu ddimicno ispunjenu koCionom tecnoSCu. 9.. desni prednji toeak i levi prednji poglavlju.J.k (1) okastim kljuccm pritoffi dricCi pritisnutu kocnicu.0""". Otvorite poklopac rezervoara glavnog cilin. Treba uvek da bude naliven sa tei'noscu. Poveiite odusno crevo na vijak. 15. b'" . Dejstvo pedale kocnice ne bi trebalo da bude »meko«. prema uputstvima iz redosled operacije biee : desni zadnji toeak.razvodnom cilindru. Spustite vozilo na tIo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 3 i 4. Kociona tecnost iSlice kroz crevo za ispustanjc (2) u po:mdu (3). Otvorite odusni vijak. 442 O(vorili vij. . 13. Ispitati ponasanje kola u uslovima drumske voznje. Ukoliko pedala moze da se pritisne do dna mazda ce biti potrebno podeSavanje kocnice. Recite svakog odusnog. cilindra a zavrsiti s tockom najblizem glavnom 11. kako je to objaSnjeno u odeljku "Servisiranje glavnog razvodnog cilindra« u ovom poglavlju. Videti odeljak "Poddavanje dobos-kocnica« U ovom poglavlju. Ponovite operacije iz tacaka 7 do 10 kod posudu... 14. Ukoliko se gIavni cilindar isprazni u toku ispuStanja vazduha to ee predstavljati dodatni rad posto eete morati da ispustite vazduh i iz samog glavnog cilindra. a drugi kra] stavite u posudu delimieno ispunjenju koCionom tecnoscu.. Vratite poklopac na ·mesto ali ga ne toeak.najdalji od glavnog kotionog cilindra. SISTEM ZA KOCENJE 10. :L"" k""5 0 . 8. Tecnosi ce is!eCi u 12. J i'. Po zavrsetku postupka ispustanja vazduha po novo napunite glavni cilindar kocionom tecnoscu. . Na pomena: Po stupak pomocniku da i dalje drzi pritisnutu pedalu dok treba zapoceti s tockom koji je najdalji od glavnog priteiete vijak a onda neka pusti pedalu kocnice. ( Da bi se ispuslio vazduh iz koCionih cevovoda poslaviti okaSli k1juc: (1) na odusni vijak (2) iza gJavnog cilindra (3) i povezati creVQ Zil ispustanje vazduha (4). a pedal a ce popustiti do dna hoda. levi odeljka »Servisiranje glavnog cilindra« u ovom zadnji tocak.

Ovaj pritisak se dalje prenosi pomocu hidraulicne koCione teenosti na kocione cilindre (na tookovima) nizom celicnih vodova (eevi) i fleksibilnih creva. na drugom sa koCionim cevovodom SISTEM ZA KOCENJE preko nosaea na elementu ram a na zadnjem delu vozila. Pritiskom na kocniee razvija se visoki hidrauIieki pritisak u sistemu za kocenje. '7 l ~ ' L. Ukoliko postoji bilo kakva sumnja 0 stanju koCionih cevovoda treba odmah izvrsiti zamenu. 1. Potrebno je izvrsiti proveru eurenja. ulubljenja iIi korozije na cevima. Kako je pritisak prenet na koCione eilindre on pokrece klipove eilindra pa se pritisak prenosi na dobos iii disk preko kocionih papuca. To treba da obavi profesionalni mehanicar. . ~ Kocioni cevovodi Alat i materijal • Podmetaei za tockove • Ruena dizaliea i sigurnosna postolja • Otvoreni kljue e Kljuc za navrtke· • Cekic sa loptastom glavom i probojae • KoCiona creva i cevi K ada stavite nogu na pedalu kocniee da biste zaustavili vozilo istovremeno se desava nekoliko stvari.~ n a jednom kraju a sa kocionim cevovodom preko nosaea na elementu ram a u blizini gornjeg komandnog kraka na drugom kraju. Zamena kocionih cevovoda nije posao mehanieara-amatera. a curenja iIi drugih ostecenja na fleksibilnim crevima.tameii3 IiOCiOfiOg creva Da bi se izvrSila zamena kocionog creva primeniti sledeCi postupak. Pritisak koji vrsite na pedalu prenosi se na glavni cilindar kocionog sistema (bilo direktno bilo preko servo pojaCivaca). Prednja kociona creva povezana su sa koCionim cilindrom iIi stegom koenice . Rutinsko odrzavanje vaseg vozila treba da obuhvati i pregled kocionih eevovoda (eevi i creva). Zadnja koCiona creva povezana su sa razvodnim blokom na kuCistu osovine na jednom kraju a..zavisno od toga sta je u pitanju . Svaka slabost unutar sistema izazvace kvar a mozda i saobracajni udes. Trenje koje se javljaizmedu koCionih papuca (koje su ablozene frikeionim materijalom) i dobosa iii diska je sila koja koCi tockove. Aktivirajte ruenu koenicu.j: J J i J I .

