I I i ! I , I I I i I I I I I [ [ [ I [I , i ---- - " . - ~ i POPRAVI SAM SVOJ , I ........ \ L mlfJDIP Delavska enotnost - - . - ~ - - - -- - .'. - - - - - ~ - .•.•...•.. ..

"V SADRZAJ UVOD 7 DELOVI AUTOMOBILA 10 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL 13 ODRZAVANuE AUTOMOBILA 31 Leri Kerli POPRAVI SAM SVOJ AUTO Odrzavanje {popravke Naslov originala: Odrzavanje i popravke koje mozete sami da obavite ........... : .................... . Alat ..................................... . Mere predostroznosti ...................... . Kupovina del ova .......................... . Odrzavanje i provera sigurnosti ............. . Preporuke za odrzavanje i podmazivanje ..... . Provera osnovnih tecnosti .................. . Sta je potrebno da znate 0 motornim uljima i podmazivanju .......................... . Zamena ulja i precistaca za ulje ............. . Podmazivanje sasije ....................... . Podmazivanje lezajeva tockova ............. . Podmazivanje karoserije ................... . Osposobljavanje vozila za rad u zimskim uslovima ............................... . Zastita od korozije ........................ .

Prevod s engleskog; Vera Gligorijcvic. Mira Gligorijevic i Predrag Milanovic Strucna redakcija i strucno misIjenje: mr Predrag Milanovic. dip!. ing. Larry Carley and A uto Editors of Consumer Guide DO IT YOURSELF AUTO REPAIR Urednik: Snezann Pejilkllvic Tehnicki urednik: Gradimir Avramov Stamp;1 CGP Ddo. Ljuh1i,ma. li)1-\X 13 17 28 30 32 34 36 48 52 56 60 66 68 70 Bihlioto;\:.u: UHip Urcdujc Urcdnicki !ldhor: Dilni!o DOll1ujn!;.o. G;I\:nik. Damian Kri inik. Zriene Mali (prcdsednik). Frand Mulcc. Marjan Rcmic i Milan Zivkovic Jzdavat: Dc.lllv;;ka enotnost (TOZD u CGP Dclul Drugo srpskohrvatsko izdanje. Tiraz 20.000 primeraka '0 lyg6 Publications lnternational Ltd. Za Mi1'lil Zivkovic. V. U. !zvrsni rr()uUcl'!lI: Marketing DE Z;; prndm:c:m,l; 7:lkliC Mali © za J ugosJaviju: Mladinska knjiga, TOZD Koprodukcija, Ljubljao<l. I t)i)X Organizacij<l projekta: MlaJinsk'-1 knjiga, OdgO\'1ll'll1 un:dnik O;Ll\ii,] DOl11ajnko TOZD Koprodukcija I ; OTKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 79 SISTEM ZA STARTOVANJE 92 SISTEM ZA PUNJENJE 117 SISTEM ZA HLAt>ENJE 127 SISTEM ZA DOVOD GORIVA 167 Odrzavanje spoljasnjeg izgleda automobila .. . . 73 Ciscenje i pranje motora .................... 77 Odrzavanje akumulatora .................... 96 Ispitivanje akumulatora ............•........ 99 Punjenje akumulatora ...................... 103 Upotreba produznih kablova za startovanje ... . 106

Izbor akumulatora i zamena ................. 109 Zamena elektropokretaca i automata elektropokretaca ......................... 112 Zamena pogonskog remena alternatora .. ..... 119 Ispitivanje alternatora i regulatora napona (reglera) .......... '. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zamena alternatora i regulatora napona (reglera) ................................ 125 Provera sistema za hlaoenje . . . . . . . . . . . . . . . . . Ispitivanje sistema za hlaaenje na pritisak .... 135 Provera tecnosti za hlaaenje ................ 137 Ispiranje sistema za hlaaenje ...... . . . . . . . . . . 139 Zamena remena ventilatora ................. 142 Skidanje i namestanje creva . . . . . . . . . . . . . . . . . Odrzavanje termostata . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . Zamena pumpe za vodu . ............ ....... . 151 Zamena cepova na bloku motora .... ........ . 154 Zamena hladnjaka ......................... 156 Grejaci .... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. 122 130

145 147

. . . . . 158

Klima ureaaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 Punjenje klima ureaaja ..................... 165 Odrzavanje precistaca za vazduh ............ 170 Zamena precistaca za gorivo ................ 173 Ispitivanje i zamena pumpe za gorivo ......... 180 Podesavanje karburatora ................... 188 Odrzavanje ureaaja za pokretanje hladnog motora ........... ..... ......... . ..... .. . 194 --SADRZAJ --------- --- ----- - ---- -- ---------- --- ----- - ---- - - - - - . - . - . - - ~ - - " " - ' - ~ - - - " ' - ' SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 217 SISTEM ZA PALJENJE 243 MOTOR 297 IZDUVNI SISTEM 323 Mehanizam za regulisanje gasa motora ....... 198 Zamena karburatora ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva .•. 202 Ubrizgavanje dizel goriva ................... 205 Turbo punjenje ............................ 208 Kompjuterska regulacija motora ............. 211 Ureaaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . 222 Uredaj za regulisanje isparenja .............. 228 Uredaj za zagrevanje vazduha ............... 229 Recirkulacija izduvnih gasova ;.............. 232 Ubrizgavanje vazduha i kataliticki konvertor ... 234 Ispitivanje kvaliteta izduvnih gasova . . . . . . . . . . 239 Sistem za paljenje sa »platinskim dugmadima« 246 Podesavanje zazora ........................ 254 Elektronsko paljenje ....... . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 Podesavanje paljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260

Vakumski regulator paljenja ................. 267 Centrifugalni regulator paljenja .............. 269 Razvodnik paljenja ......................... 271 Skidanje i ugradnja razvodnika paljenja . . . . . . . 276 Pregled i ugradnja svecica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 Kablovi za svecice ..................... " . . . 284 Indukcioni kalem (bobina) ......... ,......... 288 Primarni (balastni) otpornik paljenja .......... 293 Glavni prekidac (kontakt-kljuc) ............... 294 Trazenje gresaka u motoru .................. 301 Ispitivanje kompresije motora . . . . . . ... . . . . . . . . 302 Ispitivanje vakuma ......................... 306 Ispitivanje balansa snage ................... 309 Zamena zaptivke iii zaptivne mase ........... 310 Podesavanje ventila: motori sa podizacima .. . . . 312 Podesavanje zazora ventila: motori sa bregastom osovinom u glavi ............... 314 Zupcasti kais .............................. 317 Lanac razvodnog mehanizma ................ 320 Provera izduvnog sistema '" . . . . . . . . . . . . . . . . 325 Odrzavanje izduvnog sistema .. . . . . . . . . . . . . . . 328 Odrzavanje katalitickog filtera ............... 336 i i PRENOS SNAGE 338 UPRAVLJANJE· I VESANJE 382 SISTEM ZA KOCENJE 414 PNEUMATICI I TOCKOVI 449 POPRAVKA KAROSERIJE 462 SADKLAJ--- Kvacilo Mehanicki menjac '" ...................... . Automatski menjac : ....................... . Sigurnosni prekidac ....................... . Kardansko vratilo, kardanski zglobovi i homokineticki,zglobovi .................. . Diferencijal: Pogon na zadnje tockove ....... . Zadnji pogonski most ...................... . Nosaci motora, menjaca i menjaca diferencijala Kuglasti zglobovi .......................... . Stabilizaciona poluga ...................... . Granicnici oscilovanja tockova .............. . Opruge i torzione sipke .................... . Amortizeri i Makfersonov stub .............. . 343 351 357 362 362 374 377 380

385 389 391 391 395 Pitmanov mehanizam za upravljanje " . . . . . . . . 404 Upravljacki mehanizam sa zupcastom letvom " 408 Servo upravljac ............................ 410 Pregled prednjih kocnica ..... '. . . . . . . . . . . . . . . 418 Pregled zadnjih dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . 422 Zamena plocica disk-kocnica ................ 422 Zamena obloga dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . 429 Podesavanje dobos-kocnica ................. 432 Servisiranje glavnog kocionog cilindra ........ 436 'Pregled servo-kocnica ...................... 438 Ispustanje vazduha iz instalacije za kocenje ... 440 Kocioni cevovodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443 Rucna kocnica ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444 Prekidac za stop svetla ..................... 446 Dimenzije pneumatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . 452 Odriavanje pneumatika ..................... 454 Premestanje tockova ....................... 457 Zamena tocka ............................. 459 Koriscenje maskirne trake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462 Priprema metalne povrsine za bojenje ........ 465 Koriscenje osnovnog premaza i boje ......... 466 Popravka zaraalih delova i otvora .. . . . . . . . . . . 469 Popravka ogrebotina i udubljenja ............ 473 Popravka plasticnih del ova ........ . . . . . . . . . . 475 Popravka ostecene boje ....... ,............ 477 Restauracija izbledele boje ........ . . . . . . . . . . 477 ----- ~ ~ - - , - - - - - - - - - - - . . , . - - - - - - - - ~ SADRZAJ DODATNA OPREMA ! UREBAJ!' 483 RECNIK POJMOVA 497 Ukrasni i zaptivni elementi ................... 478 Skidanje oznaka i nalepnica ................. 481 Brisaci i uredaj za pranje vetrobranskog stakla 483 Grejaci zadnjeg stakla ...................... 487 Sijalice, osiguraci i migavci upozorenja ....... .488 Radio i antena ............................. 491 Brzinomeri ................................ 493 Ugradnja svetla u motorni prostor iii u prtljaznik ................................ ~ 495 Ugradnja vakuum-metra .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495 Poznavanje rada vaseg automobila pomoti ce vam da odriava!e i opravljate delovc kao sto su razvodnik paljenja ili koCioni cevovod. UVOD A · ko ste tipican vlasnik automobila, verovatno svake godine potrosite prilicnu svotu novca na odriavanje i opravku ukoliko to ne umete da uradite sami. Iako je potreba za odriavanjem veCine savremenih modela automobila cene usluga i del ova stalno rastu. Zbog toga su

mnogi vozaCi poceli sami da odrzavaju i popravljaju svoje automobile. Time ne sarno sto stede na radu i delovima (u zavisnosti od toga gde ih nabavljaju), vee oseeaju i zadovoljstvo sto su sami nesto uradili. Staranje 0 sopstvenom automobilu ima i druga preimucstva. Ne morate za svaku sitnicu da trazite strucnu pomoc niti cekate na red za opravku, a kada mehanicar i obavi posao umesto vas, znacere tacno sta je uradeno i koji delovi su zame7 UVOD njeni. Pored toga, redovno cete imati uvid u stanje automobila, sto omogucuje blagovremeno otkrivanje manjih kvarova. Ova knjiga je pisana za prosecnu osobu zainte-. resovanu da nauCi kako da se stara 0 svom automobilu. Zbog toga su uputstva ogranicena na osnovno odriavanje i sitnije opravke koje se nalaze u granicama vasih sposobnosti. Drugim retima, nije potrebno da budete kvalifikovani mehanicar pa da uradite sve ono sto je obuhva8 ceno ovim prirucnikom. Sl'ozenije opravke kao sto su generalna opravka motora, opravka ventilskog i prenosnog mehanizma, centriranje prednjeg trapa i slicno, nisu ukljucene zato sto zahtevaju znatno strucno znanje, poseban alat i opremu. Takve paslave ipak prepustite struenjaku. Sadriaj ove knjige izdeljen je po paglavljima kaja se laka prate, a obuhvataju asnave adrzavanja automobila i sve glavne sisteme pojedinacno. = --Odeljci u okviru svakog poglavlja daju jednostavna, detaijna uputstva kako da opravite kvar i savete kako da tuj posao najboije obavite, zatim, sta od alata i materijala treba da imate; upoznaju vas -sa merarna predostroznosti prilikom odrzavanja i objasnjavaju u kojim slucajevima posao treba da prepustite strucnjaku, Cak i aka po sao ne mozete (ili ne zelite) da obavite sami, poznavanje problema omoguCice UVOD vam da 0 njemu oa pravi oaCin porazgovarate sa mehanicarem. Razumevanje onoga sto nije u redu i sto treba da bude uradeno moze da spreCi cesto nepotrebne, skupe opravke, Podjednako je korisno da se opravlja sopstveni automobil i da se razume ono sto drugi za vas radi, Ova knjiga moze pomoei da postignete i jedno i drugo. samim tim sto odriavanje automobila ia vas vise neee biti tajna. , ,-Ukoliko jc dobra obavesten, majstor-ilmater ce biti u stanju da otkrije mnage kvarovc cak

i na savremenim lipovima yoziln sa prednjim pogonom. Mdu radoYima opisanim U ovoj knji:::i nabrojani su (S<l leve suone, U pravcu kretanju kaznljki nu satu): kard:wskih zglobovu. odrl:nvunje diskkocn\ce, Zlllnena prcCislaca za gorivo j provera spone. 9 DELOVI AUTOMOBILA 0 ~ ! N eke Ijude prostor za motor u automobilu zbunjuje i obeshrabruje. Kada podignu poklopac matera, Cini im se da vide sumu tica, kaiseva i kaisnika izmedu kojih se nalaze deloyi zlokobnog izgleda. VeGina Ijudi veroyatno nije nikada zavirila pod svoj iii bilo koji drugi automobi!. Najverovatnije nisu iskoristili priliku ni da posmatraju mehanicara dok im pOdmazuje automobil na hidraulicnoj dizalici, niti da pogledaju koji su delovi skriveni iza dobosa kocnice. 10 Sada yam se pruza prilika da dobro upoznate svoj automobi!. U poglavlju »Delovi automobila« objasnjen je tacan polozaj mnogih delova glavnih sistema u jednom tipicnom automobilu. Vise podataka nac; cete u poglaYljima posyecenim ovim sistemima. Nemojte dozvoliti da vas uplasi broj sastavnih del ova i sistema. Malo je verovatno da ce vasem automobilu ikada biti potrebne sye opravke navedene u ovoj knjizi. ~ '''--@ DELOVI VOZILA SA PREDNJIM POGONOM 1. STUB UPRAVUACA 2. ZADNJI AMORTIZER 3. REZERVNI TOCAK 4. BRANIK ZA UBLAZAVANJE UDARA 5. IZDUVNA CEV 6. ZADNJI PRIGUSIVAC 7. VRETENO 1 LEZAJEVI ZADNJEG TOCKA 8. VODECA POLUGA VESANJA ZADNJIH TOCKOVA 9 ZA VOJNA OPRUGA 10. REZERVOAR ZA GORIVO 11. KAT ALITICKI KONVERTOR 12. VESANJE PREDNJIH TOCKOV A (TIP MAKFERSON) 13. DONJE OSCILUJUCE RAME 14. MENJACKA KUTlJA 15. KOMPJUTER ELEKTRONSKOG PAUENJA 16. AKUMULATOR 17. REZERVOAR TECNOSTl ZA HLA[JENJE 18. ELEKTlCNI VENTILATOR HLADNJAKA 19. HLADNJAK 20. POPRECNO POSTAVLJENI MOTOR 21. KUCI.STE PRECISTACA ZA VAZDUH 11

DELOVI AUTOMOBILA DELOVI VOZILA SA ZADNJlM POGONOM 15. GORNJE OSCILUJUCE RAME 1. ZADNJI PRIGUSIVAC 16. ALTERNATOR 2. ZADNJE SVETLO 17 PUMPA SERVOUREDAJA ZA UPRAVLlAC 3. IZDUVNA CEV IS. POGONSKI REMEN ALTERNATORA 4. DISK·KOCNICA 19. VENTILATOR S. ZADNJI GlBAN) 20. PREDNJE SVETLO 6. DlFERENCIJAL 21. KOMPRESOR KLIMA-UREDAJA 7. KARDANSKI ZGLOB 22. PREClST AC ZA GORIVO 8. PREDNJI PRIGUSIV ACe 23. KARBURATOR 9. KAT ALlTICKI KONVERTOR 24. SVECICA 10. MENJACKI PRENOSNIK 25. KUCISTE PRECISTACA ZA VAZDUH 11. STEGA DISK-KOCNICE 26. RAZVODNIK PAUENJA 12. AMORTIZER 27. GLAVNI KOCIONI CILlNDAR 13. KRAJ SPONE 28. SERVOUREDAJ ZA KOCN!CE 14. STABfUZATOR 29. STUB UPRA YLJACA 12 OPRAVITE S A I \ ~ I SVOJ AUT()M'O 131 L K akve su vase realne mogucnosti u pogledu odrzavanja i opravke automobila? To zavisi od vasih sposobnosti, znanja i volje. U prilozenoj tabeli naveden je izvestan broj najcesCih radova ocenjenih prema tezini. Ukoliko ste reseni da obavite posao naveden u kategoriji koja prevazilazi vase sadasnje mogucnosti, bite bolje da sacekate dak ne steknete vise iskustva popravljajuci jednostavnije kvarove, i da tek onda pokusate da se latite tezih paduhvata. Za najveCi dec posloya koji spadaju u odrzavaOdrzavanje i opravke koje mozete sami da obavite S to najcesCih radova koje mozete da obavite sami pobrojano je u prilozenoj tabeli. Radovi su obelezeni prema potrebnom strucnom znanju u jednoj od tri kolone: pocetni l1ivo, srednji niva i viii nivo. Sve radove obelezene u kolani pocetni nivo maze da obavi svako, bez obzira da Ii ima neko prethodno iskustvo iii ga nema. SledeCi nje i lake apravke 'nije potrebno poznavanje mehanicarskog zanata. ledino Yam treba dobra volja i sprem;;ost da zasucete rukave. isprljate ruke, pa i da e podvucete pod automobil i dobro pomuCite da biste dosli do dela skrivenog u skucenom prostoru za motor. Cak i aka sam posao nije mnago tezak, fizitki napor moze da bude veti nego sto yam odgovara. Zbog toga razmislite 0 svojim mogucnostima i aka vam se utini da je potrebno vise truda nego sto ste spremni da ulozite, obratite se strucnjaku. uputstva iz ove knjige, pocetnik moze da obavi sve radove obelezene u koloni pocetni nivo. Sami cete se iznenaditi kada budete proCitali spisak i videli sta sye pocetnik maze da uradi. Radoyi obelezeni u koloni srednji nivo iziskuju izvesno

mehanicarsko iskustvo, poznavanje rada pojedinih sistema i vise umesnosti. Svi ani koji spadaju u tu kategoriju mogu pomocu ove knjige da obave sve navedene poslove. Viii iIi strucni nivo oznacava tacna one sto sarno ime kaze. Radovi obelezeni u toj kolsni zahtevaju prilicno znanja i iskustva, i prevazilaze opseg ove knjige. Alat i pribor potrebni za obavljanje nayedenih poslova razvrstani su u pet kategorija: alat nije potreban, potreban sarno rucni alat, moguca upotreba dizalice iii platformi, pOlreban paseban alat iii pribar i potrebna profesionalna oprema. Za neke radove, kao sto je provera nivoa ulja, nije potreban nikakay alat. Drugi, kao sto je zamena 13 c , ,'d 'i OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL pumpe za vodu, mogu da zahtevaju sarnO obican rueni alat - kljuceve, klesta i odvijae. Dizalica iii platforma mogu dobro da dodu za radove pod automobilom kao sto su zamena zadnjeg prigusivaca iii promena ulja. U posebne alate iii opremu spadaju kljuc za precistac ulja potreban za zamenu ulja, pumpa za podmazivanje sasije, opruzni kompresor za zamenu opruge iii elemenata za vesanje tip makferson, stroboskopska lampa za podesavanje ugla pretpaljenja, itd. Poslednja kategorija, profesionalna oprema, . Provera nivoa ulja u motoru Provera nivoa ulja u automatskom menjacu Provera ulja u mehanickom - rucnorn menjacu Provera ulja u diferencijalu Provera nivoa tecnosti za hlaaenje motora Provera nivoa ulja za kocnice Provera nivoa elektrolita u akumulatoru Zamena ulja i preCistaca za ulje u motoru Podmazivanje sasije i karoserije Podrnazivanje lezajeva tockova Provera napona akumulatora Punjenje akurnulatora 'Zamena akumulatora CiScenje iIi zamena kablova akumulatora Zamena elektropokretaca iii automata elektropokretaca Zamena pogonskog remena alternatora Provera alternatora iIi regulatora napona (reglera) Zamena alternatora iIi regulatora napona (regJera) Provera hladnjaka na pritisak Provera antifriza u hladnjaku. Ispiranje ipunjenje Provera elektricnog ventilatora hladnjaka Provera spojnice elektricnog ventilatora Zamena creva na hladnjaku iIi grejacu ukljueuje takvu opremu kao sto je uredaj za uravnoteienje loekova. U ovaj spisak sigurno nije ukljuceno sve sto se tice opravke automobila. Tezina posla i potrebna oprema za navedene radove nije ista za sve tipove

automobila. Opravka jednodelnog karburatora na starom modelu iz vremena kada nije vrsena stroga kontrola izduvnih gasova veoma je jednostavna, dok je veCina najnovijih tipova karburatora taliko komplikovana da eak i kvalifikovani mehanicari ponekad imaju teskoce da ih poprave. . . / Potreban N1VO znanp alatJpribor Wit!!! -$ '... !! 2'; -o"'.l.$ ·_2 c; <;' 0 1] ...q ;.0 0 g g f c: e t ! :"Q. <;0'"';; 'B ""Q. ,§' :,;; . :;;; '2'..3?i '(,,'1>!I -i:,,"" Q. -o::;!: 0; "c: .$ .... {: .... et ",5 q'f ;;.'$ of ",0 l .$ -stil ",ti" f ",oo!:i. • • , I i I I • • i I • I ! • • • I I • • • • , , , • I • i , I I • I • , I • • I • I • • I • I • ! • • • • • " .. ..

• , • I • I • • • i • • I ! • , • I , • I I • ! • , • , • I • , • • · • I • • • I • I • I , • .. .. Zamena termostata Zamena pumpe za vodu Zamena cepa na bloku molora Zamena hladnjaka Punjenje klima-uredaja Zamena kompresora klima-uredaja Zamena preCistaca za vazduh Zamena preCistaca za gorivo Prover a pumpe za gorivo Zamena purnpe za gorivo Podesavanje praznog hoda karburatora Podesavanje smese praznog hoda karburatora Podesavanje polozaja leptira karburatora Popravka karburatora

§ . 0 . )j'""'.. • I • • ..Zamena karburatora Zamena ubrizgaca za gorivo Podesavanje rada pumpe za dizel gorivo Provera ubrizgaca za dizel gorivo Zamena ubrizgaca za dizel gorivo Zamena turbo punjab Provera senzora motora _.'$ .: • .<..."§ ." q.-. t::o.l .. Zamena senzora matora Provera ventila za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Zamena ventiJa za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Zamena kanistera sa ugljenim prahom Zamena ventila za recirkuladju izduvnih gasova Zamena pumpe za ubrizgavanje vazduha Zamena katalitickog konvertora Provera izduvnih gasova Zamena »platinskih dugmadi« Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne ruCice Zamena prekidaca elektronskog paljenja Zamena modula elektronskog paljenja Zamena indukcionog kalema (bobine) Zamena provodnika (kablava) za sveCice Zamena sveCica Provera i podesavanje ugla pretpaljenja OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Nivo znanja / Pot reb an / aJatipribor li0'liJlti -s --e"" f $" 0.. C:i'::.. I • I • • I I • .§ -f.0 i' fJ 1& ! $ f g . I .. • . . • . • I • • ..!:! 2lfi. .'$'" ...t l . 1}"" . ·l .l...."$ t".

I • ! I • ! .• I • I • . • • I . . . • ! • I . I • . • • • . I • I • I I • . 1 • . • I I • I . • • I • I • I. I J I • I I I • I I • . I • I . I • .

• I • • • I • I • • • • • • I • I I • • I •• I • I • • • • • • I • • I .• I I . . • I I • i • . • I • • • • 15 OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL Zamena glavnog prekidaca Zamena sveCica kod dizel-motora Provera kompresije kod motora . I • I I • . I • I. I • • I . • .

16 ------------. I ."-----[ N' '/' Potreban ./ .l p'" l I I • I I • I • . I I • • I . 'Iva znaoJa alatipribor iiifDlftl · i:: . .. 'I o esavaoJc ventI a Genera!ni remont motara I Podesavanje zazora ventila Zamena Qzubljenog ramen a razvodnog rnehanizma Zamena prigusivaca ili izduvne cevi Zamena ulja i precistaca za ulje kad automatskog menjaca Podesavanje heda kvaCila Zamena kvaCila Zarnena kardanskog iIi homokinetickog zgloba Zamena pogonskog vratila iIi poluosovine Zamena oslonaca motora Zamena menjaca Generalni rernont menjaca Zamena upravljackog mehanizma sa zupcastom letvom Zamena kraja spone Zamena kuglastog zglo ba Zamena zavojne opruge Zamena amortizera Zamena elemenata vesanja tockova (tip Makferson) Centriranje prednjih i/ili zadnjih tockova Balansiranje tockova Provera disk-kocnica Provera dobos-kocnica Podesavanje kocnica Zamena stege disk-kocnice Remont stege disk-kocnice Zamena koCionog cilindra Remont koCionog cilindra Zamena glavnog kocionog cilindra Remont glavnog koCionog cilindra Ispustanje vaz'duha iz koCione instaiacije Premestanje tockova Zamena osiguraca ." .Provera vakuuma ked motora Ispitivanje fada cilindara Popravka neispravnih zaptivki '1' d • .

• • I I I I . ! • r • i • • I I • . 1 ! . i • I I I • • I • i • I • I • i • I .! i • I • I I I • I • I • i • I !' i • I . I • i •• I I • i • • I • • ! I • I I • . • I .

• I • ! I • . I • I • . I I • i • • i ! . • 1 • I • i • I I I .• ! • I ! I • ! . I • i • . • I • I • . • ! I • I • I • • r • • • • I • I I • • • I I • • I • • • • • .

i • I • I • • i I • I • ! • I • I • • I • II I • . • • I i I • • I • i . I • • I • I I • ! . • • i I • I • • I • I I • • I I I • I I • I I • • I • • • • • I • . I I • • .

VeCina -kucnih majstora nema preimucstvo da . Pre svega. I na taka improvizovan sto mogu uredno da se poslazu delovi i alat.I i • I I • • 1 • I • • i ! • I I • t I I Alat U kOlikO ste vee procitali prethodne odeljke Ove knjige. U suprotnom. dovoljno vremena i odgovarajuca uputstva. mnogi poslovi mogu da se obave u dvoristu. uspeba i koliko eete zadovoljstvo osetiti zbog dobra uradenog posla. unistava navrtke. nioracete nekako da se snadete. Mnogi mehanicari-amateri nalaze zadovoljstvo u majstorisanju prvenstveno zbog toga sto uzivaju da rade sa dobrim alatom. Ako slucaino spadate medu one srecnije. U kojoj cete meri imati . jednostavno. znaCi da imate dobru nameru da se Iatite nekog posla u vezi sa odrzavanjem iIi opravkom vaseg automobila.zatim cist i dobro osvetljen radni prostor. mozete blizu automobila da postavite sto za kampovanje iii cak tablu od iverice oslonienu na kante za otpatke. KombinoVilnu k!csta Kombillov. Napravite spisak pre nego sto pocnete da kupujete i proverite da Ii je alat koji posedujete u dobrom staniu. onda ste preskocili prvu prepreku. Drugi uzivaju u tome da proveravaju koliko mogu da postignu sa sto je moguce manje pomoci. l3ilo kako bilo. Pre nego sto pOGnete da prikupljate alat i pri- . Isto tako. pazite da sve sto radite. zavisi od toga da Ii posedujete odgovarajuCi alat i da Ii ste odabrali pogodno mesta za rad. Cinite vodeCi racuna 0 bezbednosti. viike i zavrtnie. Pomozite sebi time sto cete obezbediti potreban alat cak i za najsitnije poslove.ll1i kljuc OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Ako nemate radni sto. radi u velikoj. Jos gore je imati rdav alat koii. budite spremni da u slucaju iznenadne kise zastitite delove i alat. Nesto od potrebnog alata mozda vee imate. Kada radite napolju. organizujte radni prastor u blizini mesta gde mozete da ukljuCite lampu ako nastavite posao po mraku. jasno je da bez alata nema zanata. Kada je vreme Iepo. po dnevnoi svetlosti. zagrejanoj i dobro osvetljenoj garazi.

obidite nekolikO pradavRadionicka dizalica (znba-dizalka) . Osim toga. Standardni odvijaci se jos nazivaju odvijaCi za zavrtnje sa urezom na glavi. ako nameravate da kupite dobru garnituru. na zalost. To sto je radna povrsina pljosnata. # I!I' ] • ~ . iIi pljosnati odvijaci. Idealna garnitura alata trebalo bi da sadrzi najmanje trI standardna odvijaca sa duZinom sta· bla od 40 do 200 milimetara. odluCite se za onu u kojoj 'se nalaze odvijaCi sa nekoliko debljina radnih povrsina i nekoliko 'duzina sta· bala.bor. Postoje razlicite sirine ureza na glavi zavrtnja i razlicite debljine radnih povrsina odvijaca. Odvijaci U osnovnoj gamituri alata treba da se nalazi nekoliko standardnih i krstastih odvijaca.IIIIIII\1I. a da ne potrosite sllvise DOyea. Nije naodmet ako posetite neku »buvlju« pijacu iii vidite sta se nudi u malim oglasima.biee mnago izdr±ljiviji. i oni na prvi pogled . Ima nekoliko vrsta odvijaca za zavrtnje sa krstastim urezom na glavi. pogledaite sledeCi spisak da biste videli sta yam je potrebno. to je alat bolji . Zbog toga.f11\) Pljosn<l!C lurpijc 17 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL oiea da proverite gde su cene najpovoljnije. ne znati da ce odvijac oba· ~ C ~ . Kada razmisljate 0 ceni. Oni se. grebaci i drugi slieni alati. Majstori koji u ove svrhe upotrebljavaju odvijace treba obavezno da poveeaju svoju zalihu i da zadrze nekoliko koje ee koristiti iskljuCivo za anD za sta su predvicieni. setite se ovoga: sto je radna povrsina evrsea. pre nego sto se odluCite za kupovinu. __ (1IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII. poluge za vadenje eksera. ponekad koriste kao dleta. Na taj naein mazete da doaete do dobre garniture alata i pribora. a rutica ce biti boljeg kvaliteta. !) ~ d ~ I' SS I' I ~ : ~ i [ 18 veZDa usednuti u urez na glavj zavrtnja.

Krstasti urez na glavi zavrtnja omogucuje bolje pritezanje iii odvijanje. Obe vrste odvijaca dobile su ime po proizvodacu zavrt· nja za koji su predvideni (filipsov i prinsov od· vijac). Savijena klesta sa dugim celjustima pogodna su . Uvek ce yam se Cinlti aa vam je potreban »samo jos jedan« da upotpunite svoju garnituru alata. Ali. Medutim. 'Osim njih. Na primer. i odvijaCi koji pridrzavaju zavrtnje i sa kojima mogu da se okreeu standardni zavrtnji na nepristupacnim mestima. Na mnogim novim tipovima autQmobila naiei eete na zavrtnje sa specijalnim sestougaonim urezom iIi sestougaonim otvorom na glavi. Klesta U svakoj kutiji sa ala tom nalaze se i obiena kuena klesta. Kldta sa pravim celjustima imaju .iljate celjusti kako bi mogla da se upotrebe za formiranje obujmica od zice na te. Moguenost da krstasti odvijac isklizne iz glave zavrtnja je manja nego u standardnih odvijaca. savijeni odvijaei (sa stablom za spiralni okretac) pomoeu kojih se brze radi. I za ovo ce vam biti potrebni specijalni sestougaoni odvijaCi: Postoje zatim i savijeni odvijaCi sa krstastom iIi ravnom radnam povrsinom koji se Koriste za tesko dostupna radna mesta.izgledaju isri. ani mogu da se odvijaju iii priteiu posebnim odvijacem. Kad kupujete. mozda ce yam biti potrebna klesta sa pomicnim zglobom iIi univerzalna klesta za vodene pumpe koja mogu da zauzmu vise razliCitih polozaja i da se upotrebljavaju za razlicite poslove. Posto su zavrtnji.ako nameravate da prikupite potrebnu garnituru alata. to je samo pocetak . razlika je u tome sto je u jednih vrh mnogo zatupljeniji nego u drugih. CD Odvijac za vijkc sa urcZOm ® Odvijac za vijke sa krstastirn urczorn EB Odvijat :ea vljke sa krsl!H. Kombinovana kldta imaju zakosene celjusti sa bocnim setivom za odsecanje :lice j rascepki.lim urczorn @ Odvijac za vijke sa specijatnim 5cslougaonim urczom @ Odvijac za vijke sa St:slOugaonim otvorom Postoji veti broj odvijaca za posebne namene. kupujte one dobrog kvalitet'a da bi yam dugo trajah.ko dostupnim mestima. odnosno njihovi urezi na glavi razliCito konstruisani. rnogucnost ostecenja zavrtnja bice svedena na najmanju mogucu meru aka se snabdete garniturom odvijaca-koji odgovaraju veCini. Neki odvijaCi imaju veeu drsku koja omogucuje ostvarivanje vece sile za okretanje. na vasem automobilu mogu da se nalaze zavrtnji neuobicajene konstrukcije sto se naroCito odnosi na zavrtnje na nkrasnim lajsnama.

ali takav izbor amateru nije potreban.luni kljue lcdnosmcrna rtlCica sa i okn:tac :iil spoljnom cctvrtkom sa OkllSli kljlle Dv()strani ObSli kljuc Pored toga. Kljucevi Za odvrtanje navrtki mozete da upotrebite jedan ad sest razliCitih vrsta kljuceva: standardni otvoLepo je otvoriti sredenu kutiju za alat i izabrati najpodesniji kljuc. Pored ovih kljuceva. jer pomocll njega mozete da pritegnete zavrtnje 'I .male kljuceve. kupite i garni-· turu aIata za sveCice . krivina kad okastih kljuceva.1I1"1 lllvnrcnVnas. podesljivi otvoreni. kardanski zglobovi i drugi sklopovi.za hvatanje malih del ova iii za radove za koje klesta sa pravim celjustima ne odgovaraju. pogotovu ako nameravate da se latite radava koji prevazilaze jednostavno odrzavanje autlilTIobila. ana predstavljaju dragocen deo svake garniture alata i najkorisnija su klesta koja mozete da kupite. Mi yam predlazemo da kupite dobru garnituru kombinovanih kljuceva. . eventunlno biste magE dn nabavite i garnituru dvastranih okastih kljuceva. Ako je sistem paljenja u vasem automabilu konvencionalan. kao i razliCite rucice i nastavci. . dva kvalitetna podesljiva kljuca i garnituru nasadnih kljuceva.i . drugo. Momentni kljuc je Ditan za mnoge opravke. odvijace i. Postoje klesta za unutrasnjc usk. a ne elektronski. kombinovani otvoreni) nasadni iIi dvostrani okasti kljuc. Klesta za uskocnike takode su veoma korisna. listi6e za merenje zazora. Upotrebljavaju se za skidanje uskocnika sa delova kao sto su kocioni cilindri.ocnike. Otvoren) Kombinovani otvorcnUoknsti kljuc 20 Poddljlvi otvorCl1i kljue KomhiIlOI''. spoljasOPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Klesta sa pomicnim zg!obom Kombinovana kldta Poluokrugla klesta sa pravim celjustima Poluokn!gb klesta sa savijenim vrhovima Univerzalna klesta »grip" Klestn za uskocnike 19 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL nje uskocnike iii klesta koja sluze i za jedno i za reni. okasti. . kombinovani otvoreni (okasti. Univerzalna klesta »grip« sluie i kao vodoinstalaterski kljuc i kao kleSta. po mogucstvll. postoje i kombinacije sa razliCitim veliCinama radnih povrsina za naglavke. Takode treba nabaviti momentni kljuc.

kardanski zgiob. turpija za svebce. Danas su svi momentni kljucevi bazdareni za engleski i metricki sistem mera (lbs/ft i Nm).1' . Umeci. Tipovi sa kazaljkam i padesljivi momentni kljuc predvideni su za strucnjake. i I I u . usled cega zavrtnji kasnije rnogu da se olabave.ca scbnjc IneW\a <: II C < "'" II ¥ <::: II ¥ ---- .ill . Ovo je _veoma vazDa za radove u vezi sa kocnicama i vesanjem. ( . nastavci 2) \Q) C2) I© Kljuccvi za svecice 00 . odvijat 21 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL ".:111:111111111111111110 Pljosnate lUrpije ~ = = = o Okruglc lurpijt: (i JLJL3 TC51cra . CD iCC' [ c Odvijaci DinnmomC(.Hsku mCica sa kaz:Jljkom (momemni kljuc) ListiCi Zll merenje zazora. kljuca pomaie da se izbegne suvisno pritezanje kojim mogu da se palome zavrtnji. OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL tacno prema fabrickim uputstvima. Najjeftinija varijanta je momentni kljuc sa ruCicom. m I 2J 2J I \ . iii nedovoljna pritezanje. Upatreba momentnog.

zavisi od njihove velicine i obiika. kao i sekace. Ovo vam. Svetiljke Dobra ruena svetiljka predstavlja dugoroenu investiciju. Vec'ina ima prikljucak sa uzemljenjem kako bi se prikljucile za busilice i drugi elektricni 0PRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL Ii I \ l \ LI . probojci. Tesarski iii rakljasti cekic moze da posluzi.• Dlcta 22 Turpije. Ako nameravate da opravljate karoseriju. ali pre iii posie ee vam ipak biti potreban.II < . glava ('ekica moie i da ubije. RuCice cekica se najcesce izraauju od oraho-· vine. ali ono sto eventualno moze da vam zatreba jeste cekie sa loptastom glavom. testere za secenja metala. Da Ii su podesni za radove na vasem automobilu. Kada se otkaCi i poleti. Pre porucujemo yam sarno nekoliko osnovnih alata pljosnatu i okruglu turpiju (one mogu da posluze U Tazne svrhe). ima toliko da biste njime mogli da ispunite celu kutiju za alat. testeru za secenje metal a sa nekoliko rezervnih seciva (kupite najkvalitetniju koje nadete.. makaze za lim i drugo. Say ovaj alat je zgodno· imati pri ruct iako ga mozda neeete koristiti za veCinu poslova koje obavljate. Proverite da Ii je ruCica dobra uCYrScena i da nema na njoj raspuklina iii pukotina. biee yam potrebni nekoliko vrsta mekanih cekica iii jedan sa zamenljivim uloscima tako da po izboru maiete da koristite gumeno. leftin cekic sa slabom rucicom se ne isplati. plasticno i neko drugo tela. I 111 Rakljasti kljuc CekiC sa loptastom g!avolTI C:ekit sa ulosCima Ruena $vctiljb ad 220V 5 ~ produlnim kablom R u c n ~ svctilika ad 12 V sa produinim kablom Batcrijska !ampa 23 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Sigurnosn<l postoija Plat forme za v()zilo Radionicku (zaba-dizalica) . dleta. Stavite zastitne naoeare kad god postoji mogucnost da leti metal. pljosnato dleto. osim za opravku karoserije. isplatiee vam se). dleta i sekaCi Pribora za obradu metal a kao sto su tUfoije. Ta vrsta cekica ima loptastu glavu na jednom. a pljosnato celo na drugom kraju. sekaCi. CekiCi Verovatno vee sada imate jedan iii dva cekiea. makaze za tim i klesta za secenje :lice. nije potrebno.

! f". predniem trapu iii kada morate da skidale toekove. a zatim da se odatle izvucete.$lubna hidraulicna diz. I !"'7'1 g :! i i i '-. laksei efikasnije da nesto otkrijete baterijskom lampom nego svetiljkorp. Kupite svetiljku sa kablom SWG 16 (prei'nik tice = 1. Za brie i bezdenije podizanje automobil treba da ima radionicku (taba-dizalieu) iii hidraulicku dizalieu.626 mm) koja moie da izdrii sijalicu od 75 W. DIZALICA..prakticna stega sa navojem pomocu kaje maze da se skine svaka klema sa polova akumulntow. Poseban alat i pribor SIGURNOSNA POSTOLJA I PLATFORME. U kutiji za alat treba da imate [ jednu dobru baterijsku lampu. . Dizaliea je predvidena da podigne automob. ravnom podu. . Cesto je mnogo brte. Ako sami obavljate veliki broj radova na svom automobilu. neee yam bili dovoljna samo ruena dizaliea koja spada u pribor koji ide liZ automobil i koristi se u slucaju nuide. Kada obavljate radove na sistemu za kocenje. izdignuta nekoliko santimetara od poda. Koristice yam naroCito ako spadate u majstore koji uvek odaberu pogreSan kljuc pa moraju da se vracaju do radnog stoia.llica Pokrelna 24 alat. nabavite onaj koji moze da izddi potrebno opterecenje. Ako imate srecu da radite na tvrdom. U alat za akumulator spadaju: Izvlakac za kleme ..··1 " . To je u stvari ravna plata sa podmetacem za glavu i tockiCima. Platforme Sli idealne u slucajevima kada nije potrebno ski dati tockove. Stoga automobil treba da poduprete sigurnosnim postoljima iii platformama. ALAT ZA AKUMULATOR. a ne da ga podupire tokom rada. a namcravate da obavite mnogo radove ispod automobila.l. Mogu se naci i svetiljke sa sijalicom od 12 V koje se napajaju iz akumulatora autmobila i koje su idealne za opravke napolju iii u nepredvidenim situacijama. _ ' POKRETNA LEZALJKA. pokretna letaljka ce vam biti od velike pomoCi kada hocete da se na brzinu podvucete pod automobil. Ako yam je potreban produini kabl. koristite postolja umesto platforme. Nemojte da dozvolite da vas prevari niska cena nekvalitetnog postolja ili platforme.

naprava za merenje specificne tezine elektrolita da bi se utvrdio stepen napunjenosti akumulatora. IIi. Tahometar ce yam pomoCi da podesite karburator i izvrsite druga podeSavanja. ali tahometar daje tacnije rezultate. Prove rite da Ii su odgovarajuceg kvaliteta. Slrobmkopsk<l lampa I 1 Urcdaj za mcrcnjc komprcsijc 26 PRIBOR ZA PODESA V ANJE.maida ih vee imate u Svom automobilu. Za ispustanje ulja is preCistaca koristi se obican kljuc sa 25 OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL obujmicom koji olaksava skidanje i vracanje preCistaca. Takvi kablavi treba da imaju davoljan broj proyodnika koji mogu da isporuce primaocu 5tO viSe elektricne energije uz minimaine gubitke. Ovaj merD! . Stoga ipak preporucuJemo stroboskopsku lampu sa ksenonskom svetiljkom. Hidrometar . Produini kablovi za startovanje .:lj za mcrcnjc potpritiska 1 . Za prikupljanje ispustenog istrosenog ulja moie da vam koristi i stara posuda ako je dovoljno velika. Ovaj zazar mozete da proverite i listiCima 'za merenje -zazora aka Sil dugmad nova. PRIBOR ZA PROMENU ULJA. .~ ~ ~ OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Izvi<lK<lC za Klemc Cctkicc za ciscenjc klema i polova akumubto[a N ( ) ~ a 6 akumul<ltora Hidromctar Produzni kabl za staftovanje Pribor za promel'lU ulja Cetkica za ClSCenje klema i polova .iitana cetkiea koja se navlaci na poloye i omogucuje brzo i lako i'iseenje. Kontakti (iabice) i kablovi treba da budu dobro izolovani i obezbedeni. Pojedini delovi pribora za podesavanje nisu skupi. Uredaj za merenje kompresije.rutica koja se stavlja preko dva pob na konvencionalnom akumulatoru zbog lakseg skidanja i prenosenja. Tahometar. Nosac akumulatora . I lost. Stroboskopska lampa. ostale instrumente moiete u pocetku da pozajmite pre nego sto se odluCite za kupovinu. . Ako ste vlasnik vozila sa konveneionalnim razvodnikom paljenja bice yam potreban tahometar za proveru zazora kad »platinskih dugmadi«. lsplatjce yam se kad ga vee prvi put budete upotrebili. Lampa sa neonskom svetiljkom je jeftinija od ksenonske ali yam je potreban skora potpuni mrak da biste vide Ii svetListiCi za mcrcnJc Z3zora Tahomctar Urea. moiete da kupite jeftin pocinkovani iii plasticni lavor da posluii kao sud za istroseno ulje.

PUMP A ZA PODMAZIV ANJE. NASADNI KLJUC:. moze da ukaie na probleme u vezi sa uglom pretpaljenja. posebno na starijim tipovima automobila. Moiete da nabavite i neki zastitni krem koji se stavlja na ruke pre . Ovaj instrument maze veoma brzo da se amortizuje.instrument koristi se za proveru pritiska sabijanja u cilindrima i moze da vas upozori na stanje ventila iii klipnih prstenoYa. Prvo nabavite neko sredstvo za Ciscenje ruku (kupuje se u prodavnicama automobilskih delova i pribora) i gomilu Cistih krpa. Cime se postiie mnogo bolji uCinak nego sa standardnim kljucem. Ovaj yaian i jeftin merni instrument bi trebalo da imate. zaptivanjem. Pljosnati tip sluii za merenje zazora izmedu kontakata prekidaca (»platinska dugmad«) i za podesavanja ventila. posedujete. te ne bi bilo lose da manometar driite u prostoru za sitan pribor i proyerayata pritisak u pneumatieima bar jednom godisnje iii pre svake duie voinje. Nepropisno napumpane gume brzo se babaju. Provera kompresije je vazna. stanjem karburatora. ventila ili zaptivaea cilindarske glave. pa cak i sa zapusenim zadnjim prigusivacem. kupite krstasti nasadni kljue sa cetiri naglavka razliCite veliCine.automobilom. Nasadni kljuc se kao I [uena dizalica isporucuje zajedno sa no vim automobilom i koristi se u nepredvidenim situaeijama. Ako mislite da cete cesce skidati toekove. MANOMETAR ZA PROVERAVANJA PRlTISKA U PNEUMATICIMA. Postoje dva tipa meraea zazora koji mogu da budu spojeni u jedan komplet. a njom se OPBAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL I Ii i -I Manometri za proveru pritiska u pneumatlcima Krstasti flilsadni kljuc Pumpc Zll podmazivanjc 27 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL lako moie ubrizgati dodatno ulje u mazaIiee dok radite pod . ListiCi za merenje zazora. On takode omogucava i ravnomernije odvrtanje i zavrtanje sto sprecava eventualno ostecenje navrtki tockova. Da Ii cete kupiti pumpu za podmazivanje zavisi ad toga koliko vam je star automobil i koliko drugih aparata za podmazivanje. Okrugli tip sa zieom sluii za proveru i podesavanje zazora kod sveCiea. RAZLlCIT PRIBOR. Kada obavljate poslove prilikom kojih koristite veCi broj sitnih delova. Ako se koristi kako treba. Mala pump a zapodmazivanje nije skupa. Ureclaj za merenje potpritiska. bilo bi dobra da uzmete nekoiiko kanona za jaja i da ih u njih poredate.

naglavaka iIi cak kompletne garniture alata sa kutijom zn alat obicno kostaju mnogo manje nego kad se kupuje svaka alatka posebno. Zato vas molimo da ova proCitate pailjivo i da upamtite da ovih pravila treba da se pridriavate zbog syoje liene bezbednosti. plasticnom i izolacionom trakom. Vecina nasih saveta jesu mere predostroznosti zasnovane na zdravom razumu kojih uvek treba da se pridriavate dok radite na. podrumu. potrosnim uljem i maseu. zaptivacirna i drugim sitnicama koje se cesto koriste. Pomocu nekih mozete zaista da ustedite vreme. vasa kutija ce po svoj prilici uskoro postati suvise mala za sve vccu zbirku. KvaIitet varira od bezvrednih alata do onih za strucnjake. ako ste osoba koja voli da se igra alatom. Ruena kutija za alat je nesto sto svaki majstor-amater na kraju kupi. ispod iii oko vasega automobila. ali trebalo bi da kupujcte alate koji imaju dozivotnu garanciju i koji su napravljeni od kvalitetnog materijala. ne gubi se. verovatno cete moei da prooete sa osnovnim alatima koji su vee opisani. Ali. . 28 Mere predostroinosti N ijedna 0 opravci automobila po principu »uradl sam« ne bI btla pot puna bez odeljka posvecenog bezbednosti prilokom rada. podlaski i sigurnosnih podloski. dajemo i upozorenia koja moida ne znate ako ste tek poceli da radite na svom automobilu. metrickih zavrtanja i onih Cije su mere izrazene u colovima. a lako se skida vodom. dok su drugi prvenstveno namenjeni struenjadma koji mozda svakog dana obavljaju istu popravku. Osim toga. a i zasticen je ad atmosferskih uticaja. Ne isplati se kupovina jeftinih garnitura alata koje se prodaju po neverovatno niskim cenama. Moiete prilieno da ustedite ako kupujete alat u garniturama. taka da cete u tim slucajevima mazda morati da kupite dve garniture kljuteva iIi naglavaka. vijaka.nego sto se poene sa radom i deluje kao »hemijska rukavica«. plakaru iii prtljainiku svog automobila. Postoji mnostvo specijalnih alata i pribora koje moiete da kupite za opravku svog automobila. Taka je ceo alat skupljen na jednom mestu i uvek je pri Tuei. Garniture kljuceva. Varna vrhunski alat verovatno nije potreban. zatim zavrtnjima za lim. osim ako ne planirate da ih upotrebite sarno jedanput. odvijaca. Ustedecete sebi i trud i vreme ako se snabdete najcesCim veliCinama navrtki. Poslednji modeIi nekih uvoznih tipova vozila imaju mesavinu standardnih. Ako zelite da ustedite novae na odrzavanju i opravci. Driite je u garazi. Jos nesto a kvalitetu alata: dobijate onotiko koliko platite.

treQa ispod njega postaviti postolje (po mogucstvu dva) koje pod· nosi teiinu automobila. zavarivanje iii koriscenje gorionika da bi se olabaviii zardali zavrtnji. prvo ukljuCite akumulator. Ova ce takode otkloniti moguenost varnicenja u blizini akumulatora. kosu. Vadanik u akumulataru je eksplazivan i maie da ga zapali i najmanja vamica. • Nosite zastitne naocare kad raditc ispod automobila. Prvo popravite mesto kaje propusta. Postolja bi trebalo postaviti ispod jakog dela sasije . kante za otpatke iIi kutiie. kada busite iii brusite i kada papravljate klima-uredaj. • Ne radite nista 5tO moze da izazove varnicenje iIi plamen u blizini rezervoara za gorivo iIi . Automobil mora da se nalazl na raynom terenu. kaisnici i pogonsko vratilo. Freon u klima-uredaju maze da prouzrokuje promrzline ako do de u dodir sa kozam. te ako je kantakt sa masom udaljen od akumulatora. brusenje i . • Ne podvlaeite se ispod automobila koji nije propisno poduprt i nikada ne koristite dizalicu kao jedini oslonac. Izbegavajte siroka odela. sistema za dovod goriva koji propusta.kao sto su ram. • Aka nameravate da koristite produzni kabl za startavanje. sake. a ne sarna dizalica.a dizalicu spustiti tako da teiinu primaju i postolja. Prilikam punjenja. kaisevi. • Nemojte pusiti dok obavljate radove na sistemu za doyod goriva jli na akumulatoru. se' auto mobil podigne. pa tek onda uredaj za punjenje. kada koristite dleto i cekie. odele i alat od delova koji se pokrecu kao sto su ventilator. Aka nemate posto· Ija.• Pre nego sto poenete da radite. Ovo se odnosi na upotrebu elektricnog alata. skinite say nakit . satove i narukvice. ne prikljucujte ga direktna za akumu]ator. kravate. OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL tara iii dizni za goriva veama su zapaljiva. zadnja osovina iIi oslond branika . Prilikam prikljucenja cesta dolazi do vamicenja.prstenje. Cuvajte prste. Nemojte koristiti niske stolice. sa menjacem stavljenim u brzinu (rucno) iii u poloiaj za parkiranje (kod automatskog menjaca) sa podignutom rucnom koenicom i jednim iii vise tockova blokiranim ciolom iIi komadom drveta da se ne bi pokrenuli. vee ga povezite sa delovima vozila (masom) kao sta'su blok motora. • Izbegavajte udisanje prasine iz oblaga kae- . oscilujuca ramena. Benzinska isparenja iz rezervoara za gorivQ. salove iii kaput koji bi mogli da se upetljaju u kaisnik iIi pogonski kais. Ne bi bilo lose da se potpuno uzdriite ad pusenja dok obavljate radove na autamabilu. upotrebite nesto sto sigurno moze da podupre hiljadu iIi vise kilograma kao sto su betonski iIi drveni blokovi. otklanja se opasnostbd eksplazije vodonika. ram iIi sasija i to Sto dalje od akumulatora.

Koristite tecno sredstvo za Ciscenje. tada ga povezite sa drugim akumulatarom ad 12 volti. • Ne otvarajte poklopac hladnjaka dok je motor vruc. kontaktni kljue treba da bude izvaden. • AkuIl1ulatori sadrie sumpornu kiselinu te stoga patljivo njima rukujte. Pazite da ne prevrnete akumulator iii da ne prospete kiselinu na automobil kada manti rate iIi skidate akumulator. benzin. Ako koristite produini kabl za startavanje. Pre iskljuCivanja bilo kog ad elektricnih prikljucaka. Isparenja su eksplozivna i moze da ih 29 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL . ruke gumenim rukavicama. Ne ostavljajte ni antifriz u otvorenim posudama gde deca iii domare zivotinje mogu da pokusaju da ga piju. Usled karozije. Aka morate da ukljucite motor. treba prvo da iskljuCite kabl za uzemljenje akumulatara.nice iIi kvaCiia. ulje za servo uprav!jac. kao sta je zamena elektropokretaea. itd. a nikada sa alternatorom (dinamom) od 24 volti kaji se koristi kod nekih kamiana-prikalica. Antifriz je otrovan za pice. • Kada radite bilo kaji posao na elektricnoj instalaciji. ulje za menjae. • Nikada ne »palitc« motor u garazi. ne pokusavajte povezivanje iIi proveru bila kag sistema u motaru iIi kablovskog prikljucka jer matete da upropastite skupu elektricnu instalaciju va. a 06 Z35titnim naaearima. radia-aparata. uije za motor. alternatora. 15to se adnosi i na teenost za kocnice. usisivac za prasinu ili staru cetku kada uklanjate prasinu sa delava kocnica. ako niste sigurni u ono sto radite. jer moze da dode do prskanje vrele vode iz hladnjaka. • Nikada ne koristite benzin kao sredstvo za ciscenje.000 volti sto nije smrtonosno ali ce vas dobra uplasiti ukolika ste nepazljivi.seg vozila. na spoljnaj povrsini akumulator mogu da se nadu astaci kiseline koji mogu da pragare tkaninu. Nagomilavanje uljenmanoksida.000 do 40. gasa bez boje i mirisa. • Na najnavijim tipovima vozila sa elektronskim komandama motora kompjuter u vozilu je veama osetljiv na napanska preopterecenja. maze da bude smrtonasna. otvorite vrata garaze iii 5provodite "gasove napolje pomocll cevi. Ona moze da sadrii azbestnu_ 'prasinu. Ovo otklanja mogucnast slucajnog uzemljenja strujnog kola i pozara iii ostecenja nekag dela u elektricnaj instalaciji. • Pazite da ne dadirnete kablave sveeica iii visokanaponski provadnik indukcionog kalema (bobine) dok motor radio Elektricna struja u sistemu paljenja je jacine od 20. moguCi karcinogen. regulatora napana. kao i nn teenost za pranJc vetrobrana. stoga ne oblatite svoje najbolje odele kada obavljate neki posao na akumulatoru. glavnog prekidaea. Pored toga.

remontovani dec je postigao nisku cenu na racun kvaliteta. U nekim slucajevima. suoceni ste sa jos jednommogucnoscu: nov iii remontovan (fabricki prepravljen) deo. Krpe sa sredstvom za Ciscenje drzite u hermeticki zatvorenoj metalnoj posudi. Za jeftine preCistace upotrebljen je jeftini papimi umetaki koji ne preCiseava vazduh kako treba.upali kontrolna lampica iz obliinjeg uredaja iii grejaca. vazan clemen at odrzavanja automobila po principu »uradi sarn« jeste kupovina pretistaca. sipajte ih u posudu koja se moie zatvofiti i odnesite ih na predvideno mesto. kao sto su poklopac razvodnika paljenja. Najbolji savet je da se kupuju proizvodi dobro pozna tog iii priznatog proizvodaca koji imaju garancIJu. postoji i treea mogucnost.. ulje za motor iii sredstvo za ciscenje. kvalitet se cesta ogleda u ceni. Trgovci koji prodaju delove u pakovanjima.sto ne znaCi da su kao novi. To ne znaCi da niza cena znaCi i niii kvalitet. Sto se tice kupovine delova. povecavaju zbrku prilikom kupovine delova. • Kada bacate istroseni antifriz. Jeftini zaptivaCi (semirinzi) naCinjeni od sekundarnih materijala mogu da procure posle samo nekoliko predenih kilo me tara. iii sa zastitnim znacima koji lice na kvalitetne marke. U pogledu nekih delova. Procitajte pazljivo etiketu na ambalaii. lako ±elite da prodete sto jeftinije. Kao i kod alata. Umesto toga. znajte da proizvod moze da bude rdavog kvaliteta. Mnogi otpadi ce garantovati da su delovi u radnom stanju . tecnosti i rezervnih delova. Jeftini zadnji prigusivaci sa tankom metal30 nom oblogorn i nedovoljno iii uopste nezasticeni od korozije nece trajati onoliko koliko i originalni kvalitetni delovi zasticeni iznutra i spolja . Koristite kerozin iii sredstvo za Ciscenje predvideno za ovu svrhu. nemojte ih sipati u kanalizaciju iIi odvod kisnice. a u nekim slucajevima je i bolji. razvodna ruCica i kablovi svetica nece trajati onoliko dugo kao delovi proizvedeni od visokokvalitetnogmaterijala. Delovi sistema paljenja slabog kvaliteta. Na delovima kao sto su karburator. a to je kupovina starih delova. kupujte proizvod ciji je proizvodac poznat i ima pismenu garanciju. glavni kotioni cilindar i razvodnik paljenja mozete ustedeti 40-60 odsto kupujuCi remontovane de love urnes to sasvim novih. ali pripazite kada su u pitanju niske cene. pa ako vidite da pise »zamenjuje originalni deo pod brojem tim i tim«. Jedan kvalitetno remontovan dec je isto toliko dobar kaoi nov. Panoyo yam sa'4etujemo. iii aka ne prepoznate proizvodaca iIi zastitni znak. Kupovina delova J os jedan. morate da pazite na kvalitet proizvoda koji kupujete. ali mogu da .

000 kilometara . i I I i "V . udarcima. a tecnosti za hladenje motora posle 60. vesanja i kocnica. razne delove motora. pumpe za vodu. Nebriga moze da izazove ozbiljne posledice. mozda je suvise dugaeak za veCinu vozaea koji automobil .predstavljaju ekonomicnije resenje od kupovine iii remontovanih delova. toploti. obrtanju. Danasnji automobili zaista ne zahtevaju onoliko odrzavanja kao oni od pre desetak godina. elektropokretati. Mnogi profesionalni rnehanicari smatraju da su intervali za servisiranje preporuceni u prirucnicima za nove tipove automobila suvise optimisticki za pro secnog vozaca i umesto toga predlazu mnago krace vremenske razmake. ali i glavnih delova kao sto su motori.. teenost u automatskom menjacll. Obavezno treba pregledati ulje u motoTu. ODRZAVANJE AUTOMOBILA U prkas svih priea da novim tipovima automobila odriavanje skoro nije potrebno. Danas izuzetno veliki broj vozaea nije svestan u kakyom im je stanju automobil sye dok se nesto ne pokvari i ne prouzrokuje teskoee.000 kilometara. preCistace. koroziji i visokom pritisku. benzinom iskljucilo je mehanicara koji bi obicno umesto vas proverio ulje i koji je mogao da otkrije crevo koje curi. sto se tice delova koji se brzo habaju kao sto su alternatori. zapusen preCistac vazduha ili iskrzani femen ventilatora pre nego sto dode do problema. Odrzavanje automobila. kao i ostale delove izlozene trenju. Delove automobila koje treba odrzavati treba proveravati ilili zameniti pre rna preporukaina koje se odnose na kilometrazu i vremenski period iz prirucnika za vas automobil kao i prema rasporedu predlozenom u ovom poglavlju. Neki proizvoelaci automobila preporueuju zamenu preCistaca za vazduh posle predenih 10. ali 0 njima ipak treba voditi brigu da bi bili u dobrom radnom stanju. Interval za promenu ulja posle predenih 20. itd. znaci sprecavanje nezgoda koje veti kvarovi mogu da prouzrokuju. kako predlazu fabrike. menjati i zadnji trapovi. zapamtite da najmanje moguce odriavanje ne znaCi da odriavanje uopste nije potrebno. sa zamenama preCistaea za ulje posle svakog drugog ispustanja ulja. Otpad je dobro mesto za kupovinu delova karoserije.sto odgovara sarno vozaCima koj-i prevaljuju veliki broj kilometara u kratkom periodu. teenost za bladenje.000 kilometara. odnosno redovni pregledi i zamena kablova sklonih kvaru. delovi sistema za paljenje. klizanju. Medutim. bolje je da kupite novi ili remontovani deo.

istroseno. (1) Spreeava prerastanje ma1ih problema u velike i skupe. bolju voznju. babanje se ubrzava. (3) uljc za scrvourcd<lje. Proverite svaku navedenu stavku i pribelezite da li je odredeni dec ispravan iii mu je pot reb no servis iranje. vee prvenstveno zato sto dejstvo zastitnih sredstava prestaje posle preelenih 5000-7000 kilometara. Sto se tice precistaca za ulje.koriste sarno povremeno iii za kratke voznje. maksimalne performanse i ekonomienu potrosnju goriva. (5) uljc u mcnjacu. Odrzavanje automobila yam stedi novae iz 'lise razloga. kao i troskove zvanja nadlezne sluzbe i slepavan)a.l automobilu kojc treba testa proVCfilVati ukljutuju: (1) [cenos! za pranjc velrobrann. Kada se upravljae porn era napred-nazad.e njibova koliCina smanji. zazor bi trebalo da bude manji od 10 mm. (2) Obezbeduje dobro vozno stanje. Ulje u motoru treba redovno da se menja. a to znati 1akse startavanje. (6) uljc za kocnicc i (7) clcktrolit u aku[l1ulatoru. U sustini. Onog trenutka kada s. Lokw:ij a ie zavisno oil lipa vozila i sIoga provcritc u prirucni ku:eLl >voj Odrzavanje i provera sigurnosti P rema prilozenom podsetniku mozete da utvr. Veti zazor ukazuje na istrosene krajeve spone iii suvise veliki zazor u upravljaekom meha- . dite celokupno stanje vaseg automobila. Zazor upravljai'a. treba da proverite sve sto izgleda olabavljeno. C::) 1:1 hladcnJC motoHl. naprslo. (5) Cini vas sigurnim da mozete da racunate sa svojim automobilom onda kada yam je potreban. (3) Spreeava smanjenje vrednosti vozila tako da cete bolje proCi kada doele vreme da ga prodate iIi zamenite za drugo. odnosno ako propusta teenost iii ne radio Svaka od ovih stavki ukratko je razjasnjena. (4) uljc u motoru. veCina mehanicara misli da se ne isplati propustati Cisto ulje kroz prljav precistac i preporucuje novi posle svake zamjene ulja. 31 ODRZAVANJE AUTOMOBILA I I I I I 0-U!-l->--\1CD 4 ® Osnovne !ccnosti I. To stedi benzin i smanjuje mogucnost iznenadne havarije. ne zbog toga sto se trosi iIi prlja. (4) Propisno drzanje automobila omoguclce vam da lakse obavite servisni pregled vozila.

topli vazduh treba da duva u vetrobran. proverite da Ii imate pumpu). Kada se ukljuCi grejac prednjeg stakla. to moze da ukaze na izlizane obloge kocnice iIi nedovoljnu koliCinu ulja u sistemu za kocenje.mzmu. Ako je 32 hod pedala suvise veliki. Zamenite metlice na brisaCima aka Sll ·. a radni hod nekoliko eentimetara. zadnji toekovi treba slobodno da se okrecu. BrisaCi treba da rade pri svakoj brzini i treba da ciste stakla ne'ostavljajuti I tragove. Kao bezbednosno sredstvo treba je cesta proveravati. BrisaCi vetrobrana. Rui'na kocnica. Rezervni toeak i kompletna dizalica trebalo bi da se drie u prtljainiku. Grejac stakla. NLvoi tecnosti. PreCistac za vazduh ne bi .1' istrulele. Proverite da Ii su driaCi cvrsti. U prtljainiku treba da driite i krstasti nasadni kljuc za montiranje tockova. Unutrasnja i spoljasnja ogledala tre. Uredaj za pranje vetrobrana. Labava pedala moze da znaCi nezaptivenost u cilindrima iii prisustvo vazduha u sistemu za kocenje. Prove rite stanje rezervnog tocka i pritisak u njemu. Sirena (zvui'ni signal). Nivo teenosti za hladenje treba proveriti kada je motor iskljueen in hladon. Rezervni tocak i dizafica. Ruena koeniea blokira zadnje tockove i treba da odrz.I I i I I I I I ! f I.ava automobil na malom nagibu iii da onemoguci polazak vozila kada je menjac u prvom stepcnu prenosa. Kacta je kocniea otpustena.vrati u karter motara. Kada se ukljuCi. PreCisrac ::. (Napomena: ako vas rezervni toeak nije napumpan. popueale iii iskrzane. Nivoi tecnos1i trebalo bi da se odrzavaju izmedu oznaka »max« i Nivo motornog ulja treba proveriti tck posta se motor iskljuci i saeeka nekoliko min uta da se ulje ponovo. Ako je ukljueen elektricni odmagljivae zadnjeg stakla. ! Ogledala. Pedala koeniee treba da bude evrsta. ureda]' treba da ispusta mlaz vode na obe strane I vetrobrana. tada zadnje staklo treba da bude toplo. Proverite da Ii imate sve delove za dizalicu i da Ii je ispravna.a vaz:duh. Tecnost u automatskarn menjacu treba proveriti dok je motor VILle i na praznom hodu. Pedala kocnice. r I balo bi da budu cista i da S8 slobodno pomeraju.

ali oe suvise. Ventil i revi za regulaclju benzillskih i uljnih isparenja II motoru. Vakuumska creva treba da budu zategnuta. Proverite ventil za regulaciju . Takode proverite cevne prikljucke i obujmice da nisu olabavljene iii dOl ne propustaju teenost za hladenje. a ne tvrda i kruta. Cevovodi za grejac. . Svello registarske tab lice. Proverite pogonske remenc cia se nisu olabavi!i. P%zaj creva. Oba svetlosna snopa treba da budu na istoj visini.ia. Prikljueci i kablavi treba da budu zategnuti i bez korozije. bez pukotina iIi pregorelih me'sta. Varnicenja se najIak5e uocavaju posmatranjem kablova s. Zadnja svetla. Proverite leve i desne. Proverite da Ii SVa zadnja svetla rade kada su upaljena. Ostecena creva treba zameniti. Stop svetla. nezamrsena. Zapusen iii ostecen precistac treba odmah zameniti.mski cevovodi. oguljenih iii pregorelih mesta. Vazi isto sto i za cevovode za hladnjak. Prikljllcci (polo vi) akumillatora. da izazovu nepredvideno naprezanje lezajeva kaisnika. Takode provcrite da creva ne dodi· ruju astre predmete iii cevovode kroz koje proticu drugi fluidi.trebalo da ometa strujanje vazduha. Sa unutrasnje strane treba da bude Cist i suv. Treba da se upaJi kad i prednja svetla sto se cesto previdi. Proverite cevovode da Ii su naprsli iii ocvrsli us/cd duge upotrebe taka sto cete ih stisnuti prstima. Poklopac razvodnika paljell. Proverite duga i kratka svetla. Cevovodi h/adnjaka. Poklopac ne ODRZAVANJE AUTOMOBILA sme da ima pukotine iii druge znake varnieenja iii habanja.moze da se proveri prema oznakama ispod poklopca motora. Ventil bi tre·bala takode i da zveci bda se protrese (prethodno iskljui:ite motor). Prednja sver/a. Vakuu. Creva pod dodirom ruke trcba da budu meka i savitljiva. Na kablovima ne sme da bude vidljivih ostecenja. Pogonski remeni treba da budu dovDljno pritegnuti da se izbegne proklizavanje. iskrzali ili pokidali. benzinskih i uljnih isparenja u sistemu za napajanje motora i cevi tako 5to cete izvaditi ventil iz kuCista i staviti palac na to mesto dok motor radio Trebalo bi da asetite jak vakuum. Stop svetla treba da se upale kada se pritisne pedala kocnice. Klinasti remeni. Prikljueci treba da budu evrsta namesteni u poklopcu razvodnika paljenja. a njihove kapice moraju da budu evrsta priljubljene ako svetica. Prikljllcci (kablovi) za sveeice.leCica dak motor radi po mraku. prednje i zadnje kada je kontakt-kljue ukljueen. a prikljuena mesta treba da su u dabrom stanju. Pravac svetlosnog snopa 'thoze se proverit! taka S10 cete autamobil parkirati nn oko 10 metara ad neKog zida iIi vrata garaze i posmatrati pravac pruzanja svetlosnog snopa. Pokazivaci pravca (migavci).

ne sme da se aseti da su olabavljeni.da nisu pOhabani. Treba da se upale kada se rueica menjaca stavi u palozaj za kretanje unazad (»rikverc{(). a ispod pred. Mozetc proveriti da 11 su naglavci unutrasnjih spona olabavljeni tako sto eete pritisnuti obloge dok neko drugi pomera upravljac iii pneumatik. Proverite ispod automobila da neka teenost slucajno ne curio Vlaina mesta ispod zadnjeg del a vQziia-mogu da znace da curi benzin iz rezervoara za gorivo iIi cevi za dovod goriva. Ako prilikom pomeranja upravIjaea iii preumatika zglob poene da se klima. Spone ne bi trebalo da budu primetno labave.bi trebalo da zaustavi njihanje posle jednog iii dva odskoka. Kao sto sma rekli. Proverite pritisak u gumama kada su hladne. Kuglasri zglobovi. Proverite olabavljenost tako . Zelene.Sver/a za voinj!! unazad. erne masne mrlje ispod srednjeg dela vozila sa zadnjim pogonom mogu biti od ulja iz automatskog menjaea. Stanje amortizeralvesanj a moze se proveriti njihanjem. Treba proveriti oslonce . Pogledajte gazista i proverite da Ii su negde neravnomerno istrosena iIi iskrzana 5to moze da znaCi pogresno centriranje iii o5tecenje del ova sistema vesanja_ Proverite boene zidove da nemaju izboCine. ODRZAVANJE AUTOMOBILA njeg dela vozila sa prednjim pogo nom znaCi da euri iz menjacke kutije. Ispravan amortizer/vesanje . Stan)e pneumatika. Pritis. cevnog prikljucka. .ak u pneumaticima (gumama). Propustanje ulja prilikom njihanja amortizera znab da je zamenjeni deo ispravan. naprsline iIi druga ostecenja.titio upravljacki prenosnik ad prljavstine i vlage. a zatim ga pustite. sponu treba zameniti. Zute. Curenje tdnosti. to znaCi da servoupravljacki sistem propusta i da upravljacki prenosnik treba uskoro zameniti. . Kod upravljackog mehanizma sa zupcastom letvom. Tamnomrke iii erne mrlje blizu zadnjeg ·dela vozila mogu da znafe da ulje za diferencijal curi iz zvadnje osovine na vozilima sa zadnjim pogonom. pumpe za vodu iii eepa na bloku motora. unutrasnje spone zastieene 5U gumenom oblogom. /Krajevi spona. Zaljuljajte svaki ugao vozila nekoliko puta. neznatno curenje je normalno za neke sisteme vesanja. Napomena: aka osetite teenost u oblogama. Pritisak treba da bude isti u prednjim gumama i isti i u zadnjim gumama. Amortizeril vesan}e. mrke iii erne masne mrlje ispod prednjeg del a vozi1a znaee da curi ulje iz mat ora iii da eventualno curi ulje iz menjaeke kutije kod vozila sa prednjim pogonom. Obloge 5e moraju zameniti ako 5U napukle iii pocepane da bi se za. plave iii bezbojne vlazne mrlje mogu da potieu od teenosti za hladenje koja curi iz hladnjuka.

pOkazivace pravea. I potrebno odriavanje)1 Pogonske kaiseve . i . zadnja svetla.. Kab/ovi (sa}la) ruene koenice. Zamenite ereva za koja utvrdite da propustaju iIi da su naprsla iii osteeena. Proverite da Ii se nesto olabavilo taka sto cete pomerati upravljac napred-nazad. labavih Dasata ili naprsiina. Kod nekih vozila sa prednjim pogonom diferencijal se podmazuje istim uljem kao i menjae. Za veCinu vozila sa zadnjim pogonom.. Podmazivanje diferencijala. .~ . lzlizan rub pokazuje da je i zglob izlizan. Izduvni sistem mora da bude evrst i ne sme da ispusta izduvne gasove. Cevovode hladnjaka i grejaca Prednja svetla.' 34 . Gumena creva kocnica ne smeju da propustaju i moraju da budu u dobrom stanju. lzduvni sistemlprigu!iivai'. ---I Homokinetii'ki iii kardanski zglobovi.. . Prove rite da nema zardalih del ova cevi. :. potrebno je ulje sa specijalnim aditivima. i stop svetla i drug a postojeea svetla.. Kablovi ne smcju da budu iskrzani niti da dodiruju ostre predmete na donjem delu vozila. Pr:ep»8 rsuhe za odrzavanje i podmazivanje Proveri!e svake nedelje Nivo ulja u motoru Nivo teenosti za hladenje Nivo teenosti za brisaee stakla Proverite svakog meseca Nivo ulja u automatskom menjaeu Nivo tecnosti za kocnice Nivo ulja za servo-uredaje' Nivo elektrolita u akumulatoru (iii pokazivae sta. Kardanski zglobovi na vczilima sa zadnjim pogonom ne smeju da 'se primetno slobodno pomeraju. nja napunjenosti na akumulatorima kojima nije. Delovi komande upravl}aea.. Ako se euje skljocanje tokom okretanja znac. Neki kuglasti zglobovi imaju pokazivac habanja koji je dec mazalice. KoCiani cevovod.. to bi trebalo da bude ulje SAE 90.. Ulje u diferencijalu treba uvbek da bude naliveno do ivice otvrora. Isto tako treba zameniti celiene cevi koenica koje prepustaju iii su ostecene.sto eete prednje tockove podiCi od zcmlje i rasteretiti kuglaste zglobove. Za podmazivanje koristite samo preporueeno ulje. Zvecanje kada ubacujete u brzinu moze da oznacava neispravan kardanski zglob.. Veliki odvijae iii sipka mogu se koristiti za proveru vertikalnog zazora. da homokinetieki zglob nije ispravan... Obloge homokinetiekih zglobova moraju biti ispravne i evrste da bi stitile zglob. Za vozila opremljena diferencijalom sa uredajem za blokiranje.

:\-n .est meseci I Zamena ulja u motoru i precistaea za ulje (svakih sest meseci iii posle 5000 kilometara) ! ODRZAVANJE AUTOMOBILA ODRZAVANJE I.PROVERA SIGURNOSTI U VOZILU Zadovoljava Potrebno servisiranje o 0 Zazm ap''''iackog mehaolzma o 0 Pedal a kocnice o 0 Rucna kocnica o 0 Sirena o o o BrisaCi vctrobran3 o Uredaj za pranje vetrobrana o 0 Ogledala o 0 Grejac stakla o 0 Rezervni toenk i dizalica SPOLJA 0 0 Prednja svetlll 0 0 Zadnja svetla 0 0 Stop svctla 0 0 Pobzivac pravca kret.mja 0 0 Svetia za yoinju unazad 0 0 Svetlo registarske tab lice 0 0 Metlice fla brisaCima 0 0 Pritisak u pneumaticima 0 0 Opste stanje pneumatlka POdmazivanje sasije ISPOD HAURE ISPOD Nivoi tecnosti: Curenje fl.uida: 0 0 Ulje u motoru 0 0 Ulje iz motora 0 o Tecnos{ za hladenje mOlOra 0 0 Sistem za hladenje 0 0 Kocnice 0 0 Kocnice 0 0 Automatski menjac 0 0 Menjae 0 0 Akumulator 0 0 Difercncij<ll 0 0 Servo upravljac 0 0 ServO medaj 0 0 Uredaj za pranje vetrobrana 0 0 Rezervoar za gorivo 0 0 Pretisrae za vazduh i cevavod 0 0 Remeni D 0 Amortizer/veSanje 0 0 Crevn za hladnjak 0 0 Krajevi spane 0 0 Creva za grej Ole 0 0 Kuglasti zglobovi 0 0 Ventil za provetravanje 0 0 Upravljacki mehanizam bloka m o ~ o r a j.cr<.I Svakih .

kao i . Ovdic je . Redovna provera osnovnih tec-nasti je verovatno najvaznije sto maiete da uradite u pogledu odriavanja svog automobila. Provera kompresije u motoru Provera ugla pretpaljenja· Podmazivanje lezajeva na tockovima Pregled obloge kocnica Svake tri godine Zamena pogonskih kaiseva Zamena cevovoda hladnjaka i grejaca ' Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne ruke Prov·er·a osnovnih teenesti V as automobil ima neko!iko »vitalnih<. Pregled del ova karburatora i rada Ieptira Pregled vakuumskog cevovoda. zatvaraca na poklopeu motora i prtljazniku Provera lezaja (kuglastih zglobova. teenosti koje se moraju s yremena na vreme proveravati da bi njihova koliCina uvek bila U odgovarajutim granicama potrcbnim za bezbednu i udobnu yoznju.) Provera nivaa ulja u menjacu i menjackoj kutiji Provera kardanskih iIi homokinetickih zglobova Provera izduvnog sistema Provera ventil. razvodna ruka i kablovi) Prover a koneentraeije i izgleda tecnosti za hladenje Provera rucne kocnice Provera pomocnog pokazivaea pravea Popravka boje i manjih ostecenja na karoseriji od korozije. za regulaciju benzinskih i uljnih isparenja u sistemu za napajanje motor a 'Pregled sistema paljenja (poklopae razvodnika.000 kilometara) 35 <:'! ODRZAVANJE AUTOMOBILA Zamena ulja u automatskom menjacu i preCistaca Zamena tecnosti za hladenje Zamena filtra za regulaciju benzinskih i uljnih u sistemu za napajanje motara. krajeva Zamena preCistaca za vazduh Zamena precistaca za ulje Provera punjena klima-uredaja spona. caura oscilujuCih ramena. itd. Svake dve godine Zamena sveGice (preporucuje se posle predenih 10.0 0 KoCiani cevovod 0 0 Vakuumska creva 0 0 Izduvni sistemJ 0 0 Paklopac razvodnika paljenjZl zadnji prigusivac 0 0 Kablovi sveCica 0 0 Kablovi rucnc kocnice 0 0 Polovi akumulmor:l 0 0 Homokinclicki i brlbnski zglobovi 0 0 Diferencijal Svake godine Podmazivanje sarki na vratima i brava.

ulie za menjac i menjacku kutijiJ. Ako je automobil pre merenja vozen. iskljuCite motor i sacekajte nekoliko minuta pre nego sto proverite niva da bi ulje maglo da se vrati u korito motora (karter).. Na vozilima sa prednjim pogonom. trebalo bi . Automobil treba da bude parkiran n3 ravnoj povrsini da bi oCitavanje na meracu nivaa ulja bilo tacno. Prethodni odeljak. Ako ste na odmoru. nego da vas nebriga primora na skupe opravke iIi da prouzrokuje havaflJU. a potom ga izvadite. Vise vam se isplati da proveravate kaliCine tecnosti cesce nego sto je potrebno. Da .takode da bude jasno da broj provera zavisi od broja predenih kilometara za odredeni vremenski period. on se obicno nalazi na ceonoj strani. Medutim. Isto se odnosi i na automatski menjae. dace Yam netacne . StoQa proveravanje nivaa teenosti moze da bude potrebno i cesee kako bi koliCine svih tecnosti bile na potrebnom nivali. 4. Pokusaj da proverite nivo ulj" dok motor radi ili neposredno po prestanku fada. iii ako svakog dan" prevaIjujete veliki broj kilometara. nivo srcdstva za hlaaenje i pritisak u pneumaticima. . "Preporuke za odrzavanje i podmazivanje«. ulje za koenice. onda se preporueuje i svakodnevna provera ulja u motoru . daje izvesne smernice 0 tome koliko cesto treba da proveravate niva teenosti na svom automobilu. 3. 2. Osnovne teenosti ukljueuju ulje za motor. Najbolje vreme za proveru nivoa uljaje ujutro.naroCito aka motor trasi iii ispusta ulje. u\je za scrvo-upravljae. kao i od toga da Ii je bilo kvarova iii cmenja neke od tecnosti. Proveravanje nivoa motornog ulja Ulje predstavlja zivotnu snagu rnOtora i stoga ga treba cesto proveravati .niske vrednosti.objasnjcno gde i kako da prove rite koliCinu svake od osnovnih tecnosti. biste utvrdiii gde se tacna nalazi mcrae nivoa ulja. sto moze da prouzrokuje vecu potrosnju iIi gubitak jedne iii vise osnovnih teenosti. mazivo za diferencijal (za veCinu vozila sa prednjim pogonom koristi se isto ulje kao i za menjae). Izvadite mcrae nivoa ulja i obrisite kraj <"istom krpom. Vratite merae nivaa ulja nazad U otvor i pritisnite ga nadole do kraja. Procenite sami situaciju i ucinite ana sto smatrate da je najbolje. Te smernice su date za proseeno vozilo i trebalo bi da odgovaraju veCini slueajeva. To treba da uCinite na sledeCi nacin: 1. posta se automobil ))-odmarao« preko noei. tecnost za hladenje.jednol11 nedeljno iii mazda svaki put kada napunite rezervoar Z:1 gorivo ili otvorite poklopac motora. Podignite poklopac motara i potrazite merae nivaa ulja koji se nalazi na jednoj 5tfani matcTa. elektrolit za akumulator i teenost za 'Pranje vetrobrana. pogiedajte u uputstvo zn koriscenjc vascg vozila. zato sto se den ulja uvek nalazi u motom.

tj. prvo proverite da Ii ste pravilno IzvrsiIi merenje. voznja sa manjom koliCinom uija moze da prouzrokuje visoku tCIT!peraturu ulja. kod motom Ciji karter ima zapreminu cetiri litra (5tO je danas slucaj sa veCinom matara). Neki motori mogu Lin tfose i vise ulja.. Ako se rueica meraca oboji nekom zivom bojom. a zatim proverite oa motom da II ulje propusta. NajveCi deo vlage otklanja se pomocu sistema za regulaeiju benzinskih I uljnlh isparenja u motoru. posto ulje postaje mrko posle nekoliko stotina kilometara voznje. Maze da dade i do pojave penusanja aka je nivo toIiko visok da ga radilica prilikom okretanja pretvori u penu. Plavicasti dim iz izduvne cev} zriaci da ulje u motoru nepravilno sagoreva iz jednog iIi vise navedenih razloga. pojava penusanja moze da smanji dovad ulja u osnovne del ave motora. da Ii ste merae do kraja gurnuli U odgovarajuCi otvor. sto je normalna pojava kod vozlla koja se retko koriste iii se koriste uglavnom za voznju na malim relaeijama. dodajte dovoljno ulja da se Karter panovo napun!. Da blste doli Ii ulje. Aka niva ulja padne na oznaku »min«. Zuckasta boja iii pena ukazuju na prisustvo vlage. ali aka je potrosnja jedan Iitar na svaklh 400-500 kilometara. 6. zaptivaCi ventila ilili klipni prstenovi. pri veCim brzinama i llsponima. o stanju ulja ne maZe mnogo da se zakljuCi sarno na osnOVu njegovog izgleda. skinite poklopac s otvora . ali ako je ventil na ovom sistemu zacepljen ill Ii motor nikada ne radi dovoljno dugo da nagomilana vlaga ispari IZ kartera motora. Aka stc to uCinil1 kako treba. lspravan motor treba da trasi manje ad paJa litrn izmedu dve zamene ulja (u razmacima od 5000 blometara). Kada ste zavrsili sa proverom nivoa ulja.max« na meracu. umanjl efekat podmazlvanja IIi izazove ostecenja aka se vozi po topJom vremenu. bite vam lakse da ga pronadete u tam nom prostoru motora. mnogi mehanicari pTeporu6uju da se ulje cesta doliva da bi se niva adrz. vlaga ce se brzo nagomilati. vratite merae nivoa ulja u odgovarajuCi otvor.5. Napomena: nemojte da prepunlte karter uljem. to znaci da ulje prevlse curi iii ukazuje na mehanicke probleme kao sto su izlizane yodice ventila. Aka prilikam provere nivaa ulja u motoru otkrljete da ga nema dovoljna. lake ne marate dOl dolivate ulje sve dok nivo ne padne do oznake »min«. Ako je karter motonl pun. to znaCi da I motor radl sa manjom kollelnom ulja. nivo ulja ee doti do oznake >). Posta vazdusni mehuriCi ometaju podmazivanjc.ao na aznaci »max<. Vlaga je sporednl produkt sagorevanja i tokom vremena se sjedinjuje sa drugim zagadivaCima stvarajuci kiseline i mulj. Usled ovoga ulje maze da prode kroz zaptivace I da dade do eurenja i dimljenja.

tako je i ulje u automatskom menjaeu veama bitno za dobar fad menjaca i njegovo podrnazivanje. Nivo tecnosti u automatskom menjacu proverava se na praznom hodu motora. treba ga voziti 10-15 minuta da bi se ulje u menjaeu zagrejalo. ~ 1--___. Ulje se grejanjem .to ulje za motor predstavlja iivotnu snagu motora.! nuJazi na botnoj . Ulje koje dodajete treba da bude istog viskoziteta i oznake kao ulje koje se vee nalazi u motofU. dok se veCina gumenih vadi. Dodajte sarno toliko ulja da se nivo na meracu nivoa ulja podigne do oznake »max«. Ne zaboravite da vratite poklopac na ctvor za nalivanje ulja i da panova proverite nlvo pre nego sto eventualno dodate novu koliCinu ulja.za nalivanje ulja koji se nalazi oa vrhu poklopca ODRZAVANJE AUTOMOBILA CD (3) I \ CD (3) Men\('.iri te bi provera nivoa dok je hladnp dala netacne ~ niske vrednosti. dOda)te ga i to onu vrstu koja se preporutuj e u prirucniku za vas auwmobil. Neki poklopci se OdVfCU. dok je menjae u poloiaju za parkiranje (iIi u nekim slueajevima u neutralnom poloiaju). Nivo 1 stanje tecnosti proveravaju se na sledeCi nacin: 38 1. Prove-rite d ~ ii korislite uljc odgovara) uceg kvalitcta i viskoziteta za vas automobiL motora (poklopaca glave cilindra). Upotrebljavajte vrstu ulja preporucenu u prirucniku za vas automobil. nivoa uijn obicno 51.! nalazi u prirucniku za vas automobiL Da biste proverUi nivo uJja. Dod<ljtc toiika llija dil dade do 37 ODRZAVANJE AUTOMOBILA ( j .trani motora (proverite tacna na kome 51. 7. Provera ulja u automatskom menjacul menjackoj kutiji Kao . zastoja prilikom promene brzine i brieg habanja. Napomena: neka vozila imaju meraee qivoa ulja u menjacu koji su kalibrisani tako da se oeitavanje nivoa ulja moze obaviti bez obzira da Ii . ocisti!e ga krpom i Vflllit e nazad u Olvor taka sto cete do hala gum uti nadale.': mcrac. Ako je automobil upravo »upaljen«. /1 ' ~ "-.Ako je nivo ulja nb:ak. a teenost ima normalnu radnu temperatuTU. Nizak niva tecnosti U ovom slucaju moie da dovede do proklizavanja. UZmi11.. Ponovo ga izvucite i provcrite nivo II odnosll na oznake »max« (1) i »min« (2).

iIi na nalepnici na cevi za ulivanje. Uvucite merae panoya do kraja i po drugi put ga izvucite. NEMOJTE prepuniti menjae. on se obieno nalazi kod zadnjeg del a prostora za motor na strani suvozaca. Provera nivoa ulja kod mehanickog prenosnika snage (menjaca) . Parkirajte automobil na ravnoj povrsini.. predviden je za vozlla sa zadn]lm pogonom. boja i miris ulja u menjacu ukazuju na njegovo stanje. Tatan niva tecnosti nalazi se izmedu oznaka »dodati« i Aka je Diva tecnosti ispod oznake »dodati«. Vratite merao nivoa ulja na odgovarajuce mesto. aktivirajte rucnu kocnicu j odmah stavite rucicu menjaca redom u sve brzine. treba da ima boju u rasponu od crvene do ruzicaste. posto kOG vozila sa prednjim pogonom niva ulja maze da se . tecnost u automatskom menjacu proCi ee kroz sve kanale U' menjacll.je one toplo iIi hladno. ponovo proverite nivo (motor treba da je na praznom hodu). Izvadite merae nivoa ulja i oCistite kraj Cistom krpom bez dlatica. 4.ron II i Type F. Za razliku od motornog ulja. 6. Zatim postavite rueicu menjaea u polozaj za parkiranje (na praznom hodu motora).' potraiite ga na kuCistu menjaeke kutije. 7. treba da proverite stanje i kvalitet ulja u menjacu. 2. svakako sacekajte da se tecnost zagreje pre nego sto izvrsite proveru nivoa. spustite poklopac motor a i iskljuCite motor. ako vas merae nivoa nema takve oznake. stavite levak U otvor iIi cev za nalivanje i dadajte patrebnu koliCinu ulja. Postoje dYe glavne vrste ulja: De. Aka niste sigurni gde se naiazi. desno od metcTa s vozaceve strane prostora za motor. Na voziJima sa zadnjim pogonom. Proverite nive tecnosti prema oznakama na meracll. U nekim slucajevima. N avedeni spisak alata. Kod vozila sa prednjim pogonom i popreeno postavljenim motorom. Posta ste dodali ulje u menjae. 8. morate je zameniti da bi se zastitio menjae. ! t I I 3. Takode. Ako je ulje u dobrom stanju. posto to maie da prouzrokuje pojavu penusanja i curenja ulja. vrsta ulja koju treba koristiti naznacena je na samom meraCll nivaa. Teenost kod koje je opao kvalitet zbog ustajalosti iIi toplote bice smeda i mirisace na zagorela. pogledajte u prirucnik za vas automobil. Podignite poklopac motora i pronadite merae nivoa ulja. Ali. N a taj nacin. Ona imaju razlicite frikcione karakteristike i viskozitet i stoga je vaZllO da se u menjac dolije odgovarajuca vrsta. 5. Ako vam tecnost ne izgleda iii ne mirise dobra. Takode pazite da dolijete onu vrstu ulja koja je naznacena u prirucniku za vas automobil.

Parkirajte automobil na ravno tie i aktivirajte rucnu kocnicu. nivo ulja treba povremeno proveravati kako bi se na vrf7me uoCilo eventualno curenje iz menjaca.----------"--------. pro- .._-------. i I i I I Ii I ' I I.-. Medutim.ulOmobil gde s e tacno nalazi. ! r-------------------'----------------il ' ® 40 o Kod vetine mchanickih mcnjw::a klld vmila sa wdnjim pogo!)om (gore). MeraCi nivou ulja nujceSce imaju oznake "L" (nizak) i »F" (puno) za utvrdivanje njvoa ulja. Podignite ravnomerno i prednji i zadnji den vozila koliko je neophodno da se podvucete ispod iii da dohvatite kuCiste menjaca.2. taean rezultat moze da se dobije sarno ako se celo vozilo podigne od zemlje.::<1 <J.. ! I I . (CP (2) naliui na kraju mcnjackc kUlijc. Provcrilc II prurucnibl ."""t1 0 -I ._.. Posto bi podizanjc sarno jednog kraja iii jedne strane automobila porcmetilo nivo teen os!! u menjacu. Stavite menjae u brzinu. Pre nego sto se podVllcete. Nivo ulja u mehanickom menjacll kod voz11a sa zadnjim paganom meri se na sledeCi naCin: 1. II Ii I I' Ii . OlYOra nalivanje (!) nalazi sc suvozaCH. proveri i bez podizanja vozila. kod mehaniekih menj3ca ulje ne zahteva cestu promenu zato sto nije podvrgnuto is tom rezimu fada kao kod automatskih menjaea. 39 ODRZAVANJE AUTOMOBILA I 1b-lJ. . Nll vecini vozila sa prcdnjim pogonom (dole). . Za razliku od automatskih menjaca.ODRZAVANJE AUTOMOBILA Mcrae nivoa ulja kod aU!on1a!skih mcnjaca obicno je smt:S!cn kod zadnjeg dela motora.

