I I i ! I , I I I i I I I I I [ [ [ I [I , i ---- - " . - ~ i POPRAVI SAM SVOJ , I ........ \ L mlfJDIP Delavska enotnost - - . - ~ - - - -- - .'. - - - - - ~ - .•.•...•.. ..

"V SADRZAJ UVOD 7 DELOVI AUTOMOBILA 10 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL 13 ODRZAVANuE AUTOMOBILA 31 Leri Kerli POPRAVI SAM SVOJ AUTO Odrzavanje {popravke Naslov originala: Odrzavanje i popravke koje mozete sami da obavite ........... : .................... . Alat ..................................... . Mere predostroznosti ...................... . Kupovina del ova .......................... . Odrzavanje i provera sigurnosti ............. . Preporuke za odrzavanje i podmazivanje ..... . Provera osnovnih tecnosti .................. . Sta je potrebno da znate 0 motornim uljima i podmazivanju .......................... . Zamena ulja i precistaca za ulje ............. . Podmazivanje sasije ....................... . Podmazivanje lezajeva tockova ............. . Podmazivanje karoserije ................... . Osposobljavanje vozila za rad u zimskim uslovima ............................... . Zastita od korozije ........................ .

Prevod s engleskog; Vera Gligorijcvic. Mira Gligorijevic i Predrag Milanovic Strucna redakcija i strucno misIjenje: mr Predrag Milanovic. dip!. ing. Larry Carley and A uto Editors of Consumer Guide DO IT YOURSELF AUTO REPAIR Urednik: Snezann Pejilkllvic Tehnicki urednik: Gradimir Avramov Stamp;1 CGP Ddo. Ljuh1i,ma. li)1-\X 13 17 28 30 32 34 36 48 52 56 60 66 68 70 Bihlioto;\:.u: UHip Urcdujc Urcdnicki !ldhor: Dilni!o DOll1ujn!;.o. G;I\:nik. Damian Kri inik. Zriene Mali (prcdsednik). Frand Mulcc. Marjan Rcmic i Milan Zivkovic Jzdavat: Dc.lllv;;ka enotnost (TOZD u CGP Dclul Drugo srpskohrvatsko izdanje. Tiraz 20.000 primeraka '0 lyg6 Publications lnternational Ltd. Za Mi1'lil Zivkovic. V. U. !zvrsni rr()uUcl'!lI: Marketing DE Z;; prndm:c:m,l; 7:lkliC Mali © za J ugosJaviju: Mladinska knjiga, TOZD Koprodukcija, Ljubljao<l. I t)i)X Organizacij<l projekta: MlaJinsk'-1 knjiga, OdgO\'1ll'll1 un:dnik O;Ll\ii,] DOl11ajnko TOZD Koprodukcija I ; OTKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 79 SISTEM ZA STARTOVANJE 92 SISTEM ZA PUNJENJE 117 SISTEM ZA HLAt>ENJE 127 SISTEM ZA DOVOD GORIVA 167 Odrzavanje spoljasnjeg izgleda automobila .. . . 73 Ciscenje i pranje motora .................... 77 Odrzavanje akumulatora .................... 96 Ispitivanje akumulatora ............•........ 99 Punjenje akumulatora ...................... 103 Upotreba produznih kablova za startovanje ... . 106

Izbor akumulatora i zamena ................. 109 Zamena elektropokretaca i automata elektropokretaca ......................... 112 Zamena pogonskog remena alternatora .. ..... 119 Ispitivanje alternatora i regulatora napona (reglera) .......... '. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zamena alternatora i regulatora napona (reglera) ................................ 125 Provera sistema za hlaoenje . . . . . . . . . . . . . . . . . Ispitivanje sistema za hlaaenje na pritisak .... 135 Provera tecnosti za hlaaenje ................ 137 Ispiranje sistema za hlaaenje ...... . . . . . . . . . . 139 Zamena remena ventilatora ................. 142 Skidanje i namestanje creva . . . . . . . . . . . . . . . . . Odrzavanje termostata . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . Zamena pumpe za vodu . ............ ....... . 151 Zamena cepova na bloku motora .... ........ . 154 Zamena hladnjaka ......................... 156 Grejaci .... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. 122 130

145 147

. . . . . 158

Klima ureaaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 Punjenje klima ureaaja ..................... 165 Odrzavanje precistaca za vazduh ............ 170 Zamena precistaca za gorivo ................ 173 Ispitivanje i zamena pumpe za gorivo ......... 180 Podesavanje karburatora ................... 188 Odrzavanje ureaaja za pokretanje hladnog motora ........... ..... ......... . ..... .. . 194 --SADRZAJ --------- --- ----- - ---- -- ---------- --- ----- - ---- - - - - - . - . - . - - ~ - - " " - ' - ~ - - - " ' - ' SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 217 SISTEM ZA PALJENJE 243 MOTOR 297 IZDUVNI SISTEM 323 Mehanizam za regulisanje gasa motora ....... 198 Zamena karburatora ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva .•. 202 Ubrizgavanje dizel goriva ................... 205 Turbo punjenje ............................ 208 Kompjuterska regulacija motora ............. 211 Ureaaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . 222 Uredaj za regulisanje isparenja .............. 228 Uredaj za zagrevanje vazduha ............... 229 Recirkulacija izduvnih gasova ;.............. 232 Ubrizgavanje vazduha i kataliticki konvertor ... 234 Ispitivanje kvaliteta izduvnih gasova . . . . . . . . . . 239 Sistem za paljenje sa »platinskim dugmadima« 246 Podesavanje zazora ........................ 254 Elektronsko paljenje ....... . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 Podesavanje paljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260

Vakumski regulator paljenja ................. 267 Centrifugalni regulator paljenja .............. 269 Razvodnik paljenja ......................... 271 Skidanje i ugradnja razvodnika paljenja . . . . . . . 276 Pregled i ugradnja svecica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 Kablovi za svecice ..................... " . . . 284 Indukcioni kalem (bobina) ......... ,......... 288 Primarni (balastni) otpornik paljenja .......... 293 Glavni prekidac (kontakt-kljuc) ............... 294 Trazenje gresaka u motoru .................. 301 Ispitivanje kompresije motora . . . . . . ... . . . . . . . . 302 Ispitivanje vakuma ......................... 306 Ispitivanje balansa snage ................... 309 Zamena zaptivke iii zaptivne mase ........... 310 Podesavanje ventila: motori sa podizacima .. . . . 312 Podesavanje zazora ventila: motori sa bregastom osovinom u glavi ............... 314 Zupcasti kais .............................. 317 Lanac razvodnog mehanizma ................ 320 Provera izduvnog sistema '" . . . . . . . . . . . . . . . . 325 Odrzavanje izduvnog sistema .. . . . . . . . . . . . . . . 328 Odrzavanje katalitickog filtera ............... 336 i i PRENOS SNAGE 338 UPRAVLJANJE· I VESANJE 382 SISTEM ZA KOCENJE 414 PNEUMATICI I TOCKOVI 449 POPRAVKA KAROSERIJE 462 SADKLAJ--- Kvacilo Mehanicki menjac '" ...................... . Automatski menjac : ....................... . Sigurnosni prekidac ....................... . Kardansko vratilo, kardanski zglobovi i homokineticki,zglobovi .................. . Diferencijal: Pogon na zadnje tockove ....... . Zadnji pogonski most ...................... . Nosaci motora, menjaca i menjaca diferencijala Kuglasti zglobovi .......................... . Stabilizaciona poluga ...................... . Granicnici oscilovanja tockova .............. . Opruge i torzione sipke .................... . Amortizeri i Makfersonov stub .............. . 343 351 357 362 362 374 377 380

385 389 391 391 395 Pitmanov mehanizam za upravljanje " . . . . . . . . 404 Upravljacki mehanizam sa zupcastom letvom " 408 Servo upravljac ............................ 410 Pregled prednjih kocnica ..... '. . . . . . . . . . . . . . . 418 Pregled zadnjih dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . 422 Zamena plocica disk-kocnica ................ 422 Zamena obloga dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . 429 Podesavanje dobos-kocnica ................. 432 Servisiranje glavnog kocionog cilindra ........ 436 'Pregled servo-kocnica ...................... 438 Ispustanje vazduha iz instalacije za kocenje ... 440 Kocioni cevovodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443 Rucna kocnica ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444 Prekidac za stop svetla ..................... 446 Dimenzije pneumatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . 452 Odriavanje pneumatika ..................... 454 Premestanje tockova ....................... 457 Zamena tocka ............................. 459 Koriscenje maskirne trake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462 Priprema metalne povrsine za bojenje ........ 465 Koriscenje osnovnog premaza i boje ......... 466 Popravka zaraalih delova i otvora .. . . . . . . . . . . 469 Popravka ogrebotina i udubljenja ............ 473 Popravka plasticnih del ova ........ . . . . . . . . . . 475 Popravka ostecene boje ....... ,............ 477 Restauracija izbledele boje ........ . . . . . . . . . . 477 ----- ~ ~ - - , - - - - - - - - - - - . . , . - - - - - - - - ~ SADRZAJ DODATNA OPREMA ! UREBAJ!' 483 RECNIK POJMOVA 497 Ukrasni i zaptivni elementi ................... 478 Skidanje oznaka i nalepnica ................. 481 Brisaci i uredaj za pranje vetrobranskog stakla 483 Grejaci zadnjeg stakla ...................... 487 Sijalice, osiguraci i migavci upozorenja ....... .488 Radio i antena ............................. 491 Brzinomeri ................................ 493 Ugradnja svetla u motorni prostor iii u prtljaznik ................................ ~ 495 Ugradnja vakuum-metra .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495 Poznavanje rada vaseg automobila pomoti ce vam da odriava!e i opravljate delovc kao sto su razvodnik paljenja ili koCioni cevovod. UVOD A · ko ste tipican vlasnik automobila, verovatno svake godine potrosite prilicnu svotu novca na odriavanje i opravku ukoliko to ne umete da uradite sami. Iako je potreba za odriavanjem veCine savremenih modela automobila cene usluga i del ova stalno rastu. Zbog toga su

mnogi vozaCi poceli sami da odrzavaju i popravljaju svoje automobile. Time ne sarno sto stede na radu i delovima (u zavisnosti od toga gde ih nabavljaju), vee oseeaju i zadovoljstvo sto su sami nesto uradili. Staranje 0 sopstvenom automobilu ima i druga preimucstva. Ne morate za svaku sitnicu da trazite strucnu pomoc niti cekate na red za opravku, a kada mehanicar i obavi posao umesto vas, znacere tacno sta je uradeno i koji delovi su zame7 UVOD njeni. Pored toga, redovno cete imati uvid u stanje automobila, sto omogucuje blagovremeno otkrivanje manjih kvarova. Ova knjiga je pisana za prosecnu osobu zainte-. resovanu da nauCi kako da se stara 0 svom automobilu. Zbog toga su uputstva ogranicena na osnovno odriavanje i sitnije opravke koje se nalaze u granicama vasih sposobnosti. Drugim retima, nije potrebno da budete kvalifikovani mehanicar pa da uradite sve ono sto je obuhva8 ceno ovim prirucnikom. Sl'ozenije opravke kao sto su generalna opravka motora, opravka ventilskog i prenosnog mehanizma, centriranje prednjeg trapa i slicno, nisu ukljucene zato sto zahtevaju znatno strucno znanje, poseban alat i opremu. Takve paslave ipak prepustite struenjaku. Sadriaj ove knjige izdeljen je po paglavljima kaja se laka prate, a obuhvataju asnave adrzavanja automobila i sve glavne sisteme pojedinacno. = --Odeljci u okviru svakog poglavlja daju jednostavna, detaijna uputstva kako da opravite kvar i savete kako da tuj posao najboije obavite, zatim, sta od alata i materijala treba da imate; upoznaju vas -sa merarna predostroznosti prilikom odrzavanja i objasnjavaju u kojim slucajevima posao treba da prepustite strucnjaku, Cak i aka po sao ne mozete (ili ne zelite) da obavite sami, poznavanje problema omoguCice UVOD vam da 0 njemu oa pravi oaCin porazgovarate sa mehanicarem. Razumevanje onoga sto nije u redu i sto treba da bude uradeno moze da spreCi cesto nepotrebne, skupe opravke, Podjednako je korisno da se opravlja sopstveni automobil i da se razume ono sto drugi za vas radi, Ova knjiga moze pomoei da postignete i jedno i drugo. samim tim sto odriavanje automobila ia vas vise neee biti tajna. , ,-Ukoliko jc dobra obavesten, majstor-ilmater ce biti u stanju da otkrije mnage kvarovc cak

i na savremenim lipovima yoziln sa prednjim pogonom. Mdu radoYima opisanim U ovoj knji:::i nabrojani su (S<l leve suone, U pravcu kretanju kaznljki nu satu): kard:wskih zglobovu. odrl:nvunje diskkocn\ce, Zlllnena prcCislaca za gorivo j provera spone. 9 DELOVI AUTOMOBILA 0 ~ ! N eke Ijude prostor za motor u automobilu zbunjuje i obeshrabruje. Kada podignu poklopac matera, Cini im se da vide sumu tica, kaiseva i kaisnika izmedu kojih se nalaze deloyi zlokobnog izgleda. VeGina Ijudi veroyatno nije nikada zavirila pod svoj iii bilo koji drugi automobi!. Najverovatnije nisu iskoristili priliku ni da posmatraju mehanicara dok im pOdmazuje automobil na hidraulicnoj dizalici, niti da pogledaju koji su delovi skriveni iza dobosa kocnice. 10 Sada yam se pruza prilika da dobro upoznate svoj automobi!. U poglavlju »Delovi automobila« objasnjen je tacan polozaj mnogih delova glavnih sistema u jednom tipicnom automobilu. Vise podataka nac; cete u poglaYljima posyecenim ovim sistemima. Nemojte dozvoliti da vas uplasi broj sastavnih del ova i sistema. Malo je verovatno da ce vasem automobilu ikada biti potrebne sye opravke navedene u ovoj knjizi. ~ '''--@ DELOVI VOZILA SA PREDNJIM POGONOM 1. STUB UPRAVUACA 2. ZADNJI AMORTIZER 3. REZERVNI TOCAK 4. BRANIK ZA UBLAZAVANJE UDARA 5. IZDUVNA CEV 6. ZADNJI PRIGUSIVAC 7. VRETENO 1 LEZAJEVI ZADNJEG TOCKA 8. VODECA POLUGA VESANJA ZADNJIH TOCKOVA 9 ZA VOJNA OPRUGA 10. REZERVOAR ZA GORIVO 11. KAT ALITICKI KONVERTOR 12. VESANJE PREDNJIH TOCKOV A (TIP MAKFERSON) 13. DONJE OSCILUJUCE RAME 14. MENJACKA KUTlJA 15. KOMPJUTER ELEKTRONSKOG PAUENJA 16. AKUMULATOR 17. REZERVOAR TECNOSTl ZA HLA[JENJE 18. ELEKTlCNI VENTILATOR HLADNJAKA 19. HLADNJAK 20. POPRECNO POSTAVLJENI MOTOR 21. KUCI.STE PRECISTACA ZA VAZDUH 11

DELOVI AUTOMOBILA DELOVI VOZILA SA ZADNJlM POGONOM 15. GORNJE OSCILUJUCE RAME 1. ZADNJI PRIGUSIVAC 16. ALTERNATOR 2. ZADNJE SVETLO 17 PUMPA SERVOUREDAJA ZA UPRAVLlAC 3. IZDUVNA CEV IS. POGONSKI REMEN ALTERNATORA 4. DISK·KOCNICA 19. VENTILATOR S. ZADNJI GlBAN) 20. PREDNJE SVETLO 6. DlFERENCIJAL 21. KOMPRESOR KLIMA-UREDAJA 7. KARDANSKI ZGLOB 22. PREClST AC ZA GORIVO 8. PREDNJI PRIGUSIV ACe 23. KARBURATOR 9. KAT ALlTICKI KONVERTOR 24. SVECICA 10. MENJACKI PRENOSNIK 25. KUCISTE PRECISTACA ZA VAZDUH 11. STEGA DISK-KOCNICE 26. RAZVODNIK PAUENJA 12. AMORTIZER 27. GLAVNI KOCIONI CILlNDAR 13. KRAJ SPONE 28. SERVOUREDAJ ZA KOCN!CE 14. STABfUZATOR 29. STUB UPRA YLJACA 12 OPRAVITE S A I \ ~ I SVOJ AUT()M'O 131 L K akve su vase realne mogucnosti u pogledu odrzavanja i opravke automobila? To zavisi od vasih sposobnosti, znanja i volje. U prilozenoj tabeli naveden je izvestan broj najcesCih radova ocenjenih prema tezini. Ukoliko ste reseni da obavite posao naveden u kategoriji koja prevazilazi vase sadasnje mogucnosti, bite bolje da sacekate dak ne steknete vise iskustva popravljajuci jednostavnije kvarove, i da tek onda pokusate da se latite tezih paduhvata. Za najveCi dec posloya koji spadaju u odrzavaOdrzavanje i opravke koje mozete sami da obavite S to najcesCih radova koje mozete da obavite sami pobrojano je u prilozenoj tabeli. Radovi su obelezeni prema potrebnom strucnom znanju u jednoj od tri kolone: pocetni l1ivo, srednji niva i viii nivo. Sve radove obelezene u kolani pocetni nivo maze da obavi svako, bez obzira da Ii ima neko prethodno iskustvo iii ga nema. SledeCi nje i lake apravke 'nije potrebno poznavanje mehanicarskog zanata. ledino Yam treba dobra volja i sprem;;ost da zasucete rukave. isprljate ruke, pa i da e podvucete pod automobil i dobro pomuCite da biste dosli do dela skrivenog u skucenom prostoru za motor. Cak i aka sam posao nije mnago tezak, fizitki napor moze da bude veti nego sto yam odgovara. Zbog toga razmislite 0 svojim mogucnostima i aka vam se utini da je potrebno vise truda nego sto ste spremni da ulozite, obratite se strucnjaku. uputstva iz ove knjige, pocetnik moze da obavi sve radove obelezene u koloni pocetni nivo. Sami cete se iznenaditi kada budete proCitali spisak i videli sta sye pocetnik maze da uradi. Radoyi obelezeni u koloni srednji nivo iziskuju izvesno

mehanicarsko iskustvo, poznavanje rada pojedinih sistema i vise umesnosti. Svi ani koji spadaju u tu kategoriju mogu pomocu ove knjige da obave sve navedene poslove. Viii iIi strucni nivo oznacava tacna one sto sarno ime kaze. Radovi obelezeni u toj kolsni zahtevaju prilicno znanja i iskustva, i prevazilaze opseg ove knjige. Alat i pribor potrebni za obavljanje nayedenih poslova razvrstani su u pet kategorija: alat nije potreban, potreban sarno rucni alat, moguca upotreba dizalice iii platformi, pOlreban paseban alat iii pribar i potrebna profesionalna oprema. Za neke radove, kao sto je provera nivoa ulja, nije potreban nikakay alat. Drugi, kao sto je zamena 13 c , ,'d 'i OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL pumpe za vodu, mogu da zahtevaju sarnO obican rueni alat - kljuceve, klesta i odvijae. Dizalica iii platforma mogu dobro da dodu za radove pod automobilom kao sto su zamena zadnjeg prigusivaca iii promena ulja. U posebne alate iii opremu spadaju kljuc za precistac ulja potreban za zamenu ulja, pumpa za podmazivanje sasije, opruzni kompresor za zamenu opruge iii elemenata za vesanje tip makferson, stroboskopska lampa za podesavanje ugla pretpaljenja, itd. Poslednja kategorija, profesionalna oprema, . Provera nivoa ulja u motoru Provera nivoa ulja u automatskom menjacu Provera ulja u mehanickom - rucnorn menjacu Provera ulja u diferencijalu Provera nivoa tecnosti za hlaaenje motora Provera nivoa ulja za kocnice Provera nivoa elektrolita u akumulatoru Zamena ulja i preCistaca za ulje u motoru Podmazivanje sasije i karoserije Podrnazivanje lezajeva tockova Provera napona akumulatora Punjenje akurnulatora 'Zamena akumulatora CiScenje iIi zamena kablova akumulatora Zamena elektropokretaca iii automata elektropokretaca Zamena pogonskog remena alternatora Provera alternatora iIi regulatora napona (reglera) Zamena alternatora iIi regulatora napona (regJera) Provera hladnjaka na pritisak Provera antifriza u hladnjaku. Ispiranje ipunjenje Provera elektricnog ventilatora hladnjaka Provera spojnice elektricnog ventilatora Zamena creva na hladnjaku iIi grejacu ukljueuje takvu opremu kao sto je uredaj za uravnoteienje loekova. U ovaj spisak sigurno nije ukljuceno sve sto se tice opravke automobila. Tezina posla i potrebna oprema za navedene radove nije ista za sve tipove

automobila. Opravka jednodelnog karburatora na starom modelu iz vremena kada nije vrsena stroga kontrola izduvnih gasova veoma je jednostavna, dok je veCina najnovijih tipova karburatora taliko komplikovana da eak i kvalifikovani mehanicari ponekad imaju teskoce da ih poprave. . . / Potreban N1VO znanp alatJpribor Wit!!! -$ '... !! 2'; -o"'.l.$ ·_2 c; <;' 0 1] ...q ;.0 0 g g f c: e t ! :"Q. <;0'"';; 'B ""Q. ,§' :,;; . :;;; '2'..3?i '(,,'1>!I -i:,,"" Q. -o::;!: 0; "c: .$ .... {: .... et ",5 q'f ;;.'$ of ",0 l .$ -stil ",ti" f ",oo!:i. • • , I i I I • • i I • I ! • • • I I • • • • , , , • I • i , I I • I • , I • • I • I • • I • I • ! • • • • • " .. ..

• , • I • I • • • i • • I ! • , • I , • I I • ! • , • , • I • , • • · • I • • • I • I • I , • .. .. Zamena termostata Zamena pumpe za vodu Zamena cepa na bloku molora Zamena hladnjaka Punjenje klima-uredaja Zamena kompresora klima-uredaja Zamena preCistaca za vazduh Zamena preCistaca za gorivo Prover a pumpe za gorivo Zamena purnpe za gorivo Podesavanje praznog hoda karburatora Podesavanje smese praznog hoda karburatora Podesavanje polozaja leptira karburatora Popravka karburatora

I ..... Zamena senzora matora Provera ventila za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Zamena ventiJa za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Zamena kanistera sa ugljenim prahom Zamena ventila za recirkuladju izduvnih gasova Zamena pumpe za ubrizgavanje vazduha Zamena katalitickog konvertora Provera izduvnih gasova Zamena »platinskih dugmadi« Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne ruCice Zamena prekidaca elektronskog paljenja Zamena modula elektronskog paljenja Zamena indukcionog kalema (bobine) Zamena provodnika (kablava) za sveCice Zamena sveCica Provera i podesavanje ugla pretpaljenja OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Nivo znanja / Pot reb an / aJatipribor li0'liJlti -s --e"" f $" 0..: • . I • I • • I I • ..-.§ ...'$ . • I • • . )j'""'... • I • • .Zamena karburatora Zamena ubrizgaca za gorivo Podesavanje rada pumpe za dizel gorivo Provera ubrizgaca za dizel gorivo Zamena ubrizgaca za dizel gorivo Zamena turbo punjab Provera senzora motora _. . ·l ."$ t".§ -f.0 i' fJ 1& ! $ f g . ..t l . 1}"" .<. 0 . • .l ..'$'" ." q. • . t::o..."§ .l.!:! 2lfi. C:i'::.

. • • I . • I I • I . I • I • I I • .• I • I • . I • . • • I • I • I. • • • . I • . 1 • . . I J I • I I I • I I • . I • ! I • ! . I • I . • ! • I .

• I • • • I • I • • • • • • I • I I • • I •• I • I • • • • • • I • • I . I • I. • I I • i • . I • • I . I • I I • . • . • I • • • • 15 OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL Zamena glavnog prekidaca Zamena sveCica kod dizel-motora Provera kompresije kod motora .• I I . .

. I I • • I ."-----[ N' '/' Potreban .Provera vakuuma ked motora Ispitivanje fada cilindara Popravka neispravnih zaptivki '1' d • .. 'Iva znaoJa alatipribor iiifDlftl · i:: . 'I o esavaoJc ventI a Genera!ni remont motara I Podesavanje zazora ventila Zamena Qzubljenog ramen a razvodnog rnehanizma Zamena prigusivaca ili izduvne cevi Zamena ulja i precistaca za ulje kad automatskog menjaca Podesavanje heda kvaCila Zamena kvaCila Zarnena kardanskog iIi homokinetickog zgloba Zamena pogonskog vratila iIi poluosovine Zamena oslonaca motora Zamena menjaca Generalni rernont menjaca Zamena upravljackog mehanizma sa zupcastom letvom Zamena kraja spone Zamena kuglastog zglo ba Zamena zavojne opruge Zamena amortizera Zamena elemenata vesanja tockova (tip Makferson) Centriranje prednjih i/ili zadnjih tockova Balansiranje tockova Provera disk-kocnica Provera dobos-kocnica Podesavanje kocnica Zamena stege disk-kocnice Remont stege disk-kocnice Zamena koCionog cilindra Remont koCionog cilindra Zamena glavnog kocionog cilindra Remont glavnog koCionog cilindra Ispustanje vaz'duha iz koCione instaiacije Premestanje tockova Zamena osiguraca .l p'" l I I • I I • I • ./ . 16 ------------. I ." .

• I . i • I I I • • I • i • I • I • i • I . 1 ! . I • i •• I I • i • • I • • ! I • I I • .! i • I • I I I • I • I • i • I !' i • I . ! • r • i • • I I • . • • I I I I .

• 1 • I • i • I I I . • I • I • .• ! • I ! I • ! . • ! I • I • I • • r • • • • I • I I • • • I I • • I • • • • • . I • I • . • I • ! I • . I I • i • • i ! . I • i • .

I I • • . I • • I • I I • ! . • • I i I • • I • i .i • I • I • • i I • I • ! • I • I • • I • II I • . • • i I • I • • I • I I • • I I I • I I • I I • • I • • • • • I • .

Mnogi mehanicari-amateri nalaze zadovoljstvo u majstorisanju prvenstveno zbog toga sto uzivaju da rade sa dobrim alatom. radi u velikoj. Drugi uzivaju u tome da proveravaju koliko mogu da postignu sa sto je moguce manje pomoci. znaCi da imate dobru nameru da se Iatite nekog posla u vezi sa odrzavanjem iIi opravkom vaseg automobila. Nesto od potrebnog alata mozda vee imate. Pomozite sebi time sto cete obezbediti potreban alat cak i za najsitnije poslove. KombinoVilnu k!csta Kombillov. unistava navrtke. Isto tako. uspeba i koliko eete zadovoljstvo osetiti zbog dobra uradenog posla. VeCina -kucnih majstora nema preimucstvo da . jasno je da bez alata nema zanata.I i • I I • • 1 • I • • i ! • I I • t I I Alat U kOlikO ste vee procitali prethodne odeljke Ove knjige. mnogi poslovi mogu da se obave u dvoristu. organizujte radni prastor u blizini mesta gde mozete da ukljuCite lampu ako nastavite posao po mraku. pazite da sve sto radite. Napravite spisak pre nego sto pocnete da kupujete i proverite da Ii je alat koji posedujete u dobrom staniu. nioracete nekako da se snadete. Jos gore je imati rdav alat koii. Kada je vreme Iepo. budite spremni da u slucaju iznenadne kise zastitite delove i alat. Cinite vodeCi racuna 0 bezbednosti. zagrejanoj i dobro osvetljenoj garazi.zatim cist i dobro osvetljen radni prostor. po dnevnoi svetlosti. U kojoj cete meri imati . viike i zavrtnie. dovoljno vremena i odgovarajuca uputstva. Ako slucaino spadate medu one srecnije. jednostavno. Kada radite napolju. U suprotnom. I na taka improvizovan sto mogu uredno da se poslazu delovi i alat. mozete blizu automobila da postavite sto za kampovanje iii cak tablu od iverice oslonienu na kante za otpatke.ll1i kljuc OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Ako nemate radni sto. Pre nego sto pOGnete da prikupljate alat i pri- . onda ste preskocili prvu prepreku. zavisi od toga da Ii posedujete odgovarajuCi alat i da Ii ste odabrali pogodno mesta za rad. l3ilo kako bilo. Pre svega.

ponekad koriste kao dleta.bor. # I!I' ] • ~ . !) ~ d ~ I' SS I' I ~ : ~ i [ 18 veZDa usednuti u urez na glavj zavrtnja. ne znati da ce odvijac oba· ~ C ~ . Postoje razlicite sirine ureza na glavi zavrtnja i razlicite debljine radnih povrsina odvijaca. odluCite se za onu u kojoj 'se nalaze odvijaCi sa nekoliko debljina radnih povrsina i nekoliko 'duzina sta· bala. Idealna garnitura alata trebalo bi da sadrzi najmanje trI standardna odvijaca sa duZinom sta· bla od 40 do 200 milimetara. To sto je radna povrsina pljosnata. to je alat bolji .f11\) Pljosn<l!C lurpijc 17 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL oiea da proverite gde su cene najpovoljnije. Nije naodmet ako posetite neku »buvlju« pijacu iii vidite sta se nudi u malim oglasima. Standardni odvijaci se jos nazivaju odvijaCi za zavrtnje sa urezom na glavi. Na taj naein mazete da doaete do dobre garniture alata i pribora.biee mnago izdr±ljiviji. a da ne potrosite sllvise DOyea. grebaci i drugi slieni alati. Odvijaci U osnovnoj gamituri alata treba da se nalazi nekoliko standardnih i krstastih odvijaca. Majstori koji u ove svrhe upotrebljavaju odvijace treba obavezno da poveeaju svoju zalihu i da zadrze nekoliko koje ee koristiti iskljuCivo za anD za sta su predvicieni. Ima nekoliko vrsta odvijaca za zavrtnje sa krstastim urezom na glavi. a rutica ce biti boljeg kvaliteta. na zalost. Kada razmisljate 0 ceni. pogledaite sledeCi spisak da biste videli sta yam je potrebno. __ (1IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII. poluge za vadenje eksera. ako nameravate da kupite dobru garnituru. Oni se. setite se ovoga: sto je radna povrsina evrsea. Zbog toga. i oni na prvi pogled .IIIIIII\1I. Osim toga. obidite nekolikO pradavRadionicka dizalica (znba-dizalka) . iIi pljosnati odvijaci. pre nego sto se odluCite za kupovinu.

I za ovo ce vam biti potrebni specijalni sestougaoni odvijaCi: Postoje zatim i savijeni odvijaCi sa krstastom iIi ravnom radnam povrsinom koji se Koriste za tesko dostupna radna mesta. 'Osim njih. mozda ce yam biti potrebna klesta sa pomicnim zglobom iIi univerzalna klesta za vodene pumpe koja mogu da zauzmu vise razliCitih polozaja i da se upotrebljavaju za razlicite poslove. Klesta U svakoj kutiji sa ala tom nalaze se i obiena kuena klesta. Moguenost da krstasti odvijac isklizne iz glave zavrtnja je manja nego u standardnih odvijaca. Krstasti urez na glavi zavrtnja omogucuje bolje pritezanje iii odvijanje. odnosno njihovi urezi na glavi razliCito konstruisani. Na primer. razlika je u tome sto je u jednih vrh mnogo zatupljeniji nego u drugih. Kombinovana kldta imaju zakosene celjusti sa bocnim setivom za odsecanje :lice j rascepki. savijeni odvijaei (sa stablom za spiralni okretac) pomoeu kojih se brze radi. Neki odvijaCi imaju veeu drsku koja omogucuje ostvarivanje vece sile za okretanje.izgledaju isri. Obe vrste odvijaca dobile su ime po proizvodacu zavrt· nja za koji su predvideni (filipsov i prinsov od· vijac). kupujte one dobrog kvalitet'a da bi yam dugo trajah.lim urczorn @ Odvijac za vijke sa specijatnim 5cslougaonim urczom @ Odvijac za vijke sa St:slOugaonim otvorom Postoji veti broj odvijaca za posebne namene. CD Odvijac za vijkc sa urcZOm ® Odvijac za vijke sa krstastirn urczorn EB Odvijat :ea vljke sa krsl!H. Medutim. rnogucnost ostecenja zavrtnja bice svedena na najmanju mogucu meru aka se snabdete garniturom odvijaca-koji odgovaraju veCini. na vasem automobilu mogu da se nalaze zavrtnji neuobicajene konstrukcije sto se naroCito odnosi na zavrtnje na nkrasnim lajsnama. Savijena klesta sa dugim celjustima pogodna su . Na mnogim novim tipovima autQmobila naiei eete na zavrtnje sa specijalnim sestougaonim urezom iIi sestougaonim otvorom na glavi. Posto su zavrtnji. Ali.ako nameravate da prikupite potrebnu garnituru alata. ani mogu da se odvijaju iii priteiu posebnim odvijacem. i odvijaCi koji pridrzavaju zavrtnje i sa kojima mogu da se okreeu standardni zavrtnji na nepristupacnim mestima. Kldta sa pravim celjustima imaju . Kad kupujete. to je samo pocetak . Uvek ce yam se Cinlti aa vam je potreban »samo jos jedan« da upotpunite svoju garnituru alata.ko dostupnim mestima.iljate celjusti kako bi mogla da se upotrebe za formiranje obujmica od zice na te.

Upotrebljavaju se za skidanje uskocnika sa delova kao sto su kocioni cilindri. . podesljivi otvoreni.i .ocnike. kombinovani otvoreni (okasti. Klesta za uskocnike takode su veoma korisna. listi6e za merenje zazora. postoje i kombinacije sa razliCitim veliCinama radnih povrsina za naglavke. kardanski zglobovi i drugi sklopovi. Otvoren) Kombinovani otvorcnUoknsti kljuc 20 Poddljlvi otvorCl1i kljue KomhiIlOI''. .male kljuceve. Ako je sistem paljenja u vasem automabilu konvencionalan. ana predstavljaju dragocen deo svake garniture alata i najkorisnija su klesta koja mozete da kupite. drugo. jer pomocll njega mozete da pritegnete zavrtnje 'I . odvijace i. .1I1"1 lllvnrcnVnas. Kljucevi Za odvrtanje navrtki mozete da upotrebite jedan ad sest razliCitih vrsta kljuceva: standardni otvoLepo je otvoriti sredenu kutiju za alat i izabrati najpodesniji kljuc. okasti.luni kljue lcdnosmcrna rtlCica sa i okn:tac :iil spoljnom cctvrtkom sa OkllSli kljlle Dv()strani ObSli kljuc Pored toga. Pored ovih kljuceva. a ne elektronski. ali takav izbor amateru nije potreban. Univerzalna klesta »grip« sluie i kao vodoinstalaterski kljuc i kao kleSta. kupite i garni-· turu aIata za sveCice . Momentni kljuc je Ditan za mnoge opravke. pogotovu ako nameravate da se latite radava koji prevazilaze jednostavno odrzavanje autlilTIobila.za hvatanje malih del ova iii za radove za koje klesta sa pravim celjustima ne odgovaraju. krivina kad okastih kljuceva. Takode treba nabaviti momentni kljuc. dva kvalitetna podesljiva kljuca i garnituru nasadnih kljuceva. kao i razliCite rucice i nastavci. kombinovani otvoreni) nasadni iIi dvostrani okasti kljuc. eventunlno biste magE dn nabavite i garnituru dvastranih okastih kljuceva. Mi yam predlazemo da kupite dobru garnituru kombinovanih kljuceva. po mogucstvll. spoljasOPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Klesta sa pomicnim zg!obom Kombinovana kldta Poluokrugla klesta sa pravim celjustima Poluokn!gb klesta sa savijenim vrhovima Univerzalna klesta »grip" Klestn za uskocnike 19 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL nje uskocnike iii klesta koja sluze i za jedno i za reni. Postoje klesta za unutrasnjc usk.

Umeci. kljuca pomaie da se izbegne suvisno pritezanje kojim mogu da se palome zavrtnji.ill . Ovo je _veoma vazDa za radove u vezi sa kocnicama i vesanjem. Najjeftinija varijanta je momentni kljuc sa ruCicom.1' . Upatreba momentnog.:111:111111111111111110 Pljosnate lUrpije ~ = = = o Okruglc lurpijt: (i JLJL3 TC51cra . turpija za svebce. iii nedovoljna pritezanje. Tipovi sa kazaljkam i padesljivi momentni kljuc predvideni su za strucnjake.Hsku mCica sa kaz:Jljkom (momemni kljuc) ListiCi Zll merenje zazora. ( . m I 2J 2J I \ . OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL tacno prema fabrickim uputstvima. i I I u . odvijat 21 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL ". usled cega zavrtnji kasnije rnogu da se olabave. CD iCC' [ c Odvijaci DinnmomC(. kardanski zgiob.ca scbnjc IneW\a <: II C < "'" II ¥ <::: II ¥ ---- . nastavci 2) \Q) C2) I© Kljuccvi za svecice 00 . Danas su svi momentni kljucevi bazdareni za engleski i metricki sistem mera (lbs/ft i Nm).

makaze za tim i klesta za secenje :lice. biee yam potrebni nekoliko vrsta mekanih cekica iii jedan sa zamenljivim uloscima tako da po izboru maiete da koristite gumeno. glava ('ekica moie i da ubije. Say ovaj alat je zgodno· imati pri ruct iako ga mozda neeete koristiti za veCinu poslova koje obavljate. isplatiee vam se). Svetiljke Dobra ruena svetiljka predstavlja dugoroenu investiciju. Ovo vam. zavisi od njihove velicine i obiika.II < . Kada se otkaCi i poleti. I 111 Rakljasti kljuc CekiC sa loptastom g!avolTI C:ekit sa ulosCima Ruena $vctiljb ad 220V 5 ~ produlnim kablom R u c n ~ svctilika ad 12 V sa produinim kablom Batcrijska !ampa 23 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Sigurnosn<l postoija Plat forme za v()zilo Radionicku (zaba-dizalica) . kao i sekace. Proverite da Ii je ruCica dobra uCYrScena i da nema na njoj raspuklina iii pukotina. ima toliko da biste njime mogli da ispunite celu kutiju za alat. testere za secenja metala. Ako nameravate da opravljate karoseriju. a pljosnato celo na drugom kraju. ali ono sto eventualno moze da vam zatreba jeste cekie sa loptastom glavom. nije potrebno. Stavite zastitne naoeare kad god postoji mogucnost da leti metal. makaze za lim i drugo. CekiCi Verovatno vee sada imate jedan iii dva cekiea. RuCice cekica se najcesce izraauju od oraho-· vine. testeru za secenje metal a sa nekoliko rezervnih seciva (kupite najkvalitetniju koje nadete. leftin cekic sa slabom rucicom se ne isplati. pljosnato dleto. probojci. Tesarski iii rakljasti cekic moze da posluzi.. Vec'ina ima prikljucak sa uzemljenjem kako bi se prikljucile za busilice i drugi elektricni 0PRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL Ii I \ l \ LI . osim za opravku karoserije. dleta. plasticno i neko drugo tela. Pre porucujemo yam sarno nekoliko osnovnih alata pljosnatu i okruglu turpiju (one mogu da posluze U Tazne svrhe). ali pre iii posie ee vam ipak biti potreban. sekaCi. dleta i sekaCi Pribora za obradu metal a kao sto su tUfoije.• Dlcta 22 Turpije. Da Ii su podesni za radove na vasem automobilu. Ta vrsta cekica ima loptastu glavu na jednom.

Ako imate srecu da radite na tvrdom.l. Poseban alat i pribor SIGURNOSNA POSTOLJA I PLATFORME. U alat za akumulator spadaju: Izvlakac za kleme . neee yam bili dovoljna samo ruena dizaliea koja spada u pribor koji ide liZ automobil i koristi se u slucaju nuide. nabavite onaj koji moze da izddi potrebno opterecenje.. izdignuta nekoliko santimetara od poda. laksei efikasnije da nesto otkrijete baterijskom lampom nego svetiljkorp. I !"'7'1 g :! i i i '-. Nemojte da dozvolite da vas prevari niska cena nekvalitetnog postolja ili platforme. ravnom podu.$lubna hidraulicna diz.. a ne da ga podupire tokom rada. Dizaliea je predvidena da podigne automob.626 mm) koja moie da izdrii sijalicu od 75 W. koristite postolja umesto platforme.··1 " . . To je u stvari ravna plata sa podmetacem za glavu i tockiCima. Kada obavljate radove na sistemu za kocenje. ! f". Cesto je mnogo brte. predniem trapu iii kada morate da skidale toekove. Koristice yam naroCito ako spadate u majstore koji uvek odaberu pogreSan kljuc pa moraju da se vracaju do radnog stoia. Ako yam je potreban produini kabl. _ ' POKRETNA LEZALJKA. a namcravate da obavite mnogo radove ispod automobila. ALAT ZA AKUMULATOR. Za brie i bezdenije podizanje automobil treba da ima radionicku (taba-dizalieu) iii hidraulicku dizalieu. Stoga automobil treba da poduprete sigurnosnim postoljima iii platformama.llica Pokrelna 24 alat. Ako sami obavljate veliki broj radova na svom automobilu. a zatim da se odatle izvucete. Mogu se naci i svetiljke sa sijalicom od 12 V koje se napajaju iz akumulatora autmobila i koje su idealne za opravke napolju iii u nepredvidenim situacijama. Platforme Sli idealne u slucajevima kada nije potrebno ski dati tockove. pokretna letaljka ce vam biti od velike pomoCi kada hocete da se na brzinu podvucete pod automobil.prakticna stega sa navojem pomocu kaje maze da se skine svaka klema sa polova akumulntow. DIZALICA. U kutiji za alat treba da imate [ jednu dobru baterijsku lampu. . Kupite svetiljku sa kablom SWG 16 (prei'nik tice = 1.

Prove rite da Ii su odgovarajuceg kvaliteta. Pojedini delovi pribora za podesavanje nisu skupi. . Hidrometar . ostale instrumente moiete u pocetku da pozajmite pre nego sto se odluCite za kupovinu.:lj za mcrcnjc potpritiska 1 .rutica koja se stavlja preko dva pob na konvencionalnom akumulatoru zbog lakseg skidanja i prenosenja. Tahometar ce yam pomoCi da podesite karburator i izvrsite druga podeSavanja. lsplatjce yam se kad ga vee prvi put budete upotrebili.naprava za merenje specificne tezine elektrolita da bi se utvrdio stepen napunjenosti akumulatora. Takvi kablavi treba da imaju davoljan broj proyodnika koji mogu da isporuce primaocu 5tO viSe elektricne energije uz minimaine gubitke. PRIBOR ZA PROMENU ULJA.~ ~ ~ OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Izvi<lK<lC za Klemc Cctkicc za ciscenjc klema i polova akumubto[a N ( ) ~ a 6 akumul<ltora Hidromctar Produzni kabl za staftovanje Pribor za promel'lU ulja Cetkica za ClSCenje klema i polova . Lampa sa neonskom svetiljkom je jeftinija od ksenonske ali yam je potreban skora potpuni mrak da biste vide Ii svetListiCi za mcrcnJc Z3zora Tahomctar Urea. Nosac akumulatora . Produini kablovi za startovanje . Za prikupljanje ispustenog istrosenog ulja moie da vam koristi i stara posuda ako je dovoljno velika. Tahometar. I lost. Kontakti (iabice) i kablovi treba da budu dobro izolovani i obezbedeni. Uredaj za merenje kompresije. Ovaj zazar mozete da proverite i listiCima 'za merenje -zazora aka Sil dugmad nova. Stoga ipak preporucuJemo stroboskopsku lampu sa ksenonskom svetiljkom. Ovaj merD! . Za ispustanje ulja is preCistaca koristi se obican kljuc sa 25 OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL obujmicom koji olaksava skidanje i vracanje preCistaca. Slrobmkopsk<l lampa I 1 Urcdaj za mcrcnjc komprcsijc 26 PRIBOR ZA PODESA V ANJE. Stroboskopska lampa. Ako ste vlasnik vozila sa konveneionalnim razvodnikom paljenja bice yam potreban tahometar za proveru zazora kad »platinskih dugmadi«. .maida ih vee imate u Svom automobilu. moiete da kupite jeftin pocinkovani iii plasticni lavor da posluii kao sud za istroseno ulje. ali tahometar daje tacnije rezultate.iitana cetkiea koja se navlaci na poloye i omogucuje brzo i lako i'iseenje. IIi.

posebno na starijim tipovima automobila. te ne bi bilo lose da manometar driite u prostoru za sitan pribor i proyerayata pritisak u pneumatieima bar jednom godisnje iii pre svake duie voinje. RAZLlCIT PRIBOR. a njom se OPBAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL I Ii i -I Manometri za proveru pritiska u pneumatlcima Krstasti flilsadni kljuc Pumpc Zll podmazivanjc 27 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL lako moie ubrizgati dodatno ulje u mazaIiee dok radite pod . posedujete. Nasadni kljuc se kao I [uena dizalica isporucuje zajedno sa no vim automobilom i koristi se u nepredvidenim situaeijama. ListiCi za merenje zazora. bilo bi dobra da uzmete nekoiiko kanona za jaja i da ih u njih poredate. stanjem karburatora. Pljosnati tip sluii za merenje zazora izmedu kontakata prekidaca (»platinska dugmad«) i za podesavanja ventila. Mala pump a zapodmazivanje nije skupa. Ako mislite da cete cesce skidati toekove. Cime se postiie mnogo bolji uCinak nego sa standardnim kljucem.automobilom. NASADNI KLJUC:. PUMP A ZA PODMAZIV ANJE. moze da ukaie na probleme u vezi sa uglom pretpaljenja. Prvo nabavite neko sredstvo za Ciscenje ruku (kupuje se u prodavnicama automobilskih delova i pribora) i gomilu Cistih krpa.instrument koristi se za proveru pritiska sabijanja u cilindrima i moze da vas upozori na stanje ventila iii klipnih prstenoYa. Moiete da nabavite i neki zastitni krem koji se stavlja na ruke pre . Okrugli tip sa zieom sluii za proveru i podesavanje zazora kod sveCiea. Nepropisno napumpane gume brzo se babaju. Da Ii cete kupiti pumpu za podmazivanje zavisi ad toga koliko vam je star automobil i koliko drugih aparata za podmazivanje. Postoje dva tipa meraea zazora koji mogu da budu spojeni u jedan komplet. Provera kompresije je vazna. Ovaj yaian i jeftin merni instrument bi trebalo da imate. zaptivanjem. On takode omogucava i ravnomernije odvrtanje i zavrtanje sto sprecava eventualno ostecenje navrtki tockova. Ako se koristi kako treba. kupite krstasti nasadni kljue sa cetiri naglavka razliCite veliCine. pa cak i sa zapusenim zadnjim prigusivacem. MANOMETAR ZA PROVERAVANJA PRlTISKA U PNEUMATICIMA. Kada obavljate poslove prilikom kojih koristite veCi broj sitnih delova. Ovaj instrument maze veoma brzo da se amortizuje. ventila ili zaptivaea cilindarske glave. Ureclaj za merenje potpritiska.

dok su drugi prvenstveno namenjeni struenjadma koji mozda svakog dana obavljaju istu popravku. Ne isplati se kupovina jeftinih garnitura alata koje se prodaju po neverovatno niskim cenama. . odvijaca. Vecina nasih saveta jesu mere predostroznosti zasnovane na zdravom razumu kojih uvek treba da se pridriavate dok radite na. taka da cete u tim slucajevima mazda morati da kupite dve garniture kljuteva iIi naglavaka. dajemo i upozorenia koja moida ne znate ako ste tek poceli da radite na svom automobilu. Pomocu nekih mozete zaista da ustedite vreme. vijaka. Ali. Varna vrhunski alat verovatno nije potreban. verovatno cete moei da prooete sa osnovnim alatima koji su vee opisani. ne gubi se. Driite je u garazi. ispod iii oko vasega automobila. plasticnom i izolacionom trakom. Ako zelite da ustedite novae na odrzavanju i opravci. Ustedecete sebi i trud i vreme ako se snabdete najcesCim veliCinama navrtki. Poslednji modeIi nekih uvoznih tipova vozila imaju mesavinu standardnih. Postoji mnostvo specijalnih alata i pribora koje moiete da kupite za opravku svog automobila. podlaski i sigurnosnih podloski. Moiete prilieno da ustedite ako kupujete alat u garniturama. metrickih zavrtanja i onih Cije su mere izrazene u colovima. vasa kutija ce po svoj prilici uskoro postati suvise mala za sve vccu zbirku. zaptivacirna i drugim sitnicama koje se cesto koriste. ali trebalo bi da kupujcte alate koji imaju dozivotnu garanciju i koji su napravljeni od kvalitetnog materijala. Osim toga. podrumu. potrosnim uljem i maseu. zatim zavrtnjima za lim. a lako se skida vodom. plakaru iii prtljainiku svog automobila. Taka je ceo alat skupljen na jednom mestu i uvek je pri Tuei. 28 Mere predostroinosti N ijedna 0 opravci automobila po principu »uradl sam« ne bI btla pot puna bez odeljka posvecenog bezbednosti prilokom rada. Zato vas molimo da ova proCitate pailjivo i da upamtite da ovih pravila treba da se pridriavate zbog syoje liene bezbednosti.nego sto se poene sa radom i deluje kao »hemijska rukavica«. Garniture kljuceva. ako ste osoba koja voli da se igra alatom. a i zasticen je ad atmosferskih uticaja. KvaIitet varira od bezvrednih alata do onih za strucnjake. osim ako ne planirate da ih upotrebite sarno jedanput. Jos nesto a kvalitetu alata: dobijate onotiko koliko platite. naglavaka iIi cak kompletne garniture alata sa kutijom zn alat obicno kostaju mnogo manje nego kad se kupuje svaka alatka posebno. Ruena kutija za alat je nesto sto svaki majstor-amater na kraju kupi.

kada busite iii brusite i kada papravljate klima-uredaj. Freon u klima-uredaju maze da prouzrokuje promrzline ako do de u dodir sa kozam. kada koristite dleto i cekie. Ne bi bilo lose da se potpuno uzdriite ad pusenja dok obavljate radove na autamabilu. sistema za dovod goriva koji propusta. vee ga povezite sa delovima vozila (masom) kao sta'su blok motora. zavarivanje iii koriscenje gorionika da bi se olabaviii zardali zavrtnji. oscilujuca ramena. pa tek onda uredaj za punjenje. ram iIi sasija i to Sto dalje od akumulatora. brusenje i . Ovo se odnosi na upotrebu elektricnog alata. • Nemojte pusiti dok obavljate radove na sistemu za doyod goriva jli na akumulatoru. upotrebite nesto sto sigurno moze da podupre hiljadu iIi vise kilograma kao sto su betonski iIi drveni blokovi. • Aka nameravate da koristite produzni kabl za startavanje. skinite say nakit . kaisevi. Nemojte koristiti niske stolice. Prvo popravite mesto kaje propusta.kao sto su ram. • Ne podvlaeite se ispod automobila koji nije propisno poduprt i nikada ne koristite dizalicu kao jedini oslonac. satove i narukvice.prstenje. kravate. Izbegavajte siroka odela. Aka nemate posto· Ija. kaisnici i pogonsko vratilo. Automobil mora da se nalazl na raynom terenu. Prilikam prikljucenja cesta dolazi do vamicenja.a dizalicu spustiti tako da teiinu primaju i postolja. te ako je kantakt sa masom udaljen od akumulatora. Vadanik u akumulataru je eksplazivan i maie da ga zapali i najmanja vamica. se' auto mobil podigne. • Izbegavajte udisanje prasine iz oblaga kae- . ne prikljucujte ga direktna za akumu]ator. kante za otpatke iIi kutiie. treQa ispod njega postaviti postolje (po mogucstvu dva) koje pod· nosi teiinu automobila. kosu. prvo ukljuCite akumulator. salove iii kaput koji bi mogli da se upetljaju u kaisnik iIi pogonski kais. Prilikam punjenja. Benzinska isparenja iz rezervoara za gorivQ. • Ne radite nista 5tO moze da izazove varnicenje iIi plamen u blizini rezervoara za gorivo iIi .• Pre nego sto poenete da radite. OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL tara iii dizni za goriva veama su zapaljiva. Postolja bi trebalo postaviti ispod jakog dela sasije . sake. sa menjacem stavljenim u brzinu (rucno) iii u poloiaj za parkiranje (kod automatskog menjaca) sa podignutom rucnom koenicom i jednim iii vise tockova blokiranim ciolom iIi komadom drveta da se ne bi pokrenuli. otklanja se opasnostbd eksplazije vodonika. Cuvajte prste. a ne sarna dizalica. odele i alat od delova koji se pokrecu kao sto su ventilator. zadnja osovina iIi oslond branika . • Nosite zastitne naocare kad raditc ispod automobila. Ova ce takode otkloniti moguenost varnicenja u blizini akumulatora.

kontaktni kljue treba da bude izvaden.000 volti sto nije smrtonosno ali ce vas dobra uplasiti ukolika ste nepazljivi. moguCi karcinogen. treba prvo da iskljuCite kabl za uzemljenje akumulatara. ruke gumenim rukavicama.seg vozila. otvorite vrata garaze iii 5provodite "gasove napolje pomocll cevi. Antifriz je otrovan za pice. alternatora. na spoljnaj povrsini akumulator mogu da se nadu astaci kiseline koji mogu da pragare tkaninu. Pre iskljuCivanja bilo kog ad elektricnih prikljucaka. • Pazite da ne dadirnete kablave sveeica iii visokanaponski provadnik indukcionog kalema (bobine) dok motor radio Elektricna struja u sistemu paljenja je jacine od 20. stoga ne oblatite svoje najbolje odele kada obavljate neki posao na akumulatoru. radia-aparata.000 do 40. • Ne otvarajte poklopac hladnjaka dok je motor vruc. a nikada sa alternatorom (dinamom) od 24 volti kaji se koristi kod nekih kamiana-prikalica. a 06 Z35titnim naaearima. glavnog prekidaea. ulje za menjae. ulje za servo uprav!jac. kao i nn teenost za pranJc vetrobrana. • AkuIl1ulatori sadrie sumpornu kiselinu te stoga patljivo njima rukujte. Ona moze da sadrii azbestnu_ 'prasinu. benzin. ne pokusavajte povezivanje iIi proveru bila kag sistema u motaru iIi kablovskog prikljucka jer matete da upropastite skupu elektricnu instalaciju va. tada ga povezite sa drugim akumulatarom ad 12 volti. • Na najnavijim tipovima vozila sa elektronskim komandama motora kompjuter u vozilu je veama osetljiv na napanska preopterecenja. kao sta je zamena elektropokretaea. Pazite da ne prevrnete akumulator iii da ne prospete kiselinu na automobil kada manti rate iIi skidate akumulator. Ovo otklanja mogucnast slucajnog uzemljenja strujnog kola i pozara iii ostecenja nekag dela u elektricnaj instalaciji. Nagomilavanje uljenmanoksida. Koristite tecno sredstvo za Ciscenje. • Kada radite bilo kaji posao na elektricnoj instalaciji. jer moze da dode do prskanje vrele vode iz hladnjaka. 15to se adnosi i na teenost za kocnice. Usled karozije. regulatora napana. Aka morate da ukljucite motor.nice iIi kvaCiia. itd. • Nikada ne »palitc« motor u garazi. • Nikada ne koristite benzin kao sredstvo za ciscenje. maze da bude smrtonasna. Pored toga. Ne ostavljajte ni antifriz u otvorenim posudama gde deca iii domare zivotinje mogu da pokusaju da ga piju. usisivac za prasinu ili staru cetku kada uklanjate prasinu sa delava kocnica. ako niste sigurni u ono sto radite. Ako koristite produini kabl za startavanje. gasa bez boje i mirisa. uije za motor. Isparenja su eksplozivna i moze da ih 29 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL .

sipajte ih u posudu koja se moie zatvofiti i odnesite ih na predvideno mesto. lako ±elite da prodete sto jeftinije. Panoyo yam sa'4etujemo. Krpe sa sredstvom za Ciscenje drzite u hermeticki zatvorenoj metalnoj posudi. glavni kotioni cilindar i razvodnik paljenja mozete ustedeti 40-60 odsto kupujuCi remontovane de love urnes to sasvim novih. U nekim slucajevima. povecavaju zbrku prilikom kupovine delova. kvalitet se cesta ogleda u ceni. pa ako vidite da pise »zamenjuje originalni deo pod brojem tim i tim«. znajte da proizvod moze da bude rdavog kvaliteta. a u nekim slucajevima je i bolji. Jeftini zadnji prigusivaci sa tankom metal30 nom oblogorn i nedovoljno iii uopste nezasticeni od korozije nece trajati onoliko koliko i originalni kvalitetni delovi zasticeni iznutra i spolja . Procitajte pazljivo etiketu na ambalaii. Mnogi otpadi ce garantovati da su delovi u radnom stanju . Koristite kerozin iii sredstvo za Ciscenje predvideno za ovu svrhu. Najbolji savet je da se kupuju proizvodi dobro pozna tog iii priznatog proizvodaca koji imaju garancIJu.upali kontrolna lampica iz obliinjeg uredaja iii grejaca. ulje za motor iii sredstvo za ciscenje. ali mogu da . suoceni ste sa jos jednommogucnoscu: nov iii remontovan (fabricki prepravljen) deo. nemojte ih sipati u kanalizaciju iIi odvod kisnice. postoji i treea mogucnost.sto ne znaCi da su kao novi. Umesto toga. razvodna ruCica i kablovi svetica nece trajati onoliko dugo kao delovi proizvedeni od visokokvalitetnogmaterijala. Za jeftine preCistace upotrebljen je jeftini papimi umetaki koji ne preCiseava vazduh kako treba. morate da pazite na kvalitet proizvoda koji kupujete. Kao i kod alata. Jedan kvalitetno remontovan dec je isto toliko dobar kaoi nov. Jeftini zaptivaCi (semirinzi) naCinjeni od sekundarnih materijala mogu da procure posle samo nekoliko predenih kilo me tara. U pogledu nekih delova. ali pripazite kada su u pitanju niske cene. a to je kupovina starih delova.. vazan clemen at odrzavanja automobila po principu »uradi sarn« jeste kupovina pretistaca. Trgovci koji prodaju delove u pakovanjima. Delovi sistema paljenja slabog kvaliteta. • Kada bacate istroseni antifriz. Na delovima kao sto su karburator. iii sa zastitnim znacima koji lice na kvalitetne marke. remontovani dec je postigao nisku cenu na racun kvaliteta. Sto se tice kupovine delova. Kupovina delova J os jedan. kao sto su poklopac razvodnika paljenja. kupujte proizvod ciji je proizvodac poznat i ima pismenu garanciju. iii aka ne prepoznate proizvodaca iIi zastitni znak. tecnosti i rezervnih delova. To ne znaCi da niza cena znaCi i niii kvalitet.

znaci sprecavanje nezgoda koje veti kvarovi mogu da prouzrokuju.000 kilometara. kao i ostale delove izlozene trenju. Mnogi profesionalni rnehanicari smatraju da su intervali za servisiranje preporuceni u prirucnicima za nove tipove automobila suvise optimisticki za pro secnog vozaca i umesto toga predlazu mnago krace vremenske razmake.000 kilometara . obrtanju. toploti. zapusen preCistac vazduha ili iskrzani femen ventilatora pre nego sto dode do problema. zapamtite da najmanje moguce odriavanje ne znaCi da odriavanje uopste nije potrebno. Delove automobila koje treba odrzavati treba proveravati ilili zameniti pre rna preporukaina koje se odnose na kilometrazu i vremenski period iz prirucnika za vas automobil kao i prema rasporedu predlozenom u ovom poglavlju. Danasnji automobili zaista ne zahtevaju onoliko odrzavanja kao oni od pre desetak godina. Obavezno treba pregledati ulje u motoTu. kako predlazu fabrike. Nebriga moze da izazove ozbiljne posledice. odnosno redovni pregledi i zamena kablova sklonih kvaru. bolje je da kupite novi ili remontovani deo. ali 0 njima ipak treba voditi brigu da bi bili u dobrom radnom stanju. koroziji i visokom pritisku. razne delove motora. i I I i "V . vesanja i kocnica. Danas izuzetno veliki broj vozaea nije svestan u kakyom im je stanju automobil sye dok se nesto ne pokvari i ne prouzrokuje teskoee. mozda je suvise dugaeak za veCinu vozaea koji automobil . klizanju. ODRZAVANJE AUTOMOBILA U prkas svih priea da novim tipovima automobila odriavanje skoro nije potrebno. Neki proizvoelaci automobila preporueuju zamenu preCistaca za vazduh posle predenih 10. Odrzavanje automobila. sto se tice delova koji se brzo habaju kao sto su alternatori.sto odgovara sarno vozaCima koj-i prevaljuju veliki broj kilometara u kratkom periodu. a tecnosti za hladenje motora posle 60. udarcima. delovi sistema za paljenje.predstavljaju ekonomicnije resenje od kupovine iii remontovanih delova.000 kilometara. Medutim. menjati i zadnji trapovi. Otpad je dobro mesto za kupovinu delova karoserije. elektropokretati. teenost za bladenje. ali i glavnih delova kao sto su motori. benzinom iskljucilo je mehanicara koji bi obicno umesto vas proverio ulje i koji je mogao da otkrije crevo koje curi. preCistace. pumpe za vodu. teenost u automatskom menjacll. itd. Interval za promenu ulja posle predenih 20.. sa zamenama preCistaea za ulje posle svakog drugog ispustanja ulja.

e njibova koliCina smanji.koriste sarno povremeno iii za kratke voznje. 31 ODRZAVANJE AUTOMOBILA I I I I I 0-U!-l->--\1CD 4 ® Osnovne !ccnosti I. Lokw:ij a ie zavisno oil lipa vozila i sIoga provcritc u prirucni ku:eLl >voj Odrzavanje i provera sigurnosti P rema prilozenom podsetniku mozete da utvr. treba da proverite sve sto izgleda olabavljeno. babanje se ubrzava. vee prvenstveno zato sto dejstvo zastitnih sredstava prestaje posle preelenih 5000-7000 kilometara. bolju voznju.l automobilu kojc treba testa proVCfilVati ukljutuju: (1) [cenos! za pranjc velrobrann. (5) Cini vas sigurnim da mozete da racunate sa svojim automobilom onda kada yam je potreban. istroseno. U sustini. dite celokupno stanje vaseg automobila. (4) uljc u motoru. Zazor upravljai'a. Odrzavanje automobila yam stedi novae iz 'lise razloga. kao i troskove zvanja nadlezne sluzbe i slepavan)a. (6) uljc za kocnicc i (7) clcktrolit u aku[l1ulatoru. (2) Obezbeduje dobro vozno stanje. (3) Spreeava smanjenje vrednosti vozila tako da cete bolje proCi kada doele vreme da ga prodate iIi zamenite za drugo. maksimalne performanse i ekonomienu potrosnju goriva. a to znati 1akse startavanje. (3) uljc za scrvourcd<lje. ne zbog toga sto se trosi iIi prlja. naprslo. (1) Spreeava prerastanje ma1ih problema u velike i skupe. (4) Propisno drzanje automobila omoguclce vam da lakse obavite servisni pregled vozila. To stedi benzin i smanjuje mogucnost iznenadne havarije. Sto se tice precistaca za ulje. veCina mehanicara misli da se ne isplati propustati Cisto ulje kroz prljav precistac i preporucuje novi posle svake zamjene ulja. Proverite svaku navedenu stavku i pribelezite da li je odredeni dec ispravan iii mu je pot reb no servis iranje. odnosno ako propusta teenost iii ne radio Svaka od ovih stavki ukratko je razjasnjena. Ulje u motoru treba redovno da se menja. Kada se upravljae porn era napred-nazad. zazor bi trebalo da bude manji od 10 mm. Veti zazor ukazuje na istrosene krajeve spone iii suvise veliki zazor u upravljaekom meha- . C::) 1:1 hladcnJC motoHl. (5) uljc u mcnjacu. Onog trenutka kada s.

Tecnost u automatskarn menjacu treba proveriti dok je motor VILle i na praznom hodu. a radni hod nekoliko eentimetara. PreCisrac ::.a vaz:duh. Pedala kocnice. Ruena koeniea blokira zadnje tockove i treba da odrz. Nivo teenosti za hladenje treba proveriti kada je motor iskljueen in hladon.I I i I I I I I ! f I. zadnji toekovi treba slobodno da se okrecu. Proverite da Ii su driaCi cvrsti. popueale iii iskrzane. Kada se ukljuCi. ! Ogledala. ureda]' treba da ispusta mlaz vode na obe strane I vetrobrana. Pedala koeniee treba da bude evrsta. Nivoi tecnos1i trebalo bi da se odrzavaju izmedu oznaka »max« i Nivo motornog ulja treba proveriti tck posta se motor iskljuci i saeeka nekoliko min uta da se ulje ponovo. Ako je 32 hod pedala suvise veliki. Uredaj za pranje vetrobrana. Rui'na kocnica. NLvoi tecnosti. (Napomena: ako vas rezervni toeak nije napumpan. BrisaCi vetrobrana.mzmu. Grejac stakla. Unutrasnja i spoljasnja ogledala tre.ava automobil na malom nagibu iii da onemoguci polazak vozila kada je menjac u prvom stepcnu prenosa. tada zadnje staklo treba da bude toplo. Zamenite metlice na brisaCima aka Sll ·.1' istrulele. Labava pedala moze da znaCi nezaptivenost u cilindrima iii prisustvo vazduha u sistemu za kocenje. Kada se ukljuCi grejac prednjeg stakla. to moze da ukaze na izlizane obloge kocnice iIi nedovoljnu koliCinu ulja u sistemu za kocenje. U prtljainiku treba da driite i krstasti nasadni kljuc za montiranje tockova. Rezervni tocak i dizafica. Kacta je kocniea otpustena. Rezervni toeak i kompletna dizalica trebalo bi da se drie u prtljainiku. PreCistac za vazduh ne bi . Ako je ukljueen elektricni odmagljivae zadnjeg stakla. topli vazduh treba da duva u vetrobran. Prove rite stanje rezervnog tocka i pritisak u njemu. Kao bezbednosno sredstvo treba je cesta proveravati. Proverite da Ii imate sve delove za dizalicu i da Ii je ispravna. Sirena (zvui'ni signal). r I balo bi da budu cista i da S8 slobodno pomeraju. BrisaCi treba da rade pri svakoj brzini i treba da ciste stakla ne'ostavljajuti I tragove.vrati u karter motara. proverite da Ii imate pumpu).

Zadnja svetla. a ne tvrda i kruta. a prikljuena mesta treba da su u dabrom stanju. da izazovu nepredvideno naprezanje lezajeva kaisnika. ali oe suvise. Klinasti remeni. Prikljllcci (kablovi) za sveeice. oguljenih iii pregorelih mesta.mski cevovodi. Proverite da Ii SVa zadnja svetla rade kada su upaljena. Prikljueci i kablavi treba da budu zategnuti i bez korozije. P%zaj creva. Takode proverite cevne prikljucke i obujmice da nisu olabavljene iii dOl ne propustaju teenost za hladenje. Proverite pogonske remenc cia se nisu olabavi!i. Prikljllcci (polo vi) akumillatora. a njihove kapice moraju da budu evrsta priljubljene ako svetica. Ostecena creva treba zameniti. . benzinskih i uljnih isparenja u sistemu za napajanje motora i cevi tako 5to cete izvaditi ventil iz kuCista i staviti palac na to mesto dok motor radio Trebalo bi da asetite jak vakuum. nezamrsena.ia. Vakuu. prednje i zadnje kada je kontakt-kljue ukljueen. Proverite ventil za regulaciju . Takode provcrite da creva ne dodi· ruju astre predmete iii cevovode kroz koje proticu drugi fluidi.trebalo da ometa strujanje vazduha. Poklopac razvodnika paljell. Pogonski remeni treba da budu dovDljno pritegnuti da se izbegne proklizavanje. Na kablovima ne sme da bude vidljivih ostecenja. Svello registarske tab lice. Oba svetlosna snopa treba da budu na istoj visini. iskrzali ili pokidali. Creva pod dodirom ruke trcba da budu meka i savitljiva. Pravac svetlosnog snopa 'thoze se proverit! taka S10 cete autamobil parkirati nn oko 10 metara ad neKog zida iIi vrata garaze i posmatrati pravac pruzanja svetlosnog snopa. Stop svetla.leCica dak motor radi po mraku. Proverite cevovode da Ii su naprsli iii ocvrsli us/cd duge upotrebe taka sto cete ih stisnuti prstima. Ventil bi tre·bala takode i da zveci bda se protrese (prethodno iskljui:ite motor). Proverite leve i desne. Sa unutrasnje strane treba da bude Cist i suv. Poklopac ne ODRZAVANJE AUTOMOBILA sme da ima pukotine iii druge znake varnieenja iii habanja. Vazi isto sto i za cevovode za hladnjak. Pokazivaci pravca (migavci). bez pukotina iIi pregorelih me'sta. Cevovodi za grejac. Ventil i revi za regulaclju benzillskih i uljnih isparenja II motoru. Treba da se upaJi kad i prednja svetla sto se cesto previdi. Proverite duga i kratka svetla. Zapusen iii ostecen precistac treba odmah zameniti. Vakuumska creva treba da budu zategnuta.moze da se proveri prema oznakama ispod poklopca motora. Prikljueci treba da budu evrsta namesteni u poklopcu razvodnika paljenja. Cevovodi h/adnjaka. Varnicenja se najIak5e uocavaju posmatranjem kablova s. Prednja sver/a. Stop svetla treba da se upale kada se pritisne pedala kocnice.

pumpe za vodu iii eepa na bloku motora. Obloge 5e moraju zameniti ako 5U napukle iii pocepane da bi se za. Kao sto sma rekli. mrke iii erne masne mrlje ispod prednjeg del a vozi1a znaee da curi ulje iz mat ora iii da eventualno curi ulje iz menjaeke kutije kod vozila sa prednjim pogonom. erne masne mrlje ispod srednjeg dela vozila sa zadnjim pogonom mogu biti od ulja iz automatskog menjaea. . Pritisak treba da bude isti u prednjim gumama i isti i u zadnjim gumama. cevnog prikljucka. Stan)e pneumatika.bi trebalo da zaustavi njihanje posle jednog iii dva odskoka. Amortizeril vesan}e. Pritis. . a ispod pred. Pogledajte gazista i proverite da Ii su negde neravnomerno istrosena iIi iskrzana 5to moze da znaCi pogresno centriranje iii o5tecenje del ova sistema vesanja_ Proverite boene zidove da nemaju izboCine. Mozetc proveriti da 11 su naglavci unutrasnjih spona olabavljeni tako sto eete pritisnuti obloge dok neko drugi pomera upravljac iii pneumatik. ODRZAVANJE AUTOMOBILA njeg dela vozila sa prednjim pogo nom znaCi da euri iz menjacke kutije. Spone ne bi trebalo da budu primetno labave. Proverite pritisak u gumama kada su hladne. Zaljuljajte svaki ugao vozila nekoliko puta. unutrasnje spone zastieene 5U gumenom oblogom. a zatim ga pustite. /Krajevi spona. Zute. neznatno curenje je normalno za neke sisteme vesanja. Treba da se upale kada se rueica menjaca stavi u palozaj za kretanje unazad (»rikverc{().da nisu pOhabani.Sver/a za voinj!! unazad. Kod upravljackog mehanizma sa zupcastom letvom. naprsline iIi druga ostecenja. Stanje amortizeralvesanj a moze se proveriti njihanjem. plave iii bezbojne vlazne mrlje mogu da potieu od teenosti za hladenje koja curi iz hladnjuka.titio upravljacki prenosnik ad prljavstine i vlage. Tamnomrke iii erne mrlje blizu zadnjeg ·dela vozila mogu da znafe da ulje za diferencijal curi iz zvadnje osovine na vozilima sa zadnjim pogonom. Proverite ispod automobila da neka teenost slucajno ne curio Vlaina mesta ispod zadnjeg del a vQziia-mogu da znace da curi benzin iz rezervoara za gorivo iIi cevi za dovod goriva. Propustanje ulja prilikom njihanja amortizera znab da je zamenjeni deo ispravan. Curenje tdnosti. sponu treba zameniti. Ispravan amortizer/vesanje . to znaCi da servoupravljacki sistem propusta i da upravljacki prenosnik treba uskoro zameniti. Kuglasri zglobovi. Treba proveriti oslonce . Ako prilikom pomeranja upravIjaea iii preumatika zglob poene da se klima. Zelene. Proverite olabavljenost tako .ak u pneumaticima (gumama). ne sme da se aseti da su olabavljeni. Napomena: aka osetite teenost u oblogama.

I potrebno odriavanje)1 Pogonske kaiseve .. to bi trebalo da bude ulje SAE 90. pOkazivace pravea. .. :. da homokinetieki zglob nije ispravan.. Gumena creva kocnica ne smeju da propustaju i moraju da budu u dobrom stanju. Isto tako treba zameniti celiene cevi koenica koje prepustaju iii su ostecene. .. Kablovi ne smcju da budu iskrzani niti da dodiruju ostre predmete na donjem delu vozila. KoCiani cevovod. Veliki odvijae iii sipka mogu se koristiti za proveru vertikalnog zazora. Za veCinu vozila sa zadnjim pogonom. i . labavih Dasata ili naprsiina. i stop svetla i drug a postojeea svetla. Prove rite da nema zardalih del ova cevi. Za vozila opremljena diferencijalom sa uredajem za blokiranje. Kod nekih vozila sa prednjim pogonom diferencijal se podmazuje istim uljem kao i menjae. ---I Homokinetii'ki iii kardanski zglobovi.. Cevovode hladnjaka i grejaca Prednja svetla. Izduvni sistem mora da bude evrst i ne sme da ispusta izduvne gasove. Podmazivanje diferencijala.~ . Zamenite ereva za koja utvrdite da propustaju iIi da su naprsla iii osteeena.. Ako se euje skljocanje tokom okretanja znac. lzlizan rub pokazuje da je i zglob izlizan. Kab/ovi (sa}la) ruene koenice.... Delovi komande upravl}aea. Kardanski zglobovi na vczilima sa zadnjim pogonom ne smeju da 'se primetno slobodno pomeraju.sto eete prednje tockove podiCi od zcmlje i rasteretiti kuglaste zglobove.. Pr:ep»8 rsuhe za odrzavanje i podmazivanje Proveri!e svake nedelje Nivo ulja u motoru Nivo teenosti za hladenje Nivo teenosti za brisaee stakla Proverite svakog meseca Nivo ulja u automatskom menjaeu Nivo tecnosti za kocnice Nivo ulja za servo-uredaje' Nivo elektrolita u akumulatoru (iii pokazivae sta. Neki kuglasti zglobovi imaju pokazivac habanja koji je dec mazalice. nja napunjenosti na akumulatorima kojima nije. Ulje u diferencijalu treba uvbek da bude naliveno do ivice otvrora. potrebno je ulje sa specijalnim aditivima. Proverite da Ii se nesto olabavilo taka sto cete pomerati upravljac napred-nazad. zadnja svetla. Obloge homokinetiekih zglobova moraju biti ispravne i evrste da bi stitile zglob.' 34 . Zvecanje kada ubacujete u brzinu moze da oznacava neispravan kardanski zglob. lzduvni sistemlprigu!iivai'. Za podmazivanje koristite samo preporueeno ulje.

est meseci I Zamena ulja u motoru i precistaea za ulje (svakih sest meseci iii posle 5000 kilometara) ! ODRZAVANJE AUTOMOBILA ODRZAVANJE I.I Svakih .uida: 0 0 Ulje u motoru 0 0 Ulje iz motora 0 o Tecnos{ za hladenje mOlOra 0 0 Sistem za hladenje 0 0 Kocnice 0 0 Kocnice 0 0 Automatski menjac 0 0 Menjae 0 0 Akumulator 0 0 Difercncij<ll 0 0 Servo upravljac 0 0 ServO medaj 0 0 Uredaj za pranje vetrobrana 0 0 Rezervoar za gorivo 0 0 Pretisrae za vazduh i cevavod 0 0 Remeni D 0 Amortizer/veSanje 0 0 Crevn za hladnjak 0 0 Krajevi spane 0 0 Creva za grej Ole 0 0 Kuglasti zglobovi 0 0 Ventil za provetravanje 0 0 Upravljacki mehanizam bloka m o ~ o r a j.:\-n .PROVERA SIGURNOSTI U VOZILU Zadovoljava Potrebno servisiranje o 0 Zazm ap''''iackog mehaolzma o 0 Pedal a kocnice o 0 Rucna kocnica o 0 Sirena o o o BrisaCi vctrobran3 o Uredaj za pranje vetrobrana o 0 Ogledala o 0 Grejac stakla o 0 Rezervni toenk i dizalica SPOLJA 0 0 Prednja svetlll 0 0 Zadnja svetla 0 0 Stop svctla 0 0 Pobzivac pravca kret.mja 0 0 Svetia za yoinju unazad 0 0 Svetlo registarske tab lice 0 0 Metlice fla brisaCima 0 0 Pritisak u pneumaticima 0 0 Opste stanje pneumatlka POdmazivanje sasije ISPOD HAURE ISPOD Nivoi tecnosti: Curenje fl.cr<.

kao i . Pregled del ova karburatora i rada Ieptira Pregled vakuumskog cevovoda. Ovdic je . razvodna ruka i kablovi) Prover a koneentraeije i izgleda tecnosti za hladenje Provera rucne kocnice Provera pomocnog pokazivaea pravea Popravka boje i manjih ostecenja na karoseriji od korozije. itd. za regulaciju benzinskih i uljnih isparenja u sistemu za napajanje motor a 'Pregled sistema paljenja (poklopae razvodnika.0 0 KoCiani cevovod 0 0 Vakuumska creva 0 0 Izduvni sistemJ 0 0 Paklopac razvodnika paljenjZl zadnji prigusivac 0 0 Kablovi sveCica 0 0 Kablovi rucnc kocnice 0 0 Polovi akumulmor:l 0 0 Homokinclicki i brlbnski zglobovi 0 0 Diferencijal Svake godine Podmazivanje sarki na vratima i brava. Provera kompresije u motoru Provera ugla pretpaljenja· Podmazivanje lezajeva na tockovima Pregled obloge kocnica Svake tri godine Zamena pogonskih kaiseva Zamena cevovoda hladnjaka i grejaca ' Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne ruke Prov·er·a osnovnih teenesti V as automobil ima neko!iko »vitalnih<.) Provera nivaa ulja u menjacu i menjackoj kutiji Provera kardanskih iIi homokinetickih zglobova Provera izduvnog sistema Provera ventil. krajeva Zamena preCistaca za vazduh Zamena precistaca za ulje Provera punjena klima-uredaja spona. Svake dve godine Zamena sveGice (preporucuje se posle predenih 10. zatvaraca na poklopeu motora i prtljazniku Provera lezaja (kuglastih zglobova. Redovna provera osnovnih tec-nasti je verovatno najvaznije sto maiete da uradite u pogledu odriavanja svog automobila.000 kilometara) 35 <:'! ODRZAVANJE AUTOMOBILA Zamena ulja u automatskom menjacu i preCistaca Zamena tecnosti za hladenje Zamena filtra za regulaciju benzinskih i uljnih u sistemu za napajanje motara. caura oscilujuCih ramena. teenosti koje se moraju s yremena na vreme proveravati da bi njihova koliCina uvek bila U odgovarajutim granicama potrcbnim za bezbednu i udobnu yoznju.

u\je za scrvo-upravljae. dace Yam netacne . Isto se odnosi i na automatski menjae. To treba da uCinite na sledeCi nacin: 1. iskljuCite motor i sacekajte nekoliko minuta pre nego sto proverite niva da bi ulje maglo da se vrati u korito motora (karter).objasnjcno gde i kako da prove rite koliCinu svake od osnovnih tecnosti. Izvadite mcrae nivoa ulja i obrisite kraj <"istom krpom. sto moze da prouzrokuje vecu potrosnju iIi gubitak jedne iii vise osnovnih teenosti.jednol11 nedeljno iii mazda svaki put kada napunite rezervoar Z:1 gorivo ili otvorite poklopac motora.niske vrednosti. Ako je automobil pre merenja vozen.naroCito aka motor trasi iii ispusta ulje. ulje za koenice. Da . . on se obicno nalazi na ceonoj strani. biste utvrdiii gde se tacna nalazi mcrae nivoa ulja. 3.. mazivo za diferencijal (za veCinu vozila sa prednjim pogonom koristi se isto ulje kao i za menjae). Ako ste na odmoru. ulie za menjac i menjacku kutijiJ. iii ako svakog dan" prevaIjujete veliki broj kilometara. kao i od toga da Ii je bilo kvarova iii cmenja neke od tecnosti. Te smernice su date za proseeno vozilo i trebalo bi da odgovaraju veCini slueajeva. 2. Na vozilima sa prednjim pogonom. daje izvesne smernice 0 tome koliko cesto treba da proveravate niva teenosti na svom automobilu. StoQa proveravanje nivaa teenosti moze da bude potrebno i cesee kako bi koliCine svih tecnosti bile na potrebnom nivali. Vise vam se isplati da proveravate kaliCine tecnosti cesce nego sto je potrebno. Vratite merae nivaa ulja nazad U otvor i pritisnite ga nadole do kraja. nivo srcdstva za hlaaenje i pritisak u pneumaticima. a potom ga izvadite. Osnovne teenosti ukljueuju ulje za motor. Podignite poklopac motara i potrazite merae nivaa ulja koji se nalazi na jednoj 5tfani matcTa. Automobil treba da bude parkiran n3 ravnoj povrsini da bi oCitavanje na meracu nivaa ulja bilo tacno. posta se automobil ))-odmarao« preko noei.takode da bude jasno da broj provera zavisi od broja predenih kilometara za odredeni vremenski period. Procenite sami situaciju i ucinite ana sto smatrate da je najbolje. nego da vas nebriga primora na skupe opravke iIi da prouzrokuje havaflJU. Pokusaj da proverite nivo ulj" dok motor radi ili neposredno po prestanku fada. "Preporuke za odrzavanje i podmazivanje«. 4. Proveravanje nivoa motornog ulja Ulje predstavlja zivotnu snagu rnOtora i stoga ga treba cesto proveravati . Najbolje vreme za proveru nivoa uljaje ujutro. trebalo bi . elektrolit za akumulator i teenost za 'Pranje vetrobrana. pogiedajte u uputstvo zn koriscenjc vascg vozila. Prethodni odeljak. tecnost za hladenje. Medutim. onda se preporueuje i svakodnevna provera ulja u motoru . zato sto se den ulja uvek nalazi u motom.

dodajte dovoljno ulja da se Karter panovo napun!. Vlaga je sporednl produkt sagorevanja i tokom vremena se sjedinjuje sa drugim zagadivaCima stvarajuci kiseline i mulj. bite vam lakse da ga pronadete u tam nom prostoru motora.max« na meracu. 6. Da blste doli Ii ulje. Kada ste zavrsili sa proverom nivoa ulja. lspravan motor treba da trasi manje ad paJa litrn izmedu dve zamene ulja (u razmacima od 5000 blometara). pri veCim brzinama i llsponima. kod motom Ciji karter ima zapreminu cetiri litra (5tO je danas slucaj sa veCinom matara). Maze da dade i do pojave penusanja aka je nivo toIiko visok da ga radilica prilikom okretanja pretvori u penu. prvo proverite da Ii ste pravilno IzvrsiIi merenje. posto ulje postaje mrko posle nekoliko stotina kilometara voznje. Ako se rueica meraca oboji nekom zivom bojom. tj.ao na aznaci »max<. umanjl efekat podmazlvanja IIi izazove ostecenja aka se vozi po topJom vremenu. zaptivaCi ventila ilili klipni prstenovi. Aka niva ulja padne na oznaku »min«. nivo ulja ee doti do oznake >). Usled ovoga ulje maze da prode kroz zaptivace I da dade do eurenja i dimljenja. a zatim proverite oa motom da II ulje propusta. pojava penusanja moze da smanji dovad ulja u osnovne del ave motora. Neki motori mogu Lin tfose i vise ulja. ali ako je ventil na ovom sistemu zacepljen ill Ii motor nikada ne radi dovoljno dugo da nagomilana vlaga ispari IZ kartera motora. lake ne marate dOl dolivate ulje sve dok nivo ne padne do oznake »min«. vlaga ce se brzo nagomilati. Posta vazdusni mehuriCi ometaju podmazivanjc. to znaCi da I motor radl sa manjom kollelnom ulja.5.. Zuckasta boja iii pena ukazuju na prisustvo vlage. Napomena: nemojte da prepunlte karter uljem. NajveCi deo vlage otklanja se pomocu sistema za regulaeiju benzinskih I uljnlh isparenja u motoru. vratite merae nivoa ulja u odgovarajuCi otvor. Aka stc to uCinil1 kako treba. o stanju ulja ne maZe mnogo da se zakljuCi sarno na osnOVu njegovog izgleda. sto je normalna pojava kod vozlla koja se retko koriste iii se koriste uglavnom za voznju na malim relaeijama. voznja sa manjom koliCinom uija moze da prouzrokuje visoku tCIT!peraturu ulja. Plavicasti dim iz izduvne cev} zriaci da ulje u motoru nepravilno sagoreva iz jednog iIi vise navedenih razloga. Ako je karter motonl pun. Aka prilikam provere nivaa ulja u motoru otkrljete da ga nema dovoljna. da Ii ste merae do kraja gurnuli U odgovarajuCi otvor. mnogi mehanicari pTeporu6uju da se ulje cesta doliva da bi se niva adrz. ali aka je potrosnja jedan Iitar na svaklh 400-500 kilometara. to znaci da ulje prevlse curi iii ukazuje na mehanicke probleme kao sto su izlizane yodice ventila. skinite poklopac s otvora .

. dok se veCina gumenih vadi.trani motora (proverite tacna na kome 51. ocisti!e ga krpom i Vflllit e nazad u Olvor taka sto cete do hala gum uti nadale. 7. Napomena: neka vozila imaju meraee qivoa ulja u menjacu koji su kalibrisani tako da se oeitavanje nivoa ulja moze obaviti bez obzira da Ii . a teenost ima normalnu radnu temperatuTU. tako je i ulje u automatskom menjaeu veama bitno za dobar fad menjaca i njegovo podrnazivanje. treba ga voziti 10-15 minuta da bi se ulje u menjaeu zagrejalo.! nalazi u prirucniku za vas automobiL Da biste proverUi nivo uJja.': mcrac. Ne zaboravite da vratite poklopac na ctvor za nalivanje ulja i da panova proverite nlvo pre nego sto eventualno dodate novu koliCinu ulja. zastoja prilikom promene brzine i brieg habanja. Nivo tecnosti u automatskom menjacu proverava se na praznom hodu motora. Dodajte sarno toliko ulja da se nivo na meracu nivoa ulja podigne do oznake »max«.! nuJazi na botnoj . ~ 1--___. Upotrebljavajte vrstu ulja preporucenu u prirucniku za vas automobil. dOda)te ga i to onu vrstu koja se preporutuj e u prirucniku za vas auwmobil. Prove-rite d ~ ii korislite uljc odgovara) uceg kvalitcta i viskoziteta za vas automobiL motora (poklopaca glave cilindra). /1 ' ~ "-. dok je menjae u poloiaju za parkiranje (iIi u nekim slueajevima u neutralnom poloiaju). Provera ulja u automatskom menjacul menjackoj kutiji Kao . Nizak niva tecnosti U ovom slucaju moie da dovede do proklizavanja.za nalivanje ulja koji se nalazi oa vrhu poklopca ODRZAVANJE AUTOMOBILA CD (3) I \ CD (3) Men\('.Ako je nivo ulja nb:ak. Neki poklopci se OdVfCU. Ponovo ga izvucite i provcrite nivo II odnosll na oznake »max« (1) i »min« (2). nivoa uijn obicno 51. Nivo 1 stanje tecnosti proveravaju se na sledeCi nacin: 38 1. Ulje koje dodajete treba da bude istog viskoziteta i oznake kao ulje koje se vee nalazi u motofU. Dod<ljtc toiika llija dil dade do 37 ODRZAVANJE AUTOMOBILA ( j . Ako je automobil upravo »upaljen«. UZmi11.iri te bi provera nivoa dok je hladnp dala netacne ~ niske vrednosti.to ulje za motor predstavlja iivotnu snagu motora. Ulje se grejanjem .

Vratite merao nivoa ulja na odgovarajuce mesto. Aka niste sigurni gde se naiazi..ron II i Type F. vrsta ulja koju treba koristiti naznacena je na samom meraCll nivaa. aktivirajte rucnu kocnicu j odmah stavite rucicu menjaca redom u sve brzine. svakako sacekajte da se tecnost zagreje pre nego sto izvrsite proveru nivoa.je one toplo iIi hladno. Ona imaju razlicite frikcione karakteristike i viskozitet i stoga je vaZllO da se u menjac dolije odgovarajuca vrsta. 7. posto to maie da prouzrokuje pojavu penusanja i curenja ulja. spustite poklopac motor a i iskljuCite motor. ako vas merae nivoa nema takve oznake. Podignite poklopac motora i pronadite merae nivoa ulja. desno od metcTa s vozaceve strane prostora za motor. NEMOJTE prepuniti menjae. 8. ! t I I 3. Zatim postavite rueicu menjaea u polozaj za parkiranje (na praznom hodu motora). N avedeni spisak alata.' potraiite ga na kuCistu menjaeke kutije. Uvucite merae panoya do kraja i po drugi put ga izvucite. 2. morate je zameniti da bi se zastitio menjae. 4. stavite levak U otvor iIi cev za nalivanje i dadajte patrebnu koliCinu ulja. 5. Parkirajte automobil na ravnoj povrsini. Takode. boja i miris ulja u menjacu ukazuju na njegovo stanje. Izvadite merae nivoa ulja i oCistite kraj Cistom krpom bez dlatica. posto kOG vozila sa prednjim pogonom niva ulja maze da se . predviden je za vozlla sa zadn]lm pogonom. U nekim slucajevima. treba da proverite stanje i kvalitet ulja u menjacu. Takode pazite da dolijete onu vrstu ulja koja je naznacena u prirucniku za vas automobil. Ali. iIi na nalepnici na cevi za ulivanje. Proverite nive tecnosti prema oznakama na meracll. Provera nivoa ulja kod mehanickog prenosnika snage (menjaca) . Za razliku od motornog ulja. on se obieno nalazi kod zadnjeg del a prostora za motor na strani suvozaca. Kod vozila sa prednjim pogonom i popreeno postavljenim motorom. Ako je ulje u dobrom stanju. ponovo proverite nivo (motor treba da je na praznom hodu). Tatan niva tecnosti nalazi se izmedu oznaka »dodati« i Aka je Diva tecnosti ispod oznake »dodati«. Na voziJima sa zadnjim pogonom. Postoje dYe glavne vrste ulja: De. tecnost u automatskom menjacu proCi ee kroz sve kanale U' menjacll. 6. Teenost kod koje je opao kvalitet zbog ustajalosti iIi toplote bice smeda i mirisace na zagorela. pogledajte u prirucnik za vas automobil. Posta ste dodali ulje u menjae. treba da ima boju u rasponu od crvene do ruzicaste. N a taj nacin. Ako vam tecnost ne izgleda iii ne mirise dobra.

. Nivo ulja u mehanickom menjacll kod voz11a sa zadnjim paganom meri se na sledeCi naCin: 1. OlYOra nalivanje (!) nalazi sc suvozaCH. i I i I I Ii I ' I I.2..::<1 <J.----------"--------. Provcrilc II prurucnibl . Stavite menjae u brzinu. taean rezultat moze da se dobije sarno ako se celo vozilo podigne od zemlje."""t1 0 -I . proveri i bez podizanja vozila. nivo ulja treba povremeno proveravati kako bi se na vrf7me uoCilo eventualno curenje iz menjaca. pro- . ! I I . MeraCi nivou ulja nujceSce imaju oznake "L" (nizak) i »F" (puno) za utvrdivanje njvoa ulja..ODRZAVANJE AUTOMOBILA Mcrae nivoa ulja kod aU!on1a!skih mcnjaca obicno je smt:S!cn kod zadnjeg dela motora. (CP (2) naliui na kraju mcnjackc kUlijc._-------. II Ii I I' Ii .. Podignite ravnomerno i prednji i zadnji den vozila koliko je neophodno da se podvucete ispod iii da dohvatite kuCiste menjaca. Pre nego sto se podVllcete. Za razliku od automatskih menjaca. Posto bi podizanjc sarno jednog kraja iii jedne strane automobila porcmetilo nivo teen os!! u menjacu. ._. Parkirajte automobil na ravno tie i aktivirajte rucnu kocnicu.-. ! r-------------------'----------------il ' ® 40 o Kod vetine mchanickih mcnjw::a klld vmila sa wdnjim pogo!)om (gore).ulOmobil gde s e tacno nalazi. 39 ODRZAVANJE AUTOMOBILA I 1b-lJ. Medutim. kod mehaniekih menj3ca ulje ne zahteva cestu promenu zato sto nije podvrgnuto is tom rezimu fada kao kod automatskih menjaea. Nll vecini vozila sa prcdnjim pogonom (dole).

2. 3. Vratite cep na svaJe mesto.ine do jedne eetvrtine rastojanja od gornjeg dela. Neke kante sa uljem imaju pisak koji moze da se uvuce i u tesan prastor. te stoga podizanje automobil. Sa malim izuzetkom. nivo ulja ce biti na aka 1 centimetar ad atvora za ulivanje. 4. sestougaoni kljuc • Levak cep za cevi (cetvrtasta glava) iIi da ima konkavnu cetvrtastu glavu i da moze da se odvrne ruCicom sa skakaviZom iii nasadnim kljueem. oa aka jedne tree. Cep moze da ima cestougaonu glavu. Napomena: kod nas se za menjaee uglavnom koristi ulje SAE 90. treba da dolivate ulje koje je propisano u prirucniku za vas automabil sve dotle dok ulje De pocne da se preliva iz otvor3.verite da Ii ste automobil propisno oslonili na postolja. 3. U veCini slucajeva. a kod drugih moze da pastoji i merae nivaa. Ako ulja nema dovoljna. Ako je nivo ulja u menjaeu nizak.a nije potrebno. 5. cep na otvoru za ulivanje ulja je lako dostupan. vratite cep na svoje mesto i spustite automobil. Nivo ulja u menjackom prenosniku kod vozila sa prednjirn paganom proverava se na sledeCi naein: 1. dodajte vrstu naznacenu u prirucniku za vas automobil sve dok ulje ne pocne da se preliva iz otvora. moze aa lib oa Ala! i materijal • Dizalica i siQ:urnosna postolja • Podesljivi kGue iii rucica sa skakavic9m iii usadni. Kod veeine mehanickih menjaca eep otvora ZJ nalivanje ulja nalazi se sa strane suvozaca. VeCina vozila sa prednjim pogonom ne mora da se podigne da bi se proveri6 nivo ulja u menjaekom prenasniku jer je otvar za ulivanje smesten na kraju kuCista menjaea. Dolivanje ulja bice otezano zato sta mozda nece biti davoljna mesta za levak sa dugaekim usipnim grlom. Parkirajte automobil na ravno tie. Nivo ulja treba da bude 1 centimetar od otvora. Skinite cep i stavite prst u orvor za ulivanje ulja. NaCi cete ga oa kuCistu menjaca. Vecina mchanickih menjaca ODRZAVANJE AUTOMOBILA kod vazila sa zadnjim paganom karisti ulje SAE 90. Provera nivoa ulja u diferencijalu N navedeni alat potreban je za vozila sa zadnjim pogonom. 5. Kad nekih automobila otvor moze da bude smesten na prednjem iii zadnjem delu kuCista menjaea. Izvucite cep iz otvora za ulivanje ulja i stavite prst unutra. za menjaeke prenosnike na vozilima sa prednjim pogonom Ala! i ma!erijal • Dizalica i sigurnosna postolja . Aka je menjae dovoljno napunjen. Posto napunite menjae do potrebnag nivaa. 4. 6.

'=> . U veCini slucajeva. koristi se isto ulje i za menjac i za diferencijal. potrebno je ulje sa posebnim frikcionim aditivima.nete do ulja. Provera nivoa tecnosti za hladenje VeCina vozila danas ima zatvoren sis tern za hladenje motora sa dodatnom posudom koja omogueuje da se u hladnjaku odriava predvideni nivo tecnosti. VeCinOm se koristi ulje SAE 90... Proverite da Ii je automobil na odgovarajuCi naCin poduprt postoljima pre nego sto se pod njega podvucete. potrebno je da zadnja osovina bude vodoravna. taka do antifriz iIi voda mogu da se dodoju po potrebi. Da biste utvrdili tacan nivo ulja. ODRZAVANJE AUTOMOBILA : . te stoga posebna provera difrencijala nije ni potrebna.. 42 I : . niva je davaljnn. sestougaoni kljuc • Levak 41 ·j . 4. Ako je nivo ulja nizak. dodajte onu "rstu koja je naznacena u uputstvu za vas autornobil. Nivo uJja u diferencijalu na voziJima s zadnjim pogonom proverava se na sledeCi naCin: 1.Nivo ulja treba da bude na oko 1 centimetar od otvora. To znati da ceo auto mobil treba da odignete od zemlje ako ne mozete da dohvatite cep na otvoru za nalivanje ulja na osovini dok je automobiJ na tlu. Vratite cep na mesta i spustite automobil. ----_. NaCi eete ga na zadnjoj iii bocnoj strani kuCista diferencijala. . Provera nivoa ulja na zadnjoj asovini lreba da bude sas(avni dea svak og pesla u vezi sa podmazivanjem kod vozila Sll zlldnjim pogonom. Plasticna dodatna posuda obicno je smestena u blizini hladnjaka i obeleiena je tako da oznaCi minimalan i maksimalan nivo tecnosti za hladenje. . Skinite cep i stavite prst u otvor. 2: Nadite cep otvora za nalivanje ulja u diferencijal. Cep moie da ima sestougaoni ili cetvrtasii otvor u glavi iii cetvrtastu ili sestougaanu glavu. . ali za autombile sa uredajem za blokiranje diferencijala. nivo tecnosti za hladenje moie da se vidi kroz dodatnu posudu. Automobil mora da bude parkirim na ravnom tlu. 5.• Podesljivi kljuc iii rueica sa skakavicam iii usadni.. tako da su prednji i zadnji den odignuti na isti visinu i to dovoljno visoko da se podvucete. Ako mOlete prstom da dosq.-3.

Za vozila Ciji su hladnjak. dodajte teenost i u nju sve dok se ne popne na predviGeni nivo. maida ee bib potrebno da ukljuCite motor da biste potpuna napunili sistem za hladenje. nemojte da dadajete hladnu tdnost jer moie doCi do pucanja i deformacija livenih delava. Prilikom skidanja poklopca upotrebite nekoUka peifkira iii krpa da biste za§titili ruke. UkljuCite motor da radi na praznom hodu sve dok gomje crevo hladnjaka ne bude vruee kad se dodime. Ovo znaei da je termostat ukljueen i da teenost za hladenje kruzi u motofU. DOlijte tee. Ako je nivo teenosti za hlaGenje nizak.::1 hladcnje nijc hladenje kada je motor pregrejan. Poklopac hladnjaka se skida tako sta se pritisne nadale i okrene.: provcriti na vccini posmatranjem dOUal[1(: posude \ j). Provera nivoa ulja za kocnice Odrzavanje predvidenog nivoa ulja za koenice izuzetno je vaino sa stanovista bezbednosti. Nizak nivo ulja maze da prouzrokuje prodor vaz- voziia moie doliti pIlk!op'lc niwk. dOdajte mesavinu vade i antifriza u razmeri 1: 1. nivo treba da bude 7-8 centimetara ispod vrha otvora na hladnjaku za nalivanje tecnosti da hi tecnost mogla nesmetano da se siri prilikom zagrevonja.titu protiv korozije. Na veCini vozila sa dodatnom posudom. jer kocnice ne mogu da rade bez ulja za kocnice. Nikada ne dolivajte Cistu vodu zato sto ona ne pruza za.Nivo teenosti zo hladenje u hladnjaku proverava se na sledeCi naein: 1. Ako sistem ima dodatnu posudu. 3. Ako je hladnjak skora ispraznjen iIi je niva tecnosti veoma nizak. Upozorenje: nikad ne skidajte poklopac sa hladnjaka dak je motor vrue.je motor hladon. 2. Ako je motor pregrejan.:. zamrzavanja iIi kljucanja. nost za hladenje do predvidenag nivoa.ttnu pusudu tako da obicno Illjc pOlrebno skinuti hladnjuka (21 osim ako nivl) tl!cnosti . Upozorenje: ne poku§avajte da dolivare teenast za 0fivo lccnusti zn moze 00. niti prakljucalu teGnast u hladan motor. Na sistemima za hladenje bez dodatne posude (iako mogu da imaju dodatnu posudu za povracaj teenasti u slucaju prelivanja). motor iii delovi sistema za hlaGenje ad aluminijuma. Sistem za hladenje je pod pritiskom i kljucala teenost maze da prsne iz njega. IskljuCite rad motora i vratite poklopac hladnjaka. TCCllnSl za nlauenje II dm. Na spoljasnjoj strani hladnjaka nalaze se oznake nivaa tecnosti za hladenje kada je ona hladna iIi zagrejana. iii da se saceka najmanje 15-20 minuta posle iskljueenja motora pre nego ito se otvori poklopac hladnjaka. tecnost za hladenje nalivena je do vrha hladnjaka. .i. proverite da Ii na posudi sa antifrizom pise da je bezbedan za aluminijum. a pastoji i opasnast da teenost u hladlljaku prakljuea. Nivo teenosti za hladenje varira u hladnjaku zavisno od konstrukcije sistema za hlaGenje. Ni dolivanje cistog antifriza nije pogodno kao meSavina antifriza i vode. Najbolje je da se nivo teenosti za hladenje pro veri kada .

. 2. Kod drugih vQzila. sto ima z?. Otvorite poklopae motora i pronadite glavni koCioni cilindar.. Nikada u rezervoar ne sipajte ulje iii bilo kOju drugu tecnost osim ulja za kocnice._. koCionih cilindara i stega koeniea.. Kod vozila sa metalnim poklopeem. Pazite da karoseriju ne Ncki lipovi vozi!u sa prcdnjim pogonom imaju dva plastii:nll poklopca koji 5C moraju ... sto mati da upija vlagu iz vazduha. ali proverite u prirucniku za svoj automobil koja vrsta ulja se preporucuje. Za veCinu vozl1a karisti se ulje za kaenice UKA-2...kinuti d<J bi sc provcrio nlvo tctnosti Z.-ODRZAVANJE AUTOMOBILA 1. koCionih cevi.-.Ie higroskopna. 4. I poprskate tecnosc'u za koenice jer moze da osteti boju. Nivo ulja za koenice proverava se na sledeCi nacin: 43 ----. Nivo ulja treba da bude na ako 1 em od vrha rezervoara. Vlaga takode dovodi do korozije unutrasnjosti glavnog cilindra..t kocnicc. Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i . On je u skoro svim vozilima smesten sa strane vozaca u prostoru za motor.' ~ .' . Kod vozi1a sa plastichim rezervoarom.. pazljivo otistite masnoeu i prasinu oko poklopea. nivo ulja moie da se proveri bez skidanja poklopca. ~ . dolijte preporuceno ulje za koenice. rezervoar je izliven zajedno sa glavnim cilindrom i zatvoren metalnim poklopcem sa osiguraeem.. rezervoar je od plastike i ima poklopee na otvorima za nalivanje ulja koji se skidaju iii se vade.---.-----" ---" . Na nekim vozilima.duha u sistem za koeenje taka da je pedala me kana kada se pritisne. .--'-'.. Teenost za' koeniee . maziva na bazi nafte mogu da ostete zastivace u glavnom i koCionim cilindrima.-. -. 44 I t I r r ! I I I 1 i .posledicu slabije koeenje. Niposto nemoite da dodaiete vee upotrebljenu tecnost za kocniee iii teenost iz posude koja je neko vreme stajala otvorena. zatim po me rite odvijacem osigurac sa strane i podignite poklopae.. Aka je nivo nizak.~ ". --I 3.. Ulje koje sadrii vlagu ima Dizu tacku kljucanja 5tO moie da dovede do prokljueavanja ulja i otkazivanja kocnica pod teziffi radnim uslovima. Rezervoar za tecnost nalazi se na vrhu glavnog cilindra.-. .

Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i spustite poklopac motora. 5. Kod nekih vozila nivo ulja mora dn se proveODRZAVANJE AUTOMOBILA rava dok je tecnost tapia. OZ:i.ltL'm koji '.: ')Siguf. dok kod ostalih maZe bez obzira da Ii je topla iii hladnn. -. 3. Na vozilima sa prednjim pogonom koja imaju poprecno postavljen motor. Podignite poklopac motora i pronadite rezer-' voar za ulje servo-uredaja upravljaca. 2. Ako je nivo u rezervOaru nizak.lI'slin<! nc bi dospcla u [eenos! za 45 ODRZAVANJE AUTOMOBILA . ocistite masnocu iIi prasinu sa poklopen na otvoru za nalivanje. aznake za proveru nivaa ulja mogu da se nalaze na rezervoaru. Ne koristite ulje za automatski menjac aka to nije naznaceno u prirucniku za vas automobiL Nikada ne sipajte ulje za motor iIi neka drugo maziva posto to maze da osteti zaptivace na pumpi i cevovodima servo-pojaCivaca. razlaie se na vodonik i kiseonik koji potam izlaze . merac nivoa utja U sl. tj. Kod nekih tipova vGzila. jer cete inate dobiti netacne . treba ukljuciti motor da radi 10-15 minuta pre nego sto se proveri nivo ulja.L' moie pomo. hladno. deo vade gasira. na svoje mesta. dodajte onoliko ulja za servo-uredaj koliko je neophodno da bi se nivo podigao do odgovarajuce oznake. nivo ulja proverava se tek posta se iskljuci rad motara. Skinite poklopac sa otvora za nalivanje i poglcdajte nivo ulja. U oba slueaja. Nivo ulja se provcrava na slcdcCi naCin: 1. voziJa utvrsCCI1 j.lc pre ncgtJ 510 gil skinCiC kilko prij. Tokom punjenja. Kod vozila koja nemaju merae.!rvoupravljllcu je prievrscen za donju stranu pok!opca n::l 'JtvOfU za nalivanje ulja. ----.niske vrednosti.proverite da Ii je osigurac. Provera nivoa ulja u upravljaca Nivo ulja U servo-uredaju upravljaca mora da se odri3va na predvioenom nivau da bi se sprecio prodor vazduha u sistem i da bi pumpa mogla da ostvari pritisak potreban za rad upravljaca. mcrae nivaa se nalazi na donjoj strani poklopca i ima aznake za praveru nivoa ulja kada je toplo jli Poklopac . Posta pronadete rezervoar.:rili ouviiaccm.J. rezervoar moze da se nalazi izn motara na strani suvozaca." Kod nekih tipava vozila.Iavnog kocionog cilimjra n. On sadrii sumpornu kiselinu koja u reakciji sa olovnim ploeama u akumulatoru 46 proizvodi napon koji odriava akumulator napunjenim.t ilC poklop. 4. ukoliko postoji. Provera nivoa elektrolita u akumulatoru Elektrolit je osnovna teenost u akumulatoru vaseg automobila.. Aka SU date oznake sarno za merenje nivaa kada je ulje toplo.1 mnogim ripovim.

. jer moze da se upali vadanik i dade rio ekspiazije akumulatom. U providnim plastitnim kutijama akumulatora testo moze da se vidi nivo elektrolita koji bi trebalo da bude oko 2 em od vrha. tokom vre. nivo elektrolita moie da postane nizak (ponekad usled kvara na sistemu za punjenje. iako se na nekim tipovirna automobila nalazi ispod zadnjeg sedista.. Ako je pokazivac bezbojan iii lucka.llator treda da se napuni. sto prouzrokuje prepunjenost akumulatora). eak i u akumulatoru kome nije potrebno odriavanje. Ovim se nivo elektrolita u akumulatoru smanjuje sto iroa za posledicu da su olovne ploee izloiene vazduhu i da se stoga suse. Medutim. nivo elektrolita Je nizak i akuml.. ~ I I J '" . dok bistro "okcc« pokazuje cia je nive nizuk< unutrasnjost akumulatora. Aka akumulator ima zaptivenu gornju pavrsinu.iz akumulatora. i l £?I!!'!' .. Navueire rukavice iIi zastitite ruke krpom od eventualnih ostataka kiseline kaji magu da se zadrze no pakiapcima akumulatora i ne spuitajte ih na osetljive delave autamabiio posta kiselina moze do ih osteri. strane prost ora za motor. VeCina zaptivenih ima staklo (okee) za posmatranje iii pokazivat stanja napunjenosti na vrhu koji takode moze .. ----------. onda nista ne moiete da uradite.!. Nivo elektrolita u akumulatoru proverava se na sledeCi naCin: 1. niti da karistite upaijenu sibicu iii neki drugi atvaren piamen da biste asvetlili Nivo eleklrolita dovoljan Nivo elektroliia nilak Kod akumu!atora sa okrugJim poklopcima koji se skidaju. da bi akumulator dobro radio. Akumulatori kod kojih nije potrebno odriavanje trose vrIo malo elektrolita zahvaljujuCi nesto drukCijem sastavu olovnih ploea.. Otvorite poklopac motora i pronadite akumulator. ako ima poklopce koji se skidaju. I mena. \ I I I I ODRZAVANJE AUTOMOBILA . 3. Upozorenje: motor treba da bude iskijucen. neophodno je povremeno proveriti nivo elektrolita u njemu. Pa ipak.. Nemajte da pusite. Zbog toga. sto utiee na manje razvijanje gasova. On je obieno smesten u bliiini prednje . onda se elektrolit moie do dati po potrebi. »okcc« koje jc (amno pokazuje da je nivo c\ektrolita visok. Nivo elektrolita moze so proveriti na nekoliko naCina." VeCina zaptivenih akulumatora ima pokazivac nivoa elek!roiita. 2.

a ne u elektrolitu. drugi rezervoar za tecnost moze da bude u prtljainiku. i. 48 2. NaCi cete ga na strani prostora za motor odmah ispod vetrobrana. morate da skinete poklopee da biste pogledali unutra. mesavinu ·vade i nekog sredstva za Ciseenje slakla iii bilo koje gotovo sredstvo za pranje vetrobrana koje se moie kupiti. Pazite da yam u rezervoar ne upadnu prasina ili otpaci koji bi mogli da zapuse dovodnu cev iii mlaznlce uredaja za pranje vetrobrana.Takode skinite poklopac sa rezervoara (2) i proverite site filtr3 ( 3). jedan od poklopaea moze da ima plasticno okee koje je tamno kada je nivo elektrolita dovoljan. Kbd vazi! koja imaju uredaj za pranje zadnjih prozora. 3. vetrobrana obavlja se na sledeCi naCin: . rene minera!e koji reaguju sa kiselinom u akumulatoru i smanjuju njegoy vek trajanja. prvo proverite nivo lccnosti (l). Nivo elektrolita treba da bude do otvora za nali47 ODRZAVANJE'AUTOMOBILA' vanje (koji mogu da budu liveni sa'dvodelnim prstenovima ili trouglovima ::. 5. Ako je pokazivac bezbojan iii zuckast. Ostareli ili ostecen akumulator TIe moze da se popravi sipanjem kiseline posto je problem u plocama. Podignite poklopac motora i pronadite rezervoar tecnosti za pranje vetrobrana. Isto se odnos. Ako uredaj za pianje vetrobrana ne radj. Dolijte tecnost ako je nivo ispod jedne treCine u rezervoaru. Na akumulatorima bez ovakvih pokazivaca. nivo elektrolita u akumulatoru pao je ispod dna pokazivaca i suvise je nizak da bi se akumulator punio ili dalje koristio. Obicna voda iz vodovoda sadrii nerastvo. Provera nil'oa tecnosti za pranje vetrobrana Tecnost za pranje vetrobrana De spada U osnovne. ali je veoma vaina za ·odriavanje dobTe vidljivosti kada je drum prljav ili blatnjay. Nikada ne karistite antifriz iz sistema za hladenje posto moie da vam osteti hoju na automobilu. Kod akumulatora sa okruglim poklopeima koji se skidaju. Provera iii dolivanje tecnosti u uredaj za pranje. a insekti ometaju vidno pOlje.to pomaze da se lakse odredi nivo elektrolita). i na nerazbla" ieni alkohol (pomesajte ga sa najmanje tri dela yodel· Sta je potrebno da znate 0 motornim . iii svetlo ako je nizak. U akumulator sipajte iskljutivo destilisanu vodu. Vratite poklopce i operite ruke. Nivo tecnosti mazete da proverite ako otvorite poklopac i pogledate u rezervoar. Koristite obicnu' vodu.da se koristi za utvrdivanje nivoa elektrolita. mada to mozete da uCinite i gledanjem spolja. 4. posto je veCina rezervoara naCinjena od providne be!e plastike.

klipnih prstenova i dr. otvara se obilazni ventil i motorno ulje ide direktno ka radnim delovima motora. motorno ulje padmazuje sve delove motora. gravitacija vraca matorna ulje 1 P' ii I I . z<l(im prolazi kroz precisulc za ulje (4). u karter gde proces kruienja panova zapoi'inje. vas auto mobil bi brzo sam sebe unistio kada ne bi postojali sistemi za podmazivanje i hladenje. klipova i sye do zidova cilindra. Funkcije tih sistema objasnjene su u ovom poglavlju kao i poglaYlju "Sistem za hladenje«. Motarna ulje uklanja prljavstinu) gar. Na kraju. Matarno ulje takode deluje kao teeni zaptivac na klipovima taka da sprecava prolaz smese yazduha i goriva. to povecava kompresiju u cilindru. a . U prodaynicama auto-deloya mogu da se nadu mnage vrste motornog ulja. vas automobil se sastoji iz nekih 15. ula::. Motorno ulje se potiskuje do vrha motorakroz uzane kanale.000 delova od kojih je veCina metalna. Ulje se ispumpava iz kartera pumpom za ulje i dovodi do precistaca gde se preciseava pre nego sto ude u motor.uljima i podmazivanju V erovali iii ne.i u magistralni vod za ulje (5) i nast<lvlia kanullma do podizata ventila (6) i klackalicc 1I ovim primer u motora sn cilindrima u rasporedu V8. zatim navise do podizaca ventila i klackalice. kiselinu i otpatke sa radnih del ova i talo:i. Motorna u!je je smcsteno u kartcru ispod radilice na donjaj strani motora. . Ovo je veoma vaina posta u matoru mora da se nalazi ulje. . a onda nanize do radilice. Ulje se iz kartera (1) PO[iSKuje kroz sito (2) pumpe Z <I uljo. hladi poYrsine i smanjuje habanje. Posto se metal pri dodiru sa drugim metalima haba usled trenja. samim tim i snagu i doprinosi boljem uCinku matara. Na ovaj naein. Motorno ulje sa deterdientima (sredstvima za Ciscenje) sprecava stvaranje taloga kako ne bi doslo do zaeepljenja uljnih kanala. ali verovatno samo 49 . Ulje prolazi kroz bregastu osovinu. Ako je pretistac ulja taKo zaprljan da motarno ulje ne moie da prode..i ih u preCistacu za ulje.: (3). pa makar bilo i zaprljano. I j ! I.

SF omogucuje bolju oksidacionu stabilnost i bolje stiti od habanja nego ostale gradacije i moie da se koristi za motore za koje su preporucene gradacije SE. Mnogo cete saznati 0 kvalitetu ulja ako procitate podatke na kantici za motorno ulje. a jeftino sarno 5%. CC i'DC. SD i SC. Isto tako treba'da koristite istu vrstu ulja. 3. Izbegavajte gao 2. Ima bolja svojstva u pogledu ciscenja i smanjuje habanje pokretnih delova u motorima sa kontrolisanim kvalitetom izduvnih gasova. Ne zadovoljava pri veCim opterecenjima kod navih tipova vozila. Minimalan kvalitet ulja za putnicka vozila i kamione proizvedene 1964.tet motornog ulja i njegovu »tecljivQst« na razliCitim temperaturama. Ako ne proverite vrstu motornog ulja. Za tipove putnickih vozila i kamiona proizvedene do 1980. SA. OdluCite se ipak za ulje koje je za jednu iIi dYe klase bolje. 5. Nije mnogo bolje od SA. Oni sprecavaju pojavu penusanja ulja. Obratite paznju na sledece oznake na kantici: 1.67. Razlika je znatna. Najniza gradacija koja se moie koristiti sarno pri najlaksim uslovima voznje. jer razliCite vrste ulja bez obzira da Ii imaju iIi nemaju dodatno sredstvo za Ciscenje (deterdient) mogu medusobno da reaguju i stvore lepljiv talog koji moze da osteti motor. SD. Visokokvalitetno ulje moze da sadrii cak i 30% aditiva. Do razlika u ceni i kvalitetu motornih ulja uglavnom dolazi zbog razlike u aditivima. Vrste motornih ulja za dizel motore Postoje cetiri gradacije ulja za podmazivanje dizel motora: CA. do 1979. Pogodno za veCinu putnickih vozila i kamiona proizvedenih od 1971. Kada je u pitanju tako vazna tecnost kao sto je motomo ulje. SF. niti sa llcestanoSCll zamene. maze yam se desiti da sip ate pogresno ulje u motor. Aditivi su hemikalije koje poboljsavaju dejstvo motornog ulja.L ODRZAVANJE AUTOMOBILA neka od njih odgovaraju vasem 'automobilu. SAE odreduje viskozi. Predvideno kao ulje sa mininalnim kvalitetom za tipove vozila proizvedene 1968-70. 50 6. Takode treba da budete svesni da neka jeftina ulja mogu na kraju da budu veoma skupa S obzirom da ne pruzaju odgovarajucu zastitu vasem motoru.API) i Udruienja inienjera automobilske tehnike (Society of Automotive Engineers SAE). Normative za motama ulja daju dYe organizacije: Amencki institut za naftu (American Petroleum Institute . stvaranje naslaga slicnih katranu prilikom oksidacije kao i zgusnjavanje pri veoma niskim temperaturama. SE. CB. 4. SB. Isto kao i ulja' za . ne bi trebalo stedeti na kvalitetu. Sc. Aditivi takode spre¢avaju koroziju. API odreduje vrstu motornog ulja zavisno od vrste motora i namene.

to je veca mogucnost da lako motorno ulje procun pored klipnih prstenova i sagori. motorno ulje 10W-30 ima zimi ista svojstva kao motorno ulje lOW leti. Sto je automobil stariji i sto je motor vise istrosen. Ako koristite sarno ulje sa oznakom 20W u istrosenom motoru po toplom vremenu. Na primer. Na ulju ne treba stedeti. Ulja oznacena sa "A" pruzaju najnizi kvalitet zastite. verovatno cete cuti kloparanje iz lez. Viskozitet motornog ulja Motorna ulja imaju razliCite stepene viskoziteta (iii gustine) sto u stvari oznacava sposobnost "tecljivosti" ulja pri razliCitim temperaturama. 5W-40 . izbor pravog motornog ulja u izvesnoj meri je stvar isprobavanja i ucenja na greskama. dizel motori zahtevaju kombinovani tip motornog ulja. te stoga za svoj dizel motor kupite najkvalitetniji proizvod. a leti kao motorno ulje 30W. sllvise tesko motorno ulje nece obezbediti odgovarajuce podmazivanje po hi ad nom vremenu. Multigradno motorno ulje sadrii aditive koji cele godine zadriavaju ista svojstva. Viskozitet se obelezava brojevima pri cemu veti broj oznacava teie i gusce motorno ulje. Zbog vece kompresije (skoro tri puta vece nego kod benzinskih motora) i visih radnih temperatura.. 20W-50.. Ako imate stariji model automobila. Na primer.. Takvom motoru ce biti potrebno ulje veceg viskoziteta (kao sto je 30W) ili mozda multigradno motorno ulje.: ulje najnizeg kvaliteta koje moze da se koristi ima oznaku "sacc". 30 > ! I I ! I I 20W-ZO I I I i I I l5W-40 > I I I I ! I I I 10W-30. Vodite racuna da koristite sarno kombinovana ulja. a sa »D« najvisi. I ODRZAVANJE AUTOMOBILA VISKOZITET ULJA PREPORUCEN OD STRANE SAE 1 I I I I 20W-40. Multigradna motarna ulja kao lOW-40. ulje najvise gradacije za dizel motore oznaceno je sa "SF/CD.benzinske motore i ova ulja se razlikuju po svojstvima i aditivima. lOW-50 > I i I I I I < * 5W-ZO.ajeva i primetiti nizak pritisak ulja (ako imate merac pritiska) kao i dim koji izlazi iz izduvne cevi. 5W-30. S druge strane. 10W-40.

Uvek postoji mogucnost da aditivi nisu kompatibilni. Svojstva sintetickih proizvoda mogu da nadmase konvencionalna maziva jer predstavljaju mesavinu odredenih molekula. poveeavaju ekonomicnost i omogucavaju duzi interval . U prtljazniku uvek treba imati rezervnu kanticu motornog ulja radi dopunjavanja. Tabe!e bo sto je ova nalaze se u veCini automobilskih prirucnika kako bi pomogli vlasnicima da izaberu taean viskotitet ulja u zavisnosti od spoljne temperature. Izbegavajte da me sate razlicite vrste motornih ulja. ali uopSteno govareCi) ana stvarno imaju vrhunska 51 svojstva u pogledu mnogih karakteristika kao sto su otpornost na oksidaciju pri visokim temperaturama. smanjuje habanje. . Drzite se iste vrste i istog viskoziteta motornog ulja. a u druge sinteticki hidrokarbonati. najbolje ulje ce biti lOW-30. dok se konvencionalnim uljima moraju dodavati aditivi. U jedne od njih spadaju estri. Sinteticka motorna ulja i maziva Alternative motornim uljima i mazivima proizvedenim na bazi nafte jesu proizvodi naCinjeni od drugih baznih hemikalija. kao i manje habanje motora.I I I I i I I . usled cega dolazi do stvaranja naslaga koje mogu da naskode motoru. sinteticka ulja mogu da budu proizvedena tako da odgovaraju stvarnim potrebama. Preporukc zavise od lipa vozi!a. Sinteticka maziva prodaju se pod raznim nazivima. »DzeneraJ motors«. Iako je ulje lOW-40 veoma populamo. i I I I of -20 -10 0 10 20 32 60 80 100 °c -29 -23 -12 -7 0 16 27 38 Predvideni temperaturni raspon pre sledece zamene ulja '" SAE SW-20 NIJE preporucljivo za brzu voznju. razredivanje i lakse tecenje pri oiskim temperaturama. oa primer. lOW-50 i 20W-50 imaju veGi raspon viskoziteta. Sintetiekim proizvodima su pripisivana mnoga pozitivna svojstva od kojih su najvaznija ta sto smanjuju trenje. Zbog toga. dok su konvencionalna ulja dobijena destilacijom razlicitih jedinjenja hidrokarbonata. kate da neee uvaiiti reklamacije na osnOVU garancije aka se utvrdi da su najnoviji tipovi motora punjeni uljem lOW-40 koje je izazvalo smetnje u klipnim prstenovima. Stoga se uvek pridriavajte pre poruka u pogledu ulja koje se nalaze u prirucniku za vas automobil. Ako vam je motor relativno nov i U' dobrom stanju. neki novi proizvoclaci auto mobil a tvrde da ulje lOW-40 moze da bude suvise gusto i da stvara smetnje u klipnim prstenovirna.

kao i drllge prednosti. Neki proizvodaCi sintetickih ulja u SAD tvrde da izmedu dye promene ulja moze da se prevali cak i 38. veCina sintetickih proizvoda jos uvek nesmetano teee na temperaturi od -40 °C. realno je ocekivati ustedu ad jedan do tri odsto u potrosnji goriva.-. ali mnogi sinteticki proizvodi nude zaista znatna poboljsanja u pogledu produzavanja radnog veka motora. Sto se tice povecanja ekonomicnosti. posta proizvadi kostaju tri do per puta vise od konvencionalnih motornih ulja i maziva. mazivo jer zele da zastite svoj automobil s obzi· rom da konvencionalna motDrna ulja i maziva nisu u stanju da izdrze anD sto izdrzavaju sinteticka. Ovako sirok temperaturni raspon moze da poboljsa startovanje vozila po hladnom vremenu kao i da bolje zasriti motor u voznji po toplom vremenu.izmedu promene ulja..-. pri kojima se . Neki vozaCi su spremni da kupe i najbolje postojece 52 ---. Kakvi su nedostaci sintetickih ulja? Prvi problem je cena. Nijedno motorno ulje ni aditiv ne stite potpuno motor od habanja. Sto se tice osobina »teCijivQsti«. S drllge strane. mada jos nije utvrdeno tacno' koliko.000 kilometara pod uslovom dase precistac menja posle svakih 10. ali za prosecnog vozaca kupovina sintetickih proizvoda obicno nije pre porucljiva. naroCito ako motor iSpllsta iii ima povecanu potrosnju ulja. Koliko mogu da se produze intervali izmedu promena ulja zavisi od toga kako vozite. Kod motora sa turbo-pogonom upotreba sintetickih ulja je korisna zbor vece otpornosti prema temperaturama.000 kilometara i da se automobil koristi prvenstveno II drumskoj voznji. sinteticka ulja vrse podmazivanje i pri temperaturam a koje pre laze 250°C pri kojima konvencionalna ulja brzo oksidisu stvarajuCi talog od smola i organskih kiselina. imajuCi u vidu duzi interval iZn. razlika u ceni i nije tako velika.konvencionalna ulja pretvaraju u skoro c:vrst zebtin.ledu zamene ulja. Medutim. Kratke voznje sa mnogo zaustavljanja dovode do velikog zagadenja kartera vlagom tako da i sinte· ticko ulje mora cesee da se menja. Zamena ulja i precistaca za ulje Alat i materijal • Kljuc za precistac za ulje • PreCistac za ulje • Levak za nalivanje ulja • Motorno ulje • Dizalica iii sigurnosna postolja iii platforme za vozilo • Klinovi za tockave • Posuda za prikupljanje ulja • Kljucevi M ozda ne postaji nista oa remu mozete toliko .

Kalla odvrcc!c cep. Eep je srnesten na karteru koji se nalazi direktno ispod bloka motora.da ustedite kaa na jednostavnoj zameni ulja i preCistaca za ulje. Olabavite eep za ispustanje ulja pomocu cevastag kljuca odgovarajuce veliCine taka 5tO cete ga okretati suprotno smeru kretanja kazaljki na satu. redovnom promenom ulja iIi precistaca za ulje mozete znatno da produzite vek svog automobija tako sto cete to Ciniti i cesee nego sto preporucuje proizvodac i sto eete podmazivati sve mazalice. 4. ali ga ne Ccp za ulja nalazi sc n'l kuneru i treba ga odvmuti odgovarajucim kljuccm. Pustite ulje da potpuno iseuri iz kartera. bilo bi dobro da potreban alat i materijal drlite na nekom lako dostupnom mestu. Pazite da vas vruce ulje ne poprska po ruei kada skidate cep. Kod motora sa cetiri iIi cest eilindara. moze obaviti za petnaest3k minuta.ldnc n. 6. To je posao koji se. Tek tada izvadite cep za ispustanje ulja iz kartera. Za blokiranje 'zadnjih toeODRZAVANJE AUTOMOBILA kova moiete da ·upotrebite i dve platforme za vozilo. precistac za ulje je cesto dostupan sa vrha. Najboije ce biti da upotrebite dobru dizalicu i evrsta sigurnosna poslOlja iii dye platforme. puzite da yam vrucc uljc nc p. Posto je promena ulja i precistaca za ulje jedan od najcesCih radova koje eete obavljati na svom automobilu. Podmazivanje sasije automobila opisano je u odeljku "Podmazivanje sasije«. 7.posudu ispod eepa za ispustanje ulja iz kart era. Stavise. Podignite amomobii. ODRZAVANJE AUTOMOBILA S. Ulje i precistac za ulje menjaju se na sledeCi "oaein: ---------\ I -I ! I I I 1. Pronadite precistac za ulje koji moie da se nalazi sa bilo koje 'strane motora zavisno od tip a automobila. Vratite cep na svoje mesto i pritegnite ga kljucem. kada jednom nauCite kako se radi. 2. Podvucite. Zahvaljujuei tome sve cestice neeistoce biee suspendovane u ulju. Dizalicu koristite sarno za podizanje prednjeg dela autornobila na postolja. Blokirajte zadnje toekove ruenom koenicom da automobil ne bi krenuo.\ ruku. Ukljueite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta da bi dostigao normalnu radnu temperaturu. 8. 3. .

. a no vi precistac ce obezbediti da ostane cisto.. sklonite ih i spustite automobil na zemlju. 54 10.:. jer preCistae za ulje treba uvrnuti sarno fueno. Proverite da Ii precistac odgovara vasem tipu autombila.ce koriste rotirajuCi precistaCi. Podignite poklopae motor a automobila i pronadite poklopac otvora za nalivanje ulja..:. Nanesite tanak sloj Cistog motornog ulja na gumenu zaptivku (simering) novog preCistaca za ulje. oni koji se skidaju i namestaju isto kao navrtke.== I.:. Ako ste upotrebili platforme iii postolja.. iskljuCile motor i proverite da-li ste vratili na svoje mesto cep za ispuitanie ulia i preeista(.9..:. 14. Okrenite kljuc suprlOno smcru krctanja kaza\jki na satu i olabavite preCis!at.0=... Za ovo yam nije potreban kljuc. 13. proverite niva ulja oa svom meracll nivaa. Napomena: posto je ovo najprljavije ulje u vasem sistemu.:. bice vam' potreban odgovarajuCi kljuc. ugasi kroz 10-15 sekundi. Pazite da ulje ispustate u posudu.. za ulie.:. kaa i da Ii sle uap§te sip ali ulie. stavite posudu za prikupljanje ulja ispod pretistaca. koja upozorava na pritisak ulja. Nemojte davati pun gas.. 16.. 17. treba da promenite i ulje u motoru.:-=. Cekajte da se lampica. Da biste odvrnuli pretistac. II . Skinite precistac za ulje tako sto cete posta viti kljuc oko tela preCist".=-. 11.:. Kljuccvi za oevijanje prctistata za uljc konstruisani su tako da odgovaraju sarno odrcdcnim velieinama prcCistaca. Posto je motor radio nekoliko min uta. Taka cete imati cisto ulje u celom sis-temu. Pre6staci za ulje se odvrcu odgovarajuCim kljuccm U obliku stege koji sc postav!jaju oka preCistaca. Danas se najce. Skinite poklopae sa otyora za nalivanje ulja i sipajte u motor anu koliCinu i vrstu motornog ulja koja je naznacena u prirucniku za vas automobil. Napomena: nemojte da ODRZAVANJE AUTOMOBILA 1"_-----------------=-=..:. Vratite poklopac na otvor a nalivanje ulja na syoje mesto i upalite motor. 15. . tj. Zapamtite da posto ste promenili preCistac.:a za ulje i okretati ga u smeru suprotnom smeru kretanja kazaljki na satu. On je obicno smesten na poklopeu eilindarske glave iIi na okrugloj eevi koja izlazi iz bloka motora. ugasite gao Posle 5 minuta. Ponoyo ih pritegnite ako je potrebno.. a zatim ga uvrnite na odgovarajuce mesto. Ako vas precistai:' za ulj e mora da se skida ispod automobila. Pogledajte ispod automobila da vidite da slucajno ne kaplje ulje iz cepa na karteru iii precistaca za ulje.:-=::. Za nalivanje ulja mozete koristiti iIi grlic nn kantici za ulje iIi leyak. preporucujemo yam da precistac za ulje zamenite svaki put kada menjate ulje. 12. Upozorenje: aka se lampica ne ugasi.

Nemojte da ga sipate u kanalizaciju iii odvod za kisnicu posto motorno ulje moze da prodre u vodovodne cevi pod zemljom i da zagadi vodu za pice. podmazivanje je posao koji spada u odrzavanje. sipate vise ulja nego sto je preporuceno jer to moze da prouzrokuje istu stetu kao i nedostatak ulja. sigurnosna postolja iii platforme za vozilo· • Klinovi za tockove • Pokretna leialjka • Ruena svetiljka • Pump a za podmazivanje i elasticni dodaci • Kljucevi • Ozubljeni kljuc • Krpe iii papirni salveti • Mazalice . Istroseno ulje iz kartera sipajte u posudu koja 55 ODRZAVANJE AUTOMOBILA Podmazivanje sasije Alat i materijal • Dizalice. 18. ti delo'li imaju sinterovane .prave i pod uglom od 45° i 90° • Mast za podmazivanje sasije • Mazivo za zadnju oSQvinu • Suvo mazivo (grafitna baza) R aspitajte se kod nekog starijeg mehanicara 0 vremenu kada je za podmazivanje sasije iIi podmazivanje maseu bilo potrcbno obuhvatiti na desetine mazalica i razlicitih vrsta maziva. proizvodaCi automobila teie da smanje potrebu za odriavanjem. PrccislaCi 5e pritezu sarno fuc no u skladu sa prepofukama proizvodata. On ce 'lam feCi da su to bila »dobra stara vremena« zato 5tO veCina danasnjih automobila ima sarno par mazalica koje se podmazuju sarno jedanput ili dyaput godisnje (zavisno od tipa aytomobila i uslova voinje). moze dobra da se zatvori i odnesite je na odgovarajuee mesto. treba preCi tan kim slojem sye:Z:eg u l j ~ preko prSlcnaste zaptivke (3). pa bi trebalo da se obavi pre nego sto se problemi pojave. Poslcdnjih godina.. Da bi se izbegla potreba za maseu. Svrha podmazivanja maseu je sprecavanjc skripe i kloparanja usled trenja metaln 0 metal. Prema tome. II \ I ~ to \/ --Kad danasnjih voziia koristc 5e precistaCi za ulje (1) koji mogu jednoslavno da 51: zavrnu na vijak (2). Pre nego SIO slavite nov preCistac. U idealnom slucaju. vetina novih modela koristi dclave veSanja »podmazane za sva vremena« kojima nije potrebno periodicno podmazivanje.

prepurucljivo je skin uti teret sa hoseceg zgloba tako sto cete podid prednje tockove od zemlje. To je najzgodniji i najbezbedniji oslonac za vas automobil kada podmazujete gasiju. Ako yam nije dostupna diialica koju koriste strucnjaci. ali su i oni danas sve cesce fabricki zaptiveni. dok noviji imaju sarno oekoliko. Pre nego sto poenete da podmazujete sasiju. Ako niste to uradili. Pomocu kljuceva. Ako nameravate da koristite sigurnostna postolja. blokirajte zadnje tockove klinovima. Ako se opruga nalazi iznad donjeg oscilujuceg ramena. Ova se moze uCiniti tako sto cete pogledati u fabricki prirucnik za svoj automobil iii proverom uputstava zn podmazivanje u servisnoj stanici u kojoj nekoga poznajete. Da biste odlucili kako da podignete automobil. podignite ga ispod rama. podignite ga . pogledajte mesto gde je smestena zavojna opruga. Automatski menjae. Na starijim tipovima vozila. Napomena: stariji tipovi ·automobila IffiaJU veliki broj mazalica oa upravljackom mehanizmu. Osim toga. Automobil moiete da podignete i na dva sigurnosna postolja. 3. prednjem vesanju i pagonskom agregatu. Aktivirajte i rucnu kocnicu. Mazalice na sasiji vaseg automobila padmazuju se na sledeti naCin: 1. Do nekih mazatica je tesko iii nemoguce doCi bez elasticnih nastavaka pumpe za podmaziyanje iJili okretnog luka. kupite iii pozajmite dve platforme. kupite ih posebno. 2. Ako ih niste dobili zajedno s pumpom. pokretna leialjka ce vam omoguCiti da se pomerate ispod automobil q od jedne do druge mazalice. Napomena: kada podmazujete kuglaste zglobove. Podignite prednji dec automobila i oslonite ga cvrsto na dva postolja. Navezite automobil na platforme i blokirajte zadnje tockaye klinovima. stavite u polozaj za parkiranje. utvrdite koliko mazalica ima vas automabil i gde se nalaze. kao sto je na primer }>ford« iz sedamdesetih godina. podignite ga ispod rama. predite na sledeci karak. Ovo omogucuje da mazivo u sasiji stigne do mesta gde inace ne bi maglo da prodre. delove vesanja je trebalo podmazivati pomocu fabrieki ugmdenih cepoya urnes to mazalica.obloge impregnirane mazivom Hi ad plastike sa malim koeficijentom trenja· kao sto su teflon iii najlon. Ako se nalazi iznad gornjeg oscilujuceg ramena iii ako je u pitanju Makfersonov tip prednjeg vesanja tockova. rucni stavite u prvu brzinu. cepovi se mogu lako skinuti i umesto njih momi56 rati mazalice. ukoliko postoji. Mazalice sa spojnicama pod uglom od 90° mogu da budu potrebne za lako podmazivanje izvesnih delova kao sto je gornje oscilujuce rame. Kuglasti zglobovi su jedini delovi vesanja gde jos uvek postoje mazalice. a aka se nalazi iznad donjeg oscilujuceg ramena.

...lCih ramena (leve) iii aka vozilo ima modifikovani Si5[Cm vesanja (desno). Mogu se nabaviti mazalice sa pravim vrhovirna iIi sa vrhovima pod uglom od 45' iIi 90'.. Obrisite pesak i prijavstinu sa svake mlaznice. Noviji lipovi vozi1:l l1opslcno imaju manji broj tncaka 1[1 podmazivanjc.. Ako se prvi put podmazuje takav model... 5. i ~ 4. " I: ! '. Aka je zavojna opruga izmedu oscilujl..Y . ? I I S'j I'='-__ o Aka je zavojna opruga iznad gornjcg osci!ujuceg ramcna (lcyo) iii aka vozilo ima vesanje prednjih tockova . I 57 . bico potrebno da pamotu kljuca skinete ove cepove i da ih zamenite standardnim mazalicama. Napomena: novi mode Ii automobila sa duzim vremenskim razmacima izmedu servisiranja imaju plasticne cepove na mestima gde se inace nalaze mazalice. rucnom svetiljkom i krpama iii papirnim salvetama.. Vrhovi pod uglom omogucavaju podmazivanje . Podvucite se ispod automobila sa pumpom zn podmazivanje. podupritc automohil ispod donjeg oscilujuceg ramena ." ODRZAVANJE AUTOMOBILA i ' _ .. I j I I I ! . Medutim .tip Ma!<:ferson sa zavojnom oprugom (desno).~ = = ~ ~ ~ = = Tipicm: tackc Z<l podmazivanjc na sasiji $U oznaccne strelicama. IJ .ispod donjeg oscilujuecg ramena.. 'i8 j-.. one ce lrIvisiti od lipa vQzila.! " 'j' .. .. lj. poduprirc automobil ispod rama. .." . . stoga proverite u prirutniku Z3 podmazivilnje kOjil mesta na vdem automobilu treba podma:wti. ~ 1 :!] ODRZAVANJE AUTOMOBILA ..

Na vozilima sa prednjim pogonom. homokineticki zglobovi su iznutra zaptiveni zastitnorn oblogom. Stavite brizgalicu pumpe za podmazivanje preko svake mlaznice i pritisnite ruCicu.· oCistite mazalicu i pokusajte ponovo. Zglobovima nije potrebno podmazivanje ukoliko se obloga ne menja . Obrisite viSak masti sa mazalice i povrsine lezajeva. tanki odvijac • Cekic • Komad drveta • Lenjir • Momentni kljue • Klesta • Krpa • Zastitna maska za lice iIi respirator • Nezapaljivo sredstvo za Ciscenje • Unutrasnji i spoljasnji ldajevi tockova • Mast za podmazivanje'leiajeva tockova • Radijalni zaptivati (simerinzi) • Rascepke . 6. pOSlayitc brizgaJicu pumpe za padmazivanje na mazalicu i prilisnitc ruCicll (gore) na pllmpi. mozda je zapusemi mlaznica. Prestanite sa pumpanjem kada ablaga aka zglaba paone da se nadima. Spustite zadnji deo automobila. Spustite automobil tako sto eete postupiti obrnutim redom nego kada ste ga dizali (od tacke' 3 do 1). Standardne mazalice (leva) se mogu namestiti ili skinuti rueno. Skinite je kljucem i zamenite novorn. ostavite prednji dec automobil a naslonjen na postolja. ~ Pumpajte mast u kuglaste leiajeve i upravljacki mehanizam dok se zglobovi ne napune. 7. Skinite brizgalicu.a i tada sarno sa posebnom maseu za homokineticke zglobove. podignite zadnji deo i upotrebite jos dva sigurnosna postolja da poduprete automobii. znaCi da mozda nije propisno pritisnuta. Pornocu mazaHce pod uglom (desno) mogu lakse da se podmazuju teSko dostupni deloy! vozila. OkreCite pogonsko vratilo rukom da biste pronasli mazalice i pumpajte mast sve dok ne pocne da curi lz zgloba. Zatim otpustite rucnu koenicu i stavite menjae u neutralan polozaj.tesko dostupnih mesta na sasiji. Napomena: kod nekih vozila kardanski zglobovi su zaptiveni i ne mogu da se podmazuju. ODRZAVANJE AUTOMOBILA Da biste izvciiJi podmaziYanje. S9 UDRZAVANJE AUTOMOBILA Podmazivanje lezajeva tockova Alat i materijal' • Veliki odvijac • Dizalica i sigurnosna postolj a • Klinovi za blokiranje toekova • Klesta • Kljueevi • J5:asika za kocnice iIi dugacki. Aka mast strca oko vrha pumpe. Ako i dalje imate teskoee. Ako mlaznice postoje.

Stavite menjae u polozaj za parkiranje (osim kod prednjeg pogona). Dobos-kocnice Lezajevi prednjih toekova na vozilima koja imaju dobos-kocniee. Lezajevi zadnjih tack ova su ili fabricki podmazani tokom montaie iIi se podmazuju uljem za zadnju osovinu tako da im periodicno servisiranje nije potrebno. Leiajevi prednjih tockova moraju biti dovoljno pritegnuti da bi toekovi bili propisno centrirani. Sva cetiri tocka imaju lezajeve od kojih s vremena na vreme moraju da se odrzavaju letajevi prednjih tockova kod vozila sa zadnjim pogonom.000 kilometara nije neuobicajeno ako je vozilo podvrgnuto velikim klimatskim promenama iIi velikim opterecenjima. 2. Ocigledna razlika je u tome so se podize zadnji. prednji tockovi su [abricki zaptiveni te ne mogu da se podmazuju. u sustini je Isti I za vozila sa prednjim pogonom. Opsta pouzdanost vozila. Servisiranje jednom godisnje iIi posle svakih 15. podmazivanje i pravilno podesavanje leiajeya toc. cenje pod veoma razlicitim llslovima u pogledu puta i brzlne . a ne prednji dec voziIa. Predvideno je da leiajevi izdrze ogromno optere60 . Napomena: iako se sledeei postupak odnosi na podmazivanje -lezajeva prednjih tockova kod vozila sa zadnjim pogonom. kocenje. proveru.koya.• . ani su abieno manje kontrolisani u odnosu na druge delove automobila.000 kilometara iIi kako je vee proizvodac oznaCio. nesmetano okretanje tocka sa.000-20.mlnlmalnim trenjem.P osta se lezajevi tockova uglavnom De p r e g l e ~ daju pre nego sto dade vreme za servisiranje kocnica. Jedna od funkcija pravilno podesenih i servisiranih lezajeva prednjih tockova jeste da omoguCi tiho. Kod vozila sa zadnjim pogonom. Na vozilima sa prednjim pogonom moraju da se oddavaju leiajevi koji se nalaze na zadnjim totkovima. ali da omogucayaju slobodno okretanje tocka. ivicnjake ill druge prepreke. prednji toekovi su oslonjeni na unutrasnji i spoljasnji lezaj tocka. iii leiajevi zadnjih toekoya kod vozila sa prednjim pogonom sa zadnjim doboskocnicama podmazuju se na siedeCi naein: 1. Ciseenje. posle svakih 30. odrzavanjem lezajeva tockova ne moze da bude suvise velika. upravljanje i rukovanje bill bi ugrozeni ako bi leiajevi tockova otkazali.sto ukljucuje bocni potisak kada se vozilo kreee u zavoju. Lezajevi tockova trebalo bi da se servisiraju svake dye godine. kao i jake udaree kad naleti na rupe. Skinite ukrasne poklopce sa tockova pomoeu velikog odvijaea iIi zasiljenim vrhom ruciee autombilske dizalice . Potreba za periodicnim. Na veCini vozila sa prednjim pogonom. Pravilno servisiranje lezajeva ukljuCilo bi rasklapanje.

