P. 1
133222787 Popravi Sam Svoj Auto

133222787 Popravi Sam Svoj Auto

|Views: 1,086|Likes:
Published by Admir Hodžić

More info:

Published by: Admir Hodžić on May 22, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as TXT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/28/2014

pdf

text

original

I I i ! I , I I I i I I I I I [ [ [ I [I , i ---- - " . - ~ i POPRAVI SAM SVOJ , I ........ \ L mlfJDIP Delavska enotnost - - . - ~ - - - -- - .'. - - - - - ~ - .•.•...•.. ..

"V SADRZAJ UVOD 7 DELOVI AUTOMOBILA 10 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL 13 ODRZAVANuE AUTOMOBILA 31 Leri Kerli POPRAVI SAM SVOJ AUTO Odrzavanje {popravke Naslov originala: Odrzavanje i popravke koje mozete sami da obavite ........... : .................... . Alat ..................................... . Mere predostroznosti ...................... . Kupovina del ova .......................... . Odrzavanje i provera sigurnosti ............. . Preporuke za odrzavanje i podmazivanje ..... . Provera osnovnih tecnosti .................. . Sta je potrebno da znate 0 motornim uljima i podmazivanju .......................... . Zamena ulja i precistaca za ulje ............. . Podmazivanje sasije ....................... . Podmazivanje lezajeva tockova ............. . Podmazivanje karoserije ................... . Osposobljavanje vozila za rad u zimskim uslovima ............................... . Zastita od korozije ........................ .

Prevod s engleskog; Vera Gligorijcvic. Mira Gligorijevic i Predrag Milanovic Strucna redakcija i strucno misIjenje: mr Predrag Milanovic. dip!. ing. Larry Carley and A uto Editors of Consumer Guide DO IT YOURSELF AUTO REPAIR Urednik: Snezann Pejilkllvic Tehnicki urednik: Gradimir Avramov Stamp;1 CGP Ddo. Ljuh1i,ma. li)1-\X 13 17 28 30 32 34 36 48 52 56 60 66 68 70 Bihlioto;\:.u: UHip Urcdujc Urcdnicki !ldhor: Dilni!o DOll1ujn!;.o. G;I\:nik. Damian Kri inik. Zriene Mali (prcdsednik). Frand Mulcc. Marjan Rcmic i Milan Zivkovic Jzdavat: Dc.lllv;;ka enotnost (TOZD u CGP Dclul Drugo srpskohrvatsko izdanje. Tiraz 20.000 primeraka '0 lyg6 Publications lnternational Ltd. Za Mi1'lil Zivkovic. V. U. !zvrsni rr()uUcl'!lI: Marketing DE Z;; prndm:c:m,l; 7:lkliC Mali © za J ugosJaviju: Mladinska knjiga, TOZD Koprodukcija, Ljubljao<l. I t)i)X Organizacij<l projekta: MlaJinsk'-1 knjiga, OdgO\'1ll'll1 un:dnik O;Ll\ii,] DOl11ajnko TOZD Koprodukcija I ; OTKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 79 SISTEM ZA STARTOVANJE 92 SISTEM ZA PUNJENJE 117 SISTEM ZA HLAt>ENJE 127 SISTEM ZA DOVOD GORIVA 167 Odrzavanje spoljasnjeg izgleda automobila .. . . 73 Ciscenje i pranje motora .................... 77 Odrzavanje akumulatora .................... 96 Ispitivanje akumulatora ............•........ 99 Punjenje akumulatora ...................... 103 Upotreba produznih kablova za startovanje ... . 106

Izbor akumulatora i zamena ................. 109 Zamena elektropokretaca i automata elektropokretaca ......................... 112 Zamena pogonskog remena alternatora .. ..... 119 Ispitivanje alternatora i regulatora napona (reglera) .......... '. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zamena alternatora i regulatora napona (reglera) ................................ 125 Provera sistema za hlaoenje . . . . . . . . . . . . . . . . . Ispitivanje sistema za hlaaenje na pritisak .... 135 Provera tecnosti za hlaaenje ................ 137 Ispiranje sistema za hlaaenje ...... . . . . . . . . . . 139 Zamena remena ventilatora ................. 142 Skidanje i namestanje creva . . . . . . . . . . . . . . . . . Odrzavanje termostata . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . Zamena pumpe za vodu . ............ ....... . 151 Zamena cepova na bloku motora .... ........ . 154 Zamena hladnjaka ......................... 156 Grejaci .... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. 122 130

145 147

. . . . . 158

Klima ureaaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 Punjenje klima ureaaja ..................... 165 Odrzavanje precistaca za vazduh ............ 170 Zamena precistaca za gorivo ................ 173 Ispitivanje i zamena pumpe za gorivo ......... 180 Podesavanje karburatora ................... 188 Odrzavanje ureaaja za pokretanje hladnog motora ........... ..... ......... . ..... .. . 194 --SADRZAJ --------- --- ----- - ---- -- ---------- --- ----- - ---- - - - - - . - . - . - - ~ - - " " - ' - ~ - - - " ' - ' SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 217 SISTEM ZA PALJENJE 243 MOTOR 297 IZDUVNI SISTEM 323 Mehanizam za regulisanje gasa motora ....... 198 Zamena karburatora ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva .•. 202 Ubrizgavanje dizel goriva ................... 205 Turbo punjenje ............................ 208 Kompjuterska regulacija motora ............. 211 Ureaaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . 222 Uredaj za regulisanje isparenja .............. 228 Uredaj za zagrevanje vazduha ............... 229 Recirkulacija izduvnih gasova ;.............. 232 Ubrizgavanje vazduha i kataliticki konvertor ... 234 Ispitivanje kvaliteta izduvnih gasova . . . . . . . . . . 239 Sistem za paljenje sa »platinskim dugmadima« 246 Podesavanje zazora ........................ 254 Elektronsko paljenje ....... . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 Podesavanje paljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260

Vakumski regulator paljenja ................. 267 Centrifugalni regulator paljenja .............. 269 Razvodnik paljenja ......................... 271 Skidanje i ugradnja razvodnika paljenja . . . . . . . 276 Pregled i ugradnja svecica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 Kablovi za svecice ..................... " . . . 284 Indukcioni kalem (bobina) ......... ,......... 288 Primarni (balastni) otpornik paljenja .......... 293 Glavni prekidac (kontakt-kljuc) ............... 294 Trazenje gresaka u motoru .................. 301 Ispitivanje kompresije motora . . . . . . ... . . . . . . . . 302 Ispitivanje vakuma ......................... 306 Ispitivanje balansa snage ................... 309 Zamena zaptivke iii zaptivne mase ........... 310 Podesavanje ventila: motori sa podizacima .. . . . 312 Podesavanje zazora ventila: motori sa bregastom osovinom u glavi ............... 314 Zupcasti kais .............................. 317 Lanac razvodnog mehanizma ................ 320 Provera izduvnog sistema '" . . . . . . . . . . . . . . . . 325 Odrzavanje izduvnog sistema .. . . . . . . . . . . . . . . 328 Odrzavanje katalitickog filtera ............... 336 i i PRENOS SNAGE 338 UPRAVLJANJE· I VESANJE 382 SISTEM ZA KOCENJE 414 PNEUMATICI I TOCKOVI 449 POPRAVKA KAROSERIJE 462 SADKLAJ--- Kvacilo Mehanicki menjac '" ...................... . Automatski menjac : ....................... . Sigurnosni prekidac ....................... . Kardansko vratilo, kardanski zglobovi i homokineticki,zglobovi .................. . Diferencijal: Pogon na zadnje tockove ....... . Zadnji pogonski most ...................... . Nosaci motora, menjaca i menjaca diferencijala Kuglasti zglobovi .......................... . Stabilizaciona poluga ...................... . Granicnici oscilovanja tockova .............. . Opruge i torzione sipke .................... . Amortizeri i Makfersonov stub .............. . 343 351 357 362 362 374 377 380

385 389 391 391 395 Pitmanov mehanizam za upravljanje " . . . . . . . . 404 Upravljacki mehanizam sa zupcastom letvom " 408 Servo upravljac ............................ 410 Pregled prednjih kocnica ..... '. . . . . . . . . . . . . . . 418 Pregled zadnjih dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . 422 Zamena plocica disk-kocnica ................ 422 Zamena obloga dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . 429 Podesavanje dobos-kocnica ................. 432 Servisiranje glavnog kocionog cilindra ........ 436 'Pregled servo-kocnica ...................... 438 Ispustanje vazduha iz instalacije za kocenje ... 440 Kocioni cevovodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443 Rucna kocnica ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444 Prekidac za stop svetla ..................... 446 Dimenzije pneumatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . 452 Odriavanje pneumatika ..................... 454 Premestanje tockova ....................... 457 Zamena tocka ............................. 459 Koriscenje maskirne trake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462 Priprema metalne povrsine za bojenje ........ 465 Koriscenje osnovnog premaza i boje ......... 466 Popravka zaraalih delova i otvora .. . . . . . . . . . . 469 Popravka ogrebotina i udubljenja ............ 473 Popravka plasticnih del ova ........ . . . . . . . . . . 475 Popravka ostecene boje ....... ,............ 477 Restauracija izbledele boje ........ . . . . . . . . . . 477 ----- ~ ~ - - , - - - - - - - - - - - . . , . - - - - - - - - ~ SADRZAJ DODATNA OPREMA ! UREBAJ!' 483 RECNIK POJMOVA 497 Ukrasni i zaptivni elementi ................... 478 Skidanje oznaka i nalepnica ................. 481 Brisaci i uredaj za pranje vetrobranskog stakla 483 Grejaci zadnjeg stakla ...................... 487 Sijalice, osiguraci i migavci upozorenja ....... .488 Radio i antena ............................. 491 Brzinomeri ................................ 493 Ugradnja svetla u motorni prostor iii u prtljaznik ................................ ~ 495 Ugradnja vakuum-metra .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495 Poznavanje rada vaseg automobila pomoti ce vam da odriava!e i opravljate delovc kao sto su razvodnik paljenja ili koCioni cevovod. UVOD A · ko ste tipican vlasnik automobila, verovatno svake godine potrosite prilicnu svotu novca na odriavanje i opravku ukoliko to ne umete da uradite sami. Iako je potreba za odriavanjem veCine savremenih modela automobila cene usluga i del ova stalno rastu. Zbog toga su

mnogi vozaCi poceli sami da odrzavaju i popravljaju svoje automobile. Time ne sarno sto stede na radu i delovima (u zavisnosti od toga gde ih nabavljaju), vee oseeaju i zadovoljstvo sto su sami nesto uradili. Staranje 0 sopstvenom automobilu ima i druga preimucstva. Ne morate za svaku sitnicu da trazite strucnu pomoc niti cekate na red za opravku, a kada mehanicar i obavi posao umesto vas, znacere tacno sta je uradeno i koji delovi su zame7 UVOD njeni. Pored toga, redovno cete imati uvid u stanje automobila, sto omogucuje blagovremeno otkrivanje manjih kvarova. Ova knjiga je pisana za prosecnu osobu zainte-. resovanu da nauCi kako da se stara 0 svom automobilu. Zbog toga su uputstva ogranicena na osnovno odriavanje i sitnije opravke koje se nalaze u granicama vasih sposobnosti. Drugim retima, nije potrebno da budete kvalifikovani mehanicar pa da uradite sve ono sto je obuhva8 ceno ovim prirucnikom. Sl'ozenije opravke kao sto su generalna opravka motora, opravka ventilskog i prenosnog mehanizma, centriranje prednjeg trapa i slicno, nisu ukljucene zato sto zahtevaju znatno strucno znanje, poseban alat i opremu. Takve paslave ipak prepustite struenjaku. Sadriaj ove knjige izdeljen je po paglavljima kaja se laka prate, a obuhvataju asnave adrzavanja automobila i sve glavne sisteme pojedinacno. = --Odeljci u okviru svakog poglavlja daju jednostavna, detaijna uputstva kako da opravite kvar i savete kako da tuj posao najboije obavite, zatim, sta od alata i materijala treba da imate; upoznaju vas -sa merarna predostroznosti prilikom odrzavanja i objasnjavaju u kojim slucajevima posao treba da prepustite strucnjaku, Cak i aka po sao ne mozete (ili ne zelite) da obavite sami, poznavanje problema omoguCice UVOD vam da 0 njemu oa pravi oaCin porazgovarate sa mehanicarem. Razumevanje onoga sto nije u redu i sto treba da bude uradeno moze da spreCi cesto nepotrebne, skupe opravke, Podjednako je korisno da se opravlja sopstveni automobil i da se razume ono sto drugi za vas radi, Ova knjiga moze pomoei da postignete i jedno i drugo. samim tim sto odriavanje automobila ia vas vise neee biti tajna. , ,-Ukoliko jc dobra obavesten, majstor-ilmater ce biti u stanju da otkrije mnage kvarovc cak

i na savremenim lipovima yoziln sa prednjim pogonom. Mdu radoYima opisanim U ovoj knji:::i nabrojani su (S<l leve suone, U pravcu kretanju kaznljki nu satu): kard:wskih zglobovu. odrl:nvunje diskkocn\ce, Zlllnena prcCislaca za gorivo j provera spone. 9 DELOVI AUTOMOBILA 0 ~ ! N eke Ijude prostor za motor u automobilu zbunjuje i obeshrabruje. Kada podignu poklopac matera, Cini im se da vide sumu tica, kaiseva i kaisnika izmedu kojih se nalaze deloyi zlokobnog izgleda. VeGina Ijudi veroyatno nije nikada zavirila pod svoj iii bilo koji drugi automobi!. Najverovatnije nisu iskoristili priliku ni da posmatraju mehanicara dok im pOdmazuje automobil na hidraulicnoj dizalici, niti da pogledaju koji su delovi skriveni iza dobosa kocnice. 10 Sada yam se pruza prilika da dobro upoznate svoj automobi!. U poglavlju »Delovi automobila« objasnjen je tacan polozaj mnogih delova glavnih sistema u jednom tipicnom automobilu. Vise podataka nac; cete u poglaYljima posyecenim ovim sistemima. Nemojte dozvoliti da vas uplasi broj sastavnih del ova i sistema. Malo je verovatno da ce vasem automobilu ikada biti potrebne sye opravke navedene u ovoj knjizi. ~ '''--@ DELOVI VOZILA SA PREDNJIM POGONOM 1. STUB UPRAVUACA 2. ZADNJI AMORTIZER 3. REZERVNI TOCAK 4. BRANIK ZA UBLAZAVANJE UDARA 5. IZDUVNA CEV 6. ZADNJI PRIGUSIVAC 7. VRETENO 1 LEZAJEVI ZADNJEG TOCKA 8. VODECA POLUGA VESANJA ZADNJIH TOCKOVA 9 ZA VOJNA OPRUGA 10. REZERVOAR ZA GORIVO 11. KAT ALITICKI KONVERTOR 12. VESANJE PREDNJIH TOCKOV A (TIP MAKFERSON) 13. DONJE OSCILUJUCE RAME 14. MENJACKA KUTlJA 15. KOMPJUTER ELEKTRONSKOG PAUENJA 16. AKUMULATOR 17. REZERVOAR TECNOSTl ZA HLA[JENJE 18. ELEKTlCNI VENTILATOR HLADNJAKA 19. HLADNJAK 20. POPRECNO POSTAVLJENI MOTOR 21. KUCI.STE PRECISTACA ZA VAZDUH 11

DELOVI AUTOMOBILA DELOVI VOZILA SA ZADNJlM POGONOM 15. GORNJE OSCILUJUCE RAME 1. ZADNJI PRIGUSIVAC 16. ALTERNATOR 2. ZADNJE SVETLO 17 PUMPA SERVOUREDAJA ZA UPRAVLlAC 3. IZDUVNA CEV IS. POGONSKI REMEN ALTERNATORA 4. DISK·KOCNICA 19. VENTILATOR S. ZADNJI GlBAN) 20. PREDNJE SVETLO 6. DlFERENCIJAL 21. KOMPRESOR KLIMA-UREDAJA 7. KARDANSKI ZGLOB 22. PREClST AC ZA GORIVO 8. PREDNJI PRIGUSIV ACe 23. KARBURATOR 9. KAT ALlTICKI KONVERTOR 24. SVECICA 10. MENJACKI PRENOSNIK 25. KUCISTE PRECISTACA ZA VAZDUH 11. STEGA DISK-KOCNICE 26. RAZVODNIK PAUENJA 12. AMORTIZER 27. GLAVNI KOCIONI CILlNDAR 13. KRAJ SPONE 28. SERVOUREDAJ ZA KOCN!CE 14. STABfUZATOR 29. STUB UPRA YLJACA 12 OPRAVITE S A I \ ~ I SVOJ AUT()M'O 131 L K akve su vase realne mogucnosti u pogledu odrzavanja i opravke automobila? To zavisi od vasih sposobnosti, znanja i volje. U prilozenoj tabeli naveden je izvestan broj najcesCih radova ocenjenih prema tezini. Ukoliko ste reseni da obavite posao naveden u kategoriji koja prevazilazi vase sadasnje mogucnosti, bite bolje da sacekate dak ne steknete vise iskustva popravljajuci jednostavnije kvarove, i da tek onda pokusate da se latite tezih paduhvata. Za najveCi dec posloya koji spadaju u odrzavaOdrzavanje i opravke koje mozete sami da obavite S to najcesCih radova koje mozete da obavite sami pobrojano je u prilozenoj tabeli. Radovi su obelezeni prema potrebnom strucnom znanju u jednoj od tri kolone: pocetni l1ivo, srednji niva i viii nivo. Sve radove obelezene u kolani pocetni nivo maze da obavi svako, bez obzira da Ii ima neko prethodno iskustvo iii ga nema. SledeCi nje i lake apravke 'nije potrebno poznavanje mehanicarskog zanata. ledino Yam treba dobra volja i sprem;;ost da zasucete rukave. isprljate ruke, pa i da e podvucete pod automobil i dobro pomuCite da biste dosli do dela skrivenog u skucenom prostoru za motor. Cak i aka sam posao nije mnago tezak, fizitki napor moze da bude veti nego sto yam odgovara. Zbog toga razmislite 0 svojim mogucnostima i aka vam se utini da je potrebno vise truda nego sto ste spremni da ulozite, obratite se strucnjaku. uputstva iz ove knjige, pocetnik moze da obavi sve radove obelezene u koloni pocetni nivo. Sami cete se iznenaditi kada budete proCitali spisak i videli sta sye pocetnik maze da uradi. Radoyi obelezeni u koloni srednji nivo iziskuju izvesno

mehanicarsko iskustvo, poznavanje rada pojedinih sistema i vise umesnosti. Svi ani koji spadaju u tu kategoriju mogu pomocu ove knjige da obave sve navedene poslove. Viii iIi strucni nivo oznacava tacna one sto sarno ime kaze. Radovi obelezeni u toj kolsni zahtevaju prilicno znanja i iskustva, i prevazilaze opseg ove knjige. Alat i pribor potrebni za obavljanje nayedenih poslova razvrstani su u pet kategorija: alat nije potreban, potreban sarno rucni alat, moguca upotreba dizalice iii platformi, pOlreban paseban alat iii pribar i potrebna profesionalna oprema. Za neke radove, kao sto je provera nivoa ulja, nije potreban nikakay alat. Drugi, kao sto je zamena 13 c , ,'d 'i OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL pumpe za vodu, mogu da zahtevaju sarnO obican rueni alat - kljuceve, klesta i odvijae. Dizalica iii platforma mogu dobro da dodu za radove pod automobilom kao sto su zamena zadnjeg prigusivaca iii promena ulja. U posebne alate iii opremu spadaju kljuc za precistac ulja potreban za zamenu ulja, pumpa za podmazivanje sasije, opruzni kompresor za zamenu opruge iii elemenata za vesanje tip makferson, stroboskopska lampa za podesavanje ugla pretpaljenja, itd. Poslednja kategorija, profesionalna oprema, . Provera nivoa ulja u motoru Provera nivoa ulja u automatskom menjacu Provera ulja u mehanickom - rucnorn menjacu Provera ulja u diferencijalu Provera nivoa tecnosti za hlaaenje motora Provera nivoa ulja za kocnice Provera nivoa elektrolita u akumulatoru Zamena ulja i preCistaca za ulje u motoru Podmazivanje sasije i karoserije Podrnazivanje lezajeva tockova Provera napona akumulatora Punjenje akurnulatora 'Zamena akumulatora CiScenje iIi zamena kablova akumulatora Zamena elektropokretaca iii automata elektropokretaca Zamena pogonskog remena alternatora Provera alternatora iIi regulatora napona (reglera) Zamena alternatora iIi regulatora napona (regJera) Provera hladnjaka na pritisak Provera antifriza u hladnjaku. Ispiranje ipunjenje Provera elektricnog ventilatora hladnjaka Provera spojnice elektricnog ventilatora Zamena creva na hladnjaku iIi grejacu ukljueuje takvu opremu kao sto je uredaj za uravnoteienje loekova. U ovaj spisak sigurno nije ukljuceno sve sto se tice opravke automobila. Tezina posla i potrebna oprema za navedene radove nije ista za sve tipove

automobila. Opravka jednodelnog karburatora na starom modelu iz vremena kada nije vrsena stroga kontrola izduvnih gasova veoma je jednostavna, dok je veCina najnovijih tipova karburatora taliko komplikovana da eak i kvalifikovani mehanicari ponekad imaju teskoce da ih poprave. . . / Potreban N1VO znanp alatJpribor Wit!!! -$ '... !! 2'; -o"'.l.$ ·_2 c; <;' 0 1] ...q ;.0 0 g g f c: e t ! :"Q. <;0'"';; 'B ""Q. ,§' :,;; . :;;; '2'..3?i '(,,'1>!I -i:,,"" Q. -o::;!: 0; "c: .$ .... {: .... et ",5 q'f ;;.'$ of ",0 l .$ -stil ",ti" f ",oo!:i. • • , I i I I • • i I • I ! • • • I I • • • • , , , • I • i , I I • I • , I • • I • I • • I • I • ! • • • • • " .. ..

• , • I • I • • • i • • I ! • , • I , • I I • ! • , • , • I • , • • · • I • • • I • I • I , • .. .. Zamena termostata Zamena pumpe za vodu Zamena cepa na bloku molora Zamena hladnjaka Punjenje klima-uredaja Zamena kompresora klima-uredaja Zamena preCistaca za vazduh Zamena preCistaca za gorivo Prover a pumpe za gorivo Zamena purnpe za gorivo Podesavanje praznog hoda karburatora Podesavanje smese praznog hoda karburatora Podesavanje polozaja leptira karburatora Popravka karburatora

§ -f... ...§ . C:i'::.t l .<...l. ·l ..'$ .. • I • • .."§ .. .Zamena karburatora Zamena ubrizgaca za gorivo Podesavanje rada pumpe za dizel gorivo Provera ubrizgaca za dizel gorivo Zamena ubrizgaca za dizel gorivo Zamena turbo punjab Provera senzora motora _.. • I • • .!:! 2lfi. t::o."$ t".. 0 .. )j'""'.l . • .'$'" . I • I • • I I • . 1}"" ." q.: • .-. Zamena senzora matora Provera ventila za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Zamena ventiJa za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Zamena kanistera sa ugljenim prahom Zamena ventila za recirkuladju izduvnih gasova Zamena pumpe za ubrizgavanje vazduha Zamena katalitickog konvertora Provera izduvnih gasova Zamena »platinskih dugmadi« Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne ruCice Zamena prekidaca elektronskog paljenja Zamena modula elektronskog paljenja Zamena indukcionog kalema (bobine) Zamena provodnika (kablava) za sveCice Zamena sveCica Provera i podesavanje ugla pretpaljenja OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Nivo znanja / Pot reb an / aJatipribor li0'liJlti -s --e"" f $" 0. • .0 i' fJ 1& ! $ f g . I ..

I • ! I • ! . I • .• I • I • . . I J I • I I I • I I • . • I I • I . I • I • I I • . I • I . . • • I . I • . • ! • I . 1 • . • • • . • • I • I • I.

I • I I • .• I I . • . • I • • • • 15 OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL Zamena glavnog prekidaca Zamena sveCica kod dizel-motora Provera kompresije kod motora . • I • • • I • I • • • • • • I • I I • • I •• I • I • • • • • • I • • I . I • I. I • • I . • I I • i • . .

l p'" l I I • I I • I • . 'I o esavaoJc ventI a Genera!ni remont motara I Podesavanje zazora ventila Zamena Qzubljenog ramen a razvodnog rnehanizma Zamena prigusivaca ili izduvne cevi Zamena ulja i precistaca za ulje kad automatskog menjaca Podesavanje heda kvaCila Zamena kvaCila Zarnena kardanskog iIi homokinetickog zgloba Zamena pogonskog vratila iIi poluosovine Zamena oslonaca motora Zamena menjaca Generalni rernont menjaca Zamena upravljackog mehanizma sa zupcastom letvom Zamena kraja spone Zamena kuglastog zglo ba Zamena zavojne opruge Zamena amortizera Zamena elemenata vesanja tockova (tip Makferson) Centriranje prednjih i/ili zadnjih tockova Balansiranje tockova Provera disk-kocnica Provera dobos-kocnica Podesavanje kocnica Zamena stege disk-kocnice Remont stege disk-kocnice Zamena koCionog cilindra Remont koCionog cilindra Zamena glavnog kocionog cilindra Remont glavnog koCionog cilindra Ispustanje vaz'duha iz koCione instaiacije Premestanje tockova Zamena osiguraca . ."-----[ N' '/' Potreban .. I I • • I . 'Iva znaoJa alatipribor iiifDlftl · i:: ." . I ./ . 16 ------------.Provera vakuuma ked motora Ispitivanje fada cilindara Popravka neispravnih zaptivki '1' d • .

! i • I • I I I • I • I • i • I !' i • I . • I . ! • r • i • • I I • . i • I I I • • I • i • I • I • i • I . 1 ! . • • I I I I . I • i •• I I • i • • I • • ! I • I I • .

• ! I • I • I • • r • • • • I • I I • • • I I • • I • • • • • . I • i • . I • I • . I I • i • • i ! . • 1 • I • i • I I I .• ! • I ! I • ! . • I • ! I • . • I • I • .

• • i I • I • • I • I I • • I I I • I I • I I • • I • • • • • I • .i • I • I • • i I • I • ! • I • I • • I • II I • . I • • I • I I • ! . I I • • . • • I i I • • I • i .

unistava navrtke. l3ilo kako bilo. jasno je da bez alata nema zanata. Napravite spisak pre nego sto pocnete da kupujete i proverite da Ii je alat koji posedujete u dobrom staniu. Pomozite sebi time sto cete obezbediti potreban alat cak i za najsitnije poslove. Isto tako. znaCi da imate dobru nameru da se Iatite nekog posla u vezi sa odrzavanjem iIi opravkom vaseg automobila.zatim cist i dobro osvetljen radni prostor. Mnogi mehanicari-amateri nalaze zadovoljstvo u majstorisanju prvenstveno zbog toga sto uzivaju da rade sa dobrim alatom. nioracete nekako da se snadete. uspeba i koliko eete zadovoljstvo osetiti zbog dobra uradenog posla. Ako slucaino spadate medu one srecnije. zagrejanoj i dobro osvetljenoj garazi. Drugi uzivaju u tome da proveravaju koliko mogu da postignu sa sto je moguce manje pomoci.I i • I I • • 1 • I • • i ! • I I • t I I Alat U kOlikO ste vee procitali prethodne odeljke Ove knjige. Kada radite napolju. po dnevnoi svetlosti. I na taka improvizovan sto mogu uredno da se poslazu delovi i alat. pazite da sve sto radite. zavisi od toga da Ii posedujete odgovarajuCi alat i da Ii ste odabrali pogodno mesta za rad. Pre nego sto pOGnete da prikupljate alat i pri- . dovoljno vremena i odgovarajuca uputstva. mozete blizu automobila da postavite sto za kampovanje iii cak tablu od iverice oslonienu na kante za otpatke. organizujte radni prastor u blizini mesta gde mozete da ukljuCite lampu ako nastavite posao po mraku. U suprotnom.ll1i kljuc OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Ako nemate radni sto. jednostavno. radi u velikoj. Nesto od potrebnog alata mozda vee imate. mnogi poslovi mogu da se obave u dvoristu. Cinite vodeCi racuna 0 bezbednosti. budite spremni da u slucaju iznenadne kise zastitite delove i alat. viike i zavrtnie. VeCina -kucnih majstora nema preimucstvo da . U kojoj cete meri imati . Kada je vreme Iepo. KombinoVilnu k!csta Kombillov. Pre svega. Jos gore je imati rdav alat koii. onda ste preskocili prvu prepreku.

grebaci i drugi slieni alati. obidite nekolikO pradavRadionicka dizalica (znba-dizalka) .bor. Majstori koji u ove svrhe upotrebljavaju odvijace treba obavezno da poveeaju svoju zalihu i da zadrze nekoliko koje ee koristiti iskljuCivo za anD za sta su predvicieni. poluge za vadenje eksera. ne znati da ce odvijac oba· ~ C ~ . Nije naodmet ako posetite neku »buvlju« pijacu iii vidite sta se nudi u malim oglasima. Ima nekoliko vrsta odvijaca za zavrtnje sa krstastim urezom na glavi. Odvijaci U osnovnoj gamituri alata treba da se nalazi nekoliko standardnih i krstastih odvijaca. Zbog toga.IIIIIII\1I. Na taj naein mazete da doaete do dobre garniture alata i pribora. Kada razmisljate 0 ceni. !) ~ d ~ I' SS I' I ~ : ~ i [ 18 veZDa usednuti u urez na glavj zavrtnja. pogledaite sledeCi spisak da biste videli sta yam je potrebno. Postoje razlicite sirine ureza na glavi zavrtnja i razlicite debljine radnih povrsina odvijaca. odluCite se za onu u kojoj 'se nalaze odvijaCi sa nekoliko debljina radnih povrsina i nekoliko 'duzina sta· bala. __ (1IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII. na zalost. a da ne potrosite sllvise DOyea. ako nameravate da kupite dobru garnituru. # I!I' ] • ~ . iIi pljosnati odvijaci. ponekad koriste kao dleta. Oni se. i oni na prvi pogled . Osim toga. setite se ovoga: sto je radna povrsina evrsea. a rutica ce biti boljeg kvaliteta.biee mnago izdr±ljiviji.f11\) Pljosn<l!C lurpijc 17 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL oiea da proverite gde su cene najpovoljnije. Idealna garnitura alata trebalo bi da sadrzi najmanje trI standardna odvijaca sa duZinom sta· bla od 40 do 200 milimetara. pre nego sto se odluCite za kupovinu. To sto je radna povrsina pljosnata. Standardni odvijaci se jos nazivaju odvijaCi za zavrtnje sa urezom na glavi. to je alat bolji .

i odvijaCi koji pridrzavaju zavrtnje i sa kojima mogu da se okreeu standardni zavrtnji na nepristupacnim mestima. Moguenost da krstasti odvijac isklizne iz glave zavrtnja je manja nego u standardnih odvijaca.lim urczorn @ Odvijac za vijke sa specijatnim 5cslougaonim urczom @ Odvijac za vijke sa St:slOugaonim otvorom Postoji veti broj odvijaca za posebne namene.ako nameravate da prikupite potrebnu garnituru alata. Medutim. mozda ce yam biti potrebna klesta sa pomicnim zglobom iIi univerzalna klesta za vodene pumpe koja mogu da zauzmu vise razliCitih polozaja i da se upotrebljavaju za razlicite poslove. Kombinovana kldta imaju zakosene celjusti sa bocnim setivom za odsecanje :lice j rascepki.ko dostupnim mestima. Ali. razlika je u tome sto je u jednih vrh mnogo zatupljeniji nego u drugih. Posto su zavrtnji. odnosno njihovi urezi na glavi razliCito konstruisani. ani mogu da se odvijaju iii priteiu posebnim odvijacem. CD Odvijac za vijkc sa urcZOm ® Odvijac za vijke sa krstastirn urczorn EB Odvijat :ea vljke sa krsl!H. Na mnogim novim tipovima autQmobila naiei eete na zavrtnje sa specijalnim sestougaonim urezom iIi sestougaonim otvorom na glavi. Obe vrste odvijaca dobile su ime po proizvodacu zavrt· nja za koji su predvideni (filipsov i prinsov od· vijac). Krstasti urez na glavi zavrtnja omogucuje bolje pritezanje iii odvijanje. Kad kupujete. Neki odvijaCi imaju veeu drsku koja omogucuje ostvarivanje vece sile za okretanje.izgledaju isri. Klesta U svakoj kutiji sa ala tom nalaze se i obiena kuena klesta. kupujte one dobrog kvalitet'a da bi yam dugo trajah. to je samo pocetak . rnogucnost ostecenja zavrtnja bice svedena na najmanju mogucu meru aka se snabdete garniturom odvijaca-koji odgovaraju veCini. savijeni odvijaei (sa stablom za spiralni okretac) pomoeu kojih se brze radi. Na primer.iljate celjusti kako bi mogla da se upotrebe za formiranje obujmica od zice na te. Kldta sa pravim celjustima imaju . 'Osim njih. I za ovo ce vam biti potrebni specijalni sestougaoni odvijaCi: Postoje zatim i savijeni odvijaCi sa krstastom iIi ravnom radnam povrsinom koji se Koriste za tesko dostupna radna mesta. na vasem automobilu mogu da se nalaze zavrtnji neuobicajene konstrukcije sto se naroCito odnosi na zavrtnje na nkrasnim lajsnama. Uvek ce yam se Cinlti aa vam je potreban »samo jos jedan« da upotpunite svoju garnituru alata. Savijena klesta sa dugim celjustima pogodna su .

kombinovani otvoreni) nasadni iIi dvostrani okasti kljuc. Ako je sistem paljenja u vasem automabilu konvencionalan. Univerzalna klesta »grip« sluie i kao vodoinstalaterski kljuc i kao kleSta. . Momentni kljuc je Ditan za mnoge opravke. spoljasOPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Klesta sa pomicnim zg!obom Kombinovana kldta Poluokrugla klesta sa pravim celjustima Poluokn!gb klesta sa savijenim vrhovima Univerzalna klesta »grip" Klestn za uskocnike 19 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL nje uskocnike iii klesta koja sluze i za jedno i za reni. Kljucevi Za odvrtanje navrtki mozete da upotrebite jedan ad sest razliCitih vrsta kljuceva: standardni otvoLepo je otvoriti sredenu kutiju za alat i izabrati najpodesniji kljuc. pogotovu ako nameravate da se latite radava koji prevazilaze jednostavno odrzavanje autlilTIobila. Pored ovih kljuceva. . eventunlno biste magE dn nabavite i garnituru dvastranih okastih kljuceva.1I1"1 lllvnrcnVnas. a ne elektronski. Takode treba nabaviti momentni kljuc. kombinovani otvoreni (okasti. listi6e za merenje zazora. Upotrebljavaju se za skidanje uskocnika sa delova kao sto su kocioni cilindri. Postoje klesta za unutrasnjc usk. jer pomocll njega mozete da pritegnete zavrtnje 'I . Otvoren) Kombinovani otvorcnUoknsti kljuc 20 Poddljlvi otvorCl1i kljue KomhiIlOI''. kao i razliCite rucice i nastavci. odvijace i. Mi yam predlazemo da kupite dobru garnituru kombinovanih kljuceva.luni kljue lcdnosmcrna rtlCica sa i okn:tac :iil spoljnom cctvrtkom sa OkllSli kljlle Dv()strani ObSli kljuc Pored toga. podesljivi otvoreni.ocnike. Klesta za uskocnike takode su veoma korisna. drugo. ana predstavljaju dragocen deo svake garniture alata i najkorisnija su klesta koja mozete da kupite. dva kvalitetna podesljiva kljuca i garnituru nasadnih kljuceva. ali takav izbor amateru nije potreban.male kljuceve.i . . postoje i kombinacije sa razliCitim veliCinama radnih povrsina za naglavke.za hvatanje malih del ova iii za radove za koje klesta sa pravim celjustima ne odgovaraju. okasti. po mogucstvll. kupite i garni-· turu aIata za sveCice . krivina kad okastih kljuceva. kardanski zglobovi i drugi sklopovi.

turpija za svebce. Danas su svi momentni kljucevi bazdareni za engleski i metricki sistem mera (lbs/ft i Nm). ( . CD iCC' [ c Odvijaci DinnmomC(. i I I u . Tipovi sa kazaljkam i padesljivi momentni kljuc predvideni su za strucnjake. usled cega zavrtnji kasnije rnogu da se olabave.ca scbnjc IneW\a <: II C < "'" II ¥ <::: II ¥ ---- . kljuca pomaie da se izbegne suvisno pritezanje kojim mogu da se palome zavrtnji. kardanski zgiob. OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL tacno prema fabrickim uputstvima. Upatreba momentnog. nastavci 2) \Q) C2) I© Kljuccvi za svecice 00 . m I 2J 2J I \ . odvijat 21 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL ". Umeci.1' . Ovo je _veoma vazDa za radove u vezi sa kocnicama i vesanjem.:111:111111111111111110 Pljosnate lUrpije ~ = = = o Okruglc lurpijt: (i JLJL3 TC51cra .ill .Hsku mCica sa kaz:Jljkom (momemni kljuc) ListiCi Zll merenje zazora. Najjeftinija varijanta je momentni kljuc sa ruCicom. iii nedovoljna pritezanje.

makaze za lim i drugo. kao i sekace. zavisi od njihove velicine i obiika. CekiCi Verovatno vee sada imate jedan iii dva cekiea. glava ('ekica moie i da ubije. Stavite zastitne naoeare kad god postoji mogucnost da leti metal. Kada se otkaCi i poleti. RuCice cekica se najcesce izraauju od oraho-· vine. ali ono sto eventualno moze da vam zatreba jeste cekie sa loptastom glavom. leftin cekic sa slabom rucicom se ne isplati.. pljosnato dleto. sekaCi. Ta vrsta cekica ima loptastu glavu na jednom. testere za secenja metala. ima toliko da biste njime mogli da ispunite celu kutiju za alat. Ovo vam. makaze za tim i klesta za secenje :lice. Tesarski iii rakljasti cekic moze da posluzi. Say ovaj alat je zgodno· imati pri ruct iako ga mozda neeete koristiti za veCinu poslova koje obavljate. nije potrebno. osim za opravku karoserije. plasticno i neko drugo tela. a pljosnato celo na drugom kraju. probojci. dleta i sekaCi Pribora za obradu metal a kao sto su tUfoije. Proverite da Ii je ruCica dobra uCYrScena i da nema na njoj raspuklina iii pukotina. Vec'ina ima prikljucak sa uzemljenjem kako bi se prikljucile za busilice i drugi elektricni 0PRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL Ii I \ l \ LI . isplatiee vam se).• Dlcta 22 Turpije. ali pre iii posie ee vam ipak biti potreban. dleta. Ako nameravate da opravljate karoseriju. testeru za secenje metal a sa nekoliko rezervnih seciva (kupite najkvalitetniju koje nadete. Svetiljke Dobra ruena svetiljka predstavlja dugoroenu investiciju. Pre porucujemo yam sarno nekoliko osnovnih alata pljosnatu i okruglu turpiju (one mogu da posluze U Tazne svrhe). I 111 Rakljasti kljuc CekiC sa loptastom g!avolTI C:ekit sa ulosCima Ruena $vctiljb ad 220V 5 ~ produlnim kablom R u c n ~ svctilika ad 12 V sa produinim kablom Batcrijska !ampa 23 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Sigurnosn<l postoija Plat forme za v()zilo Radionicku (zaba-dizalica) . Da Ii su podesni za radove na vasem automobilu. biee yam potrebni nekoliko vrsta mekanih cekica iii jedan sa zamenljivim uloscima tako da po izboru maiete da koristite gumeno.II < .

Koristice yam naroCito ako spadate u majstore koji uvek odaberu pogreSan kljuc pa moraju da se vracaju do radnog stoia.. Ako imate srecu da radite na tvrdom. a zatim da se odatle izvucete. izdignuta nekoliko santimetara od poda. _ ' POKRETNA LEZALJKA. ALAT ZA AKUMULATOR. Poseban alat i pribor SIGURNOSNA POSTOLJA I PLATFORME. To je u stvari ravna plata sa podmetacem za glavu i tockiCima. Ako yam je potreban produini kabl. koristite postolja umesto platforme. a ne da ga podupire tokom rada. Kupite svetiljku sa kablom SWG 16 (prei'nik tice = 1. ravnom podu. Dizaliea je predvidena da podigne automob. pokretna letaljka ce vam biti od velike pomoCi kada hocete da se na brzinu podvucete pod automobil.626 mm) koja moie da izdrii sijalicu od 75 W.prakticna stega sa navojem pomocu kaje maze da se skine svaka klema sa polova akumulntow. a namcravate da obavite mnogo radove ispod automobila. Ako sami obavljate veliki broj radova na svom automobilu. Za brie i bezdenije podizanje automobil treba da ima radionicku (taba-dizalieu) iii hidraulicku dizalieu. I !"'7'1 g :! i i i '-. nabavite onaj koji moze da izddi potrebno opterecenje. U kutiji za alat treba da imate [ jednu dobru baterijsku lampu. ! f".. laksei efikasnije da nesto otkrijete baterijskom lampom nego svetiljkorp. Platforme Sli idealne u slucajevima kada nije potrebno ski dati tockove. Kada obavljate radove na sistemu za kocenje.llica Pokrelna 24 alat. predniem trapu iii kada morate da skidale toekove. U alat za akumulator spadaju: Izvlakac za kleme .l. neee yam bili dovoljna samo ruena dizaliea koja spada u pribor koji ide liZ automobil i koristi se u slucaju nuide. Nemojte da dozvolite da vas prevari niska cena nekvalitetnog postolja ili platforme. Stoga automobil treba da poduprete sigurnosnim postoljima iii platformama. . . Cesto je mnogo brte.$lubna hidraulicna diz.··1 " . DIZALICA. Mogu se naci i svetiljke sa sijalicom od 12 V koje se napajaju iz akumulatora autmobila i koje su idealne za opravke napolju iii u nepredvidenim situacijama.

Produini kablovi za startovanje . ostale instrumente moiete u pocetku da pozajmite pre nego sto se odluCite za kupovinu. Prove rite da Ii su odgovarajuceg kvaliteta. lsplatjce yam se kad ga vee prvi put budete upotrebili. IIi. I lost. Kontakti (iabice) i kablovi treba da budu dobro izolovani i obezbedeni. Stroboskopska lampa. Ako ste vlasnik vozila sa konveneionalnim razvodnikom paljenja bice yam potreban tahometar za proveru zazora kad »platinskih dugmadi«. . Pojedini delovi pribora za podesavanje nisu skupi. Uredaj za merenje kompresije. Za ispustanje ulja is preCistaca koristi se obican kljuc sa 25 OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL obujmicom koji olaksava skidanje i vracanje preCistaca. Lampa sa neonskom svetiljkom je jeftinija od ksenonske ali yam je potreban skora potpuni mrak da biste vide Ii svetListiCi za mcrcnJc Z3zora Tahomctar Urea. Ovaj zazar mozete da proverite i listiCima 'za merenje -zazora aka Sil dugmad nova.:lj za mcrcnjc potpritiska 1 . Nosac akumulatora .maida ih vee imate u Svom automobilu. Takvi kablavi treba da imaju davoljan broj proyodnika koji mogu da isporuce primaocu 5tO viSe elektricne energije uz minimaine gubitke.rutica koja se stavlja preko dva pob na konvencionalnom akumulatoru zbog lakseg skidanja i prenosenja. Tahometar ce yam pomoCi da podesite karburator i izvrsite druga podeSavanja. Za prikupljanje ispustenog istrosenog ulja moie da vam koristi i stara posuda ako je dovoljno velika.iitana cetkiea koja se navlaci na poloye i omogucuje brzo i lako i'iseenje. Stoga ipak preporucuJemo stroboskopsku lampu sa ksenonskom svetiljkom.naprava za merenje specificne tezine elektrolita da bi se utvrdio stepen napunjenosti akumulatora. Tahometar. Slrobmkopsk<l lampa I 1 Urcdaj za mcrcnjc komprcsijc 26 PRIBOR ZA PODESA V ANJE. moiete da kupite jeftin pocinkovani iii plasticni lavor da posluii kao sud za istroseno ulje. Ovaj merD! . Hidrometar . PRIBOR ZA PROMENU ULJA.~ ~ ~ OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Izvi<lK<lC za Klemc Cctkicc za ciscenjc klema i polova akumubto[a N ( ) ~ a 6 akumul<ltora Hidromctar Produzni kabl za staftovanje Pribor za promel'lU ulja Cetkica za ClSCenje klema i polova . ali tahometar daje tacnije rezultate. .

Kada obavljate poslove prilikom kojih koristite veCi broj sitnih delova. te ne bi bilo lose da manometar driite u prostoru za sitan pribor i proyerayata pritisak u pneumatieima bar jednom godisnje iii pre svake duie voinje. Cime se postiie mnogo bolji uCinak nego sa standardnim kljucem. Ovaj yaian i jeftin merni instrument bi trebalo da imate. Da Ii cete kupiti pumpu za podmazivanje zavisi ad toga koliko vam je star automobil i koliko drugih aparata za podmazivanje. Ovaj instrument maze veoma brzo da se amortizuje. On takode omogucava i ravnomernije odvrtanje i zavrtanje sto sprecava eventualno ostecenje navrtki tockova. ListiCi za merenje zazora. Nasadni kljuc se kao I [uena dizalica isporucuje zajedno sa no vim automobilom i koristi se u nepredvidenim situaeijama. Ureclaj za merenje potpritiska. MANOMETAR ZA PROVERAVANJA PRlTISKA U PNEUMATICIMA. Provera kompresije je vazna. pa cak i sa zapusenim zadnjim prigusivacem. posebno na starijim tipovima automobila. Prvo nabavite neko sredstvo za Ciscenje ruku (kupuje se u prodavnicama automobilskih delova i pribora) i gomilu Cistih krpa. posedujete. Nepropisno napumpane gume brzo se babaju. Postoje dva tipa meraea zazora koji mogu da budu spojeni u jedan komplet. RAZLlCIT PRIBOR. ventila ili zaptivaea cilindarske glave. moze da ukaie na probleme u vezi sa uglom pretpaljenja. Okrugli tip sa zieom sluii za proveru i podesavanje zazora kod sveCiea. PUMP A ZA PODMAZIV ANJE. NASADNI KLJUC:. Ako se koristi kako treba. zaptivanjem. a njom se OPBAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL I Ii i -I Manometri za proveru pritiska u pneumatlcima Krstasti flilsadni kljuc Pumpc Zll podmazivanjc 27 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL lako moie ubrizgati dodatno ulje u mazaIiee dok radite pod .automobilom.instrument koristi se za proveru pritiska sabijanja u cilindrima i moze da vas upozori na stanje ventila iii klipnih prstenoYa. stanjem karburatora. bilo bi dobra da uzmete nekoiiko kanona za jaja i da ih u njih poredate. Ako mislite da cete cesce skidati toekove. kupite krstasti nasadni kljue sa cetiri naglavka razliCite veliCine. Moiete da nabavite i neki zastitni krem koji se stavlja na ruke pre . Mala pump a zapodmazivanje nije skupa. Pljosnati tip sluii za merenje zazora izmedu kontakata prekidaca (»platinska dugmad«) i za podesavanja ventila.

zatim zavrtnjima za lim. . odvijaca. Moiete prilieno da ustedite ako kupujete alat u garniturama. Varna vrhunski alat verovatno nije potreban. Postoji mnostvo specijalnih alata i pribora koje moiete da kupite za opravku svog automobila. osim ako ne planirate da ih upotrebite sarno jedanput.nego sto se poene sa radom i deluje kao »hemijska rukavica«. podlaski i sigurnosnih podloski. Ruena kutija za alat je nesto sto svaki majstor-amater na kraju kupi. Ne isplati se kupovina jeftinih garnitura alata koje se prodaju po neverovatno niskim cenama. Garniture kljuceva. dok su drugi prvenstveno namenjeni struenjadma koji mozda svakog dana obavljaju istu popravku. Taka je ceo alat skupljen na jednom mestu i uvek je pri Tuei. vijaka. ako ste osoba koja voli da se igra alatom. zaptivacirna i drugim sitnicama koje se cesto koriste. taka da cete u tim slucajevima mazda morati da kupite dve garniture kljuteva iIi naglavaka. Zato vas molimo da ova proCitate pailjivo i da upamtite da ovih pravila treba da se pridriavate zbog syoje liene bezbednosti. Vecina nasih saveta jesu mere predostroznosti zasnovane na zdravom razumu kojih uvek treba da se pridriavate dok radite na. Osim toga. plasticnom i izolacionom trakom. verovatno cete moei da prooete sa osnovnim alatima koji su vee opisani. a lako se skida vodom. vasa kutija ce po svoj prilici uskoro postati suvise mala za sve vccu zbirku. Ustedecete sebi i trud i vreme ako se snabdete najcesCim veliCinama navrtki. Poslednji modeIi nekih uvoznih tipova vozila imaju mesavinu standardnih. ne gubi se. plakaru iii prtljainiku svog automobila. podrumu. a i zasticen je ad atmosferskih uticaja. Ako zelite da ustedite novae na odrzavanju i opravci. dajemo i upozorenia koja moida ne znate ako ste tek poceli da radite na svom automobilu. Jos nesto a kvalitetu alata: dobijate onotiko koliko platite. Ali. Driite je u garazi. ispod iii oko vasega automobila. potrosnim uljem i maseu. Pomocu nekih mozete zaista da ustedite vreme. naglavaka iIi cak kompletne garniture alata sa kutijom zn alat obicno kostaju mnogo manje nego kad se kupuje svaka alatka posebno. ali trebalo bi da kupujcte alate koji imaju dozivotnu garanciju i koji su napravljeni od kvalitetnog materijala. KvaIitet varira od bezvrednih alata do onih za strucnjake. 28 Mere predostroinosti N ijedna 0 opravci automobila po principu »uradl sam« ne bI btla pot puna bez odeljka posvecenog bezbednosti prilokom rada. metrickih zavrtanja i onih Cije su mere izrazene u colovima.

odele i alat od delova koji se pokrecu kao sto su ventilator. Ne bi bilo lose da se potpuno uzdriite ad pusenja dok obavljate radove na autamabilu. se' auto mobil podigne. Ova ce takode otkloniti moguenost varnicenja u blizini akumulatora. • Nosite zastitne naocare kad raditc ispod automobila. • Ne podvlaeite se ispod automobila koji nije propisno poduprt i nikada ne koristite dizalicu kao jedini oslonac. brusenje i . upotrebite nesto sto sigurno moze da podupre hiljadu iIi vise kilograma kao sto su betonski iIi drveni blokovi. prvo ukljuCite akumulator. • Nemojte pusiti dok obavljate radove na sistemu za doyod goriva jli na akumulatoru. Izbegavajte siroka odela. Nemojte koristiti niske stolice. • Aka nameravate da koristite produzni kabl za startavanje. Ovo se odnosi na upotrebu elektricnog alata. Benzinska isparenja iz rezervoara za gorivQ. • Izbegavajte udisanje prasine iz oblaga kae- . treQa ispod njega postaviti postolje (po mogucstvu dva) koje pod· nosi teiinu automobila. sa menjacem stavljenim u brzinu (rucno) iii u poloiaj za parkiranje (kod automatskog menjaca) sa podignutom rucnom koenicom i jednim iii vise tockova blokiranim ciolom iIi komadom drveta da se ne bi pokrenuli. kravate. Prilikam punjenja. kosu. te ako je kantakt sa masom udaljen od akumulatora. kaisnici i pogonsko vratilo. Aka nemate posto· Ija. OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL tara iii dizni za goriva veama su zapaljiva. salove iii kaput koji bi mogli da se upetljaju u kaisnik iIi pogonski kais. pa tek onda uredaj za punjenje. ram iIi sasija i to Sto dalje od akumulatora. Prilikam prikljucenja cesta dolazi do vamicenja. vee ga povezite sa delovima vozila (masom) kao sta'su blok motora. a ne sarna dizalica. kada koristite dleto i cekie. kante za otpatke iIi kutiie. oscilujuca ramena. Cuvajte prste. satove i narukvice. Automobil mora da se nalazl na raynom terenu. zavarivanje iii koriscenje gorionika da bi se olabaviii zardali zavrtnji. skinite say nakit . kaisevi. Freon u klima-uredaju maze da prouzrokuje promrzline ako do de u dodir sa kozam. • Ne radite nista 5tO moze da izazove varnicenje iIi plamen u blizini rezervoara za gorivo iIi . Vadanik u akumulataru je eksplazivan i maie da ga zapali i najmanja vamica. sake. Prvo popravite mesto kaje propusta.kao sto su ram.a dizalicu spustiti tako da teiinu primaju i postolja.• Pre nego sto poenete da radite. Postolja bi trebalo postaviti ispod jakog dela sasije . sistema za dovod goriva koji propusta. zadnja osovina iIi oslond branika . otklanja se opasnostbd eksplazije vodonika. kada busite iii brusite i kada papravljate klima-uredaj. ne prikljucujte ga direktna za akumu]ator.prstenje.

Pre iskljuCivanja bilo kog ad elektricnih prikljucaka.seg vozila. Antifriz je otrovan za pice. glavnog prekidaea. usisivac za prasinu ili staru cetku kada uklanjate prasinu sa delava kocnica. Ona moze da sadrii azbestnu_ 'prasinu. • Na najnavijim tipovima vozila sa elektronskim komandama motora kompjuter u vozilu je veama osetljiv na napanska preopterecenja. Ne ostavljajte ni antifriz u otvorenim posudama gde deca iii domare zivotinje mogu da pokusaju da ga piju. a 06 Z35titnim naaearima. radia-aparata. ne pokusavajte povezivanje iIi proveru bila kag sistema u motaru iIi kablovskog prikljucka jer matete da upropastite skupu elektricnu instalaciju va. treba prvo da iskljuCite kabl za uzemljenje akumulatara. • Kada radite bilo kaji posao na elektricnoj instalaciji. • Nikada ne »palitc« motor u garazi. na spoljnaj povrsini akumulator mogu da se nadu astaci kiseline koji mogu da pragare tkaninu. otvorite vrata garaze iii 5provodite "gasove napolje pomocll cevi. tada ga povezite sa drugim akumulatarom ad 12 volti. Aka morate da ukljucite motor. 15to se adnosi i na teenost za kocnice. ruke gumenim rukavicama.000 do 40. Usled karozije. kao sta je zamena elektropokretaea. jer moze da dode do prskanje vrele vode iz hladnjaka. • Nikada ne koristite benzin kao sredstvo za ciscenje. Nagomilavanje uljenmanoksida. a nikada sa alternatorom (dinamom) od 24 volti kaji se koristi kod nekih kamiana-prikalica. maze da bude smrtonasna. Ovo otklanja mogucnast slucajnog uzemljenja strujnog kola i pozara iii ostecenja nekag dela u elektricnaj instalaciji. Ako koristite produini kabl za startavanje. uije za motor. moguCi karcinogen. ulje za servo uprav!jac. Pazite da ne prevrnete akumulator iii da ne prospete kiselinu na automobil kada manti rate iIi skidate akumulator. Isparenja su eksplozivna i moze da ih 29 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL . Koristite tecno sredstvo za Ciscenje. alternatora. ako niste sigurni u ono sto radite. stoga ne oblatite svoje najbolje odele kada obavljate neki posao na akumulatoru. itd. Pored toga. • AkuIl1ulatori sadrie sumpornu kiselinu te stoga patljivo njima rukujte. regulatora napana. kao i nn teenost za pranJc vetrobrana.nice iIi kvaCiia. benzin. • Pazite da ne dadirnete kablave sveeica iii visokanaponski provadnik indukcionog kalema (bobine) dok motor radio Elektricna struja u sistemu paljenja je jacine od 20. • Ne otvarajte poklopac hladnjaka dok je motor vruc. ulje za menjae. kontaktni kljue treba da bude izvaden.000 volti sto nije smrtonosno ali ce vas dobra uplasiti ukolika ste nepazljivi. gasa bez boje i mirisa.

Najbolji savet je da se kupuju proizvodi dobro pozna tog iii priznatog proizvodaca koji imaju garancIJu. Kao i kod alata. Delovi sistema paljenja slabog kvaliteta. a to je kupovina starih delova. Trgovci koji prodaju delove u pakovanjima. ali mogu da . Jeftini zaptivaCi (semirinzi) naCinjeni od sekundarnih materijala mogu da procure posle samo nekoliko predenih kilo me tara. nemojte ih sipati u kanalizaciju iIi odvod kisnice.upali kontrolna lampica iz obliinjeg uredaja iii grejaca. Mnogi otpadi ce garantovati da su delovi u radnom stanju .. vazan clemen at odrzavanja automobila po principu »uradi sarn« jeste kupovina pretistaca. razvodna ruCica i kablovi svetica nece trajati onoliko dugo kao delovi proizvedeni od visokokvalitetnogmaterijala. iii sa zastitnim znacima koji lice na kvalitetne marke. U nekim slucajevima. Kupovina delova J os jedan. lako ±elite da prodete sto jeftinije. postoji i treea mogucnost. iii aka ne prepoznate proizvodaca iIi zastitni znak. Na delovima kao sto su karburator. U pogledu nekih delova. tecnosti i rezervnih delova. a u nekim slucajevima je i bolji. sipajte ih u posudu koja se moie zatvofiti i odnesite ih na predvideno mesto. ulje za motor iii sredstvo za ciscenje. Jeftini zadnji prigusivaci sa tankom metal30 nom oblogorn i nedovoljno iii uopste nezasticeni od korozije nece trajati onoliko koliko i originalni kvalitetni delovi zasticeni iznutra i spolja . kupujte proizvod ciji je proizvodac poznat i ima pismenu garanciju. • Kada bacate istroseni antifriz. Umesto toga. suoceni ste sa jos jednommogucnoscu: nov iii remontovan (fabricki prepravljen) deo. Jedan kvalitetno remontovan dec je isto toliko dobar kaoi nov. pa ako vidite da pise »zamenjuje originalni deo pod brojem tim i tim«. remontovani dec je postigao nisku cenu na racun kvaliteta. glavni kotioni cilindar i razvodnik paljenja mozete ustedeti 40-60 odsto kupujuCi remontovane de love urnes to sasvim novih. povecavaju zbrku prilikom kupovine delova. Procitajte pazljivo etiketu na ambalaii. morate da pazite na kvalitet proizvoda koji kupujete.sto ne znaCi da su kao novi. To ne znaCi da niza cena znaCi i niii kvalitet. Panoyo yam sa'4etujemo. Krpe sa sredstvom za Ciscenje drzite u hermeticki zatvorenoj metalnoj posudi. kvalitet se cesta ogleda u ceni. znajte da proizvod moze da bude rdavog kvaliteta. Koristite kerozin iii sredstvo za Ciscenje predvideno za ovu svrhu. Za jeftine preCistace upotrebljen je jeftini papimi umetaki koji ne preCiseava vazduh kako treba. ali pripazite kada su u pitanju niske cene. Sto se tice kupovine delova. kao sto su poklopac razvodnika paljenja.

teenost za bladenje. koroziji i visokom pritisku. i I I i "V . benzinom iskljucilo je mehanicara koji bi obicno umesto vas proverio ulje i koji je mogao da otkrije crevo koje curi.000 kilometara . Interval za promenu ulja posle predenih 20. itd. klizanju. Danasnji automobili zaista ne zahtevaju onoliko odrzavanja kao oni od pre desetak godina.000 kilometara. Danas izuzetno veliki broj vozaea nije svestan u kakyom im je stanju automobil sye dok se nesto ne pokvari i ne prouzrokuje teskoee.sto odgovara sarno vozaCima koj-i prevaljuju veliki broj kilometara u kratkom periodu. elektropokretati. mozda je suvise dugaeak za veCinu vozaea koji automobil . bolje je da kupite novi ili remontovani deo.000 kilometara. Neki proizvoelaci automobila preporueuju zamenu preCistaca za vazduh posle predenih 10. sa zamenama preCistaea za ulje posle svakog drugog ispustanja ulja. zapusen preCistac vazduha ili iskrzani femen ventilatora pre nego sto dode do problema. Obavezno treba pregledati ulje u motoTu. obrtanju. kao i ostale delove izlozene trenju. ali 0 njima ipak treba voditi brigu da bi bili u dobrom radnom stanju. ODRZAVANJE AUTOMOBILA U prkas svih priea da novim tipovima automobila odriavanje skoro nije potrebno. udarcima. znaci sprecavanje nezgoda koje veti kvarovi mogu da prouzrokuju. sto se tice delova koji se brzo habaju kao sto su alternatori.predstavljaju ekonomicnije resenje od kupovine iii remontovanih delova. odnosno redovni pregledi i zamena kablova sklonih kvaru. vesanja i kocnica. Odrzavanje automobila. razne delove motora. preCistace. Mnogi profesionalni rnehanicari smatraju da su intervali za servisiranje preporuceni u prirucnicima za nove tipove automobila suvise optimisticki za pro secnog vozaca i umesto toga predlazu mnago krace vremenske razmake. Nebriga moze da izazove ozbiljne posledice. pumpe za vodu. menjati i zadnji trapovi.. ali i glavnih delova kao sto su motori. Delove automobila koje treba odrzavati treba proveravati ilili zameniti pre rna preporukaina koje se odnose na kilometrazu i vremenski period iz prirucnika za vas automobil kao i prema rasporedu predlozenom u ovom poglavlju. a tecnosti za hladenje motora posle 60. kako predlazu fabrike. zapamtite da najmanje moguce odriavanje ne znaCi da odriavanje uopste nije potrebno. Otpad je dobro mesto za kupovinu delova karoserije. delovi sistema za paljenje. Medutim. teenost u automatskom menjacll. toploti.

dite celokupno stanje vaseg automobila. odnosno ako propusta teenost iii ne radio Svaka od ovih stavki ukratko je razjasnjena. C::) 1:1 hladcnJC motoHl. ne zbog toga sto se trosi iIi prlja. Ulje u motoru treba redovno da se menja.l automobilu kojc treba testa proVCfilVati ukljutuju: (1) [cenos! za pranjc velrobrann. (2) Obezbeduje dobro vozno stanje. (4) uljc u motoru. maksimalne performanse i ekonomienu potrosnju goriva. Kada se upravljae porn era napred-nazad. (5) Cini vas sigurnim da mozete da racunate sa svojim automobilom onda kada yam je potreban. (3) uljc za scrvourcd<lje. Veti zazor ukazuje na istrosene krajeve spone iii suvise veliki zazor u upravljaekom meha- . Onog trenutka kada s. zazor bi trebalo da bude manji od 10 mm. To stedi benzin i smanjuje mogucnost iznenadne havarije. (5) uljc u mcnjacu. bolju voznju. 31 ODRZAVANJE AUTOMOBILA I I I I I 0-U!-l->--\1CD 4 ® Osnovne !ccnosti I.e njibova koliCina smanji. naprslo. vee prvenstveno zato sto dejstvo zastitnih sredstava prestaje posle preelenih 5000-7000 kilometara. (3) Spreeava smanjenje vrednosti vozila tako da cete bolje proCi kada doele vreme da ga prodate iIi zamenite za drugo. a to znati 1akse startavanje. Lokw:ij a ie zavisno oil lipa vozila i sIoga provcritc u prirucni ku:eLl >voj Odrzavanje i provera sigurnosti P rema prilozenom podsetniku mozete da utvr. Proverite svaku navedenu stavku i pribelezite da li je odredeni dec ispravan iii mu je pot reb no servis iranje. (1) Spreeava prerastanje ma1ih problema u velike i skupe. (6) uljc za kocnicc i (7) clcktrolit u aku[l1ulatoru. Sto se tice precistaca za ulje. Odrzavanje automobila yam stedi novae iz 'lise razloga. babanje se ubrzava. treba da proverite sve sto izgleda olabavljeno.koriste sarno povremeno iii za kratke voznje. veCina mehanicara misli da se ne isplati propustati Cisto ulje kroz prljav precistac i preporucuje novi posle svake zamjene ulja. Zazor upravljai'a. kao i troskove zvanja nadlezne sluzbe i slepavan)a. U sustini. istroseno. (4) Propisno drzanje automobila omoguclce vam da lakse obavite servisni pregled vozila.

! Ogledala. Kacta je kocniea otpustena. Nivoi tecnos1i trebalo bi da se odrzavaju izmedu oznaka »max« i Nivo motornog ulja treba proveriti tck posta se motor iskljuci i saeeka nekoliko min uta da se ulje ponovo. Grejac stakla. r I balo bi da budu cista i da S8 slobodno pomeraju. Labava pedala moze da znaCi nezaptivenost u cilindrima iii prisustvo vazduha u sistemu za kocenje. Prove rite stanje rezervnog tocka i pritisak u njemu. Kao bezbednosno sredstvo treba je cesta proveravati. PreCisrac ::.a vaz:duh. BrisaCi treba da rade pri svakoj brzini i treba da ciste stakla ne'ostavljajuti I tragove. (Napomena: ako vas rezervni toeak nije napumpan. Ako je ukljueen elektricni odmagljivae zadnjeg stakla. topli vazduh treba da duva u vetrobran. Rezervni tocak i dizafica. Kada se ukljuCi. Sirena (zvui'ni signal). Nivo teenosti za hladenje treba proveriti kada je motor iskljueen in hladon. NLvoi tecnosti. popueale iii iskrzane.I I i I I I I I ! f I. Unutrasnja i spoljasnja ogledala tre. Ako je 32 hod pedala suvise veliki. U prtljainiku treba da driite i krstasti nasadni kljuc za montiranje tockova. Proverite da Ii imate sve delove za dizalicu i da Ii je ispravna.ava automobil na malom nagibu iii da onemoguci polazak vozila kada je menjac u prvom stepcnu prenosa. tada zadnje staklo treba da bude toplo. PreCistac za vazduh ne bi . Pedala kocnice. Uredaj za pranje vetrobrana. Tecnost u automatskarn menjacu treba proveriti dok je motor VILle i na praznom hodu.vrati u karter motara. Kada se ukljuCi grejac prednjeg stakla. Rezervni toeak i kompletna dizalica trebalo bi da se drie u prtljainiku.mzmu. zadnji toekovi treba slobodno da se okrecu. a radni hod nekoliko eentimetara. to moze da ukaze na izlizane obloge kocnice iIi nedovoljnu koliCinu ulja u sistemu za kocenje. Proverite da Ii su driaCi cvrsti. Rui'na kocnica. Pedala koeniee treba da bude evrsta. ureda]' treba da ispusta mlaz vode na obe strane I vetrobrana. proverite da Ii imate pumpu).1' istrulele. BrisaCi vetrobrana. Zamenite metlice na brisaCima aka Sll ·. Ruena koeniea blokira zadnje tockove i treba da odrz.

. a prikljuena mesta treba da su u dabrom stanju. Ventil i revi za regulaclju benzillskih i uljnih isparenja II motoru. Proverite duga i kratka svetla. Treba da se upaJi kad i prednja svetla sto se cesto previdi. Varnicenja se najIak5e uocavaju posmatranjem kablova s. Prednja sver/a. ali oe suvise. benzinskih i uljnih isparenja u sistemu za napajanje motora i cevi tako 5to cete izvaditi ventil iz kuCista i staviti palac na to mesto dok motor radio Trebalo bi da asetite jak vakuum. Proverite da Ii SVa zadnja svetla rade kada su upaljena. Takode proverite cevne prikljucke i obujmice da nisu olabavljene iii dOl ne propustaju teenost za hladenje.mski cevovodi. Zadnja svetla. Proverite cevovode da Ii su naprsli iii ocvrsli us/cd duge upotrebe taka sto cete ih stisnuti prstima. Cevovodi za grejac. nezamrsena.leCica dak motor radi po mraku. Na kablovima ne sme da bude vidljivih ostecenja. Svello registarske tab lice. Klinasti remeni. oguljenih iii pregorelih mesta. Stop svetla treba da se upale kada se pritisne pedala kocnice. a njihove kapice moraju da budu evrsta priljubljene ako svetica. Proverite leve i desne. Vakuu. iskrzali ili pokidali. Ventil bi tre·bala takode i da zveci bda se protrese (prethodno iskljui:ite motor). bez pukotina iIi pregorelih me'sta.ia. Sa unutrasnje strane treba da bude Cist i suv. Zapusen iii ostecen precistac treba odmah zameniti. Pravac svetlosnog snopa 'thoze se proverit! taka S10 cete autamobil parkirati nn oko 10 metara ad neKog zida iIi vrata garaze i posmatrati pravac pruzanja svetlosnog snopa. Pogonski remeni treba da budu dovDljno pritegnuti da se izbegne proklizavanje.moze da se proveri prema oznakama ispod poklopca motora. Takode provcrite da creva ne dodi· ruju astre predmete iii cevovode kroz koje proticu drugi fluidi. da izazovu nepredvideno naprezanje lezajeva kaisnika. Poklopac razvodnika paljell. Proverite pogonske remenc cia se nisu olabavi!i. Vazi isto sto i za cevovode za hladnjak. Proverite ventil za regulaciju . Ostecena creva treba zameniti. Cevovodi h/adnjaka. Creva pod dodirom ruke trcba da budu meka i savitljiva. Prikljueci treba da budu evrsta namesteni u poklopcu razvodnika paljenja. Poklopac ne ODRZAVANJE AUTOMOBILA sme da ima pukotine iii druge znake varnieenja iii habanja. a ne tvrda i kruta. prednje i zadnje kada je kontakt-kljue ukljueen. P%zaj creva. Prikljueci i kablavi treba da budu zategnuti i bez korozije. Vakuumska creva treba da budu zategnuta.trebalo da ometa strujanje vazduha. Stop svetla. Pokazivaci pravca (migavci). Prikljllcci (kablovi) za sveeice. Oba svetlosna snopa treba da budu na istoj visini. Prikljllcci (polo vi) akumillatora.

Zute. Proverite ispod automobila da neka teenost slucajno ne curio Vlaina mesta ispod zadnjeg del a vQziia-mogu da znace da curi benzin iz rezervoara za gorivo iIi cevi za dovod goriva. Obloge 5e moraju zameniti ako 5U napukle iii pocepane da bi se za.Sver/a za voinj!! unazad. naprsline iIi druga ostecenja. to znaCi da servoupravljacki sistem propusta i da upravljacki prenosnik treba uskoro zameniti.ak u pneumaticima (gumama). Kao sto sma rekli. Treba da se upale kada se rueica menjaca stavi u palozaj za kretanje unazad (»rikverc{(). Zelene. a zatim ga pustite. Kuglasri zglobovi. . Mozetc proveriti da 11 su naglavci unutrasnjih spona olabavljeni tako sto eete pritisnuti obloge dok neko drugi pomera upravljac iii pneumatik. Napomena: aka osetite teenost u oblogama. unutrasnje spone zastieene 5U gumenom oblogom. Spone ne bi trebalo da budu primetno labave. mrke iii erne masne mrlje ispod prednjeg del a vozi1a znaee da curi ulje iz mat ora iii da eventualno curi ulje iz menjaeke kutije kod vozila sa prednjim pogonom. erne masne mrlje ispod srednjeg dela vozila sa zadnjim pogonom mogu biti od ulja iz automatskog menjaea. plave iii bezbojne vlazne mrlje mogu da potieu od teenosti za hladenje koja curi iz hladnjuka.bi trebalo da zaustavi njihanje posle jednog iii dva odskoka. Treba proveriti oslonce . Ispravan amortizer/vesanje . Curenje tdnosti. Stan)e pneumatika. /Krajevi spona.da nisu pOhabani. pumpe za vodu iii eepa na bloku motora.titio upravljacki prenosnik ad prljavstine i vlage. Kod upravljackog mehanizma sa zupcastom letvom. sponu treba zameniti. Ako prilikom pomeranja upravIjaea iii preumatika zglob poene da se klima. neznatno curenje je normalno za neke sisteme vesanja. ODRZAVANJE AUTOMOBILA njeg dela vozila sa prednjim pogo nom znaCi da euri iz menjacke kutije. Stanje amortizeralvesanj a moze se proveriti njihanjem. Proverite olabavljenost tako . Pogledajte gazista i proverite da Ii su negde neravnomerno istrosena iIi iskrzana 5to moze da znaCi pogresno centriranje iii o5tecenje del ova sistema vesanja_ Proverite boene zidove da nemaju izboCine. cevnog prikljucka. a ispod pred. Amortizeril vesan}e. ne sme da se aseti da su olabavljeni. Proverite pritisak u gumama kada su hladne. Zaljuljajte svaki ugao vozila nekoliko puta. Tamnomrke iii erne mrlje blizu zadnjeg ·dela vozila mogu da znafe da ulje za diferencijal curi iz zvadnje osovine na vozilima sa zadnjim pogonom. Pritisak treba da bude isti u prednjim gumama i isti i u zadnjim gumama. Pritis. . Propustanje ulja prilikom njihanja amortizera znab da je zamenjeni deo ispravan.

Izduvni sistem mora da bude evrst i ne sme da ispusta izduvne gasove. Zvecanje kada ubacujete u brzinu moze da oznacava neispravan kardanski zglob. Neki kuglasti zglobovi imaju pokazivac habanja koji je dec mazalice. . Kab/ovi (sa}la) ruene koenice.. lzlizan rub pokazuje da je i zglob izlizan. Isto tako treba zameniti celiene cevi koenica koje prepustaju iii su ostecene. KoCiani cevovod. pOkazivace pravea. Ako se euje skljocanje tokom okretanja znac. Pr:ep»8 rsuhe za odrzavanje i podmazivanje Proveri!e svake nedelje Nivo ulja u motoru Nivo teenosti za hladenje Nivo teenosti za brisaee stakla Proverite svakog meseca Nivo ulja u automatskom menjaeu Nivo tecnosti za kocnice Nivo ulja za servo-uredaje' Nivo elektrolita u akumulatoru (iii pokazivae sta.. i . Za veCinu vozila sa zadnjim pogonom. . :. potrebno je ulje sa specijalnim aditivima. Delovi komande upravl}aea.' 34 . Ulje u diferencijalu treba uvbek da bude naliveno do ivice otvrora.sto eete prednje tockove podiCi od zcmlje i rasteretiti kuglaste zglobove. da homokinetieki zglob nije ispravan. nja napunjenosti na akumulatorima kojima nije.~ .. Obloge homokinetiekih zglobova moraju biti ispravne i evrste da bi stitile zglob. Kod nekih vozila sa prednjim pogonom diferencijal se podmazuje istim uljem kao i menjae. I potrebno odriavanje)1 Pogonske kaiseve . Podmazivanje diferencijala. Zamenite ereva za koja utvrdite da propustaju iIi da su naprsla iii osteeena. Za vozila opremljena diferencijalom sa uredajem za blokiranje.. lzduvni sistemlprigu!iivai'. Proverite da Ii se nesto olabavilo taka sto cete pomerati upravljac napred-nazad... i stop svetla i drug a postojeea svetla. labavih Dasata ili naprsiina. Prove rite da nema zardalih del ova cevi. Kardanski zglobovi na vczilima sa zadnjim pogonom ne smeju da 'se primetno slobodno pomeraju.. Kablovi ne smcju da budu iskrzani niti da dodiruju ostre predmete na donjem delu vozila... ---I Homokinetii'ki iii kardanski zglobovi. zadnja svetla. Veliki odvijae iii sipka mogu se koristiti za proveru vertikalnog zazora. Za podmazivanje koristite samo preporueeno ulje. Cevovode hladnjaka i grejaca Prednja svetla. Gumena creva kocnica ne smeju da propustaju i moraju da budu u dobrom stanju. to bi trebalo da bude ulje SAE 90..

:\-n .mja 0 0 Svetia za yoinju unazad 0 0 Svetlo registarske tab lice 0 0 Metlice fla brisaCima 0 0 Pritisak u pneumaticima 0 0 Opste stanje pneumatlka POdmazivanje sasije ISPOD HAURE ISPOD Nivoi tecnosti: Curenje fl.uida: 0 0 Ulje u motoru 0 0 Ulje iz motora 0 o Tecnos{ za hladenje mOlOra 0 0 Sistem za hladenje 0 0 Kocnice 0 0 Kocnice 0 0 Automatski menjac 0 0 Menjae 0 0 Akumulator 0 0 Difercncij<ll 0 0 Servo upravljac 0 0 ServO medaj 0 0 Uredaj za pranje vetrobrana 0 0 Rezervoar za gorivo 0 0 Pretisrae za vazduh i cevavod 0 0 Remeni D 0 Amortizer/veSanje 0 0 Crevn za hladnjak 0 0 Krajevi spane 0 0 Creva za grej Ole 0 0 Kuglasti zglobovi 0 0 Ventil za provetravanje 0 0 Upravljacki mehanizam bloka m o ~ o r a j.I Svakih .est meseci I Zamena ulja u motoru i precistaea za ulje (svakih sest meseci iii posle 5000 kilometara) ! ODRZAVANJE AUTOMOBILA ODRZAVANJE I.cr<.PROVERA SIGURNOSTI U VOZILU Zadovoljava Potrebno servisiranje o 0 Zazm ap''''iackog mehaolzma o 0 Pedal a kocnice o 0 Rucna kocnica o 0 Sirena o o o BrisaCi vctrobran3 o Uredaj za pranje vetrobrana o 0 Ogledala o 0 Grejac stakla o 0 Rezervni toenk i dizalica SPOLJA 0 0 Prednja svetlll 0 0 Zadnja svetla 0 0 Stop svctla 0 0 Pobzivac pravca kret.

itd. Redovna provera osnovnih tec-nasti je verovatno najvaznije sto maiete da uradite u pogledu odriavanja svog automobila.0 0 KoCiani cevovod 0 0 Vakuumska creva 0 0 Izduvni sistemJ 0 0 Paklopac razvodnika paljenjZl zadnji prigusivac 0 0 Kablovi sveCica 0 0 Kablovi rucnc kocnice 0 0 Polovi akumulmor:l 0 0 Homokinclicki i brlbnski zglobovi 0 0 Diferencijal Svake godine Podmazivanje sarki na vratima i brava. zatvaraca na poklopeu motora i prtljazniku Provera lezaja (kuglastih zglobova. razvodna ruka i kablovi) Prover a koneentraeije i izgleda tecnosti za hladenje Provera rucne kocnice Provera pomocnog pokazivaea pravea Popravka boje i manjih ostecenja na karoseriji od korozije. Svake dve godine Zamena sveGice (preporucuje se posle predenih 10. kao i . za regulaciju benzinskih i uljnih isparenja u sistemu za napajanje motor a 'Pregled sistema paljenja (poklopae razvodnika. teenosti koje se moraju s yremena na vreme proveravati da bi njihova koliCina uvek bila U odgovarajutim granicama potrcbnim za bezbednu i udobnu yoznju. caura oscilujuCih ramena.000 kilometara) 35 <:'! ODRZAVANJE AUTOMOBILA Zamena ulja u automatskom menjacu i preCistaca Zamena tecnosti za hladenje Zamena filtra za regulaciju benzinskih i uljnih u sistemu za napajanje motara.) Provera nivaa ulja u menjacu i menjackoj kutiji Provera kardanskih iIi homokinetickih zglobova Provera izduvnog sistema Provera ventil. krajeva Zamena preCistaca za vazduh Zamena precistaca za ulje Provera punjena klima-uredaja spona. Provera kompresije u motoru Provera ugla pretpaljenja· Podmazivanje lezajeva na tockovima Pregled obloge kocnica Svake tri godine Zamena pogonskih kaiseva Zamena cevovoda hladnjaka i grejaca ' Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne ruke Prov·er·a osnovnih teenesti V as automobil ima neko!iko »vitalnih<. Pregled del ova karburatora i rada Ieptira Pregled vakuumskog cevovoda. Ovdic je .

To treba da uCinite na sledeCi nacin: 1. Na vozilima sa prednjim pogonom. Isto se odnosi i na automatski menjae. tecnost za hladenje. Medutim. sto moze da prouzrokuje vecu potrosnju iIi gubitak jedne iii vise osnovnih teenosti. Prethodni odeljak. Vise vam se isplati da proveravate kaliCine tecnosti cesce nego sto je potrebno. Ako ste na odmoru. daje izvesne smernice 0 tome koliko cesto treba da proveravate niva teenosti na svom automobilu.naroCito aka motor trasi iii ispusta ulje. Osnovne teenosti ukljueuju ulje za motor. Procenite sami situaciju i ucinite ana sto smatrate da je najbolje. 4. ulje za koenice. posta se automobil ))-odmarao« preko noei. biste utvrdiii gde se tacna nalazi mcrae nivoa ulja. Da . pogiedajte u uputstvo zn koriscenjc vascg vozila.niske vrednosti. Ako je automobil pre merenja vozen. Te smernice su date za proseeno vozilo i trebalo bi da odgovaraju veCini slueajeva. kao i od toga da Ii je bilo kvarova iii cmenja neke od tecnosti. trebalo bi . Najbolje vreme za proveru nivoa uljaje ujutro. mazivo za diferencijal (za veCinu vozila sa prednjim pogonom koristi se isto ulje kao i za menjae). Automobil treba da bude parkiran n3 ravnoj povrsini da bi oCitavanje na meracu nivaa ulja bilo tacno. Pokusaj da proverite nivo ulj" dok motor radi ili neposredno po prestanku fada. nivo srcdstva za hlaaenje i pritisak u pneumaticima. on se obicno nalazi na ceonoj strani. onda se preporueuje i svakodnevna provera ulja u motoru .. u\je za scrvo-upravljae. Izvadite mcrae nivoa ulja i obrisite kraj <"istom krpom. ulie za menjac i menjacku kutijiJ. Proveravanje nivoa motornog ulja Ulje predstavlja zivotnu snagu rnOtora i stoga ga treba cesto proveravati .takode da bude jasno da broj provera zavisi od broja predenih kilometara za odredeni vremenski period. nego da vas nebriga primora na skupe opravke iIi da prouzrokuje havaflJU. Podignite poklopac motara i potrazite merae nivaa ulja koji se nalazi na jednoj 5tfani matcTa. 3. StoQa proveravanje nivaa teenosti moze da bude potrebno i cesee kako bi koliCine svih tecnosti bile na potrebnom nivali.objasnjcno gde i kako da prove rite koliCinu svake od osnovnih tecnosti. 2. zato sto se den ulja uvek nalazi u motom. . elektrolit za akumulator i teenost za 'Pranje vetrobrana. "Preporuke za odrzavanje i podmazivanje«. iii ako svakog dan" prevaIjujete veliki broj kilometara.jednol11 nedeljno iii mazda svaki put kada napunite rezervoar Z:1 gorivo ili otvorite poklopac motora. Vratite merae nivaa ulja nazad U otvor i pritisnite ga nadole do kraja. dace Yam netacne . iskljuCite motor i sacekajte nekoliko minuta pre nego sto proverite niva da bi ulje maglo da se vrati u korito motora (karter). a potom ga izvadite.

bite vam lakse da ga pronadete u tam nom prostoru motora. Aka prilikam provere nivaa ulja u motoru otkrljete da ga nema dovoljna. Maze da dade i do pojave penusanja aka je nivo toIiko visok da ga radilica prilikom okretanja pretvori u penu. NajveCi deo vlage otklanja se pomocu sistema za regulaeiju benzinskih I uljnlh isparenja u motoru. voznja sa manjom koliCinom uija moze da prouzrokuje visoku tCIT!peraturu ulja. prvo proverite da Ii ste pravilno IzvrsiIi merenje. sto je normalna pojava kod vozlla koja se retko koriste iii se koriste uglavnom za voznju na malim relaeijama. da Ii ste merae do kraja gurnuli U odgovarajuCi otvor. umanjl efekat podmazlvanja IIi izazove ostecenja aka se vozi po topJom vremenu. o stanju ulja ne maZe mnogo da se zakljuCi sarno na osnOVu njegovog izgleda. skinite poklopac s otvora . Vlaga je sporednl produkt sagorevanja i tokom vremena se sjedinjuje sa drugim zagadivaCima stvarajuci kiseline i mulj. to znaci da ulje prevlse curi iii ukazuje na mehanicke probleme kao sto su izlizane yodice ventila. Da blste doli Ii ulje. Kada ste zavrsili sa proverom nivoa ulja. pojava penusanja moze da smanji dovad ulja u osnovne del ave motora. vratite merae nivoa ulja u odgovarajuCi otvor. a zatim proverite oa motom da II ulje propusta. posto ulje postaje mrko posle nekoliko stotina kilometara voznje. Aka niva ulja padne na oznaku »min«. ali ako je ventil na ovom sistemu zacepljen ill Ii motor nikada ne radi dovoljno dugo da nagomilana vlaga ispari IZ kartera motora. ali aka je potrosnja jedan Iitar na svaklh 400-500 kilometara. mnogi mehanicari pTeporu6uju da se ulje cesta doliva da bi se niva adrz. nivo ulja ee doti do oznake >). vlaga ce se brzo nagomilati. Usled ovoga ulje maze da prode kroz zaptivace I da dade do eurenja i dimljenja. Napomena: nemojte da prepunlte karter uljem. Plavicasti dim iz izduvne cev} zriaci da ulje u motoru nepravilno sagoreva iz jednog iIi vise navedenih razloga. Zuckasta boja iii pena ukazuju na prisustvo vlage.5. pri veCim brzinama i llsponima. Posta vazdusni mehuriCi ometaju podmazivanjc. kod motom Ciji karter ima zapreminu cetiri litra (5tO je danas slucaj sa veCinom matara). zaptivaCi ventila ilili klipni prstenovi. Ako je karter motonl pun.ao na aznaci »max<.max« na meracu. lspravan motor treba da trasi manje ad paJa litrn izmedu dve zamene ulja (u razmacima od 5000 blometara). Aka stc to uCinil1 kako treba. to znaCi da I motor radl sa manjom kollelnom ulja. Ako se rueica meraca oboji nekom zivom bojom. lake ne marate dOl dolivate ulje sve dok nivo ne padne do oznake »min«. dodajte dovoljno ulja da se Karter panovo napun!. tj. Neki motori mogu Lin tfose i vise ulja.. 6.

za nalivanje ulja koji se nalazi oa vrhu poklopca ODRZAVANJE AUTOMOBILA CD (3) I \ CD (3) Men\('. ocisti!e ga krpom i Vflllit e nazad u Olvor taka sto cete do hala gum uti nadale.trani motora (proverite tacna na kome 51. Ulje se grejanjem . UZmi11. 7. a teenost ima normalnu radnu temperatuTU.! nuJazi na botnoj . ~ 1--___. zastoja prilikom promene brzine i brieg habanja. /1 ' ~ "-. dok se veCina gumenih vadi. Nivo tecnosti u automatskom menjacu proverava se na praznom hodu motora. Dod<ljtc toiika llija dil dade do 37 ODRZAVANJE AUTOMOBILA ( j . Ne zaboravite da vratite poklopac na ctvor za nalivanje ulja i da panova proverite nlvo pre nego sto eventualno dodate novu koliCinu ulja. Ako je automobil upravo »upaljen«. Dodajte sarno toliko ulja da se nivo na meracu nivoa ulja podigne do oznake »max«. Ponovo ga izvucite i provcrite nivo II odnosll na oznake »max« (1) i »min« (2). Napomena: neka vozila imaju meraee qivoa ulja u menjacu koji su kalibrisani tako da se oeitavanje nivoa ulja moze obaviti bez obzira da Ii . Upotrebljavajte vrstu ulja preporucenu u prirucniku za vas automobil.. dok je menjae u poloiaju za parkiranje (iIi u nekim slueajevima u neutralnom poloiaju). Nivo 1 stanje tecnosti proveravaju se na sledeCi nacin: 38 1.iri te bi provera nivoa dok je hladnp dala netacne ~ niske vrednosti.Ako je nivo ulja nb:ak. Ulje koje dodajete treba da bude istog viskoziteta i oznake kao ulje koje se vee nalazi u motofU. dOda)te ga i to onu vrstu koja se preporutuj e u prirucniku za vas auwmobil. Neki poklopci se OdVfCU. treba ga voziti 10-15 minuta da bi se ulje u menjaeu zagrejalo.to ulje za motor predstavlja iivotnu snagu motora. nivoa uijn obicno 51. tako je i ulje u automatskom menjaeu veama bitno za dobar fad menjaca i njegovo podrnazivanje. Nizak niva tecnosti U ovom slucaju moie da dovede do proklizavanja.! nalazi u prirucniku za vas automobiL Da biste proverUi nivo uJja.': mcrac. Provera ulja u automatskom menjacul menjackoj kutiji Kao . Prove-rite d ~ ii korislite uljc odgovara) uceg kvalitcta i viskoziteta za vas automobiL motora (poklopaca glave cilindra).

6. tecnost u automatskom menjacu proCi ee kroz sve kanale U' menjacll. Zatim postavite rueicu menjaea u polozaj za parkiranje (na praznom hodu motora). treba da ima boju u rasponu od crvene do ruzicaste. Parkirajte automobil na ravnoj povrsini. N avedeni spisak alata. spustite poklopac motor a i iskljuCite motor. Aka niste sigurni gde se naiazi.. N a taj nacin. ponovo proverite nivo (motor treba da je na praznom hodu). Ako je ulje u dobrom stanju. Provera nivoa ulja kod mehanickog prenosnika snage (menjaca) . ako vas merae nivoa nema takve oznake. 5. stavite levak U otvor iIi cev za nalivanje i dadajte patrebnu koliCinu ulja. Tatan niva tecnosti nalazi se izmedu oznaka »dodati« i Aka je Diva tecnosti ispod oznake »dodati«. Posta ste dodali ulje u menjae. Takode pazite da dolijete onu vrstu ulja koja je naznacena u prirucniku za vas automobil. Kod vozila sa prednjim pogonom i popreeno postavljenim motorom. NEMOJTE prepuniti menjae. Izvadite merae nivoa ulja i oCistite kraj Cistom krpom bez dlatica. posto kOG vozila sa prednjim pogonom niva ulja maze da se . Ako vam tecnost ne izgleda iii ne mirise dobra. boja i miris ulja u menjacu ukazuju na njegovo stanje.ron II i Type F. treba da proverite stanje i kvalitet ulja u menjacu. Ona imaju razlicite frikcione karakteristike i viskozitet i stoga je vaZllO da se u menjac dolije odgovarajuca vrsta.' potraiite ga na kuCistu menjaeke kutije. svakako sacekajte da se tecnost zagreje pre nego sto izvrsite proveru nivoa. 4. 7. pogledajte u prirucnik za vas automobil. Za razliku od motornog ulja. aktivirajte rucnu kocnicu j odmah stavite rucicu menjaca redom u sve brzine. ! t I I 3. Uvucite merae panoya do kraja i po drugi put ga izvucite. Takode. Na voziJima sa zadnjim pogonom. Postoje dYe glavne vrste ulja: De. 8. Ali. 2. desno od metcTa s vozaceve strane prostora za motor. U nekim slucajevima. predviden je za vozlla sa zadn]lm pogonom.je one toplo iIi hladno. posto to maie da prouzrokuje pojavu penusanja i curenja ulja. Vratite merao nivoa ulja na odgovarajuce mesto. Proverite nive tecnosti prema oznakama na meracll. Podignite poklopac motora i pronadite merae nivoa ulja. vrsta ulja koju treba koristiti naznacena je na samom meraCll nivaa. morate je zameniti da bi se zastitio menjae. on se obieno nalazi kod zadnjeg del a prostora za motor na strani suvozaca. Teenost kod koje je opao kvalitet zbog ustajalosti iIi toplote bice smeda i mirisace na zagorela. iIi na nalepnici na cevi za ulivanje.

(CP (2) naliui na kraju mcnjackc kUlijc.ODRZAVANJE AUTOMOBILA Mcrae nivoa ulja kod aU!on1a!skih mcnjaca obicno je smt:S!cn kod zadnjeg dela motora. II Ii I I' Ii . Stavite menjae u brzinu. Posto bi podizanjc sarno jednog kraja iii jedne strane automobila porcmetilo nivo teen os!! u menjacu. proveri i bez podizanja vozila. OlYOra nalivanje (!) nalazi sc suvozaCH. kod mehaniekih menj3ca ulje ne zahteva cestu promenu zato sto nije podvrgnuto is tom rezimu fada kao kod automatskih menjaea.. Za razliku od automatskih menjaca.::<1 <J.. MeraCi nivou ulja nujceSce imaju oznake "L" (nizak) i »F" (puno) za utvrdivanje njvoa ulja. Podignite ravnomerno i prednji i zadnji den vozila koliko je neophodno da se podvucete ispod iii da dohvatite kuCiste menjaca.-. pro- ."""t1 0 -I . Parkirajte automobil na ravno tie i aktivirajte rucnu kocnicu.----------"--------._. Provcrilc II prurucnibl . nivo ulja treba povremeno proveravati kako bi se na vrf7me uoCilo eventualno curenje iz menjaca.ulOmobil gde s e tacno nalazi.._-------. . Medutim. ! I I .2. Nll vecini vozila sa prcdnjim pogonom (dole). taean rezultat moze da se dobije sarno ako se celo vozilo podigne od zemlje. . 39 ODRZAVANJE AUTOMOBILA I 1b-lJ. i I i I I Ii I ' I I. Nivo ulja u mehanickom menjacll kod voz11a sa zadnjim paganom meri se na sledeCi naCin: 1. ! r-------------------'----------------il ' ® 40 o Kod vetine mchanickih mcnjw::a klld vmila sa wdnjim pogo!)om (gore). Pre nego sto se podVllcete.

nivo ulja ce biti na aka 1 centimetar ad atvora za ulivanje. Kod veeine mehanickih menjaca eep otvora ZJ nalivanje ulja nalazi se sa strane suvozaca.a nije potrebno. sestougaoni kljuc • Levak cep za cevi (cetvrtasta glava) iIi da ima konkavnu cetvrtastu glavu i da moze da se odvrne ruCicom sa skakaviZom iii nasadnim kljueem. te stoga podizanje automobil. dodajte vrstu naznacenu u prirucniku za vas automobil sve dok ulje ne pocne da se preliva iz otvora. Skinite cep i stavite prst u orvor za ulivanje ulja. Kad nekih automobila otvor moze da bude smesten na prednjem iii zadnjem delu kuCista menjaea. Neke kante sa uljem imaju pisak koji moze da se uvuce i u tesan prastor. 3. Ako ulja nema dovoljna. Napomena: kod nas se za menjaee uglavnom koristi ulje SAE 90. 6.ine do jedne eetvrtine rastojanja od gornjeg dela. Vratite cep na svaJe mesto. a kod drugih moze da pastoji i merae nivaa. cep na otvoru za ulivanje ulja je lako dostupan. Provera nivoa ulja u diferencijalu N navedeni alat potreban je za vozila sa zadnjim pogonom. U veCini slucajeva. za menjaeke prenosnike na vozilima sa prednjim pogonom Ala! i ma!erijal • Dizalica i sigurnosna postolja . 3. Aka je menjae dovoljno napunjen. Nivo ulja treba da bude 1 centimetar od otvora. VeCina vozila sa prednjim pogonom ne mora da se podigne da bi se proveri6 nivo ulja u menjaekom prenasniku jer je otvar za ulivanje smesten na kraju kuCista menjaea. 5. oa aka jedne tree. Nivo ulja u menjackom prenosniku kod vozila sa prednjirn paganom proverava se na sledeCi naein: 1. Izvucite cep iz otvora za ulivanje ulja i stavite prst unutra. Parkirajte automobil na ravno tie. Vecina mchanickih menjaca ODRZAVANJE AUTOMOBILA kod vazila sa zadnjim paganom karisti ulje SAE 90. 4. Posto napunite menjae do potrebnag nivaa. moze aa lib oa Ala! i materijal • Dizalica i siQ:urnosna postolja • Podesljivi kGue iii rucica sa skakavic9m iii usadni. vratite cep na svoje mesto i spustite automobil. NaCi cete ga oa kuCistu menjaca. treba da dolivate ulje koje je propisano u prirucniku za vas automabil sve dotle dok ulje De pocne da se preliva iz otvor3. Ako je nivo ulja u menjaeu nizak.verite da Ii ste automobil propisno oslonili na postolja. Cep moze da ima cestougaonu glavu. 5. Dolivanje ulja bice otezano zato sta mozda nece biti davoljna mesta za levak sa dugaekim usipnim grlom. Sa malim izuzetkom. 4. 2.

sestougaoni kljuc • Levak 41 ·j . taka do antifriz iIi voda mogu da se dodoju po potrebi. tako da su prednji i zadnji den odignuti na isti visinu i to dovoljno visoko da se podvucete.nete do ulja. nivo tecnosti za hladenje moie da se vidi kroz dodatnu posudu. Proverite da Ii je automobil na odgovarajuCi naCin poduprt postoljima pre nego sto se pod njega podvucete. Nivo uJja u diferencijalu na voziJima s zadnjim pogonom proverava se na sledeCi naCin: 1. NaCi eete ga na zadnjoj iii bocnoj strani kuCista diferencijala. ----_. Cep moie da ima sestougaoni ili cetvrtasii otvor u glavi iii cetvrtastu ili sestougaanu glavu. Provera nivoa tecnosti za hladenje VeCina vozila danas ima zatvoren sis tern za hladenje motora sa dodatnom posudom koja omogueuje da se u hladnjaku odriava predvideni nivo tecnosti. 2: Nadite cep otvora za nalivanje ulja u diferencijal. niva je davaljnn. dodajte onu "rstu koja je naznacena u uputstvu za vas autornobil.. VeCinOm se koristi ulje SAE 90. To znati da ceo auto mobil treba da odignete od zemlje ako ne mozete da dohvatite cep na otvoru za nalivanje ulja na osovini dok je automobiJ na tlu. . ODRZAVANJE AUTOMOBILA : . Ako je nivo ulja nizak.. '=> . potrebno je da zadnja osovina bude vodoravna. .. Plasticna dodatna posuda obicno je smestena u blizini hladnjaka i obeleiena je tako da oznaCi minimalan i maksimalan nivo tecnosti za hladenje.. Automobil mora da bude parkirim na ravnom tlu. Skinite cep i stavite prst u otvor.-3. ali za autombile sa uredajem za blokiranje diferencijala. koristi se isto ulje i za menjac i za diferencijal. Provera nivoa ulja na zadnjoj asovini lreba da bude sas(avni dea svak og pesla u vezi sa podmazivanjem kod vozila Sll zlldnjim pogonom. Vratite cep na mesta i spustite automobil. potrebno je ulje sa posebnim frikcionim aditivima. 4. . U veCini slucajeva.Nivo ulja treba da bude na oko 1 centimetar od otvora. 42 I : . Da biste utvrdili tacan nivo ulja. 5.• Podesljivi kljuc iii rueica sa skakavicam iii usadni. te stoga posebna provera difrencijala nije ni potrebna. Ako mOlete prstom da dosq.

nost za hladenje do predvidenag nivoa. TCCllnSl za nlauenje II dm. motor iii delovi sistema za hlaGenje ad aluminijuma. IskljuCite rad motora i vratite poklopac hladnjaka. Ako je hladnjak skora ispraznjen iIi je niva tecnosti veoma nizak. Na veCini vozila sa dodatnom posudom. Nikada ne dolivajte Cistu vodu zato sto ona ne pruza za. Ovo znaei da je termostat ukljueen i da teenost za hladenje kruzi u motofU. Ako sistem ima dodatnu posudu. nemojte da dadajete hladnu tdnost jer moie doCi do pucanja i deformacija livenih delava. Sistem za hladenje je pod pritiskom i kljucala teenost maze da prsne iz njega. dodajte teenost i u nju sve dok se ne popne na predviGeni nivo. 2. dOdajte mesavinu vade i antifriza u razmeri 1: 1. . Najbolje je da se nivo teenosti za hladenje pro veri kada . Prilikom skidanja poklopca upotrebite nekoUka peifkira iii krpa da biste za§titili ruke.Nivo teenosti zo hladenje u hladnjaku proverava se na sledeCi naein: 1. a pastoji i opasnast da teenost u hladlljaku prakljuea. Na sistemima za hladenje bez dodatne posude (iako mogu da imaju dodatnu posudu za povracaj teenasti u slucaju prelivanja). tecnost za hladenje nalivena je do vrha hladnjaka. zamrzavanja iIi kljucanja. UkljuCite motor da radi na praznom hodu sve dok gomje crevo hladnjaka ne bude vruee kad se dodime.::1 hladcnje nijc hladenje kada je motor pregrejan. iii da se saceka najmanje 15-20 minuta posle iskljueenja motora pre nego ito se otvori poklopac hladnjaka. Upozorenje: nikad ne skidajte poklopac sa hladnjaka dak je motor vrue. Ako je motor pregrejan.je motor hladon. Na spoljasnjoj strani hladnjaka nalaze se oznake nivaa tecnosti za hladenje kada je ona hladna iIi zagrejana. Nizak nivo ulja maze da prouzrokuje prodor vaz- voziia moie doliti pIlk!op'lc niwk. Provera nivoa ulja za kocnice Odrzavanje predvidenog nivoa ulja za koenice izuzetno je vaino sa stanovista bezbednosti. niti prakljucalu teGnast u hladan motor.: provcriti na vccini posmatranjem dOUal[1(: posude \ j). DOlijte tee. Poklopac hladnjaka se skida tako sta se pritisne nadale i okrene.titu protiv korozije. jer kocnice ne mogu da rade bez ulja za kocnice. Upozorenje: ne poku§avajte da dolivare teenast za 0fivo lccnusti zn moze 00. Ako je nivo teenosti za hlaGenje nizak.i. Nivo teenosti za hladenje varira u hladnjaku zavisno od konstrukcije sistema za hlaGenje. Ni dolivanje cistog antifriza nije pogodno kao meSavina antifriza i vode. maida ee bib potrebno da ukljuCite motor da biste potpuna napunili sistem za hladenje. 3.:. proverite da Ii na posudi sa antifrizom pise da je bezbedan za aluminijum.ttnu pusudu tako da obicno Illjc pOlrebno skinuti hladnjuka (21 osim ako nivl) tl!cnosti . Za vozila Ciji su hladnjak. nivo treba da bude 7-8 centimetara ispod vrha otvora na hladnjaku za nalivanje tecnosti da hi tecnost mogla nesmetano da se siri prilikom zagrevonja.

---.duha u sistem za koeenje taka da je pedala me kana kada se pritisne. zatim po me rite odvijacem osigurac sa strane i podignite poklopae. Otvorite poklopae motora i pronadite glavni koCioni cilindar. Niposto nemoite da dodaiete vee upotrebljenu tecnost za kocniee iii teenost iz posude koja je neko vreme stajala otvorena.. Nivo ulja za koenice proverava se na sledeCi nacin: 43 ----.posledicu slabije koeenje. --I 3. koCionih cilindara i stega koeniea. Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i . 2.-. maziva na bazi nafte mogu da ostete zastivace u glavnom i koCionim cilindrima. Pazite da karoseriju ne Ncki lipovi vozi!u sa prcdnjim pogonom imaju dva plastii:nll poklopca koji 5C moraju . koCionih cevi.t kocnicc. Na nekim vozilima. sto mati da upija vlagu iz vazduha.. .--'-'.~ ".. . Kod vozi1a sa plastichim rezervoarom.. rezervoar je od plastike i ima poklopee na otvorima za nalivanje ulja koji se skidaju iii se vade. Aka je nivo nizak. rezervoar je izliven zajedno sa glavnim cilindrom i zatvoren metalnim poklopcem sa osiguraeem.. pazljivo otistite masnoeu i prasinu oko poklopea. Rezervoar za tecnost nalazi se na vrhu glavnog cilindra.' ~ ._. On je u skoro svim vozilima smesten sa strane vozaca u prostoru za motor.Ie higroskopna.-----" ---" .-. Kod drugih vQzila. ali proverite u prirucniku za svoj automobil koja vrsta ulja se preporucuje.. Kod vozila sa metalnim poklopeem. 4. Nikada u rezervoar ne sipajte ulje iii bilo kOju drugu tecnost osim ulja za kocnice. Vlaga takode dovodi do korozije unutrasnjosti glavnog cilindra.' . -. Ulje koje sadrii vlagu ima Dizu tacku kljucanja 5tO moie da dovede do prokljueavanja ulja i otkazivanja kocnica pod teziffi radnim uslovima. dolijte preporuceno ulje za koenice.-.. sto ima z?.kinuti d<J bi sc provcrio nlvo tctnosti Z. 44 I t I r r ! I I I 1 i . Nivo ulja treba da bude na ako 1 em od vrha rezervoara. ~ ..-ODRZAVANJE AUTOMOBILA 1. Teenost za' koeniee . nivo ulja moie da se proveri bez skidanja poklopca.. I poprskate tecnosc'u za koenice jer moze da osteti boju.... Za veCinu vozl1a karisti se ulje za kaenice UKA-2..

!rvoupravljllcu je prievrscen za donju stranu pok!opca n::l 'JtvOfU za nalivanje ulja.: ')Siguf.. Kod nekih tipova vGzila. Podignite poklopac motora i pronadite rezer-' voar za ulje servo-uredaja upravljaca. Skinite poklopac sa otvora za nalivanje i poglcdajte nivo ulja. Provera nivoa elektrolita u akumulatoru Elektrolit je osnovna teenost u akumulatoru vaseg automobila. dok kod ostalih maZe bez obzira da Ii je topla iii hladnn. -.ltL'm koji '.proverite da Ii je osigurac. deo vade gasira. treba ukljuciti motor da radi 10-15 minuta pre nego sto se proveri nivo ulja. mcrae nivaa se nalazi na donjoj strani poklopca i ima aznake za praveru nivoa ulja kada je toplo jli Poklopac . 4. Ne koristite ulje za automatski menjac aka to nije naznaceno u prirucniku za vas automobiL Nikada ne sipajte ulje za motor iIi neka drugo maziva posto to maze da osteti zaptivace na pumpi i cevovodima servo-pojaCivaca. ----. 5." Kod nekih tipava vozila.:rili ouviiaccm. Provera nivoa ulja u upravljaca Nivo ulja U servo-uredaju upravljaca mora da se odri3va na predvioenom nivau da bi se sprecio prodor vazduha u sistem i da bi pumpa mogla da ostvari pritisak potreban za rad upravljaca.L' moie pomo. aznake za proveru nivaa ulja mogu da se nalaze na rezervoaru. Kod nekih vozila nivo ulja mora dn se proveODRZAVANJE AUTOMOBILA rava dok je tecnost tapia. ukoliko postoji.J. merac nivoa utja U sl.niske vrednosti.lc pre ncgtJ 510 gil skinCiC kilko prij. Tokom punjenja.Iavnog kocionog cilimjra n. Nivo ulja se provcrava na slcdcCi naCin: 1. OZ:i.t ilC poklop. razlaie se na vodonik i kiseonik koji potam izlaze . 3. Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i spustite poklopac motora. hladno. na svoje mesta. dodajte onoliko ulja za servo-uredaj koliko je neophodno da bi se nivo podigao do odgovarajuce oznake. 2. Ako je nivo u rezervOaru nizak. ocistite masnocu iIi prasinu sa poklopen na otvoru za nalivanje.lI'slin<! nc bi dospcla u [eenos! za 45 ODRZAVANJE AUTOMOBILA . Na vozilima sa prednjim pogonom koja imaju poprecno postavljen motor. U oba slueaja.1 mnogim ripovim. rezervoar moze da se nalazi izn motara na strani suvozaca. voziJa utvrsCCI1 j. Aka SU date oznake sarno za merenje nivaa kada je ulje toplo. jer cete inate dobiti netacne . Posta pronadete rezervoar. Kod vozila koja nemaju merae. On sadrii sumpornu kiselinu koja u reakciji sa olovnim ploeama u akumulatoru 46 proizvodi napon koji odriava akumulator napunjenim. tj. nivo ulja proverava se tek posta se iskljuci rad motara.

sto utiee na manje razvijanje gasova. da bi akumulator dobro radio." VeCina zaptivenih akulumatora ima pokazivac nivoa elek!roiita. Ovim se nivo elektrolita u akumulatoru smanjuje sto iroa za posledicu da su olovne ploee izloiene vazduhu i da se stoga suse.. i l £?I!!'!' . Navueire rukavice iIi zastitite ruke krpom od eventualnih ostataka kiseline kaji magu da se zadrze no pakiapcima akumulatora i ne spuitajte ih na osetljive delave autamabiio posta kiselina moze do ih osteri.llator treda da se napuni.. Medutim. neophodno je povremeno proveriti nivo elektrolita u njemu. iako se na nekim tipovirna automobila nalazi ispod zadnjeg sedista. VeCina zaptivenih ima staklo (okee) za posmatranje iii pokazivat stanja napunjenosti na vrhu koji takode moze . jer moze da se upali vadanik i dade rio ekspiazije akumulatom. Otvorite poklopac motora i pronadite akumulator. ----------. strane prost ora za motor. Ako je pokazivac bezbojan iii lucka. nivo elektrolita moie da postane nizak (ponekad usled kvara na sistemu za punjenje. Zbog toga. sto prouzrokuje prepunjenost akumulatora). niti da karistite upaijenu sibicu iii neki drugi atvaren piamen da biste asvetlili Nivo eleklrolita dovoljan Nivo elektroliia nilak Kod akumu!atora sa okrugJim poklopcima koji se skidaju.. Pa ipak. Aka akumulator ima zaptivenu gornju pavrsinu. On je obieno smesten u bliiini prednje . onda se elektrolit moie do dati po potrebi.. Nivo elektrolita u akumulatoru proverava se na sledeCi naCin: 1. ~ I I J '" . Nemajte da pusite. 3. 2. eak i u akumulatoru kome nije potrebno odriavanje. tokom vre.. onda nista ne moiete da uradite. ako ima poklopce koji se skidaju. Nivo elektrolita moze so proveriti na nekoliko naCina. I mena.iz akumulatora. Upozorenje: motor treba da bude iskijucen.!... dok bistro "okcc« pokazuje cia je nive nizuk< unutrasnjost akumulatora. U providnim plastitnim kutijama akumulatora testo moze da se vidi nivo elektrolita koji bi trebalo da bude oko 2 em od vrha. »okcc« koje jc (amno pokazuje da je nivo c\ektrolita visok. Akumulatori kod kojih nije potrebno odriavanje trose vrIo malo elektrolita zahvaljujuCi nesto drukCijem sastavu olovnih ploea. \ I I I I ODRZAVANJE AUTOMOBILA . nivo elektrolita Je nizak i akuml.

rene minera!e koji reaguju sa kiselinom u akumulatoru i smanjuju njegoy vek trajanja. jedan od poklopaea moze da ima plasticno okee koje je tamno kada je nivo elektrolita dovoljan. mada to mozete da uCinite i gledanjem spolja. a insekti ometaju vidno pOlje. i. NaCi cete ga na strani prostora za motor odmah ispod vetrobrana. Ostareli ili ostecen akumulator TIe moze da se popravi sipanjem kiseline posto je problem u plocama. Nivo elektrolita treba da bude do otvora za nali47 ODRZAVANJE'AUTOMOBILA' vanje (koji mogu da budu liveni sa'dvodelnim prstenovima ili trouglovima ::. Pazite da yam u rezervoar ne upadnu prasina ili otpaci koji bi mogli da zapuse dovodnu cev iii mlaznlce uredaja za pranje vetrobrana. Nikada ne karistite antifriz iz sistema za hladenje posto moie da vam osteti hoju na automobilu. Kod akumulatora sa okruglim poklopeima koji se skidaju.to pomaze da se lakse odredi nivo elektrolita). ali je veoma vaina za ·odriavanje dobTe vidljivosti kada je drum prljav ili blatnjay. Na akumulatorima bez ovakvih pokazivaca. i na nerazbla" ieni alkohol (pomesajte ga sa najmanje tri dela yodel· Sta je potrebno da znate 0 motornim . Nivo tecnosti mazete da proverite ako otvorite poklopac i pogledate u rezervoar.Takode skinite poklopac sa rezervoara (2) i proverite site filtr3 ( 3). 3. 48 2. iii svetlo ako je nizak. prvo proverite nivo lccnosti (l). Podignite poklopac motora i pronadite rezervoar tecnosti za pranje vetrobrana. a ne u elektrolitu. mesavinu ·vade i nekog sredstva za Ciseenje slakla iii bilo koje gotovo sredstvo za pranje vetrobrana koje se moie kupiti. Vratite poklopce i operite ruke. Kbd vazi! koja imaju uredaj za pranje zadnjih prozora. Dolijte tecnost ako je nivo ispod jedne treCine u rezervoaru. 5. 4. Koristite obicnu' vodu. Provera iii dolivanje tecnosti u uredaj za pranje. Ako uredaj za pianje vetrobrana ne radj. Obicna voda iz vodovoda sadrii nerastvo. nivo elektrolita u akumulatoru pao je ispod dna pokazivaca i suvise je nizak da bi se akumulator punio ili dalje koristio. Isto se odnos. Provera nil'oa tecnosti za pranje vetrobrana Tecnost za pranje vetrobrana De spada U osnovne. morate da skinete poklopee da biste pogledali unutra.da se koristi za utvrdivanje nivoa elektrolita. drugi rezervoar za tecnost moze da bude u prtljainiku. Ako je pokazivac bezbojan iii zuckast. vetrobrana obavlja se na sledeCi naCin: . posto je veCina rezervoara naCinjena od providne be!e plastike. U akumulator sipajte iskljutivo destilisanu vodu.

Ulje se iz kartera (1) PO[iSKuje kroz sito (2) pumpe Z <I uljo. ali verovatno samo 49 . I j ! I. samim tim i snagu i doprinosi boljem uCinku matara. Motorna u!je je smcsteno u kartcru ispod radilice na donjaj strani motora. Matarno ulje takode deluje kao teeni zaptivac na klipovima taka da sprecava prolaz smese yazduha i goriva. z<l(im prolazi kroz precisulc za ulje (4). a onda nanize do radilice.i u magistralni vod za ulje (5) i nast<lvlia kanullma do podizata ventila (6) i klackalicc 1I ovim primer u motora sn cilindrima u rasporedu V8. . a . motorno ulje padmazuje sve delove motora. Motorno ulje se potiskuje do vrha motorakroz uzane kanale. klipnih prstenova i dr. Ako je pretistac ulja taKo zaprljan da motarno ulje ne moie da prode. otvara se obilazni ventil i motorno ulje ide direktno ka radnim delovima motora. klipova i sye do zidova cilindra. Posto se metal pri dodiru sa drugim metalima haba usled trenja.. vas automobil se sastoji iz nekih 15. Motarna ulje uklanja prljavstinu) gar.i ih u preCistacu za ulje.: (3). kiselinu i otpatke sa radnih del ova i talo:i. . to povecava kompresiju u cilindru. ula::. Funkcije tih sistema objasnjene su u ovom poglavlju kao i poglaYlju "Sistem za hladenje«. u karter gde proces kruienja panova zapoi'inje. Na kraju. pa makar bilo i zaprljano. zatim navise do podizaca ventila i klackalice. Ulje prolazi kroz bregastu osovinu. Motorno ulje sa deterdientima (sredstvima za Ciscenje) sprecava stvaranje taloga kako ne bi doslo do zaeepljenja uljnih kanala. Na ovaj naein. vas auto mobil bi brzo sam sebe unistio kada ne bi postojali sistemi za podmazivanje i hladenje. U prodaynicama auto-deloya mogu da se nadu mnage vrste motornog ulja.000 delova od kojih je veCina metalna.uljima i podmazivanju V erovali iii ne. Ulje se ispumpava iz kartera pumpom za ulje i dovodi do precistaca gde se preciseava pre nego sto ude u motor. hladi poYrsine i smanjuje habanje. Ovo je veoma vaina posta u matoru mora da se nalazi ulje. gravitacija vraca matorna ulje 1 P' ii I I .

SD i SC.L ODRZAVANJE AUTOMOBILA neka od njih odgovaraju vasem 'automobilu. Normative za motama ulja daju dYe organizacije: Amencki institut za naftu (American Petroleum Institute . Razlika je znatna.67. Pogodno za veCinu putnickih vozila i kamiona proizvedenih od 1971.API) i Udruienja inienjera automobilske tehnike (Society of Automotive Engineers SAE). SE. Isto kao i ulja' za . Ako ne proverite vrstu motornog ulja. Aditivi su hemikalije koje poboljsavaju dejstvo motornog ulja. SAE odreduje viskozi. Mnogo cete saznati 0 kvalitetu ulja ako procitate podatke na kantici za motorno ulje. jer razliCite vrste ulja bez obzira da Ii imaju iIi nemaju dodatno sredstvo za Ciscenje (deterdient) mogu medusobno da reaguju i stvore lepljiv talog koji moze da osteti motor. Za tipove putnickih vozila i kamiona proizvedene do 1980. Isto tako treba'da koristite istu vrstu ulja. API odreduje vrstu motornog ulja zavisno od vrste motora i namene. Vrste motornih ulja za dizel motore Postoje cetiri gradacije ulja za podmazivanje dizel motora: CA. Sc. Do razlika u ceni i kvalitetu motornih ulja uglavnom dolazi zbog razlike u aditivima. SB. CC i'DC. SF. a jeftino sarno 5%. Ima bolja svojstva u pogledu ciscenja i smanjuje habanje pokretnih delova u motorima sa kontrolisanim kvalitetom izduvnih gasova. niti sa llcestanoSCll zamene. SA. Visokokvalitetno ulje moze da sadrii cak i 30% aditiva. Kada je u pitanju tako vazna tecnost kao sto je motomo ulje. 5. Obratite paznju na sledece oznake na kantici: 1. Izbegavajte gao 2. 50 6. OdluCite se ipak za ulje koje je za jednu iIi dYe klase bolje. Aditivi takode spre¢avaju koroziju. CB. ne bi trebalo stedeti na kvalitetu.tet motornog ulja i njegovu »tecljivQst« na razliCitim temperaturama. 4. Predvideno kao ulje sa mininalnim kvalitetom za tipove vozila proizvedene 1968-70. do 1979. SF omogucuje bolju oksidacionu stabilnost i bolje stiti od habanja nego ostale gradacije i moie da se koristi za motore za koje su preporucene gradacije SE. Najniza gradacija koja se moie koristiti sarno pri najlaksim uslovima voznje. Oni sprecavaju pojavu penusanja ulja. 3. stvaranje naslaga slicnih katranu prilikom oksidacije kao i zgusnjavanje pri veoma niskim temperaturama. Ne zadovoljava pri veCim opterecenjima kod navih tipova vozila. Nije mnogo bolje od SA. Takode treba da budete svesni da neka jeftina ulja mogu na kraju da budu veoma skupa S obzirom da ne pruzaju odgovarajucu zastitu vasem motoru. Minimalan kvalitet ulja za putnicka vozila i kamione proizvedene 1964. maze yam se desiti da sip ate pogresno ulje u motor. SD.

. Takvom motoru ce biti potrebno ulje veceg viskoziteta (kao sto je 30W) ili mozda multigradno motorno ulje. Vodite racuna da koristite sarno kombinovana ulja. to je veca mogucnost da lako motorno ulje procun pored klipnih prstenova i sagori. Na primer. Na primer. Viskozitet motornog ulja Motorna ulja imaju razliCite stepene viskoziteta (iii gustine) sto u stvari oznacava sposobnost "tecljivosti" ulja pri razliCitim temperaturama.: ulje najnizeg kvaliteta koje moze da se koristi ima oznaku "sacc".benzinske motore i ova ulja se razlikuju po svojstvima i aditivima. verovatno cete cuti kloparanje iz lez. a leti kao motorno ulje 30W. dizel motori zahtevaju kombinovani tip motornog ulja. motorno ulje 10W-30 ima zimi ista svojstva kao motorno ulje lOW leti.. S druge strane. Viskozitet se obelezava brojevima pri cemu veti broj oznacava teie i gusce motorno ulje. Ako koristite sarno ulje sa oznakom 20W u istrosenom motoru po toplom vremenu. izbor pravog motornog ulja u izvesnoj meri je stvar isprobavanja i ucenja na greskama. 10W-40. I ODRZAVANJE AUTOMOBILA VISKOZITET ULJA PREPORUCEN OD STRANE SAE 1 I I I I 20W-40. a sa »D« najvisi. Zbog vece kompresije (skoro tri puta vece nego kod benzinskih motora) i visih radnih temperatura. Ako imate stariji model automobila. Sto je automobil stariji i sto je motor vise istrosen. 5W-40 . 30 > ! I I ! I I 20W-ZO I I I i I I l5W-40 > I I I I ! I I I 10W-30. ulje najvise gradacije za dizel motore oznaceno je sa "SF/CD.ajeva i primetiti nizak pritisak ulja (ako imate merac pritiska) kao i dim koji izlazi iz izduvne cevi. Na ulju ne treba stedeti. Multigradno motorno ulje sadrii aditive koji cele godine zadriavaju ista svojstva. 5W-30. Multigradna motarna ulja kao lOW-40. sllvise tesko motorno ulje nece obezbediti odgovarajuce podmazivanje po hi ad nom vremenu.. 20W-50. te stoga za svoj dizel motor kupite najkvalitetniji proizvod. Ulja oznacena sa "A" pruzaju najnizi kvalitet zastite. lOW-50 > I i I I I I < * 5W-ZO.

dok su konvencionalna ulja dobijena destilacijom razlicitih jedinjenja hidrokarbonata. Preporukc zavise od lipa vozi!a. Uvek postoji mogucnost da aditivi nisu kompatibilni. Zbog toga. Drzite se iste vrste i istog viskoziteta motornog ulja. a u druge sinteticki hidrokarbonati. Stoga se uvek pridriavajte pre poruka u pogledu ulja koje se nalaze u prirucniku za vas automobil. sinteticka ulja mogu da budu proizvedena tako da odgovaraju stvarnim potrebama. najbolje ulje ce biti lOW-30. U prtljazniku uvek treba imati rezervnu kanticu motornog ulja radi dopunjavanja. U jedne od njih spadaju estri. neki novi proizvoclaci auto mobil a tvrde da ulje lOW-40 moze da bude suvise gusto i da stvara smetnje u klipnim prstenovirna. »DzeneraJ motors«.I I I I i I I . usled cega dolazi do stvaranja naslaga koje mogu da naskode motoru. poveeavaju ekonomicnost i omogucavaju duzi interval . Ako vam je motor relativno nov i U' dobrom stanju. kate da neee uvaiiti reklamacije na osnOVU garancije aka se utvrdi da su najnoviji tipovi motora punjeni uljem lOW-40 koje je izazvalo smetnje u klipnim prstenovima. Sintetiekim proizvodima su pripisivana mnoga pozitivna svojstva od kojih su najvaznija ta sto smanjuju trenje. smanjuje habanje. dok se konvencionalnim uljima moraju dodavati aditivi. razredivanje i lakse tecenje pri oiskim temperaturama. Sinteticka maziva prodaju se pod raznim nazivima. Izbegavajte da me sate razlicite vrste motornih ulja. oa primer. . Svojstva sintetickih proizvoda mogu da nadmase konvencionalna maziva jer predstavljaju mesavinu odredenih molekula. Tabe!e bo sto je ova nalaze se u veCini automobilskih prirucnika kako bi pomogli vlasnicima da izaberu taean viskotitet ulja u zavisnosti od spoljne temperature. ali uopSteno govareCi) ana stvarno imaju vrhunska 51 svojstva u pogledu mnogih karakteristika kao sto su otpornost na oksidaciju pri visokim temperaturama. kao i manje habanje motora. lOW-50 i 20W-50 imaju veGi raspon viskoziteta. i I I I of -20 -10 0 10 20 32 60 80 100 °c -29 -23 -12 -7 0 16 27 38 Predvideni temperaturni raspon pre sledece zamene ulja '" SAE SW-20 NIJE preporucljivo za brzu voznju. Sinteticka motorna ulja i maziva Alternative motornim uljima i mazivima proizvedenim na bazi nafte jesu proizvodi naCinjeni od drugih baznih hemikalija. Iako je ulje lOW-40 veoma populamo.

realno je ocekivati ustedu ad jedan do tri odsto u potrosnji goriva. Neki vozaCi su spremni da kupe i najbolje postojece 52 ---.-. Sto se tice osobina »teCijivQsti«. razlika u ceni i nije tako velika.000 kilometara i da se automobil koristi prvenstveno II drumskoj voznji. posta proizvadi kostaju tri do per puta vise od konvencionalnih motornih ulja i maziva. Ovako sirok temperaturni raspon moze da poboljsa startovanje vozila po hladnom vremenu kao i da bolje zasriti motor u voznji po toplom vremenu. mazivo jer zele da zastite svoj automobil s obzi· rom da konvencionalna motDrna ulja i maziva nisu u stanju da izdrze anD sto izdrzavaju sinteticka. pri kojima se . imajuCi u vidu duzi interval iZn.izmedu promene ulja. Sto se tice povecanja ekonomicnosti. Koliko mogu da se produze intervali izmedu promena ulja zavisi od toga kako vozite. Kakvi su nedostaci sintetickih ulja? Prvi problem je cena. Zamena ulja i precistaca za ulje Alat i materijal • Kljuc za precistac za ulje • PreCistac za ulje • Levak za nalivanje ulja • Motorno ulje • Dizalica iii sigurnosna postolja iii platforme za vozilo • Klinovi za tockave • Posuda za prikupljanje ulja • Kljucevi M ozda ne postaji nista oa remu mozete toliko .. S drllge strane. veCina sintetickih proizvoda jos uvek nesmetano teee na temperaturi od -40 °C. ali mnogi sinteticki proizvodi nude zaista znatna poboljsanja u pogledu produzavanja radnog veka motora.000 kilometara pod uslovom dase precistac menja posle svakih 10. sinteticka ulja vrse podmazivanje i pri temperaturam a koje pre laze 250°C pri kojima konvencionalna ulja brzo oksidisu stvarajuCi talog od smola i organskih kiselina. mada jos nije utvrdeno tacno' koliko.konvencionalna ulja pretvaraju u skoro c:vrst zebtin. ali za prosecnog vozaca kupovina sintetickih proizvoda obicno nije pre porucljiva.ledu zamene ulja.-. Neki proizvodaCi sintetickih ulja u SAD tvrde da izmedu dye promene ulja moze da se prevali cak i 38. naroCito ako motor iSpllsta iii ima povecanu potrosnju ulja. Medutim. Nijedno motorno ulje ni aditiv ne stite potpuno motor od habanja. Kratke voznje sa mnogo zaustavljanja dovode do velikog zagadenja kartera vlagom tako da i sinte· ticko ulje mora cesee da se menja. Kod motora sa turbo-pogonom upotreba sintetickih ulja je korisna zbor vece otpornosti prema temperaturama. kao i drllge prednosti.

Podvucite.posudu ispod eepa za ispustanje ulja iz kart era. kada jednom nauCite kako se radi.da ustedite kaa na jednostavnoj zameni ulja i preCistaca za ulje. Eep je srnesten na karteru koji se nalazi direktno ispod bloka motora. Zahvaljujuei tome sve cestice neeistoce biee suspendovane u ulju.\ ruku. Vratite cep na svoje mesto i pritegnite ga kljucem. Stavise. redovnom promenom ulja iIi precistaca za ulje mozete znatno da produzite vek svog automobija tako sto cete to Ciniti i cesee nego sto preporucuje proizvodac i sto eete podmazivati sve mazalice. 3. 8. Pronadite precistac za ulje koji moie da se nalazi sa bilo koje 'strane motora zavisno od tip a automobila. Kod motora sa cetiri iIi cest eilindara. ODRZAVANJE AUTOMOBILA S. Za blokiranje 'zadnjih toeODRZAVANJE AUTOMOBILA kova moiete da ·upotrebite i dve platforme za vozilo. Podmazivanje sasije automobila opisano je u odeljku "Podmazivanje sasije«. . 6. Pazite da vas vruce ulje ne poprska po ruei kada skidate cep. 2. Pustite ulje da potpuno iseuri iz kartera. precistac za ulje je cesto dostupan sa vrha. Ulje i precistac za ulje menjaju se na sledeCi "oaein: ---------\ I -I ! I I I 1. moze obaviti za petnaest3k minuta. Ukljueite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta da bi dostigao normalnu radnu temperaturu. Najboije ce biti da upotrebite dobru dizalicu i evrsta sigurnosna poslOlja iii dye platforme. Tek tada izvadite cep za ispustanje ulja iz kartera. Dizalicu koristite sarno za podizanje prednjeg dela autornobila na postolja. Kalla odvrcc!c cep. Olabavite eep za ispustanje ulja pomocu cevastag kljuca odgovarajuce veliCine taka 5tO cete ga okretati suprotno smeru kretanja kazaljki na satu. Blokirajte zadnje toekove ruenom koenicom da automobil ne bi krenuo. puzite da yam vrucc uljc nc p.ldnc n. Posto je promena ulja i precistaca za ulje jedan od najcesCih radova koje eete obavljati na svom automobilu. To je posao koji se. bilo bi dobro da potreban alat i materijal drlite na nekom lako dostupnom mestu. 7. ali ga ne Ccp za ulja nalazi sc n'l kuneru i treba ga odvmuti odgovarajucim kljuccm. 4. Podignite amomobii.

Pogledajte ispod automobila da vidite da slucajno ne kaplje ulje iz cepa na karteru iii precistaca za ulje. Skinite precistac za ulje tako sto cete posta viti kljuc oko tela preCist". Nanesite tanak sloj Cistog motornog ulja na gumenu zaptivku (simering) novog preCistaca za ulje.. II .:.. Napomena: nemojte da ODRZAVANJE AUTOMOBILA 1"_-----------------=-=. Ponoyo ih pritegnite ako je potrebno. ugasite gao Posle 5 minuta.:-=::. Pazite da ulje ispustate u posudu. preporucujemo yam da precistac za ulje zamenite svaki put kada menjate ulje. koja upozorava na pritisak ulja..:. 11. ugasi kroz 10-15 sekundi.. Podignite poklopae motor a automobila i pronadite poklopac otvora za nalivanje ulja. bice vam' potreban odgovarajuCi kljuc.:. Za nalivanje ulja mozete koristiti iIi grlic nn kantici za ulje iIi leyak. Pre6staci za ulje se odvrcu odgovarajuCim kljuccm U obliku stege koji sc postav!jaju oka preCistaca. 12.. 17... tj. sklonite ih i spustite automobil na zemlju. kaa i da Ii sle uap§te sip ali ulie. 13. a no vi precistac ce obezbediti da ostane cisto. 54 10.:. . Zapamtite da posto ste promenili preCistac..:. Ako vas precistai:' za ulj e mora da se skida ispod automobila.:. Kljuccvi za oevijanje prctistata za uljc konstruisani su tako da odgovaraju sarno odrcdcnim velieinama prcCistaca. Cekajte da se lampica. Upozorenje: aka se lampica ne ugasi.0=. 14. Napomena: posto je ovo najprljavije ulje u vasem sistemu.. 15. stavite posudu za prikupljanje ulja ispod pretistaca.ce koriste rotirajuCi precistaCi. Vratite poklopac na otvor a nalivanje ulja na syoje mesto i upalite motor. Posto je motor radio nekoliko min uta.:a za ulje i okretati ga u smeru suprotnom smeru kretanja kazaljki na satu. Danas se najce. oni koji se skidaju i namestaju isto kao navrtke. Skinite poklopae sa otyora za nalivanje ulja i sipajte u motor anu koliCinu i vrstu motornog ulja koja je naznacena u prirucniku za vas automobil. Proverite da Ii precistac odgovara vasem tipu autombila. Okrenite kljuc suprlOno smcru krctanja kaza\jki na satu i olabavite preCis!at. On je obicno smesten na poklopeu eilindarske glave iIi na okrugloj eevi koja izlazi iz bloka motora. Nemojte davati pun gas. Taka cete imati cisto ulje u celom sis-temu. za ulie. jer preCistae za ulje treba uvrnuti sarno fueno.:-=. proverite niva ulja oa svom meracll nivaa..:. 16. a zatim ga uvrnite na odgovarajuce mesto..:.=-..9.== I. iskljuCile motor i proverite da-li ste vratili na svoje mesto cep za ispuitanie ulia i preeista(. treba da promenite i ulje u motoru. Da biste odvrnuli pretistac. Za ovo yam nije potreban kljuc. Ako ste upotrebili platforme iii postolja.

PrccislaCi 5e pritezu sarno fuc no u skladu sa prepofukama proizvodata. Poslcdnjih godina. podmazivanje je posao koji spada u odrzavanje. 18. pa bi trebalo da se obavi pre nego sto se problemi pojave. sigurnosna postolja iii platforme za vozilo· • Klinovi za tockove • Pokretna leialjka • Ruena svetiljka • Pump a za podmazivanje i elasticni dodaci • Kljucevi • Ozubljeni kljuc • Krpe iii papirni salveti • Mazalice . sipate vise ulja nego sto je preporuceno jer to moze da prouzrokuje istu stetu kao i nedostatak ulja. Nemojte da ga sipate u kanalizaciju iii odvod za kisnicu posto motorno ulje moze da prodre u vodovodne cevi pod zemljom i da zagadi vodu za pice. treba preCi tan kim slojem sye:Z:eg u l j ~ preko prSlcnaste zaptivke (3). ti delo'li imaju sinterovane . Istroseno ulje iz kartera sipajte u posudu koja 55 ODRZAVANJE AUTOMOBILA Podmazivanje sasije Alat i materijal • Dizalice. proizvodaCi automobila teie da smanje potrebu za odriavanjem. Pre nego SIO slavite nov preCistac. Svrha podmazivanja maseu je sprecavanjc skripe i kloparanja usled trenja metaln 0 metal.. II \ I ~ to \/ --Kad danasnjih voziia koristc 5e precistaCi za ulje (1) koji mogu jednoslavno da 51: zavrnu na vijak (2). moze dobra da se zatvori i odnesite je na odgovarajuee mesto.prave i pod uglom od 45° i 90° • Mast za podmazivanje sasije • Mazivo za zadnju oSQvinu • Suvo mazivo (grafitna baza) R aspitajte se kod nekog starijeg mehanicara 0 vremenu kada je za podmazivanje sasije iIi podmazivanje maseu bilo potrcbno obuhvatiti na desetine mazalica i razlicitih vrsta maziva. Da bi se izbegla potreba za maseu. vetina novih modela koristi dclave veSanja »podmazane za sva vremena« kojima nije potrebno periodicno podmazivanje. Prema tome. On ce 'lam feCi da su to bila »dobra stara vremena« zato 5tO veCina danasnjih automobila ima sarno par mazalica koje se podmazuju sarno jedanput ili dyaput godisnje (zavisno od tipa aytomobila i uslova voinje). U idealnom slucaju.

podignite ga ispod rama. prednjem vesanju i pagonskom agregatu. 2. kupite ih posebno. blokirajte zadnje tockove klinovima. podignite ga ispod rama. Na starijim tipovima vozila. Ako se nalazi iznad gornjeg oscilujuceg ramena iii ako je u pitanju Makfersonov tip prednjeg vesanja tockova. Ako ih niste dobili zajedno s pumpom. Automobil moiete da podignete i na dva sigurnosna postolja. Osim toga. Ova se moze uCiniti tako sto cete pogledati u fabricki prirucnik za svoj automobil iii proverom uputstava zn podmazivanje u servisnoj stanici u kojoj nekoga poznajete. ali su i oni danas sve cesce fabricki zaptiveni.obloge impregnirane mazivom Hi ad plastike sa malim koeficijentom trenja· kao sto su teflon iii najlon. stavite u polozaj za parkiranje. cepovi se mogu lako skinuti i umesto njih momi56 rati mazalice. Ako yam nije dostupna diialica koju koriste strucnjaci. a aka se nalazi iznad donjeg oscilujuceg ramena. prepurucljivo je skin uti teret sa hoseceg zgloba tako sto cete podid prednje tockove od zemlje. rucni stavite u prvu brzinu. Napomena: kada podmazujete kuglaste zglobove. Podignite prednji dec automobila i oslonite ga cvrsto na dva postolja. To je najzgodniji i najbezbedniji oslonac za vas automobil kada podmazujete gasiju. Pre nego sto poenete da podmazujete sasiju. Automatski menjae. pokretna leialjka ce vam omoguCiti da se pomerate ispod automobil q od jedne do druge mazalice. dok noviji imaju sarno oekoliko. Ako nameravate da koristite sigurnostna postolja. Ako niste to uradili. Da biste odlucili kako da podignete automobil. utvrdite koliko mazalica ima vas automabil i gde se nalaze. delove vesanja je trebalo podmazivati pomocu fabrieki ugmdenih cepoya urnes to mazalica. Ako se opruga nalazi iznad donjeg oscilujuceg ramena. Mazalice na sasiji vaseg automobila padmazuju se na sledeti naCin: 1. pogledajte mesto gde je smestena zavojna opruga. Napomena: stariji tipovi ·automobila IffiaJU veliki broj mazalica oa upravljackom mehanizmu. Pomocu kljuceva. Ovo omogucuje da mazivo u sasiji stigne do mesta gde inace ne bi maglo da prodre. Aktivirajte i rucnu kocnicu. ukoliko postoji. Navezite automobil na platforme i blokirajte zadnje tockaye klinovima. Do nekih mazatica je tesko iii nemoguce doCi bez elasticnih nastavaka pumpe za podmaziyanje iJili okretnog luka. predite na sledeci karak. kao sto je na primer }>ford« iz sedamdesetih godina. Mazalice sa spojnicama pod uglom od 90° mogu da budu potrebne za lako podmazivanje izvesnih delova kao sto je gornje oscilujuce rame. podignite ga . kupite iii pozajmite dve platforme. Kuglasti zglobovi su jedini delovi vesanja gde jos uvek postoje mazalice. 3.

ispod donjeg oscilujuecg ramena. " I: ! '.. podupritc automohil ispod donjeg oscilujuceg ramena . Vrhovi pod uglom omogucavaju podmazivanje .! " 'j' . I j I I I ! . Noviji lipovi vozi1:l l1opslcno imaju manji broj tncaka 1[1 podmazivanjc. Napomena: novi mode Ii automobila sa duzim vremenskim razmacima izmedu servisiranja imaju plasticne cepove na mestima gde se inace nalaze mazalice. IJ .. Obrisite pesak i prijavstinu sa svake mlaznice. ? I I S'j I'='-__ o Aka je zavojna opruga iznad gornjcg osci!ujuceg ramcna (lcyo) iii aka vozilo ima vesanje prednjih tockova ..~ = = ~ ~ ~ = = Tipicm: tackc Z<l podmazivanjc na sasiji $U oznaccne strelicama. i ~ 4. lj. .lCih ramena (leve) iii aka vozilo ima modifikovani Si5[Cm vesanja (desno).. one ce lrIvisiti od lipa vQzila.. Podvucite se ispod automobila sa pumpom zn podmazivanje." ODRZAVANJE AUTOMOBILA i ' _ ... 5.. I 57 . Aka je zavojna opruga izmedu oscilujl. Ako se prvi put podmazuje takav model. Medutim . stoga proverite u prirutniku Z3 podmazivilnje kOjil mesta na vdem automobilu treba podma:wti... . bico potrebno da pamotu kljuca skinete ove cepove i da ih zamenite standardnim mazalicama.tip Ma!<:ferson sa zavojnom oprugom (desno)." . ~ 1 :!] ODRZAVANJE AUTOMOBILA .. Mogu se nabaviti mazalice sa pravim vrhovirna iIi sa vrhovima pod uglom od 45' iIi 90'. ..Y . .. 'i8 j-. rucnom svetiljkom i krpama iii papirnim salvetama... poduprirc automobil ispod rama.

ODRZAVANJE AUTOMOBILA Da biste izvciiJi podmaziYanje. Skinite je kljucem i zamenite novorn. Zatim otpustite rucnu koenicu i stavite menjae u neutralan polozaj. Aka mast strca oko vrha pumpe. 7. Ako i dalje imate teskoee. homokineticki zglobovi su iznutra zaptiveni zastitnorn oblogom. Napomena: kod nekih vozila kardanski zglobovi su zaptiveni i ne mogu da se podmazuju. Spustite zadnji deo automobila. znaCi da mozda nije propisno pritisnuta. OkreCite pogonsko vratilo rukom da biste pronasli mazalice i pumpajte mast sve dok ne pocne da curi lz zgloba. Ako mlaznice postoje.a i tada sarno sa posebnom maseu za homokineticke zglobove. ~ Pumpajte mast u kuglaste leiajeve i upravljacki mehanizam dok se zglobovi ne napune. Zglobovima nije potrebno podmazivanje ukoliko se obloga ne menja . 6. Spustite automobil tako sto eete postupiti obrnutim redom nego kada ste ga dizali (od tacke' 3 do 1). ostavite prednji dec automobil a naslonjen na postolja. pOSlayitc brizgaJicu pumpe za padmazivanje na mazalicu i prilisnitc ruCicll (gore) na pllmpi. Stavite brizgalicu pumpe za podmazivanje preko svake mlaznice i pritisnite ruCicu. tanki odvijac • Cekic • Komad drveta • Lenjir • Momentni kljue • Klesta • Krpa • Zastitna maska za lice iIi respirator • Nezapaljivo sredstvo za Ciscenje • Unutrasnji i spoljasnji ldajevi tockova • Mast za podmazivanje'leiajeva tockova • Radijalni zaptivati (simerinzi) • Rascepke . podignite zadnji deo i upotrebite jos dva sigurnosna postolja da poduprete automobii. Prestanite sa pumpanjem kada ablaga aka zglaba paone da se nadima. Skinite brizgalicu. Pornocu mazaHce pod uglom (desno) mogu lakse da se podmazuju teSko dostupni deloy! vozila.· oCistite mazalicu i pokusajte ponovo. S9 UDRZAVANJE AUTOMOBILA Podmazivanje lezajeva tockova Alat i materijal' • Veliki odvijac • Dizalica i sigurnosna postolj a • Klinovi za blokiranje toekova • Klesta • Kljueevi • J5:asika za kocnice iIi dugacki. mozda je zapusemi mlaznica. Obrisite viSak masti sa mazalice i povrsine lezajeva.tesko dostupnih mesta na sasiji. Na vozilima sa prednjim pogonom. Standardne mazalice (leva) se mogu namestiti ili skinuti rueno.

Kod vozila sa zadnjim pogonom.P osta se lezajevi tockova uglavnom De p r e g l e ~ daju pre nego sto dade vreme za servisiranje kocnica.sto ukljucuje bocni potisak kada se vozilo kreee u zavoju. Pravilno servisiranje lezajeva ukljuCilo bi rasklapanje. Napomena: iako se sledeei postupak odnosi na podmazivanje -lezajeva prednjih tockova kod vozila sa zadnjim pogonom. a ne prednji dec voziIa.000-20. posle svakih 30. Lezajevi zadnjih tack ova su ili fabricki podmazani tokom montaie iIi se podmazuju uljem za zadnju osovinu tako da im periodicno servisiranje nije potrebno. u sustini je Isti I za vozila sa prednjim pogonom. 2. prednji tockovi su [abricki zaptiveni te ne mogu da se podmazuju.• . proveru. kao i jake udaree kad naleti na rupe. Dobos-kocnice Lezajevi prednjih toekova na vozilima koja imaju dobos-kocniee. Na veCini vozila sa prednjim pogonom. Opsta pouzdanost vozila. Lezajevi tockova trebalo bi da se servisiraju svake dye godine. Stavite menjae u polozaj za parkiranje (osim kod prednjeg pogona). cenje pod veoma razlicitim llslovima u pogledu puta i brzlne .000 kilometara iIi kako je vee proizvodac oznaCio. prednji toekovi su oslonjeni na unutrasnji i spoljasnji lezaj tocka. Predvideno je da leiajevi izdrze ogromno optere60 .koya. upravljanje i rukovanje bill bi ugrozeni ako bi leiajevi tockova otkazali. kocenje. Ciseenje. Jedna od funkcija pravilno podesenih i servisiranih lezajeva prednjih tockova jeste da omoguCi tiho. podmazivanje i pravilno podesavanje leiajeya toc. Potreba za periodicnim. ivicnjake ill druge prepreke.mlnlmalnim trenjem. Sva cetiri tocka imaju lezajeve od kojih s vremena na vreme moraju da se odrzavaju letajevi prednjih tockova kod vozila sa zadnjim pogonom. Ocigledna razlika je u tome so se podize zadnji. Na vozilima sa prednjim pogonom moraju da se oddavaju leiajevi koji se nalaze na zadnjim totkovima. Servisiranje jednom godisnje iIi posle svakih 15. ani su abieno manje kontrolisani u odnosu na druge delove automobila. Leiajevi prednjih tockova moraju biti dovoljno pritegnuti da bi toekovi bili propisno centrirani. odrzavanjem lezajeva tockova ne moze da bude suvise velika. ali da omogucayaju slobodno okretanje tocka. iii leiajevi zadnjih toekoya kod vozila sa prednjim pogonom sa zadnjim doboskocnicama podmazuju se na siedeCi naein: 1. nesmetano okretanje tocka sa. Skinite ukrasne poklopce sa tockova pomoeu velikog odvijaea iIi zasiljenim vrhom ruciee autombilske dizalice .000 kilometara nije neuobicajeno ako je vozilo podvrgnuto velikim klimatskim promenama iIi velikim opterecenjima.

(8) zavrtani locka. Ako postaje dYe navrtke.3. Ako postoji sarno jedna navrtka. olabavite us ate navrtke koje dde tocak tako sto cete ih okrenuti za otprilike jedan krug. Ako vas auto mobil ima navrtke sa levim navojem. Upotrebite kljuc da biste skinuli navrtku iii navrtke i podlosku. (6) prsten spoljasnjcg !czaja. (9) dobos-kotnica. (6) vretcno. Skinite sklop tocka i pneumatika sa jedne strane automobila. (7) navrtka. okrenite ih u praveu kretanja kazaljki na satu da biste ih olabavili. Napomena: sklap lezaja tocka uevrseen je pomoeu jedne iIi dye navrtke. Aka se navrtka iIi navrtke ne mogu skinuti okretanjem u srnem suprotnom kretanju kazaljki na sati.' ~ ~ ODRZAVANJE AUTOMOBILA Prcsek pokazuje sklnp iCitljcvu smcslenih u [aloru disk-kocnice (1). 11. 9. Budite spremni da go 61 UUKLAVANJE-AUTOMOBILA ® @ Na slid je prikazan sk!op prcdnjeg locka vodiia sa dobos-kocnicama. Skinite zastitnu kapu pomoeu velikih klesta u kombinaciji sa odvijacem. . 6. Radite to pazljivo da Jeiaj ne bi pao na pod. Protresite sklop dobosa i glavcine da biste olabavili spoljasnji lezaj. tada ana sluzi za podesavanje polozaja. Podignite prednji (iIi zadnji) dec automobila pomoeu dizalice tako da se totkovi odignu od zemlje. (5) spoijagnji lezai. Medutim. Skinite raseepku. (7) unutrasnji kzaj i (8) gluvcina locka. Skinite navrtke sa oba tocka i stavite ih u odgovarajuCi ukrasni poklopae tocka da se ne izgube. spreCili pokretanje automobila. unutrasnja navrtka sluzi za podesavanje polozaja lezaja. na nekim tipovima vozila. pokusajte okretanje u smeru kretanja kazaljki na satu. 10. 5. (3) navrtka 1a podduvanje. 7. (2) rasccpka. Sastavni delovi su: (1) zastitna kupa. VeCina ovih navrtki moze se skin uti okretanjem u suprotnom praveu od kretanja kazaljki na satu. Postavite sigurnostna postolja ispod automobila da biste obezbedili siguran oslonac. (4) podloska. (10) tocak. I ' . = I l . a pricvrseena je rascepkorn. (J) otvor 1a rascepku. navrtke mogu da imaju levi navoj j u tom slucaju Dznacene su slovom »L«. Pomocu kljuca sa naglavkom odgovarajuee velicine. Ova ce vam omoguCiti lakse skidanje sklopa dobosa i glavcine i smanjiti moguenost osteeenja koenica i delova leiajeva. 8. spoljasnja i[i sigurnostna navrtka je krunasta i pricvrscena je pomocu rascepke. (5) spoljasnji leiaj. (4) sigurnosrm n<lvrtka. 4. Uhvatite kapu klestima i skinite je odvijacem. 12. Nu slid su prikazani: (2) zJstima kapa. Stavite klinoye iz prednjih i zadnjih tockova da biste.