4. 4. Kad nekih automobila otvor moze da bude smesten na prednjem iii zadnjem delu kuCista menjaea. za menjaeke prenosnike na vozilima sa prednjim pogonom Ala! i ma!erijal • Dizalica i sigurnosna postolja . 3. sestougaoni kljuc • Levak cep za cevi (cetvrtasta glava) iIi da ima konkavnu cetvrtastu glavu i da moze da se odvrne ruCicom sa skakaviZom iii nasadnim kljueem. cep na otvoru za ulivanje ulja je lako dostupan. Nivo ulja treba da bude 1 centimetar od otvora. Skinite cep i stavite prst u orvor za ulivanje ulja. Sa malim izuzetkom. U veCini slucajeva. Vratite cep na svaJe mesto. NaCi cete ga oa kuCistu menjaca. Izvucite cep iz otvora za ulivanje ulja i stavite prst unutra. oa aka jedne tree. Posto napunite menjae do potrebnag nivaa. Kod veeine mehanickih menjaca eep otvora ZJ nalivanje ulja nalazi se sa strane suvozaca. Neke kante sa uljem imaju pisak koji moze da se uvuce i u tesan prastor. nivo ulja ce biti na aka 1 centimetar ad atvora za ulivanje. Napomena: kod nas se za menjaee uglavnom koristi ulje SAE 90. Vecina mchanickih menjaca ODRZAVANJE AUTOMOBILA kod vazila sa zadnjim paganom karisti ulje SAE 90. Dolivanje ulja bice otezano zato sta mozda nece biti davoljna mesta za levak sa dugaekim usipnim grlom. te stoga podizanje automobil. 6. vratite cep na svoje mesto i spustite automobil. 3. dodajte vrstu naznacenu u prirucniku za vas automobil sve dok ulje ne pocne da se preliva iz otvora. Provera nivoa ulja u diferencijalu N navedeni alat potreban je za vozila sa zadnjim pogonom. VeCina vozila sa prednjim pogonom ne mora da se podigne da bi se proveri6 nivo ulja u menjaekom prenasniku jer je otvar za ulivanje smesten na kraju kuCista menjaea. 2.a nije potrebno.ine do jedne eetvrtine rastojanja od gornjeg dela. 5. Nivo ulja u menjackom prenosniku kod vozila sa prednjirn paganom proverava se na sledeCi naein: 1. moze aa lib oa Ala! i materijal • Dizalica i siQ:urnosna postolja • Podesljivi kGue iii rucica sa skakavic9m iii usadni. a kod drugih moze da pastoji i merae nivaa. 5. Parkirajte automobil na ravno tie.verite da Ii ste automobil propisno oslonili na postolja. Ako je nivo ulja u menjaeu nizak. Aka je menjae dovoljno napunjen. Cep moze da ima cestougaonu glavu. Ako ulja nema dovoljna. treba da dolivate ulje koje je propisano u prirucniku za vas automabil sve dotle dok ulje De pocne da se preliva iz otvor3.

. dodajte onu "rstu koja je naznacena u uputstvu za vas autornobil. Ako je nivo ulja nizak. potrebno je ulje sa posebnim frikcionim aditivima. '=> . Automobil mora da bude parkirim na ravnom tlu. taka do antifriz iIi voda mogu da se dodoju po potrebi. tako da su prednji i zadnji den odignuti na isti visinu i to dovoljno visoko da se podvucete. . te stoga posebna provera difrencijala nije ni potrebna. Proverite da Ii je automobil na odgovarajuCi naCin poduprt postoljima pre nego sto se pod njega podvucete. . Provera nivoa ulja na zadnjoj asovini lreba da bude sas(avni dea svak og pesla u vezi sa podmazivanjem kod vozila Sll zlldnjim pogonom. potrebno je da zadnja osovina bude vodoravna. ali za autombile sa uredajem za blokiranje diferencijala. ... 42 I : . Ako mOlete prstom da dosq.• Podesljivi kljuc iii rueica sa skakavicam iii usadni. NaCi eete ga na zadnjoj iii bocnoj strani kuCista diferencijala. U veCini slucajeva. nivo tecnosti za hladenje moie da se vidi kroz dodatnu posudu. Provera nivoa tecnosti za hladenje VeCina vozila danas ima zatvoren sis tern za hladenje motora sa dodatnom posudom koja omogueuje da se u hladnjaku odriava predvideni nivo tecnosti.. ODRZAVANJE AUTOMOBILA : . ----_. Da biste utvrdili tacan nivo ulja. 5. Plasticna dodatna posuda obicno je smestena u blizini hladnjaka i obeleiena je tako da oznaCi minimalan i maksimalan nivo tecnosti za hladenje. Cep moie da ima sestougaoni ili cetvrtasii otvor u glavi iii cetvrtastu ili sestougaanu glavu. niva je davaljnn. Nivo uJja u diferencijalu na voziJima s zadnjim pogonom proverava se na sledeCi naCin: 1. koristi se isto ulje i za menjac i za diferencijal. Vratite cep na mesta i spustite automobil.nete do ulja.Nivo ulja treba da bude na oko 1 centimetar od otvora. 4. 2: Nadite cep otvora za nalivanje ulja u diferencijal. VeCinOm se koristi ulje SAE 90. sestougaoni kljuc • Levak 41 ·j . To znati da ceo auto mobil treba da odignete od zemlje ako ne mozete da dohvatite cep na otvoru za nalivanje ulja na osovini dok je automobiJ na tlu. Skinite cep i stavite prst u otvor.-3.

. Na sistemima za hladenje bez dodatne posude (iako mogu da imaju dodatnu posudu za povracaj teenasti u slucaju prelivanja). tecnost za hladenje nalivena je do vrha hladnjaka. Sistem za hladenje je pod pritiskom i kljucala teenost maze da prsne iz njega. Na spoljasnjoj strani hladnjaka nalaze se oznake nivaa tecnosti za hladenje kada je ona hladna iIi zagrejana. Prilikom skidanja poklopca upotrebite nekoUka peifkira iii krpa da biste za§titili ruke. Ako je hladnjak skora ispraznjen iIi je niva tecnosti veoma nizak. nost za hladenje do predvidenag nivoa. jer kocnice ne mogu da rade bez ulja za kocnice. Nivo teenosti za hladenje varira u hladnjaku zavisno od konstrukcije sistema za hlaGenje. Nikada ne dolivajte Cistu vodu zato sto ona ne pruza za.ttnu pusudu tako da obicno Illjc pOlrebno skinuti hladnjuka (21 osim ako nivl) tl!cnosti . Ako sistem ima dodatnu posudu. Za vozila Ciji su hladnjak. 3.je motor hladon. proverite da Ii na posudi sa antifrizom pise da je bezbedan za aluminijum. Provera nivoa ulja za kocnice Odrzavanje predvidenog nivoa ulja za koenice izuzetno je vaino sa stanovista bezbednosti. Ako je nivo teenosti za hlaGenje nizak.i. a pastoji i opasnast da teenost u hladlljaku prakljuea. IskljuCite rad motora i vratite poklopac hladnjaka. maida ee bib potrebno da ukljuCite motor da biste potpuna napunili sistem za hladenje. iii da se saceka najmanje 15-20 minuta posle iskljueenja motora pre nego ito se otvori poklopac hladnjaka. nivo treba da bude 7-8 centimetara ispod vrha otvora na hladnjaku za nalivanje tecnosti da hi tecnost mogla nesmetano da se siri prilikom zagrevonja.titu protiv korozije. niti prakljucalu teGnast u hladan motor. dOdajte mesavinu vade i antifriza u razmeri 1: 1. Ovo znaei da je termostat ukljueen i da teenost za hladenje kruzi u motofU.Nivo teenosti zo hladenje u hladnjaku proverava se na sledeCi naein: 1. UkljuCite motor da radi na praznom hodu sve dok gomje crevo hladnjaka ne bude vruee kad se dodime. Poklopac hladnjaka se skida tako sta se pritisne nadale i okrene. zamrzavanja iIi kljucanja. Najbolje je da se nivo teenosti za hladenje pro veri kada . TCCllnSl za nlauenje II dm.:. motor iii delovi sistema za hlaGenje ad aluminijuma. Na veCini vozila sa dodatnom posudom. Upozorenje: nikad ne skidajte poklopac sa hladnjaka dak je motor vrue. Nizak nivo ulja maze da prouzrokuje prodor vaz- voziia moie doliti pIlk!op'lc niwk. Ni dolivanje cistog antifriza nije pogodno kao meSavina antifriza i vode. 2.::1 hladcnje nijc hladenje kada je motor pregrejan. DOlijte tee. nemojte da dadajete hladnu tdnost jer moie doCi do pucanja i deformacija livenih delava.: provcriti na vccini posmatranjem dOUal[1(: posude \ j). dodajte teenost i u nju sve dok se ne popne na predviGeni nivo. Ako je motor pregrejan. Upozorenje: ne poku§avajte da dolivare teenast za 0fivo lccnusti zn moze 00.

' . Rezervoar za tecnost nalazi se na vrhu glavnog cilindra. Na nekim vozilima. rezervoar je izliven zajedno sa glavnim cilindrom i zatvoren metalnim poklopcem sa osiguraeem.---. Otvorite poklopae motora i pronadite glavni koCioni cilindar..kinuti d<J bi sc provcrio nlvo tctnosti Z. Nivo ulja treba da bude na ako 1 em od vrha rezervoara..-. koCionih cevi. 2. zatim po me rite odvijacem osigurac sa strane i podignite poklopae. Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i .-ODRZAVANJE AUTOMOBILA 1.--'-'. nivo ulja moie da se proveri bez skidanja poklopca. dolijte preporuceno ulje za koenice. --I 3. 4. ~ . Niposto nemoite da dodaiete vee upotrebljenu tecnost za kocniee iii teenost iz posude koja je neko vreme stajala otvorena. Nikada u rezervoar ne sipajte ulje iii bilo kOju drugu tecnost osim ulja za kocnice.t kocnicc.-. On je u skoro svim vozilima smesten sa strane vozaca u prostoru za motor.-.duha u sistem za koeenje taka da je pedala me kana kada se pritisne. pazljivo otistite masnoeu i prasinu oko poklopea.. .Ie higroskopna. Ulje koje sadrii vlagu ima Dizu tacku kljucanja 5tO moie da dovede do prokljueavanja ulja i otkazivanja kocnica pod teziffi radnim uslovima. Aka je nivo nizak. sto mati da upija vlagu iz vazduha. Za veCinu vozl1a karisti se ulje za kaenice UKA-2. I poprskate tecnosc'u za koenice jer moze da osteti boju...~ ". Nivo ulja za koenice proverava se na sledeCi nacin: 43 ----. koCionih cilindara i stega koeniea.' ~ ... . Kod vozi1a sa plastichim rezervoarom..-----" ---" . Kod drugih vQzila. -.. Vlaga takode dovodi do korozije unutrasnjosti glavnog cilindra. Teenost za' koeniee .posledicu slabije koeenje. ali proverite u prirucniku za svoj automobil koja vrsta ulja se preporucuje.... maziva na bazi nafte mogu da ostete zastivace u glavnom i koCionim cilindrima.. Kod vozila sa metalnim poklopeem. rezervoar je od plastike i ima poklopee na otvorima za nalivanje ulja koji se skidaju iii se vade. 44 I t I r r ! I I I 1 i ._. Pazite da karoseriju ne Ncki lipovi vozi!u sa prcdnjim pogonom imaju dva plastii:nll poklopca koji 5C moraju . sto ima z?.

1 mnogim ripovim. nivo ulja proverava se tek posta se iskljuci rad motara. Tokom punjenja. Provera nivoa ulja u upravljaca Nivo ulja U servo-uredaju upravljaca mora da se odri3va na predvioenom nivau da bi se sprecio prodor vazduha u sistem i da bi pumpa mogla da ostvari pritisak potreban za rad upravljaca. deo vade gasira. Kod nekih tipova vGzila. Aka SU date oznake sarno za merenje nivaa kada je ulje toplo. Ako je nivo u rezervOaru nizak. -. 5. rezervoar moze da se nalazi izn motara na strani suvozaca.niske vrednosti.lI'slin<! nc bi dospcla u [eenos! za 45 ODRZAVANJE AUTOMOBILA . Nivo ulja se provcrava na slcdcCi naCin: 1. On sadrii sumpornu kiselinu koja u reakciji sa olovnim ploeama u akumulatoru 46 proizvodi napon koji odriava akumulator napunjenim. dok kod ostalih maZe bez obzira da Ii je topla iii hladnn.proverite da Ii je osigurac. ukoliko postoji. Kod vozila koja nemaju merae. 4. razlaie se na vodonik i kiseonik koji potam izlaze .L' moie pomo. jer cete inate dobiti netacne .Iavnog kocionog cilimjra n. Provera nivoa elektrolita u akumulatoru Elektrolit je osnovna teenost u akumulatoru vaseg automobila.:rili ouviiaccm.: ')Siguf. dodajte onoliko ulja za servo-uredaj koliko je neophodno da bi se nivo podigao do odgovarajuce oznake. treba ukljuciti motor da radi 10-15 minuta pre nego sto se proveri nivo ulja.J. voziJa utvrsCCI1 j.!rvoupravljllcu je prievrscen za donju stranu pok!opca n::l 'JtvOfU za nalivanje ulja. aznake za proveru nivaa ulja mogu da se nalaze na rezervoaru.t ilC poklop. hladno. ----. Na vozilima sa prednjim pogonom koja imaju poprecno postavljen motor. Ne koristite ulje za automatski menjac aka to nije naznaceno u prirucniku za vas automobiL Nikada ne sipajte ulje za motor iIi neka drugo maziva posto to maze da osteti zaptivace na pumpi i cevovodima servo-pojaCivaca. U oba slueaja. tj. Podignite poklopac motora i pronadite rezer-' voar za ulje servo-uredaja upravljaca. na svoje mesta. mcrae nivaa se nalazi na donjoj strani poklopca i ima aznake za praveru nivoa ulja kada je toplo jli Poklopac . merac nivoa utja U sl. 2.ltL'm koji '. Kod nekih vozila nivo ulja mora dn se proveODRZAVANJE AUTOMOBILA rava dok je tecnost tapia. ocistite masnocu iIi prasinu sa poklopen na otvoru za nalivanje." Kod nekih tipava vozila. Posta pronadete rezervoar.lc pre ncgtJ 510 gil skinCiC kilko prij.. Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i spustite poklopac motora. Skinite poklopac sa otvora za nalivanje i poglcdajte nivo ulja. OZ:i. 3.

niti da karistite upaijenu sibicu iii neki drugi atvaren piamen da biste asvetlili Nivo eleklrolita dovoljan Nivo elektroliia nilak Kod akumu!atora sa okrugJim poklopcima koji se skidaju. Otvorite poklopac motora i pronadite akumulator. Medutim.. On je obieno smesten u bliiini prednje . Nivo elektrolita u akumulatoru proverava se na sledeCi naCin: 1. Navueire rukavice iIi zastitite ruke krpom od eventualnih ostataka kiseline kaji magu da se zadrze no pakiapcima akumulatora i ne spuitajte ih na osetljive delave autamabiio posta kiselina moze do ih osteri. ----------. 2. Zbog toga. neophodno je povremeno proveriti nivo elektrolita u njemu. sto prouzrokuje prepunjenost akumulatora). Pa ipak. \ I I I I ODRZAVANJE AUTOMOBILA . tokom vre. da bi akumulator dobro radio... onda nista ne moiete da uradite. jer moze da se upali vadanik i dade rio ekspiazije akumulatom. onda se elektrolit moie do dati po potrebi. ~ I I J '" . ako ima poklopce koji se skidaju.. I mena." VeCina zaptivenih akulumatora ima pokazivac nivoa elek!roiita. dok bistro "okcc« pokazuje cia je nive nizuk< unutrasnjost akumulatora. nivo elektrolita Je nizak i akuml.iz akumulatora. strane prost ora za motor. 3. VeCina zaptivenih ima staklo (okee) za posmatranje iii pokazivat stanja napunjenosti na vrhu koji takode moze . iako se na nekim tipovirna automobila nalazi ispod zadnjeg sedista. Ako je pokazivac bezbojan iii lucka. Aka akumulator ima zaptivenu gornju pavrsinu.. Nivo elektrolita moze so proveriti na nekoliko naCina. Upozorenje: motor treba da bude iskijucen. i l £?I!!'!' ... eak i u akumulatoru kome nije potrebno odriavanje. Akumulatori kod kojih nije potrebno odriavanje trose vrIo malo elektrolita zahvaljujuCi nesto drukCijem sastavu olovnih ploea. »okcc« koje jc (amno pokazuje da je nivo c\ektrolita visok. U providnim plastitnim kutijama akumulatora testo moze da se vidi nivo elektrolita koji bi trebalo da bude oko 2 em od vrha.!. Ovim se nivo elektrolita u akumulatoru smanjuje sto iroa za posledicu da su olovne ploee izloiene vazduhu i da se stoga suse. sto utiee na manje razvijanje gasova.llator treda da se napuni. nivo elektrolita moie da postane nizak (ponekad usled kvara na sistemu za punjenje. Nemajte da pusite.

Nivo tecnosti mazete da proverite ako otvorite poklopac i pogledate u rezervoar. mesavinu ·vade i nekog sredstva za Ciseenje slakla iii bilo koje gotovo sredstvo za pranje vetrobrana koje se moie kupiti. Provera nil'oa tecnosti za pranje vetrobrana Tecnost za pranje vetrobrana De spada U osnovne. Dolijte tecnost ako je nivo ispod jedne treCine u rezervoaru. ali je veoma vaina za ·odriavanje dobTe vidljivosti kada je drum prljav ili blatnjay.Takode skinite poklopac sa rezervoara (2) i proverite site filtr3 ( 3). prvo proverite nivo lccnosti (l). Isto se odnos. vetrobrana obavlja se na sledeCi naCin: . jedan od poklopaea moze da ima plasticno okee koje je tamno kada je nivo elektrolita dovoljan. Ostareli ili ostecen akumulator TIe moze da se popravi sipanjem kiseline posto je problem u plocama. 5.da se koristi za utvrdivanje nivoa elektrolita. Ako je pokazivac bezbojan iii zuckast. Provera iii dolivanje tecnosti u uredaj za pranje. Obicna voda iz vodovoda sadrii nerastvo. 3. Ako uredaj za pianje vetrobrana ne radj. 4. i na nerazbla" ieni alkohol (pomesajte ga sa najmanje tri dela yodel· Sta je potrebno da znate 0 motornim . U akumulator sipajte iskljutivo destilisanu vodu. Nivo elektrolita treba da bude do otvora za nali47 ODRZAVANJE'AUTOMOBILA' vanje (koji mogu da budu liveni sa'dvodelnim prstenovima ili trouglovima ::. 48 2. Kod akumulatora sa okruglim poklopeima koji se skidaju. Nikada ne karistite antifriz iz sistema za hladenje posto moie da vam osteti hoju na automobilu. Podignite poklopac motora i pronadite rezervoar tecnosti za pranje vetrobrana. nivo elektrolita u akumulatoru pao je ispod dna pokazivaca i suvise je nizak da bi se akumulator punio ili dalje koristio. Pazite da yam u rezervoar ne upadnu prasina ili otpaci koji bi mogli da zapuse dovodnu cev iii mlaznlce uredaja za pranje vetrobrana.to pomaze da se lakse odredi nivo elektrolita). posto je veCina rezervoara naCinjena od providne be!e plastike. rene minera!e koji reaguju sa kiselinom u akumulatoru i smanjuju njegoy vek trajanja. drugi rezervoar za tecnost moze da bude u prtljainiku. Kbd vazi! koja imaju uredaj za pranje zadnjih prozora. Koristite obicnu' vodu. NaCi cete ga na strani prostora za motor odmah ispod vetrobrana. morate da skinete poklopee da biste pogledali unutra. mada to mozete da uCinite i gledanjem spolja. Na akumulatorima bez ovakvih pokazivaca. i. a ne u elektrolitu. iii svetlo ako je nizak. Vratite poklopce i operite ruke. a insekti ometaju vidno pOlje.

motorno ulje padmazuje sve delove motora. U prodaynicama auto-deloya mogu da se nadu mnage vrste motornog ulja. klipnih prstenova i dr. z<l(im prolazi kroz precisulc za ulje (4). Ulje se iz kartera (1) PO[iSKuje kroz sito (2) pumpe Z <I uljo. klipova i sye do zidova cilindra. . ula::.: (3). Ulje prolazi kroz bregastu osovinu.000 delova od kojih je veCina metalna. Motorna u!je je smcsteno u kartcru ispod radilice na donjaj strani motora. Funkcije tih sistema objasnjene su u ovom poglavlju kao i poglaYlju "Sistem za hladenje«. I j ! I.i u magistralni vod za ulje (5) i nast<lvlia kanullma do podizata ventila (6) i klackalicc 1I ovim primer u motora sn cilindrima u rasporedu V8. Motorno ulje sa deterdientima (sredstvima za Ciscenje) sprecava stvaranje taloga kako ne bi doslo do zaeepljenja uljnih kanala.uljima i podmazivanju V erovali iii ne. samim tim i snagu i doprinosi boljem uCinku matara. a onda nanize do radilice. Ulje se ispumpava iz kartera pumpom za ulje i dovodi do precistaca gde se preciseava pre nego sto ude u motor. hladi poYrsine i smanjuje habanje. . Na kraju. Posto se metal pri dodiru sa drugim metalima haba usled trenja. otvara se obilazni ventil i motorno ulje ide direktno ka radnim delovima motora. Motarna ulje uklanja prljavstinu) gar. to povecava kompresiju u cilindru. Ovo je veoma vaina posta u matoru mora da se nalazi ulje. pa makar bilo i zaprljano. a . vas auto mobil bi brzo sam sebe unistio kada ne bi postojali sistemi za podmazivanje i hladenje. Ako je pretistac ulja taKo zaprljan da motarno ulje ne moie da prode. Na ovaj naein. ali verovatno samo 49 . gravitacija vraca matorna ulje 1 P' ii I I . kiselinu i otpatke sa radnih del ova i talo:i. vas automobil se sastoji iz nekih 15. Motorno ulje se potiskuje do vrha motorakroz uzane kanale. zatim navise do podizaca ventila i klackalice.i ih u preCistacu za ulje. Matarno ulje takode deluje kao teeni zaptivac na klipovima taka da sprecava prolaz smese yazduha i goriva. u karter gde proces kruienja panova zapoi'inje..

Isto kao i ulja' za . jer razliCite vrste ulja bez obzira da Ii imaju iIi nemaju dodatno sredstvo za Ciscenje (deterdient) mogu medusobno da reaguju i stvore lepljiv talog koji moze da osteti motor.tet motornog ulja i njegovu »tecljivQst« na razliCitim temperaturama. do 1979. SAE odreduje viskozi. CB. Pogodno za veCinu putnickih vozila i kamiona proizvedenih od 1971. Izbegavajte gao 2. Minimalan kvalitet ulja za putnicka vozila i kamione proizvedene 1964. SF omogucuje bolju oksidacionu stabilnost i bolje stiti od habanja nego ostale gradacije i moie da se koristi za motore za koje su preporucene gradacije SE. Aditivi takode spre¢avaju koroziju. stvaranje naslaga slicnih katranu prilikom oksidacije kao i zgusnjavanje pri veoma niskim temperaturama. OdluCite se ipak za ulje koje je za jednu iIi dYe klase bolje. SB. API odreduje vrstu motornog ulja zavisno od vrste motora i namene. SF. Ako ne proverite vrstu motornog ulja. SD. maze yam se desiti da sip ate pogresno ulje u motor. Za tipove putnickih vozila i kamiona proizvedene do 1980. niti sa llcestanoSCll zamene.67. Do razlika u ceni i kvalitetu motornih ulja uglavnom dolazi zbog razlike u aditivima. Aditivi su hemikalije koje poboljsavaju dejstvo motornog ulja. Ima bolja svojstva u pogledu ciscenja i smanjuje habanje pokretnih delova u motorima sa kontrolisanim kvalitetom izduvnih gasova. Isto tako treba'da koristite istu vrstu ulja. ne bi trebalo stedeti na kvalitetu. CC i'DC.L ODRZAVANJE AUTOMOBILA neka od njih odgovaraju vasem 'automobilu. Razlika je znatna. Sc. 5. Najniza gradacija koja se moie koristiti sarno pri najlaksim uslovima voznje. Vrste motornih ulja za dizel motore Postoje cetiri gradacije ulja za podmazivanje dizel motora: CA. SD i SC. Visokokvalitetno ulje moze da sadrii cak i 30% aditiva. 3. 4. a jeftino sarno 5%. Normative za motama ulja daju dYe organizacije: Amencki institut za naftu (American Petroleum Institute . 50 6. Kada je u pitanju tako vazna tecnost kao sto je motomo ulje. Takode treba da budete svesni da neka jeftina ulja mogu na kraju da budu veoma skupa S obzirom da ne pruzaju odgovarajucu zastitu vasem motoru. Ne zadovoljava pri veCim opterecenjima kod navih tipova vozila. Oni sprecavaju pojavu penusanja ulja.API) i Udruienja inienjera automobilske tehnike (Society of Automotive Engineers SAE). Obratite paznju na sledece oznake na kantici: 1. Predvideno kao ulje sa mininalnim kvalitetom za tipove vozila proizvedene 1968-70. Mnogo cete saznati 0 kvalitetu ulja ako procitate podatke na kantici za motorno ulje. SE. Nije mnogo bolje od SA. SA.

motorno ulje 10W-30 ima zimi ista svojstva kao motorno ulje lOW leti. Na ulju ne treba stedeti.: ulje najnizeg kvaliteta koje moze da se koristi ima oznaku "sacc". Ako koristite sarno ulje sa oznakom 20W u istrosenom motoru po toplom vremenu.. 5W-40 . Na primer. a sa »D« najvisi. 10W-40. Na primer.ajeva i primetiti nizak pritisak ulja (ako imate merac pritiska) kao i dim koji izlazi iz izduvne cevi. Multigradna motarna ulja kao lOW-40. ulje najvise gradacije za dizel motore oznaceno je sa "SF/CD. Ulja oznacena sa "A" pruzaju najnizi kvalitet zastite. 5W-30. Ako imate stariji model automobila. I ODRZAVANJE AUTOMOBILA VISKOZITET ULJA PREPORUCEN OD STRANE SAE 1 I I I I 20W-40. dizel motori zahtevaju kombinovani tip motornog ulja. Vodite racuna da koristite sarno kombinovana ulja. te stoga za svoj dizel motor kupite najkvalitetniji proizvod.. sllvise tesko motorno ulje nece obezbediti odgovarajuce podmazivanje po hi ad nom vremenu. Takvom motoru ce biti potrebno ulje veceg viskoziteta (kao sto je 30W) ili mozda multigradno motorno ulje. Viskozitet motornog ulja Motorna ulja imaju razliCite stepene viskoziteta (iii gustine) sto u stvari oznacava sposobnost "tecljivosti" ulja pri razliCitim temperaturama. 20W-50. izbor pravog motornog ulja u izvesnoj meri je stvar isprobavanja i ucenja na greskama. Sto je automobil stariji i sto je motor vise istrosen. S druge strane. verovatno cete cuti kloparanje iz lez. 30 > ! I I ! I I 20W-ZO I I I i I I l5W-40 > I I I I ! I I I 10W-30. lOW-50 > I i I I I I < * 5W-ZO. a leti kao motorno ulje 30W. Multigradno motorno ulje sadrii aditive koji cele godine zadriavaju ista svojstva. Viskozitet se obelezava brojevima pri cemu veti broj oznacava teie i gusce motorno ulje.benzinske motore i ova ulja se razlikuju po svojstvima i aditivima.. to je veca mogucnost da lako motorno ulje procun pored klipnih prstenova i sagori. Zbog vece kompresije (skoro tri puta vece nego kod benzinskih motora) i visih radnih temperatura.

oa primer. ali uopSteno govareCi) ana stvarno imaju vrhunska 51 svojstva u pogledu mnogih karakteristika kao sto su otpornost na oksidaciju pri visokim temperaturama. dok su konvencionalna ulja dobijena destilacijom razlicitih jedinjenja hidrokarbonata.I I I I i I I . »DzeneraJ motors«. usled cega dolazi do stvaranja naslaga koje mogu da naskode motoru. najbolje ulje ce biti lOW-30. lOW-50 i 20W-50 imaju veGi raspon viskoziteta. a u druge sinteticki hidrokarbonati. poveeavaju ekonomicnost i omogucavaju duzi interval . kao i manje habanje motora. smanjuje habanje. U jedne od njih spadaju estri. i I I I of -20 -10 0 10 20 32 60 80 100 °c -29 -23 -12 -7 0 16 27 38 Predvideni temperaturni raspon pre sledece zamene ulja '" SAE SW-20 NIJE preporucljivo za brzu voznju. Sinteticka motorna ulja i maziva Alternative motornim uljima i mazivima proizvedenim na bazi nafte jesu proizvodi naCinjeni od drugih baznih hemikalija. Sinteticka maziva prodaju se pod raznim nazivima. . Iako je ulje lOW-40 veoma populamo. razredivanje i lakse tecenje pri oiskim temperaturama. Zbog toga. sinteticka ulja mogu da budu proizvedena tako da odgovaraju stvarnim potrebama. Ako vam je motor relativno nov i U' dobrom stanju. kate da neee uvaiiti reklamacije na osnOVU garancije aka se utvrdi da su najnoviji tipovi motora punjeni uljem lOW-40 koje je izazvalo smetnje u klipnim prstenovima. neki novi proizvoclaci auto mobil a tvrde da ulje lOW-40 moze da bude suvise gusto i da stvara smetnje u klipnim prstenovirna. dok se konvencionalnim uljima moraju dodavati aditivi. Preporukc zavise od lipa vozi!a. Drzite se iste vrste i istog viskoziteta motornog ulja. Svojstva sintetickih proizvoda mogu da nadmase konvencionalna maziva jer predstavljaju mesavinu odredenih molekula. Sintetiekim proizvodima su pripisivana mnoga pozitivna svojstva od kojih su najvaznija ta sto smanjuju trenje. Izbegavajte da me sate razlicite vrste motornih ulja. Tabe!e bo sto je ova nalaze se u veCini automobilskih prirucnika kako bi pomogli vlasnicima da izaberu taean viskotitet ulja u zavisnosti od spoljne temperature. Stoga se uvek pridriavajte pre poruka u pogledu ulja koje se nalaze u prirucniku za vas automobil. U prtljazniku uvek treba imati rezervnu kanticu motornog ulja radi dopunjavanja. Uvek postoji mogucnost da aditivi nisu kompatibilni.

Ovako sirok temperaturni raspon moze da poboljsa startovanje vozila po hladnom vremenu kao i da bolje zasriti motor u voznji po toplom vremenu. Koliko mogu da se produze intervali izmedu promena ulja zavisi od toga kako vozite. razlika u ceni i nije tako velika. Kratke voznje sa mnogo zaustavljanja dovode do velikog zagadenja kartera vlagom tako da i sinte· ticko ulje mora cesee da se menja.izmedu promene ulja. Zamena ulja i precistaca za ulje Alat i materijal • Kljuc za precistac za ulje • PreCistac za ulje • Levak za nalivanje ulja • Motorno ulje • Dizalica iii sigurnosna postolja iii platforme za vozilo • Klinovi za tockave • Posuda za prikupljanje ulja • Kljucevi M ozda ne postaji nista oa remu mozete toliko . kao i drllge prednosti. Sto se tice povecanja ekonomicnosti. Kakvi su nedostaci sintetickih ulja? Prvi problem je cena..ledu zamene ulja.konvencionalna ulja pretvaraju u skoro c:vrst zebtin. mada jos nije utvrdeno tacno' koliko.000 kilometara i da se automobil koristi prvenstveno II drumskoj voznji. pri kojima se . realno je ocekivati ustedu ad jedan do tri odsto u potrosnji goriva. veCina sintetickih proizvoda jos uvek nesmetano teee na temperaturi od -40 °C. naroCito ako motor iSpllsta iii ima povecanu potrosnju ulja.-. Neki proizvodaCi sintetickih ulja u SAD tvrde da izmedu dye promene ulja moze da se prevali cak i 38. Nijedno motorno ulje ni aditiv ne stite potpuno motor od habanja. Neki vozaCi su spremni da kupe i najbolje postojece 52 ---.-. S drllge strane. ali za prosecnog vozaca kupovina sintetickih proizvoda obicno nije pre porucljiva. mazivo jer zele da zastite svoj automobil s obzi· rom da konvencionalna motDrna ulja i maziva nisu u stanju da izdrze anD sto izdrzavaju sinteticka.000 kilometara pod uslovom dase precistac menja posle svakih 10. Medutim. posta proizvadi kostaju tri do per puta vise od konvencionalnih motornih ulja i maziva. sinteticka ulja vrse podmazivanje i pri temperaturam a koje pre laze 250°C pri kojima konvencionalna ulja brzo oksidisu stvarajuCi talog od smola i organskih kiselina. Kod motora sa turbo-pogonom upotreba sintetickih ulja je korisna zbor vece otpornosti prema temperaturama. imajuCi u vidu duzi interval iZn. Sto se tice osobina »teCijivQsti«. ali mnogi sinteticki proizvodi nude zaista znatna poboljsanja u pogledu produzavanja radnog veka motora.

Eep je srnesten na karteru koji se nalazi direktno ispod bloka motora. 7. moze obaviti za petnaest3k minuta. Kalla odvrcc!c cep. 8. Vratite cep na svoje mesto i pritegnite ga kljucem. ODRZAVANJE AUTOMOBILA S. Za blokiranje 'zadnjih toeODRZAVANJE AUTOMOBILA kova moiete da ·upotrebite i dve platforme za vozilo. Stavise.posudu ispod eepa za ispustanje ulja iz kart era. Podignite amomobii. redovnom promenom ulja iIi precistaca za ulje mozete znatno da produzite vek svog automobija tako sto cete to Ciniti i cesee nego sto preporucuje proizvodac i sto eete podmazivati sve mazalice. To je posao koji se. Zahvaljujuei tome sve cestice neeistoce biee suspendovane u ulju. Najboije ce biti da upotrebite dobru dizalicu i evrsta sigurnosna poslOlja iii dye platforme. Pronadite precistac za ulje koji moie da se nalazi sa bilo koje 'strane motora zavisno od tip a automobila. .\ ruku. Tek tada izvadite cep za ispustanje ulja iz kartera. precistac za ulje je cesto dostupan sa vrha. ali ga ne Ccp za ulja nalazi sc n'l kuneru i treba ga odvmuti odgovarajucim kljuccm. 3. Dizalicu koristite sarno za podizanje prednjeg dela autornobila na postolja. Blokirajte zadnje toekove ruenom koenicom da automobil ne bi krenuo. Pustite ulje da potpuno iseuri iz kartera. 2. Podvucite. 4. Ukljueite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta da bi dostigao normalnu radnu temperaturu. puzite da yam vrucc uljc nc p. bilo bi dobro da potreban alat i materijal drlite na nekom lako dostupnom mestu. Podmazivanje sasije automobila opisano je u odeljku "Podmazivanje sasije«. kada jednom nauCite kako se radi. Kod motora sa cetiri iIi cest eilindara. Pazite da vas vruce ulje ne poprska po ruei kada skidate cep. Ulje i precistac za ulje menjaju se na sledeCi "oaein: ---------\ I -I ! I I I 1.ldnc n. Posto je promena ulja i precistaca za ulje jedan od najcesCih radova koje eete obavljati na svom automobilu.da ustedite kaa na jednostavnoj zameni ulja i preCistaca za ulje. Olabavite eep za ispustanje ulja pomocu cevastag kljuca odgovarajuce veliCine taka 5tO cete ga okretati suprotno smeru kretanja kazaljki na satu. 6.

...:-=::. 54 10. kaa i da Ii sle uap§te sip ali ulie.. ugasite gao Posle 5 minuta. Napomena: nemojte da ODRZAVANJE AUTOMOBILA 1"_-----------------=-=. Pogledajte ispod automobila da vidite da slucajno ne kaplje ulje iz cepa na karteru iii precistaca za ulje.9. oni koji se skidaju i namestaju isto kao navrtke. 16..:a za ulje i okretati ga u smeru suprotnom smeru kretanja kazaljki na satu.:. jer preCistae za ulje treba uvrnuti sarno fueno. Nanesite tanak sloj Cistog motornog ulja na gumenu zaptivku (simering) novog preCistaca za ulje. Upozorenje: aka se lampica ne ugasi.:. Posto je motor radio nekoliko min uta.:. treba da promenite i ulje u motoru.:. Ako vas precistai:' za ulj e mora da se skida ispod automobila. Ako ste upotrebili platforme iii postolja.. Skinite precistac za ulje tako sto cete posta viti kljuc oko tela preCist". Da biste odvrnuli pretistac..0=. Zapamtite da posto ste promenili preCistac. Pre6staci za ulje se odvrcu odgovarajuCim kljuccm U obliku stege koji sc postav!jaju oka preCistaca.:-=. Za ovo yam nije potreban kljuc. Taka cete imati cisto ulje u celom sis-temu..:. Cekajte da se lampica. a no vi precistac ce obezbediti da ostane cisto. II . 12. Ponoyo ih pritegnite ako je potrebno. ugasi kroz 10-15 sekundi. Za nalivanje ulja mozete koristiti iIi grlic nn kantici za ulje iIi leyak.:.. Napomena: posto je ovo najprljavije ulje u vasem sistemu. Pazite da ulje ispustate u posudu. . sklonite ih i spustite automobil na zemlju.== I..:. proverite niva ulja oa svom meracll nivaa. tj. bice vam' potreban odgovarajuCi kljuc. 13. Okrenite kljuc suprlOno smcru krctanja kaza\jki na satu i olabavite preCis!at. On je obicno smesten na poklopeu eilindarske glave iIi na okrugloj eevi koja izlazi iz bloka motora. za ulie. preporucujemo yam da precistac za ulje zamenite svaki put kada menjate ulje. Danas se najce. stavite posudu za prikupljanje ulja ispod pretistaca. Nemojte davati pun gas. 11. a zatim ga uvrnite na odgovarajuce mesto.ce koriste rotirajuCi precistaCi. iskljuCile motor i proverite da-li ste vratili na svoje mesto cep za ispuitanie ulia i preeista(. 17. Proverite da Ii precistac odgovara vasem tipu autombila.:..=-.. 15. Skinite poklopae sa otyora za nalivanje ulja i sipajte u motor anu koliCinu i vrstu motornog ulja koja je naznacena u prirucniku za vas automobil. koja upozorava na pritisak ulja. 14. Vratite poklopac na otvor a nalivanje ulja na syoje mesto i upalite motor. Podignite poklopae motor a automobila i pronadite poklopac otvora za nalivanje ulja. Kljuccvi za oevijanje prctistata za uljc konstruisani su tako da odgovaraju sarno odrcdcnim velieinama prcCistaca.

Pre nego SIO slavite nov preCistac. Svrha podmazivanja maseu je sprecavanjc skripe i kloparanja usled trenja metaln 0 metal. ti delo'li imaju sinterovane . Da bi se izbegla potreba za maseu. Prema tome. podmazivanje je posao koji spada u odrzavanje. moze dobra da se zatvori i odnesite je na odgovarajuee mesto. On ce 'lam feCi da su to bila »dobra stara vremena« zato 5tO veCina danasnjih automobila ima sarno par mazalica koje se podmazuju sarno jedanput ili dyaput godisnje (zavisno od tipa aytomobila i uslova voinje). sipate vise ulja nego sto je preporuceno jer to moze da prouzrokuje istu stetu kao i nedostatak ulja. PrccislaCi 5e pritezu sarno fuc no u skladu sa prepofukama proizvodata. II \ I ~ to \/ --Kad danasnjih voziia koristc 5e precistaCi za ulje (1) koji mogu jednoslavno da 51: zavrnu na vijak (2).. Poslcdnjih godina. sigurnosna postolja iii platforme za vozilo· • Klinovi za tockove • Pokretna leialjka • Ruena svetiljka • Pump a za podmazivanje i elasticni dodaci • Kljucevi • Ozubljeni kljuc • Krpe iii papirni salveti • Mazalice .prave i pod uglom od 45° i 90° • Mast za podmazivanje sasije • Mazivo za zadnju oSQvinu • Suvo mazivo (grafitna baza) R aspitajte se kod nekog starijeg mehanicara 0 vremenu kada je za podmazivanje sasije iIi podmazivanje maseu bilo potrcbno obuhvatiti na desetine mazalica i razlicitih vrsta maziva. pa bi trebalo da se obavi pre nego sto se problemi pojave. proizvodaCi automobila teie da smanje potrebu za odriavanjem. treba preCi tan kim slojem sye:Z:eg u l j ~ preko prSlcnaste zaptivke (3). Nemojte da ga sipate u kanalizaciju iii odvod za kisnicu posto motorno ulje moze da prodre u vodovodne cevi pod zemljom i da zagadi vodu za pice. vetina novih modela koristi dclave veSanja »podmazane za sva vremena« kojima nije potrebno periodicno podmazivanje. U idealnom slucaju. Istroseno ulje iz kartera sipajte u posudu koja 55 ODRZAVANJE AUTOMOBILA Podmazivanje sasije Alat i materijal • Dizalice. 18.

Navezite automobil na platforme i blokirajte zadnje tockaye klinovima. Aktivirajte i rucnu kocnicu. kao sto je na primer }>ford« iz sedamdesetih godina. a aka se nalazi iznad donjeg oscilujuceg ramena. Mazalice na sasiji vaseg automobila padmazuju se na sledeti naCin: 1. Automatski menjae. cepovi se mogu lako skinuti i umesto njih momi56 rati mazalice. 2. prepurucljivo je skin uti teret sa hoseceg zgloba tako sto cete podid prednje tockove od zemlje. utvrdite koliko mazalica ima vas automabil i gde se nalaze. kupite iii pozajmite dve platforme. ukoliko postoji. dok noviji imaju sarno oekoliko. pogledajte mesto gde je smestena zavojna opruga. podignite ga ispod rama. blokirajte zadnje tockove klinovima. Ako niste to uradili. Pre nego sto poenete da podmazujete sasiju. 3. rucni stavite u prvu brzinu. Na starijim tipovima vozila. Kuglasti zglobovi su jedini delovi vesanja gde jos uvek postoje mazalice. Napomena: kada podmazujete kuglaste zglobove. Ova se moze uCiniti tako sto cete pogledati u fabricki prirucnik za svoj automobil iii proverom uputstava zn podmazivanje u servisnoj stanici u kojoj nekoga poznajete. Ako yam nije dostupna diialica koju koriste strucnjaci. Napomena: stariji tipovi ·automobila IffiaJU veliki broj mazalica oa upravljackom mehanizmu. pokretna leialjka ce vam omoguCiti da se pomerate ispod automobil q od jedne do druge mazalice. Osim toga. Ovo omogucuje da mazivo u sasiji stigne do mesta gde inace ne bi maglo da prodre. Ako se nalazi iznad gornjeg oscilujuceg ramena iii ako je u pitanju Makfersonov tip prednjeg vesanja tockova. Ako nameravate da koristite sigurnostna postolja. stavite u polozaj za parkiranje. predite na sledeci karak. kupite ih posebno. delove vesanja je trebalo podmazivati pomocu fabrieki ugmdenih cepoya urnes to mazalica. Ako se opruga nalazi iznad donjeg oscilujuceg ramena. Da biste odlucili kako da podignete automobil. prednjem vesanju i pagonskom agregatu. Pomocu kljuceva. podignite ga ispod rama. To je najzgodniji i najbezbedniji oslonac za vas automobil kada podmazujete gasiju. Do nekih mazatica je tesko iii nemoguce doCi bez elasticnih nastavaka pumpe za podmaziyanje iJili okretnog luka. Automobil moiete da podignete i na dva sigurnosna postolja. Podignite prednji dec automobila i oslonite ga cvrsto na dva postolja. Mazalice sa spojnicama pod uglom od 90° mogu da budu potrebne za lako podmazivanje izvesnih delova kao sto je gornje oscilujuce rame. ali su i oni danas sve cesce fabricki zaptiveni. podignite ga . Ako ih niste dobili zajedno s pumpom.obloge impregnirane mazivom Hi ad plastike sa malim koeficijentom trenja· kao sto su teflon iii najlon.

" I: ! '. one ce lrIvisiti od lipa vQzila... I j I I I ! . lj.. ... stoga proverite u prirutniku Z3 podmazivilnje kOjil mesta na vdem automobilu treba podma:wti. . IJ . Aka je zavojna opruga izmedu oscilujl.. poduprirc automobil ispod rama. Mogu se nabaviti mazalice sa pravim vrhovirna iIi sa vrhovima pod uglom od 45' iIi 90'... i ~ 4. podupritc automohil ispod donjeg oscilujuceg ramena ." ODRZAVANJE AUTOMOBILA i ' _ . Noviji lipovi vozi1:l l1opslcno imaju manji broj tncaka 1[1 podmazivanjc..lCih ramena (leve) iii aka vozilo ima modifikovani Si5[Cm vesanja (desno).! " 'j' . bico potrebno da pamotu kljuca skinete ove cepove i da ih zamenite standardnim mazalicama.~ = = ~ ~ ~ = = Tipicm: tackc Z<l podmazivanjc na sasiji $U oznaccne strelicama.ispod donjeg oscilujuecg ramena." . ~ 1 :!] ODRZAVANJE AUTOMOBILA .... ? I I S'j I'='-__ o Aka je zavojna opruga iznad gornjcg osci!ujuceg ramcna (lcyo) iii aka vozilo ima vesanje prednjih tockova ... I 57 . rucnom svetiljkom i krpama iii papirnim salvetama. 'i8 j-.Y .tip Ma!<:ferson sa zavojnom oprugom (desno). Obrisite pesak i prijavstinu sa svake mlaznice. . Vrhovi pod uglom omogucavaju podmazivanje . Podvucite se ispod automobila sa pumpom zn podmazivanje. Medutim . .. 5. Ako se prvi put podmazuje takav model. Napomena: novi mode Ii automobila sa duzim vremenskim razmacima izmedu servisiranja imaju plasticne cepove na mestima gde se inace nalaze mazalice.

OkreCite pogonsko vratilo rukom da biste pronasli mazalice i pumpajte mast sve dok ne pocne da curi lz zgloba. Aka mast strca oko vrha pumpe.tesko dostupnih mesta na sasiji. mozda je zapusemi mlaznica. Spustite automobil tako sto eete postupiti obrnutim redom nego kada ste ga dizali (od tacke' 3 do 1). 7. Na vozilima sa prednjim pogonom. Zglobovima nije potrebno podmazivanje ukoliko se obloga ne menja . ODRZAVANJE AUTOMOBILA Da biste izvciiJi podmaziYanje. ostavite prednji dec automobil a naslonjen na postolja.· oCistite mazalicu i pokusajte ponovo. ~ Pumpajte mast u kuglaste leiajeve i upravljacki mehanizam dok se zglobovi ne napune. homokineticki zglobovi su iznutra zaptiveni zastitnorn oblogom. podignite zadnji deo i upotrebite jos dva sigurnosna postolja da poduprete automobii. Skinite brizgalicu. pOSlayitc brizgaJicu pumpe za padmazivanje na mazalicu i prilisnitc ruCicll (gore) na pllmpi. Spustite zadnji deo automobila. Napomena: kod nekih vozila kardanski zglobovi su zaptiveni i ne mogu da se podmazuju. tanki odvijac • Cekic • Komad drveta • Lenjir • Momentni kljue • Klesta • Krpa • Zastitna maska za lice iIi respirator • Nezapaljivo sredstvo za Ciscenje • Unutrasnji i spoljasnji ldajevi tockova • Mast za podmazivanje'leiajeva tockova • Radijalni zaptivati (simerinzi) • Rascepke . 6. Skinite je kljucem i zamenite novorn. Prestanite sa pumpanjem kada ablaga aka zglaba paone da se nadima. S9 UDRZAVANJE AUTOMOBILA Podmazivanje lezajeva tockova Alat i materijal' • Veliki odvijac • Dizalica i sigurnosna postolj a • Klinovi za blokiranje toekova • Klesta • Kljueevi • J5:asika za kocnice iIi dugacki. Obrisite viSak masti sa mazalice i povrsine lezajeva. Stavite brizgalicu pumpe za podmazivanje preko svake mlaznice i pritisnite ruCicu. Ako mlaznice postoje. Zatim otpustite rucnu koenicu i stavite menjae u neutralan polozaj. Ako i dalje imate teskoee. znaCi da mozda nije propisno pritisnuta. Standardne mazalice (leva) se mogu namestiti ili skinuti rueno.a i tada sarno sa posebnom maseu za homokineticke zglobove. Pornocu mazaHce pod uglom (desno) mogu lakse da se podmazuju teSko dostupni deloy! vozila.

000-20. Kod vozila sa zadnjim pogonom. Skinite ukrasne poklopce sa tockova pomoeu velikog odvijaea iIi zasiljenim vrhom ruciee autombilske dizalice . kocenje. cenje pod veoma razlicitim llslovima u pogledu puta i brzlne . Ciseenje. Ocigledna razlika je u tome so se podize zadnji. Stavite menjae u polozaj za parkiranje (osim kod prednjeg pogona). Predvideno je da leiajevi izdrze ogromno optere60 . Lezajevi zadnjih tack ova su ili fabricki podmazani tokom montaie iIi se podmazuju uljem za zadnju osovinu tako da im periodicno servisiranje nije potrebno. Servisiranje jednom godisnje iIi posle svakih 15. proveru. ivicnjake ill druge prepreke. 2.000 kilometara iIi kako je vee proizvodac oznaCio. Opsta pouzdanost vozila. prednji toekovi su oslonjeni na unutrasnji i spoljasnji lezaj tocka. Napomena: iako se sledeei postupak odnosi na podmazivanje -lezajeva prednjih tockova kod vozila sa zadnjim pogonom.mlnlmalnim trenjem. u sustini je Isti I za vozila sa prednjim pogonom.000 kilometara nije neuobicajeno ako je vozilo podvrgnuto velikim klimatskim promenama iIi velikim opterecenjima. kao i jake udaree kad naleti na rupe. odrzavanjem lezajeva tockova ne moze da bude suvise velika. Pravilno servisiranje lezajeva ukljuCilo bi rasklapanje. Na vozilima sa prednjim pogonom moraju da se oddavaju leiajevi koji se nalaze na zadnjim totkovima. Lezajevi tockova trebalo bi da se servisiraju svake dye godine. iii leiajevi zadnjih toekoya kod vozila sa prednjim pogonom sa zadnjim doboskocnicama podmazuju se na siedeCi naein: 1. upravljanje i rukovanje bill bi ugrozeni ako bi leiajevi tockova otkazali.koya. ani su abieno manje kontrolisani u odnosu na druge delove automobila. Leiajevi prednjih tockova moraju biti dovoljno pritegnuti da bi toekovi bili propisno centrirani. prednji tockovi su [abricki zaptiveni te ne mogu da se podmazuju. Dobos-kocnice Lezajevi prednjih toekova na vozilima koja imaju dobos-kocniee.P osta se lezajevi tockova uglavnom De p r e g l e ~ daju pre nego sto dade vreme za servisiranje kocnica. a ne prednji dec voziIa. posle svakih 30.sto ukljucuje bocni potisak kada se vozilo kreee u zavoju. Na veCini vozila sa prednjim pogonom. Sva cetiri tocka imaju lezajeve od kojih s vremena na vreme moraju da se odrzavaju letajevi prednjih tockova kod vozila sa zadnjim pogonom.• . Potreba za periodicnim. podmazivanje i pravilno podesavanje leiajeya toc. ali da omogucayaju slobodno okretanje tocka. Jedna od funkcija pravilno podesenih i servisiranih lezajeva prednjih tockova jeste da omoguCi tiho. nesmetano okretanje tocka sa.

(5) spoijagnji lezai. spreCili pokretanje automobila. unutrasnja navrtka sluzi za podesavanje polozaja lezaja. 6. Skinite zastitnu kapu pomoeu velikih klesta u kombinaciji sa odvijacem. okrenite ih u praveu kretanja kazaljki na satu da biste ih olabavili. Radite to pazljivo da Jeiaj ne bi pao na pod. Ova ce vam omoguCiti lakse skidanje sklopa dobosa i glavcine i smanjiti moguenost osteeenja koenica i delova leiajeva. = I l . I ' . Nu slid su prikazani: (2) zJstima kapa. Ako postoji sarno jedna navrtka. 10. Uhvatite kapu klestima i skinite je odvijacem. (6) prsten spoljasnjcg !czaja. Upotrebite kljuc da biste skinuli navrtku iii navrtke i podlosku. 7. (10) tocak. spoljasnja i[i sigurnostna navrtka je krunasta i pricvrscena je pomocu rascepke. 9. Stavite klinoye iz prednjih i zadnjih tockova da biste. (J) otvor 1a rascepku. Podignite prednji (iIi zadnji) dec automobila pomoeu dizalice tako da se totkovi odignu od zemlje. (5) spoljasnji leiaj. Skinite raseepku. Sastavni delovi su: (1) zastitna kupa. Skinite sklop tocka i pneumatika sa jedne strane automobila. Budite spremni da go 61 UUKLAVANJE-AUTOMOBILA ® @ Na slid je prikazan sk!op prcdnjeg locka vodiia sa dobos-kocnicama. 12. (8) zavrtani locka. Pomocu kljuca sa naglavkom odgovarajuee velicine. Aka se navrtka iIi navrtke ne mogu skinuti okretanjem u srnem suprotnom kretanju kazaljki na sati. (9) dobos-kotnica. pokusajte okretanje u smeru kretanja kazaljki na satu. Postavite sigurnostna postolja ispod automobila da biste obezbedili siguran oslonac. (4) sigurnosrm n<lvrtka. Skinite navrtke sa oba tocka i stavite ih u odgovarajuCi ukrasni poklopae tocka da se ne izgube. (7) unutrasnji kzaj i (8) gluvcina locka. Ako vas auto mobil ima navrtke sa levim navojem. Protresite sklop dobosa i glavcine da biste olabavili spoljasnji lezaj. . a pricvrseena je rascepkorn. 8. (7) navrtka.3. Medutim. (3) navrtka 1a podduvanje. tada ana sluzi za podesavanje polozaja. (6) vretcno. navrtke mogu da imaju levi navoj j u tom slucaju Dznacene su slovom »L«. olabavite us ate navrtke koje dde tocak tako sto cete ih okrenuti za otprilike jedan krug. na nekim tipovima vozila.' ~ ~ ODRZAVANJE AUTOMOBILA Prcsek pokazuje sklnp iCitljcvu smcslenih u [aloru disk-kocnice (1). (4) podloska. 5. Napomena: sklap lezaja tocka uevrseen je pomoeu jedne iIi dye navrtke. 11. (2) rasccpka. 4. Ako postaje dYe navrtke. VeCina ovih navrtki moze se skin uti okretanjem u suprotnom praveu od kretanja kazaljki na satu.

. kao i da na le±iljcvima nemll ostccenja kao sto su pukotine (41. 13. podlosku i navrtku za podezavanje na Cistu krpu. urezi.... a da prasinu uklanite usisivacem za prasinu ili tecnim rastvaracem.(11) unuwlsnji prsten leiaja. moze da vam ude pod koiu iii.... tanak odvijac da bi se sarno podesavajuca poluga odmakla od zaustavnog kotura. probajte da popustite tockic za po desavanje kocnice pomocu odgovarajuce kasike za kocnice. unulrasnji prsten (2)... Ako ne pazite. KoristeCi neku nezapaljivu teonost za Ciscenje koja se maze kupiti u prodavnicama auto-delova...' / / / Kod !cZaja provt!ritc dduc kotrljajnih !ela .su sklop dobosa i glavGina skinuti sa automobila. (12) unutrasnji lefaj i (13) zaptivac.. 62 14. Stavite leZaj sa strane na i'istu povrsinu skinite unutrasnji lezaj. 18.. Izbegavajte udisanje prasine! 15. Stavite sklop dobosa i glavCine na stranu...~ . Stavite komadic masti na ruku i utrljajte je u leiaj..-'-.~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ p. 19.. Stavite lezaj na cistu povrsinu i pustite ga da se osusi na vazduhu. pridriite rukom. operite leiajeve od masti... stvara se prasina koja. spremite se da ga podmaiete.kovez (1). spoJjasni prslen (3). Ako nije u dobrom stanju.. ogrebotine iIi korozija (sto ne bi trebalo da se dogodi osim u posebnim uslovima).. sadrii azbest. odnosno da Ii su se pojavile pukotine. bice potreban dugacak. Najbolje bi bilo da nosite zastitnu masku iii respirator dok Cistite koCioni mehanizam i dobose. odnosno da Ii je okrnjen iii se ljuska. Premaiite tan kim slojem masti unutrasnjost glavCine i vreteno... pazite da mast ili prasina ne dodu u dodir sa povr!finom dobosa iii oblogama kocnice... 16... urczi (5) iii Ijusbnje (6) 17. Pazite da se unutrasnji lezaj ne vuce pO vretenu.... Pod pretpostavkom da je vas leiaj u dobrom stanju. I : i p--. Upozorenje: posta se obloge koenica habaju.. Nemojte da oduvate ovu prasinu.. U pluea. tako sto cete ih dobra trljati sve dok se sva mast ne rastvori. Stavite spoljasnji ldaj... Skinite sklop dobosa i glav"Cine.. Ovo se radi na sledeCi .. Ako skidanje ne ide lako.ODRZAVANJE AUTOMOBILA ~ ~ .. treba ga zamenitL Nove lezajeve treba podmazati pre montiranja. sto je jos gore. Na novim tipovima vozila opremljenim kocnicama koje se automatski podesavaju. Prove rite da Ii je lezaj izIizan.. Upozorenje: dok. Za ovo ce vam biti potrebna posebna mast za leZajeve tockova koja se nabavlja u prodavnicama autodelova. Prasina iii mast na ovim povrsinama mogu da prouzrokuju umanjenu sposobnost iii potpuni gubitak sposobnosti koeenja..

okrenite navrtku unazad za 1/6 do 1/4 obrta da biste centrirali rascepku kroz odgovarajuCi otvor u navitCi i vretenu. . Napomena: ako postojisigurnosna navrtka. -_ . Ako nemate odgovarajuce uputsrvo. Ovo je opisano u poglavlju »Sistem kocenja«. dok se kasika za kocnke (4) koris!i da bi . 20. Napomena: uvek se treba pridriavati uputstva proizvodaea. Montirajte nov zaptivae i tapkajuCi komadom drveta nanesite na njegovu unutrasnju stranu tanak sloj masti. Podesite leiaj tocka. tanak odvijai')l) da bi se sarno podduvajuca polugu (2) odmakln od zausnIVnog kotura (3). a zatim ih okrenite Ilnazad za 1/6 do 114 obr!aja da biste ubacili raseepku. vratite je na svoje mesto i podesite je tako da otvor rascepke stoji tacna naspram otvora u vretenu.--25. Dice potreban dugaeak. 63 ODRZAVANJE AUTOMOBJLA Nn mnogim vozilima koja imaju kocnice sa automatskim podesav'mjem. Posto ste zategli navrtku za podesavanje na odgovarajuCi obrtni momenat. ---. B. bite potrebno podesavanje koenice. Ponovite postupak u pogledu ciscenja. Pazite da ga ne iskrivite dok ga montirate . Vratite podmazani unutrasnji leiaj nazad na svoje mesto. ---". l 26.. skinite ga rueno. podlosku i navrtku za podesavanje polozaja. pratite sledece osnovne postupke za podesavanje Iezajeva toekova. 22.naCin: A._--'-. provere i podmazivanja za unutrasnji lezaj kao sto je naznaeeno za spoljasnji lezaj pod tack am a 15 do 18. pritegnite navrtku za podesavanje momentnim kljueem na 23 Nm dok okrecete toeak rukom..--------. Namestite novu rascepku kroz navrtku za podesavanje iii kroz sigurnosnu navrtku i vreteno.-_. kao i njegov zaptivae. Dok je unutrasnji dec dobosa koi'nice okrePritegnilc navrtke za poddavunje na odgovarajuci obnni moment. Savijeni iii polomljeni zaptivac propustace mast.c zaustavmm kotur okn:nuo i podesilu oblogu (5). ---_ . Nabavite nov zaptivae za unutrasnji leiaj u prodavnici auto-delova. Ako je veliCina unutrasnjeg preenika 45 mm iIi veCa. 23... Savite krajeve rascepke ako navrtke pomocu klesta.... A. Navucite sklop dobosa iglavCine na vreteno. Napomena: ako je poloiaj dobos-kocnice bio promenjen tokom podmazivanja. nut nadole. Kada se lezaj dovoljno olabavi. drvenim stapom iIi mesinganim probijaeem. Vratite na mesto spoljsanji leiaj. B. udarite lako drzae kotrljajnih tela (kavez) cekicem. 24. 21. 64 . [zmerite merilom unutrasnji preenik gIavcine na mestu spoljasnjeg leiaja.

Pritezanje leiajeva tockova na automobilima sa . (7) zllvrtanj za prievrsCivanje s(il nika. @ ODRZAVANJE AUTOMOBILA 29. Nepridrzavanje odgovarajuCih uputstava u pogledu veliCine obrtnag momenta za pritezanje stege. Ovde. Pazite da stega ne visi na koCionom cevovodu. (2) spoljasnja koCionl l ploCicll. (6) ral'ftllnj 1:1 prievrsCivanjc sIege. Tokom skidanja stege. (3) unutrasnja koCiona piocica. Svaki proizvoaac ima razliCit sistem montiranja stege. 28. Postupak se U slistiTIi sastoji od pronalaze® G. opremljeni su opruznim amortizerom koji se nalazi u zastitnoj kapi. Disk-kocnice Po stupak za podmaziyanje i proyeru leia jeya prednjih tockova na vozilima sa disk-kocnicom u as no vi je isti kao i za dobos-kocnice. prouzrokovace ostecenje njenih sastavnih delova ako se zavrtnji sllvise pritegnu iIi cSe stega biti labava aka su manje pritegnuti nego sto je predvideno. Napomena: neki tipovi vozila.i. Ponoyite postupkc 8-27 da bistc podmazali kiajeye na drugom prednjem tocku. spustite automobil taka sto cete ponoviti postupke 1-6obrnutim redom. zastitnu kapu kao i sklop tocka i pneumatika tako sto cete postupke iz tacaka 7-9 ponoviti obrnutim redam. Napomena: kada montirate stegu posle podmazivanja lezajeva. Vratite. Ako se to radi.IH' 1 SVaki proizvodac ima razliCit sistcm montiranja stege.u pribzani: (1) stega. Posto su lezajevi oba prednja tocka podmazani. obavezno upotrebite monentni kljue za pritezanje zavrtnja. (5) prst en. (4) gi<lYcina i disk. zbog toga treba pronaCi i skinuti zavrtnje za priCVfsCivanje sIege i osovinica stega kako bi se dosio do iclajeva.27. Zavrtnji za prievrsCivanje stege prievrscuju je direktno za rukavae prednjeg tocka i treba da budu pritegnuti odgovarajuCim obrtnim momentom. Jedini izuzetak je u tome da stega disk-kocnice mora da se skine pre nego sto se skine sklap disk--kocnice sa glavCine tocka. (9) radijalni zaplivac i (10) rukav<lc prcdnjcg loCka i vn:lc no. 65 .! ODRZAVANJEAUTOMOBILA nja i skidanja zavrtanja za pricvrsCivanje stege i osoviniea stege sa navojem koji prievrscuj)l stegu za nosecu konstrukeiju vozila. Pazite da krajevi rascepke ne dodu u dodir sa ovim amortizerom. bice potrebno ispustiti vazduh iz koCione instalacije. obicno se ne preporucuje rastavljanje hidraulicnog kocionog eevovoda. vec je poduprite kamadom iice. (8) sIilnik.

Koristite silikonski sprej iIi suvi grafitni prah. Neka yozila imaju otvore za podmazovanje na limu vrata. 2. (3) poJuga rucne kocnicc i kabJ. (2) okvir nil poklopcu mOlOril. penetrant iii mast. zatvarace na vratima i yodice sedista. Svi ostali postupei za podmazivanje leiajeva prednjih tockova na disk-kocnicama isti su kao i za dobos-kocnice. Nanesite tanak sloj na povrsinu zatvaraca kao i na mehanizam zatvaraca na vratima. Podmazivanje karoserije P odmazivanje ne bi bila potpuno ako ne bi ukljueilo i pojedine de love karoserije. VeCi dec karoserije treba podmazivati dva puta godisnje da bi se osigJlrao bezbedan rad. Postoje i maziva cija pakovanja imaju na vrhu pose ban aplikator sa kojim se mazivo direktno uliva u bravu. (6) brave on vratima. (lO) poillga menjaca i (11) kab! brzinomcra. . Posto ste naneli mazivo na bravu. mast za sasiju. Ako ne postoji uputstva. bravu na prtljazniku. (4) brav'1 i zatvarat na prtij. tako da mozete da sipate ulje iii druga tecna @ Neb mesta na karoseriji koja se podmazuju !reba testa provcrav31i kako bi se osigurao bez. Postoji veti broj proizvoda koji se mogu koristiti za podmazivanje ovih delova kao sto su suvi grafit. ali za melalne koristite vodonepropustljivo mazivo iii suvi grafit u prahu. ZatvaraCi za vrata. gumite i izvucite kljuc nekoliko puta i okrenite bravu taka da bi se mazivo dobro razlilo.bcdan rad. Namaiite sarke na vratima nekim vodonepropustljivim mazivom kao sto su silikonski sprej.zniku. Sarke na vratima. dok druga treba kontroiisali samo aka do de do skripanja iii Tacke pocimazivanja s: (1) zatvarac na poklopcu mOloril. (8) vodic e zn sc"dista. 4. bela vodonepropustljiva mast.l. Primenite isti po stupak kao i za brave na vratima. Pokredte vrata napred-nazad da bi mazivo uslo u sarke. Delovi karoserije podmazuju se na sledeCi naCin: 66 1. Mazivo nije potrebno za plaslicne zatvarace. koristite osnovna uputstva data u tacki 25. silikonski sprej i obicno motorno ulje. (7) zatvaraCi nn vralima. Motorno ulje i mast za podmazivanje sasije trebalo bi izbegavati zato sto se na njih lepi prasina sto moze da stvori nasnagu masne prljavstine. 3. Ovo ukljucuje sarke i brave na vratima. Nekoliko kapi ce biti sasvim dovoljno. Brave za vrata. ali je zato obavezno to Ciniti sa metalnim. Plasticne delove ne treba podmazivati. (5) okvir na pnljaznikll. Brava na prtljazniku. Ne koristite ulje posto moze da zalepi driace zasuna. maziva u mehanizem za zatvaranje vrata. sarke na poklopcu motor a i prtljazniku. zatvarace na poklopcu motora i prtljazniku.disk-kocnicama veoma je vazno.

Za ovu svrhu najbolje je koristiti belu mast. Najbolja sredstva su penetrant. ono ipak moze da bude potrebno ako se primeti da zaglavljuju iii skripe. Pomerite sediSte sasvim unazad i podmazite yodice sto je moguce vise. l)potrebite vodonepropustljivo mazivo kao sto su silikonski sprej. penetrant. 8.5. kori:. Poslednji postupak prilikom podmazivanja karoserije jeste Ciscenje ispusnih otvora iIi kanala na dnu vrata. Razni delovi. Osposobljavanje vozila za rad u zimskim uslovima U koliko ne iivite u krajevima u kojima je eele godine toplo. Zayisno od toga gde iivite. Nanesite tanak sloj na obe dodirne povrsine zatvaraca.to 3to Yoinja po hladnom . Iako navedeni delovi ne zahtevaju periodicno podmazivanje. Najbolje se podmazuju belom maseu. 6. 9. nije im potrebno nikakvo podmazivanje. Zatvaraci na poklopcu motora i prtljazniku.tite belu mast. VeCina menjackih mehanizama moze se podmazati ispod automobila. jednom godisnje. Jednostavno gurnite uzan odvijac u ispusni otvor i pomerajte ga gore-dole dok otvor ne bude Cist.. oCistite ga i nanesite belu mast iIi suvi grafit i vratite nazad na svoje mesto. kabl za brzinometar. 67 ODRZAVANJE AUTOMOBILA 7. Yodice za sedista. a zatim sediste po me rite sasvim nap red i ponoyite postupak nekoliko puta da bi se mast ravnomerno rasporedila po vodicama. oktobar iii pocetak novembra jeste yreme kada vas automobil treba da pripremite za zimu. Da biste podmazati kabl za brzinometar iskljuCite kabl iz brzinometra i izvadite unutrasnji kabl iz cevcice. lisce i insekti mogu da zapuse ave otvore zbog cega ce mazda biti potrebno povremeno ciscenje. bela mast iii suvi grafi t. odnosno pre zime. kraj septembra. ali ako su metalne. Posta proverite da na kablu nema ostecenja iii iskrzanih mesta. ukrasne lajsne i sve ostalo sto zahteva podmazivanje. treba da osposobite automobil za rad u 68 [zimskim usloyima. Zasto je osposobljavanje za rad u zimskim uslovirna tako yaino? Za. bela mast iIi suv grafit. ali neke treba podmazati iznutra posto se skine zastitni poklopac iii navlaka. osovina pedale kvacila. kablovi za grejac iIi ventilaciju. Ako su yodice plasticne. silikonski sprej. Sarke na poklopcu motora i prtljazniku. osovina ruene kocnice i ruCica iii poluga' za otpustanje. mehanizam menjaca. lspusni otyori sprecavaju skupljanje vode unutar vrata i koroziju. Nanesite mazivo na sve ovrtne povrsine. Mogu se podmazati i delovi kao sto su sajla [uene kocnice. Blato.

I I. zamrznuta tecnost moze da osteti hladnjak iii blok motora. U isto vreme.':. Ova ukljucuje sistem za hlaaenje. dok je sistemu za paljenje potreban visi napon na sveCicama da bi se hladan motor pokrenuo.vremenu moze da bude veoma teska za vas automobil. mnogo pre dolaska hladnog vremena. a kada se to dogodi. benzin po hladnom vremenu isparava mnogo sporije.{I?! . kao i da dolijete sredstva protiv zamrzavanja u rezervoar uredaja za brisanje vetrobrana. Ako sistem za hladenje nije zasticen dovoljnom koliCinom antifriza. ali kada je temperatura niska. isti akumulator i c ~ u stanju da proizvede sarno aka 40% svoje energije za startovanje matara.. Potpuno napunjeni akumulator imace sarno OKO 65% kapaciteta pri 0 °C. Led moze da slomi kuciste akumulatora usled cega kiselina iseuri napolje. Sto se tice brisaca vetrobrana. Isprainjen akumulator takode moze da se zamrzne jer koneentracija kiseline u elektrolitu nije toliko visoka kao kada je akumulator potpuno napunjen. njena zapremina se siri za oko 10 odsto i pretvara u led. ukoliko svoj automobil niste pripremili za zimu. hemijska reakeija se usporava. ulje u radilici motora pocinje da se zgusnjava usled cega je mnogo teze startovati motor. ovde ce led obicno rasprsnuti rezervoar za tecnost iii ostetiti elektricnu pumpu.' vas auto mobil startuje i radi uprkos niskim temperaturama." '': PRIPREMA ZA ZIMU .. ". Ova se desava zbag toga sto rad akumulatora zavisi od hemijske reakcije izmedu kiseline i olovnih ploca prilikom koje se hemijska energija pretvara u elektricnu. Da bi problem startovanja bio veti. Jos jedan vazan postupak pripreme za voinju u zimskim uslovima je zastita protiv zamrzavanja osnovnih tecnosti u vasem automobilu. Sa padom temperature. Voda se smrzava na nul a stepeni Celzijusovih. Zbog toga. Zamrznut akumulator nece proizvesti napon posta ce hemijska reakcija bib zaustavljena zbog niske temperature. Stoga. treba da proveri te koncentraciju antifriza u sistemu za hlaaenje i napunjenost akumulatora. hladno vreme i osigurali da I i.. da biste izbegli takve probleme. bice yam tesko da ga startujete iii to uopste neeete moei da uCinite. ana temperaturi od oko -20 °C. akumulator i brisace vetrobrana. Priloien je spisak radova koji pomazu da se vas auto mobil pripremi za zimu.... nize temperature znatno slabe kapacitet akumulat9ra. ' • ODRZAVANJE AUTOMOBILA . Mnogo stosta moie da se uradi da biste spreCili probleme koje donos.

o Izduvni sistem. mogli biste eventualno da kupite nov istog iii veeeg kapaciteta.z da biste obezbedili zastitu protiv zamrzavanja na najnizoj predvidenoj temperaturi . moiete biti sigurni da ce situacija biti sarno jos teia kada temperatura pocne da se spusta. Za startovanje po hladnom vremenu u karteru treba da imate multigradno ulje kao sto je lOW-30 iii IOW-40. gusenje itd. Ako je akumulator star vise od cetiri godine. o Motor. propustanje izduvne . Ako je motor pravilno podesen. posto trovanje ugljenmonoksidom predstavlja jednu od najveCih opasnosti ziniske voznje. Ako je proslo izvesno vreme od kako ste poslednji put promenili ulje. Ako Yam motor stvara bilo kakve probleme kao sto su tesko startovanje. prove rite rad regulacionih k?blova i klapni za regulisanje protoka vazduha. Ako yam se tini da grejac iii Ii grejati stakla ne izduvavaju dovoljnu koliCinu vazduha. startavanje ce biti olaksano. Cis':enje i ponovno podesavanje zazora izmedu svetica iIi stavljanje novih. Akumulator mara da bude potpuno napunjen i ispravan. ne zaboravite da i njega prove rite. pasto se motor lakse pokrece sa svezim uljem. 'Kada Sli prozori automobila podignuti. kada je vreme toplo. Kablovi i polovi akumulatora treba da budu oeisceni i zategnuti.iii ga ispustite i ponovo napunite sa mesavinom antifriza i vode u razmeri 1: I (ovo ce obezbediti zastitu od mrznjcnja do -35 "C). poklopac razvodnika paljenja i kablove za sveCice i zamenite sve one delove za koje utvrdite da nisu ispravni. Ulja manjeg viskoziteta kao sto su SW-20 i SW-30 mogu biti posebno dragocena za smanjenje problema u vezi sa pOkretaojem motora kada je vreme izuzetno hladno. Proverite razvodnu ruCicu.o Sistem hladenja_ Proverite koncentraciju antifriza pomocu hidrometra i dodajte po potrebi antifri. Pailjivo proverite izduvni sistem . Ukoliko na vasem automobilu postoji grejac zadnjeg stakla. grub rad. Klapne koje ne mogu da se ctvare iii se sarno delimieno otvaraju magu da spreee strujanje vazduha. o Akumulator. bilo bi pametno da ga promenite zajedno sa preCistacem za ulje pre zimskog perioda. o Grejac i grejac stakla.da nije oste':en iii da ne propusta. prazan hod i Tad leptira na vozilima sa karburatoroffi. Najbolje je proveriti rad grejaea j grejaea stakla pre nego sto Yam stvarno budu potrebni. startovaee moago lakse od nepodesenog bez abzira da Ii je vreme to[510 iii hladno. maze mnago da smanji potreban napon za startovanje kod sistema za paljenje. Ako yam automobil stoji napoIju po izuzetno hladnom vremenu. kupite akumulatar sa najveCim nazivnirn kapacitetom koji fizieki moze da stane u vas automobi1. Aka isprskate kablave za svetice i paklopac razvodnika paljenja adgavarajuCim sprejom. Treba takode proveriti ugao pretpaljenja. o Podesavanje motora.

o Oprerna za nepredvidene situacije. branici. Mogu se kupiti i grejaCi za akumu- . zimske gume ce biti napred a ne pozadi). mogli biste eventual no to da uradite pre nego sto bude sllvise kasno. Podmazite sistem za vesanje i delove sasije. vrecu peska. U prtIjainiku treba uvek da drzite sledecu opremu za nepredvidene situaeije da biste prilikom zimske voznje bili postedeni neprijatnih iznenadenja: produzni kabl za startovanje. a mazda i Cizme. CJ Uredaj za pranje vetrobrana i brisaci brana. Aluminijumski delovi kao sto su liveni tockovi. ZahvaljujuCi tome.cevi iIi prigusivaca mogu da izazovu opasTIo nagomilavanje ugljenmonoksida u kabini vozila. o Podmazivanje karoserije i sasije. Ako otkrijete da je bilo sta neispravno. o Pneumatici. popravite to odmah. o Zastita karoserije. Sto se tice automobila na dizel gonyo. namaiite voskom karoseriju. cebe (u slueaju da zalutate). So na drumovima je odlicna za Ciscenje zamrznutih puteva) ali je istovremeno veoma stetna za karoseriju automobila. ukrasne lajsne i tockove. Da biste zastitili automobil. prebacite se na lakse zimsko gorivo iIi mesano gorivo. koncentrovani antifriz iIi gotovu tecnost za pranje. Sajle i mehanizam fuene kocnice takode treba podmazati da bi se zastitili od mraZ3. motor lakse radi. Da se ne oi zaledile. o Rezervoar za gorivo. Montirajte zimske gume na pogonske tockave svag automobila (na vozilima sa prednjirn pogonom. lopatu. ruka vice i drugu zimsku odeeu. Najbolji su oni tipovi koji se montiraju na blok motora iIi spajaju sa cevima grejaca i zagrevaju sredstvo za hladenje u motoru. Grejaci se ukljucuju u obienu uticnieu ad 220 V i trose nekoliko stotina vati elektricne energije. u rezervoar za teenost.vI age i blokiranje vodova za gorivo. o Pornocna sredstva za startovanje po hladnom vrernenu. a lajsne i toekove trajnim zaptivacem kao sto su mnogobrojni visebazni ili silikonski voskovi koji se dan as prodaju. podmaiite brave na vratima i prtljainiku silikonom. grafitom iii drugim vadonepropustljivim mazivom. Aka vas automobil nema sa donje strane zastitni premaz protiv korozije i/ili nije osig\lran ad rde. ukrasne lajsne i 69 elementi vesanja veoma su podloini koroziji zbog soli. a gorivo brze isparava. Dodajte sredstvo za odmrzavanje u sistem za gorivo jedanput mesecno tokom zimskog perioda· da biste spreCiIi za!Drzavanje . Grejac bloka motora je jedno ad najboljih pomoenih sredstava za startovanje po hladnom vremenu. Proverite da Ii su brisaci u dobrom stanju (eventualno mozete da montirate >Jozimske metlice« obmotane gumom koje sprecavaju nagomilavanje leda i ne ostavljaju trag na vetrobranu) i dodajte.

Postoje dva naCina za sprecavanje pojave korozije: zastitno premazivanje ad strane proizvodaca i antikoroziona zastita koja se abieno vrsi sarno na zahtev kupca. Korozija ne sarno da·kvari estetski izgled vaseg automobila. vremenske prilike i stepen izlozenosti elementarnim nepogodama ubrzavaju koroziju gvozcia. aka zelite da to uradite sami. kupite sredstvo za antikorozi- . Medutim.000 kilometara. da fe iznutra napadnuta mnago veta povrsina. Do nje dolazi zbog koriseenja gvozda kao osnovnog metal a za izradu automobila. Zastita 'od korozije Alat i materijal • Zicana cetka • Elektriena busilica iii dleta • Dizaliea i sigurnosna postolja • Zastitne naocari • Pribor za zastitu ad korozije • Kerozin iIi mineralni rastvarac • Krpe 70 K orozija je problem star koliko i sam automobil. nego zbog mehaniekih nedostataka . Ako eesto ne zamenjujete . Posle toga. Aka vas automobil vee nije opremljen takvim uredajem.lator i grejaCi za ulje da bi se poboljsalo startovanje po hladnom vremenu. predgrejac za gorivo maze da spreCi stvaranje voska i osigura nesmetanu voznu. Najbolje je da antikorozionu zastitu izvrsite na Dovorn vozilu pasle tri meseca koriseenja iIi predenih 3. a kao sto je poznato. korozija koja se vee pojavila a nije skinuta. Antikoroziana zastita sastoji se od zastitnog premazivanja nezastieenih metal nih povrsina jedinjenjem na bazi nafte. Kod dizel motora. Antikorozionu zastitu moze da iZVTSi prodavac automobila. bilo bi praktiena nemoguce pronaCi i ukloniti svu nagomilanu prljavstinu koja zadriava vlagu. specijalizovana radionica iIi vi sami. Ispitivanja pokazuju da radni vek vozila maze da se produzi za nekoliko godina. Automobili korodiraju iznutra. antikoroziona zastita ce yam se isplatiti. bilo bi dobro da ga kupite. Samo tokom 'ovog perioda moze da se spreCi pojava korozije.. Posto i antikoroziono sredstvo moze da zaddi vlagu. a cesto daju i garanciju. nastaviee da se siri.stari automobil za novi. Standardni fabricki premaz protiv korozije nanosi se sarno na neke povrsine na svim automobilima i obicno je nedovoljan. taka da mali znak korazije na karaseriji moze da znac. vee na kraju moze ozbiljno da osteti i konstrukeiju. zbog korozije. Na otpadima ima vise automobila koji su tamo baeeni. Strucnjaei ee taj posoo obaviti veravatno temeljnije. Antikoroziona zastita je manje preporueljiva ako je vas automobil tokom jedne sezane bio izlozen soli za puteve iIi morskoj soli.

. diferencijal. Time ste mnogo produiili trajanje antikorozione zastite i sprecili sirenje korozije ispod povrsinskog sloja antikorozionog sredstva. mozete i da bacite.ono premazivanje za oko jednu petinu cene koju vecina struenjaka naplaeuje. izduvne ceyi itd. aka zatreba. Napomena: pre nego sto se nanese antikoroziono sredstvo. kardanska osovina. jako zardala mesta treba namazati hemikalijama koje ilLrastvaraju iii skidaju rdu iIi je neutralisu. skinite ga kerozinom iii mineralnirn rastvaracem. nosaca za akumulator. Ako antikorozionim sredstvom poprskate obojene povrsine. Dobro operite auto mobil drzeCi se postupka opisanog u odeljku "Odriavanje spoljasnjosti automobila«. ri = ODRZAVANJE AUTOMOBILA U vfatima i drl.antikorozionu zastitu dovoljno je za automobil standardne veliCine. Posta ste razmotrili sve Tazlage >:-za i protiv« i odluCili da sami zastitite svoj automobil od korozije. 2.operete i osusite. Zaklonite gume plastikom. poklopaca tockova. Posta automobil . Motor i prostor Zll motor oCistite operite u servisu. Kupljeno sredstvo za . krpumu Hi pupimim snlvclimu iIi novinama pre nego sto paC-new d<l prskate unulrusnjost kudsta blutobrana. OCistite sve ispuste i otvore na automobilu. Nemojte pocinjati da nanosite antikorozioni premaz aka je vlaznost vazduha velika posta su 1 1. itd. OlvorC treba z ~ t i m zat voriti cepovima i]j kudc!jom. gumene deloye iii sebe. a na samoj kutiji nalaze se i detaljna uputstva za upotrebu. iz unutrasnjosti prtljainika. posto od njega guma moze da postane krta. C.. Spremite bar dva para starag odela koja na kraju. hladnjak.lgim delovima karoserije Ireba i z b u ~ i t i otvore d a bi antikoroziono sredstvo moglo da se ubrizga. 71 --" ODRZAVANJE --. Gumeni delovi mogu da postanu krti od antikorozionog sredstva. Pazite dobro da sredstvo ne dode u dodir sa gumenim zaptivaCima i cevima i njihovim zaptivatima. 4. Ne nanosite antikorozioni premaz na deloye koji se zagrevaju kao sto su motor.-. posao mozete da obavite za 4-5 sati. postupite na sledeCi naCin: 1. metalne povrsine tada prirodno ylaine. slOg. Koristite iicanu cetku za skidanje rde sa karoserije automobila. menjae.! budite uvek pailjivi bda ga prsbte iIi 3. Obratite paznju na skrivene povrsine. kolektor. Pogledajte u prirucnik za svoj automobil da vidite .

14.gde se tacno nalaze. . a zatim ih sve vratite na mesto. jer nepaznja moze da dovede do prekida elektricne instalacije.1 j I . Premaiite sve povrsine ispod auto mobil a prema uputstvima za upotrebu sredstva za zastitu od korozije. 5. Podignite ceo automobil i naslonite ga na dva para sigurnosnih postolja. ali pazite da ne dodirujete cetkom zagrejana mesta. Ne zaboravite da izbegavate gumene delove. 15. '21 tt i Odrzavanje spoljasnjeg izgleda vozila Alai i malerijal • B astensko creva • Kofa • Sunder • Peskiri • Krpe • J elenska koza • Cetka za ribanje • Meka cetka . 10. Posto stavite zastitne naocare. Napravite prilazne otvore na vratima i drugim mestima kao sto su krila i postave za vrata da biste mogli da ubrizgate antikoroziono sredstvo. Skinite sigurnosna postolja i spustite automobil. uzmite zicanu <"etku i skinite svu rdu ispod automobila. 72 Upozorenje: uuputstvima za upoirebu antikorozionog sredstva videcete gde i kako da napravite otvore. . kao i otvore i nosace na koje se montiraju. Stavite produinu cev na bocu sa antikorozionim sredstvom. 12.. Ponovo proCitajte uputstvo 0 koriscenju antikorozionog sredstva i premazite njime sve gornje povrsine karoserije pomenute u tacki 3. pokrijte pneumatike pre nego sto pocnete da prskate unutrasnja kuCista blatobrana. 13. OCistite visak antikorozionog sredstva sa sebe i sa automobila kerozinom iIi mineralnim rastva. skladu sa ta<"korn 5. 8. Skinite sve ukrasne lajsne koje se rnogu skinuti i premazite ih antikorozionim sredstvom. 9. Stavite zaptiva<"e od kudelje u izbusene otvore da biste ih zatvorili. 11. Obucite drugu odecu da biste rnogli da pocnete da radite na delu automobila gde je njegov estetski izgled vaian. 6. 7.. PridriavajuCi se pailjivo uputstava. racem. ubrizgajte preparat u suplje delove karoserije kroz otvore za ubrizgavanje antikorozionog sredstva izbusene u.

odriavanje unutrasnjosti automobila i zastita protiv korozije. 3 . upotrebite kofu sa vodom i sunder. Pranje automobila Mnogi vozaCi tvrde da Cist automobil bolje radi.• Lak karton • Usisivac za prasinu • Voda • Blag deterdzent iii sredstvo za pranje automobila • Sredstvo za ciscenje pokretnog krova ad vinila • lestivo ulje • Sredstvo za impregniranje pokretnog krova od vinila • Sredstvo za glacanje automobila iIi sredstvo za Ciscenje pre premazivanja voskom • Sredstvo za skidanje katrana • V osak za auto mobil • Kukuruzni stirak • Sredstvo za Ciscenje hromiranih delova • Soda bikarbona • Bezbojni akrilik u spreju • Trinatrijum sulfat iIi neko abrazivno sredstvo za Ciscenje u domaCinstvu • Sredstvo za impregniranje guma • Sredstvo za Ciscenje vinila iIi tkanine • Sredstvo za Ciscenje prostirki • Sredstvo za pranje stakla • Papirne salvete A ko svoj automobil uredno odrzavate i spolja i iZflutra. Parkirajte automobil u senku. 2. Dobro ispolivajte automobil pomocu bastenskog ereva. Operite iIi obrisite ivice ukrasnih lajsni kao i donje strane blatobrana. popravka manjih iIi veCih ostecenja karoserije. sezonsko podmazivanje voskom. Postupite na sledeci naCin kada perete automobil: 1. Redovno nedeljno pranje treba da vam postane navika. glavna briga treba da yam bude redovno pranje. Da bi vas auto mobil izgledao sto je moguce novije.. Pranje ne moze da ima nikakav uticaj. unutrasnja kuCista blatobrana i branike. naroCito zimi. Ako nemate erevo. a gleda i u kakvom su stanju tapaciODRZAVANJE AUTOMOBILA rani delovi i prostirke. ali je uredan izgJed automobila vazan sa psiholoskog stanovista. Posedovanje i voznja cis tog automobila svakako priCinjavaju vece zadovoljstvo. VeCina onih sto kupuju polovne automobile ne obraea paznju sarno oa motor. vee trazi koroziju i udubljenja. Takode se kaie da vozaci cistih automobila imaju manje saobracajnih nezgoda. sigurno cete za oJega dobltl moogo vise kada ga budete prodavali nego za zapusten automobil te ce vam se stoga i vreme i novae i trud isplatiti. ako zivite u krajevima u kojirna se drumovi zasipaju hemikalijama. Napomena: ako auto mobil . Operite automobil.

Premaiite krov sredstvom za zastitu plasticnih krovova. zastitna sredstva pomaiu da se odrii prvobitna boja i tekstura vozila. predite krov sredstvom za ciscenje plastike iii sapunicom napravljenom ad rastvora blagog tecnost deterdzenta za sudove i vode. Isperite automobil. <'istam jelenskom koiom iii peskirom. 4. koristite za ispiranje Cistu vodu i Ciste peskire i svaki d ~ o dobro isperite. Krov od plastike pere se na sledeCi nacin: 74 l. koristite bla-g tecni deterdient za sudove ili blago sredstvo za pranje automobila. Cetka za ribanje sa najlon dlakama dobro Cisti ovakve povrsine. Namazite i skinite sredstvo za Ciscenje u skladu sa uputstvima proizvodaca. Prebrisite automobil vlaznam. operite krov. Ostavite krov do se osusi. Pranje plasticnog krova nije nista teie od pranja ostalih delova automobila. 5. Ako automobil nije mnogo prljav. Ako je potrebno jos nesto osim vode. Nanesite sapunicu kruznim pokretim a pomocu rib ace cetke. Pocnite od krova i perite nadole. Napomena: specijalne krpe sa hemikalijama koje se prodaju za pranje automobila nisu preporucljive. a zatim jedan po jedan i sve ostale delove. 2. insekti i mrlje od katrana lakse ce se skinuti ako preko zaprljanih mesta podrzite tkaninu natopljenu jestivim uljem. pranje i ispiranje svih delova automobila. Odriavanje pokretnog krova od plastike Plasticni pokrivac na pokretnim krovovima postaje krt j bledi. Dok zavrsite 73 Ako je za pr3nje automobila potn:bno jos ndlo osim vode. 3. Nemojte koristiti suvise deterdzenta iIi sredstva za pranje. 4. Perite automobil Cistom vodom koristeCi pri tom velike komade frotira. Yedna plasticnih tkanina za I<. Sapune iii jake deterdzente ne treba koristiti. veoi deo povrsina ce se oSllsiti) ali ce ostati mrlje od vade. Zastitna sredstva za plastiku Cine materijal mekim i savitljivim i sprecavaju ga da postane krt i da puca. Osim toga. Pre nego sto pocnete da perete automobil. koristete blag teeni deterdzent za posude.rovove ima teksturu nalik na profilisanu koiu. hladne vode. postupite prema uputstvima za »oddavanje pokretnog krova ad plastike« pre nego sto pocnete da perete automobil. Ako se redovno Cisti i pre ma. zuje zastitnim sredstvom traje duie.. Ako ste ga prali deterdzentom. Takva sredstva mogu da se kupe u prodavnicama auto-delova. Ponovo ovlazite ceo automobil da na njemu ne bi ostale mrlje od vode. nemojte koristiti sredstva za pranje. lsperite sapunicu bastenskim crevom iii kofama ciste. Napomena: ptiCiji izmet. Upotrebite ga u skladu . lzbegavajle upotrebu SapUI13 iii jakih deterdienata posta ovi mogu cia ostele boju na automobilu.ima pOkretni krov od plaslike.