(10) tocak. Ako postaje dYe navrtke. Uhvatite kapu klestima i skinite je odvijacem. Ako postoji sarno jedna navrtka. 6. (6) vretcno. Pomocu kljuca sa naglavkom odgovarajuee velicine. 4. Medutim. (5) spoijagnji lezai. 9. unutrasnja navrtka sluzi za podesavanje polozaja lezaja. Ova ce vam omoguCiti lakse skidanje sklopa dobosa i glavcine i smanjiti moguenost osteeenja koenica i delova leiajeva. Upotrebite kljuc da biste skinuli navrtku iii navrtke i podlosku. Aka se navrtka iIi navrtke ne mogu skinuti okretanjem u srnem suprotnom kretanju kazaljki na sati. (9) dobos-kotnica. Radite to pazljivo da Jeiaj ne bi pao na pod. VeCina ovih navrtki moze se skin uti okretanjem u suprotnom praveu od kretanja kazaljki na satu. (J) otvor 1a rascepku. (2) rasccpka. Skinite zastitnu kapu pomoeu velikih klesta u kombinaciji sa odvijacem. (6) prsten spoljasnjcg !czaja. 7. Protresite sklop dobosa i glavcine da biste olabavili spoljasnji lezaj. I ' . (5) spoljasnji leiaj. Budite spremni da go 61 UUKLAVANJE-AUTOMOBILA ® @ Na slid je prikazan sk!op prcdnjeg locka vodiia sa dobos-kocnicama. (3) navrtka 1a podduvanje. (4) podloska. 5. (7) unutrasnji kzaj i (8) gluvcina locka. Nu slid su prikazani: (2) zJstima kapa. 8. . Skinite navrtke sa oba tocka i stavite ih u odgovarajuCi ukrasni poklopae tocka da se ne izgube. Postavite sigurnostna postolja ispod automobila da biste obezbedili siguran oslonac. okrenite ih u praveu kretanja kazaljki na satu da biste ih olabavili. na nekim tipovima vozila. olabavite us ate navrtke koje dde tocak tako sto cete ih okrenuti za otprilike jedan krug. (7) navrtka. Stavite klinoye iz prednjih i zadnjih tockova da biste. (8) zavrtani locka. Skinite raseepku. (4) sigurnosrm n<lvrtka. 10. spreCili pokretanje automobila. = I l . Sastavni delovi su: (1) zastitna kupa. navrtke mogu da imaju levi navoj j u tom slucaju Dznacene su slovom »L«. a pricvrseena je rascepkorn.' ~ ~ ODRZAVANJE AUTOMOBILA Prcsek pokazuje sklnp iCitljcvu smcslenih u [aloru disk-kocnice (1). Napomena: sklap lezaja tocka uevrseen je pomoeu jedne iIi dye navrtke. Podignite prednji (iIi zadnji) dec automobila pomoeu dizalice tako da se totkovi odignu od zemlje. tada ana sluzi za podesavanje polozaja. Skinite sklop tocka i pneumatika sa jedne strane automobila. spoljasnja i[i sigurnostna navrtka je krunasta i pricvrscena je pomocu rascepke. 11.3. 12. pokusajte okretanje u smeru kretanja kazaljki na satu. Ako vas auto mobil ima navrtke sa levim navojem.

sto je jos gore.kovez (1). U pluea. tanak odvijac da bi se sarno podesavajuca poluga odmakla od zaustavnog kotura. urezi. Ovo se radi na sledeCi . sadrii azbest. Upozorenje: dok. Prasina iii mast na ovim povrsinama mogu da prouzrokuju umanjenu sposobnost iii potpuni gubitak sposobnosti koeenja. probajte da popustite tockic za po desavanje kocnice pomocu odgovarajuce kasike za kocnice.. Za ovo ce vam biti potrebna posebna mast za leZajeve tockova koja se nabavlja u prodavnicama autodelova. pazite da mast ili prasina ne dodu u dodir sa povr!finom dobosa iii oblogama kocnice. KoristeCi neku nezapaljivu teonost za Ciscenje koja se maze kupiti u prodavnicama auto-delova. odnosno da Ii je okrnjen iii se ljuska..(11) unuwlsnji prsten leiaja. 16.. Premaiite tan kim slojem masti unutrasnjost glavCine i vreteno... bice potreban dugacak.... urczi (5) iii Ijusbnje (6) 17. Nemojte da oduvate ovu prasinu. odnosno da Ii su se pojavile pukotine. Stavite lezaj na cistu povrsinu i pustite ga da se osusi na vazduhu.. Najbolje bi bilo da nosite zastitnu masku iii respirator dok Cistite koCioni mehanizam i dobose. (12) unutrasnji lefaj i (13) zaptivac. Stavite sklop dobosa i glavCine na stranu... Ako skidanje ne ide lako. Pod pretpostavkom da je vas leiaj u dobrom stanju.. a da prasinu uklanite usisivacem za prasinu ili tecnim rastvaracem. operite leiajeve od masti. Na novim tipovima vozila opremljenim kocnicama koje se automatski podesavaju... Pazite da se unutrasnji lezaj ne vuce pO vretenu.. spoJjasni prslen (3). Izbegavajte udisanje prasine! 15.' / / / Kod !cZaja provt!ritc dduc kotrljajnih !ela ..... ogrebotine iIi korozija (sto ne bi trebalo da se dogodi osim u posebnim uslovima).. Prove rite da Ii je lezaj izIizan. Stavite leZaj sa strane na i'istu povrsinu skinite unutrasnji lezaj... 13. pridriite rukom. I : i p--.ODRZAVANJE AUTOMOBILA ~ ~ ... podlosku i navrtku za podezavanje na Cistu krpu. unulrasnji prsten (2). 62 14. tako sto cete ih dobra trljati sve dok se sva mast ne rastvori....... Stavite komadic masti na ruku i utrljajte je u leiaj. Skinite sklop dobosa i glav"Cine. treba ga zamenitL Nove lezajeve treba podmazati pre montiranja.~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ p. 19. moze da vam ude pod koiu iii.su sklop dobosa i glavGina skinuti sa automobila.~ . kao i da na le±iljcvima nemll ostccenja kao sto su pukotine (41... Stavite spoljasnji ldaj.... Ako nije u dobrom stanju. spremite se da ga podmaiete. Ako ne pazite... stvara se prasina koja.-'-. Upozorenje: posta se obloge koenica habaju.. 18..

naCin: A. Nabavite nov zaptivae za unutrasnji leiaj u prodavnici auto-delova. Ponovite postupak u pogledu ciscenja.. B. pritegnite navrtku za podesavanje momentnim kljueem na 23 Nm dok okrecete toeak rukom. Dice potreban dugaeak. Ako je veliCina unutrasnjeg preenika 45 mm iIi veCa. Napomena: ako postojisigurnosna navrtka.. Kada se lezaj dovoljno olabavi. Savite krajeve rascepke ako navrtke pomocu klesta. a zatim ih okrenite Ilnazad za 1/6 do 114 obr!aja da biste ubacili raseepku. Dok je unutrasnji dec dobosa koi'nice okrePritegnilc navrtke za poddavunje na odgovarajuci obnni moment._--'-.. okrenite navrtku unazad za 1/6 do 1/4 obrta da biste centrirali rascepku kroz odgovarajuCi otvor u navitCi i vretenu.c zaustavmm kotur okn:nuo i podesilu oblogu (5).--------. ---. tanak odvijai')l) da bi se sarno podduvajuca polugu (2) odmakln od zausnIVnog kotura (3). ---_ . l 26.. Savijeni iii polomljeni zaptivac propustace mast.. [zmerite merilom unutrasnji preenik gIavcine na mestu spoljasnjeg leiaja. nut nadole. 63 ODRZAVANJE AUTOMOBJLA Nn mnogim vozilima koja imaju kocnice sa automatskim podesav'mjem.--25. Vratite na mesto spoljsanji leiaj. drvenim stapom iIi mesinganim probijaeem. Ako nemate odgovarajuce uputsrvo. Napomena: ako je poloiaj dobos-kocnice bio promenjen tokom podmazivanja. udarite lako drzae kotrljajnih tela (kavez) cekicem. Vratite podmazani unutrasnji leiaj nazad na svoje mesto. podlosku i navrtku za podesavanje polozaja. . skinite ga rueno.-_. -_ . 21. kao i njegov zaptivae. provere i podmazivanja za unutrasnji lezaj kao sto je naznaeeno za spoljasnji lezaj pod tack am a 15 do 18. 64 . Ovo je opisano u poglavlju »Sistem kocenja«. bite potrebno podesavanje koenice. Montirajte nov zaptivae i tapkajuCi komadom drveta nanesite na njegovu unutrasnju stranu tanak sloj masti. vratite je na svoje mesto i podesite je tako da otvor rascepke stoji tacna naspram otvora u vretenu. Namestite novu rascepku kroz navrtku za podesavanje iii kroz sigurnosnu navrtku i vreteno. Navucite sklop dobosa iglavCine na vreteno. pratite sledece osnovne postupke za podesavanje Iezajeva toekova. ---". Pazite da ga ne iskrivite dok ga montirate . 20.. dok se kasika za kocnke (4) koris!i da bi . 22. B. Podesite leiaj tocka. Napomena: uvek se treba pridriavati uputstva proizvodaea. A. Posto ste zategli navrtku za podesavanje na odgovarajuCi obrtni momenat. 23.. 24.

Nepridrzavanje odgovarajuCih uputstava u pogledu veliCine obrtnag momenta za pritezanje stege. Ako se to radi. Ovde.i.! ODRZAVANJEAUTOMOBILA nja i skidanja zavrtanja za pricvrsCivanje stege i osoviniea stege sa navojem koji prievrscuj)l stegu za nosecu konstrukeiju vozila. zastitnu kapu kao i sklop tocka i pneumatika tako sto cete postupke iz tacaka 7-9 ponoviti obrnutim redam. (8) sIilnik. (9) radijalni zaplivac i (10) rukav<lc prcdnjcg loCka i vn:lc no.u pribzani: (1) stega. (5) prst en. obicno se ne preporucuje rastavljanje hidraulicnog kocionog eevovoda. prouzrokovace ostecenje njenih sastavnih delova ako se zavrtnji sllvise pritegnu iIi cSe stega biti labava aka su manje pritegnuti nego sto je predvideno. opremljeni su opruznim amortizerom koji se nalazi u zastitnoj kapi. Ponoyite postupkc 8-27 da bistc podmazali kiajeye na drugom prednjem tocku. bice potrebno ispustiti vazduh iz koCione instalacije. 28. spustite automobil taka sto cete ponoviti postupke 1-6obrnutim redom. (4) gi<lYcina i disk. Tokom skidanja stege. 65 . zbog toga treba pronaCi i skinuti zavrtnje za priCVfsCivanje sIege i osovinica stega kako bi se dosio do iclajeva. Pazite da krajevi rascepke ne dodu u dodir sa ovim amortizerom. (3) unutrasnja koCiona piocica. Vratite. Napomena: neki tipovi vozila. Pritezanje leiajeva tockova na automobilima sa . obavezno upotrebite monentni kljue za pritezanje zavrtnja. Posto su lezajevi oba prednja tocka podmazani.IH' 1 SVaki proizvodac ima razliCit sistcm montiranja stege. Jedini izuzetak je u tome da stega disk-kocnice mora da se skine pre nego sto se skine sklap disk--kocnice sa glavCine tocka. (7) zllvrtanj za prievrsCivanje s(il nika. Napomena: kada montirate stegu posle podmazivanja lezajeva. (2) spoljasnja koCionl l ploCicll. Zavrtnji za prievrsCivanje stege prievrscuju je direktno za rukavae prednjeg tocka i treba da budu pritegnuti odgovarajuCim obrtnim momentom. Pazite da stega ne visi na koCionom cevovodu. Disk-kocnice Po stupak za podmaziyanje i proyeru leia jeya prednjih tockova na vozilima sa disk-kocnicom u as no vi je isti kao i za dobos-kocnice. @ ODRZAVANJE AUTOMOBILA 29. vec je poduprite kamadom iice. (6) ral'ftllnj 1:1 prievrsCivanjc sIege. Postupak se U slistiTIi sastoji od pronalaze® G. Svaki proizvoaac ima razliCit sistem montiranja stege.27.

Nanesite tanak sloj na povrsinu zatvaraca kao i na mehanizam zatvaraca na vratima. (4) brav'1 i zatvarat na prtij. ZatvaraCi za vrata. penetrant iii mast. Sarke na vratima. (5) okvir na pnljaznikll. gumite i izvucite kljuc nekoliko puta i okrenite bravu taka da bi se mazivo dobro razlilo. dok druga treba kontroiisali samo aka do de do skripanja iii Tacke pocimazivanja s: (1) zatvarac na poklopcu mOloril. bela vodonepropustljiva mast. Motorno ulje i mast za podmazivanje sasije trebalo bi izbegavati zato sto se na njih lepi prasina sto moze da stvori nasnagu masne prljavstine. maziva u mehanizem za zatvaranje vrata. tako da mozete da sipate ulje iii druga tecna @ Neb mesta na karoseriji koja se podmazuju !reba testa provcrav31i kako bi se osigurao bez. ali za melalne koristite vodonepropustljivo mazivo iii suvi grafit u prahu.bcdan rad. bravu na prtljazniku. mast za sasiju. Brava na prtljazniku. Koristite silikonski sprej iIi suvi grafitni prah. Delovi karoserije podmazuju se na sledeCi naCin: 66 1. 2. Postoji veti broj proizvoda koji se mogu koristiti za podmazivanje ovih delova kao sto su suvi grafit. koristite osnovna uputstva data u tacki 25. Pokredte vrata napred-nazad da bi mazivo uslo u sarke. sarke na poklopcu motor a i prtljazniku. Podmazivanje karoserije P odmazivanje ne bi bila potpuno ako ne bi ukljueilo i pojedine de love karoserije. Primenite isti po stupak kao i za brave na vratima.l. Namaiite sarke na vratima nekim vodonepropustljivim mazivom kao sto su silikonski sprej. (lO) poillga menjaca i (11) kab! brzinomcra. Ovo ukljucuje sarke i brave na vratima. Brave za vrata. (6) brave on vratima. silikonski sprej i obicno motorno ulje. Neka yozila imaju otvore za podmazovanje na limu vrata. zatvarace na poklopcu motora i prtljazniku. Posto ste naneli mazivo na bravu. 3. (2) okvir nil poklopcu mOlOril. Mazivo nije potrebno za plaslicne zatvarace. Ako ne postoji uputstva.disk-kocnicama veoma je vazno. Nekoliko kapi ce biti sasvim dovoljno. . ali je zato obavezno to Ciniti sa metalnim. VeCi dec karoserije treba podmazivati dva puta godisnje da bi se osigJlrao bezbedan rad. zatvarace na vratima i yodice sedista. Postoje i maziva cija pakovanja imaju na vrhu pose ban aplikator sa kojim se mazivo direktno uliva u bravu. (3) poJuga rucne kocnicc i kabJ. (8) vodic e zn sc"dista. Svi ostali postupei za podmazivanje leiajeva prednjih tockova na disk-kocnicama isti su kao i za dobos-kocnice. Ne koristite ulje posto moze da zalepi driace zasuna. Plasticne delove ne treba podmazivati.zniku. 4. (7) zatvaraCi nn vralima.

ali neke treba podmazati iznutra posto se skine zastitni poklopac iii navlaka. Sarke na poklopcu motora i prtljazniku. Pomerite sediSte sasvim unazad i podmazite yodice sto je moguce vise. 8. mehanizam menjaca. kablovi za grejac iIi ventilaciju. VeCina menjackih mehanizama moze se podmazati ispod automobila. nije im potrebno nikakvo podmazivanje. Iako navedeni delovi ne zahtevaju periodicno podmazivanje. ali ako su metalne.tite belu mast. Najbolje se podmazuju belom maseu. bela mast iii suvi grafi t. silikonski sprej. oCistite ga i nanesite belu mast iIi suvi grafit i vratite nazad na svoje mesto.to 3to Yoinja po hladnom . Da biste podmazati kabl za brzinometar iskljuCite kabl iz brzinometra i izvadite unutrasnji kabl iz cevcice. kori:. Zasto je osposobljavanje za rad u zimskim uslovirna tako yaino? Za. lspusni otyori sprecavaju skupljanje vode unutar vrata i koroziju.5. jednom godisnje. bela mast iIi suv grafit. ono ipak moze da bude potrebno ako se primeti da zaglavljuju iii skripe. osovina ruene kocnice i ruCica iii poluga' za otpustanje. Jednostavno gurnite uzan odvijac u ispusni otvor i pomerajte ga gore-dole dok otvor ne bude Cist. kabl za brzinometar. ukrasne lajsne i sve ostalo sto zahteva podmazivanje. Blato. osovina pedale kvacila. Razni delovi. penetrant. Poslednji postupak prilikom podmazivanja karoserije jeste Ciscenje ispusnih otvora iIi kanala na dnu vrata. Zatvaraci na poklopcu motora i prtljazniku.. odnosno pre zime. 6. 67 ODRZAVANJE AUTOMOBILA 7. kraj septembra. l)potrebite vodonepropustljivo mazivo kao sto su silikonski sprej. Posta proverite da na kablu nema ostecenja iii iskrzanih mesta. Nanesite mazivo na sve ovrtne povrsine. a zatim sediste po me rite sasvim nap red i ponoyite postupak nekoliko puta da bi se mast ravnomerno rasporedila po vodicama. Zayisno od toga gde iivite. Yodice za sedista. lisce i insekti mogu da zapuse ave otvore zbog cega ce mazda biti potrebno povremeno ciscenje. Za ovu svrhu najbolje je koristiti belu mast. 9. Osposobljavanje vozila za rad u zimskim uslovima U koliko ne iivite u krajevima u kojima je eele godine toplo. Najbolja sredstva su penetrant. Nanesite tanak sloj na obe dodirne povrsine zatvaraca. Mogu se podmazati i delovi kao sto su sajla [uene kocnice. oktobar iii pocetak novembra jeste yreme kada vas automobil treba da pripremite za zimu. Ako su yodice plasticne. treba da osposobite automobil za rad u 68 [zimskim usloyima.

zamrznuta tecnost moze da osteti hladnjak iii blok motora.' vas auto mobil startuje i radi uprkos niskim temperaturama. Isprainjen akumulator takode moze da se zamrzne jer koneentracija kiseline u elektrolitu nije toliko visoka kao kada je akumulator potpuno napunjen. da biste izbegli takve probleme." '': PRIPREMA ZA ZIMU . Ova se desava zbag toga sto rad akumulatora zavisi od hemijske reakcije izmedu kiseline i olovnih ploca prilikom koje se hemijska energija pretvara u elektricnu. ukoliko svoj automobil niste pripremili za zimu. Priloien je spisak radova koji pomazu da se vas auto mobil pripremi za zimu.. ".. Sa padom temperature.. kao i da dolijete sredstva protiv zamrzavanja u rezervoar uredaja za brisanje vetrobrana. ana temperaturi od oko -20 °C. Da bi problem startovanja bio veti. Zamrznut akumulator nece proizvesti napon posta ce hemijska reakcija bib zaustavljena zbog niske temperature. Jos jedan vazan postupak pripreme za voinju u zimskim uslovima je zastita protiv zamrzavanja osnovnih tecnosti u vasem automobilu. akumulator i brisace vetrobrana... I I. hemijska reakeija se usporava. ali kada je temperatura niska. isti akumulator i c ~ u stanju da proizvede sarno aka 40% svoje energije za startovanje matara. ulje u radilici motora pocinje da se zgusnjava usled cega je mnogo teze startovati motor. Ova ukljucuje sistem za hlaaenje. benzin po hladnom vremenu isparava mnogo sporije. mnogo pre dolaska hladnog vremena. Sto se tice brisaca vetrobrana. a kada se to dogodi.vremenu moze da bude veoma teska za vas automobil. bice yam tesko da ga startujete iii to uopste neeete moei da uCinite. Led moze da slomi kuciste akumulatora usled cega kiselina iseuri napolje. Zbog toga. Mnogo stosta moie da se uradi da biste spreCili probleme koje donos. ovde ce led obicno rasprsnuti rezervoar za tecnost iii ostetiti elektricnu pumpu. hladno vreme i osigurali da I i. Voda se smrzava na nul a stepeni Celzijusovih. ' • ODRZAVANJE AUTOMOBILA . Potpuno napunjeni akumulator imace sarno OKO 65% kapaciteta pri 0 °C. njena zapremina se siri za oko 10 odsto i pretvara u led. nize temperature znatno slabe kapacitet akumulat9ra.. treba da proveri te koncentraciju antifriza u sistemu za hlaaenje i napunjenost akumulatora. Stoga. Ako sistem za hladenje nije zasticen dovoljnom koliCinom antifriza. U isto vreme.{I?! . dok je sistemu za paljenje potreban visi napon na sveCicama da bi se hladan motor pokrenuo.':.

Pailjivo proverite izduvni sistem . startovaee moago lakse od nepodesenog bez abzira da Ii je vreme to[510 iii hladno. Proverite razvodnu ruCicu. propustanje izduvne . Ako je akumulator star vise od cetiri godine. pasto se motor lakse pokrece sa svezim uljem.da nije oste':en iii da ne propusta. moiete biti sigurni da ce situacija biti sarno jos teia kada temperatura pocne da se spusta. kupite akumulatar sa najveCim nazivnirn kapacitetom koji fizieki moze da stane u vas automobi1. Aka isprskate kablave za svetice i paklopac razvodnika paljenja adgavarajuCim sprejom. Ako yam automobil stoji napoIju po izuzetno hladnom vremenu.iii ga ispustite i ponovo napunite sa mesavinom antifriza i vode u razmeri 1: I (ovo ce obezbediti zastitu od mrznjcnja do -35 "C). kada je vreme toplo. bilo bi pametno da ga promenite zajedno sa preCistacem za ulje pre zimskog perioda. Ako je motor pravilno podesen. Treba takode proveriti ugao pretpaljenja. Ako je proslo izvesno vreme od kako ste poslednji put promenili ulje. Najbolje je proveriti rad grejaea j grejaea stakla pre nego sto Yam stvarno budu potrebni. gusenje itd.z da biste obezbedili zastitu protiv zamrzavanja na najnizoj predvidenoj temperaturi . 'Kada Sli prozori automobila podignuti. Ukoliko na vasem automobilu postoji grejac zadnjeg stakla. Akumulator mara da bude potpuno napunjen i ispravan. o Akumulator. mogli biste eventualno da kupite nov istog iii veeeg kapaciteta. prazan hod i Tad leptira na vozilima sa karburatoroffi. o Motor. posto trovanje ugljenmonoksidom predstavlja jednu od najveCih opasnosti ziniske voznje. ne zaboravite da i njega prove rite. o Izduvni sistem. Kablovi i polovi akumulatora treba da budu oeisceni i zategnuti. poklopac razvodnika paljenja i kablove za sveCice i zamenite sve one delove za koje utvrdite da nisu ispravni. grub rad. o Grejac i grejac stakla. prove rite rad regulacionih k?blova i klapni za regulisanje protoka vazduha. Za startovanje po hladnom vremenu u karteru treba da imate multigradno ulje kao sto je lOW-30 iii IOW-40. Ulja manjeg viskoziteta kao sto su SW-20 i SW-30 mogu biti posebno dragocena za smanjenje problema u vezi sa pOkretaojem motora kada je vreme izuzetno hladno. Klapne koje ne mogu da se ctvare iii se sarno delimieno otvaraju magu da spreee strujanje vazduha. maze mnago da smanji potreban napon za startovanje kod sistema za paljenje.o Sistem hladenja_ Proverite koncentraciju antifriza pomocu hidrometra i dodajte po potrebi antifri. o Podesavanje motora. startavanje ce biti olaksano. Ako yam se tini da grejac iii Ii grejati stakla ne izduvavaju dovoljnu koliCinu vazduha. Ako Yam motor stvara bilo kakve probleme kao sto su tesko startovanje. Cis':enje i ponovno podesavanje zazora izmedu svetica iIi stavljanje novih.

Sto se tice automobila na dizel gonyo. Grejaci se ukljucuju u obienu uticnieu ad 220 V i trose nekoliko stotina vati elektricne energije. Aluminijumski delovi kao sto su liveni tockovi. a lajsne i toekove trajnim zaptivacem kao sto su mnogobrojni visebazni ili silikonski voskovi koji se dan as prodaju. podmaiite brave na vratima i prtljainiku silikonom. o Zastita karoserije. namaiite voskom karoseriju. Montirajte zimske gume na pogonske tockave svag automobila (na vozilima sa prednjirn pogonom. branici. motor lakse radi. o Oprerna za nepredvidene situacije. cebe (u slueaju da zalutate). grafitom iii drugim vadonepropustljivim mazivom. lopatu. CJ Uredaj za pranje vetrobrana i brisaci brana. vrecu peska. Da biste zastitili automobil. zimske gume ce biti napred a ne pozadi). Dodajte sredstvo za odmrzavanje u sistem za gorivo jedanput mesecno tokom zimskog perioda· da biste spreCiIi za!Drzavanje . prebacite se na lakse zimsko gorivo iIi mesano gorivo. a gorivo brze isparava. o Pneumatici. So na drumovima je odlicna za Ciscenje zamrznutih puteva) ali je istovremeno veoma stetna za karoseriju automobila. ruka vice i drugu zimsku odeeu. ukrasne lajsne i tockove. koncentrovani antifriz iIi gotovu tecnost za pranje. Da se ne oi zaledile. u rezervoar za teenost. Aka vas automobil nema sa donje strane zastitni premaz protiv korozije i/ili nije osig\lran ad rde. mogli biste eventual no to da uradite pre nego sto bude sllvise kasno.vI age i blokiranje vodova za gorivo. o Pornocna sredstva za startovanje po hladnom vrernenu. Sajle i mehanizam fuene kocnice takode treba podmazati da bi se zastitili od mraZ3. ZahvaljujuCi tome. Grejac bloka motora je jedno ad najboljih pomoenih sredstava za startovanje po hladnom vremenu. o Rezervoar za gorivo. popravite to odmah.cevi iIi prigusivaca mogu da izazovu opasTIo nagomilavanje ugljenmonoksida u kabini vozila. a mazda i Cizme. Ako otkrijete da je bilo sta neispravno. Najbolji su oni tipovi koji se montiraju na blok motora iIi spajaju sa cevima grejaca i zagrevaju sredstvo za hladenje u motoru. Mogu se kupiti i grejaCi za akumu- . U prtIjainiku treba uvek da drzite sledecu opremu za nepredvidene situaeije da biste prilikom zimske voznje bili postedeni neprijatnih iznenadenja: produzni kabl za startovanje. ukrasne lajsne i 69 elementi vesanja veoma su podloini koroziji zbog soli. Proverite da Ii su brisaci u dobrom stanju (eventualno mozete da montirate >Jozimske metlice« obmotane gumom koje sprecavaju nagomilavanje leda i ne ostavljaju trag na vetrobranu) i dodajte. o Podmazivanje karoserije i sasije. Podmazite sistem za vesanje i delove sasije.

000 kilometara. Medutim. Posle toga. specijalizovana radionica iIi vi sami. a kao sto je poznato. Korozija ne sarno da·kvari estetski izgled vaseg automobila.. Posto i antikoroziono sredstvo moze da zaddi vlagu. Postoje dva naCina za sprecavanje pojave korozije: zastitno premazivanje ad strane proizvodaca i antikoroziona zastita koja se abieno vrsi sarno na zahtev kupca. Do nje dolazi zbog koriseenja gvozda kao osnovnog metal a za izradu automobila. Kod dizel motora. aka zelite da to uradite sami.stari automobil za novi. taka da mali znak korazije na karaseriji moze da znac. korozija koja se vee pojavila a nije skinuta. antikoroziona zastita ce yam se isplatiti. bilo bi praktiena nemoguce pronaCi i ukloniti svu nagomilanu prljavstinu koja zadriava vlagu. Ako eesto ne zamenjujete . Antikorozionu zastitu moze da iZVTSi prodavac automobila. nego zbog mehaniekih nedostataka . Standardni fabricki premaz protiv korozije nanosi se sarno na neke povrsine na svim automobilima i obicno je nedovoljan. da fe iznutra napadnuta mnago veta povrsina. Strucnjaei ee taj posoo obaviti veravatno temeljnije. zbog korozije. bilo bi dobro da ga kupite. Ispitivanja pokazuju da radni vek vozila maze da se produzi za nekoliko godina. Najbolje je da antikorozionu zastitu izvrsite na Dovorn vozilu pasle tri meseca koriseenja iIi predenih 3.lator i grejaCi za ulje da bi se poboljsalo startovanje po hladnom vremenu. nastaviee da se siri. Antikoroziana zastita sastoji se od zastitnog premazivanja nezastieenih metal nih povrsina jedinjenjem na bazi nafte. vremenske prilike i stepen izlozenosti elementarnim nepogodama ubrzavaju koroziju gvozcia. predgrejac za gorivo maze da spreCi stvaranje voska i osigura nesmetanu voznu. Samo tokom 'ovog perioda moze da se spreCi pojava korozije. kupite sredstvo za antikorozi- . Zastita 'od korozije Alat i materijal • Zicana cetka • Elektriena busilica iii dleta • Dizaliea i sigurnosna postolja • Zastitne naocari • Pribor za zastitu ad korozije • Kerozin iIi mineralni rastvarac • Krpe 70 K orozija je problem star koliko i sam automobil. Automobili korodiraju iznutra. vee na kraju moze ozbiljno da osteti i konstrukeiju. a cesto daju i garanciju. Na otpadima ima vise automobila koji su tamo baeeni. Antikoroziona zastita je manje preporueljiva ako je vas automobil tokom jedne sezane bio izlozen soli za puteve iIi morskoj soli. Aka vas automobil vee nije opremljen takvim uredajem.

Time ste mnogo produiili trajanje antikorozione zastite i sprecili sirenje korozije ispod povrsinskog sloja antikorozionog sredstva.! budite uvek pailjivi bda ga prsbte iIi 3.lgim delovima karoserije Ireba i z b u ~ i t i otvore d a bi antikoroziono sredstvo moglo da se ubrizga. Obratite paznju na skrivene povrsine. Koristite iicanu cetku za skidanje rde sa karoserije automobila. 2. jako zardala mesta treba namazati hemikalijama koje ilLrastvaraju iii skidaju rdu iIi je neutralisu. menjae. gumene deloye iii sebe. OCistite sve ispuste i otvore na automobilu. 4. postupite na sledeCi naCin: 1. poklopaca tockova. Ako antikorozionim sredstvom poprskate obojene povrsine. hladnjak. krpumu Hi pupimim snlvclimu iIi novinama pre nego sto paC-new d<l prskate unulrusnjost kudsta blutobrana. posto od njega guma moze da postane krta. izduvne ceyi itd. slOg. metalne povrsine tada prirodno ylaine. Nemojte pocinjati da nanosite antikorozioni premaz aka je vlaznost vazduha velika posta su 1 1. itd.operete i osusite. Zaklonite gume plastikom. Pogledajte u prirucnik za svoj automobil da vidite . Spremite bar dva para starag odela koja na kraju. diferencijal. Gumeni delovi mogu da postanu krti od antikorozionog sredstva.. C. kardanska osovina. posao mozete da obavite za 4-5 sati. Kupljeno sredstvo za . kolektor. Posta ste razmotrili sve Tazlage >:-za i protiv« i odluCili da sami zastitite svoj automobil od korozije. Posta automobil . nosaca za akumulator.-.. Pazite dobro da sredstvo ne dode u dodir sa gumenim zaptivaCima i cevima i njihovim zaptivatima.antikorozionu zastitu dovoljno je za automobil standardne veliCine. aka zatreba. Napomena: pre nego sto se nanese antikoroziono sredstvo. Dobro operite auto mobil drzeCi se postupka opisanog u odeljku "Odriavanje spoljasnjosti automobila«.ono premazivanje za oko jednu petinu cene koju vecina struenjaka naplaeuje. Ne nanosite antikorozioni premaz na deloye koji se zagrevaju kao sto su motor. OlvorC treba z ~ t i m zat voriti cepovima i]j kudc!jom. ri = ODRZAVANJE AUTOMOBILA U vfatima i drl. iz unutrasnjosti prtljainika. 71 --" ODRZAVANJE --. skinite ga kerozinom iii mineralnirn rastvaracem. a na samoj kutiji nalaze se i detaljna uputstva za upotrebu. mozete i da bacite. Motor i prostor Zll motor oCistite operite u servisu.

13. Skinite sigurnosna postolja i spustite automobil. 11. ali pazite da ne dodirujete cetkom zagrejana mesta.1 j I . racem. . Skinite sve ukrasne lajsne koje se rnogu skinuti i premazite ih antikorozionim sredstvom. 8. Ne zaboravite da izbegavate gumene delove. Posto stavite zastitne naocare. 10. 15. PridriavajuCi se pailjivo uputstava. 72 Upozorenje: uuputstvima za upoirebu antikorozionog sredstva videcete gde i kako da napravite otvore. Podignite ceo automobil i naslonite ga na dva para sigurnosnih postolja. kao i otvore i nosace na koje se montiraju. uzmite zicanu <"etku i skinite svu rdu ispod automobila. 9. ubrizgajte preparat u suplje delove karoserije kroz otvore za ubrizgavanje antikorozionog sredstva izbusene u. Obucite drugu odecu da biste rnogli da pocnete da radite na delu automobila gde je njegov estetski izgled vaian. Stavite zaptiva<"e od kudelje u izbusene otvore da biste ih zatvorili. 5. 7. jer nepaznja moze da dovede do prekida elektricne instalacije.gde se tacno nalaze. Stavite produinu cev na bocu sa antikorozionim sredstvom. Ponovo proCitajte uputstvo 0 koriscenju antikorozionog sredstva i premazite njime sve gornje povrsine karoserije pomenute u tacki 3. . OCistite visak antikorozionog sredstva sa sebe i sa automobila kerozinom iIi mineralnim rastva. a zatim ih sve vratite na mesto. '21 tt i Odrzavanje spoljasnjeg izgleda vozila Alai i malerijal • B astensko creva • Kofa • Sunder • Peskiri • Krpe • J elenska koza • Cetka za ribanje • Meka cetka . pokrijte pneumatike pre nego sto pocnete da prskate unutrasnja kuCista blatobrana.. skladu sa ta<"korn 5. Napravite prilazne otvore na vratima i drugim mestima kao sto su krila i postave za vrata da biste mogli da ubrizgate antikoroziono sredstvo.. 6. 12. Premaiite sve povrsine ispod auto mobil a prema uputstvima za upotrebu sredstva za zastitu od korozije. 14.

Takode se kaie da vozaci cistih automobila imaju manje saobracajnih nezgoda. Pranje ne moze da ima nikakav uticaj. Parkirajte automobil u senku. odriavanje unutrasnjosti automobila i zastita protiv korozije. VeCina onih sto kupuju polovne automobile ne obraea paznju sarno oa motor. 2. sezonsko podmazivanje voskom. popravka manjih iIi veCih ostecenja karoserije. sigurno cete za oJega dobltl moogo vise kada ga budete prodavali nego za zapusten automobil te ce vam se stoga i vreme i novae i trud isplatiti.. 3 . Redovno nedeljno pranje treba da vam postane navika. Dobro ispolivajte automobil pomocu bastenskog ereva. unutrasnja kuCista blatobrana i branike. Postupite na sledeci naCin kada perete automobil: 1. Posedovanje i voznja cis tog automobila svakako priCinjavaju vece zadovoljstvo. ali je uredan izgJed automobila vazan sa psiholoskog stanovista. Napomena: ako auto mobil . upotrebite kofu sa vodom i sunder. a gleda i u kakvom su stanju tapaciODRZAVANJE AUTOMOBILA rani delovi i prostirke. ako zivite u krajevima u kojirna se drumovi zasipaju hemikalijama.• Lak karton • Usisivac za prasinu • Voda • Blag deterdzent iii sredstvo za pranje automobila • Sredstvo za ciscenje pokretnog krova ad vinila • lestivo ulje • Sredstvo za impregniranje pokretnog krova od vinila • Sredstvo za glacanje automobila iIi sredstvo za Ciscenje pre premazivanja voskom • Sredstvo za skidanje katrana • V osak za auto mobil • Kukuruzni stirak • Sredstvo za Ciscenje hromiranih delova • Soda bikarbona • Bezbojni akrilik u spreju • Trinatrijum sulfat iIi neko abrazivno sredstvo za Ciscenje u domaCinstvu • Sredstvo za impregniranje guma • Sredstvo za Ciscenje vinila iIi tkanine • Sredstvo za Ciscenje prostirki • Sredstvo za pranje stakla • Papirne salvete A ko svoj automobil uredno odrzavate i spolja i iZflutra. Pranje automobila Mnogi vozaCi tvrde da Cist automobil bolje radi. Ako nemate erevo. Operite iIi obrisite ivice ukrasnih lajsni kao i donje strane blatobrana. Operite automobil. glavna briga treba da yam bude redovno pranje. Da bi vas auto mobil izgledao sto je moguce novije. vee trazi koroziju i udubljenja. naroCito zimi.

2. Krov od plastike pere se na sledeCi nacin: 74 l. <'istam jelenskom koiom iii peskirom. Ostavite krov do se osusi.ima pOkretni krov od plaslike. hladne vode. Isperite automobil. insekti i mrlje od katrana lakse ce se skinuti ako preko zaprljanih mesta podrzite tkaninu natopljenu jestivim uljem. Odriavanje pokretnog krova od plastike Plasticni pokrivac na pokretnim krovovima postaje krt j bledi. lzbegavajle upotrebu SapUI13 iii jakih deterdienata posta ovi mogu cia ostele boju na automobilu. Napomena: ptiCiji izmet. Pranje plasticnog krova nije nista teie od pranja ostalih delova automobila. Upotrebite ga u skladu . Ako automobil nije mnogo prljav. postupite prema uputstvima za »oddavanje pokretnog krova ad plastike« pre nego sto pocnete da perete automobil. Cetka za ribanje sa najlon dlakama dobro Cisti ovakve povrsine.rovove ima teksturu nalik na profilisanu koiu. Namazite i skinite sredstvo za Ciscenje u skladu sa uputstvima proizvodaca. koristete blag teeni deterdzent za posude. Dok zavrsite 73 Ako je za pr3nje automobila potn:bno jos ndlo osim vode. Napomena: specijalne krpe sa hemikalijama koje se prodaju za pranje automobila nisu preporucljive. Zastitna sredstva za plastiku Cine materijal mekim i savitljivim i sprecavaju ga da postane krt i da puca. koristite za ispiranje Cistu vodu i Ciste peskire i svaki d ~ o dobro isperite. operite krov. Sapune iii jake deterdzente ne treba koristiti. Premaiite krov sredstvom za zastitu plasticnih krovova. Osim toga. veoi deo povrsina ce se oSllsiti) ali ce ostati mrlje od vade. Prebrisite automobil vlaznam. Perite automobil Cistom vodom koristeCi pri tom velike komade frotira. predite krov sredstvom za ciscenje plastike iii sapunicom napravljenom ad rastvora blagog tecnost deterdzenta za sudove i vode. Ako ste ga prali deterdzentom. zastitna sredstva pomaiu da se odrii prvobitna boja i tekstura vozila. 4. Nemojte koristiti suvise deterdzenta iIi sredstva za pranje. Pocnite od krova i perite nadole.. lsperite sapunicu bastenskim crevom iii kofama ciste. Ako je potrebno jos nesto osim vode. Pre nego sto pocnete da perete automobil. 4. Nanesite sapunicu kruznim pokretim a pomocu rib ace cetke. a zatim jedan po jedan i sve ostale delove. 5. Yedna plasticnih tkanina za I<. Takva sredstva mogu da se kupe u prodavnicama auto-delova. nemojte koristiti sredstva za pranje. koristite bla-g tecni deterdient za sudove ili blago sredstvo za pranje automobila. zuje zastitnim sredstvom traje duie. Ako se redovno Cisti i pre ma. 3. pranje i ispiranje svih delova automobila. Ponovo ovlazite ceo automobil da na njemu ne bi ostale mrlje od vode.

sa uputstvima proizvodaca. Parkirajte auto mobil u senku da zagrejana metalna povrsina ne bi ometala ciscenje. Obicno se mala. Ako je potrebno da upotrebite takvo pigmentirano sredstvo. skinite osuseni ostatak cistom. Napomena: postoje i sredstva predvidena da obnove boju pokretnog krova od plastike. Stavite sarno onoliko sredstva koliko je potrebno da se dobije mali sjaj. Proverite da Ii ste premazali sve povrsine. poklopcu metora i vratima. Kada se koriste ovakva sredstva za glaeanje. Osuseno sredstvo za glacanje u pukotinama maze da se skine mekom cetkom. Bez obzira na zavrsnu obradu vaseg automobila. Ne zaboravite da oCistite ivice poklopca na prtljainiku. redovno glacanje potrebno je da bi bio Cist i sjajan. Ova sredstva se iIi rasprsuju iii nanose cetkom. Vaina je da opereta automabil pre nego Sto ga namaiete sredstvom za glacanje. nije potrebno mnogo glaeati automobil da bi dobio sjaj. cestice prljavstine mogu da ogrebu baju kada nanosite sredstvo za glacanje. Aka astanu na povrsini. Glacanje automobila Redovno pranje nije dovoljno da vas automobil izgleda kao nov.J ! ____________________________ •• ' I L-__ 6. Izglacajte povrsinu suvom tkaninom. suvom tkaninom. 4. 3. Njih treba koristiti sarno za krovove koji su dugo bili zanemareni. . Meka cetka je pogodna za skidanje osusenog sredstva za glacanje oko ukrasnih lajsni na karoseriji. Ostavite premaz da se susi najmanje 30 minuta. potrebno je sarna pakupiti ostatke krpam. pailjivo se pridrzavajte proizvodacevih uputstava zato sto ova sredstva prodiru kroz plastiku i kada se jednom nanesu. Najlaksi naCin da iglacate svoj automobil je da koristite neki tecan krem iii sredstvo za Ciscenje pre mazanja voskom. 1. 5. ravnomeran sloj. nemoguce ih je skin uti. 2. Sredstvo za skidanje katrana korisno je za skidanje mrlja od katrana i drugih lepljivih materijala koji su se mozda zalepili za donje delove karoserije. Kako se koji premazani deo susi. Kada se sredstvo osusi. Teeni kremovi ·sadrze sastojke koji tokom nanosenja skupljaju povrsinsku prljavstinu. Cista tkanina natopi tim sredstvom i kruznim pokretima namaie tanak. Sredstvo za glacanje se brw susi te je zbog toga najbolje glacati deo po deo. Velike rayne povrsine treba prvo namazati kruinim preklapajuCim pokretima. Nanesite sredstvo za glacanje vlainom tkaninom. Nanesite sredstvo Zll glatanje vlaZllom krpom iii aplikatorom .

Cistu krpu da lako izglaeate povrsinu. Trljajte ga Cistom i suvom tkaninom. Teean vosak iziskuje manje vremena i truda prilikom nanosenja. Mazanje voskom Najbolja zastita za vas auto mobil jeste dobar premaz voska. Ti proizvodi ne zahtevaju vise mnogo rada kao sto je to nekad premazivanje voskom zahtevalo. Cistu tkanin'. koriste se plastiene mase u boji. Sipajte malo stirka na suvu krpu i skinite visak. Automobil se premazuje voskom oa sledeCi oaein. pravi biljni vosak. Parkirajte auto mobil u senku. Postoje dye osnovne vrste voska. ali yosak u pasti je trajniji. Ponekad je tesko odrediti da Ii su sjajni ukrasi na automobilu od metal a iii neke plastiene mase. a da ne skine zastitni sloj voska. . a drugi sadrii razna hemijska jedinjenja dobijena od silikonskih polimera. I jedna i druga vrsta prodaju se u obliku tecnosti ill paste i obe mogu da izdrze 6 meseci 75 pod teskim uslovima. iIi ako se osta vi toliko dugo tako da se stvrdne. vosak u vidu paste u skladu sa proizvodaeevim uputstvima. Vosak spreeava prodor vode ispod ukrasnih lajsni i na druga sliena mesta koje napada korazija. Kapljice vode na povrsini znaee da je glacanje voskom dobra uradeno. Vazno je preCi slojem voska svaki delic. Sredstvo ce se brzo osusiti z310 je najboljc nancti ga na jedan dec karoserije. Ako do toga dode. Vosak se brzo susi zato visak odmah skinite Cistim krpama. Jedan je kar. s tim sto pojedine de love treba podmazivati jedan po jedan. 1. Odciavanje hromiranih del ova Da bi "hram'< izgledao kao nov. Ako se namaze suvise deb eo sloj. Dobra operite automobil neposredno pre mazanja voskom. uzmite meku. Najpogodnije je to einiti kada je vrcme prohladno (ispod 20°C). 2. Umesto metalnog lima. Napomena: ne premazujte voskom pokretni krov od vinila ili ukrasne lajsne obojene cmom mat bojom. kukuruzni stirak moze da pokupi osuseni visak. Na opran automobil nanesite tecni vosak iIi . Ovlazite meku.preklapajuCim kruinim pokretima. 4. Mesta koja nisu izglacana voskom bice neravnornerno viazoa i bice takva sve dok voda ne ispari.. Proizvodi koji se dan as prodaju. stvaraju cvrst sloj koji stiti od loseg vremena. 3. viSak ce se tesko skinuti. odrzavanje i zastitne mere bice potrebni vise nego za druge delove zato sto se neke sjajne ukrasne lajsne vise ne prave od metala. zagadenosti vazduha i jakih deterdzenata. nauba. vodom i stavite na nju vosak. Ako ste skinuli visak voska. Pazite da vosak ude u sve pukotine na karoseriji. To cete postiCi upotrebom meke eetke. Plastieni delovi proizvedeni su tako da lice na metalne .ukrasne lajsne ali su manje trajni. Nedovoljno glaeanje moze da ostavi pruge na vosku.

~ dobra izgledaju. nego veCinom sredstava za Ciscenje zato sto je ta mesavina pomalo abrazivna. Razna ogranicenja u vezi sa upotrebom fosfata za izradu sredstava za Ciscenje urnanjila su efikasnost mnogih proizvoda. Isperite Cistom vodom. na primer. Najbolje je premazati sve sjajne ukrasne lajsne nekim sredstvom za Ciscenje. zastitite susedne obojene povrsine komadom lakog kartona. Izduvni gasovi 1Z motara. Ciscenje guma nije lako. . a tesko se skidaju blagim sredstvima. zahvaljujuCi koriScenju sredstva za Ciscenje hromiranih del ova i zastitnom 76 -] premazivanju. Nanesite ga vlaznom tkaninom i utrljavajte ga ribacom cetkom u delove boenih zidova koji su izgubili boju. Trinatrijum fbsfat ce. Yelike povrsine kao sto su branici i bocne ukrasne lajsne mogu se zastititi slojem dugotrajnog bezbojnog akrila.sto je mogute vise hromiranih delova. Stalno grebarije zidova gum a 0 ivicnjake doyodi do ostecenja. sadrie masne cestice koje se lepe za sjajne delove. Drzite karton na povrsini koje stitite dok pazljivo prskate tanak sloj bezbojnog akrila na hromirane delove. Ciscenje unutrasnjosti automobila . Redovno Ciscenje guma usporava ovaj proces. Postoje boje za koje se tvrdi da obnavljaju bele bocne zidove guma. mrlje ce se po novo pojaviti. izgledace kao novi. oa primer. Odri3vanje guma Poboljsanje izgleda vaseg automobila mora da ukljuCi i odriavanje guma. Kao zamenu za fosfate mozete da uzmete neko od abrazivnih sredstaya za Ciscenje. Bezbojan akril moze se nabaviti u spreju u prodavnicama auto-delova. u prvo vreme gume ponovo postaju sjajne ali ubrzo pozute i izblede. Akril je veoma otporan i brzo se susi i najbolje je njime premazati . Kada ga nanosite. Na zasticenirn povrsinama nece biti mrlja i bite u velikoj meri zasticene od ostecenja izazvanih vremenskim prilikarna. Kada se premazu. a zatim skin uti zaostale mrlje rastvorom so de bikarbone u vodi. a ne postoji Dista ?ito maze da im povrati izgled. ali one predstavljaju sarno privremeno resenje. skin uti sve mrlje sa belih boenih zidova guma. Drzite se proizvodacevih pre poruka u vezi sa ucestanoSCll primene. Pneumatici su izlozeni i zagadenjima koja prouzrokuju gubitak boje i formiranje veoma malih naprslina na unutrasnjim zidoyima guma. Dva premaza ovakvog sredstva godisnje dovoljna su da pneumatici .Bez obzira da Ii su ukrasne lajsne na automobilu od metal a iii plastike. Koriscenje sredstava koja se prodaju za zastitu guma usporava ga jos vise. Jako zaprljane povrsine bice bolje ociscene gustom mesavinom vode i so de bikarbone. Ako posle ciscenja ne zastitite hromirane delove.

svakako pokrijte poklopac m. isperite je . Najbolje je parno ciseenje ako yam je dostupan uredaJ. aceton.Dobar usisivac za prasinu je alat broj jedan za odrzavanje unutrasnjosti vaseg automobila. cist motor lepse izgleda i manje se zagreva. a osim toga zastitieete i najugrozenija mesta na podu vaseg automobila. Upozorenje: sredstva za skidanje mCfsnoce koja se koriste za Ciscenje motara iIi njegovih delova hemikalije koje mogu da OSlele boju l1a vasem automobIiu. Ciseenje ee biti lakse i brie. U ove skodljive hemikalije spadaJu tnnatnJum sulfat. Ciscenje i pranje motora Alat i materijal • Cetka za bojenje • Bastensko crevo • Mali noi iii strugae • Plastika za pakovanje • Lepljiva traka. sredstvo za ciscenje prostirki koje je ponekad isto kao i sredstvo za Ciseenje tapaciranih delova i sredstvo za pranje stakla koje ne ostavlja trag. Ako nemate podiie obloge. Nacin upotrebe ovih sredstava objasnjen je na ambalaii u kojoj se prodaju. ne bi bilo lose da ih kupite. a abrazivno dejstvo nagomilane prljavstin_e i peska ubrzava habanje prostirki. lakse Je provcriti. masnoee.• .tora. ah obiono su nezapaljiva i efikasna. kausticna soda. Tri vrste sredstava bice yam potrebne za ciscenje unutrasnjosti automobila: sredstvo za ciscenje tkanine u zavisnosti od vrste kojom Sll yam tapaciran a sedista. gumice iii kanap . servisirati i popraviti sastavne delove cistog matara. TaJ posao obavljaju neke servisne stan ice i garaze. Sredstvo za skidanje masnote sa motora • Krpe P oStoji viSe . motor moiete da ocistite i sredstvom skid an):. Medutim. Druga mogucnost je creva vIsokIm pritiskom koje radi nil paTU i kojim mozete saml da se sluzite u perionicama automobila. Ov. Da biste slgurno zastitili automobil od moguee a ostecenja boje. Tapacirana sedista i prostirke u automobilu izlozeni su habanju. Redovnim ciscenjem smanjuje se apasnost od pozara. Ciscenje unutrasnjosti automobila usisivacem za prasinu mora da se obavlja bar jedanput mesecno.razloga zasto motor treba da Cistite od nagomllane masti i ulja. Osim toga. Ako sredstvo padne na obojenu povrsinu. kao i razredivac laka (destilat nafte).akva sredstva najcesee ImaJu pnhcno Jak mms. ZahvaljujuCi njima. ODRZAVANJE AUTOMOBILA Motor moze da se ocisti na nekoliko nacma.

maida cete morati da upotrebite staTU cetku za bojenje da bIste premazali tesko dostupne povrsine. p()sto pokrijete ove delove. Vratite na mesto kuCiste precistaca za ulje spustite poklopac. mozda cete morati da skinete jako zamascena mesta mllIim nozem iii nekim drugim strugacem. (2) razvodnik paijenja. 5 i 6 nekoIiko puta. 7. Prskanje hladnom vodom moze da osteti vrelu pumpu. skinite plastieni pokrivac sa karburatora i drugih delova. narocito razvodnik paljenja i karburator. Ako ni posle toga startovanje nije lakse. Ako se koristi pr. Osim toga. 1. 3. Ako yam je motor jako zaprljan. zastitite i alternator. pogledajte da se nisu ovlazili bobina iIi razvodnik paljenja. ali efikasnije. 77 OORZAVANJE AUTOMOBILA CD \ Delove koji mogu biti poliveni vodom treba pOkriti pre pranja motora. Ovo ee ubrzati skidanje prIJavstme. kupovnim sredstvima za skidanje masnace.ite ih suvom. (3) indukcioni kalem i (4) alternator. Uputstva su data u »Servisiranje preCistaca za ulje« u poglavIJu »Slstem za doyod goriva«. Osim njih. eistom . 4. gumicama ili·kanapom da se ne bi pomerila usled pritiska vode iz creva.oizvod pakovan u kantici sa brizgalicom. mozda cete na izvesnim delovima morati da ponovite postupke 4. Obucite staro odelo i upalite motor. 2. Neka sredstva za skidanje masnoce su zapalJlva. Upozorenje: pusllz. Ostavite sredstvo za skidanje masnoee da stoji onollko dugo koliko pise u uputstvu. Obri. Iskljucite motor. Napomena: na dizel motorima ne prskajte pumpu za ubrizgavanje goriva sem ako nije hladna. Pustite aa da radi 15-20 minuta dok ne postigne temperaturu. Na dizel motorima prekrijte alternator i otvor za vazduh. ceo motor sredstvom za skidanje n:asnoce prema proizvodaca. Cisti na sledeCi naein.vodom i prebri'ite. Napomena: ako motor tesko startuje. Posta zavrsite sa pranjem motora. UkljuCite motor. podignite poklopac i skinite kuCiste preCistaca za ulje. pricvrstite plastiku leplJIvom trakom. Operite motor vodom iz bastenskog creva. Motor se. Oni ukljucuju (1) Imburator. 5. 9. Prekrijte plastikom (mozete koristiti delove kesa za smeee) sve delove koji mogu biti osteceni ako se poliju vodom. 78 8. Problem se najcesce reSava tako sto se obrisu Cistom tkaninom. Neka skidan)e masnace mogu se kupiti u spreJu sto Je skuplJe. mozda su se ovlazili kablovi za sveCice.

Da bismo yam pomogli da utvrdite moguce uzroke nekih najcesCih problema. prilatili smo nekoliko tabela za otkrivanje kvarova. moze da bude oteiano usled neispravnosti sistema za paljenje ili dovod goriva. C iii I . H iii I A.•. motor radi grubo ili trosi suvlse goriva POGLEDAJTE SLEDECE TABELE A. otkrivanje kvara moie da bude vrIo teSko. SIMPTOMI S obzirom da problem koji imate moze da bude prouzrokovan kvarom na nekoliko razliCitih sistema (startovanje. ave tabele ce yam pomoCi da se na pravi naCin abratite strucnjaku. Problemi koji su. Medutim. ---------I i . --_. . elektricne instalacije iIi sistema za· preCiScavanje izduvnih gasova . Automabi! ne funkcionise dobro. Ovo je posebno izraieno kada radite na poslednjim modelima automobila sa komplikovanijim elektricnim uredajima. na primer. kao i sistemima za paljenje i dovod goriva. C. Pazljivo proucavanje moie da vam pomogne da otkrijete kvar na svom automobilu ukoliko vam ikada bude potrebno da to uradite sami. cak i za iskusnog mehanicara. vibrira iii je oteZana upravljivost Nenormalno ponasanje kocnica Svetia. pokazivaCi pravca (migavci) iIi brisaci vetrobrana lose rade Grejac iIi klima-uredaj ne rade kako treba C. OTKRIVANJE KVAROVA NA AUTClM()mILU Q tkrivanje kvara na sopstvenom 0utomobilu predstavlja jedno od najveCih zadovoljstava mehanicara-amatera. problem sa pogonskim agregatom teie je otkriti usled suvise velikog broja medusobno povezanih delova.iIi dva iIi vise njih) dali smo uputstva koja ce yam pomoci da otkrijete odredeni kvar. Medutim. pogotovu ako je istovremeno i sposoban da ga otkloni. na primer. sistemom upravljanja ili osvetljenjem veCinom su oCigledni. vezani sa radom koenica.. I u slucaju da nemate namefU da sami apravljate automobil. H iii I Motor se zaustavlja Motor tesko startuje Motor trosi suvise ulja Motor se pregrejava Dim izJazi iz autornobila Otezana promena stepena prenosa Automobil pravi neuobicajenu buku Automobilom se oteiano rukuje. G..krpom.

J J S F E 79 t. g:ru Q5Q ." .-...... . I iii tE) p " I I sI... 'h... @ '1 '1 ru _ ... ·'1 00 o H G iii H C. .. -" E" 0 ru rr ru .::: !.R rr --il g r ... S..l III 8 3 (ll 3 '"0 00 'h. . 0..::J' 3 f1' . C D A.:.o ::J "".. 0 3 0 0 0 ru_" .0< -" ru "' 'h....A iii E iii A.." ...::: o 0. --l 2:: 0 " 3 3 '" ru < >-l 0""ij " 0 rr " N" ru '0 g 0 _ o " 0 " il 0 0 .. i':' 15 .' 1-3 2:: N -" g. D.. 0 " 8 9:.... ..:. H. 0 '" <Jq -=: c . '""' l " ru I" 0. '"' 0 3::l .. 2" \'.f1> P.... -"u 3 *a u 0 8 3 3 o u o 0 0 3 • c • <: z g:: V < • " .. G.

m .>... lanac iii f-----+-----I-------II-=---l-----I-----. :0 Z c.-----+----"-"" • Slomljen pagan razvodnika paljenja -I • Slomljeni nosaCi motom' • Ostecen gJavni lezaj • Ostecen IHaj pogonske poJuge 1-------1-------1 1+----1 +------1 +--• Izlizane klipnc osovinice _______________________ .>.. ..a .L----L_ o o ... N < " '" " MOGUCI UZROCI • I • IzgoreJi • • • • Istroseni klipni • Istrosene yodice • UJje iz motara iii istroseni ventili prstenovi ventila propusta +1------"-------------• Potrebno je podesiti ventile I---------l----+----+-+--I------+----+---+------f--f---" • I • Ncispravni podizaCi ventila • • Vcntili se zagiavijuju ---------j • • • Slomljena opruga venti la' LI I ! razvodni uredaj.::::: D " 2" fi? 3 ru 9..

.j . "'0 0 n· . :3 t3 ri 2.. ::." <' . '" Q \ \ \ \ \ . . to g.. < Q 2.} . o Q . & '" 2' -3 r.c "0 ro < c " ro en. 0. Q " 2. :3 S] o 3 o 0 'Ci n < 2.:0 o z ::::c: d !!: o III r c: r 00 2. Z 0 0..

.:g r.X.N 0 " ... 0 0 o. 0 "" 0 " c 0 :. 0 w " " " < " 0. 2. 0 0 0' 0' 0 " 3 n 0 ". . N " " D 0 0" 0 '0 '0 < 0 2. G "" 0 0 :s 2.:g " c -. 0 c "7<' U 0 '0 0 '0 0 0' :."" 0 3 0' f'!.

0 .. . 0.. 2.)0 '0 X0 " 0 0. '" 0 2. n.0" t"1-t"1 W " § ..0 v 0 " r.. [.n 0' " 0 0 2. "" 0 .. • I • • • • • • • .0. 0. " en 0 §1 < 0.... ""'(j<CT.. c 3 '0 0 00 I-···+·····+-I-·-· . -6 " 0 2..'l f'!. 0 0 .

--...ak n1vo u!ja Vazduh u hidraulicnom kotionolll sbtelllll • I Potrebno je podcsavanje kueniGI __ . '0 " c N c 0 or 8.'l r. Nil.. -.!.... -CT.I-I---I----< • • • • • • • • I • ..: • • __ _ _ dobos .0.". _I • --·-..-----.!..... ___ ..:' . ·--1 =E --'----1--------1 • • • • • 1·--1--1"-....I·-I-I-.. -...• • • • • • : 1. _ . Olabavljcni iii pohaoalli 1c2ajcvi lockol'll ___ PreJIlJl [ockovi nisu celltrir-ani --.. OsbblJene kocnice usled preglcJJvallp Ivlast i[i ulje na ohlogama kOCllicil obJogc 11. _ ..'-. ----."::11(:'..Z> 0 < ['.. • r • • \:li1zne kocnite Ncispravan Poluini sistem kocnica se laglJ\ Ijuje • I I II I NeisplJvna e!asticnil creva ... -.. MOGUCI UZIWCI e I..

0 u 0 LJ. o o '" .0 e = ___ _ ..JJ o < l> Z l> l> c: -l o s: o III r c:.JJ <: l> Z 'm l> . I ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 8 = TABELA C-l "0 0 e 0 " "2 " > SISTEM 7.NeisprllVlln gbvni cilindar j Slabe iIi ostecene povratnc_ Zasecene doboHocnice PlljJvstina u koCiouunl mehaniznlll Zapuscn jlj zalllrseJl koCioni cevovod Zamrznllti kllp stege disk-kocnice -.M. ":.1.

0: "0 0 " " N . " ."' E (3 0 "0 '" Q. " 0 " 0 S "" 0 DOVOD GORIVA 0 " " .0 N " 'n.0 'V :. 'U N :. :0 N . N N " 0 " " " " . MOTORI SA -" 0 " 0 tl E I " " 0 N " E NO --5. 0 N 0 = 0 '" '" > eo 'n.

KARBURATOROM El: 2 "0 ·u g 'U 0. = " = .u " 0 !2 :. ·U 0.1-:" 0.:J :. . " 0.: 0.fa E v " N. " g ·E !S:! 0 ". > o = 0: go " " > 0 .s = " .u = u g)o 0 " 0.. .:J Q.I -2 .""§I (':3 = .o N v > . " " = " .u " " " .

:: N 0" = c. '. " "" > 0 0 ..: u 0 Z u >2.. £ '". 0: " 0 " . 0 -. 0 j..'2. I . Z N N N Z N N .: " Z Za.. . go...: = v " .'> .SIMPTOMI :..u " > = '" " " t.:. " " "" '" o. "05 " " " '". I i Teska startovanje hladnog motora I • I I ! • .

• I • • • • • . Dim iz izduvne cevi • • • • I • I • . • • • • I Motor )posrce« ubrzanja I I I I • • • • . I : I I : i \ Motor se »umara« prj velikoj brzini • • • • • ! . I Velika potrosnja benzina • . • I I I Grub prazan hod • • . I . I • • • • I \ I I I . . I I I . .Teska startovanje zagrejanog motara • • Motor se zaustavlja I . .

7 I"... ~ .. It.I .::. 82 ! = ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU ..= ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ TABELA C-2 SISTEM ZA DOVOD GORIV A BENZINSKI MOTORI SA UBRIZGA V ANJEM GORIVA SIMPTOMI Motor ne startuje ~ o 'U .... Prep!avljen • • • • I I Detonacije • • I I • • I I I I I I I .... '.. -......~ .. JI karburator • • u motoru- J).. i b1 fJ ~ I • 'U ..::0 • I • Motor tesko startuje . • . Dr .1 I ' GJ I I ffi I 'tjpr Obicno se prvo posumnja n1l ali problemi u vezi sa gorivom testo nastaju I na drugom meslU....D .. i./.....

I • I • • • I i \ i • I Motor se zaustavlja Grub prazan hod Velika potro.snja benzina Motor >'posrce« prilikom ubrzanja Nedovoljna snaga matcra Dim iz izduvne cevi • • • • I ! • • I • Ie • I • • I • I • I I • I· • I I I • I I Postoje dva sistema za ubrizgavanje goriva. sa posrednim ubrizgavanjem (Ievo) koji je prikazan sa dva ubrizgaca i sa ncposrcdnim ubrizgavanjem (desno). • • I • • I ! I • • I • • ! I • I • I I • I • ! I I I • I • I 83 NAAUTOMOBILU 84 " '0" > TABELA C-3 " CO . Ij.: SISTEM ZA DOVOD . sa ubrizgatem za svaki cilindar..

0 ". "SIMPTOMI Motor ne startuje Motor tesko startuje Motor se zaustavlja Grub prazan hod lzouvni gasovi se dime Velika potrosnja goriva Nedovoljna snaga motora .= 'r= <:J 'U 'u . z .:l • • • • • • • Pl.lmpa za I.D :.:l " " " S} "" on " N '" 0 .3 ISh DIZEL MOTORI 0:: 05 a N u .lbrizgavanje dize! gorivu treba da obc1..bedi gorivo za sv ..D c ? 'c 0 " "" 2 GORIVA u N 'u -" " u 0 0 "" .D .:l .:l ".

3 0 '" N 0<> 0 " " " .l tacno odredcnim intcrvalima. '-':::: 0"." ." ." .> <::l I e '0 -D z= • • • • • "§ .:5i 'U N 'u 0 .c:3 a "> '" '. poste kod dizc! malara nc posteji sistcm za paljcnje. 0 ." "0 .. a e " 0.aki ciiindar I.0 0 CO "" 'u :.:::.' " .:: " > :. 0 N C .

0. " " 0 " :e" Q > c " 0.' +-+--+--+--+--'+---i---+--+--1 i I Automatski menjae proklizava I • 0 • Automatski menjae se ne ukljllcllje pravilno \ Nizak niva ulja u menjacu I Trzanje prilikom promene STepena i prenosa I I J ak »zveket« pri maloj brzini Cviienje ispod automobila CUje se krckanje pri zaokretanju voziia I I i \ • • • • I I I I I --+-+-+- . I I i I stepena prenosa (cuje se "krcanje« ' ..~ ' ' 1 ' ..I -I· I • i • I I I I ZUDcanici se sudaraju pri promeni • I." " 2 C 0 " " ..+ ..:.i . S 6 0: " " N N 0 • • • • • • • • • • • • • • • • • ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA D PRENOSSNAGE I POGONSKI AGREGAT SIMPTOMI Kvacilo proklizava I I 1 • I • I I I I I I I Otezana promena stepena prenosa ...

ja. ..3 5 -0 3 :" :3 1l \3 tj "032::T " n_ . . <> . 00 0> r.. • I I i I I KompJktn>1 konslrukcija ..istema sa prednjim pogonom Neiova priLl:!: kad odri:Jv'.r..:!" g. . 'I • ! I I I I i I I ! I I I ! I i • I • i i • I • I • I i I I 1 ! I I I • I 1 I· 1 ss I ." "8 :3 3 ::1 3" J....

.O II> '" r...3 !(l 13 ::0."..0 0 -g: g' -b 'g 0 3" 0 x.• 0 " 0"'0' n.:1.... 0. " .. " 2.. / --.<. fr· [ B.3 0 0 < 0 < g S 1:1. 0 _.J> a <: ::: >>-3c:.. 0 0 f"2 i'!.1-. " " "" < 0.qq . 0 2. I g.. fr . cr -: § 5. en i:J::CI'lt-3 $: 0 :::: 8. r ) ) t t =-::::. i:.§ 32. 8 8 t"""t..

__ __ +--1 .:: :n <: » . ..--• Zapusen sistem za hladenje • Olabavlien ili iskidan remen vcntilatora --f----+-.i' c. ---I Propusta zaptivka glave ciiindra --+--------+-+-+-• Kasno paljenjc __ . 0 N " n " .---I---i---f.:::: " MOGUt! UZROC! • Nizak Diva tecnosti za hladenjc t-t l f ---1--+-..• -+• Zapuscno jezgro grcjaca Otdano regulisanje temperature Nedovoljna koliCina rashladnog fluida Olabav!jen iii iskidan pogonski remell Neispravna spojnica kompresora Prljavstina na kondenzatoru o o ..-+---... .'. __ ! ____ zatvorcn • • I • Tennostat ostaje otvoren f. na .".. • f .---I-f --l . . __ crevo llladnjaka • -..._-• • Pokvarena pumpa za vodu __..

z c.. m .:: < » :n o Z' » » c: -l o s: o OJ rc: -! I ... ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA F OSVETLJENJE I SIGURNOSNI UREDAJI SIMPTOMI Svetla su bleda i Jedno svetlo ne radi I I PokazivaCi pravca svetle sarno sa jedne strane PokazivaCi pravca se ne pale ! Ne rade brisaCi .vetrobrana I Ne radi uredaj za pranje vetrobrana Ne pale se stop svetla Stop svetla ostaju upaljena Prednja svetla se pale i gase u o " N .:l I • I • • I I • I • I I • • I I I • • i • i • .

.:.. i . ~ N 0 ~ . ! IZDUVNI ... Uvek rlOsitc rez:crvne osigurace. jcdna od prvih stvari koju provcriti je osigumc.i&.......... I I • I I I • I I • ! I I I I • I 87 ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 88 I I I I " ~ .. U" .• ! ( lJtZ Ako otkuze neb elektricni uredaj. ~ 2 "0 ....J ..S' ..fi 0 :E' ! '" 'u u " 0 '= ~ ~ "! 0 " I 0. ~ i " I ~ u ~ > . 0 SISTEM .

. ~ > ~ u I u " .:. . : . " i ::.0 . " .> I 0 .. ~ . 0:: > ! > 0 > " N ~ . . ~ .I " ~ u 0 ~ ~ " . .. ~ " "0 u . ~ 0 0. u ·co > . -" i .~ ~ > ~ 0.=." a. ~ .I . "u I " u " 'is .::..:.

Jt i na nckim voziUma (4) rczonalor spojcn cevima.:l 5. ~ > ~ "0 5. lzduvna cev zveCi I I I • I Izduvna cev vibrira • i Nedovoljna snaga motora Pregrejavanje motora Glavni dclovi izduvnog sistema: (1) izduvni vodovi.anje iz izduvne I • I I ceVI i • I I I Dim ispod automobi!a • I .... ~ I :§ N ] 0 u SIMPTOMI u i I • I Veii4a buka I I I i I Sist. (3) prigusiv.n 0 0 " > :._-...I g :. .. 0 " " 0 r.J!ititki konvcrtor.---.i . . I . (2) kat.

OV. " . ! I I I • • • • .. ~ 0..) rccirkuj. I • i=.. iz izduvnog v(}da pomocll vakuuma i ubacuje je u u ~ i s r l i vod.jciju izduvnih gasova U$iSilVa izvesrlu kolicinu g:l . ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA H SISTEM ZA PRECISCA V ANJE IZDUVNIH GASOVA Uljna isparenja izlaze iz motora Ulje na spoljnoj strani motora Skripanje iii lupanje Motor se zaustavlja Nedovo!jna snaga motora Velika potrosnja benzina rvlotor ?>okleva« prilikom ubrzanjn Motor »fijuce« prilikom ubrzanja Upaljenu kontrolna lampa za motor I • I • I • I • • • • • I • • • I • • I • • • i • I • I • I • Venti] Z..n ~ 0 I .. ~ . u u ~ ~ ~ " .I " 'u ~ .

! • · \ .--. " " .. "8 · ....----.: . "0 1r 0[g . . • I I • I • 89 I "" o .'----------------------.. f":!j + (() (() II G " 'C::Y r6 \ 8 o o 'Ifi . qa N " D' • ". 2.I--r T . co" ---I'!" *grf o " 0 .-------------------------. I. e 0 < 2. I. g." o 0-0 00< • n g F...--.

] 2_ Q 2 cr 1 0R 3 o f o g 3 o 6 g .§ s-: g. f n.:: -g '0 J>!_ " " a '0 0< " 8: 6 '0 ..@. cr.

. 'Z .... o 3 o 6 " t!1 '" 0 == 0 '8 0 0 0 t"rjN . < fl. Ispraiojen • Olabavljeni i1i prekinuti proyodnici ---+-I---------+-• Neispravan eiektropokrelac lIt +. automat elektroookretaca .. " .. ("'j . n. .."" 6 " otn "" gg --0 o o p..._..... MOGUCI UZROCI _____ 1 __ ... o gn..

1-..j • ••• • _.'nllf! sveCice I • I • I I· I • I • I ' I ----.. Neispravna »platinska dugmad« 1 --.. __ .. ___ _. ... _---+----+ ____ +_--1_---+_--+----_1_ ---------t------. I i-±-t-t ____ Regulator napona padden nll rusku • vrednost ... l_j __ _ -.!og...-! Neisyravan indukcioni • I I I • • f---i-----I---.-. I Pokvaren kompjuter za motor C t: " :l < ):I :2 c.-. -----.--.--Pokvaren alternator • I • I .----.-----1 I • I • I • • I • I • .--l • 'I Nepravilan zazor svetica -----I-------I--+----l-----+----.----1 • • • • Osteceni kablovi za sveCice t±_I __ ____ I.I • • Neispravan neutralni sigurnosni prekidac Otlr-...JkumuialOr • • • l--......----.. ____ Neispravan kontakt-kljuc ..esno poddeno paijenje -. \ • 1 .....L __ (regier) __ --------------J ...-t: • Neispravan kondenzator Osfecen·poklOpac iazvodriika paJjenja iIi razvodna rucica -------...

"! ::Il o z > > C -f o :S::.. \ · 1 • I I J • I • • • i Prednji tockovi krivudaju I I III I • I • I· I I i Automobil nema ravan poloiaj Jaka lupa na neravnim putevima Upravljac ima veliki zazar Kloparanje u upravljackom mehanizmu Lupa sa prednjeg mosta • ! • I • . \ Neravnomerno istroseni pneumatici • I •• i I \ I I.: o "" o '" N • • • i • I'· • I I • • . • I • i • I • • . 0' OJ. o • C ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELAJ SISTEM ZA UPRA VLJANJE I VESANJE SIMPTOMI Suvise krut upravljac Automobil u stranu Automobil ne »dtZi pravac« • • • • I .

dok s!stem sa po!uinim zupeastim prenosnikom (desno) koristi pogonski zupcanik montiran na poluzi. Vise ne postoji cak ni otvor kroz koji bi mogao da se uvuce rucni pokretac. ::.i "'r II " \'1 :I j SISTEM ZA STARTOVANJE Z amislite sebe kako jednog hladnog jutra pre sezdesetak godina prilazite svom automobilu. Ulazite.: il:' 1'1 '" . U I:'. motori su veCinom suvise veliki i imaju sllvise .snainu kompresiju da bi mogli da se pokrenu ruKom. a onda odlazite do prednjeg branika gde hvatate veliki rucni prekidac. . a zatim ee nastaviti da radio Danas nam je zaista tesko da to zamislimo. drugu stranu. .]11 'i:! ·'l . okreeete nekoliko prekidaca. pokreeete nekoliko poluga. . 1z svo. poceti da brekee.i I • I Upravljacki mehanizam sa polugom u vidu zupcaste letve (levo) koristi upravljacku kutiju za pomeranje 5 jedne nJ. A cak i da postoji. Ako imate sreee motor ee. • I • • • • I • 91 j'-' IT I 1i ! .' . snage poCinjete da ga okreeete. urnesto da odgurne rucicu unazad i polomi vam ruku.

a napon iz akumulatora (4) prenosi elektropokretaca (5). raznih automatskih ureaaja kod savremcnih tipova YQzila. gre]aca bobine i stakla. uredaja za pranje vetrobrana. to eete uClniti jednostavnim okretanjem kontakt-kljuca. radio aparata. pocele su da voze i iene (a i mnogi muskaTci). Akumulator je osnovm deo elektrienog sistema. Na laj nacin. automat elektropokretaca. iii sto je akumulator manje napunjen. Sistem za paljenje proizvodi elektricnu varnicu na sveCici koja paii smesu vazduha i goriva iz karburatora. Akumulator saddi u sebi hemikalijc i metalne place koje meausobno i po potrebi proizvode elektrienu struju.ZahvaljujuCi snainom elektropokretacu (anlaseru) koji se napaja iz jakog akumulatora. U stvari. to bi bilo obezbedivanje elektricne energije za elektropokretae i sis tern za paljenje koji pokrece automobil. on je takode i najvise opterecen zbog potrebe da pokrene hladan motor. Iz tog razloga preporucuje se da obratite posebnu painju rra akumulator kada je vreme hladno.(kontakt-kljuc). to je njegov rad slabiji. AKUMULATOR. neutralni prekidac. Elektropokretae zatim pokreee zamajae smesten na zadnjem delu radiliee koja pokreee sve de love motora. kao i regulisanje rada motara. Danas se koristi i za napajanje elektricnom energijom svetlosnih uredaja. clektropokretac i elektricni provodniei. pri niskim temperaturama. Kada se kljuc za paljenje (kontakt-kljuc) okrene u polozaj start. a napon iz akumulatara prenosi se do elektropokretaca.kljuc j 92 za pOKrCtanje mOlora. u vreme kada je rad akumulatora najslabiji. eleklricna energija la\'ni prekidac (1) preko neutra!nog sigurnosnog prekidaca (1) u elckuopokretaca (31. CD prekidac . glavni SiSlem za startovanje se aKlivira kada S1: kontakt. Nazalost. aka imate problema sa startovanjem. motor bi trebalo odmah da upali. Medutim. kasetofona. Sto je vreme hladnije. sistem za startovanje_ radi oa sledeCi naCin. Aka su svi delovi ispravni. neki od prikljucaka ne funkcionise kako treba. Ako bi trebalo sve funkcije akumulatora da se svedu na jednu. radio-veze. brisaca vetrobrana. tj. Navescemo glavne delove sistema za startovanjc: 1. Sistem za startovanje Delovi sistema za startovanje automobila Sli akumulator. verovatno je u pitanju jedan od sledeca cetiri razloga: sistem za punjenje akumulatora nije ispravan. istice mu vek trajanja. zahvaljujuCi elektropokretacu. Kada akumulator zataji. nije ohene u polola prolaz! kroz g automat se do . elektrima struja dolazi do automata elektropokretaca. U osnovi. Tako ee potpuno napunjen akumulator na 25 °C proizvesti sarno aka 65% energije na o °C iii sarno 40% na -15 °C." nije dovoljrio snaian za vas automobil.

(6) dno akumulatora.VA:::!!. ELEKTROPOKRETAC. elektropokretac dobija iz akumulatora elektricnu struju jacine nekoliko stotina ampera. 4.:T-=E::.. (12) pozitivna p l Q ~ a i (13) negativna pJoea. GLAVNI PREKIDAC (KONTAKTKLJUC). (4) kuCisle. AUTOMAT ELEKTROPOKRETACA (ELEKTROMAGNETSKI UKLJU¢IV AC). ELEKTRICNA INSTALACIJA. Elektricni . potrosaCi pod naponom.:.automat radi na principu dejstva magnetnog polja. (10) talolnik. Ovaj prekidac se naziva i sigurnosni prekidac za stanovanje. (9) pregradni zid izmedu teiija. -. (7) pacini lim. iIi da imate lose uzemljenje iii du je motoru potrebno podesavanje.. 3. pokazivac stanja napunjenosti (14) otkriva pomocu boje da Ii je akumulator u dobrom stanju iii ga treba dopuniti Hi zamenitL 94 " 'II I :1 p"" I ~ ' ~ ___________________ . Ovaj prekidac omogucava Tad sistemu za startovanje kada je poluga menjaca u neutralnom poloiaju iIi u poloiaju za parkiranje.Z=. smestena je gvozdena kotva.:M. (11) separator.:::S. Ova kotva je preko poluge povezana sa zupcanikom elektropokretaca koji se spaja sa zamajcem matora i pokreee gao 5. Eiektropokretac je motor jednosmerne struje' koji proizvodi veliki obrtni momenat u kratkim vremenskim periodima.:R.. Kada je ukljucen. Na akumulatorima kojima nije potrebno ocinav. Kotva tada dodirne dva kontakta i uspostavlja se strujno kolo izmedu 93 SISTEM ZA STARTOVANJE (1) Pol..mje.-T!::A. Prva tri poloiaja glavnog prekidaca aktiviraju se automatski kada se kontakt-kljue okrene u odgovarajuCi poloiaj. (5) dti ac pola. U magnetnom jezgru. u namotajima se stvara magnetno polje koje uvlaCi kotvu u magnetsko jezgro. (2) zatvarac eelije.. Medutim. (8) eelija akumu!alora.:A::. okretanje kljuca u poloiaj za pokretanje motora deluje kao trenutni kontaktni prekidae te mora kratkotrajno da se zadrzi u tom poloiaju da bi se motor pokrenuo..:.-.uvek u akumulatoru. Glavni prekida': ima obicno eetiri polozaja: neutralan. Kada se kljue okrene u poloZaj za pokretanje motora.:.!N=JE C 1 akumulatora i elektropokretaca. (3) poklopac kuciSta.. Ovaj. 2.-. NEUTRALNI SIGURNOSNI PREKIDAC. oko koga se nalaze namotaji..:IS:. upravIjae zakljuean i pokretanje motora.. 6. Proverite da Ii Yam je akumulator z3ista neispravan pre nego sto kupite nov.O.. Moze se dogoditi da su polovi vaseg akumulatora korodirali. Elektricna instalacija u elektropokretacu zbog toga mora da bude ispravna..-T"".-=S.

_ -I Odrzavanje akumulatora Ala! i materijal . Zbog toga.ik iii malog preseka. Proverite da Ii je izolacija na provodniku koji kupujete ispravna... -. kontakti treba da budu lemljeni.. Najjednostavnije resenje prilikom zamene elektricnih provodnika u automobilu jeste da odnesete dotrajao komad u radnju sa auto-delovirna i trazite potpuno isti. (3) Ilamotaji pobude.... (1) kuciSte.provodnici u automobilu su razliCitih tipova i poprecnih preseka prema funkciji za koju su predvideni. -.=.. (2) rolOr._-. istih duzina i preseka.r'O •. Dobri kontakti u strujnorn kolu automobiIa su od bitne vaznosti. tj. Ako je neki od provodnika Sastavni delavi tipicnog clektropokretaca i alltOmata elektropokrelaca.. Labav eIektricni kontakt u automobilu moze da prouzrokuje otezano paIjenje i nepotrebno trosenje akumulatora.' -.. (12) ukljucivllC i (13) gumeno letistc.. (11) kontakti. (10) ilutomat elektropokrc!3cll. Kadgod je to moguce. treba da budu bezbedni. (7) poluga. a ako nisu. (8) povratna opruga. ® ® 95 i : _ ~ = = = = = ~ = = ___________ --_'-_-_--_--__________ "''i".. (5) kuciSte... prilikom zamene elektricnih provodnika treba upotrebiti odgovarajuee.. (4) granicni prstcll. Kljueevi • Klesta za akumulator • rzvlakac za kleme • Perorez • Cetkiee za Ciscenje polova i klema akumulatora • Zicana eetka • Noz iIi testera za secenja kablova akumulatora • Samolepljiva traka • Penetrant • Celicna vuna • .. (6) pokrctna spojnica.. obavezno koristite sigurnosnu podlosku iIi sigurnosnu podlosku sa unutrasnjim ozubljenjem.. -_ .. suvise dugac...•• "_y . (9) magnetno jezgro.. Kod pritezanja kODtakta sa navrtkom. ". otpor ce se poveeati iii ce provodIjivost biti nedovoIjna sto moze stetno da deIuje na rad uredaja iii da izazove pozar.

polovima i poklopeima nekih akumulatora rezuItat je hemijske reakeije i gasova koji izlaze iz 96 Neki kab\ovi akumulaiOra su povez. Na svakom akumulatoru postoji pozitivan i negativan pol (iIi prikljucak). na njemu moze da bude dovoljno korozije da spreei protieanje elektricne energije.triene struje. Ona mozda nece biti dovoljno jaka da praizvodi vamiee. izazvali biste kratak spoj i varnicenje. Obucite staro odelo. Ako biste ova dva pola premostili beom. naroCito kada su vlazne. Prasina i prljavstina su takode pravodniei elek. Upozorenje: nemojre pUSiti niti zapoCinjati ovaj posao u blizini otvorenog pla- . Energija se takode cesto rasipa usled sIabih kontakta na polovima akumulatora. Sredstyo kojim cete Cistiti akumulator sadrii jaku kiselinu. rako kontakt na prvi pogled izgleda dobra. Oni tip kleme sc skid" s!czanjem krakova klestima. Nagomilavanje belicasto-zelene korozije koja se pojavljuje na . a ako se to desi. Cisfenje akllmlliatora Jedna anketa sprovedena medu auto-mehanicarima pokazala je da kablovi j polovi akumulatora I I spadaju medu najzanemarenije deloye automobila.Papir za glacanje (»smirgla«) • Soda bikarbona • Voda' • Posuda • Krpe • Vazelin iIi mast • Kabl za akumulatore . Ziea je izvanredan provodnik elektriene struje. Akumulator u automobilu se cisti na sledeCi naCin: 1. odmah to mesto operite yodom. . ali u svakom slucaju doci ce dQ praznjenja.. Ova korozija predstavlja odliean izolator koji se cesto stvara izmedu kabla akumulatora i polova. unutrasnjosti akumulatora. Kleme za kablove akumulatora J edan od najbitnijih radova u pogledu odrzavanja koji mozete da obavite sami jeste redovno tiscenje akumulatora) sto je istovremeno i jedan od najlaksih poslova_ J asno je da se ciscenje akumulatora ovde ne preporueuje iz estetskih razloga vee da bi se spreCio gubitak energije.mi sa po\ovima pomotu opruznih klema. One mogu da obrazuju skora nevidljivi elektricni provodnik na prljavom akumulatoru koji polako odvodi elektricnu energiju. Pazite da yam ne dodirne kaiu.

podrzite penetrant neko vreme preko navrtki da bi ostaci mogli da se skinu. Ovaj pribor moze se kupiti u garnituri sa izvlakacem za kleme i klestirna za akumulator. U tom slucaju preporucuje se zamena celog kabla iIi bar zamena klema ako je provodnik u kablu jos uvek ispravan.mena. Ali'ako kablovi na vasem akumulatoru imaju opruzne kleme. Zbog toga treba da imate izvlakac za kleme koji je narocito koristan aka je klema kabla suvise korodirala da bi se skinula na uobicajeni nafin. Aka se prvo iskljuci kabl prikljucen za pozirivan pol. natakne se na pol akumulatora i okrece u krug da bi se 97 . Kleme sa unutrasnje strane mogu se oCistiti papirom za glacanje iIi pazljivo ostrugati perorezom. 4. Kada se obe kleme skinu sa akumulatora oCisdte polove i kleme od korozije pomocu odgo: varajuceg pribora. zicanom cetkom iIi celicnom vunom. Ako nC! poklopcu akumulatora imate ccpove. SISTEM ZA STARTOVANJE Mnoge kleme mogu da se skinu sa akumu!. Zbog velikog korozionog dejstva kiseline u akumulatoru. Okrugla cetka. ako je ovu VfStu k!eme tcsko skinuti. 3. Skinite kleme sa kablova akumulatora. pritisnite zabice klestima da biste ih oslobadili. »zenski« dec. Usled proroka jake struje. akumulator moie da eksplodira. upotrebite izvlakac da bisle je skinuli sa pola. Upozorenje: na veCini muomobila to je negarivan pol. moiere slueajno da dodimete kljucem iii kleftima karoseriju iii neki drugi deo automobila i da izazovete varnicenje. Izvlakacem za kleme skinite prvo klemu sa kabla prikljucenog u masu. Ova se na veCini tipova akumulatora radi taka sto se kljucem odvrnu navrtka i vijak. Akumulatori mogu da budu veoma eksploZlVn!. Medutim. Ovi polovi ce teie da korodiraju ali ih ipak treba s vremena na vreme proveravati i po potrebi Cistiti. Izbegavajte stavljanje nove kleme na provodnik ako je izolacija losa iIi ako je yeti dec provodnika propao (pogledajte uputstva za zamenu kabla i kleme na kablu na kraju ovog odeljka). Dobro je imati pose ban pribor za ciscenje poloya i klema akumulatora. Napomena: na nekim novijim modelima automobila polovi na akumulatoru su postavljeni sa strane. navrtke na klemama kablova mogu da budu toliko ostecene da ih je prakticno nemogute skinuti. Metalni delovi moraju da budu uglacani kako bi obezbedili dobar elektricni kontakt. 2. da yam opece ruku iii da upropasti kljuc.J!ora ako se navnka i vijak o!abave kljucem. prekrite rupice samolepljivom trakom da sredstvo za Ciscenje ne bi usia u akumulator i neutralizovalo kiselinu u akumulatoru. Staga se zbog sopstvene sigurnosti uvek dosledno pridrzavajte uputstava. U tom slucaju. Ovo nije potrebno kada su u pitanju zaptiveni akumulatori kojima odriavanje nije potrebno i koji nemaju cepove.

Nemojte upotrebljavati eekit za nameStanje klema niti suvise zatezati navrtke da ne histe ostetili kutiju akumulatora iii kleme. iii bar istog poprecnog preseka i duiine. Proverite da Ii kleme dobro prianjaju na polove. Kablovi akumulatora Prilikom Ciscenja i provere akumulatora. upOlrebite alaI z. bliie motoru. dok je na drugom delu. U suprotnom moiete da imate teskoca sa startovanjem.a C i ~ n j e polova i klema.a zatim kabl koji je prikljucen za maSil. AlaI za Ci!lcenje koji jf: na slici prikazan ima »zenski« dec za ciScenje polav. Elektropokretac ce se stoga sporo okretati i eventualno ostetiti motor. k6ristite klesta za akumulator za pritiskanje klema. 5. treba pazljivo pregledati i kablove. NeodgovarajuCi presek iIi duzina kabla proizvode otpore koji sprecavaju dovod potrebne koliCine struje do elektropokretaca. obavezno kupite kabl iste elektriene provodljivosti. Ako su stare navrtke u losem slanju.supratno redosledu po kojem ste iskljubvali kablove . Bez obzira da Ii zamenjujete kabl koji se spaja sa negativnim iii pozitivnim polom iii oba. uklonili tragovi korozije. prvo skinite kabl prikljucen za masu. Svakako zamenite svaki kabl sa neispravnom izolacijom iIi iskrzanim iii iskidanim provodnicima. Vratite kleme_kablova na odgovarajuce polove tako sto eete prvo vratiti kahl koji nije prikljucell za masu . naein: 1.SISTEM ZA STARTOVANJE 98 \ \ \ I \ Posto SIc skinuli obe kleme sa akumulatora. izolacija ispucala iIi je cak poderana. Kabl na akumulatoru zamenjuje se na sledec. za ram iIi motor automobila. zorenje: na najnovijim modelima automobila sa . Kljucem olabavite navrtku na klemi. treba ih zameniti posebnim tipom koji se maze nabaviti u prodavnici auto-delova. Sa druge strane ('etke nalazi se »muski« deo koji se gurne u klemu kabla. cdicnu cetku iii ce!icnu vunu za uklanjanje tragova korozije. U cba slucaja. kabl maze na jednorn svom delu. Ponekad. tj. Za syaki slucaj ponesite stari kabl u pradavnicu auto-del ova i zamenite ga odgovarajuCim. Za skidanje kleme sa pol a koristite izvlakac za kleme. Aka akumulator u vasem automobilu ima opruzne kleme. masnoeu i koroziju. Oeistite poklopac akumulatora obi en om Zicanom cetkom da biste skinuli prljavstinu. kenstite kruzne pokrete. Ako je potrebna zamena. 6.! ! "musk!« za ciScenje klema. hliie klemarna. Upo. sipajte rastvor preko poklopca akumulatora i saeekajte dok ne prestane sistanje i penusanje. dobro isperite akumulator vodom i obrisite ga krpom. PomeSajte 1/2 soIje sode bikarbone i pol a Iitra vade. da izgleda ispravan.

svi kabloyi se skidaju tako sto se olabavi vijak koji ih pridriava za kleme. ponovite postupak dat u tackama 1 i 2 obrnutim redosledom. nite . Ako niie. U tom slucaju. Posle zamene kablova. (Aka vas automobil ima sistem sa pozitivnim uzemljenjem. 3.prvo skinite SISTEM ZA STARTOVANJE kab! za masu sa pola akumulatora kao sto ie vee receno. cak da dopre do pola akumulatora. 5.negativmi. To se radi na sledeci naein: olabave se oba vijka na klemi. pac akumulatora prema vee nayedenim uput. pozitivnu iIi obe . Pozitivan kabl je vezan za automat elektro. Negativan kabl moze da se olabavi tako sto se kljueem skine vijak. lzolaeija na kablu . Kada nabavite kablove odredene vrste 1 duiine. ogoljeni dec kabla se stavi u klemu. 4. Takode prove rite da Ii je pol akumulatora Cist sto je vazno da bi se obezbedio dobar spoj. Namestite ispravnu kJcmu dobrog kvaliteta koju ste kupili u prodavniei auto.delova. site sat iIi radio. mulatora u vozilima koja imaju elektronski sat iIi radio. 2. ravate da zamenite. poloye i poklo. Napomena: skidanje bilo kojeg kabla sa aku. prvo skinite pozitivan kabl sa pola akumulatora. a zatim se vijei ponovo stegnu. moze dod do povecanja napona u elektricnom uredaju ito moze da osleli eleklronske kompanenle.) Na akumulatorima koji imaju polove sa boene strane. Iseeite nozem iIi testerom staru klemu na mestu gde se spaja sa kablom i uklonite izolaeiju na kablu za 2-3 em. poniStiee podatke unete u memoriju. to se veoma brzo moze uCiniti na sledeCi naCin: L Bez obzira koju klemu nameravate da zame. 3. Aka prekidac slucajno nije isklj"cen. 4. zije. 'moraeete da zamenite ceo sklop . pokretaca koji je obieno smesten na samom elek. Skinite drugi kraj kabla iIi kablova koji name. On je vezan za blok motora iii neku drugu pogodnu masu. Oeistite kleme na kablovima.elektronskim komandama za motor) proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen pre nego sto pocnete da skidate bUo kaji kabl sa akumulatora.i kabl i klemu. Drugi krajevi negativnog i pozitivnog kabla vezuju se i skidaju na isti naCin kao obieni kablovi. tropokretacu. stvima iz ovog odeljka. Namaiite kleme kablova i polove akumulatora vazelinom iIi maseu da biste ih zastitili od koro. Proverite da Ii je kabl jos uyek dovoljno duga. Pozitivan kabl moie da se skine sa automata elektropokretaca kljucem za navrtke. 2. negativan kabl ee biti spojen sa automatom elektropokretaca a pozitivan sa masom. ne zaboravite da ponovo pode. Kleme na kablovima Ako je kabl na akumulatoru jos u lspravnom stanju ali treba zameniti klemu.

proverite da Ii je akumulator ispravan.) Ispitivanje akumulatora Alat i materijal • Hidrometar • 'Y oltmetar • Produini kabl sa iabicama • Voda . sa akumulatorom se prvo povezuje pozitivna. nienog akumulatora. Stoga. Posto ste utvrdili da je vas akumulator u dobrom stanju. Pre ispitivanja obicnog akumulatora trom. hidrometar je neophodan za proveru performansi standardnog akumulatora.lode. iii vizuelne provere akumulatora kame nije potrebno odrzavanje. stepen napunjenosti proverava se pomocu voItmetra. ako je akumulator vise napunjen. pogledajte pokazivae stanja napunjenosti da proverite da Ii je napunjen. Ako vidite zelenu taeku. Hidrometarsko ispitivanje Hidrometarsko ispitivanje akumulatora treba da se obavlja svake sezone da bi se izbeglo opterecenje elektrienog uredaja u vozilu i da . akumulator treba zameniti.pokazivaea stanja napunjenosti. Ispupeena kutija moze takode da onemoguCi startovanje. akumulatora koii na poklopcu ima cepove. Hidrometar poredi gustinu (speeificnu te±inu iii masu) tecnosti u ak:umulatoru (elektrolita) i '. Labavi okviri. 99 SISTEM ZA STARTOVANJE Kiselina u akumulatoru je teza od obiene vode. a zatim negativna klema. Na zaptivenim akumulatorima bez. aka je pokazivae tamne boje. mraz iii kamenCiCi najcesce prouzrokuju pucanje akumulatora.6 V bez opterecenja (svi uredaji u automobilu iskljuceni). Pogledajte kutiju da vidite da Ii na njoj ima pukotina iIi drugih ostecenja. akumulator treba puniti sve dok se ne pojavi zelena taeka. ti. ne pokusavajte da ga napunite. Takav akumulator treba ispitati pri naponu ad 12. 5. Ako je boja suvise svetla. (Postupak je obrnut kod sistema sa pozi' tivnim uzemlienjem. akumulator je napunjen.obiena iIi destilisana P osto je sistem za startovanje automobila kon' struisan tako da radi pomoeu potpuno napu. Akumulator moze da bude ispupeen bilo zbog preteranog punjenja bilo zbog mrinjenja elektrolita. Kod ispupeenog akumulatora mogu da budu izvijene ploee i ispucali separatori. Kao sto je vee receno. Napomena: ako se u vasem automobilu nalazi zaptiven akumulator kome nije potrebno odrzavanje. bez obzira na to koju ste klemu iIi kleme zamenili. ispitivanje hidrometrom mozete da obavite na sledeCi naCin: . teenost je teia.bi se blagovremeno utvrdilo da Ii je akumulator ispravan.mora da stoji ravno u odnosu na dno kleme tako da ceo kabl bude zasticen izolacijom. Medutim.

230. Ako je izmerena vrednost aka 1...243. a vrednost (0. Ako je temperatura elektrolita iznad iii ispod 2S "C..004 za svakih 5 "C iznad 25°C iIi oduzimanjem 0.\t akumllialora nepoznata • olzak niv!! lecnosti Slepen napuDjcnosli mOle jos mek <Ill bud!! dovoljan da startuJcfc. Proverite jednu po jednu sve celije u akumulatoru pomocu hidrometra. dobicete pogresne rezultate prilikom merenja aka pokazivac u cevi dodiruje ivice iIi vrh instrumenta..235..300.280 pri temperaturi elektrolita ad 2S "C Na crteiima je pokazan odnos izmedu specifiene tdine i stepena napunjenosti. Navedena su dva pri".... ...... aii je nivo teenosti nizak.004 x 2 = 0....021) se mora oduzeti od izmeIS .. Posto je temperatura za 10 'C iznad standardne od 25 'C.004 x 5.. Ako imate uredaj za ispitivanje akumulatora sa loptieama koje pokazuju stepen napunjenosti SISTEM ZA STARTOVANJE akumulatora.260 i 1. akumuiator je verovatno ispravan. Napomena: specifiena tezina potpuno napunjenag akumulatora treba da bude izmedu 1...209.0082 izmerenoj vrednosti od 1. to znati da je akumulator u dobrom stanju. usisajte malo teenosti iz akumulatora i pogledajte u loptiee. Kod instrumenata u obliku plovka sa pumpicom.004 za svakih 5 "C ispod 25 "C.. slepen napunjenosti se proverava glcdanjem u pokazivac... Pustite motor da radi otprilike 20 min uta da bi se dodata voda dobro promeSala sa elektrolitom koji se vee nalazi u akumulatoru. skinite eepove i prove rite nivo tecnosti u akumulatoru.. ako .2 = 0. koliCinu elektrolita iz akumulatora da se pokazivac u cevi podigne i omoguCi ocitavanje rezultata. Temperatura mora da se koriguje do 25 "C za 26°C iIi za 5.260 do 1. Zatim ostavite automobil da se hladi 15 min uta pre nego sto obavite ispitivanje pomocu hidrometra. Ako je u svakoj celiji gustina elektrolita ad 1... A.235 a spoljna temperatura iznosi 35 'c.SVETUILI PROVIDNI POKAZIVAC • napunjeno. a spoljna temperatura iznosi -1 "C.ba zameniti...225. Izmerena vrednost je 1..... Aka je niva sllvise nizak.. Tacan rezultat merenja iznosice 1.230.1. izmerena vrednost specifiene tdine mora se korigovati dodavanjem 0. Izmerena vrednost je 1.era.. dodajte obicnu iIi destilisanu vodu.050. Na akumu!atorima kojima nije potrebno odrtavnnje....2 tacke.. akumulator je potpuno napunjen.... Iskljucite motor..... treba dodati 0. B. znaei da je neispravna i da akumulator tn...... Pritisnite pumpicu na hidrometru i otpustite je da bi usisala dovoljnu 100 . rene vrednosti koja iznosi 1.. Kada jedna celija varira ad druge viSe ad 0. Aka sve tri loptiee plutaju.. 2. T a ~ a n rezultat je 1...

moiete sami da obavite i ovaj posao. potrebni su mnogi precizniji instrumenti da bi se utvrdilo stanje akumulatora. Provera kapaciteta Pored osnovne provere hidrometrom. U stvari. II I I Skoro isprainjen Prllzan . Ako slucajno imate uredaj za ispitivanje sposobnosti akumulatora za startovanje. Napomena: pri normalnim uslovima VQ±nje i normalnim vremenskim prilikama.. akumulator je ispraznjen. (6) nizak niva elektrolita i (7) sJomljeno kuCiste. a aka pluta sarno jedna loptica. osim pukotina. (3) pn::punjenost. Akumulatori kojima nije potrebno odrzavanje konstruisani Sli taka da ne gube mnago vade. proverite drug'e de love sistema za punjenje u automobilu. (2) olabavljena navrtka za pritvrscivanje. U protivnom.plutaju dYe loptice. akumulator moze da izgubi do 30 mililitara tecnosti na svakih 1000 kilometara. a negativan sa negativnirn pal om. provera kapaciteta akumulatora. iIi ako imate od koga da ga pozajmite. 2. Umesto da kupite uredaj za ispitivanje akumulatora.. SledeCi korak. sam elektropokretac moze da posluii kao instrument za ispitivanje opterecenja: U tom slucaju bice yam potreban sarno voltmetar. (4) polom!jen poklopac cc!ija. 1. Ovim se sprecava nagomilavanje opasnih gasova ad kiseline u akumulaNepravilnoSli koje treba trailti prilikorn pregleda akumulatora ukljucuju sledece. aka nijedna loptica ne pluta. -__ . Skinite sekundarni visokonaponski provodnik sa sredisnjeg stubica na poklopcu razvodnika paljenja i uzemljite ga za neki ··deo karoserije iIi ram a automobila pomoc'u produinog kabla sa zabicoffi. Ispitivanje kapaciteta pokazuje sposobnost Potpuno napunjen Smnnjuje se akumulatora da pokrece elektropokretac i da jos ima dovoljno energije za napajanje sistema paljenja prilikom startovanja. jeste odredivanje funkcionisanja ak:amulatora pri velikom opterecenju. Spojite prikljucke voltmetra za akumulator. to znaCi da je step en napunjenosti nizak. VeCina ov ih nepravilnosti se moie popravi!i. (5) korozija._------ill toru. Zbog preteranog prainjenja moie da yam se dogodi da akumulator bude sposoban da pokrece elektropokretai' ali da u njemu nema dovoljno elektricne energije da proizvede varriicu na svecicama. Proverite cepove na akuffiulatoru i ocistite sve zapusene i prljave otvore. 101 ______ ____ -_--'_-_--_. stanje akumulatora je zadovoljavajuce. najbolje je da pustite struenj aka da to uradi umesto vas. 9. Pazite da spojite pozitivan prikljucak sa pozitivnim. Ako je gubitak tecnosti veGi od toga. -_-_ .. mogli biste da pokusate sledece. (1) iskrzan iii prekinut kabl.

maze vam se dogoditi da se obratite strucnjaku zbog akumulatora. ne znaGi da yam je akumulator potpuno prazan. neka to neka drugi radi umesto vas. Medutim. istrazivanja su pokazala da se problemi izazvani kvarovima na drugim delovima automobila eesto pripisuju akumulatoru. Bez obzira iz kog razloga akumulator ne radi. ako odmah nameravate da dugo vozite. 102 \ I I i I i I 1 3. Ako slucajno zaboravite prednja svetla upaljena nekoIiko sati. Akumulator moze da se. Napomena: niposto ne ostavljajte elektropokretae u pogonu duze od 30 sekundi da se ne bi pregrejao.gde ga maiete videti dok okrecete kontakt-kljuc. Na primer. Okrenite kantakt-kljuc i acitajte napan na yoltmetru. Akumulatori mogu da se pokvare iz vise razloga: neispravan alternator.lpunfen akuml. koji je najbolji nacin da se napuni? Odgovarajuei poduzni kablovi sa zabicama pomoe. mOle1e da vidite kako ukumulawr postaj:: svc manjc cfikasan kako sc steren napunjenosti sm:lfljujc.Tetnos! u akumu!alOru . a cujete sarno skljocanje.isprazni i usled nepaznje. ako uopste nesto cujete. na voltmetru treba da se ocita najmanje 9. vas akumulator je u losem stanju. Osim toga. POlpuno fl. Na kraju ispitivanja koje rraje 15 sekundi. mazda je sarno malo ispraznjen. (Pogledajte odeljak "Upotreba poduznih kablova za startovanje«). akumulator ee se sam od sebe napuniti tokom voznje. Sleva nadcsflo. Aka napar padne ispad 9. moraeete ponovo da ga napunite. U tom slucaju. To sto ne mazete da startujete. akumulator ce yam se sigurno isprazniti. neispravan regulator napona. ce yam da automobil startuje i.inu Sto predslavlja precizan nacin merenja napunjcnosti llkumulatora.6 V.e sas!oji ad vade i klsdinc.6 V. sistem punjenja koji se SISTEM ZA . Hidrometar (1) pokazuje spccificnu tcz. PunjaCi akumulatora obnavljaju u akumulatoru hemikaliju koja treba da proizvede dovoljnu koIicinu elektriene energije potrebne za startovanje motara. Aka ne mozete da postayite voltmetar na mestc . osteceni kablovi itd. sllvise korozije na polovima. a da je problem u stvari prouzrokovan neispravnim !eptirom na karburatoru.llator sadrii viSe kiscline od vode. Punjenje akumulatora V erovatno da ne postoji gore iznenadenje nego kada po hladnom vremenu pokusate da upalite automobil. aka je akumulator ad 12 V.

Princip brzog punjenja sastoji se u punjenju akumulatora do dovoljnog stepena napunjenosti (ne potpuno) pre nego sto dode do osteeenja. najbolje je da se akumula tor sporo puni. obieno 5-15 ampera.Ala! i materijal • Kljucevi iii klesta za akumulator • Izvlakae za kleme • Ceikice za cisccnjeklema i polova akumulatora • Punjac akumulatora • Hidrometar • Voda . Medutim. moze yam se dogoditi da automobil ne moie da startuje kada yam sledeCi put bude potreban. Aka yam je akumulator izvesTIa vreme bio bez elektricne struje. 103 Pojedini uredaji imaju podesavac brzine punje"nja tako da brzina punjenja akumulatora moie da se reguliSe po ielji. Ovi cepovi se iii izvlace iIi rucno odvijaju. Ako je uopste moguce. a sprecava se i osteeenje unutrasnjeg dela: Brzo punjenje vraea brzo snagu akumulatora ali moze i da ga osteti. Alternator je podrobnije objasnjen u poglavju "Sistem za Ako ne nameravate nikuda da idete posto ste akumulator napunili pomocu produznih kablova iz drugog akumulatora. u periodu od 12-14 sati iIi vise. Skinite cepove sa poklopea standardnog akumulatora. Ako smatrate da yam se isplati punjac akumulatora. eak i posle brzog punjenja akumulator treba dopuniti sporim nacinom. Najeesce metode punjenja su brza i spora. tako da akumulator maze da se ostavi preko noCi da se puni. Punjac akumulatora se koristi na sledeCi nacin: 1. lako traje mnogo dute od brzog punjenja. bice mll mozda potrebno punjenje. sporo punjenje je bolje.obicna iIi destilisana sastoji od alternatora i regulatora napona (reglera) mora da bude u ispravnom stanju. Pazite da metalnim alatom ne dotaknete pozilivan pol akumulatora (ili bilo koji metal u dodiru sa tim polom) iii bilo koji drugi . Upozorenje: ovo je vaino zata sta nagomilavanje vodonika u akumulatoru priiikom punjenja moze da bude opasno. Akumulatar ce duze vreme hiti napunjen. Uvek skinite prstenje iii sat kada radile sa akumulatorom da biste spreei/i mogucnost varnicenja. Ispravan akurnulator maze se pan ova napuniti tako sto ee se kroz njega propustiti odredena koliCina jednosmerne struje. Sporo punjenje indukuje kroz akumulator malu koliCinu elektricne struje. Brzim punjenjem ee se za sarno 1-2 sata kroz akumulator indukovati izmedu 50-60 ampera. (Automobili pravljeni poeetkom sezdeselih bili'su opremljeni dinamom koji je u meduvremenu zamenjen alternatorom. Pribor koji koriste struenjaei ima zastitne uredaje koji sprecavaju pregrejavanje. onda kupite tip sa automats kim iskljucivacern koji spreeava pregrejayanje.

Upozorenje: pazite da ne prep unite akumulator. Ako moiete da vidite vrhove ploca u akumulatom ill ako je nivo tecnosti ispod oznake da je napunjen. Ako se kleme ne skidaju lako. 2. . iIi na sporo punjenje oznaceno od strane proizvodaea. Ako u vasem kraju voda irna veliki sadriaj minerala. iskljuCite oba kabla (prvo negativan) da biste spreCili ostecenje elektricne instalaeije u automobilu (prvo prove rite da je kontakt-kljuc izvaden). nema potrebe ovo da radite. 104 biste skinuli kablove sa akumulatora. 3. dodajte obicnu iIi destilisanu vodu.nalazi zaptiveni akumulator kome nije potrebno odriavanje. (Na automobilirna sa sisternom pozitivnog uzemljenja. podesite ga na jaeinu struje od 5-15 ampera. Ako punjae vaseg akumulatora nema automatski iskljuCivae. UkljuCite punjae. akurnulator se moze puniti. koristite destilisanu vodu. proverite na gornjaj povrsini »okee« pokazivaca stanja napunjenosti. 5. Spojite pozitivan (+) kabl punjata akumulatara sa pozitivnim pelom akumulatora. Ukljueite kabl punjaca u uticnicu u zidu iii u neki drugi izvor za napajanje od 220 V. kod kojih je pozitivan kabl prikIjucen za masu. Nernojte ga puniti ako je pokazivac svetao iIi iut. skinile zatvaracc tako dn vodonik koji sc razvija moze da izidc. + ovaj postupak nije potreban ako su u pitanju zaptiveni akumulatori koji ne traze odriavanje. prvo iskljuCite pozitivan kabI).metalni den na automobilu da ne bi doUo do kratkog spoja. Napomena: ako se u vasem automobilu. upotrebite izvlakac za kleme. Kod standardnog akumulatora. olabavite kljueem navrtke na klemama kablova. Urnes to toga. a zatim spojite negativan (-) kabl punjara sa negativnim polom akumulatora. na njemu nema cepoya koji se skidaju. Takode po de site punjae na napon akumulatora. Zelena tacka oznacava da je napunjen. Ocistite po love akumulatora eetkicom za Ciscenje polova i klema prema uputstvima iz odeljka "Odrzavanie akumulatora« da bi kablovi sa punjaca mogli da ostvare dobar kontak!. 4. Ako imate aparat za podesavanje. . treba da imate hidrometar (instrument za ispitivanje akumulatora) sa term ome- . Da Kad punite konvencionalni akumulator. Ako ne vadite akumulator iz automobila dok ga punite. odgovarajuCi niva se utvrduje vizuelno. on ce za sve tipove automobila praktieno biti 12 V. za skidanje treba koristiti klesta za akumulatore. 6. Kada su u pitanju opruine kleme. Ne upotrebliavaite odvijac iIi slican alat za vadenje kleina tIme mozete da slomijete kutiju akumulatora. Proverite da se tecnost (elektrolit) u akumulatom nalazi u svakoj celiji do odgovarajuceg nivoa. Ako je tarnno. 7.

190 od 1.230 do 1. preporucujc sc sporo punjt!nje. U nekim slucajevima. Ako vidite da iz celije izlazi suvise mehurica. Ponovo spojite kablove akumulatora i to prvo pozitivan.250 od 1. iskljucite punjac akumulatora i skinite kablove punjaca sa akumulatora. Izvu. od 1.170 do 1.trom za proveru temperature elektrolita na svaki sat vremena da ne bi presla 50°C. smanjite brzinu punjenja.160 od 1. Cuvajte punjac na bezbednom i suvom mestu.zapremme vode. moZda cete morati da malo nagnete akumulator da biste videli zelenu tacku ako su se mehuriei gasa nakupili oko pokazivaca. morate da utvrdite razlog problema. Aka Yam je akumulator ispravan. to znati da je akumulator napunjen.200 do 1.280 od 1. Ako nije. Aka nemate termometar. To moie da ·bttde neodgovarajuce podesen regulator napona.cite kabl punjaca iz izvora napajanja od 220 V. Kada primetite mehurice. Vratite na mesto cepove posto ste oCistili njihove otvore. Medutim.140 do 1.110 do 1. Kada je punjenje zavrseno.130 stepen napunjenosti 100% 75% 50% 25% skoro zanemarljiv zanemarljiv 105 potrebno odrzavanje pojavi zelena tacka. napunjenost treba da se odriava tekom duzeg vremena. moracete pipanjem kutije akumulatora da odredite pregrejanost elektrolita. Akumulator je potpuno napunjen kada je specifiena tezina elektrolita u svakoj celiji 1.220 . preterano dug rad . Suvise visoka temperatura moze da osteti unutrasnje delove akumulatora. neispravan alternator. fienu tdinu dato je u odeljku "Ispitivanje akumu1atora«). Objasnjenje za hidrometar i speciSISTEM ZA STARTOVANJE Punjenje akumu!i1lOra moze da se obavi bna iii u toku nckoiiko casova. treba odmah da smanjite brzinu punjenja.260 pri 25 'c. Pogledajte prilozenu tabelu gde su dati tipicni rasponi specifiene {ezine (specifiena tezina je odnos tdine elektrolita i iste koliCine .260 do 1. 8. Napomena: ako se na kontrolnom staklu pokazivaca na zaptivenom ak::umulatoru kame_ nije TIPICNE VREDNOSTI SPECIFICNE TEZINE NA 25 °C specifi"cna tezina specifiena tezina specificna tezina specificna tezina specifiena tdina specifiena tdina od 1.

Upozorenje: uvek skiniteprstenje iii sat kada radite u blizini akumulatora i produznih kablova da biste spreCiIi mogucnost vamicenja. a otvore zastitite krpom. najcesCi je naCin da se aktivira ispraznjen akumulator. Da biste dopunili akumulator koji ne radi. ali elektricna instalacija vaseg automobila moze da bude ostecena ako ne povezere ispravno kablove. Ne doz· volite da se dodirnu da ne bi izazvali kratak spoj i apasno varnicen]e. Elektricna energija. Upotreba produznih kablova za startovanje Alai i malerijal • Voda. Napomena: ako vas auromobil ima zaptiven akumulator kame nije potrebno odriavanje. ili neispravna elek· tricna instalacija.motora prilikom startovanja. Pomocu kablova i elektricne energije iz akumulatora bilo 106 kog automobila koji ima isti napon. Upozorenje: ako je elektrolit u isprainjenom akumulatoru zamrznut. Skinite cepove sa ispraznjenog i ispravnog akumulatora.te u stanju da lako poveiete produzne kablove predvidenim redosledom. akumulator ne treba dopunja· vatL Kori. dovoljna da. Koristite destilisanu vodu ako voda u vasem kraju ima veliki sadriaj minerala. 2. Moze doc. Po stupak je jednostavan ako zoate kako se to radi. obicna iii destilisana • Krpa • Produini kablovi za startovanje • Hidrometar K oriscenje produznih kablova za punjenje ispraznjenog akumulatora iz drugog napunjenag.Scenje produinih kablova za startovanje moze da ofteti akumulator i eventualno prouzrokuje eksploziju. proverite stepen napunjenosti akumulatora tako . verovatno cete moei da pokrenete automobil bez problema. Tokom premoscavanja skinite sve cepove. Dovoljno je da budete sposobni da podignete poklopac motora na vasem automobilu. nalite vodu. Povezivanje produznih kablova za startovanje izvodi se na sledeCi narin: 1. ne moiete dodati vodu. do kratkog spoia. pa da bud!. Sve to je podrobnije ol:ijasnjeno u sledec'im poglavljima. pokrene automobil. parkirajte vas automobih automobil Ciji eete akumulator iskoristiti jedan prema drugom. Pazite da produini kablovi ne dotaknu pozitivan pol akumulatora (iii bilo koji metal u dodiru sa tim polom) niti bUo koji metalni den na automobilu. Proverite nivo elektrolita u aba akumulatora i aka je nivo nizak. dovodi se pomocu produznih kablova iz ispravnog akumulatora. Umesto toga. Nikada ne izlaiite akumulator otvorenom plamenu iii elektricnoj varnici.

I 1 I . ne pokusavajte da ga nap unite ili dopunjavate. ! I j I . automobil n3 levoj st[ilni lma i5prainjen akumulator. stavite rucicu meniaca u polozaj za parkiranje kod automobila sa automatskim menjacem. dok negativan kabl. Iskljutite glavni prekidac i sve ostale elektricne uredaje u automobilu da biste izbegli nepo' trebno trosenje akumulatora. imaju sistem sa pozitivnim uzemljenjem. a drugi kraj ovog kabla sa pozitivnim (+) polom akumulatora iz kojeg ga punite. . akumulator treba zameniti. a u neutralan poloZaj kod automobi)a sa mehanickim menjacem. Skinite zatvarace sa cdija akumula tOfil (ako ih im3) i uradite s!edece: (1) spojile crveni (pm:ilivan) kontakt prod uznog kabla sa pozilivnim polom ispraznjcnog akumulatora: (2) spojite drugi kontakt crv enog produznog kab!a sa pozitivnim pelom akumulatora koji sluzi za pOkretanjc : (3) spojilc kontakt crnog proauinog kabla Zll negativun pol punag akumulator a i (4) spojite drugi kontakt crnog produinog kablu Z<l blok motom iii ram autom obila 5<l ispraznjenim akumulatorom. ZakoCite vozilo i 1 ! I ' . a negativan kabl povezan sa automatom elektropokretaca 107 ------SISTEM ZA STARTOVANJE . a automobil na desnoj se karisti au bi ga pokrenuo. 3. kao i uvozni modeli. Jedina razlika je u tome sto je pozitivan kabl uzemljen. Spojte jedan kraj produznog kabla (crvene boje) sa pozitivnim (+) polom ispraznjenog akumulatora. Kod veCine automobila. obicno ima emu klemu. 4. Ako je pokazivac svetao iii providan. Ako je pokazivac taman. I = SISTEM ZA STARTOVANJE Na ovoj slid. prikljucen za blok motora iIi ram automobila kao masu. ~ Zelena tacka znaci da je akumulator napunjen. akumulator moze da se puni.fro cete pogledati u »okce«( pokazivaca napunjenos t i . Napomena: neki stariji -tipovi automobila. pozitivan pol na kablu )wji vodi ad automata elektropokretaca ima crvenu klemu. Produznc kablove Zll startovanje skidajte obrn mim n:dosledom.

Meclutim. 5.obratno nego kod sistema sa negativnim uzemljenjem. Takoae proverite da Ii su kablovi elastieni. odnosno neb obliznji metalni deo automobila. a zatim i sa pomocnog (kod sistema sa pozitivnim uzemljenjem ovo ce biti negativan kabl). Ako vas akumulator i dalje ne radi. U ovom sistemu. Pokusajte da ukljuCite motor auto mobil a sa ispraznjenim akumuiatorom. a'drugi kraj ovog kabla za blok motora iii ram automobila koji ne maze da se pokrene. 7. Ako kupujete produzne kablove za startovan j e ~ trazite one sa dobrim elektricnim provodnicima kao sto je bakar. 6. Spojite jedan kraj produznog kabla (erne boje) sa negativnim (-) polom ispraznjenog akumulatara. iIi aka lampiea alternatora pokazuje kvar. trebalo bi da radi najmanje 20 min uta sa povecanim brojem obrtaja da bi se akumulator napunio. skinite negativni pomoeni kabl sa bloka motora iii rama. ova ee biti pozitivan kabl). 8. Proverite pokazivac stanja napunjenosti na akumulatoru kome nije potrebno odriavanJe. Skinite pozitivan kabl sa ispraznjenog akumulatora. Kada uspete da ukljuCite motor automobila. moraeete da 108 obavite dalju proveru akumulatora i sistema za punjenje akumulatora kako je opisano u poglavlju »Sistem za punjenje«. Uvek spojite pozitivan pol sa pozitivnim i negativan sa negativnim . Na kraju vratite cepove sa akumuiatora oa svoje mesta. Ispravni kabloyi ne bi trebalo da budu kruti iIi uyijeni. ukljucite motor automobila iz Cijeg akumula tara punite isprazenjeni akumulator da se ovaj ne bi ispraznio. Kada se koristite ovim tipom akumulatora. budite veoma pazljivi da pozitivan produzni kabl ne sklizne sa pola i dodirne masu. Pokusajte ponovo da ukljuCite motor automobila sa ispraznjenim akumuiatorom. Ovi polovi mogu da budu tesko dostupni i taka mali da se klema produznog kabla ne ddi cvrsto. postoje adapteri koji olaksavaju spajanje produznih kablova sa ovim polovima. Neb novi modeli automobila imaju akumulatore sa bocno smestenim polovima. negativni produzni kabl se prvi spaja. Bakar je mnogo bolji provodnik elektricne struje od aluminijuma i veCine drugih metala. Posta je motor auto mobil a pokrenut. a zatim i sa pola pomoenog akumulatora (kod sistema sa pozitivnim uzemljenjem. a poslednji skida. Aka ne uspete odmah. Uredaj za ispitivanje akumulatora (hidrometar) moze da pokaze da Ii je standardni akumulator dovoljno napunjen da 'moze ponovo da pokrene motor automobila. 9. Izbor akumulatora i ..

na primer. Za razliku od nekih del ova automobila. treba predvideti akumulator veeeg kapaciteta. Ovo znaC! da ee za isti motor mozda biti potreban akumulator sa 2. Provera startovanja po hladnom vremenu pokazuje jaCinu struje koju akumulator od 12 V maze da proizvede u roku ad 30 sekundi pre nego sto napon padne na 7.2 V. osim ako ne nameravate da '!utomobil prodate u relativno bliskoj buduenosti.· . Stoga vodite racuna 0 starosti i stanju vaseg akumulatora i nauCite se da predvidite vreme za zamenu kako biste mogli da kupite nov po najpovoljnijoj eeni pre nego sto budete prinudeni da ga kupujete kada otkaie. Kapacitet akumulatora je izrazen u amper/tasovima . Prilikom kupovine treba da odaberete akumulator sa kapacitetom neophodnim za startovanje po hladnom vremenu. koristiti sarno 40% kapaciteta. te niste u situaciji da birate.obicna iIi destilisana • Soda bikarbona • Antikoroziona boja • Silikonski sprej iii antikoroziono sredstvo • Mast iii vazelin . akumulal:ori se testo mogu kupiti jeftinije na rasprodajama. sa koliko elektricne struje akumulator moze da snabde elektropokretae kada je vreme veoma hladno. . veliki akumulator maze da poveea cenu prilikom prodaje. Ako imate problema sa startovanjem po hladnom vremenu. :1 .= Ala! i ma!erijal • Kljucevi iii klesta za. i .. Zapamtite da ce na -20°C vas akumulator. akumulator od 50 Ah (amper/casova). kao sto su rerneni i cevovodi. Za motore koji imaju dodatne uredaje kao sto su upalj ac za cigarete. kupite akumulator najveeeg kapaciteta koji fizicki moze da stane u predvideni prostor. iako je potpuno napunjen.5 puta veClm kapacitetom od nominalnog da bi mogao da radi kada temperatura padne na -20°C.-i I ! . Akumulatori se cene prema ponasanju prilikorn startovanja rnotora po hladnom vremenu.zamena K ada kupujete nov akumulator.akumulator • Izvlakac za kleme • Traka za ddanje akumulatora • Cetka za bojenje • Hidrometar • Nov akumulator • Penetrant • Voda . kupite takay Ciji je kapacitet bar isti kao kod originalnog iii onog koji menjate. Cak i tada. jak stereo uredaj itd. . . tj.

a odsustvo antimona eliminise potrebu za dodavanjem vode. Takvi akumulatori na poklopcu nemaju cepove i otvore za nalivanje. Meautim. Bolje prodavniee auto-del ova nude zaptivene akumulatore kojima nije potrebno odrzavanje.ile akumulalor blizu otvorenog p'lamena iii eleklriene varniee. Postoje akumulatori koji ne traze odriavanje.ljivo rukujle metalnim alatom iii produinim kablovima da ne bi dodimuli pozilivan pol akumulatora (iii metal u dodiru sa tim polom) ili SISTEM ZA STARTOVANJE neki drugi melalni dec automobila i izazvaii kralak spo. Bez obzira da Ii cete se odluCiti za potpuno zaptiven akumulator kome nije potrebno odrzavanje iii manje skup tip sa poklopeima i otvorima za nalivanje. punjenje predstavlja problem. (ProCitajte upozorenje. NajeesCi tip je napunjen iii vlaian akumulator kad koga je elektrolit prethodno naliven i koji je odmah spreman za montiranje u vozilo. i ako niste strucnjak.) Sve eelije treba da napunite do vrha ploca. Dobar primer za ovo je akumulator kome nije potrebno odrhvanje i koji treba uzeti u razmatranje kada dode vreme da zamenite svoj akumulator. u tu mesavinu ukljucuje se i antimon. imajte u vidu da postoje razni tipovi akumulatora kojima ne treba oddavanje. Uvek skinite prslenje i sal kada radite sa akumulatorima i produinim kablovima za startovanje da biste sprecili mogucnost varnicenja. verovatno vozite automobil koji je iz vise razloga balji nego sto je bio kao nov. Akumulator kome nije potrebno odriavanje Aka imate star automobil i aka ste zamenili originalne delove kao 5to su pneumatici.Osim velicine i kapaeiteta akumulatora.. moiete da imate problema prilikom donosenja odluke. Odmah dobro isperile vodom mesto na koje je prsnula Idnost. lake je akurnulator apsolutno »svez«. ode/om iii obojenim povrsinama. U suvosarzirani akumulator mora da se nalije elektrolit pre nego sto se montira. Umesto uobicajenog e1ektrolita. a koji se koriste u novijim tipovima automobila. koiom. Ne dopuslile da yam dode u dodir sa oCima. To je jedna od koristi koje tdiste auto-delova moze da ponudi svojim potrosa6ma. Pai. Akumulalor proizvodi gas koji je zapaljiv i eksplozivan. odnosno nikada nije imao elektrolit u sebi. Upozorenje: tdnost u akumulatoru je kiselina sa korozivnim dejstvom. Kaleijum smanjuje kolitinu gasa koji se razvija prilikom punjenja. ali jos uvek na poklopeu imaju cepove i otvore za nalivanje. postoji nekoliko tip ova izmedu kojih se treba odlueiti. Glavna prednost je to sto mil nikada nije potrebno dodavanje vode. Nikada ne dri. Ova teenost se prodaje uz akumulator u plastienoj kantiei. amortizerl i prigusivaci najboljim koj·e ste nasli. u svakom slucaju dobicetebolji akumula tor od onoga koji je bio ugraden u vas stariji .

Skinite kleme kablova sa akumulatora kako je opisano u odeljku "Punjenje akumulatora«. Stoga je i korozija na polovirna. Zbog toga sto su zaptiveIii. Medutim. Kada je »okee« tamno.. smesta gil isperi!c vadom. Kada je »okee« na pokazivacu zeleno.e skinuli. punio. 2. akumulatori kojima nije potrebno odriavanje nemaju cepove i otvore za proveru stanja napunjenosti pomoeu hidrometra. bar nekoliko sati pre nego sto poenete. 4.JlOru sadrii I.to da radite podmaiite vijke uljem da bi se lak.isclinu_ Aka yam udc II oko. klemama kablova i na samoj kutiji znatno smanjena. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. Ako na osnovu uputstava iz odeljka »Ispitivanje akumulatora« zakljutite da akumulator treba zameniti.:-ni za iste polove kao na starom . vee ga obavezno zamenite.. Ne bi bilo lose da taj okvir posle tiseenja i susenja obojite bilo kojom antikorozionom bojom da biste usporili dalju koroziju. a kada je »okee« providno iii 5vet1. . OCistite okvir za pricvrscivanje rastvorom sode bikarbone i vode. Posao ee yam iCi brie ako ga blagovremeno planirate. ne pokusavajte da punite akumulator kome nije potrebno odriavanje. Montirajte nov akumulator posto ste proverili . ! L::ablovi sp J. vee se one utvrduje pregledom pokazivaca . Traka za drianje akumulatora ee yam olaksati taj posao. Jedno od preimuestava svih akumulatora kojima nije potrebno odriavanje jeste da se u njima nagomilava veoma malo kiseline iii se liOpste ne nagomilava. Posto nap unite akumulator kame ne treba odrzavanje zato sto je na osnovu pokazivaca to trebalo utiniti.. Izvadite stari akumulator iz automobila. Kada resite da 110 /cjGc l OE-3 I lspitivanje sa hidrometrom yam moze reCi da Ii je akumuJator dovoijno napunjen iIi ga je pOlrebno dopuniti. potrebno je punjenje.model automobila. Skinite kljueem vijke na ramu koji prievrSeuju akumulator za automobil. 3. to se radi na sledeCi naCin: 1. nivo elektrolita je suvise nizak da hi se 109 SISTEM ZA STARTOVANJE Teenast U dkumul. moida eete morati malo da nagnete akumulator na jednu i na drugu stranu da biste videli zelenu boju ako se slueajno oko pokazivaea nakupe mehuriCi gasa.0. zamenite akumulator. 1 --------------------------. nije na odmet da ipak s vremena na vreme oCistite akumulator zbog toga 5tO maze dati do talozenja drugih zagadivaca. Ukoliko je to slueaj. slepen napunjenosti je dobar.

obav. Moze se naneti i debe a sloj masti."kog potresa. To sredstvo se nabavlja u prodavnicama auto:delova.ezno premazite antikorozionim sredstvom spojeve kablova i polova.dr:rn. Pogresno montiranje akumulatora maze da bude opasno iz nekolikl razloga. pogledajte uputstva u odeljku "Punjenje akumulatora«.ar. ). vee moze da se osteti i unutrasnjost akumulatora sto maze da prouzrokuje kratak spoj. Ako je akumulatoru potrebno punjenje. Ti poklop ® \ K!eme sa koji se nalaze 'sa bocne strane akumu!atora skidaju se tako sto se olabavi sestougaona navrtka (1). To maze brzo da se uradi silikonskim sprejom. 'legativan pol je u veCini slucajeva ko]i J 'mljen za blok motora iii ram. usteda ce biti znatna..ulator ispadne iz nosaca prilikom iznenadnog . ' 5. proverite to hidrometrom. Ne sarno sto postoji opasnost da se razbije kutija.ovi automobila imaju sistem sa pozitl!nim uzemljenjem kod koga je pozitivan kabl prikljucen za masu. Kadgod zamenjujete akumulator iIi Cistite polove na akumulatoru.. Ic. a dovoljan maze da bude i vazelin.---! 1-SISTEM ZA STARTOVANJE tor moze brze da propadne. Zaptivna kapica (2) stili kontakt cd prasine i musti. Ako je u pitanju standardan akumulator. 111 SISTEM ZA STARTOVANJE Zamena elektroDokretaca i • automata elektropokretaca Z amena elektropokretaca (aniasera) i automata elektropokretaca nije mnogo teska ako ste spremni da se podvucete ispod automobila i izvucete napolje motor teiak oko 5 kilograma.. avo ee naravno unistiti jednu iii nekoliko eeIija. NajoCiglednija je mogucnost da akun. Mnogi noviji tipovi akumulatora sa bocno postavljenim polovima imaju zastitne poklopce na polovima koji ih stite od korozije.'-IffiO stan]I ivozni tip. Obavezno proverite da Ii je nOV akumulator posle nameStanja potpuno napunjen. Moze da se kupi dobar remontovan iii polovan elektropokretac mnogo· jeftinije nego sto bi .1. ali je efikasnije primeniti posebno antikoroziono sredstvo koje se na metal nanosi cetkorn. Drugi je taj sto mpropisno ugraden akumulaIi -'. avo cak moze da izazove i po7. S obzirom na cenu zamene elektropokretaca u veCini servisnih stanica.

Aka se elektropakretac akrece. vise nije pot reb an sve do sledeceg startovanja. Na automobilima sa prednjim pogonom nalazi se ispod iIi iza matcra i pricvrscen je vijcima iIi za motor iii za menjacku kutiju. uredaj koji pretvara tu struju u mehanicki rad tako sto aktivira kotvu magneta u njemu. pogonski zupcanik se odvaja od zamajea i. Skidanje elek(ropokretaca . Ako su akumulator i kablovi ispravni. koji se zupcanik elektropokretaca spaja sa zamajcern . Kotva elektromagneta povezana je polugom koja Ala! i ma!erijal • Klinovi za tockove • Dizaliea i sigurnosna postolja • Pokretna lezaljka • Kljucevi • Klesta za akumulatore • Izvlakac za kleme • Elektropokretac • Automat elektropokretaca • Sigurnosne podloske i podloske sa ozubljenjem 112 pokrece zupcanik prema zamajcu ":1 kraju r. Na vozilima sa zadnjim pogonom. Ako elektropokretac sarno skljoene iii se pokreee veoma spOto. Elektropokretac sluZi za pustanje motor a u pogon.\dilice matara. Elektropokretac je smesten u blizini zamajea motora. Elektricna struja tako6e pokrece pogonski zupcanik elektropokretaca. paljenje i preCiscavanje izduvnih gasova). to znaci da su automat elektropokretaca ilili pogon elektropokretaca neispravni i da ih treba zameniti. problem nije u elektropokretacu (pogledajte odeljke posvecene otkrivanju kvarava na motoru i sistemima za dovod goriva. elektropo kretac moze da bude smesten sa bilo koje strane motora i pricvrscen vijcima za motor. iIi ga pokrene sarno na trenutak. Postoje dva uobicajel1. Otkrivanje kvara kod elektropokretaca Ako se radiliea normal no obrce kada okrenete kontakt-kljuc ali motor ne moze da zapocne sa radom.kostao da vam u servisnoj stanici montiraju novi. Cim motor poene da radi. elektricna struja 1Z akumulatora dolazi u automat elektropokretaca. u oba slucaja koristi se inercija da bi se pogonski zupcanik spojio sa zamajeem.J naeina UJ. Kada se kontakt-kljuc obrne da pokrene motor. Ovim se stavljaju u pagon unutrasnji delovi motora i On poCinje da radi (sistemi za paljenje i dovod goriva igraju podjednako vainu ulogu u startovanju ali to ce biti podrobnije objasnjeno u poglavljima posvecenim tim sistemima). a ne pakrece zamajac. is to kao i elektropokretac. onda je elektropokretac neispravan i treba ga zameniti.Bendiksov pagan i pogan sa uletanjem. Pogonski zupcanik elektropokretaca pokrece zamajac. prvo proverite dali su kablovi akumulatora Cisti i zategnuti.

ne bi trebalo da imate nikakye teskoee. U svakom slucaju.Skidanje elektropokretaca razlikuje se u zavisnosti od tipa I modela automobila. navedeni postupci za skida· nje elektropokretaca i automata elektropokretaca najcesce se primenjuju te mogu posluziti kao opste smerniee. . I :. Posebna oprema koja olaksaya zamenu ukljueuje i dizalicu. Sa unutrasnjeg kuCista automat se skida lako. Na primer. 113 pratite kako su sastavni delovi montirani. ! i ~ i ~ r'" . Elektropokretac se skida i montira na sledeCi naCin: 1. na nekim automobilima. dva sigurnosna postoija i pokretnu le2'aljku. pri cernu 5C pomera poluga (3) i omogucuje da pogonski zupcanik (4) pOkrene zamajac (5). Ako sledite uputstva i pazljivo 1 I ~ " 1 . obicno mora da se skine i elektropokretac da bi se doslo do automata. Dizalicom treba podiCi automobil dovoijno ad zemlje da bi se skinuo eiektropokretae.-" 0-----SISTEM ZA STARTOVANJE Elektropokretac je obicno smesten na zadnjoj strani motora i pricvrscen je vijcima za motor. Stayite klinoye ispred i iza zadnjih toekava. elektricna stmja poteee ka automatu dektropokretaca.. Automat clektropokrctaca (1) je smdten na vrhu elektropokrelJCa (2). a pokretna lezaljka ee yam omoguCiti da se lako kreeete ispod vozila. 2. Prilikom startovanja kontakt-kljucem. ali kada je montiran na elektropokretacu. elektropokretac se nalazi izmedu izduvnih cevi i elemenata sistema vesanja te skidanje moze da bude komplikovano bez hidraulicne dizaliee. Podignite dizalicom prednji dec automobila tako da prednji toekoyi budu iznad zemlje.. Postoljima poduprite prednji dec automobila dok radite pod njim. Parkirajte auto mobil na ravno tIe i zakocite ga ruenom kocnicom.1 I ~ i ! '1 I . Automat elektropokretaca smesten je iii na unutrasnjem delu kuCista iii na samOm elektropokretaeu. i i ' 3. sem ..

114 1= 6. na vrhu elektropokretaca nalazi se nosae koji ga pricvrscuje za motor. odnosno da nema korozije iii ostataka boje. pre svega americki. 4. Skinute provodnike obelezite na neki naCin da biste bili sigurni da cete ih vratiti na ista mesta. skinite vijke. ali nemojte sa. gao Napomena: ne zaboravite da . klesta iIi izYlacak za kleme). Pronadite gde je smesten elektropokretac. Skinite cetkom prasinu sa elektropokretaca (zastitite oCi). a zatim dizalicom spu'stite auto mobil na postolja. To se radi na osnovu gore datih uputstava. Posto skinete ovaj prikljucak. Stayite postolja ispod prednjeg dela automobila da biste ga bezbedno poduprli. 8.kljuc. 5. ponovite postupke 6. Spustite auto mobil tako sto cete ponovlll postupke 1. Napomena: na nekim tipovima automobila. 10. Napomena: proverite na elektropokretaeu da Ii je' spoj oko otvora za montiranje Cist. 9.ako elektropokretac moze da se dohyati odozgo. Skinite dva vijka koja pricvrscuju automat elektropokretaca. Olabavite vijke za pricvrsCivanje elektropokretaca. povucite elektropokretac i izvucite ga napolje. Neki tipovi automobila. te se"stoga mora skinuti elektropokretae da bi se zamenio automat. deklropokrel. iskljucite kabl za masu sa pola akumulatora (upotrebite. Kljueem poskidajte sve provodnike povezane sa elektropokretacem i automat om elektropokretaca. Pogresno povezani provodnici mogu da izazovu ozbiljne probleme u elektricnoj instalaciji. okrenite automat i skinite. postupite na sledeCi naCin: l. 7 i 8 obrnutim redom. 1l. Ponovo poveiite kabl akumu!atora koji se prikljucuje za masu. On se obicno nalazi blizu dna iii iza motora na vozacevoj strani autornobila. 7. 2. Taj no sac mora da se skine pre nego sto se elektropokretae izvuce napolje. imaju automat elektropokretaea smesten na elektropokretacu. Da biste montirali elektropokretac. . Posto ste poduprli elektropokretae. Kada izvadite sklop elektropokretaca i njegovog automata. Na jednom kraju automata elektropokretaca nalazi se prikljucak elektropokretaca.Jc nema pOlrebe vi!lc da radio a pogonski zupcanik (1) se razdvaja od zamajw (2). Kada se ukljuci mOlor. Poduprite nekako elektropokretac da biste mogli da izdrzite njegovu tezinu koja je oko 5 kilograma. 2. Pre nego sto se podyucete ispod automobila da skinete elektropokretae. Upotrebljavajte sigurnosne podloske iii podloske sa ozubljenjem za povezivanje svih elektrienih kontakta.vim da ih skinete. 3 i 4 obrnutim redom i ukljuCite motor da biste proverili da Ii elektropokretac normalno fadi.zamenite staTu oprugu u magnetnom jezgru novom koja se dobija uz nov automat.

5. Proverite da Ii opruga dobro naleie na kotvu. generator jednosmerne stmje (dinamo) zamenjen je alternatorom koji moze da proizvede znatno vecu kolitinu elektricne energije pri malom broju . Zbog sve veceg broja potrosaea elektricne energije u savremenim tipovima automobila. regulator napona (regler). Montirajte nov automat tako sto cete ponoviti postupke 1 i 2 obrnutim redom. 4. I . alternator. 3. potrebno je sto bolje shvatiti njenu funkdju i nautiti kako se vrse osnovne popravke na sistemu za punjenje. CD / Detaljni opis akumulatora nalazi se u poglavlju »Sistem za startovanje«. Karla . panovo montirajte sklop elektropokretaca i automata elektropokretaea. Skinite vijke za pricvrsCivanje.. 6. 5. (2) namotaje automata dcktropokretaca. Meautim. Ponovo povel:ite akumulatorski kabl za negativan pol. 2. akumulator obezbeduje poeetnu elektrienu energiju za startovanje motcra. Posto je skoro polovina svih teskoca u vezi sa automobilom povezana sa elektrienom instalacijom. 115 SISTEM ZA STARTOVANJE 116 Tipicni prikljucci na umomatu elcktropokretacil ukljucuju (1) kontakt za akumulator. Obezbedite sve elektricne kontakte pomocu. 4. (3) eleklropokretac i (4) indukcioni kalcm. !skljuCite sve kontakte na automatu elektropokretaca. Osnovni delovi sistema za punjenje Sil akumulator. Ne zaboravite da ih obeleiite prilikom ponovnog povezivanja da ne biste pogresi!i. sigurnosnih podloski i podloski sa ozubljenjem. obeleiite provodnike tako da ih mOlelc panovo povezati sa novim. kao i potrebni prekidaei elektrieni provodnici. Panova povezite provodnike koriste6 na svim kontaktima podloske sa ozubljenjem iIi sigurnosne podloske.:amenjujete autOmat elektropokretaca. elektricnu energiju proizvodi alternator. Prema vee datim uputstvima. Montirajte novi automat elektropokretaca na mesto na kame se nalazio stari. Automat elektropokretaca montiran na unutrasnjem delu kuCista skida se na sledeCi naCin: l.3. Neki tipovi uvoznih automobila imaju automat elektropokretaca ugraden neposredno u elektropokretae koji moze da promeni sarno neko ko je upoznat sa ovim sklopom elektropokretaca i automata elektropokretaca. kada motor poene da radi. Skinite kabl sa negativnog pola akumulatora. SISTEM ZA PUNJENJE K ao sto je reeeno u prethodnom poglavlju.

Treba zapamtiti da akumulator ne proizvodi elektricnu energiju vee je sarno skladisti. Svrha sistema za punjenje je odriavanje napunjenosti akumulatora i napajanje elektrienom energijom drugih potrosaca kao sto Sli svetla. alternator takode vraea elektrienu energiju u' akumulator gde se skladisti. Kod nekih sistema za punjenje. klima-uredaj.i >. On abieno ima cetiri polozaja: »neutralan«.. tako da pravilno rade kada je motor u pogonu. (5) kontrolna lamps i (6) glavni prckidac (kontakt-kljuc).. Ostali delovi sistema za punjenje su glavni prekidae. a pokrece ga pogonski femen vezan za kaisnik radilice koji okrece i ventjlator. (4) napoDski regulator. Osim sto snabdeva elektrienom energijam motor i druge uredaje na elektricni pogon. kvadratnog iIi pravougaonog preseka. Stoga treba voditi raeuna da se stari provodniei zamenjuju onima istog tipa. »potrosaCi pod naponoffi«. Prema nameni. (2) prikljutak za rdej. (2) razvodna kutija. (3) prikljucak za akumulator i (4) pdkljucak za mu su. Regulator napona obieno je srebme iIi erne boje. 117 SISTEM ZA PUNJENJE Regulator napona regulise koliCinu elektriene encrgije koju proizvodi On sprecava da iz alternatora poteee suvise velika koliCina struje u akumulator sto bi mogio da izazove pregorevanje svih elektrienih uredaja u autmobilu. zakljucen« i »pokretanje motora«. . regulator napona smesten je u samom alternatoru. elektrieni provodnici su razliCitih tipava i preseka. duzine i preseka. Glavni prekidae regulise protok elektriene energije. Alternator je smesten na prednjem delu motcra. 118 Ii . Kada zasvetli. kontrolna lam pica sluii kao upozorenje na tabli sa instrumentima daje doslo do nekog problema u sistemu za punjenje. kontrolna lampiea za pokazivanjestepena napunjenosti i elektrieni provodniei. sirena.' . SIFt? Zamena pogonskog remena· .. uredaj za dizanje i spustanje prozora i drugo. radio.obrtaja motora. Na slid su prikazani prikljutci altcrnaloru: {ll prikljucak za pobudu. Na donjem delu nalaze se pljosnati metalni kontakti iii prikljuene stezaljke. Svi delovi sistema za punjenje pavezani su elektricnim provoctnicima. brisaCi vetrobrana. Regulator je najeesce montiran na alternatoru iii blizu njega.. kasgtofon. . (3) aiternalOr. Osnovni delay! sistema za punjenje: (1) akumulator.

prednja svetla ce biti bleda dok motor radi u praznom hodu. nedovoljno napunjen iii prazan. proCitajte odeljak »rspitivanje alternatora i regulatora napona«). Zvuk koji proizvodi labav . (3) usijanost.:Hopljenost u!j em i (5) prskoline. . posta vizuein. Kontrolna lampica se pali sarno kada je glavni prekidac ukljucen dok motor ne radio Ako zasvetli dok motor radi. suvise zategnut iii neispravan pogonski remen. Ako je pogonski remen labav. (1) odvajanje slojeva. to znaCi da pogonski remen proklizava iii da je iskidan. (4) lI. proizvoditi dovoljno elektricne energije za punjenje akumulatora.a. Na ampermetru se oCitava da Ii je akumulator prepunjen. akumulator moze ozbiljno da se osteti. Podjednako ozbiljan problem moie da predstavlja i nedovoljno napunjen akumulatoL Znaei su sporo okretanje radiliee motora i bleda prednja svetla. Mnogi pazljivi vlasniei automobila zamenjuju pogonski remen svake tri go dine da bi jzbegji probleme i ostecenja elektriene instalaeije. (1) poderotine. obicno traju 3 godine. Pogonski remen koji je suvise zategnut. (Ako ovo nije u pitanju. J edan od najeesCih uzro1:a otkazivanja sistema za punjenje je labav. treba proveriti pogonski remen i regulator napona. a akumulator ce staIn a otkazivati. Kada se na tabli sa instrumentima pojavi erveno svetlo upozorenja za nedovoIjan napon alternatora. Ako je upaljeno crvenO svetlo upozorenja za nedovoljan napon alternatora ili visoku temperaturu matora. Bez obzira da Ii vas automobil na tabli sa instrumentima ima kontro]nu lampicu iii am permetar. provera ne mora dll otkrije defekte. kao veCina gumenih delova. Ako je akumulator dobro napunjen i ako je ispravan. oba uredaja ee signalizirati pocetak problema. iii ako je glavni prekidae iskljucen. Ako se odmah nesto ne preduzme. Stoga navodimo simptome koji ukazuju da sis tern ne funkeionise ispravno. Prepunjen akumulator najcesce je znak da treba obratiti paznju na sistem za punjenje. on . Zamena se preporucuje posle wake In godine.alternatora Ala! i materijal e Uredaj za ispitivanje remena • Kljueevi • Poluga • Pogonski remen M ale teskoee sa sistemom za punjenje mogu postepeno da postaju sve vece. moze da osteti lezajeve alternatora i da optereti leZajeve pumpe Za vodu. Pogonski remeni. Prepunjenost akumulatora ogleda se u stalnoj potrebi za dodavanjem vode. onda u sistemu za paljenje postoji kvar.ce da proklizava zbog cega alternator nece SISTEM ZA PUNJENJE Svaki od sledcCih defckata 1na6 da femen treba zameniti.

I' I -----SISTEM ZA PUNJENJE O"aj zmijoliki pogonski n:men (1) pravilno 51! zatei!! pomOCil zateznog kaisnika sa oprugom (2). Pailjivo proverite koji remen se stavlja u ! I ! 'I . Podesavanje i zamena pogonskog remena alternatora vrsi se na sledec. Neee yam biti potreban nikakav uredaj za ispitivanje remena niti neko drugo podesavanje. znaCi da je suvise labav i da moze da prouzrokuje probleme u sistemu za punjenje. Ako nemate taj uredaj. olabavite vijak za montiranje (2) na dnu alternatora i vijak za podesavnaje (3) na vrhu. Ako je natopljen uljem pogonski remen moze da izgleda zategnuto ali da i dalje proklizava i sprecava punjenje akumulatora. Pritisnite prstom pogonski remen. provueite poJugu (3) pored mazalice na poklopcu za oprugu (4) pokretnog poklopca na kaisniku (5). klima-uredaj iii vazdusna pumpa za sistem za preCiscavanje izduvnih gasova.delova motora) skidaju se pomoeu velikog odvijaca iii po luge da bi se smanjila sila zatezanja na kaisniku. Da bis!e zamenili remen. Povueite alternator u praveu ventilatora tek toliko da se olabavi pogonski remen. naCin: 1. stvrdnutih del ova iii ulja. 2. Remen se zatim moze. Napomena: 120 vijugavi pogonski remeni koji se mogu naCi kod nekih motora (jedan jedini remen sluzi za pogon svih uredaja . Olabavite kljucem vijak za prievrsCivanje alternatora koji se nalazina dnu alternatora i vijak za podesavanje koji se nalazi na vrhu. remeni sa tih uredaja treba da se olabave iii skinu da bi se obezbedio pristup pogonskom remenu alternatora.. iskljucite motor i stavite prst na pogonski remen na sredinu izmedu dva kaisnika. Ako remen ulegne za vise od 1-1. s.kinuti i zameniti. pogledajte u fabricki prirucnik). 119 SISTEM ZA PUNJENJE Dn biste lameni!i pogonski remen alternatora (1). Zategnutost pogonskog remena moze da se proveri pomoeu uredaja za ispitivanje remena koji se nabavlja u prodavnicama auto-delova. Proverite da li na pogonskom remenu ima naprslina.remen jeste povremena skripa iIi kada se povecava brzina kretanja iIi broj obrtaja motora.5 em. Namestite remen prema crtezu na nalepnici sa donje strane poklopea motora (ako nema nalepniee. Ako vas automobil ima druge uredaje kao sto su servoupravljac. Tipican remen alternatora obuhvata kaisnik pumpe za vodu (4) i kaisnik radi!ice mownl (5). Gumite polugu nadole da his!c podigli .

akumulator mora da bude potpuno napunjen. Napomena: ako treba zameniti i druge pocnite sa onim koji je najblizi bloku motora.5--2 em . Nekoliko nedelja posle namestanja novog pogonskog remena treba panovo proveriti njegovu zategnutost. Ne pokusavajte da pomocu odvijaca montirate novi remen prebaeivanjem preko kaisnika da se ne bi istegao. 121 STSTEMZApUNJENJE [. remen ne bi trcbala da ima ugib Yeti od 1. Pre nego sto poenete da ispitujete alternator.zatezni kaiSnik. Ako ga je potrebno zameniti iIi zategnuti. 5. stoga prvo to uradite. Zatim cvrsto pritegnite vijke za pricvrsCivanje i podesavanje alternatora. 3. to obicno moze da znaei da alternator ne salje dovoljno elektriene energije u akumulator iIi da je pogonski remen labav iIi otkinut. . novi pogonski remeni mogu da se istegnu izvesna vreme posle nameStanja. Skinite stari pogonski remen sa kaisnika.5 em Da biste zateg!i nov pogonski remen. 4. 6. Montirajte nov pogonski remen alternatora preko odgovarajuCih kaisnika. postupite pre rna uputstvima datim u odeljku "Zamena pogonskog remena altern atora«. Pogonski remen je lako proveriti. Kada je pravilno zategnut. pazite da kupite remen odgovarajuce veliCine. koristete polugu (1) za odvajanje allernatora (2) ad ventilatora. kada sredinu remena pritisnete prstom. koji zleb tako da mozete da ih vratite na svoJe mesto. Zategnite remen tako sto cete polugom pome· riti alternator od ventilatora. Ispitivanje alternatora i naf)ona (reglera) Alai i malerijal • Hidrometar • Kljucevi • Klesta za akumulatore • Izvlakac za kleme • Produzni kabl • Voltmetar • Odvijae • Papir za glacanje (»smirgla«) A ko se kontrolna lampa alternatora upaIi dok vozite automobil. Kada u prodavnici auto-del ova kupujete nov pogonski remen. Podesite zategnutost remena da ugib ne bude veCi od 1-1. Ukljueite motor 1 proverite da Ii su remeni centrirani ida Ii pravilno rade. Zatim pritegnilc vijak Z3 montiranje alteramora (3) i vijak za podesavanje (4). Nemojte ga seCi da bi ste ga skinuli ako vee nemate odgovarajuCi novi remen.