15. Upotrebite kljue za navrtke na prikljucak koCionog cevovoda na nosacu-konzoli. 8.2. Okastim kljucem osigurajte prikljucak kocionog creva na nosacu-konzoli od okretanja. Ispustite yazduh iz koCione instalacije na toekoyima na kojima su zamenjena creya. Postavite U-obujmicu i udaranjem po gornjem izbocenom delu obujmice pomocu cekica s loptastom glavom osiguracete njen polozaj. Napomena: UkoJiko radite na zadnjem crevu treba blokirati prednje tockove a rucnom dizalicom podiCi zadnji kraj vozila. 12. . Napomena: izvesna kolicina tecnosti iseurice iz koCionog cevovoda. Pazite da se obujmica ne osteti. 6. 7. pa udaranjem 0 drugi kraj alata izbijte U-obujmicu. Okastim kljucem na prikljucku kocionog creva odvijte prikljucak kocionog creva i pomerajtc prikljucak napred-nazad za po 1/4 obrtaja dok ne bude mogao siobodno da se okrece na kocionom cevovodu. KoristeCi novo kobo no crevo primenite obrnuti redosled operacija iz tacke 10. Kad odvijete prikljucak cevovoda da moze siobodno da se okrecc odvijte ga sa kOCionog creva. Na primer.. Malim cekicem sa loptastom giavom i probojcern iIi starim odvijacem skinite U-obujmicu koja drzi prikljucak cevovoda za nosac-konzolu. Ukoliko radite na zadnjem crevu prikljucak ce se nalaziti na razvodnom bloku kuCista menjaea. Pomocu okastog kljuca odvijte prikljucak na drugom kraju creva . To je normalno. 14. Ukoliko radite na prednjem crevu ovaj prikljueak nalazice se na kobonom cilindru (na tocku) iIi stegi koenice . 11. 5. Blokirajte zadnje tockave sa podmetacima. Rucnom dizalicom podici prednji kraj vozila i postaviti par sigurnosnih postolja da biste vozilo cvrsto poduprli. 3. 4. Ubacite prikljucak cevovoda na kociono crevo i pritegnite prikljueak kljueem za navrtke 443 SISTEM ZAKOCENJE Da bi se skinuo prikljueak crevo kocnice: Prikljucak creva (l) kocionog creva (2) povezan je 5 prikljutkom koCionog cevovoda (3) koCionog voda (4) nn nosatu-konzoli (5). 9. Videti odeljak »Ispustanje vazduha iz instalacije za koeenje« u ovom poglavlju. Postavite drugi kraj koCionog creva na nosac-konzolu. . 13. drzed pritom okastim kljueem prikljueak koCionog creya da se ne bi okretao. 10. Povucite cevovod i odvojte ga od nosaca-konzole. Postavite probojac iIi odvijae s gomje strane izboCine obujmice. ukoliko ste zamenili crevo morate ispustiti vazduh iz sistema na oba zadnja toeka. Lupkanjem po U-obujrnici (6) koja drii prikljutak creva malim cekicem s loptas!orn glavom i probojcem iii odvijacem skinucete prikljucak koCionog c:reva.zavisno od toga sta je u pitanju.