Cista tkanina natopi tim sredstvom i kruznim pokretima namaie tanak. potrebno je sarna pakupiti ostatke krpam. Stavite sarno onoliko sredstva koliko je potrebno da se dobije mali sjaj. Parkirajte auto mobil u senku da zagrejana metalna povrsina ne bi ometala ciscenje. Meka cetka je pogodna za skidanje osusenog sredstva za glacanje oko ukrasnih lajsni na karoseriji. redovno glacanje potrebno je da bi bio Cist i sjajan. Osuseno sredstvo za glacanje u pukotinama maze da se skine mekom cetkom. Teeni kremovi ·sadrze sastojke koji tokom nanosenja skupljaju povrsinsku prljavstinu. Glacanje automobila Redovno pranje nije dovoljno da vas automobil izgleda kao nov. Nanesite sredstvo Zll glatanje vlaZllom krpom iii aplikatorom . Kada se sredstvo osusi. Sredstvo za glacanje se brw susi te je zbog toga najbolje glacati deo po deo. 3. . Ova sredstva se iIi rasprsuju iii nanose cetkom. Velike rayne povrsine treba prvo namazati kruinim preklapajuCim pokretima.sa uputstvima proizvodaca. Aka astanu na povrsini. Sredstvo za skidanje katrana korisno je za skidanje mrlja od katrana i drugih lepljivih materijala koji su se mozda zalepili za donje delove karoserije. Kada se koriste ovakva sredstva za glaeanje. nije potrebno mnogo glaeati automobil da bi dobio sjaj. 5. Nanesite sredstvo za glacanje vlainom tkaninom. nemoguce ih je skin uti. Ostavite premaz da se susi najmanje 30 minuta. 1. Izglacajte povrsinu suvom tkaninom. Ne zaboravite da oCistite ivice poklopca na prtljainiku.J ! ____________________________ •• ' I L-__ 6. Ako je potrebno da upotrebite takvo pigmentirano sredstvo. cestice prljavstine mogu da ogrebu baju kada nanosite sredstvo za glacanje. poklopcu metora i vratima. 2. Proverite da Ii ste premazali sve povrsine. Njih treba koristiti sarno za krovove koji su dugo bili zanemareni. ravnomeran sloj. skinite osuseni ostatak cistom. pailjivo se pridrzavajte proizvodacevih uputstava zato sto ova sredstva prodiru kroz plastiku i kada se jednom nanesu. Kako se koji premazani deo susi. suvom tkaninom. 4. Obicno se mala. Napomena: postoje i sredstva predvidena da obnove boju pokretnog krova od plastike. Vaina je da opereta automabil pre nego Sto ga namaiete sredstvom za glacanje. Najlaksi naCin da iglacate svoj automobil je da koristite neki tecan krem iii sredstvo za Ciscenje pre mazanja voskom. Bez obzira na zavrsnu obradu vaseg automobila.

Vazno je preCi slojem voska svaki delic. Sredstvo ce se brzo osusiti z310 je najboljc nancti ga na jedan dec karoserije. Plastieni delovi proizvedeni su tako da lice na metalne . kukuruzni stirak moze da pokupi osuseni visak. ali yosak u pasti je trajniji. Ti proizvodi ne zahtevaju vise mnogo rada kao sto je to nekad premazivanje voskom zahtevalo. 3. Vosak se brzo susi zato visak odmah skinite Cistim krpama. Postoje dye osnovne vrste voska. odrzavanje i zastitne mere bice potrebni vise nego za druge delove zato sto se neke sjajne ukrasne lajsne vise ne prave od metala. Sipajte malo stirka na suvu krpu i skinite visak. Ako se namaze suvise deb eo sloj. Ako ste skinuli visak voska.ukrasne lajsne ali su manje trajni. . Kapljice vode na povrsini znaee da je glacanje voskom dobra uradeno. Umesto metalnog lima. Na opran automobil nanesite tecni vosak iIi . stvaraju cvrst sloj koji stiti od loseg vremena. uzmite meku. vodom i stavite na nju vosak. Nedovoljno glaeanje moze da ostavi pruge na vosku. Napomena: ne premazujte voskom pokretni krov od vinila ili ukrasne lajsne obojene cmom mat bojom. Odciavanje hromiranih del ova Da bi "hram'< izgledao kao nov. 1. Jedan je kar. s tim sto pojedine de love treba podmazivati jedan po jedan.preklapajuCim kruinim pokretima. koriste se plastiene mase u boji. Mesta koja nisu izglacana voskom bice neravnornerno viazoa i bice takva sve dok voda ne ispari. a drugi sadrii razna hemijska jedinjenja dobijena od silikonskih polimera. viSak ce se tesko skinuti. pravi biljni vosak. Automobil se premazuje voskom oa sledeCi oaein. a da ne skine zastitni sloj voska. zagadenosti vazduha i jakih deterdzenata. To cete postiCi upotrebom meke eetke. Mazanje voskom Najbolja zastita za vas auto mobil jeste dobar premaz voska. Teean vosak iziskuje manje vremena i truda prilikom nanosenja. Vosak spreeava prodor vode ispod ukrasnih lajsni i na druga sliena mesta koje napada korazija. Cistu krpu da lako izglaeate povrsinu. Pazite da vosak ude u sve pukotine na karoseriji. Ponekad je tesko odrediti da Ii su sjajni ukrasi na automobilu od metal a iii neke plastiene mase. nauba. Trljajte ga Cistom i suvom tkaninom. 2. Cistu tkanin'. Proizvodi koji se dan as prodaju. 4. Ako do toga dode. Najpogodnije je to einiti kada je vrcme prohladno (ispod 20°C). iIi ako se osta vi toliko dugo tako da se stvrdne.. Parkirajte auto mobil u senku. Ovlazite meku. I jedna i druga vrsta prodaju se u obliku tecnosti ill paste i obe mogu da izdrze 6 meseci 75 pod teskim uslovima. vosak u vidu paste u skladu sa proizvodaeevim uputstvima. Dobra operite automobil neposredno pre mazanja voskom.

u prvo vreme gume ponovo postaju sjajne ali ubrzo pozute i izblede. Izduvni gasovi 1Z motara. na primer. skin uti sve mrlje sa belih boenih zidova guma. Ciscenje guma nije lako. Najbolje je premazati sve sjajne ukrasne lajsne nekim sredstvom za Ciscenje. nego veCinom sredstava za Ciscenje zato sto je ta mesavina pomalo abrazivna. Nanesite ga vlaznom tkaninom i utrljavajte ga ribacom cetkom u delove boenih zidova koji su izgubili boju. Ciscenje unutrasnjosti automobila .sto je mogute vise hromiranih delova. Ako posle ciscenja ne zastitite hromirane delove. Jako zaprljane povrsine bice bolje ociscene gustom mesavinom vode i so de bikarbone. zahvaljujuCi koriScenju sredstva za Ciscenje hromiranih del ova i zastitnom 76 -] premazivanju. mrlje ce se po novo pojaviti. Redovno Ciscenje guma usporava ovaj proces. Akril je veoma otporan i brzo se susi i najbolje je njime premazati . Pneumatici su izlozeni i zagadenjima koja prouzrokuju gubitak boje i formiranje veoma malih naprslina na unutrasnjim zidoyima guma. Razna ogranicenja u vezi sa upotrebom fosfata za izradu sredstava za Ciscenje urnanjila su efikasnost mnogih proizvoda. Na zasticenirn povrsinama nece biti mrlja i bite u velikoj meri zasticene od ostecenja izazvanih vremenskim prilikarna. Bezbojan akril moze se nabaviti u spreju u prodavnicama auto-delova. oa primer. Postoje boje za koje se tvrdi da obnavljaju bele bocne zidove guma. sadrie masne cestice koje se lepe za sjajne delove. izgledace kao novi. ~ dobra izgledaju.Bez obzira da Ii su ukrasne lajsne na automobilu od metal a iii plastike. Drzite se proizvodacevih pre poruka u vezi sa ucestanoSCll primene. a tesko se skidaju blagim sredstvima. Dva premaza ovakvog sredstva godisnje dovoljna su da pneumatici . a ne postoji Dista ?ito maze da im povrati izgled. ali one predstavljaju sarno privremeno resenje. Kada ga nanosite. Stalno grebarije zidova gum a 0 ivicnjake doyodi do ostecenja. Isperite Cistom vodom. Yelike povrsine kao sto su branici i bocne ukrasne lajsne mogu se zastititi slojem dugotrajnog bezbojnog akrila. . Koriscenje sredstava koja se prodaju za zastitu guma usporava ga jos vise. zastitite susedne obojene povrsine komadom lakog kartona. Odri3vanje guma Poboljsanje izgleda vaseg automobila mora da ukljuCi i odriavanje guma. a zatim skin uti zaostale mrlje rastvorom so de bikarbone u vodi. Kada se premazu. Kao zamenu za fosfate mozete da uzmete neko od abrazivnih sredstaya za Ciscenje. Drzite karton na povrsini koje stitite dok pazljivo prskate tanak sloj bezbojnog akrila na hromirane delove. Trinatrijum fbsfat ce.

a abrazivno dejstvo nagomilane prljavstin_e i peska ubrzava habanje prostirki. Druga mogucnost je creva vIsokIm pritiskom koje radi nil paTU i kojim mozete saml da se sluzite u perionicama automobila. Tapacirana sedista i prostirke u automobilu izlozeni su habanju. aceton. ne bi bilo lose da ih kupite. Ciseenje ee biti lakse i brie. TaJ posao obavljaju neke servisne stan ice i garaze.• . Medutim. Ov. sredstvo za ciscenje prostirki koje je ponekad isto kao i sredstvo za Ciseenje tapaciranih delova i sredstvo za pranje stakla koje ne ostavlja trag. gumice iii kanap . Ciscenje unutrasnjosti automobila usisivacem za prasinu mora da se obavlja bar jedanput mesecno. U ove skodljive hemikalije spadaJu tnnatnJum sulfat. Redovnim ciscenjem smanjuje se apasnost od pozara. svakako pokrijte poklopac m. Ako nemate podiie obloge. Osim toga. motor moiete da ocistite i sredstvom skid an):. lakse Je provcriti. cist motor lepse izgleda i manje se zagreva. Tri vrste sredstava bice yam potrebne za ciscenje unutrasnjosti automobila: sredstvo za ciscenje tkanine u zavisnosti od vrste kojom Sll yam tapaciran a sedista. Da biste slgurno zastitili automobil od moguee a ostecenja boje. ODRZAVANJE AUTOMOBILA Motor moze da se ocisti na nekoliko nacma. ah obiono su nezapaljiva i efikasna. Nacin upotrebe ovih sredstava objasnjen je na ambalaii u kojoj se prodaju. masnoee. kao i razredivac laka (destilat nafte). ZahvaljujuCi njima.akva sredstva najcesee ImaJu pnhcno Jak mms. kausticna soda. a osim toga zastitieete i najugrozenija mesta na podu vaseg automobila. Ako sredstvo padne na obojenu povrsinu. servisirati i popraviti sastavne delove cistog matara. Ciscenje i pranje motora Alat i materijal • Cetka za bojenje • Bastensko crevo • Mali noi iii strugae • Plastika za pakovanje • Lepljiva traka.Dobar usisivac za prasinu je alat broj jedan za odrzavanje unutrasnjosti vaseg automobila. Sredstvo za skidanje masnote sa motora • Krpe P oStoji viSe .razloga zasto motor treba da Cistite od nagomllane masti i ulja. Najbolje je parno ciseenje ako yam je dostupan uredaJ. isperite je .tora. Upozorenje: sredstva za skidanje mCfsnoce koja se koriste za Ciscenje motara iIi njegovih delova hemikalije koje mogu da OSlele boju l1a vasem automobIiu.

(3) indukcioni kalem i (4) alternator. Napomena: na dizel motorima ne prskajte pumpu za ubrizgavanje goriva sem ako nije hladna. maida cete morati da upotrebite staTU cetku za bojenje da bIste premazali tesko dostupne povrsine.ite ih suvom. zastitite i alternator. 4. Operite motor vodom iz bastenskog creva. mozda su se ovlazili kablovi za sveCice. 77 OORZAVANJE AUTOMOBILA CD \ Delove koji mogu biti poliveni vodom treba pOkriti pre pranja motora. 78 8. 1. eistom . Vratite na mesto kuCiste precistaca za ulje spustite poklopac. Iskljucite motor. Ako yam je motor jako zaprljan. Neka sredstva za skidanje masnoce su zapalJlva. Osim njih. Pustite aa da radi 15-20 minuta dok ne postigne temperaturu. Posta zavrsite sa pranjem motora. 3.vodom i prebri'ite. Obri. (2) razvodnik paijenja. 9. Cisti na sledeCi naein. Ovo ee ubrzati skidanje prIJavstme. Obucite staro odelo i upalite motor. skinite plastieni pokrivac sa karburatora i drugih delova.oizvod pakovan u kantici sa brizgalicom. Neka skidan)e masnace mogu se kupiti u spreJu sto Je skuplJe. ali efikasnije. Uputstva su data u »Servisiranje preCistaca za ulje« u poglavIJu »Slstem za doyod goriva«. Prskanje hladnom vodom moze da osteti vrelu pumpu. Ako se koristi pr. Na dizel motorima prekrijte alternator i otvor za vazduh. mozda cete morati da skinete jako zamascena mesta mllIim nozem iii nekim drugim strugacem. p()sto pokrijete ove delove. podignite poklopac i skinite kuCiste preCistaca za ulje. kupovnim sredstvima za skidanje masnace. UkljuCite motor. Ostavite sredstvo za skidanje masnoee da stoji onollko dugo koliko pise u uputstvu. narocito razvodnik paljenja i karburator. Upozorenje: pusllz. mozda cete na izvesnim delovima morati da ponovite postupke 4. 5 i 6 nekoIiko puta. 2. 5. Osim toga. Prekrijte plastikom (mozete koristiti delove kesa za smeee) sve delove koji mogu biti osteceni ako se poliju vodom. ceo motor sredstvom za skidanje n:asnoce prema proizvodaca. Napomena: ako motor tesko startuje. Ako ni posle toga startovanje nije lakse. gumicama ili·kanapom da se ne bi pomerila usled pritiska vode iz creva. 7. Problem se najcesce reSava tako sto se obrisu Cistom tkaninom. Motor se. pricvrstite plastiku leplJIvom trakom. Oni ukljucuju (1) Imburator. pogledajte da se nisu ovlazili bobina iIi razvodnik paljenja.

krpom. motor radi grubo ili trosi suvlse goriva POGLEDAJTE SLEDECE TABELE A. C. Ovo je posebno izraieno kada radite na poslednjim modelima automobila sa komplikovanijim elektricnim uredajima. moze da bude oteiano usled neispravnosti sistema za paljenje ili dovod goriva.. Medutim. otkrivanje kvara moie da bude vrIo teSko. I u slucaju da nemate namefU da sami apravljate automobil. ---------I i . cak i za iskusnog mehanicara. na primer. vezani sa radom koenica. kao i sistemima za paljenje i dovod goriva. C iii I .iIi dva iIi vise njih) dali smo uputstva koja ce yam pomoci da otkrijete odredeni kvar. SIMPTOMI S obzirom da problem koji imate moze da bude prouzrokovan kvarom na nekoliko razliCitih sistema (startovanje. pogotovu ako je istovremeno i sposoban da ga otkloni. --_.•.. pokazivaCi pravca (migavci) iIi brisaci vetrobrana lose rade Grejac iIi klima-uredaj ne rade kako treba C. problem sa pogonskim agregatom teie je otkriti usled suvise velikog broja medusobno povezanih delova. na primer. vibrira iii je oteZana upravljivost Nenormalno ponasanje kocnica Svetia. Pazljivo proucavanje moie da vam pomogne da otkrijete kvar na svom automobilu ukoliko vam ikada bude potrebno da to uradite sami. prilatili smo nekoliko tabela za otkrivanje kvarova. sistemom upravljanja ili osvetljenjem veCinom su oCigledni. Medutim. . ave tabele ce yam pomoCi da se na pravi naCin abratite strucnjaku. elektricne instalacije iIi sistema za· preCiScavanje izduvnih gasova . Problemi koji su. G. Da bismo yam pomogli da utvrdite moguce uzroke nekih najcesCih problema. OTKRIVANJE KVAROVA NA AUTClM()mILU Q tkrivanje kvara na sopstvenom 0utomobilu predstavlja jedno od najveCih zadovoljstava mehanicara-amatera. Automabi! ne funkcionise dobro. H iii I Motor se zaustavlja Motor tesko startuje Motor trosi suvise ulja Motor se pregrejava Dim izJazi iz autornobila Otezana promena stepena prenosa Automobil pravi neuobicajenu buku Automobilom se oteiano rukuje. H iii I A.

A iii E iii A.o ::J "". I iii tE) p " I I sI... 0..::: o 0..... . @ '1 '1 ru _ .... 'h.R rr --il g r .. g:ru Q5Q . D..f1> P.::J' 3 f1' ..0< -" ru "' 'h.. 0 " 8 9:. J J S F E 79 t.l III 8 3 (ll 3 '"0 00 'h...::: !. .. H..... i':' 15 .:.. S. .. G. ...' 1-3 2:: N -" g. ·'1 00 o H G iii H C.. -" E" 0 ru rr ru ... --l 2:: 0 " 3 3 '" ru < >-l 0""ij " 0 rr " N" ru '0 g 0 _ o " 0 " il 0 0 .. C D A... '"' 0 3::l ..:. 0 '" <Jq -=: c ." . 0 3 0 0 0 ru_" ..-. '""' l " ru I" 0.." . -"u 3 *a u 0 8 3 3 o u o 0 0 3 • c • <: z g:: V < • " . 2" \'.

L----L_ o o .. :0 Z c.>.>.::::: D " 2" fi? 3 ru 9... lanac iii f-----+-----I-------II-=---l-----I-----. ...a ..-----+----"-"" • Slomljen pagan razvodnika paljenja -I • Slomljeni nosaCi motom' • Ostecen gJavni lezaj • Ostecen IHaj pogonske poJuge 1-------1-------1 1+----1 +------1 +--• Izlizane klipnc osovinice _______________________ .. m . N < " '" " MOGUCI UZROCI • I • IzgoreJi • • • • Istroseni klipni • Istrosene yodice • UJje iz motara iii istroseni ventili prstenovi ventila propusta +1------"-------------• Potrebno je podesiti ventile I---------l----+----+-+--I------+----+---+------f--f---" • I • Ncispravni podizaCi ventila • • Vcntili se zagiavijuju ---------j • • • Slomljena opruga venti la' LI I ! razvodni uredaj.

0. o Q . to g. < Q 2. & '" 2' -3 r. .j . '" Q \ \ \ \ \ .} .. Q " 2. "'0 0 n· .:0 o z ::::c: d !!: o III r c: r 00 2.c "0 ro < c " ro en. :3 S] o 3 o 0 'Ci n < 2.. :3 t3 ri 2. Z 0 0.. ::." <' . .

.N 0 " . 0 "" 0 " c 0 :..:g " c -. G "" 0 0 :s 2. 0 w " " " < " 0. . 2. 0 0 0' 0' 0 " 3 n 0 ". 0 0 o. N " " D 0 0" 0 '0 '0 < 0 2.X.."" 0 3 0' f'!.:g r. 0 c "7<' U 0 '0 0 '0 0 0' :.

0. 0. 2... "" 0 ... [. n..n 0' " 0 0 2.)0 '0 X0 " 0 0.'l f'!.. c 3 '0 0 00 I-···+·····+-I-·-· . 0 ..0.. 0 0 . ""'(j<CT. -6 " 0 2. • I • • • • • • • . ..0" t"1-t"1 W " § . '" 0 2.0 v 0 " r. " en 0 §1 < 0..

..I·-I-I-... -. ___ . Nil.. -.. MOGUCI UZIWCI e I.......I-I---I----< • • • • • • • • I • . OsbblJene kocnice usled preglcJJvallp Ivlast i[i ulje na ohlogama kOCllicil obJogc 11. -CT..."::11(:'.. Olabavljcni iii pohaoalli 1c2ajcvi lockol'll ___ PreJIlJl [ockovi nisu celltrir-ani --. _ .0. ----. _I • --·-..:' .: • • __ _ _ dobos .• • • • • • : 1..ak n1vo u!ja Vazduh u hidraulicnom kotionolll sbtelllll • I Potrebno je podcsavanje kueniGI __ . '0 " c N c 0 or 8.-----.'-..!. -.Z> 0 < ['..".....--... • r • • \:li1zne kocnite Ncispravan Poluini sistem kocnica se laglJ\ Ijuje • I I II I NeisplJvna e!asticnil creva .'l r. _ ..!. ·--1 =E --'----1--------1 • • • • • 1·--1--1"-..

0 e = ___ _ .JJ o < l> Z l> l> c: -l o s: o III r c:.M.NeisprllVlln gbvni cilindar j Slabe iIi ostecene povratnc_ Zasecene doboHocnice PlljJvstina u koCiouunl mehaniznlll Zapuscn jlj zalllrseJl koCioni cevovod Zamrznllti kllp stege disk-kocnice -.JJ <: l> Z 'm l> . I ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 8 = TABELA C-l "0 0 e 0 " "2 " > SISTEM 7. o o '" . ":..1. 0 u 0 LJ.

0 'V :. MOTORI SA -" 0 " 0 tl E I " " 0 N " E NO --5. N N " 0 " " " " ."' E (3 0 "0 '" Q. 0 N 0 = 0 '" '" > eo 'n. " 0 " 0 S "" 0 DOVOD GORIVA 0 " " . 'U N :.0: "0 0 " " N . :0 N . " .0 N " 'n.

u = u g)o 0 " 0. " 0.:J :.: 0.s = " .fa E v " N.u " 0 !2 :.u " " " . . " " = " . = " = .1-:" 0.I -2 .KARBURATOROM El: 2 "0 ·u g 'U 0. ·U 0. " g ·E !S:! 0 ". .:J Q..""§I (':3 = . > o = 0: go " " > 0 .o N v > .

'2. . '. I i Teska startovanje hladnog motora I • I I ! • ...SIMPTOMI :.: " Z Za. I ...: = v " . Z N N N Z N N . go. 0 j. £ '". " "" > 0 0 . 0: " 0 " . "05 " " " '"..:. 0 -.'> ..:: N 0" = c.u " > = '" " " t. " " "" '" o.: u 0 Z u >2..

I : I I : i \ Motor se »umara« prj velikoj brzini • • • • • ! . .Teska startovanje zagrejanog motara • • Motor se zaustavlja I . I I I . . . Dim iz izduvne cevi • • • • I • I • . I • • • • I \ I I I . • • • • I Motor )posrce« ubrzanja I I I I • • • • . • I • • • • • . I Velika potrosnja benzina • . I . • I I I Grub prazan hod • • .

i..::0 • I • Motor tesko startuje ..I ...D .... JI karburator • • u motoru- J). '.. 82 ! = ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU . Dr . -. Prep!avljen • • • • I I Detonacije • • I I • • I I I I I I I ... It. ~ .~ ....= ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ TABELA C-2 SISTEM ZA DOVOD GORIV A BENZINSKI MOTORI SA UBRIZGA V ANJEM GORIVA SIMPTOMI Motor ne startuje ~ o 'U .... • .. i b1 fJ ~ I • 'U ....::....1 I ' GJ I I ffi I 'tjpr Obicno se prvo posumnja n1l ali problemi u vezi sa gorivom testo nastaju I na drugom meslU./..... 7 I".

sa ubrizgatem za svaki cilindar.I • I • • • I i \ i • I Motor se zaustavlja Grub prazan hod Velika potro.: SISTEM ZA DOVOD .. sa posrednim ubrizgavanjem (Ievo) koji je prikazan sa dva ubrizgaca i sa ncposrcdnim ubrizgavanjem (desno). Ij.snja benzina Motor >'posrce« prilikom ubrzanja Nedovoljna snaga matcra Dim iz izduvne cevi • • • • I ! • • I • Ie • I • • I • I • I I • I· • I I I • I I Postoje dva sistema za ubrizgavanje goriva. • • I • • I ! I • • I • • ! I • I • I I • I • ! I I I • I • I 83 NAAUTOMOBILU 84 " '0" > TABELA C-3 " CO .

:l ". "SIMPTOMI Motor ne startuje Motor tesko startuje Motor se zaustavlja Grub prazan hod lzouvni gasovi se dime Velika potrosnja goriva Nedovoljna snaga motora .3 ISh DIZEL MOTORI 0:: 05 a N u .lmpa za I.= 'r= <:J 'U 'u .D :. z .D c ? 'c 0 " "" 2 GORIVA u N 'u -" " u 0 0 "" .0 ".:l " " " S} "" on " N '" 0 ..lbrizgavanje dize! gorivu treba da obc1.D .:l .bedi gorivo za sv .:l • • • • • • • Pl..

:5i 'U N 'u 0 . a e " 0." ." . 0 . '-':::: 0"." .l tacno odredcnim intcrvalima.0 0 CO "" 'u :." "0 . 3 0 '" N 0<> 0 " " " .> <::l I e '0 -D z= • • • • • "§ .aki ciiindar I. poste kod dizc! malara nc posteji sistcm za paljcnje.:: " > :. 0 N C ..c:3 a "> '" '.:::.' " .

" " 0 " :e" Q > c " 0..I -I· I • i • I I I I ZUDcanici se sudaraju pri promeni • I...0. I I i I stepena prenosa (cuje se "krcanje« ' .~ ' ' 1 ' .. S 6 0: " " N N 0 • • • • • • • • • • • • • • • • • ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA D PRENOSSNAGE I POGONSKI AGREGAT SIMPTOMI Kvacilo proklizava I I 1 • I • I I I I I I I Otezana promena stepena prenosa .i ." " 2 C 0 " " .+ ...' +-+--+--+--+--'+---i---+--+--1 i I Automatski menjae proklizava I • 0 • Automatski menjae se ne ukljllcllje pravilno \ Nizak niva ulja u menjacu I Trzanje prilikom promene STepena i prenosa I I J ak »zveket« pri maloj brzini Cviienje ispod automobila CUje se krckanje pri zaokretanju voziia I I i \ • • • • I I I I I --+-+-+- .:.

<> .istema sa prednjim pogonom Neiova priLl:!: kad odri:Jv'. 'I • ! I I I I i I I ! I I I ! I i • I • i i • I • I • I i I I 1 ! I I I • I 1 I· 1 ss I ." "8 :3 3 ::1 3" J.... 00 0> r.:!" g.ja.. .r.. • I I i I I KompJktn>1 konslrukcija .3 5 -0 3 :" :3 1l \3 tj "032::T " n_ . ... .

r ) ) t t =-::::..qq . 0 0 f"2 i'!.:1..". i:..O II> '" r.3 0 0 < 0 < g S 1:1.§ 32... en i:J::CI'lt-3 $: 0 :::: 8. cr -: § 5.. " 2. fr· [ B.<.• 0 " 0"'0' n.. 0..1-.J> a <: ::: >>-3c:.3 !(l 13 ::0. I g. fr ..0 0 -g: g' -b 'g 0 3" 0 x. 0 2. / --. 8 8 t"""t. " .. 0 _. " " "" < 0...

:: :n <: » .". . na . ---I Propusta zaptivka glave ciiindra --+--------+-+-+-• Kasno paljenjc __ . __ __ +--1 ..---I-f --l ..-+---.'..:::: " MOGUt! UZROC! • Nizak Diva tecnosti za hladenjc t-t l f ---1--+-.---I---i---f. __ crevo llladnjaka • -. __ ! ____ zatvorcn • • I • Tennostat ostaje otvoren f. 0 N " n " ... .--• Zapusen sistem za hladenje • Olabavlien ili iskidan remen vcntilatora --f----+-. • f ..i' c.._-• • Pokvarena pumpa za vodu __...• -+• Zapuscno jezgro grcjaca Otdano regulisanje temperature Nedovoljna koliCina rashladnog fluida Olabav!jen iii iskidan pogonski remell Neispravna spojnica kompresora Prljavstina na kondenzatoru o o . .

.:: < » :n o Z' » » c: -l o s: o OJ rc: -! I .:l I • I • • I I • I • I I • • I I I • • i • i • .. ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA F OSVETLJENJE I SIGURNOSNI UREDAJI SIMPTOMI Svetla su bleda i Jedno svetlo ne radi I I PokazivaCi pravca svetle sarno sa jedne strane PokazivaCi pravca se ne pale ! Ne rade brisaCi .z c. m ..vetrobrana I Ne radi uredaj za pranje vetrobrana Ne pale se stop svetla Stop svetla ostaju upaljena Prednja svetla se pale i gase u o " N .

Uvek rlOsitc rez:crvne osigurace.. ~ 2 "0 .:..i&.fi 0 :E' ! '" 'u u " 0 '= ~ ~ "! 0 " I 0..... ~ i " I ~ u ~ > ... jcdna od prvih stvari koju provcriti je osigumc. ~ N 0 ~ ... I I • I I I • I I • ! I I I I • I 87 ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 88 I I I I " ~ ...• ! ( lJtZ Ako otkuze neb elektricni uredaj.J .. 0 SISTEM .. i . ! IZDUVNI . ....S' . U" ..

~ .. ~ 0 0.::. .. -" i .:. 0:: > ! > 0 > " N ~ . . " ." a.=. u ·co > ..I . ~ . .:.. ~ > ~ u I u " .I " ~ u 0 ~ ~ " .~ ~ > ~ 0. : . ~ " "0 u .0 .> I 0 . ~ . " i ::. "u I " u " 'is .

n 0 0 " > :. 0 " " 0 r.:l 5...---. (3) prigusiv. I . . ~ I :§ N ] 0 u SIMPTOMI u i I • I Veii4a buka I I I i I Sist.Jt i na nckim voziUma (4) rczonalor spojcn cevima... lzduvna cev zveCi I I I • I Izduvna cev vibrira • i Nedovoljna snaga motora Pregrejavanje motora Glavni dclovi izduvnog sistema: (1) izduvni vodovi.J!ititki konvcrtor. (2) kat. ~ > ~ "0 5.I g :.anje iz izduvne I • I I ceVI i • I I I Dim ispod automobi!a • I . ._-...i .

. iz izduvnog v(}da pomocll vakuuma i ubacuje je u u ~ i s r l i vod.. ~ . I • i=.jciju izduvnih gasova U$iSilVa izvesrlu kolicinu g:l .n ~ 0 I . ! I I I • • • • .) rccirkuj.I " 'u ~ .. ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA H SISTEM ZA PRECISCA V ANJE IZDUVNIH GASOVA Uljna isparenja izlaze iz motora Ulje na spoljnoj strani motora Skripanje iii lupanje Motor se zaustavlja Nedovo!jna snaga motora Velika potrosnja benzina rvlotor ?>okleva« prilikom ubrzanjn Motor »fijuce« prilikom ubrzanja Upaljenu kontrolna lampa za motor I • I • I • I • • • • • I • • • I • • I • • • i • I • I • I • Venti] Z.. ~ 0.OV. u u ~ ~ ~ " . " ..

"0 1r 0[g . "8 · . • I I • I • 89 I "" o .'----------------------.! • · \ . g. " " . I. co" ---I'!" *grf o " 0 .--. f":!j + (() (() II G " 'C::Y r6 \ 8 o o 'Ifi ..: .--.-------------------------. I.. qa N " D' • "." o 0-0 00< • n g F. e 0 < 2....I--r T . 2.. ..----.

@. f n.:: -g '0 J>!_ " " a '0 0< " 8: 6 '0 .§ s-: g.. cr. ] 2_ Q 2 cr 1 0R 3 o f o g 3 o 6 g .

. . 'Z .. MOGUCI UZROCI _____ 1 __ ......"" 6 " otn "" gg --0 o o p. < fl.. ("'j . n. Ispraiojen • Olabavljeni i1i prekinuti proyodnici ---+-I---------+-• Neispravan eiektropokrelac lIt +. " . o 3 o 6 " t!1 '" 0 == 0 '8 0 0 0 t"rjN . automat elektroookretaca .._.. o gn.......

..-t: • Neispravan kondenzator Osfecen·poklOpac iazvodriika paJjenja iIi razvodna rucica -------.-....----..----.. Neispravna »platinska dugmad« 1 --...JkumuialOr • • • l--.I • • Neispravan neutralni sigurnosni prekidac Otlr-..... 1-.----1 • • • • Osteceni kablovi za sveCice t±_I __ ____ I.... I i-±-t-t ____ Regulator napona padden nll rusku • vrednost ..esno poddeno paijenje -. __ .--.--l • 'I Nepravilan zazor svetica -----I-------I--+----l-----+----. ___ _.. ____ Neispravan kontakt-kljuc . \ • 1 ...-----1 I • I • I • • I • I • .-.!og. I Pokvaren kompjuter za motor C t: " :l < ):I :2 c.--Pokvaren alternator • I • I .j • ••• • _...-! Neisyravan indukcioni • I I I • • f---i-----I---.L __ (regier) __ --------------J . -----... l_j __ _ -.. _---+----+ ____ +_--1_---+_--+----_1_ ---------t------.'nllf! sveCice I • I • I I· I • I • I ' I ----... .

. • I • i • I • • . \ · 1 • I I J • I • • • i Prednji tockovi krivudaju I I III I • I • I· I I i Automobil nema ravan poloiaj Jaka lupa na neravnim putevima Upravljac ima veliki zazar Kloparanje u upravljackom mehanizmu Lupa sa prednjeg mosta • ! • I • ."! ::Il o z > > C -f o :S::. 0' OJ.: o "" o '" N • • • i • I'· • I I • • . o • C ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELAJ SISTEM ZA UPRA VLJANJE I VESANJE SIMPTOMI Suvise krut upravljac Automobil u stranu Automobil ne »dtZi pravac« • • • • I . \ Neravnomerno istroseni pneumatici • I •• i I \ I I.

snage poCinjete da ga okreeete. drugu stranu.i "'r II " \'1 :I j SISTEM ZA STARTOVANJE Z amislite sebe kako jednog hladnog jutra pre sezdesetak godina prilazite svom automobilu. .' . A cak i da postoji. motori su veCinom suvise veliki i imaju sllvise .i I • I Upravljacki mehanizam sa polugom u vidu zupcaste letve (levo) koristi upravljacku kutiju za pomeranje 5 jedne nJ. 1z svo.]11 'i:! ·'l . urnesto da odgurne rucicu unazad i polomi vam ruku. U I:'. Ulazite. . okreeete nekoliko prekidaca. • I • • • • I • 91 j'-' IT I 1i ! . pokreeete nekoliko poluga. . a onda odlazite do prednjeg branika gde hvatate veliki rucni prekidac. dok s!stem sa po!uinim zupeastim prenosnikom (desno) koristi pogonski zupcanik montiran na poluzi. Vise ne postoji cak ni otvor kroz koji bi mogao da se uvuce rucni pokretac. a zatim ee nastaviti da radio Danas nam je zaista tesko da to zamislimo. Ako imate sreee motor ee. poceti da brekee.: il:' 1'1 '" .snainu kompresiju da bi mogli da se pokrenu ruKom. ::.

aka imate problema sa startovanjem. glavni SiSlem za startovanje se aKlivira kada S1: kontakt.kljuc j 92 za pOKrCtanje mOlora. Sto je vreme hladnije. Sistem za startovanje Delovi sistema za startovanje automobila Sli akumulator. uredaja za pranje vetrobrana. Aka su svi delovi ispravni. Kada se kljuc za paljenje (kontakt-kljuc) okrene u polozaj start. Iz tog razloga preporucuje se da obratite posebnu painju rra akumulator kada je vreme hladno. Danas se koristi i za napajanje elektricnom energijom svetlosnih uredaja. Akumulator je osnovm deo elektrienog sistema. radio aparata. Ako bi trebalo sve funkcije akumulatora da se svedu na jednu. neutralni prekidac. Sistem za paljenje proizvodi elektricnu varnicu na sveCici koja paii smesu vazduha i goriva iz karburatora. Nazalost. zahvaljujuCi elektropokretacu. Elektropokretae zatim pokreee zamajae smesten na zadnjem delu radiliee koja pokreee sve de love motora. gre]aca bobine i stakla. radio-veze. sistem za startovanje_ radi oa sledeCi naCin. kasetofona. pocele su da voze i iene (a i mnogi muskaTci). Medutim. u vreme kada je rad akumulatora najslabiji. verovatno je u pitanju jedan od sledeca cetiri razloga: sistem za punjenje akumulatora nije ispravan. Kada akumulator zataji. raznih automatskih ureaaja kod savremcnih tipova YQzila. istice mu vek trajanja. kao i regulisanje rada motara. motor bi trebalo odmah da upali. CD prekidac . iii sto je akumulator manje napunjen. to bi bilo obezbedivanje elektricne energije za elektropokretae i sis tern za paljenje koji pokrece automobil. U osnovi.(kontakt-kljuc). on je takode i najvise opterecen zbog potrebe da pokrene hladan motor.ZahvaljujuCi snainom elektropokretacu (anlaseru) koji se napaja iz jakog akumulatora. nije ohene u polola prolaz! kroz g automat se do . to je njegov rad slabiji. pri niskim temperaturama. a napon iz akumulatara prenosi se do elektropokretaca. Na laj nacin. tj. to eete uClniti jednostavnim okretanjem kontakt-kljuca. a napon iz akumulatora (4) prenosi elektropokretaca (5). Navescemo glavne delove sistema za startovanjc: 1. neki od prikljucaka ne funkcionise kako treba. Akumulator saddi u sebi hemikalijc i metalne place koje meausobno i po potrebi proizvode elektrienu struju. elektrima struja dolazi do automata elektropokretaca. brisaca vetrobrana. Tako ee potpuno napunjen akumulator na 25 °C proizvesti sarno aka 65% energije na o °C iii sarno 40% na -15 °C. clektropokretac i elektricni provodniei. U stvari. eleklricna energija la\'ni prekidac (1) preko neutra!nog sigurnosnog prekidaca (1) u elckuopokretaca (31. automat elektropokretaca." nije dovoljrio snaian za vas automobil. AKUMULATOR.

oko koga se nalaze namotaji. Ovaj prekidac se naziva i sigurnosni prekidac za stanovanje. potrosaCi pod naponom.:M.:T-=E::. (10) talolnik. Ova kotva je preko poluge povezana sa zupcanikom elektropokretaca koji se spaja sa zamajcem matora i pokreee gao 5.-T!::A. Prva tri poloiaja glavnog prekidaca aktiviraju se automatski kada se kontakt-kljue okrene u odgovarajuCi poloiaj. Ovaj prekidac omogucava Tad sistemu za startovanje kada je poluga menjaca u neutralnom poloiaju iIi u poloiaju za parkiranje. (11) separator. AUTOMAT ELEKTROPOKRETACA (ELEKTROMAGNETSKI UKLJU¢IV AC).automat radi na principu dejstva magnetnog polja..:. (4) kuCisle. Eiektropokretac je motor jednosmerne struje' koji proizvodi veliki obrtni momenat u kratkim vremenskim periodima. smestena je gvozdena kotva. (6) dno akumulatora.. iIi da imate lose uzemljenje iii du je motoru potrebno podesavanje. (7) pacini lim.:IS:.O.. ELEKTROPOKRETAC. (5) dti ac pola.-.-. Medutim. 3. Elektricni . 4. pokazivac stanja napunjenosti (14) otkriva pomocu boje da Ii je akumulator u dobrom stanju iii ga treba dopuniti Hi zamenitL 94 " 'II I :1 p"" I ~ ' ~ ___________________ .. upravIjae zakljuean i pokretanje motora.:.. (3) poklopac kuciSta. -. Elektricna instalacija u elektropokretacu zbog toga mora da bude ispravna.mje. u namotajima se stvara magnetno polje koje uvlaCi kotvu u magnetsko jezgro.VA:::!!. 6.. NEUTRALNI SIGURNOSNI PREKIDAC. Kotva tada dodirne dva kontakta i uspostavlja se strujno kolo izmedu 93 SISTEM ZA STARTOVANJE (1) Pol.Z=. Moze se dogoditi da su polovi vaseg akumulatora korodirali. elektropokretac dobija iz akumulatora elektricnu struju jacine nekoliko stotina ampera. (8) eelija akumu!alora.:R.:::S..:.. ELEKTRICNA INSTALACIJA.-=S. (9) pregradni zid izmedu teiija. (2) zatvarac eelije. Ovaj. (12) pozitivna p l Q ~ a i (13) negativna pJoea. 2. U magnetnom jezgru. Kada je ukljucen.:A::.!N=JE C 1 akumulatora i elektropokretaca. GLAVNI PREKIDAC (KONTAKTKLJUC).-T"".. Kada se kljue okrene u poloZaj za pokretanje motora.uvek u akumulatoru.. Glavni prekida': ima obicno eetiri polozaja: neutralan. Proverite da Ii Yam je akumulator z3ista neispravan pre nego sto kupite nov.. Na akumulatorima kojima nije potrebno ocinav. okretanje kljuca u poloiaj za pokretanje motora deluje kao trenutni kontaktni prekidae te mora kratkotrajno da se zadrzi u tom poloiaju da bi se motor pokrenuo.

(9) magnetno jezgro. suvise dugac. (6) pokrctna spojnica..r'O •.' -. (4) granicni prstcll. otpor ce se poveeati iii ce provodIjivost biti nedovoIjna sto moze stetno da deIuje na rad uredaja iii da izazove pozar.•• "_y .. Najjednostavnije resenje prilikom zamene elektricnih provodnika u automobilu jeste da odnesete dotrajao komad u radnju sa auto-delovirna i trazite potpuno isti.. tj. ® ® 95 i : _ ~ = = = = = ~ = = ___________ --_'-_-_--_--__________ "''i". (7) poluga.. -. (1) kuciSte.... -. istih duzina i preseka. Ako je neki od provodnika Sastavni delavi tipicnog clektropokretaca i alltOmata elektropokrelaca. Kod pritezanja kODtakta sa navrtkom... (11) kontakti. (10) ilutomat elektropokrc!3cll... Dobri kontakti u strujnorn kolu automobiIa su od bitne vaznosti. (8) povratna opruga.. Kadgod je to moguce. prilikom zamene elektricnih provodnika treba upotrebiti odgovarajuee. Kljueevi • Klesta za akumulator • rzvlakac za kleme • Perorez • Cetkiee za Ciscenje polova i klema akumulatora • Zicana eetka • Noz iIi testera za secenja kablova akumulatora • Samolepljiva traka • Penetrant • Celicna vuna • .=.provodnici u automobilu su razliCitih tipova i poprecnih preseka prema funkciji za koju su predvideni. treba da budu bezbedni. Zbog toga.... -_ ._-. (2) rolOr. (3) Ilamotaji pobude. (12) ukljucivllC i (13) gumeno letistc. Proverite da Ii je izolacija na provodniku koji kupujete ispravna.ik iii malog preseka. kontakti treba da budu lemljeni.. _ -I Odrzavanje akumulatora Ala! i materijal . (5) kuciSte. a ako nisu.. obavezno koristite sigurnosnu podlosku iIi sigurnosnu podlosku sa unutrasnjim ozubljenjem.. ".. Labav eIektricni kontakt u automobilu moze da prouzrokuje otezano paIjenje i nepotrebno trosenje akumulatora...

mi sa po\ovima pomotu opruznih klema. na njemu moze da bude dovoljno korozije da spreei protieanje elektricne energije. Cisfenje akllmlliatora Jedna anketa sprovedena medu auto-mehanicarima pokazala je da kablovi j polovi akumulatora I I spadaju medu najzanemarenije deloye automobila. . Ziea je izvanredan provodnik elektriene struje. Oni tip kleme sc skid" s!czanjem krakova klestima. Pazite da yam ne dodirne kaiu. izazvali biste kratak spoj i varnicenje. One mogu da obrazuju skora nevidljivi elektricni provodnik na prljavom akumulatoru koji polako odvodi elektricnu energiju. unutrasnjosti akumulatora. Upozorenje: nemojre pUSiti niti zapoCinjati ovaj posao u blizini otvorenog pla- . Akumulator u automobilu se cisti na sledeCi naCin: 1. Energija se takode cesto rasipa usled sIabih kontakta na polovima akumulatora.Papir za glacanje (»smirgla«) • Soda bikarbona • Voda' • Posuda • Krpe • Vazelin iIi mast • Kabl za akumulatore . Kleme za kablove akumulatora J edan od najbitnijih radova u pogledu odrzavanja koji mozete da obavite sami jeste redovno tiscenje akumulatora) sto je istovremeno i jedan od najlaksih poslova_ J asno je da se ciscenje akumulatora ovde ne preporueuje iz estetskih razloga vee da bi se spreCio gubitak energije. Prasina i prljavstina su takode pravodniei elek. Ako biste ova dva pola premostili beom. rako kontakt na prvi pogled izgleda dobra. Obucite staro odelo. Na svakom akumulatoru postoji pozitivan i negativan pol (iIi prikljucak). polovima i poklopeima nekih akumulatora rezuItat je hemijske reakeije i gasova koji izlaze iz 96 Neki kab\ovi akumulaiOra su povez. Ona mozda nece biti dovoljno jaka da praizvodi vamiee. ali u svakom slucaju doci ce dQ praznjenja. naroCito kada su vlazne.. a ako se to desi. Ova korozija predstavlja odliean izolator koji se cesto stvara izmedu kabla akumulatora i polova.triene struje. Nagomilavanje belicasto-zelene korozije koja se pojavljuje na . odmah to mesto operite yodom. Sredstyo kojim cete Cistiti akumulator sadrii jaku kiselinu.

Ovi polovi ce teie da korodiraju ali ih ipak treba s vremena na vreme proveravati i po potrebi Cistiti. Skinite kleme sa kablova akumulatora. U tom slucaju preporucuje se zamena celog kabla iIi bar zamena klema ako je provodnik u kablu jos uvek ispravan. Kada se obe kleme skinu sa akumulatora oCisdte polove i kleme od korozije pomocu odgo: varajuceg pribora. upotrebite izvlakac da bisle je skinuli sa pola. U tom slucaju.J!ora ako se navnka i vijak o!abave kljucem.mena. Zbog velikog korozionog dejstva kiseline u akumulatoru. Ova se na veCini tipova akumulatora radi taka sto se kljucem odvrnu navrtka i vijak. Metalni delovi moraju da budu uglacani kako bi obezbedili dobar elektricni kontakt. Okrugla cetka. Dobro je imati pose ban pribor za ciscenje poloya i klema akumulatora. Akumulatori mogu da budu veoma eksploZlVn!. podrzite penetrant neko vreme preko navrtki da bi ostaci mogli da se skinu. Medutim. Napomena: na nekim novijim modelima automobila polovi na akumulatoru su postavljeni sa strane. zicanom cetkom iIi celicnom vunom. Aka se prvo iskljuci kabl prikljucen za pozirivan pol. Zbog toga treba da imate izvlakac za kleme koji je narocito koristan aka je klema kabla suvise korodirala da bi se skinula na uobicajeni nafin. »zenski« dec. pritisnite zabice klestima da biste ih oslobadili. prekrite rupice samolepljivom trakom da sredstvo za Ciscenje ne bi usia u akumulator i neutralizovalo kiselinu u akumulatoru. Ovo nije potrebno kada su u pitanju zaptiveni akumulatori kojima odriavanje nije potrebno i koji nemaju cepove. Staga se zbog sopstvene sigurnosti uvek dosledno pridrzavajte uputstava. Ako nC! poklopcu akumulatora imate ccpove. Upozorenje: na veCini muomobila to je negarivan pol. 2. Kleme sa unutrasnje strane mogu se oCistiti papirom za glacanje iIi pazljivo ostrugati perorezom. Usled proroka jake struje. Ali'ako kablovi na vasem akumulatoru imaju opruzne kleme. SISTEM ZA STARTOVANJE Mnoge kleme mogu da se skinu sa akumu!. da yam opece ruku iii da upropasti kljuc. natakne se na pol akumulatora i okrece u krug da bi se 97 . 4. ako je ovu VfStu k!eme tcsko skinuti. navrtke na klemama kablova mogu da budu toliko ostecene da ih je prakticno nemogute skinuti. Izvlakacem za kleme skinite prvo klemu sa kabla prikljucenog u masu. Ovaj pribor moze se kupiti u garnituri sa izvlakacem za kleme i klestirna za akumulator. 3. Izbegavajte stavljanje nove kleme na provodnik ako je izolacija losa iIi ako je yeti dec provodnika propao (pogledajte uputstva za zamenu kabla i kleme na kablu na kraju ovog odeljka). moiere slueajno da dodimete kljucem iii kleftima karoseriju iii neki drugi deo automobila i da izazovete varnicenje. akumulator moie da eksplodira.

k6ristite klesta za akumulator za pritiskanje klema. Svakako zamenite svaki kabl sa neispravnom izolacijom iIi iskrzanim iii iskidanim provodnicima. dobro isperite akumulator vodom i obrisite ga krpom. masnoeu i koroziju. Ponekad. Kablovi akumulatora Prilikom Ciscenja i provere akumulatora. treba ih zameniti posebnim tipom koji se maze nabaviti u prodavnici auto-delova. dok je na drugom delu. Vratite kleme_kablova na odgovarajuce polove tako sto eete prvo vratiti kahl koji nije prikljucell za masu . uklonili tragovi korozije. Aka akumulator u vasem automobilu ima opruzne kleme. kenstite kruzne pokrete. treba pazljivo pregledati i kablove. sipajte rastvor preko poklopca akumulatora i saeekajte dok ne prestane sistanje i penusanje. zorenje: na najnovijim modelima automobila sa . Za skidanje kleme sa pol a koristite izvlakac za kleme. Oeistite poklopac akumulatora obi en om Zicanom cetkom da biste skinuli prljavstinu. 6. za ram iIi motor automobila.supratno redosledu po kojem ste iskljubvali kablove . upOlrebite alaI z. Kljucem olabavite navrtku na klemi. cdicnu cetku iii ce!icnu vunu za uklanjanje tragova korozije. 5.SISTEM ZA STARTOVANJE 98 \ \ \ I \ Posto SIc skinuli obe kleme sa akumulatora.! ! "musk!« za ciScenje klema. tj. prvo skinite kabl prikljucen za masu.a zatim kabl koji je prikljucen za maSil. Kabl na akumulatoru zamenjuje se na sledec. Ako je potrebna zamena. U cba slucaja. obavezno kupite kabl iste elektriene provodljivosti. Upo. Ako su stare navrtke u losem slanju. AlaI za Ci!lcenje koji jf: na slici prikazan ima »zenski« dec za ciScenje polav. Bez obzira da Ii zamenjujete kabl koji se spaja sa negativnim iii pozitivnim polom iii oba. da izgleda ispravan. Elektropokretac ce se stoga sporo okretati i eventualno ostetiti motor. Za syaki slucaj ponesite stari kabl u pradavnicu auto-del ova i zamenite ga odgovarajuCim. izolacija ispucala iIi je cak poderana. Proverite da Ii kleme dobro prianjaju na polove. U suprotnom moiete da imate teskoca sa startovanjem. NeodgovarajuCi presek iIi duzina kabla proizvode otpore koji sprecavaju dovod potrebne koliCine struje do elektropokretaca. PomeSajte 1/2 soIje sode bikarbone i pol a Iitra vade. bliie motoru. Nemojte upotrebljavati eekit za nameStanje klema niti suvise zatezati navrtke da ne histe ostetili kutiju akumulatora iii kleme. hliie klemarna. iii bar istog poprecnog preseka i duiine. Sa druge strane ('etke nalazi se »muski« deo koji se gurne u klemu kabla.a C i ~ n j e polova i klema. naein: 1. kabl maze na jednorn svom delu.

To se radi na sledeci naein: olabave se oba vijka na klemi. mulatora u vozilima koja imaju elektronski sat iIi radio. pokretaca koji je obieno smesten na samom elek. Oeistite kleme na kablovima. lzolaeija na kablu . zije.) Na akumulatorima koji imaju polove sa boene strane. prvo skinite pozitivan kabl sa pola akumulatora. ne zaboravite da ponovo pode. site sat iIi radio. Negativan kabl moze da se olabavi tako sto se kljueem skine vijak.elektronskim komandama za motor) proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen pre nego sto pocnete da skidate bUo kaji kabl sa akumulatora. Namaiite kleme kablova i polove akumulatora vazelinom iIi maseu da biste ih zastitili od koro. Iseeite nozem iIi testerom staru klemu na mestu gde se spaja sa kablom i uklonite izolaeiju na kablu za 2-3 em. 2. 'moraeete da zamenite ceo sklop . 2. 4. to se veoma brzo moze uCiniti na sledeCi naCin: L Bez obzira koju klemu nameravate da zame.delova. tropokretacu. Pozitivan kabl je vezan za automat elektro. poloye i poklo.i kabl i klemu.negativmi. Takode prove rite da Ii je pol akumulatora Cist sto je vazno da bi se obezbedio dobar spoj. moze dod do povecanja napona u elektricnom uredaju ito moze da osleli eleklronske kompanenle. svi kabloyi se skidaju tako sto se olabavi vijak koji ih pridriava za kleme. ogoljeni dec kabla se stavi u klemu. Pozitivan kabl moie da se skine sa automata elektropokretaca kljucem za navrtke.prvo skinite SISTEM ZA STARTOVANJE kab! za masu sa pola akumulatora kao sto ie vee receno. poniStiee podatke unete u memoriju. stvima iz ovog odeljka. On je vezan za blok motora iii neku drugu pogodnu masu. pac akumulatora prema vee nayedenim uput. Drugi krajevi negativnog i pozitivnog kabla vezuju se i skidaju na isti naCin kao obieni kablovi. ponovite postupak dat u tackama 1 i 2 obrnutim redosledom. 3. Proverite da Ii je kabl jos uyek dovoljno duga. Kleme na kablovima Ako je kabl na akumulatoru jos u lspravnom stanju ali treba zameniti klemu. 3. negativan kabl ee biti spojen sa automatom elektropokretaca a pozitivan sa masom. 4. U tom slucaju. (Aka vas automobil ima sistem sa pozitivnim uzemljenjem. Skinite drugi kraj kabla iIi kablova koji name. nite . Napomena: skidanje bilo kojeg kabla sa aku. Ako niie. cak da dopre do pola akumulatora. a zatim se vijei ponovo stegnu. Posle zamene kablova. Namestite ispravnu kJcmu dobrog kvaliteta koju ste kupili u prodavniei auto. Kada nabavite kablove odredene vrste 1 duiine. ravate da zamenite. 5. pozitivnu iIi obe . Aka prekidac slucajno nije isklj"cen.

Pogledajte kutiju da vidite da Ii na njoj ima pukotina iIi drugih ostecenja. ne pokusavajte da ga napunite.) Ispitivanje akumulatora Alat i materijal • Hidrometar • 'Y oltmetar • Produini kabl sa iabicama • Voda . Labavi okviri. bez obzira na to koju ste klemu iIi kleme zamenili.obiena iIi destilisana P osto je sistem za startovanje automobila kon' struisan tako da radi pomoeu potpuno napu. Ako vidite zelenu taeku. Takav akumulator treba ispitati pri naponu ad 12. Kod ispupeenog akumulatora mogu da budu izvijene ploee i ispucali separatori. akumulator treba puniti sve dok se ne pojavi zelena taeka. teenost je teia. stepen napunjenosti proverava se pomocu voItmetra. ispitivanje hidrometrom mozete da obavite na sledeCi naCin: . Napomena: ako se u vasem automobilu nalazi zaptiven akumulator kome nije potrebno odrzavanje. Posto ste utvrdili da je vas akumulator u dobrom stanju. Medutim.6 V bez opterecenja (svi uredaji u automobilu iskljuceni). ako je akumulator vise napunjen. iii vizuelne provere akumulatora kame nije potrebno odrzavanje. a zatim negativna klema. 5. akumulator treba zameniti. Hidrometarsko ispitivanje Hidrometarsko ispitivanje akumulatora treba da se obavlja svake sezone da bi se izbeglo opterecenje elektrienog uredaja u vozilu i da . akumulatora koii na poklopcu ima cepove. nienog akumulatora.mora da stoji ravno u odnosu na dno kleme tako da ceo kabl bude zasticen izolacijom. Kao sto je vee receno. 99 SISTEM ZA STARTOVANJE Kiselina u akumulatoru je teza od obiene vode.pokazivaea stanja napunjenosti. Akumulator moze da bude ispupeen bilo zbog preteranog punjenja bilo zbog mrinjenja elektrolita. Ako je boja suvise svetla.bi se blagovremeno utvrdilo da Ii je akumulator ispravan. sa akumulatorom se prvo povezuje pozitivna. ti. Hidrometar poredi gustinu (speeificnu te±inu iii masu) tecnosti u ak:umulatoru (elektrolita) i '. mraz iii kamenCiCi najcesce prouzrokuju pucanje akumulatora. aka je pokazivae tamne boje. pogledajte pokazivae stanja napunjenosti da proverite da Ii je napunjen. Ispupeena kutija moze takode da onemoguCi startovanje. proverite da Ii je akumulator ispravan. Stoga. Pre ispitivanja obicnog akumulatora trom. Na zaptivenim akumulatorima bez. (Postupak je obrnut kod sistema sa pozi' tivnim uzemlienjem.lode. hidrometar je neophodan za proveru performansi standardnog akumulatora. akumulator je napunjen.

A..2 = 0.300.... Tacan rezultat merenja iznosice 1.225.0082 izmerenoj vrednosti od 1...004 x 5... T a ~ a n rezultat je 1... slepen napunjenosti se proverava glcdanjem u pokazivac. Iskljucite motor... to znati da je akumulator u dobrom stanju. Temperatura mora da se koriguje do 25 "C za 26°C iIi za 5... Zatim ostavite automobil da se hladi 15 min uta pre nego sto obavite ispitivanje pomocu hidrometra.. ako . skinite eepove i prove rite nivo tecnosti u akumulatoru.230... Navedena su dva pri".050.\t akumllialora nepoznata • olzak niv!! lecnosti Slepen napuDjcnosli mOle jos mek <Ill bud!! dovoljan da startuJcfc....235 a spoljna temperatura iznosi 35 'c.. Ako je izmerena vrednost aka 1. B.. a vrednost (0.004 x 2 = 0...280 pri temperaturi elektrolita ad 2S "C Na crteiima je pokazan odnos izmedu specifiene tdine i stepena napunjenosti.1..ba zameniti.era..230.. Kod instrumenata u obliku plovka sa pumpicom. Kada jedna celija varira ad druge viSe ad 0.. treba dodati 0.. Pustite motor da radi otprilike 20 min uta da bi se dodata voda dobro promeSala sa elektrolitom koji se vee nalazi u akumulatoru... . Napomena: specifiena tezina potpuno napunjenag akumulatora treba da bude izmedu 1..004 za svakih 5 "C iznad 25°C iIi oduzimanjem 0. aii je nivo teenosti nizak.. Izmerena vrednost je 1.SVETUILI PROVIDNI POKAZIVAC • napunjeno.. Na akumu!atorima kojima nije potrebno odrtavnnje. Ako je temperatura elektrolita iznad iii ispod 2S "C.. znaei da je neispravna i da akumulator tn.. koliCinu elektrolita iz akumulatora da se pokazivac u cevi podigne i omoguCi ocitavanje rezultata...2 tacke.260 i 1. Aka je niva sllvise nizak.. Aka sve tri loptiee plutaju.... rene vrednosti koja iznosi 1.243. akumuiator je verovatno ispravan. 2. dodajte obicnu iIi destilisanu vodu. dobicete pogresne rezultate prilikom merenja aka pokazivac u cevi dodiruje ivice iIi vrh instrumenta.021) se mora oduzeti od izmeIS ... Posto je temperatura za 10 'C iznad standardne od 25 'C. Proverite jednu po jednu sve celije u akumulatoru pomocu hidrometra.... Izmerena vrednost je 1..209..004 za svakih 5 "C ispod 25 "C. akumulator je potpuno napunjen.. usisajte malo teenosti iz akumulatora i pogledajte u loptiee. Ako imate uredaj za ispitivanje akumulatora sa loptieama koje pokazuju stepen napunjenosti SISTEM ZA STARTOVANJE akumulatora. a spoljna temperatura iznosi -1 "C..260 do 1.235. Ako je u svakoj celiji gustina elektrolita ad 1... Pritisnite pumpicu na hidrometru i otpustite je da bi usisala dovoljnu 100 .. izmerena vrednost specifiene tdine mora se korigovati dodavanjem 0.

Ako slucajno imate uredaj za ispitivanje sposobnosti akumulatora za startovanje. VeCina ov ih nepravilnosti se moie popravi!i. Spojite prikljucke voltmetra za akumulator. osim pukotina. a aka pluta sarno jedna loptica. najbolje je da pustite struenj aka da to uradi umesto vas. 2. Napomena: pri normalnim uslovima VQ±nje i normalnim vremenskim prilikama. akumulator je ispraznjen. -__ . (5) korozija.. Skinite sekundarni visokonaponski provodnik sa sredisnjeg stubica na poklopcu razvodnika paljenja i uzemljite ga za neki ··deo karoserije iIi ram a automobila pomoc'u produinog kabla sa zabicoffi. provera kapaciteta akumulatora._------ill toru. iIi ako imate od koga da ga pozajmite. Pazite da spojite pozitivan prikljucak sa pozitivnim. (1) iskrzan iii prekinut kabl. (4) polom!jen poklopac cc!ija. to znaCi da je step en napunjenosti nizak. 101 ______ ____ -_--'_-_--_. Ovim se sprecava nagomilavanje opasnih gasova ad kiseline u akumulaNepravilnoSli koje treba trailti prilikorn pregleda akumulatora ukljucuju sledece. stanje akumulatora je zadovoljavajuce. (6) nizak niva elektrolita i (7) sJomljeno kuCiste.plutaju dYe loptice. (2) olabavljena navrtka za pritvrscivanje. 9. Ispitivanje kapaciteta pokazuje sposobnost Potpuno napunjen Smnnjuje se akumulatora da pokrece elektropokretac i da jos ima dovoljno energije za napajanje sistema paljenja prilikom startovanja. mogli biste da pokusate sledece.. U stvari. Umesto da kupite uredaj za ispitivanje akumulatora. SledeCi korak. Akumulatori kojima nije potrebno odrzavanje konstruisani Sli taka da ne gube mnago vade. Proverite cepove na akuffiulatoru i ocistite sve zapusene i prljave otvore. proverite drug'e de love sistema za punjenje u automobilu. II I I Skoro isprainjen Prllzan . sam elektropokretac moze da posluii kao instrument za ispitivanje opterecenja: U tom slucaju bice yam potreban sarno voltmetar. jeste odredivanje funkcionisanja ak:amulatora pri velikom opterecenju. -_-_ . moiete sami da obavite i ovaj posao. akumulator moze da izgubi do 30 mililitara tecnosti na svakih 1000 kilometara. a negativan sa negativnirn pal om. potrebni su mnogi precizniji instrumenti da bi se utvrdilo stanje akumulatora. Zbog preteranog prainjenja moie da yam se dogodi da akumulator bude sposoban da pokrece elektropokretai' ali da u njemu nema dovoljno elektricne energije da proizvede varriicu na svecicama.. U protivnom. aka nijedna loptica ne pluta. Ako je gubitak tecnosti veGi od toga. 1. Provera kapaciteta Pored osnovne provere hidrometrom. (3) pn::punjenost.

Na primer.isprazni i usled nepaznje. sllvise korozije na polovima. koji je najbolji nacin da se napuni? Odgovarajuei poduzni kablovi sa zabicama pomoe.Tetnos! u akumu!alOru . POlpuno fl. Aka napar padne ispad 9. Akumulator moze da se. na voltmetru treba da se ocita najmanje 9. Osim toga. mazda je sarno malo ispraznjen.gde ga maiete videti dok okrecete kontakt-kljuc. neka to neka drugi radi umesto vas. (Pogledajte odeljak "Upotreba poduznih kablova za startovanje«).lpunfen akuml. a cujete sarno skljocanje. Hidrometar (1) pokazuje spccificnu tcz. Na kraju ispitivanja koje rraje 15 sekundi. ako uopste nesto cujete.inu Sto predslavlja precizan nacin merenja napunjcnosti llkumulatora. Aka ne mozete da postayite voltmetar na mestc . Napomena: niposto ne ostavljajte elektropokretae u pogonu duze od 30 sekundi da se ne bi pregrejao. vas akumulator je u losem stanju.6 V.e sas!oji ad vade i klsdinc. ne znaGi da yam je akumulator potpuno prazan. Akumulatori mogu da se pokvare iz vise razloga: neispravan alternator. ce yam da automobil startuje i. akumulator ee se sam od sebe napuniti tokom voznje. Sleva nadcsflo. Medutim. Punjenje akumulatora V erovatno da ne postoji gore iznenadenje nego kada po hladnom vremenu pokusate da upalite automobil. 102 \ I I i I i I 1 3.6 V. Ako slucajno zaboravite prednja svetla upaljena nekoIiko sati. U tom slucaju. Okrenite kantakt-kljuc i acitajte napan na yoltmetru. osteceni kablovi itd. maze vam se dogoditi da se obratite strucnjaku zbog akumulatora. akumulator ce yam se sigurno isprazniti. mOle1e da vidite kako ukumulawr postaj:: svc manjc cfikasan kako sc steren napunjenosti sm:lfljujc. To sto ne mazete da startujete. sistem punjenja koji se SISTEM ZA . ako odmah nameravate da dugo vozite. neispravan regulator napona. istrazivanja su pokazala da se problemi izazvani kvarovima na drugim delovima automobila eesto pripisuju akumulatoru. moraeete ponovo da ga napunite. a da je problem u stvari prouzrokovan neispravnim !eptirom na karburatoru. Bez obzira iz kog razloga akumulator ne radi. aka je akumulator ad 12 V.llator sadrii viSe kiscline od vode. PunjaCi akumulatora obnavljaju u akumulatoru hemikaliju koja treba da proizvede dovoljnu koIicinu elektriene energije potrebne za startovanje motara.

Alternator je podrobnije objasnjen u poglavju "Sistem za Ako ne nameravate nikuda da idete posto ste akumulator napunili pomocu produznih kablova iz drugog akumulatora. obieno 5-15 ampera. sporo punjenje je bolje. Pribor koji koriste struenjaei ima zastitne uredaje koji sprecavaju pregrejavanje. Aka yam je akumulator izvesTIa vreme bio bez elektricne struje. u periodu od 12-14 sati iIi vise. onda kupite tip sa automats kim iskljucivacern koji spreeava pregrejayanje. (Automobili pravljeni poeetkom sezdeselih bili'su opremljeni dinamom koji je u meduvremenu zamenjen alternatorom. Sporo punjenje indukuje kroz akumulator malu koliCinu elektricne struje. Ako smatrate da yam se isplati punjac akumulatora. Ovi cepovi se iii izvlace iIi rucno odvijaju. Uvek skinite prstenje iii sat kada radile sa akumulatorom da biste spreei/i mogucnost varnicenja. tako da akumulator maze da se ostavi preko noCi da se puni. Upozorenje: ovo je vaino zata sta nagomilavanje vodonika u akumulatoru priiikom punjenja moze da bude opasno. eak i posle brzog punjenja akumulator treba dopuniti sporim nacinom. Skinite cepove sa poklopea standardnog akumulatora. Punjac akumulatora se koristi na sledeCi nacin: 1. Princip brzog punjenja sastoji se u punjenju akumulatora do dovoljnog stepena napunjenosti (ne potpuno) pre nego sto dode do osteeenja. Najeesce metode punjenja su brza i spora. Medutim. najbolje je da se akumula tor sporo puni. bice mll mozda potrebno punjenje. Ako je uopste moguce. 103 Pojedini uredaji imaju podesavac brzine punje"nja tako da brzina punjenja akumulatora moie da se reguliSe po ielji. Pazite da metalnim alatom ne dotaknete pozilivan pol akumulatora (ili bilo koji metal u dodiru sa tim polom) iii bilo koji drugi . Akumulatar ce duze vreme hiti napunjen. Ispravan akurnulator maze se pan ova napuniti tako sto ee se kroz njega propustiti odredena koliCina jednosmerne struje. Brzim punjenjem ee se za sarno 1-2 sata kroz akumulator indukovati izmedu 50-60 ampera. a sprecava se i osteeenje unutrasnjeg dela: Brzo punjenje vraea brzo snagu akumulatora ali moze i da ga osteti. moze yam se dogoditi da automobil ne moie da startuje kada yam sledeCi put bude potreban.Ala! i materijal • Kljucevi iii klesta za akumulator • Izvlakae za kleme • Ceikice za cisccnjeklema i polova akumulatora • Punjac akumulatora • Hidrometar • Voda . lako traje mnogo dute od brzog punjenja.obicna iIi destilisana sastoji od alternatora i regulatora napona (reglera) mora da bude u ispravnom stanju.

Nernojte ga puniti ako je pokazivac svetao iIi iut. Takode po de site punjae na napon akumulatora. 4. + ovaj postupak nije potreban ako su u pitanju zaptiveni akumulatori koji ne traze odriavanje. upotrebite izvlakac za kleme. Ako punjae vaseg akumulatora nema automatski iskljuCivae. Ako se kleme ne skidaju lako. Spojite pozitivan (+) kabl punjata akumulatara sa pozitivnim pelom akumulatora. 6. . Ako ne vadite akumulator iz automobila dok ga punite. skinile zatvaracc tako dn vodonik koji sc razvija moze da izidc. Napomena: ako se u vasem automobilu. on ce za sve tipove automobila praktieno biti 12 V. Ocistite po love akumulatora eetkicom za Ciscenje polova i klema prema uputstvima iz odeljka "Odrzavanie akumulatora« da bi kablovi sa punjaca mogli da ostvare dobar kontak!. proverite na gornjaj povrsini »okee« pokazivaca stanja napunjenosti. podesite ga na jaeinu struje od 5-15 ampera. Ukljueite kabl punjaca u uticnicu u zidu iii u neki drugi izvor za napajanje od 220 V. prvo iskljuCite pozitivan kabI). Ako moiete da vidite vrhove ploca u akumulatom ill ako je nivo tecnosti ispod oznake da je napunjen. nema potrebe ovo da radite. Kod standardnog akumulatora. Ne upotrebliavaite odvijac iIi slican alat za vadenje kleina tIme mozete da slomijete kutiju akumulatora. odgovarajuCi niva se utvrduje vizuelno. iIi na sporo punjenje oznaceno od strane proizvodaea. Kada su u pitanju opruine kleme. treba da imate hidrometar (instrument za ispitivanje akumulatora) sa term ome- . na njemu nema cepoya koji se skidaju. Urnes to toga. 3. a zatim spojite negativan (-) kabl punjara sa negativnim polom akumulatora.nalazi zaptiveni akumulator kome nije potrebno odriavanje. akurnulator se moze puniti. za skidanje treba koristiti klesta za akumulatore. 7. Proverite da se tecnost (elektrolit) u akumulatom nalazi u svakoj celiji do odgovarajuceg nivoa. koristite destilisanu vodu. Ako je tarnno. olabavite kljueem navrtke na klemama kablova. 104 biste skinuli kablove sa akumulatora. iskljuCite oba kabla (prvo negativan) da biste spreCili ostecenje elektricne instalaeije u automobilu (prvo prove rite da je kontakt-kljuc izvaden). UkljuCite punjae. Zelena tacka oznacava da je napunjen. (Na automobilirna sa sisternom pozitivnog uzemljenja. kod kojih je pozitivan kabl prikIjucen za masu. Ako u vasem kraju voda irna veliki sadriaj minerala. . 2. 5. Upozorenje: pazite da ne prep unite akumulator. Ako imate aparat za podesavanje.metalni den na automobilu da ne bi doUo do kratkog spoja. dodajte obicnu iIi destilisanu vodu. Da Kad punite konvencionalni akumulator.

170 do 1. napunjenost treba da se odriava tekom duzeg vremena. U nekim slucajevima. preterano dug rad . To moie da ·bttde neodgovarajuce podesen regulator napona. preporucujc sc sporo punjt!nje. Ponovo spojite kablove akumulatora i to prvo pozitivan.260 pri 25 'c.220 . Napomena: ako se na kontrolnom staklu pokazivaca na zaptivenom ak::umulatoru kame_ nije TIPICNE VREDNOSTI SPECIFICNE TEZINE NA 25 °C specifi"cna tezina specifiena tezina specificna tezina specificna tezina specifiena tdina specifiena tdina od 1.140 do 1. treba odmah da smanjite brzinu punjenja. Aka Yam je akumulator ispravan. Kada primetite mehurice. Aka nemate termometar.280 od 1. Suvise visoka temperatura moze da osteti unutrasnje delove akumulatora. Kada je punjenje zavrseno.cite kabl punjaca iz izvora napajanja od 220 V. morate da utvrdite razlog problema.110 do 1. od 1.130 stepen napunjenosti 100% 75% 50% 25% skoro zanemarljiv zanemarljiv 105 potrebno odrzavanje pojavi zelena tacka. 8. iskljucite punjac akumulatora i skinite kablove punjaca sa akumulatora. Objasnjenje za hidrometar i speciSISTEM ZA STARTOVANJE Punjenje akumu!i1lOra moze da se obavi bna iii u toku nckoiiko casova. Izvu. Cuvajte punjac na bezbednom i suvom mestu. to znati da je akumulator napunjen. smanjite brzinu punjenja.160 od 1. moZda cete morati da malo nagnete akumulator da biste videli zelenu tacku ako su se mehuriei gasa nakupili oko pokazivaca. Pogledajte prilozenu tabelu gde su dati tipicni rasponi specifiene {ezine (specifiena tezina je odnos tdine elektrolita i iste koliCine . neispravan alternator. fienu tdinu dato je u odeljku "Ispitivanje akumu1atora«).zapremme vode. Vratite na mesto cepove posto ste oCistili njihove otvore. moracete pipanjem kutije akumulatora da odredite pregrejanost elektrolita.190 od 1. Akumulator je potpuno napunjen kada je specifiena tezina elektrolita u svakoj celiji 1.200 do 1. Ako vidite da iz celije izlazi suvise mehurica.260 do 1.230 do 1. Medutim.250 od 1. Ako nije.trom za proveru temperature elektrolita na svaki sat vremena da ne bi presla 50°C.

Sve to je podrobnije ol:ijasnjeno u sledec'im poglavljima. 2. ali elektricna instalacija vaseg automobila moze da bude ostecena ako ne povezere ispravno kablove.te u stanju da lako poveiete produzne kablove predvidenim redosledom. nalite vodu. proverite stepen napunjenosti akumulatora tako . Povezivanje produznih kablova za startovanje izvodi se na sledeCi narin: 1. dovodi se pomocu produznih kablova iz ispravnog akumulatora. dovoljna da. pa da bud!. Umesto toga. Proverite nivo elektrolita u aba akumulatora i aka je nivo nizak. verovatno cete moei da pokrenete automobil bez problema. Moze doc. Nikada ne izlaiite akumulator otvorenom plamenu iii elektricnoj varnici. akumulator ne treba dopunja· vatL Kori. pokrene automobil. parkirajte vas automobih automobil Ciji eete akumulator iskoristiti jedan prema drugom. najcesCi je naCin da se aktivira ispraznjen akumulator. do kratkog spoia. Upotreba produznih kablova za startovanje Alai i malerijal • Voda. Koristite destilisanu vodu ako voda u vasem kraju ima veliki sadriaj minerala. Elektricna energija. Skinite cepove sa ispraznjenog i ispravnog akumulatora. ili neispravna elek· tricna instalacija. Ne doz· volite da se dodirnu da ne bi izazvali kratak spoj i apasno varnicen]e. Upozorenje: uvek skiniteprstenje iii sat kada radite u blizini akumulatora i produznih kablova da biste spreCiIi mogucnost vamicenja. Napomena: ako vas auromobil ima zaptiven akumulator kame nije potrebno odriavanje. ne moiete dodati vodu.Scenje produinih kablova za startovanje moze da ofteti akumulator i eventualno prouzrokuje eksploziju. Dovoljno je da budete sposobni da podignete poklopac motora na vasem automobilu. Pomocu kablova i elektricne energije iz akumulatora bilo 106 kog automobila koji ima isti napon. Po stupak je jednostavan ako zoate kako se to radi.motora prilikom startovanja. Tokom premoscavanja skinite sve cepove. Upozorenje: ako je elektrolit u isprainjenom akumulatoru zamrznut. Da biste dopunili akumulator koji ne radi. obicna iii destilisana • Krpa • Produini kablovi za startovanje • Hidrometar K oriscenje produznih kablova za punjenje ispraznjenog akumulatora iz drugog napunjenag. Pazite da produini kablovi ne dotaknu pozitivan pol akumulatora (iii bilo koji metal u dodiru sa tim polom) niti bUo koji metalni den na automobilu. a otvore zastitite krpom.

~ Zelena tacka znaci da je akumulator napunjen. Jedina razlika je u tome sto je pozitivan kabl uzemljen. a u neutralan poloZaj kod automobi)a sa mehanickim menjacem. I = SISTEM ZA STARTOVANJE Na ovoj slid. ZakoCite vozilo i 1 ! I ' . a negativan kabl povezan sa automatom elektropokretaca 107 ------SISTEM ZA STARTOVANJE . a automobil na desnoj se karisti au bi ga pokrenuo. Produznc kablove Zll startovanje skidajte obrn mim n:dosledom. prikljucen za blok motora iIi ram automobila kao masu. Kod veCine automobila. dok negativan kabl. 4. akumulator treba zameniti. ne pokusavajte da ga nap unite ili dopunjavate. Ako je pokazivac taman. Ako je pokazivac svetao iii providan. . stavite rucicu meniaca u polozaj za parkiranje kod automobila sa automatskim menjacem. imaju sistem sa pozitivnim uzemljenjem. ! I j I . a drugi kraj ovog kabla sa pozitivnim (+) polom akumulatora iz kojeg ga punite. akumulator moze da se puni. Iskljutite glavni prekidac i sve ostale elektricne uredaje u automobilu da biste izbegli nepo' trebno trosenje akumulatora. Napomena: neki stariji -tipovi automobila. kao i uvozni modeli. automobil n3 levoj st[ilni lma i5prainjen akumulator. Skinite zatvarace sa cdija akumula tOfil (ako ih im3) i uradite s!edece: (1) spojile crveni (pm:ilivan) kontakt prod uznog kabla sa pozilivnim polom ispraznjcnog akumulatora: (2) spojite drugi kontakt crv enog produznog kab!a sa pozitivnim pelom akumulatora koji sluzi za pOkretanjc : (3) spojilc kontakt crnog proauinog kabla Zll negativun pol punag akumulator a i (4) spojite drugi kontakt crnog produinog kablu Z<l blok motom iii ram autom obila 5<l ispraznjenim akumulatorom. obicno ima emu klemu. I 1 I . 3.fro cete pogledati u »okce«( pokazivaca napunjenos t i . Spojte jedan kraj produznog kabla (crvene boje) sa pozitivnim (+) polom ispraznjenog akumulatora. pozitivan pol na kablu )wji vodi ad automata elektropokretaca ima crvenu klemu.

a'drugi kraj ovog kabla za blok motora iii ram automobila koji ne maze da se pokrene. 6. Uvek spojite pozitivan pol sa pozitivnim i negativan sa negativnim . Ako kupujete produzne kablove za startovan j e ~ trazite one sa dobrim elektricnim provodnicima kao sto je bakar. negativni produzni kabl se prvi spaja. ukljucite motor automobila iz Cijeg akumula tara punite isprazenjeni akumulator da se ovaj ne bi ispraznio.obratno nego kod sistema sa negativnim uzemljenjem. 8. Ispravni kabloyi ne bi trebalo da budu kruti iIi uyijeni. Ako vas akumulator i dalje ne radi. Pokusajte ponovo da ukljuCite motor automobila sa ispraznjenim akumuiatorom. trebalo bi da radi najmanje 20 min uta sa povecanim brojem obrtaja da bi se akumulator napunio. skinite negativni pomoeni kabl sa bloka motora iii rama. Posta je motor auto mobil a pokrenut. odnosno neb obliznji metalni deo automobila. 5. 9. postoje adapteri koji olaksavaju spajanje produznih kablova sa ovim polovima. Kada se koristite ovim tipom akumulatora.. a zatim i sa pola pomoenog akumulatora (kod sistema sa pozitivnim uzemljenjem. Ovi polovi mogu da budu tesko dostupni i taka mali da se klema produznog kabla ne ddi cvrsto. moraeete da 108 obavite dalju proveru akumulatora i sistema za punjenje akumulatora kako je opisano u poglavlju »Sistem za punjenje«. Neb novi modeli automobila imaju akumulatore sa bocno smestenim polovima. a poslednji skida. Skinite pozitivan kabl sa ispraznjenog akumulatora. Kada uspete da ukljuCite motor automobila. Izbor akumulatora i . Proverite pokazivac stanja napunjenosti na akumulatoru kome nije potrebno odriavanJe. Pokusajte da ukljuCite motor auto mobil a sa ispraznjenim akumuiatorom. U ovom sistemu. budite veoma pazljivi da pozitivan produzni kabl ne sklizne sa pola i dodirne masu. a zatim i sa pomocnog (kod sistema sa pozitivnim uzemljenjem ovo ce biti negativan kabl). Na kraju vratite cepove sa akumuiatora oa svoje mesta. Uredaj za ispitivanje akumulatora (hidrometar) moze da pokaze da Ii je standardni akumulator dovoljno napunjen da 'moze ponovo da pokrene motor automobila. 7. Takoae proverite da Ii su kablovi elastieni. Meclutim. iIi aka lampiea alternatora pokazuje kvar. Aka ne uspete odmah. Bakar je mnogo bolji provodnik elektricne struje od aluminijuma i veCine drugih metala. ova ee biti pozitivan kabl). Spojite jedan kraj produznog kabla (erne boje) sa negativnim (-) polom ispraznjenog akumulatara.

te niste u situaciji da birate.zamena K ada kupujete nov akumulator. Ovo znaC! da ee za isti motor mozda biti potreban akumulator sa 2. kao sto su rerneni i cevovodi. . akumulator od 50 Ah (amper/casova). treba predvideti akumulator veeeg kapaciteta. veliki akumulator maze da poveea cenu prilikom prodaje. Kapacitet akumulatora je izrazen u amper/tasovima . koristiti sarno 40% kapaciteta. Akumulatori se cene prema ponasanju prilikorn startovanja rnotora po hladnom vremenu.= Ala! i ma!erijal • Kljucevi iii klesta za. Zapamtite da ce na -20°C vas akumulator.akumulator • Izvlakac za kleme • Traka za ddanje akumulatora • Cetka za bojenje • Hidrometar • Nov akumulator • Penetrant • Voda . Ako imate problema sa startovanjem po hladnom vremenu. osim ako ne nameravate da '!utomobil prodate u relativno bliskoj buduenosti. Prilikom kupovine treba da odaberete akumulator sa kapacitetom neophodnim za startovanje po hladnom vremenu. Za razliku od nekih del ova automobila. akumulal:ori se testo mogu kupiti jeftinije na rasprodajama.. jak stereo uredaj itd.-i I ! . kupite takay Ciji je kapacitet bar isti kao kod originalnog iii onog koji menjate. kupite akumulator najveeeg kapaciteta koji fizicki moze da stane u predvideni prostor.obicna iIi destilisana • Soda bikarbona • Antikoroziona boja • Silikonski sprej iii antikoroziono sredstvo • Mast iii vazelin . iako je potpuno napunjen.· . . . Stoga vodite racuna 0 starosti i stanju vaseg akumulatora i nauCite se da predvidite vreme za zamenu kako biste mogli da kupite nov po najpovoljnijoj eeni pre nego sto budete prinudeni da ga kupujete kada otkaie.na primer. Za motore koji imaju dodatne uredaje kao sto su upalj ac za cigarete.2 V. tj. i . Provera startovanja po hladnom vremenu pokazuje jaCinu struje koju akumulator od 12 V maze da proizvede u roku ad 30 sekundi pre nego sto napon padne na 7. :1 . Cak i tada.5 puta veClm kapacitetom od nominalnog da bi mogao da radi kada temperatura padne na -20°C. sa koliko elektricne struje akumulator moze da snabde elektropokretae kada je vreme veoma hladno.

Odmah dobro isperile vodom mesto na koje je prsnula Idnost.ljivo rukujle metalnim alatom iii produinim kablovima da ne bi dodimuli pozilivan pol akumulatora (iii metal u dodiru sa tim polom) ili SISTEM ZA STARTOVANJE neki drugi melalni dec automobila i izazvaii kralak spo. Ova teenost se prodaje uz akumulator u plastienoj kantiei. Meautim. Nikada ne dri. verovatno vozite automobil koji je iz vise razloga balji nego sto je bio kao nov. Bolje prodavniee auto-del ova nude zaptivene akumulatore kojima nije potrebno odrzavanje. Kaleijum smanjuje kolitinu gasa koji se razvija prilikom punjenja. (ProCitajte upozorenje. Pai. ode/om iii obojenim povrsinama.) Sve eelije treba da napunite do vrha ploca. lake je akurnulator apsolutno »svez«. a odsustvo antimona eliminise potrebu za dodavanjem vode. punjenje predstavlja problem. u svakom slucaju dobicetebolji akumula tor od onoga koji je bio ugraden u vas stariji . Umesto uobicajenog e1ektrolita. Postoje akumulatori koji ne traze odriavanje. a koji se koriste u novijim tipovima automobila. Takvi akumulatori na poklopcu nemaju cepove i otvore za nalivanje.Osim velicine i kapaeiteta akumulatora. Bez obzira da Ii cete se odluCiti za potpuno zaptiven akumulator kome nije potrebno odrzavanje iii manje skup tip sa poklopeima i otvorima za nalivanje. postoji nekoliko tip ova izmedu kojih se treba odlueiti. Akumulalor proizvodi gas koji je zapaljiv i eksplozivan. Glavna prednost je to sto mil nikada nije potrebno dodavanje vode. i ako niste strucnjak. imajte u vidu da postoje razni tipovi akumulatora kojima ne treba oddavanje. Upozorenje: tdnost u akumulatoru je kiselina sa korozivnim dejstvom. ali jos uvek na poklopeu imaju cepove i otvore za nalivanje. To je jedna od koristi koje tdiste auto-delova moze da ponudi svojim potrosa6ma.. amortizerl i prigusivaci najboljim koj·e ste nasli. Uvek skinite prslenje i sal kada radite sa akumulatorima i produinim kablovima za startovanje da biste sprecili mogucnost varnicenja. NajeesCi tip je napunjen iii vlaian akumulator kad koga je elektrolit prethodno naliven i koji je odmah spreman za montiranje u vozilo. u tu mesavinu ukljucuje se i antimon. Akumulator kome nije potrebno odriavanje Aka imate star automobil i aka ste zamenili originalne delove kao 5to su pneumatici. Ne dopuslile da yam dode u dodir sa oCima. moiete da imate problema prilikom donosenja odluke. odnosno nikada nije imao elektrolit u sebi. koiom. Dobar primer za ovo je akumulator kome nije potrebno odrhvanje i koji treba uzeti u razmatranje kada dode vreme da zamenite svoj akumulator.ile akumulalor blizu otvorenog p'lamena iii eleklriene varniee. U suvosarzirani akumulator mora da se nalije elektrolit pre nego sto se montira.

model automobila. Skinite kleme kablova sa akumulatora kako je opisano u odeljku "Punjenje akumulatora«. Ne bi bilo lose da taj okvir posle tiseenja i susenja obojite bilo kojom antikorozionom bojom da biste usporili dalju koroziju. a kada je »okee« providno iii 5vet1. Posto nap unite akumulator kame ne treba odrzavanje zato sto je na osnovu pokazivaca to trebalo utiniti. ! L::ablovi sp J.. Stoga je i korozija na polovirna. slepen napunjenosti je dobar.0. OCistite okvir za pricvrscivanje rastvorom sode bikarbone i vode. Kada resite da 110 /cjGc l OE-3 I lspitivanje sa hidrometrom yam moze reCi da Ii je akumuJator dovoijno napunjen iIi ga je pOlrebno dopuniti. punio. Medutim. Skinite kljueem vijke na ramu koji prievrSeuju akumulator za automobil. potrebno je punjenje. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. Jedno od preimuestava svih akumulatora kojima nije potrebno odriavanje jeste da se u njima nagomilava veoma malo kiseline iii se liOpste ne nagomilava. moida eete morati malo da nagnete akumulator na jednu i na drugu stranu da biste videli zelenu boju ako se slueajno oko pokazivaea nakupe mehuriCi gasa. Zbog toga sto su zaptiveIii. nije na odmet da ipak s vremena na vreme oCistite akumulator zbog toga 5tO maze dati do talozenja drugih zagadivaca. bar nekoliko sati pre nego sto poenete.. vee ga obavezno zamenite. 2. 4. Traka za drianje akumulatora ee yam olaksati taj posao.isclinu_ Aka yam udc II oko. Izvadite stari akumulator iz automobila.e skinuli. 3. akumulatori kojima nije potrebno odriavanje nemaju cepove i otvore za proveru stanja napunjenosti pomoeu hidrometra. Montirajte nov akumulator posto ste proverili .:-ni za iste polove kao na starom . zamenite akumulator. klemama kablova i na samoj kutiji znatno smanjena. Posao ee yam iCi brie ako ga blagovremeno planirate.JlOru sadrii I. Ako na osnovu uputstava iz odeljka »Ispitivanje akumulatora« zakljutite da akumulator treba zameniti. smesta gil isperi!c vadom. Kada je »okee« na pokazivacu zeleno. nivo elektrolita je suvise nizak da hi se 109 SISTEM ZA STARTOVANJE Teenast U dkumul.. to se radi na sledeCi naCin: 1. . ne pokusavajte da punite akumulator kome nije potrebno odriavanje. Ukoliko je to slueaj. Kada je »okee« tamno.to da radite podmaiite vijke uljem da bi se lak. 1 --------------------------. vee se one utvrduje pregledom pokazivaca .