Potrebno je sarno pravilno spojiti voltmetar sa elektricnom instalaeijom u automobilu i oeitati rezultat. Ispitivanje izlazne snage alternatora pokazace da Ii alternator snabdeva akumulator elektricnom energijom. Ako nije potpuno napunjen. Ukljucite motor. Kada je akumulator poptuno napunjen moze da se obavi ispitivanje izlazne snage alternatora. pailjivo sledite uputstva i budite veoma obazrivi. moracete da ga dopunite kao sto je objasnjeno u poglaviju »Sistem za srartovanje«. Navedeni Sll osnovni postupci za proveru izlazne snage alternatora. odv. glavne delove alternatara. Napomena: ako nemate dovoljno iskustva sa radom na elektrienoj instalaeiji u automobilu. Napomena: kod nekih tipova vozila.jac u otvor dublje ad 2 em. Standardne klerne mogu da se skinu tako sto se kljucem olabavi vijak na klemi. Sa zadnje strane alternatora nalazi se otvor U obliku slova »D« koji sluii za ispitivanje ukupne snage alternatora.• Ovaj kontakt je obicno obelezen slovorn »F" na kucistu alternatora. Na taj nai'in premosticete regulator koji se nalazi unutra te bi stoga napon trebalo da pocne da raste.\ 'I i Upozorenje: nemojte gurnut. pazljivo uvucite mali odvijac (oko 1 em) u otvor i poveiite odvijac sa pokretnim metalnim poklopcem i kuCistem alternatora. proverite pokazivae stanja napunjenosti na zaptivenom akumulatoru kome nije potrebno odrzavanje. Ako ne postoji oznaka. . Kleme sa akumulatora koji imaju bocno postavljene polove skidaju se tako sto se prvo kljucem odvrne vijak sa klerne. znaCi da alternator mie ispravan iii da uzemljenje nije dobra. bolje prepustite posao elektro-mehaniearu da ne biste izazvaIi kratak spoj iIi ostetili skupe delove. Aka se na voltmetru ne moie oatat. nap on posta ste ga toliko gurnuli. Skinite klemu sa negativnog pola akumulatora (kod sistema sa pozitivnim uzernljenjern skinite prvo klemu sa pozitivnog pola). .122 Prove rite pomocu hidrometra step en napunjenosti standardnog akumulatora. moracete sami da pronadete kontakt pobude na osnovu prirucnika za vas autornobil. Ako yam neSto u uputstvima nije jasno. Izvlakac za klerne olaksava skidanje kleme sa pola. Iskljucite kontakt pobude alternator a tako sto cete izvuCi utikac iii skinuti navrtku malim kljucern . 1. Ono ce takode pokazati da Ii je neispravan alternator iIi regulator napona. Ispitivanje alternatora nije tesko. Dublje uvlacenje advijaca maze da OSler. Voltmetar rneri nap on u elektricnom kolu. ispitivanje izlazne snage alternatora moze se obaviti i bez iskljueivanja kontakta. 2. Kleme sa oprugom skidaju se klestima kojima se obuhvate krajevi klerne.

10. a emu sa farnam alternatora kao masom. OCitajte rezultat na voltmetru.. pa tek and a os tale delove sistema za punjenje. . IskljuCite sve uredaje u automobilu i ukljuCite motor. proverite da li je njom pokriven ceo sklop ili sarno regulator. Spojite provodnike voltmetra .. 124 Neispravan akumulator takode moie da dove de do prepunjenosti. Po novo spo]te negativan kabl sa polom akumulatora . Time' ste prekinuli vezu izmedu regulatora i sistema za punjenje i omoguCili altematoru da napaja punim kapaeitetom.---SISTEM ZA PUNJENJE pobude.14 volti na praznom hodu motora._--------. . . znaci da je akumulator prepunjen. Upozorenje: pazite prilikom ispitivanja da napon ne bude iznad 15 volti da ne bi ostetio alternator iIi neld dec elektricne instalacije. OCistite papirom za glabnje povrsIllu oko zavrtanja na regulatoru i mesta na karoseriji gde je montiran. Stoga treba dobro proyeriti prvo akumulator. Ako napon poene da raste. Spojite jedan kraj produznog kabla za kontakt ------. Ako je akumulator ispravan. Prepunjenost akumulatora je jedan od najcesdh problema koji nastaju usled neispraynog regulatora napona. Spojite drugi kraj produznog kabla na prikljucak za akumulator na aiternatoru oznacen sa })BAT«. Ako je akumulator nedovoljno napunjen. problem je po svemu sudeci izazvao alternator. moida ce biti potrebno da minutdva ubrzate rad motora nesto iznad praznog hoda da bi napon u akumulatoru porastao. 3. rezultat treba da je oko. spojite drugi kraj produinog kabla sa prikljuckom za akumu!ator na alternatoru (4) 123 SISTEM ZA PUNJENJE 6. 4. 9. iIi ako je napon visi od IS yolti kada je automobil na praznom hodu.Ako yam je auto mobil pod garaneijom. Zatim spojite jedan kraj produinog kabJa (2) za komakt pobude nu alternatoru (3). Skinite zavrtnje koji prievrscuju regulator napona. Kada je akumulator potpuno napunjen. Pronadite regulator naporia.ervenu lieu za prikljucak »BAT« na altematoru. neispravan je regulator i treba gazarrteniti. 5. 7. Ako napon ne poene da raste ni posle nekoliko minuta. Pre nego SIO obavite ispitivanje iziazllc snage alternatora pomocu vottmctra. Ako morate stalno da doliYate yodu u akumulator. probajte da obavite sledece ispitivanje: 8. iskljuCite kontakt pobude ahcrantora (1). • . a ispitivanje izlazne snage alternatora pokazuje da je regulator napona neispravan.

a akumulator stalno otkazuje. izvucite ga iz automo- . i . bilo bi bolje da popravku ovih 'delova prepustite strucnjaku. Ako ste proverili prikljucke akumulatora. Ponovo montirajte regulator i ukljueite motor da proverite da Ii se napon smanjuje pri normalnom punjenju. montirajte novi regulator napona kako je objasnjeno u sledecem odeljku. kada se jed nom nauCi i ta popravka 5e jednostavna. problem moze da bude prouzrokovan regulatorom napona iIi alternatorom. svella su veoma bleda na praznom hodu. ispitivanje izlazne snage al\ernalora moze se obaviti bez iSkljuCivanja konlilkla. SISTEM ZA PUNJENJE Zamena alternatora Alternator u stvari nije tesko zamenili. Uvucite odvijac na vge ad 2 em u kontrolni olvOr U obiiku slova D. regulator napona i kabl akumulatora prikljucen za maSll.' 12.11. Ako i dalje dolazi do prekomernog punjenja. Vrh odvijata treba da budc uzemljen za pokre!ni metalni poklopac i kuCistc niternalOra kako bi sc prcmostio naponski regulator. Zamena alternatora i regulatora napona (regtera) Alat i materijal • Kljueevi • Klesta za akumulatore • Izvlakae za kleme • Poluga • Odvijac • Alternator • Regulator napona (regler) S ledeCi simptomi neispravnog regulatora napona i alternatora su opsti znaci problema sa elektricnom instalacijom: crvena lampa upozorenja nedovoljnog napona alternatora na tabli sa instrumentima ostaje upaljena posle startovanja (iIi ampermetar pokazuje niske vrednosti). ako sumnjate da je neispravan. pregledaJi pogonske remene i utvrdili da na kaisnicima nema prepreka iIi bocnog zazora. obavili ispitivanje hidrometrom iIi na neki drugi naein proverili stepen napunjenosti akumulatora. Stoga. Kod nekih lipava automobila. Ako nikada niste radili sa elektricnom instalacijom u automobilu i nemate nikoga ko bi yam pomogao.f = 1. Medutim. i II ii I . Ponovite postupke 1-5 obrnutim redosledom da biste iskljuCili voltmetar. a ukljuCili alternator.

skinite klemu sa negativnog pol a akumuiatora (odnosno klemu sa pozitivnog pola ako se na vasem automobilu nalazL -sis tern sa pozitivnim uzemljenjem). to u stvari otklanja moguenost da stari regulator izazove kvar novog alternatara. (1) kontakt pobude (»F«) (3) prikljucak za akumulator (»BAT«) (2) prikljuCllk rdeja (4) prikljueak zn . Napomena: kod mnogih novih modela automobila. Skinite klemu sa pola pomocu izvlakaca za kleme ako se klema ne moze skinuti rukom. dok se regulator napona koji se nalazi spolja zamenjuje na sledeCi naCin: Upozorenje: kabl akumulatora koji je spojen sa masom mora da se iskljui'i prema vee datim uput- . Alternator se skid a i zamenjuje na sledeCi nacin: 1.5 em.bila i odnesite ga u prodavnicu autodelova iIi servisnu stanicu gde vam se moze izvrsiti detaljna provera. Izvucite vijke za pricvrsCivanje i alternator iz automobila. Zamena regnlatora napona (reglera) Montiranje novog regulatora napona pozeljno je prilikom svake zamene alternatora. Zamena ovog tipa regulator a je posao koji treba prepustiti strucnjaku. 7. lako vam se Cini da je nepotrebno. 6. Kod akumulatora koji imaju boeno postavljene polove. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. Pogonski remen mora dobra da se zategne kada se vrati na svoje mesta. 5. Na kraju pritegnite vijke za pricvrsCivanje. Odvrnite kljucem vijke za pricvrsCivanje alternatora.nasu (»GRD«) 125 SISTEM ZA PUNJENJE 3. 2. DC bi t r e ~ balo da se ugiba vise od 1-1. a zatim pomoeu po luge pogurajte alternator dalje od ventilatora sve'dok remen ne bude zategnut. Pomerite alternator da se remen olabavi. Olabavite kljueem vijak na klemi. Pritisnite srerJinu remena prstom. Ako imate klemu sa oprugom. Ima ih obicno dva: jedan koji pricvrscuje alternator za blok motora i jedan na vrhu za podesavanje.e pomocu zatewog kaisnika sa oprugom. a zatim ga skinite sa kaisnika. Zapamtite i obeleiite njihova mesta taka da se ne zbunite kada bude potrebno da ih po novo prikljucujete. klestima stisnite krajeve i izvadite je. Nemojte koristiti cekic iIi polugu za skidanje kleme sa pol a da ne biste ostetili kutiju akumulatora. 4. vratite ga na mesta ili stavite novi taka sto cete ponoviti postupke 1-5 obrnutim redosledom. IskljuCite provodnike koji su spojeni sa alternatorom. Stavite remen na kaisnike. regulator napona se nalazi u alternatoru. 126 Ovaj zmijoliki pogonski remen shlzi za pagan svib uredaja i pravilno ~ zatei. Posle detaljne provere alternatora. kablovi-6e mogu skinuti tako sto se mali sestougaoni vijak olabavi i odvije sa akumulatora.

Stavite nov regulator napona na mesto na kome se nalazio stari i pritegnite zavrtnje. prolazi kroz u bloku motora. Prilikom nja smese vazduha i goriva u motoru razvija se velika Joplota . Pri normalnoj brzini. izvesna kolicina toplote potrebna je U tipitnom sistcmu za hiadcnje motora sa teenosCu. Temperatura se regulise na dva naCina . Skinite regulator napona sa nosaca. 4. 2. Za svaki automobilski motor postoji optimal an raspon temperature pri kojoj najbolje radio Bez efikasnog sistema za hladenje. Teenost za hladenje se zatim vraca u blok motara gde preuzima • toplotu od cilindara i odvodi je u hladnjak. Ventilator koji se direktno pokrece ad stnme motom usisava hladan vazduh kroz hladnjak. Znacaj regulisanja temperature najbolje se uocava po neravnomernom radu hladnog motora. S druge strane.stvima. 3. dok na vrhu klipova mogu da budu oko 300 0c. Napomena: neki modeli automobila imaju kontakt sa cepom koji kada se rastavi iSkljucuje ceo regulator napona. Sistem za hladenje odriava motor na optimaJnoj temperaturi. za zagrevanje smese vazduha i goriva radi boljeg sagorevanja u cilindrima. Kontakt je napravljen tako da obezbedi tacan polari!e! prilikom priklju tivanja. I I ! "l i-= SISTEM ZA HLADENJE M otor sa unutrasnjim sagorevanjem koji pokreee skoro sve automobile radi na principu »unutrasnjeg sagorevanja«. prati . 127 SISTEM ZA HLAf>ENJE Tipican elektricni ventilator montiran na hladnjaku aktivira se pomoCu prekidaca koji reaguje nn prornenu tempemture {cenosli za hladenje. Pronadite regulator napona. temperature u cilindrima mogu da dostignu cak 2000 °C. teenost za hladenje sc pumpa tako cia kruii od hladnjaka koji se nalazj u prednjern delu automobila. Skinile provodnike sa regulatora napona posto ste !h prethodno obe/eiil! i zapamtili njihov raspored.hladenjem vazduhom i hladenjem vodom. NajcesCi su sistemi za hladenje vodom. 5. Spojite sve provodnike na propisan nacin. jezgro grejaca i vraca se nazad u hladnjak. Skinite odvijacem sve zavrtnje koji ga pricvrScuju. motor bi za nekoliko minuta bio unisten od sopstvene toplote.dovoljna da za 10 minuta istopi blok motora teiak 50 kilograma. venti! koji reaguje na toplotu. Taj prostor ispunjen je tecnoscu za hladenje koja okruzuje cilindre. Termostat. Blok motora koji se hladi vodom supalj je oko cilindara. 1.

4. U poeetku se kao teenost za hladenje motora koristila obiena voda. najbolje resenje predstavlja trajni antifriz.koje dolazi usled promena uslova voznje i vremenskih prilika. ELEKTRICNI VENTILATOR. Na automobilima sa prednjim pogonom i poprecno postavIjenim motorom.. Delimiean rastvor vode i metil-alkohola sprecava da se teenost za hladenje zimi smrzne. Termostat se otvara i zatvara prema promeni temperature teenosti za hladenje do. ~ 1.sto sve dovodi do pregrejavanja i trajnog ostecenja matora. VENTILATOR. Savremeni sistemi za hladenje sa trajnim antifrizom radeveoma dobro i stoga im se obieno obraca malo paznje. trosenje cevovoda. Medutim. Na praznom hodu iIi pri maloj brzini kretanja. 3. cevi hladnjaka i pumpi . HLADNJAK. remena i eventualno poklopca hladnjaka iIi termostata. U stvari. Delov. ventilator usisava spoljasnji vazduh koji prolazi kroz hladnjak i rashladuje teenost za hladenje. vazno je da teenost za hladenje u sistemu bude cista i da svi delovi rade pravilno. kao i u slueajevima kada je motor hladan iIi kada se automobil dovoljno brzo kreee da dovoljno vazduha prolazi kroz hladnjak. Na nekim tipovima vozila ventilator je montiran na spojnici koja mu omogucava da se okrece manjom brzinom iIi da se slObodno okrece kada nije potrebno maksirr. otporna je i na 128 koroziju. Medutim. Zanemarivanje sistema za hladenje moze da prouzrokuje curenje iz spojeva na bloku motora.alno hladenje. 2. S obzirom da alkohol snizava taeku kljucanja od 100 "C na 78 "C i isparava. i 1 . elektrieni ventilator koristi se za . U rastvoru sa vodom (1: 1) antifriz izdrzava temperature od -40 "C do l30 "C. a ako se dodaju i sredstva za spreeavanje korozije.strujanje teenosti i odreduje temperaturu motora. sistema za hladenje su: . Vrela teenost za hladenje teee kroz cevi i hladi se vazduhom koji struji oko cevi i rebara. VENTILATOR SA SPOJNICOM. Uz odgovarajuce odrZavanje. obicna voda nije pogodna stoga sto se smrzava. Antifriz se sastoji od etilen-glikola i aditiva kao sto su sredstva za spreeavanje korozije i inazivo. Spajnica ventilatora smanjuje nepotrebno opterecenje matOTa i doprinosi stednji goriva. nijedan antifriz ipak nije vecan s obzirom da se aditivi trose. Hladnjak Iiei na saee i sastoji se od tankih cevi i rebara. suvise lako isparava i moze da ima koroziono dejstvo. sis tern za hladenje moze da traje godinama. kao sto su zamena creva.

Kod abujmica sa vijkom pritezanje iii otvaranje obujniica vrsi se okretanjem vijka. Jedno crevo sluzi za dovod teenosti za hladenje. . 7. Poklopac sa ventilom za reaulisanje pritiska regulise pritisak u sistemu za hladenje. REMEN VENT!LATORA. Stoga je sis tern za hladenje predviden da radi na visokim temperaturam a pod pritiskom. UREDAJI ZA RECIRKULACIJU TECNOSTI ZA HLADENJE. Uredaj za recirkulaciju teenasti za hladenje . kao i -------SISTEM ZA HLADENJE voda. Remen ventilatora sluii za pogon ventilatora i pumpe za vodu. onaj koji saidri etilenglikol i sredstvo za spreeavanje korozije. 8. Pumpa tada panovo salje teenost kroz motor preko obilaznog voda hladnjaka. ProizvodaCi automobila preporucuju mesavinu u razmeri 1: 1 sto pruza zastitu tokom cele godine. Ako proklizava iIi se pokida. Obilazno crevo omogucava da teenost za hladenje ne prolazi kroz sistem za hladenje kada je termostat iskljucen. 6. Mnogi automobili takode imaju obilazno crevo hladnjaka. po hladnom vremenu iIi laganoj voznji. TERMOSTAT. Ventilator se ukljueuje i iskljueuje pomocu termostata u hladnjaku iIi bloku motora. N a svim spojevima ereva nalaze se obujmice koje obezbeduju hermetieki spoj. I hladnj"k i grejae imaju po dva ereva. Napomena: neki automobili imaju unutrasnji obrlazni kanal ugraden u pumpu za vodu. Uredaji za recirkulaciju teenosti za hladenje predstavljaju dec sistema za hladenje kod veCine novijih modela automobila. Ventilator ostaje iskljueen sve dok se temperatura teenosti za hladenje ne podigne iznad 90-95 "C kada se ventilator ukljucuje i radi sve dok se temperatura tecnosti za hladenje ne spusti ispod graniene temperature u termostatu. Najcescese koriste obujmice sa vijkom i obujmice sa oprugom. 11. PUMPA ZA VODU. 10. TECNOST ZA HLADENJE.usisavanje vazduha kroz hladnjak. Pumpa za vodu odvodi teenost za hladenje kroz hladnjak (iIi kroz obilazni vod) i omogucava njeno cirkulisanje kroz blok motora i glavu cilindra. a drugo za odvod. 9. CREVA I OBUJMICE (»SELNE«). 5. skoro zatvara. Termostat odrzava rad motora na odredenoj temperaturi i eesto se. Teenost za hladenje u sistemu ia hladenje sastoji se od mesa vine antifriza i vode. pod pritiskom kljuca na visoj temperaturi nego na normalnom pritisku. motor ce brzopoeeti da se pregrejava. Teenost za hladenje. Obavezno kupite kvalitetan' antifriz. KoliCina teenosti za hladenje koja prolazi kroz hladnjak regulise se pomocu termostata. POKLOPAC HLADNJAKA. a kod obujmica sa oprugom krajevi moraju da se pritegnu kleStima da bi se obujmica skinula iIi montirala.

Uredaji za recirkulaciju tecnosti za hladenje mogu se nabaviti u prodavnicama auto-delova . ~ . U sistemu za hladenje postoji nekoliko creva za cirkulaciju rashladne teenosti za hladenje pod pritiskom. poviscni pritisak izhacuje izvesnll ko!iCinu u dodatni rezervoar . dclimican vakuum usisava tccnos\ nazad u hladnjak iz dodatne pasude (desno). To su zaptivke. Najbolje bi bilo da izvrsite brzu vizuelnu proveru sistema za hladenje svaki put kada podignete poklopac iskljueenog motora. Kad3 se sistcm ohladi. OSTALI DELOVI SISTEMA ZA HLADENJE. Cepavi se nalaze na bloku motora i ako se tecnost za hladenje ikada smrzne. cepovi na bloku motora i regulacioni ventil grejaca.. . a na nekim automobilima postoji i obilazno crevo hladnjaka. ovo sprecava ozbiljno ostecenje motora. Regulacioni ventil grejaea obieno se nalazi u dovodnom crevu grejaca. CEVOVODI...' .~ .ima rezeTVoar koji prima visak tecnosti za hladenje tokom grejanja i sirenja.posudu hludnj3k3 (leva). 12. Ovde Sll navedene mere predastroznosti koje treba sprovesti da ne bi dosla do curenja i drugih kvarova u sistemu za hladenje vaseg automabila. Cevovodi moraju da funkcionisu po hladnom i toplom vremenu. Provera sistema za hladenje AlaI i materijal • Baterijska lampa ili ruena svetiljka • Malo ogled ala • Sredstvo za zaptivanje A nketa sprovedena od strane Ameriekog ministarstva saobraeaja pokazala je da je neispravan sistem za hladenje posle nestanka goriva i osteeenja pneumatika najeeSCi uzrok kvara vozila na putevima. On regulise dovod i odvod teenosti za hladenje. NaroCito je vazno da pod nose visoke temperature zato sto su se poslednjih godina temperature u motoru dra- . Kada se tcCn(lst w hladcnje zagreje.. To su gornja i donja creva hladnjaka..---. U mnogim slucajevima. stvara se delimican vakuum koji usisava teenost za hladenje nazad u hladnjak... Provera da Ii sistem za hladenje curi vrsi . tecnost koja se siri istisnuce cepove iz bloka motora. 129 .e na sledeei nacin: 1.~ . Posto se motor iskIjuci i ohladi. Detaljna provera trebalo bi da se jzvrsi svaka 3-4 meseca.SISTEM ZA HLAflENJE Urcdaj za recirkulaciju lecnosti za h!adenje. dovodna i odvodna creva grejaea. Jedan od razloga otkazivanja je i to 130 sta adrzavanje sistema za hladenje cesta previde i vozaCi i mehanicari.---. ..

Stoga. Ne bi trebalo da bude·bocnog pomeranja ventilatora i kaisnika. isto kao i kada su veoma tvrda i krta. Prove rite eevovode kada je motor hladan da vas pritisak u sistemu za hlaaenje ne bi obmanuo.stieno poveeale zbog komplikovanog uredaja za -------I I i lIP ! . ali ne preteran0 da ne bi popucala. nai'in: uhvatite lopatice ventilalora horizontalno i protresite ih. Sledec(deo sistema za hladenje koji moze da se proveri dodirom je pumpa za vodu.jer on podupire ventilator i njegov kaisnik. Kod automobila sa prednjim pogo nom i poprecno postavljenim motorom. samu pumpu za vodu. Da biste stekli iskustvo u ovome. to znati da je labav leiaj pumpe za vodu. " autO!:nobil je presao 40. PUMPA ZA VODU.. Aka niste sigurni u kakvom su stanju cevovodi. ereva moraju da budu dovoljno gipka da ne popucaju pri pomeranju motora i vibracijama.. moze da do de do gubitka teenosti za hladenje u sistemu_ Da biste proverili da Ii pumpa za vodu curi. zamenite sva ereva. Pod pipanjem creva. Ako osetite da je labava. ventilator nije pricvrscen za kaiSnik pumpe za vodu. podrazumeva se stiskanje i savijanje. Prose can vek trajanja creva iznosi oko 40.000 kilometara. proveravajte creva u navorn automobilu pre nego sto predete 15. Ako je leiaj pumpe labav.000 kilometara predenag puta. . Ako su mekana iii se lepe_ kao krpa. (Pogledajte ode:ljak »Skidanje i namestanje ereva«). ereva hladnjaka i grejaea treba da su cvrsta i treba odmah da povrate prvobitni oblik. zamenite ih. a cesto prska. Jakom baterijskom lampom iIi ruenom svetiljkom proverite da teenost za hlaaenje ne euri } to naroi'ito oko krajeva ereva. preCiscavanje izduvnih gasava_ Ova je povecalo temperaturu ispod poklopea motora i povecalo opterecenje ovih gumenih delova. Kada se stisnu iIi istegnu.'. Aka vas 3lxtomobil ima kratko obilazno crevo blizu kuc. 2. Ona je smestena o<ttpah iza kaisnika ventilatora i proverFa se n5 sledec.000 kilometara. Pogledajte da ereva na mestima na kojima se taru a deIove motora iIi karoserije nisu pohaba!a. naraeito ako jre u pitanju novi tip vozila Ciji motor proizvodi·vise toplote. pogledajte pazljivo da Ii ima vlage iza kaisnika.sta ne zaboravite da njega zamenite. Spoljni izgled cesto maze da prevari taka da i crevo za koje nam se i'ini da je ispravno moie da proeuri iIi prsne. Ono je vaino. Opipajte ereva da proverite u kakvom je stanju guma.

mOle sc videti lecnost Zil hladenje mrkc koje kako curi sa ivice cepa. primeticete na ivici tragove tecnosti za hladenje koja je tamne boje. 3.000 km. 5. jedino sto moiete da ui'inite je da je zamenite posta su pumpe zaptivene i ne mogu da se popravljaju. Tu je curenje uoCljivo..p _1 .Postoji mali ventilacioni otvor na dnu pumpe iza kaiSnika. Ove zaptivke su sledece mesto gde tecnost za hladenje maze da euri.yojim spojevima pomocu crevnih obujrnica»kini" (3). Obicno se nalaze u seriji i imaju jedno iIi 132 . REGULACIONI VENTILI GREJACA. ZAPTIVKE NA GLA VI CILINDRA. Ako pumpa pokazuje bilo kakve tragove curenja iz ovag ventilacionog otvora. Oni SU smesteni na bloku motora. cepova. Neki aditivi sistema za hladenje koji se nazivaju i zaptivaci mogu da sprece opravku posta zatvaraju mesta koja ·propustaju. Ovi cepovi su sledece mesto gde moze doti do curenja. f c \::::. ~ \ ~ VeCina automobilskih motor" ima cetiri i\i v'lse cepova na bioku motom (l). U slucaju da propustaju (2). mobila to se tesko vidi. I ovoga puta treba da pogledate da Ii ima tragova tecnosti za hladenje. Aka neki od njih propusta.. Kod nekih autoSISTEM ZA HLADENJE Gornje crevo hladnjaka (I) i donic crevo hladnjaka (2) su priCvrSceni na . bolje je da posao prepustite strucnjaku ukoliko niste posebno spretni. pogotovu kod automobila koji su stari vise od tTi godine_ VeCina motora ima cetiri ili viSe 131 SISTEM ZA HLAflENJE I I .'stoga eete morati da upotrebite malo ogledalo iIi da se podvucete ispod automobila. Cesto su razlog zbog koga reenost za hladenje curio Tim ventilima se upravlja yueno iii pomocll vakuma. Posta zamena zaptivke koja propusta zahteva skidanje glave eilindra. 4. (Pogledajte odeljak "Zamena cepova na bloku motora«). Ildll IbdL • • LQJ c. CEPOVI NA BLOKU MOTORA. Trajnije resenje je zamena cepa. . Smestene su izmedu glave dlindra i bloka motora. Prosebm vck lrajanja crcva hiadnjaka je ako 40. pa ih treba menjati svake Iri godinc lli cesce.

To cete primetiti po zelenkastobeloj koroziji na vrhu hladnjaka iIi u njegovoj blizini.. narobto blizu spojeva creva. 8.. Aka ih ima. Detaljna vizuelna provera hladnjaka je veoma vaina. ali pre iIi posle hladnjak ce morati da se skine i popravi. Ako yam je potreban nov poklopac. (Pogledajte odeljak "Zamena hladnjaka«). zamena je neophodna. Skinite poklopac pa proverite i njega. Jpak je najbolje da pusrite sistem da se okladi pre nego sto skinete poklopac rodi provere. Upozorenje: nemojte skidali poklopac hladnjaka dok je sislem zagrejan. Ako sumnjate da na povrsini hladnjaka ima prasine. I . oduvajte je komprimovanim vazduhom. Ovo sprecava ispravno funkcjonisanje poklopca. Ako rebra nisu dobro . Pogledajte sa unutrasnje strane da Ii ima korozije iii da nisu ispucale gumene zaptivke. Pogledajte da Ii ima tragova propustanja na prednjoj iIi zadnjoj strani hladnjaka. 6. Mala slavina na dnu . On je pod pritiskom i kada se poklopac skine. Prove rite da povrsin a hladnjaka nije zacepljena pr"sinom. ! I . sto moze da dovede do propustanja tecnosti za hladenje i pregrejavanje. Sredstva za zaptiI . hladnjak moze da se pregreje jer ne moze da odaje toplotu. HLADNJAK. Lemljeni spojevi ne mogu da se olabave i prouzrokuju odvajanje tih delova ad hladnjaka.pricvrscena. skinite ereva spojena za regulaeioni ventil grejaca i skinite venti! sa sedista. insektima iii otpacima jer i to smanjuje uCinak hladnjaka. To eete utiniti na sledeCi natin: ispraznite ·hladnjnk. Tragovi tecnosti za hladenje mogu da se uoee oko malih ventilacionih otvora sa· donje strane ventila. POKLOPAC HLADNJAKA.dva creva. ISPUSNA SLA VINA. Neki poklopci imaju podizae da bi se smanjio ovaj pritisak. Proverite pazljivL" ventil da ne propusta. Ponovite ovaj postupak obrnutim redosledom kada montirate nOv ventil koji se moie nabaviti u svakoj prodavniei auto-delova. Olabavljena rebra (mali tanki komadi mesinga nabrani izmedu cevi hladnjaka) moraju da budu dobro pricvrSceni izmedu cevi.cioni kabl iii vakuumsko erevo. vruea leenosl za hladenje moie da pokulja iz olvora za sipanje i da vas opeCe. Osvetlite ga jakom svetiljkom da biste proverili da bocne trake za nosenje i nosaCi nisu olabavljeni. Poklopac moze da se kupi u svakoj servisnoj stanici iii prodavnici auto-delova. Primeticete da iz ventila izlazi regulil. \ vanje mogu da pomognu izvesno vreme. . kupite onaj koji tacno odgovara vasem tipu automobila. Mozete sami da skinete hladnjak i da ga odnesete u radionicu na opravku. 7.

9. sponll za poddavanje (4) i kubl (5). 10. stavite komad kartona ispred hladnjaka. Poklopac glave cilindra (4) sc nalazi na vrhu g!nve Vizue!na provera da nem" tragova tecnosti za hladcnjc (5) moze ponekad da ukai e na propusranje.----SISTEM ZfJ\ HLADENJE pajte je da proverite da li je vlazna. Kada je motor jskljucen.testa jc uzrok propu5lanja tccnosli za illadcnjc . Zatim ubacite motor u brzinu i istovremeno osluskujte kaka ventilator radio Ako ventilator ne ubrza svoj rad kada se motor zagreje.-----. Do propustanja maze doti i kod navoja cak i ako je slavina ispravna.koji sc pokrece rui. Ostali dclovi regulacionog vernila grejata su hn::gaslu poluga (3).veGine hladnjaka takode moze da propusla. SPOJNICA VENTILATORA. to moze da dove de do pregrejavanja motora jer ventilator nete biti u stanju da se okrece dovoljno brzo da bi rashladio teenost za hladenje. I ____________________________________ . Da biste proverili kolo elektricnog ventilator a. Proverite i njih da Ii propustaju.:. kada se tecnost istrosl. Neispravnu spojnicu mozete da proverite na jos jedan naein: ukljucite motor i drzite ga na praznom hodu sa povecanim brojem obrtaja sve dok ne dostigne norm aInu radnu temperaturu (ispred hladnjaka stavite komad kartona). 133 ------. Praverite takode da li je dobra zatvorena i da je neki kamicak nije ostetio.1ulomobilu . spojnica ce stalno proklizavati. Ispusna slavina moze da se kupi u prodavnici auto-delova. Postoji nekoIiko natina da se proveri spojnica ventilatora. i] . OpiTecnost za hlade!lje mote da procuri ako zaplivke nft gJavi cilindra (1) koja sluzi kao zaptivac izmedu gJave cilindra (2) i blob motora (3). Aka spojnica ventilatora iskace ili je neispravna.')" spoju ereva grejata (1) i regulacionog vcntila grejabl (2).om I ii vakuumom . ELEKTRICNI VENTILATOR. znaCi da je spojnica neispravna i da je treba zameniti. ukljuCite motor i pustite ga da radi na praznom hodu sa povec'anim brojem obrtaja sve Rcgu!acioni venti\ grejllc. Spojnica je ispunjena tecnostu na bazi silikana. uhvatite lopatice ventilatora i pokusajte da protresete ventilator napred-nazad. Ispusna slavina se ponekad nalazi i na bloku motora. Neispravan motor ventilatora iIi prekidac termostata koji ne ukljucuje ventilator moie da dove de do pregrejavanja motora. Svako primetno slobodno pomeranje (pod pretpostavkom da su lezajevi osovine pumpe za vodu ispravni) znaei da treba zameniti spojnicu venti la134 tora.1 U .

N ajsigurniji i najefikasniji naein ispitivanja sistema za hlaclenje na pritisak je koriscenje instrumenta koji koriste profesionalni mehanicari. Budite obazrivi kada skidate poklopac hladnjaka. Aka je termostat ispravan. napunite hladnjak vodom do predviclenog nivoa. sledece sto treba da uCinite je da ispitate da Ii sis tern pod ·pritiskom propusta. Ako ventilator radi. Ispitivanje sistema za hlaCfenje na pritisak Ala! i materijal • Ureclaj za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak • Adapter za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak • Zastitne naocare • Voda • Krpe A ko vizuelna provera sistema za hlaclenje nije ukazala ni na kakav problem. Ommetar iIi kontrolna lampa sa ugraclenom baterijom pokazace da Ii prekidae fadi iIi ne. Napomena: obavite ispitivanje kada je motor hladan. Ispitivanje treba da se obavlja kada je motor hladan i iskljucen. 2. Aka se ne okrece. Ako se ventilator ne ukljuCi u roku od nekoliko minuta) znaCi da postoji neki kvar u elektricnom kolu motora ventilatora.ntilatora. Taj ureclaj je mala rucna pumpa koja se pricvrsti na hladnjak urnes to poklopca. proverite pomocu ommetra osigurac kao i celo elektricno kola. releju ventilatora iii osiguracu kola. Kod termostata sa dvozilnim kablom. . koristite produini kabl za spajanje. Ona (reba da bude do predvidenog nivoa . U tom slucaju iskljuCite motor i proverite motor ventilatora. Posto iskljuCite kablove e!ektromotora. ventilator bi trebalo da radi aka je celo elektricno kolo ispravno. Ako je motor ispravan.2-3 em ispod gomje ivice otvora za nalivanje hladnjaka. 1. spojite ventilator direktno za akumulator automobila pomocu produznih kablova. Ako nije. Poglejte nivo teenosti za hladenje. ventilator treba da se okrece. skinite prekidae termostata i proverite ga taka 5tO cete kraj uroniti u kljucalu vodu. mazda postoji problem u elektricnam kalu. zamenite motor. a zatim se posmatra da Ii sistem propusta. Sistem za hlaclenje ispituje se na pritisak na sledeCi naCin. Skinite poklopac hladnjaka. Aka termostat ima sarno jednozilni provodnik i aka se prikljuCi za masu.dok ne dostigne normalnu radnu temperaturu. Pogledajte u fabricki prirucnik da vidite gde se nalazi relej ve. Otvorite poklopac motora. Napunjen sistem za hlaclenje pump a se sve dok se ne dostigne pritisak oznaeen na poklopcu hladnjaka. Ako se nista ne dogodi pas to ste premostili termostat.

Ako pronadete mesta koje propusta. 6. Ovaj ureclaj moie da se upotrebi i za ispitivanje poklopca hladnjaka na pritisak. Pumpajte sve dok se dostigne pritisak oznaeen na poklopcu hladnjaka. (4) danja zaptivka. (7) gornji i (8) donji zaptivni prsten i (9) zaplivnc povrSine poklopca.3. iskljuCite motor ispitivanje je zavrseno. Ona ukazuju na to da je materijaI popustio iii da je mozda ispucao.iaka. Trebalo bi da se drzi i da ne opada bar 2 minuta. Isto tako. Namestite na otvor za nalivanje hladnjaka ureclaj za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak. U protivnom. Obratite paznju na ispupcena mesta na cevovodima hladnjaka iii grejaca. (1) pokJopac. 4. 7. Ne iskljucujte motor. proverite komande grejaca unutar automobila da ne propustaju kod ventila. 9. (2) opruga regu!ator3 pritiska. posto se na ovim delovima vidi da propustaju sarnO kada su zagrejani. On se nameSta isto kao i poklopac hladnjaka. Poklopac moze da se ispita pomocu adaptera na uredaju za ispitivanje pritiska prema prilozenim uputstvima. Upozorenje: nosite zastitne naocare i pazite da 'ne stojite u pravcu mlaza aka vam crevo prsne II ruci. 136 10. Pogledajte mesta oko pumpe za vodu. (3) gornja z:lptivka. Prove rite da Ii propusta oko vodene pumpe (pogledajte pokretne delove) i regulacionog ventila grejaca. hIadnjaka je konstruiran tako da se otvara pri odredenom pritisku. zaptivke na glavi cilindra. Veoma mali gubitak pritiska tokom sledeCih nekoliko min uta moze da se zanemari. hi adnjak i regulacioni ventil grejaca. (6) pre!ivna cev. (5) vaku umski ra5teretni venti!. sistem negde propusta. Poklopac SISTEM ZA HLADENJE ® PokJopac i otvor za nalivanjc hlacin. 5. Posmatrajte pad pritiska na ureclaju za merenje pritiska. Ako pritisak naglo opadne pas Ie nekoliko minuta. Ako primetite znake propustanja. 11. Pumpajte uredaj za merenje pritiska do odredenog nivoa (ako vee nije na njemu). Skinite ureclaj za ispitivanje pritiska sa otvora za nalivanje hladnjaka. VeCina ureclaja ima venti I za izjednacavanje pritiska. 8. Protresite svako creVQ na kraju spoja da biste proverili da Ii evrsto drzi kada je sistem pod pritiskom. cepove na bloku motora. UkIjuCite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta da bi dostigao normainu radnu temperaturu. kvar treba odmah popraviti. odmah ga popravite.· Zamenite poklopac ako se suvise brzo iii suvise sporo otvara. Uredaj za ispitivanje sistema za h!adenje nu pritisak namdta se na . Pritisnite i istegnite creva. 12. Skinite uredaj za ispitivanje sa poklopca hIadnjaka i po novo namestite uredaj na otvor za naIivanje hIadnjaka.

ldealna mesavina je rastvor u razmeri 1: 1. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. Upo- . Stoga pogledajte u prirucnik za vas automobil da utvrdite da Ii je blok motora od aluminijuma. Aka vas automobil ima blok motora od aluminijuma. lspitivanje teenosti za hladenje treba obaviti posto je motor radio najmanje nekoliko minuta. maze da dade do pregrejavanja motara. teenost za hladenje maze da se zamrzne pri niskim temperaturama sto maze da dovede do pucanja bloka motora usled sirenja teenosti. 13.tifriz. Da biste proverili sredstvo za hlaclenje u hladnjaku svog automobila potreban yam je ureclaj za ispitivanje antifriza. Provera tecnosti za hladenje Ala! i materijal • Uredaj za ispitivanje antifriza • Klesta • Krpe • Posuda • Antifriz • Voda SISTEMZA HLAE>ENJE T eenost za hladenje koja se koristi u sistemu za hladenje sastoji se ad antifriza i vade. Takode. zatvoreni sistem hlaclenja. Pailjivo procitajte etiketu. manje antifriza). . Skinite uredaj za ispitivanje pritiska sa otvora za nalivanje hladnjaka. 14. Proizvod ne odgovara standardu aka na nalepnici pise da rastvor etilenglikola i vode u razmeri 1: 1 ne obezbecluje za. kupite sarno proizvod na bazi etilenglikola sa aditivima za spreeavanje korozije Ciji je rok trajanja godinu dana. To omogucava da se teenost za hladenje dobro promesa sto je potrebno za dobijanje taenog rezultata na uredaju za ispitivanje antifriza. Da biste proverili da Ii je hladnjak u vasem automobilu zasticen protiv smrzavanja. dodajte iskljuCivo antifriz na cijoj ambalazi pise da je bezbedan za takav tip motora. Uredaj za ispitivanje antifriza iii hidrometar veoma je sWoan hidrometru za ispitivanje akumulatora. Ako je koncentracija antifriza nedovoljna (vise vode. Nivo tecnosti za hladenje mozete proveriti u rezervoaru -plasticnoj posudi koja se nalazi blizu hladnjaka zahvaljujuCi tome sto je providna i obelezena oznakama za oCitavanje nivoa teenosti za hladenje. Noviji tipovi automobila obieno imaju sistem sa recirkulacijom teenosti za hlaclenje. postupite prema sledeCim uputstvima: 1.titu ad smrzavanja do -35'C. naroCito pri malim brzinama kretanja. Kada kupujete an. tzv.otvor za nalivanje hladnjaka. Ovaj sistem radi taka sto visak tecnosti iz zagrejanog hladnjaka odlazi u rezervoar gde se zadctava sve dok se hladnjak pan ova ne ohladi. Mcrae pokazuje gde sistem za hladcnje propusta.

iii pritiskanjem dugmeta. OCitajte rezultat na skali na pJovku na mestu gde je niva tecnosti najvisi. mazda ce biti potrebno da vas sistem za hladenje izdrzi do . Ova se radi taka sto se pritisne i opusti pumpica na vrhu uredaja uvueenog u tecnost za hladenje. Polako skinite pOklopac hladnjaka. Uputstva za upotrebu ovakvag uredaja za ispitivanje antifriza nalaze se na samom uredaju. smanjice se pritisak. (Videti »Ispiranje sistema za hladenje« objasnjeno u ovom poglavlju. Nivo tecnosti za hlaaenje treba da bude 2-3 em ispod gomje ivice otvara za nalivanje hladnjaka.35 'C. teenost pokulja napolje. Neki tipovi hladnjaka imaju na poklopcu polugu ili dugme. mozete doliti antifriZ u dodatn! rezervoar.zorenje: nikada ne skidajte poklopac sa hladnjaka kada je motor ugrejan da ne bi iz/eteo mlaz kljui'ale tei':nosti pod pritiskom. veCina uredaja ima tabelu koja pokazuje temperaturu do koje je teenost zasticena od zamrzavanja. pri izuzetno hladnom vremenu. Ako je rezultat dobijen na uredaju za ispitivanje antifriza -30"C. Drugi tipovi hladnjaka imaju poklopce konstruisane 138 tako da se okrecu do jednog zareza. Ako)e motor suviSe topao. Kada pritisak dovoljno opadne. Ako je teenost Cista i blstra. Napomena: aka vas automobil nema hladnjak sa ispusnom slavinom.ili motor pa tek onda skinite poklopac sa hladnjaka. Dolite zatim 1/3 Cistog antifriza. Napomena: postoje dva naCina za smanjenje pritiska u sistemu za hladenje.pricekajte najmanje· 15 minuta posto ste podigli poklopac motora i iskljui'. skinite donje crevo hladnjaka da biste ispustili teenost za . zastita ad zamrzavanja treba da odgovara veCini vremenskih uslova. Usisajte dovoljno tecnosti u uredaj tako da se plovak u staklenoj cevi polako podignc navise. IskljuCite motor.ml: u hidrometar I. Postoji i drugi tip uredaja sa lopaticama. Aka imate uredaj za recirkulaciju ternosti za hladenje. hladnjaku je potrebno eiscenje. Proveriteoeitan rezultat sa tabelom na uredaju za ispitivanje. Podizanjem po luge navise.) 3. ponovo ukljuCite motor. 4.: hladnjaka. usisajte uzorak tecnosti u uredaj za ispitivanje antifriza i oCitajte rezulta!. pritisnite poklopac i nastavite da ga okrecete da biste ga skinulL 2. Upozorenje: teenost za hladenje ee biti vruea. otvorite klestima ispusnu slavinu na hladnjaku i ispustite aka 1/3 teenosti iz hladnjaka u jedan sud. To se jasno vidi kroz otvor hladnjaka. Ako je teenost tamna iii crvenkasto-mrka. (Obavezno upotrebite nekoliko krpa da se ne biste opekli). Budite spremni da se brzo pomerite ustranll aka vmca 137 SISTEM ZA HLA£lENJE Hidrometar'la ispitivanje tecnosti Zil sa pel loplica pobzuje stepen zastite od zamrzavanja koju pruia anlifriz. a na osnovu broja ioptica koje plivaju u teenosti za hludcnje usis. Medutim.

Aka je rezultat dobijen na uredaju za ispitivanje antifriza izmedu -15 'C i . . Zatim sipajte sredstvo za Ciscenje i vozite automobil jedno kratko vreme iii pustite motor da radi pri normalnoj radnoj temperaturi. Ako kupite kvalitetan proizvod i pridriavate se uputstava. Na kraju. Budite pazljivi da se ne polijete. Postoji nekoliko nacina za Ciscenje sistema za hladenje od kojil! neki zahtevilju profesionalnu opremu. Ukoliko nemate jako zapusen sistem koji zahteva strucno reverzibilno ispiranje. . Ako je rezultat -15'C iii vise. Ako taj posao obavljate jednom gOdiSnje. sposobnost da stiti od korozije i stoga se mora menjati da bi ispravno funkcionisao tokom veka trajanja automobila. 5. Ukljucite motor da biste tecnost za hladenje izmesali i proverite da Ii je nivo odgovarajuCi. dodajte nOV rastvor antifriza i vode. moraeete da ispustite 2/3 rastvora iz hladnjaka i da ga zamenite antifrizom. Posle toga ispraznite sistem i isperite ga Cistom vodom. Postupak je jednostavan. mogu se koristiti postupci objasnjeni u ovom odeljku. Ispiranje sistema za hladenje Alai i malerijal • Klesta • Odvijac • Noz • Bastensko crevo • Posuda • Krpe • Crevo hladnjaka • Hemijsko sredstvo za ispiranje • Antifriz • Voda • Pribor za ispiranje S istem za hladenje moze godinama da fadi dobro ako ga odriavate u cistom stanju i menjate antifriz najmanje jednom u dye godine.30 "C. Pogledajte u priruenik za svoj automobil da biste videli koliko litara tecnosti za hladenje maze da primi vas hladnjak.'I SISTEM ZA HLABENJE " 6.hladenje.. Napomena: pre nego s\o dodate antifriz) proverite da sistem nigde ne propusta. Ispustite stafU tecnost za hladenje i napunite sis tern za hladenje vodom. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. ne bi trebalo da imate nikakvog problema. j " . dovoljno yam je dobro hemijsko sredstvo za ispiranje. najbolje je da se ispusti teenost iz celog sistema za hladenje i da ga ponovo napunite meSavinom antifriza i vade u razmeri 1: 1. Amifriz vremenom gub.

. Upozorenje: teenost za hlaoenje moze da bude vruca aka ste izvesno vreme pre toga vozili automobiL Na nekim starijim tipavima bila ne postoji ispusna slavina na hladnjaku. Posmatrajte stanje tecnosti ia hladenje koja se ispusta. Ako teenost za hladenje nije mrkocrvene boje. Zatim skinite poklopac sa hladnjaka da bi se tecnost za hladenje lakse ispustila. aka se teenost za hladenje naglo ispusti. Creva su cvrsto priljubljena te je potrebno da. moze da se skine i crevo sa nosaca. Koristite bastensko crevo da napunite hladnjak vodom do predvidenog nivoa. Stoga pustite motor da se ohladi. potrebno je jako hemijsko sredstvo za ispiranje. Upozorenje: posto oCistite sistem ukljucujuti i dodatni rezervoar uredaja za recirkulaciju. Ako je mrkocrvena. Ako ni to ne pomogne. 2.a. Zatim uzmite nekoliko krpa i polako okrenite poklopac hladnjaka do prvog zareza da bi sesmanjio pritisak. Kada se skine obujrnica. isperite rezervoar vodom. Spojevi creva hladnjaka osigurani su dvema vrstama obujrnica (»selni«). Da biste uprostili posao. Sipajte sredstvo za ispiranje (kupljeno u prodavnici auto-delova) u hladnjak. a pritisak padne na atmosferski. Zaprljani rezervoar magao bi da naskodi . Morate potpuno da ispraznite sistem za hladenje u automobilu. presecite ih Dozern iake to ZD?Ci kupevinu novog creva. Neki automobili imaju poklopac hladnjaka sa dugmetom iIi polugam za smanjivanje pritiska. Upozorenje: nikada ne skidajte poklapac sa vruceg hladnjaka. Obujmice sa oprugom skidaju sa klestima. Obujrnice sa zavrtnjem mogu se olabaviti okretanjem zavrtnja pomocu odvijac. Kada je dovoljno olabavljen. Kada ste potpuno ispustili tecnost za hladenje. 4. Klestima otvorite ispusnu na dnu hladnjaka. mIMem Pogledajte odeljak "Provera sistema za hladenje« da biste znali kako to da uradite. 1. sistemu za hladenje.. po mogucstvu na bazi kiseline. Jednostavno pritisnite krajeve obujrnice da biste njili pritisak i skinite je sa creva.aM. se iz sve snage okiecu da bi se izvadila. jednostavna pritisnite dugme iIi pOdignite polugu navise. Taj nivo je otprilike 2-3 em ispod ivice otvora za nalivanje hladnjaka. obujrnica 'maze da se skine sa creva. 3. moze da se upotrebi bilo koje sredstvo za brzo ispiranje. zatvorite ispusnu siavinu iii penovo prikljuCite 139 SISTEM ZA HLA£>ENJE donje crevo hladnjaka. Pritisnite nadole poklopac i pazljivo ga izvucite posto se pritisak smanjio. pocece da isparava. stavite ispod hladnjaka posudu koja moze da primi oko 10 litara tecnosti. Da bi se ispraznio takav tip hladnjaka. mora da se skine donje crevo hladnjaka.

Potpuna odvrnite komande grejaca. . . To je jedno od dva creva koja se pruzaju od protivpoiarne pregrade na Jevoj strani prostora za motor. 8. I i '! 1 \ l . . Skinite poklopac sa hladnjaka a zatim isperite sistem vodom po drugi put da uklonite sve tragove hemikalije koja bi kasnije mogla da ima koroziono dejstvo. Napomena: ovo je dobra prilika .1'.5. Voda za ispiranje sistema za hladenje moze potom da se dovcde bastenskim crevom (5)... I !¥I?.. Crevo . Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto.SISTEM ZA HLA£)ENJE .. 9. UkljuCite motor i pustite ga da radi onoliko koliko je naznaceno u uputstvima datim uz hemikaliju za ispiranje. : ! : ! . Zaustavite motor i po novo ispustite teenost iz sistema za hladenje kao sto je vee objasnjeno. Zatvorite ispusnu slavinu iii ponovo prikljucite donje crevo hladnjaka. 140 1. . ova obezbeduje da rastvor ·za ispiranje prode kroz ceo sis tern i opere i jezgro gretaca.~ ~ : ! . poklopca za T-komad.. Tamne streli ce pokazuju 10k. a zatim napunite hladnjak mesavinom sveze vade i antifriza. ! . Ispiranje ponavljajte sve dok voda ne bude bistra. Pribor za ispiranje sastoji se od T-komada. Da biste odredili zapreminu sistema za hladenje.. Svetle strelicc pokazuju prikljucke dovodnog crcya hl<ldnjaka.. strujanja rashladnag f1uida.. Vratite na svoje mesto poklopac hladnjaka. T·komad moze da se zntvori poklopcem (6). dye obujmice i usmerivaca za vodu.. ! . Taj pribor se montira i koristi na sledeCi nacin: 1. obicno oko 15 minuta. 10...' -... ! : = ~ T-komad za ispiranje (1) moZe da se montira na crevo grejaca (2) koje se pmia od blob motora i spojeno je pomocu obujmica sa oprugom (3) iii sa zavrtnjem (4).da sperete crevom insekte i prljavstinu koji su se nakupili na rebrima hladnjaka. terima. taka i meau profesionalnim mehanicarima. VeCina proizvodaca preporucuje mesavinu u razmeri 1: 1. Pronadite dovodno crevo grejaca... . U nekim slutnjevirna. 6.. pogledajte u prirucnik za vas automobil.. Upotreba T-komada za ispiranje Ovaj postupak ukljucuje upotrebu pribora za ispiranje koji postaje sve popularniji kako medu amaAutomobil moze da ima jedan od dva lipa hladnjaka: rash!adni fluid moze da 51ruji horizontalno (levo) iii vertikalno (desno). . . 7. .

. Stavite usmerivac za vodu u otvor za nalivanje hladnjaka da bi usmeravao vodu kada pocne da istice. proverite da Ii su svi spojevi evrsti i vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. 3. obujmice sa oprugom zategnite klestima. 11.. Ako je potrebno jos teenosti. Ueinite ovo polako i pazljivo. Zatim ukljueite bastensko crevo i ispirajte sistem za hladenje sve dok voda koja istice iz • hladnjaka ne postane bistra. 4. Ulijte dovoljno antifriza u hladnjak da se napravi mesavina 1: 1 . 6. 142 9. lspirajte sve dok ne pote{:e bistra vada. u suprotnom. Stavite obujmicu na kraj svakog isecenog komada. Obujmice (2) koje dne T·komad na creYU grejaca (reba da budu evrsto stegnute. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne dostigne uobiCajenu radnu temperaturu.na primer.~ ..~ .je obieno prikJjuceno za blok motora. Stavitc poklopac na T-komad. 141 ---. cene de love creva. Zamena remena ventilatora Alat i materijal • Kljucevi iii ozubljeni kljuc sa umecima • Poluga • Uredaj za ispitivanje remena .. 1skljueite motor i proverite nivo tecnosti za hladenje. 3 litra antifriza za sistem za hladenje je 6 Iitara. a ne za crevo grejaca koje vodi do pumpe za vodu. bistra voda ce isteCi iz T-komada tako da ce mdavina biti u razmeri 1: 1 kada se doda predvidena kolieina. cete u prirucniku za vas automobil. Pazite da T-komad dobro prianja uZ odseKilda ispirate hladnjak preko T-komada. voda iz bastcn5kog creva (1) treba cia teee sve dak tecnost koja iz]azi iz usmerivaca montiranog na otvor za nalivanje hladnjaka nije bistra. Posto se ulije antifriz. Vratite obujmice na mesta i zategnite ih odvijacem. Skinite poklopac hladnjaka. 5. 1skljuCite vodu i skinite bastensko crevo sa T-komada .. a zatim ga spojite sa bastenskim crevom. 8.. Montirajte T-komad izmedu dva isecena dela. Takode skinite usmerivac sa otvora za nalivanje hladnjaka... SISTEM ZA HLADENJE Pribor za ispitivanJe h"]udnjaka se sastoji od usmerivaea vode (deflektora) koji se st<lvlja u otvor za nalivanje.. " . 7. Isk!juCite vodu i skinite crevo.. sipajte Cist antifriz. Podatak 0 zapremini sistema za hladenje nac. 10.. moie dod do curenja bda sistem za hladenje pocnc da radi. Na kraju.. Najbolje je pricckati da se motor ohladi.nemojte jos da vracate poklopac na T-komad. Skinite poklopac na T-komadu. Okrenite dugme grejaea na tabli sa instrumentim a do kraja da biste bili sigurni da je i grejac opran. Presecite to crevo na sredini ostrim nozern. 2.

' /. Da bisle zameni!i remen. Da biste skinuli remen ventilatora (1). ® 143 -. (3) uglacan. sledece sto treba da proverite jeste da Ii je pravilno zategnut.• Remen ventilatora • Ostali pogonski remeni S istem za hladenje koristi jedan od nekoliko pogonskih remena koji pokrecu delove kao sto su alternator. Prilikom ispitivanja remena ventilatora sistema za hladenje. pumpu za vodu na ovim motorima i I) ij ! . Zamena remena ventilatora nije tezak posao.cen). kompresor klima-uredaja... Gurnite poiugu nadole da bisle podigJi zatezni kaisnik. (4) pocepan i (5) odvajanje slojcv3. provucile polugu (3) pored maza iice na poklopeu za oprugu (4) i pokretnog pok!opca na kaiSniku (5). Ovo se fadi dok je remen jos uvek u automobilu (motor treba da je isklju. Ako je u losem stanju.1. (2) nat op!jen uljcm. Suvise labav remen ne moze da obezbedi odgovarajuce hladenje pri malim brzinama kretanja. pumpa servo-upravljaca. " 'i ® NajceSca osteccnja zbog cega treba zameniti remen: (1) ispucan. SISTEM ZA HLAElENJE 0-_--. taka dOl. dalje pokrete remen. Napomena: skora svi poprecno postavljeni motori i neki poduzno postavljeni motori imaju elektricni ventilator koji se ne pokrece remenom. o!abavite vijke na ahernatoru ( 2) i poyudte alternator prcma ventilatoru (3). Suvise zategnut remen moze da optereti lezajeve u pumpi za vodu. Medutim. Mozda cete morati da skinete remen servo-upravIjaca iii kompresor klima-uredaja da biste dosli do njega. mozete da skinete rem en sa kaisnika pumpe za vadu (4).. Remen na sistemu za hladenje iii kais ventilatora pokrece sklop ventilatora i pumpe za vodu. treba proveriti dve stvari. zamenite gao Aka je u ispravnom stanju. Jednostavno popustite vijke za . cesto isti koji pokrece i alternator. kao i vazdusna pumpa uredaja za preCiscavanje izduvnih gasova. svaki uredaj koji pokrece pogonski remen moie se olabaviti i skinuti tako da on moze da se skine. Zmijoliki pogonski remen (1) praviino se :tarde pomotu opruznog zatezno g kaisnika (2). Medutim. Prvo treba proveriti stanje remena.

m stanju. Potralite naprsla iii krta 144 mesta. Dok drzite remen u zategiluto. Olabavite vijak za pricvrsCivanje alternatora (na dnu). Na mnogim tipovima automobila. Remeni ventilatora. remen ventilatora u sistemu za hladenje pokrece i alternator. uljane mrlje. remen se moze skinuti i montirati nov. Aka pronadete bilo koje od ovih ostecenja. proverite da Ii ste uzeli adgovarajucu veliCinu. Napomena: nemojte pokusavati da montirate nov remen prebacivanjem preko kaisnika pomocu odvijaca . Nikakvo podesavanje nije potrebno posto ce zatezni kaiSnik automatski podesiti odgovarajucu zategnutost remeha. remen se moze osloboditi pritiskanjem zateznog kaisnika polugom. iskrzane ivice. Ovim ce se remen dovoJjno olabaviti da moze da se skine. zaseke iii uglacane ivice. zamenite remen.· Pocnite od remena najblizeg hladnjakll. Gumite alternator prema ventilatoru i skinite feruen ventilatora. Napomena: nemajte seCi remen da biste ga skinuli aka yam nov za zamenu nije pri ruei. Remeni su abieno razliCitih veliCina i ne mogu se zamenjivati. Po novo montirajte ventilator i pogonske remene. Habanje remena ventilatora najbolje se primecuje ako se pogleda sa donje strane koja dodiruje ileb kaisnika. olabavite vijke za 'pricvr$Civanje i podesavanje bilo kojim kljucem iii ozubljenim kljllcem sa llmetkom. Kada pomocu vetikog odvijaea iIi poluge odgurnete unazad zatezni kaisnik. Napornena: na motorima na kojima se nalazi jedan jedini vijugavi remen za pakretanje svih I I I I I ureclaja.to ga moze ostetiti. Kada sve remene vratite na svoja mesta. Prilikom kupovine novih remena. a zatim idite prema hladnjaku. 3. povucite dec koji je u pitanju prema ventilatoru i skinite remen(e). Remen na ventilatoru moiete da promenite na sledeCi naein: 1. Proverite da na njima nema ostecenja navedenih u tacki 1. pritegnite vijke za pricvrsCivanje j . 4. 5. 2. zategnite ih polugom. obicno' traju oko tri godine.pricvrsCivanje i podesavanje i povucite deo prema ventilatoru. Ne zaboravite da zabelezite u koji zleb kaisnika dolazi koji remmen da bi posle mogli da ih vratite na svoje mesto. Ako yam pogonski remeni na drugim delovirna onemogucavaju pristup. Pazite da ne ostetite nijedan dec koji gurate polugom. kao veCina delova izradenih od gume. kao i vijak za podesavanje (na vrhu). Poenite od remena koji je najblizi motoru. izlizana mesta. Uvrnite remen i pogledajte da nema opterecenja. Zamenite ih po potrebi.

6. Podesite z3tegnutost remena da ne bude vise od 1-1. Uvrnite creva da vidite da Ii se krajevi skidaju sa odgovarajuCih prikljucaka. Napomena: na nekim starijim tipovima automobila ne postoji ispusna slavina na hladnjaku. Da biste ispraznili sistem za hladenje. Skidanje i namestanje creva C evovOdi hladnjaka i grejaea obicno imaju vek trajanja od oka tTi godine.5 em ugiba kada ga pritisnete prstom.podesavanje. Upozorenje: ovaj posao treba obaviti kada je motor hladan. poluge i odgovarajuce kljueeve ne bi bilo lose stalno imati u automobilu. dovodno i odvodno creva grejaca i obilazno crevo pumpe za vodu. Obujmice sa oprugom moraju da se pritisnu klestima. VeCina iskusnih mehanicara preprucuje da se sva creva zamene SISTEM ZA HLADENJE Alat i materijal • Klesta • Odvijac • Noz' • Posuda • Papir za glacanje (»smirgla«) • Creva hladnjaka • Crevo grejaca • Obujmice (»selne«) • Zaptivka kada jedno popusti. Creva su cesto pri- . Preporucuje se periodicna provera femeDa ventilatora. ispustite je u cistu posudu. Time se izbegavaju kasnije opravke i smanjuje mogucnost kvara. skinite poklopac hladnjaka. Creva se menjaju na sledeCi naCin: 1. moracete da skinete donje crevo hladnjaka. posle tri do cetiri nedelje. 2. To yam moze pomoCi da izbegnete kvar koji se obicno dogada u najnezgodnijem trenutku. Ispraznite sistem za hlaclenje. Da biste ispustili tecnost iz hladnjaka koji nema ispusnu slavinu. U sistemu za hlaclenje ima pet vrsta creva: gomje idonje crevo hladnjaka. Rezervne remene. Proverite da Ii su svi remeni vraceni na odgovarajuce kaisnike. Skinite obujmice unazad duz creva. 3. Neke obujmice imaju zavrtanj koji se olabavljuje odvijacem. Zategnutost remena treba da se praveri i treCi put. UkljuCite motor i prove rite ih jos jednom. Zamena creva nije Teska kao sto to moze da se uCini kada se atvori poklopac motora. Olabavite obujmice na crevu iii crevima koje nameravate da zamenite. zato sto novi remeni ventilatora teze da se istegnu posle montiranja. Ako ste nedavno dodali antifriz i hocete da sacuvate tecnos! za hlaclenje. Mozete kupiti ureclaj za ispitivanje remena pomocu koga cete moCi preciznije da ih zategnete. Klestima alabavite ispusnu slavinu hladnjaka koja se nalazi pri dnu.

a zatim obrisite. Kupite nove obujmiee osim ako one sto imate nisu potpuno oCllvane. I -i 1 I I I I 5. NaznaCite tacno koje crevo ielite. I S: I < I \r! .J . Obujmice sa zavrtnjem (dole) skidaju 5e odvijacem. istrljajtc prikljuckc za giacanje (2). STSTEM ZA HLAElENJE 146 Ccvovodi u tipienom siSlemll za hladcnjc: (I) gomjc i (2) dOlljc crev o hladnjaka.--•. (3) dovodno i (4) odvodna crcvo i (5) obiiawo crc\'o . i:iu! L !In i· Da biste zameniii izlizano. 145 ----. Ukoliko je duiine i veliCine. napravite prorez duzine 10 cm od kraja creva. U slucaju da ne moiete da nabavite odgovarajuce crevo. Ako na prikljucku ima naslaga stvrdnutog cementa. 4. Po'.ljubljena za metal i jedini nacin da ih skinete je da ih odsecete nozem.. pohab::mo iii osteccno crevo (1).i ! r . Ono je predvideno da izdrzi pritisak pumpe za vodu. Pokusajte da kupite iIi nabavite odgovarajuce crevo za vas tip automobila..originalnog. elasticno crevo moze se koristiti umesto odgovarajuceg . Cevovodi u sislemu za hladenje imaju fazlicite vrstc obujmica. ponesite staro da biste ga uporedili sa novim. bice yam potrebno iicano armirano crevo. Obujmice sa oprugom sc klcsrima (gore). slavite zaptivku (3) i proveritc da Ii su obujmice cvrsto spojene (4). Pazite da kupite obujmiee odgovarajuce veliCine. zaptivaca iIi korozije. sastruzite ih ili skinite haTtijom za glacanje. . . Ako je u pitanju donje crevo hladnjaka. 6. mogucstvu. Uopsteno govoreci. obujmice imaju ogranicen vek trajanja. kupite elasticno.

uredaj osetljiv na temperaturu . 10. I _________________________ I i i J 1 . 'II J . vratite obujmice na mesto i zategnite zavrtanj. Ako je potrebno.igra glavnu ulogu u sistemu za hladenje motora. Stavite na prikljucak. termostat . ponovo pritegnite obujmice. UkljuCite motor i pustite ga da fadi 15-20 minuta dak ne dostigne radnu temperaturu. Za opruzne obujmlee koristite klesta za stezanje zavrsetaka. Illl . 8."I! I Ii· t III Ii !II I 1\\ Ii . I I \ c ! \11 I i r J 1'1 I \ i r I" \ . Odrzavanje termostata P osta uCinak motora neposredno zavisi ad radne temperature. 9. Namestite obujmice na oba kraja creva. Ponovo napunite sistem za hladenje i vratite na svoje mesto poklopac hladnjaka.1'1 J ' J . On delimicno smanjuje protok tecnosti za hladenje do hladnjaka kada je motor ® 0/ 0 / d' C) . Obujmica treba da se nalazi na razdaljini od 2-3 em od kraj a creva.7. Proverite spojeve da ne propustaju. Stavite zaptivac nll ocisceni prikljucak pre nego sto montirate novo erevo da biste bili potpuno sigurni da je spoj dobar.

Aka je termostat stalno otvoren. Cime se ubrzava proces zagrevanja. ~ -_""'-1 I II. Kasnije. ako se ne otvori. Ala! i ma!erijal • Odvijac • Klesta U prescku su prikllZllni dci(l\'i lcrmoStJlll. (5) Z3vojnll opruga. . on maze da izazove i pregrejavanje iii probleme u vezi sa pregrejavanjem. .ldenje. __________ _ 147 _. (4) gumena membrana. .1m III. O ni se zlltvaraju da bi sprecili prolazJk tecnosti kroz hladnjak bua je motor hladan. Lako je ustanoviti da Ii je termostat ispravan. To se radi na sledeCi naCin: • Komad drveta • Posuda • Termometar • Komad zice • Strugac • Termostat i zaptivac • Voda • Krpe bez dlacica • Prstenasti zaptivac • Obujmice 148 1. (2) klip. (8) zaptivka. Odnosno. grejac u automobilu nece proizvoditi dovoljno toplote po hladnom vremenu. izazvace pregrejavanje. a otvarllju s!.1[!rej3IL • Kljucevi iii k1juc sa ozubljenjem i umecima • Cekic hladan. I I . .: vcn!iill. termostat se sirom atvara da bi omoguCio maksimalan protok tecnosti Za hladenje.1 c:._. (7) zaptivka venlila. (9) obodna zllptivka i (10) pflruomc3. Mec!utim. moze da traje godinama. 1'1\..: da bi propuStili tecnost da cirkulise kana je motor Z. ~ I ! I ! I I I . Kada je sistcm za hladenje Cist i radi pri normalnim tempcraturama. Termostati su osetljivi na promenu temperature tecnosti ZJ hl. kada je motor topao._UI:. (6) seog!!. (1) okvir. . (3 ) cilindllf od voska. I . Ispraznite hladnjak u sistemu za hladenje prema uputstvima iz pogJavlja »Ispiranje sistema za hladenje«.

Ako je u pitanju obujmica sa oprugom. 8. 9. Ako se ne otvori. temperaturni raspon vaseg matora. SuviSe »vruc« termostat moze da izazove »fijukanje« i detonacije u motorn. 11.. skinite ga tako sto cete staviti komad drveta na kuCiste i lako ga udarati cekicem dok se ne olabavi. Pre nego sto stavite nov termostat. Stavite posudu sa vodom na pee i spustite u nju kuhinjski termometar. treba ga zameniti. On je obicno naznacen na sam om termostatu.:a 2. Dobro proverite tehnicke podarke pre nego fro izidete iz prodavnice auto-de/ova. N a nekim vozilima pronaCi cete ga u posebnom'kucistu koje je pricvrsceno za gomje crevo hladnjaka. kuCiste termostata moze da se nalazi na prednjoj iIi zadnjoj strani mot ora. Skinite kraj creva sa prikljucka. Pogledajte u fabricki prirucnik ako niste'sigurni gde se nalazi termostat. njaka. Ako ne mozete skin uti vijke obicnim kljucem. uCinite to klestima. Gornja temperatura oznacava polozaj kada je potpuno otvoren. Ako se termostat suvise rano otvori. Pronadite kuCiste termostata. Nastavite sa grejanjem sve dok voda ne dostigne 10°C iznad donje temperature predvidene za termostat. Upozoreuje: veCina termostata je slii'na i zato postoji mogucnost da kupite i montirate termostat koji nije predviden za SISTEM ZA HLA9ENJE Tennostat se nalazi u svom kuCiS\u. 10. Termostat je obicno smeSten na bloku motora. Na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju poprecno postavljen motor. 7. a suvise »hladan«. Trebalo bi potpuno da se otvori. na vrhu prednjeg dela. Skinite obujmicu sa creva. prvo skinite gamje creva hladnjaka na kuCilllU tennostala kaje se nalazi na vrhu bloka mOlOr. Odredite temperatumi rasp on termostata. Skinite dva vijka koja pricvrscuju kuCiste termostata za blok motora. upotrebite ozubljeni sa umetkom odgovarajuce veliCine. Skinite obujmicu gomjeg creva hladnjaka sa kuCista termostata. Izvucite kuCiste termostata.. Izvadite termostat iz bloka motora i stavite Cistu krpu u otvor da unutra ne bi usIa prljavstina. i povezan je sa gomjim crevom hlad.!. Donja temperatura je tacka na kojoj bi trebalo da pocne da se otvara. Spustite termostat u vodu pomocu komada zice i nastavite sa grejanjem.. Ako se zaptivac stvrdnuo. 3. Na poslednjim tipovima auto mobil a koji imaju motor sa elektronskim komandama izuzetno je vazno zameniti termostat onim koji ima odredenu ternperaturu. ostruzite staru zaptivku i sredstvo za zaptivanje sa nosece povrsine bloka motora. Odvijacem olabavite zavrtanj na obujmici. 4. Za!im skif'lite dva vijka koji pricvrscuju kuciste za blok motora. 5.p. Da biste doSH do termastata. treba ga zameniti. Zagrejte vodu do 5-8 °C ispod predvidene donje temperature termostata.. moze da ometa rad komandi motora sto dovodi do pove- . 6.

Ukoliko do propustanja doiazi na spoju izmeclu kuCista i bioka motora.cane potrosnje goriva i povecane koliCine izduvnih gasova. Stavite termostat na sediste u bloku motora. cvrsto pritegnite zavrtanj. Skinite krpu. uzmite kijut odgovarajuee veiiCine i pailjivo okreCite svaki vijak za po jednu cetvrtinu kruga. Montirajte tennostat. Gumi!e cistu krpu (1) II olvor i skinit\! slaru . Na termostatu pise: »napred«. Kada 'niste sigurni u koji polozaj treba da postavite termostat. Takode proverite ako spoja kuCista termostata i bioka motora. Ovaj dec termostata mora da se okrene prema hladnjaku. Postavite obujrnic'4 na creva i namestite gornje creva hladnjaka preko kuCista termostata. pokusajte jos maio da zategnete crevnu obujmicu. moracete da skinete kuCiste i pocnete posao od potetka. Kada ste se uveriii da su svi crevni prikijutci sigurni. Zatim pazljivo namestite zaptivku preka term 0stata i nosece povrsine bloka malara. Proverite da Ii je dobro zatvorena ispusna siavina na dnu hiadnjaka iii da ii je donje erevo hladnjaka sigurno. 15. UkijuCite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta kako bi postigao normalnu radnu temperaturu. Stavite kuCiste termostata preko termostata i zaptivke. 12. stavite nove. Stavite pokiopae hiadnjaka na svoje mesto. Ako obujmice na crevima nisu potpuno ispravne. Dok motor jos radi. 14. posao ja zavrsen. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa abe strane zaptivke da biste obezbedili dobar spoj. paiijivo proverite da nema propustanja na spoju izmedu gornjeg creva hi adnjaka i kuCista termostata. mozete panovo da napunite sistem za hiadenje. Ako posie nekoliko zaokreta vijka propustanje ne prestane. Napunite sistem mesavinom vode i anlifriza u razmeri 1: 1 pre rna uputstvima iz pogiavlja »Ispiranje sistema za hladenje«. na obujmicama sa zavrtnjem. KuciSte termostata maze laka da pukne i da se slomije usled suvise jakog pritezanja. Kad god montirate nov termostat koristite novu zaptivku. Pomerajte obujmicu duz creva sve dok ne dade na 2-3 em od njegovog kraja. 18. biee vam za ovo potrebna klesta. Ako imate obujmicu sa oprugom. 16. Ako primetite propustanje. 17. Stavite dva vijka na kuCiste i pritegnite ih. Neki termostati imaju prirubnicu koja se mora staviti u poseban zleb. Ako ne pogledate ove oznake. 13. pazite da opruga i radni mehanizam ne budu okrenuti ka hladnjaku (iIi dole u motoru). Ako nista ne propusta. mogli biste da ga naopacke postavite u kuCiste. »gore« i »prema hladnjaku«. Upozorenje: nemojte suvise da ih priteiete. Ona se obicno prodaje sa termo149 SISTEM ZA HLABENJE statoffi. Proverite da niste naCinili ovu gresku.

(2) prcdnja caura... Po potrebi dodajte jos tecnosti za hladenje. a and a pokusajte da pokreeete ventilator naprednazad. (6) vijci za prievrscivanje... Skinite poklopac sa hladnjaka.. 20... Sastoji se od skidanja ventilatora.. (4) zaptivka..... 19. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto... (8) kuisnik.. .... (3) nosac VentilalOra iii pagona. (6) zaptivcna prirubnica...... iskljucite motor i pustite cra da se ohladi......... pogonskih remena i vijaka koji· pricvrscuju pumpu za motor..... Ako nema curenja. Da biste ova proverili. jednostavno iskljuCite motor....ljivi. Budite pai.. (1) zaptivka..aka da tdnost za hiadenje ne bi pokuijala napoije i eventuaino vas opekia.. (4) .. Kada menjate pumpu za vocu....... odlutite da Ii cete panovo upotrebiti sillkonsko srcdstvo za zaptiv... 150 I . obicno se primeti kako pumpa propusta.. Pregrejavanje motora je moguce.osovina.~ I CD Tipican sklap pumpe La yodu i ventilatora u automobilima "Dienem! motorsa«..mje iii zaptivku. Upozorenje: u sistemu za hladenje ce se zadriati izvestan pritisak. (9) odslOjnik i (10) ventilator. Sistem treba da bude napunjen do 2-3 em ispod otvora za nalivanje hladnjaka... (5) kuciSte.. Pumpa omogucuje kruienje teenoSli za hladenje u motam. Na dnu: turbina vodene pumpe (9) usmerava tecnost za hladenje iz hladnjaka ka motoru.. SISTEM ZA HLAtJENJ 21. To se radi na sledeCi naCin. 151 Ii SISTEM ZA HLA£>ENJE I ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ..... U sredini: mnogi novi tipovi aulamobiJa nemaju zaptivke izmedu pumre za vodu i mNora... vodu Gore: delay] pumpe za vodu prikazani u'preseku 5U: (1) zaptivka.. (7) otYor za montaiu i (8) (urbina.~ ® ~ 5 .' Slavile krpe oko poklopca hladn.. Polako odvrCite poklopac hladnjaka do prvog zareza da biste ga uklonil. (7) sklop prirubnice i ieZaja.. Namestite nov tcrmostat (4).T r .. Zamena pumpe za vadu je posaa koji izgleda tezi nego sto jeste. ali pre nego sto do njega dade. Svako pameranje izmedu ventilatora i pumpe za vadu pokazuje da su leiajevi izlizani i da pumpu treba zameniti.. Zamena pumpe Za..... a umcSl0 toga keristi se silikonsko sredstvo za zaptiV3nje. (5) kuclSle pumpe za vodu. (2) turbina.... K ad je pumpa za vodu neispravna.. Panova nivo tecnosti u sistemu za hladenje......zaptivku (2) pomocu nOla iii mugu'::a (3).. mmeSlle sredstvo za zaptivanjc sa svih strana nove zaptivke (5) i stavitc jc preko termostata.. iz prostora za motor obieno se cuje kloparanje. (3) prsten. Drugi znaci kvara su labavi i istroseni leiajevi...

i ~ 1 != ·1 . Aka zelite. Kada imate obujmice sa oprugom. . mOIacete da ih isecete ostrirn nozern. Kada sklonite obujmice. Detaljan opis ovog posla nalazi se U odeljku »Zamena remena ventilatora«.. ispustite je u eistu posudu.. I I I I . Napomena: neki stariji tipovi automobila nemaju ispusnu slavinu na bladnjaku. ------------------. Klestama odvrnite ispusnu slavinu u blizini dna hladnjaka.. crevo grejaca i obilazno crevo.. pritisnite im krajeve klestima da biste ih skinuli sa creva. Da biste ispustili tecnost iz takvog tipa bladnjaka. Kada je teenost za hladenje potpuno ispustena iz hladnjaka. zavrnite slavinu. 4. Zatim cete pomocu kljuca morati da skinete svi: pogonske remene.. U tom slucaju creva se moraju zameniti.152 I T ® 1. Kljucem skinite vijke koji pricvrscuju ventila@ / / tor za pumpu za vodu. mOIacete da iskIjuCite elektricnu instalaciju. olabavite odvijacem zavrtanj i izvucite obujmicu duz creva. Sva creva treba da obelezite da biste posle znali gde da ih vIatite.". Skinite sve cevovode spojene sa pumpom za vodu. I j I I i I I t "'" o 3. Ovo moze da zahteva malo vise snage.'. to ce olaksati ispustanje tecnasti za bladenje. pokusajte da skinete creva sa prikljucaka. Napomena: ako vas automobil ima elektricniventilator.. skinite poklopac bladnjaka. 2 . .. Kada se motor ohladi. Ako vam to ne pode za rukom. moracete da skinete gornje crevo hladnjaka kako je opisano u postupku 3. SISTEM ZA HLAf)ENJE . . Na automobilima sa . pan ova da upotrebite tecnast za hladenje. Moze da ih bude tIi: donje CIevo hladnjaka. Na crevirna sa obujrnicom na zavrtanj.

te da Ii ste kupi/i pumpu koja odgovara vatem automobilu. Ako moiete. 153 SISTEM ZA HLAf>ENJE Ala! i ma!erijal • Klesta • Kljucevi • Odvijac • Ostar noi • Kljuc sa ozubljenjem i umeeima • Grebac • Poluga • Uredaj za ispitivanje pritiska u sistemu za hIadenje • Pribor za ispitivanje antifriza • Posuda • Krpa bez dlaCiea • Sredstvo za zaptivanje • Pumpa za vodu sa zaptivkom • Crevo grej aca • Crevo hladnjaka • Hartija za glacanje (»smirgIa«) . 6. te zato dobro prover. Napomena: ako umesto zaptivke koristite silikonsko sredstvo za zaptivanje. ponesite staru u prodavnicu auto-delava. Stavite krpu koja nema dlaCiea u olvor u kome je bila pumpa. 9.prednjim pogonom koji imaju poprecno postavljen motor. Nanesite sredstvo za zaptivanje i na drugu stranu zaptivke.' Antifriz • Voda 7. Napomena: u retkim slucajevirna moze da bude potrebno da skinete hladnjak da biste dosli do pumpe za vodu. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa ODe strane nove zaptivke koja je u dodiru sa bIokom motora. Izvucite pumpu. Stavite novu pumpu za vodu preko zaptivke na predvideno mesto u bloku motora. kao i oko. SkIonite krpu kad zavrsite struganje. Kljucem sa ozubljenjem i odgovarajuCim umetkom skinite vijke koji pricvrscuju pumpu za vodu. unutra i spolja otvora za vijke. Treba da ih ima cetiri do sedam. . Napomena: ako umesto nove pumpe montirate popravljenu. nanesite ga u vidu trake od oko 3 mm dui 'aodirne povrsine pumpe za vodu. Pazite da yam komadiCi stare zaptivke ne upadnu U otvor gde se pumpa za vodu pricvrscuje za blok motora. Namestite rukom vijke za pricvrsCivanje pumpe za vodu i pritegnite ih. 8. Upozorenje: pumpe za vodu su po izgledu veoma sliene. necete morati da skidate ventilator. Upotrebite kljuc sa ozubljenjem i odgovarajuci umetak da biste dobra pritegli vijke. 5. Stavite zaptivku na povrsinu bloka motora gde stoji pumpa. odnosno da skinete masku. osim ako yam nije potrebno vise prostora da biste dosli do pumpe za vodu. creva i nosace hladnjaka. Grebacem skinite staru zaptivku i sredstvo za zaptivanje sa nosece povrsine pumpe za vodu na bloku motora. potrosicete upola manje novea.

Zamena cepova na bloku motora A ko eep na bloku vaseg motora propusta.I ! I i i i SISTEM ZA HLA£lENJE CD ® CD IbJlI II Cepovi su obitno smdlcni sn stranc blob motor". Obavezno koristite nove obujrnice za creva ukoliko stare nisu potpuno ocuvane. 15. Ako je nivo teenosti u hladnjaku nizak. Vratite na mesto poklopae hladnjaka. Za ovaj posao ce yam biti potrebna poluga. Ueinite ovo posto ste vozili auto mobil oko 20-30 minuta. Upalite motor i vizuelno proverite da ne propusta. Ako na obuJmleama postoje zavrtnji. Da . Namestite ventilator iii kaisnik na novu pumpu za vodu i namestite vijke za pricvrsCivanje. pomesajte novi antifriz sa starom tecnoscu za hlaoenje. 13. Izgrebite iIi skinite hartijom za gIaeanje ostatke sredstva za zaptivanje sa povrsine na kojoj s'e crevo montira. Ako ielite da prove rite stepen zastite od zamrzavanja koju pruza antifriz. Sredstva za zaptivanje mogu da posluie kao privremeno resc: i ! ( ii i. dobro ih zategnite. 14. Vratite sva ereva. Posle ovoga mozete da zamenite . Napunite hladnjak tecnoseu za hladenje koju ste ispustili kako je opisano u tacki 1. najbolje je da ga zamenite novim. Ako ste neka morali da isecete. Upotrebite pribor za ispitivanje antifriza da biste odredili stepen zastite od zamrzavanja prema uputstvima datim U odeljku »Pravera tecnosti za hladenje«. pazite da ih stavite na creva pre nego 5to ih montirate. moracete da montirate nova prema uputstvima iz odeIjka »Skidanje i narnestanje creva«. 154 10. 11.Popravljena pump a ee raditi isto kao i nova. Swvite oa svako crevo DOVil obujrnicu. Detaljan opis zamene r e m ~ n a nalazi se u odeljku »Zamena remena ventiiatora«. Dobro ih pritegnite kljucem. Kod obujmiea sa aprugom za pritezanje biee vam potrebna kleSta.pw I . Aka se panovo koriste stare.pogonske remene. Namestite svako crevo na odgovarajuCi prikIjucak i pavueite obujmice da dodu na 2-3 em od kraja ereva. Dodajte mesavinu antifriza i vade u razmeri 1:1. 12. dodajte novu teenost.

OCistite sve tragove tecnosti za hlade155 SISTEM ZA HLAE>ENJE nje. Po potrebi dodajte rashladni fluid u sistem za hladenje. upotrebljavajte rucnu svetiljku. Tek tada podignite prednji deo i poduprite ga postoljima. kakav je bio originalan. upotrebite ga kao polugu da biste izvadili cep napolje. Alat i materijal • Posuda • Klesta • Ceki': • Rucna svetiljka _ • Hartija za glacanje (»Smirgla«) • Probojac • Odvijac • Sredstvo za zaptivanje • Antifriz • Voda nje. pazed da se pri tome ne izokrene iii iskrivi. probojac cete morati da izvucete pomotu klesta. Cep koji propusta zilmenicete na sledeCi nacin: 1. 7. gurnite ga s jednc odvijaccm iii probojccm (2). Da ne biste ostetili dodirne povrsine izmeau cepa i bloka matara. uterajte pomocu cekica probojac ili odvijac kroz jednu stranu cepa. a onda otvorite ispusnu slavinu na hi adnjaku da biste ispraznili sistem za hladenje. Da biste skinuli cep koji propusta. Posta ste skinull cep. U nekim slucajevima. Pronaaite cep koji propusta i pailjivo proverite da Ii na bloku motora ima korozije iii tragova tecnosti za hlaaenje.lako protrljajle hartijom za glacanje ivice otvora da biste skinuli povrsinsku koroziju. aktivirajte rucni kocnicll. i izvadite ga napolje iz otvma (3). ali ce _ pre iii posle cep pan ova poceti da propusta. 3. Kod nekih tipova motora do cepova se maze doC! sarno aka podignete prednji deo automobila iii aka koristite platforme. Automobil parkirajte na ravnom tiu. nije potrebno sredstvo za zaptivanje.ko montirate melalni cep. 6. 8. Ukljutite motor i pustite ga da radi dok se ne zagreje. Panovo napunite sistem za hladenje mesavinom antifriza i vode u razmeri 1: 1. odnosno kada njime probijate cep. Aka koristite odvijac.mehanicki) stavite u brzinu iii u poloiaj za parkiranje (automatski). 2. Vralite na mesto poklopac hladnjaka i ostavite . nanesite sredstvo za zaptivanje na ivice cepa i pailjivo ga . Sarno namestite cep u OtVOT i zateiite vijak sve dok se cep ne uevrsti. s. a menjac (rueni . skinite poklopac hladnjaka. Dok radite ispod automobila. Kad cepava sa zaptivnim prstenovima od gume. (1). ne pokusavajte da gurate polugu izmedu cepa i bloka kada skidate cep. Ako je potrebno. masti i otpadaka. 4.ccp kojl propus(:J. Kadaje motor ohladen. Postoji nekoliko vrsta cepova. gurnite na mesta. pailjivo otistite i pregledajte otvo[. i\.

Skinite prikljutke sa dodatne posude za h!adenje. Stavljanje novog jezgra znati skidanje spoljasnjih rezervoara sa starog hladnjaka i njihovo . aka su rezervoari neupotrebljivi. U mehanicarskoj radionici ce vas ovo kostati manje od kupovine novag hladnjaka jer kupujete sarno novo jezgro i placate fad.rizicna posta se ne vidi koUka je OCllvan iZDutra. ii Ii 1 I 'I' . I . .i curenje mogu najcesce da se poprave uz minimalne troskove. MeCiutim. 156 I I Da biste skinuli hladnjak sa automobila sa prcdnjim pogonom kod kojih je mOlor poprecno postavljcn. ali kupovina polovnog hladnjaka moze da bude . I I i 1 ! LADENJE SISTEM ZA H 157 SISTEM ZA HLADENJE kad prodavaca automobila i u veCini prodavnica autodelova.motor da radi nekoliko min uta da bi se unular sistema za hladenje stvorio pritisak. Manja ostecenja. bo i svc spojnice. Novi hladnjaci mogu da se nab ave u radionicama za popravku hladnjaka. --. Zatim ugasite m o t o ~ i proverite da Ii negde propusta. ali veca ostecenja zahtevajuj vetu popravku iii kupovinu novog hladnjaka. . iskljuci!c ereva sa hladnjaka. Zamena hladnjaka AlaI i materijal • Posuda • Odvijac • Klesta • Antifriz • Kljucevi • Voda K ada prilikom provere sistema za hladenje otkrijete curenje iIi ostecenja na hladnjaku. Polovni hladnjaci takode mogu da se nab ave po umerenim cenama na otpadu. zatim skinite ventilator i rnasku ventilatora.montiranje na novo jezgro. jedino sto vam preostaje jeste da zamenite ceo hladnjak. Tada bi trcbalo da sc izvadi iz automobila. poklopce i vijkc knji prievrstuju hladnjak za ram. vreme je da ga popravite iIi zamenite novim.

Skinite vijke koji drie gomje nosaee hladnjaka. Ukoliko nemate dosta iskustva sa lemljenjem gvoZda. Da biste ponovo montirali opravljen iii nov hladnjak. . pogotovu na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju popreeno postavljen motor. ali ako su ostecenja velika. iskIjuCite vodove za hladenje ulja u menjacu sa hladnjaka i zatepite ih da teenost iz menjaea slueajno ne bi iscunla napolje. Skinite elektricni ventilator (ako postoji). 4.Ako se ipak resite da uzmete polovan hladnjak. Kada se motor ohladi. Upozorenje: pazite da ne ostetite hladnjak ukoliko nameravate da ga opravite. 5. Grejaci AlaI i malerijal • OsiguraCi • Regulacioni ventil grejaca • Antifriz • Voda • Krpe . ne zaboravite da ga vratite na svoje mesta. posta na njima obieno nema okvira vent!latora koji treba skidati. mesta koja propustaju ponekad se mogu popraviti posebnim epoksidnim lepilom ukoliko su ostecenja mala. Sto se tice zamene hladnjaka. Zamena hladnjaka nije teiak posao. Skinite okvir ventilatora (ako postoji). Napomena: aka se hladnjak menja zato sto je star. to maiete da uradite sami aka sleoite sledeea uputstva: 1. 3. Aka hladnjak ima okvir za ventilator. Aka vase vozilo ima automatski menjac. Na hladnjacima ad aluminijuma. Aka zaboravite. Skinite dodatnu posudu (rezervoar) za recirkulaciju tecnosti sa bladnjaka iIi iskljuCite crevo koje vodi od poklopca hladnjaka do dodatne posude. smanjice se ucinak ventilatora sto moze dovesti do pregrejavanja. Ponovo napunite sistem za hladenje svezorn mesavinom antifriza i vade. a zatim i nosace. Na ostalirria se moraju skinuti vijci sa strane hladnjaka iii vijci koji pricvrseuju nosace. Skinite gomje i donje crevo sa hladnjaka. zatim ukljuCite motor i proverite da negde ne propusta. ponovite data uputstva obrnutim 158 redom. 6. kao i da zamenite sve de love koji nisu ispravni. Posle toga.· Opravku hladnjaka ce najbolje obaviti strucnjak koji moze da ispita hladntak na pritisak i da odredi njegovo pravo stanje. Popravka hladnjaka je vee nesto drugo. 7. skinite poklopac i otvorite ispusnu slavinu na hladnjaku da ispraznite sistem za hladenje. 8. tu opravku najbolje prepustite radionici za opravku hladnjaka. obavezno trazite garanciju. jezgro treba da se zameni. veCina hladnjaka moie da se izvadi iz prostora za motor. trebala bi da pailjiva proverite creva hladnjaka i grejaca. 2. pogonske remene i spojnicu ventilatora.

(16) termosfat. (14) cep na bloku motora. proverite prvo osigurac koji regulise rad njegovog motora. (5) ventilatorski remen. Ako imate kablovske komande. l l ~ _ . (17) gamje crevo hladnjaka i (18) pumpa za vodu. Sis tern za grejanje moze da radi pomoeu vakuumskih iIi kablovskih komandi.B ez obzira kaliko vam to izgledalo cudno. Vakuum nastaje kada motor radi. Preko snopa cevi (jezgra) grejaea struji vazdub koji se zagreva i raspodeljuje u kabinu automobila iii prema vetrobranu. Kao sto je naznaceno u prirucniku za vas automobil. i To znac. U sistem za grejanje spada i regulacioni ventil grejaca koji odreduje potrebnu koliCinu toplote. te vakuumski sistem ne moze da radi ako matar nije ukljucen.. zamenite ga odgovarajuCim pre nego sto pocnete ista da popravljate na sistemu. : : . a obicno se nalazi ispod table sa instrumentima. S obzirom da je motor ventilatora smesten u tesko pristupacnom prostoru. kao i klapne i otvori koji sIuze za usmeravanje zagrejanog vazduha. pregledajte sva vakuumska creva kako u prostoru za motor. tako i ispod table sa instrumentima da biste se uverili da nema popucalih mesta iii labavih spojeva. ako ventilator uopste ne radi. (9) vodeni omotac. da su kablovi jos spojeni. Curenje rashladnog fluida cesto predstavlja problem u sistemu za grejanje. Ukoliko je potrebno. Na automobilima sa vakuumskim komandama. (6) vod za rashladni fluid. obratite painju da Ii sistem radi kada je motor iskljucen. Ako je motor ventilatora grejaca bucan. (12) motor ventila!ora grejaca. (13) jezgro grejaca. mozda bi bilo bolje da se obratite strucnjaku da to uradi. u stvari. Medutim. (1) ckspanzioni sud. (3) ventilator. Kao sto se kod sistema za hladenje motora koriste ereva i spojevi . (7) isp usna s]avina. Sastoji se od snopa cevi kroz koje protice zagrejan rashladni fluid iz sistema za hladenje motora. ( 4) hladnjak. Obicno se nalazi zajedno sa ostalim os iguraCima ispod table sa instrumentima. prilieno jednostavan. (15) glava cilindra. najcesee je bolje da ga zamenite nego da pokusate da ga opravljate. grejac automobila je sastavni deo sistema za hladenje motara. periodicno odrzavanje ce osigurati da sistem grejanja bude godinama ispravan. (10) creva grej aca. (11) odvodna cev nn bloku matora. Da bi ste utvrdili koji se sistem nalazi u vasem automobilu. Ventilator za potiskivanje vazduha pokreee elektromotor. Gn:janjc: (1) poklopac hladnjka. proverite da Ii se ruene komande slobadna pokrecu uz mali otpor. (8) donje crevo hladnjaka. Sistem grejanja je.

Pre nego sto pocnete da proveravate sis tern za grejanje. Stoga sva ereva i spojevi treba da budu ispravni da bi i grejac ispravno radio. Smanjena koliCina rashladnog fluida negativno utice na grejanje. (2) podesavanje provetravanja. ciju rashladnog fluida. (1) pode. (6) ispust za 5Vei vazduh. Posta sistem radi pod pritiskom. Ako u sistemu za hladenje ne postoji dodatna posuda za recirkulaciju rashladnog fluida. Sistem za grejanje rasporeduje zagrcjan vazduh u kabinu vozila 160 ! ! . proverite da Ii je sistem za hladenje (hladnjak) pun rashladnog f1uida. proverite nivo tecnosti u njoj i po potrebi je napunite do predvidenog nivoa. vruca teenast za hladenje maze da iz/eti napolje i da vas opasno opeee aka nepazljivo skidate poklopac. u stvari. treba uvek obazrivo da skidate. Odavanje top late grejaca maze da postane nestabilno.koji ponekad propuStaju. upotrebite nekoliko krpa da biste se zastitili_ Pritisak u hladnjaku se smanjuje na dva nacina u zavisnosti od tip a poklopea hladnjaka. (8) kana! grejaca staklu i (9 ) ispusti za gn::jac Slakla (vctrobralla). rashladni fluid euri napolje. konstruisan je tako da moie da se okrene do zareza u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu_ Kada se pritisak smanji. Ako podignete polugu iIi pritisnete dugme. Upozorenje: nikada ne skidajte poklopac hladnjaka kada je sistem zagr-ejan. Kadgod se ereva grejaca pohabaju iii spojevi olabave. (4) kanai grejaca. Usmerivat vode (1) na O\voru za nalivanje hladnjaka odvodi vodu koja je sluiila Zll ispirnnje (2). a moze da dade i do potpunog gubitka toplote. pritisak u hladnjaku se smanjuje_ Na drugim tipovima automobila. pritisnite poklopae nadole i okrenite ga u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu da biste ga skinuli. isto se dogacla i u sistemu za grejanje. to se ponekad moze popraviti ispiranjem sistema Zll hiadenjc. Taj poklapac. (5) ventilator. poklopac hladnjaka Aka je jezgro grejaca zapUSCrlO. Ako u sistemu za hlaclenje postoji dodatna posuda za reeirkula159 __________________ _____ -lli r \.savanjc temperature. skinite poklopac hladnjaka i po potrebi dodajte rashladni fluid sve dok nivo ne bude bio 2-3 em ispod iviee otvora za nalivanje_ VeCina proizvodaca preporucuje da se tecnost za hladenje sastoji od mesa vine antifriza i vade u razmeri 1: 1. Ako morate da otvorite poklopae dok je sistemzagrejan. (3) podeSavanje ventilalora. (7) kanal za svci vazduh. Kod nekih tipova automobila na poklopeu hladnjaka nalazi se posebna poluga iii dugme.

. To moze da sprecava rashladni fluid da dostigne odgovarajueu temperaturu. mazda vam termostat u sistemu za hladenje nije ispravan. Prvo ukljuCite grejac na VTuCe. . Aka je crevo grejaca vfuce sa jedne strane ovog ventila. a drugo nije. odnosno da Ii uopste radi. a motor je postigao radnu temperaturu). mazda je jezgro grejaca blokirano. i i . Opipajte oba ereva grejaca.' da Ii grajac nedovoljno radi. i l . . te stoga treba da radi oko 20 minuta. Ako se kabi ne pokrece. Pronadite taj ventil tako sto cete pregledati ereva od jednog do drugog kraja. znaCi da je iskidan iIi da se olabavio na kraju poluge. To su dugacka ereva koja izlaze iz motora i spajaju jezgro grejaca kod protivpozame pregrade. avo ponekad moze da se otkloni ispiranjem eelog sistema za hladenje odgovarajuCim sredstvom koje maze da se nabavi u prodavnicama auto-delova. moze da se obavi na sledeci naCin: 1. iIi je sarno toplo. Ako grejae u vasem automobilu radi pomocu kabla.anje ispravan. I Ii .. Prover. SISTEM ZA HLAf)ENJE dok vi pazljivo posmatrate regulacioni venti!. a sarno toplo (iii hladno) sa druge. To maiete da uCinite na osnovu uputstava u odeljku dspiranje sistema za hlad4. Medutim. 2. Ako su creva sarno topla (iako u hladnjaku ima rashladnog fluida. . jezgro grejaca cete po svoj priliei morati da skinete i da ga odnesete na popravku u radionieu. zamolite nekoga da u automobilu pomera komandu za temperaturu ad najnize do najviik __ . motor treba da dostigne norm aInu radnu temperaturu. oba ereva treba da budu vruca. Proverite da Ii tecnost za hladenje struji kroz jezgro grejaca.. To eete utvrditi na sledeCi naCin: 1. ukoliko nisu neispravni kabi iii vakuumski sistem. sa strane na kojoj se nalazi motor. 3.. Provera komandi grejaca Neki tipovi auto mobil a imaju regulaeioni ventil grejaca pricvrseen za jedno od ereva grajaca (obicno dovodno). Creva grejaca najcesce imaju precnik od oko 2-3 em.. Kada je sistem za grej. Aka je jedno crevo grejaca vfuce. Zamenite termostat prema uputstvima iz odeljka )Odrzavanje termostata«. . Provera rada grejaca Pre nego sto pocnete proveru sistema grejanja. kvar moze da bude na samoin ventilu. aka ispiranje nije pomoglo.

znaci da jedna od klapni ne radi kako treba.2. proverite da Ii je kabl dobro spojen sa klapnama. U tom slucaju. zamolite nekog da yam pomera' komandu za temperaturu od najnize do najvise dok motor radio Posmatrajte regulacioni venti!. Proverite da 1i se siobodno pokrecu u sarkama. . 4. 161 c . 3. popravite vekuum (zaptivenost instalaeije). . motete da budete sigumi da tecnost za hladenje struji kroz sistem. 4.1 'l. Ako se sistemom upravlja preko kabla. proverite zaptivenost cevovoda i opravite ih i zamenite sva neispravna vakuumska creva. ! SISTEM ZA HLADENJE \ o . Klapne mogu da budu u obliku poklopca iIi sa Iopatieom koja usmerava vazduh koji izlazi iz toplotnog kana1a u unutrasnjost kabine vozi1a. Takode prover. skinite creva spojena za regulacioni ventil grejaca i izvadite ·ventH iz leiista. ·. Ako je venti I zaglavljen u otvorenom polozaju. Ako sistem u vasem automobilu radi pomocu vakuuma. 2. Mozete i da zP'l1enite regulacioni ventil grejaca. neka vam strucnjak zameni venti!. Ali ako i dalje nema toplote. proverite rad regulaeionog ventila grajaca kako je vee objasnjeno. II I . Ako ne radi. U protivnom.te klapne. popravite spojeve. 3. Ako se klapne pokrecu vakuurnom. Duz toplotnog kanala (obicno se nalazi ispod table sa instrumentima) potrazite jednu iii vise klapni. Ako su evrsti. . ispraznite hladnjak. Ponovite postupak obmutim redom da biste montirali nov ventil (nabavlja se u prodavnieama auto-delova). avo se proverava na sledeei nacin: l. Ako se ne otvaraju i zatvaraju kako treba. i . i . topao vazduh neee biti pravilno usmeren u kabinu (iIi mozda nece moei da se iskljuCi). Da biste to ucinili. prove rite i po potreb. f . a komande za ventil rade.••. Ponekad sistem za grejanje sve vreme proiz-· vodi toplotu bez obzira u kom polozaju se nalaze komandne poluge.c:. Provera klapni Aka su oba creva grejaca vfuca.. Prove rite spojeve kablova na krajevima. kabl je iskidan i mora ga zameniti mehaniear.

Mi yam ipak preporucujema da klima-uredaj prepustite profesionalnom mehanicaru. (2) sabirnik. poznatije po fabrickom nazivu freon. . (8) kana!. Aka freon dode u 1 I . (4) motor ventilatora. 105 jednom proverite komande. Zbog toga veCina mehanicara-amatera prepusta posao oko klima-uredaja strucnjaeima. moracete da rukujete bas tim sredstvom.susac. Ako se odlucite da napunite sami klimauredaj. Ako yam prsne u oei. merni instru- . Skrecemo painju da se za klirnauredajekoristi rashladno sredstvo R-12.-. Medutim. Klima uredaj O driavanje i opravke klirna-uredaja u automobilu zahtevaju velika znanje i iskustvo. Na sliei je prikazan tipican klima-uredaj na kome je pokazano koliko je komplikovan. ponesto moiete i sami da uradite. toplota ce stalno prodirati u kabinu.. naroCito da se klapne nisu izvitoperile iIi da se sarke nisu zaglavile. moze da izazove ozbiljne promrzline. mazcte ipak izvrSiti neke osnovne provcre sistema. a i poseban alat. lake preporucujemo da popravku klima-uredaja prepustite kvalifikovanom mehanicaru. a u izvesnoj meri i od hrabrosti. Paseban alat. Ako se ne zatvaraju kako treba. neka ih pogleda mehanicar. (7) kontrolni vodovi. (5) ispust. treba pailjivo da se pridrzavate uputstava proizvodaca (veCina nesrecnih slucajeva desava se zbog nepostovanja uputstava). Moiete i da ponovo napunite klima-uredaj tako !ito cete sami dodati rash)adno sredstvo u sistem. (3) kontrolno okce. magao bi da izazove slepilo. kao i napunjenost sistema. Oa Ii cete se upustati u nesto vise od oSflovnih provera zavisi od nivoa vaseg znanja. Ako ne moiete da zatvorite klapne kako treba. Radovi na klima-uredaju mogu da 162 budu opasni ukoliko niste dovoljno iskusni. (9) kompresor i (10) kondenzator. Ako se ipak resite da kupite pribor za punjenje. (6) komandc.Sastavni deloy! tipicnog klima-urcdaja: 01 poklopac hbdnjaka. ! I I Alat i materijal • Zastitne naocare • Radne rukaviee • Uredaj za ispitivanje remena • Okasti kljuc • Poluga • remen klima-uredaja • Osiguraci • Krpa dodir sa kozom. U te radove spadaju i provera pogonskog remena i spojniee kompresora.

KompreSOT je abieno smesten sa strane motara. Promenite svaki remen koji vam izgleda Slimnjivo. On ne bi smeo da ulegne vise od 2-3 em kada ga pritisnete prstom na otprilike polovini postrojenja izmedu kaisnika kompresora i pogonskog kaisnika. On zaista liCi na remen ventilatora ali. da nisu naprsli. Stavite zastitne naocare i rukaviee. Dok to radite. Proverite pogonski remen klima-uredaja da vidite da Ii je dobro zategnut. S. videcete jedan remen koji se pokrece sa kaisnika na prednjem delu sa donje strane motora i koji maze ali ne mora da ide oko ventilatorskog kaisnika ka kompresoru klima-uredaja. Posto ste olabavili vijke. budite veoma pailjivi i obavezno stavite zastirne naocare i zastitne rukavice. ovih nekoliko osnovnih stvari maiete da prove rite pre nego sto odvezete automobil na popravku. Na kompresor. Provera pogonskog remena Pogonski rem en klima-uredaja proverava se na sledeCi narin: 1. povueite polugom kompresor napolje da biste zategli kais. Kompresor je najvazniji dec klima-uredaja koji mora da fadi odgovarajucom brzinom da bi sistem radio. Penovo pritegnite vijke Dasaca kompresora. ako pailjivo pogledate. Upozorenje: kadkod radite bila sra u vezi sa klima-uredajem. Trebalo bi da cujete spojnieu kompresora kako se ukljueuje. 7. Ako je ulegnuce veee od 2-3 em. na suprotnoj strani alternatora. Zategnutost _remena moze da se proveri i pomoell instrumenta za ispitivanje kaji se maze nabaviti u veCini prodavnica auto-deleva. magnetna pogonska spojniea se aktivira (treba da se cuje skljoeanje) i . Uputstva za skidanje i montiranje nalaze se u odeljku "Zamena pogonskog remena alternatora« u poglavlju "Sis tern punjenja« i U odeljku »Zamena remena ventilatora« u aVOID poglavlju. Kada su pogonski remeni zategnuti i ispravni. Kao sto je vee pomenuto. 2. 3. pricvrscena je jedna velika i jedna mala SISTEM ZA HLA£lENJE eev. koji liCi na motor.menti i vakuumska pumpa potrebni za ovaj ozbiljni posao na klima-uredaju sllvise su skupi za mehanicara-amatera koji ga koristi vrlo Tetko. rasenjeni iii pohabani. Taj remen mnogi nazivaju »ventilatorskim remenom«. kaa i sve astale. 4. prove rite remene ventilatora. Ukoliko sumnjate da vas klima-uredaj ne radi kao sto bi trebalo. okastim kljucern olabavite vijke koji pricvfscuju kompresor za nesace. 6. Ovaj kaisnik se okrece dok motor automobila radio Kada ukljuCite klima-uredaj. ukljucite motor i ukljuCite klima-uredaj. kompresor ima pogonski kaiSnik na prednjem kraju. Otvorite poklopae motora na automobilu i pronadite pogonskiremen klima-uredaja. kao i kaisnik prema prednjem kraju.

."" . 164 Provera napunjenosti klima-uredaja Ova provera klirna-uredaja vrsi se iz kabine u automobilu..... ® ® ["""""''''''''''''''''''''1 ... potrebno je da vam strucnjak pregleda motor ventilatora. Put rashladnog fluida kroz klima-urcdaj. 3. ". . = = = = = = = = = = = = = ... On se obicno nalazi u malom crnom nosaCll osiguraca koji se otvara tako sto se jedan kraj okrene.. 2.. lim osiguraCima ispod table sa instrumentima iIi II jednom od pravodnika koji vode ka kompresoru. On moze da se nalazi sa osta163 I . Ako ta spojniea nije ispravna. Obicno se nalazi na tabli sa osiguraCima ispod table sa instrumentima. Legenda: gas pod visokim priliskom (4).... .. Ako kom presor ne radi ni posto ste proverili i zamenili osigurac... moiete da proverite na sledeCi naCin: 1. Ako vazduh ne izlazi iz otvora razlicitim jacinama. . ~ ~ ..... Rashladni fluid latim prolazi kroz kompresor (1) i ide do kondenzatora (3). Zamolite nekoga da sedne u automobil i da ukljucuje i iSkljucuje klima-uredaj dok je motor ukljucen... a klirna-uredaj i dalje ispusta topao vazdllh iIi sarno neznatno hladan vazduh. lsparivac (1) hladi vatduh (rashladni fluid apsorbuje wr10tu wkom isparavanjJ). a vi za to Vfeme osluskujte rad pogonske spojniee kompresora. Ako ni jedna ad izvrsenih provera nije otkrila kvar... prove rite da nije pregoreo osigurac...kompfesor pocne da radio Provera spojnice kompresora Da Ii je spojniea kompresora ispravna. proverite 05igurac ventilatora.. proverite po novo u prirucniku za vas autornobil.. Posto ukljucite klima-uredaj.. f:!roverite jos i .... Aka niste sigurni koji osigurac da uzmete... potraiite po moe strucnjaka za klima-uredaje. . "".. • ~ = = .... tecnost pod niskim pritiskom (6).. Ako osigurae ispod table sa instrumentima nije pregoreo... gas pod niskim pritiskom (7). Okrenite prekidac za ventilator u svaku brzinll da biste proverili protok vazduha. Aka nije u pitanju neispravan osigurac. Jacina osiguraca je na njemu naznacena. Tacna mesto na kame se nalazi osigurac naznaceno je u prirucniku za vas automobil. Zamenite neispravan osigurac novim iste jacine. pronadite linijski osigurac na provodnikll koji vodi ka kornpresoru.. 4. tecnost pod visokim pritiskom (5). obratite painju na kolicinu vazduha koji prodire kroz otvore za vazduh ako table sa instrurnentima iii gde'su vee smesteni.

Pazite da ne proverite klima-uredaj... .. Medutim. Ako je u tome problem. kao i da napuni uredaj sredstvom za hladenje. Medutim. Napomena: mnogi klimauredaji nemaju kontrolno okee.. posle otprilike 5 minuta rada.j Ii . 2. ako se mehuriCi vide i dalje.. stoga jedino pomocu instrumenta za ispitivanje moze precizno da se utvrdi da Ii je napunjen. Kontrolno okce je smesteno na deiu koji se naziva sabirnik iii na jednom od vodova koji idu do ovog dela.. Sabirnik je dugaeak eilindriean uredaj koji liti na termos-boeu. eak i zimi. SISTEM ZA HLADENJE Alat i materijal • Crevo za punjenje sa ventilom • Freon • Zastitne naoeare • Zastitne rukaviee • Kljuc iii kldta Isto tako ne treba zaboraviti da manjak rashladnog sredstva u klima-uredaju znati da on negde propusta. trebalo bi da strucnjak proveri gde uredaj propusta i da popravi ta mesta. posebnim hladnjakom klimauredaja. ali freon ce na kraju ipak .... Do veCine problema u vezi sa klima-uredajima dolazi usled eurenja u uredaju. ali i taj posao je najbolje prepustiti struenjaku.. To cesto prouzrokuje zaptivke koje su se istrosile tokom upotrebe... To se radi na sledeCi natin: 1. trebalo bi da primetite sitne mehuriee kako prolaze ispod kontrolnog okecta.. Uredaj u takvom stanju neee dobro da hladi. Obieno je spojen sa kondenzatorom. Punjenje moze privremeno da povrati moe hladenja. Punjenje klimauredaja F reon treba dodavati sarno ako je posle provere kontrolog okceta posebnim instrumentom utvrdeno da ga nema dovoljno u klima-uredaju.. cak i u tom slucaju. Visak rashladnog sredstva moze da osteti kompresor i smanji ucinak. znaCi da uredaj propusta i da u njemu nema dovoljno rashladnog sredstva... Kontrolno okee je obieno prljavo i mora prvo da se oCisti. 3.. klima-uredaj bi bar jednom godisnje trebalo da pregleda strucnjak.. Ukljueite motor i klima-uredaj i posmatrajte kontrolno okee. Prvih nekoliko minuta posta ste ukljutiii uredaj.. On se' najeesce nalazi ispred hladnjaka sistema za hladenje.~ ~ ! j ! I kontrolno okee da biste utvrdili da Ii je uredaju potrebno punjenje. Preko eele godine. trebalo bi svake druge nedelje da ukljuCite klima-uredaj da radi nekoliko minuta..

mogu da budu patrebne tri kantice freana. (Napomena: uvek je balje da se pridriavate proizvoclacevih uputstava posta neki pastupei mogu neznatno da se raziikuju. 4. Ako bi kanticu okrenuli naopako. Ovaj venti! moze se naCi na usisnom otvoru kompresora iii usisnom vodu kaji povezuje isparivac i kompresor. 2. 6.) 1. freon se dodaje Srederovom ventilu na strani niskog priti· ska. Upozorenje: pazite da ne prikljuCite crevo za punjenje na taj vod. UkljuCite motor i ukljuCite klima-uredaj na jako. VeCina prikljL/taka Srederovag ventila na usisnim i odvodnim cevima je iz predostroinosti napravljena u razliCitim veliCinama da se slucajno ne hi pomesale.ali ne pakusavajte sami da opravljate ovaj kvar. To moze da se uCini i pomocu obicne sapuniee . To moze da potraje nekaliko minuta. Usisavanje na strani niskog pritiska u uredaju povlaCi freonovu paru kroz crevo za punjenje sve dok se kantica ne isprazni. Strucnjak moze da pronade to mesto pomocu elektronskog detektora. Prilik9m punjenja klima-uredaja. namestite ventil adaptera za punjenje na kanticu sa freonom. . odnosno ponovite postupke od 2 do 5. Uredaj se puni na asnovu uputstava prilozenih uz pribor za punjenjeili na osnovu sledeCih uputstava. Ono hladnije je usisni vod. Aka uredaj jas radio usisni vod pod niskim pritiskom mazete pronaCi ako opipate kompresorska ereva. Kada se kantica isprazni.log ventila.isteCi ako se mesto koje propusta ne opravi. freon bi mogao da uele u crevo za punjenje i da osteti kompresor. Aka se venti! nalazi sa strane kantice. Ako je ureelaj patpuno prazan. . Brzo otvorite ventil da biste izduvali iii vlagu iz ereva za punjenje. dodajte jos jednu kanticu freona. Ako je I ureelaj jos uvek nedovoljno napunjen.sarno pagledajte ima Ii mehuriea . Pronadite Srederov venti 1 pod niskirn pritiskarn i spojite sa njim crevo. Ureclaj je pod 'pritiskom i mora se sigurna isprazniti pomacu vakuum-pumpe da bi se uklonili svi tragovi vazduha iIi vlage koji bi magli da davedu do korozije iii da uticu na efikasnost hladenja. dok ee za delimicno ispraznjen ureelaj biti potrebno da dodate sarno jednu iii dve kantice. zatvarite ventil i skinite creva za punjenje sa Sredera'. 3. Drtite kanticu uspravno da u creva za punjenje ulazi sarno para. 5. Praverite panavo kontrolno okce iIi temperaturu vazduha koju klima-ureelaj izduvava. Posto ste stavili zastitne rukavice i zastitne naocare. 165 'O:i SISTEM ZA HLABENJE namestite i kanticu sa strane tako da joj ventil bude pri vrhu. Prestanite da nalivate freon tim primetite da na· kontrolnom . Otvorite venti! na kantici sa freonom.

a . Osta!i delovi urectaja su kondenzator (3) koji se nalaz! ispred hladnj aka i isparivac (4) koji je smdten ispod lable sa inslrurnenlima u Kubin! v( lziia.l --1--' I I I l' I I I I I I __ :I Kada punite klima-uredaj.. Neki tipovi auto mobil a nikada ne trose gorivo ekonomicno zbog konstrukcije motor a iIi velike sopstvene tezinc... Posle punjenja. I I I I I . I I i I ! . I I I I I I I I I J . U opste:n je mteresu da potrosn]a gonva bude sto ]e moguce manja. 7.. ! I ! I i I • I i I r SISTEM ZA DOVOD GORIVA S da eene staloo. . Aka i dalje nije dovoljna hladan. motori imaju abieTIo i vecu potrosnju goriva od manjih.okcetu vise nema mehurica. proverite rad ureelaja time sto eete proveriti temperaturu vazduha koji izlazi iz klima-ureelaja. rastu. freon treba dodat! u usisno crevo pod niskim pritiskom (J) ili u komprcsor (2). moracete da se obratite strucnjaku. Ne pokusuvajte da prik!jutitc creVQ m punjenje ni nll jcdan ad druga dva voda koji 5U vruci kad se dodirn u. CD ( 166 .

(3) cevovod za gorivQ. Na motorima sa sistemom za ubrizgavanje . cevovod goriva. raditi slabo. motor neee raditi iIi ee.Jzvodnik i (5) ubrizgaCi (po jedan Zil svaki dlindari. (4) regulator pritiska. Ta smesa se pretvara u finu maglu u karburatoru pre nego 5to dospe u usisni vod motora i na kraju u komore za zagorevanje. rezervoar za gorivo. Cinjenica je da veCina automobilskih motora radi mnogo efikasnije pri brzini od 80 nego 100 kilometara na sat.ukoliko je automobil \eii. (5) mehanicka pumpa za gorivo. Sistem za dovod goriva ima-veoma slozen zadatak. Aka imatc obicaj da startujete. pokrenula klipove i tako omoguCila rad motora. To su: Dclovi tipicnog sistema za dovod gorivu: (1) poklopac rezcrvoara za gorivo. Ako smesa vazduha i benzin a nije dobra iIi ako vremensko podesavanje momenta paljenja nije 168 precizno. (2) cevovod 'La gorivo. Svrha sistema za dovod goriva je unosenJe smese benzin a i vazduha u odgovarajucoj srazmeri u motor. koliko god ogranicenja brzine oa putevima bila nepopularna. to je veea i potrosnja goriva. Sto je vise snage potrebno. karburator iIi uhrizgaci goriva. 167 SISTEM ZA DOVOD GORIVA I I ! ® Tipican sistem sa neposrednim ubrizgnvanjem gonva: (1) cicklncna puropa za gorivo visokog pritiska. Izuzetno je te. Potrosnja goriva raste i pri velikim brzinama. Pre svega. Potreba za vazduhom i benzinom kod motora menja se zavisno od temperature. sistem mora da proizvede smesu vazduha i benzina koja odlazi u motor i pali se pomocu sistema za paIjenje. (7) prcCistac zu vazduh. Pretpostavicemo da je ree 0 benzinskom automobilskom motoru iako mnogi automobili trose i dizel gorivo.ko da sistem obezbedi optimainu smesll u svim radnim uslovima. precistac za goriVQ. Medutim. (9) venti] urcdaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. Pre svega. trosieete vise goriva jer naglo ubrzanje automobila zahteva i veti dovod goriva u motor. (4) r. (2) rczervoar za gorivo. PogIedajte prilozene shematske prikaze razIiCitih tipova sistema za dovod goriva. Paijenje mora da se dogodi u odredenom trenutku da bi srnesa sagorela u cilindru motcra. to je potrebna i veea snaga da ga pokrene. (8) posuda za kondenzat. preCistac za vazduh i usisni vod. (10) ventHacioni vod i (11) odvajac kondem:ata. upoznacemo se sa OSTIavnim delovima sistema za dovod goriva. N aGin voznje takode ima uticaja na potrosnju goriva. opterecenja motora (tezine koju mora da pokrece) i brzine. (6) karburator. pumpa za gorivo. u najboljern slucaju. (4) elastieno crevo.

Sistem sa posrednim ubrizgavonjem goriva. L I i· I. razvija se nesto visa temperatura od normaine. Postoje dye osnovne vrste ubrizgavanja goriva : posredno ubrizgavanje kod koga se gorivo ubrizgava u usisni vod motara i neposredno ubrizgavanje gde se gorivo ubrizgava u svaki cilindar iz ubrizgaca smestenih direktno na usisnom vodu. podsetimo se da je bladnom motoru (kada nije dostigao radnu temperamru) potrebna bogata smesa da bi radio na zadovoljavajuCi naCin. Ovaj vazdub ulazi kroz kuCiste . Da bi se zadovoljili ovako razliCiti zahtevi i da bi se pastigao efikasan rad i ekonomicna potrosnja gariva. Dok gorivo. sa jedne strane. u sistem se sa druge strane dovodi vazduh.. motar moze da radi i sa nesto slabijom smesom. doyod goriva se obavlja pomocll ubrizgaca goriva. znaCi da proporcionalno ima vise vazduha od benzina. Taj odnos predstavlja u stvari tdinski odnos izmedu vazduha i benzina. U tom slucaju motor trosi suvise goriva. ubrizgac goriva rasprsuje maglu goriva u usisni vod gde se mesa sa vazduhom i formira odgovarajucu smesll vazduha i goriva. radi grubo na praznom bodu i ne radi dobra pri velikim brzinama. odnosno 15 delova vazduha na 1 deo benzina. Sto se tice pojrna »smesa«. ImajuCi ovo objasnjenje u vidu. Medutim. (2) linijski precislac goriv(l. Bez obzira na vrstu ubrizgavanja. Ako je mesavina siromasna.. ventila. mazda ste cuJi da 1 i Ii • I ~ I ! I . struji iz rezervaara za gorivo kroz cevovod za gorivo) pumpu za gorivo i preeistae za gorivo do karburatora iIi ubrizgaca goriva. ~ . Ako je smesa bogata. (3) tclo !cpura karburatora i (4 ) tlektronski moduL dobra smesa vazduha i gariva treba da bude u odnosu od oko 15: 1.goriva. Ovo utice na rad matcIa na vise natina: ubrzanje motcra je slabo. znati da proporcionalno ima vise benzina. ima tendenciju da se gusi pri malim brzinama i cesto iz izduvne cevi izlazi dim tamne boje.! : . komandi i drugih uredaja. (1) clektncna pumpa za gonyo. u karburatore se ugraduje slozen sistem dizni. kada se zagreje.

lednostavno rutinsko odriavanje moze da spreCi veCinu problema u Yezi sa sistemom za dovod goriva.'i "i :i . Ova smesa se pretvara u maglu slicnu onoj koju proizvode rasprsivaCi.. Gorivo se ne mesa sa vazduhom sve dok ne stigne do usisnog voda. Ukupna kolicna vazduba koja ulazi u motor 169 . ubrizgac ubrizgava gorivo u usisni vod. abieno je smesten ispred prostora za motar. iii uz leptir karburatora. Zbog toga se i koriste precistaCi za gorivo. Jedno trebauvek imati u vidu: prljavstina je najveCi neprijatelj sistema za dovod goriva. karburator. u sistem za doyod goriva iz rezervoara za gorivo. Zamena preCistaca za vazduh i gorivo u preporuceno vreme iii po potrebi predstavlja prvi korak u odriavanju sistema za dovod goriva. U veCini slucajeva. VeCina proizvodaca automobila preporucuje zamenu ovog filtra mnogo 170 Ala! i ma!erijal . a mesavina vazduha i goriva odlazi u cilindar gde sagoreya. mesa se sa mlazom benzina koji se ubrizgava u karburator. upotreba kvalitetnog benzina i periodicna zamena precistaca omoguCice da sistem za dovod goriva radi efikasno vise hiljada kilometara. Na rnotorima sa sistemom 'Za neposredno ubrizgavanje goriva. Odrzavanje precistaca za vazduh P reCistac za vazduh obicno se zamenjuje prilikom svakog podeSavanja motora -iii bi bar tako trebalo da bude. Prljavstina takode moze da ude. Ovaj preCistac uklanja del ice pragine i prljavstine iz vazduha da ne bi dospeli u karburator i izazvali preterano habanje i ostecenje motora. KuCiste preCistaca za vazduh moze da ima okrugli iii pravougaoni oblik.. a jedan veliki kanal spaja ga sa ilsisnim VOdOffi. Prljavstina moie da ude u karburator preko prljavog preCistaca za vazduh. a zatim kroz uredaj koji odmerava koliCinu vazduha koja ulazi u motor (detektor protoka vazduha). Ovako formirana smesa vazduha i benzina prolazi kroz usisni vod i sagoreva II cilindrima motora.precistaca za vazdub. Ako se ovo dogodi. vazduh prolazi kroz precistac. Posta vazduh prode kroz preCistac i ude u . a smesteno je sa suprotne strane karburatora. benzin koji struji kroz sistem nosice sa sobom prljavstinu i zaprljace sistem. Na sistemima sa ubrizgavanjem goriva kroz vise otvoIa. iIi ilZ njega. SrSTEM-zADOVOD GORIVA prolazi prvo krozpreCistac za vazduh koji se nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh. Na tom mestu.

U svakom slucaju. znai'i da ga treba zameniti. Nemojte duvati vazduh kroz preCistac da ga ne biste ostetili. proverite da Ii je ulozak ostecen. 4.okrugli iii pljosnati. 3. PreCistac se nalazi u kuCistu koje je smesteno na vrhu karburatora iIi leptira iIi odmah ispred detektora protoka vazduha. Na sredini gornjeg dela kuCista iIi steznih prstenova oko kuCista najcesee se nalazi leptir-navrtka. Skinite navrtku iIi stezne prstenove i pOdignite poklopac kuCista. ako ga vratite u kuciste. Izvucite preCistai' za vazduh. osteeeni preCistai'. U tom slucaju biee vam potreban kljuc da biste je odvrnuli. Ponekad se poklopac kuCista preCistaca pricvrscuje obicnom sestougaonom navrtkom. Precistac za vazduh se proverava i po potrebi zamenjuje na sledeCi naCin: L Otvorite poklopac motara i pronadite kuCiste precistaca za vazdllh.• Kljucevi • Jaka svetiljka (sijalica od 100 vati iIi praduzni kabl) • Klesta • Odvijai' • Krpe • Uloiak preCistaca za vazduh • T-prikljucak • Dizalica i sigurnosna postolja (sarno za neke tipove automobila) cesee aka vozite po prljavim iIi prasnjavim putevirna. 2. Ako se u vasem automobilu nalazi precistac ad poliuretana obmotan oko metalnog noseeeg sita. treba ga zameniti. propustace jos vise prljavstine u motor. U veCini automobila koriste se dva tipa preCistaca od hartije . preCistac bi trebalo proveriti bar posie svakih 5000-6000 kilo me tara voznje i po potrebi ga zarneniti. . ako je pocepan. Ako svetlost ne prolazi kroz precistac od hartije. Zaprljan preCistac za vazduh ometa ulazak vazduha u motor sto poveeava potrosnju goriva. Precistac od hartije proverava se tako sto se iznutra osvetli jakom svetiljkom (sijalica od 100 vati). . 1 ) ' ~ l I ~ I ~ I \ I I! 1 '. ~ i j r ® .

7. ! . KuCiste preCistaca za vazduh ne bi smelo da ima zazora oko poklopca. I .]v. 5. Proverite da Ii je 172 poklopac na mestu i da nije pritegao neki provodnik iIi crevo iz prostora za motor. (1 0) crevo za usisavanje toplog vazduha i (11) pn:tist. (7) usisni otvor. to se radi na sledeCi nacin: 1. . Skinite poklopac sa kuOista pretistaca za vazduh i ulozak na vee objasnjen naCin. Po potrebi stavite nov ulozak. suvife je opasan. 6. (9) goli vijak.LII ··· Iill _ . Ocistite unutrasnjost kuCista preCistaca za vazduh cistom krpom natopljenom rastvaracem na bazi nafte koji se nabavlja u prodavnicama auto-delova. (6) vakuumska membrana.. Upozorenje: nikada ne karislile benzin. ·· ® CD ' •.Sistemi za preCiscavanje izduvnih gasova«..lc uredaja Za cirkula ciju bcnzinskih i uljnih isparenja.• iI'. Namestite preCistac ~ a vazduh u kuCiste. Skidanje celog kudsta Ako zbog podesavanja treba da skinete celo kudste preCistaca za vazduh sa motera. (4) senlOr:.m tcmperaturu. Rukom prote'gnite leptirastu navrtku.. Vratite na svoje mesto poklopac kuOista precistaca za vazduh. Napomena: ulje na pretistacu moze da znati da nesto nije u redu sa sistemom za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. Videti odeljak "Cirkulacija benzinskih i uljnih isparenja« u poglavlju )..mj e goriva. (8) raptivka. precistac Zi! vazduh se nalazi 11 kuCistu koje jc udaljeno od karburatora iii tcla leptira karburatora kako bi se smanjila visina poklopca motora. (5) kuCistc. Proverite da na usisnom otvoru kuCista nema . 2.1k. zategnite sestougaonu navrtku iii penovo stavite stezne prstenove. fi II CD il P '1 II Tipiean sklap preCistuca Z<I v:lZduh: (1) fluvnk::l Zll (2) (3) Ui01. @ I 171 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Kod nekih tipova vozila sa prednjim pogonom i sistemom za ubrizg..

Kada su sve obujmice i creva skinuti (zap arntite gde su se nalazili). ~ I ! I ! ! . U stvari. Kada zamenjujete kuCiste preCistaca za vazduh. kuCiste precistaea se testa na1azi ispred prostora Zil motor i povezano je sa usisnim yodom preko velikog kanab. lednostavno izvucite creva iz kuCista preCistaca za vazduh. Kod motora sa siSlemom za ubrizgavanje gonya. motor u svakom trenutku treba da bude snabdeven odgovarajucom koliCinom goriva i to sto je moguce Cistijom. . Prisustvo prljavstine i drugih stranih materija maze da zapusi sistem sto otezava fad motara.. ---. 3. avo ce spreCiti prodor prljavstine iIi. U tom slucaju. ako morate da ukljuCite motor. Prove rite da Ii su spojevi sigurni. u sistem se . ponovite postupke od 1 do 5 obrnutirn redosledorn. Zamena precistaca za gorivo O a bi radio kako treba. . Na nekim tipovima aUlOmobila. neee doCi do gubitka vakuuma. crevo precistaca kod ureclaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja vodi do kuCista precistaca za vazduh. podignite kuCiste precistaca za vazduh sa karburatora iIi leptira. Olabavite klestima iIi odvijacem obujrnice i skinite ih s? creva. crevo je spojeno sa precistacern uredaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja koji se nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh. SISTEM ZA DOVODGORIVA 5. Ako skidate vakuumska creva. zatvorite krajeve T-prikljuckom. Da bi se spreCila ova mogucnost. 6. 173 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Dok prolazi kroz sistem za dovod goriva. 4. protok goriva se regulise pomocu elemenata sa malim poprecnim presekom.~ . (Pogledajte odeIjak "Ureclaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih u poglavlju »Sistemi za preciscavanje izduvnih gasova«). Obicno postoji mali kornad creva na kraju cevi koja ga spaja sa kuCistem.obujmica i crevnih prikljucaka. Treba skinuti i ovo crevo. videcete cev iIi crevo kako izlazi iz poklopca ventila na motoru. kvadrmne precistace. Mnogi danasnji tipovi vozila imaju pljosnate. ! i' 1 I ! ali zapamtite gde se nalaze (najbolje ce biti da ih obeleiite).

Na nekim uvoznim tipovima vozila postoji i trece crevo koje siu'li za odvod isparenja nazad u rezervoar za gorivo. Da hi sistem za dovod goriva uvek bio Cist. I u ovom 174 Alat i materijal • Klesta iii odvijac • Otvoreni kljucevi • Raseceni i cevasti kljucevi • PreCista. elementi preCistaca Sll montirani na mestu gde se cevovod za gorivospaja sa karburatorom. Tacno mesta na kame se nalazi.. . Cesto se srece i linijski preCistac smesten u cevovod za gorivo izmedu pumpe za gorivo i karburatora. kako je 10 naglaSeno i u postupku koji propisuje praizvodae i u postupku koji je apisan u ovomodeljku. preCistaCi moraju da se zamenjuju u skladu sa preporukama proizvodaca iii tdce ako se radne karakteristike motora pogorsaju. Zaprljan precista.. Nekim sistemima je potrebno premazivanje da bi se uklonili vazdusni mehuriCi kada se preCistac zameni. pridrzavajte se uputstava proizvodaca za vas automobil.nega sto se olabavi prei'istae da hi se prilisak u cevovodima za gorivo smanjio.ugraduje preCistac za gorivo.. Upozorenje: kad god se iskljui'e cevovodi za . On moze da se toliko zapusi da motor ne moze da radio Sva vozila imaju neku vrstu preCistaca za gorivo. Upozorenje: za sisteme za 'ubrizgavanje goriva lipiena je da rade pod visokim pritiskom. Na mnogim novijim tipovima vozila sa sistemom za ubrizgavanje goriva. Na 'drugim preCistac je navojem pricv[scen za karburator. Ovaj tip preCista. KuCiste treba da se otvori da bi se precistac zamenio. Prisustvo vode ne znaci da preCistac treba zameniti. precistac za gorivo smesten je ispod vozila. nati cete u prirucniku za vas auto mobil. PreCistac moze da bude iii linijski iii pricvrseen zavrtnjima. Ovi preCistaCi cesto sluze i za prikupljanje vode. za gorivo • Crevo za dovod goriva • Krpe slucaju.a lako je identifikovati jer izgleda kao mala metalna iii plasticna posuda spojena sa cevovodom za gorivo pomocu dva kratka gumena creva sa obujrnicama. Kod automobila koji koriste dizei gorivo kuCiste precistaca za gorivo smesteno je u prostoru za motor. Na nekim starijim tipovima vozila. leptira iii ubrizgaca za gorivo. u blizini rezervoara za gorivo. PreCistac se nalazi negde izmedu rezervoara za gorivo i karburatora. a kuCiste precistaca ima malu slavinu koja omogucuje da se povremeno voda ispusti iz kucista. za ggrivo moze da prouzrokuje usporen rad motora prilikom ubrzanja iii pri veCim brzinama. Motor treba izvesno vreme da bude iskljui'en pre.

lac se vrio . karburalOra.. 5. Pazite na pravac strujanja goriva naznacen na kuCistu preCiI . Takvi precistaCi za gorivo zamenjuju se na sledeCi naCin: 1. 1 ' ! . 6. kazuje pravac 51mJ . postoji opasnost da dode do poiara.. Izbegavajte otvoren plamen i rad u zatvorenim proslOrijama bez venrilacije. 3... To je precistac sa posudom koji se ceo skida. " SISTEM ZA GORIVA ® . (4) limJsb pre . . ' rczcrvoara . t .du " .gorivo.'. . Na krajevirna precistaca nalaze se gum en a creva taka da eete morati da olabavite obujmice sa oprugom iii sa zavrtnjem pre nego 5tO ga skinete. Zamena preCistaca Mnog! tipovi vozila koriste linijski preCistac. re(':istat. Preg1edajte da Ii na gumenim crevima ima znakova propustanja goriva. I : I ' f : i . preCistatu kOla po pa za gariva. . Olabavite crevne obujmice na krajevima precistaca za gorivo pomocu klesta iii odvijaca u zavisnosti od vrtse obujmice.. tistac I :> ( I) cevovod lZ . pa Linijski pretlSKada namestale novi P'anja goriva.. Kupite odgovarajuCi precistac za gorivo u prodavnici auto-del ova. '"'' 0 . Skinite precistac za gorivo tako sto eete izvuCi gurneno crevo sa kraja kuCista preCistaca.( ('m. Pronadite precistac. d vod gonva. Montirajte nov preCistac za gorivo. -2) mehanicka pum za gonYo. (3) ." .. Nalazi se na cevovodu za gorivo izmedu pumpe za gorivo i karburatora. ! -1 ! . 2. t i i . Pazite na pravac strujanja goriva naznacen na preCistacu. ! . Po potrebi ih zamenite (veCina preCistaca prodaje se zajedno sa novim crevima i obujmicama). . "4.ollou " .. naprslina i drugih promena. za gonvo I . (') karburator.

Skinite preCistac za gOFivo s karburatora. Po potrebi pritegnite obujmice. 5. . Koristite kljuc sarno da biste malo pritegnuli preCistac. U zavisnosti od vrste obujmice upotrebite klesta iIi odvijac...3. Pre nego sto skinete stari preCistac za gorivQ. 176 1 f I I I ~ I . Posta skinete obujrnicll... Obieno se na kraju yoda nalazi malo gumeno creVQ koje ga spaja sa preCistacem za goriyo. On je okrugao i liCi na posudu precnika od oko 2-3 cm. Crevo je na krajevima obicno pricvrsceno obujmicama. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio Kompanija "Ford« obicno koristi precistac koji se uvrce direktno na karburator na kraju cevi za dovod goriva. Zamena fillra sa navojem Kod vozi!a tipa "ford" obicno se koristi preCistac koji se montira direktno na karburator na kraju cevovoda za gorivo.. Skinite crevo sa kraja preCistaca tako sto cete skin uti obujmicu. 7. Vratite kuCiste preeistata za vazduh na svoje mesta. Pronadite pretistai' za gorivo. nabavite odgoyarajuci u prodavnici auto-deloya. 7. Uklonite krpom sve tragove benzina koji se slucajno prostia iz cevovoda. Ovo se radi taka sto se preCistac odvrne u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu. Stavite creva na dovodni i odvodni otvor kucista precistaca.~ .. N amestite nov preCistac za gorivo. a zatim sklonite krpu na sigurno mesto. Zategnite crevne obujmice da spreeite propustanje goriva.. Panovo namestite crevo za dovod goriva koje se nalazi:' na kraju cevavoda za garivo taka sto tete ga navuCi na kraj preCistaca za gorivo. 6.. Takay precistac se zamenjuje na sledeCi naCin: 1. izvucite creva sa preCistaca. Benzin ulazi u precistac iz cevovoda za gorivo koji dolazi lz pumpe za goriyo. Stavite Cistu krpu izmedu creva koje spaja preCistac za gorivo i cevovoda za gorivo da biste spreCili potencijalnu opasnost od pozara (krpa ce apsorbovati benzin koji moze da iscuri tokom skidanja preCistaca za gorivo).175 SISTEM ZA DOVOD GORIVA staca. 4.. Za to cete moida morati da upotrebite kljuc. 8. Ovo se radi tako sto se preCistac uvrti rueno na karburator (u smeru kretanja kazaljki na satu). Bacite ceo precistac za gorivo. Zategnite obujmicu. Namestite ga u odgovarajuci polozaj.. Ukljucite motor i proverite da gorivo ne curi na spojevima. 2.

Ulozak precistaca se najcesce pravi od bronze iii od hartije. i f Ako je potrebno. '" " .. Postarajte se da nabavite odgovarajuCi ulozak pre nego sto skinete starL Precistac za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 1. Namestite nov precistac za gorivo u karburator .' . Vratite kuCiste preCistaca za gorivo na mesta. a zatim okrerie bilo da propusti iii zaregne prikljui ---0 ~ ~ (/ I ________ I. Zamena nnutrasnjeg preCistaca VeCina vozila im:1 precistac za gorivo smesten u samom karburatoru..elom i moze da se stavi aka cevovoda za gorivD..... 8. 4. U kuCistu precistaca nalazi se jedna opruga koja moze da izleti ako niste dovoljno pazljivi. Kada skinete cevovod za gorivo. Napomena: raseceni kljuc izgleda kao okasti kljuc sa rasecenim d. f cak. . . Izmedu navrtke na cevovodu za gorivo i karburatora stavite Cistu krpu da bi se upio benzin koji bi mogao da iscuri za vreme iamene preCistata. Za ovo ce yam biti potrebna dva kljuca ...pazite na oprugu .. zaustavite curenje tako sto cete pritegnuti preCistac iIi obujrnicu na creVll.. 3. zato polako skinite navrtku. Pronadite cevovod za gorivo koji vodi od pumpe za gorivo do karburatora.i pritegnite kljucem navrtku koja ga drzi u kuCistu. na mestu gde se spaja sa cevovodom za gorivo. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora. Pazite i da zapamtite poloiaj opruge i preCistaca kada ih skidate.. 2. U ovom slucaju.. o / . zamenjuje se sarno ulozak. Koristite otvoreni kljuc da biste pridrzali vecu navrtku na karburatoru da se ne bi okretala i' eventualno ostetila cevovod za gorivo dok rasecenim kljucem popustate manju navrtku na kraju cevovoda za gorivo.l I I 1 I .otvoreni kljuc i raseceni iIi cevasti kljuc. veClm kljucern olabavite navrtku kuCista pretistaca na karburatoru koja drii preCistac za gorivo.

a drugi spojite za akumuiator kako biste ubrizgac napoiiJi . podignite automobil i poduprite ga postoljima. (2) zaptivke. zato sto rucna kocnica na veCini vozila blokira sarno zadnje toekoYe. linijski preCistac iIi preCistac koji se navrce abieno se nalaze ispod automobila u blizini rezervoara za gorivo.: 1. potrebno je smanjiti pritisak u cevovodu za gorivo pre nego sto zamenite pretlslaC. Ako. (4) opruga i (5) karburator. Ako je potrebno. Upozorenje: sistemi za ubrizgavanje goriva najceSce su pod visokim pritiskom. (3) preCistac. skinite gu j spojite pomocu produtnog bb!a (2) sa pozitivnim po!om akumulatora ako 10 sekundi kako bi 5e ubrizguc (3) napojio energijom. Pritisak u sistemu se tokom vremena smanjuje. Da biste smanjili pritisak. Ne pokusavajte da odvreete iii skidate preCistac sve dok se pritisak u cevovodu za gorivo i preCistacu ne smanji. stavite menjae u brzinu iIi u poloiaj za parkiranje. Uklonite sve tragove benzina koji je slucajno iscurio iz cevovoda za vreme skidanja i nainestanja precistaca. PreCistac se zamenjuje na sledeCi naCin. pritegnite navrtke na cevovodu za gorivo i karburatoru. r + Na vozilima sa sistemom za ubrizgavanje goriva. . 6. blakirajte prednje taekaYe. 7. Ponovo spojite cevovod za gorivo sa karburatorom i pritegnite navrtku rasecenim kljucem. Ukljutite motor i prove rite da gorivo ne curi. Kod yozila sa prednjim pogo nom. Potrebno je zarneniti sarno ulozak koji je abicno ad bronze ili hartije. Izuzetno je vaino da blokirate prednje toekoYe. Najjednostavniji naCin je da automobil ostavite da se preko noCi »odmori«. spojite jetlan nn musu. VeCina vozila im3 prccisl<lc za gorivo koji je smesten u karburatoru na spojcvima cevoyoda za gorivo. Aka vozi!o ima dvu kab!ovskn prikljucka za ubrizgac. Tacna mesta bice naznaceno u prirucniku za vas aut am obi!. tako da aha ne moie da drii automobil kada se odigne ad zemlje. Odvrnite poklopac na rezervoaru za gorivo da biste odstranili eyentualni pritisak u njemu. -Aka se pretistat nalazi ispad zadnjeg dela automobila. Vratite na svoje mesto kUClste preCistaca za vazduh. postupite prema fabrickim iii ovde datim uputstvima. 178 tako da ce se nekoliko sati posta ste iskljuci!i motor unutrasnji pritisak davoljno smanjiti da preCistac maze bezbedno da se zameni.5. vozilo irna sarno jedan kab!oyski prikljucak (I) na ubrizgatu. 2. 177 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Zamena precistaca kod sistema za ubrizgavanje goriva Na vozilima sa ubrizgavanjem goriva. (I) navrtka preCistaca..

Kada niva vode u precistneu dostigne odredeni nivo...:O:. Zamena precistaca za dizel-gorivo Mnogi precistaCi za dizel-gorivo osim prljavstine odvajaju i vodu.:O:.: .1 I ! I i :ll I 1 ) 1 i I 1_1 p=p ! . £ ii . U preCistaCima koji imaju providna plastiena kuCista. . _ ' __________________ .. ~ . Ponovo spojite elektrieni prikljueak za ubrizgat i nastavite posao u vezi sa zamenom precistaca za gorivo. 6..:A < . 5.M. I I I I I ! ! .. ponovo pritegnite poklopac na rezervoaru za gorivo i ukljuCite motor da biste proverili da neg de ne curi gorivo. nivo vode se vidi taka da je lako ustanoviti da Ii je potrebno ispustiti vodu..TE::. Na nekim tipovima preCistaca sa metalnim kuCistem..SI:.eleklricnom energijom. 3... . _ . a drugi sa akumulatorom da biste obezbedili dovod elektricne energije.=Z'-'A-=O:. spojite jedan sa masom.. Aka ubrizgac ima dva prikljucka.:O-::G::.. ugraden je i senzor zn nivo vode..:=S. te stoga na dnu imaju iSPUSilU slavinu za vodu.:. . ...:V-=Oc.... _ .:. izvucite kablovski prikljueak sa jednag od ubrizgaca.R. Ako se prikljueak sastoji odjednog elektrienog provodnika.. Posto ste iskljuCili i sistem za paljenje..:.IV.:. ubrizgae ce rasprsivati gorivo u motor i osloboditi od pritiska cevovod za gorivo.. 4. .. ZahvaljujuCi' tome.. na tabli sa instrurnentima zasvetli kontrolna lampica koja upozoravn da je vreme da se iz preCistaen ispusti voda.:. napajajte desetak sekundi ubrizgac elektrienom energijom preko produznog kabla sa pozitivnog pola akumulatora. Stavite nov preCistae. Odvrtite preCistac iz njegovog kuCista iii olabavite i skinite obujrnice sa Iinijskog preCistaca.:.. I ..