. stvara se prasina koja... Prove rite da Ii je lezaj izIizan. odnosno da Ii je okrnjen iii se ljuska.. kao i da na le±iljcvima nemll ostccenja kao sto su pukotine (41.... Za ovo ce vam biti potrebna posebna mast za leZajeve tockova koja se nabavlja u prodavnicama autodelova. Stavite leZaj sa strane na i'istu povrsinu skinite unutrasnji lezaj... sto je jos gore. 16.. Na novim tipovima vozila opremljenim kocnicama koje se automatski podesavaju.... Stavite spoljasnji ldaj.....ODRZAVANJE AUTOMOBILA ~ ~ . urezi. urczi (5) iii Ijusbnje (6) 17.. Stavite komadic masti na ruku i utrljajte je u leiaj. Ako skidanje ne ide lako.~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ p. Skinite sklop dobosa i glav"Cine.. spoJjasni prslen (3)..-'-... Stavite sklop dobosa i glavCine na stranu.... 62 14. spremite se da ga podmaiete. I : i p--. 19. 13. Izbegavajte udisanje prasine! 15. treba ga zamenitL Nove lezajeve treba podmazati pre montiranja. sadrii azbest. Premaiite tan kim slojem masti unutrasnjost glavCine i vreteno.. KoristeCi neku nezapaljivu teonost za Ciscenje koja se maze kupiti u prodavnicama auto-delova. U pluea... Najbolje bi bilo da nosite zastitnu masku iii respirator dok Cistite koCioni mehanizam i dobose... tanak odvijac da bi se sarno podesavajuca poluga odmakla od zaustavnog kotura. Prasina iii mast na ovim povrsinama mogu da prouzrokuju umanjenu sposobnost iii potpuni gubitak sposobnosti koeenja. odnosno da Ii su se pojavile pukotine.. bice potreban dugacak.. a da prasinu uklanite usisivacem za prasinu ili tecnim rastvaracem. unulrasnji prsten (2). Ako ne pazite.' / / / Kod !cZaja provt!ritc dduc kotrljajnih !ela . pridriite rukom. moze da vam ude pod koiu iii. (12) unutrasnji lefaj i (13) zaptivac.. podlosku i navrtku za podezavanje na Cistu krpu. probajte da popustite tockic za po desavanje kocnice pomocu odgovarajuce kasike za kocnice.(11) unuwlsnji prsten leiaja. Upozorenje: posta se obloge koenica habaju.. ogrebotine iIi korozija (sto ne bi trebalo da se dogodi osim u posebnim uslovima). pazite da mast ili prasina ne dodu u dodir sa povr!finom dobosa iii oblogama kocnice. Ovo se radi na sledeCi . tako sto cete ih dobra trljati sve dok se sva mast ne rastvori. Pazite da se unutrasnji lezaj ne vuce pO vretenu.. Upozorenje: dok.kovez (1).su sklop dobosa i glavGina skinuti sa automobila. Ako nije u dobrom stanju.. operite leiajeve od masti... Stavite lezaj na cistu povrsinu i pustite ga da se osusi na vazduhu.~ . Pod pretpostavkom da je vas leiaj u dobrom stanju. Nemojte da oduvate ovu prasinu. 18..

. Podesite leiaj tocka. Vratite podmazani unutrasnji leiaj nazad na svoje mesto. kao i njegov zaptivae. 22. 63 ODRZAVANJE AUTOMOBJLA Nn mnogim vozilima koja imaju kocnice sa automatskim podesav'mjem. 21. Pazite da ga ne iskrivite dok ga montirate . l 26. Ako nemate odgovarajuce uputsrvo. bite potrebno podesavanje koenice. podlosku i navrtku za podesavanje polozaja. -_ . Napomena: uvek se treba pridriavati uputstva proizvodaea. 24. Savite krajeve rascepke ako navrtke pomocu klesta. Ako je veliCina unutrasnjeg preenika 45 mm iIi veCa. pratite sledece osnovne postupke za podesavanje Iezajeva toekova. dok se kasika za kocnke (4) koris!i da bi .-_. A. ---. Kada se lezaj dovoljno olabavi. Napomena: ako postojisigurnosna navrtka. Dok je unutrasnji dec dobosa koi'nice okrePritegnilc navrtke za poddavunje na odgovarajuci obnni moment.naCin: A. Ovo je opisano u poglavlju »Sistem kocenja«... udarite lako drzae kotrljajnih tela (kavez) cekicem. ---_ . Navucite sklop dobosa iglavCine na vreteno. Vratite na mesto spoljsanji leiaj. skinite ga rueno. nut nadole. B. Montirajte nov zaptivae i tapkajuCi komadom drveta nanesite na njegovu unutrasnju stranu tanak sloj masti. [zmerite merilom unutrasnji preenik gIavcine na mestu spoljasnjeg leiaja. pritegnite navrtku za podesavanje momentnim kljueem na 23 Nm dok okrecete toeak rukom. drvenim stapom iIi mesinganim probijaeem.--25._--'-. Dice potreban dugaeak. Ponovite postupak u pogledu ciscenja. 20. Posto ste zategli navrtku za podesavanje na odgovarajuCi obrtni momenat... Nabavite nov zaptivae za unutrasnji leiaj u prodavnici auto-delova. Napomena: ako je poloiaj dobos-kocnice bio promenjen tokom podmazivanja.c zaustavmm kotur okn:nuo i podesilu oblogu (5). a zatim ih okrenite Ilnazad za 1/6 do 114 obr!aja da biste ubacili raseepku. .. B. ---". 23. Namestite novu rascepku kroz navrtku za podesavanje iii kroz sigurnosnu navrtku i vreteno.. 64 . vratite je na svoje mesto i podesite je tako da otvor rascepke stoji tacna naspram otvora u vretenu. provere i podmazivanja za unutrasnji lezaj kao sto je naznaeeno za spoljasnji lezaj pod tack am a 15 do 18.--------. tanak odvijai')l) da bi se sarno podduvajuca polugu (2) odmakln od zausnIVnog kotura (3). okrenite navrtku unazad za 1/6 do 1/4 obrta da biste centrirali rascepku kroz odgovarajuCi otvor u navitCi i vretenu. Savijeni iii polomljeni zaptivac propustace mast.

Posto su lezajevi oba prednja tocka podmazani.! ODRZAVANJEAUTOMOBILA nja i skidanja zavrtanja za pricvrsCivanje stege i osoviniea stege sa navojem koji prievrscuj)l stegu za nosecu konstrukeiju vozila. (3) unutrasnja koCiona piocica. Napomena: neki tipovi vozila.27. (5) prst en. obavezno upotrebite monentni kljue za pritezanje zavrtnja. zbog toga treba pronaCi i skinuti zavrtnje za priCVfsCivanje sIege i osovinica stega kako bi se dosio do iclajeva. vec je poduprite kamadom iice. Ako se to radi. Zavrtnji za prievrsCivanje stege prievrscuju je direktno za rukavae prednjeg tocka i treba da budu pritegnuti odgovarajuCim obrtnim momentom. obicno se ne preporucuje rastavljanje hidraulicnog kocionog eevovoda. (8) sIilnik.IH' 1 SVaki proizvodac ima razliCit sistcm montiranja stege. Ponoyite postupkc 8-27 da bistc podmazali kiajeye na drugom prednjem tocku. Tokom skidanja stege. Nepridrzavanje odgovarajuCih uputstava u pogledu veliCine obrtnag momenta za pritezanje stege. 65 . zastitnu kapu kao i sklop tocka i pneumatika tako sto cete postupke iz tacaka 7-9 ponoviti obrnutim redam. Jedini izuzetak je u tome da stega disk-kocnice mora da se skine pre nego sto se skine sklap disk--kocnice sa glavCine tocka. prouzrokovace ostecenje njenih sastavnih delova ako se zavrtnji sllvise pritegnu iIi cSe stega biti labava aka su manje pritegnuti nego sto je predvideno. Disk-kocnice Po stupak za podmaziyanje i proyeru leia jeya prednjih tockova na vozilima sa disk-kocnicom u as no vi je isti kao i za dobos-kocnice. Vratite. (6) ral'ftllnj 1:1 prievrsCivanjc sIege. Pazite da stega ne visi na koCionom cevovodu. (2) spoljasnja koCionl l ploCicll. opremljeni su opruznim amortizerom koji se nalazi u zastitnoj kapi. Ovde. Pazite da krajevi rascepke ne dodu u dodir sa ovim amortizerom. Napomena: kada montirate stegu posle podmazivanja lezajeva. (9) radijalni zaplivac i (10) rukav<lc prcdnjcg loCka i vn:lc no. Postupak se U slistiTIi sastoji od pronalaze® G. Svaki proizvoaac ima razliCit sistem montiranja stege.i. (4) gi<lYcina i disk. Pritezanje leiajeva tockova na automobilima sa . @ ODRZAVANJE AUTOMOBILA 29. spustite automobil taka sto cete ponoviti postupke 1-6obrnutim redom. 28. bice potrebno ispustiti vazduh iz koCione instalacije.u pribzani: (1) stega. (7) zllvrtanj za prievrsCivanje s(il nika.

Postoje i maziva cija pakovanja imaju na vrhu pose ban aplikator sa kojim se mazivo direktno uliva u bravu. VeCi dec karoserije treba podmazivati dva puta godisnje da bi se osigJlrao bezbedan rad. (lO) poillga menjaca i (11) kab! brzinomcra. (7) zatvaraCi nn vralima. Brave za vrata. (8) vodic e zn sc"dista. Namaiite sarke na vratima nekim vodonepropustljivim mazivom kao sto su silikonski sprej. Motorno ulje i mast za podmazivanje sasije trebalo bi izbegavati zato sto se na njih lepi prasina sto moze da stvori nasnagu masne prljavstine. maziva u mehanizem za zatvaranje vrata. zatvarace na vratima i yodice sedista. koristite osnovna uputstva data u tacki 25. sarke na poklopcu motor a i prtljazniku. (6) brave on vratima. Mazivo nije potrebno za plaslicne zatvarace. ZatvaraCi za vrata. tako da mozete da sipate ulje iii druga tecna @ Neb mesta na karoseriji koja se podmazuju !reba testa provcrav31i kako bi se osigurao bez. bravu na prtljazniku. Pokredte vrata napred-nazad da bi mazivo uslo u sarke. dok druga treba kontroiisali samo aka do de do skripanja iii Tacke pocimazivanja s: (1) zatvarac na poklopcu mOloril. 4. Brava na prtljazniku. 2. Ovo ukljucuje sarke i brave na vratima. (5) okvir na pnljaznikll. zatvarace na poklopcu motora i prtljazniku. penetrant iii mast.bcdan rad. ali za melalne koristite vodonepropustljivo mazivo iii suvi grafit u prahu. Nekoliko kapi ce biti sasvim dovoljno. ali je zato obavezno to Ciniti sa metalnim. Sarke na vratima. (2) okvir nil poklopcu mOlOril.disk-kocnicama veoma je vazno. Nanesite tanak sloj na povrsinu zatvaraca kao i na mehanizam zatvaraca na vratima. Svi ostali postupei za podmazivanje leiajeva prednjih tockova na disk-kocnicama isti su kao i za dobos-kocnice. Posto ste naneli mazivo na bravu. Plasticne delove ne treba podmazivati.l. 3. Delovi karoserije podmazuju se na sledeCi naCin: 66 1. (3) poJuga rucne kocnicc i kabJ. gumite i izvucite kljuc nekoliko puta i okrenite bravu taka da bi se mazivo dobro razlilo. Podmazivanje karoserije P odmazivanje ne bi bila potpuno ako ne bi ukljueilo i pojedine de love karoserije. mast za sasiju. Primenite isti po stupak kao i za brave na vratima. . Koristite silikonski sprej iIi suvi grafitni prah. Postoji veti broj proizvoda koji se mogu koristiti za podmazivanje ovih delova kao sto su suvi grafit. bela vodonepropustljiva mast.zniku. silikonski sprej i obicno motorno ulje. Ne koristite ulje posto moze da zalepi driace zasuna. Ako ne postoji uputstva. Neka yozila imaju otvore za podmazovanje na limu vrata. (4) brav'1 i zatvarat na prtij.

Za ovu svrhu najbolje je koristiti belu mast. VeCina menjackih mehanizama moze se podmazati ispod automobila. lspusni otyori sprecavaju skupljanje vode unutar vrata i koroziju. ono ipak moze da bude potrebno ako se primeti da zaglavljuju iii skripe. Mogu se podmazati i delovi kao sto su sajla [uene kocnice. Pomerite sediSte sasvim unazad i podmazite yodice sto je moguce vise. Blato.to 3to Yoinja po hladnom . 8. jednom godisnje. oktobar iii pocetak novembra jeste yreme kada vas automobil treba da pripremite za zimu. kabl za brzinometar. ukrasne lajsne i sve ostalo sto zahteva podmazivanje. Ako su yodice plasticne. Jednostavno gurnite uzan odvijac u ispusni otvor i pomerajte ga gore-dole dok otvor ne bude Cist. Posta proverite da na kablu nema ostecenja iii iskrzanih mesta. 9.. Nanesite mazivo na sve ovrtne povrsine. Yodice za sedista. silikonski sprej. oCistite ga i nanesite belu mast iIi suvi grafit i vratite nazad na svoje mesto. lisce i insekti mogu da zapuse ave otvore zbog cega ce mazda biti potrebno povremeno ciscenje. Osposobljavanje vozila za rad u zimskim uslovima U koliko ne iivite u krajevima u kojima je eele godine toplo. treba da osposobite automobil za rad u 68 [zimskim usloyima. Zatvaraci na poklopcu motora i prtljazniku. 6. Razni delovi. Najbolja sredstva su penetrant.5. penetrant. kori:. bela mast iii suvi grafi t. kablovi za grejac iIi ventilaciju. Iako navedeni delovi ne zahtevaju periodicno podmazivanje. 67 ODRZAVANJE AUTOMOBILA 7. mehanizam menjaca. a zatim sediste po me rite sasvim nap red i ponoyite postupak nekoliko puta da bi se mast ravnomerno rasporedila po vodicama. osovina pedale kvacila. odnosno pre zime. Zayisno od toga gde iivite. bela mast iIi suv grafit.tite belu mast. Da biste podmazati kabl za brzinometar iskljuCite kabl iz brzinometra i izvadite unutrasnji kabl iz cevcice. l)potrebite vodonepropustljivo mazivo kao sto su silikonski sprej. ali ako su metalne. kraj septembra. nije im potrebno nikakvo podmazivanje. Najbolje se podmazuju belom maseu. Zasto je osposobljavanje za rad u zimskim uslovirna tako yaino? Za. ali neke treba podmazati iznutra posto se skine zastitni poklopac iii navlaka. osovina ruene kocnice i ruCica iii poluga' za otpustanje. Nanesite tanak sloj na obe dodirne povrsine zatvaraca. Poslednji postupak prilikom podmazivanja karoserije jeste Ciscenje ispusnih otvora iIi kanala na dnu vrata. Sarke na poklopcu motora i prtljazniku.

Jos jedan vazan postupak pripreme za voinju u zimskim uslovima je zastita protiv zamrzavanja osnovnih tecnosti u vasem automobilu.. Isprainjen akumulator takode moze da se zamrzne jer koneentracija kiseline u elektrolitu nije toliko visoka kao kada je akumulator potpuno napunjen. isti akumulator i c ~ u stanju da proizvede sarno aka 40% svoje energije za startovanje matara. treba da proveri te koncentraciju antifriza u sistemu za hlaaenje i napunjenost akumulatora. Ako sistem za hladenje nije zasticen dovoljnom koliCinom antifriza. hemijska reakeija se usporava. a kada se to dogodi. U isto vreme.. kao i da dolijete sredstva protiv zamrzavanja u rezervoar uredaja za brisanje vetrobrana.. nize temperature znatno slabe kapacitet akumulat9ra.' vas auto mobil startuje i radi uprkos niskim temperaturama. hladno vreme i osigurali da I i. Ova se desava zbag toga sto rad akumulatora zavisi od hemijske reakcije izmedu kiseline i olovnih ploca prilikom koje se hemijska energija pretvara u elektricnu. zamrznuta tecnost moze da osteti hladnjak iii blok motora. njena zapremina se siri za oko 10 odsto i pretvara u led. Voda se smrzava na nul a stepeni Celzijusovih. Stoga..{I?! . dok je sistemu za paljenje potreban visi napon na sveCicama da bi se hladan motor pokrenuo. Sto se tice brisaca vetrobrana. Mnogo stosta moie da se uradi da biste spreCili probleme koje donos.':.. Led moze da slomi kuciste akumulatora usled cega kiselina iseuri napolje.. akumulator i brisace vetrobrana. Zamrznut akumulator nece proizvesti napon posta ce hemijska reakcija bib zaustavljena zbog niske temperature. ana temperaturi od oko -20 °C. Da bi problem startovanja bio veti. Sa padom temperature. ulje u radilici motora pocinje da se zgusnjava usled cega je mnogo teze startovati motor. ali kada je temperatura niska. ' • ODRZAVANJE AUTOMOBILA . "." '': PRIPREMA ZA ZIMU . ukoliko svoj automobil niste pripremili za zimu. mnogo pre dolaska hladnog vremena. Ova ukljucuje sistem za hlaaenje. Priloien je spisak radova koji pomazu da se vas auto mobil pripremi za zimu. benzin po hladnom vremenu isparava mnogo sporije. I I.vremenu moze da bude veoma teska za vas automobil. ovde ce led obicno rasprsnuti rezervoar za tecnost iii ostetiti elektricnu pumpu. Zbog toga. Potpuno napunjeni akumulator imace sarno OKO 65% kapaciteta pri 0 °C. da biste izbegli takve probleme. bice yam tesko da ga startujete iii to uopste neeete moei da uCinite.

'Kada Sli prozori automobila podignuti. pasto se motor lakse pokrece sa svezim uljem. o Akumulator.da nije oste':en iii da ne propusta. Ako yam automobil stoji napoIju po izuzetno hladnom vremenu. Treba takode proveriti ugao pretpaljenja.iii ga ispustite i ponovo napunite sa mesavinom antifriza i vode u razmeri 1: I (ovo ce obezbediti zastitu od mrznjcnja do -35 "C). kada je vreme toplo. maze mnago da smanji potreban napon za startovanje kod sistema za paljenje. Aka isprskate kablave za svetice i paklopac razvodnika paljenja adgavarajuCim sprejom. o Motor. grub rad. mogli biste eventualno da kupite nov istog iii veeeg kapaciteta. Cis':enje i ponovno podesavanje zazora izmedu svetica iIi stavljanje novih. Ulja manjeg viskoziteta kao sto su SW-20 i SW-30 mogu biti posebno dragocena za smanjenje problema u vezi sa pOkretaojem motora kada je vreme izuzetno hladno. poklopac razvodnika paljenja i kablove za sveCice i zamenite sve one delove za koje utvrdite da nisu ispravni. Ako je akumulator star vise od cetiri godine. propustanje izduvne . Ako Yam motor stvara bilo kakve probleme kao sto su tesko startovanje. Pailjivo proverite izduvni sistem . startovaee moago lakse od nepodesenog bez abzira da Ii je vreme to[510 iii hladno. startavanje ce biti olaksano. Ukoliko na vasem automobilu postoji grejac zadnjeg stakla. posto trovanje ugljenmonoksidom predstavlja jednu od najveCih opasnosti ziniske voznje.o Sistem hladenja_ Proverite koncentraciju antifriza pomocu hidrometra i dodajte po potrebi antifri. prove rite rad regulacionih k?blova i klapni za regulisanje protoka vazduha. gusenje itd. Najbolje je proveriti rad grejaea j grejaea stakla pre nego sto Yam stvarno budu potrebni. prazan hod i Tad leptira na vozilima sa karburatoroffi. moiete biti sigurni da ce situacija biti sarno jos teia kada temperatura pocne da se spusta. o Izduvni sistem. o Grejac i grejac stakla. Proverite razvodnu ruCicu. Ako yam se tini da grejac iii Ii grejati stakla ne izduvavaju dovoljnu koliCinu vazduha. kupite akumulatar sa najveCim nazivnirn kapacitetom koji fizieki moze da stane u vas automobi1. ne zaboravite da i njega prove rite. bilo bi pametno da ga promenite zajedno sa preCistacem za ulje pre zimskog perioda. o Podesavanje motora. Akumulator mara da bude potpuno napunjen i ispravan. Klapne koje ne mogu da se ctvare iii se sarno delimieno otvaraju magu da spreee strujanje vazduha. Kablovi i polovi akumulatora treba da budu oeisceni i zategnuti. Ako je proslo izvesno vreme od kako ste poslednji put promenili ulje. Za startovanje po hladnom vremenu u karteru treba da imate multigradno ulje kao sto je lOW-30 iii IOW-40. Ako je motor pravilno podesen.z da biste obezbedili zastitu protiv zamrzavanja na najnizoj predvidenoj temperaturi .

Podmazite sistem za vesanje i delove sasije. mogli biste eventual no to da uradite pre nego sto bude sllvise kasno. o Zastita karoserije. Da biste zastitili automobil. popravite to odmah. cebe (u slueaju da zalutate). prebacite se na lakse zimsko gorivo iIi mesano gorivo. So na drumovima je odlicna za Ciscenje zamrznutih puteva) ali je istovremeno veoma stetna za karoseriju automobila. Sajle i mehanizam fuene kocnice takode treba podmazati da bi se zastitili od mraZ3. ukrasne lajsne i tockove. Najbolji su oni tipovi koji se montiraju na blok motora iIi spajaju sa cevima grejaca i zagrevaju sredstvo za hladenje u motoru. ruka vice i drugu zimsku odeeu. Dodajte sredstvo za odmrzavanje u sistem za gorivo jedanput mesecno tokom zimskog perioda· da biste spreCiIi za!Drzavanje . o Pneumatici. o Pornocna sredstva za startovanje po hladnom vrernenu. Proverite da Ii su brisaci u dobrom stanju (eventualno mozete da montirate >Jozimske metlice« obmotane gumom koje sprecavaju nagomilavanje leda i ne ostavljaju trag na vetrobranu) i dodajte.vI age i blokiranje vodova za gorivo. ukrasne lajsne i 69 elementi vesanja veoma su podloini koroziji zbog soli. vrecu peska. Aka vas automobil nema sa donje strane zastitni premaz protiv korozije i/ili nije osig\lran ad rde. a gorivo brze isparava. Da se ne oi zaledile. koncentrovani antifriz iIi gotovu tecnost za pranje. zimske gume ce biti napred a ne pozadi). a mazda i Cizme. Sto se tice automobila na dizel gonyo. Aluminijumski delovi kao sto su liveni tockovi. ZahvaljujuCi tome. Ako otkrijete da je bilo sta neispravno. Montirajte zimske gume na pogonske tockave svag automobila (na vozilima sa prednjirn pogonom. U prtIjainiku treba uvek da drzite sledecu opremu za nepredvidene situaeije da biste prilikom zimske voznje bili postedeni neprijatnih iznenadenja: produzni kabl za startovanje. u rezervoar za teenost. grafitom iii drugim vadonepropustljivim mazivom.cevi iIi prigusivaca mogu da izazovu opasTIo nagomilavanje ugljenmonoksida u kabini vozila. o Podmazivanje karoserije i sasije. podmaiite brave na vratima i prtljainiku silikonom. namaiite voskom karoseriju. o Rezervoar za gorivo. lopatu. Grejac bloka motora je jedno ad najboljih pomoenih sredstava za startovanje po hladnom vremenu. o Oprerna za nepredvidene situacije. branici. CJ Uredaj za pranje vetrobrana i brisaci brana. motor lakse radi. Mogu se kupiti i grejaCi za akumu- . Grejaci se ukljucuju u obienu uticnieu ad 220 V i trose nekoliko stotina vati elektricne energije. a lajsne i toekove trajnim zaptivacem kao sto su mnogobrojni visebazni ili silikonski voskovi koji se dan as prodaju.

predgrejac za gorivo maze da spreCi stvaranje voska i osigura nesmetanu voznu. Najbolje je da antikorozionu zastitu izvrsite na Dovorn vozilu pasle tri meseca koriseenja iIi predenih 3. zbog korozije. Posto i antikoroziono sredstvo moze da zaddi vlagu. Antikoroziona zastita je manje preporueljiva ako je vas automobil tokom jedne sezane bio izlozen soli za puteve iIi morskoj soli. Do nje dolazi zbog koriseenja gvozda kao osnovnog metal a za izradu automobila. Antikorozionu zastitu moze da iZVTSi prodavac automobila. Postoje dva naCina za sprecavanje pojave korozije: zastitno premazivanje ad strane proizvodaca i antikoroziona zastita koja se abieno vrsi sarno na zahtev kupca. a kao sto je poznato. Kod dizel motora.000 kilometara. Na otpadima ima vise automobila koji su tamo baeeni.stari automobil za novi. Samo tokom 'ovog perioda moze da se spreCi pojava korozije.. nego zbog mehaniekih nedostataka . bilo bi dobro da ga kupite. Strucnjaei ee taj posoo obaviti veravatno temeljnije. taka da mali znak korazije na karaseriji moze da znac. kupite sredstvo za antikorozi- . Automobili korodiraju iznutra. Zastita 'od korozije Alat i materijal • Zicana cetka • Elektriena busilica iii dleta • Dizaliea i sigurnosna postolja • Zastitne naocari • Pribor za zastitu ad korozije • Kerozin iIi mineralni rastvarac • Krpe 70 K orozija je problem star koliko i sam automobil. Medutim. Korozija ne sarno da·kvari estetski izgled vaseg automobila. specijalizovana radionica iIi vi sami. bilo bi praktiena nemoguce pronaCi i ukloniti svu nagomilanu prljavstinu koja zadriava vlagu. Antikoroziana zastita sastoji se od zastitnog premazivanja nezastieenih metal nih povrsina jedinjenjem na bazi nafte. a cesto daju i garanciju. antikoroziona zastita ce yam se isplatiti. aka zelite da to uradite sami. vremenske prilike i stepen izlozenosti elementarnim nepogodama ubrzavaju koroziju gvozcia.lator i grejaCi za ulje da bi se poboljsalo startovanje po hladnom vremenu. Posle toga. Ako eesto ne zamenjujete . nastaviee da se siri. Ispitivanja pokazuju da radni vek vozila maze da se produzi za nekoliko godina. vee na kraju moze ozbiljno da osteti i konstrukeiju. korozija koja se vee pojavila a nije skinuta. da fe iznutra napadnuta mnago veta povrsina. Aka vas automobil vee nije opremljen takvim uredajem. Standardni fabricki premaz protiv korozije nanosi se sarno na neke povrsine na svim automobilima i obicno je nedovoljan.

mozete i da bacite. nosaca za akumulator. slOg. posto od njega guma moze da postane krta. posao mozete da obavite za 4-5 sati. Koristite iicanu cetku za skidanje rde sa karoserije automobila. krpumu Hi pupimim snlvclimu iIi novinama pre nego sto paC-new d<l prskate unulrusnjost kudsta blutobrana. kolektor. Obratite paznju na skrivene povrsine. jako zardala mesta treba namazati hemikalijama koje ilLrastvaraju iii skidaju rdu iIi je neutralisu. 4. a na samoj kutiji nalaze se i detaljna uputstva za upotrebu. Gumeni delovi mogu da postanu krti od antikorozionog sredstva.antikorozionu zastitu dovoljno je za automobil standardne veliCine. Posta ste razmotrili sve Tazlage >:-za i protiv« i odluCili da sami zastitite svoj automobil od korozije. OlvorC treba z ~ t i m zat voriti cepovima i]j kudc!jom. Napomena: pre nego sto se nanese antikoroziono sredstvo. Motor i prostor Zll motor oCistite operite u servisu. Time ste mnogo produiili trajanje antikorozione zastite i sprecili sirenje korozije ispod povrsinskog sloja antikorozionog sredstva. ri = ODRZAVANJE AUTOMOBILA U vfatima i drl. Nemojte pocinjati da nanosite antikorozioni premaz aka je vlaznost vazduha velika posta su 1 1. Posta automobil .. Pogledajte u prirucnik za svoj automobil da vidite . itd. Zaklonite gume plastikom. Kupljeno sredstvo za .-. aka zatreba.operete i osusite. OCistite sve ispuste i otvore na automobilu. C. Ako antikorozionim sredstvom poprskate obojene povrsine. hladnjak. postupite na sledeCi naCin: 1. menjae. 2. diferencijal. metalne povrsine tada prirodno ylaine. Dobro operite auto mobil drzeCi se postupka opisanog u odeljku "Odriavanje spoljasnjosti automobila«. skinite ga kerozinom iii mineralnirn rastvaracem. 71 --" ODRZAVANJE --.lgim delovima karoserije Ireba i z b u ~ i t i otvore d a bi antikoroziono sredstvo moglo da se ubrizga. iz unutrasnjosti prtljainika. Ne nanosite antikorozioni premaz na deloye koji se zagrevaju kao sto su motor. Pazite dobro da sredstvo ne dode u dodir sa gumenim zaptivaCima i cevima i njihovim zaptivatima. izduvne ceyi itd. kardanska osovina.ono premazivanje za oko jednu petinu cene koju vecina struenjaka naplaeuje.! budite uvek pailjivi bda ga prsbte iIi 3. poklopaca tockova. gumene deloye iii sebe. Spremite bar dva para starag odela koja na kraju..

. uzmite zicanu <"etku i skinite svu rdu ispod automobila. 13.1 j I . ali pazite da ne dodirujete cetkom zagrejana mesta. a zatim ih sve vratite na mesto. 5. kao i otvore i nosace na koje se montiraju. racem. PridriavajuCi se pailjivo uputstava. Ne zaboravite da izbegavate gumene delove. 9. 12.. pokrijte pneumatike pre nego sto pocnete da prskate unutrasnja kuCista blatobrana. 7. ubrizgajte preparat u suplje delove karoserije kroz otvore za ubrizgavanje antikorozionog sredstva izbusene u. 14. 10.. Skinite sve ukrasne lajsne koje se rnogu skinuti i premazite ih antikorozionim sredstvom. Stavite zaptiva<"e od kudelje u izbusene otvore da biste ih zatvorili. Premaiite sve povrsine ispod auto mobil a prema uputstvima za upotrebu sredstva za zastitu od korozije. 6. Podignite ceo automobil i naslonite ga na dva para sigurnosnih postolja. 72 Upozorenje: uuputstvima za upoirebu antikorozionog sredstva videcete gde i kako da napravite otvore. Napravite prilazne otvore na vratima i drugim mestima kao sto su krila i postave za vrata da biste mogli da ubrizgate antikoroziono sredstvo. 15. Obucite drugu odecu da biste rnogli da pocnete da radite na delu automobila gde je njegov estetski izgled vaian.gde se tacno nalaze. OCistite visak antikorozionog sredstva sa sebe i sa automobila kerozinom iIi mineralnim rastva. Skinite sigurnosna postolja i spustite automobil. '21 tt i Odrzavanje spoljasnjeg izgleda vozila Alai i malerijal • B astensko creva • Kofa • Sunder • Peskiri • Krpe • J elenska koza • Cetka za ribanje • Meka cetka . 8. 11. Stavite produinu cev na bocu sa antikorozionim sredstvom. . skladu sa ta<"korn 5. jer nepaznja moze da dovede do prekida elektricne instalacije. Ponovo proCitajte uputstvo 0 koriscenju antikorozionog sredstva i premazite njime sve gornje povrsine karoserije pomenute u tacki 3. Posto stavite zastitne naocare.

Ako nemate erevo. Parkirajte automobil u senku. Takode se kaie da vozaci cistih automobila imaju manje saobracajnih nezgoda.. ali je uredan izgJed automobila vazan sa psiholoskog stanovista. a gleda i u kakvom su stanju tapaciODRZAVANJE AUTOMOBILA rani delovi i prostirke. unutrasnja kuCista blatobrana i branike.• Lak karton • Usisivac za prasinu • Voda • Blag deterdzent iii sredstvo za pranje automobila • Sredstvo za ciscenje pokretnog krova ad vinila • lestivo ulje • Sredstvo za impregniranje pokretnog krova od vinila • Sredstvo za glacanje automobila iIi sredstvo za Ciscenje pre premazivanja voskom • Sredstvo za skidanje katrana • V osak za auto mobil • Kukuruzni stirak • Sredstvo za Ciscenje hromiranih delova • Soda bikarbona • Bezbojni akrilik u spreju • Trinatrijum sulfat iIi neko abrazivno sredstvo za Ciscenje u domaCinstvu • Sredstvo za impregniranje guma • Sredstvo za Ciscenje vinila iIi tkanine • Sredstvo za Ciscenje prostirki • Sredstvo za pranje stakla • Papirne salvete A ko svoj automobil uredno odrzavate i spolja i iZflutra. naroCito zimi. Napomena: ako auto mobil . 3 . upotrebite kofu sa vodom i sunder. Operite automobil. Operite iIi obrisite ivice ukrasnih lajsni kao i donje strane blatobrana. Dobro ispolivajte automobil pomocu bastenskog ereva. Pranje ne moze da ima nikakav uticaj. 2. Posedovanje i voznja cis tog automobila svakako priCinjavaju vece zadovoljstvo. Da bi vas auto mobil izgledao sto je moguce novije. Pranje automobila Mnogi vozaCi tvrde da Cist automobil bolje radi. sigurno cete za oJega dobltl moogo vise kada ga budete prodavali nego za zapusten automobil te ce vam se stoga i vreme i novae i trud isplatiti. vee trazi koroziju i udubljenja. odriavanje unutrasnjosti automobila i zastita protiv korozije. sezonsko podmazivanje voskom. popravka manjih iIi veCih ostecenja karoserije. Postupite na sledeci naCin kada perete automobil: 1. ako zivite u krajevima u kojirna se drumovi zasipaju hemikalijama. Redovno nedeljno pranje treba da vam postane navika. glavna briga treba da yam bude redovno pranje. VeCina onih sto kupuju polovne automobile ne obraea paznju sarno oa motor.

zastitna sredstva pomaiu da se odrii prvobitna boja i tekstura vozila. Ako je potrebno jos nesto osim vode. 2. operite krov. Takva sredstva mogu da se kupe u prodavnicama auto-delova. lzbegavajle upotrebu SapUI13 iii jakih deterdienata posta ovi mogu cia ostele boju na automobilu. Namazite i skinite sredstvo za Ciscenje u skladu sa uputstvima proizvodaca. Pranje plasticnog krova nije nista teie od pranja ostalih delova automobila. zuje zastitnim sredstvom traje duie. lsperite sapunicu bastenskim crevom iii kofama ciste. Napomena: specijalne krpe sa hemikalijama koje se prodaju za pranje automobila nisu preporucljive. Premaiite krov sredstvom za zastitu plasticnih krovova. Odriavanje pokretnog krova od plastike Plasticni pokrivac na pokretnim krovovima postaje krt j bledi. postupite prema uputstvima za »oddavanje pokretnog krova ad plastike« pre nego sto pocnete da perete automobil. koristite bla-g tecni deterdient za sudove ili blago sredstvo za pranje automobila. predite krov sredstvom za ciscenje plastike iii sapunicom napravljenom ad rastvora blagog tecnost deterdzenta za sudove i vode. Zastitna sredstva za plastiku Cine materijal mekim i savitljivim i sprecavaju ga da postane krt i da puca. Nanesite sapunicu kruznim pokretim a pomocu rib ace cetke. Prebrisite automobil vlaznam. hladne vode.. Ako automobil nije mnogo prljav. Cetka za ribanje sa najlon dlakama dobro Cisti ovakve povrsine. nemojte koristiti sredstva za pranje. 3. veoi deo povrsina ce se oSllsiti) ali ce ostati mrlje od vade. Ako ste ga prali deterdzentom. Isperite automobil. Perite automobil Cistom vodom koristeCi pri tom velike komade frotira. Ako se redovno Cisti i pre ma. Pre nego sto pocnete da perete automobil. Napomena: ptiCiji izmet. insekti i mrlje od katrana lakse ce se skinuti ako preko zaprljanih mesta podrzite tkaninu natopljenu jestivim uljem. a zatim jedan po jedan i sve ostale delove. Osim toga. koristete blag teeni deterdzent za posude. koristite za ispiranje Cistu vodu i Ciste peskire i svaki d ~ o dobro isperite. pranje i ispiranje svih delova automobila.rovove ima teksturu nalik na profilisanu koiu.ima pOkretni krov od plaslike. 5. 4. 4. Ostavite krov do se osusi. Pocnite od krova i perite nadole. Ponovo ovlazite ceo automobil da na njemu ne bi ostale mrlje od vode. <'istam jelenskom koiom iii peskirom. Krov od plastike pere se na sledeCi nacin: 74 l. Yedna plasticnih tkanina za I<. Nemojte koristiti suvise deterdzenta iIi sredstva za pranje. Dok zavrsite 73 Ako je za pr3nje automobila potn:bno jos ndlo osim vode. Upotrebite ga u skladu . Sapune iii jake deterdzente ne treba koristiti.

nije potrebno mnogo glaeati automobil da bi dobio sjaj. Parkirajte auto mobil u senku da zagrejana metalna povrsina ne bi ometala ciscenje.sa uputstvima proizvodaca. ravnomeran sloj. Nanesite sredstvo za glacanje vlainom tkaninom. pailjivo se pridrzavajte proizvodacevih uputstava zato sto ova sredstva prodiru kroz plastiku i kada se jednom nanesu. Stavite sarno onoliko sredstva koliko je potrebno da se dobije mali sjaj. nemoguce ih je skin uti. potrebno je sarna pakupiti ostatke krpam. 5. poklopcu metora i vratima. Ova sredstva se iIi rasprsuju iii nanose cetkom. Ako je potrebno da upotrebite takvo pigmentirano sredstvo. Ne zaboravite da oCistite ivice poklopca na prtljainiku. Sredstvo za skidanje katrana korisno je za skidanje mrlja od katrana i drugih lepljivih materijala koji su se mozda zalepili za donje delove karoserije. Sredstvo za glacanje se brw susi te je zbog toga najbolje glacati deo po deo. Teeni kremovi ·sadrze sastojke koji tokom nanosenja skupljaju povrsinsku prljavstinu. Vaina je da opereta automabil pre nego Sto ga namaiete sredstvom za glacanje. Kada se koriste ovakva sredstva za glaeanje. Glacanje automobila Redovno pranje nije dovoljno da vas automobil izgleda kao nov. Izglacajte povrsinu suvom tkaninom. Napomena: postoje i sredstva predvidena da obnove boju pokretnog krova od plastike. 1. Velike rayne povrsine treba prvo namazati kruinim preklapajuCim pokretima.J ! ____________________________ •• ' I L-__ 6. skinite osuseni ostatak cistom. Meka cetka je pogodna za skidanje osusenog sredstva za glacanje oko ukrasnih lajsni na karoseriji. cestice prljavstine mogu da ogrebu baju kada nanosite sredstvo za glacanje. redovno glacanje potrebno je da bi bio Cist i sjajan. Kada se sredstvo osusi. . 3. suvom tkaninom. Ostavite premaz da se susi najmanje 30 minuta. Najlaksi naCin da iglacate svoj automobil je da koristite neki tecan krem iii sredstvo za Ciscenje pre mazanja voskom. Bez obzira na zavrsnu obradu vaseg automobila. Osuseno sredstvo za glacanje u pukotinama maze da se skine mekom cetkom. Aka astanu na povrsini. 2. Kako se koji premazani deo susi. Nanesite sredstvo Zll glatanje vlaZllom krpom iii aplikatorom . Obicno se mala. Proverite da Ii ste premazali sve povrsine. Njih treba koristiti sarno za krovove koji su dugo bili zanemareni. 4. Cista tkanina natopi tim sredstvom i kruznim pokretima namaie tanak.

Umesto metalnog lima. a drugi sadrii razna hemijska jedinjenja dobijena od silikonskih polimera. Vazno je preCi slojem voska svaki delic. Odciavanje hromiranih del ova Da bi "hram'< izgledao kao nov. Na opran automobil nanesite tecni vosak iIi . koriste se plastiene mase u boji. stvaraju cvrst sloj koji stiti od loseg vremena.ukrasne lajsne ali su manje trajni. Napomena: ne premazujte voskom pokretni krov od vinila ili ukrasne lajsne obojene cmom mat bojom. Dobra operite automobil neposredno pre mazanja voskom. kukuruzni stirak moze da pokupi osuseni visak. Ti proizvodi ne zahtevaju vise mnogo rada kao sto je to nekad premazivanje voskom zahtevalo.preklapajuCim kruinim pokretima. ali yosak u pasti je trajniji. Automobil se premazuje voskom oa sledeCi oaein. Ako do toga dode. Trljajte ga Cistom i suvom tkaninom. Plastieni delovi proizvedeni su tako da lice na metalne . 4. To cete postiCi upotrebom meke eetke. 1. Parkirajte auto mobil u senku. Najpogodnije je to einiti kada je vrcme prohladno (ispod 20°C).. Sipajte malo stirka na suvu krpu i skinite visak. viSak ce se tesko skinuti. Teean vosak iziskuje manje vremena i truda prilikom nanosenja. nauba. Cistu krpu da lako izglaeate povrsinu. Jedan je kar. . Vosak se brzo susi zato visak odmah skinite Cistim krpama. Sredstvo ce se brzo osusiti z310 je najboljc nancti ga na jedan dec karoserije. iIi ako se osta vi toliko dugo tako da se stvrdne. Nedovoljno glaeanje moze da ostavi pruge na vosku. vodom i stavite na nju vosak. vosak u vidu paste u skladu sa proizvodaeevim uputstvima. s tim sto pojedine de love treba podmazivati jedan po jedan. 2. Vosak spreeava prodor vode ispod ukrasnih lajsni i na druga sliena mesta koje napada korazija. Kapljice vode na povrsini znaee da je glacanje voskom dobra uradeno. Ovlazite meku. Pazite da vosak ude u sve pukotine na karoseriji. Ponekad je tesko odrediti da Ii su sjajni ukrasi na automobilu od metal a iii neke plastiene mase. pravi biljni vosak. a da ne skine zastitni sloj voska. uzmite meku. Ako ste skinuli visak voska. 3. zagadenosti vazduha i jakih deterdzenata. Proizvodi koji se dan as prodaju. I jedna i druga vrsta prodaju se u obliku tecnosti ill paste i obe mogu da izdrze 6 meseci 75 pod teskim uslovima. odrzavanje i zastitne mere bice potrebni vise nego za druge delove zato sto se neke sjajne ukrasne lajsne vise ne prave od metala. Ako se namaze suvise deb eo sloj. Postoje dye osnovne vrste voska. Cistu tkanin'. Mesta koja nisu izglacana voskom bice neravnornerno viazoa i bice takva sve dok voda ne ispari. Mazanje voskom Najbolja zastita za vas auto mobil jeste dobar premaz voska.

Redovno Ciscenje guma usporava ovaj proces. Drzite karton na povrsini koje stitite dok pazljivo prskate tanak sloj bezbojnog akrila na hromirane delove. nego veCinom sredstava za Ciscenje zato sto je ta mesavina pomalo abrazivna. Koriscenje sredstava koja se prodaju za zastitu guma usporava ga jos vise. mrlje ce se po novo pojaviti. oa primer. Razna ogranicenja u vezi sa upotrebom fosfata za izradu sredstava za Ciscenje urnanjila su efikasnost mnogih proizvoda. Bezbojan akril moze se nabaviti u spreju u prodavnicama auto-delova. Odri3vanje guma Poboljsanje izgleda vaseg automobila mora da ukljuCi i odriavanje guma. na primer. Ciscenje unutrasnjosti automobila . zastitite susedne obojene povrsine komadom lakog kartona. Ciscenje guma nije lako. Dva premaza ovakvog sredstva godisnje dovoljna su da pneumatici . skin uti sve mrlje sa belih boenih zidova guma. Ako posle ciscenja ne zastitite hromirane delove. a ne postoji Dista ?ito maze da im povrati izgled. Kao zamenu za fosfate mozete da uzmete neko od abrazivnih sredstaya za Ciscenje. Drzite se proizvodacevih pre poruka u vezi sa ucestanoSCll primene. Jako zaprljane povrsine bice bolje ociscene gustom mesavinom vode i so de bikarbone. izgledace kao novi. ~ dobra izgledaju. a tesko se skidaju blagim sredstvima. Pneumatici su izlozeni i zagadenjima koja prouzrokuju gubitak boje i formiranje veoma malih naprslina na unutrasnjim zidoyima guma. a zatim skin uti zaostale mrlje rastvorom so de bikarbone u vodi. Yelike povrsine kao sto su branici i bocne ukrasne lajsne mogu se zastititi slojem dugotrajnog bezbojnog akrila. Stalno grebarije zidova gum a 0 ivicnjake doyodi do ostecenja. Izduvni gasovi 1Z motara. Kada ga nanosite. Nanesite ga vlaznom tkaninom i utrljavajte ga ribacom cetkom u delove boenih zidova koji su izgubili boju. Najbolje je premazati sve sjajne ukrasne lajsne nekim sredstvom za Ciscenje. Akril je veoma otporan i brzo se susi i najbolje je njime premazati .Bez obzira da Ii su ukrasne lajsne na automobilu od metal a iii plastike. . Isperite Cistom vodom. sadrie masne cestice koje se lepe za sjajne delove. Kada se premazu.sto je mogute vise hromiranih delova. zahvaljujuCi koriScenju sredstva za Ciscenje hromiranih del ova i zastitnom 76 -] premazivanju. Na zasticenirn povrsinama nece biti mrlja i bite u velikoj meri zasticene od ostecenja izazvanih vremenskim prilikarna. ali one predstavljaju sarno privremeno resenje. Trinatrijum fbsfat ce. u prvo vreme gume ponovo postaju sjajne ali ubrzo pozute i izblede. Postoje boje za koje se tvrdi da obnavljaju bele bocne zidove guma.

ODRZAVANJE AUTOMOBILA Motor moze da se ocisti na nekoliko nacma. motor moiete da ocistite i sredstvom skid an):. Ako sredstvo padne na obojenu povrsinu. Da biste slgurno zastitili automobil od moguee a ostecenja boje. kausticna soda. lakse Je provcriti. masnoee.tora. Nacin upotrebe ovih sredstava objasnjen je na ambalaii u kojoj se prodaju.• . Osim toga. Najbolje je parno ciseenje ako yam je dostupan uredaJ. Ciscenje i pranje motora Alat i materijal • Cetka za bojenje • Bastensko crevo • Mali noi iii strugae • Plastika za pakovanje • Lepljiva traka. Ciscenje unutrasnjosti automobila usisivacem za prasinu mora da se obavlja bar jedanput mesecno. a osim toga zastitieete i najugrozenija mesta na podu vaseg automobila. aceton. servisirati i popraviti sastavne delove cistog matara. Ov. Medutim. svakako pokrijte poklopac m. Redovnim ciscenjem smanjuje se apasnost od pozara. gumice iii kanap . sredstvo za ciscenje prostirki koje je ponekad isto kao i sredstvo za Ciseenje tapaciranih delova i sredstvo za pranje stakla koje ne ostavlja trag. Ciseenje ee biti lakse i brie. ah obiono su nezapaljiva i efikasna. a abrazivno dejstvo nagomilane prljavstin_e i peska ubrzava habanje prostirki. cist motor lepse izgleda i manje se zagreva. Druga mogucnost je creva vIsokIm pritiskom koje radi nil paTU i kojim mozete saml da se sluzite u perionicama automobila.akva sredstva najcesee ImaJu pnhcno Jak mms.Dobar usisivac za prasinu je alat broj jedan za odrzavanje unutrasnjosti vaseg automobila.razloga zasto motor treba da Cistite od nagomllane masti i ulja. Sredstvo za skidanje masnote sa motora • Krpe P oStoji viSe . isperite je . U ove skodljive hemikalije spadaJu tnnatnJum sulfat. Ako nemate podiie obloge. ne bi bilo lose da ih kupite. Upozorenje: sredstva za skidanje mCfsnoce koja se koriste za Ciscenje motara iIi njegovih delova hemikalije koje mogu da OSlele boju l1a vasem automobIiu. TaJ posao obavljaju neke servisne stan ice i garaze. kao i razredivac laka (destilat nafte). ZahvaljujuCi njima. Tapacirana sedista i prostirke u automobilu izlozeni su habanju. Tri vrste sredstava bice yam potrebne za ciscenje unutrasnjosti automobila: sredstvo za ciscenje tkanine u zavisnosti od vrste kojom Sll yam tapaciran a sedista.

Ako ni posle toga startovanje nije lakse. Na dizel motorima prekrijte alternator i otvor za vazduh.oizvod pakovan u kantici sa brizgalicom. Iskljucite motor. kupovnim sredstvima za skidanje masnace. 9. Operite motor vodom iz bastenskog creva. 7. skinite plastieni pokrivac sa karburatora i drugih delova.vodom i prebri'ite. Uputstva su data u »Servisiranje preCistaca za ulje« u poglavIJu »Slstem za doyod goriva«. Neka sredstva za skidanje masnoce su zapalJlva. Cisti na sledeCi naein. 5 i 6 nekoIiko puta. (2) razvodnik paijenja. 77 OORZAVANJE AUTOMOBILA CD \ Delove koji mogu biti poliveni vodom treba pOkriti pre pranja motora. 5. zastitite i alternator. podignite poklopac i skinite kuCiste preCistaca za ulje. Osim njih. Obucite staro odelo i upalite motor. ceo motor sredstvom za skidanje n:asnoce prema proizvodaca. Napomena: na dizel motorima ne prskajte pumpu za ubrizgavanje goriva sem ako nije hladna. mozda su se ovlazili kablovi za sveCice. Prekrijte plastikom (mozete koristiti delove kesa za smeee) sve delove koji mogu biti osteceni ako se poliju vodom. Motor se. 4. 78 8. Ovo ee ubrzati skidanje prIJavstme. Posta zavrsite sa pranjem motora. mozda cete na izvesnim delovima morati da ponovite postupke 4. p()sto pokrijete ove delove.ite ih suvom. narocito razvodnik paljenja i karburator. ali efikasnije. pogledajte da se nisu ovlazili bobina iIi razvodnik paljenja. Osim toga. Pustite aa da radi 15-20 minuta dok ne postigne temperaturu. 1. Neka skidan)e masnace mogu se kupiti u spreJu sto Je skuplJe. pricvrstite plastiku leplJIvom trakom. Prskanje hladnom vodom moze da osteti vrelu pumpu. (3) indukcioni kalem i (4) alternator. Vratite na mesto kuCiste precistaca za ulje spustite poklopac. 2. Ako yam je motor jako zaprljan. Oni ukljucuju (1) Imburator. Ostavite sredstvo za skidanje masnoee da stoji onollko dugo koliko pise u uputstvu. Ako se koristi pr. 3. maida cete morati da upotrebite staTU cetku za bojenje da bIste premazali tesko dostupne povrsine. gumicama ili·kanapom da se ne bi pomerila usled pritiska vode iz creva. Obri. Napomena: ako motor tesko startuje. Problem se najcesce reSava tako sto se obrisu Cistom tkaninom. UkljuCite motor. mozda cete morati da skinete jako zamascena mesta mllIim nozem iii nekim drugim strugacem. eistom . Upozorenje: pusllz.

C iii I .. --_. vezani sa radom koenica. I u slucaju da nemate namefU da sami apravljate automobil. OTKRIVANJE KVAROVA NA AUTClM()mILU Q tkrivanje kvara na sopstvenom 0utomobilu predstavlja jedno od najveCih zadovoljstava mehanicara-amatera. kao i sistemima za paljenje i dovod goriva. vibrira iii je oteZana upravljivost Nenormalno ponasanje kocnica Svetia.. prilatili smo nekoliko tabela za otkrivanje kvarova. Ovo je posebno izraieno kada radite na poslednjim modelima automobila sa komplikovanijim elektricnim uredajima. ---------I i . Problemi koji su. pokazivaCi pravca (migavci) iIi brisaci vetrobrana lose rade Grejac iIi klima-uredaj ne rade kako treba C. sistemom upravljanja ili osvetljenjem veCinom su oCigledni.krpom. pogotovu ako je istovremeno i sposoban da ga otkloni. Medutim. C. problem sa pogonskim agregatom teie je otkriti usled suvise velikog broja medusobno povezanih delova. otkrivanje kvara moie da bude vrIo teSko. Pazljivo proucavanje moie da vam pomogne da otkrijete kvar na svom automobilu ukoliko vam ikada bude potrebno da to uradite sami. na primer. motor radi grubo ili trosi suvlse goriva POGLEDAJTE SLEDECE TABELE A. elektricne instalacije iIi sistema za· preCiScavanje izduvnih gasova . moze da bude oteiano usled neispravnosti sistema za paljenje ili dovod goriva. na primer. cak i za iskusnog mehanicara. Medutim. ave tabele ce yam pomoCi da se na pravi naCin abratite strucnjaku. Da bismo yam pomogli da utvrdite moguce uzroke nekih najcesCih problema.iIi dva iIi vise njih) dali smo uputstva koja ce yam pomoci da otkrijete odredeni kvar. Automabi! ne funkcionise dobro. SIMPTOMI S obzirom da problem koji imate moze da bude prouzrokovan kvarom na nekoliko razliCitih sistema (startovanje. H iii I Motor se zaustavlja Motor tesko startuje Motor trosi suvise ulja Motor se pregrejava Dim izJazi iz autornobila Otezana promena stepena prenosa Automobil pravi neuobicajenu buku Automobilom se oteiano rukuje. . H iii I A. G.•.

. . g:ru Q5Q .... J J S F E 79 t.. 'h.. C D A.o ::J "". 2" \'..R rr --il g r .." ... -"u 3 *a u 0 8 3 3 o u o 0 0 3 • c • <: z g:: V < • " .... H.. -" E" 0 ru rr ru .. 0 '" <Jq -=: c . 0 " 8 9:...A iii E iii A....::: o 0.0< -" ru "' 'h... 0 3 0 0 0 ru_" .. @ '1 '1 ru _ . . '""' l " ru I" 0.. .... ·'1 00 o H G iii H C.." .::J' 3 f1' .' 1-3 2:: N -" g.:. I iii tE) p " I I sI. ..:. S. 0. G. D.f1> P. i':' 15 .-... '"' 0 3::l .l III 8 3 (ll 3 '"0 00 'h..::: !. --l 2:: 0 " 3 3 '" ru < >-l 0""ij " 0 rr " N" ru '0 g 0 _ o " 0 " il 0 0 ...

m ..>.::::: D " 2" fi? 3 ru 9. N < " '" " MOGUCI UZROCI • I • IzgoreJi • • • • Istroseni klipni • Istrosene yodice • UJje iz motara iii istroseni ventili prstenovi ventila propusta +1------"-------------• Potrebno je podesiti ventile I---------l----+----+-+--I------+----+---+------f--f---" • I • Ncispravni podizaCi ventila • • Vcntili se zagiavijuju ---------j • • • Slomljena opruga venti la' LI I ! razvodni uredaj.. .. :0 Z c.L----L_ o o ... lanac iii f-----+-----I-------II-=---l-----I-----.a ..>.-----+----"-"" • Slomljen pagan razvodnika paljenja -I • Slomljeni nosaCi motom' • Ostecen gJavni lezaj • Ostecen IHaj pogonske poJuge 1-------1-------1 1+----1 +------1 +--• Izlizane klipnc osovinice _______________________ ..

.c "0 ro < c " ro en. o Q . Q " 2. "'0 0 n· ..} . . ::.j .. Z 0 0. '" Q \ \ \ \ \ . to g." <' .:0 o z ::::c: d !!: o III r c: r 00 2. 0. :3 t3 ri 2. & '" 2' -3 r. :3 S] o 3 o 0 'Ci n < 2. < Q 2..

:g r. 0 "" 0 " c 0 :. 0 w " " " < " 0. .:g " c -. 2.."" 0 3 0' f'!. 0 0 o. .X.N 0 " . 0 0 0' 0' 0 " 3 n 0 ". 0 c "7<' U 0 '0 0 '0 0 0' :.. N " " D 0 0" 0 '0 '0 < 0 2. G "" 0 0 :s 2.

.'l f'!. ""'(j<CT..0 v 0 " r. c 3 '0 0 00 I-···+·····+-I-·-· .. 0 0 .0. 0. "" 0 .)0 '0 X0 " 0 0.0" t"1-t"1 W " § . [. 0 . • I • • • • • • • . -6 " 0 2... " en 0 §1 < 0. 0. . '" 0 2.n 0' " 0 0 2. 2...... n.

-.:' . OsbblJene kocnice usled preglcJJvallp Ivlast i[i ulje na ohlogama kOCllicil obJogc 11.."::11(:'..-----.. -.--. • r • • \:li1zne kocnite Ncispravan Poluini sistem kocnica se laglJ\ Ijuje • I I II I NeisplJvna e!asticnil creva ...• • • • • • : 1.. ___ .'l r. -CT..I·-I-I-.. Nil...: • • __ _ _ dobos ..'-.0......"...!.. _ .. '0 " c N c 0 or 8..ak n1vo u!ja Vazduh u hidraulicnom kotionolll sbtelllll • I Potrebno je podcsavanje kueniGI __ .. ----..Z> 0 < ['.. Olabavljcni iii pohaoalli 1c2ajcvi lockol'll ___ PreJIlJl [ockovi nisu celltrir-ani --. _I • --·-.. _ .. -. MOGUCI UZIWCI e I. ·--1 =E --'----1--------1 • • • • • 1·--1--1"-..I-I---I----< • • • • • • • • I • .!.

1. ":. o o '" .0 e = ___ _ .M. 0 u 0 LJ.NeisprllVlln gbvni cilindar j Slabe iIi ostecene povratnc_ Zasecene doboHocnice PlljJvstina u koCiouunl mehaniznlll Zapuscn jlj zalllrseJl koCioni cevovod Zamrznllti kllp stege disk-kocnice -. I ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 8 = TABELA C-l "0 0 e 0 " "2 " > SISTEM 7.JJ <: l> Z 'm l> .JJ o < l> Z l> l> c: -l o s: o III r c:..

0: "0 0 " " N . N N " 0 " " " " . 0 N 0 = 0 '" '" > eo 'n. MOTORI SA -" 0 " 0 tl E I " " 0 N " E NO --5."' E (3 0 "0 '" Q. " . :0 N . 'U N :. " 0 " 0 S "" 0 DOVOD GORIVA 0 " " .0 N " 'n.0 'V :.

" " = " .. " 0.s = " . .1-:" 0.u " 0 !2 :.o N v > .fa E v " N. .:J Q. " g ·E !S:! 0 ".""§I (':3 = . ·U 0.u = u g)o 0 " 0.KARBURATOROM El: 2 "0 ·u g 'U 0.:J :. > o = 0: go " " > 0 .I -2 . = " = .u " " " .: 0.

u " > = '" " " t.:.'> ..: u 0 Z u >2. " " "" '" o. . £ '".: " Z Za. "05 " " " '". go. 0 -.. Z N N N Z N N .'2. '..SIMPTOMI :.. I i Teska startovanje hladnog motora I • I I ! • .. 0 j.: = v " . 0: " 0 " .:: N 0" = c. " "" > 0 0 .. I ..

I : I I : i \ Motor se »umara« prj velikoj brzini • • • • • ! . • I • • • • • . • I I I Grub prazan hod • • . I I I . I Velika potrosnja benzina • . I • • • • I \ I I I . . .Teska startovanje zagrejanog motara • • Motor se zaustavlja I . I . Dim iz izduvne cevi • • • • I • I • . • • • • I Motor )posrce« ubrzanja I I I I • • • • . .

.... Prep!avljen • • • • I I Detonacije • • I I • • I I I I I I I ....= ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ TABELA C-2 SISTEM ZA DOVOD GORIV A BENZINSKI MOTORI SA UBRIZGA V ANJEM GORIVA SIMPTOMI Motor ne startuje ~ o 'U ..::0 • I • Motor tesko startuje .. i. ~ .. 7 I".. Dr .D .. It../.. -...I .... i b1 fJ ~ I • 'U .. '.1 I ' GJ I I ffi I 'tjpr Obicno se prvo posumnja n1l ali problemi u vezi sa gorivom testo nastaju I na drugom meslU. 82 ! = ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU . JI karburator • • u motoru- J).::.......~ . • ..

snja benzina Motor >'posrce« prilikom ubrzanja Nedovoljna snaga matcra Dim iz izduvne cevi • • • • I ! • • I • Ie • I • • I • I • I I • I· • I I I • I I Postoje dva sistema za ubrizgavanje goriva. sa posrednim ubrizgavanjem (Ievo) koji je prikazan sa dva ubrizgaca i sa ncposrcdnim ubrizgavanjem (desno).I • I • • • I i \ i • I Motor se zaustavlja Grub prazan hod Velika potro. • • I • • I ! I • • I • • ! I • I • I I • I • ! I I I • I • I 83 NAAUTOMOBILU 84 " '0" > TABELA C-3 " CO .: SISTEM ZA DOVOD .. sa ubrizgatem za svaki cilindar. Ij.

= 'r= <:J 'U 'u .:l " " " S} "" on " N '" 0 .:l ..:l ".lmpa za I.0 ".:l • • • • • • • Pl.D c ? 'c 0 " "" 2 GORIVA u N 'u -" " u 0 0 "" .bedi gorivo za sv . z .lbrizgavanje dize! gorivu treba da obc1.D .D :. "SIMPTOMI Motor ne startuje Motor tesko startuje Motor se zaustavlja Grub prazan hod lzouvni gasovi se dime Velika potrosnja goriva Nedovoljna snaga motora ..3 ISh DIZEL MOTORI 0:: 05 a N u .

:: " > :." .l tacno odredcnim intcrvalima." ." . poste kod dizc! malara nc posteji sistcm za paljcnje. 0 N C . a e " 0.0 0 CO "" 'u :. 3 0 '" N 0<> 0 " " " .:::.aki ciiindar I." "0 . '-':::: 0".' " .c:3 a "> '" '. 0 .:5i 'U N 'u 0 .> <::l I e '0 -D z= • • • • • "§ ..

I -I· I • i • I I I I ZUDcanici se sudaraju pri promeni • I...' +-+--+--+--+--'+---i---+--+--1 i I Automatski menjae proklizava I • 0 • Automatski menjae se ne ukljllcllje pravilno \ Nizak niva ulja u menjacu I Trzanje prilikom promene STepena i prenosa I I J ak »zveket« pri maloj brzini Cviienje ispod automobila CUje se krckanje pri zaokretanju voziia I I i \ • • • • I I I I I --+-+-+- .i ." " 2 C 0 " " ..:.+ .. " " 0 " :e" Q > c " 0.0. I I i I stepena prenosa (cuje se "krcanje« ' .~ ' ' 1 ' . S 6 0: " " N N 0 • • • • • • • • • • • • • • • • • ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA D PRENOSSNAGE I POGONSKI AGREGAT SIMPTOMI Kvacilo proklizava I I 1 • I • I I I I I I I Otezana promena stepena prenosa ...

3 5 -0 3 :" :3 1l \3 tj "032::T " n_ .istema sa prednjim pogonom Neiova priLl:!: kad odri:Jv'. ... 'I • ! I I I I i I I ! I I I ! I i • I • i i • I • I • I i I I 1 ! I I I • I 1 I· 1 ss I .. 00 0> r.r. . <> .ja. • I I i I I KompJktn>1 konslrukcija ....:!" g.." "8 :3 3 ::1 3" J. .

.0 0 -g: g' -b 'g 0 3" 0 x. r ) ) t t =-::::. 0 2.O II> '" r..<. " " "" < 0. 0 0 f"2 i'!. / --. 8 8 t"""t. fr ....1-..qq .• 0 " 0"'0' n..3 0 0 < 0 < g S 1:1.".§ 32. " 2.. I g... 0..J> a <: ::: >>-3c:. fr· [ B. i:. cr -: § 5.3 !(l 13 ::0. en i:J::CI'lt-3 $: 0 :::: 8.:1. 0 _.. " .

__ ! ____ zatvorcn • • I • Tennostat ostaje otvoren f....---I---i---f. . na . • f . __ crevo llladnjaka • -.---I-f --l .. .:::: " MOGUt! UZROC! • Nizak Diva tecnosti za hladenjc t-t l f ---1--+-.• -+• Zapuscno jezgro grcjaca Otdano regulisanje temperature Nedovoljna koliCina rashladnog fluida Olabav!jen iii iskidan pogonski remell Neispravna spojnica kompresora Prljavstina na kondenzatoru o o . __ __ +--1 .-+---...:: :n <: » .i' c.._-• • Pokvarena pumpa za vodu __. 0 N " n " . ---I Propusta zaptivka glave ciiindra --+--------+-+-+-• Kasno paljenjc __ .'. .--• Zapusen sistem za hladenje • Olabavlien ili iskidan remen vcntilatora --f----+-."...

. ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA F OSVETLJENJE I SIGURNOSNI UREDAJI SIMPTOMI Svetla su bleda i Jedno svetlo ne radi I I PokazivaCi pravca svetle sarno sa jedne strane PokazivaCi pravca se ne pale ! Ne rade brisaCi . m ..z c.vetrobrana I Ne radi uredaj za pranje vetrobrana Ne pale se stop svetla Stop svetla ostaju upaljena Prednja svetla se pale i gase u o " N ..:l I • I • • I I • I • I I • • I I I • • i • i • .:: < » :n o Z' » » c: -l o s: o OJ rc: -! I .

0 SISTEM ..i&.• ! ( lJtZ Ako otkuze neb elektricni uredaj.:... U" ....fi 0 :E' ! '" 'u u " 0 '= ~ ~ "! 0 " I 0.. ~ i " I ~ u ~ > .. ~ N 0 ~ .. ..... jcdna od prvih stvari koju provcriti je osigumc.J . Uvek rlOsitc rez:crvne osigurace... ~ 2 "0 . i . ! IZDUVNI ...S' . I I • I I I • I I • ! I I I I • I 87 ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 88 I I I I " ~ ..

0 .=. ~ > ~ u I u " . ~ .. ~ . . .:.> I 0 .:.::.. " . ~ " "0 u . ~ 0 0.I " ~ u 0 ~ ~ " . "u I " u " 'is ." a. : . u ·co > ..~ ~ > ~ 0.I . ~ . .. 0:: > ! > 0 > " N ~ . " i ::. -" i .

.. I . ~ > ~ "0 5. ~ I :§ N ] 0 u SIMPTOMI u i I • I Veii4a buka I I I i I Sist._-.Jt i na nckim voziUma (4) rczonalor spojcn cevima.J!ititki konvcrtor..I g :.anje iz izduvne I • I I ceVI i • I I I Dim ispod automobi!a • I . 0 " " 0 r. lzduvna cev zveCi I I I • I Izduvna cev vibrira • i Nedovoljna snaga motora Pregrejavanje motora Glavni dclovi izduvnog sistema: (1) izduvni vodovi.:l 5. .n 0 0 " > :.i .... (2) kat.---.. (3) prigusiv.

~ .) rccirkuj..jciju izduvnih gasova U$iSilVa izvesrlu kolicinu g:l . ~ 0.n ~ 0 I .. ! I I I • • • • . iz izduvnog v(}da pomocll vakuuma i ubacuje je u u ~ i s r l i vod..I " 'u ~ .OV. I • i=. " . ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA H SISTEM ZA PRECISCA V ANJE IZDUVNIH GASOVA Uljna isparenja izlaze iz motora Ulje na spoljnoj strani motora Skripanje iii lupanje Motor se zaustavlja Nedovo!jna snaga motora Velika potrosnja benzina rvlotor ?>okleva« prilikom ubrzanjn Motor »fijuce« prilikom ubrzanja Upaljenu kontrolna lampa za motor I • I • I • I • • • • • I • • • I • • I • • • i • I • I • I • Venti] Z. u u ~ ~ ~ " ...

co" ---I'!" *grf o " 0 . f":!j + (() (() II G " 'C::Y r6 \ 8 o o 'Ifi ..: ..--.----.. e 0 < 2.. "0 1r 0[g . " " . ." o 0-0 00< • n g F. g. • I I • I • 89 I "" o .I--r T . 2.'----------------------.--.. qa N " D' • ". "8 · . I...-------------------------. I.! • · \ .

:: -g '0 J>!_ " " a '0 0< " 8: 6 '0 .. ] 2_ Q 2 cr 1 0R 3 o f o g 3 o 6 g .@.§ s-: g. f n. cr.

. Ispraiojen • Olabavljeni i1i prekinuti proyodnici ---+-I---------+-• Neispravan eiektropokrelac lIt +. n.. ("'j ......"" 6 " otn "" gg --0 o o p....._. " . 'Z . o 3 o 6 " t!1 '" 0 == 0 '8 0 0 0 t"rjN ... < fl... MOGUCI UZROCI _____ 1 __ .. . o gn. automat elektroookretaca .

I Pokvaren kompjuter za motor C t: " :l < ):I :2 c. ____ Neispravan kontakt-kljuc .... . I i-±-t-t ____ Regulator napona padden nll rusku • vrednost . ___ _.----.-t: • Neispravan kondenzator Osfecen·poklOpac iazvodriika paJjenja iIi razvodna rucica -------.. l_j __ _ -.....----.--Pokvaren alternator • I • I ..I • • Neispravan neutralni sigurnosni prekidac Otlr-.----1 • • • • Osteceni kablovi za sveCice t±_I __ ____ I.. _---+----+ ____ +_--1_---+_--+----_1_ ---------t------.. Neispravna »platinska dugmad« 1 --.. -----.'nllf! sveCice I • I • I I· I • I • I ' I ----. __ ..!og......-----1 I • I • I • • I • I • .-! Neisyravan indukcioni • I I I • • f---i-----I---..esno poddeno paijenje -..-.-.JkumuialOr • • • l--.--l • 'I Nepravilan zazor svetica -----I-------I--+----l-----+----.L __ (regier) __ --------------J .. 1-.--..j • ••• • _.... \ • 1 ...

: o "" o '" N • • • i • I'· • I I • • . • I • i • I • • . \ · 1 • I I J • I • • • i Prednji tockovi krivudaju I I III I • I • I· I I i Automobil nema ravan poloiaj Jaka lupa na neravnim putevima Upravljac ima veliki zazar Kloparanje u upravljackom mehanizmu Lupa sa prednjeg mosta • ! • I • . \ Neravnomerno istroseni pneumatici • I •• i I \ I I. o • C ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELAJ SISTEM ZA UPRA VLJANJE I VESANJE SIMPTOMI Suvise krut upravljac Automobil u stranu Automobil ne »dtZi pravac« • • • • I . 0' OJ.."! ::Il o z > > C -f o :S::.

. 1z svo. a onda odlazite do prednjeg branika gde hvatate veliki rucni prekidac. urnesto da odgurne rucicu unazad i polomi vam ruku.' .: il:' 1'1 '" . ::. Ulazite. poceti da brekee. a zatim ee nastaviti da radio Danas nam je zaista tesko da to zamislimo. okreeete nekoliko prekidaca. . drugu stranu. dok s!stem sa po!uinim zupeastim prenosnikom (desno) koristi pogonski zupcanik montiran na poluzi. A cak i da postoji.snainu kompresiju da bi mogli da se pokrenu ruKom. snage poCinjete da ga okreeete.i I • I Upravljacki mehanizam sa polugom u vidu zupcaste letve (levo) koristi upravljacku kutiju za pomeranje 5 jedne nJ.]11 'i:! ·'l . U I:'. motori su veCinom suvise veliki i imaju sllvise . • I • • • • I • 91 j'-' IT I 1i ! . Ako imate sreee motor ee.i "'r II " \'1 :I j SISTEM ZA STARTOVANJE Z amislite sebe kako jednog hladnog jutra pre sezdesetak godina prilazite svom automobilu. . pokreeete nekoliko poluga. Vise ne postoji cak ni otvor kroz koji bi mogao da se uvuce rucni pokretac.

to eete uClniti jednostavnim okretanjem kontakt-kljuca. eleklricna energija la\'ni prekidac (1) preko neutra!nog sigurnosnog prekidaca (1) u elckuopokretaca (31. a napon iz akumulatora (4) prenosi elektropokretaca (5). glavni SiSlem za startovanje se aKlivira kada S1: kontakt. radio aparata. Elektropokretae zatim pokreee zamajae smesten na zadnjem delu radiliee koja pokreee sve de love motora. zahvaljujuCi elektropokretacu. U osnovi. Aka su svi delovi ispravni. iii sto je akumulator manje napunjen. Akumulator saddi u sebi hemikalijc i metalne place koje meausobno i po potrebi proizvode elektrienu struju. raznih automatskih ureaaja kod savremcnih tipova YQzila. u vreme kada je rad akumulatora najslabiji. pri niskim temperaturama. brisaca vetrobrana. Navescemo glavne delove sistema za startovanjc: 1. automat elektropokretaca. aka imate problema sa startovanjem. radio-veze. U stvari. Danas se koristi i za napajanje elektricnom energijom svetlosnih uredaja. gre]aca bobine i stakla. Na laj nacin. Sistem za startovanje Delovi sistema za startovanje automobila Sli akumulator. on je takode i najvise opterecen zbog potrebe da pokrene hladan motor. clektropokretac i elektricni provodniei. AKUMULATOR. Kada se kljuc za paljenje (kontakt-kljuc) okrene u polozaj start. Tako ee potpuno napunjen akumulator na 25 °C proizvesti sarno aka 65% energije na o °C iii sarno 40% na -15 °C. Ako bi trebalo sve funkcije akumulatora da se svedu na jednu. tj. Iz tog razloga preporucuje se da obratite posebnu painju rra akumulator kada je vreme hladno. Nazalost.(kontakt-kljuc). pocele su da voze i iene (a i mnogi muskaTci).ZahvaljujuCi snainom elektropokretacu (anlaseru) koji se napaja iz jakog akumulatora. Sistem za paljenje proizvodi elektricnu varnicu na sveCici koja paii smesu vazduha i goriva iz karburatora. motor bi trebalo odmah da upali. nije ohene u polola prolaz! kroz g automat se do . verovatno je u pitanju jedan od sledeca cetiri razloga: sistem za punjenje akumulatora nije ispravan. Akumulator je osnovm deo elektrienog sistema. elektrima struja dolazi do automata elektropokretaca. neutralni prekidac. Kada akumulator zataji. sistem za startovanje_ radi oa sledeCi naCin. kao i regulisanje rada motara. Medutim. to je njegov rad slabiji. CD prekidac .kljuc j 92 za pOKrCtanje mOlora. Sto je vreme hladnije. neki od prikljucaka ne funkcionise kako treba. istice mu vek trajanja. a napon iz akumulatara prenosi se do elektropokretaca." nije dovoljrio snaian za vas automobil. uredaja za pranje vetrobrana. to bi bilo obezbedivanje elektricne energije za elektropokretae i sis tern za paljenje koji pokrece automobil. kasetofona.

!N=JE C 1 akumulatora i elektropokretaca.:.-T!::A.O. Glavni prekida': ima obicno eetiri polozaja: neutralan. (10) talolnik. (8) eelija akumu!alora. elektropokretac dobija iz akumulatora elektricnu struju jacine nekoliko stotina ampera.. ELEKTRICNA INSTALACIJA.VA:::!!. 4. Elektricni . U magnetnom jezgru.:.-.. GLAVNI PREKIDAC (KONTAKTKLJUC). Prva tri poloiaja glavnog prekidaca aktiviraju se automatski kada se kontakt-kljue okrene u odgovarajuCi poloiaj.. 3. 6. Medutim.mje. iIi da imate lose uzemljenje iii du je motoru potrebno podesavanje.:A::. Ova kotva je preko poluge povezana sa zupcanikom elektropokretaca koji se spaja sa zamajcem matora i pokreee gao 5. Proverite da Ii Yam je akumulator z3ista neispravan pre nego sto kupite nov. Eiektropokretac je motor jednosmerne struje' koji proizvodi veliki obrtni momenat u kratkim vremenskim periodima. Kada je ukljucen.:M.-. potrosaCi pod naponom.:. Kada se kljue okrene u poloZaj za pokretanje motora. Moze se dogoditi da su polovi vaseg akumulatora korodirali. (7) pacini lim. (5) dti ac pola.-=S. upravIjae zakljuean i pokretanje motora.. pokazivac stanja napunjenosti (14) otkriva pomocu boje da Ii je akumulator u dobrom stanju iii ga treba dopuniti Hi zamenitL 94 " 'II I :1 p"" I ~ ' ~ ___________________ ..:IS:.. oko koga se nalaze namotaji.. (12) pozitivna p l Q ~ a i (13) negativna pJoea. -.uvek u akumulatoru. okretanje kljuca u poloiaj za pokretanje motora deluje kao trenutni kontaktni prekidae te mora kratkotrajno da se zadrzi u tom poloiaju da bi se motor pokrenuo.:T-=E::.. Ovaj prekidac se naziva i sigurnosni prekidac za stanovanje.:R. Elektricna instalacija u elektropokretacu zbog toga mora da bude ispravna. ELEKTROPOKRETAC... Kotva tada dodirne dva kontakta i uspostavlja se strujno kolo izmedu 93 SISTEM ZA STARTOVANJE (1) Pol. 2. (6) dno akumulatora. Na akumulatorima kojima nije potrebno ocinav..-T"". (9) pregradni zid izmedu teiija. (4) kuCisle. Ovaj prekidac omogucava Tad sistemu za startovanje kada je poluga menjaca u neutralnom poloiaju iIi u poloiaju za parkiranje. Ovaj. AUTOMAT ELEKTROPOKRETACA (ELEKTROMAGNETSKI UKLJU¢IV AC). (3) poklopac kuciSta. u namotajima se stvara magnetno polje koje uvlaCi kotvu u magnetsko jezgro.:::S. (11) separator.automat radi na principu dejstva magnetnog polja. (2) zatvarac eelije.Z=. smestena je gvozdena kotva. NEUTRALNI SIGURNOSNI PREKIDAC.

. Kljueevi • Klesta za akumulator • rzvlakac za kleme • Perorez • Cetkiee za Ciscenje polova i klema akumulatora • Zicana eetka • Noz iIi testera za secenja kablova akumulatora • Samolepljiva traka • Penetrant • Celicna vuna • . prilikom zamene elektricnih provodnika treba upotrebiti odgovarajuee. obavezno koristite sigurnosnu podlosku iIi sigurnosnu podlosku sa unutrasnjim ozubljenjem. (2) rolOr. (7) poluga..' -... Kadgod je to moguce..•• "_y .. (3) Ilamotaji pobude. _ -I Odrzavanje akumulatora Ala! i materijal . (4) granicni prstcll. (12) ukljucivllC i (13) gumeno letistc..... Zbog toga... -_ . Najjednostavnije resenje prilikom zamene elektricnih provodnika u automobilu jeste da odnesete dotrajao komad u radnju sa auto-delovirna i trazite potpuno isti.. -. a ako nisu. (9) magnetno jezgro.. Dobri kontakti u strujnorn kolu automobiIa su od bitne vaznosti.r'O •. tj. treba da budu bezbedni.ik iii malog preseka. (8) povratna opruga.. -._-. (6) pokrctna spojnica. otpor ce se poveeati iii ce provodIjivost biti nedovoIjna sto moze stetno da deIuje na rad uredaja iii da izazove pozar.... (11) kontakti. istih duzina i preseka. Kod pritezanja kODtakta sa navrtkom. ® ® 95 i : _ ~ = = = = = ~ = = ___________ --_'-_-_--_--__________ "''i". suvise dugac.. (1) kuciSte. kontakti treba da budu lemljeni. Ako je neki od provodnika Sastavni delavi tipicnog clektropokretaca i alltOmata elektropokrelaca.=.. Labav eIektricni kontakt u automobilu moze da prouzrokuje otezano paIjenje i nepotrebno trosenje akumulatora. Proverite da Ii je izolacija na provodniku koji kupujete ispravna. ".provodnici u automobilu su razliCitih tipova i poprecnih preseka prema funkciji za koju su predvideni. (10) ilutomat elektropokrc!3cll. (5) kuciSte..

Ako biste ova dva pola premostili beom.Papir za glacanje (»smirgla«) • Soda bikarbona • Voda' • Posuda • Krpe • Vazelin iIi mast • Kabl za akumulatore .mi sa po\ovima pomotu opruznih klema. unutrasnjosti akumulatora. Akumulator u automobilu se cisti na sledeCi naCin: 1. rako kontakt na prvi pogled izgleda dobra. ali u svakom slucaju doci ce dQ praznjenja. Pazite da yam ne dodirne kaiu. Kleme za kablove akumulatora J edan od najbitnijih radova u pogledu odrzavanja koji mozete da obavite sami jeste redovno tiscenje akumulatora) sto je istovremeno i jedan od najlaksih poslova_ J asno je da se ciscenje akumulatora ovde ne preporueuje iz estetskih razloga vee da bi se spreCio gubitak energije. Ova korozija predstavlja odliean izolator koji se cesto stvara izmedu kabla akumulatora i polova.. Nagomilavanje belicasto-zelene korozije koja se pojavljuje na . polovima i poklopeima nekih akumulatora rezuItat je hemijske reakeije i gasova koji izlaze iz 96 Neki kab\ovi akumulaiOra su povez. naroCito kada su vlazne. izazvali biste kratak spoj i varnicenje. Ziea je izvanredan provodnik elektriene struje. a ako se to desi. Prasina i prljavstina su takode pravodniei elek. One mogu da obrazuju skora nevidljivi elektricni provodnik na prljavom akumulatoru koji polako odvodi elektricnu energiju.triene struje. Sredstyo kojim cete Cistiti akumulator sadrii jaku kiselinu. Ona mozda nece biti dovoljno jaka da praizvodi vamiee. odmah to mesto operite yodom. . Upozorenje: nemojre pUSiti niti zapoCinjati ovaj posao u blizini otvorenog pla- . Obucite staro odelo. Energija se takode cesto rasipa usled sIabih kontakta na polovima akumulatora. Na svakom akumulatoru postoji pozitivan i negativan pol (iIi prikljucak). Oni tip kleme sc skid" s!czanjem krakova klestima. Cisfenje akllmlliatora Jedna anketa sprovedena medu auto-mehanicarima pokazala je da kablovi j polovi akumulatora I I spadaju medu najzanemarenije deloye automobila. na njemu moze da bude dovoljno korozije da spreei protieanje elektricne energije.

SISTEM ZA STARTOVANJE Mnoge kleme mogu da se skinu sa akumu!.J!ora ako se navnka i vijak o!abave kljucem. Izvlakacem za kleme skinite prvo klemu sa kabla prikljucenog u masu. navrtke na klemama kablova mogu da budu toliko ostecene da ih je prakticno nemogute skinuti. akumulator moie da eksplodira. Ovi polovi ce teie da korodiraju ali ih ipak treba s vremena na vreme proveravati i po potrebi Cistiti. »zenski« dec. Staga se zbog sopstvene sigurnosti uvek dosledno pridrzavajte uputstava. Okrugla cetka. podrzite penetrant neko vreme preko navrtki da bi ostaci mogli da se skinu. upotrebite izvlakac da bisle je skinuli sa pola. Ali'ako kablovi na vasem akumulatoru imaju opruzne kleme. 2. da yam opece ruku iii da upropasti kljuc. Upozorenje: na veCini muomobila to je negarivan pol. 3. Dobro je imati pose ban pribor za ciscenje poloya i klema akumulatora. Kleme sa unutrasnje strane mogu se oCistiti papirom za glacanje iIi pazljivo ostrugati perorezom. Napomena: na nekim novijim modelima automobila polovi na akumulatoru su postavljeni sa strane. Akumulatori mogu da budu veoma eksploZlVn!. 4. U tom slucaju preporucuje se zamena celog kabla iIi bar zamena klema ako je provodnik u kablu jos uvek ispravan. Kada se obe kleme skinu sa akumulatora oCisdte polove i kleme od korozije pomocu odgo: varajuceg pribora. Medutim. Ako nC! poklopcu akumulatora imate ccpove. ako je ovu VfStu k!eme tcsko skinuti. Metalni delovi moraju da budu uglacani kako bi obezbedili dobar elektricni kontakt. moiere slueajno da dodimete kljucem iii kleftima karoseriju iii neki drugi deo automobila i da izazovete varnicenje. Usled proroka jake struje. pritisnite zabice klestima da biste ih oslobadili. Skinite kleme sa kablova akumulatora. Zbog velikog korozionog dejstva kiseline u akumulatoru. Ovaj pribor moze se kupiti u garnituri sa izvlakacem za kleme i klestirna za akumulator. Zbog toga treba da imate izvlakac za kleme koji je narocito koristan aka je klema kabla suvise korodirala da bi se skinula na uobicajeni nafin. zicanom cetkom iIi celicnom vunom. prekrite rupice samolepljivom trakom da sredstvo za Ciscenje ne bi usia u akumulator i neutralizovalo kiselinu u akumulatoru. Ovo nije potrebno kada su u pitanju zaptiveni akumulatori kojima odriavanje nije potrebno i koji nemaju cepove. natakne se na pol akumulatora i okrece u krug da bi se 97 . Ova se na veCini tipova akumulatora radi taka sto se kljucem odvrnu navrtka i vijak. Izbegavajte stavljanje nove kleme na provodnik ako je izolacija losa iIi ako je yeti dec provodnika propao (pogledajte uputstva za zamenu kabla i kleme na kablu na kraju ovog odeljka).mena. Aka se prvo iskljuci kabl prikljucen za pozirivan pol. U tom slucaju.

Nemojte upotrebljavati eekit za nameStanje klema niti suvise zatezati navrtke da ne histe ostetili kutiju akumulatora iii kleme. zorenje: na najnovijim modelima automobila sa . obavezno kupite kabl iste elektriene provodljivosti. treba pazljivo pregledati i kablove. tj. 5. PomeSajte 1/2 soIje sode bikarbone i pol a Iitra vade. masnoeu i koroziju. Za syaki slucaj ponesite stari kabl u pradavnicu auto-del ova i zamenite ga odgovarajuCim. Oeistite poklopac akumulatora obi en om Zicanom cetkom da biste skinuli prljavstinu. bliie motoru. Za skidanje kleme sa pol a koristite izvlakac za kleme. hliie klemarna. da izgleda ispravan. NeodgovarajuCi presek iIi duzina kabla proizvode otpore koji sprecavaju dovod potrebne koliCine struje do elektropokretaca. kabl maze na jednorn svom delu. Proverite da Ii kleme dobro prianjaju na polove. Kljucem olabavite navrtku na klemi. prvo skinite kabl prikljucen za masu. Bez obzira da Ii zamenjujete kabl koji se spaja sa negativnim iii pozitivnim polom iii oba. uklonili tragovi korozije. Vratite kleme_kablova na odgovarajuce polove tako sto eete prvo vratiti kahl koji nije prikljucell za masu . Sa druge strane ('etke nalazi se »muski« deo koji se gurne u klemu kabla. U suprotnom moiete da imate teskoca sa startovanjem.SISTEM ZA STARTOVANJE 98 \ \ \ I \ Posto SIc skinuli obe kleme sa akumulatora. dobro isperite akumulator vodom i obrisite ga krpom. AlaI za Ci!lcenje koji jf: na slici prikazan ima »zenski« dec za ciScenje polav. cdicnu cetku iii ce!icnu vunu za uklanjanje tragova korozije. za ram iIi motor automobila. dok je na drugom delu. Kablovi akumulatora Prilikom Ciscenja i provere akumulatora. Svakako zamenite svaki kabl sa neispravnom izolacijom iIi iskrzanim iii iskidanim provodnicima. izolacija ispucala iIi je cak poderana. Ako su stare navrtke u losem slanju. Upo.! ! "musk!« za ciScenje klema. Ako je potrebna zamena. naein: 1. iii bar istog poprecnog preseka i duiine. Kabl na akumulatoru zamenjuje se na sledec. sipajte rastvor preko poklopca akumulatora i saeekajte dok ne prestane sistanje i penusanje. Aka akumulator u vasem automobilu ima opruzne kleme.a zatim kabl koji je prikljucen za maSil.supratno redosledu po kojem ste iskljubvali kablove . upOlrebite alaI z.a C i ~ n j e polova i klema. 6. k6ristite klesta za akumulator za pritiskanje klema. U cba slucaja. kenstite kruzne pokrete. treba ih zameniti posebnim tipom koji se maze nabaviti u prodavnici auto-delova. Ponekad. Elektropokretac ce se stoga sporo okretati i eventualno ostetiti motor.

pozitivnu iIi obe . Drugi krajevi negativnog i pozitivnog kabla vezuju se i skidaju na isti naCin kao obieni kablovi. Namestite ispravnu kJcmu dobrog kvaliteta koju ste kupili u prodavniei auto. 4. lzolaeija na kablu .elektronskim komandama za motor) proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen pre nego sto pocnete da skidate bUo kaji kabl sa akumulatora. U tom slucaju.prvo skinite SISTEM ZA STARTOVANJE kab! za masu sa pola akumulatora kao sto ie vee receno. zije.) Na akumulatorima koji imaju polove sa boene strane. To se radi na sledeci naein: olabave se oba vijka na klemi. 2. 4. prvo skinite pozitivan kabl sa pola akumulatora. Aka prekidac slucajno nije isklj"cen. cak da dopre do pola akumulatora. Pozitivan kabl moie da se skine sa automata elektropokretaca kljucem za navrtke. site sat iIi radio. (Aka vas automobil ima sistem sa pozitivnim uzemljenjem. svi kabloyi se skidaju tako sto se olabavi vijak koji ih pridriava za kleme. 3. negativan kabl ee biti spojen sa automatom elektropokretaca a pozitivan sa masom. pokretaca koji je obieno smesten na samom elek. Iseeite nozem iIi testerom staru klemu na mestu gde se spaja sa kablom i uklonite izolaeiju na kablu za 2-3 em. to se veoma brzo moze uCiniti na sledeCi naCin: L Bez obzira koju klemu nameravate da zame. nite . Kleme na kablovima Ako je kabl na akumulatoru jos u lspravnom stanju ali treba zameniti klemu. mulatora u vozilima koja imaju elektronski sat iIi radio.i kabl i klemu. 2. stvima iz ovog odeljka. poniStiee podatke unete u memoriju. 5. tropokretacu. 3. Posle zamene kablova. a zatim se vijei ponovo stegnu. Skinite drugi kraj kabla iIi kablova koji name. Proverite da Ii je kabl jos uyek dovoljno duga. ponovite postupak dat u tackama 1 i 2 obrnutim redosledom. Pozitivan kabl je vezan za automat elektro. moze dod do povecanja napona u elektricnom uredaju ito moze da osleli eleklronske kompanenle. ne zaboravite da ponovo pode. On je vezan za blok motora iii neku drugu pogodnu masu. pac akumulatora prema vee nayedenim uput. Napomena: skidanje bilo kojeg kabla sa aku. Takode prove rite da Ii je pol akumulatora Cist sto je vazno da bi se obezbedio dobar spoj.negativmi. Negativan kabl moze da se olabavi tako sto se kljueem skine vijak. Oeistite kleme na kablovima. Kada nabavite kablove odredene vrste 1 duiine. poloye i poklo. Namaiite kleme kablova i polove akumulatora vazelinom iIi maseu da biste ih zastitili od koro.delova. ogoljeni dec kabla se stavi u klemu. 'moraeete da zamenite ceo sklop . ravate da zamenite. Ako niie.

99 SISTEM ZA STARTOVANJE Kiselina u akumulatoru je teza od obiene vode. 5.6 V bez opterecenja (svi uredaji u automobilu iskljuceni). akumulator treba zameniti. (Postupak je obrnut kod sistema sa pozi' tivnim uzemlienjem. proverite da Ii je akumulator ispravan. bez obzira na to koju ste klemu iIi kleme zamenili. Kao sto je vee receno. Pogledajte kutiju da vidite da Ii na njoj ima pukotina iIi drugih ostecenja. Hidrometarsko ispitivanje Hidrometarsko ispitivanje akumulatora treba da se obavlja svake sezone da bi se izbeglo opterecenje elektrienog uredaja u vozilu i da . teenost je teia. Akumulator moze da bude ispupeen bilo zbog preteranog punjenja bilo zbog mrinjenja elektrolita. Kod ispupeenog akumulatora mogu da budu izvijene ploee i ispucali separatori. akumulator treba puniti sve dok se ne pojavi zelena taeka.obiena iIi destilisana P osto je sistem za startovanje automobila kon' struisan tako da radi pomoeu potpuno napu.pokazivaea stanja napunjenosti. akumulatora koii na poklopcu ima cepove. aka je pokazivae tamne boje.bi se blagovremeno utvrdilo da Ii je akumulator ispravan. Stoga. nienog akumulatora. Na zaptivenim akumulatorima bez. Posto ste utvrdili da je vas akumulator u dobrom stanju.) Ispitivanje akumulatora Alat i materijal • Hidrometar • 'Y oltmetar • Produini kabl sa iabicama • Voda . pogledajte pokazivae stanja napunjenosti da proverite da Ii je napunjen. iii vizuelne provere akumulatora kame nije potrebno odrzavanje. sa akumulatorom se prvo povezuje pozitivna. Ako vidite zelenu taeku. ako je akumulator vise napunjen. Labavi okviri. hidrometar je neophodan za proveru performansi standardnog akumulatora. ti.lode. Pre ispitivanja obicnog akumulatora trom. a zatim negativna klema. Medutim. Ako je boja suvise svetla.mora da stoji ravno u odnosu na dno kleme tako da ceo kabl bude zasticen izolacijom. akumulator je napunjen. Napomena: ako se u vasem automobilu nalazi zaptiven akumulator kome nije potrebno odrzavanje. ispitivanje hidrometrom mozete da obavite na sledeCi naCin: . Ispupeena kutija moze takode da onemoguCi startovanje. Hidrometar poredi gustinu (speeificnu te±inu iii masu) tecnosti u ak:umulatoru (elektrolita) i '. Takav akumulator treba ispitati pri naponu ad 12. ne pokusavajte da ga napunite. stepen napunjenosti proverava se pomocu voItmetra. mraz iii kamenCiCi najcesce prouzrokuju pucanje akumulatora.

1. T a ~ a n rezultat je 1. a spoljna temperatura iznosi -1 "C. Ako je u svakoj celiji gustina elektrolita ad 1. slepen napunjenosti se proverava glcdanjem u pokazivac...021) se mora oduzeti od izmeIS .. skinite eepove i prove rite nivo tecnosti u akumulatoru. Izmerena vrednost je 1..243..... Na akumu!atorima kojima nije potrebno odrtavnnje..ba zameniti.225.230. Napomena: specifiena tezina potpuno napunjenag akumulatora treba da bude izmedu 1. Aka sve tri loptiee plutaju.300.. Ako je izmerena vrednost aka 1. Izmerena vrednost je 1.era. Proverite jednu po jednu sve celije u akumulatoru pomocu hidrometra. Kod instrumenata u obliku plovka sa pumpicom.... Iskljucite motor.. koliCinu elektrolita iz akumulatora da se pokazivac u cevi podigne i omoguCi ocitavanje rezultata.280 pri temperaturi elektrolita ad 2S "C Na crteiima je pokazan odnos izmedu specifiene tdine i stepena napunjenosti. akumuiator je verovatno ispravan.. akumulator je potpuno napunjen.235.209.. Kada jedna celija varira ad druge viSe ad 0..... Pustite motor da radi otprilike 20 min uta da bi se dodata voda dobro promeSala sa elektrolitom koji se vee nalazi u akumulatoru.004 x 5.. izmerena vrednost specifiene tdine mora se korigovati dodavanjem 0.. Zatim ostavite automobil da se hladi 15 min uta pre nego sto obavite ispitivanje pomocu hidrometra.. ako .SVETUILI PROVIDNI POKAZIVAC • napunjeno.. Aka je niva sllvise nizak...050. znaei da je neispravna i da akumulator tn.004 za svakih 5 "C ispod 25 "C... to znati da je akumulator u dobrom stanju. Tacan rezultat merenja iznosice 1. A.. B..004 x 2 = 0..2 = 0.\t akumllialora nepoznata • olzak niv!! lecnosti Slepen napuDjcnosli mOle jos mek <Ill bud!! dovoljan da startuJcfc.... Ako je temperatura elektrolita iznad iii ispod 2S "C.. dodajte obicnu iIi destilisanu vodu. Navedena su dva pri".260 i 1. a vrednost (0...2 tacke.... aii je nivo teenosti nizak.. rene vrednosti koja iznosi 1.004 za svakih 5 "C iznad 25°C iIi oduzimanjem 0... usisajte malo teenosti iz akumulatora i pogledajte u loptiee....235 a spoljna temperatura iznosi 35 'c.. dobicete pogresne rezultate prilikom merenja aka pokazivac u cevi dodiruje ivice iIi vrh instrumenta. Posto je temperatura za 10 'C iznad standardne od 25 'C. Temperatura mora da se koriguje do 25 "C za 26°C iIi za 5.260 do 1. Ako imate uredaj za ispitivanje akumulatora sa loptieama koje pokazuju stepen napunjenosti SISTEM ZA STARTOVANJE akumulatora.. treba dodati 0..... .. 2. Pritisnite pumpicu na hidrometru i otpustite je da bi usisala dovoljnu 100 .0082 izmerenoj vrednosti od 1..230.

proverite drug'e de love sistema za punjenje u automobilu. stanje akumulatora je zadovoljavajuce. (2) olabavljena navrtka za pritvrscivanje.. a aka pluta sarno jedna loptica. Spojite prikljucke voltmetra za akumulator. U protivnom. jeste odredivanje funkcionisanja ak:amulatora pri velikom opterecenju. (1) iskrzan iii prekinut kabl. najbolje je da pustite struenj aka da to uradi umesto vas. SledeCi korak. Zbog preteranog prainjenja moie da yam se dogodi da akumulator bude sposoban da pokrece elektropokretai' ali da u njemu nema dovoljno elektricne energije da proizvede varriicu na svecicama.plutaju dYe loptice. Provera kapaciteta Pored osnovne provere hidrometrom. moiete sami da obavite i ovaj posao. -__ . to znaCi da je step en napunjenosti nizak. a negativan sa negativnirn pal om. 2. 1. aka nijedna loptica ne pluta. Umesto da kupite uredaj za ispitivanje akumulatora.._------ill toru. Akumulatori kojima nije potrebno odrzavanje konstruisani Sli taka da ne gube mnago vade. Pazite da spojite pozitivan prikljucak sa pozitivnim. sam elektropokretac moze da posluii kao instrument za ispitivanje opterecenja: U tom slucaju bice yam potreban sarno voltmetar. Proverite cepove na akuffiulatoru i ocistite sve zapusene i prljave otvore. Ako slucajno imate uredaj za ispitivanje sposobnosti akumulatora za startovanje. 9. akumulator moze da izgubi do 30 mililitara tecnosti na svakih 1000 kilometara. VeCina ov ih nepravilnosti se moie popravi!i. Ako je gubitak tecnosti veGi od toga. II I I Skoro isprainjen Prllzan . provera kapaciteta akumulatora. (5) korozija. Napomena: pri normalnim uslovima VQ±nje i normalnim vremenskim prilikama. (4) polom!jen poklopac cc!ija. (6) nizak niva elektrolita i (7) sJomljeno kuCiste. (3) pn::punjenost. Ovim se sprecava nagomilavanje opasnih gasova ad kiseline u akumulaNepravilnoSli koje treba trailti prilikorn pregleda akumulatora ukljucuju sledece.. U stvari. 101 ______ ____ -_--'_-_--_. mogli biste da pokusate sledece. potrebni su mnogi precizniji instrumenti da bi se utvrdilo stanje akumulatora. iIi ako imate od koga da ga pozajmite. Ispitivanje kapaciteta pokazuje sposobnost Potpuno napunjen Smnnjuje se akumulatora da pokrece elektropokretac i da jos ima dovoljno energije za napajanje sistema paljenja prilikom startovanja. akumulator je ispraznjen. -_-_ . osim pukotina. Skinite sekundarni visokonaponski provodnik sa sredisnjeg stubica na poklopcu razvodnika paljenja i uzemljite ga za neki ··deo karoserije iIi ram a automobila pomoc'u produinog kabla sa zabicoffi.

ce yam da automobil startuje i. mOle1e da vidite kako ukumulawr postaj:: svc manjc cfikasan kako sc steren napunjenosti sm:lfljujc. Na kraju ispitivanja koje rraje 15 sekundi. sllvise korozije na polovima. na voltmetru treba da se ocita najmanje 9. Medutim. Okrenite kantakt-kljuc i acitajte napan na yoltmetru.Tetnos! u akumu!alOru .6 V. Osim toga. ako odmah nameravate da dugo vozite. mazda je sarno malo ispraznjen.e sas!oji ad vade i klsdinc. neka to neka drugi radi umesto vas. moraeete ponovo da ga napunite. Ako slucajno zaboravite prednja svetla upaljena nekoIiko sati.gde ga maiete videti dok okrecete kontakt-kljuc. 102 \ I I i I i I 1 3. Aka ne mozete da postayite voltmetar na mestc . Akumulatori mogu da se pokvare iz vise razloga: neispravan alternator. Na primer. ne znaGi da yam je akumulator potpuno prazan. osteceni kablovi itd. Sleva nadcsflo.lpunfen akuml. Punjenje akumulatora V erovatno da ne postoji gore iznenadenje nego kada po hladnom vremenu pokusate da upalite automobil. vas akumulator je u losem stanju. akumulator ce yam se sigurno isprazniti.llator sadrii viSe kiscline od vode.inu Sto predslavlja precizan nacin merenja napunjcnosti llkumulatora. koji je najbolji nacin da se napuni? Odgovarajuei poduzni kablovi sa zabicama pomoe. a cujete sarno skljocanje. Napomena: niposto ne ostavljajte elektropokretae u pogonu duze od 30 sekundi da se ne bi pregrejao.isprazni i usled nepaznje. (Pogledajte odeljak "Upotreba poduznih kablova za startovanje«). PunjaCi akumulatora obnavljaju u akumulatoru hemikaliju koja treba da proizvede dovoljnu koIicinu elektriene energije potrebne za startovanje motara. Bez obzira iz kog razloga akumulator ne radi. To sto ne mazete da startujete. akumulator ee se sam od sebe napuniti tokom voznje. Hidrometar (1) pokazuje spccificnu tcz. Akumulator moze da se. neispravan regulator napona. a da je problem u stvari prouzrokovan neispravnim !eptirom na karburatoru. Aka napar padne ispad 9. sistem punjenja koji se SISTEM ZA . aka je akumulator ad 12 V. istrazivanja su pokazala da se problemi izazvani kvarovima na drugim delovima automobila eesto pripisuju akumulatoru. U tom slucaju. ako uopste nesto cujete. POlpuno fl.6 V. maze vam se dogoditi da se obratite strucnjaku zbog akumulatora.

Pazite da metalnim alatom ne dotaknete pozilivan pol akumulatora (ili bilo koji metal u dodiru sa tim polom) iii bilo koji drugi . onda kupite tip sa automats kim iskljucivacern koji spreeava pregrejayanje. eak i posle brzog punjenja akumulator treba dopuniti sporim nacinom. Ispravan akurnulator maze se pan ova napuniti tako sto ee se kroz njega propustiti odredena koliCina jednosmerne struje. Alternator je podrobnije objasnjen u poglavju "Sistem za Ako ne nameravate nikuda da idete posto ste akumulator napunili pomocu produznih kablova iz drugog akumulatora.obicna iIi destilisana sastoji od alternatora i regulatora napona (reglera) mora da bude u ispravnom stanju. Akumulatar ce duze vreme hiti napunjen. Upozorenje: ovo je vaino zata sta nagomilavanje vodonika u akumulatoru priiikom punjenja moze da bude opasno. Brzim punjenjem ee se za sarno 1-2 sata kroz akumulator indukovati izmedu 50-60 ampera. Pribor koji koriste struenjaei ima zastitne uredaje koji sprecavaju pregrejavanje. Punjac akumulatora se koristi na sledeCi nacin: 1. tako da akumulator maze da se ostavi preko noCi da se puni. Aka yam je akumulator izvesTIa vreme bio bez elektricne struje. u periodu od 12-14 sati iIi vise. Medutim. Najeesce metode punjenja su brza i spora. Ovi cepovi se iii izvlace iIi rucno odvijaju. Skinite cepove sa poklopea standardnog akumulatora. Ako je uopste moguce. Ako smatrate da yam se isplati punjac akumulatora. moze yam se dogoditi da automobil ne moie da startuje kada yam sledeCi put bude potreban. a sprecava se i osteeenje unutrasnjeg dela: Brzo punjenje vraea brzo snagu akumulatora ali moze i da ga osteti. Princip brzog punjenja sastoji se u punjenju akumulatora do dovoljnog stepena napunjenosti (ne potpuno) pre nego sto dode do osteeenja. bice mll mozda potrebno punjenje. Uvek skinite prstenje iii sat kada radile sa akumulatorom da biste spreei/i mogucnost varnicenja. Sporo punjenje indukuje kroz akumulator malu koliCinu elektricne struje. (Automobili pravljeni poeetkom sezdeselih bili'su opremljeni dinamom koji je u meduvremenu zamenjen alternatorom. lako traje mnogo dute od brzog punjenja. sporo punjenje je bolje. obieno 5-15 ampera. najbolje je da se akumula tor sporo puni.Ala! i materijal • Kljucevi iii klesta za akumulator • Izvlakae za kleme • Ceikice za cisccnjeklema i polova akumulatora • Punjac akumulatora • Hidrometar • Voda . 103 Pojedini uredaji imaju podesavac brzine punje"nja tako da brzina punjenja akumulatora moie da se reguliSe po ielji.

podesite ga na jaeinu struje od 5-15 ampera. proverite na gornjaj povrsini »okee« pokazivaca stanja napunjenosti. Ako ne vadite akumulator iz automobila dok ga punite. treba da imate hidrometar (instrument za ispitivanje akumulatora) sa term ome- . Ako moiete da vidite vrhove ploca u akumulatom ill ako je nivo tecnosti ispod oznake da je napunjen. Takode po de site punjae na napon akumulatora. nema potrebe ovo da radite. Spojite pozitivan (+) kabl punjata akumulatara sa pozitivnim pelom akumulatora. Nernojte ga puniti ako je pokazivac svetao iIi iut. Ako punjae vaseg akumulatora nema automatski iskljuCivae. . Ne upotrebliavaite odvijac iIi slican alat za vadenje kleina tIme mozete da slomijete kutiju akumulatora. Ako se kleme ne skidaju lako. a zatim spojite negativan (-) kabl punjara sa negativnim polom akumulatora. Ako je tarnno. 6. Da Kad punite konvencionalni akumulator. Upozorenje: pazite da ne prep unite akumulator. 3. UkljuCite punjae. Napomena: ako se u vasem automobilu. Kod standardnog akumulatora. iskljuCite oba kabla (prvo negativan) da biste spreCili ostecenje elektricne instalaeije u automobilu (prvo prove rite da je kontakt-kljuc izvaden). Kada su u pitanju opruine kleme. Zelena tacka oznacava da je napunjen. (Na automobilirna sa sisternom pozitivnog uzemljenja. Ako imate aparat za podesavanje. olabavite kljueem navrtke na klemama kablova. . odgovarajuCi niva se utvrduje vizuelno. 7.nalazi zaptiveni akumulator kome nije potrebno odriavanje. upotrebite izvlakac za kleme. 2. kod kojih je pozitivan kabl prikIjucen za masu. akurnulator se moze puniti.metalni den na automobilu da ne bi doUo do kratkog spoja. iIi na sporo punjenje oznaceno od strane proizvodaea. + ovaj postupak nije potreban ako su u pitanju zaptiveni akumulatori koji ne traze odriavanje. 5. Ako u vasem kraju voda irna veliki sadriaj minerala. skinile zatvaracc tako dn vodonik koji sc razvija moze da izidc. dodajte obicnu iIi destilisanu vodu. Urnes to toga. 4. za skidanje treba koristiti klesta za akumulatore. koristite destilisanu vodu. prvo iskljuCite pozitivan kabI). na njemu nema cepoya koji se skidaju. 104 biste skinuli kablove sa akumulatora. Ukljueite kabl punjaca u uticnicu u zidu iii u neki drugi izvor za napajanje od 220 V. on ce za sve tipove automobila praktieno biti 12 V. Proverite da se tecnost (elektrolit) u akumulatom nalazi u svakoj celiji do odgovarajuceg nivoa. Ocistite po love akumulatora eetkicom za Ciscenje polova i klema prema uputstvima iz odeljka "Odrzavanie akumulatora« da bi kablovi sa punjaca mogli da ostvare dobar kontak!.

smanjite brzinu punjenja. Suvise visoka temperatura moze da osteti unutrasnje delove akumulatora.140 do 1. neispravan alternator.200 do 1. moZda cete morati da malo nagnete akumulator da biste videli zelenu tacku ako su se mehuriei gasa nakupili oko pokazivaca. treba odmah da smanjite brzinu punjenja. 8. U nekim slucajevima. morate da utvrdite razlog problema. od 1. Objasnjenje za hidrometar i speciSISTEM ZA STARTOVANJE Punjenje akumu!i1lOra moze da se obavi bna iii u toku nckoiiko casova.170 do 1.130 stepen napunjenosti 100% 75% 50% 25% skoro zanemarljiv zanemarljiv 105 potrebno odrzavanje pojavi zelena tacka. moracete pipanjem kutije akumulatora da odredite pregrejanost elektrolita.280 od 1. Medutim.110 do 1.cite kabl punjaca iz izvora napajanja od 220 V.260 pri 25 'c. To moie da ·bttde neodgovarajuce podesen regulator napona. Vratite na mesto cepove posto ste oCistili njihove otvore. preporucujc sc sporo punjt!nje. napunjenost treba da se odriava tekom duzeg vremena. fienu tdinu dato je u odeljku "Ispitivanje akumu1atora«). Aka nemate termometar. Akumulator je potpuno napunjen kada je specifiena tezina elektrolita u svakoj celiji 1. Ako nije.260 do 1. Izvu. preterano dug rad . Ponovo spojite kablove akumulatora i to prvo pozitivan. Aka Yam je akumulator ispravan. Cuvajte punjac na bezbednom i suvom mestu.250 od 1.trom za proveru temperature elektrolita na svaki sat vremena da ne bi presla 50°C. Kada je punjenje zavrseno. Kada primetite mehurice.190 od 1. Napomena: ako se na kontrolnom staklu pokazivaca na zaptivenom ak::umulatoru kame_ nije TIPICNE VREDNOSTI SPECIFICNE TEZINE NA 25 °C specifi"cna tezina specifiena tezina specificna tezina specificna tezina specifiena tdina specifiena tdina od 1.zapremme vode.160 od 1.230 do 1. iskljucite punjac akumulatora i skinite kablove punjaca sa akumulatora. Ako vidite da iz celije izlazi suvise mehurica. Pogledajte prilozenu tabelu gde su dati tipicni rasponi specifiene {ezine (specifiena tezina je odnos tdine elektrolita i iste koliCine . to znati da je akumulator napunjen.220 .

nalite vodu. Ne doz· volite da se dodirnu da ne bi izazvali kratak spoj i apasno varnicen]e. Umesto toga. Dovoljno je da budete sposobni da podignete poklopac motora na vasem automobilu. ne moiete dodati vodu. Upozorenje: uvek skiniteprstenje iii sat kada radite u blizini akumulatora i produznih kablova da biste spreCiIi mogucnost vamicenja. dovodi se pomocu produznih kablova iz ispravnog akumulatora. 2. Elektricna energija. Koristite destilisanu vodu ako voda u vasem kraju ima veliki sadriaj minerala. Pazite da produini kablovi ne dotaknu pozitivan pol akumulatora (iii bilo koji metal u dodiru sa tim polom) niti bUo koji metalni den na automobilu. Proverite nivo elektrolita u aba akumulatora i aka je nivo nizak. Napomena: ako vas auromobil ima zaptiven akumulator kame nije potrebno odriavanje. parkirajte vas automobih automobil Ciji eete akumulator iskoristiti jedan prema drugom.Scenje produinih kablova za startovanje moze da ofteti akumulator i eventualno prouzrokuje eksploziju. Sve to je podrobnije ol:ijasnjeno u sledec'im poglavljima. verovatno cete moei da pokrenete automobil bez problema. Upotreba produznih kablova za startovanje Alai i malerijal • Voda. Da biste dopunili akumulator koji ne radi. pokrene automobil. Tokom premoscavanja skinite sve cepove. Skinite cepove sa ispraznjenog i ispravnog akumulatora. Nikada ne izlaiite akumulator otvorenom plamenu iii elektricnoj varnici. proverite stepen napunjenosti akumulatora tako .te u stanju da lako poveiete produzne kablove predvidenim redosledom. do kratkog spoia. Po stupak je jednostavan ako zoate kako se to radi. Pomocu kablova i elektricne energije iz akumulatora bilo 106 kog automobila koji ima isti napon. ili neispravna elek· tricna instalacija. pa da bud!. Moze doc. akumulator ne treba dopunja· vatL Kori. ali elektricna instalacija vaseg automobila moze da bude ostecena ako ne povezere ispravno kablove. najcesCi je naCin da se aktivira ispraznjen akumulator. Upozorenje: ako je elektrolit u isprainjenom akumulatoru zamrznut. obicna iii destilisana • Krpa • Produini kablovi za startovanje • Hidrometar K oriscenje produznih kablova za punjenje ispraznjenog akumulatora iz drugog napunjenag. dovoljna da. Povezivanje produznih kablova za startovanje izvodi se na sledeCi narin: 1.motora prilikom startovanja. a otvore zastitite krpom.

Kod veCine automobila. dok negativan kabl. imaju sistem sa pozitivnim uzemljenjem. akumulator treba zameniti. Napomena: neki stariji -tipovi automobila. a drugi kraj ovog kabla sa pozitivnim (+) polom akumulatora iz kojeg ga punite. 3. I 1 I . Skinite zatvarace sa cdija akumula tOfil (ako ih im3) i uradite s!edece: (1) spojile crveni (pm:ilivan) kontakt prod uznog kabla sa pozilivnim polom ispraznjcnog akumulatora: (2) spojite drugi kontakt crv enog produznog kab!a sa pozitivnim pelom akumulatora koji sluzi za pOkretanjc : (3) spojilc kontakt crnog proauinog kabla Zll negativun pol punag akumulator a i (4) spojite drugi kontakt crnog produinog kablu Z<l blok motom iii ram autom obila 5<l ispraznjenim akumulatorom. Jedina razlika je u tome sto je pozitivan kabl uzemljen. prikljucen za blok motora iIi ram automobila kao masu. ~ Zelena tacka znaci da je akumulator napunjen. Spojte jedan kraj produznog kabla (crvene boje) sa pozitivnim (+) polom ispraznjenog akumulatora. I = SISTEM ZA STARTOVANJE Na ovoj slid. a automobil na desnoj se karisti au bi ga pokrenuo. kao i uvozni modeli. ! I j I . a negativan kabl povezan sa automatom elektropokretaca 107 ------SISTEM ZA STARTOVANJE .fro cete pogledati u »okce«( pokazivaca napunjenos t i . akumulator moze da se puni. Iskljutite glavni prekidac i sve ostale elektricne uredaje u automobilu da biste izbegli nepo' trebno trosenje akumulatora. stavite rucicu meniaca u polozaj za parkiranje kod automobila sa automatskim menjacem. Ako je pokazivac svetao iii providan. Ako je pokazivac taman. automobil n3 levoj st[ilni lma i5prainjen akumulator. obicno ima emu klemu. Produznc kablove Zll startovanje skidajte obrn mim n:dosledom. ne pokusavajte da ga nap unite ili dopunjavate. . 4. a u neutralan poloZaj kod automobi)a sa mehanickim menjacem. ZakoCite vozilo i 1 ! I ' . pozitivan pol na kablu )wji vodi ad automata elektropokretaca ima crvenu klemu.

Spojite jedan kraj produznog kabla (erne boje) sa negativnim (-) polom ispraznjenog akumulatara. Posta je motor auto mobil a pokrenut. 5. Uredaj za ispitivanje akumulatora (hidrometar) moze da pokaze da Ii je standardni akumulator dovoljno napunjen da 'moze ponovo da pokrene motor automobila. skinite negativni pomoeni kabl sa bloka motora iii rama. ukljucite motor automobila iz Cijeg akumula tara punite isprazenjeni akumulator da se ovaj ne bi ispraznio. postoje adapteri koji olaksavaju spajanje produznih kablova sa ovim polovima. Na kraju vratite cepove sa akumuiatora oa svoje mesta. ova ee biti pozitivan kabl). budite veoma pazljivi da pozitivan produzni kabl ne sklizne sa pola i dodirne masu. Neb novi modeli automobila imaju akumulatore sa bocno smestenim polovima. moraeete da 108 obavite dalju proveru akumulatora i sistema za punjenje akumulatora kako je opisano u poglavlju »Sistem za punjenje«. Izbor akumulatora i . Pokusajte da ukljuCite motor auto mobil a sa ispraznjenim akumuiatorom. Uvek spojite pozitivan pol sa pozitivnim i negativan sa negativnim . Kada se koristite ovim tipom akumulatora. U ovom sistemu. trebalo bi da radi najmanje 20 min uta sa povecanim brojem obrtaja da bi se akumulator napunio.obratno nego kod sistema sa negativnim uzemljenjem. Ako kupujete produzne kablove za startovan j e ~ trazite one sa dobrim elektricnim provodnicima kao sto je bakar. odnosno neb obliznji metalni deo automobila. Kada uspete da ukljuCite motor automobila. a zatim i sa pomocnog (kod sistema sa pozitivnim uzemljenjem ovo ce biti negativan kabl). Ispravni kabloyi ne bi trebalo da budu kruti iIi uyijeni. Aka ne uspete odmah. Bakar je mnogo bolji provodnik elektricne struje od aluminijuma i veCine drugih metala. Takoae proverite da Ii su kablovi elastieni. Pokusajte ponovo da ukljuCite motor automobila sa ispraznjenim akumuiatorom. Ako vas akumulator i dalje ne radi. Skinite pozitivan kabl sa ispraznjenog akumulatora. a poslednji skida.. negativni produzni kabl se prvi spaja. 6. Proverite pokazivac stanja napunjenosti na akumulatoru kome nije potrebno odriavanJe. a zatim i sa pola pomoenog akumulatora (kod sistema sa pozitivnim uzemljenjem. a'drugi kraj ovog kabla za blok motora iii ram automobila koji ne maze da se pokrene. 9. Meclutim. Ovi polovi mogu da budu tesko dostupni i taka mali da se klema produznog kabla ne ddi cvrsto. 8. iIi aka lampiea alternatora pokazuje kvar. 7.

iako je potpuno napunjen. sa koliko elektricne struje akumulator moze da snabde elektropokretae kada je vreme veoma hladno. Za razliku od nekih del ova automobila. . kupite takay Ciji je kapacitet bar isti kao kod originalnog iii onog koji menjate. kupite akumulator najveeeg kapaciteta koji fizicki moze da stane u predvideni prostor.zamena K ada kupujete nov akumulator. Ako imate problema sa startovanjem po hladnom vremenu. tj. kao sto su rerneni i cevovodi. akumulal:ori se testo mogu kupiti jeftinije na rasprodajama. Ovo znaC! da ee za isti motor mozda biti potreban akumulator sa 2. te niste u situaciji da birate. :1 . veliki akumulator maze da poveea cenu prilikom prodaje.obicna iIi destilisana • Soda bikarbona • Antikoroziona boja • Silikonski sprej iii antikoroziono sredstvo • Mast iii vazelin . Prilikom kupovine treba da odaberete akumulator sa kapacitetom neophodnim za startovanje po hladnom vremenu.· . akumulator od 50 Ah (amper/casova).5 puta veClm kapacitetom od nominalnog da bi mogao da radi kada temperatura padne na -20°C. . Cak i tada. .. Zapamtite da ce na -20°C vas akumulator. Akumulatori se cene prema ponasanju prilikorn startovanja rnotora po hladnom vremenu. osim ako ne nameravate da '!utomobil prodate u relativno bliskoj buduenosti. Provera startovanja po hladnom vremenu pokazuje jaCinu struje koju akumulator od 12 V maze da proizvede u roku ad 30 sekundi pre nego sto napon padne na 7. Stoga vodite racuna 0 starosti i stanju vaseg akumulatora i nauCite se da predvidite vreme za zamenu kako biste mogli da kupite nov po najpovoljnijoj eeni pre nego sto budete prinudeni da ga kupujete kada otkaie.akumulator • Izvlakac za kleme • Traka za ddanje akumulatora • Cetka za bojenje • Hidrometar • Nov akumulator • Penetrant • Voda .= Ala! i ma!erijal • Kljucevi iii klesta za.na primer.2 V. koristiti sarno 40% kapaciteta. jak stereo uredaj itd. Za motore koji imaju dodatne uredaje kao sto su upalj ac za cigarete. Kapacitet akumulatora je izrazen u amper/tasovima . treba predvideti akumulator veeeg kapaciteta.-i I ! . i .

(ProCitajte upozorenje. Odmah dobro isperile vodom mesto na koje je prsnula Idnost. punjenje predstavlja problem. Glavna prednost je to sto mil nikada nije potrebno dodavanje vode. U suvosarzirani akumulator mora da se nalije elektrolit pre nego sto se montira. lake je akurnulator apsolutno »svez«. Pai. ali jos uvek na poklopeu imaju cepove i otvore za nalivanje.ile akumulalor blizu otvorenog p'lamena iii eleklriene varniee.. Bolje prodavniee auto-del ova nude zaptivene akumulatore kojima nije potrebno odrzavanje. Kaleijum smanjuje kolitinu gasa koji se razvija prilikom punjenja. verovatno vozite automobil koji je iz vise razloga balji nego sto je bio kao nov. u tu mesavinu ukljucuje se i antimon. ode/om iii obojenim povrsinama. Uvek skinite prslenje i sal kada radite sa akumulatorima i produinim kablovima za startovanje da biste sprecili mogucnost varnicenja. NajeesCi tip je napunjen iii vlaian akumulator kad koga je elektrolit prethodno naliven i koji je odmah spreman za montiranje u vozilo. Nikada ne dri. amortizerl i prigusivaci najboljim koj·e ste nasli.ljivo rukujle metalnim alatom iii produinim kablovima da ne bi dodimuli pozilivan pol akumulatora (iii metal u dodiru sa tim polom) ili SISTEM ZA STARTOVANJE neki drugi melalni dec automobila i izazvaii kralak spo. Ova teenost se prodaje uz akumulator u plastienoj kantiei. Umesto uobicajenog e1ektrolita. Meautim. Akumulator kome nije potrebno odriavanje Aka imate star automobil i aka ste zamenili originalne delove kao 5to su pneumatici. Akumulalor proizvodi gas koji je zapaljiv i eksplozivan. To je jedna od koristi koje tdiste auto-delova moze da ponudi svojim potrosa6ma. u svakom slucaju dobicetebolji akumula tor od onoga koji je bio ugraden u vas stariji . Upozorenje: tdnost u akumulatoru je kiselina sa korozivnim dejstvom. postoji nekoliko tip ova izmedu kojih se treba odlueiti.Osim velicine i kapaeiteta akumulatora. Bez obzira da Ii cete se odluCiti za potpuno zaptiven akumulator kome nije potrebno odrzavanje iii manje skup tip sa poklopeima i otvorima za nalivanje. Dobar primer za ovo je akumulator kome nije potrebno odrhvanje i koji treba uzeti u razmatranje kada dode vreme da zamenite svoj akumulator. Ne dopuslile da yam dode u dodir sa oCima. Postoje akumulatori koji ne traze odriavanje. moiete da imate problema prilikom donosenja odluke. odnosno nikada nije imao elektrolit u sebi.) Sve eelije treba da napunite do vrha ploca. a odsustvo antimona eliminise potrebu za dodavanjem vode. imajte u vidu da postoje razni tipovi akumulatora kojima ne treba oddavanje. i ako niste strucnjak. Takvi akumulatori na poklopcu nemaju cepove i otvore za nalivanje. a koji se koriste u novijim tipovima automobila. koiom.

Montirajte nov akumulator posto ste proverili .isclinu_ Aka yam udc II oko. moida eete morati malo da nagnete akumulator na jednu i na drugu stranu da biste videli zelenu boju ako se slueajno oko pokazivaea nakupe mehuriCi gasa. zamenite akumulator. slepen napunjenosti je dobar. ne pokusavajte da punite akumulator kome nije potrebno odriavanje. Jedno od preimuestava svih akumulatora kojima nije potrebno odriavanje jeste da se u njima nagomilava veoma malo kiseline iii se liOpste ne nagomilava. Kada je »okee« tamno. . Ukoliko je to slueaj. OCistite okvir za pricvrscivanje rastvorom sode bikarbone i vode. bar nekoliko sati pre nego sto poenete. 4. Skinite kleme kablova sa akumulatora kako je opisano u odeljku "Punjenje akumulatora«.to da radite podmaiite vijke uljem da bi se lak... Kada resite da 110 /cjGc l OE-3 I lspitivanje sa hidrometrom yam moze reCi da Ii je akumuJator dovoijno napunjen iIi ga je pOlrebno dopuniti. potrebno je punjenje.:-ni za iste polove kao na starom . smesta gil isperi!c vadom. Stoga je i korozija na polovirna. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. Ne bi bilo lose da taj okvir posle tiseenja i susenja obojite bilo kojom antikorozionom bojom da biste usporili dalju koroziju. Posto nap unite akumulator kame ne treba odrzavanje zato sto je na osnovu pokazivaca to trebalo utiniti. ! L::ablovi sp J. vee se one utvrduje pregledom pokazivaca . a kada je »okee« providno iii 5vet1. nije na odmet da ipak s vremena na vreme oCistite akumulator zbog toga 5tO maze dati do talozenja drugih zagadivaca.. Zbog toga sto su zaptiveIii. 2. Skinite kljueem vijke na ramu koji prievrSeuju akumulator za automobil. Medutim. Traka za drianje akumulatora ee yam olaksati taj posao.e skinuli. nivo elektrolita je suvise nizak da hi se 109 SISTEM ZA STARTOVANJE Teenast U dkumul.0. to se radi na sledeCi naCin: 1. Posao ee yam iCi brie ako ga blagovremeno planirate. punio.model automobila. Ako na osnovu uputstava iz odeljka »Ispitivanje akumulatora« zakljutite da akumulator treba zameniti. Izvadite stari akumulator iz automobila. klemama kablova i na samoj kutiji znatno smanjena. 3. vee ga obavezno zamenite. Kada je »okee« na pokazivacu zeleno. 1 --------------------------. akumulatori kojima nije potrebno odriavanje nemaju cepove i otvore za proveru stanja napunjenosti pomoeu hidrometra.JlOru sadrii I.

Pogresno montiranje akumulatora maze da bude opasno iz nekolikl razloga. Moze da se kupi dobar remontovan iii polovan elektropokretac mnogo· jeftinije nego sto bi . Ako je akumulatoru potrebno punjenje."kog potresa. usteda ce biti znatna. vee moze da se osteti i unutrasnjost akumulatora sto maze da prouzrokuje kratak spoj. To sredstvo se nabavlja u prodavnicama auto:delova. avo ee naravno unistiti jednu iii nekoliko eeIija.'-IffiO stan]I ivozni tip.ezno premazite antikorozionim sredstvom spojeve kablova i polova. ' 5. obav.1. NajoCiglednija je mogucnost da akun. Moze se naneti i debe a sloj masti. 111 SISTEM ZA STARTOVANJE Zamena elektroDokretaca i • automata elektropokretaca Z amena elektropokretaca (aniasera) i automata elektropokretaca nije mnogo teska ako ste spremni da se podvucete ispod automobila i izvucete napolje motor teiak oko 5 kilograma.dr:rn. a dovoljan maze da bude i vazelin.ulator ispadne iz nosaca prilikom iznenadnog .ovi automobila imaju sistem sa pozitl!nim uzemljenjem kod koga je pozitivan kabl prikljucen za masu. Ne sarno sto postoji opasnost da se razbije kutija. Ti poklop ® \ K!eme sa koji se nalaze 'sa bocne strane akumu!atora skidaju se tako sto se olabavi sestougaona navrtka (1). 'legativan pol je u veCini slucajeva ko]i J 'mljen za blok motora iii ram. ).. ali je efikasnije primeniti posebno antikoroziono sredstvo koje se na metal nanosi cetkorn. S obzirom na cenu zamene elektropokretaca u veCini servisnih stanica. Mnogi noviji tipovi akumulatora sa bocno postavljenim polovima imaju zastitne poklopce na polovima koji ih stite od korozije. Zaptivna kapica (2) stili kontakt cd prasine i musti.---! 1-SISTEM ZA STARTOVANJE tor moze brze da propadne.. Obavezno proverite da Ii je nOV akumulator posle nameStanja potpuno napunjen.. Ako je u pitanju standardan akumulator. proverite to hidrometrom.ar. Drugi je taj sto mpropisno ugraden akumulaIi -'. To maze brzo da se uradi silikonskim sprejom. Ic. avo cak moze da izazove i po7. Kadgod zamenjujete akumulator iIi Cistite polove na akumulatoru. pogledajte uputstva u odeljku "Punjenje akumulatora«.

Ovim se stavljaju u pagon unutrasnji delovi motora i On poCinje da radi (sistemi za paljenje i dovod goriva igraju podjednako vainu ulogu u startovanju ali to ce biti podrobnije objasnjeno u poglavljima posvecenim tim sistemima). Na automobilima sa prednjim pogonom nalazi se ispod iIi iza matcra i pricvrscen je vijcima iIi za motor iii za menjacku kutiju. iIi ga pokrene sarno na trenutak.kostao da vam u servisnoj stanici montiraju novi. elektropo kretac moze da bude smesten sa bilo koje strane motora i pricvrscen vijcima za motor. Kada se kontakt-kljuc obrne da pokrene motor. Ako su akumulator i kablovi ispravni. to znaci da su automat elektropokretaca ilili pogon elektropokretaca neispravni i da ih treba zameniti. Na vozilima sa zadnjim pogonom. Postoje dva uobicajel1. Ako elektropokretac sarno skljoene iii se pokreee veoma spOto. Kotva elektromagneta povezana je polugom koja Ala! i ma!erijal • Klinovi za tockove • Dizaliea i sigurnosna postolja • Pokretna lezaljka • Kljucevi • Klesta za akumulatore • Izvlakac za kleme • Elektropokretac • Automat elektropokretaca • Sigurnosne podloske i podloske sa ozubljenjem 112 pokrece zupcanik prema zamajcu ":1 kraju r. Elektropokretac je smesten u blizini zamajea motora. Aka se elektropakretac akrece. a ne pakrece zamajac. prvo proverite dali su kablovi akumulatora Cisti i zategnuti. koji se zupcanik elektropokretaca spaja sa zamajcern . elektricna struja 1Z akumulatora dolazi u automat elektropokretaca. paljenje i preCiscavanje izduvnih gasova). Pogonski zupcanik elektropokretaca pokrece zamajac. Elektropokretac sluZi za pustanje motor a u pogon. pogonski zupcanik se odvaja od zamajea i. Skidanje elek(ropokretaca . Cim motor poene da radi. Otkrivanje kvara kod elektropokretaca Ako se radiliea normal no obrce kada okrenete kontakt-kljuc ali motor ne moze da zapocne sa radom. uredaj koji pretvara tu struju u mehanicki rad tako sto aktivira kotvu magneta u njemu. is to kao i elektropokretac. Elektricna struja tako6e pokrece pogonski zupcanik elektropokretaca.J naeina UJ. vise nije pot reb an sve do sledeceg startovanja.\dilice matara. problem nije u elektropokretacu (pogledajte odeljke posvecene otkrivanju kvarava na motoru i sistemima za dovod goriva.Bendiksov pagan i pogan sa uletanjem. u oba slucaja koristi se inercija da bi se pogonski zupcanik spojio sa zamajeem. onda je elektropokretac neispravan i treba ga zameniti.

1 I ~ i ! '1 I . Stayite klinoye ispred i iza zadnjih toekava. elektricna stmja poteee ka automatu dektropokretaca. Parkirajte auto mobil na ravno tIe i zakocite ga ruenom kocnicom. Elektropokretac se skida i montira na sledeCi naCin: 1. Automat clektropokrctaca (1) je smdten na vrhu elektropokrelJCa (2). 113 pratite kako su sastavni delovi montirani. ! i ~ i ~ r'" . sem . Prilikom startovanja kontakt-kljucem. Posebna oprema koja olaksaya zamenu ukljueuje i dizalicu. na nekim automobilima. Sa unutrasnjeg kuCista automat se skida lako. pri cernu 5C pomera poluga (3) i omogucuje da pogonski zupcanik (4) pOkrene zamajac (5). Automat elektropokretaca smesten je iii na unutrasnjem delu kuCista iii na samOm elektropokretaeu. obicno mora da se skine i elektropokretac da bi se doslo do automata. Dizalicom treba podiCi automobil dovoijno ad zemlje da bi se skinuo eiektropokretae. Na primer. Postoljima poduprite prednji dec automobila dok radite pod njim.. ne bi trebalo da imate nikakye teskoee. .. Ako sledite uputstva i pazljivo 1 I ~ " 1 . i i ' 3. U svakom slucaju. elektropokretac se nalazi izmedu izduvnih cevi i elemenata sistema vesanja te skidanje moze da bude komplikovano bez hidraulicne dizaliee. I :.Skidanje elektropokretaca razlikuje se u zavisnosti od tipa I modela automobila.. a pokretna lezaljka ee yam omoguCiti da se lako kreeete ispod vozila. Podignite dizalicom prednji dec automobila tako da prednji toekoyi budu iznad zemlje. dva sigurnosna postoija i pokretnu le2'aljku.-" 0-----SISTEM ZA STARTOVANJE Elektropokretac je obicno smesten na zadnjoj strani motora i pricvrscen je vijcima za motor. navedeni postupci za skida· nje elektropokretaca i automata elektropokretaca najcesce se primenjuju te mogu posluziti kao opste smerniee. ali kada je montiran na elektropokretacu. 2.

To se radi na osnovu gore datih uputstava.zamenite staTu oprugu u magnetnom jezgru novom koja se dobija uz nov automat. 3 i 4 obrnutim redom i ukljuCite motor da biste proverili da Ii elektropokretac normalno fadi.Jc nema pOlrebe vi!lc da radio a pogonski zupcanik (1) se razdvaja od zamajw (2). Pre nego sto se podyucete ispod automobila da skinete elektropokretae. 7. Ponovo poveiite kabl akumu!atora koji se prikljucuje za masu. Kljueem poskidajte sve provodnike povezane sa elektropokretacem i automat om elektropokretaca. 7 i 8 obrnutim redom. Skinute provodnike obelezite na neki naCin da biste bili sigurni da cete ih vratiti na ista mesta. pre svega americki. Spustite auto mobil tako sto cete ponovlll postupke 1. Neki tipovi automobila. Kada se ukljuci mOlor. te se"stoga mora skinuti elektropokretae da bi se zamenio automat. Olabavite vijke za pricvrsCivanje elektropokretaca. Da biste montirali elektropokretac. 1l. Napomena: na nekim tipovima automobila. odnosno da nema korozije iii ostataka boje. Stayite postolja ispod prednjeg dela automobila da biste ga bezbedno poduprli. Upotrebljavajte sigurnosne podloske iii podloske sa ozubljenjem za povezivanje svih elektrienih kontakta.vim da ih skinete. postupite na sledeCi naCin: l. Napomena: proverite na elektropokretaeu da Ii je' spoj oko otvora za montiranje Cist. Na jednom kraju automata elektropokretaca nalazi se prikljucak elektropokretaca. Taj no sac mora da se skine pre nego sto se elektropokretae izvuce napolje. On se obicno nalazi blizu dna iii iza motora na vozacevoj strani autornobila. deklropokrel. skinite vijke. a zatim dizalicom spu'stite auto mobil na postolja. iskljucite kabl za masu sa pola akumulatora (upotrebite. 10.kljuc. 5. 4. Poduprite nekako elektropokretac da biste mogli da izdrzite njegovu tezinu koja je oko 5 kilograma. gao Napomena: ne zaboravite da . Skinite cetkom prasinu sa elektropokretaca (zastitite oCi). Posto skinete ovaj prikljucak.ako elektropokretac moze da se dohyati odozgo. 8. 114 1= 6. povucite elektropokretac i izvucite ga napolje. 2. Posto ste poduprli elektropokretae. 9. klesta iIi izYlacak za kleme). Kada izvadite sklop elektropokretaca i njegovog automata. na vrhu elektropokretaca nalazi se nosae koji ga pricvrscuje za motor. ponovite postupke 6. okrenite automat i skinite. Skinite dva vijka koja pricvrscuju automat elektropokretaca. 2. . ali nemojte sa. Pronadite gde je smesten elektropokretac. Pogresno povezani provodnici mogu da izazovu ozbiljne probleme u elektricnoj instalaciji. imaju automat elektropokretaea smesten na elektropokretacu.

(2) namotaje automata dcktropokretaca. Osnovni delovi sistema za punjenje Sil akumulator. Proverite da Ii opruga dobro naleie na kotvu. regulator napona (regler). Ponovo povel:ite akumulatorski kabl za negativan pol. Posto je skoro polovina svih teskoca u vezi sa automobilom povezana sa elektrienom instalacijom. elektricnu energiju proizvodi alternator. Meautim. Karla . alternator. Neki tipovi uvoznih automobila imaju automat elektropokretaca ugraden neposredno u elektropokretae koji moze da promeni sarno neko ko je upoznat sa ovim sklopom elektropokretaca i automata elektropokretaca. 6. 5. 115 SISTEM ZA STARTOVANJE 116 Tipicni prikljucci na umomatu elcktropokretacil ukljucuju (1) kontakt za akumulator. Prema vee datim uputstvima. Montirajte nov automat tako sto cete ponoviti postupke 1 i 2 obrnutim redom. SISTEM ZA PUNJENJE K ao sto je reeeno u prethodnom poglavlju. akumulator obezbeduje poeetnu elektrienu energiju za startovanje motcra. Obezbedite sve elektricne kontakte pomocu. Skinite kabl sa negativnog pola akumulatora. potrebno je sto bolje shvatiti njenu funkdju i nautiti kako se vrse osnovne popravke na sistemu za punjenje. 4. Skinite vijke za pricvrsCivanje. Montirajte novi automat elektropokretaca na mesto na kame se nalazio stari. Zbog sve veceg broja potrosaea elektricne energije u savremenim tipovima automobila. kada motor poene da radi. 2. obeleiite provodnike tako da ih mOlelc panovo povezati sa novim. Panova povezite provodnike koriste6 na svim kontaktima podloske sa ozubljenjem iIi sigurnosne podloske. Ne zaboravite da ih obeleiite prilikom ponovnog povezivanja da ne biste pogresi!i. Automat elektropokretaca montiran na unutrasnjem delu kuCista skida se na sledeCi naCin: l.3.:amenjujete autOmat elektropokretaca. 4. 5. sigurnosnih podloski i podloski sa ozubljenjem. CD / Detaljni opis akumulatora nalazi se u poglavlju »Sistem za startovanje«.. generator jednosmerne stmje (dinamo) zamenjen je alternatorom koji moze da proizvede znatno vecu kolitinu elektricne energije pri malom broju . !skljuCite sve kontakte na automatu elektropokretaca. kao i potrebni prekidaei elektrieni provodnici. panovo montirajte sklop elektropokretaca i automata elektropokretaea. I . (3) eleklropokretac i (4) indukcioni kalcm. 3.

SIFt? Zamena pogonskog remena· . brisaCi vetrobrana. radio. uredaj za dizanje i spustanje prozora i drugo.. (3) aiternalOr.obrtaja motora. (4) napoDski regulator. tako da pravilno rade kada je motor u pogonu. Kod nekih sistema za punjenje. Alternator je smesten na prednjem delu motcra. Na slid su prikazani prikljutci altcrnaloru: {ll prikljucak za pobudu. On abieno ima cetiri polozaja: »neutralan«. (5) kontrolna lamps i (6) glavni prckidac (kontakt-kljuc). a pokrece ga pogonski femen vezan za kaisnik radilice koji okrece i ventjlator. 118 Ii .' .i >. Svrha sistema za punjenje je odriavanje napunjenosti akumulatora i napajanje elektrienom energijom drugih potrosaca kao sto Sli svetla. 117 SISTEM ZA PUNJENJE Regulator napona regulise koliCinu elektriene encrgije koju proizvodi On sprecava da iz alternatora poteee suvise velika koliCina struje u akumulator sto bi mogio da izazove pregorevanje svih elektrienih uredaja u autmobilu. (2) razvodna kutija. alternator takode vraea elektrienu energiju u' akumulator gde se skladisti. (3) prikljucak za akumulator i (4) pdkljucak za mu su. duzine i preseka. Svi delovi sistema za punjenje pavezani su elektricnim provoctnicima. »potrosaCi pod naponoffi«. Na donjem delu nalaze se pljosnati metalni kontakti iii prikljuene stezaljke.. . elektrieni provodnici su razliCitih tipava i preseka. Regulator je najeesce montiran na alternatoru iii blizu njega. sirena. Kada zasvetli.. Regulator napona obieno je srebme iIi erne boje. kontrolna lampiea za pokazivanjestepena napunjenosti i elektrieni provodniei. (2) prikljutak za rdej. regulator napona smesten je u samom alternatoru. Osnovni delay! sistema za punjenje: (1) akumulator. kvadratnog iIi pravougaonog preseka. Stoga treba voditi raeuna da se stari provodniei zamenjuju onima istog tipa. kasgtofon. Ostali delovi sistema za punjenje su glavni prekidae. zakljucen« i »pokretanje motora«. . Osim sto snabdeva elektrienom energijam motor i druge uredaje na elektricni pogon. klima-uredaj. Prema nameni. Treba zapamtiti da akumulator ne proizvodi elektricnu energiju vee je sarno skladisti. kontrolna lam pica sluii kao upozorenje na tabli sa instrumentima daje doslo do nekog problema u sistemu za punjenje.. Glavni prekidae regulise protok elektriene energije.

proizvoditi dovoljno elektricne energije za punjenje akumulatora. to znaCi da pogonski remen proklizava iii da je iskidan. (1) odvajanje slojeva. (Ako ovo nije u pitanju. nedovoljno napunjen iii prazan. onda u sistemu za paljenje postoji kvar. . Prepunjen akumulator najcesce je znak da treba obratiti paznju na sistem za punjenje. Bez obzira da Ii vas automobil na tabli sa instrumentima ima kontro]nu lampicu iii am permetar.:Hopljenost u!j em i (5) prskoline. Kada se na tabli sa instrumentima pojavi erveno svetlo upozorenja za nedovoIjan napon alternatora. moze da osteti lezajeve alternatora i da optereti leZajeve pumpe Za vodu. obicno traju 3 godine. Pogonski remeni. Ako je pogonski remen labav. Ako je akumulator dobro napunjen i ako je ispravan. Ako je upaljeno crvenO svetlo upozorenja za nedovoljan napon alternatora ili visoku temperaturu matora. Mnogi pazljivi vlasniei automobila zamenjuju pogonski remen svake tri go dine da bi jzbegji probleme i ostecenja elektriene instalaeije. Pogonski remen koji je suvise zategnut. provera ne mora dll otkrije defekte. on . Zvuk koji proizvodi labav . Ako se odmah nesto ne preduzme. Zamena se preporucuje posle wake In godine. (4) lI. posta vizuein. Kontrolna lampica se pali sarno kada je glavni prekidac ukljucen dok motor ne radio Ako zasvetli dok motor radi. prednja svetla ce biti bleda dok motor radi u praznom hodu.a. Prepunjenost akumulatora ogleda se u stalnoj potrebi za dodavanjem vode. Na ampermetru se oCitava da Ii je akumulator prepunjen. proCitajte odeljak »rspitivanje alternatora i regulatora napona«).ce da proklizava zbog cega alternator nece SISTEM ZA PUNJENJE Svaki od sledcCih defckata 1na6 da femen treba zameniti. Podjednako ozbiljan problem moie da predstavlja i nedovoljno napunjen akumulatoL Znaei su sporo okretanje radiliee motora i bleda prednja svetla. (1) poderotine. akumulator moze ozbiljno da se osteti. a akumulator ce staIn a otkazivati. iii ako je glavni prekidae iskljucen. treba proveriti pogonski remen i regulator napona. kao veCina gumenih delova.alternatora Ala! i materijal e Uredaj za ispitivanje remena • Kljueevi • Poluga • Pogonski remen M ale teskoee sa sistemom za punjenje mogu postepeno da postaju sve vece. suvise zategnut iii neispravan pogonski remen. Stoga navodimo simptome koji ukazuju da sis tern ne funkeionise ispravno. J edan od najeesCih uzro1:a otkazivanja sistema za punjenje je labav. oba uredaja ee signalizirati pocetak problema. (3) usijanost.