negde na sredini vozila s donje strane.16. Navrtke za podesavanje obieno su postavIjene na mestu gde su veoma izlozene dejstvu rde i prljavstine pa se savetuje koriscenje nekog penetrirajuceg ulja -pre nego 8tO se pokusa bilo kakva intervencija na sistemu za kocenje. 18. Na mestu spajanja uiadi postoji neka vrsta uredaja za podesavanje. ~ 1 I Alat i materijal • PodmetaCi za toekove • Rucna dizalica i sigurnosna pos!olja • Pokretna leialjka • Otvoreni kljueevi • Penetrirajuee ulje Postavite sigurnosna postolja ispod zadnje osovine kako bi se kola evrsto poduprla. Spustite ruenu koenicu i ukljuCite motor.. 5. 17. Povlaeenjem poluge'rucne koenice celiena uiad se zateiu i aktivira se mahanizam zadnjih kocnica. Pritegnite navrtke za podesavanje okretanjem u smeru kretanja kazaljke na satu sve dok se ne . 444 Rucna kocnica R uena koenica na automobilu aktivira se pomocu mehaniekog poluznog mehanizma. I I'! I i . Pratite smer celicnih uiadi ad zadnjih tockova do mesta gde se susreeu. 2. Ruena koenica sa uzadima zahteva podesavanje kad god ne moze da se drzi vozilo u stanju mirovanja iii kada su zadnje koCione papuce istrosene. 4. mehanizam gura koCione papuee prema dobosu tako da zadnji tockoyi ostaju blokirani. Ovaj. Parkirajte vozilo na ravnom tiu. 3. Izvrsite ispitivanje ponaSanja kola u drumskoj voznji. Pomoeu pokretne lezaljke podvucite se pod vozilo. Blokirajte prednje toekove podmetaCima sa prednje strane tako da se kola ne krecu. Ruenom dizalicom podignite zadnji kraj vozila tako da se oba zadnja toeka podignu od tla. Najcesce se ovde radi 0 dugaekom vijku sa dve kantra navrtke. Spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 2 i 3. Podesavanje ruene koenice se vrsi na siedeCi nacin: 1. Posta pritegnete navrtke sa kljucem uzad ce biti taka ® ® SISTEM ZA KOCENJE pritegnuta da ruena koenica koCi u nIzem polozaju. II . 6.

mehanicki i hidraulicki. Svaki otpor na tockovima maze da dove de do preranog habanja papuea i stvara se nepotrebno opterecenje motora. ne radi nijedno stop svetlo mozda su u pitanju vise del ova instalaeije koji su u kvaru. Ispitajte prekidai' i uveriti se da taster radi gore-dole kada je pritisnuta pedala kocniee. prekidac se mora zamcniti. mazda se prekidac savio i ne dodiruje poluini mehanizam kocnjce. U tom slucaju. 9. 8. prekidacu signala iIi prekidacu za stop svetala.. Servisiranje mehanickog prekidaca Na siedeCi naCin eete utvrditi da Ii je vas mehanicki prekidai' koCionih svetala pokvaren i kako ga treba promeniti ukoliko je potrebno. Ukoliko izgleda da prekidac pravilno funkeionise pomoeu ispitne lampice proveriti elektricno kolo. provodnicima.. u blizini poluznog mehanizma pedale kocniee..'SISTEM ZA KOCENJE . U prirucniku proverite koja vrsta prekidaca je ugradena na vase vozilo.. _----------« <_. Ukoliko to nije slucaj.. kao sto je sarka na vratima iii vijak za montazu instrument-table. Spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz taeaka 2 i 3. 2. Pored toga. Jedan kraj ispitne lampice povezati sa odgovarajuCim uzemljenjem. 7.oseti slab otpor kod okretanja zadnjih toekova rukom. ® / Rad mehanizma parkirne koenice. Prekidac za stop svetla K ada jedno od stop svetla na vasem vozilu ne radi prilikom pritiskanja pedala kocniee najcesce je u pitanju pregorela sijaliea. Zatim olabavite navrtke dok se raj otpor ne izgubi . grlima sijaliea. 445 . Dru- . medutim. Uhvatite prekidac rukom ! vratit! ga u prvobitni pOlozaj. pokrece se jednostruko cclicno Ufe (2) kega drfe (fiksiraju) nosaci (3). Pritegnite navrtke za podesavanje jednu 0 drugu pomoeu dva kljuea tako da uiad De mogu da se olabave. i sam taster se mozda zaglavio. Proverite da na zadnjim tockovima nema apsolutno nikakvog otpora pri okretanju. Pritiskanjem pedaJe koenice za parkiranje (1). Za ovo ce vam biti potrebna ispitna lampica. Trebalo bi da vidite taster-prekidai' veoma blizu ili gotovo u kontaktu sa poluznim mehanizmom pedale kocniee. 1. Na jarmu (4) preko kega se uiad razvode do zadnjih laekeva (5) kroz zastitno crevo (6) obicno se naIaze navrtke za podesavanje. Problem moZe da leii u sijalieama. Postoje dve vrste prekidaca koCionih svetala . Pogledajte ispod instrument-table u vozilu. 3. Kada.