Upozorenje: ne dozvoliie da dizel gorivo prsne na vruGu izduvnu cev. Skupite vodu i dizel goriva u neku posudu. i·'. UkljuCitc illotor i proverite da ncma curenja. Maze se upotrebiti ruena pumpa da bi se voda brze ispumpala napolje. . . uvrnite ga na . Punite sistem pomocu ruene pumpe sve dok ne osetite otpor iIi dok ne primetite gorivo kako istice iz kuCista preCistaca ka pumpi za ubrizgavan]e. 4.mesta i rueno prjtegnite za aka 1/2 kruga posta sediste kuCista dodirne prstenastu zaptivku.. Otvorite ispusnu slavinu na dnu preCistaca i ostavite je otvorenu sve dok dizel-gorivo ne iscuri. 179 :. motor mora da bude iskljucen. Izvadite ispusnu cev i prikljucak senzora za vodu (aka postoji) sa dna precistaca. Odvrnite kuCiste preCistaca taka sto cete ga okretati u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu (gledano odozdo)..Dok ispustate vodu iz precistacn. 6. Napunite kuCiste preCistaca Cistim dizel-gorivom. . Zamenite ulozak preCistaca iIi montirajte nov sklop preeistaca. Posto ste iskljuCili motor i sis tern za paljenje. 3. 5. otvorite ispusnu slavinu i ispraznite precistac. "'. Mnogi pre6staci za dizcl-gorivo odvajaju vodu od gOriva i imaju ispusnu slavinu tako da sc voda moze S vremena na vreme ispustiti. PreCistae se zamenjuje na sledeCi nacin: 1.1. 2.1: SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ispitivanje • I zamena pumpe za • gonvo Ala! i ina!erijal • Zastitne naocare • Baterijska lampa • Raseceni kljucevi • Otvoreni kljucevi • Rucna pumpa za pneumatike • Manometar za pumpu za gorivo • N oz iii strugac • Voltmetar . .

Isto taka. Pre nego sto se zapocne sa ispitivanjem pumpe) treba izvrsiti vizuelnu proveru celokupnog sistema za dovod goriva. membrana se pomera napred-nazad. usisava gorivo iz rezervoara za gorivo kroz cevovod i salje ga u karburator. Usled ovoga. jednostavno pratite cevovod za gorivo koji vodi ad karburatora do pumpe za gorivo.to je u njoj smoStena membrana koja se aktivira pomocll bregaste osovine matora. Stari tipovi pumpi za gorivo mogli sli da se demontiraju i montiraju. na rad pumpe za gorivo utieu i drugi cinioci. Propustanje vazduha iIi goriva Cini da pump a ne funkcionise kako treba.menzura ad 2 litra • Krpe • Pumpa za gorivo i zaptivka • Sredstvo za zaptivanje • Osigurac • Hemikalije za ciscenje P umpa za gorivo je ureoaj koji usisava gorivo iz rezervoara za gorivo kroz cevovod za gorivo do karburatora iii ubrizgaca goriva u motor. Ukoliko ne moze to da postigne. mora da se zameni. Mehanicka pumpa za gorivo naziva se jos i membranska pumpa. Obicno je smena bloku motora u blizini prednjeg del a motora.• Dizalica i sigurnosna postolja • Cevovod za gorivo • Gumeno crevo • Posuda . ako otkaze. aka sumnjate da dovad gariva u karboratoru nije zadovoljavajuCi.mehanicka i elektricna. Medutim. Kako se tokom rada motora bregasta osovina okrece. U osnovi postoje dye vrste pumpi za gorivo . te se pumpa za gorivo. zato . Zadatak pumpe za gorivo je da salje u karburator gorivo pod pritiskom. U odeljku »Zamena precistaca za gorivo« data su uputstva kako da izvrsite potretmu popravku iii zamenu pre nego sto pocnete sa ispitivanjem pumpe za . mora zameniti. proverite da preCistac za gorivo nije zapusen. osovina iii aktivirajuca poluga 180 u pumpi pokrece se gore-dole iii napred-nazad zavisno ad polozaja pumpe za gorivo na motoru. Danas to viSe nije slucaj. Mehanicka pumpa za gorivo Mehanicka pumpa za gorivo maze se nati na vetini motora sa karburatorom. Ako ne znate kako da pronadete pumpu za gorivo.

spoj moze da popusti usled Yibracija. U slucajevima kada je membrana jako ostecena. Ako utvrdite da iz pumpe za gorivo curi benzin. zategnite navrtke na krajevima. na spoljasnjoj strani pumpe za gorivo naci ce se motorno ulje. Nastavite da proveravate cevovod za gorivo u pravcu pumpe za gorivo. zategnite odgovarajutim rasecenim kljucem navrtke koje ih spajaju. Na tom otvoru ce se videti da li gorivo curi usled ostecenja membrane pumpe. ispraznite karter. U svakom slucaju. zategnite ga rasecenim kljucem odgovarajuce yelicine. SISTEM ZA DaVOD GORIVA 'I ii_I ®----I. Proverite da nema znakova curenja goriva na spoju cevovoda i rezervoara ia gorivo.. Prove rite samu pumpu za gorivo.. oslobodite oba kraja odgovarajuCim otvorenim i rasecenim kljucern.. Benzin moze da prodre u karter motora kroz otvor za montiranje pumpe za gorivo. Vizuelna provera Kod vizuelne provere sistema za dovod goriva potrebno je da se podvucete ispod automobila te stoga pripremite odgovarajucu odecu i zastitne naocare.· Ako je potrebno. 1. Rasecenim kljucem odgovarajuce veliCine pritegnite navrtku na cevovodu za gorivo da biste zaustavili curenje. pronadite cevovod za gorivo ispred rezervoara. 4. Osvetiite baterijskom lampom cev za dovod goriva u pravcu prednjeg del a automobila da biste proverili da negde ne curi gorivo. Upozorenje: postoji potencijalna opasnost od poiara kad god se iskljuce cevi za davod gariva. Izbegavajte otvoren plamen kao i rad u zatvorenoj prostoriji bez ventilacije. 5. 6. Cevovod za gorivo maze se nabaviti u . koji vodi do pumpe za gorivo. Pocevsi ad rezervoara za gorivo. Posta je pumpa smestena na motoru. prodavnicama auto-deloya. Ako sumnjate da neki spojevi propustaju. pumpa za gorivo se mora zameniti ako se primete tragoyi ulja ili benzina.::a gorivo (1) prikazuje dovod za gorivo (2). U tom slucaju. 2. VeCina pumpi za goriyo ima mali otvor na membrani. Izvadite cevovod ispod automobila i zamenite ga novim.. 1 j Taj po stupak je objasnjen u odeljku "Zamena . 3... odvod do karburatora (3) i polugu (4).Ovoj enei tipicne mehanicke pumpe:. proverite merac nivaa ulja u motafU.J.=. mora se zameniti..gorivo. Ovo je vod . odnosno da li na njoj ima tragova ulja iii benzina. Da biste zamenili cevovod. £. i. zamenite preCistac za ulje i stavite sveze ulje u motor. Ako cevovod za gorivo propusta usled korozije iii trenja 0 neki dec automobila.

Na nekim tipovima karburatora moraeete drugim kljucem da pridrzite navrtku kuCista precistaca da se ne bi olabavila. dok je cevovod do pumpe za gorivo do karburatora potisna grana. Osim toga. Skinite kuCiste precistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Odrzavanje precistaca za vazduh«. treba da imate u vidu sledece: cevovod izmedu rezervoara za gorivo i pumpe za gorivo je usisna grana. Propustanje na usisnoj grani cevovoda ne mora da bude tako uoCljivo posto ne registruje po smanjenoj koliCini goriva u potisnoj grani cevovoda. Kapacitet pum]ie se ispituje na sledeCi naCin: 1. iskljutitc ccvovod za gorivo (2) sa karburalOra (3). mozete da pristupite ispitivanju pumpe za gorivo. Upozorenje: nikada ne spajajte kabl sa karburatorom iii neizolavani vijak preCistaca za vazduh. Posto ste utvrdili da sistem za dovod goriva nigde ne propusta. 3. 7. Na kraju. Mozda tc hiti potrebno da navrtku precistaca (4) driite drugim kljuccm kaka se ne bi olabavila. Ako propusta. U slucaju da to ne pomogne. PomOCll raseccnog kljuca (1). zamenite cevovod. Upozorenje: benzin u karteru motora moze da izazove eksploziju. Ispitivanje protoka (odnosi se sarno na mehanicku pumpu za gorivo) Ovo ispitivanje treba da utvrdi da Ii je pumpa za gorivo sposobna da u svakom trenutku isporuCi odgovarajucu koliCinu goriva u karburator. 182 4. proverite cevovod za dovod goriva koji se pruia od pumpe za gorivo do karburatora. Skinite sekundarni visokonaponski vod indukcionog kalema sa sredisnjeg dela poklopca razvodnika paljenja i uzemljite ga tako sto eete ga pomocu produznog kabla spojiti sa metalnim delom motora. pojavice se vazduh sto ce izazvati smanjeni protok goriva u potisnoj grani cevovoda. Odgovarajucim kljucem skinite cev za dovod goriva sa karburatora. 2. Propustanje na potisnoj grani cevovoda obicno se lako uoeava i registruje se po curenju goriva. vee biste mogli da izazovete i varnicenje. zategnite kljucem sve labave spojeve.ulja i preCistaca« u poglavlju »Odrzavanje automobila«. razblaieno ulje u motam neee podmazivati kako treba. . Time ne sama sto ne biste izvrsili bezbedno uzemljenje. " Kada proveravate da Ii sistem za doyod goriva curi. odnosno ako ste popravili sva 181 SISTEM ZA DOVOD GORIVA mesta koja propustaju i po potrebi zamenili cevovade za gorivo. Ako u usisnoj grani cevovoda do de do propustanja. Kod nekih tipova razvodriika paljenja potrebno je iskljuCiti kabl za sveCicu sa poklopca razvodnika paljenja. sto dovodi do prevremenog habanja motora. Spojite gumeno crevo odgovarajuce duzine i precnika sa krajem skinute cevi za dovod goriva.

8. obavite sledece ispitivanje: A. 9. Stavite drugi kraj gumenog creva U odgovarajucu posudu ad aka 2 litra sa podeocima (menzuru). B. Ako se kapacitet nalazi u granicama predvidenim u speeifikaeiji. E. Ubaeujte vazduh u vod u praveu suprotnom od normalnog pravea strujanja goriva. 6. B. Po novo spojite eevovod za gorivo na oba kraja i ponovite ispitivanje kapaeiteta prema past upl \ i \ ' 1 ! i \ i i 1 " ' I . Aka kapacitet nije u skladu sa specifikacijama. uradite sledeee: A. Iznos ce pokazati koliCinu goriva koju pumpa moze da isporucu za 1 minut. I I ! ! ! . -- . Kljucem odgovarajuee velicine po novo spojite cevovod za gorivo sa karburatorom. znaci da Je mozda cevovod izmedu rezervoara za gorivo i pumpe zapusen. Iskljutite cevovod za gorivo sa pumpe za gorivo koji vodi ka rezervoaru zn gorivo. Pustite motor da radi tacno 15 sekundi pustajuCi za to vreme gorivo da istice u posudu. ponovo prikljucite sekundarni visokonaponski kabl indukeionog kalema i predite na ispitivanje pritiska pumpe za gorivo. Proverite u prirucniku za vas automobil predvideni protok pumpe za gorivo i uparedite dobijeni rezuttat. D. Stavite drugi kraj gumenog creva u posudu sa bcnzinom zapremine od oko 2 litra. Spojite jedan kraj gumenog ere va sa slobodnim prikljuekom na pumpi za gorivo. Upozorenje: produvavanje voda duvanjem iz usIa nije preporuCljivo S obzirom da je benzin olrovan. Ako usisana koliClna goriva iz posude odgovara koliCini u prirucniku za odrzavanje.5. Izmerite koliCinu goriva u posudi i pamnozite je sa 4. 7. Produvajte cevovod vazduhom. Ako sumnjate da je cevovod za gorivo zapu§en. C. Kljucem odgovarajuce veliCine skinite cevovod za gorivo sa rezervoara za gorivo taka da bude otvoren na oba kraja. C. Za ovo moze da se upotrebi ruena pumpa za pneumatike. Ponovite ispitivanje kapaciteta prema postupeima datim u tackama 6-8. .

Medutim. Merenjem zaprcmine 5C utvrduje da !i pumpa za gorivo maze da isporuCi odgovarlljucu kolicinu goriva karburatoru. Spojite gumeno crevo manometra sa skinutim cevovodom za gorivo tako sto cete staviti T-prikljucak 184 izmedu ulaznog atvora karburatora i cevovoda za gorivo. dok za to Heme pratile pritisak na manometru. Spojirc gumeno creva (1) sa cevovodom Zll gonyo. 5. ponovo prikljucite cevovod za dovod goriva sa karburatoram i -panova montirajte kuCiste preCistaca za vazduh..... __ .. 6... iskljucite manometar. zatim ukljucite molor da fadi na praznom hodu aka 15 sekundi.. ...1 dovod goriva 51> karburatora i spojite manomelar (1) sa T-prikljuckom (2). spojite '.:ldi 15 sekundi. crcvo manometra za konlroini prikljucak na c ~ v o vodu za doyod goriva. 4. Ispitivanje pritiska (mehanieke i elektriene pump e) Nizak pritisak iz pumpe za gorivo moze da prouzrokuje siromasnu smesu u karburatoru iii nedovoljno napajanje motora gorivom.. Pritisak u pumpi za gonvo ispituje se na sledeCi natin: 1. odgovarajuCi pritisak je vazan isto koliko i kapacitet. 01.. Ukljucite motor i pustite ga da radi na praznom hodu oko 15 sekundi. pomnozite koliCinu iSleklog goriva sa eeliri i uporedite rezultat sa protokom goriva u minutu koji je d ~ 1 u prirucniku za vas automobil. prikljuCite ponovo kabl na razvodniku paljenja i predite na ispitivanje pritiska.1. Ako kapacitet i dalje ne odgovara vrednosti iz prirucnika. UkljuCite motor cia . Uporedite pritisak pumpe za gorivo naznacen u vasem prirucniku sa rezultatom dobijenim na manometru i iskljui':ite motor. Ako je rezultat dobijen na manometru u skladu sa predvidenim.. pumpu za gorivo treba zameniti. ako je kapacitet u skladu sa preporucenom vrednoscu... Sa karburatora skinite cevovod za gorivo koji vodi od pumpe za gorivo do karburatora. rad motora. 2. Ocitajte rezultat na manometru tokom fada motcra. Za efikasan 183 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Da biste ispitali pritisak u pumpi za gorivo..111.-----L cima opisanim u tackama 2-8. I 1 I 1 ! 3.. iskljuCite cev z..'. zamenite pumpu za goriyo. Ako je rezultat razliCit od predvioenog.. Nabavite manometar pumpe za gorivo sa elasticnim gumenirn crevom. Kod matora sa uzbrizgavanjem gOflva. a drugi kraj creva (2) spuslilC U posudu sa pocieocima (menzuru) (3).' ____ y_ ..

Ako se to ipak dogodi. PonoVo montirajte vijke za pricvrscivanje pumpe za goriva i pritegnite ih dobro kljueem.arajuee mesto na motaru. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa obe strane nOve zaptivke koja se dobija zajedno sa novom pump om za gorivo i namestite zaptivku na odgomesto na povrsini gde se montira pump a za gonvo.uoj pumpi za gorivo. Uporedite staru i novu pumpu za gorivo. Kljucem odgovarajuce velicine. Pazljivo skidajte pumpu za gorivo da poluga ne bi ispala iz motora. 6. 4. Moida eete morati da montirate prikljucke cevovoda za gorivo sa stare pumpe na nOVu. proverite da Ii je poluga na svom mestu i da Ii je propisno smestena u pumpi za gorivo. 7. Postavite novu pumpu za gorivo na odgov. I l 1 . Skinite cevovod za gorivo sa pumpe za gorivo. Panovo spojite cevovod za gorivo sa pumpom .Zamena mehanicke pumpe za gorivo Ako morate da zamenite pumpu za gorivo. Gurnite cistu krpu u otvDr u motoru u kome se nalazila pump a i ostruzite ostatak zaptivke oko prirubnice za montiranje pumpe za gorivD. upotrebite dva kljuca od kojih cete jednim pridrzavati prikljucak na pumpi za gorivo (da se ne bi okretao) dok popustate navrtke na cevoyodu za goriyo. l I I . kljucem odvrnite stare prikljucke i montirajte ih na novu pumpu. Krpa ce spreCiti da komadiCi stare zaptivke upadnu u motor. Ovo ce yam olaksati ponovno spajanje cevi za dovod goriva. . Pumpa za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 1. Mozda ce biti potrebno da kleStima driite pOlugu dok postavIjate pumpu za gorivo. Skinite purnpu za gorivo. 3. Da ga ne biste ostetili. 2. kupite u prodavnici auto-delava novu iIi remontovanu pumpu koja odgovara vasem automobilu. pumpa za gorivo se aktivira pomocu poluge koja vodi do bregaste osovine motora. Proverite da Ii su prikIjuccl okrenuti u istoro pravcu u kojem su bili na st. Napomena: ako se pumpa za gorivo aktivira pomocu pOluge. ! I 5. i . 8. skinite vijke koji pricvrscuju pumpu za gorivo za blok motora. obrisite je cistom krpom i vratite je na svoje mesta. U tom slucaju. Ne zaboravite da izvucete krpu kada zavrsite ciscenje povrSine za montiranje. 9. Napomena: kod nekih tipova motora.

3. Ako dobijete ovaj napon. Na pumpi za gorivo naiazi se davodni i odvodni prikljucak.. Vizuelna provera ce yam pokazati da Ii je osigurac pregoreo. ___ ulja. zamenite ga novim iste jaCine. _ .. Posta ukljuCite glavni prekidae.za gorivo. Ako imate automobil sa elektricnom pumpam za gorivo. Pritegnite navrtke cevovoda pomocu dva kljuea kako je opisano u tacki 1.. . spojite provodnik za uzemljenje voltmetra (ern a iica) za pogodnu masu na ramu automobila. Prove rite prvo voltmetrom da Ii se pumpa za gorivo napaja elektricnom energijam. zamenite je.. tako da za to vreme nece doc. Medutim. On je obieno smesten u kutiji sa osiguracima ispod instrument-table. u slueaju da bilo kakva prlj avstina prodre u iglieasti ventil karburatora. 4. Pronadite elektricnu pumpu za gorivo. 11. Ako ne dobijete tacan napon. elektricna pumpa za gorivo zapocinje sa radom istog trenutka kada se okrene kontaktkljuc. Trebalo bi da oeitate napon od 12 volti na voltmetru. IskljuCite glavni prekidac. kvar se nalazi negde izmedu elektricnog prikljueka pumpe za gorivo i glavnog prekidaea. ako je vozilo snabdeveno takvim prekidaeem. VeCina elektrienih pumpi ima ovakav osigurac. Nasuprot mehanickaj pumpi za gorivo za ciji je rad neophodan i rad motora. a sumnjate da nije ispravna. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio U slueaju da curi. bice potrebno izvesno vreme da motor radi na praznom hodu da pritisak ulja dovoljno poraste. Proverite osigurac koji stiti elektricno kolo pumpe za gorivo. a pump a ne radi. Obieno se nalazi blizu rezervoara za gorivo.nl "'"' __ . Pronadite je prateCi cevovod za gorivo od karburatora do rezervoara za gorivo. U tom slucaju bi mozda najbolje bilo da se obratite struenjaku. tacno mesta naznaeeno je u prirucniku za vas automobi1.. 2. Dodirnite pozitivnim provodnikom voltmetra (crvena iica) eJektricni prikljucak na elektrienoj pumpi za gorivo. Elektrlcne pumpe za gorivo Mnagi tipavi evropskih vozila sa karburatorom i veCina americkih iii evropskih automobila sa sistemom za ubrizgavanje gariva kariste elektricnu pumpu za gorivo..' I l:. Aka je pregoreo. kao i elektricni prikljucak. Na nekim tipovima automobila sa elektricnom pumpom za gorivo ova opasnost je otklonjena pomoeu prekidaca koji iSkljucuje pumpu za gorivo sve dok motor ne stvori dovoljan pritisak vi'. ako se glavni prekidac astavi ukljucen neko vreme. Mantirajte kuCiste precistaca za vazduh. 10. llcinite sledece: 1.ezervdara. 5. Stoga bi elektricna pumpa. pritegnite spojeve. mogla da poplavi motor gorivom iii cak da usisa celokupnu koliCinu goriva iz r. do strujanja goriva.

. posavetujte se sa prodavcem u radnji autodelova. Na automobilima sa prednjim pogonom. (3) pumpa 1:a gonYo. Spojite prikljucak za uzernljenje sa akurnulatorom. upotrebite prikljucak za cevovod za gorivo sa stare pumpe za novu. (5) p!ovak kontrolnika. Y. Uporedite novu elektricnu purnpu za gorivo sa starorn. ih obelezite da biste ih lakse spojili sa novorn purnporn. (Z)'bdvod u karburator. nabavite novu koja ce odgovarati vasem automobilu. Tlpieni delovi elcktricnc pumpc za gorivo: (1) pretistat.. odnosno zadovoIjavati minimalne zahteve u pogledu pritiska i kapaciteta. :1 ~ 1 I i I .. Ponovo povezite elektricne prikljucke.. 10. sa novom pumpom. 4.. 2. Izvucite iz akumulatora prikljucak za uZemIjenje. Kljucern odgovarajuce veliCine skinite vijke za pricvrsCivanje purnpe za gorivo. Obelezite provodnike da biste ih lakse povezal. (4) kOn!rolnik. 5 . Izvucite cevovod za gorivo prema objasnjenju datom za mehanicke pumpe za gorivo.Ako zakljueite da je elektricnu pumpu za gorivo potrebno zameniti. (6) nepovratni venti!. Mozete da . ----------'m . (2) pumpa. Ukoliko se pumpa nalazi ispod automobila. (7) prikljucak i (8) prikljucak za uzemljenje. blokirajte prednje toekove. 8. 186 3. Zamena elektricne pumpeza gorivo Elektricna pump a za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 185 (1) dovod gOrin. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio Popravite ako treba.. 6. lrna ih dva do cetiri u zavisnosti od tip a purnpe. (3) odvodna cey. (5) odstojnik. Montirajte novu purnpu pricvrstite kljucern vijke. 1. Ako yam u vezi s tim nesto nije jasno. Ako je potrebno. podignite zadnji dec automobila i poduprite ga sigurnosnim postoIjima.iscenje sistema za dovod goriva . (6) zlIpdvka odstojnika i (7) vijak za pricvrsCivanje.. CD 7. 187 E SISTEM ZA DOVOD GORIVA 11. Kljueem odgovarajuce veliCine izvucite elektriene prikljueke iz elektriene pumpe za gorivo. Po novo spojite cevi za dovod goriva.. (. (4) zaptivka. stavite menjae u brzinu iii u polozaj za parkiranje.

Zaprljan sistemza dovod goriva moze da izazove usporen rad motora. Postoje hemikalije koje se ulivaju direktna u karburator u slucajevima kada je sistem za dovod goriva veoma zapusen. Vecina ovih hemikalija uliva se direktno u skoro potpuno napunjen rezervoar. Budite veoma obazrivi prilikom rukovanja i skladistenja. Upozorenje: ovi rastvori su veoma zapa/jivi i otrovni. Medutim. proverite da li praizvod koji nameravate da upatrebite nece da unisti katalizator. Vazdusni prostor u rezervoaru formira vodenu paru koja maze da izazove koroziju unutrasnjosti rezervoara za gorivo. otkazivanje sveGica i preterano zagadenje okoline. Medutim. Ukolika niste sigurni. Aditivi su sredstva koja sedodaju benzinu da bi se eliminisali zagadivaci koji usled oksidaeije benzina stvaraju' gumaste naslage. Alge mogu da se razviju u rezervoaru ukoliko je zag aden vodom i mogu da zapuse davac i filter pumpe za gorivo. Kada ude u motor. leptira za vazduh (»coka«) koji se otvara i zatvara Cime se padesava protok vazduha kroz difuzor i rasprsivaca kroz koji se benzin usisava u difuzor. 188 Podesavanja karburatora Alat i materijal • Klinovi za tockove • Kljui'evi • T-prikljucci • Tahometar • Odvijac • Ulozak precistaca za vazduh K arbunitar je jedan od najvaznijih del ova sistema za dovod goriva. Leptir za vazduh se nalazi na gornjem delu karburatora i ne treba ga mesali sa leptirom . ova veoma zapaljiva smesa pali se pomocu svetiea i razvija energiju koja pokrece automobiI. aditivi ne mogu uvek da uklone ove zagadivace. neki od ovih proizvoda vise stete nego sto pomazu i mogu da ostete sveCice. Kod vozila sa dizel-gorivom dodaju se bioeidi u rezervoar sa gorivom koji sprecavaju razvoj algi. Karburator se sastoji od tri osnovna dela: difuzora (grla) kroz koji struji vazduh iz precistaca za vazduh. Korozione naslage na dOll rezervoara mogu da prodru u motor ako dopustite da se rezervoar skoro potpuno isprazni. Takva vozila zahtevaju dodatna sredstva za Ciscenje koja treba staviti u rezervoar za gorivo svakih nekoliko meseci. Trudite se da vam rezervoar za gorlvo uvek bude napunjen. pitajte strucnjaka i pre upotrebe dobra proverite uputstva data na ambalazi. Njegov zadatak je da malu kolicinu benzina automatski rasprsi i mesa sa velikom kolicinom vazduha. Ako vas automobil ima kataliticki konvertor. posebno kod vozila koja se koriste u gradskoj voznji sa dosta zaustavljanja.

podesavanje praznog hoda nije moguce.zi u cilindre motora time se postize promena broja abrtaja i snage motora. Potpuno zatvaranje sprecava poluzni mehanizam smesten sa spoljasnje strane karburatora. l I s VA Karburator rildi na principu Venturijeve cevi. Kako vazduh proluzi kroz ovu Venturijevu cev. smanjuje se brzina praznog hoda motora. Mnogi novi tipovi vozila sa elektronskim komandama imaju regulaciju praznog hoda pomocu kompjutera. Kada se ovaj zavrtanj okrene u smern suprotnom kretanju kazaljki na satu. a zatim ponovo siri.. koliCina benzina se smanjuje i smesa vazduha' i goriva postaje »siromasna«. . Ovaj uredaj radi kao dec poluznog sistema na karburatoru i koristi se prilikom padesavanja praznog hoda molora. Ovaj poluzni mehanizam regulise se pomocu zavrtnja za podesavanje praznog hoda. Difuzor (grla) karburator a sc suzava. njegol/a brzina sc poveeava. Zavrtanj praznog hod a je jednostavan ventil koji podesava koliCinu benzina koji se meSa sa vazduhom dok protice kroz karburator pri malom broju obrtaja motora. motor ne moze da radi. Posta kompjuter automatI " r I I I . protok benzin a se povecava i smesa vazduha i goriva postaje »bogata«. Napomena: neki tipovi karburatora opremljeni su mehanizmom za upravljanje leptirima. U zavisnosti od veliCine karburatora postoje jedan iii dva zavrtnja za podeSavanje smese praznog hoda koji su smesteni pri dnu.karburatora. t I ti. Atmosferski prilisak u ioncctu karburatora (2) pomafe da se goriYO kroz m!aznicu rasprsuje u Venturij evu cev odakle ga struja vazduha oovodi u karburalor. Odvrtanjem ovog zavrlnja (u smeru supratnom kretanju kazaljki na satu). Ako se zavrtanj za podesavanje smeSe praznog hoda okrene u praveu kretanja kazaljki na satu. Ako je leptir karburatora potpuno zatvoren. ski odrzava prazan hod u okviru predvidenih graniea. Okretanjem ovog zavrtnja (u praveu kretanja kazaljki na satu) povecava se brzina praznog hoda motora. Podesavanjem otvora leptira karburatora regulise se koliCina smese vazduha i goriva koja odl. Podesavanjem ovog zavrtnja jednostavno se regulise polozaj leptira karburatora i ne treba ga meSati sa zavrtnjem za podesavanje smeSe praznog hoda. a pritisak opada.

Karburator treba da se podesi u sledeCim slucajevima: Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen suvise nisko. Smesa praznog hod a odredena je fabrieki i ne bi trebalo da zahteva podesavanje osim u slueajevima kada se karburator remontuje iii montira na drugi motoL Mnogim ovakvim tipovima karburatora potreban je poseban postupak »obogaCivanja« da hi se izvrsilo pravilno podesavanje smeSe praznog hoda. Proizvodaceva uputstva bite vam od pomoCi stoga sto sadde posebne podatke u vezi sa odriavanjem vaseg automobila. prouzrokovan neodgovarajuCim podesavanjem na praznom hodu. motor ce da se gusi dok automobil usporava da bi stao iii kada se menjae ubaci u brzinu. Medutim. one predstavlja i vazan dec podesavanja kompletnog motora. obavezno pogledajte sva obavestenj-a na ploCicama i nalepnicama ispod poklopca motora. Snaga motora se koristi i za pokretanje ovih uredaja. motor ce imati tendenciju da nastavi sa radom i kada je sistem ~ z a paljenje iskljueen. Isto tako proverite koliki treba da bude broj obrtaja na praznom hodu i da Ii podesavanja treba izvrsiti kada je menjac u brzini. Ako niste sigumi na koji naCin se podesava prazan hod vaseg automobila. poloiaju za parkiranje iIi neutralnom poloZaju. pogledajte prirucnik iIi nalepnicu sa uputstvima 0 podesavanju u prostoru za motor. oduzima snagu motoru i smanjuje broj obrtaja na praznom hodu. Posto mehanicari-amateri obicno nemaju uredaj za »obogaCivanje«. Suvise bogata smesa na praznom hodu prouzrokuje preteranu potrosnju goriva i veliku koliGinu izduvnih gasova. pa njihovo koristenje opterecuje rad motora. Pre nego sto pocnete da podeSavate motor. na primer. kao i koje elektricne uredaje treba ukljueiti iIi iskljuCiti. moze se lako ispraviti na osnovu sledeCih uputstava. Stavljanje automatskog menjaea u brzjnu. prazan hod se podesava iIi pomocu zavrtnja za podesavanje praznog hoda iIi pomocu solenoida i zavrtnja za prazan hod. podesavati. Motor koji fadi sa sllvise siromasnom smesom na praznom hodu moze priIikom ubrzanja da »okleva« iIi da radi grubo. Napomena: na veCini najnovijih tipova automobila zavrtnji za podeSavanje smeSe praznog hoda su iii zatvoreni iii se mogu veoma malo.Ovakvo podesavanje u sustini otklanja dye manje neugodnosti tokom voznje. ukljucivanje . 189 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen sllvise visoko. Isto tako. Nepravilan rad motora. Podesavanje praznog hoda Zavisno od tip a automobila koji imate.ovaj postupak treba prepustiti strucnjaku.

Videoete da okretanje zavrtnja za 11 4 kruga u bilo kom pravcu obicno uskJaduje prazan bod sa datim tehniekim podacima. Ako je potrebno podesavanje. Okrenite odvijacem zavrtanj za podesavanje praznog hoda u praveu kretanja kazaljki na satu da biste povecali broj obrtaja iIi suprotno ad pravea kretanja kazaljki na satu da biste smanjili broj obrtaja. 6. Spojite crveni provodnik za indukcioni kalem (bobinu) na primarnom prikljueku koji vodi do razvodnika paljenja. Za to moie da se upotrebi Tprikljueak. Ako se vakuumski cevovod ostavi otvoren. 8. Ovakva opteretenja moraju da se uzmu u obzir kada se vrsi podesavanje praznog hoda motora. podesavanje se vrsi na sledeCi naein: 1. Napomena: ukoliko sa kuCista preCistaea skidate vakuumske cevi. Ocitajle rezultat na tahometru i upotrebite ga sa preporucenim brojem obrtaja. Taj pokretae se podesava posebno da bi se obezbedilo povecanje od 50-100 obrtaja u minutu. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne postigne radnu temperaturu. Posto na veCini tipova automobila kuCiste precistaea za vazduh zaklanja pogled na poluini mehanizam i zavrtnje za podesavanje. PrikljuCite za motor tahometar koji meri broj obrtaja u minutu. to maze negativno da utite na po des avanje praznog hoda motora. crveni i crni. 2. Podesite menjae i sYe ostale uredaje prema instrukeijama za podesavanje sa plocice iIi nalepnice. Najbolje je pocetna podesavanja izvrsiti 190 dok je kuCiste preCistaca za vazduh skinuto. odnosno prema uputstvima iz priiucnika za vas automobil.klima-uredaja iIi drugih uredaja povecava opterecenje motora. a finalno podesavanje obaviti kada je montirano. postupite prema uputstvu iz tacke 8. U suprotnom. UkljuCite motor. Mnogi novi tipovi automobila imaju pose ban solenoid. Podignite ruenu kocnicu i blokirajte tockove klinovima. predite na po stupak dat u tacki 9. Taj instrument ima dva provodnika. 3. treba ga skin uti. odnosno pokretae leptira karburatora koji treba da poveca brzinu praznog hoda motora kada je klima-uredaj ukljueen. obavezno ih zacepite. IskljuCite motor i skinile kuCiste preCistaea za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka "Odriavanje preCistaca za vazduh«. 7. Podesavanje zavrlnja praznog hoda Ako vas karburator ima zavrtanj za podesavanje praznog hoda. 7 I ~ . 4. 5. Spojite crni provodnik za bilo koji metalni deo motora kao sto je glava vijka iIi nosae da biste uzemljili tahometar.

15. obavezno ih zacepite. 12. lsprobajle automobiL Podesavanja solenoida i zavrtnja za prazan hod Podesavanje solenoida i zavrtnja za prazan hod vrsi se na sledeCi naCin: L Povucite menu kocnicu i blokirajte klinovima tockove. 2. IskljuCite motor i izvadite kuCiste preCistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Odrzavanje preCistaca za vazduh«. Uputstva su data u odeljku "Odriavanje preCistaca za vazduh«. 4. 13. Medutim. Vratite kuCiste preCistaca za vazduh na meslo ali ne iskljucujte tahometar. Za to moze da posluzi T-komad. ovi ziwrtnji su zaptiveni ili imaju poklopce koji sprccavaju Hi ogranicavaju poddavanje.1 ' = ' ' : \ ' ' ' ~ __ -i . vakuumski cevovod moze negativno da utice na podesavanje praznog hoda motora. 191 'i . Zavnnji za smde praznog hoda (1) mogu da se okrecu u smeru kretanja kazaljld na satu iii u suprotnom smeru kako bi odnos vazduha i goriva bi. proverite da ulozak precistaca ne ometa protok vazduha (maida je zaprljan) i po potrebi ga iIi oCistite iIi zamenite. svaki vakuumski cevovod koji 5e skine sa prctistaca za vazduh iii karburatora mora da sc zalvori. Spojile tahometaT koji meri broj obrtaja sa motorom. UkljuCile molor i puslite ga da radi sve dok ne dosligne radnu temperaturu. 10. 14. 9. Skinite tahomelar ponOVlVSI postupak iz lacke 4 obrnulim redom.o siromasniji jJj bogatiji. T-prikljuckom (3). vakulJmsko creva (1) uredaja za regulisanjc prelpaljenjc na razvodniku pa!jenja (2) j". Aka se astavi otvoren. postupite prema uputstvu iz tacke 12. Uklonile klinove za blokiranje lockova. hod. Spojite crveni provodnik sa indukcionim kalemom (bobinom) na Kada podcsava!e pra2m. Napomena: u slucaju smanjenja broja obrtaja na praznom hodu motora posle zamene precislaca za vazduh. obavile finalno podesavanje. Na ovoj slid. na vecini nOllijih tipova karburatora. Zavflanj za poodavanje praznog hoda (2) se najazi na po!u2:nom mehanizmu Jeptira za gas (3) i povecava-ili smanjuje brzinu motora. 1 L UkljuCile motor i proverite rezultat na tahometru. Instrument ima dva provodnika crveni i crni: Spojite crni provodnik za neki metalni dec motora kao sto je glava vijka iIi nosac da bisle uzemljili tahometar. IskljuCite motor. Aka se vrednost nalazi u okviru preporucene (± 20 obrtaja u minutu). Napomena ukoliko sa kuCista preCislaca skidate vakuumske cevi. 3. IskljuCite motor. Ako nije.

Prazan hod je podeSefl (Ievo) taka slo je sarno solenoid . Ovim ee se kotva solenoid a protezati do polozaja prvog podesavanja. Obtajte broj obrtaja na tahametru. obavite sada podesavanje. Trebalo bi da bude u skladu sa predvidenim koji ste dobili prilikom postupka iz tacke 8. primarnom prikljueku koji vodi do razvodnika paljenja. postupite prema uputstvima iz tacke 8. Otpustite rukom paluzni mehanizam da hi se broj obrtaja radiIice motora vratio na broj obrtaja za prazan hod. 192 10. 15. Ukljueite motor. U suprotnom. Aka je ocitana vrednost ista kao i predvidena. zvrtanj Z3 podes. nije potrebno podesavanje. Ako je potrebno podesavanje. okreCite odvijacem zavrtanj za podeSavanje praznog hoda sve dok se na tahometru ne ocita predvideni broj obrtaja. Ovo je Osnovno iIi sporo podesavanje broja obrtaja na praznom hodu. Ovo ee uCiniti da se kotva solenoida povuce. PodeSavanje vrsite sve dok ne postignete predvideni broj obrtaja. Podesavanje solenoid a vrsi se na sledeCi natin: okrenite kljucem navrtku za podesavanje solenoida u smern kretanja kazaljki na satu da biste poveeali iIi u suprotnom smeru da biste smanjiIi broj obrtaja motora. aUlomobiiima (desno) naknadno podesavnnje nije potrebno. IskljuCite provodnik solenoida sa prikljucka.' 8. Vratite na mesto kuei.te precistaea za vazduh ali ne iskljucujte tahometar. 12.'.I SISTEM ZA DOVOD GORIVA Neki tipovi automobila su opremljeni mehanizmom xa upravljanje leptirima. Posmatrajte broj ohrtaja na tahometru. 9. Kada se iskljuci solenoid i njegova kOt\'a pavuce. Ako nije.spoj en a ko!Ya (1) isprutcna. Pritisnite papuCieu za gas iIi pakreniteJ'ukom poluzni mehanizam leptira karburatora da biste poveeali broj ohrtaja radiliee motora. Podesite menjae i sve ostale uredaje prema instrukcijama sa plociee iIi' nalepnice.avanje praznog hoda je podesen taka da 5e dobije predvidena brzina matora. 1 L Ponovo spojite provodnik solenoida. IskljuCite motor. Aka nije. 13. predite na postupak dat u tacki 9. odnosno prema uputstvima iz prirucnika za vas automobiL 7. OCitajte rezultat na tahometru i uporedite ga sa preporucenom brzinom. 14. l (I ! I j 1 i I 1 . 6. 5.

vrsi taka sto se navrtka za poddJvanje (' 2) okrece pomocll kljuca. PrikljuCite tahometar. instrument za merenje broja obrtaja motara. 16. Spojite erveni provodnik za indukcioni kalem (bobinu) na primarnom prikljucku koji vodi do razvodnika paljenja. Iskljueite tahometar tako sto cete ponoviti postupak iz taeke 4 obrnutim redosledom.erveni i erni. Sklonite klinove za blokiranje toekova. POdesavanje smese praznog hoda Da biste podesili smesu praznog hoda. UkljuCite motor. vakuumski cevovodi mogu negativno da utiCll na podesavanje praznog hoda matara. Povucite ruenu kocnicu i blokirajte klinovima tockove. predite na sledeCi postupak. Obavite probnu voznju. Pronadite zavrtnje za padesavanje smese praznag hoda. postupite na osnovu sledeClh uputstava: 1. Podesite menjae i uredaje prema instrukcijama za podesavanje datim na ploeiei iIi nalepnici. 18. Ako nije. 5. podcsavanje praznog hoda Sf. Ako ostanu otvoreni. Iskljucite motor i skinite kuCiste precistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Oddavanje preCistaca za Napomena: zacepite sva vakuumska ereva koja ste skinuli sa kuCista preCistaca za vazduh T-prikljuckom. . 19. 7.SISTEM ZA DOVOD GORIVA Kad automobila koji imaju solenoid za podd3vanje praznog hoda (1). UkljuCite motor i oCitajte cezultat na tahometru. 6. . 2.m I I i il . 17. odnosno prema uputstvima iz prirucnika za automobil. I I ' I ! I . Ako je rezultat u okviru predvidene vrednosti (± 20 obrtaja u minutu). Spojite erni provodnik za bila koji metalni dec motora kao sto je glava vijka iIi nosac da biste uzemljili tahometar. IskljuCite motor. Tahometar ima dva provodnika . izvrsite ovom prilikom konaeno pOdeSavanje. 20. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne dostigne radnu temperaturu. 4. 3. Napomena: na jednodelnim karburato193 i .

mesa se osiromasuje. kvar je najverovatnije u karburatoru iIi u propustani. 12. Ako se broj obrtaja motora nalazi u okviru preporucene vrednosti (± 20 obrtaja u minutu). IskljuCite motor. Plasticne zastitne kapice uglavnom mogu da se probuse iIi izvade. Ocitajte sa tahometra broj obrtaja. podesavanje nije moguce pre nego sto se probuse iii izvade zastitni poklopci (kapice) zavrtnja. Odrzavanje uredaja za· pai<:retanje hladnog moiora Alat i materijal • Kljuc • Odvijac • Krpa • Sprej za Ciscenje karburatora i coka • Termostatska opruga S vi automobili koriste uredaj za pokretanje hladnog motora sa tzv. Ukljucite motor i oCitajte rezultat na tahometru. Malim odvijacem pazljivo okreCite zavrtanj za podeSavanje (u pravcu kretanja kazaljki na satu) sve dok motor ne pacne . podesite ih na vee objasnjen naCin. 8. Uklonite klinove za blokiranje tockova. Ako pravilno podesavanje smese ne moze da se postigne ni posle vise pokusaja. 11. 13.SISTEM ZA DOVOD GORIVA Karburatori sa dva iii cetiri grla irnaju dva zavrtnja za podesavanjc sIDdle praznog hoda. 14. 10. IskljuCite tahometar tako sto cete ponoviti postupak iz tacke 40brnutim redosledom. a ako nije. Napomena: na karburatorima sa. zasticenim zavrtnjima za podesavanje smese praznog hoda. 194 9. IskljuCite motor. odnosno optimalan iii uravnotezen broj obrtaja pri kome motor radi veoma pravilno. odnosno leptirom za vazduh. Mnogi noviji tipovi karburatora imaju ogranicenu mogucnost za podesavanje smese praznog hoda. Okretanjem u smeru kretanja kazaljki na satu. . a okretanjem u smeru suprotn'!m kretanju kazaljki na satu se obogaeuje. predite na postupak iz tacke 12.u vakuumskog cevovoda. koji regulise kolicinu vazduha koja prolazi kroz grlo karburatora.da »posrce«-i dok se ne smanji broj obrtaja u minutu.. Obavite probnu voznju. Ako vas karburator ima dva zavrtnja za podesavanje smese praznog hoda. Hladnom . Vratite kuciste precistaca za vazduh na mesto ali ne iskljucujte tahometar. cokom. Zatim pocnite da okrecete zavrtanj za podesavanje u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljki na satu sve dok motor ne dostigne maksinialan. 15 . podesite prazan hod kako je objasnjeno u ovom odeljku. ~ rima nalazi se jedan zavrtanj za pOdesavanje dok se na dvodelnim i cetvorodelnim karburatorima nalaze cetiri zavrtnja za podesavanje.

I 'lI ! i i ' ! ~ SISTEM ZA DOVOD GORIVA Rad aUlomatskog uredaja za startovanje hladnog motora se reguiBe pomocu tennoslatske opruge (1) U kuCistu (2). termostatska). Kada se motor zagreje. 1 I ! } i 1 . Bogatija smesa znati da se veea koliCina goriva propusta u karburator. Kada je usisni vod hladan. leptir za vazduhna vrhu karburatora konstruisan je tako da se zatvara kada je motor hladan.motoru potrebna je bogatija smesa goriva za pokretanje. opruga ce se zategnuti i time pokrenuti poluini mehanizam coka koji zatvara leptir za vazduh sto smanjuje dovod vazduha i obezbeduje bogatiju smesu. opruga se odmotava i otvara leptir za vazduh usled cega se propusta vise vazduha te smesa postaje siromasnija gorivom. Ta opruga maze da bude smestena i1i U llsisnom vodu motora gde reaguje na temperaturu motora iIi u karburatoru. ~ I j 11 I i Kad automatskog uredaja za pokretanje »coka«. doCi ce do problema sa startovanjem zato sto smesa nece . Uredaj sa cokom regulise protok vazduha pomoeu leptira za vazduh koji se nalazi na vrhu karburatora. odnosno da se otvara kada je zagrejan. Kao sto je vee objasnjeno. Leptir za vazduh moie da postane lepljiv ili je termostatskoj opruzi potrebno podesavanje iii zamena. ~ Jii III. 'L' . U vezi sa automatskim cokom javljaju se dva glavna problema. nego motoru koji je dostigao raduu temperaturu. ~ Automatski uredaj za pokretanje . glavni regulator predstavlja jedna zavojna opruga osetljiva na temperaturu (tj.• 1 ' -" ---Ako se ne zatvara kada je motor hladan. Opruga otvara leptir za vazduh kada motor dostignc radnu temperaturu. Vakuumska membrana koja je takode smestena na karburatoru automatski otvara leptir za vazduh Cim motor startuje i time sprecava suvisno prigusivanje i stvaranje suvise bogate smese..

Ako se leptir za vazduh ne zatvori. Ostavite automobil iskljucen dovoljno dugo da se motor putpuno ohladi. pailjivo skinite navrtku sa poklopea kuCista precistaca za vazduh osluskujuti da Ii se leptirasti venti! zatvara. moida je potrebno podesavanje ventila ili je termostatska zavojna opruga popustila iii se slomila. mnogi automobili imaju termostatsku oprugu smestenu u metalnom kucistu u podnoiju karburatora. 196 Kao sto je vee objasnjeno. Trebalo bi da cujete kako se leptirasti ventil coka zatvara. najbolje preko noti. Ako se ne cuje skljoeanje. moida nesto u kuCistu preCistaca za vazduh ometa rad ventila. Ako se' zatvori dok skidate navrtku. 6. Otvorite poklopae motora i zamolite nekoga da urnes to vas pritisne pedalu za gas. 195 SISTEM ZADOVOD GORIVA V<lkuumska membrana automatskog uredaja za slanovanje hiadnog molora (1) otvara !eptir za vazduh (2) pomocu poluzllog mehanizmil (3) cim motor starluje kako bi se suvisllo priguknje dotoka \'azd uha. Pronadite sta je u pitanju i problem ce po svoj prilici biti resen .biti dovoljno bogata. Skinite rukom poluini mehanizam leptira za vazduh da vidite da Ii se negde ne zaglavljuje. Ako se ne otvara dovoljno kada motor startuje. cak i kada je motor zagrejan. Moiete takode da skinete poluini mehanizam na spoju sa karburatorom i da ga pokreeete gore-dole. Odriavanje automatski podesljivog uredaja za . tako da delovi mehanizma brie postaju lepljivi. Automatski cok se proverava na sledeti natin: 1. Ovaj mehanizam moze da se zaprlja i postane lepljiv. U suprotnom. Ako se svi delovi mehanizma slobodno pokreou. skinite kuCiste preCistaca za vaiduh na osnovu objasnje· nja u odeljku "Odriavanje preCistaca za vazduh« i zamolite ponovo nekoga da pritisne pedalu za gas. Rukom proverite da Ij se svi delovi mehanizma slobodno pokrecu. Oeistite poluini mehanizam i ventil sprejom za eiscenje karburatora. te mu je stoga cesto potrebno Ciscenje.. 3.Opruga u ovom kuCistu takode moze da popusti. 5. Medutim. Trebalo bi da osetite napetost opruge. Cistom krpom osusite sto je moguee bolje sve delove. 4. opruga je slomljena i potrebna je zamena. Imajte u vidu da je leptir za vazduh konstruisan tako da se ne zatvara kada je motor cak i maIo zagrejan. KuCiste i opruga uglavnom mogu da se zamene po umerenoj ceni. izduvni dim ce biti ern sto je znak da je smesa suvise bogata. a leptir za vazduh se i dalje ne zatvara. 2. Vlaga od sredstva za Ciscenje skuplja prljavstinu. jos uvek moiete da proverite da Ii se poluini mehanizam slobodno pokrece.

Ovaj dec se nalazi u okrugloj kutiji pricvrscenoj za spoljnu stranu karburatora. 4. Ponovo pritegnite uredaj pravilno radi. podesite uredaj prema uputstvu tako sto cete dovesti u isti polozaj oznake na poklopcu. To treba da smanji zagadenje od izduvnih gasova i doprinese ekonomicnoj potrosnji goriva . zavrtnje i prove rite da Ii Uredaj za pOkretanje hladnog motora Kod mnogih tipova automobila koristi se uredaj za pokretanje hladnog motora na elektricni pagan. . 2. .-. element za zagrevanje (1) se nalazi na unutrasnjoj strani poklopca (2). opruga je moida slomljena i potrebna je zamena.olabavite ali ne skidajte zavrtnje koji ovaj deo drze na svom mestu. Malo okrenite poklopac u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu da biste osetili napetost opruge. _Termostatska opruga se podesava take SIC se olabave zavrtnji (1) na poklopeu (2). a poklopac se okrece sve dok se oznaka (3) ne podesi sa oznakom na kuclStu (4). __ 0-----7"1 Kod elektricnog uredaja za startovanje hladnog motora. Elektricni uredaj je tako konstruisan da otvara leptir za vazduh br±e na temperaturama od oko 15'C i visim. Aka je nema. 3. Podesavanje cete izvrsiti na sledeCi naCin: I j I i 1 J I J . Proverite u prirucniku za servisiranje uputstvo za pravilno podesavanje uredaja. _I . 1..1 I . U blizini karburatora nalazi se mali temiostatski prekidac koji automatski radi. Prilikom startovanja on dobija napon iz akumuiatora.pokretanje hladnog motora Neki automobiIi sa automats kim uredajem za pokretanje hladnog motora jos uvek imaju podesljivu termostatsku oprugu. Pomocu odvijaca . Kada je uklju- . Aka osetite napetost.

Kabl je obicno osiguran pomocu rascepke iii obujmice u obliku potkovice. Ovaj elemenat je obieno dec poklopca uredaja tako da se zamenjuje ceo sklop. proverite napon na elektrienom prikljueku poklopca pomocu kontrolne lampice iii voltmetra. Ovaj mehanizam je spojen sa karburatorom. pomerajte poluini . b) rad motora na praznom hodu je nestabilan i c) motor ne dostize predviden broj obrtaja. Znaci da je mehanizam neispravan su sledeCi: a) motor se ne vraca na prazan hod kada se otpusti pedala za gas. ali se grejni elemenat ne zagreva. mehanizam za regulisanje gas a motora mora da radi pravilno. 197 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ako mislite da se elektrieni uredaj ne zagreva (poklopac kuCista uredaja nece biti topao ako ga dodirnete posle nekoliko minuta rada). Da bi rad motora bio efikasan i bezbedan. Posto ste iskljucili kabl. bez zastajanja_ iii zaglavljivanja. Skinite klestima rascepku iii obujmicu. znaCi da je neispravan i treba ga zameniti. 2. Ako napcn postoji. 198 Ukoliko ste primetili neki od navedenih 'problema postupite prema sledeCim uputstvima: 1. ObieTIo se nalazi sa vozaceve strane na karburatoru. IskljuCite kabl sa poluinog mehanizma na karburatoru. Ovaj postupak omogucava da veca kolii'ina vazduha i goriva ude u karburator cime se povecava brzina ili broj obrtaja motora. pokrece se mehanizam koji otvara leptir karburatora. 4. Mehanizam za re€Julisanje ga+sa mGtora Alat i materijal • Sprej za ciscenje karburatora i i'oka • Povratna opruga za prazan hod • Kljui' • Klesta • Mazivo M ehanizam za r'egulisanje gasa matcra igra vainu ulogu u celokupnom radu automobilskog motora jer predstavlja vezu izmedu vozaea i motora. prekidac greje mali kalem tek toliko da se zagreje termostatska opruga uredaja i da se leptir za vazduh otvori. 3. a kabl(»sajla za gas«) i poluga povezuju ga sa pedalom za gas. Pritiskom na pedalu za gas.cen. Skinite kuCiste precistaca za vazduh prema uputstvima iz odeljka "Odriavanje pr"i'istaca za vazduh« u ovom poglavlju. Pronadite prikljucak kabla mehanizma za regulisanje (»sajle«) gas a motora na karburatoru. Tada se prekidac iskljucuje i radi sarno prilikom startovanja hladnog motora. Za ovaj po sao maida ce yam biti potreban kljuc.

i ~ I I . pokrenite pedalu za gas gore-dole. Ako primetite da se zaglavljuje iii da se neravnomerno pokrece. Prove rite da se kabl nije suvise izuvijao iii zamrsio.mehanizam na karburatoru. Ponekad ce biti dovoljno da se sarno kapne malo maziva na okov pedale da bi se odstranilo zapinjanje. Ako primetite da se pedala zaglavljuje iii neravnomerno pokrece. Podesite kljucem kabl (okretanjem navrtke za podeSavanje u smeru kretanja kazaljki na satu iii prema potrebi u obrnutom smeru) kako bi se leptir potpuno otvorio. 5. ~ ' ~ . " l I I ~ I I 1 .1 I I I ~ . 7. proverite ispravnost kabla pocey ad karburatora do protivpoiarne pre grade prostora za motor. Blagim pomeranjem kabla obicno se otklanjaju ostro savijena mesta na kablu. ·s. On mora slobodno da se pokrece napred-nazad. Zamolite nekoga da pritisne do kraja pedalu za gas. Iz kabine vozila proverite rad pedale za gas i njen oslonac. U tom slucaju potrebna je zamena. poprskajte ga. treba popraviti karburator. a vi prove rite da Ii je leptir karburatora potpuno olvoren kada je pedal a za gas pritisnuta. Ponovo spojite kabl sa poluznim mehanizmom na karburatoru. I J . Nikada ne pokusavajte da ispravite kabl ako je zarnrsen. 6. a isto tako i posebnim sredstvom poprskajte unutrasnjost karburatora na mestu gde se nalazi osovina leptira. Ako OYO ne pomogne. Dok je kabl iskljucen iz poluznog mehanizma na karburatoru (a zaglaYljivanje otklonjeno). I I I I I I .

199 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Zamena karburatora AlaI i malerijal • Okasti. (2) driac kabla (»sajle«) xa gas. Medutim. proizvodaCi automobila testo vrse manje ispravke na modelima iii tamenjuju karburatore.Tipican poluzni mehanizam gasa motora: (1) poluga pedale ta gas. Grub prazan hod. Vratite kuCiste precista'. (4) mehanizam za startovanje. Garniture alata za remont karburatora uglavnom kostaju manje od fabricki remontovanog karburatora. Ova opruga nalazi se izmedu karburatora i poluznog mehanizma za gas. Dobar mehanicar ce proveriti sve ostale mogucnosti pre nego sto zameni iIi remontuje karburator. otvoreni i raseceni kljucevi • Klesta • Mali tekic • Mali nai iii strugac • Karburatar • Krpe K arburatar je dea vozila kaji se maida najslabije paznaje. (6) mehanizam Jeptira karburatora i (7 ) poluga meh:mizma ta stanovanje (»sauh«). remont iii zamena. oklevanje tokom ubrzavanja. Medutim. njegovo skidanje sa motora nije toliko tesko da ga ne moze obaviti veCina mehanicara-amatera. ili cistenje karbufatora mogu da povrate motor u dobra radno stanje. te se na tom poslu moze prilitno ustedeti. (5) povratna opruga. Stoga nije uvek lako pronaCi pravi alat taka da se cesto mnogim mehanicarima-amaterima desava da otkriju da imaju pogresnu garnituru alata tek kad skinu karburator. lednostavno podesavanje karburatora opisano u ovom poglavlju. ne zaboravite da svaki proizvodac automobila ima posebnu konstrukciju karburatora. ali testa potitti iz sistema za paljenje. tako da se postupci oko skidanja i zamene razlikuju. Drugim retima. Njemu se cesta pripisuju problemi kaje je u stvari prouzrakavaa neki drugi sistem u matoru. Ako se ne vrati glatko u prazan hod. Karburatori na najnovijim tipovima automobila postali su komplikovaniji zbog stroiih propisa 0 izduv- . zamenite oprugu za povratak u prazan hod. Ako ste utvrdili da je vasem karburatoru potreban. 10. Medutim. 9. veliki utrosak goriva po kilometru iIi nedovoljna snaga magu da budu simptami kvara karburatora. Otpustite pedalu za gas tako da se vrati u polozaj na prazan hod.a za vazduh na svoje mesto. uputstva data u ovoj knjizi odnose se na veCinu karburatora. (3) kabl"Za gas. Detaljna uputstva priloiena su uz alat za popravku. karburatori se testa neposredne zamenjuju.

Skinite sve os tale crevne prikljutke. • Ii . prekidac praznog hod a za klima-uredaj iIi solenoid. Rasecenim kljucem popustite prikljucak na kraju cevovoda za gorivo. . Klestima skinite kabl uredaja za pokretanje hladnog motora sa karburatora koji je takode pricvrscen obujmicom iIi rascepkom. S. Napomena: raseceni kljuc izgleda kao okasti kod koga je jedan dec rasecen tako da kljut moze da se namesti aka cevi. Napornena: ukoliko postoje provodnici i za delove kao sto su prekidac za menjac. Pazite da ne zaboravite polozaj poluge uredaja. Napomena: mnoge nove tipove karburatora sa kompjuterizovanom povratnom spregom veoma je tesko dobro remontovati. Obelezite ih tako da biste ih kasnije lakse spojili. Za ovaj posao ce yam mozda biti potreban kljuc. tako da sanjima cak i profesionalni mehanicari mogu da imaju problema. Ova poluga l . ri . Ovaj posao obavite pomocu dva kljuca da ne biste ostetili prikljucke cevovoda za gorivo. Obicno je pricvrscen pamocu rascepke iii obujmice u obliku potkovice. prilikom skidanja ih obeleZite da ne biste pogresili kada ih budete ponovo vracali na mesto. pridriite ga pomocu otvorenog kljuca. 4. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora. Ako se i veti prikljucak na karburatoru okrece. prekidac za prazan hod.i . Ovo je potrebno da ne biste ostetili cevovod za gorivo kada ga skidate.nim gasovima. POdignite poklopac motora i izvucite kuCiste preCistaca za vazduh prema uputstvima iz odeljka »Oddavanje preCistaca za vazduh« U OVOID poglavlju. Karburator se zamenjuje na sledeti nacin: 1. 3. Ponekad su potrebni posebni instrumenti i alat za podeSavanje. tako da ce za njihovu popravku 200 biti potrebno vise vremena i strpljenja. Kada kupujete garnituru alata. senzor poloiaja leptira. a zatim pomeri u poloiaj tako da prikljutak maze da se olabavi iIi pritegne. 2. Pre nego sto se odluCite za remont iii zamenu. . KleStima skinite kabl mehanizma za regulisanje gasa motora sa karburatora. 1'0 je vod izmedu pumpe za gorivo i karburatora. posavetujte se sa prodavcem auto-delova. najbolje je da zapisete serijski broj karburatora koji se obicno nalazi u blizini imena proizvodaca i da ga ponesete u prodavnicu auto-del ova.

Napomena: uvek treba koristiti novu zaptivku kod montiranja novog karburatora da bi se obezbedilo dobra zaptivanje. U tom slueaju. i I I I . Zavisno od tipa karburatora. Ove navrtke nalaze se u podnozju karbura-· tora i prievrscuju ga za go Ie vijke na usisnom vodu motora.i . 6. prostora za motor. izvucite krpu iz usisnog voda i stavite novu zaptivku za karburator koja se dobija zajedno sa karburatorom. blago lupkajte malim eekicem oko podnozja karburatora da biste ga olabavili. . Ne treba koristiti silikonska sredstva za premazivanje zaptivki karburatora niti silikonske zaptivke . 8. 7. podignite karburator navise i izvadite ga iz. Takode se preporneuje tanak premaz sredstva za zaptivanje na obe strane zaptivke da bi se ostvario hermetieki spoj. i i i i l moze ponekad da Ima viSe otvora za prievrSCivan]e. Napomena: izmedu karburatora i usisnog voda nalazi se zaptivbi7 Ponekad ova zaptivkao'teiava skidanje karburatora. Posta ste skinuli havrtke za pricvrsCivanje. Kada skinete karburator. 10. l I n tt . proverite da Ii postoji jedna iii vise zaptivki iIi metalnih ploCica izmedu karburatora i usisnog voda. 9 _ Stavite eistu krpu u otvor usisnog voda i po potrebi izgrebite sa povrsine za pricvrsCivanje karburatora ostatke stare zaptivke. To zapamtite zbog_ponovnog montiranja. Skinite navrtke za prievrsCivanje karburatora taka sto 6ete ih kljucem odgovarajuce velicine okrenuti u smern suprotnom kretanju kazaljki na salli. postoje dYe iIi cetiri navrtke za pricvrsCivanje. Vratite na mesto sve zaptivke iIi plocice koje ste skinuli prema uputstvu iz tacke 8. Posto ste oeistili povrsinu za montiranje. Pazite da vam ostaci slucajno ne upadnu u usisni vod . I I .

te preCistaca za vazduh na mesto. 16. mesto koje i popravite gao 18. Podesite prazan hod karburatora. da ih suvlse ne pritegnete. dobro priljubite navrtke. S obzirom na sve prednosti. Ponovo spojite sve crevne prikljueke i provodnike sa karburatorom. 15. a razvoj elektronskog sistema za ubrizgavanje goriva sve vise potiskuje klasiene karburatore. U slueaju da curi. Pazite SISTEM ZA DOVOD GORIVA I <!l I Dodaci na karburatoru: (1) kuCiste 1:a vazduh. 17. Obavite pritezanje dijagonalno kako bi karburator bio podjednako pritegnut.posto si!ikon nije otporan na benzin. (4) karburator. 11. 12. 13. Sistem sa ubrizgavanjem goriva ima vise preimutstava:' lakse startovanje hladnog motora. Pritegnite prikljueak ceyovoda za goriyo pomocu dYa kljuea kao sto je opisano u taeki 2. stvara se . 19. dok se kod sistema sa ubrizgavanjem goriva ono dovodi u motor rasprsivanjem iIi ubrizgavanjem pod pritiskom. U suprotDom biste mogli da slomijete prirubnicu za montiranje karburatora. (3)navrtke za prievriCivanje. Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva S istem sa ubrizgavanjem goriva koristi se vee viSe godina. l. nije eudo sto je vedna danasnjih automobila snabdevena elektronskim sistemom za ubrizgavanje goriva. UkljuCite motor i proverite da gorivo slucajno ne curi. bolle precizniju kontrolu smese vazduha i goriva 8tO omogucava vecll ustedu u gorivu i smanjuje emisije izduvnih gasova. Glavna razlika izmeelu karburatora i sistema sa ubrizgavanjem goriva je u tome sto se kod karbuTatora gorivo usisava u motor pomocll vakuuma. kao i smesll vazduha i goriva na naCin opisan U odeljku "Podesavanja karburatora« u ovom poglavlju. Ponovo spojite kabl ureelaja za pokretanje hladnog motora sa karburatorom.re nego sto prievrstite karburator. Kada vazduh proele kroz uski dec difuzora karburatora (venturijeva cev). (5) zaptivka karburatorn j (6) gol. 201 SISTEM ZA DOVOD GORIVA 14. Vratite kuti. Da biste osigurali karburator. Po novo spojite kabl mehanizma za regulisanje gasa motora sa karburatorom.i vijci za montiranje. Poslavite nov karburator na povrsinu za montiranje. ali nemojte da ih pritezete.. Pritegnite navrtke za prievrscivanje karburatora pomocu kljuea odgovarajuce veliCine. spojite sa njim cevoyod za gorivo. (2) zaptivka. pronaelite. Navrtke za prievrscivanje karburatora poslayite na mesto.

Sistem sa indirektnim ubrizgavanjem sastoji se od elektricne pumpe za gorivo visokog pritiska (obieno je montirana u iIi kod rezervoara za gorivo). kuCista sa jednim iIi dva ubrizgaea i kompjuterom za regulisanje rada metCTa i njegovih senzora. Ubrizgaci ne rasprsuju staloo gorivo vee u kratkim intervalima. KoliCina goriva koja se ubrizgava zavisi od zapremine vazduha koji ulazi u motor i optereoenja motora. jedan iii dva ubrizgaca montirani su na kuCistu koje spolja izgleda kao karburator. Drugim reCima. Meelutim. . Umesto da se ubrizgaCi montiraju u centralno smestenom kuCistu. dok bi motor sa cetiri cilindra imao cetiri ubrizgaca. umesto ureelaja za regulisanje kolicine goriva i delova kaje maiete naCi u karburatoru. Kad sistema sa ubrizgavanjem goriva. Motor sa sest cilindara. kada je ubrizgac pobuelen elektricnom energijom. Kuoiste sa ubrizgacima je montirano na istom mestu na kome bi trebaloda bude karburator. odmeravanje goriva ne zavisi od razlike u vazdusnom pritisku. preCistaca za gorivo. Kompjuter regulise odnos izmedu vazduha i goriva na sledeCi nacin: Kod elektronskih sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva (kroz vise otvora).razlika u pritisku izmeelu vazduha u difuzoru i u 202 loneetu karburatora. Postoje dva osnovna tipa elektronskog ubrizgavanja goriva: indirektno i direktno ubrizgavanje. Trajanje ovih intervala zavisi od broja obrtaja radilice motora i kompjutera koji regulise rad motora. Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem. Ova razlika u pritisku usisava gorivo kroz dizne i kanale karburatora do difuzora gde se mesa sa vazduhom i ulazi u usisni vad. UbrizgaCi su u stvari jednostavne mlaznice koje se otvaraju kada pobudni napon stigne do solenoida ugradenog na ubrizgacu. ani se nalaze na usisnom vodu tako da rasprsuju gorivo nepoI I I I. prineip je u osnovi isti kao kod indirektnog (sem sto svaki cilindar ima svoj sopstveni ubrizgac goriva. sistem sa indirektnim ubrizgavanjem se U osnovi sastoji od supljeg kuCista koje sluii sarno za ubrizgaca za gorivo. Regulisanje ubrizgane kolicine goriva vrsi e1ektronski dec u kame kompjuter i razni senzori matCTa proracunavaju koliCinu goriva potrebnu da bi se odriao potreban odnos vazduha i goriva.ivanje goriva i mesanje sa vazduhom. Gorivo se ubrizgava u dovedeni vazduh i stvara se fina magla koja obezbeeluje bolje raspr. imao bi sest ubrizgaca za gorivo. na primer. solenoid otvara ventil koji omogucuje da se gorivo rasprsuje iz ubrizgaca. regulatora pritiska (koji obezbeeluje podjednak pritisak goriva za svaki ubrizgac).

tako da kompjuter moze da odredi potrebnu koliCinu goriva. To se postize produiavanjem interval a ubrizgavanja da bi se smesa obogalila iIi smanjivanjem da bi smesa bila sirornasnija.e kompjuter 0 tome koliko je smesa bogata. Kompjuter dobija ulazne podatke od svih ovih senzora. a senzor za temperaturu rnotora prati terriperaturu tecnosti za hladenje u motoru.ne u gustini vazduha i opterecenju motora. Senzor za utvrdivanje polozaja leprira obave. N a taj nacin je pOboljsana raspodela goriva po cilindrima i" eliminise se mogucnost nedovoljnog mesanja vazduha i goriva sto in ace moze da se dogodi u usisnom vodu. On kompjuteru daje informaciju 0 kolicini vazduha koja ulazi u motor. Senzor za kiseonik u izduvnom vodu (sabirniku). sistema pOlreban je semor (detektor) strujanja vazduha. Vazduh koji ulazi u sistem sa direktnim ubrizgavanjem goriva prvo prolazi kroz uredaj koji se naziva detektor iii senzor za vazduh. Taj slozeni sistem omogucuje veoma tacnu kontrolu dovoda goriva. senzora za temperaturu ulaznog vazduha i senzora za pritisak u usisnom v o ~ u obavestavaju SISTEM ZA DOVOD GORIVA I ~ o s!ucaju sa klapnom (2) koji meri koliCinu vazduha koja take da kompjuter moie da odredi taenu koJicinu goriva.. kompjuter da Ii treba da nadoknadi nastale prome.tava kompjuter koliko je olvoren leptir. izduvnih gasova i performansi. VeCina 203 --------SISTEM ZA DOVOD GORIVA @ ~ + CD 6 \ I ubrizgaca (I) vodu. kompjuter nece biti u stanju da odredi tacnu smesu goriva. Jasno je da kompjuter cadi tacno aka su svi senzori ispravni i daju tacne informacije. • I Slstem s" direktnim ubrizgavanjem gOriVll sasloji se od (za svaki cilindar posebno) koji su smesteni u usisnom UbrizgaCi raspriluju gorivo neposredno U llSisne OIl/ore.edan iIi vise senzora neispravni. po!ozaj !cptira temperaturu rashl<ldnDg fiuida (5). Ako su j. u sredno u usisni otvor svakog cilindra (zato se ponekad ovaj sistem naziva ubrizgavanje u otvore).. Zbog toga se sistem sa direktnim ubrizgavanjem smatia efikasnim. a zatim na osnovu ugradenog programa obezbeduje potrebnu smesu goriva i vazduha u zavisnosti od radnog rezima motora.1 . uObicajeni scozari 5U: za kiseonik (3). dok dodatne informacije koje kompjuter dobija od senzora za barometarski pritisak. Kad orag ovom ulan u motor. Ostali (4) i . informi.

(2) ubrizgac. kvarovi se registruju pomocu braja treptaja kontrolne lampice motora dok je za druge potrebna kontrolna oprema za dijagnosticiranje.~ _________ J Osnovni delavi tipicnog elektronskog sistema sa indirektnim ubrizgavanjem goriva: (I) kuCistc ubrizgaca. Posle ovoga. (9) kompjuter. za prazan hod. Prilikom provere.i . (8) scowr temperature ulawog vazduha.L' .000 km. I SISTEM ZA DOVOD GORIVA . K var maZe da se utvrdi sarno na osnovu uputstava iz fabrickog prirucnika. kao i srodne sisteme koji mogu da uticu na kvalitet izduvnih gas ova kao sto su dovo):! goriva. (4) scozor kiseonika. prelazi se na detaljno ispitivanje sve dok se greska ne otkrije. dok veCi sa scst cilindara Cesta imaju dva ubrizgata.saj da se utvrdi kvar bez pravog prirucnika je skora nemoguc. kontrolna lampica moze da zasvetli na tabli. Na nekim tipovima vozila. Treba imati u vidu da se kompjuter motora i njegovi senzori smatraju kao dec sistema za regulisanje izduvnih gasova i zbog toga imaju garanciju za period od 5 godina i predenih 80. sa instrumentima. potraiite pomoc strucnj aka. Ova garancija se odnosi na sva vozila prodata u I\'" I I' I' '. Aka do toga dode. (6) senzor -poioiaja !cptira. razvodnik paijenja i (11) akumulator. Manji mOlori obicno imaju jedan ubrizgac.1' Sjedinjenim Driavama od 1981. go dine i pokriva sve uredaje u sistemu za preCiscavanje izduvnih gasova. I I I rl I ! 'I I . Zavisno od prirode kvara. strucnjak ce prikljuCiti 204 kompjuter na pose ban uredaj koji ce mu otkriti sve probleme. paijenje i elektronske komande motora. elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva ima izvestan broj kontrolnih uredaja koji otkrivaju kvarave na senzorima. a poku. (7) scozor temperature fluida. Ako senzor ne daje signal. Mehanicar-amater moze da vrsi popravke na veCini elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva sarno ako poseduje prilicno znanje. odgo- (3) motor usisnom rashladnog {I D) i vise . (5) scnwr pritiska u vodu. kompjuter ce to primiti i uskladistiti u memoriju kao »problem«.

automobil . moiete lako da ostetite kompjuter ilili senzore. Sto se tice ubrizgaca za gorivo. neee rasprsivati gorivo. rasprseno gorivo ima konican oblik kada se motoru doda pun gas. Kod sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva maze se primeniti ispitivanje rada svakog cilindra da bi se izolovao neispravan ubrizgac (pogledajte poglavlje »Motor«). Ako motor ima problem sa radom na praznom hodu kod sistema sa ubrizgavanjem goriva (radi suvise brzo iIi suvise sporo). uzemIjite iii ispitujete senzore ako to izriCito nije receno u prirucniku za popravku. te kad sistema sa sarno jednim ubrizgacem motor nece raditf. precizno merenje kolicine dovedenog vazduha i rada motora (sto zahteva da svi senzori budu ispravni) i pravilan rad ubrizgaca goriva (sto zahteva dobar elektricni kontakt sa regulacionim provodnikom. Ako ovaj motor otkaze. vee je objasnjena u ovom poglavlju. sto dovodi do preterane potrosnje goriva. kod sistema sa dva ubrizgaca prouzrokovace veIiki gubitak snage matara. ubrizgac koji ne radi (napon ne dolazi do ubrizgaca. Na sistemima sa ubrizgavanjem goriva. prazan hod se regulise. Kompjuter i senzori su veoma osetljivi na naponska preopterecenja. ispustace gorivo. Elektronsko ubrizgavanje goriva traii da nekoIiko stvari funkdonise ispravno: odgovarajuCi pritisak goriva (sto zahteva dobru pumpu i Cist preCistac). a ukrstanje pogresnih provodnika iIi uzemljenje kola pod naponom moze lako da osteti neki deo sistema. Otkrivanje kvarova kod senzora. kao i preCistaca. Kompjuter prati broj obrtaja radii ice motora i vrsi podeSavanje otvora na kanalu za izpustanje vazduha tako sto uviaci iii izvlaCi malu kotvu koja se nalazi na motom za podesavanje praznog hoda. Ako nestrucno radite. odgovarajuCi pritisak goriva kao i otvaranje i zatvaranje leptirastog ventila). najbolje je prepustiti strucnjaku. pomocu malog kanala za ispustanje vazduha i motora za reguIisanje praznog hoda. Provera i zamena elektricne pumpe za gorivo. brzo cete shvatiti da ne postoji mogucnost da se prazan hod podesava kao kod klasicnog karburatora. ako ne posedujete veliko znanje. rnozete da steknete izvesnu predstavu 0 tome sta moze da bude uzrok problema. Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem posmatranjem mogu da se'otkriju mnogi problemi. odnoso grub Tad na praznom hodu kod sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva. kao sto je receno. Aka ubrizgac iIi ubrizgaCi fade ispravno. Medutim. Ako se neki od ubrizgaca ne zatvara potpuno. iIi ako se kanal zapusi.varajuce prirucnike za popravku i kontroinu opremu. neispravan leptirasti venti! iii zapusen otvor). Nikada ne skidajte konektore provodnika sa sistema za regulisanje rada motora dpk je sistem za paljenje ukljucen i nikada ne pokusavajte da premostite. sllvise bogate smese i moguceg grubog rada na praznom hodu.

dizel motori imaju i preimucstva i nedostatke. ubrizgac mora da radi pod veoma visokim pritiskom. Posto kompjuter »misli« da ovaj vazduh dolazi kroz uredaj za praznog hoda motora. zavisno od sistema i vrste ubrizgaca koji koristi. Sistem za ubrizgavanje dizel goriva je takode podlozan zagadenju vodom i prljavstinom. pokusace da zatvori kanal na njemu. obicno se preporucuje cesca zamena ulja.ije. Osnovna razlika izmedu dizel i benzinskog motora je u tome sto dizel motor koristi toplotu sabijanja da bi zapalio gorivo. S druge. Sto se tice prednosti. nije potrebna ni periodicna zamena svecica. Zbog povecanog propustanja ulja izmedu cilindara i klipnih prstenova kod dizel motora. Takvo sabijanje zagreva vazduh na temperaturu od preko 500°C sto je dovoljno da se gorivo zapali sarno od sebe kada se ubrizg<\ neposredno u komoru za sagorevanje. Dizel motori mogu da budu bueni. aida tesko startuju po hladnom vremenu. . sto znaci da mogu da predu mnogo veti broj kilometara sa odredenom kolicinom goriva. Dizel motor moze da radi i sa mnogo siromasnijom smesom dok je kolici!). Vazduh ulazi u motor preko precistaca za vazduh i . tako da je Cisto ulje neophodno za ispravan rad motora. vaino proveriti da Ii je preCistac za vazduh cist i da Ii vakuum propusta. recimo od 16:1 do 22:1. dizel motori imaju mnogo veCi stepen kompre. Ubrizgavanje dizel goriva P opulamost dizel motora u automobilskoj industriji raste i opada sa cenOm i raspolozivoscu benzina. dizel motori imaju i izvesne nedostatke sto ih u nekim slucajevima cini manje 205 . Na dizel motoru nema leptirastog ventila.a izduvnih gasova (osim cadi i azotnog oksida) prilicno mala.SISTEM ZA DOVOD GORIVA privlacnim od benzinskih motora. Da bi ovo postigli. Za razliku od sistema sa ubrizgavanjem benzina gde se gorivo ubrizgava u usisni vod iIi u ulazne otvore cilindara.To sarno pogorsava problem i negativno utice na kvalitet mdavine. dizel motori imaju mnogo veti toplotni ucinak. Zbog visokog pritiska u cilindru. 75-280 bara. dok benzinski motori koriste varnicu koju proizvede sveCica i sistem za paljenje. U poredenju sa benzinsktm. niti celokupno odriavanje sistema za paljenje. Problem koji se cesto previdi je propustanje vakuuma sto dovodi do prodiranja neodgovarajuce koliCine vazduha u motor. kada se pojavi problem.ce imati problema sa radom na praznom hodu. Stoga ' je. Posto sistem za paljenje ne postoji. ubrizgac za dizel gorivo nalazi se na glavi cilindra odakle direktno rasprsuje gorivo u komoru za sagorevanje. strane.

Takode nema ni karburatora i leptira za vazduh koji ogranicavaju protok vazduha. trenutak kada se gorivo ubrizgava u cilindar mora da bude taeno odreden da bi sagorevanje bilo pravilno_ Pri radu motora sa povecanim brojem obrtaja na praznom hodu. 206 I I w--I I SISTEM ZA DOVOD GORIVA Prazan hod se moze podesiti tako sto se polak9 okrene Z3vrtanj za podes3vanje praznog hocla (I) na mehanizmu pumpe za ubrizgavanje dizel goriva (2). To je sistem grejaca. Kada se dizel motor startuje. toplota kompresije moze da bude nedovoljna da up ali gorivo. Posto ne postoji sistem za paljenje.direktno nastavlja put u usisni vod. o Tipiean sistem sa ubrizgavanjem diu! goriva: gorivo se ispumpava iz rezervoara (1) pomocu elektricne pumpe (2). recimo 1200 obrtaja u minutu. Pumpa preuzima dizel gorivo iz cevovoda za gorivo. Ako se broj obrtaja radilice motora poveca. Isto tako. naroeito po hladnom vremenu. Poslata koliCina goriva odreduje snagu kao i broj obrtaja motora. te je stoga potreban pomocni sistem za zagrevanje. Ova pumpa regulise sagerevanje i broj obrtaja motom tako ~ t o ubrizgava odredenu kolicin u goriva kroz S\luki ubrizgac (5) tacnim redosledom 'preke vodova za ubrizgavanje (6). Svaki cilindar ima po jedno grejno telo sa navojem koje se zagreje do usijanja kada je pod naponom. ubrizgavanje ce se kad veCine motora vrsiti na oko 4 do 8 stepeni pre gornje mrtve taeke. To znaGi da problemi sa startova-njem cesto nastaju zato sto je sistem grejaca nei- . za razliku od benzinskog matora gde se broj obrtaja matcTa regulise otvaranjem i zatvaranjem leptira. kod dizel motora broj obrtaja regulise se iskljuCiva odmeravanjem goriva pomocu pumpe za ubrizgavanje dizel goriva. tako da nema ni vakuuma u usisnom vodu kod dizel motora. Pumpa za ubrizgavanje dizel goriva je glavni deo ovog sistema_ To je kompleksno i precizno konstruisan deo uredaja. prolazi kroz precistac (3) i ulazi u pumpu za ubrizgavanje goriva (4). Visak goriva vmCa se nazad u rezervoar za gorivo kroz povratni vod (7). a grejaGi ostaju pod naponom sve dok ih automat ne iskljuCi za otprilike jedan minut posto motor startuje. Elektriena energija se dovodi do grejaea kada se ukljuCi kontakt-kljue sistema za paljenje. podvrgava ga izuzetno visokom pritisku i salje odmerene koliCine goriva u ubrizgace U odredenim impulsima. pumpa za ubrizgavanje goriva ce ovu razliku kompenzovati i ubrzati ubrizgavanje taka da ce gorivo iinati dovoljno vremena da sagori.

· Njihova ispravnost se proverava merenjem elektriene otpornosti. gorivo ee da curi u cilindar. Kada se iskljuci glavni prekidac (kontakt-kljuc). Podesavanje se U osnovi sastoji u okretanju pumpe u leiistu (motor treba da je iskljucen) sve dok se ne dovede u polozaj u kome ee se ubrizgavanje goriva vrsiti pri tacno odredenom broju stepeni pre gornje mrtve tacke. Zapusen ubrizgac neee biti u stanju da isporucuje gorivo u cilindar tako da ee gubitak snage biti ocigledan. Ako yam pumpa otkaze. Voda moze da prouzrokuje koroziju na spojevima pumpe za ubrizgavanje goriva sto dovodi do zaglavljivanja i prestanka rada pumpe. ne opeCete. Ako ubrizgac propusta. stoga pazite da sf. Prljavstina moze da izazove iste poteskoce.spravan ili zato sto je neki od grejaea pregoreo. Jedini naGin da se pumpa iskljuCi je 207 SISTEM ZA DOVOD GORIVA da se prekine dovod goriva. postoji referentna oznaka za podesavanje pumpe. dizel motor ce nastaviti sa radom sve dok pump a za ubrizgavanje goriva dobija gorivo. U oba slucaja. stoga je veoma vazno redovno proveravanje preCistaca za gorivo i njegova zamena po potrebi. Na nekim tipovima vozila. Posle startovanja. Pogledajte u fabricki prirucnik pre nego sto sami pokusate da je Sto se tice otkrivanja kvara kod sistema sa ubrizgavanjem dizel goriva. . cilindar kod koga dolazi do pogresnog paljenja nece proizvoditi toplolU tako da se izduvni vod tog cilindra neee brzo zagrejati. Sarna pumpa za ubrizgavanje goriva predstavlja jedan precizan uredaj koji ni pod kakvim okolnostima ne treba da pokusavate da rasklopite. Medutim. Montiranje pumpe za ubrizgavanje goriva je veOma slozen poduhvat i zahtevaposebno znanje i veoma skupu opremu. zatvara se solenoid na pumpi za ubrizgavanje goriva i na taj nacin blokira dalji dovod goriva. Pumpu mozete da zamenite i sami: ali je na nekim vozilima podesavanje prilicno komplikovano i potrebni su posebni instrumenti. Upozorenje: izduvni vodovi ce se veoma brzo zagrejati. U nekim slucajevirna kada motor ne maze da stanuje. sagorevanje neee biti ispravno. Neispravni grejaCi se mogu zameniti kao i sveCice. dok ee se slab ubrizgac otvoriti suviSe brzo. sto ce dovesti do poveeane koliCine cadi . OdrZavanje preCistaca za gorivo je vee objasnjeno U oVom poglavlju. Neispravan ubrizgacponekad moze da se primeti ako se paZljivo opipa izduvni vod posle startovanja hladnog motora. obratite se za pomoe strucnjaku. od bitne vaznosti je Cisto gorivo. uzrok moze da bude olabavljen provodnik na ovom solenoidu iii kvar na kolu koje ga snabdeva elektricnom Sto se tice odrzavanja. ubrizgaCi mogu da se zapuse iii da propustaju.

Pooesa\'anje brzine praznug hoda Podesavanje brzine praznog hoda na veCini pumpi za ubrizgavanje dizel goriva moze se jednostavno izvrsiti okretanjem zavrtnja za podesavanje praznog hoda. Turbo punjac se pokreee pomoeu izduvnih gasova koji izlaze kroz izduvni vod odakle se odvode u kuCiste turbine gde pokreeu turbinsko kolo. Dodatni pritisak koji stvara turbo punjac zavisi od broja obrtaja motora i otvora leptirastog ventila. gUbitka snage i vece potrosnje goriva. UkljuCite motor i pustite da dostigne norm aInu radnu temperatuTu. 3.' I I '!!! I == r I . a zatim akreCite zavrtanj za podesavanje praznog hoda sve dok se ne dobije predviden broj obrtaja na praznom hodu. motor ee biti previse bucan i 208 primetice se veca koiicina cadi u izduvnim gasovirna.u izduvnim gasovima. sto je veea koliCina va. Turbo punjenje T urbo punjenje pastaje sve popularniji naCin za povecanje uCinka motora manjih kapaeiteta bez stetnih poslediea na potrosnju goriva. 2. . Ako pumpa za ubrizgavanje goriva . Tacno mesto na kame se nalazi nati cete u fabrickom prirucniku. Pronadite zavrtanj za podesavanje praznog hoda. Zbog toga se turbo punjaCi koriste da bi se poveeala snaga i poboljsale radne karakteristike motora. spojeno je preko osovine sa kolom kompresora na drugom kraju turbo I I I . to ee i dodatni pritisak biti visi. S obzirom da se vrsi ubaeivanje dodatne koliCine vazduha u motor.:1 i 11 . Drugim reCima. motor malog kapaciteta funkcianise kao da ima vecu zapreminu. nije dobro podesena.po potrebi ubacuje dodatnu koliCinu vazduha u motor. Turbinsko kolo. Neki od ovih instrumenata koriste magnetski iii opticki davac iii rotacioni tocak za merenje broja obrtaja motora.zduha koji prolazi kroz motor. Ovo podesavanje se vrSi na sledeCi l. . Turbo punjao nije nista drugo do kompresor koga pokreeu izduvni gasovi iz motora i k9ji . Spojite tahometar taka da registruje broj obrtaja radilice motora.

.I ~ ~ ! ~ • @ "' " ~ e' rif I j I i 1 '. Ovaj pritisak utiee na snagu motora i ukoliko je visi. cuje se ostar zvuk iIi fijukanje sto je znak D SISTEM ZA DOVOD GORIVA da je doslo do detonativnog sagorevanja. Da bi se ograniCio ukupni dodatni pritisak i da bi se snaga motora oddala u predvidenim granicama. tzv. turbina moie da dostigne preko 150. eim dodatni pritisak pocne da se pribliiava maksimalnoj vrednosti. ali veCina fabricki montiranih turbo uredaja razvija pritisak u rasponu od 2. Kada se ovi plameni frantovi sudare. Ove detonacije nalik na udarce cekicem mogu da izazovu pucanje klipova.ko se turbinsko kolo brie pokreee. Medutim.> punjaca. klipnih prstenova i glava. Ovo sprecava suvise brzo okretanje tu"rbinskog kola i odriava dodatni pritisak u predvi- .I II 1/1 1 I . motor moie da podnese samo odredenu vrednost dodatnog pritiska jer povecanje pritiska u cilindru izaziva detonativno sagorevanje. Najvisi dodatni pritisak zavisi od velicine uredaja.5 bara. Ova pojava nastaje kad smesa vazduha i goriva poCinjc neravnomerno da sagoreva proizvodeCi veCi broj plamenih frontova u komori za sagorevanje umesto jednog koji mimo sagoreva. Ukol. u turbo punjac se ugraduje regulacioni uredaj. to ce se vise vazduha usisavati kroz kuCiste kompres ora u motoL Kada je leptirasti ventil potpuno otvoren. kao i znatna osteeenja zaptivki cilindarske glave i klipnjace. otvara se ventil i propusta izvesnu koliCinu izduvnih gasova koja obilazi turbinsko k"jo.000 obrtaja u-minutu. Ovaj ventil se sastoji iz opruge na kojoj se nalazi poklopac poveza!} sa membranom koja je osetljiva na pritisak. Zbog toga detonativno sagorevanje treba izbegavati.5 do 6. rasteretni venti!. to je i snaga veea.

(3) kolo kompresora. Turbo punjac je kompresor koji pokrecu izduvni gasovi. i i .. Ovaj senzor reaguje na zvuene vibracije koje proizvodi detonacija. Kao prvo. stepen kompresije kod turbo motora je obicno 8: 1 iii manji. 209 SISTEM ZA DOVOD GORIVA CD GIUYili delay! turbo punjaea: (1) kuCiste. ulje u motoru paCinje da oksidise i stvara naslage cadi koje stetno uticu na podmazivanje. (2) [urbina koju pokrccu izduvni gasovi. Ovo ce spreciti suvo startovanje sto inaee moze da osteti lezajeve osovine turbo punjaca. Mere predostroinosti kod turbo punjaca Zbog velikog broja obrtaja pri kojima turbo punjab rade. Detonativno sagorevanje moie da se kontrolise na nekoliko nacina. VeCina elektronskih sistema za upravljanje motorom koristi senzor na turbo motorima. PriIikom promene ulja i preCistaca. Kada iskljucujete motor. pritisak ulja opadne. Signal se zatim salje kompjuteru koji regulise paljenje sve dok detonacije ne prestanu. . Osovma spaja turbinsko kclo sa kompresarom (3) koji ubacuje vuzduh u molar kral usisni vod (4). sistem treba ukljuciti pre startovanja tako sto se motor stavi u pogon oko 10-15 sekundi. Zagrejani izduvni gasovi (I) se odvode kroz kuciSte turbine (2) gde okrecu turbinsko kolo. a provodnik kalema uzemlji. zato sto temperatura u kuCistLi turbo punjaca ponekad moie da premasi 150 "C. ~ il I . odnosno skine se kabl za sveCice. nikada ne startujte turbo motor i ne opterecujte ga suvise pre nego sto se ulje zagreje. ~ L Cim motor prestane da radi. (4) mehanizam za regulisanje rada rasteretnog vcntila i (5) membrana za reglllisanje rada rosleretnOg venti]a. iako neb proizvodaCi izraduju' motore sa stepenom kompresije koji iznosi oak 9: 1. .1 ~ 1 fl' . Sto se tice same yoznje. pustite ga da radi na praznom hodu najmanje 15 sekundi kako bi turbo punjac mogao da uspori. leiajevi mogu brzo da ostanu bez ulja i da se . podmazivanje lezajeya turbine je od izuzetne vainosti.denim granicama. Na taka visokim temperaturama. Ulje koje se koristi za turbo motor treba da bude mazivo vrhunskog kvaliteta 210 kakvo preporucuJe proizvodae iIi cak bolje. Takode se preporucuje zamena ulja posle pre denih 5000 km. Ako se turbo punjac i dalje okreee velikom brzinom.

nikada ne dodajte motoru pun gas ako nameravate da ga iskljuCite. Ako je membrana rasteretnog ventila defektna. skinite rasteretni ventil i pokusajte rucno da pokreeete polugu da vidite kako radio Membrana rasteretnog ventila se moze proveriti da ne propusta pomocll fuene vakuum-pumpe.ostete. Montiranje rasteretnog ventila koji se otvara na visem dod atnom pritisku moze da poveea snagu ali takoae moze da premasi sposobnost motom da podnese taj pritisak. Zamena turbo puujaca Ako vam je turbo punjac osteeen. najverovatniji uzrok je neispravan rasteretni ventil. Pod ovim se podrazumeva turbo punjac ciji su lezajevi pohabani iIi osteeeni. u tolikoj meri da sprecavaju turbo punjac da postigne puni broj obrtaja iii da kolo turbo punjaca zapinje 0 kuCiste. Baterijskom lampom osvetlite kuCiste i proverite da Ii ima znakova trenja iIi osteeenja kola kompresora.075 mm). pokusajte da okrenete turbo punjac rukom. suvise visok i suvise nizak dodatni pritisak. Ne bi trebalo da se pojavi zazar ako pokusate da gumete tocak napred-nazad (predvidene tolerancije su u rasponu od 0. Oba- . Neki tipovi turbo punjaca imaju dodatno kolo za hladenje vodom kako bi se produzio vek lezajeva. mozete ga i sami zameniti. Da biste ovo proveriIi. pohaban iii neispravan. Pod pretpostavkom da problem nije nastao usled preranog paljenja ilili neispravnog senzora. Probusena membrana rasteretnog ventila. olabavljen iIi zapusen cevovod rasteretnog ventila iIi naslage rae iIi ugljenika u kuCistu rasteretnog ventila mogu da sprece njegovo otvaranje. Kada se cuju struganje i grebanje. Ako se ne pokrece. Suvise visok pritisak dovodi do detonativnog sagorevanja. Zbog toga. Nedovoljan pritisak moze da bude prouzrokovan time sto regulacioni poklopac rasteretnog ventila ostajeotvoren iIi se turbina sporo okrece. Prljavstina i otpaci mogu ponekad da prodru u sistem i da ostete kolo. Otkrivanje kvarova turbo punjaca Postoje tri glavna problema sa kojima se mozete susresti kod motora sa turbo punjacem: buka. skinite dovodni iii odvodni vod kompresora. Resenje je zamena turbo punjaca. Sve sto ometa slobodno okretanje turbine smanjiee pritisak i performanse motora. Ovo ee smanjiti broj obrtaja turbine i dodatni pritisak. U osnovi.025 do 0. Treba da se okreee slobodno i ravnomemo. znaCi'da su lezajevi istroseni iIi osteeeni i da u turbinsko kolo tare 0 kuCiste. Najlaksi nacin da se otkrije da Ii rasteretni ventil radi ispravno jeste da se jednostavno posmatra poluga dok neko dodaje motoru pun gas. treba je zameniti novom. ovaj posao ukljucuje odvrtanje vijaka i skidanje starog turbo punjaca i montiranje novog. Ako sve SISTEM ZA DOVOD GORIVA izgleda ispravno.

polozaj komande gasa. . ekonomicnosti i niskog nivaa izduvnih gasova.motora oCigledno predstavlja kompjuter. mada mogu da se naau i kod nekih ranijih tipova vozila. temperatura llsisanog vazduha. eak i ukljuCivanje papuee koenice. mali mikroprocesorpo funkciji i konstrukciji slican personalnom kompjuieru. ukljuCiYanje kompresora klimauredaja. Sustinu sistema sa kompjuterskom regulacijom rada . Sta vise. kako ne postoje mehanicke komponente koje se habaju. Kompjuterska regulacija rada motora koristi se za kontrolu tri glavna sistema motora: za gorivo. on vrsi regulaciju ukljucenosti odredenih uredaja za kontrolu izduvnih gasova taka da ne ometaju zagrevanje motora niti pogonske performanse.On to postize sa daleko veeom preciznoseu i tacnoseu nego uredaji sa mehanickim komandama. broj obrtaja motora i. pritisak u usisnoj grani motora. Kompjuter takode prati vreme trajanja varnice. Kompjuter maze da prati dvanaest i vise funkcija motora preko svojih senzorskih elemenata. kod nebh. Proizvodaci automobila preSli su na kompjutersku regulaciju rada motora u cilju sniiavanja emisije izduvnih gasova i bolje ekonomicnosti pri sagorevanju goriva.. sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima. Kompjuter se testo naziva elektronski komandni modul (ECM). Konaeno. po potrebi ga produzava iIi sleracuje. go dine i novijeg datuma. odriavanje je smanjeno. Pazite da prljavstina. pritisak turbopunjaea (sarno kod motora sa turbopunjacem). atmosferski pritisak. napon akumulatora. Kompjuterska regulaeija matora S istemi sa kompjuterskom regulacijom rada motora nalaze se u sirokoj primeni kod veCine automobila iz 1981. Ovi sistemi se smatraju daleko superiomijim u odnosu na mehanicke i vakuumske sisteme posto kompjuter moze gotovo trenutno da reaguje na izmenjene uslove rada. StaIn om prom en om odnosa mesavine vazduh-gorivo bilo pomocu solenoida za kontrolu mdavine u karburatoru bilo promenom trajanja impulsa ubrizgavanja goriva moze se odriavati najbolja mesavina u svim rad211 SISTEM ZA DOVOD GORIVA nim uslovima u cilju postizanja performansi. a pouzdanost poboljsana.vezno upotrebite nove zaptivke i pritegnite sve vijke u skladu sa preporukama proizvodaca. Kod mnogih motora sa turbopunjaeem postoji i senzorski element kojim se otkriva detonacija u motoru. brzina vozila. Ne zaboravite da ponovo dodate ulje. Funkcije koje se prate su: temperatura rashladnog fluida motora. otpaci iIi ostaci stare zaptivke ne upadnu u kanale turbo punjaca posto bi to moglo da osteti nov uredaj. izbor stepena prenosa. paljenje i izduvne gasove.

koji se obieno vezuju za kompjuter. Kompjuterski PROM uredaj program ira proizvodae vozila za konkretnu namenu. Otvaranje ovog ventila dok je motor hladan iIi u praznom hodu izazvalo bi neujednaeen rad motora. PROM signalizira kompjuteru kako da kontrolise razlicite funkcije motara na bazi kompleksnog spleta okolnosti. Parametri k:ao sto su: veliCina motera. tako da u svakom trenutku »zna« sta treba da uradi. Elektronsko kolo i povratna sprega kompjutera Sistemi sa kompjuterskom regulacijom rada motora imaju dva osnovna nacina rada: U otvorenom i zatvorenam kolu. Postoji na stotine razliCitih PROM uredaja i svaki nosi svoj broj. Rad u otvorenom kolu znaci da kompjuter ne regulise mesayinu vazduh-gorivo jer je (1) motor jos hladan i potrebna mu je bogata mesavina kako bi . kompjuter nece dozyoliti otyaranje ventiia za recirkulaciju dok se motor ne zagreje i ne radi iznad brzine praznog hoda. napravljen je programkoji kompjuter treba da prati. prenosni odnos transmisije. Kompjuter takode mora da regulise rad vazdusne pumpe tako da vazduh usmeri prema izdivnoj grani motora ili u pravcu katalitiekog konvertora. Uredaji za kontrolu izduvnih gasova. Kod karburatorskih motora koristi se mali dodatni. Kad startovanja i zagrevanja met ora sistem radi u otvorenom kolu. kao i koje uredaje za kontrolu izduvnih gasova treba ukljuciti. stepenasti motor kojim se otyara ili zatvara komanda gasa. Ukoliko biste ikad morali da zamenite kompjuter u vasem vozilu proverite da Ii je ono opremljeno pravim PROM uredajem jer ukoliko montirate pogresan uredaj performanse vozila ce biti slabije. Ustvari. Kod auto mobil a s automatskim menjaeem i uredajem za deblokiranje toekova. Kompjuter takode omogucava da se posuda sa drvenim ugljem oCisti od para goriva dok je motor jos topao i radi pri ekonomienoj brzini.Na bazi podataka dobijenih od senzorskih elemenata kompjuter proracunaya optimal an odnos mesa vine vazduh-gorivo za konkretne uslove fada. sistem za gorivo. Kod sistema sa rucnim komandama kompjuter kontrolise i brzinu u praznom hodu. Na primer. tip i model vozila. posudu s drvenim ugljem i odvodni ventil vazdusne pumpe. obuhyataju ventil za recirkulaciju izduvnih gasova. uslovi primene vozila u odnosu na nadmorsku visinu i priboI'direktno zavise od toga kako je PROM uredaj programiran. kompjuter ce 212 pratiti brzinu vozila i ukljucivati elektromagnet za deblokiranje toekoya kada vozilo dostigne unapred utvrdenu brzinu. vreme trajanja varnice. Kako kompjuter donosi odluke i vrsi proracune utvrduje uredaj koji se ponekad naziva PROM (uredaj sa memorisanim programom). dok kod matora sa ubrizgavanjem goriva malim motorom se otvara iIi zatvara rasteretni ventil za vazduh.

Ovaj uredaj se moze ukljucivati i iskljucivati deset puta u sekundi. Jampica "Pravera motam" trebalo bi da se u paJi. kompjuter koristi povratni signal senzora 0 sadrzaju kiseonika u izduvnim gasovima za kontrolisanje mesavine. (11) vod dijagnostickog aktivatora. (2) senzor temperalure rashladnog Ouida. to. (6) senzor za vakuum motom. Idealni odnos mesavine je 14. Kad kampjuter otkrije kvar. (3) uredaj za regulisanje isparenja.:ol1!fo!a gonya. dok ce siromasna mesavina imati visoku . Sto je uredaj duze ukljucen to je mesavina siromasnija.neometano radio u praznom hodu. Ovaj proces regulisanja sadriaja kiseonika u izduvnim gasevima i I I I j . pocinje da emituje naponski signal koji regulise koliCinu kiseonika u izduvnim gasovirna.1 . (8) senzar polozaja gasa. tako da brzim prebaCivanjem mesavine sa b o g a ~ e na siromasnu prosecan odnos mesa vine vazduh-gorivo odrzava se priblizno na idealnom nivou.7: 1. (7) sistem za vaz duh sa kompjuterskom kontro!om. Kod motora opremljenih karburatorima sa povratnom spregom kompjuter menja odnos mesavine vazduh-gorivo brzim atvaranjem i zatvaranjem uredaja za dovod goriva koji se zove solenoid za kontroiu meSavine. a odnos vremena iskljucenja prema vremenu ukljucenja odreduje kvalitet mesavine. je mesavina bogatija. Kompjuter tada koristi OYU informaciju kako bi izvrsio potrebne korekcije mesavine vazduh-gorivo. U radu se dogada sledece: ukoliko senzor za kiseonik pokazuje bogatu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju razblazivanjem mesavine. Sto je naponski signal jaeilvisi. i (2) senzor za kiseonik jos nije dovoljno zagrejan da bi bio u stal}ju da emituje povratni signal. j (12) kompjuter za regulisanje paljenja. Cim senzor za kiseonik dostigne temperaturu od oko 300 'C. ukolika senzar za kiseonik pokazuje siromasnu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju obogaCivanjem mesavine. (9) sklap senzorskog e!ementa za sadrtaj kiseonika. Bogata mesavina ce imati nisku vrednost. (5) sistem isparenja goriva. Drugim retima. s tim sto se vrednosti mesavine goriva cesto izrazavaju u broju stepeni. Cikliziranje solenoida za kontrolu mesa vine maze se oCitati obicnim tahornetrom. (4) eiektronska !. menjanje odnosa mesavine vazduh-gorivo naziva se radom u zatvorenom kolu.:' ! j 1 I SISTEM ZA DOVOD GORIVA Osnovni elementi sistema sa kompjulerskom reguJacijom rada motora: (1) senzor broja obnaja (brzine) motora. (10) kompjuler.

se sifra kvara regisrruje kao dvocifren broj. Postoje i specijalni ispitni uredaji kod kojih . 213 SISTEM ZA DOVOD GORIVA CD 1 @ @ Glavne komponente fordovog sistema EEC-IV: (1) madul Zll paljenje (2) solenoid tennoaktivatora. Zbog moguCih razlika u sistemima za regulisanje rada motora od jednog do drugog proizvodaca i promena koje se na njima vrse iz godine u godinu bitno je raspolagati najnovijim infarmacijama prilikom pokusaja otklanjanja kvarova iIi servisiranja jednog od ovih sistema. Kada se problem Dtkrije upo214 zorenje predstavlja upaljena kontrolna lam pica motora iii slieno svetlo na komandnoj tabli automobila. (9) pokretllc i senzorski dement venti!a un:daja za rccirkulaciju izduvnih ga. (3) venti! uredaja za recirkulaciju izduvnih g aSova. S druge strane. proizvodnje General Motors mogu se oCitati sifre kvara prikljuCivanjem dijagnostickog uredaja ispod komandne table automobila i odbrojavanjem treptaja lampice. (8) scnzor temperat ure ulaznog vazduha. da u sistemu" stvarno postoji neki problem. (7) scnzar atmosfcrskog pritiska. poremecaja u elektricnoj instalaciji iIi cak primenom pogreSnog po stupka startovanja.mva.vrednost. Pojava sifre stoga ne mora neophodno da znaC. Prisustvo iIi odsustvo sifre kvara ne znaCi uvek da problem postoji niti da je motor ispravan. I. Otklanjanje kvatova VeGina sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora poseduje odreden stepen samodijagno'sticiranja koji omogucuje kompjuteru da otkrije krupne greske u funkcionisanju senzorskih elemenata motora. (6) scnz or priti. pa oak i samog kompjutera. SISTEM ZA DOVOD GORIVA . (11) senzor poloiaja gasa. (10) scnrar polozaja radilice. (5) relej snage. Ovi uredaji takode omogucuju pracenje rada veCine senzorskih elemenata motora i prekidaca dok je automobil u voznji. Ponekad »iazne« sifre kvara mogu da se aktiviraju posle izvesnih vrsta servisnih usluga.ska u motam. (4) dcktronski sklop regulacije [3da motara. Kod sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora kao sto su oni kod veCine vozila I . Kod mnogih (ali ne i svih) sistema greska se evidentira kao sifra (kod) kvara u memoriji kompjutera koja odgovara konkretnoj greSci na motoru. komandnih kola.

On) recimo.000 km a odnosi se na izduvne gasove. Zatim treba pratiti uputstvo korak po korak._----_. a zatim brisanje memorije kompjutera izvlacenjem osiguraca iIi iskljucivanjem kabla akumulatora s tim da o / Glavne'kompom:nte krajslerovog sistema sa kompjutcrsko reguJacijom rada motom: (1) clavae razvodnika paljenja. (6) prekidac za praznog hoda. Prema uslovima garancije korisnik polaze pravo na besplatne popravke kvarova kod ovlascenog prodavca/servisera u toku Citavog garantnog roka. 215 SISTEM ZA DOVOD GORIVA i kontakt-kljuc bude iskljucen. Kada se utvrdi sifra kvara preporucuje se po stupak ocitavanja i zapisivanja sifre. kako bi se tacno locirao izvor problema. itd. (5) kompjuter za kon!rolu rada svecica. Preskakanje pojedi216 . (8) b<llustni otpornik. On isto tako ne moze· da otkrije probl"me "izvan« elektronskog kola sistema kao sto je neispravna brizgaljka za gorivo.Cinjenica da nema memorisanih sifara kvara ne znaCi ni da sve radi savrseno. Ova garancija vaii za sva vozila prodata u SAD od 1981. lose podden karburator. (2) prikljucak davaca za rcgulisanje paljenja. Znacenje' svakog broia sifre kvara moze se naCi u prirucniku. nih faza ili ne pracenje uputstava doslovno. i . neee otkriti lose podesen senzorski eleinent polozaja komande gasa. Da bi se utvrdilo da Ii je sifra kvara lazna iIi se mozda radi 0 sifri zaostaloj iz neke ranije popravke. Ukoliko je to slucaj to onda zahteva dalje ispitivanje. godine. (7) pretvarac signaia poJoza ja leptira karburarora. Kako je vee napred pomenuto. (4) senzor temperature rashladnog fiuida. pa stoga treba proveriti da Ii se koristi pravi prirucnik. sis tern samodijagnosticiranja unutar kompjutera konstruisan je tako da otkriva krupne kvarove u funkcionisanju. Napomena: Sistem za regulaciju rada motora vozila smatra se delom komoleta za kontrolu izduvnih gas ova pa je stoga obuhvacen garancijom proizvodaca koja vazi 5 godina 180. gotovo sigurno dovodi do netacne dijagnoze. Ovde treba voditi racuna da isti broj sifre maze imati razliCita znacenja zavisno od godine izrade i tipa automobila. (3) sistem za dovod svdeg vazduha. treba provozati kola i videti da Ii se ponovo javlja ista sifra kvara. J I i= !If t' . senzor za sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima iIi neispravan senzar za atmosferski pritisak.

SISTEMI ZA KONTROLU IZDUVNI·H O a bi se bolje shvatili razlozi za uvodenje kontrole izduvnih gas ova kod automobila i danasnju situaciju potrebno je baciti brzi pogled unazad na pocetke uvodenja kontrole izduvnih gasova. zacetog na univerzitetima. Sve je vise naucnih dokaza koji ukazuju da je automobil jedan ad velikih izvora aerozagadenja i jacanje pokreta za zastitu iivotne sredine. primoralo proizvodace automobila. Medutim. industrijaje doZivela najteiu krizu od II svetskog rata.t . Sve do kraja sezdesetih godina uCinjeno je malo na ogranicavanju kolicine zagadivaca koje su automobili izbacivali u atmosferu. da proizvode ekonomicnija vozila koja trose manje goriva. Vozace je zahvatila panika. a u mnogim zemljama donoseni su propisi 0 prosecnoj potrosnji goriva. sto je. Ali kako je broj vozila u SAD premasio cifru od 100 miliona. a gradovi postali zaguseni saobracajem. To je dovelo do donosenja zakona 0 zastiti vazduha u mnogim zemljama sveta. Proizvodaci su se ponovo zestoko pobunili tvrdeei da ce biti nemoguce zadovoljiti standarde 0 kvalitetu vazduha i ekonomicnoj potrosnji goriva. to nije bilo nimalo lako. ali su ipak uspeli u tome. paljenja i izduvnih gasova. Mada . godine. a promene koje su nastale dovele su do revolucije u tehnologiji automobila. Izraz "smag" pot ice iz Las Andelesa zbog njegavog poloiaja u planinskam basenu gde vazduh teii da se gamila nad gradom. 1973. Osnove kontrole izduvnih gasova U roku od sarno nekoliko godina proizvodaci automobila presli su sa jednastavna dagradenih uredaja za kantrolu izduvnih gasova do sloienih sistema za kontrolu goriva. Medutim. Neki od prvih sistema za kontrolu izduvnih gasova bili su i glomazni i nepadesni pa je reakcija kako profesionalnih mehanicara tako i amatera bila jednostavno uklanjanje citavog "krsa za kontrolu zagadivanja« sa matora. pa ne iznenaduje Cinjenica da je Kalifornija bila prva driava koja je donela zakansku regulativu kojom se zahteva od proizvodaca automobila da kontrolisu izduvne gasove iz vozila. skrenulo je painju javnosti na ovo pitanje. ProizvodaCi automobila su se ogorceno protivili tvrded da se novi standardi neee moCi zadovoljiti i da ee takvi standardi poveeati cenu novih vozila. U pocetku istorije automobila nije se obracala posebna paznja na pitanje aerozagadenja. naruCito u SAD. uz sprovodenje obavezne kontrole izduvnih gasova. kvalitet vazduha u mnogim grads kim podrucjima postaa je ozbiljan problem. Arapski petrolejski embargo poremetio je snabdevanje benzinom i doyen do vrtoglavog porasta cena goriva.

je ovakva taktika moida reSila neke probleme voznje i dovela do poboljsanja ekonomicne potrosnje goriva kod nekih vozila iz 1973-74.. U Sjedinjenim Drzavama. VeCina velikih ameriCkih gradskih podrucja sada ima takve programe. (3) uredaj xa regulisanje rada sveCica. koji se koriste za og.___ ·_·· ________________________ r I __ r I • Neki uredaji za kontrolu izduvnih gasov3. bilo je donosenje program a 0 periodicnom pregledu i ispitivanju vozila u podrucjima s najslabijim kvalitetom vazduha. (7) uredaj Z3 cirkulaciju bCnZinskih i uljllih isparenja. medutim. otkrivana su vozila koja nisu zadovoljavala standarde 0 izduvnim gasovima i zahtevano je od njihovih vlasnika da izvrse potrebne popravke u duhu standarda. I . Doneti su i propisi za proizvodace vozila kojima se zahtevaju izvesna po des avanja karburatora i drugih delova »otpornih na nedozvoljene intervencije«. promene u tehnologiji izrade vozila dovele su do spajanja sistema za gorivo. 218 Krajnje resenje ovog problema. (9) ubrizgavanje vazduha ix izduvne grane. spektive je dvostruk: prvo. I I I . kako bi se odvratilo mehanicare od opravljanja uredaja za kontrolu zagadivanja. (10) recirkulacija izduvnih gasova. (5) separator (6) rezervoar za goriYo. (4) sigurnosni ventil prepunjavanja. ustanovljene su velike kazne za profesionalne mehanicare koji se 217 i ~ I L-________________________________________________________ [ uhvate u menjanju sistema kontrole izduvnih gasova._F_-. za uklanjanje bilo kojih uredaja za kontrolu zagadivanja. N eke dr±ave i gradske opstine donele su i zakone kojima se kaznjava svako. Mada . (2) karburator Hi uhrizgavanje gOrlva 5 elektronskom regulacijom..anieavanje acrozagadenja: (1) e1cktronsko paljenje. godine. (11) vazdusna pumpa i (12) posuda s drvenim ugljem. Razlog za pruzanje ove kratke istorijske per--------------. (S) urcdaj za zagrevanje vazduha. Ispitivanjem izduvnih gasova. treba da pokaze dokle se stiglo u relativno kratkom periodu. _. na primer. da bi se pomoglo onemoguCila intervencija na pojedinim sistemima. pa i vlasnik vozila. paljenje i izduvnih gas ova u jedan komplet »paket« sto je oteiavalo popravke na jednom sistemu bez posledie a po dnige sistema.

7 km po litru goriva. a da se ne osteti neka druga instalacija.danasnja vozila nisu stoprocentno bez zagadenja. Na primer. Uklanjanje katalitickog konvertora fadi reduciranja pritiska izduvnih gasova (do cega ne dolazi) moze da se pokaze kao skupa greska. sadrie niz ugljovodonika (HC). Ispareni izduvni gasovi mogu da predstavljaju veliki izvor zagadenja posto se emituju i posle . dok danas iznosi 11-12 km po litru! Drugi razlog za prikaz 219 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA ovog kratkog istorijata je odbacivanje svake pomisli da bi se neovlascenim intervencijama na vozilu . smanjena je za 96 odsto u poredenju s motorima iz doba pre uvodenja kontrole izduvnih gasova. Sagoreli nusproizvodi i pare iz kartera motora 3. Neovlasceno interv'enisanje nezakonito je u mnOgim zemljama za mehanicare-amatere i za profesionalrie mehanicare. Izuzev u slucaju nekoliko vozila s pocetka sedamdesetih godina svaka neovlascena intervencija verovatno ce pre stetiti nego doprineti boljoj ekonomicnosti potrosnje goriva i perforrnansi vozila. iIi perform ansi vozila. Ovo. uz smanjenje dimenzija vozila. kako se jos nazivaju. kontrola goriva. tri vIste zagadivaca: 1.regulaciju rada matcIa nemoguce je vrsiti neovlascene intervencije iii iskljuCivati neke uredaje za kontrolu izduvnih gasava. a vozilo neee proCi ispitivanje izduvnih gasova ukoliko se na vozilu zahteva takav uredaj (kataliticki konvertor) . metcra pri ubrzanju. ona dovoljno »Cisto« rade koliko je to ekonomski i tehnicki prakticno moguce.sistemu za kontrolu izduvnih gasova mogla poboljsati ekonomicnost potrosnje goriva. a ne treba zaboraviti da vozilo podleze godisnjem pregledu kao deo programa ispitivanja izduvnih gasOV3. dovelo je do dvostruko manje prosecne potrosnje goriva automobila. KoliCina dva velika zagadivaca iz izduvnih gasova automobila. ugljovodonici (He) i ugljenmonoksid (CO).5-5. iskljuCivanjem ventila za recirkulaciju gas ova abieTIo dolazi do »zvizdanja« i detonacije. Prosecna potrosnja goriva pocetkom sedamdesetih godina za americke proizvodace auto mobil a iznosila je sarno oko 5. Postoje meciutim. Kod danasnjih sistema za . Istovremeno. kod danasnjih modernih sistema za reguIaciju rada motora. jer zamenaje skupa. Benzinske pare lz rezervoara za gorivo j karburatora 2. paljenja i izduvnih gasova ukomponovana je u jedan sistem kontrole motora koji obezbeduje daleko superiorniju ekonomicnost u potrosnji goriva. Osnovni zagadivaci VeCina ljudi smatra da zagadivanje vazduhaod automobila potice iskljucivo od izduvriih gas ova. Izduvni gasovi Benzinske pare iIi ispareni izduvni gasovi. Ukoliko se oni ispuste u atmosferu reaguju s vazduhom i suncevim svetlom i proizvode smog.

. Rezervoar za gorivo i karburator vise ne ispustaju gasove u atmosferu) vee se odvode preko creva Ii posebnu posudu koja se obicno nalazi unutar prostora za motor. Ugljovodonici (HC) u sustini predstavljaju nesagorene pare goriva i ulja koje mogu da poticu od nepodesenog paljenja. Uvodenjem uredaja za recirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja ovaj problem je resen. ispareni izduvni gasovi uveliko su reducirani kao izvor aerozagadenja zaptivanjem sistema za gorivo. Ovim se produiuje vek ulja tako da ono ne mora cesto da se menja.bi nisu direktno toksicni. Posto propusteni gasovi sadrze i veliku koliCinu vodene pare mora se obezbediti neko sredstvo za uklanjanje ovih gasova jer ce se ulje brzo zagaditi i izgubiti svojstvo podmazivanja. sagorevanja ulja iii drugih mehanickih problema u motoru iii sistemu za gorivo. Izduvni gasovi iz kartera mogu da budu jos jedan veliki izvor zagadenja. U izduvnim gasovima postoje nekoliko velikih zagadivaca sa kojima se treba upoznati. Poviseni nivo sadrzaja ugljenmonoksida javlja se kada u komori za sagorevanje ima suvise goriva. Ovde se radi 0 posudi s drve220 nim ugljem i njena svrha je da sakuplja i akumulira isparenja dok ih motor ne sagori. Pomocu vakuuma koji stvara motora obezbeduje se konstantan protok svezeg vazduha kroz karter koji vrsi usisavanje zagadivaca i vlage. Bogata mesavina vazduh-gorivo.ova i nesagorelog -gaTiva pored klipnih prstenova. Ugljovodonici sami po se. Medutim. Opasan zagadivac iz izduvnih gasova je i ugljenmonoksid (CO). godine da bi 1963. Ovo propustanje gasova predstavlja veliki izvor zagadivanja ulja unutar motora. Usmeravanjem otpadnih para iz kartera prema llsisnoj grani motora ave pare su mogle da se pan ova sagore u motoru pa su ovim sistemom ne sarno eliminisane otpadne pare iz kartera kao izvor aerozagadenja vee je i uveliko produzen vek trajanja ulja. Prilikom sagorevanja goriva u cilindrima motora ogroman pritisak koji se stvara pri sagorevanju izbacuje izvesnu koliCinu izdu\'nih gas. Glavni problem u vezi s ugljovodonicima lezi u Cinjenici da predstavljaju veliki izvor smoga. Ovaj sistem je najpre primenjen kod nekih kalifornijskih vozila 1961. Ugljenmonoksid je nuzproizvod nepotpunog sagorevanja. go dine postao standardni uredaj na svim voziIima. Ovaj sistem nije bio posebno efikasan i omogucavao je da velika koliCina zagadenja bude ispustena u atmosferu. mada su neka istrazivanja pokazala da imaju veze s nekim vrstama raka. Ugljovodonici u reakciji s vazduhom i suncevim svetlom formiraju razna sekundarna hemijska jedinjenja i time pomazu stvaranju smoga.prestanka rada motora. a nedovoljno kiseonika. Nekad su gasovi iz kartera jednostavno ispustani u atmosferu preko odvodne cevi i otvorene uljne oduske.

Konvertor je u sustini gorionik u kome se kiseonik spaja s ova dva zagadivaca -j pretvara ih u ug!jendioksid. Druga grupa zagadivaca u izduvnim gasovima su oksidi azota (NOx). Uko 78% zemljine atmosfere predstavlja azot (sarno oko 20% eini kiseonik). Zato neispravan sis tern izduvnih gas ova moze brzo da dovede do nesvestiee i smrti ukoliko izduvni gasovi p'rodru u kabinu vozila. ~ i . Ispustanje ugljovodonika i ugljenmonoksida kontrolise se .zacepljen preCistac za vazduh iIi zaglavljen leptir za vazduh mogu da doprinesu povecanoj emisiji i ! I J I . Kataliticki konvertor je isto tako vazan kontrolni ureoaj kojim se reduciraju ova dva zagaClivaca. bezopasan gas. Azotnl oksidi direktno izazivaju mnoge sigurne simptome aerozagadenja kao sto su glavobolja. Medutirn. suzenje i otezano disanje. U gljenmonoksid je vrlo opasan jer ga ervena krvna zmea apsorbuju 200 puta brze nego kiseonik. i ' ~ 1= ~ f I . I ! L ugljenmonoksida. Ispustanje azotnih oksida nije eliminisano ali je znacajno smanjeno sistemom recirkulacije izduvnih gasova. U ovu grupu spada nekoliko razlicitih jedinjenja kiseonika i azota koja se stvaraju kada temperatura sagorevanja unutar motora prede 1300 'c. ~ I ~ . Ventil za recirkulaciju izduvnih gasova vraea . VeCina oksida azota kao jedinjenja su otrovna. Postoje i dokazi koji sugeriraju da je azotni oksid jedan od glavnih sastojaka hemijskih )}kiselih« kisa.regulisanjem mesavine vazduhgorivo s tim da on bude sto je mogu6e blizi idealnom odnosu kako bi se obezbedilo Cisto sagorevanje. zajedno sa surnporom. i vodenu paru koja se normalno izdise. Azotni oksidi stvaraju crvenkasto-smedu izmaglicu koja lebdi nad veoma zagadenim oblastirna. Ugljenmonoksid je gas bez boje i mirisa i to ga upravo Cini opasnim. unutar vrele komore za sagorevanje on stupa u reakciju s kiseonikom i stvara niz hemijskih jedinjenja.

posto kod veCine motora starije izrade olova u benzinu je vrsilo podmazivanje i hladenje gnezda izduvnih ventila. go dine kataliticki konvertor je postao ideo sistema za kontrolu azotnih oksida. pa cerna se stoga ograniCiti sarno na osnovne sisteme koje mozete sami proveriti. izradena posle 1975. medutim. Ovo ne sarno da je omoguCilo proizvodaCima automobila da izgrade motore sa viSim step en om kompre$ije i time ostvare veell snagu i bolju ekonomicnost potrosnje goriva. mogu da se nakupe U organizmu i izazovu niz oboljenja.malu kolicinu sagorelih izduvnih gas ova na usisnu granu motora kako bi razblazio ulaznu mesavinu vazduh-gorivo. lnzenjeri su takode otkrili da benzin u kome ima olova moze da onesposobi kataliticki konvertor. shvatilo se da olovo. Od 1981. Jos jedan zagadivae iz automobilskih izduvnih gas ova je olovo. kao i drugi teski metali. Prakticno sva americka vozila. godine. Na zalost. vee je omoguCilo rafinerijama da proizvedu kvalitetniji benzin iz sirove nafte slabijeg kvaliteta. u benzinu viSe nema olova koje zagaduje zivotnu sredinu iIi prlja sveCice motora. Ustvari. Kako je kataliticki konvertor smatran jedinirn prakticnim i ekonomicnim r e s e ~ njem za preciscavanje izduvnih gasova ad ugljovodonika i ugljenmonoksida. Za detaljno . Ovo snizava temperaturu sagorevanja i odrhva je ispod 1300 'Cna kojoj azotni oksidi ne predstavljaju problem. sveCice u matoru koji sagoreva bezolovni benzin trajaee 3-5 puta duze od onih na motoru koji sagoreva benzin sa olovom. a sagorevanje poolovljenog benzina kod ovih vozila ne sarno da unistava kataliticki konvertor vee i senzorski element za merenje saddaja kiseonika u izduvnim gasovima kod sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora. Noviji kataliticki konvertori imaju i dodatnu komoru sa drug om vrstom katalizatora koji razlaze azotne okside u manje toksicna jedinjenja. Da bi se kontrola pravilno obavila bio bi potreban dvostruko veti prirucnik nego sto je ovaj. Bezolovni benzin je skuplji posto zahteva vise rafinacija kako bi se postigla veea oktanska vrednost benzina. Sistemi Z3 kontrolu izduvnih gasova Predmet kontrole izduvnih gasova prilicno je slozen. Ova vrsta konvertora ponekad se zove i trosmerni konvertor iii oksidaciono-redukcioni konvertor. Rafinerije benzina davno su otkrile da se dodavanjem malih kolicina tetraetilolova poboljsava oktanska vrednost benzina (sposobnost benzina da spreei detonaciju pri visoSISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA koj kompresiji). konstruisana su za koriscenje bezolovnog benzina. izduvni ventili verovatno nece trajati toliko dugo. medutim. s druge strane. pocetkom sedamdesetih godina ponovo je uvedeno koriseenje bezolovnog benzina u novu generaciju uredaja za kontralu aero zagadenja. Bezolovni benzin maze se koristiti i kod starijih modela vozila.

Potreban radni zazor klipnih prstenova u njihovim lezistima. na svaki litar sagorelog benzina stvara se preko litar vode. . Pored toga. 221 ----------7 SISTEMZA KONTROLU IZOUVNIH GASOVA Uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Ala! i materijal • Klesta • Odvijac • Univerzalni noz • Kljuc • Crevo uredaja • Motorno ulje • Ventil uredaja • Odusni filter uredaja p. Visoki pritisci u komori za sagorevanje motara. U toku poslednjeg dela takta u procesu sagorevanja u motorti. onda je bolje da to prepustite profesionalcu. prolaze pored klipnih prstenova i odlaze u karter. ventila. 222 Ovo »curenje« U karter matora testa se naziva »produvavanje« i onO se mora ukloniti iz matora pre nego sto se kondenzuje i u reakciji s uljern pocne da stvara talog. ri radu automobila i sagorevanju razvija se veoma korozivan gas. doC! ce do korozije i ubrzanog habanja klipova. ito: 1. Kako klipni prstenovi nastave da se okrecu u svojim zljebovima stanje ce se sarno po sebi popraviti. Pomeranje klipnih prstenova u zljebovima u kojima se zazori dva iii vise prstenova sabiraju. klipnih prstenova.otklanjanje kvaTOva izriCito preporucujemo koriscenje prirucnika u kome je detaljno obraden sistem za kontrqlu izduvnih gasova za svako konkretno vozilo. Sto se tice sistema sa kompjuterskorn regulacijom rada motora tu je prisut"na velika razlika menu proizvodacima automobila. Kako do potpunog sagorevanja mesavine vaz-. lezajeva i drugih unutrasnjih radnih del ova motora. Ovo je normalno stanje. na primer vodena para. Reduciranje dodirne povrsine zaptivanja posto se klip krece gore-dole unutar cilindra. 3. 2. 4. Ukoliko do de do forrniranja taloga kojl cirkulise s motornim uljem. izvesna koliCina nesagorelog goriva i proizvodi sagorevanja. Kada ne bi postojao ovaj zazor klipni prstenovi ne bi imali mesta za sirenje pod uticajem toplote koja se normalno stvara pri radu motora i ne bi pravilno zaptivali zidove cilindra. Do ovog »curenja« dolazi iz cetiri razloga. Ukoliko vam nisu dostupni pravi prirucnici ili se ne oseeate sposobnim da opravku obavite sami.

prilikom zamene ventila vazno je nabaviti ventil koji je konkretno konstru. Iz tog razloga. doveo bi do stvaranja siromasne mesavine vazduh-gorivo.I 1 I -----. Svez vazduh. i I . Uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja ima tri vaine dobre osobine. Ovaj ventil. ulazi kroz filter za vazduh na gornjoj straIJi karburatora iii kroz posebni odusni filter koji se nalazi s unutrasnje strane kuCista filtra za vazduh. Protok vazduha kroz uredaj regulise se ventilorn. I . normal an rad.. Gasovi iz procesa sagorevanja koji udu u karter motora odstranjuju se iz kartera putem uredaja koji koristi vakuum iz motora za propustanje svezeg vazduha kroz karter. U suprotnom. Njime se takode smanjuje aerozagadenje tako da ovi gasovi I ! i i I I I i . koji odnosi stetne gasove. kao sto je prazan hod. »produvavanje« nasi sa scborn izvesnu koliCinu nesagorelog goriva iz komore za sagorevan ja motora u karter. ventila i dvodelnog tela koji su delovi umetnuti jedan u drugi. ubrzanje. itd. Ulje razblazeno benzinom nece podmazivati motor pravilno sto izaziva prekomerno habanje.isan za taj tip motora.duh-gorivo nikad ne dolazi u motoru.- . Posto vakuum koji se koristi za rad uredaja potice od usisne grane motora protok vazduha kroz ovaj uredaj se kontrolise tako da varira u zavisnosti od odnosa mesavine vazduh-gorivo koji se ubacuje preko usisne grane kroz karburator. Ovaj uredaj naziva se uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. Njime se eliminisll stetni gasovi iz kartera motora llsmeravanjem istih kroz usisnu granu motora. zategnutost opruge i unutrasnje dimenzije variraju prema tipu motora da bi se dobili ieljeni parametri protoka vazduha. Ventil menja protok vazduha kroz uTedaj pre rna radnom stanju motora. Sam ventil sastoji se od spiralne opruge. Ukoliko se ovo nesagorelo gorivo ne ukloni doCice do razblazivanja ulja u karteru. zajedno sa potrebnim cevovodim a (metalne cevi iIi gurnena ereva) i usisni odusni filter Cine uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. Dimenzije ventila. dodatni vazduh koji se usisava u sistem.

po jedan sa svake strane.(5) i penovo se vracaju u m%r fadi sagorevanja. obratite se nekom profesionalnom mehanicaru iii osobi koja se u' to raZllme. lake je prikazana instalacija generalne prirode svi uredaji ovog tipa rade U sustini na isti naein. Gumeno crevo iIi cev·s jedne strane povezano je s kucistem filtera za vazduh. Najpre. V6 i V8 motori imace dva. tome. (1) Gasoyi IZ procesa (2) ulaze u karter. Vakuurn iz usisne grane matora izvlaCi vazduh iz kartera matora kIOZ venti! u usisnu granu motara. ana postane gorivo za motor kada Se doda mesavini vazduh-gorivo ko. . On moie da bude ubacen kroz gumeno leziste na poklopcu ventila motora iii moze biti postavljen bliie usisnoj grani s gumenim crevima povezanim za svaki kraj ventila.. . Vazduh zatim cirkulise kroz kartef matGTa i mesa se sa produktima sagorevanja. On zatim ulazi u karter motora preko cevi iIi gumenog creva provucenog kroz poklopac ventila matara. obicno na poklopcu ventila. Obratite painju i na to kako svez vazduh ulazi u uredaj iz kutista filtera za vazduh. Tipitan uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih ispan:nja.IP""""I I. Vazduh ulazi kroz filter ZE vazduh. Cetvara i sestocilindricni motori. 223 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA ne odJaze u atmosferu. Zavisno od konkretnog tipa motora stvarni polozaj ventila ce biti razliCit. Recirkulisani gasovi unutar sistema predstavljaju sagorivu mesavinu. imace jedan poklopac ventila. Ukoliko ste u nedoumici u pogledu lokacije ventila na svom vozilu. Razmotrimo detaljnije naCin rada uredaja. Isto tako njime poboljsava ekonomicnost potrosnje goriva.SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA I 11 1 i I .a ulazi u usisnu granu iz karburatora. Zapazicete da je sam ventillociran u crevu iIi cevi koja spaja poklopae ventila motora i prikljucak vakuuma nn usisnoj grani ispod karburatora. ako uredaj ne radi dobra to skracuje radni vek motora jer se stetni gasovi zadriavaju u motoru sto dovodi do korozije i brzog habanja. Qdusni Wter (3) omogucuje dn svez vazduh ude u karler. a drugim krajem za motor. spoljasnji vazduh ulazi u kuCiste filtera za vazduh kraz odusni filter uredaja u kuCiste motora. razblati gasoYe koji Ultim prolazc hoz venti! (4) ispod leptira karburatora . Ustvari. sa linijskim rasporedom.

224 1 I fi I i= I ProizvodaCi automobila daju razlieite pre poruke za servisiranje uredaja i zamenu ventila. Posto se pare iz kartera i drugi zagadivaCi usisavaju kroz venti! i creVQ u usisnu granu. Kako se vrsi provera? Napomena: Pre zamene ventila iIi creva posvetite nekoliko minuta pregledu celokupnog sistema. Ukoliko se vozilo krece po prasnjivim putevirna treba motor podvrgnuti duze radu u praznom hodu iii ako obavljate uglavnom kratka putovanja po hladnom vremenu. Isto tako ventil treba menjati bar svake 2 gOdine iii 40. motora. ako otkrijete prisustvo ulja u kuCistu filtera za vazduh.a. opste pravilo vazi da treba vrsiti proveru svakih 12 meseci iIi 20.000 km voznje. verovatna se radi o problemima u uredaju za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. . ( 4) oprug. Vod koji eini ovo crevo nema nikakvih prepreka i u njemu nije montiran venti!. Utvrdite polozaj creva unutar sistema i mesto gde je lociran venti!. kada proverite nivo ulja u motoru i utvrdite da je zamuljeno iii izgleda razblazeno benzinom (oseea se po mirisu). prikazani u poprccnom preseku (slrclice pokazuju protoka vazduhal.. prabJemi s ovim uredajem abieno nastaju na ovom delu. Provera uredaja Ukoliko je prisutan bilo koji od nap red opisanih simptoma treba da se izvrsi provera uredaja. ako otkrijete curenje ulja na bilo kom prikljueku creva iIi cevi unutar uredaja.u!ise prowk vazdub iz kartera u usisnu granu motor3. uredaj treba tesce proveravati. Obieno ce venti! biti ugraden na kraju creva kod poklopaca ventila motora. !vfedutim. (1) kuCiste. ventil ce uvek biti lociran negde na ovom vodu. Isto tako. Tu je retko potrebno servisiranje izuzev provere da Ii su prikljueci pritegnuti. Zatim cete videti crevo povezano izmedu poklopca ventila motora i prikljueka na usisnoj grani motora taeno ispod creva karburatora. (3) klip. Ovim crevom prenosi se preeiscen vazduh iz filtera za vazduh do kartera . iii ako otkrijete tragove curenja ulja oko motora.Element! ventila urcdaja. (2) venti!.000 km voznje. Venti! rcg. Mozda cete imati problema s ovim uredajem ukoliko yam motor radi neravnomerna u praznom hodu. i (5) ispust. Videcete da je jedno crevo povezana za kuCiste filtera za vazduh i za motor na poklopcu ventila. Medutim. Venti! je ugraden kao dec ovog voda.

1. Na taj nacin dobicete crevo odgovarajuceg pretnika. ponesite staro crevo i prema njemu kupite crevo odredene duzine. Zaustaviti motor. Kod nek ih tipava vozila venti! se ugraduje bliie llsisnoj grani motora. Ventil treba da bude lociran pri kraju ovog creva uz karburator iii na drugom kraju koji ulazi u poklopac ventihi motora kroz gumeno lezi'. Proveriti creva da nema naprslina iii bilo kakvih tragova ostecenja. Zaustavite motor i zamenite kuCiste filtera za vazduh. . preko ventila iii prikijucka na usisnoj grani motora. IIi. Pregledajte prostor u podnozju karburatora.Na nekim gumenim crevima nalaze se obujrnice za creve za cije je pritezanje ili popustanje oo"j" ". Posto uredaj mora da bude hermetieki zatvoren kako bi radio efikasno. Navesti tip i model vozila kod kupo· vine. Dignite haubu i skinite kuCiste filtera za vazduh prema uputstvima iz odeljka »Servisiranje filtera za vazduh« u ovom poglavlju. ugradcflo je gumeno leziste (4). crevo koje ispusta mora se zameniti. Ispitivanje ventila Posta ste izvrsili vizuelnu proveru uredaja i zamenili osteceno crevo sledeCi korak predstavlja pro· veru ventila. 2. 3. nekoj radnji auto delova. 4. Ukbliko creva ispusta cuce se sJaba sistanje. Dobro je izvrsiti zamenu creva prilikom zamene ventila. Skinite crevo s oba kraja pomocu odvijaca. 1.""' SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA crevnih prikljueaka jednostavno se navlac. 4. pev sistem i venti! rade na zadovoljavajuCi natin. Mantirajte novo creva obrnutim redosledom iz taeke 1.'m.vh uredaja. UkljuCite motor i pustite ga da fadi u praznom hodu. Na kucistu motora (3) . Eva kako se vrsl zamena creva. Ukoliko ne osetite opadanje brzine (broja obr- . Ukoliko broj obrtaja motora u praznom hodu opadne. "jei" M.. Kupite crevo odredene duzine u. Evo >kako se ona vrsi. Ukoliko nema obujmice jednostavno povuCi crevo i odvojiti ga od prikljucka. iIi klesta ukoliko je crevo prievrSceno obujrnicom. kao sto je prikazano nn slid. Skinite crevo. Tu treba da se nalazi crevo preenika oko 15-20 mm. Ukljucite motor i oslusnute da Ii ima pojave ispustanja vakuuma na cre. Za skidanje navrtke poklopca kuCista filtera za vazduh mozda ce vam biti potreban kljue iii kljesta. 2. Ostrim univerzalnim nozern odsecite novo crevo na istu duZinu kao creva koje ste skinuli. 225 ____ __ ____ ____ ====\ Ventil (1) moie da sc ugradi na kraj creva (2). Ukoliko ventil cadi cucete kako se gubi zvuk rada motora u praznom hodu. 5.te.'". 3. Prstima uhvatite crevo povezano s ventilom.

Skinite poklopac kuCista filtera za vazduh pomocu klesta iii kljuea. On se nalazi u kuCistu filtera za vazduh. kako bi se skinula sigurnosna navrtka. .. po potIebi. sledeCi obrnuti postupak iz taeke 2 i 3.taja) motora. creva zavisno od vrste crevnog prikljucka. Utvrditi gde je lociran ventil. . 227 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA . 3. -0 U!oiak OdUSflOg filtera (1) moie se montirati u kuCistc (2). 4.. Zamena nloska odusnog !iltra Kod veCine tipova vozila postoji i ulozak odusnog filtra pev sistema. .•. Podmazivanjem leiista motornim uljem olaksace se njegovo vracanje na svoje mesto.. SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 1. 'L . Da bi se odvojio od leiista treba ga prodrmati nekoliko puta. zamenite venti!. kako je to objasojeno u ranijem tekstu. 4. Skinite dr iac (3) koji nosi odusku (4) i crevo (5) sa ku6sta kako bi se osi6bodio sklop. 5. 226 1. Zamena ventila Ukoliko ventil mora da se zameni. Ukoliko se na vasem automobilu nalazi takav ulozak i on se treba periodieno menjati. Ukoliko se ventil nalazi u gumenom leiistu na poklopcu ventila motora skinuti ga pomocu kljesta. 2. Skinite uloiak filtera za vazduh. Ovo se moze postiCi jednostavnim povlacenjem creva s ventila iIi skidanjem obujmice creva pomocu klesta iii odvrtke a zatim povlacenjem creva s ventila. 1 i I . Proverite u prirucniku preporuke z:a njegovu zamenu. 3. Ukoliko je ventillinijski postavljen upotrebiti za njegovo skidanje klesta iIi jednostavno povuc.. Odvojite od ventila. Kupite odgovarajuCi venti!. Kupite nov odusni filter i montirajte ga obrnutim redosledom montaze u tackama 1 do 4. evo kaka se to radi. 6. Zamenite kuCiste filtera za vazduh prema uputstvima lZ odeljka "Servisiranje filtera za vazduh« u ovom poglavlju. 5. 2. Skinite odusni filter. Napomena: Ukoliko bi se leziste izvuklo zajedno s ventilom mozda bi bilo tesko da se vrati na svoje mesto. Klestima skinite stezni prsten za osiguranje odusnog ventila. Eva kako se vrsi zamena uloska. Zamenite ventil sa novim.

Isparenja se zatim usisavaju kroz usisnu granu motora i sagorevaju u motoru. I I ubrzavanja. Uredaj za regulisanje isparenja prakticno ne zahteva nikakvo odriavanje iii servisiranje kod veCine vozila. . iii da ventil za proCiscavanje koji se zaglavio U otvorenom polozaju omoguCi parama goriva da kontinualno ulaze u motor sto doprinosi neravnomernom radu matcra u praznom hodu.1nogi sistemi koriste poklopce za nalivanje goriva II rezervoar opremljene opruznim ventilom za provetravanje rezervoara za gorivo u slucaju da dode do zacepljenja. U ovu svrhu na cevovod posude moze se ugraditi elektromagnet iIi vakuumski ventil za kontrolu prociscavanja. I . i. U veCini slucajeva necete znati da nesto nije u redu s vasim vozilom posta kvar u sistemu normalno ne utice na voznju. Prilikom startovanja motora svez vazduh cirkulise kroz posudu i Cisti ih od isparenja sadrzanih u njoj. Kristali deluju kao sunder koji upija isparenja. kompjuter cesto regulise ovu funkciju pracenjem temperature rashladnog fluida matara. labava iIi pogresno postavIjena creva. Pare IZ rezervoara za gorivo i karburatora ispustaju se u posudu za sakupljanje isparenja.e knsnijc odllode i sagorevaju u motom. 'odlazc u sabirnu posuuu iz kojc .Uredaj za regulisanje isparenja U redajza regulisanje isparenja konstruisan je tako da sprecava ispustanje para goriva u atmosferu. 1'. zacepljen odusni vod izmedu rezervQaTa za gorivo i posude.su tako da sporije vrse proCiscavanje dok se 228 motor ne zagreje. Na nekim vozilima periodicno se mora menjati ulozak ftltra s donje strane posude s drvenim ugljerri. iIi defektan ventil za prociscavanje iIi komandni elektromagnet. medutim. gde ih kristali drvenog uglja sakupljaju. Pogledajte u svom prirucniku konkretne preporuke za servisiranje. medutim. obicno nema simptoma kvara. . Kod kompjuterske regulacije rada motora. Ispustanje vakuuma moze da dove de do slabog paljenja iIi oklevanje priIikom Uredaj za rcgulisanje ispun:nj. . Mnogi uredaji za regulisanje isparenja konstruisani.! zaptivnnje za gorill(l. Ovaj proces naziva se proCiscavanjem. vedna sistema danas koristi zaptivenu posudu. Ukoliko se zacepi odusni cevovod rezervoara za gorivo mozda cete primetiti »sistanje« kad skinete poklopac da biste nalili gorivo u rezervoar. Prakticno jedino sto maze da se pokvari u sistemu su naprsla.

kada se motor zagreje i nije potrebna dodatna toplota. On poboljsava zagrevanje motora u voznji po hladnom vremenu obezbedujuCi potrebnu toplotu koja pomaze isparavanju goriva. U periodu toplog vremena ovo ne mora da predstavlja neki veti problem. Konacno.Ureaaj za Za!:lrevanj e vca. On takode omogucuje regulaciju mesa vine goriva eime se smanjuje sadrzaj ugljenmonoksida i poboljsava ekonomicnost potrosnje goriva . obicno oko 20-30 0c. Say vazduh koji dolazi u precistac za vazdub usmerava se preko grejnog omotaca na izduvnoj grani matcra (gde se zagreva) kroz kanal do precistaca za vazduh. sklopa cevi za odvod top log vazduha do preCistaca za vazduh. motora iii prilikom voznje po hladnom vremenu. Posto se motor zagreje potrebno je manje dodatne top late i temperaturni senzorski element pocinje da redueira vakuum prema kontrolnom otvoru. a manje predgrejanog vazduha.. Temperaturni senzorski element podesen je tako da vrsi regulaeiju otvora kad god temperatura unutar SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA precistaca za vazdub padne ispod odredenog nivoa. Hladan vazduh je mnago gusCi nego topao pa na starijim tipovima vozilima koja . iIi je temperaturni senzorski element u kvaru) zagrejani vazduh ne moze da dospe do precistaca za vazduh. Ovaj sistem ima ustvari dvostruku namenu.zGluha Alat i materijal • Rucna vakuum pump a S Vi danasnji motori imaju termostatski kontrolisan uredaj za dovod toplog vazduha do precistaca za vazduh prilikom prvog startovanja . ali za vreme hladnog vremena motor ce verovatno nepravilno da racti u praznom hodu i da »stuca« u toku ubrzanja. Ovim se omogucuje da vise spoljasnjeg. Kod prvog startovanja motara otvor je potpuno zatvoren za spoljasnji vazduh. naroCito u periodu zagreyanja. otvor regulisan v a k u u ~ o m radi utvrdivanja koliCine top log vazduha koja se propusta u preCistac za vazduh. hladnog vazduha dopre u preCistac za vazduh. Nekoliko stvari moze da se dogodi na ovom sistemu. a time i smanjenju koliCinu ugljovodonika u izduvnim gasovima. i senzorskog elementa temperature unutar preCistaca za vazduh kojim se regulise rad citavog sistema. a uticaj na voznju odmah je primetljiv. kontrolni otvor ostao otvoren. Uredaj za zagrevanje vazduha sastoji se od pokrivaca oko izduvne grane za predgrevanja vazduha. temperaturni senzorski element zatvara dovod zagrejanog vazduha 1 sirom &otyara otyor za dovod spoljasnjeg vazduha. Ukoliko do de do prestanka rada sistema (nema dovoda toplog vazduha izmedu plasta izduvne grane i preCistaca za v3zduh.

Ukoliko dode do poremecenog funkeionisanja zbog cega kontrolni otvor za vazduh ostaje zatvoTen (vakuum motor u kvaru. (7) nosac preCistaca za vazduh. Stanje vazdusnog kanala izmedu plasta izduvne grane i preCistaca za vazduh treba periodicno proveravati u pogledu zategnutosti i defektnih mesta (naprsline). Problemi ove vrste mogu stetno da utieu na tipove vozila bez kompjuterske regulacije rada motora. Otvor za dovod vaz229 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA CD 230 --I----@ Elementi uredaja za zagrevanje vu<'. Treba pregledati unutrasnjost prikljucka. Senzor propusla vakuum do mO!ora za rcguiis<lnje Olvora (7) tek posto se motor zagreje. (1) spoijni vazdusni kana!.napred). I i ~ I *J'(> . (8) loplotni bna!. (9) stitnik. iii temperaturni senzorski element u kvalu) tako da u precistac za vazduh stalno dolazi topao vazduh. (10) izduvna graDl l matara. @ ® ® l 1 1 i I i . (6) OciUSDO crevo. o CD Vazduh koji se zagrevu proiazi prcko izduvne grane motora (1) pod poklopcem iii plaslom (2) ide vazdusnim kunalom (3) kroz olvor regulisu n temperaturom (4) zatim ulal! Il prcCistac za vazdah (5) nll PUIU do karburatora (6).'!.duha kod poprccno montinmog malOra (strelica pokazuje pravac . (3) crevo l<l dovod vazduha. (5) vakuum ereva. moze da do de do detonacija i bogate mesavine goriva u periodu toplog vremena. i (11) slitnik poklopca mown. Odrzavanje i servisiranje sistema za dovod zagrejanog vazduha predstavlja relativno osnovnu stvar.5ISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA . Rad otvora za dovod vazduha moze se proveriti skidanjem kanala za dovod spoljasnjeg vazduba sa prikljucka precistaca za vazduh. ReguHsanjc olvora zavisi od temperature unutar precistaea za vazduh. ispustanje vakuuma. (4) ku6s te fillcra za vazduh. (2) sklap precistuta za vazduh.nemaju samopodesive karburatore iIi ubrizgavanje goriva promena gustine vazduha moze da poremeti mesavinu vazduh-gorivo 5tO dovodi do loseg paljenja usled siromasne mesavine.