Podesavanje i zamena pogonskog remena alternatora vrsi se na sledec. Ako je natopljen uljem pogonski remen moze da izgleda zategnuto ali da i dalje proklizava i sprecava punjenje akumulatora. provueite poJugu (3) pored mazalice na poklopcu za oprugu (4) pokretnog poklopca na kaisniku (5). remeni sa tih uredaja treba da se olabave iii skinu da bi se obezbedio pristup pogonskom remenu alternatora. stvrdnutih del ova iii ulja. I' I -----SISTEM ZA PUNJENJE O"aj zmijoliki pogonski n:men (1) pravilno 51! zatei!! pomOCil zateznog kaisnika sa oprugom (2).remen jeste povremena skripa iIi kada se povecava brzina kretanja iIi broj obrtaja motora. 2. olabavite vijak za montiranje (2) na dnu alternatora i vijak za podesavnaje (3) na vrhu. naCin: 1. Ako nemate taj uredaj. 119 SISTEM ZA PUNJENJE Dn biste lameni!i pogonski remen alternatora (1). Zategnutost pogonskog remena moze da se proveri pomoeu uredaja za ispitivanje remena koji se nabavlja u prodavnicama auto-delova. Olabavite kljucem vijak za prievrsCivanje alternatora koji se nalazina dnu alternatora i vijak za podesavanje koji se nalazi na vrhu. pogledajte u fabricki prirucnik). Namestite remen prema crtezu na nalepnici sa donje strane poklopea motora (ako nema nalepniee. Remen se zatim moze. Proverite da li na pogonskom remenu ima naprslina.kinuti i zameniti. Napomena: 120 vijugavi pogonski remeni koji se mogu naCi kod nekih motora (jedan jedini remen sluzi za pogon svih uredaja . Povueite alternator u praveu ventilatora tek toliko da se olabavi pogonski remen. s. Pritisnite prstom pogonski remen. Da bis!e zamenili remen. Ako vas automobil ima druge uredaje kao sto su servoupravljac.delova motora) skidaju se pomoeu velikog odvijaca iii po luge da bi se smanjila sila zatezanja na kaisniku. Neee yam biti potreban nikakav uredaj za ispitivanje remena niti neko drugo podesavanje. Ako remen ulegne za vise od 1-1. iskljucite motor i stavite prst na pogonski remen na sredinu izmedu dva kaisnika.. klima-uredaj iii vazdusna pumpa za sistem za preCiscavanje izduvnih gasova.5 em. Pailjivo proverite koji remen se stavlja u ! I ! 'I . Gumite polugu nadole da his!c podigli . znaCi da je suvise labav i da moze da prouzrokuje probleme u sistemu za punjenje. Tipican remen alternatora obuhvata kaisnik pumpe za vodu (4) i kaisnik radi!ice mownl (5).

remen ne bi trcbala da ima ugib Yeti od 1. 121 STSTEMZApUNJENJE [. Kada u prodavnici auto-del ova kupujete nov pogonski remen.zatezni kaiSnik. Kada je pravilno zategnut. 5. Ukljueite motor 1 proverite da Ii su remeni centrirani ida Ii pravilno rade. Skinite stari pogonski remen sa kaisnika. stoga prvo to uradite. Ispitivanje alternatora i naf)ona (reglera) Alai i malerijal • Hidrometar • Kljucevi • Klesta za akumulatore • Izvlakac za kleme • Produzni kabl • Voltmetar • Odvijae • Papir za glacanje (»smirgla«) A ko se kontrolna lampa alternatora upaIi dok vozite automobil. Ako ga je potrebno zameniti iIi zategnuti. Pogonski remen je lako proveriti. .5--2 em . Zatim pritegnilc vijak Z3 montiranje alteramora (3) i vijak za podesavanje (4). novi pogonski remeni mogu da se istegnu izvesna vreme posle nameStanja. 3. 4. Pre nego sto poenete da ispitujete alternator. Napomena: ako treba zameniti i druge pocnite sa onim koji je najblizi bloku motora. akumulator mora da bude potpuno napunjen. Nemojte ga seCi da bi ste ga skinuli ako vee nemate odgovarajuCi novi remen. to obicno moze da znaei da alternator ne salje dovoljno elektriene energije u akumulator iIi da je pogonski remen labav iIi otkinut.5 em Da biste zateg!i nov pogonski remen. pazite da kupite remen odgovarajuce veliCine. postupite pre rna uputstvima datim u odeljku "Zamena pogonskog remena altern atora«. Zategnite remen tako sto cete polugom pome· riti alternator od ventilatora. Zatim cvrsto pritegnite vijke za pricvrsCivanje i podesavanje alternatora. koji zleb tako da mozete da ih vratite na svoJe mesto. Montirajte nov pogonski remen alternatora preko odgovarajuCih kaisnika. Nekoliko nedelja posle namestanja novog pogonskog remena treba panovo proveriti njegovu zategnutost. Ne pokusavajte da pomocu odvijaca montirate novi remen prebaeivanjem preko kaisnika da se ne bi istegao. 6. koristete polugu (1) za odvajanje allernatora (2) ad ventilatora. kada sredinu remena pritisnete prstom. Podesite zategnutost remena da ugib ne bude veCi od 1-1.

Dublje uvlacenje advijaca maze da OSler. Ako yam neSto u uputstvima nije jasno. moracete da ga dopunite kao sto je objasnjeno u poglaviju »Sistem za srartovanje«. Sa zadnje strane alternatora nalazi se otvor U obliku slova »D« koji sluii za ispitivanje ukupne snage alternatora. moracete sami da pronadete kontakt pobude na osnovu prirucnika za vas autornobil. proverite pokazivae stanja napunjenosti na zaptivenom akumulatoru kome nije potrebno odrzavanje. bolje prepustite posao elektro-mehaniearu da ne biste izazvaIi kratak spoj iIi ostetili skupe delove.jac u otvor dublje ad 2 em. Aka se na voltmetru ne moie oatat. ispitivanje izlazne snage alternatora moze se obaviti i bez iskljueivanja kontakta. glavne delove alternatara.• Ovaj kontakt je obicno obelezen slovorn »F" na kucistu alternatora. Na taj nai'in premosticete regulator koji se nalazi unutra te bi stoga napon trebalo da pocne da raste. Skinite klemu sa negativnog pola akumulatora (kod sistema sa pozitivnim uzernljenjern skinite prvo klemu sa pozitivnog pola). Iskljucite kontakt pobude alternator a tako sto cete izvuCi utikac iii skinuti navrtku malim kljucern . . Kada je akumulator poptuno napunjen moze da se obavi ispitivanje izlazne snage alternatora. Ukljucite motor. 2. odv. Ispitivanje alternatora nije tesko. Napomena: ako nemate dovoljno iskustva sa radom na elektrienoj instalaeiji u automobilu. Ako ne postoji oznaka. Napomena: kod nekih tipova vozila. znaCi da alternator mie ispravan iii da uzemljenje nije dobra.122 Prove rite pomocu hidrometra step en napunjenosti standardnog akumulatora. nap on posta ste ga toliko gurnuli. Izvlakac za klerne olaksava skidanje kleme sa pola. pazljivo uvucite mali odvijac (oko 1 em) u otvor i poveiite odvijac sa pokretnim metalnim poklopcem i kuCistem alternatora. Navedeni Sll osnovni postupci za proveru izlazne snage alternatora. 1. . Ono ce takode pokazati da Ii je neispravan alternator iIi regulator napona.\ 'I i Upozorenje: nemojte gurnut. Kleme sa oprugom skidaju se klestima kojima se obuhvate krajevi klerne. Standardne klerne mogu da se skinu tako sto se kljucem olabavi vijak na klemi. pailjivo sledite uputstva i budite veoma obazrivi. Ako nije potpuno napunjen. Kleme sa akumulatora koji imaju bocno postavljene polove skidaju se tako sto se prvo kljucem odvrne vijak sa klerne. Voltmetar rneri nap on u elektricnom kolu. Potrebno je sarno pravilno spojiti voltmetar sa elektricnom instalaeijom u automobilu i oeitati rezultat. Ispitivanje izlazne snage alternatora pokazace da Ii alternator snabdeva akumulator elektricnom energijom.

Pronadite regulator naporia.14 volti na praznom hodu motora. probajte da obavite sledece ispitivanje: 8. problem je po svemu sudeci izazvao alternator. . rezultat treba da je oko. a emu sa farnam alternatora kao masom. 124 Neispravan akumulator takode moie da dove de do prepunjenosti._--------. .Ako yam je auto mobil pod garaneijom.. 10. pa tek and a os tale delove sistema za punjenje. Zatim spojite jedan kraj produinog kabJa (2) za komakt pobude nu alternatoru (3). iIi ako je napon visi od IS yolti kada je automobil na praznom hodu. Po novo spo]te negativan kabl sa polom akumulatora . Ako napon ne poene da raste ni posle nekoliko minuta. 3. Ako je akumulator nedovoljno napunjen.---SISTEM ZA PUNJENJE pobude.ervenu lieu za prikljucak »BAT« na altematoru. 5. Prepunjenost akumulatora je jedan od najcesdh problema koji nastaju usled neispraynog regulatora napona. a ispitivanje izlazne snage alternatora pokazuje da je regulator napona neispravan. Kada je akumulator potpuno napunjen. znaci da je akumulator prepunjen. IskljuCite sve uredaje u automobilu i ukljuCite motor. moida ce biti potrebno da minutdva ubrzate rad motora nesto iznad praznog hoda da bi napon u akumulatoru porastao. OCitajte rezultat na voltmetru. OCistite papirom za glabnje povrsIllu oko zavrtanja na regulatoru i mesta na karoseriji gde je montiran.. neispravan je regulator i treba gazarrteniti. Ako napon poene da raste. Time' ste prekinuli vezu izmedu regulatora i sistema za punjenje i omoguCili altematoru da napaja punim kapaeitetom. Pre nego SIO obavite ispitivanje iziazllc snage alternatora pomocu vottmctra. 7. 4. • . Spojite drugi kraj produznog kabla na prikljucak za akumulator na aiternatoru oznacen sa })BAT«. . Skinite zavrtnje koji prievrscuju regulator napona. Stoga treba dobro proyeriti prvo akumulator. Ako je akumulator ispravan. spojite drugi kraj produinog kabla sa prikljuckom za akumu!ator na alternatoru (4) 123 SISTEM ZA PUNJENJE 6. Spojite provodnike voltmetra . Spojite jedan kraj produznog kabla za kontakt ------. Ako morate stalno da doliYate yodu u akumulator. 9. proverite da li je njom pokriven ceo sklop ili sarno regulator. Upozorenje: pazite prilikom ispitivanja da napon ne bude iznad 15 volti da ne bi ostetio alternator iIi neld dec elektricne instalacije. iskljuCite kontakt pobude ahcrantora (1).

izvucite ga iz automo- . Vrh odvijata treba da budc uzemljen za pokre!ni metalni poklopac i kuCistc niternalOra kako bi sc prcmostio naponski regulator.11. SISTEM ZA PUNJENJE Zamena alternatora Alternator u stvari nije tesko zamenili. Ako nikada niste radili sa elektricnom instalacijom u automobilu i nemate nikoga ko bi yam pomogao. bilo bi bolje da popravku ovih 'delova prepustite strucnjaku. Medutim. kada se jed nom nauCi i ta popravka 5e jednostavna. Uvucite odvijac na vge ad 2 em u kontrolni olvOr U obiiku slova D. ispitivanje izlazne snage al\ernalora moze se obaviti bez iSkljuCivanja konlilkla. Ponovo montirajte regulator i ukljueite motor da proverite da Ii se napon smanjuje pri normalnom punjenju. ako sumnjate da je neispravan. Ponovite postupke 1-5 obrnutim redosledom da biste iskljuCili voltmetar. Stoga. Ako i dalje dolazi do prekomernog punjenja. Zamena alternatora i regulatora napona (regtera) Alat i materijal • Kljueevi • Klesta za akumulatore • Izvlakae za kleme • Poluga • Odvijac • Alternator • Regulator napona (regler) S ledeCi simptomi neispravnog regulatora napona i alternatora su opsti znaci problema sa elektricnom instalacijom: crvena lampa upozorenja nedovoljnog napona alternatora na tabli sa instrumentima ostaje upaljena posle startovanja (iIi ampermetar pokazuje niske vrednosti). svella su veoma bleda na praznom hodu. regulator napona i kabl akumulatora prikljucen za maSll. Kod nekih lipava automobila. pregledaJi pogonske remene i utvrdili da na kaisnicima nema prepreka iIi bocnog zazora. problem moze da bude prouzrokovan regulatorom napona iIi alternatorom. montirajte novi regulator napona kako je objasnjeno u sledecem odeljku. i II ii I .f = 1.' 12. obavili ispitivanje hidrometrom iIi na neki drugi naein proverili stepen napunjenosti akumulatora. i . Ako ste proverili prikljucke akumulatora. a ukljuCili alternator. a akumulator stalno otkazuje.

126 Ovaj zmijoliki pogonski remen shlzi za pagan svib uredaja i pravilno ~ zatei. Ima ih obicno dva: jedan koji pricvrscuje alternator za blok motora i jedan na vrhu za podesavanje. Nemojte koristiti cekic iIi polugu za skidanje kleme sa pol a da ne biste ostetili kutiju akumulatora. Zamena ovog tipa regulator a je posao koji treba prepustiti strucnjaku. regulator napona se nalazi u alternatoru. Odvrnite kljucem vijke za pricvrsCivanje alternatora. Zapamtite i obeleiite njihova mesta taka da se ne zbunite kada bude potrebno da ih po novo prikljucujete. Skinite klemu sa pola pomocu izvlakaca za kleme ako se klema ne moze skinuti rukom.nasu (»GRD«) 125 SISTEM ZA PUNJENJE 3. Stavite remen na kaisnike. Izvucite vijke za pricvrsCivanje i alternator iz automobila.bila i odnesite ga u prodavnicu autodelova iIi servisnu stanicu gde vam se moze izvrsiti detaljna provera. Na kraju pritegnite vijke za pricvrsCivanje.e pomocu zatewog kaisnika sa oprugom. Pomerite alternator da se remen olabavi. skinite klemu sa negativnog pol a akumuiatora (odnosno klemu sa pozitivnog pola ako se na vasem automobilu nalazL -sis tern sa pozitivnim uzemljenjem). Olabavite kljueem vijak na klemi. a zatim ga skinite sa kaisnika.5 em. Ako imate klemu sa oprugom. 4. 2. 7. lako vam se Cini da je nepotrebno. (1) kontakt pobude (»F«) (3) prikljucak za akumulator (»BAT«) (2) prikljuCllk rdeja (4) prikljueak zn . Pogonski remen mora dobra da se zategne kada se vrati na svoje mesta. Posle detaljne provere alternatora. Alternator se skid a i zamenjuje na sledeCi nacin: 1. Kod akumulatora koji imaju boeno postavljene polove. Zamena regnlatora napona (reglera) Montiranje novog regulatora napona pozeljno je prilikom svake zamene alternatora. to u stvari otklanja moguenost da stari regulator izazove kvar novog alternatara. 6. a zatim pomoeu po luge pogurajte alternator dalje od ventilatora sve'dok remen ne bude zategnut. Napomena: kod mnogih novih modela automobila. 5. vratite ga na mesta ili stavite novi taka sto cete ponoviti postupke 1-5 obrnutim redosledom. Pritisnite srerJinu remena prstom. DC bi t r e ~ balo da se ugiba vise od 1-1. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. kablovi-6e mogu skinuti tako sto se mali sestougaoni vijak olabavi i odvije sa akumulatora. klestima stisnite krajeve i izvadite je. dok se regulator napona koji se nalazi spolja zamenjuje na sledeCi naCin: Upozorenje: kabl akumulatora koji je spojen sa masom mora da se iskljui'i prema vee datim uput- . IskljuCite provodnike koji su spojeni sa alternatorom.

S druge strane. venti! koji reaguje na toplotu. 5. teenost za hladenje sc pumpa tako cia kruii od hladnjaka koji se nalazj u prednjern delu automobila. Spojite sve provodnike na propisan nacin. 2. Sistem za hladenje odriava motor na optimaJnoj temperaturi. za zagrevanje smese vazduha i goriva radi boljeg sagorevanja u cilindrima.stvima. prolazi kroz u bloku motora. Prilikom nja smese vazduha i goriva u motoru razvija se velika Joplota . Ventilator koji se direktno pokrece ad stnme motom usisava hladan vazduh kroz hladnjak. 4. 1. 127 SISTEM ZA HLAf>ENJE Tipican elektricni ventilator montiran na hladnjaku aktivira se pomoCu prekidaca koji reaguje nn prornenu tempemture {cenosli za hladenje. Temperatura se regulise na dva naCina . Skinite odvijacem sve zavrtnje koji ga pricvrScuju. motor bi za nekoliko minuta bio unisten od sopstvene toplote. Pri normalnoj brzini. 3. Blok motora koji se hladi vodom supalj je oko cilindara. Znacaj regulisanja temperature najbolje se uocava po neravnomernom radu hladnog motora. izvesna kolicina toplote potrebna je U tipitnom sistcmu za hiadcnje motora sa teenosCu. prati . Skinile provodnike sa regulatora napona posto ste !h prethodno obe/eiil! i zapamtili njihov raspored. Stavite nov regulator napona na mesto na kome se nalazio stari i pritegnite zavrtnje. dok na vrhu klipova mogu da budu oko 300 0c. Termostat. jezgro grejaca i vraca se nazad u hladnjak. Napomena: neki modeli automobila imaju kontakt sa cepom koji kada se rastavi iSkljucuje ceo regulator napona. Kontakt je napravljen tako da obezbedi tacan polari!e! prilikom priklju tivanja. NajcesCi su sistemi za hladenje vodom. Skinite regulator napona sa nosaca. temperature u cilindrima mogu da dostignu cak 2000 °C. Taj prostor ispunjen je tecnoscu za hladenje koja okruzuje cilindre. Teenost za hladenje se zatim vraca u blok motara gde preuzima • toplotu od cilindara i odvodi je u hladnjak.hladenjem vazduhom i hladenjem vodom. I I ! "l i-= SISTEM ZA HLADENJE M otor sa unutrasnjim sagorevanjem koji pokreee skoro sve automobile radi na principu »unutrasnjeg sagorevanja«.dovoljna da za 10 minuta istopi blok motora teiak 50 kilograma. Pronadite regulator napona. Za svaki automobilski motor postoji optimal an raspon temperature pri kojoj najbolje radio Bez efikasnog sistema za hladenje.

Medutim. sis tern za hladenje moze da traje godinama.koje dolazi usled promena uslova voznje i vremenskih prilika. Termostat se otvara i zatvara prema promeni temperature teenosti za hladenje do. ELEKTRICNI VENTILATOR. cevi hladnjaka i pumpi . U rastvoru sa vodom (1: 1) antifriz izdrzava temperature od -40 "C do l30 "C. i 1 . 2.. sistema za hladenje su: . Na automobilima sa prednjim pogonom i poprecno postavIjenim motorom. 4. remena i eventualno poklopca hladnjaka iIi termostata. VENTILATOR SA SPOJNICOM.alno hladenje. a ako se dodaju i sredstva za spreeavanje korozije. obicna voda nije pogodna stoga sto se smrzava. Na praznom hodu iIi pri maloj brzini kretanja. S obzirom da alkohol snizava taeku kljucanja od 100 "C na 78 "C i isparava. otporna je i na 128 koroziju. Delov. Antifriz se sastoji od etilen-glikola i aditiva kao sto su sredstva za spreeavanje korozije i inazivo. Na nekim tipovima vozila ventilator je montiran na spojnici koja mu omogucava da se okrece manjom brzinom iIi da se slObodno okrece kada nije potrebno maksirr.strujanje teenosti i odreduje temperaturu motora.sto sve dovodi do pregrejavanja i trajnog ostecenja matora. U stvari. HLADNJAK. 3. Spajnica ventilatora smanjuje nepotrebno opterecenje matOTa i doprinosi stednji goriva. elektrieni ventilator koristi se za . Medutim. Vrela teenost za hladenje teee kroz cevi i hladi se vazduhom koji struji oko cevi i rebara. Zanemarivanje sistema za hladenje moze da prouzrokuje curenje iz spojeva na bloku motora. Savremeni sistemi za hladenje sa trajnim antifrizom radeveoma dobro i stoga im se obieno obraca malo paznje. U poeetku se kao teenost za hladenje motora koristila obiena voda. ~ 1. kao sto su zamena creva. Uz odgovarajuce odrZavanje. najbolje resenje predstavlja trajni antifriz. suvise lako isparava i moze da ima koroziono dejstvo. vazno je da teenost za hladenje u sistemu bude cista i da svi delovi rade pravilno. nijedan antifriz ipak nije vecan s obzirom da se aditivi trose. VENTILATOR. Delimiean rastvor vode i metil-alkohola sprecava da se teenost za hladenje zimi smrzne. trosenje cevovoda. kao i u slueajevima kada je motor hladan iIi kada se automobil dovoljno brzo kreee da dovoljno vazduha prolazi kroz hladnjak. ventilator usisava spoljasnji vazduh koji prolazi kroz hladnjak i rashladuje teenost za hladenje. Hladnjak Iiei na saee i sastoji se od tankih cevi i rebara.

. 6. I hladnj"k i grejae imaju po dva ereva. N a svim spojevima ereva nalaze se obujmice koje obezbeduju hermetieki spoj. Jedno crevo sluzi za dovod teenosti za hladenje. skoro zatvara. a drugo za odvod. Obavezno kupite kvalitetan' antifriz. PUMPA ZA VODU. Kod abujmica sa vijkom pritezanje iii otvaranje obujniica vrsi se okretanjem vijka. Obilazno crevo omogucava da teenost za hladenje ne prolazi kroz sistem za hladenje kada je termostat iskljucen. onaj koji saidri etilenglikol i sredstvo za spreeavanje korozije. pod pritiskom kljuca na visoj temperaturi nego na normalnom pritisku. Stoga je sis tern za hladenje predviden da radi na visokim temperaturam a pod pritiskom. 11. ProizvodaCi automobila preporucuju mesavinu u razmeri 1: 1 sto pruza zastitu tokom cele godine. kao i -------SISTEM ZA HLADENJE voda. Ventilator se ukljueuje i iskljueuje pomocu termostata u hladnjaku iIi bloku motora. a kod obujmica sa oprugom krajevi moraju da se pritegnu kleStima da bi se obujmica skinula iIi montirala. TERMOSTAT. Pumpa za vodu odvodi teenost za hladenje kroz hladnjak (iIi kroz obilazni vod) i omogucava njeno cirkulisanje kroz blok motora i glavu cilindra. 5. Pumpa tada panovo salje teenost kroz motor preko obilaznog voda hladnjaka. KoliCina teenosti za hladenje koja prolazi kroz hladnjak regulise se pomocu termostata. Uredaj za recirkulaciju teenasti za hladenje . Mnogi automobili takode imaju obilazno crevo hladnjaka. Ako proklizava iIi se pokida. UREDAJI ZA RECIRKULACIJU TECNOSTI ZA HLADENJE.usisavanje vazduha kroz hladnjak. po hladnom vremenu iIi laganoj voznji. 7. Ventilator ostaje iskljueen sve dok se temperatura teenosti za hladenje ne podigne iznad 90-95 "C kada se ventilator ukljucuje i radi sve dok se temperatura tecnosti za hladenje ne spusti ispod graniene temperature u termostatu. motor ce brzopoeeti da se pregrejava. Najcescese koriste obujmice sa vijkom i obujmice sa oprugom. Termostat odrzava rad motora na odredenoj temperaturi i eesto se. 9. POKLOPAC HLADNJAKA. 8. TECNOST ZA HLADENJE. 10. Poklopac sa ventilom za reaulisanje pritiska regulise pritisak u sistemu za hladenje. Teenost za hladenje u sistemu ia hladenje sastoji se od mesa vine antifriza i vode. CREVA I OBUJMICE (»SELNE«). Uredaji za recirkulaciju teenosti za hladenje predstavljaju dec sistema za hladenje kod veCine novijih modela automobila. Remen ventilatora sluii za pogon ventilatora i pumpe za vodu. Napomena: neki automobili imaju unutrasnji obrlazni kanal ugraden u pumpu za vodu. REMEN VENT!LATORA. Teenost za hladenje.

Kada se tcCn(lst w hladcnje zagreje. To su zaptivke.---. a na nekim automobilima postoji i obilazno crevo hladnjaka. tecnost koja se siri istisnuce cepove iz bloka motora.e na sledeei nacin: 1. Regulacioni ventil grejaea obieno se nalazi u dovodnom crevu grejaca. Jedan od razloga otkazivanja je i to 130 sta adrzavanje sistema za hladenje cesta previde i vozaCi i mehanicari..' .~ . OSTALI DELOVI SISTEMA ZA HLADENJE. CEVOVODI. Kad3 se sistcm ohladi. Najbolje bi bilo da izvrsite brzu vizuelnu proveru sistema za hladenje svaki put kada podignete poklopac iskljueenog motora. Cevovodi moraju da funkcionisu po hladnom i toplom vremenu.. ~ . stvara se delimican vakuum koji usisava teenost za hladenje nazad u hladnjak. dclimican vakuum usisava tccnos\ nazad u hladnjak iz dodatne pasude (desno). Cepavi se nalaze na bloku motora i ako se tecnost za hladenje ikada smrzne.posudu hludnj3k3 (leva).~ . Provera da Ii sistem za hladenje curi vrsi . Ovde Sll navedene mere predastroznosti koje treba sprovesti da ne bi dosla do curenja i drugih kvarova u sistemu za hladenje vaseg automabila.. NaroCito je vazno da pod nose visoke temperature zato sto su se poslednjih godina temperature u motoru dra- . Posto se motor iskIjuci i ohladi. dovodna i odvodna creva grejaea.. cepovi na bloku motora i regulacioni ventil grejaca. ovo sprecava ozbiljno ostecenje motora. Detaljna provera trebalo bi da se jzvrsi svaka 3-4 meseca. To su gornja i donja creva hladnjaka... 129 .---. . ..SISTEM ZA HLAflENJE Urcdaj za recirkulaciju lecnosti za h!adenje. 12. U mnogim slucajevima. On regulise dovod i odvod teenosti za hladenje. poviscni pritisak izhacuje izvesnll ko!iCinu u dodatni rezervoar . Uredaji za recirkulaciju tecnosti za hladenje mogu se nabaviti u prodavnicama auto-delova . Provera sistema za hladenje AlaI i materijal • Baterijska lampa ili ruena svetiljka • Malo ogled ala • Sredstvo za zaptivanje A nketa sprovedena od strane Ameriekog ministarstva saobraeaja pokazala je da je neispravan sistem za hladenje posle nestanka goriva i osteeenja pneumatika najeeSCi uzrok kvara vozila na putevima. U sistemu za hladenje postoji nekoliko creva za cirkulaciju rashladne teenosti za hladenje pod pritiskom.ima rezeTVoar koji prima visak tecnosti za hladenje tokom grejanja i sirenja..

(Pogledajte ode:ljak »Skidanje i namestanje ereva«). Aka niste sigurni u kakvom su stanju cevovodi. Kada se stisnu iIi istegnu. Ako osetite da je labava. Ne bi trebalo da bude·bocnog pomeranja ventilatora i kaisnika. pogledajte pazljivo da Ii ima vlage iza kaisnika.. . Kod automobila sa prednjim pogo nom i poprecno postavljenim motorom. isto kao i kada su veoma tvrda i krta. Stoga. Spoljni izgled cesto maze da prevari taka da i crevo za koje nam se i'ini da je ispravno moie da proeuri iIi prsne. Aka vas 3lxtomobil ima kratko obilazno crevo blizu kuc.stieno poveeale zbog komplikovanog uredaja za -------I I i lIP ! .000 kilometara predenag puta.jer on podupire ventilator i njegov kaisnik. preCiscavanje izduvnih gasava_ Ova je povecalo temperaturu ispod poklopea motora i povecalo opterecenje ovih gumenih delova. " autO!:nobil je presao 40. zamenite sva ereva. moze da do de do gubitka teenosti za hladenje u sistemu_ Da biste proverili da Ii pumpa za vodu curi. Opipajte ereva da proverite u kakvom je stanju guma.. Sledec(deo sistema za hladenje koji moze da se proveri dodirom je pumpa za vodu. Jakom baterijskom lampom iIi ruenom svetiljkom proverite da teenost za hlaaenje ne euri } to naroi'ito oko krajeva ereva. naraeito ako jre u pitanju novi tip vozila Ciji motor proizvodi·vise toplote. Da biste stekli iskustvo u ovome. 2. Prose can vek trajanja creva iznosi oko 40. Pod pipanjem creva.000 kilometara. Ona je smestena o<ttpah iza kaisnika ventilatora i proverFa se n5 sledec. zamenite ih. to znati da je labav leiaj pumpe za vodu. ventilator nije pricvrscen za kaiSnik pumpe za vodu. ereva moraju da budu dovoljno gipka da ne popucaju pri pomeranju motora i vibracijama.000 kilometara. a cesto prska.'. ereva hladnjaka i grejaea treba da su cvrsta i treba odmah da povrate prvobitni oblik. Pogledajte da ereva na mestima na kojima se taru a deIove motora iIi karoserije nisu pohaba!a. Ako su mekana iii se lepe_ kao krpa. Ono je vaino. podrazumeva se stiskanje i savijanje.sta ne zaboravite da njega zamenite. samu pumpu za vodu. Ako je leiaj pumpe labav. Prove rite eevovode kada je motor hladan da vas pritisak u sistemu za hlaaenje ne bi obmanuo. ali ne preteran0 da ne bi popucala. nai'in: uhvatite lopatice ventilalora horizontalno i protresite ih. PUMPA ZA VODU. proveravajte creva u navorn automobilu pre nego sto predete 15.

'stoga eete morati da upotrebite malo ogledalo iIi da se podvucete ispod automobila. 3. Cesto su razlog zbog koga reenost za hladenje curio Tim ventilima se upravlja yueno iii pomocll vakuma. ~ \ ~ VeCina automobilskih motor" ima cetiri i\i v'lse cepova na bioku motom (l). cepova. Neki aditivi sistema za hladenje koji se nazivaju i zaptivaci mogu da sprece opravku posta zatvaraju mesta koja ·propustaju.. bolje je da posao prepustite strucnjaku ukoliko niste posebno spretni. Ovi cepovi su sledece mesto gde moze doti do curenja. U slucaju da propustaju (2). ZAPTIVKE NA GLA VI CILINDRA. Kod nekih autoSISTEM ZA HLADENJE Gornje crevo hladnjaka (I) i donic crevo hladnjaka (2) su priCvrSceni na . pogotovu kod automobila koji su stari vise od tTi godine_ VeCina motora ima cetiri ili viSe 131 SISTEM ZA HLAflENJE I I . .yojim spojevima pomocu crevnih obujrnica»kini" (3). Aka neki od njih propusta. 5. Ako pumpa pokazuje bilo kakve tragove curenja iz ovag ventilacionog otvora. CEPOVI NA BLOKU MOTORA. Ove zaptivke su sledece mesto gde tecnost za hladenje maze da euri. jedino sto moiete da ui'inite je da je zamenite posta su pumpe zaptivene i ne mogu da se popravljaju. (Pogledajte odeljak "Zamena cepova na bloku motora«). mobila to se tesko vidi. mOle sc videti lecnost Zil hladenje mrkc koje kako curi sa ivice cepa. Smestene su izmedu glave dlindra i bloka motora. Oni SU smesteni na bloku motora. Prosebm vck lrajanja crcva hiadnjaka je ako 40. f c \::::.000 km. Posta zamena zaptivke koja propusta zahteva skidanje glave eilindra.Postoji mali ventilacioni otvor na dnu pumpe iza kaiSnika. Ildll IbdL • • LQJ c. pa ih treba menjati svake Iri godinc lli cesce. primeticete na ivici tragove tecnosti za hladenje koja je tamne boje. I ovoga puta treba da pogledate da Ii ima tragova tecnosti za hladenje..p _1 . Trajnije resenje je zamena cepa. Obicno se nalaze u seriji i imaju jedno iIi 132 . 4. Tu je curenje uoCljivo. REGULACIONI VENTILI GREJACA.

To eete utiniti na sledeCi natin: ispraznite ·hladnjnk. oduvajte je komprimovanim vazduhom. 6. Primeticete da iz ventila izlazi regulil. On je pod pritiskom i kada se poklopac skine. vruea leenosl za hladenje moie da pokulja iz olvora za sipanje i da vas opeCe. ali pre iIi posle hladnjak ce morati da se skine i popravi. Tragovi tecnosti za hladenje mogu da se uoee oko malih ventilacionih otvora sa· donje strane ventila. (Pogledajte odeljak "Zamena hladnjaka«). I .cioni kabl iii vakuumsko erevo. Sredstva za zaptiI . ! I . ISPUSNA SLA VINA. skinite ereva spojena za regulaeioni ventil grejaca i skinite venti! sa sedista. Osvetlite ga jakom svetiljkom da biste proverili da bocne trake za nosenje i nosaCi nisu olabavljeni. Ponovite ovaj postupak obrnutim redosledom kada montirate nOv ventil koji se moie nabaviti u svakoj prodavniei auto-delova. Detaljna vizuelna provera hladnjaka je veoma vaina. Jpak je najbolje da pusrite sistem da se okladi pre nego sto skinete poklopac rodi provere. To cete primetiti po zelenkastobeloj koroziji na vrhu hladnjaka iIi u njegovoj blizini. narobto blizu spojeva creva. Mozete sami da skinete hladnjak i da ga odnesete u radionicu na opravku. Olabavljena rebra (mali tanki komadi mesinga nabrani izmedu cevi hladnjaka) moraju da budu dobro pricvrSceni izmedu cevi..pricvrscena. Ako yam je potreban nov poklopac. Skinite poklopac pa proverite i njega. Mala slavina na dnu . kupite onaj koji tacno odgovara vasem tipu automobila. hladnjak moze da se pregreje jer ne moze da odaje toplotu. Prove rite da povrsin a hladnjaka nije zacepljena pr"sinom.dva creva. Aka ih ima. Ako rebra nisu dobro . Poklopac moze da se kupi u svakoj servisnoj stanici iii prodavnici auto-delova. insektima iii otpacima jer i to smanjuje uCinak hladnjaka. Neki poklopci imaju podizae da bi se smanjio ovaj pritisak. Pogledajte sa unutrasnje strane da Ii ima korozije iii da nisu ispucale gumene zaptivke. Pogledajte da Ii ima tragova propustanja na prednjoj iIi zadnjoj strani hladnjaka. \ vanje mogu da pomognu izvesno vreme. Ako sumnjate da na povrsini hladnjaka ima prasine. Proverite pazljivL" ventil da ne propusta. zamena je neophodna. Lemljeni spojevi ne mogu da se olabave i prouzrokuju odvajanje tih delova ad hladnjaka. . Upozorenje: nemojte skidali poklopac hladnjaka dok je sislem zagrejan. POKLOPAC HLADNJAKA. sto moze da dovede do propustanja tecnosti za hladenje i pregrejavanje. Ovo sprecava ispravno funkcjonisanje poklopca. 7. 8.. HLADNJAK.

Neispravan motor ventilatora iIi prekidac termostata koji ne ukljucuje ventilator moie da dove de do pregrejavanja motora.-----. ukljuCite motor i pustite ga da radi na praznom hodu sa povec'anim brojem obrtaja sve Rcgu!acioni venti\ grejllc. Svako primetno slobodno pomeranje (pod pretpostavkom da su lezajevi osovine pumpe za vodu ispravni) znaei da treba zameniti spojnicu venti la134 tora. Ispusna slavina se ponekad nalazi i na bloku motora.:. 10.1ulomobilu .koji sc pokrece rui. 9. SPOJNICA VENTILATORA. Zatim ubacite motor u brzinu i istovremeno osluskujte kaka ventilator radio Ako ventilator ne ubrza svoj rad kada se motor zagreje. Praverite takode da li je dobra zatvorena i da je neki kamicak nije ostetio. stavite komad kartona ispred hladnjaka. sponll za poddavanje (4) i kubl (5). Da biste proverili kolo elektricnog ventilator a. Kada je motor jskljucen. to moze da dove de do pregrejavanja motora jer ventilator nete biti u stanju da se okrece dovoljno brzo da bi rashladio teenost za hladenje.veGine hladnjaka takode moze da propusla. znaCi da je spojnica neispravna i da je treba zameniti. Do propustanja maze doti i kod navoja cak i ako je slavina ispravna. ELEKTRICNI VENTILATOR.testa jc uzrok propu5lanja tccnosli za illadcnjc .')" spoju ereva grejata (1) i regulacionog vcntila grejabl (2). Spojnica je ispunjena tecnostu na bazi silikana.----SISTEM ZfJ\ HLADENJE pajte je da proverite da li je vlazna. uhvatite lopatice ventilatora i pokusajte da protresete ventilator napred-nazad. 133 ------. Ostali dclovi regulacionog vernila grejata su hn::gaslu poluga (3). spojnica ce stalno proklizavati. Neispravnu spojnicu mozete da proverite na jos jedan naein: ukljucite motor i drzite ga na praznom hodu sa povecanim brojem obrtaja sve dok ne dostigne norm aInu radnu temperaturu (ispred hladnjaka stavite komad kartona). kada se tecnost istrosl.1 U . i] . Proverite i njih da Ii propustaju.om I ii vakuumom . Aka spojnica ventilatora iskace ili je neispravna. Postoji nekoIiko natina da se proveri spojnica ventilatora. Ispusna slavina moze da se kupi u prodavnici auto-delova. Poklopac glave cilindra (4) sc nalazi na vrhu g!nve Vizue!na provera da nem" tragova tecnosti za hladcnjc (5) moze ponekad da ukai e na propusranje. OpiTecnost za hlade!lje mote da procuri ako zaplivke nft gJavi cilindra (1) koja sluzi kao zaptivac izmedu gJave cilindra (2) i blob motora (3). I ____________________________________ .

Ako nije. Otvorite poklopac motora. skinite prekidae termostata i proverite ga taka 5tO cete kraj uroniti u kljucalu vodu. releju ventilatora iii osiguracu kola.dok ne dostigne normalnu radnu temperaturu. Poglejte nivo teenosti za hladenje. Ommetar iIi kontrolna lampa sa ugraclenom baterijom pokazace da Ii prekidae fadi iIi ne. Ako je motor ispravan. . sledece sto treba da uCinite je da ispitate da Ii sis tern pod ·pritiskom propusta. 2. Skinite poklopac hladnjaka. Ako ventilator radi. ventilator treba da se okrece. Aka je termostat ispravan. Ispitivanje sistema za hlaCfenje na pritisak Ala! i materijal • Ureclaj za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak • Adapter za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak • Zastitne naocare • Voda • Krpe A ko vizuelna provera sistema za hlaclenje nije ukazala ni na kakav problem. Budite obazrivi kada skidate poklopac hladnjaka.2-3 em ispod gomje ivice otvora za nalivanje hladnjaka. Kod termostata sa dvozilnim kablom. mazda postoji problem u elektricnam kalu. N ajsigurniji i najefikasniji naein ispitivanja sistema za hlaclenje na pritisak je koriscenje instrumenta koji koriste profesionalni mehanicari. Aka termostat ima sarno jednozilni provodnik i aka se prikljuCi za masu. Napomena: obavite ispitivanje kada je motor hladan. Taj ureclaj je mala rucna pumpa koja se pricvrsti na hladnjak urnes to poklopca. Ako se nista ne dogodi pas to ste premostili termostat. U tom slucaju iskljuCite motor i proverite motor ventilatora. ventilator bi trebalo da radi aka je celo elektricno kolo ispravno. koristite produini kabl za spajanje. Ako se ventilator ne ukljuCi u roku od nekoliko minuta) znaCi da postoji neki kvar u elektricnom kolu motora ventilatora. Napunjen sistem za hlaclenje pump a se sve dok se ne dostigne pritisak oznaeen na poklopcu hladnjaka.ntilatora. Pogledajte u fabricki prirucnik da vidite gde se nalazi relej ve. zamenite motor. Ispitivanje treba da se obavlja kada je motor hladan i iskljucen. a zatim se posmatra da Ii sistem propusta. Ona (reba da bude do predvidenog nivoa . spojite ventilator direktno za akumulator automobila pomocu produznih kablova. Posto iskljuCite kablove e!ektromotora. napunite hladnjak vodom do predviclenog nivoa. Sistem za hlaclenje ispituje se na pritisak na sledeCi naCin. Aka se ne okrece. proverite pomocu ommetra osigurac kao i celo elektricno kola. 1.

Pritisnite i istegnite creva. 11. hIadnjaka je konstruiran tako da se otvara pri odredenom pritisku. Uredaj za ispitivanje sistema za h!adenje nu pritisak namdta se na . Veoma mali gubitak pritiska tokom sledeCih nekoliko min uta moze da se zanemari. 6. (1) pokJopac. 9. Trebalo bi da se drzi i da ne opada bar 2 minuta. Pumpajte sve dok se dostigne pritisak oznaeen na poklopcu hladnjaka.3. hi adnjak i regulacioni ventil grejaca. On se nameSta isto kao i poklopac hladnjaka. Poklopac SISTEM ZA HLADENJE ® PokJopac i otvor za nalivanjc hlacin. cepove na bloku motora. Skinite uredaj za ispitivanje sa poklopca hIadnjaka i po novo namestite uredaj na otvor za naIivanje hIadnjaka. Isto tako. posto se na ovim delovima vidi da propustaju sarnO kada su zagrejani. 4. odmah ga popravite. (7) gornji i (8) donji zaptivni prsten i (9) zaplivnc povrSine poklopca. (3) gornja z:lptivka. U protivnom. 136 10. Ne iskljucujte motor. (4) danja zaptivka. Namestite na otvor za nalivanje hladnjaka ureclaj za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak.iaka. Ovaj ureclaj moie da se upotrebi i za ispitivanje poklopca hladnjaka na pritisak. Ako pritisak naglo opadne pas Ie nekoliko minuta. Pogledajte mesta oko pumpe za vodu. Obratite paznju na ispupcena mesta na cevovodima hladnjaka iii grejaca. Ako primetite znake propustanja. VeCina ureclaja ima venti I za izjednacavanje pritiska. sistem negde propusta. Pumpajte uredaj za merenje pritiska do odredenog nivoa (ako vee nije na njemu). 8. Poklopac moze da se ispita pomocu adaptera na uredaju za ispitivanje pritiska prema prilozenim uputstvima. Protresite svako creVQ na kraju spoja da biste proverili da Ii evrsto drzi kada je sistem pod pritiskom. (6) pre!ivna cev. (5) vaku umski ra5teretni venti!. 12. Ona ukazuju na to da je materijaI popustio iii da je mozda ispucao.· Zamenite poklopac ako se suvise brzo iii suvise sporo otvara. zaptivke na glavi cilindra. iskljuCite motor ispitivanje je zavrseno. 5. Prove rite da Ii propusta oko vodene pumpe (pogledajte pokretne delove) i regulacionog ventila grejaca. Upozorenje: nosite zastitne naocare i pazite da 'ne stojite u pravcu mlaza aka vam crevo prsne II ruci. 7. Posmatrajte pad pritiska na ureclaju za merenje pritiska. kvar treba odmah popraviti. proverite komande grejaca unutar automobila da ne propustaju kod ventila. UkIjuCite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta da bi dostigao normainu radnu temperaturu. Ako pronadete mesta koje propusta. Skinite ureclaj za ispitivanje pritiska sa otvora za nalivanje hladnjaka. (2) opruga regu!ator3 pritiska.

dodajte iskljuCivo antifriz na cijoj ambalazi pise da je bezbedan za takav tip motora. Pailjivo procitajte etiketu. Aka vas automobil ima blok motora od aluminijuma. Mcrae pokazuje gde sistem za hladcnje propusta.otvor za nalivanje hladnjaka. teenost za hladenje maze da se zamrzne pri niskim temperaturama sto maze da dovede do pucanja bloka motora usled sirenja teenosti. ldealna mesavina je rastvor u razmeri 1: 1. lspitivanje teenosti za hladenje treba obaviti posto je motor radio najmanje nekoliko minuta. Da biste proverili sredstvo za hlaclenje u hladnjaku svog automobila potreban yam je ureclaj za ispitivanje antifriza. Ovaj sistem radi taka sto visak tecnosti iz zagrejanog hladnjaka odlazi u rezervoar gde se zadctava sve dok se hladnjak pan ova ne ohladi. To omogucava da se teenost za hladenje dobro promesa sto je potrebno za dobijanje taenog rezultata na uredaju za ispitivanje antifriza. . postupite prema sledeCim uputstvima: 1. naroCito pri malim brzinama kretanja. Provera tecnosti za hladenje Ala! i materijal • Uredaj za ispitivanje antifriza • Klesta • Krpe • Posuda • Antifriz • Voda SISTEMZA HLAE>ENJE T eenost za hladenje koja se koristi u sistemu za hladenje sastoji se ad antifriza i vade. Stoga pogledajte u prirucnik za vas automobil da utvrdite da Ii je blok motora od aluminijuma. Upo- . manje antifriza). Kada kupujete an. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. Noviji tipovi automobila obieno imaju sistem sa recirkulacijom teenosti za hlaclenje. Proizvod ne odgovara standardu aka na nalepnici pise da rastvor etilenglikola i vode u razmeri 1: 1 ne obezbecluje za. Nivo tecnosti za hladenje mozete proveriti u rezervoaru -plasticnoj posudi koja se nalazi blizu hladnjaka zahvaljujuCi tome sto je providna i obelezena oznakama za oCitavanje nivoa teenosti za hladenje. 13. Ako je koncentracija antifriza nedovoljna (vise vode.tifriz.titu ad smrzavanja do -35'C. Uredaj za ispitivanje antifriza iii hidrometar veoma je sWoan hidrometru za ispitivanje akumulatora. 14. Takode. maze da dade do pregrejavanja motara. Skinite uredaj za ispitivanje pritiska sa otvora za nalivanje hladnjaka. zatvoreni sistem hlaclenja. kupite sarno proizvod na bazi etilenglikola sa aditivima za spreeavanje korozije Ciji je rok trajanja godinu dana. tzv. Da biste proverili da Ii je hladnjak u vasem automobilu zasticen protiv smrzavanja.

(Obavezno upotrebite nekoliko krpa da se ne biste opekli). Budite spremni da se brzo pomerite ustranll aka vmca 137 SISTEM ZA HLA£lENJE Hidrometar'la ispitivanje tecnosti Zil sa pel loplica pobzuje stepen zastite od zamrzavanja koju pruia anlifriz. Nivo tecnosti za hlaaenje treba da bude 2-3 em ispod gomje ivice otvara za nalivanje hladnjaka. mazda ce biti potrebno da vas sistem za hladenje izdrzi do .) 3. smanjice se pritisak. a na osnovu broja ioptica koje plivaju u teenosti za hludcnje usis. Ako je rezultat dobijen na uredaju za ispitivanje antifriza -30"C. Postoji i drugi tip uredaja sa lopaticama. Napomena: postoje dva naCina za smanjenje pritiska u sistemu za hladenje. iii pritiskanjem dugmeta. pritisnite poklopac i nastavite da ga okrecete da biste ga skinulL 2.zorenje: nikada ne skidajte poklopac sa hladnjaka kada je motor ugrejan da ne bi iz/eteo mlaz kljui'ale tei':nosti pod pritiskom.pricekajte najmanje· 15 minuta posto ste podigli poklopac motora i iskljui'. hladnjaku je potrebno eiscenje. Ako)e motor suviSe topao. veCina uredaja ima tabelu koja pokazuje temperaturu do koje je teenost zasticena od zamrzavanja. Medutim. Aka imate uredaj za recirkulaciju ternosti za hladenje. Polako skinite pOklopac hladnjaka. To se jasno vidi kroz otvor hladnjaka. Drugi tipovi hladnjaka imaju poklopce konstruisane 138 tako da se okrecu do jednog zareza. Ova se radi taka sto se pritisne i opusti pumpica na vrhu uredaja uvueenog u tecnost za hladenje. teenost pokulja napolje. ponovo ukljuCite motor. 4. (Videti »Ispiranje sistema za hladenje« objasnjeno u ovom poglavlju. otvorite klestima ispusnu slavinu na hladnjaku i ispustite aka 1/3 teenosti iz hladnjaka u jedan sud. Dolite zatim 1/3 Cistog antifriza. Ako je teenost tamna iii crvenkasto-mrka. Kada pritisak dovoljno opadne. Napomena: aka vas automobil nema hladnjak sa ispusnom slavinom. Usisajte dovoljno tecnosti u uredaj tako da se plovak u staklenoj cevi polako podignc navise. zastita ad zamrzavanja treba da odgovara veCini vremenskih uslova.ml: u hidrometar I. skinite donje crevo hladnjaka da biste ispustili teenost za . Podizanjem po luge navise. Upozorenje: teenost za hladenje ee biti vruea. Proveriteoeitan rezultat sa tabelom na uredaju za ispitivanje.ili motor pa tek onda skinite poklopac sa hladnjaka. Ako je teenost Cista i blstra. pri izuzetno hladnom vremenu.: hladnjaka. IskljuCite motor. Neki tipovi hladnjaka imaju na poklopcu polugu ili dugme. mozete doliti antifriZ u dodatn! rezervoar.35 'C. OCitajte rezultat na skali na pJovku na mestu gde je niva tecnosti najvisi. usisajte uzorak tecnosti u uredaj za ispitivanje antifriza i oCitajte rezulta!. Uputstva za upotrebu ovakvag uredaja za ispitivanje antifriza nalaze se na samom uredaju.

'I SISTEM ZA HLABENJE " 6. dovoljno yam je dobro hemijsko sredstvo za ispiranje. .. Amifriz vremenom gub. Ispustite stafU tecnost za hladenje i napunite sis tern za hladenje vodom. Pogledajte u priruenik za svoj automobil da biste videli koliko litara tecnosti za hladenje maze da primi vas hladnjak. j " . Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto.hladenje. Ako kupite kvalitetan proizvod i pridriavate se uputstava. Postupak je jednostavan. Ukljucite motor da biste tecnost za hladenje izmesali i proverite da Ii je nivo odgovarajuCi. dodajte nOV rastvor antifriza i vode. Budite pazljivi da se ne polijete. najbolje je da se ispusti teenost iz celog sistema za hladenje i da ga ponovo napunite meSavinom antifriza i vade u razmeri 1: 1. mogu se koristiti postupci objasnjeni u ovom odeljku. Zatim sipajte sredstvo za Ciscenje i vozite automobil jedno kratko vreme iii pustite motor da radi pri normalnoj radnoj temperaturi. . Ako je rezultat -15'C iii vise. moraeete da ispustite 2/3 rastvora iz hladnjaka i da ga zamenite antifrizom. Ispiranje sistema za hladenje Alai i malerijal • Klesta • Odvijac • Noz • Bastensko crevo • Posuda • Krpe • Crevo hladnjaka • Hemijsko sredstvo za ispiranje • Antifriz • Voda • Pribor za ispiranje S istem za hladenje moze godinama da fadi dobro ako ga odriavate u cistom stanju i menjate antifriz najmanje jednom u dye godine. Na kraju. Ukoliko nemate jako zapusen sistem koji zahteva strucno reverzibilno ispiranje. 5. Aka je rezultat dobijen na uredaju za ispitivanje antifriza izmedu -15 'C i . Ako taj posao obavljate jednom gOdiSnje. Posle toga ispraznite sistem i isperite ga Cistom vodom. Napomena: pre nego s\o dodate antifriz) proverite da sistem nigde ne propusta. ne bi trebalo da imate nikakvog problema.30 "C. Postoji nekoliko nacina za Ciscenje sistema za hladenje od kojil! neki zahtevilju profesionalnu opremu. sposobnost da stiti od korozije i stoga se mora menjati da bi ispravno funkcionisao tokom veka trajanja automobila.

Neki automobili imaju poklopac hladnjaka sa dugmetom iIi polugam za smanjivanje pritiska.aM. pocece da isparava. Upozorenje: posto oCistite sistem ukljucujuti i dodatni rezervoar uredaja za recirkulaciju. zatvorite ispusnu siavinu iii penovo prikljuCite 139 SISTEM ZA HLA£>ENJE donje crevo hladnjaka. Kada se skine obujrnica.a. Klestima otvorite ispusnu na dnu hladnjaka. Kada ste potpuno ispustili tecnost za hladenje. Taj nivo je otprilike 2-3 em ispod ivice otvora za nalivanje hladnjaka. po mogucstvu na bazi kiseline. Ako teenost za hladenje nije mrkocrvene boje. isperite rezervoar vodom. sistemu za hladenje. se iz sve snage okiecu da bi se izvadila. Pritisnite nadole poklopac i pazljivo ga izvucite posto se pritisak smanjio. Stoga pustite motor da se ohladi. Zatim skinite poklopac sa hladnjaka da bi se tecnost za hladenje lakse ispustila. Upozorenje: nikada ne skidajte poklapac sa vruceg hladnjaka. Posmatrajte stanje tecnosti ia hladenje koja se ispusta. Koristite bastensko crevo da napunite hladnjak vodom do predvidenog nivoa. Da bi se ispraznio takav tip hladnjaka. Ako je mrkocrvena. Ako ni to ne pomogne. Zatim uzmite nekoliko krpa i polako okrenite poklopac hladnjaka do prvog zareza da bi sesmanjio pritisak.. Sipajte sredstvo za ispiranje (kupljeno u prodavnici auto-delova) u hladnjak. Creva su cvrsto priljubljena te je potrebno da. aka se teenost za hladenje naglo ispusti. mora da se skine donje crevo hladnjaka. Kada je dovoljno olabavljen. Jednostavno pritisnite krajeve obujrnice da biste njili pritisak i skinite je sa creva. Obujmice sa oprugom skidaju sa klestima. moze da se upotrebi bilo koje sredstvo za brzo ispiranje. Spojevi creva hladnjaka osigurani su dvema vrstama obujrnica (»selni«). 1. 3. Zaprljani rezervoar magao bi da naskodi . stavite ispod hladnjaka posudu koja moze da primi oko 10 litara tecnosti. . a pritisak padne na atmosferski. obujrnica 'maze da se skine sa creva. jednostavna pritisnite dugme iIi pOdignite polugu navise. mIMem Pogledajte odeljak "Provera sistema za hladenje« da biste znali kako to da uradite. 4. Da biste uprostili posao. 2. presecite ih Dozern iake to ZD?Ci kupevinu novog creva. potrebno je jako hemijsko sredstvo za ispiranje. Obujrnice sa zavrtnjem mogu se olabaviti okretanjem zavrtnja pomocu odvijac. Upozorenje: teenost za hlaoenje moze da bude vruca aka ste izvesno vreme pre toga vozili automobiL Na nekim starijim tipavima bila ne postoji ispusna slavina na hladnjaku. Morate potpuno da ispraznite sistem za hladenje u automobilu. moze da se skine i crevo sa nosaca.

pogledajte u prirucnik za vas automobil.. I i '! 1 \ l . ... Pronadite dovodno crevo grejaca. Tamne streli ce pokazuju 10k.. 6. ova obezbeduje da rastvor ·za ispiranje prode kroz ceo sis tern i opere i jezgro gretaca. Crevo . poklopca za T-komad. Da biste odredili zapreminu sistema za hladenje.. obicno oko 15 minuta.5. ! . 8. Vratite na svoje mesto poklopac hladnjaka.' -. Voda za ispiranje sistema za hladenje moze potom da se dovcde bastenskim crevom (5). VeCina proizvodaca preporucuje mesavinu u razmeri 1: 1. Pribor za ispiranje sastoji se od T-komada. To je jedno od dva creva koja se pruzaju od protivpoiarne pregrade na Jevoj strani prostora za motor.. taka i meau profesionalnim mehanicarima.. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. .. Skinite poklopac sa hladnjaka a zatim isperite sistem vodom po drugi put da uklonite sve tragove hemikalije koja bi kasnije mogla da ima koroziono dejstvo.~ ~ : ! . Zatvorite ispusnu slavinu iii ponovo prikljucite donje crevo hladnjaka. I !¥I?. .. strujanja rashladnag f1uida. U nekim slutnjevirna. Ispiranje ponavljajte sve dok voda ne bude bistra.SISTEM ZA HLA£)ENJE .da sperete crevom insekte i prljavstinu koji su se nakupili na rebrima hladnjaka.. T·komad moze da se zntvori poklopcem (6)... 7.1'. Zaustavite motor i po novo ispustite teenost iz sistema za hladenje kao sto je vee objasnjeno. Taj pribor se montira i koristi na sledeCi nacin: 1. Upotreba T-komada za ispiranje Ovaj postupak ukljucuje upotrebu pribora za ispiranje koji postaje sve popularniji kako medu amaAutomobil moze da ima jedan od dva lipa hladnjaka: rash!adni fluid moze da 51ruji horizontalno (levo) iii vertikalno (desno). Potpuna odvrnite komande grejaca. Svetle strelicc pokazuju prikljucke dovodnog crcya hl<ldnjaka.. .. 140 1.. dye obujmice i usmerivaca za vodu. ! : = ~ T-komad za ispiranje (1) moZe da se montira na crevo grejaca (2) koje se pmia od blob motora i spojeno je pomocu obujmica sa oprugom (3) iii sa zavrtnjem (4). . ! . 10. .. : ! : ! . a zatim napunite hladnjak mesavinom sveze vade i antifriza.. . . UkljuCite motor i pustite ga da radi onoliko koliko je naznaceno u uputstvima datim uz hemikaliju za ispiranje. Napomena: ovo je dobra prilika . 9. terima.

je obieno prikJjuceno za blok motora.. 141 ---. Zatim ukljueite bastensko crevo i ispirajte sistem za hladenje sve dok voda koja istice iz • hladnjaka ne postane bistra. 7. proverite da Ii su svi spojevi evrsti i vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. " . bistra voda ce isteCi iz T-komada tako da ce mdavina biti u razmeri 1: 1 kada se doda predvidena kolieina. Skinite poklopac hladnjaka. Stavite obujmicu na kraj svakog isecenog komada.. 5. 2... lspirajte sve dok ne pote{:e bistra vada.. a ne za crevo grejaca koje vodi do pumpe za vodu.na primer. moie dod do curenja bda sistem za hladenje pocnc da radi. 142 9. Okrenite dugme grejaea na tabli sa instrumentim a do kraja da biste bili sigurni da je i grejac opran. Presecite to crevo na sredini ostrim nozern.. 4.. Montirajte T-komad izmedu dva isecena dela. a zatim ga spojite sa bastenskim crevom. Takode skinite usmerivac sa otvora za nalivanje hladnjaka.. Stavite usmerivac za vodu u otvor za nalivanje hladnjaka da bi usmeravao vodu kada pocne da istice. SISTEM ZA HLADENJE Pribor za ispitivanJe h"]udnjaka se sastoji od usmerivaea vode (deflektora) koji se st<lvlja u otvor za nalivanje. Zamena remena ventilatora Alat i materijal • Kljucevi iii ozubljeni kljuc sa umecima • Poluga • Uredaj za ispitivanje remena .nemojte jos da vracate poklopac na T-komad. Isk!juCite vodu i skinite crevo. Skinite poklopac na T-komadu. 1skljueite motor i proverite nivo tecnosti za hladenje. cene de love creva. Pazite da T-komad dobro prianja uZ odseKilda ispirate hladnjak preko T-komada. u suprotnom. 11. voda iz bastcn5kog creva (1) treba cia teee sve dak tecnost koja iz]azi iz usmerivaca montiranog na otvor za nalivanje hladnjaka nije bistra. Podatak 0 zapremini sistema za hladenje nac. Ueinite ovo polako i pazljivo. cete u prirucniku za vas automobil. Ulijte dovoljno antifriza u hladnjak da se napravi mesavina 1: 1 . Vratite obujmice na mesta i zategnite ih odvijacem. 6. Obujmice (2) koje dne T·komad na creYU grejaca (reba da budu evrsto stegnute.~ . Na kraju..~ .. Posto se ulije antifriz. 10. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne dostigne uobiCajenu radnu temperaturu. Stavitc poklopac na T-komad. 1skljuCite vodu i skinite bastensko crevo sa T-komada . 8. Najbolje je pricckati da se motor ohladi.. Ako je potrebno jos teenosti. obujmice sa oprugom zategnite klestima.. 3. 3 litra antifriza za sistem za hladenje je 6 Iitara. sipajte Cist antifriz.

svaki uredaj koji pokrece pogonski remen moie se olabaviti i skinuti tako da on moze da se skine. Zamena remena ventilatora nije tezak posao.cen).1.. cesto isti koji pokrece i alternator. sledece sto treba da proverite jeste da Ii je pravilno zategnut. " 'i ® NajceSca osteccnja zbog cega treba zameniti remen: (1) ispucan. Suvise labav remen ne moze da obezbedi odgovarajuce hladenje pri malim brzinama kretanja.• Remen ventilatora • Ostali pogonski remeni S istem za hladenje koristi jedan od nekoliko pogonskih remena koji pokrecu delove kao sto su alternator.' /. kompresor klima-uredaja. taka dOl. Jednostavno popustite vijke za . Da biste skinuli remen ventilatora (1).. Prilikom ispitivanja remena ventilatora sistema za hladenje. (4) pocepan i (5) odvajanje slojcv3. kao i vazdusna pumpa uredaja za preCiscavanje izduvnih gasova. mozete da skinete rem en sa kaisnika pumpe za vadu (4). dalje pokrete remen. ® 143 -. (3) uglacan. zamenite gao Aka je u ispravnom stanju. Zmijoliki pogonski remen (1) praviino se :tarde pomotu opruznog zatezno g kaisnika (2). Medutim. Mozda cete morati da skinete remen servo-upravIjaca iii kompresor klima-uredaja da biste dosli do njega. Remen na sistemu za hladenje iii kais ventilatora pokrece sklop ventilatora i pumpe za vodu. SISTEM ZA HLAElENJE 0-_--.. Da bisle zameni!i remen. Gurnite poiugu nadole da bisle podigJi zatezni kaisnik. Ovo se fadi dok je remen jos uvek u automobilu (motor treba da je isklju. Ako je u losem stanju. pumpa servo-upravljaca. o!abavite vijke na ahernatoru ( 2) i poyudte alternator prcma ventilatoru (3). provucile polugu (3) pored maza iice na poklopeu za oprugu (4) i pokretnog pok!opca na kaiSniku (5). Napomena: skora svi poprecno postavljeni motori i neki poduzno postavljeni motori imaju elektricni ventilator koji se ne pokrece remenom. Medutim. treba proveriti dve stvari. pumpu za vodu na ovim motorima i I) ij ! . Suvise zategnut remen moze da optereti lezajeve u pumpi za vodu. (2) nat op!jen uljcm. Prvo treba proveriti stanje remena.

kao i vijak za podesavanje (na vrhu). povucite dec koji je u pitanju prema ventilatoru i skinite remen(e). izlizana mesta. zamenite remen.· Pocnite od remena najblizeg hladnjakll. Aka pronadete bilo koje od ovih ostecenja. pritegnite vijke za pricvrsCivanje j . remen se moze osloboditi pritiskanjem zateznog kaisnika polugom. Ne zaboravite da zabelezite u koji zleb kaisnika dolazi koji remmen da bi posle mogli da ih vratite na svoje mesto. Uvrnite remen i pogledajte da nema opterecenja. zaseke iii uglacane ivice. Proverite da na njima nema ostecenja navedenih u tacki 1. Remeni ventilatora. Kada sve remene vratite na svoja mesta. Ako yam pogonski remeni na drugim delovirna onemogucavaju pristup. Ovim ce se remen dovoJjno olabaviti da moze da se skine.pricvrsCivanje i podesavanje i povucite deo prema ventilatoru. olabavite vijke za 'pricvr$Civanje i podesavanje bilo kojim kljucem iii ozubljenim kljllcem sa llmetkom. Dok drzite remen u zategiluto. obicno' traju oko tri godine. 2. Na mnogim tipovima automobila. 5. Poenite od remena koji je najblizi motoru. remen se moze skinuti i montirati nov. Remen na ventilatoru moiete da promenite na sledeCi naein: 1. Po novo montirajte ventilator i pogonske remene.to ga moze ostetiti. Napomena: nemajte seCi remen da biste ga skinuli aka yam nov za zamenu nije pri ruei. Napornena: na motorima na kojima se nalazi jedan jedini vijugavi remen za pakretanje svih I I I I I ureclaja. proverite da Ii ste uzeli adgovarajucu veliCinu. Remeni su abieno razliCitih veliCina i ne mogu se zamenjivati. uljane mrlje. remen ventilatora u sistemu za hladenje pokrece i alternator. zategnite ih polugom. Nikakvo podesavanje nije potrebno posto ce zatezni kaiSnik automatski podesiti odgovarajucu zategnutost remeha. 4. Napomena: nemojte pokusavati da montirate nov remen prebacivanjem preko kaisnika pomocu odvijaca . a zatim idite prema hladnjaku. Pazite da ne ostetite nijedan dec koji gurate polugom. Potralite naprsla iii krta 144 mesta. Olabavite vijak za pricvrsCivanje alternatora (na dnu).m stanju. iskrzane ivice. Zamenite ih po potrebi. 3. Gumite alternator prema ventilatoru i skinite feruen ventilatora. Kada pomocu vetikog odvijaea iIi poluge odgurnete unazad zatezni kaisnik. kao veCina delova izradenih od gume. Prilikom kupovine novih remena. Habanje remena ventilatora najbolje se primecuje ako se pogleda sa donje strane koja dodiruje ileb kaisnika.

To yam moze pomoCi da izbegnete kvar koji se obicno dogada u najnezgodnijem trenutku. Da biste ispustili tecnost iz hladnjaka koji nema ispusnu slavinu. Skidanje i namestanje creva C evovOdi hladnjaka i grejaea obicno imaju vek trajanja od oka tTi godine. Zategnutost remena treba da se praveri i treCi put. Olabavite obujmice na crevu iii crevima koje nameravate da zamenite. Skinite obujmice unazad duz creva. Mozete kupiti ureclaj za ispitivanje remena pomocu koga cete moCi preciznije da ih zategnete. Napomena: na nekim starijim tipovima automobila ne postoji ispusna slavina na hladnjaku.5 em ugiba kada ga pritisnete prstom. Upozorenje: ovaj posao treba obaviti kada je motor hladan. Preporucuje se periodicna provera femeDa ventilatora. Ispraznite sistem za hlaclenje. dovodno i odvodno creva grejaca i obilazno crevo pumpe za vodu. Time se izbegavaju kasnije opravke i smanjuje mogucnost kvara. Ako ste nedavno dodali antifriz i hocete da sacuvate tecnos! za hlaclenje. Creva su cesto pri- . Proverite da Ii su svi remeni vraceni na odgovarajuce kaisnike. Creva se menjaju na sledeCi naCin: 1. UkljuCite motor i prove rite ih jos jednom. Da biste ispraznili sistem za hladenje. Rezervne remene. Uvrnite creva da vidite da Ii se krajevi skidaju sa odgovarajuCih prikljucaka.podesavanje. 3. U sistemu za hlaclenje ima pet vrsta creva: gomje idonje crevo hladnjaka. 6. ispustite je u cistu posudu. VeCina iskusnih mehanicara preprucuje da se sva creva zamene SISTEM ZA HLADENJE Alat i materijal • Klesta • Odvijac • Noz' • Posuda • Papir za glacanje (»smirgla«) • Creva hladnjaka • Crevo grejaca • Obujmice (»selne«) • Zaptivka kada jedno popusti. Podesite z3tegnutost remena da ne bude vise od 1-1. Obujmice sa oprugom moraju da se pritisnu klestima. poluge i odgovarajuce kljueeve ne bi bilo lose stalno imati u automobilu. 2. posle tri do cetiri nedelje. zato sto novi remeni ventilatora teze da se istegnu posle montiranja. Zamena creva nije Teska kao sto to moze da se uCini kada se atvori poklopac motora. skinite poklopac hladnjaka. Klestima alabavite ispusnu slavinu hladnjaka koja se nalazi pri dnu. moracete da skinete donje crevo hladnjaka. Neke obujmice imaju zavrtanj koji se olabavljuje odvijacem.

pohab::mo iii osteccno crevo (1).J . I -i 1 I I I I 5. (3) dovodno i (4) odvodna crcvo i (5) obiiawo crc\'o . bice yam potrebno iicano armirano crevo. Po'. istrljajtc prikljuckc za giacanje (2). kupite elasticno. elasticno crevo moze se koristiti umesto odgovarajuceg .ljubljena za metal i jedini nacin da ih skinete je da ih odsecete nozem. obujmice imaju ogranicen vek trajanja. Ukoliko je duiine i veliCine.--•. 6. sastruzite ih ili skinite haTtijom za glacanje. Obujmice sa zavrtnjem (dole) skidaju 5e odvijacem. Ako je u pitanju donje crevo hladnjaka.i ! r . STSTEM ZA HLAElENJE 146 Ccvovodi u tipienom siSlemll za hladcnjc: (I) gomjc i (2) dOlljc crev o hladnjaka. . U slucaju da ne moiete da nabavite odgovarajuce crevo. Pokusajte da kupite iIi nabavite odgovarajuce crevo za vas tip automobila. Cevovodi u sislemu za hladenje imaju fazlicite vrstc obujmica. Obujmice sa oprugom sc klcsrima (gore). slavite zaptivku (3) i proveritc da Ii su obujmice cvrsto spojene (4). Ako na prikljucku ima naslaga stvrdnutog cementa. 145 ----. Uopsteno govoreci. . Kupite nove obujmiee osim ako one sto imate nisu potpuno oCllvane.originalnog. mogucstvu. Ono je predvideno da izdrzi pritisak pumpe za vodu. Pazite da kupite obujmiee odgovarajuce veliCine. I S: I < I \r! .. 4. i:iu! L !In i· Da biste zameniii izlizano. zaptivaca iIi korozije. napravite prorez duzine 10 cm od kraja creva. NaznaCite tacno koje crevo ielite.. ponesite staro da biste ga uporedili sa novim. a zatim obrisite.

Stavite na prikljucak. 9. Ako je potrebno. 'II J . Za opruzne obujmlee koristite klesta za stezanje zavrsetaka. Obujmica treba da se nalazi na razdaljini od 2-3 em od kraj a creva. I I \ c ! \11 I i r J 1'1 I \ i r I" \ .1'1 J ' J . Namestite obujmice na oba kraja creva."I! I Ii· t III Ii !II I 1\\ Ii . I _________________________ I i i J 1 . UkljuCite motor i pustite ga da fadi 15-20 minuta dak ne dostigne radnu temperaturu.7. 8.igra glavnu ulogu u sistemu za hladenje motora. Stavite zaptivac nll ocisceni prikljucak pre nego sto montirate novo erevo da biste bili potpuno sigurni da je spoj dobar.uredaj osetljiv na temperaturu . vratite obujmice na mesto i zategnite zavrtanj. Ponovo napunite sistem za hladenje i vratite na svoje mesto poklopac hladnjaka. Odrzavanje termostata P osta uCinak motora neposredno zavisi ad radne temperature. 10. Illl . On delimicno smanjuje protok tecnosti za hladenje do hladnjaka kada je motor ® 0/ 0 / d' C) . Proverite spojeve da ne propustaju. ponovo pritegnite obujmice. termostat .

.: vcn!iill. Odnosno. grejac u automobilu nece proizvoditi dovoljno toplote po hladnom vremenu. O ni se zlltvaraju da bi sprecili prolazJk tecnosti kroz hladnjak bua je motor hladan. (5) Z3vojnll opruga. .1 c:.ldenje. Termostati su osetljivi na promenu temperature tecnosti ZJ hl. kada je motor topao. (8) zaptivka. Ispraznite hladnjak u sistemu za hladenje prema uputstvima iz pogJavlja »Ispiranje sistema za hladenje«. (3 ) cilindllf od voska. Aka je termostat stalno otvoren.: da bi propuStili tecnost da cirkulise kana je motor Z. a otvarllju s!. ~ I ! I ! I I I . (1) okvir. I I . ~ -_""'-1 I II.1[!rej3IL • Kljucevi iii k1juc sa ozubljenjem i umecima • Cekic hladan. (4) gumena membrana. termostat se sirom atvara da bi omoguCio maksimalan protok tecnosti Za hladenje. (9) obodna zllptivka i (10) pflruomc3. (7) zaptivka venlila. 1'1\. . Mec!utim. (6) seog!!. Lako je ustanoviti da Ii je termostat ispravan. Cime se ubrzava proces zagrevanja. To se radi na sledeCi naCin: • Komad drveta • Posuda • Termometar • Komad zice • Strugac • Termostat i zaptivac • Voda • Krpe bez dlacica • Prstenasti zaptivac • Obujmice 148 1. __________ _ 147 _._. izazvace pregrejavanje. Kasnije. . (2) klip. ako se ne otvori. Kada je sistcm za hladenje Cist i radi pri normalnim tempcraturama..1m III._UI:. Ala! i ma!erijal • Odvijac • Klesta U prescku su prikllZllni dci(l\'i lcrmoStJlll. moze da traje godinama. . I . on maze da izazove i pregrejavanje iii probleme u vezi sa pregrejavanjem.

Da biste doSH do termastata. Dobro proverite tehnicke podarke pre nego fro izidete iz prodavnice auto-de/ova. prvo skinite gamje creva hladnjaka na kuCilllU tennostala kaje se nalazi na vrhu bloka mOlOr. Pre nego sto stavite nov termostat. Pronadite kuCiste termostata. Skinite obujmicu sa creva. Na poslednjim tipovima auto mobil a koji imaju motor sa elektronskim komandama izuzetno je vazno zameniti termostat onim koji ima odredenu ternperaturu. Skinite dva vijka koja pricvrscuju kuCiste termostata za blok motora.:a 2. moze da ometa rad komandi motora sto dovodi do pove- . Ako je u pitanju obujmica sa oprugom. 5. upotrebite ozubljeni sa umetkom odgovarajuce veliCine. Trebalo bi potpuno da se otvori. Termostat je obicno smeSten na bloku motora.. a suvise »hladan«. Ako se zaptivac stvrdnuo. Pogledajte u fabricki prirucnik ako niste'sigurni gde se nalazi termostat. Zagrejte vodu do 5-8 °C ispod predvidene donje temperature termostata.p. Skinite kraj creva sa prikljucka. uCinite to klestima. treba ga zameniti. SuviSe »vruc« termostat moze da izazove »fijukanje« i detonacije u motorn. Upozoreuje: veCina termostata je slii'na i zato postoji mogucnost da kupite i montirate termostat koji nije predviden za SISTEM ZA HLA9ENJE Tennostat se nalazi u svom kuCiS\u. 3. 11. i povezan je sa gomjim crevom hlad. Ako se ne otvori. ostruzite staru zaptivku i sredstvo za zaptivanje sa nosece povrsine bloka motora. Za!im skif'lite dva vijka koji pricvrscuju kuciste za blok motora. Spustite termostat u vodu pomocu komada zice i nastavite sa grejanjem. Skinite obujmicu gomjeg creva hladnjaka sa kuCista termostata. 10. Stavite posudu sa vodom na pee i spustite u nju kuhinjski termometar. kuCiste termostata moze da se nalazi na prednjoj iIi zadnjoj strani mot ora.. skinite ga tako sto cete staviti komad drveta na kuCiste i lako ga udarati cekicem dok se ne olabavi. Ako se termostat suvise rano otvori. Gornja temperatura oznacava polozaj kada je potpuno otvoren. Odvijacem olabavite zavrtanj na obujmici.!. temperaturni raspon vaseg matora. treba ga zameniti. Ako ne mozete skin uti vijke obicnim kljucem. Nastavite sa grejanjem sve dok voda ne dostigne 10°C iznad donje temperature predvidene za termostat. 6.. 7. On je obicno naznacen na sam om termostatu. 8. Donja temperatura je tacka na kojoj bi trebalo da pocne da se otvara. N a nekim vozilima pronaCi cete ga u posebnom'kucistu koje je pricvrsceno za gomje crevo hladnjaka. 9. Izvucite kuCiste termostata.. 4. Izvadite termostat iz bloka motora i stavite Cistu krpu u otvor da unutra ne bi usIa prljavstina. Na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju poprecno postavljen motor. na vrhu prednjeg dela. Odredite temperatumi rasp on termostata. njaka.

pazite da opruga i radni mehanizam ne budu okrenuti ka hladnjaku (iIi dole u motoru). Pomerajte obujmicu duz creva sve dok ne dade na 2-3 em od njegovog kraja. Ona se obicno prodaje sa termo149 SISTEM ZA HLABENJE statoffi. Dok motor jos radi. cvrsto pritegnite zavrtanj. na obujmicama sa zavrtnjem. Gumi!e cistu krpu (1) II olvor i skinit\! slaru . biee vam za ovo potrebna klesta. Ako obujmice na crevima nisu potpuno ispravne. moracete da skinete kuCiste i pocnete posao od potetka. 16. KuciSte termostata maze laka da pukne i da se slomije usled suvise jakog pritezanja. Kada 'niste sigurni u koji polozaj treba da postavite termostat. Stavite dva vijka na kuCiste i pritegnite ih. 12. Upozorenje: nemojte suvise da ih priteiete. Ako primetite propustanje. Ako imate obujmicu sa oprugom. Skinite krpu. 18. Ako posie nekoliko zaokreta vijka propustanje ne prestane. Neki termostati imaju prirubnicu koja se mora staviti u poseban zleb. Proverite da Ii je dobro zatvorena ispusna siavina na dnu hiadnjaka iii da ii je donje erevo hladnjaka sigurno. UkijuCite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta kako bi postigao normalnu radnu temperaturu. Napunite sistem mesavinom vode i anlifriza u razmeri 1: 1 pre rna uputstvima iz pogiavlja »Ispiranje sistema za hladenje«. 13. mozete panovo da napunite sistem za hiadenje. Ovaj dec termostata mora da se okrene prema hladnjaku. mogli biste da ga naopacke postavite u kuCiste. Takode proverite ako spoja kuCista termostata i bioka motora. Stavite pokiopae hiadnjaka na svoje mesto. Postavite obujrnic'4 na creva i namestite gornje creva hladnjaka preko kuCista termostata. posao ja zavrsen. 14. Stavite kuCiste termostata preko termostata i zaptivke. paiijivo proverite da nema propustanja na spoju izmedu gornjeg creva hi adnjaka i kuCista termostata. Montirajte tennostat. Zatim pazljivo namestite zaptivku preka term 0stata i nosece povrsine bloka malara. Na termostatu pise: »napred«. Ako ne pogledate ove oznake. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa abe strane zaptivke da biste obezbedili dobar spoj. 17. Ako nista ne propusta. pokusajte jos maio da zategnete crevnu obujmicu. »gore« i »prema hladnjaku«.cane potrosnje goriva i povecane koliCine izduvnih gasova. Kada ste se uveriii da su svi crevni prikijutci sigurni. Ukoliko do propustanja doiazi na spoju izmeclu kuCista i bioka motora. stavite nove. Stavite termostat na sediste u bloku motora. Proverite da niste naCinili ovu gresku. Kad god montirate nov termostat koristite novu zaptivku. 15. uzmite kijut odgovarajuee veiiCine i pailjivo okreCite svaki vijak za po jednu cetvrtinu kruga.

. (4) zaptivka.ljivi. Po potrebi dodajte jos tecnosti za hladenje. (3) prsten.. vodu Gore: delay] pumpe za vodu prikazani u'preseku 5U: (1) zaptivka. Budite pai..... mmeSlle sredstvo za zaptivanjc sa svih strana nove zaptivke (5) i stavitc jc preko termostata.. (6) vijci za prievrscivanje. (8) kuisnik..... Upozorenje: u sistemu za hladenje ce se zadriati izvestan pritisak.. (4) .. (3) nosac VentilalOra iii pagona. (7) otYor za montaiu i (8) (urbina. (2) prcdnja caura. 150 I . (7) sklop prirubnice i ieZaja. To se radi na sledeCi naCin. Sistem treba da bude napunjen do 2-3 em ispod otvora za nalivanje hladnjaka.... Na dnu: turbina vodene pumpe (9) usmerava tecnost za hladenje iz hladnjaka ka motoru.. pogonskih remena i vijaka koji· pricvrscuju pumpu za motor.. Zamena pumpe za vadu je posaa koji izgleda tezi nego sto jeste..T r ....... 151 Ii SISTEM ZA HLA£>ENJE I ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ...osovina. a and a pokusajte da pokreeete ventilator naprednazad.. Namestite nov tcrmostat (4)... (5) kuciSte.... Ako nema curenja. 19. Sastoji se od skidanja ventilatora..........zaptivku (2) pomocu nOla iii mugu'::a (3).. Pregrejavanje motora je moguce....... (9) odslOjnik i (10) ventilator.. a umcSl0 toga keristi se silikonsko sredstvo za zaptiV3nje. 20. (2) turbina... iskljucite motor i pustite cra da se ohladi.. ali pre nego sto do njega dade.. Da biste ova proverili.~ I CD Tipican sklap pumpe La yodu i ventilatora u automobilima "Dienem! motorsa«.... Polako odvrCite poklopac hladnjaka do prvog zareza da biste ga uklonil. Skinite poklopac sa hladnjaka.aka da tdnost za hiadenje ne bi pokuijala napoije i eventuaino vas opekia.... Kada menjate pumpu za vocu... U sredini: mnogi novi tipovi aulamobiJa nemaju zaptivke izmedu pumre za vodu i mNora. Panova nivo tecnosti u sistemu za hladenje..... (6) zaptivcna prirubnica.. (5) kuclSle pumpe za vodu. K ad je pumpa za vodu neispravna. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. (1) zaptivka.' Slavile krpe oko poklopca hladn.... odlutite da Ii cete panovo upotrebiti sillkonsko srcdstvo za zaptiv.... SISTEM ZA HLAtJENJ 21. obicno se primeti kako pumpa propusta.. Drugi znaci kvara su labavi i istroseni leiajevi..... Zamena pumpe Za.~ ® ~ 5 . Svako pameranje izmedu ventilatora i pumpe za vadu pokazuje da su leiajevi izlizani i da pumpu treba zameniti.. .... iz prostora za motor obieno se cuje kloparanje.. jednostavno iskljuCite motor. Pumpa omogucuje kruienje teenoSli za hladenje u motam.mje iii zaptivku..

.. Na automobilima sa . i ~ 1 != ·1 . Detaljan opis ovog posla nalazi se U odeljku »Zamena remena ventilatora«.. Aka zelite.'. Ako vam to ne pode za rukom. Sva creva treba da obelezite da biste posle znali gde da ih vIatite. pritisnite im krajeve klestima da biste ih skinuli sa creva. mOIacete da ih isecete ostrirn nozern. Kada sklonite obujmice. Kada imate obujmice sa oprugom. ------------------. Kada je teenost za hladenje potpuno ispustena iz hladnjaka. Kada se motor ohladi. Ovo moze da zahteva malo vise snage. moracete da skinete gornje crevo hladnjaka kako je opisano u postupku 3. to ce olaksati ispustanje tecnasti za bladenje..". mOIacete da iskIjuCite elektricnu instalaciju. 2 . pan ova da upotrebite tecnast za hladenje. pokusajte da skinete creva sa prikljucaka. SISTEM ZA HLAf)ENJE . zavrnite slavinu. olabavite odvijacem zavrtanj i izvucite obujmicu duz creva. I j I I i I I t "'" o 3.. Napomena: ako vas automobil ima elektricniventilator.152 I T ® 1. crevo grejaca i obilazno crevo. Zatim cete pomocu kljuca morati da skinete svi: pogonske remene. Moze da ih bude tIi: donje CIevo hladnjaka. .. Na crevirna sa obujrnicom na zavrtanj. Skinite sve cevovode spojene sa pumpom za vodu. .. Da biste ispustili tecnost iz takvog tipa bladnjaka. U tom slucaju creva se moraju zameniti. ispustite je u eistu posudu. Napomena: neki stariji tipovi automobila nemaju ispusnu slavinu na bladnjaku. skinite poklopac bladnjaka. Kljucem skinite vijke koji pricvrscuju ventila@ / / tor za pumpu za vodu. . I I I I . Klestama odvrnite ispusnu slavinu u blizini dna hladnjaka. 4.

Ako moiete. Izvucite pumpu. Grebacem skinite staru zaptivku i sredstvo za zaptivanje sa nosece povrsine pumpe za vodu na bloku motora. Namestite rukom vijke za pricvrsCivanje pumpe za vodu i pritegnite ih. 9. . Stavite novu pumpu za vodu preko zaptivke na predvideno mesto u bloku motora. osim ako yam nije potrebno vise prostora da biste dosli do pumpe za vodu. Kljucem sa ozubljenjem i odgovarajuCim umetkom skinite vijke koji pricvrscuju pumpu za vodu. te zato dobro prover. Napomena: ako umesto nove pumpe montirate popravljenu. ponesite staru u prodavnicu auto-delava. necete morati da skidate ventilator. odnosno da skinete masku.te da Ii ste kupi/i pumpu koja odgovara vatem automobilu. Napomena: u retkim slucajevirna moze da bude potrebno da skinete hladnjak da biste dosli do pumpe za vodu. Pazite da yam komadiCi stare zaptivke ne upadnu U otvor gde se pumpa za vodu pricvrscuje za blok motora. nanesite ga u vidu trake od oko 3 mm dui 'aodirne povrsine pumpe za vodu. creva i nosace hladnjaka.prednjim pogonom koji imaju poprecno postavljen motor.' Antifriz • Voda 7. Upozorenje: pumpe za vodu su po izgledu veoma sliene. 5. kao i oko. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa ODe strane nove zaptivke koja je u dodiru sa bIokom motora. Stavite krpu koja nema dlaCiea u olvor u kome je bila pumpa. SkIonite krpu kad zavrsite struganje. unutra i spolja otvora za vijke. 6. 153 SISTEM ZA HLAf>ENJE Ala! i ma!erijal • Klesta • Kljucevi • Odvijac • Ostar noi • Kljuc sa ozubljenjem i umeeima • Grebac • Poluga • Uredaj za ispitivanje pritiska u sistemu za hIadenje • Pribor za ispitivanje antifriza • Posuda • Krpa bez dlaCiea • Sredstvo za zaptivanje • Pumpa za vodu sa zaptivkom • Crevo grej aca • Crevo hladnjaka • Hartija za glacanje (»smirgIa«) . Nanesite sredstvo za zaptivanje i na drugu stranu zaptivke. Upotrebite kljuc sa ozubljenjem i odgovarajuci umetak da biste dobra pritegli vijke. Treba da ih ima cetiri do sedam. Napomena: ako umesto zaptivke koristite silikonsko sredstvo za zaptivanje. Stavite zaptivku na povrsinu bloka motora gde stoji pumpa. 8. potrosicete upola manje novea.

najbolje je da ga zamenite novim. Posle ovoga mozete da zamenite . Aka se panovo koriste stare. Vratite sva ereva. Namestite ventilator iii kaisnik na novu pumpu za vodu i namestite vijke za pricvrsCivanje. Obavezno koristite nove obujrnice za creva ukoliko stare nisu potpuno ocuvane. Ako ste neka morali da isecete. Namestite svako crevo na odgovarajuCi prikIjucak i pavueite obujmice da dodu na 2-3 em od kraja ereva. 12. 154 10. Za ovaj posao ce yam biti potrebna poluga. Detaljan opis zamene r e m ~ n a nalazi se u odeljku »Zamena remena ventiiatora«. Napunite hladnjak tecnoseu za hladenje koju ste ispustili kako je opisano u tacki 1.pw I . Swvite oa svako crevo DOVil obujrnicu. Ako je nivo teenosti u hladnjaku nizak.Popravljena pump a ee raditi isto kao i nova. 13. 15. Ueinite ovo posto ste vozili auto mobil oko 20-30 minuta.I ! I i i i SISTEM ZA HLA£lENJE CD ® CD IbJlI II Cepovi su obitno smdlcni sn stranc blob motor". Kod obujmiea sa aprugom za pritezanje biee vam potrebna kleSta. Da . dobro ih zategnite. Ako ielite da prove rite stepen zastite od zamrzavanja koju pruza antifriz. pazite da ih stavite na creva pre nego 5to ih montirate. Izgrebite iIi skinite hartijom za gIaeanje ostatke sredstva za zaptivanje sa povrsine na kojoj s'e crevo montira. moracete da montirate nova prema uputstvima iz odeIjka »Skidanje i narnestanje creva«. 14. Dodajte mesavinu antifriza i vade u razmeri 1:1. Upalite motor i vizuelno proverite da ne propusta. Dobro ih pritegnite kljucem. Ako na obuJmleama postoje zavrtnji. pomesajte novi antifriz sa starom tecnoscu za hlaoenje. Upotrebite pribor za ispitivanje antifriza da biste odredili stepen zastite od zamrzavanja prema uputstvima datim U odeljku »Pravera tecnosti za hladenje«. Zamena cepova na bloku motora A ko eep na bloku vaseg motora propusta. Vratite na mesto poklopae hladnjaka. Sredstva za zaptivanje mogu da posluie kao privremeno resc: i ! ( ii i.pogonske remene. 11. dodajte novu teenost.

ali ce _ pre iii posle cep pan ova poceti da propusta.lako protrljajle hartijom za glacanje ivice otvora da biste skinuli povrsinsku koroziju. Ukljutite motor i pustite ga da radi dok se ne zagreje. Kad cepava sa zaptivnim prstenovima od gume. Dok radite ispod automobila. Cep koji propusta zilmenicete na sledeCi nacin: 1. pailjivo otistite i pregledajte otvo[. 6.mehanicki) stavite u brzinu iii u poloiaj za parkiranje (automatski). skinite poklopac hladnjaka. uterajte pomocu cekica probojac ili odvijac kroz jednu stranu cepa. Postoji nekoliko vrsta cepova. 7. nanesite sredstvo za zaptivanje na ivice cepa i pailjivo ga . 2. pazed da se pri tome ne izokrene iii iskrivi. U nekim slucajevima. masti i otpadaka. a menjac (rueni . Aka koristite odvijac. a onda otvorite ispusnu slavinu na hi adnjaku da biste ispraznili sistem za hladenje. Ako je potrebno. nije potrebno sredstvo za zaptivanje. gurnite ga s jednc odvijaccm iii probojccm (2). Da ne biste ostetili dodirne povrsine izmeau cepa i bloka matara. Da biste skinuli cep koji propusta. 3. Automobil parkirajte na ravnom tiu. Tek tada podignite prednji deo i poduprite ga postoljima. upotrebite ga kao polugu da biste izvadili cep napolje. ne pokusavajte da gurate polugu izmedu cepa i bloka kada skidate cep.ccp kojl propus(:J. i izvadite ga napolje iz otvma (3). OCistite sve tragove tecnosti za hlade155 SISTEM ZA HLAE>ENJE nje. Kod nekih tipova motora do cepova se maze doC! sarno aka podignete prednji deo automobila iii aka koristite platforme. Pronaaite cep koji propusta i pailjivo proverite da Ii na bloku motora ima korozije iii tragova tecnosti za hlaaenje. (1). aktivirajte rucni kocnicll. kakav je bio originalan. Po potrebi dodajte rashladni fluid u sistem za hladenje. i\. Vralite na mesto poklopac hladnjaka i ostavite . 4. Kadaje motor ohladen. odnosno kada njime probijate cep.ko montirate melalni cep. 8. Sarno namestite cep u OtVOT i zateiite vijak sve dok se cep ne uevrsti. Panovo napunite sistem za hladenje mesavinom antifriza i vode u razmeri 1: 1. gurnite na mesta. Alat i materijal • Posuda • Klesta • Ceki': • Rucna svetiljka _ • Hartija za glacanje (»Smirgla«) • Probojac • Odvijac • Sredstvo za zaptivanje • Antifriz • Voda nje. Posta ste skinull cep. upotrebljavajte rucnu svetiljku. probojac cete morati da izvucete pomotu klesta. s.

MeCiutim.motor da radi nekoliko min uta da bi se unular sistema za hladenje stvorio pritisak. ali kupovina polovnog hladnjaka moze da bude . Skinite prikljutke sa dodatne posude za h!adenje. --. U mehanicarskoj radionici ce vas ovo kostati manje od kupovine novag hladnjaka jer kupujete sarno novo jezgro i placate fad. jedino sto vam preostaje jeste da zamenite ceo hladnjak.montiranje na novo jezgro. . . poklopce i vijkc knji prievrstuju hladnjak za ram. Manja ostecenja. ii Ii 1 I 'I' . Zatim ugasite m o t o ~ i proverite da Ii negde propusta. Zamena hladnjaka AlaI i materijal • Posuda • Odvijac • Klesta • Antifriz • Kljucevi • Voda K ada prilikom provere sistema za hladenje otkrijete curenje iIi ostecenja na hladnjaku.i curenje mogu najcesce da se poprave uz minimalne troskove. vreme je da ga popravite iIi zamenite novim. ali veca ostecenja zahtevajuj vetu popravku iii kupovinu novog hladnjaka. Polovni hladnjaci takode mogu da se nab ave po umerenim cenama na otpadu. I . 156 I I Da biste skinuli hladnjak sa automobila sa prcdnjim pogonom kod kojih je mOlor poprecno postavljcn. zatim skinite ventilator i rnasku ventilatora. iskljuci!c ereva sa hladnjaka. bo i svc spojnice. Novi hladnjaci mogu da se nab ave u radionicama za popravku hladnjaka.rizicna posta se ne vidi koUka je OCllvan iZDutra. I I i 1 ! LADENJE SISTEM ZA H 157 SISTEM ZA HLADENJE kad prodavaca automobila i u veCini prodavnica autodelova. Stavljanje novog jezgra znati skidanje spoljasnjih rezervoara sa starog hladnjaka i njihovo . aka su rezervoari neupotrebljivi. Tada bi trcbalo da sc izvadi iz automobila.

Sto se tice zamene hladnjaka.Ako se ipak resite da uzmete polovan hladnjak. Kada se motor ohladi. Ukoliko nemate dosta iskustva sa lemljenjem gvoZda. smanjice se ucinak ventilatora sto moze dovesti do pregrejavanja. 4. Na hladnjacima ad aluminijuma. ne zaboravite da ga vratite na svoje mesta. Skinite okvir ventilatora (ako postoji). trebala bi da pailjiva proverite creva hladnjaka i grejaca. veCina hladnjaka moie da se izvadi iz prostora za motor. 3. Grejaci AlaI i malerijal • OsiguraCi • Regulacioni ventil grejaca • Antifriz • Voda • Krpe . ponovite data uputstva obrnutim 158 redom. Ponovo napunite sistem za hladenje svezorn mesavinom antifriza i vade. kao i da zamenite sve de love koji nisu ispravni. posta na njima obieno nema okvira vent!latora koji treba skidati. 5. Skinite gomje i donje crevo sa hladnjaka. skinite poklopac i otvorite ispusnu slavinu na hladnjaku da ispraznite sistem za hladenje.· Opravku hladnjaka ce najbolje obaviti strucnjak koji moze da ispita hladntak na pritisak i da odredi njegovo pravo stanje. mesta koja propustaju ponekad se mogu popraviti posebnim epoksidnim lepilom ukoliko su ostecenja mala. to maiete da uradite sami aka sleoite sledeea uputstva: 1. Posle toga. 7. iskIjuCite vodove za hladenje ulja u menjacu sa hladnjaka i zatepite ih da teenost iz menjaea slueajno ne bi iscunla napolje. . Popravka hladnjaka je vee nesto drugo. 2. pogotovu na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju popreeno postavljen motor. tu opravku najbolje prepustite radionici za opravku hladnjaka. obavezno trazite garanciju. 6. Skinite elektricni ventilator (ako postoji). Aka hladnjak ima okvir za ventilator. Skinite dodatnu posudu (rezervoar) za recirkulaciju tecnosti sa bladnjaka iIi iskljuCite crevo koje vodi od poklopca hladnjaka do dodatne posude. Aka vase vozilo ima automatski menjac. ali ako su ostecenja velika. Aka zaboravite. zatim ukljuCite motor i proverite da negde ne propusta. Zamena hladnjaka nije teiak posao. pogonske remene i spojnicu ventilatora. Napomena: aka se hladnjak menja zato sto je star. 8. Upozorenje: pazite da ne ostetite hladnjak ukoliko nameravate da ga opravite. jezgro treba da se zameni. a zatim i nosace. Na ostalirria se moraju skinuti vijci sa strane hladnjaka iii vijci koji pricvrseuju nosace. Da biste ponovo montirali opravljen iii nov hladnjak. Skinite vijke koji drie gomje nosaee hladnjaka.

i To znac. a obicno se nalazi ispod table sa instrumentima. mozda bi bilo bolje da se obratite strucnjaku da to uradi. da su kablovi jos spojeni. grejac automobila je sastavni deo sistema za hladenje motara. Sastoji se od snopa cevi kroz koje protice zagrejan rashladni fluid iz sistema za hladenje motora. pregledajte sva vakuumska creva kako u prostoru za motor. prilieno jednostavan. l l ~ _ . ( 4) hladnjak. (9) vodeni omotac. Sis tern za grejanje moze da radi pomoeu vakuumskih iIi kablovskih komandi. (11) odvodna cev nn bloku matora. Kao sto je naznaceno u prirucniku za vas automobil. : : . obratite painju da Ii sistem radi kada je motor iskljucen. Ako je motor ventilatora grejaca bucan. (17) gamje crevo hladnjaka i (18) pumpa za vodu. Na automobilima sa vakuumskim komandama. Gn:janjc: (1) poklopac hladnjka. (6) vod za rashladni fluid. (1) ckspanzioni sud. (12) motor ventila!ora grejaca. kao i klapne i otvori koji sIuze za usmeravanje zagrejanog vazduha. (3) ventilator. proverite da Ii se ruene komande slobadna pokrecu uz mali otpor. (15) glava cilindra. te vakuumski sistem ne moze da radi ako matar nije ukljucen. S obzirom da je motor ventilatora smesten u tesko pristupacnom prostoru. (16) termosfat. Medutim. (5) ventilatorski remen. Da bi ste utvrdili koji se sistem nalazi u vasem automobilu. Sistem grejanja je. (14) cep na bloku motora. periodicno odrzavanje ce osigurati da sistem grejanja bude godinama ispravan. Ukoliko je potrebno. (13) jezgro grejaca. Curenje rashladnog fluida cesto predstavlja problem u sistemu za grejanje. Ako imate kablovske komande. zamenite ga odgovarajuCim pre nego sto pocnete ista da popravljate na sistemu. (7) isp usna s]avina. tako i ispod table sa instrumentima da biste se uverili da nema popucalih mesta iii labavih spojeva. (10) creva grej aca. u stvari. proverite prvo osigurac koji regulise rad njegovog motora. Kao sto se kod sistema za hladenje motora koriste ereva i spojevi . Preko snopa cevi (jezgra) grejaea struji vazdub koji se zagreva i raspodeljuje u kabinu automobila iii prema vetrobranu. ako ventilator uopste ne radi. (8) donje crevo hladnjaka. U sistem za grejanje spada i regulacioni ventil grejaca koji odreduje potrebnu koliCinu toplote. Ventilator za potiskivanje vazduha pokreee elektromotor. najcesee je bolje da ga zamenite nego da pokusate da ga opravljate. Obicno se nalazi zajedno sa ostalim os iguraCima ispod table sa instrumentima. Vakuum nastaje kada motor radi.B ez obzira kaliko vam to izgledalo cudno..

Kod nekih tipova automobila na poklopeu hladnjaka nalazi se posebna poluga iii dugme. vruca teenast za hladenje maze da iz/eti napolje i da vas opasno opeee aka nepazljivo skidate poklopac. proverite da Ii je sistem za hladenje (hladnjak) pun rashladnog f1uida. Kadgod se ereva grejaca pohabaju iii spojevi olabave. Posta sistem radi pod pritiskom. Stoga sva ereva i spojevi treba da budu ispravni da bi i grejac ispravno radio. treba uvek obazrivo da skidate. Odavanje top late grejaca maze da postane nestabilno. konstruisan je tako da moie da se okrene do zareza u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu_ Kada se pritisak smanji. (4) kanai grejaca. (8) kana! grejaca staklu i (9 ) ispusti za gn::jac Slakla (vctrobralla). Taj poklapac. upotrebite nekoliko krpa da biste se zastitili_ Pritisak u hladnjaku se smanjuje na dva nacina u zavisnosti od tip a poklopea hladnjaka. Ako u sistemu za hladenje ne postoji dodatna posuda za recirkulaciju rashladnog fluida.savanjc temperature. Pre nego sto pocnete da proveravate sis tern za grejanje. a moze da dade i do potpunog gubitka toplote. (5) ventilator. rashladni fluid euri napolje. Ako morate da otvorite poklopae dok je sistemzagrejan. ciju rashladnog fluida. (7) kanal za svci vazduh. u stvari. (3) podeSavanje ventilalora. poklopac hladnjaka Aka je jezgro grejaca zapUSCrlO. Ako podignete polugu iIi pritisnete dugme. Usmerivat vode (1) na O\voru za nalivanje hladnjaka odvodi vodu koja je sluiila Zll ispirnnje (2).koji ponekad propuStaju. (1) pode. Upozorenje: nikada ne skidajte poklopac hladnjaka kada je sistem zagr-ejan. (2) podesavanje provetravanja. proverite nivo tecnosti u njoj i po potrebi je napunite do predvidenog nivoa. pritisak u hladnjaku se smanjuje_ Na drugim tipovima automobila. Smanjena koliCina rashladnog fluida negativno utice na grejanje. pritisnite poklopae nadole i okrenite ga u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu da biste ga skinuli. isto se dogacla i u sistemu za grejanje. Ako u sistemu za hlaclenje postoji dodatna posuda za reeirkula159 __________________ _____ -lli r \. Sistem za grejanje rasporeduje zagrcjan vazduh u kabinu vozila 160 ! ! . to se ponekad moze popraviti ispiranjem sistema Zll hiadenjc. skinite poklopac hladnjaka i po potrebi dodajte rashladni fluid sve dok nivo ne bude bio 2-3 em ispod iviee otvora za nalivanje_ VeCina proizvodaca preporucuje da se tecnost za hladenje sastoji od mesa vine antifriza i vade u razmeri 1: 1. (6) ispust za 5Vei vazduh.

Proverite da Ii tecnost za hladenje struji kroz jezgro grejaca. Medutim. te stoga treba da radi oko 20 minuta. mazda je jezgro grejaca blokirano. a drugo nije. motor treba da dostigne norm aInu radnu temperaturu. To su dugacka ereva koja izlaze iz motora i spajaju jezgro grejaca kod protivpozame pregrade. zamolite nekoga da u automobilu pomera komandu za temperaturu ad najnize do najviik __ . odnosno da Ii uopste radi. Prover.. Zamenite termostat prema uputstvima iz odeljka )Odrzavanje termostata«. To maiete da uCinite na osnovu uputstava u odeljku dspiranje sistema za hlad4. Ako se kabi ne pokrece. I Ii .. . .' da Ii grajac nedovoljno radi.. Kada je sistem za grej. . Ako grejae u vasem automobilu radi pomocu kabla.. a sarno toplo (iii hladno) sa druge. Prvo ukljuCite grejac na VTuCe. Provera rada grejaca Pre nego sto pocnete proveru sistema grejanja. kvar moze da bude na samoin ventilu. Provera komandi grejaca Neki tipovi auto mobil a imaju regulaeioni ventil grejaca pricvrseen za jedno od ereva grajaca (obicno dovodno). oba ereva treba da budu vruca. avo ponekad moze da se otkloni ispiranjem eelog sistema za hladenje odgovarajuCim sredstvom koje maze da se nabavi u prodavnicama auto-delova. 3. . jezgro grejaca cete po svoj priliei morati da skinete i da ga odnesete na popravku u radionieu. SISTEM ZA HLAf)ENJE dok vi pazljivo posmatrate regulacioni venti!. To moze da sprecava rashladni fluid da dostigne odgovarajueu temperaturu. Aka je jedno crevo grejaca vfuce. Pronadite taj ventil tako sto cete pregledati ereva od jednog do drugog kraja. iIi je sarno toplo. znaCi da je iskidan iIi da se olabavio na kraju poluge.. To eete utvrditi na sledeCi naCin: 1. moze da se obavi na sledeci naCin: 1. i i . Creva grejaca najcesce imaju precnik od oko 2-3 em. a motor je postigao radnu temperaturu). 2. Opipajte oba ereva grejaca. Aka je crevo grejaca vfuce sa jedne strane ovog ventila. i l . mazda vam termostat u sistemu za hladenje nije ispravan. ukoliko nisu neispravni kabi iii vakuumski sistem.anje ispravan. Ako su creva sarno topla (iako u hladnjaku ima rashladnog fluida. aka ispiranje nije pomoglo. sa strane na kojoj se nalazi motor.

Takode prover. Ako se sistemom upravlja preko kabla. Ponekad sistem za grejanje sve vreme proiz-· vodi toplotu bez obzira u kom polozaju se nalaze komandne poluge. 4. Ali ako i dalje nema toplote. U protivnom. popravite vekuum (zaptivenost instalaeije). Ako ne radi.1 'l. 2. ispraznite hladnjak.. Ponovite postupak obmutim redom da biste montirali nov ventil (nabavlja se u prodavnieama auto-delova). motete da budete sigumi da tecnost za hladenje struji kroz sistem. skinite creva spojena za regulacioni ventil grejaca i izvadite ·ventH iz leiista. i . Proverite da 1i se siobodno pokrecu u sarkama. proverite zaptivenost cevovoda i opravite ih i zamenite sva neispravna vakuumska creva. Ako sistem u vasem automobilu radi pomocu vakuuma. . f . 3. Prove rite spojeve kablova na krajevima. kabl je iskidan i mora ga zameniti mehaniear. 4. zamolite nekog da yam pomera' komandu za temperaturu od najnize do najvise dok motor radio Posmatrajte regulacioni venti!. 161 c . . 3. Mozete i da zP'l1enite regulacioni ventil grejaca. Ako je venti I zaglavljen u otvorenom polozaju. II I . Ako se ne otvaraju i zatvaraju kako treba.••. popravite spojeve. Ako su evrsti. proverite da Ii je kabl dobro spojen sa klapnama. znaci da jedna od klapni ne radi kako treba. proverite rad regulaeionog ventila grajaca kako je vee objasnjeno. a komande za ventil rade. prove rite i po potreb. ·. U tom slucaju.c:. avo se proverava na sledeei nacin: l. . Provera klapni Aka su oba creva grejaca vfuca. Duz toplotnog kanala (obicno se nalazi ispod table sa instrumentima) potrazite jednu iii vise klapni. topao vazduh neee biti pravilno usmeren u kabinu (iIi mozda nece moei da se iskljuCi). ! SISTEM ZA HLADENJE \ o . i .te klapne. Ako se klapne pokrecu vakuurnom. neka vam strucnjak zameni venti!. Da biste to ucinili.2. Klapne mogu da budu u obliku poklopca iIi sa Iopatieom koja usmerava vazduh koji izlazi iz toplotnog kana1a u unutrasnjost kabine vozi1a.

Ako se odlucite da napunite sami klimauredaj. Paseban alat. a u izvesnoj meri i od hrabrosti. Zbog toga veCina mehanicara-amatera prepusta posao oko klima-uredaja strucnjaeima. mazcte ipak izvrSiti neke osnovne provcre sistema. Radovi na klima-uredaju mogu da 162 budu opasni ukoliko niste dovoljno iskusni. a i poseban alat.. Na sliei je prikazan tipican klima-uredaj na kome je pokazano koliko je komplikovan. moracete da rukujete bas tim sredstvom. Skrecemo painju da se za klirnauredajekoristi rashladno sredstvo R-12. (7) kontrolni vodovi. (5) ispust. ! I I Alat i materijal • Zastitne naocare • Radne rukaviee • Uredaj za ispitivanje remena • Okasti kljuc • Poluga • remen klima-uredaja • Osiguraci • Krpa dodir sa kozom. Mi yam ipak preporucujema da klima-uredaj prepustite profesionalnom mehanicaru. naroCito da se klapne nisu izvitoperile iIi da se sarke nisu zaglavile. treba pailjivo da se pridrzavate uputstava proizvodaca (veCina nesrecnih slucajeva desava se zbog nepostovanja uputstava). . neka ih pogleda mehanicar. 105 jednom proverite komande. kao i napunjenost sistema. Medutim. Oa Ii cete se upustati u nesto vise od oSflovnih provera zavisi od nivoa vaseg znanja. lake preporucujemo da popravku klima-uredaja prepustite kvalifikovanom mehanicaru. (6) komandc.-. magao bi da izazove slepilo. (8) kana!. merni instru- . ponesto moiete i sami da uradite. poznatije po fabrickom nazivu freon. Aka freon dode u 1 I . (4) motor ventilatora. Ako se ipak resite da kupite pribor za punjenje.Sastavni deloy! tipicnog klima-urcdaja: 01 poklopac hbdnjaka. Ako ne moiete da zatvorite klapne kako treba. Ako se ne zatvaraju kako treba. moze da izazove ozbiljne promrzline. Klima uredaj O driavanje i opravke klirna-uredaja u automobilu zahtevaju velika znanje i iskustvo. (3) kontrolno okce. U te radove spadaju i provera pogonskog remena i spojniee kompresora.susac. (2) sabirnik. Ako yam prsne u oei. Moiete i da ponovo napunite klima-uredaj tako !ito cete sami dodati rash)adno sredstvo u sistem. (9) kompresor i (10) kondenzator. toplota ce stalno prodirati u kabinu.

kompresor ima pogonski kaiSnik na prednjem kraju. Otvorite poklopae motora na automobilu i pronadite pogonskiremen klima-uredaja. Trebalo bi da cujete spojnieu kompresora kako se ukljueuje. Proverite pogonski remen klima-uredaja da vidite da Ii je dobro zategnut.menti i vakuumska pumpa potrebni za ovaj ozbiljni posao na klima-uredaju sllvise su skupi za mehanicara-amatera koji ga koristi vrlo Tetko. budite veoma pailjivi i obavezno stavite zastirne naocare i zastitne rukavice. Kada su pogonski remeni zategnuti i ispravni. kao i kaisnik prema prednjem kraju. Penovo pritegnite vijke Dasaca kompresora. ovih nekoliko osnovnih stvari maiete da prove rite pre nego sto odvezete automobil na popravku. S. povueite polugom kompresor napolje da biste zategli kais. prove rite remene ventilatora. Stavite zastitne naocare i rukaviee. Ovaj kaisnik se okrece dok motor automobila radio Kada ukljuCite klima-uredaj. On zaista liCi na remen ventilatora ali. Ako je ulegnuce veee od 2-3 em. Posto ste olabavili vijke. pricvrscena je jedna velika i jedna mala SISTEM ZA HLA£lENJE eev. Kao sto je vee pomenuto. Upozorenje: kadkod radite bila sra u vezi sa klima-uredajem. Ukoliko sumnjate da vas klima-uredaj ne radi kao sto bi trebalo. 6. Promenite svaki remen koji vam izgleda Slimnjivo. rasenjeni iii pohabani. na suprotnoj strani alternatora. Na kompresor. Provera pogonskog remena Pogonski rem en klima-uredaja proverava se na sledeCi narin: 1. 7. magnetna pogonska spojniea se aktivira (treba da se cuje skljoeanje) i . Taj remen mnogi nazivaju »ventilatorskim remenom«. 4. ako pailjivo pogledate. Dok to radite. Uputstva za skidanje i montiranje nalaze se u odeljku "Zamena pogonskog remena alternatora« u poglavlju "Sis tern punjenja« i U odeljku »Zamena remena ventilatora« u aVOID poglavlju. okastim kljucern olabavite vijke koji pricvfscuju kompresor za nesace. koji liCi na motor. Zategnutost _remena moze da se proveri i pomoell instrumenta za ispitivanje kaji se maze nabaviti u veCini prodavnica auto-deleva. On ne bi smeo da ulegne vise od 2-3 em kada ga pritisnete prstom na otprilike polovini postrojenja izmedu kaisnika kompresora i pogonskog kaisnika. videcete jedan remen koji se pokrece sa kaisnika na prednjem delu sa donje strane motora i koji maze ali ne mora da ide oko ventilatorskog kaisnika ka kompresoru klima-uredaja. da nisu naprsli. ukljucite motor i ukljuCite klima-uredaj. kaa i sve astale. KompreSOT je abieno smesten sa strane motara. Kompresor je najvazniji dec klima-uredaja koji mora da fadi odgovarajucom brzinom da bi sistem radio. 3. 2.

"". tecnost pod visokim pritiskom (5). . Ako ta spojniea nije ispravna..kompfesor pocne da radio Provera spojnice kompresora Da Ii je spojniea kompresora ispravna.. obratite painju na kolicinu vazduha koji prodire kroz otvore za vazduh ako table sa instrurnentima iii gde'su vee smesteni.. Ako vazduh ne izlazi iz otvora razlicitim jacinama.. Obicno se nalazi na tabli sa osiguraCima ispod table sa instrumentima.. "......... proverite 05igurac ventilatora.. 2.. lsparivac (1) hladi vatduh (rashladni fluid apsorbuje wr10tu wkom isparavanjJ).."" . • ~ = = . prove rite da nije pregoreo osigurac.. Zamenite neispravan osigurac novim iste jacine. Okrenite prekidac za ventilator u svaku brzinll da biste proverili protok vazduha. potraiite po moe strucnjaka za klima-uredaje. = = = = = = = = = = = = = .... Ako kom presor ne radi ni posto ste proverili i zamenili osigurac. lim osiguraCima ispod table sa instrumentima iIi II jednom od pravodnika koji vode ka kompresoru. Aka nije u pitanju neispravan osigurac. 164 Provera napunjenosti klima-uredaja Ova provera klirna-uredaja vrsi se iz kabine u automobilu. f:!roverite jos i .. ... Rashladni fluid latim prolazi kroz kompresor (1) i ide do kondenzatora (3).... On se obicno nalazi u malom crnom nosaCll osiguraca koji se otvara tako sto se jedan kraj okrene. . Jacina osiguraca je na njemu naznacena. proverite po novo u prirucniku za vas autornobil. On moze da se nalazi sa osta163 I . Put rashladnog fluida kroz klima-urcdaj. Zamolite nekoga da sedne u automobil i da ukljucuje i iSkljucuje klima-uredaj dok je motor ukljucen. a klirna-uredaj i dalje ispusta topao vazdllh iIi sarno neznatno hladan vazduh.. moiete da proverite na sledeCi naCin: 1.. potrebno je da vam strucnjak pregleda motor ventilatora.. tecnost pod niskim pritiskom (6).... Aka niste sigurni koji osigurac da uzmete. Tacna mesto na kame se nalazi osigurac naznaceno je u prirucniku za vas automobil.. Ako osigurae ispod table sa instrumentima nije pregoreo. a vi za to Vfeme osluskujte rad pogonske spojniee kompresora. Legenda: gas pod visokim priliskom (4)... Ako ni jedna ad izvrsenih provera nije otkrila kvar. Posto ukljucite klima-uredaj.. gas pod niskim pritiskom (7)... pronadite linijski osigurac na provodnikll koji vodi ka kornpresoru.. ® ® ["""""''''''''''''''''''''1 ... 4. ~ ~ ... . 3.

trebalo bi da strucnjak proveri gde uredaj propusta i da popravi ta mesta..~ ~ ! j ! I kontrolno okee da biste utvrdili da Ii je uredaju potrebno punjenje.... Medutim. kao i da napuni uredaj sredstvom za hladenje. Visak rashladnog sredstva moze da osteti kompresor i smanji ucinak... eak i zimi.. trebalo bi svake druge nedelje da ukljuCite klima-uredaj da radi nekoliko minuta.. stoga jedino pomocu instrumenta za ispitivanje moze precizno da se utvrdi da Ii je napunjen. Medutim. To se radi na sledeCi natin: 1. SISTEM ZA HLADENJE Alat i materijal • Crevo za punjenje sa ventilom • Freon • Zastitne naoeare • Zastitne rukaviee • Kljuc iii kldta Isto tako ne treba zaboraviti da manjak rashladnog sredstva u klima-uredaju znati da on negde propusta. Punjenje klimauredaja F reon treba dodavati sarno ako je posle provere kontrolog okceta posebnim instrumentom utvrdeno da ga nema dovoljno u klima-uredaju. trebalo bi da primetite sitne mehuriee kako prolaze ispod kontrolnog okecta.... ali freon ce na kraju ipak . Uredaj u takvom stanju neee dobro da hladi. Kontrolno okce je smesteno na deiu koji se naziva sabirnik iii na jednom od vodova koji idu do ovog dela. posebnim hladnjakom klimauredaja. klima-uredaj bi bar jednom godisnje trebalo da pregleda strucnjak.. 3. ali i taj posao je najbolje prepustiti struenjaku. Ako je u tome problem. Pazite da ne proverite klima-uredaj.. Prvih nekoliko minuta posta ste ukljutiii uredaj. Do veCine problema u vezi sa klima-uredajima dolazi usled eurenja u uredaju. 2... To cesto prouzrokuje zaptivke koje su se istrosile tokom upotrebe...j Ii . Napomena: mnogi klimauredaji nemaju kontrolno okee. posle otprilike 5 minuta rada. . Punjenje moze privremeno da povrati moe hladenja.. Sabirnik je dugaeak eilindriean uredaj koji liti na termos-boeu. Preko eele godine. znaCi da uredaj propusta i da u njemu nema dovoljno rashladnog sredstva. On se' najeesce nalazi ispred hladnjaka sistema za hladenje. Obieno je spojen sa kondenzatorom.. Ukljueite motor i klima-uredaj i posmatrajte kontrolno okee. ako se mehuriCi vide i dalje. cak i u tom slucaju.. Kontrolno okee je obieno prljavo i mora prvo da se oCisti.

freon bi mogao da uele u crevo za punjenje i da osteti kompresor. Prilik9m punjenja klima-uredaja. Upozorenje: pazite da ne prikljuCite crevo za punjenje na taj vod. VeCina prikljL/taka Srederovag ventila na usisnim i odvodnim cevima je iz predostroinosti napravljena u razliCitim veliCinama da se slucajno ne hi pomesale. Ono hladnije je usisni vod. Uredaj se puni na asnovu uputstava prilozenih uz pribor za punjenjeili na osnovu sledeCih uputstava.sarno pagledajte ima Ii mehuriea . Ako je ureelaj patpuno prazan. Ako bi kanticu okrenuli naopako. Prestanite da nalivate freon tim primetite da na· kontrolnom . zatvarite ventil i skinite creva za punjenje sa Sredera'. 165 'O:i SISTEM ZA HLABENJE namestite i kanticu sa strane tako da joj ventil bude pri vrhu. mogu da budu patrebne tri kantice freana. dodajte jos jednu kanticu freona. 2. Aka se venti! nalazi sa strane kantice. dok ee za delimicno ispraznjen ureelaj biti potrebno da dodate sarno jednu iii dve kantice. (Napomena: uvek je balje da se pridriavate proizvoclacevih uputstava posta neki pastupei mogu neznatno da se raziikuju. Praverite panavo kontrolno okce iIi temperaturu vazduha koju klima-ureelaj izduvava. Strucnjak moze da pronade to mesto pomocu elektronskog detektora. Usisavanje na strani niskog pritiska u uredaju povlaCi freonovu paru kroz crevo za punjenje sve dok se kantica ne isprazni. Posto ste stavili zastitne rukavice i zastitne naocare. Drtite kanticu uspravno da u creva za punjenje ulazi sarno para. 6. 3. Pronadite Srederov venti 1 pod niskirn pritiskarn i spojite sa njim crevo.log ventila. Otvorite venti! na kantici sa freonom. Kada se kantica isprazni. Aka uredaj jas radio usisni vod pod niskim pritiskom mazete pronaCi ako opipate kompresorska ereva.isteCi ako se mesto koje propusta ne opravi.) 1. 5.ali ne pakusavajte sami da opravljate ovaj kvar. odnosno ponovite postupke od 2 do 5. To moze da se uCini i pomocu obicne sapuniee . . . Brzo otvorite ventil da biste izduvali iii vlagu iz ereva za punjenje. UkljuCite motor i ukljuCite klima-uredaj na jako. 4. Ureclaj je pod 'pritiskom i mora se sigurna isprazniti pomacu vakuum-pumpe da bi se uklonili svi tragovi vazduha iIi vlage koji bi magli da davedu do korozije iii da uticu na efikasnost hladenja. Ovaj venti! moze se naCi na usisnom otvoru kompresora iii usisnom vodu kaji povezuje isparivac i kompresor. To moze da potraje nekaliko minuta. Ako je I ureelaj jos uvek nedovoljno napunjen. namestite ventil adaptera za punjenje na kanticu sa freonom. freon se dodaje Srederovom ventilu na strani niskog priti· ska.

I I I I I I I I I J .. rastu. a . moracete da se obratite strucnjaku. I I I I I .. .okcetu vise nema mehurica. motori imaju abieTIo i vecu potrosnju goriva od manjih. Aka i dalje nije dovoljna hladan. I I i I ! .. Neki tipovi auto mobil a nikada ne trose gorivo ekonomicno zbog konstrukcije motor a iIi velike sopstvene tezinc. Posle punjenja.. ! I ! I i I • I i I r SISTEM ZA DOVOD GORIVA S da eene staloo. proverite rad ureelaja time sto eete proveriti temperaturu vazduha koji izlazi iz klima-ureelaja.l --1--' I I I l' I I I I I I __ :I Kada punite klima-uredaj. U opste:n je mteresu da potrosn]a gonva bude sto ]e moguce manja. 7. CD ( 166 . Osta!i delovi urectaja su kondenzator (3) koji se nalaz! ispred hladnj aka i isparivac (4) koji je smdten ispod lable sa inslrurnenlima u Kubin! v( lziia. Ne pokusuvajte da prik!jutitc creVQ m punjenje ni nll jcdan ad druga dva voda koji 5U vruci kad se dodirn u. freon treba dodat! u usisno crevo pod niskim pritiskom (J) ili u komprcsor (2).

To su: Dclovi tipicnog sistema za dovod gorivu: (1) poklopac rezcrvoara za gorivo. (7) prcCistac zu vazduh. (10) ventHacioni vod i (11) odvajac kondem:ata. Aka imatc obicaj da startujete. (4) elastieno crevo. Medutim. Ta smesa se pretvara u finu maglu u karburatoru pre nego 5to dospe u usisni vod motora i na kraju u komore za zagorevanje. (3) cevovod za gorivQ. precistac za goriVQ.ko da sistem obezbedi optimainu smesll u svim radnim uslovima. (9) venti] urcdaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. pokrenula klipove i tako omoguCila rad motora.Jzvodnik i (5) ubrizgaCi (po jedan Zil svaki dlindari. Ako smesa vazduha i benzin a nije dobra iIi ako vremensko podesavanje momenta paljenja nije 168 precizno. (2) rczervoar za gorivo. (4) r. Sto je vise snage potrebno. (8) posuda za kondenzat. (2) cevovod 'La gorivo. koliko god ogranicenja brzine oa putevima bila nepopularna. sistem mora da proizvede smesu vazduha i benzina koja odlazi u motor i pali se pomocu sistema za paIjenje. (6) karburator. u najboljern slucaju. Sistem za dovod goriva ima-veoma slozen zadatak. pumpa za gorivo. rezervoar za gorivo. 167 SISTEM ZA DOVOD GORIVA I I ! ® Tipican sistem sa neposrednim ubrizgnvanjem gonva: (1) cicklncna puropa za gorivo visokog pritiska. trosieete vise goriva jer naglo ubrzanje automobila zahteva i veti dovod goriva u motor. karburator iIi uhrizgaci goriva. to je potrebna i veea snaga da ga pokrene. Cinjenica je da veCina automobilskih motora radi mnogo efikasnije pri brzini od 80 nego 100 kilometara na sat. PogIedajte prilozene shematske prikaze razIiCitih tipova sistema za dovod goriva. Izuzetno je te. Paijenje mora da se dogodi u odredenom trenutku da bi srnesa sagorela u cilindru motcra. upoznacemo se sa OSTIavnim delovima sistema za dovod goriva. opterecenja motora (tezine koju mora da pokrece) i brzine. (4) regulator pritiska. N aGin voznje takode ima uticaja na potrosnju goriva. cevovod goriva. raditi slabo. Na motorima sa sistemom za ubrizgavanje .ukoliko je automobil \eii. motor neee raditi iIi ee. to je veea i potrosnja goriva. Pretpostavicemo da je ree 0 benzinskom automobilskom motoru iako mnogi automobili trose i dizel gorivo. Pre svega. Potrosnja goriva raste i pri velikim brzinama. Pre svega. Svrha sistema za dovod goriva je unosenJe smese benzin a i vazduha u odgovarajucoj srazmeri u motor. Potreba za vazduhom i benzinom kod motora menja se zavisno od temperature. (5) mehanicka pumpa za gorivo. preCistac za vazduh i usisni vod.

Ovo utice na rad matcIa na vise natina: ubrzanje motcra je slabo. Sistem sa posrednim ubrizgavonjem goriva. ~ .goriva. ventila. Postoje dye osnovne vrste ubrizgavanja goriva : posredno ubrizgavanje kod koga se gorivo ubrizgava u usisni vod motara i neposredno ubrizgavanje gde se gorivo ubrizgava u svaki cilindar iz ubrizgaca smestenih direktno na usisnom vodu. (3) tclo !cpura karburatora i (4 ) tlektronski moduL dobra smesa vazduha i gariva treba da bude u odnosu od oko 15: 1. podsetimo se da je bladnom motoru (kada nije dostigao radnu temperamru) potrebna bogata smesa da bi radio na zadovoljavajuCi naCin. radi grubo na praznom bodu i ne radi dobra pri velikim brzinama. znati da proporcionalno ima vise benzina.. razvija se nesto visa temperatura od normaine. Ako je mesavina siromasna. Medutim. Ako je smesa bogata. odnosno 15 delova vazduha na 1 deo benzina. Dok gorivo.! : . u karburatore se ugraduje slozen sistem dizni. Sto se tice pojrna »smesa«.. u sistem se sa druge strane dovodi vazduh. mazda ste cuJi da 1 i Ii • I ~ I ! I . Taj odnos predstavlja u stvari tdinski odnos izmedu vazduha i benzina. (1) clektncna pumpa za gonyo. ubrizgac goriva rasprsuje maglu goriva u usisni vod gde se mesa sa vazduhom i formira odgovarajucu smesll vazduha i goriva. ima tendenciju da se gusi pri malim brzinama i cesto iz izduvne cevi izlazi dim tamne boje. struji iz rezervaara za gorivo kroz cevovod za gorivo) pumpu za gorivo i preeistae za gorivo do karburatora iIi ubrizgaca goriva. kada se zagreje. Da bi se zadovoljili ovako razliCiti zahtevi i da bi se pastigao efikasan rad i ekonomicna potrosnja gariva. U tom slucaju motor trosi suvise goriva. Bez obzira na vrstu ubrizgavanja. doyod goriva se obavlja pomocll ubrizgaca goriva. ImajuCi ovo objasnjenje u vidu. L I i· I. komandi i drugih uredaja. (2) linijski precislac goriv(l. sa jedne strane. znaCi da proporcionalno ima vise vazduha od benzina. Ovaj vazdub ulazi kroz kuCiste . motar moze da radi i sa nesto slabijom smesom.

'i "i :i . Ukupna kolicna vazduba koja ulazi u motor 169 . lednostavno rutinsko odriavanje moze da spreCi veCinu problema u Yezi sa sistemom za dovod goriva. vazduh prolazi kroz precistac. karburator. Ako se ovo dogodi. Ova smesa se pretvara u maglu slicnu onoj koju proizvode rasprsivaCi. a smesteno je sa suprotne strane karburatora. Gorivo se ne mesa sa vazduhom sve dok ne stigne do usisnog voda. Zbog toga se i koriste precistaCi za gorivo. u sistem za doyod goriva iz rezervoara za gorivo. Odrzavanje precistaca za vazduh P reCistac za vazduh obicno se zamenjuje prilikom svakog podeSavanja motora -iii bi bar tako trebalo da bude. Prljavstina takode moze da ude. Na sistemima sa ubrizgavanjem goriva kroz vise otvoIa. Ovako formirana smesa vazduha i benzina prolazi kroz usisni vod i sagoreva II cilindrima motora. U veCini slucajeva. KuCiste preCistaca za vazduh moze da ima okrugli iii pravougaoni oblik. abieno je smesten ispred prostora za motar. a mesavina vazduha i goriva odlazi u cilindar gde sagoreya. a zatim kroz uredaj koji odmerava koliCinu vazduha koja ulazi u motor (detektor protoka vazduha). Jedno trebauvek imati u vidu: prljavstina je najveCi neprijatelj sistema za dovod goriva. ubrizgac ubrizgava gorivo u usisni vod. Zamena preCistaca za vazduh i gorivo u preporuceno vreme iii po potrebi predstavlja prvi korak u odriavanju sistema za dovod goriva.. VeCina proizvodaca automobila preporucuje zamenu ovog filtra mnogo 170 Ala! i ma!erijal . benzin koji struji kroz sistem nosice sa sobom prljavstinu i zaprljace sistem. Posta vazduh prode kroz preCistac i ude u . a jedan veliki kanal spaja ga sa ilsisnim VOdOffi. Prljavstina moie da ude u karburator preko prljavog preCistaca za vazduh. SrSTEM-zADOVOD GORIVA prolazi prvo krozpreCistac za vazduh koji se nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh. iIi ilZ njega. mesa se sa mlazom benzina koji se ubrizgava u karburator. upotreba kvalitetnog benzina i periodicna zamena precistaca omoguCice da sistem za dovod goriva radi efikasno vise hiljada kilometara. Na rnotorima sa sistemom 'Za neposredno ubrizgavanje goriva. Na tom mestu.precistaca za vazdub. iii uz leptir karburatora. Ovaj preCistac uklanja del ice pragine i prljavstine iz vazduha da ne bi dospeli u karburator i izazvali preterano habanje i ostecenje motora..

~ i j r ® . U svakom slucaju. U tom slucaju biee vam potreban kljuc da biste je odvrnuli. Precistac od hartije proverava se tako sto se iznutra osvetli jakom svetiljkom (sijalica od 100 vati). 4. treba ga zameniti. znai'i da ga treba zameniti. 1 ) ' ~ l I ~ I ~ I \ I I! 1 '. preCistac bi trebalo proveriti bar posie svakih 5000-6000 kilo me tara voznje i po potrebi ga zarneniti. proverite da Ii je ulozak ostecen. . Skinite navrtku iIi stezne prstenove i pOdignite poklopac kuCista.• Kljucevi • Jaka svetiljka (sijalica od 100 vati iIi praduzni kabl) • Klesta • Odvijai' • Krpe • Uloiak preCistaca za vazduh • T-prikljucak • Dizalica i sigurnosna postolja (sarno za neke tipove automobila) cesee aka vozite po prljavim iIi prasnjavim putevirna. 3. 2. Nemojte duvati vazduh kroz preCistac da ga ne biste ostetili. Precistac za vazduh se proverava i po potrebi zamenjuje na sledeCi naCin: L Otvorite poklopac motara i pronadite kuCiste precistaca za vazdllh. propustace jos vise prljavstine u motor. . ako ga vratite u kuciste. Izvucite preCistai' za vazduh. Zaprljan preCistac za vazduh ometa ulazak vazduha u motor sto poveeava potrosnju goriva. Ako se u vasem automobilu nalazi precistac ad poliuretana obmotan oko metalnog noseeeg sita. U veCini automobila koriste se dva tipa preCistaca od hartije . ako je pocepan.okrugli iii pljosnati. Ponekad se poklopac kuCista preCistaca pricvrscuje obicnom sestougaonom navrtkom. osteeeni preCistai'. PreCistac se nalazi u kuCistu koje je smesteno na vrhu karburatora iIi leptira iIi odmah ispred detektora protoka vazduha. Na sredini gornjeg dela kuCista iIi steznih prstenova oko kuCista najcesee se nalazi leptir-navrtka. Ako svetlost ne prolazi kroz precistac od hartije.

(4) senlOr:.lc uredaja Za cirkula ciju bcnzinskih i uljnih isparenja. Ocistite unutrasnjost kuCista preCistaca za vazduh cistom krpom natopljenom rastvaracem na bazi nafte koji se nabavlja u prodavnicama auto-delova.. (7) usisni otvor. 5. KuCiste preCistaca za vazduh ne bi smelo da ima zazora oko poklopca. Skinite poklopac sa kuOista pretistaca za vazduh i ulozak na vee objasnjen naCin.. 2. Proverite da na usisnom otvoru kuCista nema . Napomena: ulje na pretistacu moze da znati da nesto nije u redu sa sistemom za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. .Sistemi za preCiscavanje izduvnih gasova«. Po potrebi stavite nov ulozak. (5) kuCistc. zategnite sestougaonu navrtku iii penovo stavite stezne prstenove. 6. I ...mj e goriva. fi II CD il P '1 II Tipiean sklap preCistuca Z<I v:lZduh: (1) fluvnk::l Zll (2) (3) Ui01. Namestite preCistac ~ a vazduh u kuCiste. Upozorenje: nikada ne karislile benzin.. Rukom prote'gnite leptirastu navrtku. Vratite na svoje mesto poklopac kuOista precistaca za vazduh.• iI'.m tcmperaturu. (9) goli vijak. @ I 171 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Kod nekih tipova vozila sa prednjim pogonom i sistemom za ubrizg.1k. 7. ! . Videti odeljak "Cirkulacija benzinskih i uljnih isparenja« u poglavlju ). (6) vakuumska membrana. Proverite da Ii je 172 poklopac na mestu i da nije pritegao neki provodnik iIi crevo iz prostora za motor.LII ··· Iill _ . (8) raptivka. suvife je opasan. ·· ® CD ' •. precistac Zi! vazduh se nalazi 11 kuCistu koje jc udaljeno od karburatora iii tcla leptira karburatora kako bi se smanjila visina poklopca motora. (1 0) crevo za usisavanje toplog vazduha i (11) pn:tist.]v. to se radi na sledeCi nacin: 1. Skidanje celog kudsta Ako zbog podesavanja treba da skinete celo kudste preCistaca za vazduh sa motera.

6. U tom slucaju.~ . protok goriva se regulise pomocu elemenata sa malim poprecnim presekom. crevo precistaca kod ureclaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja vodi do kuCista precistaca za vazduh. Treba skinuti i ovo crevo. podignite kuCiste precistaca za vazduh sa karburatora iIi leptira. (Pogledajte odeIjak "Ureclaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih u poglavlju »Sistemi za preciscavanje izduvnih gasova«).. Kada zamenjujete kuCiste preCistaca za vazduh. Kada su sve obujmice i creva skinuti (zap arntite gde su se nalazili). Na nekim tipovima aUlOmobila. Mnogi danasnji tipovi vozila imaju pljosnate. Prove rite da Ii su spojevi sigurni. Da bi se spreCila ova mogucnost.obujmica i crevnih prikljucaka. Zamena precistaca za gorivo O a bi radio kako treba. 3. Prisustvo prljavstine i drugih stranih materija maze da zapusi sistem sto otezava fad motara. Kod motora sa siSlemom za ubrizgavanje gonya. Obicno postoji mali kornad creva na kraju cevi koja ga spaja sa kuCistem. kvadrmne precistace. kuCiste precistaea se testa na1azi ispred prostora Zil motor i povezano je sa usisnim yodom preko velikog kanab. u sistem se . . U stvari. Olabavite klestima iIi odvijacem obujrnice i skinite ih s? creva. Ako skidate vakuumska creva. neee doCi do gubitka vakuuma. zatvorite krajeve T-prikljuckom. avo ce spreCiti prodor prljavstine iIi. videcete cev iIi crevo kako izlazi iz poklopca ventila na motoru. ponovite postupke od 1 do 5 obrnutirn redosledorn. 173 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Dok prolazi kroz sistem za dovod goriva. ako morate da ukljuCite motor. ---. crevo je spojeno sa precistacern uredaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja koji se nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh. SISTEM ZA DOVODGORIVA 5. ! i' 1 I ! ali zapamtite gde se nalaze (najbolje ce biti da ih obeleiite). lednostavno izvucite creva iz kuCista preCistaca za vazduh. 4. . ~ I ! I ! ! . motor u svakom trenutku treba da bude snabdeven odgovarajucom koliCinom goriva i to sto je moguce Cistijom.

preCistaCi moraju da se zamenjuju u skladu sa preporukama proizvodaca iii tdce ako se radne karakteristike motora pogorsaju. za gorivo • Crevo za dovod goriva • Krpe slucaju. Upozorenje: kad god se iskljui'e cevovodi za .nega sto se olabavi prei'istae da hi se prilisak u cevovodima za gorivo smanjio.a lako je identifikovati jer izgleda kao mala metalna iii plasticna posuda spojena sa cevovodom za gorivo pomocu dva kratka gumena creva sa obujrnicama. PreCistac se nalazi negde izmedu rezervoara za gorivo i karburatora. Ovi preCistaCi cesto sluze i za prikupljanje vode. I u ovom 174 Alat i materijal • Klesta iii odvijac • Otvoreni kljucevi • Raseceni i cevasti kljucevi • PreCista. precistac za gorivo smesten je ispod vozila. a kuCiste precistaca ima malu slavinu koja omogucuje da se povremeno voda ispusti iz kucista. leptira iii ubrizgaca za gorivo. Na nekim starijim tipovima vozila. kako je 10 naglaSeno i u postupku koji propisuje praizvodae i u postupku koji je apisan u ovomodeljku. Cesto se srece i linijski preCistac smesten u cevovod za gorivo izmedu pumpe za gorivo i karburatora. Da hi sistem za dovod goriva uvek bio Cist. Ovaj tip preCista. za ggrivo moze da prouzrokuje usporen rad motora prilikom ubrzanja iii pri veCim brzinama. Prisustvo vode ne znaci da preCistac treba zameniti. Nekim sistemima je potrebno premazivanje da bi se uklonili vazdusni mehuriCi kada se preCistac zameni. On moze da se toliko zapusi da motor ne moze da radio Sva vozila imaju neku vrstu preCistaca za gorivo. PreCistac moze da bude iii linijski iii pricvrseen zavrtnjima. elementi preCistaca Sll montirani na mestu gde se cevovod za gorivospaja sa karburatorom. nati cete u prirucniku za vas auto mobil. Upozorenje: za sisteme za 'ubrizgavanje goriva lipiena je da rade pod visokim pritiskom. . Kod automobila koji koriste dizei gorivo kuCiste precistaca za gorivo smesteno je u prostoru za motor.. u blizini rezervoara za gorivo. pridrzavajte se uputstava proizvodaca za vas automobil. Motor treba izvesno vreme da bude iskljui'en pre. Na mnogim novijim tipovima vozila sa sistemom za ubrizgavanje goriva. KuCiste treba da se otvori da bi se precistac zamenio. Zaprljan precista. Na 'drugim preCistac je navojem pricv[scen za karburator..ugraduje preCistac za gorivo.. Tacno mesta na kame se nalazi. Na nekim uvoznim tipovima vozila postoji i trece crevo koje siu'li za odvod isparenja nazad u rezervoar za gorivo.

. Na krajevirna precistaca nalaze se gum en a creva taka da eete morati da olabavite obujmice sa oprugom iii sa zavrtnjem pre nego 5tO ga skinete. -2) mehanicka pum za gonYo. Nalazi se na cevovodu za gorivo izmedu pumpe za gorivo i karburatora. kazuje pravac 51mJ ..'. "4. (3) . 2. Zamena preCistaca Mnog! tipovi vozila koriste linijski preCistac. Takvi precistaCi za gorivo zamenjuju se na sledeCi naCin: 1. Skinite precistac za gorivo tako sto eete izvuCi gurneno crevo sa kraja kuCista preCistaca.gorivo. re(':istat. preCistatu kOla po pa za gariva. karburalOra. Preg1edajte da Ii na gumenim crevima ima znakova propustanja goriva. To je precistac sa posudom koji se ceo skida. 1 ' ! . tistac I :> ( I) cevovod lZ . . (4) limJsb pre . naprslina i drugih promena. Po potrebi ih zamenite (veCina preCistaca prodaje se zajedno sa novim crevima i obujmicama). 3. Pazite na pravac strujanja goriva naznacen na kuCistu preCiI . postoji opasnost da dode do poiara. ' rczcrvoara . . 5... ! .. '"'' 0 . pa Linijski pretlSKada namestale novi P'anja goriva. (') karburator.. za gonvo I . t . . 6." . Izbegavajte otvoren plamen i rad u zatvorenim proslOrijama bez venrilacije. I : I ' f : i .. Pazite na pravac strujanja goriva naznacen na preCistacu.( ('m. Olabavite crevne obujmice na krajevima precistaca za gorivo pomocu klesta iii odvijaca u zavisnosti od vrtse obujmice. Montirajte nov preCistac za gorivo..du " .ollou " . lac se vrio . d vod gonva. t i i . ! -1 ! . " SISTEM ZA GORIVA ® .. Pronadite precistac. Kupite odgovarajuCi precistac za gorivo u prodavnici auto-del ova.

. Crevo je na krajevima obicno pricvrsceno obujmicama. Vratite kuCiste preeistata za vazduh na svoje mesta..~ .3. Panovo namestite crevo za dovod goriva koje se nalazi:' na kraju cevavoda za garivo taka sto tete ga navuCi na kraj preCistaca za gorivo. 4. 6. Zategnite crevne obujmice da spreeite propustanje goriva. On je okrugao i liCi na posudu precnika od oko 2-3 cm. N amestite nov preCistac za gorivo.. Zategnite obujmicu. Po potrebi pritegnite obujmice. Bacite ceo precistac za gorivo. Ovo se radi tako sto se preCistac uvrti rueno na karburator (u smeru kretanja kazaljki na satu).. Posta skinete obujrnicll. Takay precistac se zamenjuje na sledeCi naCin: 1.. Ovo se radi taka sto se preCistac odvrne u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu. a zatim sklonite krpu na sigurno mesto. 176 1 f I I I ~ I . Namestite ga u odgovarajuci polozaj. Skinite preCistac za gOFivo s karburatora.. Pronadite pretistai' za gorivo. U zavisnosti od vrste obujmice upotrebite klesta iIi odvijac. Obieno se na kraju yoda nalazi malo gumeno creVQ koje ga spaja sa preCistacem za goriyo. Stavite Cistu krpu izmedu creva koje spaja preCistac za gorivo i cevovoda za gorivo da biste spreCili potencijalnu opasnost od pozara (krpa ce apsorbovati benzin koji moze da iscuri tokom skidanja preCistaca za gorivo). 8. Koristite kljuc sarno da biste malo pritegnuli preCistac..175 SISTEM ZA DOVOD GORIVA staca. . Benzin ulazi u precistac iz cevovoda za gorivo koji dolazi lz pumpe za goriyo. Pre nego sto skinete stari preCistac za gorivQ. 7.. Stavite creva na dovodni i odvodni otvor kucista precistaca. 5. Uklonite krpom sve tragove benzina koji se slucajno prostia iz cevovoda. izvucite creva sa preCistaca. nabavite odgoyarajuci u prodavnici auto-deloya.. 2. Za to cete moida morati da upotrebite kljuc. Zamena fillra sa navojem Kod vozi!a tipa "ford" obicno se koristi preCistac koji se montira direktno na karburator na kraju cevovoda za gorivo. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio Kompanija "Ford« obicno koristi precistac koji se uvrce direktno na karburator na kraju cevi za dovod goriva. Ukljucite motor i proverite da gorivo ne curi na spojevima. 7. Skinite crevo sa kraja preCistaca tako sto cete skin uti obujmicu..

' . Postarajte se da nabavite odgovarajuCi ulozak pre nego sto skinete starL Precistac za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 1. Pazite i da zapamtite poloiaj opruge i preCistaca kada ih skidate. o / .. Zamena nnutrasnjeg preCistaca VeCina vozila im:1 precistac za gorivo smesten u samom karburatoru. '" " . 4.elom i moze da se stavi aka cevovoda za gorivD... U kuCistu precistaca nalazi se jedna opruga koja moze da izleti ako niste dovoljno pazljivi. zato polako skinite navrtku. U ovom slucaju..otvoreni kljuc i raseceni iIi cevasti kljuc. Ulozak precistaca se najcesce pravi od bronze iii od hartije.pazite na oprugu . zamenjuje se sarno ulozak.. na mestu gde se spaja sa cevovodom za gorivo. Pronadite cevovod za gorivo koji vodi od pumpe za gorivo do karburatora. Napomena: raseceni kljuc izgleda kao okasti kljuc sa rasecenim d.. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora.. Kada skinete cevovod za gorivo.. . Za ovo ce yam biti potrebna dva kljuca .. Koristite otvoreni kljuc da biste pridrzali vecu navrtku na karburatoru da se ne bi okretala i' eventualno ostetila cevovod za gorivo dok rasecenim kljucem popustate manju navrtku na kraju cevovoda za gorivo. a zatim okrerie bilo da propusti iii zaregne prikljui ---0 ~ ~ (/ I ________ I. zaustavite curenje tako sto cete pritegnuti preCistac iIi obujrnicu na creVll.. . f cak. Namestite nov precistac za gorivo u karburator .. i f Ako je potrebno. 2. 3.. Izmedu navrtke na cevovodu za gorivo i karburatora stavite Cistu krpu da bi se upio benzin koji bi mogao da iscuri za vreme iamene preCistata.i pritegnite kljucem navrtku koja ga drzi u kuCistu.l I I 1 I . veClm kljucern olabavite navrtku kuCista pretistaca na karburatoru koja drii preCistac za gorivo. 8. Vratite kuCiste preCistaca za gorivo na mesta.

(2) zaptivke. Ukljutite motor i prove rite da gorivo ne curi. Uklonite sve tragove benzina koji je slucajno iscurio iz cevovoda za vreme skidanja i nainestanja precistaca.. r + Na vozilima sa sistemom za ubrizgavanje goriva. Da biste smanjili pritisak. Ponovo spojite cevovod za gorivo sa karburatorom i pritegnite navrtku rasecenim kljucem. pritegnite navrtke na cevovodu za gorivo i karburatoru. Vratite na svoje mesto kUClste preCistaca za vazduh. Aka vozi!o ima dvu kab!ovskn prikljucka za ubrizgac. (I) navrtka preCistaca. vozilo irna sarno jedan kab!oyski prikljucak (I) na ubrizgatu. -Aka se pretistat nalazi ispad zadnjeg dela automobila. Kod yozila sa prednjim pogo nom. Izuzetno je vaino da blokirate prednje toekoYe. stavite menjae u brzinu iIi u poloiaj za parkiranje.: 1. Potrebno je zarneniti sarno ulozak koji je abicno ad bronze ili hartije. Odvrnite poklopac na rezervoaru za gorivo da biste odstranili eyentualni pritisak u njemu. Najjednostavniji naCin je da automobil ostavite da se preko noCi »odmori«. potrebno je smanjiti pritisak u cevovodu za gorivo pre nego sto zamenite pretlslaC. linijski preCistac iIi preCistac koji se navrce abieno se nalaze ispod automobila u blizini rezervoara za gorivo. PreCistac se zamenjuje na sledeCi naCin. postupite prema fabrickim iii ovde datim uputstvima. (3) preCistac. (4) opruga i (5) karburator. blakirajte prednje taekaYe. 177 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Zamena precistaca kod sistema za ubrizgavanje goriva Na vozilima sa ubrizgavanjem goriva. podignite automobil i poduprite ga postoljima. Ne pokusavajte da odvreete iii skidate preCistac sve dok se pritisak u cevovodu za gorivo i preCistacu ne smanji. tako da aha ne moie da drii automobil kada se odigne ad zemlje. 7. 2. Ako. Pritisak u sistemu se tokom vremena smanjuje. Ako je potrebno. skinite gu j spojite pomocu produtnog bb!a (2) sa pozitivnim po!om akumulatora ako 10 sekundi kako bi 5e ubrizguc (3) napojio energijom. a drugi spojite za akumuiator kako biste ubrizgac napoiiJi . spojite jetlan nn musu.5. Upozorenje: sistemi za ubrizgavanje goriva najceSce su pod visokim pritiskom. 178 tako da ce se nekoliko sati posta ste iskljuci!i motor unutrasnji pritisak davoljno smanjiti da preCistac maze bezbedno da se zameni. zato sto rucna kocnica na veCini vozila blokira sarno zadnje toekoYe. 6. . Tacna mesta bice naznaceno u prirucniku za vas aut am obi!. VeCina vozila im3 prccisl<lc za gorivo koji je smesten u karburatoru na spojcvima cevoyoda za gorivo.