To sredstvo se nabavlja u prodavnicama auto:delova. Pogresno montiranje akumulatora maze da bude opasno iz nekolikl razloga. avo ee naravno unistiti jednu iii nekoliko eeIija. NajoCiglednija je mogucnost da akun.1. S obzirom na cenu zamene elektropokretaca u veCini servisnih stanica. vee moze da se osteti i unutrasnjost akumulatora sto maze da prouzrokuje kratak spoj.. proverite to hidrometrom. Drugi je taj sto mpropisno ugraden akumulaIi -'.ar. Obavezno proverite da Ii je nOV akumulator posle nameStanja potpuno napunjen. Ako je akumulatoru potrebno punjenje. Moze se naneti i debe a sloj masti. Kadgod zamenjujete akumulator iIi Cistite polove na akumulatoru. usteda ce biti znatna.. 'legativan pol je u veCini slucajeva ko]i J 'mljen za blok motora iii ram.ovi automobila imaju sistem sa pozitl!nim uzemljenjem kod koga je pozitivan kabl prikljucen za masu."kog potresa. Ic. pogledajte uputstva u odeljku "Punjenje akumulatora«. Zaptivna kapica (2) stili kontakt cd prasine i musti.ezno premazite antikorozionim sredstvom spojeve kablova i polova. Mnogi noviji tipovi akumulatora sa bocno postavljenim polovima imaju zastitne poklopce na polovima koji ih stite od korozije. obav. ' 5. Moze da se kupi dobar remontovan iii polovan elektropokretac mnogo· jeftinije nego sto bi . Ako je u pitanju standardan akumulator.dr:rn. a dovoljan maze da bude i vazelin.---! 1-SISTEM ZA STARTOVANJE tor moze brze da propadne. 111 SISTEM ZA STARTOVANJE Zamena elektroDokretaca i • automata elektropokretaca Z amena elektropokretaca (aniasera) i automata elektropokretaca nije mnogo teska ako ste spremni da se podvucete ispod automobila i izvucete napolje motor teiak oko 5 kilograma. ali je efikasnije primeniti posebno antikoroziono sredstvo koje se na metal nanosi cetkorn. avo cak moze da izazove i po7.'-IffiO stan]I ivozni tip. Ti poklop ® \ K!eme sa koji se nalaze 'sa bocne strane akumu!atora skidaju se tako sto se olabavi sestougaona navrtka (1). Ne sarno sto postoji opasnost da se razbije kutija.ulator ispadne iz nosaca prilikom iznenadnog . ).. To maze brzo da se uradi silikonskim sprejom.

elektropo kretac moze da bude smesten sa bilo koje strane motora i pricvrscen vijcima za motor.\dilice matara. pogonski zupcanik se odvaja od zamajea i. Otkrivanje kvara kod elektropokretaca Ako se radiliea normal no obrce kada okrenete kontakt-kljuc ali motor ne moze da zapocne sa radom.kostao da vam u servisnoj stanici montiraju novi. u oba slucaja koristi se inercija da bi se pogonski zupcanik spojio sa zamajeem. a ne pakrece zamajac.J naeina UJ. Elektropokretac sluZi za pustanje motor a u pogon. Skidanje elek(ropokretaca . Ovim se stavljaju u pagon unutrasnji delovi motora i On poCinje da radi (sistemi za paljenje i dovod goriva igraju podjednako vainu ulogu u startovanju ali to ce biti podrobnije objasnjeno u poglavljima posvecenim tim sistemima). koji se zupcanik elektropokretaca spaja sa zamajcern . uredaj koji pretvara tu struju u mehanicki rad tako sto aktivira kotvu magneta u njemu. Postoje dva uobicajel1. prvo proverite dali su kablovi akumulatora Cisti i zategnuti. vise nije pot reb an sve do sledeceg startovanja. onda je elektropokretac neispravan i treba ga zameniti. Kotva elektromagneta povezana je polugom koja Ala! i ma!erijal • Klinovi za tockove • Dizaliea i sigurnosna postolja • Pokretna lezaljka • Kljucevi • Klesta za akumulatore • Izvlakac za kleme • Elektropokretac • Automat elektropokretaca • Sigurnosne podloske i podloske sa ozubljenjem 112 pokrece zupcanik prema zamajcu ":1 kraju r. to znaci da su automat elektropokretaca ilili pogon elektropokretaca neispravni i da ih treba zameniti. Pogonski zupcanik elektropokretaca pokrece zamajac. Elektropokretac je smesten u blizini zamajea motora. iIi ga pokrene sarno na trenutak. Elektricna struja tako6e pokrece pogonski zupcanik elektropokretaca. Na vozilima sa zadnjim pogonom. Kada se kontakt-kljuc obrne da pokrene motor.Bendiksov pagan i pogan sa uletanjem. Ako elektropokretac sarno skljoene iii se pokreee veoma spOto. Ako su akumulator i kablovi ispravni. paljenje i preCiscavanje izduvnih gasova). elektricna struja 1Z akumulatora dolazi u automat elektropokretaca. Aka se elektropakretac akrece. Na automobilima sa prednjim pogonom nalazi se ispod iIi iza matcra i pricvrscen je vijcima iIi za motor iii za menjacku kutiju. Cim motor poene da radi. problem nije u elektropokretacu (pogledajte odeljke posvecene otkrivanju kvarava na motoru i sistemima za dovod goriva. is to kao i elektropokretac.

elektricna stmja poteee ka automatu dektropokretaca. ! i ~ i ~ r'" . Parkirajte auto mobil na ravno tIe i zakocite ga ruenom kocnicom. ali kada je montiran na elektropokretacu. Sa unutrasnjeg kuCista automat se skida lako. Postoljima poduprite prednji dec automobila dok radite pod njim.Skidanje elektropokretaca razlikuje se u zavisnosti od tipa I modela automobila. a pokretna lezaljka ee yam omoguCiti da se lako kreeete ispod vozila. Prilikom startovanja kontakt-kljucem. Stayite klinoye ispred i iza zadnjih toekava. Posebna oprema koja olaksaya zamenu ukljueuje i dizalicu. sem . i i ' 3.1 I ~ i ! '1 I . Ako sledite uputstva i pazljivo 1 I ~ " 1 .. . elektropokretac se nalazi izmedu izduvnih cevi i elemenata sistema vesanja te skidanje moze da bude komplikovano bez hidraulicne dizaliee. U svakom slucaju.. pri cernu 5C pomera poluga (3) i omogucuje da pogonski zupcanik (4) pOkrene zamajac (5). na nekim automobilima. obicno mora da se skine i elektropokretac da bi se doslo do automata. 2. Automat elektropokretaca smesten je iii na unutrasnjem delu kuCista iii na samOm elektropokretaeu.-" 0-----SISTEM ZA STARTOVANJE Elektropokretac je obicno smesten na zadnjoj strani motora i pricvrscen je vijcima za motor. I :. Podignite dizalicom prednji dec automobila tako da prednji toekoyi budu iznad zemlje. Na primer. dva sigurnosna postoija i pokretnu le2'aljku. Dizalicom treba podiCi automobil dovoijno ad zemlje da bi se skinuo eiektropokretae. Automat clektropokrctaca (1) je smdten na vrhu elektropokrelJCa (2). ne bi trebalo da imate nikakye teskoee. Elektropokretac se skida i montira na sledeCi naCin: 1. navedeni postupci za skida· nje elektropokretaca i automata elektropokretaca najcesce se primenjuju te mogu posluziti kao opste smerniee.. 113 pratite kako su sastavni delovi montirani.

skinite vijke. Posto ste poduprli elektropokretae. Skinite cetkom prasinu sa elektropokretaca (zastitite oCi). klesta iIi izYlacak za kleme). 2. 1l. 9. iskljucite kabl za masu sa pola akumulatora (upotrebite. Kljueem poskidajte sve provodnike povezane sa elektropokretacem i automat om elektropokretaca. Poduprite nekako elektropokretac da biste mogli da izdrzite njegovu tezinu koja je oko 5 kilograma. 4. Da biste montirali elektropokretac. Napomena: na nekim tipovima automobila. Pre nego sto se podyucete ispod automobila da skinete elektropokretae. Olabavite vijke za pricvrsCivanje elektropokretaca.kljuc. Skinute provodnike obelezite na neki naCin da biste bili sigurni da cete ih vratiti na ista mesta. gao Napomena: ne zaboravite da . 114 1= 6. Pronadite gde je smesten elektropokretac. 5. Spustite auto mobil tako sto cete ponovlll postupke 1. Upotrebljavajte sigurnosne podloske iii podloske sa ozubljenjem za povezivanje svih elektrienih kontakta.zamenite staTu oprugu u magnetnom jezgru novom koja se dobija uz nov automat. Ponovo poveiite kabl akumu!atora koji se prikljucuje za masu. On se obicno nalazi blizu dna iii iza motora na vozacevoj strani autornobila. Pogresno povezani provodnici mogu da izazovu ozbiljne probleme u elektricnoj instalaciji. a zatim dizalicom spu'stite auto mobil na postolja. Kada izvadite sklop elektropokretaca i njegovog automata.vim da ih skinete. Neki tipovi automobila. pre svega americki. Napomena: proverite na elektropokretaeu da Ii je' spoj oko otvora za montiranje Cist. odnosno da nema korozije iii ostataka boje. ali nemojte sa. te se"stoga mora skinuti elektropokretae da bi se zamenio automat.ako elektropokretac moze da se dohyati odozgo. postupite na sledeCi naCin: l. ponovite postupke 6. Na jednom kraju automata elektropokretaca nalazi se prikljucak elektropokretaca. To se radi na osnovu gore datih uputstava. 7. povucite elektropokretac i izvucite ga napolje. . Taj no sac mora da se skine pre nego sto se elektropokretae izvuce napolje. 3 i 4 obrnutim redom i ukljuCite motor da biste proverili da Ii elektropokretac normalno fadi. na vrhu elektropokretaca nalazi se nosae koji ga pricvrscuje za motor. imaju automat elektropokretaea smesten na elektropokretacu. deklropokrel. Posto skinete ovaj prikljucak. okrenite automat i skinite. Kada se ukljuci mOlor. 7 i 8 obrnutim redom. 10.Jc nema pOlrebe vi!lc da radio a pogonski zupcanik (1) se razdvaja od zamajw (2). Skinite dva vijka koja pricvrscuju automat elektropokretaca. 8. Stayite postolja ispod prednjeg dela automobila da biste ga bezbedno poduprli. 2.

:amenjujete autOmat elektropokretaca. Zbog sve veceg broja potrosaea elektricne energije u savremenim tipovima automobila. Panova povezite provodnike koriste6 na svim kontaktima podloske sa ozubljenjem iIi sigurnosne podloske. I . 5.. 3. Ne zaboravite da ih obeleiite prilikom ponovnog povezivanja da ne biste pogresi!i. panovo montirajte sklop elektropokretaca i automata elektropokretaea. (3) eleklropokretac i (4) indukcioni kalcm. Posto je skoro polovina svih teskoca u vezi sa automobilom povezana sa elektrienom instalacijom. !skljuCite sve kontakte na automatu elektropokretaca. (2) namotaje automata dcktropokretaca. 6. 4. kao i potrebni prekidaei elektrieni provodnici. Meautim. Prema vee datim uputstvima. akumulator obezbeduje poeetnu elektrienu energiju za startovanje motcra. kada motor poene da radi. alternator. CD / Detaljni opis akumulatora nalazi se u poglavlju »Sistem za startovanje«. Obezbedite sve elektricne kontakte pomocu. generator jednosmerne stmje (dinamo) zamenjen je alternatorom koji moze da proizvede znatno vecu kolitinu elektricne energije pri malom broju . elektricnu energiju proizvodi alternator. sigurnosnih podloski i podloski sa ozubljenjem. Skinite vijke za pricvrsCivanje. obeleiite provodnike tako da ih mOlelc panovo povezati sa novim. Karla . Osnovni delovi sistema za punjenje Sil akumulator. Montirajte nov automat tako sto cete ponoviti postupke 1 i 2 obrnutim redom. Montirajte novi automat elektropokretaca na mesto na kame se nalazio stari.3. 115 SISTEM ZA STARTOVANJE 116 Tipicni prikljucci na umomatu elcktropokretacil ukljucuju (1) kontakt za akumulator. Ponovo povel:ite akumulatorski kabl za negativan pol. regulator napona (regler). Neki tipovi uvoznih automobila imaju automat elektropokretaca ugraden neposredno u elektropokretae koji moze da promeni sarno neko ko je upoznat sa ovim sklopom elektropokretaca i automata elektropokretaca. 5. Automat elektropokretaca montiran na unutrasnjem delu kuCista skida se na sledeCi naCin: l. SISTEM ZA PUNJENJE K ao sto je reeeno u prethodnom poglavlju. 4. 2. Skinite kabl sa negativnog pola akumulatora. Proverite da Ii opruga dobro naleie na kotvu. potrebno je sto bolje shvatiti njenu funkdju i nautiti kako se vrse osnovne popravke na sistemu za punjenje.

elektrieni provodnici su razliCitih tipava i preseka. regulator napona smesten je u samom alternatoru. (4) napoDski regulator. a pokrece ga pogonski femen vezan za kaisnik radilice koji okrece i ventjlator. uredaj za dizanje i spustanje prozora i drugo.obrtaja motora. Glavni prekidae regulise protok elektriene energije. klima-uredaj. SIFt? Zamena pogonskog remena· . brisaCi vetrobrana.. (5) kontrolna lamps i (6) glavni prckidac (kontakt-kljuc). tako da pravilno rade kada je motor u pogonu. Treba zapamtiti da akumulator ne proizvodi elektricnu energiju vee je sarno skladisti. Svrha sistema za punjenje je odriavanje napunjenosti akumulatora i napajanje elektrienom energijom drugih potrosaca kao sto Sli svetla. alternator takode vraea elektrienu energiju u' akumulator gde se skladisti. (3) aiternalOr.. . (2) razvodna kutija. Stoga treba voditi raeuna da se stari provodniei zamenjuju onima istog tipa. .. (2) prikljutak za rdej.i >. Na donjem delu nalaze se pljosnati metalni kontakti iii prikljuene stezaljke.. kontrolna lam pica sluii kao upozorenje na tabli sa instrumentima daje doslo do nekog problema u sistemu za punjenje. Alternator je smesten na prednjem delu motcra. Osnovni delay! sistema za punjenje: (1) akumulator. radio. Prema nameni. kontrolna lampiea za pokazivanjestepena napunjenosti i elektrieni provodniei. sirena. Kod nekih sistema za punjenje. Regulator napona obieno je srebme iIi erne boje. On abieno ima cetiri polozaja: »neutralan«. Regulator je najeesce montiran na alternatoru iii blizu njega. duzine i preseka. Osim sto snabdeva elektrienom energijam motor i druge uredaje na elektricni pogon. 118 Ii . Kada zasvetli.' . (3) prikljucak za akumulator i (4) pdkljucak za mu su. zakljucen« i »pokretanje motora«. kasgtofon. Ostali delovi sistema za punjenje su glavni prekidae. »potrosaCi pod naponoffi«. 117 SISTEM ZA PUNJENJE Regulator napona regulise koliCinu elektriene encrgije koju proizvodi On sprecava da iz alternatora poteee suvise velika koliCina struje u akumulator sto bi mogio da izazove pregorevanje svih elektrienih uredaja u autmobilu. kvadratnog iIi pravougaonog preseka. Svi delovi sistema za punjenje pavezani su elektricnim provoctnicima. Na slid su prikazani prikljutci altcrnaloru: {ll prikljucak za pobudu.

Ako se odmah nesto ne preduzme. Stoga navodimo simptome koji ukazuju da sis tern ne funkeionise ispravno.ce da proklizava zbog cega alternator nece SISTEM ZA PUNJENJE Svaki od sledcCih defckata 1na6 da femen treba zameniti. to znaCi da pogonski remen proklizava iii da je iskidan. . Zvuk koji proizvodi labav . Pogonski remeni. Prepunjen akumulator najcesce je znak da treba obratiti paznju na sistem za punjenje.a. Kontrolna lampica se pali sarno kada je glavni prekidac ukljucen dok motor ne radio Ako zasvetli dok motor radi. obicno traju 3 godine. Ako je pogonski remen labav. (1) poderotine. oba uredaja ee signalizirati pocetak problema. Zamena se preporucuje posle wake In godine. nedovoljno napunjen iii prazan. on . Ako je upaljeno crvenO svetlo upozorenja za nedovoljan napon alternatora ili visoku temperaturu matora. proCitajte odeljak »rspitivanje alternatora i regulatora napona«). (3) usijanost. Bez obzira da Ii vas automobil na tabli sa instrumentima ima kontro]nu lampicu iii am permetar. Pogonski remen koji je suvise zategnut. Podjednako ozbiljan problem moie da predstavlja i nedovoljno napunjen akumulatoL Znaei su sporo okretanje radiliee motora i bleda prednja svetla. moze da osteti lezajeve alternatora i da optereti leZajeve pumpe Za vodu. posta vizuein. (4) lI. proizvoditi dovoljno elektricne energije za punjenje akumulatora. provera ne mora dll otkrije defekte. treba proveriti pogonski remen i regulator napona. (1) odvajanje slojeva. (Ako ovo nije u pitanju. Prepunjenost akumulatora ogleda se u stalnoj potrebi za dodavanjem vode. Mnogi pazljivi vlasniei automobila zamenjuju pogonski remen svake tri go dine da bi jzbegji probleme i ostecenja elektriene instalaeije. Kada se na tabli sa instrumentima pojavi erveno svetlo upozorenja za nedovoIjan napon alternatora. J edan od najeesCih uzro1:a otkazivanja sistema za punjenje je labav. Na ampermetru se oCitava da Ii je akumulator prepunjen. prednja svetla ce biti bleda dok motor radi u praznom hodu. a akumulator ce staIn a otkazivati.:Hopljenost u!j em i (5) prskoline. iii ako je glavni prekidae iskljucen. akumulator moze ozbiljno da se osteti. kao veCina gumenih delova. suvise zategnut iii neispravan pogonski remen. onda u sistemu za paljenje postoji kvar.alternatora Ala! i materijal e Uredaj za ispitivanje remena • Kljueevi • Poluga • Pogonski remen M ale teskoee sa sistemom za punjenje mogu postepeno da postaju sve vece. Ako je akumulator dobro napunjen i ako je ispravan.

remen jeste povremena skripa iIi kada se povecava brzina kretanja iIi broj obrtaja motora. naCin: 1. olabavite vijak za montiranje (2) na dnu alternatora i vijak za podesavnaje (3) na vrhu. Neee yam biti potreban nikakav uredaj za ispitivanje remena niti neko drugo podesavanje. 2.5 em. znaCi da je suvise labav i da moze da prouzrokuje probleme u sistemu za punjenje. Remen se zatim moze. Ako nemate taj uredaj. pogledajte u fabricki prirucnik). Pailjivo proverite koji remen se stavlja u ! I ! 'I . klima-uredaj iii vazdusna pumpa za sistem za preCiscavanje izduvnih gasova. provueite poJugu (3) pored mazalice na poklopcu za oprugu (4) pokretnog poklopca na kaisniku (5)..delova motora) skidaju se pomoeu velikog odvijaca iii po luge da bi se smanjila sila zatezanja na kaisniku. Proverite da li na pogonskom remenu ima naprslina. Da bis!e zamenili remen. Pritisnite prstom pogonski remen. Ako vas automobil ima druge uredaje kao sto su servoupravljac. Gumite polugu nadole da his!c podigli .kinuti i zameniti. Ako je natopljen uljem pogonski remen moze da izgleda zategnuto ali da i dalje proklizava i sprecava punjenje akumulatora. Zategnutost pogonskog remena moze da se proveri pomoeu uredaja za ispitivanje remena koji se nabavlja u prodavnicama auto-delova. Napomena: 120 vijugavi pogonski remeni koji se mogu naCi kod nekih motora (jedan jedini remen sluzi za pogon svih uredaja . s. Tipican remen alternatora obuhvata kaisnik pumpe za vodu (4) i kaisnik radi!ice mownl (5). remeni sa tih uredaja treba da se olabave iii skinu da bi se obezbedio pristup pogonskom remenu alternatora. stvrdnutih del ova iii ulja. Namestite remen prema crtezu na nalepnici sa donje strane poklopea motora (ako nema nalepniee. I' I -----SISTEM ZA PUNJENJE O"aj zmijoliki pogonski n:men (1) pravilno 51! zatei!! pomOCil zateznog kaisnika sa oprugom (2). 119 SISTEM ZA PUNJENJE Dn biste lameni!i pogonski remen alternatora (1). iskljucite motor i stavite prst na pogonski remen na sredinu izmedu dva kaisnika. Ako remen ulegne za vise od 1-1. Povueite alternator u praveu ventilatora tek toliko da se olabavi pogonski remen. Podesavanje i zamena pogonskog remena alternatora vrsi se na sledec. Olabavite kljucem vijak za prievrsCivanje alternatora koji se nalazina dnu alternatora i vijak za podesavanje koji se nalazi na vrhu.

Nemojte ga seCi da bi ste ga skinuli ako vee nemate odgovarajuCi novi remen. kada sredinu remena pritisnete prstom. novi pogonski remeni mogu da se istegnu izvesna vreme posle nameStanja. Ako ga je potrebno zameniti iIi zategnuti. Zategnite remen tako sto cete polugom pome· riti alternator od ventilatora. Skinite stari pogonski remen sa kaisnika. Zatim pritegnilc vijak Z3 montiranje alteramora (3) i vijak za podesavanje (4). 4. koristete polugu (1) za odvajanje allernatora (2) ad ventilatora. Kada u prodavnici auto-del ova kupujete nov pogonski remen. 5.5--2 em . Ukljueite motor 1 proverite da Ii su remeni centrirani ida Ii pravilno rade. Napomena: ako treba zameniti i druge pocnite sa onim koji je najblizi bloku motora. . pazite da kupite remen odgovarajuce veliCine. Kada je pravilno zategnut. 3. postupite pre rna uputstvima datim u odeljku "Zamena pogonskog remena altern atora«. Pre nego sto poenete da ispitujete alternator. 6. Podesite zategnutost remena da ugib ne bude veCi od 1-1. remen ne bi trcbala da ima ugib Yeti od 1.5 em Da biste zateg!i nov pogonski remen.zatezni kaiSnik. Ispitivanje alternatora i naf)ona (reglera) Alai i malerijal • Hidrometar • Kljucevi • Klesta za akumulatore • Izvlakac za kleme • Produzni kabl • Voltmetar • Odvijae • Papir za glacanje (»smirgla«) A ko se kontrolna lampa alternatora upaIi dok vozite automobil. koji zleb tako da mozete da ih vratite na svoJe mesto. Montirajte nov pogonski remen alternatora preko odgovarajuCih kaisnika. stoga prvo to uradite. Zatim cvrsto pritegnite vijke za pricvrsCivanje i podesavanje alternatora. Ne pokusavajte da pomocu odvijaca montirate novi remen prebaeivanjem preko kaisnika da se ne bi istegao. to obicno moze da znaei da alternator ne salje dovoljno elektriene energije u akumulator iIi da je pogonski remen labav iIi otkinut. akumulator mora da bude potpuno napunjen. Pogonski remen je lako proveriti. Nekoliko nedelja posle namestanja novog pogonskog remena treba panovo proveriti njegovu zategnutost. 121 STSTEMZApUNJENJE [.

nap on posta ste ga toliko gurnuli. Ako nije potpuno napunjen. Voltmetar rneri nap on u elektricnom kolu. znaCi da alternator mie ispravan iii da uzemljenje nije dobra.\ 'I i Upozorenje: nemojte gurnut. . Iskljucite kontakt pobude alternator a tako sto cete izvuCi utikac iii skinuti navrtku malim kljucern . Kleme sa oprugom skidaju se klestima kojima se obuhvate krajevi klerne. Kleme sa akumulatora koji imaju bocno postavljene polove skidaju se tako sto se prvo kljucem odvrne vijak sa klerne. Skinite klemu sa negativnog pola akumulatora (kod sistema sa pozitivnim uzernljenjern skinite prvo klemu sa pozitivnog pola). Kada je akumulator poptuno napunjen moze da se obavi ispitivanje izlazne snage alternatora. 1. Aka se na voltmetru ne moie oatat. glavne delove alternatara. Ispitivanje izlazne snage alternatora pokazace da Ii alternator snabdeva akumulator elektricnom energijom. moracete sami da pronadete kontakt pobude na osnovu prirucnika za vas autornobil. Ispitivanje alternatora nije tesko. Sa zadnje strane alternatora nalazi se otvor U obliku slova »D« koji sluii za ispitivanje ukupne snage alternatora. pazljivo uvucite mali odvijac (oko 1 em) u otvor i poveiite odvijac sa pokretnim metalnim poklopcem i kuCistem alternatora. Ukljucite motor. Napomena: kod nekih tipova vozila. 2.122 Prove rite pomocu hidrometra step en napunjenosti standardnog akumulatora. moracete da ga dopunite kao sto je objasnjeno u poglaviju »Sistem za srartovanje«. Izvlakac za klerne olaksava skidanje kleme sa pola. proverite pokazivae stanja napunjenosti na zaptivenom akumulatoru kome nije potrebno odrzavanje. Dublje uvlacenje advijaca maze da OSler.jac u otvor dublje ad 2 em. Na taj nai'in premosticete regulator koji se nalazi unutra te bi stoga napon trebalo da pocne da raste. Navedeni Sll osnovni postupci za proveru izlazne snage alternatora. Ako ne postoji oznaka. Napomena: ako nemate dovoljno iskustva sa radom na elektrienoj instalaeiji u automobilu. odv. Ako yam neSto u uputstvima nije jasno. bolje prepustite posao elektro-mehaniearu da ne biste izazvaIi kratak spoj iIi ostetili skupe delove. Potrebno je sarno pravilno spojiti voltmetar sa elektricnom instalaeijom u automobilu i oeitati rezultat. .• Ovaj kontakt je obicno obelezen slovorn »F" na kucistu alternatora. pailjivo sledite uputstva i budite veoma obazrivi. ispitivanje izlazne snage alternatora moze se obaviti i bez iskljueivanja kontakta. Standardne klerne mogu da se skinu tako sto se kljucem olabavi vijak na klemi. Ono ce takode pokazati da Ii je neispravan alternator iIi regulator napona.

a ispitivanje izlazne snage alternatora pokazuje da je regulator napona neispravan. • . Ako napon ne poene da raste ni posle nekoliko minuta. moida ce biti potrebno da minutdva ubrzate rad motora nesto iznad praznog hoda da bi napon u akumulatoru porastao. Upozorenje: pazite prilikom ispitivanja da napon ne bude iznad 15 volti da ne bi ostetio alternator iIi neld dec elektricne instalacije.. IskljuCite sve uredaje u automobilu i ukljuCite motor. 3. a emu sa farnam alternatora kao masom. Pronadite regulator naporia. 9. Spojite drugi kraj produznog kabla na prikljucak za akumulator na aiternatoru oznacen sa })BAT«. OCitajte rezultat na voltmetru. problem je po svemu sudeci izazvao alternator. Ako je akumulator nedovoljno napunjen. neispravan je regulator i treba gazarrteniti. Time' ste prekinuli vezu izmedu regulatora i sistema za punjenje i omoguCili altematoru da napaja punim kapaeitetom. OCistite papirom za glabnje povrsIllu oko zavrtanja na regulatoru i mesta na karoseriji gde je montiran. Zatim spojite jedan kraj produinog kabJa (2) za komakt pobude nu alternatoru (3). . 124 Neispravan akumulator takode moie da dove de do prepunjenosti. probajte da obavite sledece ispitivanje: 8. iskljuCite kontakt pobude ahcrantora (1). Ako napon poene da raste.14 volti na praznom hodu motora. . Ako je akumulator ispravan._--------. . znaci da je akumulator prepunjen. Pre nego SIO obavite ispitivanje iziazllc snage alternatora pomocu vottmctra.---SISTEM ZA PUNJENJE pobude. Ako morate stalno da doliYate yodu u akumulator. 5. 10. Po novo spo]te negativan kabl sa polom akumulatora .ervenu lieu za prikljucak »BAT« na altematoru. iIi ako je napon visi od IS yolti kada je automobil na praznom hodu. proverite da li je njom pokriven ceo sklop ili sarno regulator. Prepunjenost akumulatora je jedan od najcesdh problema koji nastaju usled neispraynog regulatora napona. 4. spojite drugi kraj produinog kabla sa prikljuckom za akumu!ator na alternatoru (4) 123 SISTEM ZA PUNJENJE 6.Ako yam je auto mobil pod garaneijom. rezultat treba da je oko. pa tek and a os tale delove sistema za punjenje. Spojite jedan kraj produznog kabla za kontakt ------. Skinite zavrtnje koji prievrscuju regulator napona. Spojite provodnike voltmetra .. 7. Kada je akumulator potpuno napunjen. Stoga treba dobro proyeriti prvo akumulator.

Kod nekih lipava automobila. Ako ste proverili prikljucke akumulatora. ako sumnjate da je neispravan. Stoga. a ukljuCili alternator. obavili ispitivanje hidrometrom iIi na neki drugi naein proverili stepen napunjenosti akumulatora. Medutim. Ponovite postupke 1-5 obrnutim redosledom da biste iskljuCili voltmetar. Vrh odvijata treba da budc uzemljen za pokre!ni metalni poklopac i kuCistc niternalOra kako bi sc prcmostio naponski regulator. a akumulator stalno otkazuje. svella su veoma bleda na praznom hodu. montirajte novi regulator napona kako je objasnjeno u sledecem odeljku. Ako i dalje dolazi do prekomernog punjenja. kada se jed nom nauCi i ta popravka 5e jednostavna. SISTEM ZA PUNJENJE Zamena alternatora Alternator u stvari nije tesko zamenili. Uvucite odvijac na vge ad 2 em u kontrolni olvOr U obiiku slova D.11.' 12. i II ii I . regulator napona i kabl akumulatora prikljucen za maSll. Zamena alternatora i regulatora napona (regtera) Alat i materijal • Kljueevi • Klesta za akumulatore • Izvlakae za kleme • Poluga • Odvijac • Alternator • Regulator napona (regler) S ledeCi simptomi neispravnog regulatora napona i alternatora su opsti znaci problema sa elektricnom instalacijom: crvena lampa upozorenja nedovoljnog napona alternatora na tabli sa instrumentima ostaje upaljena posle startovanja (iIi ampermetar pokazuje niske vrednosti). Ponovo montirajte regulator i ukljueite motor da proverite da Ii se napon smanjuje pri normalnom punjenju. bilo bi bolje da popravku ovih 'delova prepustite strucnjaku.f = 1. problem moze da bude prouzrokovan regulatorom napona iIi alternatorom. Ako nikada niste radili sa elektricnom instalacijom u automobilu i nemate nikoga ko bi yam pomogao. izvucite ga iz automo- . i . pregledaJi pogonske remene i utvrdili da na kaisnicima nema prepreka iIi bocnog zazora. ispitivanje izlazne snage al\ernalora moze se obaviti bez iSkljuCivanja konlilkla.

Pomerite alternator da se remen olabavi. 126 Ovaj zmijoliki pogonski remen shlzi za pagan svib uredaja i pravilno ~ zatei. to u stvari otklanja moguenost da stari regulator izazove kvar novog alternatara. Ako imate klemu sa oprugom.bila i odnesite ga u prodavnicu autodelova iIi servisnu stanicu gde vam se moze izvrsiti detaljna provera. Pogonski remen mora dobra da se zategne kada se vrati na svoje mesta. IskljuCite provodnike koji su spojeni sa alternatorom. DC bi t r e ~ balo da se ugiba vise od 1-1. Na kraju pritegnite vijke za pricvrsCivanje. 7.5 em. Ima ih obicno dva: jedan koji pricvrscuje alternator za blok motora i jedan na vrhu za podesavanje. kablovi-6e mogu skinuti tako sto se mali sestougaoni vijak olabavi i odvije sa akumulatora. Zamena ovog tipa regulator a je posao koji treba prepustiti strucnjaku. Pritisnite srerJinu remena prstom. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. a zatim pomoeu po luge pogurajte alternator dalje od ventilatora sve'dok remen ne bude zategnut. a zatim ga skinite sa kaisnika. Zamena regnlatora napona (reglera) Montiranje novog regulatora napona pozeljno je prilikom svake zamene alternatora. skinite klemu sa negativnog pol a akumuiatora (odnosno klemu sa pozitivnog pola ako se na vasem automobilu nalazL -sis tern sa pozitivnim uzemljenjem). Zapamtite i obeleiite njihova mesta taka da se ne zbunite kada bude potrebno da ih po novo prikljucujete. 2. Nemojte koristiti cekic iIi polugu za skidanje kleme sa pol a da ne biste ostetili kutiju akumulatora.e pomocu zatewog kaisnika sa oprugom. Napomena: kod mnogih novih modela automobila. 5. 4.nasu (»GRD«) 125 SISTEM ZA PUNJENJE 3. Posle detaljne provere alternatora. vratite ga na mesta ili stavite novi taka sto cete ponoviti postupke 1-5 obrnutim redosledom. 6. Odvrnite kljucem vijke za pricvrsCivanje alternatora. klestima stisnite krajeve i izvadite je. Olabavite kljueem vijak na klemi. dok se regulator napona koji se nalazi spolja zamenjuje na sledeCi naCin: Upozorenje: kabl akumulatora koji je spojen sa masom mora da se iskljui'i prema vee datim uput- . Stavite remen na kaisnike. regulator napona se nalazi u alternatoru. Izvucite vijke za pricvrsCivanje i alternator iz automobila. lako vam se Cini da je nepotrebno. (1) kontakt pobude (»F«) (3) prikljucak za akumulator (»BAT«) (2) prikljuCllk rdeja (4) prikljueak zn . Kod akumulatora koji imaju boeno postavljene polove. Alternator se skid a i zamenjuje na sledeCi nacin: 1. Skinite klemu sa pola pomocu izvlakaca za kleme ako se klema ne moze skinuti rukom.

za zagrevanje smese vazduha i goriva radi boljeg sagorevanja u cilindrima. 3.dovoljna da za 10 minuta istopi blok motora teiak 50 kilograma. izvesna kolicina toplote potrebna je U tipitnom sistcmu za hiadcnje motora sa teenosCu. prolazi kroz u bloku motora. Pri normalnoj brzini. 2. Temperatura se regulise na dva naCina . Taj prostor ispunjen je tecnoscu za hladenje koja okruzuje cilindre. S druge strane. teenost za hladenje sc pumpa tako cia kruii od hladnjaka koji se nalazj u prednjern delu automobila. NajcesCi su sistemi za hladenje vodom. Spojite sve provodnike na propisan nacin.stvima. Znacaj regulisanja temperature najbolje se uocava po neravnomernom radu hladnog motora. Kontakt je napravljen tako da obezbedi tacan polari!e! prilikom priklju tivanja. prati . Prilikom nja smese vazduha i goriva u motoru razvija se velika Joplota . 4. Teenost za hladenje se zatim vraca u blok motara gde preuzima • toplotu od cilindara i odvodi je u hladnjak. Skinile provodnike sa regulatora napona posto ste !h prethodno obe/eiil! i zapamtili njihov raspored. Termostat. Za svaki automobilski motor postoji optimal an raspon temperature pri kojoj najbolje radio Bez efikasnog sistema za hladenje. venti! koji reaguje na toplotu. Skinite odvijacem sve zavrtnje koji ga pricvrScuju. Blok motora koji se hladi vodom supalj je oko cilindara.hladenjem vazduhom i hladenjem vodom. Ventilator koji se direktno pokrece ad stnme motom usisava hladan vazduh kroz hladnjak. temperature u cilindrima mogu da dostignu cak 2000 °C. Sistem za hladenje odriava motor na optimaJnoj temperaturi. 5. motor bi za nekoliko minuta bio unisten od sopstvene toplote. jezgro grejaca i vraca se nazad u hladnjak. 127 SISTEM ZA HLAf>ENJE Tipican elektricni ventilator montiran na hladnjaku aktivira se pomoCu prekidaca koji reaguje nn prornenu tempemture {cenosli za hladenje. Pronadite regulator napona. 1. Napomena: neki modeli automobila imaju kontakt sa cepom koji kada se rastavi iSkljucuje ceo regulator napona. I I ! "l i-= SISTEM ZA HLADENJE M otor sa unutrasnjim sagorevanjem koji pokreee skoro sve automobile radi na principu »unutrasnjeg sagorevanja«. Skinite regulator napona sa nosaca. Stavite nov regulator napona na mesto na kome se nalazio stari i pritegnite zavrtnje. dok na vrhu klipova mogu da budu oko 300 0c.

Hladnjak Iiei na saee i sastoji se od tankih cevi i rebara. Zanemarivanje sistema za hladenje moze da prouzrokuje curenje iz spojeva na bloku motora. Na nekim tipovima vozila ventilator je montiran na spojnici koja mu omogucava da se okrece manjom brzinom iIi da se slObodno okrece kada nije potrebno maksirr.. ~ 1. 4. cevi hladnjaka i pumpi .koje dolazi usled promena uslova voznje i vremenskih prilika. a ako se dodaju i sredstva za spreeavanje korozije. U rastvoru sa vodom (1: 1) antifriz izdrzava temperature od -40 "C do l30 "C. kao sto su zamena creva. trosenje cevovoda. S obzirom da alkohol snizava taeku kljucanja od 100 "C na 78 "C i isparava. sistema za hladenje su: . Termostat se otvara i zatvara prema promeni temperature teenosti za hladenje do. sis tern za hladenje moze da traje godinama. VENTILATOR SA SPOJNICOM. vazno je da teenost za hladenje u sistemu bude cista i da svi delovi rade pravilno. VENTILATOR. elektrieni ventilator koristi se za . Delimiean rastvor vode i metil-alkohola sprecava da se teenost za hladenje zimi smrzne. najbolje resenje predstavlja trajni antifriz. 3. ventilator usisava spoljasnji vazduh koji prolazi kroz hladnjak i rashladuje teenost za hladenje. otporna je i na 128 koroziju. Spajnica ventilatora smanjuje nepotrebno opterecenje matOTa i doprinosi stednji goriva. kao i u slueajevima kada je motor hladan iIi kada se automobil dovoljno brzo kreee da dovoljno vazduha prolazi kroz hladnjak. U poeetku se kao teenost za hladenje motora koristila obiena voda. obicna voda nije pogodna stoga sto se smrzava. Vrela teenost za hladenje teee kroz cevi i hladi se vazduhom koji struji oko cevi i rebara. Medutim. ELEKTRICNI VENTILATOR. remena i eventualno poklopca hladnjaka iIi termostata. 2. Delov. Savremeni sistemi za hladenje sa trajnim antifrizom radeveoma dobro i stoga im se obieno obraca malo paznje. Na automobilima sa prednjim pogonom i poprecno postavIjenim motorom. suvise lako isparava i moze da ima koroziono dejstvo.alno hladenje. Na praznom hodu iIi pri maloj brzini kretanja. i 1 .sto sve dovodi do pregrejavanja i trajnog ostecenja matora. HLADNJAK. Medutim. Antifriz se sastoji od etilen-glikola i aditiva kao sto su sredstva za spreeavanje korozije i inazivo. U stvari. nijedan antifriz ipak nije vecan s obzirom da se aditivi trose.strujanje teenosti i odreduje temperaturu motora. Uz odgovarajuce odrZavanje.

Najcescese koriste obujmice sa vijkom i obujmice sa oprugom. a kod obujmica sa oprugom krajevi moraju da se pritegnu kleStima da bi se obujmica skinula iIi montirala. Remen ventilatora sluii za pogon ventilatora i pumpe za vodu. pod pritiskom kljuca na visoj temperaturi nego na normalnom pritisku. Obilazno crevo omogucava da teenost za hladenje ne prolazi kroz sistem za hladenje kada je termostat iskljucen. 7. Stoga je sis tern za hladenje predviden da radi na visokim temperaturam a pod pritiskom. 9. a drugo za odvod. motor ce brzopoeeti da se pregrejava. TERMOSTAT. onaj koji saidri etilenglikol i sredstvo za spreeavanje korozije. Obavezno kupite kvalitetan' antifriz. Ventilator ostaje iskljueen sve dok se temperatura teenosti za hladenje ne podigne iznad 90-95 "C kada se ventilator ukljucuje i radi sve dok se temperatura tecnosti za hladenje ne spusti ispod graniene temperature u termostatu. skoro zatvara. 5. Uredaji za recirkulaciju teenosti za hladenje predstavljaju dec sistema za hladenje kod veCine novijih modela automobila. 10. 6. Jedno crevo sluzi za dovod teenosti za hladenje. Pumpa tada panovo salje teenost kroz motor preko obilaznog voda hladnjaka. po hladnom vremenu iIi laganoj voznji. . UREDAJI ZA RECIRKULACIJU TECNOSTI ZA HLADENJE. Kod abujmica sa vijkom pritezanje iii otvaranje obujniica vrsi se okretanjem vijka. Poklopac sa ventilom za reaulisanje pritiska regulise pritisak u sistemu za hladenje. Ventilator se ukljueuje i iskljueuje pomocu termostata u hladnjaku iIi bloku motora. I hladnj"k i grejae imaju po dva ereva. Pumpa za vodu odvodi teenost za hladenje kroz hladnjak (iIi kroz obilazni vod) i omogucava njeno cirkulisanje kroz blok motora i glavu cilindra. PUMPA ZA VODU. CREVA I OBUJMICE (»SELNE«). KoliCina teenosti za hladenje koja prolazi kroz hladnjak regulise se pomocu termostata. Uredaj za recirkulaciju teenasti za hladenje . Teenost za hladenje. Mnogi automobili takode imaju obilazno crevo hladnjaka. TECNOST ZA HLADENJE. 11. N a svim spojevima ereva nalaze se obujmice koje obezbeduju hermetieki spoj. 8. REMEN VENT!LATORA. kao i -------SISTEM ZA HLADENJE voda. Napomena: neki automobili imaju unutrasnji obrlazni kanal ugraden u pumpu za vodu. POKLOPAC HLADNJAKA. Teenost za hladenje u sistemu ia hladenje sastoji se od mesa vine antifriza i vode.usisavanje vazduha kroz hladnjak. ProizvodaCi automobila preporucuju mesavinu u razmeri 1: 1 sto pruza zastitu tokom cele godine. Ako proklizava iIi se pokida. Termostat odrzava rad motora na odredenoj temperaturi i eesto se.

129 . cepovi na bloku motora i regulacioni ventil grejaca. U sistemu za hladenje postoji nekoliko creva za cirkulaciju rashladne teenosti za hladenje pod pritiskom.---. ~ .~ . On regulise dovod i odvod teenosti za hladenje..posudu hludnj3k3 (leva). To su zaptivke.. Kad3 se sistcm ohladi. NaroCito je vazno da pod nose visoke temperature zato sto su se poslednjih godina temperature u motoru dra- .. Jedan od razloga otkazivanja je i to 130 sta adrzavanje sistema za hladenje cesta previde i vozaCi i mehanicari.e na sledeei nacin: 1.~ . Regulacioni ventil grejaea obieno se nalazi u dovodnom crevu grejaca. dclimican vakuum usisava tccnos\ nazad u hladnjak iz dodatne pasude (desno). ovo sprecava ozbiljno ostecenje motora. Posto se motor iskIjuci i ohladi. U mnogim slucajevima.. To su gornja i donja creva hladnjaka. Najbolje bi bilo da izvrsite brzu vizuelnu proveru sistema za hladenje svaki put kada podignete poklopac iskljueenog motora. CEVOVODI. Kada se tcCn(lst w hladcnje zagreje. OSTALI DELOVI SISTEMA ZA HLADENJE.. stvara se delimican vakuum koji usisava teenost za hladenje nazad u hladnjak. 12.---. Detaljna provera trebalo bi da se jzvrsi svaka 3-4 meseca. dovodna i odvodna creva grejaea.' . . . Cepavi se nalaze na bloku motora i ako se tecnost za hladenje ikada smrzne. Provera da Ii sistem za hladenje curi vrsi .. tecnost koja se siri istisnuce cepove iz bloka motora... Cevovodi moraju da funkcionisu po hladnom i toplom vremenu. Provera sistema za hladenje AlaI i materijal • Baterijska lampa ili ruena svetiljka • Malo ogled ala • Sredstvo za zaptivanje A nketa sprovedena od strane Ameriekog ministarstva saobraeaja pokazala je da je neispravan sistem za hladenje posle nestanka goriva i osteeenja pneumatika najeeSCi uzrok kvara vozila na putevima. poviscni pritisak izhacuje izvesnll ko!iCinu u dodatni rezervoar .SISTEM ZA HLAflENJE Urcdaj za recirkulaciju lecnosti za h!adenje. Ovde Sll navedene mere predastroznosti koje treba sprovesti da ne bi dosla do curenja i drugih kvarova u sistemu za hladenje vaseg automabila.ima rezeTVoar koji prima visak tecnosti za hladenje tokom grejanja i sirenja. Uredaji za recirkulaciju tecnosti za hladenje mogu se nabaviti u prodavnicama auto-delova . a na nekim automobilima postoji i obilazno crevo hladnjaka.

Kada se stisnu iIi istegnu. Ako osetite da je labava.jer on podupire ventilator i njegov kaisnik. Ona je smestena o<ttpah iza kaisnika ventilatora i proverFa se n5 sledec. Da biste stekli iskustvo u ovome. nai'in: uhvatite lopatice ventilalora horizontalno i protresite ih.000 kilometara predenag puta..sta ne zaboravite da njega zamenite. Kod automobila sa prednjim pogo nom i poprecno postavljenim motorom. Sledec(deo sistema za hladenje koji moze da se proveri dodirom je pumpa za vodu. Ako je leiaj pumpe labav. Spoljni izgled cesto maze da prevari taka da i crevo za koje nam se i'ini da je ispravno moie da proeuri iIi prsne. zamenite sva ereva. samu pumpu za vodu.'. podrazumeva se stiskanje i savijanje. PUMPA ZA VODU. Opipajte ereva da proverite u kakvom je stanju guma.stieno poveeale zbog komplikovanog uredaja za -------I I i lIP ! . a cesto prska. isto kao i kada su veoma tvrda i krta. Ako su mekana iii se lepe_ kao krpa. Aka niste sigurni u kakvom su stanju cevovodi.000 kilometara. ali ne preteran0 da ne bi popucala. moze da do de do gubitka teenosti za hladenje u sistemu_ Da biste proverili da Ii pumpa za vodu curi. Prove rite eevovode kada je motor hladan da vas pritisak u sistemu za hlaaenje ne bi obmanuo. ereva hladnjaka i grejaea treba da su cvrsta i treba odmah da povrate prvobitni oblik. ereva moraju da budu dovoljno gipka da ne popucaju pri pomeranju motora i vibracijama.000 kilometara. Pod pipanjem creva. Ono je vaino. pogledajte pazljivo da Ii ima vlage iza kaisnika. proveravajte creva u navorn automobilu pre nego sto predete 15. " autO!:nobil je presao 40. Aka vas 3lxtomobil ima kratko obilazno crevo blizu kuc. to znati da je labav leiaj pumpe za vodu. Prose can vek trajanja creva iznosi oko 40. (Pogledajte ode:ljak »Skidanje i namestanje ereva«). Jakom baterijskom lampom iIi ruenom svetiljkom proverite da teenost za hlaaenje ne euri } to naroi'ito oko krajeva ereva. 2. preCiscavanje izduvnih gasava_ Ova je povecalo temperaturu ispod poklopea motora i povecalo opterecenje ovih gumenih delova. Ne bi trebalo da bude·bocnog pomeranja ventilatora i kaisnika. .. ventilator nije pricvrscen za kaiSnik pumpe za vodu. zamenite ih. Pogledajte da ereva na mestima na kojima se taru a deIove motora iIi karoserije nisu pohaba!a. naraeito ako jre u pitanju novi tip vozila Ciji motor proizvodi·vise toplote. Stoga.

. jedino sto moiete da ui'inite je da je zamenite posta su pumpe zaptivene i ne mogu da se popravljaju. ~ \ ~ VeCina automobilskih motor" ima cetiri i\i v'lse cepova na bioku motom (l).. Trajnije resenje je zamena cepa. Obicno se nalaze u seriji i imaju jedno iIi 132 . ZAPTIVKE NA GLA VI CILINDRA. mobila to se tesko vidi. Smestene su izmedu glave dlindra i bloka motora.'stoga eete morati da upotrebite malo ogledalo iIi da se podvucete ispod automobila.yojim spojevima pomocu crevnih obujrnica»kini" (3).p _1 . 5.000 km. bolje je da posao prepustite strucnjaku ukoliko niste posebno spretni. I ovoga puta treba da pogledate da Ii ima tragova tecnosti za hladenje. Prosebm vck lrajanja crcva hiadnjaka je ako 40.Postoji mali ventilacioni otvor na dnu pumpe iza kaiSnika. Posta zamena zaptivke koja propusta zahteva skidanje glave eilindra. 4. (Pogledajte odeljak "Zamena cepova na bloku motora«). 3. U slucaju da propustaju (2). Ove zaptivke su sledece mesto gde tecnost za hladenje maze da euri. f c \::::. pogotovu kod automobila koji su stari vise od tTi godine_ VeCina motora ima cetiri ili viSe 131 SISTEM ZA HLAflENJE I I . Oni SU smesteni na bloku motora. cepova. Kod nekih autoSISTEM ZA HLADENJE Gornje crevo hladnjaka (I) i donic crevo hladnjaka (2) su priCvrSceni na . Aka neki od njih propusta. CEPOVI NA BLOKU MOTORA. Neki aditivi sistema za hladenje koji se nazivaju i zaptivaci mogu da sprece opravku posta zatvaraju mesta koja ·propustaju. REGULACIONI VENTILI GREJACA. primeticete na ivici tragove tecnosti za hladenje koja je tamne boje. mOle sc videti lecnost Zil hladenje mrkc koje kako curi sa ivice cepa. Ildll IbdL • • LQJ c. Tu je curenje uoCljivo. pa ih treba menjati svake Iri godinc lli cesce. Ako pumpa pokazuje bilo kakve tragove curenja iz ovag ventilacionog otvora. Cesto su razlog zbog koga reenost za hladenje curio Tim ventilima se upravlja yueno iii pomocll vakuma. Ovi cepovi su sledece mesto gde moze doti do curenja. .

Olabavljena rebra (mali tanki komadi mesinga nabrani izmedu cevi hladnjaka) moraju da budu dobro pricvrSceni izmedu cevi. sto moze da dovede do propustanja tecnosti za hladenje i pregrejavanje. To eete utiniti na sledeCi natin: ispraznite ·hladnjnk. insektima iii otpacima jer i to smanjuje uCinak hladnjaka. Mozete sami da skinete hladnjak i da ga odnesete u radionicu na opravku. (Pogledajte odeljak "Zamena hladnjaka«). ali pre iIi posle hladnjak ce morati da se skine i popravi. I . Tragovi tecnosti za hladenje mogu da se uoee oko malih ventilacionih otvora sa· donje strane ventila. skinite ereva spojena za regulaeioni ventil grejaca i skinite venti! sa sedista. Ako yam je potreban nov poklopac. zamena je neophodna. Primeticete da iz ventila izlazi regulil. 8. Skinite poklopac pa proverite i njega. kupite onaj koji tacno odgovara vasem tipu automobila. ! I .cioni kabl iii vakuumsko erevo. Pogledajte sa unutrasnje strane da Ii ima korozije iii da nisu ispucale gumene zaptivke.. Ponovite ovaj postupak obrnutim redosledom kada montirate nOv ventil koji se moie nabaviti u svakoj prodavniei auto-delova. Lemljeni spojevi ne mogu da se olabave i prouzrokuju odvajanje tih delova ad hladnjaka. On je pod pritiskom i kada se poklopac skine. narobto blizu spojeva creva. 6. Neki poklopci imaju podizae da bi se smanjio ovaj pritisak. Aka ih ima. HLADNJAK. \ vanje mogu da pomognu izvesno vreme. Upozorenje: nemojte skidali poklopac hladnjaka dok je sislem zagrejan. vruea leenosl za hladenje moie da pokulja iz olvora za sipanje i da vas opeCe. ISPUSNA SLA VINA. Proverite pazljivL" ventil da ne propusta.dva creva. Jpak je najbolje da pusrite sistem da se okladi pre nego sto skinete poklopac rodi provere. Osvetlite ga jakom svetiljkom da biste proverili da bocne trake za nosenje i nosaCi nisu olabavljeni. oduvajte je komprimovanim vazduhom. To cete primetiti po zelenkastobeloj koroziji na vrhu hladnjaka iIi u njegovoj blizini. POKLOPAC HLADNJAKA. Ovo sprecava ispravno funkcjonisanje poklopca. . hladnjak moze da se pregreje jer ne moze da odaje toplotu. Pogledajte da Ii ima tragova propustanja na prednjoj iIi zadnjoj strani hladnjaka. Ako sumnjate da na povrsini hladnjaka ima prasine. Detaljna vizuelna provera hladnjaka je veoma vaina.. Mala slavina na dnu . Ako rebra nisu dobro . Prove rite da povrsin a hladnjaka nije zacepljena pr"sinom. 7. Poklopac moze da se kupi u svakoj servisnoj stanici iii prodavnici auto-delova.pricvrscena. Sredstva za zaptiI .

Postoji nekoIiko natina da se proveri spojnica ventilatora. Ostali dclovi regulacionog vernila grejata su hn::gaslu poluga (3). kada se tecnost istrosl.veGine hladnjaka takode moze da propusla. Do propustanja maze doti i kod navoja cak i ako je slavina ispravna. Neispravan motor ventilatora iIi prekidac termostata koji ne ukljucuje ventilator moie da dove de do pregrejavanja motora. SPOJNICA VENTILATORA. ELEKTRICNI VENTILATOR. Poklopac glave cilindra (4) sc nalazi na vrhu g!nve Vizue!na provera da nem" tragova tecnosti za hladcnjc (5) moze ponekad da ukai e na propusranje. Ispusna slavina se ponekad nalazi i na bloku motora. Da biste proverili kolo elektricnog ventilator a. i] .koji sc pokrece rui. znaCi da je spojnica neispravna i da je treba zameniti. ukljuCite motor i pustite ga da radi na praznom hodu sa povec'anim brojem obrtaja sve Rcgu!acioni venti\ grejllc. Svako primetno slobodno pomeranje (pod pretpostavkom da su lezajevi osovine pumpe za vodu ispravni) znaei da treba zameniti spojnicu venti la134 tora.1ulomobilu . 133 ------.')" spoju ereva grejata (1) i regulacionog vcntila grejabl (2).-----. Aka spojnica ventilatora iskace ili je neispravna. Kada je motor jskljucen. Spojnica je ispunjena tecnostu na bazi silikana. Proverite i njih da Ii propustaju. Zatim ubacite motor u brzinu i istovremeno osluskujte kaka ventilator radio Ako ventilator ne ubrza svoj rad kada se motor zagreje.1 U . OpiTecnost za hlade!lje mote da procuri ako zaplivke nft gJavi cilindra (1) koja sluzi kao zaptivac izmedu gJave cilindra (2) i blob motora (3).:. stavite komad kartona ispred hladnjaka.----SISTEM ZfJ\ HLADENJE pajte je da proverite da li je vlazna. spojnica ce stalno proklizavati. 9. Ispusna slavina moze da se kupi u prodavnici auto-delova. to moze da dove de do pregrejavanja motora jer ventilator nete biti u stanju da se okrece dovoljno brzo da bi rashladio teenost za hladenje.om I ii vakuumom . 10. Neispravnu spojnicu mozete da proverite na jos jedan naein: ukljucite motor i drzite ga na praznom hodu sa povecanim brojem obrtaja sve dok ne dostigne norm aInu radnu temperaturu (ispred hladnjaka stavite komad kartona). I ____________________________________ .testa jc uzrok propu5lanja tccnosli za illadcnjc . sponll za poddavanje (4) i kubl (5). uhvatite lopatice ventilatora i pokusajte da protresete ventilator napred-nazad. Praverite takode da li je dobra zatvorena i da je neki kamicak nije ostetio.

Ako ventilator radi. a zatim se posmatra da Ii sistem propusta. Napunjen sistem za hlaclenje pump a se sve dok se ne dostigne pritisak oznaeen na poklopcu hladnjaka. proverite pomocu ommetra osigurac kao i celo elektricno kola. Ommetar iIi kontrolna lampa sa ugraclenom baterijom pokazace da Ii prekidae fadi iIi ne.2-3 em ispod gomje ivice otvora za nalivanje hladnjaka. sledece sto treba da uCinite je da ispitate da Ii sis tern pod ·pritiskom propusta. ventilator bi trebalo da radi aka je celo elektricno kolo ispravno. Taj ureclaj je mala rucna pumpa koja se pricvrsti na hladnjak urnes to poklopca. koristite produini kabl za spajanje. Skinite poklopac hladnjaka. Ispitivanje treba da se obavlja kada je motor hladan i iskljucen. Aka se ne okrece. . Napomena: obavite ispitivanje kada je motor hladan. spojite ventilator direktno za akumulator automobila pomocu produznih kablova.ntilatora. skinite prekidae termostata i proverite ga taka 5tO cete kraj uroniti u kljucalu vodu. Otvorite poklopac motora. Aka termostat ima sarno jednozilni provodnik i aka se prikljuCi za masu. zamenite motor. Kod termostata sa dvozilnim kablom. Pogledajte u fabricki prirucnik da vidite gde se nalazi relej ve. Ona (reba da bude do predvidenog nivoa . Posto iskljuCite kablove e!ektromotora. mazda postoji problem u elektricnam kalu. N ajsigurniji i najefikasniji naein ispitivanja sistema za hlaclenje na pritisak je koriscenje instrumenta koji koriste profesionalni mehanicari. U tom slucaju iskljuCite motor i proverite motor ventilatora. Ako se nista ne dogodi pas to ste premostili termostat. 2. Ako se ventilator ne ukljuCi u roku od nekoliko minuta) znaCi da postoji neki kvar u elektricnom kolu motora ventilatora. 1. Sistem za hlaclenje ispituje se na pritisak na sledeCi naCin. napunite hladnjak vodom do predviclenog nivoa. Aka je termostat ispravan. ventilator treba da se okrece. Ako nije.dok ne dostigne normalnu radnu temperaturu. releju ventilatora iii osiguracu kola. Budite obazrivi kada skidate poklopac hladnjaka. Poglejte nivo teenosti za hladenje. Ako je motor ispravan. Ispitivanje sistema za hlaCfenje na pritisak Ala! i materijal • Ureclaj za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak • Adapter za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak • Zastitne naocare • Voda • Krpe A ko vizuelna provera sistema za hlaclenje nije ukazala ni na kakav problem.

proverite komande grejaca unutar automobila da ne propustaju kod ventila. (3) gornja z:lptivka. Ako pronadete mesta koje propusta. Protresite svako creVQ na kraju spoja da biste proverili da Ii evrsto drzi kada je sistem pod pritiskom. 8. 136 10. 11. odmah ga popravite. hIadnjaka je konstruiran tako da se otvara pri odredenom pritisku. Pritisnite i istegnite creva. (6) pre!ivna cev. UkIjuCite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta da bi dostigao normainu radnu temperaturu. (4) danja zaptivka. Pumpajte uredaj za merenje pritiska do odredenog nivoa (ako vee nije na njemu). (1) pokJopac. hi adnjak i regulacioni ventil grejaca. Namestite na otvor za nalivanje hladnjaka ureclaj za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak. Skinite uredaj za ispitivanje sa poklopca hIadnjaka i po novo namestite uredaj na otvor za naIivanje hIadnjaka. Isto tako. U protivnom. 4. Poklopac moze da se ispita pomocu adaptera na uredaju za ispitivanje pritiska prema prilozenim uputstvima. 7. Skinite ureclaj za ispitivanje pritiska sa otvora za nalivanje hladnjaka. cepove na bloku motora. Ne iskljucujte motor. Pogledajte mesta oko pumpe za vodu. 12. sistem negde propusta. posto se na ovim delovima vidi da propustaju sarnO kada su zagrejani. zaptivke na glavi cilindra. 6. Obratite paznju na ispupcena mesta na cevovodima hladnjaka iii grejaca. Upozorenje: nosite zastitne naocare i pazite da 'ne stojite u pravcu mlaza aka vam crevo prsne II ruci. (7) gornji i (8) donji zaptivni prsten i (9) zaplivnc povrSine poklopca. Prove rite da Ii propusta oko vodene pumpe (pogledajte pokretne delove) i regulacionog ventila grejaca. iskljuCite motor ispitivanje je zavrseno.3.iaka. Trebalo bi da se drzi i da ne opada bar 2 minuta. Posmatrajte pad pritiska na ureclaju za merenje pritiska. kvar treba odmah popraviti. On se nameSta isto kao i poklopac hladnjaka. Veoma mali gubitak pritiska tokom sledeCih nekoliko min uta moze da se zanemari. Ona ukazuju na to da je materijaI popustio iii da je mozda ispucao. (2) opruga regu!ator3 pritiska. Ako primetite znake propustanja. VeCina ureclaja ima venti I za izjednacavanje pritiska. Ako pritisak naglo opadne pas Ie nekoliko minuta. Poklopac SISTEM ZA HLADENJE ® PokJopac i otvor za nalivanjc hlacin. 9. Pumpajte sve dok se dostigne pritisak oznaeen na poklopcu hladnjaka.· Zamenite poklopac ako se suvise brzo iii suvise sporo otvara. Uredaj za ispitivanje sistema za h!adenje nu pritisak namdta se na . (5) vaku umski ra5teretni venti!. Ovaj ureclaj moie da se upotrebi i za ispitivanje poklopca hladnjaka na pritisak. 5.

Skinite uredaj za ispitivanje pritiska sa otvora za nalivanje hladnjaka. Provera tecnosti za hladenje Ala! i materijal • Uredaj za ispitivanje antifriza • Klesta • Krpe • Posuda • Antifriz • Voda SISTEMZA HLAE>ENJE T eenost za hladenje koja se koristi u sistemu za hladenje sastoji se ad antifriza i vade. Noviji tipovi automobila obieno imaju sistem sa recirkulacijom teenosti za hlaclenje. Stoga pogledajte u prirucnik za vas automobil da utvrdite da Ii je blok motora od aluminijuma. naroCito pri malim brzinama kretanja. 14. teenost za hladenje maze da se zamrzne pri niskim temperaturama sto maze da dovede do pucanja bloka motora usled sirenja teenosti. postupite prema sledeCim uputstvima: 1. Uredaj za ispitivanje antifriza iii hidrometar veoma je sWoan hidrometru za ispitivanje akumulatora. To omogucava da se teenost za hladenje dobro promesa sto je potrebno za dobijanje taenog rezultata na uredaju za ispitivanje antifriza. Takode. kupite sarno proizvod na bazi etilenglikola sa aditivima za spreeavanje korozije Ciji je rok trajanja godinu dana. Kada kupujete an. dodajte iskljuCivo antifriz na cijoj ambalazi pise da je bezbedan za takav tip motora. Pailjivo procitajte etiketu. Proizvod ne odgovara standardu aka na nalepnici pise da rastvor etilenglikola i vode u razmeri 1: 1 ne obezbecluje za.tifriz. . ldealna mesavina je rastvor u razmeri 1: 1.titu ad smrzavanja do -35'C. Ako je koncentracija antifriza nedovoljna (vise vode. Nivo tecnosti za hladenje mozete proveriti u rezervoaru -plasticnoj posudi koja se nalazi blizu hladnjaka zahvaljujuCi tome sto je providna i obelezena oznakama za oCitavanje nivoa teenosti za hladenje. lspitivanje teenosti za hladenje treba obaviti posto je motor radio najmanje nekoliko minuta. zatvoreni sistem hlaclenja. Mcrae pokazuje gde sistem za hladcnje propusta. 13. maze da dade do pregrejavanja motara. Da biste proverili da Ii je hladnjak u vasem automobilu zasticen protiv smrzavanja. Da biste proverili sredstvo za hlaclenje u hladnjaku svog automobila potreban yam je ureclaj za ispitivanje antifriza. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. Upo- . Ovaj sistem radi taka sto visak tecnosti iz zagrejanog hladnjaka odlazi u rezervoar gde se zadctava sve dok se hladnjak pan ova ne ohladi. tzv. manje antifriza). Aka vas automobil ima blok motora od aluminijuma.otvor za nalivanje hladnjaka.

a na osnovu broja ioptica koje plivaju u teenosti za hludcnje usis. Usisajte dovoljno tecnosti u uredaj tako da se plovak u staklenoj cevi polako podignc navise. Ova se radi taka sto se pritisne i opusti pumpica na vrhu uredaja uvueenog u tecnost za hladenje. Medutim. Postoji i drugi tip uredaja sa lopaticama. Ako je teenost tamna iii crvenkasto-mrka. IskljuCite motor. (Obavezno upotrebite nekoliko krpa da se ne biste opekli). Dolite zatim 1/3 Cistog antifriza. Drugi tipovi hladnjaka imaju poklopce konstruisane 138 tako da se okrecu do jednog zareza. iii pritiskanjem dugmeta. skinite donje crevo hladnjaka da biste ispustili teenost za . OCitajte rezultat na skali na pJovku na mestu gde je niva tecnosti najvisi. Neki tipovi hladnjaka imaju na poklopcu polugu ili dugme.35 'C.ml: u hidrometar I. 4.ili motor pa tek onda skinite poklopac sa hladnjaka. Nivo tecnosti za hlaaenje treba da bude 2-3 em ispod gomje ivice otvara za nalivanje hladnjaka. Ako je teenost Cista i blstra. otvorite klestima ispusnu slavinu na hladnjaku i ispustite aka 1/3 teenosti iz hladnjaka u jedan sud. zastita ad zamrzavanja treba da odgovara veCini vremenskih uslova. hladnjaku je potrebno eiscenje. Napomena: aka vas automobil nema hladnjak sa ispusnom slavinom.) 3. usisajte uzorak tecnosti u uredaj za ispitivanje antifriza i oCitajte rezulta!. veCina uredaja ima tabelu koja pokazuje temperaturu do koje je teenost zasticena od zamrzavanja. pri izuzetno hladnom vremenu. mozete doliti antifriZ u dodatn! rezervoar. Ako)e motor suviSe topao. Podizanjem po luge navise. Upozorenje: teenost za hladenje ee biti vruea. smanjice se pritisak.zorenje: nikada ne skidajte poklopac sa hladnjaka kada je motor ugrejan da ne bi iz/eteo mlaz kljui'ale tei':nosti pod pritiskom. Kada pritisak dovoljno opadne. Proveriteoeitan rezultat sa tabelom na uredaju za ispitivanje.pricekajte najmanje· 15 minuta posto ste podigli poklopac motora i iskljui'. Napomena: postoje dva naCina za smanjenje pritiska u sistemu za hladenje. (Videti »Ispiranje sistema za hladenje« objasnjeno u ovom poglavlju. pritisnite poklopac i nastavite da ga okrecete da biste ga skinulL 2. Polako skinite pOklopac hladnjaka. mazda ce biti potrebno da vas sistem za hladenje izdrzi do . To se jasno vidi kroz otvor hladnjaka. ponovo ukljuCite motor. Budite spremni da se brzo pomerite ustranll aka vmca 137 SISTEM ZA HLA£lENJE Hidrometar'la ispitivanje tecnosti Zil sa pel loplica pobzuje stepen zastite od zamrzavanja koju pruia anlifriz. Aka imate uredaj za recirkulaciju ternosti za hladenje. teenost pokulja napolje. Ako je rezultat dobijen na uredaju za ispitivanje antifriza -30"C. Uputstva za upotrebu ovakvag uredaja za ispitivanje antifriza nalaze se na samom uredaju.: hladnjaka.

Ako je rezultat -15'C iii vise. Posle toga ispraznite sistem i isperite ga Cistom vodom. dovoljno yam je dobro hemijsko sredstvo za ispiranje.hladenje. Postupak je jednostavan.. najbolje je da se ispusti teenost iz celog sistema za hladenje i da ga ponovo napunite meSavinom antifriza i vade u razmeri 1: 1. Ukljucite motor da biste tecnost za hladenje izmesali i proverite da Ii je nivo odgovarajuCi. mogu se koristiti postupci objasnjeni u ovom odeljku. Ispustite stafU tecnost za hladenje i napunite sis tern za hladenje vodom. Pogledajte u priruenik za svoj automobil da biste videli koliko litara tecnosti za hladenje maze da primi vas hladnjak. Amifriz vremenom gub. . 5. sposobnost da stiti od korozije i stoga se mora menjati da bi ispravno funkcionisao tokom veka trajanja automobila. ne bi trebalo da imate nikakvog problema. Napomena: pre nego s\o dodate antifriz) proverite da sistem nigde ne propusta. Na kraju.30 "C. Zatim sipajte sredstvo za Ciscenje i vozite automobil jedno kratko vreme iii pustite motor da radi pri normalnoj radnoj temperaturi. Budite pazljivi da se ne polijete. dodajte nOV rastvor antifriza i vode. . Ako taj posao obavljate jednom gOdiSnje. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. Aka je rezultat dobijen na uredaju za ispitivanje antifriza izmedu -15 'C i . Ukoliko nemate jako zapusen sistem koji zahteva strucno reverzibilno ispiranje.'I SISTEM ZA HLABENJE " 6. j " . Postoji nekoliko nacina za Ciscenje sistema za hladenje od kojil! neki zahtevilju profesionalnu opremu. moraeete da ispustite 2/3 rastvora iz hladnjaka i da ga zamenite antifrizom. Ispiranje sistema za hladenje Alai i malerijal • Klesta • Odvijac • Noz • Bastensko crevo • Posuda • Krpe • Crevo hladnjaka • Hemijsko sredstvo za ispiranje • Antifriz • Voda • Pribor za ispiranje S istem za hladenje moze godinama da fadi dobro ako ga odriavate u cistom stanju i menjate antifriz najmanje jednom u dye godine. Ako kupite kvalitetan proizvod i pridriavate se uputstava.

Obujrnice sa zavrtnjem mogu se olabaviti okretanjem zavrtnja pomocu odvijac. Obujmice sa oprugom skidaju sa klestima. Kada ste potpuno ispustili tecnost za hladenje. isperite rezervoar vodom. Morate potpuno da ispraznite sistem za hladenje u automobilu. 2. Upozorenje: teenost za hlaoenje moze da bude vruca aka ste izvesno vreme pre toga vozili automobiL Na nekim starijim tipavima bila ne postoji ispusna slavina na hladnjaku. potrebno je jako hemijsko sredstvo za ispiranje. Klestima otvorite ispusnu na dnu hladnjaka. jednostavna pritisnite dugme iIi pOdignite polugu navise. Kada je dovoljno olabavljen. Kada se skine obujrnica. Taj nivo je otprilike 2-3 em ispod ivice otvora za nalivanje hladnjaka. Zatim uzmite nekoliko krpa i polako okrenite poklopac hladnjaka do prvog zareza da bi sesmanjio pritisak. Upozorenje: posto oCistite sistem ukljucujuti i dodatni rezervoar uredaja za recirkulaciju. Da bi se ispraznio takav tip hladnjaka. 4. Jednostavno pritisnite krajeve obujrnice da biste njili pritisak i skinite je sa creva. zatvorite ispusnu siavinu iii penovo prikljuCite 139 SISTEM ZA HLA£>ENJE donje crevo hladnjaka. sistemu za hladenje. moze da se upotrebi bilo koje sredstvo za brzo ispiranje. mora da se skine donje crevo hladnjaka. Spojevi creva hladnjaka osigurani su dvema vrstama obujrnica (»selni«). Zatim skinite poklopac sa hladnjaka da bi se tecnost za hladenje lakse ispustila. Koristite bastensko crevo da napunite hladnjak vodom do predvidenog nivoa. Ako je mrkocrvena. Zaprljani rezervoar magao bi da naskodi . aka se teenost za hladenje naglo ispusti. Sipajte sredstvo za ispiranje (kupljeno u prodavnici auto-delova) u hladnjak. Neki automobili imaju poklopac hladnjaka sa dugmetom iIi polugam za smanjivanje pritiska. Ako ni to ne pomogne. Upozorenje: nikada ne skidajte poklapac sa vruceg hladnjaka. Da biste uprostili posao. 1. obujrnica 'maze da se skine sa creva. Pritisnite nadole poklopac i pazljivo ga izvucite posto se pritisak smanjio.. Stoga pustite motor da se ohladi. a pritisak padne na atmosferski. stavite ispod hladnjaka posudu koja moze da primi oko 10 litara tecnosti. mIMem Pogledajte odeljak "Provera sistema za hladenje« da biste znali kako to da uradite. presecite ih Dozern iake to ZD?Ci kupevinu novog creva. Ako teenost za hladenje nije mrkocrvene boje. 3.a. . pocece da isparava. moze da se skine i crevo sa nosaca. Creva su cvrsto priljubljena te je potrebno da. po mogucstvu na bazi kiseline. se iz sve snage okiecu da bi se izvadila.aM. Posmatrajte stanje tecnosti ia hladenje koja se ispusta.

6.. : ! : ! .. terima.~ ~ : ! . ! : = ~ T-komad za ispiranje (1) moZe da se montira na crevo grejaca (2) koje se pmia od blob motora i spojeno je pomocu obujmica sa oprugom (3) iii sa zavrtnjem (4). obicno oko 15 minuta. Napomena: ovo je dobra prilika . Da biste odredili zapreminu sistema za hladenje. 140 1. U nekim slutnjevirna. . Voda za ispiranje sistema za hladenje moze potom da se dovcde bastenskim crevom (5). . ova obezbeduje da rastvor ·za ispiranje prode kroz ceo sis tern i opere i jezgro gretaca. Taj pribor se montira i koristi na sledeCi nacin: 1. I !¥I?. dye obujmice i usmerivaca za vodu. T·komad moze da se zntvori poklopcem (6).. Zatvorite ispusnu slavinu iii ponovo prikljucite donje crevo hladnjaka.. Crevo . . VeCina proizvodaca preporucuje mesavinu u razmeri 1: 1.. strujanja rashladnag f1uida.' -. 7. ! . I i '! 1 \ l .. Skinite poklopac sa hladnjaka a zatim isperite sistem vodom po drugi put da uklonite sve tragove hemikalije koja bi kasnije mogla da ima koroziono dejstvo. To je jedno od dva creva koja se pruzaju od protivpoiarne pregrade na Jevoj strani prostora za motor. . Potpuna odvrnite komande grejaca. Svetle strelicc pokazuju prikljucke dovodnog crcya hl<ldnjaka..1'. pogledajte u prirucnik za vas automobil. UkljuCite motor i pustite ga da radi onoliko koliko je naznaceno u uputstvima datim uz hemikaliju za ispiranje... Zaustavite motor i po novo ispustite teenost iz sistema za hladenje kao sto je vee objasnjeno.5.da sperete crevom insekte i prljavstinu koji su se nakupili na rebrima hladnjaka.. Vratite na svoje mesto poklopac hladnjaka. ! ..SISTEM ZA HLA£)ENJE . Tamne streli ce pokazuju 10k. Upotreba T-komada za ispiranje Ovaj postupak ukljucuje upotrebu pribora za ispiranje koji postaje sve popularniji kako medu amaAutomobil moze da ima jedan od dva lipa hladnjaka: rash!adni fluid moze da 51ruji horizontalno (levo) iii vertikalno (desno).. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto.. . taka i meau profesionalnim mehanicarima.. Ispiranje ponavljajte sve dok voda ne bude bistra.. . 8. 9. poklopca za T-komad. . Pribor za ispiranje sastoji se od T-komada. 10. a zatim napunite hladnjak mesavinom sveze vade i antifriza. . Pronadite dovodno crevo grejaca...

UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne dostigne uobiCajenu radnu temperaturu. Ueinite ovo polako i pazljivo. 11. bistra voda ce isteCi iz T-komada tako da ce mdavina biti u razmeri 1: 1 kada se doda predvidena kolieina... sipajte Cist antifriz. " ..~ . Stavite obujmicu na kraj svakog isecenog komada. Podatak 0 zapremini sistema za hladenje nac. 6.. cene de love creva. Pazite da T-komad dobro prianja uZ odseKilda ispirate hladnjak preko T-komada. 1skljuCite vodu i skinite bastensko crevo sa T-komada .. Vratite obujmice na mesta i zategnite ih odvijacem.. Zamena remena ventilatora Alat i materijal • Kljucevi iii ozubljeni kljuc sa umecima • Poluga • Uredaj za ispitivanje remena . proverite da Ii su svi spojevi evrsti i vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. Presecite to crevo na sredini ostrim nozern. Zatim ukljueite bastensko crevo i ispirajte sistem za hladenje sve dok voda koja istice iz • hladnjaka ne postane bistra.. SISTEM ZA HLADENJE Pribor za ispitivanJe h"]udnjaka se sastoji od usmerivaea vode (deflektora) koji se st<lvlja u otvor za nalivanje. 7. Najbolje je pricckati da se motor ohladi. 8.. Montirajte T-komad izmedu dva isecena dela. Stavitc poklopac na T-komad.nemojte jos da vracate poklopac na T-komad. obujmice sa oprugom zategnite klestima. Okrenite dugme grejaea na tabli sa instrumentim a do kraja da biste bili sigurni da je i grejac opran.. lspirajte sve dok ne pote{:e bistra vada. Ako je potrebno jos teenosti. Skinite poklopac hladnjaka. Na kraju. Ulijte dovoljno antifriza u hladnjak da se napravi mesavina 1: 1 . voda iz bastcn5kog creva (1) treba cia teee sve dak tecnost koja iz]azi iz usmerivaca montiranog na otvor za nalivanje hladnjaka nije bistra. moie dod do curenja bda sistem za hladenje pocnc da radi. 1skljueite motor i proverite nivo tecnosti za hladenje. Skinite poklopac na T-komadu. Posto se ulije antifriz.. 2. 142 9. u suprotnom. Obujmice (2) koje dne T·komad na creYU grejaca (reba da budu evrsto stegnute. cete u prirucniku za vas automobil. 3. a ne za crevo grejaca koje vodi do pumpe za vodu.. Takode skinite usmerivac sa otvora za nalivanje hladnjaka.je obieno prikJjuceno za blok motora.. 3 litra antifriza za sistem za hladenje je 6 Iitara. 5. 4. Isk!juCite vodu i skinite crevo.~ . Stavite usmerivac za vodu u otvor za nalivanje hladnjaka da bi usmeravao vodu kada pocne da istice. 10.na primer. 141 ---. a zatim ga spojite sa bastenskim crevom.

Medutim.• Remen ventilatora • Ostali pogonski remeni S istem za hladenje koristi jedan od nekoliko pogonskih remena koji pokrecu delove kao sto su alternator. pumpa servo-upravljaca. Napomena: skora svi poprecno postavljeni motori i neki poduzno postavljeni motori imaju elektricni ventilator koji se ne pokrece remenom.cen). Zmijoliki pogonski remen (1) praviino se :tarde pomotu opruznog zatezno g kaisnika (2). mozete da skinete rem en sa kaisnika pumpe za vadu (4). Ovo se fadi dok je remen jos uvek u automobilu (motor treba da je isklju. treba proveriti dve stvari. Remen na sistemu za hladenje iii kais ventilatora pokrece sklop ventilatora i pumpe za vodu. provucile polugu (3) pored maza iice na poklopeu za oprugu (4) i pokretnog pok!opca na kaiSniku (5). Da bisle zameni!i remen. Prilikom ispitivanja remena ventilatora sistema za hladenje. Suvise labav remen ne moze da obezbedi odgovarajuce hladenje pri malim brzinama kretanja.' /. Medutim. (2) nat op!jen uljcm.. Da biste skinuli remen ventilatora (1). kao i vazdusna pumpa uredaja za preCiscavanje izduvnih gasova. Suvise zategnut remen moze da optereti lezajeve u pumpi za vodu. (3) uglacan. dalje pokrete remen. Gurnite poiugu nadole da bisle podigJi zatezni kaisnik. ® 143 -.. Jednostavno popustite vijke za ..1. Mozda cete morati da skinete remen servo-upravIjaca iii kompresor klima-uredaja da biste dosli do njega. Prvo treba proveriti stanje remena. kompresor klima-uredaja. zamenite gao Aka je u ispravnom stanju. cesto isti koji pokrece i alternator. SISTEM ZA HLAElENJE 0-_--. svaki uredaj koji pokrece pogonski remen moie se olabaviti i skinuti tako da on moze da se skine. (4) pocepan i (5) odvajanje slojcv3. Ako je u losem stanju. o!abavite vijke na ahernatoru ( 2) i poyudte alternator prcma ventilatoru (3). taka dOl. sledece sto treba da proverite jeste da Ii je pravilno zategnut. pumpu za vodu na ovim motorima i I) ij ! . Zamena remena ventilatora nije tezak posao. " 'i ® NajceSca osteccnja zbog cega treba zameniti remen: (1) ispucan.

povucite dec koji je u pitanju prema ventilatoru i skinite remen(e). Ako yam pogonski remeni na drugim delovirna onemogucavaju pristup. proverite da Ii ste uzeli adgovarajucu veliCinu. Dok drzite remen u zategiluto.pricvrsCivanje i podesavanje i povucite deo prema ventilatoru. Ne zaboravite da zabelezite u koji zleb kaisnika dolazi koji remmen da bi posle mogli da ih vratite na svoje mesto. Napomena: nemajte seCi remen da biste ga skinuli aka yam nov za zamenu nije pri ruei. Kada pomocu vetikog odvijaea iIi poluge odgurnete unazad zatezni kaisnik.m stanju. Prilikom kupovine novih remena. Zamenite ih po potrebi. izlizana mesta. Poenite od remena koji je najblizi motoru. Napomena: nemojte pokusavati da montirate nov remen prebacivanjem preko kaisnika pomocu odvijaca . Uvrnite remen i pogledajte da nema opterecenja. 2. uljane mrlje. remen se moze skinuti i montirati nov. Ovim ce se remen dovoJjno olabaviti da moze da se skine. 5. Kada sve remene vratite na svoja mesta. Gumite alternator prema ventilatoru i skinite feruen ventilatora. Pazite da ne ostetite nijedan dec koji gurate polugom. zamenite remen. Remeni su abieno razliCitih veliCina i ne mogu se zamenjivati. Nikakvo podesavanje nije potrebno posto ce zatezni kaiSnik automatski podesiti odgovarajucu zategnutost remeha. 4. Aka pronadete bilo koje od ovih ostecenja. remen se moze osloboditi pritiskanjem zateznog kaisnika polugom. Proverite da na njima nema ostecenja navedenih u tacki 1. Potralite naprsla iii krta 144 mesta. Po novo montirajte ventilator i pogonske remene. Olabavite vijak za pricvrsCivanje alternatora (na dnu). iskrzane ivice. obicno' traju oko tri godine. zaseke iii uglacane ivice.· Pocnite od remena najblizeg hladnjakll. Habanje remena ventilatora najbolje se primecuje ako se pogleda sa donje strane koja dodiruje ileb kaisnika. olabavite vijke za 'pricvr$Civanje i podesavanje bilo kojim kljucem iii ozubljenim kljllcem sa llmetkom. 3.to ga moze ostetiti. Remen na ventilatoru moiete da promenite na sledeCi naein: 1. Na mnogim tipovima automobila. kao veCina delova izradenih od gume. a zatim idite prema hladnjaku. Remeni ventilatora. pritegnite vijke za pricvrsCivanje j . kao i vijak za podesavanje (na vrhu). zategnite ih polugom. remen ventilatora u sistemu za hladenje pokrece i alternator. Napornena: na motorima na kojima se nalazi jedan jedini vijugavi remen za pakretanje svih I I I I I ureclaja.

Ako ste nedavno dodali antifriz i hocete da sacuvate tecnos! za hlaclenje. dovodno i odvodno creva grejaca i obilazno crevo pumpe za vodu. Preporucuje se periodicna provera femeDa ventilatora.podesavanje. Skinite obujmice unazad duz creva. Da biste ispustili tecnost iz hladnjaka koji nema ispusnu slavinu. Olabavite obujmice na crevu iii crevima koje nameravate da zamenite. zato sto novi remeni ventilatora teze da se istegnu posle montiranja. UkljuCite motor i prove rite ih jos jednom. Obujmice sa oprugom moraju da se pritisnu klestima. Zamena creva nije Teska kao sto to moze da se uCini kada se atvori poklopac motora. Neke obujmice imaju zavrtanj koji se olabavljuje odvijacem.5 em ugiba kada ga pritisnete prstom. Napomena: na nekim starijim tipovima automobila ne postoji ispusna slavina na hladnjaku. moracete da skinete donje crevo hladnjaka. 6. Creva se menjaju na sledeCi naCin: 1. poluge i odgovarajuce kljueeve ne bi bilo lose stalno imati u automobilu. Mozete kupiti ureclaj za ispitivanje remena pomocu koga cete moCi preciznije da ih zategnete. Podesite z3tegnutost remena da ne bude vise od 1-1. 3. To yam moze pomoCi da izbegnete kvar koji se obicno dogada u najnezgodnijem trenutku. Skidanje i namestanje creva C evovOdi hladnjaka i grejaea obicno imaju vek trajanja od oka tTi godine. posle tri do cetiri nedelje. U sistemu za hlaclenje ima pet vrsta creva: gomje idonje crevo hladnjaka. 2. Creva su cesto pri- . Zategnutost remena treba da se praveri i treCi put. VeCina iskusnih mehanicara preprucuje da se sva creva zamene SISTEM ZA HLADENJE Alat i materijal • Klesta • Odvijac • Noz' • Posuda • Papir za glacanje (»smirgla«) • Creva hladnjaka • Crevo grejaca • Obujmice (»selne«) • Zaptivka kada jedno popusti. Proverite da Ii su svi remeni vraceni na odgovarajuce kaisnike. Uvrnite creva da vidite da Ii se krajevi skidaju sa odgovarajuCih prikljucaka. Rezervne remene. Time se izbegavaju kasnije opravke i smanjuje mogucnost kvara. Klestima alabavite ispusnu slavinu hladnjaka koja se nalazi pri dnu. Da biste ispraznili sistem za hladenje. ispustite je u cistu posudu. skinite poklopac hladnjaka. Ispraznite sistem za hlaclenje. Upozorenje: ovaj posao treba obaviti kada je motor hladan.

istrljajtc prikljuckc za giacanje (2).i ! r . kupite elasticno. Ono je predvideno da izdrzi pritisak pumpe za vodu. 6. i:iu! L !In i· Da biste zameniii izlizano. I -i 1 I I I I 5. .ljubljena za metal i jedini nacin da ih skinete je da ih odsecete nozem. (3) dovodno i (4) odvodna crcvo i (5) obiiawo crc\'o . pohab::mo iii osteccno crevo (1). 145 ----.. Obujmice sa oprugom sc klcsrima (gore). Pokusajte da kupite iIi nabavite odgovarajuce crevo za vas tip automobila. obujmice imaju ogranicen vek trajanja. NaznaCite tacno koje crevo ielite. a zatim obrisite. U slucaju da ne moiete da nabavite odgovarajuce crevo. zaptivaca iIi korozije. . Uopsteno govoreci. 4. STSTEM ZA HLAElENJE 146 Ccvovodi u tipienom siSlemll za hladcnjc: (I) gomjc i (2) dOlljc crev o hladnjaka. slavite zaptivku (3) i proveritc da Ii su obujmice cvrsto spojene (4). ponesite staro da biste ga uporedili sa novim.--•. elasticno crevo moze se koristiti umesto odgovarajuceg . bice yam potrebno iicano armirano crevo. sastruzite ih ili skinite haTtijom za glacanje. Ako na prikljucku ima naslaga stvrdnutog cementa. Po'. napravite prorez duzine 10 cm od kraja creva. Kupite nove obujmiee osim ako one sto imate nisu potpuno oCllvane. Ukoliko je duiine i veliCine.originalnog.J . I S: I < I \r! .. Obujmice sa zavrtnjem (dole) skidaju 5e odvijacem. mogucstvu. Pazite da kupite obujmiee odgovarajuce veliCine. Ako je u pitanju donje crevo hladnjaka. Cevovodi u sislemu za hladenje imaju fazlicite vrstc obujmica.

Obujmica treba da se nalazi na razdaljini od 2-3 em od kraj a creva. 9. I _________________________ I i i J 1 . termostat . vratite obujmice na mesto i zategnite zavrtanj. On delimicno smanjuje protok tecnosti za hladenje do hladnjaka kada je motor ® 0/ 0 / d' C) . Odrzavanje termostata P osta uCinak motora neposredno zavisi ad radne temperature. 8. 'II J .7. UkljuCite motor i pustite ga da fadi 15-20 minuta dak ne dostigne radnu temperaturu. Stavite zaptivac nll ocisceni prikljucak pre nego sto montirate novo erevo da biste bili potpuno sigurni da je spoj dobar.uredaj osetljiv na temperaturu . Ako je potrebno."I! I Ii· t III Ii !II I 1\\ Ii . Stavite na prikljucak. 10.1'1 J ' J . Illl . Proverite spojeve da ne propustaju. Za opruzne obujmlee koristite klesta za stezanje zavrsetaka. Ponovo napunite sistem za hladenje i vratite na svoje mesto poklopac hladnjaka. I I \ c ! \11 I i r J 1'1 I \ i r I" \ .igra glavnu ulogu u sistemu za hladenje motora. Namestite obujmice na oba kraja creva. ponovo pritegnite obujmice.

O ni se zlltvaraju da bi sprecili prolazJk tecnosti kroz hladnjak bua je motor hladan. __________ _ 147 _. Kasnije. ako se ne otvori. grejac u automobilu nece proizvoditi dovoljno toplote po hladnom vremenu. . .: da bi propuStili tecnost da cirkulise kana je motor Z.1 c:. 1'1\. izazvace pregrejavanje. I I ._UI:. Aka je termostat stalno otvoren. (6) seog!!. (9) obodna zllptivka i (10) pflruomc3. Lako je ustanoviti da Ii je termostat ispravan. Cime se ubrzava proces zagrevanja.1[!rej3IL • Kljucevi iii k1juc sa ozubljenjem i umecima • Cekic hladan.ldenje. (4) gumena membrana. . . Odnosno.: vcn!iill. on maze da izazove i pregrejavanje iii probleme u vezi sa pregrejavanjem. Ispraznite hladnjak u sistemu za hladenje prema uputstvima iz pogJavlja »Ispiranje sistema za hladenje«. (3 ) cilindllf od voska. (7) zaptivka venlila. (8) zaptivka. To se radi na sledeCi naCin: • Komad drveta • Posuda • Termometar • Komad zice • Strugac • Termostat i zaptivac • Voda • Krpe bez dlacica • Prstenasti zaptivac • Obujmice 148 1. (1) okvir. kada je motor topao. Kada je sistcm za hladenje Cist i radi pri normalnim tempcraturama. (5) Z3vojnll opruga. termostat se sirom atvara da bi omoguCio maksimalan protok tecnosti Za hladenje. .1m III. I .._. ~ I ! I ! I I I . Mec!utim. Termostati su osetljivi na promenu temperature tecnosti ZJ hl. (2) klip. a otvarllju s!. ~ -_""'-1 I II. Ala! i ma!erijal • Odvijac • Klesta U prescku su prikllZllni dci(l\'i lcrmoStJlll. moze da traje godinama.

Spustite termostat u vodu pomocu komada zice i nastavite sa grejanjem. i povezan je sa gomjim crevom hlad. 8. prvo skinite gamje creva hladnjaka na kuCilllU tennostala kaje se nalazi na vrhu bloka mOlOr. Dobro proverite tehnicke podarke pre nego fro izidete iz prodavnice auto-de/ova. Za!im skif'lite dva vijka koji pricvrscuju kuciste za blok motora. Izvucite kuCiste termostata. uCinite to klestima. 3.!. Izvadite termostat iz bloka motora i stavite Cistu krpu u otvor da unutra ne bi usIa prljavstina.p. Odredite temperatumi rasp on termostata. Na poslednjim tipovima auto mobil a koji imaju motor sa elektronskim komandama izuzetno je vazno zameniti termostat onim koji ima odredenu ternperaturu.. Termostat je obicno smeSten na bloku motora. Nastavite sa grejanjem sve dok voda ne dostigne 10°C iznad donje temperature predvidene za termostat. Pre nego sto stavite nov termostat. Na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju poprecno postavljen motor. SuviSe »vruc« termostat moze da izazove »fijukanje« i detonacije u motorn. 11. Skinite kraj creva sa prikljucka. Skinite obujmicu gomjeg creva hladnjaka sa kuCista termostata. 5. kuCiste termostata moze da se nalazi na prednjoj iIi zadnjoj strani mot ora. Ako se termostat suvise rano otvori. Upozoreuje: veCina termostata je slii'na i zato postoji mogucnost da kupite i montirate termostat koji nije predviden za SISTEM ZA HLA9ENJE Tennostat se nalazi u svom kuCiS\u. Ako se zaptivac stvrdnuo. temperaturni raspon vaseg matora. Donja temperatura je tacka na kojoj bi trebalo da pocne da se otvara. Skinite obujmicu sa creva. moze da ometa rad komandi motora sto dovodi do pove- . Gornja temperatura oznacava polozaj kada je potpuno otvoren. treba ga zameniti. ostruzite staru zaptivku i sredstvo za zaptivanje sa nosece povrsine bloka motora. 6. Ako se ne otvori. Odvijacem olabavite zavrtanj na obujmici. njaka. 7. Zagrejte vodu do 5-8 °C ispod predvidene donje temperature termostata. Trebalo bi potpuno da se otvori. Skinite dva vijka koja pricvrscuju kuCiste termostata za blok motora. Pronadite kuCiste termostata. Da biste doSH do termastata.. Ako je u pitanju obujmica sa oprugom. 9. Pogledajte u fabricki prirucnik ako niste'sigurni gde se nalazi termostat. a suvise »hladan«. 10..:a 2. On je obicno naznacen na sam om termostatu. 4. skinite ga tako sto cete staviti komad drveta na kuCiste i lako ga udarati cekicem dok se ne olabavi. Ako ne mozete skin uti vijke obicnim kljucem. upotrebite ozubljeni sa umetkom odgovarajuce veliCine. treba ga zameniti. N a nekim vozilima pronaCi cete ga u posebnom'kucistu koje je pricvrsceno za gomje crevo hladnjaka. na vrhu prednjeg dela.. Stavite posudu sa vodom na pee i spustite u nju kuhinjski termometar.

cvrsto pritegnite zavrtanj. Upozorenje: nemojte suvise da ih priteiete. uzmite kijut odgovarajuee veiiCine i pailjivo okreCite svaki vijak za po jednu cetvrtinu kruga. Ako ne pogledate ove oznake. Ovaj dec termostata mora da se okrene prema hladnjaku. Skinite krpu. mogli biste da ga naopacke postavite u kuCiste. UkijuCite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta kako bi postigao normalnu radnu temperaturu. 18. Stavite kuCiste termostata preko termostata i zaptivke. Stavite pokiopae hiadnjaka na svoje mesto. Kad god montirate nov termostat koristite novu zaptivku. KuciSte termostata maze laka da pukne i da se slomije usled suvise jakog pritezanja. pazite da opruga i radni mehanizam ne budu okrenuti ka hladnjaku (iIi dole u motoru). Nanesite sredstvo za zaptivanje sa abe strane zaptivke da biste obezbedili dobar spoj. Ako primetite propustanje. na obujmicama sa zavrtnjem. Neki termostati imaju prirubnicu koja se mora staviti u poseban zleb. Takode proverite ako spoja kuCista termostata i bioka motora. Pomerajte obujmicu duz creva sve dok ne dade na 2-3 em od njegovog kraja. biee vam za ovo potrebna klesta. posao ja zavrsen. Proverite da Ii je dobro zatvorena ispusna siavina na dnu hiadnjaka iii da ii je donje erevo hladnjaka sigurno. 15. Ako imate obujmicu sa oprugom. 12. stavite nove. Zatim pazljivo namestite zaptivku preka term 0stata i nosece povrsine bloka malara. pokusajte jos maio da zategnete crevnu obujmicu. 16. Napunite sistem mesavinom vode i anlifriza u razmeri 1: 1 pre rna uputstvima iz pogiavlja »Ispiranje sistema za hladenje«. Kada ste se uveriii da su svi crevni prikijutci sigurni. moracete da skinete kuCiste i pocnete posao od potetka. »gore« i »prema hladnjaku«. Proverite da niste naCinili ovu gresku. Ukoliko do propustanja doiazi na spoju izmeclu kuCista i bioka motora. Ako posie nekoliko zaokreta vijka propustanje ne prestane. paiijivo proverite da nema propustanja na spoju izmedu gornjeg creva hi adnjaka i kuCista termostata. Montirajte tennostat. Postavite obujrnic'4 na creva i namestite gornje creva hladnjaka preko kuCista termostata. 17. Stavite termostat na sediste u bloku motora. Kada 'niste sigurni u koji polozaj treba da postavite termostat. Ako nista ne propusta. mozete panovo da napunite sistem za hiadenje.cane potrosnje goriva i povecane koliCine izduvnih gasova. Ako obujmice na crevima nisu potpuno ispravne. Ona se obicno prodaje sa termo149 SISTEM ZA HLABENJE statoffi. Dok motor jos radi. Na termostatu pise: »napred«. 13. Stavite dva vijka na kuCiste i pritegnite ih. 14. Gumi!e cistu krpu (1) II olvor i skinit\! slaru .