Izvuci kontakte iz utitniea. Podignite poklopac motora. Drugim krajem ispitne lampiee proverite da Ii je bilo koji od dva kontakta povezan za gornji dec prekidaca i da Ii provodi struju. Prilikom povezivanja s jednim od kontakata ispitna lampiea bi trebalo da se pali. Ispitnom lampicom proverite elektricno kolo. 11. Pri dodirivanju kontakata ispitna lampica bi trebalo da se pali. 446 Alat i materijal • Ispitna lampica • Odvijac • Prekidac za stop svetla • Kljuc 6. Ukoliko je prekida': pokvaren mora se zameniti. (3) . 4. Redosled povezivanja nije vazan. Pustite pedalu kocniee i iskljuciti ispitnu lampicu. Sklop pedaJc kocnice. Opustite pedalu koeniee i iskljuCite ispitnu lampicu. 3. 6. Pomotu odvijaea olabavite vijke koji drie prekidac fiksiran na montainu konzolu. l I ® ( ) \ . Poveiite jedan kraj ispitne lampice za odgovarajuce uzemljenje kao sto je neki dec bloka motora. Ovaj elektrieni prekidac je osetljiv na pritisak. Servisiranje hidraulicnog prekidaca Ukoliko je vase vozilo opremljeno hidraulicnim prekidacem stop svetala primenite sledeCi postupak. 8. . Rukom pritisnite pedalu koeniee i svaki kontakt dodirnite krajem ispitne lampiee. 10. (1) pedala. Skinite prekidac i zamenite ga odgovarajuCim. Stop svetla bi sada trebalo da rade. Ponovo poveZite kontakte na novom prekidaeu. Montirajte nov prekidat priteZuCi vijak odvijacem. 2. 7. Neka neko pritisne pedalu koeniee dok vi dodirujete kontakte pomocu ispitne lampice. Ukoliko je prekidac neispravan moraee se zameniti. Pri dodiru jednog od dva kontakta lampica bi trebalo da zasvetli. Neka neko stoji iza kola da bi vam rekao da Ii se svetla pale kada pritisnete pedalu kocniee. 9. IskljuCite kontakte. 4. 5.gim krajem ispitne lampiee dodirnite kontakt prekidaea. (2) elektro provodnici kocnice. Hidraulicni prekidac stop svetala biee 10eiTan na prednjem delu glavnog koCionog cilindra iii ispod njega kao i na razvodnom bloku na koje je i koeioni eevovod od glavnog eilindra. Pri dodiru oba kontakta lampiee bi trebalo da se upalL 5. 1.

Neka neko stoji iza vozila da bi yam rekao da Ii se svetla pale kada pritisnete pedalu kocnice. (5) rub pneumatika. koji su povezani u cvrstu celinu.kOlltakti. (5) podloska. i (8) sklap koCionog dobosa. (6) caura. Kord se sastoji od slojeva gumom ilT'pregnirane tkanine ili kordova. SISTEM ZA KOCENJE ® 447 SISTEM ZA KOCENJE 7. Pneumatici imaju velikog uticaja na sigumost kola j rukovanje. Posta su deo vozila koji je u komaktu s drumom pneumatici zasluzuju mnago vise od neredovne iIi povremene paznje. Rub je dec pneumatika koji po maze da pneumatik bude u kontaktu sa naplatkom tacka i Sklap pncumatika i tatka. (4) prekidac. RUB. . odrzavanja i popravke pneumatika trebalo bi da upoznate del ave pneumatika. trebalo bi da traju bar 50. 10. (4) tocak. I.000 kilometara. Zatvorite poklopac motora. performanse. . (7) protektor pneumatika. Montirajte nov prekidac obrnutim redosledom operacija iz tacke 7. J PNEUMATICI I "V TOCKOVI P neumatici utiCll na sigurnost. uz pravilnu negu. KORD. (7) klipnjaca glavllo g cilindra. (1) poklopac tocka (»radkapna«). 8. Stop svetla bi sada trebalo da rade. (6) b o ~ n i zid pneumatik a. Kljucem okrenite prekidac u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu da biste ga skinuli. karakteristike rukovanja. posta su . (2) navrtka. 11. i (8) osigurac. Anatomija pneumatika Pre razmatranja izbora. Zavisno ad naeina voznje i tezine vaziIa. " j 1 . Po novo povezati kontakte na novi prekidac obrnutim redosledom operacija iz tacke 6. 448 9. udobnost i troskove yoznje vaseg vozila vise nego ijedna druga komponenta. i I i I . (3) venti!. pneumatici.