5..:. Stavite nov preCistae.TE::...SI:.. izvucite kablovski prikljueak sa jednag od ubrizgaca. ~ . napajajte desetak sekundi ubrizgac elektrienom energijom preko produznog kabla sa pozitivnog pola akumulatora.. Posto ste iskljuCili i sistem za paljenje. a drugi sa akumulatorom da biste obezbedili dovod elektricne energije.. ponovo pritegnite poklopac na rezervoaru za gorivo i ukljuCite motor da biste proverili da neg de ne curi gorivo.: . na tabli sa instrurnentima zasvetli kontrolna lampica koja upozoravn da je vreme da se iz preCistaen ispusti voda. Ponovo spojite elektrieni prikljueak za ubrizgat i nastavite posao u vezi sa zamenom precistaca za gorivo. te stoga na dnu imaju iSPUSilU slavinu za vodu.. £ ii .. ZahvaljujuCi' tome. _ . .:O:.:V-=Oc.:.. I .:O-::G::.. .IV... Aka ubrizgac ima dva prikljucka.1 I ! I i :ll I 1 ) 1 i I 1_1 p=p ! . ubrizgae ce rasprsivati gorivo u motor i osloboditi od pritiska cevovod za gorivo. 6.. Odvrtite preCistac iz njegovog kuCista iii olabavite i skinite obujrnice sa Iinijskog preCistaca. _ .eleklricnom energijom.. 3. _ ' __________________ . I I I I I ! ! .:=S. Kada niva vode u precistneu dostigne odredeni nivo.. 4..:.:.R.=Z'-'A-=O:. . Zamena precistaca za dizel-gorivo Mnogi precistaCi za dizel-gorivo osim prljavstine odvajaju i vodu.M...:. .:.. U preCistaCima koji imaju providna plastiena kuCista..:A < . Na nekim tipovima preCistaca sa metalnim kuCistem. . Ako se prikljueak sastoji odjednog elektrienog provodnika.... nivo vode se vidi taka da je lako ustanoviti da Ii je potrebno ispustiti vodu.:O:.. ugraden je i senzor zn nivo vode. spojite jedan sa masom.

Zamenite ulozak preCistaca iIi montirajte nov sklop preeistaca.1.1: SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ispitivanje • I zamena pumpe za • gonvo Ala! i ina!erijal • Zastitne naocare • Baterijska lampa • Raseceni kljucevi • Otvoreni kljucevi • Rucna pumpa za pneumatike • Manometar za pumpu za gorivo • N oz iii strugac • Voltmetar . motor mora da bude iskljucen.. 179 :.mesta i rueno prjtegnite za aka 1/2 kruga posta sediste kuCista dodirne prstenastu zaptivku. Skupite vodu i dizel goriva u neku posudu. Upozorenje: ne dozvoliie da dizel gorivo prsne na vruGu izduvnu cev. Mnogi pre6staci za dizcl-gorivo odvajaju vodu od gOriva i imaju ispusnu slavinu tako da sc voda moze S vremena na vreme ispustiti. Maze se upotrebiti ruena pumpa da bi se voda brze ispumpala napolje. PreCistae se zamenjuje na sledeCi nacin: 1. . . UkljuCitc illotor i proverite da ncma curenja. Posto ste iskljuCili motor i sis tern za paljenje. otvorite ispusnu slavinu i ispraznite precistac. . Punite sistem pomocu ruene pumpe sve dok ne osetite otpor iIi dok ne primetite gorivo kako istice iz kuCista preCistaca ka pumpi za ubrizgavan]e. 6. uvrnite ga na .Dok ispustate vodu iz precistacn. Otvorite ispusnu slavinu na dnu preCistaca i ostavite je otvorenu sve dok dizel-gorivo ne iscuri. Izvadite ispusnu cev i prikljucak senzora za vodu (aka postoji) sa dna precistaca. 5. Napunite kuCiste preCistaca Cistim dizel-gorivom. 2. 4. "'. .. 3. Odvrnite kuCiste preCistaca taka sto cete ga okretati u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu (gledano odozdo). i·'.

te se pumpa za gorivo. ako otkaze. Danas to viSe nije slucaj. U odeljku »Zamena precistaca za gorivo« data su uputstva kako da izvrsite potretmu popravku iii zamenu pre nego sto pocnete sa ispitivanjem pumpe za . U osnovi postoje dye vrste pumpi za gorivo . Pre nego sto se zapocne sa ispitivanjem pumpe) treba izvrsiti vizuelnu proveru celokupnog sistema za dovod goriva. Kako se tokom rada motora bregasta osovina okrece. proverite da preCistac za gorivo nije zapusen. usisava gorivo iz rezervoara za gorivo kroz cevovod i salje ga u karburator. zato . mora da se zameni.mehanicka i elektricna. Obicno je smena bloku motora u blizini prednjeg del a motora. Usled ovoga. Ako ne znate kako da pronadete pumpu za gorivo. Mehanicka pumpa za gorivo Mehanicka pumpa za gorivo maze se nati na vetini motora sa karburatorom.• Dizalica i sigurnosna postolja • Cevovod za gorivo • Gumeno crevo • Posuda . osovina iii aktivirajuca poluga 180 u pumpi pokrece se gore-dole iii napred-nazad zavisno ad polozaja pumpe za gorivo na motoru. Medutim.to je u njoj smoStena membrana koja se aktivira pomocll bregaste osovine matora. Zadatak pumpe za gorivo je da salje u karburator gorivo pod pritiskom. membrana se pomera napred-nazad. mora zameniti. Ukoliko ne moze to da postigne. jednostavno pratite cevovod za gorivo koji vodi ad karburatora do pumpe za gorivo. Isto taka. Mehanicka pumpa za gorivo naziva se jos i membranska pumpa. na rad pumpe za gorivo utieu i drugi cinioci. Stari tipovi pumpi za gorivo mogli sli da se demontiraju i montiraju. Propustanje vazduha iIi goriva Cini da pump a ne funkcionise kako treba.menzura ad 2 litra • Krpe • Pumpa za gorivo i zaptivka • Sredstvo za zaptivanje • Osigurac • Hemikalije za ciscenje P umpa za gorivo je ureoaj koji usisava gorivo iz rezervoara za gorivo kroz cevovod za gorivo do karburatora iii ubrizgaca goriva u motor. aka sumnjate da dovad gariva u karboratoru nije zadovoljavajuCi.

Benzin moze da prodre u karter motora kroz otvor za montiranje pumpe za gorivo.. Na tom otvoru ce se videti da li gorivo curi usled ostecenja membrane pumpe. 1 j Taj po stupak je objasnjen u odeljku "Zamena . koji vodi do pumpe za gorivo.gorivo. Ovo je vod .J. Pocevsi ad rezervoara za gorivo. pumpa za gorivo se mora zameniti ako se primete tragoyi ulja ili benzina. 1. i. 5. 4. spoj moze da popusti usled Yibracija. U tom slucaju. U slucajevima kada je membrana jako ostecena. zamenite preCistac za ulje i stavite sveze ulje u motor. 6. Proverite da nema znakova curenja goriva na spoju cevovoda i rezervoara ia gorivo.=. Ako utvrdite da iz pumpe za gorivo curi benzin. Upozorenje: postoji potencijalna opasnost od poiara kad god se iskljuce cevi za davod gariva. Posta je pumpa smestena na motoru. Ako sumnjate da neki spojevi propustaju. Osvetiite baterijskom lampom cev za dovod goriva u pravcu prednjeg del a automobila da biste proverili da negde ne curi gorivo. na spoljasnjoj strani pumpe za gorivo naci ce se motorno ulje.. prodavnicama auto-deloya. Rasecenim kljucem odgovarajuce veliCine pritegnite navrtku na cevovodu za gorivo da biste zaustavili curenje. odvod do karburatora (3) i polugu (4).. VeCina pumpi za goriyo ima mali otvor na membrani.Ovoj enei tipicne mehanicke pumpe:. 2.· Ako je potrebno. zategnite odgovarajutim rasecenim kljucem navrtke koje ih spajaju. zategnite ga rasecenim kljucem odgovarajuce yelicine. Izbegavajte otvoren plamen kao i rad u zatvorenoj prostoriji bez ventilacije. Izvadite cevovod ispod automobila i zamenite ga novim. Vizuelna provera Kod vizuelne provere sistema za dovod goriva potrebno je da se podvucete ispod automobila te stoga pripremite odgovarajucu odecu i zastitne naocare.. U svakom slucaju. Prove rite samu pumpu za gorivo. ispraznite karter..::a gorivo (1) prikazuje dovod za gorivo (2). odnosno da li na njoj ima tragova ulja iii benzina. zategnite navrtke na krajevima. Cevovod za gorivo maze se nabaviti u . mora se zameniti. 3. pronadite cevovod za gorivo ispred rezervoara.. proverite merac nivaa ulja u motafU. SISTEM ZA DaVOD GORIVA 'I ii_I ®----I.. Da biste zamenili cevovod. oslobodite oba kraja odgovarajuCim otvorenim i rasecenim kljucern. Ako cevovod za gorivo propusta usled korozije iii trenja 0 neki dec automobila. Nastavite da proveravate cevovod za gorivo u pravcu pumpe za gorivo. £.

7. Propustanje na usisnoj grani cevovoda ne mora da bude tako uoCljivo posto ne registruje po smanjenoj koliCini goriva u potisnoj grani cevovoda. Skinite sekundarni visokonaponski vod indukcionog kalema sa sredisnjeg dela poklopca razvodnika paljenja i uzemljite ga tako sto eete ga pomocu produznog kabla spojiti sa metalnim delom motora. Ako u usisnoj grani cevovoda do de do propustanja. 3. Propustanje na potisnoj grani cevovoda obicno se lako uoeava i registruje se po curenju goriva. Kapacitet pum]ie se ispituje na sledeCi naCin: 1. U slucaju da to ne pomogne. Spojite gumeno crevo odgovarajuce duzine i precnika sa krajem skinute cevi za dovod goriva. iskljutitc ccvovod za gorivo (2) sa karburalOra (3). zamenite cevovod. Osim toga. treba da imate u vidu sledece: cevovod izmedu rezervoara za gorivo i pumpe za gorivo je usisna grana. Ako propusta. Time ne sama sto ne biste izvrsili bezbedno uzemljenje. Skinite kuCiste precistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Odrzavanje precistaca za vazduh«. mozete da pristupite ispitivanju pumpe za gorivo. proverite cevovod za dovod goriva koji se pruia od pumpe za gorivo do karburatora. Kod nekih tipova razvodriika paljenja potrebno je iskljuCiti kabl za sveCicu sa poklopca razvodnika paljenja. odnosno ako ste popravili sva 181 SISTEM ZA DOVOD GORIVA mesta koja propustaju i po potrebi zamenili cevovade za gorivo. . Upozorenje: benzin u karteru motora moze da izazove eksploziju. Ispitivanje protoka (odnosi se sarno na mehanicku pumpu za gorivo) Ovo ispitivanje treba da utvrdi da Ii je pumpa za gorivo sposobna da u svakom trenutku isporuCi odgovarajucu koliCinu goriva u karburator. " Kada proveravate da Ii sistem za doyod goriva curi.ulja i preCistaca« u poglavlju »Odrzavanje automobila«. dok je cevovod do pumpe za gorivo do karburatora potisna grana. Na nekim tipovima karburatora moraeete drugim kljucem da pridrzite navrtku kuCista precistaca da se ne bi olabavila. sto dovodi do prevremenog habanja motora. 182 4. Posto ste utvrdili da sistem za dovod goriva nigde ne propusta. Na kraju. 2. PomOCll raseccnog kljuca (1). razblaieno ulje u motam neee podmazivati kako treba. Mozda tc hiti potrebno da navrtku precistaca (4) driite drugim kljuccm kaka se ne bi olabavila. Odgovarajucim kljucem skinite cev za dovod goriva sa karburatora. zategnite kljucem sve labave spojeve. vee biste mogli da izazovete i varnicenje. pojavice se vazduh sto ce izazvati smanjeni protok goriva u potisnoj grani cevovoda. Upozorenje: nikada ne spajajte kabl sa karburatorom iii neizolavani vijak preCistaca za vazduh.

Izmerite koliCinu goriva u posudi i pamnozite je sa 4. 8. Po novo spojite eevovod za gorivo na oba kraja i ponovite ispitivanje kapaeiteta prema past upl \ i \ ' 1 ! i \ i i 1 " ' I . Proverite u prirucniku za vas automobil predvideni protok pumpe za gorivo i uparedite dobijeni rezuttat. Ponovite ispitivanje kapaciteta prema postupeima datim u tackama 6-8. Upozorenje: produvavanje voda duvanjem iz usIa nije preporuCljivo S obzirom da je benzin olrovan. znaci da Je mozda cevovod izmedu rezervoara za gorivo i pumpe zapusen. -- . Stavite drugi kraj gumenog creva U odgovarajucu posudu ad aka 2 litra sa podeocima (menzuru). Kljucem odgovarajuce veliCine skinite cevovod za gorivo sa rezervoara za gorivo taka da bude otvoren na oba kraja. C. 6. Produvajte cevovod vazduhom. uradite sledeee: A. obavite sledece ispitivanje: A. Ako se kapacitet nalazi u granicama predvidenim u speeifikaeiji. . B. Ako sumnjate da je cevovod za gorivo zapu§en. Aka kapacitet nije u skladu sa specifikacijama. Za ovo moze da se upotrebi ruena pumpa za pneumatike. B. Ako usisana koliClna goriva iz posude odgovara koliCini u prirucniku za odrzavanje. ponovo prikljucite sekundarni visokonaponski kabl indukeionog kalema i predite na ispitivanje pritiska pumpe za gorivo. Stavite drugi kraj gumenog creva u posudu sa bcnzinom zapremine od oko 2 litra. Pustite motor da radi tacno 15 sekundi pustajuCi za to vreme gorivo da istice u posudu. Spojite jedan kraj gumenog ere va sa slobodnim prikljuekom na pumpi za gorivo. 9. Iskljutite cevovod za gorivo sa pumpe za gorivo koji vodi ka rezervoaru zn gorivo. 7. Iznos ce pokazati koliCinu goriva koju pumpa moze da isporucu za 1 minut.5. C. I I ! ! ! . Ubaeujte vazduh u vod u praveu suprotnom od normalnog pravea strujanja goriva. E. Kljucem odgovarajuee velicine po novo spojite cevovod za gorivo sa karburatorom. D.

Ocitajte rezultat na manometru tokom fada motcra.. spojite '. pomnozite koliCinu iSleklog goriva sa eeliri i uporedite rezultat sa protokom goriva u minutu koji je d ~ 1 u prirucniku za vas automobil. Pritisak u pumpi za gonvo ispituje se na sledeCi natin: 1. prikljuCite ponovo kabl na razvodniku paljenja i predite na ispitivanje pritiska. 6.. Kod matora sa uzbrizgavanjem gOflva.... Ako je rezultat dobijen na manometru u skladu sa predvidenim.. Ukljucite motor i pustite ga da radi na praznom hodu oko 15 sekundi. rad motora. crcvo manometra za konlroini prikljucak na c ~ v o vodu za doyod goriva. 4. Uporedite pritisak pumpe za gorivo naznacen u vasem prirucniku sa rezultatom dobijenim na manometru i iskljui':ite motor.111.. ponovo prikljucite cevovod za dovod goriva sa karburatoram i -panova montirajte kuCiste preCistaca za vazduh. Spojite gumeno crevo manometra sa skinutim cevovodom za gorivo tako sto cete staviti T-prikljucak 184 izmedu ulaznog atvora karburatora i cevovoda za gorivo.'. 5.. Nabavite manometar pumpe za gorivo sa elasticnim gumenirn crevom. Medutim.' ____ y_ ... I 1 I 1 ! 3.:ldi 15 sekundi.. ako je kapacitet u skladu sa preporucenom vrednoscu.. zatim ukljucite molor da fadi na praznom hodu aka 15 sekundi. odgovarajuCi pritisak je vazan isto koliko i kapacitet.1 dovod goriva 51> karburatora i spojite manomelar (1) sa T-prikljuckom (2). Ispitivanje pritiska (mehanieke i elektriene pump e) Nizak pritisak iz pumpe za gorivo moze da prouzrokuje siromasnu smesu u karburatoru iii nedovoljno napajanje motora gorivom. Ako je rezultat razliCit od predvioenog. Merenjem zaprcmine 5C utvrduje da !i pumpa za gorivo maze da isporuCi odgovarlljucu kolicinu goriva karburatoru. 01. pumpu za gorivo treba zameniti. ...1. zamenite pumpu za goriyo. iskljuCite cev z.-----L cima opisanim u tackama 2-8. dok za to Heme pratile pritisak na manometru.. Za efikasan 183 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Da biste ispitali pritisak u pumpi za gorivo. iskljucite manometar.. __ . a drugi kraj creva (2) spuslilC U posudu sa pocieocima (menzuru) (3).... UkljuCite motor cia . Sa karburatora skinite cevovod za gorivo koji vodi od pumpe za gorivo do karburatora.. Ako kapacitet i dalje ne odgovara vrednosti iz prirucnika. 2. Spojirc gumeno creva (1) sa cevovodom Zll gonyo.

Krpa ce spreCiti da komadiCi stare zaptivke upadnu u motor. pumpa za gorivo se aktivira pomocu poluge koja vodi do bregaste osovine motora.arajuee mesto na motaru. Moida eete morati da montirate prikljucke cevovoda za gorivo sa stare pumpe na nOVu. Ako se to ipak dogodi. 6. 9. skinite vijke koji pricvrscuju pumpu za gorivo za blok motora. Mozda ce biti potrebno da kleStima driite pOlugu dok postavIjate pumpu za gorivo. Ovo ce yam olaksati ponovno spajanje cevi za dovod goriva. Napomena: ako se pumpa za gorivo aktivira pomocu pOluge. U tom slucaju. Pumpa za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 1. proverite da Ii je poluga na svom mestu i da Ii je propisno smestena u pumpi za gorivo. Pazljivo skidajte pumpu za gorivo da poluga ne bi ispala iz motora. 8. Proverite da Ii su prikIjuccl okrenuti u istoro pravcu u kojem su bili na st.Zamena mehanicke pumpe za gorivo Ako morate da zamenite pumpu za gorivo. Kljucem odgovarajuce velicine. 3. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa obe strane nOve zaptivke koja se dobija zajedno sa novom pump om za gorivo i namestite zaptivku na odgomesto na povrsini gde se montira pump a za gonvo. PonoVo montirajte vijke za pricvrscivanje pumpe za goriva i pritegnite ih dobro kljueem. i . Da ga ne biste ostetili. Uporedite staru i novu pumpu za gorivo. ! I 5. 4. upotrebite dva kljuca od kojih cete jednim pridrzavati prikljucak na pumpi za gorivo (da se ne bi okretao) dok popustate navrtke na cevoyodu za goriyo. Napomena: kod nekih tipova motora. obrisite je cistom krpom i vratite je na svoje mesta. l I I . . Skinite cevovod za gorivo sa pumpe za gorivo. Skinite purnpu za gorivo. I l 1 . 7. kljucem odvrnite stare prikljucke i montirajte ih na novu pumpu. Gurnite cistu krpu u otvDr u motoru u kome se nalazila pump a i ostruzite ostatak zaptivke oko prirubnice za montiranje pumpe za gorivD. Panovo spojite cevovod za gorivo sa pumpom . kupite u prodavnici auto-delava novu iIi remontovanu pumpu koja odgovara vasem automobilu. Ne zaboravite da izvucete krpu kada zavrsite ciscenje povrSine za montiranje. 2.uoj pumpi za gorivo. Postavite novu pumpu za gorivo na odgov.

Elektrlcne pumpe za gorivo Mnagi tipavi evropskih vozila sa karburatorom i veCina americkih iii evropskih automobila sa sistemom za ubrizgavanje gariva kariste elektricnu pumpu za gorivo. tacno mesta naznaeeno je u prirucniku za vas automobi1. Aka je pregoreo. Stoga bi elektricna pumpa.za gorivo. ___ ulja. Vizuelna provera ce yam pokazati da Ii je osigurac pregoreo. kao i elektricni prikljucak.. Obieno se nalazi blizu rezervoara za gorivo. Na nekim tipovima automobila sa elektricnom pumpom za gorivo ova opasnost je otklonjena pomoeu prekidaca koji iSkljucuje pumpu za gorivo sve dok motor ne stvori dovoljan pritisak vi'. zamenite je. llcinite sledece: 1. ako je vozilo snabdeveno takvim prekidaeem. mogla da poplavi motor gorivom iii cak da usisa celokupnu koliCinu goriva iz r. kvar se nalazi negde izmedu elektricnog prikljueka pumpe za gorivo i glavnog prekidaea. bice potrebno izvesno vreme da motor radi na praznom hodu da pritisak ulja dovoljno poraste.. 11.. Mantirajte kuCiste precistaca za vazduh. pritegnite spojeve. . VeCina elektrienih pumpi ima ovakav osigurac. Prove rite prvo voltmetrom da Ii se pumpa za gorivo napaja elektricnom energijam. Pritegnite navrtke cevovoda pomocu dva kljuea kako je opisano u tacki 1.. a sumnjate da nije ispravna. 5. tako da za to vreme nece doc. Pronadite elektricnu pumpu za gorivo. _ .ezervdara.. Ako ne dobijete tacan napon. On je obieno smesten u kutiji sa osiguracima ispod instrument-table.' I l:. Pronadite je prateCi cevovod za gorivo od karburatora do rezervoara za gorivo. Trebalo bi da oeitate napon od 12 volti na voltmetru. Dodirnite pozitivnim provodnikom voltmetra (crvena iica) eJektricni prikljucak na elektrienoj pumpi za gorivo. 4.. 2. IskljuCite glavni prekidac. Posta ukljuCite glavni prekidae. ako se glavni prekidac astavi ukljucen neko vreme. U tom slucaju bi mozda najbolje bilo da se obratite struenjaku. Ako imate automobil sa elektricnom pumpam za gorivo. Na pumpi za gorivo naiazi se davodni i odvodni prikljucak. do strujanja goriva. Ako dobijete ovaj napon. Medutim. elektricna pumpa za gorivo zapocinje sa radom istog trenutka kada se okrene kontaktkljuc. u slueaju da bilo kakva prlj avstina prodre u iglieasti ventil karburatora. zamenite ga novim iste jaCine. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio U slueaju da curi. spojite provodnik za uzemljenje voltmetra (ern a iica) za pogodnu masu na ramu automobila. Nasuprot mehanickaj pumpi za gorivo za ciji je rad neophodan i rad motora. Proverite osigurac koji stiti elektricno kolo pumpe za gorivo. 10. a pump a ne radi.nl "'"' __ . 3.

posavetujte se sa prodavcem u radnji autodelova. Na automobilima sa prednjim pogonom. (5) odstojnik. CD 7. 8.iscenje sistema za dovod goriva . (4) zaptivka. Ako yam u vezi s tim nesto nije jasno.. stavite menjae u brzinu iii u polozaj za parkiranje. (7) prikljucak i (8) prikljucak za uzemljenje. (3) pumpa 1:a gonYo. 186 3. sa novom pumpom. (6) nepovratni venti!. 4.. 5 . Kljucern odgovarajuce veliCine skinite vijke za pricvrsCivanje purnpe za gorivo. Montirajte novu purnpu pricvrstite kljucern vijke. Spojite prikljucak za uzernljenje sa akurnulatorom. (Z)'bdvod u karburator. Izvucite cevovod za gorivo prema objasnjenju datom za mehanicke pumpe za gorivo. (4) kOn!rolnik. 187 E SISTEM ZA DOVOD GORIVA 11. Izvucite iz akumulatora prikljucak za uZemIjenje. :1 ~ 1 I i I . blokirajte prednje toekove. Kljueem odgovarajuce veliCine izvucite elektriene prikljueke iz elektriene pumpe za gorivo. 6.. .. Tlpieni delovi elcktricnc pumpc za gorivo: (1) pretistat. 1. Zamena elektricne pumpeza gorivo Elektricna pump a za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 185 (1) dovod gOrin. (6) zlIpdvka odstojnika i (7) vijak za pricvrsCivanje.. (5) p!ovak kontrolnika. 10. Obelezite provodnike da biste ih lakse povezal. ----------'m . Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio Popravite ako treba. upotrebite prikljucak za cevovod za gorivo sa stare pumpe za novu. Uporedite novu elektricnu purnpu za gorivo sa starorn.. ih obelezite da biste ih lakse spojili sa novorn purnporn. Mozete da . Ponovo povezite elektricne prikljucke. Ukoliko se pumpa nalazi ispod automobila. 2.. Ako je potrebno. (3) odvodna cey. Po novo spojite cevi za dovod goriva. odnosno zadovoIjavati minimalne zahteve u pogledu pritiska i kapaciteta.Ako zakljueite da je elektricnu pumpu za gorivo potrebno zameniti. (2) pumpa. (. nabavite novu koja ce odgovarati vasem automobilu. podignite zadnji dec automobila i poduprite ga sigurnosnim postoIjima. Y. lrna ih dva do cetiri u zavisnosti od tip a purnpe.

neki od ovih proizvoda vise stete nego sto pomazu i mogu da ostete sveCice. ova veoma zapaljiva smesa pali se pomocu svetiea i razvija energiju koja pokrece automobiI. Karburator se sastoji od tri osnovna dela: difuzora (grla) kroz koji struji vazduh iz precistaca za vazduh. Korozione naslage na dOll rezervoara mogu da prodru u motor ako dopustite da se rezervoar skoro potpuno isprazni. Medutim.Zaprljan sistemza dovod goriva moze da izazove usporen rad motora. Kod vozila sa dizel-gorivom dodaju se bioeidi u rezervoar sa gorivom koji sprecavaju razvoj algi. Budite veoma obazrivi prilikom rukovanja i skladistenja. Ako vas automobil ima kataliticki konvertor. Ukolika niste sigurni. proverite da li praizvod koji nameravate da upatrebite nece da unisti katalizator. Leptir za vazduh se nalazi na gornjem delu karburatora i ne treba ga mesali sa leptirom . Aditivi su sredstva koja sedodaju benzinu da bi se eliminisali zagadivaci koji usled oksidaeije benzina stvaraju' gumaste naslage. Kada ude u motor. Vecina ovih hemikalija uliva se direktno u skoro potpuno napunjen rezervoar. Takva vozila zahtevaju dodatna sredstva za Ciscenje koja treba staviti u rezervoar za gorivo svakih nekoliko meseci. pitajte strucnjaka i pre upotrebe dobra proverite uputstva data na ambalazi. aditivi ne mogu uvek da uklone ove zagadivace. Medutim. posebno kod vozila koja se koriste u gradskoj voznji sa dosta zaustavljanja. Trudite se da vam rezervoar za gorlvo uvek bude napunjen. otkazivanje sveGica i preterano zagadenje okoline. Postoje hemikalije koje se ulivaju direktna u karburator u slucajevima kada je sistem za dovod goriva veoma zapusen. Alge mogu da se razviju u rezervoaru ukoliko je zag aden vodom i mogu da zapuse davac i filter pumpe za gorivo. Vazdusni prostor u rezervoaru formira vodenu paru koja maze da izazove koroziju unutrasnjosti rezervoara za gorivo. leptira za vazduh (»coka«) koji se otvara i zatvara Cime se padesava protok vazduha kroz difuzor i rasprsivaca kroz koji se benzin usisava u difuzor. Njegov zadatak je da malu kolicinu benzina automatski rasprsi i mesa sa velikom kolicinom vazduha. 188 Podesavanja karburatora Alat i materijal • Klinovi za tockove • Kljui'evi • T-prikljucci • Tahometar • Odvijac • Ulozak precistaca za vazduh K arbunitar je jedan od najvaznijih del ova sistema za dovod goriva. Upozorenje: ovi rastvori su veoma zapa/jivi i otrovni.

karburatora. t I ti. Ako je leptir karburatora potpuno zatvoren. protok benzin a se povecava i smesa vazduha i goriva postaje »bogata«. Ovaj poluzni mehanizam regulise se pomocu zavrtnja za podesavanje praznog hoda.. koliCina benzina se smanjuje i smesa vazduha' i goriva postaje »siromasna«. Difuzor (grla) karburator a sc suzava. Okretanjem ovog zavrtnja (u praveu kretanja kazaljki na satu) povecava se brzina praznog hoda motora. Ovaj uredaj radi kao dec poluznog sistema na karburatoru i koristi se prilikom padesavanja praznog hoda molora. motor ne moze da radi. Podesavanjem otvora leptira karburatora regulise se koliCina smese vazduha i goriva koja odl. smanjuje se brzina praznog hoda motora. a zatim ponovo siri. Posta kompjuter automatI " r I I I . Mnogi novi tipovi vozila sa elektronskim komandama imaju regulaciju praznog hoda pomocu kompjutera. Zavrtanj praznog hod a je jednostavan ventil koji podesava koliCinu benzina koji se meSa sa vazduhom dok protice kroz karburator pri malom broju obrtaja motora. Atmosferski prilisak u ioncctu karburatora (2) pomafe da se goriYO kroz m!aznicu rasprsuje u Venturij evu cev odakle ga struja vazduha oovodi u karburalor. Podesavanjem ovog zavrtnja jednostavno se regulise polozaj leptira karburatora i ne treba ga meSati sa zavrtnjem za podesavanje smeSe praznog hoda.zi u cilindre motora time se postize promena broja abrtaja i snage motora. podesavanje praznog hoda nije moguce. Potpuno zatvaranje sprecava poluzni mehanizam smesten sa spoljasnje strane karburatora. ski odrzava prazan hod u okviru predvidenih graniea. Ako se zavrtanj za podesavanje smeSe praznog hoda okrene u praveu kretanja kazaljki na satu. . a pritisak opada. njegol/a brzina sc poveeava. l I s VA Karburator rildi na principu Venturijeve cevi. U zavisnosti od veliCine karburatora postoje jedan iii dva zavrtnja za podeSavanje smese praznog hoda koji su smesteni pri dnu. Odvrtanjem ovog zavrlnja (u smeru supratnom kretanju kazaljki na satu). Kako vazduh proluzi kroz ovu Venturijevu cev. Napomena: neki tipovi karburatora opremljeni su mehanizmom za upravljanje leptirima. Kada se ovaj zavrtanj okrene u smern suprotnom kretanju kazaljki na satu.

pa njihovo koristenje opterecuje rad motora. Napomena: na veCini najnovijih tipova automobila zavrtnji za podeSavanje smeSe praznog hoda su iii zatvoreni iii se mogu veoma malo. moze se lako ispraviti na osnovu sledeCih uputstava. podesavati. poloiaju za parkiranje iIi neutralnom poloZaju. Isto tako proverite koliki treba da bude broj obrtaja na praznom hodu i da Ii podesavanja treba izvrsiti kada je menjac u brzini. Podesavanje praznog hoda Zavisno od tip a automobila koji imate. Smesa praznog hod a odredena je fabrieki i ne bi trebalo da zahteva podesavanje osim u slueajevima kada se karburator remontuje iii montira na drugi motoL Mnogim ovakvim tipovima karburatora potreban je poseban postupak »obogaCivanja« da hi se izvrsilo pravilno podesavanje smeSe praznog hoda. Medutim. Snaga motora se koristi i za pokretanje ovih uredaja. 189 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen sllvise visoko. prazan hod se podesava iIi pomocu zavrtnja za podesavanje praznog hoda iIi pomocu solenoida i zavrtnja za prazan hod. Stavljanje automatskog menjaea u brzjnu.ovaj postupak treba prepustiti strucnjaku. Posto mehanicari-amateri obicno nemaju uredaj za »obogaCivanje«. Proizvodaceva uputstva bite vam od pomoCi stoga sto sadde posebne podatke u vezi sa odriavanjem vaseg automobila. Ako niste sigumi na koji naCin se podesava prazan hod vaseg automobila. na primer. prouzrokovan neodgovarajuCim podesavanjem na praznom hodu. Nepravilan rad motora. Suvise bogata smesa na praznom hodu prouzrokuje preteranu potrosnju goriva i veliku koliGinu izduvnih gasova. motor ce imati tendenciju da nastavi sa radom i kada je sistem ~ z a paljenje iskljueen. pogledajte prirucnik iIi nalepnicu sa uputstvima 0 podesavanju u prostoru za motor. Pre nego sto pocnete da podeSavate motor. obavezno pogledajte sva obavestenj-a na ploCicama i nalepnicama ispod poklopca motora. motor ce da se gusi dok automobil usporava da bi stao iii kada se menjae ubaci u brzinu.Ovakvo podesavanje u sustini otklanja dye manje neugodnosti tokom voznje. Motor koji fadi sa sllvise siromasnom smesom na praznom hodu moze priIikom ubrzanja da »okleva« iIi da radi grubo. Isto tako. oduzima snagu motoru i smanjuje broj obrtaja na praznom hodu. kao i koje elektricne uredaje treba ukljueiti iIi iskljuCiti. one predstavlja i vazan dec podesavanja kompletnog motora. Karburator treba da se podesi u sledeCim slucajevima: Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen suvise nisko. ukljucivanje .

Mnogi novi tipovi automobila imaju pose ban solenoid. Ako se vakuumski cevovod ostavi otvoren. Ovakva opteretenja moraju da se uzmu u obzir kada se vrsi podesavanje praznog hoda motora. 5. podesavanje se vrsi na sledeCi naein: 1. a finalno podesavanje obaviti kada je montirano. 7. PrikljuCite za motor tahometar koji meri broj obrtaja u minutu. Posto na veCini tipova automobila kuCiste precistaea za vazduh zaklanja pogled na poluini mehanizam i zavrtnje za podesavanje. 4. Napomena: ukoliko sa kuCista preCistaea skidate vakuumske cevi. Spojite crveni provodnik za indukcioni kalem (bobinu) na primarnom prikljueku koji vodi do razvodnika paljenja. Podesavanje zavrlnja praznog hoda Ako vas karburator ima zavrtanj za podesavanje praznog hoda. Podignite ruenu kocnicu i blokirajte tockove klinovima. Podesite menjae i sYe ostale uredaje prema instrukeijama za podesavanje sa plocice iIi nalepnice.klima-uredaja iIi drugih uredaja povecava opterecenje motora. 7 I ~ . Za to moie da se upotrebi Tprikljueak. Taj pokretae se podesava posebno da bi se obezbedilo povecanje od 50-100 obrtaja u minutu. crveni i crni. treba ga skin uti. odnosno pokretae leptira karburatora koji treba da poveca brzinu praznog hoda motora kada je klima-uredaj ukljueen. 2. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne postigne radnu temperaturu. Najbolje je pocetna podesavanja izvrsiti 190 dok je kuCiste preCistaca za vazduh skinuto. 3. U suprotnom. postupite prema uputstvu iz tacke 8. Taj instrument ima dva provodnika. Spojite crni provodnik za bilo koji metalni deo motora kao sto je glava vijka iIi nosae da biste uzemljili tahometar. obavezno ih zacepite. to maze negativno da utite na po des avanje praznog hoda motora. Okrenite odvijacem zavrtanj za podesavanje praznog hoda u praveu kretanja kazaljki na satu da biste povecali broj obrtaja iIi suprotno ad pravea kretanja kazaljki na satu da biste smanjili broj obrtaja. odnosno prema uputstvima iz priiucnika za vas automobil. 6. predite na po stupak dat u tacki 9. Videoete da okretanje zavrtnja za 11 4 kruga u bilo kom pravcu obicno uskJaduje prazan bod sa datim tehniekim podacima. Ocitajle rezultat na tahometru i upotrebite ga sa preporucenim brojem obrtaja. IskljuCite motor i skinile kuCiste preCistaea za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka "Odriavanje preCistaca za vazduh«. 8. UkljuCite motor. Ako je potrebno podesavanje.

Vratite kuCiste preCistaca za vazduh na meslo ali ne iskljucujte tahometar. 14. Napomena ukoliko sa kuCista preCislaca skidate vakuumske cevi. obavile finalno podesavanje. Spojile tahometaT koji meri broj obrtaja sa motorom. 13. 3. Uputstva su data u odeljku "Odriavanje preCistaca za vazduh«. postupite prema uputstvu iz tacke 12.1 ' = ' ' : \ ' ' ' ~ __ -i . T-prikljuckom (3). 15. vakulJmsko creva (1) uredaja za regulisanjc prelpaljenjc na razvodniku pa!jenja (2) j". Na ovoj slid. Napomena: u slucaju smanjenja broja obrtaja na praznom hodu motora posle zamene precislaca za vazduh. Ako nije. Uklonile klinove za blokiranje lockova. Zavflanj za poodavanje praznog hoda (2) se najazi na po!u2:nom mehanizmu Jeptira za gas (3) i povecava-ili smanjuje brzinu motora. 191 'i . IskljuCite motor. 10. 1 L UkljuCile motor i proverite rezultat na tahometru. svaki vakuumski cevovod koji 5e skine sa prctistaca za vazduh iii karburatora mora da sc zalvori. UkljuCile molor i puslite ga da radi sve dok ne dosligne radnu temperaturu. Aka se vrednost nalazi u okviru preporucene (± 20 obrtaja u minutu).o siromasniji jJj bogatiji. Skinite tahomelar ponOVlVSI postupak iz lacke 4 obrnulim redom. vakuumski cevovod moze negativno da utice na podesavanje praznog hoda motora. Instrument ima dva provodnika crveni i crni: Spojite crni provodnik za neki metalni dec motora kao sto je glava vijka iIi nosac da bisle uzemljili tahometar. lsprobajle automobiL Podesavanja solenoida i zavrtnja za prazan hod Podesavanje solenoida i zavrtnja za prazan hod vrsi se na sledeCi naCin: L Povucite menu kocnicu i blokirajte klinovima tockove. Medutim. obavezno ih zacepite. Spojite crveni provodnik sa indukcionim kalemom (bobinom) na Kada podcsava!e pra2m. 9. Za to moze da posluzi T-komad. Zavnnji za smde praznog hoda (1) mogu da se okrecu u smeru kretanja kazaljld na satu iii u suprotnom smeru kako bi odnos vazduha i goriva bi. IskljuCite motor i izvadite kuCiste preCistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Odrzavanje preCistaca za vazduh«. Aka se astavi otvoren. ovi ziwrtnji su zaptiveni ili imaju poklopce koji sprccavaju Hi ogranicavaju poddavanje. proverite da ulozak precistaca ne ometa protok vazduha (maida je zaprljan) i po potrebi ga iIi oCistite iIi zamenite. 12. 4. na vecini nOllijih tipova karburatora. IskljuCite motor. hod. 2.

15. 6. U suprotnom. Pritisnite papuCieu za gas iIi pakreniteJ'ukom poluzni mehanizam leptira karburatora da biste poveeali broj ohrtaja radiliee motora. 192 10. odnosno prema uputstvima iz prirucnika za vas automobiL 7. IskljuCite provodnik solenoida sa prikljucka. Ukljueite motor. 14. Ovo ee uCiniti da se kotva solenoida povuce. Trebalo bi da bude u skladu sa predvidenim koji ste dobili prilikom postupka iz tacke 8. Prazan hod je podeSefl (Ievo) taka slo je sarno solenoid . aUlomobiiima (desno) naknadno podesavnnje nije potrebno. obavite sada podesavanje. postupite prema uputstvima iz tacke 8. Ako je potrebno podesavanje. nije potrebno podesavanje. 12.te precistaea za vazduh ali ne iskljucujte tahometar. Aka je ocitana vrednost ista kao i predvidena. zvrtanj Z3 podes. predite na postupak dat u tacki 9. okreCite odvijacem zavrtanj za podeSavanje praznog hoda sve dok se na tahometru ne ocita predvideni broj obrtaja. Posmatrajte broj ohrtaja na tahometru. Aka nije. Podesavanje solenoid a vrsi se na sledeCi natin: okrenite kljucem navrtku za podesavanje solenoida u smern kretanja kazaljki na satu da biste poveeali iIi u suprotnom smeru da biste smanjiIi broj obrtaja motora. Otpustite rukom paluzni mehanizam da hi se broj obrtaja radiIice motora vratio na broj obrtaja za prazan hod. Ako nije. 5.avanje praznog hoda je podesen taka da 5e dobije predvidena brzina matora. Vratite na mesto kuei. Ovim ee se kotva solenoid a protezati do polozaja prvog podesavanja. 9. IskljuCite motor.'.spoj en a ko!Ya (1) isprutcna. primarnom prikljueku koji vodi do razvodnika paljenja. Podesite menjae i sve ostale uredaje prema instrukcijama sa plociee iIi' nalepnice.' 8. 13. Obtajte broj obrtaja na tahametru. OCitajte rezultat na tahometru i uporedite ga sa preporucenom brzinom. l (I ! I j 1 i I 1 .I SISTEM ZA DOVOD GORIVA Neki tipovi automobila su opremljeni mehanizmom xa upravljanje leptirima. 1 L Ponovo spojite provodnik solenoida. PodeSavanje vrsite sve dok ne postignete predvideni broj obrtaja. Kada se iskljuci solenoid i njegova kOt\'a pavuce. Ovo je Osnovno iIi sporo podesavanje broja obrtaja na praznom hodu.

erveni i erni. Ako nije. PrikljuCite tahometar. . vakuumski cevovodi mogu negativno da utiCll na podesavanje praznog hoda matara.SISTEM ZA DOVOD GORIVA Kad automobila koji imaju solenoid za podd3vanje praznog hoda (1). 2. 7. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne dostigne radnu temperaturu. Pronadite zavrtnje za padesavanje smese praznag hoda. odnosno prema uputstvima iz prirucnika za automobil. Spojite erveni provodnik za indukcioni kalem (bobinu) na primarnom prikljucku koji vodi do razvodnika paljenja. Napomena: na jednodelnim karburato193 i . Obavite probnu voznju. 19. vrsi taka sto se navrtka za poddJvanje (' 2) okrece pomocll kljuca. 6. izvrsite ovom prilikom konaeno pOdeSavanje. Ako ostanu otvoreni. Tahometar ima dva provodnika . I I ' I ! I . 17. predite na sledeCi postupak. Ako je rezultat u okviru predvidene vrednosti (± 20 obrtaja u minutu). 4. postupite na osnovu sledeClh uputstava: 1. . Sklonite klinove za blokiranje toekova. 20. Spojite erni provodnik za bila koji metalni dec motora kao sto je glava vijka iIi nosac da biste uzemljili tahometar. instrument za merenje broja obrtaja motara. 3. 5. POdesavanje smese praznog hoda Da biste podesili smesu praznog hoda. podcsavanje praznog hoda Sf. 18. Iskljueite tahometar tako sto cete ponoviti postupak iz taeke 4 obrnutim redosledom. Podesite menjae i uredaje prema instrukcijama za podesavanje datim na ploeiei iIi nalepnici. Iskljucite motor i skinite kuCiste precistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Oddavanje preCistaca za Napomena: zacepite sva vakuumska ereva koja ste skinuli sa kuCista preCistaca za vazduh T-prikljuckom. UkljuCite motor i oCitajte cezultat na tahometru. Povucite ruenu kocnicu i blokirajte klinovima tockove. IskljuCite motor. UkljuCite motor.m I I i il . 16.

SISTEM ZA DOVOD GORIVA Karburatori sa dva iii cetiri grla irnaju dva zavrtnja za podesavanjc sIDdle praznog hoda. 14.mesa se osiromasuje. 194 9. Napomena: na karburatorima sa. cokom. Obavite probnu voznju. IskljuCite motor. Zatim pocnite da okrecete zavrtanj za podesavanje u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljki na satu sve dok motor ne dostigne maksinialan. zasticenim zavrtnjima za podesavanje smese praznog hoda. koji regulise kolicinu vazduha koja prolazi kroz grlo karburatora. predite na postupak iz tacke 12. Ako vas karburator ima dva zavrtnja za podesavanje smese praznog hoda. Ako se broj obrtaja motora nalazi u okviru preporucene vrednosti (± 20 obrtaja u minutu). Plasticne zastitne kapice uglavnom mogu da se probuse iIi izvade. 13. podesite prazan hod kako je objasnjeno u ovom odeljku. ~ rima nalazi se jedan zavrtanj za pOdesavanje dok se na dvodelnim i cetvorodelnim karburatorima nalaze cetiri zavrtnja za podesavanje.. a okretanjem u smeru suprotn'!m kretanju kazaljki na satu se obogaeuje. Okretanjem u smeru kretanja kazaljki na satu. kvar je najverovatnije u karburatoru iIi u propustani. Vratite kuciste precistaca za vazduh na mesto ali ne iskljucujte tahometar. odnosno optimalan iii uravnotezen broj obrtaja pri kome motor radi veoma pravilno. Hladnom . IskljuCite tahometar tako sto cete ponoviti postupak iz tacke 40brnutim redosledom. Ako pravilno podesavanje smese ne moze da se postigne ni posle vise pokusaja.u vakuumskog cevovoda. podesavanje nije moguce pre nego sto se probuse iii izvade zastitni poklopci (kapice) zavrtnja. 8. Mnogi noviji tipovi karburatora imaju ogranicenu mogucnost za podesavanje smese praznog hoda. Uklonite klinove za blokiranje tockova. Ukljucite motor i oCitajte rezultat na tahometru. Ocitajte sa tahometra broj obrtaja.da »posrce«-i dok se ne smanji broj obrtaja u minutu. podesite ih na vee objasnjen naCin. Malim odvijacem pazljivo okreCite zavrtanj za podeSavanje (u pravcu kretanja kazaljki na satu) sve dok motor ne pacne . Odrzavanje uredaja za· pai<:retanje hladnog moiora Alat i materijal • Kljuc • Odvijac • Krpa • Sprej za Ciscenje karburatora i coka • Termostatska opruga S vi automobili koriste uredaj za pokretanje hladnog motora sa tzv. 11. 15 . . 12. a ako nije. odnosno leptirom za vazduh. IskljuCite motor. 10.

nego motoru koji je dostigao raduu temperaturu. I 'lI ! i i ' ! ~ SISTEM ZA DOVOD GORIVA Rad aUlomatskog uredaja za startovanje hladnog motora se reguiBe pomocu tennoslatske opruge (1) U kuCistu (2). Uredaj sa cokom regulise protok vazduha pomoeu leptira za vazduh koji se nalazi na vrhu karburatora. ~ I j 11 I i Kad automatskog uredaja za pokretanje »coka«. 'L' . odnosno da se otvara kada je zagrejan. U vezi sa automatskim cokom javljaju se dva glavna problema. ~ Automatski uredaj za pokretanje . Bogatija smesa znati da se veea koliCina goriva propusta u karburator.. leptir za vazduhna vrhu karburatora konstruisan je tako da se zatvara kada je motor hladan. Kada je usisni vod hladan. ~ Jii III. termostatska).• 1 ' -" ---Ako se ne zatvara kada je motor hladan. Leptir za vazduh moie da postane lepljiv ili je termostatskoj opruzi potrebno podesavanje iii zamena. glavni regulator predstavlja jedna zavojna opruga osetljiva na temperaturu (tj.motoru potrebna je bogatija smesa goriva za pokretanje. 1 I ! } i 1 . Kada se motor zagreje. opruga ce se zategnuti i time pokrenuti poluini mehanizam coka koji zatvara leptir za vazduh sto smanjuje dovod vazduha i obezbeduje bogatiju smesu. doCi ce do problema sa startovanjem zato sto smesa nece . Vakuumska membrana koja je takode smestena na karburatoru automatski otvara leptir za vazduh Cim motor startuje i time sprecava suvisno prigusivanje i stvaranje suvise bogate smese. Ta opruga maze da bude smestena i1i U llsisnom vodu motora gde reaguje na temperaturu motora iIi u karburatoru. opruga se odmotava i otvara leptir za vazduh usled cega se propusta vise vazduha te smesa postaje siromasnija gorivom. Opruga otvara leptir za vazduh kada motor dostignc radnu temperaturu. Kao sto je vee objasnjeno.

Cistom krpom osusite sto je moguee bolje sve delove. skinite kuCiste preCistaca za vaiduh na osnovu objasnje· nja u odeljku "Odriavanje preCistaca za vazduh« i zamolite ponovo nekoga da pritisne pedalu za gas. U suprotnom.Opruga u ovom kuCistu takode moze da popusti. tako da delovi mehanizma brie postaju lepljivi. Imajte u vidu da je leptir za vazduh konstruisan tako da se ne zatvara kada je motor cak i maIo zagrejan. cak i kada je motor zagrejan. Ako se ne otvara dovoljno kada motor startuje. Odriavanje automatski podesljivog uredaja za . Pronadite sta je u pitanju i problem ce po svoj prilici biti resen . moida je potrebno podesavanje ventila ili je termostatska zavojna opruga popustila iii se slomila. Rukom proverite da Ij se svi delovi mehanizma slobodno pokrecu. te mu je stoga cesto potrebno Ciscenje. 6. Ako se ne cuje skljoeanje. 5. opruga je slomljena i potrebna je zamena. Medutim. jos uvek moiete da proverite da Ii se poluini mehanizam slobodno pokrece. Ovaj mehanizam moze da se zaprlja i postane lepljiv. izduvni dim ce biti ern sto je znak da je smesa suvise bogata. 4. mnogi automobili imaju termostatsku oprugu smestenu u metalnom kucistu u podnoiju karburatora. Skinite rukom poluini mehanizam leptira za vazduh da vidite da Ii se negde ne zaglavljuje. a leptir za vazduh se i dalje ne zatvara. Oeistite poluini mehanizam i ventil sprejom za eiscenje karburatora. 3. Moiete takode da skinete poluini mehanizam na spoju sa karburatorom i da ga pokreeete gore-dole. KuCiste i opruga uglavnom mogu da se zamene po umerenoj ceni. Ako se svi delovi mehanizma slobodno pokreou. Trebalo bi da osetite napetost opruge. Trebalo bi da cujete kako se leptirasti ventil coka zatvara. pailjivo skinite navrtku sa poklopea kuCista precistaca za vazduh osluskujuti da Ii se leptirasti venti! zatvara. Ostavite automobil iskljucen dovoljno dugo da se motor putpuno ohladi. 195 SISTEM ZADOVOD GORIVA V<lkuumska membrana automatskog uredaja za slanovanje hiadnog molora (1) otvara !eptir za vazduh (2) pomocu poluzllog mehanizmil (3) cim motor starluje kako bi se suvisllo priguknje dotoka \'azd uha.biti dovoljno bogata. 196 Kao sto je vee objasnjeno. Automatski cok se proverava na sledeti natin: 1. Vlaga od sredstva za Ciscenje skuplja prljavstinu.. Otvorite poklopae motora i zamolite nekoga da urnes to vas pritisne pedalu za gas. moida nesto u kuCistu preCistaca za vazduh ometa rad ventila. Ako se' zatvori dok skidate navrtku. Ako se leptir za vazduh ne zatvori. 2. najbolje preko noti.

2. To treba da smanji zagadenje od izduvnih gasova i doprinese ekonomicnoj potrosnji goriva .. 4. Ovaj dec se nalazi u okrugloj kutiji pricvrscenoj za spoljnu stranu karburatora. Aka je nema. 1. opruga je moida slomljena i potrebna je zamena. __ 0-----7"1 Kod elektricnog uredaja za startovanje hladnog motora. Podesavanje cete izvrsiti na sledeCi naCin: I j I i 1 J I J . Aka osetite napetost. _I . U blizini karburatora nalazi se mali temiostatski prekidac koji automatski radi. Malo okrenite poklopac u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu da biste osetili napetost opruge. Ponovo pritegnite uredaj pravilno radi. _Termostatska opruga se podesava take SIC se olabave zavrtnji (1) na poklopeu (2).pokretanje hladnog motora Neki automobiIi sa automats kim uredajem za pokretanje hladnog motora jos uvek imaju podesljivu termostatsku oprugu. 3. .1 I .-. element za zagrevanje (1) se nalazi na unutrasnjoj strani poklopca (2).olabavite ali ne skidajte zavrtnje koji ovaj deo drze na svom mestu. Prilikom startovanja on dobija napon iz akumuiatora. Proverite u prirucniku za servisiranje uputstvo za pravilno podesavanje uredaja. a poklopac se okrece sve dok se oznaka (3) ne podesi sa oznakom na kuclStu (4). Pomocu odvijaca . Elektricni uredaj je tako konstruisan da otvara leptir za vazduh br±e na temperaturama od oko 15'C i visim. Kada je uklju- . zavrtnje i prove rite da Ii Uredaj za pOkretanje hladnog motora Kod mnogih tipova automobila koristi se uredaj za pokretanje hladnog motora na elektricni pagan. . podesite uredaj prema uputstvu tako sto cete dovesti u isti polozaj oznake na poklopcu.

b) rad motora na praznom hodu je nestabilan i c) motor ne dostize predviden broj obrtaja. mehanizam za regulisanje gas a motora mora da radi pravilno. 198 Ukoliko ste primetili neki od navedenih 'problema postupite prema sledeCim uputstvima: 1. Ovaj elemenat je obieno dec poklopca uredaja tako da se zamenjuje ceo sklop. Znaci da je mehanizam neispravan su sledeCi: a) motor se ne vraca na prazan hod kada se otpusti pedala za gas. Pronadite prikljucak kabla mehanizma za regulisanje (»sajle«) gas a motora na karburatoru. Kabl je obicno osiguran pomocu rascepke iii obujmice u obliku potkovice. Skinite klestima rascepku iii obujmicu. Tada se prekidac iskljucuje i radi sarno prilikom startovanja hladnog motora. Ako napcn postoji. pokrece se mehanizam koji otvara leptir karburatora. Posto ste iskljucili kabl.cen. 197 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ako mislite da se elektrieni uredaj ne zagreva (poklopac kuCista uredaja nece biti topao ako ga dodirnete posle nekoliko minuta rada). prekidac greje mali kalem tek toliko da se zagreje termostatska opruga uredaja i da se leptir za vazduh otvori. Mehanizam za re€Julisanje ga+sa mGtora Alat i materijal • Sprej za ciscenje karburatora i i'oka • Povratna opruga za prazan hod • Kljui' • Klesta • Mazivo M ehanizam za r'egulisanje gasa matcra igra vainu ulogu u celokupnom radu automobilskog motora jer predstavlja vezu izmedu vozaea i motora. ali se grejni elemenat ne zagreva. Da bi rad motora bio efikasan i bezbedan. 4. a kabl(»sajla za gas«) i poluga povezuju ga sa pedalom za gas. Ovaj mehanizam je spojen sa karburatorom. 2. Skinite kuCiste precistaca za vazduh prema uputstvima iz odeljka "Odriavanje pr"i'istaca za vazduh« u ovom poglavlju. Pritiskom na pedalu za gas. IskljuCite kabl sa poluinog mehanizma na karburatoru. 3. ObieTIo se nalazi sa vozaceve strane na karburatoru. pomerajte poluini . znaCi da je neispravan i treba ga zameniti. Za ovaj po sao maida ce yam biti potreban kljuc. proverite napon na elektrienom prikljueku poklopca pomocu kontrolne lampice iii voltmetra. Ovaj postupak omogucava da veca kolii'ina vazduha i goriva ude u karburator cime se povecava brzina ili broj obrtaja motora. bez zastajanja_ iii zaglavljivanja.

Nikada ne pokusavajte da ispravite kabl ako je zarnrsen. Ponekad ce biti dovoljno da se sarno kapne malo maziva na okov pedale da bi se odstranilo zapinjanje. Dok je kabl iskljucen iz poluznog mehanizma na karburatoru (a zaglaYljivanje otklonjeno). Ako OYO ne pomogne. poprskajte ga. pokrenite pedalu za gas gore-dole. " l I I ~ I I 1 . i ~ I I . Ako primetite da se zaglavljuje iii da se neravnomerno pokrece. 6. I J . Prove rite da se kabl nije suvise izuvijao iii zamrsio. ~ ' ~ . Ponovo spojite kabl sa poluznim mehanizmom na karburatoru. Podesite kljucem kabl (okretanjem navrtke za podeSavanje u smeru kretanja kazaljki na satu iii prema potrebi u obrnutom smeru) kako bi se leptir potpuno otvorio. a isto tako i posebnim sredstvom poprskajte unutrasnjost karburatora na mestu gde se nalazi osovina leptira. Zamolite nekoga da pritisne do kraja pedalu za gas. Ako primetite da se pedala zaglavljuje iii neravnomerno pokrece. a vi prove rite da Ii je leptir karburatora potpuno olvoren kada je pedal a za gas pritisnuta.mehanizam na karburatoru. I I I I I I . Blagim pomeranjem kabla obicno se otklanjaju ostro savijena mesta na kablu. proverite ispravnost kabla pocey ad karburatora do protivpoiarne pre grade prostora za motor. Iz kabine vozila proverite rad pedale za gas i njen oslonac. 5. 7. U tom slucaju potrebna je zamena.1 I I I ~ . treba popraviti karburator. ·s. On mora slobodno da se pokrece napred-nazad.

Vratite kuCiste precista'. (2) driac kabla (»sajle«) xa gas. remont iii zamena. Medutim. zamenite oprugu za povratak u prazan hod. Garniture alata za remont karburatora uglavnom kostaju manje od fabricki remontovanog karburatora. tako da se postupci oko skidanja i zamene razlikuju. uputstva data u ovoj knjizi odnose se na veCinu karburatora. Detaljna uputstva priloiena su uz alat za popravku. ne zaboravite da svaki proizvodac automobila ima posebnu konstrukciju karburatora. (5) povratna opruga. Medutim. te se na tom poslu moze prilitno ustedeti. lednostavno podesavanje karburatora opisano u ovom poglavlju. (4) mehanizam za startovanje. proizvodaCi automobila testo vrse manje ispravke na modelima iii tamenjuju karburatore. otvoreni i raseceni kljucevi • Klesta • Mali tekic • Mali nai iii strugac • Karburatar • Krpe K arburatar je dea vozila kaji se maida najslabije paznaje. 199 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Zamena karburatora AlaI i malerijal • Okasti. ili cistenje karbufatora mogu da povrate motor u dobra radno stanje. veliki utrosak goriva po kilometru iIi nedovoljna snaga magu da budu simptami kvara karburatora. karburatori se testa neposredne zamenjuju. Stoga nije uvek lako pronaCi pravi alat taka da se cesto mnogim mehanicarima-amaterima desava da otkriju da imaju pogresnu garnituru alata tek kad skinu karburator. 10. ali testa potitti iz sistema za paljenje.a za vazduh na svoje mesto. Njemu se cesta pripisuju problemi kaje je u stvari prouzrakavaa neki drugi sistem u matoru. Dobar mehanicar ce proveriti sve ostale mogucnosti pre nego sto zameni iIi remontuje karburator. Grub prazan hod. Medutim. (6) mehanizam Jeptira karburatora i (7 ) poluga meh:mizma ta stanovanje (»sauh«). Ako se ne vrati glatko u prazan hod. 9. oklevanje tokom ubrzavanja. (3) kabl"Za gas.Tipican poluzni mehanizam gasa motora: (1) poluga pedale ta gas. Ako ste utvrdili da je vasem karburatoru potreban. Karburatori na najnovijim tipovima automobila postali su komplikovaniji zbog stroiih propisa 0 izduv- . Drugim retima. Otpustite pedalu za gas tako da se vrati u polozaj na prazan hod. Ova opruga nalazi se izmedu karburatora i poluznog mehanizma za gas. njegovo skidanje sa motora nije toliko tesko da ga ne moze obaviti veCina mehanicara-amatera.

prilikom skidanja ih obeleZite da ne biste pogresili kada ih budete ponovo vracali na mesto. Obicno je pricvrscen pamocu rascepke iii obujmice u obliku potkovice. 4. tako da ce za njihovu popravku 200 biti potrebno vise vremena i strpljenja. KleStima skinite kabl mehanizma za regulisanje gasa motora sa karburatora. posavetujte se sa prodavcem auto-delova. Kada kupujete garnituru alata. pridriite ga pomocu otvorenog kljuca. ri . Ovo je potrebno da ne biste ostetili cevovod za gorivo kada ga skidate. Napomena: raseceni kljuc izgleda kao okasti kod koga je jedan dec rasecen tako da kljut moze da se namesti aka cevi. 2. . prekidac praznog hod a za klima-uredaj iIi solenoid. • Ii . . Karburator se zamenjuje na sledeti nacin: 1. a zatim pomeri u poloiaj tako da prikljutak maze da se olabavi iIi pritegne. Ovaj posao obavite pomocu dva kljuca da ne biste ostetili prikljucke cevovoda za gorivo. POdignite poklopac motora i izvucite kuCiste preCistaca za vazduh prema uputstvima iz odeljka »Oddavanje preCistaca za vazduh« U OVOID poglavlju. Napornena: ukoliko postoje provodnici i za delove kao sto su prekidac za menjac. Pazite da ne zaboravite polozaj poluge uredaja.i . senzor poloiaja leptira. Napomena: mnoge nove tipove karburatora sa kompjuterizovanom povratnom spregom veoma je tesko dobro remontovati. Ponekad su potrebni posebni instrumenti i alat za podeSavanje. Ako se i veti prikljucak na karburatoru okrece. Za ovaj posao ce yam mozda biti potreban kljuc. 3.nim gasovima. S. Rasecenim kljucem popustite prikljucak na kraju cevovoda za gorivo. Pre nego sto se odluCite za remont iii zamenu. 1'0 je vod izmedu pumpe za gorivo i karburatora. Ova poluga l . Obelezite ih tako da biste ih kasnije lakse spojili. prekidac za prazan hod. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora. Klestima skinite kabl uredaja za pokretanje hladnog motora sa karburatora koji je takode pricvrscen obujmicom iIi rascepkom. tako da sanjima cak i profesionalni mehanicari mogu da imaju problema. Skinite sve os tale crevne prikljutke. najbolje je da zapisete serijski broj karburatora koji se obicno nalazi u blizini imena proizvodaca i da ga ponesete u prodavnicu auto-del ova.

i I I I . Kada skinete karburator. l I n tt . postoje dYe iIi cetiri navrtke za pricvrsCivanje. . I I . Takode se preporneuje tanak premaz sredstva za zaptivanje na obe strane zaptivke da bi se ostvario hermetieki spoj. prostora za motor. Posto ste oeistili povrsinu za montiranje. Posta ste skinuli havrtke za pricvrsCivanje. Ove navrtke nalaze se u podnozju karbura-· tora i prievrscuju ga za go Ie vijke na usisnom vodu motora. 6. Napomena: uvek treba koristiti novu zaptivku kod montiranja novog karburatora da bi se obezbedilo dobra zaptivanje. izvucite krpu iz usisnog voda i stavite novu zaptivku za karburator koja se dobija zajedno sa karburatorom. 7. Pazite da vam ostaci slucajno ne upadnu u usisni vod . podignite karburator navise i izvadite ga iz. U tom slueaju. Vratite na mesto sve zaptivke iIi plocice koje ste skinuli prema uputstvu iz tacke 8. 9 _ Stavite eistu krpu u otvor usisnog voda i po potrebi izgrebite sa povrsine za pricvrsCivanje karburatora ostatke stare zaptivke. Skinite navrtke za prievrsCivanje karburatora taka sto 6ete ih kljucem odgovarajuce velicine okrenuti u smern suprotnom kretanju kazaljki na salli. Ne treba koristiti silikonska sredstva za premazivanje zaptivki karburatora niti silikonske zaptivke . Zavisno od tipa karburatora. Napomena: izmedu karburatora i usisnog voda nalazi se zaptivbi7 Ponekad ova zaptivkao'teiava skidanje karburatora. i i i i l moze ponekad da Ima viSe otvora za prievrSCivan]e. To zapamtite zbog_ponovnog montiranja.i . 8. proverite da Ii postoji jedna iii vise zaptivki iIi metalnih ploCica izmedu karburatora i usisnog voda. 10. blago lupkajte malim eekicem oko podnozja karburatora da biste ga olabavili.

Da biste osigurali karburator. dok se kod sistema sa ubrizgavanjem goriva ono dovodi u motor rasprsivanjem iIi ubrizgavanjem pod pritiskom. Pritegnite navrtke za prievrscivanje karburatora pomocu kljuea odgovarajuce veliCine. UkljuCite motor i proverite da gorivo slucajno ne curi. a razvoj elektronskog sistema za ubrizgavanje goriva sve vise potiskuje klasiene karburatore. Pritegnite prikljueak ceyovoda za goriyo pomocu dYa kljuea kao sto je opisano u taeki 2. Poslavite nov karburator na povrsinu za montiranje. S obzirom na sve prednosti. Kada vazduh proele kroz uski dec difuzora karburatora (venturijeva cev). l. spojite sa njim cevoyod za gorivo. (4) karburator. bolle precizniju kontrolu smese vazduha i goriva 8tO omogucava vecll ustedu u gorivu i smanjuje emisije izduvnih gasova. 19. nije eudo sto je vedna danasnjih automobila snabdevena elektronskim sistemom za ubrizgavanje goriva. Navrtke za prievrscivanje karburatora poslayite na mesto. kao i smesll vazduha i goriva na naCin opisan U odeljku "Podesavanja karburatora« u ovom poglavlju. Pazite SISTEM ZA DOVOD GORIVA I <!l I Dodaci na karburatoru: (1) kuCiste 1:a vazduh. Po novo spojite kabl mehanizma za regulisanje gasa motora sa karburatorom. 12.. 17. Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva S istem sa ubrizgavanjem goriva koristi se vee viSe godina. U suprotDom biste mogli da slomijete prirubnicu za montiranje karburatora. Obavite pritezanje dijagonalno kako bi karburator bio podjednako pritegnut.te preCistaca za vazduh na mesto. Ponovo spojite sve crevne prikljueke i provodnike sa karburatorom. Sistem sa ubrizgavanjem goriva ima vise preimutstava:' lakse startovanje hladnog motora. 13. (2) zaptivka.posto si!ikon nije otporan na benzin. 15.i vijci za montiranje. Ponovo spojite kabl ureelaja za pokretanje hladnog motora sa karburatorom. 11. (5) zaptivka karburatorn j (6) gol. ali nemojte da ih pritezete. pronaelite.re nego sto prievrstite karburator. U slueaju da curi. 201 SISTEM ZA DOVOD GORIVA 14. (3)navrtke za prievriCivanje. dobro priljubite navrtke. mesto koje i popravite gao 18. Vratite kuti. Podesite prazan hod karburatora. Glavna razlika izmeelu karburatora i sistema sa ubrizgavanjem goriva je u tome sto se kod karbuTatora gorivo usisava u motor pomocll vakuuma. stvara se . da ih suvlse ne pritegnete. 16.

Regulisanje ubrizgane kolicine goriva vrsi e1ektronski dec u kame kompjuter i razni senzori matCTa proracunavaju koliCinu goriva potrebnu da bi se odriao potreban odnos vazduha i goriva. Ubrizgaci ne rasprsuju staloo gorivo vee u kratkim intervalima. kada je ubrizgac pobuelen elektricnom energijom. Postoje dva osnovna tipa elektronskog ubrizgavanja goriva: indirektno i direktno ubrizgavanje. Drugim reCima. Motor sa sest cilindara. jedan iii dva ubrizgaca montirani su na kuCistu koje spolja izgleda kao karburator. Sistem sa indirektnim ubrizgavanjem sastoji se od elektricne pumpe za gorivo visokog pritiska (obieno je montirana u iIi kod rezervoara za gorivo). ani se nalaze na usisnom vodu tako da rasprsuju gorivo nepoI I I I. Kompjuter regulise odnos izmedu vazduha i goriva na sledeCi nacin: Kod elektronskih sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva (kroz vise otvora). Kuoiste sa ubrizgacima je montirano na istom mestu na kome bi trebaloda bude karburator. Umesto da se ubrizgaCi montiraju u centralno smestenom kuCistu. Kad sistema sa ubrizgavanjem goriva. KoliCina goriva koja se ubrizgava zavisi od zapremine vazduha koji ulazi u motor i optereoenja motora. preCistaca za gorivo. Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem. imao bi sest ubrizgaca za gorivo. Meelutim. Gorivo se ubrizgava u dovedeni vazduh i stvara se fina magla koja obezbeeluje bolje raspr. . UbrizgaCi su u stvari jednostavne mlaznice koje se otvaraju kada pobudni napon stigne do solenoida ugradenog na ubrizgacu. kuCista sa jednim iIi dva ubrizgaea i kompjuterom za regulisanje rada metCTa i njegovih senzora. prineip je u osnovi isti kao kod indirektnog (sem sto svaki cilindar ima svoj sopstveni ubrizgac goriva. odmeravanje goriva ne zavisi od razlike u vazdusnom pritisku. dok bi motor sa cetiri cilindra imao cetiri ubrizgaca. regulatora pritiska (koji obezbeeluje podjednak pritisak goriva za svaki ubrizgac). solenoid otvara ventil koji omogucuje da se gorivo rasprsuje iz ubrizgaca. Trajanje ovih intervala zavisi od broja obrtaja radilice motora i kompjutera koji regulise rad motora.razlika u pritisku izmeelu vazduha u difuzoru i u 202 loneetu karburatora. umesto ureelaja za regulisanje kolicine goriva i delova kaje maiete naCi u karburatoru.ivanje goriva i mesanje sa vazduhom. na primer. sistem sa indirektnim ubrizgavanjem se U osnovi sastoji od supljeg kuCista koje sluii sarno za ubrizgaca za gorivo. Ova razlika u pritisku usisava gorivo kroz dizne i kanale karburatora do difuzora gde se mesa sa vazduhom i ulazi u usisni vad.

. dok dodatne informacije koje kompjuter dobija od senzora za barometarski pritisak. To se postize produiavanjem interval a ubrizgavanja da bi se smesa obogalila iIi smanjivanjem da bi smesa bila sirornasnija. N a taj nacin je pOboljsana raspodela goriva po cilindrima i" eliminise se mogucnost nedovoljnog mesanja vazduha i goriva sto in ace moze da se dogodi u usisnom vodu. izduvnih gasova i performansi. senzora za temperaturu ulaznog vazduha i senzora za pritisak u usisnom v o ~ u obavestavaju SISTEM ZA DOVOD GORIVA I ~ o s!ucaju sa klapnom (2) koji meri koliCinu vazduha koja take da kompjuter moie da odredi taenu koJicinu goriva. Jasno je da kompjuter cadi tacno aka su svi senzori ispravni i daju tacne informacije. a zatim na osnovu ugradenog programa obezbeduje potrebnu smesu goriva i vazduha u zavisnosti od radnog rezima motora. kompjuter nece biti u stanju da odredi tacnu smesu goriva. Ostali (4) i .e kompjuter 0 tome koliko je smesa bogata. sistema pOlreban je semor (detektor) strujanja vazduha.tava kompjuter koliko je olvoren leptir. Kad orag ovom ulan u motor. VeCina 203 --------SISTEM ZA DOVOD GORIVA @ ~ + CD 6 \ I ubrizgaca (I) vodu. Vazduh koji ulazi u sistem sa direktnim ubrizgavanjem goriva prvo prolazi kroz uredaj koji se naziva detektor iii senzor za vazduh. u sredno u usisni otvor svakog cilindra (zato se ponekad ovaj sistem naziva ubrizgavanje u otvore). tako da kompjuter moze da odredi potrebnu koliCinu goriva. informi. On kompjuteru daje informaciju 0 kolicini vazduha koja ulazi u motor. Senzor za utvrdivanje polozaja leprira obave. Senzor za kiseonik u izduvnom vodu (sabirniku).ne u gustini vazduha i opterecenju motora. po!ozaj !cptira temperaturu rashl<ldnDg fiuida (5). a senzor za temperaturu rnotora prati terriperaturu tecnosti za hladenje u motoru. kompjuter da Ii treba da nadoknadi nastale prome. Zbog toga se sistem sa direktnim ubrizgavanjem smatia efikasnim.. Taj slozeni sistem omogucuje veoma tacnu kontrolu dovoda goriva.1 . Kompjuter dobija ulazne podatke od svih ovih senzora.edan iIi vise senzora neispravni. • I Slstem s" direktnim ubrizgavanjem gOriVll sasloji se od (za svaki cilindar posebno) koji su smesteni u usisnom UbrizgaCi raspriluju gorivo neposredno U llSisne OIl/ore. uObicajeni scozari 5U: za kiseonik (3). Ako su j.

~ _________ J Osnovni delavi tipicnog elektronskog sistema sa indirektnim ubrizgavanjem goriva: (I) kuCistc ubrizgaca. prelazi se na detaljno ispitivanje sve dok se greska ne otkrije.i . I I I rl I ! 'I I . (5) scnwr pritiska u vodu.L' . I SISTEM ZA DOVOD GORIVA . Prilikom provere. Ova garancija se odnosi na sva vozila prodata u I\'" I I' I' '. kvarovi se registruju pomocu braja treptaja kontrolne lampice motora dok je za druge potrebna kontrolna oprema za dijagnosticiranje. elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva ima izvestan broj kontrolnih uredaja koji otkrivaju kvarave na senzorima. (4) scozor kiseonika. sa instrumentima. (6) senzor -poioiaja !cptira. Posle ovoga. strucnjak ce prikljuCiti 204 kompjuter na pose ban uredaj koji ce mu otkriti sve probleme. paijenje i elektronske komande motora.saj da se utvrdi kvar bez pravog prirucnika je skora nemoguc. Treba imati u vidu da se kompjuter motora i njegovi senzori smatraju kao dec sistema za regulisanje izduvnih gasova i zbog toga imaju garanciju za period od 5 godina i predenih 80. dok veCi sa scst cilindara Cesta imaju dva ubrizgata. kao i srodne sisteme koji mogu da uticu na kvalitet izduvnih gas ova kao sto su dovo):! goriva. odgo- (3) motor usisnom rashladnog {I D) i vise . za prazan hod. Mehanicar-amater moze da vrsi popravke na veCini elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva sarno ako poseduje prilicno znanje. kompjuter ce to primiti i uskladistiti u memoriju kao »problem«. razvodnik paijenja i (11) akumulator. Na nekim tipovima vozila. potraiite pomoc strucnj aka. a poku. K var maZe da se utvrdi sarno na osnovu uputstava iz fabrickog prirucnika.000 km. kontrolna lampica moze da zasvetli na tabli. (8) scowr temperature ulawog vazduha. Ako senzor ne daje signal. Manji mOlori obicno imaju jedan ubrizgac. Aka do toga dode. (7) scozor temperature fluida.1' Sjedinjenim Driavama od 1981. go dine i pokriva sve uredaje u sistemu za preCiscavanje izduvnih gasova. (2) ubrizgac. Zavisno od prirode kvara. (9) kompjuter.

precizno merenje kolicine dovedenog vazduha i rada motora (sto zahteva da svi senzori budu ispravni) i pravilan rad ubrizgaca goriva (sto zahteva dobar elektricni kontakt sa regulacionim provodnikom. Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem posmatranjem mogu da se'otkriju mnogi problemi. moiete lako da ostetite kompjuter ilili senzore. Elektronsko ubrizgavanje goriva traii da nekoIiko stvari funkdonise ispravno: odgovarajuCi pritisak goriva (sto zahteva dobru pumpu i Cist preCistac). a ukrstanje pogresnih provodnika iIi uzemljenje kola pod naponom moze lako da osteti neki deo sistema. vee je objasnjena u ovom poglavlju. Kod sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva maze se primeniti ispitivanje rada svakog cilindra da bi se izolovao neispravan ubrizgac (pogledajte poglavlje »Motor«). Ako ovaj motor otkaze. kao sto je receno. prazan hod se regulise. rnozete da steknete izvesnu predstavu 0 tome sta moze da bude uzrok problema. Sto se tice ubrizgaca za gorivo. kod sistema sa dva ubrizgaca prouzrokovace veIiki gubitak snage matara. automobil . pomocu malog kanala za ispustanje vazduha i motora za reguIisanje praznog hoda. ispustace gorivo. Provera i zamena elektricne pumpe za gorivo. te kad sistema sa sarno jednim ubrizgacem motor nece raditf. sllvise bogate smese i moguceg grubog rada na praznom hodu. Kompjuter prati broj obrtaja radii ice motora i vrsi podeSavanje otvora na kanalu za izpustanje vazduha tako sto uviaci iii izvlaCi malu kotvu koja se nalazi na motom za podesavanje praznog hoda. Ako se neki od ubrizgaca ne zatvara potpuno. ako ne posedujete veliko znanje. iIi ako se kanal zapusi. Kompjuter i senzori su veoma osetljivi na naponska preopterecenja. Otkrivanje kvarova kod senzora. neispravan leptirasti venti! iii zapusen otvor). odgovarajuCi pritisak goriva kao i otvaranje i zatvaranje leptirastog ventila). rasprseno gorivo ima konican oblik kada se motoru doda pun gas. ubrizgac koji ne radi (napon ne dolazi do ubrizgaca. sto dovodi do preterane potrosnje goriva. najbolje je prepustiti strucnjaku. Medutim. odnoso grub Tad na praznom hodu kod sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva. Ako motor ima problem sa radom na praznom hodu kod sistema sa ubrizgavanjem goriva (radi suvise brzo iIi suvise sporo). brzo cete shvatiti da ne postoji mogucnost da se prazan hod podesava kao kod klasicnog karburatora.varajuce prirucnike za popravku i kontroinu opremu. Aka ubrizgac iIi ubrizgaCi fade ispravno. kao i preCistaca. Na sistemima sa ubrizgavanjem goriva. uzemIjite iii ispitujete senzore ako to izriCito nije receno u prirucniku za popravku. Nikada ne skidajte konektore provodnika sa sistema za regulisanje rada motora dpk je sistem za paljenje ukljucen i nikada ne pokusavajte da premostite. Ako nestrucno radite. neee rasprsivati gorivo.

Takvo sabijanje zagreva vazduh na temperaturu od preko 500°C sto je dovoljno da se gorivo zapali sarno od sebe kada se ubrizg<\ neposredno u komoru za sagorevanje. sto znaci da mogu da predu mnogo veti broj kilometara sa odredenom kolicinom goriva.a izduvnih gasova (osim cadi i azotnog oksida) prilicno mala. kada se pojavi problem.ije. 75-280 bara. vaino proveriti da Ii je preCistac za vazduh cist i da Ii vakuum propusta. Zbog visokog pritiska u cilindru. . U poredenju sa benzinsktm. niti celokupno odriavanje sistema za paljenje. Vazduh ulazi u motor preko precistaca za vazduh i . S druge. Dizel motor moze da radi i sa mnogo siromasnijom smesom dok je kolici!). Za razliku od sistema sa ubrizgavanjem benzina gde se gorivo ubrizgava u usisni vod iIi u ulazne otvore cilindara. Na dizel motoru nema leptirastog ventila. dizel motori imaju mnogo veti toplotni ucinak. Stoga ' je. dizel motori imaju i izvesne nedostatke sto ih u nekim slucajevima cini manje 205 . dizel motori imaju mnogo veCi stepen kompre. Zbog povecanog propustanja ulja izmedu cilindara i klipnih prstenova kod dizel motora. aida tesko startuju po hladnom vremenu. obicno se preporucuje cesca zamena ulja. tako da je Cisto ulje neophodno za ispravan rad motora. Sistem za ubrizgavanje dizel goriva je takode podlozan zagadenju vodom i prljavstinom. Posto sistem za paljenje ne postoji.To sarno pogorsava problem i negativno utice na kvalitet mdavine. nije potrebna ni periodicna zamena svecica. recimo od 16:1 do 22:1. Ubrizgavanje dizel goriva P opulamost dizel motora u automobilskoj industriji raste i opada sa cenOm i raspolozivoscu benzina. pokusace da zatvori kanal na njemu.ce imati problema sa radom na praznom hodu. Osnovna razlika izmedu dizel i benzinskog motora je u tome sto dizel motor koristi toplotu sabijanja da bi zapalio gorivo. dizel motori imaju i preimucstva i nedostatke. strane. ubrizgac za dizel gorivo nalazi se na glavi cilindra odakle direktno rasprsuje gorivo u komoru za sagorevanje. Dizel motori mogu da budu bueni. zavisno od sistema i vrste ubrizgaca koji koristi. Problem koji se cesto previdi je propustanje vakuuma sto dovodi do prodiranja neodgovarajuce koliCine vazduha u motor. Sto se tice prednosti. Da bi ovo postigli.SISTEM ZA DOVOD GORIVA privlacnim od benzinskih motora. ubrizgac mora da radi pod veoma visokim pritiskom. Posto kompjuter »misli« da ovaj vazduh dolazi kroz uredaj za praznog hoda motora. dok benzinski motori koriste varnicu koju proizvede sveCica i sistem za paljenje.

za razliku od benzinskog matora gde se broj obrtaja matcTa regulise otvaranjem i zatvaranjem leptira. Elektriena energija se dovodi do grejaea kada se ukljuCi kontakt-kljue sistema za paljenje. a grejaGi ostaju pod naponom sve dok ih automat ne iskljuCi za otprilike jedan minut posto motor startuje. trenutak kada se gorivo ubrizgava u cilindar mora da bude taeno odreden da bi sagorevanje bilo pravilno_ Pri radu motora sa povecanim brojem obrtaja na praznom hodu. 206 I I w--I I SISTEM ZA DOVOD GORIVA Prazan hod se moze podesiti tako sto se polak9 okrene Z3vrtanj za podes3vanje praznog hocla (I) na mehanizmu pumpe za ubrizgavanje dizel goriva (2). Posto ne postoji sistem za paljenje. kod dizel motora broj obrtaja regulise se iskljuCiva odmeravanjem goriva pomocu pumpe za ubrizgavanje dizel goriva. Visak goriva vmCa se nazad u rezervoar za gorivo kroz povratni vod (7).direktno nastavlja put u usisni vod. Isto tako. naroeito po hladnom vremenu. recimo 1200 obrtaja u minutu. Pumpa za ubrizgavanje dizel goriva je glavni deo ovog sistema_ To je kompleksno i precizno konstruisan deo uredaja. ubrizgavanje ce se kad veCine motora vrsiti na oko 4 do 8 stepeni pre gornje mrtve taeke. Ako se broj obrtaja radilice motora poveca. Svaki cilindar ima po jedno grejno telo sa navojem koje se zagreje do usijanja kada je pod naponom. toplota kompresije moze da bude nedovoljna da up ali gorivo. Kada se dizel motor startuje. To znaGi da problemi sa startova-njem cesto nastaju zato sto je sistem grejaca nei- . To je sistem grejaca. pumpa za ubrizgavanje goriva ce ovu razliku kompenzovati i ubrzati ubrizgavanje taka da ce gorivo iinati dovoljno vremena da sagori. Pumpa preuzima dizel gorivo iz cevovoda za gorivo. tako da nema ni vakuuma u usisnom vodu kod dizel motora. Takode nema ni karburatora i leptira za vazduh koji ogranicavaju protok vazduha. Poslata koliCina goriva odreduje snagu kao i broj obrtaja motora. podvrgava ga izuzetno visokom pritisku i salje odmerene koliCine goriva u ubrizgace U odredenim impulsima. o Tipiean sistem sa ubrizgavanjem diu! goriva: gorivo se ispumpava iz rezervoara (1) pomocu elektricne pumpe (2). te je stoga potreban pomocni sistem za zagrevanje. Ova pumpa regulise sagerevanje i broj obrtaja motom tako ~ t o ubrizgava odredenu kolicin u goriva kroz S\luki ubrizgac (5) tacnim redosledom 'preke vodova za ubrizgavanje (6). prolazi kroz precistac (3) i ulazi u pumpu za ubrizgavanje goriva (4).

Voda moze da prouzrokuje koroziju na spojevima pumpe za ubrizgavanje goriva sto dovodi do zaglavljivanja i prestanka rada pumpe. Podesavanje se U osnovi sastoji u okretanju pumpe u leiistu (motor treba da je iskljucen) sve dok se ne dovede u polozaj u kome ee se ubrizgavanje goriva vrsiti pri tacno odredenom broju stepeni pre gornje mrtve tacke. Sarna pumpa za ubrizgavanje goriva predstavlja jedan precizan uredaj koji ni pod kakvim okolnostima ne treba da pokusavate da rasklopite. od bitne vaznosti je Cisto gorivo. gorivo ee da curi u cilindar. U nekim slucajevirna kada motor ne maze da stanuje. sto ce dovesti do poveeane koliCine cadi . Pumpu mozete da zamenite i sami: ali je na nekim vozilima podesavanje prilicno komplikovano i potrebni su posebni instrumenti. U oba slucaja. Upozorenje: izduvni vodovi ce se veoma brzo zagrejati. Ako ubrizgac propusta.· Njihova ispravnost se proverava merenjem elektriene otpornosti. Medutim. cilindar kod koga dolazi do pogresnog paljenja nece proizvoditi toplolU tako da se izduvni vod tog cilindra neee brzo zagrejati. sagorevanje neee biti ispravno.spravan ili zato sto je neki od grejaea pregoreo. ubrizgaCi mogu da se zapuse iii da propustaju. ne opeCete. OdrZavanje preCistaca za gorivo je vee objasnjeno U oVom poglavlju. Kada se iskljuci glavni prekidac (kontakt-kljuc). stoga je veoma vazno redovno proveravanje preCistaca za gorivo i njegova zamena po potrebi. stoga pazite da sf. . Prljavstina moze da izazove iste poteskoce. Jedini naGin da se pumpa iskljuCi je 207 SISTEM ZA DOVOD GORIVA da se prekine dovod goriva. zatvara se solenoid na pumpi za ubrizgavanje goriva i na taj nacin blokira dalji dovod goriva. Montiranje pumpe za ubrizgavanje goriva je veOma slozen poduhvat i zahtevaposebno znanje i veoma skupu opremu. dizel motor ce nastaviti sa radom sve dok pump a za ubrizgavanje goriva dobija gorivo. uzrok moze da bude olabavljen provodnik na ovom solenoidu iii kvar na kolu koje ga snabdeva elektricnom Sto se tice odrzavanja. Zapusen ubrizgac neee biti u stanju da isporucuje gorivo u cilindar tako da ee gubitak snage biti ocigledan. obratite se za pomoe strucnjaku. Pogledajte u fabricki prirucnik pre nego sto sami pokusate da je Sto se tice otkrivanja kvara kod sistema sa ubrizgavanjem dizel goriva. Posle startovanja. Ako yam pumpa otkaze. Na nekim tipovima vozila. Neispravni grejaCi se mogu zameniti kao i sveCice. dok ee se slab ubrizgac otvoriti suviSe brzo. postoji referentna oznaka za podesavanje pumpe. Neispravan ubrizgacponekad moze da se primeti ako se paZljivo opipa izduvni vod posle startovanja hladnog motora.

Turbo punjenje T urbo punjenje pastaje sve popularniji naCin za povecanje uCinka motora manjih kapaeiteta bez stetnih poslediea na potrosnju goriva. Drugim reCima. nije dobro podesena. to ee i dodatni pritisak biti visi. Pooesa\'anje brzine praznug hoda Podesavanje brzine praznog hoda na veCini pumpi za ubrizgavanje dizel goriva moze se jednostavno izvrsiti okretanjem zavrtnja za podesavanje praznog hoda. Spojite tahometar taka da registruje broj obrtaja radilice motora. . spojeno je preko osovine sa kolom kompresora na drugom kraju turbo I I I . Turbinsko kolo. Turbo punjac se pokreee pomoeu izduvnih gasova koji izlaze kroz izduvni vod odakle se odvode u kuCiste turbine gde pokreeu turbinsko kolo. motor malog kapaciteta funkcianise kao da ima vecu zapreminu. a zatim akreCite zavrtanj za podesavanje praznog hoda sve dok se ne dobije predviden broj obrtaja na praznom hodu. Neki od ovih instrumenata koriste magnetski iii opticki davac iii rotacioni tocak za merenje broja obrtaja motora. 2. Turbo punjao nije nista drugo do kompresor koga pokreeu izduvni gasovi iz motora i k9ji . S obzirom da se vrsi ubaeivanje dodatne koliCine vazduha u motor. sto je veea koliCina va.po potrebi ubacuje dodatnu koliCinu vazduha u motor. Dodatni pritisak koji stvara turbo punjac zavisi od broja obrtaja motora i otvora leptirastog ventila. UkljuCite motor i pustite da dostigne norm aInu radnu temperatuTu. . Zbog toga se turbo punjaCi koriste da bi se poveeala snaga i poboljsale radne karakteristike motora.u izduvnim gasovima. 3. Ako pumpa za ubrizgavanje goriva .zduha koji prolazi kroz motor. motor ee biti previse bucan i 208 primetice se veca koiicina cadi u izduvnim gasovirna.:1 i 11 . Pronadite zavrtanj za podesavanje praznog hoda. gUbitka snage i vece potrosnje goriva. Tacno mesto na kame se nalazi nati cete u fabrickom prirucniku.' I I '!!! I == r I . Ovo podesavanje se vrSi na sledeCi l.

Ovaj pritisak utiee na snagu motora i ukoliko je visi. Ukol. rasteretni venti!.I ~ ~ ! ~ • @ "' " ~ e' rif I j I i 1 '. Ove detonacije nalik na udarce cekicem mogu da izazovu pucanje klipova. otvara se ventil i propusta izvesnu koliCinu izduvnih gasova koja obilazi turbinsko k"jo.5 bara. u turbo punjac se ugraduje regulacioni uredaj. eim dodatni pritisak pocne da se pribliiava maksimalnoj vrednosti. kao i znatna osteeenja zaptivki cilindarske glave i klipnjace. motor moie da podnese samo odredenu vrednost dodatnog pritiska jer povecanje pritiska u cilindru izaziva detonativno sagorevanje. Ova pojava nastaje kad smesa vazduha i goriva poCinjc neravnomerno da sagoreva proizvodeCi veCi broj plamenih frontova u komori za sagorevanje umesto jednog koji mimo sagoreva. cuje se ostar zvuk iIi fijukanje sto je znak D SISTEM ZA DOVOD GORIVA da je doslo do detonativnog sagorevanja. Najvisi dodatni pritisak zavisi od velicine uredaja. klipnih prstenova i glava. ali veCina fabricki montiranih turbo uredaja razvija pritisak u rasponu od 2. Ovo sprecava suvise brzo okretanje tu"rbinskog kola i odriava dodatni pritisak u predvi- . to je i snaga veea.ko se turbinsko kolo brie pokreee. tzv. Medutim. Ovaj ventil se sastoji iz opruge na kojoj se nalazi poklopac poveza!} sa membranom koja je osetljiva na pritisak.000 obrtaja u-minutu. . turbina moie da dostigne preko 150.> punjaca.I II 1/1 1 I . Kada se ovi plameni frantovi sudare. Da bi se ograniCio ukupni dodatni pritisak i da bi se snaga motora oddala u predvidenim granicama. Zbog toga detonativno sagorevanje treba izbegavati. to ce se vise vazduha usisavati kroz kuCiste kompres ora u motoL Kada je leptirasti ventil potpuno otvoren.5 do 6.

denim granicama. a provodnik kalema uzemlji. sistem treba ukljuciti pre startovanja tako sto se motor stavi u pogon oko 10-15 sekundi. pustite ga da radi na praznom hodu najmanje 15 sekundi kako bi turbo punjac mogao da uspori. Sto se tice same yoznje. Mere predostroinosti kod turbo punjaca Zbog velikog broja obrtaja pri kojima turbo punjab rade. Takode se preporucuje zamena ulja posle pre denih 5000 km. Ako se turbo punjac i dalje okreee velikom brzinom. nikada ne startujte turbo motor i ne opterecujte ga suvise pre nego sto se ulje zagreje. Kada iskljucujete motor. ~ il I .1 ~ 1 fl' . leiajevi mogu brzo da ostanu bez ulja i da se . Ovo ce spreciti suvo startovanje sto inaee moze da osteti lezajeve osovine turbo punjaca. pritisak ulja opadne. (4) mehanizam za regulisanje rada rasteretnog vcntila i (5) membrana za reglllisanje rada rosleretnOg venti]a. odnosno skine se kabl za sveCice. Ovaj senzor reaguje na zvuene vibracije koje proizvodi detonacija. Signal se zatim salje kompjuteru koji regulise paljenje sve dok detonacije ne prestanu. 209 SISTEM ZA DOVOD GORIVA CD GIUYili delay! turbo punjaea: (1) kuCiste. (3) kolo kompresora. Detonativno sagorevanje moie da se kontrolise na nekoliko nacina. Kao prvo. stepen kompresije kod turbo motora je obicno 8: 1 iii manji. . . Na taka visokim temperaturama. zato sto temperatura u kuCistLi turbo punjaca ponekad moie da premasi 150 "C. (2) [urbina koju pokrccu izduvni gasovi. ~ L Cim motor prestane da radi. Osovma spaja turbinsko kclo sa kompresarom (3) koji ubacuje vuzduh u molar kral usisni vod (4). i i . VeCina elektronskih sistema za upravljanje motorom koristi senzor na turbo motorima. Zagrejani izduvni gasovi (I) se odvode kroz kuciSte turbine (2) gde okrecu turbinsko kolo. Ulje koje se koristi za turbo motor treba da bude mazivo vrhunskog kvaliteta 210 kakvo preporucuJe proizvodae iIi cak bolje. PriIikom promene ulja i preCistaca.. iako neb proizvodaCi izraduju' motore sa stepenom kompresije koji iznosi oak 9: 1. ulje u motoru paCinje da oksidise i stvara naslage cadi koje stetno uticu na podmazivanje. podmazivanje lezajeya turbine je od izuzetne vainosti. Turbo punjac je kompresor koji pokrecu izduvni gasovi.

mozete ga i sami zameniti. Oba- . Najlaksi nacin da se otkrije da Ii rasteretni ventil radi ispravno jeste da se jednostavno posmatra poluga dok neko dodaje motoru pun gas. Ovo ee smanjiti broj obrtaja turbine i dodatni pritisak.ostete. Neki tipovi turbo punjaca imaju dodatno kolo za hladenje vodom kako bi se produzio vek lezajeva. olabavljen iIi zapusen cevovod rasteretnog ventila iIi naslage rae iIi ugljenika u kuCistu rasteretnog ventila mogu da sprece njegovo otvaranje. pokusajte da okrenete turbo punjac rukom. znaCi'da su lezajevi istroseni iIi osteeeni i da u turbinsko kolo tare 0 kuCiste. Sve sto ometa slobodno okretanje turbine smanjiee pritisak i performanse motora. Baterijskom lampom osvetlite kuCiste i proverite da Ii ima znakova trenja iIi osteeenja kola kompresora. Pod pretpostavkom da problem nije nastao usled preranog paljenja ilili neispravnog senzora. Ako je membrana rasteretnog ventila defektna. u tolikoj meri da sprecavaju turbo punjac da postigne puni broj obrtaja iii da kolo turbo punjaca zapinje 0 kuCiste. najverovatniji uzrok je neispravan rasteretni ventil. skinite dovodni iii odvodni vod kompresora. Suvise visok pritisak dovodi do detonativnog sagorevanja. treba je zameniti novom. Zbog toga. Prljavstina i otpaci mogu ponekad da prodru u sistem i da ostete kolo. Ako sve SISTEM ZA DOVOD GORIVA izgleda ispravno. ovaj posao ukljucuje odvrtanje vijaka i skidanje starog turbo punjaca i montiranje novog. Ako se ne pokrece. Otkrivanje kvarova turbo punjaca Postoje tri glavna problema sa kojima se mozete susresti kod motora sa turbo punjacem: buka. Montiranje rasteretnog ventila koji se otvara na visem dod atnom pritisku moze da poveea snagu ali takoae moze da premasi sposobnost motom da podnese taj pritisak. Da biste ovo proveriIi. Treba da se okreee slobodno i ravnomemo. Ne bi trebalo da se pojavi zazar ako pokusate da gumete tocak napred-nazad (predvidene tolerancije su u rasponu od 0. U osnovi. skinite rasteretni ventil i pokusajte rucno da pokreeete polugu da vidite kako radio Membrana rasteretnog ventila se moze proveriti da ne propusta pomocll fuene vakuum-pumpe. Zamena turbo puujaca Ako vam je turbo punjac osteeen. Kada se cuju struganje i grebanje.075 mm). Resenje je zamena turbo punjaca. Probusena membrana rasteretnog ventila. pohaban iii neispravan. nikada ne dodajte motoru pun gas ako nameravate da ga iskljuCite. Pod ovim se podrazumeva turbo punjac ciji su lezajevi pohabani iIi osteeeni. Nedovoljan pritisak moze da bude prouzrokovan time sto regulacioni poklopac rasteretnog ventila ostajeotvoren iIi se turbina sporo okrece. suvise visok i suvise nizak dodatni pritisak.025 do 0.

ekonomicnosti i niskog nivaa izduvnih gasova. Kompjuter se testo naziva elektronski komandni modul (ECM). atmosferski pritisak. Pazite da prljavstina. paljenje i izduvne gasove.On to postize sa daleko veeom preciznoseu i tacnoseu nego uredaji sa mehanickim komandama. polozaj komande gasa. Kompjuter maze da prati dvanaest i vise funkcija motora preko svojih senzorskih elemenata. a pouzdanost poboljsana. otpaci iIi ostaci stare zaptivke ne upadnu u kanale turbo punjaca posto bi to moglo da osteti nov uredaj. kod nebh. Ne zaboravite da ponovo dodate ulje. on vrsi regulaciju ukljucenosti odredenih uredaja za kontrolu izduvnih gasova taka da ne ometaju zagrevanje motora niti pogonske performanse. Kompjuterska regulaeija matora S istemi sa kompjuterskom regulacijom rada motora nalaze se u sirokoj primeni kod veCine automobila iz 1981. StaIn om prom en om odnosa mesavine vazduh-gorivo bilo pomocu solenoida za kontrolu mdavine u karburatoru bilo promenom trajanja impulsa ubrizgavanja goriva moze se odriavati najbolja mesavina u svim rad211 SISTEM ZA DOVOD GORIVA nim uslovima u cilju postizanja performansi. ukljuCiYanje kompresora klimauredaja. pritisak u usisnoj grani motora. odriavanje je smanjeno. sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima. Sta vise. kako ne postoje mehanicke komponente koje se habaju. napon akumulatora. Proizvodaci automobila preSli su na kompjutersku regulaciju rada motora u cilju sniiavanja emisije izduvnih gasova i bolje ekonomicnosti pri sagorevanju goriva. Konaeno. go dine i novijeg datuma. pritisak turbopunjaea (sarno kod motora sa turbopunjacem). Sustinu sistema sa kompjuterskom regulacijom rada . Kod mnogih motora sa turbopunjaeem postoji i senzorski element kojim se otkriva detonacija u motoru. izbor stepena prenosa.. broj obrtaja motora i. mali mikroprocesorpo funkciji i konstrukciji slican personalnom kompjuieru. Kompjuterska regulacija rada motora koristi se za kontrolu tri glavna sistema motora: za gorivo.motora oCigledno predstavlja kompjuter. Funkcije koje se prate su: temperatura rashladnog fluida motora. Ovi sistemi se smatraju daleko superiomijim u odnosu na mehanicke i vakuumske sisteme posto kompjuter moze gotovo trenutno da reaguje na izmenjene uslove rada. mada mogu da se naau i kod nekih ranijih tipova vozila. . Kompjuter takode prati vreme trajanja varnice. po potrebi ga produzava iIi sleracuje. temperatura llsisanog vazduha.vezno upotrebite nove zaptivke i pritegnite sve vijke u skladu sa preporukama proizvodaca. eak i ukljuCivanje papuee koenice. brzina vozila.

Uredaji za kontrolu izduvnih gasova. prenosni odnos transmisije. Kako kompjuter donosi odluke i vrsi proracune utvrduje uredaj koji se ponekad naziva PROM (uredaj sa memorisanim programom). sistem za gorivo. Otvaranje ovog ventila dok je motor hladan iIi u praznom hodu izazvalo bi neujednaeen rad motora. obuhyataju ventil za recirkulaciju izduvnih gasova. Kod sistema sa rucnim komandama kompjuter kontrolise i brzinu u praznom hodu. Kod auto mobil a s automatskim menjaeem i uredajem za deblokiranje toekova. Elektronsko kolo i povratna sprega kompjutera Sistemi sa kompjuterskom regulacijom rada motora imaju dva osnovna nacina rada: U otvorenom i zatvorenam kolu. Kad startovanja i zagrevanja met ora sistem radi u otvorenom kolu. Kompjuter takode mora da regulise rad vazdusne pumpe tako da vazduh usmeri prema izdivnoj grani motora ili u pravcu katalitiekog konvertora. kao i koje uredaje za kontrolu izduvnih gasova treba ukljuciti. stepenasti motor kojim se otyara ili zatvara komanda gasa. vreme trajanja varnice. Kod karburatorskih motora koristi se mali dodatni. Ukoliko biste ikad morali da zamenite kompjuter u vasem vozilu proverite da Ii je ono opremljeno pravim PROM uredajem jer ukoliko montirate pogresan uredaj performanse vozila ce biti slabije. posudu s drvenim ugljem i odvodni ventil vazdusne pumpe. tako da u svakom trenutku »zna« sta treba da uradi. kompjuter ce 212 pratiti brzinu vozila i ukljucivati elektromagnet za deblokiranje toekoya kada vozilo dostigne unapred utvrdenu brzinu. koji se obieno vezuju za kompjuter. tip i model vozila. Parametri k:ao sto su: veliCina motera. Rad u otvorenom kolu znaci da kompjuter ne regulise mesayinu vazduh-gorivo jer je (1) motor jos hladan i potrebna mu je bogata mesavina kako bi . napravljen je programkoji kompjuter treba da prati. Na primer. Ustvari. Postoji na stotine razliCitih PROM uredaja i svaki nosi svoj broj. Kompjuterski PROM uredaj program ira proizvodae vozila za konkretnu namenu. dok kod matora sa ubrizgavanjem goriva malim motorom se otvara iIi zatvara rasteretni ventil za vazduh. Kompjuter takode omogucava da se posuda sa drvenim ugljem oCisti od para goriva dok je motor jos topao i radi pri ekonomienoj brzini.Na bazi podataka dobijenih od senzorskih elemenata kompjuter proracunaya optimal an odnos mesa vine vazduh-gorivo za konkretne uslove fada. PROM signalizira kompjuteru kako da kontrolise razlicite funkcije motara na bazi kompleksnog spleta okolnosti. uslovi primene vozila u odnosu na nadmorsku visinu i priboI'direktno zavise od toga kako je PROM uredaj programiran. kompjuter nece dozyoliti otyaranje ventiia za recirkulaciju dok se motor ne zagreje i ne radi iznad brzine praznog hoda.

Sto je naponski signal jaeilvisi. je mesavina bogatija. (8) senzar polozaja gasa. Jampica "Pravera motam" trebalo bi da se u paJi. a odnos vremena iskljucenja prema vremenu ukljucenja odreduje kvalitet mesavine.:' ! j 1 I SISTEM ZA DOVOD GORIVA Osnovni elementi sistema sa kompjulerskom reguJacijom rada motora: (1) senzor broja obnaja (brzine) motora. Bogata mesavina ce imati nisku vrednost.:ol1!fo!a gonya. i (2) senzor za kiseonik jos nije dovoljno zagrejan da bi bio u stal}ju da emituje povratni signal. Idealni odnos mesavine je 14. Cim senzor za kiseonik dostigne temperaturu od oko 300 'C. j (12) kompjuter za regulisanje paljenja.neometano radio u praznom hodu. menjanje odnosa mesavine vazduh-gorivo naziva se radom u zatvorenom kolu. dok ce siromasna mesavina imati visoku . Ovaj proces regulisanja sadriaja kiseonika u izduvnim gasevima i I I I j . Kompjuter tada koristi OYU informaciju kako bi izvrsio potrebne korekcije mesavine vazduh-gorivo. (6) senzor za vakuum motom. Drugim retima. Sto je uredaj duze ukljucen to je mesavina siromasnija. U radu se dogada sledece: ukoliko senzor za kiseonik pokazuje bogatu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju razblazivanjem mesavine. Kod motora opremljenih karburatorima sa povratnom spregom kompjuter menja odnos mesavine vazduh-gorivo brzim atvaranjem i zatvaranjem uredaja za dovod goriva koji se zove solenoid za kontroiu meSavine. (3) uredaj za regulisanje isparenja. (2) senzor temperalure rashladnog Ouida. (9) sklap senzorskog e!ementa za sadrtaj kiseonika. (4) eiektronska !. (11) vod dijagnostickog aktivatora. (10) kompjuler. (7) sistem za vaz duh sa kompjuterskom kontro!om.1 . s tim sto se vrednosti mesavine goriva cesto izrazavaju u broju stepeni. Cikliziranje solenoida za kontrolu mesa vine maze se oCitati obicnim tahornetrom. (5) sistem isparenja goriva. pocinje da emituje naponski signal koji regulise koliCinu kiseonika u izduvnim gasovirna. to. tako da brzim prebaCivanjem mesavine sa b o g a ~ e na siromasnu prosecan odnos mesa vine vazduh-gorivo odrzava se priblizno na idealnom nivou. kompjuter koristi povratni signal senzora 0 sadrzaju kiseonika u izduvnim gasovima za kontrolisanje mesavine. Kad kampjuter otkrije kvar. ukolika senzar za kiseonik pokazuje siromasnu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju obogaCivanjem mesavine.7: 1. Ovaj uredaj se moze ukljucivati i iskljucivati deset puta u sekundi.

Pojava sifre stoga ne mora neophodno da znaC. pa oak i samog kompjutera. (7) scnzar atmosfcrskog pritiska. (5) relej snage. Zbog moguCih razlika u sistemima za regulisanje rada motora od jednog do drugog proizvodaca i promena koje se na njima vrse iz godine u godinu bitno je raspolagati najnovijim infarmacijama prilikom pokusaja otklanjanja kvarova iIi servisiranja jednog od ovih sistema. Kod sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora kao sto su oni kod veCine vozila I . Postoje i specijalni ispitni uredaji kod kojih . I. Prisustvo iIi odsustvo sifre kvara ne znaCi uvek da problem postoji niti da je motor ispravan. (10) scnrar polozaja radilice. Ponekad »iazne« sifre kvara mogu da se aktiviraju posle izvesnih vrsta servisnih usluga. 213 SISTEM ZA DOVOD GORIVA CD 1 @ @ Glavne komponente fordovog sistema EEC-IV: (1) madul Zll paljenje (2) solenoid tennoaktivatora. Ovi uredaji takode omogucuju pracenje rada veCine senzorskih elemenata motora i prekidaca dok je automobil u voznji. komandnih kola. (8) scnzor temperat ure ulaznog vazduha.vrednost. SISTEM ZA DOVOD GORIVA . (3) venti! uredaja za recirkulaciju izduvnih g aSova. (6) scnz or priti. da u sistemu" stvarno postoji neki problem. proizvodnje General Motors mogu se oCitati sifre kvara prikljuCivanjem dijagnostickog uredaja ispod komandne table automobila i odbrojavanjem treptaja lampice.se sifra kvara regisrruje kao dvocifren broj. Kada se problem Dtkrije upo214 zorenje predstavlja upaljena kontrolna lam pica motora iii slieno svetlo na komandnoj tabli automobila.ska u motam. Otklanjanje kvatova VeGina sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora poseduje odreden stepen samodijagno'sticiranja koji omogucuje kompjuteru da otkrije krupne greske u funkcionisanju senzorskih elemenata motora.mva. poremecaja u elektricnoj instalaciji iIi cak primenom pogreSnog po stupka startovanja. S druge strane. (11) senzor poloiaja gasa. (4) dcktronski sklop regulacije [3da motara. Kod mnogih (ali ne i svih) sistema greska se evidentira kao sifra (kod) kvara u memoriji kompjutera koja odgovara konkretnoj greSci na motoru. (9) pokretllc i senzorski dement venti!a un:daja za rccirkulaciju izduvnih ga.

(2) prikljucak davaca za rcgulisanje paljenja. sis tern samodijagnosticiranja unutar kompjutera konstruisan je tako da otkriva krupne kvarove u funkcionisanju. Napomena: Sistem za regulaciju rada motora vozila smatra se delom komoleta za kontrolu izduvnih gas ova pa je stoga obuhvacen garancijom proizvodaca koja vazi 5 godina 180. i . (5) kompjuter za kon!rolu rada svecica. Zatim treba pratiti uputstvo korak po korak. godine. itd. Preskakanje pojedi216 . senzor za sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima iIi neispravan senzar za atmosferski pritisak. Znacenje' svakog broia sifre kvara moze se naCi u prirucniku. Kako je vee napred pomenuto. treba provozati kola i videti da Ii se ponovo javlja ista sifra kvara. (8) b<llustni otpornik._----_. gotovo sigurno dovodi do netacne dijagnoze. 215 SISTEM ZA DOVOD GORIVA i kontakt-kljuc bude iskljucen. Ova garancija vaii za sva vozila prodata u SAD od 1981. Kada se utvrdi sifra kvara preporucuje se po stupak ocitavanja i zapisivanja sifre. Ovde treba voditi racuna da isti broj sifre maze imati razliCita znacenja zavisno od godine izrade i tipa automobila. (3) sistem za dovod svdeg vazduha. (6) prekidac za praznog hoda. Prema uslovima garancije korisnik polaze pravo na besplatne popravke kvarova kod ovlascenog prodavca/servisera u toku Citavog garantnog roka. lose podden karburator. pa stoga treba proveriti da Ii se koristi pravi prirucnik. Ukoliko je to slucaj to onda zahteva dalje ispitivanje. a zatim brisanje memorije kompjutera izvlacenjem osiguraca iIi iskljucivanjem kabla akumulatora s tim da o / Glavne'kompom:nte krajslerovog sistema sa kompjutcrsko reguJacijom rada motom: (1) clavae razvodnika paljenja. On isto tako ne moze· da otkrije probl"me "izvan« elektronskog kola sistema kao sto je neispravna brizgaljka za gorivo. On) recimo. neee otkriti lose podesen senzorski eleinent polozaja komande gasa. J I i= !If t' .Cinjenica da nema memorisanih sifara kvara ne znaCi ni da sve radi savrseno. (7) pretvarac signaia poJoza ja leptira karburarora. nih faza ili ne pracenje uputstava doslovno. kako bi se tacno locirao izvor problema. (4) senzor temperature rashladnog fiuida.000 km a odnosi se na izduvne gasove. Da bi se utvrdilo da Ii je sifra kvara lazna iIi se mozda radi 0 sifri zaostaloj iz neke ranije popravke.

Neki od prvih sistema za kontrolu izduvnih gasova bili su i glomazni i nepadesni pa je reakcija kako profesionalnih mehanicara tako i amatera bila jednostavno uklanjanje citavog "krsa za kontrolu zagadivanja« sa matora. godine. zacetog na univerzitetima. primoralo proizvodace automobila. 1973. Vozace je zahvatila panika. Medutim. a u mnogim zemljama donoseni su propisi 0 prosecnoj potrosnji goriva. Sve je vise naucnih dokaza koji ukazuju da je automobil jedan ad velikih izvora aerozagadenja i jacanje pokreta za zastitu iivotne sredine. Arapski petrolejski embargo poremetio je snabdevanje benzinom i doyen do vrtoglavog porasta cena goriva. U pocetku istorije automobila nije se obracala posebna paznja na pitanje aerozagadenja. to nije bilo nimalo lako. Proizvodaci su se ponovo zestoko pobunili tvrdeei da ce biti nemoguce zadovoljiti standarde 0 kvalitetu vazduha i ekonomicnoj potrosnji goriva. Mada . pa ne iznenaduje Cinjenica da je Kalifornija bila prva driava koja je donela zakansku regulativu kojom se zahteva od proizvodaca automobila da kontrolisu izduvne gasove iz vozila. ProizvodaCi automobila su se ogorceno protivili tvrded da se novi standardi neee moCi zadovoljiti i da ee takvi standardi poveeati cenu novih vozila. Sve do kraja sezdesetih godina uCinjeno je malo na ogranicavanju kolicine zagadivaca koje su automobili izbacivali u atmosferu. uz sprovodenje obavezne kontrole izduvnih gasova. a gradovi postali zaguseni saobracajem. Ali kako je broj vozila u SAD premasio cifru od 100 miliona. da proizvode ekonomicnija vozila koja trose manje goriva. Osnove kontrole izduvnih gasova U roku od sarno nekoliko godina proizvodaci automobila presli su sa jednastavna dagradenih uredaja za kantrolu izduvnih gasova do sloienih sistema za kontrolu goriva. industrijaje doZivela najteiu krizu od II svetskog rata. paljenja i izduvnih gasova. Medutim. To je dovelo do donosenja zakona 0 zastiti vazduha u mnogim zemljama sveta. Izraz "smag" pot ice iz Las Andelesa zbog njegavog poloiaja u planinskam basenu gde vazduh teii da se gamila nad gradom. naruCito u SAD. skrenulo je painju javnosti na ovo pitanje. SISTEMI ZA KONTROLU IZDUVNI·H O a bi se bolje shvatili razlozi za uvodenje kontrole izduvnih gas ova kod automobila i danasnju situaciju potrebno je baciti brzi pogled unazad na pocetke uvodenja kontrole izduvnih gasova. a promene koje su nastale dovele su do revolucije u tehnologiji automobila.t . sto je. kvalitet vazduha u mnogim grads kim podrucjima postaa je ozbiljan problem. ali su ipak uspeli u tome.

._F_-. promene u tehnologiji izrade vozila dovele su do spajanja sistema za gorivo. I I I . koji se koriste za og. U Sjedinjenim Drzavama. (3) uredaj xa regulisanje rada sveCica. Ispitivanjem izduvnih gasova. N eke dr±ave i gradske opstine donele su i zakone kojima se kaznjava svako. da bi se pomoglo onemoguCila intervencija na pojedinim sistemima. (2) karburator Hi uhrizgavanje gOrlva 5 elektronskom regulacijom. (S) urcdaj za zagrevanje vazduha. I . spektive je dvostruk: prvo. (5) separator (6) rezervoar za goriYo.___ ·_·· ________________________ r I __ r I • Neki uredaji za kontrolu izduvnih gasov3. (7) uredaj Z3 cirkulaciju bCnZinskih i uljllih isparenja. medutim. _. ustanovljene su velike kazne za profesionalne mehanicare koji se 217 i ~ I L-________________________________________________________ [ uhvate u menjanju sistema kontrole izduvnih gasova. 218 Krajnje resenje ovog problema.anieavanje acrozagadenja: (1) e1cktronsko paljenje. na primer. Razlog za pruzanje ove kratke istorijske per--------------. (11) vazdusna pumpa i (12) posuda s drvenim ugljem. otkrivana su vozila koja nisu zadovoljavala standarde 0 izduvnim gasovima i zahtevano je od njihovih vlasnika da izvrse potrebne popravke u duhu standarda. (4) sigurnosni ventil prepunjavanja.. treba da pokaze dokle se stiglo u relativno kratkom periodu. za uklanjanje bilo kojih uredaja za kontrolu zagadivanja. kako bi se odvratilo mehanicare od opravljanja uredaja za kontrolu zagadivanja. paljenje i izduvnih gas ova u jedan komplet »paket« sto je oteiavalo popravke na jednom sistemu bez posledie a po dnige sistema. Mada . VeCina velikih ameriCkih gradskih podrucja sada ima takve programe. Doneti su i propisi za proizvodace vozila kojima se zahtevaju izvesna po des avanja karburatora i drugih delova »otpornih na nedozvoljene intervencije«. (9) ubrizgavanje vazduha ix izduvne grane. godine. bilo je donosenje program a 0 periodicnom pregledu i ispitivanju vozila u podrucjima s najslabijim kvalitetom vazduha. pa i vlasnik vozila.je ovakva taktika moida reSila neke probleme voznje i dovela do poboljsanja ekonomicne potrosnje goriva kod nekih vozila iz 1973-74. (10) recirkulacija izduvnih gasova.

Ukoliko se oni ispuste u atmosferu reaguju s vazduhom i suncevim svetlom i proizvode smog. ona dovoljno »Cisto« rade koliko je to ekonomski i tehnicki prakticno moguce. uz smanjenje dimenzija vozila. kontrola goriva.7 km po litru goriva. Osnovni zagadivaci VeCina ljudi smatra da zagadivanje vazduhaod automobila potice iskljucivo od izduvriih gas ova.danasnja vozila nisu stoprocentno bez zagadenja. tri vIste zagadivaca: 1. ugljovodonici (He) i ugljenmonoksid (CO). Ovo. metcra pri ubrzanju. Ispareni izduvni gasovi mogu da predstavljaju veliki izvor zagadenja posto se emituju i posle . Postoje meciutim. kod danasnjih modernih sistema za reguIaciju rada motora. a ne treba zaboraviti da vozilo podleze godisnjem pregledu kao deo programa ispitivanja izduvnih gasOV3. sadrie niz ugljovodonika (HC). a da se ne osteti neka druga instalacija. KoliCina dva velika zagadivaca iz izduvnih gasova automobila. Uklanjanje katalitickog konvertora fadi reduciranja pritiska izduvnih gasova (do cega ne dolazi) moze da se pokaze kao skupa greska. kako se jos nazivaju. dok danas iznosi 11-12 km po litru! Drugi razlog za prikaz 219 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA ovog kratkog istorijata je odbacivanje svake pomisli da bi se neovlascenim intervencijama na vozilu . Neovlasceno interv'enisanje nezakonito je u mnOgim zemljama za mehanicare-amatere i za profesionalrie mehanicare. Izuzev u slucaju nekoliko vozila s pocetka sedamdesetih godina svaka neovlascena intervencija verovatno ce pre stetiti nego doprineti boljoj ekonomicnosti potrosnje goriva i perforrnansi vozila. a vozilo neee proCi ispitivanje izduvnih gasova ukoliko se na vozilu zahteva takav uredaj (kataliticki konvertor) .5-5. Sagoreli nusproizvodi i pare iz kartera motora 3. paljenja i izduvnih gasova ukomponovana je u jedan sistem kontrole motora koji obezbeduje daleko superiorniju ekonomicnost u potrosnji goriva. dovelo je do dvostruko manje prosecne potrosnje goriva automobila.regulaciju rada matcIa nemoguce je vrsiti neovlascene intervencije iii iskljuCivati neke uredaje za kontrolu izduvnih gasava. Benzinske pare lz rezervoara za gorivo j karburatora 2. jer zamenaje skupa. iIi perform ansi vozila.sistemu za kontrolu izduvnih gasova mogla poboljsati ekonomicnost potrosnje goriva. Istovremeno. smanjena je za 96 odsto u poredenju s motorima iz doba pre uvodenja kontrole izduvnih gasova. Na primer. iskljuCivanjem ventila za recirkulaciju gas ova abieTIo dolazi do »zvizdanja« i detonacije. Kod danasnjih sistema za . Izduvni gasovi Benzinske pare iIi ispareni izduvni gasovi. Prosecna potrosnja goriva pocetkom sedamdesetih godina za americke proizvodace auto mobil a iznosila je sarno oko 5.

go dine postao standardni uredaj na svim voziIima. Rezervoar za gorivo i karburator vise ne ispustaju gasove u atmosferu) vee se odvode preko creva Ii posebnu posudu koja se obicno nalazi unutar prostora za motor. Ovaj sistem je najpre primenjen kod nekih kalifornijskih vozila 1961.bi nisu direktno toksicni. . Ugljovodonici sami po se. sagorevanja ulja iii drugih mehanickih problema u motoru iii sistemu za gorivo. Ugljenmonoksid je nuzproizvod nepotpunog sagorevanja. Izduvni gasovi iz kartera mogu da budu jos jedan veliki izvor zagadenja. Ugljovodonici (HC) u sustini predstavljaju nesagorene pare goriva i ulja koje mogu da poticu od nepodesenog paljenja. Ovim se produiuje vek ulja tako da ono ne mora cesto da se menja. Bogata mesavina vazduh-gorivo. Usmeravanjem otpadnih para iz kartera prema llsisnoj grani motora ave pare su mogle da se pan ova sagore u motoru pa su ovim sistemom ne sarno eliminisane otpadne pare iz kartera kao izvor aerozagadenja vee je i uveliko produzen vek trajanja ulja. Posto propusteni gasovi sadrze i veliku koliCinu vodene pare mora se obezbediti neko sredstvo za uklanjanje ovih gasova jer ce se ulje brzo zagaditi i izgubiti svojstvo podmazivanja. Ovaj sistem nije bio posebno efikasan i omogucavao je da velika koliCina zagadenja bude ispustena u atmosferu. Nekad su gasovi iz kartera jednostavno ispustani u atmosferu preko odvodne cevi i otvorene uljne oduske. ispareni izduvni gasovi uveliko su reducirani kao izvor aerozagadenja zaptivanjem sistema za gorivo. Medutim. U izduvnim gasovima postoje nekoliko velikih zagadivaca sa kojima se treba upoznati. Opasan zagadivac iz izduvnih gasova je i ugljenmonoksid (CO). Poviseni nivo sadrzaja ugljenmonoksida javlja se kada u komori za sagorevanje ima suvise goriva. Pomocu vakuuma koji stvara motora obezbeduje se konstantan protok svezeg vazduha kroz karter koji vrsi usisavanje zagadivaca i vlage. Ugljovodonici u reakciji s vazduhom i suncevim svetlom formiraju razna sekundarna hemijska jedinjenja i time pomazu stvaranju smoga. mada su neka istrazivanja pokazala da imaju veze s nekim vrstama raka. Uvodenjem uredaja za recirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja ovaj problem je resen.prestanka rada motora. godine da bi 1963. Glavni problem u vezi s ugljovodonicima lezi u Cinjenici da predstavljaju veliki izvor smoga. Prilikom sagorevanja goriva u cilindrima motora ogroman pritisak koji se stvara pri sagorevanju izbacuje izvesnu koliCinu izdu\'nih gas. a nedovoljno kiseonika. Ovo propustanje gasova predstavlja veliki izvor zagadivanja ulja unutar motora. Ovde se radi 0 posudi s drve220 nim ugljem i njena svrha je da sakuplja i akumulira isparenja dok ih motor ne sagori.ova i nesagorelog -gaTiva pored klipnih prstenova.

regulisanjem mesavine vazduhgorivo s tim da on bude sto je mogu6e blizi idealnom odnosu kako bi se obezbedilo Cisto sagorevanje. unutar vrele komore za sagorevanje on stupa u reakciju s kiseonikom i stvara niz hemijskih jedinjenja. i ' ~ 1= ~ f I . Azotnl oksidi direktno izazivaju mnoge sigurne simptome aerozagadenja kao sto su glavobolja. Azotni oksidi stvaraju crvenkasto-smedu izmaglicu koja lebdi nad veoma zagadenim oblastirna. Ugljenmonoksid je gas bez boje i mirisa i to ga upravo Cini opasnim. Ventil za recirkulaciju izduvnih gasova vraea . Medutirn. I ! L ugljenmonoksida. Druga grupa zagadivaca u izduvnim gasovima su oksidi azota (NOx). suzenje i otezano disanje. i vodenu paru koja se normalno izdise. ~ i . U gljenmonoksid je vrlo opasan jer ga ervena krvna zmea apsorbuju 200 puta brze nego kiseonik. Postoje i dokazi koji sugeriraju da je azotni oksid jedan od glavnih sastojaka hemijskih )}kiselih« kisa.zacepljen preCistac za vazduh iIi zaglavljen leptir za vazduh mogu da doprinesu povecanoj emisiji i ! I J I . Ispustanje ugljovodonika i ugljenmonoksida kontrolise se . Zato neispravan sis tern izduvnih gas ova moze brzo da dovede do nesvestiee i smrti ukoliko izduvni gasovi p'rodru u kabinu vozila. Konvertor je u sustini gorionik u kome se kiseonik spaja s ova dva zagadivaca -j pretvara ih u ug!jendioksid. U ovu grupu spada nekoliko razlicitih jedinjenja kiseonika i azota koja se stvaraju kada temperatura sagorevanja unutar motora prede 1300 'c. bezopasan gas. Ispustanje azotnih oksida nije eliminisano ali je znacajno smanjeno sistemom recirkulacije izduvnih gasova. Uko 78% zemljine atmosfere predstavlja azot (sarno oko 20% eini kiseonik). zajedno sa surnporom. ~ I ~ . Kataliticki konvertor je isto tako vazan kontrolni ureoaj kojim se reduciraju ova dva zagaClivaca. VeCina oksida azota kao jedinjenja su otrovna.

malu kolicinu sagorelih izduvnih gas ova na usisnu granu motora kako bi razblazio ulaznu mesavinu vazduh-gorivo. Ustvari. Rafinerije benzina davno su otkrile da se dodavanjem malih kolicina tetraetilolova poboljsava oktanska vrednost benzina (sposobnost benzina da spreei detonaciju pri visoSISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA koj kompresiji). u benzinu viSe nema olova koje zagaduje zivotnu sredinu iIi prlja sveCice motora. godine. mogu da se nakupe U organizmu i izazovu niz oboljenja. Bezolovni benzin maze se koristiti i kod starijih modela vozila. pocetkom sedamdesetih godina ponovo je uvedeno koriseenje bezolovnog benzina u novu generaciju uredaja za kontralu aero zagadenja. pa cerna se stoga ograniCiti sarno na osnovne sisteme koje mozete sami proveriti. Noviji kataliticki konvertori imaju i dodatnu komoru sa drug om vrstom katalizatora koji razlaze azotne okside u manje toksicna jedinjenja. vee je omoguCilo rafinerijama da proizvedu kvalitetniji benzin iz sirove nafte slabijeg kvaliteta. lnzenjeri su takode otkrili da benzin u kome ima olova moze da onesposobi kataliticki konvertor. medutim. go dine kataliticki konvertor je postao ideo sistema za kontrolu azotnih oksida. Jos jedan zagadivae iz automobilskih izduvnih gas ova je olovo. Od 1981. izradena posle 1975. Sistemi Z3 kontrolu izduvnih gasova Predmet kontrole izduvnih gasova prilicno je slozen. konstruisana su za koriscenje bezolovnog benzina. medutim. Da bi se kontrola pravilno obavila bio bi potreban dvostruko veti prirucnik nego sto je ovaj. Za detaljno . izduvni ventili verovatno nece trajati toliko dugo. Prakticno sva americka vozila. s druge strane. Ova vrsta konvertora ponekad se zove i trosmerni konvertor iii oksidaciono-redukcioni konvertor. sveCice u matoru koji sagoreva bezolovni benzin trajaee 3-5 puta duze od onih na motoru koji sagoreva benzin sa olovom. Kako je kataliticki konvertor smatran jedinirn prakticnim i ekonomicnim r e s e ~ njem za preciscavanje izduvnih gasova ad ugljovodonika i ugljenmonoksida. Na zalost. Bezolovni benzin je skuplji posto zahteva vise rafinacija kako bi se postigla veea oktanska vrednost benzina. posto kod veCine motora starije izrade olova u benzinu je vrsilo podmazivanje i hladenje gnezda izduvnih ventila. Ovo ne sarno da je omoguCilo proizvodaCima automobila da izgrade motore sa viSim step en om kompre$ije i time ostvare veell snagu i bolju ekonomicnost potrosnje goriva. Ovo snizava temperaturu sagorevanja i odrhva je ispod 1300 'Cna kojoj azotni oksidi ne predstavljaju problem. kao i drugi teski metali. a sagorevanje poolovljenog benzina kod ovih vozila ne sarno da unistava kataliticki konvertor vee i senzorski element za merenje saddaja kiseonika u izduvnim gasovima kod sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora. shvatilo se da olovo.

izvesna koliCina nesagorelog goriva i proizvodi sagorevanja. Potreban radni zazor klipnih prstenova u njihovim lezistima. 2. Visoki pritisci u komori za sagorevanje motara. 222 Ovo »curenje« U karter matora testa se naziva »produvavanje« i onO se mora ukloniti iz matora pre nego sto se kondenzuje i u reakciji s uljern pocne da stvara talog. ventila. lezajeva i drugih unutrasnjih radnih del ova motora. 221 ----------7 SISTEMZA KONTROLU IZOUVNIH GASOVA Uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Ala! i materijal • Klesta • Odvijac • Univerzalni noz • Kljuc • Crevo uredaja • Motorno ulje • Ventil uredaja • Odusni filter uredaja p. . onda je bolje da to prepustite profesionalcu. Ovo je normalno stanje. Do ovog »curenja« dolazi iz cetiri razloga. prolaze pored klipnih prstenova i odlaze u karter. ri radu automobila i sagorevanju razvija se veoma korozivan gas. Pomeranje klipnih prstenova u zljebovima u kojima se zazori dva iii vise prstenova sabiraju. klipnih prstenova. Kako do potpunog sagorevanja mesavine vaz-. U toku poslednjeg dela takta u procesu sagorevanja u motorti. 4. na primer vodena para. doC! ce do korozije i ubrzanog habanja klipova. Pored toga. Ukoliko vam nisu dostupni pravi prirucnici ili se ne oseeate sposobnim da opravku obavite sami. Ukoliko do de do forrniranja taloga kojl cirkulise s motornim uljem. 3. Reduciranje dodirne povrsine zaptivanja posto se klip krece gore-dole unutar cilindra. na svaki litar sagorelog benzina stvara se preko litar vode. Kako klipni prstenovi nastave da se okrecu u svojim zljebovima stanje ce se sarno po sebi popraviti. Sto se tice sistema sa kompjuterskorn regulacijom rada motora tu je prisut"na velika razlika menu proizvodacima automobila. ito: 1. Kada ne bi postojao ovaj zazor klipni prstenovi ne bi imali mesta za sirenje pod uticajem toplote koja se normalno stvara pri radu motora i ne bi pravilno zaptivali zidove cilindra.otklanjanje kvaTOva izriCito preporucujemo koriscenje prirucnika u kome je detaljno obraden sistem za kontrqlu izduvnih gasova za svako konkretno vozilo.

ubrzanje. Iz tog razloga. Ukoliko se ovo nesagorelo gorivo ne ukloni doCice do razblazivanja ulja u karteru. normal an rad.I 1 I -----. dodatni vazduh koji se usisava u sistem. kao sto je prazan hod. itd. Njime se takode smanjuje aerozagadenje tako da ovi gasovi I ! i i I I I i . zajedno sa potrebnim cevovodim a (metalne cevi iIi gurnena ereva) i usisni odusni filter Cine uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. i I . Svez vazduh. I . Uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja ima tri vaine dobre osobine. ulazi kroz filter za vazduh na gornjoj straIJi karburatora iii kroz posebni odusni filter koji se nalazi s unutrasnje strane kuCista filtra za vazduh. Njime se eliminisll stetni gasovi iz kartera motora llsmeravanjem istih kroz usisnu granu motora. Ovaj uredaj naziva se uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja.duh-gorivo nikad ne dolazi u motoru. Sam ventil sastoji se od spiralne opruge. Posto vakuum koji se koristi za rad uredaja potice od usisne grane motora protok vazduha kroz ovaj uredaj se kontrolise tako da varira u zavisnosti od odnosa mesavine vazduh-gorivo koji se ubacuje preko usisne grane kroz karburator. Ovaj ventil. »produvavanje« nasi sa scborn izvesnu koliCinu nesagorelog goriva iz komore za sagorevan ja motora u karter. Gasovi iz procesa sagorevanja koji udu u karter motora odstranjuju se iz kartera putem uredaja koji koristi vakuum iz motora za propustanje svezeg vazduha kroz karter. koji odnosi stetne gasove. doveo bi do stvaranja siromasne mesavine vazduh-gorivo. Ventil menja protok vazduha kroz uTedaj pre rna radnom stanju motora. Protok vazduha kroz uredaj regulise se ventilorn. prilikom zamene ventila vazno je nabaviti ventil koji je konkretno konstru. Ulje razblazeno benzinom nece podmazivati motor pravilno sto izaziva prekomerno habanje.- . ventila i dvodelnog tela koji su delovi umetnuti jedan u drugi.. Dimenzije ventila. zategnutost opruge i unutrasnje dimenzije variraju prema tipu motora da bi se dobili ieljeni parametri protoka vazduha.isan za taj tip motora. U suprotnom.

Cetvara i sestocilindricni motori. . Vazduh ulazi kroz filter ZE vazduh. Recirkulisani gasovi unutar sistema predstavljaju sagorivu mesavinu. Ukoliko ste u nedoumici u pogledu lokacije ventila na svom vozilu. ana postane gorivo za motor kada Se doda mesavini vazduh-gorivo ko. imace jedan poklopac ventila. Obratite painju i na to kako svez vazduh ulazi u uredaj iz kutista filtera za vazduh. Najpre. Gumeno crevo iIi cev·s jedne strane povezano je s kucistem filtera za vazduh.a ulazi u usisnu granu iz karburatora. Qdusni Wter (3) omogucuje dn svez vazduh ude u karler.. Tipitan uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih ispan:nja. Isto tako njime poboljsava ekonomicnost potrosnje goriva. razblati gasoYe koji Ultim prolazc hoz venti! (4) ispod leptira karburatora . (1) Gasoyi IZ procesa (2) ulaze u karter. sa linijskim rasporedom. On moie da bude ubacen kroz gumeno leziste na poklopcu ventila motora iii moze biti postavljen bliie usisnoj grani s gumenim crevima povezanim za svaki kraj ventila. V6 i V8 motori imace dva. Ustvari. Zavisno od konkretnog tipa motora stvarni polozaj ventila ce biti razliCit. obratite se nekom profesionalnom mehanicaru iii osobi koja se u' to raZllme. Razmotrimo detaljnije naCin rada uredaja. On zatim ulazi u karter motora preko cevi iIi gumenog creva provucenog kroz poklopac ventila matara. Zapazicete da je sam ventillociran u crevu iIi cevi koja spaja poklopae ventila motora i prikljucak vakuuma nn usisnoj grani ispod karburatora. 223 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA ne odJaze u atmosferu.SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA I 11 1 i I .IP""""I I. obicno na poklopcu ventila. a drugim krajem za motor. Vakuurn iz usisne grane matora izvlaCi vazduh iz kartera matora kIOZ venti! u usisnu granu motara. .(5) i penovo se vracaju u m%r fadi sagorevanja. Vazduh zatim cirkulise kroz kartef matGTa i mesa se sa produktima sagorevanja. po jedan sa svake strane. spoljasnji vazduh ulazi u kuCiste filtera za vazduh kraz odusni filter uredaja u kuCiste motora. ako uredaj ne radi dobra to skracuje radni vek motora jer se stetni gasovi zadriavaju u motoru sto dovodi do korozije i brzog habanja. lake je prikazana instalacija generalne prirode svi uredaji ovog tipa rade U sustini na isti naein. tome.

(1) kuCiste. opste pravilo vazi da treba vrsiti proveru svakih 12 meseci iIi 20. 224 1 I fi I i= I ProizvodaCi automobila daju razlieite pre poruke za servisiranje uredaja i zamenu ventila.u!ise prowk vazdub iz kartera u usisnu granu motor3. motora. Zatim cete videti crevo povezano izmedu poklopca ventila motora i prikljueka na usisnoj grani motora taeno ispod creva karburatora. ako otkrijete prisustvo ulja u kuCistu filtera za vazduh.. ( 4) oprug. ako otkrijete curenje ulja na bilo kom prikljueku creva iIi cevi unutar uredaja. prabJemi s ovim uredajem abieno nastaju na ovom delu. kada proverite nivo ulja u motoru i utvrdite da je zamuljeno iii izgleda razblazeno benzinom (oseea se po mirisu).Element! ventila urcdaja.000 km voznje. uredaj treba tesce proveravati. iii ako otkrijete tragove curenja ulja oko motora. . Isto tako ventil treba menjati bar svake 2 gOdine iii 40. Venti! je ugraden kao dec ovog voda. Provera uredaja Ukoliko je prisutan bilo koji od nap red opisanih simptoma treba da se izvrsi provera uredaja. ventil ce uvek biti lociran negde na ovom vodu.000 km voznje. Isto tako. (2) venti!.a. Videcete da je jedno crevo povezana za kuCiste filtera za vazduh i za motor na poklopcu ventila. (3) klip. Utvrdite polozaj creva unutar sistema i mesto gde je lociran venti!. Venti! rcg. Ovim crevom prenosi se preeiscen vazduh iz filtera za vazduh do kartera . Mozda cete imati problema s ovim uredajem ukoliko yam motor radi neravnomerna u praznom hodu. Kako se vrsi provera? Napomena: Pre zamene ventila iIi creva posvetite nekoliko minuta pregledu celokupnog sistema. Obieno ce venti! biti ugraden na kraju creva kod poklopaca ventila motora. Medutim. Vod koji eini ovo crevo nema nikakvih prepreka i u njemu nije montiran venti!. Posto se pare iz kartera i drugi zagadivaCi usisavaju kroz venti! i creVQ u usisnu granu. Tu je retko potrebno servisiranje izuzev provere da Ii su prikljueci pritegnuti. i (5) ispust. !vfedutim. prikazani u poprccnom preseku (slrclice pokazuju protoka vazduhal. verovatna se radi o problemima u uredaju za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. Ukoliko se vozilo krece po prasnjivim putevirna treba motor podvrgnuti duze radu u praznom hodu iii ako obavljate uglavnom kratka putovanja po hladnom vremenu.

crevo koje ispusta mora se zameniti. Ukoliko ventil cadi cucete kako se gubi zvuk rada motora u praznom hodu. Dobro je izvrsiti zamenu creva prilikom zamene ventila. Ispitivanje ventila Posta ste izvrsili vizuelnu proveru uredaja i zamenili osteceno crevo sledeCi korak predstavlja pro· veru ventila. Skinite crevo. Eva kako se vrsl zamena creva.Na nekim gumenim crevima nalaze se obujrnice za creve za cije je pritezanje ili popustanje oo"j" ".. iIi klesta ukoliko je crevo prievrSceno obujrnicom. 4. UkljuCite motor i pustite ga da fadi u praznom hodu. Ukoliko broj obrtaja motora u praznom hodu opadne. Ukoliko ne osetite opadanje brzine (broja obr- . Mantirajte novo creva obrnutim redosledom iz taeke 1. IIi. 1.te. 3. 2.vh uredaja. 4. Posto uredaj mora da bude hermetieki zatvoren kako bi radio efikasno. 3. 5. ugradcflo je gumeno leziste (4). preko ventila iii prikijucka na usisnoj grani motora. Evo >kako se ona vrsi.'". Tu treba da se nalazi crevo preenika oko 15-20 mm. Zaustavite motor i zamenite kuCiste filtera za vazduh. Zaustaviti motor. kao sto je prikazano nn slid. 2. Ukljucite motor i oslusnute da Ii ima pojave ispustanja vakuuma na cre. Kupite crevo odredene duzine u. Proveriti creva da nema naprslina iii bilo kakvih tragova ostecenja. Na kucistu motora (3) . Ostrim univerzalnim nozern odsecite novo crevo na istu duZinu kao creva koje ste skinuli. . 225 ____ __ ____ ____ ====\ Ventil (1) moie da sc ugradi na kraj creva (2). Za skidanje navrtke poklopca kuCista filtera za vazduh mozda ce vam biti potreban kljue iii kljesta. Ukoliko nema obujmice jednostavno povuCi crevo i odvojiti ga od prikljucka. Na taj nacin dobicete crevo odgovarajuceg pretnika.""' SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA crevnih prikljueaka jednostavno se navlac. Skinite crevo s oba kraja pomocu odvijaca. Pregledajte prostor u podnozju karburatora. nekoj radnji auto delova. ponesite staro crevo i prema njemu kupite crevo odredene duzine. "jei" M. Kod nek ih tipava vozila venti! se ugraduje bliie llsisnoj grani motora.'m. pev sistem i venti! rade na zadovoljavajuCi natin. 1. Ventil treba da bude lociran pri kraju ovog creva uz karburator iii na drugom kraju koji ulazi u poklopac ventihi motora kroz gumeno lezi'. Prstima uhvatite crevo povezano s ventilom. Ukbliko creva ispusta cuce se sJaba sistanje. Dignite haubu i skinite kuCiste filtera za vazduh prema uputstvima iz odeljka »Servisiranje filtera za vazduh« u ovom poglavlju. Navesti tip i model vozila kod kupo· vine.

.. 4. Zamenite ventil sa novim. 2. . Proverite u prirucniku preporuke z:a njegovu zamenu. 4. Podmazivanjem leiista motornim uljem olaksace se njegovo vracanje na svoje mesto. -0 U!oiak OdUSflOg filtera (1) moie se montirati u kuCistc (2). 6. evo kaka se to radi. Kupite odgovarajuCi venti!. Klestima skinite stezni prsten za osiguranje odusnog ventila. 226 1. kako bi se skinula sigurnosna navrtka. 3.taja) motora. Zamenite kuCiste filtera za vazduh prema uputstvima lZ odeljka "Servisiranje filtera za vazduh« u ovom poglavlju. 1 i I . SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 1. Ukoliko se ventil nalazi u gumenom leiistu na poklopcu ventila motora skinuti ga pomocu kljesta. Skinite uloiak filtera za vazduh. 227 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA . Ukoliko je ventillinijski postavljen upotrebiti za njegovo skidanje klesta iIi jednostavno povuc. Ukoliko se na vasem automobilu nalazi takav ulozak i on se treba periodieno menjati. po potIebi. 5. 'L . Zamena nloska odusnog !iltra Kod veCine tipova vozila postoji i ulozak odusnog filtra pev sistema.. Skinite poklopac kuCista filtera za vazduh pomocu klesta iii kljuea. . Kupite nov odusni filter i montirajte ga obrnutim redosledom montaze u tackama 1 do 4. kako je to objasojeno u ranijem tekstu. 2. zamenite venti!. Utvrditi gde je lociran ventil. On se nalazi u kuCistu filtera za vazduh. Napomena: Ukoliko bi se leziste izvuklo zajedno s ventilom mozda bi bilo tesko da se vrati na svoje mesto. Da bi se odvojio od leiista treba ga prodrmati nekoliko puta. Skinite odusni filter.•. sledeCi obrnuti postupak iz taeke 2 i 3. Eva kako se vrsi zamena uloska. creva zavisno od vrste crevnog prikljucka.. Odvojite od ventila. Ovo se moze postiCi jednostavnim povlacenjem creva s ventila iIi skidanjem obujmice creva pomocu klesta iii odvrtke a zatim povlacenjem creva s ventila. Zamena ventila Ukoliko ventil mora da se zameni. Skinite dr iac (3) koji nosi odusku (4) i crevo (5) sa ku6sta kako bi se osi6bodio sklop. . 5. 3.

iii da ventil za proCiscavanje koji se zaglavio U otvorenom polozaju omoguCi parama goriva da kontinualno ulaze u motor sto doprinosi neravnomernom radu matcra u praznom hodu. U ovu svrhu na cevovod posude moze se ugraditi elektromagnet iIi vakuumski ventil za kontrolu prociscavanja. medutim. Pogledajte u svom prirucniku konkretne preporuke za servisiranje. I . 'odlazc u sabirnu posuuu iz kojc . Prakticno jedino sto maze da se pokvari u sistemu su naprsla. vedna sistema danas koristi zaptivenu posudu. labava iIi pogresno postavIjena creva. Mnogi uredaji za regulisanje isparenja konstruisani. . U veCini slucajeva necete znati da nesto nije u redu s vasim vozilom posta kvar u sistemu normalno ne utice na voznju. i. . I I ubrzavanja. Na nekim vozilima periodicno se mora menjati ulozak ftltra s donje strane posude s drvenim ugljerri.1nogi sistemi koriste poklopce za nalivanje goriva II rezervoar opremljene opruznim ventilom za provetravanje rezervoara za gorivo u slucaju da dode do zacepljenja.! zaptivnnje za gorill(l.Uredaj za regulisanje isparenja U redajza regulisanje isparenja konstruisan je tako da sprecava ispustanje para goriva u atmosferu. zacepljen odusni vod izmedu rezervQaTa za gorivo i posude. Ispustanje vakuuma moze da dove de do slabog paljenja iIi oklevanje priIikom Uredaj za rcgulisanje ispun:nj. Isparenja se zatim usisavaju kroz usisnu granu motora i sagorevaju u motoru.su tako da sporije vrse proCiscavanje dok se 228 motor ne zagreje. obicno nema simptoma kvara. Pare IZ rezervoara za gorivo i karburatora ispustaju se u posudu za sakupljanje isparenja. medutim. Ukoliko se zacepi odusni cevovod rezervoara za gorivo mozda cete primetiti »sistanje« kad skinete poklopac da biste nalili gorivo u rezervoar. . Prilikom startovanja motora svez vazduh cirkulise kroz posudu i Cisti ih od isparenja sadrzanih u njoj.e knsnijc odllode i sagorevaju u motom. iIi defektan ventil za prociscavanje iIi komandni elektromagnet. kompjuter cesto regulise ovu funkciju pracenjem temperature rashladnog fluida matara. Kod kompjuterske regulacije rada motora. Kristali deluju kao sunder koji upija isparenja. Uredaj za regulisanje isparenja prakticno ne zahteva nikakvo odriavanje iii servisiranje kod veCine vozila. Ovaj proces naziva se proCiscavanjem. 1'. gde ih kristali drvenog uglja sakupljaju.

Posto se motor zagreje potrebno je manje dodatne top late i temperaturni senzorski element pocinje da redueira vakuum prema kontrolnom otvoru. Ovaj sistem ima ustvari dvostruku namenu. obicno oko 20-30 0c. Temperaturni senzorski element podesen je tako da vrsi regulaeiju otvora kad god temperatura unutar SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA precistaca za vazdub padne ispod odredenog nivoa. Say vazduh koji dolazi u precistac za vazdub usmerava se preko grejnog omotaca na izduvnoj grani matcra (gde se zagreva) kroz kanal do precistaca za vazduh. Uredaj za zagrevanje vazduha sastoji se od pokrivaca oko izduvne grane za predgrevanja vazduha. kada se motor zagreje i nije potrebna dodatna toplota. Ovim se omogucuje da vise spoljasnjeg. a manje predgrejanog vazduha. otvor regulisan v a k u u ~ o m radi utvrdivanja koliCine top log vazduha koja se propusta u preCistac za vazduh. Nekoliko stvari moze da se dogodi na ovom sistemu. kontrolni otvor ostao otvoren. ali za vreme hladnog vremena motor ce verovatno nepravilno da racti u praznom hodu i da »stuca« u toku ubrzanja. a uticaj na voznju odmah je primetljiv. motora iii prilikom voznje po hladnom vremenu. sklopa cevi za odvod top log vazduha do preCistaca za vazduh.. On poboljsava zagrevanje motora u voznji po hladnom vremenu obezbedujuCi potrebnu toplotu koja pomaze isparavanju goriva. a time i smanjenju koliCinu ugljovodonika u izduvnim gasovima. Kod prvog startovanja motara otvor je potpuno zatvoren za spoljasnji vazduh. Ukoliko do de do prestanka rada sistema (nema dovoda toplog vazduha izmedu plasta izduvne grane i preCistaca za v3zduh. naroCito u periodu zagreyanja.zGluha Alat i materijal • Rucna vakuum pump a S Vi danasnji motori imaju termostatski kontrolisan uredaj za dovod toplog vazduha do precistaca za vazduh prilikom prvog startovanja . On takode omogucuje regulaciju mesa vine goriva eime se smanjuje sadrzaj ugljenmonoksida i poboljsava ekonomicnost potrosnje goriva .Ureaaj za Za!:lrevanj e vca. iIi je temperaturni senzorski element u kvaru) zagrejani vazduh ne moze da dospe do precistaca za vazduh. temperaturni senzorski element zatvara dovod zagrejanog vazduha 1 sirom &otyara otyor za dovod spoljasnjeg vazduha. U periodu toplog vremena ovo ne mora da predstavlja neki veti problem. hladnog vazduha dopre u preCistac za vazduh. Hladan vazduh je mnago gusCi nego topao pa na starijim tipovima vozilima koja . i senzorskog elementa temperature unutar preCistaca za vazduh kojim se regulise rad citavog sistema. Konacno.