Namestite nov tcrmostat (4).. 19. (3) nosac VentilalOra iii pagona. Polako odvrCite poklopac hladnjaka do prvog zareza da biste ga uklonil. Pumpa omogucuje kruienje teenoSli za hladenje u motam. SISTEM ZA HLAtJENJ 21.. obicno se primeti kako pumpa propusta... Sastoji se od skidanja ventilatora..... mmeSlle sredstvo za zaptivanjc sa svih strana nove zaptivke (5) i stavitc jc preko termostata.. Panova nivo tecnosti u sistemu za hladenje.' Slavile krpe oko poklopca hladn..ljivi..... Sistem treba da bude napunjen do 2-3 em ispod otvora za nalivanje hladnjaka. Skinite poklopac sa hladnjaka.. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. Ako nema curenja. K ad je pumpa za vodu neispravna.. 151 Ii SISTEM ZA HLA£>ENJE I ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ . To se radi na sledeCi naCin. (3) prsten.. pogonskih remena i vijaka koji· pricvrscuju pumpu za motor..osovina. U sredini: mnogi novi tipovi aulamobiJa nemaju zaptivke izmedu pumre za vodu i mNora.......... Da biste ova proverili.. (5) kuclSle pumpe za vodu........ a umcSl0 toga keristi se silikonsko sredstvo za zaptiV3nje. Budite pai..~ I CD Tipican sklap pumpe La yodu i ventilatora u automobilima "Dienem! motorsa«. 20. Zamena pumpe za vadu je posaa koji izgleda tezi nego sto jeste. (1) zaptivka.....T r ... (2) turbina... (8) kuisnik. (7) sklop prirubnice i ieZaja. jednostavno iskljuCite motor. a and a pokusajte da pokreeete ventilator naprednazad. Kada menjate pumpu za vocu. (7) otYor za montaiu i (8) (urbina.... (4) zaptivka.. (9) odslOjnik i (10) ventilator....aka da tdnost za hiadenje ne bi pokuijala napoije i eventuaino vas opekia.. vodu Gore: delay] pumpe za vodu prikazani u'preseku 5U: (1) zaptivka..mje iii zaptivku. Pregrejavanje motora je moguce. Upozorenje: u sistemu za hladenje ce se zadriati izvestan pritisak.. (2) prcdnja caura.... Drugi znaci kvara su labavi i istroseni leiajevi... Svako pameranje izmedu ventilatora i pumpe za vadu pokazuje da su leiajevi izlizani i da pumpu treba zameniti. iskljucite motor i pustite cra da se ohladi.....zaptivku (2) pomocu nOla iii mugu'::a (3). ali pre nego sto do njega dade. (6) zaptivcna prirubnica.. Na dnu: turbina vodene pumpe (9) usmerava tecnost za hladenje iz hladnjaka ka motoru. (5) kuciSte. odlutite da Ii cete panovo upotrebiti sillkonsko srcdstvo za zaptiv........ iz prostora za motor obieno se cuje kloparanje... 150 I .. Zamena pumpe Za. (6) vijci za prievrscivanje.. ...... Po potrebi dodajte jos tecnosti za hladenje..~ ® ~ 5 . (4) ....

Kada imate obujmice sa oprugom. zavrnite slavinu.. moracete da skinete gornje crevo hladnjaka kako je opisano u postupku 3. crevo grejaca i obilazno crevo. mOIacete da iskIjuCite elektricnu instalaciju. olabavite odvijacem zavrtanj i izvucite obujmicu duz creva. Kada se motor ohladi. Detaljan opis ovog posla nalazi se U odeljku »Zamena remena ventilatora«. I j I I i I I t "'" o 3.. Napomena: neki stariji tipovi automobila nemaju ispusnu slavinu na bladnjaku. Moze da ih bude tIi: donje CIevo hladnjaka. Klestama odvrnite ispusnu slavinu u blizini dna hladnjaka. Na crevirna sa obujrnicom na zavrtanj.'. SISTEM ZA HLAf)ENJE . ------------------. . Ovo moze da zahteva malo vise snage. Kljucem skinite vijke koji pricvrscuju ventila@ / / tor za pumpu za vodu.. Da biste ispustili tecnost iz takvog tipa bladnjaka. Zatim cete pomocu kljuca morati da skinete svi: pogonske remene. pokusajte da skinete creva sa prikljucaka. Ako vam to ne pode za rukom. 4. I I I I . Napomena: ako vas automobil ima elektricniventilator. U tom slucaju creva se moraju zameniti.. pan ova da upotrebite tecnast za hladenje. ispustite je u eistu posudu. mOIacete da ih isecete ostrirn nozern. i ~ 1 != ·1 .. Aka zelite. 2 . Sva creva treba da obelezite da biste posle znali gde da ih vIatite. . Skinite sve cevovode spojene sa pumpom za vodu..152 I T ® 1.. pritisnite im krajeve klestima da biste ih skinuli sa creva. to ce olaksati ispustanje tecnasti za bladenje. skinite poklopac bladnjaka. Kada sklonite obujmice.". Na automobilima sa . Kada je teenost za hladenje potpuno ispustena iz hladnjaka. .

SkIonite krpu kad zavrsite struganje. 6. Namestite rukom vijke za pricvrsCivanje pumpe za vodu i pritegnite ih.te da Ii ste kupi/i pumpu koja odgovara vatem automobilu. osim ako yam nije potrebno vise prostora da biste dosli do pumpe za vodu. Napomena: ako umesto nove pumpe montirate popravljenu. 153 SISTEM ZA HLAf>ENJE Ala! i ma!erijal • Klesta • Kljucevi • Odvijac • Ostar noi • Kljuc sa ozubljenjem i umeeima • Grebac • Poluga • Uredaj za ispitivanje pritiska u sistemu za hIadenje • Pribor za ispitivanje antifriza • Posuda • Krpa bez dlaCiea • Sredstvo za zaptivanje • Pumpa za vodu sa zaptivkom • Crevo grej aca • Crevo hladnjaka • Hartija za glacanje (»smirgIa«) . Ako moiete.' Antifriz • Voda 7. Napomena: u retkim slucajevirna moze da bude potrebno da skinete hladnjak da biste dosli do pumpe za vodu. ponesite staru u prodavnicu auto-delava. kao i oko. Nanesite sredstvo za zaptivanje i na drugu stranu zaptivke. Stavite zaptivku na povrsinu bloka motora gde stoji pumpa. odnosno da skinete masku. Izvucite pumpu. te zato dobro prover. Napomena: ako umesto zaptivke koristite silikonsko sredstvo za zaptivanje. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa ODe strane nove zaptivke koja je u dodiru sa bIokom motora. unutra i spolja otvora za vijke. Grebacem skinite staru zaptivku i sredstvo za zaptivanje sa nosece povrsine pumpe za vodu na bloku motora.prednjim pogonom koji imaju poprecno postavljen motor. Stavite novu pumpu za vodu preko zaptivke na predvideno mesto u bloku motora. Pazite da yam komadiCi stare zaptivke ne upadnu U otvor gde se pumpa za vodu pricvrscuje za blok motora. Kljucem sa ozubljenjem i odgovarajuCim umetkom skinite vijke koji pricvrscuju pumpu za vodu. Upotrebite kljuc sa ozubljenjem i odgovarajuci umetak da biste dobra pritegli vijke. 8. Treba da ih ima cetiri do sedam. nanesite ga u vidu trake od oko 3 mm dui 'aodirne povrsine pumpe za vodu. Upozorenje: pumpe za vodu su po izgledu veoma sliene. creva i nosace hladnjaka. 5. . potrosicete upola manje novea. Stavite krpu koja nema dlaCiea u olvor u kome je bila pumpa. 9. necete morati da skidate ventilator.

Napunite hladnjak tecnoseu za hladenje koju ste ispustili kako je opisano u tacki 1. Ueinite ovo posto ste vozili auto mobil oko 20-30 minuta. 14. 15. Ako je nivo teenosti u hladnjaku nizak. Obavezno koristite nove obujrnice za creva ukoliko stare nisu potpuno ocuvane. Sredstva za zaptivanje mogu da posluie kao privremeno resc: i ! ( ii i. 13. Vratite na mesto poklopae hladnjaka. Aka se panovo koriste stare. Dodajte mesavinu antifriza i vade u razmeri 1:1. moracete da montirate nova prema uputstvima iz odeIjka »Skidanje i narnestanje creva«. Upalite motor i vizuelno proverite da ne propusta. Swvite oa svako crevo DOVil obujrnicu. Ako ielite da prove rite stepen zastite od zamrzavanja koju pruza antifriz. Namestite ventilator iii kaisnik na novu pumpu za vodu i namestite vijke za pricvrsCivanje. Zamena cepova na bloku motora A ko eep na bloku vaseg motora propusta. najbolje je da ga zamenite novim. Detaljan opis zamene r e m ~ n a nalazi se u odeljku »Zamena remena ventiiatora«. dobro ih zategnite.pogonske remene. Izgrebite iIi skinite hartijom za gIaeanje ostatke sredstva za zaptivanje sa povrsine na kojoj s'e crevo montira. Ako na obuJmleama postoje zavrtnji. Ako ste neka morali da isecete.pw I . Posle ovoga mozete da zamenite . Dobro ih pritegnite kljucem. dodajte novu teenost. Kod obujmiea sa aprugom za pritezanje biee vam potrebna kleSta. Upotrebite pribor za ispitivanje antifriza da biste odredili stepen zastite od zamrzavanja prema uputstvima datim U odeljku »Pravera tecnosti za hladenje«. Vratite sva ereva. pazite da ih stavite na creva pre nego 5to ih montirate. 12. pomesajte novi antifriz sa starom tecnoscu za hlaoenje. Za ovaj posao ce yam biti potrebna poluga.I ! I i i i SISTEM ZA HLA£lENJE CD ® CD IbJlI II Cepovi su obitno smdlcni sn stranc blob motor". 11.Popravljena pump a ee raditi isto kao i nova. Namestite svako crevo na odgovarajuCi prikIjucak i pavueite obujmice da dodu na 2-3 em od kraja ereva. Da . 154 10.

Dok radite ispod automobila. a onda otvorite ispusnu slavinu na hi adnjaku da biste ispraznili sistem za hladenje. Alat i materijal • Posuda • Klesta • Ceki': • Rucna svetiljka _ • Hartija za glacanje (»Smirgla«) • Probojac • Odvijac • Sredstvo za zaptivanje • Antifriz • Voda nje. i izvadite ga napolje iz otvma (3). 6.lako protrljajle hartijom za glacanje ivice otvora da biste skinuli povrsinsku koroziju. Kadaje motor ohladen. upotrebite ga kao polugu da biste izvadili cep napolje. Po potrebi dodajte rashladni fluid u sistem za hladenje. Da ne biste ostetili dodirne povrsine izmeau cepa i bloka matara. 2. Panovo napunite sistem za hladenje mesavinom antifriza i vode u razmeri 1: 1. s. pazed da se pri tome ne izokrene iii iskrivi. 4. Vralite na mesto poklopac hladnjaka i ostavite . Ukljutite motor i pustite ga da radi dok se ne zagreje. nanesite sredstvo za zaptivanje na ivice cepa i pailjivo ga .ko montirate melalni cep. ne pokusavajte da gurate polugu izmedu cepa i bloka kada skidate cep. Aka koristite odvijac.ccp kojl propus(:J. gurnite ga s jednc odvijaccm iii probojccm (2). i\. Posta ste skinull cep. Kad cepava sa zaptivnim prstenovima od gume. Pronaaite cep koji propusta i pailjivo proverite da Ii na bloku motora ima korozije iii tragova tecnosti za hlaaenje. probojac cete morati da izvucete pomotu klesta. 3. skinite poklopac hladnjaka. masti i otpadaka. gurnite na mesta. ali ce _ pre iii posle cep pan ova poceti da propusta. U nekim slucajevima. (1). aktivirajte rucni kocnicll. Kod nekih tipova motora do cepova se maze doC! sarno aka podignete prednji deo automobila iii aka koristite platforme. uterajte pomocu cekica probojac ili odvijac kroz jednu stranu cepa. kakav je bio originalan. Automobil parkirajte na ravnom tiu. Tek tada podignite prednji deo i poduprite ga postoljima. OCistite sve tragove tecnosti za hlade155 SISTEM ZA HLAE>ENJE nje. nije potrebno sredstvo za zaptivanje. a menjac (rueni . odnosno kada njime probijate cep. Da biste skinuli cep koji propusta. pailjivo otistite i pregledajte otvo[. Cep koji propusta zilmenicete na sledeCi nacin: 1. Ako je potrebno. upotrebljavajte rucnu svetiljku. Postoji nekoliko vrsta cepova. Sarno namestite cep u OtVOT i zateiite vijak sve dok se cep ne uevrsti. 8.mehanicki) stavite u brzinu iii u poloiaj za parkiranje (automatski). 7.

Novi hladnjaci mogu da se nab ave u radionicama za popravku hladnjaka. poklopce i vijkc knji prievrstuju hladnjak za ram. ii Ii 1 I 'I' . Polovni hladnjaci takode mogu da se nab ave po umerenim cenama na otpadu. Zamena hladnjaka AlaI i materijal • Posuda • Odvijac • Klesta • Antifriz • Kljucevi • Voda K ada prilikom provere sistema za hladenje otkrijete curenje iIi ostecenja na hladnjaku. ali kupovina polovnog hladnjaka moze da bude . Tada bi trcbalo da sc izvadi iz automobila. 156 I I Da biste skinuli hladnjak sa automobila sa prcdnjim pogonom kod kojih je mOlor poprecno postavljcn. Manja ostecenja. bo i svc spojnice.rizicna posta se ne vidi koUka je OCllvan iZDutra.motor da radi nekoliko min uta da bi se unular sistema za hladenje stvorio pritisak. I . Stavljanje novog jezgra znati skidanje spoljasnjih rezervoara sa starog hladnjaka i njihovo . MeCiutim. . vreme je da ga popravite iIi zamenite novim.montiranje na novo jezgro. U mehanicarskoj radionici ce vas ovo kostati manje od kupovine novag hladnjaka jer kupujete sarno novo jezgro i placate fad. Zatim ugasite m o t o ~ i proverite da Ii negde propusta. jedino sto vam preostaje jeste da zamenite ceo hladnjak. Skinite prikljutke sa dodatne posude za h!adenje. --. . I I i 1 ! LADENJE SISTEM ZA H 157 SISTEM ZA HLADENJE kad prodavaca automobila i u veCini prodavnica autodelova. iskljuci!c ereva sa hladnjaka.i curenje mogu najcesce da se poprave uz minimalne troskove. aka su rezervoari neupotrebljivi. ali veca ostecenja zahtevajuj vetu popravku iii kupovinu novog hladnjaka. zatim skinite ventilator i rnasku ventilatora.

Skinite elektricni ventilator (ako postoji). Ukoliko nemate dosta iskustva sa lemljenjem gvoZda. kao i da zamenite sve de love koji nisu ispravni. veCina hladnjaka moie da se izvadi iz prostora za motor. Skinite dodatnu posudu (rezervoar) za recirkulaciju tecnosti sa bladnjaka iIi iskljuCite crevo koje vodi od poklopca hladnjaka do dodatne posude. 8. 6.Ako se ipak resite da uzmete polovan hladnjak. jezgro treba da se zameni. Skinite okvir ventilatora (ako postoji). ne zaboravite da ga vratite na svoje mesta. . trebala bi da pailjiva proverite creva hladnjaka i grejaca. Da biste ponovo montirali opravljen iii nov hladnjak. Grejaci AlaI i malerijal • OsiguraCi • Regulacioni ventil grejaca • Antifriz • Voda • Krpe . pogonske remene i spojnicu ventilatora. skinite poklopac i otvorite ispusnu slavinu na hladnjaku da ispraznite sistem za hladenje. Sto se tice zamene hladnjaka. Aka zaboravite. Posle toga. smanjice se ucinak ventilatora sto moze dovesti do pregrejavanja. Skinite vijke koji drie gomje nosaee hladnjaka. Kada se motor ohladi. 5. Na hladnjacima ad aluminijuma. Skinite gomje i donje crevo sa hladnjaka. 4. 3. Ponovo napunite sistem za hladenje svezorn mesavinom antifriza i vade. Aka hladnjak ima okvir za ventilator. ponovite data uputstva obrnutim 158 redom. mesta koja propustaju ponekad se mogu popraviti posebnim epoksidnim lepilom ukoliko su ostecenja mala. Napomena: aka se hladnjak menja zato sto je star. iskIjuCite vodove za hladenje ulja u menjacu sa hladnjaka i zatepite ih da teenost iz menjaea slueajno ne bi iscunla napolje. tu opravku najbolje prepustite radionici za opravku hladnjaka. Zamena hladnjaka nije teiak posao. posta na njima obieno nema okvira vent!latora koji treba skidati. pogotovu na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju popreeno postavljen motor. Aka vase vozilo ima automatski menjac. Na ostalirria se moraju skinuti vijci sa strane hladnjaka iii vijci koji pricvrseuju nosace. obavezno trazite garanciju. to maiete da uradite sami aka sleoite sledeea uputstva: 1. Popravka hladnjaka je vee nesto drugo. 2. zatim ukljuCite motor i proverite da negde ne propusta. ali ako su ostecenja velika. 7. Upozorenje: pazite da ne ostetite hladnjak ukoliko nameravate da ga opravite. a zatim i nosace.· Opravku hladnjaka ce najbolje obaviti strucnjak koji moze da ispita hladntak na pritisak i da odredi njegovo pravo stanje.

( 4) hladnjak.. Ventilator za potiskivanje vazduha pokreee elektromotor. (17) gamje crevo hladnjaka i (18) pumpa za vodu. Da bi ste utvrdili koji se sistem nalazi u vasem automobilu. (7) isp usna s]avina. prilieno jednostavan. proverite da Ii se ruene komande slobadna pokrecu uz mali otpor. a obicno se nalazi ispod table sa instrumentima. Sistem grejanja je. Gn:janjc: (1) poklopac hladnjka. (6) vod za rashladni fluid. Kao sto je naznaceno u prirucniku za vas automobil. u stvari. Ukoliko je potrebno. ako ventilator uopste ne radi. Obicno se nalazi zajedno sa ostalim os iguraCima ispod table sa instrumentima. : : . S obzirom da je motor ventilatora smesten u tesko pristupacnom prostoru. (1) ckspanzioni sud. pregledajte sva vakuumska creva kako u prostoru za motor. Medutim. grejac automobila je sastavni deo sistema za hladenje motara. (8) donje crevo hladnjaka. (9) vodeni omotac. Vakuum nastaje kada motor radi. (14) cep na bloku motora. Na automobilima sa vakuumskim komandama. te vakuumski sistem ne moze da radi ako matar nije ukljucen. da su kablovi jos spojeni. periodicno odrzavanje ce osigurati da sistem grejanja bude godinama ispravan. U sistem za grejanje spada i regulacioni ventil grejaca koji odreduje potrebnu koliCinu toplote. (13) jezgro grejaca. proverite prvo osigurac koji regulise rad njegovog motora. (11) odvodna cev nn bloku matora. mozda bi bilo bolje da se obratite strucnjaku da to uradi. (10) creva grej aca. l l ~ _ . Kao sto se kod sistema za hladenje motora koriste ereva i spojevi . Sis tern za grejanje moze da radi pomoeu vakuumskih iIi kablovskih komandi. Ako imate kablovske komande. Curenje rashladnog fluida cesto predstavlja problem u sistemu za grejanje. tako i ispod table sa instrumentima da biste se uverili da nema popucalih mesta iii labavih spojeva. (16) termosfat. Preko snopa cevi (jezgra) grejaea struji vazdub koji se zagreva i raspodeljuje u kabinu automobila iii prema vetrobranu. (5) ventilatorski remen. obratite painju da Ii sistem radi kada je motor iskljucen.B ez obzira kaliko vam to izgledalo cudno. (15) glava cilindra. (12) motor ventila!ora grejaca. kao i klapne i otvori koji sIuze za usmeravanje zagrejanog vazduha. Sastoji se od snopa cevi kroz koje protice zagrejan rashladni fluid iz sistema za hladenje motora. i To znac. (3) ventilator. zamenite ga odgovarajuCim pre nego sto pocnete ista da popravljate na sistemu. Ako je motor ventilatora grejaca bucan. najcesee je bolje da ga zamenite nego da pokusate da ga opravljate.

(8) kana! grejaca staklu i (9 ) ispusti za gn::jac Slakla (vctrobralla). vruca teenast za hladenje maze da iz/eti napolje i da vas opasno opeee aka nepazljivo skidate poklopac. (5) ventilator. isto se dogacla i u sistemu za grejanje. (7) kanal za svci vazduh. konstruisan je tako da moie da se okrene do zareza u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu_ Kada se pritisak smanji. Ako morate da otvorite poklopae dok je sistemzagrejan. Taj poklapac. Kadgod se ereva grejaca pohabaju iii spojevi olabave. pritisak u hladnjaku se smanjuje_ Na drugim tipovima automobila.savanjc temperature.koji ponekad propuStaju. Ako u sistemu za hlaclenje postoji dodatna posuda za reeirkula159 __________________ _____ -lli r \. skinite poklopac hladnjaka i po potrebi dodajte rashladni fluid sve dok nivo ne bude bio 2-3 em ispod iviee otvora za nalivanje_ VeCina proizvodaca preporucuje da se tecnost za hladenje sastoji od mesa vine antifriza i vade u razmeri 1: 1. Odavanje top late grejaca maze da postane nestabilno. (2) podesavanje provetravanja. (6) ispust za 5Vei vazduh. a moze da dade i do potpunog gubitka toplote. (4) kanai grejaca. (3) podeSavanje ventilalora. proverite nivo tecnosti u njoj i po potrebi je napunite do predvidenog nivoa. u stvari. pritisnite poklopae nadole i okrenite ga u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu da biste ga skinuli. upotrebite nekoliko krpa da biste se zastitili_ Pritisak u hladnjaku se smanjuje na dva nacina u zavisnosti od tip a poklopea hladnjaka. Usmerivat vode (1) na O\voru za nalivanje hladnjaka odvodi vodu koja je sluiila Zll ispirnnje (2). Upozorenje: nikada ne skidajte poklopac hladnjaka kada je sistem zagr-ejan. poklopac hladnjaka Aka je jezgro grejaca zapUSCrlO. Pre nego sto pocnete da proveravate sis tern za grejanje. treba uvek obazrivo da skidate. Ako podignete polugu iIi pritisnete dugme. Posta sistem radi pod pritiskom. Ako u sistemu za hladenje ne postoji dodatna posuda za recirkulaciju rashladnog fluida. proverite da Ii je sistem za hladenje (hladnjak) pun rashladnog f1uida. Smanjena koliCina rashladnog fluida negativno utice na grejanje. ciju rashladnog fluida. Kod nekih tipova automobila na poklopeu hladnjaka nalazi se posebna poluga iii dugme. rashladni fluid euri napolje. Sistem za grejanje rasporeduje zagrcjan vazduh u kabinu vozila 160 ! ! . to se ponekad moze popraviti ispiranjem sistema Zll hiadenjc. Stoga sva ereva i spojevi treba da budu ispravni da bi i grejac ispravno radio. (1) pode.

Zamenite termostat prema uputstvima iz odeljka )Odrzavanje termostata«.... Aka je jedno crevo grejaca vfuce. mazda vam termostat u sistemu za hladenje nije ispravan. To eete utvrditi na sledeCi naCin: 1. Provera komandi grejaca Neki tipovi auto mobil a imaju regulaeioni ventil grejaca pricvrseen za jedno od ereva grajaca (obicno dovodno). jezgro grejaca cete po svoj priliei morati da skinete i da ga odnesete na popravku u radionieu. i l . Ako grejae u vasem automobilu radi pomocu kabla. SISTEM ZA HLAf)ENJE dok vi pazljivo posmatrate regulacioni venti!. . Opipajte oba ereva grejaca. Pronadite taj ventil tako sto cete pregledati ereva od jednog do drugog kraja. moze da se obavi na sledeci naCin: 1.anje ispravan. Aka je crevo grejaca vfuce sa jedne strane ovog ventila. Provera rada grejaca Pre nego sto pocnete proveru sistema grejanja. To su dugacka ereva koja izlaze iz motora i spajaju jezgro grejaca kod protivpozame pregrade. avo ponekad moze da se otkloni ispiranjem eelog sistema za hladenje odgovarajuCim sredstvom koje maze da se nabavi u prodavnicama auto-delova. zamolite nekoga da u automobilu pomera komandu za temperaturu ad najnize do najviik __ .. To moze da sprecava rashladni fluid da dostigne odgovarajueu temperaturu.. Prover. Kada je sistem za grej. iIi je sarno toplo. odnosno da Ii uopste radi. oba ereva treba da budu vruca. mazda je jezgro grejaca blokirano. . Ako se kabi ne pokrece. 2. Ako su creva sarno topla (iako u hladnjaku ima rashladnog fluida. a drugo nije. Creva grejaca najcesce imaju precnik od oko 2-3 em. te stoga treba da radi oko 20 minuta.' da Ii grajac nedovoljno radi. 3. To maiete da uCinite na osnovu uputstava u odeljku dspiranje sistema za hlad4. I Ii . kvar moze da bude na samoin ventilu. . Prvo ukljuCite grejac na VTuCe. aka ispiranje nije pomoglo. . znaCi da je iskidan iIi da se olabavio na kraju poluge. Medutim. Proverite da Ii tecnost za hladenje struji kroz jezgro grejaca. motor treba da dostigne norm aInu radnu temperaturu. a sarno toplo (iii hladno) sa druge. i i . sa strane na kojoj se nalazi motor. ukoliko nisu neispravni kabi iii vakuumski sistem. a motor je postigao radnu temperaturu).

! SISTEM ZA HLADENJE \ o . Duz toplotnog kanala (obicno se nalazi ispod table sa instrumentima) potrazite jednu iii vise klapni.c:. Ako su evrsti. II I . Klapne mogu da budu u obliku poklopca iIi sa Iopatieom koja usmerava vazduh koji izlazi iz toplotnog kana1a u unutrasnjost kabine vozi1a.. 161 c .••. a komande za ventil rade. ispraznite hladnjak. Proverite da 1i se siobodno pokrecu u sarkama. popravite spojeve. Ali ako i dalje nema toplote. ·. . 3.2. proverite da Ii je kabl dobro spojen sa klapnama. Ponovite postupak obmutim redom da biste montirali nov ventil (nabavlja se u prodavnieama auto-delova). Ako se sistemom upravlja preko kabla. 3. topao vazduh neee biti pravilno usmeren u kabinu (iIi mozda nece moei da se iskljuCi).1 'l. .te klapne. skinite creva spojena za regulacioni ventil grejaca i izvadite ·ventH iz leiista. Ako se ne otvaraju i zatvaraju kako treba. i . Ako sistem u vasem automobilu radi pomocu vakuuma. Ponekad sistem za grejanje sve vreme proiz-· vodi toplotu bez obzira u kom polozaju se nalaze komandne poluge. U tom slucaju. neka vam strucnjak zameni venti!. 4. motete da budete sigumi da tecnost za hladenje struji kroz sistem. Ako je venti I zaglavljen u otvorenom polozaju. f . U protivnom. Mozete i da zP'l1enite regulacioni ventil grejaca. avo se proverava na sledeei nacin: l. Provera klapni Aka su oba creva grejaca vfuca. znaci da jedna od klapni ne radi kako treba. Ako se klapne pokrecu vakuurnom. proverite rad regulaeionog ventila grajaca kako je vee objasnjeno. prove rite i po potreb. . zamolite nekog da yam pomera' komandu za temperaturu od najnize do najvise dok motor radio Posmatrajte regulacioni venti!. 2. i . Da biste to ucinili. Prove rite spojeve kablova na krajevima. popravite vekuum (zaptivenost instalaeije). proverite zaptivenost cevovoda i opravite ih i zamenite sva neispravna vakuumska creva. Takode prover. kabl je iskidan i mora ga zameniti mehaniear. Ako ne radi. 4.

poznatije po fabrickom nazivu freon. kao i napunjenost sistema. ! I I Alat i materijal • Zastitne naocare • Radne rukaviee • Uredaj za ispitivanje remena • Okasti kljuc • Poluga • remen klima-uredaja • Osiguraci • Krpa dodir sa kozom. Ako yam prsne u oei. Ako se ne zatvaraju kako treba.Sastavni deloy! tipicnog klima-urcdaja: 01 poklopac hbdnjaka. magao bi da izazove slepilo. a i poseban alat. (5) ispust. treba pailjivo da se pridrzavate uputstava proizvodaca (veCina nesrecnih slucajeva desava se zbog nepostovanja uputstava). Zbog toga veCina mehanicara-amatera prepusta posao oko klima-uredaja strucnjaeima. Moiete i da ponovo napunite klima-uredaj tako !ito cete sami dodati rash)adno sredstvo u sistem. 105 jednom proverite komande.. Na sliei je prikazan tipican klima-uredaj na kome je pokazano koliko je komplikovan. Ako se odlucite da napunite sami klimauredaj. (6) komandc. merni instru- . Klima uredaj O driavanje i opravke klirna-uredaja u automobilu zahtevaju velika znanje i iskustvo. lake preporucujemo da popravku klima-uredaja prepustite kvalifikovanom mehanicaru. toplota ce stalno prodirati u kabinu. Oa Ii cete se upustati u nesto vise od oSflovnih provera zavisi od nivoa vaseg znanja. a u izvesnoj meri i od hrabrosti. (3) kontrolno okce. (4) motor ventilatora.-. Medutim. U te radove spadaju i provera pogonskog remena i spojniee kompresora. (9) kompresor i (10) kondenzator. Skrecemo painju da se za klirnauredajekoristi rashladno sredstvo R-12. (7) kontrolni vodovi.susac. Aka freon dode u 1 I . . Paseban alat. Ako ne moiete da zatvorite klapne kako treba. Radovi na klima-uredaju mogu da 162 budu opasni ukoliko niste dovoljno iskusni. ponesto moiete i sami da uradite. (8) kana!. (2) sabirnik. naroCito da se klapne nisu izvitoperile iIi da se sarke nisu zaglavile. neka ih pogleda mehanicar. Ako se ipak resite da kupite pribor za punjenje. moracete da rukujete bas tim sredstvom. mazcte ipak izvrSiti neke osnovne provcre sistema. moze da izazove ozbiljne promrzline. Mi yam ipak preporucujema da klima-uredaj prepustite profesionalnom mehanicaru.

Dok to radite. okastim kljucern olabavite vijke koji pricvfscuju kompresor za nesace. kao i kaisnik prema prednjem kraju. Kompresor je najvazniji dec klima-uredaja koji mora da fadi odgovarajucom brzinom da bi sistem radio. Stavite zastitne naocare i rukaviee. Otvorite poklopae motora na automobilu i pronadite pogonskiremen klima-uredaja. Provera pogonskog remena Pogonski rem en klima-uredaja proverava se na sledeCi narin: 1. 4. koji liCi na motor. ukljucite motor i ukljuCite klima-uredaj. kompresor ima pogonski kaiSnik na prednjem kraju. Trebalo bi da cujete spojnieu kompresora kako se ukljueuje. 3. Kada su pogonski remeni zategnuti i ispravni. da nisu naprsli. Ukoliko sumnjate da vas klima-uredaj ne radi kao sto bi trebalo. Proverite pogonski remen klima-uredaja da vidite da Ii je dobro zategnut. Penovo pritegnite vijke Dasaca kompresora. Zategnutost _remena moze da se proveri i pomoell instrumenta za ispitivanje kaji se maze nabaviti u veCini prodavnica auto-deleva. magnetna pogonska spojniea se aktivira (treba da se cuje skljoeanje) i . budite veoma pailjivi i obavezno stavite zastirne naocare i zastitne rukavice. On zaista liCi na remen ventilatora ali. ovih nekoliko osnovnih stvari maiete da prove rite pre nego sto odvezete automobil na popravku. na suprotnoj strani alternatora. S. Kao sto je vee pomenuto. Posto ste olabavili vijke. pricvrscena je jedna velika i jedna mala SISTEM ZA HLA£lENJE eev. Ovaj kaisnik se okrece dok motor automobila radio Kada ukljuCite klima-uredaj.menti i vakuumska pumpa potrebni za ovaj ozbiljni posao na klima-uredaju sllvise su skupi za mehanicara-amatera koji ga koristi vrlo Tetko. videcete jedan remen koji se pokrece sa kaisnika na prednjem delu sa donje strane motora i koji maze ali ne mora da ide oko ventilatorskog kaisnika ka kompresoru klima-uredaja. Taj remen mnogi nazivaju »ventilatorskim remenom«. prove rite remene ventilatora. rasenjeni iii pohabani. Promenite svaki remen koji vam izgleda Slimnjivo. Uputstva za skidanje i montiranje nalaze se u odeljku "Zamena pogonskog remena alternatora« u poglavlju "Sis tern punjenja« i U odeljku »Zamena remena ventilatora« u aVOID poglavlju. On ne bi smeo da ulegne vise od 2-3 em kada ga pritisnete prstom na otprilike polovini postrojenja izmedu kaisnika kompresora i pogonskog kaisnika. KompreSOT je abieno smesten sa strane motara. 7. Na kompresor. 6. povueite polugom kompresor napolje da biste zategli kais. ako pailjivo pogledate. Upozorenje: kadkod radite bila sra u vezi sa klima-uredajem. 2. kaa i sve astale. Ako je ulegnuce veee od 2-3 em.

. Zamolite nekoga da sedne u automobil i da ukljucuje i iSkljucuje klima-uredaj dok je motor ukljucen. • ~ = = .. lsparivac (1) hladi vatduh (rashladni fluid apsorbuje wr10tu wkom isparavanjJ). ~ ~ . lim osiguraCima ispod table sa instrumentima iIi II jednom od pravodnika koji vode ka kompresoru. Zamenite neispravan osigurac novim iste jacine. potrebno je da vam strucnjak pregleda motor ventilatora. Ako vazduh ne izlazi iz otvora razlicitim jacinama..... Tacna mesto na kame se nalazi osigurac naznaceno je u prirucniku za vas automobil. Posto ukljucite klima-uredaj. 2.. = = = = = = = = = = = = = .. Jacina osiguraca je na njemu naznacena.."" .. "". Put rashladnog fluida kroz klima-urcdaj. . 4.. . 164 Provera napunjenosti klima-uredaja Ova provera klirna-uredaja vrsi se iz kabine u automobilu..... gas pod niskim pritiskom (7)..... proverite 05igurac ventilatora.. potraiite po moe strucnjaka za klima-uredaje.. Aka niste sigurni koji osigurac da uzmete.. ® ® ["""""''''''''''''''''''''1 .. On se obicno nalazi u malom crnom nosaCll osiguraca koji se otvara tako sto se jedan kraj okrene. tecnost pod visokim pritiskom (5). a vi za to Vfeme osluskujte rad pogonske spojniee kompresora... 3... Obicno se nalazi na tabli sa osiguraCima ispod table sa instrumentima. . Okrenite prekidac za ventilator u svaku brzinll da biste proverili protok vazduha... . tecnost pod niskim pritiskom (6).kompfesor pocne da radio Provera spojnice kompresora Da Ii je spojniea kompresora ispravna. Ako ni jedna ad izvrsenih provera nije otkrila kvar. Aka nije u pitanju neispravan osigurac... On moze da se nalazi sa osta163 I . proverite po novo u prirucniku za vas autornobil. prove rite da nije pregoreo osigurac.... Rashladni fluid latim prolazi kroz kompresor (1) i ide do kondenzatora (3). moiete da proverite na sledeCi naCin: 1.. Legenda: gas pod visokim priliskom (4). Ako osigurae ispod table sa instrumentima nije pregoreo. Ako ta spojniea nije ispravna.... ".... f:!roverite jos i ... Ako kom presor ne radi ni posto ste proverili i zamenili osigurac. pronadite linijski osigurac na provodnikll koji vodi ka kornpresoru. obratite painju na kolicinu vazduha koji prodire kroz otvore za vazduh ako table sa instrurnentima iii gde'su vee smesteni. a klirna-uredaj i dalje ispusta topao vazdllh iIi sarno neznatno hladan vazduh.

posle otprilike 5 minuta rada. Kontrolno okce je smesteno na deiu koji se naziva sabirnik iii na jednom od vodova koji idu do ovog dela. Punjenje klimauredaja F reon treba dodavati sarno ako je posle provere kontrolog okceta posebnim instrumentom utvrdeno da ga nema dovoljno u klima-uredaju.j Ii . znaCi da uredaj propusta i da u njemu nema dovoljno rashladnog sredstva. Medutim. Punjenje moze privremeno da povrati moe hladenja....... eak i zimi... Visak rashladnog sredstva moze da osteti kompresor i smanji ucinak. Sabirnik je dugaeak eilindriean uredaj koji liti na termos-boeu.... 2.. ako se mehuriCi vide i dalje. trebalo bi svake druge nedelje da ukljuCite klima-uredaj da radi nekoliko minuta.. Napomena: mnogi klimauredaji nemaju kontrolno okee. Medutim. To se radi na sledeCi natin: 1. On se' najeesce nalazi ispred hladnjaka sistema za hladenje. trebalo bi da primetite sitne mehuriee kako prolaze ispod kontrolnog okecta. cak i u tom slucaju.. Kontrolno okee je obieno prljavo i mora prvo da se oCisti. ali freon ce na kraju ipak . . Pazite da ne proverite klima-uredaj. Ako je u tome problem. posebnim hladnjakom klimauredaja. To cesto prouzrokuje zaptivke koje su se istrosile tokom upotrebe.. Obieno je spojen sa kondenzatorom. ali i taj posao je najbolje prepustiti struenjaku. trebalo bi da strucnjak proveri gde uredaj propusta i da popravi ta mesta.. SISTEM ZA HLADENJE Alat i materijal • Crevo za punjenje sa ventilom • Freon • Zastitne naoeare • Zastitne rukaviee • Kljuc iii kldta Isto tako ne treba zaboraviti da manjak rashladnog sredstva u klima-uredaju znati da on negde propusta.. kao i da napuni uredaj sredstvom za hladenje. Prvih nekoliko minuta posta ste ukljutiii uredaj. klima-uredaj bi bar jednom godisnje trebalo da pregleda strucnjak. 3. stoga jedino pomocu instrumenta za ispitivanje moze precizno da se utvrdi da Ii je napunjen. Do veCine problema u vezi sa klima-uredajima dolazi usled eurenja u uredaju.. Preko eele godine. Uredaj u takvom stanju neee dobro da hladi.~ ~ ! j ! I kontrolno okee da biste utvrdili da Ii je uredaju potrebno punjenje.. Ukljueite motor i klima-uredaj i posmatrajte kontrolno okee..

Drtite kanticu uspravno da u creva za punjenje ulazi sarno para. Kada se kantica isprazni. Ono hladnije je usisni vod. freon bi mogao da uele u crevo za punjenje i da osteti kompresor. Brzo otvorite ventil da biste izduvali iii vlagu iz ereva za punjenje. odnosno ponovite postupke od 2 do 5. namestite ventil adaptera za punjenje na kanticu sa freonom. 6. Ako je I ureelaj jos uvek nedovoljno napunjen. Aka uredaj jas radio usisni vod pod niskim pritiskom mazete pronaCi ako opipate kompresorska ereva. dok ee za delimicno ispraznjen ureelaj biti potrebno da dodate sarno jednu iii dve kantice. (Napomena: uvek je balje da se pridriavate proizvoclacevih uputstava posta neki pastupei mogu neznatno da se raziikuju. dodajte jos jednu kanticu freona. Upozorenje: pazite da ne prikljuCite crevo za punjenje na taj vod. Strucnjak moze da pronade to mesto pomocu elektronskog detektora. Ovaj venti! moze se naCi na usisnom otvoru kompresora iii usisnom vodu kaji povezuje isparivac i kompresor. 2. zatvarite ventil i skinite creva za punjenje sa Sredera'. 3. To moze da se uCini i pomocu obicne sapuniee .isteCi ako se mesto koje propusta ne opravi. Ako bi kanticu okrenuli naopako. Aka se venti! nalazi sa strane kantice.ali ne pakusavajte sami da opravljate ovaj kvar. Usisavanje na strani niskog pritiska u uredaju povlaCi freonovu paru kroz crevo za punjenje sve dok se kantica ne isprazni. Praverite panavo kontrolno okce iIi temperaturu vazduha koju klima-ureelaj izduvava. Ureclaj je pod 'pritiskom i mora se sigurna isprazniti pomacu vakuum-pumpe da bi se uklonili svi tragovi vazduha iIi vlage koji bi magli da davedu do korozije iii da uticu na efikasnost hladenja. Ako je ureelaj patpuno prazan. Prestanite da nalivate freon tim primetite da na· kontrolnom . Posto ste stavili zastitne rukavice i zastitne naocare. . 165 'O:i SISTEM ZA HLABENJE namestite i kanticu sa strane tako da joj ventil bude pri vrhu. 5.sarno pagledajte ima Ii mehuriea . Pronadite Srederov venti 1 pod niskirn pritiskarn i spojite sa njim crevo. VeCina prikljL/taka Srederovag ventila na usisnim i odvodnim cevima je iz predostroinosti napravljena u razliCitim veliCinama da se slucajno ne hi pomesale. Otvorite venti! na kantici sa freonom. freon se dodaje Srederovom ventilu na strani niskog priti· ska. 4.) 1.log ventila. To moze da potraje nekaliko minuta. Uredaj se puni na asnovu uputstava prilozenih uz pribor za punjenjeili na osnovu sledeCih uputstava. UkljuCite motor i ukljuCite klima-uredaj na jako. mogu da budu patrebne tri kantice freana. Prilik9m punjenja klima-uredaja. .

freon treba dodat! u usisno crevo pod niskim pritiskom (J) ili u komprcsor (2). . a . 7... Neki tipovi auto mobil a nikada ne trose gorivo ekonomicno zbog konstrukcije motor a iIi velike sopstvene tezinc.okcetu vise nema mehurica.. CD ( 166 . Posle punjenja. Ne pokusuvajte da prik!jutitc creVQ m punjenje ni nll jcdan ad druga dva voda koji 5U vruci kad se dodirn u.l --1--' I I I l' I I I I I I __ :I Kada punite klima-uredaj. motori imaju abieTIo i vecu potrosnju goriva od manjih. ! I ! I i I • I i I r SISTEM ZA DOVOD GORIVA S da eene staloo. I I I I I . U opste:n je mteresu da potrosn]a gonva bude sto ]e moguce manja. rastu. I I i I ! . I I I I I I I I I J . Aka i dalje nije dovoljna hladan. moracete da se obratite strucnjaku. Osta!i delovi urectaja su kondenzator (3) koji se nalaz! ispred hladnj aka i isparivac (4) koji je smdten ispod lable sa inslrurnenlima u Kubin! v( lziia. proverite rad ureelaja time sto eete proveriti temperaturu vazduha koji izlazi iz klima-ureelaja..

(4) r.ko da sistem obezbedi optimainu smesll u svim radnim uslovima. (5) mehanicka pumpa za gorivo. Ako smesa vazduha i benzin a nije dobra iIi ako vremensko podesavanje momenta paljenja nije 168 precizno. pokrenula klipove i tako omoguCila rad motora. Pre svega. (10) ventHacioni vod i (11) odvajac kondem:ata. (9) venti] urcdaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. precistac za goriVQ. PogIedajte prilozene shematske prikaze razIiCitih tipova sistema za dovod goriva. karburator iIi uhrizgaci goriva. N aGin voznje takode ima uticaja na potrosnju goriva. Sto je vise snage potrebno. (2) cevovod 'La gorivo. (8) posuda za kondenzat. Ta smesa se pretvara u finu maglu u karburatoru pre nego 5to dospe u usisni vod motora i na kraju u komore za zagorevanje. trosieete vise goriva jer naglo ubrzanje automobila zahteva i veti dovod goriva u motor. raditi slabo. Paijenje mora da se dogodi u odredenom trenutku da bi srnesa sagorela u cilindru motcra. (3) cevovod za gorivQ. (4) regulator pritiska. (6) karburator. To su: Dclovi tipicnog sistema za dovod gorivu: (1) poklopac rezcrvoara za gorivo. (7) prcCistac zu vazduh. u najboljern slucaju. Na motorima sa sistemom za ubrizgavanje . Cinjenica je da veCina automobilskih motora radi mnogo efikasnije pri brzini od 80 nego 100 kilometara na sat. cevovod goriva. Izuzetno je te. motor neee raditi iIi ee. Potreba za vazduhom i benzinom kod motora menja se zavisno od temperature. rezervoar za gorivo. upoznacemo se sa OSTIavnim delovima sistema za dovod goriva.Jzvodnik i (5) ubrizgaCi (po jedan Zil svaki dlindari. Aka imatc obicaj da startujete. Sistem za dovod goriva ima-veoma slozen zadatak. opterecenja motora (tezine koju mora da pokrece) i brzine. 167 SISTEM ZA DOVOD GORIVA I I ! ® Tipican sistem sa neposrednim ubrizgnvanjem gonva: (1) cicklncna puropa za gorivo visokog pritiska. koliko god ogranicenja brzine oa putevima bila nepopularna. Pre svega. Svrha sistema za dovod goriva je unosenJe smese benzin a i vazduha u odgovarajucoj srazmeri u motor. pumpa za gorivo. (2) rczervoar za gorivo. preCistac za vazduh i usisni vod. Pretpostavicemo da je ree 0 benzinskom automobilskom motoru iako mnogi automobili trose i dizel gorivo. Potrosnja goriva raste i pri velikim brzinama. Medutim. to je veea i potrosnja goriva.ukoliko je automobil \eii. sistem mora da proizvede smesu vazduha i benzina koja odlazi u motor i pali se pomocu sistema za paIjenje. to je potrebna i veea snaga da ga pokrene. (4) elastieno crevo.

~ . (1) clektncna pumpa za gonyo. ubrizgac goriva rasprsuje maglu goriva u usisni vod gde se mesa sa vazduhom i formira odgovarajucu smesll vazduha i goriva. Dok gorivo. mazda ste cuJi da 1 i Ii • I ~ I ! I . (2) linijski precislac goriv(l. motar moze da radi i sa nesto slabijom smesom. sa jedne strane. u karburatore se ugraduje slozen sistem dizni.. Ovo utice na rad matcIa na vise natina: ubrzanje motcra je slabo. Ako je smesa bogata. Da bi se zadovoljili ovako razliCiti zahtevi i da bi se pastigao efikasan rad i ekonomicna potrosnja gariva. Postoje dye osnovne vrste ubrizgavanja goriva : posredno ubrizgavanje kod koga se gorivo ubrizgava u usisni vod motara i neposredno ubrizgavanje gde se gorivo ubrizgava u svaki cilindar iz ubrizgaca smestenih direktno na usisnom vodu. (3) tclo !cpura karburatora i (4 ) tlektronski moduL dobra smesa vazduha i gariva treba da bude u odnosu od oko 15: 1. u sistem se sa druge strane dovodi vazduh. ima tendenciju da se gusi pri malim brzinama i cesto iz izduvne cevi izlazi dim tamne boje. U tom slucaju motor trosi suvise goriva. znaCi da proporcionalno ima vise vazduha od benzina. ImajuCi ovo objasnjenje u vidu. razvija se nesto visa temperatura od normaine. Ovaj vazdub ulazi kroz kuCiste . odnosno 15 delova vazduha na 1 deo benzina. Sistem sa posrednim ubrizgavonjem goriva. Ako je mesavina siromasna. L I i· I. kada se zagreje. komandi i drugih uredaja.. Bez obzira na vrstu ubrizgavanja.! : . Medutim. Sto se tice pojrna »smesa«.goriva. znati da proporcionalno ima vise benzina. radi grubo na praznom bodu i ne radi dobra pri velikim brzinama. ventila. doyod goriva se obavlja pomocll ubrizgaca goriva. podsetimo se da je bladnom motoru (kada nije dostigao radnu temperamru) potrebna bogata smesa da bi radio na zadovoljavajuCi naCin. struji iz rezervaara za gorivo kroz cevovod za gorivo) pumpu za gorivo i preeistae za gorivo do karburatora iIi ubrizgaca goriva. Taj odnos predstavlja u stvari tdinski odnos izmedu vazduha i benzina.

Zamena preCistaca za vazduh i gorivo u preporuceno vreme iii po potrebi predstavlja prvi korak u odriavanju sistema za dovod goriva. Na rnotorima sa sistemom 'Za neposredno ubrizgavanje goriva. ubrizgac ubrizgava gorivo u usisni vod. karburator.'i "i :i . upotreba kvalitetnog benzina i periodicna zamena precistaca omoguCice da sistem za dovod goriva radi efikasno vise hiljada kilometara. mesa se sa mlazom benzina koji se ubrizgava u karburator. KuCiste preCistaca za vazduh moze da ima okrugli iii pravougaoni oblik. benzin koji struji kroz sistem nosice sa sobom prljavstinu i zaprljace sistem. iIi ilZ njega. lednostavno rutinsko odriavanje moze da spreCi veCinu problema u Yezi sa sistemom za dovod goriva. Ovako formirana smesa vazduha i benzina prolazi kroz usisni vod i sagoreva II cilindrima motora. a smesteno je sa suprotne strane karburatora. Na tom mestu. Zbog toga se i koriste precistaCi za gorivo. a mesavina vazduha i goriva odlazi u cilindar gde sagoreya. Na sistemima sa ubrizgavanjem goriva kroz vise otvoIa. Jedno trebauvek imati u vidu: prljavstina je najveCi neprijatelj sistema za dovod goriva. Gorivo se ne mesa sa vazduhom sve dok ne stigne do usisnog voda. Ukupna kolicna vazduba koja ulazi u motor 169 . vazduh prolazi kroz precistac. U veCini slucajeva. Prljavstina moie da ude u karburator preko prljavog preCistaca za vazduh. Ovaj preCistac uklanja del ice pragine i prljavstine iz vazduha da ne bi dospeli u karburator i izazvali preterano habanje i ostecenje motora.. VeCina proizvodaca automobila preporucuje zamenu ovog filtra mnogo 170 Ala! i ma!erijal . iii uz leptir karburatora. SrSTEM-zADOVOD GORIVA prolazi prvo krozpreCistac za vazduh koji se nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh. Prljavstina takode moze da ude. Ako se ovo dogodi. Posta vazduh prode kroz preCistac i ude u . a zatim kroz uredaj koji odmerava koliCinu vazduha koja ulazi u motor (detektor protoka vazduha).precistaca za vazdub. Ova smesa se pretvara u maglu slicnu onoj koju proizvode rasprsivaCi. a jedan veliki kanal spaja ga sa ilsisnim VOdOffi. Odrzavanje precistaca za vazduh P reCistac za vazduh obicno se zamenjuje prilikom svakog podeSavanja motora -iii bi bar tako trebalo da bude. abieno je smesten ispred prostora za motar.. u sistem za doyod goriva iz rezervoara za gorivo.

. Zaprljan preCistac za vazduh ometa ulazak vazduha u motor sto poveeava potrosnju goriva. 4. Ponekad se poklopac kuCista preCistaca pricvrscuje obicnom sestougaonom navrtkom. Ako se u vasem automobilu nalazi precistac ad poliuretana obmotan oko metalnog noseeeg sita. Precistac od hartije proverava se tako sto se iznutra osvetli jakom svetiljkom (sijalica od 100 vati). Na sredini gornjeg dela kuCista iIi steznih prstenova oko kuCista najcesee se nalazi leptir-navrtka. ~ i j r ® . preCistac bi trebalo proveriti bar posie svakih 5000-6000 kilo me tara voznje i po potrebi ga zarneniti. propustace jos vise prljavstine u motor.okrugli iii pljosnati.• Kljucevi • Jaka svetiljka (sijalica od 100 vati iIi praduzni kabl) • Klesta • Odvijai' • Krpe • Uloiak preCistaca za vazduh • T-prikljucak • Dizalica i sigurnosna postolja (sarno za neke tipove automobila) cesee aka vozite po prljavim iIi prasnjavim putevirna. . treba ga zameniti. 2. Ako svetlost ne prolazi kroz precistac od hartije. U veCini automobila koriste se dva tipa preCistaca od hartije . PreCistac se nalazi u kuCistu koje je smesteno na vrhu karburatora iIi leptira iIi odmah ispred detektora protoka vazduha. Nemojte duvati vazduh kroz preCistac da ga ne biste ostetili. ako je pocepan. U tom slucaju biee vam potreban kljuc da biste je odvrnuli. 3. 1 ) ' ~ l I ~ I ~ I \ I I! 1 '. ako ga vratite u kuciste. Izvucite preCistai' za vazduh. znai'i da ga treba zameniti. Skinite navrtku iIi stezne prstenove i pOdignite poklopac kuCista. proverite da Ii je ulozak ostecen. U svakom slucaju. Precistac za vazduh se proverava i po potrebi zamenjuje na sledeCi naCin: L Otvorite poklopac motara i pronadite kuCiste precistaca za vazdllh. osteeeni preCistai'.

.. 7. suvife je opasan.]v. Proverite da Ii je 172 poklopac na mestu i da nije pritegao neki provodnik iIi crevo iz prostora za motor.lc uredaja Za cirkula ciju bcnzinskih i uljnih isparenja.Sistemi za preCiscavanje izduvnih gasova«. Po potrebi stavite nov ulozak.• iI'. (8) raptivka. precistac Zi! vazduh se nalazi 11 kuCistu koje jc udaljeno od karburatora iii tcla leptira karburatora kako bi se smanjila visina poklopca motora.1k. Videti odeljak "Cirkulacija benzinskih i uljnih isparenja« u poglavlju ). fi II CD il P '1 II Tipiean sklap preCistuca Z<I v:lZduh: (1) fluvnk::l Zll (2) (3) Ui01.m tcmperaturu.mj e goriva. Upozorenje: nikada ne karislile benzin. Skidanje celog kudsta Ako zbog podesavanja treba da skinete celo kudste preCistaca za vazduh sa motera. KuCiste preCistaca za vazduh ne bi smelo da ima zazora oko poklopca. Skinite poklopac sa kuOista pretistaca za vazduh i ulozak na vee objasnjen naCin. Ocistite unutrasnjost kuCista preCistaca za vazduh cistom krpom natopljenom rastvaracem na bazi nafte koji se nabavlja u prodavnicama auto-delova. 6. (1 0) crevo za usisavanje toplog vazduha i (11) pn:tist. Napomena: ulje na pretistacu moze da znati da nesto nije u redu sa sistemom za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. 2.. 5. Vratite na svoje mesto poklopac kuOista precistaca za vazduh. (4) senlOr:. zategnite sestougaonu navrtku iii penovo stavite stezne prstenove... @ I 171 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Kod nekih tipova vozila sa prednjim pogonom i sistemom za ubrizg. (6) vakuumska membrana. Namestite preCistac ~ a vazduh u kuCiste. ! . Proverite da na usisnom otvoru kuCista nema .. to se radi na sledeCi nacin: 1. I .LII ··· Iill _ . (5) kuCistc. ·· ® CD ' •. (9) goli vijak. (7) usisni otvor. Rukom prote'gnite leptirastu navrtku.

Zamena precistaca za gorivo O a bi radio kako treba. neee doCi do gubitka vakuuma. ako morate da ukljuCite motor. Ako skidate vakuumska creva. u sistem se . crevo precistaca kod ureclaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja vodi do kuCista precistaca za vazduh. Prisustvo prljavstine i drugih stranih materija maze da zapusi sistem sto otezava fad motara. Treba skinuti i ovo crevo. kvadrmne precistace. 173 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Dok prolazi kroz sistem za dovod goriva. 6. kuCiste precistaea se testa na1azi ispred prostora Zil motor i povezano je sa usisnim yodom preko velikog kanab. 3. Kada zamenjujete kuCiste preCistaca za vazduh.obujmica i crevnih prikljucaka. avo ce spreCiti prodor prljavstine iIi. videcete cev iIi crevo kako izlazi iz poklopca ventila na motoru. Kod motora sa siSlemom za ubrizgavanje gonya. . . ---. Mnogi danasnji tipovi vozila imaju pljosnate. Obicno postoji mali kornad creva na kraju cevi koja ga spaja sa kuCistem. (Pogledajte odeIjak "Ureclaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih u poglavlju »Sistemi za preciscavanje izduvnih gasova«). 4. crevo je spojeno sa precistacern uredaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja koji se nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh.~ . Prove rite da Ii su spojevi sigurni. ponovite postupke od 1 do 5 obrnutirn redosledorn. U tom slucaju. SISTEM ZA DOVODGORIVA 5. ~ I ! I ! ! . Olabavite klestima iIi odvijacem obujrnice i skinite ih s? creva. Kada su sve obujmice i creva skinuti (zap arntite gde su se nalazili). zatvorite krajeve T-prikljuckom. Na nekim tipovima aUlOmobila. U stvari. motor u svakom trenutku treba da bude snabdeven odgovarajucom koliCinom goriva i to sto je moguce Cistijom.. lednostavno izvucite creva iz kuCista preCistaca za vazduh. ! i' 1 I ! ali zapamtite gde se nalaze (najbolje ce biti da ih obeleiite). Da bi se spreCila ova mogucnost. podignite kuCiste precistaca za vazduh sa karburatora iIi leptira. protok goriva se regulise pomocu elemenata sa malim poprecnim presekom.

preCistaCi moraju da se zamenjuju u skladu sa preporukama proizvodaca iii tdce ako se radne karakteristike motora pogorsaju. Tacno mesta na kame se nalazi. Zaprljan precista..a lako je identifikovati jer izgleda kao mala metalna iii plasticna posuda spojena sa cevovodom za gorivo pomocu dva kratka gumena creva sa obujrnicama. pridrzavajte se uputstava proizvodaca za vas automobil. Upozorenje: za sisteme za 'ubrizgavanje goriva lipiena je da rade pod visokim pritiskom. KuCiste treba da se otvori da bi se precistac zamenio. Na 'drugim preCistac je navojem pricv[scen za karburator. Da hi sistem za dovod goriva uvek bio Cist. Prisustvo vode ne znaci da preCistac treba zameniti.. u blizini rezervoara za gorivo. leptira iii ubrizgaca za gorivo. Na mnogim novijim tipovima vozila sa sistemom za ubrizgavanje goriva. nati cete u prirucniku za vas auto mobil. Kod automobila koji koriste dizei gorivo kuCiste precistaca za gorivo smesteno je u prostoru za motor. Ovi preCistaCi cesto sluze i za prikupljanje vode. Cesto se srece i linijski preCistac smesten u cevovod za gorivo izmedu pumpe za gorivo i karburatora. kako je 10 naglaSeno i u postupku koji propisuje praizvodae i u postupku koji je apisan u ovomodeljku. za gorivo • Crevo za dovod goriva • Krpe slucaju. Ovaj tip preCista.. Nekim sistemima je potrebno premazivanje da bi se uklonili vazdusni mehuriCi kada se preCistac zameni.ugraduje preCistac za gorivo. . Upozorenje: kad god se iskljui'e cevovodi za . On moze da se toliko zapusi da motor ne moze da radio Sva vozila imaju neku vrstu preCistaca za gorivo. I u ovom 174 Alat i materijal • Klesta iii odvijac • Otvoreni kljucevi • Raseceni i cevasti kljucevi • PreCista. Motor treba izvesno vreme da bude iskljui'en pre. PreCistac se nalazi negde izmedu rezervoara za gorivo i karburatora. PreCistac moze da bude iii linijski iii pricvrseen zavrtnjima. Na nekim uvoznim tipovima vozila postoji i trece crevo koje siu'li za odvod isparenja nazad u rezervoar za gorivo. precistac za gorivo smesten je ispod vozila.nega sto se olabavi prei'istae da hi se prilisak u cevovodima za gorivo smanjio. elementi preCistaca Sll montirani na mestu gde se cevovod za gorivospaja sa karburatorom. Na nekim starijim tipovima vozila. za ggrivo moze da prouzrokuje usporen rad motora prilikom ubrzanja iii pri veCim brzinama. a kuCiste precistaca ima malu slavinu koja omogucuje da se povremeno voda ispusti iz kucista.

'. (4) limJsb pre . t . kazuje pravac 51mJ . " SISTEM ZA GORIVA ® . '"'' 0 . Pazite na pravac strujanja goriva naznacen na kuCistu preCiI . Takvi precistaCi za gorivo zamenjuju se na sledeCi naCin: 1. Na krajevirna precistaca nalaze se gum en a creva taka da eete morati da olabavite obujmice sa oprugom iii sa zavrtnjem pre nego 5tO ga skinete. . "4... I : I ' f : i .du " .. Nalazi se na cevovodu za gorivo izmedu pumpe za gorivo i karburatora. 1 ' ! . . -2) mehanicka pum za gonYo. Skinite precistac za gorivo tako sto eete izvuCi gurneno crevo sa kraja kuCista preCistaca." . Kupite odgovarajuCi precistac za gorivo u prodavnici auto-del ova. Po potrebi ih zamenite (veCina preCistaca prodaje se zajedno sa novim crevima i obujmicama)... . Zamena preCistaca Mnog! tipovi vozila koriste linijski preCistac.. ! . t i i . preCistatu kOla po pa za gariva. 5.( ('m. Izbegavajte otvoren plamen i rad u zatvorenim proslOrijama bez venrilacije. naprslina i drugih promena. 2.. re(':istat. (') karburator. (3) . To je precistac sa posudom koji se ceo skida. Preg1edajte da Ii na gumenim crevima ima znakova propustanja goriva. Pazite na pravac strujanja goriva naznacen na preCistacu. ' rczcrvoara . Pronadite precistac. pa Linijski pretlSKada namestale novi P'anja goriva. karburalOra. . za gonvo I . lac se vrio .gorivo. postoji opasnost da dode do poiara. Olabavite crevne obujmice na krajevima precistaca za gorivo pomocu klesta iii odvijaca u zavisnosti od vrtse obujmice. 3. tistac I :> ( I) cevovod lZ .ollou " . Montirajte nov preCistac za gorivo. 6.. ! -1 ! . d vod gonva.

Ovo se radi tako sto se preCistac uvrti rueno na karburator (u smeru kretanja kazaljki na satu). Ovo se radi taka sto se preCistac odvrne u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu... Zategnite crevne obujmice da spreeite propustanje goriva. Stavite Cistu krpu izmedu creva koje spaja preCistac za gorivo i cevovoda za gorivo da biste spreCili potencijalnu opasnost od pozara (krpa ce apsorbovati benzin koji moze da iscuri tokom skidanja preCistaca za gorivo). Po potrebi pritegnite obujmice.. nabavite odgoyarajuci u prodavnici auto-deloya. Skinite preCistac za gOFivo s karburatora. 6.. 5. Takay precistac se zamenjuje na sledeCi naCin: 1. U zavisnosti od vrste obujmice upotrebite klesta iIi odvijac... N amestite nov preCistac za gorivo. 2. Stavite creva na dovodni i odvodni otvor kucista precistaca. 4. Ukljucite motor i proverite da gorivo ne curi na spojevima. 7. Skinite crevo sa kraja preCistaca tako sto cete skin uti obujmicu. a zatim sklonite krpu na sigurno mesto. Zategnite obujmicu.. Zamena fillra sa navojem Kod vozi!a tipa "ford" obicno se koristi preCistac koji se montira direktno na karburator na kraju cevovoda za gorivo. 176 1 f I I I ~ I .3. On je okrugao i liCi na posudu precnika od oko 2-3 cm. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio Kompanija "Ford« obicno koristi precistac koji se uvrce direktno na karburator na kraju cevi za dovod goriva. Pre nego sto skinete stari preCistac za gorivQ. Crevo je na krajevima obicno pricvrsceno obujmicama. Vratite kuCiste preeistata za vazduh na svoje mesta. 7. izvucite creva sa preCistaca.. Obieno se na kraju yoda nalazi malo gumeno creVQ koje ga spaja sa preCistacem za goriyo. Panovo namestite crevo za dovod goriva koje se nalazi:' na kraju cevavoda za garivo taka sto tete ga navuCi na kraj preCistaca za gorivo. Uklonite krpom sve tragove benzina koji se slucajno prostia iz cevovoda.~ . 8. Benzin ulazi u precistac iz cevovoda za gorivo koji dolazi lz pumpe za goriyo. Namestite ga u odgovarajuci polozaj. . Za to cete moida morati da upotrebite kljuc.175 SISTEM ZA DOVOD GORIVA staca. Bacite ceo precistac za gorivo.. Posta skinete obujrnicll. Koristite kljuc sarno da biste malo pritegnuli preCistac. Pronadite pretistai' za gorivo..

otvoreni kljuc i raseceni iIi cevasti kljuc.. Za ovo ce yam biti potrebna dva kljuca .pazite na oprugu . U kuCistu precistaca nalazi se jedna opruga koja moze da izleti ako niste dovoljno pazljivi.. '" " . Postarajte se da nabavite odgovarajuCi ulozak pre nego sto skinete starL Precistac za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 1. Vratite kuCiste preCistaca za gorivo na mesta. o / . Kada skinete cevovod za gorivo. 2. 8. Ulozak precistaca se najcesce pravi od bronze iii od hartije. 3. i f Ako je potrebno... zamenjuje se sarno ulozak. na mestu gde se spaja sa cevovodom za gorivo.i pritegnite kljucem navrtku koja ga drzi u kuCistu. . f cak.. Namestite nov precistac za gorivo u karburator . Koristite otvoreni kljuc da biste pridrzali vecu navrtku na karburatoru da se ne bi okretala i' eventualno ostetila cevovod za gorivo dok rasecenim kljucem popustate manju navrtku na kraju cevovoda za gorivo. Zamena nnutrasnjeg preCistaca VeCina vozila im:1 precistac za gorivo smesten u samom karburatoru.' ...elom i moze da se stavi aka cevovoda za gorivD...l I I 1 I . U ovom slucaju. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora.. zaustavite curenje tako sto cete pritegnuti preCistac iIi obujrnicu na creVll. veClm kljucern olabavite navrtku kuCista pretistaca na karburatoru koja drii preCistac za gorivo. . zato polako skinite navrtku. Pazite i da zapamtite poloiaj opruge i preCistaca kada ih skidate. Napomena: raseceni kljuc izgleda kao okasti kljuc sa rasecenim d. 4.. Izmedu navrtke na cevovodu za gorivo i karburatora stavite Cistu krpu da bi se upio benzin koji bi mogao da iscuri za vreme iamene preCistata.. Pronadite cevovod za gorivo koji vodi od pumpe za gorivo do karburatora. a zatim okrerie bilo da propusti iii zaregne prikljui ---0 ~ ~ (/ I ________ I.

Aka vozi!o ima dvu kab!ovskn prikljucka za ubrizgac. Ponovo spojite cevovod za gorivo sa karburatorom i pritegnite navrtku rasecenim kljucem. zato sto rucna kocnica na veCini vozila blokira sarno zadnje toekoYe. Ako. Uklonite sve tragove benzina koji je slucajno iscurio iz cevovoda za vreme skidanja i nainestanja precistaca. 7. Kod yozila sa prednjim pogo nom. vozilo irna sarno jedan kab!oyski prikljucak (I) na ubrizgatu. -Aka se pretistat nalazi ispad zadnjeg dela automobila. Izuzetno je vaino da blokirate prednje toekoYe. Da biste smanjili pritisak.. potrebno je smanjiti pritisak u cevovodu za gorivo pre nego sto zamenite pretlslaC. (4) opruga i (5) karburator. spojite jetlan nn musu. Pritisak u sistemu se tokom vremena smanjuje. podignite automobil i poduprite ga postoljima.5. VeCina vozila im3 prccisl<lc za gorivo koji je smesten u karburatoru na spojcvima cevoyoda za gorivo. tako da aha ne moie da drii automobil kada se odigne ad zemlje. Ako je potrebno. Ukljutite motor i prove rite da gorivo ne curi. Odvrnite poklopac na rezervoaru za gorivo da biste odstranili eyentualni pritisak u njemu. 178 tako da ce se nekoliko sati posta ste iskljuci!i motor unutrasnji pritisak davoljno smanjiti da preCistac maze bezbedno da se zameni. Potrebno je zarneniti sarno ulozak koji je abicno ad bronze ili hartije. Upozorenje: sistemi za ubrizgavanje goriva najceSce su pod visokim pritiskom. 6. (2) zaptivke. postupite prema fabrickim iii ovde datim uputstvima. a drugi spojite za akumuiator kako biste ubrizgac napoiiJi . r + Na vozilima sa sistemom za ubrizgavanje goriva. skinite gu j spojite pomocu produtnog bb!a (2) sa pozitivnim po!om akumulatora ako 10 sekundi kako bi 5e ubrizguc (3) napojio energijom. (3) preCistac. 177 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Zamena precistaca kod sistema za ubrizgavanje goriva Na vozilima sa ubrizgavanjem goriva. pritegnite navrtke na cevovodu za gorivo i karburatoru. (I) navrtka preCistaca. linijski preCistac iIi preCistac koji se navrce abieno se nalaze ispod automobila u blizini rezervoara za gorivo. Tacna mesta bice naznaceno u prirucniku za vas aut am obi!. 2. Ne pokusavajte da odvreete iii skidate preCistac sve dok se pritisak u cevovodu za gorivo i preCistacu ne smanji.: 1. stavite menjae u brzinu iIi u poloiaj za parkiranje. Vratite na svoje mesto kUClste preCistaca za vazduh. PreCistac se zamenjuje na sledeCi naCin. Najjednostavniji naCin je da automobil ostavite da se preko noCi »odmori«. . blakirajte prednje taekaYe.

.. . ~ . _ . _ .. . 3.:. Ako se prikljueak sastoji odjednog elektrienog provodnika.:O-::G::..:=S.. .:. nivo vode se vidi taka da je lako ustanoviti da Ii je potrebno ispustiti vodu..TE::. . te stoga na dnu imaju iSPUSilU slavinu za vodu.:. I I I I I ! ! .:A < .. Kada niva vode u precistneu dostigne odredeni nivo. izvucite kablovski prikljueak sa jednag od ubrizgaca.SI:.. £ ii . ponovo pritegnite poklopac na rezervoaru za gorivo i ukljuCite motor da biste proverili da neg de ne curi gorivo.IV...:O:. spojite jedan sa masom. U preCistaCima koji imaju providna plastiena kuCista. Odvrtite preCistac iz njegovog kuCista iii olabavite i skinite obujrnice sa Iinijskog preCistaca. Na nekim tipovima preCistaca sa metalnim kuCistem. napajajte desetak sekundi ubrizgac elektrienom energijom preko produznog kabla sa pozitivnog pola akumulatora. ubrizgae ce rasprsivati gorivo u motor i osloboditi od pritiska cevovod za gorivo..:. Stavite nov preCistae... a drugi sa akumulatorom da biste obezbedili dovod elektricne energije. I . Posto ste iskljuCili i sistem za paljenje. 6...:.=Z'-'A-=O:. na tabli sa instrurnentima zasvetli kontrolna lampica koja upozoravn da je vreme da se iz preCistaen ispusti voda..:. Aka ubrizgac ima dva prikljucka.M... 5.. ZahvaljujuCi' tome.: .. ugraden je i senzor zn nivo vode.. 4. _ ' __________________ .:V-=Oc.R.. Zamena precistaca za dizel-gorivo Mnogi precistaCi za dizel-gorivo osim prljavstine odvajaju i vodu..eleklricnom energijom.1 I ! I i :ll I 1 ) 1 i I 1_1 p=p ! .. .:O:. Ponovo spojite elektrieni prikljueak za ubrizgat i nastavite posao u vezi sa zamenom precistaca za gorivo.

. "'. 3...1: SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ispitivanje • I zamena pumpe za • gonvo Ala! i ina!erijal • Zastitne naocare • Baterijska lampa • Raseceni kljucevi • Otvoreni kljucevi • Rucna pumpa za pneumatike • Manometar za pumpu za gorivo • N oz iii strugac • Voltmetar . Punite sistem pomocu ruene pumpe sve dok ne osetite otpor iIi dok ne primetite gorivo kako istice iz kuCista preCistaca ka pumpi za ubrizgavan]e. PreCistae se zamenjuje na sledeCi nacin: 1. Otvorite ispusnu slavinu na dnu preCistaca i ostavite je otvorenu sve dok dizel-gorivo ne iscuri. 2. Posto ste iskljuCili motor i sis tern za paljenje. UkljuCitc illotor i proverite da ncma curenja.1. 4. Napunite kuCiste preCistaca Cistim dizel-gorivom. Odvrnite kuCiste preCistaca taka sto cete ga okretati u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu (gledano odozdo). Zamenite ulozak preCistaca iIi montirajte nov sklop preeistaca. otvorite ispusnu slavinu i ispraznite precistac.Dok ispustate vodu iz precistacn. Mnogi pre6staci za dizcl-gorivo odvajaju vodu od gOriva i imaju ispusnu slavinu tako da sc voda moze S vremena na vreme ispustiti. Upozorenje: ne dozvoliie da dizel gorivo prsne na vruGu izduvnu cev. . motor mora da bude iskljucen. Maze se upotrebiti ruena pumpa da bi se voda brze ispumpala napolje. 5.mesta i rueno prjtegnite za aka 1/2 kruga posta sediste kuCista dodirne prstenastu zaptivku. i·'. . 6. uvrnite ga na . . Izvadite ispusnu cev i prikljucak senzora za vodu (aka postoji) sa dna precistaca. 179 :. Skupite vodu i dizel goriva u neku posudu.

ako otkaze. jednostavno pratite cevovod za gorivo koji vodi ad karburatora do pumpe za gorivo. membrana se pomera napred-nazad. Pre nego sto se zapocne sa ispitivanjem pumpe) treba izvrsiti vizuelnu proveru celokupnog sistema za dovod goriva. U osnovi postoje dye vrste pumpi za gorivo . mora zameniti. Usled ovoga. Obicno je smena bloku motora u blizini prednjeg del a motora. usisava gorivo iz rezervoara za gorivo kroz cevovod i salje ga u karburator. Zadatak pumpe za gorivo je da salje u karburator gorivo pod pritiskom. osovina iii aktivirajuca poluga 180 u pumpi pokrece se gore-dole iii napred-nazad zavisno ad polozaja pumpe za gorivo na motoru. te se pumpa za gorivo. Danas to viSe nije slucaj. Isto taka. Medutim. Propustanje vazduha iIi goriva Cini da pump a ne funkcionise kako treba. Stari tipovi pumpi za gorivo mogli sli da se demontiraju i montiraju. aka sumnjate da dovad gariva u karboratoru nije zadovoljavajuCi.menzura ad 2 litra • Krpe • Pumpa za gorivo i zaptivka • Sredstvo za zaptivanje • Osigurac • Hemikalije za ciscenje P umpa za gorivo je ureoaj koji usisava gorivo iz rezervoara za gorivo kroz cevovod za gorivo do karburatora iii ubrizgaca goriva u motor. mora da se zameni. Ukoliko ne moze to da postigne. U odeljku »Zamena precistaca za gorivo« data su uputstva kako da izvrsite potretmu popravku iii zamenu pre nego sto pocnete sa ispitivanjem pumpe za .to je u njoj smoStena membrana koja se aktivira pomocll bregaste osovine matora. Ako ne znate kako da pronadete pumpu za gorivo.mehanicka i elektricna. proverite da preCistac za gorivo nije zapusen. Kako se tokom rada motora bregasta osovina okrece. Mehanicka pumpa za gorivo Mehanicka pumpa za gorivo maze se nati na vetini motora sa karburatorom. Mehanicka pumpa za gorivo naziva se jos i membranska pumpa. na rad pumpe za gorivo utieu i drugi cinioci. zato .• Dizalica i sigurnosna postolja • Cevovod za gorivo • Gumeno crevo • Posuda .

U svakom slucaju. 2. odvod do karburatora (3) i polugu (4). Osvetiite baterijskom lampom cev za dovod goriva u pravcu prednjeg del a automobila da biste proverili da negde ne curi gorivo.. i. koji vodi do pumpe za gorivo. 1. Benzin moze da prodre u karter motora kroz otvor za montiranje pumpe za gorivo. Vizuelna provera Kod vizuelne provere sistema za dovod goriva potrebno je da se podvucete ispod automobila te stoga pripremite odgovarajucu odecu i zastitne naocare. ispraznite karter. U slucajevima kada je membrana jako ostecena. oslobodite oba kraja odgovarajuCim otvorenim i rasecenim kljucern. Ako utvrdite da iz pumpe za gorivo curi benzin. 3. Cevovod za gorivo maze se nabaviti u . 6. zamenite preCistac za ulje i stavite sveze ulje u motor. Izbegavajte otvoren plamen kao i rad u zatvorenoj prostoriji bez ventilacije. Upozorenje: postoji potencijalna opasnost od poiara kad god se iskljuce cevi za davod gariva. pronadite cevovod za gorivo ispred rezervoara. Ako sumnjate da neki spojevi propustaju. 1 j Taj po stupak je objasnjen u odeljku "Zamena . VeCina pumpi za goriyo ima mali otvor na membrani. SISTEM ZA DaVOD GORIVA 'I ii_I ®----I. zategnite navrtke na krajevima... odnosno da li na njoj ima tragova ulja iii benzina.J. 4.gorivo. Da biste zamenili cevovod. Proverite da nema znakova curenja goriva na spoju cevovoda i rezervoara ia gorivo. proverite merac nivaa ulja u motafU. Posta je pumpa smestena na motoru.. Ako cevovod za gorivo propusta usled korozije iii trenja 0 neki dec automobila. spoj moze da popusti usled Yibracija. U tom slucaju. prodavnicama auto-deloya. pumpa za gorivo se mora zameniti ako se primete tragoyi ulja ili benzina.::a gorivo (1) prikazuje dovod za gorivo (2).. Nastavite da proveravate cevovod za gorivo u pravcu pumpe za gorivo. Ovo je vod .=. 5. na spoljasnjoj strani pumpe za gorivo naci ce se motorno ulje. Prove rite samu pumpu za gorivo.· Ako je potrebno. Izvadite cevovod ispod automobila i zamenite ga novim. Rasecenim kljucem odgovarajuce veliCine pritegnite navrtku na cevovodu za gorivo da biste zaustavili curenje..Ovoj enei tipicne mehanicke pumpe:. Pocevsi ad rezervoara za gorivo.. £. Na tom otvoru ce se videti da li gorivo curi usled ostecenja membrane pumpe. zategnite ga rasecenim kljucem odgovarajuce yelicine. mora se zameniti. zategnite odgovarajutim rasecenim kljucem navrtke koje ih spajaju.

Upozorenje: nikada ne spajajte kabl sa karburatorom iii neizolavani vijak preCistaca za vazduh. sto dovodi do prevremenog habanja motora. odnosno ako ste popravili sva 181 SISTEM ZA DOVOD GORIVA mesta koja propustaju i po potrebi zamenili cevovade za gorivo. Kapacitet pum]ie se ispituje na sledeCi naCin: 1. " Kada proveravate da Ii sistem za doyod goriva curi. Spojite gumeno crevo odgovarajuce duzine i precnika sa krajem skinute cevi za dovod goriva. zategnite kljucem sve labave spojeve. Time ne sama sto ne biste izvrsili bezbedno uzemljenje. Skinite sekundarni visokonaponski vod indukcionog kalema sa sredisnjeg dela poklopca razvodnika paljenja i uzemljite ga tako sto eete ga pomocu produznog kabla spojiti sa metalnim delom motora. 182 4. Ispitivanje protoka (odnosi se sarno na mehanicku pumpu za gorivo) Ovo ispitivanje treba da utvrdi da Ii je pumpa za gorivo sposobna da u svakom trenutku isporuCi odgovarajucu koliCinu goriva u karburator. U slucaju da to ne pomogne. proverite cevovod za dovod goriva koji se pruia od pumpe za gorivo do karburatora. Propustanje na usisnoj grani cevovoda ne mora da bude tako uoCljivo posto ne registruje po smanjenoj koliCini goriva u potisnoj grani cevovoda. Osim toga. Mozda tc hiti potrebno da navrtku precistaca (4) driite drugim kljuccm kaka se ne bi olabavila. Ako u usisnoj grani cevovoda do de do propustanja.ulja i preCistaca« u poglavlju »Odrzavanje automobila«. Na nekim tipovima karburatora moraeete drugim kljucem da pridrzite navrtku kuCista precistaca da se ne bi olabavila. Posto ste utvrdili da sistem za dovod goriva nigde ne propusta. 3. Upozorenje: benzin u karteru motora moze da izazove eksploziju. treba da imate u vidu sledece: cevovod izmedu rezervoara za gorivo i pumpe za gorivo je usisna grana. Propustanje na potisnoj grani cevovoda obicno se lako uoeava i registruje se po curenju goriva. zamenite cevovod. 7. mozete da pristupite ispitivanju pumpe za gorivo. 2. Kod nekih tipova razvodriika paljenja potrebno je iskljuCiti kabl za sveCicu sa poklopca razvodnika paljenja. Ako propusta. Odgovarajucim kljucem skinite cev za dovod goriva sa karburatora. razblaieno ulje u motam neee podmazivati kako treba. vee biste mogli da izazovete i varnicenje. Na kraju. PomOCll raseccnog kljuca (1). . iskljutitc ccvovod za gorivo (2) sa karburalOra (3). Skinite kuCiste precistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Odrzavanje precistaca za vazduh«. dok je cevovod do pumpe za gorivo do karburatora potisna grana. pojavice se vazduh sto ce izazvati smanjeni protok goriva u potisnoj grani cevovoda.

I I ! ! ! . Za ovo moze da se upotrebi ruena pumpa za pneumatike. Izmerite koliCinu goriva u posudi i pamnozite je sa 4. Proverite u prirucniku za vas automobil predvideni protok pumpe za gorivo i uparedite dobijeni rezuttat. Iznos ce pokazati koliCinu goriva koju pumpa moze da isporucu za 1 minut. Spojite jedan kraj gumenog ere va sa slobodnim prikljuekom na pumpi za gorivo. 9. D. ponovo prikljucite sekundarni visokonaponski kabl indukeionog kalema i predite na ispitivanje pritiska pumpe za gorivo. Po novo spojite eevovod za gorivo na oba kraja i ponovite ispitivanje kapaeiteta prema past upl \ i \ ' 1 ! i \ i i 1 " ' I . Ubaeujte vazduh u vod u praveu suprotnom od normalnog pravea strujanja goriva. Stavite drugi kraj gumenog creva u posudu sa bcnzinom zapremine od oko 2 litra. Kljucem odgovarajuee velicine po novo spojite cevovod za gorivo sa karburatorom. Iskljutite cevovod za gorivo sa pumpe za gorivo koji vodi ka rezervoaru zn gorivo. Ako usisana koliClna goriva iz posude odgovara koliCini u prirucniku za odrzavanje. Kljucem odgovarajuce veliCine skinite cevovod za gorivo sa rezervoara za gorivo taka da bude otvoren na oba kraja. Produvajte cevovod vazduhom. obavite sledece ispitivanje: A. 7. B. -- . 6. uradite sledeee: A. Ako se kapacitet nalazi u granicama predvidenim u speeifikaeiji. C. Aka kapacitet nije u skladu sa specifikacijama.5. Ponovite ispitivanje kapaciteta prema postupeima datim u tackama 6-8. B. znaci da Je mozda cevovod izmedu rezervoara za gorivo i pumpe zapusen. C. 8. Pustite motor da radi tacno 15 sekundi pustajuCi za to vreme gorivo da istice u posudu. Ako sumnjate da je cevovod za gorivo zapu§en. E. . Stavite drugi kraj gumenog creva U odgovarajucu posudu ad aka 2 litra sa podeocima (menzuru). Upozorenje: produvavanje voda duvanjem iz usIa nije preporuCljivo S obzirom da je benzin olrovan.

2.'.. 6.1 dovod goriva 51> karburatora i spojite manomelar (1) sa T-prikljuckom (2). Ocitajte rezultat na manometru tokom fada motcra. Ukljucite motor i pustite ga da radi na praznom hodu oko 15 sekundi.. Uporedite pritisak pumpe za gorivo naznacen u vasem prirucniku sa rezultatom dobijenim na manometru i iskljui':ite motor.. Ispitivanje pritiska (mehanieke i elektriene pump e) Nizak pritisak iz pumpe za gorivo moze da prouzrokuje siromasnu smesu u karburatoru iii nedovoljno napajanje motora gorivom. spojite '..1. dok za to Heme pratile pritisak na manometru. Ako kapacitet i dalje ne odgovara vrednosti iz prirucnika..-----L cima opisanim u tackama 2-8. Ako je rezultat dobijen na manometru u skladu sa predvidenim.....' ____ y_ ... iskljucite manometar. zatim ukljucite molor da fadi na praznom hodu aka 15 sekundi. Pritisak u pumpi za gonvo ispituje se na sledeCi natin: 1..111. odgovarajuCi pritisak je vazan isto koliko i kapacitet. Sa karburatora skinite cevovod za gorivo koji vodi od pumpe za gorivo do karburatora. crcvo manometra za konlroini prikljucak na c ~ v o vodu za doyod goriva. 5. Ako je rezultat razliCit od predvioenog.:ldi 15 sekundi. __ . Kod matora sa uzbrizgavanjem gOflva. I 1 I 1 ! 3. prikljuCite ponovo kabl na razvodniku paljenja i predite na ispitivanje pritiska.. Nabavite manometar pumpe za gorivo sa elasticnim gumenirn crevom. rad motora. Medutim. Spojirc gumeno creva (1) sa cevovodom Zll gonyo. UkljuCite motor cia . pomnozite koliCinu iSleklog goriva sa eeliri i uporedite rezultat sa protokom goriva u minutu koji je d ~ 1 u prirucniku za vas automobil. Spojite gumeno crevo manometra sa skinutim cevovodom za gorivo tako sto cete staviti T-prikljucak 184 izmedu ulaznog atvora karburatora i cevovoda za gorivo.... zamenite pumpu za goriyo.. pumpu za gorivo treba zameniti. 01. Merenjem zaprcmine 5C utvrduje da !i pumpa za gorivo maze da isporuCi odgovarlljucu kolicinu goriva karburatoru. 4. a drugi kraj creva (2) spuslilC U posudu sa pocieocima (menzuru) (3). iskljuCite cev z. ponovo prikljucite cevovod za dovod goriva sa karburatoram i -panova montirajte kuCiste preCistaca za vazduh. ako je kapacitet u skladu sa preporucenom vrednoscu.... . Za efikasan 183 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Da biste ispitali pritisak u pumpi za gorivo.

Pazljivo skidajte pumpu za gorivo da poluga ne bi ispala iz motora. Da ga ne biste ostetili. Ne zaboravite da izvucete krpu kada zavrsite ciscenje povrSine za montiranje. Postavite novu pumpu za gorivo na odgov. kupite u prodavnici auto-delava novu iIi remontovanu pumpu koja odgovara vasem automobilu. Mozda ce biti potrebno da kleStima driite pOlugu dok postavIjate pumpu za gorivo. Uporedite staru i novu pumpu za gorivo. ! I 5. I l 1 .Zamena mehanicke pumpe za gorivo Ako morate da zamenite pumpu za gorivo. Panovo spojite cevovod za gorivo sa pumpom . Moida eete morati da montirate prikljucke cevovoda za gorivo sa stare pumpe na nOVu. 8.uoj pumpi za gorivo. Napomena: kod nekih tipova motora. skinite vijke koji pricvrscuju pumpu za gorivo za blok motora. l I I . pumpa za gorivo se aktivira pomocu poluge koja vodi do bregaste osovine motora. obrisite je cistom krpom i vratite je na svoje mesta. Proverite da Ii su prikIjuccl okrenuti u istoro pravcu u kojem su bili na st.arajuee mesto na motaru. Gurnite cistu krpu u otvDr u motoru u kome se nalazila pump a i ostruzite ostatak zaptivke oko prirubnice za montiranje pumpe za gorivD. 3. 4. 9. U tom slucaju. 6. Napomena: ako se pumpa za gorivo aktivira pomocu pOluge. Skinite cevovod za gorivo sa pumpe za gorivo. Ako se to ipak dogodi. 2. upotrebite dva kljuca od kojih cete jednim pridrzavati prikljucak na pumpi za gorivo (da se ne bi okretao) dok popustate navrtke na cevoyodu za goriyo. Krpa ce spreCiti da komadiCi stare zaptivke upadnu u motor. 7. proverite da Ii je poluga na svom mestu i da Ii je propisno smestena u pumpi za gorivo. i . Nanesite sredstvo za zaptivanje sa obe strane nOve zaptivke koja se dobija zajedno sa novom pump om za gorivo i namestite zaptivku na odgomesto na povrsini gde se montira pump a za gonvo. Pumpa za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 1. Kljucem odgovarajuce velicine. Skinite purnpu za gorivo. kljucem odvrnite stare prikljucke i montirajte ih na novu pumpu. . PonoVo montirajte vijke za pricvrscivanje pumpe za goriva i pritegnite ih dobro kljueem. Ovo ce yam olaksati ponovno spajanje cevi za dovod goriva.