Ukoliko senzor propusta vazduh bez obzira koliko je zagrejan onda je v ~ r o v a t n o u kvaru i treba ga zameniti.Vakuum u motoru za regulisanje olvora moze 5e provcriti mcnom vakuum pumpom. da su ostecena iIi defektna. Ukoliko je motor hladan. klapna ce nekoliko minuta ostati zatvorena. mehanicki otvoreno/zatvoreni venti I. Sam ventil je prilicno jednostavan.pomazu snizenju temperature sagorevanja do tacke u kojoj je stvaranje oksida azota ogranieeno. Pregledati prikljucke creva da Ii su labavi iIi da Ii je crevo postalo krto od starosti. Temperaturni senzorski element maZe se proveriti fla sliean naein. a vakuum kada su topli. Vrh ventila produzuje se u stezni element koji je obicno lociran na izduvnoj grani uz mali otvor. Vakuumski cevovod koji propusta iii labavi prikljucci predstavljaju ostale uobicajene kvarove u ovom sistemu. duha treba da bude u zatvorenom polozaju kada motor ne radi. Moracete da proverite tacan temperaturni opseg senzorskog elementa prema prifUcniku. Ukoliko vakuum postoji. UkljuCite motor i pratite sta se dogada. Izduvni gasovi razblazuju mesavinu goriva i.i ma!erijal • Ruena vakuum pump a • Malo rueno ogledalo • Zicana cetka • Kljucevi • Ruena svetiljka S vrha uredaja za recirkulaciju izduvnih gasova je redukcija nivoa zagadenja oksidima azota (NOx) recirkulacijom manje koliCine izduvnih gasova preko usisne grane matora. U normalnom polozaju ventil je zatVoren pomoeu opruge . U suprotnom zameniti motor. Zameniti sva creva za koja se pokaie da propustaju. On Ireba da drii vakuum ukoliko je u dobrom stanju. rad vakuum motor na otVOIU moze se proveriti pomocu fUene vakuum pumpe. Mnogi senzorski elementi konstruisani su tako da propustaju vazduh kada su hladni. Pregledati svako vakuum crevo u celoj duzini pazljivo traieCi mesta naprsline iii prekida. a zatim ce poced postepeno da se otvara kako se motor zagreva. Kada motor dostigne norm aInu radnu temperaturu kontrolna klapnana otvoru treb" da bude sirom otvorena. Ukoliko sistem ne funkcionise pravilno. 231 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA Recirkulacija izduvnih gasova Ala!. Uredaj se sastoji od ventila_ vrste kontrolnog ventila i cevovoda koji povezuje izduvnu i usisnu granu motora. onda je motor ispravan. a spoljasnja temperatura nije visoka. kada je motor hladan i kada je spoljasnja temperatura ispod 25 T iii nesto visa.

U pogledu konkretnih detalja 0 radu uredaja na vasem vozilu pogledajte odgovarajuCi prirucnik.sve dok vakuum koji deluje na membranu ventila ne podigne ventil iz njegovog sedista i otvori izduvni otvor. ' ~ . U tim periodima raste i pritisak u izduvI I I I . 232 Venti! uredaja za fe\:"lrku!nciju izduvnih iz izduvne motora (1) prolazi kroz kanal ventila (2) i podi±e sekundamu membranu (3) zatvarajuCi Q(vor za vakuum i otvara venti! (4). Posto se poveeava kolicina azotnih oksida prilikom ubrzanja i kada motor radi pod opterecenjem. Zbog toga je ovaj sistem konstruisan tako da se ne otvara u praznom hodu motora niti u periodu zagrevanja motora. Jedna od razlika je koriseenje pritiska izduvnih gasova radi »finog podesavanja« koliCine izduvnih gasova koji se vraeaju u usisnu granu motora. ~ 1~ . Kod novijih tipova vozila sa kompjuterskom regulaeijom rada motora koristi se elektromagnet za iskljueivanje i ukljuCivanje vakuuma zavisno od uslova rada. neki uredaji za pojaeavanje protoka u tim periodima mogli bi da pomognu redukeiji azotnih oksida. Prekidae iIi elektromagnet takode je ugraden u sistem i sprecava da vakuum dospe do ventila dok se motor ne zagreje. postoji znatna razlika medu pojedinim sistemima. Neki su relativno jednostavni dok su drugi prilicno slozeni. Komandno kolo ventila konstruisano je tako da je dovod vakuuma u sistem s gomje strane leptira karburatora i sprecava otvaranje ventila dok motor radi pod delimicnim gasom. Uredaj za recirkulaciju izduvnih gasova ne vrsi kontinualnu regulaeiju izduvnih gasova jer to utice na performanse motora kao i propustanje vakuuma. Mada je osnovni princip rada sistema u sustini isti kod svih vozila. Razlike mogu da budu prisutne u konstrukciji i lokaeiji ventila kao i u komandnom kolu. I i . ) I = ! iP". ! . Vakuum iz matcra tada uvlaCi izduvne gasove u usisnu granu i razblazuje mesavinu goriva negde oko 6-10%.

Sta se desava ukoliko ventil ostaje otvoren sve vreme iii se otvori u pagresna vreme? Ventil koji . Mambrana je osetljiva na pritisak i otvara iIi zatvara odvodni otvor.izduvnih gasova su: ventii se atvara kada ne bi trebalo da se otvara iii se uopste ne otvara. Nasiage ugijenika aka sedista ventila. 2. 233 . pa resenje problema predstavlja postavijanje ventila koji reaguje na promene pritiska u izduvnim gasovima. uz primetno pogorsanje rada motora u praznom hodu. Vakuum iz ruene pumpe treba da dovede do otvaranja ventila (posmatrati kretanje vodiee ventila) i pada broja obrtaja za bar 100 o/min. Kako vreli izduvni gasovi protieu nepasredno ispod ventiia ani mogu da budu veoma vreli. pokvaren prekidae temperature iii elektromagnet vakuuma. Alternativni postupak za ventile koji nemaju uredaj za pojaeavanje protoka sastoji se u skidanju ereva za vakuum sa ventila dok motor radi u praznom hodu· i prikljueivanjem ruene vak1. Pri zagrejanom motoru' i normaln'oj radnoj temperaturi dati gas tako da broj obrtaja bude oko 2000 o/min. nim gasovima. tako da izduvni gasovi (2) mQgu da udu preko usisne grane (3) zajedno sa ffidavinom vazduh-gorivo iz karburatora (4). Rupiea probusena kroz vodieu ventila omogucuje da pritisak prodre u malu komoru. iii pogresno povezani vakuumski cevovodi magu da budu raziog za otkazivanje rada ventiia.--.I I i l SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA • t ~ Uprosccn prikaz urcdaja 1. Ukoliko membrana prsne iii se probusi vakuum iz motora neee biti u stanju da otvori venti!.lum pumpe. Ovaj postupak vazi za ventile sa uredajem za pojaeavanje . Ukoliko EGR ventil ne otvara najprimetnija manifestacija biee zvizdanje motora priybrzanju. Pomocu ruene svetiljke odnosno ogiedalca pokusajte da pratite vodieu ventila da biste videli da Ii se podize iIi oseiIira. Ovo kretanje bi trebalo da vidite ukoliko ventil pravilno radio Upozorenje: Pazite da ne dodirnete ventil jer je on veoma vrue. Vakuum OIVara vemil (1) pri brzinama iznad praznog hocia.-ecirkulaciju izduvnih gasova. zaeepijeno iii probusena creva za vakuum. Ispitivanje nredaja Provera rada ventila vrsi se na sledeCi naCin: 1.protoka.<1 . Venti I moze da bude konstruisan tako da reaguje na poviseni iIi snizeni pritisak. time se regulise ·protok._------K varovi na uredaju Osnavni probiemi kad uredaja za recirkuiaciju . Posle odredenog vremena ova se odrazava na vakuum membranu unutm ventiia.

Vazdusna pumpa obieno prima pogon sa kaisnika radilice. Kada ste izvrsili zamenu ventila i panova povezali vakuumske cevovode. ovaj sistem takade redukuje izduvne gasove oksida azata (NOx). godine i starijih kroz koje sarno proiaze ugljavadonici i ugijenmonaksid. Kod sistema iz 1980. Prove rite da Ii zamenjeni ventil ima adgovarajueu oznaku iii da Ii predstavija tacnu zamenu ventila na vasem voziiu posto ven234 tili slicnog izgleda mogu da bud'll sasvim razlieito kalibrisani. godine i novijega datum a.. Na vazilima proizvadnje 1981. usmerni ventiJ. Ukolika je patrebna zaptivka uvek ugradite navu.ostaje otvoren zbog nasiaga ugijenika oko sediSta ventiia. Ventil predstavlja zaptiveni sklap i ne maze se demontirati radi papravke. Ubrizgavanje vazduha i kataliticki konvertor S istem za ubrizgavanje vazduha i katalitieki kanvertor rade zajedno n? Ciseenju izduvnih gasova iz matora od ugijavodonika (HC) i ugijenmonaksida (CO).. Do istih rezultata davesee pogresno postavljen vakuumski cevovod iii temperaturni prekidae iii zagrejan eiektromagnet u otvorenom stanju 3tO omogucuje da vakuum u svako doba ima pristup ventilu iii u pogresno vreme dopre do veniiia. Zapamtite da uredaj treba da bude pod vakuumom kada se »doda« gas. nepovratni ventil i cevovodi za advad vazduha do izduvne grane. postoji vazdusna pumpa s remenim pogonoffi. -ukljucite motor i proverite rad novog ventila. Saeekajte da se motor ohladi pre nega sta pokusate da odvijete venti!. karozije yodice ventila deluje upravo kao i »curenje« vakuuma. slomijene opruge unutar ventila. Ukaiika pastoji vise ad jednog prikljueka za vakuumske cevovode abelezite svaki od njih komadam iepljive trake kaka ih ne biste pamesaii. kako je napred opisano . Praverite raspared vakumskih cevovoda pomocu seme iz prirucnika ukolika sumnjate na pagresan raspored cevavoda. otezano startovanje i oklevanje iIi »stucanje« prilikom ubrzanja. Ukoiiko se utvrdi da je defektan ventil on se mora zameniti. Sistem to pastize ponovnim sagorevanjem zagadivaca u samom konvertoru. mada kad nekih . Pre nego sta objasnimo kaka tacno do ovoga dolazi pagledajmo razne kamponente koje Cine sisteme za ubrizgavanje vazduha. ali ne treba koristiti rastvaraee jer oni magu da napadnu membranu unutar ventila. a ne u praznom hodu iii kod prvog startovanja motora. Rezuitat ee biti ias rad u praznom hodu. Zamena ventiIa uredaja Naslage ugijenika· oka osnove sedista ventiia mogu se ocistiti zicanom cetkoffi.

Nepovratni ventil na cevovadu izmedu usmernog ventiia i izduvne grane sprecava protok taplih izduvnih gas ova natrag kroz cevavod za vazduh u kome bi ostetiii usmerni ventii i vazdusnu pumpu..r .~ . : :1 . Sa iziazne strane pumpe nalazi se usmerni ventii kaji skreee vazdusnu struju ka izduvnaj grani motara iii u atmosferu ukolika vazduh nije patreban. Preka vakuumskog cevovoda povezanag s usmernim ventilom obieno se prekida dovad vazduha do izduvne grane u periodu smanjenja brzine (usporavanja) kaka bi se spreCiio detonativna sagorevanje.· .. i iI . za skretanje vazduha u izduvnu grapu iii u atmosferu... vazdusna pumpa ima dYa us merna ventila. Kod sistema proizyodnje 1981. Ovo je moguce posta se izmeau »pulseva« (taktova) ispustanja izduvnih gasova iz svakog SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA cilindra stvara trenutni vakuum. Kada motor dostigne normalnu radnu temperaturu vazduh se skrece direktno ka konvertoru. Cime se eliminise potreba za vazdusnom pumpom. Razlog za ovo leli u tome sto noviji tipovi konvertora imaju dye katalitiCke komare. Vazdusna pumpa je prosta krilna pumpa koja uviaei vazduh s jedne.. Alat i materijal • Ruena vakuum pumpa • Kljucevi • Kldta • Odvijac • Vakuum-metar Varijaciju Oyog osnovnog sistema predstavlja varijanta »]Jfilsirajuceg vazduha« kod koje se ne koristi vazdusna pumpa. Sistem je podesen da usmerava vazduh ka izduvnoj grani kada je motar hladan kako bi se pomogla oksidacija visokog sadrzaja ugljovodonika i ugljenmonoksida koji se stvaraju prilikom zagrevanja motora. a izbacuje ga s druge strane.." .. Drugi-prekidacki ventil dodaje se sistemu radi usmeravanja vazduha bilo ka izduvnoj grani bilo ka konvertoru. godine i novijeg datum a koji takode ispustaju okside azota. Jednosmerni ventil omogucuje usisavanje vazduha u izduvne gasove izmedu svakog takta.. " 1 · · .motara za to moze da posluzi i neki drugi pogon. _____________ . Kod ovih sistema svel vazduh se usisava u izduvnu granu preko jednosmernog vazdusnog ventila koji omogucuje ulaz vazduha izmedu dva paljenja mesa vine u cilindrima. (pomoeni pogon). Prvi sluzi u potpuno istu svrhu kao i usmerni ventil kod starijih sistema..· .. tj.. U prednjoj se oksidi azota razlazu u azot i kise- .

:. Kataliticki dec konvertora sadrii bilo keramicko »sace" bilo keramicke palete (kuglice).. Kad je katalizator unisten on vise ne moze da inicira hemijsku reakciju kojom se izduvni gasovi Ciste.J 1 Sistem za ubriz:gavanje vazduha.povrsina ravria jedneHh futbalskom igralistu! Podloga ima tanki premaz platine i paladijuma koji sluie kao katalizator koji izaziva hemijsku reakciju kojom se ugljovodonici i ugljenmonoksid pretvaraju u vodenu paru i ugljendioksid. CD Kad mnogih !ipova\ozila sa kompjUlerskom regulacijom rada motora (1) kompjuterski regulisani ventili koriste senzor zakiseonik (2) z. Ovaj materijal kao podloga pruza veliku povrsinu preko koje proticu izduvni gasovi . Problemi Nekoliko problema mogu prakticno da onemogute ovaj veoma efikasan sistem.saJje wei vazduh kroz usmerni ventil (2) i nepovratni venti! (3) a z:atim do izduvnc gr ane motora da bi"pomogla kataJi!ickom konvertoru da sagari zagadivace. Olovo se talozi na povrsinu katalizatora i moie potpuno da ga prekrije za kratko vreme. 235 SISTEM zA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 236 Pulsiraju6 vazdusni venti! je U osnovi jednosmerni venti! koji pomocu pu!siranja vakuuma vrsi usisavanie SVcZcg vazduha u"izduvne gasovc kako bi se smanjilo zagadenje.3 2 !----t::. Za sredinu konvertora prikljucena je cev kako bi vazduh mogao da se ubrizga na mestu gde su izduvni gasovi upravo bili oCisteni od oksida azota spremni za ponovno sagorevanje kako bi se iz njih odstranili ugljovodonici i ugljenmonoksid.a regulisanje protoka kiseonika do dvodelnog kuta!itickog konvertora (3).. od zagadivaca. Uklanjanje katalitickog konvertora odnosno iskljuCivanje vazdusne pumpe predstavlja jos dva naCina da se onemoguCi rad sistema. i i! onik. Ovaj metal vrsi razlaganje oksida azota u azot i kiseonik.. a da bi proces efikasno funkcionisao potreban je dodatni kiseoniL U drugoj komori sagorevaju ugljovodonici i ugljen-monoksid pa da bi se proces okoneaa za to je potreban dodatni kiseonik. Postoji misljenje da te se uklanjanjem konvertora smanjiti pritisak i poboljsati . Kod kasnijih »)trosmernih« konvertora dalazi i do redukcije oksida azota a prednja komora sadrii i podlogu oblozenu rodijumom.. Rezultat su povecane kolicine izduvnih g a s o v a " ~ i verovatno zacepljenje konvertora talozenjem ugljenika u nekad aktivnom gorioniku. Reakcija stvara ogromnu kolicinu toplote tako da konvertor postaje mnogo topliji od ostatka sistema. Jedan od njih predstavlja primena poolovljenog benzina u vozilu koje je konstruisano sarno za koriscenje bezolovnog benzina. Pumpa za vazduh (1) .

treba ga skinuti jer njegovo uklanjanje nece dovesti do primetnijeg poboljsanja ekonbmicnosti potrosnje goriva. Konvertoru je potreban dodatni vazduh da bi efikasno sagorevao zagadivace. Butan rad pumpe takoele je znak kvara abieno u vidu istrosenih iii ostecenih lezajeva osovine iIi krila pumpe. paJadiium i ubrizgani vazduh oksidgu ugljovodonikc i ugijenmonoksid 11 zadnoj komori. Rad [oplog mOlora. Ispitivanje vazdusne pumpe Da bi se prove rio ueinak vazdusne pumpe. jedino ukoliko je konvertar zapusen iIi ostecen nekom drugom greskorn u sistemu. 237 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA konvertora. Proizvodi se maJn kolicina oksida awta (NO:>. Trenutno ubrzajte rad matora i kako se broj obrtaja vraca u prazan hod vazduh bi trebala da istiee kraz usmerni ventil iii prigusivae.. Vazdusna struja bi trebalo da se povecava s poveeanjem gasa.ucinak mot ora. Rodijumski kata!izator razlaze okside aWla u prcdnjoj komori (1) dvodelnog iii trodclnog konvertora.nMTICn. pa iskljuCivanje kaisnog pogona vazdusne pumpe moie takode da dovede do znacajnijeg pogorsanja performansi SISTEM ZA . Odriavanje Vazdusni sistemi pulsirajuceg tipa normalno nO' zahtevaju nikakvo odriavanje a oni sa vazdusnim pumpama zahtevaju obieno jedino periodienu proveru zategnutosti pogonskog remena i njegovo stanje. Platina. Medutim. Ponavljamo. Izduvni gasovi te stvarati i veliku buku kod mnogih vozila. Vaz- . bilo u poglavlju "Sistem za punjenje«). Ne biste trebali nista da osetite posta bi say vazduh trebalo da odlazi na izduvnu granu matara. Rad hl<ldnog matera. kontrolni vazdusni ventil (1) usmcrava vnduh dircktno 11 kata!iticki konvertor (2). Ispitivanje usmernog ventila Sa zagrejanim mataram u praznom hodu proverite vazduh na izduVll usmernog ventila iii prigusivaea. Ukolika nema povecanja iii je one malo pumpa je neispravna i treba je zameniti. Amateri-mehanicari ne treba da vrse remont vazdusnih pumpi. svako poboljsanje ekonomicnosti potrosnje goriva je zanemarljivo.) pa konlroinl vazdusni venti: (1) usmcrava vazduh prema iLduvnoj grani molOTa (2) kako bi se pospcSila oksfdacija Yisokog sadrtaja ugJjoyodonika i ugljenmonoksida koji se slvaraju 11 pcriodu zagrevanja malora. Ukoliko je kais labav treba ga zategnuti (vidi dec 0 zameni remena. Podmazivanje pumpe koja buena radi se ne preparucuje zata sta ulje maze da osteti pumpu. Proverite strujanje vazduha na izlazu iz pumpe dak pavecavate gas. bilo u poglavlju "Sistem za hladenje«.. (2). Kada motor dostigne normalnu radnu tempcraturu. iskljuCite ispusno creva pumpe i pustite motor da radi brze u praznom hodu (oka 1500 a/min). zaptivke i membranu usmernag ventila.

a zatim po novo povecajte brzinu (gas) motora i pustite ga da se vrati u prazan hod. Ispitivanje pulsirajuceg vazdusnog ventila Skinite crevo sa sklopa ventila i pomocu ruene vakuum pumpe pumpajte vakuum na kraj gumenog creva pulsirajuceg vazdusnog ventila.duh bi trebala da istice nekoliko sekundi. Proverite da crevo nije labavo iii zaeepIjena iii maida pogresno postavljeno (povezano). Drugi vazdusni prekidacki venti I moze se proveriti pracenjem puta kojim se pumpa vazduh. Ventil treba da propusta vazduh prema motoru. vazduh bi trebalo da bude usmeren na konvertoru.15 bara u toku 2 sekunde. Kada je motor. Ukoliko mozete da ga produvate u aba smera iii ni u jednom smeru. vreo. Ispitivanje katalitickog konvertora Mada ne postoji naein na koji se moie proveriti radni uCinak samog konvertora bez analizatora izduvnih gas ova mozete proveriti prekornerni pritisak u sistemu izduvnih gasova koji je moida' rezultat zaeepljenog iii neispravnog konvertora. proverite da Ii vakuum dolazi do ventila u periodu usporavanja rada motora skidanjem vakuumskog cevovoda s ventila i proverom vakullma pomocu prsta. curenje goriva u motor. Protok vazduha moiete proveriti skidanjem jednog od ispusnih creva i proverom protoka vazduha dok motor radi u praznom hodu. Ukoliko ne asetite vakuum 238 problem je u vakuumskom cevovodu. kako se ponekad naziva). Kod sistema iz 1981. Izvrsite zamenu ventila ukoliko je pad vak1.) ponekad moze da dovede do topljenja katalizatora u amotaell konvertara i delimicnog iii potpunog blokiranja protoka izduvnih gasova. Kada je motor hladan. a ne u ventilu. zavisno od temperature motora.·Ako postoji vakuum. itd. protak vazduha trebalo bi da bude usmeren ka izduvnoj grani motora. go dine i novijeg datuma isti postupak se primenjuje kod prvog ventila (iii kontrolnog vazdusnog ventila. Zatim pokusajte da prod'llvate ventil u oba smera. a usmerni ventil He reaguje onda je ventil neispravan i treba ga zameniti (u ovakvoj situaciji bi trebalo da se pojavi detonacija). Povisena temperatura unutar konvertora kao rezultat viska goriva dok je motor u radu (lose paljenje u cilindru. Simptomi zaeepljenog konvertora bice gubitak snage --I I II . Pad vakuuma ne bi trebalo da bude manji od 0.1uma manji. a ne u-suprotnom smeru. Ispitivanje nepovratnog ventila Da bi se izvrsilo ispitivanje nepovratnog ventila treba skinuti ventil s motora dok motor ne radio (Sacekajte da se motor ohladi ukoliko je vruc). Aka se nista ne dagaela. nepovratni venti! je neispravan i treba ga zameniti.

Moie se proveriti i Dtvor za nalivanje na rezervoaru za gorivo da bi se videlo da Ii se moze koristiti standardni poolovljeni benzin. Delimicno zacepljen konvertor nece izazvati prestanka rada motora ali 1 ZA KONTROLU IZDUVNI Ispitivanje kvaliteta izduvnih gasova UnutraSflji izolacioni podmetaci (1) i stitnici toplete (2) stile unutra snjo51 vozila od toplote koju emituju izduvni gasovi.ta znace dobijeni rezultati ispitivanja. a motor radi sve sporije i sporije u praznom hodu dok ne stane kYaT je u zacepljenom konvertoru pa ga treba zameni!i. male ocitane vrednosti na vakuum-metru pri 2500 do 3000 olmin (ispod 0. Za ispitivanje izduv239 SISTEM ZA KONTROL!J IZDUVNIH GASOVA nih gasova potrebna je -skupa oprema infracrveni analiza tor izduvnih gasova_ Neki analizatori mere sadrzaj sarno dva gasa .3 bara) znak su zacepljenja. Ukoliko vrednosti postepeno opadaju. Analizatori izduvnih gasova ne mogu da mere sadrzaj oksida azota (NOx). VeCina provera izduvnih gas ova na vozilu pocinje vizuelnim pregledom motora da bi ~ e proverilo da neki uredaji sistema kontrole izduvnih gasova nisu prekinuti iii nedostaju. ali njihov sadrzaj u izduvnim gasovima moZe se koristiti u cilju ispitivanja ispravnosti katalitickog konvertora.l' I l I ! I I iIi prestanak rada posle startovanja motora i rada ad nekoliko min uta (ukoliko je potpuno zacepIjen). Donji stitnik (3) Stili donji deo katali!ickog (4). M ada se ovde ne radi 0 poslu koji mokte sami obaviti.Da biste proverili prekomerni pritisak treba povezati vakuum-metar na usisnu granu motora i pratiti oCitane vrednosti dok motor radi u praznom hodu. Da' ponovirna. ce umanjiti snagu motora u reZlffiU rada iznad praznog hoda i malog gas a (brzine). Drugi deo ispitivanja podrazumeva ubacivanje sonde analizatora izduvnih . Ugljendioksid i kiseonik nisu zagadivaci. . dajemo informacije 0 ispitivanju izduvnih gasova kod vozila da bismo vam pomogli da bolje shvatite postupak ispitivanja i .ugljovodonika (HC) i ugljenmonoksida (CO).

~ ~ " . (5) zaprljane 5veCicc. Ako paljenje nije dobro nesagorele pare benzina ce da prodru u motor i izduvne gasove. Prepunjen karburator iii pre bogata mesavina gorivom is to tako moze da doprinese visokom nivou sadriaja ugljovodonika. I"" = ". napukli poklopac razvodnika iii neispravan kabl sveCice. Uzroci visokog sadrzaja ugijovodonib. Visok nivo ugljovodonika u izduvnim gasovima cesto ukazuje na problem paljenja kao sto je lose paljenje iii neispravna sveCica. 240 Ukoliko neko vozilo ne zadovolji proveru kvaliteta izduvnih gasova to znati da ispusta previse ugljovodonika iii ugljenmonoksida_ Analizator izduvnih gasova uzima uzorkc gasova koji se ispuslaju preko izduvne cevi (I) p o ~ t o su prosli kroz kataliticki konverlOf (2) ocitavajuCi vrednast sadriaja ugljenmonoksida u procentima. I I • I I . ® Prisustvo ugljenmonoksida ukazuje na nepotpuno sagorevanje do koga dolazi zbog viska . (I) curenjc na iglicastom ventilu j sedistu.~ .. i (8) nivn plovkn.: . (7) pog reSno podesen karburator.gasova u izduvnu cev vozila i proveru izduvnih gasova pri radu motora u praznom hodu... a ugJjovodonika u promilima. .. l ~ ~ . (4) neispravni ventili iii sedista ventila. (6) pohabani prstcnovi. . Pad kom.1 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA presije usled nezaptivanja ventila iIi progorela zaptivka glave mogu takode da dovedu do propustanja nesagorelog goriva u izduvne gasove. I I I I . Kod nekih ispitivanja motor radi pri jacem gasu (brzini) ali posto je nivo zagadenja najveCi pri praznom hodu provera pri praznom hodu ce obiono otkriti sve probleme.. (2) prekinut kabl. (3) naprsla kapa fazvodnika paljenja. . I .. Veoma istroseni klipni prstenovi odnosno yodice ventila koji omogucuje motoru da sagoreva ulje dove see takode do povisenog nivoa ugljovodonika u izduvnim gasovima.

(8) zaccpJjcn venti! uredaja za cirkulaciju bcnzinskih i uJjnih isparcnja. Primarno kolo se sastoji od akumulatora. primarnog kola bobine (koja ima . I I I iJ . zagJavljen Jeptir za vazduh. Izmedu ostalog. (1) niwk prazan hod (mala brzina). @ CD ) 11 II I . (4) ncispravni uredaji Z3 kontrolu izduvnih gasova. Prebrzo vreme paljenja moie takode da dovede do visokog nivoa sadriaja ugljenmonoksida u izduvnim gasovima.goriva odnosno manjka vazduha u meSavini. i (9) pokv arena pumpa Z3 vazduh.uredaj za cirkulaciju benzinskih i uIjnih isparenja. vazdusnu pumpu iIi sis tern za ubrizgavanje vazduha.wina u praznOm hodu. Medutim oba ova kola rade zajedno i medusobno su zaVlsna. Sistem za paljenje podeljen je u dva kola. glavnog prekidaea. (7) pokvaren karburator. I I· I f ! • SISTEMZA PALJENJE J edan od nekoliko elektrienih sistema u vasem vozilu je sistem za paljenje koji je konstruisan taka da upali smeSll vazduha i goriva u ci!indru motora.). odnosno visokonaponsko kolo. (3) pokvaren urcdilj La slflrtovanje hla dnog motora (»cob. 241 242 LU IZDUVNIH GASOVA ® CD ~ ~ l ® Uzroci visokog ugljenmonoksida. iIi nisko naponsko kolo i sekundarno. (5) bogata mes. (6) nepodeseno paljenje. I I I ~ I I I ~ . To su primarno. pogresno podden karburator. (2) zecepljcn preCistac Z3 vazduh. ·ovde treba proveriti: zacepljen fiiter za vazduh.

razvodna rueica i kablovi sveCica) i. motor iii drugi metalni delo'!i jer su svi oni povezani sa jednim od polova akumulatora. iIi iz drugih razloga (prekinut provodnik iIi slab kontakt) onda se kaze da je kolo otvoreno i nece se javiti tok struje (»amperaza«).provodnik visokog napona je veCih dimenzija od prethodna dva (priblizno preenika . karoserijom.obiene olovke). i nazad do lZvora.dva kola).to se ugura na mesto u bobini koje se zove kula bobine i koja se nalazi na sredini jednog od dva kraja bobine. Dok se motor ne pokrene. odnosno modula elektronskog paljenja. Kada se ukljuei glavni prekidae. Kod liniskih motora sa 4 i 6 cilindara bobina se obieno ugraduje sa boene strane motora u blizini razvodnika paljenja. Na jednom kraju ima uskoenu kapicu i povezuje se jednostavno tako . Kod »V« motora sa 6 i 8 cilindara bobina se abieno ugraduje na gornjoj strani motora i to u blizini razvodnika paljenja (iIi u sam razvodnik paljenja kao kod mnogih automobila General Motors-a koji su opremljeni elektronskim paljenjem). Napon se dovodi do primarnog del a bobine i platinskih dugmadi u razvodniku paljenja. U komponente sekundarnog kola spadaju sekundarni deo bobine. Polozaj bobine zavisi od vrste motora. primarnog kola razvodnika paljenja (i on sadrzi dva kola) .i od provodnika koji povezuju svaku od pomenutih komponenata tako da zajedno Cine elektrieno kolo. TreCi provodnik . a na suprotnoj strani od karburatara i usisne grane. sekundarni deo razvodnika paljenja (poklopac razvodnika.koji se kod starijih tipova vozila sastoji od platinskih dugmadi i kondenzatora. Ako se kolo struje pre kine pomoeu prekidaca. U vasem automobilu jedan pol akumulatora je direktno povezan sa sasijom. Za veCinu elektrienih uredaja kod automobila kao povratni vod od akumulatora sluie sasija. rad primarnog kola zavisi od napona akumulatora. primarno kolo (kolo niskog napona iIi akumulatorsko kOlo) se aktivira. davaea i provodnika kod novijih tipova vozila opremljenih elektronskim paljenjem . sveCica. Kod vozila sa elektronskim paljenjem napon se dovodi do davaea. Kada motor poene da radi sistem za paljenje zavisi ad napona sistema za punjenje. Provodnik koji se nalazi sa druge strane elektrienog uredaja je povezan sa drugim polom . podom iIi motorom automobila. konacno. Bobina je povezana sa tri provodnika. Dva od ova tri provodnika su malog poprecnog preseka i povezana su na dva mala primarna prikljucka koji se nalaze na suprotnim stranama bobine. Sada je pravi trenutak da se objasni koncept bilo kog elektrienog kola u automobilu. To je "put elektricne struje od izvora (u ovom slueaju akumulatora iIi sistema za punjenje) do jednog iIi vise elektrienih potrosae" iIi uredaja.

Uzmimo primer probne lampe koja se sastoji od dva provodnika koja su vezana na sijalicu. . sa metalnim delovima bloka motora. UkljuCivanjem glavnog prekidaca uspostavlja se veza akumulator . Drugi kraj sklopa platinI ® ! 244 skih dugmadi povezan je sa kuGistem razvodnika. Primarno kolo sistema za paljenje Sada. Kod elektronskih sistema za paljenje negativni prikljucak namotaja bobine povezan je na okidacko kolo u kontrolnom modulu davaca. . Kod elektronskog paljenja u osnovi se ® \ ® CD I . Unutar bobine nalazi se veGi broj namotaja provodnika koji je povezan sa prikljuccima primamog kola. . kola se uspastavlja i struja teee kroz primama kola.amm koji nije povezan. Kada se pri daljem abrtanju asavine razvodnika platinska dugmad atvare. motorom i)i drugim metalnim delovima automobila.primarno kolo se prekida. Ako jednim provodnikom dodirnete jedan pol akumulatora. Modul pobuduje namotaje tako sto naizmenicno ukljucuje i is. vratirno se na primarno kola sistema za L_ 243 SISTEM zA PALJENJE paljenje. Platinska dugmad su jednostavan prekidac koji se otvara i zatvara kada se okrece osovina razvodnika.baterije eime se zatvara strujno kolo. posto imamo osnovnu predstavu 0 tome sta. koji je opet pomocu provodnika povezan sa Jednlm od polova akumulatora . a drugim provodnikom dodirnete drugi pol uspostaviee se tok struje i sijalica ee zasvetliti. KuCiste razvodnikaje povezano sa masom prekp bloka motora·koji je opet povezan sa jednim polom akumulatara. J edan od ovih vodova povezan je sa glavnim prekidacem. je kola. Dva tanka provodnika koji su povezani za indukcioni kalem (bobinu) su prim ami vodovi. Kada se platinska dugmad zatvare pri obrtanju osavine razvadnika. a drugim dodirnemo bilo koji od metal nih del ova koji je povezan sa akumulatorom. .kljueuje kolo (obieno prekidanjem mase).glavni prekidac prikljucak na bobini koji je povezan sa glavnim prekidacem. Tanak provodnik koji je povezan sa drugim prikljuckom bobine ulazi u kuCiste razvodnika paljenja i vezan je za jedan od krajeva kQntakta prekidaca razvodnika paljenja (»platinska dugmad«). Probna lampa ee svetleti i tada ako jednim od provodnika dodirnemo onaj pol akumulatora koji nije vezan sa karoserijom.

. to se izvodi pomocu elektronskog prekidackog uredaja. Medutim platinska dugmad.. Konstru- . I ~ I I 1 n II ® r . . Kada je na razvoctniku pravilno podeseno paljenje.on s!uzi kao elektricni »amortizer« u m0mentu kada se platinska dugmad otvaraju i zatvaraju.. U primarnom kolu sa plarinskim dugmadima postoji jos jedan dec: kondenzator. kojiJe postavljen u razvodnik paljenja. SISTEM ZA PALJENJE Jedan od prikljucaka povezan je sa prikljuckom na sklopu platinskih dugmadi koji je u vezi sa bobinom. drugi je povezan sa plocom razvodnika. On ima dva prikljucka. odvija isto. ali umesto da se kolo kroz namotaje uspostavlja putem mehanickog otvaranja i zatvaranja platinskih dugmadi. i time stvara pulseve elektricne struje koji izazivaju stvaranje varnice izrnedu elektroda na svecicama. Sekundarno kolo je to koje daje varnicu. odnosno okida modul davaca. I :: d I . otvara i zatvara platinsku dugmad. odnosno modul. ani sarno okidaju sekundarno kolo.i' " I. 1 . . I 'I I . osovina razvodnika se obrce. ) " I ~ I I I ~ . ~ --. ne varnicu na elektrodama sveCica. KOhdenzator ima sarno jednu funkciju .

245 SISTEM ZA PALJENJE mad zatvore kolo se uspostavlja preko namotaja.. Ovi provodnici i provodnik koji povezuje centralni prikljucak kape razvodnika paljenja sa prikljuckom na bobini. (2) ampermetar. Kada su platinska dugmad otvorena. Kada pogledate unutrasnju stranu kape videeete da je naspram svakog od prikljucaka. su sekundarni visokonaponski kablov!. Ako su platinska dugmad otvorena. Kod nekih razvodnika plasticna kapa se pricvrseuje pomoeu dye celiene kopee. Oni sluie da prenesu visok napon koji stvara varnicu na elektrodama sveCica. Kod nekih se kapa pricvTscuje pomocu dye iii cetiri navojne kopee. kolo se uspostavIja izmec!u pola akumulatora koji nije povezan sa masom i primarnih namotaja bobine kada je glavni prekidac ukljucen. a tok struje prestaje. tako da je kopeu potrebno okrenuti sarno za 112 kruga da se odvoji od kuCista razvodnika. a kondenzator nije u stanju da prihvati visok napon. platinska dugmaci ce pregoreti. U sekundarnom ko[u sistema za paljenje nalaze se (8) visokonaponski kabl koji povezuje visokonaponski deo bobine sa razvodnikom paljenja i (9) visoko naponski kablovi za sve6ce. Aka kapa ima navojne kopee potrebno je svaku od njih okrenuti za 1/2 okretaja pomoeu odvrtaea. bloka motora i nazad do akumulatora. Sislem za pa!jcnje sas10ji se od dva kola. E!ementi primarnog kola sistema za puJjenje su (1) pozitivan vod akumulatora. Oslobodite kapu razvodnika. Kondenzator prihvata naponski impuis koji se stvara u trenutku prekidanja kola i vraea ga postepeno u kolo te time sprecava pojavu luka iii topljenja platinskih dugmadi. Kopce se mogu izbaciti iz lezista pomocll odvijaca. (3) glavni prckidac. Kao sto je vec objasnjeno. Ukoliko je kondenzator neispravan sistem za paljenje nece raditi pravilno. koji se nalazi sa spoljne strane. Svaki od ovih prikljueaka povezan je sa jednom od sveCica pomocu provodnika. ukljuc"ujuCi tu i centralni prikljucak. kolo se prekida.isan je tako da prihvata impulse visokog napona i postepeno ih vraca u kolo sistema za paljenje. (4) balastni olpornik (5) prov6dnik prirnarnog kola zn paljenjc koji pove:zuje: (6) razvodnik paljenja sa (7) bobinom. Razvodnik paljenja ima plasticni poklopac na kome se nalazi prikljucak u koji se postavlja visokonaponski provodnik <eceg precnika. postavljen veliki metalni prikljueak ispupeen nanize: Zatim pogledajte kuCiste mzvodnika (ovaj deo je viJljiv kada se ukloni kelpa razvod- . A neki se opet pricvrscuju pomocu dva zavrtnja. Pazljivo dignite kapu i lagana je obrnite vodeCi [acuna da ne odvojite neki od provodnika. Sekundamo kolo sisle'ma za paljenje Sekundarno kolo poCinje od razvodnika paljenja. Kada se platinska dug. Ovaj centralni prikljucak okruien je sa onoliko prikljucaka koliko vas auto mobil ima cilindara.

koja je sastavni deo razvodne rueice. Sistem za paljenje sa »platinskom dugmadi« ------- .-mesto obratite paznju na metalni komad koji se nalazi sa strane na kuCistu razyodnika. dovoljno visok da se javlja jaka varnica u malom za20ru izmedu dye elektrode sveCiee.. trenutak paljenja se regulise elektronskim putem tako da se vakuumski. automatski podesava trenutak paljenja u zavisnosti od opterecenja motora. Na mnogim motorima koji su opremljeni kompjuterskom kontrolom... uvek kada se platinska dugmad otvare i prekine tok struje u primarnim namotajima.nika). sa gornje strane osovine razvodnika. Na njega je prikljuceno jedno tanko crevo.. obrte ona sprovodi ovaj impuls visokog napona do odgovarajuce sveCice na motaru. Razvodna rutica se okrece zajedno sa osovinom razvodnika. koja pali sabijenu smesll vazduha i goriva u cilindru.~ .. koja je postavljena upravno. Prva stvar koja se vidi je razvodna ruCica. Kapa se moze postaviti sarno u jedan poloiaj na kuCiste zato sto ima vodicu za pozicioniranje. onda eete lako nautiti kako se proverava pravilan rad sistema za paljenje. Ako yam je pozna to kako nastaje varnica. Metalna traka. Ispod razvodne ruCice mogu se videti platinska dugmad i kondenzator" odnosno namotaji davaca i provodnici.. Posta je bobina postavljena na motor time je obezbedeno zatvaranje strujnog kola do akumulatora. Kada ste kapu postavili na syoje 246 .~ . Podsetimo se sada ukratko na koji se naCin sinhronizuju" nastaju i dovode elektricni impulsi koji izazivaju varnicll oa sveCici. napon koji se stvara u sekundarnom kolu je. dodiruje centralni prikljueak sa unutrasnje strane kape razvodnika. Sekundarni namotaji bobine su tako konstruisani da se u njima. Sekundarni namotaji povezani Sll sa gvozdenirn jezgrom koje se nalazi u sredini kueista bobine i pmza se do prikljucka na vrhu kuCista bobine.. Primarni i sekundarni namotaji nisu medusobno povezani. regulator ne koristi. Kada sistem za paljenje radi ispravno.. u njoj se nalaze i sekundarni namotaji. Kada se razvodna rucica.000 volti) koji se dalje vodi do centralnog prikljucka na kapi razvodnika. proizvodi (indukuje) visoki napon (oko 40. • Sekundarno kolo za paljenje. Ovaj komad plastike ima metalnu traku koja se pruza od centra ka 'poljnom kraju. Osim primarnih namotaja bobine.. Ovaj uredaj. pocinje od bobine koja je vezana na primarno i na sekundarno kolo. Vratite oa mesta kapu razvodnika i pricvrstite ih pomocu kope!. sto smo ranije pomenuli. koji se zove vakuumski regulator paljenja.

Ako je suvise mali. Elektricna struja lece ad prikljucka provodnika. Ovaj razmak je veoma vazan. drugi je primarni provodnik palenja i povezan je sa primarnim prikljuckom na bobini. kroz kontakte platinske dugmadi na nepokretni dec sklopa i na masu preko koje se zatvara kolo struje. Sklop platinskih dugmadi postavljen je unutar razvodnika i pricvrscen je na plocu pomocu zavrtnjeva. U zavisnosti od tipa i modela matara. su komponenta ovog sistema. platinska dugmad nece ostati zatvorena dovoljno dugo. obicno od volframa iii platine. jer kod elektronskog paljenja ne postoje platinska dugmad i kondeDzator. . platinska dugmad ce ostati zatvorena pTedugo. Kao sto sma vee pomenuli u uv?dnom delu ovog poglavlja. A ko je vase vozilci opremljeno elektronskim paljenjem mozete preskoCiti ova poglavlje. prekidac razvodnika odnosno platinska dugmad. Ovaj sklop se podesava. preko pokretne poluge sklopa platinske dugmadi. Ako je prevelik.~ ! I I I. lako su sve komponente u sistemu za paljenje vrlo v2. Perio"ct vremena u kome kontakti platinske dugmadi ostaju zatvoTeni zove se »vreme (ugao) zatvaranja« i ima . te u zavisnosti od toga odredite potrebnu vrstu alata. putem indukcije stvara elektricnu struju u sekundarnom kalu: Ova indukovana elektricna struja se koristi za dobijanje varnice na sveCicama. Kontakti sklopa su izradeni od metala koji je dobar provodnik struje. zavrtnji za podesavanje mogu imati iii glavu sa urezom iIi sestougaonu glayu.1ne i moraju raditi ispravno da bi se dobio pravilan rad motara. odnosno razmak izmedu kontakta sklopa platinskih dugmadi. sistem za paljenje radi kada se ukljucuje i iskljucuje prekidac u primarnom kolu. Jedan provodnik je vezan za kondenzator.omogucava Alat i materijal • Odvijac • Kljucevi • Merni listiCi • Cista krpa • Sredstvo za Ciscenje (odmasCivac) • Mast otporna na temperaturu (Za podmazivanje bregova) • Platinska dugmad i kondenzator • File za podmazivanje • Motorno ulje ZA PALJENJt yam da menjate zazor. Bez obzira kakvo je podeS3vanje na vasem ana se svodi na istu stvar . Ovaj sklop se vezuje u kola pomocu dva provodnika. To prekida tok struje u primarnom kolu.

indukovani sekundarni napon TIece biti dovoljno visok da izazove pravilnu varnicu na sveCici. biti potrebna pomoe nekog ko je vee radio ovaj posao. Ovaj otpor onemogucuje da primarni deo sistema pravovremeno zatvori kolo. Osim toga kontakti platinske dugmadi se ubrzana trose. Ako je vreme zatvaranja suvise kratko primarno kolo sistema za palenje ne ostavlja dovoljno vremena za stvaranje magnetnog polja u namotajima. Ponekad se cak dogada da motor ne moze da se pokrene iIi. Ako je glavni prekidac (kontakt kljuc) ukljucen. to postaje prilicno jednostavan posao. tako da dolazi do gubitka snage motora. PAZNJA: Moze yam se dogoditi pa dozivite neugodan strujni udar. iIi dodirujete komponente unutar razvodnika paljenja. Veliki elektricni atpor platinskih dugmadi spada u ovakve slucajeve. ali stvarna opasnost leii u tome sto usled 247 SISTEM ZA PALJENJE 0--_. primarno kolo paljenja je pod naponom i struja ce da potece ako se kola zatvori. Obrtanje osovine razvodnika. Aka yam se tako nesto dogodi. Aka se suoCite sa teskocama. svojim telom ee te zatvoriti strujno kolo. da nema dovoljno snage.1 ® -'< •• CD ® P!atinska dugmad (1) se nalazi t! filZVoniku pal. Aka dodirnete metalni dec vozila u trenutku kada u razvodniku dodirujete· dec iii provodnik pod naponom. ' Aka je vreme zastoja predugacko and a indukovani sekundarni oapon nema dovoljno vremena da obavi svoj dec posla pre nego sto se ponova uspostavi tok struje kroz primarno kolo. I tl ovom slucaju doCi ce takode do gubitka snage iii neravnomernog rada motara. Usled toga. sam po sebi strujni udar nije toliko opasan jer je struja u tom delu slaba. nn primer. Zamena platinskih dugmadi ponekad zahteva strpljenje jer morate da radite pomoeu malih alatki. Pravilo koje ovde vazi glasi da glavni prekidac mora biti iskljucen uvek kada rukujete. kada se primarno kola prekine. pritom se vremcnski period u kome pl<1tinska dugmad ostaju zatvorena na:dva . odnosno pri nailasku brega na blck SIVilrn ~ e rd Zm<lk izrnedu kontakta platinske dugmadi kojl se zove »zazor platina«.jenja. Odredena pravila bezbednosti se moraju postovati uvek kada se radi na bilo kom delu sistema za paljenje iIi elektricnog sistema.direktan uticaj na rad sistema za paljenje. Ali kada avo savladate. mozda ee yam kod prve zamene platinskih dugmadi. Opruga (5) pri tisk" pomicnu polugu (3) i blok (2) na brcgastl deo osovine (4). U takvom slucaju doci ce do neravnomernog rada motora.

Podignite kapu i pazljivo je odvojite od kucista razvodnika. Ako se kod vaseg vozila kapa razvodnika pricvrscuje pomocu navojnih kopci. Objasnjenja data u ovorn odeljku iako tacna. U tom slucaju ra'zvodna rutica se samo pavuce navise i odvoji oc! osovine. Uklonite kapu razvodnika. opremljeni su stitnikam iznad platinskih dugmadi koji je tu postavljen da bi se ukloi . Kapa se uklanja tako sto se kopce izbace iz ureza u kapi razvodnika. i i I ~ I ] i . 2."vreme (iii ugao) zatvaranja«.'(7) na kondenzator. Kod nekih vozila pricvrscena je pomocu dva zavrtnja. ~ " a I . 248 1. Neki razvodnici paljenja. 1 I J 1 I I I ! ! I . Ovde je prikazano kako se vrsi zamena i podesavanje platinskih dugmadi ako se kapa na razvodniku paljenja vaseg automobila pricvrscuje pomocu kopCi. Kod veCine automobila ana je postavljena na vrhu osovine razvodnika. Pr"lkazani provodnici (6) vode na prikljuc ak hobine . Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. 3. iznenadenja u -tom momentu moi:ete udariti rukorn iIi sakorn u ostar predrnet. Predite na odeljak "Podesavanje zazora (ugla zatvaranja)« i pratite postupak: "Podesavanje zazora kod razvodnika sa' otvorom«. kod starijih tipova automobila. Uklonite razvodnu ruCicu. Odvite ove zavrtnje pomocu odvijaca i uklonite razvodnu ruCicu. De mogu se primeniti na sve tipove voziIa pri podesavanju platinskih dugmadi. bice yam potreban instrument za podesavanje paljenja.

Pomoeu odvijaca odvmite jedan iIi dva zavrtnja koji drze platinsku dugmad. platinska dligmad i kOlldenzator izgradeni su u jednom sklopu koji se naziva "Uniset. kape i svih ostalih elektrienih komakta. Napomena: Kod nekih tipova automobila. dok je za to vreme memi listie (3) postavljen izmedu kontakta da bi se dobio pravi!an zazor. Ugradite novu platinsku dugmad i kondenzator. Hf{ SISTEM ZA PALJE 5. Ako na razvodniku postoji podmazivae brega iIi file. P AZNJA: Pre nego sto pristupite ugradnji proverite da li ste obezbedili pravi tip platinskih dugrnadi i kondenzatora. Uklonite platinsku dugmad. 8. Kod ave operacije dobro bi yam dosao odvijae koji moze i da prihvati zavtrnje pri odvrtanju. Vodite raeuna da sredstvo za podmazivanje ne dospe do kontakta platina. upamtite na koju stranu je okrenut provodnik da bi olaksali sklapanje. 4. Tu se nalaze . Odvojite provodnike prikljucene na pokretnu polugu sklopa platinskih dugmadi. Pogledajte da Ii na razvodniku ima tragova rde. U nekim slucajevima platinska dugmad se moze ukloniti bez potpunog odvijanja zavrtnJeva. odnosno povecava. 6. U takvom slucaju kondenzator se uklanja zajedno sa platinskom dugmadi tako da je sa sklopa potrebno ukloniti sarno provodnik primarnog kola. Uklonite kondenzator. L 249 9. Pazljivo osusite ceo sklop. Posta se otpusti zaVrlanj za podci8vanje platinskih dugmadi (1). vrh odvijaca se postavi u urez za podciavanje (2). Postupite prema taekarna 2 do 7 obrnutim . 10.M I ~ u . Pomocll Ciste krpe oCistite masnoeu i prasinu sa nosaca platinske dugmadi i bregastog dela osovine.provodnik primamog kola i provodnik kondenzatora. Ako na vasem r'lZvodniku postoji ovakav stitnik. NAPOMENA: neki tipovi platinskih dugmadi upakovane su sa malom koliCinom masti koja sluzi za podmazivanje brega. ulja iIi masti. uklonite ih. nile radio smetnje. pri tom. Odvrnite zavrtanj koji drzi kondenzator. uklonite gao Stitnik se uklanja odvrtanjem dva zavrtnja koja ga drze. Natopite cistu krpu odmasCivacem i ocistite unutrasnjost kuCista i osovinu razvodnika od svih naslaga. Zapamtite njihov polozaj kako bi olaksali sklapanje. korozije. dva provodnika . Okretanjcm odvijaca zazar se smanjuje. 7. Prema potrebi koristite iIi odvijae iIi kljue za odvijanje zavrtnjeva i odvajanje provodnika. Podmazite bregove na osovini razvodnika tankim slojem masti otporne na temperaturu.<.

skracenja veka trajanja i do drugih problema sa paljenjem.5 desetih delova milimetra odnosno 0.. Na . vidi prikaz. postavljajuCi ga tako da se provodnik kondenzatora uklapa uz nosae platinskih dugmadi da bi se eliminisala njegova labavost. j li . NAPOMENA: Neki tipovi automobila imaju platinsku dugmad kod kojih se zazar ne moze podesavati pomocll ravnih mernih listica. Ne zaboravite da iskljuCite kontakt-kljue kada dovedete platinsku dugmad u pravi polozaj. moze dati do sJabljenja v3rnice. Aka kontakti nisu pravilno poddeni. NAPOMENA: U nekim uputstvima za podesavanje nije dat zazar platinskih dugmadi. Neka yam neko pokrene motor pomoeu kontakt . ~ I I ! I I 11.redosledom.primer OA mm. Meelutim ugao zatvaranja je uvek prisutan. 250 1 I. aka nije vee ugraCien zajedno sa platinskom dugmadi. Ugradite novi kondenzatof. mozete zategnuti sada jer se podesav'anje zazora vrsi pomocll zavrtnja sa sestougaaDorn glavom koji predstavlja deo sklopa platinskih dugmadi. i postavio platinsku dugmad u zeljeni polozaj. Zazar je dat u desetim delovima milimetra. (Pogh. Platinska dugmad takvog tip a ima bimetalnu kopcu postavljenu izmedu pokretne (oprugam napete) poluge i nepomicne poluge koja je vezana za . Proverite u uputstvu koji je zazar propisan za platinsku dugmad na vasem automobilu. Sada pricvrstite zavrtnje nosaca. Zavrtnje platinske dugmadi na motorima koji su opremljeni otvorom na kapi razvodnika. Ovaj podatak je dat u servisnom prirucniku. (1).kljuea dok se ispust na sklopu platinskih dugmadi ne naele na vrhu jednog od bregova na osovinl razvodnika. onda je zazar platinske dugmadi 3. Ako zazar nije dat podelite ovu vrednost sa 8. Ne zatezite platinsku dugmad dok ne podesite zazor. 12. Naprimer ako je naveden ugao zastoja od 30. 1-. Kontakti plalinskih dugmadi moraju hili pravilno podcscni. l! .dajte odeljak »Podesavanje zazora ugla zatvaranja« datog u ovom poglavlju). Kontakt-kljucem se mora rukovati tako da se sarno »ta·kne«.35 mm.6 i dobieete pribliznu vrednost zazora platinske dugmadi. da bi elektro pokretae tek pokrenuo motor. kao u sJutaju (2) i (3).

Kod takvih vozila za podesavanje zazara platinske dugmadi koristi se tahometar. Medutim..m a s ~ . Pazljivo pomerite nepomicnu osnovu platinske dugmadi kako bi podesili zazar. Nemojte pokusavati da ugurate merne listiee izmedu kontakta ovakvih platinskih dugmadi. zazor platinske dugmadi je pravilno podeSen i sada mozete zategnuti zavrtnje za pricvrseivanje. 14.otpor. Ugao (iIi vreme) zatvaranja. i 7.. odnosno otvorite ili zatvorite prorez za po des avanje kako bi podesili zazar na pravu velicinu. Pomocll dobrog i jeftinog uredaja za ispitivanje ugla zatvaranja i broja obrtaja moze se ispitati bra] obrtaja matcra i ugao zatvaranja i stanje platinske dugmadi. Pogledajte odeljak "Podesavanje zazora ugla zatvaranja« koji dat u ovom poglavlju. 15. kao i prekidac (iii pre kid ace) za biranje funkeije. NajcesCi model ovog ureclaja je onaj u obliku instrument a koji se moze drZati u ruci i koji 1ma nekoliko skala na jed nom brojcaniku. Kapnite sarno nekoliko kapi motornog ulja na file.. ubaeite novi posto ste ugradili i podesili zazar platinskih dugmadi. je period tokom koga kontakti platinskih dugmadi ostaju zatvoreni tokom eiklusa paljenja. 16. Koriscenje tahometra Tahometar je osnovni ali vrlo koristan instrument kojim se mogu izvrsiti neka veoma vazna merenja. Panova ugradite razvodnu ruCicu obrnutim redom od opisa iz tacke 2. Ubacite oCiscen merni listie odgovarajuce debljine izmedu kontakta na sklopu platinskih dugmadi. NAPOMENA: Ako ste izvadili file za podmazivanje. Kada proveravate stanje platinskih dugmadi vi. Obicno je potrebo povezati sarno dva provodnika da bi se obezbedio rad uredaja. Velitinu ugla zatvaranja maiete nati ll. Ako ste uklonili stitnik.. _SISTEM ZA PALJENJE kap ulja. kao sto je vee objasnjeno ranije. merite pro- . 13. uvek kada menjate sklop. Panovo ugradite kapu razvodnika obrnutim redom od orisa i7 tacke 1. postavite ga obrnutim redom od opisa datom u tacki 3. Uredaj za merenjeugla zatvaranja elektricnim putem meri ovaj period i belezi srednju'veliCinu za sve cilindre izrazenu u stepenima rotacije brega razvodnika paljenja. iIi namazite tanak sloj maziva na asovinieu platinskih dugmati. Isto tako kapnite sarno I ! J . prirucniku ili u uputstvu za podesavanje. prekidac za biranje funkeija mora biti postavljen u polozaj za ispitivanje koje se izvodi. u stvari. Kada merni list moze da klizi izmedu kontakta sklopa platinskih dugmadi uz tek neznatan . Odvite zavrtanj za podesavanje zazora pomoeu odvijaca.

-l . Na primer ako na skali obrtomera oCitamo vrednost 71 to znaCi da se motor okrece brzinom od 700 o/min. Yazno je da se ovaj prekidac postavi u pravi polozaj pri ispitivaE nju. Ako su platinska dugmad podesena na veGi zazor rezultat ce biti smanjenje ugla zatvaranja. sest iIi os am cilindara. ---. ) L-----------------------------------------______________________________________ ___ r ! je najveCi brej ovih uredaja predviden da radi sa sesto iii osmo cilindricnim motorima. to je period vremena izrazen u stepenima.£1 . j i l ! r . Na drugoj skali je ugao zatvaranja. Ako pogledate tahometar videcete da na njemu postoji prekidac sa polozajima za oCitavanje ugla za cetiri.---. Sobzirom da 251 Crni provodnik (1) tahometra (2) vezuje sc za masu (3) na motoru. Crveni provodnik (4) postavlja na prikljutak (5) na bobini koji se vezuje za razvodnik paljenja. : ~ I . Jednostavno receno meri se mogucnost iIi nemogucnost konlakta da provedu primarni napon.. Broj stepeni koji je potreban za jedno palenje je 360 Uedan pun obrtaj osovine razvodnika) podeljeno sa brejemcilindara motora. Vazno je pomenuti da postoji direktna zavisnost izmedu ugla zatvaranja i zazora platinske dugmadi i to se koristi kod pOdeSavanja motora. jeT merac automatski preratunava ugao . Rad tahometra Sa prednje strane standardnog lahometra nalaze se najmanje tri skale. a od toga ce sarno 36 stepeni biti ugao zatvaranja. Jedna od njih predstavlja broj obrtaja motora na skali koja je podeljena od 0-15. morate podeliti sa dva vrednost ocitanu za osmocilindricni motor. u kome su platinska dugmad zatvorena u toku svakog ciklusa paljenja. j cilindar.. manji zazor platina rezultovace'povecanim uglom zatvaranja. I . Na primer kod motora od 6 cilindara to ce biti 60 stepeni za svak. Svaki podeok predstavlja broj obrtaja' motora pomnozen sa 100. Kao sto smo vee pomenuli.vodljivost sklopa na kontaktima. Ciklus pred252 stavlja jedno zatvaranje i otvaranje koje je potrebno da bi se na svakoj svetici dobila varnica. ako merite broj obrtaja kod motora sa celiri cilindra. .

Kod nekih vozila. Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa noseCim zavrtnjima karburatora iii tiltera za vazduh. biee vam potreban adapter da bi ste povezali ovaj provodnik a istovremeno obezbedili kontakt izmedu prikljucka na bobini i primarnog prikIjueka. tj u zavisnosti od toga koliko cilindara-ima motor. i stoga bi se dobio pogresanrezultat ocitavanja u slucaju da je ovaj prekidac postavljen u pogresan polozaj. crni i crveni.jednu funkcijuispitivanje stanja kontakta platinske dugmadi. Kod veCine ovakvih uredaj a postoje dva provodnika. Ovim postupkom omoguGicete da se kontakti platinske dugmadi zatvore tako da ce instrument dati ispravno oCitavanje. To ne samo da ne obezbeduje dobru masu. to znaci da se platinska dugmad moraju promeniti.je stanje platinskih dugmadi zadovoljavajute. I da ne zaboravimo. Podesavanje zazora (ugla zatvaranja) AlaI i materijal . Crni treba povezati sa »dobrom« masom. Gotovo svi tahometri imaju jos. 2. Crveni provodnik treba povezati sa prikljuc: kom za primarni namotaj bobine. neophodno je da tacno postujete uputstvo za instrument koji koristite. a stanje piatinske dugmadi kada motor ne radi. l. Obicno je ova skala postavljena na donjem delu instrumenta.»Dobro« i »Lose«. merenje broja obrtaja motora i ugla zatvaranja oCitavaju se dok motor radi. na skali se oeitava da li. i instrument podesen za ispitivanje platinskih dugmadi. pokrenite malo motor po motu kontakt-kljuca. Ta skala ima najmanje dva podeoka . na primer sa negativnim (-) polom ¥umulatora iIi nekim delom na bloku "matara. vee moze stvoriti potencijalnu opasnost postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. U daljem tekstu je dato osnovno uputstvo za povezivanje ovog instrumenata. Ako ovim postupkom ne mozete da dobijete oeitavanje »Dobro«. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju zajedn"o sa instrumentom. Kada je kontakt-kljuc ukljucen. posebno kod Ford-a. i posle nekoliko ponavljanja prethodne procedure. Ako instrument pokaze »Lose« a vi verujete da su platinska dugmad jos uvek dobra. Na osovini razvodnika kod cetvoro cilindricnog' motoraima cetri brega a kod sesto cilindricnog sest. To je ona] prikljucak sa kojim su povezana platinska dug253 SISTEM ZA PALJENJE mad. Povezivanje tahometra S obzirom da postoji yeti broj razliCitih instrumenata ove vrste.zatvaranja i oeitava broja obrtaja na bazi otvaranja i zatvaranja platin$kih dugmadi tokom jednog celog obrta osovine razvodnika.

prvi. Provodnici su uvek oznaceni bojom da bi se olaksalo povezivanje. a sam ugao zatvaranja se podesava menjanjem zazora platinske dugmadi. tokom obrtanja osovine razvodnika u kome kontakti platinske dugmadi ostaju zatvoreni (spojeni). Postupite prema uputstvu koje je priloieno uz prekidae. kod koga je poklopac bez otvora. U uputstvu je tacno nazoaceno kako treba povezati provodnike. Ovaj prekidac yam omogueuje da pokreeete motor dok radite ispQd poklopea motornog proslora. Podesavanje ugla zatvaranja platinskih dugmadi je najvainija operacija pri servisiranju razvodnika. dok crvenu stipaljku treba povezati 254 sa primarnim prikljuckom na bobini. Svaka promena ugla zatvaranja ima odgovarajuCi uticaj na vreme paljenja motara (predpaljenje). veti zazar daje manji ugaa zatvaranja. podesavanje ugla zatvaranja mozete uraditi bez pomoei sa strane. postupite prema uputstvu koje je prilofenD uz instrument.• Produzni kabl • Odvijae • Stezae za crevo • Daljinski prekidae • Tahometar • Sestougaoni (»imbus«) kljuc N ova platinska dugmad se mogu tacno ugraditi ako se koristi Cist merni listie. Medutim kod platinskih dugmadi koja su koriseena i cije kontaktne povrsine imaju blage neravnine iIi nagorelost. Ako koristite daljinski prekidae elektropokretaca. Postoje dva osnovna tipa razvodnika . anda uvek treba pOdesiti ugao zatvaranje pre nego sto podesite vreme· paljenja. Prekidac ima dva provodnika koji se povezuju sa solenoidom elektro pokretaea. koji omogucuje podesavanje zazora i kada razvodnik nije rasklopljen. isto vazi i za novu iIi koriscenu platinsku dugmad kod razvodnika sa otvorom na kapi. izrazen u stepenima. Tahometar. Ugao zatvaranja platinske dugmadi razvodnika predstavlja onaj ugao. Podesavanje zazora (ugla zatvaranja) kod razvodnika sa zatvorenim poklopcem Napomena: Ako vas automobil ima platinsku dugmad. kao i daljinski prekidac elektropokretaca. drugi kod koga na poklopcu postoji otvor u obliku prozorCica. . zazor se mora podesiti pomocu tahometra. Osnovna procedura podesavanja ugla zatvaranja zavisi od tip a razvodnika koji se nalazi na vasem vozilu. Obicno je provodnik koji se povezuje na neki metalni deo motora (masu) boie. kroz koji se spolja moze vrsiti podesavanJe. Manji zazar daje veti ugaa zatvaranja. Ako su provodnici vaseg instrument a oznaceni drugim bojama. ima dva provodnika koje treba povezati sa motorOffi.

Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja i broja obrtaja sa motorom. 5. Medutim. Obratite paznju na polozaj zavrtnjeva da bi kasnije lakse sklopili razvodnik. U ovom slucaju odvijac sa opruznim driacem za zavrtanj biee od pomoe. u daljem tekstu data je osnovna procedura za povezivanje ovog instrumenta. aka je pricvrscena pomocll dva zavrtnja moze se skinuti pomocll odvijaca. Skinite razvodnu rucicu razvodnika. ! I 1 = I . r rukom sa osovine. skinite taj uredaj. erni treba povezati sa »dobrom« masom. odnosno odvrnite navojne kopce za 1/2 kruga pritiskujuCi ih pritom nanize odvijacem. na primer sa negativnim (-) polom akumulatora iii nekim delom na bloku motora. Skidanje se svodi na oavrtanje dva zavrtnja. Ako je to slucaj kod vaseg razvodnika. Uklonite sekundarni visokonaponski provodnik bobine sa centralnog prikljucka na razvod-' niku. A. 3. 2. Kod veGine ovakvih uredaja postoje dva provodnika. Prikljucite daljinski prekidae na elektropokretaca. dok je glavni prekidac iskljucen i povezite ga sa nekim metalnim delom na motoru pomocu produznog kabla. Ako su provodnici vaseg instrumenta druge boje postupite prema uputstvu proizvo- . Odvojite i blokirajte crevo za vakuum pomoeu kIes!a. Napomena: Neke vrste razvodnika na starijim tipovima automobila imaju uredaj za otklanjanje radio smetnji koji je postavljen preko platina. Oslobodite kopte koje drZe kapu. Ukoliko nemate na raspolaganju ovaj veoma zgodan uredaj. crni i crveni. vee moie stvoriti potencijalnu opasnost posroji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. Uklonite kapu razvodnika. i . a prema uputstvu proizvodaea. 4.. Paznja: Nikada nemojte povezivati produini kabl sa noseCim zavrtnjima karburatora iIi fi/tem za vazduh. prema uputstvu koje je prilozeno uz prekidac. To ne soma do ne obezbeduje dobru masu. U najvecern broju slucajeva ona se jednostavno podigne i ! .Da bi podesili ugao zatvaranja kod ovakvog razvodnika uradite slede':e: 1. morate se osloniti na po moe nekoga sa strane ko ee pokretati motor kada je to potrebno. 6.

To ne sarno da ne obezbectllje dobru masu. ali pre nego sto pritegnete zavrtnje za pricvrsCivanje vodite racuna da ne ustinete primarni iIi kondenzatorski provadnik. Pastavite razvodnu ruCicu razvodnika na svoje mesto. 7. Tu ce te nati cetvrtasti ispust koji se uklapa u okrugli i ('etvrtasti otvor na prirubnom delu razvodne ruCice. Ako u razvodniku postoji mazalica za bregove iIi file za podmazivanje. 10. Ukoliko ne vratite ovaj uredaj na mesto imacete radio smetnje. vee moze stvoriti i potencijalnu opasnost postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. obratite paznju na zaravnjenu stranu osovine. zategnite zavrtnje za podesavanje platinske dugmadi i iskIjucite glavni prekidac. 9. To je onaj prikljueak koji je povezan sa sklopom platinske dugmadi u razvodniku. iii zamenite mazalicu. Aka se rueica kod razvodnika pricvrscuje pomocll dva zavrtnja. Pomoeu odvijaea malo odvmite zavrtanj za podesavanje ili nosae za pomeranje paltinske dugmadi koji se nalazi u razvodniku. SISTEM ZA PALJENJE 8. Polomicete jeT Pritegnite zavrtnje odvijacem.daca. Posto ste podesili ugao zatvaranja. Ts. I U OVOID slucaju rucica se moze . Ne postavljajte ruCicu na silu. 13. 11. PrikljuCite crveni provodnik na primani prikljucak na bobini. Postoje i platinska dugmad koja se podesavaju okretanjem ekscentricnog zavrtnja. Ako se kod vaseg razvodnika razvodna rutica navlaCi na osovinu. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju sa memim instrumentom. Painja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa noseCim zavrtnjima karburatora iii Jiltera za vazduh. biee yam potreban adapter da bi prikljuCili po menuti provodnik a prito'1' i dalje imali kontakt izmedu prikljueka bobine i primarnog provodnika. Pokrenite motor pomoeu daljinskog prekidaca i istovremeno motrite na tahometar. Ako taj korak propustite to maze dovesti do ostecenja glavnog prekidaca. Obrisite bregove na osovini razvodnika eistom krpom i nanesite tanak sloj odgovarajueeg maziva. neka se podesavaju pomeranjem nosaca sklopa pomoell odvijaca koji se postavlja u upusten otvor. B. posebno kod Forda. strana mora da naide na odgovarajueu povrsinu u prirubnom delu razvodne rucice. Podesite ugao zatvaranja pomoeu zavrtnja za podesavanje iIi pomeranjem nosaca platinske dugmadi na preporueenu vrednost u stepenima. okrenite ih da bi sveze mazivo doslo do bregova. Ako ste uklonili uredaj za radio smetnje. Kod nekih automobila. sad ga vratite na svoje mesto. 12. postavite je na 050vinu razvodnika. UkljuCite glavni prekidac. Painja: Ova je vrlo vaino utiniti.

Kod nekih tipova automobila. Uklonite provodnik za spajanje i ponovo poveiite sekundarni visokonaponski kabl bobine . Odvojite tahometar za merenje ugla zatvaranja obrnutim redosledom od opisanog u tacki 6. 16. a pritom i dalje imali kontakt izmedu prikljucaka bobine i primarnog provodnika. Aka su provodnici vaseg instrumenta druge boje postupite prema uputstvu proizvodaca. Vratite na mesta kapu razvodnika postujuCi uputstvo koje je obratno uputstvu pri skidanju. Crni treba povezati" sa »dobrom« masom. PrikljuCite crveni provodnik na primani prikljucak na bobini. 14. A. podignele pok!opac o(Yora (1) i postavite odgovaraju6 scstougaoni odvijac (2) I. a pomocu uputstva proizvodaca. ugradite ih pre nego sto nastavite sa podesavanjem. dok motor 256 Da bi podesili zazar pla!inskih dugmadi kad razYodnika koji irnaju kapu sa otvowm. Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa nosetim zavrtnjima karburatora iii [iltera za vazduh. crrri i crveni. UkljuCite motor i ostavite ga da radi na praznom hodu. 255 Podesavanje zazora (ngla zatvaranja) kod razvodnika sa otvorom na pokJopcn Napomena: Kod nekih tipova motora koji imaju razvodnik paljenja sa platinskim dugmadima. kapa razvodnika ima otvor taka da se ugao zatvaranja moze podesiti bez skidanja kape. ovde je navedena osnovna procedura za povezivanje tahometra.-:-l. l. . Medutim. 17.Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja i broja obrtaja motora. vodeCi racuna da je glavni prekidac iskljueen. Uklonite daljinski prekidac. 15.! Ulvrtanj za podeSilvanje platinskih dugmadi. Ovakvi adapteri se obicno isporueuju sa tahometrom. bite yam potreban adapter da bi prikljucili pomenuti provodnik. Ako kapa razvodnika vaseg motora ima otvor za podesavanje sledite navedene korake. 2.. P_ogledajte odeljak »)Provera i ugradnja sveCica« U ovom poglavJju. vee moie stvoriti i potencijalnu opasnost postoji moguenost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja.' radi u praznom hodu. posebno kod Forda.postaviti sarno na jedan naCin. To je ovaj prikljueak koji je povezan sa sklopom platinskih dugmadi u razvodniku. . I i . Kod veCine ovakvih uredaja postoje dva provodnika. na primer sa negativnim (-) polom akumulatora iIi nekim delom na bloku motora. To ne sarno da ne obezbeduje dobru masu. B. Ako ste tokom prethodnog podesavanja motora skinuli sveCice.

sveCice rede zakazuju. Na primer kod elektronskog sistema za palenje bregovi na osovini razvodnika zamenjeni su diskom sa zubcima. • Odvijac e j\dapter za bobinu • Stroboskopska lamp" • Tahometar • Stezae za creva P latinska dugmad razvodnika palenja su uvek bila ona komponenta automobila koja je .zadavala najvise problema... Prekidanje primarnog kola bobine omoguCice da . . 6. Mehanizam za podesavanje je samokoeeci. motreCi pritom na tahometar. Skinite tahometar obrnutim redosledom od redosleda iz taeke 1. General Motors }:>jezgro palenja«. Pored diska nalaz1 se i magnetni davae. Posto ste podesili ugao zatvaranja. Kontrolni meaaj je konstruisan tako da pre kine primarno kolo babine svaki put kada primi impuls od diska.3. Ford sliean uredaj naziva tura«.. koji izaziva mnogo manji broj problema. a i radni vek sveCica je mnogo duzi. Kod Chrysler-a ovaj uredaj se zove »re\uctoT«... i mnago pouzdanije startovanje matara. 5.. i u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu da bi ga smanjili. sa aspekta servisiranja te razlike su male.. Iako su razlike izmedu sistema konvencionalnag paljenja i sistema elektranskog paljenja velike.. izvadite odvrtae i zatvorite otvor na kapi razvodnika. Na srecll veCina tih razlika Cine servisiranje laksim. Kada se asovina razvodnika obrce zub diska prolazi pored kalema davaca i uspostavlja magnetne impulse koji se zatim sprovode do elektronskog kontrolnog uredaja. Neke ad prednosti elektronskog paljenja su: mnago visi napon u sekundarnom kolu time se smanjuje mogucnost neispravnog paljenja. Podignite poklopac na otvoru kape razvodnika i postavite odgovarajuCi sestougaoni odvijac u! zavrtanj za podesavanje platinske dugmadi. kao i tranzistorska kontrolna kutija odnosno elektronski kontrolni uredaj. bolje palenje pri vetim brzinama sto smanjuje potrosnju goriva i zagadenost izduvnih gasova. ----------i l Elektronsko paljenje Alai i malerijal • Izolovana klesta • Voltmetar i ommetar iii Volt-ommetar • Produini kabl • Daljinski prekida. Okrenite zavrtanj za podesavanje u smeru kretanja kazaljke na satu da bi povecali ugao zatvaranja. Medutim danas su platinska dugmad i kondenzator kod konvencionalnih sistema zamenjeni elektronskim sistemom za paljenje. 4.

) Ista tako morate proveriti da Ii na kapi razvadnika i razvodnoj ruCici ima naprslina. Razlike postoje i izmede elektronSklh sistema za paljenje razliCitih proizvadaca. Cvrsto uhvatite rukom gumeni stitnik i pomerajuCi ga leva i desna paz257 SISTEM ZA PALJENJE if ( . mozete i bez upotrebe specijalnih instrumenata da praverite intenzitet varnice i taka se liverite da Ii je greska u tom sistemu_ Paznja: Kada vrsite provent intenziteta varnice nemojte skidati provodnike sa sledeCih sveeica: • Kad motora V8 . To moze da osteti razvodnu TUcicu iIi davae. Medutim ako ne mozete da pokrenete motor vaseg automobila. koji se prenosi na davae.sa svecica na prvom i trecem cilindru. Odvojite provodnik svetice (pogledajte prethodno upozorenje). • Kod linijskih sestacilindricnih motom . • Kod motora V6 . Odriavanje elektronskog sistema za paljenj e Odriavanje elektronskog paljenja obicno zahteva detaljna servisna uputstva sa tehnickim podatcima i uputstvima za ispitivanje.sa sveCica na trecem i na 5 cilindru. i aka sumnjate u elektronski sistem za paljenje. od 15. tako da je veoma vaino da pogledate neki od ovih sistema i kako se odriavaju. \ \ \ \ \ .000 valti sto je znatno vise.sa sveCica na prvam i asmom cilindru. to moze izazvati pojavu luka na razvodnaj rucici.sekundarna kola proizvede visok napon koji je neophodan da izazove varnicu na sveCici. Ovako visok napon. Ako se za potrebe probe intenziteta varnice koriste navedeni provodnici.000 do 20. Takva obavestenja se mogu nati u prirucniku. izmedu ona!nog i eltktronskog sistema za paljenje in101 bi'nih razlika. Sa ovako povecanim naponom zazor elektroda na svecicama se maze povecati 5to daje bolje performanse. Da bi proverili intenzitet varnice uradite sledece: 1. prljavstine i korozije. (Pogledajte odeljak "Provodnici svetica« u ovom poglavlju. ali aka nemate prilicno veliko iskustva bolje je da trazenje kvara i popravku prepustite strucnjaku profesionalcu. medutim postavlja veliko opterecenje za kablove sveCica.000 volti kod konvencionalnog sistema.sa sveCica na 'prvom i cetvrtom cilindru. • Kod linijskih cetvorocilindricnih motora . SISTEM ZA PALJENJE Elektronsko paljenje moze da podigne napon na svetici do 40. Zbog toga morate da proveriti da Ii je izolacija kablova u dabrom stanju i da su svi prikljucci Cisti i dobri. Kao !ito je vee pomenuto.

l ve li elektronskim paljenjem uklonite kabl sa svecice (1) i drzi!C ga na oka 6 mm od motora pomocu iwlovanih kljdta (2). Ijivo kabl sa sveCice. . koji drzite u ruci. Aka varnica preskace zazor. osim voltlommetrom. oa motor. Kada je glavni prekidae u bilo kojem od ova dva polozaja. izvrsite seriju ispitivanja prema uputstvima koja daje proizvodae. I \ . :1. Nck:1 yam neko startuje motor. i kada nema napona na bilo kom delu sistema za paljenje osi u . Ako va mica ne skate. Daljinski prekidae je vrlo koristan za mnoga ispitivanja. koja imaju izolovane fuCice..:f. 25K Pritom se maze cuti pucketanje. . Sva ispitivanja koja se vrse pomocu ommetra iIi pomocu volt/ommetra. Ispitivanja sa voltmetrom Se vrse kada je sistem za paljenje pod naponom. sc motor startuje gledajte varnicu koja skare sa kabla. uzrok sto motor ne maze da pali nije u elektronskom sistemu za paljenje. Nemojte vuCi sarno k:lhl Jl.\\ On bi tJ!vrdili da Ii su naslali problemi sa pokrctanjem motora !. iii kombinovanog instrumenta volt/ommetra. napon akumulatora automobila prisutan je u provodnicima i svim delovima sistema za paljenje. Za neka ispitivanja. rade se sa ukljucenim glavnim prekidaccm) iIi u polozaju »start«. sigurno je da elektronsko paljenje nije uuok problema. Aka varnica preskoci sa. blizu metal!log dela motora .. Bez obzira koji instrument koristite uvek cete imati dva provodnika crveni i croj. ukoliko ga nemate morate obezbediti pomocnika. Napomena: Sva ispitivanja koja se rade pomocu voltmetra iIi pomocu volt/ommetra. Ii l' I 1 I ! Ispitivanje elektronskog sistema za paljenje Da bi nasli kvar na elektronskom sistemu za paljenje vaseg automobila. odnosno zatvorena. problem u elektronskom sistemu za paljenje mozete naC! pomocu voltmetra i ommetra. mozete ga ostetiti.dovoljno je na oko 6 do 9 mm. bice yam potrebni i produzni kablovi. Sledeca ispitivanja se moraju izvrsiti u nizu da bi odrediIi koja je od komponenata sistema u kvaru. I)rzilc kraj kabla sveeice pomocu klesta za svecu. rade se kada je glavni prekidae iskljueen. kabla na motor u trenutku kada se motor pokrece. .:e. To je zvuk varnice visokog napona koja preskace zazor. .

'Ovo ne vaii sarno aka sistem prekida (»trokira«) i ako povremeno prestaje sa radom. Yrlo mali izmereni otpor ukazuje na kratak spoj. Da biste ga ispitali odvojite prikljueak davaea i izmerite otpor ommetrom. Uvek proverite koju vrednost navodi proizvodae. Ako su otpori primarnog i sekundarnog kola bobine u okviru vrednosti koje daje proizvodac. dok veoma visok ukazuje na prekinuto kolo.u iIi prekidu kola u modulu. 4.000 oma. Paznja: Nikada nemojte ispitivati kola pod naponom pomo{.u ommetra. SledeCi den koji ispitujete je namotaj davaea u razvodniku paljenja. osnovni tok ispitivanja pri trazenju kvara je sliean: 1. (Yidi odeljak »Indukcioni kalem (Bobina)« na kraju ovog poglavlja). Yeoma veliki izmereni otpor ukazuje na prekid u namotajima.delu do glavnog prekidaca. koji se meri izmedu negativnog prikljueka i prikljueka visokonaponskog provodnika.000 i 12. Prvo cete proveriti napon akumulatora kako biste ustanovili da Ii je dovoljno napunjen za napajanje sistema za paljenje. Kao sledece ukljueite. dao jaku varnicu mozete pretpostaviti da su bobina. davae razvodnika i kontrolni modul ispravni. mozete eliminisati bobinu kao moguteg uzrocnika neispravnosti. Ako sistem za paljenje ne daje varnicu. tj. morate odrediti da Ii je'u pitanju bob ina. davaeu iIi provodnicima izmedu njih. Da biste proverili da Ii je 'bobina ispravna iskljuCite prekidae paljenja i proverite otpore primarnog i sekundarnog kola. dok manji otpor ukazuje na kratak spoj. 2. Isto tako morate proveriti da namotaj davaea nije u kontaktu sa masom (da nije »probio na masu«) tako sto ce te . S. na taj naCin osteticete instrument. pri prethodno opisanom ispitivanju. U tom slueaju radi se 0 povremenom SISTEM ZA PALJENJE kratkom spoj. Taj otpor je obicno izmedu 150 i 1200 oma. aIi kod veCine sistema otpor izmedu pozitivnih prikljucka primarnog namotaja je izmedu 0. 3. kada napon ne postoji na prikljuccima za ispitivanje. Osnovni tok ispitivanja Bez obzira da Ii je vas automobil do mace proizvodnje iIi iz uvoza.5 i 3 oma. je obieno izmedu 8. Ispitivanja pomocu omrnetra moraju se vrsiti kada je sistem bez napona. Za veCinu sistema za elektronsko paljenje patrebno je najmanje 9 volli. modul iIi provodnici izmedu ovih delova. Ako je sistem za paljenje. glavni prekidae i prove rite da Ii postoji napon na (+) pozitivnom prikljueku bobine. pomocu kljuea. Otpor sekundarnog kola bobine. Mnogo veCi izmereni otpor ukazuje na pre kid kola u kalemu iIi u njegovim provodnicima. Napon akumulatora mozete proveriti pomocu voItmetra. i u tom slucaju zamenite bobinu. davae. Ponovo pogledajte uputstvo proizvodaca.

Podesavanje paljenja Ala! i ma!erijal • Stroboskopska lampa • Racva. i aka imate prave podatke iz uputstva. Da biste proverili provodnike potrcbno je da opet pogledate uputstvo kako biste odredili priljucke koje je potrebno ispitati. iIi ako motor ponekad radi a ponekad ne.izmeriti otpor izmedu oba provodnika namotaja davaea i kuCista razvodnika. Prove rite da problem nije u provodnieima tako sto cete pomerati i uvijati provodnike prilikom ispitivanja. Aka nije anda davae ne moze da generise signal zn kontrolni modul. koje su i onaka prisutne u brojnim prirutnicima. Ako to nije'slucaj. 259 SISTEM ZA PALJENJE 6. Ovaj razmak se naziva »vazdusni zazor« i mora biti u granicama datim u uputstvu. S obzirom na veoma velike razlike izmeoll sistema i na slozenost koja je postala uObicajena kod novijih tipova sistema za paljenje. Provera rada jednog elektronskog sistema za paljenje nije taka teska aka razumete osnovne principe onaga sto radite. Kod elektronskih sistema za paljenje kod kojih davae radi" na principu »Halovog efekta«) marate proveriti da Ii je zatvarae koji se nalazi ispod razvodne rueice vezan sa maSOffi. Osnovno je da proverite elektrienu provodnost provodnika izmedu modula i senzora. i ako modul dobija napon i ima masu. najverovatnije je da je sam modul u kvaru i treba da se zameni. Sada ste problem sveli na dva moguca uzrocnika zbog kojih motor ne moze da upali iii sto se varniea povremeno gubi: kontrolni modul paljenja iIi provodniei (instalaeija). Ako davae zadovolji ova ispitivanja mozete ga eliminisati kao uzrok problema u sistemu za paljenje. nastavak i nasadni kljuc • Krpe • Kreda • Stezac za erevo S vrha podesavanja paljenja je da se obezbedi da svaka cd sveCica upaIi smesll u pravom tre- . Ako davae nije u vezi sa masom aba ova merenja dace beskonacnu vrednost otpora. ovde necemo ni pokusati da navodimo sve pojedine informacije. Ako vasa ispitivanja pokazu da nema prekida iIi kratkog spoja u provodnieima izmedu modula i davaea. zatim provodnik koji napaja modul naponom sa akumulatora kada je glavni prekidac ukljucen. Napomena: Kod nekih Chrysler-ovih sistema razmak izmedu davaca i zuba na osovini razvodnika moze uticati na rad sistema za paljenje. on bi trebao da radi. Mnogi moduli su i uzemljeni preko ovog provodnika.

Ugao pa!jenja se cesto nazi va i ugao pretpaljenja. pricvrscenu na poklopae razvodnog mehanizma. skine i zacepi. izgledace kao da je oznaka za podesavanje paljenja nepomicna.) Neki motori imaju nekoliko oznaka na prigusniei vibraeija i jedan zub na p6klopeu razvodnog mehanizma. Paljenje se podesava tako sto se poravnaju dye od ovih tacaka dok motor radi. Posto je zazor (iii vreme zatvaranja) platinske dugmadi pravilno podesen. kako bi se dobilo maksimalno iSkoriscenje motora. i uredaja za kontrolu izduvnih gasova kod novijih tipova automobila ponekad je tesko povezati stroboskopsku lampu sa svecieom prvog cilindra. S obzirom da se varniea javlja u trenutku kada je prigusniea vibraeija u istom polozaju u odnosu na oznaku. stroboskopska lampa zasvetli. te se ave oznake nalaze i na kaisniku. Ovo van i za podesavanje elektronskog paljenja. Drugi imaju sarno jednu oznaku na prigusnici vibracija i plocu. koji se nalazi na razvodniku paljenja. Paljenje se obicno podesava pomotu stroboskopske lampe (svetlo koje se pali visokonaponskim impulsom sveciee na prvom eilindru). Svaki put kada sveCica na prvom cilindru da varnieu. (Prigusniea vibraeija je cesto u sklopu sa kaisnikom. Motor se ukljuti i ostavi da radi na praznom hodu. NaCini povezivanja stroboskopske lampe Zbog dodatne opreme kao sto je uredaj za klimatizaciju. pravilno podeSavanje paljenja moze se dobiti i »metodom pridruzenog cilindra«.nutku. Vreme paljenja varniee je nekoliko 260 mikro sekundi i meri se brojem stepeni (uglom) »pre gornje mrtve tacke« za svaki klip koji se krece U okviru svog ciklusa. na kojoj je oznaeeno nekoliko podeoka za podesavanje paljenja. a da ipak pravilno podesite osnovno paljenje. stroboskopska lampa se povezuje za kabl sveCiee pfvog eilindra. prim. prev. Jedno-· stavnim recima. Stroboskopska lampa se uperi tako da osvetIjava tacke koje se nalaze na prigusnici vibracij a.reeiproeno podesavanje. Najveci broj motora ima osnovnu oznaku za pOdesavanje (reper) datu kao liniju. Medutim postoji i naCin da se prevazide ovaj problem . zub iIi slicnu oznaku na tdak celieni tocak koji prievrsten na prednji kraj radiliee. Obicno se creVQ vakuumskog uredaja za podesavanje pretpaljenja. Metoda pridruzenog eilindra omogucuje yam da stroboskopsku lampu povelete i sa nekom drugom sveCicom (osim svecice prvog cilindra. Napomena: Ova vazi sarno za matoTe sa parnim brojem cilindara i ne moze se primeniti na motore F"'------I i I ·1 Odredivanje prvog cilindra .

Kod motora sa sest cilindara to je cetvrti cilindar prema redosledu paljenja. o. kadillllk 425 (13) svi osim ford. renua. OiO 0'0 @OO ® ~ I ® I . iIi u prirucniku za vas automobil. valva i poprecni postavljeni dienerai motors (11) Svi liniski sestocilindricni Za mutore sa osam dlindara (12) ford. gde je urezan II metal. Kod motora sa osam cilindara. kadillak 425 Podesavanje paJjenja Da biste podesili osnovno paljenje motora (iIi pretpaljenje) na automobilima koji nemaju kompjutersko podesavanje paljenja. o o o l CD CD 1::1 do l o o o . SISTEM ZA PALJENJE Za molOTe $11 celiri dlindra (l) Saab. poriI. na usisnoj grani. Porsche (3) Honda. Sab (6) Svi osim Renaulta. Peio. prema redosledu paljenja prvom cilindru je pridruzen treCi cilindar. 1.0 00 00 @OO sa tri odnosno pet cilindara.It I 010 ~ .'. Kod motora sa cetiri cilindra. Saab Za mutoTe 2lJ scst cilindJrll ' (7) General Motors V6. Cilindar pridruzen prvom cilindru motora moze se odrediti na sledeCi naCin. Redosled paljenja mozete nac. Krpom oeistite oznake za podesavanje paljenja . mercedes. poprecno p05tavljeni (8) Peio i Volvo V6. postupite na sledeCi naCin. ~ CD (0 f § 0 o ~ 000 •. pocie. korl poprecno postavljenih molora (4) Svi popreclIo poslavljeni moWn osim Hunde (5) Reno. POrSe sestodlindricni bokser (9) ford V6 (10) Svi V6 osim pezna. prema redosledu paljenja prvom cilindru je pridruzen peti cilindar. mercedes. Snbaru (2) Volkswllgell. Peugeot.

Ovakav tip prikljucka olaksava rad i naziva se »induktivna stipaljka stroboskopske lampe«. OznaCite kredom na cistoj povrsini dye tacke koje zelite da poravnate tokom poddavanja paljenja. 262 Napomena: Ako pianirate da kupite stroboskopsku lampu.motora pre nego sto ga pokrenete. ! . Svaki put kada sc j. Crveni se vezuje na pozitivni (+) pal akumulatara. ovi provodnici nisu potrebni jer patrebnu struju za rad lampa dabija iz kucne instalaeije (220 V). Bez obzira na tip prikljucka nikada nemojte probadati kabl sveCice iii gumeni stitnik sa ostrim prikljuckom radi povezivanja stroboskopske lampe! 4. Pavezite strobaskapsku lampu na matar. Prove rite u 261 SISTEM ZA PALJENJE ®( i PrikljuCite provodnik (1) lampe. Bez obzira odakle se napaja.troboskopske lampe (6) treba ptlvczmi [1:1 pozilivan pol . erni provodnik se pavezuje na negativni (-) pal akumulatara. stroboskapska lampa ima jos jedan provodnik. Proverite u prirucniku za vas auto mobil koji je cilindar motora oznacen kao prvi. a oznaka na kaji'iniku radilicc (8) bite vidljivi\ u palai-aju uz plocicu (9) Oll kojoj su obeldeni uglovi prelpaijcnja. prirucniku uputstva za padesavanje pretpaljenja za vas motor. Odvojite gumeno ere va taka sto ga povucete sa sklopa. tako da one budu vidljive. pokusajte da nabavite onu kaja dobija impuls sa provodnika svecice preko 5tipaljke. . Crycni provodnik (5) koji I'o eii s. Za strabaskapske lampe kaje rade na jednosmernu struju (DC). pomocu adaptera (21. Kod nekih matora creva vakuuma ostaje prikljuceno tokom podesavanja pretpaljenja. 3. izmedu wecice (3) i gumcnog stitmka (4). Ako crevo nije blokirano motor ce raditi neravnomerno i bice nemoguce proveriti pretpaljenje.) . Aka stroboskopska lampa radi na naizmenicnu struju (AC). a emi provodnik (i) nu negativni pol Clkumul:uora. Ako razvadnik ima dve vakuumskc membrane. 2. On se povezuje sa sveCicom iii sa kablom sveCice prvog ciEndra na motoru. i blokirajte kraj creva.tKUmulatnr a. Adapteri za povezivanje isporucuju se sa stroboskopskom lampom. Ako je to slucaj kad vaseg automobila.Jvi varnica na sveCici stroboskopska !ump<I cc zasvclliti. Kod novijih tipova matora vrednost pretpaljenja naznacena je na plaCici matara iii na nalepnici u motornom prostoru. potrazite vakuumski uredaj za pretpaljenje na razvodniku paljenja. oba creva se . ali kod veCine matara ono se skida i blakira.

dok se oznake ne poravnaju. Po novo proverite pretpaljenje jer se prilikom zatezanja zavrtnja moze dogoditi da se razvodnik· pomeri. podesite ugao zatvaranja i ostavite motor da radi oko 15 minuta da bi postigao radnu temperaturu pre nego sto pristupite podeSavanju . lagano zakreeite razvodnik u smeru kazaljke na satu. Da biste odvrnuli ovaj zavrtanj potreban yam je odgovarajuCi kljuc. Dok motor radi i dok je stroboskopska lampa ukljucena i usmerena prema oznakama. octvrnile zavrtanj za pritvrscivanje razvodnika p:tljenja (I): potraiite ga na spoljnoj donjoj strani razvodnib. U gasite motor. okreCite ga u smeru okretanja razvadne ruCice aka zeIite da smanjite ugao pretpaljenje (da dobijete kasnije pretpaljenje). Odvojite i prikljucak sa sveCice prvog cilindra. pretpaljenja. gde se razvodnik vezuje na motor (2). Ovim je osnovno podesavanje prepaljenja zavrseno. ·5. I moraju odvojiti i blokirati. Pritegnite zavrtanj koji drii razvodnik paljenja. Ako je u pitnnju sistem paljenja sa platinskom dugmadi. 6. koji se nalazi sa spoljne strane donjeg dela razvodnika oa mestu gde se razvodnik vezuje na motor. 8. 7. Ovaj zavrtanj u stvari priteze nosac koji drzi razvodnik U pravom poloiaju. Vodite racuna dn neki od provodnika nije u blizini ventilator3 iIi drugih pokretnih delova motora. [ ! I ·":'::. 263 --. " ~ ' . 9. Usmerite stroboskopsku lampu prema oznakama vodeCi racuna da rukom iIi lamporn ne zakaCite ventilator motora. zazora (ugla) zatvaranjzl\( U ovom poglavlju. 11. SISTEM ZA PALJENJE /--\ Da bi podcsili paljcnje. Odvojite prikljucke stroboskopske lampe sa akumulatora iIi izvora struje. Pogledajte odeljak "Podesavanje . ZakreCite razv()dllik (3) dok IlC poravnate awake za ra1jcnje. odvrnite znV'ftanj za pricvrscivanje rnzvodnika paljenja.j F i . Dok motor radi. ili u obrnutom smeru. 12. 10. ObrCite ga u smem suprotnom od smera okretanja razvodne ruCice razvadnika aka zelite da poveeate ugao pretpaljenja. --SISTEM ZA PALJENJE .. Ako su kredom povucene oznnke poravnate to znaCi da je pretpaljenje motora prnvilno podeseno i dn moiete preCi na tacku 11. Ako oznake nisu poravnate predite na sledecu tacku. Obrntite paznJu nn poloinj vakuumskih vodova dn bi ih kasnije Inkse pravilno prikljucili.

Odvojite cetvoropolnij prikljucak sa 264 razvodnika paljenja da bi eliminisali kompjutersku kontrolu paljenja. Ovim se ukljucuje samo-testiranje i kompjuter ce obezbediti fiksno predpaljenje. 0dvojite i blokirajte vakuum erevo pre osnovnog podesavanja paljenja.5 lit): Iskljucite cetvoropolni prikljutak sa razvodnika paljenja. GM (Svi osim onih koji su opremljeni uredajima za ubrizgavanje goriva iIi sa MISAR-om). AMCIRENAULT ALLIANCE. Zatim izvrsite proveru paljenja. Up alice se signalna lampica "Proverite motor« (Check Engine). Deblokirajte vakuumska ereva i postavite ih na svoje mesta. PONTIAC SA UBRIZGA VANJEM GORIVA. Posebna uputstva za kompjutersko paljenje Kod aUlOmobila koji su opremljeni kompjuterskom kontrolom paljenja moraju se preduzeti neki koraci pre nego sta se pristupi proveravanju osnovnog podesavanja pa!jenja. Povecajte broj obnaja motora na 1600 o/min.Odvojite i prikljucak iutog i ernog provodnika i kratko vezite muske polove prikljucka pre osnovnog podesavanja paljenja. AMC MODELl SA SEST CILlNDARA (opremljeni Fordovim elektronskim paljenjem). Ovim se onemogucava kampjuterska kontrola visokanaponskog kola i zasvetlice signalna lam pica "Prove rite motor« (Check Engine). Po proveri paljenja ponovo prikljutite cetvoropolni prikljutak. Kod vozila gde kompjuter kontrolise broj obrtaja na praznom hodu nemojte podesavati iIi odvajati ovu kontrolu. tako sto ce te izvaditi osigurac iii skinuti klemu sa baterije i ostaviti kompjuter bez napajanja za oko 10 sekundi. i izbrisite kad greske iz memorije kompjutera taka sto izvadite osigurac kompjutera. . Ovim se onemogucava kompjuterska kontrola visokonaponskog kola i zasvetlice signalna lampiea "Proverite motor« (Check Engine). Pronadite elektronski kontrolni modul na sredini leve strane prednje stene. CHEVROLET SA UBRIZGA V ANJEM GORIVA. iIi skinete klemu sa akumulatora i ostavite ga bez napajanja za oko 10 sekundi. IskljuCite cetvoropolni prikljucak sa razvodnika paljenja. Odvojite vakuum erevo sa razvodnika paljenja i blokirajte ga.13. Po pro veri paljenja ponovo prikljuCite cetvoropolni prikljucak. i ne zaboravite da izbrisete iz memorije kompjutera )kod« greske posta zavrsite sa podesavanjem paljenja. i izbrisite kod greske iz memorije kompjutera tako sto izvadite osigurac kompjutera. iii skinete klemu sa akumulatora iostavite ga bez napajanja za oko 10 sekundi. Nadite prikljucak kompjutera ispod pregrade i kratko spojite prikljucke A i B. AMC MOTORI SA CETIRI CILINDRA (i GM motor Iron Duke od 2.

ugasite motor i premestite senzor. Ovim sesprecava tako da se potom moze izvrsiti osnovno podesavanje paljenja. Ovim se sprecava kompjuterska kontrola pretpaljenja. i mora se povezati sa masom pre nego pristupite proveri paljenja. u blizini remenice na radilici. ruiicasti provodnik sa svetlozelenim prikljuckom se nalazi na zadnjoj desnoj strani motora u blizini razvodnika. Ovo uradite pre nego sto pakrenete motor. FORD SA EEC-IIL Potralite kompjuter i \i i I! . Na modelima Seville i Eldorado iz 1980.CADILLAC SA UBRIZGA V ANJEM GORIV A. Povezite ga sa masom i pakrenite motor. Zatim izvrsite osnovno podesavanje pretpaljenja. godine. OLDSMOBILE MODEL 1977. pomocu produlnog kabla poveiite prekidac na leptiru karburatara sa masom. SA MISAROM (Tornado).( -f -. Potom ponava pakrenite motor i proverite opet paljenje. Ako senzar pomerate u obrnutom smeru. jer time se maze unistiti kompjuter. nalazi sa leve strane motora za prazan hod) a II zadnjem delu motornog prost ora kod modela 1982-1983. Nadite ruzicasti provodnik sa svetlo zelenim prikljuckom i iskljucite gao Prikljucak se kod modela 1981. godine. Ovaj prikljucak u normalnom radu nema funkciju i sluzi sarno za pomenutu svrhu. UpaliCe se kontrolna Jampica sa porukom »oProverite motor« (Check Engine). Ako seozar pomerate u smeru obrtanja remenice time smanjujete pretpaljenje. . pretpaljenje se povecava. Kompjuter se nalazi ispod odeljka za Nadite ga ina snopu prikljucnih kablava se nalazi ljubicasti provodnik pricvrscen pomocu izolir trake. koji nije prikljucen. Ni u kom sIucaju ne povezujte taj prikljucak sa masom kod bilo kog modela Cadillac-a proizvedenog posle 1980.::1 . Pre nega sta izvrsite proveru paljenja. Izvrsite pocetnu proveru paljenja. godine. I . FORD SA EEC-I & EEC-IL Potralite kompjuter i izvadite iz njega programski sklop (iskljucite ga). Da bi se na ovom motom podesilo paljenje mora se premestiti senzor koji se nalazi na prednjem kraju motora. CHRYSLER (sa kompjuterskom kontrolom pretpaljenja). ! I \ ! j SISTEM ZA PALJENJE I -.

. Zatim izvrsite osnovno pOdesavanje pretpaljenja. Da bi se postigao maksimum efikasnosti motora. je poveb. Potom mozete izvrsiti osnovno podesavanje. Modul za paljenje ima ugradenu funkciju za vracanje paljenja unazad. Sac./ \\ } \\\.000 o/min.n na 1000 o/min i centrifugalni regulator fadi. I oa krnju. Igla meraea vakuuma mora dva do cetiri puta poskoCiti pokazujuCi time da kompjuter prelazi u samodijagnostiku.ekajte oko 15 sekundi i zatimizjednaCite pritisak. Ovim cete prebaciti kompjuter u samodijagnostiku pri eemu motor radi na praznom hodu.ki regulator pa!jcnja je iskljucen tako da nema ni vakuumske ni centrifugalne regulacije paljenja. Da bi se dobio najveCi koeficijent iskoriscenja neophodno je da ova dva uredaja rade pravilno. Voltmetar ce dva puta zapulsirati i broj obrtaja motora ce se poveeati na·2. Broj obrtaja praznog hoda motora ce se poveeati (kompjuter aktivira leptir).to su vakuumski uredaj i centrifugalni regulator paljenja. U tom trenutku taeka paljenja ce biti izmeou 27 i 33 stepena. IskljuCite kasnije paljenje vadenjem prikljueka sa crnim i zutirn provodnikom i kratkim spajanjem dva muska prikljucka. . Na slid u sredini broj ObflJja mOIOw. 1z tih razloga provera rada ova dva uredaja treba da budu ukljueena u svaku proceduru podesavanja motora. Pustite da motor radi u praznom hodu i pomocu ruene vakuum pumpe napravite vakuum od najmanje 500 mm na (jasno obeleienom) ventilacionom otvoru na senzoru za merenje razlike u pritisku izmedu spoljne sredine i usisne grane. Osnovno pOdesavanje pretpaljenja obezbeduje pravilno paljenje sarno pri jednom broju obrtaja. J! / \. Ako motor automobila treba da radi efikasno pri svim brzinama i pri svakom opterecenju. Zatim kratko spojite prikljucke 2 is. izvadite iz njega programski sklop (iskljui. na slid desno.'ite gal. u razvodnik se ugraauju dva uredaja koja kontrolisu paljenje pri razliCitim uslovima opterecenja i pri raznim brzinama . motor radi na praznom nodu a vakum. pri 2000 o/min rade i ccntrifugalni i vakumski regulator paljen]a.11' \\ 1/ \ ='J Na slid leva. Posto se broj obrtaja i opterecenje motara menjaju. neophodno je da svaka sve¢ica pali smesu u tacno odredenom trenutku. " \ . menjaju se i zahtevi za pretpaljenjem. FORD SA EEC-IV. tako da se v<lrnica nn sveCici javlja ranije. IIi ukljuCite samodijagnostiku kompjutera tako sto cete ugraditi merae vakuuma izmedu invertnog ventila·i solenoida invertnog ventila na desnom unutrasnjem blatobranu. Prikljucite voltmetar na prikljueak br 4 sestopolne dijagnostieke prikljuenice i na pozitivan pol baterije. 265 SISTEM ZA PALJENJE FORD SA Meu. Ugao pretpaljenja pri povecanom bwju obrtaja biee 27 do 33 stepena.

veravatno se ploca platinske dugmadi zaglavila u kuCistu razvodnika. Kod najveceg broja automobila mehanieka .naprimer kod Opela . Primeticete da se oznaka pomerila za nekoliko stepeni ispred gomje mrtve tacke. Smanjenje vakuuma omogueuje povratnoj opruzi u vakuumskom regulatoru da vrati ploeu plat inske dugmadi u razvodniku na kasnije paljenje. proverite da Ii se vakuum ne gubi na .centrifugalni regulator. gde je prikazana procedura zamene. prikljuccima. iii je oslabila povratna opruga vakuumskog regulatora. a prema proceduri koja je prikazana u prethodnom odeljku. potrebno je proveriti jos jedan vazan mehanizam za podesavanje paljenja . Napomena: Ako nije doslo do povecanja ugla pretpaljenja. Proverite polozaj oznake 'za paljenje pomocu stroboskopske lampe. na prethodno opisan natin. 2. Centrifugalni mehanicki regulator paljenja Za razliku od vakuumskog regulatora paljenja. Posmatrajte polozaj oznaka dok ih osvetljavate pomocu stroboskopske lampe.centrifugalna mehanicka regulacija pacinje vee kod 150 o/min. Aka to nije moguce neka neko sedi u kolima i nagio pritisne i pusti pedalu gasa: Videeete da je oznaka dosla na gotovo isto mesto gde je bila po pocetnom podesavanju. Ako oznaka paljenja ne promeni polozaj. 3. Zamenite crevo aka je neispravno. Pre nega sto pokrenete motor. Ako ste dobili prethodno opisane rezultate to znati da vakuumski regulator paljenja pravilno funkcionise. a zatim se vratila u polozaj gde je bila kada ste je proveravali pre dodavanja gasa.Provera vakuumskog regulatora Provera fada vakuumskog regulatora vrsi se na sledeCi naCin. Dok motor ravnomerno radi pri povecanom praznom hodu (najmanje 1500 a/min) odvojite i prikljuCite crevQ za vakuum na razvodnik. i da Ii je creva za vakuum celo. Sada dodajte gas pomeranjem po luge gasa iz motomog prostora. koji reaguje pri promeni opterecenja pod kojim radi motor. mehanieki regulator reaguje na braj obrtaja motora. prikljuCite stroboskopsku lampu i odvojite crevo za vakuum sa vakuumskog regulatora na razvodniku paljenja. Pogledajte odeljak "Vakuumski regulator paljenja« u ovom poglavlju. 266 4. Ako problem nije u tome onda je vakuumski regulator predtaljenja neispravan i mora se zameniti. Proverite osnovno paljenje kako biste bili sigurni da je pravilno podeseno. Kao sledece. Popravite razvodnik paljenja odnosno vakuumski regulator paljenja ako je potrebno. Specifiena vrednos! broja obrtaja motora pri kom poCinje mehanicka regulacija paljenja lezi u veoma sirokom opsegu. Ovo se desava zbag naglog pada vakuuma u usisnoj grani kada se doda gas. Na nekim uvoznim vozilima . -1.

skida se pornocu odvijaca. U takvim usiovima potrebno je dodatno povecanje ugla pre'tpaljenja da bi motor mogao efikasno da radi. regulator paljenja (1) jc pricvrscen na razvodnik. Ovo je momenat kada stupa u ~ I SISTEM ZA PALJENJE Pri malom gasu (pri niskom broju obrtaja motora) u usisnoj grani se stvara veliki vakuum i pritom u cilindre dolazi manja kolicina smese vazduha i goriva... paljenje mora da nastupi ranije u toku takta sabijanja.. potrebno je dodatno povecanje ugla pretpaljenja kako bi se prihvatila bogatija smesa goriva i vazduha. na sledeCi nacin. Veliki vakuum u usisnoj grani. povlaCi se navise. i to pretpaljenje se obezbeduje pomocu vakuumskog regulatora paljenja koji se nalazi na razvodniku (centrifugalni regulator paljenja je obraden u drugom delu ovog poglavlja). isto tako zahteva dodatno povecanje ugla pretpaljenja. i time povecava pretpaljenje kako bi motor magao da zadovolji zahtevima opterecenja. koja Z<lkrecc nosecu ploeu dugmadi (3) mcnjajuCi prilom ugno p<lljcnja. Provera rada vakuurnskog reguIatora paljenja Rad vakuumskog regulatora paljenja se moze proveriti i bez stroboskopske lampe.regulacija pocinje negde oko 1000 o/min. Dok motor ne radi skinite kapu razvodnika. kada vakuum u usisnoj grani padne. koji nastaje pri putnim brzinama. 268 ----. Mehanicki uredaj za regulaciju paljenja reaguje pri ubrzanju i pri vecem broju obrtaja motora. Obzirom da je vreme koje preostaje za sagorevanje kratko. 4. Ustinite prstima crevo (iii ereva) za vakuumski . Da bi se postigao maksimum snage i najmanja potrosnja goriva pri delimicno otvorenom leptiru za gas. Stoga varnica mora da skoci ranije i da omoguCi efikasno sagorevanje smese . on zakrece nosecu ploeu platinske dugmadi za nekoliko stepeni. 3.. Zbog toga sto se broj obrtaja poveeava ostaje manje vremena za takt eksplozije.kog rcgulmora {y..iljenja (2). Razvodna rutica koja se prievrscuje na osovinu razvodnika pomocll dva zavrtnja.---------. Uklonite razvodnu ruCicu. a membrana deluje na polugu vakum. povecanje pretpaljenja koje obezbeduje vakuumski regulator nije dovoljno.. 1. na naCin opisan odeljku »Razvodnik paljenja« 2.. Vakuumski regulator paljenja ima povratnu oprugu koja omogucuje da se noseca plata platinske dugmadi vrati u normalan polozaj kada nema uticaja vakuuma motora_ To se desava pri naglom ubrzanju iIi kada motor ne radi. Tokom ubrzavanja.Kada vakuumski regulator paljenja radi. Pomerite mehanizam ploce platinskih dugmadi u razvodniku u suprotnom smeru ad dejstva opruge i zadrzite ga u tom polozaju. a aka se navlaci na oSQvinu.

I kod ovog ispitivanja moze yam biti potreban pomoenik. U daljem tekstu je prikazana provera mehanickog regulatora pretpaljenja. Odvojite i prikljucak sa prvog cilindra. 1. i I I dejstvo mehanicki regulator.Zamena vakuumskog regu!atora paljenja{( u ovom poglavlju. Traienje kvara Problemi koji mogu nastati zbog preteranog . 8. 5. 6. Ugradite kapu razvodnika palj"enja. U pitanju je crevo koje povezuje usisnu granu sa vakuumskim regulatorom paljenja. Odvojite crevo vakuumskog regulatora. Ukoliko ovo vracanje izostane. Oznake koje posmatrate treba da pocnu da se pomeraju kada se promeni broj obrtaja motora. Predite na odeljak "Zamena vakuumskog regulatora paljenja« u ovom poglavlju. Pokrenite motor i poveeajte broj obrtaja posmatrajuCi oznake.uredaj. Mehanizam se u toj situaciji mora malo vratiti i zadrzati u tom polozaju. Bez obzira sto vakuumski regulator porn era kompletan mehanizam ploce platinskih dugmadi. 7. mora se zameniti vakuumski uredaj zbog toga sto povratna opruga ploee platinskih dugmadi zaglavljuje. Ako se to ne dogodi to znati da je uredaj u kvaru i potrebna je pomoe profesionalca da se izvrsi popravka.l ». 3. predite na odeljak . a na nacin kako je ranije opisana U ovom odeljku. U osnovi vakuumska i mehanicka regulacija su tako uklopljene da daju mnogo veee poveeanje ugla pretpaljenja nego svaki od ovih sistema pojedinatno. Aka se ne zadrzava. to znaci da vakuumski regulator propusta i da ga morate zameniti. Popustite mehanizam ploce platinske dugmadi vodeci raeuna da crevo ostane ustinuto (blokirano). Odvojite vakuum crevo sa razvodnika paljenja i blokirajte ga kako bi se eliminisao uticaj vakuumske regulacije tokom ovog ispitivanja. 5. PrikljuCite stroboskopsku lampu pre nego sto pokrenete motor. mehanicka regulacija ipak moze da se realizuje. Naponi'ena: Ukoliko ste dosE do zakljueka da se vakuumski regulator paljenja mora menjati. 6. Ako mehanicki centrifugalni regulator paljenja pravilno radi onda ce se pretpaljenje povecati (povecava se sa povecanjem broja obrtaja motora) tim broj obrtaja motora prede 1000 o/min. Efekti vakuumskog i mehanickog regulatora paljenja su kumulativni. U gasi te motor. U tom trenutku se ploca platinskih dugmadi mora vratiti u pocetni polozaj. 4. 2. Uklonite blokadu vakuumskog creva i prikljucite ga na razvodnik paljenja. Ugradite razvodnu rucicu. Odvojite stroboskopsku lampu od baterije iIi od izvora napajanja.

. zacepljen iIi neispravan vakuumski prigusni ventil. pogresno prikljuceno crevo vakuuma. Da bi se to postiglo U razvodniku paljenja postoje dva uredaja koja kontrolisu trenutak paljenja pod raznim opterecenjima i pri raznim brojevima obrtaja motora . membrana vakuumskog regulatora iIi vakuumsko crevo propustaju. vakuumski prekidac tecnosti za hladenje iIi solenoid koji sprecava da vakullm dode do razvodnika u llslovima putne voznje. Vakuumski regulator paljenja Ala! i ma!erijal II Odvijac II Klesta • Vakuumski regulator paljenja A ko motor automobila treba efikasno da radi pri svim brzinama i pri svakom opterecenju) onda je neophodno da se na svakoj svecici pravovremeno javi varnica. slomljena iIi slaba opruga u mehanizmu centrifugalnog regulatora. vakuumski prekidac tecnosti za hladenje iIi solenoid u liniji vakuumskog mehanizma. tegovi centrifugalnog regulatora zaglavljuju. • Detonacija (ostar iIi metalni zvuk pri ubrzanju iIi kada je motor pod opterecenjem) • Pregrevanje • Motor nastavlja da radi posle iskljucivanja glavnog prekidaca (dizelovanje) • Pregorevaju ventili (preveliko pretpaljenje pri visokom braju obrtaja) • Tesko pokretanje (startovanje) motora Razlozi zbog kojih nastaje preveliko pretpaljenje su: .povecanja ugla pretpaljenja su sledeCi. onda se i trenutak paljenja mora menjati. Podesavanjem paljenja se osigurava pravovremeno paljenje sarno pri jednom braju obrtaja. Problemi koji mogu nastati zbog kasnog paljenja su sledeCi. tegovi centrifugalnog mehanizma zagiavili u »spoljnom« polozaju. ploCa platinske dugmadi zaglavljuje u kuCistu razvodnika.to su vakuumski i centrifugalni regulatori paljenja. • Povecana potrosnja goriva • Gubitak snage motora • Tesko pokretanje (startovanje) motora RazIo"zi zbog kojih dolazi do kasnog paljenja su: pogreSno osnovno podesavanje pretpaljenja. pogresno L ----SISTEM ZA PALJENJE postavljen prikljucak vakuumskog regulatora na razvodnik (kod veCine motora vakuum ne treba da se dobija na razvodniku pri radu motora u praznom hodu). Posto se braj obrtaja motora i opterecenje menjaju. neispravan vakuumski prigusni ventil. pogresno osnovno podesavanje pretpaljenja.

Skinite zavrtnje koje drte vakuumski regulator na razvodniku. Odvojite creve. 6. Uklonite kapu mzvodnika i razyodnu ruCicu prema opisu iz odeljka »Razvodnik paljenja« u ovom poglavlju. / I Mchnniznm cemrifugninog regulator. SISTEM ZA PALJENJE Centrifugalni regulator paljenja U uvodu ovog poglavlja objasnili smo kako primarni i sekundarni sistem rade zajedno kao bi proizveli visoki napon koji je dovoljno jnk da / . Nll gomjaj slici . Ova creva se jednostavno svuku. Skinite ih pomoeu odvijaca. 4. 5.: siluacijn kada sc 050vina razvadnika (l) nc dovoljno . postupite prema sledeeoj proceduri. Kod drugih tip ova automobila poluga je sarno postavljena u urez. Ako je kod vas taj slucaj. Napomena: Ako ste u ovom trenutku zavrsili sa proverom rada. " " Zarnena vakuumskog regulatora paljenja Ako ste zakljucili da morate da zamenite vakuumski regulator paljenja. 1. 3. Kod Chrysler-ovih motora sa elektronskom kontrolom varnice vakuumska membrana se nalazi u samom kompjuteru. Ova poluga povezuje vakuurnski regulator sa plocom platinskih dugmadi u razvodniku. svi pomenuti delovi su vee uklonjeni.i. i time penzuje promene vakuuma motara. ceo sklop se mora otpustiti da bi se poluga odvojila (pogledajte tacku 5).) puljen]". Obicno se ovaj reguiator pricvrscuje pomocu dva zavrtnja. Kod nekih automobila ova. Ugradite novi vakuumski regulator palienja sledeei tacke od 2 do 5 obrnutim redosledom. 2.267 Napomena: Kod veeine motora opremljenih kompjuterskom kontrolom. Ona obavlja isti zadatak kao i mehanicka vakuumska membrana na razvodniku paljenja. poluga ie povezana sa plocom platinskih dugmadi preko zavrtnja sa urezom iIi opruznog osiguraca. osim sto kompjuter elektronskim putClll podesava paljenje. Odvojite polugu vakuumskog regulatora palienja. i u tom slucaju bite vam potreban odvijac odnosno klesta da oslobodite polugu. Medutim sam kompjuter elektronskim putem poveeava ugao pretpaljenja na bazi podataka kaje dobija od vakuumskog senzora koji se nalazi na usisnoj gram. Obezbedite ispravan dec za zamenu iz prodavnice rezervnih delova. (iIi creva) vakuuma koja su prikljucena na vakuumski regulator paljenja. u razvodniku nema vakuumskog mehanizma paljenja.

I II Alat i materijal • Odvijac trifugalne sile. Oqa ova mehanizma su ugradena u. je integralni sklop koji je u radu pod naponom opruge i pod dejstvom ! I I j = I I . I 1 1 -.. I I. (3) vakuumski regulator paljenja. 269 SISTEM ZA PALJENJE @---l 0---1 f----CD Glavni delovi konvencionainog razvodnika sa platinskim dtlgrnadima. Centrifugalni regulator paljenja. (6) razvodna rutica i (7) bpa_razvounika.II/J I ® Tranzistorski razvodnik paljenja bez piatinskih dugmadi. trenutak paljenja se mora menjati da bi zadovoljio ovakve. U . koji je radni dec osovine razvodnika. (I) osovina. (8) kondcm:alOr. i predstavljaju radne de love sistema paljenja iii podesavanja paljenja. (3) vakumski rcgul<l.tor paJjenja. [. (4) centrifugalni regulator paljenja. S obzirom da su neki motori konstruisani tako da rade u sirokom opsegu broja obrtaja i uslovima opterecenja. Na donjoj slid prikazana je kada jc brzinn obrlanja Q. (2) kuciStc. razlicite uslove. razvodnik paljenja. (1) o$Qvina. iii na 270 I.lK sa zupcimu.nosac platinskih dugmadi. na kojoj se nalaze platinska dugmad iii namotaji davaca. (4) sklap namotaja davaca. regulatori paljenja rade zajedno kako bi omoguCili vecu elasticnost u odredivanju trenutka paljenja. Vakuumski i centrifugalni odnosno mehanicki. (9) razvodna i (10) knpa razvodniku.ve!ikom brzinom aa savladn silu opnlgc (2) i pOlisnc regove (3). Vakuumski regulator paljenja je vrlo osetljiv na promene vakuuma U llsisnoj grani i povezan je sa plocom u razvodniku. Centrifugalni regulator paljenja je vrio osetljiv na promene broja obrtaja motora. upali smesu goriva i vazduha u motom. (7) platinska dugmad. (6) plata . (2) kUciste.\ " . (5) to(.oviuc razvodnika dovoljno velikn dn st! legovi pokrcnu pod ulicajcrn ccntrifugalnc sileo ida istcgllu oprugc (4). (5) bregovi.

Ona se mora vratiti u prvobitan poloZaj pod uticajem opruga. tegoYi nastavljaju da se sire sve dok ne dostignu krajnji spoljni polozaj. ovaj regulator je postavljen iii ispod iii iznad sklopa plocenosaca platinskih dugmadi. Kada broj obrtaja motora opada centrifugalna sila koja deluje na tegove se smanjuje. Skinite kapu razvodnika. opruge pocinju da skupljaju tegove. Otpustite razvodnu rucicu. 3. ili aka se odvija sporo. Ako je razvodna [ucica u razvodniku vaseg automobila pricvTscena pomoeu zavrtnja. Ovaj mehanizam se sastoji od dva tega i dye opruge. Ako vracanje izostane. mehanizam centrifugalnog regulatora je postavljen ispod ploce platinskih dugmad. Medutim. Kada osovina razvodnika rotira. Centrifugalna sila. . ona obree centrifugalni regulator. a time i nastaje i kasnije paljenje. a time i raniji trenutak paljenja. Ako se razvodna fucica navlaCi na osovinu razvodnika. a preko njega i bregove. Pri brojevima obrtaja motora od preko 1000 centrifugalni tegovi nadvladavaju silu opruga i potinju da se sire. anda se mehanizam centrifugalnog regulatora mora zameniti. bez obzira da Ii je ovaj mehanizam postavljen iznad iii ispod ploce platinskih dugmadi njegova funkcija je ista. Mehanicke osobine centrifugalnih tegova se mogu vrlo lako ispitati . 1. onda nastaje ranije paljenje (pretpaljenje). na kome se nalaze bregovi koji otvaraju i zatvaraju platinsku dugmad i time se uspostavlja iii prekida primarno kolo za paljenje. Centrifugalni regulator paljenja je povezan sa jedne strane na gornji deo osovine razvodnika. Kada se tegoyi kreeu ad centra ka periferiji. Uhvatite razvodnu rucicu i lagano je okreCite u smeru kretanja kazaljke na satu. Taj posao mora da obavi kvalifikovano lice. Ovo pomeranje unapred izaziva ranije indukovanje napona u namotajima. Pogledajtc odeljak »Razvodnik paljenja« u ovoin poglavlju. Pri broju obrtaja do 1000 o/min tegovi su skupljeni silom opruga..'. Medutim potpuno sakupljanje tegoya ne nastaje pri 1000 o/min. Ova mala pomeranja SU uzeta u abzir prilikom pocetnog podesavanja motora i to se ne odrazava na osnovno podesavanje paljenja. I· . Medutim i tu postoji neko malo pocetno pokretanje tegova. Sa daljim poveeanjem broja obrtaja.zavisnosti od konstrukcije razvodnika. SISTEM ZA PAbJENJE kada je sirenje tegova pocelo. Kompletan povracaj tegova nastaje pri oko 800 o/min. odnosno u tacki JL . centrifugalni regulator paljenja je postavljen iznad ploce platinskih dugmadi. koja nastaje kao posledica brzine ooctanja osovine razvodnika potiskuje ih na spoljnu stranu. 2. Dok se tegoyi kreeu u tom smeru. oni pritom potiskuju bregove unapred u odnosu na osovinu razvodnika.

koja ga I t .. Ovo magnetno polje deluje kao provodnik u rnomentu prekidanja. (6) kuCislC i {7j vakuumski regulator. Pogledajte na slikama kako izgleda razyodnik paljenja i onda eete ga bez teskoea prepoznati na motaru.Ostali nacini ispitivanja mehanizama vakuumskog i centrifugalnog regulatora paljenja prikazane Sil U odeljku »Podesavanje motora«. kao sto mu sarno ime govori. U zavisnosti od tipa metcTa vaseg automobila razvodnik se maze nalaziti na nckoliko mesta. r! ...klop senwra.lijt:nja kod forda... paliel'lja Alat i materijal • Odvrtac • Viljuskasti kljuceyi • Mala . (5) c!d:lronski modul.. • Unutrasnji proyodnici razvodnika paljenja • Razvodna rutica • Kapa razvodnika paljenja R azvodnik paljenja. u bobini se stvara magnetno 272 polje i oko primarnih i oko sekundarnih namotaja. Kada su platinska dugmad u razvodniku zatvorena primarno kola je zatvoreno i struja teee kroz primarne namotaje bobine. ' . Posto struja teee kroz prim arne namotaje. Kada su platinska dugmad otvorena primarno kolo se prekida i magnetno polje nestaje. On prekida i uspostavlja primarno kolo izmedu 271 SISTEM ZA PALJENJE ® Razvodnik dcktronskog p. (1) regulator. Na nekim cetvorocilindricnim i sestocilindricnim linijskim motorima razyodnik se nalazi na boku motora.'>il. i visestruko povecava napoo u bobini. na V6 i V8 motorima razvodnik se nalazi na prednjoj iIi na zadnjoj strani motora. Ovo prekidanje se postiie otvaranjem i zatvaranjem platinskih dugmadi u razvodniku. u pravom trenutku razvodi struju visokog napona na svaku sveCicu. sa suprotne strane od karburatora. razyodnik u sebi kombinuje rad primarnog (niskonaponskog) i sekundarnog (visokonaponskog) kola sistema za paljenje. Kad radi pravilno. Tom prilikom se u sekundarnim namotajima bobine indukuje visoki napon. (2) davac impul.ieana cetka • Krpe • Rastvarac za cistenje. (3) (4) . Kod svih motora razvodnik i bobina su ugradeni blizu jedno drugom. izvora elektricne energije (akumulatora iIi sistema za punjenje) i bobine tako da se primarni namotaji bobine napajaju elektrienom strujom u prekidima. Ovaj visoki napon prolazi kroz sekundarni provodnik bobine ka kapi razvodnika i razvodnoj fUCici.

razvodnik mora da obezbedi pravovremeno nastajanje varnice na elektrodama sveCice. Osnovni delovi razvodnika paljenja su kapa. Pri postavljanju kape razvodnika ucinite isto. sest iIi osam provodnika (u zavisnosti od broja cilindara motora) vode sa prikljueaka rasporedenih oko centralnog prikljucka. Ako je kapa razvodnika pricvrseena pomoeu navojnih kopci. a cetiri. a na donjoj strani kape po obodu. Prakticno to se postize pomoeu vakuumskog i centrifugalnog regulatora paljenja. Kapa razvodnika. Kada vracate kapu na razvodnik. ove kopce drze kapu razvodnika. Centrifugaini regulator paJjenja kontrolise trenutak praznjenja visokog napona u skladu sa zahtevima broja oqrtaja motora. osovina i kuCiste. postavite je odozgo na kuCiste razvodnika i vratite kopce . razvodna ruCica.t ~ . sarno obrnutim redosledom. Ako pogledate kapu razvodnika odozgo videcete na koji naCin je pricvrscena. To je dec do Cijeg centralnog prikIjueka vodi jedan provodnik sa bobine.tako sto se ubace u proreze i kanale na njenom donjem delu. rucica i provodnici sekundarnog kola pravovremeno i po tacnom redosledu provode visoki napon do sveCica.ana omogucava postizanje zeljene snage i brzine. Trenutak paljenja motora biee detaljno obraden u drugom odeljku ovog poglavlja. bregovi iIi davae. Osim sto kombinuje rad primarnog i sekundarnog elektricnog sistema. yakuumski regulator paljenja kontrolise praznjenja visokog napona u skladu sa zahtevima optereeenja motora. prenosi na prikljucke (stubice) u kapi razvodnika. Na taj nacin eete osloboditi kapu od kuCista razvodSISTEM ZA PALJENJE nika. u smeru kretanja kazaljke na satu iIi u suprotnom smeru. Na taj naein eete osloboditi kapu od kuCista razvodnika. i zavise od toga da Ii je u pitanju sistem sa piatinskom dugmadi iii elektronski sistem za paljenje. iIi dve kopte u obliku opruge koje su vezane za kuCiste razvodnika ispod kape. Kapa razvodnika se pricvrscuje na kUClste razvodnika pomocu navojnih kopi'i iIi pomoeu opruznih kopci. Ova vremenska sinhronizacija je veoma vazna . koji su ugradeni na i u razvodnik paljenja. Kapa razvodnika je postavljena na vrh razvodnika paljenja. Ako je kapa razvodnika pricvrscena pomocu opruznih kopci. Os tali delovi se razlikuju. pritiskujuCi pritom odvijacem nanize. Tamo ce se nalaziti iIi dva zavrtnja sa urezom na glavi (kod nekih elektrsmskih sistema za paljenje i cetiri) jedan naspram drugog. odvite ih odvijacem za 1/2 kruga. Odatle se napon vodi putem provodnika sekundarnog kola do sveCica gde se sekundarno kolo zatvara preko varnice n ~ elekrodama sveCica. izbacite ih iz leiista na kapi pomoeu odvijaca.

Ovi kablovi moraju Qiti dovoljno dugacki da omoguee da okrenete kapu razvodnika i' da je pogledate sa unutrasnje strane. Proverite spoljnu stranu kape. 7. Napomena: Ovo mozda neee biti potrebno kod automobila gde je razvodnik paljenja pristupacm. 4. priiikom proverc :.rukom. Mesto od koga se pocinje sa trazenjem uzroka problema je razvodnik paljenja. 6.. 8. i da Ii ima pukotina iIi drugih ostecenja. Napomena:. a sa unutrasnje strane stubiCi).njcm zakrctnih kopci (1) za II? kruga odvijaca (2). morate ugraditi nevu kapu razvodnika. Pregledajte unutrasnju stranu kape razvodnika. Pogledajte o(1eljak »Servisiranje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za napajanje gorivom«. uzrok maze biti sis tern za paljenje. kao na primer tdko pokretanje. Za obavljanje ave operacije potrebna je vrlo mala sila. U nckim sillcajcvima kapa razvodnika je pricvrscena pomotu opruznih kopCi koje 5C oslobildaju pomocu odvijilCa. ::----0 U nckim s!u¢ajevima bpa razl'odl1ib se u!. vrlo pazljivo proverite da Ii ima pukotina oko stubica prikljucaka za provodnike. Napo* . Uklonite kapu razvodnika prema prethodno datim instrukcijama. 2. 3. UoCite razvodnik paljenja na naCin kojije vee opisan u ovom poglavlju. nemiran rad. Naspram. Aka uoCite bilo koju od pomenutih stvari. Obratite paznju da Ii su metalni stubiei nagoreli. Uklonite kuCiSte filtera za yazduh. 1. centralnog kabla nalazi se erno grafitno »dugme«. Okrenite kapu i pogledajte je sa unutrasnje strane. 273 'e SISTEM ZA PALJENJE 274 I . Proverite i sa unutrasnje i sa spoljne strane da Ii ima tragova grafita na kapi razvodnika. da ccntra!ni grafitni kontakt (2) nije pohaban. da Ii je grafitno dugme pohabano. Ovi tragovi se javljaju kao erne linije koje vode od prikljucnog stubica provodnika iii ad metalnog stubica. Obratite paznju da Ii ima pukotina iIi drugih znakova ostecenja na kapi razvodnika. Njegov rad se proverava na sledeCi nacin. Provera razvodnika paljenja Ako imate probleme sa performansama motora. dOl nema tragova grafitll (3) i pukotina (4). U ovorn trenutku nije potrebno uklanjati visokonaponske kablove sa prikljucaka na kapi razvodnika.:lal1ja potiskivanjem i oort:l. sIabo ubrzanje i slicno. Naspram svakog od kabla nalazi se po jedan metaini stubie (na spoljnoj strani kape naiaze se prikljucci.mutrasnjoSli kape razvodnib obrlllite paznju da melalni slubiCi {I) nisu nagarcli. Preko tog dugmeta razvodna meica ostvaruje kontakt sa kapom razvodnika. Isto tako. 5.

to se vrsi tek kasnije. Proverite sve kablove i/ili sve prikljucke kablova koji se nalaze u razvoelniku paljenja. iIi je jednostavno naVllcena na osovinu (podignite je sa osovine rukom). Na osovini se nalaze cetvrtasti i okrugli ispusti koji se uklapaju u cetvnasti odnosno okrugli otvor na prirubnici razvodne ruCice. mora se zarneniti ceo skJop davaca. predite na sledecu ta(. na primer alkoholom. ili ako treba da zamenite neke ad neispravnih delova.mena: los uvek ne odvajajte bilo koji ad kablova sa kape razvodnika. i t Id i Obratite paznju da Ii i'rna kablova sa pohabanom izolacijorn. Proverite cia Ii ima tragova rde. otpusteni iIi prekinuti. OCistite unutrasnjost razvodnika Cistom krpom koja je natopljena rastvaracem. korozije. Ona mora cvrsto da stoji u razvodniku. Pogledajte odeljak »Uklanjanje i postavljanje razvodnika paljenja«. . naprslina iIi tragova drugih ostecenja na metalnom jezicku koji se nalazi na vrhu razvodne ruCice. Ugradite ruCicu razvodnika. 9.ku. i labavih prikljucaka. odnosno namotaje davaca razvodnika. Ne postavljajte rucicu na silu. 15. razvadnik. Ako je 'osavina labava. Ako na kapi i rucici ne nadete nikakve tragove ostecenja. Pregledajte razvodnu ruCicu koja se nalazi na vrhu eentralne osovine i vidljiva je kada se ukloni kapa razvodnika. postavite je na centralnu osovinu. maTate zameniti. ulja iIi masti. Ako su provodnici koji povezuju davae osteceni. Zategnite zavrtnje pornocu odvijaca. Pazljivo ispitajte da Ii su ovi provodnici labavi i prornrdajte svaki da vidite da Ii su dobro povezani i da Ii su u dobrom stanju. 10. 11. 12. Moraju biti Cisti i dobra pricvrsceni. Pogledajte razvodnik. 14. i cesto se ostete zbog savijanja koje nastaje kada vakuumski regulator paljenja zakrece kalem davaca radi dobijanja veceg ugla pretpaljenja. Obratite paznju da Ii ima tragova grafita. 13. 16. Provodnici kalerna senzora su kod veCine razvodnika vrlo osetljivi. oCistite ih' pomocu Ciste krpe natopljene nekim rastvaracem. :1 ! I . Pregledajte platinsku dugmad. Pomerajte prstima centralnu osovinu razvodnika. Polomicete je. Aka je pricvrscena pornocu dva zavrtnja. Ako nadete bilo koje od opisanih ostecenja moracete da zamenite razvodnu rucicu sa navorn. Ona je pricvrscena na osovinu pornocll dva zavrtnja ih pomocu odvijaca). Aka ste pregledom utvrdili da je razvodnik u dobrom stanju.

17. 275 SISTEM ZA PALJENJE razvodnika pojavila korozija. Aka nije moguce ukloniti sve tragove korozije.SISTEM ZA PALJENJE Kod nckih razvodnika razvodna rucica S ~ skida lako 'itO so: povuce n3vise." . Provera pojave korozije I ~ I ~ Ako ste prilikorn pregleda konstatovali da je neki ~ ad kablova u kapi razvodnika otpusten. Gurnite kabl u prikljueni stubii' na kapi razvodnika. U tom slucaju ih jednostavno gurnite u prikljucak u kapi razvodnika. Napomena: Kablovi sveCice (sekundarno kolo paljenja) koji su postavljeni u prikljucke na kapi razvodnika moraju biti do kraja ugurani u prikljucke. 4. Postavite kapu razvodnika prema uputstvu koje je dato u" ovom odeljku. Kablovi su pricvrsceni u stubastom prikljucku kape razvodnika taka sto se prikljucni kraj provodnika blagom silorn upire u stubasti prikljucak.Aka se [utica sarno nav!aci na centralnu 050viou razvodoika. Napomena: Kod nekih tipova motora kablovi sveCice imaju kopeu na prikljueku na kapi. 2. Ova povrsina odgovara ravnoj strani u prirubnom otvoru ruCice.zelenkaste materije unutar prikljueka u stubii'u.lljU. Rukom izvucite kabl iz prikIjueka na kapi razvodnika. 1.. L . i \ Kod drugc vrslc razvodnika razvodna rutica je pricY[scena pomocu zavnnjcva koji sc moraju odvmuti da bi se razvodna ruCica skinula. I U ovom slucaju [utica se moze posta viti oa osovinu sarno u jedan odreden polozaj. onda II postoji mogucnost da se u prikljucku na kapi i" .. Da biste odvojiIi kablove morate ih uhvatiti sa donje starne kape." ~ " " " . zameni'" kapu razvodnika. Raevodrw weicn sc moze posta viIi na svojc mesto sarno u odrcdcnum P010l. Pogledajte u stubi" prikljueka na kapi razvodnika. Ovo vazi i za kablove sveGica i bobine. Korozija se javIja u vidu. razvodnika." . Ponekad se ovi spojevi olabave usled dejstva vibracija motora. pogledajte u kom polozaju se nalazi zaravnjena strana osovine. Zamena kape razvodnika paljenja . Da biste to proverili uradite sledece. stisnuti kopcu klestina i istovremeno izvuci kabl. Uklonite tragove korozije pomoi'u male iieane cetke. Ne postavljajte kapu ako treba da je zamenite. 3. Zamena kape prikazana je u jednom od sledeCih odeljaka. Prove rite sada i ove kontakte. sarno obrnutim redosledom. kod stitnika. taka sto provodnik iscupate drZeci ga za kraj. Isto tako vodite racuna da gumeni stitnici pokrivaju spoj na sveCicama i na prikljuccima kape razvodnika.

onda morate da skinete razvodnik paljenja.Kapa razvodnika paljenja se menja na sledeCi naCin. drZeCi ih pritom za kraj kod gumenog stitnika. 3. Alat i materijal • Odvijac • Nasadni kljueevi. Skidanje i ugradnja razvodnika paljenja R razvodnik paljenja je komplikovan mehanizam. i od njega zavisi rad matara automobila. NajveCi dec provera i servisiranja razvodnika se moze izvesti dok je razvodnik na motoru. postoje situacije kada je skidanje razvodnika neophodno. Pogledajte uputstvo dato u odeljku »Servisiranje filtera za vazduh« poglavlja »Sistem za napajanje gorivam{<. iii u slueaju kada se iskrivi centraIna osovina. To je dobra praksa. Posta vrsi nekoliko vainih funkcija. raeva i produietak • Mali kljuc • Kreda • Stezae za crevo(a) 1. Otvorite poklopac motora i uklonite kuCiste filtera Z3 vazduh. Aka i najrnanje sumnjate II svoje mogucnosti da zavrsite ovaj posao. bolje je da to prepustite kvalifikavanom mehanicaru u avlascenom servisu. U stvari preporueuje se da se platinska dugmad. Skinite kapu razvodnika pomocu odvijaca. Medutim. 2. Pravilan momenat paljenja posle zamene zavisi od poloiaja razvodne rucice. iii zakrenite . Postavite novu kapu na kuCiste razvodnika i pricvrstite je na prethodno opisan naCin. odmah postavljajte na novu kapu jedan po jedan kabl na odgovarajuce mesto. SkidajuCi sa stare. Skidanje i pravilna zamena razvodnika paljenja nije jednostavan zadatak. Ako je skidanje razvodnika neophodno postupite na sledeCi nacin. Visokonaponski kablovi se skidaju tako sto ih povueete rukom. ria primer imate problema sa centrifugalnim regulatorom paljenja. Napomena: Mnogi profesionaIni mehanicari menjaju i razvodnu rui'icu kada menjaju kapu razvodnika. Skinite kapu razvodnika na prethodno opisan naCin. kondenzator. veoma je 276 vaino da razvodnik sve vreme radi ispravno. U zavisnosti ad naeina pricvrsCivanja. Na taj naCin ste sigurni da kapa i rui'ica mec1usobno odgovaraju. . 1. i tako dalje. Proverite da Ii rutica i kapa odgovaraju za ugradnju oa motor. Ako. Proverite da li ste gurnuli kabl do kraja u stubic na novoj kapi. kapa razvodnika i vakuumski regulator paljenja menjaju bez skidanja razvodnika paljenja. Isto tako prove rite da Ii je isti proizvodac kape i rutice. 2.

". Pomoeu malog kljuca skinite sa bobine kabl koji je povezan sa razvodnikom paljenja. m P. ova ce' yam pomoCi da pri ugradnji razvodnik paljenja astane u is tom polozaju. pO'O"i i •• _______________ L novi razvod "k ova. Neki mehanicari uvek pokrenu motor tako da rueica bude u poloiaju »12 sati«. d.. I ' 277 SISTEM ZA PALJENJE Potom skinite prikljucak sa akumulatora da bi sprecili slucajno pokretanje motora. Kad nekih tipova matara jezicak razvodne ruCice se okrene ___ __ . Uhvatite rukom kueiste razvodnika i .podignite ga navise. To je jedan zavrtanj. To' () kredom (1) . Obratite painju na poloiaj razvodne ruCice. . . i koji sprecava da razvodnik ispadne iz svog lezista. "' ""kom od . koji se u-v:'J:e u motor kad donjeg dela razvodnika paljenja. iii izbacite opruine kopce iz leiista na kapi razvodnika. Pomocu nasadnog kljuca. 6.. 7. Odvojite sve elektricne kablove sa razvodnika paljenja. Postavite nasadni kljuc na glavu tog zavrtnja 1 i okreCite ga II smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu sve dok ga ne oslobodite. skinite samo prikljucak (-) negativnog pola akumulatora. tf II SISTEM ZA P ALJENJE I Obel". motora. = ad i I!!' (" • I f .')<oj" " "m 0'. raeve i produzetka skinite nosac kaji drii razvodnik. taka da ne mogu cia zaborave polozaj. I .. Skinite razvodnik. 3. 5. 4. Vratite navrtku na bobinu da je ne izgubite.navojne kopee za 112 kruga. Oznaeite kredom na nekom nepomicnom delu motora pravac u korn je akrcnuta rutica.... Odvojite dovodno crevo (iii creva) vakuumskog regulatora paljenja svlaceei ih sa regulatora i blokirajte ih. Sada nosac moiete skinuti rukom.

elektrodama. 9. trosice mnago 278 goriva i nedostajace mu ana ostrina i performanse koje treba da ima po svojoj konstrukciji. S obzirom da jaka sabijena smesa goriva i vazduha predstavlja sredinu koja je vrlo nepogadna za stvaranje varnice. produietak i nasadni kljuc za sveeice • Zastitne naocare • Zicana cetka • Turpija za platinsku dug mad • Alat za merenje zazora izmedu elektroda sveCica • Moment kljuc • Svecice • Izolir traka • Krpe • Rastvarac • Penetrirajuee ulje • Kratak komad creva za grejanje oklopa. tj. Podesite motor po ugradnji razvodnika paljenja. keramickog izolatora. Oni koji imaju prirubni sklop sa urezom neee se pomeriti prilikom skidanja). odnosno kupili novi razvodnik. Pogledajte adeljak »Podesavanje paljenja« u ovom poglavlju. SveCice predstavljaju poslednju kariku u sekundarnom sistemu paljenja. pomoCi ce vam prilikom ugradnje razvodnika. Tokom rada. odnosno prostor za sag orevanje. Ako su sveCice istrosene motor ce nepravilno raditi) tesko ce se pokretati. ugradite ga prema uputstvu od 1 do 7. Elektricitet. potreban je vrlo veliki napon da bi se varnica javila. Jednostavno govoreCi sveCica nije nista drugo do dva provodnika koja se nalaze dovoljno blizu jedan drugom da izmedu njih moze da skoci varni ca. i metalno kudste /oko . ima na sebi navoj koji sluii da se sveCica uvrne u atvar oa cilindru taka da ova dva provodnika ulaze II cilindar. (Kod nekill tipova motora razvodnik dobija pogon preko zupcanika koji se nalazi u motoru.za nekoliko slepeni prilikom ove operacije . drugi provodnik koji je povezan sa masom. elektrode se trose i varnici postaje sve .obelezite taj polozaj. Zamislite da je jedan od provodnika obmotan keramickom izolacijom. koji se javlja na provodnicima. Deo kuCista. iIi Ala! i ma!erijal • Racva.krajnji izvrsioci« s_istema za p a i j e ~ nje. On tece kroz provodnik obmotan keramickim izolatorom i preskace na drugi provodnik koji je povezan sa masom te se preko njega zatvara kola struje. Proverite da li je razvodna ruCica u istom polozaju kao pre skidanja. drugi imaju prirubni deo sa urezom. Pregled i ugradnja svecica S veCice su >. sveCica stari. dobija se od razvodnika paljenja. sarnO obrnutim redam. Posta ste popravili. 8.

Ovaj interval zavisi od naeina voznje i modela automobila. bar sto se tice odrZ<lvanja sistema za paljenje..teie da skoCi sa centralne elektrode na masu. a posebno kod automobila sa elektronskim paljenjem (nema platinskih dugmadi i kondenzatora) svecica je glavni dec brige. Ispitiv<rnja su pokazala dC! veCina vGzaca ne moze da ascti sveCica pri normal no lakim uslovima opterecenja i pri uslovima voznje na. onda se taj elektricitet kreee linijom najmanjeg otpora i i 1 I. U gradskoj voinji cesca je potreba za Ciseenjem sveCica. vee neki drugi dec sistema za paljenje. ---- . Pazljivo odvojite jedan po jedan kabl sa sveCica take sto ga uhvatite za gumeni stitnik iIi zastitni poklopac i istovremeno ga povlaCite i lagano uvreete da se osetljiv kraj provodnika ne bi iL I .000 do 20. kako bi se obezbedile pravilne performanse motora. oCistiti i podesiti zazor izmedu elektroda. SveCica je vitalni den kod odrzavanja motora. platinska dugmad iii babina. provera sistema za napajanje gorivorn itd. sveCice je potrebno na svakih 15. Ponekad. Kada su sveCice toliko istrosene da varnica vise ne moie da preskoci izmedu elektroda. U sklopu normalnog odriavanja kad konvencionalnog sistema za paljenje. Kada se ovo javi onda motor nepravilno radi (»trakira«). Ako je motor zagrejan ostavite ga da se dovoljno ohladi da se ne moiete opeCi ako dodirnete izduvnu granu. !v1nogi proizvoaaCi vozila preporucuju promenu "sveCica nn svakih 50. Servisiranje sveCica U sledeeem uputstvu prikazano je kako se skidaju svecice. Proverite sta je navedena u uputstvu za odrZavanje vaseg automabila. onda se nepotrebno trosi gorivo.. . Kod podesavanja motora. Isto vazi i za stariji automobil koji normaine tresi vise ulja.000 km ukoliko je vozilo opremljeno elektronskim sistemom za paljenje. U tim slueajevima napon koji se <!obija iz sistema je suvise nizak. 2. 1. kao sto su filteri. Aka jedna iIi vise sveCica povremeno »trokira«. u stvari je ana na granici neispravnosti. normalno postoje i drugi elementi izvan sistema za paljenje koji zahtevaju painju. 'c·. na primer kablavi.otvorenom putu. I I kratko se spaja sa masom. avo je stanje koje veCina vozaea tesko ustanovIjava. Ali sto se tice sistema za paljenje posebnu paznju obratite na sveCice. i ako izgleda kao da sveCica radi ispravno.000 km skinuti.. U nekim slucajevima sveCica nije uzrok sto nema varnice. .

oznaCite ih komadima izolir trake pre nego sto ih skinete. Kod nekih tip ova automobila duzine kablova su priblizno jednake i postoji mogucnost da ih pogresDo povezete. Najbolji nacin da razdvojite spoj je da lagano uvrcete gumeni stitnik i pritom ga povlacite . Koristite pritom pose ban nasadni kljuc za skidanje sveCica. (3) centmlna elektroda. (6) boeJl<l. iIi elektroda mase j (7) zazor izmedu elektroda. Obrisite kablove krpom. Na motorima kod nekih uvoznih tipova automobila koriste se sveCice zaptivnog tipa koje su smestene u cevi i ne koriste nikakve posebne zaptivke. Posto ovo nije uvek maguee izvesti. odnosno cilindara. Upotrebom takvog kljuca sprecava se lomljeoje izolatora 5veCice. Sa takvim kablovima treba pazljivo rukovati. maiete i pokrenuti motor elektropokretacem nekoliko sekundi sto ce oduvati priljavstinu oko sveCica (bar onu koja bi mogla da upadne u cilindre). Pazljivo obelezite koji kabl ide na koju svecicu. Oeistite prljavstinu sa donjeg kraja svake ad svecica pornocll krpe namocene rastvaracem.SISTEM ZA PALJENJE Delovi tipicne sveCice.. Kao sto je vee pomenuto. Skidajte jednu po jednu sveCicu i postavljajte ih na pogodnu povrsinu po redosledu skidaoja. koji ima gumeni iii plasticni ulozak. kablovi sistema za paljenje su 279 posebna vrsta provodnika koji su napravljeni tako da provode struju visokog napona i pritom pruzaju odredeni otpor kako bi se otklonile radio smetnje. pritom prljavstina ne moze da upadne u cilindre jer sveCice jos nisu potpuno skinute. (2) izojator. kako bi kasnije mogli da ih ispitate. Maida ce vaq1 biti potreban zglobni nastavak izmedu racve i kljuca. (I) stubic prikljucka. Napomena: Nemojte povlaCiti sam kobl (nemojte ga eupati). Pregled sveeica Iskusni mehanicar moze vam dati mnago poda280 taka 0 stanju motora posto skine -i pogleda Sve- . 3. 4. (5) zaptivJl<l podlosb. a maida i produzetak za rad na nekim motorima kod kojih svecice nisu pristupacne. Odvrnite svaku ~ v e C i c u u suprotnom smeru od kretanja kazaljke na satu za jedan iIi dva kruga pomocu odgovarajuceg nasadoog kljuca i racve. ostetio. a pritom ulozak drii svecicu u kljucu da ne ispadne pri skidanju iii ugradnji. 5. Najbolje je aka stavite zastitne naocare i izduvate prljavstinu pomocu vazduha pod pritiskom. Napomena: Ako sveCice imaju metalne zaptivne podloske obratite paznju da ih skinete zajedno sa sveCicom. On je najcesee naCinjen od najlona koji je impregniran ugljenikom i koji ne moze da podnese takva naprezanja. F 6. Ako je potrebno. (4) kuCiste.