(6) OciUSDO crevo.'!. Stanje vazdusnog kanala izmedu plasta izduvne grane i preCistaca za vazduh treba periodicno proveravati u pogledu zategnutosti i defektnih mesta (naprsline). Senzor propusla vakuum do mO!ora za rcguiis<lnje Olvora (7) tek posto se motor zagreje. (2) sklap precistuta za vazduh. (5) vakuum ereva. (8) loplotni bna!. (4) ku6s te fillcra za vazduh. (10) izduvna graDl l matara. (9) stitnik.duha kod poprccno montinmog malOra (strelica pokazuje pravac . Problemi ove vrste mogu stetno da utieu na tipove vozila bez kompjuterske regulacije rada motora. Odrzavanje i servisiranje sistema za dovod zagrejanog vazduha predstavlja relativno osnovnu stvar.5ISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA . (3) crevo l<l dovod vazduha. ReguHsanjc olvora zavisi od temperature unutar precistaea za vazduh. (7) nosac preCistaca za vazduh. Rad otvora za dovod vazduha moze se proveriti skidanjem kanala za dovod spoljasnjeg vazduba sa prikljucka precistaca za vazduh. Ukoliko dode do poremecenog funkeionisanja zbog cega kontrolni otvor za vazduh ostaje zatvoTen (vakuum motor u kvaru. i (11) slitnik poklopca mown. Otvor za dovod vaz229 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA CD 230 --I----@ Elementi uredaja za zagrevanje vu<'. ispustanje vakuuma. (1) spoijni vazdusni kana!. moze da do de do detonacija i bogate mesavine goriva u periodu toplog vremena. I i ~ I *J'(> .nemaju samopodesive karburatore iIi ubrizgavanje goriva promena gustine vazduha moze da poremeti mesavinu vazduh-gorivo 5tO dovodi do loseg paljenja usled siromasne mesavine. @ ® ® l 1 1 i I i . Treba pregledati unutrasnjost prikljucka.napred). iii temperaturni senzorski element u kvalu) tako da u precistac za vazduh stalno dolazi topao vazduh. o CD Vazduh koji se zagrevu proiazi prcko izduvne grane motora (1) pod poklopcem iii plaslom (2) ide vazdusnim kunalom (3) kroz olvor regulisu n temperaturom (4) zatim ulal! Il prcCistac za vazdah (5) nll PUIU do karburatora (6).

mehanicki otvoreno/zatvoreni venti I. a zatim ce poced postepeno da se otvara kako se motor zagreva. Vakuumski cevovod koji propusta iii labavi prikljucci predstavljaju ostale uobicajene kvarove u ovom sistemu. On Ireba da drii vakuum ukoliko je u dobrom stanju. rad vakuum motor na otVOIU moze se proveriti pomocu fUene vakuum pumpe. onda je motor ispravan. Kada motor dostigne norm aInu radnu temperaturu kontrolna klapnana otvoru treb" da bude sirom otvorena. Ukoliko je motor hladan. U normalnom polozaju ventil je zatVoren pomoeu opruge .Vakuum u motoru za regulisanje olvora moze 5e provcriti mcnom vakuum pumpom. kada je motor hladan i kada je spoljasnja temperatura ispod 25 T iii nesto visa. a spoljasnja temperatura nije visoka. Mnogi senzorski elementi konstruisani su tako da propustaju vazduh kada su hladni. Ukoliko vakuum postoji. Pregledati svako vakuum crevo u celoj duzini pazljivo traieCi mesta naprsline iii prekida. Moracete da proverite tacan temperaturni opseg senzorskog elementa prema prifUcniku. klapna ce nekoliko minuta ostati zatvorena. Zameniti sva creva za koja se pokaie da propustaju. duha treba da bude u zatvorenom polozaju kada motor ne radi.pomazu snizenju temperature sagorevanja do tacke u kojoj je stvaranje oksida azota ogranieeno. Vrh ventila produzuje se u stezni element koji je obicno lociran na izduvnoj grani uz mali otvor. Pregledati prikljucke creva da Ii su labavi iIi da Ii je crevo postalo krto od starosti. 231 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA Recirkulacija izduvnih gasova Ala!. Temperaturni senzorski element maZe se proveriti fla sliean naein. Uredaj se sastoji od ventila_ vrste kontrolnog ventila i cevovoda koji povezuje izduvnu i usisnu granu motora. Ukoliko senzor propusta vazduh bez obzira koliko je zagrejan onda je v ~ r o v a t n o u kvaru i treba ga zameniti. UkljuCite motor i pratite sta se dogada.i ma!erijal • Ruena vakuum pump a • Malo rueno ogledalo • Zicana cetka • Kljucevi • Ruena svetiljka S vrha uredaja za recirkulaciju izduvnih gasova je redukcija nivoa zagadenja oksidima azota (NOx) recirkulacijom manje koliCine izduvnih gasova preko usisne grane matora. a vakuum kada su topli. da su ostecena iIi defektna. Ukoliko sistem ne funkcionise pravilno. Izduvni gasovi razblazuju mesavinu goriva i. Sam ventil je prilicno jednostavan. U suprotnom zameniti motor.

' ~ . postoji znatna razlika medu pojedinim sistemima.sve dok vakuum koji deluje na membranu ventila ne podigne ventil iz njegovog sedista i otvori izduvni otvor. ) I = ! iP". ~ 1~ . Prekidae iIi elektromagnet takode je ugraden u sistem i sprecava da vakuum dospe do ventila dok se motor ne zagreje. Mada je osnovni princip rada sistema u sustini isti kod svih vozila. Kod novijih tipova vozila sa kompjuterskom regulaeijom rada motora koristi se elektromagnet za iskljueivanje i ukljuCivanje vakuuma zavisno od uslova rada. neki uredaji za pojaeavanje protoka u tim periodima mogli bi da pomognu redukeiji azotnih oksida. U tim periodima raste i pritisak u izduvI I I I . Jedna od razlika je koriseenje pritiska izduvnih gasova radi »finog podesavanja« koliCine izduvnih gasova koji se vraeaju u usisnu granu motora. Posto se poveeava kolicina azotnih oksida prilikom ubrzanja i kada motor radi pod opterecenjem. Zbog toga je ovaj sistem konstruisan tako da se ne otvara u praznom hodu motora niti u periodu zagrevanja motora. U pogledu konkretnih detalja 0 radu uredaja na vasem vozilu pogledajte odgovarajuCi prirucnik. Uredaj za recirkulaciju izduvnih gasova ne vrsi kontinualnu regulaeiju izduvnih gasova jer to utice na performanse motora kao i propustanje vakuuma. Komandno kolo ventila konstruisano je tako da je dovod vakuuma u sistem s gomje strane leptira karburatora i sprecava otvaranje ventila dok motor radi pod delimicnim gasom. Vakuum iz matcra tada uvlaCi izduvne gasove u usisnu granu i razblazuje mesavinu goriva negde oko 6-10%. ! . Neki su relativno jednostavni dok su drugi prilicno slozeni. Razlike mogu da budu prisutne u konstrukciji i lokaeiji ventila kao i u komandnom kolu. 232 Venti! uredaja za fe\:"lrku!nciju izduvnih iz izduvne motora (1) prolazi kroz kanal ventila (2) i podi±e sekundamu membranu (3) zatvarajuCi Q(vor za vakuum i otvara venti! (4). I i .

Alternativni postupak za ventile koji nemaju uredaj za pojaeavanje protoka sastoji se u skidanju ereva za vakuum sa ventila dok motor radi u praznom hodu· i prikljueivanjem ruene vak1.-ecirkulaciju izduvnih gasova. Vakuum OIVara vemil (1) pri brzinama iznad praznog hocia. zaeepijeno iii probusena creva za vakuum. iii pogresno povezani vakuumski cevovodi magu da budu raziog za otkazivanje rada ventiia. Vakuum iz ruene pumpe treba da dovede do otvaranja ventila (posmatrati kretanje vodiee ventila) i pada broja obrtaja za bar 100 o/min.--. Rupiea probusena kroz vodieu ventila omogucuje da pritisak prodre u malu komoru._------K varovi na uredaju Osnavni probiemi kad uredaja za recirkuiaciju . Ovo kretanje bi trebalo da vidite ukoliko ventil pravilno radio Upozorenje: Pazite da ne dodirnete ventil jer je on veoma vrue.I I i l SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA • t ~ Uprosccn prikaz urcdaja 1. Ispitivanje nredaja Provera rada ventila vrsi se na sledeCi naCin: 1. Kako vreli izduvni gasovi protieu nepasredno ispod ventiia ani mogu da budu veoma vreli. tako da izduvni gasovi (2) mQgu da udu preko usisne grane (3) zajedno sa ffidavinom vazduh-gorivo iz karburatora (4). Pomocu ruene svetiljke odnosno ogiedalca pokusajte da pratite vodieu ventila da biste videli da Ii se podize iIi oseiIira. Ukoliko membrana prsne iii se probusi vakuum iz motora neee biti u stanju da otvori venti!. Posle odredenog vremena ova se odrazava na vakuum membranu unutm ventiia. pa resenje problema predstavlja postavijanje ventila koji reaguje na promene pritiska u izduvnim gasovima. nim gasovima. Sta se desava ukoliko ventil ostaje otvoren sve vreme iii se otvori u pagresna vreme? Ventil koji . uz primetno pogorsanje rada motora u praznom hodu.<1 .protoka. 2. Ukoliko EGR ventil ne otvara najprimetnija manifestacija biee zvizdanje motora priybrzanju. Ovaj postupak vazi za ventile sa uredajem za pojaeavanje . pokvaren prekidae temperature iii elektromagnet vakuuma. Nasiage ugijenika aka sedista ventila. 233 .izduvnih gasova su: ventii se atvara kada ne bi trebalo da se otvara iii se uopste ne otvara.lum pumpe. Mambrana je osetljiva na pritisak i otvara iIi zatvara odvodni otvor. time se regulise ·protok. Pri zagrejanom motoru' i normaln'oj radnoj temperaturi dati gas tako da broj obrtaja bude oko 2000 o/min. Venti I moze da bude konstruisan tako da reaguje na poviseni iIi snizeni pritisak.

mada kad nekih . Pre nego sta objasnimo kaka tacno do ovoga dolazi pagledajmo razne kamponente koje Cine sisteme za ubrizgavanje vazduha. Praverite raspared vakumskih cevovoda pomocu seme iz prirucnika ukolika sumnjate na pagresan raspored cevavoda. Ukoiiko se utvrdi da je defektan ventil on se mora zameniti. ovaj sistem takade redukuje izduvne gasove oksida azata (NOx).ostaje otvoren zbog nasiaga ugijenika oko sediSta ventiia. Zapamtite da uredaj treba da bude pod vakuumom kada se »doda« gas. slomijene opruge unutar ventila. Zamena ventiIa uredaja Naslage ugijenika· oka osnove sedista ventiia mogu se ocistiti zicanom cetkoffi. kako je napred opisano . godine i starijih kroz koje sarno proiaze ugljavadonici i ugijenmonaksid. Ventil predstavlja zaptiveni sklap i ne maze se demontirati radi papravke. a ne u praznom hodu iii kod prvog startovanja motora. Kod sistema iz 1980. ali ne treba koristiti rastvaraee jer oni magu da napadnu membranu unutar ventila. Na vazilima proizvadnje 1981. godine i novijega datum a.. Do istih rezultata davesee pogresno postavljen vakuumski cevovod iii temperaturni prekidae iii zagrejan eiektromagnet u otvorenom stanju 3tO omogucuje da vakuum u svako doba ima pristup ventilu iii u pogresno vreme dopre do veniiia. Saeekajte da se motor ohladi pre nega sta pokusate da odvijete venti!. Ukolika je patrebna zaptivka uvek ugradite navu. nepovratni ventil i cevovodi za advad vazduha do izduvne grane.. Prove rite da Ii zamenjeni ventil ima adgovarajueu oznaku iii da Ii predstavija tacnu zamenu ventila na vasem voziiu posto ven234 tili slicnog izgleda mogu da bud'll sasvim razlieito kalibrisani. Ukaiika pastoji vise ad jednog prikljueka za vakuumske cevovode abelezite svaki od njih komadam iepljive trake kaka ih ne biste pamesaii. Sistem to pastize ponovnim sagorevanjem zagadivaca u samom konvertoru. usmerni ventiJ. otezano startovanje i oklevanje iIi »stucanje« prilikom ubrzanja. Kada ste izvrsili zamenu ventila i panova povezali vakuumske cevovode. karozije yodice ventila deluje upravo kao i »curenje« vakuuma. Ubrizgavanje vazduha i kataliticki konvertor S istem za ubrizgavanje vazduha i katalitieki kanvertor rade zajedno n? Ciseenju izduvnih gasova iz matora od ugijavodonika (HC) i ugijenmonaksida (CO). Vazdusna pumpa obieno prima pogon sa kaisnika radilice. postoji vazdusna pumpa s remenim pogonoffi. -ukljucite motor i proverite rad novog ventila. Rezuitat ee biti ias rad u praznom hodu.

Sistem je podesen da usmerava vazduh ka izduvnoj grani kada je motar hladan kako bi se pomogla oksidacija visokog sadrzaja ugljovodonika i ugljenmonoksida koji se stvaraju prilikom zagrevanja motora. i iI .motara za to moze da posluzi i neki drugi pogon.~ . Razlog za ovo leli u tome sto noviji tipovi konvertora imaju dye katalitiCke komare. Kod ovih sistema svel vazduh se usisava u izduvnu granu preko jednosmernog vazdusnog ventila koji omogucuje ulaz vazduha izmedu dva paljenja mesa vine u cilindrima.. Drugi-prekidacki ventil dodaje se sistemu radi usmeravanja vazduha bilo ka izduvnoj grani bilo ka konvertoru.. Vazdusna pumpa je prosta krilna pumpa koja uviaei vazduh s jedne. Alat i materijal • Ruena vakuum pumpa • Kljucevi • Kldta • Odvijac • Vakuum-metar Varijaciju Oyog osnovnog sistema predstavlja varijanta »]Jfilsirajuceg vazduha« kod koje se ne koristi vazdusna pumpa. za skretanje vazduha u izduvnu grapu iii u atmosferu. Nepovratni ventil na cevovadu izmedu usmernog ventiia i izduvne grane sprecava protok taplih izduvnih gas ova natrag kroz cevavod za vazduh u kome bi ostetiii usmerni ventii i vazdusnu pumpu. a izbacuje ga s druge strane... (pomoeni pogon).. " 1 · · . vazdusna pumpa ima dYa us merna ventila... godine i novijeg datum a koji takode ispustaju okside azota. : :1 .. Kada motor dostigne normalnu radnu temperaturu vazduh se skrece direktno ka konvertoru. Cime se eliminise potreba za vazdusnom pumpom. tj.r .· .. Ovo je moguce posta se izmeau »pulseva« (taktova) ispustanja izduvnih gasova iz svakog SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA cilindra stvara trenutni vakuum. U prednjoj se oksidi azota razlazu u azot i kise- . Jednosmerni ventil omogucuje usisavanje vazduha u izduvne gasove izmedu svakog takta.. Kod sistema proizyodnje 1981. Preka vakuumskog cevovoda povezanag s usmernim ventilom obieno se prekida dovad vazduha do izduvne grane u periodu smanjenja brzine (usporavanja) kaka bi se spreCiio detonativna sagorevanje.. Prvi sluzi u potpuno istu svrhu kao i usmerni ventil kod starijih sistema.· . _____________ . Sa iziazne strane pumpe nalazi se usmerni ventii kaji skreee vazdusnu struju ka izduvnaj grani motara iii u atmosferu ukolika vazduh nije patreban." .

. i i! onik. Za sredinu konvertora prikljucena je cev kako bi vazduh mogao da se ubrizga na mestu gde su izduvni gasovi upravo bili oCisteni od oksida azota spremni za ponovno sagorevanje kako bi se iz njih odstranili ugljovodonici i ugljenmonoksid. Jedan od njih predstavlja primena poolovljenog benzina u vozilu koje je konstruisano sarno za koriscenje bezolovnog benzina.. Olovo se talozi na povrsinu katalizatora i moie potpuno da ga prekrije za kratko vreme. Kod kasnijih »)trosmernih« konvertora dalazi i do redukcije oksida azota a prednja komora sadrii i podlogu oblozenu rodijumom. Postoji misljenje da te se uklanjanjem konvertora smanjiti pritisak i poboljsati . Ovaj materijal kao podloga pruza veliku povrsinu preko koje proticu izduvni gasovi . Reakcija stvara ogromnu kolicinu toplote tako da konvertor postaje mnogo topliji od ostatka sistema.J 1 Sistem za ubriz:gavanje vazduha. Ovaj metal vrsi razlaganje oksida azota u azot i kiseonik.saJje wei vazduh kroz usmerni ventil (2) i nepovratni venti! (3) a z:atim do izduvnc gr ane motora da bi"pomogla kataJi!ickom konvertoru da sagari zagadivace.. Uklanjanje katalitickog konvertora odnosno iskljuCivanje vazdusne pumpe predstavlja jos dva naCina da se onemoguCi rad sistema.a regulisanje protoka kiseonika do dvodelnog kuta!itickog konvertora (3). a da bi proces efikasno funkcionisao potreban je dodatni kiseoniL U drugoj komori sagorevaju ugljovodonici i ugljen-monoksid pa da bi se proces okoneaa za to je potreban dodatni kiseonik.. Problemi Nekoliko problema mogu prakticno da onemogute ovaj veoma efikasan sistem. CD Kad mnogih !ipova\ozila sa kompjUlerskom regulacijom rada motora (1) kompjuterski regulisani ventili koriste senzor zakiseonik (2) z. od zagadivaca. Kad je katalizator unisten on vise ne moze da inicira hemijsku reakciju kojom se izduvni gasovi Ciste. Kataliticki dec konvertora sadrii bilo keramicko »sace" bilo keramicke palete (kuglice).:. 235 SISTEM zA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 236 Pulsiraju6 vazdusni venti! je U osnovi jednosmerni venti! koji pomocu pu!siranja vakuuma vrsi usisavanie SVcZcg vazduha u"izduvne gasovc kako bi se smanjilo zagadenje. Pumpa za vazduh (1) . Rezultat su povecane kolicine izduvnih g a s o v a " ~ i verovatno zacepljenje konvertora talozenjem ugljenika u nekad aktivnom gorioniku.povrsina ravria jedneHh futbalskom igralistu! Podloga ima tanki premaz platine i paladijuma koji sluie kao katalizator koji izaziva hemijsku reakciju kojom se ugljovodonici i ugljenmonoksid pretvaraju u vodenu paru i ugljendioksid.3 2 !----t::.

kontrolni vazdusni ventil (1) usmcrava vnduh dircktno 11 kata!iticki konvertor (2). Kada motor dostigne normalnu radnu tempcraturu. Proizvodi se maJn kolicina oksida awta (NO:>. (2). bilo u poglavlju "Sistem za hladenje«. Konvertoru je potreban dodatni vazduh da bi efikasno sagorevao zagadivace.nMTICn..) pa konlroinl vazdusni venti: (1) usmcrava vazduh prema iLduvnoj grani molOTa (2) kako bi se pospcSila oksfdacija Yisokog sadrtaja ugJjoyodonika i ugljenmonoksida koji se slvaraju 11 pcriodu zagrevanja malora. Vazdusna struja bi trebalo da se povecava s poveeanjem gasa. Izduvni gasovi te stvarati i veliku buku kod mnogih vozila. Ukoliko je kais labav treba ga zategnuti (vidi dec 0 zameni remena. Vaz- . Ispitivanje vazdusne pumpe Da bi se prove rio ueinak vazdusne pumpe. Butan rad pumpe takoele je znak kvara abieno u vidu istrosenih iii ostecenih lezajeva osovine iIi krila pumpe.ucinak mot ora. Medutim. Proverite strujanje vazduha na izlazu iz pumpe dak pavecavate gas. Ne biste trebali nista da osetite posta bi say vazduh trebalo da odlazi na izduvnu granu matara. Rad hl<ldnog matera. Ukolika nema povecanja iii je one malo pumpa je neispravna i treba je zameniti. paJadiium i ubrizgani vazduh oksidgu ugljovodonikc i ugijenmonoksid 11 zadnoj komori. Amateri-mehanicari ne treba da vrse remont vazdusnih pumpi. svako poboljsanje ekonomicnosti potrosnje goriva je zanemarljivo. Platina. zaptivke i membranu usmernag ventila. Odriavanje Vazdusni sistemi pulsirajuceg tipa normalno nO' zahtevaju nikakvo odriavanje a oni sa vazdusnim pumpama zahtevaju obieno jedino periodienu proveru zategnutosti pogonskog remena i njegovo stanje. jedino ukoliko je konvertar zapusen iIi ostecen nekom drugom greskorn u sistemu. iskljuCite ispusno creva pumpe i pustite motor da radi brze u praznom hodu (oka 1500 a/min). Rad [oplog mOlora. treba ga skinuti jer njegovo uklanjanje nece dovesti do primetnijeg poboljsanja ekonbmicnosti potrosnje goriva. 237 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA konvertora. Ispitivanje usmernog ventila Sa zagrejanim mataram u praznom hodu proverite vazduh na izduVll usmernog ventila iii prigusivaea. pa iskljuCivanje kaisnog pogona vazdusne pumpe moie takode da dovede do znacajnijeg pogorsanja performansi SISTEM ZA . Rodijumski kata!izator razlaze okside aWla u prcdnjoj komori (1) dvodelnog iii trodclnog konvertora. Podmazivanje pumpe koja buena radi se ne preparucuje zata sta ulje maze da osteti pumpu.. bilo u poglavlju "Sistem za punjenje«). Ponavljamo. Trenutno ubrzajte rad matora i kako se broj obrtaja vraca u prazan hod vazduh bi trebala da istiee kraz usmerni ventil iii prigusivae.

protak vazduha trebalo bi da bude usmeren ka izduvnoj grani motora. Pad vakuuma ne bi trebalo da bude manji od 0. Zatim pokusajte da prod'llvate ventil u oba smera. a ne u-suprotnom smeru. proverite da Ii vakuum dolazi do ventila u periodu usporavanja rada motora skidanjem vakuumskog cevovoda s ventila i proverom vakullma pomocu prsta. Proverite da crevo nije labavo iii zaeepIjena iii maida pogresno postavljeno (povezano). Ukoliko mozete da ga produvate u aba smera iii ni u jednom smeru. Aka se nista ne dagaela. nepovratni venti! je neispravan i treba ga zameniti.) ponekad moze da dovede do topljenja katalizatora u amotaell konvertara i delimicnog iii potpunog blokiranja protoka izduvnih gasova. Ispitivanje pulsirajuceg vazdusnog ventila Skinite crevo sa sklopa ventila i pomocu ruene vakuum pumpe pumpajte vakuum na kraj gumenog creva pulsirajuceg vazdusnog ventila. zavisno od temperature motora. Kada je motor hladan. a usmerni ventil He reaguje onda je ventil neispravan i treba ga zameniti (u ovakvoj situaciji bi trebalo da se pojavi detonacija).duh bi trebala da istice nekoliko sekundi.15 bara u toku 2 sekunde. itd. Drugi vazdusni prekidacki venti I moze se proveriti pracenjem puta kojim se pumpa vazduh. Simptomi zaeepljenog konvertora bice gubitak snage --I I II . a zatim po novo povecajte brzinu (gas) motora i pustite ga da se vrati u prazan hod. Protok vazduha moiete proveriti skidanjem jednog od ispusnih creva i proverom protoka vazduha dok motor radi u praznom hodu.1uma manji. Kod sistema iz 1981. Ispitivanje katalitickog konvertora Mada ne postoji naein na koji se moie proveriti radni uCinak samog konvertora bez analizatora izduvnih gas ova mozete proveriti prekornerni pritisak u sistemu izduvnih gasova koji je moida' rezultat zaeepljenog iii neispravnog konvertora.·Ako postoji vakuum. Ventil treba da propusta vazduh prema motoru. curenje goriva u motor. vreo. Kada je motor. kako se ponekad naziva). Ispitivanje nepovratnog ventila Da bi se izvrsilo ispitivanje nepovratnog ventila treba skinuti ventil s motora dok motor ne radio (Sacekajte da se motor ohladi ukoliko je vruc). a ne u ventilu. Ukoliko ne asetite vakuum 238 problem je u vakuumskom cevovodu. Izvrsite zamenu ventila ukoliko je pad vak1. go dine i novijeg datuma isti postupak se primenjuje kod prvog ventila (iii kontrolnog vazdusnog ventila. Povisena temperatura unutar konvertora kao rezultat viska goriva dok je motor u radu (lose paljenje u cilindru. vazduh bi trebalo da bude usmeren na konvertoru.

ce umanjiti snagu motora u reZlffiU rada iznad praznog hoda i malog gas a (brzine). ali njihov sadrzaj u izduvnim gasovima moZe se koristiti u cilju ispitivanja ispravnosti katalitickog konvertora. dajemo informacije 0 ispitivanju izduvnih gasova kod vozila da bismo vam pomogli da bolje shvatite postupak ispitivanja i . a motor radi sve sporije i sporije u praznom hodu dok ne stane kYaT je u zacepljenom konvertoru pa ga treba zameni!i. Ugljendioksid i kiseonik nisu zagadivaci. M ada se ovde ne radi 0 poslu koji mokte sami obaviti. Za ispitivanje izduv239 SISTEM ZA KONTROL!J IZDUVNIH GASOVA nih gasova potrebna je -skupa oprema infracrveni analiza tor izduvnih gasova_ Neki analizatori mere sadrzaj sarno dva gasa . Donji stitnik (3) Stili donji deo katali!ickog (4). Analizatori izduvnih gasova ne mogu da mere sadrzaj oksida azota (NOx).ugljovodonika (HC) i ugljenmonoksida (CO). Da' ponovirna.ta znace dobijeni rezultati ispitivanja. .l' I l I ! I I iIi prestanak rada posle startovanja motora i rada ad nekoliko min uta (ukoliko je potpuno zacepIjen). male ocitane vrednosti na vakuum-metru pri 2500 do 3000 olmin (ispod 0. Delimicno zacepljen konvertor nece izazvati prestanka rada motora ali 1 ZA KONTROLU IZDUVNI Ispitivanje kvaliteta izduvnih gasova UnutraSflji izolacioni podmetaci (1) i stitnici toplete (2) stile unutra snjo51 vozila od toplote koju emituju izduvni gasovi. Moie se proveriti i Dtvor za nalivanje na rezervoaru za gorivo da bi se videlo da Ii se moze koristiti standardni poolovljeni benzin.Da biste proverili prekomerni pritisak treba povezati vakuum-metar na usisnu granu motora i pratiti oCitane vrednosti dok motor radi u praznom hodu. Ukoliko vrednosti postepeno opadaju.3 bara) znak su zacepljenja. Drugi deo ispitivanja podrazumeva ubacivanje sonde analizatora izduvnih . VeCina provera izduvnih gas ova na vozilu pocinje vizuelnim pregledom motora da bi ~ e proverilo da neki uredaji sistema kontrole izduvnih gasova nisu prekinuti iii nedostaju.

gasova u izduvnu cev vozila i proveru izduvnih gasova pri radu motora u praznom hodu. (4) neispravni ventili iii sedista ventila. I I I I .. (6) pohabani prstcnovi. 240 Ukoliko neko vozilo ne zadovolji proveru kvaliteta izduvnih gasova to znati da ispusta previse ugljovodonika iii ugljenmonoksida_ Analizator izduvnih gasova uzima uzorkc gasova koji se ispuslaju preko izduvne cevi (I) p o ~ t o su prosli kroz kataliticki konverlOf (2) ocitavajuCi vrednast sadriaja ugljenmonoksida u procentima. ® Prisustvo ugljenmonoksida ukazuje na nepotpuno sagorevanje do koga dolazi zbog viska .: . .1 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA presije usled nezaptivanja ventila iIi progorela zaptivka glave mogu takode da dovedu do propustanja nesagorelog goriva u izduvne gasove. Veoma istroseni klipni prstenovi odnosno yodice ventila koji omogucuje motoru da sagoreva ulje dove see takode do povisenog nivoa ugljovodonika u izduvnim gasovima.. (I) curenjc na iglicastom ventilu j sedistu. (5) zaprljane 5veCicc.. (7) pog reSno podesen karburator. (3) naprsla kapa fazvodnika paljenja.~ . Visok nivo ugljovodonika u izduvnim gasovima cesto ukazuje na problem paljenja kao sto je lose paljenje iii neispravna sveCica. I"" = ". . Kod nekih ispitivanja motor radi pri jacem gasu (brzini) ali posto je nivo zagadenja najveCi pri praznom hodu provera pri praznom hodu ce obiono otkriti sve probleme..~ ~ " . Pad kom. . I I • I I . Uzroci visokog sadrzaja ugijovodonib. i (8) nivn plovkn. Prepunjen karburator iii pre bogata mesavina gorivom is to tako moze da doprinese visokom nivou sadriaja ugljovodonika.. Ako paljenje nije dobro nesagorele pare benzina ce da prodru u motor i izduvne gasove. l ~ ~ . I . (2) prekinut kabl. napukli poklopac razvodnika iii neispravan kabl sveCice. a ugJjovodonika u promilima..

Sistem za paljenje podeljen je u dva kola. (5) bogata mes.goriva odnosno manjka vazduha u meSavini.uredaj za cirkulaciju benzinskih i uIjnih isparenja. (7) pokvaren karburator.). vazdusnu pumpu iIi sis tern za ubrizgavanje vazduha. 241 242 LU IZDUVNIH GASOVA ® CD ~ ~ l ® Uzroci visokog ugljenmonoksida. (2) zecepljcn preCistac Z3 vazduh. Primarno kolo se sastoji od akumulatora. zagJavljen Jeptir za vazduh. (6) nepodeseno paljenje. (8) zaccpJjcn venti! uredaja za cirkulaciju bcnzinskih i uJjnih isparcnja. Prebrzo vreme paljenja moie takode da dovede do visokog nivoa sadriaja ugljenmonoksida u izduvnim gasovima. I I· I f ! • SISTEMZA PALJENJE J edan od nekoliko elektrienih sistema u vasem vozilu je sistem za paljenje koji je konstruisan taka da upali smeSll vazduha i goriva u ci!indru motora. Medutim oba ova kola rade zajedno i medusobno su zaVlsna. glavnog prekidaea. ·ovde treba proveriti: zacepljen fiiter za vazduh. @ CD ) 11 II I . odnosno visokonaponsko kolo.wina u praznOm hodu. primarnog kola bobine (koja ima . To su primarno. I I I iJ . i (9) pokv arena pumpa Z3 vazduh. (3) pokvaren urcdilj La slflrtovanje hla dnog motora (»cob. (4) ncispravni uredaji Z3 kontrolu izduvnih gasova. iIi nisko naponsko kolo i sekundarno. I I I ~ I I I ~ . pogresno podden karburator. Izmedu ostalog. (1) niwk prazan hod (mala brzina).

to se ugura na mesto u bobini koje se zove kula bobine i koja se nalazi na sredini jednog od dva kraja bobine.obiene olovke). primarnog kola razvodnika paljenja (i on sadrzi dva kola) . Provodnik koji se nalazi sa druge strane elektrienog uredaja je povezan sa drugim polom . To je "put elektricne struje od izvora (u ovom slueaju akumulatora iIi sistema za punjenje) do jednog iIi vise elektrienih potrosae" iIi uredaja.dva kola). Kada motor poene da radi sistem za paljenje zavisi ad napona sistema za punjenje.koji se kod starijih tipova vozila sastoji od platinskih dugmadi i kondenzatora. Kod liniskih motora sa 4 i 6 cilindara bobina se obieno ugraduje sa boene strane motora u blizini razvodnika paljenja. odnosno modula elektronskog paljenja. Polozaj bobine zavisi od vrste motora. Ako se kolo struje pre kine pomoeu prekidaca. davaea i provodnika kod novijih tipova vozila opremljenih elektronskim paljenjem .i od provodnika koji povezuju svaku od pomenutih komponenata tako da zajedno Cine elektrieno kolo. Napon se dovodi do primarnog del a bobine i platinskih dugmadi u razvodniku paljenja. konacno. rad primarnog kola zavisi od napona akumulatora. iIi iz drugih razloga (prekinut provodnik iIi slab kontakt) onda se kaze da je kolo otvoreno i nece se javiti tok struje (»amperaza«). TreCi provodnik . Sada je pravi trenutak da se objasni koncept bilo kog elektrienog kola u automobilu. Kada se ukljuei glavni prekidae. motor iii drugi metalni delo'!i jer su svi oni povezani sa jednim od polova akumulatora. Za veCinu elektrienih uredaja kod automobila kao povratni vod od akumulatora sluie sasija. Kod vozila sa elektronskim paljenjem napon se dovodi do davaea. U komponente sekundarnog kola spadaju sekundarni deo bobine. karoserijom. podom iIi motorom automobila. primarno kolo (kolo niskog napona iIi akumulatorsko kOlo) se aktivira. Bobina je povezana sa tri provodnika. i nazad do lZvora. Dva od ova tri provodnika su malog poprecnog preseka i povezana su na dva mala primarna prikljucka koji se nalaze na suprotnim stranama bobine. Kod »V« motora sa 6 i 8 cilindara bobina se abieno ugraduje na gornjoj strani motora i to u blizini razvodnika paljenja (iIi u sam razvodnik paljenja kao kod mnogih automobila General Motors-a koji su opremljeni elektronskim paljenjem). sveCica. razvodna rueica i kablovi sveCica) i. U vasem automobilu jedan pol akumulatora je direktno povezan sa sasijom. Na jednom kraju ima uskoenu kapicu i povezuje se jednostavno tako . Dok se motor ne pokrene.provodnik visokog napona je veCih dimenzija od prethodna dva (priblizno preenika . a na suprotnoj strani od karburatara i usisne grane. sekundarni deo razvodnika paljenja (poklopac razvodnika.

J edan od ovih vodova povezan je sa glavnim prekidacem. Kada se platinska dugmad zatvare pri obrtanju osavine razvadnika. Kod elektronskog paljenja u osnovi se ® \ ® CD I .baterije eime se zatvara strujno kolo. Unutar bobine nalazi se veGi broj namotaja provodnika koji je povezan sa prikljuccima primamog kola. kola se uspastavlja i struja teee kroz primama kola. sa metalnim delovima bloka motora. vratirno se na primarno kola sistema za L_ 243 SISTEM zA PALJENJE paljenje. posto imamo osnovnu predstavu 0 tome sta.primarno kolo se prekida.amm koji nije povezan. motorom i)i drugim metalnim delovima automobila. Primarno kolo sistema za paljenje Sada.kljueuje kolo (obieno prekidanjem mase). Ako jednim provodnikom dodirnete jedan pol akumulatora. . UkljuCivanjem glavnog prekidaca uspostavlja se veza akumulator . . Modul pobuduje namotaje tako sto naizmenicno ukljucuje i is. . a drugim provodnikom dodirnete drugi pol uspostaviee se tok struje i sijalica ee zasvetliti. Kada se pri daljem abrtanju asavine razvodnika platinska dugmad atvare. Tanak provodnik koji je povezan sa drugim prikljuckom bobine ulazi u kuCiste razvodnika paljenja i vezan je za jedan od krajeva kQntakta prekidaca razvodnika paljenja (»platinska dugmad«). Drugi kraj sklopa platinI ® ! 244 skih dugmadi povezan je sa kuGistem razvodnika. a drugim dodirnemo bilo koji od metal nih del ova koji je povezan sa akumulatorom. KuCiste razvodnikaje povezano sa masom prekp bloka motora·koji je opet povezan sa jednim polom akumulatara. Kod elektronskih sistema za paljenje negativni prikljucak namotaja bobine povezan je na okidacko kolo u kontrolnom modulu davaca. Probna lampa ee svetleti i tada ako jednim od provodnika dodirnemo onaj pol akumulatora koji nije vezan sa karoserijom. .glavni prekidac prikljucak na bobini koji je povezan sa glavnim prekidacem. je kola. Uzmimo primer probne lampe koja se sastoji od dva provodnika koja su vezana na sijalicu. koji je opet pomocu provodnika povezan sa Jednlm od polova akumulatora . Dva tanka provodnika koji su povezani za indukcioni kalem (bobinu) su prim ami vodovi. Platinska dugmad su jednostavan prekidac koji se otvara i zatvara kada se okrece osovina razvodnika.

on s!uzi kao elektricni »amortizer« u m0mentu kada se platinska dugmad otvaraju i zatvaraju. ~ --. U primarnom kolu sa plarinskim dugmadima postoji jos jedan dec: kondenzator. 1 .. Medutim platinska dugmad. SISTEM ZA PALJENJE Jedan od prikljucaka povezan je sa prikljuckom na sklopu platinskih dugmadi koji je u vezi sa bobinom. drugi je povezan sa plocom razvodnika. I 'I I . ani sarno okidaju sekundarno kolo. ) " I ~ I I I ~ . . . odvija isto. ali umesto da se kolo kroz namotaje uspostavlja putem mehanickog otvaranja i zatvaranja platinskih dugmadi. KOhdenzator ima sarno jednu funkciju .i' " I.. Konstru- . I ~ I I 1 n II ® r . to se izvodi pomocu elektronskog prekidackog uredaja. On ima dva prikljucka. Sekundarno kolo je to koje daje varnicu. ne varnicu na elektrodama sveCica. kojiJe postavljen u razvodnik paljenja. odnosno okida modul davaca. I :: d I . Kada je na razvoctniku pravilno podeseno paljenje. i time stvara pulseve elektricne struje koji izazivaju stvaranje varnice izrnedu elektroda na svecicama. osovina razvodnika se obrce. odnosno modul.. otvara i zatvara platinsku dugmad.

(3) glavni prckidac.. Svaki od ovih prikljueaka povezan je sa jednom od sveCica pomocu provodnika. koji se nalazi sa spoljne strane. a tok struje prestaje. tako da je kopeu potrebno okrenuti sarno za 112 kruga da se odvoji od kuCista razvodnika. Ovaj centralni prikljucak okruien je sa onoliko prikljucaka koliko vas auto mobil ima cilindara. (2) ampermetar. Oni sluie da prenesu visok napon koji stvara varnicu na elektrodama sveCica. Oslobodite kapu razvodnika. E!ementi primarnog kola sistema za puJjenje su (1) pozitivan vod akumulatora. (4) balastni olpornik (5) prov6dnik prirnarnog kola zn paljenjc koji pove:zuje: (6) razvodnik paljenja sa (7) bobinom. Kada su platinska dugmad otvorena. Kod nekih se kapa pricvTscuje pomocu dye iii cetiri navojne kopee. Sekundamo kolo sisle'ma za paljenje Sekundarno kolo poCinje od razvodnika paljenja. A neki se opet pricvrscuju pomocu dva zavrtnja. Sislem za pa!jcnje sas10ji se od dva kola. platinska dugmaci ce pregoreti. kolo se prekida. Pazljivo dignite kapu i lagana je obrnite vodeCi [acuna da ne odvojite neki od provodnika. Razvodnik paljenja ima plasticni poklopac na kome se nalazi prikljucak u koji se postavlja visokonaponski provodnik <eceg precnika. U sekundarnom ko[u sistema za paljenje nalaze se (8) visokonaponski kabl koji povezuje visokonaponski deo bobine sa razvodnikom paljenja i (9) visoko naponski kablovi za sve6ce. ukljuc"ujuCi tu i centralni prikljucak. 245 SISTEM ZA PALJENJE mad zatvore kolo se uspostavlja preko namotaja. a kondenzator nije u stanju da prihvati visok napon. Kod nekih razvodnika plasticna kapa se pricvrseuje pomoeu dye celiene kopee. Kondenzator prihvata naponski impuis koji se stvara u trenutku prekidanja kola i vraea ga postepeno u kolo te time sprecava pojavu luka iii topljenja platinskih dugmadi. Kada se platinska dug. bloka motora i nazad do akumulatora. Kao sto je vec objasnjeno. Ukoliko je kondenzator neispravan sistem za paljenje nece raditi pravilno.isan je tako da prihvata impulse visokog napona i postepeno ih vraca u kolo sistema za paljenje. Ovi provodnici i provodnik koji povezuje centralni prikljucak kape razvodnika paljenja sa prikljuckom na bobini. Kada pogledate unutrasnju stranu kape videeete da je naspram svakog od prikljucaka. Ako su platinska dugmad otvorena. postavljen veliki metalni prikljueak ispupeen nanize: Zatim pogledajte kuCiste mzvodnika (ovaj deo je viJljiv kada se ukloni kelpa razvod- . kolo se uspostavIja izmec!u pola akumulatora koji nije povezan sa masom i primarnih namotaja bobine kada je glavni prekidac ukljucen. su sekundarni visokonaponski kablov!. Kopce se mogu izbaciti iz lezista pomocll odvijaca. Aka kapa ima navojne kopee potrebno je svaku od njih okrenuti za 1/2 okretaja pomoeu odvrtaea.

.. Ovaj komad plastike ima metalnu traku koja se pruza od centra ka 'poljnom kraju.. koja pali sabijenu smesll vazduha i goriva u cilindru.000 volti) koji se dalje vodi do centralnog prikljucka na kapi razvodnika. Kada se razvodna rucica. Sistem za paljenje sa »platinskom dugmadi« ------- . Osim primarnih namotaja bobine. dovoljno visok da se javlja jaka varnica u malom za20ru izmedu dye elektrode sveCiee..nika). Kada ste kapu postavili na syoje 246 . Metalna traka. uvek kada se platinska dugmad otvare i prekine tok struje u primarnim namotajima. Razvodna rutica se okrece zajedno sa osovinom razvodnika. napon koji se stvara u sekundarnom kolu je. • Sekundarno kolo za paljenje. trenutak paljenja se regulise elektronskim putem tako da se vakuumski. automatski podesava trenutak paljenja u zavisnosti od opterecenja motora.~ . Na mnogim motorima koji su opremljeni kompjuterskom kontrolom. dodiruje centralni prikljueak sa unutrasnje strane kape razvodnika. pocinje od bobine koja je vezana na primarno i na sekundarno kolo. u njoj se nalaze i sekundarni namotaji. Sekundarni namotaji bobine su tako konstruisani da se u njima. sa gornje strane osovine razvodnika.. regulator ne koristi. sto smo ranije pomenuli. Primarni i sekundarni namotaji nisu medusobno povezani. Prva stvar koja se vidi je razvodna ruCica.. Posta je bobina postavljena na motor time je obezbedeno zatvaranje strujnog kola do akumulatora.. Ovaj uredaj. Sekundarni namotaji povezani Sll sa gvozdenirn jezgrom koje se nalazi u sredini kueista bobine i pmza se do prikljucka na vrhu kuCista bobine. Kapa se moze postaviti sarno u jedan poloiaj na kuCiste zato sto ima vodicu za pozicioniranje. obrte ona sprovodi ovaj impuls visokog napona do odgovarajuce sveCice na motaru. onda eete lako nautiti kako se proverava pravilan rad sistema za paljenje.. Ako yam je pozna to kako nastaje varnica. koja je sastavni deo razvodne rueice.~ . Podsetimo se sada ukratko na koji se naCin sinhronizuju" nastaju i dovode elektricni impulsi koji izazivaju varnicll oa sveCici.-mesto obratite paznju na metalni komad koji se nalazi sa strane na kuCistu razyodnika. proizvodi (indukuje) visoki napon (oko 40.. Na njega je prikljuceno jedno tanko crevo. Vratite oa mesta kapu razvodnika i pricvrstite ih pomocu kope!. Kada sistem za paljenje radi ispravno. koji se zove vakuumski regulator paljenja. koja je postavljena upravno. Ispod razvodne ruCice mogu se videti platinska dugmad i kondenzator" odnosno namotaji davaca i provodnici.

A ko je vase vozilci opremljeno elektronskim paljenjem mozete preskoCiti ova poglavlje. prekidac razvodnika odnosno platinska dugmad.~ ! I I I. Ako je suvise mali. Perio"ct vremena u kome kontakti platinske dugmadi ostaju zatvoTeni zove se »vreme (ugao) zatvaranja« i ima . Jedan provodnik je vezan za kondenzator. Kontakti sklopa su izradeni od metala koji je dobar provodnik struje. su komponenta ovog sistema.1ne i moraju raditi ispravno da bi se dobio pravilan rad motara. zavrtnji za podesavanje mogu imati iii glavu sa urezom iIi sestougaonu glayu. drugi je primarni provodnik palenja i povezan je sa primarnim prikljuckom na bobini. putem indukcije stvara elektricnu struju u sekundarnom kalu: Ova indukovana elektricna struja se koristi za dobijanje varnice na sveCicama. Sklop platinskih dugmadi postavljen je unutar razvodnika i pricvrscen je na plocu pomocu zavrtnjeva. . platinska dugmad ce ostati zatvorena pTedugo. platinska dugmad nece ostati zatvorena dovoljno dugo. To prekida tok struje u primarnom kolu. Bez obzira kakvo je podeS3vanje na vasem ana se svodi na istu stvar . obicno od volframa iii platine. jer kod elektronskog paljenja ne postoje platinska dugmad i kondeDzator. Ovaj sklop se podesava. Ovaj razmak je veoma vazan. U zavisnosti od tipa i modela matara. Elektricna struja lece ad prikljucka provodnika.omogucava Alat i materijal • Odvijac • Kljucevi • Merni listiCi • Cista krpa • Sredstvo za Ciscenje (odmasCivac) • Mast otporna na temperaturu (Za podmazivanje bregova) • Platinska dugmad i kondenzator • File za podmazivanje • Motorno ulje ZA PALJENJt yam da menjate zazor. Ovaj sklop se vezuje u kola pomocu dva provodnika. te u zavisnosti od toga odredite potrebnu vrstu alata. preko pokretne poluge sklopa platinske dugmadi. kroz kontakte platinske dugmadi na nepokretni dec sklopa i na masu preko koje se zatvara kolo struje. sistem za paljenje radi kada se ukljucuje i iskljucuje prekidac u primarnom kolu. Kao sto sma vee pomenuli u uv?dnom delu ovog poglavlja. Ako je prevelik. odnosno razmak izmedu kontakta sklopa platinskih dugmadi. lako su sve komponente u sistemu za paljenje vrlo v2.

biti potrebna pomoe nekog ko je vee radio ovaj posao. U takvom slucaju doci ce do neravnomernog rada motora. mozda ee yam kod prve zamene platinskih dugmadi.direktan uticaj na rad sistema za paljenje. Ako je glavni prekidac (kontakt kljuc) ukljucen. Ponekad se cak dogada da motor ne moze da se pokrene iIi. nn primer. I tl ovom slucaju doCi ce takode do gubitka snage iii neravnomernog rada motara. Obrtanje osovine razvodnika. Pravilo koje ovde vazi glasi da glavni prekidac mora biti iskljucen uvek kada rukujete. Aka se suoCite sa teskocama. sam po sebi strujni udar nije toliko opasan jer je struja u tom delu slaba. Ako je vreme zatvaranja suvise kratko primarno kolo sistema za palenje ne ostavlja dovoljno vremena za stvaranje magnetnog polja u namotajima. Veliki elektricni atpor platinskih dugmadi spada u ovakve slucajeve. pritom se vremcnski period u kome pl<1tinska dugmad ostaju zatvorena na:dva .1 ® -'< •• CD ® P!atinska dugmad (1) se nalazi t! filZVoniku pal. da nema dovoljno snage. Aka yam se tako nesto dogodi. Osim toga kontakti platinske dugmadi se ubrzana trose. to postaje prilicno jednostavan posao. PAZNJA: Moze yam se dogoditi pa dozivite neugodan strujni udar. Opruga (5) pri tisk" pomicnu polugu (3) i blok (2) na brcgastl deo osovine (4). Ali kada avo savladate. tako da dolazi do gubitka snage motora. primarno kolo paljenja je pod naponom i struja ce da potece ako se kola zatvori. ali stvarna opasnost leii u tome sto usled 247 SISTEM ZA PALJENJE 0--_. ' Aka je vreme zastoja predugacko and a indukovani sekundarni oapon nema dovoljno vremena da obavi svoj dec posla pre nego sto se ponova uspostavi tok struje kroz primarno kolo. svojim telom ee te zatvoriti strujno kolo. Usled toga. kada se primarno kola prekine. Odredena pravila bezbednosti se moraju postovati uvek kada se radi na bilo kom delu sistema za paljenje iIi elektricnog sistema. iIi dodirujete komponente unutar razvodnika paljenja.jenja. indukovani sekundarni napon TIece biti dovoljno visok da izazove pravilnu varnicu na sveCici. Zamena platinskih dugmadi ponekad zahteva strpljenje jer morate da radite pomoeu malih alatki. odnosno pri nailasku brega na blck SIVilrn ~ e rd Zm<lk izrnedu kontakta platinske dugmadi kojl se zove »zazor platina«. Ovaj otpor onemogucuje da primarni deo sistema pravovremeno zatvori kolo. Aka dodirnete metalni dec vozila u trenutku kada u razvodniku dodirujete· dec iii provodnik pod naponom.

Neki razvodnici paljenja."vreme (iii ugao) zatvaranja«. iznenadenja u -tom momentu moi:ete udariti rukorn iIi sakorn u ostar predrnet. Ovde je prikazano kako se vrsi zamena i podesavanje platinskih dugmadi ako se kapa na razvodniku paljenja vaseg automobila pricvrscuje pomocu kopCi. Kod nekih vozila pricvrscena je pomocu dva zavrtnja. Pr"lkazani provodnici (6) vode na prikljuc ak hobine . Uklonite razvodnu ruCicu. Objasnjenja data u ovorn odeljku iako tacna. ~ " a I . kod starijih tipova automobila. 2. Odvite ove zavrtnje pomocu odvijaca i uklonite razvodnu ruCicu. Kapa se uklanja tako sto se kopce izbace iz ureza u kapi razvodnika. Ako se kod vaseg vozila kapa razvodnika pricvrscuje pomocu navojnih kopci. 248 1.'(7) na kondenzator. De mogu se primeniti na sve tipove voziIa pri podesavanju platinskih dugmadi. bice yam potreban instrument za podesavanje paljenja. Kod veCine automobila ana je postavljena na vrhu osovine razvodnika. Predite na odeljak "Podesavanje zazora (ugla zatvaranja)« i pratite postupak: "Podesavanje zazora kod razvodnika sa' otvorom«. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. Uklonite kapu razvodnika. U tom slucaju ra'zvodna rutica se samo pavuce navise i odvoji oc! osovine. 1 I J 1 I I I ! ! I . Podignite kapu i pazljivo je odvojite od kucista razvodnika. 3. opremljeni su stitnikam iznad platinskih dugmadi koji je tu postavljen da bi se ukloi . i i I ~ I ] i .

Prema potrebi koristite iIi odvijae iIi kljue za odvijanje zavrtnjeva i odvajanje provodnika. vrh odvijaca se postavi u urez za podciavanje (2). Uklonite kondenzator. Podmazite bregove na osovini razvodnika tankim slojem masti otporne na temperaturu. 7. Ako na vasem r'lZvodniku postoji ovakav stitnik. Pomocll Ciste krpe oCistite masnoeu i prasinu sa nosaca platinske dugmadi i bregastog dela osovine. L 249 9. 10. Vodite raeuna da sredstvo za podmazivanje ne dospe do kontakta platina. 6. Hf{ SISTEM ZA PALJE 5. ulja iIi masti. Kod ave operacije dobro bi yam dosao odvijae koji moze i da prihvati zavtrnje pri odvrtanju. kape i svih ostalih elektrienih komakta. U nekim slucajevima platinska dugmad se moze ukloniti bez potpunog odvijanja zavrtnJeva. 4. Postupite prema taekarna 2 do 7 obrnutim .<. P AZNJA: Pre nego sto pristupite ugradnji proverite da li ste obezbedili pravi tip platinskih dugrnadi i kondenzatora. Odvojite provodnike prikljucene na pokretnu polugu sklopa platinskih dugmadi. upamtite na koju stranu je okrenut provodnik da bi olaksali sklapanje. korozije. NAPOMENA: neki tipovi platinskih dugmadi upakovane su sa malom koliCinom masti koja sluzi za podmazivanje brega. Tu se nalaze . Pogledajte da Ii na razvodniku ima tragova rde. Napomena: Kod nekih tipova automobila. odnosno povecava. Posta se otpusti zaVrlanj za podci8vanje platinskih dugmadi (1). dva provodnika . uklonite ih. Uklonite platinsku dugmad. U takvom slucaju kondenzator se uklanja zajedno sa platinskom dugmadi tako da je sa sklopa potrebno ukloniti sarno provodnik primarnog kola. dok je za to vreme memi listie (3) postavljen izmedu kontakta da bi se dobio pravi!an zazor. Ako na razvodniku postoji podmazivae brega iIi file. Zapamtite njihov polozaj kako bi olaksali sklapanje. Odvrnite zavrtanj koji drzi kondenzator. Natopite cistu krpu odmasCivacem i ocistite unutrasnjost kuCista i osovinu razvodnika od svih naslaga. Okretanjcm odvijaca zazar se smanjuje. Ugradite novu platinsku dugmad i kondenzator.provodnik primamog kola i provodnik kondenzatora.M I ~ u . uklonite gao Stitnik se uklanja odvrtanjem dva zavrtnja koja ga drze. Pazljivo osusite ceo sklop. nile radio smetnje. platinska dligmad i kOlldenzator izgradeni su u jednom sklopu koji se naziva "Uniset. 8. pri tom. Pomoeu odvijaca odvmite jedan iIi dva zavrtnja koji drze platinsku dugmad.

~ I I ! I I 11. Meelutim ugao zatvaranja je uvek prisutan.35 mm. Platinska dugmad takvog tip a ima bimetalnu kopcu postavljenu izmedu pokretne (oprugam napete) poluge i nepomicne poluge koja je vezana za . aka nije vee ugraCien zajedno sa platinskom dugmadi. Ne zatezite platinsku dugmad dok ne podesite zazor. Kontakt-kljucem se mora rukovati tako da se sarno »ta·kne«. 12. i postavio platinsku dugmad u zeljeni polozaj.6 i dobieete pribliznu vrednost zazora platinske dugmadi. j li . NAPOMENA: Neki tipovi automobila imaju platinsku dugmad kod kojih se zazar ne moze podesavati pomocll ravnih mernih listica. vidi prikaz. Ako zazar nije dat podelite ovu vrednost sa 8. mozete zategnuti sada jer se podesav'anje zazora vrsi pomocll zavrtnja sa sestougaaDorn glavom koji predstavlja deo sklopa platinskih dugmadi.kljuea dok se ispust na sklopu platinskih dugmadi ne naele na vrhu jednog od bregova na osovinl razvodnika. 1-. Ne zaboravite da iskljuCite kontakt-kljue kada dovedete platinsku dugmad u pravi polozaj. (Pogh.. skracenja veka trajanja i do drugih problema sa paljenjem. (1). onda je zazar platinske dugmadi 3. Zazar je dat u desetim delovima milimetra. Proverite u uputstvu koji je zazar propisan za platinsku dugmad na vasem automobilu. Aka kontakti nisu pravilno poddeni.dajte odeljak »Podesavanje zazora ugla zatvaranja« datog u ovom poglavlju).primer OA mm. Na . Ovaj podatak je dat u servisnom prirucniku. kao u sJutaju (2) i (3). Kontakti plalinskih dugmadi moraju hili pravilno podcscni.5 desetih delova milimetra odnosno 0. Sada pricvrstite zavrtnje nosaca. moze dati do sJabljenja v3rnice. l! . postavljajuCi ga tako da se provodnik kondenzatora uklapa uz nosae platinskih dugmadi da bi se eliminisala njegova labavost.redosledom. Neka yam neko pokrene motor pomoeu kontakt . Zavrtnje platinske dugmadi na motorima koji su opremljeni otvorom na kapi razvodnika. da bi elektro pokretae tek pokrenuo motor. Ugradite novi kondenzatof. NAPOMENA: U nekim uputstvima za podesavanje nije dat zazar platinskih dugmadi. 250 1 I. Naprimer ako je naveden ugao zastoja od 30.

Pomocll dobrog i jeftinog uredaja za ispitivanje ugla zatvaranja i broja obrtaja moze se ispitati bra] obrtaja matcra i ugao zatvaranja i stanje platinske dugmadi. Ugao (iIi vreme) zatvaranja.otpor. Medutim. Uredaj za merenjeugla zatvaranja elektricnim putem meri ovaj period i belezi srednju'veliCinu za sve cilindre izrazenu u stepenima rotacije brega razvodnika paljenja.. Isto tako kapnite sarno I ! J . Pogledajte odeljak "Podesavanje zazora ugla zatvaranja« koji dat u ovom poglavlju. 13. iIi namazite tanak sloj maziva na asovinieu platinskih dugmati. Obicno je potrebo povezati sarno dva provodnika da bi se obezbedio rad uredaja. ubaeite novi posto ste ugradili i podesili zazar platinskih dugmadi. Kapnite sarno nekoliko kapi motornog ulja na file. kao sto je vee objasnjeno ranije. NAPOMENA: Ako ste izvadili file za podmazivanje. postavite ga obrnutim redom od opisa datom u tacki 3. merite pro- . Kada merni list moze da klizi izmedu kontakta sklopa platinskih dugmadi uz tek neznatan . NajcesCi model ovog ureclaja je onaj u obliku instrument a koji se moze drZati u ruci i koji 1ma nekoliko skala na jed nom brojcaniku.. Ubacite oCiscen merni listie odgovarajuce debljine izmedu kontakta na sklopu platinskih dugmadi. 14. prirucniku ili u uputstvu za podesavanje. Panovo ugradite kapu razvodnika obrnutim redom od orisa i7 tacke 1. Kod takvih vozila za podesavanje zazara platinske dugmadi koristi se tahometar.. je period tokom koga kontakti platinskih dugmadi ostaju zatvoreni tokom eiklusa paljenja. Velitinu ugla zatvaranja maiete nati ll. i 7. uvek kada menjate sklop. 15. Odvite zavrtanj za podesavanje zazora pomoeu odvijaca. Panova ugradite razvodnu ruCicu obrnutim redom od opisa iz tacke 2. Nemojte pokusavati da ugurate merne listiee izmedu kontakta ovakvih platinskih dugmadi. Koriscenje tahometra Tahometar je osnovni ali vrlo koristan instrument kojim se mogu izvrsiti neka veoma vazna merenja. Kada proveravate stanje platinskih dugmadi vi. Ako ste uklonili stitnik.m a s ~ .. kao i prekidac (iii pre kid ace) za biranje funkeije. odnosno otvorite ili zatvorite prorez za po des avanje kako bi podesili zazar na pravu velicinu. _SISTEM ZA PALJENJE kap ulja. prekidac za biranje funkeija mora biti postavljen u polozaj za ispitivanje koje se izvodi. Pazljivo pomerite nepomicnu osnovu platinske dugmadi kako bi podesili zazar. 16. u stvari. zazor platinske dugmadi je pravilno podeSen i sada mozete zategnuti zavrtnje za pricvrseivanje.

Na drugoj skali je ugao zatvaranja. Ciklus pred252 stavlja jedno zatvaranje i otvaranje koje je potrebno da bi se na svakoj svetici dobila varnica. jeT merac automatski preratunava ugao . to je period vremena izrazen u stepenima. Vazno je pomenuti da postoji direktna zavisnost izmedu ugla zatvaranja i zazora platinske dugmadi i to se koristi kod pOdeSavanja motora. Yazno je da se ovaj prekidac postavi u pravi polozaj pri ispitivaE nju. Na primer kod motora od 6 cilindara to ce biti 60 stepeni za svak. sest iIi os am cilindara. manji zazor platina rezultovace'povecanim uglom zatvaranja. u kome su platinska dugmad zatvorena u toku svakog ciklusa paljenja.£1 . a od toga ce sarno 36 stepeni biti ugao zatvaranja. Ako pogledate tahometar videcete da na njemu postoji prekidac sa polozajima za oCitavanje ugla za cetiri. : ~ I . Ako su platinska dugmad podesena na veGi zazor rezultat ce biti smanjenje ugla zatvaranja. Rad tahometra Sa prednje strane standardnog lahometra nalaze se najmanje tri skale. ) L-----------------------------------------______________________________________ ___ r ! je najveCi brej ovih uredaja predviden da radi sa sesto iii osmo cilindricnim motorima. ako merite broj obrtaja kod motora sa celiri cilindra.-l . Svaki podeok predstavlja broj obrtaja' motora pomnozen sa 100.. Broj stepeni koji je potreban za jedno palenje je 360 Uedan pun obrtaj osovine razvodnika) podeljeno sa brejemcilindara motora. morate podeliti sa dva vrednost ocitanu za osmocilindricni motor. Sobzirom da 251 Crni provodnik (1) tahometra (2) vezuje sc za masu (3) na motoru.vodljivost sklopa na kontaktima. ---. I .. Na primer ako na skali obrtomera oCitamo vrednost 71 to znaCi da se motor okrece brzinom od 700 o/min.---. . j cilindar. Jednostavno receno meri se mogucnost iIi nemogucnost konlakta da provedu primarni napon. j i l ! r . Jedna od njih predstavlja broj obrtaja motora na skali koja je podeljena od 0-15. Kao sto smo vee pomenuli. Crveni provodnik (4) postavlja na prikljutak (5) na bobini koji se vezuje za razvodnik paljenja.

Crveni provodnik treba povezati sa prikljuc: kom za primarni namotaj bobine. i instrument podesen za ispitivanje platinskih dugmadi. na skali se oeitava da li. Ako ovim postupkom ne mozete da dobijete oeitavanje »Dobro«. pokrenite malo motor po motu kontakt-kljuca. Povezivanje tahometra S obzirom da postoji yeti broj razliCitih instrumenata ove vrste. biee vam potreban adapter da bi ste povezali ovaj provodnik a istovremeno obezbedili kontakt izmedu prikljucka na bobini i primarnog prikIjueka.»Dobro« i »Lose«. Na osovini razvodnika kod cetvoro cilindricnog' motoraima cetri brega a kod sesto cilindricnog sest. Ako instrument pokaze »Lose« a vi verujete da su platinska dugmad jos uvek dobra. Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa noseCim zavrtnjima karburatora iii tiltera za vazduh.jednu funkcijuispitivanje stanja kontakta platinske dugmadi. tj u zavisnosti od toga koliko cilindara-ima motor. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju zajedn"o sa instrumentom. l. Kod nekih vozila. I da ne zaboravimo. to znaci da se platinska dugmad moraju promeniti. Gotovo svi tahometri imaju jos.zatvaranja i oeitava broja obrtaja na bazi otvaranja i zatvaranja platin$kih dugmadi tokom jednog celog obrta osovine razvodnika.je stanje platinskih dugmadi zadovoljavajute. To ne samo da ne obezbeduje dobru masu. vee moze stvoriti potencijalnu opasnost postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. Crni treba povezati sa »dobrom« masom. To je ona] prikljucak sa kojim su povezana platinska dug253 SISTEM ZA PALJENJE mad. crni i crveni. neophodno je da tacno postujete uputstvo za instrument koji koristite. i posle nekoliko ponavljanja prethodne procedure. Ovim postupkom omoguGicete da se kontakti platinske dugmadi zatvore tako da ce instrument dati ispravno oCitavanje. 2. Podesavanje zazora (ugla zatvaranja) AlaI i materijal . U daljem tekstu je dato osnovno uputstvo za povezivanje ovog instrumenata. i stoga bi se dobio pogresanrezultat ocitavanja u slucaju da je ovaj prekidac postavljen u pogresan polozaj. na primer sa negativnim (-) polom ¥umulatora iIi nekim delom na bloku "matara. posebno kod Ford-a. Kada je kontakt-kljuc ukljucen. Ta skala ima najmanje dva podeoka . Obicno je ova skala postavljena na donjem delu instrumenta. merenje broja obrtaja motora i ugla zatvaranja oCitavaju se dok motor radi. Kod veCine ovakvih uredaj a postoje dva provodnika. a stanje piatinske dugmadi kada motor ne radi.

Postoje dva osnovna tipa razvodnika . drugi kod koga na poklopcu postoji otvor u obliku prozorCica. postupite prema uputstvu koje je prilofenD uz instrument. kao i daljinski prekidac elektropokretaca. koji omogucuje podesavanje zazora i kada razvodnik nije rasklopljen. . kroz koji se spolja moze vrsiti podesavanJe. izrazen u stepenima. Svaka promena ugla zatvaranja ima odgovarajuCi uticaj na vreme paljenja motara (predpaljenje). Postupite prema uputstvu koje je priloieno uz prekidae. a sam ugao zatvaranja se podesava menjanjem zazora platinske dugmadi. Podesavanje zazora (ugla zatvaranja) kod razvodnika sa zatvorenim poklopcem Napomena: Ako vas automobil ima platinsku dugmad. Osnovna procedura podesavanja ugla zatvaranja zavisi od tip a razvodnika koji se nalazi na vasem vozilu. Medutim kod platinskih dugmadi koja su koriseena i cije kontaktne povrsine imaju blage neravnine iIi nagorelost. anda uvek treba pOdesiti ugao zatvaranje pre nego sto podesite vreme· paljenja. Manji zazar daje veti ugaa zatvaranja. Prekidac ima dva provodnika koji se povezuju sa solenoidom elektro pokretaea. Provodnici su uvek oznaceni bojom da bi se olaksalo povezivanje. Podesavanje ugla zatvaranja platinskih dugmadi je najvainija operacija pri servisiranju razvodnika. dok crvenu stipaljku treba povezati 254 sa primarnim prikljuckom na bobini. tokom obrtanja osovine razvodnika u kome kontakti platinske dugmadi ostaju zatvoreni (spojeni). Tahometar. ima dva provodnika koje treba povezati sa motorOffi. isto vazi i za novu iIi koriscenu platinsku dugmad kod razvodnika sa otvorom na kapi. Obicno je provodnik koji se povezuje na neki metalni deo motora (masu) boie. Ako su provodnici vaseg instrument a oznaceni drugim bojama. Ovaj prekidac yam omogueuje da pokreeete motor dok radite ispQd poklopea motornog proslora.• Produzni kabl • Odvijae • Stezae za crevo • Daljinski prekidae • Tahometar • Sestougaoni (»imbus«) kljuc N ova platinska dugmad se mogu tacno ugraditi ako se koristi Cist merni listie. zazor se mora podesiti pomocu tahometra. Ako koristite daljinski prekidae elektropokretaca. Ugao zatvaranja platinske dugmadi razvodnika predstavlja onaj ugao. U uputstvu je tacno nazoaceno kako treba povezati provodnike. veti zazar daje manji ugaa zatvaranja.prvi. kod koga je poklopac bez otvora. podesavanje ugla zatvaranja mozete uraditi bez pomoei sa strane.

prema uputstvu koje je prilozeno uz prekidac. ! I 1 = I . 5. odnosno odvrnite navojne kopce za 1/2 kruga pritiskujuCi ih pritom nanize odvijacem. vee moie stvoriti potencijalnu opasnost posroji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. aka je pricvrscena pomocll dva zavrtnja moze se skinuti pomocll odvijaca. Kod veGine ovakvih uredaja postoje dva provodnika. 6. Ukoliko nemate na raspolaganju ovaj veoma zgodan uredaj. To ne soma do ne obezbeduje dobru masu.. Uklonite sekundarni visokonaponski provodnik bobine sa centralnog prikljucka na razvod-' niku.Da bi podesili ugao zatvaranja kod ovakvog razvodnika uradite slede':e: 1. Napomena: Neke vrste razvodnika na starijim tipovima automobila imaju uredaj za otklanjanje radio smetnji koji je postavljen preko platina. Odvojite i blokirajte crevo za vakuum pomoeu kIes!a. skinite taj uredaj. Uklonite kapu razvodnika. dok je glavni prekidac iskljucen i povezite ga sa nekim metalnim delom na motoru pomocu produznog kabla. erni treba povezati sa »dobrom« masom. crni i crveni. na primer sa negativnim (-) polom akumulatora iii nekim delom na bloku motora. 3. Skidanje se svodi na oavrtanje dva zavrtnja. Ako je to slucaj kod vaseg razvodnika. Skinite razvodnu rucicu razvodnika. u daljem tekstu data je osnovna procedura za povezivanje ovog instrumenta. 4. Oslobodite kopte koje drZe kapu. A. a prema uputstvu proizvodaea. Paznja: Nikada nemojte povezivati produini kabl sa noseCim zavrtnjima karburatora iIi fi/tem za vazduh. i . Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja i broja obrtaja sa motorom. r rukom sa osovine. Medutim. U ovom slucaju odvijac sa opruznim driacem za zavrtanj biee od pomoe. Obratite paznju na polozaj zavrtnjeva da bi kasnije lakse sklopili razvodnik. 2. Ako su provodnici vaseg instrumenta druge boje postupite prema uputstvu proizvo- . morate se osloniti na po moe nekoga sa strane ko ee pokretati motor kada je to potrebno. Prikljucite daljinski prekidae na elektropokretaca. U najvecern broju slucajeva ona se jednostavno podigne i ! .

Ako taj korak propustite to maze dovesti do ostecenja glavnog prekidaca. biee yam potreban adapter da bi prikljuCili po menuti provodnik a prito'1' i dalje imali kontakt izmedu prikljueka bobine i primarnog provodnika. B. Pastavite razvodnu ruCicu razvodnika na svoje mesto. To je onaj prikljueak koji je povezan sa sklopom platinske dugmadi u razvodniku.daca. Aka se rueica kod razvodnika pricvrscuje pomocll dva zavrtnja. Pomoeu odvijaea malo odvmite zavrtanj za podesavanje ili nosae za pomeranje paltinske dugmadi koji se nalazi u razvodniku. I U OVOID slucaju rucica se moze . 11. Ts. Pokrenite motor pomoeu daljinskog prekidaca i istovremeno motrite na tahometar. sad ga vratite na svoje mesto. Podesite ugao zatvaranja pomoeu zavrtnja za podesavanje iIi pomeranjem nosaca platinske dugmadi na preporueenu vrednost u stepenima. 12. vee moze stvoriti i potencijalnu opasnost postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. Postoje i platinska dugmad koja se podesavaju okretanjem ekscentricnog zavrtnja. Tu ce te nati cetvrtasti ispust koji se uklapa u okrugli i ('etvrtasti otvor na prirubnom delu razvodne ruCice. SISTEM ZA PALJENJE 8. strana mora da naide na odgovarajueu povrsinu u prirubnom delu razvodne rucice. Obrisite bregove na osovini razvodnika eistom krpom i nanesite tanak sloj odgovarajueeg maziva. 13. neka se podesavaju pomeranjem nosaca sklopa pomoell odvijaca koji se postavlja u upusten otvor. okrenite ih da bi sveze mazivo doslo do bregova. Ako ste uklonili uredaj za radio smetnje. postavite je na 050vinu razvodnika. 9. 7. Ako se kod vaseg razvodnika razvodna rutica navlaCi na osovinu. Painja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa noseCim zavrtnjima karburatora iii Jiltera za vazduh. iii zamenite mazalicu. ali pre nego sto pritegnete zavrtnje za pricvrsCivanje vodite racuna da ne ustinete primarni iIi kondenzatorski provadnik. Kod nekih automobila. posebno kod Forda. UkljuCite glavni prekidac. 10. Polomicete jeT Pritegnite zavrtnje odvijacem. Posto ste podesili ugao zatvaranja. obratite paznju na zaravnjenu stranu osovine. Ako u razvodniku postoji mazalica za bregove iIi file za podmazivanje. Ne postavljajte ruCicu na silu. PrikljuCite crveni provodnik na primani prikljucak na bobini. Ukoliko ne vratite ovaj uredaj na mesto imacete radio smetnje. To ne sarno da ne obezbectllje dobru masu. Painja: Ova je vrlo vaino utiniti. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju sa memim instrumentom. zategnite zavrtnje za podesavanje platinske dugmadi i iskIjucite glavni prekidac.

17. l. na primer sa negativnim (-) polom akumulatora iIi nekim delom na bloku motora.' radi u praznom hodu. Uklonite provodnik za spajanje i ponovo poveiite sekundarni visokonaponski kabl bobine . Ako ste tokom prethodnog podesavanja motora skinuli sveCice. 14. bite yam potreban adapter da bi prikljucili pomenuti provodnik. 255 Podesavanje zazora (ngla zatvaranja) kod razvodnika sa otvorom na pokJopcn Napomena: Kod nekih tipova motora koji imaju razvodnik paljenja sa platinskim dugmadima. To je ovaj prikljueak koji je povezan sa sklopom platinskih dugmadi u razvodniku. podignele pok!opac o(Yora (1) i postavite odgovaraju6 scstougaoni odvijac (2) I. Crni treba povezati" sa »dobrom« masom. Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa nosetim zavrtnjima karburatora iii [iltera za vazduh. dok motor 256 Da bi podesili zazar pla!inskih dugmadi kad razYodnika koji irnaju kapu sa otvowm. a pomocu uputstva proizvodaca. vodeCi racuna da je glavni prekidac iskljueen.-:-l. To ne sarno da ne obezbeduje dobru masu. Medutim. Vratite na mesta kapu razvodnika postujuCi uputstvo koje je obratno uputstvu pri skidanju. a pritom i dalje imali kontakt izmedu prikljucaka bobine i primarnog provodnika. 2. Uklonite daljinski prekidac. B. PrikljuCite crveni provodnik na primani prikljucak na bobini.postaviti sarno na jedan naCin. Odvojite tahometar za merenje ugla zatvaranja obrnutim redosledom od opisanog u tacki 6. A. I i . . Kod veCine ovakvih uredaja postoje dva provodnika. Ako kapa razvodnika vaseg motora ima otvor za podesavanje sledite navedene korake. kapa razvodnika ima otvor taka da se ugao zatvaranja moze podesiti bez skidanja kape. vee moie stvoriti i potencijalnu opasnost postoji moguenost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. ovde je navedena osnovna procedura za povezivanje tahometra. Kod nekih tipova automobila.Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja i broja obrtaja motora. Aka su provodnici vaseg instrumenta druge boje postupite prema uputstvu proizvodaca. UkljuCite motor i ostavite ga da radi na praznom hodu.. . 16.! Ulvrtanj za podeSilvanje platinskih dugmadi. Ovakvi adapteri se obicno isporueuju sa tahometrom. 15. P_ogledajte odeljak »)Provera i ugradnja sveCica« U ovom poglavJju. posebno kod Forda. crrri i crveni. ugradite ih pre nego sto nastavite sa podesavanjem.

Kada se asovina razvodnika obrce zub diska prolazi pored kalema davaca i uspostavlja magnetne impulse koji se zatim sprovode do elektronskog kontrolnog uredaja. Ford sliean uredaj naziva tura«. izvadite odvrtae i zatvorite otvor na kapi razvodnika. 6. Mehanizam za podesavanje je samokoeeci. Kod Chrysler-a ovaj uredaj se zove »re\uctoT«..3. Na srecll veCina tih razlika Cine servisiranje laksim.. kao i tranzistorska kontrolna kutija odnosno elektronski kontrolni uredaj. Prekidanje primarnog kola bobine omoguCice da . Skinite tahometar obrnutim redosledom od redosleda iz taeke 1. 5.... Neke ad prednosti elektronskog paljenja su: mnago visi napon u sekundarnom kolu time se smanjuje mogucnost neispravnog paljenja. koji izaziva mnogo manji broj problema. bolje palenje pri vetim brzinama sto smanjuje potrosnju goriva i zagadenost izduvnih gasova. General Motors }:>jezgro palenja«.. Medutim danas su platinska dugmad i kondenzator kod konvencionalnih sistema zamenjeni elektronskim sistemom za paljenje. Okrenite zavrtanj za podesavanje u smeru kretanja kazaljke na satu da bi povecali ugao zatvaranja. sa aspekta servisiranja te razlike su male. sveCice rede zakazuju. Na primer kod elektronskog sistema za palenje bregovi na osovini razvodnika zamenjeni su diskom sa zubcima. Posto ste podesili ugao zatvaranja. Iako su razlike izmedu sistema konvencionalnag paljenja i sistema elektranskog paljenja velike.. ----------i l Elektronsko paljenje Alai i malerijal • Izolovana klesta • Voltmetar i ommetar iii Volt-ommetar • Produini kabl • Daljinski prekida. Pored diska nalaz1 se i magnetni davae. a i radni vek sveCica je mnogo duzi. . Podignite poklopac na otvoru kape razvodnika i postavite odgovarajuCi sestougaoni odvijac u! zavrtanj za podesavanje platinske dugmadi. • Odvijac e j\dapter za bobinu • Stroboskopska lamp" • Tahometar • Stezae za creva P latinska dugmad razvodnika palenja su uvek bila ona komponenta automobila koja je .. Kontrolni meaaj je konstruisan tako da pre kine primarno kolo babine svaki put kada primi impuls od diska. motreCi pritom na tahometar. i mnago pouzdanije startovanje matara. i u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu da bi ga smanjili. 4.zadavala najvise problema.

medutim postavlja veliko opterecenje za kablove sveCica. (Pogledajte odeljak "Provodnici svetica« u ovom poglavlju.sa sveCica na trecem i na 5 cilindru. • Kod motora V6 .000 do 20. tako da je veoma vaino da pogledate neki od ovih sistema i kako se odriavaju. Takva obavestenja se mogu nati u prirucniku. prljavstine i korozije. Ako se za potrebe probe intenziteta varnice koriste navedeni provodnici. Odvojite provodnik svetice (pogledajte prethodno upozorenje). i aka sumnjate u elektronski sistem za paljenje. Medutim ako ne mozete da pokrenete motor vaseg automobila. Odriavanje elektronskog sistema za paljenj e Odriavanje elektronskog paljenja obicno zahteva detaljna servisna uputstva sa tehnickim podatcima i uputstvima za ispitivanje. ali aka nemate prilicno veliko iskustva bolje je da trazenje kvara i popravku prepustite strucnjaku profesionalcu. Da bi proverili intenzitet varnice uradite sledece: 1.000 volti kod konvencionalnog sistema. • Kod linijskih cetvorocilindricnih motora . To moze da osteti razvodnu TUcicu iIi davae. Sa ovako povecanim naponom zazor elektroda na svecicama se maze povecati 5to daje bolje performanse. Razlike postoje i izmede elektronSklh sistema za paljenje razliCitih proizvadaca.sekundarna kola proizvede visok napon koji je neophodan da izazove varnicu na sveCici. Cvrsto uhvatite rukom gumeni stitnik i pomerajuCi ga leva i desna paz257 SISTEM ZA PALJENJE if ( .sa svecica na prvom i trecem cilindru. • Kod linijskih sestacilindricnih motom . koji se prenosi na davae.000 valti sto je znatno vise. SISTEM ZA PALJENJE Elektronsko paljenje moze da podigne napon na svetici do 40.) Ista tako morate proveriti da Ii na kapi razvadnika i razvodnoj ruCici ima naprslina.sa sveCica na 'prvom i cetvrtom cilindru. \ \ \ \ \ . izmedu ona!nog i eltktronskog sistema za paljenje in101 bi'nih razlika. Ovako visok napon. Zbog toga morate da proveriti da Ii je izolacija kablova u dabrom stanju i da su svi prikljucci Cisti i dobri. Kao !ito je vee pomenuto.sa sveCica na prvam i asmom cilindru. od 15. to moze izazvati pojavu luka na razvodnaj rucici. mozete i bez upotrebe specijalnih instrumenata da praverite intenzitet varnice i taka se liverite da Ii je greska u tom sistemu_ Paznja: Kada vrsite provent intenziteta varnice nemojte skidati provodnike sa sledeCih sveeica: • Kad motora V8 .

rade se sa ukljucenim glavnim prekidaccm) iIi u polozaju »start«.. koja imaju izolovane fuCice. . Napomena: Sva ispitivanja koja se rade pomocu voltmetra iIi pomocu volt/ommetra.l ve li elektronskim paljenjem uklonite kabl sa svecice (1) i drzi!C ga na oka 6 mm od motora pomocu iwlovanih kljdta (2). Sledeca ispitivanja se moraju izvrsiti u nizu da bi odrediIi koja je od komponenata sistema u kvaru. Aka varnica preskoci sa.:e. :1. . 25K Pritom se maze cuti pucketanje. Za neka ispitivanja. Bez obzira koji instrument koristite uvek cete imati dva provodnika crveni i croj. Ispitivanja sa voltmetrom Se vrse kada je sistem za paljenje pod naponom. blizu metal!log dela motora . Kada je glavni prekidae u bilo kojem od ova dva polozaja. I \ . ukoliko ga nemate morate obezbediti pomocnika. Ii l' I 1 I ! Ispitivanje elektronskog sistema za paljenje Da bi nasli kvar na elektronskom sistemu za paljenje vaseg automobila. iii kombinovanog instrumenta volt/ommetra. Daljinski prekidae je vrlo koristan za mnoga ispitivanja. Ako va mica ne skate. izvrsite seriju ispitivanja prema uputstvima koja daje proizvodae. . napon akumulatora automobila prisutan je u provodnicima i svim delovima sistema za paljenje. koji drzite u ruci. mozete ga ostetiti. uzrok sto motor ne maze da pali nije u elektronskom sistemu za paljenje. sc motor startuje gledajte varnicu koja skare sa kabla. Aka varnica preskace zazor. rade se kada je glavni prekidae iskljueen. bice yam potrebni i produzni kablovi. Ijivo kabl sa sveCice. sigurno je da elektronsko paljenje nije uuok problema. Nemojte vuCi sarno k:lhl Jl.:f. osim voltlommetrom.. To je zvuk varnice visokog napona koja preskace zazor. . oa motor. Nck:1 yam neko startuje motor. i kada nema napona na bilo kom delu sistema za paljenje osi u . Sva ispitivanja koja se vrse pomocu ommetra iIi pomocu volt/ommetra. odnosno zatvorena. problem u elektronskom sistemu za paljenje mozete naC! pomocu voltmetra i ommetra.dovoljno je na oko 6 do 9 mm.\\ On bi tJ!vrdili da Ii su naslali problemi sa pokrctanjem motora !. I)rzilc kraj kabla sveeice pomocu klesta za svecu. kabla na motor u trenutku kada se motor pokrece.

je obieno izmedu 8. dok manji otpor ukazuje na kratak spoj. Uvek proverite koju vrednost navodi proizvodae. Yeoma veliki izmereni otpor ukazuje na prekid u namotajima.000 i 12. Ispitivanja pomocu omrnetra moraju se vrsiti kada je sistem bez napona. U tom slueaju radi se 0 povremenom SISTEM ZA PALJENJE kratkom spoj.u iIi prekidu kola u modulu. koji se meri izmedu negativnog prikljueka i prikljueka visokonaponskog provodnika. Mnogo veCi izmereni otpor ukazuje na pre kid kola u kalemu iIi u njegovim provodnicima. 2. Kao sledece ukljueite. na taj naCin osteticete instrument. Da biste proverili da Ii je 'bobina ispravna iskljuCite prekidae paljenja i proverite otpore primarnog i sekundarnog kola. SledeCi den koji ispitujete je namotaj davaea u razvodniku paljenja. Otpor sekundarnog kola bobine. mozete eliminisati bobinu kao moguteg uzrocnika neispravnosti. pri prethodno opisanom ispitivanju. kada napon ne postoji na prikljuccima za ispitivanje. Ako je sistem za paljenje. Napon akumulatora mozete proveriti pomocu voItmetra. Osnovni tok ispitivanja Bez obzira da Ii je vas automobil do mace proizvodnje iIi iz uvoza. pomocu kljuea. Za veCinu sistema za elektronsko paljenje patrebno je najmanje 9 volli. morate odrediti da Ii je'u pitanju bob ina. davae razvodnika i kontrolni modul ispravni. Yrlo mali izmereni otpor ukazuje na kratak spoj. i u tom slucaju zamenite bobinu. osnovni tok ispitivanja pri trazenju kvara je sliean: 1. tj.u ommetra. Da biste ga ispitali odvojite prikljueak davaea i izmerite otpor ommetrom. Paznja: Nikada nemojte ispitivati kola pod naponom pomo{. glavni prekidae i prove rite da Ii postoji napon na (+) pozitivnom prikljueku bobine. davaeu iIi provodnicima izmedu njih. 3.000 oma. aIi kod veCine sistema otpor izmedu pozitivnih prikljucka primarnog namotaja je izmedu 0. dao jaku varnicu mozete pretpostaviti da su bobina. dok veoma visok ukazuje na prekinuto kolo. Prvo cete proveriti napon akumulatora kako biste ustanovili da Ii je dovoljno napunjen za napajanje sistema za paljenje. Ako sistem za paljenje ne daje varnicu. 4. S. Ako su otpori primarnog i sekundarnog kola bobine u okviru vrednosti koje daje proizvodac. (Yidi odeljak »Indukcioni kalem (Bobina)« na kraju ovog poglavlja). davae. Ponovo pogledajte uputstvo proizvodaca. 'Ovo ne vaii sarno aka sistem prekida (»trokira«) i ako povremeno prestaje sa radom. Isto tako morate proveriti da namotaj davaea nije u kontaktu sa masom (da nije »probio na masu«) tako sto ce te .5 i 3 oma. modul iIi provodnici izmedu ovih delova.delu do glavnog prekidaca. Taj otpor je obicno izmedu 150 i 1200 oma.

ovde necemo ni pokusati da navodimo sve pojedine informacije. Provera rada jednog elektronskog sistema za paljenje nije taka teska aka razumete osnovne principe onaga sto radite. i ako modul dobija napon i ima masu. koje su i onaka prisutne u brojnim prirutnicima. iIi ako motor ponekad radi a ponekad ne. Prove rite da problem nije u provodnieima tako sto cete pomerati i uvijati provodnike prilikom ispitivanja. on bi trebao da radi. Ovaj razmak se naziva »vazdusni zazor« i mora biti u granicama datim u uputstvu. 259 SISTEM ZA PALJENJE 6. najverovatnije je da je sam modul u kvaru i treba da se zameni. Aka nije anda davae ne moze da generise signal zn kontrolni modul. Napomena: Kod nekih Chrysler-ovih sistema razmak izmedu davaca i zuba na osovini razvodnika moze uticati na rad sistema za paljenje. S obzirom na veoma velike razlike izmeoll sistema i na slozenost koja je postala uObicajena kod novijih tipova sistema za paljenje. Da biste proverili provodnike potrcbno je da opet pogledate uputstvo kako biste odredili priljucke koje je potrebno ispitati. Ako davae nije u vezi sa masom aba ova merenja dace beskonacnu vrednost otpora. Ako to nije'slucaj. Osnovno je da proverite elektrienu provodnost provodnika izmedu modula i senzora. Mnogi moduli su i uzemljeni preko ovog provodnika. Sada ste problem sveli na dva moguca uzrocnika zbog kojih motor ne moze da upali iii sto se varniea povremeno gubi: kontrolni modul paljenja iIi provodniei (instalaeija).izmeriti otpor izmedu oba provodnika namotaja davaea i kuCista razvodnika. i aka imate prave podatke iz uputstva. Kod elektronskih sistema za paljenje kod kojih davae radi" na principu »Halovog efekta«) marate proveriti da Ii je zatvarae koji se nalazi ispod razvodne rueice vezan sa maSOffi. nastavak i nasadni kljuc • Krpe • Kreda • Stezac za erevo S vrha podesavanja paljenja je da se obezbedi da svaka cd sveCica upaIi smesll u pravom tre- . Ako vasa ispitivanja pokazu da nema prekida iIi kratkog spoja u provodnieima izmedu modula i davaea. Ako davae zadovolji ova ispitivanja mozete ga eliminisati kao uzrok problema u sistemu za paljenje. Podesavanje paljenja Ala! i ma!erijal • Stroboskopska lampa • Racva. zatim provodnik koji napaja modul naponom sa akumulatora kada je glavni prekidac ukljucen.

Vreme paljenja varniee je nekoliko 260 mikro sekundi i meri se brojem stepeni (uglom) »pre gornje mrtve tacke« za svaki klip koji se krece U okviru svog ciklusa. stroboskopska lampa zasvetli. prim.reeiproeno podesavanje. Ugao pa!jenja se cesto nazi va i ugao pretpaljenja. Jedno-· stavnim recima. Paljenje se obicno podesava pomotu stroboskopske lampe (svetlo koje se pali visokonaponskim impulsom sveciee na prvom eilindru). Najveci broj motora ima osnovnu oznaku za pOdesavanje (reper) datu kao liniju. (Prigusniea vibraeija je cesto u sklopu sa kaisnikom. NaCini povezivanja stroboskopske lampe Zbog dodatne opreme kao sto je uredaj za klimatizaciju. te se ave oznake nalaze i na kaisniku. pricvrscenu na poklopae razvodnog mehanizma. Motor se ukljuti i ostavi da radi na praznom hodu. Napomena: Ova vazi sarno za matoTe sa parnim brojem cilindara i ne moze se primeniti na motore F"'------I i I ·1 Odredivanje prvog cilindra . Ovo van i za podesavanje elektronskog paljenja. Paljenje se podesava tako sto se poravnaju dye od ovih tacaka dok motor radi. Svaki put kada sveCica na prvom cilindru da varnieu. i uredaja za kontrolu izduvnih gasova kod novijih tipova automobila ponekad je tesko povezati stroboskopsku lampu sa svecieom prvog cilindra. zub iIi slicnu oznaku na tdak celieni tocak koji prievrsten na prednji kraj radiliee. prev. Obicno se creVQ vakuumskog uredaja za podesavanje pretpaljenja. izgledace kao da je oznaka za podesavanje paljenja nepomicna. Posto je zazor (iii vreme zatvaranja) platinske dugmadi pravilno podesen. Stroboskopska lampa se uperi tako da osvetIjava tacke koje se nalaze na prigusnici vibracij a. Drugi imaju sarno jednu oznaku na prigusnici vibracija i plocu. na kojoj je oznaeeno nekoliko podeoka za podesavanje paljenja. S obzirom da se varniea javlja u trenutku kada je prigusniea vibraeija u istom polozaju u odnosu na oznaku.nutku. pravilno podeSavanje paljenja moze se dobiti i »metodom pridruzenog cilindra«. a da ipak pravilno podesite osnovno paljenje. skine i zacepi. koji se nalazi na razvodniku paljenja.) Neki motori imaju nekoliko oznaka na prigusniei vibraeija i jedan zub na p6klopeu razvodnog mehanizma. kako bi se dobilo maksimalno iSkoriscenje motora. Metoda pridruzenog eilindra omogucuje yam da stroboskopsku lampu povelete i sa nekom drugom sveCicom (osim svecice prvog cilindra. stroboskopska lampa se povezuje za kabl sveCiee pfvog eilindra. Medutim postoji i naCin da se prevazide ovaj problem .

prema redosledu paljenja prvom cilindru je pridruzen peti cilindar. na usisnoj grani. Peio. valva i poprecni postavljeni dienerai motors (11) Svi liniski sestocilindricni Za mutore sa osam dlindara (12) ford.It I 010 ~ . mercedes. Sab (6) Svi osim Renaulta.0 00 00 @OO sa tri odnosno pet cilindara. Peugeot. Snbaru (2) Volkswllgell. korl poprecno postavljenih molora (4) Svi popreclIo poslavljeni moWn osim Hunde (5) Reno. prema redosledu paljenja prvom cilindru je pridruzen treCi cilindar. Krpom oeistite oznake za podesavanje paljenja . kadillak 425 Podesavanje paJjenja Da biste podesili osnovno paljenje motora (iIi pretpaljenje) na automobilima koji nemaju kompjutersko podesavanje paljenja. Kod motora sa osam cilindara. ~ CD (0 f § 0 o ~ 000 •. kadillllk 425 (13) svi osim ford. renua.'. poprecno p05tavljeni (8) Peio i Volvo V6. pocie. o. Redosled paljenja mozete nac. Saab Za mutoTe 2lJ scst cilindJrll ' (7) General Motors V6. gde je urezan II metal. poriI. Kod motora sa sest cilindara to je cetvrti cilindar prema redosledu paljenja. OiO 0'0 @OO ® ~ I ® I . mercedes. Cilindar pridruzen prvom cilindru motora moze se odrediti na sledeCi naCin. SISTEM ZA PALJENJE Za molOTe $11 celiri dlindra (l) Saab. POrSe sestodlindricni bokser (9) ford V6 (10) Svi V6 osim pezna. o o o l CD CD 1::1 do l o o o . Porsche (3) Honda. iIi u prirucniku za vas automobil. postupite na sledeCi naCin. Kod motora sa cetiri cilindra. 1.

Proverite u prirucniku za vas auto mobil koji je cilindar motora oznacen kao prvi. Prove rite u 261 SISTEM ZA PALJENJE ®( i PrikljuCite provodnik (1) lampe. Ako crevo nije blokirano motor ce raditi neravnomerno i bice nemoguce proveriti pretpaljenje. Za strabaskapske lampe kaje rade na jednosmernu struju (DC). Bez obzira odakle se napaja. Adapteri za povezivanje isporucuju se sa stroboskopskom lampom. Svaki put kada sc j. Ovakav tip prikljucka olaksava rad i naziva se »induktivna stipaljka stroboskopske lampe«. On se povezuje sa sveCicom iii sa kablom sveCice prvog ciEndra na motoru.tKUmulatnr a. Bez obzira na tip prikljucka nikada nemojte probadati kabl sveCice iii gumeni stitnik sa ostrim prikljuckom radi povezivanja stroboskopske lampe! 4. i blokirajte kraj creva. oba creva se . tako da one budu vidljive. Ako razvadnik ima dve vakuumskc membrane. ali kod veCine matara ono se skida i blakira. Aka stroboskopska lampa radi na naizmenicnu struju (AC).troboskopske lampe (6) treba ptlvczmi [1:1 pozilivan pol . Crveni se vezuje na pozitivni (+) pal akumulatara. ! . Kod nekih matora creva vakuuma ostaje prikljuceno tokom podesavanja pretpaljenja. prirucniku uputstva za padesavanje pretpaljenja za vas motor. a oznaka na kaji'iniku radilicc (8) bite vidljivi\ u palai-aju uz plocicu (9) Oll kojoj su obeldeni uglovi prelpaijcnja. Pavezite strobaskapsku lampu na matar. 3. erni provodnik se pavezuje na negativni (-) pal akumulatara. 262 Napomena: Ako pianirate da kupite stroboskopsku lampu. a emi provodnik (i) nu negativni pol Clkumul:uora. 2.) . ovi provodnici nisu potrebni jer patrebnu struju za rad lampa dabija iz kucne instalaeije (220 V). Ako je to slucaj kad vaseg automobila. izmedu wecice (3) i gumcnog stitmka (4). pokusajte da nabavite onu kaja dobija impuls sa provodnika svecice preko 5tipaljke. stroboskapska lampa ima jos jedan provodnik. Crycni provodnik (5) koji I'o eii s. . OznaCite kredom na cistoj povrsini dye tacke koje zelite da poravnate tokom poddavanja paljenja.motora pre nego sto ga pokrenete. Odvojite gumeno ere va taka sto ga povucete sa sklopa. Kod novijih tipova matora vrednost pretpaljenja naznacena je na plaCici matara iii na nalepnici u motornom prostoru. pomocu adaptera (21. potrazite vakuumski uredaj za pretpaljenje na razvodniku paljenja.Jvi varnica na sveCici stroboskopska !ump<I cc zasvclliti.

Dok motor radi i dok je stroboskopska lampa ukljucena i usmerena prema oznakama. odvrnite znV'ftanj za pricvrscivanje rnzvodnika paljenja. ili u obrnutom smeru. Pritegnite zavrtanj koji drii razvodnik paljenja. 8. Ako oznake nisu poravnate predite na sledecu tacku. Odvojite i prikljucak sa sveCice prvog cilindra. 9. dok se oznake ne poravnaju. 6. octvrnile zavrtanj za pritvrscivanje razvodnika p:tljenja (I): potraiite ga na spoljnoj donjoj strani razvodnib. zazora (ugla) zatvaranjzl\( U ovom poglavlju. Ovaj zavrtanj u stvari priteze nosac koji drzi razvodnik U pravom poloiaju. Dok motor radi. I moraju odvojiti i blokirati. [ ! I ·":'::.. " ~ ' . Po novo proverite pretpaljenje jer se prilikom zatezanja zavrtnja moze dogoditi da se razvodnik· pomeri. koji se nalazi sa spoljne strane donjeg dela razvodnika oa mestu gde se razvodnik vezuje na motor. lagano zakreeite razvodnik u smeru kazaljke na satu. ZakreCite razv()dllik (3) dok IlC poravnate awake za ra1jcnje. podesite ugao zatvaranja i ostavite motor da radi oko 15 minuta da bi postigao radnu temperaturu pre nego sto pristupite podeSavanju . okreCite ga u smeru okretanja razvadne ruCice aka zeIite da smanjite ugao pretpaljenje (da dobijete kasnije pretpaljenje). U gasite motor. ·5. Usmerite stroboskopsku lampu prema oznakama vodeCi racuna da rukom iIi lamporn ne zakaCite ventilator motora. pretpaljenja. gde se razvodnik vezuje na motor (2). Obrntite paznJu nn poloinj vakuumskih vodova dn bi ih kasnije Inkse pravilno prikljucili. Ako su kredom povucene oznnke poravnate to znaCi da je pretpaljenje motora prnvilno podeseno i dn moiete preCi na tacku 11. 10. 11. 12. Vodite racuna dn neki od provodnika nije u blizini ventilator3 iIi drugih pokretnih delova motora. Ovim je osnovno podesavanje prepaljenja zavrseno.j F i . ObrCite ga u smem suprotnom od smera okretanja razvodne ruCice razvadnika aka zelite da poveeate ugao pretpaljenja. Pogledajte odeljak "Podesavanje . SISTEM ZA PALJENJE /--\ Da bi podcsili paljcnje. Ako je u pitnnju sistem paljenja sa platinskom dugmadi. Odvojite prikljucke stroboskopske lampe sa akumulatora iIi izvora struje. --SISTEM ZA PALJENJE . 7. 263 --. Da biste odvrnuli ovaj zavrtanj potreban yam je odgovarajuCi kljuc.

AMCIRENAULT ALLIANCE. AMC MOTORI SA CETIRI CILINDRA (i GM motor Iron Duke od 2. Nadite prikljucak kompjutera ispod pregrade i kratko spojite prikljucke A i B. PONTIAC SA UBRIZGA VANJEM GORIVA. tako sto ce te izvaditi osigurac iii skinuti klemu sa baterije i ostaviti kompjuter bez napajanja za oko 10 sekundi. i ne zaboravite da izbrisete iz memorije kompjutera )kod« greske posta zavrsite sa podesavanjem paljenja. Ovim se onemogucava kompjuterska kontrola visokonaponskog kola i zasvetlice signalna lampiea "Proverite motor« (Check Engine). Up alice se signalna lampica "Proverite motor« (Check Engine). Kod vozila gde kompjuter kontrolise broj obrtaja na praznom hodu nemojte podesavati iIi odvajati ovu kontrolu.Odvojite i prikljucak iutog i ernog provodnika i kratko vezite muske polove prikljucka pre osnovnog podesavanja paljenja. i izbrisite kad greske iz memorije kompjutera taka sto izvadite osigurac kompjutera. Ovim se ukljucuje samo-testiranje i kompjuter ce obezbediti fiksno predpaljenje. Po proveri paljenja ponovo prikljutite cetvoropolni prikljutak. IskljuCite cetvoropolni prikljucak sa razvodnika paljenja. Po pro veri paljenja ponovo prikljuCite cetvoropolni prikljucak. iii skinete klemu sa akumulatora iostavite ga bez napajanja za oko 10 sekundi. Ovim se onemogucava kampjuterska kontrola visokanaponskog kola i zasvetlice signalna lam pica "Prove rite motor« (Check Engine). i izbrisite kod greske iz memorije kompjutera tako sto izvadite osigurac kompjutera. Odvojite cetvoropolnij prikljucak sa 264 razvodnika paljenja da bi eliminisali kompjutersku kontrolu paljenja. Povecajte broj obnaja motora na 1600 o/min. AMC MODELl SA SEST CILlNDARA (opremljeni Fordovim elektronskim paljenjem). Zatim izvrsite proveru paljenja. Odvojite vakuum erevo sa razvodnika paljenja i blokirajte ga. . GM (Svi osim onih koji su opremljeni uredajima za ubrizgavanje goriva iIi sa MISAR-om).5 lit): Iskljucite cetvoropolni prikljutak sa razvodnika paljenja.13. Deblokirajte vakuumska ereva i postavite ih na svoje mesta. iIi skinete klemu sa akumulatora i ostavite ga bez napajanja za oko 10 sekundi. CHEVROLET SA UBRIZGA V ANJEM GORIVA. Posebna uputstva za kompjutersko paljenje Kod aUlOmobila koji su opremljeni kompjuterskom kontrolom paljenja moraju se preduzeti neki koraci pre nego sta se pristupi proveravanju osnovnog podesavanja pa!jenja. 0dvojite i blokirajte vakuum erevo pre osnovnog podesavanja paljenja. Pronadite elektronski kontrolni modul na sredini leve strane prednje stene.

godine. godine. nalazi sa leve strane motora za prazan hod) a II zadnjem delu motornog prost ora kod modela 1982-1983.::1 . koji nije prikljucen. i mora se povezati sa masom pre nego pristupite proveri paljenja. jer time se maze unistiti kompjuter. ruiicasti provodnik sa svetlozelenim prikljuckom se nalazi na zadnjoj desnoj strani motora u blizini razvodnika. Da bi se na ovom motom podesilo paljenje mora se premestiti senzor koji se nalazi na prednjem kraju motora. Potom ponava pakrenite motor i proverite opet paljenje. Na modelima Seville i Eldorado iz 1980. Ovaj prikljucak u normalnom radu nema funkciju i sluzi sarno za pomenutu svrhu. Ovo uradite pre nego sto pakrenete motor. Ovim se sprecava kompjuterska kontrola pretpaljenja. pretpaljenje se povecava. ugasite motor i premestite senzor.( -f -. . CHRYSLER (sa kompjuterskom kontrolom pretpaljenja). Nadite ruzicasti provodnik sa svetlo zelenim prikljuckom i iskljucite gao Prikljucak se kod modela 1981. pomocu produlnog kabla poveiite prekidac na leptiru karburatara sa masom. godine. u blizini remenice na radilici. SA MISAROM (Tornado). Ako seozar pomerate u smeru obrtanja remenice time smanjujete pretpaljenje. Zatim izvrsite osnovno podesavanje pretpaljenja. Ovim sesprecava tako da se potom moze izvrsiti osnovno podesavanje paljenja. FORD SA EEC-I & EEC-IL Potralite kompjuter i izvadite iz njega programski sklop (iskljucite ga). Ni u kom sIucaju ne povezujte taj prikljucak sa masom kod bilo kog modela Cadillac-a proizvedenog posle 1980. Kompjuter se nalazi ispod odeljka za Nadite ga ina snopu prikljucnih kablava se nalazi ljubicasti provodnik pricvrscen pomocu izolir trake. FORD SA EEC-IIL Potralite kompjuter i \i i I! . Ako senzar pomerate u obrnutom smeru. OLDSMOBILE MODEL 1977. Povezite ga sa masom i pakrenite motor. ! I \ ! j SISTEM ZA PALJENJE I -.CADILLAC SA UBRIZGA V ANJEM GORIV A. I . UpaliCe se kontrolna Jampica sa porukom »oProverite motor« (Check Engine). Pre nega sta izvrsite proveru paljenja. Izvrsite pocetnu proveru paljenja.

. FORD SA EEC-IV. J! / \. Broj obrtaja praznog hoda motora ce se poveeati (kompjuter aktivira leptir). Potom mozete izvrsiti osnovno podesavanje. Osnovno pOdesavanje pretpaljenja obezbeduje pravilno paljenje sarno pri jednom broju obrtaja. Da bi se dobio najveCi koeficijent iskoriscenja neophodno je da ova dva uredaja rade pravilno. Modul za paljenje ima ugradenu funkciju za vracanje paljenja unazad. Zatim izvrsite osnovno pOdesavanje pretpaljenja. na slid desno. Da bi se postigao maksimum efikasnosti motora. Prikljucite voltmetar na prikljueak br 4 sestopolne dijagnostieke prikljuenice i na pozitivan pol baterije. izvadite iz njega programski sklop (iskljui. U tom trenutku taeka paljenja ce biti izmeou 27 i 33 stepena.000 o/min. Posto se broj obrtaja i opterecenje motara menjaju. motor radi na praznom nodu a vakum.n na 1000 o/min i centrifugalni regulator fadi. Zatim kratko spojite prikljucke 2 is.'ite gal. Ako motor automobila treba da radi efikasno pri svim brzinama i pri svakom opterecenju. IIi ukljuCite samodijagnostiku kompjutera tako sto cete ugraditi merae vakuuma izmedu invertnog ventila·i solenoida invertnog ventila na desnom unutrasnjem blatobranu.11' \\ 1/ \ ='J Na slid leva. 265 SISTEM ZA PALJENJE FORD SA Meu.ki regulator pa!jcnja je iskljucen tako da nema ni vakuumske ni centrifugalne regulacije paljenja. neophodno je da svaka sve¢ica pali smesu u tacno odredenom trenutku. Pustite da motor radi u praznom hodu i pomocu ruene vakuum pumpe napravite vakuum od najmanje 500 mm na (jasno obeleienom) ventilacionom otvoru na senzoru za merenje razlike u pritisku izmedu spoljne sredine i usisne grane. Igla meraea vakuuma mora dva do cetiri puta poskoCiti pokazujuCi time da kompjuter prelazi u samodijagnostiku./ \\ } \\\.to su vakuumski uredaj i centrifugalni regulator paljenja. . Sac. " \ . 1z tih razloga provera rada ova dva uredaja treba da budu ukljueena u svaku proceduru podesavanja motora. pri 2000 o/min rade i ccntrifugalni i vakumski regulator paljen]a. Na slid u sredini broj ObflJja mOIOw. je poveb. tako da se v<lrnica nn sveCici javlja ranije. Ugao pretpaljenja pri povecanom bwju obrtaja biee 27 do 33 stepena. I oa krnju. Voltmetar ce dva puta zapulsirati i broj obrtaja motora ce se poveeati na·2. IskljuCite kasnije paljenje vadenjem prikljueka sa crnim i zutirn provodnikom i kratkim spajanjem dva muska prikljucka. menjaju se i zahtevi za pretpaljenjem. u razvodnik se ugraauju dva uredaja koja kontrolisu paljenje pri razliCitim uslovima opterecenja i pri raznim brzinama . Ovim cete prebaciti kompjuter u samodijagnostiku pri eemu motor radi na praznom hodu.ekajte oko 15 sekundi i zatimizjednaCite pritisak.

Dok motor ravnomerno radi pri povecanom praznom hodu (najmanje 1500 a/min) odvojite i prikljuCite crevQ za vakuum na razvodnik. Smanjenje vakuuma omogueuje povratnoj opruzi u vakuumskom regulatoru da vrati ploeu plat inske dugmadi u razvodniku na kasnije paljenje. a prema proceduri koja je prikazana u prethodnom odeljku. Aka to nije moguce neka neko sedi u kolima i nagio pritisne i pusti pedalu gasa: Videeete da je oznaka dosla na gotovo isto mesto gde je bila po pocetnom podesavanju. mehanieki regulator reaguje na braj obrtaja motora. iii je oslabila povratna opruga vakuumskog regulatora. Ovo se desava zbag naglog pada vakuuma u usisnoj grani kada se doda gas. Proverite osnovno paljenje kako biste bili sigurni da je pravilno podeseno. Kao sledece. Primeticete da se oznaka pomerila za nekoliko stepeni ispred gomje mrtve tacke. Popravite razvodnik paljenja odnosno vakuumski regulator paljenja ako je potrebno. a zatim se vratila u polozaj gde je bila kada ste je proveravali pre dodavanja gasa.naprimer kod Opela . -1. potrebno je proveriti jos jedan vazan mehanizam za podesavanje paljenja . Ako oznaka paljenja ne promeni polozaj. 3.centrifugalna mehanicka regulacija pacinje vee kod 150 o/min. Proverite polozaj oznake 'za paljenje pomocu stroboskopske lampe. 266 4. Sada dodajte gas pomeranjem po luge gasa iz motomog prostora. Specifiena vrednos! broja obrtaja motora pri kom poCinje mehanicka regulacija paljenja lezi u veoma sirokom opsegu. Napomena: Ako nije doslo do povecanja ugla pretpaljenja. Na nekim uvoznim vozilima . Zamenite crevo aka je neispravno. prikljuCite stroboskopsku lampu i odvojite crevo za vakuum sa vakuumskog regulatora na razvodniku paljenja. Centrifugalni mehanicki regulator paljenja Za razliku od vakuumskog regulatora paljenja. Pre nega sto pokrenete motor. i da Ii je creva za vakuum celo. Ako ste dobili prethodno opisane rezultate to znati da vakuumski regulator paljenja pravilno funkcionise.Provera vakuumskog regulatora Provera fada vakuumskog regulatora vrsi se na sledeCi naCin. koji reaguje pri promeni opterecenja pod kojim radi motor. proverite da Ii se vakuum ne gubi na . veravatno se ploca platinske dugmadi zaglavila u kuCistu razvodnika. Posmatrajte polozaj oznaka dok ih osvetljavate pomocu stroboskopske lampe.centrifugalni regulator. Ako problem nije u tome onda je vakuumski regulator predtaljenja neispravan i mora se zameniti. 2. gde je prikazana procedura zamene. Kod najveceg broja automobila mehanieka . Pogledajte odeljak "Vakuumski regulator paljenja« u ovom poglavlju. na prethodno opisan natin. prikljuccima.

na naCin opisan odeljku »Razvodnik paljenja« 2. 4. Da bi se postigao maksimum snage i najmanja potrosnja goriva pri delimicno otvorenom leptiru za gas. Razvodna rutica koja se prievrscuje na osovinu razvodnika pomocll dva zavrtnja. a aka se navlaci na oSQvinu.. potrebno je dodatno povecanje ugla pretpaljenja kako bi se prihvatila bogatija smesa goriva i vazduha. Mehanicki uredaj za regulaciju paljenja reaguje pri ubrzanju i pri vecem broju obrtaja motora.. Provera rada vakuurnskog reguIatora paljenja Rad vakuumskog regulatora paljenja se moze proveriti i bez stroboskopske lampe. povlaCi se navise. 268 ----. Veliki vakuum u usisnoj grani. i time povecava pretpaljenje kako bi motor magao da zadovolji zahtevima opterecenja. 1. na sledeCi nacin. koji nastaje pri putnim brzinama. Stoga varnica mora da skoci ranije i da omoguCi efikasno sagorevanje smese . regulator paljenja (1) jc pricvrscen na razvodnik. on zakrece nosecu ploeu platinske dugmadi za nekoliko stepeni. Tokom ubrzavanja.. paljenje mora da nastupi ranije u toku takta sabijanja. U takvim usiovima potrebno je dodatno povecanje ugla pre'tpaljenja da bi motor mogao efikasno da radi.regulacija pocinje negde oko 1000 o/min. Ovo je momenat kada stupa u ~ I SISTEM ZA PALJENJE Pri malom gasu (pri niskom broju obrtaja motora) u usisnoj grani se stvara veliki vakuum i pritom u cilindre dolazi manja kolicina smese vazduha i goriva. koja Z<lkrecc nosecu ploeu dugmadi (3) mcnjajuCi prilom ugno p<lljcnja. skida se pornocu odvijaca. 3. Pomerite mehanizam ploce platinskih dugmadi u razvodniku u suprotnom smeru ad dejstva opruge i zadrzite ga u tom polozaju.. Vakuumski regulator paljenja ima povratnu oprugu koja omogucuje da se noseca plata platinske dugmadi vrati u normalan polozaj kada nema uticaja vakuuma motora_ To se desava pri naglom ubrzanju iIi kada motor ne radi. Dok motor ne radi skinite kapu razvodnika. isto tako zahteva dodatno povecanje ugla pretpaljenja. Ustinite prstima crevo (iii ereva) za vakuumski . kada vakuum u usisnoj grani padne.kog rcgulmora {y.---------... i to pretpaljenje se obezbeduje pomocu vakuumskog regulatora paljenja koji se nalazi na razvodniku (centrifugalni regulator paljenja je obraden u drugom delu ovog poglavlja). a membrana deluje na polugu vakum.. Uklonite razvodnu ruCicu. Zbog toga sto se broj obrtaja poveeava ostaje manje vremena za takt eksplozije. povecanje pretpaljenja koje obezbeduje vakuumski regulator nije dovoljno.iljenja (2).Kada vakuumski regulator paljenja radi. Obzirom da je vreme koje preostaje za sagorevanje kratko.

8. PrikljuCite stroboskopsku lampu pre nego sto pokrenete motor. 3. Ako mehanicki centrifugalni regulator paljenja pravilno radi onda ce se pretpaljenje povecati (povecava se sa povecanjem broja obrtaja motora) tim broj obrtaja motora prede 1000 o/min. Mehanizam se u toj situaciji mora malo vratiti i zadrzati u tom polozaju.l ». U osnovi vakuumska i mehanicka regulacija su tako uklopljene da daju mnogo veee poveeanje ugla pretpaljenja nego svaki od ovih sistema pojedinatno. Uklonite blokadu vakuumskog creva i prikljucite ga na razvodnik paljenja. Efekti vakuumskog i mehanickog regulatora paljenja su kumulativni. Popustite mehanizam ploce platinske dugmadi vodeci raeuna da crevo ostane ustinuto (blokirano). Odvojite crevo vakuumskog regulatora. Bez obzira sto vakuumski regulator porn era kompletan mehanizam ploce platinskih dugmadi. Oznake koje posmatrate treba da pocnu da se pomeraju kada se promeni broj obrtaja motora. Traienje kvara Problemi koji mogu nastati zbog preteranog . Pokrenite motor i poveeajte broj obrtaja posmatrajuCi oznake. mehanicka regulacija ipak moze da se realizuje. I kod ovog ispitivanja moze yam biti potreban pomoenik. a na nacin kako je ranije opisana U ovom odeljku. 6. predite na odeljak . Aka se ne zadrzava. Ako se to ne dogodi to znati da je uredaj u kvaru i potrebna je pomoe profesionalca da se izvrsi popravka.Zamena vakuumskog regu!atora paljenja{( u ovom poglavlju. Predite na odeljak "Zamena vakuumskog regulatora paljenja« u ovom poglavlju. U tom trenutku se ploca platinskih dugmadi mora vratiti u pocetni polozaj. 7. 5. 4. 1. 2. mora se zameniti vakuumski uredaj zbog toga sto povratna opruga ploee platinskih dugmadi zaglavljuje. to znaci da vakuumski regulator propusta i da ga morate zameniti. Naponi'ena: Ukoliko ste dosE do zakljueka da se vakuumski regulator paljenja mora menjati. i I I dejstvo mehanicki regulator. Odvojite i prikljucak sa prvog cilindra. Odvojite vakuum crevo sa razvodnika paljenja i blokirajte ga kako bi se eliminisao uticaj vakuumske regulacije tokom ovog ispitivanja. Odvojite stroboskopsku lampu od baterije iIi od izvora napajanja. Ugradite razvodnu rucicu. Ukoliko ovo vracanje izostane. 5. Ugradite kapu razvodnika palj"enja. U daljem tekstu je prikazana provera mehanickog regulatora pretpaljenja. 6. U gasi te motor. U pitanju je crevo koje povezuje usisnu granu sa vakuumskim regulatorom paljenja.uredaj.

membrana vakuumskog regulatora iIi vakuumsko crevo propustaju. slomljena iIi slaba opruga u mehanizmu centrifugalnog regulatora. Problemi koji mogu nastati zbog kasnog paljenja su sledeCi. onda se i trenutak paljenja mora menjati. tegovi centrifugalnog mehanizma zagiavili u »spoljnom« polozaju. neispravan vakuumski prigusni ventil.povecanja ugla pretpaljenja su sledeCi. Posto se braj obrtaja motora i opterecenje menjaju. • Detonacija (ostar iIi metalni zvuk pri ubrzanju iIi kada je motor pod opterecenjem) • Pregrevanje • Motor nastavlja da radi posle iskljucivanja glavnog prekidaca (dizelovanje) • Pregorevaju ventili (preveliko pretpaljenje pri visokom braju obrtaja) • Tesko pokretanje (startovanje) motora Razlozi zbog kojih nastaje preveliko pretpaljenje su: . . pogresno prikljuceno crevo vakuuma. Da bi se to postiglo U razvodniku paljenja postoje dva uredaja koja kontrolisu trenutak paljenja pod raznim opterecenjima i pri raznim brojevima obrtaja motora . vakuumski prekidac tecnosti za hladenje iIi solenoid koji sprecava da vakullm dode do razvodnika u llslovima putne voznje. • Povecana potrosnja goriva • Gubitak snage motora • Tesko pokretanje (startovanje) motora RazIo"zi zbog kojih dolazi do kasnog paljenja su: pogreSno osnovno podesavanje pretpaljenja.to su vakuumski i centrifugalni regulatori paljenja. vakuumski prekidac tecnosti za hladenje iIi solenoid u liniji vakuumskog mehanizma. pogresno osnovno podesavanje pretpaljenja. tegovi centrifugalnog regulatora zaglavljuju. Podesavanjem paljenja se osigurava pravovremeno paljenje sarno pri jednom braju obrtaja. zacepljen iIi neispravan vakuumski prigusni ventil. ploCa platinske dugmadi zaglavljuje u kuCistu razvodnika. Vakuumski regulator paljenja Ala! i ma!erijal II Odvijac II Klesta • Vakuumski regulator paljenja A ko motor automobila treba efikasno da radi pri svim brzinama i pri svakom opterecenju) onda je neophodno da se na svakoj svecici pravovremeno javi varnica. pogresno L ----SISTEM ZA PALJENJE postavljen prikljucak vakuumskog regulatora na razvodnik (kod veCine motora vakuum ne treba da se dobija na razvodniku pri radu motora u praznom hodu).

Obezbedite ispravan dec za zamenu iz prodavnice rezervnih delova. Skinite zavrtnje koje drte vakuumski regulator na razvodniku. Kod Chrysler-ovih motora sa elektronskom kontrolom varnice vakuumska membrana se nalazi u samom kompjuteru. Odvojite polugu vakuumskog regulatora palienja. 2.: siluacijn kada sc 050vina razvadnika (l) nc dovoljno . Ova creva se jednostavno svuku. Ako je kod vas taj slucaj. Obicno se ovaj reguiator pricvrscuje pomocu dva zavrtnja. Kod drugih tip ova automobila poluga je sarno postavljena u urez.) puljen]". / I Mchnniznm cemrifugninog regulator. Medutim sam kompjuter elektronskim putem poveeava ugao pretpaljenja na bazi podataka kaje dobija od vakuumskog senzora koji se nalazi na usisnoj gram. Ugradite novi vakuumski regulator palienja sledeei tacke od 2 do 5 obrnutim redosledom. (iIi creva) vakuuma koja su prikljucena na vakuumski regulator paljenja. Ova poluga povezuje vakuurnski regulator sa plocom platinskih dugmadi u razvodniku. poluga ie povezana sa plocom platinskih dugmadi preko zavrtnja sa urezom iIi opruznog osiguraca. i u tom slucaju bite vam potreban odvijac odnosno klesta da oslobodite polugu. 6. Nll gomjaj slici . 1. SISTEM ZA PALJENJE Centrifugalni regulator paljenja U uvodu ovog poglavlja objasnili smo kako primarni i sekundarni sistem rade zajedno kao bi proizveli visoki napon koji je dovoljno jnk da / . osim sto kompjuter elektronskim putClll podesava paljenje. i time penzuje promene vakuuma motara.i. Kod nekih automobila ova.267 Napomena: Kod veeine motora opremljenih kompjuterskom kontrolom. Ona obavlja isti zadatak kao i mehanicka vakuumska membrana na razvodniku paljenja. ceo sklop se mora otpustiti da bi se poluga odvojila (pogledajte tacku 5). 4. Odvojite creve. 3. Skinite ih pomoeu odvijaca. Napomena: Ako ste u ovom trenutku zavrsili sa proverom rada. " " Zarnena vakuumskog regulatora paljenja Ako ste zakljucili da morate da zamenite vakuumski regulator paljenja. postupite prema sledeeoj proceduri. svi pomenuti delovi su vee uklonjeni. u razvodniku nema vakuumskog mehanizma paljenja. 5. Uklonite kapu mzvodnika i razyodnu ruCicu prema opisu iz odeljka »Razvodnik paljenja« u ovom poglavlju.

(9) razvodna i (10) knpa razvodniku. I I. (8) kondcm:alOr. S obzirom da su neki motori konstruisani tako da rade u sirokom opsegu broja obrtaja i uslovima opterecenja. (7) platinska dugmad.II/J I ® Tranzistorski razvodnik paljenja bez piatinskih dugmadi. na kojoj se nalaze platinska dugmad iii namotaji davaca. regulatori paljenja rade zajedno kako bi omoguCili vecu elasticnost u odredivanju trenutka paljenja. razlicite uslove. je integralni sklop koji je u radu pod naponom opruge i pod dejstvom ! I I j = I I . koji je radni dec osovine razvodnika. (4) centrifugalni regulator paljenja. i predstavljaju radne de love sistema paljenja iii podesavanja paljenja. (1) o$Qvina. iii na 270 I. Centrifugalni regulator paljenja je vrio osetljiv na promene broja obrtaja motora. razvodnik paljenja. (6) plata . U .\ " . (6) razvodna rutica i (7) bpa_razvounika. Na donjoj slid prikazana je kada jc brzinn obrlanja Q. I 1 1 -. upali smesu goriva i vazduha u motom. (I) osovina. Vakuumski regulator paljenja je vrlo osetljiv na promene vakuuma U llsisnoj grani i povezan je sa plocom u razvodniku. 269 SISTEM ZA PALJENJE @---l 0---1 f----CD Glavni delovi konvencionainog razvodnika sa platinskim dtlgrnadima. (4) sklap namotaja davaca. (3) vakuumski regulator paljenja.. I II Alat i materijal • Odvijac trifugalne sile.lK sa zupcimu.ve!ikom brzinom aa savladn silu opnlgc (2) i pOlisnc regove (3). Vakuumski i centrifugalni odnosno mehanicki. (2) kuciStc. (2) kUciste. (5) bregovi. (5) to(.oviuc razvodnika dovoljno velikn dn st! legovi pokrcnu pod ulicajcrn ccntrifugalnc sileo ida istcgllu oprugc (4). [. trenutak paljenja se mora menjati da bi zadovoljio ovakve. Oqa ova mehanizma su ugradena u.nosac platinskih dugmadi.tor paJjenja. (3) vakumski rcgul<l. Centrifugalni regulator paljenja.

a time i nastaje i kasnije paljenje. Kada se tegoyi kreeu ad centra ka periferiji. 1. Taj posao mora da obavi kvalifikovano lice. Pri brojevima obrtaja motora od preko 1000 centrifugalni tegovi nadvladavaju silu opruga i potinju da se sire. onda nastaje ranije paljenje (pretpaljenje). ona obree centrifugalni regulator.'. Centrifugalni regulator paljenja je povezan sa jedne strane na gornji deo osovine razvodnika. Medutim potpuno sakupljanje tegoya ne nastaje pri 1000 o/min. ili aka se odvija sporo. Mehanicke osobine centrifugalnih tegova se mogu vrlo lako ispitati . I· . Pri broju obrtaja do 1000 o/min tegovi su skupljeni silom opruga. 3. Ona se mora vratiti u prvobitan poloZaj pod uticajem opruga. Ovaj mehanizam se sastoji od dva tega i dye opruge. na kome se nalaze bregovi koji otvaraju i zatvaraju platinsku dugmad i time se uspostavlja iii prekida primarno kolo za paljenje. Otpustite razvodnu rucicu. bez obzira da Ii je ovaj mehanizam postavljen iznad iii ispod ploce platinskih dugmadi njegova funkcija je ista. tegoYi nastavljaju da se sire sve dok ne dostignu krajnji spoljni polozaj. opruge pocinju da skupljaju tegove. Ako se razvodna fucica navlaCi na osovinu razvodnika. Skinite kapu razvodnika. Kompletan povracaj tegova nastaje pri oko 800 o/min. odnosno u tacki JL . Ako vracanje izostane. Kada broj obrtaja motora opada centrifugalna sila koja deluje na tegove se smanjuje. mehanizam centrifugalnog regulatora je postavljen ispod ploce platinskih dugmad. Uhvatite razvodnu rucicu i lagano je okreCite u smeru kretanja kazaljke na satu. a preko njega i bregove. a time i raniji trenutak paljenja. koja nastaje kao posledica brzine ooctanja osovine razvodnika potiskuje ih na spoljnu stranu. Pogledajtc odeljak »Razvodnik paljenja« u ovoin poglavlju. SISTEM ZA PAbJENJE kada je sirenje tegova pocelo. Dok se tegoyi kreeu u tom smeru. Ako je razvodna [ucica u razvodniku vaseg automobila pricvTscena pomoeu zavrtnja. ovaj regulator je postavljen iii ispod iii iznad sklopa plocenosaca platinskih dugmadi. Kada osovina razvodnika rotira.. centrifugalni regulator paljenja je postavljen iznad ploce platinskih dugmadi. oni pritom potiskuju bregove unapred u odnosu na osovinu razvodnika. Ova mala pomeranja SU uzeta u abzir prilikom pocetnog podesavanja motora i to se ne odrazava na osnovno podesavanje paljenja. Sa daljim poveeanjem broja obrtaja. Ovo pomeranje unapred izaziva ranije indukovanje napona u namotajima. . Medutim i tu postoji neko malo pocetno pokretanje tegova. Centrifugalna sila. Medutim. anda se mehanizam centrifugalnog regulatora mora zameniti. 2.zavisnosti od konstrukcije razvodnika.

. Posto struja teee kroz prim arne namotaje. (3) (4) . u bobini se stvara magnetno 272 polje i oko primarnih i oko sekundarnih namotaja. sa suprotne strane od karburatora. Tom prilikom se u sekundarnim namotajima bobine indukuje visoki napon... r! . razyodnik u sebi kombinuje rad primarnog (niskonaponskog) i sekundarnog (visokonaponskog) kola sistema za paljenje. (1) regulator. (5) c!d:lronski modul. • Unutrasnji proyodnici razvodnika paljenja • Razvodna rutica • Kapa razvodnika paljenja R azvodnik paljenja.ieana cetka • Krpe • Rastvarac za cistenje. (2) davac impul.klop senwra..lijt:nja kod forda. izvora elektricne energije (akumulatora iIi sistema za punjenje) i bobine tako da se primarni namotaji bobine napajaju elektrienom strujom u prekidima. Kada su platinska dugmad otvorena primarno kolo se prekida i magnetno polje nestaje. On prekida i uspostavlja primarno kolo izmedu 271 SISTEM ZA PALJENJE ® Razvodnik dcktronskog p. U zavisnosti od tipa metcTa vaseg automobila razvodnik se maze nalaziti na nckoliko mesta.'>il. Kod svih motora razvodnik i bobina su ugradeni blizu jedno drugom. Kad radi pravilno. kao sto mu sarno ime govori. Ovo magnetno polje deluje kao provodnik u rnomentu prekidanja. u pravom trenutku razvodi struju visokog napona na svaku sveCicu. paliel'lja Alat i materijal • Odvrtac • Viljuskasti kljuceyi • Mala . Ovaj visoki napon prolazi kroz sekundarni provodnik bobine ka kapi razvodnika i razvodnoj fUCici. na V6 i V8 motorima razvodnik se nalazi na prednjoj iIi na zadnjoj strani motora.. koja ga I t . Pogledajte na slikama kako izgleda razyodnik paljenja i onda eete ga bez teskoea prepoznati na motaru. (6) kuCislC i {7j vakuumski regulator. i visestruko povecava napoo u bobini. ' . Ovo prekidanje se postiie otvaranjem i zatvaranjem platinskih dugmadi u razvodniku.Ostali nacini ispitivanja mehanizama vakuumskog i centrifugalnog regulatora paljenja prikazane Sil U odeljku »Podesavanje motora«. Kada su platinska dugmad u razvodniku zatvorena primarno kola je zatvoreno i struja teee kroz primarne namotaje bobine. Na nekim cetvorocilindricnim i sestocilindricnim linijskim motorima razyodnik se nalazi na boku motora..

To je dec do Cijeg centralnog prikIjueka vodi jedan provodnik sa bobine. u smeru kretanja kazaljke na satu iIi u suprotnom smeru. Ako je kapa razvodnika pricvrseena pomoeu navojnih kopci. bregovi iIi davae. a na donjoj strani kape po obodu. Ova vremenska sinhronizacija je veoma vazna . Na taj naein eete osloboditi kapu od kuCista razvodnika.t ~ . sest iIi osam provodnika (u zavisnosti od broja cilindara motora) vode sa prikljueaka rasporedenih oko centralnog prikljucka. razvodna ruCica. postavite je odozgo na kuCiste razvodnika i vratite kopce . i zavise od toga da Ii je u pitanju sistem sa piatinskom dugmadi iii elektronski sistem za paljenje.ana omogucava postizanje zeljene snage i brzine. izbacite ih iz leiista na kapi pomoeu odvijaca. osovina i kuCiste. odvite ih odvijacem za 1/2 kruga. Kapa razvodnika se pricvrscuje na kUClste razvodnika pomocu navojnih kopi'i iIi pomoeu opruznih kopci. rucica i provodnici sekundarnog kola pravovremeno i po tacnom redosledu provode visoki napon do sveCica. Odatle se napon vodi putem provodnika sekundarnog kola do sveCica gde se sekundarno kolo zatvara preko varnice n ~ elekrodama sveCica. Kapa razvodnika. Tamo ce se nalaziti iIi dva zavrtnja sa urezom na glavi (kod nekih elektrsmskih sistema za paljenje i cetiri) jedan naspram drugog. Pri postavljanju kape razvodnika ucinite isto. Prakticno to se postize pomoeu vakuumskog i centrifugalnog regulatora paljenja. Centrifugaini regulator paJjenja kontrolise trenutak praznjenja visokog napona u skladu sa zahtevima broja oqrtaja motora. koji su ugradeni na i u razvodnik paljenja. Osnovni delovi razvodnika paljenja su kapa. pritiskujuCi pritom odvijacem nanize. Trenutak paljenja motora biee detaljno obraden u drugom odeljku ovog poglavlja. Kapa razvodnika je postavljena na vrh razvodnika paljenja. razvodnik mora da obezbedi pravovremeno nastajanje varnice na elektrodama sveCice. ove kopce drze kapu razvodnika. Ako je kapa razvodnika pricvrscena pomocu opruznih kopci. iIi dve kopte u obliku opruge koje su vezane za kuCiste razvodnika ispod kape. yakuumski regulator paljenja kontrolise praznjenja visokog napona u skladu sa zahtevima optereeenja motora. Kada vracate kapu na razvodnik.tako sto se ubace u proreze i kanale na njenom donjem delu. Ako pogledate kapu razvodnika odozgo videcete na koji naCin je pricvrscena. Os tali delovi se razlikuju. a cetiri. Osim sto kombinuje rad primarnog i sekundarnog elektricnog sistema. Na taj nacin eete osloboditi kapu od kuCista razvodSISTEM ZA PALJENJE nika. prenosi na prikljucke (stubice) u kapi razvodnika. sarno obrnutim redosledom.

Ovi kablovi moraju Qiti dovoljno dugacki da omoguee da okrenete kapu razvodnika i' da je pogledate sa unutrasnje strane. Proverite spoljnu stranu kape. Isto tako. Uklonite kuCiSte filtera za yazduh. Napo* . Naspram. sIabo ubrzanje i slicno. kao na primer tdko pokretanje. 2. vrlo pazljivo proverite da Ii ima pukotina oko stubica prikljucaka za provodnike.:lal1ja potiskivanjem i oort:l. 3. 5. Provera razvodnika paljenja Ako imate probleme sa performansama motora. nemiran rad. 6. Mesto od koga se pocinje sa trazenjem uzroka problema je razvodnik paljenja. Pregledajte unutrasnju stranu kape razvodnika. Za obavljanje ave operacije potrebna je vrlo mala sila.njcm zakrctnih kopci (1) za II? kruga odvijaca (2). centralnog kabla nalazi se erno grafitno »dugme«. Proverite i sa unutrasnje i sa spoljne strane da Ii ima tragova grafita na kapi razvodnika. da ccntra!ni grafitni kontakt (2) nije pohaban. dOl nema tragova grafitll (3) i pukotina (4). 1. Pogledajte o(1eljak »Servisiranje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za napajanje gorivom«. Obratite paznju da Ii su metalni stubiei nagoreli. 7. Njegov rad se proverava na sledeCi nacin. uzrok maze biti sis tern za paljenje. UoCite razvodnik paljenja na naCin kojije vee opisan u ovom poglavlju. a sa unutrasnje strane stubiCi). da Ii je grafitno dugme pohabano. U nckim sillcajcvima kapa razvodnika je pricvrscena pomotu opruznih kopCi koje 5C oslobildaju pomocu odvijilCa. Obratite paznju da Ii ima pukotina iIi drugih znakova ostecenja na kapi razvodnika. Uklonite kapu razvodnika prema prethodno datim instrukcijama. 8.. morate ugraditi nevu kapu razvodnika. ::----0 U nckim s!u¢ajevima bpa razl'odl1ib se u!. U ovorn trenutku nije potrebno uklanjati visokonaponske kablove sa prikljucaka na kapi razvodnika.rukom. priiikom proverc :.mutrasnjoSli kape razvodnib obrlllite paznju da melalni slubiCi {I) nisu nagarcli. Okrenite kapu i pogledajte je sa unutrasnje strane. Preko tog dugmeta razvodna meica ostvaruje kontakt sa kapom razvodnika. Napomena: Ovo mozda neee biti potrebno kod automobila gde je razvodnik paljenja pristupacm. Napomena:. 273 'e SISTEM ZA PALJENJE 274 I . 4. i da Ii ima pukotina iIi drugih ostecenja. Naspram svakog od kabla nalazi se po jedan metaini stubie (na spoljnoj strani kape naiaze se prikljucci. Aka uoCite bilo koju od pomenutih stvari. Ovi tragovi se javljaju kao erne linije koje vode od prikljucnog stubica provodnika iii ad metalnog stubica.

11. Pomerajte prstima centralnu osovinu razvodnika. odnosno namotaje davaca razvodnika. Aka je pricvrscena pornocu dva zavrtnja. oCistite ih' pomocu Ciste krpe natopljene nekim rastvaracem. Obratite paznju da Ii ima tragova grafita. otpusteni iIi prekinuti. Provodnici kalerna senzora su kod veCine razvodnika vrlo osetljivi.ku. mora se zarneniti ceo skJop davaca. Pogledajte razvodnik. 13. Proverite sve kablove i/ili sve prikljucke kablova koji se nalaze u razvoelniku paljenja. Pregledajte razvodnu ruCicu koja se nalazi na vrhu eentralne osovine i vidljiva je kada se ukloni kapa razvodnika. Ne postavljajte rucicu na silu. Pregledajte platinsku dugmad. Pogledajte odeljak »Uklanjanje i postavljanje razvodnika paljenja«. Na osovini se nalaze cetvrtasti i okrugli ispusti koji se uklapaju u cetvnasti odnosno okrugli otvor na prirubnici razvodne ruCice.mena: los uvek ne odvajajte bilo koji ad kablova sa kape razvodnika. 15. predite na sledecu ta(. Zategnite zavrtnje pornocu odvijaca. maTate zameniti. Ako je 'osavina labava. :1 ! I . na primer alkoholom. Ako na kapi i rucici ne nadete nikakve tragove ostecenja. korozije. Ona mora cvrsto da stoji u razvodniku. 10. i cesto se ostete zbog savijanja koje nastaje kada vakuumski regulator paljenja zakrece kalem davaca radi dobijanja veceg ugla pretpaljenja. Ako su provodnici koji povezuju davae osteceni. 9. Ona je pricvrscena na osovinu pornocll dva zavrtnja ih pomocu odvijaca). . ulja iIi masti. Aka ste pregledom utvrdili da je razvodnik u dobrom stanju. 16. Moraju biti Cisti i dobra pricvrsceni. to se vrsi tek kasnije. 14. Pazljivo ispitajte da Ii su ovi provodnici labavi i prornrdajte svaki da vidite da Ii su dobro povezani i da Ii su u dobrom stanju. razvadnik. OCistite unutrasnjost razvodnika Cistom krpom koja je natopljena rastvaracem. naprslina iIi tragova drugih ostecenja na metalnom jezicku koji se nalazi na vrhu razvodne ruCice. Polomicete je. ili ako treba da zamenite neke ad neispravnih delova. iIi je jednostavno naVllcena na osovinu (podignite je sa osovine rukom). Ugradite ruCicu razvodnika. postavite je na centralnu osovinu. Proverite cia Ii ima tragova rde. Ako nadete bilo koje od opisanih ostecenja moracete da zamenite razvodnu rucicu sa navorn. 12. i labavih prikljucaka. i t Id i Obratite paznju da Ii i'rna kablova sa pohabanom izolacijorn.

pogledajte u kom polozaju se nalazi zaravnjena strana osovine. Napomena: Kod nekih tipova motora kablovi sveCice imaju kopeu na prikljueku na kapi. 1. razvodnika. Provera pojave korozije I ~ I ~ Ako ste prilikorn pregleda konstatovali da je neki ~ ad kablova u kapi razvodnika otpusten. Uklonite tragove korozije pomoi'u male iieane cetke. Postavite kapu razvodnika prema uputstvu koje je dato u" ovom odeljku. Isto tako vodite racuna da gumeni stitnici pokrivaju spoj na sveCicama i na prikljuccima kape razvodnika. Aka nije moguce ukloniti sve tragove korozije. I U ovom slucaju [utica se moze posta viti oa osovinu sarno u jedan odreden polozaj. Raevodrw weicn sc moze posta viIi na svojc mesto sarno u odrcdcnum P010l.. stisnuti kopcu klestina i istovremeno izvuci kabl. Ne postavljajte kapu ako treba da je zamenite. Rukom izvucite kabl iz prikIjueka na kapi razvodnika. L . 2. Zamena kape prikazana je u jednom od sledeCih odeljaka. Gurnite kabl u prikljueni stubii' na kapi razvodnika. U tom slucaju ih jednostavno gurnite u prikljucak u kapi razvodnika. zameni'" kapu razvodnika. Pogledajte u stubi" prikljueka na kapi razvodnika. kod stitnika. Ovo vazi i za kablove sveGica i bobine. Prove rite sada i ove kontakte. 3. Napomena: Kablovi sveCice (sekundarno kolo paljenja) koji su postavljeni u prikljucke na kapi razvodnika moraju biti do kraja ugurani u prikljucke.SISTEM ZA PALJENJE Kod nckih razvodnika razvodna rucica S ~ skida lako 'itO so: povuce n3vise. taka sto provodnik iscupate drZeci ga za kraj. Kablovi su pricvrsceni u stubastom prikljucku kape razvodnika taka sto se prikljucni kraj provodnika blagom silorn upire u stubasti prikljucak. Ponekad se ovi spojevi olabave usled dejstva vibracija motora. i \ Kod drugc vrslc razvodnika razvodna rutica je pricY[scena pomocu zavnnjcva koji sc moraju odvmuti da bi se razvodna ruCica skinula." .Aka se [utica sarno nav!aci na centralnu 050viou razvodoika. Ova povrsina odgovara ravnoj strani u prirubnom otvoru ruCice. Da biste to proverili uradite sledece." . Da biste odvojiIi kablove morate ih uhvatiti sa donje starne kape. 17. 4. Korozija se javIja u vidu. 275 SISTEM ZA PALJENJE razvodnika pojavila korozija. sarno obrnutim redosledom." ~ " " " . Zamena kape razvodnika paljenja .lljU. onda II postoji mogucnost da se u prikljucku na kapi i" ..zelenkaste materije unutar prikljueka u stubii'u.

veoma je 276 vaino da razvodnik sve vreme radi ispravno. 1. drZeCi ih pritom za kraj kod gumenog stitnika. Alat i materijal • Odvijac • Nasadni kljueevi. U stvari preporueuje se da se platinska dugmad. U zavisnosti ad naeina pricvrsCivanja. Skidanje i pravilna zamena razvodnika paljenja nije jednostavan zadatak. Skinite kapu razvodnika pomocu odvijaca. Posta vrsi nekoliko vainih funkcija. Proverite da li ste gurnuli kabl do kraja u stubic na novoj kapi. bolje je da to prepustite kvalifikavanom mehanicaru u avlascenom servisu. iii zakrenite . i tako dalje. odmah postavljajte na novu kapu jedan po jedan kabl na odgovarajuce mesto. onda morate da skinete razvodnik paljenja. Aka i najrnanje sumnjate II svoje mogucnosti da zavrsite ovaj posao.Kapa razvodnika paljenja se menja na sledeCi naCin. . SkidajuCi sa stare. Postavite novu kapu na kuCiste razvodnika i pricvrstite je na prethodno opisan naCin. 2. Visokonaponski kablovi se skidaju tako sto ih povueete rukom. 2. Skinite kapu razvodnika na prethodno opisan naCin. Otvorite poklopac motora i uklonite kuCiste filtera Z3 vazduh. iii u slueaju kada se iskrivi centraIna osovina. kondenzator. Proverite da Ii rutica i kapa odgovaraju za ugradnju oa motor. Ako. Skidanje i ugradnja razvodnika paljenja R razvodnik paljenja je komplikovan mehanizam. ria primer imate problema sa centrifugalnim regulatorom paljenja. i od njega zavisi rad matara automobila. Isto tako prove rite da Ii je isti proizvodac kape i rutice. postoje situacije kada je skidanje razvodnika neophodno. Pogledajte uputstvo dato u odeljku »Servisiranje filtera za vazduh« poglavlja »Sistem za napajanje gorivam{<. kapa razvodnika i vakuumski regulator paljenja menjaju bez skidanja razvodnika paljenja. 3. Pravilan momenat paljenja posle zamene zavisi od poloiaja razvodne rucice. Napomena: Mnogi profesionaIni mehanicari menjaju i razvodnu rui'icu kada menjaju kapu razvodnika. Na taj naCin ste sigurni da kapa i rui'ica mec1usobno odgovaraju. NajveCi dec provera i servisiranja razvodnika se moze izvesti dok je razvodnik na motoru. Ako je skidanje razvodnika neophodno postupite na sledeCi nacin. raeva i produietak • Mali kljuc • Kreda • Stezae za crevo(a) 1. Medutim. To je dobra praksa.

skinite samo prikljucak (-) negativnog pola akumulatora. tf II SISTEM ZA P ALJENJE I Obel". 7. Obratite painju na poloiaj razvodne ruCice. Odvojite dovodno crevo (iii creva) vakuumskog regulatora paljenja svlaceei ih sa regulatora i blokirajte ih. koji se u-v:'J:e u motor kad donjeg dela razvodnika paljenja.. 5. ova ce' yam pomoCi da pri ugradnji razvodnik paljenja astane u is tom polozaju. motora. .')<oj" " "m 0'. Kad nekih tipova matara jezicak razvodne ruCice se okrene ___ __ . Skinite razvodnik. 3. Odvojite sve elektricne kablove sa razvodnika paljenja.. iii izbacite opruine kopce iz leiista na kapi razvodnika. taka da ne mogu cia zaborave polozaj. 4. I . Sada nosac moiete skinuti rukom. To' () kredom (1) .podignite ga navise.. Neki mehanicari uvek pokrenu motor tako da rueica bude u poloiaju »12 sati«. .. = ad i I!!' (" • I f . I ' 277 SISTEM ZA PALJENJE Potom skinite prikljucak sa akumulatora da bi sprecili slucajno pokretanje motora. Vratite navrtku na bobinu da je ne izgubite. Oznaeite kredom na nekom nepomicnom delu motora pravac u korn je akrcnuta rutica.". Pomocu nasadnog kljuca. "' ""kom od . raeve i produzetka skinite nosac kaji drii razvodnik.navojne kopee za 112 kruga. Pomoeu malog kljuca skinite sa bobine kabl koji je povezan sa razvodnikom paljenja. 6. d. m P.. i koji sprecava da razvodnik ispadne iz svog lezista. Postavite nasadni kljuc na glavu tog zavrtnja 1 i okreCite ga II smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu sve dok ga ne oslobodite. To je jedan zavrtanj. pO'O"i i •• _______________ L novi razvod "k ova. Uhvatite rukom kueiste razvodnika i ..