Pronadite elektricnu pumpu za gorivo. 10. Prove rite prvo voltmetrom da Ii se pumpa za gorivo napaja elektricnom energijam. Trebalo bi da oeitate napon od 12 volti na voltmetru. Pronadite je prateCi cevovod za gorivo od karburatora do rezervoara za gorivo. U tom slucaju bi mozda najbolje bilo da se obratite struenjaku. Ako imate automobil sa elektricnom pumpam za gorivo. Ako dobijete ovaj napon. Na nekim tipovima automobila sa elektricnom pumpom za gorivo ova opasnost je otklonjena pomoeu prekidaca koji iSkljucuje pumpu za gorivo sve dok motor ne stvori dovoljan pritisak vi'. Vizuelna provera ce yam pokazati da Ii je osigurac pregoreo. spojite provodnik za uzemljenje voltmetra (ern a iica) za pogodnu masu na ramu automobila. Medutim. a pump a ne radi. Mantirajte kuCiste precistaca za vazduh. Proverite osigurac koji stiti elektricno kolo pumpe za gorivo. Na pumpi za gorivo naiazi se davodni i odvodni prikljucak. kao i elektricni prikljucak. IskljuCite glavni prekidac. u slueaju da bilo kakva prlj avstina prodre u iglieasti ventil karburatora. 11. zamenite je. do strujanja goriva. Nasuprot mehanickaj pumpi za gorivo za ciji je rad neophodan i rad motora.za gorivo.nl "'"' __ . Pritegnite navrtke cevovoda pomocu dva kljuea kako je opisano u tacki 1. mogla da poplavi motor gorivom iii cak da usisa celokupnu koliCinu goriva iz r. tako da za to vreme nece doc. tacno mesta naznaeeno je u prirucniku za vas automobi1. _ . Aka je pregoreo. bice potrebno izvesno vreme da motor radi na praznom hodu da pritisak ulja dovoljno poraste. a sumnjate da nije ispravna. Posta ukljuCite glavni prekidae. Elektrlcne pumpe za gorivo Mnagi tipavi evropskih vozila sa karburatorom i veCina americkih iii evropskih automobila sa sistemom za ubrizgavanje gariva kariste elektricnu pumpu za gorivo.. On je obieno smesten u kutiji sa osiguracima ispod instrument-table. Ako ne dobijete tacan napon.. 5.. ___ ulja. ako se glavni prekidac astavi ukljucen neko vreme.ezervdara.. pritegnite spojeve. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio U slueaju da curi.. 3. VeCina elektrienih pumpi ima ovakav osigurac. elektricna pumpa za gorivo zapocinje sa radom istog trenutka kada se okrene kontaktkljuc. 4.' I l:. Dodirnite pozitivnim provodnikom voltmetra (crvena iica) eJektricni prikljucak na elektrienoj pumpi za gorivo. 2. Obieno se nalazi blizu rezervoara za gorivo. llcinite sledece: 1. ako je vozilo snabdeveno takvim prekidaeem. zamenite ga novim iste jaCine.. kvar se nalazi negde izmedu elektricnog prikljueka pumpe za gorivo i glavnog prekidaea. . Stoga bi elektricna pumpa.

Ako yam u vezi s tim nesto nije jasno. podignite zadnji dec automobila i poduprite ga sigurnosnim postoIjima. (5) p!ovak kontrolnika. Ako je potrebno. 1. sa novom pumpom. CD 7.... Kljucern odgovarajuce veliCine skinite vijke za pricvrsCivanje purnpe za gorivo. (6) zlIpdvka odstojnika i (7) vijak za pricvrsCivanje. Izvucite cevovod za gorivo prema objasnjenju datom za mehanicke pumpe za gorivo. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio Popravite ako treba. Tlpieni delovi elcktricnc pumpc za gorivo: (1) pretistat.iscenje sistema za dovod goriva . Ponovo povezite elektricne prikljucke. upotrebite prikljucak za cevovod za gorivo sa stare pumpe za novu. 8. (3) odvodna cey. Izvucite iz akumulatora prikljucak za uZemIjenje. ih obelezite da biste ih lakse spojili sa novorn purnporn. (2) pumpa.. Uporedite novu elektricnu purnpu za gorivo sa starorn. Ukoliko se pumpa nalazi ispod automobila. 4. Kljueem odgovarajuce veliCine izvucite elektriene prikljueke iz elektriene pumpe za gorivo.. blokirajte prednje toekove. 187 E SISTEM ZA DOVOD GORIVA 11. (7) prikljucak i (8) prikljucak za uzemljenje. Na automobilima sa prednjim pogonom. Montirajte novu purnpu pricvrstite kljucern vijke. nabavite novu koja ce odgovarati vasem automobilu. Mozete da . 2. Obelezite provodnike da biste ih lakse povezal. 5 . Po novo spojite cevi za dovod goriva. (. stavite menjae u brzinu iii u polozaj za parkiranje. (4) zaptivka. 186 3. Spojite prikljucak za uzernljenje sa akurnulatorom. Zamena elektricne pumpeza gorivo Elektricna pump a za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 185 (1) dovod gOrin. ----------'m . lrna ih dva do cetiri u zavisnosti od tip a purnpe. Y. posavetujte se sa prodavcem u radnji autodelova. (6) nepovratni venti!. (3) pumpa 1:a gonYo.. odnosno zadovoIjavati minimalne zahteve u pogledu pritiska i kapaciteta.Ako zakljueite da je elektricnu pumpu za gorivo potrebno zameniti. (Z)'bdvod u karburator. . :1 ~ 1 I i I . (4) kOn!rolnik. 6. (5) odstojnik. 10..

proverite da li praizvod koji nameravate da upatrebite nece da unisti katalizator. posebno kod vozila koja se koriste u gradskoj voznji sa dosta zaustavljanja. Ukolika niste sigurni. Medutim. Alge mogu da se razviju u rezervoaru ukoliko je zag aden vodom i mogu da zapuse davac i filter pumpe za gorivo. 188 Podesavanja karburatora Alat i materijal • Klinovi za tockove • Kljui'evi • T-prikljucci • Tahometar • Odvijac • Ulozak precistaca za vazduh K arbunitar je jedan od najvaznijih del ova sistema za dovod goriva. Korozione naslage na dOll rezervoara mogu da prodru u motor ako dopustite da se rezervoar skoro potpuno isprazni. Vazdusni prostor u rezervoaru formira vodenu paru koja maze da izazove koroziju unutrasnjosti rezervoara za gorivo. Ako vas automobil ima kataliticki konvertor. otkazivanje sveGica i preterano zagadenje okoline. Njegov zadatak je da malu kolicinu benzina automatski rasprsi i mesa sa velikom kolicinom vazduha. Budite veoma obazrivi prilikom rukovanja i skladistenja. Vecina ovih hemikalija uliva se direktno u skoro potpuno napunjen rezervoar. Trudite se da vam rezervoar za gorlvo uvek bude napunjen. Kada ude u motor. leptira za vazduh (»coka«) koji se otvara i zatvara Cime se padesava protok vazduha kroz difuzor i rasprsivaca kroz koji se benzin usisava u difuzor. Leptir za vazduh se nalazi na gornjem delu karburatora i ne treba ga mesali sa leptirom . Takva vozila zahtevaju dodatna sredstva za Ciscenje koja treba staviti u rezervoar za gorivo svakih nekoliko meseci. Aditivi su sredstva koja sedodaju benzinu da bi se eliminisali zagadivaci koji usled oksidaeije benzina stvaraju' gumaste naslage. Kod vozila sa dizel-gorivom dodaju se bioeidi u rezervoar sa gorivom koji sprecavaju razvoj algi. Upozorenje: ovi rastvori su veoma zapa/jivi i otrovni. Medutim. aditivi ne mogu uvek da uklone ove zagadivace. neki od ovih proizvoda vise stete nego sto pomazu i mogu da ostete sveCice. ova veoma zapaljiva smesa pali se pomocu svetiea i razvija energiju koja pokrece automobiI. Postoje hemikalije koje se ulivaju direktna u karburator u slucajevima kada je sistem za dovod goriva veoma zapusen.Zaprljan sistemza dovod goriva moze da izazove usporen rad motora. pitajte strucnjaka i pre upotrebe dobra proverite uputstva data na ambalazi. Karburator se sastoji od tri osnovna dela: difuzora (grla) kroz koji struji vazduh iz precistaca za vazduh.

Zavrtanj praznog hod a je jednostavan ventil koji podesava koliCinu benzina koji se meSa sa vazduhom dok protice kroz karburator pri malom broju obrtaja motora. motor ne moze da radi. Napomena: neki tipovi karburatora opremljeni su mehanizmom za upravljanje leptirima. Kako vazduh proluzi kroz ovu Venturijevu cev. l I s VA Karburator rildi na principu Venturijeve cevi. podesavanje praznog hoda nije moguce. Kada se ovaj zavrtanj okrene u smern suprotnom kretanju kazaljki na satu. protok benzin a se povecava i smesa vazduha i goriva postaje »bogata«. Difuzor (grla) karburator a sc suzava. ski odrzava prazan hod u okviru predvidenih graniea. Posta kompjuter automatI " r I I I . smanjuje se brzina praznog hoda motora. Podesavanjem ovog zavrtnja jednostavno se regulise polozaj leptira karburatora i ne treba ga meSati sa zavrtnjem za podesavanje smeSe praznog hoda. Odvrtanjem ovog zavrlnja (u smeru supratnom kretanju kazaljki na satu).. U zavisnosti od veliCine karburatora postoje jedan iii dva zavrtnja za podeSavanje smese praznog hoda koji su smesteni pri dnu. Mnogi novi tipovi vozila sa elektronskim komandama imaju regulaciju praznog hoda pomocu kompjutera. Potpuno zatvaranje sprecava poluzni mehanizam smesten sa spoljasnje strane karburatora.zi u cilindre motora time se postize promena broja abrtaja i snage motora. Ako se zavrtanj za podesavanje smeSe praznog hoda okrene u praveu kretanja kazaljki na satu. Atmosferski prilisak u ioncctu karburatora (2) pomafe da se goriYO kroz m!aznicu rasprsuje u Venturij evu cev odakle ga struja vazduha oovodi u karburalor. a zatim ponovo siri.karburatora. Podesavanjem otvora leptira karburatora regulise se koliCina smese vazduha i goriva koja odl. Ovaj uredaj radi kao dec poluznog sistema na karburatoru i koristi se prilikom padesavanja praznog hoda molora. Okretanjem ovog zavrtnja (u praveu kretanja kazaljki na satu) povecava se brzina praznog hoda motora. a pritisak opada. koliCina benzina se smanjuje i smesa vazduha' i goriva postaje »siromasna«. . t I ti. Ako je leptir karburatora potpuno zatvoren. njegol/a brzina sc poveeava. Ovaj poluzni mehanizam regulise se pomocu zavrtnja za podesavanje praznog hoda.

obavezno pogledajte sva obavestenj-a na ploCicama i nalepnicama ispod poklopca motora. Karburator treba da se podesi u sledeCim slucajevima: Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen suvise nisko. Medutim. na primer. Suvise bogata smesa na praznom hodu prouzrokuje preteranu potrosnju goriva i veliku koliGinu izduvnih gasova. pa njihovo koristenje opterecuje rad motora. poloiaju za parkiranje iIi neutralnom poloZaju. Nepravilan rad motora.ovaj postupak treba prepustiti strucnjaku. Isto tako proverite koliki treba da bude broj obrtaja na praznom hodu i da Ii podesavanja treba izvrsiti kada je menjac u brzini. Stavljanje automatskog menjaea u brzjnu. Snaga motora se koristi i za pokretanje ovih uredaja. Motor koji fadi sa sllvise siromasnom smesom na praznom hodu moze priIikom ubrzanja da »okleva« iIi da radi grubo. kao i koje elektricne uredaje treba ukljueiti iIi iskljuCiti. Smesa praznog hod a odredena je fabrieki i ne bi trebalo da zahteva podesavanje osim u slueajevima kada se karburator remontuje iii montira na drugi motoL Mnogim ovakvim tipovima karburatora potreban je poseban postupak »obogaCivanja« da hi se izvrsilo pravilno podesavanje smeSe praznog hoda. motor ce imati tendenciju da nastavi sa radom i kada je sistem ~ z a paljenje iskljueen. ukljucivanje . Pre nego sto pocnete da podeSavate motor.Ovakvo podesavanje u sustini otklanja dye manje neugodnosti tokom voznje. Napomena: na veCini najnovijih tipova automobila zavrtnji za podeSavanje smeSe praznog hoda su iii zatvoreni iii se mogu veoma malo. Podesavanje praznog hoda Zavisno od tip a automobila koji imate. motor ce da se gusi dok automobil usporava da bi stao iii kada se menjae ubaci u brzinu. prazan hod se podesava iIi pomocu zavrtnja za podesavanje praznog hoda iIi pomocu solenoida i zavrtnja za prazan hod. 189 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen sllvise visoko. Proizvodaceva uputstva bite vam od pomoCi stoga sto sadde posebne podatke u vezi sa odriavanjem vaseg automobila. Ako niste sigumi na koji naCin se podesava prazan hod vaseg automobila. podesavati. one predstavlja i vazan dec podesavanja kompletnog motora. pogledajte prirucnik iIi nalepnicu sa uputstvima 0 podesavanju u prostoru za motor. Posto mehanicari-amateri obicno nemaju uredaj za »obogaCivanje«. Isto tako. moze se lako ispraviti na osnovu sledeCih uputstava. prouzrokovan neodgovarajuCim podesavanjem na praznom hodu. oduzima snagu motoru i smanjuje broj obrtaja na praznom hodu.

Mnogi novi tipovi automobila imaju pose ban solenoid. crveni i crni. odnosno pokretae leptira karburatora koji treba da poveca brzinu praznog hoda motora kada je klima-uredaj ukljueen. Taj pokretae se podesava posebno da bi se obezbedilo povecanje od 50-100 obrtaja u minutu. Napomena: ukoliko sa kuCista preCistaea skidate vakuumske cevi. UkljuCite motor. Ovakva opteretenja moraju da se uzmu u obzir kada se vrsi podesavanje praznog hoda motora. 3. 5. Posto na veCini tipova automobila kuCiste precistaea za vazduh zaklanja pogled na poluini mehanizam i zavrtnje za podesavanje. Spojite crni provodnik za bilo koji metalni deo motora kao sto je glava vijka iIi nosae da biste uzemljili tahometar. a finalno podesavanje obaviti kada je montirano. odnosno prema uputstvima iz priiucnika za vas automobil. 2. Podignite ruenu kocnicu i blokirajte tockove klinovima. obavezno ih zacepite. postupite prema uputstvu iz tacke 8. U suprotnom. 7 I ~ . IskljuCite motor i skinile kuCiste preCistaea za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka "Odriavanje preCistaca za vazduh«. Taj instrument ima dva provodnika. Ako se vakuumski cevovod ostavi otvoren. 4. Najbolje je pocetna podesavanja izvrsiti 190 dok je kuCiste preCistaca za vazduh skinuto. 8. Za to moie da se upotrebi Tprikljueak. Podesavanje zavrlnja praznog hoda Ako vas karburator ima zavrtanj za podesavanje praznog hoda. predite na po stupak dat u tacki 9.klima-uredaja iIi drugih uredaja povecava opterecenje motora. 6. Okrenite odvijacem zavrtanj za podesavanje praznog hoda u praveu kretanja kazaljki na satu da biste povecali broj obrtaja iIi suprotno ad pravea kretanja kazaljki na satu da biste smanjili broj obrtaja. podesavanje se vrsi na sledeCi naein: 1. Podesite menjae i sYe ostale uredaje prema instrukeijama za podesavanje sa plocice iIi nalepnice. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne postigne radnu temperaturu. Spojite crveni provodnik za indukcioni kalem (bobinu) na primarnom prikljueku koji vodi do razvodnika paljenja. Ocitajle rezultat na tahometru i upotrebite ga sa preporucenim brojem obrtaja. Videoete da okretanje zavrtnja za 11 4 kruga u bilo kom pravcu obicno uskJaduje prazan bod sa datim tehniekim podacima. 7. to maze negativno da utite na po des avanje praznog hoda motora. PrikljuCite za motor tahometar koji meri broj obrtaja u minutu. Ako je potrebno podesavanje. treba ga skin uti.

Za to moze da posluzi T-komad. 3. UkljuCile molor i puslite ga da radi sve dok ne dosligne radnu temperaturu. Uklonile klinove za blokiranje lockova. Na ovoj slid. hod.o siromasniji jJj bogatiji. Zavnnji za smde praznog hoda (1) mogu da se okrecu u smeru kretanja kazaljld na satu iii u suprotnom smeru kako bi odnos vazduha i goriva bi. svaki vakuumski cevovod koji 5e skine sa prctistaca za vazduh iii karburatora mora da sc zalvori. Spojile tahometaT koji meri broj obrtaja sa motorom. Vratite kuCiste preCistaca za vazduh na meslo ali ne iskljucujte tahometar. 15. Medutim. IskljuCite motor i izvadite kuCiste preCistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Odrzavanje preCistaca za vazduh«. proverite da ulozak precistaca ne ometa protok vazduha (maida je zaprljan) i po potrebi ga iIi oCistite iIi zamenite. 4. 14. na vecini nOllijih tipova karburatora. 12. Aka se astavi otvoren. 2. Ako nije. 1 L UkljuCile motor i proverite rezultat na tahometru. Spojite crveni provodnik sa indukcionim kalemom (bobinom) na Kada podcsava!e pra2m. Zavflanj za poodavanje praznog hoda (2) se najazi na po!u2:nom mehanizmu Jeptira za gas (3) i povecava-ili smanjuje brzinu motora. Napomena: u slucaju smanjenja broja obrtaja na praznom hodu motora posle zamene precislaca za vazduh. IskljuCite motor. obavezno ih zacepite. 191 'i . Aka se vrednost nalazi u okviru preporucene (± 20 obrtaja u minutu). T-prikljuckom (3). 9.1 ' = ' ' : \ ' ' ' ~ __ -i . 10. Uputstva su data u odeljku "Odriavanje preCistaca za vazduh«. vakuumski cevovod moze negativno da utice na podesavanje praznog hoda motora. IskljuCite motor. obavile finalno podesavanje. Napomena ukoliko sa kuCista preCislaca skidate vakuumske cevi. 13. ovi ziwrtnji su zaptiveni ili imaju poklopce koji sprccavaju Hi ogranicavaju poddavanje. vakulJmsko creva (1) uredaja za regulisanjc prelpaljenjc na razvodniku pa!jenja (2) j". Skinite tahomelar ponOVlVSI postupak iz lacke 4 obrnulim redom. Instrument ima dva provodnika crveni i crni: Spojite crni provodnik za neki metalni dec motora kao sto je glava vijka iIi nosac da bisle uzemljili tahometar. lsprobajle automobiL Podesavanja solenoida i zavrtnja za prazan hod Podesavanje solenoida i zavrtnja za prazan hod vrsi se na sledeCi naCin: L Povucite menu kocnicu i blokirajte klinovima tockove. postupite prema uputstvu iz tacke 12.

postupite prema uputstvima iz tacke 8.'. Kada se iskljuci solenoid i njegova kOt\'a pavuce. 12. PodeSavanje vrsite sve dok ne postignete predvideni broj obrtaja. 9. Otpustite rukom paluzni mehanizam da hi se broj obrtaja radiIice motora vratio na broj obrtaja za prazan hod. 15. Ukljueite motor.' 8. Posmatrajte broj ohrtaja na tahometru. 5. Vratite na mesto kuei. Prazan hod je podeSefl (Ievo) taka slo je sarno solenoid . predite na postupak dat u tacki 9. 13. Ako nije. Ovo je Osnovno iIi sporo podesavanje broja obrtaja na praznom hodu. aUlomobiiima (desno) naknadno podesavnnje nije potrebno. zvrtanj Z3 podes. Podesite menjae i sve ostale uredaje prema instrukcijama sa plociee iIi' nalepnice. Ovo ee uCiniti da se kotva solenoida povuce. nije potrebno podesavanje. Trebalo bi da bude u skladu sa predvidenim koji ste dobili prilikom postupka iz tacke 8. l (I ! I j 1 i I 1 . 192 10. U suprotnom. Podesavanje solenoid a vrsi se na sledeCi natin: okrenite kljucem navrtku za podesavanje solenoida u smern kretanja kazaljki na satu da biste poveeali iIi u suprotnom smeru da biste smanjiIi broj obrtaja motora. 14.I SISTEM ZA DOVOD GORIVA Neki tipovi automobila su opremljeni mehanizmom xa upravljanje leptirima.avanje praznog hoda je podesen taka da 5e dobije predvidena brzina matora. primarnom prikljueku koji vodi do razvodnika paljenja.spoj en a ko!Ya (1) isprutcna. OCitajte rezultat na tahometru i uporedite ga sa preporucenom brzinom. Aka nije. okreCite odvijacem zavrtanj za podeSavanje praznog hoda sve dok se na tahometru ne ocita predvideni broj obrtaja. IskljuCite motor. obavite sada podesavanje.te precistaea za vazduh ali ne iskljucujte tahometar. Aka je ocitana vrednost ista kao i predvidena. 6. odnosno prema uputstvima iz prirucnika za vas automobiL 7. Pritisnite papuCieu za gas iIi pakreniteJ'ukom poluzni mehanizam leptira karburatora da biste poveeali broj ohrtaja radiliee motora. Ako je potrebno podesavanje. 1 L Ponovo spojite provodnik solenoida. Obtajte broj obrtaja na tahametru. IskljuCite provodnik solenoida sa prikljucka. Ovim ee se kotva solenoid a protezati do polozaja prvog podesavanja.

Spojite erni provodnik za bila koji metalni dec motora kao sto je glava vijka iIi nosac da biste uzemljili tahometar. Tahometar ima dva provodnika . I I ' I ! I . predite na sledeCi postupak. Ako nije. 20. 17. 16. 2.SISTEM ZA DOVOD GORIVA Kad automobila koji imaju solenoid za podd3vanje praznog hoda (1). . podcsavanje praznog hoda Sf. Iskljucite motor i skinite kuCiste precistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Oddavanje preCistaca za Napomena: zacepite sva vakuumska ereva koja ste skinuli sa kuCista preCistaca za vazduh T-prikljuckom.m I I i il . 19. UkljuCite motor i oCitajte cezultat na tahometru. Spojite erveni provodnik za indukcioni kalem (bobinu) na primarnom prikljucku koji vodi do razvodnika paljenja. IskljuCite motor. Ako je rezultat u okviru predvidene vrednosti (± 20 obrtaja u minutu). Iskljueite tahometar tako sto cete ponoviti postupak iz taeke 4 obrnutim redosledom. vrsi taka sto se navrtka za poddJvanje (' 2) okrece pomocll kljuca. Ako ostanu otvoreni. 3. POdesavanje smese praznog hoda Da biste podesili smesu praznog hoda. UkljuCite motor. 18. 7. PrikljuCite tahometar. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne dostigne radnu temperaturu. Sklonite klinove za blokiranje toekova. Povucite ruenu kocnicu i blokirajte klinovima tockove. Obavite probnu voznju. . Pronadite zavrtnje za padesavanje smese praznag hoda. 6. instrument za merenje broja obrtaja motara. vakuumski cevovodi mogu negativno da utiCll na podesavanje praznog hoda matara. 5. postupite na osnovu sledeClh uputstava: 1. 4. Podesite menjae i uredaje prema instrukcijama za podesavanje datim na ploeiei iIi nalepnici. izvrsite ovom prilikom konaeno pOdeSavanje. odnosno prema uputstvima iz prirucnika za automobil.erveni i erni. Napomena: na jednodelnim karburato193 i .

Ako pravilno podesavanje smese ne moze da se postigne ni posle vise pokusaja. Malim odvijacem pazljivo okreCite zavrtanj za podeSavanje (u pravcu kretanja kazaljki na satu) sve dok motor ne pacne . Ako vas karburator ima dva zavrtnja za podesavanje smese praznog hoda. Mnogi noviji tipovi karburatora imaju ogranicenu mogucnost za podesavanje smese praznog hoda. zasticenim zavrtnjima za podesavanje smese praznog hoda.SISTEM ZA DOVOD GORIVA Karburatori sa dva iii cetiri grla irnaju dva zavrtnja za podesavanjc sIDdle praznog hoda. Okretanjem u smeru kretanja kazaljki na satu. Ukljucite motor i oCitajte rezultat na tahometru. 12. 13. 194 9. 14. predite na postupak iz tacke 12. Vratite kuciste precistaca za vazduh na mesto ali ne iskljucujte tahometar. 8. Uklonite klinove za blokiranje tockova. Zatim pocnite da okrecete zavrtanj za podesavanje u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljki na satu sve dok motor ne dostigne maksinialan. Ocitajte sa tahometra broj obrtaja. podesite ih na vee objasnjen naCin. IskljuCite motor. 10. kvar je najverovatnije u karburatoru iIi u propustani. Plasticne zastitne kapice uglavnom mogu da se probuse iIi izvade. cokom. a ako nije. odnosno leptirom za vazduh. podesite prazan hod kako je objasnjeno u ovom odeljku. podesavanje nije moguce pre nego sto se probuse iii izvade zastitni poklopci (kapice) zavrtnja. .u vakuumskog cevovoda. IskljuCite tahometar tako sto cete ponoviti postupak iz tacke 40brnutim redosledom. IskljuCite motor. Napomena: na karburatorima sa.. koji regulise kolicinu vazduha koja prolazi kroz grlo karburatora. 15 . a okretanjem u smeru suprotn'!m kretanju kazaljki na satu se obogaeuje. odnosno optimalan iii uravnotezen broj obrtaja pri kome motor radi veoma pravilno. Odrzavanje uredaja za· pai<:retanje hladnog moiora Alat i materijal • Kljuc • Odvijac • Krpa • Sprej za Ciscenje karburatora i coka • Termostatska opruga S vi automobili koriste uredaj za pokretanje hladnog motora sa tzv. Hladnom . ~ rima nalazi se jedan zavrtanj za pOdesavanje dok se na dvodelnim i cetvorodelnim karburatorima nalaze cetiri zavrtnja za podesavanje. Obavite probnu voznju. 11.da »posrce«-i dok se ne smanji broj obrtaja u minutu.mesa se osiromasuje. Ako se broj obrtaja motora nalazi u okviru preporucene vrednosti (± 20 obrtaja u minutu).

Kada je usisni vod hladan. Opruga otvara leptir za vazduh kada motor dostignc radnu temperaturu. opruga ce se zategnuti i time pokrenuti poluini mehanizam coka koji zatvara leptir za vazduh sto smanjuje dovod vazduha i obezbeduje bogatiju smesu. odnosno da se otvara kada je zagrejan.. doCi ce do problema sa startovanjem zato sto smesa nece . termostatska). glavni regulator predstavlja jedna zavojna opruga osetljiva na temperaturu (tj. I 'lI ! i i ' ! ~ SISTEM ZA DOVOD GORIVA Rad aUlomatskog uredaja za startovanje hladnog motora se reguiBe pomocu tennoslatske opruge (1) U kuCistu (2). Ta opruga maze da bude smestena i1i U llsisnom vodu motora gde reaguje na temperaturu motora iIi u karburatoru. Uredaj sa cokom regulise protok vazduha pomoeu leptira za vazduh koji se nalazi na vrhu karburatora. Leptir za vazduh moie da postane lepljiv ili je termostatskoj opruzi potrebno podesavanje iii zamena.• 1 ' -" ---Ako se ne zatvara kada je motor hladan. ~ Automatski uredaj za pokretanje .motoru potrebna je bogatija smesa goriva za pokretanje. opruga se odmotava i otvara leptir za vazduh usled cega se propusta vise vazduha te smesa postaje siromasnija gorivom. ~ I j 11 I i Kad automatskog uredaja za pokretanje »coka«. 'L' . Kada se motor zagreje. 1 I ! } i 1 . leptir za vazduhna vrhu karburatora konstruisan je tako da se zatvara kada je motor hladan. Bogatija smesa znati da se veea koliCina goriva propusta u karburator. ~ Jii III. Vakuumska membrana koja je takode smestena na karburatoru automatski otvara leptir za vazduh Cim motor startuje i time sprecava suvisno prigusivanje i stvaranje suvise bogate smese. U vezi sa automatskim cokom javljaju se dva glavna problema. Kao sto je vee objasnjeno. nego motoru koji je dostigao raduu temperaturu.

jos uvek moiete da proverite da Ii se poluini mehanizam slobodno pokrece. Ako se leptir za vazduh ne zatvori. skinite kuCiste preCistaca za vaiduh na osnovu objasnje· nja u odeljku "Odriavanje preCistaca za vazduh« i zamolite ponovo nekoga da pritisne pedalu za gas. Skinite rukom poluini mehanizam leptira za vazduh da vidite da Ii se negde ne zaglavljuje. Trebalo bi da osetite napetost opruge.biti dovoljno bogata. Pronadite sta je u pitanju i problem ce po svoj prilici biti resen . pailjivo skinite navrtku sa poklopea kuCista precistaca za vazduh osluskujuti da Ii se leptirasti venti! zatvara.. najbolje preko noti. cak i kada je motor zagrejan. Oeistite poluini mehanizam i ventil sprejom za eiscenje karburatora. U suprotnom.Opruga u ovom kuCistu takode moze da popusti. mnogi automobili imaju termostatsku oprugu smestenu u metalnom kucistu u podnoiju karburatora. moida je potrebno podesavanje ventila ili je termostatska zavojna opruga popustila iii se slomila. 3. Medutim. a leptir za vazduh se i dalje ne zatvara. Moiete takode da skinete poluini mehanizam na spoju sa karburatorom i da ga pokreeete gore-dole. 195 SISTEM ZADOVOD GORIVA V<lkuumska membrana automatskog uredaja za slanovanje hiadnog molora (1) otvara !eptir za vazduh (2) pomocu poluzllog mehanizmil (3) cim motor starluje kako bi se suvisllo priguknje dotoka \'azd uha. KuCiste i opruga uglavnom mogu da se zamene po umerenoj ceni. Ako se svi delovi mehanizma slobodno pokreou. opruga je slomljena i potrebna je zamena. izduvni dim ce biti ern sto je znak da je smesa suvise bogata. moida nesto u kuCistu preCistaca za vazduh ometa rad ventila. 5. Rukom proverite da Ij se svi delovi mehanizma slobodno pokrecu. 196 Kao sto je vee objasnjeno. Cistom krpom osusite sto je moguee bolje sve delove. te mu je stoga cesto potrebno Ciscenje. Ovaj mehanizam moze da se zaprlja i postane lepljiv. Ostavite automobil iskljucen dovoljno dugo da se motor putpuno ohladi. Imajte u vidu da je leptir za vazduh konstruisan tako da se ne zatvara kada je motor cak i maIo zagrejan. 6. Ako se ne cuje skljoeanje. Vlaga od sredstva za Ciscenje skuplja prljavstinu. Ako se' zatvori dok skidate navrtku. 2. Odriavanje automatski podesljivog uredaja za . Trebalo bi da cujete kako se leptirasti ventil coka zatvara. 4. Otvorite poklopae motora i zamolite nekoga da urnes to vas pritisne pedalu za gas. Ako se ne otvara dovoljno kada motor startuje. tako da delovi mehanizma brie postaju lepljivi. Automatski cok se proverava na sledeti natin: 1.

podesite uredaj prema uputstvu tako sto cete dovesti u isti polozaj oznake na poklopcu.. Ponovo pritegnite uredaj pravilno radi. Kada je uklju- . Prilikom startovanja on dobija napon iz akumuiatora. element za zagrevanje (1) se nalazi na unutrasnjoj strani poklopca (2). . _Termostatska opruga se podesava take SIC se olabave zavrtnji (1) na poklopeu (2). a poklopac se okrece sve dok se oznaka (3) ne podesi sa oznakom na kuclStu (4). _I . zavrtnje i prove rite da Ii Uredaj za pOkretanje hladnog motora Kod mnogih tipova automobila koristi se uredaj za pokretanje hladnog motora na elektricni pagan. __ 0-----7"1 Kod elektricnog uredaja za startovanje hladnog motora. opruga je moida slomljena i potrebna je zamena. Malo okrenite poklopac u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu da biste osetili napetost opruge. Aka je nema. Elektricni uredaj je tako konstruisan da otvara leptir za vazduh br±e na temperaturama od oko 15'C i visim.olabavite ali ne skidajte zavrtnje koji ovaj deo drze na svom mestu. 2.pokretanje hladnog motora Neki automobiIi sa automats kim uredajem za pokretanje hladnog motora jos uvek imaju podesljivu termostatsku oprugu. Ovaj dec se nalazi u okrugloj kutiji pricvrscenoj za spoljnu stranu karburatora. Proverite u prirucniku za servisiranje uputstvo za pravilno podesavanje uredaja. U blizini karburatora nalazi se mali temiostatski prekidac koji automatski radi.-. Aka osetite napetost. 3. To treba da smanji zagadenje od izduvnih gasova i doprinese ekonomicnoj potrosnji goriva .1 I . Pomocu odvijaca . 1. Podesavanje cete izvrsiti na sledeCi naCin: I j I i 1 J I J . 4. .

198 Ukoliko ste primetili neki od navedenih 'problema postupite prema sledeCim uputstvima: 1. Posto ste iskljucili kabl. proverite napon na elektrienom prikljueku poklopca pomocu kontrolne lampice iii voltmetra.cen. a kabl(»sajla za gas«) i poluga povezuju ga sa pedalom za gas. bez zastajanja_ iii zaglavljivanja. IskljuCite kabl sa poluinog mehanizma na karburatoru. Pritiskom na pedalu za gas. pokrece se mehanizam koji otvara leptir karburatora. Tada se prekidac iskljucuje i radi sarno prilikom startovanja hladnog motora. Ovaj mehanizam je spojen sa karburatorom. Skinite kuCiste precistaca za vazduh prema uputstvima iz odeljka "Odriavanje pr"i'istaca za vazduh« u ovom poglavlju. Za ovaj po sao maida ce yam biti potreban kljuc. Znaci da je mehanizam neispravan su sledeCi: a) motor se ne vraca na prazan hod kada se otpusti pedala za gas. 4. b) rad motora na praznom hodu je nestabilan i c) motor ne dostize predviden broj obrtaja. prekidac greje mali kalem tek toliko da se zagreje termostatska opruga uredaja i da se leptir za vazduh otvori. Da bi rad motora bio efikasan i bezbedan. znaCi da je neispravan i treba ga zameniti. Pronadite prikljucak kabla mehanizma za regulisanje (»sajle«) gas a motora na karburatoru. Ako napcn postoji. mehanizam za regulisanje gas a motora mora da radi pravilno. 3. 2. pomerajte poluini . Mehanizam za re€Julisanje ga+sa mGtora Alat i materijal • Sprej za ciscenje karburatora i i'oka • Povratna opruga za prazan hod • Kljui' • Klesta • Mazivo M ehanizam za r'egulisanje gasa matcra igra vainu ulogu u celokupnom radu automobilskog motora jer predstavlja vezu izmedu vozaea i motora. Ovaj elemenat je obieno dec poklopca uredaja tako da se zamenjuje ceo sklop. ali se grejni elemenat ne zagreva. Kabl je obicno osiguran pomocu rascepke iii obujmice u obliku potkovice. ObieTIo se nalazi sa vozaceve strane na karburatoru. Skinite klestima rascepku iii obujmicu. 197 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ako mislite da se elektrieni uredaj ne zagreva (poklopac kuCista uredaja nece biti topao ako ga dodirnete posle nekoliko minuta rada). Ovaj postupak omogucava da veca kolii'ina vazduha i goriva ude u karburator cime se povecava brzina ili broj obrtaja motora.

I I I I I I . U tom slucaju potrebna je zamena. ·s.mehanizam na karburatoru. Zamolite nekoga da pritisne do kraja pedalu za gas.1 I I I ~ . Ako OYO ne pomogne. Ako primetite da se pedala zaglavljuje iii neravnomerno pokrece. ~ ' ~ . Ponovo spojite kabl sa poluznim mehanizmom na karburatoru. 5. i ~ I I . Ponekad ce biti dovoljno da se sarno kapne malo maziva na okov pedale da bi se odstranilo zapinjanje. Podesite kljucem kabl (okretanjem navrtke za podeSavanje u smeru kretanja kazaljki na satu iii prema potrebi u obrnutom smeru) kako bi se leptir potpuno otvorio. a isto tako i posebnim sredstvom poprskajte unutrasnjost karburatora na mestu gde se nalazi osovina leptira. On mora slobodno da se pokrece napred-nazad. poprskajte ga. 6. Ako primetite da se zaglavljuje iii da se neravnomerno pokrece. proverite ispravnost kabla pocey ad karburatora do protivpoiarne pre grade prostora za motor. Iz kabine vozila proverite rad pedale za gas i njen oslonac. I J . a vi prove rite da Ii je leptir karburatora potpuno olvoren kada je pedal a za gas pritisnuta. pokrenite pedalu za gas gore-dole. treba popraviti karburator. Prove rite da se kabl nije suvise izuvijao iii zamrsio. Dok je kabl iskljucen iz poluznog mehanizma na karburatoru (a zaglaYljivanje otklonjeno). Blagim pomeranjem kabla obicno se otklanjaju ostro savijena mesta na kablu. " l I I ~ I I 1 . 7. Nikada ne pokusavajte da ispravite kabl ako je zarnrsen.

Ako se ne vrati glatko u prazan hod. proizvodaCi automobila testo vrse manje ispravke na modelima iii tamenjuju karburatore. ili cistenje karbufatora mogu da povrate motor u dobra radno stanje.a za vazduh na svoje mesto. karburatori se testa neposredne zamenjuju. veliki utrosak goriva po kilometru iIi nedovoljna snaga magu da budu simptami kvara karburatora. uputstva data u ovoj knjizi odnose se na veCinu karburatora. 199 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Zamena karburatora AlaI i malerijal • Okasti. 9. Ako ste utvrdili da je vasem karburatoru potreban. Ova opruga nalazi se izmedu karburatora i poluznog mehanizma za gas. remont iii zamena. oklevanje tokom ubrzavanja. Karburatori na najnovijim tipovima automobila postali su komplikovaniji zbog stroiih propisa 0 izduv- . (2) driac kabla (»sajle«) xa gas. tako da se postupci oko skidanja i zamene razlikuju. Vratite kuCiste precista'. Drugim retima. Garniture alata za remont karburatora uglavnom kostaju manje od fabricki remontovanog karburatora. Stoga nije uvek lako pronaCi pravi alat taka da se cesto mnogim mehanicarima-amaterima desava da otkriju da imaju pogresnu garnituru alata tek kad skinu karburator. te se na tom poslu moze prilitno ustedeti. Medutim. ali testa potitti iz sistema za paljenje. njegovo skidanje sa motora nije toliko tesko da ga ne moze obaviti veCina mehanicara-amatera. (3) kabl"Za gas. 10. (5) povratna opruga. ne zaboravite da svaki proizvodac automobila ima posebnu konstrukciju karburatora. Otpustite pedalu za gas tako da se vrati u polozaj na prazan hod. Medutim. zamenite oprugu za povratak u prazan hod. Grub prazan hod. otvoreni i raseceni kljucevi • Klesta • Mali tekic • Mali nai iii strugac • Karburatar • Krpe K arburatar je dea vozila kaji se maida najslabije paznaje. (6) mehanizam Jeptira karburatora i (7 ) poluga meh:mizma ta stanovanje (»sauh«).Tipican poluzni mehanizam gasa motora: (1) poluga pedale ta gas. Njemu se cesta pripisuju problemi kaje je u stvari prouzrakavaa neki drugi sistem u matoru. Detaljna uputstva priloiena su uz alat za popravku. Dobar mehanicar ce proveriti sve ostale mogucnosti pre nego sto zameni iIi remontuje karburator. Medutim. (4) mehanizam za startovanje. lednostavno podesavanje karburatora opisano u ovom poglavlju.

najbolje je da zapisete serijski broj karburatora koji se obicno nalazi u blizini imena proizvodaca i da ga ponesete u prodavnicu auto-del ova. • Ii . Za ovaj posao ce yam mozda biti potreban kljuc. . Kada kupujete garnituru alata. Ovo je potrebno da ne biste ostetili cevovod za gorivo kada ga skidate. Skinite sve os tale crevne prikljutke. prilikom skidanja ih obeleZite da ne biste pogresili kada ih budete ponovo vracali na mesto. Ova poluga l . prekidac praznog hod a za klima-uredaj iIi solenoid. Obicno je pricvrscen pamocu rascepke iii obujmice u obliku potkovice. tako da sanjima cak i profesionalni mehanicari mogu da imaju problema. Pre nego sto se odluCite za remont iii zamenu. ri . Klestima skinite kabl uredaja za pokretanje hladnog motora sa karburatora koji je takode pricvrscen obujmicom iIi rascepkom. posavetujte se sa prodavcem auto-delova. POdignite poklopac motora i izvucite kuCiste preCistaca za vazduh prema uputstvima iz odeljka »Oddavanje preCistaca za vazduh« U OVOID poglavlju. senzor poloiaja leptira. Obelezite ih tako da biste ih kasnije lakse spojili.i . Ponekad su potrebni posebni instrumenti i alat za podeSavanje. Pazite da ne zaboravite polozaj poluge uredaja. Ovaj posao obavite pomocu dva kljuca da ne biste ostetili prikljucke cevovoda za gorivo. 4. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora. pridriite ga pomocu otvorenog kljuca. tako da ce za njihovu popravku 200 biti potrebno vise vremena i strpljenja. a zatim pomeri u poloiaj tako da prikljutak maze da se olabavi iIi pritegne. Napomena: mnoge nove tipove karburatora sa kompjuterizovanom povratnom spregom veoma je tesko dobro remontovati. 2. Napomena: raseceni kljuc izgleda kao okasti kod koga je jedan dec rasecen tako da kljut moze da se namesti aka cevi. Rasecenim kljucem popustite prikljucak na kraju cevovoda za gorivo. KleStima skinite kabl mehanizma za regulisanje gasa motora sa karburatora. . Karburator se zamenjuje na sledeti nacin: 1.nim gasovima. 1'0 je vod izmedu pumpe za gorivo i karburatora. prekidac za prazan hod. 3. Napornena: ukoliko postoje provodnici i za delove kao sto su prekidac za menjac. S. Ako se i veti prikljucak na karburatoru okrece.

Vratite na mesto sve zaptivke iIi plocice koje ste skinuli prema uputstvu iz tacke 8. I I .i . i i i i l moze ponekad da Ima viSe otvora za prievrSCivan]e. i I I I . 9 _ Stavite eistu krpu u otvor usisnog voda i po potrebi izgrebite sa povrsine za pricvrsCivanje karburatora ostatke stare zaptivke. Ne treba koristiti silikonska sredstva za premazivanje zaptivki karburatora niti silikonske zaptivke . postoje dYe iIi cetiri navrtke za pricvrsCivanje. l I n tt . U tom slueaju. izvucite krpu iz usisnog voda i stavite novu zaptivku za karburator koja se dobija zajedno sa karburatorom. Zavisno od tipa karburatora. Kada skinete karburator. 7. blago lupkajte malim eekicem oko podnozja karburatora da biste ga olabavili. 10. Napomena: uvek treba koristiti novu zaptivku kod montiranja novog karburatora da bi se obezbedilo dobra zaptivanje. . 8. Posta ste skinuli havrtke za pricvrsCivanje. proverite da Ii postoji jedna iii vise zaptivki iIi metalnih ploCica izmedu karburatora i usisnog voda. prostora za motor. 6. Takode se preporneuje tanak premaz sredstva za zaptivanje na obe strane zaptivke da bi se ostvario hermetieki spoj. podignite karburator navise i izvadite ga iz. Napomena: izmedu karburatora i usisnog voda nalazi se zaptivbi7 Ponekad ova zaptivkao'teiava skidanje karburatora. Skinite navrtke za prievrsCivanje karburatora taka sto 6ete ih kljucem odgovarajuce velicine okrenuti u smern suprotnom kretanju kazaljki na salli. Pazite da vam ostaci slucajno ne upadnu u usisni vod . Posto ste oeistili povrsinu za montiranje. Ove navrtke nalaze se u podnozju karbura-· tora i prievrscuju ga za go Ie vijke na usisnom vodu motora. To zapamtite zbog_ponovnog montiranja.

16. S obzirom na sve prednosti. Ponovo spojite kabl ureelaja za pokretanje hladnog motora sa karburatorom. pronaelite. mesto koje i popravite gao 18. 201 SISTEM ZA DOVOD GORIVA 14. Glavna razlika izmeelu karburatora i sistema sa ubrizgavanjem goriva je u tome sto se kod karbuTatora gorivo usisava u motor pomocll vakuuma. (2) zaptivka. 15. Da biste osigurali karburator. (5) zaptivka karburatorn j (6) gol. Obavite pritezanje dijagonalno kako bi karburator bio podjednako pritegnut. (4) karburator. (3)navrtke za prievriCivanje. 11. Poslavite nov karburator na povrsinu za montiranje.. Ponovo spojite sve crevne prikljueke i provodnike sa karburatorom. Sistem sa ubrizgavanjem goriva ima vise preimutstava:' lakse startovanje hladnog motora. dok se kod sistema sa ubrizgavanjem goriva ono dovodi u motor rasprsivanjem iIi ubrizgavanjem pod pritiskom. UkljuCite motor i proverite da gorivo slucajno ne curi.re nego sto prievrstite karburator. 12. Podesite prazan hod karburatora. Vratite kuti. Pritegnite prikljueak ceyovoda za goriyo pomocu dYa kljuea kao sto je opisano u taeki 2. 17. Pazite SISTEM ZA DOVOD GORIVA I <!l I Dodaci na karburatoru: (1) kuCiste 1:a vazduh. Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva S istem sa ubrizgavanjem goriva koristi se vee viSe godina. l.posto si!ikon nije otporan na benzin. Navrtke za prievrscivanje karburatora poslayite na mesto. 19. bolle precizniju kontrolu smese vazduha i goriva 8tO omogucava vecll ustedu u gorivu i smanjuje emisije izduvnih gasova. Kada vazduh proele kroz uski dec difuzora karburatora (venturijeva cev). U slueaju da curi. dobro priljubite navrtke. da ih suvlse ne pritegnete.i vijci za montiranje. nije eudo sto je vedna danasnjih automobila snabdevena elektronskim sistemom za ubrizgavanje goriva. stvara se . ali nemojte da ih pritezete. kao i smesll vazduha i goriva na naCin opisan U odeljku "Podesavanja karburatora« u ovom poglavlju. U suprotDom biste mogli da slomijete prirubnicu za montiranje karburatora. Po novo spojite kabl mehanizma za regulisanje gasa motora sa karburatorom. 13. Pritegnite navrtke za prievrscivanje karburatora pomocu kljuea odgovarajuce veliCine. a razvoj elektronskog sistema za ubrizgavanje goriva sve vise potiskuje klasiene karburatore.te preCistaca za vazduh na mesto. spojite sa njim cevoyod za gorivo.

umesto ureelaja za regulisanje kolicine goriva i delova kaje maiete naCi u karburatoru. kada je ubrizgac pobuelen elektricnom energijom. solenoid otvara ventil koji omogucuje da se gorivo rasprsuje iz ubrizgaca. Kad sistema sa ubrizgavanjem goriva. Regulisanje ubrizgane kolicine goriva vrsi e1ektronski dec u kame kompjuter i razni senzori matCTa proracunavaju koliCinu goriva potrebnu da bi se odriao potreban odnos vazduha i goriva. preCistaca za gorivo. Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem. odmeravanje goriva ne zavisi od razlike u vazdusnom pritisku. Postoje dva osnovna tipa elektronskog ubrizgavanja goriva: indirektno i direktno ubrizgavanje. Meelutim. Drugim reCima. Kuoiste sa ubrizgacima je montirano na istom mestu na kome bi trebaloda bude karburator. KoliCina goriva koja se ubrizgava zavisi od zapremine vazduha koji ulazi u motor i optereoenja motora. dok bi motor sa cetiri cilindra imao cetiri ubrizgaca. Kompjuter regulise odnos izmedu vazduha i goriva na sledeCi nacin: Kod elektronskih sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva (kroz vise otvora). regulatora pritiska (koji obezbeeluje podjednak pritisak goriva za svaki ubrizgac). jedan iii dva ubrizgaca montirani su na kuCistu koje spolja izgleda kao karburator. kuCista sa jednim iIi dva ubrizgaea i kompjuterom za regulisanje rada metCTa i njegovih senzora. na primer. Trajanje ovih intervala zavisi od broja obrtaja radilice motora i kompjutera koji regulise rad motora. imao bi sest ubrizgaca za gorivo. sistem sa indirektnim ubrizgavanjem se U osnovi sastoji od supljeg kuCista koje sluii sarno za ubrizgaca za gorivo. ani se nalaze na usisnom vodu tako da rasprsuju gorivo nepoI I I I. prineip je u osnovi isti kao kod indirektnog (sem sto svaki cilindar ima svoj sopstveni ubrizgac goriva. UbrizgaCi su u stvari jednostavne mlaznice koje se otvaraju kada pobudni napon stigne do solenoida ugradenog na ubrizgacu. Motor sa sest cilindara. Ubrizgaci ne rasprsuju staloo gorivo vee u kratkim intervalima.ivanje goriva i mesanje sa vazduhom.razlika u pritisku izmeelu vazduha u difuzoru i u 202 loneetu karburatora. Umesto da se ubrizgaCi montiraju u centralno smestenom kuCistu. Sistem sa indirektnim ubrizgavanjem sastoji se od elektricne pumpe za gorivo visokog pritiska (obieno je montirana u iIi kod rezervoara za gorivo). . Ova razlika u pritisku usisava gorivo kroz dizne i kanale karburatora do difuzora gde se mesa sa vazduhom i ulazi u usisni vad. Gorivo se ubrizgava u dovedeni vazduh i stvara se fina magla koja obezbeeluje bolje raspr.

u sredno u usisni otvor svakog cilindra (zato se ponekad ovaj sistem naziva ubrizgavanje u otvore). a zatim na osnovu ugradenog programa obezbeduje potrebnu smesu goriva i vazduha u zavisnosti od radnog rezima motora.e kompjuter 0 tome koliko je smesa bogata.1 . senzora za temperaturu ulaznog vazduha i senzora za pritisak u usisnom v o ~ u obavestavaju SISTEM ZA DOVOD GORIVA I ~ o s!ucaju sa klapnom (2) koji meri koliCinu vazduha koja take da kompjuter moie da odredi taenu koJicinu goriva. kompjuter nece biti u stanju da odredi tacnu smesu goriva. Zbog toga se sistem sa direktnim ubrizgavanjem smatia efikasnim. To se postize produiavanjem interval a ubrizgavanja da bi se smesa obogalila iIi smanjivanjem da bi smesa bila sirornasnija. • I Slstem s" direktnim ubrizgavanjem gOriVll sasloji se od (za svaki cilindar posebno) koji su smesteni u usisnom UbrizgaCi raspriluju gorivo neposredno U llSisne OIl/ore. On kompjuteru daje informaciju 0 kolicini vazduha koja ulazi u motor. Senzor za kiseonik u izduvnom vodu (sabirniku). sistema pOlreban je semor (detektor) strujanja vazduha. Kad orag ovom ulan u motor.. dok dodatne informacije koje kompjuter dobija od senzora za barometarski pritisak. izduvnih gasova i performansi.ne u gustini vazduha i opterecenju motora. po!ozaj !cptira temperaturu rashl<ldnDg fiuida (5). Kompjuter dobija ulazne podatke od svih ovih senzora.tava kompjuter koliko je olvoren leptir. VeCina 203 --------SISTEM ZA DOVOD GORIVA @ ~ + CD 6 \ I ubrizgaca (I) vodu. Senzor za utvrdivanje polozaja leprira obave. Jasno je da kompjuter cadi tacno aka su svi senzori ispravni i daju tacne informacije. tako da kompjuter moze da odredi potrebnu koliCinu goriva. Ostali (4) i . a senzor za temperaturu rnotora prati terriperaturu tecnosti za hladenje u motoru. Vazduh koji ulazi u sistem sa direktnim ubrizgavanjem goriva prvo prolazi kroz uredaj koji se naziva detektor iii senzor za vazduh. Taj slozeni sistem omogucuje veoma tacnu kontrolu dovoda goriva. N a taj nacin je pOboljsana raspodela goriva po cilindrima i" eliminise se mogucnost nedovoljnog mesanja vazduha i goriva sto in ace moze da se dogodi u usisnom vodu. Ako su j. informi.edan iIi vise senzora neispravni. kompjuter da Ii treba da nadoknadi nastale prome.. uObicajeni scozari 5U: za kiseonik (3).

(6) senzor -poioiaja !cptira. Ako senzor ne daje signal. paijenje i elektronske komande motora. za prazan hod. Prilikom provere. prelazi se na detaljno ispitivanje sve dok se greska ne otkrije. (8) scowr temperature ulawog vazduha. Zavisno od prirode kvara. Mehanicar-amater moze da vrsi popravke na veCini elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva sarno ako poseduje prilicno znanje. odgo- (3) motor usisnom rashladnog {I D) i vise . (7) scozor temperature fluida. a poku. I I I rl I ! 'I I .L' . Aka do toga dode. strucnjak ce prikljuCiti 204 kompjuter na pose ban uredaj koji ce mu otkriti sve probleme. K var maZe da se utvrdi sarno na osnovu uputstava iz fabrickog prirucnika.saj da se utvrdi kvar bez pravog prirucnika je skora nemoguc. I SISTEM ZA DOVOD GORIVA . potraiite pomoc strucnj aka. razvodnik paijenja i (11) akumulator. (2) ubrizgac. Posle ovoga. kontrolna lampica moze da zasvetli na tabli. elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva ima izvestan broj kontrolnih uredaja koji otkrivaju kvarave na senzorima. (9) kompjuter. sa instrumentima. (4) scozor kiseonika. kvarovi se registruju pomocu braja treptaja kontrolne lampice motora dok je za druge potrebna kontrolna oprema za dijagnosticiranje. Na nekim tipovima vozila. Ova garancija se odnosi na sva vozila prodata u I\'" I I' I' '.000 km. dok veCi sa scst cilindara Cesta imaju dva ubrizgata. go dine i pokriva sve uredaje u sistemu za preCiscavanje izduvnih gasova. kao i srodne sisteme koji mogu da uticu na kvalitet izduvnih gas ova kao sto su dovo):! goriva. Manji mOlori obicno imaju jedan ubrizgac. kompjuter ce to primiti i uskladistiti u memoriju kao »problem«.~ _________ J Osnovni delavi tipicnog elektronskog sistema sa indirektnim ubrizgavanjem goriva: (I) kuCistc ubrizgaca. (5) scnwr pritiska u vodu.1' Sjedinjenim Driavama od 1981.i . Treba imati u vidu da se kompjuter motora i njegovi senzori smatraju kao dec sistema za regulisanje izduvnih gasova i zbog toga imaju garanciju za period od 5 godina i predenih 80.

ako ne posedujete veliko znanje. kod sistema sa dva ubrizgaca prouzrokovace veIiki gubitak snage matara. brzo cete shvatiti da ne postoji mogucnost da se prazan hod podesava kao kod klasicnog karburatora. odnoso grub Tad na praznom hodu kod sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva. neispravan leptirasti venti! iii zapusen otvor). ubrizgac koji ne radi (napon ne dolazi do ubrizgaca. moiete lako da ostetite kompjuter ilili senzore. Ako motor ima problem sa radom na praznom hodu kod sistema sa ubrizgavanjem goriva (radi suvise brzo iIi suvise sporo). sllvise bogate smese i moguceg grubog rada na praznom hodu. precizno merenje kolicine dovedenog vazduha i rada motora (sto zahteva da svi senzori budu ispravni) i pravilan rad ubrizgaca goriva (sto zahteva dobar elektricni kontakt sa regulacionim provodnikom. neee rasprsivati gorivo. ispustace gorivo. Otkrivanje kvarova kod senzora. iIi ako se kanal zapusi.varajuce prirucnike za popravku i kontroinu opremu. rnozete da steknete izvesnu predstavu 0 tome sta moze da bude uzrok problema. sto dovodi do preterane potrosnje goriva. Ako se neki od ubrizgaca ne zatvara potpuno. Kod sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva maze se primeniti ispitivanje rada svakog cilindra da bi se izolovao neispravan ubrizgac (pogledajte poglavlje »Motor«). Sto se tice ubrizgaca za gorivo. prazan hod se regulise. Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem posmatranjem mogu da se'otkriju mnogi problemi. te kad sistema sa sarno jednim ubrizgacem motor nece raditf. Medutim. Ako ovaj motor otkaze. najbolje je prepustiti strucnjaku. a ukrstanje pogresnih provodnika iIi uzemljenje kola pod naponom moze lako da osteti neki deo sistema. kao sto je receno. uzemIjite iii ispitujete senzore ako to izriCito nije receno u prirucniku za popravku. kao i preCistaca. Aka ubrizgac iIi ubrizgaCi fade ispravno. Kompjuter prati broj obrtaja radii ice motora i vrsi podeSavanje otvora na kanalu za izpustanje vazduha tako sto uviaci iii izvlaCi malu kotvu koja se nalazi na motom za podesavanje praznog hoda. automobil . Na sistemima sa ubrizgavanjem goriva. rasprseno gorivo ima konican oblik kada se motoru doda pun gas. pomocu malog kanala za ispustanje vazduha i motora za reguIisanje praznog hoda. vee je objasnjena u ovom poglavlju. odgovarajuCi pritisak goriva kao i otvaranje i zatvaranje leptirastog ventila). Ako nestrucno radite. Elektronsko ubrizgavanje goriva traii da nekoIiko stvari funkdonise ispravno: odgovarajuCi pritisak goriva (sto zahteva dobru pumpu i Cist preCistac). Kompjuter i senzori su veoma osetljivi na naponska preopterecenja. Nikada ne skidajte konektore provodnika sa sistema za regulisanje rada motora dpk je sistem za paljenje ukljucen i nikada ne pokusavajte da premostite. Provera i zamena elektricne pumpe za gorivo.

vaino proveriti da Ii je preCistac za vazduh cist i da Ii vakuum propusta. niti celokupno odriavanje sistema za paljenje. ubrizgac za dizel gorivo nalazi se na glavi cilindra odakle direktno rasprsuje gorivo u komoru za sagorevanje. Stoga ' je. nije potrebna ni periodicna zamena svecica. Takvo sabijanje zagreva vazduh na temperaturu od preko 500°C sto je dovoljno da se gorivo zapali sarno od sebe kada se ubrizg<\ neposredno u komoru za sagorevanje. aida tesko startuju po hladnom vremenu. Za razliku od sistema sa ubrizgavanjem benzina gde se gorivo ubrizgava u usisni vod iIi u ulazne otvore cilindara. Sto se tice prednosti. dizel motori imaju i izvesne nedostatke sto ih u nekim slucajevima cini manje 205 . Problem koji se cesto previdi je propustanje vakuuma sto dovodi do prodiranja neodgovarajuce koliCine vazduha u motor. . U poredenju sa benzinsktm. Zbog povecanog propustanja ulja izmedu cilindara i klipnih prstenova kod dizel motora. Zbog visokog pritiska u cilindru. 75-280 bara. Posto kompjuter »misli« da ovaj vazduh dolazi kroz uredaj za praznog hoda motora. obicno se preporucuje cesca zamena ulja. ubrizgac mora da radi pod veoma visokim pritiskom. recimo od 16:1 do 22:1. Da bi ovo postigli. Posto sistem za paljenje ne postoji. Vazduh ulazi u motor preko precistaca za vazduh i .ije. tako da je Cisto ulje neophodno za ispravan rad motora.a izduvnih gasova (osim cadi i azotnog oksida) prilicno mala. Osnovna razlika izmedu dizel i benzinskog motora je u tome sto dizel motor koristi toplotu sabijanja da bi zapalio gorivo. pokusace da zatvori kanal na njemu.SISTEM ZA DOVOD GORIVA privlacnim od benzinskih motora. kada se pojavi problem. Dizel motori mogu da budu bueni. Dizel motor moze da radi i sa mnogo siromasnijom smesom dok je kolici!). S druge.ce imati problema sa radom na praznom hodu. dizel motori imaju mnogo veti toplotni ucinak. dizel motori imaju mnogo veCi stepen kompre. strane. Sistem za ubrizgavanje dizel goriva je takode podlozan zagadenju vodom i prljavstinom.To sarno pogorsava problem i negativno utice na kvalitet mdavine. dizel motori imaju i preimucstva i nedostatke. zavisno od sistema i vrste ubrizgaca koji koristi. Na dizel motoru nema leptirastog ventila. dok benzinski motori koriste varnicu koju proizvede sveCica i sistem za paljenje. sto znaci da mogu da predu mnogo veti broj kilometara sa odredenom kolicinom goriva. Ubrizgavanje dizel goriva P opulamost dizel motora u automobilskoj industriji raste i opada sa cenOm i raspolozivoscu benzina.

kod dizel motora broj obrtaja regulise se iskljuCiva odmeravanjem goriva pomocu pumpe za ubrizgavanje dizel goriva. To znaGi da problemi sa startova-njem cesto nastaju zato sto je sistem grejaca nei- . za razliku od benzinskog matora gde se broj obrtaja matcTa regulise otvaranjem i zatvaranjem leptira. tako da nema ni vakuuma u usisnom vodu kod dizel motora. Visak goriva vmCa se nazad u rezervoar za gorivo kroz povratni vod (7). Pumpa preuzima dizel gorivo iz cevovoda za gorivo. toplota kompresije moze da bude nedovoljna da up ali gorivo. a grejaGi ostaju pod naponom sve dok ih automat ne iskljuCi za otprilike jedan minut posto motor startuje. To je sistem grejaca. Poslata koliCina goriva odreduje snagu kao i broj obrtaja motora. o Tipiean sistem sa ubrizgavanjem diu! goriva: gorivo se ispumpava iz rezervoara (1) pomocu elektricne pumpe (2). Isto tako. Ova pumpa regulise sagerevanje i broj obrtaja motom tako ~ t o ubrizgava odredenu kolicin u goriva kroz S\luki ubrizgac (5) tacnim redosledom 'preke vodova za ubrizgavanje (6). trenutak kada se gorivo ubrizgava u cilindar mora da bude taeno odreden da bi sagorevanje bilo pravilno_ Pri radu motora sa povecanim brojem obrtaja na praznom hodu. Takode nema ni karburatora i leptira za vazduh koji ogranicavaju protok vazduha. naroeito po hladnom vremenu. ubrizgavanje ce se kad veCine motora vrsiti na oko 4 do 8 stepeni pre gornje mrtve taeke. Elektriena energija se dovodi do grejaea kada se ukljuCi kontakt-kljue sistema za paljenje. Ako se broj obrtaja radilice motora poveca. Pumpa za ubrizgavanje dizel goriva je glavni deo ovog sistema_ To je kompleksno i precizno konstruisan deo uredaja. Posto ne postoji sistem za paljenje. Svaki cilindar ima po jedno grejno telo sa navojem koje se zagreje do usijanja kada je pod naponom. te je stoga potreban pomocni sistem za zagrevanje. pumpa za ubrizgavanje goriva ce ovu razliku kompenzovati i ubrzati ubrizgavanje taka da ce gorivo iinati dovoljno vremena da sagori. 206 I I w--I I SISTEM ZA DOVOD GORIVA Prazan hod se moze podesiti tako sto se polak9 okrene Z3vrtanj za podes3vanje praznog hocla (I) na mehanizmu pumpe za ubrizgavanje dizel goriva (2). recimo 1200 obrtaja u minutu.direktno nastavlja put u usisni vod. Kada se dizel motor startuje. prolazi kroz precistac (3) i ulazi u pumpu za ubrizgavanje goriva (4). podvrgava ga izuzetno visokom pritisku i salje odmerene koliCine goriva u ubrizgace U odredenim impulsima.

zatvara se solenoid na pumpi za ubrizgavanje goriva i na taj nacin blokira dalji dovod goriva. ubrizgaCi mogu da se zapuse iii da propustaju. Pogledajte u fabricki prirucnik pre nego sto sami pokusate da je Sto se tice otkrivanja kvara kod sistema sa ubrizgavanjem dizel goriva. Ako ubrizgac propusta. Montiranje pumpe za ubrizgavanje goriva je veOma slozen poduhvat i zahtevaposebno znanje i veoma skupu opremu.· Njihova ispravnost se proverava merenjem elektriene otpornosti. U oba slucaja. postoji referentna oznaka za podesavanje pumpe. obratite se za pomoe strucnjaku. Voda moze da prouzrokuje koroziju na spojevima pumpe za ubrizgavanje goriva sto dovodi do zaglavljivanja i prestanka rada pumpe. dizel motor ce nastaviti sa radom sve dok pump a za ubrizgavanje goriva dobija gorivo. stoga pazite da sf. Podesavanje se U osnovi sastoji u okretanju pumpe u leiistu (motor treba da je iskljucen) sve dok se ne dovede u polozaj u kome ee se ubrizgavanje goriva vrsiti pri tacno odredenom broju stepeni pre gornje mrtve tacke. Zapusen ubrizgac neee biti u stanju da isporucuje gorivo u cilindar tako da ee gubitak snage biti ocigledan. OdrZavanje preCistaca za gorivo je vee objasnjeno U oVom poglavlju. sto ce dovesti do poveeane koliCine cadi . gorivo ee da curi u cilindar. stoga je veoma vazno redovno proveravanje preCistaca za gorivo i njegova zamena po potrebi. dok ee se slab ubrizgac otvoriti suviSe brzo. Posle startovanja. . Upozorenje: izduvni vodovi ce se veoma brzo zagrejati. uzrok moze da bude olabavljen provodnik na ovom solenoidu iii kvar na kolu koje ga snabdeva elektricnom Sto se tice odrzavanja.spravan ili zato sto je neki od grejaea pregoreo. Pumpu mozete da zamenite i sami: ali je na nekim vozilima podesavanje prilicno komplikovano i potrebni su posebni instrumenti. U nekim slucajevirna kada motor ne maze da stanuje. Neispravni grejaCi se mogu zameniti kao i sveCice. Jedini naGin da se pumpa iskljuCi je 207 SISTEM ZA DOVOD GORIVA da se prekine dovod goriva. Prljavstina moze da izazove iste poteskoce. Neispravan ubrizgacponekad moze da se primeti ako se paZljivo opipa izduvni vod posle startovanja hladnog motora. od bitne vaznosti je Cisto gorivo. ne opeCete. Na nekim tipovima vozila. cilindar kod koga dolazi do pogresnog paljenja nece proizvoditi toplolU tako da se izduvni vod tog cilindra neee brzo zagrejati. Sarna pumpa za ubrizgavanje goriva predstavlja jedan precizan uredaj koji ni pod kakvim okolnostima ne treba da pokusavate da rasklopite. Kada se iskljuci glavni prekidac (kontakt-kljuc). Ako yam pumpa otkaze. sagorevanje neee biti ispravno. Medutim.

. 2. Zbog toga se turbo punjaCi koriste da bi se poveeala snaga i poboljsale radne karakteristike motora. motor malog kapaciteta funkcianise kao da ima vecu zapreminu. Drugim reCima. 3. sto je veea koliCina va. a zatim akreCite zavrtanj za podesavanje praznog hoda sve dok se ne dobije predviden broj obrtaja na praznom hodu.:1 i 11 .po potrebi ubacuje dodatnu koliCinu vazduha u motor.' I I '!!! I == r I . nije dobro podesena. spojeno je preko osovine sa kolom kompresora na drugom kraju turbo I I I . Ovo podesavanje se vrSi na sledeCi l. Turbo punjenje T urbo punjenje pastaje sve popularniji naCin za povecanje uCinka motora manjih kapaeiteta bez stetnih poslediea na potrosnju goriva.zduha koji prolazi kroz motor. Turbinsko kolo. Turbo punjac se pokreee pomoeu izduvnih gasova koji izlaze kroz izduvni vod odakle se odvode u kuCiste turbine gde pokreeu turbinsko kolo. to ee i dodatni pritisak biti visi. Turbo punjao nije nista drugo do kompresor koga pokreeu izduvni gasovi iz motora i k9ji . gUbitka snage i vece potrosnje goriva. Ako pumpa za ubrizgavanje goriva . Neki od ovih instrumenata koriste magnetski iii opticki davac iii rotacioni tocak za merenje broja obrtaja motora. motor ee biti previse bucan i 208 primetice se veca koiicina cadi u izduvnim gasovirna. . Spojite tahometar taka da registruje broj obrtaja radilice motora. Pronadite zavrtanj za podesavanje praznog hoda. Pooesa\'anje brzine praznug hoda Podesavanje brzine praznog hoda na veCini pumpi za ubrizgavanje dizel goriva moze se jednostavno izvrsiti okretanjem zavrtnja za podesavanje praznog hoda. Dodatni pritisak koji stvara turbo punjac zavisi od broja obrtaja motora i otvora leptirastog ventila.u izduvnim gasovima. S obzirom da se vrsi ubaeivanje dodatne koliCine vazduha u motor. Tacno mesto na kame se nalazi nati cete u fabrickom prirucniku. UkljuCite motor i pustite da dostigne norm aInu radnu temperatuTu.

Kada se ovi plameni frantovi sudare. Ovaj pritisak utiee na snagu motora i ukoliko je visi.000 obrtaja u-minutu. turbina moie da dostigne preko 150.ko se turbinsko kolo brie pokreee. Da bi se ograniCio ukupni dodatni pritisak i da bi se snaga motora oddala u predvidenim granicama. kao i znatna osteeenja zaptivki cilindarske glave i klipnjace. eim dodatni pritisak pocne da se pribliiava maksimalnoj vrednosti.I II 1/1 1 I . Ove detonacije nalik na udarce cekicem mogu da izazovu pucanje klipova. Zbog toga detonativno sagorevanje treba izbegavati.5 do 6. Ovo sprecava suvise brzo okretanje tu"rbinskog kola i odriava dodatni pritisak u predvi- . ali veCina fabricki montiranih turbo uredaja razvija pritisak u rasponu od 2. u turbo punjac se ugraduje regulacioni uredaj. klipnih prstenova i glava.I ~ ~ ! ~ • @ "' " ~ e' rif I j I i 1 '. Ovaj ventil se sastoji iz opruge na kojoj se nalazi poklopac poveza!} sa membranom koja je osetljiva na pritisak. Ova pojava nastaje kad smesa vazduha i goriva poCinjc neravnomerno da sagoreva proizvodeCi veCi broj plamenih frontova u komori za sagorevanje umesto jednog koji mimo sagoreva. rasteretni venti!. .> punjaca. motor moie da podnese samo odredenu vrednost dodatnog pritiska jer povecanje pritiska u cilindru izaziva detonativno sagorevanje. Ukol. tzv. to je i snaga veea. to ce se vise vazduha usisavati kroz kuCiste kompres ora u motoL Kada je leptirasti ventil potpuno otvoren. cuje se ostar zvuk iIi fijukanje sto je znak D SISTEM ZA DOVOD GORIVA da je doslo do detonativnog sagorevanja. Najvisi dodatni pritisak zavisi od velicine uredaja. otvara se ventil i propusta izvesnu koliCinu izduvnih gasova koja obilazi turbinsko k"jo.5 bara. Medutim.

Ulje koje se koristi za turbo motor treba da bude mazivo vrhunskog kvaliteta 210 kakvo preporucuJe proizvodae iIi cak bolje. odnosno skine se kabl za sveCice. Takode se preporucuje zamena ulja posle pre denih 5000 km. ~ il I . (4) mehanizam za regulisanje rada rasteretnog vcntila i (5) membrana za reglllisanje rada rosleretnOg venti]a. stepen kompresije kod turbo motora je obicno 8: 1 iii manji. ~ L Cim motor prestane da radi.denim granicama. Sto se tice same yoznje. 209 SISTEM ZA DOVOD GORIVA CD GIUYili delay! turbo punjaea: (1) kuCiste. podmazivanje lezajeya turbine je od izuzetne vainosti. i i . Kao prvo. a provodnik kalema uzemlji. ulje u motoru paCinje da oksidise i stvara naslage cadi koje stetno uticu na podmazivanje. Ovaj senzor reaguje na zvuene vibracije koje proizvodi detonacija. Mere predostroinosti kod turbo punjaca Zbog velikog broja obrtaja pri kojima turbo punjab rade.1 ~ 1 fl' . (2) [urbina koju pokrccu izduvni gasovi. pustite ga da radi na praznom hodu najmanje 15 sekundi kako bi turbo punjac mogao da uspori. leiajevi mogu brzo da ostanu bez ulja i da se . Ako se turbo punjac i dalje okreee velikom brzinom. sistem treba ukljuciti pre startovanja tako sto se motor stavi u pogon oko 10-15 sekundi. Na taka visokim temperaturama. VeCina elektronskih sistema za upravljanje motorom koristi senzor na turbo motorima. . Signal se zatim salje kompjuteru koji regulise paljenje sve dok detonacije ne prestanu. iako neb proizvodaCi izraduju' motore sa stepenom kompresije koji iznosi oak 9: 1. PriIikom promene ulja i preCistaca. Ovo ce spreciti suvo startovanje sto inaee moze da osteti lezajeve osovine turbo punjaca.. nikada ne startujte turbo motor i ne opterecujte ga suvise pre nego sto se ulje zagreje. Kada iskljucujete motor. Detonativno sagorevanje moie da se kontrolise na nekoliko nacina. pritisak ulja opadne. Osovma spaja turbinsko kclo sa kompresarom (3) koji ubacuje vuzduh u molar kral usisni vod (4). Turbo punjac je kompresor koji pokrecu izduvni gasovi. Zagrejani izduvni gasovi (I) se odvode kroz kuciSte turbine (2) gde okrecu turbinsko kolo. . (3) kolo kompresora. zato sto temperatura u kuCistLi turbo punjaca ponekad moie da premasi 150 "C.

075 mm). Najlaksi nacin da se otkrije da Ii rasteretni ventil radi ispravno jeste da se jednostavno posmatra poluga dok neko dodaje motoru pun gas. Prljavstina i otpaci mogu ponekad da prodru u sistem i da ostete kolo. Da biste ovo proveriIi. Sve sto ometa slobodno okretanje turbine smanjiee pritisak i performanse motora. Nedovoljan pritisak moze da bude prouzrokovan time sto regulacioni poklopac rasteretnog ventila ostajeotvoren iIi se turbina sporo okrece. mozete ga i sami zameniti. u tolikoj meri da sprecavaju turbo punjac da postigne puni broj obrtaja iii da kolo turbo punjaca zapinje 0 kuCiste. Suvise visok pritisak dovodi do detonativnog sagorevanja. ovaj posao ukljucuje odvrtanje vijaka i skidanje starog turbo punjaca i montiranje novog. Ovo ee smanjiti broj obrtaja turbine i dodatni pritisak. Montiranje rasteretnog ventila koji se otvara na visem dod atnom pritisku moze da poveea snagu ali takoae moze da premasi sposobnost motom da podnese taj pritisak. Ne bi trebalo da se pojavi zazar ako pokusate da gumete tocak napred-nazad (predvidene tolerancije su u rasponu od 0. najverovatniji uzrok je neispravan rasteretni ventil. pohaban iii neispravan. Ako je membrana rasteretnog ventila defektna. Probusena membrana rasteretnog ventila. Zbog toga. Zamena turbo puujaca Ako vam je turbo punjac osteeen. Pod pretpostavkom da problem nije nastao usled preranog paljenja ilili neispravnog senzora.ostete. skinite rasteretni ventil i pokusajte rucno da pokreeete polugu da vidite kako radio Membrana rasteretnog ventila se moze proveriti da ne propusta pomocll fuene vakuum-pumpe. pokusajte da okrenete turbo punjac rukom. Baterijskom lampom osvetlite kuCiste i proverite da Ii ima znakova trenja iIi osteeenja kola kompresora.025 do 0. Otkrivanje kvarova turbo punjaca Postoje tri glavna problema sa kojima se mozete susresti kod motora sa turbo punjacem: buka. Oba- . nikada ne dodajte motoru pun gas ako nameravate da ga iskljuCite. Ako sve SISTEM ZA DOVOD GORIVA izgleda ispravno. Ako se ne pokrece. znaCi'da su lezajevi istroseni iIi osteeeni i da u turbinsko kolo tare 0 kuCiste. Pod ovim se podrazumeva turbo punjac ciji su lezajevi pohabani iIi osteeeni. U osnovi. skinite dovodni iii odvodni vod kompresora. Kada se cuju struganje i grebanje. suvise visok i suvise nizak dodatni pritisak. Resenje je zamena turbo punjaca. treba je zameniti novom. olabavljen iIi zapusen cevovod rasteretnog ventila iIi naslage rae iIi ugljenika u kuCistu rasteretnog ventila mogu da sprece njegovo otvaranje. Neki tipovi turbo punjaca imaju dodatno kolo za hladenje vodom kako bi se produzio vek lezajeva. Treba da se okreee slobodno i ravnomemo.

kod nebh. odriavanje je smanjeno. Konaeno. on vrsi regulaciju ukljucenosti odredenih uredaja za kontrolu izduvnih gasova taka da ne ometaju zagrevanje motora niti pogonske performanse. . eak i ukljuCivanje papuee koenice. sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima. go dine i novijeg datuma. Ne zaboravite da ponovo dodate ulje. Kompjuterska regulaeija matora S istemi sa kompjuterskom regulacijom rada motora nalaze se u sirokoj primeni kod veCine automobila iz 1981. napon akumulatora. ukljuCiYanje kompresora klimauredaja. temperatura llsisanog vazduha. Sta vise. pritisak turbopunjaea (sarno kod motora sa turbopunjacem). po potrebi ga produzava iIi sleracuje. brzina vozila.On to postize sa daleko veeom preciznoseu i tacnoseu nego uredaji sa mehanickim komandama. Kompjuter se testo naziva elektronski komandni modul (ECM). StaIn om prom en om odnosa mesavine vazduh-gorivo bilo pomocu solenoida za kontrolu mdavine u karburatoru bilo promenom trajanja impulsa ubrizgavanja goriva moze se odriavati najbolja mesavina u svim rad211 SISTEM ZA DOVOD GORIVA nim uslovima u cilju postizanja performansi. Kod mnogih motora sa turbopunjaeem postoji i senzorski element kojim se otkriva detonacija u motoru. kako ne postoje mehanicke komponente koje se habaju. Funkcije koje se prate su: temperatura rashladnog fluida motora. a pouzdanost poboljsana. Sustinu sistema sa kompjuterskom regulacijom rada . ekonomicnosti i niskog nivaa izduvnih gasova.motora oCigledno predstavlja kompjuter. izbor stepena prenosa. Proizvodaci automobila preSli su na kompjutersku regulaciju rada motora u cilju sniiavanja emisije izduvnih gasova i bolje ekonomicnosti pri sagorevanju goriva. mada mogu da se naau i kod nekih ranijih tipova vozila.vezno upotrebite nove zaptivke i pritegnite sve vijke u skladu sa preporukama proizvodaca. mali mikroprocesorpo funkciji i konstrukciji slican personalnom kompjuieru. polozaj komande gasa. pritisak u usisnoj grani motora. broj obrtaja motora i. Pazite da prljavstina. paljenje i izduvne gasove.. atmosferski pritisak. Ovi sistemi se smatraju daleko superiomijim u odnosu na mehanicke i vakuumske sisteme posto kompjuter moze gotovo trenutno da reaguje na izmenjene uslove rada. Kompjuter maze da prati dvanaest i vise funkcija motora preko svojih senzorskih elemenata. Kompjuterska regulacija rada motora koristi se za kontrolu tri glavna sistema motora: za gorivo. otpaci iIi ostaci stare zaptivke ne upadnu u kanale turbo punjaca posto bi to moglo da osteti nov uredaj. Kompjuter takode prati vreme trajanja varnice.

Kod karburatorskih motora koristi se mali dodatni. Kod sistema sa rucnim komandama kompjuter kontrolise i brzinu u praznom hodu. kao i koje uredaje za kontrolu izduvnih gasova treba ukljuciti. prenosni odnos transmisije. Kad startovanja i zagrevanja met ora sistem radi u otvorenom kolu. Ustvari. Elektronsko kolo i povratna sprega kompjutera Sistemi sa kompjuterskom regulacijom rada motora imaju dva osnovna nacina rada: U otvorenom i zatvorenam kolu. tako da u svakom trenutku »zna« sta treba da uradi. koji se obieno vezuju za kompjuter. Kako kompjuter donosi odluke i vrsi proracune utvrduje uredaj koji se ponekad naziva PROM (uredaj sa memorisanim programom). napravljen je programkoji kompjuter treba da prati. Ukoliko biste ikad morali da zamenite kompjuter u vasem vozilu proverite da Ii je ono opremljeno pravim PROM uredajem jer ukoliko montirate pogresan uredaj performanse vozila ce biti slabije. Rad u otvorenom kolu znaci da kompjuter ne regulise mesayinu vazduh-gorivo jer je (1) motor jos hladan i potrebna mu je bogata mesavina kako bi .Na bazi podataka dobijenih od senzorskih elemenata kompjuter proracunaya optimal an odnos mesa vine vazduh-gorivo za konkretne uslove fada. vreme trajanja varnice. kompjuter nece dozyoliti otyaranje ventiia za recirkulaciju dok se motor ne zagreje i ne radi iznad brzine praznog hoda. posudu s drvenim ugljem i odvodni ventil vazdusne pumpe. Parametri k:ao sto su: veliCina motera. Kompjuter takode mora da regulise rad vazdusne pumpe tako da vazduh usmeri prema izdivnoj grani motora ili u pravcu katalitiekog konvertora. stepenasti motor kojim se otyara ili zatvara komanda gasa. tip i model vozila. kompjuter ce 212 pratiti brzinu vozila i ukljucivati elektromagnet za deblokiranje toekoya kada vozilo dostigne unapred utvrdenu brzinu. dok kod matora sa ubrizgavanjem goriva malim motorom se otvara iIi zatvara rasteretni ventil za vazduh. Otvaranje ovog ventila dok je motor hladan iIi u praznom hodu izazvalo bi neujednaeen rad motora. sistem za gorivo. Kompjuter takode omogucava da se posuda sa drvenim ugljem oCisti od para goriva dok je motor jos topao i radi pri ekonomienoj brzini. uslovi primene vozila u odnosu na nadmorsku visinu i priboI'direktno zavise od toga kako je PROM uredaj programiran. PROM signalizira kompjuteru kako da kontrolise razlicite funkcije motara na bazi kompleksnog spleta okolnosti. Uredaji za kontrolu izduvnih gasova. Kod auto mobil a s automatskim menjaeem i uredajem za deblokiranje toekova. obuhyataju ventil za recirkulaciju izduvnih gasova. Postoji na stotine razliCitih PROM uredaja i svaki nosi svoj broj. Kompjuterski PROM uredaj program ira proizvodae vozila za konkretnu namenu. Na primer.

Idealni odnos mesavine je 14. je mesavina bogatija. dok ce siromasna mesavina imati visoku .1 .:' ! j 1 I SISTEM ZA DOVOD GORIVA Osnovni elementi sistema sa kompjulerskom reguJacijom rada motora: (1) senzor broja obnaja (brzine) motora. Bogata mesavina ce imati nisku vrednost. (9) sklap senzorskog e!ementa za sadrtaj kiseonika. Kod motora opremljenih karburatorima sa povratnom spregom kompjuter menja odnos mesavine vazduh-gorivo brzim atvaranjem i zatvaranjem uredaja za dovod goriva koji se zove solenoid za kontroiu meSavine. Cikliziranje solenoida za kontrolu mesa vine maze se oCitati obicnim tahornetrom. (7) sistem za vaz duh sa kompjuterskom kontro!om. Cim senzor za kiseonik dostigne temperaturu od oko 300 'C. Drugim retima. U radu se dogada sledece: ukoliko senzor za kiseonik pokazuje bogatu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju razblazivanjem mesavine. tako da brzim prebaCivanjem mesavine sa b o g a ~ e na siromasnu prosecan odnos mesa vine vazduh-gorivo odrzava se priblizno na idealnom nivou. Ovaj uredaj se moze ukljucivati i iskljucivati deset puta u sekundi. a odnos vremena iskljucenja prema vremenu ukljucenja odreduje kvalitet mesavine. j (12) kompjuter za regulisanje paljenja. Ovaj proces regulisanja sadriaja kiseonika u izduvnim gasevima i I I I j . i (2) senzor za kiseonik jos nije dovoljno zagrejan da bi bio u stal}ju da emituje povratni signal. (8) senzar polozaja gasa. (6) senzor za vakuum motom. Sto je uredaj duze ukljucen to je mesavina siromasnija.7: 1. (10) kompjuler. pocinje da emituje naponski signal koji regulise koliCinu kiseonika u izduvnim gasovirna. (5) sistem isparenja goriva. s tim sto se vrednosti mesavine goriva cesto izrazavaju u broju stepeni. (11) vod dijagnostickog aktivatora. Kompjuter tada koristi OYU informaciju kako bi izvrsio potrebne korekcije mesavine vazduh-gorivo. (4) eiektronska !. Kad kampjuter otkrije kvar. to. (3) uredaj za regulisanje isparenja. menjanje odnosa mesavine vazduh-gorivo naziva se radom u zatvorenom kolu. (2) senzor temperalure rashladnog Ouida. ukolika senzar za kiseonik pokazuje siromasnu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju obogaCivanjem mesavine.:ol1!fo!a gonya. Sto je naponski signal jaeilvisi. Jampica "Pravera motam" trebalo bi da se u paJi.neometano radio u praznom hodu. kompjuter koristi povratni signal senzora 0 sadrzaju kiseonika u izduvnim gasovima za kontrolisanje mesavine.

(5) relej snage. 213 SISTEM ZA DOVOD GORIVA CD 1 @ @ Glavne komponente fordovog sistema EEC-IV: (1) madul Zll paljenje (2) solenoid tennoaktivatora. (3) venti! uredaja za recirkulaciju izduvnih g aSova. Prisustvo iIi odsustvo sifre kvara ne znaCi uvek da problem postoji niti da je motor ispravan. Pojava sifre stoga ne mora neophodno da znaC. (6) scnz or priti. poremecaja u elektricnoj instalaciji iIi cak primenom pogreSnog po stupka startovanja. Otklanjanje kvatova VeGina sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora poseduje odreden stepen samodijagno'sticiranja koji omogucuje kompjuteru da otkrije krupne greske u funkcionisanju senzorskih elemenata motora. (4) dcktronski sklop regulacije [3da motara. (8) scnzor temperat ure ulaznog vazduha. Zbog moguCih razlika u sistemima za regulisanje rada motora od jednog do drugog proizvodaca i promena koje se na njima vrse iz godine u godinu bitno je raspolagati najnovijim infarmacijama prilikom pokusaja otklanjanja kvarova iIi servisiranja jednog od ovih sistema. Ponekad »iazne« sifre kvara mogu da se aktiviraju posle izvesnih vrsta servisnih usluga. Kada se problem Dtkrije upo214 zorenje predstavlja upaljena kontrolna lam pica motora iii slieno svetlo na komandnoj tabli automobila. da u sistemu" stvarno postoji neki problem.mva. (7) scnzar atmosfcrskog pritiska. Ovi uredaji takode omogucuju pracenje rada veCine senzorskih elemenata motora i prekidaca dok je automobil u voznji. Kod mnogih (ali ne i svih) sistema greska se evidentira kao sifra (kod) kvara u memoriji kompjutera koja odgovara konkretnoj greSci na motoru.se sifra kvara regisrruje kao dvocifren broj. komandnih kola. (9) pokretllc i senzorski dement venti!a un:daja za rccirkulaciju izduvnih ga. Kod sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora kao sto su oni kod veCine vozila I . SISTEM ZA DOVOD GORIVA .ska u motam.vrednost. S druge strane. Postoje i specijalni ispitni uredaji kod kojih . (10) scnrar polozaja radilice. pa oak i samog kompjutera. I. proizvodnje General Motors mogu se oCitati sifre kvara prikljuCivanjem dijagnostickog uredaja ispod komandne table automobila i odbrojavanjem treptaja lampice. (11) senzor poloiaja gasa.

Kada se utvrdi sifra kvara preporucuje se po stupak ocitavanja i zapisivanja sifre. neee otkriti lose podesen senzorski eleinent polozaja komande gasa. senzor za sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima iIi neispravan senzar za atmosferski pritisak. pa stoga treba proveriti da Ii se koristi pravi prirucnik. (6) prekidac za praznog hoda.Cinjenica da nema memorisanih sifara kvara ne znaCi ni da sve radi savrseno. (2) prikljucak davaca za rcgulisanje paljenja. 215 SISTEM ZA DOVOD GORIVA i kontakt-kljuc bude iskljucen. Da bi se utvrdilo da Ii je sifra kvara lazna iIi se mozda radi 0 sifri zaostaloj iz neke ranije popravke._----_. kako bi se tacno locirao izvor problema. (7) pretvarac signaia poJoza ja leptira karburarora. gotovo sigurno dovodi do netacne dijagnoze. sis tern samodijagnosticiranja unutar kompjutera konstruisan je tako da otkriva krupne kvarove u funkcionisanju. Prema uslovima garancije korisnik polaze pravo na besplatne popravke kvarova kod ovlascenog prodavca/servisera u toku Citavog garantnog roka. Ova garancija vaii za sva vozila prodata u SAD od 1981. (8) b<llustni otpornik. On isto tako ne moze· da otkrije probl"me "izvan« elektronskog kola sistema kao sto je neispravna brizgaljka za gorivo. J I i= !If t' . a zatim brisanje memorije kompjutera izvlacenjem osiguraca iIi iskljucivanjem kabla akumulatora s tim da o / Glavne'kompom:nte krajslerovog sistema sa kompjutcrsko reguJacijom rada motom: (1) clavae razvodnika paljenja. treba provozati kola i videti da Ii se ponovo javlja ista sifra kvara. Kako je vee napred pomenuto. (4) senzor temperature rashladnog fiuida. Ovde treba voditi racuna da isti broj sifre maze imati razliCita znacenja zavisno od godine izrade i tipa automobila. Preskakanje pojedi216 . itd. godine. Ukoliko je to slucaj to onda zahteva dalje ispitivanje. (3) sistem za dovod svdeg vazduha. Znacenje' svakog broia sifre kvara moze se naCi u prirucniku. lose podden karburator. nih faza ili ne pracenje uputstava doslovno. Napomena: Sistem za regulaciju rada motora vozila smatra se delom komoleta za kontrolu izduvnih gas ova pa je stoga obuhvacen garancijom proizvodaca koja vazi 5 godina 180.000 km a odnosi se na izduvne gasove. (5) kompjuter za kon!rolu rada svecica. Zatim treba pratiti uputstvo korak po korak. i . On) recimo.

ProizvodaCi automobila su se ogorceno protivili tvrded da se novi standardi neee moCi zadovoljiti i da ee takvi standardi poveeati cenu novih vozila. a promene koje su nastale dovele su do revolucije u tehnologiji automobila. Mada . paljenja i izduvnih gasova. ali su ipak uspeli u tome. Ali kako je broj vozila u SAD premasio cifru od 100 miliona. Sve do kraja sezdesetih godina uCinjeno je malo na ogranicavanju kolicine zagadivaca koje su automobili izbacivali u atmosferu. Vozace je zahvatila panika. To je dovelo do donosenja zakona 0 zastiti vazduha u mnogim zemljama sveta. skrenulo je painju javnosti na ovo pitanje. to nije bilo nimalo lako. sto je. Arapski petrolejski embargo poremetio je snabdevanje benzinom i doyen do vrtoglavog porasta cena goriva. 1973.t . naruCito u SAD. industrijaje doZivela najteiu krizu od II svetskog rata. Medutim. Neki od prvih sistema za kontrolu izduvnih gasova bili su i glomazni i nepadesni pa je reakcija kako profesionalnih mehanicara tako i amatera bila jednostavno uklanjanje citavog "krsa za kontrolu zagadivanja« sa matora. U pocetku istorije automobila nije se obracala posebna paznja na pitanje aerozagadenja. kvalitet vazduha u mnogim grads kim podrucjima postaa je ozbiljan problem. godine. a u mnogim zemljama donoseni su propisi 0 prosecnoj potrosnji goriva. pa ne iznenaduje Cinjenica da je Kalifornija bila prva driava koja je donela zakansku regulativu kojom se zahteva od proizvodaca automobila da kontrolisu izduvne gasove iz vozila. zacetog na univerzitetima. da proizvode ekonomicnija vozila koja trose manje goriva. Medutim. a gradovi postali zaguseni saobracajem. Proizvodaci su se ponovo zestoko pobunili tvrdeei da ce biti nemoguce zadovoljiti standarde 0 kvalitetu vazduha i ekonomicnoj potrosnji goriva. Sve je vise naucnih dokaza koji ukazuju da je automobil jedan ad velikih izvora aerozagadenja i jacanje pokreta za zastitu iivotne sredine. primoralo proizvodace automobila. Izraz "smag" pot ice iz Las Andelesa zbog njegavog poloiaja u planinskam basenu gde vazduh teii da se gamila nad gradom. Osnove kontrole izduvnih gasova U roku od sarno nekoliko godina proizvodaci automobila presli su sa jednastavna dagradenih uredaja za kantrolu izduvnih gasova do sloienih sistema za kontrolu goriva. SISTEMI ZA KONTROLU IZDUVNI·H O a bi se bolje shvatili razlozi za uvodenje kontrole izduvnih gas ova kod automobila i danasnju situaciju potrebno je baciti brzi pogled unazad na pocetke uvodenja kontrole izduvnih gasova. uz sprovodenje obavezne kontrole izduvnih gasova.