To je one sto biste uvek pozeleli da vidite . I vi mazete to -is to. Mozete zakljuCiti da ovakva svecica radi u prayom tempera turn om podrucju i da je motor u dobrom stanju. Ovde su prikazana neka stanja na koja maiete naici. Hladnija svecica ima manji vrh izolatora i moze mnago brze da odvede toplotu iz glave matara. Ukoliko niste od onih koji stalno voze po gradu. Pregrejana svetica. podesiti im zazor i ponovo ih ugraditi. 1. iii ih treba zameniti. 2. koriscenjem »toplijih. Od momenta postavljanja svecica menja boju i moze imati po sebi naslage i koru ad razlicitih materijala koji uticu na performanse motora. Kao prvo. odnosno sveCice vece toplotne vrednosti se koriste ako motor evidentno trosi ulje. . vodi te racllna 0 tome da se sredina u kojoj svefica radi moze proceniti stanjem ooog dela svecice na kome nastaje varnica. (2) nasiage . Aka se temperatura u prostoru za sagorevanje poveca aoda ce sveCica sa oizorn toplotnom vrednoscu da spreCi samopaljenje usled visoke temperature. Kod ovakvih sveCica abe elektrode su istrosene (erodirane) a vrh izolatora IE t I SISTEM ZA PALJENJE ® ® Prikazuni izglcdi £veCica ukazuju nu tragove (1) pregn:vanja.' sveCica ne dobijaju se bolje performanse. Medutim toplija sveCica moze izazvati tesko ostecenje u motoru automobila koji se mahom vozi velikim brzinama na putu i pod velikim opterecenjem.svetlosmeda iIi siva boja vrha izolatora i Ciste lako istrosene elektrode. Na centralnoj elektrodi se uocava vrlo blaga erozija. iIi ukoliko ne vozite ekstremno velikim brzinama i pod velikim opterecenjem sto trazi koristenje sveCica manje toplotne vrednosti J prepofuka je da koristite sveCice »00[malnog« obsega.Cice. Savremene sveCice sa bakarnim jezgrom imaju izuzetno siIok opseg toplotne vrednosti i U stanju su da u normalnim uslovima zadovolje najrazliCitije us love voznje. Osim toga" mozete i ponesto saznati a opstem stanju motora posto ih dobro pregledate. Normalna svecica. Takve se sveCice obicno koriste kada je motor izlozen grads kim u5!ovima voznje. Toplije sveCice. Suprotno nekim misljenjima. Ovaj izraz ukazuje sarno na to kolikom brzinom se toplota provodi od vrha sveCice. Kada skinete sveCice lako cete odluCiti da Ii su one u takvom stanju da ih treba oeistiti. Zakljucak: ovakvu sveCicu vredl ocistiti i podesiti joj zazor. a vase vozilo trosi ulje. Toplija svefica duze zadrzava toplotu i u stanju je da bde sagori naslage.

SveCice koje . termostat je zagJavio U otvorenom polozaju. vrhu izolatara i unutar kuCista sve6ce obitno ukazuju oa to da je tempera turn a vrednost svecice isuvise niska za uslove pod kojima motor radi" Moguei uslovi takvog stanja ukljucuju prebogatu smesu goriva. 6. (7) glaziranog izolatora $vecice i (8) samopaijenja. Zakljucak: Uzrok problema se mora otkloniti. Tamne. kasnije paljenje. Sveeica sa cmim naslagama. Detonacija. sto stvara takve uslove sagorevanja pri kojima moze doei do jakih mehanickih udara. sto ee smanjiti nasI age od ulja. (3) naslage od sagorevanja utja. a nastaje usled suvise ranog paljenja iIi zbog preniske oktanske vrednosti goriva. termostat koji je zaglavio u zatvorenom poioiaju iIi sllvise siromasna smesa goriva i vazduha. Takvo stanje moze . ovakva svetica se moze 06stiti i podesiti zazar pre ponovne ugradnje. v!atne nasI age na elektrodama. a ponekad mogu pokidati elektrodu sveCice. Zakljucak: ovakve sveeice je pametno zameniti kada se pronade i otklani osnovni uzrok. Naslage me kane i suve garezi na elektrodama sveCice. Faktori koji mogu da dovedu do toga su prerano paljenje. SveCica sa naslagama od ulja. 4.i. nemojte prevideti mogucnost da su ugradene sveCice pogresne toplotne vrednosti. a sveCice zameniti. (6) kalcificiranih naslaga. SveCica na slid ( 9) je sarno imo5ena. Ovakvo stanje je izazvano na5!agama iz komore za sagoreva282 nje koje se naglo otkinu od klipa i ventila i "poprskaju« toplotni izolator. SveCice sa nabacenim nasiagama. kao i voznja pri malim brzinama. Detonacija se obicno manifestuje kao lupanje motara. Ako se zakljuti da je svetica u radu bila isuvise topla iIi isuvise hladna. Ova se desava zbog toga sto je toplotni opseg sveeice isuvise veliki za us love pod kojima radi motor. (5) nabacenih flllsiaga. kao i zbog opste istrosenosti. Zakljucak: Posto se pronade i otkloni uzrok. Naslage ulja mogu nastati zbog istrosenosti raznih delova motora. podesiti zazar i ponovo se ugraditi. vrhu izolatora i unutar kuCista ukazuju na to da ulje oa neki naein dospeva u prostor za sagorevanje. Ovakvi eksplozivni udari mogu ostetiti klip iIi sveCicu. 5. niska temperatura motora i dug rad motora u praznom hodu.garcz. ali ovo je sarno privremena mera. 281 E je beo i bez naslaga. Ranije iIi kasnije moraeete da otklonite osnovni problem. leptir za hladno pOkretanje matcra (»cok«) je zaglavio. 3. na sebi imaju naslage od ulja mogu se oCistiti. Zakljucak: koristiti sveCice koje su jedan iIi dva toplotna opsega toplije ad sveCica koje se in ace preporucuju. Vrh izolatora moze biti neravan i ispucao. (4) detonativnog sagorcvanja.

zbgg vruCih tacaka u prostoru za sagoreva- . Ovakav slueaj se obicno javlja pod istim uslovima pod kojima nastaju i nabacene naslage. i verovatno za dodatne radove na motoru. komad izolatora se moze otkinuti usled jake detonacije.nastati lisled neblagovremenog podesavanja motora. SveCica kod·koje nedostaje komadic izolatora. Napuknut iIi polomljen izolator se obieno javlja zbog krivljenja centralne elektrode pri podesavanju zazora sveCice. " :1 i ~ i ~ vanje. kao i vrstu ulja. Naslage vece debljine mogu formirati »most« izmedu iz01atora svecice i kuCista. Zakljucak: Ovakva sveCica se mora zameniti. SveCice sa kalciniranim naslagama. podesiti zazar i ponovo ugraditi ovakve sveCice. Samopaljenje se maze javiti usled usijanih naslaga u prostoru za sagoreI I I I I I ··. Ako rezultat izostane morate se pripremiti da promenite ulje i filter. moguce je da ste koristiIi gorivo iii ulje neodgovarajueeg kvaliteta. 7. Umesto toga naslage se tope i obrazuju sloj koji provodi struju. 8. SveCica kod koje je premoseeno jezgro iIi zazor. pri podesavanju zazora krivite sarno bacnu elektrodu. Ako se na centralnoj elektrodi i masi sveCice pojave intenzivne naslage svetlosmecle iIi bele boje. 9. obrazujuCi na taj nacin kratak spoj. Zakljucak: ovakav glaziran sloj se ne moze ukloniti uobicajenim ciscenjem i bolje je flromeniti sveCicu. 10. Zakljucak: ponekad je moguce oCi5titi. Zakljucak: u ovakvom slucaju mozete sarno 06stiti iIi zameniti svecice i odmah promenite vrstu benzina da biste videli da Ii je problem time resen. U ovom slucaju normalne nasI age na vrhu sveCice ne mogu da sagore.··· . Zakljucak: Prevelike nasI age ovakve vrste mogu dovesti do kratkog spoja elektroda sveCice. Ovakav slucaj se najcesee javlja kod motora kod kojih se retko kontrolise ulje iii kod motora koji se koriste u gradskoj i sporoj voznji. Glaziran izolator sveCice. Takve nasI age mogu form irati i most izmedu elektroda i time se svecica kratko spaja. Ako se problem ponovi mozete pokusati sa sveCicom cija je toplotna vrednost manja za jedan stepen. Samopaljenje. 11. Razlika je jedino u debljini naslage. Ovo znati da paljenje nastaje pre nego sto skoCi vamica. Pod odreclenim uslovima. Da biste sprecili ovakva ostecenja.· Pre nego sto se to dogodi potrebno je otistiti sveCicu i podesiti zazor elektroda.

Istrosena svedca. Ciscenje sveCica UzimajuCi U obzir vreme i napor koji ulazete pri skidanju i ugradnji svetica. zbog detonacije iIi zbag previsake taplatne vrednasti svetica. Zakljucak: uzrok se mora pronati i otkloniti. Istrosena centralna elektroda kao i elektroda mase ukazuju na to da je svetica adsluzila svoj radni vek i da je treba zameniti. Osteticete eiektrode. Osim toga svetice koje se kariste za elektronske sisteme za paljenje imaju yeCi zazor. I pored taga sto proizvadac maze padesiti zazar na novim syeCicama. Zakljucak: posta elektroda za masu nije po celoj povrsini centrirana U odnosu oa centralnu elektrodu. zbog struganja klipa 0 zidove cilindra koje nastaje usled nedovoljnog podmazivanja iIi paremecenih zazora izmedu del ova metCTa. Da bi proverili zalor svcClca koristite mcrae sa okrug!om iicom. Ali ako ste ih Cistili u propisanim intervalima ODe su verovatno u dobrom stanju i mogu se servisirati oa sledeCi naein. Izolator smede sive baje pokazuje do je taplotna vrednost svetice adgovarajuca. SISTEM ZA PALJENJE 1. Ovaj podatak se nalazi u uputstvu za rukovanje vazilam. Aka je patrebna padesiti zazor uCinite PREPORUCENIMOMENT PRITEZANJA SVECICA (Nm) . ravan merni listie ce verovatno dati pogresno oCitavanje. 3. ovakva sveCica se mora zameniti. Ako je potrebna natapite krpu sa malo rastvaraea. ipak ga proverite. ProizvadaCi svetica isporucuju posebne sveCice sa veCim zazorom. i abratna. Podesavanje zazora svecica Bez obzira da Ii ugradujete nave iii aCiscene svetice. SveCice sa yelikim i sveCice sa malim zazorom se izraduju u identicnim taplatnim aznakama i jedina se razlikuju pa tame kaliki im je zazar izmedu elektrada. Da biste praverili zazar sveCice patreban yam je merac zazara koji je naCinjen ad okrugle zice. 12. Samapaljenje testa maze da osteti celo klipa i elektrode svetice.5 do 2 mm. obicna je balje da ugradite nove sveCice kada se stare sveCice blize kraju ocekivanog veka trajanja.nje usled slabog odvodenja toplote iz motora. marate padesiti zazar izmedu elektroda prema padacima kaje daje proizvodac motara. Turpijam za platinsku dugmad izravnajte i atistite centralnu eleKtradu svake svecice. Ostecene svecice se moraju zameniti. Stavite zastitne naotare i iicanom cetkom otistite navoj i elektrode sveCica. Pomoeu Ciste krpe obrisite naslage ulja i masti koje su se nahvatale sa spoljne strane svetice. lsturpijajte elektrodu mase sa unutrasnje strane svake sveeice taka da pavrsina postane sjajna. Dobre obrisite sveCice Silvorn krpom. Painja: Ne pakusavajte da sveticu predvidenu za mali zazar padesite na veliki zazor. U opsegu od . 2. m e n ~ n j e mernim listicima nece dati tacan rezultat. 1.

Panoya proverite zazor.a rezervnih delova. Za Ciscenje navoja obicno je dovoljno staviti u njih malo penetrirajuceg ulja. Uvmite sveCice rukom. .Dimenzija navoja svecice 14 mm sa zaptivkam 14 mm kanusna 18 mm kanusna Celiena glava 37-44 10-22 22-29 Aluminijumska glava 26-32 10-22 22-29 283 NJE to pomocu odgovarajuceg dela alata za merenje zazora. Ponavljajte avo dok ne uklonite prljavstinu.dok ne dobijete pravilan zazor. iii kupili sveCice i proverili zazor. a jos uvek pri u. Izvadite krpu okrecuCi je u suprotnom smeru.vrtanju sveCice navoj ne ruo. Proverite da Ii su metaini zaptivni prstenovi na sveCicama u dobrom stanju i da Ii pravilno nalezu na sveCice. Zategnite sveCice rnomentnim kljucem na vrednost specificiranu u tabeli u ovom odeljku. Ako su navoji Cisti. Ugradnja svetica Posta ste oCistili sveCice i podesili zazar izmeou elettroda. i dovoljno je pritegnuti svedce za 114 kruga. 5. 1. tako da budu pritegnute ali ne suvise! Aka vas motor ima svecice sa konusnim sedistem i aka nema zaptivnog prstena. Uvmite taj ugao krpe U DtVOT za sveCicu okrecuCi ga u smeru kretanja kazaljke na satu.ie da pokusajte taka sto na sveCicu navucete komad creva za grejanje. Proverite to u uputstvu za 4. Ako nemate momentni kljuc pomocu racve i nasadnog kljuca pritegnite sveCice za 1/4 do 1/2 kruga. pa to crevo koristite kao savitljivu ruCicu. Pazljivo iskrivite bocnu elektrodu . koji moiete naCi u prodavnicaIT). 3. Ako pritom imate poteskoca to maze da znaCi da navoje u glavi motora treba oeistiti. Namocite jedan ugao Ciste krpe uljem. Po motu suve i ciste krpe obrisite sve preostale tragove prljavstine i rnasnoce sa zaptivnih povrsina sveCica na glavi motcra. 2. pristupite ugradnji na sledeCi naCin. ivlozete koristiti i ala1 za Ciscenje navoja.sarno bocnu elektrodu . onda se zaptivanje postize kontaktom izmedu dYe metalne povrsine. odgovarajuceg unutrasnjeg preenika. Prikljucite na svaku sveCicu odgovarajuCi kabl. Napomena: Neki proizvodaci preporucuju da se navoj namaze sredstvom koje sprecava da sveCica »zapece«.

kao i svi ostali delovi. pogresnim koriscenjem iii uticajem sredine. odnosno za zamenu. Napomena: Od 1963. Profesionalni mehanicar moze pomocu posebnog ureaaja za ispitivanje. 284 Kablovi za svecice B ez obzira da Ii vrsite kompletno podeSavanje matara. Ako nije uocljivo ostecenje jednog iii vise ovih kablova.t'w' . iIi aka neke od sveCica imaju naslage garezi (pogledajte odeljak "Provera i ugradnja sveCica« U ovom poglavlju). najbolje je da sve promenite zbog toga sto su svi oni podjednako stari. Cesto se dogada da se kablovi sveCica ispituju tek kada se ni jednom drugom merom ne popravi fad motcra. sarno menjate sveCice iii trazite uzrok slabih Derformansi vaseg automobila. ipak mogu biti netspravni. godine u sva vozila proizvedena u Americi ugraduju se kablovi za sa grafitnim jezgrom.~ J 'iil"'W" . sto je skracenica za TV i radio smetnje i imaju 12-tozilno jezgro od I . obavezno prover(te sveCice. -. Aka motor automobil? neravnomerno fadi »trokira«. Da Ii na spoljnom omotacu ima pukotina iii znakova istrosenosti? Da Ii su kablovi natopljeni uljem? Da Ii su gumeni stitnici kablova kod svecica postali tvrdi i krti? Da Ii su gumeni stitnici na kablovima kad kape razvodnika postali tvrdi i krti? Ako bilo koje od ovih pitanja ima potvrdan odgovor. paljenje i kablove svetica. Kada ovaj period prode. cesto pogresno . obieno se pretpostavlja -. Uklonite oznake od izolir trake sa kablova sveCica. promenite kablove za sveCice na prvom sledecem servisiranju motora. iIi pomocu volt/ommetra proveriti da Ii su kablovi ispravni tako sto ispituje elektricni otpor kabla iii proverava da Ii ima pukotina. Realan vek trajanja koji mozemo ocekivati je oko 50.Cvrsto navucite gumeni stitnik rukom preko vrha sveCice. uzrok mogu biti ovi kablovi. kablovi sveCica se llJoraju promeniti ako zelite da motor radi Cak i ako utvrdite da je sarno jedan kabl neispravan. Kablovi sveCica se . I pored toga sto kablovi za sveCice mogu izgJedati kao da su u dobrom stanju.000 km iii oko tri gadine. Ovakvi kablovi se cesto nazivaju TVRS provodnici. Povremeno vizuelno pregledajte kablove. trose vremenom.da su kablovi u dobrom stanju.

Alat i materijal • Kljuc o Set kablova za sveCice • Sapun iIi silikonski sprej najlona impregnir9.TIo grafitom. Obzirom da u ovakvom kablu nema metalnog jezgra, on je podlozan ostecenju i moze da pregori. Provodnik je dobra izolovan silikonskom gumom, jer je taj materijal otporan na toplotu koja je najYcCi neprijatelj ovakvih provodnika. Zamenu kablova za sveCice moz£-izvesti svaki mehanicar-amater i to na veCini motara. Medutim kod nekih tipova motara kablovi sveCiea su sprovedeni ispod delova motora, kroz eevi, iIi separatore i preko nekih neuobicajenih mesta. Uvek dobro pogledajte a kakvom se poslu radi, da biste pre nego sto pristupite radu sigumo utvrdili da Ii maiete da ga zavrsite. - - - - - - ~ ~ ~ - - - - SISTEM ZA PALJENJE Zamena kablova za sveCice Kad menjate kablove sveCiea prove rite da Ii ste obezbedili odgovarajuCl kaplet za automobil nn kome radite. Mozete nabaYiti i takav komplet kod koga su duiina, prikljutei, stitniei i ostalo pripremljeni za ugradnju na odgoyarajuCi tip motora. Napomena: Ako je vase vozilo opremljeno visokoenergetskim sistemom za paljenje (HEI), pogledajte uputstvo na kraju ovog odeljka. Zamena kablova za sveClee se obavlja na sl,,deCi nacin. 1. Ako je motor jos topao ostavite ga da se ohladi toliko da ne mozete da se opecete aka dodimete izduvnu granu. 2. Skinite kuCiste filtera za vazduh. Pogledajte odeljak »serviranje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za napajanje gorivom. ~ . Ovo moze biti potrebno da bi se obezbedio prist up svim kablovirna sveCic3. Provcrite kablovc za svcCicc priiikom podcsavnnja motam iii ako motor ne radi pravilno. Kruta i ispucala izolacija je raziog za zamenu kablov a. ali morale zapamtiti da postoji mogucnost dOl vizue!nim pregledom ne otkrijcte kV;IL 285 SISTEM ZA PALJENJE Obeleiite raspored kablova za svecice pre nego Slo ih skinetc; ponekad su provuceni i kroz otvore i-cevi. Skinite ih i zamcnjujte jedan po jedan da hi izbegli zabunu. 3. Pocnite od sveGice koja je najdalje od razvodnika paljenja (kod motora V6 iii V8 moiete poceti sa bilo koje strane motora), pazljivo uklonite kablove povlaceCi gumeni stitnik, a istovremeno ih lagano uvreete. 4. Pogledajte kuda je sproveden kabl do razvodnika. 5. Izvadite rukom drugi kraj kabla iz kape razvodnika. I kod ove operacije lagano uvrtanje pri izvlacenju ce olaksati odvajanje.

286 6. Uklonite kabl iz motora. Aka je kabl provucen kroz cevi, in postavljen u separatore, obeleiite to jer ee vam olaksati ugradnju novog kabla. 7. Iz kupljenog· kompleta novih kablova odaberite onaj kojr je iste duzine kao onaj koji ste upravo skinuli. Uporedite duzine. 8. Ugradite novi kabl za sveCice pratee; tacke od 3 do 6 ali obrnutim redosledom. Proverite da Ii je novi kabl provucen na isti naCin kao onaj koji ste skinuli. I , , ; I 9. Na oba kraja kabla, i kod sveCice i kod kape razvodnika praverite da Ii su prikljucak i gurneni stitnik dobra postavljeni i da Ii je kabl dobro gurnut u prikljucak kako bi se obezbedio dobar kontakt. ' 10. Nastavite sa zamenorn jednog po jednog kabla po ovoj proceduri sve dok ne zamenite ceo set. 11. Skinite sekundarni visokonaponski kabl sa prikljucka na bobini; to je provodnik Ciji je drugi kraj prikljuccn na razvodnik paljcnja. Lagano ga uvrCite dok ga izvlaCite iz prikljucka. " ~ ' = ~ = " ~ ~ , , = CD ii i I 0 l 11 II ~ 1 I I I , \, c: I C::TI=M ZA P ALJ 12. Izvadite drugi kraj kabla iz centralnog 'prikljucka na kapi razvodnika. I ovde se kabl lagano uvrce pri izvlacenju iz prikljucka. 13. Zarnenite visokonaponski sekundarni kabl sa novirn prateCi uputstvo iz tacaka 11 i 12, sarno obrnutirn redosledorn. I ovde proverite da Ii su gumeni stitnici - na svakom kraju se nalazi po jedan - ugurani do kraja da bi se obezbedio dobar kontak!. Visokoenergetski sistem za paljenje (HEI) Aka radite na kolirna koja su opremljena visokoenergetskim sistemom za paljenje (HEI - High ----Kad De!co-Remy Unitized razvodnika (levo) kablovi III sveCice p05t<lvljaj u 5e u prstcnas!i nos;lc (1) koji 5e pricvrscuje na kapu razvodnika (2) pomoc u zavrtnjeva (3}, koji istovremcno priCYTScuju i bobinu (4) odozgo na o\'aj sklop. Dcsno jt: prikazan Deko-Remy HE! razvodnik sa dva nosilea (1) bblovi 13 svecice, kuji sc

u ovom slucaju postavljaju eko bobine (2). 287 Il ' .' I •. tt,, __ . __ . SISTEM ZA PALJENJE Energy Ignition), kapa razvodnika i nadn spajanja provodnika ce biti razliCiti. ISto tako, videeete da je preenik kabla za sveCice veCi. Posto je u ovom slueaju bobina integralni den kape razvodnika, ovde nema visokonaponskog sekundarnog provodnika bobine. Provodnici syeCica kod HEI sistema se menjaju na sledeCi naein. 1. Skinite prstenasti nasac sa kape razvodnika. avo se izYodi tako sto se kopee (oznaeene sa "Latch" - zap or) gurnu od razvodnika, a kapa se podigne. Svi prikljucci kablova za sveCice se nalaze u prstenastom nosacll. Napomena: Kod nekih HEr sistema kablovi za sveCice provuceni su kroz dva nosaca. U tom slucaju jednostayno izvucite kablove i nosace iz kape razyodnika. Kod sistema Delco-Remy Unitized moraju se odvrnuti dva zavrtnja i skinuti bobina pre nego sto se skinu provodnici sveCice i visezilni kab!. Zavrtnje odvite odvijaeem. Zatim ,skinite bobinu i na kraju kablove za sveCice i visezilni kabl. 2. Izvadite prikljucak kabla za sveCice iz prstenastog nosaea kape razvadnika potiskujuCi pritom pal cern prikljucak nadole. Napomena: Kod Delco-Remy Unitized sistema zavrsetak svakog od kablova za sveCice je pricvrscen pomocu zavrtnja. Odvite malo DVe zavrtnje kada skidate kablove. a zategnite kada ih postavite. 3. Skinite drugi kraj kabla sa sveCice. Skidajte ga pazljivo, drzeCi ga za gumeni stitnik i pritom ga lagano uvrCite. Ne cupajte kabl jer ga lako mozete ostetiti. 4. Odaberite iz kompleta kabl odgovarajuee duzine. 5. Pri postavljanju novog kabla u prstenasti nosae podmazite prikljucak sapunom bez amonijaka iIi silikonskim sprejom, i gumite prikljucak u prstenasti nosac. Kod sistema Deleo-Remy Unitized ubaeite kabl uotvor i zategnite zavrtanj. , 6. Ponovite tacke od 2 do 5 posebno za svaki kabl sveCice sve dok ne zamenite ceo komplet. Zapamtite, menjajte jed an po jedan provodnik da biste izbegli zabunu i greske koje Yam mogu aduzeti mnago vremena. 7. Kada 5U svi kablovi za sveCice zamenjeni, zavr288 site rad tako sto izvr,ite uputstvo iz tacke 1, ali obrnutim redosledom. Sva uputstva pri zameni kablova sveCica na sisternu HEI su ista kao kod konveneionalnih sistema, osim pomenutih razlika kod kape razvodnika. Ako iole sumnjate u syoje moguenosti

da obayite ovaj posao, konsultujte profedionalnog mehanicara. Indukcioni kalem (bobina) K Od veCine automobila bobina je ern, cilindrican iIi cetvrtasti dec velicine konzerve piva od 0,33 litra. Bobina se obicno nalazi u blizini razvodnika paljenja. Ako ne mozete da je pronadete, pronadite veliki sekundarni yisokonaponski kabl koji je prikljucen na eentar kape razvodnika. Bobina se nalazi na drugom kraju tog kabla. Pri proveri bobine, prvi korak je yizuelni pregled. Proverite da Ii je bobina cvrsto pricvrscena da bi imala dobru masu, i da Ii su svi prikljucci Cisti i sigurni. Otpusten i prljay prikljucak izaziva veliki otpor u kablovima. Takav veliki otpor je uzrok slabog rada sistema za paljenje. Pogledajte da Ii na vrhu bobine ima pukotina, da Ii je kuCiste bobine ulubljeno, i da Ii euri ulje iz bobine. Ako nadete bilo koje od pomenutih osteeenja, bobina se mora promeniti. Bobina je u stvari mali transformator koji struju od 12 volti, iz primarnog sistema, pretvara u struju sekundarnog sistema, kod koje se napon penje i do 30.000 yolti. Ovaj visoki napon je potreban da bi skoCila varnica izmedu elektroda sveeica, i da bi se upalila smesa goriva i vazduha U· motoru. r pored toga sto, spolja gledano, moie izgledati da je bobina u dobrom. stanju, ona moze biti neispravna. Neki od znakova da je bobina neispravna, odnosno u nekim slucajevima slaba, su gubitak snage pri veeem broju obrtaja, zastoj motora prilikom ubrzanja, iIi u ekstremnim slucajevima nemoguenost pokretanja motora. . \ I ; ! I . , I r_-___ t_ SISTEM ZA PALJENJE f , Ii f , } I Ako ste osetili bilb koji ad pomenutih simptoma, najbolje je da bobinu odnesete kod majstora koji ima odgovarajucll opremu za ispitivanje. Aka yam to nije moguce, maiete kupiti novu bobinu i zameniti staru. Medutim aka zamena bobine ne resi .problem ne ocekujte da ce vam u radnji zameniti bobinu koju ste vee jednorn ugradili. VeCina prodavnica delova ne prihvata da

vrati nOvae za elektricne komponente koje su bile uoraclene. Medutim ako imate svoj, ali mogucda pozajmite volt/ommetar, iii drugi instrument za analizu rada matcra kojim se moze ispitnti bobina, onda to mozete i sami da uradite. o Tipicni delavi indukcionog kalcma - bobine. (J) guma. (2) sekundarni visokonaponski prikljucak, (3) primarni prildjucak, (4) kapa. (5) slojcvi, (6) namotaji. (7) kuciS1C j (8) stakleni izolator. ... - .. --.. ----.. -.. Alat i materijal • Adapter za sveciee • Babina • Volt/ommetar • Viljuskasti kljucevi Ispilivanje olpora prirnarnog kola bobine Isnitivanje primarnog otpora se vrsi na sledeCi nuein. 1. Postavite birae opsega volt/om metra u poloiaj 1-10 oma«. Ako je potrebno povezite odgovaraju6 provodnik za ispitivanje na instrument. 2. Izvrsite kalibraciju instrumenta za ispitivanje prema uputstvu proizYodaca. 3. Iskljucite glavni prekidac, odvojite dva provodnika sa primarnog prikljueka koji se nalazi pri vrhu bobine. U nekim slueajevima ovaj prikljucak se jednostavno svuce; drugi opet imaju navrtke na prikljucnimstubiCima koje se skidaju malim viljuskastim kljucem. Prikljucei su obelezeni na razne naeine. Najcesce oznakama "POS" iIi (+) za pozi(ivan, odnosno »NEG" iii (-) za negativan prikljucak. Obeleiite gde koji kabl pripada da bi ste ga kasnije lakse povezali. 4. Prikljucite erveni i erni provodnik instrumenta za ispitivanje na primarne prikljucke. 5. Obtajte dObifenu vrednost na odgovarajucoj skali instrumenta. Ova vrednost treba da odgovara onoj koju preporucuje proizvoclac. Meclutirn kod veCine vozila otpor prirnarnog kola bobine se krece izmeclu 0,5 i 30ma. Ako je ovaj otpor znatno iznad iii ispod preporueene vrednosti, bobina je neispravna i mora se zameniti. 6. Ako je bobina neispravna uklonite provodnike za ispitivanje sa primarnih prikljucaka i zamenite bobinu na nacin koji je prikazan na kraju ovog odeljka. Ako je otpor primarnog kola bobine u preporucenom opsegu, predite na ispitivanje sekundarnog otpora. 289 ENJE Ispitivanje otpora sekundarnog kola bobine Ispitivanje sekundarnog otpora b:obine vrsi s_e na sledeCi naCin. 1. Podesite volt/ommetar u opsegu od 1000 do' ·1O.0000ma. 2. Kalibrisite instrument prema uputstvu proizvodaca. 3. Skinite kabl sa centralnog prikljucka babine. Painja: Proverite da lije glavni

prekidac iskljucell, pre nego sto skinete kabl. On se skida tako sta se prihvati za kraj, povuce navise i istovremeno blago uvrce. 4. PrikljilCite jedan od provodnika instrumenta na bilo koji od primarnih prikljucaka. CD 5. Prikljucite drugi provodnik instrumenta na adapter sveCice, iIi spiralnu oprugu i ubacite adapter u centralni prikljucak bobine. 6. OCitajte dobijenu· vrednost instrumenta na odgovarajucoj skali. Ocitana vrednost mora biti u opsegu koji preporucuje proizvodac automobila. Ako je izmerena vrednost otpora izvan one koju daje proizvodac, to znaCi da je bob ina neispravna i da je treba zameniti. 7. Ako je bobina neispravna, skinite provodnike za ispitivanje i zamenite bobinu prema uputstvu koje sledi. Ako su otpori bobine u okviru preporucenih vrednosti, uklonite pravodnike za ispitivanje i povezite kablove primarnog kola i visokonaponski kabl. Pri primarnog Olpor;) odvoje sc prim ami proyodnid (I j, Do bra bi bila da 5e obeleie pre skidanja. Crvena s!ipaljb ommetra (2) ,e prikljuCl na pozitiviln prikJjueak. a crna (3) n:J ncgUlivni prikljucak. 290 ..... -------------I· i i ! . " = SISTEM ZA PALJENJE -, rr:5J CJ '--_ .... 0 Kou ,;iSlCma HEI kt1u i;Ojlh fim.,:tar SC prikijucujc: {I) za

oooin<\ nalazi u k;lpi primafnog nlpora. (:!) z::

Of

sckumJarrHlg ntpora. , I I I L....l .... Iii! II Pri jspitivllfljU primarnng otpora na forull, povci:i!c ommc!ar na prik<lz;lO 11<16n. Pri ispi!ivunju sc:kund:lrllog otpora nil Ford-u. rO\eZite ommctar flU prik:Jzan naCin. 291 I IL···· , ' ; . -----292 Pri ispitivanju sekundarnog otpora postal'iie adapter svceice (l) u prik!jucak bobine (2), Crveni provodnik (3) povc:tile na ncgativni

prikljuC4k, a crni provodnik (4) svc6ce, Uporcdilc izmcrcni Olror sa preporuccnom vrcanoscu ! f I • l J I I I , Zamena bobine Ako ste doW do zakljucka da je bobina neispravna, i da je potrebna zamena, postupite na sledeCi narin. 1. Obezbedite odgovarajucu bobinu. Mnoge bobine izgledaju slicno, ali mozda nisu u stanju da obezbede sekundarni napon koji je potreban za rad vaseg motora. 2. Ako to dosad niste ucinili, iskljucite glavni prekidac i odvojite kablove koji su povezani na primarne prikljucke ,to se nalaze pri vrhu bobine. Neki od ovih kablova imaju prikljucke koji se skidaju; drugi imaju stubice sa navrtkama koje se odvrcu pomocu malog kljuca. Prikljucci su obelezeni na razoe natine. Najcesce oznakama »POS« iIi (+) za pozitivni, odnosno »NEG« iii (-) za negativan prikljucak. Obelezite gde se koji kabl nalazi da bi ga kasnije lakse povezali. 3. Izvucite sekundarni visokonaponski kabl iz centralnog prikljucka bobine. 4. Kljucem odvrnite zavrtanj na nosacu bobine. Obicno je ovaj zavrtanj uvrnut u blok motora. 5. Skinite staru bobinu. 6. Pri postavljanju nove bobine sledite tacke od 1 do 4, sarno obrnutim redosledom. SISTEM ZA PALJENJE Primarni (balastni) otpornik paljenja K od velikog broja automobila sistem za paljenje je tako konstruisan da, kada motor radi, funkcionise pri manjem naponu oU onog koji 1ma akumulator. Da bi se to izvelo ugraduje se jedan primarni (balastni) otpornik izmedu glavnog prekidaca i bobine. Ovaj otpornik smanjuje napon akumulatora za 3 volta. Medutim, posto je za pokretanje motora potreban maksimalan napon akumulatora, ovaj otpornik se iskljucuje pri pokretanju motora. Ako se motor automobila ugasi tim se gJavni prekidac paljenja vrati iz polozaja za pokretanje u radni polozaj," onda je vrlo verovatno da je u pitanju neispravan otpornik. Ispitivanje otpornika Pomocu sledeceg ispitivanja proverava se da Ii je balastni otpornik ispravan. Ovde su prikuzana dva lipa balastnQg (primarnog) otpornika. Dvostruki

tip, levo na ,lid, jc tipican za neke modele Chrysler-a. dok sc drugi , koji prikaz;}n desno na slid, koristi kod starijih model a AMC i Genera! Motors 'I\!tomobila. 293 Ala! i ma!erijal • Provodnik za premoscivanje • KIjuc • Primarni otpornik 1. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. Povezite pomocu produznog kabla po ziti van (+) pol akumulatora sa pozitivnim (+) prikljuckom na bobini. 2. Pokrenite motor. Aka motor radi i pored toga sto je produzni kabl prikljucen, balastni otpornik je neispravan i mora se zameniti. Painja: mora se voditi racuna 0 tome da je ovakvo prevezivQnje sarno privremenog karaktera i sluii za potrebe ispitivanja - to nije trajna popravka. Ako vozite a14tomabil sa prikljucenim produinim kablom samo nekolika stotina kilometara, zbog povecane loplote koja se stvara, v e r o ~ vatna oe izgoreti bobina, platinska dugmad i drugi delovi u sistemu za paljenje. 3. U gasite motor. Skinite produzni kabl. Napomena: Na novijim tipovima automobila, balastni otpornik je u stvari provodnik koji povezuje glavni prekidac i bobinu. Ako ste po izvrsenom ispitivanju utvrdili da je balastni otpornik neispravan, ostavite produzni kabl u poloiaju iz tacke 1, obratite paznju na upozorenje iz tacke 2 i odvezite automobil do najblizeg mehanicara. Ovakva popravka nije posao za poeetnika. Zamena otpornika Kod mnogih automobila, a posebno kod starijih modela, primarni otpornik je izveden kao mali kalem smesten u keramicki izolator. Nalazi se na prednjoj strani u motornom prostoru. Pri zameni postupite na sledeCi natin. 1. Odvojite provodnike sa otpornika. Oznacite ih da bi kasnije lakse izvrsili spajanje. 2. Odvrnite pomocu kljuea zavrtanj kojim Je pricvrscen otpornik. 3. Skinite otpornik sa prednje strane. 294 Ako se balastni otpornik nalazi u keramickom lzoiatoru, unda je obicno postavljcn na prednjem delu. unular mo\ornog prostora. 4. Ugradite novi otpornik prema uputstvu od 1 do 3, ali obrnutim redosledom. Napomena: Proverite da Ii otpornik koji ste obezbedili odgovara vasem automobilu. 5. Pokrenite motor. Ako se motor pokreoe nastavi da radi, ooda ste otklonili kvar. Glavni prekidac (kontakt-kljuc) D o pre oekoliko godioa glavni prekidae oa automobilu je imao sarno jednu ulogu - da ukljuCi i iskljuCi primarno kolo. Danas ovaj prekidac pored toga ukljueuje elektropokretae, pove-

zuje alternator i potrosaee, zakljueava upravljae i zuji ako zaboravite kljue u njemu. Kako su funkdje glavnog prekidaca postale sve kompleksnije, isto se dogodilo sa njegovom konstrukcijom. Kod veCine savremenih vozila prekidac paljenja ima pet polozaja, od kojih svaki ima posebne funkdje: »oprema«, »zakljucano«, »iskljuceno«, »)ukljuceno« iii »yoznja« i »pokretanje«. Prvi polozaj, »oprema« omogucava yam da koristite razne uredaje na automobilu koje se pokrecu pomocu elektriene struje, a da se pritom napon ne prikljueuje na kolo za paljenje, sto ne sarno da bi nepotrebno trosilo akumuIator vee bi mogIo da izazove pre gorevanje sistema za paljenje. Kod veCine automobila dodatni uredaji, kao.sto su elektrieni podizaei stakla i pomeranje sedista, mogu se pokretati sarno kada je prekidae paljenja u polozaju »ukljuceno« iz razloga bezbednosti. Kada je prekidae paljenja u pOlozaju »zakljueano« svako napajanje koje ide preko njega je prekinuto. Napajanje koje nije vezano preko prekidaea paljenja, kao sto su svetla i upaljae, je stalno prikljueeno na akumulator. Kada je preki® U ® \ o I Sa\'remena \'ozi!a imaju obicno pel poJozaja prekidaca paljenja: (1) oprema, (2) zakljucano, (3) iskljuccno. (4) uk!juceno i (5) pokretanje motofll. SISTEM ZA PALJENJE dae u pOlozaju »zakljueano« kijue se maze izvuCi iz brave. Kod starijih tipava automobiIa - pre 1966. go dine - kljue se mogao izvuCi iz brave u svakom polozaju prekidaea osim u polozaju »pokretanje Kad novih tipova automobila postoji i uredaj protiv krade koji blokira upravljac i ruCicu menjaea. Kod gotovo svih vozila, kod kojih se zakljueava toeak upravljaea, postoji polozaj »iskljueeno«, desno od pOlozaja »zakljucano«, koji omogucuje da se tocak upravljaea i rueica menjaea mogu pokretati bez trosenja akumulatora. Ovaj polozaj so. koristi kada se vrsi servis upravljaekog mehanizma iii vesanja, iIi kada se vrsi podesavanje ruCice menjaca. Kada je prekidae u polozaju »ukljueeno« iii »voznja«, napon je prikljueen na elektriena kola koja se koriste pri normalnom radu automobila. Tu je ukljueen radio, ventilator grejaea, potrosaei kao sto su prozori, sedista, brisaei stakla, zadnja svetia itd. U polozaju »pokretanje motora« napon akumulatora prikljueen je na motor elektropokretaea preko solenoida. Solenoid ima nekoliko funkcija, a jedna od njih je da sluzi kao releprekidae. KOada se napon dovede, preko glavnog prekidaea, do solenoida kolo se zatvara i omogucuje da se uspostavi tok stmje kroz motor elektropokretaea. Solenoid je postavljen u blizini elek-

tropokretaea i time se izbegava postavljanje velikih kablova od akumulatora do prekidaea paljenja. Solenoid elektropokretaea je opsirnije opisan u poglavlju »Sistem elektropokretaca«. Druga vaina funkcija glavnog prekidaea je da se pomocu njega ukljueuje primarno kolo paljenja preko otpornika primarnog kola za paljenje. Ovaj otpornik, kao sto mu i ime govori, ogranicava napon koji se dovodi do bobine. Kod starijih tipova automobila koristili su se otpornici koji su smanjivali napon na odredeni nivo bez obzira na rad motora. Kod savremenih vozila ovakav uredaj se zove balastni (primarni) otpornik. Zbog svoje posebne konstrukcije, balastni otpornik moze smanjiti napon na bobini nizem broju obrtaja motora, a pritom povecava napon pri vecem broju obrtaja mot ora, kada je to i potrebno. Kada ne bi postojao otpornik bobina bi imala dovoljno visok napon pri vee em broju obrtaja motora, kada je to i potrebno. Kada ne bi postojao otpornik bobina bi imala dovoljno visok napon pri vecem broju obrtaja motora, ali taj isti napon bi izazvao pregrevanje bobine i pregorevanje platinske dugmadi pri nizem broju obrtaja motora. Najeesce se kao primarni otpornik koristi provodnik odredene duzine naCinjen od otporniekog materijala, koji smanjuje napon 295 - ------------------- ~ ~ - - ----baterije od 12 volti na oko 9 do 10,5 volti tokom normalnog rada motora. Motoru je potreban say raspolozivi napon da bi se pokrenuo, a posebno u hI ad nom zimskomjutru kada je brzina pokretanja motora umanjena zbog zgusnutog ulja i veceg elektricnog otpora koji se javlja pri nizim temperaturama. Zbog toga se u glavnom prekidacu nalazi posebno obilazno kolo koje omogucava prikljucenje punog napona akumulatora na bobinu prilikom pokretanja motora. Ako motor auto mobil a iznenada prestane da radi, zatim se pokrene i panovo ugasi u nepogodnom trenutku, najverovatnije je u pitanju gIavni 296 prekidac. Meclutim, potrebno je da obezbedite kvalifikovanog mehanicara radi brizljivog pregle<;la. Ako kljuc ima veliki zazor u prekidacu i _ ako se paljenje prekida kada pomerate kontaktkljuc, najverovatnije je da je doslo vreme da zamenite glavni prekidac. Za automobile kod kojih se zakljucava tocak upravljaca, za skidanje glavnog prekidaca potreban je specijalan alat. Za amatere je bolje dane pokusavaju da zamene glavni prekidac, zbog komplikovanog posla skopcanog sa teskocama i mogucnosti ostecenja delova zbog rada bez neophodne opreme. r MOTOR T ehnicki giedano, motor pokrece automobil

pretvaranjem toplotne energije u mehanicki rad pIi sagorevanju benzina u komori za sagorevanje. Kada se benzin i vazduh pomesaju u pravoj ,:,zmeri (14.7 delova vazduha i jedan deo benzin a se smatraju idealnom smesom) i kada se up ale pomocll varnice, ta smesa eskplodira razvijajuCi pritom veliku koliCinu toplote i visok pritisak. I pored toga sto sagorevanje nastaje u delicu sekunde, ono je ipak kontrolisano. Kada varnica upali smesu, nastaje "front plamena« u obliku lopte koja se siri od tacke paljenja sve dok potpuna ne sagori. Takvo sagorevanje izaziva naglu porast pritiska u cilindru, sto potiskuje klip nanize i okrece radilicu. Na taj naCin se toplotna energija pretvara u koristan mehanieki rad koji pokrece automobi!. Pritiskom na pedalu za gas otvara se leptir u grlu karburatora, time se omogucava da veea koliCina smese goriva i vazduha uVllce u motor. Time se povecava gustina smese U svakom ad cilindra motora, a posledica toga je da se povecava pritisak kada se smesa upali. Dalji rezultat povecanja pritiska pri sagorevanju je povecanje snage motora, sto omogucava da motor brie okreee iii da bolje »vuee«. Ako se popusti pritisak na pedalu gasa, smanjuje se koliCina smese, pritisak u cilindrima pada i motor usporava. Na neki naCin, motor sa unutrasnjim sagorevanjem moze da se uporedi sa pumpom za vazduh. Otvaranje leptira za vazduh omogucava da motor pumpa vecu kolicinu vazduha, a ukopliko je veea koliCina vazduha (i goriva), to motor razvija vecu snagu. To je i razlog sto po pravilu veCi motori razvijaju i vecu snagu od manjih jer predstavljaju pumpu veeeg kapaciteta. Nazalost, motori sa unutrasnjim sagorevanjem nisu narocio efikasni posmatrano sa aspekta iskoriscenja toplote koja se dobija sagorevanjem. Samo oko jedne treCine toplotne energije se koristi za pokretanje vozila. Oko jedne treCine se izgubi sa gasovirna koji izlaze kroz izduvnu cev. Do trenutka dok klip dode do donje granicne taeke svog hoda, pritisak u cilindru vee znatno opadne u odnosu na svoju najveeu vrednost koja se javlja odmah po paljenju. Mada je motor iskoristio energiju gasova koji se sire i sagorevaju, ipak u sagorelim gasQvima ostaje toplotna energija koja se mora izbaciti napolje kako bi cilindar mogaQ ponovo da -usisa sveiu kolieinu smese goriva i vazduha. Narednih 20 do 25 odsto toplote koja se dobije sagorevanjem gubi se preko sistema za hladenje. Kada gaTiva sagoreva, u motoTu, on poCinje da se zagreva. Kad ne bi bila hladef)ja, motor bi nastavio sa sagrev,!ojem sve dok se ne bi istopio. Stoga je gubitak toplote kroz sistem za hladenje neizbeZan. Jos jedan deo energije odlazi na savladivanie. unutrasnjih otpora odnosno trenja jer: kliprli

(11) klipni prstenovi. tako da mogu da rade pri visirn temperaturama. Kod veCine motora iznose 5 do 8 odsto. Medutim. odnosno iznos obrtne . alternator. kompresor klima uredaja itd. Kada je fec 0 snazi matara. pogonskom mostu i (otpor kotrljanju). najsnainiji i najjeftiniji dan as poznat urec!aj za pokretanje vazila. (5) bregasta oSQvina. No turbo punjaei su vrlo skupi te je njihova koriscerije ograniceno uglavnom nn luksuzne i. Gubitci usled trenia javljaju se i u pogonskom rernenju motora. a mozda i bez sistema za hladenje. Dna se izrazava u kilovatima (kV/).ciJindra. ali i u ovom slucaju dobitak je manji od troskova. pumpa servo upravIjaea. (14) kHpnjata i (15) radiJica I ! I " ce i dalje biti vrlo neekonomican natin za pokretanje automobila. Druga ve!icina koja se meri kod motora je obrtni momenat. ventila i prostora za sagorevanje. (4 ) podizaci ventila. Inzenjeri traze naCine da motor s unutrasnjim sagorevanjem uCine sto efikasnijim. Sve dok inzenjeri ne pronadu bolji naein da ustede toplolnu energiju na ekoniIDican naCin. (9rventil. i to je jedan od gubitaka toplote koja nastaje prilikom sagorevan]a Jedan deo preostale snage motora je pot reb an za pOkretanje dodatnih agregata kao sto su pumpa za vodu. (2) zaptiyka glave. (6) pampa za ulja. smanjili bi se toplotni gubici. (7) k!ackal ica venlila.sportske automobile. (3) poluga podlzata. prenosu snage. Konstruisanjem motora od materijala otpornih na toplotu. ovaj motor je' i pored toga najekonomicniji. potrebnih za izradu iii celog motora iii radi prevlacenja klipova. Preostala snaga koja je na raspolaganju za pokretanje . ventili klizaju. motor sa unutrasnjim sagorevanjem 297 -------MOTOR (1) glava motora . nanize i navise u svojim vodicama. Ulja i mehanieka poboljsanja koja smanjuju gubitke usled trenja takode doprinose. Spreeavanje toplotnih gubitaka kroz izduvnu cev moze se postiCi i tako sto se izduvni gasovi koriste za pokretanje turbo ·punjaea. (10) proslor za sagorevanje. (12) klip. No i pored toga gubitci usled trenja nisu toliko veliki.prstenovi se taTu 0 zidove cilindara. radilica se okrece u leiajevima itd. (13) osovina male pesolee klipnjace. Medutim. (8) opruga ventila. Mnogo je truda ulozeno na razvijanje keramiekih materijala. vozila predstavlja samo mali procenat ukupne snage koja nastaje pri sagorevanju smese goriva. vrhovi bregova se taTu 0 podizace.

koji se pre svega bavi odriavanjem 1 lakim popravkama. ali kod izduvnih ventila to nije slucaj. Konacno ventil poCinje da propusta. posao oko ventila se obieno svodi na njihovo dovoelenje u normalno radno stanje. Jedini delovi koji mogu da otkazu su izduvni vcotiE i moida neka zaptivka iii zaptivni prsten. U krajnjoj liniji svi ventili se pOhabaju. To moie dovesti do teskog ostecenja motora. Otvor postaje sve siri jer sve vise i vise metaia bukvalno izgori sve dok MOTOR ventil ne bude unisten. koje se nalazi na pocetku knjige. znptivni prstenovi ventila iii opruge ventila. morate shvatiti vainost podmazivanja i kako se ana odrazava na vek vaseg matara. Usled toga izduvni ventili se pri radu vise zagrevaju.sile koju motor moie da emituje. Dopremanje odgovarajuce kolicine ulja je neophodno kako bi se spreCio dodir metal-metal. Usisni ventili imaju nesto povoljnije radne uslove jer se stalno hlade smesom koja se usisava. Promena ulja i podmazivanje prikazani su u poglavlju "Odriavanje automobila«.000 km. Ako pravilno odrzavate motor. kombinovano sa visokim temperaturama koje Sli prisutne u prostoru za sagorevanje. a time se ubrzava starenje metala i dalje habanje ventila. Ova velicina se meri u Njutn metrima (Nm). konacno pohabaju dodirne povrsine ventila i sedista. vreli izduvni gasovi se probijaju kroz otvor i pocinju da deluju na ventil kao gorionik za gasno zavarivanje. nepravilan zazor ventila iIi slabo preciseen usisni vazduh. ledino hlaelenje koje je prisutno je odvodenje male koliCine toplate preko vretena na vodieu ventila u kratkim jntervalima kada je ventil oslonjen na sediste. Ovakvo stanje se naziva »izgoreli ventil« i do njega ubrzano mogu dovesti siromasna smesa. Tada se toplota provodi preko sedista na glavu motora. Pohabani . Umesto toga ani Sil izlozeni topiim izduvnim gasovima koji ih prie. nije ni potrebno da se mnogo razumete u principe rada motora. Brzo otvaranje i zatvaranje pri kome ventiIi udaraju 0 svoja sedista. skidanje ventila i zamenu pohabanih delova kao sto su vodice ventila. otpasti komad sa njega iii se cak raspasti.OOO i 250. Kada to jednom pocne. Ali kada sediste ventila pocne da se haba pri vecem broju predenih kilometara.Odrzavanje ventila ukljucuje skidanje glave motora. Ponekad ce ventil puei. aka je pruzena potrebna nega to je izmeelu ISO. a time i habanje motora. i popravka takvog ostecenja zahteva generalni remont. Ali kod normalnog trosenja ventila. . On maze trajati koliko i sam automobil. Osno'vni pojrnovi 0 motoru Ako ste mehanicar-amater. Ali. dodirna povdina se smanjuje i zbog toga ventil nije u mogucnosti da sprovodi toplotu kao pre toga. nepravilno podeseno paljenje. i odreelena je obrtanjem radilice i maksinalnim pritiskom u cilindru.

Ovo je yazno kad matara sa »cvfstim{< podizaCima vcntila iIi mehanickim delovima. Ako se prekine. moraju se isto taka brusiti radi obnove dodirne povrsine. Kod nebh motora moze doC! do tesklh ostecenja ako klip udari u otvoreni venti!. Izduvni ventili se abieno zamenjuju novim. uputstva za to mazete nati u servisnom prirucniku. Takav posao ne sarno da zahteva znanje vec i pravi alat i opremu za masinsku obradu. dok se lanae iii par zupcanika koriste uglavnom za pokretanje bregaste se nalazi u bloku metcra })sa strane«. Na i pored toga moiete ustedeti nn trosku za fad taka sto cete U okviru ovog posla skin uti glavu motora i odneti je nn obradu u specijalizovnnu radionicu. ako mislite da ste sposobni da izvedete radove skidanja i ugradnje glave motara. razvodnog mehanizma. (2) blok matora. I . u nekom trenutku. Posao koji mozete sami da obavljate je odriavanje propisanog zazora ventila. Da bi se kompenzovalo termicko sirenje motora i istezanje koje vremenom nastaje oa nekim izduvnim ventilima) mora se odriavati odredeno rastojanje izmeau vrha vretena ventila i klaekalice (iIi podizaca). iii se prosiruju da bi se ugradili venti Ii sa veeim precnikom vretena. kais. Zbog toga proizvodac automobila u uputstvu navodi da Ii se zazor na ventilima podesava dok je motor vrue iii hladan.vodnog mehanizma. Pohabane voeliee ventila se obraeluju da bi se dobili pocetni zazori. (4) !elcci lciaj i (5) lanac nl2. i zatvaraju. doelete u priliku da menjate lanae iii zupcasti kais 299 MOTOR I 300 (1) Glava cilindra (motora). Ova procedura je prikazana u ovom poglavlju. Zupcasti kais se vremenom haba i nastaju naprsnuca slabe tacke. To rastojanje se zove »lazor ventila«. Drugi motori se »slobodno okrecu«. Ovakvi podizaci nalaze se na mnogim uvoznim motorima. natinjen od crume i fiberglasa. Moze yam se dogoditi da. Ovo je po sao samo za iskusnog majstora i izvan je mogucnosti veCine majstora amatera. (3) brcgasla osovina. motor ce prestati da radi jer ventili da se. kao i konstrukcije motora. se cesto koristi za pogon kada se ona nalazi u glavi motora. Skidanje glave motora je veliki posaa i nije prikazan u ovoj knjizi. Ipak. zazor ventila se povecava iIi smanjuje pri zagrevanju motara.usisni ventili se obicno bruse da bi se obnovila dodirna povrsina. sto znaci da mogu . dOK Sli venIlU U gJavi. koja se nalaze u glavi motora. Zupcasti. Sedista ventila. dok kod »hidraulicnih« podizaea nije. U zavisnosti od legura koje se koriste za izradu bloka i glave cilindra.

ispitivanje balansa snage pomoCi ce vam da pri trazenju greske gubitka snage odredite cilindar koji izaziva probleme.01'0 posebno vazi za poklopac ventila koji ima tendenciju da vremenom popusta. Time se stvara zazar u razvodnom mehanizmu ventiJa. Kod 1110tora koji imaju lanac. Zamena zaptivke koja propusta je jos jedan od poslova koji u veCini slucajeva mOlete sami da uradite. za('epIjen izduvni sistem.da nastave rotaeiju a da kJipovi ne udare u ventile. sto dovodi do postepenog smanjenja perform ansi motora. U ovakvom slucaju potrebno je zameniti i lanae i !ancanik. relativno mekani zupei smanjuju buku motora iii imaju i tendeneiju da se brzo trose. nisku kompresiju motora. Zamena zaptivke glave motora mOle biti preveliki posao. zaglavljene ventile iii cak istrosene yodice ventila. Postoji nekoliko razloga zbog kojih zaptivka pocne vremenom da propusta. Ovakvi. usisne grane i kartera trebalo bi da budu u okviru vasih mogucnosti. Zaptivke od plute/gume postaju krte usled utieaja toplote i starenja. Mnogi savremeni motori izlaze sa proizvodne Iinije bez klasicnih zaptivki. istrosenih klipnih prstenoval cilindara ilili curenje zaptivke glave motora. . Ako se potrose toliko da lanae preskoci zub na lancaniku poremetice se sinhronizaeija rada ventila. Ali ako je zaptivka pukla iii iskliznula mora se zameniti. ali ako se ne nanese pravilno iii aka se ne 05tavi da stvrdne maze doCi do curenja . preko koga prelazi lanae. i u mnogim slucajevima motor ce se ugasiti. Neki od uobicajenih tipova problema na motorima prikazani su u daljem tekstu. Vakuum lest ce Yam pomoti da otkrijete propustanje vakuuma u usisnoj grani iii karburatoru. Traienje greske u motoru MOTOR U ovom poglavlju se nalaze i tri vrste ispitivanja koje mozete izvesti da bi otkrili probleme u motoru. Silikonska masa je odlican zaptivni materijal. Kada pristupate popravci curenja ovakve vrste. ima zube od najlona iii plastike. TreCi test. Da bi smanjili troskove mnogi proizvodaci koriste silikonske zaptivne mase za zaptivanje mnogih spojeva. Mehanicke vibraeije zajedno sa otpustenim navojem iii zavrtnjem mogu izazvati pucanje zaptivke iii curenje. I ovaj posao je prikazan u ovom poglavlju. I ova zamena je prikazana u Ovom poglavlju. ali zamena zaptivke poklopea ventila. Provera kompresije je korisna za otkrivanje losih ventila. kasno paljenje. mozete birati da Ii da postavite sVeZu silikonsku masu iii da ugradite zaptivku od gume/plute. on se vremenom izduzuje. Ponekad je dovoljno zategnuti nekoliko zavrtnjeva da se zaustavi curenje. Kod mnogih motora lancanik na bregastoj osovini.

iii je nemaju. Cilindar na kome dolazi do prod ora ulja obicno se lokalizuje tako sto se skine sveCica i pogleda na kojoj sveCici se nalazi mastan ern nanos. koii se javlja zajedno sa tajanstvcnim gubitkom tecnosti Z(l hlaoenje moze ukazivati n<. • Zaptivka glave matara prapusta. U tak\'om sJucaju. • Neispravni ventili.• Trosenje ulja . odnosno kod sklopa menjac/difereneijal kod poprecno postavljenih motora sa pogonom na prednje tockove). • Curenje ulja. iIi nikakvu kompresiju. Zaptivka kartera je jas jedna ad mesta gde se panekad javlja cmenje ulja.plavi dim iz izduvne cevi ukazuje da ulje sagoreva zbog istrosenih klipnih prstenova. Ulje koje sagoreva zbog istrosenih klipnih prstenova iii cilindara obicno znati da je potrebna generalna popravka motora. prednji zaptivni prsten radilice kad kaisnika iii panekad. Uljni wiog u Illadnjaku. Napukao klip iii klipni prstenovi su obicno poslediea jake detonacije. merenja kampresije obicna ukazuju da je zaptivka glave izgorela.l propustanjc zaptivke glave motora. Istroscni iii prcgore!i izduvni venti!! dovode do guhitka kompresije u ci!indru. Zaptivka koia propusta maze amoguCiti curenjc rashladne tecnosti u cilindar "(?ito brzo unistava cilindar zbog vclikog zagrevanja) iii u kuCiste radilice (gde isto taka izaziv(1 problcme zbog toga sto rashladna tecnost nije dobro sreJstvo za podmazi\·anjc). Provera komprcsijc motora i ispitivanje sistema za hladenje pomocu pritiska 01110guCice nam cia otkrijemo LL cemu . Najceste tacke na kojima se javlja eurenje ulja su zadnji zaptivni prsten radilice (na zadnjem kraju motora kod automobila sa pogonom na zadnje tockove. kad V6 i V8 matara. najverovatnije su u pitanju istrosene vodice ventila. polomljenih klipnih prstenova. ulje na spoljnoj strani motora iii odozdo na automobilu iii povecana potrosnja ulja bez vidljivog plavog dima iz izduvne eevi. Simptomi su barice ulja ispod automobila. Popravka se sastaji u uocavanju i zameni ostecene zaptivke ili zaptivnog prstena. poklopac iii poklopei ven301 MOTOR tila. napuknutog klipa iii istrosenih vodica ventila. Sve sto omogutava priliv ulja u komoru za sagorevanje izazvace sagorevanje ulja. Aka ova nije povezano sa bukom u matoru iii gubitkom snage. Ncispravan usisni venti! ce Isto tako dovesti do . zaptivka usisne grane. provcra kornpresijc 1110tora pokazace malu.Ie problem. U avam slucaju javlja se gubitak kampresije aka zaptivka propusta izmeclu dva cilindra iii izmedu cilindra i spaljne sredine. Aka dva susedna cilindra imaju malu kampresiju. 1z ovog razloga motor moze trositi litru ulja na svakih 400 do 500 kilometara. Ovaj uzrok se otklanja takozvanim »sredivanjem ventila« i popravkom odnosno zamenom vodica i zaptivnih prstenova ventila.

iii aka pumpa pusta vodu l110raju se zameniti. udaranje iii zveceCi zvuci koji se cuju samo pri ubrzanju kod velikog optcrcccnja ukazuju na pojavu detonacijc U Illotoru. ali ce se uz to javljati pllcanje iIi izbacivanje plamcna u usisnu granu. Neispravni ventil! se moraju zameniti. Biage detonacije se uglavnom smatraju neskodljivim. • Razlicite vrstc buke IZ motora.zato znaci pri specificiranoj kompresiji. Ostro fijukanje. Neispravan hidraulicni podizac izaziv(\ istu vrstu buke. glave I11otora iii ostecenja lezajeva klipnjace. Ni jedan motor nije u stanju da radi kako je to. Kada se podizaci istrose. klipnih prstenova. zoog povecanja zazora venti!3. posebno ako nista drugo ne ukazuje na neispravnost. TutnjClva koja se povecava sa povecanjem broja abrtaja motora obicno nastajc zbog bucnih leiaja pumpe za vodu. ali ako se desava svaki put kadn pokrenete motor to moie biti indikacija da jc potrcbna zamena padizaca. prevelike kompresije usled preterano velikih nas!aga garezi u prostoru za sagorevanje. Stalno lupkanje odnosna kuckanje motara ahicno ukazuje na preveliki zazar jednog i!i vise ventila. ZveceCi iii kuckajuCi zvuci koji se cuju sarno kad prvog pokretanja motora obicno nastaju zbog hidraulicnih podizaca. Detonaciju moze izazvati i neispravan venti! za recirkulaciju izduvnih gasava. a padizaCi utisaju. Istrosena asovinica klipa moze dati slicnu buku. To moze biti poslcdica prevelikog predpaljenja. sllvise siromasne smese goriva i vazduha.gubitka kompresije. dUli vremenski period. Ponekad pomaze i upotreba goriva sa vecom oktanskom vrednoscu. Ispitivanje kompresije motora I spitivanjem kompresije otkriva se stanje motora. Ova je normalna situacija ako motor nije radio. 302 Ostri metalni udarci koji se javljaju pri odreclenom broju obrtaja i pajacavaju sa povecanjem brzine ukazuju na istrosene letece iii Idece leiajeve radilice.i se sastoji u odredivanju uzroka detonacije i njegove blagovremene eliminacije kaka ne bi doslo do teskill ostecenja motora. sto zahteva da se izvrsi odgovarajuca popravka motora. To moie nastati usled nepravilnag podesavanja. Ova vrsta buke ukazuje na to da je patrebna generalna popravka motora. pregrejanog motora. istroscne k!acka!ice. iskrivljcne sipke podizaca. aii jake detonacije mogu dovcsti do pucanja klipa. Kada pritisak ulja poraste zazor se smanji.. Opravk. ani ispustajll ulje i time povecavaju zazor ventila sta izaziva buku kada se motor prvi put pakrene. konstrukcijom predviclena ako svaki cilindar ne radi pri punom iskoriscenju . Aka Iciajcvi imaju veliki zazar. Specificirane . istroknog podizaca iii kombinacija poslednia dva uZr0Ll.

L Uklonite kuCiste filtera za vazduh. moracete da nite svecice sa svakog cilindra. oJnosno 3 sveClee.vrednosti za kompresiju su izraiene u barima (1 bar = 0. Pogledajte odeljak »odrzavanje filtera za vazduh« u poglavlju ). Kada klip dade. 2. Svaka sveCiea je povezana sa jednim visokonaponskim kablom. Da biste ispitali kompresiju prvo treba da obezbedite pristup svakom ellindru. Niska kompresija u svim eilindrima izazvace smanjenje snage motara. na primer.-1ko razumcmo kako se odrecluje veliCina kompresije.Sistem za gorivo«. Ovde nam moze biti ad pomoCi .). najvisi polozaj (GMT . i pritom biti bar jcdnaka najmanjoj vrednosti koju navodi proizvodac. u donji polazaj (DMT . Na V8 i V6 molOrima sa svake strane motora nalazi se 4.987 atm. magu imati pritisak kompresije pri pakretanju pamocu elektropokretaca od preko 13 bar. 6 ili 8 svetiea . Ispitivanje kompresije motora vrsi se na sledeCi oaein. Posto je. Ovi kablovi su drugim krajem povezani sa kapom razvodnika paljenja. . jedini moguCi pristup cilindrima kroz otvore za svecice. Pojedini motori.donju mrtvll tacku). Na linijskim cetvorocilindricnim i dricnim motorima sveClee su lako vidljive jer su sve poredane sa jedne strane motora.po jedna sveCica za svaki cilindar. Da biste odredili stanje motora pDtrebno je da ispitate kompresiju. usisni ventil se zatvara i klip pacinje kretanje navise Ala! i materijal • Kljuc iii klesta • Klesta za kablove sveCiea • Nasadni kljuc za sveeiee i racva • Produzni kabl • Instrument za ispitivanje kompresije • Pumpiea za ulje • Motorno ulje sabijajuCi na taj naCin smesu goriva i Kada klip dostigne. U zavisnosti od tipa motora. sa spoljne strane motora.gornju mrtvu tacku) smesa goriva i vazduha je do maksimuma sabijena. to ee biti 4. Ovo ispitivanje se vrsi kod svakog podesavanja odnosno uvek kada motor slabo radi. i povlaCi sa sveClee uz blago . tokom svog kretanja pri taktu usisavanja. Ako je motor u dobrom stanju onda ee izmerena kompresija u svim eilindrima biti podjednaka. SveCice se nalaze ili na glavi eilindara iii na bloku motora. Nejednaka kompresija izaziva nemiran rad motara u celom opsegu broja obnaja. Za ovaj posao moze yam biti potreban kljuc. tom trenutku se meri pritisak u barima i izmerena vrednost se speclflClra kao kompreslJa. koji se nalazi na kraju svakog od kablova.!. tokom ovog takta Sabljanp. To se radi tako sto se rukom iii posebnim kJestima uhvati gumeni stitnik. Odvojite kablove sa svake ad sveciea.

kako biste uvek znali koja je skunuta sa kog eilindra.1 zatvorena i usis. iii neka neko sedi u kolima i drzi pedalu gas a pritisnutu do kraja. bili sigurni da je svaki na svom mestu. Skinite sveeiee pomoeu nasadnog kljuca i rneve. Kada Idip potnc da sc krccc navisc. pri spajanju. oko 5 sekundi. Neki uredaji ima]u konusni zavrsetak i prakticno je nemoguee zadrzati uredaj na otvoru eilindra kod motora sa visokom kompresijom. i povczite ga pomoeu produznog kabla sa dobrom masom na motoru. i odredite stanje skinutih sveCica. 6. Kompresija iz matora oduvace svu prljavstinu sa sveCica dok pokreeete motor. ubacite uredaj za merenje kompresije u otvor sveClee i neka vas pomocnik pokrene motor okretanjem kontakt-kljuca za 4 do 5 obrtaja. 8. Najbolje bi bilo da obeldite svaki ad kablova kako bi kasnije. . 5. Dok se motor pokreee zapamtite najveeu 303 MOTOR 304 (1) USISAVANJE.uvrtanje.:bacuju napoljc. Merenje pocnite od eilindra najblizeg hladnjaku. (3) SAGOREVANJE I (4) IZDUVAVANJE. SveCiee postavljajte na radni sto prema redu skidanja. izduvni venti! jc Olv areD. 10. gasovi se i. Odvojite sekundarni visokonaponski kabl sa eentralnog prikljucka na kapi razvodnika. Ovo se radi da bi se smanjila mogucnost ulaska prljavstine i drugih necistoca u prostor Zll sagorevanje kroz otvore sa kojih su skinute sveeiee. Napomena: Najbolie ee biti da koristite ureoaj za merenje kompresije koji se uvrne u otvor sveeiee.ma smcSil sc Po pal jcnju smdc 5vccicom dolazi do pOliskivanja klipa nunize i w jt tab sagorcvanja. 3.1. Pokrenite mehanizam gasa i zaglavite ga u polozaju kada je leptir karburatora otvoren. Posto ste samo malo popustili sveClee. Pogledajte odeljak "Procena stanja i ugradnja sveCica« iz poglavlja »Sistem za paljenje«. Tokom lakl a sabijanja oba ventila . sto ce vam pomoCi da uacite sta nije u redu sa motaram. pokreCite motor stavljanjem kontaktkljuca u polozaju start. 4. Y. Jos nemojte uklanjati sveClee. 7. to je onaj koji je povezan sa bobinom. Pomocu nasadnog kljuca i racve odvrnite svaku sveCieu za oko 1/2 kruga. Ovo omogucuje da najveca moguea kolicina vazduha uoe u motpr tokom ispitivanja kompresije. Za vreme tuklil usisuvanja alvan! se usisni venti! i usled krc!llnja klipa nadale uviaci sc smcsu v:lzduha i goriva u prostor za sagorevanjc. (2) SABJJANJE. od nosno radni lak!. i povezali sekundarni (visokonaponski) kabl bobine sa masom.

Ponovite merenje kompresije. visoka iii neujednacena vrednost kompresije ukazuju na ozbiljne kvarove motora. ako prethodno ne otklonite uzrok. onda to znaci da su klipni prstenovi istroseni. (Ulje koje ste nasuli u cilindar zaptiva prostor oko prstenova i time se poveeava pritisak. IskljuCite kontakt-kljuc. Ako dva susedna eilindra imaju nisku kompTesiju. Zapisite ocitanu vrednost na parcetu papira iIi kredom na unutrasnjoj strani blatobrana. onda je motor u dobrom stanju bar sto se tiee kompresije. 15. Aka se sada kompresija poveea skoro do normalne. Za ispravni postupak popravke potrebno je kOI1suttovati profesionalnog mehanicara.::a vrednost vakuuma oSlaje zabe!dcn<l na instrumentu. A. Uporedite rezultate vasih merenja sa vTednostima iz servisnog prirucnika. i najve. PrikljuCite odgovarajuCi kabl na svaku sveCicti. 14. onda postoji velika verovatnoca da je zaptivka glave motora ostecena. Vecina uredaja ima ugraden ventil koji zadrzava kazaljku na najvecoj vrednosti sve dok ne oslobodite pritisak. Kod V -motora izmerite kompresiju prvo na jednoj pa onda na drugoj strani. Ponovite tacke 9 i 10 za svaki eilindar. Ako otkrijete da jedan (iii vise) eilindara imaju nisku kompresiju. 11.) Aka je kompresija i dalje niska onda to znaei da su najverovatnije u pitanju losi ventili. vrednost na skali uredaja. Pomocu pumpiee za ulje kroz otvor za svefiee naspite nekoliko kasiciea motornog ulja u motor. onda to moze biti znak da su ventili u losem stanju iIi da su klipni prsteni istroseni. 12. Ako je izmerena kompresija visa od preporucene vrednosti to ukazuje da u eilindrima ima mnogo naslaga gareii. 13. U gradite kuCiste filtera za vazduh. PrikljuCite sekundarni visokonaponski kabl na centralni prikljueak u bobini. Ako je kompresija cilindra niska postupite na sledeCi naein. Niska. Ugradite svecice.MOTOR Da bi proven!i kompresiju cilindra rrikljutite crevo mernog uredOlja na Olvor svecicc. Ispitivanje vakuuma Alat i materijal . Motor pokrenilc elektropokrelacem. Vodite raeuna da svaka sveGica bude postavljena na isto mesta sa kog je skin uta. 16. 17. U 305 MOTOR tom slucaju nikakvim podesavanjem ne moiete dovesti motor u dobro stanje. B. Ako su rezultatl merenja kompresije na svim cilindrima u okviru preporucenih vrednosti a pritom je najmanja ocitana vrednost veea od 75 odsto najveee oCitane vrednosti.

Ako u vas auto mobil nije ugraden ovakav uredai.. kao sto je na primer proklizavanje tockova pri naglom polasku.• Uredaj za merenje vakuuma • Klesta za blokiranje creva U novije vreme kada se sve vise vodi racuna 0 tome da se smanji potrosnja goriva. taka da Sli oznake date u milimetrima iIi u barima po Zakonu 0 mesnim jedinicama. Pogledajte odeljak "Odriavanje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za gorivo«. Pomocu uredaja za merenje vakuuma moiete odrediti u kakvom su stanju usisni i izduvni ventili motora. 1. Motor mnogo ekonomicnij" radi kada merae pokazuje najvecu vrednost. Uredaj za merenje vakuumapokazuje koliki vakuum vlada u usisnoj grani dok motor radi. Pracenjem ovog instrumenta lako cete odrediti najekonomicniju brzinu. Ovi instrumenti su meau uredajima koje zagriieni poznavaoci automobila najradije kupuju. stanje klipnih prstenova. Sto je oCitana vrednost niza to je veca potrosnja goriva. onda je potrebno da prove rite rad motora ispitivanjem vakuuma. Da bi se postigla radna temperatura motor treba da radi 15 do 20 minuta. 306 -----. Povezivanje uredaja za merenje vakullma Ispitivanje stanja motora pomocu uredaja za merenje vakuuma vrsi se na sledeCi nacin. Sa aspekta potreba ove knjige bilo bi suvise komplikovano objasnjavati princip merenja vakuuma. koji se trajno ugraduju u auto mobil mogu se naCi u radnjama sa auto delovima. PrikljuCite uredaj za merenje vakuuma na . 4. zaptivke glave matara i smese goriva i vazduha u karburataru. 3. To se fadi taka sto ce te delimicno zatvoriti leptir za vazduh prstom. pokazace Yam kada ste postigli maksimalni korisni ueinak motora i ukazace yam na lose navike u voznji. a zat(m pomeranjem po luge gas a posta viti bregastu ploou na prvi stepen pomocu zavrtnja za podesavanje._""---. Podesite broj obrtaja motom na praznom hodu na nesta veti od normalnog._. Pracenje ovog instrumenta zajedno sa stalnom proverom rada motora daje yam opsti uvid u to sta se desava u motoru i po maze yam da spretite moguce probleme. Instrumenti za merenje vakuuma. Vakuum se meri u mm Hg (milimetrima iivinog stuba). Podignite poklopac motarnog prostora i skinite kuCiste filtera za vazduh. Ni jedan profesionalni automehaniear ne bi trebalo da bude bez ovakvog uredaja. ureaaj za merenje vakuuma je jedan od najdragocenijih instrumenata koji moietc da ugradite u automobil. no najvainije je to da je uredaj za merenje vakuuma izuzetno praktican instrument. 2. Ako se pravilno koristi. Zagrejte motor do normalne radne temperature..

vod tako da nema propustanja koje bi dovelo do netacnog oCitavanja pri merenju vakuuma.....66 bara.. obrtaja budc ncsto visi ad normalnog taka sto ce te de!imitno zatvoriti lerli! za vazduh H::ok«) (1) prstom. a zatim pomeranjem poluge gasa (4) postavite bregastu plotu (2) na prvi stepcn pomocu zavrtnja (3) za poddavanje bregaste ploce... (7) Ravnomcrno osciJovanje kazaljke ukazuje na to da zaptivka g!ave pi-opust a izmedu dYa susedna dhndra...njc vukuuma podesite rad motora no praznom hodu taka dn bro..~ .......... Ipak zapamtite da kada odvojite vakuumsko crevo da biste prikljuCiJi merac vakuuma. NajveCi broj aredaja za merenje vakuuma ima ugrac!eno crevo. (5) Ravnomcrno ritmicko opadanje ukazuje da Sll venlili pregoreli iii da propustaju.50-0.. Ako niste sigurni da ste nasJi pravo mesto.. Ako motor normalno radi kazaljka treba da stoji 307 Uredaj za merenje vakuuma je dragoe!:n instrument za utvrdivanje neispra vrlog rada motor<.) Mesto na koje se prikljucuje ovaj uredaj moze biti razliCit u zavisnosti od tipa automobila. i (8) Poslepen pad kazaljke ukazuje na zapu kn izduvni sistem. Obicno je najbolje da se gumeno creva za vakuum prikljuCi direktno na __ .. morate da blokirate odvojeni vakuumski Kadn iSpitUjC1C stanjc motOfil pamoeu uredaja za mcn..... (6) Bne o sciJacije kazaljke ukazuju na istrosene yodice usisnog venti!a iii slabe opruge v entiia.. (3) Aka kaz aljka instnlmenta lagano osciluje to ukazuje na problem u karburatoru.....usisnu granu motora.. pogledajte uputstvo koje se dobija sa meracem. stabilno izmedu 380 i 500 mmHg iIi 0... kasno paljenje iii nepravilno podesen ventilski mehanizam (kasnije otvar anje).~ M = O T O R I I ! ~ J I I / 8) usisnu granu matara.... Ovo crevo je takvog preenika da odgovara vecini prikljucaka na motam.. 5.. (1) Stabilna i niska vrednost vakuuma ukazuje na nisku kompresiju.. aka se vrsi merenje pomocu meraca vakuuma. Posmatrajte kazaljku meraca vakuuma dok motor radi nesto brte nego na praznom hodu. (4) P ovrcmcno opadanje kazaljke ukazuje na to cIa venti)i zagIavljuju. (Motor za vreme ovog prikIjuCivanja moiete ostaviti da radi.. ..!. (2) Vdo nizak vakuum ukazujc na slabo zaptivanje usisne gram:..~ ...

1-0.1-0. onda motor radi normalno. Povremeni pad vakuuma od oko 75 do 100 mm Hg (0.33-0.13 bara) . Odvojite uredaj za merenje vakuuma prema uputstvu iz taeke 4.. . odnosno prazan hod nisu dobro podesenl. a verovatno je da smesa goriva i vazduha. onda sve ukazuje na zapusen izduvni sistem. Zaptivka glave propusta: Kad kazaljka meraea ravnomerno osciluje. U nastavku teksta su prikazana neka stanja koja mozete odrediti. a kazaljka meraea je pritom mirna. Neispravni ventili: Kazaljka meraea koja brzo osciluje ukazuje da su yodice usisnih ventila motora istrosene. Ako kazaljka brzo osciluje kada motor ubrzava.7. oko 75 do 100 mmHg nizu od normalne vrednosti (0. verovatno su slabe opruge ventila. Usisna grana ne zaptiva: Kada je oeita vrednost za 250 do 300 mm Hg ispod normalne (0. Ako uredaj za merenje vakuuma reaguje na nacin opisan u tacki 6. i prikljui"ite crevo vakuuma na svoje mesto. Kada je ova varijacija vakuuma ritmii"na odnosno pravilna onda je vrlo verovatno da je izduvni venti I pregoreo. Zapusen izduvni sistem: Ako kazaljka me rae a naglo pada kada motor radi na praznom hodu. karburator: Lagane oscilacije kazaljke meraea ukazuju na to da je karburator neispravan. onda je verovatno da usisna grana iIi karburator propustaju vakuum. 10. Ovakav slucaj ukazuje i na istrosene zupcanike iJili lanac u razvodnom mehanizmu ventila.13 bara) ukazuje na to da ventili motora zaglavljuju. Kazaljka meraca treba da padne do vrednosti oko 125 mmHg (0. sarno obrnutim redosledom. . I . a ovim merenjem dobijete stabilan polozaj kazaljke na maloj vrednosti vakuuma. Istroseni klipni prstenovi (niska kompresija): Na ovakvo stanje ukazuje prilieno stabilna kazaljka meraea koja pokazuje nesto nizu vrednost vakuuma od normalne.4 bara).84 bara) i zatim vrati na pocetnu vrednosl.17 bara). MOTOR Ispitivanje balansa snage . 9. Iskljui"ite motor. verovatno je da je zaptivka pregorela izmedu dva sus edna cilindra. Ako motor ne radi normalno mozda eete pomocu meraca vakuuma moei da odredite u cemu je problem. Kasno paljenje: Ako je kompresija motora dobra. Neispravan . 308 8. onda je verovatno u pitanju kasno paljenje. 6. Obezbedite pomocnika koji ce naglo pritisnuti pedaJu gasa do kraja r pustiti je. a zatim da se popne na oko 640 mm Hg (0.

Profesionalni mehanieari mogu ovo ispitivanje da izvedu pomocu osciloskopa iIi analizatora koji automatski iskljueuju jedan po jedan cilindar prikazujuCi pritom rezultat izrazen padom broja obrtaja. Konvertor se usled toga mol. kada se fadi 0 motoru sa ubrizgavanjem goriva u cilindre. los kabl sveCice iIi kapa razvodnika). morate prvo da iskijuCite kompjuter pa tek onda da pocnete sa ispirivanjem. Problem je u sistemu za paljenje (neispravnti sveGica. to ukazuje na neispravnu brizgaljku goriva. to onda mora da dovede do ravnomernog smanjenja broja obrtaja motora. ali ako nemate taj alat drzite se dalje ad metalnih delova karoserije. kodiran podatak da je motor neispravan. Upozorenje: Dok vrsite ovo ispitivanje nemojte se naslanjati na autornobil. Kada je sveCica iskljucena nesagore/a smesa dolazi do konvertora. Ako je kompresija niska.e od 15 do 20 sekundi.danjem kabla so sveeice tako sto ce povel'at. To se mora izvrsiti sa iskljucen. Iskljuavanje elektricnog pr!kljucka sa uredaja za konrrolu praznog hoda motora moie u kompjuter ubacit.e zagrejati i izazvati ostecenja katalizatora. Napomena: Kod vozila opremljenih sa katalitickim konvertorom sveCica ne treba da bude iskljucena dul. Ako taj cilindar ima dobru kompresiju. kompjuter ce pokusati da kompenzuje pad broja obrtaja motora koj! nastaje sk.Alat i materijal • Merae broja obrtaja • lzolovana klesta O vo je prilii"no jednostavno ispitivanje koje se koristi za brzo uOi"avanje cilindra koji je slab iii koji prekida rad. olvor ieptira karburatora. Visoki napon sa kabla sveGice pokusace da se prazni na masu. Ako ste naslonjeni na metalni blatobran onda predstavljate putanju najmanjeg otpora i mozete doziveti prilieno neugodan strujni udar. Ali ako sami vrSite ovakvo ispitivanje. Osnovna ideja ispitivanja balansa snage lezi u pretpostavci da svaki od cilindara motora ima pribIiino istu snagu.m giavnim prekidacem do ne b. onda je najverovatnije u pitanju neispravan ventil iii pregorela zaptivka glave. lzolovana klesta zastitice vas od ove poj ave. do§io do osteeenja eiektronskog sistema. Kada se odredi koji cilindar je "problematiean« onda se priroda problema moze odrediti skidanjem sveCice i merenjem kompresije. Ako odvojite za trenutak jedan po jedan kabl sa svecice i ako svi cilindri rade ispravno. Posta to onemogucava taenu dijagnozu. 309 MOTOR Kod voziia koja su opremijena kompjuterskom konrroiom broja obrtaja praznog hoda. taka da je potrebno da se . onda za trenutak pomocu izolovanih klesta odvoji te kabi sa jedne po jedne sveCice iii sa kape razvodnika. iii.

/spitivanje balansa snage se vrsi na sledeCi naCin. Na tim cilindrirna je potrebno izmeriti kompresiju kako bi mogli da odredite vrstu neispravnosti. 3. U veCini slucajeva to je ocigledno. iii nikako pritegnuta. Kada ste odTedili mesto na kome je doslo do curenja. I kao rezultar toga javite se curenje. onda su ani neispravni. prvo treba da odredite koja zaptivka propusta. iii izawvu manji pad ad ostalih cilindara. Ako pritezanje zavrtnjeva ne pomaze.iii zaptivne mase O a biste popravili zaptivku koja propusta. 2. koji se. Ala! i materijal • Kljueevi • Odvijae • Strugac za zaptivku iii hemiski rastvarae • I. Aka neki cilindar. Prikljucite merae broja obrtaja na motor i iskljueite provodnike sa uredaja za konrroiu praznog hoda malara. aka je ugraden. i pritorn posrnatrajte da Ii broj obrtaja motora opada. Cista krpa i pazljivi pregled da biste tacno odredili mesto curenja. ili cilindri ne izazovu pad broja abrtaja. iii ako je oeigledno da je zaptivka ostecena. hilo vadenjem odgovarajuceg osiguraca iii skidanjem provodnika sa akumuiatora. Pretezanje zavrtnja moze pokidati zaptivku. pove::ite ga. Brisanje ovog podatka se vdi tako sto se iskljuCi paijenje i u roku od 10 sekundi obustav. Ako se tako neslO dogodi onda ce zaptivka uz taj zavTtanj biti cvrsto pritegnuta. Vodite racuna da zavrtnje ne pritegnete suvise. Motor mora biti zagrejan do radne temperature. Pokrenite motor i pustite ga da radi na praznom hodu. ali ce izmedu zavrtnjeva biti ' slabo. ali ponekad Se 310 moiete i prevariti ako su ulje iii tecnost za hladenje sakriveni ivicama pre nega sto postanu vidIjivi. Zamena zaptivke.taj podatak izbrise posto zavrsite ispitivanje. onda je potrebna zamena. Pornocu odgovarajuCih izolovanih klesta za trenutak odvajajte jedan po jedan kahl sa sveeice.ampa • Ciste krpe . i bukvalno je izbaciti iz spoja. 1. kartera. To cesto pomaze kod poklopca ventila. napajanje kompjutera. U tom slucaju mogu Yam biti od pomoCi lampa. naIad na mehanizmu gasa. 4. moiete pokusati da pritegnete okolne zavrtnje i proverite da Ii ste time zaustavili curenje. Po zavrSenom ispitivanju iskljuCite glavni prekidac. jer se presovane metalne prirubnice ovih del ova lako deformisu. skinite merae broja obrtaja i aka je ugraden uredaj za kontroiu broja obrtaja motora. donjih poklopaca transmisije i poklopaca razvodnog mehanizma.

Drugim recima. 1.tptivni rnaterija! sa abe dodirne povrsine. 3. Pazljivo uklonite sve tragove zaptivne mase sa abe dodirne povrsine pomocu strugaca. Ujednaceno i unakrsno pritezite zavrtnjeve tako da dec legne ravnomerno na zaptivku. Obrisite obe povrsine Cistom krpom tako da na njima ne ostanu tragovi llija iii hemikalija. Obe povrsine moraju biti relativno ravne i u dobram stanju kako bi se obezbedilo trajno zaptivan)e. 5. a zatim unakrsno drugi na drugom kraju. Razdvojite delove. Namazite zaptivku sa obe strane tankim slojem zaptivne paste i postavite je na mesto. Posto ste ugradili zaptivku i pravilno pritegli sve zavrtnjeve.• Zaptivka od plute/gume iii silikonski git U daljem tekstu je prikazana osnovna procedura zamene zaptivke od plute/gume. lzuzetno je vazno da povrsine ne budu vlazne iIi zauljene. Ovom tehnikom rasporedujete silu pritezanja ravnomernije i obezbedujete dobro zaptivanje.) proverite da Ii je dodirna povrsina favna na taj naCin sto na nju postavite neki ravan komad iii lenjir. pokrenite motor i praverite da Ii ima tragova curenja. Osnovna procedura za zamenu silikonske zaptivne mase koja se }}formira na lieu mesta« je sledeca. prvo pritegnite jedan zavrtanj poklopea ventila. Pregledajte obe dodirne povrsine. MOTOR 4. 3. Ako se izmedu orvora za zavrtnje. Ako je bilo koja od njih jaee zagrebena iii udubljena moze se dogoditi da se zaptivanje ne moie postiCi bez obrade. ! t I . i pritom vodite raCina da ih ne ostetite. donji poklopac transmisije itd. vide veliki zazori pokllsajte da ih izravnate laganim udarcima cekica po deformisanim povfsinama. Korisno je ako prove rite pritegnutost zavrtnjeva nakon predcnih 1500 km. 1. Pailjivo oeistite obe dodirne povrsine i skinite sve ostatke stare zaptivke pomocu strugaca iii hemiskog rastvaraca. ~ J I Ostru±ite say stari z. jer to remeti prianjanje zaptivne mase na povrsinu. popravke iii zamene ostecene povrsine. Pazljivo nanesite sloj silikona sirine aka 3 mm . poklopac ventila. Da bi se dobilo dobra zaptivanje povrsine moraju biti rayne. Dobra obrisite obe povrsine pre nanosenja silikonskog gita. 5. 2. Skinite dec i uklonite staTU zaptivku. Proverite da neka od povrsina nije ostecena. 2. 4. St<lri zaptivni malcrijal maze se ukloniti i pomocu nemiskog rastvarnca. Na poklopcima od presovanog lima (karter. 6.

Kada dodete do otvora za zavrtnje. Vremenom se ovaj zazor sma- . U nekim slucajevima biee vam potreban duzi zavrtnji za pricvrsCivanje da biste kompenzovali debljinu zaptivke. fto znaci da oGvrscavaju u odsustu vazduha. Ovim ce se ispuniti nerJ. Isto vaii i aka se zaptivna masa izloii opterecenju pre nego sto ocvrsne. kako biste obezbedili da obe dodirne povrSine ravnomemo nalegnu jedna na drugu. Upozorenje: Uvek postupajre prema prilozenam uputstvu za upotrebu kada korisrite neki ad tipava hemijskog zaptivaca. ' 6. 312 Napomena: Nije obavezno da se silikonska zaptivka menja masom istih svojstava. U tahim slucajevima cesto je potrebna priprema u dva koraka: zaptivna masa se nanosi na jednu povrsinu a »ocvrsCivac« na drugu.po celoj duzini. Nanesite sloj sirine aka 3 mm po sredini celom duzinom jedne od dodirnih povrSina. Odredeno rastojanje je neophodno da bi se kompenzovalo termicko sirenje delova motora. odnosno potisnika. Zaptivna masa se ne steie sve d. U takvim siucajevima siii!. nanesite sloj sa abe strane otvora dok ne formirate ceo krug oko njega. 7. Mora se napamenuti i to da 311 Pre ugradnje nanesite tanak s!oj zaptivnog materijala na obe strane nove zap!ivke. Ostavite zaptivnu masu da se susi 30 do 45 minuta pre nego sto nalijete teenost i pokrenete motor. Podesavanje ventila: motori sa podizacima Ala! i materijal • Kljucevi • Merni listiei • Duboki nasadni kljucevi i racva • Daljinski prekidac za pokretanje motora iIi odvijac P avremeno podesavanje zazora ventila kad motora sa podizai'ima bez hidraulicnih ulozaka. Ako zelite maiete ugraditi i obicnu zaptivku od gume/plute) a ovakve zaptivke uglavnom postoje za veCinu spojeva. Neki tipovi hemijskih zaptivata su »anaerobni«. spoj moie da propusta.ok se delovi ne spoje i pricvrste. i staga se ne 1reporucuje za zaptivanje prirubnice karburatora :li spajeva na cevima za dovod gorivQ. lilikonske mase ne zaptivaju dobra kada su izlo[ene dejstvu benzina. je neophodno da bi se odrzalo odgovarajuce rastojanje izmedu vrha vretena ventila i klackalice. Napomena: Ako se zaptivni sloj slucajno obrise tokom ugradnje. Spojite delove dok je zaptivna masa vlaina i pritegnite zavrtnje ujednaceno i unakrst. i po sredini dodirne povrsine.conska masa omekSava i rasp ada se.\'nine na dodirnim povrsinama i omoguCiti bolje zaptivanje.

njuje zbog istezanja ventila..: zove zazar venn a.. ________________ _ "1IIi"" . Krajnji razultat ee biti otkazivanje ventila i ozbiljan gubitak snage zbog smanjenja kompresije. kompenzovalo [er. Ako je zazor ventila suvise mali onda se ventili ranije otvaraju.--·-1 . Posta zazor ventiJa utice na vrcme otvafanja ventila i trajanje perioda »otvorenog ventila«. peno l. to zazor ventila ima znacajan uticaj na rad matora i hladenje venti!a.1 0 rastojan]c stojanje jzmedu ve micko sirenJc. Ako zazor postane suvise veliki ventili postaju bucni i ne ostaju onoliko dugo otvoreni koliko bi inace bili kada je zazor normaIan. kasnije zatvaraju i ostaju duze otvoreni (sve ovo moze i poboljsati performanse). iii se povecava jer se trosenjem povecavaju toJerancije venti!skog mehanizma. Ovo utiee na prehranjivanje motora smesom i time smanjuje snagu motora. I ""'. mora da ntila i kraK:l K. rr . ____________ i"_ i I I ' I [II I MOTOR Ii I 'I I I I i I i I I i I I I I I i I ! I IL __ _ ! I I . MOTOR . da ce segubiti kompresija i da ee se ventili slabo hladiti. ali to znaci da ventil neee prianjati na sediste. Ov . odnosno zbog utiskivanja na sediste. poddavat\. di =no proveravatl ! postoji OJ hI se"\ i mora se.

Ako je u uputstvu navedeno poddavanje na "hiadno".000 km. Usisni su oni koji se nalaze naspram Otvora usisne grane. Ugasite motor i skinite poklopac ventila. Ako je zazor suvise veliki. motor mora da bude u takvom polozaju da se pOdizaCi odnosno potiskivaCi nalaze na najniiem delu brega. Ove razlike se pojavljuju da bi se kompenzovalo termicko sirenje' motora. Proverite vrednosti zazora ventiia u uputstvu. zategnite zavrtanj za podesavanje dok merni listie ne prolazi uz blagi otpor. Potom zategnite kontra navrtku za osiguranje (aka postoji) . onda treba da pokrenete motor i ostavite ga da radi pri povecanom broju obrtaja praznog hoda sve dok ne dostigne normalnu radnu temperatUTU. uvek postujte preporuku proizvodaca. 1.000 i 50. Aka u uputstvu stoji da se zazor ventila kontrolise i podesava na vruce. to znaCi da se podesavanje vrsi kada je motor zagrejan do radne temperature. Ako je u uputstvu navedeno da se podesavanje vrsi na hladno. Posto ne postoje evrsta pravila po kojima se menja zaZOr ventila pri zagrevanju motora (jer je svaki motor razliCit). onda pustite da se motor ohladi u toku od nekoliko sati (a najbolje preko n06). . to znaci da se zazor ventila podesava kada motor ima spoljasnju temperaturu. 4. Zazor ventila se podesava na sledeCi naGin. Po pravilu izduvni ventili imaju veCi zazor jer se vise z a g r e ~ vaju tokom rada motora. Napomena: Vrednosti zazora za izduvne i usisne ventile se obicno razlikuju. Ako motor postavite u pOlozaj tako da se oznake paljenja poklope sa nulom. Proverite koji su ventili usisni a koji izduvni. odvrnite zavrtanj za podesavanje toliko da merni listie prolazi kroz 314 ovaj prostor uz blagi otpor. Proverite koji zazor vazi za koje ventile. Otpustite kontra navrtku za osiguranje (ako postoji) i uvucite odgovarajuCi merni listie u prostor izmedu vrha vretena ventila i kraka klackalice iIi potiskivaea. . klip prvog cilindra ce doti u gornju mrtvu tacku i tada mozete da podesite zazor ventila na prvom cilindru.Ventili se podesavaju u skladu sa uputstvom proizvodaca i posle odredenog braja predenih kilometara. Obieno se preporueen period za pOdesavanje ventila poklapa sa periodom u kome se vrsi podesavanje motora automobila. Ako je zazor suvise mali i merni listie ne moze de ude. Da biste mogli da podesite zazor. To se dogada kada jeklip u gornjoj mrtvoj tacki pri taktu sabijanja. Izduvni se nalaze nasprav otvora izduvne grane. 3. 2. Obieno je to posle predenih 25. Ako je u uputstvu navedeno da se radi na vruee. 5. U uputstvu proizvodaea automobila da Ii to . vaii za »vrucc« iIi »hladno« podesavanje.

posmatrajte ventile dok pokreeete motor.6. okretanjem radilice za 120 stepeni davesce siedeCi klip u gornju mrtvu taeku. -1M iP f'iX Proven. Kod eetvorocilindrienih motora jednostavno okrenite radilicu za 180 stepeni. l:lZOr3 vcntilil kad motora kod kojih je bregasta osovina u g JO. Ked nekih motora sa bregastom osovinom u glavi konste Sf! klackalice (I) sa zavrtnjima (2) za podesavanje zazora. tako da sledeCi cilindar po redu paljenja dode u gornju mrtvu tacku. Kabl koji je na redu posle kabla sveCice prvog cilindra je povezan sa sveticom sledeeeg cilindra. U tom slucaju okrenite radilicu zajos jedan krug da biste dosli do takta sabijanja. Drugi naein za odredivanje trenutka kada je klip u gornjoj mrtvoj tacki takta sabijanja je da skinete sveCicu i drzite prst na otvoru za svecicu. MOTOR osovinu sa strane (u bloku motora). Sada okrenite radilicu pomoeu daljinskog prekidaea za pokretanje motora. Podesavanje zazora ventila: motori sa bregastom' osovinom u glavi K od motora sa bregastom osovinom u giavi koji imaju klackalice vaii ista proeedura za podesavanje zazora kao kod motora koji imaju bregastu ······f '. Kod linijskih motora sa sest cilindra iIi V6 motora.Ivi motam vriii sc tako sto sc mcrni listie uvucc izmedu brega i potiskiv ata. znaei da se klip kreee navise u toku takta sabijanja. MOTOR 31. Ako niste sigurni koji je sledeCi cilindar prema redu paljenja. zahteva se posebna procedura. jednostavno pogledajte kablove ad kape TaZvodnika dosveeica.' J ~ .. Da biste znali da je klip upravo u gornjoj mrtvoj taeki takta sabijanja. vee koriste potiskivace ventila postavljene . Kod V8 motora ovo ee se dagoditi kada okrenema radilicu za 90 stepeni. Ako su oba ventila zatvorena dok se klip kreee navise to znaci da je u pitanju takt sabijanja. povrh opruge svakog ventila. Ako se izduvni ventil zatvara to . Kada osetite da vazduh izbacuje prst sa otvara dok okreeete radilicu.znati da je u pitanju takt izduvavanja. Kod motora sa bregastom osovinom u glavi koji nemaju klackalice. . iIi taka sto premostite solenoid elektropokretaea pomocu odvrtaea iIi vrlo kratkim ukljueivanjem glavnog prekidaca u poloiaj za pokretanje.

1. Postavite motor u polozaj kada je klip prvog cilindra u gomjoj mrtvoj tacki takta sabijanja.uz blagi atpor. da bi se postilvila podlosb. Okretanjem tog zavrtnja podesava se razmak izmedu potiskivaca i brega bregaste osovine. omoguCi zamena. kada se izmedu potiskivaca ventila koji kliza preko brega i vrha vretena ventila nalazi konusni zavrtanj za podesavanje. Prvo. Tom prilikom mora se sabiti opruga ventila tako da se oslobodi ploeica . AI at i materijal • Kljucevi • Merni listiCi • Daljinski prekidac elektropokretaca iii odvijae • Specijalan alat za sabijanje opruga (za neke tipove vozila) • Kalibrisane podloske za potiskivac ventila 2. prove rite da Ii se zazar podesava na vruee iIi na hladno.Postoje dva' osnovna konstruktivna resenja. a zatim skinete kapu razvodnika paljenja i vidite da Ii je razvodna rueiea usmerena prema prikljucku kabla sveOice prvog cilindra. probajte sa sve tanjim dok ne nadete koji moze da pro de . Ovo u veCin. koje se koristi kod Volkswagen Rabbit (Golf) i drugih. je onaj kod koga se izmedu brega i potiskivaca nalaze male kalibrisane ploeice koje podeSavaju zazor. Ako merni listie odgovarajuee debljine Iako prolazi izmedu brega i potiskivaca to znaCi da je zazar suvise veliki. Pogledajte uputstvo za motor na kome radite . Podesavanje zazora se izvodi na sledeCi nacin. Probajte sa sve debljim listieima dok nadete koji moze da pro de uz blagi . Drugo. Proverite zazor ventila pomoeu mernih listiea koje treba da provucete izmedu brega i potiskivata. Ugasite motor i skinite poklopae ventila. trazene debljinc potreb no je subi!i oprugu ventila pomocu specijalnog a. slucajeva zahteva specijalan alat.iata. Da biste izmenili zazor ventila postojeea ploeica se menja debljom iIi tanjom. Ovaj sistem se koristi kod nekih motora ugradenih u automobile Chevrolet Monza i Vega. 5. Dobijen rezultat je vrednast za kaju morate da paveeate zazar ugradnjom podloske. Aka odgovarajuCi merni listie ne moze da Zazar ventila kod motonl sa bregaslom osovinom u glavi i k!ackalicama poddava sc na isti naCin kllo kod motam koji imaju bregastu osovinu sa strane. Oduzmite debljinu tog listie a od preporucenog zazora. Ovo moiete postiCi tako sto poravnate oznake na kaisniku radilice iIi na zamajcu.. 4. 3. 316 f MOTOR Kod mOlOra sa osovinom u glavi i koji imaju za podeS3vanje zawf3. Odredite koji su ventili usisni a koji izduvni. procle.

Pregled i podesavanje zupcastog kaiSa . Moraeete da kupite odgovarajuee podloske u radnji sa rezervnim delovima. Tada nastaju problemi sa motorom. Cak i kada zupcasti kaisizgleda dobra. koji se vremenom odnosno habanjem isteze i postepeno pogorsava 317 performanse motora. Zbog toga neki proizvodaCi automobiia preporucuju periodic an pregled zupcastog kaisa (generaino podesavanje motora je pravi trenutak za to) i zamenu na svakih 80. ne iste. Zupcasti kais Alat i materijal • Kljucevi • Veliki odvijac iii poluga • Lampa • Zupcasti kais • Momentni kljuc K Od mnogih motora koji imaj u bregastu osovinu u glavi za njen pagon se koristi zupe"sti kais od gume ojacane fibrglasom. Sa druge strane gumeni kais vremenom se haba.e se vrernenom (a ni nov) a i mnogo je jeftiniji za proizvodaca. puea i stvaraju se slabe taeke na materijalu za ojacanje. zupcasti kais radi dobro dok ne prokIizne. okreeuCi pritom radilieu tako da klip svakog sledeeeg cilindra dovedete u gornju mrtvu taeku u taktu sabijanja.000 kilometara. nije mu potrebno podmazivanje. Rezultat pokazuje debljinu nove podloske koja treba da bude ugradena da bi se dobio zeljeni zazar. Oduzmite preporueenu vrednost zaZOra od debljine tog mernog listiea. zamenite ga bez oklevanja zbog preventive. Ovaj tip kaisa je vrlo popularan jer je tisi ad Ianea. Za razliku od lanea. U gradite zatim deblju iIi tanju podlosku u zavisnosti od toga da Ii zelite manji iIi veei zazar. 6. ako je motor presao veliki broj kilometara postoji Zupi!asti kais (1) oSe nalazi ispod 5tltnika (2). S obzirom da se naglo povecava mogucnost otkazivanja posle preaenih 80.000 do 100.. Oslobodite oprugu ventila i po novo proverite zazar ventila pomoeu memih listiea. Pomoeu alata za sabijanje gumite oprugu ventila i izvadite podlosku. 7. Ovaj kvar moze nekad izazvati teska ostecenja motora ako je motor tako konstruisan da se ne obrce »sIobodno« i ako postoji mogucnosf da klip udari u ventile. 318 I WP • MOTOR mogucnost da je materijal za ojacanje popustio. a prema redosledu paljenja. jer cete na taj naCin biti znatno sigurniji i mirniji.000 do 100. Ponovite isto za sve as tale ventile. Kontaminacija uljem skracuje njegov: radni vek.atpor.000 kilometara.

Pazljivo uotite relativni odnos bilo koje oznake locirane na zupcaniku bregaste osovine. Pogledajte da nema vebh pukotina ili pohabanih mesta. 3. Otpustite zavrtanj za podesavanje na zteznom -kaisniku i otpustite kais. pomocne osovine iii drugim zupcanicima. Vodite racuna da ne okrenete radilicu iIi bregastu osovinu. Posta je molor iskljucen. Ako zupeasti kais nije evrsto zategnut onda se on ugiba vise od 12 mm izmedu dva najudaljenija zupcanika kada ga potisnete rukom. nade naspram repera.Da biste proverili stanje zupcastog kaisa neophodno je da skinete zastitni poklopac kojim je kais zasticen od dodira. KaiS treba da se llgiba za 8-12 mm aka je pravilno zategnUi. \ \ \ \ 0) ' . los jednom proverite oznake na razvodnom mehanizmu i pogledajte da se nesto nije pomerilo. masti itd. \ \ . skinite zastitni poklopac sa zupcastog kaisa. Takav kais se mora zameniti. zatim navucite novi zupcasti kais na zupca- . Zamena zupcastog kaisa Zamena zupcastog kaisa se vrsi na sledeCi oaein. alata. Posta vi nemate pri rud ova) alat.upcasti kaiS. 2. 5. 6. Proverite i zategnutost kaisa. Llgasite motor. Zatim potisnite ovaj velikim odvijacem ili polugom dok ne postignete potrebnu zategnutost kaisa. postavite mernu traku izmedu dva najudaljenija zupcanika i blaga pritisnite kai! prstam. prijavstine. odnosno zamajca. Pritegnite zavrtanj zateznog kaisnaka vodeCi facuna da se kais pritom ne olabavi. (5) zatezni kaisnik i (6) zupcanik radilice. skinite zastitni poklopac i \ ® I ~ . Kada zateiete zupeasti kais jednostavno otpustite zavrtanj koji drzi zatezni kaisnik. 'i \! \ . Pri promeni kaisa potrcbno je skinu\i smao sli\nik i zatezac. Upozorenje: Zatezanjem se ista taka skracuje radni vek kai!a. Sada je moguee skinuti kais. (3) l.(1) Stitnik zupcastog kaiSa. (2) zuptanik bregaste o.. 4.ov1ne. Ovo su tipicne komponente zUp<!:astog kaiSa. Ako je kais oCigledno istrosen mora se zameniti. NajveCi broj praizvadaca automabila daje vrednost zategnutosti zupcastog kaisa. Okrenite radilic" u polozaj taka da se oznaka na zupcaniku radilice. (4) zuptanik pomocnt': osovjne. \ j'i pailjivo ispitajte spoljnu i unutrasnju stranu kaisa po celoj duiini. l.

8. 320 Lanac razvodnog mehanizma Alat i materijal • Kljueevi • Izvlakae za zupeanike • Momentni kljue • Veliki odvijac iIi poluga • Zaptivka poklopea razvodnog mehanizma (za neke tipove motora) • Zaptivni prsten radilice K od mnogih cetvorocilindricnih motora sa bregastom osovinom postavljenom sa strane. ali mu je potreban sistem za pOdmazivanje i isteze se vremenom. i to se ponekad dogodi. Pritegnite zavrtnje na zateznom kaisniku potiskujuCi ga i dalje istom silam. Aka se lanae prekine. Pokrenite motor i vidite da Ii radio Ako je sve u redu. Ako se razvodna ruCiea ne okreee to ukazuje da je prekinut lanae razvodnog mehanizma (to moze da znati i da je pukao pogonski zupcanik razvodnika paljenja). Kada se tako nesto dogodi motor prestaje da radi i moraju se zameniti lanae i laneaniei. Pogon laneu daje lanenik na kraju radilice. laneanike sa celicnim jezgrom. motor potpuno prestaje da radio Kratka provera da Ii je lanae prekinut sastoji se u tome sto se motor pokrene kada je kapa razvodnika paljenja uklonjena. Taeno podesavanje je od velike vaznosti i zbog toga uvek dva puta proverite oznake za podesavanje kada menjate zupcasti kais.nike tako da bude provueen na isti natin kao i stari. motor verovatno neee moc. Ova posao zamene lanea <"ini komplikovanijim. Drugi problem je to da su neki lanei osetljivi na habanje. Posto je za lanae potrebno podmazivanje onda on se obicno smesta u metalni poklopae razvodnog mehanizma. jer treba ukloniti poklopac I . (Da bi se smanjila buka pri radu neki proizvodati vozila ugraduju najlonske iIi plastiene. lanae poeinje da lupa sto jos vise trosi mekan materijal zubaea. Maze da se dogodi da zupei otpadnu i da lanae potpuno spadne. Tokom vremena zupei se trose. za pogon bregaste osovine se koristi lanae. da se pokrene ako je grdka vee a od 1 do 2 zuba. U nekim slucajevima lanae moie da preskoci zubae sto dovodi do toga da bregasta osovina nije vise sinhronizovana sa 'radom motora i to rezultuje velikim smanjenjem snage motora. Zategnite zupeasti kais tako sto potiskujete zatezni kaisnik dok ne dobijete ugib od 8-12 mm izmedu dva najudaljenija zupcanika. V6 i V8 motcra. Ako ste pogresno postavili kais. Lanae je vrIo pouzdan. iskljueite ga i postavite stitnik zupeastog kaisa kako biste zavrsili posao.. 7. Mekani najlon odnosno plastika smanjuju buku ali se time smanjuje i radni vek razvodnog mehanizma.

Vodite racuna 0 tome da poravnate lancanik tako da naide na bregastu osovinu a da primm ne poremetite polozaj oznaka za podesavanje.i (3) ozn3ke za podes<lvanjc. posmatra razvodna rubca razvodnika paJjenja il bregasta osovina. Tc znaci da je klip prvog cilindra u gornjoj mrtvoj tacki takta sabijanja. Otpustite zavnanj lancanika bregaste osovine vodeCi raeuna da ne poremetite oznake za podesavanje. novi lanac preko novog lancanika. 7. koja je vee opisana. a zatim ubaeite donji kraj lanea oko lancanika radilice. Zamena lanca Zamena Ianca razvodnog rnehanizma vrsi se n2 sledeCi naCin.-------. a razvodna' rutica razvod321 .li je lanac prekinut. prislo poklopcu razvodnika. Druga provera istrosenosti iIi otpustenost lanca razvodnog mehanizma moze se izvesti take sto se radilica okrece nap Ted nazad a pritom St. tako da je potrebna zamena i ove zaptivke. Ako se pritom uoei veJiki zaZD! to znaCi da je lanac istrosen i da se mora zameniti. Skinite remenieu radiliee pomocu izvlakaca. Ako je potrebno skinite pumpu za vodu (nije potrebno kod svih motora). 3. Oznake za podcSav3njc je neophodno pri z::lmeni razv(ldnog mehanizma. (2) lancanik bregaste osovine. 5. Komadici najlona iIi plastike u ulju iSIO taka ukazuju na istrosen laneanik. Kroz poklopae razvodnika prolazi i kraj radiliee tako da je obicno potreban izvlakac za skidanje kaisnika radiI ice da bi sc j: MOTO (1) l<lncanik [adilice. OkreCite radilicu motora dok se oznaka n3 kaisniku. Otkrivanje kvarova Osim brze provere da._-------'--'. Skinite svo remenje sa motora. poluge iIi izvlakaca.-MOTOR nika paljenja okrenuta prema prikjucku kabla svetice prvog cilindra. 6. . 4. 1. ili zamajcu ne nade naspram repera. Zatim skinite zavrtanj i izvueite laneanik sa bregaste osovine pomocu velikog odvijaca.a posebno ako je motor presao veliki broj kilometara.-------. Kod nekih motora donji dec pokJopca razvodnog mehanizma je u dodiru sa karterom. Skinite poklopac razvodnog mehanizma i uklonite sve tragove stare zaptivke i zaptivne mase sa 0 be dodirne povrsine.zaptivku poklopea. Napomena: Ako pokrenete bilo radilicu iIi bregastu osovinu pre nego sto ugradite lancanik. opusten Ianac ee izazvati neuravnoteieno paJjenje zbog toga sto razvodnik paljenja dobija pogon od bregaste osovine. Ako provera paljenja pokaie da paJjenje jako varira onda su obicno u pitanju otpusten lanac iIi istrosen lancanik .

ugljen monoksida . motor dobija veCll snagu. Motori koji su ugradeni u nase automobile. ali uz veliko povecanje utroska goriva. koji sprovodi izduvne gasove iz motora do zadnjeg dela automobila. I I . sprecava se ulazak opasnog gas a . su konstruisani i podeseni da fade sa izduvnirn sistemom. Ovo poslednje moze izgledati nelogicno svima koji su imali priliku da vide i cuju trkacke motore. postavite zaptivku na mesto i ugradite poklopac razvodnog mehanizma. Posto ste postavili lancanik. kako bi se zastitili putnici u kabini_ Bez izduvnog sistema. Nanesite zaptivnu masu na obe strane zaptivke poklopca razvodnog mehanizma.prigusivaca_ U tim situacijama. • • I I IZDUVNI SISTEM I zduvni sis tern na vasem automobilu je ustvari cevovod. koji ponekad voze bez izduvnog sistema iii njegovog vaznijeg dela . jos jednom proverite poloiaj oznaka. a zatim zategnite zavrtanj Iancanika bregaste osovine prema uputstvu proizvodaca (obicno je to izmedu 80 i 120 Nm). 8.322 onda ce se izgubiti njihov medusobni polozaj. Svi oni moraju biti u ispravnom stanju da bi se obezbedilo sigurno i tiho odstranjivanje izduvnih gasova iz motora. Tipicni elementi izduvnog sistema su: . ako su ugraeleni specijalni motori iIi trkacki motori. No jos uvek nije sve izgubljeno jer na bregastoj osovini i radilici postoje referentne oznake. 10. preporucuje se zamena zaptivnog prstena radilice. onda je potrebno promeniti i ulje da bi se kuCiste radiI ice ispralo od neCistoce. Bez njega ani fade losije i trose vise goriva. 9. Postavite kaisnik radilice i svo remenje. dobija se nesto no snazi.J I. a trosi manje goriva. Obavezno promenite i filter za ulje. iIi neke nase nedovoljno vaspitane vozace. Ima mnogo razloga zbog kojih izduvni sistem treba odrzavati u dobrom stanju. Prvo. Ako radilica prolazi kroz poklopac razvodnog mehanizma. J ednostavno po novo poravnajte oznake i ugradite lanac i lancanik. Izduvni sistem ima nekoliko sastavnih elemenata.u putnieku kabinu_ Drugo. Napomena: Ako je motor imao plasticni lancanik koji je otkazao. motor bi zagusljive' i otrovne gasove ispustao direktno u motorski prostor i to uz strahovitu buku. 11. sprecava se buka i treee.

tj. imaju zasebne izduvne grane za svaku stranu motora. naprimer sa 8 cilindara. IZDUVNA GRANA. imaju jednu izduvnu granu za sve cilindre. a to su oni Ciji su cilindri svi u jednom nizu. Fil teT nije prigusivac zvuka. koja u mnogim zemljarna postaje sve vazniji faktor. imaju izduvnu cev Ciji oblik podseca na latinicno slovo »Y«. imaju dvodelnu izduvnu ccv_ Prvi . a drugi kraCi spaja kataliticki filter sa prigusivasem. Postoje dva tipa katalitickog filtera u najsiroj upotrebi. smelt a u kutiju od neroaju- . proizvedeni 1975 i kasnije. koriste takozvani »monolitni« tip filtera. 3_ KATALITICKI FILTER.1. ponekad imaju dva potpuno zasebna izduvna sistema. koje se negde ispod motora spajaju u jednu izduvnu cev. Yeti motori tipa» V". Americki automobili.duzi dec spaja izduvnu granu motora sa katalitickim filterom. kroz koje struje izduvni gasovi. IZDUVNA CEV. koji ima strukturu pcelinjeg saca. To je ureelaj koji nesagoreli deo gasne smde pretvara u bezopasnu vodenu paru i ugljen dioksid. Gornji kraci ovako oblikovane izduvne cevi vezani Sll na izduvne grane. oblika slienog zmu neke od zitarica. Kao sto je vee receno. koji su opremljeni katalitickim filterom izduvnih gasova. Verina vozila sa )V« iii bokser motorima. Izduvni gasovi. na levoj i desnoj strani motora. a za eilindarsku glavu se prievrscuje pomocu nekoliko vijaka. Izduvna grana se obieno pravi od sivog liva (livenog gvoiela). -------------------------2. glavama okrenutim »upolje«. pa taka i dve zasebne izduvne cevi. ustvari legure platine i paladijuma. kao i bokser motori. Ciji su cilindri postavljeni jed an naspram drugog. oni Ciji su cilindri rasporedeni prema latinienom »V«. General Motors i neke druge firme koriste »paletizirani« filter. americki automobili od 1975-e naovamo obicno imaju ugraden kataliticki filter izduvnih gasova. Svaki cilindar ima svoj ogranak. a donji krak na kataliticki filter iIi na prigusivac ako nema filtera. Amerieke firme Ford i Chrysler (Krajsler). UObicajen pOlozaj ovog filtera je izmedu izduvne cevi i prigusivaca. koji se posle desetak centime tara ~ p a j a sa susednim u zajednicki deo izduvne grane. koji rade nezavisno jedan od drugog_ Svaki od ovih sistema ima sve elemente. atrovni -izduvni gasovi pomocll ovog katalizatora postaju bezopasni. Posto je saee prevuceno slojem katalizatora. Ovim se postiie bolja zastita covekove okoline. iako liCi na njega po svom spoljnjem izgledu. Linijski motori. Izduvna eev je II stvari celicna cev koja povezuje izduvnu granu i prigusivae. nastali sagorevanjem goriva u cilindru matcTa) napustaju cilindar kroz izduvni ventil i ulaze u pocetni deo izduvne grane. Takozvani »V« motori. koji se pravi tako sto se hiljade malih keramickih jezgara.

Postavljen je na sredini iii pri kraju izduvnog cevovoda. 4. (5) cev i (6) rezonator. olovo unistava skuoi katalizatorski sfoj od platine'-paladijuma. Keramieka zmea su prevucena slojem katalizatora. iIi najkrace. vee tzv.akticnu proizvodnju. ali ne i buke iz cilindarskog prostora. da Ii mozete primenjivati neku od ovakvih tecnosti. koje omogucavaju prolaz izduvnim gasovima. ne smeju koristiti ovakav benzin. bezolovni benzini postizu visoko-oktanske vrednosti pomoeu drugih aditiva. 5. opremljeni katalitickim filterom. proverite kod ovlaseenog zastupnika iii servisa. jer je u cilindru visok pritisak (i do nekoliko bara). Unutrasnjost mu je ispunjena pregradama i cevima. Izduvni gasovi dolaze u dodir sa 323 ________________________________________________ velikom povrsinom katalizatora na zrnima i pretvaraju se u bezopasnu vodenu paru i ugljen dioksid. Neka voziIa imaju i dodatni I 17/ Dc!ovi tipiCl10g izduvnog sistema. 11 . (1) izduvna grana. Osim benzina sa olovnim aditivima. PRIGUSIV AC.1 . postiiu visoke oktanske vrednosti dodavanjem aditiva koji sadrie olovo i olovna iedinienia. Medutim. To je limeni "Ionac« cilindricnog iii ovalnog oblika.ceg eelika. t . postojeee rafmerije moraju izvrsiti dosta skupa prilagodavanja svojih proizvodnih postrojenja. pa mobili. Savremeni benzini. (3) kataliticki filter. . zbog konstrukcionih karakteristika motora SUS. Buka iii prasak nastaju naglim otvaranjem izduvnog ventila. • A . (4) prigusivac. Ako imate automobi! sa katalitickom ® ® 324 filterom. obieno duzine oko pola metra. (2) izduYna CCV.. RESONATOR. a za pr. katalizator se moze ostetitii nekim drugim sredstvima koje vozati ponekad sipaju u rezervoar iIi »spricaju« u karburator.

mogu imati rezonator postavljen u sredini zavrsne cevi. VeCina americkih automobila.. zavrsnu cev iii neki drugi deo izduvnog sistema. drmusanja i vibriranja pri normalnim uslovima voznje usled kojih se lome vesaljke . Provera izduvnog sistema Ala! i ma!erijal • Pokretna leialjka • Zastitne naoeari • Baterijska lampa iii ruena svetiljka • Odvijac I zduvni sistem u vasem automobilu najvise mogu da ostete korozija i vibracije. VESALJKE. u prigusivaCll i cevima se stvara kiselina.< '. KONZOLE. 6. I j) / ! ( J .. posto se izduvni sistem ohladi posle iskljucenja motara. abieTIo eilindricnog oblika. uvek postavite nove obujmiee i druge elemente za pricvrsCivanje. itd.~ . . Nazalost. da bi se olaksao start motcIa u zimskirn uslovima. VENTIL ZA ZAGREV ANJE KARBURATORA. ZA VRSNA CEV. To su elementi za pricvrsCivanje izduvnog cevovoda za donji dec automobila.:1 r ! • prigusivae. Medutim) cak i ispravan izduvni sistem moze da se osteti usled neizbeinog' tresenja. Postavljen je iza glavnog prigusivaea i abieno je nesto umanjena verzija istog. Izduvni sistem treba da proizvede ogromnu kolicinu toplote da bi se ova kisela smesa pretvorila u bezopasan gas. Posto se izduvni gasovi kondenzuju. Njegova uloga je da izvrsi dalje smanjenje nivoa buke. 7. OBUJMICE. Stoga. koji se obieno naziva rezonatorom. gasovi ostaju u prigusivacll kondenzuju se i nagrizaju unutrasnju oblogu izduvnog sistema. Automobili sa rezonatorom.I 8. Do pojave korozije ne dolazi sarno zbog soli na putevima iii nekih drugih spoljnih utieaja vee i zbog unutrasnjih utieaja.e1ementi koji prievrscuju . Kada zarnenjujete prigusivac. prilikom voznje se izduvni sistem uglavnom ne zagreva dovoljno da bi se ovo postiglo. ima jedan pose ban usmeravajuCi ventil u izduvnom sistemu koji omogueuje strujanje toplih izduvnih gasova pored samog karburatora. To je zavrsni deo eevovoda za izbacivanje izduvnih gasova iza zadnjeg dela automobila.

polako se kreCite dui celog sistema i osluskujte da negde ne . Posto motor radi na praznom hodu. Ne zaboravite da se izduvni sistem zagreva. povracanje. lYe pribliiile rnu suvi§e lice dok oslu§kujete da negde ne proputla.alicom. os lusnite izbliza da Ii se cuje sistanje iii buka sto ukazuje na pocetak kvara izduvnog sistema. Periodicna provera izduvnog sistema je jedna od najvaznijih mera predostroznosti koju mozete da preduzmete. Obicno je veoma lako otkriti mesto koje propusta. pa cak i smrt.!da nemojte raditi ispod automobila aka nijc bczbcdno osiguran. Izduvni sistem koji propusta ne sme niposto da se zanemari. Nikada Sf! ne podvlaCitc ispod autoffiobila aka je podignu t sarnO rucnom dil. maicte rodid automobil pomocu jakih platform! ili poslOija. te bi stoga trebalo da se povremeno podvucete is pod automobila i proverite sve vazne spojeve. Nik. 326 propuita. ovo nije uvek 325 IZOUVNI SISTEM Prilikom provcre lzduvnog sistema. Pre nego sto obavite vizuelnu proveru. bilo bi pozeljno da svaki put kada se podvlaCite ispod automobila nosite zastitne naoeare. Najbolje cete proveriti izduvni sistem ako podignete automobil. proverite da Ii je automobil . ISTEM 327 . Posta se na delovima izduvnog sistema nagomilavaju korozija i prijavstina. Potrazite da nema otvora. Upozorenje: budite pai/jivi. 1. usled napukle izduv ne grane (2). Izduvni gas je otrovan.igurno poduprt pre nego sto se podvucetc ispod njega. Proverite sve cevi da negde nisu iskrivljene iii ulubljene sto moze da ometa strujanje izduvnih I · . Naslage belog praha mogu da yam ukafu na propust. proverite svaki deo izduvnog sistema koji je zahvacen korozijom. usled ncispravne zaptivke iii labavih vijaka na spoju izmed u izduvne cevi i izduvne grane (3). Pomocu baterijske lampe iii ruene svetiljke i odvijaca.mje na m e s t i m ~ gcie su zavrtnji izduvne grane pricvrsceni za motor (I). smrtonosni ugljen monoksid ce prod irati u kabinu i prouzrokovati glavobolju.izdivni sistem. Ako spojevi prigusivaea iIi izduvne cevi propustaju. nesvesticu. izvodljivo. " Kada yam je automobi! podignut pomocu dva sigurnosna pestalja. Nazalost. pukotina iii nekih drugih ostecenja. 2.

proverite da Ii mozete da nabavite sve potrebne delove. i naglavci e Rendisaljka za izduvnu cev e U1je • Fini })smirgl«-papir e Vesaljke. i ukoliko cujete tup iIi os tar metalni zvuk. Lupkajte po cevima. Proverite spoj izduvne grane sa izduvnom cevi. vreme je da ga popravite . Protresite izduvni sistem da prove rite da Ii su sve yesaljke koje pricvrscuju sistem za automobil sigurne. znaCi da su vijci olabavljeni iIi da zaptivka propusta. iskrzanih mesta iIi korozije. Postoje bukvalno stotine kombinacija izduvnih cevi. pgirusivaca i zavrsnih cevi koje odgovaraju mnogobrojnim tipovima automobila. 3. Pregledajte pazljivo svaki spoj. Proyerite svaku veSaljku da biste se uverili da nema pukotina. Ako se drzac polomi. Kada otkrijete ove znakove kYara. nastavak. 4. znac. Pre nego sto zapocnete sa zamenom izduvnog sistema. znaci da u prigusivacu ima olabavljenih deloya. 5. Detaljna provera ce pokazati da Ii je potrebno zameniti neki dec iIi ceo izduvni sistem. ostecerija. Postupite prema uputstima opisanim u odeljku "Provera izduvnog sistema« u ovom poglavlju. prigusivacu i rezonatoru. moze yam se dogoditi da prilikom yoznje izgubite dec izduYnog sistema. Proverite da spojevi na prigusivacu nisu olabavljeni tako sto cete ih lako gurnuti na gore. konzole i obujmice • Zavrsna cev . moracete da potrazite dobre rezervne delove. Aka pronadete naslage belog praha. Vecina vesaljki kod izduvnih sistema naCinjena je od kombinacije gume i tkanine koja se ne razlikuje od poprecnog preseka bocnog zida pneumatika. ako postoji u vasem automobilu. Stoga delove ne treba da skidate pre nego sto ste sigurni da mozete da ih zamenite. Odrzavanje izduvnog sistema A ko izduvni sistem vaseg automobila postane suvise bui'an.IZDUVNI SISTEM gasova.. Ako cujete zyecanje. lskrivljena iii ulubljena cev treba odmah da se zameni posto ovi nedostaci prouzrokuju povecanje pritisaka i slab rad motora. da su jos uvek u dobrom stanju. Ako 328 Alat i materijal e' Dizalica i sigurnosna postolja • PodmetaCi za tockove e Kljucevi e Testera iIi sekae za izduvnu cev • Univerzalna ktesta e Cekic e Dleta e Kljuc za cevi e Mala turpija e Nasadni kljuc.

Napomena: na nekim tipovima automobila korisno je skinuti zadnje tockove. proverite da Ii ste kupili sve sto yam je potrebno. Skinite kljucem zadnju vesaljku prigusivaca . Trebalo bi da postoji i vijak koji pricvrscuje konzolu za sasiju. Blokirajte prednje tockove podmetaCima. lake ce vas to kostati malo vise. Ako je jedan dec izduvnog sistema zardao iIi ga je iz drugog razloga potrebno zameniti.l!i za.• Sredstvo za zaptivanje izduvnog sistema • Prigusivac e Izduvna cev e Zaptivka • Mazivo koje sadrii grafit e Rastvarac niste sigurni sta Yam je potrebno. To ce yam omoguc'iti bolje manevrisanje prilikom skidanja i montiranja zavrsne cevi. postupite redom po svim uputstvima. sastavni delovi' mogu da budu posebni. po svoj prilici ce i ostali delovi biti u skora is to toliko losem stanju. podignite zadnji deo automohila i podupnte ih dobra pomocu sigurnosnih poslolja. konzole iIi vesaljke. Ostavite ulje nekoliko minuta da dobra natopi ova mesta. ustedecete mnago vremena i rada ako odmah zamenite ceo sistem. f IZDUVNI SISTEM Da biste skinuli iIi montir.\Tsnu cev. Medutirn". posluiite se pogodnom dizalicom i najboljim sigurnosnim postoljima koje mozete da pronadete kako biste automobil podigli sto je moguce vise radi lakseg rada. Kljucem odgovarajuce velicine skinite navrtke i vijke koji pricvrscuju zadnju vesaljku za zavrsnu cev. Ako je potrebno da zamenite ceo sistem. potrazite savet od prodavca auto-delova. Aka je potrebno sarno zamena prigusivaea. zavisno od tip a vaseg automobila. Podignite zadnji dec automobila pomocu dizalice. dovoljno ce biti da prouCite odgovarajuCi odeljak. opravljajte jedan po jedan. Poduprite zadnji dec automobila pogodnim postoljima kao sto je prikazano na datoj slici. . Stoga. kada kupujete rezervne delove. Postupak u vezi sa zamenom izduvnog sistema podeljen je u tri dela: "Skidanje i montiranje zavrsne cevi«J »Skidanje i montiranje prigusivaca« i »Skidanje i montiranje izduvne cevi«. Ako vas automobil jos uvek ima originalan izduvni sistem. neki delovi ce mazda biti zavareni. 4. Skidanje i montiranje zavrsne cevi 1. upotrebite je. Ako je vas automobil snabdeven dvostrukim izduvnim sistemom. Moie yam mnogo olaksati posao. Skinite ga kljucem odgovarajuce veliCine. U suprotnom. Ako imate na raspolaganju hidraulicnu dizalieu. Ovo obicno zahteva dodatne obujmice. blokirajle pretlnje tockove. pre nego sto pocnete posao. 3.

2. u veCini slucajeva potrebna je obrada dletom da bi se dva del a odvojila. tokom voznje ce se cuti zveckanje. Navucite novu vesaljku iIi obujmicu i konzolu na kraj nOve zavrsne cevi koji se spaja sa prigusivacem. Namestite zad. . Kod nekih auto' mobila prigusivac pridrzava vesaljka. preklop treba da bude oko 5 centimetara. 9. Potom klestima izvucite zavrsetak cevi iz prigusivaca. Sklonite postolja i spustite automobil. Ulje ubrizgajte i u spoj zavrsne cevi i prigusivaca. Sada zategnite vesaljku iIi vijke na obujmi.. Labavo montirajte novu zaduju veSaljku na kraju zavrsne cevi.iii vijke na obujmicama i konzolama na spoju prigusivaca sa zavrsnom cevi. Nanesite sloj sredstva za zaptivanje izduvnog sistema na dodirne povrsine prigusivaca i zavrsne cevi. a zatim vesaljku za vijke cevi. nemojte je jos pritezati. Skidanje i montiranje prigusivaca 1. Montirajte cev na iIi u prigusivac. Protresite zavrsnu 330 cev da biste ponovo proverili da ne dodiruje nijedan dec automobila. Ne bi trebalo da dodiruje nijedan dec auto. premazite dobra uljem navrtke i vijke na veSaljkama. 6. Napomena: zavisno od tipa automobila.. fL . Blokirajte prednje \Ockove padmeta' 6ma pre nego sto podignete automobil. Namestite vijak koji pricvrscuje vesaljku za sasiju i cvrsto ga pritegnite. cev ce se odvrnuti sa prigusivaca. obujmicama i konzolama zavrsne cevi. Aka imate srece. 8. Korisno je podmazati i prednje i zadnje spojeve prigusivaca i zadnje cevi. 11. nju obujmicu prigusivaca i konzolu iIi vesaljku preko spoja prigusivaca sa cevi. 5. Medutim. cevi mogu da budu montirane na spoju sa prigusivacem iii u njemu. Najbolji naCin da ovo uradite je da presecete-cev testerom na razmaku od nekoliko centimetara od prigusivaca. Hartijom za glacanjeocistite spoj na prigusivacuo 2. Posto ste automobil bezbedno podigli sa tla. Aka zazor nije podesen kako treba. 7. Obavezno koristite nove obujmice i konzole iIi vesaljke. Stavite postolja ispod sasije automobiI'a tako da ga dobra podupru. zaju. Podmaiite i navrtke i vijke zadnje vesaljke zavrsne cevi. 329 IZDUVNI SISTEM Natopitc navrtke i uzcngiju penctrantom (uljcm) pre nego sto ih skinete pomocu cevastog kljuca. Montirajte dva vijka ali nemojte jos da ih pritezete. Podignite pomocu dizalice zadnji dec auto' mobila da bi se tockovi odigli ad tla. Podmazite uljem i prednje i zadnje navrtke obujmica i konzola prigusivaca. 10. mobil a kao sto su sasija. karoserija iIi delovi zadnjeg sistema vesanja. cama i konzolama na spoju sa prigusivacem. Proverite da Ii je nova cev u dobrom polo.

. Napomena: neki originalni farbricki proizvodi imaju zavaren spaj izmedu izduvne cevi i ulaza u prigusivac. Profesionalni mehanicari imaju poseban alat za obIikovanje spojeva izduvne cevi. Zatim proverite da ni jedan spoj nije ulubljen sto je vazno za montiranje novog prigusivaca." .. . napravite pomocu cekica i dleta proreze u izlaznom prikljueku prigusivaea. . kljueem cvrsto obuhvatite cev. _____ --.. . 6. ta dva dela moiete da odvojite sekaeem iIi testerom. . U slucaju da yam ne polazi za rukom da je olabavite. ~ . . I . Ako se zavrsna cev montira na prikljucak prigusivaea. ~ . B. Ukoliko nameravate da zadriite starn zavrsnu cev. a zatim je odvrnite.-_____ 33 : ""d. I I I . IZDUVNI SISTEM if. Kljucem skinite zadnju vesaljku sa zavrsne cevi. pokusajte sledeee: A. Skinite zadnju konzolu i obujmicu prigusivaca sa spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi. Malom turpijom oeistite izduvnu cev radi lakseg ponovnog rnontiranja. 5. Ako priguSivac ne moze lako da se odvoji od izduvne cevi (iii cevi koja vodi do katalitickog filtera ako postoji).. I . U tom slucaju.331 Aka s. Namestite novu c I. pailjivo je pomerajte gore-dole dok se ne odvoji od priguSivaca. nije potrebno da zadnju vesaljku zavrsne cevi skidate sa sasije.j . Ako se zavrsna cev montira u prigusivac. cev moze k ne mogu klesta »gnp. 7.. Ako delovi ne prijanjaju kako . tim skinutl .k ".OUVNI SISTEM·· 4. presecI. "'0 "ki'" om" . ! t I' . 8. 1m kljueem. Popustite kljucem vijke na prednjim obujmicama i konzolama prigusivaca. sledite uputstvo broj 6 koje se odnosi na spaj izduvne cevi i prigusivaca.3. a za cy uvrtanJcm.

pozajmite odgovarajuCi alat. 10. Da biste lakse skinuli izduvnu cev.dobro namazite uljem sve spojeve . UkljuCite motor i proverite buku iz izduvnog sistema. 16. protresite rukama izduvni sistem. pOdignite i prednji i zadnji dec automobila odgovarajucom dizalicom i poduprite automobil cvrstim postoljima. sasiju iIi delove zadnjeg sistema vesanja. Namestite zavrsnu cev u zadnji spoj prigusivaca iIi na njega u zavisnosti od yrste spoja na vasem automobilu. Rezervni prigusivaci su uvek tako obelezeni. Ako je buka mala. 11. 13. Prove rite da Ii su prorezi u cevi prigusivaca pokriveni sto je vazno zbog hermetienosti. Prove rite da Ii su svi delovi izduvnog sistema pravilno namesteni i da ne dodiruju karoseriju. Posto cete morati da skinete prednji kraj cevi iz izduvne grane. 14.treba. Napomena: najnoviji tipovi automobila imaju kataliticki filter montiran izmedu prigusivaca i izduvne grane. proverite u kakyom je stanju i da Ii i nju treba zameniti. 17. 2. Umesto toga. 12. Preporucuje se nanosenje tankog sloja sredstva za zaptivanje izduvnog sistema preko dodirnih povrsina pre montiranja. Uvucite izduvnu cev u prigusivac za oko 5 centimetra ali ne vise. Namestite cev tako da ne dodiruje karoseriju. N amestite prigusivae tako da ne dodiruje karoseriju. 15. mozete da navezete automobil na par jakih platformi. Pre nego sto to uradite. pritegnite dobro sve spojeve pomocu kljuca. 9. 3. On mora da se skine da bi se zameniIi delovi izduvne cevi ispred i iza . Ponovo spojite zadnju vesaljku sa zavrsnom cevi. Kljucem olabavite i skinite navrtke na obujmica rna i ·konzolama na spoju prigusivaca i izduvne grane. dobro namazite i ove navrtke. sasiju iIi donju stranu automobila. Namestite nove obujmice i konzo!e (ne koristite stare) oko krajeva izduvne i zavdDe cevi. a zatim da dizalicom podignete zadnji deo automobila na postolja. sasiju iIi neki drugi dec automobila. Napomena. Navucite prednju obujmicu i konzolu preko spoja prigusivaca sa izduvnom ceyi i pritegnite rueno vijke. Namestite nov prigusivac na mesta proverivsi da Ii je izlazni dec okrenut prema prednjem delu automobila. I oYe vijke zategnite rukom. Ponovo napominjemo da nijedan deo izduvnog sistema ne sme da dodiruje neki deo automobila. Sklonite postolja i spustite automobil. znati da ste uspesno obavili posao. Ono moze da se kupi u prodavnici auto-delova. Skidanje i namestanje izduvne cevi 1. Namestite zadnju obujmicu iIi konzolu preko spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi i pritegnite rukom vijke. nemojte jos da koristite kljue za pritezanje.od prednjeg do zadnjeg dela. Posto ste to uradili. Da biste lakse skinuli navrtke i vijke sa obujmica i vesaljki .

Upozorenje: pazljivo skidajte ave vijke. sarno profesionalni mehanicar ce mOel da ga izvadi. VeCina automobila zahteva zaptivku na spoju izmedu izduvne grane i izduvne cevi. Napomena: ne zaboravite da montirate novu zaptivku izmedu cevi i izduvne grane ako je vas automobil opremljen ovakvim spojem. treba ga dobro natopiti uljem iIi rastvaracem sve dok ne poene nesmetano da radio 333 IZDUVNI SISTEM PailjivD skidajte vljke na spoju izduvne cevi (2) sa izduvnom granom (3). . venti I za zagrevanje karburatara se maze skinuti zajedno sa izduvnom cevi. Olabavite .konzole i vesaljke koje drie sklop prigusivaca i zavrsne cevi. Skinite navrtke i vijke koji prievrscuju prednji zavrSetak izduvne cevi na delu ka izduvnoj grani.I ~ I r I. Ako je prigusivae zavaren za izduvnu cev. -. 4. Da biste ovo uradili.ali ne skidajte . Kao dec spoja. Izvucite izduvnu cev iz automobila. venti I bi trebaloslobodno da se otvara i zatvara kada motor ubrza sa radom. avo bi u stvari trebalo da redovno einite prilikom podmazivanja. 1 j I I . Da biste proverili da Ii ventil za zagrevanje karburatara pravilno radi proverite da Ii se kontra teg slobodno pokreee. Moze vam se desiti da naidete na prikljueni dec u vidu kuglastog zgloba koji je za obujmice prievrscen pomocu dva vijka. bice vam potreban nasadni kljue. 7. Ako postoje obujmice.filtera. Po!omljeni vijak ce moei da skine sarno profesionalni mehanicar. 6. dugaeak nastavak. 5. On se moie lako skin uti tako sto se skinu dva vijka i oslobodi zglob. Aka neki slomite. Aka se lepi. kardanski zglob i naglayak odgovarajuee velieine. IZDUVNI SISTEM Ravna stroma cekica sa !optastom gJavom mote 5C upotrcblti za namdt::mjc z<lvrsnc cevi na kraj prigusivaca. biee potrebno da je preseeete da biste je oslobodilL Za ovo se koristi sekae iIi testera. Napomena: istovremeno proverite ventil zn zagrevanje karburatora ukoliko postoji na vasem automobilu. Prove rite ga i podmaiite ga mazivom kaje sadrii grafit. olabavite ih isto kao i obujmice na zavrsnoj cevi i to sarno koliko je potrebno da se prigusivac i zavrsna cev mogu pomerati unazad sve dok se ne odvoje od izduvne cevi.

Nemojte ih jos pritezati. 334 9. godine. godine u SAD ima kataliticki filter. filter takode smanjuje oskide I ..8. (5) oSQvinice opruge i (6) zavrtnja. (5) donji toplatni st it i (6) deo . Napomena: ako ste koristili platforme da biste poduprli prednji deo automobila. karoseriju iii sistem vesanja. . Uklonite postolja i spustite automobil. ® 1 . Namestite novu obujmicu i konzolu preko izduvne cevi. Proverite da Ii su svi delovi izduvnog sistema i i . Venti! za zagrevanje karburatora koji se Jepi moze da stvara prob!cme u voinji.~ 1 . kardanskim zgIobom i naglavkom. Na vozilima koja su proizvedena od 1975.. Na vozilima proizvcdenim posle 1981. (2) zapt ivke. ~ " . do 1980. L 11. UkljuCite motor i proverite da Ii tiho radi. 335 -------. IZDUVNI SISTEM Ventil2a zagrevanje karbunltGra se sastoji od (1) kuCista. ka zadnjem delu automobila. (3) kata!iticki filter.:. pravilno namesteni i da nijedan deo ne -dodiruje sasiju. 10. svrha toguredajaje da smanji sadrzaj ugljenmonoksida i ugljovodonika u izduvnom sistemu.. :-: :. godine. Dobro pritegnite sve spojeve.. (4) gamji topiotni stit. Montirajte novu izduvnu cev.IZDUVNI SISTEM Odrzavanje katalitickog filtera 336 V ecina putnickih automobila i lakih kamiona proizvedena posle 1975. (4) bimetalne opruge. Navucite prigusivac na iii u izduvnu cev i rukom pritegnite navrtke. Namestite prednji kraj na izduvnu granu i montirajte vijke koristeci se nasadnim kljucem. (3) protivlcga. 12. (2) !eptirastog ventila. nastavkom. sklonite ih. pocevsi od spoja izmedu izduvne cevi i izduvne grane. Sklap katalitickog filtera ukljucuje: (J ) izduvnu cev mOlOra.":..

. 1 :1 i Ii Alat i materijal • Dizaliea i sigurnosna postolja • Podmetaci za tockove • Kljucevi • Ulje • Vakuum-metar • Rezervni kataliticki filter • gorionik • Cekic i dleto azota. suvisna toplota moze delimicno da istopi katalizator.izduvne ccvi do prigusiv<lea. godine. oni sprecavaju ulazak toplote u putnitku kabinu. moze potpuno da spreCi strujanje izduvnih gasova. tako da se ugljenik akumulira i ometa strujanje izduvnih gasova. Filter treba zameniti iz jednog od sledeca tri razloga: moze da bude ostecen iznutra usled cega dolazi do delimicne iIi potpune blokade u izduvnom sistemu: maze da se pohaba tokom vremena iIi maze da se pokvari usled koriscenja benzina sa olovom. V nekim slucajevima.000 milja za sve automobile proizvedene u SAD posle 1981. Sta prouzrokuje blokadu? Na nekim "Dzeneral motorsovim« filterima sa paletiziranom dvoslojnom konstrukeijom. Kada zarncnjujcle filter. karburator propusta gorivo. Ako je filter pregrejan (sto moze da bude poslediea suvise velike koIicine nepreradenog goriva koje prolazi kroz filter. aka ne radi iii je izlizan. jeste da se proveri kvalitet izduvnih gasova. ako je svetica iskljucena iIi neispravna. konstrukeija koja nosi ova dva sloja propada sto dovodi do blokade. itd. medutim. nece prouzrokovati vidan utieaj na radne karakteristike osim u vezi sa sadrzajem izduvnih gasova. nl! zaboravite da ponovo montirate lOplotne stitove. To prouzrokuje primetan gubitak snage tako da motor radi samo na praznom hodu iIi jedva radi iIi uopste ne radi kada se Sltvori leptir karburatora. Ako je filter zapusen.). gubitak snage bice primetan. Neispravan filter nije u stanju da sagoreva zagadivace. TreCi razlog za zapusenost je nagomilavanje ugljenika na istrosenom ili olovom ostecenom filteru. Jedini preeizan naCin da se utvrdi da Ii ispravno radi. Kako proveriti da se ne stvara suviSe veliki povratni pritisak Iznutra deIimicno blokirani filter ometa protok izduvnih gasova i stvara sllvise veliki povratni pritisak u izduvnom sistemu. Napomena: kataliticki filter je dec sistema za regulisanje izduvnih gasova vozila i kao takav je pDkriven garancijom koja vazi 5 godina iii predenih 50. Rad filtera objasnjen je u· poglavlju »Sistemi za regulisanje izduvnih gasova«.