Proverite da li je razvodna ruCica u istom polozaju kao pre skidanja. Podesite motor po ugradnji razvodnika paljenja. iIi Ala! i ma!erijal • Racva. (Kod nekill tipova motora razvodnik dobija pogon preko zupcanika koji se nalazi u motoru. dobija se od razvodnika paljenja. i metalno kudste /oko . odnosno prostor za sag orevanje. On tece kroz provodnik obmotan keramickim izolatorom i preskace na drugi provodnik koji je povezan sa masom te se preko njega zatvara kola struje. koji se javlja na provodnicima. drugi imaju prirubni deo sa urezom. keramickog izolatora. pomoCi ce vam prilikom ugradnje razvodnika.krajnji izvrsioci« s_istema za p a i j e ~ nje. Jednostavno govoreCi sveCica nije nista drugo do dva provodnika koja se nalaze dovoljno blizu jedan drugom da izmedu njih moze da skoci varni ca. Elektricitet. Pogledajte adeljak »Podesavanje paljenja« u ovom poglavlju. tj. Ako su sveCice istrosene motor ce nepravilno raditi) tesko ce se pokretati. drugi provodnik koji je povezan sa masom. Tokom rada. sarnO obrnutim redam. potreban je vrlo veliki napon da bi se varnica javila. elektrodama. sveCica stari. SveCice predstavljaju poslednju kariku u sekundarnom sistemu paljenja. 9. odnosno kupili novi razvodnik. 8. Posta ste popravili. Zamislite da je jedan od provodnika obmotan keramickom izolacijom. ugradite ga prema uputstvu od 1 do 7. Deo kuCista. Oni koji imaju prirubni sklop sa urezom neee se pomeriti prilikom skidanja). elektrode se trose i varnici postaje sve .obelezite taj polozaj. ima na sebi navoj koji sluii da se sveCica uvrne u atvar oa cilindru taka da ova dva provodnika ulaze II cilindar. S obzirom da jaka sabijena smesa goriva i vazduha predstavlja sredinu koja je vrlo nepogadna za stvaranje varnice. produietak i nasadni kljuc za sveeice • Zastitne naocare • Zicana cetka • Turpija za platinsku dug mad • Alat za merenje zazora izmedu elektroda sveCica • Moment kljuc • Svecice • Izolir traka • Krpe • Rastvarac • Penetrirajuee ulje • Kratak komad creva za grejanje oklopa. trosice mnago 278 goriva i nedostajace mu ana ostrina i performanse koje treba da ima po svojoj konstrukciji. Pregled i ugradnja svecica S veCice su >.za nekoliko slepeni prilikom ove operacije .

kako bi se obezbedile pravilne performanse motora. Pazljivo odvojite jedan po jedan kabl sa sveCica take sto ga uhvatite za gumeni stitnik iIi zastitni poklopac i istovremeno ga povlaCite i lagano uvreete da se osetljiv kraj provodnika ne bi iL I .teie da skoCi sa centralne elektrode na masu.. Kada su sveCice toliko istrosene da varnica vise ne moie da preskoci izmedu elektroda. normalno postoje i drugi elementi izvan sistema za paljenje koji zahtevaju painju. Ali sto se tice sistema za paljenje posebnu paznju obratite na sveCice. bar sto se tice odrZ<lvanja sistema za paljenje. . Aka jedna iIi vise sveCica povremeno »trokira«. i ako izgleda kao da sveCica radi ispravno. platinska dugmad iii babina. !v1nogi proizvoaaCi vozila preporucuju promenu "sveCica nn svakih 50. Isto vazi i za stariji automobil koji normaine tresi vise ulja. onda se nepotrebno trosi gorivo. U nekim slucajevima sveCica nije uzrok sto nema varnice. u stvari je ana na granici neispravnosti. sveCice je potrebno na svakih 15. U gradskoj voinji cesca je potreba za Ciseenjem sveCica. 'c·. kao sto su filteri. provera sistema za napajanje gorivorn itd. a posebno kod automobila sa elektronskim paljenjem (nema platinskih dugmadi i kondenzatora) svecica je glavni dec brige.000 km ukoliko je vozilo opremljeno elektronskim sistemom za paljenje. ---- . 1. onda se taj elektricitet kreee linijom najmanjeg otpora i i 1 I. oCistiti i podesiti zazor izmedu elektroda. avo je stanje koje veCina vozaea tesko ustanovIjava. Proverite sta je navedena u uputstvu za odrZavanje vaseg automabila.000 km skinuti.000 do 20. Kod podesavanja motora.. U tim slueajevima napon koji se <!obija iz sistema je suvise nizak. U sklopu normalnog odriavanja kad konvencionalnog sistema za paljenje.. SveCica je vitalni den kod odrzavanja motora. Ponekad.otvorenom putu. vee neki drugi dec sistema za paljenje. Ispitiv<rnja su pokazala dC! veCina vGzaca ne moze da ascti sveCica pri normal no lakim uslovima opterecenja i pri uslovima voznje na. Kada se ovo javi onda motor nepravilno radi (»trakira«). I I kratko se spaja sa masom. 2. Ako je motor zagrejan ostavite ga da se dovoljno ohladi da se ne moiete opeCi ako dodirnete izduvnu granu. Ovaj interval zavisi od naeina voznje i modela automobila. . na primer kablavi. Servisiranje sveCica U sledeeem uputstvu prikazano je kako se skidaju svecice.

odnosno cilindara. (I) stubic prikljucka. F 6. (2) izojator. Posto ovo nije uvek maguee izvesti. a pritom ulozak drii svecicu u kljucu da ne ispadne pri skidanju iii ugradnji. Obrisite kablove krpom. 5. Odvrnite svaku ~ v e C i c u u suprotnom smeru od kretanja kazaljke na satu za jedan iIi dva kruga pomocu odgovarajuceg nasadoog kljuca i racve. Na motorima kod nekih uvoznih tipova automobila koriste se sveCice zaptivnog tipa koje su smestene u cevi i ne koriste nikakve posebne zaptivke. On je najcesee naCinjen od najlona koji je impregniran ugljenikom i koji ne moze da podnese takva naprezanja. ostetio. maiete i pokrenuti motor elektropokretacem nekoliko sekundi sto ce oduvati priljavstinu oko sveCica (bar onu koja bi mogla da upadne u cilindre). Napomena: Nemojte povlaCiti sam kobl (nemojte ga eupati). (5) zaptivJl<l podlosb. a maida i produzetak za rad na nekim motorima kod kojih svecice nisu pristupacne.. iIi elektroda mase j (7) zazor izmedu elektroda. Skidajte jednu po jednu sveCicu i postavljajte ih na pogodnu povrsinu po redosledu skidaoja. (6) boeJl<l. (4) kuCiste. Pazljivo obelezite koji kabl ide na koju svecicu.SISTEM ZA PALJENJE Delovi tipicne sveCice. Pregled sveeica Iskusni mehanicar moze vam dati mnago poda280 taka 0 stanju motora posto skine -i pogleda Sve- . Najbolji nacin da razdvojite spoj je da lagano uvrcete gumeni stitnik i pritom ga povlacite . Ako je potrebno. Upotrebom takvog kljuca sprecava se lomljeoje izolatora 5veCice. Oeistite prljavstinu sa donjeg kraja svake ad svecica pornocll krpe namocene rastvaracem. Maida ce vaq1 biti potreban zglobni nastavak izmedu racve i kljuca. Napomena: Ako sveCice imaju metalne zaptivne podloske obratite paznju da ih skinete zajedno sa sveCicom. 3. kablovi sistema za paljenje su 279 posebna vrsta provodnika koji su napravljeni tako da provode struju visokog napona i pritom pruzaju odredeni otpor kako bi se otklonile radio smetnje. Sa takvim kablovima treba pazljivo rukovati. koji ima gumeni iii plasticni ulozak. Kod nekih tip ova automobila duzine kablova su priblizno jednake i postoji mogucnost da ih pogresDo povezete. oznaCite ih komadima izolir trake pre nego sto ih skinete. pritom prljavstina ne moze da upadne u cilindre jer sveCice jos nisu potpuno skinute. Kao sto je vee pomenuto. kako bi kasnije mogli da ih ispitate. Koristite pritom pose ban nasadni kljuc za skidanje sveCica. (3) centmlna elektroda. 4. Najbolje je aka stavite zastitne naocare i izduvate prljavstinu pomocu vazduha pod pritiskom.

Osim toga" mozete i ponesto saznati a opstem stanju motora posto ih dobro pregledate. Hladnija svecica ima manji vrh izolatora i moze mnago brze da odvede toplotu iz glave matara. Takve se sveCice obicno koriste kada je motor izlozen grads kim u5!ovima voznje. Ovde su prikazana neka stanja na koja maiete naici. Normalna svecica.svetlosmeda iIi siva boja vrha izolatora i Ciste lako istrosene elektrode. Pregrejana svetica. Kada skinete sveCice lako cete odluCiti da Ii su one u takvom stanju da ih treba oeistiti. Savremene sveCice sa bakarnim jezgrom imaju izuzetno siIok opseg toplotne vrednosti i U stanju su da u normalnim uslovima zadovolje najrazliCitije us love voznje. odnosno sveCice vece toplotne vrednosti se koriste ako motor evidentno trosi ulje. Kao prvo. I vi mazete to -is to. 1. podesiti im zazor i ponovo ih ugraditi. Suprotno nekim misljenjima. 2.Cice. Ukoliko niste od onih koji stalno voze po gradu. To je one sto biste uvek pozeleli da vidite . Od momenta postavljanja svecica menja boju i moze imati po sebi naslage i koru ad razlicitih materijala koji uticu na performanse motora. Toplije sveCice. Aka se temperatura u prostoru za sagorevanje poveca aoda ce sveCica sa oizorn toplotnom vrednoscu da spreCi samopaljenje usled visoke temperature. koriscenjem »toplijih.' sveCica ne dobijaju se bolje performanse. Toplija svefica duze zadrzava toplotu i u stanju je da bde sagori naslage. (2) nasiage . vodi te racllna 0 tome da se sredina u kojoj svefica radi moze proceniti stanjem ooog dela svecice na kome nastaje varnica. Medutim toplija sveCica moze izazvati tesko ostecenje u motoru automobila koji se mahom vozi velikim brzinama na putu i pod velikim opterecenjem. Zakljucak: ovakvu sveCicu vredl ocistiti i podesiti joj zazor. a vase vozilo trosi ulje. iii ih treba zameniti. iIi ukoliko ne vozite ekstremno velikim brzinama i pod velikim opterecenjem sto trazi koristenje sveCica manje toplotne vrednosti J prepofuka je da koristite sveCice »00[malnog« obsega. Na centralnoj elektrodi se uocava vrlo blaga erozija. . Kod ovakvih sveCica abe elektrode su istrosene (erodirane) a vrh izolatora IE t I SISTEM ZA PALJENJE ® ® Prikazuni izglcdi £veCica ukazuju nu tragove (1) pregn:vanja. Ovaj izraz ukazuje sarno na to kolikom brzinom se toplota provodi od vrha sveCice. Mozete zakljuCiti da ovakva svecica radi u prayom tempera turn om podrucju i da je motor u dobrom stanju.

na sebi imaju naslage od ulja mogu se oCistiti. (5) nabacenih flllsiaga. v!atne nasI age na elektrodama. Faktori koji mogu da dovedu do toga su prerano paljenje. nemojte prevideti mogucnost da su ugradene sveCice pogresne toplotne vrednosti. ovakva svetica se moze 06stiti i podesiti zazar pre ponovne ugradnje. leptir za hladno pOkretanje matcra (»cok«) je zaglavio.garcz. termostat koji je zaglavio u zatvorenom poioiaju iIi sllvise siromasna smesa goriva i vazduha. podesiti zazar i ponovo se ugraditi. 3. a nastaje usled suvise ranog paljenja iIi zbog preniske oktanske vrednosti goriva. SveCica sa naslagama od ulja. 281 E je beo i bez naslaga. kao i voznja pri malim brzinama. 5. Ako se zakljuti da je svetica u radu bila isuvise topla iIi isuvise hladna. Detonacija se obicno manifestuje kao lupanje motara. Ovakvo stanje je izazvano na5!agama iz komore za sagoreva282 nje koje se naglo otkinu od klipa i ventila i "poprskaju« toplotni izolator. Zakljucak: ovakve sveeice je pametno zameniti kada se pronade i otklani osnovni uzrok. a sveCice zameniti. (3) naslage od sagorevanja utja. Naslage me kane i suve garezi na elektrodama sveCice. Ranije iIi kasnije moraeete da otklonite osnovni problem. sto stvara takve uslove sagorevanja pri kojima moze doei do jakih mehanickih udara.i. SveCica na slid ( 9) je sarno imo5ena. kasnije paljenje. a ponekad mogu pokidati elektrodu sveCice. Detonacija. Zakljucak: Uzrok problema se mora otkloniti. vrhu izolatara i unutar kuCista sve6ce obitno ukazuju oa to da je tempera turn a vrednost svecice isuvise niska za uslove pod kojima motor radi" Moguei uslovi takvog stanja ukljucuju prebogatu smesu goriva. Ova se desava zbog toga sto je toplotni opseg sveeice isuvise veliki za us love pod kojima radi motor. (7) glaziranog izolatora $vecice i (8) samopaijenja. niska temperatura motora i dug rad motora u praznom hodu. 6. Naslage ulja mogu nastati zbog istrosenosti raznih delova motora. Takvo stanje moze . 4. SveCice sa nabacenim nasiagama. (4) detonativnog sagorcvanja. Ovakvi eksplozivni udari mogu ostetiti klip iIi sveCicu. vrhu izolatora i unutar kuCista ukazuju na to da ulje oa neki naein dospeva u prostor za sagorevanje. Tamne. (6) kalcificiranih naslaga. Vrh izolatora moze biti neravan i ispucao. sto ee smanjiti nasI age od ulja. Sveeica sa cmim naslagama. ali ovo je sarno privremena mera. SveCice koje . Zakljucak: koristiti sveCice koje su jedan iIi dva toplotna opsega toplije ad sveCica koje se in ace preporucuju. kao i zbog opste istrosenosti. Zakljucak: Posto se pronade i otkloni uzrok. termostat je zagJavio U otvorenom polozaju.

Zakljucak: ovakav glaziran sloj se ne moze ukloniti uobicajenim ciscenjem i bolje je flromeniti sveCicu. Glaziran izolator sveCice. U ovom slucaju normalne nasI age na vrhu sveCice ne mogu da sagore. 8. Naslage vece debljine mogu formirati »most« izmedu iz01atora svecice i kuCista. Ovakav slucaj se najcesee javlja kod motora kod kojih se retko kontrolise ulje iii kod motora koji se koriste u gradskoj i sporoj voznji. Samopaljenje se maze javiti usled usijanih naslaga u prostoru za sagoreI I I I I I ··. Da biste sprecili ovakva ostecenja. Ovo znati da paljenje nastaje pre nego sto skoCi vamica. SveCica kod koje je premoseeno jezgro iIi zazor. Zakljucak: Prevelike nasI age ovakve vrste mogu dovesti do kratkog spoja elektroda sveCice. Zakljucak: Ovakva sveCica se mora zameniti. 9. Ovakav slueaj se obicno javlja pod istim uslovima pod kojima nastaju i nabacene naslage. Napuknut iIi polomljen izolator se obieno javlja zbog krivljenja centralne elektrode pri podesavanju zazora sveCice. Razlika je jedino u debljini naslage. Takve nasI age mogu form irati i most izmedu elektroda i time se svecica kratko spaja. podesiti zazar i ponovo ugraditi ovakve sveCice. 11. 7. pri podesavanju zazora krivite sarno bacnu elektrodu.· Pre nego sto se to dogodi potrebno je otistiti sveCicu i podesiti zazor elektroda. Samopaljenje. i verovatno za dodatne radove na motoru. Zakljucak: u ovakvom slucaju mozete sarno 06stiti iIi zameniti svecice i odmah promenite vrstu benzina da biste videli da Ii je problem time resen. Pod odreclenim uslovima. kao i vrstu ulja.nastati lisled neblagovremenog podesavanja motora. obrazujuCi na taj nacin kratak spoj. Ako se na centralnoj elektrodi i masi sveCice pojave intenzivne naslage svetlosmecle iIi bele boje. Umesto toga naslage se tope i obrazuju sloj koji provodi struju. komad izolatora se moze otkinuti usled jake detonacije. Ako rezultat izostane morate se pripremiti da promenite ulje i filter. zbgg vruCih tacaka u prostoru za sagoreva- . SveCice sa kalciniranim naslagama. moguce je da ste koristiIi gorivo iii ulje neodgovarajueeg kvaliteta. SveCica kod·koje nedostaje komadic izolatora. 10. Zakljucak: ponekad je moguce oCi5titi. Ako se problem ponovi mozete pokusati sa sveCicom cija je toplotna vrednost manja za jedan stepen. " :1 i ~ i ~ vanje.··· .

2. Istrosena svedca. Ostecene svecice se moraju zameniti. Da biste praverili zazar sveCice patreban yam je merac zazara koji je naCinjen ad okrugle zice. Podesavanje zazora svecica Bez obzira da Ii ugradujete nave iii aCiscene svetice.nje usled slabog odvodenja toplote iz motora. Ovaj podatak se nalazi u uputstvu za rukovanje vazilam. Ako je potrebna natapite krpu sa malo rastvaraea. Ciscenje sveCica UzimajuCi U obzir vreme i napor koji ulazete pri skidanju i ugradnji svetica. Dobre obrisite sveCice Silvorn krpom.5 do 2 mm. SveCice sa yelikim i sveCice sa malim zazorom se izraduju u identicnim taplatnim aznakama i jedina se razlikuju pa tame kaliki im je zazar izmedu elektrada. U opsegu od . i abratna. zbog struganja klipa 0 zidove cilindra koje nastaje usled nedovoljnog podmazivanja iIi paremecenih zazora izmedu del ova metCTa. Izolator smede sive baje pokazuje do je taplotna vrednost svetice adgovarajuca. 1. Istrosena centralna elektroda kao i elektroda mase ukazuju na to da je svetica adsluzila svoj radni vek i da je treba zameniti. Painja: Ne pakusavajte da sveticu predvidenu za mali zazar padesite na veliki zazor. 12. Stavite zastitne naotare i iicanom cetkom otistite navoj i elektrode sveCica. Osteticete eiektrode. ravan merni listie ce verovatno dati pogresno oCitavanje. Pomoeu Ciste krpe obrisite naslage ulja i masti koje su se nahvatale sa spoljne strane svetice. Da bi proverili zalor svcClca koristite mcrae sa okrug!om iicom. marate padesiti zazar izmedu elektroda prema padacima kaje daje proizvodac motara. ipak ga proverite. Ali ako ste ih Cistili u propisanim intervalima ODe su verovatno u dobrom stanju i mogu se servisirati oa sledeCi naein. SISTEM ZA PALJENJE 1. Zakljucak: posta elektroda za masu nije po celoj povrsini centrirana U odnosu oa centralnu elektrodu. obicna je balje da ugradite nove sveCice kada se stare sveCice blize kraju ocekivanog veka trajanja. Turpijam za platinsku dugmad izravnajte i atistite centralnu eleKtradu svake svecice. m e n ~ n j e mernim listicima nece dati tacan rezultat. Aka je patrebna padesiti zazor uCinite PREPORUCENIMOMENT PRITEZANJA SVECICA (Nm) . ovakva sveCica se mora zameniti. lsturpijajte elektrodu mase sa unutrasnje strane svake sveeice taka da pavrsina postane sjajna. ProizvadaCi svetica isporucuju posebne sveCice sa veCim zazorom. Osim toga svetice koje se kariste za elektronske sisteme za paljenje imaju yeCi zazor. Zakljucak: uzrok se mora pronati i otkloniti. zbog detonacije iIi zbag previsake taplatne vrednasti svetica. I pored taga sto proizvadac maze padesiti zazar na novim syeCicama. Samapaljenje testa maze da osteti celo klipa i elektrode svetice. 3.

onda se zaptivanje postize kontaktom izmedu dYe metalne povrsine. Uvmite sveCice rukom. Izvadite krpu okrecuCi je u suprotnom smeru.ie da pokusajte taka sto na sveCicu navucete komad creva za grejanje. Po motu suve i ciste krpe obrisite sve preostale tragove prljavstine i rnasnoce sa zaptivnih povrsina sveCica na glavi motcra. a jos uvek pri u.vrtanju sveCice navoj ne ruo. koji moiete naCi u prodavnicaIT). pa to crevo koristite kao savitljivu ruCicu. pristupite ugradnji na sledeCi naCin. iii kupili sveCice i proverili zazor.sarno bocnu elektrodu . ivlozete koristiti i ala1 za Ciscenje navoja. Ponavljajte avo dok ne uklonite prljavstinu. odgovarajuceg unutrasnjeg preenika. . Napomena: Neki proizvodaci preporucuju da se navoj namaze sredstvom koje sprecava da sveCica »zapece«. Zategnite sveCice rnomentnim kljucem na vrednost specificiranu u tabeli u ovom odeljku. Ako su navoji Cisti.a rezervnih delova. Ako nemate momentni kljuc pomocu racve i nasadnog kljuca pritegnite sveCice za 1/4 do 1/2 kruga. Prikljucite na svaku sveCicu odgovarajuCi kabl. Uvmite taj ugao krpe U DtVOT za sveCicu okrecuCi ga u smeru kretanja kazaljke na satu. Namocite jedan ugao Ciste krpe uljem. 1. Ako pritom imate poteskoca to maze da znaCi da navoje u glavi motora treba oeistiti.dok ne dobijete pravilan zazor. Za Ciscenje navoja obicno je dovoljno staviti u njih malo penetrirajuceg ulja.Dimenzija navoja svecice 14 mm sa zaptivkam 14 mm kanusna 18 mm kanusna Celiena glava 37-44 10-22 22-29 Aluminijumska glava 26-32 10-22 22-29 283 NJE to pomocu odgovarajuceg dela alata za merenje zazora. tako da budu pritegnute ali ne suvise! Aka vas motor ima svecice sa konusnim sedistem i aka nema zaptivnog prstena. 5. 3. i dovoljno je pritegnuti svedce za 114 kruga. Proverite da Ii su metaini zaptivni prstenovi na sveCicama u dobrom stanju i da Ii pravilno nalezu na sveCice. 2. Pazljivo iskrivite bocnu elektrodu . Ugradnja svetica Posta ste oCistili sveCice i podesili zazar izmeou elettroda. Proverite to u uputstvu za 4. Panoya proverite zazor.

Povremeno vizuelno pregledajte kablove.t'w' .da su kablovi u dobrom stanju.Cvrsto navucite gumeni stitnik rukom preko vrha sveCice.000 km iii oko tri gadine. godine u sva vozila proizvedena u Americi ugraduju se kablovi za sa grafitnim jezgrom. Da Ii na spoljnom omotacu ima pukotina iii znakova istrosenosti? Da Ii su kablovi natopljeni uljem? Da Ii su gumeni stitnici kablova kod svecica postali tvrdi i krti? Da Ii su gumeni stitnici na kablovima kad kape razvodnika postali tvrdi i krti? Ako bilo koje od ovih pitanja ima potvrdan odgovor. trose vremenom. sarno menjate sveCice iii trazite uzrok slabih Derformansi vaseg automobila. kablovi sveCica se llJoraju promeniti ako zelite da motor radi Cak i ako utvrdite da je sarno jedan kabl neispravan. Profesionalni mehanicar moze pomocu posebnog ureaaja za ispitivanje. obavezno prover(te sveCice. pogresnim koriscenjem iii uticajem sredine. ipak mogu biti netspravni. cesto pogresno . obieno se pretpostavlja -. iIi pomocu volt/ommetra proveriti da Ii su kablovi ispravni tako sto ispituje elektricni otpor kabla iii proverava da Ii ima pukotina. I pored toga sto kablovi za sveCice mogu izgJedati kao da su u dobrom stanju. Aka motor automobil? neravnomerno fadi »trokira«. Kada ovaj period prode. Napomena: Od 1963. Realan vek trajanja koji mozemo ocekivati je oko 50. Cesto se dogada da se kablovi sveCica ispituju tek kada se ni jednom drugom merom ne popravi fad motcra. iIi aka neke od sveCica imaju naslage garezi (pogledajte odeljak "Provera i ugradnja sveCica« U ovom poglavlju). odnosno za zamenu. paljenje i kablove svetica. uzrok mogu biti ovi kablovi. Kablovi sveCica se . -. Ovakvi kablovi se cesto nazivaju TVRS provodnici. najbolje je da sve promenite zbog toga sto su svi oni podjednako stari. Uklonite oznake od izolir trake sa kablova sveCica. kao i svi ostali delovi. Ako nije uocljivo ostecenje jednog iii vise ovih kablova. sto je skracenica za TV i radio smetnje i imaju 12-tozilno jezgro od I . 284 Kablovi za svecice B ez obzira da Ii vrsite kompletno podeSavanje matara. promenite kablove za sveCice na prvom sledecem servisiranju motora.~ J 'iil"'W" .

Alat i materijal • Kljuc o Set kablova za sveCice • Sapun iIi silikonski sprej najlona impregnir9.TIo grafitom. Obzirom da u ovakvom kablu nema metalnog jezgra, on je podlozan ostecenju i moze da pregori. Provodnik je dobra izolovan silikonskom gumom, jer je taj materijal otporan na toplotu koja je najYcCi neprijatelj ovakvih provodnika. Zamenu kablova za sveCice moz£-izvesti svaki mehanicar-amater i to na veCini motara. Medutim kod nekih tipova motara kablovi sveCiea su sprovedeni ispod delova motora, kroz eevi, iIi separatore i preko nekih neuobicajenih mesta. Uvek dobro pogledajte a kakvom se poslu radi, da biste pre nego sto pristupite radu sigumo utvrdili da Ii maiete da ga zavrsite. - - - - - - ~ ~ ~ - - - - SISTEM ZA PALJENJE Zamena kablova za sveCice Kad menjate kablove sveCiea prove rite da Ii ste obezbedili odgovarajuCl kaplet za automobil nn kome radite. Mozete nabaYiti i takav komplet kod koga su duiina, prikljutei, stitniei i ostalo pripremljeni za ugradnju na odgoyarajuCi tip motora. Napomena: Ako je vase vozilo opremljeno visokoenergetskim sistemom za paljenje (HEI), pogledajte uputstvo na kraju ovog odeljka. Zamena kablova za sveClee se obavlja na sl,,deCi nacin. 1. Ako je motor jos topao ostavite ga da se ohladi toliko da ne mozete da se opecete aka dodimete izduvnu granu. 2. Skinite kuCiste filtera za vazduh. Pogledajte odeljak »serviranje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za napajanje gorivom. ~ . Ovo moze biti potrebno da bi se obezbedio prist up svim kablovirna sveCic3. Provcrite kablovc za svcCicc priiikom podcsavnnja motam iii ako motor ne radi pravilno. Kruta i ispucala izolacija je raziog za zamenu kablov a. ali morale zapamtiti da postoji mogucnost dOl vizue!nim pregledom ne otkrijcte kV;IL 285 SISTEM ZA PALJENJE Obeleiite raspored kablova za svecice pre nego Slo ih skinetc; ponekad su provuceni i kroz otvore i-cevi. Skinite ih i zamcnjujte jedan po jedan da hi izbegli zabunu. 3. Pocnite od sveGice koja je najdalje od razvodnika paljenja (kod motora V6 iii V8 moiete poceti sa bilo koje strane motora), pazljivo uklonite kablove povlaceCi gumeni stitnik, a istovremeno ih lagano uvreete. 4. Pogledajte kuda je sproveden kabl do razvodnika. 5. Izvadite rukom drugi kraj kabla iz kape razvodnika. I kod ove operacije lagano uvrtanje pri izvlacenju ce olaksati odvajanje.

286 6. Uklonite kabl iz motora. Aka je kabl provucen kroz cevi, in postavljen u separatore, obeleiite to jer ee vam olaksati ugradnju novog kabla. 7. Iz kupljenog· kompleta novih kablova odaberite onaj kojr je iste duzine kao onaj koji ste upravo skinuli. Uporedite duzine. 8. Ugradite novi kabl za sveCice pratee; tacke od 3 do 6 ali obrnutim redosledom. Proverite da Ii je novi kabl provucen na isti naCin kao onaj koji ste skinuli. I , , ; I 9. Na oba kraja kabla, i kod sveCice i kod kape razvodnika praverite da Ii su prikljucak i gurneni stitnik dobra postavljeni i da Ii je kabl dobro gurnut u prikljucak kako bi se obezbedio dobar kontakt. ' 10. Nastavite sa zamenorn jednog po jednog kabla po ovoj proceduri sve dok ne zamenite ceo set. 11. Skinite sekundarni visokonaponski kabl sa prikljucka na bobini; to je provodnik Ciji je drugi kraj prikljuccn na razvodnik paljcnja. Lagano ga uvrCite dok ga izvlaCite iz prikljucka. " ~ ' = ~ = " ~ ~ , , = CD ii i I 0 l 11 II ~ 1 I I I , \, c: I C::TI=M ZA P ALJ 12. Izvadite drugi kraj kabla iz centralnog 'prikljucka na kapi razvodnika. I ovde se kabl lagano uvrce pri izvlacenju iz prikljucka. 13. Zarnenite visokonaponski sekundarni kabl sa novirn prateCi uputstvo iz tacaka 11 i 12, sarno obrnutirn redosledorn. I ovde proverite da Ii su gumeni stitnici - na svakom kraju se nalazi po jedan - ugurani do kraja da bi se obezbedio dobar kontak!. Visokoenergetski sistem za paljenje (HEI) Aka radite na kolirna koja su opremljena visokoenergetskim sistemom za paljenje (HEI - High ----Kad De!co-Remy Unitized razvodnika (levo) kablovi III sveCice p05t<lvljaj u 5e u prstcnas!i nos;lc (1) koji 5e pricvrscuje na kapu razvodnika (2) pomoc u zavrtnjeva (3}, koji istovremcno priCYTScuju i bobinu (4) odozgo na o\'aj sklop. Dcsno jt: prikazan Deko-Remy HE! razvodnik sa dva nosilea (1) bblovi 13 svecice, kuji sc

u ovom slucaju postavljaju eko bobine (2). 287 Il ' .' I •. tt,, __ . __ . SISTEM ZA PALJENJE Energy Ignition), kapa razvodnika i nadn spajanja provodnika ce biti razliCiti. ISto tako, videeete da je preenik kabla za sveCice veCi. Posto je u ovom slueaju bobina integralni den kape razvodnika, ovde nema visokonaponskog sekundarnog provodnika bobine. Provodnici syeCica kod HEI sistema se menjaju na sledeCi naein. 1. Skinite prstenasti nasac sa kape razvodnika. avo se izYodi tako sto se kopee (oznaeene sa "Latch" - zap or) gurnu od razvodnika, a kapa se podigne. Svi prikljucci kablova za sveCice se nalaze u prstenastom nosacll. Napomena: Kod nekih HEr sistema kablovi za sveCice provuceni su kroz dva nosaca. U tom slucaju jednostayno izvucite kablove i nosace iz kape razyodnika. Kod sistema Delco-Remy Unitized moraju se odvrnuti dva zavrtnja i skinuti bobina pre nego sto se skinu provodnici sveCice i visezilni kab!. Zavrtnje odvite odvijaeem. Zatim ,skinite bobinu i na kraju kablove za sveCice i visezilni kabl. 2. Izvadite prikljucak kabla za sveCice iz prstenastog nosaea kape razvadnika potiskujuCi pritom pal cern prikljucak nadole. Napomena: Kod Delco-Remy Unitized sistema zavrsetak svakog od kablova za sveCice je pricvrscen pomocu zavrtnja. Odvite malo DVe zavrtnje kada skidate kablove. a zategnite kada ih postavite. 3. Skinite drugi kraj kabla sa sveCice. Skidajte ga pazljivo, drzeCi ga za gumeni stitnik i pritom ga lagano uvrCite. Ne cupajte kabl jer ga lako mozete ostetiti. 4. Odaberite iz kompleta kabl odgovarajuee duzine. 5. Pri postavljanju novog kabla u prstenasti nosae podmazite prikljucak sapunom bez amonijaka iIi silikonskim sprejom, i gumite prikljucak u prstenasti nosac. Kod sistema Deleo-Remy Unitized ubaeite kabl uotvor i zategnite zavrtanj. , 6. Ponovite tacke od 2 do 5 posebno za svaki kabl sveCice sve dok ne zamenite ceo komplet. Zapamtite, menjajte jed an po jedan provodnik da biste izbegli zabunu i greske koje Yam mogu aduzeti mnago vremena. 7. Kada 5U svi kablovi za sveCice zamenjeni, zavr288 site rad tako sto izvr,ite uputstvo iz tacke 1, ali obrnutim redosledom. Sva uputstva pri zameni kablova sveCica na sisternu HEI su ista kao kod konveneionalnih sistema, osim pomenutih razlika kod kape razvodnika. Ako iole sumnjate u syoje moguenosti

da obayite ovaj posao, konsultujte profedionalnog mehanicara. Indukcioni kalem (bobina) K Od veCine automobila bobina je ern, cilindrican iIi cetvrtasti dec velicine konzerve piva od 0,33 litra. Bobina se obicno nalazi u blizini razvodnika paljenja. Ako ne mozete da je pronadete, pronadite veliki sekundarni yisokonaponski kabl koji je prikljucen na eentar kape razvodnika. Bobina se nalazi na drugom kraju tog kabla. Pri proveri bobine, prvi korak je yizuelni pregled. Proverite da Ii je bobina cvrsto pricvrscena da bi imala dobru masu, i da Ii su svi prikljucci Cisti i sigurni. Otpusten i prljay prikljucak izaziva veliki otpor u kablovima. Takav veliki otpor je uzrok slabog rada sistema za paljenje. Pogledajte da Ii na vrhu bobine ima pukotina, da Ii je kuCiste bobine ulubljeno, i da Ii euri ulje iz bobine. Ako nadete bilo koje od pomenutih osteeenja, bobina se mora promeniti. Bobina je u stvari mali transformator koji struju od 12 volti, iz primarnog sistema, pretvara u struju sekundarnog sistema, kod koje se napon penje i do 30.000 yolti. Ovaj visoki napon je potreban da bi skoCila varnica izmedu elektroda sveeica, i da bi se upalila smesa goriva i vazduha U· motoru. r pored toga sto, spolja gledano, moie izgledati da je bobina u dobrom. stanju, ona moze biti neispravna. Neki od znakova da je bobina neispravna, odnosno u nekim slucajevima slaba, su gubitak snage pri veeem broju obrtaja, zastoj motora prilikom ubrzanja, iIi u ekstremnim slucajevima nemoguenost pokretanja motora. . \ I ; ! I . , I r_-___ t_ SISTEM ZA PALJENJE f , Ii f , } I Ako ste osetili bilb koji ad pomenutih simptoma, najbolje je da bobinu odnesete kod majstora koji ima odgovarajucll opremu za ispitivanje. Aka yam to nije moguce, maiete kupiti novu bobinu i zameniti staru. Medutim aka zamena bobine ne resi .problem ne ocekujte da ce vam u radnji zameniti bobinu koju ste vee jednorn ugradili. VeCina prodavnica delova ne prihvata da

vrati nOvae za elektricne komponente koje su bile uoraclene. Medutim ako imate svoj, ali mogucda pozajmite volt/ommetar, iii drugi instrument za analizu rada matcra kojim se moze ispitnti bobina, onda to mozete i sami da uradite. o Tipicni delavi indukcionog kalcma - bobine. (J) guma. (2) sekundarni visokonaponski prikljucak, (3) primarni prildjucak, (4) kapa. (5) slojcvi, (6) namotaji. (7) kuciS1C j (8) stakleni izolator. ... - .. --.. ----.. -.. Alat i materijal • Adapter za sveciee • Babina • Volt/ommetar • Viljuskasti kljucevi Ispilivanje olpora prirnarnog kola bobine Isnitivanje primarnog otpora se vrsi na sledeCi nuein. 1. Postavite birae opsega volt/om metra u poloiaj 1-10 oma«. Ako je potrebno povezite odgovaraju6 provodnik za ispitivanje na instrument. 2. Izvrsite kalibraciju instrumenta za ispitivanje prema uputstvu proizYodaca. 3. Iskljucite glavni prekidac, odvojite dva provodnika sa primarnog prikljueka koji se nalazi pri vrhu bobine. U nekim slueajevima ovaj prikljucak se jednostavno svuce; drugi opet imaju navrtke na prikljucnimstubiCima koje se skidaju malim viljuskastim kljucem. Prikljucei su obelezeni na razne naeine. Najcesce oznakama "POS" iIi (+) za pozi(ivan, odnosno »NEG" iii (-) za negativan prikljucak. Obeleiite gde koji kabl pripada da bi ste ga kasnije lakse povezali. 4. Prikljucite erveni i erni provodnik instrumenta za ispitivanje na primarne prikljucke. 5. Obtajte dObifenu vrednost na odgovarajucoj skali instrumenta. Ova vrednost treba da odgovara onoj koju preporucuje proizvoclac. Meclutirn kod veCine vozila otpor prirnarnog kola bobine se krece izmeclu 0,5 i 30ma. Ako je ovaj otpor znatno iznad iii ispod preporueene vrednosti, bobina je neispravna i mora se zameniti. 6. Ako je bobina neispravna uklonite provodnike za ispitivanje sa primarnih prikljucaka i zamenite bobinu na nacin koji je prikazan na kraju ovog odeljka. Ako je otpor primarnog kola bobine u preporucenom opsegu, predite na ispitivanje sekundarnog otpora. 289 ENJE Ispitivanje otpora sekundarnog kola bobine Ispitivanje sekundarnog otpora b:obine vrsi s_e na sledeCi naCin. 1. Podesite volt/ommetar u opsegu od 1000 do' ·1O.0000ma. 2. Kalibrisite instrument prema uputstvu proizvodaca. 3. Skinite kabl sa centralnog prikljucka babine. Painja: Proverite da lije glavni

prekidac iskljucell, pre nego sto skinete kabl. On se skida tako sta se prihvati za kraj, povuce navise i istovremeno blago uvrce. 4. PrikljilCite jedan od provodnika instrumenta na bilo koji od primarnih prikljucaka. CD 5. Prikljucite drugi provodnik instrumenta na adapter sveCice, iIi spiralnu oprugu i ubacite adapter u centralni prikljucak bobine. 6. OCitajte dobijenu· vrednost instrumenta na odgovarajucoj skali. Ocitana vrednost mora biti u opsegu koji preporucuje proizvodac automobila. Ako je izmerena vrednost otpora izvan one koju daje proizvodac, to znaCi da je bob ina neispravna i da je treba zameniti. 7. Ako je bobina neispravna, skinite provodnike za ispitivanje i zamenite bobinu prema uputstvu koje sledi. Ako su otpori bobine u okviru preporucenih vrednosti, uklonite pravodnike za ispitivanje i povezite kablove primarnog kola i visokonaponski kabl. Pri primarnog Olpor;) odvoje sc prim ami proyodnid (I j, Do bra bi bila da 5e obeleie pre skidanja. Crvena s!ipaljb ommetra (2) ,e prikljuCl na pozitiviln prikJjueak. a crna (3) n:J ncgUlivni prikljucak. 290 ..... -------------I· i i ! . " = SISTEM ZA PALJENJE -, rr:5J CJ '--_ .... 0 Kou ,;iSlCma HEI kt1u i;Ojlh fim.,:tar SC prikijucujc: {I) za

oooin<\ nalazi u k;lpi primafnog nlpora. (:!) z::

Of

sckumJarrHlg ntpora. , I I I L....l .... Iii! II Pri jspitivllfljU primarnng otpora na forull, povci:i!c ommc!ar na prik<lz;lO 11<16n. Pri ispi!ivunju sc:kund:lrllog otpora nil Ford-u. rO\eZite ommctar flU prik:Jzan naCin. 291 I IL···· , ' ; . -----292 Pri ispitivanju sekundarnog otpora postal'iie adapter svceice (l) u prik!jucak bobine (2), Crveni provodnik (3) povc:tile na ncgativni

prikljuC4k, a crni provodnik (4) svc6ce, Uporcdilc izmcrcni Olror sa preporuccnom vrcanoscu ! f I • l J I I I , Zamena bobine Ako ste doW do zakljucka da je bobina neispravna, i da je potrebna zamena, postupite na sledeCi narin. 1. Obezbedite odgovarajucu bobinu. Mnoge bobine izgledaju slicno, ali mozda nisu u stanju da obezbede sekundarni napon koji je potreban za rad vaseg motora. 2. Ako to dosad niste ucinili, iskljucite glavni prekidac i odvojite kablove koji su povezani na primarne prikljucke ,to se nalaze pri vrhu bobine. Neki od ovih kablova imaju prikljucke koji se skidaju; drugi imaju stubice sa navrtkama koje se odvrcu pomocu malog kljuca. Prikljucci su obelezeni na razoe natine. Najcesce oznakama »POS« iIi (+) za pozitivni, odnosno »NEG« iii (-) za negativan prikljucak. Obelezite gde se koji kabl nalazi da bi ga kasnije lakse povezali. 3. Izvucite sekundarni visokonaponski kabl iz centralnog prikljucka bobine. 4. Kljucem odvrnite zavrtanj na nosacu bobine. Obicno je ovaj zavrtanj uvrnut u blok motora. 5. Skinite staru bobinu. 6. Pri postavljanju nove bobine sledite tacke od 1 do 4, sarno obrnutim redosledom. SISTEM ZA PALJENJE Primarni (balastni) otpornik paljenja K od velikog broja automobila sistem za paljenje je tako konstruisan da, kada motor radi, funkcionise pri manjem naponu oU onog koji 1ma akumulator. Da bi se to izvelo ugraduje se jedan primarni (balastni) otpornik izmedu glavnog prekidaca i bobine. Ovaj otpornik smanjuje napon akumulatora za 3 volta. Medutim, posto je za pokretanje motora potreban maksimalan napon akumulatora, ovaj otpornik se iskljucuje pri pokretanju motora. Ako se motor automobila ugasi tim se gJavni prekidac paljenja vrati iz polozaja za pokretanje u radni polozaj," onda je vrlo verovatno da je u pitanju neispravan otpornik. Ispitivanje otpornika Pomocu sledeceg ispitivanja proverava se da Ii je balastni otpornik ispravan. Ovde su prikuzana dva lipa balastnQg (primarnog) otpornika. Dvostruki

tip, levo na ,lid, jc tipican za neke modele Chrysler-a. dok sc drugi , koji prikaz;}n desno na slid, koristi kod starijih model a AMC i Genera! Motors 'I\!tomobila. 293 Ala! i ma!erijal • Provodnik za premoscivanje • KIjuc • Primarni otpornik 1. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. Povezite pomocu produznog kabla po ziti van (+) pol akumulatora sa pozitivnim (+) prikljuckom na bobini. 2. Pokrenite motor. Aka motor radi i pored toga sto je produzni kabl prikljucen, balastni otpornik je neispravan i mora se zameniti. Painja: mora se voditi racuna 0 tome da je ovakvo prevezivQnje sarno privremenog karaktera i sluii za potrebe ispitivanja - to nije trajna popravka. Ako vozite a14tomabil sa prikljucenim produinim kablom samo nekolika stotina kilometara, zbog povecane loplote koja se stvara, v e r o ~ vatna oe izgoreti bobina, platinska dugmad i drugi delovi u sistemu za paljenje. 3. U gasite motor. Skinite produzni kabl. Napomena: Na novijim tipovima automobila, balastni otpornik je u stvari provodnik koji povezuje glavni prekidac i bobinu. Ako ste po izvrsenom ispitivanju utvrdili da je balastni otpornik neispravan, ostavite produzni kabl u poloiaju iz tacke 1, obratite paznju na upozorenje iz tacke 2 i odvezite automobil do najblizeg mehanicara. Ovakva popravka nije posao za poeetnika. Zamena otpornika Kod mnogih automobila, a posebno kod starijih modela, primarni otpornik je izveden kao mali kalem smesten u keramicki izolator. Nalazi se na prednjoj strani u motornom prostoru. Pri zameni postupite na sledeCi natin. 1. Odvojite provodnike sa otpornika. Oznacite ih da bi kasnije lakse izvrsili spajanje. 2. Odvrnite pomocu kljuea zavrtanj kojim Je pricvrscen otpornik. 3. Skinite otpornik sa prednje strane. 294 Ako se balastni otpornik nalazi u keramickom lzoiatoru, unda je obicno postavljcn na prednjem delu. unular mo\ornog prostora. 4. Ugradite novi otpornik prema uputstvu od 1 do 3, ali obrnutim redosledom. Napomena: Proverite da Ii otpornik koji ste obezbedili odgovara vasem automobilu. 5. Pokrenite motor. Ako se motor pokreoe nastavi da radi, ooda ste otklonili kvar. Glavni prekidac (kontakt-kljuc) D o pre oekoliko godioa glavni prekidae oa automobilu je imao sarno jednu ulogu - da ukljuCi i iskljuCi primarno kolo. Danas ovaj prekidac pored toga ukljueuje elektropokretae, pove-

zuje alternator i potrosaee, zakljueava upravljae i zuji ako zaboravite kljue u njemu. Kako su funkdje glavnog prekidaca postale sve kompleksnije, isto se dogodilo sa njegovom konstrukcijom. Kod veCine savremenih vozila prekidac paljenja ima pet polozaja, od kojih svaki ima posebne funkdje: »oprema«, »zakljucano«, »iskljuceno«, »)ukljuceno« iii »yoznja« i »pokretanje«. Prvi polozaj, »oprema« omogucava yam da koristite razne uredaje na automobilu koje se pokrecu pomocu elektriene struje, a da se pritom napon ne prikljueuje na kolo za paljenje, sto ne sarno da bi nepotrebno trosilo akumuIator vee bi mogIo da izazove pre gorevanje sistema za paljenje. Kod veCine automobila dodatni uredaji, kao.sto su elektrieni podizaei stakla i pomeranje sedista, mogu se pokretati sarno kada je prekidae paljenja u polozaju »ukljuceno« iz razloga bezbednosti. Kada je prekidae paljenja u pOlozaju »zakljueano« svako napajanje koje ide preko njega je prekinuto. Napajanje koje nije vezano preko prekidaea paljenja, kao sto su svetla i upaljae, je stalno prikljueeno na akumulator. Kada je preki® U ® \ o I Sa\'remena \'ozi!a imaju obicno pel poJozaja prekidaca paljenja: (1) oprema, (2) zakljucano, (3) iskljuccno. (4) uk!juceno i (5) pokretanje motofll. SISTEM ZA PALJENJE dae u pOlozaju »zakljueano« kijue se maze izvuCi iz brave. Kod starijih tipava automobiIa - pre 1966. go dine - kljue se mogao izvuCi iz brave u svakom polozaju prekidaea osim u polozaju »pokretanje Kad novih tipova automobila postoji i uredaj protiv krade koji blokira upravljac i ruCicu menjaea. Kod gotovo svih vozila, kod kojih se zakljueava toeak upravljaea, postoji polozaj »iskljueeno«, desno od pOlozaja »zakljucano«, koji omogucuje da se tocak upravljaea i rueica menjaea mogu pokretati bez trosenja akumulatora. Ovaj polozaj so. koristi kada se vrsi servis upravljaekog mehanizma iii vesanja, iIi kada se vrsi podesavanje ruCice menjaca. Kada je prekidae u polozaju »ukljueeno« iii »voznja«, napon je prikljueen na elektriena kola koja se koriste pri normalnom radu automobila. Tu je ukljueen radio, ventilator grejaea, potrosaei kao sto su prozori, sedista, brisaei stakla, zadnja svetia itd. U polozaju »pokretanje motora« napon akumulatora prikljueen je na motor elektropokretaea preko solenoida. Solenoid ima nekoliko funkcija, a jedna od njih je da sluzi kao releprekidae. KOada se napon dovede, preko glavnog prekidaea, do solenoida kolo se zatvara i omogucuje da se uspostavi tok stmje kroz motor elektropokretaea. Solenoid je postavljen u blizini elek-

tropokretaea i time se izbegava postavljanje velikih kablova od akumulatora do prekidaea paljenja. Solenoid elektropokretaea je opsirnije opisan u poglavlju »Sistem elektropokretaca«. Druga vaina funkcija glavnog prekidaea je da se pomocu njega ukljueuje primarno kolo paljenja preko otpornika primarnog kola za paljenje. Ovaj otpornik, kao sto mu i ime govori, ogranicava napon koji se dovodi do bobine. Kod starijih tipova automobila koristili su se otpornici koji su smanjivali napon na odredeni nivo bez obzira na rad motora. Kod savremenih vozila ovakav uredaj se zove balastni (primarni) otpornik. Zbog svoje posebne konstrukcije, balastni otpornik moze smanjiti napon na bobini nizem broju obrtaja motora, a pritom povecava napon pri vecem broju obrtaja mot ora, kada je to i potrebno. Kada ne bi postojao otpornik bobina bi imala dovoljno visok napon pri vee em broju obrtaja motora, kada je to i potrebno. Kada ne bi postojao otpornik bobina bi imala dovoljno visok napon pri vecem broju obrtaja motora, ali taj isti napon bi izazvao pregrevanje bobine i pregorevanje platinske dugmadi pri nizem broju obrtaja motora. Najeesce se kao primarni otpornik koristi provodnik odredene duzine naCinjen od otporniekog materijala, koji smanjuje napon 295 - ------------------- ~ ~ - - ----baterije od 12 volti na oko 9 do 10,5 volti tokom normalnog rada motora. Motoru je potreban say raspolozivi napon da bi se pokrenuo, a posebno u hI ad nom zimskomjutru kada je brzina pokretanja motora umanjena zbog zgusnutog ulja i veceg elektricnog otpora koji se javlja pri nizim temperaturama. Zbog toga se u glavnom prekidacu nalazi posebno obilazno kolo koje omogucava prikljucenje punog napona akumulatora na bobinu prilikom pokretanja motora. Ako motor auto mobil a iznenada prestane da radi, zatim se pokrene i panovo ugasi u nepogodnom trenutku, najverovatnije je u pitanju gIavni 296 prekidac. Meclutim, potrebno je da obezbedite kvalifikovanog mehanicara radi brizljivog pregle<;la. Ako kljuc ima veliki zazor u prekidacu i _ ako se paljenje prekida kada pomerate kontaktkljuc, najverovatnije je da je doslo vreme da zamenite glavni prekidac. Za automobile kod kojih se zakljucava tocak upravljaca, za skidanje glavnog prekidaca potreban je specijalan alat. Za amatere je bolje dane pokusavaju da zamene glavni prekidac, zbog komplikovanog posla skopcanog sa teskocama i mogucnosti ostecenja delova zbog rada bez neophodne opreme. r MOTOR T ehnicki giedano, motor pokrece automobil

pretvaranjem toplotne energije u mehanicki rad pIi sagorevanju benzina u komori za sagorevanje. Kada se benzin i vazduh pomesaju u pravoj ,:,zmeri (14.7 delova vazduha i jedan deo benzin a se smatraju idealnom smesom) i kada se up ale pomocll varnice, ta smesa eskplodira razvijajuCi pritom veliku koliCinu toplote i visok pritisak. I pored toga sto sagorevanje nastaje u delicu sekunde, ono je ipak kontrolisano. Kada varnica upali smesu, nastaje "front plamena« u obliku lopte koja se siri od tacke paljenja sve dok potpuna ne sagori. Takvo sagorevanje izaziva naglu porast pritiska u cilindru, sto potiskuje klip nanize i okrece radilicu. Na taj naCin se toplotna energija pretvara u koristan mehanieki rad koji pokrece automobi!. Pritiskom na pedalu za gas otvara se leptir u grlu karburatora, time se omogucava da veea koliCina smese goriva i vazduha uVllce u motor. Time se povecava gustina smese U svakom ad cilindra motora, a posledica toga je da se povecava pritisak kada se smesa upali. Dalji rezultat povecanja pritiska pri sagorevanju je povecanje snage motora, sto omogucava da motor brie okreee iii da bolje »vuee«. Ako se popusti pritisak na pedalu gasa, smanjuje se koliCina smese, pritisak u cilindrima pada i motor usporava. Na neki naCin, motor sa unutrasnjim sagorevanjem moze da se uporedi sa pumpom za vazduh. Otvaranje leptira za vazduh omogucava da motor pumpa vecu kolicinu vazduha, a ukopliko je veea koliCina vazduha (i goriva), to motor razvija vecu snagu. To je i razlog sto po pravilu veCi motori razvijaju i vecu snagu od manjih jer predstavljaju pumpu veeeg kapaciteta. Nazalost, motori sa unutrasnjim sagorevanjem nisu narocio efikasni posmatrano sa aspekta iskoriscenja toplote koja se dobija sagorevanjem. Samo oko jedne treCine toplotne energije se koristi za pokretanje vozila. Oko jedne treCine se izgubi sa gasovirna koji izlaze kroz izduvnu cev. Do trenutka dok klip dode do donje granicne taeke svog hoda, pritisak u cilindru vee znatno opadne u odnosu na svoju najveeu vrednost koja se javlja odmah po paljenju. Mada je motor iskoristio energiju gasova koji se sire i sagorevaju, ipak u sagorelim gasQvima ostaje toplotna energija koja se mora izbaciti napolje kako bi cilindar mogaQ ponovo da -usisa sveiu kolieinu smese goriva i vazduha. Narednih 20 do 25 odsto toplote koja se dobije sagorevanjem gubi se preko sistema za hladenje. Kada gaTiva sagoreva, u motoTu, on poCinje da se zagreva. Kad ne bi bila hladef)ja, motor bi nastavio sa sagrev,!ojem sve dok se ne bi istopio. Stoga je gubitak toplote kroz sistem za hladenje neizbeZan. Jos jedan deo energije odlazi na savladivanie. unutrasnjih otpora odnosno trenja jer: kliprli

Konstruisanjem motora od materijala otpornih na toplotu. Spreeavanje toplotnih gubitaka kroz izduvnu cev moze se postiCi i tako sto se izduvni gasovi koriste za pokretanje turbo ·punjaea. radilica se okrece u leiajevima itd. (6) pampa za ulja. smanjili bi se toplotni gubici. (2) zaptiyka glave. a mozda i bez sistema za hladenje. Gubitci usled trenia javljaju se i u pogonskom rernenju motora. (13) osovina male pesolee klipnjace. ventili klizaju.sportske automobile. (3) poluga podlzata. (8) opruga ventila.ciJindra. Kada je fec 0 snazi matara. (9rventil. (14) kHpnjata i (15) radiJica I ! I " ce i dalje biti vrlo neekonomican natin za pokretanje automobila. pogonskom mostu i (otpor kotrljanju). Preostala snaga koja je na raspolaganju za pokretanje . motor sa unutrasnjim sagorevanjem 297 -------MOTOR (1) glava motora . Mnogo je truda ulozeno na razvijanje keramiekih materijala. alternator. kompresor klima uredaja itd. Ulja i mehanieka poboljsanja koja smanjuju gubitke usled trenja takode doprinose. ali i u ovom slucaju dobitak je manji od troskova. (11) klipni prstenovi. Kod veCine motora iznose 5 do 8 odsto. nanize i navise u svojim vodicama.prstenovi se taTu 0 zidove cilindara. i to je jedan od gubitaka toplote koja nastaje prilikom sagorevan]a Jedan deo preostale snage motora je pot reb an za pOkretanje dodatnih agregata kao sto su pumpa za vodu. tako da mogu da rade pri visirn temperaturama. najsnainiji i najjeftiniji dan as poznat urec!aj za pokretanje vazila. ovaj motor je' i pored toga najekonomicniji. (4 ) podizaci ventila. pumpa servo upravIjaea. vrhovi bregova se taTu 0 podizace. Medutim. Medutim. (10) proslor za sagorevanje. Inzenjeri traze naCine da motor s unutrasnjim sagorevanjem uCine sto efikasnijim. No turbo punjaei su vrlo skupi te je njihova koriscerije ograniceno uglavnom nn luksuzne i. prenosu snage. ventila i prostora za sagorevanje. Sve dok inzenjeri ne pronadu bolji naein da ustede toplolnu energiju na ekoniIDican naCin. (5) bregasta oSQvina. No i pored toga gubitci usled trenja nisu toliko veliki. Dna se izrazava u kilovatima (kV/). (7) k!ackal ica venlila. odnosno iznos obrtne . potrebnih za izradu iii celog motora iii radi prevlacenja klipova. (12) klip. Druga ve!icina koja se meri kod motora je obrtni momenat. vozila predstavlja samo mali procenat ukupne snage koja nastaje pri sagorevanju smese goriva.

nije ni potrebno da se mnogo razumete u principe rada motora. znptivni prstenovi ventila iii opruge ventila. skidanje ventila i zamenu pohabanih delova kao sto su vodice ventila. Kada to jednom pocne. Konacno ventil poCinje da propusta. Ali kod normalnog trosenja ventila. a time i habanje motora. U krajnjoj liniji svi ventili se pOhabaju.sile koju motor moie da emituje. Jedini delovi koji mogu da otkazu su izduvni vcotiE i moida neka zaptivka iii zaptivni prsten. Ponekad ce ventil puei. Ali kada sediste ventila pocne da se haba pri vecem broju predenih kilometara. Otvor postaje sve siri jer sve vise i vise metaia bukvalno izgori sve dok MOTOR ventil ne bude unisten. vreli izduvni gasovi se probijaju kroz otvor i pocinju da deluju na ventil kao gorionik za gasno zavarivanje.OOO i 250. Ova velicina se meri u Njutn metrima (Nm). Ovakvo stanje se naziva »izgoreli ventil« i do njega ubrzano mogu dovesti siromasna smesa. kombinovano sa visokim temperaturama koje Sli prisutne u prostoru za sagorevanje. konacno pohabaju dodirne povrsine ventila i sedista. otpasti komad sa njega iii se cak raspasti. Usled toga izduvni ventili se pri radu vise zagrevaju. dodirna povdina se smanjuje i zbog toga ventil nije u mogucnosti da sprovodi toplotu kao pre toga. On maze trajati koliko i sam automobil. Dopremanje odgovarajuce kolicine ulja je neophodno kako bi se spreCio dodir metal-metal. Umesto toga ani Sil izlozeni topiim izduvnim gasovima koji ih prie.000 km. . koji se pre svega bavi odriavanjem 1 lakim popravkama.Odrzavanje ventila ukljucuje skidanje glave motora. ledino hlaelenje koje je prisutno je odvodenje male koliCine toplate preko vretena na vodieu ventila u kratkim jntervalima kada je ventil oslonjen na sediste. Osno'vni pojrnovi 0 motoru Ako ste mehanicar-amater. Pohabani . Promena ulja i podmazivanje prikazani su u poglavlju "Odriavanje automobila«. posao oko ventila se obieno svodi na njihovo dovoelenje u normalno radno stanje. To moie dovesti do teskog ostecenja motora. morate shvatiti vainost podmazivanja i kako se ana odrazava na vek vaseg matara. aka je pruzena potrebna nega to je izmeelu ISO. a time se ubrzava starenje metala i dalje habanje ventila. Tada se toplota provodi preko sedista na glavu motora. Ali. i odreelena je obrtanjem radilice i maksinalnim pritiskom u cilindru. Brzo otvaranje i zatvaranje pri kome ventiIi udaraju 0 svoja sedista. Usisni ventili imaju nesto povoljnije radne uslove jer se stalno hlade smesom koja se usisava. nepravilno podeseno paljenje. nepravilan zazor ventila iIi slabo preciseen usisni vazduh. koje se nalazi na pocetku knjige. ali kod izduvnih ventila to nije slucaj. i popravka takvog ostecenja zahteva generalni remont. Ako pravilno odrzavate motor.

iii se prosiruju da bi se ugradili venti Ii sa veeim precnikom vretena. razvodnog mehanizma. uputstva za to mazete nati u servisnom prirucniku. Sedista ventila. i zatvaraju. Kod nebh motora moze doC! do tesklh ostecenja ako klip udari u otvoreni venti!. (4) !elcci lciaj i (5) lanac nl2. Zupcasti. zazor ventila se povecava iIi smanjuje pri zagrevanju motara. (3) brcgasla osovina. (2) blok matora. koja se nalaze u glavi motora. natinjen od crume i fiberglasa. Moze yam se dogoditi da. Zupcasti kais se vremenom haba i nastaju naprsnuca slabe tacke. u nekom trenutku. Posao koji mozete sami da obavljate je odriavanje propisanog zazora ventila. ako mislite da ste sposobni da izvedete radove skidanja i ugradnje glave motara. kais. Ovo je po sao samo za iskusnog majstora i izvan je mogucnosti veCine majstora amatera. Pohabane voeliee ventila se obraeluju da bi se dobili pocetni zazori. Zbog toga proizvodac automobila u uputstvu navodi da Ii se zazor na ventilima podesava dok je motor vrue iii hladan. se cesto koristi za pogon kada se ona nalazi u glavi motora. dok se lanae iii par zupcanika koriste uglavnom za pokretanje bregaste se nalazi u bloku metcra })sa strane«. moraju se isto taka brusiti radi obnove dodirne povrsine. motor ce prestati da radi jer ventili da se.usisni ventili se obicno bruse da bi se obnovila dodirna povrsina. Takav posao ne sarno da zahteva znanje vec i pravi alat i opremu za masinsku obradu. Ipak. Ako se prekine. To rastojanje se zove »lazor ventila«. Na i pored toga moiete ustedeti nn trosku za fad taka sto cete U okviru ovog posla skin uti glavu motora i odneti je nn obradu u specijalizovnnu radionicu. U zavisnosti od legura koje se koriste za izradu bloka i glave cilindra. dOK Sli venIlU U gJavi. Skidanje glave motora je veliki posaa i nije prikazan u ovoj knjizi. Ovo je yazno kad matara sa »cvfstim{< podizaCima vcntila iIi mehanickim delovima. kao i konstrukcije motora. Drugi motori se »slobodno okrecu«. Da bi se kompenzovalo termicko sirenje motora i istezanje koje vremenom nastaje oa nekim izduvnim ventilima) mora se odriavati odredeno rastojanje izmeau vrha vretena ventila i klaekalice (iIi podizaca). sto znaci da mogu . dok kod »hidraulicnih« podizaea nije.vodnog mehanizma. Ova procedura je prikazana u ovom poglavlju. Ovakvi podizaci nalaze se na mnogim uvoznim motorima. doelete u priliku da menjate lanae iii zupcasti kais 299 MOTOR I 300 (1) Glava cilindra (motora). Izduvni ventili se abieno zamenjuju novim. I .

Da bi smanjili troskove mnogi proizvodaci koriste silikonske zaptivne mase za zaptivanje mnogih spojeva. Mnogi savremeni motori izlaze sa proizvodne Iinije bez klasicnih zaptivki. TreCi test. Kod 1110tora koji imaju lanac. ali zamena zaptivke poklopea ventila. Provera kompresije je korisna za otkrivanje losih ventila. U ovakvom slucaju potrebno je zameniti i lanae i !ancanik. Ako se potrose toliko da lanae preskoci zub na lancaniku poremetice se sinhronizaeija rada ventila.da nastave rotaeiju a da kJipovi ne udare u ventile. ima zube od najlona iii plastike. Vakuum lest ce Yam pomoti da otkrijete propustanje vakuuma u usisnoj grani iii karburatoru.01'0 posebno vazi za poklopac ventila koji ima tendenciju da vremenom popusta. Zamena zaptivke koja propusta je jos jedan od poslova koji u veCini slucajeva mOlete sami da uradite. mozete birati da Ii da postavite sVeZu silikonsku masu iii da ugradite zaptivku od gume/plute. ispitivanje balansa snage pomoCi ce vam da pri trazenju greske gubitka snage odredite cilindar koji izaziva probleme. Traienje greske u motoru MOTOR U ovom poglavlju se nalaze i tri vrste ispitivanja koje mozete izvesti da bi otkrili probleme u motoru. relativno mekani zupei smanjuju buku motora iii imaju i tendeneiju da se brzo trose. preko koga prelazi lanae. sto dovodi do postepenog smanjenja perform ansi motora. Silikonska masa je odlican zaptivni materijal. usisne grane i kartera trebalo bi da budu u okviru vasih mogucnosti. istrosenih klipnih prstenoval cilindara ilili curenje zaptivke glave motora. za('epIjen izduvni sistem. . ali ako se ne nanese pravilno iii aka se ne 05tavi da stvrdne maze doCi do curenja . Ali ako je zaptivka pukla iii iskliznula mora se zameniti. nisku kompresiju motora. on se vremenom izduzuje. i u mnogim slucajevima motor ce se ugasiti. kasno paljenje. Zamena zaptivke glave motora mOle biti preveliki posao. Kod mnogih motora lancanik na bregastoj osovini. Mehanicke vibraeije zajedno sa otpustenim navojem iii zavrtnjem mogu izazvati pucanje zaptivke iii curenje. I ova zamena je prikazana u Ovom poglavlju. Ponekad je dovoljno zategnuti nekoliko zavrtnjeva da se zaustavi curenje. I ovaj posao je prikazan u ovom poglavlju. Zaptivke od plute/gume postaju krte usled utieaja toplote i starenja. Neki od uobicajenih tipova problema na motorima prikazani su u daljem tekstu. Time se stvara zazar u razvodnom mehanizmu ventiJa. Kada pristupate popravci curenja ovakve vrste. Postoji nekoliko razloga zbog kojih zaptivka pocne vremenom da propusta. zaglavljene ventile iii cak istrosene yodice ventila. Ovakvi.

Popravka se sastaji u uocavanju i zameni ostecene zaptivke ili zaptivnog prstena. 1z ovog razloga motor moze trositi litru ulja na svakih 400 do 500 kilometara. U avam slucaju javlja se gubitak kampresije aka zaptivka propusta izmeclu dva cilindra iii izmedu cilindra i spaljne sredine. kad V6 i V8 matara. Cilindar na kome dolazi do prod ora ulja obicno se lokalizuje tako sto se skine sveCica i pogleda na kojoj sveCici se nalazi mastan ern nanos. Napukao klip iii klipni prstenovi su obicno poslediea jake detonacije. Sve sto omogutava priliv ulja u komoru za sagorevanje izazvace sagorevanje ulja. odnosno kod sklopa menjac/difereneijal kod poprecno postavljenih motora sa pogonom na prednje tockove).l propustanjc zaptivke glave motora. polomljenih klipnih prstenova. koii se javlja zajedno sa tajanstvcnim gubitkom tecnosti Z(l hlaoenje moze ukazivati n<. merenja kampresije obicna ukazuju da je zaptivka glave izgorela. prednji zaptivni prsten radilice kad kaisnika iii panekad. Aka ova nije povezano sa bukom u matoru iii gubitkom snage. Ulje koje sagoreva zbog istrosenih klipnih prstenova iii cilindara obicno znati da je potrebna generalna popravka motora. Ncispravan usisni venti! ce Isto tako dovesti do . Uljni wiog u Illadnjaku.plavi dim iz izduvne cevi ukazuje da ulje sagoreva zbog istrosenih klipnih prstenova. U tak\'om sJucaju.Ie problem. Istroscni iii prcgore!i izduvni venti!! dovode do guhitka kompresije u ci!indru. iii je nemaju. iIi nikakvu kompresiju. Provera komprcsijc motora i ispitivanje sistema za hladenje pomocu pritiska 01110guCice nam cia otkrijemo LL cemu .• Trosenje ulja . • Curenje ulja. najverovatnije su u pitanju istrosene vodice ventila. napuknutog klipa iii istrosenih vodica ventila. Zaptivka kartera je jas jedna ad mesta gde se panekad javlja cmenje ulja. • Neispravni ventili. • Zaptivka glave matara prapusta. zaptivka usisne grane. poklopac iii poklopei ven301 MOTOR tila. ulje na spoljnoj strani motora iii odozdo na automobilu iii povecana potrosnja ulja bez vidljivog plavog dima iz izduvne eevi. provcra kornpresijc 1110tora pokazace malu. Aka dva susedna cilindra imaju malu kampresiju. Zaptivka koia propusta maze amoguCiti curenjc rashladne tecnosti u cilindar "(?ito brzo unistava cilindar zbog vclikog zagrevanja) iii u kuCiste radilice (gde isto taka izaziv(1 problcme zbog toga sto rashladna tecnost nije dobro sreJstvo za podmazi\·anjc). Ovaj uzrok se otklanja takozvanim »sredivanjem ventila« i popravkom odnosno zamenom vodica i zaptivnih prstenova ventila. Simptomi su barice ulja ispod automobila. Najceste tacke na kojima se javlja eurenje ulja su zadnji zaptivni prsten radilice (na zadnjem kraju motora kod automobila sa pogonom na zadnje tockove.

To moze biti poslcdica prevelikog predpaljenja. Kada se podizaci istrose. klipnih prstenova.. Ova je normalna situacija ako motor nije radio. sllvise siromasne smese goriva i vazduha. istroscne k!acka!ice. Ni jedan motor nije u stanju da radi kako je to. prevelike kompresije usled preterano velikih nas!aga garezi u prostoru za sagorevanje.gubitka kompresije. konstrukcijom predviclena ako svaki cilindar ne radi pri punom iskoriscenju . Ostro fijukanje. posebno ako nista drugo ne ukazuje na neispravnost. Ponekad pomaze i upotreba goriva sa vecom oktanskom vrednoscu. zoog povecanja zazora venti!3. Ova vrsta buke ukazuje na to da je patrebna generalna popravka motora. TutnjClva koja se povecava sa povecanjem broja abrtaja motora obicno nastajc zbog bucnih leiaja pumpe za vodu. Specificirane . ali ako se desava svaki put kadn pokrenete motor to moie biti indikacija da jc potrcbna zamena padizaca. 302 Ostri metalni udarci koji se javljaju pri odreclenom broju obrtaja i pajacavaju sa povecanjem brzine ukazuju na istrosene letece iii Idece leiajeve radilice. udaranje iii zveceCi zvuci koji se cuju samo pri ubrzanju kod velikog optcrcccnja ukazuju na pojavu detonacijc U Illotoru. iii aka pumpa pusta vodu l110raju se zameniti. Aka Iciajcvi imaju veliki zazar.i se sastoji u odredivanju uzroka detonacije i njegove blagovremene eliminacije kaka ne bi doslo do teskill ostecenja motora. Neispravan hidraulicni podizac izaziv(\ istu vrstu buke. ani ispustajll ulje i time povecavaju zazor ventila sta izaziva buku kada se motor prvi put pakrene. pregrejanog motora. Stalno lupkanje odnosna kuckanje motara ahicno ukazuje na preveliki zazar jednog i!i vise ventila. glave I11otora iii ostecenja lezajeva klipnjace. istroknog podizaca iii kombinacija poslednia dva uZr0Ll. • Razlicite vrstc buke IZ motora. ali ce se uz to javljati pllcanje iIi izbacivanje plamcna u usisnu granu. Detonaciju moze izazvati i neispravan venti! za recirkulaciju izduvnih gasava. Ispitivanje kompresije motora I spitivanjem kompresije otkriva se stanje motora. sto zahteva da se izvrsi odgovarajuca popravka motora. Biage detonacije se uglavnom smatraju neskodljivim.zato znaci pri specificiranoj kompresiji. Kada pritisak ulja poraste zazor se smanji. To moie nastati usled nepravilnag podesavanja. iskrivljcne sipke podizaca. dUli vremenski period. Istrosena asovinica klipa moze dati slicnu buku. ZveceCi iii kuckajuCi zvuci koji se cuju sarno kad prvog pokretanja motora obicno nastaju zbog hidraulicnih podizaca. aii jake detonacije mogu dovcsti do pucanja klipa. Neispravni ventil! se moraju zameniti. Opravk. a padizaCi utisaju.

SveCice se nalaze ili na glavi eilindara iii na bloku motora. Pogledajte odeljak »odrzavanje filtera za vazduh« u poglavlju ). koji se nalazi na kraju svakog od kablova. tokom ovog takta Sabljanp. najvisi polozaj (GMT .-1ko razumcmo kako se odrecluje veliCina kompresije. Ako je motor u dobrom stanju onda ee izmerena kompresija u svim eilindrima biti podjednaka. Za ovaj posao moze yam biti potreban kljuc. tokom svog kretanja pri taktu usisavanja. moracete da nite svecice sa svakog cilindra.Sistem za gorivo«. Nejednaka kompresija izaziva nemiran rad motara u celom opsegu broja obnaja. sa spoljne strane motora. Pojedini motori. Ovo ispitivanje se vrsi kod svakog podesavanja odnosno uvek kada motor slabo radi. Da biste odredili stanje motora pDtrebno je da ispitate kompresiju. u donji polazaj (DMT .po jedna sveCica za svaki cilindar.vrednosti za kompresiju su izraiene u barima (1 bar = 0. Niska kompresija u svim eilindrima izazvace smanjenje snage motara. Na linijskim cetvorocilindricnim i dricnim motorima sveClee su lako vidljive jer su sve poredane sa jedne strane motora. i povlaCi sa sveClee uz blago .!. . oJnosno 3 sveClee.987 atm.gornju mrtvu tacku) smesa goriva i vazduha je do maksimuma sabijena. i pritom biti bar jcdnaka najmanjoj vrednosti koju navodi proizvodac. to ee biti 4. 6 ili 8 svetiea . tom trenutku se meri pritisak u barima i izmerena vrednost se speclflClra kao kompreslJa. Kada klip dade. na primer. To se radi tako sto se rukom iii posebnim kJestima uhvati gumeni stitnik.donju mrtvll tacku). Ovde nam moze biti ad pomoCi . magu imati pritisak kompresije pri pakretanju pamocu elektropokretaca od preko 13 bar. U zavisnosti od tipa motora. Ovi kablovi su drugim krajem povezani sa kapom razvodnika paljenja. Ispitivanje kompresije motora vrsi se na sledeCi oaein. Na V8 i V6 molOrima sa svake strane motora nalazi se 4. Da biste ispitali kompresiju prvo treba da obezbedite pristup svakom ellindru. Posto je. 2. L Uklonite kuCiste filtera za vazduh. Odvojite kablove sa svake ad sveciea.). usisni ventil se zatvara i klip pacinje kretanje navise Ala! i materijal • Kljuc iii klesta • Klesta za kablove sveCiea • Nasadni kljuc za sveeiee i racva • Produzni kabl • Instrument za ispitivanje kompresije • Pumpiea za ulje • Motorno ulje sabijajuCi na taj naCin smesu goriva i Kada klip dostigne. jedini moguCi pristup cilindrima kroz otvore za svecice. Svaka sveCiea je povezana sa jednim visokonaponskim kablom.

:bacuju napoljc. 8. Najbolje bi bilo da obeldite svaki ad kablova kako bi kasnije. Ovo omogucuje da najveca moguea kolicina vazduha uoe u motpr tokom ispitivanja kompresije. 6. Posto ste samo malo popustili sveClee. i povczite ga pomoeu produznog kabla sa dobrom masom na motoru. Y. Kada Idip potnc da sc krccc navisc. Napomena: Najbolie ee biti da koristite ureoaj za merenje kompresije koji se uvrne u otvor sveeiee.ma smcSil sc Po pal jcnju smdc 5vccicom dolazi do pOliskivanja klipa nunize i w jt tab sagorcvanja. Kompresija iz matora oduvace svu prljavstinu sa sveCica dok pokreeete motor. SveCiee postavljajte na radni sto prema redu skidanja. 7. Pokrenite mehanizam gasa i zaglavite ga u polozaju kada je leptir karburatora otvoren. 5. pri spajanju. (3) SAGOREVANJE I (4) IZDUVAVANJE. Ovo se radi da bi se smanjila mogucnost ulaska prljavstine i drugih necistoca u prostor Zll sagorevanje kroz otvore sa kojih su skinute sveeiee. Neki uredaji ima]u konusni zavrsetak i prakticno je nemoguee zadrzati uredaj na otvoru eilindra kod motora sa visokom kompresijom. Dok se motor pokreee zapamtite najveeu 303 MOTOR 304 (1) USISAVANJE. Skinite sveeiee pomoeu nasadnog kljuca i rneve. iii neka neko sedi u kolima i drzi pedalu gas a pritisnutu do kraja. izduvni venti! jc Olv areD. Pomocu nasadnog kljuca i racve odvrnite svaku sveCieu za oko 1/2 kruga. i povezali sekundarni (visokonaponski) kabl bobine sa masom. gasovi se i. Merenje pocnite od eilindra najblizeg hladnjaku. Za vreme tuklil usisuvanja alvan! se usisni venti! i usled krc!llnja klipa nadale uviaci sc smcsu v:lzduha i goriva u prostor za sagorevanjc. . kako biste uvek znali koja je skunuta sa kog eilindra. to je onaj koji je povezan sa bobinom. (2) SABJJANJE. Pogledajte odeljak "Procena stanja i ugradnja sveCica« iz poglavlja »Sistem za paljenje«. Odvojite sekundarni visokonaponski kabl sa eentralnog prikljucka na kapi razvodnika.1 zatvorena i usis. bili sigurni da je svaki na svom mestu. 4. oko 5 sekundi. 3.uvrtanje. Jos nemojte uklanjati sveClee. 10. sto ce vam pomoCi da uacite sta nije u redu sa motaram.1. i odredite stanje skinutih sveCica. od nosno radni lak!. Tokom lakl a sabijanja oba ventila . ubacite uredaj za merenje kompresije u otvor sveClee i neka vas pomocnik pokrene motor okretanjem kontakt-kljuca za 4 do 5 obrtaja. pokreCite motor stavljanjem kontaktkljuca u polozaju start.

Motor pokrenilc elektropokrelacem.MOTOR Da bi proven!i kompresiju cilindra rrikljutite crevo mernog uredOlja na Olvor svecicc. Ako su rezultatl merenja kompresije na svim cilindrima u okviru preporucenih vrednosti a pritom je najmanja ocitana vrednost veea od 75 odsto najveee oCitane vrednosti. Aka se sada kompresija poveea skoro do normalne. Uporedite rezultate vasih merenja sa vTednostima iz servisnog prirucnika. Za ispravni postupak popravke potrebno je kOI1suttovati profesionalnog mehanicara. Niska. 14. ako prethodno ne otklonite uzrok. Vodite raeuna da svaka sveGica bude postavljena na isto mesta sa kog je skin uta. 12. Ispitivanje vakuuma Alat i materijal . (Ulje koje ste nasuli u cilindar zaptiva prostor oko prstenova i time se poveeava pritisak. Ugradite svecice. Ako je izmerena kompresija visa od preporucene vrednosti to ukazuje da u eilindrima ima mnogo naslaga gareii. Ako je kompresija cilindra niska postupite na sledeCi naein. Pomocu pumpiee za ulje kroz otvor za svefiee naspite nekoliko kasiciea motornog ulja u motor. IskljuCite kontakt-kljuc. PrikljuCite odgovarajuCi kabl na svaku sveCicti. Ponovite tacke 9 i 10 za svaki eilindar. i najve. U gradite kuCiste filtera za vazduh. U 305 MOTOR tom slucaju nikakvim podesavanjem ne moiete dovesti motor u dobro stanje. 17. Vecina uredaja ima ugraden ventil koji zadrzava kazaljku na najvecoj vrednosti sve dok ne oslobodite pritisak. onda je motor u dobrom stanju bar sto se tiee kompresije. onda postoji velika verovatnoca da je zaptivka glave motora ostecena. Ako dva susedna eilindra imaju nisku kompTesiju.::a vrednost vakuuma oSlaje zabe!dcn<l na instrumentu. Zapisite ocitanu vrednost na parcetu papira iIi kredom na unutrasnjoj strani blatobrana. PrikljuCite sekundarni visokonaponski kabl na centralni prikljueak u bobini. B. visoka iii neujednacena vrednost kompresije ukazuju na ozbiljne kvarove motora. Kod V -motora izmerite kompresiju prvo na jednoj pa onda na drugoj strani.) Aka je kompresija i dalje niska onda to znaei da su najverovatnije u pitanju losi ventili. 15. 16. 11. Ako otkrijete da jedan (iii vise) eilindara imaju nisku kompresiju. vrednost na skali uredaja. onda to moze biti znak da su ventili u losem stanju iIi da su klipni prsteni istroseni. 13. onda to znaci da su klipni prstenovi istroseni. Ponovite merenje kompresije. A.

a zat(m pomeranjem po luge gas a posta viti bregastu ploou na prvi stepen pomocu zavrtnja za podesavanje. Pracenjem ovog instrumenta lako cete odrediti najekonomicniju brzinu. Povezivanje uredaja za merenje vakullma Ispitivanje stanja motora pomocu uredaja za merenje vakuuma vrsi se na sledeCi nacin. 2. koji se trajno ugraduju u auto mobil mogu se naCi u radnjama sa auto delovima. taka da Sli oznake date u milimetrima iIi u barima po Zakonu 0 mesnim jedinicama. 306 -----. 4. Da bi se postigla radna temperatura motor treba da radi 15 do 20 minuta.. kao sto je na primer proklizavanje tockova pri naglom polasku. Pracenje ovog instrumenta zajedno sa stalnom proverom rada motora daje yam opsti uvid u to sta se desava u motoru i po maze yam da spretite moguce probleme. Ako se pravilno koristi. Sa aspekta potreba ove knjige bilo bi suvise komplikovano objasnjavati princip merenja vakuuma. zaptivke glave matara i smese goriva i vazduha u karburataru. Podignite poklopac motarnog prostora i skinite kuCiste filtera za vazduh. PrikljuCite uredaj za merenje vakuuma na . 3. no najvainije je to da je uredaj za merenje vakuuma izuzetno praktican instrument. Ovi instrumenti su meau uredajima koje zagriieni poznavaoci automobila najradije kupuju. Pomocu uredaja za merenje vakuuma moiete odrediti u kakvom su stanju usisni i izduvni ventili motora. pokazace Yam kada ste postigli maksimalni korisni ueinak motora i ukazace yam na lose navike u voznji. Uredaj za merenje vakuumapokazuje koliki vakuum vlada u usisnoj grani dok motor radi. stanje klipnih prstenova. Sto je oCitana vrednost niza to je veca potrosnja goriva.• Uredaj za merenje vakuuma • Klesta za blokiranje creva U novije vreme kada se sve vise vodi racuna 0 tome da se smanji potrosnja goriva. Pogledajte odeljak "Odriavanje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za gorivo«. Ni jedan profesionalni automehaniear ne bi trebalo da bude bez ovakvog uredaja. Podesite broj obrtaja motom na praznom hodu na nesta veti od normalnog. ureaaj za merenje vakuuma je jedan od najdragocenijih instrumenata koji moietc da ugradite u automobil._""---. Motor mnogo ekonomicnij" radi kada merae pokazuje najvecu vrednost. Instrumenti za merenje vakuuma._. Vakuum se meri u mm Hg (milimetrima iivinog stuba). 1. Zagrejte motor do normalne radne temperature. To se fadi taka sto ce te delimicno zatvoriti leptir za vazduh prstom. onda je potrebno da prove rite rad motora ispitivanjem vakuuma. Ako u vas auto mobil nije ugraden ovakav uredai..

.usisnu granu motora.~ M = O T O R I I ! ~ J I I / 8) usisnu granu matara.~ .~ . (4) P ovrcmcno opadanje kazaljke ukazuje na to cIa venti)i zagIavljuju..... a zatim pomeranjem poluge gasa (4) postavite bregastu plotu (2) na prvi stepcn pomocu zavrtnja (3) za poddavanje bregaste ploce.66 bara... 5. . stabilno izmedu 380 i 500 mmHg iIi 0. Ako motor normalno radi kazaljka treba da stoji 307 Uredaj za merenje vakuuma je dragoe!:n instrument za utvrdivanje neispra vrlog rada motor<. morate da blokirate odvojeni vakuumski Kadn iSpitUjC1C stanjc motOfil pamoeu uredaja za mcn. kasno paljenje iii nepravilno podesen ventilski mehanizam (kasnije otvar anje). Ako niste sigurni da ste nasJi pravo mesto. obrtaja budc ncsto visi ad normalnog taka sto ce te de!imitno zatvoriti lerli! za vazduh H::ok«) (1) prstom. (6) Bne o sciJacije kazaljke ukazuju na istrosene yodice usisnog venti!a iii slabe opruge v entiia. (Motor za vreme ovog prikIjuCivanja moiete ostaviti da radi.... Posmatrajte kazaljku meraca vakuuma dok motor radi nesto brte nego na praznom hodu....... (5) Ravnomcrno ritmicko opadanje ukazuje da Sll venlili pregoreli iii da propustaju.... i (8) Poslepen pad kazaljke ukazuje na zapu kn izduvni sistem. vod tako da nema propustanja koje bi dovelo do netacnog oCitavanja pri merenju vakuuma... Obicno je najbolje da se gumeno creva za vakuum prikljuCi direktno na __ .. aka se vrsi merenje pomocu meraca vakuuma.njc vukuuma podesite rad motora no praznom hodu taka dn bro...) Mesto na koje se prikljucuje ovaj uredaj moze biti razliCit u zavisnosti od tipa automobila......!.. Ovo crevo je takvog preenika da odgovara vecini prikljucaka na motam.. pogledajte uputstvo koje se dobija sa meracem. (1) Stabilna i niska vrednost vakuuma ukazuje na nisku kompresiju..... NajveCi broj aredaja za merenje vakuuma ima ugrac!eno crevo... (3) Aka kaz aljka instnlmenta lagano osciluje to ukazuje na problem u karburatoru. (7) Ravnomcrno osciJovanje kazaljke ukazuje na to da zaptivka g!ave pi-opust a izmedu dYa susedna dhndra..50-0..... (2) Vdo nizak vakuum ukazujc na slabo zaptivanje usisne gram:.... Ipak zapamtite da kada odvojite vakuumsko crevo da biste prikljuCiJi merac vakuuma.

Ako motor ne radi normalno mozda eete pomocu meraca vakuuma moei da odredite u cemu je problem. . a verovatno je da smesa goriva i vazduha. i prikljui"ite crevo vakuuma na svoje mesto.1-0. Zaptivka glave propusta: Kad kazaljka meraea ravnomerno osciluje. Kazaljka meraca treba da padne do vrednosti oko 125 mmHg (0. karburator: Lagane oscilacije kazaljke meraea ukazuju na to da je karburator neispravan. 10.13 bara) . Usisna grana ne zaptiva: Kada je oeita vrednost za 250 do 300 mm Hg ispod normalne (0. Ako uredaj za merenje vakuuma reaguje na nacin opisan u tacki 6. Ovakav slucaj ukazuje i na istrosene zupcanike iJili lanac u razvodnom mehanizmu ventila. oko 75 do 100 mmHg nizu od normalne vrednosti (0. onda je verovatno da usisna grana iIi karburator propustaju vakuum.. 6.33-0. Iskljui"ite motor. onda motor radi normalno. U nastavku teksta su prikazana neka stanja koja mozete odrediti. Neispravni ventili: Kazaljka meraea koja brzo osciluje ukazuje da su yodice usisnih ventila motora istrosene. MOTOR Ispitivanje balansa snage . Neispravan . verovatno je da je zaptivka pregorela izmedu dva sus edna cilindra.4 bara). Odvojite uredaj za merenje vakuuma prema uputstvu iz taeke 4. sarno obrnutim redosledom. odnosno prazan hod nisu dobro podesenl.13 bara) ukazuje na to da ventili motora zaglavljuju.84 bara) i zatim vrati na pocetnu vrednosl. Kada je ova varijacija vakuuma ritmii"na odnosno pravilna onda je vrlo verovatno da je izduvni venti I pregoreo.7. Povremeni pad vakuuma od oko 75 do 100 mm Hg (0. Ako kazaljka brzo osciluje kada motor ubrzava.17 bara). a zatim da se popne na oko 640 mm Hg (0. 9. Obezbedite pomocnika koji ce naglo pritisnuti pedaJu gasa do kraja r pustiti je. a ovim merenjem dobijete stabilan polozaj kazaljke na maloj vrednosti vakuuma. onda sve ukazuje na zapusen izduvni sistem. verovatno su slabe opruge ventila.1-0. Zapusen izduvni sistem: Ako kazaljka me rae a naglo pada kada motor radi na praznom hodu. I . onda je verovatno u pitanju kasno paljenje. Istroseni klipni prstenovi (niska kompresija): Na ovakvo stanje ukazuje prilieno stabilna kazaljka meraea koja pokazuje nesto nizu vrednost vakuuma od normalne. a kazaljka meraea je pritom mirna. . Kasno paljenje: Ako je kompresija motora dobra. 308 8.

los kabl sveCice iIi kapa razvodnika). Iskljuavanje elektricnog pr!kljucka sa uredaja za konrrolu praznog hoda motora moie u kompjuter ubacit.m giavnim prekidacem do ne b. iii. kada se fadi 0 motoru sa ubrizgavanjem goriva u cilindre. onda je najverovatnije u pitanju neispravan ventil iii pregorela zaptivka glave. kodiran podatak da je motor neispravan. Profesionalni mehanieari mogu ovo ispitivanje da izvedu pomocu osciloskopa iIi analizatora koji automatski iskljueuju jedan po jedan cilindar prikazujuCi pritom rezultat izrazen padom broja obrtaja. Ali ako sami vrSite ovakvo ispitivanje. to onda mora da dovede do ravnomernog smanjenja broja obrtaja motora. lzolovana klesta zastitice vas od ove poj ave. taka da je potrebno da se . Konvertor se usled toga mol. onda za trenutak pomocu izolovanih klesta odvoji te kabi sa jedne po jedne sveCice iii sa kape razvodnika. kompjuter ce pokusati da kompenzuje pad broja obrtaja motora koj! nastaje sk.e zagrejati i izazvati ostecenja katalizatora.Alat i materijal • Merae broja obrtaja • lzolovana klesta O vo je prilii"no jednostavno ispitivanje koje se koristi za brzo uOi"avanje cilindra koji je slab iii koji prekida rad.danjem kabla so sveeice tako sto ce povel'at. to ukazuje na neispravnu brizgaljku goriva. 309 MOTOR Kod voziia koja su opremijena kompjuterskom konrroiom broja obrtaja praznog hoda. To se mora izvrsiti sa iskljucen. Ako ste naslonjeni na metalni blatobran onda predstavljate putanju najmanjeg otpora i mozete doziveti prilieno neugodan strujni udar. Ako je kompresija niska. Visoki napon sa kabla sveGice pokusace da se prazni na masu. Upozorenje: Dok vrsite ovo ispitivanje nemojte se naslanjati na autornobil. do§io do osteeenja eiektronskog sistema. Osnovna ideja ispitivanja balansa snage lezi u pretpostavci da svaki od cilindara motora ima pribIiino istu snagu. Kada je sveCica iskljucena nesagore/a smesa dolazi do konvertora. morate prvo da iskijuCite kompjuter pa tek onda da pocnete sa ispirivanjem. Ako odvojite za trenutak jedan po jedan kabl sa svecice i ako svi cilindri rade ispravno. Posta to onemogucava taenu dijagnozu. Kada se odredi koji cilindar je "problematiean« onda se priroda problema moze odrediti skidanjem sveCice i merenjem kompresije.e od 15 do 20 sekundi. ali ako nemate taj alat drzite se dalje ad metalnih delova karoserije. Ako taj cilindar ima dobru kompresiju. Napomena: Kod vozila opremljenih sa katalitickim konvertorom sveCica ne treba da bude iskljucena dul. olvor ieptira karburatora. Problem je u sistemu za paljenje (neispravnti sveGica.

iii ako je oeigledno da je zaptivka ostecena. To cesto pomaze kod poklopca ventila. pove::ite ga. onda su ani neispravni. i bukvalno je izbaciti iz spoja. 2. Na tim cilindrirna je potrebno izmeriti kompresiju kako bi mogli da odredite vrstu neispravnosti. 4. kartera. 3. onda je potrebna zamena.ampa • Ciste krpe . hilo vadenjem odgovarajuceg osiguraca iii skidanjem provodnika sa akumuiatora. Cista krpa i pazljivi pregled da biste tacno odredili mesto curenja. iii izawvu manji pad ad ostalih cilindara. Po zavrSenom ispitivanju iskljuCite glavni prekidac. U veCini slucajeva to je ocigledno. i pritorn posrnatrajte da Ii broj obrtaja motora opada. koji se. Pokrenite motor i pustite ga da radi na praznom hodu. ali ce izmedu zavrtnjeva biti ' slabo. 1. Kada ste odTedili mesto na kome je doslo do curenja. donjih poklopaca transmisije i poklopaca razvodnog mehanizma. Brisanje ovog podatka se vdi tako sto se iskljuCi paijenje i u roku od 10 sekundi obustav. ili cilindri ne izazovu pad broja abrtaja. Aka neki cilindar. skinite merae broja obrtaja i aka je ugraden uredaj za kontroiu broja obrtaja motora. Prikljucite merae broja obrtaja na motor i iskljueite provodnike sa uredaja za konrroiu praznog hoda malara. moiete pokusati da pritegnete okolne zavrtnje i proverite da Ii ste time zaustavili curenje. naIad na mehanizmu gasa.taj podatak izbrise posto zavrsite ispitivanje. Pornocu odgovarajuCih izolovanih klesta za trenutak odvajajte jedan po jedan kahl sa sveeice. Vodite racuna da zavrtnje ne pritegnete suvise. I kao rezultar toga javite se curenje. ali ponekad Se 310 moiete i prevariti ako su ulje iii tecnost za hladenje sakriveni ivicama pre nega sto postanu vidIjivi.iii zaptivne mase O a biste popravili zaptivku koja propusta. jer se presovane metalne prirubnice ovih del ova lako deformisu. aka je ugraden. iii nikako pritegnuta. U tom slucaju mogu Yam biti od pomoCi lampa. /spitivanje balansa snage se vrsi na sledeCi naCin. Ako pritezanje zavrtnjeva ne pomaze. Pretezanje zavrtnja moze pokidati zaptivku. Motor mora biti zagrejan do radne temperature. Zamena zaptivke. Ako se tako neslO dogodi onda ce zaptivka uz taj zavTtanj biti cvrsto pritegnuta. napajanje kompjutera. prvo treba da odredite koja zaptivka propusta. Ala! i materijal • Kljueevi • Odvijae • Strugac za zaptivku iii hemiski rastvarae • I.

pokrenite motor i praverite da Ii ima tragova curenja. 3. Pazljivo nanesite sloj silikona sirine aka 3 mm . jer to remeti prianjanje zaptivne mase na povrsinu. MOTOR 4. 6. Pailjivo oeistite obe dodirne povrsine i skinite sve ostatke stare zaptivke pomocu strugaca iii hemiskog rastvaraca. 5. 3. ~ J I Ostru±ite say stari z. Ujednaceno i unakrsno pritezite zavrtnjeve tako da dec legne ravnomerno na zaptivku. lzuzetno je vazno da povrsine ne budu vlazne iIi zauljene. a zatim unakrsno drugi na drugom kraju. 2. i pritom vodite raCina da ih ne ostetite. Namazite zaptivku sa obe strane tankim slojem zaptivne paste i postavite je na mesto. popravke iii zamene ostecene povrsine. Osnovna procedura za zamenu silikonske zaptivne mase koja se }}formira na lieu mesta« je sledeca. Posto ste ugradili zaptivku i pravilno pritegli sve zavrtnjeve. Drugim recima. Na poklopcima od presovanog lima (karter. 1. Pregledajte obe dodirne povrsine. poklopac ventila. Proverite da neka od povrsina nije ostecena. donji poklopac transmisije itd. Ako je bilo koja od njih jaee zagrebena iii udubljena moze se dogoditi da se zaptivanje ne moie postiCi bez obrade. prvo pritegnite jedan zavrtanj poklopea ventila. Ovom tehnikom rasporedujete silu pritezanja ravnomernije i obezbedujete dobro zaptivanje. 5. Skinite dec i uklonite staTU zaptivku. Pazljivo uklonite sve tragove zaptivne mase sa abe dodirne povrsine pomocu strugaca. Da bi se dobilo dobra zaptivanje povrsine moraju biti rayne. Obrisite obe povrsine Cistom krpom tako da na njima ne ostanu tragovi llija iii hemikalija. Obe povrsine moraju biti relativno ravne i u dobram stanju kako bi se obezbedilo trajno zaptivan)e.tptivni rnaterija! sa abe dodirne povrsine. Dobra obrisite obe povrsine pre nanosenja silikonskog gita. vide veliki zazori pokllsajte da ih izravnate laganim udarcima cekica po deformisanim povfsinama. Korisno je ako prove rite pritegnutost zavrtnjeva nakon predcnih 1500 km. 2. Ako se izmedu orvora za zavrtnje.• Zaptivka od plute/gume iii silikonski git U daljem tekstu je prikazana osnovna procedura zamene zaptivke od plute/gume. 4. ! t I . St<lri zaptivni malcrijal maze se ukloniti i pomocu nemiskog rastvarnca. 1.) proverite da Ii je dodirna povrsina favna na taj naCin sto na nju postavite neki ravan komad iii lenjir. Razdvojite delove.

Podesavanje ventila: motori sa podizacima Ala! i materijal • Kljucevi • Merni listiei • Duboki nasadni kljucevi i racva • Daljinski prekidac za pokretanje motora iIi odvijac P avremeno podesavanje zazora ventila kad motora sa podizai'ima bez hidraulicnih ulozaka.conska masa omekSava i rasp ada se. Napomena: Ako se zaptivni sloj slucajno obrise tokom ugradnje. odnosno potisnika.po celoj duzini. je neophodno da bi se odrzalo odgovarajuce rastojanje izmedu vrha vretena ventila i klackalice. Zaptivna masa se ne steie sve d. kako biste obezbedili da obe dodirne povrSine ravnomemo nalegnu jedna na drugu. Neki tipovi hemijskih zaptivata su »anaerobni«. lilikonske mase ne zaptivaju dobra kada su izlo[ene dejstvu benzina. Ovim ce se ispuniti nerJ.ok se delovi ne spoje i pricvrste. Upozorenje: Uvek postupajre prema prilozenam uputstvu za upotrebu kada korisrite neki ad tipava hemijskog zaptivaca. Vremenom se ovaj zazor sma- .\'nine na dodirnim povrsinama i omoguCiti bolje zaptivanje. i staga se ne 1reporucuje za zaptivanje prirubnice karburatora :li spajeva na cevima za dovod gorivQ. Nanesite sloj sirine aka 3 mm po sredini celom duzinom jedne od dodirnih povrSina. U takvim siucajevima siii!. 312 Napomena: Nije obavezno da se silikonska zaptivka menja masom istih svojstava. Spojite delove dok je zaptivna masa vlaina i pritegnite zavrtnje ujednaceno i unakrst. i po sredini dodirne povrsine. U nekim slucajevima biee vam potreban duzi zavrtnji za pricvrsCivanje da biste kompenzovali debljinu zaptivke. nanesite sloj sa abe strane otvora dok ne formirate ceo krug oko njega. spoj moie da propusta. Ako zelite maiete ugraditi i obicnu zaptivku od gume/plute) a ovakve zaptivke uglavnom postoje za veCinu spojeva. Isto vaii i aka se zaptivna masa izloii opterecenju pre nego sto ocvrsne. Odredeno rastojanje je neophodno da bi se kompenzovalo termicko sirenje delova motora. U tahim slucajevima cesto je potrebna priprema u dva koraka: zaptivna masa se nanosi na jednu povrsinu a »ocvrsCivac« na drugu. 7. Kada dodete do otvora za zavrtnje. ' 6. fto znaci da oGvrscavaju u odsustu vazduha. Ostavite zaptivnu masu da se susi 30 do 45 minuta pre nego sto nalijete teenost i pokrenete motor. Mora se napamenuti i to da 311 Pre ugradnje nanesite tanak s!oj zaptivnog materijala na obe strane nove zap!ivke.

da ce segubiti kompresija i da ee se ventili slabo hladiti. I ""'.--·-1 .1 0 rastojan]c stojanje jzmedu ve micko sirenJc. to zazor ventila ima znacajan uticaj na rad matora i hladenje venti!a..njuje zbog istezanja ventila. ali to znaci da ventil neee prianjati na sediste. Ov . Ako je zazor ventila suvise mali onda se ventili ranije otvaraju. Krajnji razultat ee biti otkazivanje ventila i ozbiljan gubitak snage zbog smanjenja kompresije. Ako zazor postane suvise veliki ventili postaju bucni i ne ostaju onoliko dugo otvoreni koliko bi inace bili kada je zazor normaIan. iii se povecava jer se trosenjem povecavaju toJerancije venti!skog mehanizma. ____________ i"_ i I I ' I [II I MOTOR Ii I 'I I I I i I i I I i I I I I I i I ! I IL __ _ ! I I . MOTOR . Posta zazor ventiJa utice na vrcme otvafanja ventila i trajanje perioda »otvorenog ventila«. kasnije zatvaraju i ostaju duze otvoreni (sve ovo moze i poboljsati performanse). Ovo utiee na prehranjivanje motora smesom i time smanjuje snagu motora. ________________ _ "1IIi"" .: zove zazar venn a. poddavat\. rr . di =no proveravatl ! postoji OJ hI se"\ i mora se. mora da ntila i kraK:l K. peno l. kompenzovalo [er. odnosno zbog utiskivanja na sediste..

Po pravilu izduvni ventili imaju veCi zazor jer se vise z a g r e ~ vaju tokom rada motora. Da biste mogli da podesite zazor. .000 km. . Obieno je to posle predenih 25. Proverite koji zazor vazi za koje ventile. 4. Proverite koji su ventili usisni a koji izduvni. Ove razlike se pojavljuju da bi se kompenzovalo termicko sirenje' motora. uvek postujte preporuku proizvodaca. Usisni su oni koji se nalaze naspram Otvora usisne grane. Ako je zazor suvise veliki. Otpustite kontra navrtku za osiguranje (ako postoji) i uvucite odgovarajuCi merni listie u prostor izmedu vrha vretena ventila i kraka klackalice iIi potiskivaea. Aka u uputstvu stoji da se zazor ventila kontrolise i podesava na vruce. motor mora da bude u takvom polozaju da se pOdizaCi odnosno potiskivaCi nalaze na najniiem delu brega. zategnite zavrtanj za podesavanje dok merni listie ne prolazi uz blagi otpor. Izduvni se nalaze nasprav otvora izduvne grane. onda treba da pokrenete motor i ostavite ga da radi pri povecanom broju obrtaja praznog hoda sve dok ne dostigne normalnu radnu temperatUTU. 3. to znaCi da se podesavanje vrsi kada je motor zagrejan do radne temperature. Ako motor postavite u pOlozaj tako da se oznake paljenja poklope sa nulom. Ako je zazor suvise mali i merni listie ne moze de ude. Posto ne postoje evrsta pravila po kojima se menja zaZOr ventila pri zagrevanju motora (jer je svaki motor razliCit). Ako je u uputstvu navedeno poddavanje na "hiadno". Zazor ventila se podesava na sledeCi naGin. vaii za »vrucc« iIi »hladno« podesavanje. Obieno se preporueen period za pOdesavanje ventila poklapa sa periodom u kome se vrsi podesavanje motora automobila.000 i 50.Ventili se podesavaju u skladu sa uputstvom proizvodaca i posle odredenog braja predenih kilometara. 1. Napomena: Vrednosti zazora za izduvne i usisne ventile se obicno razlikuju. 2. odvrnite zavrtanj za podesavanje toliko da merni listie prolazi kroz 314 ovaj prostor uz blagi otpor. Potom zategnite kontra navrtku za osiguranje (aka postoji) . U uputstvu proizvodaea automobila da Ii to . 5. Ugasite motor i skinite poklopac ventila. Ako je u uputstvu navedeno da se radi na vruee. to znaci da se zazor ventila podesava kada motor ima spoljasnju temperaturu. Ako je u uputstvu navedeno da se podesavanje vrsi na hladno. klip prvog cilindra ce doti u gornju mrtvu tacku i tada mozete da podesite zazor ventila na prvom cilindru. onda pustite da se motor ohladi u toku od nekoliko sati (a najbolje preko n06). Proverite vrednosti zazora ventiia u uputstvu. To se dogada kada jeklip u gornjoj mrtvoj tacki pri taktu sabijanja.

zahteva se posebna procedura. Podesavanje zazora ventila: motori sa bregastom' osovinom u glavi K od motora sa bregastom osovinom u giavi koji imaju klackalice vaii ista proeedura za podesavanje zazora kao kod motora koji imaju bregastu ······f '. tako da sledeCi cilindar po redu paljenja dode u gornju mrtvu tacku. Kod linijskih motora sa sest cilindra iIi V6 motora. Da biste znali da je klip upravo u gornjoj mrtvoj taeki takta sabijanja. Ked nekih motora sa bregastom osovinom u glavi konste Sf! klackalice (I) sa zavrtnjima (2) za podesavanje zazora. l:lZOr3 vcntilil kad motora kod kojih je bregasta osovina u g JO. jednostavno pogledajte kablove ad kape TaZvodnika dosveeica.. okretanjem radilice za 120 stepeni davesce siedeCi klip u gornju mrtvu taeku. znaei da se klip kreee navise u toku takta sabijanja.6. Kada osetite da vazduh izbacuje prst sa otvara dok okreeete radilicu. Kabl koji je na redu posle kabla sveCice prvog cilindra je povezan sa sveticom sledeeeg cilindra. . iIi taka sto premostite solenoid elektropokretaea pomocu odvrtaea iIi vrlo kratkim ukljueivanjem glavnog prekidaca u poloiaj za pokretanje. Ako niste sigurni koji je sledeCi cilindar prema redu paljenja. MOTOR osovinu sa strane (u bloku motora). Kod motora sa bregastom osovinom u glavi koji nemaju klackalice. Ako se izduvni ventil zatvara to .' J ~ . MOTOR 31. -1M iP f'iX Proven. Kod eetvorocilindrienih motora jednostavno okrenite radilicu za 180 stepeni. Kod V8 motora ovo ee se dagoditi kada okrenema radilicu za 90 stepeni. U tom slucaju okrenite radilicu zajos jedan krug da biste dosli do takta sabijanja. Drugi naein za odredivanje trenutka kada je klip u gornjoj mrtvoj tacki takta sabijanja je da skinete sveCicu i drzite prst na otvoru za svecicu. posmatrajte ventile dok pokreeete motor.Ivi motam vriii sc tako sto sc mcrni listie uvucc izmedu brega i potiskiv ata. povrh opruge svakog ventila. Sada okrenite radilicu pomoeu daljinskog prekidaea za pokretanje motora. vee koriste potiskivace ventila postavljene .znati da je u pitanju takt izduvavanja. Ako su oba ventila zatvorena dok se klip kreee navise to znaci da je u pitanju takt sabijanja.

trazene debljinc potreb no je subi!i oprugu ventila pomocu specijalnog a. Oduzmite debljinu tog listie a od preporucenog zazora. Ovo u veCin. Probajte sa sve debljim listieima dok nadete koji moze da pro de uz blagi . prove rite da Ii se zazar podesava na vruee iIi na hladno. 4. Aka odgovarajuCi merni listie ne moze da Zazar ventila kod motonl sa bregaslom osovinom u glavi i k!ackalicama poddava sc na isti naCin kllo kod motam koji imaju bregastu osovinu sa strane. da bi se postilvila podlosb. omoguCi zamena. koje se koristi kod Volkswagen Rabbit (Golf) i drugih.. Ugasite motor i skinite poklopae ventila.uz blagi atpor. 5. 3. Podesavanje zazora se izvodi na sledeCi nacin. Prvo. slucajeva zahteva specijalan alat. Okretanjem tog zavrtnja podesava se razmak izmedu potiskivaca i brega bregaste osovine. kada se izmedu potiskivaca ventila koji kliza preko brega i vrha vretena ventila nalazi konusni zavrtanj za podesavanje. Drugo. Tom prilikom mora se sabiti opruga ventila tako da se oslobodi ploeica . a zatim skinete kapu razvodnika paljenja i vidite da Ii je razvodna rueiea usmerena prema prikljucku kabla sveOice prvog cilindra. Odredite koji su ventili usisni a koji izduvni. Ovaj sistem se koristi kod nekih motora ugradenih u automobile Chevrolet Monza i Vega. AI at i materijal • Kljucevi • Merni listiCi • Daljinski prekidac elektropokretaca iii odvijae • Specijalan alat za sabijanje opruga (za neke tipove vozila) • Kalibrisane podloske za potiskivac ventila 2. Dobijen rezultat je vrednast za kaju morate da paveeate zazar ugradnjom podloske. Pogledajte uputstvo za motor na kome radite . Postavite motor u polozaj kada je klip prvog cilindra u gomjoj mrtvoj tacki takta sabijanja. 316 f MOTOR Kod mOlOra sa osovinom u glavi i koji imaju za podeS3vanje zawf3. Proverite zazor ventila pomoeu mernih listiea koje treba da provucete izmedu brega i potiskivata. Ako merni listie odgovarajuee debljine Iako prolazi izmedu brega i potiskivaca to znaCi da je zazar suvise veliki. Ovo moiete postiCi tako sto poravnate oznake na kaisniku radilice iIi na zamajcu. Da biste izmenili zazor ventila postojeea ploeica se menja debljom iIi tanjom. je onaj kod koga se izmedu brega i potiskivaca nalaze male kalibrisane ploeice koje podeSavaju zazor.iata. probajte sa sve tanjim dok ne nadete koji moze da pro de . 1. procle.Postoje dva' osnovna konstruktivna resenja.

jer cete na taj naCin biti znatno sigurniji i mirniji. Zbog toga neki proizvodaCi automobiia preporucuju periodic an pregled zupcastog kaisa (generaino podesavanje motora je pravi trenutak za to) i zamenu na svakih 80. Sa druge strane gumeni kais vremenom se haba. S obzirom da se naglo povecava mogucnost otkazivanja posle preaenih 80.e se vrernenom (a ni nov) a i mnogo je jeftiniji za proizvodaca. Zupcasti kais Alat i materijal • Kljucevi • Veliki odvijac iii poluga • Lampa • Zupcasti kais • Momentni kljuc K Od mnogih motora koji imaj u bregastu osovinu u glavi za njen pagon se koristi zupe"sti kais od gume ojacane fibrglasom.000 do 100. Pomoeu alata za sabijanje gumite oprugu ventila i izvadite podlosku. Tada nastaju problemi sa motorom. zamenite ga bez oklevanja zbog preventive. Rezultat pokazuje debljinu nove podloske koja treba da bude ugradena da bi se dobio zeljeni zazar. Oslobodite oprugu ventila i po novo proverite zazar ventila pomoeu memih listiea. okreeuCi pritom radilieu tako da klip svakog sledeeeg cilindra dovedete u gornju mrtvu taeku u taktu sabijanja. Moraeete da kupite odgovarajuee podloske u radnji sa rezervnim delovima. Oduzmite preporueenu vrednost zaZOra od debljine tog mernog listiea. 7. U gradite zatim deblju iIi tanju podlosku u zavisnosti od toga da Ii zelite manji iIi veei zazar. Cak i kada zupcasti kaisizgleda dobra. Ovaj kvar moze nekad izazvati teska ostecenja motora ako je motor tako konstruisan da se ne obrce »sIobodno« i ako postoji mogucnosf da klip udari u ventile.atpor. nije mu potrebno podmazivanje. zupcasti kais radi dobro dok ne prokIizne. a prema redosledu paljenja. Ponovite isto za sve as tale ventile. ne iste. 318 I WP • MOTOR mogucnost da je materijal za ojacanje popustio. 6. Pregled i podesavanje zupcastog kaiSa .000 do 100. Za razliku od lanea. koji se vremenom odnosno habanjem isteze i postepeno pogorsava 317 performanse motora.000 kilometara.000 kilometara.. ako je motor presao veliki broj kilometara postoji Zupi!asti kais (1) oSe nalazi ispod 5tltnika (2). Kontaminacija uljem skracuje njegov: radni vek. Ovaj tip kaisa je vrlo popularan jer je tisi ad Ianea. puea i stvaraju se slabe taeke na materijalu za ojacanje.

nade naspram repera. Okrenite radilic" u polozaj taka da se oznaka na zupcaniku radilice. odnosno zamajca. zatim navucite novi zupcasti kais na zupca- .ov1ne. KaiS treba da se llgiba za 8-12 mm aka je pravilno zategnUi. prijavstine. Otpustite zavrtanj za podesavanje na zteznom -kaisniku i otpustite kais. skinite zastitni poklopac i \ ® I ~ . Pogledajte da nema vebh pukotina ili pohabanih mesta. Pri promeni kaisa potrcbno je skinu\i smao sli\nik i zatezac. (4) zuptanik pomocnt': osovjne. Pazljivo uotite relativni odnos bilo koje oznake locirane na zupcaniku bregaste osovine. Vodite racuna da ne okrenete radilicu iIi bregastu osovinu. (2) zuptanik bregaste o.(1) Stitnik zupcastog kaiSa. \ \ . skinite zastitni poklopac sa zupcastog kaisa. \ \ \ \ 0) ' . NajveCi broj praizvadaca automabila daje vrednost zategnutosti zupcastog kaisa. masti itd. 'i \! \ .Da biste proverili stanje zupcastog kaisa neophodno je da skinete zastitni poklopac kojim je kais zasticen od dodira. alata. postavite mernu traku izmedu dva najudaljenija zupcanika i blaga pritisnite kai! prstam. Ako je kais oCigledno istrosen mora se zameniti. (3) l. Takav kais se mora zameniti. Ovo su tipicne komponente zUp<!:astog kaiSa. 2. Llgasite motor. Kada zateiete zupeasti kais jednostavno otpustite zavrtanj koji drzi zatezni kaisnik. Posta vi nemate pri rud ova) alat. 3. Proverite i zategnutost kaisa. 5.upcasti kaiS. \ j'i pailjivo ispitajte spoljnu i unutrasnju stranu kaisa po celoj duiini. l. Pritegnite zavrtanj zateznog kaisnaka vodeCi facuna da se kais pritom ne olabavi. los jednom proverite oznake na razvodnom mehanizmu i pogledajte da se nesto nije pomerilo. Sada je moguee skinuti kais. (5) zatezni kaisnik i (6) zupcanik radilice. Ako zupeasti kais nije evrsto zategnut onda se on ugiba vise od 12 mm izmedu dva najudaljenija zupcanika kada ga potisnete rukom. 6. Zamena zupcastog kaisa Zamena zupcastog kaisa se vrsi na sledeCi oaein. pomocne osovine iii drugim zupcanicima. 4. Zatim potisnite ovaj velikim odvijacem ili polugom dok ne postignete potrebnu zategnutost kaisa. Posta je molor iskljucen. Upozorenje: Zatezanjem se ista taka skracuje radni vek kai!a..

Taeno podesavanje je od velike vaznosti i zbog toga uvek dva puta proverite oznake za podesavanje kada menjate zupcasti kais. 8. Ako se razvodna ruCiea ne okreee to ukazuje da je prekinut lanae razvodnog mehanizma (to moze da znati i da je pukao pogonski zupcanik razvodnika paljenja). iskljueite ga i postavite stitnik zupeastog kaisa kako biste zavrsili posao. Posto je za lanae potrebno podmazivanje onda on se obicno smesta u metalni poklopae razvodnog mehanizma. da se pokrene ako je grdka vee a od 1 do 2 zuba. V6 i V8 motcra. U nekim slucajevima lanae moie da preskoci zubae sto dovodi do toga da bregasta osovina nije vise sinhronizovana sa 'radom motora i to rezultuje velikim smanjenjem snage motora. ali mu je potreban sistem za pOdmazivanje i isteze se vremenom. Pokrenite motor i vidite da Ii radio Ako je sve u redu. Drugi problem je to da su neki lanei osetljivi na habanje. Ova posao zamene lanea <"ini komplikovanijim. Ako ste pogresno postavili kais. Mekani najlon odnosno plastika smanjuju buku ali se time smanjuje i radni vek razvodnog mehanizma. Tokom vremena zupei se trose. motor potpuno prestaje da radio Kratka provera da Ii je lanae prekinut sastoji se u tome sto se motor pokrene kada je kapa razvodnika paljenja uklonjena. i to se ponekad dogodi. za pogon bregaste osovine se koristi lanae. motor verovatno neee moc.. Kada se tako nesto dogodi motor prestaje da radi i moraju se zameniti lanae i laneaniei. Pritegnite zavrtnje na zateznom kaisniku potiskujuCi ga i dalje istom silam. Maze da se dogodi da zupei otpadnu i da lanae potpuno spadne. (Da bi se smanjila buka pri radu neki proizvodati vozila ugraduju najlonske iIi plastiene. 320 Lanac razvodnog mehanizma Alat i materijal • Kljueevi • Izvlakae za zupeanike • Momentni kljue • Veliki odvijac iIi poluga • Zaptivka poklopea razvodnog mehanizma (za neke tipove motora) • Zaptivni prsten radilice K od mnogih cetvorocilindricnih motora sa bregastom osovinom postavljenom sa strane. Zategnite zupeasti kais tako sto potiskujete zatezni kaisnik dok ne dobijete ugib od 8-12 mm izmedu dva najudaljenija zupcanika.nike tako da bude provueen na isti natin kao i stari. Pogon laneu daje lanenik na kraju radilice. 7. jer treba ukloniti poklopac I . Lanae je vrIo pouzdan. laneanike sa celicnim jezgrom. lanae poeinje da lupa sto jos vise trosi mekan materijal zubaea. Aka se lanae prekine.

Otkrivanje kvarova Osim brze provere da.zaptivku poklopea.i (3) ozn3ke za podes<lvanjc. a zatim ubaeite donji kraj lanea oko lancanika radilice. Otpustite zavnanj lancanika bregaste osovine vodeCi raeuna da ne poremetite oznake za podesavanje. 5. 6. 1. Vodite racuna 0 tome da poravnate lancanik tako da naide na bregastu osovinu a da primm ne poremetite polozaj oznaka za podesavanje. koja je vee opisana. Kroz poklopae razvodnika prolazi i kraj radiliee tako da je obicno potreban izvlakac za skidanje kaisnika radiI ice da bi sc j: MOTO (1) l<lncanik [adilice. Kod nekih motora donji dec pokJopca razvodnog mehanizma je u dodiru sa karterom. Ako se pritom uoei veJiki zaZD! to znaCi da je lanac istrosen i da se mora zameniti. OkreCite radilicu motora dok se oznaka n3 kaisniku.-------. posmatra razvodna rubca razvodnika paJjenja il bregasta osovina. novi lanac preko novog lancanika._-------'--'. (2) lancanik bregaste osovine. 4. Ako provera paljenja pokaie da paJjenje jako varira onda su obicno u pitanju otpusten lanac iIi istrosen lancanik . Zamena lanca Zamena Ianca razvodnog rnehanizma vrsi se n2 sledeCi naCin.li je lanac prekinut. Skinite svo remenje sa motora. Skinite remenieu radiliee pomocu izvlakaca. prislo poklopcu razvodnika. Oznake za podcSav3njc je neophodno pri z::lmeni razv(ldnog mehanizma.-------. Komadici najlona iIi plastike u ulju iSIO taka ukazuju na istrosen laneanik. 7. Druga provera istrosenosti iIi otpustenost lanca razvodnog mehanizma moze se izvesti take sto se radilica okrece nap Ted nazad a pritom St. Ako je potrebno skinite pumpu za vodu (nije potrebno kod svih motora). Tc znaci da je klip prvog cilindra u gornjoj mrtvoj tacki takta sabijanja. 3.-MOTOR nika paljenja okrenuta prema prikjucku kabla svetice prvog cilindra.a posebno ako je motor presao veliki broj kilometara. opusten Ianac ee izazvati neuravnoteieno paJjenje zbog toga sto razvodnik paljenja dobija pogon od bregaste osovine. Napomena: Ako pokrenete bilo radilicu iIi bregastu osovinu pre nego sto ugradite lancanik. ili zamajcu ne nade naspram repera. tako da je potrebna zamena i ove zaptivke. a razvodna' rutica razvod321 . poluge iIi izvlakaca. . Zatim skinite zavrtanj i izvueite laneanik sa bregaste osovine pomocu velikog odvijaca. Skinite poklopac razvodnog mehanizma i uklonite sve tragove stare zaptivke i zaptivne mase sa 0 be dodirne povrsine.

postavite zaptivku na mesto i ugradite poklopac razvodnog mehanizma.ugljen monoksida . onda je potrebno promeniti i ulje da bi se kuCiste radiI ice ispralo od neCistoce. koji sprovodi izduvne gasove iz motora do zadnjeg dela automobila. iIi neke nase nedovoljno vaspitane vozace. Ima mnogo razloga zbog kojih izduvni sistem treba odrzavati u dobrom stanju. Napomena: Ako je motor imao plasticni lancanik koji je otkazao. No jos uvek nije sve izgubljeno jer na bregastoj osovini i radilici postoje referentne oznake. su konstruisani i podeseni da fade sa izduvnirn sistemom. koji ponekad voze bez izduvnog sistema iii njegovog vaznijeg dela . motor dobija veCll snagu. ali uz veliko povecanje utroska goriva. Svi oni moraju biti u ispravnom stanju da bi se obezbedilo sigurno i tiho odstranjivanje izduvnih gasova iz motora. Posto ste postavili lancanik. 11. sprecava se ulazak opasnog gas a . Postavite kaisnik radilice i svo remenje. 9.J I. a zatim zategnite zavrtanj Iancanika bregaste osovine prema uputstvu proizvodaca (obicno je to izmedu 80 i 120 Nm). a trosi manje goriva. Obavezno promenite i filter za ulje. 10. dobija se nesto no snazi. I I . Nanesite zaptivnu masu na obe strane zaptivke poklopca razvodnog mehanizma. ako su ugraeleni specijalni motori iIi trkacki motori. sprecava se buka i treee.prigusivaca_ U tim situacijama. Ako radilica prolazi kroz poklopac razvodnog mehanizma. Prvo. Tipicni elementi izduvnog sistema su: . • • I I IZDUVNI SISTEM I zduvni sis tern na vasem automobilu je ustvari cevovod. J ednostavno po novo poravnajte oznake i ugradite lanac i lancanik.u putnieku kabinu_ Drugo. 8. jos jednom proverite poloiaj oznaka. Bez njega ani fade losije i trose vise goriva.322 onda ce se izgubiti njihov medusobni polozaj. Izduvni sistem ima nekoliko sastavnih elemenata. motor bi zagusljive' i otrovne gasove ispustao direktno u motorski prostor i to uz strahovitu buku. Motori koji su ugradeni u nase automobile. kako bi se zastitili putnici u kabini_ Bez izduvnog sistema. Ovo poslednje moze izgledati nelogicno svima koji su imali priliku da vide i cuju trkacke motore. preporucuje se zamena zaptivnog prstena radilice.

Linijski motori.duzi dec spaja izduvnu granu motora sa katalitickim filterom. Verina vozila sa )V« iii bokser motorima. Gornji kraci ovako oblikovane izduvne cevi vezani Sll na izduvne grane. UObicajen pOlozaj ovog filtera je izmedu izduvne cevi i prigusivaca. koji se pravi tako sto se hiljade malih keramickih jezgara. Yeti motori tipa» V". 3_ KATALITICKI FILTER. koje se negde ispod motora spajaju u jednu izduvnu cev. koji ima strukturu pcelinjeg saca. atrovni -izduvni gasovi pomocll ovog katalizatora postaju bezopasni. Takozvani »V« motori. Ovim se postiie bolja zastita covekove okoline. a donji krak na kataliticki filter iIi na prigusivac ako nema filtera. To je ureelaj koji nesagoreli deo gasne smde pretvara u bezopasnu vodenu paru i ugljen dioksid. IZDUVNA GRANA. Fil teT nije prigusivac zvuka. koja u mnogim zemljarna postaje sve vazniji faktor. kroz koje struje izduvni gasovi. General Motors i neke druge firme koriste »paletizirani« filter. koji su opremljeni katalitickim filterom izduvnih gasova. oni Ciji su cilindri rasporedeni prema latinienom »V«. -------------------------2. iako liCi na njega po svom spoljnjem izgledu. Ciji su cilindri postavljeni jed an naspram drugog. a drugi kraCi spaja kataliticki filter sa prigusivasem. Izduvna eev je II stvari celicna cev koja povezuje izduvnu granu i prigusivae. koji se posle desetak centime tara ~ p a j a sa susednim u zajednicki deo izduvne grane. Posto je saee prevuceno slojem katalizatora. naprimer sa 8 cilindara.1. Americki automobili. tj. imaju dvodelnu izduvnu ccv_ Prvi . imaju izduvnu cev Ciji oblik podseca na latinicno slovo »Y«. Amerieke firme Ford i Chrysler (Krajsler). Kao sto je vee receno. kao i bokser motori. imaju zasebne izduvne grane za svaku stranu motora. glavama okrenutim »upolje«. koriste takozvani »monolitni« tip filtera. americki automobili od 1975-e naovamo obicno imaju ugraden kataliticki filter izduvnih gasova. Izduvni gasovi. pa taka i dve zasebne izduvne cevi. nastali sagorevanjem goriva u cilindru matcTa) napustaju cilindar kroz izduvni ventil i ulaze u pocetni deo izduvne grane. oblika slienog zmu neke od zitarica. Izduvna grana se obieno pravi od sivog liva (livenog gvoiela). proizvedeni 1975 i kasnije. a to su oni Ciji su cilindri svi u jednom nizu. na levoj i desnoj strani motora. smelt a u kutiju od neroaju- . Svaki cilindar ima svoj ogranak. ponekad imaju dva potpuno zasebna izduvna sistema. ustvari legure platine i paladijuma. Postoje dva tipa katalitickog filtera u najsiroj upotrebi. koji rade nezavisno jedan od drugog_ Svaki od ovih sistema ima sve elemente. a za eilindarsku glavu se prievrscuje pomocu nekoliko vijaka. IZDUVNA CEV. imaju jednu izduvnu granu za sve cilindre.

koje omogucavaju prolaz izduvnim gasovima. ne smeju koristiti ovakav benzin. postiiu visoke oktanske vrednosti dodavanjem aditiva koji sadrie olovo i olovna iedinienia. (5) cev i (6) rezonator. iIi najkrace.akticnu proizvodnju. (3) kataliticki filter. • A . Keramieka zmea su prevucena slojem katalizatora. t . bezolovni benzini postizu visoko-oktanske vrednosti pomoeu drugih aditiva. Neka voziIa imaju i dodatni I 17/ Dc!ovi tipiCl10g izduvnog sistema. a za pr. olovo unistava skuoi katalizatorski sfoj od platine'-paladijuma. jer je u cilindru visok pritisak (i do nekoliko bara). obieno duzine oko pola metra.. To je limeni "Ionac« cilindricnog iii ovalnog oblika. Ako imate automobi! sa katalitickom ® ® 324 filterom. ali ne i buke iz cilindarskog prostora. PRIGUSIV AC. 4. postojeee rafmerije moraju izvrsiti dosta skupa prilagodavanja svojih proizvodnih postrojenja. vee tzv. proverite kod ovlaseenog zastupnika iii servisa. katalizator se moze ostetitii nekim drugim sredstvima koje vozati ponekad sipaju u rezervoar iIi »spricaju« u karburator. pa mobili. RESONATOR.1 . opremljeni katalitickim filterom. (1) izduvna grana. zbog konstrukcionih karakteristika motora SUS. . da Ii mozete primenjivati neku od ovakvih tecnosti. (4) prigusivac. Savremeni benzini. Unutrasnjost mu je ispunjena pregradama i cevima. Buka iii prasak nastaju naglim otvaranjem izduvnog ventila. 5. (2) izduYna CCV.ceg eelika. Postavljen je na sredini iii pri kraju izduvnog cevovoda. Medutim. 11 . Osim benzina sa olovnim aditivima. Izduvni gasovi dolaze u dodir sa 323 ________________________________________________ velikom povrsinom katalizatora na zrnima i pretvaraju se u bezopasnu vodenu paru i ugljen dioksid.

zavrsnu cev iii neki drugi deo izduvnog sistema. Do pojave korozije ne dolazi sarno zbog soli na putevima iii nekih drugih spoljnih utieaja vee i zbog unutrasnjih utieaja. Automobili sa rezonatorom.I 8. I j) / ! ( J . KONZOLE. ima jedan pose ban usmeravajuCi ventil u izduvnom sistemu koji omogueuje strujanje toplih izduvnih gasova pored samog karburatora.~ . uvek postavite nove obujmiee i druge elemente za pricvrsCivanje. Izduvni sistem treba da proizvede ogromnu kolicinu toplote da bi se ova kisela smesa pretvorila u bezopasan gas. VESALJKE. OBUJMICE. VeCina americkih automobila. gasovi ostaju u prigusivacll kondenzuju se i nagrizaju unutrasnju oblogu izduvnog sistema.< '. Kada zarnenjujete prigusivac. To je zavrsni deo eevovoda za izbacivanje izduvnih gasova iza zadnjeg dela automobila. 7. To su elementi za pricvrsCivanje izduvnog cevovoda za donji dec automobila.. itd.:1 r ! • prigusivae. Stoga.. mogu imati rezonator postavljen u sredini zavrsne cevi. Njegova uloga je da izvrsi dalje smanjenje nivoa buke. u prigusivaCll i cevima se stvara kiselina. prilikom voznje se izduvni sistem uglavnom ne zagreva dovoljno da bi se ovo postiglo. 6. abieTIo eilindricnog oblika. Posto se izduvni gasovi kondenzuju. VENTIL ZA ZAGREV ANJE KARBURATORA. ZA VRSNA CEV. Provera izduvnog sistema Ala! i ma!erijal • Pokretna leialjka • Zastitne naoeari • Baterijska lampa iii ruena svetiljka • Odvijac I zduvni sistem u vasem automobilu najvise mogu da ostete korozija i vibracije. posto se izduvni sistem ohladi posle iskljucenja motara. Nazalost.e1ementi koji prievrscuju . . drmusanja i vibriranja pri normalnim uslovima voznje usled kojih se lome vesaljke . Medutim) cak i ispravan izduvni sistem moze da se osteti usled neizbeinog' tresenja. koji se obieno naziva rezonatorom. Postavljen je iza glavnog prigusivaea i abieno je nesto umanjena verzija istog. da bi se olaksao start motcIa u zimskirn uslovima.

Pomocu baterijske lampe iii ruene svetiljke i odvijaca. Posto motor radi na praznom hodu. ISTEM 327 .mje na m e s t i m ~ gcie su zavrtnji izduvne grane pricvrsceni za motor (I). pukotina iii nekih drugih ostecenja. 1. " Kada yam je automobi! podignut pomocu dva sigurnosna pestalja. Nazalost. lYe pribliiile rnu suvi§e lice dok oslu§kujete da negde ne proputla. povracanje. os lusnite izbliza da Ii se cuje sistanje iii buka sto ukazuje na pocetak kvara izduvnog sistema. 2. usled napukle izduv ne grane (2). Nikada Sf! ne podvlaCitc ispod autoffiobila aka je podignu t sarnO rucnom dil. Najbolje cete proveriti izduvni sistem ako podignete automobil. Pre nego sto obavite vizuelnu proveru. Ako spojevi prigusivaea iIi izduvne cevi propustaju. izvodljivo. proverite svaki deo izduvnog sistema koji je zahvacen korozijom. Upozorenje: budite pai/jivi. Izduvni sistem koji propusta ne sme niposto da se zanemari. Potrazite da nema otvora. usled ncispravne zaptivke iii labavih vijaka na spoju izmed u izduvne cevi i izduvne grane (3). Obicno je veoma lako otkriti mesto koje propusta. ovo nije uvek 325 IZOUVNI SISTEM Prilikom provcre lzduvnog sistema. Periodicna provera izduvnog sistema je jedna od najvaznijih mera predostroznosti koju mozete da preduzmete. te bi stoga trebalo da se povremeno podvucete is pod automobila i proverite sve vazne spojeve. Izduvni gas je otrovan. pa cak i smrt. Posta se na delovima izduvnog sistema nagomilavaju korozija i prijavstina.igurno poduprt pre nego sto se podvucetc ispod njega. proverite da Ii je automobil . smrtonosni ugljen monoksid ce prod irati u kabinu i prouzrokovati glavobolju.izdivni sistem. Naslage belog praha mogu da yam ukafu na propust. polako se kreCite dui celog sistema i osluskujte da negde ne . bilo bi pozeljno da svaki put kada se podvlaCite ispod automobila nosite zastitne naoeare. 326 propuita. maicte rodid automobil pomocu jakih platform! ili poslOija. nesvesticu. Ne zaboravite da se izduvni sistem zagreva. Proverite sve cevi da negde nisu iskrivljene iii ulubljene sto moze da ometa strujanje izduvnih I · .!da nemojte raditi ispod automobila aka nijc bczbcdno osiguran.alicom. Nik.

nastavak. Odrzavanje izduvnog sistema A ko izduvni sistem vaseg automobila postane suvise bui'an. Postoje bukvalno stotine kombinacija izduvnih cevi. Aka pronadete naslage belog praha. Ako 328 Alat i materijal e' Dizalica i sigurnosna postolja • PodmetaCi za tockove e Kljucevi e Testera iIi sekae za izduvnu cev • Univerzalna ktesta e Cekic e Dleta e Kljuc za cevi e Mala turpija e Nasadni kljuc. konzole i obujmice • Zavrsna cev . Vecina vesaljki kod izduvnih sistema naCinjena je od kombinacije gume i tkanine koja se ne razlikuje od poprecnog preseka bocnog zida pneumatika. i naglavci e Rendisaljka za izduvnu cev e U1je • Fini })smirgl«-papir e Vesaljke. 4. lskrivljena iii ulubljena cev treba odmah da se zameni posto ovi nedostaci prouzrokuju povecanje pritisaka i slab rad motora. Pregledajte pazljivo svaki spoj. Kada otkrijete ove znakove kYara. Postupite prema uputstima opisanim u odeljku "Provera izduvnog sistema« u ovom poglavlju. moracete da potrazite dobre rezervne delove. pgirusivaca i zavrsnih cevi koje odgovaraju mnogobrojnim tipovima automobila. iskrzanih mesta iIi korozije. znaci da u prigusivacu ima olabavljenih deloya. prigusivacu i rezonatoru. ako postoji u vasem automobilu. Proverite da spojevi na prigusivacu nisu olabavljeni tako sto cete ih lako gurnuti na gore. znaCi da su vijci olabavljeni iIi da zaptivka propusta. Proverite spoj izduvne grane sa izduvnom cevi. Lupkajte po cevima.IZDUVNI SISTEM gasova.. 3. vreme je da ga popravite . ostecerija. Pre nego sto zapocnete sa zamenom izduvnog sistema. Ako cujete zyecanje. proverite da Ii mozete da nabavite sve potrebne delove. da su jos uvek u dobrom stanju. Detaljna provera ce pokazati da Ii je potrebno zameniti neki dec iIi ceo izduvni sistem. moze yam se dogoditi da prilikom yoznje izgubite dec izduYnog sistema. Stoga delove ne treba da skidate pre nego sto ste sigurni da mozete da ih zamenite. Protresite izduvni sistem da prove rite da Ii su sve yesaljke koje pricvrscuju sistem za automobil sigurne. znac. i ukoliko cujete tup iIi os tar metalni zvuk. 5. Ako se drzac polomi. Proyerite svaku veSaljku da biste se uverili da nema pukotina.

Blokirajte prednje tockove podmetaCima. dovoljno ce biti da prouCite odgovarajuCi odeljak. potrazite savet od prodavca auto-delova. Ostavite ulje nekoliko minuta da dobra natopi ova mesta. Skinite kljucem zadnju vesaljku prigusivaca . po svoj prilici ce i ostali delovi biti u skora is to toliko losem stanju. f IZDUVNI SISTEM Da biste skinuli iIi montir. Aka je potrebno sarno zamena prigusivaea. 3. ustedecete mnago vremena i rada ako odmah zamenite ceo sistem. proverite da Ii ste kupili sve sto yam je potrebno. neki delovi ce mazda biti zavareni. upotrebite je. zavisno od tip a vaseg automobila. Podignite zadnji dec automobila pomocu dizalice. Ako je jedan dec izduvnog sistema zardao iIi ga je iz drugog razloga potrebno zameniti. 4. opravljajte jedan po jedan. kada kupujete rezervne delove. Napomena: na nekim tipovima automobila korisno je skinuti zadnje tockove. Postupak u vezi sa zamenom izduvnog sistema podeljen je u tri dela: "Skidanje i montiranje zavrsne cevi«J »Skidanje i montiranje prigusivaca« i »Skidanje i montiranje izduvne cevi«. Trebalo bi da postoji i vijak koji pricvrscuje konzolu za sasiju. Stoga.l!i za. postupite redom po svim uputstvima.• Sredstvo za zaptivanje izduvnog sistema • Prigusivac e Izduvna cev e Zaptivka • Mazivo koje sadrii grafit e Rastvarac niste sigurni sta Yam je potrebno. lake ce vas to kostati malo vise. Skinite ga kljucem odgovarajuce veliCine. Poduprite zadnji dec automobila pogodnim postoljima kao sto je prikazano na datoj slici. sastavni delovi' mogu da budu posebni. To ce yam omoguc'iti bolje manevrisanje prilikom skidanja i montiranja zavrsne cevi. podignite zadnji deo automohila i podupnte ih dobra pomocu sigurnosnih poslolja. Moie yam mnogo olaksati posao. posluiite se pogodnom dizalicom i najboljim sigurnosnim postoljima koje mozete da pronadete kako biste automobil podigli sto je moguce vise radi lakseg rada. Skidanje i montiranje zavrsne cevi 1.\Tsnu cev. Medutirn". . blokirajle pretlnje tockove. pre nego sto pocnete posao. U suprotnom. konzole iIi vesaljke. Ako je potrebno da zamenite ceo sistem. Kljucem odgovarajuce velicine skinite navrtke i vijke koji pricvrscuju zadnju vesaljku za zavrsnu cev. Ako vas automobil jos uvek ima originalan izduvni sistem. Ovo obicno zahteva dodatne obujmice. Ako imate na raspolaganju hidraulicnu dizalieu. Ako je vas automobil snabdeven dvostrukim izduvnim sistemom.

Napomena: zavisno od tipa automobila. Ulje ubrizgajte i u spoj zavrsne cevi i prigusivaca. 329 IZDUVNI SISTEM Natopitc navrtke i uzcngiju penctrantom (uljcm) pre nego sto ih skinete pomocu cevastog kljuca. 10. premazite dobra uljem navrtke i vijke na veSaljkama. cama i konzolama na spoju sa prigusivacem.. Nanesite sloj sredstva za zaptivanje izduvnog sistema na dodirne povrsine prigusivaca i zavrsne cevi. fL . nemojte je jos pritezati. Korisno je podmazati i prednje i zadnje spojeve prigusivaca i zadnje cevi. obujmicama i konzolama zavrsne cevi. karoserija iIi delovi zadnjeg sistema vesanja. Montirajte dva vijka ali nemojte jos da ih pritezete. Potom klestima izvucite zavrsetak cevi iz prigusivaca. Aka imate srece. Montirajte cev na iIi u prigusivac. 5. tokom voznje ce se cuti zveckanje. Kod nekih auto' mobila prigusivac pridrzava vesaljka. Sada zategnite vesaljku iIi vijke na obujmi. nju obujmicu prigusivaca i konzolu iIi vesaljku preko spoja prigusivaca sa cevi. 9. Namestite vijak koji pricvrscuje vesaljku za sasiju i cvrsto ga pritegnite. Blokirajte prednje \Ockove padmeta' 6ma pre nego sto podignete automobil. Proverite da Ii je nova cev u dobrom polo. cev ce se odvrnuti sa prigusivaca. Sklonite postolja i spustite automobil. Medutim. 6. Hartijom za glacanjeocistite spoj na prigusivacuo 2. Protresite zavrsnu 330 cev da biste ponovo proverili da ne dodiruje nijedan dec automobila. Ne bi trebalo da dodiruje nijedan dec auto. . Podmazite uljem i prednje i zadnje navrtke obujmica i konzola prigusivaca. Najbolji naCin da ovo uradite je da presecete-cev testerom na razmaku od nekoliko centimetara od prigusivaca. Namestite zad. Obavezno koristite nove obujmice i konzole iIi vesaljke. preklop treba da bude oko 5 centimetara. Podmaiite i navrtke i vijke zadnje vesaljke zavrsne cevi. 2. mobil a kao sto su sasija. Stavite postolja ispod sasije automobiI'a tako da ga dobra podupru. 11. 7. zaju. a zatim vesaljku za vijke cevi. Podignite pomocu dizalice zadnji dec auto' mobila da bi se tockovi odigli ad tla. Labavo montirajte novu zaduju veSaljku na kraju zavrsne cevi. Skidanje i montiranje prigusivaca 1. 8. Aka zazor nije podesen kako treba. Navucite novu vesaljku iIi obujmicu i konzolu na kraj nOve zavrsne cevi koji se spaja sa prigusivacem.iii vijke na obujmicama i konzolama na spoju prigusivaca sa zavrsnom cevi. u veCini slucajeva potrebna je obrada dletom da bi se dva del a odvojila. Posto ste automobil bezbedno podigli sa tla.. cevi mogu da budu montirane na spoju sa prigusivacem iii u njemu.

.. Ako priguSivac ne moze lako da se odvoji od izduvne cevi (iii cevi koja vodi do katalitickog filtera ako postoji).3. I I I . Ukoliko nameravate da zadriite starn zavrsnu cev. .k ". ta dva dela moiete da odvojite sekaeem iIi testerom.j . tim skinutl .. ~ . Popustite kljucem vijke na prednjim obujmicama i konzolama prigusivaca. Napomena: neki originalni farbricki proizvodi imaju zavaren spaj izmedu izduvne cevi i ulaza u prigusivac. cev moze k ne mogu klesta »gnp. "'0 "ki'" om" .. U tom slucaju. Ako delovi ne prijanjaju kako . ~ . 7. 8. I . .331 Aka s. napravite pomocu cekica i dleta proreze u izlaznom prikljueku prigusivaea. 5. a za cy uvrtanJcm. Ako se zavrsna cev montira na prikljucak prigusivaea.. U slucaju da yam ne polazi za rukom da je olabavite. I . Namestite novu c I. Malom turpijom oeistite izduvnu cev radi lakseg ponovnog rnontiranja. . nije potrebno da zadnju vesaljku zavrsne cevi skidate sa sasije. Ako se zavrsna cev montira u prigusivac. kljueem cvrsto obuhvatite cev. 1m kljueem. 6. Profesionalni mehanicari imaju poseban alat za obIikovanje spojeva izduvne cevi. Zatim proverite da ni jedan spoj nije ulubljen sto je vazno za montiranje novog prigusivaca. . presecI.OUVNI SISTEM·· 4. pailjivo je pomerajte gore-dole dok se ne odvoji od priguSivaca. pokusajte sledeee: A. a zatim je odvrnite. ! t I' . Kljucem skinite zadnju vesaljku sa zavrsne cevi.-_____ 33 : ""d. B. . IZDUVNI SISTEM if. _____ --. Skinite zadnju konzolu i obujmicu prigusivaca sa spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi." . sledite uputstvo broj 6 koje se odnosi na spaj izduvne cevi i prigusivaca.

I oYe vijke zategnite rukom. Ponovo spojite zadnju vesaljku sa zavrsnom cevi. 13. 3. nemojte jos da koristite kljue za pritezanje. pritegnite dobro sve spojeve pomocu kljuca. Prove rite da Ii su svi delovi izduvnog sistema pravilno namesteni i da ne dodiruju karoseriju. Namestite nove obujmice i konzo!e (ne koristite stare) oko krajeva izduvne i zavdDe cevi.od prednjeg do zadnjeg dela. Ono moze da se kupi u prodavnici auto-delova. UkljuCite motor i proverite buku iz izduvnog sistema. Pre nego sto to uradite. 15. protresite rukama izduvni sistem. 14. Da biste lakse skinuli izduvnu cev. mozete da navezete automobil na par jakih platformi. 12.dobro namazite uljem sve spojeve . Da biste lakse skinuli navrtke i vijke sa obujmica i vesaljki . proverite u kakyom je stanju i da Ii i nju treba zameniti. dobro namazite i ove navrtke.treba. 9. pozajmite odgovarajuCi alat. znati da ste uspesno obavili posao. 16. Namestite zadnju obujmicu iIi konzolu preko spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi i pritegnite rukom vijke. Rezervni prigusivaci su uvek tako obelezeni. Sklonite postolja i spustite automobil. 17. N amestite prigusivae tako da ne dodiruje karoseriju. Namestite cev tako da ne dodiruje karoseriju. sasiju iIi delove zadnjeg sistema vesanja. Namestite nov prigusivac na mesta proverivsi da Ii je izlazni dec okrenut prema prednjem delu automobila. a zatim da dizalicom podignete zadnji deo automobila na postolja. Napomena. pOdignite i prednji i zadnji dec automobila odgovarajucom dizalicom i poduprite automobil cvrstim postoljima. Prove rite da Ii su prorezi u cevi prigusivaca pokriveni sto je vazno zbog hermetienosti. Ponovo napominjemo da nijedan deo izduvnog sistema ne sme da dodiruje neki deo automobila. Napomena: najnoviji tipovi automobila imaju kataliticki filter montiran izmedu prigusivaca i izduvne grane. 2. Posto ste to uradili. Namestite zavrsnu cev u zadnji spoj prigusivaca iIi na njega u zavisnosti od yrste spoja na vasem automobilu. 10. Navucite prednju obujmicu i konzolu preko spoja prigusivaca sa izduvnom ceyi i pritegnite rueno vijke. Ako je buka mala. sasiju iIi neki drugi dec automobila. On mora da se skine da bi se zameniIi delovi izduvne cevi ispred i iza . Skidanje i namestanje izduvne cevi 1. Umesto toga. Uvucite izduvnu cev u prigusivac za oko 5 centimetra ali ne vise. Kljucem olabavite i skinite navrtke na obujmica rna i ·konzolama na spoju prigusivaca i izduvne grane. sasiju iIi donju stranu automobila. Posto cete morati da skinete prednji kraj cevi iz izduvne grane. 11. Preporucuje se nanosenje tankog sloja sredstva za zaptivanje izduvnog sistema preko dodirnih povrsina pre montiranja.

Napomena: istovremeno proverite ventil zn zagrevanje karburatora ukoliko postoji na vasem automobilu. Po!omljeni vijak ce moei da skine sarno profesionalni mehanicar. Moze vam se desiti da naidete na prikljueni dec u vidu kuglastog zgloba koji je za obujmice prievrscen pomocu dva vijka.filtera. Ako je prigusivae zavaren za izduvnu cev. Aka neki slomite. IZDUVNI SISTEM Ravna stroma cekica sa !optastom gJavom mote 5C upotrcblti za namdt::mjc z<lvrsnc cevi na kraj prigusivaca. Da biste proverili da Ii ventil za zagrevanje karburatara pravilno radi proverite da Ii se kontra teg slobodno pokreee. 5. Ako postoje obujmice. VeCina automobila zahteva zaptivku na spoju izmedu izduvne grane i izduvne cevi. Napomena: ne zaboravite da montirate novu zaptivku izmedu cevi i izduvne grane ako je vas automobil opremljen ovakvim spojem. Skinite navrtke i vijke koji prievrscuju prednji zavrSetak izduvne cevi na delu ka izduvnoj grani. Da biste ovo uradili.konzole i vesaljke koje drie sklop prigusivaca i zavrsne cevi. On se moie lako skin uti tako sto se skinu dva vijka i oslobodi zglob. . 4. olabavite ih isto kao i obujmice na zavrsnoj cevi i to sarno koliko je potrebno da se prigusivac i zavrsna cev mogu pomerati unazad sve dok se ne odvoje od izduvne cevi. bice vam potreban nasadni kljue. Prove rite ga i podmaiite ga mazivom kaje sadrii grafit. Kao dec spoja. avo bi u stvari trebalo da redovno einite prilikom podmazivanja. Upozorenje: pazljivo skidajte ave vijke. treba ga dobro natopiti uljem iIi rastvaracem sve dok ne poene nesmetano da radio 333 IZDUVNI SISTEM PailjivD skidajte vljke na spoju izduvne cevi (2) sa izduvnom granom (3). Aka se lepi. 6. 7. Olabavite . -. kardanski zglob i naglayak odgovarajuee velieine. sarno profesionalni mehanicar ce mOel da ga izvadi. dugaeak nastavak.ali ne skidajte . 1 j I I . venti I za zagrevanje karburatara se maze skinuti zajedno sa izduvnom cevi. biee potrebno da je preseeete da biste je oslobodilL Za ovo se koristi sekae iIi testera. Izvucite izduvnu cev iz automobila. venti I bi trebaloslobodno da se otvara i zatvara kada motor ubrza sa radom.I ~ I r I.