Mada . godine. (10) recirkulacija izduvnih gasova. Doneti su i propisi za proizvodace vozila kojima se zahtevaju izvesna po des avanja karburatora i drugih delova »otpornih na nedozvoljene intervencije«. (2) karburator Hi uhrizgavanje gOrlva 5 elektronskom regulacijom. N eke dr±ave i gradske opstine donele su i zakone kojima se kaznjava svako.. paljenje i izduvnih gas ova u jedan komplet »paket« sto je oteiavalo popravke na jednom sistemu bez posledie a po dnige sistema. (7) uredaj Z3 cirkulaciju bCnZinskih i uljllih isparenja. kako bi se odvratilo mehanicare od opravljanja uredaja za kontrolu zagadivanja. treba da pokaze dokle se stiglo u relativno kratkom periodu. za uklanjanje bilo kojih uredaja za kontrolu zagadivanja. (5) separator (6) rezervoar za goriYo.. (11) vazdusna pumpa i (12) posuda s drvenim ugljem. bilo je donosenje program a 0 periodicnom pregledu i ispitivanju vozila u podrucjima s najslabijim kvalitetom vazduha. (S) urcdaj za zagrevanje vazduha. U Sjedinjenim Drzavama. promene u tehnologiji izrade vozila dovele su do spajanja sistema za gorivo. spektive je dvostruk: prvo. Razlog za pruzanje ove kratke istorijske per--------------. na primer. otkrivana su vozila koja nisu zadovoljavala standarde 0 izduvnim gasovima i zahtevano je od njihovih vlasnika da izvrse potrebne popravke u duhu standarda. (4) sigurnosni ventil prepunjavanja. 218 Krajnje resenje ovog problema. I I I . pa i vlasnik vozila. koji se koriste za og._F_-.anieavanje acrozagadenja: (1) e1cktronsko paljenje. (9) ubrizgavanje vazduha ix izduvne grane. VeCina velikih ameriCkih gradskih podrucja sada ima takve programe. ustanovljene su velike kazne za profesionalne mehanicare koji se 217 i ~ I L-________________________________________________________ [ uhvate u menjanju sistema kontrole izduvnih gasova. (3) uredaj xa regulisanje rada sveCica.je ovakva taktika moida reSila neke probleme voznje i dovela do poboljsanja ekonomicne potrosnje goriva kod nekih vozila iz 1973-74.___ ·_·· ________________________ r I __ r I • Neki uredaji za kontrolu izduvnih gasov3. medutim. da bi se pomoglo onemoguCila intervencija na pojedinim sistemima. Ispitivanjem izduvnih gasova. I . _.

smanjena je za 96 odsto u poredenju s motorima iz doba pre uvodenja kontrole izduvnih gasova. Istovremeno. a da se ne osteti neka druga instalacija. Prosecna potrosnja goriva pocetkom sedamdesetih godina za americke proizvodace auto mobil a iznosila je sarno oko 5.regulaciju rada matcIa nemoguce je vrsiti neovlascene intervencije iii iskljuCivati neke uredaje za kontrolu izduvnih gasava. Ovo. jer zamenaje skupa. Sagoreli nusproizvodi i pare iz kartera motora 3. Kod danasnjih sistema za . dok danas iznosi 11-12 km po litru! Drugi razlog za prikaz 219 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA ovog kratkog istorijata je odbacivanje svake pomisli da bi se neovlascenim intervencijama na vozilu .5-5. a ne treba zaboraviti da vozilo podleze godisnjem pregledu kao deo programa ispitivanja izduvnih gasOV3. ugljovodonici (He) i ugljenmonoksid (CO). tri vIste zagadivaca: 1.danasnja vozila nisu stoprocentno bez zagadenja. dovelo je do dvostruko manje prosecne potrosnje goriva automobila. paljenja i izduvnih gasova ukomponovana je u jedan sistem kontrole motora koji obezbeduje daleko superiorniju ekonomicnost u potrosnji goriva.7 km po litru goriva. Izduvni gasovi Benzinske pare iIi ispareni izduvni gasovi. sadrie niz ugljovodonika (HC). ona dovoljno »Cisto« rade koliko je to ekonomski i tehnicki prakticno moguce. Izuzev u slucaju nekoliko vozila s pocetka sedamdesetih godina svaka neovlascena intervencija verovatno ce pre stetiti nego doprineti boljoj ekonomicnosti potrosnje goriva i perforrnansi vozila. Benzinske pare lz rezervoara za gorivo j karburatora 2. Osnovni zagadivaci VeCina ljudi smatra da zagadivanje vazduhaod automobila potice iskljucivo od izduvriih gas ova.sistemu za kontrolu izduvnih gasova mogla poboljsati ekonomicnost potrosnje goriva. uz smanjenje dimenzija vozila. Postoje meciutim. Ispareni izduvni gasovi mogu da predstavljaju veliki izvor zagadenja posto se emituju i posle . kontrola goriva. a vozilo neee proCi ispitivanje izduvnih gasova ukoliko se na vozilu zahteva takav uredaj (kataliticki konvertor) . metcra pri ubrzanju. iIi perform ansi vozila. Ukoliko se oni ispuste u atmosferu reaguju s vazduhom i suncevim svetlom i proizvode smog. kako se jos nazivaju. Na primer. iskljuCivanjem ventila za recirkulaciju gas ova abieTIo dolazi do »zvizdanja« i detonacije. Uklanjanje katalitickog konvertora fadi reduciranja pritiska izduvnih gasova (do cega ne dolazi) moze da se pokaze kao skupa greska. Neovlasceno interv'enisanje nezakonito je u mnOgim zemljama za mehanicare-amatere i za profesionalrie mehanicare. kod danasnjih modernih sistema za reguIaciju rada motora. KoliCina dva velika zagadivaca iz izduvnih gasova automobila.

Ugljenmonoksid je nuzproizvod nepotpunog sagorevanja. Ugljovodonici sami po se. . Glavni problem u vezi s ugljovodonicima lezi u Cinjenici da predstavljaju veliki izvor smoga. Bogata mesavina vazduh-gorivo. Opasan zagadivac iz izduvnih gasova je i ugljenmonoksid (CO). Prilikom sagorevanja goriva u cilindrima motora ogroman pritisak koji se stvara pri sagorevanju izbacuje izvesnu koliCinu izdu\'nih gas. Ovaj sistem je najpre primenjen kod nekih kalifornijskih vozila 1961. Poviseni nivo sadrzaja ugljenmonoksida javlja se kada u komori za sagorevanje ima suvise goriva. Pomocu vakuuma koji stvara motora obezbeduje se konstantan protok svezeg vazduha kroz karter koji vrsi usisavanje zagadivaca i vlage. Ovde se radi 0 posudi s drve220 nim ugljem i njena svrha je da sakuplja i akumulira isparenja dok ih motor ne sagori. ispareni izduvni gasovi uveliko su reducirani kao izvor aerozagadenja zaptivanjem sistema za gorivo. Uvodenjem uredaja za recirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja ovaj problem je resen. Usmeravanjem otpadnih para iz kartera prema llsisnoj grani motora ave pare su mogle da se pan ova sagore u motoru pa su ovim sistemom ne sarno eliminisane otpadne pare iz kartera kao izvor aerozagadenja vee je i uveliko produzen vek trajanja ulja.bi nisu direktno toksicni. Izduvni gasovi iz kartera mogu da budu jos jedan veliki izvor zagadenja. Rezervoar za gorivo i karburator vise ne ispustaju gasove u atmosferu) vee se odvode preko creva Ii posebnu posudu koja se obicno nalazi unutar prostora za motor. Ugljovodonici (HC) u sustini predstavljaju nesagorene pare goriva i ulja koje mogu da poticu od nepodesenog paljenja. Posto propusteni gasovi sadrze i veliku koliCinu vodene pare mora se obezbediti neko sredstvo za uklanjanje ovih gasova jer ce se ulje brzo zagaditi i izgubiti svojstvo podmazivanja.ova i nesagorelog -gaTiva pored klipnih prstenova. Medutim. Ovaj sistem nije bio posebno efikasan i omogucavao je da velika koliCina zagadenja bude ispustena u atmosferu. godine da bi 1963. Nekad su gasovi iz kartera jednostavno ispustani u atmosferu preko odvodne cevi i otvorene uljne oduske. sagorevanja ulja iii drugih mehanickih problema u motoru iii sistemu za gorivo. go dine postao standardni uredaj na svim voziIima. a nedovoljno kiseonika. mada su neka istrazivanja pokazala da imaju veze s nekim vrstama raka. Ovo propustanje gasova predstavlja veliki izvor zagadivanja ulja unutar motora.prestanka rada motora. Ovim se produiuje vek ulja tako da ono ne mora cesto da se menja. Ugljovodonici u reakciji s vazduhom i suncevim svetlom formiraju razna sekundarna hemijska jedinjenja i time pomazu stvaranju smoga. U izduvnim gasovima postoje nekoliko velikih zagadivaca sa kojima se treba upoznati.

Ventil za recirkulaciju izduvnih gasova vraea . U ovu grupu spada nekoliko razlicitih jedinjenja kiseonika i azota koja se stvaraju kada temperatura sagorevanja unutar motora prede 1300 'c. ~ I ~ . I ! L ugljenmonoksida. i vodenu paru koja se normalno izdise. Postoje i dokazi koji sugeriraju da je azotni oksid jedan od glavnih sastojaka hemijskih )}kiselih« kisa. Druga grupa zagadivaca u izduvnim gasovima su oksidi azota (NOx).zacepljen preCistac za vazduh iIi zaglavljen leptir za vazduh mogu da doprinesu povecanoj emisiji i ! I J I . Medutirn. Azotni oksidi stvaraju crvenkasto-smedu izmaglicu koja lebdi nad veoma zagadenim oblastirna. suzenje i otezano disanje.regulisanjem mesavine vazduhgorivo s tim da on bude sto je mogu6e blizi idealnom odnosu kako bi se obezbedilo Cisto sagorevanje. ~ i . Azotnl oksidi direktno izazivaju mnoge sigurne simptome aerozagadenja kao sto su glavobolja. bezopasan gas. Ispustanje azotnih oksida nije eliminisano ali je znacajno smanjeno sistemom recirkulacije izduvnih gasova. Kataliticki konvertor je isto tako vazan kontrolni ureoaj kojim se reduciraju ova dva zagaClivaca. U gljenmonoksid je vrlo opasan jer ga ervena krvna zmea apsorbuju 200 puta brze nego kiseonik. Uko 78% zemljine atmosfere predstavlja azot (sarno oko 20% eini kiseonik). Ispustanje ugljovodonika i ugljenmonoksida kontrolise se . i ' ~ 1= ~ f I . Konvertor je u sustini gorionik u kome se kiseonik spaja s ova dva zagadivaca -j pretvara ih u ug!jendioksid. Zato neispravan sis tern izduvnih gas ova moze brzo da dovede do nesvestiee i smrti ukoliko izduvni gasovi p'rodru u kabinu vozila. VeCina oksida azota kao jedinjenja su otrovna. Ugljenmonoksid je gas bez boje i mirisa i to ga upravo Cini opasnim. unutar vrele komore za sagorevanje on stupa u reakciju s kiseonikom i stvara niz hemijskih jedinjenja. zajedno sa surnporom.

Noviji kataliticki konvertori imaju i dodatnu komoru sa drug om vrstom katalizatora koji razlaze azotne okside u manje toksicna jedinjenja. Ova vrsta konvertora ponekad se zove i trosmerni konvertor iii oksidaciono-redukcioni konvertor. Ustvari. pocetkom sedamdesetih godina ponovo je uvedeno koriseenje bezolovnog benzina u novu generaciju uredaja za kontralu aero zagadenja. Jos jedan zagadivae iz automobilskih izduvnih gas ova je olovo. Bezolovni benzin maze se koristiti i kod starijih modela vozila. izradena posle 1975. pa cerna se stoga ograniCiti sarno na osnovne sisteme koje mozete sami proveriti. lnzenjeri su takode otkrili da benzin u kome ima olova moze da onesposobi kataliticki konvertor. Od 1981. go dine kataliticki konvertor je postao ideo sistema za kontrolu azotnih oksida. Prakticno sva americka vozila. konstruisana su za koriscenje bezolovnog benzina. izduvni ventili verovatno nece trajati toliko dugo.malu kolicinu sagorelih izduvnih gas ova na usisnu granu motora kako bi razblazio ulaznu mesavinu vazduh-gorivo. Za detaljno . vee je omoguCilo rafinerijama da proizvedu kvalitetniji benzin iz sirove nafte slabijeg kvaliteta. Da bi se kontrola pravilno obavila bio bi potreban dvostruko veti prirucnik nego sto je ovaj. Ovo snizava temperaturu sagorevanja i odrhva je ispod 1300 'Cna kojoj azotni oksidi ne predstavljaju problem. Na zalost. Ovo ne sarno da je omoguCilo proizvodaCima automobila da izgrade motore sa viSim step en om kompre$ije i time ostvare veell snagu i bolju ekonomicnost potrosnje goriva. godine. u benzinu viSe nema olova koje zagaduje zivotnu sredinu iIi prlja sveCice motora. medutim. sveCice u matoru koji sagoreva bezolovni benzin trajaee 3-5 puta duze od onih na motoru koji sagoreva benzin sa olovom. medutim. mogu da se nakupe U organizmu i izazovu niz oboljenja. Kako je kataliticki konvertor smatran jedinirn prakticnim i ekonomicnim r e s e ~ njem za preciscavanje izduvnih gasova ad ugljovodonika i ugljenmonoksida. kao i drugi teski metali. s druge strane. posto kod veCine motora starije izrade olova u benzinu je vrsilo podmazivanje i hladenje gnezda izduvnih ventila. a sagorevanje poolovljenog benzina kod ovih vozila ne sarno da unistava kataliticki konvertor vee i senzorski element za merenje saddaja kiseonika u izduvnim gasovima kod sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora. Bezolovni benzin je skuplji posto zahteva vise rafinacija kako bi se postigla veea oktanska vrednost benzina. Sistemi Z3 kontrolu izduvnih gasova Predmet kontrole izduvnih gasova prilicno je slozen. Rafinerije benzina davno su otkrile da se dodavanjem malih kolicina tetraetilolova poboljsava oktanska vrednost benzina (sposobnost benzina da spreei detonaciju pri visoSISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA koj kompresiji). shvatilo se da olovo.

2. Sto se tice sistema sa kompjuterskorn regulacijom rada motora tu je prisut"na velika razlika menu proizvodacima automobila. Kada ne bi postojao ovaj zazor klipni prstenovi ne bi imali mesta za sirenje pod uticajem toplote koja se normalno stvara pri radu motora i ne bi pravilno zaptivali zidove cilindra. . ito: 1. Kako klipni prstenovi nastave da se okrecu u svojim zljebovima stanje ce se sarno po sebi popraviti. Ovo je normalno stanje. Ukoliko vam nisu dostupni pravi prirucnici ili se ne oseeate sposobnim da opravku obavite sami. Ukoliko do de do forrniranja taloga kojl cirkulise s motornim uljem. Do ovog »curenja« dolazi iz cetiri razloga. ri radu automobila i sagorevanju razvija se veoma korozivan gas. prolaze pored klipnih prstenova i odlaze u karter. na svaki litar sagorelog benzina stvara se preko litar vode. lezajeva i drugih unutrasnjih radnih del ova motora. Reduciranje dodirne povrsine zaptivanja posto se klip krece gore-dole unutar cilindra. 4. onda je bolje da to prepustite profesionalcu. Kako do potpunog sagorevanja mesavine vaz-. na primer vodena para. 3. Potreban radni zazor klipnih prstenova u njihovim lezistima. ventila. 221 ----------7 SISTEMZA KONTROLU IZOUVNIH GASOVA Uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Ala! i materijal • Klesta • Odvijac • Univerzalni noz • Kljuc • Crevo uredaja • Motorno ulje • Ventil uredaja • Odusni filter uredaja p. 222 Ovo »curenje« U karter matora testa se naziva »produvavanje« i onO se mora ukloniti iz matora pre nego sto se kondenzuje i u reakciji s uljern pocne da stvara talog.otklanjanje kvaTOva izriCito preporucujemo koriscenje prirucnika u kome je detaljno obraden sistem za kontrqlu izduvnih gasova za svako konkretno vozilo. Pomeranje klipnih prstenova u zljebovima u kojima se zazori dva iii vise prstenova sabiraju. klipnih prstenova. Pored toga. izvesna koliCina nesagorelog goriva i proizvodi sagorevanja. U toku poslednjeg dela takta u procesu sagorevanja u motorti. Visoki pritisci u komori za sagorevanje motara. doC! ce do korozije i ubrzanog habanja klipova.

Dimenzije ventila. Svez vazduh. Gasovi iz procesa sagorevanja koji udu u karter motora odstranjuju se iz kartera putem uredaja koji koristi vakuum iz motora za propustanje svezeg vazduha kroz karter. Ovaj uredaj naziva se uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. Ventil menja protok vazduha kroz uTedaj pre rna radnom stanju motora. ventila i dvodelnog tela koji su delovi umetnuti jedan u drugi. U suprotnom. »produvavanje« nasi sa scborn izvesnu koliCinu nesagorelog goriva iz komore za sagorevan ja motora u karter. Njime se eliminisll stetni gasovi iz kartera motora llsmeravanjem istih kroz usisnu granu motora. I . itd. ulazi kroz filter za vazduh na gornjoj straIJi karburatora iii kroz posebni odusni filter koji se nalazi s unutrasnje strane kuCista filtra za vazduh. Ovaj ventil. i I .I 1 I -----. normal an rad.- .duh-gorivo nikad ne dolazi u motoru. Uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja ima tri vaine dobre osobine. dodatni vazduh koji se usisava u sistem. Sam ventil sastoji se od spiralne opruge. prilikom zamene ventila vazno je nabaviti ventil koji je konkretno konstru. Posto vakuum koji se koristi za rad uredaja potice od usisne grane motora protok vazduha kroz ovaj uredaj se kontrolise tako da varira u zavisnosti od odnosa mesavine vazduh-gorivo koji se ubacuje preko usisne grane kroz karburator. Iz tog razloga. zategnutost opruge i unutrasnje dimenzije variraju prema tipu motora da bi se dobili ieljeni parametri protoka vazduha. Ukoliko se ovo nesagorelo gorivo ne ukloni doCice do razblazivanja ulja u karteru. zajedno sa potrebnim cevovodim a (metalne cevi iIi gurnena ereva) i usisni odusni filter Cine uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. Protok vazduha kroz uredaj regulise se ventilorn. doveo bi do stvaranja siromasne mesavine vazduh-gorivo. Njime se takode smanjuje aerozagadenje tako da ovi gasovi I ! i i I I I i . koji odnosi stetne gasove. kao sto je prazan hod.. ubrzanje. Ulje razblazeno benzinom nece podmazivati motor pravilno sto izaziva prekomerno habanje.isan za taj tip motora.

IP""""I I. Najpre. Razmotrimo detaljnije naCin rada uredaja. ako uredaj ne radi dobra to skracuje radni vek motora jer se stetni gasovi zadriavaju u motoru sto dovodi do korozije i brzog habanja. razblati gasoYe koji Ultim prolazc hoz venti! (4) ispod leptira karburatora . sa linijskim rasporedom.. 223 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA ne odJaze u atmosferu. Tipitan uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih ispan:nja. Qdusni Wter (3) omogucuje dn svez vazduh ude u karler. Vazduh ulazi kroz filter ZE vazduh. Gumeno crevo iIi cev·s jedne strane povezano je s kucistem filtera za vazduh. Zavisno od konkretnog tipa motora stvarni polozaj ventila ce biti razliCit. Ustvari. Vazduh zatim cirkulise kroz kartef matGTa i mesa se sa produktima sagorevanja. po jedan sa svake strane. lake je prikazana instalacija generalne prirode svi uredaji ovog tipa rade U sustini na isti naein.SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA I 11 1 i I .(5) i penovo se vracaju u m%r fadi sagorevanja. imace jedan poklopac ventila. On moie da bude ubacen kroz gumeno leziste na poklopcu ventila motora iii moze biti postavljen bliie usisnoj grani s gumenim crevima povezanim za svaki kraj ventila. On zatim ulazi u karter motora preko cevi iIi gumenog creva provucenog kroz poklopac ventila matara. Zapazicete da je sam ventillociran u crevu iIi cevi koja spaja poklopae ventila motora i prikljucak vakuuma nn usisnoj grani ispod karburatora. Ukoliko ste u nedoumici u pogledu lokacije ventila na svom vozilu.a ulazi u usisnu granu iz karburatora. Isto tako njime poboljsava ekonomicnost potrosnje goriva. Recirkulisani gasovi unutar sistema predstavljaju sagorivu mesavinu. . V6 i V8 motori imace dva. a drugim krajem za motor. . Obratite painju i na to kako svez vazduh ulazi u uredaj iz kutista filtera za vazduh. Vakuurn iz usisne grane matora izvlaCi vazduh iz kartera matora kIOZ venti! u usisnu granu motara. tome. (1) Gasoyi IZ procesa (2) ulaze u karter. Cetvara i sestocilindricni motori. obratite se nekom profesionalnom mehanicaru iii osobi koja se u' to raZllme. ana postane gorivo za motor kada Se doda mesavini vazduh-gorivo ko. obicno na poklopcu ventila. spoljasnji vazduh ulazi u kuCiste filtera za vazduh kraz odusni filter uredaja u kuCiste motora.

Medutim. Ovim crevom prenosi se preeiscen vazduh iz filtera za vazduh do kartera . motora. Vod koji eini ovo crevo nema nikakvih prepreka i u njemu nije montiran venti!. ventil ce uvek biti lociran negde na ovom vodu. prabJemi s ovim uredajem abieno nastaju na ovom delu. ( 4) oprug. iii ako otkrijete tragove curenja ulja oko motora. kada proverite nivo ulja u motoru i utvrdite da je zamuljeno iii izgleda razblazeno benzinom (oseea se po mirisu). uredaj treba tesce proveravati. Provera uredaja Ukoliko je prisutan bilo koji od nap red opisanih simptoma treba da se izvrsi provera uredaja. i (5) ispust.000 km voznje. Kako se vrsi provera? Napomena: Pre zamene ventila iIi creva posvetite nekoliko minuta pregledu celokupnog sistema. Venti! rcg. (2) venti!. Posto se pare iz kartera i drugi zagadivaCi usisavaju kroz venti! i creVQ u usisnu granu. opste pravilo vazi da treba vrsiti proveru svakih 12 meseci iIi 20. Videcete da je jedno crevo povezana za kuCiste filtera za vazduh i za motor na poklopcu ventila. prikazani u poprccnom preseku (slrclice pokazuju protoka vazduhal. Isto tako.a. Mozda cete imati problema s ovim uredajem ukoliko yam motor radi neravnomerna u praznom hodu. Venti! je ugraden kao dec ovog voda. Tu je retko potrebno servisiranje izuzev provere da Ii su prikljueci pritegnuti. Isto tako ventil treba menjati bar svake 2 gOdine iii 40.Element! ventila urcdaja. Ukoliko se vozilo krece po prasnjivim putevirna treba motor podvrgnuti duze radu u praznom hodu iii ako obavljate uglavnom kratka putovanja po hladnom vremenu. (3) klip. Utvrdite polozaj creva unutar sistema i mesto gde je lociran venti!. ako otkrijete prisustvo ulja u kuCistu filtera za vazduh. 224 1 I fi I i= I ProizvodaCi automobila daju razlieite pre poruke za servisiranje uredaja i zamenu ventila. ako otkrijete curenje ulja na bilo kom prikljueku creva iIi cevi unutar uredaja. (1) kuCiste. verovatna se radi o problemima u uredaju za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. !vfedutim.u!ise prowk vazdub iz kartera u usisnu granu motor3. Obieno ce venti! biti ugraden na kraju creva kod poklopaca ventila motora. .000 km voznje.. Zatim cete videti crevo povezano izmedu poklopca ventila motora i prikljueka na usisnoj grani motora taeno ispod creva karburatora.

te. Za skidanje navrtke poklopca kuCista filtera za vazduh mozda ce vam biti potreban kljue iii kljesta. Navesti tip i model vozila kod kupo· vine. Ukoliko nema obujmice jednostavno povuCi crevo i odvojiti ga od prikljucka. Dignite haubu i skinite kuCiste filtera za vazduh prema uputstvima iz odeljka »Servisiranje filtera za vazduh« u ovom poglavlju. Prstima uhvatite crevo povezano s ventilom. 3. Zaustaviti motor. Ispitivanje ventila Posta ste izvrsili vizuelnu proveru uredaja i zamenili osteceno crevo sledeCi korak predstavlja pro· veru ventila. Tu treba da se nalazi crevo preenika oko 15-20 mm. IIi.'".""' SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA crevnih prikljueaka jednostavno se navlac. 5. Ventil treba da bude lociran pri kraju ovog creva uz karburator iii na drugom kraju koji ulazi u poklopac ventihi motora kroz gumeno lezi'. pev sistem i venti! rade na zadovoljavajuCi natin. kao sto je prikazano nn slid. Skinite crevo s oba kraja pomocu odvijaca. Ukoliko broj obrtaja motora u praznom hodu opadne. 2.Na nekim gumenim crevima nalaze se obujrnice za creve za cije je pritezanje ili popustanje oo"j" ".vh uredaja. Ukljucite motor i oslusnute da Ii ima pojave ispustanja vakuuma na cre. Dobro je izvrsiti zamenu creva prilikom zamene ventila. iIi klesta ukoliko je crevo prievrSceno obujrnicom. UkljuCite motor i pustite ga da fadi u praznom hodu. 1. Pregledajte prostor u podnozju karburatora. Ukoliko ventil cadi cucete kako se gubi zvuk rada motora u praznom hodu.'m. Zaustavite motor i zamenite kuCiste filtera za vazduh. 1. Proveriti creva da nema naprslina iii bilo kakvih tragova ostecenja. nekoj radnji auto delova. Skinite crevo. Mantirajte novo creva obrnutim redosledom iz taeke 1. 3. Kod nek ih tipava vozila venti! se ugraduje bliie llsisnoj grani motora. ugradcflo je gumeno leziste (4). Eva kako se vrsl zamena creva. 4. Ukoliko ne osetite opadanje brzine (broja obr- . 2. Kupite crevo odredene duzine u. .. Ostrim univerzalnim nozern odsecite novo crevo na istu duZinu kao creva koje ste skinuli. Ukbliko creva ispusta cuce se sJaba sistanje. Na taj nacin dobicete crevo odgovarajuceg pretnika. crevo koje ispusta mora se zameniti. preko ventila iii prikijucka na usisnoj grani motora. 4. Na kucistu motora (3) . Evo >kako se ona vrsi. Posto uredaj mora da bude hermetieki zatvoren kako bi radio efikasno. "jei" M. 225 ____ __ ____ ____ ====\ Ventil (1) moie da sc ugradi na kraj creva (2). ponesite staro crevo i prema njemu kupite crevo odredene duzine.

Skinite odusni filter. Ukoliko se na vasem automobilu nalazi takav ulozak i on se treba periodieno menjati. 226 1. Ovo se moze postiCi jednostavnim povlacenjem creva s ventila iIi skidanjem obujmice creva pomocu klesta iii odvrtke a zatim povlacenjem creva s ventila. 'L . -0 U!oiak OdUSflOg filtera (1) moie se montirati u kuCistc (2). Napomena: Ukoliko bi se leziste izvuklo zajedno s ventilom mozda bi bilo tesko da se vrati na svoje mesto. 2. Ukoliko se ventil nalazi u gumenom leiistu na poklopcu ventila motora skinuti ga pomocu kljesta. 6. Da bi se odvojio od leiista treba ga prodrmati nekoliko puta. Zamena nloska odusnog !iltra Kod veCine tipova vozila postoji i ulozak odusnog filtra pev sistema. Klestima skinite stezni prsten za osiguranje odusnog ventila.•. 3. Skinite uloiak filtera za vazduh. 5. evo kaka se to radi. Skinite poklopac kuCista filtera za vazduh pomocu klesta iii kljuea. Odvojite od ventila. On se nalazi u kuCistu filtera za vazduh. . Proverite u prirucniku preporuke z:a njegovu zamenu.. Podmazivanjem leiista motornim uljem olaksace se njegovo vracanje na svoje mesto. Kupite nov odusni filter i montirajte ga obrnutim redosledom montaze u tackama 1 do 4. SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 1. 1 i I . Kupite odgovarajuCi venti!. . po potIebi.. sledeCi obrnuti postupak iz taeke 2 i 3. Zamena ventila Ukoliko ventil mora da se zameni. 2. kako bi se skinula sigurnosna navrtka.. . 4. 227 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA . creva zavisno od vrste crevnog prikljucka. Zamenite kuCiste filtera za vazduh prema uputstvima lZ odeljka "Servisiranje filtera za vazduh« u ovom poglavlju. Utvrditi gde je lociran ventil. 3. 4. Zamenite ventil sa novim. 5. zamenite venti!.. Eva kako se vrsi zamena uloska. kako je to objasojeno u ranijem tekstu. Ukoliko je ventillinijski postavljen upotrebiti za njegovo skidanje klesta iIi jednostavno povuc. Skinite dr iac (3) koji nosi odusku (4) i crevo (5) sa ku6sta kako bi se osi6bodio sklop.taja) motora.

Uredaj za regulisanje isparenja U redajza regulisanje isparenja konstruisan je tako da sprecava ispustanje para goriva u atmosferu. medutim. vedna sistema danas koristi zaptivenu posudu. . Kod kompjuterske regulacije rada motora. Ukoliko se zacepi odusni cevovod rezervoara za gorivo mozda cete primetiti »sistanje« kad skinete poklopac da biste nalili gorivo u rezervoar. Prakticno jedino sto maze da se pokvari u sistemu su naprsla. kompjuter cesto regulise ovu funkciju pracenjem temperature rashladnog fluida matara.1nogi sistemi koriste poklopce za nalivanje goriva II rezervoar opremljene opruznim ventilom za provetravanje rezervoara za gorivo u slucaju da dode do zacepljenja.e knsnijc odllode i sagorevaju u motom. i. Mnogi uredaji za regulisanje isparenja konstruisani. 1'. gde ih kristali drvenog uglja sakupljaju. Pare IZ rezervoara za gorivo i karburatora ispustaju se u posudu za sakupljanje isparenja. Prilikom startovanja motora svez vazduh cirkulise kroz posudu i Cisti ih od isparenja sadrzanih u njoj.su tako da sporije vrse proCiscavanje dok se 228 motor ne zagreje. . Na nekim vozilima periodicno se mora menjati ulozak ftltra s donje strane posude s drvenim ugljerri. labava iIi pogresno postavIjena creva. iii da ventil za proCiscavanje koji se zaglavio U otvorenom polozaju omoguCi parama goriva da kontinualno ulaze u motor sto doprinosi neravnomernom radu matcra u praznom hodu. obicno nema simptoma kvara. Uredaj za regulisanje isparenja prakticno ne zahteva nikakvo odriavanje iii servisiranje kod veCine vozila. Isparenja se zatim usisavaju kroz usisnu granu motora i sagorevaju u motoru. iIi defektan ventil za prociscavanje iIi komandni elektromagnet. Kristali deluju kao sunder koji upija isparenja. U veCini slucajeva necete znati da nesto nije u redu s vasim vozilom posta kvar u sistemu normalno ne utice na voznju. Ovaj proces naziva se proCiscavanjem. zacepljen odusni vod izmedu rezervQaTa za gorivo i posude. . I . medutim. U ovu svrhu na cevovod posude moze se ugraditi elektromagnet iIi vakuumski ventil za kontrolu prociscavanja.! zaptivnnje za gorill(l. Ispustanje vakuuma moze da dove de do slabog paljenja iIi oklevanje priIikom Uredaj za rcgulisanje ispun:nj. I I ubrzavanja. Pogledajte u svom prirucniku konkretne preporuke za servisiranje. 'odlazc u sabirnu posuuu iz kojc .

Konacno. otvor regulisan v a k u u ~ o m radi utvrdivanja koliCine top log vazduha koja se propusta u preCistac za vazduh. kontrolni otvor ostao otvoren. Hladan vazduh je mnago gusCi nego topao pa na starijim tipovima vozilima koja . sklopa cevi za odvod top log vazduha do preCistaca za vazduh. U periodu toplog vremena ovo ne mora da predstavlja neki veti problem. Ovaj sistem ima ustvari dvostruku namenu. On takode omogucuje regulaciju mesa vine goriva eime se smanjuje sadrzaj ugljenmonoksida i poboljsava ekonomicnost potrosnje goriva . On poboljsava zagrevanje motora u voznji po hladnom vremenu obezbedujuCi potrebnu toplotu koja pomaze isparavanju goriva. Say vazduh koji dolazi u precistac za vazdub usmerava se preko grejnog omotaca na izduvnoj grani matcra (gde se zagreva) kroz kanal do precistaca za vazduh. motora iii prilikom voznje po hladnom vremenu. kada se motor zagreje i nije potrebna dodatna toplota. a uticaj na voznju odmah je primetljiv. Temperaturni senzorski element podesen je tako da vrsi regulaeiju otvora kad god temperatura unutar SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA precistaca za vazdub padne ispod odredenog nivoa. a manje predgrejanog vazduha.zGluha Alat i materijal • Rucna vakuum pump a S Vi danasnji motori imaju termostatski kontrolisan uredaj za dovod toplog vazduha do precistaca za vazduh prilikom prvog startovanja .Ureaaj za Za!:lrevanj e vca. Kod prvog startovanja motara otvor je potpuno zatvoren za spoljasnji vazduh.. hladnog vazduha dopre u preCistac za vazduh. naroCito u periodu zagreyanja. iIi je temperaturni senzorski element u kvaru) zagrejani vazduh ne moze da dospe do precistaca za vazduh. temperaturni senzorski element zatvara dovod zagrejanog vazduha 1 sirom &otyara otyor za dovod spoljasnjeg vazduha. ali za vreme hladnog vremena motor ce verovatno nepravilno da racti u praznom hodu i da »stuca« u toku ubrzanja. Uredaj za zagrevanje vazduha sastoji se od pokrivaca oko izduvne grane za predgrevanja vazduha. Ovim se omogucuje da vise spoljasnjeg. i senzorskog elementa temperature unutar preCistaca za vazduh kojim se regulise rad citavog sistema. Ukoliko do de do prestanka rada sistema (nema dovoda toplog vazduha izmedu plasta izduvne grane i preCistaca za v3zduh. Nekoliko stvari moze da se dogodi na ovom sistemu. Posto se motor zagreje potrebno je manje dodatne top late i temperaturni senzorski element pocinje da redueira vakuum prema kontrolnom otvoru. obicno oko 20-30 0c. a time i smanjenju koliCinu ugljovodonika u izduvnim gasovima.

Problemi ove vrste mogu stetno da utieu na tipove vozila bez kompjuterske regulacije rada motora. o CD Vazduh koji se zagrevu proiazi prcko izduvne grane motora (1) pod poklopcem iii plaslom (2) ide vazdusnim kunalom (3) kroz olvor regulisu n temperaturom (4) zatim ulal! Il prcCistac za vazdah (5) nll PUIU do karburatora (6). (1) spoijni vazdusni kana!. (3) crevo l<l dovod vazduha. (6) OciUSDO crevo.5ISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA . (8) loplotni bna!.'!. (2) sklap precistuta za vazduh. Stanje vazdusnog kanala izmedu plasta izduvne grane i preCistaca za vazduh treba periodicno proveravati u pogledu zategnutosti i defektnih mesta (naprsline).nemaju samopodesive karburatore iIi ubrizgavanje goriva promena gustine vazduha moze da poremeti mesavinu vazduh-gorivo 5tO dovodi do loseg paljenja usled siromasne mesavine. (4) ku6s te fillcra za vazduh. Ukoliko dode do poremecenog funkeionisanja zbog cega kontrolni otvor za vazduh ostaje zatvoTen (vakuum motor u kvaru. Rad otvora za dovod vazduha moze se proveriti skidanjem kanala za dovod spoljasnjeg vazduba sa prikljucka precistaca za vazduh. Odrzavanje i servisiranje sistema za dovod zagrejanog vazduha predstavlja relativno osnovnu stvar.napred). (10) izduvna graDl l matara. I i ~ I *J'(> . (5) vakuum ereva. Treba pregledati unutrasnjost prikljucka. i (11) slitnik poklopca mown. ReguHsanjc olvora zavisi od temperature unutar precistaea za vazduh. (9) stitnik. Senzor propusla vakuum do mO!ora za rcguiis<lnje Olvora (7) tek posto se motor zagreje. (7) nosac preCistaca za vazduh. moze da do de do detonacija i bogate mesavine goriva u periodu toplog vremena. iii temperaturni senzorski element u kvalu) tako da u precistac za vazduh stalno dolazi topao vazduh.duha kod poprccno montinmog malOra (strelica pokazuje pravac . Otvor za dovod vaz229 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA CD 230 --I----@ Elementi uredaja za zagrevanje vu<'. ispustanje vakuuma. @ ® ® l 1 1 i I i .

rad vakuum motor na otVOIU moze se proveriti pomocu fUene vakuum pumpe. Vakuumski cevovod koji propusta iii labavi prikljucci predstavljaju ostale uobicajene kvarove u ovom sistemu. a zatim ce poced postepeno da se otvara kako se motor zagreva. kada je motor hladan i kada je spoljasnja temperatura ispod 25 T iii nesto visa. Ukoliko je motor hladan. mehanicki otvoreno/zatvoreni venti I. Zameniti sva creva za koja se pokaie da propustaju. a spoljasnja temperatura nije visoka. da su ostecena iIi defektna.Vakuum u motoru za regulisanje olvora moze 5e provcriti mcnom vakuum pumpom. a vakuum kada su topli. Ukoliko vakuum postoji. duha treba da bude u zatvorenom polozaju kada motor ne radi. Uredaj se sastoji od ventila_ vrste kontrolnog ventila i cevovoda koji povezuje izduvnu i usisnu granu motora. Ukoliko sistem ne funkcionise pravilno. onda je motor ispravan. Temperaturni senzorski element maZe se proveriti fla sliean naein. U normalnom polozaju ventil je zatVoren pomoeu opruge . 231 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA Recirkulacija izduvnih gasova Ala!. Ukoliko senzor propusta vazduh bez obzira koliko je zagrejan onda je v ~ r o v a t n o u kvaru i treba ga zameniti. U suprotnom zameniti motor. klapna ce nekoliko minuta ostati zatvorena.pomazu snizenju temperature sagorevanja do tacke u kojoj je stvaranje oksida azota ogranieeno. Sam ventil je prilicno jednostavan. On Ireba da drii vakuum ukoliko je u dobrom stanju. Vrh ventila produzuje se u stezni element koji je obicno lociran na izduvnoj grani uz mali otvor. Pregledati svako vakuum crevo u celoj duzini pazljivo traieCi mesta naprsline iii prekida. Mnogi senzorski elementi konstruisani su tako da propustaju vazduh kada su hladni.i ma!erijal • Ruena vakuum pump a • Malo rueno ogledalo • Zicana cetka • Kljucevi • Ruena svetiljka S vrha uredaja za recirkulaciju izduvnih gasova je redukcija nivoa zagadenja oksidima azota (NOx) recirkulacijom manje koliCine izduvnih gasova preko usisne grane matora. Moracete da proverite tacan temperaturni opseg senzorskog elementa prema prifUcniku. Pregledati prikljucke creva da Ii su labavi iIi da Ii je crevo postalo krto od starosti. UkljuCite motor i pratite sta se dogada. Izduvni gasovi razblazuju mesavinu goriva i. Kada motor dostigne norm aInu radnu temperaturu kontrolna klapnana otvoru treb" da bude sirom otvorena.

U pogledu konkretnih detalja 0 radu uredaja na vasem vozilu pogledajte odgovarajuCi prirucnik. postoji znatna razlika medu pojedinim sistemima. Prekidae iIi elektromagnet takode je ugraden u sistem i sprecava da vakuum dospe do ventila dok se motor ne zagreje. ' ~ . 232 Venti! uredaja za fe\:"lrku!nciju izduvnih iz izduvne motora (1) prolazi kroz kanal ventila (2) i podi±e sekundamu membranu (3) zatvarajuCi Q(vor za vakuum i otvara venti! (4). U tim periodima raste i pritisak u izduvI I I I . Neki su relativno jednostavni dok su drugi prilicno slozeni.sve dok vakuum koji deluje na membranu ventila ne podigne ventil iz njegovog sedista i otvori izduvni otvor. Uredaj za recirkulaciju izduvnih gasova ne vrsi kontinualnu regulaeiju izduvnih gasova jer to utice na performanse motora kao i propustanje vakuuma. Komandno kolo ventila konstruisano je tako da je dovod vakuuma u sistem s gomje strane leptira karburatora i sprecava otvaranje ventila dok motor radi pod delimicnim gasom. Jedna od razlika je koriseenje pritiska izduvnih gasova radi »finog podesavanja« koliCine izduvnih gasova koji se vraeaju u usisnu granu motora. ! . neki uredaji za pojaeavanje protoka u tim periodima mogli bi da pomognu redukeiji azotnih oksida. Kod novijih tipova vozila sa kompjuterskom regulaeijom rada motora koristi se elektromagnet za iskljueivanje i ukljuCivanje vakuuma zavisno od uslova rada. ) I = ! iP". Mada je osnovni princip rada sistema u sustini isti kod svih vozila. Zbog toga je ovaj sistem konstruisan tako da se ne otvara u praznom hodu motora niti u periodu zagrevanja motora. I i . Razlike mogu da budu prisutne u konstrukciji i lokaeiji ventila kao i u komandnom kolu. ~ 1~ . Posto se poveeava kolicina azotnih oksida prilikom ubrzanja i kada motor radi pod opterecenjem. Vakuum iz matcra tada uvlaCi izduvne gasove u usisnu granu i razblazuje mesavinu goriva negde oko 6-10%.

--.-ecirkulaciju izduvnih gasova. Kako vreli izduvni gasovi protieu nepasredno ispod ventiia ani mogu da budu veoma vreli. Ispitivanje nredaja Provera rada ventila vrsi se na sledeCi naCin: 1. Mambrana je osetljiva na pritisak i otvara iIi zatvara odvodni otvor. pa resenje problema predstavlja postavijanje ventila koji reaguje na promene pritiska u izduvnim gasovima. Vakuum OIVara vemil (1) pri brzinama iznad praznog hocia.lum pumpe. Alternativni postupak za ventile koji nemaju uredaj za pojaeavanje protoka sastoji se u skidanju ereva za vakuum sa ventila dok motor radi u praznom hodu· i prikljueivanjem ruene vak1. 233 . Nasiage ugijenika aka sedista ventila._------K varovi na uredaju Osnavni probiemi kad uredaja za recirkuiaciju . pokvaren prekidae temperature iii elektromagnet vakuuma. Venti I moze da bude konstruisan tako da reaguje na poviseni iIi snizeni pritisak. Pomocu ruene svetiljke odnosno ogiedalca pokusajte da pratite vodieu ventila da biste videli da Ii se podize iIi oseiIira.izduvnih gasova su: ventii se atvara kada ne bi trebalo da se otvara iii se uopste ne otvara. Ukoliko EGR ventil ne otvara najprimetnija manifestacija biee zvizdanje motora priybrzanju. tako da izduvni gasovi (2) mQgu da udu preko usisne grane (3) zajedno sa ffidavinom vazduh-gorivo iz karburatora (4). Rupiea probusena kroz vodieu ventila omogucuje da pritisak prodre u malu komoru. nim gasovima. Vakuum iz ruene pumpe treba da dovede do otvaranja ventila (posmatrati kretanje vodiee ventila) i pada broja obrtaja za bar 100 o/min.<1 . 2. Sta se desava ukoliko ventil ostaje otvoren sve vreme iii se otvori u pagresna vreme? Ventil koji . time se regulise ·protok. uz primetno pogorsanje rada motora u praznom hodu. zaeepijeno iii probusena creva za vakuum. Ukoliko membrana prsne iii se probusi vakuum iz motora neee biti u stanju da otvori venti!. Ovo kretanje bi trebalo da vidite ukoliko ventil pravilno radio Upozorenje: Pazite da ne dodirnete ventil jer je on veoma vrue. Pri zagrejanom motoru' i normaln'oj radnoj temperaturi dati gas tako da broj obrtaja bude oko 2000 o/min. Ovaj postupak vazi za ventile sa uredajem za pojaeavanje .I I i l SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA • t ~ Uprosccn prikaz urcdaja 1. iii pogresno povezani vakuumski cevovodi magu da budu raziog za otkazivanje rada ventiia. Posle odredenog vremena ova se odrazava na vakuum membranu unutm ventiia.protoka.

otezano startovanje i oklevanje iIi »stucanje« prilikom ubrzanja. Na vazilima proizvadnje 1981. a ne u praznom hodu iii kod prvog startovanja motora. Do istih rezultata davesee pogresno postavljen vakuumski cevovod iii temperaturni prekidae iii zagrejan eiektromagnet u otvorenom stanju 3tO omogucuje da vakuum u svako doba ima pristup ventilu iii u pogresno vreme dopre do veniiia. Vazdusna pumpa obieno prima pogon sa kaisnika radilice. nepovratni ventil i cevovodi za advad vazduha do izduvne grane. Ukolika je patrebna zaptivka uvek ugradite navu. kako je napred opisano . Saeekajte da se motor ohladi pre nega sta pokusate da odvijete venti!.. Rezuitat ee biti ias rad u praznom hodu.ostaje otvoren zbog nasiaga ugijenika oko sediSta ventiia. godine i starijih kroz koje sarno proiaze ugljavadonici i ugijenmonaksid. godine i novijega datum a. Sistem to pastize ponovnim sagorevanjem zagadivaca u samom konvertoru. Praverite raspared vakumskih cevovoda pomocu seme iz prirucnika ukolika sumnjate na pagresan raspored cevavoda. Ukaiika pastoji vise ad jednog prikljueka za vakuumske cevovode abelezite svaki od njih komadam iepljive trake kaka ih ne biste pamesaii. slomijene opruge unutar ventila. -ukljucite motor i proverite rad novog ventila. postoji vazdusna pumpa s remenim pogonoffi.. Pre nego sta objasnimo kaka tacno do ovoga dolazi pagledajmo razne kamponente koje Cine sisteme za ubrizgavanje vazduha. ovaj sistem takade redukuje izduvne gasove oksida azata (NOx). Kod sistema iz 1980. Prove rite da Ii zamenjeni ventil ima adgovarajueu oznaku iii da Ii predstavija tacnu zamenu ventila na vasem voziiu posto ven234 tili slicnog izgleda mogu da bud'll sasvim razlieito kalibrisani. mada kad nekih . Ventil predstavlja zaptiveni sklap i ne maze se demontirati radi papravke. Ubrizgavanje vazduha i kataliticki konvertor S istem za ubrizgavanje vazduha i katalitieki kanvertor rade zajedno n? Ciseenju izduvnih gasova iz matora od ugijavodonika (HC) i ugijenmonaksida (CO). Ukoiiko se utvrdi da je defektan ventil on se mora zameniti. usmerni ventiJ. ali ne treba koristiti rastvaraee jer oni magu da napadnu membranu unutar ventila. Zapamtite da uredaj treba da bude pod vakuumom kada se »doda« gas. Kada ste izvrsili zamenu ventila i panova povezali vakuumske cevovode. karozije yodice ventila deluje upravo kao i »curenje« vakuuma. Zamena ventiIa uredaja Naslage ugijenika· oka osnove sedista ventiia mogu se ocistiti zicanom cetkoffi.

_____________ . Cime se eliminise potreba za vazdusnom pumpom. Prvi sluzi u potpuno istu svrhu kao i usmerni ventil kod starijih sistema. Sa iziazne strane pumpe nalazi se usmerni ventii kaji skreee vazdusnu struju ka izduvnaj grani motara iii u atmosferu ukolika vazduh nije patreban. " 1 · · .. Ovo je moguce posta se izmeau »pulseva« (taktova) ispustanja izduvnih gasova iz svakog SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA cilindra stvara trenutni vakuum. Nepovratni ventil na cevovadu izmedu usmernog ventiia i izduvne grane sprecava protok taplih izduvnih gas ova natrag kroz cevavod za vazduh u kome bi ostetiii usmerni ventii i vazdusnu pumpu. a izbacuje ga s druge strane. Sistem je podesen da usmerava vazduh ka izduvnoj grani kada je motar hladan kako bi se pomogla oksidacija visokog sadrzaja ugljovodonika i ugljenmonoksida koji se stvaraju prilikom zagrevanja motora.motara za to moze da posluzi i neki drugi pogon.~ ... Kada motor dostigne normalnu radnu temperaturu vazduh se skrece direktno ka konvertoru. i iI ......" . : :1 .· . Alat i materijal • Ruena vakuum pumpa • Kljucevi • Kldta • Odvijac • Vakuum-metar Varijaciju Oyog osnovnog sistema predstavlja varijanta »]Jfilsirajuceg vazduha« kod koje se ne koristi vazdusna pumpa. Drugi-prekidacki ventil dodaje se sistemu radi usmeravanja vazduha bilo ka izduvnoj grani bilo ka konvertoru. tj. vazdusna pumpa ima dYa us merna ventila. Kod sistema proizyodnje 1981. Razlog za ovo leli u tome sto noviji tipovi konvertora imaju dye katalitiCke komare. godine i novijeg datum a koji takode ispustaju okside azota. Jednosmerni ventil omogucuje usisavanje vazduha u izduvne gasove izmedu svakog takta. Vazdusna pumpa je prosta krilna pumpa koja uviaei vazduh s jedne.. (pomoeni pogon).· .. Preka vakuumskog cevovoda povezanag s usmernim ventilom obieno se prekida dovad vazduha do izduvne grane u periodu smanjenja brzine (usporavanja) kaka bi se spreCiio detonativna sagorevanje.. za skretanje vazduha u izduvnu grapu iii u atmosferu.r . Kod ovih sistema svel vazduh se usisava u izduvnu granu preko jednosmernog vazdusnog ventila koji omogucuje ulaz vazduha izmedu dva paljenja mesa vine u cilindrima. U prednjoj se oksidi azota razlazu u azot i kise- .

. Pumpa za vazduh (1) . Olovo se talozi na povrsinu katalizatora i moie potpuno da ga prekrije za kratko vreme.saJje wei vazduh kroz usmerni ventil (2) i nepovratni venti! (3) a z:atim do izduvnc gr ane motora da bi"pomogla kataJi!ickom konvertoru da sagari zagadivace. Ovaj metal vrsi razlaganje oksida azota u azot i kiseonik. od zagadivaca. Problemi Nekoliko problema mogu prakticno da onemogute ovaj veoma efikasan sistem. Uklanjanje katalitickog konvertora odnosno iskljuCivanje vazdusne pumpe predstavlja jos dva naCina da se onemoguCi rad sistema. Ovaj materijal kao podloga pruza veliku povrsinu preko koje proticu izduvni gasovi . Rezultat su povecane kolicine izduvnih g a s o v a " ~ i verovatno zacepljenje konvertora talozenjem ugljenika u nekad aktivnom gorioniku.:. i i! onik.. Kad je katalizator unisten on vise ne moze da inicira hemijsku reakciju kojom se izduvni gasovi Ciste. Jedan od njih predstavlja primena poolovljenog benzina u vozilu koje je konstruisano sarno za koriscenje bezolovnog benzina. Postoji misljenje da te se uklanjanjem konvertora smanjiti pritisak i poboljsati . CD Kad mnogih !ipova\ozila sa kompjUlerskom regulacijom rada motora (1) kompjuterski regulisani ventili koriste senzor zakiseonik (2) z.J 1 Sistem za ubriz:gavanje vazduha. Reakcija stvara ogromnu kolicinu toplote tako da konvertor postaje mnogo topliji od ostatka sistema. Kod kasnijih »)trosmernih« konvertora dalazi i do redukcije oksida azota a prednja komora sadrii i podlogu oblozenu rodijumom. Za sredinu konvertora prikljucena je cev kako bi vazduh mogao da se ubrizga na mestu gde su izduvni gasovi upravo bili oCisteni od oksida azota spremni za ponovno sagorevanje kako bi se iz njih odstranili ugljovodonici i ugljenmonoksid. Kataliticki dec konvertora sadrii bilo keramicko »sace" bilo keramicke palete (kuglice)...a regulisanje protoka kiseonika do dvodelnog kuta!itickog konvertora (3).3 2 !----t::.povrsina ravria jedneHh futbalskom igralistu! Podloga ima tanki premaz platine i paladijuma koji sluie kao katalizator koji izaziva hemijsku reakciju kojom se ugljovodonici i ugljenmonoksid pretvaraju u vodenu paru i ugljendioksid. a da bi proces efikasno funkcionisao potreban je dodatni kiseoniL U drugoj komori sagorevaju ugljovodonici i ugljen-monoksid pa da bi se proces okoneaa za to je potreban dodatni kiseonik. 235 SISTEM zA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 236 Pulsiraju6 vazdusni venti! je U osnovi jednosmerni venti! koji pomocu pu!siranja vakuuma vrsi usisavanie SVcZcg vazduha u"izduvne gasovc kako bi se smanjilo zagadenje.

) pa konlroinl vazdusni venti: (1) usmcrava vazduh prema iLduvnoj grani molOTa (2) kako bi se pospcSila oksfdacija Yisokog sadrtaja ugJjoyodonika i ugljenmonoksida koji se slvaraju 11 pcriodu zagrevanja malora.. Trenutno ubrzajte rad matora i kako se broj obrtaja vraca u prazan hod vazduh bi trebala da istiee kraz usmerni ventil iii prigusivae. Ne biste trebali nista da osetite posta bi say vazduh trebalo da odlazi na izduvnu granu matara. bilo u poglavlju "Sistem za punjenje«). jedino ukoliko je konvertar zapusen iIi ostecen nekom drugom greskorn u sistemu. pa iskljuCivanje kaisnog pogona vazdusne pumpe moie takode da dovede do znacajnijeg pogorsanja performansi SISTEM ZA . Odriavanje Vazdusni sistemi pulsirajuceg tipa normalno nO' zahtevaju nikakvo odriavanje a oni sa vazdusnim pumpama zahtevaju obieno jedino periodienu proveru zategnutosti pogonskog remena i njegovo stanje. paJadiium i ubrizgani vazduh oksidgu ugljovodonikc i ugijenmonoksid 11 zadnoj komori. Rad [oplog mOlora. svako poboljsanje ekonomicnosti potrosnje goriva je zanemarljivo. Amateri-mehanicari ne treba da vrse remont vazdusnih pumpi. Konvertoru je potreban dodatni vazduh da bi efikasno sagorevao zagadivace. Proizvodi se maJn kolicina oksida awta (NO:>. bilo u poglavlju "Sistem za hladenje«. Ukolika nema povecanja iii je one malo pumpa je neispravna i treba je zameniti. Vazdusna struja bi trebalo da se povecava s poveeanjem gasa. Podmazivanje pumpe koja buena radi se ne preparucuje zata sta ulje maze da osteti pumpu. Rodijumski kata!izator razlaze okside aWla u prcdnjoj komori (1) dvodelnog iii trodclnog konvertora. Ispitivanje vazdusne pumpe Da bi se prove rio ueinak vazdusne pumpe. Rad hl<ldnog matera. Platina. treba ga skinuti jer njegovo uklanjanje nece dovesti do primetnijeg poboljsanja ekonbmicnosti potrosnje goriva. zaptivke i membranu usmernag ventila. iskljuCite ispusno creva pumpe i pustite motor da radi brze u praznom hodu (oka 1500 a/min). Izduvni gasovi te stvarati i veliku buku kod mnogih vozila.nMTICn. Kada motor dostigne normalnu radnu tempcraturu. Medutim. Butan rad pumpe takoele je znak kvara abieno u vidu istrosenih iii ostecenih lezajeva osovine iIi krila pumpe. Ponavljamo. Ispitivanje usmernog ventila Sa zagrejanim mataram u praznom hodu proverite vazduh na izduVll usmernog ventila iii prigusivaea. kontrolni vazdusni ventil (1) usmcrava vnduh dircktno 11 kata!iticki konvertor (2). 237 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA konvertora. Ukoliko je kais labav treba ga zategnuti (vidi dec 0 zameni remena.ucinak mot ora. Vaz- . Proverite strujanje vazduha na izlazu iz pumpe dak pavecavate gas. (2)..

a zatim po novo povecajte brzinu (gas) motora i pustite ga da se vrati u prazan hod. nepovratni venti! je neispravan i treba ga zameniti. Pad vakuuma ne bi trebalo da bude manji od 0. Ispitivanje pulsirajuceg vazdusnog ventila Skinite crevo sa sklopa ventila i pomocu ruene vakuum pumpe pumpajte vakuum na kraj gumenog creva pulsirajuceg vazdusnog ventila. Ventil treba da propusta vazduh prema motoru. vazduh bi trebalo da bude usmeren na konvertoru. Izvrsite zamenu ventila ukoliko je pad vak1. proverite da Ii vakuum dolazi do ventila u periodu usporavanja rada motora skidanjem vakuumskog cevovoda s ventila i proverom vakullma pomocu prsta. vreo. Kod sistema iz 1981. a ne u-suprotnom smeru. Ukoliko mozete da ga produvate u aba smera iii ni u jednom smeru. Drugi vazdusni prekidacki venti I moze se proveriti pracenjem puta kojim se pumpa vazduh.15 bara u toku 2 sekunde. Ispitivanje katalitickog konvertora Mada ne postoji naein na koji se moie proveriti radni uCinak samog konvertora bez analizatora izduvnih gas ova mozete proveriti prekornerni pritisak u sistemu izduvnih gasova koji je moida' rezultat zaeepljenog iii neispravnog konvertora. curenje goriva u motor. a ne u ventilu. Ispitivanje nepovratnog ventila Da bi se izvrsilo ispitivanje nepovratnog ventila treba skinuti ventil s motora dok motor ne radio (Sacekajte da se motor ohladi ukoliko je vruc).1uma manji. go dine i novijeg datuma isti postupak se primenjuje kod prvog ventila (iii kontrolnog vazdusnog ventila. Kada je motor. Ukoliko ne asetite vakuum 238 problem je u vakuumskom cevovodu.) ponekad moze da dovede do topljenja katalizatora u amotaell konvertara i delimicnog iii potpunog blokiranja protoka izduvnih gasova. Povisena temperatura unutar konvertora kao rezultat viska goriva dok je motor u radu (lose paljenje u cilindru. kako se ponekad naziva). Aka se nista ne dagaela. protak vazduha trebalo bi da bude usmeren ka izduvnoj grani motora. zavisno od temperature motora. Kada je motor hladan. Protok vazduha moiete proveriti skidanjem jednog od ispusnih creva i proverom protoka vazduha dok motor radi u praznom hodu. itd. a usmerni ventil He reaguje onda je ventil neispravan i treba ga zameniti (u ovakvoj situaciji bi trebalo da se pojavi detonacija). Simptomi zaeepljenog konvertora bice gubitak snage --I I II .·Ako postoji vakuum. Zatim pokusajte da prod'llvate ventil u oba smera.duh bi trebala da istice nekoliko sekundi. Proverite da crevo nije labavo iii zaeepIjena iii maida pogresno postavljeno (povezano).

Moie se proveriti i Dtvor za nalivanje na rezervoaru za gorivo da bi se videlo da Ii se moze koristiti standardni poolovljeni benzin. ali njihov sadrzaj u izduvnim gasovima moZe se koristiti u cilju ispitivanja ispravnosti katalitickog konvertora. Donji stitnik (3) Stili donji deo katali!ickog (4). Drugi deo ispitivanja podrazumeva ubacivanje sonde analizatora izduvnih . Ukoliko vrednosti postepeno opadaju.ta znace dobijeni rezultati ispitivanja.l' I l I ! I I iIi prestanak rada posle startovanja motora i rada ad nekoliko min uta (ukoliko je potpuno zacepIjen).3 bara) znak su zacepljenja. Ugljendioksid i kiseonik nisu zagadivaci. M ada se ovde ne radi 0 poslu koji mokte sami obaviti. dajemo informacije 0 ispitivanju izduvnih gasova kod vozila da bismo vam pomogli da bolje shvatite postupak ispitivanja i . Za ispitivanje izduv239 SISTEM ZA KONTROL!J IZDUVNIH GASOVA nih gasova potrebna je -skupa oprema infracrveni analiza tor izduvnih gasova_ Neki analizatori mere sadrzaj sarno dva gasa . Delimicno zacepljen konvertor nece izazvati prestanka rada motora ali 1 ZA KONTROLU IZDUVNI Ispitivanje kvaliteta izduvnih gasova UnutraSflji izolacioni podmetaci (1) i stitnici toplete (2) stile unutra snjo51 vozila od toplote koju emituju izduvni gasovi. Analizatori izduvnih gasova ne mogu da mere sadrzaj oksida azota (NOx).ugljovodonika (HC) i ugljenmonoksida (CO).Da biste proverili prekomerni pritisak treba povezati vakuum-metar na usisnu granu motora i pratiti oCitane vrednosti dok motor radi u praznom hodu. . male ocitane vrednosti na vakuum-metru pri 2500 do 3000 olmin (ispod 0. a motor radi sve sporije i sporije u praznom hodu dok ne stane kYaT je u zacepljenom konvertoru pa ga treba zameni!i. VeCina provera izduvnih gas ova na vozilu pocinje vizuelnim pregledom motora da bi ~ e proverilo da neki uredaji sistema kontrole izduvnih gasova nisu prekinuti iii nedostaju. ce umanjiti snagu motora u reZlffiU rada iznad praznog hoda i malog gas a (brzine). Da' ponovirna.

(7) pog reSno podesen karburator... . (6) pohabani prstcnovi. napukli poklopac razvodnika iii neispravan kabl sveCice. (2) prekinut kabl. (5) zaprljane 5veCicc. . a ugJjovodonika u promilima. l ~ ~ . i (8) nivn plovkn. Prepunjen karburator iii pre bogata mesavina gorivom is to tako moze da doprinese visokom nivou sadriaja ugljovodonika.gasova u izduvnu cev vozila i proveru izduvnih gasova pri radu motora u praznom hodu. Visok nivo ugljovodonika u izduvnim gasovima cesto ukazuje na problem paljenja kao sto je lose paljenje iii neispravna sveCica. (3) naprsla kapa fazvodnika paljenja. Pad kom. Kod nekih ispitivanja motor radi pri jacem gasu (brzini) ali posto je nivo zagadenja najveCi pri praznom hodu provera pri praznom hodu ce obiono otkriti sve probleme.. (I) curenjc na iglicastom ventilu j sedistu. I"" = ".~ . .: ... Uzroci visokog sadrzaja ugijovodonib. I I • I I . 240 Ukoliko neko vozilo ne zadovolji proveru kvaliteta izduvnih gasova to znati da ispusta previse ugljovodonika iii ugljenmonoksida_ Analizator izduvnih gasova uzima uzorkc gasova koji se ispuslaju preko izduvne cevi (I) p o ~ t o su prosli kroz kataliticki konverlOf (2) ocitavajuCi vrednast sadriaja ugljenmonoksida u procentima. Ako paljenje nije dobro nesagorele pare benzina ce da prodru u motor i izduvne gasove. I .1 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA presije usled nezaptivanja ventila iIi progorela zaptivka glave mogu takode da dovedu do propustanja nesagorelog goriva u izduvne gasove. ® Prisustvo ugljenmonoksida ukazuje na nepotpuno sagorevanje do koga dolazi zbog viska . I I I I . (4) neispravni ventili iii sedista ventila.~ ~ " . Veoma istroseni klipni prstenovi odnosno yodice ventila koji omogucuje motoru da sagoreva ulje dove see takode do povisenog nivoa ugljovodonika u izduvnim gasovima..

I I I ~ I I I ~ . Medutim oba ova kola rade zajedno i medusobno su zaVlsna.wina u praznOm hodu. zagJavljen Jeptir za vazduh. vazdusnu pumpu iIi sis tern za ubrizgavanje vazduha. (1) niwk prazan hod (mala brzina). primarnog kola bobine (koja ima . iIi nisko naponsko kolo i sekundarno. (8) zaccpJjcn venti! uredaja za cirkulaciju bcnzinskih i uJjnih isparcnja.).uredaj za cirkulaciju benzinskih i uIjnih isparenja. 241 242 LU IZDUVNIH GASOVA ® CD ~ ~ l ® Uzroci visokog ugljenmonoksida. (6) nepodeseno paljenje. (5) bogata mes. I I· I f ! • SISTEMZA PALJENJE J edan od nekoliko elektrienih sistema u vasem vozilu je sistem za paljenje koji je konstruisan taka da upali smeSll vazduha i goriva u ci!indru motora. (4) ncispravni uredaji Z3 kontrolu izduvnih gasova. i (9) pokv arena pumpa Z3 vazduh. (3) pokvaren urcdilj La slflrtovanje hla dnog motora (»cob. (7) pokvaren karburator. ·ovde treba proveriti: zacepljen fiiter za vazduh. I I I iJ . glavnog prekidaea. Prebrzo vreme paljenja moie takode da dovede do visokog nivoa sadriaja ugljenmonoksida u izduvnim gasovima. To su primarno. Izmedu ostalog. (2) zecepljcn preCistac Z3 vazduh. @ CD ) 11 II I . Sistem za paljenje podeljen je u dva kola. pogresno podden karburator.goriva odnosno manjka vazduha u meSavini. odnosno visokonaponsko kolo. Primarno kolo se sastoji od akumulatora.

Provodnik koji se nalazi sa druge strane elektrienog uredaja je povezan sa drugim polom . U vasem automobilu jedan pol akumulatora je direktno povezan sa sasijom. Kod liniskih motora sa 4 i 6 cilindara bobina se obieno ugraduje sa boene strane motora u blizini razvodnika paljenja. iIi iz drugih razloga (prekinut provodnik iIi slab kontakt) onda se kaze da je kolo otvoreno i nece se javiti tok struje (»amperaza«).i od provodnika koji povezuju svaku od pomenutih komponenata tako da zajedno Cine elektrieno kolo. Polozaj bobine zavisi od vrste motora. Ako se kolo struje pre kine pomoeu prekidaca. sveCica. odnosno modula elektronskog paljenja. a na suprotnoj strani od karburatara i usisne grane. Za veCinu elektrienih uredaja kod automobila kao povratni vod od akumulatora sluie sasija. Napon se dovodi do primarnog del a bobine i platinskih dugmadi u razvodniku paljenja. primarnog kola razvodnika paljenja (i on sadrzi dva kola) . motor iii drugi metalni delo'!i jer su svi oni povezani sa jednim od polova akumulatora. razvodna rueica i kablovi sveCica) i. Dva od ova tri provodnika su malog poprecnog preseka i povezana su na dva mala primarna prikljucka koji se nalaze na suprotnim stranama bobine. i nazad do lZvora. Kada se ukljuei glavni prekidae. rad primarnog kola zavisi od napona akumulatora.to se ugura na mesto u bobini koje se zove kula bobine i koja se nalazi na sredini jednog od dva kraja bobine. podom iIi motorom automobila.dva kola). Kada motor poene da radi sistem za paljenje zavisi ad napona sistema za punjenje.koji se kod starijih tipova vozila sastoji od platinskih dugmadi i kondenzatora. sekundarni deo razvodnika paljenja (poklopac razvodnika.provodnik visokog napona je veCih dimenzija od prethodna dva (priblizno preenika . Kod vozila sa elektronskim paljenjem napon se dovodi do davaea. To je "put elektricne struje od izvora (u ovom slueaju akumulatora iIi sistema za punjenje) do jednog iIi vise elektrienih potrosae" iIi uredaja. Kod »V« motora sa 6 i 8 cilindara bobina se abieno ugraduje na gornjoj strani motora i to u blizini razvodnika paljenja (iIi u sam razvodnik paljenja kao kod mnogih automobila General Motors-a koji su opremljeni elektronskim paljenjem). Na jednom kraju ima uskoenu kapicu i povezuje se jednostavno tako . TreCi provodnik . Sada je pravi trenutak da se objasni koncept bilo kog elektrienog kola u automobilu. Dok se motor ne pokrene. Bobina je povezana sa tri provodnika. konacno. davaea i provodnika kod novijih tipova vozila opremljenih elektronskim paljenjem . U komponente sekundarnog kola spadaju sekundarni deo bobine. karoserijom.obiene olovke). primarno kolo (kolo niskog napona iIi akumulatorsko kOlo) se aktivira.

Ako jednim provodnikom dodirnete jedan pol akumulatora. Platinska dugmad su jednostavan prekidac koji se otvara i zatvara kada se okrece osovina razvodnika. Unutar bobine nalazi se veGi broj namotaja provodnika koji je povezan sa prikljuccima primamog kola. vratirno se na primarno kola sistema za L_ 243 SISTEM zA PALJENJE paljenje. Tanak provodnik koji je povezan sa drugim prikljuckom bobine ulazi u kuCiste razvodnika paljenja i vezan je za jedan od krajeva kQntakta prekidaca razvodnika paljenja (»platinska dugmad«).kljueuje kolo (obieno prekidanjem mase).primarno kolo se prekida. motorom i)i drugim metalnim delovima automobila. . Dva tanka provodnika koji su povezani za indukcioni kalem (bobinu) su prim ami vodovi.amm koji nije povezan. Kada se platinska dugmad zatvare pri obrtanju osavine razvadnika.baterije eime se zatvara strujno kolo. J edan od ovih vodova povezan je sa glavnim prekidacem. Kada se pri daljem abrtanju asavine razvodnika platinska dugmad atvare. Probna lampa ee svetleti i tada ako jednim od provodnika dodirnemo onaj pol akumulatora koji nije vezan sa karoserijom. Modul pobuduje namotaje tako sto naizmenicno ukljucuje i is. Kod elektronskog paljenja u osnovi se ® \ ® CD I . posto imamo osnovnu predstavu 0 tome sta. UkljuCivanjem glavnog prekidaca uspostavlja se veza akumulator . sa metalnim delovima bloka motora. . Uzmimo primer probne lampe koja se sastoji od dva provodnika koja su vezana na sijalicu. . KuCiste razvodnikaje povezano sa masom prekp bloka motora·koji je opet povezan sa jednim polom akumulatara. koji je opet pomocu provodnika povezan sa Jednlm od polova akumulatora . a drugim provodnikom dodirnete drugi pol uspostaviee se tok struje i sijalica ee zasvetliti. je kola. a drugim dodirnemo bilo koji od metal nih del ova koji je povezan sa akumulatorom. Primarno kolo sistema za paljenje Sada. . Kod elektronskih sistema za paljenje negativni prikljucak namotaja bobine povezan je na okidacko kolo u kontrolnom modulu davaca. kola se uspastavlja i struja teee kroz primama kola.glavni prekidac prikljucak na bobini koji je povezan sa glavnim prekidacem. Drugi kraj sklopa platinI ® ! 244 skih dugmadi povezan je sa kuGistem razvodnika.

. Sekundarno kolo je to koje daje varnicu. to se izvodi pomocu elektronskog prekidackog uredaja. drugi je povezan sa plocom razvodnika. I ~ I I 1 n II ® r . odnosno okida modul davaca. ani sarno okidaju sekundarno kolo. kojiJe postavljen u razvodnik paljenja. On ima dva prikljucka. osovina razvodnika se obrce. Konstru- . Medutim platinska dugmad. 1 . Kada je na razvoctniku pravilno podeseno paljenje. U primarnom kolu sa plarinskim dugmadima postoji jos jedan dec: kondenzator. i time stvara pulseve elektricne struje koji izazivaju stvaranje varnice izrnedu elektroda na svecicama.. ali umesto da se kolo kroz namotaje uspostavlja putem mehanickog otvaranja i zatvaranja platinskih dugmadi. SISTEM ZA PALJENJE Jedan od prikljucaka povezan je sa prikljuckom na sklopu platinskih dugmadi koji je u vezi sa bobinom. ~ --. KOhdenzator ima sarno jednu funkciju .. ) " I ~ I I I ~ . I :: d I .i' " I.. I 'I I . otvara i zatvara platinsku dugmad. odvija isto. . ne varnicu na elektrodama sveCica. odnosno modul.on s!uzi kao elektricni »amortizer« u m0mentu kada se platinska dugmad otvaraju i zatvaraju.

Kada se platinska dug. Kopce se mogu izbaciti iz lezista pomocll odvijaca. a tok struje prestaje. bloka motora i nazad do akumulatora.isan je tako da prihvata impulse visokog napona i postepeno ih vraca u kolo sistema za paljenje. a kondenzator nije u stanju da prihvati visok napon. postavljen veliki metalni prikljueak ispupeen nanize: Zatim pogledajte kuCiste mzvodnika (ovaj deo je viJljiv kada se ukloni kelpa razvod- .. 245 SISTEM ZA PALJENJE mad zatvore kolo se uspostavlja preko namotaja. tako da je kopeu potrebno okrenuti sarno za 112 kruga da se odvoji od kuCista razvodnika. (4) balastni olpornik (5) prov6dnik prirnarnog kola zn paljenjc koji pove:zuje: (6) razvodnik paljenja sa (7) bobinom. Kondenzator prihvata naponski impuis koji se stvara u trenutku prekidanja kola i vraea ga postepeno u kolo te time sprecava pojavu luka iii topljenja platinskih dugmadi. Oslobodite kapu razvodnika. Kod nekih razvodnika plasticna kapa se pricvrseuje pomoeu dye celiene kopee. Ukoliko je kondenzator neispravan sistem za paljenje nece raditi pravilno. Ovi provodnici i provodnik koji povezuje centralni prikljucak kape razvodnika paljenja sa prikljuckom na bobini. Ako su platinska dugmad otvorena. Ovaj centralni prikljucak okruien je sa onoliko prikljucaka koliko vas auto mobil ima cilindara. Pazljivo dignite kapu i lagana je obrnite vodeCi [acuna da ne odvojite neki od provodnika. ukljuc"ujuCi tu i centralni prikljucak. Sekundamo kolo sisle'ma za paljenje Sekundarno kolo poCinje od razvodnika paljenja. E!ementi primarnog kola sistema za puJjenje su (1) pozitivan vod akumulatora. Kada su platinska dugmad otvorena. Razvodnik paljenja ima plasticni poklopac na kome se nalazi prikljucak u koji se postavlja visokonaponski provodnik <eceg precnika. su sekundarni visokonaponski kablov!. kolo se prekida. Svaki od ovih prikljueaka povezan je sa jednom od sveCica pomocu provodnika. Kao sto je vec objasnjeno. kolo se uspostavIja izmec!u pola akumulatora koji nije povezan sa masom i primarnih namotaja bobine kada je glavni prekidac ukljucen. koji se nalazi sa spoljne strane. Kada pogledate unutrasnju stranu kape videeete da je naspram svakog od prikljucaka. platinska dugmaci ce pregoreti. Oni sluie da prenesu visok napon koji stvara varnicu na elektrodama sveCica. A neki se opet pricvrscuju pomocu dva zavrtnja. (2) ampermetar. (3) glavni prckidac. Aka kapa ima navojne kopee potrebno je svaku od njih okrenuti za 1/2 okretaja pomoeu odvrtaea. Sislem za pa!jcnje sas10ji se od dva kola. U sekundarnom ko[u sistema za paljenje nalaze se (8) visokonaponski kabl koji povezuje visokonaponski deo bobine sa razvodnikom paljenja i (9) visoko naponski kablovi za sve6ce. Kod nekih se kapa pricvTscuje pomocu dye iii cetiri navojne kopee.

trenutak paljenja se regulise elektronskim putem tako da se vakuumski. Na njega je prikljuceno jedno tanko crevo. Ispod razvodne ruCice mogu se videti platinska dugmad i kondenzator" odnosno namotaji davaca i provodnici. Kapa se moze postaviti sarno u jedan poloiaj na kuCiste zato sto ima vodicu za pozicioniranje. koja pali sabijenu smesll vazduha i goriva u cilindru. dodiruje centralni prikljueak sa unutrasnje strane kape razvodnika. napon koji se stvara u sekundarnom kolu je. Sistem za paljenje sa »platinskom dugmadi« ------- . Sekundarni namotaji povezani Sll sa gvozdenirn jezgrom koje se nalazi u sredini kueista bobine i pmza se do prikljucka na vrhu kuCista bobine. Posta je bobina postavljena na motor time je obezbedeno zatvaranje strujnog kola do akumulatora. onda eete lako nautiti kako se proverava pravilan rad sistema za paljenje. • Sekundarno kolo za paljenje. Podsetimo se sada ukratko na koji se naCin sinhronizuju" nastaju i dovode elektricni impulsi koji izazivaju varnicll oa sveCici. obrte ona sprovodi ovaj impuls visokog napona do odgovarajuce sveCice na motaru. regulator ne koristi. sa gornje strane osovine razvodnika.. Ovaj uredaj. Ako yam je pozna to kako nastaje varnica. u njoj se nalaze i sekundarni namotaji. Na mnogim motorima koji su opremljeni kompjuterskom kontrolom. Razvodna rutica se okrece zajedno sa osovinom razvodnika... Ovaj komad plastike ima metalnu traku koja se pruza od centra ka 'poljnom kraju.~ . Metalna traka. Prva stvar koja se vidi je razvodna ruCica... Kada ste kapu postavili na syoje 246 . Kada se razvodna rucica. pocinje od bobine koja je vezana na primarno i na sekundarno kolo. proizvodi (indukuje) visoki napon (oko 40.-mesto obratite paznju na metalni komad koji se nalazi sa strane na kuCistu razyodnika.. automatski podesava trenutak paljenja u zavisnosti od opterecenja motora.~ . Vratite oa mesta kapu razvodnika i pricvrstite ih pomocu kope!. Osim primarnih namotaja bobine...000 volti) koji se dalje vodi do centralnog prikljucka na kapi razvodnika. Sekundarni namotaji bobine su tako konstruisani da se u njima. koji se zove vakuumski regulator paljenja. Primarni i sekundarni namotaji nisu medusobno povezani. uvek kada se platinska dugmad otvare i prekine tok struje u primarnim namotajima.nika).. koja je postavljena upravno. sto smo ranije pomenuli. dovoljno visok da se javlja jaka varnica u malom za20ru izmedu dye elektrode sveCiee. Kada sistem za paljenje radi ispravno. koja je sastavni deo razvodne rueice.

omogucava Alat i materijal • Odvijac • Kljucevi • Merni listiCi • Cista krpa • Sredstvo za Ciscenje (odmasCivac) • Mast otporna na temperaturu (Za podmazivanje bregova) • Platinska dugmad i kondenzator • File za podmazivanje • Motorno ulje ZA PALJENJt yam da menjate zazor. zavrtnji za podesavanje mogu imati iii glavu sa urezom iIi sestougaonu glayu. A ko je vase vozilci opremljeno elektronskim paljenjem mozete preskoCiti ova poglavlje. Ovaj razmak je veoma vazan. prekidac razvodnika odnosno platinska dugmad. Perio"ct vremena u kome kontakti platinske dugmadi ostaju zatvoTeni zove se »vreme (ugao) zatvaranja« i ima . . Bez obzira kakvo je podeS3vanje na vasem ana se svodi na istu stvar . Ovaj sklop se podesava. Sklop platinskih dugmadi postavljen je unutar razvodnika i pricvrscen je na plocu pomocu zavrtnjeva. Kontakti sklopa su izradeni od metala koji je dobar provodnik struje. sistem za paljenje radi kada se ukljucuje i iskljucuje prekidac u primarnom kolu. Ovaj sklop se vezuje u kola pomocu dva provodnika. odnosno razmak izmedu kontakta sklopa platinskih dugmadi. platinska dugmad ce ostati zatvorena pTedugo. te u zavisnosti od toga odredite potrebnu vrstu alata. Kao sto sma vee pomenuli u uv?dnom delu ovog poglavlja. obicno od volframa iii platine. Jedan provodnik je vezan za kondenzator. putem indukcije stvara elektricnu struju u sekundarnom kalu: Ova indukovana elektricna struja se koristi za dobijanje varnice na sveCicama. To prekida tok struje u primarnom kolu. jer kod elektronskog paljenja ne postoje platinska dugmad i kondeDzator. Elektricna struja lece ad prikljucka provodnika.1ne i moraju raditi ispravno da bi se dobio pravilan rad motara.~ ! I I I. preko pokretne poluge sklopa platinske dugmadi. su komponenta ovog sistema. platinska dugmad nece ostati zatvorena dovoljno dugo. Ako je prevelik. U zavisnosti od tipa i modela matara. kroz kontakte platinske dugmadi na nepokretni dec sklopa i na masu preko koje se zatvara kolo struje. drugi je primarni provodnik palenja i povezan je sa primarnim prikljuckom na bobini. Ako je suvise mali. lako su sve komponente u sistemu za paljenje vrlo v2.

Ovaj otpor onemogucuje da primarni deo sistema pravovremeno zatvori kolo. Pravilo koje ovde vazi glasi da glavni prekidac mora biti iskljucen uvek kada rukujete. Zamena platinskih dugmadi ponekad zahteva strpljenje jer morate da radite pomoeu malih alatki. Usled toga. svojim telom ee te zatvoriti strujno kolo. to postaje prilicno jednostavan posao. Ali kada avo savladate. sam po sebi strujni udar nije toliko opasan jer je struja u tom delu slaba. Aka yam se tako nesto dogodi. PAZNJA: Moze yam se dogoditi pa dozivite neugodan strujni udar. Ponekad se cak dogada da motor ne moze da se pokrene iIi. biti potrebna pomoe nekog ko je vee radio ovaj posao. nn primer. I tl ovom slucaju doCi ce takode do gubitka snage iii neravnomernog rada motara.direktan uticaj na rad sistema za paljenje. Obrtanje osovine razvodnika. Aka dodirnete metalni dec vozila u trenutku kada u razvodniku dodirujete· dec iii provodnik pod naponom. primarno kolo paljenja je pod naponom i struja ce da potece ako se kola zatvori. Osim toga kontakti platinske dugmadi se ubrzana trose. iIi dodirujete komponente unutar razvodnika paljenja. Opruga (5) pri tisk" pomicnu polugu (3) i blok (2) na brcgastl deo osovine (4). ' Aka je vreme zastoja predugacko and a indukovani sekundarni oapon nema dovoljno vremena da obavi svoj dec posla pre nego sto se ponova uspostavi tok struje kroz primarno kolo.jenja. Aka se suoCite sa teskocama. indukovani sekundarni napon TIece biti dovoljno visok da izazove pravilnu varnicu na sveCici. ali stvarna opasnost leii u tome sto usled 247 SISTEM ZA PALJENJE 0--_. tako da dolazi do gubitka snage motora. odnosno pri nailasku brega na blck SIVilrn ~ e rd Zm<lk izrnedu kontakta platinske dugmadi kojl se zove »zazor platina«. mozda ee yam kod prve zamene platinskih dugmadi. Ako je vreme zatvaranja suvise kratko primarno kolo sistema za palenje ne ostavlja dovoljno vremena za stvaranje magnetnog polja u namotajima. da nema dovoljno snage. Ako je glavni prekidac (kontakt kljuc) ukljucen. kada se primarno kola prekine. pritom se vremcnski period u kome pl<1tinska dugmad ostaju zatvorena na:dva . Odredena pravila bezbednosti se moraju postovati uvek kada se radi na bilo kom delu sistema za paljenje iIi elektricnog sistema. Veliki elektricni atpor platinskih dugmadi spada u ovakve slucajeve.1 ® -'< •• CD ® P!atinska dugmad (1) se nalazi t! filZVoniku pal. U takvom slucaju doci ce do neravnomernog rada motora.

2. Pr"lkazani provodnici (6) vode na prikljuc ak hobine . De mogu se primeniti na sve tipove voziIa pri podesavanju platinskih dugmadi. opremljeni su stitnikam iznad platinskih dugmadi koji je tu postavljen da bi se ukloi . Odvite ove zavrtnje pomocu odvijaca i uklonite razvodnu ruCicu. Objasnjenja data u ovorn odeljku iako tacna. Podignite kapu i pazljivo je odvojite od kucista razvodnika. kod starijih tipova automobila. 1 I J 1 I I I ! ! I . bice yam potreban instrument za podesavanje paljenja. Predite na odeljak "Podesavanje zazora (ugla zatvaranja)« i pratite postupak: "Podesavanje zazora kod razvodnika sa' otvorom«. iznenadenja u -tom momentu moi:ete udariti rukorn iIi sakorn u ostar predrnet. Ako se kod vaseg vozila kapa razvodnika pricvrscuje pomocu navojnih kopci. U tom slucaju ra'zvodna rutica se samo pavuce navise i odvoji oc! osovine. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. Kod nekih vozila pricvrscena je pomocu dva zavrtnja."vreme (iii ugao) zatvaranja«. ~ " a I . Neki razvodnici paljenja. i i I ~ I ] i . 248 1. Ovde je prikazano kako se vrsi zamena i podesavanje platinskih dugmadi ako se kapa na razvodniku paljenja vaseg automobila pricvrscuje pomocu kopCi.'(7) na kondenzator. Uklonite kapu razvodnika. Kod veCine automobila ana je postavljena na vrhu osovine razvodnika. Kapa se uklanja tako sto se kopce izbace iz ureza u kapi razvodnika. 3. Uklonite razvodnu ruCicu.

Ako na razvodniku postoji podmazivae brega iIi file. kape i svih ostalih elektrienih komakta. uklonite gao Stitnik se uklanja odvrtanjem dva zavrtnja koja ga drze.M I ~ u . Vodite raeuna da sredstvo za podmazivanje ne dospe do kontakta platina. P AZNJA: Pre nego sto pristupite ugradnji proverite da li ste obezbedili pravi tip platinskih dugrnadi i kondenzatora. odnosno povecava. Kod ave operacije dobro bi yam dosao odvijae koji moze i da prihvati zavtrnje pri odvrtanju. Pomocll Ciste krpe oCistite masnoeu i prasinu sa nosaca platinske dugmadi i bregastog dela osovine. korozije. Postupite prema taekarna 2 do 7 obrnutim . Pazljivo osusite ceo sklop. Uklonite platinsku dugmad. platinska dligmad i kOlldenzator izgradeni su u jednom sklopu koji se naziva "Uniset. Napomena: Kod nekih tipova automobila. dva provodnika . 8. Odvojite provodnike prikljucene na pokretnu polugu sklopa platinskih dugmadi. U takvom slucaju kondenzator se uklanja zajedno sa platinskom dugmadi tako da je sa sklopa potrebno ukloniti sarno provodnik primarnog kola. Pogledajte da Ii na razvodniku ima tragova rde. uklonite ih. Odvrnite zavrtanj koji drzi kondenzator. Posta se otpusti zaVrlanj za podci8vanje platinskih dugmadi (1). Podmazite bregove na osovini razvodnika tankim slojem masti otporne na temperaturu. NAPOMENA: neki tipovi platinskih dugmadi upakovane su sa malom koliCinom masti koja sluzi za podmazivanje brega. ulja iIi masti.provodnik primamog kola i provodnik kondenzatora. dok je za to vreme memi listie (3) postavljen izmedu kontakta da bi se dobio pravi!an zazor. vrh odvijaca se postavi u urez za podciavanje (2). L 249 9. Pomoeu odvijaca odvmite jedan iIi dva zavrtnja koji drze platinsku dugmad. Uklonite kondenzator. Okretanjcm odvijaca zazar se smanjuje. upamtite na koju stranu je okrenut provodnik da bi olaksali sklapanje. nile radio smetnje.<. Ugradite novu platinsku dugmad i kondenzator. Hf{ SISTEM ZA PALJE 5. U nekim slucajevima platinska dugmad se moze ukloniti bez potpunog odvijanja zavrtnJeva. Natopite cistu krpu odmasCivacem i ocistite unutrasnjost kuCista i osovinu razvodnika od svih naslaga. 7. pri tom. 10. Tu se nalaze . Zapamtite njihov polozaj kako bi olaksali sklapanje. 6. 4. Prema potrebi koristite iIi odvijae iIi kljue za odvijanje zavrtnjeva i odvajanje provodnika. Ako na vasem r'lZvodniku postoji ovakav stitnik.

aka nije vee ugraCien zajedno sa platinskom dugmadi.dajte odeljak »Podesavanje zazora ugla zatvaranja« datog u ovom poglavlju). Zavrtnje platinske dugmadi na motorima koji su opremljeni otvorom na kapi razvodnika. Meelutim ugao zatvaranja je uvek prisutan. Platinska dugmad takvog tip a ima bimetalnu kopcu postavljenu izmedu pokretne (oprugam napete) poluge i nepomicne poluge koja je vezana za . Neka yam neko pokrene motor pomoeu kontakt . Zazar je dat u desetim delovima milimetra. 1-. (1).5 desetih delova milimetra odnosno 0. postavljajuCi ga tako da se provodnik kondenzatora uklapa uz nosae platinskih dugmadi da bi se eliminisala njegova labavost. Na . NAPOMENA: U nekim uputstvima za podesavanje nije dat zazar platinskih dugmadi. kao u sJutaju (2) i (3). 250 1 I. onda je zazar platinske dugmadi 3. vidi prikaz. (Pogh. Proverite u uputstvu koji je zazar propisan za platinsku dugmad na vasem automobilu. 12. Ako zazar nije dat podelite ovu vrednost sa 8. l! . ~ I I ! I I 11.redosledom. Ugradite novi kondenzatof. Ne zatezite platinsku dugmad dok ne podesite zazor.6 i dobieete pribliznu vrednost zazora platinske dugmadi. moze dati do sJabljenja v3rnice. NAPOMENA: Neki tipovi automobila imaju platinsku dugmad kod kojih se zazar ne moze podesavati pomocll ravnih mernih listica.35 mm.kljuea dok se ispust na sklopu platinskih dugmadi ne naele na vrhu jednog od bregova na osovinl razvodnika. i postavio platinsku dugmad u zeljeni polozaj. Kontakt-kljucem se mora rukovati tako da se sarno »ta·kne«. mozete zategnuti sada jer se podesav'anje zazora vrsi pomocll zavrtnja sa sestougaaDorn glavom koji predstavlja deo sklopa platinskih dugmadi.. j li . Ne zaboravite da iskljuCite kontakt-kljue kada dovedete platinsku dugmad u pravi polozaj. Aka kontakti nisu pravilno poddeni. Ovaj podatak je dat u servisnom prirucniku. da bi elektro pokretae tek pokrenuo motor. skracenja veka trajanja i do drugih problema sa paljenjem. Sada pricvrstite zavrtnje nosaca. Kontakti plalinskih dugmadi moraju hili pravilno podcscni.primer OA mm. Naprimer ako je naveden ugao zastoja od 30.

je period tokom koga kontakti platinskih dugmadi ostaju zatvoreni tokom eiklusa paljenja. prirucniku ili u uputstvu za podesavanje.. 14. iIi namazite tanak sloj maziva na asovinieu platinskih dugmati. Odvite zavrtanj za podesavanje zazora pomoeu odvijaca. prekidac za biranje funkeija mora biti postavljen u polozaj za ispitivanje koje se izvodi. Ugao (iIi vreme) zatvaranja. Kada proveravate stanje platinskih dugmadi vi. Obicno je potrebo povezati sarno dva provodnika da bi se obezbedio rad uredaja. Medutim. Nemojte pokusavati da ugurate merne listiee izmedu kontakta ovakvih platinskih dugmadi. Uredaj za merenjeugla zatvaranja elektricnim putem meri ovaj period i belezi srednju'veliCinu za sve cilindre izrazenu u stepenima rotacije brega razvodnika paljenja. 13. Kod takvih vozila za podesavanje zazara platinske dugmadi koristi se tahometar. NajcesCi model ovog ureclaja je onaj u obliku instrument a koji se moze drZati u ruci i koji 1ma nekoliko skala na jed nom brojcaniku. Isto tako kapnite sarno I ! J .. uvek kada menjate sklop. ubaeite novi posto ste ugradili i podesili zazar platinskih dugmadi. i 7.m a s ~ .. odnosno otvorite ili zatvorite prorez za po des avanje kako bi podesili zazar na pravu velicinu. Koriscenje tahometra Tahometar je osnovni ali vrlo koristan instrument kojim se mogu izvrsiti neka veoma vazna merenja. Pazljivo pomerite nepomicnu osnovu platinske dugmadi kako bi podesili zazar. postavite ga obrnutim redom od opisa datom u tacki 3. Panovo ugradite kapu razvodnika obrnutim redom od orisa i7 tacke 1. Velitinu ugla zatvaranja maiete nati ll.otpor. Pomocll dobrog i jeftinog uredaja za ispitivanje ugla zatvaranja i broja obrtaja moze se ispitati bra] obrtaja matcra i ugao zatvaranja i stanje platinske dugmadi. Panova ugradite razvodnu ruCicu obrnutim redom od opisa iz tacke 2. 15. _SISTEM ZA PALJENJE kap ulja.. NAPOMENA: Ako ste izvadili file za podmazivanje. Pogledajte odeljak "Podesavanje zazora ugla zatvaranja« koji dat u ovom poglavlju. Ubacite oCiscen merni listie odgovarajuce debljine izmedu kontakta na sklopu platinskih dugmadi. zazor platinske dugmadi je pravilno podeSen i sada mozete zategnuti zavrtnje za pricvrseivanje. 16. Ako ste uklonili stitnik. merite pro- . kao sto je vee objasnjeno ranije. Kada merni list moze da klizi izmedu kontakta sklopa platinskih dugmadi uz tek neznatan . Kapnite sarno nekoliko kapi motornog ulja na file. u stvari. kao i prekidac (iii pre kid ace) za biranje funkeije.