Zamena filtera Da biste zamenili neispravan filter. postupite prema osnovnim uputstvima za zamenu prigusivata osim sto su prirubnice fiItera tesce medusobno spojene vijeima nego spojevima za navlacenje cevi. 5.klasican iii automatski menjae . Vlje viii propanski gorionik yam mogu biti od pomoCi da odvrnete zardale vijke. 2. navrtke sa vijeima skinete cekicem i dletom.Da biste proverili da Ii se stvara suvise veliki povratni pritisak. kardanski zglobovi. VeCina savremenih putnickih automobila je opremljena automatskim menjatem koji izvodi radnje spaja- . bice potrebno da se skine donji dec toplotnog stita da bi se zamenio filter. Montirajte nove vijke i navrtke. a ako je potrebno i nove zaptivke za prirubnieu. ono sto u sustini treba da uradite jeste da namestite prikljucak vakuummetar oa izduvnu granu matara. Stoga. Sacekajte da se izduvni sis tern ohladi pre nego sto pocnete sa radom. Imajte u vidu da zacepljenje moze da se pajavi i u prigusivacll.omogucava vozacu da bira neki od stepena prenosa time se omogucava da automobil radi pod razliCitim opterecenjima motora. zategnite sve eevne prikljucke i vratite na svoje mesto donji toplotni stit ako je bio skinu t. u zavrsnoj eevi ako je savijena iIi ostecena iii u izduvnoj cevi sa dvostrukim zidom ako je iznutra dotrajala.. koji obuhvata mnago stvari. menjaeka kutija. ovaj izraz pokriva sve delove koji su potrebni da se prenese snaga sa zadnjeg kraja radilice koja se obrce do pogonskih lOckova . zadnji most i konatno vratila zadnjeg mosta. 4. rom nap red i pogonom na zadnje toekove. to zoaei da se povratni pritisak stvara u izduvnom sistemu i da je sistem zapusen. Ako se vakuum polako smanjuje. Osnovni prineip zamene je sledeCi: 1. Filter obicno ima zastitni stit protiv toplote. pIVO vizuelno proverite ceo izduvni sistem. bice yam potreban vakuummetar. 3. Kod konvencionalnih automobila sa moto. ukljucite ga i posmatrate kako se polako spusts igla instrumenta. 337 -----'-----'1 PRENOS SNAGE U ovom poglavlju upoznacemo se sa tehniekim izrazom )}prenos snage«. Sada se filter moze skinuti sa automobila. pogonsko odnosno kardansko vratilo. V nekim slucajevima. zatim podignite automobil i poduprite ga sigurnosnim postoljima. Menjaeka kutija . a zatim stavite novi filter.a to su kvaeilo (tamo gde postoji). Skinite filter sa prednje i izduvne cevi. Ako to ne pomogne. Ispitivanje vakuuma je objasnjeno u prethodnom poglavlju. Pogledajte oba eevna prikljuck'a da prove rite da nema korozije iIi ostecenja.

(4) diferencijal i (5) zndnji most. koji radi sa oslalim delovirna menjaeke kutije. u prenos mage spadaju (1) menjacka kutija. kod vozila sa automatKed konvcm:ionalnih automobila sa motorom napred i pogonom oa zadoje tockove.»parking«. (3) kardansko vratilo. kvacilo omogucuje vozacu da razdvoji motar ad· prenosa snage tako da se promena stepena prenosa abavi glatka. U ovom slucaju nema potrebe za posebnom pedalom za kvaeilo posto pretvarae obrtnog momenta (koji se koristi umesto sklopa kvaCila). »neutralan polozaj«. »hod unazad. automatski prenosi snagu motora na ostale komponente za prenos snage. Medutim svake godine se prodaju i mnogi automobili opremljeni klasicnim menjacem. ad vozaea se zahteva vrlo malo. Kod konvencionalnih automobila zadnji most je povezan sa menjaekom kutijom pomocu kardan339 SISTEM ZA PRENOS SNAGE skog vratila.:<. nalaze se samo dye pedale. Sve sto sada preostaje je da se snaga motora prenese sa menjaeke kutije na pogonske toekove. Kod ovakvih automobila mora postojati kvaeilo (iIi spojka). K vaeilo je obiena spojka ili veza izmedu motora i ostalih delova za prenos snage. Kada je kvaeila ukljueeno onda se sva snaga motora prenosi na ostale delove za prenas snage.~ 1 . Osim sto koristi rueicu menjaea da odabere naein fada . koje je u stvari jedna obiena -<. Sve dok je u dobrom radnom stanju. i menjaeke kutije kod koje se promena stepena prenosa vdi rukom.minimalno llcesce vozaca. kardansko vratilo sa obe strane mora bili spojeno sa vezama koje se zovu »kardanski zglobovi«. pedala koenice i pedala gasa. kojom se komanduje preko nozne papuce (pedale).eliena cev. ZA PREN SNAGE skim menjaeem. Ono omogucava postepen prenos obrtaja motora pri pokretanju automobila. su tako konstruisani da se mogu saviti i »izduziti« kada auto mobil prelazi preko neravnih povrsina. ~ j I L-______________________________________________ --j 338 J nja i promena brzine uz. populamo se zovu i krst kardana. »voznja«. Osim sto omogucava pOlazak automobila. Meclutim posto ulice i putevi nisu savrseno ravni. Na taj naCin kardansko vratilo . Na podu ispred vazaoa. »voznja 1« i »voznja 2«. iIi da zaustavi vozilo a da se pritom motor ne ugasi. Ovi kardanski zglobovi. (2) kardanski zglobovi. automatski menjae ce sam obavljati veCinu radnji koje vozaei automobila sa klasicnim menjacem moraju obavljati sami.

Zadnji most to obavIja pomoeu diferencijala. bez obzira na koju stranu skreeete automobilom. Ovo ne predstavlja problem na prednjim tockovima (ako nisu pogonski prim.) jer se oni obreu nezavismo jedan od drugag. (2) unutrasnji homokineticki zglobovi. oba zadnja pogonska tocka se kreeu istom brzinorn. prev.moze da prihvati odstupanje od ose za bilo koji trazeni ugao. a da ee se pritom snaga motora i dalje prenositi na njih. Zbog cega je tu potreban diferencijal? Kada vozite pO pravom putu bez okretanja. koju dobija preko menjacke kutije. prednja pogonska vratila diferencijala i leiajeve. na pogonska vratila koja pokreeu pogonske tockove. 1. 11 [ p. dobijenu od kardanskog vratila..pogonske tockove. 'kardanskih zglobova i zadnjeg mosta. a da pritom nastavi da prenosi snagu sa menjacke kutije na zadnji most. Ali sta se desava kada skreeete? Ako razrnislite. (3) pogonska vratila j (4) $poljni homokineticki zgiobovi. na zadnje . Diferencijal je tako konstruisan da ee se. na primer. SISTEM ZA PRENOS SNAGE Automobili sa pogonom na prednje tockove Automobili sa pogonom na prednje tockove (prednjom vueom) bitno se razlikuju od konvencionalnih automobila sa pogo nom na zadnje toekove jer kod njih u prenosu snage nema kardanskog vratila.' kovi sa leve strane automobila prelaze mnoga duzi put od tockova sa desne strane automobila. Kod njih su prednji tockovi pogonski. shvatieete da se prilikom. _-:1 1 j 1[ . Uloga zadnjeg mosta je da prenese snagu motora. Medutim sa zadnjim tockovima je drugi slucaj i to je one zbog eega je diferencijal neophodan. posebnog ureclaja koji 340 Ked aUlomobHa sa pogonofll flU prcdnje tockove. Posta i leva i desna strana autamobila moraju da obave ovaj zaokret za isto vreme. to sledi da toekovi na levoj strani moraju da se obreu brie od onih na desnoj strani. prenosi snagu. Snaga se prenosi na prednje taekave pomoeu dva pogonska vratila (zovu se i poluosovine) na kojima se ne nalaze kardanski. vee spoljni i unutrasnji homokineticki 341 SISTEM ZA PRENOS SNAGE . zaokreta u desno toc. tamo gde se nalazi i motor i zbog toga imaju kvaCilo i kutiju menjaea (iii autamatski menjae) u istam sklopu sa diferencijalom. spoljni taekovi u krivini kretati brie od unutrasnjih.1 pre nos snage spada ju (1) sklap mcnjaCidiferencijal.

Sklop kvacila se sastoji od cetiri osnovna dela: zamajae koji je zavrtnjima pricvrscen na radilieu motora. i pedale i njene mehanicke iii hidraulicne veze koja omogucuje vozaeu da po . Moment kljuc • B1okovi za 'podupiranje tocka • Dizalica i sigurnosna postolja • Penetrirajuee ulje • Dizalica za menjac.® Kod automobiJa sa pogonom nu prednje tockove za prenos ~ n a g e sa sklopa mcnjaCJdiferencijaJ na wckove korjste se unutrasnji (1) i spoljni (2) homokineticki zg!obovi. U sledecem odeljku ovog poglavlja data su uputstva kao i instrukcije koje ce yam pomoCi pri odrzavanju del ova sistema za pre nos snage. Ovo inace ne predstavlja nikakav problem kod veCine vozila sa pogonom na zadnje tockove. pa se i na unutrasnjoj strani pogonskih vratila (poluosovina) koristi homokineticki zglob. Obican kardanski zglob bi u takvoj situaciji mogao da izazove jake vibracije. frikeiona ploca ili lamela koja klizi duz aksijalnih zlebova ulazne (spojnieke) 'osovine menjaea. Zbog toga se koriste homo kineticki zglobovi koji obezbeduju ravnomerno rotaci342 ono kretanje bez obzira na ugao za koji su zgJobovi zakrenuti. iaba dizaliea iii podna dizalica K vaCilo kod klasicnog menjaea predstavlja mehanicki spoj izmedu motora i zupeanika preko kojih se pokreee automobiL Ono je tako konstruisano da ukljucuje iii iskljueuje pre nos snage sa jednog dela na drugi . Konvencionalni kardanski zglobovi mogu izazvati ciklicne vibracije i neravnomernu brzinu obrtanja ako se okrecu pri otklonu od ose vecem od 7 iIi 8 stepeni. sklop potisne ploce koje se nalazi povrh lamele i koja je zavrtnjima prii'vrseena po obodu spoljne iviee zamajca. a pritom njihov spoljni kraj ima veliki hod navise i nanize jer prati hod ogibljenja. tockove moraju pokretati u okviru velikog opsega' ugla zakretanja.U ovom slucaju sa motora na menjae.. KvaCilo. Ovo va. a to znati da se spoljni zglobovi koji se nalaze uz . ali kod vozila sa prednjom vueom gde prednji toekavi sluze i za upravljanje.'i i za unutrasnje zglobove jer su pogonska vratila relativno kratka. " I Kvacilo Alat i materijal • Kljucevi • Klesta • Otvoreni kljucevi • Lenjir • Vodica . koje je uredaj frikeionog t i p a ~ je povezano sa pedalom kvaCila koja se nalazi u kabini kod vozaca. zglobovi.

Jedan je sa spiralnim oprugama a drugi sa oprugom II oblikll dijafragme. Njihova osnovna namena je medlltim ista. Da bi se automobil pokrenuo ovaj obrtni mamenat se mora preneti na ulaznu (spojnieku) osovinu menjaca. Pritiskarn noge na pedalu vozar maze regulisati brzinu spajanja kvaCila tako da spajanje bude glatko i ravnomerno. Celokupan obrtni momenat .. Kada je kvaCilo llkljuceno potisne opruge potiskuju potisnu ploeu prema zamajcu. Da bi se lamela ddala cvrsto stisnuta uz zamajac potrebna je da se nn potisnu ploeu deluje silom opruga veeom od 5000 N. cime se oslobadaju pipci potisne ploee. pritiskujuCi pritom lamelu. prcko radiliee no zamajac.. Opruge potisne ploee opet pritiskaju potisnu plocu.potrebi ukljucuje iii iskljueuje kvacih Kada motor radi on prenosi abrtno kretanje. Kada je kvaeilo ukljuceno lamela je pritisnuta i obrce se zajedno sa zamajeem i sklopom potisne ploce. odnosno momenat. Ove opruge moraju biti dovoljna jake da pritisnu lamelu uz zamajac i prenesu obrtni momenat pri svim putnim brzinama. kvacilo je ukljuceno i lamela je cvrsto stisnuta izmedu zamajca i potisne ploce.-------SISTEM ZA PRENOS SNAGE prema polugama iii »pipeima" potisne ploee. Ovaj sistem je jednostavan ali efikasan. Nedovoljna sila opruga izaziva gubitak snage jer onda lamela ne moie de prihvati ukupan obrtni momenat sa motora. Sklop potisne ploce se sastoji od jedne iii vise opruga. Kadavozae pritisne pedalu kvaCila. Danas se kod automobila Sreell dva tip a sklopa potisne ploce kvacila. Kvaeilo koje proklizava izazvace pregrevanje. Ovo kretanje vraca nazad sklop potisne ploce. i sabija opruge sklopa. pipaka iIi poluga za popustanje i poklopca.. Delovi se nalaze ispod poklopca koji je zavrtnjima prievrscen za zamajae. a vremenom i kYaT kvaCila. Kada prestane dejstvo opruga. same potisne ploce. Ovaj sklop se obrce zajedno sa zamajcem. To se postiie preko frikeione ploce »lamele« koja je c:vrsto pritisnuta uz zamajac i okreee se zajedno sa njim. Sa druge strane lamela je vezana na aksijalne zlebove ulazne osovine i prenosi obrtno kretanje (obrtni momenat motora) sa zamajca na ulaznu (spojnieku) osovinu i dalje na menjae. Lamelu uz zamajae pritiska sila opruga sa sklopa potisne ploee (korpe). Kada vozac pusti pedalu potisni leiaj se vraea nazad. Kada vozac skine nogu sa pedale kvaCila. lamela se okreoe slobodno i nezavisno od obrtanja zamajca i vrlo brza se zaustavi izmedu zamajca i potisne ploee. potisni lezaj (koji je dec veze izmedu pedale i kvaCila) se kreee I L ~ . a ova lamelu u sendvic izmedu nje i zamajea.

K vaCilo se podesava iz dva razloga. Prvi.motora seprenosi preko lame Ie na ulazno vratilo menjaea. Podesavanje hacila Pedala kvacila je preko prenosnog mehanizma vezana sa potisnim lezajem tako da se pritiskom na pedalu kvaCila potisnim lezajem pritiskuju pipei koji iskljueuju kvaCilo. koji se nalazi blize eentru glavCine. omogucuje mekano ukljuCivanje i spreeava zveeanje kvaeila. Obloge lamele su naCinjene od azbesta dugih vlakana i bakra (iIi drugih smesa sa metaloml. Ovde je orikazano nekoliko metoda za podesavanje praz- . onda nestane zazor (odnosno prazan hod) i mora se vrsiti podesavanje. 343 SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Tipicni de!ovi kvacila.. apsorbuje torzione vibraeije radiliee i sprecava njihovo sirenje na menjae. Kada se usled trosenja obloga lamele pipci vrate unazad prema potisnom lezaju. ubrzano trosenje. i drugi jer omogucava ravnomerno trosenje obe strane obloga kvaCila. (4) frikciona ploea iii lameia. (1) viijuska kvaciia. koji se nalazi izmedu dye obloge. Zazor pedale kvaCila je neophodan da bi se omoguCilo lako menjanje brzina bez krcanja zupcanika. i i· I nje kvacila. Uredaj za podesavanje stalno odrzava odreden napon koji drzi potisni lezaj u blagom kontaktu sa polugama potisne ploce iIi sa pipeima. (5) zamajac i (6) prednji Jeiaj ulazne osovine menjaca. Obrtni momenat se prihvata na obloge lamele i prenosi na glavCinu koja je aksijalnim ilebovima povezana sa ulaznim vratilom menjaea. Pri podesavanju preporucuje se da prazan hod bude 20 mm na pedali. Napomena: Kod nekih vozila sa automatskim podesavanjem kvaCila sistem za podesavanje je tako izveden da nema praznog hoda. Glavcina na koju se postav ljaju obloge saddi i uredaj za amortizaeiju i uredaj prigusenje torzionih vibraeija. Centralni deo glavcine ima na sebi aksijalne zle. (2) polisni idaj. jer omogucava potpuno odvaja''. Odreden prazan hod pedale kvaeila (ne manje od 15. Izmedu potisnog lezaja i pipaka mora se 344 obezbediti pravilan zazor. Uredaj za prigusenje torzionih vibracija. Pedala kvacila koja nije pravilno poddena izaziva neravnomeran fad kvaCila. Ove obloge su iste debljine i otpornosti kao i koeione obloge. pregrevanje i kvar kvaCila.' bove preko kojih prenosi obrtni momenat motora na ulazno vratilo menjaea. Uredaj za amortizaeiju. i ne vise od 25 mm) je neophodan da bi se kompenzovalo trosenje obloga kvaCila i da bi se izbeglo proklizavanje. (3) polisna plota i poklopac.

hoda. Slobodan hod se poveeava porn eraI I I SISTEM ZA PRENOS SNAGE . 3.to sarna pedala ima uredaj za automatsko podesavanje slobodnog \ IIII . (2) yodice za podesavanjc. POdignite poklopac motomog prostora i pronadite potisnu polugu pedale kvaCila koja prolazi kroz pregradni zid izmedu motomog prostora i 346 kabine vozila. Mehanicka veza izmedu pedale i kvacila Za vozita sa mehaniekom vezom izmedu pedale i kvaCila koristi se sledeCi postupak..A I-'IU:NU::i ::iNAGE Ova slika prikazuje samopodesavajuce kvaCilo koje se sas(oji od (1) celicnog uzeta. ( 6) zamajac. u zavisnosti od tipa SISTEM ZA PRE NOS SNAGE automobila i od toga da Ii je veza kvacila meha. Okrecite samokoeeeu navrtku za podesavanje pomoeu kljuea. (4) plota kvacila (!ame!a). Prazan hod se obicno podesava na eko 20 mm. 2. 4. nicka iii hidraulicka. (5) opruga potisne place.~ \ \ ® ® . i zateze gao .) I --' (]) Delovi tipicnog KvaCila (1) potisni leiaj.(1 poddavanje i (8) slobodan (prazan) hod kvaeila. (3) pricvrsnog bloka i (4) opruge. (3) potisna ploca. (2) poluge potisne piece (pip ei). Na mnogim vozilima sa pogonom na prednje tockove nije potrebno podesavanje slobodnog hoda pedale kvaCila zbog toga . drzeCi pritom potisnu polugu.nog hoda pedale kvaCila. Podmazite penetrirajuCim uljem sklop za podesavanje. Kada se pedala kvaCila pritisne i pusti.:i stalno mehanizam za podesavanje slobodnog hod a pod malim naponom. nazubljena kandza prihvata sklop vodice eelienog uzeta. 1. Kraj te poluge je vezan sa potisnom polugom na osovini prenosnika. (7) deo 7. 345 )--::>. Jedna opruga dr. ali moie da bude razliCit u za visnosti od lipa vozila. Pomeranjem navrtke za podeSavanje prema zadnjem delu automobila prazan hod pedale kvatila se smanjuje.::> I t:M £. Odvojite kleStima povratnu oprugu peciale kvaCila. koja se nalazi iIi na prenosniku iIi na pregradnom zidu.

konsultujte mehanicara. (9) gJavni cilindar i (10) povnHna opruga. 9. Upozorenje: Ako i posle nekoliko poku.faja ne r I mozete da padesite prazan hod kvacila. a pored nje postavite lenjir. F. Menjac postavite u neutral an polozaj i povucite rucnu kocnicu. 347 ® ® Tipicne kompOnenlC hidraulicnog kvaCila. (5) poluga. njem navrtke za podesavanje prema prednjem delu automobila. Aka je takav slucaj. U tom slucaju podesavanje slobodnog hoda se vrsi na sledeCi nacin. 11. 5. istrosena lamela iii neki drugi problem u samom kvacilu. Otpustite pomocu kljuca navrtke sa obe strane usica za spajanje.Ked nekih aUlomobila. Prazan hod mora biti oko 20 mm. (3) usica za spajanjC. ovcle su prikazani i (2) potisna poiuga. Vratite navrtku za cetiri kruga. (8) hidraulieni vod. UkljuCite motor. (5) povratna opruga. Napomena: Kod nekih vozila neophodno je podiCi vozilo da bi se prislo sklopu za pOdeSavanje. Postavite kontra navrtke i pomerite polugu pretvaraca i usicu napred (pre rna prednjem delu automobila) dok ne osetite otpor. C. Ovim se pedala kvaCila drzi pritisnuta uz granicnik. Pritisnite pedalu kvaCila prstom. (4) poluge pn::tvaraea. Postavite povratnu oprugu pedale kvaCila. (7) venti! Z8 OdUSktl. Kod nekih automobila postoje dye navrtke za A. (6) stitnik. D. 10. (3) navrtka Z8 poddavanje. Da bi se podesia prazan hod pedalc moraju se otpustiti kontra navrtka i navrtka za podeSavanje. B. ne manji od 15 mm i ne ved od 25 mm. (6) pretvarac. kao 5tO su kombi voziJa i laki kamioni. (7) potisna poluga i (8) vi!juska bacHa. To je tacka u kojoj potisni letaj dodiruje poluge za popustanje potisne place (pipke). Ponovo proverite podesenost praznog hoda. Izvezite automobil na probnu voznju i ponovo proverite podesenost praznog hoda kva- . E. 6. mehanicka veza bacHa iroa dve navrtke (1) za podeil3vanje pomocu kejih se menja hod pedalc. (2) viljuska. Dok motor radi. Odvojite svaku od navrtki bar za 5 mm od lisica. Ako prazan hod ovom opsegu ponavite taeke od 2 do 5. ukljucite i iskljuCite kvacilo nekoliko puta. 8. (4) kontra navrtka. podesavanje. Dok je kontra navrtka u ovom polozaju zategnite cvrsto drugu navrtku uz usice. (1) kEn. 7. onda je moguce da je iskrivljena veza izmedu pedale i kvaCila. Drzed palugu pretvaraca u prednjem polohju okreCite navrtku koja se nalazi prema pregradnom zidu tako da dodirne usicu.

11. Zatim se skidaju potisna ploea i !amela sa zamajca. 5. istrosena lamela iii neki drugi problem u samom kvacilu. Hidraulicka veza izmedu pedale i kvacila Kod vozila sa hidraulicnom vezom izmeclu pedale i kvacila prazan hod se podesava na sledeCi nacin. 1. 7. a podesavanje praznog hoda kvaeila ne pomaze da se problem resi. viljuska kyacila i potisna poluga viljuske kvacila. pritegnite kontra navrtku yodeGi pritom racuna da ne promenite duzinu potisne poluge. 8. Postavite blokove iza zadnjih toCkova.. Zamena kvaCila spada u ozbiljne zahvate na automobilu. trese iii proklizava. UkljuCite i iskljueite kyaCilo nekoliko puta. Spustite automobil sa dizalice. Posto ste zavrsili sa podesavanjern. __ . Ako je taka v slucaj. ne manji od 15 mm i ne veGi od 25 mm. osnovni posao je u tome da se odvoji kardansko vratilo. ali je u okviru mogucnosti spretnog lTIehanicara amatera. SISTEM ZA PRENOS SNAGE prazan hod nije u ovom opsegu ponoyite tacke od 5 do 7. 12. Menjac postavite u neutral an polozaj i povucite ruenu kocnieu. onda je verovatno vreme da se kvaeilo zameni. Upozorenje: Aka i posle nekoliko pokuSaja ne moiete da podesite prazan hod kvacila. Kod vozi!a sa pogonom na zadnje toekove. Podrnazite sklop za podesavanje penetrirajuCirn uljern. Izvezite automobil na probnu voznju i po novo proverite podeSenost praznog hoda kvaClla. 9. ? Podignite prednji deo auto mobil a dizalicorn. 6. Zamena kvacila Ako kvacilo zveCi. . ... sarno obrnutim redosledorn. postavite dva postolja i ucvrstite ih ispod sasije. Prazan hod mora biti oko 20 mm. Prazan hod pedale kvaCila se poveeava kada se duzina potisne po luge smanjuje. 10. Otpustite kontra navrtku pomoeu kljuca i pomerite navrtku za podesavanje tako da skratite odnosno produZite potisnu polugu. postave oslonci ispod motora i skine menjae sa zvonom. konsultujte mehanicara. Ponovo proverite podesenost praznog hoda. Ako kvacilo proklizava zbog eurenja ulja po frikcionirn povrsinama (oblogama) onda je neophodno zameniti lamelu. odnosno postolja prema tackama 1 i 2. onda je moguce da je iskrivljena veza izmedu pedale i kvaCila... :.Gila. Prazan hod pedale kvaCila se srnanjuje kada se duzina potisne poluge povecava. 3. 4. Pritisnite pedalu kyaCila prstom. Ako l _ -. ___ _ ~ _ . a pored nje postayite lenjir. UkljuCite motor._--'-. Pronaclite gde se nalaze poluga i prenosnik pedale kvaCila.

Ako uoCite da bilo koji od pornenutih zaptivnih prstenova pusta ulje.Potisnu ploeu ne morate menjati. ali taeke koje su glazirane. Kod vozila sa pogonom na prednje toekove ovaj zadatak je mnogo slozeniji zbog polozaja komponenata sistema za pre nos snage. ! ( I I. preporueujemo vam da potrazite radionieki servisni priruenik radi speeifienih detalja. zamenite gao U tom slueaju preporucuje se obrada zamajea i zamena leZaja ulaznog vratila koji se nalazi na zadnjem kraju radilice. . (2) u rezi i ogrebOlinc.IV . Izvor curenja ulja se mora uoCiti i kvar otkloniti pre ugradnje nove lame!e. zlebova ili prskotina.• I Da bi proveriJi da Ii je povrSina zamajca gliltka i myna postavite !cnj ir na zamajac. Da biste skinuli menjae/difereneijal neophodno je da prethndno skinete oba orednia toeka. I . ali se preporueuje zamena potisnog lezaja. Kod velikog broja automobila sa pogonom na prednje toekove motor se mora prihvatiti odozgo pomoeu dizaliee iIi sipkom koja se postavi izmedu blatobrana. napuklina. skinuti· nos ace i ukloniti menjae/diferencijal. rr '// J i··· /!. • Uvek proverite u kakvom su stanju povrsina zamajea i povrsina potisne ploee (ako se ponovo ugraduje) i da Ii ima ureza.1 mm. Posto se procedure skidanja i ugradnje uveliko razlikuju od vozila do vozila. Ulje u ovom slucaju rnoze da curi sa jednog od sledeea dva mesta: zadnji zaptivniprsten radilice iii zaptivni prsten ulaznog vratila menjaea. Tada moiete da odvojite zavrtnje koji drze menjaCldifereneijal na motoru. (3) pukotine nastale od pregrcYanja . . odvoiite oba vratila (pOluosDvine) od glaveba toekova i skinite poluosovine. isti problem ee se javiti vee posle nekoliko stotina kilometara. U suprotnorn. Ovde vam medutim mozemo prikazati neke opste greske koje treba da izbegnete. Odstupanja ne treba da budu veta od 0. 349 SISTEM ZA PRENOS SNAGE ! II ' . odnosno rnenjacai diferencijala.. . 1/ 350 U ovim slut<ljevima se vrSi obrada zamajca: (1) glazirane tacke. iii veCi . Male neravnine neee uticati na rad nove lamele.

• Pre stezanja potisne ploee centrirajte lamelu pomoeu alata za eentriranje. dec se mora zameniti. Ono sto se masinskom obradom ne moie popraviti su velike pukotine. Obavezno zategnite zavrtnjeve zamajea moment kljueem i momentom koji propisuje proizvodae automobila. Ako ne obratite paznju na ovakve detalje i ugradite zamajac u pogresan polozaj u odnosu na radilicu. Na ovaj natin olaksacete postavljanje ulaznog vratila menjaea kroz lamelu pri sklapanju. Trosak obieno nije veliki. kako ne bi doslo do deformaeije iii krivljenja poklopea. • Pri ugradnji menjaea kod automobila sa pogonom na zadnie toekove. • Kod vozila kod kojih je veza izmedu pedale i kvaCila hidraulicna. ponekad cak i takvog dela kao sto je potisna ploea. U tom slucaju morate odneti zamajae ilili potisnu. ne dozvolite da menjae visi na ulaznom vratilu kada je postavljeno u glavtinu lamele. u odnosu na radilieu moie poremetiti uravnotezenost motora. • Prilikom skidanja zamajea i potisne ploee obeleiite medusobni poloiaj komponenata probojeem iii kredom. zaba dizaliea • Izvlakae U odeljku "Kvaeilo« objasnili smo kako se . Samo ovim mozete ustedeti trosak zamene menjaeaJdiferencijala u slueaju ako je ostao bez ulja za podmazivanje. ovo je pravi trenutak za zamenu ulja i ispiranje hidraulicnog sistema. a rezultat moie u mnogome da popravi rad i vek trajanja ugradenog kvaCiia. plocu na masinsku obradu u specijalizovanu radionieu. Pukotine slabe materijal i pri vecem broju obrtaja moie doCi do raspadanja dela. • Prilikom zamene kvatila preporueuje se i zamena potisnog leiaja i lezaja ulaznog vratila menjaea. Proverite momenat kojim se zateiu zavrtnji na zamajcu.zlebovi i pukotine hoee. Ako primetite velike pukotine. sto izaziva uvijanje lamele. Mnogi motori su posebno uravnoteieni tako da medusobni polozaj zamajea i. Mehanicki menjac Alat i materijal • Blokovi za podupiranje toeka • Dizalica i sigurnosna postolj a • Kljueevi • Krpe • Litijumska mast za podmazivanje • Dizalica za menjae. koje ee ometati pravilno odvajanje. Time se lako moze iskriviti glaveina. • Po ugradnji menjaealdiferencijala proverite nivo ulja i dolijte ako je potrebno. bilo na zamajcu iIi na potisnoj ploei. time moiete poremetiti uravnotezenost motora i izazvati neugodne i verovatno stetne vibraeije. Potisna ploea se mora ravSISTEM ZA PRENOS SNAGE nomerno pritegnuti metodom unakrsnog zatezanja.

1 'j I ~ l . I pored toga sto motor pOkrece automobil. da pokrece pogonske toekove" U ovom i ostalim odeljeima ovog poglavlja svako pominjanje obrtnog momenta odncsi se na snagu motcra koja preko vratila i zupeanika pOkreee pogonske tockove napred iii nazad. (13) g!avCina (telo) sinhron a tretd cetvrte brzine. (8 ) zupcanici prve brzine. Neki sportskl 111 automoblh vlsoklh performansL kao i automobili koji imaju male motore. J edan od takvih uredaja je i menjae. (2) zuptanici CClvrt e brzine (3) pomocni snop zuptanika. i :. unapred i jedan za hod unazad. (1) ulazno vratilo. (9) izlazna pogonska \Tati!a (po!uosovine). (14) prsten sinhrona trece/cetvrte brzine i (15) mali zupcanik diferencijala.. bez kreanja i struganja. sto omogucuje glatku promenu stcpena prenosa. optereeenja i brzine kretanja automobila. Vozat kontrolise obrtni moment pomocu pedale kvaCila i rueice menjaca. tj. NajveCi broj menjaea ima najmanje tri stepena prenosa za voznju (hod). Ovaj moment je dovoljan da pokreee jedno iii vise vratila. Sledi opis osnovnih funkeija menjaea. (7) pomocni zupcanik hada unazad. . (4) zupcanici [reee brzine. Ovu po mOe motoru pruzaju sklopovi i uredaji koji mogu da poveeaju obrtni moment motora. njemu je potrebna pomoe da bi obezbedio potreban obrtni momenat i zadovoljio slozene uslove stalnih promena nagiba puta. (19) zaptivni prsten diferencijala. (5) zupeanici druge brzine. 351 SISTEM ZA PRE NOS SNAGE 352 @ Tipitan izg!ed unutrasnjosti cetvorostepenog menjacaldifercncijala ked auto mobila sa pogonom na prednje totkove. (ll) vcliki zupcanik diferencijala. (6) zupcanik hada unazad. (I2) koCioni pr stcnovi uredaja za sinhronizaciju prve/druge brzine. Jedan od takvih je uredaj za sinhronizaeiju koji omogucuje da zupcanici u svakom stcpenu prenosa za voznju u napred imaju stalno spojene zupeanike. imaju menjaee sa eetiri iIi pet stepena p r ~ ~ ~ j ~ C i su opremljeni razlieitim uredajima koji omogucuju duzi radni vek i tisi rad.veliki obrtni moment motora prenosi preko sklopa kvatila na ulazno vratilo menjaea.

PRVI STEPEN PRENOSA (PRVA BRZINA). U tom slucaju (obieno je to peta brzina ili tzv. broj obrtaja izlaznog vratila menjaea je jednak broju obrtaja motora. stedna brzina) smanjuje se potrosnja goriva i broj obrtaja motora. i da isrovremeno obezbedi vecu -snagu. Klasiean menjae je vrlo otporan i trajan mehan. i 1: 1 u direktnom stepenu prenosa. on moze da traje isto toliko koliko i svaki drugi deo pogonskog mehanizma. odnosno unazad. r"spored stepena prenosa nije uvek isti.. i pored toga sto je kvaeilo ukljueeno. pri ovom stepenu prenosa je obiono 3. SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Sada bi trebalo da Yam bude jasno na koji natin mogu da se koriste zupeaniei kako bi omoguCili da se motor okrece pri vecem broju obrtaja nego izlazno vratilo menjaea i pogonska vratila. odnosno brzina. . Kod nekih vozila postoji i visok stepen prenosa koji daje veti broj obrtaja na izlazu iz menjaea nego sto ima na izlazu iz motora.Megu biti znak da su . vecina omogucava prenosni odnos od 3. Prazan hod zupeanika je onda kada je prekinut prenos momenta izmedu ukljucenog kvacila i menjaca. Pogonski tockovi se okrccu vrIo sporo ali sa velikom snagom. Ako se njime rukuje pravilno. ------------. menjae menja smer okretanja izlaznog vratila tako da se i pogonski toekovi okrecu u obrnutom smeru.. Ovaj stepen prenosa. HOD UNAZAD. Obicno je prenosni odnos hoda unazad priblizno isti kao kod prvog stepena prenosa (3. K varovi mehanickog menjaca NajeeSCi kvarovi menjaea su sledeCi. a da se automobil krece vrlo sporo. pogonski toekovi ne pokrecu. lako se menjati razlikuju po konstrukeiji. • Bucni zupcanici . Ovaj odnos znaei da se motor okrene za tri i po obrtaja da bi se izlazno vratilo menjaea okrenulo za jedan obrtaj. Sredstva pomocu kojih se vrsi promena stepena prenosa kod klasicnog menjaca su u veCini slucajeva ista. DIREKTAN STEP EN PRENOSA (CETVRTA BRZINA). DRUGI I TREeI STEPEN PRENOSA (DRUGA I TRECA BRZINA). . Zbog toga se ovaj stepen prenosa zove i direktan."am.. Medutim.5 prema 1. Time se omogucuje da vozilo krece sa mesta glatko i lagano bez gasenja motora. Time se omogucava da motor radi ada se. Uvecanje momenta u menjaeu. je potreban kada motor treba da ima veliki broj obrtaja.5:1 u prvom stepenu prenosa. Kada vozae ubaei u eetvrtu brzinu. Kada vozae odabere jednu od ovih brzina uvecanje obrtnog momenta je 3 odnosno 2 prema 1.SLOBODAN (PRAZAN) HOD. Kada vozae ubaei ruCieu menjaea u polozaj za hod unazad.5:1).

zupeaniei osteceni iIi pohabani, da je caura osovine pohabana iIi da je nivo ulja u menjacu nizak. Ako je nivo ulja u menjaeu dovoljan, iii aka se dolivanjem ulja buka ne smanjuje, onda je verovatno potreban generalni rement rnenjaca (sto je posao za profesionalca) iIi zamena. • Tesko prebaeivanje - Kvaeilo koje ne odvaja dovoljno, iIi !amela koja zaglavljuje na ulaznoj osovini menjaca, mogu izazvati otezanu promenu stepena prenosa, kao uostalom i eelitno uze iIi veza izmedu pedale i kvaCila - koja je iskrivljena. pogreSno podesena iIi korodirala. Otezana promena stepena prenosa moze biti jos veci problem kod vozila sa pogonom na prednje toekove, jer veCina takvih vozila ima par uzadi pomocu kojih su spojeni menjae i ruciea menjaea. Unutar uiadi Se moze razviti korozija koja izaziva zapinjanje i blokiranje. Promena stepena prenosa moze biti otehna ako je uze labavo iIi otpusteno. U takvim slueajevima jedini lek je da prvo pogledate vezu izmedu pedale i kvaeila, da proverite da Ii je kvaCilo dobro podeseno i zatim da proverite vezu izmedu fueice i menjaca, taka sto cete privreme no odvojiti vezu na menjaeu, odnosno menjaeuJdifereneijalu.· Penetrirajuce ulje iIi grafitno mazivo moze ponekad da »razradi" uiad koja zapinju, a bela (litijumska) mast je dobra za podmazivanje mehanieke veze. • Zupeaniei struiu pri promeni stepena prenosa - Ako ova situacija nastaje sarno pri promeni SISTEM ZA PRENOS SNAGE \ Nivo uJja u kiasicnom menjatu mozete proveriti taka sto stavilC kaiiprst U otvor za dolivanje. Ako [livo ulja nije vise od 10 mm i ~ p o d OIvora za dOlivanje. onda ga im3 dovoljno. odredenog stepena prenosa onda je verovatno u pitanju zupeanik sinhronog prstena u menjacu. Da bi se ova otklonilo potreban je remont iIi zamena menjaea. Ako zupeaniei kree pri promeni bilo kog stepena prenosa iii Ii aka se promena stepena prenosa vriii otezanD, enda je najverovatnije da je lamela kvatila zaglavila iIi da ne razdvaja . • Gubitak brzine - Ako menjae ne radi u odredenom stepenu prenosa, onda maze biti u pitanju kvar veze izmedu ruCiee i menjaea. Proverite da Ii su spojevi labavi iIi pogresno podeseni. Ponekad se mala osoviniea iIi podloska razlabave, sto sprccava vezu izmedu menjaca i [ucice da prebaei u ieljeni stepen prenosa. Ali ako je veza izmedu rueiee i menjaea u redu, to znati da je u menjaeu nastao ozbiljan kvar. Radi otklanjanja kvara bice potreban remont iIi zamena sklopa . • Menjae iskaee iz stepena prenosa - Ponekad se ova desava zbog toga sto podesenost veze izmedu menjaea i ruCiee nije odgovarajuca, ali se moie dogoditi zbog lose sposobnosti motara i menjaea, zbog pohabanih iIi otpustenih viljuski u menjacu. Pokusajte sa podesavanjem veze pre nego sto pristupite remontu iIi zameni menjaea.

354 Zamena menjaca - vozila sa pogonom na zadnje tockove Remont menjaea je operaeija koja zahteva profesionalnu obuku i specijalni alat, ali je zamena neispravnog menjaea menjaeem sa otpada eesto najekonomieniji naein popravke, a to moiete uraditi i sami. Ovo je teiak posao jer je menjae obieno teiak izmedu 30 i 60 kilograma. Moiete pozajmiti dizalieu za menjae kako biste spustanje i pOdizanje menjaea mogli da obavite i sami, ali se to moie obaviti i obienom iaba dizalieom. Osobenosti u vezi zamene menjaea mogu varirati od automobila do automobila, ali osnovni redosled je sledeCi. 1. Aktivirajte ruenu koenieu i postavite blokove pod zadnje toekove automobila. 2. Podignite automobil i postavite slgurnosne oslonee. 3. Odvojite zadnji kardanski zglob sa difereneijala i izvueite kardansko vratilo iz menjaea (ono se moze izvuCi ako se skine zadnji kardanski zglob). Ako automobil ima leiaj i na sredini kardana, onda morate prethodno da oslobodite no sac tog lezaja. 4. Odvojite eelieno uze brzinometra, veze rueiee menjaea i sve ostale provodnike sa menjaeo. 5. Poduprite pomocu raspolohve dizalice motor, iIi zvona menjaca, a zatim odvrnite zavrtnje nosaeo menjaea. Podignite malo dizalieom i motor i menjae, da bi ste rasteretili nosaee menjaea, a zatim uklonite nosaee sa sasije. 6. Uklonite zavrtnje koji povezuju menjae sa zvonolU. "7. A sad a teii deo posla. Aka nemate dizalieu za menjae, and a yam mora pomoCi prijatelj koji ce sa varna drzati menjae, dok ga pazljivo ne skinete sa zvona. Nemojte dozvoliti da menjae visi na ulaznom vratilu, dok je one u glaveini !amele kvaeila, deformisacete lamelu. Spustite menjac i izvucite ga ispod automobila. 8. Pre nego sto pristupite ugradnji menjaea prvo proverite da Ii je onaj koji ugradujete isti kao vas stari menjae. Vaino je i da su oba iste duiine, kao "i da su svi otvori za zavrtnje u istom polozaju. Zatim ugradite menjae prema gore datom uputstvu, ali, obmutim redosledom. r "" J""""""r ", i"-i, ." ._.-----" ! i - ~ i 'lb! Vezu izmedu rucice i mcnjaea, izvedenu pOrnOCll celicnih uiadi podesite tako sto rucicu menjata postavite u prvi stepen prenosa a

zatim skinele zaslitnu gurrm sa ruelee. Ubacite burgiju od 4 mm u otvore za poravnavanje (1) i time blokirajte rucicu menjaca u prvom stepenu prenasa. Odvrnite na menjacll navrtke za blokiranje (2), a zatirn povucite osovinu selektora (3) prerna unutra sve dok ne osetite 9. Pre nego sto po novo postavite kardansko vratile prove rite da Ii kardanski zglobovi imaju veliki zazor (sada je pravi trenutak da ih zamenite ako nisu u redu) i podmazite ih ako imaju mazalicu. SISTEM ZA PRENOS SNAGE mlpetost opruge. Zakrenite polugu mcnjaca (4) do kraja u smeru obrnutom cd smera kazaljke na satu. Zategnite navrtke za blokiranje a pritom blago povlaCite po!ugu mc-njaea da otklonite praZ::lfl hod uieta. Izvadite burgiju i navucite zastitnu gumu. Na Crteiu (5) je prikazan detalian izgled prirubnog dela uzeta. 10. Posto ste sve vratili na mesto, prove rite nivo ulja u menjacu na sledeCi nacin. Odvrnite bocni cep za dolivanje ulja. Nivo ulja treba da bude ako 10 mm ispod nivoa otvora za dolivanje. U veCinu SISTEM ZA PRE NOS SNAGE klasicnih menjaca sipa se ulje za zupcanike 80-90 W, ali taj podatak proverite u uputstvu. Zamena menjaca/diferencijala - vozila sa pogonom' na prednje tockove Ovo je tezi posao nego zamena klasienog menjaea kod automobila sa pogonom na zadnje toekove, jer se u ovom slucaju mora rastaviti ogibljenje prednjih toekova. I u ovom slueaju detalji se razlikuju od model a do modela, ali je osnovni redosled radnji siedeCi. (Nap omena: Vise detalja je dato U odeljku "Zamena pogonskih vratila kod vozila sa pogo nom na prednje tockove). 1. Povucite ruenu kocnicu i blokirajte zadnje tocPri zameni menjacafdiferencijala kod vozila sa pogonom na prcdnje totkove obieoo je potrebno skinuti nekoliko vijaka za pricvfsCivanje. Neki od vijaka se mogu montirali sa sirane matora. i zbog toga proverile njihov raspored u prirucniku pre nego 510 pocnete sa skidanjem menjacaldifercncijala. 356 ! ~ 1 I 'I .i : ~ -1, = ----------------------------r kove vozila_ Otpustite navrtke na glavCinama vratila, na oba prednja taeka, kao i sye navrtke na rukaveima. 2. Podignite prednji dec automobila i postavite oslonee. Ne postavljajte oslonee pod elemente prednjeg vesanja, menjaC/difereneijal iii nosae motora. 3. Skinite prednje toekove. 4. Skinite obe navrtke sa glavCina prednjih vra· tila. -

5. Odvojite donji kraj spone volana sa rukavea toeka. Kod nekih auto mobil a za stezanje se kori· sti zavrtanj, dok se kod drugih skida navrtka. U nekim slueajeyima je neophodno da se koristi izvlakae kraja spone, ako je nemoguce odvojiti je pomocu poluge. 6. Kod nekih automobila potrebno je skinuti i prednji stabiIizator da bi Se obezbedio prostor za rad kod skidanja krajeva spone i rukavea. 7. Odvojite spoljni kraj poluosovine od glavCine rukayea. Da biste ovo izveli moze vam biti potreban izvlakae kako biste vratili poluosovinu kroz lezajeve u glavcini. 8. Kada ste oslobodili spoljni kraj poluosovine okaeite ga pomocu uzeta. iIi slieno, dok ne izva· dite unutrasnji kraj poluosovine iz menjaea/difereneijala. Kod nekih vozila unutrasnja strana poluosovine nije prievrscena (morate je izvuCi polugom). Kod drugih opet morate otpustiti zavrtnje. Na primer, kod prvib modela Chryslera, sa pogonom na prednje toekove, (1982) mora se ukloniti sigurnosni prsten u menjaeu/diferencijalu pre nego sto se skinu poluosovine. Radi prist up a ovim prstenovima mora se skin uti poklopae sa menjaeaJdifereneijala, i priei im pomocu klesta za skidanje sigurnosnih prstenova. Kod nekib automobila mora se skinuti i uze brzinomera. Ne vueite poluosovine pri skidanju da ne biste razdvojili unutrasnji dec homokinetiekog zgloba. 9. Posto ste uklonili poluosovine, odvrnite nosete zavrtnje menjaea/diferencijala. Kod nekib automobila potrebno je da prethodno poduprete motor. Za ovu svrhu moze vam posluziti dizaliea za motor, iIi par dasaka iii metalne sipke koje su oslonjene na blatobrane i za koje je prievrscen SISTEM ZA PRENOS SNAGE lanae iii eelieno uze koje drii motor. Morate skinuti i vezu izmedu ruCice menjaca i menjaca, kao i sve provodnike koji su povezani sa ovim sklopom. Kod nekib vozila, kao sto su General Motors sa prednjim pogonom, i motor i menjae/ diferencijal leie na istom nosacu. Odvrtanjem eetiri zavrtnja skida se nosae, a sa njim i menjae/ difereneijal. 10. Posto ste obezbedili podupiraee motora i odvojili menjae/difereneijal od motora i nosaea, izvucite menjae/diferencijal iz motora i spustite ga sa sasije. Kod nekib vozila pri ovoj operaciji mora se skinuti ili otpustiti glavni nosac. 11. Pre nego sto ugradite menjae/diferencijal, prove rite da 1i je isti kao onaj koji je bio na vozilu. Svi otvori za zavrtnje, poloiaj elektropokretaca itd .. moraju biti na istom mestu. 12. Ugradite menjac/diferencijal prema navedenom uputstvu za skidanje, sarno obrnutim redosledom. 13. Pre nego sto ugradite poluosovine proverite stanje gumenih stitnika homokinetickih zglobova. Ako su ispucali iIi osteceni, zamenite ib. 14. Posto ste sve sklopili i prikljuCili, proverite

nivo ulja u menjacu/difereneijalu tako sto cete skin uti eep za dolivanje ulja na kraju menjacaJ difereneijala. Nivo ulja mora biti oko 10 mm ispod nivoa otvora za doIivanje. Zahtevi za podmazivanjem razIikuju se od vozila do vozila, kod nekib se koristi ulje za zupeanike 80-90 W, kod drugib 10-40 W motorno ulje iIi ulje za automatske menjaee Dexron iJi tip F. Pre dosipanja proverite u prirueniku kakvo ulje se zabteva za mcnjac. Automatski menjac A utomatski menjae, pornocll hidrauIienog sistema i pretvaraca obrtnog momenta, vrsi automatski prenos momenta od motora do pogonskib toekova. Automatski menjae, za razIiku od mehaniekog iIi ruenog, ima bidraulieki pogon. Pretvarae obrtnog momenta je sklop koji 357 SISTEM ZA PRENOS SNAGE Alat i materijal II Levak • Blokovi za podupiranje toeka • Dizalica i sigurnosna postolja • Nasadni kljueevi i kratki nastavak • Racva sa prikljuekom • Strugae • Odvijae • Moment kljue • Krpa koja ne ostavlja dlaCice • Vlje za automatski menjae • Posuda za ispustanje ulja • Rastvarae • Filter menjaea i zaptivka kod ovog sistema vrsi onu ulogu koju kod mehanickog menjaca ima kvaCilo. Pretvarac obrtnog momenta iroa mogucnost da uveca moment koji razvija motor, sto nije slucaj ked mehanickog menjaea. S obzirom da automatski menjae reaguje na promenu pOlozaja pedale gas a i regulise izlazni momenat menjaea, potreba za kvaei10m ne postoji. Kada se menjae jednom postavi u odreden stepen prenosa, vozae pritiskom na pedalu gasa povecava broj obrtaja motora, Cime se jednovremeno preko pretvaraca obrtnog momenta - veca snaga prenosi nQ menjac. Kada vozae smanji pritisak na pedalu gasa da bi smanjio broj obrtaja motora, pretvarae automatski smanjuje snagu koja se prenosi na menjae. Uz razumnu negu automatski menjac ce dugo trajati i biti u ispravnom stanju koliko i sam automobil. Posta je automatski menjae sklop koji se kontrolise pomocu hidraulike, potrebno odrzavanje menjaea u radnom stanju je prilicno jednostavno. Hidraulicka teenost (ulje) u menjacu se prlja i zagaduje i mora se menjati u odredenim intefvalima. Druge mere odrzavanja ukljueuju proveru nivoa ulja u automatskom menjaeu, zatezanje del ova koji se odvijaju usled normal nih vibracija i

udara usled voznje, i eventualnu promenu vakuumskog uredaja ako dode do kvara membrane. Sledeca uputstva prikazuju postupak za odrZavanje jednog automatskog menjaea. 358 Promena ulja i filtera Napomena: Da bi se potpuno ispustilo ulje iz menjaea ono mora biti na normalnoj radnoj temperaturi, sto se postize voznjom automobila u trajanju od 15 do 20 minuta. Vlje i filter automatskog menjaea menjaju se na sledeCi naCin. 1. Postavite blokove iza zadnjih tack ova i povucite rucnu kocnicu. 2. Podignite prednji deo vozila. 3. Postavite par podmetaea ispod rama vozila, na sigurne tacke asIoTIca. 4. Stavite sud za ispustanje ulja ispod menjaea i pailjivo odvrnite - nemojte ski dati - zavrtnje koji prievrscuju korito menjaea. Za ovo ce yam biti potreban nasadni kljue, kratki nastavak i raeva. Napomena: Neki tipovi menjaea imaju cep za ispustanje ulja tako da se zamena ulja u menjaell vrsi na isti naCin kao i ispu5tanje ulja iz motora. lednostavno se kljueem skine eep za ispustanje ulja, ostavi se da ulje iscuri, eep i otvor oeisti krpom i ponovo postavi zavrtanj. Proverite II prirueniku da Ii automobil ima otvor za ispustanje ulja iz menjaea. Upozorenje: Prilikom ispustanja ulja IZ menjaca budite vrlo pailjivi. Vruce ulje iz menjaca moie naneti ozbiljne opekotine. 5. lednom rukom drZite karter automatskog menjaea. Drugom rukom pazljivo skinite sve zavrtnje osim onih koji prievrscuju prednji kraj kartera za kueiste menjaea. 6. Pazljivo spustite zadnji kraj kartera i ostavite da ulje iscuri u posudu za ispustanje ulja, 7. Po ispllstanju ulja skinite preostale zavrtnje i uklonite karter 8. Pomocu strugaea uklonite saY materijal za zaptivanje sa kartera i kuCista menjaea. 9. Operite karter eistim rastvaraeem, kao na primer kerozinom iii naftom, obr;site ga krpom kOj3 ne ostavlja dlaCice, i ostavite da se osusi na vazduhu. 10. Skinite stari filter. V nekim slueajevima potrebno je zameniti i zaptivku koja se nalaz; izmedu filtera ; menjaea. Neki filteri su prievrs-'----:·1 I il em SISTEM ZA PRENOS SNAGE Ncb automatski menjaci imaju tcp za ispustanje ulja. U slucaju skinite kljucem cep, ostavite da ulje iscuri, panova postavile j zatcgnite cep. Medutim, ked veCine -ulje se menja tako sto se odvrnu svi zavrtnji koji priCvrlCivanje kart era.

takvom obrisite i menjaca sluie za

ceni pomocll uskocnih opruga. Drugi su pricvrsceni zavrtnjima, i u tom slucaju bite yam potreban odvijae. 11. Ugradite novi filter prema uputstvu iz taeke 10, obrnutim redosledom. 12. Ako ste sa starim filterom skinuli i zaptivku, obavezno ugradite novu zaptivku sa novim filterom. 13. Postavite novu zaptivku kartera i pailjivo ga stavite na menjae. Napomena: Ne preporucuje se koriscenje bilo kog tipa zaptivne rnase, i to se mora izbeci. 14. Zategnite zavrtnje kartera moment kljucem na 15 do 20 Nm. Napomena: Da biste spreCiJi ostecenje kuCista i kartera uve k koristite moment kljuc i postujte redosled zatezanja zavrtnjeva. Na primer krenite od jednog ugla i zategnite zavrtanj 359 SISTEM ZA PRENOS SNAGE ® /\ o (1) radilica, (2) prelvarac obrtnog momer.ta, (3) planetami ) diferencijal i pogonska vratili! (poJuosovine) Ova ilustracija prikazuje 10k prenosa snage tad tipienog vozila ,,, pogonom na prednje tockave i aUlOmatskim menjacem. na tom mestu. Zatim zategnite svaki drugi zavrtanj - 1, 3, 5, itd. Kada zavrsite vratite se na pocetak i zatezite preostale zavrtnje - 2,4, 6, itd. 15. Uklonite sigurnosne oslonce ispod automobila i spustite ga sa dizalice prema taekama od 1 do 3, ali obrnutim redosledom. 16. Otvorite poklopac motornog prostora. Izvadite me rae nivoa ulja i pomocu levka ulijte onu koliCinu ulja za automatske menjaee koja je navedena u uputstvu. Vodite raeuna da ne prepunite menjae. 17. UkljuCite motor. 18. Dok motor radi na praznom hodu, i sa povueenom ruenom koenicom, prebacujte rueicu menjaea iz jednog u drugi polozaj kroz sve polozaje, i vratite je u polozaj za parkiranje iIi neutra360 Ian. Napomena: Proverite u uputstvu za upotrebu vozila u kom pOlozaju treba da bude rubca menjaea kada se proverava nivo ulja u menjacu. 19. Ostavite motor da i dalje radi na praznom hodu i odmah proverite nivo ulja u menjacu. Ako je neophodno dodujte ulje dok ne postigne potreban nivo. 20. Posto je ulje dostiglo radnu temperaturu ponovo proverite nivo ulja u automatskom menjaeu. 21. Izvezite automobil na probnu voznju. Proverite da Ii ima tragova curenja izmedu kartera i menjaea i ponovo proverite nivo ulja. K varovi automatskog menjaca Najcesci kvarovi na automatskom menjacu su sledec;: .

(4

, . 1r;;;;<Z i 1 • Curenje ulja - Curenje ulja se javlja najeesce na sledeca dva mesta: zadnji zaptivni prsten na izlaznom vratilu i zaptivka kartera koja se nalazi na donjem kraju menjaea. Kod automatskih menjacaldiferecijala na vozilima sa pogonom na prednje tockove najcesce tacke na kojima se javlja curenje su oba zaptivna prstena na pogonskim osovinama i zaptivki kartera za ulje. Ako se curenje javlja na zaptivki kartera, postupak popravke je opisan u prethodnom uputstvu za promenu filtera za ulje automa'tskog menjaea. Ako se menja zaptivni prsten potrebno je skinuti pogonsko vratil0. Potom se stari zaptivni prsten maze hvaditi i ugraditi novi. • Proklizavanje - Cesta se desava zbog nedovoljne koIiCine ulja: proverite nivo ulja pomocu meraea nivaa kada je motor zagrejan i kada radi na praznam hodu. Ako je nivo ulja nizak do spite ga onoliko koliko je potrebno da nivo dode do oznake puno. Ako je niva ulja u redu. iii ako se situacija ne popravi po dosipanju ulja. odvezite automobil kod specijaliste za automatske menjaee radi daljeg pregleda. U takvom slucaju najeesce je potrebno remontovati menjae iIi ugraditi novi. • Sporo iii neravnomerno prebacivanje SISTEM ZA PRE NOS SNAGE PoneJ<:ad se dogada zbog zapusenog filtera za ulje; moie se dogoditi i zbog propustanja vakuuma na crevu do menjaea ilili ako veza izmedu menjaea i pedale gas a nije dobra podesena. Ukoliko slucaj nije oCigledan (odvojeno crevo, pokidana veza izmedu menjaca i pedala gasa, prljavo ulje u menjaeu), najbolje ee biti da automobil odvezete do profesionalnog mehanieara. Ako je problem u samom menjaeu, onda je potreban remont iIi zamena. • Menjae prebacuje u niii ,stepen prefiOsa kada je pedala gas a pritisnuta do kraja - i'.ko menjae prebacuje u niii stepen prenosa za vreme »preticanja«(, najceSce je u pitanju nepravilno podeSeno uie za promenu stepena prenosa iIi veza izmedu leptira gasa i menjaea. Pogledajte II priruenik i nadite uputstvo za podesavanje. iii potrazite pomoe struenjaka. • Trzanje pri radu menjaea iIi "traienje« kod novijih modela koji su opremljeni zatvaracem na pretvaraeu obrtnog momenta - Kompjuterizovani sistem regulacije rada motora je programiran tako da blokira pretvarae obrtnog momenta kada se dostigne odredena brzina kretanja, u zavisnosti od poloiaja leptira gasa i opterecenja motora. I , £--0

Filter u!ja (1) U ilutomatskom menjacu se moze zamen!ti kada je skinu t karter mcnjaca. Kod nekih vozila filter jc pomocu zavnnjeva, 361 SNAGE Ovo moze biti komplikovan problem za odredivanje kvara ali se po pravilu svodi na neku od sledeCih neispravnosti: neispravan senzor brzine kretanja automobila, nepravilno podesen iIi neispravan senzor polozaja leptira gasa, iii neispravan senzor pritiska u usisnoj grani. Ako je solenoid u pretvaraeu obrtnog momenta u kvaru, onda se zatvarae nikad ne ukljueuje i potrosnja goriva pri putnim brzinama ce se povecati. Ako se ovo desava kod menjaea koji nemaju zatvarae, onda potraiite pomoc profesionalnog mehanitara. Zamena automatskog menjaca/diferencijala Kao 1 kod klasienog menjaealdiferellCijala, remont zahteva visok nivo obuke i specijalni alat. Medutim, mozete ustedeti na troskovima opravke tako sto cete kupiti polovan menjae na otpadu i sami ga ugraditi. Prove rite da Ii imate i pisanu garanciju uz kupljeni automatski menjae jer su automatski menjaei mnogo komplikovaniji od klasienog - i eesce se dogadaju problemi kod kupovine polovnog sklopa. Sklop koji je presao mali broj kilometara predstavlja dobru kupovinu, ali izbegavajte one sa velikom kilometrazom. Uputstva za zamenu potrazite u odeljku za zamenu klasicnog menjaealdiferencijala. Mere predostroznosti pri vuei automobila Vozila sa automatskim menjacem moraju se vuCi u takvom poloiaju da im, po mogucstvu, pogonski toekovi nemaju dodira sa podlogom. Ako su pogonski toekovi pri vuCi u kontaktu sa tlom, moze doti do porasta unutrasnjih pritisaka u menjaeu do veoma opasnih granica. Brzina vuee ne sme da prelazi 50 kmlh, a rastojanja ne vece od 15 kilometara. Ukoliko vozae kamiona koji vuec vozilo ne postuje ova pravila, moze doCi do ostccenja automatskog menjaca. Sigurnosni prekidac S igurnosni prekidac, koji se na automobilima predvidenim za prodaju na trziStu SAD nalazi kao standardna oprema, je tako konstruisan da 362 spreCi slueajno pokretanje automobila kada je kvacilo, odnosno menjac, ukljucen. Kod automobila sa autorriatskim menjacem i . j Tucicom menjaca na osovini voiana, ovaj prekiqac je obieno postavljen u kabini za putnike, uz donji den osovine volana. Kod automobila kod kojih se rutica menjaea nalazi izmedu prednjih sedista, ovaj prekidae se nalazi u centralnom tunelu. Automobili sa mehaniekim menjaeem imaju ovaj prekidae na mehanizmu koji povezuje rueicu menjaea sa menjaekim prenosnikom, kao i jos

jedan prekidae na pedali kvaCila. Sarno mesto ugradnje se razlikuje od modela do modela, ali su svi prekidaCi is tog tipa. Sigurnosni prekidae je uredaj koji sprecava nezgode. Sigurnosni prekidae je prekidac kontaktnog tipa koji je ugraden u strujno kola za pokretanje motora na automobilu. Kada se glavni prekidae postavi u polozaj za pokretanje motora struja teee do sigurnosnog prekidai'a. Ako je taj prekidae zatvoren, strujno kolo je uspostavljeno i pod naponom, tako da ce elektropokretae pokrenuti motor. Ako je ovaj prekidae otvoren, kolo je prekinuto tako da struja ne teee; i elektropokretac nete maei da radio Ako motor vaseg automobila ne moze da startuje, a sve os tale moguce neispravnosti su eliminisane, onda je sigurnosni prekidac istrosen, i mora se zameniti. U prirucniku za vozilo je dat opis i uputstvo za zamenu ovog prekidaca. Ova je mali, ali veoma vaian sigurnosni uredaj, i za popravku se obratite profesionalnom mehanicaru. Kardansko vratilo, kardanski zglobovi i homokineticki zglobovi K Od automobila sa klasienim rasporedom, motor. nap red - pogon na zadnje tockove, kardansko vratilo sluzi za povezivanje menjaea i diferencijala. (Vozila sa pogo nom na prednje toekove imaju dva pogonska vratila - "poluosovine«, ,H "" '"d","" 'S,o"",.). N,j"d hmj , O " ' ~ Alat i materijal • Blokovi za tockove • Dizaliea i sigurnosni podmetaci • Cekic i probojae • Okasti kljuc • Veliki odvijac • Posuda za isplistanje ulja • Izolaciona traka • Rastvarac • Mast zn podmazivanje sasije i pumps za podmazivanje • Izvlakac za tockove ima kardansko vratilo iz jednog dela koje je sa svake strane opremljeno sa kardanskim zglobovirna. Kardanski zglobovi omogucuju prenos snage pri raznim uglovima u kojim se nalaze zadnji tockovi tokom voznje po putu. Zajedno sa kardanskirn zglobovima radi i klizni aksijalni spoj na zadnjem delu menjaea. koji omogucava uvlacenje i izvlacenje kardanskog vratila. Ovaj den je neophodan jer pri pomeranju tockava navise i nanize dolazi do skracenja i produzenja rastojanja izmedu kuCista zadnje osovine i menjaca. To se desava uvek kada zadnji tockovi preau· preko neravnine na putu. Kardansko vratilo u normalnim uslovima ne

stvara probleme osim onih sa kardanskim zglobovirna. Retko se dogodi da se polomi kardansko vratilo iii kardanski zglob zbog izuzetno ostre voznje. Medutim, u normalnim uslovima voznje posle veceg broja predenih kilometara, kardanski z ~ l o b o v i se istroSe. Poznacere da $U istroseni i da imaju veliki zazor po tome sto se cuje metalni udar kada pokreeete automobil. Slican zvuk daje i diferencijal kada se javi veliki zazar na zupcanieima; rnedutim taj kvar je objasnjen u odeljku »Sklop zadnjeg mosta« u ovom poglavlju. Kardansko vratilo ima kardanske zglobove na svakom kraju i klizni zglob na prednjem kraju. Kardansko vratilo sluii sarno da prenese snagu motora, a ne da prihvata uvijanje i druge sile koje deluju na zadnji most. _ Neki tipovi automobila imaju kardansko vratilo iz dva dela i sasiju u obliku slova "X«. Ovi automobili . imaju kratke delove kardanskog vratila ispred i iza centralnog noseceg lezaja. Ta vIsta kardanskog vratila ima tri kardanska zgloba. Odrzavanje ovog tipa kardanskog vratila zahteva SISTEM ZA PRENOS SNAGE malo vise truda, ali u osnovi je isto kao i kod kardanskog vratila iz jednog dela i za dva kardanska zgloba. Pre nego sto skinete kardansko vratila morate da obelefite medusoban poloiaj svih delova tako da po sklapanju budu u is tom polozaju kao pre rasklapanja, Usiee kardanskog vratila moraju se ugraditi u istoj ravoi rotaeije kao i pre skidanja. Ovo se lako obezbeduje ako oznaCimo vratilo i usiee pre rasklapanja. Najcesce tu postoje i fabricke oznake, ali zbog nakupljene prljavstine ponekad ih je tesko uociti. Ako zaboravite da oznaCite delove na ovaj naein, iIi ako ne mOlete da nadete fabricke oznake, znajte da najveCi broj kardanskih vratila ima usiee pomerene za 90 stepeni, prednje u odnosu na zadnje. No najsigurniji naCio je da zapamtite da je neophodno da obelezite vratilo i zglobove probojeem pre nego sto pocnete sa skidanjem. Na vozilu na korn radite najverovatnije se nalazi obicno nepokriveno kardansko vratilo sa kardanskim zglobom oa prednjoj i na zadnjoj strani, i sa kliznim aksijalnim zglobom ispred iii iZll prednjeg kardanskog zgloba. Ako pazljivije pogledate kardanske zglobove primetieete da svaki od njih ima dYe usice U obliku slova »Y«, i krstasti dec koji ih povezuje. Tu se nalaze i poklopei sa lezajima u kojima se krstasti dec okrece u usicama. Krstasti dec se zove krst kardanskog zgloba. NajveCi broj automobila ima ovakav tip kardanskog zgloba. Zadnji kardanski zglob na kardaoskom vratilu je tako uraden da se nosaCi lezajeva na zadnjim usicama mogu rastaviri. Kape kIsta- kardanskog zgloba su pricvrscene na usice pomocu zavrtnjeva, ponekad POmOell neke vrste malih odlivaka sa navojnim cepom, iii pomocu obiene trake ad celika sa kopcamaili zavrtnjima.

Ovim se pojednostavljuje skidanje kardanskog vratila. Jednostavno uklonite nosac Idaja na zadnjoj usic; tako sto eete skinuti navojem pricvrsnu kapu i kardansko vratilo je slobodno i moze da se spusti na zadnji deo. Vodite racuna da ne ispustite kapicu lezaja krsta kardanskog zgloba. Kapa se mora posta viti na krst po skidanju kardanskog vratila. Obratite paznju na to da je zadnja polovina zgloba pricvrscena direktno na ulazno vratilo zadnje osovine, Tajdeo se zove prateea prirubnica. Sa ovim delom nemate nikakvog posla kod normalnog odrhvanja kardanskog zgloba. Posto ste rastavili zadnji kardanski zglob, i spustili zadnji dec kardansko g vratila, kardansko vratilo mozete skin uti tako s to ga povucete unazad dok ga ne oslobodite iz zlebova aksijalnog zgloba na izlaznom vratilu menjaca. Ova duzina 363 ---SISTEM ZA PRENOS SNAGE (1) kardansko vratilo, (2) kardanski zgJob, (3) izJazno vrati!o ® rnenjac3, (4) iljebovi aksijalnog kliznog zgloba i (5) zaptivni prslen. Ovi delavi povezuju menjae sa kardanskim vfalilom kod vozila S3 rnOtorom napred i pogonom na zadnje tockove. Klizno aksijalni zg!ob koji se nalaz! na izlazu iz menjaca radi zajedno sa kardanskim zgJobom i omogucuje da se v[atilo produzuje i skracuje kada se ugao vratila menja. za koju se kardansko vratilo vraea moze biti do 100 mm. Kod nekih automobila kardanska vratila imaju homokinetieke zglobove. Oni lice na dvostruke kardanske zglobove sa jakim dvostruka spojenim usieama. Skidanje kardanskog vratila je identicno kao kod tipa sajednostrukim zglobom, osim sto je u velikoj meri poveeana tezina kojom se rukuje. Skidanje kardanskog vratila Kada vas buka, za koju pretpostavljate da dolazi ad kardanskog vratila, natera da izvrsite detaljan pregled komponenata, uradite to na sledeCi naCin. 1. Parkirajte auto mobil na ravno tlo. ? Postavite blokove ispred prednjih toekova automobila. 3. POdignite zadnji deo automobila i postavite evrsto oslonee ispod kuCista zadnje osovine. 4. Postavite sud za istakanje ulja ispod iz!aznog vratila menjaea kod prednjeg dela kardanskog vratila kako bi prihvatili ulje koje bi mog!o da iseuri iz menjaea pri razdvajanju aksijalnog kliznog zgloba. 364 S. Cekieem i probojeem obelezite us ice zadnjeg kardanskog zgloba na vratilu i usiee na prirubnom delu ulaznog vratila difereneijala. To ee vam o!aksati pravilno sklapanje kardanskog vratila. 6. Odaberite okasti k!juc odgovarajuee dimenzije i skinite cetiri zavrtnja koji drze noseee po!utke kardanskog zgloba. za usiee na ulaznom vratilu

difereneijala. Zatim skinite polutke. Kod nekih automobila zg!ob kardana se drzi uz prirubnieu pomocu dva »U« zavrtnja. U tom slueaju skinite cetiri navrtke i sigurnosne podloske sa »U« zavrtnja, a zatim i »U« zavrtnje. 7. Pomoeu velikog odvijaea razdvajite krst kardana i usiee na kardaoskom vrati!u od usiea sa prirubnice ulaznog vratila diferencijala, i pazljivo spustite kardaosko vratilo. 8. Priovrstite pomocu izolir trake casiee leiajeva na krst kardanskog zgloba. Ovo ce spreeiti da se casiee izgube dok skidate kardansko vratilo radi 9. Povucite kardansko vratilo ravno unazad. Ovo ee osloboditi klizne aksijalne zlebove iz zgloba na izlaznom vratilu menjaea. 10. Prenesite kardansko vratilo do radnog stoia radi detaljnog preg!eda. I :l I t ,\ J J I , J SISTEM ZA PRENOS SNAGE (1) kard;msko v,atilo, (2) usicc kard;mskog vratila. (3) nosec::! polut ka leiaja. (4) krst kardanskog zgloba, (5) usice na prirubnici ulazllog . .. ratila difercncijalJ, (6) oznakc za spajanje i (7) Liiferencijal. Navojne kape krsra kardanskog zgioba sc mogu skinuti kljucem sa zadnje strane kardanskog vrati!a taka cia se mogu odvojiti noseCi iciajevi na zadnjim usicama. Pregled kardanskog vralil. Pregled kardanskog vratila je vrlo jednostavan. Prvo oeistite pailjivo celo vratilo, ukljucujuci i zlebove za zaptivne prstenove, rastvaracem kao sto je kerozin iii nafta. Zatim izvrsite pregled. U otvorima usica iii na krajevima krsta kardanskog zgloba, na povrsinama na koje sluie kao staza leiajeva, ne sme biti vidljivih znakova istrosenosti. Casice u kojima se nalaze leiajevi moraju biti sjajne i bez zazora. Ni u jednoj od casica leiajeva ne sme biti tragova korozije. Pri kretanju krsta kardanskog zgloba dui njegovih osa ne sme se javiti otpor odnosno zveckanje. Ako nadete bilo koji od pomenutih tragova istrosenosti, kardanski zglob se mora zameniti. Za to yam je potrebna pomoc profesionalnog mehanieara. Kada zavrsite zamenu pristupite ugradnji kardanskog vratila prema datom uputstvu. ---Ugradnja kardanskog vratila Posle popravke, iIi ako ste pregledom utvrdili da su kardanski zglobovi ispravni, stavite malo masti za podmazivanje u svaku od easiea lezajeva 1

ugradite kardansko vratilo na sledeCi nacin. 1. Postavite kardansko vratilo ispod automobila. 2. Zauzmite udoban poloiaj koji ce vam omoguCiti da driite vratilo sa prednje strane kod kliznog aksijalnog zgloba. 3. Postavite klizac aksijalnog zgloba uz uiljebljeni otvor na izlaznom vratilu menjaea. Okrenite vratilo tako da se ilebovi na otvoru i na klizacu uklope. 4. Gumite napred vratilo i nastavite da ga lagano 365 SISTEM ZA PRENOS SNAGE CD \ CD --.-_._---/ \ \ ) ® (1) kardansko (2) usice kardanskog vratila. (3) CaSic<1leza.!a J..:rsta kardanskog zgloba. (4) krst kurdanskog zgloba, (5) tasica IciaJll, {(i) u5icc na prirubnici ubznog vnniia diferencijala, (7) oznah za sklapanje i (8) difcrencijai, Kada se uklone zavrtnji krsta kardanskog zgloha anda sc kardansko vratilo moie odvojili ad usica na prirubnom de1u ulaznog vralila diferencijala 1 zalim se spu5titi. potiskujete napred sve dok usice ne nasednu evrsto na izlazno vratilo. 5. Prebacite se na zadnji dec automobila. Poravnajte oznake na llsicama kardanskog vratila i usicama prirubnice ulaznog vralila diferencijala. 6. Kada poravnate oznake, postavite zadnji kardanski zglob u usice na prirubnici ulazne osovine diferencijala. Vodite racuna da casice lezajeva legnu do kraja u prirubnicu. 7. Postavite "U" zavrtnjeve iii polutke nosaca. 8. Zavrnite navrtke odnosno vijke, i zategnite ih cvrsta pomocu odgovarajuceg okastog kljuca. 366 ------9. Uklonite oslonce i spustite automobil prema tackama 2 i 3 odeljka "Skidanje kardanskog vratila«, ali obrnutim reclosleclom. 10. Izvezite automobil na probnu voznju. Homokineticki zglobovi Kod vozila sa pogonom na prednje lackove na pogonskim vratilima (poluosovinama) se koriste homokineticki zglobovi umesto kardanskih zglobova, jer omogucuju da se dobije veti opseg pokretljivosti bez vibracija i neravnomerne brzine. Kardanski zglobovi mogu takode, podneti veliki opseg ugla zakretanja ako su medusobno 1 l

I , m ,. . I 12 r I I: SISTEM ZA PRENOS SNAGE Slika prikazuje spoljni, pouu:l:no nepornicni homokineticki zglob tip Rzeppa, Unutrasnji uvuceni homokinelickj zg!ob tripoidnog lipa. Homokineticki zg!obovi se nalaze sa oba kraja svakog pogonskog vratila (po!uosovine), i pokriveni su zaSlilnim gumama 367 postavljeni za ugao od 90 stepeni. Ali kod vozila sa pogonom na prednje tockove uglovi unutrasnjeg i spoljnog zgloba pogonskog vratila su vrIo cesto razliCiti tako da se mora-koristiti jedinstveni tip zgloba. . Po konstrukeiji postoje dva osnovna tipa homokinetickog zgloba. Kod jednog se sest maIih kuglica nalaze u polukruznom kuCistu sa uzlebljenim stazama. Ovaj tip homokinetickog zgloba se zove rzepa (rzeppa) tip. Ova konstrukeija se uvek korlsti na spoljnom kraju pogonskog vratila uz tockove. Ovaj tip se cesto koristi i kao unutrasnji zglob, ali je cesto u upotrebi i drugi tip koji se zove tripodni (trokraki) homokineticki zglob. Ovaj tip ima tri kuglicna leiaja na trokrakom krstu. Ovaj "krst« se krece unutar kuCista koje ima tri staze. rake ovaj tip u osnovi radi na istom principu kao i rzepa homokineticki zglob njegova izrada je jeftinija. Unutrasnji homokineticki zglob, bez obzira da Ii je rzepa iii trokrakog tipa, mora da obezbedi poduznu pokretljivost kako bi kompenzovao promenu duzine usled vertikalnih oseilaeija ogibljenja. Unutrasnji zglob se zato ponekad naziva i »aksijalni" homokineticki zglob. Homokineticki zglobovi su zastieeni ad prljavstine, vlage i gubitka maziva pomocu gumenih stitnika (»manzetni«). Stanje ovih stitnika je izuzetno vaino jer bez njih vrlo brzo dolazi do ostecenja usled korozije, abrazije i gubitka maziva. Svaki put kada ste ispod vozila pregledajte da stitnici homokinetickih zglobova nisu osteceni iIi ispueali, kao i da se obujmice stitnika nisu opustile. Osteceni stitniei se moraju odmah zameniti. Zamena stitnika homokinetickog zgloba Postoje dye vrste stitnika za zamenu: iz jednog dela, kao i originalni, i razdvojeni (cesto se zovu i j>brze manietne« jer se mnogo lakse ugraauju).

»Brze manzetne« su vrlo popularne zbog toga sto pri zameni nije potrebno skidati pogonska vratila i homokineticke zglobove (ovo je prikazano u odeljku "Skidanje pogonske osoyine«). Na razdvojenim stitnicima se nalazi jedan say koji se po ugradnji zalepi. Medutim, sarno lepljenje se mora obaviti pazljivo, jer ako say nije potpuno cist dolazi do slabljenja lepljenog spoja. Vreme stvrdnjavanja lepka je izmedu 40 i 60 minuta. Neispravan stitnik se menja na sledeCi naein. 1. Povueite rucnu kocnicu i blokirajte zadnje tockoye. 368 Kada stitnik homokineliCkog zgloba meniate sa novim koji im,l 1a¥ za kplJenje. vodile ratuna ds sav buue savrsellO cist kada nancsilC lepak. Vreme s u ~ e n i a Icpka je izmedu 40 i 60 minut<l. 2. Dignite prednji dec automobila i postavite oslonee. 3. lseeite i bacite stari gumeni stitnik. 4. Obrisite staru mast sa homokinetickog zgloba i proverite da Ii ima prljaystine i trunja u zglobu. Ako je zglob zaprljan skinite pogonsko vratilo i operite dobro homokineticki zglob rastvaracem. 5. U kompletu stitnika se nalazi jedan paket;c (iIi vise) posebne masti za homokineticke zglobove. Nanesite mast na unutrasnju stranu stitnika prema uputstvu za ugradnju koja se dobija sa kompletom. U ovom uputstvu obicno stoji da se polovina masti nanese na zglob, a preostala kolicina u stitnik. Obicna mast za podmazivanje nema temperaturne karakteristike potrebne za podmazivanje homokinetickog zgloba i ne treba je koristiti U ove svrhe. 6. Postavite stitnik oko zgloba i zalepite ga po savu. Zategnite stitnik POmOeD traka dok se lepak ne osusi. ~ 1 ! I ,0 i , .. . i i • 7. Proverite da Ii je ;;titnik pravilno postavljen oko zgloba, a zatim postavite i zategnite metalne obujmice. NAPOMENA: Za ovo yam moze biti potrehan specijalan alat. Prove rite u odgovarajutern prirucniku. . 8. Ne vozite auto mobil jedan sat. Kada se lepak osusi mozete iseCi trake koje su drzale ;;titnik. Procena stanja homokinetickog zgloba . Neispravan spoljni homokineticki zglob obicno proizvodi pucketanje iIi skljocanjc, koje se moze euti pri kretanju automobila. Lupanje koje se javlja pri ubrzanju iii kocenju, iIi pri ukljuCivanju brzine kod automatskog menjaea je drugi simptom istrosenog unutrasnjeg iii spoljnog homoki-

Razlog za ovo je to sto se navrtka aeformise i gubi sposobnost da drzi momenat zatezanja. 1. Pre nego sto pregledate homokineticke zglobove pogledajte sve nosace. Dok jos niste podigIi vazilo. Prljavstina iii mast koja je zaprljana vodom te vrlo brw uni. onda se u nekim slucajevima moze odvojiti sarno taj deo pogonskog vratila. Zamena pogonskih vratila kod vozila sa prednjim pogo nom Kod zamene aba homokineticka zglo ba mom se skinuti celo pogonsko vratilo. a drugi dec se ne dira. Zglob se ne sme rastavljati zbog toga sto je to vrIo precizan sklop. 3. i aka su voda iIi vee prodrli u zglob a jos ga nisu unistili. i sa aktiviranim kocnicama. zategnite ruenu koenicu i otpustite centralnu navrtku glavCine prednjeg tocka. Potom otpustite navrtke rukavca. on se moze To se vrsi taka sto se pogonsko vratilo skme.. a zglob dobro opere u rastvaracu. 2. vibracije i ponekad tesko prebacivanje stepena prenosa mogu kod automobila sa pogonom na prednje tack ave nastati i zbog otpustenih iIi istrosenih nosaca matora odnosno menjacaJdiferencijala. poigravanje. Podignite automobi! ipostavite oslonce. to . Skidanje pogonskog vratila (poluosovine) kod vozila sa pagonom na prednje tockave vrsi se na sledeti naCin. SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Preveliki zazor u zglobovima maze se proveriti taka sto se podigne prednji dec automobila i tockovi pokretu napred nazad dok je menjae u brzini.znaGi da u njima ima prevelikog zazora i da se moraju menjati. _________________ _ . NAPOMENA: Neki proizvooaci automobila sa pogo nom na prednje tockove preporucuju da se navrtka uvek zarneni kada se stara skine. povucete ga sa zgloba i gledate zglob dok pokreeete toeak na vet opisan naGin. Vibracije i poigravanje pri velikoj brzini mogu ukazivati na problem u zglobu. 'NawtkU glavCine otpustite pre ncgo 5tO podignete nUlOmobil. kao i njihove klizne staze. a kuglice kod rzepa zgloba i valjcasti leiajevi kod trokrakog zgloba mogu posle rasklapanja i sklapanja da »zaribaju«. Ako vidite iii osetite da ima zawra u pogonskim vratiiima. Skinite prednje tockove i centralnu navrtku glavCine.titi obraoene povrsine kuglica iii krsta. Lupanje. Prosto reeeno to znaci da se navrtka maze sarno odvrnuti. Ukoliko ie stitnik bio ostecen. Meoutim obicno je mnogo lakse skinuti celo pogonsko vratilo i zameniti neispravan zglob na radnom stolu nego se zavlaciti ispod automobila i menjati zglob na licu mesta.netickog zloba. los jedan dobar nacin za otkrivanje prevelikog zawra u zglobu je kada skinete obujmicu stitnika. Ali ako je neispravan sarno unutrasnji iii sarnO spoljni homo kineticki zglob.

ali morate biti oprezni da ne ostetite navoj ako ne menjate spoljni homokineticki zglob. 370 p L '. Odvojite spoljni kraj pogonskog vratila sa centralnog del a upravljacke glavcine. Kod ovoga je potrebno skinuti samokoceci zavrtanj iIi navrtku sa osovinice kuglastog zgloba.)369 SISTEM ZA PRENOS SNAGE l I I 1 I 'I l I ~ I .. ~ = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = ~ . sa viljuskastim ili posebn im J ::. kao iii Ii kraj spone sa upravljacke glavcine kako biste obezbedili dovoljno mesto da gurnete glavcinu ka spoljnoj strani i mogli da izvucete pogonsko vratilo povlacenjem unazad. ~ Skini!e kuglasti zgJob sa po!uge upravljaca.··. 6. izvlakacem za kuglasti zglob.'._'1 "t ' ~ J 11 " ---=::::-Izvadite spoJjni kraj pogonske aSDvine ix glavCine. Odvojite i skinite donji kuglasti zglob sa upravljacke po luge glavCine. Kod nekih automobila mora se odvojiti prednji stabilizator sa donjeg ramena.· I :1 I ~ i I 1 I ~ ! ~ I . ~ I ~ I ~ I ·1[. Za to yam moze biti potreban izvlakac kako bi potisnuli pogonsko vratilo unazad kroz lezajeve u glavCini. S. 7.d 4. Kada ste oslobodili spoljni kraj pogonskog vratila. Tu Yam moze pomoCi i blago udaranje cekicem po SISTEM ZA PRENOS SNAGE kraju pogonskog vratila. okaCite ga pomocu Uleta dok ne oslobodite . I -'. Aka se kuglasti zglob ne moze odvojiti polugom onda yam je neophodan viljuskasti iii specijalni izvlakac za kuglasti zglob.

8. iii da delujete polugom izmedu zgloba i menjacaJdiferencijala. i on 372 ----ce se raspasti. on se odvaja tako sto se odvrne sa prirubnice. Unutrasnji zglob je i aksijalni tako da se moie uvlatiti i izvlaCiti.ce.unutrasnji kraj pogonskog vratila iz kuCista menjacaJdiferencijala. Zamena homokinetiCkog zgloba Zamena homokinetickog zgloba se vrsi na sledeci nacin. NAPOMENA: Kod nekih tipova vozila sa pogonom na prednje tockove mora se ukloniti sigurnosni prsten (uskocnik) pre nego sto se unutraiinji hornokinericki zglob izvu. Ako nema zavrtnjeva. Aka se pogonsko vratila izvlaCi oslonite oba homokineticka zgloba u ku6stima dok skidate pogonsko vrntilo. Bolje je da povlaCite kuCiste unutrasnjeg homokinetickog zgloba. iii ga odvrnite sa prirubnice. . koji ce se tom prilikom raspasti. Kod nekih vozila ovaj prsten drzi zglob na kraju pogonskog vratila. 371 Odvite zavrtnjc koji drze homokineticki zgiob na izJaznoj priruhnici me nja rai diferencij ala. Ako treba da promenite unutrasnji homokineticki zglob onda ovo nije bitno. Oslobodite prsten i izvucite pogonsko vratilo. Ali ako nemate nameru da ga menjate onda ne preostaje nista drugo nego da skinete stitnik i nadate se da eete zglob pravilno sastaviti (sto nije sigumo jer svaka kuglica iii krst moraju doei tacno na staro mesto. Ako ostavite vratilo da visi ono moze ispasti iz unutrasnjeg zgloba. Isecite stari stitnik i obujmice i bacite ih. Obrisite mast sa zgloba i pogledajte gde se nalazi sigurnosni prsten zgloba. l. najverovatnije je da ee se zglob razdvojiti. odnosno nema gao Ako ne nadete prsten skinite homokineticki zg\ab kuckajuCi ga lagano cekicem. 2. odnosno stazu). NAPOMENA: Kod nekih tipova vozila neophodno je skin uti zupcanik brzinomera da bi potom moglo da se skine jedno od pogonskih vratila. Trzanjem ga mozete izvuCi previse. Ako unutrasnji homokineticki zglob ima veCi broj malih zavrtnjeva. Da bi se prsten skinuo potrebno je ukloniti poklopac diferencijala i priCi do kandzi kleStima za skidanje sigurnosnih (uskocnih "segene) prstenova. Aka ste nasli sigurnosni prsten dr±ite ga otvorenim pomoeu specijalnih kljesta i skinite zglob na vee opisan naCin. homokineticki zglob se moze izvuci pazljivijim potiskom poluge izmedu kuCista zgloba i menjacaJ diferencijala. Izvadite unutrasnji homokineticki zglob iz menjacaJdiferencijala. PAZNJA: Nemojte povlaCiti pogonsko vratilo. Nikada nemojte ponovo ugradivati stare stitinike. Kod drugih se ovaj prsten ne koristi. Ako povlaCite vratile da biste izvadili homokineticki zglob.

.lliia iag. 'Spoljni homokineticki zglob se skida . Ovo mozete uCiniti tako sto nakrenete kavez kuglica i zatim vadite. Preg!ed"j rasklapanje UnUlnlSnjeg hOlTIokinetickog zgloba. Njega treba zameniti novim pre ugradnje novog zgloba. Pritom koristite cekie od mekog materijala (tvrda guma. Pritom se mora cuti karakteristicno »klik« kada sigurnosni prsten uhyati zglob. Nikada nemote ponovo ugraclivati stare stitnike. oznacite medusoban polozaj krsta i spoljnog kuCista kako biste mogli da sastavite zglob bez promene poloiaja. a zatim povucite stitnik preko homokinetitkog zgloba i pricvrstite ga pomocu obujrnice. Krst je pricvrscen na vratilo pomocu malog sigurnosnog prstena i moraeete da ga uklonite pre skida- .4 Neki homokineticki zglobovi se drie pomott! uskocnog prstena (1). mesing . 373 GI!i __________________________________ ------i mSkinite sigurnosni prsten (1) i laklm udarcima sKinilc krsl (2) 6. 5.' plastika. ) da ne biste ostetili navoje na kraju zgloba. 1. pregledate i vraeate jednu po jednu kuglicu..a v[. SISTEM ZA PRENOS SNAGE KugJicc sc vade zakretanjem kaveza. Podmazite malo zleboye pogonskog vratila.mim udarcima tekica. 2. Obrisite mast sa kraja pogonskog vratila. Sigumosni prsten na krnju vraliia Sf! mora mmeniti novim pre ugradnje homokinclickog zgloba. Na kraju pogonskog vratila nalazi se mali osigurac. Vodite racuna da zglob naicle na svoje mesto. 4. a zatim navucite novu manzetnu i laganim udarcima cekica postayite na mesto novi homokineticki zglob. Kod zglobova koji imaju naskocni prsten vodite ratuna da prsten celom duzinom ude u zleb. jer on sluii kao granicnik kod postavljanja zgloba na vratilo.. " ~ ~ ! r f .. Ako se zglob menja sarno zbog pregleda. Ako ste zglob skinuli zbog pregleda i Ciscenja. Zamena unutrasnjeg homokinetickog zgloba se vrsi na sledeCi naCin. Stavite na zglob i u stitnik odgovarajueu mast. 3. Nemojte skidati veliki osiguravajuCi prsten koji se nalazi dalje na pogonskom vratilu.3. Pri st<lvljanju masti siedite uputstvo dobijeno uz stitnik odnosllo komple!. proverite u kakvom su stanju kuglice. Isecite stari stitnik i obujmice i bacite ih.

jedan tocak bi morao da proklizava pri prolasku vozila kroz zavoj. a zatim navucite nov stitnik i laganim udarcima eekica postavite krst na mesto. Diferencijal omogucuje da se zadnji tockovi pri prolasku kroz zavoj krecu razliCitim brzinama. Da bi se ovaj problem preyazisao ugracluje se diferencijal. Skinite krst sa vratila pomocu tekica i probojca od mekog materijala (mesing. Ala! i ma!erijai . sklop zupeanika izmedu dya pogonska vratila zadnjeg pogonskog mosta. Kada automobil skrece. kod konvencionalnog pagona na zadnje tockove. Diferencijal: pogon na zadnje tockove K ad bi se automobilom vozilo sarno pravo. tzv.6. iii zupcanici diferencijala. Postavite i zategnite obujrnice. satelita iIi i J L __ . Navucite spoljno kuCiste homokinetickog zgloba na krst i postavite stitnik preko zgloba.njim krajevima pogonskih vratila. bez skretanja. Za skidanje mozete koristiti i izvlakae za male zupcanike. na koje su vezana oba tocka. 7. Ova dva zupeanika su okrenuti jedan prema drugom i uzubljeni su sa dva mala konusna zupcanika. kruto uzupceno sa vratilom iz jednog deja. . Navrtku na glavCini osovine zategnite prema uputstvu proizYoclaea i posto ste spustili automobil sa dizalice. Isto vazi za zavrtnje na tockovima. 4. ). Da je pogonsko kardansko vratilo. Postavite novi sigurnosni prsten na kraj vratila kako biste prievrstili krs!. Podmazite zlebove vratila. 374 5. Podmazite mascu krst. onda diferencijal ne bi bio potreban. Sada mozete ugraditi pogonsko vratilo prema uputstvu iz odeljka "Zamcna pogonskih vratila kod vozila sa prednjim pogonom". kuCiste i stitnik. bakar .nja krsta sa vratila. koji se zovu bocni. povezana su sa unutra. I . ali obrnutim redosledoffi. spoljni tockovi prelaze duzi put nego unutrasnji tockovi... Krst se navlaci na vratilo tako sto zakosena ivica ide prva na vratilo. Dva mala zupcanika.I I I I .

ani poCinju da »trce« oko zupcanika diferencijala koji se okrece manjom brzinom i pritom rotiraju i oko svoje osovine. i sa kojima formiraju cetvorougao. Zupcanici diferencijala se okrecu razlicitim brzinama. (3) konusni zupcanik. Kada se auto mobil krece kroz zavoj onda se spoljni tocak okrece vecom brzinom od unutrasnjeg. Tanjirasti zupcanik i kavez se pokrecu pomocu konusnog zupcanika koji je preko kardanskog zgloba povezan sa kardanskim vratilom. • Nasadni kljuc iii podeSljivi kljuc U kavezus"nalaze trkaci i zupcanici diferencijala 1 ono 1h OrZ1 stalno uzupcene. Je postavlJen na spoljnu stranu OVO" kaveza koji je oslonjen na kuCiste diferencijala °pomocu ® Delovi tipicnog difcrencijala. 376 J I . i pored toga sto mozda stoji na suvoj podlozi. drugi nece moei da prenese momenat. On deli ukupan obrtni momenat. Ovi ldajevi omogucuju da kavez diferencijala slobodno rotira u svom kuCistu. sa jednim tockom koji proklizava dok drugi stoji u mestu. i dalje pogonska vratila i tockove.a u kavez diferencijala.'rmilo. Ovim dejstyom zupcanika omoguceno je da se zadnji(pogonski) tockovi okrecu razliCitim brzinama. (8) satelili »('bel« i (9) izlazno '. tanjirasti zupcanik dobija pogon od konusnog zupcanika i pokrece kavez diferencijala. Posta ste skinuli tep za dolivanje ulja u difercncijaL slavitc prst da provcrite du Ii jc niva ulja najviSe 10 mm ispod nivoa Olvora za dolivanje. (6) zupcanik diferencijal<l. tunjirasti zuptanik. Obrtanje kaveza diferencijala prenosi se i na osovinu trkaca. na dYa zadnja pogonska tocka. (1) kardanski zglob. Konvencionalni diferencijal ima jednu ozbiljnu manu. koji dobija od kardanskog vratila.• Blokovi za toekove • Dizalica i sigurnosni oslonci )trkaca«. 375 ________________________________________ dva leiaja. koji se zove jos i »tanjirasti" zupcamk. Kao rezultat toga automobil u takvoj situaciji sloji u mestu. Veliki zupcanik u ?bliku prstena. (4) kavez (5). avo kretanje osoyine trkaca prenosi obrtanje na zupcanike diferencijala. (7) osovma satehta "trkaca'<. Kada se automobil krece prava. Tockoyi se pritom okrecu istom brzinom i u istom smem kao ikavez diferencijala. TrkaCi se nalaze na osovini koja je postavlje. TrkaCi u ovakvoj situaciji ne deluju kao cvrsta veza izmedu dva pogonska vratila (poluosovine). (2) vratilo konusnog zupcanika. avo znaci da ako jedan pogonski tocak naide na blato iii led. kao i potreban prenes snage na pogonske tockove pri kretanju automobila kroz zavoj. Ako je u tom opscgu anda dolivanjc nije potrt:bno.

NAPOMENA: Da skinete cep za dolivanje ulja potreban yam je jedan od sledeea tri alata: nasadni kljue od 10 mm iii 13 mm iii podesljivi kljuc. Ako je nivo ulja do 10 mm ispod olvora za dolivanje onda dolivanje nije potrebno. skinite cep. naCin. 4. Medutim ako je nivo ulja niii od toga dadajte vrstu ulja koje je navedeno u uputstvu. Podignite dizalicom automobil toliko da ispod zadnjeg mosta maiete da postavite dva oslonca. ali obrnutim redosledom. SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Zadnji pogonski most Alat i materijal • Blokovi za tockove III Odvijac iii Nasadni kijuc • -Qizalica i sigurnosni podmetaci . i uvucite kaziprst u otvOT . Ako ulje poene da curi odmah vratite cep na mesto. Parkirajte vozilo na' ravno tlo. Ovi uredaji imaju specijalna kvacila koja se nalaze izmedu zupcanika i kaveza diferencijala i zatvaraju (koce) sklap kada jedan tocak pocne da proklizava. Neka od . 9. 3. 8.. U tom slucaju nivo ulja je dobar. ovi uredaji predstavljaju preimuestvo pri voznji po ledu i mekanim i klizavim terenima. 6. On se obicno nalazi na prednjoj strani diferencijala na oko 70 mm ad najnize tacke kuCista zadnjeg mosta. 2. Pronadite cep za dolivanje ulja u diferencijal. Proveru ulja diferencijala izvrsite na sledec.ovih kvaCila se ukljucuju pomoeu opruge.I I . 1. Osim povremene provere nivo. 5. Zavrnite i zategnite cep za dolivanje. 7. Blokirajte prednje tockove automobila. i I g Ovaj problem se moze donekle prevaziCi pomoeu posebnih uredaja koji se ugraduju u osnovnu. Ovakvi uredaji se nazivaju zatvaraCi diferencijala.! ulja. Ako pri otvaranju cepa nema znakoyu curenja ulja. Bez obzira no to koji tip diferencijala je u pitanju.za dolivanje. Pomocll odgovarajuceg alata skinite cep za dolivanje ulja. Uklonite oslonce i spustite automobil sa dizalice prema taekama 1 do 3. mazete biti sigurni u jedno: ova je najtrajniji sklop na automobilu i najmanje je podlozan kvarovima. diferencijal ne zahteva nikakvo drugo odrzavanje. kod drugih posebni bregovi povecavaju pritisak kvaCila sa poveeanjem momenta zadnjeg mosta. Na bilo koji naCin.

kao i boeni 377 SISTEM ZA PRENOS SNAGE pritisak koji nastaje pri skretanju. lavlja se kao tandrkanje iii zavijanje niiih frekvencija koje je priIicno ujednaceno. Sva pogonska vratila su sa unutrasnje strane aksijalnim zlebovima spojena sa zupcanicima diferencijala. u blizini spoljnog dela vrarila. Buka koja dolazi od neispravnih lezajeva je sasvim drugaCija. Posluslobodan most se obicno koristi kod aulomobila sa pogonom na zadnje tockove. Postoje tri tipa krutog pogonskog mosta: poluslobodan. Pritom pogonsko vratilo mora da nosi jedan dec lezine vozila. Kod ovakvog tip a mosta pogonsko vrat jlo ne sarno da prenasi obrtni momenat. dok Sll zadnji tackovi postavljeni na pogonski most. i pogonski most kod koga se oba pogonska vratila okreeu zajedno sa tockovima. Postoje dva osnovna tip a mosta: nepokretan most. koji ostaje nepomiean dok se lockoyi okreeu. oslonjen je pomoeu jednog lezaja koji se nalazi u kuCistu mosta.napred. koja abieTIo nastaje u zupcanicima diferencijala iii u leiajevirna na krajevima kuCista mosta.• Cekic i izvlakac • Racva. nasadni kljuc i nastavak • Spoljna zaptivka • Mast za podmazivanje G latka voznja pri kojoj se automobil kreoe razlicitim putevima i pri razlicitim uslovima u velikoj meri zavisi od pouzdanosti i dugoyecnosti lezajeva i pogonskog mosta. a manje pri drugim: Pri nekim brzinama moze potpuno da nestane. Buka koja nastaje u zupeanicima je obieno visoko-frekventno zujanje koje se poveeava i smanjuje sa promenom brzine kretanja automobila. pogonski most i leiajevi prouzrokovaee probleme. vee trpi i sile uvijanja koje nastaju usled kretanja vozila u. U nekim sillcajevirna. VeCina kvarova zadnjeg pogonskog mosta manifestuju se neobicnom bukom. Buka se jace cuje pri nekim brzinama. tricetvrt slobodan i potpuno slobodan. do tocka. Kod veCihe automobila prednji tockovi su postavljeni na nepokretan most. i ima tendenciju da postaje glasnije kada auto mobil ubrzava pri velikom optereeenju u odnosu na nivo buke kada se automobil kreee . Kao rezultat toga pogonsko vratilo kod krutog pogonskog mosta nosi velika optereeenja. zbog trosenja i opterecenja koja prev3zilaze konstruktivne mogucnosti. U ovom odeljkll razmotricemo neke od nnein a na koje se v[5i dijagnoza i popravka lezajeva i pogonskog mosta. Ponekad je vrlo tesko odrediti koji zupcanik stvara buku. Spoljni dec pogonskog vratila. Svaki od nj ih se razlikuje po naCinu na koji je spoljni dec pogonskog vratila ucvrseen u kuCistu mosta. Medutim kod automobil a sa pogonom na prednje lockoye to je obmuto.

6. Zamena polomljenog pogonskog vratila ipak zahteva nesto strpljenja i znanja. Pomocu kljuca malo odvrnite navrtke tocka sa one strane automobila na kojoj cete vrsiti radove. a time se i buka pojaeava. iIi lezaj ulaznog vratila diferencijala (konusnog zupeanika). a zatim u drugu stranu.. ledan je ako je polomljeno pogonsko vratilo: automobil se nece kretati. ® @ Komponente zadnjeg rnosta. Skinite navrtke toekova i tockove. leiaj i zaptivni prsten pomocu eekica i obicnog alata. Ako pritom osetite otpor. 4. Zaptivni prstenovi kiaja tocka su tokom Yoznje izlozeni mnogim udarima. kocnice. l'arkirajte automobil na ravno tlo. Zaptivke se nalaze na leiajevima tocka. kako biste spreCiIi da se automobil pokrene dok radite.. Pomocu odvijaca iii poluge dizalice skinite ukrasnu kapu tocka. 5. uradite to na sledeCi naCin. Ovim manevrima se stvara dodatni boeni pritisak na leZajeve tocka. 1. 2. kao i naglim skretanjem u jednu. Buka koju stvaraju lezajevi se moze otkriti pri voznji u hug na nekom sigurnom mestu kao sto je slobodan prost or za parkiranje. Postoje i drugi kvarovi pogonskog mosta koje je lako odrediti. Najeesce je problem u leiaju na izlazu vratila iz kuCista pogonskog mosta. sa spoljne strane mosta. Najjednostavniji posao je izvlacenje pogonskog vratia (poluosovine) i lezaja toeka. L-____________________________ . Postoji moguenost da je neispravan lezaj koji se nalazi kod diferencijala. (2) dobos kocnice. los je bolje ako.ravnomernom brzinom. AIi kod veCine auto mobil a mozete izvuci vratilo. (3) . Skinite dobo. iii ste iz drugih razloga odrediIi da je potrebnoskinuti pogonsko vratilo iz zadnjeg mosta. dok vi vozite neko sedne na zadnje sediste i pokusa da odredi sa koje strane dolazi buka. 378 Skidanje zadnjeg pogonsko'g vratila Ako ste uoCili izvor buke. Podignite zadnji deo automobila i postavite sigurnosne oslonce ispod kuCista zadnjeg mosta. Uz malo speeijalnog alata neke popravke zadnjeg mosta mozete sasvim bezbedno izvesti. Meelutim lezajevi u diferencijalu mnogo reele stradaju nego lezajevi tocka. Slab zaptivac je drugi: uvek ce se stvoriti fleka ispod parkiranog automobila. Blokirajte prednje toekove sa podmetaCima. okreCite dobos i pritom ga vucite napolje.~ I :1 3. (1) navrtke. pa kvar na pogonskom mostu vremenom postaje sve tezi i zbog toga ga je lakse uociti.. r o ® .

. vratilo i lezaj lZ kuCista zadnjeg mosta....... 14. NAPOMENA: Ovaj posao obavljajte pazljivo. (0) zaplivni prsten.. Obieno se zaptivni prsten moze izvaditi pomoeu odvijaea iIi kakvog drugog alata sa os trim vrhom.. Nastavite i dalje pailjivo da okreeete vratilo i istovremeno ga potisnite u diferencij.. 1 ® SISTEM ZA PRENOS SNAGE 7. a u nekim slueajevima i presu da biste skinuli i zamenili lezaj vratila... Postoje razni tipovi i konstrukcije zaptivnih prstenova. Posto ste skinuli pogonsko vratilo i lezaj proverite da Ii su istroseni.~ nosac vratila. (4) vratilo. Odvojite nosac lezaja sa zadnje nosece ploce kocnice . Skinite izvlakae sa prirubnice pogonskog vratila. 12.. 11.. (12) zaptivka. Postavite izvlakac na prirubnicu vratila i sa nekoliko kratkih... obavezno ga zamenite.. nastavka i nasadnog kljuca eetiri iii pet navrtki sa nosaca lezaja. (5) navrtka. Ovim cete spreCiti slucajno ostecenje sklopa kocnice pri vadenju pogonskog vratila.. Ako imalo sumnjate u dobro stanje leiaja... 9. i vodite racuna da otvorena ivica... NajveCi broj zaptivnih prstenova se moze ugraditi bez specijalnog alata. Pazljivo izvadite sklop vratila iz kuCista.. ostrih udaraca cekic. Ponekad su kuglice ojedene....prirubnica vratila. 1. Ako menjate sarno spoljni zaptivni prsten leiaja onda to mozete lako uraditi i bez skidanja lezaja sa vratila. Grub rad leiaja se oseea . Skinite pomocu racve. (13) kuCiste pogonskog mosta i (14) vijak za pricYrSCivanje. korodirali iii napukli. Ubacite vratilo u kuCiste i lagano ga okreCite dok ne osetite da su aksijalni zlebovi naisli na odgovarajuce ispuste u zupcaniku diferencijala. (6) spoljni nosae... 13. Lezaj koji je u losem stanju lako eete prepoznati. 8.... ali svi imaju istu funkciju.. (7) zaptivka.. (9) nOSlIe leiaja... (11) sklap dobos kocnice..~ ..... 10.... U prirubnici vratila nalazi se pristupni otvor koji sluzi u tu svrhu.. . Ugradnja zadnleg pogonskog vratila Pogonsko vratilo se ugrac!uje na sledeCi naein.. Oeistite i premaZite aksijalne zlebove veatila tankim slojem masti za podmazivanje. a i centralni kavez moze biti labav. To ponekad zahteva specijalan alat.to znaCi da je spoljni prsten labav na kuglicama.. (8) ldaj. Ovaj posao eete verovatno prepustiti profesionalnom auto mehaniearu.1 tako da aksijalni zlebovi vratila i zupeanika diferencijala uzube.m odvojite 379 ~ SISTEM ZA PRENOS SNAGE 1 ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ . iii prirubnica bude okrenuta prema prostoru u kome se nalazi sredstvo za podmazivanje..

· 380 4. Postavite !Otak i rukom zavrnite navrtke toeka. odnosno menjaCidiferencijal se oslanjaju i izoluju pomocu nosata naeinjenih od gume i metala. 6. a da prilom imaju odrec!enu elastionost koja prihvata. 8. Nosaci dde motor i menjac iii menjaCidiferencijal na mestu.2. a ei ~ I " r i i I " I Kada popusti nosae moze se dogoditi jedna od nekoliko stvari. Izvadite osionce ispod zadnjeg mosta i spustite vozilo sa dizalice prema tatkama 2 do 4 iz uputstva za: »Skidanje zadnjeg pogonskog mosta«. menjaca i menjacal diferencijala AlaI i materijal • Poluga • Kljueevi • Nosac za zamenu • Dizalica M otor i menjae. Izvezite auto na probnu voznju. h. Automobili sa pogo nom na zadnje tockove i sa linijskim motorom obieno imaju dva nosaca motora (po jedan sa svake strane) i jedan na zadnjem delu menjaea.1oze se pojacati buka motora u kabini iii vibracije poda. ali obrnutim redosledom. 7. 3. volana iii palice menjaea. Postavite nosae leiaja na zadnju noseou plocu i· kuCiste mosta. kao i dodatni gornji nosae koji smanjuje torzione vibracije odnosno zakretanje motora pri ubrzavanju i usporenju. 5: Ugradite dobos koenice. Kod poprecno postavljenih motora u vozilima sa pogonom na prednje tockove ima i do cetiri nosaca za motorimenjaCi diferencijal. odnosno ne prenosi vibracije motora na sasiju. nastavite da ga potiskujete sve dok lezaj do kraja ne nasedne u kuciste mosta. Kada ste postavili vratilo na svoje mesto. Nosaci motora. Ugradite navrtke nosaea prema taeki 7 iz uputstva za: "Skidanje zadnjeg pogonskog mosta« koje se nalazi u ovom odeljku. Maze se euti udaranje i eegrtanje . Moze se cuti dosta glasan udarac iii javiti podrhtavanje kada se automatski menjae stavi u brzinu iii polazi sa mesta. ali obrnutim redosledom.

Svaki od ovih simptoma moze ukazivati na pokidan ili propao nosac. Ovaj nosac se naizmenicno sabija i isteze svaki put kada se pave cava odnosno srnanjuje broj obrtaja motora. Na to se moie nadovezati kvar izduvnog sistema posto poveeano istezanje i zakretanje matora izaziva otescenje cevi spojeva i zaptivki izduvnog sistema. Ovo nastaje zbog toga sto obrtni momenat metora vIsi pritisak na jedan nosac) a isteze drugi nosae. 381 ----------------------------------------------------------UPRAVLJANJE I v . Dodavanjem ovakvog nosaca mogu se bit no smanjiti vibracije matara i produziti radni vek izduvnog sistema_ Prednja cev izduvnog sistema kod vozila sa pogonom na prednje toekove ima vrlo kratak vek zbog toga sto se motor pomera napred nazad pri radu u normalnim uslovima. prednje toekove. menjaca iii menjacaJdiferencijala kako biste nosac motora koji menjate oslobodili optereeenja. 5. Podignite prednji kraj vozila i oslonite ga na sigurnosne oslonce. Zamena nosaca 1.kao kad izduvna cev dode u kontakt sa sasijom iii drugim delovima karoserije. Zovu se am OfSISTEM ZA PRENOS SNAGE tizeri obrtnog momenta i proizvode se i za mat ore koji u originalnoj varijanti nisu opremijeni gornjim nosacem. 2. skinite zavrtanj nosata i uklonite nosae. kod motora Cija se radilica okreee u smem kazaljke sata. . a desni kod motora Cija se radilica okreee u suprotnom smem. Ovo kretanje izaziva zamor metal a i konaeno pucanje. Kod vozila sa pogonom na prednje toekove gornji nosai: je onaj koji najbrze propada. 4. 3. Pazljivo podignite dizalicu taman toliko da no sac oslobodite pritiska. VESANJE . Povucite menu koenicu i blokirajte zadnje tockove. Kod vozila sa pogonom na zadnje toekove prvo propada nosae sa leve strane. Postavite dizalicu ispod motora. zategni te zavnanj nosaca i spustite dizalicu. Ovaj proces ubrzava visoka temperatura motornog prostora i kontaminacija uljem. Onaj no sac koji se stalno isteie najbrie propada i dopusta da se motor zakrene svaki put kada se menjae ubaci u brzinu i kada se ubrzava sa mesta. Postavite novi nosac. To na kraju dovodi do propadanja gumenog dela nosaea. U radnjama za rezervne delove mogu se naCi nosaci nalik na male amortizere i oni su mnogo bolji od original nih delova. Napomena: Ova operacija nije potrebna kada se menja gornji Dosae kod vozila sa pogonom na.

a vaina je (1) Gomje osci1ujuce fame. Medu prve struenjake koji su se ozbiljnije pozabavili ovim pitanjem spada Rudolf Akerman (Rudolph Ackerman). Moie se nekom ueiniti eudno zasto se upravljanje vozilom kao veoma vain a kategorija povezuje sa vesanjem. Mozda bi se moglo oeekivati. makar problem vesanja dovesti do jednog jedinog resenja za sve automobile na svetu. stubovi zamenjuju i gemjc oscilujuce rame i kuglasti zglob. (3) zavoina opruga. Prednji tockovi se nezavisno. konvencionainog sistema Zll vesanje. (6) boen a spena. (4) letiSte oscilujuceg ramena. (4) amortizer. Komfor putnika je bitan ali manje vazan razlog za usavrsavanje sistema vesanja. (5) kuglasti zglobovi. . ali na razne naCine. 0 cemu nam svedoce fotografije tih prvih modela. 382 i \ 1 I. (5) Sklep zuptastc !etye. Kako je brzina automobila bila sve veea. i (7) kraj boene sponl'!. ! I Kod makfersonovog vesanja. Ovo pravilo je sarno poeetak u znaeajnom procesu usavrsavanja mehanizama za upravljanje i vesanje. (3) donje oscill. Izmedu ostalih detalja. i (6) osovinica rukavc. koje obieno smatramo pitanjem komfora. konstrukcija automobila je postajala sve komplikovanija. mora da ide po krugu manjeg poluprecnika od spoljnjeg. (2) zavojna opruga. da ce posle 80 godina razvoja automobila. jedva se mogla uoCiti neka razlika u tehnici gradnje izmedu automobiia i kocije sa konjskom zapregom. Kada je prvi automobil izasao na drum. I I • • £ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® o (1) Sklap makfersonovog Sluba. . (2) Donje oscilujuce fame.ljuc e rame.! tocka. Osnovni zahvat dobrog vesanja automobila je da omoguCi sigurno "ldanje« vozila na drumu i dobro upravljanje. pri zaokretu. painju strucnjaka zaokupljao je i problem upravljanja i veiianja. On je utvrdio da je neophodno obezbediti ostriji ugao naginjanja unutrasnjeg toeka u krivini da bi oba tocka pratila pravilno svoje polupreenike zaokretanja. Vee i obiena logika nam kate da unutrasnji toeak.r ehnicki razvoj donee je i mnoga poboljsanja u konstrukciji automobila. jerje to nevidljivi deo.

posmatrano sa strogo strutnog stanovista. (\) Usnale opruge. ocekujemo da vesanje i upravljnje omogueuju lako rukovanje vozilom. i da lako podnosi udarna optereeenja izazvana naglim kocenjem. da amortizuje sve udare od neravnina kolovoza. jer se vee i u oprugama javljaju razlike. U ovom primeru na ford cskonu. voznja tiha i udobna. koji su jednovremeno ideo upravljackog sistema i sistema vesanja. (7) amortizcr. u tome da su prednji tockovi nezavisno ovesani. Prednji most je izveden kao kombinacija pogonske i nosece funkcije. (3) Stega zavnnjima oblika "U«. imaju uticaja na stabilnost voznje. razlike u konstrukciji su jos veee. (1) osovina. (3) zavojna opruga. koja se odlikuje po tome sto sadrii homokineticke zglobove. (5) zadnja osov!na. Zadnjc vdanje sa krutom osovinom. koji pored navedenih tipova opruga jos uvek cesto koriste i Iisnate gibnjeve. koje nekad pogresno nazivamo i spiralnim. Opruge. Homokineticki zglobovi prenose snagu . da dobro drzi pravac. Ali tu i prestaje. Pogon na prednje tockove Suprotno konvencionalnoj konstrukciji vozila sa zadnjim pogonom. (4) amonizer. Ima najmanje cetiri sistema vesanja. da na zaokretima ne proklizava. (4) Granienik opruge. 384 I t _J jedino funkcionalnost. (5) roluga za rcgulisanje traga lQckova (6) nosac Sk!Op3 Z<l regulisanje traga lockova. i konstruktori jos uvek nemaju isti stav u pogledu najpoljeg nacina za pitanja upravljanja i vesanja.Tipicno zadnje vesanje pomocu lisnatih opruga. (8) Gamja veza amortizcra sa (9) osovinica tatka i (10) nosac osovinic:e locka. zatim torzione ili Makfersonov stub (MacPherson). Sve ova mora biti ostvareno taka da jc upravljanje lezerno. (2) osciiujucc rame. Postoji zajednicka crta u svim sistemima vesanja. Ali. (3) amoniZCL (Ill osovinica locka i (5) zavojna opruga. Ove razlike u vesanjima. ima zadnju osovinu izvedenu kao prostu gredu iii krutu osovinu. to se nije desilo. sigurnost upravljanja i komfof. Ovi zglobovi obezbecluju konstantnu brzinu obrtanja tockova. (2) spana zadnjcg locka. lakode na vozilu sa prednjom vucom. danasnjih automobila najcesee se izvode kao zavojne. Kod zadnjeg vesanja. (1) Oscilujuce rame sa svOjlID Ictistem. Za obicnog Citaoca i vozaca imaju zoacaja sto utiCll na sigurnost voznje i trosenje pneumatika (guma). i (6) diferencijaL 383 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Tipitno nez3visno vcsanje zadnjih tockov" kod vozi!a sa prcdnjim pogonom. da iskoristi svu snagu motora. veCina automobila sa prednjim pogonom. (2) Uzengija lisnnte opruge. Da bi se zadovoljili svi neophodni zahtevi.

sto je i logicno. Donji deo. istin.t glavnog. i to u bukvalnom smislu. a cesto se uprosceno naziva kugla. vreme je da sistematski ispitate moguce uzroke. stubovima ovi zamenjuju gornje oscilujucc fame i kuglasti zglob.motora na prednje pogonske tockove. konstruisan je tako da nema nikakvog zazora. Koji zglob je noseCi. Obicno je nosee. Kod Makfersonovog tipa vesanja sa elasticnim. Naziva se jos i prateei iii pornocni zgJob. zglob vise izlozen habanju (istrosenju) nego neoptcrccem.ima slicnu funkciju kao knleno kod coveka. Ako je opruga pOSlavljcna izmeclu gornjeg osciJujueeg ramen a i karoscrije. i zavojnom oprugom osJonjenom na gornje rame. Postoje U osnov1 dva tipa kuglastih zglohova: optereceni iIi noseCi i ne6ptereceni. a drugi samo obezbecluje kinematiku tj. . Donji zglob je identican kao kod vesanja sa dva ramena. ukupne tezine vQzila. donji zglob. Osiguranje ad ispadanja izvedeno je krunastom iIi samokocecom navrtkom. Prvi nOS1 optereeenja od teZine vozila i udara pri voznji. gom]e I donIe. kao pomoeni ('csto ima konstrukciono resenje izvedeno sa oprugom u sklopu zgloba. Pomoeni zglob obicno ima zazor koji se moze i uoCiti. Donji zglob ne nosi opterecenjc. Postoje odrecleni znaci po kojima se u najveeem broju slucajeva moze postaviti dijagnoza i identifikovati koji su elementi istroseni. iako sadrii nekoliko elemenata od kojih jc k uglasti oblik karakteristika sarno jednog.je optereeeni. . Kuglasti zglob. Neoptereeeni zglob. preko kuglastih zglobova. U ovom pogJavlju razmotricemo naCine i postupke za postavljanje dijagnoze i naCin otklanjanja nedostataka. budue. koja obezbecluje izvesnu clasticnost zgloba i otklanja zazore nastale istroscnjem. Ako je or ruga postavljena izmeclu osciluj. zgloba iIi vrat je konusno izveden j uglavljuje se U odgovarajuCi konusni otvor na vratu osovinice rukavca. lako mozete sa mati po polozaju zavojne opruge. vesanja i upravljanja. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Kuglasti zglobovi Alat i materijal • Klinovi za tockove • Dizalica • Ukrucenja (celicna sipko 6x 50 x 130 mill) O sovinica rukavca prednjeg tocka prievrscna je za oscllu]uca ramena. konstrukciana resenje. opterecen sa vise od cetvrtine . Kada dodete u situaciju da vam se cini iii sarno posumnjate da vas mehanizam za upravljanje vise nije u najboljem stanju. a delimicno preuzimaju ulogu klasicne osovine. gornji zglob je noseCi.]Cih ramena. NoseCi zglob.

~ I . (7) konusno stablo. bolje je da yam pri ovoj operaciji neko pomaze bilo posmatranjem iii drmanjem tocka.. . ali on svakako maze sam da utvrdi da Ii je zamena potrebna iIi ne.. ISli postupak vali i zu ves. potrebno je obratiti se strucnjaku iIi ovlascenom servisu. . (8) kruna sta nllvrtka. Ako se uoCi bilo kakvo pomeranje zgloba. Proverite kugle na suprotnom toeku. (1) Casica.385 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® Delovi tipicnog gornjcg zgloba u sklopu. donji kuglasti zglob (3) je nosed i konslruisan je dOl nema nik<lkvog lazoru. (6) drill':: spoljnje zaptivkc. ponavljanjem tacaka 2 i 3. Naj'4>:t( ! -I 1 . 2. Osigurajte zadnje lockoye od pomeranp. i (10) vrat osovinice rukavca (aeka Zamena kuglastih zgloboya nije preporui':ljiva mehanicaru amateru. Ako se auto zanosi pri kocenju iIi se cuje zveket u predeIu prednjeg mosta. Provcra ispravnosti zglobu. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1 i ) o o Kod vd:mju su oprugom (1) izmedu gornjeg j donjeg oscilujuteg rumena (2). 5.anjc sa makfersonovim stubovima. vrsi 5C postuvljanjem dizalicc (4) ispod donjcg osdlujuceg ramena i drmanjem tocka kojim sc moze utvrditi bocni zazar ako ga im3. ~ I ! I 'J 1 • 1 i 386 J = ~ . Uhvatite tocak rukama za naJnIzu i najvisu tacku i dnnajte ga snaino unutra i napolje. kuglasti zglobovi su zreIi za zamenu iIi kontrolu kod strucnjaka. (2) kugla. drvenim klinovima. Postavite dizalicu ispod donjeg oscilujuceg ramena i podignite tocak za oko 5 em iznad tla. (4) Gamjc oscilujute rame (ili kraj spone) (5) Spoljnja zaptivka. Provera nosecih kuglastih zglobova postavljenih na donje rame Evo kako se to vrsi: l. (9) rascepka. (3) mazalica. 3. .

4. 7. Upozorenje: Rad oko opruga moze bili opasan. nadole. Zaljuljajte tocak snaino. Podignite dizalieom prednji kraj vozila za 5 em iznad tla. Spustite kola na tlo i uklonite dizalieu. Izyadite ukrucenja. . 2. morate mu objasniti da posmatranje treba da vrs. Spustite kola i uklonite dizalicu. Stabilizaciona . '{I i ~ i I tiFF t : ~ 8. Postavite ukrucenje (koniad celicne sipke debljine 6. postupajuCi po taeki 3. = = ~ ~ f I . sirine 50 i duzine 130 mm) izmedu gornjeg oseilujuceg ramena i karoserije vozila. Uklonite osiguranje zadnjih toekova. a ne pod osciJujuce rame. Provera nosecih zglobova postavljenih na gornja ramena Postupak je sledeCi: 387 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. Uklonite blokadu zadnjih tockova. a ne pod oseulujuce rame. Proverite bocni zazor u kuglastim zglobovima. 6. Ovim je opterecenje od tdine vozila preneto vise na zadnji most. ali hvatanjem sarno za gornju najvisu tacku. tj. a vozilo ce ostati u ovom polozaju sve dok se ne pojavi sila suprotnog smera. 9. pokusavajuCi da otkrije ima Ii popreenog iii uzduznog pomeranja u zglobu. Dizalieu postaviti pod karoseriju. Spustite kola i uklonite dizalicu.® . 4. Osigurajte zadnje toekove od pomeranja. objasnjenja 0 postupku sa donjim noseCim zglobovima. 7. obratite se strucnjaku za konacan sud. dvojako. gornji zglob je noseCi. 6. Uhvatite prednji branik i podignite ga uvis koliko mozete. sarno se ovakvim naCinom gledanja lakse uoei postojanje zazora. 5. Obicno je to 3 do 4 em. sa obe strane vozila. 3." zato posvetite posebnu paznju ispravnom postavljanju ukrucenja.Kako ne mozete svakog pomagaea zamoliti da drma toeak. \ 388 Aka je zllvojna opruga (1) postavljena izmedu gornjeg oscilujuceg ramena (2) i sasije iii karoserije (3). ponavljanjem tacke 1. Ispitivanje is pravnosti zgloba vtSi se postavljanjem dizalice pod sasijll iii karoseriju. kako ne bi ste izazvali ispadanje okrucenja. Ali za rezultat dijagnoze nije bitno koja je vrsta zazora nastala. Aka zapazite zazor.

poluga V eCina automobila sa jednakim vesanjem prednjih lockoya. izvrsite zamenu poluge i svih pripadajucih elemenata. Stabilizaciona sipka spoljnjeg tocka. Medutim. Kada se yozilo u krivini nagne prema spoljasnjoj strani krivine l ta strana vozila postaje niza a suprotna visa. Zamena stabilizacione poluge j pripadajuCih elemenata Retkost je da se stabilizaciona poluga slomi. moze se desiti da pomislite kako je to dopuna sistema ogibljenja. To je eeliena sipka postavljena ispred iIi iza donjeg oscilujuceg ramena. stabilizaciona poluga ne prima ni dec opterecenja vozila na sebe. Precnik poluge je oko 20 mm. Stabilizacione sipke se ugraduju i na zadnje mostove. Uobicajeni kvar stabilizaciooe poluge uzrokovan je ispadanjem neke od gumenih caura. na oprugu unulrasnjeg tocka. Kraj stabilizacione po luge vezan je za donje oscilujuce rame navojnim spojem iIi pomocu veznog Clana razliCito izvedenog na pojedinim tipovirna vozila. sa pripadajucim delovima • Bela mast nagmJe vise nego pre. izazivajuCi i njeno sabijanje. gumenih podmetaca iii pucanjem veze sa oscilujuCim ramenom. takode. U sklop ove veze ulaze i odgovarajuce podloske i gumene caure itd. ustvari sipka koja svojim okretanjem izravnava ili smanjuje nagib vozi1a u krivinama. Stabilizaciona poluga se pricvrscuje za ram iIi karoseriju automobila promocu noseCih konzola iii oslonih caura. Ako se to desi. Veza stabilizacione poluge sa . Nekada se mesto lorna moze i videti. • Penetraciona tecnost (moze koCiona) • Stabilizaciona poluga. Ako se desi da yam pukne stabilizaciona poluga. vozac ce zapaziti da se 'vozilo u krivini "' SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Ala! i ma!erijal • Platforma • PodmetaCi za tockove • Okasli kljucevi • Nasadni kljucevi sa skakayicom (gedore) • Testera za metal. To je. Kad se pryi put susretnete sa stabilizacionom polugom. opremljena je i stabilizacionom polugom. a time i yracanje poprecne ose vozila u polozaj blizak onome koji ima u yoznji po pravoj deonici puta. Klasieno resenje je u obliku kratke sipke koja prolazi jednim krajem kroz otvor u zavrSetku stabilizacione poluge a drugim kroz otvor u donjem oscilujucem ramenu.

6. Zategnite rucnu kocnicu. 7. Oslobodite zadnje lockoye od podmetaca. Postupite po tackama 9 do 5 (obrnutim redom od demontaze) 12. isprcd iii ira osciiujucih ramcna (2). I J 1 I I i . jednostavno ih isecite rucnom testerom za metal. ad dcbljeg ceiika. 2. 3. Ako se to desi. DdeCi cvrsto stabilizacionu polugu jednom rukom. Olabavite. izvucite Je 10. Za ovo ce vam biti upotrebni nasadni kljucevi (gedore) sa i bez skakavice. oslobodite ruenu koenicu i spustite yozilo sa plat forme. Evo kako se zamenjuje stabilizaciona poluga: 1. 389 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE \ CD VeCina aUlomobila ima ugradenu stabiiizllcionu ro1ugu (1). Napomena: Neki od veznih elemenata mogu biti tako jako korodirani da se ne mogu skinuti ni posle upotrebe penetrirajuce teenosti. pazljiyo demontirajte zayrtnje i sa drugog oslonca. Ukljueite motor.oscilujuCim ramenima. Skinite sve vezne elemente koji vezuju krajeve stabilizacione poluge i donjeg oscilujuceg ramena i odbacite ih. mozete sebi olaksati posao. kao i odgovarajuce enure. 4. 14. Postavite vozilo oa platformu (prednji kraj). IX1S!avljeno u poprccnom polozaju. Montirajte nove nosace stabilizacione po luge na istu. Vezne elemente postayte u saglasnosti sa uputstyom za njih. 11. obicno je blokirana (zapekla) usled korozije. 5. Skinite potpuno zavtnje sa jednog od oslonaca stabilizacione poluge i spustite ovaj kraj stabilizaeione poluge na tlo. 8. Lie . Spustite slabilizacionu polugu is pod yozila. Koriscenjem penetrirajuce tecnosti. Osigurajte zadnje tockove podmetaCima. da bi ste ih lakse izvadili. i podmetace od gume i metala. 9. ionako sve to posle bacate. Prikazani su i flo. ali ne skidajte zavrtnje kojima su oslonci stabilizatorske poluge prievrseni za karoseriju. 13. Zaokrenite krajeye stabilizacione poluge tako da budu okrenuti nanize. 390 Napomena: Stavite malo bele masti na gumene elemente pre montaze na polugu.aei (3) stabilizacione poluge kao i ve Zlli e1ementi (4).

graDicnici Sli postavljeni izmedu zadnje osovine i sasije iIi karoserije voziIa. II i l I Granicnici oscilovanja tockova Alat i materijal: • Podmetaci za tockove e Dizalica i sigurnosna postolja • Okasti kljucevi • Granicnici (novi) G ranicnici oscilovanja tocka iIi kratko granicn i c i ~ su gumeni komadi zalepijeni na celicne ploce. PreporuCljivo je da povremeno proverite stanje granicnika jednostavnim povlacenjem za gumeni deo. Neki granicnid imaju liske i pricvrscuju se sa dva vijaka. Zamena zadnjih granicnika . pomocu kojih se pricvrscuju na . Ako je granicnik oscilovanja tocka na vasem vozilu otpao iii ste zapazili da se gumeni dec odvojio od metalnog.' " if· . Oni ogranicavaju kretanje tocka nagore.I . sprecavajuCi njihov udar u metalni dec vozila. a vezani su za jedno iIi drugo.I I I j J ! . ' II :' I 1 I i I I . morate ugraditi nov. i . montira se preko jednog centralnog zavrtnja zavarenog na celicnu ploeu. I I: I". potrebna je zamena. Postupak zamene je razlicit za prednje i zadnje granicnike. Ako se pojavi procep. zavisno od tipa automobila. VeCina granicnika oscilacija. Na vozilima koja imaju gibnjeve na zadnjem mostu. Prednji tockovi obicno su opremljeni granicnicima montiranim oa karoseriju vozila.asiju iii oscilujuca ramena. .

• Tri najce. torzione opruge iii sipke. Pre iii kasnije opruga gubi svoje pocetne karakteristike ili pukne . 5. Montirajte nOVl granicnik obrnutim redam. Podignite prednji kraj vozila i osigurajte ga od pada. odnosno -izmedu osovine i sasije iIi karoserije. Ima niz konstrukcionih resenja njihovog postavljanja na vozilima. 4. Montirajte novi granicnik obrnutim post upkorn prema tacki 3. a i stoga sto celiena opruga dugo zadrzava 391 SISTEMZA UPRAVLJANJE I VESANJE opruga (1) clasticnost »fedcrovanje" vozi]a svojim uvrtanjem. pretezno za zadnji most. VeCina ih je naCinjena od specijalnih celika. 3. . -_ . Demontirajte navrtku centralnog vijka g r a n i c ~ nika iii odgovarajuce vijke. obrnutim postupkom tacaka 1 i 2. Zamena prednjih granicnika Postupite na sledeCi nacin: 1. koja se koristi na skoro svim tipovima auto mobil a za prednji most._. Spustite kola obrnutim postupkom iz tacaka 1 i 2. Spustite vozilo. i celik ima svoj vek. Okastim kljucem. _--SICTCM zadnje osovine iIi oscilujucem ramenu. . Opruge i torzione sipke O pruge sluze za ublazavanje udarnih opterecenja usled nail ask a tockova na neravnine na kolovozu i povecanju konfora putnika. zadnji most. skinite navrtku iii vijak koji drze metalni dec granicnika na sasiji. prema tacki 3. ima i nekoliko tipova opruga koje se koriste na automobilima._----_ . koje masovno koristi americki Chrysler (Krajzler) za prednje vesanje vozila sa . Osigurajte prednje tockove sa podmetacima. zatim lisnate opruge (gibanj). Podignite zadnji deo vozila i postavite postolja pod sasiju. 3. a neke su i od staklenih vlakana. kod opruga se on meri brojem oscilacija koje je opruga pretrpela u radu..ca tip a opruga su: Zavojna . svoje karakteristike nepromenjene. koristeCi potreban okasti kljuc. fiksnim iii podesavajuCim postoljima. Ali kao i svaki metal. Po!uga je llcvrkena za sasiju (iU karoseriju)·2 i za donje oSci!ujuce rame (3). i na mnogobrojnim modelima i za. Takode. kucistu 'j ------_. 2. 2. 5. 4. zavisno od konstrukcije. i treCi tip.opruga.Zamena se vrsi na sledeCi naCin: 1. Celik se koristi zato sto je izuzetno trajan materijal. Postavite podmetace pod zadnje tockove..

kao i neki evropski proizvodaci. Vertikalno pomeranje tocka. su obicne sipke od opruinog celika. 392 Torzione opruge Torzione opruge. jednim krajem pricvrseene za sasiju vozila da se ne bi mogle okretati. . svojih automobila. izaziva uvrtanje (torziju) ovih sipki u granicama elasticnosti. opruznog dejstva. Drugi kraj je pricvrScen za donje oscilujuce rame prednjeg vesanja. posebno se specifiI I I i ) i I i If I I 1 " \I lj. I' 'i " B! ." " I Ii I " . i omogucuje vertikalni pomeraj tocka kada naic!e na neravnine na kolovozu. tj. Torziona opruga odrzava potrebno rastojanje izmedu vozila i podloge.zadnjim pogonom. Visina vozila iznad !la. koje ugraduju Chrysler na prednjim vdanjima. R '" f:I I i§ iii f'.' I 'l 'oj i 'r.

... t 0 'lJ !P Z . IT I '-riI . \f cpo I! (0 1 . kaje su posI3vijene izmedu gornjeg (2) i donjeg (3) oscilujuceg ramcna. II SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE VeCina ima zavojne opruge (1) na prednjem vdanju. Na slici Sf: vide i (4) amortizer i (5) osavinica rukavca tocka. Stubovi nose i zavojne opruge (3) a pricvrsccni su zavrtnjima za osovinicu rukavca. 393 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE I _________________________________ ' """"' .. Ovaj tip makfersonovog siuba (1) ima teflonski klip (2)...iii • . / "-r III 111I ... Ii I' I J J t " I I J .

ObieTIo ih ima vise razliCitih duzina. daje »tvrdw< voznju za sportski nastrojene vozace. Kad Chrysler-ovih automobila to je obiono prva stvar koja se podesava u postupku centriranja prednjeg trapa. Koristeci vise listova. znaCi »rneksu«. Ako izgubi svoje karakteristike. Zavojne opruge NajveCi broj danasnjih automobila ima zavojne opruge na prednjem veSanju. Provera opruga Ako zapazite da yam outomobil proklizava u bocnom pravcu za vreme voznje. moraju se zameniti. jer su izgubile svoje 1 \ . . konstruktori mogu da podese vozilo na razlicite uslove voznje.tc zadnje osovine. Centralni dec gibnja pricvrscen je za kuCiste zadnje osovine. Ovo je posao za profesionalnog mehanicara. Ako zakljuCite da su opruge popustile. Kada izgube pocetne karakteristike. Kod prednjeg vesanja. gibnjevi se ne magu podesavati. a cesto i na zad. Slicno zavojnim oprugama. iIi oko Makfersonovog stuba. sastavljenih u jedan sklop . Lisnate opruge (gibnjevi) Dejstvo Iisnatih opruga moie se uporediti sa uronjenom daskom.gibanj. njem. Zavojna opruga se ne moze regulisati (kao naprimer torziona). uzrok maze biti izazvan skracenjem opruga iIi uvijanjem torzionih sipki. dra od strane proizvodaca i zove se »konstruktivna visina voznje«. (3) diferencijaL i (4) amOr!lzer. uporedite to sa drugim autamobilima istog tipa. I avo je pasao za profesionalca. konforniju yoznju. pa ·se ne preporucuje za amaterski rad. zavojne opruge se postavljaju izmedu gornjeg i donjeg oscilujuceg ramena. manji broj listova. izmedu elemenata vesanja iIi izmedu ovih i karoserije odri3va konstruktivnu visinu voznje. Prednji krajevi gibnjeva u vidu llske vezani su za sasiju »samirno«. Zadnji kraj gibnja oslanja se iIi vesa a sasiju preka pokretne uzengije. Yeti bro] listova. Izmerite sva rastojanja ad blatobrana do tla. (1) Usnata opruga.I r I . Proverite da Ii su Yam obe strane automo. 394 Retko se koristi gibanj sarno sa jednim Iistom. Elasticna sila iIi sabijanje. {2l kuCi!. TipiCrlO vdanje na automobilu sa zadnjim pOgoflom. izmedu gornjeg ramena i sasije iIi karoserije. Za podesavanje je potreban specijalan instrument za merenje. bila podjednako udaljene od tla. jedino resenje je da ih zamenite. mOra se zameniti.

prenosi se i na amortizer. . ali bi nasa rec : I prigusivac bolje opisala funkciju amortizera. na tacna odreden naCin. odnosno karoserije. Amortizer moze biti postavljen i u unutrasnjost opn. Prednji amortiI I ~ I ~ zed se oslanjaju jednim krajem na spoljni kraj jednog od oscilatornih ramena. iii pak na posebnoj konzoli koja uopste nije u vezi i sa oprugom. • Svaki tocak ima svoj amortizer. a nikako vi sami iIi neka druga nestrucna osoba. Upozorenje: Ne pokusavajte da zamenite ~ p r u g e samil Napregnuta opruga je veoma opasna. Okasti kljucevi • Cekic i probojac (izbijac) • Cevasti kljuc • Nasadni kljucevi sa skakavicom • Univerzalni podesivi kljuc • Amortizeri • Pentraciona tecnost • Alat za sabijanje opruge (na Makfersonovim stubovima) I N aziv amortizer je odomacen. 9\<0 opruge iii pored nje. . prvobitne karakteristike i ugrozavaJu stabilnost vozila.lge.II i i I l I . bilo nagore iii nadole. . M j I ! t: r I i 1 I I. . .. Svaki pome1 "1 J raj ovesenja tocka. jer mu je glavna uloga da prigusi oscilacije tocka "I. Amortizeri i Makfersonov stub Ala! i materijal: • PodmetaCi za tockave • Dizalica i sigurnosna postolja •. To je posao koji treba da obavi profesionalac. dok se drugi kraj I vezuje za Sasiju iii karoseriju vozila.

jer je vedna danasnjih amortizera jednosmernog dejstva. (3) hidraulicna tccnost. povrsine cevi amortizera su fino obradene i predstavljaju neku vrstu hidraulicnog cilindra. I ispunjenih hidraulicnom tecnoseu. amortizer ostvaruje i jedan pomocni efekat u smanjenu naginjanja vozila u krivini. (2) klip. Karakteristika amortizeIa zavisi od veliCine otvora i izvedbe ventila u klipu amortizera. koji je tacno odreden za pojedini tip amortizera. }I III: i' I CD 0 Ima dosta razlika u konstrukciji amortizera posebno u naCinu izvodenja pomenutih ventila u klipu. i I VeCina amortizera je u vidu teleskopskih cevi. sasiju iii karoseriju. Klip ima otvore iii ventile za prolaz hidrauliene teenosti. Karakteristika prigusivanja amortizera utiee na opste karakteristike sistema vesanja i ukupne vozne osobine automobila.nom poiozaju. Postoje amortizeri. Zastitna cev se vezuje na karoseriju iIi sasiju vozila. iIi pod velikim teretom. a teleskop amortizera se uvlaci. pri cemu se klip krece kroz teenost kojom je amortizer ispunjen. 395 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Tipican naCin vezivanja donjeg kraja amortizera na ameri'ckim kolima je sa dvostrukom uskom. Tvrdi amortizeri su manje udobni za vozaea. (1) Prenosna poluga. Ako toeak naide na neravninu i recimo pode nagore. U osnovi svi arnortizeri ipak fade na isti naein.I . Kada opruga pocne da se vraca u prvobitni polozaj.: Zadnji amortizeri se postavljaju tako da im je '1 jedan kraj vezan za zadnju osovinu a drugi za . Pored opisanog glavnog. koji su podeseni tako da obez---- . jer oni odreduju karakteristike rada amortizera. a cilindar na oscilujuce fame iIi osovinu. kao i svaki drugi cilindar sadrii klip.dnjost tipicnog amortizcra. ali poboljsavaju stabilnost yozila i olaksayaju upraYljanje u zaokretima. U nutrasnje IIL __ _ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1\ Ii I Unutr:. Ovo ima uticaja na opstu stabilnost vozila. . abieno namenjeni trzistu rezervnih deloya. Obieno se ovo deSava bez otpora. a vezan je preko klipne po luge u obliku sipke sa zastitnom cevi amortizera. teleskop amortizera se razvlaCi i klip se ponovo krece kroz tecnost ali ovog puta uz otpor. Cilindar amortizera. : (5) vcn!il U Z8!VOrc. (4) venti! U o!vorcnom poiolaju. opruga se sabija.

396 i I 'i ji beduju udobnu voznju preko malih neravnina. Ovaj nadpritisak omogucuje boiji rad amortizera u teskim usiovirna. ali postaju tvrdi kada naidu vece neravnine. Ima mnago naeina na koji se mogu postavi ti amortizeri na vozilu. (I) Centrulnim zuvrtnjem. Ovaj naCin vezivanja amortizera je gotovo jedini za gornje krajeve prednjih amortizera. 1 III II III I I. (2) poprecnim zavrtnjem. Ovaj nacin koristi se iIi za gornju iii za donju vezu zadnjih amortizara. . je pomocu centralnog zavrtnja koji izlazi direktno iz teleskopske cevi. Sam amortizer. jeT otklanjaju truckanje -koje obicno izaziva Yaznja sa radijalnim gumama visokog pritiska. (3) pomocu »oka« i (4) dvostrukom uskom. jeT sprecava penusanje tecnosti i pojavu isparavanja. . Donji krajevi prednjih amortizera na ameriekim automobilima. ·1 I II 1. on se provlaCi kroz otvor na posebnoj ploCici zavarenoj za zadnju osovinu.--' ~ . Svi koriste gumene prstenove kao jastuCice za ublazavanje udara u tatkama vezivanja amortizera za karoseriju odnosno oscilujuce Tame. Druga inovacija na savremenim amortizerima je koriscenje azota za odriavanje izvesnog nadpritiska u cilindru amortizera. Centralni zavrtanj se provlaCi kroz odgovarajucu TUpU na karoseriji vozi1a iIi posebnoj konzoli koja nosi amortizer. Obicno postoje tri mogucnosti: meko-normaino-tvrdo. Ovakvi se amortized nazivaju i »radijalno podesenim«. Ako je u pitanju donji centralni zavrtanj zadnje osovine. Nekanovija voziia imaju amortizere sa elektromagnetom na vrhu amortizera kojim mozemo menjati karakteristiku amortizovanja i u voznji. pak ima odgovarajuce »oko«. Jedan rasprostranjen naCin vezivanja amortizera za ostale delove vozila. I II IIII1 0) 0 Razni nacini vezivanja amortizera. obieTIo se pricvTscuju za usku nn oscilujucem ramenu. Neki amortizeri imaju mogucnost podesavanja okretanjem kucista amortizera (teleskopske cevi) u zeijeni poiozaj pri montazi.

treba ih zameniti. Pre pocetka rada uverite se da Ii ste nabavili odgovarajuCi amortizer za zamenu._-----SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Ako se to dogodi. Istroseni gumeni prstenovi. koje ne moze da ne smeta uhu vozac3. kraj amortizera sa »l)kom« za zavrtanj. Napomena: na nekim vozilima. 3. 4._. Provera amortizera Ako amortizeri nisu vise u stanju da prigusuJu ascilacije vozila. Koristite cekic i izbijac. jedan iIi V1se amortizera su verovatno u losem stanju. naravno ako menjate oba. ---_. Napomena: Kod nekih vozila. oslobodite gomje veze amortizera. lspitajte svaki posebno na sledeCi naein: L Potraiite tragove curenja teenosti 1Z amortizera na teleskopskim cevima. ako koristite penetrirajucu teenost za vlazenje elemenata za pricvrsCivanje. zatim kraj sa poprecnim zavrtnjem."-----SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE . Pregledajte da Ii su yam gumeni prstenovi na prikljuccima amortizera istroseni. na primer i po tome da Ii yam se automobil ljulja napred-nazad po nekoliko puta. Pogledajte da Ii je spoljasnjost cilindra amortizera ostecena. Ima dosta slueajeva da su amortizeri izvedeni sa »okom« za pricvrsCivanje na aba kraja. kao nap rimer . ne pogorsavaju fad amortizera. ili je moida klipna poluga (sipka) korodirala. pa je bolje da ih oslobodite dok je automobil jos na tlu. 4. na zadovoljavajuCi naCin. posle zaustavljanja kocenjem. PaZljivo skidajte sve podmetace i umetke. ulubljena iIi iskrivljena. Ucinite isto na donjim vezama amortizera. U oba slueaja su te prikljuene veze integralni deo amortizera. preporucljivo je da zamenite i njegov parnjak na istoj osovini. ali izazivaju lupkanje. Zamena zadnjih amortizera Ako morate zameniti jedan amortizer. ako je vas amortizer sa takvom vezom. Postupak za zamenu zadnjih amortizera je sledeCi: L Postavite podmetace uz prednje tockove. 2. morate prethodno skin uti i ploou za pricvrsCivanje zadnje 397 . pamteCi iIi zapisujuCi njihov redosled. To se moie zapaziti.Postoje i drugi naeini pricvrsCivanja amortizera. pristup gornjim vezama amortizera je kroz prtljaznik. 3. Napomena: Olaksacete demontaiu starog amortizera. osiobodite gornje veze na oba amortizera. za izbijanje zavrtnjeva. ? Podignite zadnji deo vozila i postavite sigurna postolja ispod kuCista zadnje osovine. Pogledajte da li yam je neki elemenat za pricvrsCivanje amortizera polomljen iii napukao. Ako je kod vas takav slucaj. Odgovarajucim okastim iii nasadnim kljucem.

Amortizeri su donjim krajevima (3) vezani na Osoyinu a gornjim (4) nil sasiju. Postavite podmetace uz zadnje tockove. Postavite podloske i druge elemente na gornji prikljucak amortizera. 6. 3. i gore i dole. da biste prisli vezama amortizera. 398 7. Zamena prednjih arnortizera Ako sistem vesenja vaseg vozila nije izveden sa MacPherson-ovim (Makferson) stubovima. Skinite amortizer. zatim propisno pritegnite sve zavrtnjeve. tako sto cete izvlaCiti iIi uvlaeiti teleskope amortizera koliko je potrebno. Napomena: Na nekim vozilima. 5. Odvajanje donje veze amortizera okastjm kljucem. Zamenite i drugi amortizer ponavljajuci postupak po tackama 3 do 6. 2. Ovim tete spreCiti okretanje navojne 'lipke za vreme odvrtanja navrtke za pricvr'lCivanje. 4. koji SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE viri iz navrtke.Zadnje YeSanje sa zavojnim oprugilma (1) i oscilujuCim ramenima (2) umesto !isnlltih opruga. Odvrnite tu navrtku i skinite je. ova veza je skrivena iIi zaklonjena elasticnim zaklonom postavljenim preko prednjeg gornjeg zida blatobran a (»kosa«). I I: I j 1. uhvatite gornju navrtku za pricvrsCivanje amortizera. a malim podesivim kljucem drzite kraj navojne 'lipke. Skinite navrtke za prievrsCivanje donjeg kraja amortizera. 5. OdgovarajuCim okastim kljucem. 8. 399 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 6. Podignite poklopac motora (»haubu«) i pronadite gornju vezu amortizera. Podesite donje veze amortizera prema odgovarajuCim prikljuccima na vozilu. ubacite amortizer i blago pritegnite gornji zavrtanj. prema obrnutom redosledu taeaka 1 i 2. oSQvine. postupite na sledeCi nacin pri zameni prednjih amortizera: I I J 1 --------If I I . Postavite elemente za ucvrsCivanje i na donji kraj amortizera. UCinite to odgovarajucim kljucevima. koristeCi odgovarajuei okasti iIi . i osigurajte ga sa postoljima. Kada ste i to zavrsili. POdignite prednji kraj vozila. spustite vozilo. Ponovite tacku 2 i na drugom amortizeru.