IZDUVNI SISTEM Ventil2a zagrevanje karbunltGra se sastoji od (1) kuCista. karoseriju iii sistem vesanja. 10. godine. Venti! za zagrevanje karburatora koji se Jepi moze da stvara prob!cme u voinji. 335 -------. Proverite da Ii su svi delovi izduvnog sistema i i . godine u SAD ima kataliticki filter. Navucite prigusivac na iii u izduvnu cev i rukom pritegnite navrtke. Montirajte novu izduvnu cev. UkljuCite motor i proverite da Ii tiho radi. . Nemojte ih jos pritezati. do 1980. Na vozilima koja su proizvedena od 1975..IZDUVNI SISTEM Odrzavanje katalitickog filtera 336 V ecina putnickih automobila i lakih kamiona proizvedena posle 1975.:. 12. 334 9. Namestite prednji kraj na izduvnu granu i montirajte vijke koristeci se nasadnim kljucem. (4) gamji topiotni stit. ~ " . (5) donji toplatni st it i (6) deo . pocevsi od spoja izmedu izduvne cevi i izduvne grane. sklonite ih. Napomena: ako ste koristili platforme da biste poduprli prednji deo automobila. Namestite novu obujmicu i konzolu preko izduvne cevi. Uklonite postolja i spustite automobil. :-: :.. (5) oSQvinice opruge i (6) zavrtnja. (2) zapt ivke. svrha toguredajaje da smanji sadrzaj ugljenmonoksida i ugljovodonika u izduvnom sistemu. Na vozilima proizvcdenim posle 1981.. nastavkom...~ 1 . (3) kata!iticki filter. L 11. ® 1 . Sklap katalitickog filtera ukljucuje: (J ) izduvnu cev mOlOra. kardanskim zgIobom i naglavkom. Dobro pritegnite sve spojeve.":. ka zadnjem delu automobila. (2) !eptirastog ventila. (3) protivlcga. filter takode smanjuje oskide I .8. (4) bimetalne opruge. godine. pravilno namesteni i da nijedan deo ne -dodiruje sasiju.

suvisna toplota moze delimicno da istopi katalizator. V nekim slucajevima. Filter treba zameniti iz jednog od sledeca tri razloga: moze da bude ostecen iznutra usled cega dolazi do delimicne iIi potpune blokade u izduvnom sistemu: maze da se pohaba tokom vremena iIi maze da se pokvari usled koriscenja benzina sa olovom. oni sprecavaju ulazak toplote u putnitku kabinu. Napomena: kataliticki filter je dec sistema za regulisanje izduvnih gasova vozila i kao takav je pDkriven garancijom koja vazi 5 godina iii predenih 50. godine. Ako je filter zapusen. gubitak snage bice primetan. nl! zaboravite da ponovo montirate lOplotne stitove.). karburator propusta gorivo. Ako je filter pregrejan (sto moze da bude poslediea suvise velike koIicine nepreradenog goriva koje prolazi kroz filter.izduvne ccvi do prigusiv<lea. Kako proveriti da se ne stvara suviSe veliki povratni pritisak Iznutra deIimicno blokirani filter ometa protok izduvnih gasova i stvara sllvise veliki povratni pritisak u izduvnom sistemu. Jedini preeizan naCin da se utvrdi da Ii ispravno radi. ako je svetica iskljucena iIi neispravna. konstrukeija koja nosi ova dva sloja propada sto dovodi do blokade. Rad filtera objasnjen je u· poglavlju »Sistemi za regulisanje izduvnih gasova«. . tako da se ugljenik akumulira i ometa strujanje izduvnih gasova. itd. nece prouzrokovati vidan utieaj na radne karakteristike osim u vezi sa sadrzajem izduvnih gasova. To prouzrokuje primetan gubitak snage tako da motor radi samo na praznom hodu iIi jedva radi iIi uopste ne radi kada se Sltvori leptir karburatora. moze potpuno da spreCi strujanje izduvnih gasova. jeste da se proveri kvalitet izduvnih gasova. Neispravan filter nije u stanju da sagoreva zagadivace. 1 :1 i Ii Alat i materijal • Dizaliea i sigurnosna postolja • Podmetaci za tockove • Kljucevi • Ulje • Vakuum-metar • Rezervni kataliticki filter • gorionik • Cekic i dleto azota. aka ne radi iii je izlizan.000 milja za sve automobile proizvedene u SAD posle 1981. Kada zarncnjujcle filter. TreCi razlog za zapusenost je nagomilavanje ugljenika na istrosenom ili olovom ostecenom filteru. Sta prouzrokuje blokadu? Na nekim "Dzeneral motorsovim« filterima sa paletiziranom dvoslojnom konstrukeijom. medutim.

Pogledajte oba eevna prikljuck'a da prove rite da nema korozije iIi ostecenja. Montirajte nove vijke i navrtke. to zoaei da se povratni pritisak stvara u izduvnom sistemu i da je sistem zapusen. 4. Ako se vakuum polako smanjuje. Vlje viii propanski gorionik yam mogu biti od pomoCi da odvrnete zardale vijke. pogonsko odnosno kardansko vratilo. Imajte u vidu da zacepljenje moze da se pajavi i u prigusivacll. 5. rom nap red i pogonom na zadnje toekove. Sacekajte da se izduvni sis tern ohladi pre nego sto pocnete sa radom. zadnji most i konatno vratila zadnjeg mosta. bice potrebno da se skine donji dec toplotnog stita da bi se zamenio filter. menjaeka kutija. zategnite sve eevne prikljucke i vratite na svoje mesto donji toplotni stit ako je bio skinu t. Zamena filtera Da biste zamenili neispravan filter. 3. Kod konvencionalnih automobila sa moto. a zatim stavite novi filter. VeCina savremenih putnickih automobila je opremljena automatskim menjatem koji izvodi radnje spaja- .klasican iii automatski menjae . ono sto u sustini treba da uradite jeste da namestite prikljucak vakuummetar oa izduvnu granu matara. Osnovni prineip zamene je sledeCi: 1. zatim podignite automobil i poduprite ga sigurnosnim postoljima. kardanski zglobovi. Filter obicno ima zastitni stit protiv toplote. pIVO vizuelno proverite ceo izduvni sistem.Da biste proverili da Ii se stvara suvise veliki povratni pritisak. ukljucite ga i posmatrate kako se polako spusts igla instrumenta. V nekim slucajevima. postupite prema osnovnim uputstvima za zamenu prigusivata osim sto su prirubnice fiItera tesce medusobno spojene vijeima nego spojevima za navlacenje cevi. Sada se filter moze skinuti sa automobila.a to su kvaeilo (tamo gde postoji). a ako je potrebno i nove zaptivke za prirubnieu. koji obuhvata mnago stvari. u zavrsnoj eevi ako je savijena iIi ostecena iii u izduvnoj cevi sa dvostrukim zidom ako je iznutra dotrajala. 337 -----'-----'1 PRENOS SNAGE U ovom poglavlju upoznacemo se sa tehniekim izrazom )}prenos snage«. Ispitivanje vakuuma je objasnjeno u prethodnom poglavlju. ovaj izraz pokriva sve delove koji su potrebni da se prenese snaga sa zadnjeg kraja radilice koja se obrce do pogonskih lOckova . Ako to ne pomogne.omogucava vozacu da bira neki od stepena prenosa time se omogucava da automobil radi pod razliCitim opterecenjima motora. Stoga. 2. Menjaeka kutija .. Skinite filter sa prednje i izduvne cevi. bice yam potreban vakuummetar. navrtke sa vijeima skinete cekicem i dletom.

kod vozila sa automatKed konvcm:ionalnih automobila sa motorom napred i pogonom oa zadoje tockove. populamo se zovu i krst kardana. Ovi kardanski zglobovi. Na taj naCin kardansko vratilo . U ovom slucaju nema potrebe za posebnom pedalom za kvaeilo posto pretvarae obrtnog momenta (koji se koristi umesto sklopa kvaCila). »hod unazad. Kod konvencionalnih automobila zadnji most je povezan sa menjaekom kutijom pomocu kardan339 SISTEM ZA PRENOS SNAGE skog vratila. automatski prenosi snagu motora na ostale komponente za prenos snage. u prenos mage spadaju (1) menjacka kutija. pedala koenice i pedala gasa. automatski menjae ce sam obavljati veCinu radnji koje vozaei automobila sa klasicnim menjacem moraju obavljati sami.~ 1 .eliena cev. i menjaeke kutije kod koje se promena stepena prenosa vdi rukom. kardansko vratilo sa obe strane mora bili spojeno sa vezama koje se zovu »kardanski zglobovi«. Kada je kvaeila ukljueeno onda se sva snaga motora prenosi na ostale delove za prenas snage.»parking«. Sve sto sada preostaje je da se snaga motora prenese sa menjaeke kutije na pogonske toekove. »neutralan polozaj«.minimalno llcesce vozaca. koji radi sa oslalim delovirna menjaeke kutije. (3) kardansko vratilo. kojom se komanduje preko nozne papuce (pedale). Osim sto omogucava pOlazak automobila. Ono omogucava postepen prenos obrtaja motora pri pokretanju automobila. ZA PREN SNAGE skim menjaeem. Osim sto koristi rueicu menjaea da odabere naein fada . »voznja«. ad vozaea se zahteva vrlo malo. ~ j I L-______________________________________________ --j 338 J nja i promena brzine uz. iIi da zaustavi vozilo a da se pritom motor ne ugasi. Na podu ispred vazaoa. Sve dok je u dobrom radnom stanju. (4) diferencijal i (5) zndnji most. (2) kardanski zglobovi. kvacilo omogucuje vozacu da razdvoji motar ad· prenosa snage tako da se promena stepena prenosa abavi glatka. nalaze se samo dye pedale. Kod ovakvih automobila mora postojati kvaeilo (iIi spojka). Medutim svake godine se prodaju i mnogi automobili opremljeni klasicnim menjacem. Meclutim posto ulice i putevi nisu savrseno ravni. K vaeilo je obiena spojka ili veza izmedu motora i ostalih delova za prenos snage. su tako konstruisani da se mogu saviti i »izduziti« kada auto mobil prelazi preko neravnih povrsina. koje je u stvari jedna obiena -<. »voznja 1« i »voznja 2«.:<.

moze da prihvati odstupanje od ose za bilo koji trazeni ugao. oba zadnja pogonska tocka se kreeu istom brzinorn. na pogonska vratila koja pokreeu pogonske tockove. prev.' kovi sa leve strane automobila prelaze mnoga duzi put od tockova sa desne strane automobila. spoljni taekovi u krivini kretati brie od unutrasnjih. Diferencijal je tako konstruisan da ee se. dobijenu od kardanskog vratila. Zadnji most to obavIja pomoeu diferencijala. (3) pogonska vratila j (4) $poljni homokineticki zgiobovi. (2) unutrasnji homokineticki zglobovi. Zbog cega je tu potreban diferencijal? Kada vozite pO pravom putu bez okretanja.1 pre nos snage spada ju (1) sklap mcnjaCidiferencijal. koju dobija preko menjacke kutije. Snaga se prenosi na prednje taekave pomoeu dva pogonska vratila (zovu se i poluosovine) na kojima se ne nalaze kardanski. prednja pogonska vratila diferencijala i leiajeve. SISTEM ZA PRENOS SNAGE Automobili sa pogonom na prednje tockove Automobili sa pogonom na prednje tockove (prednjom vueom) bitno se razlikuju od konvencionalnih automobila sa pogo nom na zadnje toekove jer kod njih u prenosu snage nema kardanskog vratila. 'kardanskih zglobova i zadnjeg mosta. 1. to sledi da toekovi na levoj strani moraju da se obreu brie od onih na desnoj strani. Ovo ne predstavlja problem na prednjim tockovima (ako nisu pogonski prim. Medutim sa zadnjim tockovima je drugi slucaj i to je one zbog eega je diferencijal neophodan. vee spoljni i unutrasnji homokineticki 341 SISTEM ZA PRENOS SNAGE . _-:1 1 j 1[ .) jer se oni obreu nezavismo jedan od drugag.pogonske tockove. Posta i leva i desna strana autamobila moraju da obave ovaj zaokret za isto vreme. 11 [ p. tamo gde se nalazi i motor i zbog toga imaju kvaCilo i kutiju menjaea (iii autamatski menjae) u istam sklopu sa diferencijalom.. prenosi snagu. shvatieete da se prilikom. zaokreta u desno toc. Ali sta se desava kada skreeete? Ako razrnislite. a da ee se pritom snaga motora i dalje prenositi na njih. Kod njih su prednji tockovi pogonski. bez obzira na koju stranu skreeete automobilom. posebnog ureclaja koji 340 Ked aUlomobHa sa pogonofll flU prcdnje tockove. a da pritom nastavi da prenosi snagu sa menjacke kutije na zadnji most. na primer. Uloga zadnjeg mosta je da prenese snagu motora. na zadnje .

Obican kardanski zglob bi u takvoj situaciji mogao da izazove jake vibracije. KvaCilo.. Sklop kvacila se sastoji od cetiri osnovna dela: zamajae koji je zavrtnjima pricvrscen na radilieu motora.U ovom slucaju sa motora na menjae. zglobovi.'i i za unutrasnje zglobove jer su pogonska vratila relativno kratka. ali kod vozila sa prednjom vueom gde prednji toekavi sluze i za upravljanje. i pedale i njene mehanicke iii hidraulicne veze koja omogucuje vozaeu da po . sklop potisne ploce koje se nalazi povrh lamele i koja je zavrtnjima prii'vrseena po obodu spoljne iviee zamajca. Ovo va. Ovo inace ne predstavlja nikakav problem kod veCine vozila sa pogonom na zadnje tockove. koje je uredaj frikeionog t i p a ~ je povezano sa pedalom kvaCila koja se nalazi u kabini kod vozaca. U sledecem odeljku ovog poglavlja data su uputstva kao i instrukcije koje ce yam pomoCi pri odrzavanju del ova sistema za pre nos snage. a to znati da se spoljni zglobovi koji se nalaze uz . Moment kljuc • B1okovi za 'podupiranje tocka • Dizalica i sigurnosna postolja • Penetrirajuee ulje • Dizalica za menjac. Zbog toga se koriste homo kineticki zglobovi koji obezbeduju ravnomerno rotaci342 ono kretanje bez obzira na ugao za koji su zgJobovi zakrenuti. tockove moraju pokretati u okviru velikog opsega' ugla zakretanja. Konvencionalni kardanski zglobovi mogu izazvati ciklicne vibracije i neravnomernu brzinu obrtanja ako se okrecu pri otklonu od ose vecem od 7 iIi 8 stepeni. iaba dizaliea iii podna dizalica K vaCilo kod klasicnog menjaea predstavlja mehanicki spoj izmedu motora i zupeanika preko kojih se pokreee automobiL Ono je tako konstruisano da ukljucuje iii iskljueuje pre nos snage sa jednog dela na drugi . frikeiona ploca ili lamela koja klizi duz aksijalnih zlebova ulazne (spojnieke) 'osovine menjaea.® Kod automobiJa sa pogonom nu prednje tockove za prenos ~ n a g e sa sklopa mcnjaCJdiferencijaJ na wckove korjste se unutrasnji (1) i spoljni (2) homokineticki zg!obovi. pa se i na unutrasnjoj strani pogonskih vratila (poluosovina) koristi homokineticki zglob. a pritom njihov spoljni kraj ima veliki hod navise i nanize jer prati hod ogibljenja. " I Kvacilo Alat i materijal • Kljucevi • Klesta • Otvoreni kljucevi • Lenjir • Vodica .

kvacilo je ukljuceno i lamela je cvrsto stisnuta izmedu zamajca i potisne ploce. Ove opruge moraju biti dovoljna jake da pritisnu lamelu uz zamajac i prenesu obrtni momenat pri svim putnim brzinama. Delovi se nalaze ispod poklopca koji je zavrtnjima prievrscen za zamajae. pritiskujuCi pritom lamelu. same potisne ploce.-------SISTEM ZA PRENOS SNAGE prema polugama iii »pipeima" potisne ploee. Kada je kvaCilo llkljuceno potisne opruge potiskuju potisnu ploeu prema zamajcu. Pritiskarn noge na pedalu vozar maze regulisati brzinu spajanja kvaCila tako da spajanje bude glatko i ravnomerno. To se postiie preko frikeione ploce »lamele« koja je c:vrsto pritisnuta uz zamajac i okreee se zajedno sa njim. Kada prestane dejstvo opruga. Ovo kretanje vraca nazad sklop potisne ploce. Njihova osnovna namena je medlltim ista. i sabija opruge sklopa. lamela se okreoe slobodno i nezavisno od obrtanja zamajca i vrlo brza se zaustavi izmedu zamajca i potisne ploee. a ova lamelu u sendvic izmedu nje i zamajea. Sklop potisne ploce se sastoji od jedne iii vise opruga. Kadavozae pritisne pedalu kvaCila.potrebi ukljucuje iii iskljueuje kvacih Kada motor radi on prenosi abrtno kretanje. potisni lezaj (koji je dec veze izmedu pedale i kvaCila) se kreee I L ~ . Opruge potisne ploee opet pritiskaju potisnu plocu. Celokupan obrtni momenat . a vremenom i kYaT kvaCila. Da bi se automobil pokrenuo ovaj obrtni mamenat se mora preneti na ulaznu (spojnieku) osovinu menjaca. prcko radiliee no zamajac. pipaka iIi poluga za popustanje i poklopca. cime se oslobadaju pipci potisne ploee. Kada je kvaeilo ukljuceno lamela je pritisnuta i obrce se zajedno sa zamajeem i sklopom potisne ploce. Jedan je sa spiralnim oprugama a drugi sa oprugom II oblikll dijafragme. Kvaeilo koje proklizava izazvace pregrevanje. Danas se kod automobila Sreell dva tip a sklopa potisne ploce kvacila. odnosno momenat. Sa druge strane lamela je vezana na aksijalne zlebove ulazne osovine i prenosi obrtno kretanje (obrtni momenat motora) sa zamajca na ulaznu (spojnieku) osovinu i dalje na menjae. Ovaj sistem je jednostavan ali efikasan. Lamelu uz zamajae pritiska sila opruga sa sklopa potisne ploee (korpe)... Ovaj sklop se obrce zajedno sa zamajcem. Da bi se lamela ddala cvrsto stisnuta uz zamajac potrebna je da se nn potisnu ploeu deluje silom opruga veeom od 5000 N.. Kada vozac skine nogu sa pedale kvaCila. Nedovoljna sila opruga izaziva gubitak snage jer onda lamela ne moie de prihvati ukupan obrtni momenat sa motora. Kada vozac pusti pedalu potisni leiaj se vraea nazad.

i drugi jer omogucava ravnomerno trosenje obe strane obloga kvaCila. koji se nalazi izmedu dye obloge. pregrevanje i kvar kvaCila. Pri podesavanju preporucuje se da prazan hod bude 20 mm na pedali. 343 SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Tipicni de!ovi kvacila. Glavcina na koju se postav ljaju obloge saddi i uredaj za amortizaeiju i uredaj prigusenje torzionih vibraeija. omogucuje mekano ukljuCivanje i spreeava zveeanje kvaeila. Centralni deo glavcine ima na sebi aksijalne zle. Obloge lamele su naCinjene od azbesta dugih vlakana i bakra (iIi drugih smesa sa metaloml. Zazor pedale kvaCila je neophodan da bi se omoguCilo lako menjanje brzina bez krcanja zupcanika. Kada se usled trosenja obloga lamele pipci vrate unazad prema potisnom lezaju. ubrzano trosenje. Podesavanje hacila Pedala kvacila je preko prenosnog mehanizma vezana sa potisnim lezajem tako da se pritiskom na pedalu kvaCila potisnim lezajem pritiskuju pipei koji iskljueuju kvaCilo.motora seprenosi preko lame Ie na ulazno vratilo menjaea. Napomena: Kod nekih vozila sa automatskim podesavanjem kvaCila sistem za podesavanje je tako izveden da nema praznog hoda. Obrtni momenat se prihvata na obloge lamele i prenosi na glavCinu koja je aksijalnim ilebovima povezana sa ulaznim vratilom menjaea. Ove obloge su iste debljine i otpornosti kao i koeione obloge. onda nestane zazor (odnosno prazan hod) i mora se vrsiti podesavanje. (4) frikciona ploea iii lameia. i ne vise od 25 mm) je neophodan da bi se kompenzovalo trosenje obloga kvaCila i da bi se izbeglo proklizavanje. K vaCilo se podesava iz dva razloga. jer omogucava potpuno odvaja''. Ovde je orikazano nekoliko metoda za podesavanje praz- . Pedala kvacila koja nije pravilno poddena izaziva neravnomeran fad kvaCila. i i· I nje kvacila. Izmedu potisnog lezaja i pipaka mora se 344 obezbediti pravilan zazor. koji se nalazi blize eentru glavCine. Prvi. Uredaj za amortizaeiju. (5) zamajac i (6) prednji Jeiaj ulazne osovine menjaca. (2) polisni idaj. (1) viijuska kvaciia. apsorbuje torzione vibraeije radiliee i sprecava njihovo sirenje na menjae. (3) polisna plota i poklopac. Uredaj za podesavanje stalno odrzava odreden napon koji drzi potisni lezaj u blagom kontaktu sa polugama potisne ploce iIi sa pipeima. Uredaj za prigusenje torzionih vibracija. Odreden prazan hod pedale kvaeila (ne manje od 15..' bove preko kojih prenosi obrtni momenat motora na ulazno vratilo menjaea.

(2) yodice za podesavanjc. (3) pricvrsnog bloka i (4) opruge. (4) plota kvacila (!ame!a)..~ \ \ ® ® .to sarna pedala ima uredaj za automatsko podesavanje slobodnog \ IIII . POdignite poklopac motomog prostora i pronadite potisnu polugu pedale kvaCila koja prolazi kroz pregradni zid izmedu motomog prostora i 346 kabine vozila. nazubljena kandza prihvata sklop vodice eelienog uzeta. Odvojite kleStima povratnu oprugu peciale kvaCila. Okrecite samokoeeeu navrtku za podesavanje pomoeu kljuea.::> I t:M £. Pomeranjem navrtke za podeSavanje prema zadnjem delu automobila prazan hod pedale kvatila se smanjuje. 4. ali moie da bude razliCit u za visnosti od lipa vozila. ( 6) zamajac.) I --' (]) Delovi tipicnog KvaCila (1) potisni leiaj.A I-'IU:NU::i ::iNAGE Ova slika prikazuje samopodesavajuce kvaCilo koje se sas(oji od (1) celicnog uzeta. Kraj te poluge je vezan sa potisnom polugom na osovini prenosnika. Mehanicka veza izmedu pedale i kvacila Za vozita sa mehaniekom vezom izmedu pedale i kvaCila koristi se sledeCi postupak. koja se nalazi iIi na prenosniku iIi na pregradnom zidu. nicka iii hidraulicka. 2. Slobodan hod se poveeava porn eraI I I SISTEM ZA PRENOS SNAGE .:i stalno mehanizam za podesavanje slobodnog hod a pod malim naponom. hoda.nog hoda pedale kvaCila. 3. i zateze gao . u zavisnosti od tipa SISTEM ZA PRE NOS SNAGE automobila i od toga da Ii je veza kvacila meha. Na mnogim vozilima sa pogonom na prednje tockove nije potrebno podesavanje slobodnog hoda pedale kvaCila zbog toga . (2) poluge potisne piece (pip ei). Podmazite penetrirajuCim uljem sklop za podesavanje. 1. 345 )--::>. Prazan hod se obicno podesava na eko 20 mm.(1 poddavanje i (8) slobodan (prazan) hod kvaeila. Jedna opruga dr. (3) potisna ploca. (5) opruga potisne place. Kada se pedala kvaCila pritisne i pusti. (7) deo 7. drzeCi pritom potisnu polugu.

Otpustite pomocu kljuca navrtke sa obe strane usica za spajanje. (7) potisna poluga i (8) vi!juska bacHa. podesavanje. (7) venti! Z8 OdUSktl. (4) poluge pn::tvaraea. (4) kontra navrtka. (9) gJavni cilindar i (10) povnHna opruga. Pritisnite pedalu kvaCila prstom. konsultujte mehanicara. Postavite povratnu oprugu pedale kvaCila. Postavite kontra navrtke i pomerite polugu pretvaraca i usicu napred (pre rna prednjem delu automobila) dok ne osetite otpor. To je tacka u kojoj potisni letaj dodiruje poluge za popustanje potisne place (pipke). Dok motor radi. (6) stitnik. njem navrtke za podesavanje prema prednjem delu automobila. Aka je takav slucaj. Prazan hod mora biti oko 20 mm. Kod nekih automobila postoje dye navrtke za A. Ako prazan hod ovom opsegu ponavite taeke od 2 do 5. mehanicka veza bacHa iroa dve navrtke (1) za podeil3vanje pomocu kejih se menja hod pedalc. Drzed palugu pretvaraca u prednjem polohju okreCite navrtku koja se nalazi prema pregradnom zidu tako da dodirne usicu. (5) poluga. 11. (3) usica za spajanjC. kao 5tO su kombi voziJa i laki kamioni. 10. (3) navrtka Z8 poddavanje. C. ne manji od 15 mm i ne ved od 25 mm. Odvojite svaku od navrtki bar za 5 mm od lisica. 7. B. E. 347 ® ® Tipicne kompOnenlC hidraulicnog kvaCila. U tom slucaju podesavanje slobodnog hoda se vrsi na sledeCi nacin. onda je moguce da je iskrivljena veza izmedu pedale i kvaCila. 5. Izvezite automobil na probnu voznju i ponovo proverite podesenost praznog hoda kva- .faja ne r I mozete da padesite prazan hod kvacila.Ked nekih aUlomobila. (2) viljuska. ovcle su prikazani i (2) potisna poiuga. Ponovo proverite podesenost praznog hoda. 9. Ovim se pedala kvaCila drzi pritisnuta uz granicnik. Dok je kontra navrtka u ovom polozaju zategnite cvrsto drugu navrtku uz usice. Da bi se podesia prazan hod pedalc moraju se otpustiti kontra navrtka i navrtka za podeSavanje. 8. a pored nje postavite lenjir. 6. UkljuCite motor. Napomena: Kod nekih vozila neophodno je podiCi vozilo da bi se prislo sklopu za pOdeSavanje. (5) povratna opruga. istrosena lamela iii neki drugi problem u samom kvacilu. ukljucite i iskljuCite kvacilo nekoliko puta. F. (1) kEn. Vratite navrtku za cetiri kruga. (6) pretvarac. D. Menjac postavite u neutral an polozaj i povucite rucnu kocnicu. (8) hidraulieni vod. Upozorenje: Ako i posle nekoliko poku.

istrosena lamela iii neki drugi problem u samom kvacilu. Podrnazite sklop za podesavanje penetrirajuCirn uljern. postave oslonci ispod motora i skine menjae sa zvonom. viljuska kyacila i potisna poluga viljuske kvacila. 1. Prazan hod pedale kvaCila se poveeava kada se duzina potisne po luge smanjuje._--'-. Zamena kvacila Ako kvacilo zveCi. 3. Hidraulicka veza izmedu pedale i kvacila Kod vozila sa hidraulicnom vezom izmeclu pedale i kvacila prazan hod se podesava na sledeCi nacin. Ako kvacilo proklizava zbog eurenja ulja po frikcionirn povrsinama (oblogama) onda je neophodno zameniti lamelu... ? Podignite prednji deo auto mobil a dizalicorn. Pronaclite gde se nalaze poluga i prenosnik pedale kvaCila. postavite dva postolja i ucvrstite ih ispod sasije. onda je verovatno vreme da se kvaeilo zameni. 5. 8. 6.. osnovni posao je u tome da se odvoji kardansko vratilo. Kod vozi!a sa pogonom na zadnje toekove. Posto ste zavrsili sa podesavanjern. :. SISTEM ZA PRENOS SNAGE prazan hod nije u ovom opsegu ponoyite tacke od 5 do 7.. Otpustite kontra navrtku pomoeu kljuca i pomerite navrtku za podesavanje tako da skratite odnosno produZite potisnu polugu. trese iii proklizava. Izvezite automobil na probnu voznju i po novo proverite podeSenost praznog hoda kvaClla. odnosno postolja prema tackama 1 i 2. onda je moguce da je iskrivljena veza izmedu pedale i kvaCila. a podesavanje praznog hoda kvaeila ne pomaze da se problem resi. Ponovo proverite podesenost praznog hoda. Prazan hod mora biti oko 20 mm. UkljuCite i iskljueite kyaCilo nekoliko puta. a pored nje postayite lenjir. sarno obrnutim redosledorn. 12. Upozorenje: Aka i posle nekoliko pokuSaja ne moiete da podesite prazan hod kvacila. ne manji od 15 mm i ne veGi od 25 mm. Menjac postavite u neutral an polozaj i povucite ruenu kocnieu. 4. 11. ___ _ ~ _ . Ako l _ -. Spustite automobil sa dizalice.Gila. . __ . ali je u okviru mogucnosti spretnog lTIehanicara amatera. 10. 9. 7. pritegnite kontra navrtku yodeGi pritom racuna da ne promenite duzinu potisne poluge. Zatim se skidaju potisna ploea i !amela sa zamajca. konsultujte mehanicara. Pritisnite pedalu kyaCila prstom. Postavite blokove iza zadnjih toCkova. Ako je taka v slucaj. Prazan hod pedale kvaCila se srnanjuje kada se duzina potisne poluge povecava. UkljuCite motor.. Zamena kvaCila spada u ozbiljne zahvate na automobilu. .

odnosno rnenjacai diferencijala. . isti problem ee se javiti vee posle nekoliko stotina kilometara.IV .1 mm. zlebova ili prskotina. (2) u rezi i ogrebOlinc. rr '// J i··· /!. Ako uoCite da bilo koji od pornenutih zaptivnih prstenova pusta ulje. I . Kod vozila sa pogonom na prednje toekove ovaj zadatak je mnogo slozeniji zbog polozaja komponenata sistema za pre nos snage. napuklina. preporueujemo vam da potrazite radionieki servisni priruenik radi speeifienih detalja. 1/ 350 U ovim slut<ljevima se vrSi obrada zamajca: (1) glazirane tacke. (3) pukotine nastale od pregrcYanja . Ovde vam medutim mozemo prikazati neke opste greske koje treba da izbegnete.• I Da bi proveriJi da Ii je povrSina zamajca gliltka i myna postavite !cnj ir na zamajac. ! ( I I. • Uvek proverite u kakvom su stanju povrsina zamajea i povrsina potisne ploee (ako se ponovo ugraduje) i da Ii ima ureza. Ulje u ovom slucaju rnoze da curi sa jednog od sledeea dva mesta: zadnji zaptivniprsten radilice iii zaptivni prsten ulaznog vratila menjaea. Tada moiete da odvojite zavrtnje koji drze menjaCldifereneijal na motoru. U suprotnorn. iii veCi . ali taeke koje su glazirane. Kod velikog broja automobila sa pogonom na prednje toekove motor se mora prihvatiti odozgo pomoeu dizaliee iIi sipkom koja se postavi izmedu blatobrana. . Posto se procedure skidanja i ugradnje uveliko razlikuju od vozila do vozila. Odstupanja ne treba da budu veta od 0.Potisnu ploeu ne morate menjati. 349 SISTEM ZA PRENOS SNAGE ! II ' . . Male neravnine neee uticati na rad nove lamele. zamenite gao U tom slueaju preporucuje se obrada zamajea i zamena leZaja ulaznog vratila koji se nalazi na zadnjem kraju radilice. Da biste skinuli menjae/difereneijal neophodno je da prethndno skinete oba orednia toeka. ali se preporueuje zamena potisnog lezaja. odvoiite oba vratila (pOluosDvine) od glaveba toekova i skinite poluosovine. Izvor curenja ulja se mora uoCiti i kvar otkloniti pre ugradnje nove lame!e.. skinuti· nos ace i ukloniti menjae/diferencijal.

Potisna ploea se mora ravSISTEM ZA PRENOS SNAGE nomerno pritegnuti metodom unakrsnog zatezanja. ponekad cak i takvog dela kao sto je potisna ploea. plocu na masinsku obradu u specijalizovanu radionieu.zlebovi i pukotine hoee. sto izaziva uvijanje lamele. bilo na zamajcu iIi na potisnoj ploei. • Pri ugradnji menjaea kod automobila sa pogonom na zadnie toekove. zaba dizaliea • Izvlakae U odeljku "Kvaeilo« objasnili smo kako se . • Po ugradnji menjaealdiferencijala proverite nivo ulja i dolijte ako je potrebno. a rezultat moie u mnogome da popravi rad i vek trajanja ugradenog kvaCiia. Obavezno zategnite zavrtnjeve zamajea moment kljueem i momentom koji propisuje proizvodae automobila. Mnogi motori su posebno uravnoteieni tako da medusobni polozaj zamajea i. dec se mora zameniti. Mehanicki menjac Alat i materijal • Blokovi za podupiranje toeka • Dizalica i sigurnosna postolj a • Kljueevi • Krpe • Litijumska mast za podmazivanje • Dizalica za menjae. kako ne bi doslo do deformaeije iii krivljenja poklopea. • Prilikom skidanja zamajea i potisne ploee obeleiite medusobni poloiaj komponenata probojeem iii kredom. Ako primetite velike pukotine. u odnosu na radilieu moie poremetiti uravnotezenost motora. ovo je pravi trenutak za zamenu ulja i ispiranje hidraulicnog sistema. Proverite momenat kojim se zateiu zavrtnji na zamajcu. Na ovaj natin olaksacete postavljanje ulaznog vratila menjaea kroz lamelu pri sklapanju. time moiete poremetiti uravnotezenost motora i izazvati neugodne i verovatno stetne vibraeije. • Pre stezanja potisne ploee centrirajte lamelu pomoeu alata za eentriranje. Samo ovim mozete ustedeti trosak zamene menjaeaJdiferencijala u slueaju ako je ostao bez ulja za podmazivanje. Pukotine slabe materijal i pri vecem broju obrtaja moie doCi do raspadanja dela. • Kod vozila kod kojih je veza izmedu pedale i kvaCila hidraulicna. koje ee ometati pravilno odvajanje. Time se lako moze iskriviti glaveina. • Prilikom zamene kvatila preporueuje se i zamena potisnog leiaja i lezaja ulaznog vratila menjaea. Ono sto se masinskom obradom ne moie popraviti su velike pukotine. Ako ne obratite paznju na ovakve detalje i ugradite zamajac u pogresan polozaj u odnosu na radilicu. ne dozvolite da menjae visi na ulaznom vratilu kada je postavljeno u glavtinu lamele. Trosak obieno nije veliki. U tom slucaju morate odneti zamajae ilili potisnu.

I pored toga sto motor pOkrece automobil. . 1 'j I ~ l . (5) zupeanici druge brzine. (1) ulazno vratilo. (6) zupcanik hada unazad. (2) zuptanici CClvrt e brzine (3) pomocni snop zuptanika. unapred i jedan za hod unazad. NajveCi broj menjaea ima najmanje tri stepena prenosa za voznju (hod). imaju menjaee sa eetiri iIi pet stepena p r ~ ~ ~ j ~ C i su opremljeni razlieitim uredajima koji omogucuju duzi radni vek i tisi rad. Sledi opis osnovnih funkeija menjaea. sto omogucuje glatku promenu stcpena prenosa. optereeenja i brzine kretanja automobila. (4) zupcanici [reee brzine. (14) prsten sinhrona trece/cetvrte brzine i (15) mali zupcanik diferencijala. i :. (19) zaptivni prsten diferencijala. 351 SISTEM ZA PRE NOS SNAGE 352 @ Tipitan izg!ed unutrasnjosti cetvorostepenog menjacaldifercncijala ked auto mobila sa pogonom na prednje totkove. Ovaj moment je dovoljan da pokreee jedno iii vise vratila. (9) izlazna pogonska \Tati!a (po!uosovine). tj.. (I2) koCioni pr stcnovi uredaja za sinhronizaciju prve/druge brzine. da pokrece pogonske toekove" U ovom i ostalim odeljeima ovog poglavlja svako pominjanje obrtnog momenta odncsi se na snagu motcra koja preko vratila i zupeanika pOkreee pogonske tockove napred iii nazad. (7) pomocni zupcanik hada unazad. (ll) vcliki zupcanik diferencijala. Vozat kontrolise obrtni moment pomocu pedale kvaCila i rueice menjaca. (8 ) zupcanici prve brzine. Neki sportskl 111 automoblh vlsoklh performansL kao i automobili koji imaju male motore. (13) g!avCina (telo) sinhron a tretd cetvrte brzine. njemu je potrebna pomoe da bi obezbedio potreban obrtni momenat i zadovoljio slozene uslove stalnih promena nagiba puta. J edan od takvih uredaja je i menjae. Ovu po mOe motoru pruzaju sklopovi i uredaji koji mogu da poveeaju obrtni moment motora. bez kreanja i struganja.veliki obrtni moment motora prenosi preko sklopa kvatila na ulazno vratilo menjaea. Jedan od takvih je uredaj za sinhronizaeiju koji omogucuje da zupcanici u svakom stcpenu prenosa za voznju u napred imaju stalno spojene zupeanike.

broj obrtaja izlaznog vratila menjaea je jednak broju obrtaja motora. a da se automobil krece vrlo sporo. Ako se njime rukuje pravilno. on moze da traje isto toliko koliko i svaki drugi deo pogonskog mehanizma. Klasiean menjae je vrlo otporan i trajan mehan. U tom slucaju (obieno je to peta brzina ili tzv. Time se omogucava da motor radi ada se. Ovaj stepen prenosa. K varovi mehanickog menjaca NajeeSCi kvarovi menjaea su sledeCi.Megu biti znak da su . Prazan hod zupeanika je onda kada je prekinut prenos momenta izmedu ukljucenog kvacila i menjaca. Ovaj odnos znaei da se motor okrene za tri i po obrtaja da bi se izlazno vratilo menjaea okrenulo za jedan obrtaj. ------------. stedna brzina) smanjuje se potrosnja goriva i broj obrtaja motora.5:1). vecina omogucava prenosni odnos od 3. SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Sada bi trebalo da Yam bude jasno na koji natin mogu da se koriste zupeaniei kako bi omoguCili da se motor okrece pri vecem broju obrtaja nego izlazno vratilo menjaea i pogonska vratila. Kada vozae odabere jednu od ovih brzina uvecanje obrtnog momenta je 3 odnosno 2 prema 1.5 prema 1. je potreban kada motor treba da ima veliki broj obrtaja. Pogonski tockovi se okrccu vrIo sporo ali sa velikom snagom. Kada vozae ubaei u eetvrtu brzinu. pogonski toekovi ne pokrecu. Kod nekih vozila postoji i visok stepen prenosa koji daje veti broj obrtaja na izlazu iz menjaea nego sto ima na izlazu iz motora. odnosno brzina. menjae menja smer okretanja izlaznog vratila tako da se i pogonski toekovi okrecu u obrnutom smeru. Obicno je prenosni odnos hoda unazad priblizno isti kao kod prvog stepena prenosa (3. Medutim. PRVI STEPEN PRENOSA (PRVA BRZINA). r"spored stepena prenosa nije uvek isti. Uvecanje momenta u menjaeu.. Time se omogucuje da vozilo krece sa mesta glatko i lagano bez gasenja motora. pri ovom stepenu prenosa je obiono 3. DIREKTAN STEP EN PRENOSA (CETVRTA BRZINA). odnosno unazad. Sredstva pomocu kojih se vrsi promena stepena prenosa kod klasicnog menjaca su u veCini slucajeva ista. Kada vozae ubaei ruCieu menjaea u polozaj za hod unazad. i pored toga sto je kvaeilo ukljueeno. i 1: 1 u direktnom stepenu prenosa...5:1 u prvom stepenu prenosa. Zbog toga se ovaj stepen prenosa zove i direktan. . • Bucni zupcanici . . i da isrovremeno obezbedi vecu -snagu.SLOBODAN (PRAZAN) HOD. lako se menjati razlikuju po konstrukeiji. HOD UNAZAD. DRUGI I TREeI STEPEN PRENOSA (DRUGA I TRECA BRZINA)."am.

zupeaniei osteceni iIi pohabani, da je caura osovine pohabana iIi da je nivo ulja u menjacu nizak. Ako je nivo ulja u menjaeu dovoljan, iii aka se dolivanjem ulja buka ne smanjuje, onda je verovatno potreban generalni rement rnenjaca (sto je posao za profesionalca) iIi zamena. • Tesko prebaeivanje - Kvaeilo koje ne odvaja dovoljno, iIi !amela koja zaglavljuje na ulaznoj osovini menjaca, mogu izazvati otezanu promenu stepena prenosa, kao uostalom i eelitno uze iIi veza izmedu pedale i kvaCila - koja je iskrivljena. pogreSno podesena iIi korodirala. Otezana promena stepena prenosa moze biti jos veci problem kod vozila sa pogonom na prednje toekove, jer veCina takvih vozila ima par uzadi pomocu kojih su spojeni menjae i ruciea menjaea. Unutar uiadi Se moze razviti korozija koja izaziva zapinjanje i blokiranje. Promena stepena prenosa moze biti otehna ako je uze labavo iIi otpusteno. U takvim slueajevima jedini lek je da prvo pogledate vezu izmedu pedale i kvaeila, da proverite da Ii je kvaCilo dobro podeseno i zatim da proverite vezu izmedu fueice i menjaca, taka sto cete privreme no odvojiti vezu na menjaeu, odnosno menjaeuJdifereneijalu.· Penetrirajuce ulje iIi grafitno mazivo moze ponekad da »razradi" uiad koja zapinju, a bela (litijumska) mast je dobra za podmazivanje mehanieke veze. • Zupeaniei struiu pri promeni stepena prenosa - Ako ova situacija nastaje sarno pri promeni SISTEM ZA PRENOS SNAGE \ Nivo uJja u kiasicnom menjatu mozete proveriti taka sto stavilC kaiiprst U otvor za dolivanje. Ako [livo ulja nije vise od 10 mm i ~ p o d OIvora za dOlivanje. onda ga im3 dovoljno. odredenog stepena prenosa onda je verovatno u pitanju zupeanik sinhronog prstena u menjacu. Da bi se ova otklonilo potreban je remont iIi zamena menjaea. Ako zupeaniei kree pri promeni bilo kog stepena prenosa iii Ii aka se promena stepena prenosa vriii otezanD, enda je najverovatnije da je lamela kvatila zaglavila iIi da ne razdvaja . • Gubitak brzine - Ako menjae ne radi u odredenom stepenu prenosa, onda maze biti u pitanju kvar veze izmedu ruCiee i menjaea. Proverite da Ii su spojevi labavi iIi pogresno podeseni. Ponekad se mala osoviniea iIi podloska razlabave, sto sprccava vezu izmedu menjaca i [ucice da prebaei u ieljeni stepen prenosa. Ali ako je veza izmedu rueiee i menjaea u redu, to znati da je u menjaeu nastao ozbiljan kvar. Radi otklanjanja kvara bice potreban remont iIi zamena sklopa . • Menjae iskaee iz stepena prenosa - Ponekad se ova desava zbog toga sto podesenost veze izmedu menjaea i ruCiee nije odgovarajuca, ali se moie dogoditi zbog lose sposobnosti motara i menjaea, zbog pohabanih iIi otpustenih viljuski u menjacu. Pokusajte sa podesavanjem veze pre nego sto pristupite remontu iIi zameni menjaea.

354 Zamena menjaca - vozila sa pogonom na zadnje tockove Remont menjaea je operaeija koja zahteva profesionalnu obuku i specijalni alat, ali je zamena neispravnog menjaea menjaeem sa otpada eesto najekonomieniji naein popravke, a to moiete uraditi i sami. Ovo je teiak posao jer je menjae obieno teiak izmedu 30 i 60 kilograma. Moiete pozajmiti dizalieu za menjae kako biste spustanje i pOdizanje menjaea mogli da obavite i sami, ali se to moie obaviti i obienom iaba dizalieom. Osobenosti u vezi zamene menjaea mogu varirati od automobila do automobila, ali osnovni redosled je sledeCi. 1. Aktivirajte ruenu koenieu i postavite blokove pod zadnje toekove automobila. 2. Podignite automobil i postavite slgurnosne oslonee. 3. Odvojite zadnji kardanski zglob sa difereneijala i izvueite kardansko vratilo iz menjaea (ono se moze izvuCi ako se skine zadnji kardanski zglob). Ako automobil ima leiaj i na sredini kardana, onda morate prethodno da oslobodite no sac tog lezaja. 4. Odvojite eelieno uze brzinometra, veze rueiee menjaea i sve ostale provodnike sa menjaeo. 5. Poduprite pomocu raspolohve dizalice motor, iIi zvona menjaca, a zatim odvrnite zavrtnje nosaeo menjaea. Podignite malo dizalieom i motor i menjae, da bi ste rasteretili nosaee menjaea, a zatim uklonite nosaee sa sasije. 6. Uklonite zavrtnje koji povezuju menjae sa zvonolU. "7. A sad a teii deo posla. Aka nemate dizalieu za menjae, and a yam mora pomoCi prijatelj koji ce sa varna drzati menjae, dok ga pazljivo ne skinete sa zvona. Nemojte dozvoliti da menjae visi na ulaznom vratilu, dok je one u glaveini !amele kvaeila, deformisacete lamelu. Spustite menjac i izvucite ga ispod automobila. 8. Pre nego sto pristupite ugradnji menjaea prvo proverite da Ii je onaj koji ugradujete isti kao vas stari menjae. Vaino je i da su oba iste duiine, kao "i da su svi otvori za zavrtnje u istom polozaju. Zatim ugradite menjae prema gore datom uputstvu, ali, obmutim redosledom. r "" J""""""r ", i"-i, ." ._.-----" ! i - ~ i 'lb! Vezu izmedu rucice i mcnjaea, izvedenu pOrnOCll celicnih uiadi podesite tako sto rucicu menjata postavite u prvi stepen prenosa a

zatim skinele zaslitnu gurrm sa ruelee. Ubacite burgiju od 4 mm u otvore za poravnavanje (1) i time blokirajte rucicu menjaca u prvom stepenu prenasa. Odvrnite na menjacll navrtke za blokiranje (2), a zatirn povucite osovinu selektora (3) prerna unutra sve dok ne osetite 9. Pre nego sto po novo postavite kardansko vratile prove rite da Ii kardanski zglobovi imaju veliki zazor (sada je pravi trenutak da ih zamenite ako nisu u redu) i podmazite ih ako imaju mazalicu. SISTEM ZA PRENOS SNAGE mlpetost opruge. Zakrenite polugu mcnjaca (4) do kraja u smeru obrnutom cd smera kazaljke na satu. Zategnite navrtke za blokiranje a pritom blago povlaCite po!ugu mc-njaea da otklonite praZ::lfl hod uieta. Izvadite burgiju i navucite zastitnu gumu. Na Crteiu (5) je prikazan detalian izgled prirubnog dela uzeta. 10. Posto ste sve vratili na mesto, prove rite nivo ulja u menjacu na sledeCi nacin. Odvrnite bocni cep za dolivanje ulja. Nivo ulja treba da bude ako 10 mm ispod nivoa otvora za dolivanje. U veCinu SISTEM ZA PRE NOS SNAGE klasicnih menjaca sipa se ulje za zupcanike 80-90 W, ali taj podatak proverite u uputstvu. Zamena menjaca/diferencijala - vozila sa pogonom' na prednje tockove Ovo je tezi posao nego zamena klasienog menjaea kod automobila sa pogonom na zadnje toekove, jer se u ovom slucaju mora rastaviti ogibljenje prednjih toekova. I u ovom slueaju detalji se razlikuju od model a do modela, ali je osnovni redosled radnji siedeCi. (Nap omena: Vise detalja je dato U odeljku "Zamena pogonskih vratila kod vozila sa pogo nom na prednje tockove). 1. Povucite ruenu kocnicu i blokirajte zadnje tocPri zameni menjacafdiferencijala kod vozila sa pogonom na prcdnje totkove obieoo je potrebno skinuti nekoliko vijaka za pricvfsCivanje. Neki od vijaka se mogu montirali sa sirane matora. i zbog toga proverile njihov raspored u prirucniku pre nego 510 pocnete sa skidanjem menjacaldifercncijala. 356 ! ~ 1 I 'I .i : ~ -1, = ----------------------------r kove vozila_ Otpustite navrtke na glavCinama vratila, na oba prednja taeka, kao i sye navrtke na rukaveima. 2. Podignite prednji dec automobila i postavite oslonee. Ne postavljajte oslonee pod elemente prednjeg vesanja, menjaC/difereneijal iii nosae motora. 3. Skinite prednje toekove. 4. Skinite obe navrtke sa glavCina prednjih vra· tila. -

5. Odvojite donji kraj spone volana sa rukavea toeka. Kod nekih auto mobil a za stezanje se kori· sti zavrtanj, dok se kod drugih skida navrtka. U nekim slueajeyima je neophodno da se koristi izvlakae kraja spone, ako je nemoguce odvojiti je pomocu poluge. 6. Kod nekih automobila potrebno je skinuti i prednji stabiIizator da bi Se obezbedio prostor za rad kod skidanja krajeva spone i rukavea. 7. Odvojite spoljni kraj poluosovine od glavCine rukayea. Da biste ovo izveli moze vam biti potreban izvlakae kako biste vratili poluosovinu kroz lezajeve u glavcini. 8. Kada ste oslobodili spoljni kraj poluosovine okaeite ga pomocu uzeta. iIi slieno, dok ne izva· dite unutrasnji kraj poluosovine iz menjaea/difereneijala. Kod nekih vozila unutrasnja strana poluosovine nije prievrscena (morate je izvuCi polugom). Kod drugih opet morate otpustiti zavrtnje. Na primer, kod prvib modela Chryslera, sa pogonom na prednje toekove, (1982) mora se ukloniti sigurnosni prsten u menjaeu/diferencijalu pre nego sto se skinu poluosovine. Radi prist up a ovim prstenovima mora se skin uti poklopae sa menjaeaJdifereneijala, i priei im pomocu klesta za skidanje sigurnosnih prstenova. Kod nekib automobila mora se skinuti i uze brzinomera. Ne vueite poluosovine pri skidanju da ne biste razdvojili unutrasnji dec homokinetiekog zgloba. 9. Posto ste uklonili poluosovine, odvrnite nosete zavrtnje menjaea/diferencijala. Kod nekib automobila potrebno je da prethodno poduprete motor. Za ovu svrhu moze vam posluziti dizaliea za motor, iIi par dasaka iii metalne sipke koje su oslonjene na blatobrane i za koje je prievrscen SISTEM ZA PRENOS SNAGE lanae iii eelieno uze koje drii motor. Morate skinuti i vezu izmedu ruCice menjaca i menjaca, kao i sve provodnike koji su povezani sa ovim sklopom. Kod nekib vozila, kao sto su General Motors sa prednjim pogonom, i motor i menjae/ diferencijal leie na istom nosacu. Odvrtanjem eetiri zavrtnja skida se nosae, a sa njim i menjae/ difereneijal. 10. Posto ste obezbedili podupiraee motora i odvojili menjae/difereneijal od motora i nosaea, izvucite menjae/diferencijal iz motora i spustite ga sa sasije. Kod nekib vozila pri ovoj operaciji mora se skinuti ili otpustiti glavni nosac. 11. Pre nego sto ugradite menjae/diferencijal, prove rite da 1i je isti kao onaj koji je bio na vozilu. Svi otvori za zavrtnje, poloiaj elektropokretaca itd .. moraju biti na istom mestu. 12. Ugradite menjac/diferencijal prema navedenom uputstvu za skidanje, sarno obrnutim redosledom. 13. Pre nego sto ugradite poluosovine proverite stanje gumenih stitnika homokinetickih zglobova. Ako su ispucali iIi osteceni, zamenite ib. 14. Posto ste sve sklopili i prikljuCili, proverite

nivo ulja u menjacu/difereneijalu tako sto cete skin uti eep za dolivanje ulja na kraju menjacaJ difereneijala. Nivo ulja mora biti oko 10 mm ispod nivoa otvora za doIivanje. Zahtevi za podmazivanjem razIikuju se od vozila do vozila, kod nekib se koristi ulje za zupeanike 80-90 W, kod drugib 10-40 W motorno ulje iIi ulje za automatske menjaee Dexron iJi tip F. Pre dosipanja proverite u prirueniku kakvo ulje se zabteva za mcnjac. Automatski menjac A utomatski menjae, pornocll hidrauIienog sistema i pretvaraca obrtnog momenta, vrsi automatski prenos momenta od motora do pogonskib toekova. Automatski menjae, za razIiku od mehaniekog iIi ruenog, ima bidraulieki pogon. Pretvarae obrtnog momenta je sklop koji 357 SISTEM ZA PRENOS SNAGE Alat i materijal II Levak • Blokovi za podupiranje toeka • Dizalica i sigurnosna postolja • Nasadni kljueevi i kratki nastavak • Racva sa prikljuekom • Strugae • Odvijae • Moment kljue • Krpa koja ne ostavlja dlaCice • Vlje za automatski menjae • Posuda za ispustanje ulja • Rastvarae • Filter menjaea i zaptivka kod ovog sistema vrsi onu ulogu koju kod mehanickog menjaca ima kvaCilo. Pretvarac obrtnog momenta iroa mogucnost da uveca moment koji razvija motor, sto nije slucaj ked mehanickog menjaea. S obzirom da automatski menjae reaguje na promenu pOlozaja pedale gas a i regulise izlazni momenat menjaea, potreba za kvaei10m ne postoji. Kada se menjae jednom postavi u odreden stepen prenosa, vozae pritiskom na pedalu gasa povecava broj obrtaja motora, Cime se jednovremeno preko pretvaraca obrtnog momenta - veca snaga prenosi nQ menjac. Kada vozae smanji pritisak na pedalu gasa da bi smanjio broj obrtaja motora, pretvarae automatski smanjuje snagu koja se prenosi na menjae. Uz razumnu negu automatski menjac ce dugo trajati i biti u ispravnom stanju koliko i sam automobil. Posta je automatski menjae sklop koji se kontrolise pomocu hidraulike, potrebno odrzavanje menjaea u radnom stanju je prilicno jednostavno. Hidraulicka teenost (ulje) u menjacu se prlja i zagaduje i mora se menjati u odredenim intefvalima. Druge mere odrzavanja ukljueuju proveru nivoa ulja u automatskom menjaeu, zatezanje del ova koji se odvijaju usled normal nih vibracija i

udara usled voznje, i eventualnu promenu vakuumskog uredaja ako dode do kvara membrane. Sledeca uputstva prikazuju postupak za odrZavanje jednog automatskog menjaea. 358 Promena ulja i filtera Napomena: Da bi se potpuno ispustilo ulje iz menjaea ono mora biti na normalnoj radnoj temperaturi, sto se postize voznjom automobila u trajanju od 15 do 20 minuta. Vlje i filter automatskog menjaea menjaju se na sledeCi naCin. 1. Postavite blokove iza zadnjih tack ova i povucite rucnu kocnicu. 2. Podignite prednji deo vozila. 3. Postavite par podmetaea ispod rama vozila, na sigurne tacke asIoTIca. 4. Stavite sud za ispustanje ulja ispod menjaea i pailjivo odvrnite - nemojte ski dati - zavrtnje koji prievrscuju korito menjaea. Za ovo ce yam biti potreban nasadni kljue, kratki nastavak i raeva. Napomena: Neki tipovi menjaea imaju cep za ispustanje ulja tako da se zamena ulja u menjaell vrsi na isti naCin kao i ispu5tanje ulja iz motora. lednostavno se kljueem skine eep za ispustanje ulja, ostavi se da ulje iscuri, eep i otvor oeisti krpom i ponovo postavi zavrtanj. Proverite II prirueniku da Ii automobil ima otvor za ispustanje ulja iz menjaea. Upozorenje: Prilikom ispustanja ulja IZ menjaca budite vrlo pailjivi. Vruce ulje iz menjaca moie naneti ozbiljne opekotine. 5. lednom rukom drZite karter automatskog menjaea. Drugom rukom pazljivo skinite sve zavrtnje osim onih koji prievrscuju prednji kraj kartera za kueiste menjaea. 6. Pazljivo spustite zadnji kraj kartera i ostavite da ulje iscuri u posudu za ispustanje ulja, 7. Po ispllstanju ulja skinite preostale zavrtnje i uklonite karter 8. Pomocu strugaea uklonite saY materijal za zaptivanje sa kartera i kuCista menjaea. 9. Operite karter eistim rastvaraeem, kao na primer kerozinom iii naftom, obr;site ga krpom kOj3 ne ostavlja dlaCice, i ostavite da se osusi na vazduhu. 10. Skinite stari filter. V nekim slueajevima potrebno je zameniti i zaptivku koja se nalaz; izmedu filtera ; menjaea. Neki filteri su prievrs-'----:·1 I il em SISTEM ZA PRENOS SNAGE Ncb automatski menjaci imaju tcp za ispustanje ulja. U slucaju skinite kljucem cep, ostavite da ulje iscuri, panova postavile j zatcgnite cep. Medutim, ked veCine -ulje se menja tako sto se odvrnu svi zavrtnji koji priCvrlCivanje kart era.

takvom obrisite i menjaca sluie za

ceni pomocll uskocnih opruga. Drugi su pricvrsceni zavrtnjima, i u tom slucaju bite yam potreban odvijae. 11. Ugradite novi filter prema uputstvu iz taeke 10, obrnutim redosledom. 12. Ako ste sa starim filterom skinuli i zaptivku, obavezno ugradite novu zaptivku sa novim filterom. 13. Postavite novu zaptivku kartera i pailjivo ga stavite na menjae. Napomena: Ne preporucuje se koriscenje bilo kog tipa zaptivne rnase, i to se mora izbeci. 14. Zategnite zavrtnje kartera moment kljucem na 15 do 20 Nm. Napomena: Da biste spreCiJi ostecenje kuCista i kartera uve k koristite moment kljuc i postujte redosled zatezanja zavrtnjeva. Na primer krenite od jednog ugla i zategnite zavrtanj 359 SISTEM ZA PRENOS SNAGE ® /\ o (1) radilica, (2) prelvarac obrtnog momer.ta, (3) planetami ) diferencijal i pogonska vratili! (poJuosovine) Ova ilustracija prikazuje 10k prenosa snage tad tipienog vozila ,,, pogonom na prednje tockave i aUlOmatskim menjacem. na tom mestu. Zatim zategnite svaki drugi zavrtanj - 1, 3, 5, itd. Kada zavrsite vratite se na pocetak i zatezite preostale zavrtnje - 2,4, 6, itd. 15. Uklonite sigurnosne oslonce ispod automobila i spustite ga sa dizalice prema taekama od 1 do 3, ali obrnutim redosledom. 16. Otvorite poklopac motornog prostora. Izvadite me rae nivoa ulja i pomocu levka ulijte onu koliCinu ulja za automatske menjaee koja je navedena u uputstvu. Vodite raeuna da ne prepunite menjae. 17. UkljuCite motor. 18. Dok motor radi na praznom hodu, i sa povueenom ruenom koenicom, prebacujte rueicu menjaea iz jednog u drugi polozaj kroz sve polozaje, i vratite je u polozaj za parkiranje iIi neutra360 Ian. Napomena: Proverite u uputstvu za upotrebu vozila u kom pOlozaju treba da bude rubca menjaea kada se proverava nivo ulja u menjacu. 19. Ostavite motor da i dalje radi na praznom hodu i odmah proverite nivo ulja u menjacu. Ako je neophodno dodujte ulje dok ne postigne potreban nivo. 20. Posto je ulje dostiglo radnu temperaturu ponovo proverite nivo ulja u automatskom menjaeu. 21. Izvezite automobil na probnu voznju. Proverite da Ii ima tragova curenja izmedu kartera i menjaea i ponovo proverite nivo ulja. K varovi automatskog menjaca Najcesci kvarovi na automatskom menjacu su sledec;: .

(4

, . 1r;;;;<Z i 1 • Curenje ulja - Curenje ulja se javlja najeesce na sledeca dva mesta: zadnji zaptivni prsten na izlaznom vratilu i zaptivka kartera koja se nalazi na donjem kraju menjaea. Kod automatskih menjacaldiferecijala na vozilima sa pogonom na prednje tockove najcesce tacke na kojima se javlja curenje su oba zaptivna prstena na pogonskim osovinama i zaptivki kartera za ulje. Ako se curenje javlja na zaptivki kartera, postupak popravke je opisan u prethodnom uputstvu za promenu filtera za ulje automa'tskog menjaea. Ako se menja zaptivni prsten potrebno je skinuti pogonsko vratil0. Potom se stari zaptivni prsten maze hvaditi i ugraditi novi. • Proklizavanje - Cesta se desava zbog nedovoljne koIiCine ulja: proverite nivo ulja pomocu meraea nivaa kada je motor zagrejan i kada radi na praznam hodu. Ako je nivo ulja nizak do spite ga onoliko koliko je potrebno da nivo dode do oznake puno. Ako je niva ulja u redu. iii ako se situacija ne popravi po dosipanju ulja. odvezite automobil kod specijaliste za automatske menjaee radi daljeg pregleda. U takvom slucaju najeesce je potrebno remontovati menjae iIi ugraditi novi. • Sporo iii neravnomerno prebacivanje SISTEM ZA PRE NOS SNAGE PoneJ<:ad se dogada zbog zapusenog filtera za ulje; moie se dogoditi i zbog propustanja vakuuma na crevu do menjaea ilili ako veza izmedu menjaea i pedale gas a nije dobra podesena. Ukoliko slucaj nije oCigledan (odvojeno crevo, pokidana veza izmedu menjaca i pedala gasa, prljavo ulje u menjaeu), najbolje ee biti da automobil odvezete do profesionalnog mehanieara. Ako je problem u samom menjaeu, onda je potreban remont iIi zamena. • Menjae prebacuje u niii ,stepen prefiOsa kada je pedala gas a pritisnuta do kraja - i'.ko menjae prebacuje u niii stepen prenosa za vreme »preticanja«(, najceSce je u pitanju nepravilno podeSeno uie za promenu stepena prenosa iIi veza izmedu leptira gasa i menjaea. Pogledajte II priruenik i nadite uputstvo za podesavanje. iii potrazite pomoe struenjaka. • Trzanje pri radu menjaea iIi "traienje« kod novijih modela koji su opremljeni zatvaracem na pretvaraeu obrtnog momenta - Kompjuterizovani sistem regulacije rada motora je programiran tako da blokira pretvarae obrtnog momenta kada se dostigne odredena brzina kretanja, u zavisnosti od poloiaja leptira gasa i opterecenja motora. I , £--0

Filter u!ja (1) U ilutomatskom menjacu se moze zamen!ti kada je skinu t karter mcnjaca. Kod nekih vozila filter jc pomocu zavnnjeva, 361 SNAGE Ovo moze biti komplikovan problem za odredivanje kvara ali se po pravilu svodi na neku od sledeCih neispravnosti: neispravan senzor brzine kretanja automobila, nepravilno podesen iIi neispravan senzor polozaja leptira gasa, iii neispravan senzor pritiska u usisnoj grani. Ako je solenoid u pretvaraeu obrtnog momenta u kvaru, onda se zatvarae nikad ne ukljueuje i potrosnja goriva pri putnim brzinama ce se povecati. Ako se ovo desava kod menjaea koji nemaju zatvarae, onda potraiite pomoc profesionalnog mehanitara. Zamena automatskog menjaca/diferencijala Kao 1 kod klasienog menjaealdiferellCijala, remont zahteva visok nivo obuke i specijalni alat. Medutim, mozete ustedeti na troskovima opravke tako sto cete kupiti polovan menjae na otpadu i sami ga ugraditi. Prove rite da Ii imate i pisanu garanciju uz kupljeni automatski menjae jer su automatski menjaei mnogo komplikovaniji od klasienog - i eesce se dogadaju problemi kod kupovine polovnog sklopa. Sklop koji je presao mali broj kilometara predstavlja dobru kupovinu, ali izbegavajte one sa velikom kilometrazom. Uputstva za zamenu potrazite u odeljku za zamenu klasicnog menjaealdiferencijala. Mere predostroznosti pri vuei automobila Vozila sa automatskim menjacem moraju se vuCi u takvom poloiaju da im, po mogucstvu, pogonski toekovi nemaju dodira sa podlogom. Ako su pogonski toekovi pri vuCi u kontaktu sa tlom, moze doti do porasta unutrasnjih pritisaka u menjaeu do veoma opasnih granica. Brzina vuee ne sme da prelazi 50 kmlh, a rastojanja ne vece od 15 kilometara. Ukoliko vozae kamiona koji vuec vozilo ne postuje ova pravila, moze doCi do ostccenja automatskog menjaca. Sigurnosni prekidac S igurnosni prekidac, koji se na automobilima predvidenim za prodaju na trziStu SAD nalazi kao standardna oprema, je tako konstruisan da 362 spreCi slueajno pokretanje automobila kada je kvacilo, odnosno menjac, ukljucen. Kod automobila sa autorriatskim menjacem i . j Tucicom menjaca na osovini voiana, ovaj prekiqac je obieno postavljen u kabini za putnike, uz donji den osovine volana. Kod automobila kod kojih se rutica menjaea nalazi izmedu prednjih sedista, ovaj prekidae se nalazi u centralnom tunelu. Automobili sa mehaniekim menjaeem imaju ovaj prekidae na mehanizmu koji povezuje rueicu menjaea sa menjaekim prenosnikom, kao i jos

jedan prekidae na pedali kvaCila. Sarno mesto ugradnje se razlikuje od modela do modela, ali su svi prekidaCi is tog tipa. Sigurnosni prekidae je uredaj koji sprecava nezgode. Sigurnosni prekidae je prekidac kontaktnog tipa koji je ugraden u strujno kola za pokretanje motora na automobilu. Kada se glavni prekidae postavi u polozaj za pokretanje motora struja teee do sigurnosnog prekidai'a. Ako je taj prekidae zatvoren, strujno kolo je uspostavljeno i pod naponom, tako da ce elektropokretae pokrenuti motor. Ako je ovaj prekidae otvoren, kolo je prekinuto tako da struja ne teee; i elektropokretac nete maei da radio Ako motor vaseg automobila ne moze da startuje, a sve os tale moguce neispravnosti su eliminisane, onda je sigurnosni prekidac istrosen, i mora se zameniti. U prirucniku za vozilo je dat opis i uputstvo za zamenu ovog prekidaca. Ova je mali, ali veoma vaian sigurnosni uredaj, i za popravku se obratite profesionalnom mehanicaru. Kardansko vratilo, kardanski zglobovi i homokineticki zglobovi K Od automobila sa klasienim rasporedom, motor. nap red - pogon na zadnje tockove, kardansko vratilo sluzi za povezivanje menjaea i diferencijala. (Vozila sa pogo nom na prednje toekove imaju dva pogonska vratila - "poluosovine«, ,H "" '"d","" 'S,o"",.). N,j"d hmj , O " ' ~ Alat i materijal • Blokovi za tockove • Dizaliea i sigurnosni podmetaci • Cekic i probojae • Okasti kljuc • Veliki odvijac • Posuda za isplistanje ulja • Izolaciona traka • Rastvarac • Mast zn podmazivanje sasije i pumps za podmazivanje • Izvlakac za tockove ima kardansko vratilo iz jednog dela koje je sa svake strane opremljeno sa kardanskim zglobovirna. Kardanski zglobovi omogucuju prenos snage pri raznim uglovima u kojim se nalaze zadnji tockovi tokom voznje po putu. Zajedno sa kardanskirn zglobovima radi i klizni aksijalni spoj na zadnjem delu menjaea. koji omogucava uvlacenje i izvlacenje kardanskog vratila. Ovaj den je neophodan jer pri pomeranju tockava navise i nanize dolazi do skracenja i produzenja rastojanja izmedu kuCista zadnje osovine i menjaca. To se desava uvek kada zadnji tockovi preau· preko neravnine na putu. Kardansko vratilo u normalnim uslovima ne

stvara probleme osim onih sa kardanskim zglobovirna. Retko se dogodi da se polomi kardansko vratilo iii kardanski zglob zbog izuzetno ostre voznje. Medutim, u normalnim uslovima voznje posle veceg broja predenih kilometara, kardanski z ~ l o b o v i se istroSe. Poznacere da $U istroseni i da imaju veliki zazor po tome sto se cuje metalni udar kada pokreeete automobil. Slican zvuk daje i diferencijal kada se javi veliki zazar na zupcanieima; rnedutim taj kvar je objasnjen u odeljku »Sklop zadnjeg mosta« u ovom poglavlju. Kardansko vratilo ima kardanske zglobove na svakom kraju i klizni zglob na prednjem kraju. Kardansko vratilo sluii sarno da prenese snagu motora, a ne da prihvata uvijanje i druge sile koje deluju na zadnji most. _ Neki tipovi automobila imaju kardansko vratilo iz dva dela i sasiju u obliku slova "X«. Ovi automobili . imaju kratke delove kardanskog vratila ispred i iza centralnog noseceg lezaja. Ta vIsta kardanskog vratila ima tri kardanska zgloba. Odrzavanje ovog tipa kardanskog vratila zahteva SISTEM ZA PRENOS SNAGE malo vise truda, ali u osnovi je isto kao i kod kardanskog vratila iz jednog dela i za dva kardanska zgloba. Pre nego sto skinete kardansko vratila morate da obelefite medusoban poloiaj svih delova tako da po sklapanju budu u is tom polozaju kao pre rasklapanja, Usiee kardanskog vratila moraju se ugraditi u istoj ravoi rotaeije kao i pre skidanja. Ovo se lako obezbeduje ako oznaCimo vratilo i usiee pre rasklapanja. Najcesce tu postoje i fabricke oznake, ali zbog nakupljene prljavstine ponekad ih je tesko uociti. Ako zaboravite da oznaCite delove na ovaj naein, iIi ako ne mOlete da nadete fabricke oznake, znajte da najveCi broj kardanskih vratila ima usiee pomerene za 90 stepeni, prednje u odnosu na zadnje. No najsigurniji naCio je da zapamtite da je neophodno da obelezite vratilo i zglobove probojeem pre nego sto pocnete sa skidanjem. Na vozilu na korn radite najverovatnije se nalazi obicno nepokriveno kardansko vratilo sa kardanskim zglobom oa prednjoj i na zadnjoj strani, i sa kliznim aksijalnim zglobom ispred iii iZll prednjeg kardanskog zgloba. Ako pazljivije pogledate kardanske zglobove primetieete da svaki od njih ima dYe usice U obliku slova »Y«, i krstasti dec koji ih povezuje. Tu se nalaze i poklopei sa lezajima u kojima se krstasti dec okrece u usicama. Krstasti dec se zove krst kardanskog zgloba. NajveCi broj automobila ima ovakav tip kardanskog zgloba. Zadnji kardanski zglob na kardaoskom vratilu je tako uraden da se nosaCi lezajeva na zadnjim usicama mogu rastaviri. Kape kIsta- kardanskog zgloba su pricvrscene na usice pomocu zavrtnjeva, ponekad POmOell neke vrste malih odlivaka sa navojnim cepom, iii pomocu obiene trake ad celika sa kopcamaili zavrtnjima.

Ovim se pojednostavljuje skidanje kardanskog vratila. Jednostavno uklonite nosac Idaja na zadnjoj usic; tako sto eete skinuti navojem pricvrsnu kapu i kardansko vratilo je slobodno i moze da se spusti na zadnji deo. Vodite racuna da ne ispustite kapicu lezaja krsta kardanskog zgloba. Kapa se mora posta viti na krst po skidanju kardanskog vratila. Obratite paznju na to da je zadnja polovina zgloba pricvrscena direktno na ulazno vratilo zadnje osovine, Tajdeo se zove prateea prirubnica. Sa ovim delom nemate nikakvog posla kod normalnog odrhvanja kardanskog zgloba. Posto ste rastavili zadnji kardanski zglob, i spustili zadnji dec kardansko g vratila, kardansko vratilo mozete skin uti tako s to ga povucete unazad dok ga ne oslobodite iz zlebova aksijalnog zgloba na izlaznom vratilu menjaca. Ova duzina 363 ---SISTEM ZA PRENOS SNAGE (1) kardansko vratilo, (2) kardanski zgJob, (3) izJazno vrati!o ® rnenjac3, (4) iljebovi aksijalnog kliznog zgloba i (5) zaptivni prslen. Ovi delavi povezuju menjae sa kardanskim vfalilom kod vozila S3 rnOtorom napred i pogonom na zadnje tockove. Klizno aksijalni zg!ob koji se nalaz! na izlazu iz menjaca radi zajedno sa kardanskim zgJobom i omogucuje da se v[atilo produzuje i skracuje kada se ugao vratila menja. za koju se kardansko vratilo vraea moze biti do 100 mm. Kod nekih automobila kardanska vratila imaju homokinetieke zglobove. Oni lice na dvostruke kardanske zglobove sa jakim dvostruka spojenim usieama. Skidanje kardanskog vratila je identicno kao kod tipa sajednostrukim zglobom, osim sto je u velikoj meri poveeana tezina kojom se rukuje. Skidanje kardanskog vratila Kada vas buka, za koju pretpostavljate da dolazi ad kardanskog vratila, natera da izvrsite detaljan pregled komponenata, uradite to na sledeCi naCin. 1. Parkirajte auto mobil na ravno tlo. ? Postavite blokove ispred prednjih toekova automobila. 3. POdignite zadnji deo automobila i postavite evrsto oslonee ispod kuCista zadnje osovine. 4. Postavite sud za istakanje ulja ispod iz!aznog vratila menjaea kod prednjeg dela kardanskog vratila kako bi prihvatili ulje koje bi mog!o da iseuri iz menjaea pri razdvajanju aksijalnog kliznog zgloba. 364 S. Cekieem i probojeem obelezite us ice zadnjeg kardanskog zgloba na vratilu i usiee na prirubnom delu ulaznog vratila difereneijala. To ee vam o!aksati pravilno sklapanje kardanskog vratila. 6. Odaberite okasti k!juc odgovarajuee dimenzije i skinite cetiri zavrtnja koji drze noseee po!utke kardanskog zgloba. za usiee na ulaznom vratilu

difereneijala. Zatim skinite polutke. Kod nekih automobila zg!ob kardana se drzi uz prirubnieu pomocu dva »U« zavrtnja. U tom slueaju skinite cetiri navrtke i sigurnosne podloske sa »U« zavrtnja, a zatim i »U« zavrtnje. 7. Pomoeu velikog odvijaea razdvajite krst kardana i usiee na kardaoskom vrati!u od usiea sa prirubnice ulaznog vratila diferencijala, i pazljivo spustite kardaosko vratilo. 8. Priovrstite pomocu izolir trake casiee leiajeva na krst kardanskog zgloba. Ovo ce spreeiti da se casiee izgube dok skidate kardansko vratilo radi 9. Povucite kardansko vratilo ravno unazad. Ovo ee osloboditi klizne aksijalne zlebove iz zgloba na izlaznom vratilu menjaea. 10. Prenesite kardansko vratilo do radnog stoia radi detaljnog preg!eda. I :l I t ,\ J J I , J SISTEM ZA PRENOS SNAGE (1) kard;msko v,atilo, (2) usicc kard;mskog vratila. (3) nosec::! polut ka leiaja. (4) krst kardanskog zgloba, (5) usice na prirubnici ulazllog . .. ratila difercncijalJ, (6) oznakc za spajanje i (7) Liiferencijal. Navojne kape krsra kardanskog zgioba sc mogu skinuti kljucem sa zadnje strane kardanskog vrati!a taka cia se mogu odvojiti noseCi iciajevi na zadnjim usicama. Pregled kardanskog vralil. Pregled kardanskog vratila je vrlo jednostavan. Prvo oeistite pailjivo celo vratilo, ukljucujuci i zlebove za zaptivne prstenove, rastvaracem kao sto je kerozin iii nafta. Zatim izvrsite pregled. U otvorima usica iii na krajevima krsta kardanskog zgloba, na povrsinama na koje sluie kao staza leiajeva, ne sme biti vidljivih znakova istrosenosti. Casice u kojima se nalaze leiajevi moraju biti sjajne i bez zazora. Ni u jednoj od casica leiajeva ne sme biti tragova korozije. Pri kretanju krsta kardanskog zgloba dui njegovih osa ne sme se javiti otpor odnosno zveckanje. Ako nadete bilo koji od pomenutih tragova istrosenosti, kardanski zglob se mora zameniti. Za to yam je potrebna pomoc profesionalnog mehanieara. Kada zavrsite zamenu pristupite ugradnji kardanskog vratila prema datom uputstvu. ---Ugradnja kardanskog vratila Posle popravke, iIi ako ste pregledom utvrdili da su kardanski zglobovi ispravni, stavite malo masti za podmazivanje u svaku od easiea lezajeva 1

ugradite kardansko vratilo na sledeCi nacin. 1. Postavite kardansko vratilo ispod automobila. 2. Zauzmite udoban poloiaj koji ce vam omoguCiti da driite vratilo sa prednje strane kod kliznog aksijalnog zgloba. 3. Postavite klizac aksijalnog zgloba uz uiljebljeni otvor na izlaznom vratilu menjaea. Okrenite vratilo tako da se ilebovi na otvoru i na klizacu uklope. 4. Gumite napred vratilo i nastavite da ga lagano 365 SISTEM ZA PRENOS SNAGE CD \ CD --.-_._---/ \ \ ) ® (1) kardansko (2) usice kardanskog vratila. (3) CaSic<1leza.!a J..:rsta kardanskog zgloba. (4) krst kurdanskog zgloba, (5) tasica IciaJll, {(i) u5icc na prirubnici ubznog vnniia diferencijala, (7) oznah za sklapanje i (8) difcrencijai, Kada se uklone zavrtnji krsta kardanskog zgloha anda sc kardansko vratilo moie odvojili ad usica na prirubnom de1u ulaznog vralila diferencijala 1 zalim se spu5titi. potiskujete napred sve dok usice ne nasednu evrsto na izlazno vratilo. 5. Prebacite se na zadnji dec automobila. Poravnajte oznake na llsicama kardanskog vratila i usicama prirubnice ulaznog vralila diferencijala. 6. Kada poravnate oznake, postavite zadnji kardanski zglob u usice na prirubnici ulazne osovine diferencijala. Vodite racuna da casice lezajeva legnu do kraja u prirubnicu. 7. Postavite "U" zavrtnjeve iii polutke nosaca. 8. Zavrnite navrtke odnosno vijke, i zategnite ih cvrsta pomocu odgovarajuceg okastog kljuca. 366 ------9. Uklonite oslonce i spustite automobil prema tackama 2 i 3 odeljka "Skidanje kardanskog vratila«, ali obrnutim reclosleclom. 10. Izvezite automobil na probnu voznju. Homokineticki zglobovi Kod vozila sa pogonom na prednje lackove na pogonskim vratilima (poluosovinama) se koriste homokineticki zglobovi umesto kardanskih zglobova, jer omogucuju da se dobije veti opseg pokretljivosti bez vibracija i neravnomerne brzine. Kardanski zglobovi mogu takode, podneti veliki opseg ugla zakretanja ako su medusobno 1 l

I , m ,. . I 12 r I I: SISTEM ZA PRENOS SNAGE Slika prikazuje spoljni, pouu:l:no nepornicni homokineticki zglob tip Rzeppa, Unutrasnji uvuceni homokinelickj zg!ob tripoidnog lipa. Homokineticki zg!obovi se nalaze sa oba kraja svakog pogonskog vratila (po!uosovine), i pokriveni su zaSlilnim gumama 367 postavljeni za ugao od 90 stepeni. Ali kod vozila sa pogonom na prednje tockove uglovi unutrasnjeg i spoljnog zgloba pogonskog vratila su vrIo cesto razliCiti tako da se mora-koristiti jedinstveni tip zgloba. . Po konstrukeiji postoje dva osnovna tipa homokinetickog zgloba. Kod jednog se sest maIih kuglica nalaze u polukruznom kuCistu sa uzlebljenim stazama. Ovaj tip homokinetickog zgloba se zove rzepa (rzeppa) tip. Ova konstrukeija se uvek korlsti na spoljnom kraju pogonskog vratila uz tockove. Ovaj tip se cesto koristi i kao unutrasnji zglob, ali je cesto u upotrebi i drugi tip koji se zove tripodni (trokraki) homokineticki zglob. Ovaj tip ima tri kuglicna leiaja na trokrakom krstu. Ovaj "krst« se krece unutar kuCista koje ima tri staze. rake ovaj tip u osnovi radi na istom principu kao i rzepa homokineticki zglob njegova izrada je jeftinija. Unutrasnji homokineticki zglob, bez obzira da Ii je rzepa iii trokrakog tipa, mora da obezbedi poduznu pokretljivost kako bi kompenzovao promenu duzine usled vertikalnih oseilaeija ogibljenja. Unutrasnji zglob se zato ponekad naziva i »aksijalni" homokineticki zglob. Homokineticki zglobovi su zastieeni ad prljavstine, vlage i gubitka maziva pomocu gumenih stitnika (»manzetni«). Stanje ovih stitnika je izuzetno vaino jer bez njih vrlo brzo dolazi do ostecenja usled korozije, abrazije i gubitka maziva. Svaki put kada ste ispod vozila pregledajte da stitnici homokinetickih zglobova nisu osteceni iIi ispueali, kao i da se obujmice stitnika nisu opustile. Osteceni stitniei se moraju odmah zameniti. Zamena stitnika homokinetickog zgloba Postoje dye vrste stitnika za zamenu: iz jednog dela, kao i originalni, i razdvojeni (cesto se zovu i j>brze manietne« jer se mnogo lakse ugraauju).

»Brze manzetne« su vrlo popularne zbog toga sto pri zameni nije potrebno skidati pogonska vratila i homokineticke zglobove (ovo je prikazano u odeljku "Skidanje pogonske osoyine«). Na razdvojenim stitnicima se nalazi jedan say koji se po ugradnji zalepi. Medutim, sarno lepljenje se mora obaviti pazljivo, jer ako say nije potpuno cist dolazi do slabljenja lepljenog spoja. Vreme stvrdnjavanja lepka je izmedu 40 i 60 minuta. Neispravan stitnik se menja na sledeCi naein. 1. Povueite rucnu kocnicu i blokirajte zadnje tockoye. 368 Kada stitnik homokineliCkog zgloba meniate sa novim koji im,l 1a¥ za kplJenje. vodile ratuna ds sav buue savrsellO cist kada nancsilC lepak. Vreme s u ~ e n i a Icpka je izmedu 40 i 60 minut<l. 2. Dignite prednji dec automobila i postavite oslonee. 3. lseeite i bacite stari gumeni stitnik. 4. Obrisite staru mast sa homokinetickog zgloba i proverite da Ii ima prljaystine i trunja u zglobu. Ako je zglob zaprljan skinite pogonsko vratilo i operite dobro homokineticki zglob rastvaracem. 5. U kompletu stitnika se nalazi jedan paket;c (iIi vise) posebne masti za homokineticke zglobove. Nanesite mast na unutrasnju stranu stitnika prema uputstvu za ugradnju koja se dobija sa kompletom. U ovom uputstvu obicno stoji da se polovina masti nanese na zglob, a preostala kolicina u stitnik. Obicna mast za podmazivanje nema temperaturne karakteristike potrebne za podmazivanje homokinetickog zgloba i ne treba je koristiti U ove svrhe. 6. Postavite stitnik oko zgloba i zalepite ga po savu. Zategnite stitnik POmOeD traka dok se lepak ne osusi. ~ 1 ! I ,0 i , .. . i i • 7. Proverite da Ii je ;;titnik pravilno postavljen oko zgloba, a zatim postavite i zategnite metalne obujmice. NAPOMENA: Za ovo yam moze biti potrehan specijalan alat. Prove rite u odgovarajutern prirucniku. . 8. Ne vozite auto mobil jedan sat. Kada se lepak osusi mozete iseCi trake koje su drzale ;;titnik. Procena stanja homokinetickog zgloba . Neispravan spoljni homokineticki zglob obicno proizvodi pucketanje iIi skljocanjc, koje se moze euti pri kretanju automobila. Lupanje koje se javlja pri ubrzanju iii kocenju, iIi pri ukljuCivanju brzine kod automatskog menjaea je drugi simptom istrosenog unutrasnjeg iii spoljnog homoki-

vibracije i ponekad tesko prebacivanje stepena prenosa mogu kod automobila sa pogonom na prednje tack ave nastati i zbog otpustenih iIi istrosenih nosaca matora odnosno menjacaJdiferencijala. Ali ako je neispravan sarno unutrasnji iii sarnO spoljni homo kineticki zglob. i sa aktiviranim kocnicama.netickog zloba. NAPOMENA: Neki proizvooaci automobila sa pogo nom na prednje tockove preporucuju da se navrtka uvek zarneni kada se stara skine. povucete ga sa zgloba i gledate zglob dok pokreeete toeak na vet opisan naGin. Pre nego sto pregledate homokineticke zglobove pogledajte sve nosace. i aka su voda iIi vee prodrli u zglob a jos ga nisu unistili. a drugi dec se ne dira. 2. to . Ukoliko ie stitnik bio ostecen. on se moze To se vrsi taka sto se pogonsko vratilo skme. 'NawtkU glavCine otpustite pre ncgo 5tO podignete nUlOmobil. Lupanje.. Skinite prednje tockove i centralnu navrtku glavCine. poigravanje. los jedan dobar nacin za otkrivanje prevelikog zawra u zglobu je kada skinete obujmicu stitnika. Zamena pogonskih vratila kod vozila sa prednjim pogo nom Kod zamene aba homokineticka zglo ba mom se skinuti celo pogonsko vratilo. zategnite ruenu koenicu i otpustite centralnu navrtku glavCine prednjeg tocka. Meoutim obicno je mnogo lakse skinuti celo pogonsko vratilo i zameniti neispravan zglob na radnom stolu nego se zavlaciti ispod automobila i menjati zglob na licu mesta.znaGi da u njima ima prevelikog zazora i da se moraju menjati. kao i njihove klizne staze. Vibracije i poigravanje pri velikoj brzini mogu ukazivati na problem u zglobu. Zglob se ne sme rastavljati zbog toga sto je to vrIo precizan sklop. 3. a zglob dobro opere u rastvaracu. Prosto reeeno to znaci da se navrtka maze sarno odvrnuti. SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Preveliki zazor u zglobovima maze se proveriti taka sto se podigne prednji dec automobila i tockovi pokretu napred nazad dok je menjae u brzini. onda se u nekim slucajevima moze odvojiti sarno taj deo pogonskog vratila. Razlog za ovo je to sto se navrtka aeformise i gubi sposobnost da drzi momenat zatezanja. _________________ _ . Prljavstina iii mast koja je zaprljana vodom te vrlo brw uni. Skidanje pogonskog vratila (poluosovine) kod vozila sa pagonom na prednje tockave vrsi se na sledeti naCin. Podignite automobi! ipostavite oslonce.titi obraoene povrsine kuglica iii krsta. Potom otpustite navrtke rukavca. Ako vidite iii osetite da ima zawra u pogonskim vratiiima. Dok jos niste podigIi vazilo. 1. a kuglice kod rzepa zgloba i valjcasti leiajevi kod trokrakog zgloba mogu posle rasklapanja i sklapanja da »zaribaju«.

Odvojite spoljni kraj pogonskog vratila sa centralnog del a upravljacke glavcine. Kod ovoga je potrebno skinuti samokoceci zavrtanj iIi navrtku sa osovinice kuglastog zgloba.d 4. ~ Skini!e kuglasti zgJob sa po!uge upravljaca. ~ = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = ~ . S. ~ I ~ I ~ I ·1[.··. Kada ste oslobodili spoljni kraj pogonskog vratila. kao iii Ii kraj spone sa upravljacke glavcine kako biste obezbedili dovoljno mesto da gurnete glavcinu ka spoljnoj strani i mogli da izvucete pogonsko vratilo povlacenjem unazad.· I :1 I ~ i I 1 I ~ ! ~ I . 7. okaCite ga pomocu Uleta dok ne oslobodite . Kod nekih automobila mora se odvojiti prednji stabilizator sa donjeg ramena. I -'. ali morate biti oprezni da ne ostetite navoj ako ne menjate spoljni homokineticki zglob. Aka se kuglasti zglob ne moze odvojiti polugom onda yam je neophodan viljuskasti iii specijalni izvlakac za kuglasti zglob. izvlakacem za kuglasti zglob.. Tu Yam moze pomoCi i blago udaranje cekicem po SISTEM ZA PRENOS SNAGE kraju pogonskog vratila. Odvojite i skinite donji kuglasti zglob sa upravljacke po luge glavCine. Za to yam moze biti potreban izvlakac kako bi potisnuli pogonsko vratilo unazad kroz lezajeve u glavCini._'1 "t ' ~ J 11 " ---=::::-Izvadite spoJjni kraj pogonske aSDvine ix glavCine.)369 SISTEM ZA PRENOS SNAGE l I I 1 I 'I l I ~ I . 6. sa viljuskastim ili posebn im J ::.'. 370 p L '.

Aka ste nasli sigurnosni prsten dr±ite ga otvorenim pomoeu specijalnih kljesta i skinite zglob na vee opisan naCin. Ako ostavite vratilo da visi ono moze ispasti iz unutrasnjeg zgloba. NAPOMENA: Kod nekih tipova vozila neophodno je skin uti zupcanik brzinomera da bi potom moglo da se skine jedno od pogonskih vratila. odnosno nema gao Ako ne nadete prsten skinite homokineticki zg\ab kuckajuCi ga lagano cekicem.ce. Aka se pogonsko vratila izvlaCi oslonite oba homokineticka zgloba u ku6stima dok skidate pogonsko vrntilo. najverovatnije je da ee se zglob razdvojiti. Obrisite mast sa zgloba i pogledajte gde se nalazi sigurnosni prsten zgloba. Ali ako nemate nameru da ga menjate onda ne preostaje nista drugo nego da skinete stitnik i nadate se da eete zglob pravilno sastaviti (sto nije sigumo jer svaka kuglica iii krst moraju doei tacno na staro mesto. Unutrasnji zglob je i aksijalni tako da se moie uvlatiti i izvlaCiti. Trzanjem ga mozete izvuCi previse. iii da delujete polugom izmedu zgloba i menjacaJdiferencijala. Nikada nemojte ponovo ugradivati stare stitinike. 8. Isecite stari stitnik i obujmice i bacite ih. Da bi se prsten skinuo potrebno je ukloniti poklopac diferencijala i priCi do kandzi kleStima za skidanje sigurnosnih (uskocnih "segene) prstenova. NAPOMENA: Kod nekih tipova vozila sa pogonom na prednje tockove mora se ukloniti sigurnosni prsten (uskocnik) pre nego sto se unutraiinji hornokinericki zglob izvu. Ako treba da promenite unutrasnji homokineticki zglob onda ovo nije bitno. Bolje je da povlaCite kuCiste unutrasnjeg homokinetickog zgloba. Kod drugih se ovaj prsten ne koristi. homokineticki zglob se moze izvuci pazljivijim potiskom poluge izmedu kuCista zgloba i menjacaJ diferencijala. Oslobodite prsten i izvucite pogonsko vratilo.unutrasnji kraj pogonskog vratila iz kuCista menjacaJdiferencijala. 371 Odvite zavrtnjc koji drze homokineticki zgiob na izJaznoj priruhnici me nja rai diferencij ala. Zamena homokinetiCkog zgloba Zamena homokinetickog zgloba se vrsi na sledeci nacin. i on 372 ----ce se raspasti. PAZNJA: Nemojte povlaCiti pogonsko vratilo. Ako unutrasnji homokineticki zglob ima veCi broj malih zavrtnjeva. Ako nema zavrtnjeva. l. 2. on se odvaja tako sto se odvrne sa prirubnice. Ako povlaCite vratile da biste izvadili homokineticki zglob. . Izvadite unutrasnji homokineticki zglob iz menjacaJdiferencijala. Kod nekih vozila ovaj prsten drzi zglob na kraju pogonskog vratila. iii ga odvrnite sa prirubnice. koji ce se tom prilikom raspasti. odnosno stazu).

Obrisite mast sa kraja pogonskog vratila. 5. Pritom koristite cekie od mekog materijala (tvrda guma. 373 GI!i __________________________________ ------i mSkinite sigurnosni prsten (1) i laklm udarcima sKinilc krsl (2) 6. Vodite racuna da zglob naicle na svoje mesto. mesing .. 4. Krst je pricvrscen na vratilo pomocu malog sigurnosnog prstena i moraeete da ga uklonite pre skida- . SISTEM ZA PRENOS SNAGE KugJicc sc vade zakretanjem kaveza. 1..4 Neki homokineticki zglobovi se drie pomott! uskocnog prstena (1). Podmazite malo zleboye pogonskog vratila. Nemojte skidati veliki osiguravajuCi prsten koji se nalazi dalje na pogonskom vratilu. 3. " ~ ~ ! r f . pregledate i vraeate jednu po jednu kuglicu. Pri st<lvljanju masti siedite uputstvo dobijeno uz stitnik odnosllo komple!.. Pritom se mora cuti karakteristicno »klik« kada sigurnosni prsten uhyati zglob. Ako se zglob menja sarno zbog pregleda. 'Spoljni homokineticki zglob se skida . a zatim navucite novu manzetnu i laganim udarcima cekica postayite na mesto novi homokineticki zglob. 2.mim udarcima tekica. Ovo mozete uCiniti tako sto nakrenete kavez kuglica i zatim vadite. Ako ste zglob skinuli zbog pregleda i Ciscenja. Sigumosni prsten na krnju vraliia Sf! mora mmeniti novim pre ugradnje homokinclickog zgloba. Preg!ed"j rasklapanje UnUlnlSnjeg hOlTIokinetickog zgloba. jer on sluii kao granicnik kod postavljanja zgloba na vratilo. Stavite na zglob i u stitnik odgovarajueu mast. Nikada nemote ponovo ugraclivati stare stitnike.lliia iag.3. a zatim povucite stitnik preko homokinetitkog zgloba i pricvrstite ga pomocu obujrnice. ) da ne biste ostetili navoje na kraju zgloba. oznacite medusoban polozaj krsta i spoljnog kuCista kako biste mogli da sastavite zglob bez promene poloiaja.a v[. Zamena unutrasnjeg homokinetickog zgloba se vrsi na sledeCi naCin. Na kraju pogonskog vratila nalazi se mali osigurac. Kod zglobova koji imaju naskocni prsten vodite ratuna da prsten celom duzinom ude u zleb. proverite u kakvom su stanju kuglice. Isecite stari stitnik i obujmice i bacite ih. Njega treba zameniti novim pre ugradnje novog zgloba.' plastika..

374 5. Postavite i zategnite obujrnice. Podmazite zlebove vratila. Za skidanje mozete koristiti i izvlakae za male zupcanike. Navrtku na glavCini osovine zategnite prema uputstvu proizYoclaea i posto ste spustili automobil sa dizalice. Kada automobil skrece. a zatim navucite nov stitnik i laganim udarcima eekica postavite krst na mesto. povezana su sa unutra. tzv. bez skretanja. Navucite spoljno kuCiste homokinetickog zgloba na krst i postavite stitnik preko zgloba. Ova dva zupeanika su okrenuti jedan prema drugom i uzubljeni su sa dva mala konusna zupcanika. Isto vazi za zavrtnje na tockovima. kruto uzupceno sa vratilom iz jednog deja. . Skinite krst sa vratila pomocu tekica i probojca od mekog materijala (mesing. ). Diferencijal omogucuje da se zadnji tockovi pri prolasku kroz zavoj krecu razliCitim brzinama. ali obrnutim redosledoffi. Da bi se ovaj problem preyazisao ugracluje se diferencijal. jedan tocak bi morao da proklizava pri prolasku vozila kroz zavoj. I . kuCiste i stitnik. iii zupcanici diferencijala. Krst se navlaci na vratilo tako sto zakosena ivica ide prva na vratilo. Ala! i ma!erijai . kod konvencionalnog pagona na zadnje tockove. satelita iIi i J L __ . Da je pogonsko kardansko vratilo. spoljni tockovi prelaze duzi put nego unutrasnji tockovi.6. na koje su vezana oba tocka.I I I I . Diferencijal: pogon na zadnje tockove K ad bi se automobilom vozilo sarno pravo. onda diferencijal ne bi bio potreban. Dva mala zupcanika.nja krsta sa vratila.njim krajevima pogonskih vratila. 7. sklop zupeanika izmedu dya pogonska vratila zadnjeg pogonskog mosta. Sada mozete ugraditi pogonsko vratilo prema uputstvu iz odeljka "Zamcna pogonskih vratila kod vozila sa prednjim pogonom". koji se zovu bocni. bakar ... Postavite novi sigurnosni prsten na kraj vratila kako biste prievrstili krs!. 4. Podmazite mascu krst.

a u kavez diferencijala. Obrtanje kaveza diferencijala prenosi se i na osovinu trkaca. avo znaci da ako jedan pogonski tocak naide na blato iii led. kao i potreban prenes snage na pogonske tockove pri kretanju automobila kroz zavoj. • Nasadni kljuc iii podeSljivi kljuc U kavezus"nalaze trkaci i zupcanici diferencijala 1 ono 1h OrZ1 stalno uzupcene. TrkaCi se nalaze na osovini koja je postavlje.• Blokovi za toekove • Dizalica i sigurnosni oslonci )trkaca«. 376 J I . (7) osovma satehta "trkaca'<. Kao rezultat toga automobil u takvoj situaciji sloji u mestu. (4) kavez (5). i dalje pogonska vratila i tockove. (8) satelili »('bel« i (9) izlazno '. tunjirasti zuptanik. koji se zove jos i »tanjirasti" zupcamk. Ovi ldajevi omogucuju da kavez diferencijala slobodno rotira u svom kuCistu. Posta ste skinuli tep za dolivanje ulja u difercncijaL slavitc prst da provcrite du Ii jc niva ulja najviSe 10 mm ispod nivoa Olvora za dolivanje. na dYa zadnja pogonska tocka. ani poCinju da »trce« oko zupcanika diferencijala koji se okrece manjom brzinom i pritom rotiraju i oko svoje osovine. sa jednim tockom koji proklizava dok drugi stoji u mestu. Kada se automobil krece prava. TrkaCi u ovakvoj situaciji ne deluju kao cvrsta veza izmedu dva pogonska vratila (poluosovine). Kada se auto mobil krece kroz zavoj onda se spoljni tocak okrece vecom brzinom od unutrasnjeg. Veliki zupcanik u ?bliku prstena. (1) kardanski zglob. i pored toga sto mozda stoji na suvoj podlozi. Zupcanici diferencijala se okrecu razlicitim brzinama. avo kretanje osoyine trkaca prenosi obrtanje na zupcanike diferencijala. Je postavlJen na spoljnu stranu OVO" kaveza koji je oslonjen na kuCiste diferencijala °pomocu ® Delovi tipicnog difcrencijala. (3) konusni zupcanik. Tanjirasti zupcanik i kavez se pokrecu pomocu konusnog zupcanika koji je preko kardanskog zgloba povezan sa kardanskim vratilom. (2) vratilo konusnog zupcanika. 375 ________________________________________ dva leiaja. (6) zupcanik diferencijal<l. i sa kojima formiraju cetvorougao. drugi nece moei da prenese momenat. Ako je u tom opscgu anda dolivanjc nije potrt:bno. tanjirasti zupcanik dobija pogon od konusnog zupcanika i pokrece kavez diferencijala. Tockoyi se pritom okrecu istom brzinom i u istom smem kao ikavez diferencijala. On deli ukupan obrtni momenat. koji dobija od kardanskog vratila. Ovim dejstyom zupcanika omoguceno je da se zadnji(pogonski) tockovi okrecu razliCitim brzinama.'rmilo. Konvencionalni diferencijal ima jednu ozbiljnu manu.

3. Neka od . Osim povremene provere nivo. 1.za dolivanje. 2. Blokirajte prednje tockove automobila. 7. Ako ulje poene da curi odmah vratite cep na mesto. Proveru ulja diferencijala izvrsite na sledec. On se obicno nalazi na prednjoj strani diferencijala na oko 70 mm ad najnize tacke kuCista zadnjeg mosta. Podignite dizalicom automobil toliko da ispod zadnjeg mosta maiete da postavite dva oslonca. 4.. Na bilo koji naCin. SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Zadnji pogonski most Alat i materijal • Blokovi za tockove III Odvijac iii Nasadni kijuc • -Qizalica i sigurnosni podmetaci . skinite cep. Pronadite cep za dolivanje ulja u diferencijal. Pomocll odgovarajuceg alata skinite cep za dolivanje ulja.ovih kvaCila se ukljucuju pomoeu opruge. Ako je nivo ulja do 10 mm ispod olvora za dolivanje onda dolivanje nije potrebno. 6. i I g Ovaj problem se moze donekle prevaziCi pomoeu posebnih uredaja koji se ugraduju u osnovnu. kod drugih posebni bregovi povecavaju pritisak kvaCila sa poveeanjem momenta zadnjeg mosta. Medutim ako je nivo ulja niii od toga dadajte vrstu ulja koje je navedeno u uputstvu. U tom slucaju nivo ulja je dobar. Ako pri otvaranju cepa nema znakoyu curenja ulja. mazete biti sigurni u jedno: ova je najtrajniji sklop na automobilu i najmanje je podlozan kvarovima. diferencijal ne zahteva nikakvo drugo odrzavanje. Ovi uredaji imaju specijalna kvacila koja se nalaze izmedu zupcanika i kaveza diferencijala i zatvaraju (koce) sklap kada jedan tocak pocne da proklizava. Bez obzira no to koji tip diferencijala je u pitanju. naCin. NAPOMENA: Da skinete cep za dolivanje ulja potreban yam je jedan od sledeea tri alata: nasadni kljue od 10 mm iii 13 mm iii podesljivi kljuc. ovi uredaji predstavljaju preimuestvo pri voznji po ledu i mekanim i klizavim terenima.I I . ali obrnutim redosledom. Parkirajte vozilo na' ravno tlo. Zavrnite i zategnite cep za dolivanje. 8. Uklonite oslonce i spustite automobil sa dizalice prema taekama 1 do 3. i uvucite kaziprst u otvOT . 5. 9.! ulja. Ovakvi uredaji se nazivaju zatvaraCi diferencijala.

zbog trosenja i opterecenja koja prev3zilaze konstruktivne mogucnosti. u blizini spoljnog dela vrarila. Spoljni dec pogonskog vratila. koji ostaje nepomiean dok se lockoyi okreeu. Postoje tri tipa krutog pogonskog mosta: poluslobodan. nasadni kljuc i nastavak • Spoljna zaptivka • Mast za podmazivanje G latka voznja pri kojoj se automobil kreoe razlicitim putevima i pri razlicitim uslovima u velikoj meri zavisi od pouzdanosti i dugoyecnosti lezajeva i pogonskog mosta. kao i boeni 377 SISTEM ZA PRENOS SNAGE pritisak koji nastaje pri skretanju. Kao rezultat toga pogonsko vratilo kod krutog pogonskog mosta nosi velika optereeenja. U nekim sillcajevirna. Sva pogonska vratila su sa unutrasnje strane aksijalnim zlebovima spojena sa zupcanicima diferencijala. Posluslobodan most se obicno koristi kod aulomobila sa pogonom na zadnje tockove. Svaki od nj ih se razlikuje po naCinu na koji je spoljni dec pogonskog vratila ucvrseen u kuCistu mosta. Pritom pogonsko vratilo mora da nosi jedan dec lezine vozila. do tocka. dok Sll zadnji tackovi postavljeni na pogonski most.• Cekic i izvlakac • Racva.napred. Buka koja nastaje u zupeanicima je obieno visoko-frekventno zujanje koje se poveeava i smanjuje sa promenom brzine kretanja automobila. lavlja se kao tandrkanje iii zavijanje niiih frekvencija koje je priIicno ujednaceno. oslonjen je pomoeu jednog lezaja koji se nalazi u kuCistu mosta. Kod veCihe automobila prednji tockovi su postavljeni na nepokretan most. Buka se jace cuje pri nekim brzinama. Buka koja dolazi od neispravnih lezajeva je sasvim drugaCija. vee trpi i sile uvijanja koje nastaju usled kretanja vozila u. koja abieTIo nastaje u zupcanicima diferencijala iii u leiajevirna na krajevima kuCista mosta. VeCina kvarova zadnjeg pogonskog mosta manifestuju se neobicnom bukom. i ima tendenciju da postaje glasnije kada auto mobil ubrzava pri velikom optereeenju u odnosu na nivo buke kada se automobil kreee . U ovom odeljkll razmotricemo neke od nnein a na koje se v[5i dijagnoza i popravka lezajeva i pogonskog mosta. Postoje dva osnovna tip a mosta: nepokretan most. i pogonski most kod koga se oba pogonska vratila okreeu zajedno sa tockovima. pogonski most i leiajevi prouzrokovaee probleme. tricetvrt slobodan i potpuno slobodan. Kod ovakvog tip a mosta pogonsko vrat jlo ne sarno da prenasi obrtni momenat. a manje pri drugim: Pri nekim brzinama moze potpuno da nestane. Ponekad je vrlo tesko odrediti koji zupcanik stvara buku. Medutim kod automobil a sa pogonom na prednje lockoye to je obmuto.

Blokirajte prednje toekove sa podmetaCima. r o ® . Buka koju stvaraju lezajevi se moze otkriti pri voznji u hug na nekom sigurnom mestu kao sto je slobodan prost or za parkiranje. sa spoljne strane mosta. Pomocu kljuca malo odvrnite navrtke tocka sa one strane automobila na kojoj cete vrsiti radove. iii ste iz drugih razloga odrediIi da je potrebnoskinuti pogonsko vratilo iz zadnjeg mosta. Zaptivni prstenovi kiaja tocka su tokom Yoznje izlozeni mnogim udarima. kao i naglim skretanjem u jednu. 6. a zatim u drugu stranu. Zamena polomljenog pogonskog vratila ipak zahteva nesto strpljenja i znanja. 1. Meelutim lezajevi u diferencijalu mnogo reele stradaju nego lezajevi tocka. a time se i buka pojaeava. Ovim manevrima se stvara dodatni boeni pritisak na leZajeve tocka. L-____________________________ . 5. (1) navrtke.. leiaj i zaptivni prsten pomocu eekica i obicnog alata. (3) . pa kvar na pogonskom mostu vremenom postaje sve tezi i zbog toga ga je lakse uociti. 4. Najjednostavniji posao je izvlacenje pogonskog vratia (poluosovine) i lezaja toeka. iIi lezaj ulaznog vratila diferencijala (konusnog zupeanika). los je bolje ako. kocnice. Zaptivke se nalaze na leiajevima tocka. Pomocu odvijaca iii poluge dizalice skinite ukrasnu kapu tocka. Podignite zadnji deo automobila i postavite sigurnosne oslonce ispod kuCista zadnjeg mosta. (2) dobos kocnice. ® @ Komponente zadnjeg rnosta. Skinite navrtke toekova i tockove. Skinite dobo. kako biste spreCiIi da se automobil pokrene dok radite... dok vi vozite neko sedne na zadnje sediste i pokusa da odredi sa koje strane dolazi buka. uradite to na sledeCi naCin. AIi kod veCine auto mobil a mozete izvuci vratilo. Postoje i drugi kvarovi pogonskog mosta koje je lako odrediti. Ako pritom osetite otpor.~ I :1 3. Postoji moguenost da je neispravan lezaj koji se nalazi kod diferencijala.ravnomernom brzinom. 2. l'arkirajte automobil na ravno tlo. 378 Skidanje zadnjeg pogonsko'g vratila Ako ste uoCili izvor buke. Slab zaptivac je drugi: uvek ce se stvoriti fleka ispod parkiranog automobila. ledan je ako je polomljeno pogonsko vratilo: automobil se nece kretati. Uz malo speeijalnog alata neke popravke zadnjeg mosta mozete sasvim bezbedno izvesti. okreCite dobos i pritom ga vucite napolje. Najeesce je problem u leiaju na izlazu vratila iz kuCista pogonskog mosta.

Posto ste skinuli pogonsko vratilo i lezaj proverite da Ii su istroseni.. Ponekad su kuglice ojedene..m odvojite 379 ~ SISTEM ZA PRENOS SNAGE 1 ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ . Skinite pomocu racve. Postoje razni tipovi i konstrukcije zaptivnih prstenova. obavezno ga zamenite... (11) sklap dobos kocnice. Ovaj posao eete verovatno prepustiti profesionalnom auto mehaniearu. (7) zaptivka. Skinite izvlakae sa prirubnice pogonskog vratila. ali svi imaju istu funkciju. To ponekad zahteva specijalan alat. Grub rad leiaja se oseea . 10. i vodite racuna da otvorena ivica... ostrih udaraca cekic... (12) zaptivka.. 14.. 1.. vratilo i lezaj lZ kuCista zadnjeg mosta. NAPOMENA: Ovaj posao obavljajte pazljivo.to znaCi da je spoljni prsten labav na kuglicama. NajveCi broj zaptivnih prstenova se moze ugraditi bez specijalnog alata. (6) spoljni nosae.... Ubacite vratilo u kuCiste i lagano ga okreCite dok ne osetite da su aksijalni zlebovi naisli na odgovarajuce ispuste u zupcaniku diferencijala. . a i centralni kavez moze biti labav. Ako menjate sarno spoljni zaptivni prsten leiaja onda to mozete lako uraditi i bez skidanja lezaja sa vratila... 9. 8.... (0) zaplivni prsten... U prirubnici vratila nalazi se pristupni otvor koji sluzi u tu svrhu... (9) nOSlIe leiaja.. Postavite izvlakac na prirubnicu vratila i sa nekoliko kratkih. Ugradnja zadnleg pogonskog vratila Pogonsko vratilo se ugrac!uje na sledeCi naein.1 tako da aksijalni zlebovi vratila i zupeanika diferencijala uzube. Ako imalo sumnjate u dobro stanje leiaja.. (13) kuCiste pogonskog mosta i (14) vijak za pricYrSCivanje... Ovim cete spreCiti slucajno ostecenje sklopa kocnice pri vadenju pogonskog vratila.....~ .. Pazljivo izvadite sklop vratila iz kuCista.. (4) vratilo. (8) ldaj. korodirali iii napukli.. 1 ® SISTEM ZA PRENOS SNAGE 7.. Nastavite i dalje pailjivo da okreeete vratilo i istovremeno ga potisnite u diferencij.... a u nekim slueajevima i presu da biste skinuli i zamenili lezaj vratila.. Obieno se zaptivni prsten moze izvaditi pomoeu odvijaea iIi kakvog drugog alata sa os trim vrhom..... 13. 12.~ nosac vratila... iii prirubnica bude okrenuta prema prostoru u kome se nalazi sredstvo za podmazivanje. Odvojite nosac lezaja sa zadnje nosece ploce kocnice .. nastavka i nasadnog kljuca eetiri iii pet navrtki sa nosaca lezaja.. 11. Oeistite i premaZite aksijalne zlebove veatila tankim slojem masti za podmazivanje. Lezaj koji je u losem stanju lako eete prepoznati. (5) navrtka.prirubnica vratila.

6.1oze se pojacati buka motora u kabini iii vibracije poda. volana iii palice menjaea. Postavite !Otak i rukom zavrnite navrtke toeka. ali obrnutim redosledom.· 380 4. 5: Ugradite dobos koenice. Izvezite auto na probnu voznju. Kada ste postavili vratilo na svoje mesto. Nosaci dde motor i menjac iii menjaCidiferencijal na mestu. menjaca i menjacal diferencijala AlaI i materijal • Poluga • Kljueevi • Nosac za zamenu • Dizalica M otor i menjae. a da prilom imaju odrec!enu elastionost koja prihvata. Automobili sa pogo nom na zadnje tockove i sa linijskim motorom obieno imaju dva nosaca motora (po jedan sa svake strane) i jedan na zadnjem delu menjaea. 8. nastavite da ga potiskujete sve dok lezaj do kraja ne nasedne u kuciste mosta. h. 7. Kod poprecno postavljenih motora u vozilima sa pogonom na prednje tockove ima i do cetiri nosaca za motorimenjaCi diferencijal. a ei ~ I " r i i I " I Kada popusti nosae moze se dogoditi jedna od nekoliko stvari. kao i dodatni gornji nosae koji smanjuje torzione vibracije odnosno zakretanje motora pri ubrzavanju i usporenju. odnosno ne prenosi vibracije motora na sasiju. Ugradite navrtke nosaea prema taeki 7 iz uputstva za: "Skidanje zadnjeg pogonskog mosta« koje se nalazi u ovom odeljku. Nosaci motora. Postavite nosae leiaja na zadnju noseou plocu i· kuCiste mosta. 3. ali obrnutim redosledom. Moze se cuti dosta glasan udarac iii javiti podrhtavanje kada se automatski menjae stavi u brzinu iii polazi sa mesta. odnosno menjaCidiferencijal se oslanjaju i izoluju pomocu nosata naeinjenih od gume i metala. Maze se euti udaranje i eegrtanje .2. Izvadite osionce ispod zadnjeg mosta i spustite vozilo sa dizalice prema tatkama 2 do 4 iz uputstva za: »Skidanje zadnjeg pogonskog mosta«.

Na to se moie nadovezati kvar izduvnog sistema posto poveeano istezanje i zakretanje matora izaziva otescenje cevi spojeva i zaptivki izduvnog sistema. Ovaj proces ubrzava visoka temperatura motornog prostora i kontaminacija uljem. skinite zavrtanj nosata i uklonite nosae. Kod vozila sa pogonom na prednje toekove gornji nosai: je onaj koji najbrze propada. Ovaj nosac se naizmenicno sabija i isteze svaki put kada se pave cava odnosno srnanjuje broj obrtaja motora. Podignite prednji kraj vozila i oslonite ga na sigurnosne oslonce. Zovu se am OfSISTEM ZA PRENOS SNAGE tizeri obrtnog momenta i proizvode se i za mat ore koji u originalnoj varijanti nisu opremijeni gornjim nosacem. Ovo nastaje zbog toga sto obrtni momenat metora vIsi pritisak na jedan nosac) a isteze drugi nosae. Napomena: Ova operacija nije potrebna kada se menja gornji Dosae kod vozila sa pogonom na. Povucite menu koenicu i blokirajte zadnje tockove. Onaj no sac koji se stalno isteie najbrie propada i dopusta da se motor zakrene svaki put kada se menjae ubaci u brzinu i kada se ubrzava sa mesta. a desni kod motora Cija se radilica okreee u suprotnom smem. prednje toekove. kod motora Cija se radilica okreee u smem kazaljke sata. Kod vozila sa pogonom na zadnje toekove prvo propada nosae sa leve strane. zategni te zavnanj nosaca i spustite dizalicu. menjaca iii menjacaJdiferencijala kako biste nosac motora koji menjate oslobodili optereeenja. 4. 5. Postavite novi nosac. VESANJE . 2. Zamena nosaca 1. Svaki od ovih simptoma moze ukazivati na pokidan ili propao nosac. 381 ----------------------------------------------------------UPRAVLJANJE I v . . Pazljivo podignite dizalicu taman toliko da no sac oslobodite pritiska. Ovo kretanje izaziva zamor metal a i konaeno pucanje. 3. U radnjama za rezervne delove mogu se naCi nosaci nalik na male amortizere i oni su mnogo bolji od original nih delova. Dodavanjem ovakvog nosaca mogu se bit no smanjiti vibracije matara i produziti radni vek izduvnog sistema_ Prednja cev izduvnog sistema kod vozila sa pogonom na prednje toekove ima vrlo kratak vek zbog toga sto se motor pomera napred nazad pri radu u normalnim uslovima. Postavite dizalicu ispod motora. To na kraju dovodi do propadanja gumenog dela nosaea.kao kad izduvna cev dode u kontakt sa sasijom iii drugim delovima karoserije.

jerje to nevidljivi deo. pri zaokretu. Kada je prvi automobil izasao na drum. (2) zavojna opruga. jedva se mogla uoCiti neka razlika u tehnici gradnje izmedu automobiia i kocije sa konjskom zapregom. (2) Donje oscilujuce fame. Komfor putnika je bitan ali manje vazan razlog za usavrsavanje sistema vesanja. . Izmedu ostalih detalja. ! I Kod makfersonovog vesanja. Osnovni zahvat dobrog vesanja automobila je da omoguCi sigurno "ldanje« vozila na drumu i dobro upravljanje.r ehnicki razvoj donee je i mnoga poboljsanja u konstrukciji automobila. 0 cemu nam svedoce fotografije tih prvih modela. i (6) osovinica rukavc. 382 i \ 1 I. konvencionainog sistema Zll vesanje. (4) amortizer. mora da ide po krugu manjeg poluprecnika od spoljnjeg. Kako je brzina automobila bila sve veea. da ce posle 80 godina razvoja automobila. (3) donje oscill. (6) boen a spena. koje obieno smatramo pitanjem komfora. Medu prve struenjake koji su se ozbiljnije pozabavili ovim pitanjem spada Rudolf Akerman (Rudolph Ackerman). Moie se nekom ueiniti eudno zasto se upravljanje vozilom kao veoma vain a kategorija povezuje sa vesanjem. konstrukcija automobila je postajala sve komplikovanija. (4) letiSte oscilujuceg ramena. painju strucnjaka zaokupljao je i problem upravljanja i veiianja. (5) kuglasti zglobovi.ljuc e rame. i (7) kraj boene sponl'!.! tocka. On je utvrdio da je neophodno obezbediti ostriji ugao naginjanja unutrasnjeg toeka u krivini da bi oba tocka pratila pravilno svoje polupreenike zaokretanja. I I • • £ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® o (1) Sklap makfersonovog Sluba. Mozda bi se moglo oeekivati. ali na razne naCine. (5) Sklep zuptastc !etye. Ovo pravilo je sarno poeetak u znaeajnom procesu usavrsavanja mehanizama za upravljanje i vesanje. makar problem vesanja dovesti do jednog jedinog resenja za sve automobile na svetu. (3) zavoina opruga. Vee i obiena logika nam kate da unutrasnji toeak. Prednji tockovi se nezavisno. a vaina je (1) Gomje osci1ujuce fame. stubovi zamenjuju i gemjc oscilujuce rame i kuglasti zglob. .

Sve ova mora biti ostvareno taka da jc upravljanje lezerno. da iskoristi svu snagu motora. da na zaokretima ne proklizava. Ove razlike u vesanjima. Opruge. (1) osovina. Kod zadnjeg vesanja. razlike u konstrukciji su jos veee. i (6) diferencijaL 383 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Tipitno nez3visno vcsanje zadnjih tockov" kod vozi!a sa prcdnjim pogonom. i konstruktori jos uvek nemaju isti stav u pogledu najpoljeg nacina za pitanja upravljanja i vesanja. ima zadnju osovinu izvedenu kao prostu gredu iii krutu osovinu. danasnjih automobila najcesee se izvode kao zavojne. Homokineticki zglobovi prenose snagu . (3) zavojna opruga. veCina automobila sa prednjim pogonom. Pogon na prednje tockove Suprotno konvencionalnoj konstrukciji vozila sa zadnjim pogonom. jer se vee i u oprugama javljaju razlike. (3) amoniZCL (Ill osovinica locka i (5) zavojna opruga. to se nije desilo. posmatrano sa strogo strutnog stanovista. (1) Oscilujuce rame sa svOjlID Ictistem. Ali tu i prestaje. koji pored navedenih tipova opruga jos uvek cesto koriste i Iisnate gibnjeve. koja se odlikuje po tome sto sadrii homokineticke zglobove. Prednji most je izveden kao kombinacija pogonske i nosece funkcije. imaju uticaja na stabilnost voznje. lakode na vozilu sa prednjom vucom. Za obicnog Citaoca i vozaca imaju zoacaja sto utiCll na sigurnost voznje i trosenje pneumatika (guma). koje nekad pogresno nazivamo i spiralnim. i da lako podnosi udarna optereeenja izazvana naglim kocenjem. u tome da su prednji tockovi nezavisno ovesani. Ali. voznja tiha i udobna. zatim torzione ili Makfersonov stub (MacPherson). Ima najmanje cetiri sistema vesanja. da amortizuje sve udare od neravnina kolovoza. sigurnost upravljanja i komfof. (\) Usnale opruge. (7) amortizcr. koji su jednovremeno ideo upravljackog sistema i sistema vesanja. da dobro drzi pravac. Ovi zglobovi obezbecluju konstantnu brzinu obrtanja tockova. (4) amonizer. (8) Gamja veza amortizcra sa (9) osovinica tatka i (10) nosac osovinic:e locka. (4) Granienik opruge. Zadnjc vdanje sa krutom osovinom. Postoji zajednicka crta u svim sistemima vesanja. (2) osciiujucc rame. (2) Uzengija lisnnte opruge. (3) Stega zavnnjima oblika "U«. U ovom primeru na ford cskonu. ocekujemo da vesanje i upravljnje omogueuju lako rukovanje vozilom. 384 I t _J jedino funkcionalnost. (2) spana zadnjcg locka. (5) zadnja osov!na. Da bi se zadovoljili svi neophodni zahtevi.Tipicno zadnje vesanje pomocu lisnatih opruga. (5) roluga za rcgulisanje traga lQckova (6) nosac Sk!Op3 Z<l regulisanje traga lockova.

preko kuglastih zglobova. NoseCi zglob. Postoje U osnov1 dva tipa kuglastih zglohova: optereceni iIi noseCi i ne6ptereceni. Donji deo. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Kuglasti zglobovi Alat i materijal • Klinovi za tockove • Dizalica • Ukrucenja (celicna sipko 6x 50 x 130 mill) O sovinica rukavca prednjeg tocka prievrscna je za oscllu]uca ramena.motora na prednje pogonske tockove. . zglob vise izlozen habanju (istrosenju) nego neoptcrccem. Koji zglob je noseCi. sto je i logicno. iako sadrii nekoliko elemenata od kojih jc k uglasti oblik karakteristika sarno jednog. Naziva se jos i prateei iii pornocni zgJob. ukupne tezine vQzila. Donji zglob je identican kao kod vesanja sa dva ramena. Kod Makfersonovog tipa vesanja sa elasticnim.je optereeeni. konstruisan je tako da nema nikakvog zazora. gornji zglob je noseCi. Kada dodete u situaciju da vam se cini iii sarno posumnjate da vas mehanizam za upravljanje vise nije u najboljem stanju. Neoptereeeni zglob. Prvi nOS1 optereeenja od teZine vozila i udara pri voznji. zgloba iIi vrat je konusno izveden j uglavljuje se U odgovarajuCi konusni otvor na vratu osovinice rukavca.]Cih ramena. Postoje odrecleni znaci po kojima se u najveeem broju slucajeva moze postaviti dijagnoza i identifikovati koji su elementi istroseni. istin. Kuglasti zglob. . Pomoeni zglob obicno ima zazor koji se moze i uoCiti. koja obezbecluje izvesnu clasticnost zgloba i otklanja zazore nastale istroscnjem. opterecen sa vise od cetvrtine . i zavojnom oprugom osJonjenom na gornje rame. a cesto se uprosceno naziva kugla. donji zglob.ima slicnu funkciju kao knleno kod coveka. U ovom pogJavlju razmotricemo naCine i postupke za postavljanje dijagnoze i naCin otklanjanja nedostataka. Obicno je nosee. a delimicno preuzimaju ulogu klasicne osovine. Osiguranje ad ispadanja izvedeno je krunastom iIi samokocecom navrtkom. budue. Donji zglob ne nosi opterecenjc. Ako je or ruga postavljena izmeclu osciluj. a drugi samo obezbecluje kinematiku tj. vreme je da sistematski ispitate moguce uzroke. konstrukciana resenje. Ako je opruga pOSlavljcna izmeclu gornjeg osciJujueeg ramen a i karoscrije. i to u bukvalnom smislu. vesanja i upravljanja. lako mozete sa mati po polozaju zavojne opruge. stubovima ovi zamenjuju gornje oscilujucc fame i kuglasti zglob. kao pomoeni ('csto ima konstrukciono resenje izvedeno sa oprugom u sklopu zgloba.t glavnog. gom]e I donIe.

~ I ! I 'J 1 • 1 i 386 J = ~ . Osigurajte zadnje lockoye od pomeranp. Postavite dizalicu ispod donjeg oscilujuceg ramena i podignite tocak za oko 5 em iznad tla. (7) konusno stablo. donji kuglasti zglob (3) je nosed i konslruisan je dOl nema nik<lkvog lazoru. ISli postupak vali i zu ves. vrsi 5C postuvljanjem dizalicc (4) ispod donjcg osdlujuceg ramena i drmanjem tocka kojim sc moze utvrditi bocni zazar ako ga im3. Ako se auto zanosi pri kocenju iIi se cuje zveket u predeIu prednjeg mosta. kuglasti zglobovi su zreIi za zamenu iIi kontrolu kod strucnjaka. ponavljanjem tacaka 2 i 3.385 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® Delovi tipicnog gornjcg zgloba u sklopu. drvenim klinovima. (9) rascepka. (8) kruna sta nllvrtka. 2. . Provcra ispravnosti zglobu. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1 i ) o o Kod vd:mju su oprugom (1) izmedu gornjeg j donjeg oscilujuteg rumena (2). .anjc sa makfersonovim stubovima. . Provera nosecih kuglastih zglobova postavljenih na donje rame Evo kako se to vrsi: l. (3) mazalica. ali on svakako maze sam da utvrdi da Ii je zamena potrebna iIi ne. (4) Gamjc oscilujute rame (ili kraj spone) (5) Spoljnja zaptivka. (6) drill':: spoljnje zaptivkc.. 3. potrebno je obratiti se strucnjaku iIi ovlascenom servisu. Proverite kugle na suprotnom toeku. (1) Casica.~ I . Uhvatite tocak rukama za naJnIzu i najvisu tacku i dnnajte ga snaino unutra i napolje.. Naj'4>:t( ! -I 1 . i (10) vrat osovinice rukavca (aeka Zamena kuglastih zgloboya nije preporui':ljiva mehanicaru amateru. Ako se uoCi bilo kakvo pomeranje zgloba. bolje je da yam pri ovoj operaciji neko pomaze bilo posmatranjem iii drmanjem tocka. (2) kugla. 5.

a vozilo ce ostati u ovom polozaju sve dok se ne pojavi sila suprotnog smera. 9.® . 7. . Spustite kola na tlo i uklonite dizalieu. 7. Stabilizaciona . Uklonite blokadu zadnjih tockova. nadole. 6. sirine 50 i duzine 130 mm) izmedu gornjeg oseilujuceg ramena i karoserije vozila. ponavljanjem tacke 1. morate mu objasniti da posmatranje treba da vrs. Uhvatite prednji branik i podignite ga uvis koliko mozete. gornji zglob je noseCi. 4.Kako ne mozete svakog pomagaea zamoliti da drma toeak. kako ne bi ste izazvali ispadanje okrucenja. Dizalieu postaviti pod karoseriju. '{I i ~ i I tiFF t : ~ 8. tj. postupajuCi po taeki 3. Ovim je opterecenje od tdine vozila preneto vise na zadnji most. Spustite kola i uklonite dizalicu. dvojako. = = ~ ~ f I . \ 388 Aka je zllvojna opruga (1) postavljena izmedu gornjeg oscilujuceg ramena (2) i sasije iii karoserije (3). Uklonite osiguranje zadnjih toekova. objasnjenja 0 postupku sa donjim noseCim zglobovima. pokusavajuCi da otkrije ima Ii popreenog iii uzduznog pomeranja u zglobu. 4. a ne pod osciJujuce rame. 6. 5. Postavite ukrucenje (koniad celicne sipke debljine 6. Provera nosecih zglobova postavljenih na gornja ramena Postupak je sledeCi: 387 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. 3. Zaljuljajte tocak snaino. Upozorenje: Rad oko opruga moze bili opasan. Ispitivanje is pravnosti zgloba vtSi se postavljanjem dizalice pod sasijll iii karoseriju. Obicno je to 3 do 4 em. Spustite kola i uklonite dizalicu. Podignite dizalieom prednji kraj vozila za 5 em iznad tla. Proverite bocni zazor u kuglastim zglobovima. Ali za rezultat dijagnoze nije bitno koja je vrsta zazora nastala. obratite se strucnjaku za konacan sud. 2." zato posvetite posebnu paznju ispravnom postavljanju ukrucenja. Izyadite ukrucenja. a ne pod oseulujuce rame. ali hvatanjem sarno za gornju najvisu tacku. sa obe strane vozila. Aka zapazite zazor. Osigurajte zadnje toekove od pomeranja. sarno se ovakvim naCinom gledanja lakse uoei postojanje zazora.

na oprugu unulrasnjeg tocka. Zamena stabilizacione poluge j pripadajuCih elemenata Retkost je da se stabilizaciona poluga slomi. • Penetraciona tecnost (moze koCiona) • Stabilizaciona poluga. To je eeliena sipka postavljena ispred iIi iza donjeg oscilujuceg ramena. Kad se pryi put susretnete sa stabilizacionom polugom. takode. Stabilizacione sipke se ugraduju i na zadnje mostove. Kraj stabilizacione po luge vezan je za donje oscilujuce rame navojnim spojem iIi pomocu veznog Clana razliCito izvedenog na pojedinim tipovirna vozila. sa pripadajucim delovima • Bela mast nagmJe vise nego pre. Uobicajeni kvar stabilizaciooe poluge uzrokovan je ispadanjem neke od gumenih caura. Kada se yozilo u krivini nagne prema spoljasnjoj strani krivine l ta strana vozila postaje niza a suprotna visa. vozac ce zapaziti da se 'vozilo u krivini "' SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Ala! i ma!erijal • Platforma • PodmetaCi za tockove • Okasli kljucevi • Nasadni kljucevi sa skakayicom (gedore) • Testera za metal. Ako se to desi. Klasieno resenje je u obliku kratke sipke koja prolazi jednim krajem kroz otvor u zavrSetku stabilizacione poluge a drugim kroz otvor u donjem oscilujucem ramenu. stabilizaciona poluga ne prima ni dec opterecenja vozila na sebe.poluga V eCina automobila sa jednakim vesanjem prednjih lockoya. Medutim. izazivajuCi i njeno sabijanje. Precnik poluge je oko 20 mm. U sklop ove veze ulaze i odgovarajuce podloske i gumene caure itd. Ako se desi da yam pukne stabilizaciona poluga. opremljena je i stabilizacionom polugom. To je. Veza stabilizacione poluge sa . Stabilizaciona poluga se pricvrscuje za ram iIi karoseriju automobila promocu noseCih konzola iii oslonih caura. gumenih podmetaca iii pucanjem veze sa oscilujuCim ramenom. moze se desiti da pomislite kako je to dopuna sistema ogibljenja. ustvari sipka koja svojim okretanjem izravnava ili smanjuje nagib vozi1a u krivinama. Stabilizaciona sipka spoljnjeg tocka. izvrsite zamenu poluge i svih pripadajucih elemenata. a time i yracanje poprecne ose vozila u polozaj blizak onome koji ima u yoznji po pravoj deonici puta. Nekada se mesto lorna moze i videti.

390 Napomena: Stavite malo bele masti na gumene elemente pre montaze na polugu. Olabavite. DdeCi cvrsto stabilizacionu polugu jednom rukom. Prikazani su i flo. Vezne elemente postayte u saglasnosti sa uputstyom za njih. Evo kako se zamenjuje stabilizaciona poluga: 1. Lie . 6. Oslobodite zadnje lockoye od podmetaca. Osigurajte zadnje tockove podmetaCima. 7. I J 1 I I i . ionako sve to posle bacate. 389 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE \ CD VeCina aUlomobila ima ugradenu stabiiizllcionu ro1ugu (1). da bi ste ih lakse izvadili. pazljiyo demontirajte zayrtnje i sa drugog oslonca. 5.oscilujuCim ramenima. Postupite po tackama 9 do 5 (obrnutim redom od demontaze) 12. Napomena: Neki od veznih elemenata mogu biti tako jako korodirani da se ne mogu skinuti ni posle upotrebe penetrirajuce teenosti. Zaokrenite krajeye stabilizacione poluge tako da budu okrenuti nanize. Spustite slabilizacionu polugu is pod yozila. Skinite sve vezne elemente koji vezuju krajeve stabilizacione poluge i donjeg oscilujuceg ramena i odbacite ih. 11. mozete sebi olaksati posao. obicno je blokirana (zapekla) usled korozije. oslobodite ruenu koenicu i spustite yozilo sa plat forme. Zategnite rucnu kocnicu. izvucite Je 10. jednostavno ih isecite rucnom testerom za metal. Skinite potpuno zavtnje sa jednog od oslonaca stabilizacione poluge i spustite ovaj kraj stabilizaeione poluge na tlo. Za ovo ce vam biti upotrebni nasadni kljucevi (gedore) sa i bez skakavice. ali ne skidajte zavrtnje kojima su oslonci stabilizatorske poluge prievrseni za karoseriju. isprcd iii ira osciiujucih ramcna (2). 9. ad dcbljeg ceiika. Postavite vozilo oa platformu (prednji kraj). Ukljueite motor. 3.aei (3) stabilizacione poluge kao i ve Zlli e1ementi (4). 8. kao i odgovarajuce enure. Ako se to desi. 13. Montirajte nove nosace stabilizacione po luge na istu. 4. IX1S!avljeno u poprccnom polozaju. i podmetace od gume i metala. 14. 2. Koriscenjem penetrirajuce tecnosti.

. zavisno od tipa automobila. II i l I Granicnici oscilovanja tockova Alat i materijal: • Podmetaci za tockove e Dizalica i sigurnosna postolja • Okasti kljucevi • Granicnici (novi) G ranicnici oscilovanja tocka iIi kratko granicn i c i ~ su gumeni komadi zalepijeni na celicne ploce.I I I j J ! . sprecavajuCi njihov udar u metalni dec vozila. VeCina granicnika oscilacija. I I: I". graDicnici Sli postavljeni izmedu zadnje osovine i sasije iIi karoserije voziIa. morate ugraditi nov. i . Neki granicnid imaju liske i pricvrscuju se sa dva vijaka. Oni ogranicavaju kretanje tocka nagore. Zamena zadnjih granicnika . Postupak zamene je razlicit za prednje i zadnje granicnike. potrebna je zamena. PreporuCljivo je da povremeno proverite stanje granicnika jednostavnim povlacenjem za gumeni deo. montira se preko jednog centralnog zavrtnja zavarenog na celicnu ploeu. ' II :' I 1 I i I I .I .asiju iii oscilujuca ramena. a vezani su za jedno iIi drugo. Na vozilima koja imaju gibnjeve na zadnjem mostu. Ako se pojavi procep. Prednji tockovi obicno su opremljeni granicnicima montiranim oa karoseriju vozila.' " if· . pomocu kojih se pricvrscuju na . Ako je granicnik oscilovanja tocka na vasem vozilu otpao iii ste zapazili da se gumeni dec odvojio od metalnog.

2. ima i nekoliko tipova opruga koje se koriste na automobilima. torzione opruge iii sipke.• Tri najce. 5. pretezno za zadnji most. odnosno -izmedu osovine i sasije iIi karoserije. 3.opruga. Montirajte nOVl granicnik obrnutim redam. a i stoga sto celiena opruga dugo zadrzava 391 SISTEMZA UPRAVLJANJE I VESANJE opruga (1) clasticnost »fedcrovanje" vozi]a svojim uvrtanjem. . Po!uga je llcvrkena za sasiju (iU karoseriju)·2 i za donje oSci!ujuce rame (3). zavisno od konstrukcije. _--SICTCM zadnje osovine iIi oscilujucem ramenu. i treCi tip. Pre iii kasnije opruga gubi svoje pocetne karakteristike ili pukne . Osigurajte prednje tockove sa podmetacima. koje masovno koristi americki Chrysler (Krajzler) za prednje vesanje vozila sa . Ali kao i svaki metal. fiksnim iii podesavajuCim postoljima. Spustite vozilo. 2. zadnji most. a neke su i od staklenih vlakana. Demontirajte navrtku centralnog vijka g r a n i c ~ nika iii odgovarajuce vijke. skinite navrtku iii vijak koji drze metalni dec granicnika na sasiji. 5.ca tip a opruga su: Zavojna . svoje karakteristike nepromenjene. Ima niz konstrukcionih resenja njihovog postavljanja na vozilima. obrnutim postupkom tacaka 1 i 2. kod opruga se on meri brojem oscilacija koje je opruga pretrpela u radu. Montirajte novi granicnik obrnutim post upkorn prema tacki 3. koristeCi potreban okasti kljuc. VeCina ih je naCinjena od specijalnih celika. Opruge i torzione sipke O pruge sluze za ublazavanje udarnih opterecenja usled nail ask a tockova na neravnine na kolovozu i povecanju konfora putnika. Celik se koristi zato sto je izuzetno trajan materijal. -_ . Podignite prednji kraj vozila i osigurajte ga od pada.. Takode. Podignite zadnji deo vozila i postavite postolja pod sasiju. prema tacki 3. 4. zatim lisnate opruge (gibanj). Spustite kola obrnutim postupkom iz tacaka 1 i 2. Postavite podmetace pod zadnje tockove. kucistu 'j ------_. koja se koristi na skoro svim tipovima auto mobil a za prednji most. Zamena prednjih granicnika Postupite na sledeCi nacin: 1._. . i na mnogobrojnim modelima i za. 4. 3. Okastim kljucem. i celik ima svoj vek.Zamena se vrsi na sledeCi naCin: 1._----_ ..

izaziva uvrtanje (torziju) ovih sipki u granicama elasticnosti. jednim krajem pricvrseene za sasiju vozila da se ne bi mogle okretati. tj. I' 'i " B! . . koje ugraduju Chrysler na prednjim vdanjima.' I 'l 'oj i 'r. Torziona opruga odrzava potrebno rastojanje izmedu vozila i podloge. i omogucuje vertikalni pomeraj tocka kada naic!e na neravnine na kolovozu. Vertikalno pomeranje tocka.zadnjim pogonom. Visina vozila iznad !la." " I Ii I " . su obicne sipke od opruinog celika. 392 Torzione opruge Torzione opruge. svojih automobila. kao i neki evropski proizvodaci. posebno se specifiI I I i ) i I i If I I 1 " \I lj. R '" f:I I i§ iii f'. Drugi kraj je pricvrScen za donje oscilujuce rame prednjeg vesanja. opruznog dejstva.

kaje su posI3vijene izmedu gornjeg (2) i donjeg (3) oscilujuceg ramcna. Ii I' I J J t " I I J . IT I '-riI .. / "-r III 111I . 393 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE I _________________________________ ' """"' . Na slici Sf: vide i (4) amortizer i (5) osavinica rukavca tocka.iii • . Stubovi nose i zavojne opruge (3) a pricvrsccni su zavrtnjima za osovinicu rukavca.. t 0 'lJ !P Z .. II SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE VeCina ima zavojne opruge (1) na prednjem vdanju. \f cpo I! (0 1 .... Ovaj tip makfersonovog siuba (1) ima teflonski klip (2)...

manji broj listova. gibnjevi se ne magu podesavati. TipiCrlO vdanje na automobilu sa zadnjim pOgoflom. mOra se zameniti. zavojne opruge se postavljaju izmedu gornjeg i donjeg oscilujuceg ramena.I r I . ObieTIo ih ima vise razliCitih duzina. njem. Kad Chrysler-ovih automobila to je obiono prva stvar koja se podesava u postupku centriranja prednjeg trapa. Kada izgube pocetne karakteristike. Kod prednjeg vesanja. uporedite to sa drugim autamobilima istog tipa. jer su izgubile svoje 1 \ . Zadnji kraj gibnja oslanja se iIi vesa a sasiju preka pokretne uzengije. Provera opruga Ako zapazite da yam outomobil proklizava u bocnom pravcu za vreme voznje. Elasticna sila iIi sabijanje. daje »tvrdw< voznju za sportski nastrojene vozace. Zavojna opruga se ne moze regulisati (kao naprimer torziona). a cesto i na zad. konstruktori mogu da podese vozilo na razlicite uslove voznje. jedino resenje je da ih zamenite. Slicno zavojnim oprugama. uzrok maze biti izazvan skracenjem opruga iIi uvijanjem torzionih sipki. dra od strane proizvodaca i zove se »konstruktivna visina voznje«. bila podjednako udaljene od tla. 394 Retko se koristi gibanj sarno sa jednim Iistom. (1) Usnata opruga. Proverite da Ii su Yam obe strane automo. Prednji krajevi gibnjeva u vidu llske vezani su za sasiju »samirno«. iIi oko Makfersonovog stuba.tc zadnje osovine. izmedu elemenata vesanja iIi izmedu ovih i karoserije odri3va konstruktivnu visinu voznje. pa ·se ne preporucuje za amaterski rad. Ovo je posao za profesionalnog mehanicara. moraju se zameniti. znaCi »rneksu«. {2l kuCi!. . Izmerite sva rastojanja ad blatobrana do tla. Centralni dec gibnja pricvrscen je za kuCiste zadnje osovine. I avo je pasao za profesionalca. konforniju yoznju.gibanj. Lisnate opruge (gibnjevi) Dejstvo Iisnatih opruga moie se uporediti sa uronjenom daskom. Zavojne opruge NajveCi broj danasnjih automobila ima zavojne opruge na prednjem veSanju. sastavljenih u jedan sklop . Koristeci vise listova. Yeti bro] listova. Za podesavanje je potreban specijalan instrument za merenje. (3) diferencijaL i (4) amOr!lzer. Ako zakljuCite da su opruge popustile. Ako izgubi svoje karakteristike. izmedu gornjeg ramena i sasije iIi karoserije.

. iii pak na posebnoj konzoli koja uopste nije u vezi i sa oprugom. dok se drugi kraj I vezuje za Sasiju iii karoseriju vozila.II i i I l I . M j I ! t: r I i 1 I I. prenosi se i na amortizer. Okasti kljucevi • Cekic i probojac (izbijac) • Cevasti kljuc • Nasadni kljucevi sa skakavicom • Univerzalni podesivi kljuc • Amortizeri • Pentraciona tecnost • Alat za sabijanje opruge (na Makfersonovim stubovima) I N aziv amortizer je odomacen. . bilo nagore iii nadole. a nikako vi sami iIi neka druga nestrucna osoba.lge. Amortizeri i Makfersonov stub Ala! i materijal: • PodmetaCi za tockave • Dizalica i sigurnosna postolja •.. Upozorenje: Ne pokusavajte da zamenite ~ p r u g e samil Napregnuta opruga je veoma opasna. . • Svaki tocak ima svoj amortizer. odnosno karoserije. na tacna odreden naCin. . To je posao koji treba da obavi profesionalac. 9\<0 opruge iii pored nje. Amortizer moze biti postavljen i u unutrasnjost opn. prvobitne karakteristike i ugrozavaJu stabilnost vozila. ali bi nasa rec : I prigusivac bolje opisala funkciju amortizera. Prednji amortiI I ~ I ~ zed se oslanjaju jednim krajem na spoljni kraj jednog od oscilatornih ramena. jer mu je glavna uloga da prigusi oscilacije tocka "I. Svaki pome1 "1 J raj ovesenja tocka. .

: Zadnji amortizeri se postavljaju tako da im je '1 jedan kraj vezan za zadnju osovinu a drugi za . (2) klip. . U osnovi svi arnortizeri ipak fade na isti naein. povrsine cevi amortizera su fino obradene i predstavljaju neku vrstu hidraulicnog cilindra. abieno namenjeni trzistu rezervnih deloya. (4) venti! U o!vorcnom poiolaju. Obieno se ovo deSava bez otpora. }I III: i' I CD 0 Ima dosta razlika u konstrukciji amortizera posebno u naCinu izvodenja pomenutih ventila u klipu. koji je tacno odreden za pojedini tip amortizera. 395 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Tipican naCin vezivanja donjeg kraja amortizera na ameri'ckim kolima je sa dvostrukom uskom.I . a cilindar na oscilujuce fame iIi osovinu. jer je vedna danasnjih amortizera jednosmernog dejstva. Klip ima otvore iii ventile za prolaz hidrauliene teenosti. I ispunjenih hidraulicnom tecnoseu. pri cemu se klip krece kroz teenost kojom je amortizer ispunjen. iIi pod velikim teretom. Pored opisanog glavnog. Ovo ima uticaja na opstu stabilnost vozila. Ako toeak naide na neravninu i recimo pode nagore. Zastitna cev se vezuje na karoseriju iIi sasiju vozila. koji su podeseni tako da obez---- . ali poboljsavaju stabilnost yozila i olaksayaju upraYljanje u zaokretima. (1) Prenosna poluga. kao i svaki drugi cilindar sadrii klip. i I VeCina amortizera je u vidu teleskopskih cevi.dnjost tipicnog amortizcra.nom poiozaju. (3) hidraulicna tccnost. a teleskop amortizera se uvlaci. Postoje amortizeri. teleskop amortizera se razvlaCi i klip se ponovo krece kroz tecnost ali ovog puta uz otpor. Karakteristika amortizeIa zavisi od veliCine otvora i izvedbe ventila u klipu amortizera. U nutrasnje IIL __ _ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1\ Ii I Unutr:. opruga se sabija. jer oni odreduju karakteristike rada amortizera. Karakteristika prigusivanja amortizera utiee na opste karakteristike sistema vesanja i ukupne vozne osobine automobila. a vezan je preko klipne po luge u obliku sipke sa zastitnom cevi amortizera. : (5) vcn!il U Z8!VOrc. sasiju iii karoseriju. Tvrdi amortizeri su manje udobni za vozaea. amortizer ostvaruje i jedan pomocni efekat u smanjenu naginjanja vozila u krivini. Kada opruga pocne da se vraca u prvobitni polozaj. Cilindar amortizera.

Svi koriste gumene prstenove kao jastuCice za ublazavanje udara u tatkama vezivanja amortizera za karoseriju odnosno oscilujuce Tame. Ovaj naCin vezivanja amortizera je gotovo jedini za gornje krajeve prednjih amortizera. Ovaj nadpritisak omogucuje boiji rad amortizera u teskim usiovirna. I II IIII1 0) 0 Razni nacini vezivanja amortizera. Ovakvi se amortized nazivaju i »radijalno podesenim«.--' ~ . jeT otklanjaju truckanje -koje obicno izaziva Yaznja sa radijalnim gumama visokog pritiska. Jedan rasprostranjen naCin vezivanja amortizera za ostale delove vozila. 1 III II III I I. . on se provlaCi kroz otvor na posebnoj ploCici zavarenoj za zadnju osovinu. pak ima odgovarajuce »oko«. 396 i I 'i ji beduju udobnu voznju preko malih neravnina. Ima mnago naeina na koji se mogu postavi ti amortizeri na vozilu. . obieTIo se pricvTscuju za usku nn oscilujucem ramenu. Sam amortizer. (2) poprecnim zavrtnjem. Centralni zavrtanj se provlaCi kroz odgovarajucu TUpU na karoseriji vozi1a iIi posebnoj konzoli koja nosi amortizer. Donji krajevi prednjih amortizera na ameriekim automobilima. jeT sprecava penusanje tecnosti i pojavu isparavanja. Ovaj nacin koristi se iIi za gornju iii za donju vezu zadnjih amortizara. Neki amortizeri imaju mogucnost podesavanja okretanjem kucista amortizera (teleskopske cevi) u zeijeni poiozaj pri montazi. Druga inovacija na savremenim amortizerima je koriscenje azota za odriavanje izvesnog nadpritiska u cilindru amortizera. (3) pomocu »oka« i (4) dvostrukom uskom. je pomocu centralnog zavrtnja koji izlazi direktno iz teleskopske cevi. ·1 I II 1. Obicno postoje tri mogucnosti: meko-normaino-tvrdo. Ako je u pitanju donji centralni zavrtanj zadnje osovine. ali postaju tvrdi kada naidu vece neravnine. (I) Centrulnim zuvrtnjem. Nekanovija voziia imaju amortizere sa elektromagnetom na vrhu amortizera kojim mozemo menjati karakteristiku amortizovanja i u voznji.