Protektor iIi kruna predstavlja dec pneumatika kojI dolazi u kontakt s povrsinom druma. Ove »sare« se otvaraju kad pneumatik nalegne na drum i ostvaruju dodatno prianjanje pneumatika za kolovoznu narocito kada je povrSina vlaina. (8) zljcb. "SARE<. (9) zice za ojacanje rubu. (7) rebro. U osnovi postoje tri vrste pneumatika. Rub je izraoen od jake trake celicne lice uvucene po unutrasnjem obimu slojevite strukturc pneumatiku. (1) spoljasnja ivica.ani jedini delavi koji dolaze u dodit s koJovozom. (2) bocni zid. Vrste pneumatika PriJikom kupovine pneumatika dobra procena moze vam ustedeti novae) a i zivot. Do kraja sezdesetih . Ovde se radi 0 bokovima tela pneumatika. i (10) gumcna obloga.iIi viseslojne gumom impregnirane sinteticke kordove (rajon.Na nekim pneumaticima u rebra protektora izliveni su »sare«. po konstrukciji: bias.BIAS' PNEUMA TIK. CD Delovi tiplcnog auto pneumCilika. Kada se dostigne ova debJjina indikatori proizvode tupi zvuk koji podseea vozaca da je pneumatik spreman za zamenu. poliester iU drugi materijal) koji prelaze iz jednog ruba u drugi pod . i I "Jj. Pneumatik koji nije u stanju da prihvati dodatno opterecenje u slucaju nuzde moie da otkaze upravo onda kada yam je neophodna dodatna bezbednost. Izradeni su od tanjeg materijala nego protektor kako bi pruiili veeu fleksibilnost pneumatiku. 449 PNEUMATICII TOCKOVI obezbeauje zaptivanje vazduba kod tjubles pneumatika (bez unutrasnje gume). Pneumatici danas u sebi sadrie horizontalne sipke. Debljina protektora varira od kvaliteta pneumatika. BOCNI ZIDOVI. PROTEKTOR. tro.. (3) rub. . On predstavlja sistem »sara« i rebara koji obezbeauju trakciju.bias' pneumatici su predstavljali standard kod veCine kola proizvedenih u SAD.. bias s pojasom i radijalna s poJasom. godina . Imali su dvo-. Pneumatik koji ne moze da izdrzi udar 0 ivicnjak iii 0 rupu na drumu daje vam sarno prividni osecaj sigurnosti.5 mm debJjine »sare«. INDIKATORI HABANJA. (5) (6) omotaci iii slojcvi le la pneumatika. najlon. (4) protektof. trake iJi indikatore habanja ugraoene u protektor koji postaju o 450 vidljivi kada se protektor istrosi na sarno 1. Stoga treba ulagati u pneumatike koji su bar onoliko dobri kao originalni iIi bolji ukoliko smatrate da ce yam biti potrebni. 1 .

.. .-PNEUMATICI I TOCKOVI RADIJALNI PNEUMATICI S POJASOM. .. Ne preporucuje se mesanje radijalnih pneumatika s drugim vrstama . Kako je ugibanje unutar pneumatika smanjeno radijalni pneumatik »radi« mirnije. Prednosti .Bias' pneumatici s pojasom predstavljaju standardn