Na drugom tipu vozila. mogu se popraviti na dva naeina. posle pravilne montaze gornjeg dela stub a. mozete odneti ceo sklop u servis. sarno gomji dec stuba. 13. taka da se stari elementi amortizera mogu zameniti novim patronom amortizera. koliko je potrebno da se izvadi stari ubaei novi umetak amortizera. osigurajte zadnje toekove i podignite automobi!. da bi se prislo kuCistu amortizera. gde ee biti popravljen. evo kako eete to sami uraditi: l. Postavite novi amortizer prievrstite donje veze. Sami ne moiete izvrsiti dovoljno tacno eentriranje trapa. i\ko vas ove dye teskoee ne navedu da ceo posao prepustite profesionaku. Prostor aka tocka je takav da omogueuje naginjanje kuCista amortizera. Novi amortizer istegnite potpuno pre montaie. Na nekim vozilima. Zatvorite haubu i uklonite klinove tockova. a moida ga moiete i zameniti za vee remontovani. Stubovi predvideni za popravku (»osveienje«). "Nepopravljiva« varijanta je zatvorena i potom zavarena. 10. 8. Ako postoji moguenost popravke. treba yam alat za stezanje opruge kako biste je mogli demontirati sa gornjeg del a stuba. da bi ste izvr5ili rasklapanje na radnom stoln. sto je naravno skuplje. Postolja postavite tako da su oscilujuca ramena potpuno slobodna. Ako je to slueaj. Napomena: U nekim slucajevima. 7. ali moiete to obaviti i naknadno u speciializovanom seIvisu. 400 Drugi razlog koji oteiava rad amateru. 11. 2. Izvadite amortizer sa donje strane. mora da se demontira i da se ukloni opruga. Zamena Makfersonovog stnba Makfersonov stub moze biti izveden tako da se moze popraviti iIi zameniti. Makfersonov stub nije uvek pogodan za am aterski rad. Spustite vozilo. Zategnite ruenu koenieu. Ponovite taeke 5 do 9 za suprotni amortizer.nasadni kljuc. amortizer se vadi sa gomje strane. Kredom iii flomasterom obeletite poloZaj zavrtnjeva za pricvrsCivanje na oba kraja stuba. Pricvrstite gomje veze oba amortizera. tako da se mora izvrsiti zamena celog stuba. a potom moiete izvaditi amortizere odozgo. centriranje se podesava preko ekseentrienih zavrtnjeva na donjem kraju . Prvo. obrnutim postupkom iz tacke 5. (Ako ne moiete da pozajmite takav alat. 12. Na nekim vozilima. je sto mnogi sistemi vesanja moraju biti ponovo eentrirani posle zamena stuba. centriranost trapa se ne remeti. stub se moze rasklopiti. 9. morate prvo skinuti tri zavrtnja koji priteiu montainu plocu amortizera za karoseriju. Na drugim vozilima morate izvaditi ceo stub.

Obeleiavanjem tacnog poloiaja stuba pre demontaie. prethodno odvrnuvsi. ~ . ~ . ' t ~ . . NEMOJTE je jos skidati jer drii gomje komponente stuba. 4. 3.sceno za stub. Navrtku eete skinuti doenije. bez oslobadanja donje veze stuba. Skinite zavrtnje koji vewju donji kraj stuba za osovinicu rukavca. Navrtku cet e skinUli tek kild stub izvadite IX vozila i slegnete oprugu. moraeete po svoj priliei da vrsite ponovno centriranje trapa. Odvmite veliku navrtku na vrhu stuba za jedan iii dva kruga. ako koristite slUbeye "popnlyljivog<' tipa. nemojte jos ski dati ove zavrtnjeve kako bi driali stub dok oslobadate donju vezu. moZe vam ustedeti centriranje trapa posle zamene. Otpustite zavrtnje iii navrtke gom]e noseee ploce. Krcdom Hi tlomasterom povucite liniju (1) preko vrha makfersonovog stuba i montazne ploce. kaka hi oscilujuca ramena ost<lla d<l slobodno vise. onda tako i postupite. Os!obodite ga i uklonite pre vadenja stuba_ 401 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE i . aka vrsite l<lffienu makfersonovih stubaYa. . . da ga mozete izvuei napolje sa donje strane. S. \ = !i SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Podignite vozilo taka da se osianja on sasiju iii karoseriju. Tu sad. jeT otvori zn pricvrsCivanje na navorn rezervnom delu mogu dosta da odstupaju po svom polozaju u odnosu na one na starOffi. a ima dovoljoo mesta da se isti izokrenu napoije bez razdviljanja donj/: veze.stuba. potpuno zavrtnjcve gornje nosece ploce. Ako menjate kompletan stub. garnjc priteznc z<lvrmje (1) Ake je crevo kocnice pritvr. kada stegnete oprugu pomoeu alata. stuba sa YQzilom. pre nego sto demontiratc i jednu od ve:w Olabav !te gornju veliku navrtku ouvijanjem za jcd::m do dva kruga. Napomena: ovo se odnosi sarno na stubove koji su predvideni za opravku. Posto ste skinuli zavrtnje uzmite veliki odvijae iIi siljastu polugu da bi ste mogli razdvojiti donju vew stuba i oscilujueeg ramena. U suprotnom. moie biti u pitanju jedan iii dva zavrtnja za prievrseenje iii dva ekscentriena zavrtnja. CD I Ake se radi 0 »popravljivim« slUbovima. Ako je stub "popravljivog« tipa i imate dovoljno prostora oko toeka. ukljuCivo i oprugu.

skinite osigurac sa driaea creva i oslobodite crevo. neoptereceno naponom opruge. Ostavite oprugu zajedno sa alatom za stezanje.---@ Monta±na skica skJopa tipicnog makfcrsonovog stuDa. pripadajuce montazne elemente. Ako nemate odgovarajuCi kljuc. Sada ga moiete zameniii iIi popraviti. Ako stub sadrii oprugu postavljenu oko njega. no vrhu kuCista nalazi se velika navrtka pritegnuta na centralnu sipku stuba. i sediste opruge. da bi ste skinuli ovu nayrtku. proverite da li je moida crevo koCionog sistema vezano za stub. Sada skinite i zavrtnje gomjeg kraja stuba i izvadite ga iz automobila. (3) granitnik oscilovanja »federovanja« vozita. (4) zOlstitnik od prasine. zatim pazljivo skinite i oprugu. Kada ste sabili oprugu i odvojili je od gornjeg sedista. 7.. j centr.\ ) Pailjivo postavite ala! za sabijanje opruge nll oha i sabite je {aliko da se njeno gornje sedistc rastereti. tj. Morate skinuti oprugu i ako je u pitanju »popravljiva« varijanta. 402 !---@ . (1) gornja veza i os!onac. Ako jeste. pazite da hvataljke budu tacno po sredini opruge. i (7) zavrtnji donje veze. ona se mora skinuti i posta viti na novi stub. mozete se koristiti klestima za cevi koje koriste vodoinstalateri. Ako koristite alat koji se sastoji od dva zavrtnja sa hvataljkama. U tom slueaju zacepite oba otvora.. 10. Pailjivo postavite alat za sabijanje opruge na oprugu i sabijte je toliko da gomje sediste opruge ostane slobodno.· 9. Mozete uhvatiti stub i u stegu ali pazite da ne ostetite iIi deformisete bilo kuCiste stuba iIi donji prikljucni haj. kako jeste.\!nu nai:rtku (3). skinite veliku centralnu navrtku sa stuba SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Kod »popravljivih« stubova. Na nekim vozilima. kako ne bi curila kociona tecnost. Pre nego sto skinete zavrtnje koji jos uvek drie stub vezan gornjim krajem za karoseriju. pa morate taj spoj rastaviti. uo"d1e noyu pn!ronu (J). Ako je stub »popravljivog« tipa. Upozorenje: Opruga je pod znatnim napanom i morale biti izuzetno paz/jivi i apremi. Alat sa stegom je najbolji jer drie potpuno sigurno oprugu u sabijenom stanju. na suprotnim stranama. Skinite navrtku i istresite . zaplivnJ prstcn (2). 6. (5) opruga. i caslcu Slarog ulja u kuCiste. tako dane dode do iskosenja. Sigurnije je da stub u stegu pri sabijanju opruge.'1:. skinite gornju nosecu plocu. koje moie izazvati iskakanje opruge. 8. (6) sklap Makfersonovog stuba. i ulazile prljavstina i vlaga. Zavrtnje priteiite ravnomerno. (2) sediSte opruge. tu se nalazi cevni prikljucak za crevo kocnice.

jer se maze ostetiti fino obradena povrsina sipke a time i zaptivka na ulazu u kuCiste. 403 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Pitmanov h . me __ anlzam za upravljanje Alat i materijal: • Podmetai'i za tockove • Dizalica i sigurnosna postolja • Klesta • Okasti kljucevi • yiljuska za demontaiu (»pajser«) • Gekic sa poluloptastom glavom • Celicna cetka . obrnutim redosledom. ring). Nemojte sipku drzati kIestima ili kljucem za vodovodne cevi. na primer ima pukotine iIi ulubjenja. sada ga sastavite i ispustite vazduh iz koCionog sistema (pogledajte odgovarajuce poglaYlje "Sistem za kocenje«). pa cete imati gomilicu raznih delova na podu. uspite ca. ponavljajuCi prethodni postupak obrnutim redom. Proverite da Ii je kuCiste stuba potpuno prazno. (Ulje potpomaze prenos toplote koja se razvija u patronu stub a za yreme voznje). tj. U tom slueaju jednostavno odbaeite stari stub i postavite oprugu i sve elemente gornje veze na novi i ugradite ga na vozilo. ' . Ako je stub "nepopravljivog« tipa. Kad je gornja nayrtka segnuta. Ako ste bili prinudeni da rastavite crevo koenice. 11. 16. Vazduh mora biti odstranjen iz kocionog sistema da bi koenice ispravno funkcionisale. mozete skinuti alat kojim je stegnuta opruga. Pre nego sto pritegnete gomje iIi donje zavrtnje koji vezuju stub za ostale delove vesanja voziIa. U suprotnom produzite ovako: 12. za vreme. Sada montirajte stub nazad u vozilo prema tackama 2 do 7. kuCiste je na gornjem delu zavareno.ieu starag ulja aka patrone_. mora se zame1 niti novim. da nema nekih zaostalili del ova i ubacite novu patronu. Na gornji kraj sipke stuba postavite novu navrtku i pritegnite je prema uputstvu proizvodaca. Posle ubacivanja patrone. zatim veliku navrtku kueista i je cvrsto. demontaze stuba. proverite oznake koje ste uertali kredorn iii flomasterom. kako biste ga mogli vratiti. 14. Neki stuDoyi imaju patrone u unutrasnjosti kuCista. moze se desiti da yam je centriranje u redu.JL 13. Postavite novu gumenu zaptiyku ("0. jer nisu svi stuboyi sa oprugom oko kuoi'ta). Postavite sve elemente gornje veze stub a obrnutim red om od demontaze.stare unutrasnje elemente. Ako je kuCiste osteceno.. Ako su oznake na istom mestu. Vratite oprugu na stub kako je i bila (ako je na vasem vozilu takvo tehnicko resenje. 15. Sacuvajte staro ulje. ali veCina ih nerna.

Uloga upravljacke kutije je da obrtno kretanje upravljaca i njegove osovine) pretvori u pravo!inijsko bocno pomeranje poluga upravljackog sistema prednjih tockova. se u osnovi izraduje na dva naCina: sa Pitmanovom polugom i zupcastom letvom. I ovo je najcesCi slucaj. u pitanju je Pitman sistem. Prenosna poluga se zove i centralna spona.• Zabravljiva klesta (»grip« klesta) • Komad metal a tdine 3-4 kg • Okasti kljucevi • Pentrirajuca teen os! • Krajevi spona • Krpe • Osnovna iIi pokrivna boja za metal iii drvo • Raseepke • Prenosna poluga • Sklop pratece poluge i zavrtnji za pritezanje U pravljacki mehanizam. ali uz dovoljno mogucnosti da se »Qseti« put. Ponekad Pitmanova poluga ima dva otvora. zavisno od konstruktivnog resenja. ali ima . a drugi za levu bocnu sponu. Oba mogu biti izvedena i sa servopogonom. Ovo se obavlja na utvrden naCin. uz minimum naprezanja vozaca. Bocne spone preko svojih krajeva (krajevi spone) vezuju se na vrat rukavea tocka. koja ide celom sirinom vozila i vezuje se na botne spone. duzine oko ·15 ern postavljena ispod upravljacke kutije. Ovaj sklop ima uJogu da drzi prenosnu polugu u potrebnom polozaju i da omoguCi pre nos kretanja upravljaca i na desnu stranu vozila tj. Ako osovina upravljaca na vasem vozilu posle izlaska iz kabine. jedan za prenosnu polugu. Sarna noseca konzola pricvrscena je za karoseriju iii Sasiju na desnoj strani vozila. Vertikalno pomeranje ovog dela upravljackog mehanizma sprecava se ugradnjom letista u nosecu konzolu iIi jedne duge gumene caure. 404 eIJlm se okretanjem oko vertikalne ose omogucuje skretanje vozila. Ona je vezana na prenosnu polugu upravljackog sistema. Ovo je uobicajeno ali ima i drugih resenja. na desni tooak. ima dva osnovna del a: samu polugu i noseou konzolu. Napomena: Na sliei je prikazana konstrukeija na kojoj bocne spone povezuju direktno vra! osoviniee rukavea (tocak) i prenosnu polugu. jedan za prenosnu polugu a drugi za desnu bacnu sponu. Pitmanova poluga je svakako metalna. I prateca poluga moze biti sa dva otvora. Prenosna poluga se pricvrscuje za desni zid motorskog prostora pomocu pratece poJuge nazvane jos i pomocna po lug a iIi »ienjivac«. ulazi u kutiju upravljaca pricvrscenu na bocni zid sasije iii karoserije u motorskom prostoru. Mehanizam za upravljanje prikazan na sliei izveden je tako da se postavlja iza osne linije prednjih tockova. Sklop pratece poluge.

Veza boone spone tj. Kada je ova duzina po desena kako treba. Duzina prenasne poluge se podesava u svrhu postizanja jednog od elemenata eetriranja prednjeg trapa. Zglobovi upravljackog mehanizma ne smeju imati zazora iIi ce tockovi »igrati« u voznji i izazvati vibracije upravljackog mehanizma.llnom sponom) je navojna.. Boene spone povezuju vrat rukavea tocka i prenosnu polugu (eentralnu sponu). koja je pricvrScena zavrtnjim <l na sasiju.. Poddavanje se uvek vrsi tako da je razmak prednjih tockova meren ispred teorijske . osovina uprav!jaca ide do upravljackc kutije (1). .I )L I I 0 \ ® CD ~ I 0 ra.. tj.mizma sa pitm::movom polugom. Pitmanova paluga (2) vezuje sc na prenosnlJ polugu (centralnu sponu) (3).. levi je tada desni i ol:irnuto. Zamena krajeva bocnih spona Ret je 0 bocnim sponama. osiguranje se vrsi pritezanjem obujmice. Napomena: Pojam levi i desni u ovom slucaju je relativan.. Prenosna poluga je ustvari eev ciji kraj ima unutrasnji navaj u koji se uvrce odgovarujuce navojno stablo bocne spone. Podesavanje duzine prenosne poluge vrsi se uvrtanjem iIi odvijanjem boone spone prema potrebi.:s ~ \ Kod upr41vljackog meh. tockova.konstrukcija gde je citav mehanizam smestem ispred ose tockova. jer su zglobne veze na njima. koja prenosi krctanje na bocne spone(4).~ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE II 0 'I I I. Aka se radi 0 vozilu sa upravljacem na desnoj strani treba ih uzeti suprotno... njenog unutrasnjeg kraja sa prenosnom po!ugom (eentr. 1\1 l ! i ~ I I • ~ . i vati za uobicajeni evropski polozaj upravljaca na levoj strani. koji se zove »uvlacenje« prednjih ..

5. Zamena krajeva spona se vrsi na sledeCi naCin: 1. Posto je to veza konusnog stabla i konusnog otvora. 6. 8. morate ga prvo odvojiti. jer je ona i pravljena tako da se moie obrtati. vee tim raspolazete. 4.iuskom (3) odvojlc kraj bocm: spone (4) od njenog kraja (kraja botne . Rasccpkom (1) osigurava 51! krunasta navrtka (2) koja pritetc konusno stablo kugJaslog zgJoba (3) kraja spone (4). Otistite navoj na tom kraju spone celicnom cetkom i krpom.taznom viljuskorn (kao na slici) i cekic sa okruglom glavom.ose nesto manji nego iza ove ose. Ovim ste oznaCili dokle treba uvijati .ne spone se moraju zameniti cim se pojavi vertikalni zazor u zglobovima. kako bi se otkrio eventualni zazor. Ako menjate sarno jedan od krajeva bocne spone. 406 Uvucite kljun viljuske za demontazu izrneau vrata osovinice rukavca i kraja spone i udarajte pO viljusci cekieem. 7. Krajevi boe. 3. Zglobovi krajeva spona koji imaju vertikalni zazor moraju se zameniti. Odvrnite i skinite okastog kljuca. vodite racuna da nisu isti levi i desni kao ni unutrasnji i spoljnji krajevi spona. to obiono ide tesko. Da bi se ovo pravilno utvrdilo. od spregnutog dela. Da biste demontirali kraj spone. Kada kupujete krajeve spona. taka da yam mehanizam za vesanje stoji sto blize horizontalnom polozaju. Osigurajte zadnje tockove sa podmetaCima. Klestima izvadite rascepku iz krunaste navrtke kraja spone i bacite je. ali je korisno. Nemojte da vas zavara mogucnost obrtanja bocne spone. Podignite prednji kraj voziJa i postavite sigurnosna postolja. 2. morate koristiti penetrirajucu tecnost da biste olaksali demontaiu. Dva puta prove rite da Ii ste kupili odgovarajuCi kraj ili krajeve.>pone) (5) i vrata osovmice rukavca (6). Okastim kljueem olabavite obujrnicu za osiguranje navojnog spoja boene spone i njenog unutrasnjeg kraja. Obojite ociseeni navoj svetlom sprej bojom iIi cetkicom nanesite boju iii temeljnu boju. a ne podignuto. Koristite se demo. krunastu navrtku pomocu 405 SISTEMZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® 8) CD In"ucile rascepku (I) i skinite krunas[u navrtku (2). Napomena: Ovo nije bas neophodno. vozilo mora biti oslonjeno na svoje tockove. pa dcmonta±nom viJ. Provera ispravnosti zgloba kraja spone vrsi se tako sto se jednom rukom cvrsto uhvati bocna spona odmah do zgloba i pokusava snaino pokretati gore-dole.

Osigurajte zadnje tockove sa podmetacima 2. Uvmite novi kraj spone u CtV bocne spone sve dok bojeni deo ne doae do cela cevi. 7. Okastim kljueem pritegnite obujmicu za osiguranje. 10. vezujuCi je prvo sa prateeom i Pitmanovom polugom. 12. 15. ne zaboravivsi da iskrivite rascepke. Rascepku bacite. 5.novi kraj spone kako bi centriranje tockova ostalo isto. Skinite krunastu nayrtku okastim kljueem. Odvmite kraj spone pomocu zabravljivih klesta (»grip"). Montirajte novu prenosnu polugu. Spustite vozilo. kao i sa veze prenosne poluge i Pitmanove poluge. J edan kraj se vezuje za Pitmanovu polugu. 6. prema postupku u tack am a 3 i 4. Provera se VIS} na isti naCin. Uvucite novu rascepku i kiestillla savite krajeve. Podignite prednji deo vozila i osigurajte ga sigurnosnirn postoljima. Krajevi prenosne poluge mogu imati zazar kao i botne spone. koristeCi taeku 5 objasnjenja "Zamena krajeva bocnih spona«. r r 1 13. 10. 11. Ponovite tacke 3 do 5 na drugoj bocnoj sponi. 9. prema taekama 1 i 2. KoristeCi demontaznu viljusku i poluokrugli eekic. 14. Postavite teti komad metal a povrh otvora u Rrenosnoj poluzi u koju se montira boene spona. drugi za pratecu polugu. 11. Aka zazar postoji zamena prenosne po luge se vIsi na sledeCi nacin: 1. Napomena: Ne udarajte cekicem pei boenoj sponi iii njenom klinu. 3. 9. odnosno njihovim krajevima. 16. Klestima izyucite rascepku unutrasnjeg kraja jedne od boenih spona. Skinite rascepke i krunaste navrtke sa veze prenosne poluge i pratece poluge. demontirajte obe veze. Cekicem sa poluokruglom glavom udaraJte po suprotnoj strani prenosne poluge da biste olabaviii spoj klina boene poluge (spone) sa prenosnom polugom. 8. Uvucite konusno stable kraja spone u vrat rukavca tocka. ~ f -. Zamena prenosne poluge Prenosna poluga je jednodelni komad. Krajevi prenosne poluge imaju jos i navojne otvore za vezu sa bocnim sponama. Nanesite boju i na novi kraj spone tacno onako kako je i na starom. Postupiti obrnutim redom prema tackama 3 i 4. 4. Skinite prenosnu polugu. Vratite krunastu navrtku'i pritegnite je tako da moiete ubaciti novu rascepku. Poveiite boene spone sa central nom (prenos- . .

postupajuCi obrnutim redosledom po tack am a 3 i 4. Odvrnite krunastu navrtku pomocu odgavarajuceg okastog kljuea. Bacite staru rascepku. Upravljacka kutija lake i sami mozete da ustanovite da Ii je upravIjaeka kutija u stanju zadovoljayajuce ispravnosti iii ne. Pritisnite prenosnu polugu kako bi se oslobodila prateea poluga. Da biste proverili sklop pratece poluge. Postayite novi sklop pratece poluge na vozilo. Spustite vozilo prema tacki 1 i 2. uhvatite cvrsto rukom za prenosnu polugu u neposrednoj blizini njenog spoja sa prenosnom polugom i pokusajte da je drmate gore dole. Aka se pojavi znatan zazar U sarnirnom zglohu koji vezuje pratecD polugu i njen nosac. 407 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE . ne pokusavajte da sami izvrsite popravku iii zamenu.nom polugom). iii sasiji.. OdgovarajuCim nasadnim kljucem skinite zavrtnje koji drle nosac prateee poluge na karosefiji. 12. lstina' ovi sklopovi retko se kvare. 6. Podignite prednji deo vozila i osugurajte ga sa postoljima. prievrseujuCi prvo zavrtnjima nosac za sasiju iii karoseriju. Skinite sklop pratece poluge. Ne zaboravite da iskrivite razscepke. Koristite nove zavrtnje za pricvrscenje . obrnutim redosledom iz tacki 1 i 2. 10.. mora se zameniti ceo sklop. obrnutim redosledom. upravljacke kutije iii Pitmanoye poluge. nutim postupkom prema tackama 3 i 4. nosnam polugam mehanizma za upraYljanje obr. Demontaza odnosno zamena sklapa pratece poluge vrsi se ovako: 1. po pratecaj poluzi da bi ste olabavili klinasti zavrtanj ave veze. upravljacke osovine. Ne zaboravite da savijete krajeve rascepke. NoseCi deo ovog sklapa pricvrscen je za sasiju iii karoseriju automobila sa dva iii vise zavrtnjeva. 9. 4. 7. Sarna poluga ovog sklapa vezana je jednilll krajem za kraj prenosne poluge. Spustite vozilo. 2. Osigurajte zadnje tockove sa podmetaCima. 3. a drugim je »sarnirno« vezana (putem osovinice) za svoj nosae. Klestima izvadite rascepku jz veze prenosne poluge sa pratecom polugom. Cvrsto ih stegnite nasadnim kljucem. 11. 8. Udarajte cekicem sa poluokruglastom glavom. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Zamena sklopa pratece poluge Sklop pratece po luge nosi desnu (putnicku) stranu prenosne pOluge. 5. Za ovo su potre hni spec ijalni alati za demontazu. PoveZite pratecu polugu novog sklopa sa pre.

Ako se to desi. Zupeasta' Ietva je smestena u cevasto kuCiste. Sklop je postavljen popreeno izmedu prednjih loekova vozila. obujmicama i sIuze za za. prieYrSceno je na sasiju iIi karoseriju pomocu odgovarajucih nosaca s_e zavrtnjima za pritvrscenje.. Sarna zupcasta letva je jedna ee!iena sipka. jevi koji se vezuju na vratove osovinica rukavaca loekova. Sve je ovo smesteno u cevastom kucistu sklopa zupeaste Ietve. popravku prepustite profesionalcu. Zastitni rebrasti gumeni mufovi. zupcanik (1) uzub!jen je sa zupcastom letvom (2). Cevasto kuCisle zupeaste Ietve. Okretanjem zupcanika pomeramo Ietvu na jednu iIi drugu stranu. Krajevi zupeaste letve veiani su na boene spone koje pravolinijsko kretanje Ietve pre nose na vratove osovinica rukavaca tocka i take zaokrecu lockove. Na izlazu iz kuCista nalaze se zastitni rebrasti gumeni mufovi.Upravljacki mehanizam s-a zupcastom letvom Alat i materijal: • PodmelaCi za loekove • Dizalica i sigurnosna poslolja • Viljuskasti kljueevi • Klesta • Okasti kljueevi • Demontazna viljuska • Poluloptasti cekic • Zabravljiva klesta (»grip« klesta) • Odvijac • Krajevi boenih spona • Zastitne rebraste gume • Litijumska maziva mast • Rascepke M ehanizam za upravljanje sa zupeastom letvom obrtno kretanje osovine upravljaca pretYara u pravolinijsko boeno pomeranje pomocu jednog zupcanika i zupeaste IetYe. na svakoj strani vozila. Na oba mesta prievrcuju se 408 Kad uprayljackog mchanizma sa zupcastom let Yom. postavljaju se na izlazni deo kuCista Ietve i vezuju se na bocne spone. zatim boene spone i njihovi kra. Veza bocne spone i vrata osovinice rukavca je kuglasta sa konusnim klinaslim zavrtnjem. Ovaj zglob ne sme imati vertikalnog zazora. Veza Ietve i boenih spona je kuglasta sa mogucnoscu podesavanja putem navojne veze i retko se kvari. . eija je jedna strana nazubljena i uzubljena sa zupcima malog zupeanika koji se nalazi na kraju upravljacke osovine.titu zupeaste Ietve od prljavstine i vode. Zupeasta Ietva je syojim krajevima vezana na boene spone. Osovina upravljaea je upravna na sklop zupeaste Ietve. Ciji su krdjcvi Z<lsticeni gumeni m rebrastim mufovima (3).

jer se pocepao iIi je previse star. Ako se pojavi i najmanji vertikalni zazor u zglobu. Okastim kljucem skinite krunastu navrtku. Kod upravijackog mehanizma sa zupCaslom letvom i servo pogonom.". potom demontainom '1iljuskom (3) odvojte kraj bocne sponc (4) cd boCne spone (5) i osovinice rukavc:! (6). 4.. kada zavrsite montaiu novih delova. Baeite staru rascepku. . 6. Viljusku uvucite izmedu vrata osovnice rukavca i kraja spone i udarajte po drugom kraju viljuske cekiCem. II II I SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE y' ':/ Skinite rasccpku (1) i krunastu navftku (2). puno isti natin kao kod Pitmanovog sistema za upravljanje. " .. kraj spone se mora zameniti. 2.Zamena krajeva bocne spone i zastitne gume Provera ispravnosli krajeva span a vrsi se na pot. centriranje prednjeg trapa. creva (1) prenosi pritisak hidraulicne teenosti od pumpe (2) na upravljacku kutiju (3). 1-. Uhvatite cvrsto kraj spone i drmajte gore-dole. Osigurajte zadnje lockove sa podmetaCima. Podignite prednji kraj voziia i osigurajte ga sa postoljima. jer bisle mogli poremetili I = I I ! I ~ CD \ / / £\ / / / . Klestima izvueite raseepku iz krunaste navrtke koja osigurava vezu kraja spone i vrata osovinice rukavea tocka.. Ponekad je potrebno zameniti gumeni rebrasti muf. Zamena kraja spone iii ovog mufa vrsi se prema sledecem postupku: 1. Napomena: Nemojte odvrtati kontra navrtku vise ad pola kruga./--0 / Zupcanik (1) postavljcn fia kraju upravljacke orovine (2) pokrecc ZUPC3StU letvu (3) !evo i desna. 3. Razdvojte vezu pomocu demontaine viljuske i poluloptastog cekioa. Viljuskastim kljucem popustile kontra navrtku na unutrasnjem kraju spone i odvite je za pol a kruga. S.

Podmazite slobodni dec navoja izmedu kontra navrtke i kraja spone. Pravilno stezanje mozete postiCi tako sto cete zabravljiva klesta i viljuskasti kljuc driati blisko paralelnom polozaju i klesta vuCi prema sebi a kljuca gurati »od sebe«. Skinite klesta i kljuc. jer hidraulieni sistem ovog uredaja sarno olaksava vozaeu okretanje upravljaea. Rad hidrauliene pumpe prenosi se kroz sistem ventila i hidraulicnih cilindara (sa klipovima) i drugih pripadajuCih del ova na mehanizam za upravljanje i tako smanjuje naprezanje vozaea. 19. 11. Drzite zabravljivim klestima cev spone dok odvijate njen kraj. 20. 14. Dodajte malo litijumske masti u kuCiste letve. Servo upravljac S ervo upravljac u stvari bi trebalo da bude naziv upravljaea sa servo pojacanjem. 12. UvrCite sve dok ne dodete do kontra navrtke. 9. Odvrnite kraj spone i skinite klesta. Opravka servo uredaja je prilieno komplikovana stvar i zahteva specijalne alate i veStinu 410 Ala! i ma!erijal: • Podesljivi kljuc • Viljuskasti kljueevi • Odvijae • Okasti kljueevi • Teenost za servo uredaj • Pogonski kais • Krpe • Creva hidraulicnog servo uredaja • Obujmice za creva • Posuda za ispustanje teenosti . 8. skinite ih posto ste olabavUi stege na njima. da bi ste nadoknadili dec koji ee biti odbaeen sa starim gumama. 17. Uvucite novu rascepku i savite joj krajeve klestima. Stegnite krunastu navrtku okastim kljueem tako da se moze uvuCi nova rascepka.1 _______________ . 10. Provucite klinasti zavrtanj kraja spone kroz otvor na vratu osovinice rukavca. 18. KoristeCi zabravljiva klesta. 15. Ako zastitne rebraste gume treba da se zamene. drzite sponu da se ne okreee. dok uvreete novi kraj spone. Postavite novu zastitnu gumu pazljivo je previ aced preko kontra navrtke da se ne pocepa. Drzite evrsto zabravljiva klesta koja treba da su jos uvek na sponi i viljuskastim kljueem dotegnite kontra navrtku. 13. 16.409 . Spustite vozilo obrnutim redom prema taekama 1 i 2. Prievrstite gume obujmicama. ._ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 7. obrnutim postupkom iz taeke 9.

Pumpa je sa ostalim delovima servo uredaja vezana sa dva creva. (3) Rezervoar hidr::mlitnog ulja i pumpa. Potoje tri osnovna uzroka koji ugrozavaju rad hidraulienog servo sistema. Proverite stanje remena i dotegnite ga ili zamenite ako treba. u odeljku »Zamena remena alternatora« u poglavlju »sistem za punjenje«...~ / L . obieno se prvo nalazi iza kaisnika hidraulicne pumpe. . mehanicko osteeenje koje maze izazvati buku i gubitak pritiska. Gubitak pritiska i time izostajanje servo-efekta. kao ina prikljucku creva visokog pritiska. U stvari to crevo se vraca na pumpu.. UoCieete je po tom polozaju kao i po tome !ito na prednjoj strani ima kaisnik koji nasi remen prebaeen i preko kaisnika radilice.· koje ide direktno od pumpe na upravljacku kutiju cirkulise ulje visokog pritiska od pumpe ka upravjackoj kutiji.• Pumpa hidraulienog servouredaja Za prosecnog amatera nije preporuCljivo da se u ova upusta. ! . Curenje je najeesCi problem kod servo upravljaea. Moze se pojaviti bilo gde na sistemu. gde se nalazi zaptivac pogonskog vratila pumpe. Hidraulicni pritisak u servo sistemu. Preko jednog konzolnog nosaca pricvrscena je za biok motora. Kroz prvo crevo. sa strane. (1) upravljacka kutija iii glava upravijabl.o I II I L I ~ Tipicni delav) upravljacKog mehanizma sa Pitmanovom poiugom i servo pagonom. ali '1 r F.. (2) cn::vo visokog: i niskog pritiska. Mehanicko ostecenje servo sistema je u stvari osteeenje nekog unutrasnjeg elementa i manifestuje se bukom. i (4) Pitmanova poiuga.. Jedno polazi direktno od ledne strane pumpe i ide na upravljaeku kutiju. 1 : 1 ! .-J SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ~ / _ . ostvaruje pumpa koja je smestena na levoj (vozaeevoj) strani motorskog prostora. Gubitak pritiska pumpe moze biti izazvan niskim nivoom tecnosti u rezervoaru pumpe i labavim iii istrosenim remenom koji proklizava. jer kroz njega cirkulise povratno ulje niskog pritiska. Drugo ide od rezervoara pumpe na drugi prikljueak upravljacke kutije.. prema postupku opisanom za alternator.. kao i curenje teenosti.

skinite prikljueke creva visokog pritiska poCinjuCi ad upravljacke kutije. 3. Uklonite krpe i obrisite tragove tecnosti. Medutim tri operacije mozete i sami uraditi. 5. odmicuCi im krajeve.krpom obrise iscurelo ulje i ukljuCi motor. Obieno se curenje moze lepo uociti. 7. Kada ste utvrdili mesta curenja zaustavite motor. posledecem postupku: Napomena: Ovaj po stupak je istoveten i za zamenu creva niskog pritiska u najvecem broju slueajeva. Opravka upravljacke kutije je posao za profesionalnog mehanicara. creva se moraju zameniti. Na nekim instalacijama trebace yam i viljuskasti kljue da pridrzavate susedni element prikljucka. 6. Bacite i crevo i obujmice. da ne bi curila teenost. Jedan od naCina da se utvrdi tacno mesto curenja je da se . Pomocu pOdesivog kljuea. kako se ne bi okretao. drieCi krajeve nagare. 2. 3. Servo uprav!jac u mehanizmu sa zuptaslOrn lctvom na automobilima peto. 411 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. Zamena creva visokog pritiska Ako creva Cure i ne moze se nista postiCi dotezanjem prikljucaka ria mestu curenja. Oslobodite crevO i drzeCi krajeve nagore. to je normalna pojava. Postavite novo crevo prema obrnutom postupku u tacki 2. da ne bi eurilo ulje. zbog specijalnih alata i vestine. Startujte motor i akreCite vol an polako ulevo i . 4. Postavite nove obujrnice na novo crevo.Zatim na drugim spojevima creva kao i na prikljuccima upravljacke kutije. 412 1 ? l' f Zamena creva niskog pritiska Povratno crevo se zamenjuje na sledeCi naCin: 1. creva i curenje pumpe. 6. Napomena: Neka creva imaju obujmiee bez vijaka. da biste mogli skin uti crevo. I njih olabavite odvijacem. To su pomenuta popravka iii zamena remena. Napomena: Ako se u pocetku euje jedan kratkotrajni zavijajuci zvuk. Postavite novo creva obrnutim postupkam iz tacke 2. U tom slucaju odvijacem olabavite obujmiee creva. Neka povratna creva niskog pritiska nemaju prikljucak ("holender«). Postavite krpe ispod prikljueaka creva. 2. Uklonite krpe i obrisite tragove ulja. izvadite ga iz motorskog prostora i bacite. 5. 4. Skinite crevo. Startujte motor i okrenite upravljac polako na leva pa nadesno da biste odstranili vazduh iz sistema. Postavite krpe ispod prikijucaka creva.

13. Primaknite posudu za prihvatanje ispustenog ulja iz pumpe i cvrsto uhvatite pumpu zajedno sa ere virna i iscedite ulje. Skinite poklopac za sipanje tecnosti. 3. Pomerite sada pumpu suprotno od motora. Postoji i jedan podesljivi nosat koji . 14. Ostavite pumpu u motorskom prostorll ibaeite staro ulje. Pomerite pumpu ka motoru i pricvrstite nosac za podesavanje. On se mora redovno pregledati i servisirati a svaki defektan . Odnesite pumpu u servis na popravku iIi je zamenite za remontovanu. da biste mogli priCi zavrtnjima za pricvrscenje pumpe na nosac. Skinite creva visokog i niskog pritiska prema ranije opisanom postupku. 8. U gasite motor. 10. 413 SISTEM ZA v KOCENJE S a stanovista bezbednosti sis tern za kocenje je najvazniji sis tern na vasem vozilu. Podesite zategnutost remena prema postupku »Zamena remena alternatora« U odeljku »Sistem za punjenje{(. Vratite poklopac na otvor za punjenje. Postavite pumpu na nosac obrnutim postupkom tacke 4.omogucuje zatezanje remena. 18. Postavite remen na kaisnik pumpe. 12. Startujte motor i ostavite ga da radi najmanje jedan minut. Pumpa se zamenjuje po sledecem postupku: SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. 6. treba zameniti pumpu. Skinite poklopac za punjenje na pumpi i naspite odgovarajuce ulje (hidraulicnu tecnost). 17. Jedan iii dva zavrtnja drie pumpu na nosacu. 11. Postavite creva na novu pumpu prema tacki 8. Zamena hidraulicne pumpe Curenje na vratilu remeniee. Okastim kljucem odvite ove zavrtnje. 9. prema tacki 1. izraiena tendencija za preteranim zaokretanjem upravljackog sistema iii neuobicajeni sumovi i buka iz pumpe su indikacije neispravnosti servo upravljaca. oteiano upravljanje u normalnim uslovima voznje. Pumpa je montirana na nosacu koji je pricvrScen na blok motora. 4. 5. Ako ste proverili iii zamenili remen i creva i jos uvek imate problema sa servO upravljanjem. 7. 2.udesno da biste odstranili vazduh iz sistema. Okastim kljucem skinite zavrtanj na nosatu za podesavanje remena. 15. 16. Dodajte ulje ako je potrebno. Skinite pDklopac otvora za punjenje uljem i proverite nivo. 19. Pomerite pumpu prema motoru i skinite remen.

preko sistema cevovoda. mora se odmah zameniti.: nl! klipove u kotionim cilindrima (6) koji pritiskuju parute (7) i obloge (8) 0 dabose (9). Hidr<lulicna kociona lcellost 51! potiskuje kroz koCiane cevovode (5) j ddujr.deo. Ovaj cilindar ima klip i klipnjacu povezanu sa pedalom koenice. (2) servokocnicu iii vakuum ufcdaj. materijal (obloge koenica) u dodir s koeionim dobosima koji se okrecu zajedno s toekovima i time izaziva usporavanje iIi zaustavljanje vazila. Provera Citavog sistema za kocenje je mnogo bolja. Ukoliko vozite normalnom putnom brzinom vi ne ostecujete koCionu instal aciju pa moze da se desi da su yam kocnice gotovo istrosene a da vi to ne znate. maze yam se dogaditi da iznenada stanete i otkrijete da Sll yam kaenioe neispravne. Mazete da vozite na hiljade i hiljade kilometara a da nemate ni najmanje problema s kocnicama. (3) dvodelni g/avni cilindar i (4) kotionc cevovode do. Povratne oprugc (10) odvajaju papute ad dODosa kada 51! QtpU5!i pedala kocnicc. svakih 12. Stoga je moguce prebaciti teenost (ulje za kocnice) iz gJavnog koCionog cilindra. Glavni kocioni cilindar Glavni koeioni cilindar i njegov rezervoar ispunjeni su koCionom teenoscu. Jedna od njih je da fluidi (tecnosti) prakticno ne mogu da se sabiju. 414 Jedini naCin da se sprece ovakve nezeljene situacije je redovan pregled kocnica. Sistcm obuhvata: (1) pedaJu kocnice. Hidraulicnim vodovima ovaj cilindar pave zan je sa satelitskim ureclajima na svakom tocku (koCioni cilindri). Stagod uradili morate znati sta treba da ispitate. rna koliko bio mali i naizgled nevazan. • r. i r SISTEM ZA KOCENJE I I I ® Kod hidmulicnih kocnjca pritiskom na pedalu kotnice (1) pomera sc klipnjaca (2) i klip (3) u g!avnorn ciljndru (4). sto predstavlja dobar vremenski interval za skidanje i ispitivanje delova sistema za kocenje. Sve komponente sistema za koeenje ne habajll se niti kvare istovremeno mada to ponekad mazda taka izgleda.(5) prcdnjih kotnica i (6) zadnjih Sistcm takode ukljutujc: (7) rucnu kocnicu. Mecllltim.000 predjenih kilometara iii jednom godisnje. Kretanjem delova kocionih cilindara dovodi se frikcioni SiSlern za kocenje treba redovno pregled:ni i servisirati. Oni se zasnivaju na fizickim zakonima. u koCione cilindre na tockovima. Principi hidraulike na kojima sistem za kocenje radi su veoma jednostavni. . (8) cclitno uze (»sajiu«) i (9) obrtnu polugu. Ovi ureclaji najbolje se mogu opisati .

iIi zaostali pritisak. tecnosti se ne mogu sabijati ali mogu gasovi. U ovom slueaju nepovratni ventil se nalazi na izlazu iz glavnog cilindra u pravcu cevovoda za dobos kocnicu. Medutim. Ovim se obezbeduje ravnomerna raspodela koeenja na tockove. a visoke temperature bez prokuvavanja. sprecava prodor vazduha u kocnice. tzv. koji predstavlja dec gIavnog cilindra. Kod disk-koenica. Kao sto smo napomenuli.se ne koristi nepovratni ventil posto ovaj sistem nema povratnih opruga. odriava nepovratni ventil na glavnom cilindru. eliminise se mehanicka veza izmedu pedale kocnice i toekova. Hidraulicni sistemi imaju mnoge prednosti u odnosu na Cisto mehanicke. Povrsina radnog (glavni cilindar) klipa prema povrsini satelitskog (kocioni cilindar) klipa odreduje povecanje sile koeenja kod hidra- . Stoga se na ovim sistemima sa disk-dobos koenicama koristi dvodelni cilindar. kao vazduh na primer. KoCioni fluid se proizvodi specijalno za hidraulicke sisteme automobila i nekad ga ne treba mesati iIi zagadivati rastvaraCima. Kad vozac pritisne pedalu noine koenice glavni cilindar istiskuje fluid kroz vodove do svakog koCionog cilindra sto dovodi do izvlaeenja klipova koCionih cilindara i pritiskanja koCionih papuea i obloga 0 dobos koenice. on se zgusnjava ako se izlozi dejstvu vazduha pa ee unistiti svaku obojenu povrsinu iIi oblogu kocnice ako dode s njima u dodir. Sistemi sa dobos-kocnicarna su konstruisani tako da se u instalaciji uvek zadrzava natpritisak eak i kada koenice nicu aktivirane. pa je veoma vaino da u sistemu hidraulienih koenica nema tragova (mehurica) vazduha. U tom trenutku hidraulieni pritisak je podjednak na svim cilindrima. Isto tako rezervoar za kocioni fluid. Kod kombinovanih sistema sa disk i doboskoenicama potrebno je imati nepovratni ventil na koCionom vodu dobos koenica ali ne i na vodu disk koenica. Vazduh iz sistema uklanja se procesom "ispustanja« koji predstavlja vazan dec postupka servisiranja koenica. a takode hidraulicni sistemi mogu se koristiti za pojacavanje sile kocenja. Pored moguenosti za regulisanje siIe kocenja. Da bi se izbeglo prisustvo vaz415 SISTEM ZA KOCENJE duha u sistemu za kocenje na glavnom i koCionim cilindrima koriste se zvonaste gumene iIi neoprenske zaptivke. Ovaj fluid je u stanju da podnese niske temperature bez zamrzavanja. »tandem« glavni cilindar.kao cilindar s klipom na svakom kraju. Ovaj nadpritisak u instal aciji . Koeioni pritisak se ne moze preneti na bilo koji toeak pojedinacno sve dok koCione papuee na svim toekovima nisu u dodiru s odgovarajuCim koeionim dobosima. Kod jednodelnog glavnog cilindra nepovratni venti I je unutrasnji dec glavnog cilindra i nalazi se u pravcu cevovoda za napajanje dobos koenice.

Hladenje sklopa dobos-koenice je tesko. a tu je vrlo vazna uloga materijala koeione obloge. Zagrevanje kocnica Svi koCioni sistemi frikcionog tipa u sustini predstavljaju toplolne sisteme. Dobrim vizuelnim pregledom koCionih komponenata moze se spreCiti moguenost da iznenadni skok pritiska dove de do njihovog lorna. prednji tockovi trpe eak 75% teZine yozila pa se. On mora biti trajan a ipak treba da odgovara materijalu samog dobosa. Servo-uredaj omogucava manji pritisak nogom na pedalu za koeenje uz postizanje odgovarajuceg pritiska u sistemu za kocenje. a normalni pritisak u drugoj gram dovesce do pokretanja klipa u cilindru i paljenja kontrolne lampice. Kod nekih prekidaea dolazi do paJjenja kontrolne lampice upozorenja samo kada je koenica pritisnuta (nofno) dok je kod drugih Iampica stalno upaljena. U normalnom stanju klip se ne krece zbog toga sto je hidraulicni pritisak izjednacen u insta416 Iaciji. Ova toplota mora se kontrolisano smanjiti. Prilikom zaustavljanja vozila razvija se velika koliCina toplote na oblogama i dobosima kod sistema sa dobos-koenicama.ulienog sistema. stoga. Zbog toga je veoma vazno da se vrsi redovan pregled sistema u cilju otkrivanja bilo kakvih tragova habanja. Svako prisustvo uija iii vode izmedu obloga i dobosa dovodi do poremecaja odgovarajuceg koeficijenta trenja. VeCina prekidaea predstavlja dec jednodelnog uredaja koji sadrzi merni i proporeionalni venti!. Ovo se postize neSto vetim preenikom prednjih klipova u odnosu na zadnje koCione cilindre toekova. na njih mora preneti veta koCiona sila. On se sastoji od klipa unutar cilindra malog preenika. Zaustavljanje vozila pri velikoj brzini onemogucuje . ce i do pada pritiska u njoj. tj. Ali ukoliko do de do kvara (ispustanja) u jednoj grani instalaeije doc. mora da odrfava koefieijent trenja kroz Citav ciklus kocenja a da ne dovede do prekomernog habanja kocionog dobosa. Pored toga sto se koristi za prenosenje potrebne sile za pritiskivanje koCionih papuca iIi obloga papuea 0 dobose iIi diskove. Jedan kraj prekidaca povezan je za prednji dec hidrauliene instalacije. a drugi za zadnji. Hidraulicna instalacija kod vozila sa dvodelnim glavnim cilindrom ima i prekidac upozorenja kvara koenice (lampica) iIi prekidae diferencijalnog pritiska.. U ovom slueaju. Uz normalni pritisak na pedalu za koeenje hidraulieni pritisak u sistemu krece se od 6-9 bara zavisno od prenosnog odnosa izmedu klipova glavnog i kocionih cilindara. U sistemu . sistem za kocenje vrsi kompenzaciju promene optereeenja osovina yoziia u slucaju naglog zaustavljanja.a koeenje razvijaju se visoki pritisci . ada se pri tome ne blokiraju zadnji toekovi.

dejstvo rashladnog sistema koenica da efikasno odvodi razvijenu (oplotu. Posto disk-koeniea distribuira proizvedenu toplotu po veeoj povrsini ona se brze hladi nego dobos-koenica. rebrastim dobosima i kombinacijom obloga od Iivenog gvoida sa aluminijumskim kucistima dobosa. glatkoee unutrasnjeg dela i obline dobosa. Disk-koenice imaju i visok stepen otpomosti na pad efikasnosti koeenja a zadrzavaju i veeu snagu zaustavljanja vozila nego dobos-koenice u vlaznom stanju. Efikasnost sistema sa dobos-koenieama zavisi od odgovarajueeg materijala obloge. Kod vecih vozila obieno se koristi jedan iii vise ovakvih rashladnih sistema. -Stega se zatvara s abe strane ·diska sto dovodi do tisporavanja vozila. Pored sile koja se prenosi na koCione papuee preko mehaniekog iii hidraulicnog poluznog prenosa. Ovo se tesko postiie u prilieno ogranieenom prostoru u toekovima. disk-koeniee su skuplje. KoCiane obloge takode pomaiu odvodenju dela toplote ali potreba za podloznim plocama otezava unutrasnje hladenje. kao i hladenja. Medutim. i j ! __ . i I '1 Sistem disk-koeniee sastoji se od eelienog diska koji je povezan s toekom i stegom s ploCieama koja zahvata disk. pa se zato koriste sarno na prednjim toekovima kod vetine automobila.one papuce i dobosa. podlozna ploea je konstruisana tako da smanjuje mogucnost da voda iIi abrazivna neCistoca dospe u prostor izmedu koc. lake je relativno efikasna u sprecavanju da manje kolieine prasine iIi vode dospeju unutar sistema za kocenje. Protok vazduha moze se poboljsati ubacivanjem vazduha u supljine izmedu tocka i dobosa. dodatni pritisak izmedu papuea i dobosa postize se dejstvom samoaktiviranja koCione papute. koeniee ostaju blokirane. Pored toga sto drii sklop koCione papuce. odgovarajuee debljine. Ovaj stetm uticaj prasine iIi vode na efikasnost sistema za kocenje prakticno je eliminisan sistemom disk-koenica sa stegom. . Kada su kocnice pritisnute trenje izmedu obloge i dobosa nastoji da potisne papuce u smeru okretanja dobosa. maksimalnog dodira izmedu povrsine obloge i dobosa. ako do toga ipak dode. Efikasnost sistema sa disk-koenicama zavisi od stanja frikeionih povrsina diska i stege. Ovaj slab pokret ubrzava prenos koeione sile. Svojstva dobosa od gvozdenih odlivaka zavise od cirkulacije rashlad~ o g vazduha.

poplocanulasfaltiranu deonieu uIiee iii puta. kakve servisne us luge bi mogle da budu potrebne. koCioni eilindri i koeione papuee se ne kreeu predaleko da bi se ostvario dodir sa dobosem. medutim. avo zbog toga sto to omogucuje mehanicki i hidraulieni poluzni prenos. avo se naziva >. Da bi se kompenziralo habanje obloga i dobosa sklop koeniee ukljueuje i automatsko podesavanje koCionih papuea. C"" " ":W':' ""Ho k. to je znak nekoliko moguCih problema: • Nepravilno podesavanje kocniea • Prisustvo masti iIi koCione tecnosti na obJogama • Labave podloine ploee • Zamenjen polozaj primarnih i sekllndamih koCionih papuea • Nepravilno montiranje koCionih papuea na .ene • Mozda je nizak nivo kotione teenosti • Mozda je potrebno podesavanje koCionih papuea. Kada zaustavite vozilo i iskljueite motor. Kod mehanizma za automatsko pOdesavanje koristi se dejstvo samoaktiviranja . Ova poluga se pokreee okretanjem navrtke I. iii ukoliko jedan tocak koei vise od ostalih kad se pritisne koeniea. koeniea kako bi se pokrenula poluga za po des aval. Ukoliko vozilo »Vllce« iIi se zanosi ns jednu iIi drugu stranu. gde mozete bezbedno da izvedete naglo zaustavljanje vozila. avo I automatsko podesavanje kocniea.Lokaeija obrtne tacke koeione papuee odreduje da Ii ee se papuea pomeriti prema dobosu da bi ostvarila dejstvo samoaktiviranja. bez saobraeaja ili drugih prepreka. Kod vetine modemih konstrukeija koeniea dodatna sila koeenja ostvaruje se povezivanjem dye koCione papuee u dobosu. nje. Ukoliko papuea "hvata" 5 centimetara (iIi manje) od pacta: • Mozda su koeione obloge veoma istro. 1zaberite suvu. . Oseeaj mekog zahvata koeione pedale znak je prisustva vazduha u instalaciji. 'oomH Ispitivanje kocniea u voznji Pre poeetka ispitivanja koeniea na vasem vozilu pokusajte da utvrdite. Proverite da Ii i dalje nastavlja da se kreee naniie.d. za pOdesavanje zaustavnog tocka na dobosu. Mehanizam za automatsko podesavanje eliminise potrebu za stalnim podesavanjem koeniea. voznjom na drumu. Pri brzini od 30 kilometara na cas naglo pritisnite koenieu. Uprkos dugog hoda pedale koeniee. Kod ovog sistema obe koCione papuee su samoaktivirajuee. pritisnite koCionu pedalu sto je moguce jace drzeCi je cvrsto pritisnutu. UkoIiko je to slueaj to je mak da je prisutan neki problem u glavnomcilindru ili ispustanje u nekom delu hidraulicnog sistema. Kada se koeniea aktivira (pritisne) prva papuca prenosi pritisak na sekundarnu (drugu) papueu i poveeanom silom pritiska drugu papueu 0 doboS.dvostruko servo-dejstvo«.

jer eete u tom slueaju verovatno pogresiti.--._.dobos. 2. Razlika izmedu prednjih i zadnjih dobos-koeniea je u tome sto prednje dobos-koeniee imaju daleko veCi broj delova. Ovaj pregled je neophodan ne sarno radi utvrdivanja stanja radnih povrsina koeniee vee i radi otkrivanja svih neispravnih delova koji se mogu otkriti vizuelnim pregledom. mada se u stvari radi 0 neispravnom leZaju. Pregled prednjih dobos-kocnica Da bi se izvrsio pregled prednjih dobos-koeniea treba postupiti na sledeCi naCin: 1. .. Buka od trenja u kocnicama koje nisu ukljucene maze da bude rezultat sJedeCih problema: • Nepravilno osnovno podeSavanje • Povratna opruga pokvarena iii slomljena • Slepljen koCioni cilindar iIi yodice koeione papuee. Ne :lurite ._-.SISTEM ZA KOCENJE • Izvitoperenost podloinih ploea koenica. i svih komponenata u sklopu koeniea na toekovima. Skinite poklopce (»radkapne«) sa prednjih toekova pomocu velikog odvijaca iii ostrog kraja ruene dizaliee. 3. postupak ispitivanja prednjih dobos-koeniea se razlikuje od postupka ispitivanja zadnjih dobos-koeniea. Pregled prednjih kocnica D etaljni pregled kocnica treba da obuhvati vizielni pregled frikeionih povrsina. • Neispravni leiajevi prednjih toekova mogu da prouzrokuju umanjenu efikasnost koeniea. Krajem ruCiee dizaliee iIi nasadnim kljutem odgovarajuce veliCine olabavite navrtke na oba prednja toeka za jedan okretaj (pribliino). sto dovodi do delimicnog kontakta frikeionih povrsina • NezaobJjenost dobosa kocnice. Grebanje iii skripa kada je koeniea pritisnuta moze da bude znak: • Istrosenosti kocionih obloga • Neodgovarajuceg materij ala koCionih obloga • Prisustva ulja iIi masti na kocionim oblogama 417 ------. Pored toga. Kakvu god interveneiju da vrsite ona mora u svakom pogledu da bude kompletna. Neispravan lezaj maze da izazove nepotrebne poteskoee u traienju kvara na sklopu kocniee. Tokom ispitivanja koeniea u voinji proverite buku kada su koeniee iskljutene iii ukljueene. stanja obloga koeniea. Aktivirajte ruenu kocnieu. Ne zaboravite da proverite mehanizam ruene koeniee kod svakog pregleda sistema za kocenje. Prilikom donosenja odluke 0 opravei sistema za koeenje morate predvideti i odgovarajuee vreme.

Postavite podmetaee iza zadnjih tockova. Pomocu dizaliee podignite prednji dec vozila dok se toekovi ne odvoje od zemlje. ima leve navoje na navrtkama. Pomoeu kljuca odvijte navrtku iIi navrtke 1 podmetat. 9. Podmetnite saku da biste ga prihvatlh. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvijte navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. ostavljajuci ih u »radkapnama« radi cuvanja. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila da biste ga ucvrstili. 10. rnedutim. Protresite sklop dobosa i glavcine kako biste olabavili spoljasnji leiaj. Najpre odvrnite navrtke s tockova. Stavite spoljasnji lezaj. VeCina ovih navrtki moze se skin uti okretanjem istih u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. podlosku i navrtku. 8. unutrasnja navrtka je za podesavanje. Manji broj vozila. 12. Ukoliko ima dye navrtke spoljasnja iii kontranavrtka je krunasta a osigurava je raseepka. Skinite sklop toeka i pneumatika. Napomena: Sklop drzi jedna iIi dye navrtke. I [Li __ CD ® I I 1 . Ukoliko navrtkalnavrtke ne mogu da se odviju okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu pokusajte s odvrtanjem u smeru kazaljke na satu.u kombinaeiji s odvijacem. 418 Ala! i materijal • OdvijaCi • Podmetati za tockove • Dizaliea i sigurnosna postolja • Klesta • Podesljivi kljuc • kocnice • Maska za lice iIi respirator • Cetka iIi usisivat • Merilo • Momentni kljue i nasadni kljue • Krpe • Raseepke 6. 11. za podesavanje na Cistu krpu. U slucaju sarno jedne navrtke radi se 0 navrtki za podesavaoje.4. Prihvatite zastitnu kapu klestima i odvojite je pomocu odvijaca. Pazite da lei:aj ne padne na pod. 7. Klestima skinite rascepku. . Napomena: Ukohko niste izvrsili pregled iii podmazivanje leiajeva u 1 ! . a nju osigurava rascepka. 5. Koristite velika klesta. Skinite zastitnu kapu od prasine iIi masti.

Odlozite sklop dobosa i gIavCine i pripremite 19.nje prisutno proveru koen ica treba da izvrsi profesustvo prljav§tine iIi masti na ovim povrsinama sionalni mehanicar. (2) unulrasnj i ldaj. lzvrsite vizuelni pregl ed unutrasnjosti dobosa nica stavite "kasiku« za kocnice. Svucite sklop dobosa i glavcine. Ukoliko je povrs ina ostecena treba je poluga odvojila od zaustavnog tocka. tanki odvijacda bi se samopodesiva sina gIatka. . (10) rascepka. (6) poklopac iii spoljasnjeg lezaja. (7) spoijaSnji iebj. u pluea ukoliko ne pacire. (4) dobos. Frikcione ploCice (5) su sarno u delimitnom dodiru s ukupnom povrsinom diska (6) oSlavljajuCi veti deo povrsine za hladcnjc. (3) poklopac iii obloga unutrasnjeg ieiaja. i (11) poklopac za zastitu ad prasine iii masli. Pri. (8) podloska. Ukoliko je curedodir s povriinom doboia iii obloge koenice.:md" "_:'0" ". mozda je potrebno iza tocka za podesavanje koc. Vodite 15.obraditi u masinskoj radio nici. iii jos gore.kotu. Ne Ijak "Podmazivanje IeZajeva toekova« u poglavlju rreba oduvavati ovu praiin u. ostavl jajuci izmcdu njih prazan prOSlar za vcntiiaci. Ukoliko su se za malo Ciscenje. vidite ode. Prove rite sve opr uge u sklopu koenice da Ii su smanjenja dejstva koeenja. (5) Olvor gbvCine. Proverite obloge papu ea kocnice. Navrtkc (12) dde lOeak (13) golim vijcima (14). lzbegavajre udisanje »Qdrzavanje automobila«. lspitajte koCioni cilindar na sklopu kocnice u sme se dozvoliti da mast iii prljavstina dodu u cilju otkrivanja trag ova curenja. sigurne i neostecene (slomljene). Proverite da Ii je povrdugaeki.16. nje: Dok je sklop dobosa i glavCine odvojen ne 17. (9) kontranJ\'rtka iii navrtka prstena. Upozorenje: Kod habanja obloge fiksirane zakovicam a proverite da Ii bilo I koCionih obloga dolazi do stvaranja prasine koja koja glava zakovice ne strei iznad povrsine H% :'"0"" mof' : .iu i hladenje. S maskom za lice iIi respiratorom uklonite raeuna da unutrasnji Idaj ne kIizne na vreteno. Upoiore. roku koji se preporucuje u prirueniku. 14. Kod vozila sa u cilju otkrivanja ogre botina i vidljivih naprslina samopodesivim kocnicama bice potreban na frikcionim povrsinama.0'''0 '" ob'o" "pll'"' "' SISTEM ZA KOCENJE Kod disk-kocnica frikcione piotice (I) u stezi (2) pritisbju disk (3) da bi zaustavjie okretanie locka aka g!avCine osovine (4). Sklap jt testO lzraden iz dva dela.. ostatak prasine sa sk lopa koenice i unutrasnjosti UkoIiko se pojavi otpor pri skidanju sklopa dobosa pomocu eetke iIi u sisivaca. moglo bi da dovede do proklizavanja koenica iii 18. ave prasine! 13.CD Sklap prednjeg (1) znplivni prsten iii osigur<lc.

moida cete morati da ga pomerate unapred okrecuCi ga prilikom montaze.aj toeka. Merilom izmerite velieinu otvora glavCine za spoljasnji leiaj. Po novo montirajte zastitnu kapu i sklop toeka obrnutim redosledom od onog u tackama 7-9. . 420 B. moida ce biti potrebno pravilno podesavanje koenice. Zamenite lez. 24. Ovde je potrebno izvrsiti podeSavanje lciaja toeka. 20. Savijte krajeve rascepke oko navrtke pomocu klesta taka da Tascepka ne ispadne. a pritom okreCite toeak rukom. Proverite = '"' r I . Ukoliko postoji navrtka za osiguranje (kontTanavrtka) vratite je na svoje mesto i centrirajte tako da se otvor za rascepku poklopi s otvorom na vratilu. Napomena: Ukoliko je mehanizam za podesavanje dobosa menjan u toku zamene dobosa. 25.5 mm. Ukoliko je potrebna zamena obloge vidi odeljak "Zamena obloga dobos-koenica« u ovom poglavlju. . Ovo je obuhvaceno odeljkom "Podesavanje dobos-koenica« u ovom poglavlju. Ukoliko je preenik manji od 45 mm pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 10 Nm. Napomena: Treba uvek da se pridrzavate uputstva proizvodaea. Montirajte novu rascepku kroz otvor navrtke za podeSavanje iii kontranavrtke i vretena. pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 23 Nm. ! i .da su tanje od 1. Ukoliko je preenik 45 mm iii vise. a pri torn okreCice toeak rukom. 21. I ! 0. Zamenite podlosku i navrtku za podeSavanje. Napomena: neka vozila su opremljena opruznim amortizerom u zastitnoj kapi. Ukoliko ne raspolaiete odgovarajucim uputstvom postupite na sledeCi naein: A. 22. 23. Zamenite dobos. mozda cete morati da malo pomerite dobos da bi leiaj dobro nalegao. . Posta ste izvrsili pritezanje navrtke za podesavanje na odredeni moment okrenite navrtku za 11 6 do 1/4 obrtaja kako biste osigurali odgovaTajuce centriranje rascepke kroz otvor u vretenu i navrtki.

Krajem rutiee dizaliee iIi nasadnim kljueem odgovarajuce veliCine odvite navrtke na oba prednja tocka. S. 2. 26. 6. . Posle pregleda koeniea spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operaeija iz tacaka 1 do 6. za oko jedan okretaj. .:. 3. J da krajevi raseepke ne dolaze u dodir sa ovim amortizerom. " . Pomocu dizaliee podignite prednji dec vozila dok se tockovi ne odvoje od tla. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila da biste ga uevrstili. ostavljajuCi ih u »radkapnama« radi cuvanja.if 'l 'iii m. I Ii I II :1 i . " "i I. Aktivirajte rucnu kocnieu. Najpre odvrnite navrtke sa toekova. Kod servisiranja dobos-kocniea na drugom prednjem tocku sledite po stupak iz taeaka 7 do 25. 27.I . Skinite poklopee sa prednjih toekova pornocu velikog odvijaca iIi ostrog kraja ruene dizaliee. Vetina ovih . Postavite podrnetace iza zadnjih toekova. 7. Pregled prednjih disk-kocnica Postupite po sledecem redosledu: 1. 4..

(7) otvor glavcine. (4) unutrasnji lezaj. Ponovite redosled operacija iz laeaka 7 do 12 kod tocka no vozacevoj strani vozila. Ukoliko na SISTEM ZA KOCENJE vaSlm kolima postoje navrtke s levim navojem odvite navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. 14. mazda stega koeniea zahteva ponovno centriranje. mazda ima leve navoje na navrtkama. (9) podloska. sa zadnje strane. navrtke mozda treba obeleZiti slovorn "L". PloCiee ne bi trebalo da budu tanje ad 1. Ukoliko su povrsine pohabane. Proverite ploCiee disk koeniea s abe strane diska. (2) vretena. i (12) stitnik od pruSine iii masti. 10. (ll) rascepka. Sklop zadnje dobos-koeniee ima dvostruku namenu. Vratite sklop toeaka na svoje mesto obrnutim redosledom operaeija iz taeaka 1 do 8. plocice ne bi trebalo da budu tanje od 1. CU svakom slueaju proveriti da li je povrsina glatka). konsultovati kvalifikovanog mehanicara. konsultovati kvalifikovanog mehanieara.5 mm. (5) prsten lefaja. 421 J ------------SISTEM ZA KOCENJE Pregled zadnjih dobos-kocnica Alai i malerijal • Veliki odvijae • PodmetaCi za toekove • Dizalica i sigurnosna postolja • tylaska za lice iii respirator • Cetka iIi usisi vae Z adnje dobos-koenice je nesto lakse pregledati nego prednje posto ima manje komponenata za demontiranje. Spustite kola na tlo obrnutim redosledom operaeija iz taeaka 2 do 6. 8. (6) disk iii retor. medutim.navrtki moze se skinuti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. (10) navrtka vretena iii kontranavrtka. 9. Pregledajte povrsinu diska -s abe strane da nema tragova zaseka iii vidljivih naprslina. On sadrzi kako hidrauliene tako i meha- . Skinite sklop tocka i pneumatika. Napomena: Ukoliko je prisutna znatna razlika u naeinu habanja izrnedu prednje i zadnje strane ploeica. s prednje strane. I u ovom slueaju. Napomena: Na nekim diskovima ima masinski obradenih zljebova s prednje iii frikeione povrsine.5 mm. U tom slucaju. (8) spoljasnji letaj. 12. ®®® Tipicni sklap prednjeg diska: (1) nosac siege. (3) zaptiv ni prsten ili osigurac. Manji broj vozila. Okrenite prednji toeak u leva i proverite plociee disk koeniea sa abe strane disk a. 11. 13.

Hidraulicne komponente imaju vatnu funkeiju u radu sistema za kocenje. 2. Ukoliko su obloge lepljene De bi trebalo da su tanje od 1. Ukoliko ih ima kocnice treba da pregleda profesionalni mehanicar. Pregledajte unutrasnjost frikcione povrsine dobosa da nema tragova zaseka i vidljivih naprslina. 'S mask om za lice iIi respiratorom. Ukoliko su obloge fiksirane zakovicama. 7.5 mm. Napomena: Mozda na jednom od golih vijaka postoji opruina celiena stega. Najpre odvijte navrtke s tocka na strani suvozaca. uklonite ostatke prasine na sklopu kocniee i unutrasnjosti dobosa pomocu cetke iii usisivaeem Upozorenje: lzbegnite da udisete ovu prasinu! Gna sadri! azbest. Proverite da Ii je povrsina glatka. ostavljajuCi navrtke u »radkapnama« radi cuvanja. Oslobodite stegu pomucll odvijaca a zatim skinite dobos. Manji broj vozila. 422 9. koji se jedino moze utvrditi skidanjem dobosa i proverom kotionog eilindra na tocku. medutim. Skinite sklop toeka i pneumatika. 3. J os jedan vatan pregled je pregled prisustva eurenja koeione teenosti. Pomocu dizalice podignite zadnji kraj vozila sve dok se tockovi ne podignu ad tla. 10. moida ima leve navoje na navrtkama. 4. Ukoliko je potrebna zamena obloga papuca videti odeljak "Zamena obloga dobos- . Ispitajte obloge koCionih papuca. za oko jedan obrtaj. proverite da glave zakoviea ne strce iznad povrsine obloge. 13. VeCina navrtki moze se odviti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. 12. Postavite podmetace ispred prednjih tockova kako biste spreCili pomeranje kola. 8. 6. Pomocu kraja rutiee dizaliee iii nasadnim kljucern odgovarajuce velicine odvite navrtke na oba zadnja tocka. Aktivirajte ruenu kocnieu. Pregled zadnjih dobosa treba da obuhvati detaljni vizuelni pregled svih veznih komponenata. Mehanicke komponente vezane su za rucnu kocnrcu. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila kako biste ga ucvrstili. 11.nieke komponente. Kad skinete dobos treba da izvdite pregled i povrsina dobosa i papuca. PomOCll velikog odvijaca skinite »radkapne« sa zadnjih tockova. Ukoliko je povrsina istrosenaJpohabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. Ispitajte koCioni eilindar na sklopu kocnice da nema tragova curenja. Da bi se izvrsio pregled zadnjih dobos-koeniea postupite na sledeCi naCin: 1. Oslobodite dobos od golih vijaka laganim okretanjem tocka unapred. 14. 5. Ispitajte sve opruge u sklopu dobosa da biste proverili da Ii su na svom mestu i da nisu ostecene (slomljene) .

Ustvari. I I I Sarno ne dozvolite da vas zavara prividna jed.rezervoar:l .ukoliko nema tragova eurenja na stegi. komad gumenog creVi! iii lz n!zervoara treb<l izvuCi oko polovinu 5ildr:bjil tecnosti cia hi se obezbedio pros tor za koCionu tecnost koju ce se vratiti u rezervoar prilikom skidanja stege kotnice. njem nekoliko zavrtanja iIi osovinica moze se pqdiCi stega kocnice i montirati nove ploCice. Mada nije apsolutno neophodno rastaviti iii zameniti stege koeniea kod novog postavljanja ploeica. Ponoviti redosled operaeija iz tacaka 7 do 16 u slucaju tocka na strani vozaea. Vratiti sklop tocka i pneumatika na svoje mesto. SkidaI II . Drugc: vrsle drze se pom-ocu . verovatno cete oceniti da je to lakse nego zamena obloga dobos-kocniea. obrtnutim redosledom operaeija iz taeaka 2 do 6. ukoliko su stitnici od prasine na obe stege u dobrom stanju i bez tragova naprslina iii zaseka.kocnica« U ovom poglavlju. 18.000 km).. Vratiti dobos na svoje mesto. montaii novih ploeiea i ponovnom sastavljanju. ukoliko SISTEM ZA KOCENJE Da bi 5C skinulc vodece o50vinice (yodice) stege. Verovatno moiete da prodete i bez ove operaeije . nostavnost ovog posla! Ne radi se sarno jednostavnom rastavljanju disk-koenice. 16. ukoliko se klip ne zaglavljuje u stegama (koenica »vuee« iii se brzo habaju ploeiee na jednoj strani vozila) i niste preW veliki broj kilome tara (80. Zamena plocica disk-kocnica K od veCine vozila zamena plocica disk-koeniea predstavlja prilicno lak posao za mehanicareamatere. mozda je potrebno dn se sarno odviju sa nosnca stege. obrnutim redosledom operaeija iz tacaka 7 i 8. mnogi profesionalni mehanicari ukljucuju generalnu popravku stege kocniee kao dec svake interveneije na kocnicama. Drugim reCima.. koristi pipetu. 17. moida cete morati da ga malo okrenete unapred prilikom montale kako bi nalegao iznad golih zavnanja. Spustite kola na tlo.I bi se odstranila iz cilindri! . 15. ~ i 9j1 t I J I I I ! I D.

Ala! i ma!erijal • Podmetaei za toekove • Dizaliea i sigurnostna postolja • Kljue za navrtke • 15 l jueevi • <.ldenjem o50vinica oJabavijuje sc: slega lako da 5C male skinuti. II Kad se stega skine S [Josaea stege izvucile je iz vozHa obesenu 0 Skid<lnjem kiina i opruge kuckanjem po njima s jedne stranC pomocu ' zi canu kuku. Cclju. a presko. Ovde glavni problem lezi u koroziji. L-____________________ ____ otvor za klip u stegi nije jako zagreban iIi korodirao. a stege' nisu pretrpele bilo kakvo drugo ostecenje (kao sto su naprsline iii jaka korozija). Stoga. komandni krak iii nosae.opruznih plOtiCil ili osiguravajuCih klino\'a ili opruinih obu. sto ukazuje na koroziju pa stegu treba zameniti. Ali ukoliko je otvor za klip u losem stanju.k'oo<' klio 00. V.ti sc mogu s p u ~ l i t i i na skidanje osovinica stege.tego. To dovodi do neravnomernog pritiska frikcionih plotica na disk usled cega dolazi do neravnomernog habanja plotica.."'" '''go koj' fib" . onda nema razloga da ne od strane mehanieara-amat era. onda yam ostaje jedino da zamenite stege kocnice novim iii fabricki popravljenim delom. ukoliko je prisutno jako curenje tecnosti za kocnice iii se klip vadi.imica ili para cclicnih osovinica uskocnidma nil krajc:vimCl.:mjem stege koCioni cevovod se os!obada cck\ca i probojca oslobodite se stega.:ekic i meki izbijac • Zieana "etka • Klesta • Odvijac • Moment-kljue i nasadni kljuc • Ulje za podmazivanje ili silikonski sprej • PloCice disk-koeniea • Montaini alat za stegu koeniee izgleda da su stege u dobrom stanju i ne izazivaju A sada nekoliko reCi u slucaju rekonstrukcije bilo kakve probleme. Cekic se moze koristili i za n epotrebnog naprezanJ'a (deformacije). . Ukoliko su delovi korodirali to ce sprecavati stegu da »pIiva« tj.pleti za popravku koji sadrie de love za zamenu: 1 "" '''. Postopje kommontirate sarno novi komplet ploeiea. SISTEM ZA KOCENJE II I I Pomoko 'ck"" . ukoliko demontirate disk-kocnicu i utvrdite da je spoljasnja ploCica malo istrosena. da se sarna centrira iznad diska. Delove koji drze stegutakode treba pazljivo pregledati. a unutrasnja istrosena do metalne podloge (iii obratno). Amaterska popravka ce verovatno dati zadovoljavajuce rezultate. pmboj" . onda je to znak da stega ne »pUva« kako treba. Vd.

Na kraju. U radionici ce se iZVfsiti provera diska da bi se utvrdilo da Ii se njegova povrsina moze bezbedno obraditi. Kada se kobona pedala klati iii trese prilikom pritiskanja. ali cesce nece i disk ce morati da se zameni. Kada se disk pohaba preko odredene granice on se mora menjati. ona ce morati ponovo da se obradi iii zameni. Da ukratko rezimirama. Ovo ne mozete uraditi sami vee u nekoj masinskoj radionici. ovaj pastu· pak nije neophodan pasto su lezajeyi tackava fabricki zaptiveni. zatim montiranjem novih ploCica i ponovnim montiranjem eitavog sklapa. ovaj problem. osnavni postupak zamene ploCiea disk·koeniea poCinje skidanjem i pregledom stege kacniee i delova. Medutim. treba naliti noyu kolicinu kociane tecnosti i ispustiti vazduh iz instalaeije. naprslim iIi sjajnim mestima iii jakim ogrebotinama.j I : i I i j " . sva vozila s poganom na prednje toekove ne spadaju u ovu kategariju. Prove rite u vasem prirueniku da Ii lezajevi pred· njih toekava na vasim kolima zahlevaju peri· odicno »podesavanje. ukoliko povrsina diska liti na gramofonsku plocu sa moogo zlebova. pregledom (i po potrebi ponovnam obradom povrsine) diska. a da pritom nema rizika od lorna. izvitopereni iIi usijano glatki oni se ne moraju podvrgavati 'obradi povrsine. a da se ne prede minimalna debljina. medutim. lednostavno nije ostalo vise metala koji bi pravilno apsorbovao i rasipao toplotu. Kod vecine vozila s prednjim poganom. zaseceni. Ovaj postupak obuhvacen je u pocetku ove knjige pod poglavljem "Odrzavanje vozila«. Ukoliko diskovi nisu jako zagrebani. Ponekad ce masinska obrada povrsine diska resiti . Kod vozila s pogonom na zadnje toekove lezajeve prednjih toekova treba »podesiti« kod svake interveneije na kocnieama bilo da su one disk iIi dobos.<. Medutim.424 los jedna stvar koja se cesto previda je stanje diskova. Tvrda mesta u metalu mogu da dovedu do vitoprenja i posle obrade povrsine. Postupak zamene ploCica disk·kocnica Mada veCina disk·kocniea u sustini ima istu funk· . Korozija i habanje mogu da ostete disk i bukvalno ga dovedu do rasturanja. Osim ako lezaj nije ostecen i mora se zameniti oni obicno ne zahtevaju nikakva odrzavanje. to je znak izvitoperenosti koja je cesto rezultat upravo ove vrste kvara. Poslednja stvar koja se cesto zanemaruje je stanje 1ezajeva prednjih tockova.

@ Sklop sIege disk-kocnicc. 425 SISTEM ZA KOCENJE o \ (2) . __ -.e opruge i njihov poloiaj u toku demOnlaie taka da ih moiNe pravilno panavno montirati. Razlog za ovo je taj sto' se koCiona teenost vraca u rezervoar prilikom skidanja stege kocniee. Neke stege su fiksirane u mestu. Mantab novih plooca disk-kotnica se obicno moze ostvariti ake se ubace kroz donji otvor na stegi kocniee. (8) obujmice. konstrukeija stege kae· niee i pastupak zamene ploCiea mogu da variraju zavisna od tipa vozila. Proverite cia i.eiju. 6. skinite "radkapne« i olabavite navrtke. (10) klip. (4) kuCiste stege. 3. Kod stege s opruinim ploticama iii osiguraCima bice potreban tekic iii proda bi se plotice odvojile i oslobodila stega. -kotnica na vasem vozilu moie se primeniti jedan od nekoliko metoda. Kad zamene plobea disk·kaeniea treba postu· piti na sledeCi natin: 1. Skinite prednje toekave i odvojite frikeione plociee od diska pomotu velikog odvijaca. (2) caure_ (3) rukavac. (1) osiguravajuCi vijak. i (14) papuca. (5) odusni vijak. 4. Zavisno od vrste disk· SISTEM ZA KOCENJE Obratite painju na specijalne obujrnice za osiguranje iii prigusr. (13) unutrasnja papucu. Pomotu gumenog ereva. Isto taka mogu se koristiti opruzni osiguraCi iIi par celicnih osovinica sa uskocnicima (Seger-prstenovirna) na krajevima. (6) montazna konzolanosaC. Treba je osigurati komadom zice i . pronadite glavni kationi eilindar i arvarite rezer· voar za koCionu teenost. / / (-1/ \ . 5. Cekic moze da bude koristan i kod skidanja osovinica stege. njeni sastavni delovi. (9) u!jni zaptivni prslcn. Kad se stega oslobodi ne dozvolite da visi 0 kotioni vod. (11) kapil. Ponekad su obe1ezene. Podignite poklopae motora ("haubu«). (t2) osiguravajuca opruga paptite. Kod drugih se vijak koristi za drianje opruzne plocice iii klina za bokiranje koji sa svoje strane dCli stegu kocoice na svom mestu. Takode obratite painju na to da su i spoljasnje ploCice stega obicno razliCite. 2. Skinite stegu kocniee. Podignite prednje toekave i oslonite vozilo na sigurnosna postolja. iii na neki drugi nabn izvueite oko polavinu sadr· hja kocione teenosti iz glavnog kaeionog eilindra i rezervoara. (7) podmetaci.i su ploticc obelezene sa »unutraSnja« iii »spoljasnja« i vodite racuna da sve obujmice iii opruge budu pravilno centrirane. Objasnicemo' osnovni postupak ali iSIO tako preporueujemo da koristite i odgavarajuCi priruenik. Dok su prednji tockoyi jos na zemlji.J .

. UkoIiko svi delovi zadovol)c pregled treba nastaviti s radom i montirati nove ploCiee u stegu. Izvrsite pregled svega. Malo podmazati mesta gde stege klize napred-nazad da bi se eentrirale iznad diska. prove rite stanje leiajeva tockova okretanjem diska rukom. 7. ukoliko povrsine nisu relativno glarke i raYne. Ukoliko su osoviniee korodirale zarnenite ih navim. potev od stanja unu426 trasnjih i spoljasnjih plotica kotnice. Konacno. 8. I ovde. onda ne moraju da se zamenjuju .1 mm odstupanja u hrapavosti povrsine dovesce do trosenja pedale kocnice. ponovno povrsinski obraditi. polozaj menjaca mora da bude u neutralnom polozaju. Ne Cistite zicanom cetkom montazne osoviniee stega (ukoIiko takve postoje na vasem vozilu) jer eete time skinuti galvanizovani sloj koji stiti povrsinu i ubrzati korodiranje. Ukoliko je potrebno servisiranje stege iIi lezajeva tockova prove rite da Ii su potrebne popravke obavljene pre montaze novih plociea. ocistite mesta montaze zicanom cetkom kako bi se uklonila korozija. Ploeiee disk-kocniea su ponekad obelezene oznakom »unutrasnja« i »spoljasnja«. Proverite stegu kocnice kad sre je odvojili od ploCica da nema tragova curenja.titi nove ploCice kao i izvitoperen disk. Preko 0. 10. Posto ste rastavili kocnice sada mozete vrsiti sve potrebne popravke.pricvrstiti za nosecu konstrukciju vozila. Kod vozila s pogonom na prednje tockove prilikom ispitivanja. U tom slucaju preporucuje se rekonstrukcija srega kao preventivna mera odriavanja. . Ukoliko su Iezajevi tockova neravni iIi imaju prekomerni zazar mazda ce rnorati da se servisiraju. . staklaste odnosno bezbojne. Malo podmazite montazne osoviniee.osim ako vozilo nije mnogo staro. SledeCi korak je provera stanja diska. Stega koja euri brzo ee uni. ploCice-drzace iii opruzne osigurace pre nego 5tO ih upotrebite za pricvrsCivanje stega na svoje mesto. pa treba proveriti sasravne delove u cilju otkrivanja korozije iii ostecenja. Proverite stitnik klipa (od prasine) da nema tragove naprslina iii habanja (ostecenja). treba ih I I 'I = 'iJ. Neravnomemo habanje je znak da stege nisu dobro centrirane u odnosu na disk. Pre ponovne montaze stege. 9. Za postavijanje osoviniea iIi pioCiea na svoje mesto mozda ee biti potreban cekie. karisted mast za podmazivanje. Pomocu merila (lenjira) prislonjenog uz disk mozete proveriti izvitoperenost. Ukoliko izgleda da su stege ispravne i da nema znakova proklizavanja kocnice. Izbocine Ce normalno izgledati sjajne.

jedan za drugim. Postupak demontaze bez skidanja sklapa stege kocnice s vozila je sledeCi: Kod vozila s pogonom na zadnje tockove 1. iii se moze skinuti sa vozila i raskiopiti na radnom stolu. Remontovanje stege kocnica Za demontazu stege kocniea mozete koristiti jedan od nekoliko postupaka. 3. 12. a zatim obavile probnu voznju. prema preporucenim vrednostima proizvodaca. Odvrnite vijak za ispustanje vazduha sa zadnje strane svake stege da biste ispustili vazduh iz instalaeije. Osnovni problem leii u vaaenjn klipova iz otvora. Po stupak ispustanja vazduha iz kocniea treba zapaceti od najdaljeg pa prema najblizem tocku U odnosu na glavni koCioni cilindar. Pritisnite pedalu koonice kako biste istisnuii klip iz otvara. 5. Pritegnite odredenim momentom sve vezne elemente iIi vijke. Posto je hidraulicna instalaeija postavljena dijagonalno remontovanje stega mozete da obavite istovremeno.ta ostavijajuCi je povezanu za hidraulicni cevovod. Kod vozila s pogo nom na prednje tockove 1. 14. Za ovo treba otvoriti vijak za ispustanje yazduha na zadnjem tocku. Skinite jednu stegu iz leii. Servisirajte sarno jednu po jednu stegu koenice. 2.11. . dok ne ispustite vazduh iz Citave instalaeije. Pritisnite pedalu kocniee nekoliko puta kako bi se uklonio zazor disk-kocniea s novim pioCicama. 4. Skinite obe frikcione pioCiee sa stege. 13. Spustiti kola na zemlju i pritegnite navrtke. a zatim pritiskajte pedalu kocniee i dadajte svetu koCionu tecnost u glavni eilindar. Stoga yam jos preostaje da koristite hidrauIicki pritisak u koCionom sistemu za isteriyanje klipoya ili potpuno skidanje stege kocniee s vozila kao i da upotrebite ureaaj sa komprimiranim vazduhom da biste ·izbaeili klip iz otvora. Jednu stegu potpuno sklapite i montirajte na svoje mesto pre nego sto demontirate drugu. . 15. PosIe remontovanja stege i ponovne montaze ponoviti isti postupak za drugu stegu (na drugorn tocku). Vratite prednje tockove na svoje mesto. Za ravnomerno pritezanje preporucuje se upo:L SISTEM ZA KOCENJE treba moment-kljuca (za pritezanje navrtki koristiti redosled "u zyezdu«). Stega se moze demontirati dok se nalazi na vozilu i jos uvek je povezana s hidraulicnim vodom. Kada se na vijku za ispustanje pojavi Cista kociona tecnost zatvorite vijak i predite na drugi zadnji tocak. Zatim istu operaeiju ponoviti na prednjim tockovima. Za ovu svrhu postoji speeijaini alat za vadenje ali je malo mehanieara-amatera koji bi zeleli da kupe ovaj alat za sarno jedan posao. niti se ovakav alat moze uvek iznajmiti.

2. Izvucite abe stege iz lezista. 3. Skinite unutrasnje i spolj asnje frikeione plocice. 4. Pritisnite pedalu kocniee da biste istisnuli oba klipa iz otvara. avo ne vazi 2a vozila s pogonom na zadnje toekove posta je hidraulicna instalacija postavljena od prednjeg ka zadnjem delu vozila. Cim jedan od klipova iskoci gubi se pritisak u instalaeiji taka da drugi ostaje u svome otvoru. 427 _____________________________________________ Komprimovani vazduh produvan kroz Olvor vijb moie se koristiti za istiskivanje klipa iz stege. Krpom prebacenom preko stege spretava se prskanje prljavstine iii otpadaka u lice. Rutnom mazalicom (alatorn) ili pomotu hidr<lulicne instalacije na vozilu takode se moie iSlisnuti klip. Tehnika demontaze na radnom stolu sastoji se u sledecem: 1. Skinite obe stege kocnica s vozila, skidajuCi koCione cevovode, a zatim ih zapusite kako bi se spretio prodor prasine u instalaciju. 2. Skinite unutrasnje i spoljasnje frikcione plocice sa stega. 3. Otvorite vijak za ispustanje vazduha iz instalacije sa zadnje strane stege i povezite ispust za vazduh sa mazalicom. Ispumpavanjem masti u stegu povecava se pritisak sto ce dovesti do istiskivanja klipa iz otvora. 4. Alternativna metoda predstavlja koriscenje komprimiranog vazduha za izbacivanje klipa. Upozorenje: Klip moie velikom brzinom da izleti iz olvora pa ga treba usmeriti na dole, prema radnom stolu s krpom preko stege da bi se sprei'ilo 428 I j! ' o --0 Pre montaie klipa u stegu kocnicc. proverit:: da Ii je uljni zaptivni prstcn (1) na 5vom mestu u zidu cilindra i da Ii je zastitna kapa (2) postay]jena oko klipa (3). Klip treba malo podmazati kocionom IccnoScu. da prljavstina iii otpaci ne prsnu u lice. Prsti lakode Ireba da yam budu CiSIi. Kad se klip izvadi iz stege, primenom bilo koje ad gore navedenih tehn[ka, mozete pregledati stanje oba kiipa i otvora. Celicni klipovi su veoma skloni koroziji. Mada plasticni klipovi nemaju ovaj nedostatak oni mogu da se slome. Otvor takode treba da bude gladak, okrugao i bez ogrebotina, udubljenja, tragova korozije, velikih prskotina iIi drugih ostecenja. Ukoliko su stege naprsle iii veoma istrosene morace da se zamene. Stege koje su u dobrom stanju mogu se remontovati ·postavljanjem novog uljnog zaptivnog prstena na klip, malim podmazivanjem klipa koCionom tecnoscu, uvlacenjem klipa u njegov otvor i montiranjem novog stitnika od prasine. !

I I i i , 1 I I Fh. I. I I Ii J -Zamena obloga dobos-kocnica Alat i materijal • Veliki odvijae • PodmetaCi za toekove • Ruena dizalica i sigurnosna postolja •. Klesta • Podesljivi kljue • »Kasika« za kocnicu iii dugacak tanak odvijae • Maska za lice iii respirator • Cetka iii usisivac • Stezae koCionog cilindra • Montazno-demontazni alat za oprugu papuee koenice • Merilo • Moment-kljue i nasadni kljue • Krpe • Olovka i papir • Sredstvo za podmazivanje • KoCiane papuce i abloge • Rascepke O a bi koCioni sistem na vozilima efikasno funkcionisao - zaustavljao toekove u kretanju papuee i obloge koenica moraju da ustvaruju kontakt s dobosima koenice. Frikcione povrsine su obe koCione papuee u sklopu sa dobosom koenice. Kada se ove povrsine pohabaju smanjuje se efikasnost koenica. Da bi se utvrdilo stanje ovih koenica potrebno je vrsiti periodiene preglede. Za detaljni pregled dobos-koenica videti odeljke "Pregled prednjih koenica« i "Pregled zadnjih dobos-koenica« u ovom poglavlju. Kada papuee i dobos doclu u dodir prilkom procesa zaustavljanja iii koeenja dolazi do razvijanja toplote na frikcionim povrsinama papuee i dobosa. Ova toplota mora da se odvodi. Ukoliko se to ne izvrsi dobosi ee se izvitoperiti a dejstvo koeenja ce se smanjiti, sto moze da bude opasno. Kada se dobosi istrose (pohabaju) treba ih ponovo povrsinski obraditi u masinskoj radionici. Ponovnom masinskom obradom obezbeduje se pravilan kontakt povrsine dobosa i obloge papuea. Ukoliko je pohabanost dobosa suvise

velika dobos se mora zameniti. I papuee se takode habaju i eventualno ih treba zameniti. SISTEM ZA KOCENJE ® Komponente zadnje dobos-kocnice. (1) KoCioni cilinJar (2) klipnjuta. (3) povratne opruge, (4) koCiona pnpuca. (5) kociona obloga, (6) opruga za drlanje i osigurac. (7) poiugn za aktiviranjc ruen!! kocnicc, (8) n3vrtb za podes<Jvanje zaustiJ.vnog toeka, (9) osiguravajuca opruga za podes,\v<lnje, i (10) glavcina, Postupei zamene obloga prednjih i zadnjih dobos-kocniea se razlikuju pa cemo ih razmotriti odvojeno. Ponovno oblaganje prednjih dobos-koenica Za zamenu obloga prednjih dobos-koeniea po stupiti prema sledecem postupku: 1. Aktivirajte ruenu koenieu. 2. Skinite poklopce (»radkapne«) s prednjih toekova pomocu velikog odvijaea iii zaostrenog kraja TuCice Tucne dizalice. 3. Pomocu nasadnog (»gedore«) kljuea odgovarajuee veliCine odviti navrtke na oba prednja toeka za oko jedan obrtaj. 4. Postavite podmetaee za blokiranje tockova iza zadnjih toekova kako bi se spreeilo pomeranje vozila. 5. Pomocu ruene dizalice podiCi prednji deo vozila dok se toekovi ne odvoje od tia. 429 SISTEM ZA KOCENJE Sklap kotionog cllindra (na totkovima). Kotiona tecnos! I.llazi u cilind.1f iz cevovoda (1). Ostale komponcnte su: (2) odusni VljaL (3) opruga. (4) tanjiric. (5) klipovi. j (6) stitnici od prasinc. Prilikom Lamenc obloga papuca tn:ba postavitl stezae n ~ ,timike od pr<lsinc kako bi sc sprecilo sirenje delova cilindra kada Sf! skinu pOHatnc opruge sa papuca. 6. Postavite sigurnosna posrolja ispod okvira sasije vozila da biste ih cvrsto poduprli. 7. Skinite navrtke najpre s tocka sa strane suvozata ostavljajuCi navrtke u ),radkapni« radi sigurnog cuvanja. VeCina navrtki moze se skinuti k r e ~ tanjem u smeru suprotnom, od smera kretanja kazaljke na satu. Na manjem broju vozila, medutim, mozda postoje navrtke s levim navojem. U tom slucaju, mogu se obeleziti slovom )L«. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvite navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. 8. Skinite sklop tocka i pneumatika. 9. Skinite zastitnu kapu. Koristiti velika klesta u kombinaciji s odvijacem. Uhvatiti zastitnu kapu klestima i odvojite je odvijacem. 10. Skinite rascepku pomocu klesta. Napomena: Sklop je pricvrscen s jednom iii dye navrtke. Ukoliko ima dye navrtke, spoljasnja iii kontra navrtka je krunasta navrtka koju osigurava rascepka; unutrasnja navrtka je navrtka za podesa430 vanje. Ukoliko postoji sarno jedna navrtka radi'se o navrtki za podesavanje, a nju osigurava ras-

cepka. 11. Pomocu kljuca odviti navrtku iii navrtke i podlosku. Ukoliko se navrtka iii navrtke ne mogu odviti okretanjem u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu pokusajte s okretanjem u smeru kretanje kazaljke na satu. 12. Protresite sklop dobosa i glavCine da biste olabavili spoljasnji leiaj. Voditi racuna da leiaj ne padne na tlo. Podmestite ruku da biste ga prihvatili. Staviti spoljasnji lezaj, podlosku i navrtku za podesavanje na cistu krpu. Napomena: Ukoliko niste vrsili pregled iii pOdmazivanje leiajeva u roku koji se preporucuje u prirucniku (korisnika vozila) videti odeljak "Podmazivanje leZajeva na tockovima« u poglavlju "Odriavanje kola«_ 13. Skinite sklop dobosa i glavcine. Voditi racuna da se ne dozvoli pomeranje unutrasnjeg leiaja na vretenu. Ukoliko se prilikom skidanja oseti ma kakav otpor mozda ce bili potrebno da se pomogL if " 1.1 , nete "kasikom« za koenicu postavljajuCi je iza "kotura« za podeSavanje koenice. Kod novijih tip ova vozila opremljenih samopodesivim koenicam a bice potreban tanak odvijac da bi se samopodesiva poluga odvojila od zaustavnog kotura. Upozorenje: Dok su sklop dobosa i glavCine skinuti sa vozilrr vodite raGuna da mast iIi prijavstina ne dodu u dodir s povrsinom doboiia iii koCionih obloga. Prljav.frina iii mast bi mogli da izazovu proklizavanje kacnice i gubitak koCionog dejstva. 14. Sa maskom za lice iIi respiratorom uklonite zaostalu prasinu na sklopu koenice i iz unutrasnjosti dobosa pomocu eetke iIi usisivaea. Upozorenje: Izbegavajte udisanje ove praiiine! Ona sadrii azbest. 15. Pregledati frikcionu povrsinu unutrasnjosti koeionog dobosa da nema tragova zaseka iIi vidljivih naprslina. Proveriti da Ii je povrsina glatka. Ukoliko je povrsina PQhabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. 16. Postavite stezae na krajeve koCionih cilindara. Ovo ce spreciti sirenje delova cilindra kada su skinute povratne opruge sa papuea. 17. Skinite dye povratne opruge sa koeionih papuea koristeci montazno-demontazni alat za opruge. Napomena: Napraviti prostu skicu kaeenja opruga kako biste olaksali montazu novih opruga. Obratite paznju na razlieite preen ike spirale opruga. 18. Pomocu klesta skinite opruzne drzaee papuea utiskivanjem i okretanjem za eetvrtinu obrt" bilo u smeru kretanja kazaljke na satu bilo u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Napomena: Ukoliko je vase vozilo opremljeno

mehanizmom za samopodesavanje koenica morate obaviti jos jednu operaciju pre nego sto se kotione papuee mogu skinuti: pomocu klesta skinite kabl, zateznu oprugu i polugu za samopodesavanje. 19. Napravite prostu skicu mehanizma za podesavanje zaustavnog toeka obracajuCi paznju na polozaj zaustavnog toeka u odnosu na levu iii desnu papueu koenice. On treba da bude blizi jednoj od papuea. Skinite obe kotione papuee kao sklop. 20. Pomerajte papuee jednu prema drugoj. Ovim ce se osloboditi opruga i navrtka za podesayanje zaustavnog toeka. 21. Malo;}, koliCinom masti za podmazivanje podmaZite jezicke na podloznoj ploti koenice. Obicno ima sest takvih jezicaka. 22. Montirajte nove kocione papuee i obloge obrnutim redosledom operacija iz taeaka 16 do 21. SISTEM ZA KOCENJE Za ovo ce biti od koristi skice koje ste napravili. 23. Vratite dobos na svoje mesto; mozda cete morati malo da ga okrenete unapred dok ga montirate. 24. Vratite lezaj toeka na svoje mesto; mozda cete morati da protresete dobos kako bi lezaj pravilno nalegao. 25. Vratitepodlosku i navrtku za podesavanje na svoje mesto. 26. U ovoj fazi potrebno je izvrsiti podesavanje leiaja toeka. Napomena: Treba da se uvek pridrzavate uputstva proizvooaca. TJkoliko nemate ovakvo uputstyO treba se pridrzavati sledeCih osnovnih principa podeSavanja lezaja. A. Pomocu merila izmerite OtvOT glaveine za spoljasnji leiaj. Ukoliko je OtVOT veliCine 45 mm iIi veCi, pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 23 Nm okrecuCi pritom toeak rukom. Ukoliko je otvor ispod 45 mm pritegnite navrtku za podesavanjem pomocu moment-kljuea na 10 Nm okrecuCi pritom toeak rukom. B. Posto se nayrtka za podeSavanje pritegne na potreban momenat, odvijte navrtku za 1/6 do 1/4 obrtaja kako bi mogla da se montira rascepka u odgovarajuCi otvOT na navrtki i vretenu. U slui'aju da postoji kontranavrtka, odvijte je i centrirajte tako da se otvor za rascepku poklopi s otvorom na vretenu. Napomena: Ukoliko je prilikom skidanja dobosa doslo doporemecaja mehanizma za podesavanje dobos-koenice biee potrebno pOdesavanje koenice. Ovo je obuhvaceno odeljkom "PodeSavanje dobos-koenice« u ovom poglavlju. 27. Stavite novu rascepku kroz navrtku iIi kontranavrtku za podesavanje i vreteno. Savijte krajeve rascepke oko navrtke pomocu kleSta tako do se ne vadi. 28. Vratite na svoje mesto zastitnu kapu i montirajte sklap toeka i pneumatika, obrnutim redosledom operacija iz taeaka 7 da 9. Napomena: Neka

vozila su opremljena opruznim amortizerom koji se nalazi u zastitnoj kapi. Prove rite da krajevi rascepke ne dodiruju ovaj amortizer. 29. Postupite po uputstvima iz taeaka 7 do 28 u slucaju zamene dobos-koenice na drugom prednjem toeku. 30. Posle pregleda koenica spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz taeaka 1 do 6. Zamena obloga zadnjih dohos-kocnica . Za zamenu obloga zadnjih dobos-koenica postupite prema sledecem postupku: 431 . ~ - - - ~ I SISTEM ZA KOCENJE \ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - i 1. Aktivirajte ruenu koenicu. 2. Skinite "radkapne« sa zadnjih tockova pomocu velikog odvijaea iii zaostrenog kraja drske ruene dizalice. 3. Pomocu nasadnog kljuea odgovarajuce velicine odvijte navrtke na oba zadnja tocka. za oko jedan obrtaj. 4. Postavite podmetaee za blokiranje tockova ispred p'rednjih tockova kako biste sprecili pomeranje vozila. 5. Pomocu ruene dizalice podignite zadnji dec vozila dok se tockovi ne odvoje od tIa. 6. Postavite sigurnosna postolja ispod okvira sasije vozila da biste ga cvrsto poduprli. 7. Skinite navrtke najpre sa zadnjeg tocka dijagonalno od vozaca ostavljajuCi navrtke u »radkapnu« radi cuvanja. VeCina navrtki moze se skinuti okretanjem u ?meru suprotno od smera kretanja kazaljke na satu. Na manjem broju vozila. medutim, mozda postoje navrtke s Ie vim navojem. U tom slucaju, uske mogu biti obelezene slovom »L«. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvijte navrtke u smeru kretanja kazaljke na satll da biste ih skinuli. 8. Skinite sklop tocka i pneumatika. 9. Oslobodite dobos sa golih vijaka pomeranjem unapred okrecuCi gao Napomena: Na jednom od golih vijaka mozda postoji opruzni celicni osigurac. Oslobodite osigurac pomocu odvijaca a zatim skinite dobos. 10. KoristeCi masku za lice iIi respirator uklonite prasinu koja se nakupila na sklopu koenice i unutrasnjosti dobosa pomocu cetke iIi usisivaca. Upozorenje: Izbegavajte da udisete ovu prasinu! Dna sadri.i azbest. 11. Pregledajte frikcionu povrsinu dobosa da nema tragova zaseka iIi vidljivih naprslina. Proverite da Ii je povrsina glatka. Ukoliko je povrsina pohabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. 12. Proverite koCioni cilindar (tocka) da nema tragova curenja. Ukoliko su prisutni kocnice

treba da pregleda profesionalni mehanicar. 13. Pregledajte sve opruge u sklopu kocnice da bi se videlo da Ii su propisno osigurane i da nisu slomljene. 14. Postavite stezae za koCione cilindre na krajeve koCionih cilindara. Ovo ce spreeiti sirenje del ova cilindra kada su skin ute povratne opruge sa papuea. 15. Skinite dye povratne opruge sa koeionih papuea koristeCi montazno-demontaini alat za opruge. 432 Napomena: Napraviti prostu skicu kaeenja' opruga kako biste olaksali montazu novih opruga. Obratite paznju na razliCite preenike spirale opruga. 16. Pomocu klesta skinite opruine drzace papuea utiskivanjem i okretanjem za cetvrtinu obrta bilo u smeru kretanja kazaljke na satu bilo u smeru suprotno od smera kretanja kazaljke na satu. Napomena: Ukoliko je vase vozilo opremljeno mehanizmom za samopodesavanje, koenica morate obaviti jos jednu operaciju pre nego sto se kocione papuee mogu skinuti: pomocu klesta skinite kabl, zateznu oprugu i polugu za samopodesavanje. 17. Skinuti kabl pomocne koenice s nosaea poluge dye kocione papuee. 18. Napravite prostu skicu mehanizma za podesavanje zaustavnog tocka obracajuCi painju na poloiaj zaustavnog toeka u odnosu na levu iIi desnu papueu koenice. On bi trebalo da bude blizi jednoj od papuca. Skinite obe koeione papuee kao sklop. 19. Pomerite papuee jednu prema drugoj. Ovim ce se osloboditi opruga i navrtka za podesavanje zaustavnog tocka. 20. Malom koliCinom masti za podmazivanje podmazite jezieke na podloznoj ploCi kocnice. Obieno ima sest takvih jezieaka. 21. Montirajte nOve koCione papuce i obloge obrnutim redosledom operacija iz tacaka 14 do 19. Za ova ce biti od koristi skice koje ste napravili. 22. Vratiti dobos na svoje mesto: mozda cete morati malo da ga okrenete unapred dok ga montirate. 23. Vratiti sklop tocka i pneumatika na mesto, obrnutim redosledom operacija iz taeaka 7 i 8. 24. Ponovite operacije ad tacke 7 do 23 kod zadnjeg toeka na strani vozaea. 25. Spustite vozilo na tlo obrnutirn redosledom operacija iz tacaka 2 do 6. Podesavanje dobos-kocnica U cilju maksimalne efikasnosti koeenja potrebno je da se postigne pravilan kontakt papuea i dobosa. PodeSavanje koenica predstavlja " ~ I , ~

I , I ! I .SISTEM ZA KOCENJE Dobos-kocnicc imaju samopodesivu polugu (I) koju pokrece navrtka -;"3 poddavanje (2) kada se automobil krete unazad i aktivjra kocnica, time se menja polozaj koCione papuce (3) i ohloge (4), u stvari ponovno podesavanje povrsina naleganje papUea i dobosa. lako sistemi sa dobos-kocnicama imaju uredaj za automatsko podesavanje, potrebno je ipak i rueno podesavanje. Deo mehanizma za rueno podesavanje predstavlja navrtka za podesavanje zaustavnog toeka koja se nalazi izmedu dye papuce na sklopu koenice. Okretanjem ove navrtke moze se menjati razmak izmedu papute i dobosa. Ala! i materijal • Podmetaei za blokiranje tockova • Ruena dizalica isigurnosna postolja • OdvijaCi . • »Kasika« za kocnicu • Klesta 433 .. -------------------SISTEM ZA KOCENJE 1 __ ---0 Da hi se izvrsilo podesavanje kotnica na sistemima kad kojih nije potrebno skidanje tockova: Ubaciti tanak odvijac (1) kroz OIvor za podesavanje (2) na pouloznoj ploti kocnice kako bi se odvojila samopodesiv3 poluga (3). Zatim se pomocu "kasike« koenlee (4) okrecitc navrtku za poddavanje zaustavnog locka (5) da bi se promenio po!oiaj obioge (6), Kod veCine sistema sa dobos-kocnicama obez. beden je pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka kroz otvor - pristup za podesavanje na podloznoj ploCi kocnice. Kod ovih sistema nije neophodno skidanje tocka da bi se izvrsilo podesavanje. Kod drugih sistema obezbeden je otvor za pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka - pristup za podesavanje - na samom dobosu. Kod ovih sistema da bi se izvrSilo podesavanje potrebno je skidanje tockova. Ukoliko na vascm vozilu dejstvo kocnice nije onakvo kako bi trebalo da bude, pedal a kocnice dejstvuje u nizem polozaju iii se cuje skripanje prilikom zaustavljanja i aktiviranja kocnica, prvo bi trebalo da izvrsite podesavanje kocnica. To bi moglo da resi problem. Podesavanje bez skidanja tockova Evo kako ce se izvrsiti podesavanje kocnica kod sistema gde ne moraju da se skidaju tockovi. 434 l.Postavite podmetace za blokiranje tockava iza zadnjih tockova. Napomena: Rucna kocnica ne

sme da bude aktivirana. 2. Rucnom dizalicom podic; prednji dec vozila i postavite par sigurnosnih postolja ispod okvira sasije. 3. Rucnom dizalicom podic; zadnji dec vozila i postavite sigurnosna postolja ispod okvira sasije. Uklonite podmetace za podupiranje tockova. 4. Pronadite otvor za podeSavanje kocnice koji se nalazi na podloinoj ploCi kocnice sa unutrasnje strane prednjeg tocka. 5. Skinite zastitni poklopac sa otvora za podesavanje pomocu odvij aca. 6. Pomocu "kasike« kocnice okreCite navrtku za podesavanje zaustavnog tocka pomeranjem slobodnog kraja »kasike« kocnice - onog koji driite - na dole. 7. Ponovite ovaj postupak nekoliko puta okrecuCi pritom tocak unapred dok ne osetite jak otpor pri okretanju tocka. 8. Ubacite tanak odvijac u otvor za podesavanje ] I .• r ): dok ne osetite otpor zbog dejstva opruge. Kada osetite dejstvo opruge to je znak da ste odvojiii samopodesavajucu polugu od navrtke za podesavanje zaustavnog toeka. Sada se zaustavni tocak moze okretati U SllProtnom smeru. 9. Pomocu »kasike« koenice okreCite navrtku za podesavanje zaustavnog tocka u suprotnom smeru, pomeranjem siobodnog kraja "kasike« onog koji drzite - na gore. 10. Ponovite ovu operaciju jos tri puta. 11. Skinite alat i okrenite toeak unapred da bi se utvrdilo da Ii ima ikakvog olpora. Ukoliko je otpor jos uvek prisutan ponovite operacije iz taeaka 9 i 11 sve dok se olpor ne otkloni. 12. Vratite zastirni poklopac na otvor za podesavanje na podloznoj ploCi koenice. 13 .. Ponovite operacije iz taeaka 4 do 12 kod ostalih dobos-koenica. 14. Spustite vozilo na tIo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 1 do 3. 15. Ukljucite motor. 16. U bezbednom podrueju vozite unapred i evrsto pritisnite kocnicu. 17. Vozite kratku deonicu unazad i cvrsto pritis· nite kocnicu. 18. Ponoviti operacije iz tacaka 16 i 17 deset pula da biste se uverili da je podesavanje praviino izvrseno i da su poluge za samopodesavanje ostvarile odgovarajuCi zazor izmedu papuee i dobosa koenice. 19. Ispitajte ponasanje voziia u uslovima drumske voznje. Podesavanje sa skinutim tockovima Kod nekih lipova vozila pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka obezbeden je kroz

dobos. U ovom slucaju moracete da skinete tocak da biste izvrsili podesavanje koenica. Primenite sledeCi postupak. 1. Postavite podmetaee zapodupiranje toekova iza zadnjih toekova. Napomena: Ruena koenica ne sme da bude aktivirana. 2. Skinite poklopce (»radkapne«) sa svih toekova pomocu yelikog odvijaea ili kraja drske ruene dizalice. 3. Pomocu nasadnog kljuea odgovarajuce veliCine odviti navrtke na svakom toeku za otprilike jedan obrt. 4. Pomocu rucne dizalice podiCi prednji deo vozila sve dok se tockovi ne odvoje do tla. ' 5. Posta viti sigurnosna postolja ispod sasije kako biste cvrsto poduprli vozilo. J L J ........ • SISTEM ZA KOCENJE 6. Pomocu ruene dizaIice poditi zadnji dec vozila sve dok se toekovi ne odvoje od tla. 7. Postavite sigurnosna postoIja ispod sasije da biste podruprli vozilo. 8. Skinite navrtke s prednjeg tocka ostavljajuCi ih u "radkapnu« radi cuvanja. VeCina navrtki moie se odviti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Na manjem broju vozila; medutim, mozda postoje navrtke s levim navojem. 9. Skinite sklop tocka i pneumatika. 10. Okrecite dobos dok otvor za podesavanje ne dOGe s donje strane. Skinite zastitni pokiopac sa otvor3. 11. Ubacite »kasiku« kocnice u otvor za podesavanje da biste okrenuli navrtku za podesavanje zaustavnog locka. 12. Pogurajte slobodan kraj "kasike« kocnice na gore kako bisle rasirili papuce. Ponoyite ovaj po stupak istovremeno okrecuCi dobos unapred sve dok se ne oseti jak otpor pri okretanju. 13. Na jednom kraju krute iice klestima napraviti kuku (slicnu kuki na vdalici za odelo). 14. Ubacite savijeni kraj zice kroz otvor za podesavanje, na gore. ZakaCite kuku 0 polugu za podesavanje i blago je povucite da bi se poluga odvojila od navrtke za podesayanje zaustavnog tocka. 15. Postavite »kasiku« kocnice na navrtku za podesavanje zaustavnog tocka, pa istovremeno odvajajuCi polugu za podesavanje pritisnite "kasiku« kocnice na dole, kako biste okrenuli navrtku. 16. Ponovite operaciju iz tacke 15 jos tri puta. 17. Skinite alat. 18. Okrecite dobos da bi videli da Ii je prisutan otpor pri okretanju. Ukoliko je otpor jos prisutan ponoviti operacije iz tacaka 15 i 18 sve dok se otpor ne eliminise. 19 .. Vratiti zastitni poklopac na o l v ~ r za podesa-

van]e. 20. Ponovo montirajte tocak. 21. Vratile navrtke na svoje mesto ali ih pritegnite sarno [ueno. 22. Ponovite operacije iz tacaka 8 do 21 na ostalim dobos·kocnicama. 23. Spustiti voziio na tlo, obrnutim redosledom operacija iz taeaka 4 do 7. 24. Prilegnuti navrtke na svim tockovima. 25. Vratite poklopce tockoya na svoje mesto. 26. UkljuCite motor. 27. U bezbednom podrucju voziti unapred, na kralkom potezu, pa cvrsto pritisnite koenicu. 435 SISTEM ZA KOCENJE ® .bi izvrsilo podesavanje kocnica na sistemima kod kojih je ;Olr cbno Ubaciti iitanu kuku (1) kroz otvor za poddavanje (2) kako bl se odvo)lla poluga Zli samopouduvanje (3). Pomocu lankog odvijaea (4) okreCite navrtku zn podcsavanjc zaustavnog locka (5) da b i se promenio palotaj obloge (6). 28. Vozite kratku dfOonicu unazad i tvrsto pritisnite kotnicu. 29. Ponovite operacije iz tataka 27 i 28 deset put a da ?iste .se uverili da je podesavanje pravilno lzvrseno 1 da su poluge za podesavanje ostvarile odgovarajuCi zazar izmedu papute i dobosa kotmce. 30. Ispitati ponasanje vozila u uslovima drumske voznje. 436 Servisiranje glavnog kocionog cilindra Alai i materijal • Odvijat • Nasadni kljut • Cevasti kljut • Kljuc za navrtke • KoCiona teenost • Glavni koeioni cilindar • Krpa .--.. I I G lavni koCioni cilindar u sistemu koenica na vasem vozilu predstavlja glavni rezervoar koCione teenosti. Kada vozae pritisne na pedalu kocnice ovo pomeranje se prenosi preko poluinog mehanizma na klip glavnog cilindra, koji potiskuje koCionu teenost. Kako su koCioni vodovi i kocioni cilindri (na toekovima) ispunjeni kocionom tecnostu sa pomeranjem klipa glavnog cilindra vrsi se prenos hidrostatickog pritiska kroz

. Ukoliko je nivo nizak treba dopuniti rezervoar. Utvrdite mesto gde se nalazi rezervoar glavnog cilindra i skinite njegov poklopac. Potpuni gubitak svojstva koeenja bi se dogodio u slucaju da hidraulieni sistem prednjih i zadnjih toekova otkaie istovremeno. Kod sistema za kocenjc hidraulicnog tip a sa jednodelnim cilindrom postoji opasnost da prekid nekog kocionog cevovoda iii curenje koCionog cilindra mogu da izazovu nagli i potpuni gubitak svojstva koeenja. Ukoliko u tom periodu pedala polako popusti pod pritiskom noge to je znak istrosenih iIi nefunkcionalnih delova u gIavnorn cilindru sto zahteva zamenu glavnog razvodnog cilindra. Pritisnite pedaiu koenice nekoiiko puta i u toku 30 sekundi drzite neprestano nogu na pedali. 1. Aktivirajte ruenu koenicu i pod ignite poklopac motora.sistem za kocenje. Glavni cilindar moze da ima jedan iIi dva dela kao i jedan iIi dva rezervoara za koeionu teenost. a ovakva mogucnost je veoma malo verovatna. Jedna komora obezbeduje pritisak levom prednjem i desnom zadnjem tocku dok druga desnom prednjem i levom zadnjem toeku. Napomena: Ukollko je vase vozilo opremljeno servo-kocnicam a pritisnite i otpustite pedalu koenice pet puta kako biste ispustili vakuum iz sistema servo-koenice pre nego sto pristupite operaciji iz taeke 6. Spustite poklopac motora. Razlog je taj sto su prednje kocnice kod vozila s pogonom na prednje tockove daleko opterecenije nego kod vozila s pogonom na zadnje toekove. 5. Trebalo bi da bude do 5 mm od vrha. Vratiti poklopac na svoje mesta. obezbeden je odvojen sistem za prednje i zadnje kocnice tako da ostaje izvesna koeiona sila bez obzira na prekid nekog od koCionih cevovoda. Provera glavnog kocionog cilindra Za proveru glavnog koCionog cilindra primenite sledeci postupak. Kod ovog dvodelnog cilindra. Kod vozila s pogonom na prednje toekove glavni cilindar podeljen je dijagonalno. SISTEM ZA KOCENJE 3. 4. proizvedeni od gvozdenog liva. Da bi se ovo spreeilo razvijen je dvodelni razvodni citindar i sada se on nalazi u uobicajenoj primeni. a kod prednjeg doslo do curenja) samo zadnje koenice mozda ne bi bile u stanju da bezbedno zaustave vozilo. 2. UkoIiko bi doslo do pada pritiska na oba prednja tocka istovremeno (sto bi bio slucaj da je sistem podeljen poduino. 6. Ukoliko pedala pod pritiskom noge ne popusti glavni cilindar pravilno funkcionise. Kod sistema servo-kocnica glavni cilindar montiran je na vakuu!ll ureclaju koji je montiran na pregradnom zidu izmedu motora i kabine. imaju na sebi konzole i otvore za montazu. Glavni cilindri. Proverite nivo koCione teeDosti.

10. 12. olabavite vijake i preCi odmah na operaciju iz taeke 5. Pritegnite. Po motu kljuea za navrtke odvojite koCione cevovode od glavnog cilindra. Napomena: Kod servo sistema. Napomena: Vodite racuna da se slueajno ne savije odvojeni koCioni cevovod. 17. Napomena: Ukoliko je u pitanju servo-sistem nastavite odmah sa operacijom pod taekom 12. 4. 18. Skinite poklopac rezervoara glavnog cilindra . 7. Postavite pailjivo novi glavni cilindar na svoje mesto obrnutim redosledom operacija iz taeke 7. 9. koCioni cevovod 437 SISTEM ZA KOCENJE pomoeu kljuea za navrtke. i tako pet puta kako bi se novi cilindar napunio koCionom tecnOSCll.Zamena glavnog kocionog cilindra Za zamenu glavnog koCionog cilindra primenite sledeCi postupak. Uvrnite tri vijka rukom tek toliko da dde glavni cilindar na svom mestu. 2. 13. Ova teenost je veoma korozivna i ostetice ()bojene povrsine na vasem vozilu. 8. skinite vijke koji dde glavni cilindar pomocu nasadnog kljuea. Ukoliko je to slueaj. Pogledajte ispod instrument-table'i pronadite poluzni mehanizam na pedali kocnice kojim je klipnjaea glavnog cilindra povezana s pedalom koenice. za oko jedan obrt. Aktivirajte ruenu koenicu i podignite poklopac matora. Skinite krpu s koCionog cevovoda i prikljueka i bacite je. Skinite poklopac sa glavnog cilindra i napunite rezervoar koCionom teenoseu do 5 mm od vrha. 15. Odvijte vijak cevastim kljueem. Upozorenje: krpa ce biti natopljena tecnoscu. 11. 14. pomotu nasadnog kljuea. 1. Uhvatite rukom glavni cilindar i pazljivo ga povucite unapred odvajajuCi ga od pregradnog zida. Vratite poklopac na svoje mesto. ali ne suvise. 3. 5. Ispod instrument-table ponovo poveiite poluini mehanizam pedale koenice obrnutim redosledom operacija pod taekom 3. 16. 6. Kada su cevovodi odvojeni. glavni cilindar povezan je za vaku!Jm uredaj sa tri vijka (s oblom glavom). U krpu uvijte odvojeni koeioni cevovod i prikljueak koCionog cevovoda na glavnom cilindru. Vrsite lagani pritisak na pedalu koenice skraz do dole. Pomocu kljuea za navrtke pritegnite koCioni cevovod za prikljueak. Napomena: Cilindri s dye komore imace dva cevovoda koie treba odvojiti. Poluzni mehanizam fiksiran je za pedalu vijkom ispod obrtne taeke poluznog mehanizma. Ispod poklopca motora pritegnite tri vijka koji drie glavni cilindar u svom poloiaju. Utvrdite mesto glavnog cilindra i olabavite tri vijka (s oblom giavom) kojim je prievrscen za pregradni zid izmedu motora i kabine.

1. 4. primenite sledeCi postupak. stvarajuCi dodatnu silu. UkljuCite motor i pailjivo krenite napred pa evrsto pritisnite koenicu kako biste proverili njen rad. 2. vakuum uredaj se ne moie popravljati. Sa aktiviranom ruenom koenicom i ukljueenim motoram podic! poklopac motor a i odvojiti crevo od vakuum uredaja jednostavno ga povlaeeC! (s prikljueka) . Ukoliko vakuum uredaj funkcionise pedala koenice ee se kretat! na dole.. Medutim. Ukoliko se brzina motora osetno smanji crevo je u dobrom stanju. Ispitivanje vakuum uredaja Da biste proverili da Ii vakuum uredaj na vasim servo-kocnicama pravilno funkcionise primenite sledeCi postupak. mogu se vrsiti izvesne 438 AlaI i materijal • Mali odvijae • U niverzalni nai • Krpa • Vazdusni filter vakuum uredaja • Vakuum crevo provere u cilju odrzavanja da bi se ustanovila da Ii uredaj radi ispravno . Ponovo prievrstite poklopac rezervoara i zatvorite poklopac motora. 20. a debljine 70-250 mm. Vakuum uredaj iii uredaj servo-koenica montiran je na pregradnom zidu koji deli prostor za motor od kabine i predstavlja posudu preenika izmedu 150-300 mm. Sa iskljueenim motorom polako pritiskajte pedalu koenice do kraja kako bi se ispustia vakuum iz rezervoara uredaja. Pod normalnim okolnastima. 3. Pritisnite pedalu koenice na dole i ne skidajuei nogu s pedale stanovati motor. Utvrdivanje mesta ispustanja Ukoliko sumnjate na ispustanje vakuurna iz sistema. 19. Zaeepite prstom otvor na kraju creva. Ukoliko je u kvaru mora se zameniti. Pregled servokocnica S ervo-koenica je uredaj koji omagucava vozaeu olaksano koeenje vozila.i dopunite ga kocionom tecnoscll. Ukoliko ne dode do pramene brzine motora prisutan je problem u . Vakuum uredaj koristi vakuum motora iz usisne grane i time obezbeduje dodatnu koCionu silu. Kada ste povezali dobra crevo brzina motora bi trebalo osetno da se poveea. Ukoliko se brzina motora ne prameni crevo se mora zameniti. 1. Ponovo povezati dobro vakuum crevo na vakuum uredaj. negde u sistemu vakuum uredaja dolazi do ispustanja vakuuma. Ukoliko se pedal a koenice ne kreee na dole. 2. 21. Oslobodite ruenu kocnicu.

2. Konsultovati kvalifikovanog mehanicara. sistem za koeenje mora uvek da se podvrgne ispustanju vazduha kako bi pravilno funckionisao._ .. ______ . . rezultat ce biti »meka« ili potpuno beskorisna pedala kocnice. __ ~ _ . (5) rezervoar za vakuum. Pratite smer creva do rezervoara vakuuma uredaja i odvojite crevo u toj tacki. ___ _____ __ . __ SISTEM ZA KOCENJE 3. Ukoliko jeste po novo montirajte zajedno sa stitnikom od prasine. I ovde se to vrsi jednostavnim povlacenjem creva. (1) klipnjaca povezana s peda!om kocnice i glavnim cilindrom. (3) poklopac. Ukoliko nije moracete da zamenite filter. 5._. na osnovu opisa iz ovog poglavlja. 439 1IiIIIIIrI __ __ . KoristeCi stare crevo kao meru. tistom krpom iIi peskirom. _____ . Kad vazduh dospe u sis tern za kocenje. Servo iii vakuum uredaj koristi vakuum iz motora da hi obezbedio dodalnu sHu za kotenje. odseci novo crevo na odgovarajucu duzinu. U veCini slucajeva nalazi se oko SISTEM ZA KOCENJE Komponente vakuum uredaja iIi servo-koCionog uredaja. _. potisne osovine ventila. i (7) montaini goli vijak na pregradnom zidu izmedu motora i kabine. 5. 7..' PodiCi poklopac motora i odvojite vakuum crevo s gornjeg del a vakuum uredaja jednostavno ga povlaceci (s prikljucka). 4. (2) filter... Otistiti filter mekom. Skinite vazdusni filter sa pregradnog zida vakuum uredaja. 6. (6) pOVf<ltna opruga. Ispustanje vazduha iz instalacije za kocenje Alat i materijal • PodmetaCi za tockove • Rucna dizalica i sigurnosna postolja • Okasti kljue • Crevo za ispustanje vazduha • Zastitne naocare • Posuda • Kociona teenost K adgod postoji mogucnost prodora vazduha u instalaciju koenica. Aktivirajte rucnu kocnicu. ____ . bilo usled kvara neke komponente iIi u toku popravki. Zamena vakullm creva 6._. 1. a pokriven je fleksibilnim stitnikom od prasine.vakuum uredaju. UkljuCite motor i proverite da Ii vakuum uredaj funkcionise dobro. Da hi ste zamenili vakuum crevo primenite sledeCi postupak. Montirajte novo crevo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 2 i 3. (4) membrana. Produvajte filter da biste utvrdili da li je Cis!.

Zato instalaciju treba povremeno ispirati i dopunjavati sveiom kOClonom tecnoscll. Prvo. Ispustanje vazduha iz kotione instalacije se vrsi na sledec. ukoliko ielite da koristite najbolje i produzite vek svog sistema za koeenje silikonska teenost predstavlja pravo resenje. da apsorbuje vlagu. Pomocu okastog kljuca otvorite i zalvorite svaki odusni vijak za pola obrta. sto dovodi du gubitka koCionog dejstva. Vlaga moie da prodre u instalaciju kroz gumena creva i zaptivke i kad god se otvara rezervoar za kocionu tecnost glavnog cilindra. tak i najmanje prisustvo vazduha u koCionim cevovodima dovesce do »mekog«». ona snizava tatku kljucanja kocione tecnosti sto znati da pod otezanim uslovirna rada moie da prokljuca unutar stege koenica. 4.Kociona lcenost koja se koristi za rad koCionih cilindara (na tockovima) i glavnog cilindra se ne sabija prilikom pritiskanja pedale koenice i stvaranja pritiska u kocionim cevovodima. vlaga dovodi do unutrasnje korozije. Ruenom dizalicom podignite zadnji deo vozila i postavite sigurnosna postolja is pod osovine na obe strane. avo ce biti dokaz da vijci funkcionisu. Parkirajte vozilo na ravuO tIo. Rucnom dizaJicom pOdignite prednji dec vozila i postavite sigurnosna postolja ispod sasije kako biste cvrsto poduprli vozilo. Blokirajte zadnje toekove podmetaeima za tockove.~ dva problema. sto znaCi da teii.. Jedna ce morati da sedi u kolima i komanduje pedaJom kocnice dok ce druga otvarati i zatvarati ventile na svakom toeku. Na svakom toeku nalazi se po jedan odusni venti!. Vijci za ispustanje vazduha se nalaze pri vrhu svake podloine ploce toeka. direktno iza koeionog cilindra. 7. Silikorrska kotiona teenost je nehidroskopna tako da se praktieno eleminise problem vlage i korozije unutar koCione instalacije. Rueni metod ispustanja vazduha kako iz dobos tako i iz disk-koenica zahteva dYe osobe. vremenom. U istalaciji postoji izvestan pritisak pa manja kolicina teenosti treba da iscuri. 5. Postoji i silikonska koeiona teenost kao prvoklasna zamena. 6. Medutim. 3. Uklonite podmetace za toekove. ona je skupa i staje nekoliko puta vise nego standardna koeiona tecnost. Drugo. Vlaga stvara 440 . Okastim kljueem odvijte najpre vijak koji je . Upozorenje: Korisrite zasritlle naocare prilikom rada. 2. Medutim. Ipak. naCin: 1. Kociona leenost je takode hidroskopna. koCionih cilindara iii koCionih cevovoda. POllekad moie da dode do nepredvidenog prskanja koCiolle leenosti.rada kocnica sto izaziva nesigurno kotenje.

. levi odeljka »Servisiranje glavnog cilindra« u ovom zadnji tocak. I· I 0"'\-_ . stavljajuCi drugi kraj creva u posudu ddimicno ispunjenu koCionom tecnoSCu. 442 O(vorili vij. P""'OM*O SISTEM ZA KOCENJE kocnice proveriti glavni cilindar. 14. prema uputstvima iz redosled operacije biee : desni zadnji toeak. SISTEM ZA KOCENJE 10. Obieno ce to biti desni zadnji toeak. 13.. 15. Kociona tecnost iSlice kroz crevo za ispustanjc (2) u po:mdu (3). vijka. Na pomena: Po stupak pomocniku da i dalje drzi pritisnutu pedalu dok treba zapoceti s tockom koji je najdalji od glavnog priteiete vijak a onda neka pusti pedalu kocnice. cilindra a zavrsiti s tockom najblizem glavnom 11. . Spustite vozilo na tIo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 3 i 4. Recite svakog odusnog.razvodnom cilindru. Otvorite poklopac rezervoara glavnog cilin. Kod veCine vozila pravilan dra i nalijte koCionu tecnost. J i'.0""". Dejstvo pedale kocnice ne bi trebalo da bude »meko«. 9.. :L"" k""5 0 . b'" . Otvorite odusni vijak. kako je to objaSnjeno u odeljku "Servisiranje glavnog razvodnog cilindra« u ovom poglavlju..k (1) okastim kljuccm pritoffi dricCi pritisnutu kocnicu.. Po zavrsetku postupka ispustanja vazduha po novo napunite glavni cilindar kocionom tecnoscu. Ponovite operacije iz tacaka 7 do 10 kod posudu. desni prednji toeak i levi prednji poglavlju.najdalji od glavnog kotionog cilindra. a drugi kra] stavite u posudu delimieno ispunjenju koCionom tecnoscu. Poveiite odusno crevo na vijak. Ukoliko pedala moze da se pritisne do dna mazda ce biti potrebno podeSavanje kocnice. Treba uvek da bude naliven sa tei'noscu. a pedal a ce popustiti do dna hoda. Ukoliko se gIavni cilindar isprazni u toku ispuStanja vazduha to ee predstavljati dodatni rad posto eete morati da ispustite vazduh i iz samog glavnog cilindra. Pritegnute poklopac. ( Da bi se ispuslio vazduh iz koCionih cevovoda poslaviti okaSli k1juc: (1) na odusni vijak (2) iza gJavnog cilindra (3) i povezati creVQ Zil ispustanje vazduha (4). Vratite poklopac na ·mesto ali ga ne toeak. Ispitati ponasanje kola u uslovima drumske voznje. Tecnosi ce is!eCi u 12.J. Videti odeljak "Poddavanje dobos-kocnica« U ovom poglavlju. 8. Vas pomocnik treba da pritisne pedalu koenice i da je stalno drii pod pritiskom (noge).

. '7 l ~ ' L.~ n a jednom kraju a sa kocionim cevovodom preko nosaea na elementu ram a u blizini gornjeg komandnog kraka na drugom kraju. Kako je pritisak prenet na koCione eilindre on pokrece klipove eilindra pa se pritisak prenosi na dobos iii disk preko kocionih papuca. na drugom sa koCionim cevovodom SISTEM ZA KOCENJE preko nosaea na elementu ram a na zadnjem delu vozila. . ~ Kocioni cevovodi Alat i materijal • Podmetaei za tockove • Ruena dizaliea i sigurnosna postolja • Otvoreni kljue e Kljuc za navrtke· • Cekic sa loptastom glavom i probojae • KoCiona creva i cevi K ada stavite nogu na pedalu kocniee da biste zaustavili vozilo istovremeno se desava nekoliko stvari. Potrebno je izvrsiti proveru eurenja. Zadnja koCiona creva povezana su sa razvodnim blokom na kuCistu osovine na jednom kraju a. 1. Trenje koje se javljaizmedu koCionih papuca (koje su ablozene frikeionim materijalom) i dobosa iii diska je sila koja koCi tockove. ulubljenja iIi korozije na cevima. To treba da obavi profesionalni mehanicar.tameii3 IiOCiOfiOg creva Da bi se izvrSila zamena kocionog creva primeniti sledeCi postupak. Ukoliko postoji bilo kakva sumnja 0 stanju koCionih cevovoda treba odmah izvrsiti zamenu.j: J J i J I .zavisno od toga sta je u pitanju . Pritisak koji vrsite na pedalu prenosi se na glavni cilindar kocionog sistema (bilo direktno bilo preko servo pojaCivaca). Rutinsko odrzavanje vaseg vozila treba da obuhvati i pregled kocionih eevovoda (eevi i creva). Ovaj pritisak se dalje prenosi pomocu hidraulicne koCione teenosti na kocione cilindre (na tookovima) nizom celicnih vodova (eevi) i fleksibilnih creva. Prednja kociona creva povezana su sa koCionim cilindrom iIi stegom koenice . Pritiskom na kocniee razvija se visoki hidrauIieki pritisak u sistemu za kocenje. a curenja iIi drugih ostecenja na fleksibilnim crevima. Zamena kocionih cevovoda nije posao mehanieara-amatera. Aktivirajte ruenu koenicu. Svaka slabost unutar sistema izazvace kvar a mozda i saobracajni udes.

12.. Napomena: UkoJiko radite na zadnjem crevu treba blokirati prednje tockove a rucnom dizalicom podiCi zadnji kraj vozila. 14. 9. Okastim kljucem osigurajte prikljucak kocionog creva na nosacu-konzoli od okretanja. Rucnom dizalicom podici prednji kraj vozila i postaviti par sigurnosnih postolja da biste vozilo cvrsto poduprli. Pomocu okastog kljuca odvijte prikljucak na drugom kraju creva . Ukoliko radite na zadnjem crevu prikljucak ce se nalaziti na razvodnom bloku kuCista menjaea. Povucite cevovod i odvojte ga od nosaca-konzole. Postavite probojac iIi odvijae s gomje strane izboCine obujmice. Pazite da se obujmica ne osteti. 11. 4. Ubacite prikljucak cevovoda na kociono crevo i pritegnite prikljueak kljueem za navrtke 443 SISTEM ZAKOCENJE Da bi se skinuo prikljueak crevo kocnice: Prikljucak creva (l) kocionog creva (2) povezan je 5 prikljutkom koCionog cevovoda (3) koCionog voda (4) nn nosatu-konzoli (5). 10. Postavite U-obujmicu i udaranjem po gornjem izbocenom delu obujmice pomocu cekica s loptastom glavom osiguracete njen polozaj. 6. Napomena: izvesna kolicina tecnosti iseurice iz koCionog cevovoda. Ukoliko radite na prednjem crevu ovaj prikljueak nalazice se na kobonom cilindru (na tocku) iIi stegi koenice . KoristeCi novo kobo no crevo primenite obrnuti redosled operacija iz tacke 10. 13. . 8. Ispustite yazduh iz koCione instalacije na toekoyima na kojima su zamenjena creya. pa udaranjem 0 drugi kraj alata izbijte U-obujmicu. . Postavite drugi kraj koCionog creva na nosac-konzolu. drzed pritom okastim kljueem prikljueak koCionog creya da se ne bi okretao. Kad odvijete prikljucak cevovoda da moze siobodno da se okrecc odvijte ga sa kOCionog creva. 5.2. Upotrebite kljue za navrtke na prikljucak koCionog cevovoda na nosacu-konzoli. To je normalno. Videti odeljak »Ispustanje vazduha iz instalacije za koeenje« u ovom poglavlju. Okastim kljucem na prikljucku kocionog creva odvijte prikljucak kocionog creva i pomerajtc prikljucak napred-nazad za po 1/4 obrtaja dok ne bude mogao siobodno da se okrece na kocionom cevovodu. 3.zavisno od toga sta je u pitanju. ukoliko ste zamenili crevo morate ispustiti vazduh iz sistema na oba zadnja toeka. Malim cekicem sa loptastom giavom i probojcern iIi starim odvijacem skinite U-obujmicu koja drzi prikljucak cevovoda za nosac-konzolu. 7. 15. Lupkanjem po U-obujrnici (6) koja drii prikljutak creva malim cekicem s loptas!orn glavom i probojcem iii odvijacem skinucete prikljucak koCionog c:reva. Blokirajte zadnje tockave sa podmetacima. Na primer.

Spustite ruenu koenicu i ukljuCite motor. 4. 5. negde na sredini vozila s donje strane. Parkirajte vozilo na ravnom tiu. Pomoeu pokretne lezaljke podvucite se pod vozilo. Izvrsite ispitivanje ponaSanja kola u drumskoj voznji. Spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 2 i 3. II . Ovaj. Ruenom dizalicom podignite zadnji kraj vozila tako da se oba zadnja toeka podignu od tla. Na mestu spajanja uiadi postoji neka vrsta uredaja za podesavanje. 6. 18.16. Podesavanje ruene koenice se vrsi na siedeCi nacin: 1. Ruena koenica sa uzadima zahteva podesavanje kad god ne moze da se drzi vozilo u stanju mirovanja iii kada su zadnje koCione papuce istrosene. 2. Posta pritegnete navrtke sa kljucem uzad ce biti taka ® ® SISTEM ZA KOCENJE pritegnuta da ruena koenica koCi u nIzem polozaju. 3. Povlaeenjem poluge'rucne koenice celiena uiad se zateiu i aktivira se mahanizam zadnjih kocnica. Pratite smer celicnih uiadi ad zadnjih tockova do mesta gde se susreeu. 17. Blokirajte prednje toekove podmetaCima sa prednje strane tako da se kola ne krecu. mehanizam gura koCione papuee prema dobosu tako da zadnji tockoyi ostaju blokirani. Pritegnite navrtke za podesavanje okretanjem u smeru kretanja kazaljke na satu sve dok se ne . I I'! I i . 444 Rucna kocnica R uena koenica na automobilu aktivira se pomocu mehaniekog poluznog mehanizma. ~ 1 I Alat i materijal • PodmetaCi za toekove • Rucna dizalica i sigurnosna pos!olja • Pokretna leialjka • Otvoreni kljueevi • Penetrirajuee ulje Postavite sigurnosna postolja ispod zadnje osovine kako bi se kola evrsto poduprla. Najcesce se ovde radi 0 dugaekom vijku sa dve kantra navrtke.. Navrtke za podesavanje obieno su postavIjene na mestu gde su veoma izlozene dejstvu rde i prljavstine pa se savetuje koriscenje nekog penetrirajuceg ulja -pre nego 8tO se pokusa bilo kakva intervencija na sistemu za kocenje.

Uhvatite prekidac rukom ! vratit! ga u prvobitni pOlozaj. 7. Postoje dve vrste prekidaca koCionih svetala . U tom slucaju. 8. pokrece se jednostruko cclicno Ufe (2) kega drfe (fiksiraju) nosaci (3). Problem moZe da leii u sijalieama.. mazda se prekidac savio i ne dodiruje poluini mehanizam kocnjce. Ispitajte prekidai' i uveriti se da taster radi gore-dole kada je pritisnuta pedala kocniee. Pritegnite navrtke za podesavanje jednu 0 drugu pomoeu dva kljuea tako da uiad De mogu da se olabave.'SISTEM ZA KOCENJE . u blizini poluznog mehanizma pedale kocniee. Svaki otpor na tockovima maze da dove de do preranog habanja papuea i stvara se nepotrebno opterecenje motora. 3.oseti slab otpor kod okretanja zadnjih toekova rukom. medutim.. Ukoliko to nije slucaj. grlima sijaliea. prekidac se mora zamcniti. Pogledajte ispod instrument-table u vozilu. Servisiranje mehanickog prekidaca Na siedeCi naCin eete utvrditi da Ii je vas mehanicki prekidai' koCionih svetala pokvaren i kako ga treba promeniti ukoliko je potrebno. Zatim olabavite navrtke dok se raj otpor ne izgubi . Za ovo ce vam biti potrebna ispitna lampica. prekidacu signala iIi prekidacu za stop svetala. Prekidac za stop svetla K ada jedno od stop svetla na vasem vozilu ne radi prilikom pritiskanja pedala kocniee najcesce je u pitanju pregorela sijaliea. Na jarmu (4) preko kega se uiad razvode do zadnjih laekeva (5) kroz zastitno crevo (6) obicno se naIaze navrtke za podesavanje. Pritiskanjem pedaJe koenice za parkiranje (1). Trebalo bi da vidite taster-prekidai' veoma blizu ili gotovo u kontaktu sa poluznim mehanizmom pedale kocniee. 2. Pored toga. U prirucniku proverite koja vrsta prekidaca je ugradena na vase vozilo. _----------« <_. ® / Rad mehanizma parkirne koenice. 445 . Dru- . kao sto je sarka na vratima iii vijak za montazu instrument-table.mehanicki i hidraulicki. 9.. 1. provodnicima. Kada.. Ukoliko izgleda da prekidac pravilno funkeionise pomoeu ispitne lampice proveriti elektricno kolo. Spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz taeaka 2 i 3. ne radi nijedno stop svetlo mozda su u pitanju vise del ova instalaeije koji su u kvaru. i sam taster se mozda zaglavio.. Jedan kraj ispitne lampice povezati sa odgovarajuCim uzemljenjem. Proverite da na zadnjim tockovima nema apsolutno nikakvog otpora pri okretanju.

Pustite pedalu kocniee i iskljuciti ispitnu lampicu. Pri dodiru oba kontakta lampiee bi trebalo da se upalL 5. 10. Stop svetla bi sada trebalo da rade. Sklop pedaJc kocnice. Ponovo poveZite kontakte na novom prekidaeu. 7. l I ® ( ) \ . 6. Drugim krajem ispitne lampiee proverite da Ii je bilo koji od dva kontakta povezan za gornji dec prekidaca i da Ii provodi struju. Ukoliko je prekida': pokvaren mora se zameniti. Ukoliko je prekidac neispravan moraee se zameniti. Podignite poklopac motora. 4. Montirajte nov prekidat priteZuCi vijak odvijacem. Neka neko pritisne pedalu koeniee dok vi dodirujete kontakte pomocu ispitne lampice. (2) elektro provodnici kocnice. 8. 446 Alat i materijal • Ispitna lampica • Odvijac • Prekidac za stop svetla • Kljuc 6. 9. Neka neko stoji iza kola da bi vam rekao da Ii se svetla pale kada pritisnete pedalu kocniee. Redosled povezivanja nije vazan. 1. Poveiite jedan kraj ispitne lampice za odgovarajuce uzemljenje kao sto je neki dec bloka motora. Prilikom povezivanja s jednim od kontakata ispitna lampiea bi trebalo da se pali. Hidraulicni prekidac stop svetala biee 10eiTan na prednjem delu glavnog koCionog cilindra iii ispod njega kao i na razvodnom bloku na koje je i koeioni eevovod od glavnog eilindra. Izvuci kontakte iz utitniea. Ovaj elektrieni prekidac je osetljiv na pritisak. Servisiranje hidraulicnog prekidaca Ukoliko je vase vozilo opremljeno hidraulicnim prekidacem stop svetala primenite sledeCi postupak. 5. (3) . . Rukom pritisnite pedalu koeniee i svaki kontakt dodirnite krajem ispitne lampiee. (1) pedala. Pri dodiru jednog od dva kontakta lampica bi trebalo da zasvetli. Pri dodirivanju kontakata ispitna lampica bi trebalo da se pali. 2. IskljuCite kontakte. Pomotu odvijaea olabavite vijke koji drie prekidac fiksiran na montainu konzolu. Skinite prekidac i zamenite ga odgovarajuCim. Opustite pedalu koeniee i iskljuCite ispitnu lampicu. 4. 11.gim krajem ispitne lampiee dodirnite kontakt prekidaea. 3. Ispitnom lampicom proverite elektricno kolo.

Anatomija pneumatika Pre razmatranja izbora. (4) tocak. Stop svetla bi sada trebalo da rade. (7) protektor pneumatika. (6) caura. udobnost i troskove yoznje vaseg vozila vise nego ijedna druga komponenta. Kljucem okrenite prekidac u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu da biste ga skinuli. uz pravilnu negu. koji su povezani u cvrstu celinu. (6) b o ~ n i zid pneumatik a. karakteristike rukovanja. i (8) osigurac. J PNEUMATICI I "V TOCKOVI P neumatici utiCll na sigurnost. Neka neko stoji iza vozila da bi yam rekao da Ii se svetla pale kada pritisnete pedalu kocnice. . 448 9. Rub je dec pneumatika koji po maze da pneumatik bude u kontaktu sa naplatkom tacka i Sklap pncumatika i tatka. Zatvorite poklopac motora. (3) venti!. performanse. (2) navrtka. SISTEM ZA KOCENJE ® 447 SISTEM ZA KOCENJE 7. I. Zavisno ad naeina voznje i tezine vaziIa. 8. " j 1 . . (7) klipnjaca glavllo g cilindra. (4) prekidac. odrzavanja i popravke pneumatika trebalo bi da upoznate del ave pneumatika. posta su . 10. (5) podloska. RUB. i (8) sklap koCionog dobosa. Po novo povezati kontakte na novi prekidac obrnutim redosledom operacija iz tacke 6. Montirajte nov prekidac obrnutim redosledom operacija iz tacke 7. (5) rub pneumatika. trebalo bi da traju bar 50.kOlltakti. (1) poklopac tocka (»radkapna«). KORD. Posta su deo vozila koji je u komaktu s drumom pneumatici zasluzuju mnago vise od neredovne iIi povremene paznje. Pneumatici imaju velikog uticaja na sigumost kola j rukovanje.000 kilometara. 11. Kord se sastoji od slojeva gumom ilT'pregnirane tkanine ili kordova. pneumatici. i I i I .

(5) (6) omotaci iii slojcvi le la pneumatika. Debljina protektora varira od kvaliteta pneumatika. (7) rebro. BOCNI ZIDOVI. (2) bocni zid. "SARE<..ani jedini delavi koji dolaze u dodit s koJovozom. Ovde se radi 0 bokovima tela pneumatika. On predstavlja sistem »sara« i rebara koji obezbeauju trakciju. Izradeni su od tanjeg materijala nego protektor kako bi pruiili veeu fleksibilnost pneumatiku. (9) zice za ojacanje rubu. Pneumatik koji nije u stanju da prihvati dodatno opterecenje u slucaju nuzde moie da otkaze upravo onda kada yam je neophodna dodatna bezbednost. INDIKATORI HABANJA. 1 .bias' pneumatici su predstavljali standard kod veCine kola proizvedenih u SAD. 449 PNEUMATICII TOCKOVI obezbeauje zaptivanje vazduba kod tjubles pneumatika (bez unutrasnje gume). Pneumatici danas u sebi sadrie horizontalne sipke. (8) zljcb. Ove »sare« se otvaraju kad pneumatik nalegne na drum i ostvaruju dodatno prianjanje pneumatika za kolovoznu narocito kada je povrSina vlaina. (3) rub. trake iJi indikatore habanja ugraoene u protektor koji postaju o 450 vidljivi kada se protektor istrosi na sarno 1. Stoga treba ulagati u pneumatike koji su bar onoliko dobri kao originalni iIi bolji ukoliko smatrate da ce yam biti potrebni. Protektor iIi kruna predstavlja dec pneumatika kojI dolazi u kontakt s povrsinom druma.Na nekim pneumaticima u rebra protektora izliveni su »sare«. poliester iU drugi materijal) koji prelaze iz jednog ruba u drugi pod . Kada se dostigne ova debJjina indikatori proizvode tupi zvuk koji podseea vozaca da je pneumatik spreman za zamenu. tro. godina . .BIAS' PNEUMA TIK. U osnovi postoje tri vrste pneumatika. Rub je izraoen od jake trake celicne lice uvucene po unutrasnjem obimu slojevite strukturc pneumatiku. Imali su dvo-. najlon. bias s pojasom i radijalna s poJasom. po konstrukciji: bias.iIi viseslojne gumom impregnirane sinteticke kordove (rajon.5 mm debJjine »sare«. (1) spoljasnja ivica. Pneumatik koji ne moze da izdrzi udar 0 ivicnjak iii 0 rupu na drumu daje vam sarno prividni osecaj sigurnosti. (4) protektof. PROTEKTOR.. Do kraja sezdesetih . i (10) gumcna obloga. CD Delovi tiplcnog auto pneumCilika. i I "Jj. Vrste pneumatika PriJikom kupovine pneumatika dobra procena moze vam ustedeti novae) a i zivo