Pogledajte da li yam je neki elemenat za pricvrsCivanje amortizera polomljen iii napukao. Napomena: na nekim vozilima._. zatim kraj sa poprecnim zavrtnjem. naravno ako menjate oba. kraj amortizera sa »l)kom« za zavrtanj. Koristite cekic i izbijac. ako je vas amortizer sa takvom vezom. ---_. Postupak za zamenu zadnjih amortizera je sledeCi: L Postavite podmetace uz prednje tockove. jedan iIi V1se amortizera su verovatno u losem stanju. Pogledajte da Ii je spoljasnjost cilindra amortizera ostecena. Pre pocetka rada uverite se da Ii ste nabavili odgovarajuCi amortizer za zamenu. posle zaustavljanja kocenjem. Provera amortizera Ako amortizeri nisu vise u stanju da prigusuJu ascilacije vozila. 3. Istroseni gumeni prstenovi. ili je moida klipna poluga (sipka) korodirala."-----SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE . Ucinite isto na donjim vezama amortizera. na primer i po tome da Ii yam se automobil ljulja napred-nazad po nekoliko puta. 2. lspitajte svaki posebno na sledeCi naein: L Potraiite tragove curenja teenosti 1Z amortizera na teleskopskim cevima. Pregledajte da Ii su yam gumeni prstenovi na prikljuccima amortizera istroseni. 4. na zadovoljavajuCi naCin. kao nap rimer . ali izazivaju lupkanje. pamteCi iIi zapisujuCi njihov redosled. za izbijanje zavrtnjeva. ne pogorsavaju fad amortizera. ? Podignite zadnji deo vozila i postavite sigurna postolja ispod kuCista zadnje osovine. Odgovarajucim okastim iii nasadnim kljucem. 3. treba ih zameniti. To se moie zapaziti. osiobodite gornje veze na oba amortizera. pristup gornjim vezama amortizera je kroz prtljaznik._-----SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Ako se to dogodi. Napomena: Olaksacete demontaiu starog amortizera. U oba slueaja su te prikljuene veze integralni deo amortizera. pa je bolje da ih oslobodite dok je automobil jos na tlu. oslobodite gomje veze amortizera. koje ne moze da ne smeta uhu vozac3. PaZljivo skidajte sve podmetace i umetke. preporucljivo je da zamenite i njegov parnjak na istoj osovini. ulubljena iIi iskrivljena. ako koristite penetrirajucu teenost za vlazenje elemenata za pricvrsCivanje. morate prethodno skin uti i ploou za pricvrsCivanje zadnje 397 . 4. Napomena: Kod nekih vozila. Ima dosta slueajeva da su amortizeri izvedeni sa »okom« za pricvrsCivanje na aba kraja. Zamena zadnjih amortizera Ako morate zameniti jedan amortizer. Ako je kod vas takav slucaj.Postoje i drugi naeini pricvrsCivanja amortizera.

2. 8. spustite vozilo. I I: I j 1. uhvatite gornju navrtku za pricvrsCivanje amortizera. Skinite amortizer. Odvajanje donje veze amortizera okastjm kljucem. Kada ste i to zavrsili. Postavite elemente za ucvrsCivanje i na donji kraj amortizera. Podesite donje veze amortizera prema odgovarajuCim prikljuccima na vozilu. Zamenite i drugi amortizer ponavljajuci postupak po tackama 3 do 6. 5. Amortizeri su donjim krajevima (3) vezani na Osoyinu a gornjim (4) nil sasiju. i osigurajte ga sa postoljima. koji SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE viri iz navrtke. UCinite to odgovarajucim kljucevima. 398 7. 3. prema obrnutom redosledu taeaka 1 i 2. Postavite podloske i druge elemente na gornji prikljucak amortizera.Zadnje YeSanje sa zavojnim oprugilma (1) i oscilujuCim ramenima (2) umesto !isnlltih opruga. tako sto cete izvlaCiti iIi uvlaeiti teleskope amortizera koliko je potrebno. zatim propisno pritegnite sve zavrtnjeve. POdignite prednji kraj vozila. Ponovite tacku 2 i na drugom amortizeru. da biste prisli vezama amortizera. Zamena prednjih arnortizera Ako sistem vesenja vaseg vozila nije izveden sa MacPherson-ovim (Makferson) stubovima. 6. postupite na sledeCi nacin pri zameni prednjih amortizera: I I J 1 --------If I I . 5. 399 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 6. i gore i dole. a malim podesivim kljucem drzite kraj navojne 'lipke. Skinite navrtke za prievrsCivanje donjeg kraja amortizera. 4. Napomena: Na nekim vozilima. ubacite amortizer i blago pritegnite gornji zavrtanj. ova veza je skrivena iIi zaklonjena elasticnim zaklonom postavljenim preko prednjeg gornjeg zida blatobran a (»kosa«). Podignite poklopac motora (»haubu«) i pronadite gornju vezu amortizera. koristeCi odgovarajuei okasti iIi . Odvrnite tu navrtku i skinite je. OdgovarajuCim okastim kljucem. oSQvine. Postavite podmetace uz zadnje tockove. Ovim tete spreCiti okretanje navojne 'lipke za vreme odvrtanja navrtke za pricvr'lCivanje.

Spustite vozilo. Pricvrstite gomje veze oba amortizera. morate prvo skinuti tri zavrtnja koji priteiu montainu plocu amortizera za karoseriju. centriranje se podesava preko ekseentrienih zavrtnjeva na donjem kraju . treba yam alat za stezanje opruge kako biste je mogli demontirati sa gornjeg del a stuba. 10. Prostor aka tocka je takav da omogueuje naginjanje kuCista amortizera. Napomena: U nekim slucajevima. Zamena Makfersonovog stnba Makfersonov stub moze biti izveden tako da se moze popraviti iIi zameniti. Postavite novi amortizer prievrstite donje veze. mozete odneti ceo sklop u servis. da bi se prislo kuCistu amortizera. centriranost trapa se ne remeti. Makfersonov stub nije uvek pogodan za am aterski rad. 9. ali moiete to obaviti i naknadno u speciializovanom seIvisu. i\ko vas ove dye teskoee ne navedu da ceo posao prepustite profesionaku. a potom moiete izvaditi amortizere odozgo. 400 Drugi razlog koji oteiava rad amateru. gde ee biti popravljen. mora da se demontira i da se ukloni opruga. Na drugom tipu vozila. posle pravilne montaze gornjeg dela stub a. 2. evo kako eete to sami uraditi: l. taka da se stari elementi amortizera mogu zameniti novim patronom amortizera. (Ako ne moiete da pozajmite takav alat. tako da se mora izvrsiti zamena celog stuba. amortizer se vadi sa gomje strane. Ako je to slueaj. koliko je potrebno da se izvadi stari ubaei novi umetak amortizera. Ako postoji moguenost popravke. Sami ne moiete izvrsiti dovoljno tacno eentriranje trapa. sto je naravno skuplje. je sto mnogi sistemi vesanja moraju biti ponovo eentrirani posle zamena stuba. sarno gomji dec stuba. Ponovite taeke 5 do 9 za suprotni amortizer. 11. da bi ste izvr5ili rasklapanje na radnom stoln. a moida ga moiete i zameniti za vee remontovani. 13. Stubovi predvideni za popravku (»osveienje«). Izvadite amortizer sa donje strane. 8. Novi amortizer istegnite potpuno pre montaie. Na drugim vozilima morate izvaditi ceo stub. stub se moze rasklopiti. osigurajte zadnje toekove i podignite automobi!. "Nepopravljiva« varijanta je zatvorena i potom zavarena. 7.nasadni kljuc. Na nekim vozilima. Na nekim vozilima. obrnutim postupkom iz tacke 5. mogu se popraviti na dva naeina. Zategnite ruenu koenieu. Zatvorite haubu i uklonite klinove tockova. Kredom iii flomasterom obeletite poloZaj zavrtnjeva za pricvrsCivanje na oba kraja stuba. Postolja postavite tako da su oscilujuca ramena potpuno slobodna. 12. Prvo.

Odvmite veliku navrtku na vrhu stuba za jedan iii dva kruga. bez oslobadanja donje veze stuba. Navrtku eete skinuti doenije. \ = !i SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Podignite vozilo taka da se osianja on sasiju iii karoseriju. Ako je stub "popravljivog« tipa i imate dovoljno prostora oko toeka. Tu sad. da ga mozete izvuei napolje sa donje strane. aka vrsite l<lffienu makfersonovih stubaYa. ' t ~ . nemojte jos ski dati ove zavrtnjeve kako bi driali stub dok oslobadate donju vezu.stuba. ako koristite slUbeye "popnlyljivog<' tipa.sceno za stub. S. moZe vam ustedeti centriranje trapa posle zamene. . Posto ste skinuli zavrtnje uzmite veliki odvijae iIi siljastu polugu da bi ste mogli razdvojiti donju vew stuba i oscilujueeg ramena. potpuno zavrtnjcve gornje nosece ploce. U suprotnom. ~ . jeT otvori zn pricvrsCivanje na navorn rezervnom delu mogu dosta da odstupaju po svom polozaju u odnosu na one na starOffi. Ako menjate kompletan stub. . stuba sa YQzilom. . pre nego sto demontiratc i jednu od ve:w Olabav !te gornju veliku navrtku ouvijanjem za jcd::m do dva kruga. NEMOJTE je jos skidati jer drii gomje komponente stuba. Navrtku cet e skinUli tek kild stub izvadite IX vozila i slegnete oprugu. Otpustite zavrtnje iii navrtke gom]e noseee ploce. Os!obodite ga i uklonite pre vadenja stuba_ 401 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE i . prethodno odvrnuvsi. kada stegnete oprugu pomoeu alata. Skinite zavrtnje koji vewju donji kraj stuba za osovinicu rukavca. Krcdom Hi tlomasterom povucite liniju (1) preko vrha makfersonovog stuba i montazne ploce. a ima dovoljoo mesta da se isti izokrenu napoije bez razdviljanja donj/: veze. ~ . garnjc priteznc z<lvrmje (1) Ake je crevo kocnice pritvr. moraeete po svoj priliei da vrsite ponovno centriranje trapa. ukljuCivo i oprugu. CD I Ake se radi 0 »popravljivim« slUbovima. 4. Obeleiavanjem tacnog poloiaja stuba pre demontaie. Napomena: ovo se odnosi sarno na stubove koji su predvideni za opravku. onda tako i postupite. 3. kaka hi oscilujuca ramena ost<lla d<l slobodno vise. moie biti u pitanju jedan iii dva zavrtnja za prievrseenje iii dva ekscentriena zavrtnja.

Skinite navrtku i istresite . (4) zOlstitnik od prasine. (2) sediSte opruge. Morate skinuti oprugu i ako je u pitanju »popravljiva« varijanta. (1) gornja veza i os!onac. zatim pazljivo skinite i oprugu. proverite da li je moida crevo koCionog sistema vezano za stub. Alat sa stegom je najbolji jer drie potpuno sigurno oprugu u sabijenom stanju. Ostavite oprugu zajedno sa alatom za stezanje.'1:.\!nu nai:rtku (3). tj. skinite veliku centralnu navrtku sa stuba SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Kod »popravljivih« stubova. Ako jeste.\ ) Pailjivo postavite ala! za sabijanje opruge nll oha i sabite je {aliko da se njeno gornje sedistc rastereti. (5) opruga. ona se mora skinuti i posta viti na novi stub. tako dane dode do iskosenja. Pailjivo postavite alat za sabijanje opruge na oprugu i sabijte je toliko da gomje sediste opruge ostane slobodno. i ulazile prljavstina i vlaga.· 9. Na nekim vozilima. Sada ga moiete zameniii iIi popraviti. neoptereceno naponom opruge. tu se nalazi cevni prikljucak za crevo kocnice. (3) granitnik oscilovanja »federovanja« vozita. zaplivnJ prstcn (2).---@ Monta±na skica skJopa tipicnog makfcrsonovog stuDa. i sediste opruge. mozete se koristiti klestima za cevi koje koriste vodoinstalateri. Mozete uhvatiti stub i u stegu ali pazite da ne ostetite iIi deformisete bilo kuCiste stuba iIi donji prikljucni haj. Sigurnije je da stub u stegu pri sabijanju opruge. Upozorenje: Opruga je pod znatnim napanom i morale biti izuzetno paz/jivi i apremi. 7. Ako stub sadrii oprugu postavljenu oko njega. da bi ste skinuli ovu nayrtku. 8. kako jeste. 10. 6. skinite gornju nosecu plocu. i (7) zavrtnji donje veze. koje moie izazvati iskakanje opruge. (6) sklap Makfersonovog stuba. pazite da hvataljke budu tacno po sredini opruge. no vrhu kuCista nalazi se velika navrtka pritegnuta na centralnu sipku stuba.. pa morate taj spoj rastaviti. 402 !---@ .. U tom slueaju zacepite oba otvora. Ako nemate odgovarajuCi kljuc. uo"d1e noyu pn!ronu (J). na suprotnim stranama. Pre nego sto skinete zavrtnje koji jos uvek drie stub vezan gornjim krajem za karoseriju. kako ne bi curila kociona tecnost. Zavrtnje priteiite ravnomerno. j centr. skinite osigurac sa driaea creva i oslobodite crevo. Ako je stub »popravljivog« tipa. Kada ste sabili oprugu i odvojili je od gornjeg sedista. Sada skinite i zavrtnje gomjeg kraja stuba i izvadite ga iz automobila. i caslcu Slarog ulja u kuCiste. Ako koristite alat koji se sastoji od dva zavrtnja sa hvataljkama. pripadajuce montazne elemente.

11. obrnutim redosledom. (Ulje potpomaze prenos toplote koja se razvija u patronu stub a za yreme voznje). da nema nekih zaostalili del ova i ubacite novu patronu. ' . za vreme. 14. Ako je stub "nepopravljivog« tipa. 16. demontaze stuba. Na gornji kraj sipke stuba postavite novu navrtku i pritegnite je prema uputstvu proizvodaca.ieu starag ulja aka patrone_. kako biste ga mogli vratiti. 15. mozete skinuti alat kojim je stegnuta opruga. Vratite oprugu na stub kako je i bila (ako je na vasem vozilu takvo tehnicko resenje. mora se zame1 niti novim. pa cete imati gomilicu raznih delova na podu. uspite ca. ponavljajuCi prethodni postupak obrnutim redom. Ako su oznake na istom mestu. moze se desiti da yam je centriranje u redu. me __ anlzam za upravljanje Alat i materijal: • Podmetai'i za tockove • Dizalica i sigurnosna postolja • Klesta • Okasti kljucevi • yiljuska za demontaiu (»pajser«) • Gekic sa poluloptastom glavom • Celicna cetka . Nemojte sipku drzati kIestima ili kljucem za vodovodne cevi. Sada montirajte stub nazad u vozilo prema tackama 2 do 7. Vazduh mora biti odstranjen iz kocionog sistema da bi koenice ispravno funkcionisale.JL 13. Postavite sve elemente gornje veze stub a obrnutim red om od demontaze. Ako ste bili prinudeni da rastavite crevo koenice. jer se maze ostetiti fino obradena povrsina sipke a time i zaptivka na ulazu u kuCiste. U tom slueaju jednostavno odbaeite stari stub i postavite oprugu i sve elemente gornje veze na novi i ugradite ga na vozilo. Posle ubacivanja patrone. proverite oznake koje ste uertali kredorn iii flomasterom. U suprotnom produzite ovako: 12. tj. Proverite da Ii je kuCiste stuba potpuno prazno. Postavite novu gumenu zaptiyku ("0. Sacuvajte staro ulje.. kuCiste je na gornjem delu zavareno. Neki stuDoyi imaju patrone u unutrasnjosti kuCista. 403 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Pitmanov h . Ako je kuCiste osteceno. sada ga sastavite i ispustite vazduh iz koCionog sistema (pogledajte odgovarajuce poglaYlje "Sistem za kocenje«). ali veCina ih nerna.stare unutrasnje elemente. jer nisu svi stuboyi sa oprugom oko kuoi'ta). Pre nego sto pritegnete gomje iIi donje zavrtnje koji vezuju stub za ostale delove vesanja voziIa. Kad je gornja nayrtka segnuta. ring). na primer ima pukotine iIi ulubjenja. zatim veliku navrtku kueista i je cvrsto.

Ponekad Pitmanova poluga ima dva otvora. Prenosna poluga se pricvrscuje za desni zid motorskog prostora pomocu pratece poJuge nazvane jos i pomocna po lug a iIi »ienjivac«. Oba mogu biti izvedena i sa servopogonom. koja ide celom sirinom vozila i vezuje se na botne spone.• Zabravljiva klesta (»grip« klesta) • Komad metal a tdine 3-4 kg • Okasti kljucevi • Pentrirajuca teen os! • Krajevi spona • Krpe • Osnovna iIi pokrivna boja za metal iii drvo • Raseepke • Prenosna poluga • Sklop pratece poluge i zavrtnji za pritezanje U pravljacki mehanizam. Ako osovina upravljaca na vasem vozilu posle izlaska iz kabine. 404 eIJlm se okretanjem oko vertikalne ose omogucuje skretanje vozila. uz minimum naprezanja vozaca. Sarna noseca konzola pricvrscena je za karoseriju iii Sasiju na desnoj strani vozila. Ovo je uobicajeno ali ima i drugih resenja. Uloga upravljacke kutije je da obrtno kretanje upravljaca i njegove osovine) pretvori u pravo!inijsko bocno pomeranje poluga upravljackog sistema prednjih tockova. Sklop pratece poluge. Ovo se obavlja na utvrden naCin. jedan za prenosnu polugu. Bocne spone preko svojih krajeva (krajevi spone) vezuju se na vrat rukavea tocka. Ovaj sklop ima uJogu da drzi prenosnu polugu u potrebnom polozaju i da omoguCi pre nos kretanja upravljaca i na desnu stranu vozila tj. na desni tooak. ali uz dovoljno mogucnosti da se »Qseti« put. Pitmanova poluga je svakako metalna. I prateca poluga moze biti sa dva otvora. ulazi u kutiju upravljaca pricvrscenu na bocni zid sasije iii karoserije u motorskom prostoru. ali ima . duzine oko ·15 ern postavljena ispod upravljacke kutije. Mehanizam za upravljanje prikazan na sliei izveden je tako da se postavlja iza osne linije prednjih tockova. jedan za prenosnu polugu a drugi za desnu bacnu sponu. u pitanju je Pitman sistem. Vertikalno pomeranje ovog dela upravljackog mehanizma sprecava se ugradnjom letista u nosecu konzolu iIi jedne duge gumene caure. Ona je vezana na prenosnu polugu upravljackog sistema. se u osnovi izraduje na dva naCina: sa Pitmanovom polugom i zupcastom letvom. Napomena: Na sliei je prikazana konstrukeija na kojoj bocne spone povezuju direktno vra! osoviniee rukavea (tocak) i prenosnu polugu. Prenosna poluga se zove i centralna spona. ima dva osnovna del a: samu polugu i noseou konzolu. I ovo je najcesCi slucaj. zavisno od konstruktivnog resenja. a drugi za levu bocnu sponu.

Boene spone povezuju vrat rukavea tocka i prenosnu polugu (eentralnu sponu)... i vati za uobicajeni evropski polozaj upravljaca na levoj strani. Poddavanje se uvek vrsi tako da je razmak prednjih tockova meren ispred teorijske . . koja prenosi krctanje na bocne spone(4). Podesavanje duzine prenosne poluge vrsi se uvrtanjem iIi odvijanjem boone spone prema potrebi. tockova. osiguranje se vrsi pritezanjem obujmice. Zamena krajeva bocnih spona Ret je 0 bocnim sponama. Kada je ova duzina po desena kako treba. Napomena: Pojam levi i desni u ovom slucaju je relativan... 1\1 l ! i ~ I I • ~ . Duzina prenasne poluge se podesava u svrhu postizanja jednog od elemenata eetriranja prednjeg trapa. levi je tada desni i ol:irnuto.I )L I I 0 \ ® CD ~ I 0 ra. Pitmanova paluga (2) vezuje sc na prenosnlJ polugu (centralnu sponu) (3).konstrukcija gde je citav mehanizam smestem ispred ose tockova. osovina uprav!jaca ide do upravljackc kutije (1). Zglobovi upravljackog mehanizma ne smeju imati zazora iIi ce tockovi »igrati« u voznji i izazvati vibracije upravljackog mehanizma.llnom sponom) je navojna. Aka se radi 0 vozilu sa upravljacem na desnoj strani treba ih uzeti suprotno. koja je pricvrScena zavrtnjim <l na sasiju. Veza boone spone tj. tj. jer su zglobne veze na njima.:s ~ \ Kod upr41vljackog meh. Prenosna poluga je ustvari eev ciji kraj ima unutrasnji navaj u koji se uvrce odgovarujuce navojno stablo bocne spone. koji se zove »uvlacenje« prednjih . njenog unutrasnjeg kraja sa prenosnom po!ugom (eentr...~ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE II 0 'I I I.mizma sa pitm::movom polugom...

to obiono ide tesko. Provera ispravnosti zgloba kraja spone vrsi se tako sto se jednom rukom cvrsto uhvati bocna spona odmah do zgloba i pokusava snaino pokretati gore-dole. Dva puta prove rite da Ii ste kupili odgovarajuCi kraj ili krajeve. Okastim kljueem olabavite obujrnicu za osiguranje navojnog spoja boene spone i njenog unutrasnjeg kraja. vee tim raspolazete. krunastu navrtku pomocu 405 SISTEMZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® 8) CD In"ucile rascepku (I) i skinite krunas[u navrtku (2). Zglobovi krajeva spona koji imaju vertikalni zazor moraju se zameniti. 4. kako bi se otkrio eventualni zazor. Da bi se ovo pravilno utvrdilo. 6.ne spone se moraju zameniti cim se pojavi vertikalni zazor u zglobovima. 406 Uvucite kljun viljuske za demontazu izrneau vrata osovinice rukavca i kraja spone i udarajte pO viljusci cekieem. pa dcmonta±nom viJ. Kada kupujete krajeve spona. ali je korisno. Ako menjate sarno jedan od krajeva bocne spone. Posto je to veza konusnog stabla i konusnog otvora. jer je ona i pravljena tako da se moie obrtati.>pone) (5) i vrata osovmice rukavca (6). Otistite navoj na tom kraju spone celicnom cetkom i krpom. Da biste demontirali kraj spone. Obojite ociseeni navoj svetlom sprej bojom iIi cetkicom nanesite boju iii temeljnu boju. Odvrnite i skinite okastog kljuca. Krajevi boe. a ne podignuto. vozilo mora biti oslonjeno na svoje tockove. od spregnutog dela. Zamena krajeva spona se vrsi na sledeCi naCin: 1. Rasccpkom (1) osigurava 51! krunasta navrtka (2) koja pritetc konusno stablo kugJaslog zgJoba (3) kraja spone (4). 7. Klestima izvadite rascepku iz krunaste navrtke kraja spone i bacite je. Podignite prednji kraj voziJa i postavite sigurnosna postolja. 5. taka da yam mehanizam za vesanje stoji sto blize horizontalnom polozaju.taznom viljuskorn (kao na slici) i cekic sa okruglom glavom. Osigurajte zadnje tockove sa podmetaCima. 2. Koristite se demo. Nemojte da vas zavara mogucnost obrtanja bocne spone. morate ga prvo odvojiti. 3.iuskom (3) odvojlc kraj bocm: spone (4) od njenog kraja (kraja botne . Ovim ste oznaCili dokle treba uvijati . morate koristiti penetrirajucu tecnost da biste olaksali demontaiu. vodite racuna da nisu isti levi i desni kao ni unutrasnji i spoljnji krajevi spona. Napomena: Ovo nije bas neophodno. 8.ose nesto manji nego iza ove ose.

6. Skinite prenosnu polugu. Postupiti obrnutim redom prema tackama 3 i 4.novi kraj spone kako bi centriranje tockova ostalo isto. Vratite krunastu navrtku'i pritegnite je tako da moiete ubaciti novu rascepku. r r 1 13. Okastim kljueem pritegnite obujmicu za osiguranje. ne zaboravivsi da iskrivite rascepke. Uvucite konusno stable kraja spone u vrat rukavca tocka. kao i sa veze prenosne poluge i Pitmanove poluge. Osigurajte zadnje tockove sa podmetacima 2. 7. Nanesite boju i na novi kraj spone tacno onako kako je i na starom. 14. Krajevi prenosne poluge imaju jos i navojne otvore za vezu sa bocnim sponama. Aka zazar postoji zamena prenosne po luge se vIsi na sledeCi nacin: 1. 9. 11. 15. 10. 9. Klestima izyucite rascepku unutrasnjeg kraja jedne od boenih spona. Zamena prenosne poluge Prenosna poluga je jednodelni komad. vezujuCi je prvo sa prateeom i Pitmanovom polugom. 3. 16. 12. koristeCi taeku 5 objasnjenja "Zamena krajeva bocnih spona«. Cekicem sa poluokruglom glavom udaraJte po suprotnoj strani prenosne poluge da biste olabaviii spoj klina boene poluge (spone) sa prenosnom polugom. KoristeCi demontaznu viljusku i poluokrugli eekic. Postavite teti komad metal a povrh otvora u Rrenosnoj poluzi u koju se montira boene spona. ~ f -. Provera se VIS} na isti naCin. . J edan kraj se vezuje za Pitmanovu polugu. Odvmite kraj spone pomocu zabravljivih klesta (»grip"). 5. Podignite prednji deo vozila i osigurajte ga sigurnosnirn postoljima. Poveiite boene spone sa central nom (prenos- . Uvmite novi kraj spone u CtV bocne spone sve dok bojeni deo ne doae do cela cevi. Napomena: Ne udarajte cekicem pei boenoj sponi iii njenom klinu. 4. 10. Rascepku bacite. prema postupku u tack am a 3 i 4. odnosno njihovim krajevima. prema taekama 1 i 2. 11. 8. Uvucite novu rascepku i kiestillla savite krajeve. Montirajte novu prenosnu polugu. demontirajte obe veze. Skinite krunastu nayrtku okastim kljueem. Spustite vozilo. Ponovite tacke 3 do 5 na drugoj bocnoj sponi. drugi za pratecu polugu. Skinite rascepke i krunaste navrtke sa veze prenosne poluge i pratece poluge. Krajevi prenosne poluge mogu imati zazar kao i botne spone.

prievrseujuCi prvo zavrtnjima nosac za sasiju iii karoseriju. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Zamena sklopa pratece poluge Sklop pratece po luge nosi desnu (putnicku) stranu prenosne pOluge. iii sasiji. upravljacke osovine. 8. 5. nosnam polugam mehanizma za upraYljanje obr. Klestima izvadite rascepku jz veze prenosne poluge sa pratecom polugom. Za ovo su potre hni spec ijalni alati za demontazu. postupajuCi obrnutim redosledom po tack am a 3 i 4. Ne zaboravite da iskrivite razscepke. 2. 6. 4. 3. po pratecaj poluzi da bi ste olabavili klinasti zavrtanj ave veze. Udarajte cekicem sa poluokruglastom glavom. Demontaza odnosno zamena sklapa pratece poluge vrsi se ovako: 1. obrnutim redosledom. upravljacke kutije iii Pitmanoye poluge. uhvatite cvrsto rukom za prenosnu polugu u neposrednoj blizini njenog spoja sa prenosnom polugom i pokusajte da je drmate gore dole. PoveZite pratecu polugu novog sklopa sa pre. Odvrnite krunastu navrtku pomocu odgavarajuceg okastog kljuea. 7. 11. ne pokusavajte da sami izvrsite popravku iii zamenu.nom polugom). Ne zaboravite da savijete krajeve rascepke. Sarna poluga ovog sklapa vezana je jednilll krajem za kraj prenosne poluge. OdgovarajuCim nasadnim kljucem skinite zavrtnje koji drle nosac prateee poluge na karosefiji.. Osigurajte zadnje tockove sa podmetaCima. Koristite nove zavrtnje za pricvrscenje . nutim postupkom prema tackama 3 i 4. Aka se pojavi znatan zazar U sarnirnom zglohu koji vezuje pratecD polugu i njen nosac. Upravljacka kutija lake i sami mozete da ustanovite da Ii je upravIjaeka kutija u stanju zadovoljayajuce ispravnosti iii ne. Bacite staru rascepku. Podignite prednji deo vozila i osugurajte ga sa postoljima. Cvrsto ih stegnite nasadnim kljucem. 407 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE . Spustite vozilo prema tacki 1 i 2. mora se zameniti ceo sklop. Da biste proverili sklop pratece poluge. a drugim je »sarnirno« vezana (putem osovinice) za svoj nosae. Skinite sklop pratece poluge. obrnutim redosledom iz tacki 1 i 2. 9. Postayite novi sklop pratece poluge na vozilo. Pritisnite prenosnu polugu kako bi se oslobodila prateea poluga. 12. lstina' ovi sklopovi retko se kvare. Spustite vozilo. 10.. NoseCi deo ovog sklapa pricvrscen je za sasiju iii karoseriju automobila sa dva iii vise zavrtnjeva.

Na izlazu iz kuCista nalaze se zastitni rebrasti gumeni mufovi.. Ciji su krdjcvi Z<lsticeni gumeni m rebrastim mufovima (3). Veza bocne spone i vrata osovinice rukavca je kuglasta sa konusnim klinaslim zavrtnjem. .Upravljacki mehanizam s-a zupcastom letvom Alat i materijal: • PodmelaCi za loekove • Dizalica i sigurnosna poslolja • Viljuskasti kljueevi • Klesta • Okasti kljueevi • Demontazna viljuska • Poluloptasti cekic • Zabravljiva klesta (»grip« klesta) • Odvijac • Krajevi boenih spona • Zastitne rebraste gume • Litijumska maziva mast • Rascepke M ehanizam za upravljanje sa zupeastom letvom obrtno kretanje osovine upravljaca pretYara u pravolinijsko boeno pomeranje pomocu jednog zupcanika i zupeaste IetYe. Zastitni rebrasti gumeni mufovi. na svakoj strani vozila. Cevasto kuCisle zupeaste Ietve. Sve je ovo smesteno u cevastom kucistu sklopa zupeaste Ietve. Krajevi zupeaste letve veiani su na boene spone koje pravolinijsko kretanje Ietve pre nose na vratove osovinica rukavaca tocka i take zaokrecu lockove. Okretanjem zupcanika pomeramo Ietvu na jednu iIi drugu stranu. Sklop je postavljen popreeno izmedu prednjih loekova vozila. Na oba mesta prievrcuju se 408 Kad uprayljackog mchanizma sa zupcastom let Yom. Veza Ietve i boenih spona je kuglasta sa mogucnoscu podesavanja putem navojne veze i retko se kvari. jevi koji se vezuju na vratove osovinica rukavaca loekova.titu zupeaste Ietve od prljavstine i vode. Ovaj zglob ne sme imati vertikalnog zazora. zupcanik (1) uzub!jen je sa zupcastom letvom (2). prieYrSceno je na sasiju iIi karoseriju pomocu odgovarajucih nosaca s_e zavrtnjima za pritvrscenje. Osovina upravljaea je upravna na sklop zupeaste Ietve. eija je jedna strana nazubljena i uzubljena sa zupcima malog zupeanika koji se nalazi na kraju upravljacke osovine. obujmicama i sIuze za za. Ako se to desi. Zupeasta Ietva je syojim krajevima vezana na boene spone. Zupeasta' Ietva je smestena u cevasto kuCiste. Sarna zupcasta letva je jedna ee!iena sipka. postavljaju se na izlazni deo kuCista Ietve i vezuju se na bocne spone. popravku prepustite profesionalcu. zatim boene spone i njihovi kra.

Zamena krajeva bocne spone i zastitne gume Provera ispravnosli krajeva span a vrsi se na pot../--0 / Zupcanik (1) postavljcn fia kraju upravljacke orovine (2) pokrecc ZUPC3StU letvu (3) !evo i desna.. Klestima izvueite raseepku iz krunaste navrtke koja osigurava vezu kraja spone i vrata osovinice rukavea tocka. puno isti natin kao kod Pitmanovog sistema za upravljanje.. 2. Osigurajte zadnje lockove sa podmetaCima. Okastim kljucem skinite krunastu navrtku. jer bisle mogli poremetili I = I I ! I ~ CD \ / / £\ / / / . creva (1) prenosi pritisak hidraulicne teenosti od pumpe (2) na upravljacku kutiju (3). Viljuskastim kljucem popustile kontra navrtku na unutrasnjem kraju spone i odvite je za pol a kruga. " . kraj spone se mora zameniti. centriranje prednjeg trapa.". 3. 6. jer se pocepao iIi je previse star. Baeite staru rascepku. potom demontainom '1iljuskom (3) odvojte kraj bocne sponc (4) cd boCne spone (5) i osovinice rukavc:! (6). 1-. Kod upravijackog mehanizma sa zupCaslom letvom i servo pogonom. kada zavrsite montaiu novih delova. Viljusku uvucite izmedu vrata osovnice rukavca i kraja spone i udarajte po drugom kraju viljuske cekiCem. Ponekad je potrebno zameniti gumeni rebrasti muf. Razdvojte vezu pomocu demontaine viljuske i poluloptastog cekioa. Podignite prednji kraj voziia i osigurajte ga sa postoljima. . Ako se pojavi i najmanji vertikalni zazor u zglobu. Uhvatite cvrsto kraj spone i drmajte gore-dole. Napomena: Nemojte odvrtati kontra navrtku vise ad pola kruga. 4. II II I SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE y' ':/ Skinite rasccpku (1) i krunastu navftku (2). S. Zamena kraja spone iii ovog mufa vrsi se prema sledecem postupku: 1.

Postavite novu zastitnu gumu pazljivo je previ aced preko kontra navrtke da se ne pocepa. Pravilno stezanje mozete postiCi tako sto cete zabravljiva klesta i viljuskasti kljuc driati blisko paralelnom polozaju i klesta vuCi prema sebi a kljuca gurati »od sebe«. Provucite klinasti zavrtanj kraja spone kroz otvor na vratu osovinice rukavca. 13. 12. Drzite zabravljivim klestima cev spone dok odvijate njen kraj. Rad hidrauliene pumpe prenosi se kroz sistem ventila i hidraulicnih cilindara (sa klipovima) i drugih pripadajuCih del ova na mehanizam za upravljanje i tako smanjuje naprezanje vozaea. skinite ih posto ste olabavUi stege na njima. Uvucite novu rascepku i savite joj krajeve klestima. 9. da bi ste nadoknadili dec koji ee biti odbaeen sa starim gumama. dok uvreete novi kraj spone. 17.1 _______________ ._ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 7. 10. 16. 19. 18. Stegnite krunastu navrtku okastim kljueem tako da se moze uvuCi nova rascepka. obrnutim postupkom iz taeke 9. Prievrstite gume obujmicama. 15. 14. Opravka servo uredaja je prilieno komplikovana stvar i zahteva specijalne alate i veStinu 410 Ala! i ma!erijal: • Podesljivi kljuc • Viljuskasti kljueevi • Odvijae • Okasti kljueevi • Teenost za servo uredaj • Pogonski kais • Krpe • Creva hidraulicnog servo uredaja • Obujmice za creva • Posuda za ispustanje teenosti . UvrCite sve dok ne dodete do kontra navrtke. Dodajte malo litijumske masti u kuCiste letve. Ako zastitne rebraste gume treba da se zamene. Odvrnite kraj spone i skinite klesta. Drzite evrsto zabravljiva klesta koja treba da su jos uvek na sponi i viljuskastim kljueem dotegnite kontra navrtku. 11. jer hidraulieni sistem ovog uredaja sarno olaksava vozaeu okretanje upravljaea. Spustite vozilo obrnutim redom prema taekama 1 i 2. 20. KoristeCi zabravljiva klesta. 8.409 . Skinite klesta i kljuc. drzite sponu da se ne okreee. . Servo upravljac S ervo upravljac u stvari bi trebalo da bude naziv upravljaea sa servo pojacanjem. Podmazite slobodni dec navoja izmedu kontra navrtke i kraja spone.

1 : 1 ! .. prema postupku opisanom za alternator. . Potoje tri osnovna uzroka koji ugrozavaju rad hidraulienog servo sistema. ! .. Moze se pojaviti bilo gde na sistemu. u odeljku »Zamena remena alternatora« u poglavlju »sistem za punjenje«. Curenje je najeesCi problem kod servo upravljaea. Gubitak pritiska i time izostajanje servo-efekta. obieno se prvo nalazi iza kaisnika hidraulicne pumpe. U stvari to crevo se vraca na pumpu. Preko jednog konzolnog nosaca pricvrscena je za biok motora. gde se nalazi zaptivac pogonskog vratila pumpe... mehanicko osteeenje koje maze izazvati buku i gubitak pritiska. Drugo ide od rezervoara pumpe na drugi prikljueak upravljacke kutije.. UoCieete je po tom polozaju kao i po tome !ito na prednjoj strani ima kaisnik koji nasi remen prebaeen i preko kaisnika radilice. (3) Rezervoar hidr::mlitnog ulja i pumpa. sa strane. Kroz prvo crevo. Pumpa je sa ostalim delovima servo uredaja vezana sa dva creva.• Pumpa hidraulienog servouredaja Za prosecnog amatera nije preporuCljivo da se u ova upusta.. Mehanicko ostecenje servo sistema je u stvari osteeenje nekog unutrasnjeg elementa i manifestuje se bukom. ali '1 r F. kao i curenje teenosti. Jedno polazi direktno od ledne strane pumpe i ide na upravljaeku kutiju. i (4) Pitmanova poiuga. kao ina prikljucku creva visokog pritiska. ostvaruje pumpa koja je smestena na levoj (vozaeevoj) strani motorskog prostora.-J SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ~ / _ . Proverite stanje remena i dotegnite ga ili zamenite ako treba.· koje ide direktno od pumpe na upravljacku kutiju cirkulise ulje visokog pritiska od pumpe ka upravjackoj kutiji. (1) upravljacka kutija iii glava upravijabl. jer kroz njega cirkulise povratno ulje niskog pritiska. Gubitak pritiska pumpe moze biti izazvan niskim nivoom tecnosti u rezervoaru pumpe i labavim iii istrosenim remenom koji proklizava.o I II I L I ~ Tipicni delav) upravljacKog mehanizma sa Pitmanovom poiugom i servo pagonom. (2) cn::vo visokog: i niskog pritiska.. Hidraulicni pritisak u servo sistemu.~ / L .

Postavite novo creva obrnutim postupkam iz tacke 2. 5. 6. posledecem postupku: Napomena: Ovaj po stupak je istoveten i za zamenu creva niskog pritiska u najvecem broju slueajeva. Uklonite krpe i obrisite tragove tecnosti. 3. Opravka upravljacke kutije je posao za profesionalnog mehanicara. Oslobodite crevO i drzeCi krajeve nagore. I njih olabavite odvijacem. 3. drieCi krajeve nagare. 411 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. Bacite i crevo i obujmice.Zatim na drugim spojevima creva kao i na prikljuccima upravljacke kutije. to je normalna pojava. Postavite novo crevo prema obrnutom postupku u tacki 2. Startujte motor i okrenite upravljac polako na leva pa nadesno da biste odstranili vazduh iz sistema. Startujte motor i akreCite vol an polako ulevo i . Medutim tri operacije mozete i sami uraditi. da biste mogli skin uti crevo. Servo uprav!jac u mehanizmu sa zuptaslOrn lctvom na automobilima peto. 5. creva se moraju zameniti. Postavite krpe ispod prikijucaka creva. 6. zbog specijalnih alata i vestine. Neka povratna creva niskog pritiska nemaju prikljucak ("holender«). creva i curenje pumpe. Postavite krpe ispod prikljueaka creva. Napomena: Neka creva imaju obujmiee bez vijaka. skinite prikljueke creva visokog pritiska poCinjuCi ad upravljacke kutije. da ne bi eurilo ulje. izvadite ga iz motorskog prostora i bacite. da ne bi curila teenost. Kada ste utvrdili mesta curenja zaustavite motor. Postavite nove obujrnice na novo crevo. Skinite crevo. U tom slucaju odvijacem olabavite obujmiee creva. Zamena creva visokog pritiska Ako creva Cure i ne moze se nista postiCi dotezanjem prikljucaka ria mestu curenja. Na nekim instalacijama trebace yam i viljuskasti kljue da pridrzavate susedni element prikljucka. Pomocu pOdesivog kljuea. kako se ne bi okretao. 4.krpom obrise iscurelo ulje i ukljuCi motor. To su pomenuta popravka iii zamena remena. 2. Uklonite krpe i obrisite tragove ulja. Obieno se curenje moze lepo uociti. 7. 412 1 ? l' f Zamena creva niskog pritiska Povratno crevo se zamenjuje na sledeCi naCin: 1. odmicuCi im krajeve. 4. 2. Napomena: Ako se u pocetku euje jedan kratkotrajni zavijajuci zvuk. Jedan od naCina da se utvrdi tacno mesto curenja je da se .

11. On se mora redovno pregledati i servisirati a svaki defektan .udesno da biste odstranili vazduh iz sistema. treba zameniti pumpu. 5. 6. Skinite poklopac za sipanje tecnosti. Vratite poklopac na otvor za punjenje. 17. 8. 13. prema tacki 1. oteiano upravljanje u normalnim uslovima voznje. 12. Skinite pDklopac otvora za punjenje uljem i proverite nivo.omogucuje zatezanje remena. Pumpa je montirana na nosacu koji je pricvrScen na blok motora. Startujte motor i ostavite ga da radi najmanje jedan minut. Pomerite pumpu prema motoru i skinite remen. Pomerite pumpu ka motoru i pricvrstite nosac za podesavanje. Skinite poklopac za punjenje na pumpi i naspite odgovarajuce ulje (hidraulicnu tecnost). Postavite remen na kaisnik pumpe. 3. Dodajte ulje ako je potrebno. 9. 18. 2. Podesite zategnutost remena prema postupku »Zamena remena alternatora« U odeljku »Sistem za punjenje{(. Pomerite sada pumpu suprotno od motora. Primaknite posudu za prihvatanje ispustenog ulja iz pumpe i cvrsto uhvatite pumpu zajedno sa ere virna i iscedite ulje. 19. Zamena hidraulicne pumpe Curenje na vratilu remeniee. 4. 413 SISTEM ZA v KOCENJE S a stanovista bezbednosti sis tern za kocenje je najvazniji sis tern na vasem vozilu. 10. Okastim kljucem skinite zavrtanj na nosatu za podesavanje remena. Okastim kljucem odvite ove zavrtnje. U gasite motor. Postoji i jedan podesljivi nosat koji . Pumpa se zamenjuje po sledecem postupku: SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. izraiena tendencija za preteranim zaokretanjem upravljackog sistema iii neuobicajeni sumovi i buka iz pumpe su indikacije neispravnosti servo upravljaca. Skinite creva visokog i niskog pritiska prema ranije opisanom postupku. 7. 15. Jedan iii dva zavrtnja drie pumpu na nosacu. 14. da biste mogli priCi zavrtnjima za pricvrscenje pumpe na nosac. Ostavite pumpu u motorskom prostorll ibaeite staro ulje. Postavite creva na novu pumpu prema tacki 8. Odnesite pumpu u servis na popravku iIi je zamenite za remontovanu. Postavite pumpu na nosac obrnutim postupkom tacke 4. Ako ste proverili iii zamenili remen i creva i jos uvek imate problema sa servO upravljanjem. 16.

Stagod uradili morate znati sta treba da ispitate. Kretanjem delova kocionih cilindara dovodi se frikcioni SiSlern za kocenje treba redovno pregled:ni i servisirati. Ovi ureclaji najbolje se mogu opisati . Hidraulicnim vodovima ovaj cilindar pave zan je sa satelitskim ureclajima na svakom tocku (koCioni cilindri). u koCione cilindre na tockovima.deo. Ukoliko vozite normalnom putnom brzinom vi ne ostecujete koCionu instal aciju pa moze da se desi da su yam kocnice gotovo istrosene a da vi to ne znate. Stoga je moguce prebaciti teenost (ulje za kocnice) iz gJavnog koCionog cilindra. 414 Jedini naCin da se sprece ovakve nezeljene situacije je redovan pregled kocnica.000 predjenih kilometara iii jednom godisnje. Povratne oprugc (10) odvajaju papute ad dODosa kada 51! QtpU5!i pedala kocnicc. (3) dvodelni g/avni cilindar i (4) kotionc cevovode do. Oni se zasnivaju na fizickim zakonima. i r SISTEM ZA KOCENJE I I I ® Kod hidmulicnih kocnjca pritiskom na pedalu kotnice (1) pomera sc klipnjaca (2) i klip (3) u g!avnorn ciljndru (4). Glavni kocioni cilindar Glavni koeioni cilindar i njegov rezervoar ispunjeni su koCionom teenoscu. Principi hidraulike na kojima sistem za kocenje radi su veoma jednostavni. Sistcm obuhvata: (1) pedaJu kocnice. svakih 12. Jedna od njih je da fluidi (tecnosti) prakticno ne mogu da se sabiju. maze yam se dogaditi da iznenada stanete i otkrijete da Sll yam kaenioe neispravne. materijal (obloge koenica) u dodir s koeionim dobosima koji se okrecu zajedno s toekovima i time izaziva usporavanje iIi zaustavljanje vazila. Hidr<lulicna kociona lcellost 51! potiskuje kroz koCiane cevovode (5) j ddujr. preko sistema cevovoda. (8) cclitno uze (»sajiu«) i (9) obrtnu polugu. Mazete da vozite na hiljade i hiljade kilometara a da nemate ni najmanje problema s kocnicama. Provera Citavog sistema za kocenje je mnogo bolja. mora se odmah zameniti. rna koliko bio mali i naizgled nevazan. sto predstavlja dobar vremenski interval za skidanje i ispitivanje delova sistema za kocenje. • r. Sve komponente sistema za koeenje ne habajll se niti kvare istovremeno mada to ponekad mazda taka izgleda. Mecllltim. . Ovaj cilindar ima klip i klipnjacu povezanu sa pedalom koenice.(5) prcdnjih kotnica i (6) zadnjih Sistcm takode ukljutujc: (7) rucnu kocnicu.: nl! klipove u kotionim cilindrima (6) koji pritiskuju parute (7) i obloge (8) 0 dabose (9). (2) servokocnicu iii vakuum ufcdaj.

Stoga se na ovim sistemima sa disk-dobos koenicama koristi dvodelni cilindar. Pored moguenosti za regulisanje siIe kocenja. Kod jednodelnog glavnog cilindra nepovratni venti I je unutrasnji dec glavnog cilindra i nalazi se u pravcu cevovoda za napajanje dobos koenice. Kad vozac pritisne pedalu noine koenice glavni cilindar istiskuje fluid kroz vodove do svakog koCionog cilindra sto dovodi do izvlaeenja klipova koCionih cilindara i pritiskanja koCionih papuea i obloga 0 dobos koenice. pa je veoma vaino da u sistemu hidraulienih koenica nema tragova (mehurica) vazduha. on se zgusnjava ako se izlozi dejstvu vazduha pa ee unistiti svaku obojenu povrsinu iIi oblogu kocnice ako dode s njima u dodir. Isto tako rezervoar za kocioni fluid. Da bi se izbeglo prisustvo vaz415 SISTEM ZA KOCENJE duha u sistemu za kocenje na glavnom i koCionim cilindrima koriste se zvonaste gumene iIi neoprenske zaptivke. Vazduh iz sistema uklanja se procesom "ispustanja« koji predstavlja vazan dec postupka servisiranja koenica.se ne koristi nepovratni ventil posto ovaj sistem nema povratnih opruga. kao vazduh na primer. »tandem« glavni cilindar. Medutim. a takode hidraulicni sistemi mogu se koristiti za pojacavanje sile kocenja. Ovim se obezbeduje ravnomerna raspodela koeenja na tockove. Sistemi sa dobos-kocnicarna su konstruisani tako da se u instalaciji uvek zadrzava natpritisak eak i kada koenice nicu aktivirane. tecnosti se ne mogu sabijati ali mogu gasovi. Kao sto smo napomenuli. Ovaj nadpritisak u instal aciji . U tom trenutku hidraulieni pritisak je podjednak na svim cilindrima. iIi zaostali pritisak. U ovom slueaju nepovratni ventil se nalazi na izlazu iz glavnog cilindra u pravcu cevovoda za dobos kocnicu. eliminise se mehanicka veza izmedu pedale kocnice i toekova. Kod kombinovanih sistema sa disk i doboskoenicama potrebno je imati nepovratni ventil na koCionom vodu dobos koenica ali ne i na vodu disk koenica. odriava nepovratni ventil na glavnom cilindru. Koeioni pritisak se ne moze preneti na bilo koji toeak pojedinacno sve dok koCione papuee na svim toekovima nisu u dodiru s odgovarajuCim koeionim dobosima. Povrsina radnog (glavni cilindar) klipa prema povrsini satelitskog (kocioni cilindar) klipa odreduje povecanje sile koeenja kod hidra- . a visoke temperature bez prokuvavanja. Hidraulicni sistemi imaju mnoge prednosti u odnosu na Cisto mehanicke. sprecava prodor vazduha u kocnice. tzv.kao cilindar s klipom na svakom kraju. KoCioni fluid se proizvodi specijalno za hidraulicke sisteme automobila i nekad ga ne treba mesati iIi zagadivati rastvaraCima. koji predstavlja dec gIavnog cilindra. Ovaj fluid je u stanju da podnese niske temperature bez zamrzavanja. Kod disk-koenica.

Hidraulicna instalacija kod vozila sa dvodelnim glavnim cilindrom ima i prekidac upozorenja kvara koenice (lampica) iIi prekidae diferencijalnog pritiska. na njih mora preneti veta koCiona sila. Pored toga sto se koristi za prenosenje potrebne sile za pritiskivanje koCionih papuca iIi obloga papuea 0 dobose iIi diskove. a drugi za zadnji. Ali ukoliko do de do kvara (ispustanja) u jednoj grani instalaeije doc. Zbog toga je veoma vazno da se vrsi redovan pregled sistema u cilju otkrivanja bilo kakvih tragova habanja. U sistemu . Jedan kraj prekidaca povezan je za prednji dec hidrauliene instalacije. Zaustavljanje vozila pri velikoj brzini onemogucuje . Ova toplota mora se kontrolisano smanjiti. a normalni pritisak u drugoj gram dovesce do pokretanja klipa u cilindru i paljenja kontrolne lampice. a tu je vrlo vazna uloga materijala koeione obloge.ulienog sistema. stoga. ada se pri tome ne blokiraju zadnji toekovi. Prilikom zaustavljanja vozila razvija se velika koliCina toplote na oblogama i dobosima kod sistema sa dobos-koenicama. On mora biti trajan a ipak treba da odgovara materijalu samog dobosa. mora da odrfava koefieijent trenja kroz Citav ciklus kocenja a da ne dovede do prekomernog habanja kocionog dobosa.. On se sastoji od klipa unutar cilindra malog preenika. Kod nekih prekidaea dolazi do paJjenja kontrolne lampice upozorenja samo kada je koenica pritisnuta (nofno) dok je kod drugih Iampica stalno upaljena. Ovo se postize neSto vetim preenikom prednjih klipova u odnosu na zadnje koCione cilindre toekova. Zagrevanje kocnica Svi koCioni sistemi frikcionog tipa u sustini predstavljaju toplolne sisteme.a koeenje razvijaju se visoki pritisci . VeCina prekidaea predstavlja dec jednodelnog uredaja koji sadrzi merni i proporeionalni venti!. U ovom slueaju. Uz normalni pritisak na pedalu za koeenje hidraulieni pritisak u sistemu krece se od 6-9 bara zavisno od prenosnog odnosa izmedu klipova glavnog i kocionih cilindara. Servo-uredaj omogucava manji pritisak nogom na pedalu za koeenje uz postizanje odgovarajuceg pritiska u sistemu za kocenje. U normalnom stanju klip se ne krece zbog toga sto je hidraulicni pritisak izjednacen u insta416 Iaciji. ce i do pada pritiska u njoj. sistem za kocenje vrsi kompenzaciju promene optereeenja osovina yoziia u slucaju naglog zaustavljanja. Hladenje sklopa dobos-koenice je tesko. Svako prisustvo uija iii vode izmedu obloga i dobosa dovodi do poremecaja odgovarajuceg koeficijenta trenja. Dobrim vizuelnim pregledom koCionih komponenata moze se spreCiti moguenost da iznenadni skok pritiska dove de do njihovog lorna. prednji tockovi trpe eak 75% teZine yozila pa se. tj.

Medutim.one papuce i dobosa. Ovaj stetm uticaj prasine iIi vode na efikasnost sistema za kocenje prakticno je eliminisan sistemom disk-koenica sa stegom. glatkoee unutrasnjeg dela i obline dobosa. Kada su kocnice pritisnute trenje izmedu obloge i dobosa nastoji da potisne papuce u smeru okretanja dobosa. Svojstva dobosa od gvozdenih odlivaka zavise od cirkulacije rashlad~ o g vazduha. maksimalnog dodira izmedu povrsine obloge i dobosa. . Ovaj slab pokret ubrzava prenos koeione sile. -Stega se zatvara s abe strane ·diska sto dovodi do tisporavanja vozila. Pored toga sto drii sklop koCione papuce. kao i hladenja. disk-koeniee su skuplje.dejstvo rashladnog sistema koenica da efikasno odvodi razvijenu (oplotu. Efikasnost sistema sa dobos-koenieama zavisi od odgovarajueeg materijala obloge. ako do toga ipak dode. Disk-koenice imaju i visok stepen otpomosti na pad efikasnosti koeenja a zadrzavaju i veeu snagu zaustavljanja vozila nego dobos-koenice u vlaznom stanju. Pored sile koja se prenosi na koCione papuee preko mehaniekog iii hidraulicnog poluznog prenosa. Protok vazduha moze se poboljsati ubacivanjem vazduha u supljine izmedu tocka i dobosa. odgovarajuee debljine. KoCiane obloge takode pomaiu odvodenju dela toplote ali potreba za podloznim plocama otezava unutrasnje hladenje. lake je relativno efikasna u sprecavanju da manje kolieine prasine iIi vode dospeju unutar sistema za kocenje. i j ! __ . Posto disk-koeniea distribuira proizvedenu toplotu po veeoj povrsini ona se brze hladi nego dobos-koenica. podlozna ploea je konstruisana tako da smanjuje mogucnost da voda iIi abrazivna neCistoca dospe u prostor izmedu koc. Kod vecih vozila obieno se koristi jedan iii vise ovakvih rashladnih sistema. rebrastim dobosima i kombinacijom obloga od Iivenog gvoida sa aluminijumskim kucistima dobosa. pa se zato koriste sarno na prednjim toekovima kod vetine automobila. i I '1 Sistem disk-koeniee sastoji se od eelienog diska koji je povezan s toekom i stegom s ploCieama koja zahvata disk. koeniee ostaju blokirane. dodatni pritisak izmedu papuea i dobosa postize se dejstvom samoaktiviranja koCione papute. Efikasnost sistema sa disk-koenicama zavisi od stanja frikeionih povrsina diska i stege. Ovo se tesko postiie u prilieno ogranieenom prostoru u toekovima.

za pOdesavanje zaustavnog tocka na dobosu. 'oomH Ispitivanje kocniea u voznji Pre poeetka ispitivanja koeniea na vasem vozilu pokusajte da utvrdite. Kod ovog sistema obe koCione papuee su samoaktivirajuee. to je znak nekoliko moguCih problema: • Nepravilno podesavanje kocniea • Prisustvo masti iIi koCione tecnosti na obJogama • Labave podloine ploee • Zamenjen polozaj primarnih i sekllndamih koCionih papuea • Nepravilno montiranje koCionih papuea na . C"" " ":W':' ""Ho k. Ova poluga se pokreee okretanjem navrtke I. bez saobraeaja ili drugih prepreka. 1zaberite suvu. Ukoliko papuea "hvata" 5 centimetara (iIi manje) od pacta: • Mozda su koeione obloge veoma istro. Kada se koeniea aktivira (pritisne) prva papuca prenosi pritisak na sekundarnu (drugu) papueu i poveeanom silom pritiska drugu papueu 0 doboS. avo zbog toga sto to omogucuje mehanicki i hidraulieni poluzni prenos. avo I automatsko podesavanje kocniea. . Da bi se kompenziralo habanje obloga i dobosa sklop koeniee ukljueuje i automatsko podesavanje koCionih papuea. Pri brzini od 30 kilometara na cas naglo pritisnite koenieu. UkoIiko je to slueaj to je mak da je prisutan neki problem u glavnomcilindru ili ispustanje u nekom delu hidraulicnog sistema. avo se naziva >. Oseeaj mekog zahvata koeione pedale znak je prisustva vazduha u instalaciji. Kada zaustavite vozilo i iskljueite motor. Uprkos dugog hoda pedale koeniee. kakve servisne us luge bi mogle da budu potrebne. medutim. poplocanulasfaltiranu deonieu uIiee iii puta.ene • Mozda je nizak nivo kotione teenosti • Mozda je potrebno podesavanje koCionih papuea.Lokaeija obrtne tacke koeione papuee odreduje da Ii ee se papuea pomeriti prema dobosu da bi ostvarila dejstvo samoaktiviranja. koCioni eilindri i koeione papuee se ne kreeu predaleko da bi se ostvario dodir sa dobosem. Kod vetine modemih konstrukeija koeniea dodatna sila koeenja ostvaruje se povezivanjem dye koCione papuee u dobosu. koeniea kako bi se pokrenula poluga za po des aval. pritisnite koCionu pedalu sto je moguce jace drzeCi je cvrsto pritisnutu. voznjom na drumu.dvostruko servo-dejstvo«. nje. iii ukoliko jedan tocak koei vise od ostalih kad se pritisne koeniea. gde mozete bezbedno da izvedete naglo zaustavljanje vozila. Ukoliko vozilo »Vllce« iIi se zanosi ns jednu iIi drugu stranu. Kod mehanizma za automatsko pOdesavanje koristi se dejstvo samoaktiviranja .d. Mehanizam za automatsko podesavanje eliminise potrebu za stalnim podesavanjem koeniea. Proverite da Ii i dalje nastavlja da se kreee naniie.

mada se u stvari radi 0 neispravnom leZaju. postupak ispitivanja prednjih dobos-koeniea se razlikuje od postupka ispitivanja zadnjih dobos-koeniea. Kakvu god interveneiju da vrsite ona mora u svakom pogledu da bude kompletna. Ne zaboravite da proverite mehanizam ruene koeniee kod svakog pregleda sistema za kocenje._. Prilikom donosenja odluke 0 opravei sistema za koeenje morate predvideti i odgovarajuee vreme. Tokom ispitivanja koeniea u voinji proverite buku kada su koeniee iskljutene iii ukljueene. Buka od trenja u kocnicama koje nisu ukljucene maze da bude rezultat sJedeCih problema: • Nepravilno osnovno podeSavanje • Povratna opruga pokvarena iii slomljena • Slepljen koCioni cilindar iIi yodice koeione papuee. sto dovodi do delimicnog kontakta frikeionih povrsina • NezaobJjenost dobosa kocnice.--. 3. Aktivirajte ruenu kocnieu. Grebanje iii skripa kada je koeniea pritisnuta moze da bude znak: • Istrosenosti kocionih obloga • Neodgovarajuceg materij ala koCionih obloga • Prisustva ulja iIi masti na kocionim oblogama 417 ------. Pored toga. Neispravan lezaj maze da izazove nepotrebne poteskoee u traienju kvara na sklopu kocniee. Razlika izmedu prednjih i zadnjih dobos-koeniea je u tome sto prednje dobos-koeniee imaju daleko veCi broj delova._-.jer eete u tom slueaju verovatno pogresiti. 2. Skinite poklopce (»radkapne«) sa prednjih toekova pomocu velikog odvijaca iii ostrog kraja ruene dizaliee. . • Neispravni leiajevi prednjih toekova mogu da prouzrokuju umanjenu efikasnost koeniea. Krajem ruCiee dizaliee iIi nasadnim kljutem odgovarajuce veliCine olabavite navrtke na oba prednja toeka za jedan okretaj (pribliino).. Pregled prednjih dobos-kocnica Da bi se izvrsio pregled prednjih dobos-koeniea treba postupiti na sledeCi naCin: 1. i svih komponenata u sklopu koeniea na toekovima. Pregled prednjih kocnica D etaljni pregled kocnica treba da obuhvati vizielni pregled frikeionih povrsina. Ne :lurite .dobos. Ovaj pregled je neophodan ne sarno radi utvrdivanja stanja radnih povrsina koeniee vee i radi otkrivanja svih neispravnih delova koji se mogu otkriti vizuelnim pregledom.SISTEM ZA KOCENJE • Izvitoperenost podloinih ploea koenica. stanja obloga koeniea.

7. Klestima skinite rascepku. Pomocu dizaliee podignite prednji dec vozila dok se toekovi ne odvoje od zemlje. podlosku i navrtku. Manji broj vozila. VeCina ovih navrtki moze se skin uti okretanjem istih u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. ostavljajuci ih u »radkapnama« radi cuvanja. Napomena: Ukohko niste izvrsili pregled iii podmazivanje leiajeva u 1 ! . Protresite sklop dobosa i glavcine kako biste olabavili spoljasnji leiaj. 418 Ala! i materijal • OdvijaCi • Podmetati za tockove • Dizaliea i sigurnosna postolja • Klesta • Podesljivi kljuc • kocnice • Maska za lice iIi respirator • Cetka iIi usisivat • Merilo • Momentni kljue i nasadni kljue • Krpe • Raseepke 6. Skinite sklop toeka i pneumatika. Postavite podmetaee iza zadnjih tockova. I [Li __ CD ® I I 1 . . 11. ima leve navoje na navrtkama. rnedutim. 10. Pomoeu kljuca odvijte navrtku iIi navrtke 1 podmetat. Prihvatite zastitnu kapu klestima i odvojite je pomocu odvijaca. a nju osigurava rascepka. Napomena: Sklop drzi jedna iIi dye navrtke. Najpre odvrnite navrtke s tockova.4. Koristite velika klesta. Pazite da lei:aj ne padne na pod. Ukoliko navrtkalnavrtke ne mogu da se odviju okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu pokusajte s odvrtanjem u smeru kazaljke na satu. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvijte navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. Skinite zastitnu kapu od prasine iIi masti. Ukoliko ima dye navrtke spoljasnja iii kontranavrtka je krunasta a osigurava je raseepka. unutrasnja navrtka je za podesavanje. 5. U slucaju sarno jedne navrtke radi se 0 navrtki za podesavaoje. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila da biste ga ucvrstili. 8. 9. 12. za podesavanje na Cistu krpu. Podmetnite saku da biste ga prihvatlh.u kombinaeiji s odvijacem. Stavite spoljasnji lezaj.

Ukoliko je povrs ina ostecena treba je poluga odvojila od zaustavnog tocka. Vodite 15.0'''0 '" ob'o" "pll'"' "' SISTEM ZA KOCENJE Kod disk-kocnica frikcione piotice (I) u stezi (2) pritisbju disk (3) da bi zaustavjie okretanie locka aka g!avCine osovine (4). mozda je potrebno iza tocka za podesavanje koc. tanki odvijacda bi se samopodesiva sina gIatka. iii jos gore. Upozorenje: Kod habanja obloge fiksirane zakovicam a proverite da Ii bilo I koCionih obloga dolazi do stvaranja prasine koja koja glava zakovice ne strei iznad povrsine H% :'"0"" mof' : . Proverite obloge papu ea kocnice. sigurne i neostecene (slomljene). Pri. Ne Ijak "Podmazivanje IeZajeva toekova« u poglavlju rreba oduvavati ovu praiin u. i (11) poklopac za zastitu ad prasine iii masli. S maskom za lice iIi respiratorom uklonite raeuna da unutrasnji Idaj ne kIizne na vreteno. (9) kontranJ\'rtka iii navrtka prstena. (3) poklopac iii obloga unutrasnjeg ieiaja. lspitajte koCioni cilindar na sklopu kocnice u sme se dozvoliti da mast iii prljavstina dodu u cilju otkrivanja trag ova curenja. Ukoliko je curedodir s povriinom doboia iii obloge koenice. moglo bi da dovede do proklizavanja koenica iii 18. Ukoliko su se za malo Ciscenje. nje: Dok je sklop dobosa i glavCine odvojen ne 17. ostatak prasine sa sk lopa koenice i unutrasnjosti UkoIiko se pojavi otpor pri skidanju sklopa dobosa pomocu eetke iIi u sisivaca. 14. . vidite ode. (10) rascepka. Upoiore. Prove rite sve opr uge u sklopu koenice da Ii su smanjenja dejstva koeenja. lzbegavajre udisanje »Qdrzavanje automobila«. (7) spoijaSnji iebj. u pluea ukoliko ne pacire. lzvrsite vizuelni pregl ed unutrasnjosti dobosa nica stavite "kasiku« za kocnice. (6) poklopac iii spoljasnjeg lezaja. ave prasine! 13. (2) unulrasnj i ldaj. Svucite sklop dobosa i glavcine.16.nje prisutno proveru koen ica treba da izvrsi profesustvo prljav§tine iIi masti na ovim povrsinama sionalni mehanicar.CD Sklap prednjeg (1) znplivni prsten iii osigur<lc. Sklap jt testO lzraden iz dva dela.obraditi u masinskoj radio nici. (5) Olvor gbvCine. (4) dobos.iu i hladenje. Navrtkc (12) dde lOeak (13) golim vijcima (14).. Odlozite sklop dobosa i gIavCine i pripremite 19. roku koji se preporucuje u prirueniku.kotu. Proverite da Ii je povrdugaeki. ostavl jajuci izmcdu njih prazan prOSlar za vcntiiaci. (8) podloska.:md" "_:'0" ". Frikcione ploCice (5) su sarno u delimitnom dodiru s ukupnom povrsinom diska (6) oSlavljajuCi veti deo povrsine za hladcnjc. Kod vozila sa u cilju otkrivanja ogre botina i vidljivih naprslina samopodesivim kocnicama bice potreban na frikcionim povrsinama.

aj toeka. Ukoliko je preenik manji od 45 mm pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 10 Nm. Proverite = '"' r I . a pri torn okreCice toeak rukom. Ovo je obuhvaceno odeljkom "Podesavanje dobos-koenica« u ovom poglavlju.5 mm. Zamenite dobos. I ! 0. Napomena: neka vozila su opremljena opruznim amortizerom u zastitnoj kapi. mozda cete morati da malo pomerite dobos da bi leiaj dobro nalegao. Montirajte novu rascepku kroz otvor navrtke za podeSavanje iii kontranavrtke i vretena. 20. Posta ste izvrsili pritezanje navrtke za podesavanje na odredeni moment okrenite navrtku za 11 6 do 1/4 obrtaja kako biste osigurali odgovaTajuce centriranje rascepke kroz otvor u vretenu i navrtki. Savijte krajeve rascepke oko navrtke pomocu klesta taka da Tascepka ne ispadne. . Ukoliko je potrebna zamena obloge vidi odeljak "Zamena obloga dobos-koenica« u ovom poglavlju. moida cete morati da ga pomerate unapred okrecuCi ga prilikom montaze. 420 B. 23. 22. . Napomena: Treba uvek da se pridrzavate uputstva proizvodaea. Ukoliko je preenik 45 mm iii vise. Zamenite lez. Merilom izmerite velieinu otvora glavCine za spoljasnji leiaj. Ukoliko postoji navrtka za osiguranje (kontTanavrtka) vratite je na svoje mesto i centrirajte tako da se otvor za rascepku poklopi s otvorom na vratilu. 21. Ovde je potrebno izvrsiti podeSavanje lciaja toeka. ! i . 25. Ukoliko ne raspolaiete odgovarajucim uputstvom postupite na sledeCi naein: A. 24. pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 23 Nm. moida ce biti potrebno pravilno podesavanje koenice. . a pritom okreCite toeak rukom. Po novo montirajte zastitnu kapu i sklop toeka obrnutim redosledom od onog u tackama 7-9. Zamenite podlosku i navrtku za podeSavanje. Napomena: Ukoliko je mehanizam za podesavanje dobosa menjan u toku zamene dobosa.da su tanje od 1.

Posle pregleda koeniea spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operaeija iz tacaka 1 do 6. 6. 4. " "i I. Aktivirajte rucnu kocnieu. . Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila da biste ga uevrstili. Najpre odvrnite navrtke sa toekova. I Ii I II :1 i . Pregled prednjih disk-kocnica Postupite po sledecem redosledu: 1. 3. ostavljajuCi ih u »radkapnama« radi cuvanja. za oko jedan okretaj.:.I . . Pomocu dizaliee podignite prednji dec vozila dok se tockovi ne odvoje od tla.if 'l 'iii m. J da krajevi raseepke ne dolaze u dodir sa ovim amortizerom. 7. S. Postavite podrnetace iza zadnjih toekova. Vetina ovih .. Skinite poklopee sa prednjih toekova pornocu velikog odvijaca iIi ostrog kraja ruene dizaliee. 27. 26. Krajem rutiee dizaliee iIi nasadnim kljueem odgovarajuce veliCine odvite navrtke na oba prednja tocka. 2. " . Kod servisiranja dobos-kocniea na drugom prednjem tocku sledite po stupak iz taeaka 7 do 25.

(7) otvor glavcine. konsultovati kvalifikovanog mehanicara. (5) prsten lefaja. Manji broj vozila. Ukoliko na SISTEM ZA KOCENJE vaSlm kolima postoje navrtke s levim navojem odvite navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. 13. Napomena: Ukoliko je prisutna znatna razlika u naeinu habanja izrnedu prednje i zadnje strane ploeica. U tom slucaju. 10. s prednje strane. mazda ima leve navoje na navrtkama. 11. Napomena: Na nekim diskovima ima masinski obradenih zljebova s prednje iii frikeione povrsine. (2) vretena. Proverite ploCiee disk koeniea s abe strane diska. plocice ne bi trebalo da budu tanje od 1. Ponovite redosled operacija iz laeaka 7 do 12 kod tocka no vozacevoj strani vozila. 9. (3) zaptiv ni prsten ili osigurac. navrtke mozda treba obeleZiti slovorn "L". medutim. konsultovati kvalifikovanog mehanieara. 12. (10) navrtka vretena iii kontranavrtka. (8) spoljasnji letaj. Skinite sklop tocka i pneumatika.navrtki moze se skinuti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. 421 J ------------SISTEM ZA KOCENJE Pregled zadnjih dobos-kocnica Alai i malerijal • Veliki odvijae • PodmetaCi za toekove • Dizalica i sigurnosna postolja • tylaska za lice iii respirator • Cetka iIi usisi vae Z adnje dobos-koenice je nesto lakse pregledati nego prednje posto ima manje komponenata za demontiranje. On sadrzi kako hidrauliene tako i meha- . ®®® Tipicni sklap prednjeg diska: (1) nosac siege. (ll) rascepka. (9) podloska. Sklop zadnje dobos-koeniee ima dvostruku namenu. i (12) stitnik od pruSine iii masti.5 mm. PloCiee ne bi trebalo da budu tanje ad 1. CU svakom slueaju proveriti da li je povrsina glatka). mazda stega koeniea zahteva ponovno centriranje. Spustite kola na tlo obrnutim redosledom operaeija iz taeaka 2 do 6. sa zadnje strane. Pregledajte povrsinu diska -s abe strane da nema tragova zaseka iii vidljivih naprslina.5 mm. Okrenite prednji toeak u leva i proverite plociee disk koeniea sa abe strane disk a. Vratite sklop toeaka na svoje mesto obrnutim redosledom operaeija iz taeaka 1 do 8. (4) unutrasnji lezaj. Ukoliko su povrsine pohabane. I u ovom slueaju. 14. 8. (6) disk iii retor.

Ukoliko je povrsina istrosenaJpohabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. PomOCll velikog odvijaca skinite »radkapne« sa zadnjih tockova. Ukoliko su obloge lepljene De bi trebalo da su tanje od 1. Mehanicke komponente vezane su za rucnu kocnrcu. Kad skinete dobos treba da izvdite pregled i povrsina dobosa i papuca. Ispitajte koCioni eilindar na sklopu kocnice da nema tragova curenja. 'S mask om za lice iIi respiratorom. medutim. 10. Skinite sklop toeka i pneumatika.nieke komponente. Pregledajte unutrasnjost frikcione povrsine dobosa da nema tragova zaseka i vidljivih naprslina. moida ima leve navoje na navrtkama. 8. proverite da glave zakoviea ne strce iznad povrsine obloge. 5. Ispitajte obloge koCionih papuca. Oslobodite stegu pomucll odvijaca a zatim skinite dobos. 7. Manji broj vozila. Da bi se izvrsio pregled zadnjih dobos-koeniea postupite na sledeCi naCin: 1. Postavite podmetace ispred prednjih tockova kako biste spreCili pomeranje kola. 3. Pomocu kraja rutiee dizaliee iii nasadnim kljucern odgovarajuce velicine odvite navrtke na oba zadnja tocka. Pomocu dizalice podignite zadnji kraj vozila sve dok se tockovi ne podignu ad tla. Hidraulicne komponente imaju vatnu funkeiju u radu sistema za kocenje. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila kako biste ga ucvrstili. za oko jedan obrtaj. Ukoliko su obloge fiksirane zakovicama. Oslobodite dobos od golih vijaka laganim okretanjem tocka unapred. Pregled zadnjih dobosa treba da obuhvati detaljni vizuelni pregled svih veznih komponenata. Ispitajte sve opruge u sklopu dobosa da biste proverili da Ii su na svom mestu i da nisu ostecene (slomljene) . 13. 11. Napomena: Mozda na jednom od golih vijaka postoji opruina celiena stega. 12. Ukoliko je potrebna zamena obloga papuca videti odeljak "Zamena obloga dobos- .5 mm. 2. 4. ostavljajuCi navrtke u »radkapnama« radi cuvanja. J os jedan vatan pregled je pregled prisustva eurenja koeione teenosti. 422 9. 14. koji se jedino moze utvrditi skidanjem dobosa i proverom kotionog eilindra na tocku. Ukoliko ih ima kocnice treba da pregleda profesionalni mehanicar. Najpre odvijte navrtke s tocka na strani suvozaca. Proverite da Ii je povrsina glatka. uklonite ostatke prasine na sklopu kocniee i unutrasnjosti dobosa pomocu cetke iii usisivaeem Upozorenje: lzbegnite da udisete ovu prasinu! Gna sadri! azbest. 6. Aktivirajte ruenu kocnieu. VeCina navrtki moze se odviti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu.

montaii novih ploeiea i ponovnom sastavljanju. koristi pipetu. Verovatno moiete da prodete i bez ove operaeije . nostavnost ovog posla! Ne radi se sarno jednostavnom rastavljanju disk-koenice. Vratiti sklop tocka i pneumatika na svoje mesto. komad gumenog creVi! iii lz n!zervoara treb<l izvuCi oko polovinu 5ildr:bjil tecnosti cia hi se obezbedio pros tor za koCionu tecnost koju ce se vratiti u rezervoar prilikom skidanja stege kotnice. I I I Sarno ne dozvolite da vas zavara prividna jed. Ponoviti redosled operaeija iz tacaka 7 do 16 u slucaju tocka na strani vozaea. ukoliko su stitnici od prasine na obe stege u dobrom stanju i bez tragova naprslina iii zaseka.. verovatno cete oceniti da je to lakse nego zamena obloga dobos-kocniea.rezervoar:l . Drugc: vrsle drze se pom-ocu .ukoliko nema tragova eurenja na stegi. moida cete morati da ga malo okrenete unapred prilikom montale kako bi nalegao iznad golih zavnanja. ~ i 9j1 t I J I I I ! I D. Ustvari.kocnica« U ovom poglavlju. obrtnutim redosledom operaeija iz taeaka 2 do 6. 18. SkidaI II . mozda je potrebno dn se sarno odviju sa nosnca stege. obrnutim redosledom operaeija iz tacaka 7 i 8. 16.000 km). Spustite kola na tlo. ukoliko SISTEM ZA KOCENJE Da bi 5C skinulc vodece o50vinice (yodice) stege. Drugim reCima. ukoliko se klip ne zaglavljuje u stegama (koenica »vuee« iii se brzo habaju ploeiee na jednoj strani vozila) i niste preW veliki broj kilome tara (80. Vratiti dobos na svoje mesto..I bi se odstranila iz cilindri! . njem nekoliko zavrtanja iIi osovinica moze se pqdiCi stega kocnice i montirati nove ploCice. 15. 17. Zamena plocica disk-kocnica K od veCine vozila zamena plocica disk-koeniea predstavlja prilicno lak posao za mehanicareamatere. mnogi profesionalni mehanicari ukljucuju generalnu popravku stege kocniee kao dec svake interveneije na kocnicama. Mada nije apsolutno neophodno rastaviti iii zameniti stege koeniea kod novog postavljanja ploeica.

onda nema razloga da ne od strane mehanieara-amat era. komandni krak iii nosae. sto ukazuje na koroziju pa stegu treba zameniti. SISTEM ZA KOCENJE II I I Pomoko 'ck"" . a stege' nisu pretrpele bilo kakvo drugo ostecenje (kao sto su naprsline iii jaka korozija). ukoliko je prisutno jako curenje tecnosti za kocnice iii se klip vadi.k'oo<' klio 00. Amaterska popravka ce verovatno dati zadovoljavajuce rezultate.. V. Vd. a unutrasnja istrosena do metalne podloge (iii obratno). onda yam ostaje jedino da zamenite stege kocnice novim iii fabricki popravljenim delom. Stoga. Cclju.ldenjem o50vinica oJabavijuje sc: slega lako da 5C male skinuti. onda je to znak da stega ne »pUva« kako treba.:mjem stege koCioni cevovod se os!obada cck\ca i probojca oslobodite se stega. Cekic se moze koristili i za n epotrebnog naprezanJ'a (deformacije). pmboj" .tego."'" '''go koj' fib" . Ali ukoliko je otvor za klip u losem stanju. Ala! i ma!erijal • Podmetaei za toekove • Dizaliea i sigurnostna postolja • Kljue za navrtke • 15 l jueevi • <.pleti za popravku koji sadrie de love za zamenu: 1 "" '''. Delove koji drze stegutakode treba pazljivo pregledati. II Kad se stega skine S [Josaea stege izvucile je iz vozHa obesenu 0 Skid<lnjem kiina i opruge kuckanjem po njima s jedne stranC pomocu ' zi canu kuku. To dovodi do neravnomernog pritiska frikcionih plotica na disk usled cega dolazi do neravnomernog habanja plotica. Ovde glavni problem lezi u koroziji.opruznih plOtiCil ili osiguravajuCih klino\'a ili opruinih obu.:ekic i meki izbijac • Zieana "etka • Klesta • Odvijac • Moment-kljue i nasadni kljuc • Ulje za podmazivanje ili silikonski sprej • PloCice disk-koeniea • Montaini alat za stegu koeniee izgleda da su stege u dobrom stanju i ne izazivaju A sada nekoliko reCi u slucaju rekonstrukcije bilo kakve probleme. da se sarna centrira iznad diska. L-____________________ ____ otvor za klip u stegi nije jako zagreban iIi korodirao. Ukoliko su delovi korodirali to ce sprecavati stegu da »pIiva« tj. ukoliko demontirate disk-kocnicu i utvrdite da je spoljasnja ploCica malo istrosena. a presko. Postopje kommontirate sarno novi komplet ploeiea. .imica ili para cclicnih osovinica uskocnidma nil krajc:vimCl.ti sc mogu s p u ~ l i t i i na skidanje osovinica stege.

Kod vecine vozila s prednjim poganom. Tvrda mesta u metalu mogu da dovedu do vitoprenja i posle obrade povrsine. Postupak zamene ploCica disk·kocnica Mada veCina disk·kocniea u sustini ima istu funk· . zaseceni.424 los jedna stvar koja se cesto previda je stanje diskova. ovaj problem. Da ukratko rezimirama. Kod vozila s pogonom na zadnje toekove lezajeve prednjih toekova treba »podesiti« kod svake interveneije na kocnieama bilo da su one disk iIi dobos.<.j I : i I i j " . naprslim iIi sjajnim mestima iii jakim ogrebotinama. Korozija i habanje mogu da ostete disk i bukvalno ga dovedu do rasturanja. Kada se kobona pedala klati iii trese prilikom pritiskanja. to je znak izvitoperenosti koja je cesto rezultat upravo ove vrste kvara. ukoliko povrsina diska liti na gramofonsku plocu sa moogo zlebova. izvitopereni iIi usijano glatki oni se ne moraju podvrgavati 'obradi povrsine. medutim. Medutim. pregledom (i po potrebi ponovnam obradom povrsine) diska. zatim montiranjem novih ploCica i ponovnim montiranjem eitavog sklapa. Ponekad ce masinska obrada povrsine diska resiti . Poslednja stvar koja se cesto zanemaruje je stanje 1ezajeva prednjih tockova. osnavni postupak zamene ploCiea disk·koeniea poCinje skidanjem i pregledom stege kacniee i delova. ona ce morati ponovo da se obradi iii zameni. ovaj pastu· pak nije neophodan pasto su lezajeyi tackava fabricki zaptiveni. Na kraju. Ovaj postupak obuhvacen je u pocetku ove knjige pod poglavljem "Odrzavanje vozila«. lednostavno nije ostalo vise metala koji bi pravilno apsorbovao i rasipao toplotu. treba naliti noyu kolicinu kociane tecnosti i ispustiti vazduh iz instalaeije. U radionici ce se iZVfsiti provera diska da bi se utvrdilo da Ii se njegova povrsina moze bezbedno obraditi. Prove rite u vasem prirueniku da Ii lezajevi pred· njih toekava na vasim kolima zahlevaju peri· odicno »podesavanje. sva vozila s poganom na prednje toekove ne spadaju u ovu kategariju. a da pritom nema rizika od lorna. ali cesce nece i disk ce morati da se zameni. Osim ako lezaj nije ostecen i mora se zameniti oni obicno ne zahtevaju nikakva odrzavanje. Ovo ne mozete uraditi sami vee u nekoj masinskoj radionici. Kada se disk pohaba preko odredene granice on se mora menjati. Ukoliko diskovi nisu jako zagrebani. a da se ne prede minimalna debljina. Medutim.

425 SISTEM ZA KOCENJE o \ (2) . Podignite poklopae motora ("haubu«). -kotnica na vasem vozilu moie se primeniti jedan od nekoliko metoda. (11) kapil. Kad se stega oslobodi ne dozvolite da visi 0 kotioni vod. Objasnicemo' osnovni postupak ali iSIO tako preporueujemo da koristite i odgavarajuCi priruenik. Dok su prednji tockoyi jos na zemlji. Kad zamene plobea disk·kaeniea treba postu· piti na sledeCi natin: 1. Treba je osigurati komadom zice i . (9) u!jni zaptivni prslcn. (t2) osiguravajuca opruga paptite. Kod stege s opruinim ploticama iii osiguraCima bice potreban tekic iii proda bi se plotice odvojile i oslobodila stega. konstrukeija stege kae· niee i pastupak zamene ploCiea mogu da variraju zavisna od tipa vozila.i su ploticc obelezene sa »unutraSnja« iii »spoljasnja« i vodite racuna da sve obujmice iii opruge budu pravilno centrirane. 2. Isto taka mogu se koristiti opruzni osiguraCi iIi par celicnih osovinica sa uskocnicima (Seger-prstenovirna) na krajevima. 4. (2) caure_ (3) rukavac. Podignite prednje toekave i oslonite vozilo na sigurnosna postolja. Proverite cia i. __ -. skinite "radkapne« i olabavite navrtke. Zavisno od vrste disk· SISTEM ZA KOCENJE Obratite painju na specijalne obujrnice za osiguranje iii prigusr. 6. Skinite prednje toekave i odvojite frikeione plociee od diska pomotu velikog odvijaca. @ Sklop sIege disk-kocnicc. / / (-1/ \ . 3. pronadite glavni kationi eilindar i arvarite rezer· voar za koCionu teenost. (1) osiguravajuCi vijak. Mantab novih plooca disk-kotnica se obicno moze ostvariti ake se ubace kroz donji otvor na stegi kocniee. Razlog za ovo je taj sto' se koCiona teenost vraca u rezervoar prilikom skidanja stege kocniee.J . njeni sastavni delovi.e opruge i njihov poloiaj u toku demOnlaie taka da ih moiNe pravilno panavno montirati. Ponekad su obe1ezene. (4) kuCiste stege. i (14) papuca. (10) klip. Takode obratite painju na to da su i spoljasnje ploCice stega obicno razliCite. Pomotu gumenog ereva. (7) podmetaci. (8) obujmice. Neke stege su fiksirane u mestu. Cekic moze da bude koristan i kod skidanja osovinica stege. (6) montazna konzolanosaC. Kod drugih se vijak koristi za drianje opruzne plocice iii klina za bokiranje koji sa svoje strane dCli stegu kocoice na svom mestu. (5) odusni vijak. iii na neki drugi nabn izvueite oko polavinu sadr· hja kocione teenosti iz glavnog kaeionog eilindra i rezervoara. 5.eiju. Skinite stegu kocniee. (13) unutrasnja papucu.

UkoIiko svi delovi zadovol)c pregled treba nastaviti s radom i montirati nove ploCiee u stegu. Proverite stegu kocnice kad sre je odvojili od ploCica da nema tragova curenja. treba ih I I 'I = 'iJ. Neravnomemo habanje je znak da stege nisu dobro centrirane u odnosu na disk. Stega koja euri brzo ee uni. Za postavijanje osoviniea iIi pioCiea na svoje mesto mozda ee biti potreban cekie. Posto ste rastavili kocnice sada mozete vrsiti sve potrebne popravke. Izbocine Ce normalno izgledati sjajne. Pre ponovne montaze stege. Konacno. ocistite mesta montaze zicanom cetkom kako bi se uklonila korozija. 7. Kod vozila s pogonom na prednje tockove prilikom ispitivanja. 10. Ne Cistite zicanom cetkom montazne osoviniee stega (ukoIiko takve postoje na vasem vozilu) jer eete time skinuti galvanizovani sloj koji stiti povrsinu i ubrzati korodiranje.pricvrstiti za nosecu konstrukciju vozila. Ploeiee disk-kocniea su ponekad obelezene oznakom »unutrasnja« i »spoljasnja«. ponovno povrsinski obraditi. onda ne moraju da se zamenjuju . Pomocu merila (lenjira) prislonjenog uz disk mozete proveriti izvitoperenost. U tom slucaju preporucuje se rekonstrukcija srega kao preventivna mera odriavanja.titi nove ploCice kao i izvitoperen disk. . 8. karisted mast za podmazivanje. . prove rite stanje leiajeva tockova okretanjem diska rukom. polozaj menjaca mora da bude u neutralnom polozaju. 9. pa treba proveriti sasravne delove u cilju otkrivanja korozije iii ostecenja. . Proverite stitnik klipa (od prasine) da nema tragove naprslina iii habanja (ostecenja). SledeCi korak je provera stanja diska. Ukoliko je potrebno servisiranje stege iIi lezajeva tockova prove rite da Ii su potrebne popravke obavljene pre montaze novih plociea. Ukoliko su osoviniee korodirale zarnenite ih navim. ploCice-drzace iii opruzne osigurace pre nego 5tO ih upotrebite za pricvrsCivanje stega na svoje mesto. Preko 0. I ovde.osim ako vozilo nije mnogo staro.1 mm odstupanja u hrapavosti povrsine dovesce do trosenja pedale kocnice. potev od stanja unu426 trasnjih i spoljasnjih plotica kotnice. Ukoliko su Iezajevi tockova neravni iIi imaju prekomerni zazar mazda ce rnorati da se servisiraju. Malo podmazati mesta gde stege klize napred-nazad da bi se eentrirale iznad diska. staklaste odnosno bezbojne. ukoliko povrsine nisu relativno glarke i raYne. Malo podmazite montazne osoviniee. Izvrsite pregled svega. Ukoliko izgleda da su stege ispravne i da nema znakova proklizavanja kocnice.

niti se ovakav alat moze uvek iznajmiti. Po stupak ispustanja vazduha iz kocniea treba zapaceti od najdaljeg pa prema najblizem tocku U odnosu na glavni koCioni cilindar. Postupak demontaze bez skidanja sklapa stege kocnice s vozila je sledeCi: Kod vozila s pogonom na zadnje tockove 1. Za ovu svrhu postoji speeijaini alat za vadenje ali je malo mehanieara-amatera koji bi zeleli da kupe ovaj alat za sarno jedan posao. Servisirajte sarno jednu po jednu stegu koenice. Skinite obe frikcione pioCiee sa stege. Skinite jednu stegu iz leii. 15. Pritegnite odredenim momentom sve vezne elemente iIi vijke. a zatim pritiskajte pedalu kocniee i dadajte svetu koCionu tecnost u glavni eilindar.ta ostavijajuCi je povezanu za hidraulicni cevovod. iii se moze skinuti sa vozila i raskiopiti na radnom stolu. Vratite prednje tockove na svoje mesto. Remontovanje stege kocnica Za demontazu stege kocniea mozete koristiti jedan od nekoliko postupaka. dok ne ispustite vazduh iz Citave instalaeije. . Posto je hidraulicna instalaeija postavljena dijagonalno remontovanje stega mozete da obavite istovremeno. 13. 14. Stoga yam jos preostaje da koristite hidrauIicki pritisak u koCionom sistemu za isteriyanje klipoya ili potpuno skidanje stege kocniee s vozila kao i da upotrebite ureaaj sa komprimiranim vazduhom da biste ·izbaeili klip iz otvora. 3. a zatim obavile probnu voznju. PosIe remontovanja stege i ponovne montaze ponoviti isti postupak za drugu stegu (na drugorn tocku).11. Pritisnite pedalu kocniee nekoliko puta kako bi se uklonio zazor disk-kocniea s novim pioCicama. Kada se na vijku za ispustanje pojavi Cista kociona tecnost zatvorite vijak i predite na drugi zadnji tocak. Pritisnite pedalu koonice kako biste istisnuii klip iz otvara. Odvrnite vijak za ispustanje vazduha sa zadnje strane svake stege da biste ispustili vazduh iz instalaeije. Za ravnomerno pritezanje preporucuje se upo:L SISTEM ZA KOCENJE treba moment-kljuca (za pritezanje navrtki koristiti redosled "u zyezdu«). Spustiti kola na zemlju i pritegnite navrtke. 12. Zatim istu operaeiju ponoviti na prednjim tockovima. Jednu stegu potpuno sklapite i montirajte na svoje mesto pre nego sto demontirate drugu. Kod vozila s pogo nom na prednje tockove 1. prema preporucenim vrednostima proizvodaca. Osnovni problem leii u vaaenjn klipova iz otvora. 2. 4. Za ovo treba otvoriti vijak za ispustanje yazduha na zadnjem tocku. Stega se moze demontirati dok se nalazi na vozilu i jos uvek je povezana s hidraulicnim vodom. jedan za drugim. 5. .

2. Izvucite abe stege iz lezista. 3. Skinite unutrasnje i spolj asnje frikeione plocice. 4. Pritisnite pedalu kocniee da biste istisnuli oba klipa iz otvara. avo ne vazi 2a vozila s pogonom na zadnje toekove posta je hidraulicna instalacija postavljena od prednjeg ka zadnjem delu vozila. Cim jedan od klipova iskoci gubi se pritisak u instalaeiji taka da drugi ostaje u svome otvoru. 427 _____________________________________________ Komprimovani vazduh produvan kroz Olvor vijb moie se koristiti za istiskivanje klipa iz stege. Krpom prebacenom preko stege spretava se prskanje prljavstine iii otpadaka u lice. Rutnom mazalicom (alatorn) ili pomotu hidr<lulicne instalacije na vozilu takode se moie iSlisnuti klip. Tehnika demontaze na radnom stolu sastoji se u sledecem: 1. Skinite obe stege kocnica s vozila, skidajuCi koCione cevovode, a zatim ih zapusite kako bi se spretio prodor prasine u instalaciju. 2. Skinite unutrasnje i spoljasnje frikcione plocice sa stega. 3. Otvorite vijak za ispustanje vazduha iz instalacije sa zadnje strane stege i povezite ispust za vazduh sa mazalicom. Ispumpavanjem masti u stegu povecava se pritisak sto ce dovesti do istiskivanja klipa iz otvora. 4. Alternativna metoda predstavlja koriscenje komprimiranog vazduha za izbacivanje klipa. Upozorenje: Klip moie velikom brzinom da izleti iz olvora pa ga treba usmeriti na dole, prema radnom stolu s krpom preko stege da bi se sprei'ilo 428 I j! ' o --0 Pre montaie klipa u stegu kocnicc. proverit:: da Ii je uljni zaptivni prstcn (1) na 5vom mestu u zidu cilindra i da Ii je zastitna kapa (2) postay]jena oko klipa (3). Klip treba malo podmazati kocionom IccnoScu. da prljavstina iii otpaci ne prsnu u lice. Prsti lakode Ireba da yam budu CiSIi. Kad se klip izvadi iz stege, primenom bilo koje ad gore navedenih tehn[ka, mozete pregledati stanje oba kiipa i otvora. Celicni klipovi su veoma skloni koroziji. Mada plasticni klipovi nemaju ovaj nedostatak oni mogu da se slome. Otvor takode treba da bude gladak, okrugao i bez ogrebotina, udubljenja, tragova korozije, velikih prskotina iIi drugih ostecenja. Ukoliko su stege naprsle iii veoma istrosene morace da se zamene. Stege koje su u dobrom stanju mogu se remontovati ·postavljanjem novog uljnog zaptivnog prstena na klip, malim podmazivanjem klipa koCionom tecnoscu, uvlacenjem klipa u njegov otvor i montiranjem novog stitnika od prasine. !

I I i i , 1 I I Fh. I. I I Ii J -Zamena obloga dobos-kocnica Alat i materijal • Veliki odvijae • PodmetaCi za toekove • Ruena dizalica i sigurnosna postolja •. Klesta • Podesljivi kljue • »Kasika« za kocnicu iii dugacak tanak odvijae • Maska za lice iii respirator • Cetka iii usisivac • Stezae koCionog cilindra • Montazno-demontazni alat za oprugu papuee koenice • Merilo • Moment-kljue i nasadni kljue • Krpe • Olovka i papir • Sredstvo za podmazivanje • KoCiane papuce i abloge • Rascepke O a bi koCioni sistem na vozilima efikasno funkcionisao - zaustavljao toekove u kretanju papuee i obloge koenica moraju da ustvaruju kontakt s dobosima koenice. Frikcione povrsine su obe koCione papuee u sklopu sa dobosom koenice. Kada se ove povrsine pohabaju smanjuje se efikasnost koenica. Da bi se utvrdilo stanje ovih koenica potrebno je vrsiti periodiene preglede. Za detaljni pregled dobos-koenica videti odeljke "Pregled prednjih koenica« i "Pregled zadnjih dobos-koenica« u ovom poglavlju. Kada papuee i dobos doclu u dodir prilkom procesa zaustavljanja iii koeenja dolazi do razvijanja toplote na frikcionim povrsinama papuee i dobosa. Ova toplota mora da se odvodi. Ukoliko se to ne izvrsi dobosi ee se izvitoperiti a dejstvo koeenja ce se smanjiti, sto moze da bude opasno. Kada se dobosi istrose (pohabaju) treba ih ponovo povrsinski obraditi u masinskoj radionici. Ponovnom masinskom obradom obezbeduje se pravilan kontakt povrsine dobosa i obloge papuea. Ukoliko je pohabanost dobosa suvise

velika dobos se mora zameniti. I papuee se takode habaju i eventualno ih treba zameniti. SISTEM ZA KOCENJE ® Komponente zadnje dobos-kocnice. (1) KoCioni cilinJar (2) klipnjuta. (3) povratne opruge, (4) koCiona pnpuca. (5) kociona obloga, (6) opruga za drlanje i osigurac. (7) poiugn za aktiviranjc ruen!! kocnicc, (8) n3vrtb za podes<Jvanje zaustiJ.vnog toeka, (9) osiguravajuca opruga za podes,\v<lnje, i (10) glavcina, Postupei zamene obloga prednjih i zadnjih dobos-kocniea se razlikuju pa cemo ih razmotriti odvojeno. Ponovno oblaganje prednjih dobos-koenica Za zamenu obloga prednjih dobos-koeniea po stupiti prema sledecem postupku: 1. Aktivirajte ruenu koenieu. 2. Skinite poklopce (»radkapne«) s prednjih toekova pomocu velikog odvijaea iii zaostrenog kraja TuCice Tucne dizalice. 3. Pomocu nasadnog (»gedore«) kljuea odgovarajuee veliCine odviti navrtke na oba prednja toeka za oko jedan obrtaj. 4. Postavite podmetaee za blokiranje tockova iza zadnjih toekova kako bi se spreeilo pomeranje vozila. 5. Pomocu ruene dizalice podiCi prednji deo vozila dok se toekovi ne odvoje od tia. 429 SISTEM ZA KOCENJE Sklap kotionog cllindra (na totkovima). Kotiona tecnos! I.llazi u cilind.1f iz cevovoda (1). Ostale komponcnte su: (2) odusni VljaL (3) opruga. (4) tanjiric. (5) klipovi. j (6) stitnici od prasinc. Prilikom Lamenc obloga papuca tn:ba postavitl stezae n ~ ,timike od pr<lsinc kako bi sc sprecilo sirenje delova cilindra kada Sf! skinu pOHatnc opruge sa papuca. 6. Postavite sigurnosna posrolja ispod okvira sasije vozila da biste ih cvrsto poduprli. 7. Skinite navrtke najpre s tocka sa strane suvozata ostavljajuCi navrtke u ),radkapni« radi sigurnog cuvanja. VeCina navrtki moze se skinuti k r e ~ tanjem u smeru suprotnom, od smera kretanja kazaljke na satu. Na manjem broju vozila, medutim, mozda postoje navrtke s levim navojem. U tom slucaju, mogu se obeleziti slovom )L«. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvite navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. 8. Skinite sklop tocka i pneumatika. 9. Skinite zastitnu kapu. Koristiti velika klesta u kombinaciji s odvijacem. Uhvatiti zastitnu kapu klestima i odvojite je odvijacem. 10. Skinite rascepku pomocu klesta. Napomena: Sklop je pricvrscen s jednom iii dye navrtke. Ukoliko ima dye navrtke, spoljasnja iii kontra navrtka je krunasta navrtka koju osigurava rascepka; unutrasnja navrtka je navrtka za podesa430 vanje. Ukoliko postoji sarno jedna navrtka radi'se o navrtki za podesavanje, a nju osigurava ras-

cepka. 11. Pomocu kljuca odviti navrtku iii navrtke i podlosku. Ukoliko se navrtka iii navrtke ne mogu odviti okretanjem u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu pokusajte s okretanjem u smeru kretanje kazaljke na satu. 12. Protresite sklop dobosa i glavCine da biste olabavili spoljasnji leiaj. Voditi racuna da leiaj ne padne na tlo. Podmestite ruku da biste ga prihvatili. Staviti spoljasnji lezaj, podlosku i navrtku za podesavanje na cistu krpu. Napomena: Ukoliko niste vrsili pregled iii pOdmazivanje leiajeva u roku koji se preporucuje u prirucniku (korisnika vozila) videti odeljak "Podmazivanje leZajeva na tockovima« u poglavlju "Odriavanje kola«_ 13. Skinite sklop dobosa i glavcine. Voditi racuna da se ne dozvoli pomeranje unutrasnjeg leiaja na vretenu. Ukoliko se prilikom skidanja oseti ma kakav otpor mozda ce bili potrebno da se pomogL if " 1.1 , nete "kasikom« za koenicu postavljajuCi je iza "kotura« za podeSavanje koenice. Kod novijih tip ova vozila opremljenih samopodesivim koenicam a bice potreban tanak odvijac da bi se samopodesiva poluga odvojila od zaustavnog kotura. Upozorenje: Dok su sklop dobosa i glavCine skinuti sa vozilrr vodite raGuna da mast iIi prijavstina ne dodu u dodir s povrsinom doboiia iii koCionih obloga. Prljav.frina iii mast bi mogli da izazovu proklizavanje kacnice i gubitak koCionog dejstva. 14. Sa maskom za lice iIi respiratorom uklonite zaostalu prasinu na sklopu koenice i iz unutrasnjosti dobosa pomocu eetke iIi usisivaea. Upozorenje: Izbegavajte udisanje ove praiiine! Ona sadrii azbest. 15. Pregledati frikcionu povrsinu unutrasnjosti koeionog dobosa da nema tragova zaseka iIi vidljivih naprslina. Proveriti da Ii je povrsina glatka. Ukoliko je povrsina PQhabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. 16. Postavite stezae na krajeve koCionih cilindara. Ovo ce spreciti sirenje delova cilindra kada su skinute povratne opruge sa papuea. 17. Skinite dye povratne opruge sa koeionih papuea koristeci montazno-demontazni alat za opruge. Napomena: Napraviti prostu skicu kaeenja opruga kako biste olaksali montazu novih opruga. Obratite paznju na razlieite preen ike spirale opruga. 18. Pomocu klesta skinite opruzne drzaee papuea utiskivanjem i okretanjem za eetvrtinu obrt" bilo u smeru kretanja kazaljke na satu bilo u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Napomena: Ukoliko je vase vozilo opremljeno

mehanizmom za samopodesavanje koenica morate obaviti jos jednu operaciju pre nego sto se kotione papuee mogu skinuti: pomocu klesta skinite kabl, zateznu oprugu i polugu za samopodesavanje. 19. Napravite prostu skicu mehanizma za podesavanje zaustavnog toeka obracajuCi paznju na polozaj zaustavnog toeka u odnosu na levu iii desnu papueu koenice. On treba da bude blizi jednoj od papuea. Skinite obe kotione papuee kao sklop. 20. Pomerajte papuee jednu prema drugoj. Ovim ce se osloboditi opruga i navrtka za podesayanje zaustavnog toeka. 21. Malo;}, koliCinom masti za podmazivanje podmaZite jezicke na podloznoj ploti koenice. Obicno ima sest takvih jezicaka. 22. Montirajte nove kocione papuee i obloge obrnutim redosledom operacija iz taeaka 16 do 21. SISTEM ZA KOCENJE Za ovo ce biti od koristi skice koje ste napravili. 23. Vratite dobos na svoje mesto; mozda cete morati malo da ga okrenete unapred dok ga montirate. 24. Vratite lezaj toeka na svoje mesto; mozda cete morati da protresete dobos kako bi lezaj pravilno nalegao. 25. Vratitepodlosku i navrtku za podesavanje na svoje mesto. 26. U ovoj fazi potrebno je izvrsiti podesavanje leiaja toeka. Napomena: Treba da se uvek pridrzavate uputstva proizvooaca. TJkoliko nemate ovakvo uputstyO treba se pridrzavati sledeCih osnovnih principa podeSavanja lezaja. A. Pomocu merila izmerite OtvOT glaveine za spoljasnji leiaj. Ukoliko je OtVOT veliCine 45 mm iIi veCi, pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 23 Nm okrecuCi pritom toeak rukom. Ukoliko je otvor ispod 45 mm pritegnite navrtku za podesavanjem pomocu moment-kljuea na 10 Nm okrecuCi pritom toeak rukom. B. Posto se nayrtka za podeSavanje pritegne na potreban momenat, odvijte navrtku za 1/6 do 1/4 obrtaja kako bi mogla da se montira rascepka u odgovarajuCi otvOT na navrtki i vretenu. U slui'aju da postoji kontranavrtka, odvijte je i centrirajte tako da se otvor za rascepku poklopi s otvorom na vretenu. Napomena: Ukoliko je prilikom skidanja dobosa doslo doporemecaja mehanizma za podesavanje dobos-koenice biee potrebno pOdesavanje koenice. Ovo je obuhvaceno odeljkom "PodeSavanje dobos-koenice« u ovom poglavlju. 27. Stavite novu rascepku kroz navrtku iIi kontranavrtku za podesavanje i vreteno. Savijte krajeve rascepke oko navrtke pomocu kleSta tako do se ne vadi. 28. Vratite na svoje mesto zastitnu kapu i montirajte sklap toeka i pneumatika, obrnutim redosledom operacija iz taeaka 7 da 9. Napomena: Neka

vozila su opremljena opruznim amortizerom koji se nalazi u zastitnoj kapi. Prove rite da krajevi rascepke ne dodiruju ovaj amortizer. 29. Postupite po uputstvima iz taeaka 7 do 28 u slucaju zamene dobos-koenice na drugom prednjem toeku. 30. Posle pregleda koenica spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz taeaka 1 do 6. Zamena obloga zadnjih dohos-kocnica . Za zamenu obloga zadnjih dobos-koenica postupite prema sledecem postupku: 431 . ~ - - - ~ I SISTEM ZA KOCENJE \ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - i 1. Aktivirajte ruenu koenicu. 2. Skinite "radkapne« sa zadnjih tockova pomocu velikog odvijaea iii zaostrenog kraja drske ruene dizalice. 3. Pomocu nasadnog kljuea odgovarajuce velicine odvijte navrtke na oba zadnja tocka. za oko jedan obrtaj. 4. Postavite podmetaee za blokiranje tockova ispred p'rednjih tockova kako biste sprecili pomeranje vozila. 5. Pomocu ruene dizalice podignite zadnji dec vozila dok se tockovi ne odvoje od tIa. 6. Postavite sigurnosna postolja ispod okvira sasije vozila da biste ga cvrsto poduprli. 7. Skinite navrtke najpre sa zadnjeg tocka dijagonalno od vozaca ostavljajuCi navrtke u »radkapnu« radi cuvanja. VeCina navrtki moze se skinuti okretanjem u ?meru suprotno od smera kretanja kazaljke na satu. Na manjem broju vozila. medutim, mozda postoje navrtke s Ie vim navojem. U tom slucaju, uske mogu biti obelezene slovom »L«. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvijte navrtke u smeru kretanja kazaljke na satll da biste ih skinuli. 8. Skinite sklop tocka i pneumatika. 9. Oslobodite dobos sa golih vijaka pomeranjem unapred okrecuCi gao Napomena: Na jednom od golih vijaka mozda postoji opruzni celicni osigurac. Oslobodite osigurac pomocu odvijaca a zatim skinite dobos. 10. KoristeCi masku za lice iIi respirator uklonite prasinu koja se nakupila na sklopu koenice i unutrasnjosti dobosa pomocu cetke iIi usisivaca. Upozorenje: Izbegavajte da udisete ovu prasinu! Dna sadri.i azbest. 11. Pregledajte frikcionu povrsinu dobosa da nema tragova zaseka iIi vidljivih naprslina. Proverite da Ii je povrsina glatka. Ukoliko je povrsina pohabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. 12. Proverite koCioni cilindar (tocka) da nema tragova curenja. Ukoliko su prisutni kocnice

treba da pregleda profesionalni mehanicar. 13. Pregledajte sve opruge u sklopu kocnice da bi se videlo da Ii su propisno osigurane i da nisu slomljene. 14. Postavite stezae za koCione cilindre na krajeve koCionih cilindara. Ovo ce spreeiti sirenje del ova cilindra kada su skin ute povratne opruge sa papuea. 15. Skinite dye povratne opruge sa koeionih papuea koristeCi montazno-demontaini alat za opruge. 432 Napomena: Napraviti prostu skicu kaeenja' opruga kako biste olaksali montazu novih opruga. Obratite paznju na razliCite preenike spirale opruga. 16. Pomocu klesta skinite opruine drzace papuea utiskivanjem i okretanjem za cetvrtinu obrta bilo u smeru kretanja kazaljke na satu bilo u smeru suprotno od smera kretanja kazaljke na satu. Napomena: Ukoliko je vase vozilo opremljeno mehanizmom za samopodesavanje, koenica morate obaviti jos jednu operaciju pre nego sto se kocione papuee mogu skinuti: pomocu klesta skinite kabl, zateznu oprugu i polugu za samopodesavanje. 17. Skinuti kabl pomocne koenice s nosaea poluge dye kocione papuee. 18. Napravite prostu skicu mehanizma za podesavanje zaustavnog tocka obracajuCi painju na poloiaj zaustavnog toeka u odnosu na levu iIi desnu papueu koenice. On bi trebalo da bude blizi jednoj od papuca. Skinite obe koeione papuee kao sklop. 19. Pomerite papuee jednu prema drugoj. Ovim ce se osloboditi opruga i navrtka za podesavanje zaustavnog tocka. 20. Malom koliCinom masti za podmazivanje podmazite jezieke na podloznoj ploCi kocnice. Obieno ima sest takvih jezieaka. 21. Montirajte nOve koCione papuce i obloge obrnutim redosledom operacija iz tacaka 14 do 19. Za ova ce biti od koristi skice koje ste napravili. 22. Vratiti dobos na svoje mesto: mozda cete morati malo da ga okrenete unapred dok ga montirate. 23. Vratiti sklop tocka i pneumatika na mesto, obrnutim redosledom operacija iz taeaka 7 i 8. 24. Ponovite operacije ad tacke 7 do 23 kod zadnjeg toeka na strani vozaea. 25. Spustite vozilo na tlo obrnutirn redosledom operacija iz tacaka 2 do 6. Podesavanje dobos-kocnica U cilju maksimalne efikasnosti koeenja potrebno je da se postigne pravilan kontakt papuea i dobosa. PodeSavanje koenica predstavlja " ~ I , ~

I , I ! I .SISTEM ZA KOCENJE Dobos-kocnicc imaju samopodesivu polugu (I) koju pokrece navrtka -;"3 poddavanje (2) kada se automobil krete unazad i aktivjra kocnica, time se menja polozaj koCione papuce (3) i ohloge (4), u stvari ponovno podesavanje povrsina naleganje papUea i dobosa. lako sistemi sa dobos-kocnicama imaju uredaj za automatsko podesavanje, potrebno je ipak i rueno podesavanje. Deo mehanizma za rueno podesavanje predstavlja navrtka za podesavanje zaustavnog toeka koja se nalazi izmedu dye papuce na sklopu koenice. Okretanjem ove navrtke moze se menjati razmak izmedu papute i dobosa. Ala! i materijal • Podmetaei za blokiranje tockova • Ruena dizalica isigurnosna postolja • OdvijaCi . • »Kasika« za kocnicu • Klesta 433 .. -------------------SISTEM ZA KOCENJE 1 __ ---0 Da hi se izvrsilo podesavanje kotnica na sistemima kad kojih nije potrebno skidanje tockova: Ubaciti tanak odvijac (1) kroz OIvor za podesavanje (2) na pouloznoj ploti kocnice kako bi se odvojila samopodesiv3 poluga (3). Zatim se pomocu "kasike« koenlee (4) okrecitc navrtku za poddavanje zaustavnog locka (5) da bi se promenio po!oiaj obioge (6), Kod veCine sistema sa dobos-kocnicama obez. beden je pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka kroz otvor - pristup za podesavanje na podloznoj ploCi kocnice. Kod ovih sistema nije neophodno skidanje tocka da bi se izvrsilo podesavanje. Kod drugih sistema obezbeden je otvor za pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka - pristup za podesavanje - na samom dobosu. Kod ovih sistema da bi se izvrSilo podesavanje potrebno je skidanje tockova. Ukoliko na vascm vozilu dejstvo kocnice nije onakvo kako bi trebalo da bude, pedal a kocnice dejstvuje u nizem polozaju iii se cuje skripanje prilikom zaustavljanja i aktiviranja kocnica, prvo bi trebalo da izvrsite podesavanje kocnica. To bi moglo da resi problem. Podesavanje bez skidanja tockova Evo kako ce se izvrsiti podesavanje kocnica kod sistema gde ne moraju da se skidaju tockovi. 434 l.Postavite podmetace za blokiranje tockava iza zadnjih tockova. Napomena: Rucna kocnica ne

sme da bude aktivirana. 2. Rucnom dizalicom podic; prednji dec vozila i postavite par sigurnosnih postolja ispod okvira sasije. 3. Rucnom dizalicom podic; zadnji dec vozila i postavite sigurnosna postolja ispod okvira sasije. Uklonite podmetace za podupiranje tockova. 4. Pronadite otvor za podeSavanje kocnice koji se nalazi na podloinoj ploCi kocnice sa unutrasnje strane prednjeg tocka. 5. Skinite zastitni poklopac sa otvora za podesavanje pomocu odvij aca. 6. Pomocu "kasike« kocnice okreCite navrtku za podesavanje zaustavnog tocka pomeranjem slobodnog kraja »kasike« kocnice - onog koji driite - na dole. 7. Ponovite ovaj postupak nekoliko puta okrecuCi pritom tocak unapred dok ne osetite jak otpor pri okretanju tocka. 8. Ubacite tanak odvijac u otvor za podesavanje ] I .• r ): dok ne osetite otpor zbog dejstva opruge. Kada osetite dejstvo opruge to je znak da ste odvojiii samopodesavajucu polugu od navrtke za podesavanje zaustavnog toeka. Sada se zaustavni tocak moze okretati U SllProtnom smeru. 9. Pomocu »kasike« koenice okreCite navrtku za podesavanje zaustavnog tocka u suprotnom smeru, pomeranjem siobodnog kraja "kasike« onog koji drzite - na gore. 10. Ponovite ovu operaciju jos tri puta. 11. Skinite alat i okrenite toeak unapred da bi se utvrdilo da Ii ima ikakvog olpora. Ukoliko je otpor jos uvek prisutan ponovite operacije iz taeaka 9 i 11 sve dok se olpor ne otkloni. 12. Vratite zastirni poklopac na otvor za podesavanje na podloznoj ploCi koenice. 13 .. Ponovite operacije iz taeaka 4 do 12 kod ostalih dobos-koenica. 14. Spustite vozilo na tIo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 1 do 3. 15. Ukljucite motor. 16. U bezbednom podrueju vozite unapred i evrsto pritisnite kocnicu. 17. Vozite kratku deonicu unazad i cvrsto pritis· nite kocnicu. 18. Ponoviti operacije iz tacaka 16 i 17 deset pula da biste se uverili da je podesavanje praviino izvrseno i da su poluge za samopodesavanje ostvarile odgovarajuCi zazor izmedu papuee i dobosa koenice. 19. Ispitajte ponasanje voziia u uslovima drumske voznje. Podesavanje sa skinutim tockovima Kod nekih lipova vozila pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka obezbeden je kroz

dobos. U ovom slucaju moracete da skinete tocak da biste izvrsili podesavanje koenica. Primenite sledeCi postupak. 1. Postavite podmetaee zapodupiranje toekova iza zadnjih toekova. Napomena: Ruena koenica ne sme da bude aktivirana. 2. Skinite poklopce (»radkapne«) sa svih toekova pomocu yelikog odvijaea ili kraja drske ruene dizalice. 3. Pomocu nasadnog kljuea odgovarajuce veliCine odviti navrtke na svakom toeku za otprilike jedan obrt. 4. Pomocu rucne dizalice podiCi prednji deo vozila sve dok se tockovi ne odvoje do tla. ' 5. Posta viti sigurnosna postolja ispod sasije kako biste cvrsto poduprli vozilo. J L J ........ • SISTEM ZA KOCENJE 6. Pomocu ruene dizaIice poditi zadnji dec vozila sve dok se toekovi ne odvoje od tla. 7. Postavite sigurnosna postoIja ispod sasije da biste podruprli vozilo. 8. Skinite navrtke s prednjeg tocka ostavljajuCi ih u "radkapnu« radi cuvanja. VeCina navrtki moie se odviti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Na manjem broju vozila; medutim, mozda postoje navrtke s levim navojem. 9. Skinite sklop tocka i pneumatika. 10. Okrecite dobos dok otvor za podesavanje ne dOGe s donje strane. Skinite zastitni pokiopac sa otvor3. 11. Ubacite »kasiku« kocnice u otvor za podesavanje da biste okrenuli navrtku za podesavanje zaustavnog locka. 12. Pogurajte slobodan kraj "kasike« kocnice na gore kako bisle rasirili papuce. Ponoyite ovaj po stupak istovremeno okrecuCi dobos unapred sve dok se ne oseti jak otpor pri okretanju. 13. Na jednom kraju krute iice klestima napraviti kuku (slicnu kuki na vdalici za odelo). 14. Ubacite savijeni kraj zice kroz otvor za podesavanje, na gore. ZakaCite kuku 0 polugu za podesavanje i blago je povucite da bi se poluga odvojila od navrtke za podesayanje zaustavnog tocka. 15. Postavite »kasiku« kocnice na navrtku za podesavanje zaustavnog tocka, pa istovremeno odvajajuCi polugu za podesavanje pritisnite "kasiku« kocnice na dole, kako biste okrenuli navrtku. 16. Ponovite operaciju iz tacke 15 jos tri puta. 17. Skinite alat. 18. Okrecite dobos da bi videli da Ii je prisutan otpor pri okretanju. Ukoliko je otpor jos prisutan ponoviti operacije iz tacaka 15 i 18 sve dok se otpor ne eliminise. 19 .. Vratiti zastitni poklopac na o l v ~ r za podesa-

van]e. 20. Ponovo montirajte tocak. 21. Vratile navrtke na svoje mesto ali ih pritegnite sarno [ueno. 22. Ponovite operacije iz tacaka 8 do 21 na ostalim dobos·kocnicama. 23. Spustiti voziio na tlo, obrnutim redosledom operacija iz taeaka 4 do 7. 24. Prilegnuti navrtke na svim tockovima. 25. Vratite poklopce tockoya na svoje mesto. 26. UkljuCite motor. 27. U bezbednom podrucju voziti unapred, na kralkom potezu, pa cvrsto pritisnite koenicu. 435 SISTEM ZA KOCENJE ® .bi izvrsilo podesavanje kocnica na sistemima kod kojih je ;Olr cbno Ubaciti iitanu kuku (1) kroz otvor za poddavanje (2) kako bl se odvo)lla poluga Zli samopouduvanje (3). Pomocu lankog odvijaea (4) okreCite navrtku zn podcsavanjc zaustavnog locka (5) da b i se promenio palotaj obloge (6). 28. Vozite kratku dfOonicu unazad i tvrsto pritisnite kotnicu. 29. Ponovite operacije iz tataka 27 i 28 deset put a da ?iste .se uverili da je podesavanje pravilno lzvrseno 1 da su poluge za podesavanje ostvarile odgovarajuCi zazar izmedu papute i dobosa kotmce. 30. Ispitati ponasanje vozila u uslovima drumske voznje. 436 Servisiranje glavnog kocionog cilindra Alai i materijal • Odvijat • Nasadni kljut • Cevasti kljut • Kljuc za navrtke • KoCiona teenost • Glavni koeioni cilindar • Krpa .--.. I I G lavni koCioni cilindar u sistemu koenica na vasem vozilu predstavlja glavni rezervoar koCione teenosti. Kada vozae pritisne na pedalu kocnice ovo pomeranje se prenosi preko poluinog mehanizma na klip glavnog cilindra, koji potiskuje koCionu teenost. Kako su koCioni vodovi i kocioni cilindri (na toekovima) ispunjeni kocionom tecnostu sa pomeranjem klipa glavnog cilindra vrsi se prenos hidrostatickog pritiska kroz

Pritisnite pedaiu koenice nekoiiko puta i u toku 30 sekundi drzite neprestano nogu na pedali. SISTEM ZA KOCENJE 3. proizvedeni od gvozdenog liva. Jedna komora obezbeduje pritisak levom prednjem i desnom zadnjem tocku dok druga desnom prednjem i levom zadnjem toeku. Utvrdite mesto gde se nalazi rezervoar glavnog cilindra i skinite njegov poklopac. 5. a ovakva mogucnost je veoma malo verovatna. Proverite nivo koCione teeDosti. Ukoliko u tom periodu pedala polako popusti pod pritiskom noge to je znak istrosenih iIi nefunkcionalnih delova u gIavnorn cilindru sto zahteva zamenu glavnog razvodnog cilindra. Glavni cilindar moze da ima jedan iIi dva dela kao i jedan iIi dva rezervoara za koeionu teenost. Glavni cilindri. . Trebalo bi da bude do 5 mm od vrha. Kod ovog dvodelnog cilindra. Ukoliko pedala pod pritiskom noge ne popusti glavni cilindar pravilno funkcionise. Da bi se ovo spreeilo razvijen je dvodelni razvodni citindar i sada se on nalazi u uobicajenoj primeni. 1.sistem za kocenje. Aktivirajte ruenu koenicu i pod ignite poklopac motora. 4. 2. 6. obezbeden je odvojen sistem za prednje i zadnje kocnice tako da ostaje izvesna koeiona sila bez obzira na prekid nekog od koCionih cevovoda. Napomena: Ukollko je vase vozilo opremljeno servo-kocnicam a pritisnite i otpustite pedalu koenice pet puta kako biste ispustili vakuum iz sistema servo-koenice pre nego sto pristupite operaciji iz taeke 6. Kod sistema servo-kocnica glavni cilindar montiran je na vakuu!ll ureclaju koji je montiran na pregradnom zidu izmedu motora i kabine. Razlog je taj sto su prednje kocnice kod vozila s pogonom na prednje tockove daleko opterecenije nego kod vozila s pogonom na zadnje toekove. Kod sistema za kocenjc hidraulicnog tip a sa jednodelnim cilindrom postoji opasnost da prekid nekog kocionog cevovoda iii curenje koCionog cilindra mogu da izazovu nagli i potpuni gubitak svojstva koeenja. Spustite poklopac motora. Provera glavnog kocionog cilindra Za proveru glavnog koCionog cilindra primenite sledeci postupak. imaju na sebi konzole i otvore za montazu. Potpuni gubitak svojstva koeenja bi se dogodio u slucaju da hidraulieni sistem prednjih i zadnjih toekova otkaie istovremeno. UkoIiko bi doslo do pada pritiska na oba prednja tocka istovremeno (sto bi bio slucaj da je sistem podeljen poduino. Kod vozila s pogonom na prednje toekove glavni cilindar podeljen je dijagonalno. Vratiti poklopac na svoje mesta. a kod prednjeg doslo do curenja) samo zadnje koenice mozda ne bi bile u stanju da bezbedno zaustave vozilo. Ukoliko je nivo nizak treba dopuniti rezervoar.

Uhvatite rukom glavni cilindar i pazljivo ga povucite unapred odvajajuCi ga od pregradnog zida. Skinite krpu s koCionog cevovoda i prikljueka i bacite je. 17. i tako pet puta kako bi se novi cilindar napunio koCionom tecnOSCll. Napomena: Cilindri s dye komore imace dva cevovoda koie treba odvojiti. 13. Vratite poklopac na svoje mesto. Skinite poklopac rezervoara glavnog cilindra . koCioni cevovod 437 SISTEM ZA KOCENJE pomoeu kljuea za navrtke. 11. Napomena: Kod servo sistema. Napomena: Vodite racuna da se slueajno ne savije odvojeni koCioni cevovod. pomotu nasadnog kljuea. 5. Upozorenje: krpa ce biti natopljena tecnoscu. U krpu uvijte odvojeni koeioni cevovod i prikljueak koCionog cevovoda na glavnom cilindru. Napomena: Ukoliko je u pitanju servo-sistem nastavite odmah sa operacijom pod taekom 12. 7. skinite vijke koji dde glavni cilindar pomocu nasadnog kljuea. 16. Kada su cevovodi odvojeni. Pogledajte ispod instrument-table'i pronadite poluzni mehanizam na pedali kocnice kojim je klipnjaea glavnog cilindra povezana s pedalom koenice. ali ne suvise. Ispod poklopca motora pritegnite tri vijka koji drie glavni cilindar u svom poloiaju. 14. 3. 1. 6. Ispod instrument-table ponovo poveiite poluini mehanizam pedale koenice obrnutim redosledom operacija pod taekom 3. 18. 4. Poluzni mehanizam fiksiran je za pedalu vijkom ispod obrtne taeke poluznog mehanizma. Vrsite lagani pritisak na pedalu koenice skraz do dole. olabavite vijake i preCi odmah na operaciju iz taeke 5. 8. 10. Ova teenost je veoma korozivna i ostetice ()bojene povrsine na vasem vozilu.Zamena glavnog kocionog cilindra Za zamenu glavnog koCionog cilindra primenite sledeCi postupak. Pritegnite. Odvijte vijak cevastim kljueem. 12. Ukoliko je to slueaj. Skinite poklopac sa glavnog cilindra i napunite rezervoar koCionom teenoseu do 5 mm od vrha. Aktivirajte ruenu koenicu i podignite poklopac matora. Postavite pailjivo novi glavni cilindar na svoje mesto obrnutim redosledom operacija iz taeke 7. 9. Po motu kljuea za navrtke odvojite koCione cevovode od glavnog cilindra. Utvrdite mesto glavnog cilindra i olabavite tri vijka (s oblom giavom) kojim je prievrscen za pregradni zid izmedu motora i kabine. 2. Uvrnite tri vijka rukom tek toliko da dde glavni cilindar na svom mestu. Pomocu kljuea za navrtke pritegnite koCioni cevovod za prikljueak. za oko jedan obrt. 15. glavni cilindar povezan je za vaku!Jm uredaj sa tri vijka (s oblom glavom).

19. 1. Ponovo prievrstite poklopac rezervoara i zatvorite poklopac motora. Ukoliko se brzina motora osetno smanji crevo je u dobrom stanju. Sa iskljueenim motorom polako pritiskajte pedalu koenice do kraja kako bi se ispustia vakuum iz rezervoara uredaja. Pod normalnim okolnastima. Ukoliko ne dode do pramene brzine motora prisutan je problem u . 4. 21. Oslobodite ruenu kocnicu. Ukoliko se brzina motora ne prameni crevo se mora zameniti. mogu se vrsiti izvesne 438 AlaI i materijal • Mali odvijae • U niverzalni nai • Krpa • Vazdusni filter vakuum uredaja • Vakuum crevo provere u cilju odrzavanja da bi se ustanovila da Ii uredaj radi ispravno . Ukoliko vakuum uredaj funkcionise pedala koenice ee se kretat! na dole. a debljine 70-250 mm. 1. Ponovo povezati dobro vakuum crevo na vakuum uredaj. Kada ste povezali dobra crevo brzina motora bi trebalo osetno da se poveea. 2. 2. vakuum uredaj se ne moie popravljati.. Utvrdivanje mesta ispustanja Ukoliko sumnjate na ispustanje vakuurna iz sistema. Ukoliko je u kvaru mora se zameniti. 3. 20. Pregled servokocnica S ervo-koenica je uredaj koji omagucava vozaeu olaksano koeenje vozila. negde u sistemu vakuum uredaja dolazi do ispustanja vakuuma. Zaeepite prstom otvor na kraju creva. Pritisnite pedalu koenice na dole i ne skidajuei nogu s pedale stanovati motor. Sa aktiviranom ruenom koenicom i ukljueenim motoram podic! poklopac motor a i odvojiti crevo od vakuum uredaja jednostavno ga povlaeeC! (s prikljueka) . Ispitivanje vakuum uredaja Da biste proverili da Ii vakuum uredaj na vasim servo-kocnicama pravilno funkcionise primenite sledeCi postupak. primenite sledeCi postupak.i dopunite ga kocionom tecnoscll. stvarajuCi dodatnu silu. Vakuum uredaj koristi vakuum motora iz usisne grane i time obezbeduje dodatnu koCionu silu. Ukoliko se pedal a koenice ne kreee na dole. Medutim. UkljuCite motor i pailjivo krenite napred pa evrsto pritisnite koenicu kako biste proverili njen rad. Vakuum uredaj iii uredaj servo-koenica montiran je na pregradnom zidu koji deli prostor za motor od kabine i predstavlja posudu preenika izmedu 150-300 mm.

potisne osovine ventila. 2.. tistom krpom iIi peskirom. Konsultovati kvalifikovanog mehanicara. (4) membrana. 1. rezultat ce biti »meka« ili potpuno beskorisna pedala kocnice. _____ .. . sistem za koeenje mora uvek da se podvrgne ispustanju vazduha kako bi pravilno funckionisao. _. Produvajte filter da biste utvrdili da li je Cis!. na osnovu opisa iz ovog poglavlja. ____ . (6) pOVf<ltna opruga. UkljuCite motor i proverite da Ii vakuum uredaj funkcionise dobro. Ukoliko nije moracete da zamenite filter. I ovde se to vrsi jednostavnim povlacenjem creva. 6.' PodiCi poklopac motora i odvojite vakuum crevo s gornjeg del a vakuum uredaja jednostavno ga povlaceci (s prikljucka)._. bilo usled kvara neke komponente iIi u toku popravki._. 5. U veCini slucajeva nalazi se oko SISTEM ZA KOCENJE Komponente vakuum uredaja iIi servo-koCionog uredaja.. Ispustanje vazduha iz instalacije za kocenje Alat i materijal • PodmetaCi za tockove • Rucna dizalica i sigurnosna postolja • Okasti kljue • Crevo za ispustanje vazduha • Zastitne naocare • Posuda • Kociona teenost K adgod postoji mogucnost prodora vazduha u instalaciju koenica. Kad vazduh dospe u sis tern za kocenje. (2) filter. 4. (5) rezervoar za vakuum. __ ~ _ . Servo iii vakuum uredaj koristi vakuum iz motora da hi obezbedio dodalnu sHu za kotenje. ______ . KoristeCi stare crevo kao meru. Aktivirajte rucnu kocnicu. (1) klipnjaca povezana s peda!om kocnice i glavnim cilindrom. 439 1IiIIIIIrI __ __ . Montirajte novo crevo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 2 i 3.. Da hi ste zamenili vakuum crevo primenite sledeCi postupak. Ukoliko jeste po novo montirajte zajedno sa stitnikom od prasine. 5. __ SISTEM ZA KOCENJE 3. (3) poklopac. Pratite smer creva do rezervoara vakuuma uredaja i odvojite crevo u toj tacki. odseci novo crevo na odgovarajucu duzinu. ___ _____ __ . a pokriven je fleksibilnim stitnikom od prasine. Zamena vakullm creva 6. Otistiti filter mekom. Skinite vazdusni filter sa pregradnog zida vakuum uredaja.vakuum uredaju. 7._ . i (7) montaini goli vijak na pregradnom zidu izmedu motora i kabine.

avo ce biti dokaz da vijci funkcionisu. vlaga dovodi do unutrasnje korozije. Jedna ce morati da sedi u kolima i komanduje pedaJom kocnice dok ce druga otvarati i zatvarati ventile na svakom toeku.. Silikorrska kotiona teenost je nehidroskopna tako da se praktieno eleminise problem vlage i korozije unutar koCione instalacije. Vlaga moie da prodre u instalaciju kroz gumena creva i zaptivke i kad god se otvara rezervoar za kocionu tecnost glavnog cilindra. Medutim. 6. sto znaCi da teii. 2. Ispustanje vazduha iz kotione instalacije se vrsi na sledec. da apsorbuje vlagu. ukoliko ielite da koristite najbolje i produzite vek svog sistema za koeenje silikonska teenost predstavlja pravo resenje. Ipak. Pomocu okastog kljuca otvorite i zalvorite svaki odusni vijak za pola obrta. Prvo. POllekad moie da dode do nepredvidenog prskanja koCiolle leenosti. direktno iza koeionog cilindra. ona je skupa i staje nekoliko puta vise nego standardna koeiona tecnost. Kociona leenost je takode hidroskopna. Na svakom toeku nalazi se po jedan odusni venti!. 5. U istalaciji postoji izvestan pritisak pa manja kolicina teenosti treba da iscuri. naCin: 1. Ruenom dizalicom podignite zadnji deo vozila i postavite sigurnosna postolja is pod osovine na obe strane. sto dovodi du gubitka koCionog dejstva. Vijci za ispustanje vazduha se nalaze pri vrhu svake podloine ploce toeka.~ dva problema. Okastim kljueem odvijte najpre vijak koji je . Vlaga stvara 440 . Postoji i silikonska koeiona teenost kao prvoklasna zamena. Uklonite podmetace za toekove. ona snizava tatku kljucanja kocione tecnosti sto znati da pod otezanim uslovirna rada moie da prokljuca unutar stege koenica. Blokirajte zadnje toekove podmetaeima za tockove. Rucnom dizaJicom pOdignite prednji dec vozila i postavite sigurnosna postolja ispod sasije kako biste cvrsto poduprli vozilo. 3. Drugo. Medutim. vremenom. 4.rada kocnica sto izaziva nesigurno kotenje. 7. Zato instalaciju treba povremeno ispirati i dopunjavati sveiom kOClonom tecnoscll. tak i najmanje prisustvo vazduha u koCionim cevovodima dovesce do »mekog«». Rueni metod ispustanja vazduha kako iz dobos tako i iz disk-koenica zahteva dYe osobe. koCionih cilindara iii koCionih cevovoda. Parkirajte vozilo na ravuO tIo. Upozorenje: Korisrite zasritlle naocare prilikom rada.Kociona lcenost koja se koristi za rad koCionih cilindara (na tockovima) i glavnog cilindra se ne sabija prilikom pritiskanja pedale koenice i stvaranja pritiska u kocionim cevovodima.

Recite svakog odusnog. Kociona tecnost iSlice kroz crevo za ispustanjc (2) u po:mdu (3). I· I 0"'\-_ . kako je to objaSnjeno u odeljku "Servisiranje glavnog razvodnog cilindra« u ovom poglavlju. Dejstvo pedale kocnice ne bi trebalo da bude »meko«. J i'. cilindra a zavrsiti s tockom najblizem glavnom 11.razvodnom cilindru. .najdalji od glavnog kotionog cilindra. Kod veCine vozila pravilan dra i nalijte koCionu tecnost. Otvorite poklopac rezervoara glavnog cilin. Ponovite operacije iz tacaka 7 do 10 kod posudu. . prema uputstvima iz redosled operacije biee : desni zadnji toeak. Vas pomocnik treba da pritisne pedalu koenice i da je stalno drii pod pritiskom (noge).. a drugi kra] stavite u posudu delimieno ispunjenju koCionom tecnoscu.J. 15. SISTEM ZA KOCENJE 10. Videti odeljak "Poddavanje dobos-kocnica« U ovom poglavlju. desni prednji toeak i levi prednji poglavlju. Pritegnute poklopac. Tecnosi ce is!eCi u 12. vijka.. Na pomena: Po stupak pomocniku da i dalje drzi pritisnutu pedalu dok treba zapoceti s tockom koji je najdalji od glavnog priteiete vijak a onda neka pusti pedalu kocnice. Poveiite odusno crevo na vijak. Ukoliko se gIavni cilindar isprazni u toku ispuStanja vazduha to ee predstavljati dodatni rad posto eete morati da ispustite vazduh i iz samog glavnog cilindra. Po zavrsetku postupka ispustanja vazduha po novo napunite glavni cilindar kocionom tecnoscu. :L"" k""5 0 . 14. ( Da bi se ispuslio vazduh iz koCionih cevovoda poslaviti okaSli k1juc: (1) na odusni vijak (2) iza gJavnog cilindra (3) i povezati creVQ Zil ispustanje vazduha (4). Ukoliko pedala moze da se pritisne do dna mazda ce biti potrebno podeSavanje kocnice. a pedal a ce popustiti do dna hoda.. Otvorite odusni vijak.k (1) okastim kljuccm pritoffi dricCi pritisnutu kocnicu. 13. Obieno ce to biti desni zadnji toeak. Treba uvek da bude naliven sa tei'noscu. Vratite poklopac na ·mesto ali ga ne toeak. 9. Spustite vozilo na tIo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 3 i 4. stavljajuCi drugi kraj creva u posudu ddimicno ispunjenu koCionom tecnoSCu. Ispitati ponasanje kola u uslovima drumske voznje. 442 O(vorili vij. b'" . levi odeljka »Servisiranje glavnog cilindra« u ovom zadnji tocak. 8. P""'OM*O SISTEM ZA KOCENJE kocnice proveriti glavni cilindar.0"""..

Kako je pritisak prenet na koCione eilindre on pokrece klipove eilindra pa se pritisak prenosi na dobos iii disk preko kocionih papuca. ~ Kocioni cevovodi Alat i materijal • Podmetaei za tockove • Ruena dizaliea i sigurnosna postolja • Otvoreni kljue e Kljuc za navrtke· • Cekic sa loptastom glavom i probojae • KoCiona creva i cevi K ada stavite nogu na pedalu kocniee da biste zaustavili vozilo istovremeno se desava nekoliko stvari.. Ukoliko postoji bilo kakva sumnja 0 stanju koCionih cevovoda treba odmah izvrsiti zamenu. Ovaj pritisak se dalje prenosi pomocu hidraulicne koCione teenosti na kocione cilindre (na tookovima) nizom celicnih vodova (eevi) i fleksibilnih creva. Svaka slabost unutar sistema izazvace kvar a mozda i saobracajni udes. Aktivirajte ruenu koenicu. Pritiskom na kocniee razvija se visoki hidrauIieki pritisak u sistemu za kocenje. Prednja kociona creva povezana su sa koCionim cilindrom iIi stegom koenice . Zadnja koCiona creva povezana su sa razvodnim blokom na kuCistu osovine na jednom kraju a. Potrebno je izvrsiti proveru eurenja. To treba da obavi profesionalni mehanicar. Zamena kocionih cevovoda nije posao mehanieara-amatera. Trenje koje se javljaizmedu koCionih papuca (koje su ablozene frikeionim materijalom) i dobosa iii diska je sila koja koCi tockove. 1. a curenja iIi drugih ostecenja na fleksibilnim crevima.zavisno od toga sta je u pitanju .j: J J i J I .tameii3 IiOCiOfiOg creva Da bi se izvrSila zamena kocionog creva primeniti sledeCi postupak. Rutinsko odrzavanje vaseg vozila treba da obuhvati i pregled kocionih eevovoda (eevi i creva). . Pritisak koji vrsite na pedalu prenosi se na glavni cilindar kocionog sistema (bilo direktno bilo preko servo pojaCivaca). ulubljenja iIi korozije na cevima.~ n a jednom kraju a sa kocionim cevovodom preko nosaea na elementu ram a u blizini gornjeg komandnog kraka na drugom kraju. '7 l ~ ' L. na drugom sa koCionim cevovodom SISTEM ZA KOCENJE preko nosaea na elementu ram a na zadnjem delu vozila.

6. Postavite probojac iIi odvijae s gomje strane izboCine obujmice. Blokirajte zadnje tockave sa podmetacima. Okastim kljucem na prikljucku kocionog creva odvijte prikljucak kocionog creva i pomerajtc prikljucak napred-nazad za po 1/4 obrtaja dok ne bude mogao siobodno da se okrece na kocionom cevovodu. Postavite drugi kraj koCionog creva na nosac-konzolu. Pomocu okastog kljuca odvijte prikljucak na drugom kraju creva . . 11. Napomena: UkoJiko radite na zadnjem crevu treba blokirati prednje tockove a rucnom dizalicom podiCi zadnji kraj vozila. Napomena: izvesna kolicina tecnosti iseurice iz koCionog cevovoda. drzed pritom okastim kljueem prikljueak koCionog creya da se ne bi okretao.zavisno od toga sta je u pitanju. Upotrebite kljue za navrtke na prikljucak koCionog cevovoda na nosacu-konzoli. Ispustite yazduh iz koCione instalacije na toekoyima na kojima su zamenjena creya. 13.2. pa udaranjem 0 drugi kraj alata izbijte U-obujmicu. 5. To je normalno.. ukoliko ste zamenili crevo morate ispustiti vazduh iz sistema na oba zadnja toeka. Lupkanjem po U-obujrnici (6) koja drii prikljutak creva malim cekicem s loptas!orn glavom i probojcem iii odvijacem skinucete prikljucak koCionog c:reva. 9. Na primer. 14. Ukoliko radite na zadnjem crevu prikljucak ce se nalaziti na razvodnom bloku kuCista menjaea. Malim cekicem sa loptastom giavom i probojcern iIi starim odvijacem skinite U-obujmicu koja drzi prikljucak cevovoda za nosac-konzolu. 7. 12. 3. Ubacite prikljucak cevovoda na kociono crevo i pritegnite prikljueak kljueem za navrtke 443 SISTEM ZAKOCENJE Da bi se skinuo prikljueak crevo kocnice: Prikljucak creva (l) kocionog creva (2) povezan je 5 prikljutkom koCionog cevovoda (3) koCionog voda (4) nn nosatu-konzoli (5). 10. Okastim kljucem osigurajte prikljucak kocionog creva na nosacu-konzoli od okretanja. 4. Videti odeljak »Ispustanje vazduha iz instalacije za koeenje« u ovom poglavlju. Povucite cevovod i odvojte ga od nosaca-konzole. KoristeCi novo kobo no crevo primenite obrnuti redosled operacija iz tacke 10. 15. . Ukoliko radite na prednjem crevu ovaj prikljueak nalazice se na kobonom cilindru (na tocku) iIi stegi koenice . 8. Postavite U-obujmicu i udaranjem po gornjem izbocenom delu obujmice pomocu cekica s loptastom glavom osiguracete njen polozaj. Rucnom dizalicom podici prednji kraj vozila i postaviti par sigurnosnih postolja da biste vozilo cvrsto poduprli. Pazite da se obujmica ne osteti. Kad odvijete prikljucak cevovoda da moze siobodno da se okrecc odvijte ga sa kOCionog creva.

Povlaeenjem poluge'rucne koenice celiena uiad se zateiu i aktivira se mahanizam zadnjih kocnica. I I'! I i . Ovaj. 2. ~ 1 I Alat i materijal • PodmetaCi za toekove • Rucna dizalica i sigurnosna pos!olja • Pokretna leialjka • Otvoreni kljueevi • Penetrirajuee ulje Postavite sigurnosna postolja ispod zadnje osovine kako bi se kola evrsto poduprla. Podesavanje ruene koenice se vrsi na siedeCi nacin: 1. Ruena koenica sa uzadima zahteva podesavanje kad god ne moze da se drzi vozilo u stanju mirovanja iii kada su zadnje koCione papuce istrosene. Spustite ruenu koenicu i ukljuCite motor.16. Pratite smer celicnih uiadi ad zadnjih tockova do mesta gde se susreeu. Pomoeu pokretne lezaljke podvucite se pod vozilo. Najcesce se ovde radi 0 dugaekom vijku sa dve kantra navrtke. negde na sredini vozila s donje strane. II .. mehanizam gura koCione papuee prema dobosu tako da zadnji tockoyi ostaju blokirani. 17. Na mestu spajanja uiadi postoji neka vrsta uredaja za podesavanje. Navrtke za podesavanje obieno su postavIjene na mestu gde su veoma izlozene dejstvu rde i prljavstine pa se savetuje koriscenje nekog penetrirajuceg ulja -pre nego 8tO se pokusa bilo kakva intervencija na sistemu za kocenje. 3. Pritegnite navrtke za podesavanje okretanjem u smeru kretanja kazaljke na satu sve dok se ne . 5. 18. 444 Rucna kocnica R uena koenica na automobilu aktivira se pomocu mehaniekog poluznog mehanizma. Posta pritegnete navrtke sa kljucem uzad ce biti taka ® ® SISTEM ZA KOCENJE pritegnuta da ruena koenica koCi u nIzem polozaju. Spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 2 i 3. 6. Izvrsite ispitivanje ponaSanja kola u drumskoj voznji. Ruenom dizalicom podignite zadnji kraj vozila tako da se oba zadnja toeka podignu od tla. Parkirajte vozilo na ravnom tiu. 4. Blokirajte prednje toekove podmetaCima sa prednje strane tako da se kola ne krecu.

provodnicima. Pogledajte ispod instrument-table u vozilu. U tom slucaju. Jedan kraj ispitne lampice povezati sa odgovarajuCim uzemljenjem. Svaki otpor na tockovima maze da dove de do preranog habanja papuea i stvara se nepotrebno opterecenje motora. Ukoliko to nije slucaj..'SISTEM ZA KOCENJE . 3. Spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz taeaka 2 i 3. u blizini poluznog mehanizma pedale kocniee.. Trebalo bi da vidite taster-prekidai' veoma blizu ili gotovo u kontaktu sa poluznim mehanizmom pedale kocniee. 445 . mazda se prekidac savio i ne dodiruje poluini mehanizam kocnjce. pokrece se jednostruko cclicno Ufe (2) kega drfe (fiksiraju) nosaci (3). ne radi nijedno stop svetlo mozda su u pitanju vise del ova instalaeije koji su u kvaru. 9. 1. Dru- . medutim..mehanicki i hidraulicki. prekidac se mora zamcniti. Servisiranje mehanickog prekidaca Na siedeCi naCin eete utvrditi da Ii je vas mehanicki prekidai' koCionih svetala pokvaren i kako ga treba promeniti ukoliko je potrebno. 2. ® / Rad mehanizma parkirne koenice. Postoje dve vrste prekidaca koCionih svetala . Pritegnite navrtke za podesavanje jednu 0 drugu pomoeu dva kljuea tako da uiad De mogu da se olabave. Na jarmu (4) preko kega se uiad razvode do zadnjih laekeva (5) kroz zastitno crevo (6) obicno se naIaze navrtke za podesavanje. _----------« <_.oseti slab otpor kod okretanja zadnjih toekova rukom. Ukoliko izgleda da prekidac pravilno funkeionise pomoeu ispitne lampice proveriti elektricno kolo. Problem moZe da leii u sijalieama.. Proverite da na zadnjim tockovima nema apsolutno nikakvog otpora pri okretanju. kao sto je sarka na vratima iii vijak za montazu instrument-table. prekidacu signala iIi prekidacu za stop svetala. Zatim olabavite navrtke dok se raj otpor ne izgubi . U prirucniku proverite koja vrsta prekidaca je ugradena na vase vozilo. Ispitajte prekidai' i uveriti se da taster radi gore-dole kada je pritisnuta pedala kocniee. Pored toga. grlima sijaliea. 7. Uhvatite prekidac rukom ! vratit! ga u prvobitni pOlozaj. i sam taster se mozda zaglavio. Za ovo ce vam biti potrebna ispitna lampica. Pritiskanjem pedaJe koenice za parkiranje (1). 8.. Prekidac za stop svetla K ada jedno od stop svetla na vasem vozilu ne radi prilikom pritiskanja pedala kocniee najcesce je u pitanju pregorela sijaliea. Kada.

Poveiite jedan kraj ispitne lampice za odgovarajuce uzemljenje kao sto je neki dec bloka motora. Rukom pritisnite pedalu koeniee i svaki kontakt dodirnite krajem ispitne lampiee. Sklop pedaJc kocnice. Podignite poklopac motora. Pri dodiru jednog od dva kontakta lampica bi trebalo da zasvetli. Pri dodirivanju kontakata ispitna lampica bi trebalo da se pali. 5. . 2. Ispitnom lampicom proverite elektricno kolo. Pri dodiru oba kontakta lampiee bi trebalo da se upalL 5. 7. Neka neko pritisne pedalu koeniee dok vi dodirujete kontakte pomocu ispitne lampice. (2) elektro provodnici kocnice. Stop svetla bi sada trebalo da rade. Redosled povezivanja nije vazan. 11. Ukoliko je prekidac neispravan moraee se zameniti. 446 Alat i materijal • Ispitna lampica • Odvijac • Prekidac za stop svetla • Kljuc 6. Izvuci kontakte iz utitniea. 9. Hidraulicni prekidac stop svetala biee 10eiTan na prednjem delu glavnog koCionog cilindra iii ispod njega kao i na razvodnom bloku na koje je i koeioni eevovod od glavnog eilindra. Neka neko stoji iza kola da bi vam rekao da Ii se svetla pale kada pritisnete pedalu kocniee. IskljuCite kontakte. Montirajte nov prekidat priteZuCi vijak odvijacem. 1. 10.gim krajem ispitne lampiee dodirnite kontakt prekidaea. 4. Pomotu odvijaea olabavite vijke koji drie prekidac fiksiran na montainu konzolu. Skinite prekidac i zamenite ga odgovarajuCim. Drugim krajem ispitne lampiee proverite da Ii je bilo koji od dva kontakta povezan za gornji dec prekidaca i da Ii provodi struju. Prilikom povezivanja s jednim od kontakata ispitna lampiea bi trebalo da se pali. Ukoliko je prekida': pokvaren mora se zameniti. Opustite pedalu koeniee i iskljuCite ispitnu lampicu. 8. 4. 6. Ponovo poveZite kontakte na novom prekidaeu. (1) pedala. Pustite pedalu kocniee i iskljuciti ispitnu lampicu. Ovaj elektrieni prekidac je osetljiv na pritisak. 3. (3) . l I ® ( ) \ . Servisiranje hidraulicnog prekidaca Ukoliko je vase vozilo opremljeno hidraulicnim prekidacem stop svetala primenite sledeCi postupak.