£1 . Vazno je pomenuti da postoji direktna zavisnost izmedu ugla zatvaranja i zazora platinske dugmadi i to se koristi kod pOdeSavanja motora. jeT merac automatski preratunava ugao . to je period vremena izrazen u stepenima. : ~ I .---. a od toga ce sarno 36 stepeni biti ugao zatvaranja.vodljivost sklopa na kontaktima. Na primer kod motora od 6 cilindara to ce biti 60 stepeni za svak.. Yazno je da se ovaj prekidac postavi u pravi polozaj pri ispitivaE nju. morate podeliti sa dva vrednost ocitanu za osmocilindricni motor. manji zazor platina rezultovace'povecanim uglom zatvaranja. Rad tahometra Sa prednje strane standardnog lahometra nalaze se najmanje tri skale.. Broj stepeni koji je potreban za jedno palenje je 360 Uedan pun obrtaj osovine razvodnika) podeljeno sa brejemcilindara motora. ---. sest iIi os am cilindara. j i l ! r . I . Na primer ako na skali obrtomera oCitamo vrednost 71 to znaCi da se motor okrece brzinom od 700 o/min. ) L-----------------------------------------______________________________________ ___ r ! je najveCi brej ovih uredaja predviden da radi sa sesto iii osmo cilindricnim motorima. Jedna od njih predstavlja broj obrtaja motora na skali koja je podeljena od 0-15. . Ako pogledate tahometar videcete da na njemu postoji prekidac sa polozajima za oCitavanje ugla za cetiri. Jednostavno receno meri se mogucnost iIi nemogucnost konlakta da provedu primarni napon. Na drugoj skali je ugao zatvaranja. Ciklus pred252 stavlja jedno zatvaranje i otvaranje koje je potrebno da bi se na svakoj svetici dobila varnica. Ako su platinska dugmad podesena na veGi zazor rezultat ce biti smanjenje ugla zatvaranja. Kao sto smo vee pomenuli. Sobzirom da 251 Crni provodnik (1) tahometra (2) vezuje sc za masu (3) na motoru. Svaki podeok predstavlja broj obrtaja' motora pomnozen sa 100. ako merite broj obrtaja kod motora sa celiri cilindra. j cilindar. Crveni provodnik (4) postavlja na prikljutak (5) na bobini koji se vezuje za razvodnik paljenja. u kome su platinska dugmad zatvorena u toku svakog ciklusa paljenja.-l .

a stanje piatinske dugmadi kada motor ne radi. Ta skala ima najmanje dva podeoka . biee vam potreban adapter da bi ste povezali ovaj provodnik a istovremeno obezbedili kontakt izmedu prikljucka na bobini i primarnog prikIjueka. vee moze stvoriti potencijalnu opasnost postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. i stoga bi se dobio pogresanrezultat ocitavanja u slucaju da je ovaj prekidac postavljen u pogresan polozaj. i posle nekoliko ponavljanja prethodne procedure. 2. Kod veCine ovakvih uredaj a postoje dva provodnika. Kada je kontakt-kljuc ukljucen. Podesavanje zazora (ugla zatvaranja) AlaI i materijal .»Dobro« i »Lose«. To je ona] prikljucak sa kojim su povezana platinska dug253 SISTEM ZA PALJENJE mad. tj u zavisnosti od toga koliko cilindara-ima motor. to znaci da se platinska dugmad moraju promeniti. I da ne zaboravimo. posebno kod Ford-a. Povezivanje tahometra S obzirom da postoji yeti broj razliCitih instrumenata ove vrste. Ovim postupkom omoguGicete da se kontakti platinske dugmadi zatvore tako da ce instrument dati ispravno oCitavanje. crni i crveni.jednu funkcijuispitivanje stanja kontakta platinske dugmadi. l. Gotovo svi tahometri imaju jos. i instrument podesen za ispitivanje platinskih dugmadi. Na osovini razvodnika kod cetvoro cilindricnog' motoraima cetri brega a kod sesto cilindricnog sest. To ne samo da ne obezbeduje dobru masu. Obicno je ova skala postavljena na donjem delu instrumenta. na skali se oeitava da li. Ako ovim postupkom ne mozete da dobijete oeitavanje »Dobro«. Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa noseCim zavrtnjima karburatora iii tiltera za vazduh. merenje broja obrtaja motora i ugla zatvaranja oCitavaju se dok motor radi.je stanje platinskih dugmadi zadovoljavajute. Ako instrument pokaze »Lose« a vi verujete da su platinska dugmad jos uvek dobra. neophodno je da tacno postujete uputstvo za instrument koji koristite. na primer sa negativnim (-) polom ¥umulatora iIi nekim delom na bloku "matara. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju zajedn"o sa instrumentom. Kod nekih vozila. Crveni provodnik treba povezati sa prikljuc: kom za primarni namotaj bobine. U daljem tekstu je dato osnovno uputstvo za povezivanje ovog instrumenata.zatvaranja i oeitava broja obrtaja na bazi otvaranja i zatvaranja platin$kih dugmadi tokom jednog celog obrta osovine razvodnika. Crni treba povezati sa »dobrom« masom. pokrenite malo motor po motu kontakt-kljuca.

U uputstvu je tacno nazoaceno kako treba povezati provodnike. isto vazi i za novu iIi koriscenu platinsku dugmad kod razvodnika sa otvorom na kapi.• Produzni kabl • Odvijae • Stezae za crevo • Daljinski prekidae • Tahometar • Sestougaoni (»imbus«) kljuc N ova platinska dugmad se mogu tacno ugraditi ako se koristi Cist merni listie. tokom obrtanja osovine razvodnika u kome kontakti platinske dugmadi ostaju zatvoreni (spojeni). Podesavanje ugla zatvaranja platinskih dugmadi je najvainija operacija pri servisiranju razvodnika. Postupite prema uputstvu koje je priloieno uz prekidae. koji omogucuje podesavanje zazora i kada razvodnik nije rasklopljen. kroz koji se spolja moze vrsiti podesavanJe. postupite prema uputstvu koje je prilofenD uz instrument. Ako koristite daljinski prekidae elektropokretaca. Obicno je provodnik koji se povezuje na neki metalni deo motora (masu) boie. Prekidac ima dva provodnika koji se povezuju sa solenoidom elektro pokretaea. Osnovna procedura podesavanja ugla zatvaranja zavisi od tip a razvodnika koji se nalazi na vasem vozilu. podesavanje ugla zatvaranja mozete uraditi bez pomoei sa strane. drugi kod koga na poklopcu postoji otvor u obliku prozorCica. Tahometar. ima dva provodnika koje treba povezati sa motorOffi. Svaka promena ugla zatvaranja ima odgovarajuCi uticaj na vreme paljenja motara (predpaljenje). anda uvek treba pOdesiti ugao zatvaranje pre nego sto podesite vreme· paljenja. Ugao zatvaranja platinske dugmadi razvodnika predstavlja onaj ugao. kao i daljinski prekidac elektropokretaca. Postoje dva osnovna tipa razvodnika . dok crvenu stipaljku treba povezati 254 sa primarnim prikljuckom na bobini. Medutim kod platinskih dugmadi koja su koriseena i cije kontaktne povrsine imaju blage neravnine iIi nagorelost. izrazen u stepenima. zazor se mora podesiti pomocu tahometra. Ako su provodnici vaseg instrument a oznaceni drugim bojama. Manji zazar daje veti ugaa zatvaranja. a sam ugao zatvaranja se podesava menjanjem zazora platinske dugmadi. . kod koga je poklopac bez otvora. veti zazar daje manji ugaa zatvaranja. Ovaj prekidac yam omogueuje da pokreeete motor dok radite ispQd poklopea motornog proslora. Podesavanje zazora (ugla zatvaranja) kod razvodnika sa zatvorenim poklopcem Napomena: Ako vas automobil ima platinsku dugmad. Provodnici su uvek oznaceni bojom da bi se olaksalo povezivanje.prvi.

Obratite paznju na polozaj zavrtnjeva da bi kasnije lakse sklopili razvodnik. dok je glavni prekidac iskljucen i povezite ga sa nekim metalnim delom na motoru pomocu produznog kabla. Paznja: Nikada nemojte povezivati produini kabl sa noseCim zavrtnjima karburatora iIi fi/tem za vazduh. Kod veGine ovakvih uredaja postoje dva provodnika. r rukom sa osovine. 2. Ako je to slucaj kod vaseg razvodnika. i . a prema uputstvu proizvodaea. vee moie stvoriti potencijalnu opasnost posroji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. A. Odvojite i blokirajte crevo za vakuum pomoeu kIes!a. Ako su provodnici vaseg instrumenta druge boje postupite prema uputstvu proizvo- . prema uputstvu koje je prilozeno uz prekidac. To ne soma do ne obezbeduje dobru masu. Uklonite kapu razvodnika. na primer sa negativnim (-) polom akumulatora iii nekim delom na bloku motora.. u daljem tekstu data je osnovna procedura za povezivanje ovog instrumenta.Da bi podesili ugao zatvaranja kod ovakvog razvodnika uradite slede':e: 1. skinite taj uredaj. crni i crveni. odnosno odvrnite navojne kopce za 1/2 kruga pritiskujuCi ih pritom nanize odvijacem. Skinite razvodnu rucicu razvodnika. 5. Uklonite sekundarni visokonaponski provodnik bobine sa centralnog prikljucka na razvod-' niku. morate se osloniti na po moe nekoga sa strane ko ee pokretati motor kada je to potrebno. 3. ! I 1 = I . Napomena: Neke vrste razvodnika na starijim tipovima automobila imaju uredaj za otklanjanje radio smetnji koji je postavljen preko platina. Prikljucite daljinski prekidae na elektropokretaca. U najvecern broju slucajeva ona se jednostavno podigne i ! . 6. Ukoliko nemate na raspolaganju ovaj veoma zgodan uredaj. 4. Skidanje se svodi na oavrtanje dva zavrtnja. U ovom slucaju odvijac sa opruznim driacem za zavrtanj biee od pomoe. Medutim. Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja i broja obrtaja sa motorom. erni treba povezati sa »dobrom« masom. Oslobodite kopte koje drZe kapu. aka je pricvrscena pomocll dva zavrtnja moze se skinuti pomocll odvijaca.

obratite paznju na zaravnjenu stranu osovine. Obrisite bregove na osovini razvodnika eistom krpom i nanesite tanak sloj odgovarajueeg maziva. vee moze stvoriti i potencijalnu opasnost postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. postavite je na 050vinu razvodnika. neka se podesavaju pomeranjem nosaca sklopa pomoell odvijaca koji se postavlja u upusten otvor. Podesite ugao zatvaranja pomoeu zavrtnja za podesavanje iIi pomeranjem nosaca platinske dugmadi na preporueenu vrednost u stepenima. Painja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa noseCim zavrtnjima karburatora iii Jiltera za vazduh. Tu ce te nati cetvrtasti ispust koji se uklapa u okrugli i ('etvrtasti otvor na prirubnom delu razvodne ruCice. B. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju sa memim instrumentom. Polomicete jeT Pritegnite zavrtnje odvijacem. Posto ste podesili ugao zatvaranja. 10. sad ga vratite na svoje mesto. Ts.daca. Ukoliko ne vratite ovaj uredaj na mesto imacete radio smetnje. Painja: Ova je vrlo vaino utiniti. biee yam potreban adapter da bi prikljuCili po menuti provodnik a prito'1' i dalje imali kontakt izmedu prikljueka bobine i primarnog provodnika. Ako se kod vaseg razvodnika razvodna rutica navlaCi na osovinu. Postoje i platinska dugmad koja se podesavaju okretanjem ekscentricnog zavrtnja. Pomoeu odvijaea malo odvmite zavrtanj za podesavanje ili nosae za pomeranje paltinske dugmadi koji se nalazi u razvodniku. SISTEM ZA PALJENJE 8. Aka se rueica kod razvodnika pricvrscuje pomocll dva zavrtnja. Ne postavljajte ruCicu na silu. To ne sarno da ne obezbectllje dobru masu. To je onaj prikljueak koji je povezan sa sklopom platinske dugmadi u razvodniku. PrikljuCite crveni provodnik na primani prikljucak na bobini. Kod nekih automobila. posebno kod Forda. I U OVOID slucaju rucica se moze . okrenite ih da bi sveze mazivo doslo do bregova. ali pre nego sto pritegnete zavrtnje za pricvrsCivanje vodite racuna da ne ustinete primarni iIi kondenzatorski provadnik. 9. iii zamenite mazalicu. Ako ste uklonili uredaj za radio smetnje. strana mora da naide na odgovarajueu povrsinu u prirubnom delu razvodne rucice. 11. zategnite zavrtnje za podesavanje platinske dugmadi i iskIjucite glavni prekidac. Pastavite razvodnu ruCicu razvodnika na svoje mesto. 13. Pokrenite motor pomoeu daljinskog prekidaca i istovremeno motrite na tahometar. UkljuCite glavni prekidac. 12. Ako taj korak propustite to maze dovesti do ostecenja glavnog prekidaca. 7. Ako u razvodniku postoji mazalica za bregove iIi file za podmazivanje.

A. 14. . . UkljuCite motor i ostavite ga da radi na praznom hodu. Ako ste tokom prethodnog podesavanja motora skinuli sveCice. PrikljuCite crveni provodnik na primani prikljucak na bobini. posebno kod Forda. I i . To ne sarno da ne obezbeduje dobru masu. 16.! Ulvrtanj za podeSilvanje platinskih dugmadi. 15. 17. Crni treba povezati" sa »dobrom« masom. a pomocu uputstva proizvodaca. To je ovaj prikljueak koji je povezan sa sklopom platinskih dugmadi u razvodniku. Kod veCine ovakvih uredaja postoje dva provodnika. 2. Ovakvi adapteri se obicno isporueuju sa tahometrom. 255 Podesavanje zazora (ngla zatvaranja) kod razvodnika sa otvorom na pokJopcn Napomena: Kod nekih tipova motora koji imaju razvodnik paljenja sa platinskim dugmadima.Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja i broja obrtaja motora. na primer sa negativnim (-) polom akumulatora iIi nekim delom na bloku motora. podignele pok!opac o(Yora (1) i postavite odgovaraju6 scstougaoni odvijac (2) I. vee moie stvoriti i potencijalnu opasnost postoji moguenost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. Kod nekih tipova automobila. Uklonite daljinski prekidac. kapa razvodnika ima otvor taka da se ugao zatvaranja moze podesiti bez skidanja kape. crrri i crveni. ovde je navedena osnovna procedura za povezivanje tahometra.. Uklonite provodnik za spajanje i ponovo poveiite sekundarni visokonaponski kabl bobine . B. l. Aka su provodnici vaseg instrumenta druge boje postupite prema uputstvu proizvodaca.-:-l. Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa nosetim zavrtnjima karburatora iii [iltera za vazduh. dok motor 256 Da bi podesili zazar pla!inskih dugmadi kad razYodnika koji irnaju kapu sa otvowm. Medutim. a pritom i dalje imali kontakt izmedu prikljucaka bobine i primarnog provodnika. bite yam potreban adapter da bi prikljucili pomenuti provodnik. ugradite ih pre nego sto nastavite sa podesavanjem.postaviti sarno na jedan naCin. vodeCi racuna da je glavni prekidac iskljueen. Vratite na mesta kapu razvodnika postujuCi uputstvo koje je obratno uputstvu pri skidanju. Ako kapa razvodnika vaseg motora ima otvor za podesavanje sledite navedene korake.' radi u praznom hodu. P_ogledajte odeljak »)Provera i ugradnja sveCica« U ovom poglavJju. Odvojite tahometar za merenje ugla zatvaranja obrnutim redosledom od opisanog u tacki 6.

Na srecll veCina tih razlika Cine servisiranje laksim. Pored diska nalaz1 se i magnetni davae. Prekidanje primarnog kola bobine omoguCice da ... 4. i u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu da bi ga smanjili. sa aspekta servisiranja te razlike su male... sveCice rede zakazuju.. bolje palenje pri vetim brzinama sto smanjuje potrosnju goriva i zagadenost izduvnih gasova. a i radni vek sveCica je mnogo duzi. i mnago pouzdanije startovanje matara.zadavala najvise problema. 5. motreCi pritom na tahometar. Kod Chrysler-a ovaj uredaj se zove »re\uctoT«.. Kada se asovina razvodnika obrce zub diska prolazi pored kalema davaca i uspostavlja magnetne impulse koji se zatim sprovode do elektronskog kontrolnog uredaja. ----------i l Elektronsko paljenje Alai i malerijal • Izolovana klesta • Voltmetar i ommetar iii Volt-ommetar • Produini kabl • Daljinski prekida. Skinite tahometar obrnutim redosledom od redosleda iz taeke 1. izvadite odvrtae i zatvorite otvor na kapi razvodnika. Podignite poklopac na otvoru kape razvodnika i postavite odgovarajuCi sestougaoni odvijac u! zavrtanj za podesavanje platinske dugmadi. Okrenite zavrtanj za podesavanje u smeru kretanja kazaljke na satu da bi povecali ugao zatvaranja. . Mehanizam za podesavanje je samokoeeci. Medutim danas su platinska dugmad i kondenzator kod konvencionalnih sistema zamenjeni elektronskim sistemom za paljenje. Kontrolni meaaj je konstruisan tako da pre kine primarno kolo babine svaki put kada primi impuls od diska. Ford sliean uredaj naziva tura«. Iako su razlike izmedu sistema konvencionalnag paljenja i sistema elektranskog paljenja velike.3. koji izaziva mnogo manji broj problema. Neke ad prednosti elektronskog paljenja su: mnago visi napon u sekundarnom kolu time se smanjuje mogucnost neispravnog paljenja.. • Odvijac e j\dapter za bobinu • Stroboskopska lamp" • Tahometar • Stezae za creva P latinska dugmad razvodnika palenja su uvek bila ona komponenta automobila koja je . General Motors }:>jezgro palenja«.. Na primer kod elektronskog sistema za palenje bregovi na osovini razvodnika zamenjeni su diskom sa zubcima. Posto ste podesili ugao zatvaranja. 6. kao i tranzistorska kontrolna kutija odnosno elektronski kontrolni uredaj.

prljavstine i korozije.sa sveCica na 'prvom i cetvrtom cilindru.000 volti kod konvencionalnog sistema. Kao !ito je vee pomenuto. koji se prenosi na davae. Takva obavestenja se mogu nati u prirucniku. izmedu ona!nog i eltktronskog sistema za paljenje in101 bi'nih razlika. • Kod motora V6 .sekundarna kola proizvede visok napon koji je neophodan da izazove varnicu na sveCici. Ovako visok napon.000 valti sto je znatno vise. Cvrsto uhvatite rukom gumeni stitnik i pomerajuCi ga leva i desna paz257 SISTEM ZA PALJENJE if ( . SISTEM ZA PALJENJE Elektronsko paljenje moze da podigne napon na svetici do 40. Sa ovako povecanim naponom zazor elektroda na svecicama se maze povecati 5to daje bolje performanse. od 15. mozete i bez upotrebe specijalnih instrumenata da praverite intenzitet varnice i taka se liverite da Ii je greska u tom sistemu_ Paznja: Kada vrsite provent intenziteta varnice nemojte skidati provodnike sa sledeCih sveeica: • Kad motora V8 . To moze da osteti razvodnu TUcicu iIi davae.sa sveCica na trecem i na 5 cilindru. \ \ \ \ \ . i aka sumnjate u elektronski sistem za paljenje. ali aka nemate prilicno veliko iskustva bolje je da trazenje kvara i popravku prepustite strucnjaku profesionalcu. medutim postavlja veliko opterecenje za kablove sveCica. Razlike postoje i izmede elektronSklh sistema za paljenje razliCitih proizvadaca. Da bi proverili intenzitet varnice uradite sledece: 1. • Kod linijskih cetvorocilindricnih motora .000 do 20.sa svecica na prvom i trecem cilindru. Odriavanje elektronskog sistema za paljenj e Odriavanje elektronskog paljenja obicno zahteva detaljna servisna uputstva sa tehnickim podatcima i uputstvima za ispitivanje. Odvojite provodnik svetice (pogledajte prethodno upozorenje). (Pogledajte odeljak "Provodnici svetica« u ovom poglavlju. Medutim ako ne mozete da pokrenete motor vaseg automobila. to moze izazvati pojavu luka na razvodnaj rucici.) Ista tako morate proveriti da Ii na kapi razvadnika i razvodnoj ruCici ima naprslina. Zbog toga morate da proveriti da Ii je izolacija kablova u dabrom stanju i da su svi prikljucci Cisti i dobri. Ako se za potrebe probe intenziteta varnice koriste navedeni provodnici. • Kod linijskih sestacilindricnih motom . tako da je veoma vaino da pogledate neki od ovih sistema i kako se odriavaju.sa sveCica na prvam i asmom cilindru.

i kada nema napona na bilo kom delu sistema za paljenje osi u . Nck:1 yam neko startuje motor. problem u elektronskom sistemu za paljenje mozete naC! pomocu voltmetra i ommetra. oa motor. osim voltlommetrom.dovoljno je na oko 6 do 9 mm. Ii l' I 1 I ! Ispitivanje elektronskog sistema za paljenje Da bi nasli kvar na elektronskom sistemu za paljenje vaseg automobila. Za neka ispitivanja. . rade se sa ukljucenim glavnim prekidaccm) iIi u polozaju »start«. rade se kada je glavni prekidae iskljueen.. Daljinski prekidae je vrlo koristan za mnoga ispitivanja. Bez obzira koji instrument koristite uvek cete imati dva provodnika crveni i croj. . Sledeca ispitivanja se moraju izvrsiti u nizu da bi odrediIi koja je od komponenata sistema u kvaru. . Ijivo kabl sa sveCice. bice yam potrebni i produzni kablovi. koja imaju izolovane fuCice. iii kombinovanog instrumenta volt/ommetra. uzrok sto motor ne maze da pali nije u elektronskom sistemu za paljenje. Nemojte vuCi sarno k:lhl Jl. sc motor startuje gledajte varnicu koja skare sa kabla. Sva ispitivanja koja se vrse pomocu ommetra iIi pomocu volt/ommetra. napon akumulatora automobila prisutan je u provodnicima i svim delovima sistema za paljenje. mozete ga ostetiti.l ve li elektronskim paljenjem uklonite kabl sa svecice (1) i drzi!C ga na oka 6 mm od motora pomocu iwlovanih kljdta (2). ukoliko ga nemate morate obezbediti pomocnika. . Ako va mica ne skate. I)rzilc kraj kabla sveeice pomocu klesta za svecu. Ispitivanja sa voltmetrom Se vrse kada je sistem za paljenje pod naponom.. I \ . odnosno zatvorena. 25K Pritom se maze cuti pucketanje. kabla na motor u trenutku kada se motor pokrece. :1. Napomena: Sva ispitivanja koja se rade pomocu voltmetra iIi pomocu volt/ommetra.\\ On bi tJ!vrdili da Ii su naslali problemi sa pokrctanjem motora !. Kada je glavni prekidae u bilo kojem od ova dva polozaja. To je zvuk varnice visokog napona koja preskace zazor.:f. blizu metal!log dela motora . sigurno je da elektronsko paljenje nije uuok problema. izvrsite seriju ispitivanja prema uputstvima koja daje proizvodae.:e. koji drzite u ruci. Aka varnica preskace zazor. Aka varnica preskoci sa.

davae. koji se meri izmedu negativnog prikljueka i prikljueka visokonaponskog provodnika.u ommetra.u iIi prekidu kola u modulu. je obieno izmedu 8. Ako sistem za paljenje ne daje varnicu. na taj naCin osteticete instrument. modul iIi provodnici izmedu ovih delova. Da biste ga ispitali odvojite prikljueak davaea i izmerite otpor ommetrom. dok manji otpor ukazuje na kratak spoj. Taj otpor je obicno izmedu 150 i 1200 oma.delu do glavnog prekidaca. 4. davaeu iIi provodnicima izmedu njih. dok veoma visok ukazuje na prekinuto kolo. davae razvodnika i kontrolni modul ispravni. Otpor sekundarnog kola bobine. Ispitivanja pomocu omrnetra moraju se vrsiti kada je sistem bez napona. osnovni tok ispitivanja pri trazenju kvara je sliean: 1. Yrlo mali izmereni otpor ukazuje na kratak spoj. U tom slueaju radi se 0 povremenom SISTEM ZA PALJENJE kratkom spoj. Paznja: Nikada nemojte ispitivati kola pod naponom pomo{. S. 'Ovo ne vaii sarno aka sistem prekida (»trokira«) i ako povremeno prestaje sa radom. Mnogo veCi izmereni otpor ukazuje na pre kid kola u kalemu iIi u njegovim provodnicima. tj. morate odrediti da Ii je'u pitanju bob ina.5 i 3 oma. Napon akumulatora mozete proveriti pomocu voItmetra. pomocu kljuea. Ako je sistem za paljenje. Za veCinu sistema za elektronsko paljenje patrebno je najmanje 9 volli. 2. (Yidi odeljak »Indukcioni kalem (Bobina)« na kraju ovog poglavlja). Uvek proverite koju vrednost navodi proizvodae. 3. mozete eliminisati bobinu kao moguteg uzrocnika neispravnosti. i u tom slucaju zamenite bobinu. Isto tako morate proveriti da namotaj davaea nije u kontaktu sa masom (da nije »probio na masu«) tako sto ce te . pri prethodno opisanom ispitivanju. Da biste proverili da Ii je 'bobina ispravna iskljuCite prekidae paljenja i proverite otpore primarnog i sekundarnog kola. dao jaku varnicu mozete pretpostaviti da su bobina. Ako su otpori primarnog i sekundarnog kola bobine u okviru vrednosti koje daje proizvodac. Yeoma veliki izmereni otpor ukazuje na prekid u namotajima. Prvo cete proveriti napon akumulatora kako biste ustanovili da Ii je dovoljno napunjen za napajanje sistema za paljenje. Kao sledece ukljueite. glavni prekidae i prove rite da Ii postoji napon na (+) pozitivnom prikljueku bobine. Osnovni tok ispitivanja Bez obzira da Ii je vas automobil do mace proizvodnje iIi iz uvoza.000 i 12. aIi kod veCine sistema otpor izmedu pozitivnih prikljucka primarnog namotaja je izmedu 0. Ponovo pogledajte uputstvo proizvodaca. SledeCi den koji ispitujete je namotaj davaea u razvodniku paljenja. kada napon ne postoji na prikljuccima za ispitivanje.000 oma.

i aka imate prave podatke iz uputstva. Sada ste problem sveli na dva moguca uzrocnika zbog kojih motor ne moze da upali iii sto se varniea povremeno gubi: kontrolni modul paljenja iIi provodniei (instalaeija). najverovatnije je da je sam modul u kvaru i treba da se zameni. on bi trebao da radi. i ako modul dobija napon i ima masu. Napomena: Kod nekih Chrysler-ovih sistema razmak izmedu davaca i zuba na osovini razvodnika moze uticati na rad sistema za paljenje. zatim provodnik koji napaja modul naponom sa akumulatora kada je glavni prekidac ukljucen. Podesavanje paljenja Ala! i ma!erijal • Stroboskopska lampa • Racva.izmeriti otpor izmedu oba provodnika namotaja davaea i kuCista razvodnika. Da biste proverili provodnike potrcbno je da opet pogledate uputstvo kako biste odredili priljucke koje je potrebno ispitati. ovde necemo ni pokusati da navodimo sve pojedine informacije. Kod elektronskih sistema za paljenje kod kojih davae radi" na principu »Halovog efekta«) marate proveriti da Ii je zatvarae koji se nalazi ispod razvodne rueice vezan sa maSOffi. nastavak i nasadni kljuc • Krpe • Kreda • Stezac za erevo S vrha podesavanja paljenja je da se obezbedi da svaka cd sveCica upaIi smesll u pravom tre- . Mnogi moduli su i uzemljeni preko ovog provodnika. Ako davae zadovolji ova ispitivanja mozete ga eliminisati kao uzrok problema u sistemu za paljenje. iIi ako motor ponekad radi a ponekad ne. Provera rada jednog elektronskog sistema za paljenje nije taka teska aka razumete osnovne principe onaga sto radite. Ako to nije'slucaj. Osnovno je da proverite elektrienu provodnost provodnika izmedu modula i senzora. Aka nije anda davae ne moze da generise signal zn kontrolni modul. Ako vasa ispitivanja pokazu da nema prekida iIi kratkog spoja u provodnieima izmedu modula i davaea. koje su i onaka prisutne u brojnim prirutnicima. Prove rite da problem nije u provodnieima tako sto cete pomerati i uvijati provodnike prilikom ispitivanja. Ovaj razmak se naziva »vazdusni zazor« i mora biti u granicama datim u uputstvu. 259 SISTEM ZA PALJENJE 6. S obzirom na veoma velike razlike izmeoll sistema i na slozenost koja je postala uObicajena kod novijih tipova sistema za paljenje. Ako davae nije u vezi sa masom aba ova merenja dace beskonacnu vrednost otpora.

Svaki put kada sveCica na prvom cilindru da varnieu. Posto je zazor (iii vreme zatvaranja) platinske dugmadi pravilno podesen. Obicno se creVQ vakuumskog uredaja za podesavanje pretpaljenja. Paljenje se podesava tako sto se poravnaju dye od ovih tacaka dok motor radi. kako bi se dobilo maksimalno iSkoriscenje motora. Stroboskopska lampa se uperi tako da osvetIjava tacke koje se nalaze na prigusnici vibracij a. Jedno-· stavnim recima. Najveci broj motora ima osnovnu oznaku za pOdesavanje (reper) datu kao liniju. i uredaja za kontrolu izduvnih gasova kod novijih tipova automobila ponekad je tesko povezati stroboskopsku lampu sa svecieom prvog cilindra.) Neki motori imaju nekoliko oznaka na prigusniei vibraeija i jedan zub na p6klopeu razvodnog mehanizma. Ugao pa!jenja se cesto nazi va i ugao pretpaljenja. zub iIi slicnu oznaku na tdak celieni tocak koji prievrsten na prednji kraj radiliee. (Prigusniea vibraeija je cesto u sklopu sa kaisnikom. stroboskopska lampa se povezuje za kabl sveCiee pfvog eilindra. NaCini povezivanja stroboskopske lampe Zbog dodatne opreme kao sto je uredaj za klimatizaciju. a da ipak pravilno podesite osnovno paljenje. Napomena: Ova vazi sarno za matoTe sa parnim brojem cilindara i ne moze se primeniti na motore F"'------I i I ·1 Odredivanje prvog cilindra . stroboskopska lampa zasvetli. te se ave oznake nalaze i na kaisniku. Ovo van i za podesavanje elektronskog paljenja.nutku. Paljenje se obicno podesava pomotu stroboskopske lampe (svetlo koje se pali visokonaponskim impulsom sveciee na prvom eilindru). S obzirom da se varniea javlja u trenutku kada je prigusniea vibraeija u istom polozaju u odnosu na oznaku. prev. Motor se ukljuti i ostavi da radi na praznom hodu. Metoda pridruzenog eilindra omogucuje yam da stroboskopsku lampu povelete i sa nekom drugom sveCicom (osim svecice prvog cilindra. na kojoj je oznaeeno nekoliko podeoka za podesavanje paljenja. pravilno podeSavanje paljenja moze se dobiti i »metodom pridruzenog cilindra«. prim.reeiproeno podesavanje. izgledace kao da je oznaka za podesavanje paljenja nepomicna. koji se nalazi na razvodniku paljenja. Vreme paljenja varniee je nekoliko 260 mikro sekundi i meri se brojem stepeni (uglom) »pre gornje mrtve tacke« za svaki klip koji se krece U okviru svog ciklusa. pricvrscenu na poklopae razvodnog mehanizma. skine i zacepi. Medutim postoji i naCin da se prevazide ovaj problem . Drugi imaju sarno jednu oznaku na prigusnici vibracija i plocu.

prema redosledu paljenja prvom cilindru je pridruzen peti cilindar. postupite na sledeCi naCin. valva i poprecni postavljeni dienerai motors (11) Svi liniski sestocilindricni Za mutore sa osam dlindara (12) ford. Cilindar pridruzen prvom cilindru motora moze se odrediti na sledeCi naCin. mercedes. kadillllk 425 (13) svi osim ford. Porsche (3) Honda. SISTEM ZA PALJENJE Za molOTe $11 celiri dlindra (l) Saab. poprecno p05tavljeni (8) Peio i Volvo V6. renua.0 00 00 @OO sa tri odnosno pet cilindara. Krpom oeistite oznake za podesavanje paljenja .It I 010 ~ . o o o l CD CD 1::1 do l o o o . OiO 0'0 @OO ® ~ I ® I . POrSe sestodlindricni bokser (9) ford V6 (10) Svi V6 osim pezna. 1. Redosled paljenja mozete nac. kadillak 425 Podesavanje paJjenja Da biste podesili osnovno paljenje motora (iIi pretpaljenje) na automobilima koji nemaju kompjutersko podesavanje paljenja. iIi u prirucniku za vas automobil. Kod motora sa sest cilindara to je cetvrti cilindar prema redosledu paljenja. Kod motora sa cetiri cilindra. gde je urezan II metal. pocie. Saab Za mutoTe 2lJ scst cilindJrll ' (7) General Motors V6. poriI. na usisnoj grani. Snbaru (2) Volkswllgell. korl poprecno postavljenih molora (4) Svi popreclIo poslavljeni moWn osim Hunde (5) Reno. Sab (6) Svi osim Renaulta. mercedes. o. Peugeot. prema redosledu paljenja prvom cilindru je pridruzen treCi cilindar. Peio.'. ~ CD (0 f § 0 o ~ 000 •. Kod motora sa osam cilindara.

On se povezuje sa sveCicom iii sa kablom sveCice prvog ciEndra na motoru. Adapteri za povezivanje isporucuju se sa stroboskopskom lampom. Kod novijih tipova matora vrednost pretpaljenja naznacena je na plaCici matara iii na nalepnici u motornom prostoru. oba creva se . stroboskapska lampa ima jos jedan provodnik. ali kod veCine matara ono se skida i blakira. Crycni provodnik (5) koji I'o eii s.) . Ako je to slucaj kad vaseg automobila. Za strabaskapske lampe kaje rade na jednosmernu struju (DC). Svaki put kada sc j. a oznaka na kaji'iniku radilicc (8) bite vidljivi\ u palai-aju uz plocicu (9) Oll kojoj su obeldeni uglovi prelpaijcnja.tKUmulatnr a. 262 Napomena: Ako pianirate da kupite stroboskopsku lampu. tako da one budu vidljive. 3. erni provodnik se pavezuje na negativni (-) pal akumulatara. prirucniku uputstva za padesavanje pretpaljenja za vas motor. Aka stroboskopska lampa radi na naizmenicnu struju (AC). pomocu adaptera (21. 2. Ako crevo nije blokirano motor ce raditi neravnomerno i bice nemoguce proveriti pretpaljenje. Crveni se vezuje na pozitivni (+) pal akumulatara. i blokirajte kraj creva. ovi provodnici nisu potrebni jer patrebnu struju za rad lampa dabija iz kucne instalaeije (220 V). pokusajte da nabavite onu kaja dobija impuls sa provodnika svecice preko 5tipaljke. Pavezite strobaskapsku lampu na matar.motora pre nego sto ga pokrenete. izmedu wecice (3) i gumcnog stitmka (4). a emi provodnik (i) nu negativni pol Clkumul:uora. Proverite u prirucniku za vas auto mobil koji je cilindar motora oznacen kao prvi. Bez obzira odakle se napaja. Ako razvadnik ima dve vakuumskc membrane. potrazite vakuumski uredaj za pretpaljenje na razvodniku paljenja. Bez obzira na tip prikljucka nikada nemojte probadati kabl sveCice iii gumeni stitnik sa ostrim prikljuckom radi povezivanja stroboskopske lampe! 4. Kod nekih matora creva vakuuma ostaje prikljuceno tokom podesavanja pretpaljenja. Prove rite u 261 SISTEM ZA PALJENJE ®( i PrikljuCite provodnik (1) lampe.Jvi varnica na sveCici stroboskopska !ump<I cc zasvclliti. OznaCite kredom na cistoj povrsini dye tacke koje zelite da poravnate tokom poddavanja paljenja. Odvojite gumeno ere va taka sto ga povucete sa sklopa. Ovakav tip prikljucka olaksava rad i naziva se »induktivna stipaljka stroboskopske lampe«. . ! .troboskopske lampe (6) treba ptlvczmi [1:1 pozilivan pol .

SISTEM ZA PALJENJE /--\ Da bi podcsili paljcnje. Ovaj zavrtanj u stvari priteze nosac koji drzi razvodnik U pravom poloiaju. Vodite racuna dn neki od provodnika nije u blizini ventilator3 iIi drugih pokretnih delova motora. Usmerite stroboskopsku lampu prema oznakama vodeCi racuna da rukom iIi lamporn ne zakaCite ventilator motora. " ~ ' . Pogledajte odeljak "Podesavanje . ·5. 7. Dok motor radi i dok je stroboskopska lampa ukljucena i usmerena prema oznakama.. koji se nalazi sa spoljne strane donjeg dela razvodnika oa mestu gde se razvodnik vezuje na motor. 6.j F i . podesite ugao zatvaranja i ostavite motor da radi oko 15 minuta da bi postigao radnu temperaturu pre nego sto pristupite podeSavanju . dok se oznake ne poravnaju. 12. pretpaljenja. Ako su kredom povucene oznnke poravnate to znaCi da je pretpaljenje motora prnvilno podeseno i dn moiete preCi na tacku 11. Obrntite paznJu nn poloinj vakuumskih vodova dn bi ih kasnije Inkse pravilno prikljucili. Pritegnite zavrtanj koji drii razvodnik paljenja. [ ! I ·":'::. 263 --. U gasite motor. zazora (ugla) zatvaranjzl\( U ovom poglavlju. Odvojite i prikljucak sa sveCice prvog cilindra. ZakreCite razv()dllik (3) dok IlC poravnate awake za ra1jcnje. 9. Odvojite prikljucke stroboskopske lampe sa akumulatora iIi izvora struje. ObrCite ga u smem suprotnom od smera okretanja razvodne ruCice razvadnika aka zelite da poveeate ugao pretpaljenja. --SISTEM ZA PALJENJE . ili u obrnutom smeru. Ako je u pitnnju sistem paljenja sa platinskom dugmadi. gde se razvodnik vezuje na motor (2). Da biste odvrnuli ovaj zavrtanj potreban yam je odgovarajuCi kljuc. Ovim je osnovno podesavanje prepaljenja zavrseno. Ako oznake nisu poravnate predite na sledecu tacku. Dok motor radi. odvrnite znV'ftanj za pricvrscivanje rnzvodnika paljenja. Po novo proverite pretpaljenje jer se prilikom zatezanja zavrtnja moze dogoditi da se razvodnik· pomeri. 11. 8. I moraju odvojiti i blokirati. octvrnile zavrtanj za pritvrscivanje razvodnika p:tljenja (I): potraiite ga na spoljnoj donjoj strani razvodnib. okreCite ga u smeru okretanja razvadne ruCice aka zeIite da smanjite ugao pretpaljenje (da dobijete kasnije pretpaljenje). 10. lagano zakreeite razvodnik u smeru kazaljke na satu.

Deblokirajte vakuumska ereva i postavite ih na svoje mesta.13. AMC MODELl SA SEST CILlNDARA (opremljeni Fordovim elektronskim paljenjem). AMC MOTORI SA CETIRI CILINDRA (i GM motor Iron Duke od 2. AMCIRENAULT ALLIANCE. Ovim se ukljucuje samo-testiranje i kompjuter ce obezbediti fiksno predpaljenje. Nadite prikljucak kompjutera ispod pregrade i kratko spojite prikljucke A i B. CHEVROLET SA UBRIZGA V ANJEM GORIVA. i izbrisite kod greske iz memorije kompjutera tako sto izvadite osigurac kompjutera. tako sto ce te izvaditi osigurac iii skinuti klemu sa baterije i ostaviti kompjuter bez napajanja za oko 10 sekundi. Ovim se onemogucava kompjuterska kontrola visokonaponskog kola i zasvetlice signalna lampiea "Proverite motor« (Check Engine). Povecajte broj obnaja motora na 1600 o/min. Ovim se onemogucava kampjuterska kontrola visokanaponskog kola i zasvetlice signalna lam pica "Prove rite motor« (Check Engine). iIi skinete klemu sa akumulatora i ostavite ga bez napajanja za oko 10 sekundi. IskljuCite cetvoropolni prikljucak sa razvodnika paljenja. Kod vozila gde kompjuter kontrolise broj obrtaja na praznom hodu nemojte podesavati iIi odvajati ovu kontrolu. Zatim izvrsite proveru paljenja.Odvojite i prikljucak iutog i ernog provodnika i kratko vezite muske polove prikljucka pre osnovnog podesavanja paljenja. Pronadite elektronski kontrolni modul na sredini leve strane prednje stene. Posebna uputstva za kompjutersko paljenje Kod aUlOmobila koji su opremljeni kompjuterskom kontrolom paljenja moraju se preduzeti neki koraci pre nego sta se pristupi proveravanju osnovnog podesavanja pa!jenja. Up alice se signalna lampica "Proverite motor« (Check Engine). Odvojite cetvoropolnij prikljucak sa 264 razvodnika paljenja da bi eliminisali kompjutersku kontrolu paljenja. iii skinete klemu sa akumulatora iostavite ga bez napajanja za oko 10 sekundi. Odvojite vakuum erevo sa razvodnika paljenja i blokirajte ga. i izbrisite kad greske iz memorije kompjutera taka sto izvadite osigurac kompjutera.5 lit): Iskljucite cetvoropolni prikljutak sa razvodnika paljenja. i ne zaboravite da izbrisete iz memorije kompjutera )kod« greske posta zavrsite sa podesavanjem paljenja. Po pro veri paljenja ponovo prikljuCite cetvoropolni prikljucak. 0dvojite i blokirajte vakuum erevo pre osnovnog podesavanja paljenja. GM (Svi osim onih koji su opremljeni uredajima za ubrizgavanje goriva iIi sa MISAR-om). . Po proveri paljenja ponovo prikljutite cetvoropolni prikljutak. PONTIAC SA UBRIZGA VANJEM GORIVA.

Na modelima Seville i Eldorado iz 1980. Ako seozar pomerate u smeru obrtanja remenice time smanjujete pretpaljenje. Ovim sesprecava tako da se potom moze izvrsiti osnovno podesavanje paljenja.( -f -. Povezite ga sa masom i pakrenite motor. ! I \ ! j SISTEM ZA PALJENJE I -. pomocu produlnog kabla poveiite prekidac na leptiru karburatara sa masom. CHRYSLER (sa kompjuterskom kontrolom pretpaljenja). i mora se povezati sa masom pre nego pristupite proveri paljenja. ugasite motor i premestite senzor. koji nije prikljucen. FORD SA EEC-IIL Potralite kompjuter i \i i I! . OLDSMOBILE MODEL 1977. Ovo uradite pre nego sto pakrenete motor. Pre nega sta izvrsite proveru paljenja. Nadite ruzicasti provodnik sa svetlo zelenim prikljuckom i iskljucite gao Prikljucak se kod modela 1981. Ako senzar pomerate u obrnutom smeru.::1 . u blizini remenice na radilici. jer time se maze unistiti kompjuter. Zatim izvrsite osnovno podesavanje pretpaljenja. . FORD SA EEC-I & EEC-IL Potralite kompjuter i izvadite iz njega programski sklop (iskljucite ga). ruiicasti provodnik sa svetlozelenim prikljuckom se nalazi na zadnjoj desnoj strani motora u blizini razvodnika. nalazi sa leve strane motora za prazan hod) a II zadnjem delu motornog prost ora kod modela 1982-1983. godine. godine. I . godine. Kompjuter se nalazi ispod odeljka za Nadite ga ina snopu prikljucnih kablava se nalazi ljubicasti provodnik pricvrscen pomocu izolir trake.CADILLAC SA UBRIZGA V ANJEM GORIV A. SA MISAROM (Tornado). Ovim se sprecava kompjuterska kontrola pretpaljenja. Da bi se na ovom motom podesilo paljenje mora se premestiti senzor koji se nalazi na prednjem kraju motora. Ovaj prikljucak u normalnom radu nema funkciju i sluzi sarno za pomenutu svrhu. UpaliCe se kontrolna Jampica sa porukom »oProverite motor« (Check Engine). pretpaljenje se povecava. Izvrsite pocetnu proveru paljenja. Ni u kom sIucaju ne povezujte taj prikljucak sa masom kod bilo kog modela Cadillac-a proizvedenog posle 1980. Potom ponava pakrenite motor i proverite opet paljenje.

Osnovno pOdesavanje pretpaljenja obezbeduje pravilno paljenje sarno pri jednom broju obrtaja. Broj obrtaja praznog hoda motora ce se poveeati (kompjuter aktivira leptir). I oa krnju. IIi ukljuCite samodijagnostiku kompjutera tako sto cete ugraditi merae vakuuma izmedu invertnog ventila·i solenoida invertnog ventila na desnom unutrasnjem blatobranu.11' \\ 1/ \ ='J Na slid leva. Posto se broj obrtaja i opterecenje motara menjaju. J! / \.. neophodno je da svaka sve¢ica pali smesu u tacno odredenom trenutku. Da bi se postigao maksimum efikasnosti motora. tako da se v<lrnica nn sveCici javlja ranije. Zatim kratko spojite prikljucke 2 is. Zatim izvrsite osnovno pOdesavanje pretpaljenja. u razvodnik se ugraauju dva uredaja koja kontrolisu paljenje pri razliCitim uslovima opterecenja i pri raznim brzinama .n na 1000 o/min i centrifugalni regulator fadi. Ugao pretpaljenja pri povecanom bwju obrtaja biee 27 do 33 stepena. 1z tih razloga provera rada ova dva uredaja treba da budu ukljueena u svaku proceduru podesavanja motora. Modul za paljenje ima ugradenu funkciju za vracanje paljenja unazad. . Prikljucite voltmetar na prikljueak br 4 sestopolne dijagnostieke prikljuenice i na pozitivan pol baterije. pri 2000 o/min rade i ccntrifugalni i vakumski regulator paljen]a. izvadite iz njega programski sklop (iskljui. FORD SA EEC-IV. Ovim cete prebaciti kompjuter u samodijagnostiku pri eemu motor radi na praznom hodu. motor radi na praznom nodu a vakum. Potom mozete izvrsiti osnovno podesavanje. Sac.000 o/min.ekajte oko 15 sekundi i zatimizjednaCite pritisak. na slid desno. 265 SISTEM ZA PALJENJE FORD SA Meu. U tom trenutku taeka paljenja ce biti izmeou 27 i 33 stepena. Pustite da motor radi u praznom hodu i pomocu ruene vakuum pumpe napravite vakuum od najmanje 500 mm na (jasno obeleienom) ventilacionom otvoru na senzoru za merenje razlike u pritisku izmedu spoljne sredine i usisne grane. menjaju se i zahtevi za pretpaljenjem. " \ . Na slid u sredini broj ObflJja mOIOw. je poveb.to su vakuumski uredaj i centrifugalni regulator paljenja. IskljuCite kasnije paljenje vadenjem prikljueka sa crnim i zutirn provodnikom i kratkim spajanjem dva muska prikljucka./ \\ } \\\. Voltmetar ce dva puta zapulsirati i broj obrtaja motora ce se poveeati na·2. Da bi se dobio najveCi koeficijent iskoriscenja neophodno je da ova dva uredaja rade pravilno.'ite gal. Ako motor automobila treba da radi efikasno pri svim brzinama i pri svakom opterecenju.ki regulator pa!jcnja je iskljucen tako da nema ni vakuumske ni centrifugalne regulacije paljenja. Igla meraea vakuuma mora dva do cetiri puta poskoCiti pokazujuCi time da kompjuter prelazi u samodijagnostiku.

Popravite razvodnik paljenja odnosno vakuumski regulator paljenja ako je potrebno.centrifugalni regulator. mehanieki regulator reaguje na braj obrtaja motora.naprimer kod Opela . Proverite polozaj oznake 'za paljenje pomocu stroboskopske lampe. Primeticete da se oznaka pomerila za nekoliko stepeni ispred gomje mrtve tacke. -1. Ako ste dobili prethodno opisane rezultate to znati da vakuumski regulator paljenja pravilno funkcionise. prikljuCite stroboskopsku lampu i odvojite crevo za vakuum sa vakuumskog regulatora na razvodniku paljenja. Pogledajte odeljak "Vakuumski regulator paljenja« u ovom poglavlju. 3. Dok motor ravnomerno radi pri povecanom praznom hodu (najmanje 1500 a/min) odvojite i prikljuCite crevQ za vakuum na razvodnik. Ovo se desava zbag naglog pada vakuuma u usisnoj grani kada se doda gas. koji reaguje pri promeni opterecenja pod kojim radi motor. i da Ii je creva za vakuum celo. 266 4.centrifugalna mehanicka regulacija pacinje vee kod 150 o/min. prikljuccima. Posmatrajte polozaj oznaka dok ih osvetljavate pomocu stroboskopske lampe. Centrifugalni mehanicki regulator paljenja Za razliku od vakuumskog regulatora paljenja. Specifiena vrednos! broja obrtaja motora pri kom poCinje mehanicka regulacija paljenja lezi u veoma sirokom opsegu. Ako oznaka paljenja ne promeni polozaj. Proverite osnovno paljenje kako biste bili sigurni da je pravilno podeseno. 2. Kao sledece. Kod najveceg broja automobila mehanieka . Zamenite crevo aka je neispravno. proverite da Ii se vakuum ne gubi na . Napomena: Ako nije doslo do povecanja ugla pretpaljenja. a zatim se vratila u polozaj gde je bila kada ste je proveravali pre dodavanja gasa. Smanjenje vakuuma omogueuje povratnoj opruzi u vakuumskom regulatoru da vrati ploeu plat inske dugmadi u razvodniku na kasnije paljenje. Na nekim uvoznim vozilima . Sada dodajte gas pomeranjem po luge gasa iz motomog prostora. Pre nega sto pokrenete motor.Provera vakuumskog regulatora Provera fada vakuumskog regulatora vrsi se na sledeCi naCin. na prethodno opisan natin. Ako problem nije u tome onda je vakuumski regulator predtaljenja neispravan i mora se zameniti. potrebno je proveriti jos jedan vazan mehanizam za podesavanje paljenja . a prema proceduri koja je prikazana u prethodnom odeljku. veravatno se ploca platinske dugmadi zaglavila u kuCistu razvodnika. Aka to nije moguce neka neko sedi u kolima i nagio pritisne i pusti pedalu gasa: Videeete da je oznaka dosla na gotovo isto mesto gde je bila po pocetnom podesavanju. iii je oslabila povratna opruga vakuumskog regulatora. gde je prikazana procedura zamene.

potrebno je dodatno povecanje ugla pretpaljenja kako bi se prihvatila bogatija smesa goriva i vazduha. a aka se navlaci na oSQvinu.. Da bi se postigao maksimum snage i najmanja potrosnja goriva pri delimicno otvorenom leptiru za gas. paljenje mora da nastupi ranije u toku takta sabijanja. Mehanicki uredaj za regulaciju paljenja reaguje pri ubrzanju i pri vecem broju obrtaja motora.. Zbog toga sto se broj obrtaja poveeava ostaje manje vremena za takt eksplozije. Provera rada vakuurnskog reguIatora paljenja Rad vakuumskog regulatora paljenja se moze proveriti i bez stroboskopske lampe. 268 ----. i to pretpaljenje se obezbeduje pomocu vakuumskog regulatora paljenja koji se nalazi na razvodniku (centrifugalni regulator paljenja je obraden u drugom delu ovog poglavlja). Vakuumski regulator paljenja ima povratnu oprugu koja omogucuje da se noseca plata platinske dugmadi vrati u normalan polozaj kada nema uticaja vakuuma motora_ To se desava pri naglom ubrzanju iIi kada motor ne radi. Ovo je momenat kada stupa u ~ I SISTEM ZA PALJENJE Pri malom gasu (pri niskom broju obrtaja motora) u usisnoj grani se stvara veliki vakuum i pritom u cilindre dolazi manja kolicina smese vazduha i goriva. Pomerite mehanizam ploce platinskih dugmadi u razvodniku u suprotnom smeru ad dejstva opruge i zadrzite ga u tom polozaju. povlaCi se navise.Kada vakuumski regulator paljenja radi. Veliki vakuum u usisnoj grani. Tokom ubrzavanja. Ustinite prstima crevo (iii ereva) za vakuumski . skida se pornocu odvijaca.. isto tako zahteva dodatno povecanje ugla pretpaljenja.kog rcgulmora {y. 4.. a membrana deluje na polugu vakum. i time povecava pretpaljenje kako bi motor magao da zadovolji zahtevima opterecenja. Obzirom da je vreme koje preostaje za sagorevanje kratko. povecanje pretpaljenja koje obezbeduje vakuumski regulator nije dovoljno. regulator paljenja (1) jc pricvrscen na razvodnik. U takvim usiovima potrebno je dodatno povecanje ugla pre'tpaljenja da bi motor mogao efikasno da radi. kada vakuum u usisnoj grani padne...regulacija pocinje negde oko 1000 o/min. Razvodna rutica koja se prievrscuje na osovinu razvodnika pomocll dva zavrtnja. na sledeCi nacin. Dok motor ne radi skinite kapu razvodnika. Stoga varnica mora da skoci ranije i da omoguCi efikasno sagorevanje smese . na naCin opisan odeljku »Razvodnik paljenja« 2.iljenja (2). 3. on zakrece nosecu ploeu platinske dugmadi za nekoliko stepeni. 1.---------. koja Z<lkrecc nosecu ploeu dugmadi (3) mcnjajuCi prilom ugno p<lljcnja. koji nastaje pri putnim brzinama. Uklonite razvodnu ruCicu..

Efekti vakuumskog i mehanickog regulatora paljenja su kumulativni. a na nacin kako je ranije opisana U ovom odeljku. U gasi te motor. I kod ovog ispitivanja moze yam biti potreban pomoenik. 2. Ako se to ne dogodi to znati da je uredaj u kvaru i potrebna je pomoe profesionalca da se izvrsi popravka. Naponi'ena: Ukoliko ste dosE do zakljueka da se vakuumski regulator paljenja mora menjati.uredaj. mehanicka regulacija ipak moze da se realizuje. 5. Ako mehanicki centrifugalni regulator paljenja pravilno radi onda ce se pretpaljenje povecati (povecava se sa povecanjem broja obrtaja motora) tim broj obrtaja motora prede 1000 o/min. Aka se ne zadrzava. Odvojite i prikljucak sa prvog cilindra. Bez obzira sto vakuumski regulator porn era kompletan mehanizam ploce platinskih dugmadi. U daljem tekstu je prikazana provera mehanickog regulatora pretpaljenja. i I I dejstvo mehanicki regulator. 4. Traienje kvara Problemi koji mogu nastati zbog preteranog . Ukoliko ovo vracanje izostane. U tom trenutku se ploca platinskih dugmadi mora vratiti u pocetni polozaj. Mehanizam se u toj situaciji mora malo vratiti i zadrzati u tom polozaju. 6. 3.Zamena vakuumskog regu!atora paljenja{( u ovom poglavlju. Odvojite stroboskopsku lampu od baterije iIi od izvora napajanja. Odvojite vakuum crevo sa razvodnika paljenja i blokirajte ga kako bi se eliminisao uticaj vakuumske regulacije tokom ovog ispitivanja. Predite na odeljak "Zamena vakuumskog regulatora paljenja« u ovom poglavlju. 1. 5. U osnovi vakuumska i mehanicka regulacija su tako uklopljene da daju mnogo veee poveeanje ugla pretpaljenja nego svaki od ovih sistema pojedinatno. 6. Ugradite kapu razvodnika palj"enja. mora se zameniti vakuumski uredaj zbog toga sto povratna opruga ploee platinskih dugmadi zaglavljuje. Popustite mehanizam ploce platinske dugmadi vodeci raeuna da crevo ostane ustinuto (blokirano). U pitanju je crevo koje povezuje usisnu granu sa vakuumskim regulatorom paljenja. to znaci da vakuumski regulator propusta i da ga morate zameniti. Odvojite crevo vakuumskog regulatora. Pokrenite motor i poveeajte broj obrtaja posmatrajuCi oznake. predite na odeljak . 7. Uklonite blokadu vakuumskog creva i prikljucite ga na razvodnik paljenja. Oznake koje posmatrate treba da pocnu da se pomeraju kada se promeni broj obrtaja motora. PrikljuCite stroboskopsku lampu pre nego sto pokrenete motor. 8.l ». Ugradite razvodnu rucicu.

Problemi koji mogu nastati zbog kasnog paljenja su sledeCi. pogresno prikljuceno crevo vakuuma. Vakuumski regulator paljenja Ala! i ma!erijal II Odvijac II Klesta • Vakuumski regulator paljenja A ko motor automobila treba efikasno da radi pri svim brzinama i pri svakom opterecenju) onda je neophodno da se na svakoj svecici pravovremeno javi varnica. • Detonacija (ostar iIi metalni zvuk pri ubrzanju iIi kada je motor pod opterecenjem) • Pregrevanje • Motor nastavlja da radi posle iskljucivanja glavnog prekidaca (dizelovanje) • Pregorevaju ventili (preveliko pretpaljenje pri visokom braju obrtaja) • Tesko pokretanje (startovanje) motora Razlozi zbog kojih nastaje preveliko pretpaljenje su: . neispravan vakuumski prigusni ventil. tegovi centrifugalnog regulatora zaglavljuju. Podesavanjem paljenja se osigurava pravovremeno paljenje sarno pri jednom braju obrtaja. slomljena iIi slaba opruga u mehanizmu centrifugalnog regulatora. • Povecana potrosnja goriva • Gubitak snage motora • Tesko pokretanje (startovanje) motora RazIo"zi zbog kojih dolazi do kasnog paljenja su: pogreSno osnovno podesavanje pretpaljenja. onda se i trenutak paljenja mora menjati. . pogresno L ----SISTEM ZA PALJENJE postavljen prikljucak vakuumskog regulatora na razvodnik (kod veCine motora vakuum ne treba da se dobija na razvodniku pri radu motora u praznom hodu). pogresno osnovno podesavanje pretpaljenja. membrana vakuumskog regulatora iIi vakuumsko crevo propustaju. zacepljen iIi neispravan vakuumski prigusni ventil. tegovi centrifugalnog mehanizma zagiavili u »spoljnom« polozaju.povecanja ugla pretpaljenja su sledeCi. Posto se braj obrtaja motora i opterecenje menjaju. Da bi se to postiglo U razvodniku paljenja postoje dva uredaja koja kontrolisu trenutak paljenja pod raznim opterecenjima i pri raznim brojevima obrtaja motora . vakuumski prekidac tecnosti za hladenje iIi solenoid u liniji vakuumskog mehanizma.to su vakuumski i centrifugalni regulatori paljenja. ploCa platinske dugmadi zaglavljuje u kuCistu razvodnika. vakuumski prekidac tecnosti za hladenje iIi solenoid koji sprecava da vakullm dode do razvodnika u llslovima putne voznje.

Medutim sam kompjuter elektronskim putem poveeava ugao pretpaljenja na bazi podataka kaje dobija od vakuumskog senzora koji se nalazi na usisnoj gram. 5. / I Mchnniznm cemrifugninog regulator. i time penzuje promene vakuuma motara. Nll gomjaj slici . Odvojite creve. Kod drugih tip ova automobila poluga je sarno postavljena u urez. SISTEM ZA PALJENJE Centrifugalni regulator paljenja U uvodu ovog poglavlja objasnili smo kako primarni i sekundarni sistem rade zajedno kao bi proizveli visoki napon koji je dovoljno jnk da / .i. 3. Odvojite polugu vakuumskog regulatora palienja. Ona obavlja isti zadatak kao i mehanicka vakuumska membrana na razvodniku paljenja. poluga ie povezana sa plocom platinskih dugmadi preko zavrtnja sa urezom iIi opruznog osiguraca. 6. Ova poluga povezuje vakuurnski regulator sa plocom platinskih dugmadi u razvodniku. Obezbedite ispravan dec za zamenu iz prodavnice rezervnih delova. Ugradite novi vakuumski regulator palienja sledeei tacke od 2 do 5 obrnutim redosledom. Obicno se ovaj reguiator pricvrscuje pomocu dva zavrtnja. Uklonite kapu mzvodnika i razyodnu ruCicu prema opisu iz odeljka »Razvodnik paljenja« u ovom poglavlju. Ova creva se jednostavno svuku. u razvodniku nema vakuumskog mehanizma paljenja. Napomena: Ako ste u ovom trenutku zavrsili sa proverom rada. Kod Chrysler-ovih motora sa elektronskom kontrolom varnice vakuumska membrana se nalazi u samom kompjuteru. (iIi creva) vakuuma koja su prikljucena na vakuumski regulator paljenja. i u tom slucaju bite vam potreban odvijac odnosno klesta da oslobodite polugu. 2. Skinite zavrtnje koje drte vakuumski regulator na razvodniku. osim sto kompjuter elektronskim putClll podesava paljenje.267 Napomena: Kod veeine motora opremljenih kompjuterskom kontrolom. Ako je kod vas taj slucaj.: siluacijn kada sc 050vina razvadnika (l) nc dovoljno . 1. ceo sklop se mora otpustiti da bi se poluga odvojila (pogledajte tacku 5). postupite prema sledeeoj proceduri. Skinite ih pomoeu odvijaca. 4.) puljen]". svi pomenuti delovi su vee uklonjeni. Kod nekih automobila ova. " " Zarnena vakuumskog regulatora paljenja Ako ste zakljucili da morate da zamenite vakuumski regulator paljenja.

I I. (9) razvodna i (10) knpa razvodniku. (5) bregovi. i predstavljaju radne de love sistema paljenja iii podesavanja paljenja. na kojoj se nalaze platinska dugmad iii namotaji davaca. Oqa ova mehanizma su ugradena u. (2) kUciste. razvodnik paljenja. (8) kondcm:alOr. (7) platinska dugmad. Centrifugalni regulator paljenja je vrio osetljiv na promene broja obrtaja motora. (1) o$Qvina. koji je radni dec osovine razvodnika. (2) kuciStc. U . (6) plata . (3) vakuumski regulator paljenja. (4) centrifugalni regulator paljenja. Centrifugalni regulator paljenja. Vakuumski regulator paljenja je vrlo osetljiv na promene vakuuma U llsisnoj grani i povezan je sa plocom u razvodniku. regulatori paljenja rade zajedno kako bi omoguCili vecu elasticnost u odredivanju trenutka paljenja. S obzirom da su neki motori konstruisani tako da rade u sirokom opsegu broja obrtaja i uslovima opterecenja. 269 SISTEM ZA PALJENJE @---l 0---1 f----CD Glavni delovi konvencionainog razvodnika sa platinskim dtlgrnadima. upali smesu goriva i vazduha u motom. (I) osovina. Na donjoj slid prikazana je kada jc brzinn obrlanja Q. razlicite uslove.tor paJjenja.oviuc razvodnika dovoljno velikn dn st! legovi pokrcnu pod ulicajcrn ccntrifugalnc sileo ida istcgllu oprugc (4). (3) vakumski rcgul<l. iii na 270 I. Vakuumski i centrifugalni odnosno mehanicki. I 1 1 -. je integralni sklop koji je u radu pod naponom opruge i pod dejstvom ! I I j = I I . [. trenutak paljenja se mora menjati da bi zadovoljio ovakve. (6) razvodna rutica i (7) bpa_razvounika. (4) sklap namotaja davaca..II/J I ® Tranzistorski razvodnik paljenja bez piatinskih dugmadi. I II Alat i materijal • Odvijac trifugalne sile.lK sa zupcimu.\ " .ve!ikom brzinom aa savladn silu opnlgc (2) i pOlisnc regove (3). (5) to(.nosac platinskih dugmadi.

3. mehanizam centrifugalnog regulatora je postavljen ispod ploce platinskih dugmad. Pri broju obrtaja do 1000 o/min tegovi su skupljeni silom opruga. a preko njega i bregove. Mehanicke osobine centrifugalnih tegova se mogu vrlo lako ispitati . Kada osovina razvodnika rotira.'. Medutim. Sa daljim poveeanjem broja obrtaja. Pogledajtc odeljak »Razvodnik paljenja« u ovoin poglavlju. odnosno u tacki JL . 2. ona obree centrifugalni regulator. SISTEM ZA PAbJENJE kada je sirenje tegova pocelo. Ako se razvodna fucica navlaCi na osovinu razvodnika. Dok se tegoyi kreeu u tom smeru. Kada se tegoyi kreeu ad centra ka periferiji. tegoYi nastavljaju da se sire sve dok ne dostignu krajnji spoljni polozaj. opruge pocinju da skupljaju tegove. Ovaj mehanizam se sastoji od dva tega i dye opruge. Skinite kapu razvodnika. Uhvatite razvodnu rucicu i lagano je okreCite u smeru kretanja kazaljke na satu. Ovo pomeranje unapred izaziva ranije indukovanje napona u namotajima. 1. onda nastaje ranije paljenje (pretpaljenje). centrifugalni regulator paljenja je postavljen iznad ploce platinskih dugmadi. anda se mehanizam centrifugalnog regulatora mora zameniti. Ako vracanje izostane. Ova mala pomeranja SU uzeta u abzir prilikom pocetnog podesavanja motora i to se ne odrazava na osnovno podesavanje paljenja. Kompletan povracaj tegova nastaje pri oko 800 o/min. Taj posao mora da obavi kvalifikovano lice. na kome se nalaze bregovi koji otvaraju i zatvaraju platinsku dugmad i time se uspostavlja iii prekida primarno kolo za paljenje. Ako je razvodna [ucica u razvodniku vaseg automobila pricvTscena pomoeu zavrtnja. koja nastaje kao posledica brzine ooctanja osovine razvodnika potiskuje ih na spoljnu stranu. Otpustite razvodnu rucicu. ovaj regulator je postavljen iii ispod iii iznad sklopa plocenosaca platinskih dugmadi. I· . .. a time i raniji trenutak paljenja. Centrifugalni regulator paljenja je povezan sa jedne strane na gornji deo osovine razvodnika. Medutim potpuno sakupljanje tegoya ne nastaje pri 1000 o/min. a time i nastaje i kasnije paljenje. Medutim i tu postoji neko malo pocetno pokretanje tegova. Pri brojevima obrtaja motora od preko 1000 centrifugalni tegovi nadvladavaju silu opruga i potinju da se sire. Kada broj obrtaja motora opada centrifugalna sila koja deluje na tegove se smanjuje. oni pritom potiskuju bregove unapred u odnosu na osovinu razvodnika.zavisnosti od konstrukcije razvodnika. Centrifugalna sila. bez obzira da Ii je ovaj mehanizam postavljen iznad iii ispod ploce platinskih dugmadi njegova funkcija je ista. ili aka se odvija sporo. Ona se mora vratiti u prvobitan poloZaj pod uticajem opruga.

. (3) (4) . u bobini se stvara magnetno 272 polje i oko primarnih i oko sekundarnih namotaja. U zavisnosti od tipa metcTa vaseg automobila razvodnik se maze nalaziti na nckoliko mesta. paliel'lja Alat i materijal • Odvrtac • Viljuskasti kljuceyi • Mala .lijt:nja kod forda. Kada su platinska dugmad otvorena primarno kolo se prekida i magnetno polje nestaje.. Kod svih motora razvodnik i bobina su ugradeni blizu jedno drugom. Ovo prekidanje se postiie otvaranjem i zatvaranjem platinskih dugmadi u razvodniku.. i visestruko povecava napoo u bobini. izvora elektricne energije (akumulatora iIi sistema za punjenje) i bobine tako da se primarni namotaji bobine napajaju elektrienom strujom u prekidima.'>il.. sa suprotne strane od karburatora. • Unutrasnji proyodnici razvodnika paljenja • Razvodna rutica • Kapa razvodnika paljenja R azvodnik paljenja. Tom prilikom se u sekundarnim namotajima bobine indukuje visoki napon. koja ga I t . Posto struja teee kroz prim arne namotaje.Ostali nacini ispitivanja mehanizama vakuumskog i centrifugalnog regulatora paljenja prikazane Sil U odeljku »Podesavanje motora«.klop senwra. (5) c!d:lronski modul. u pravom trenutku razvodi struju visokog napona na svaku sveCicu. Pogledajte na slikama kako izgleda razyodnik paljenja i onda eete ga bez teskoea prepoznati na motaru. Kada su platinska dugmad u razvodniku zatvorena primarno kola je zatvoreno i struja teee kroz primarne namotaje bobine. na V6 i V8 motorima razvodnik se nalazi na prednjoj iIi na zadnjoj strani motora. Ovo magnetno polje deluje kao provodnik u rnomentu prekidanja. (1) regulator. Na nekim cetvorocilindricnim i sestocilindricnim linijskim motorima razyodnik se nalazi na boku motora.. Ovaj visoki napon prolazi kroz sekundarni provodnik bobine ka kapi razvodnika i razvodnoj fUCici. (6) kuCislC i {7j vakuumski regulator. razyodnik u sebi kombinuje rad primarnog (niskonaponskog) i sekundarnog (visokonaponskog) kola sistema za paljenje. (2) davac impul. On prekida i uspostavlja primarno kolo izmedu 271 SISTEM ZA PALJENJE ® Razvodnik dcktronskog p.. ' . kao sto mu sarno ime govori.ieana cetka • Krpe • Rastvarac za cistenje. r! . Kad radi pravilno.

Trenutak paljenja motora biee detaljno obraden u drugom odeljku ovog poglavlja. Ako je kapa razvodnika pricvrseena pomoeu navojnih kopci. Osnovni delovi razvodnika paljenja su kapa. rucica i provodnici sekundarnog kola pravovremeno i po tacnom redosledu provode visoki napon do sveCica. odvite ih odvijacem za 1/2 kruga. osovina i kuCiste. Kada vracate kapu na razvodnik. sest iIi osam provodnika (u zavisnosti od broja cilindara motora) vode sa prikljueaka rasporedenih oko centralnog prikljucka. Na taj nacin eete osloboditi kapu od kuCista razvodSISTEM ZA PALJENJE nika. Os tali delovi se razlikuju. pritiskujuCi pritom odvijacem nanize. iIi dve kopte u obliku opruge koje su vezane za kuCiste razvodnika ispod kape. Pri postavljanju kape razvodnika ucinite isto. To je dec do Cijeg centralnog prikIjueka vodi jedan provodnik sa bobine. ove kopce drze kapu razvodnika.tako sto se ubace u proreze i kanale na njenom donjem delu. Na taj naein eete osloboditi kapu od kuCista razvodnika. razvodna ruCica. u smeru kretanja kazaljke na satu iIi u suprotnom smeru.t ~ . Prakticno to se postize pomoeu vakuumskog i centrifugalnog regulatora paljenja.ana omogucava postizanje zeljene snage i brzine. koji su ugradeni na i u razvodnik paljenja. izbacite ih iz leiista na kapi pomoeu odvijaca. Kapa razvodnika. Ako pogledate kapu razvodnika odozgo videcete na koji naCin je pricvrscena. Osim sto kombinuje rad primarnog i sekundarnog elektricnog sistema. prenosi na prikljucke (stubice) u kapi razvodnika. Kapa razvodnika se pricvrscuje na kUClste razvodnika pomocu navojnih kopi'i iIi pomoeu opruznih kopci. Ako je kapa razvodnika pricvrscena pomocu opruznih kopci. postavite je odozgo na kuCiste razvodnika i vratite kopce . bregovi iIi davae. Ova vremenska sinhronizacija je veoma vazna . Centrifugaini regulator paJjenja kontrolise trenutak praznjenja visokog napona u skladu sa zahtevima broja oqrtaja motora. Odatle se napon vodi putem provodnika sekundarnog kola do sveCica gde se sekundarno kolo zatvara preko varnice n ~ elekrodama sveCica. yakuumski regulator paljenja kontrolise praznjenja visokog napona u skladu sa zahtevima optereeenja motora. a na donjoj strani kape po obodu. sarno obrnutim redosledom. Kapa razvodnika je postavljena na vrh razvodnika paljenja. i zavise od toga da Ii je u pitanju sistem sa piatinskom dugmadi iii elektronski sistem za paljenje. razvodnik mora da obezbedi pravovremeno nastajanje varnice na elektrodama sveCice. Tamo ce se nalaziti iIi dva zavrtnja sa urezom na glavi (kod nekih elektrsmskih sistema za paljenje i cetiri) jedan naspram drugog. a cetiri.

nemiran rad. morate ugraditi nevu kapu razvodnika. uzrok maze biti sis tern za paljenje. dOl nema tragova grafitll (3) i pukotina (4). 2. Preko tog dugmeta razvodna meica ostvaruje kontakt sa kapom razvodnika. Provera razvodnika paljenja Ako imate probleme sa performansama motora. Obratite paznju da Ii su metalni stubiei nagoreli. Mesto od koga se pocinje sa trazenjem uzroka problema je razvodnik paljenja. da Ii je grafitno dugme pohabano. Napomena: Ovo mozda neee biti potrebno kod automobila gde je razvodnik paljenja pristupacm. da ccntra!ni grafitni kontakt (2) nije pohaban. Ovi kablovi moraju Qiti dovoljno dugacki da omoguee da okrenete kapu razvodnika i' da je pogledate sa unutrasnje strane. 8. Naspram svakog od kabla nalazi se po jedan metaini stubie (na spoljnoj strani kape naiaze se prikljucci. Pogledajte o(1eljak »Servisiranje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za napajanje gorivom«. Napo* . Uklonite kapu razvodnika prema prethodno datim instrukcijama. Njegov rad se proverava na sledeCi nacin. Aka uoCite bilo koju od pomenutih stvari. Za obavljanje ave operacije potrebna je vrlo mala sila. Uklonite kuCiSte filtera za yazduh. kao na primer tdko pokretanje. 6. a sa unutrasnje strane stubiCi). Proverite i sa unutrasnje i sa spoljne strane da Ii ima tragova grafita na kapi razvodnika.mutrasnjoSli kape razvodnib obrlllite paznju da melalni slubiCi {I) nisu nagarcli.:lal1ja potiskivanjem i oort:l. UoCite razvodnik paljenja na naCin kojije vee opisan u ovom poglavlju. vrlo pazljivo proverite da Ii ima pukotina oko stubica prikljucaka za provodnike. 7. Naspram. i da Ii ima pukotina iIi drugih ostecenja. Isto tako. U ovorn trenutku nije potrebno uklanjati visokonaponske kablove sa prikljucaka na kapi razvodnika. Okrenite kapu i pogledajte je sa unutrasnje strane. sIabo ubrzanje i slicno.. 273 'e SISTEM ZA PALJENJE 274 I . Proverite spoljnu stranu kape. Pregledajte unutrasnju stranu kape razvodnika.rukom. Obratite paznju da Ii ima pukotina iIi drugih znakova ostecenja na kapi razvodnika. Napomena:. ::----0 U nckim s!u¢ajevima bpa razl'odl1ib se u!. 5. U nckim sillcajcvima kapa razvodnika je pricvrscena pomotu opruznih kopCi koje 5C oslobildaju pomocu odvijilCa.njcm zakrctnih kopci (1) za II? kruga odvijaca (2). priiikom proverc :. centralnog kabla nalazi se erno grafitno »dugme«. 4. Ovi tragovi se javljaju kao erne linije koje vode od prikljucnog stubica provodnika iii ad metalnog stubica. 3. 1.

odnosno namotaje davaca razvodnika. Pregledajte platinsku dugmad. Pazljivo ispitajte da Ii su ovi provodnici labavi i prornrdajte svaki da vidite da Ii su dobro povezani i da Ii su u dobrom stanju. 10. i t Id i Obratite paznju da Ii i'rna kablova sa pohabanom izolacijorn. :1 ! I . Proverite sve kablove i/ili sve prikljucke kablova koji se nalaze u razvoelniku paljenja. 9. to se vrsi tek kasnije. postavite je na centralnu osovinu. maTate zameniti. . 13. Moraju biti Cisti i dobra pricvrsceni. ili ako treba da zamenite neke ad neispravnih delova. 15. Ona je pricvrscena na osovinu pornocll dva zavrtnja ih pomocu odvijaca). Pogledajte razvodnik. 11. mora se zarneniti ceo skJop davaca. Zategnite zavrtnje pornocu odvijaca. OCistite unutrasnjost razvodnika Cistom krpom koja je natopljena rastvaracem. ulja iIi masti. Ako nadete bilo koje od opisanih ostecenja moracete da zamenite razvodnu rucicu sa navorn. Provodnici kalerna senzora su kod veCine razvodnika vrlo osetljivi. Ako su provodnici koji povezuju davae osteceni.ku. Ako je 'osavina labava. Pregledajte razvodnu ruCicu koja se nalazi na vrhu eentralne osovine i vidljiva je kada se ukloni kapa razvodnika. razvadnik. Polomicete je. Aka je pricvrscena pornocu dva zavrtnja. i cesto se ostete zbog savijanja koje nastaje kada vakuumski regulator paljenja zakrece kalem davaca radi dobijanja veceg ugla pretpaljenja. Ne postavljajte rucicu na silu. naprslina iIi tragova drugih ostecenja na metalnom jezicku koji se nalazi na vrhu razvodne ruCice. Na osovini se nalaze cetvrtasti i okrugli ispusti koji se uklapaju u cetvnasti odnosno okrugli otvor na prirubnici razvodne ruCice. 16. Pogledajte odeljak »Uklanjanje i postavljanje razvodnika paljenja«.mena: los uvek ne odvajajte bilo koji ad kablova sa kape razvodnika. predite na sledecu ta(. iIi je jednostavno naVllcena na osovinu (podignite je sa osovine rukom). Aka ste pregledom utvrdili da je razvodnik u dobrom stanju. Proverite cia Ii ima tragova rde. na primer alkoholom. Obratite paznju da Ii ima tragova grafita. Ako na kapi i rucici ne nadete nikakve tragove ostecenja. Pomerajte prstima centralnu osovinu razvodnika. otpusteni iIi prekinuti. 12. korozije. Ona mora cvrsto da stoji u razvodniku. oCistite ih' pomocu Ciste krpe natopljene nekim rastvaracem. 14. Ugradite ruCicu razvodnika. i labavih prikljucaka.

zelenkaste materije unutar prikljueka u stubii'u. Napomena: Kablovi sveCice (sekundarno kolo paljenja) koji su postavljeni u prikljucke na kapi razvodnika moraju biti do kraja ugurani u prikljucke. i \ Kod drugc vrslc razvodnika razvodna rutica je pricY[scena pomocu zavnnjcva koji sc moraju odvmuti da bi se razvodna ruCica skinula. Isto tako vodite racuna da gumeni stitnici pokrivaju spoj na sveCicama i na prikljuccima kape razvodnika. I U ovom slucaju [utica se moze posta viti oa osovinu sarno u jedan odreden polozaj.. 4. stisnuti kopcu klestina i istovremeno izvuci kabl. Zamena kape razvodnika paljenja . Postavite kapu razvodnika prema uputstvu koje je dato u" ovom odeljku. 275 SISTEM ZA PALJENJE razvodnika pojavila korozija. Napomena: Kod nekih tipova motora kablovi sveCice imaju kopeu na prikljueku na kapi. 2." ~ " " " . U tom slucaju ih jednostavno gurnite u prikljucak u kapi razvodnika. L . Ne postavljajte kapu ako treba da je zamenite. Kablovi su pricvrsceni u stubastom prikljucku kape razvodnika taka sto se prikljucni kraj provodnika blagom silorn upire u stubasti prikljucak. Gurnite kabl u prikljueni stubii' na kapi razvodnika. Ovo vazi i za kablove sveGica i bobine. pogledajte u kom polozaju se nalazi zaravnjena strana osovine. Rukom izvucite kabl iz prikIjueka na kapi razvodnika. razvodnika. Aka nije moguce ukloniti sve tragove korozije." .lljU. Uklonite tragove korozije pomoi'u male iieane cetke. 17. Zamena kape prikazana je u jednom od sledeCih odeljaka. zameni'" kapu razvodnika. Ova povrsina odgovara ravnoj strani u prirubnom otvoru ruCice.. Da biste odvojiIi kablove morate ih uhvatiti sa donje starne kape. Prove rite sada i ove kontakte. Provera pojave korozije I ~ I ~ Ako ste prilikorn pregleda konstatovali da je neki ~ ad kablova u kapi razvodnika otpusten. taka sto provodnik iscupate drZeci ga za kraj.SISTEM ZA PALJENJE Kod nckih razvodnika razvodna rucica S ~ skida lako 'itO so: povuce n3vise. 3. Da biste to proverili uradite sledece. 1." . Korozija se javIja u vidu. kod stitnika. sarno obrnutim redosledom. onda II postoji mogucnost da se u prikljucku na kapi i" .Aka se [utica sarno nav!aci na centralnu 050viou razvodoika. Ponekad se ovi spojevi olabave usled dejstva vibracija motora. Pogledajte u stubi" prikljueka na kapi razvodnika. Raevodrw weicn sc moze posta viIi na svojc mesto sarno u odrcdcnum P010l.

2. Na taj naCin ste sigurni da kapa i rui'ica mec1usobno odgovaraju. 2. i od njega zavisi rad matara automobila. U zavisnosti ad naeina pricvrsCivanja. U stvari preporueuje se da se platinska dugmad. Skidanje i pravilna zamena razvodnika paljenja nije jednostavan zadatak. Pravilan momenat paljenja posle zamene zavisi od poloiaja razvodne rucice. Alat i materijal • Odvijac • Nasadni kljueevi. Postavite novu kapu na kuCiste razvodnika i pricvrstite je na prethodno opisan naCin. Medutim. . odmah postavljajte na novu kapu jedan po jedan kabl na odgovarajuce mesto. Ako. Pogledajte uputstvo dato u odeljku »Servisiranje filtera za vazduh« poglavlja »Sistem za napajanje gorivam{<. onda morate da skinete razvodnik paljenja. postoje situacije kada je skidanje razvodnika neophodno. SkidajuCi sa stare. raeva i produietak • Mali kljuc • Kreda • Stezae za crevo(a) 1.Kapa razvodnika paljenja se menja na sledeCi naCin. Isto tako prove rite da Ii je isti proizvodac kape i rutice. Skinite kapu razvodnika pomocu odvijaca. i tako dalje. Proverite da Ii rutica i kapa odgovaraju za ugradnju oa motor. Visokonaponski kablovi se skidaju tako sto ih povueete rukom. veoma je 276 vaino da razvodnik sve vreme radi ispravno. iii zakrenite . 1. drZeCi ih pritom za kraj kod gumenog stitnika. Aka i najrnanje sumnjate II svoje mogucnosti da zavrsite ovaj posao. Posta vrsi nekoliko vainih funkcija. kapa razvodnika i vakuumski regulator paljenja menjaju bez skidanja razvodnika paljenja. bolje je da to prepustite kvalifikavanom mehanicaru u avlascenom servisu. Skidanje i ugradnja razvodnika paljenja R razvodnik paljenja je komplikovan mehanizam. ria primer imate problema sa centrifugalnim regulatorom paljenja. Otvorite poklopac motora i uklonite kuCiste filtera Z3 vazduh. Skinite kapu razvodnika na prethodno opisan naCin. Napomena: Mnogi profesionaIni mehanicari menjaju i razvodnu rui'icu kada menjaju kapu razvodnika. NajveCi dec provera i servisiranja razvodnika se moze izvesti dok je razvodnik na motoru. Ako je skidanje razvodnika neophodno postupite na sledeCi nacin. iii u slueaju kada se iskrivi centraIna osovina. Proverite da li ste gurnuli kabl do kraja u stubic na novoj kapi. To je dobra praksa. kondenzator. 3.

Skinite razvodnik. Odvojite dovodno crevo (iii creva) vakuumskog regulatora paljenja svlaceei ih sa regulatora i blokirajte ih. iii izbacite opruine kopce iz leiista na kapi razvodnika.navojne kopee za 112 kruga. Kad nekih tipova matara jezicak razvodne ruCice se okrene ___ __ . skinite samo prikljucak (-) negativnog pola akumulatora. I . pO'O"i i •• _______________ L novi razvod "k ova....podignite ga navise. Vratite navrtku na bobinu da je ne izgubite.. 4. I ' 277 SISTEM ZA PALJENJE Potom skinite prikljucak sa akumulatora da bi sprecili slucajno pokretanje motora. raeve i produzetka skinite nosac kaji drii razvodnik.. Pomocu nasadnog kljuca. 5. koji se u-v:'J:e u motor kad donjeg dela razvodnika paljenja. motora. .". .. To je jedan zavrtanj. Postavite nasadni kljuc na glavu tog zavrtnja 1 i okreCite ga II smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu sve dok ga ne oslobodite. Neki mehanicari uvek pokrenu motor tako da rueica bude u poloiaju »12 sati«. taka da ne mogu cia zaborave polozaj. i koji sprecava da razvodnik ispadne iz svog lezista. tf II SISTEM ZA P ALJENJE I Obel". 7.')<oj" " "m 0'. m P. Obratite painju na poloiaj razvodne ruCice. ova ce' yam pomoCi da pri ugradnji razvodnik paljenja astane u is tom polozaju. 3. 6. Odvojite sve elektricne kablove sa razvodnika paljenja. Sada nosac moiete skinuti rukom. Pomoeu malog kljuca skinite sa bobine kabl koji je povezan sa razvodnikom paljenja. To' () kredom (1) . Oznaeite kredom na nekom nepomicnom delu motora pravac u korn je akrcnuta rutica. d. Uhvatite rukom kueiste razvodnika i . "' ""kom od . = ad i I!!' (" • I f .

Jednostavno govoreCi sveCica nije nista drugo do dva provodnika koja se nalaze dovoljno blizu jedan drugom da izmedu njih moze da skoci varni ca. Oni koji imaju prirubni sklop sa urezom neee se pomeriti prilikom skidanja). odnosno prostor za sag orevanje. sarnO obrnutim redam. trosice mnago 278 goriva i nedostajace mu ana ostrina i performanse koje treba da ima po svojoj konstrukciji. Pogledajte adeljak »Podesavanje paljenja« u ovom poglavlju. Zamislite da je jedan od provodnika obmotan keramickom izolacijom. potreban je vrlo veliki napon da bi se varnica javila. koji se javlja na provodnicima. Posta ste popravili. Elektricitet. Podesite motor po ugradnji razvodnika paljenja. drugi provodnik koji je povezan sa masom. elektrode se trose i varnici postaje sve .obelezite taj polozaj. iIi Ala! i ma!erijal • Racva. On tece kroz provodnik obmotan keramickim izolatorom i preskace na drugi provodnik koji je povezan sa masom te se preko njega zatvara kola struje. i metalno kudste /oko . S obzirom da jaka sabijena smesa goriva i vazduha predstavlja sredinu koja je vrlo nepogadna za stvaranje varnice. drugi imaju prirubni deo sa urezom. odnosno kupili novi razvodnik. tj.za nekoliko slepeni prilikom ove operacije . ima na sebi navoj koji sluii da se sveCica uvrne u atvar oa cilindru taka da ova dva provodnika ulaze II cilindar. produietak i nasadni kljuc za sveeice • Zastitne naocare • Zicana cetka • Turpija za platinsku dug mad • Alat za merenje zazora izmedu elektroda sveCica • Moment kljuc • Svecice • Izolir traka • Krpe • Rastvarac • Penetrirajuee ulje • Kratak komad creva za grejanje oklopa. SveCice predstavljaju poslednju kariku u sekundarnom sistemu paljenja. Tokom rada. 9. keramickog izolatora. dobija se od razvodnika paljenja. Proverite da li je razvodna ruCica u istom polozaju kao pre skidanja. ugradite ga prema uputstvu od 1 do 7. pomoCi ce vam prilikom ugradnje razvodnika. 8. Ako su sveCice istrosene motor ce nepravilno raditi) tesko ce se pokretati. (Kod nekill tipova motora razvodnik dobija pogon preko zupcanika koji se nalazi u motoru. sveCica stari. Pregled i ugradnja svecica S veCice su >. elektrodama.krajnji izvrsioci« s_istema za p a i j e ~ nje. Deo kuCista.

a posebno kod automobila sa elektronskim paljenjem (nema platinskih dugmadi i kondenzatora) svecica je glavni dec brige.otvorenom putu. onda se taj elektricitet kreee linijom najmanjeg otpora i i 1 I. sveCice je potrebno na svakih 15. . U nekim slucajevima sveCica nije uzrok sto nema varnice. Isto vazi i za stariji automobil koji normaine tresi vise ulja.000 do 20. onda se nepotrebno trosi gorivo. !v1nogi proizvoaaCi vozila preporucuju promenu "sveCica nn svakih 50. Ovaj interval zavisi od naeina voznje i modela automobila. U sklopu normalnog odriavanja kad konvencionalnog sistema za paljenje. na primer kablavi. kako bi se obezbedile pravilne performanse motora. bar sto se tice odrZ<lvanja sistema za paljenje. Ako je motor zagrejan ostavite ga da se dovoljno ohladi da se ne moiete opeCi ako dodirnete izduvnu granu. Aka jedna iIi vise sveCica povremeno »trokira«. oCistiti i podesiti zazor izmedu elektroda. 2. kao sto su filteri. u stvari je ana na granici neispravnosti.. Kod podesavanja motora. Kada se ovo javi onda motor nepravilno radi (»trakira«). normalno postoje i drugi elementi izvan sistema za paljenje koji zahtevaju painju.000 km ukoliko je vozilo opremljeno elektronskim sistemom za paljenje. Ispitiv<rnja su pokazala dC! veCina vGzaca ne moze da ascti sveCica pri normal no lakim uslovima opterecenja i pri uslovima voznje na. U gradskoj voinji cesca je potreba za Ciseenjem sveCica. SveCica je vitalni den kod odrzavanja motora. Ponekad. ---- .teie da skoCi sa centralne elektrode na masu.. platinska dugmad iii babina. Servisiranje sveCica U sledeeem uputstvu prikazano je kako se skidaju svecice. U tim slueajevima napon koji se <!obija iz sistema je suvise nizak. Proverite sta je navedena u uputstvu za odrZavanje vaseg automabila. Pazljivo odvojite jedan po jedan kabl sa sveCica take sto ga uhvatite za gumeni stitnik iIi zastitni poklopac i istovremeno ga povlaCite i lagano uvreete da se osetljiv kraj provodnika ne bi iL I . i ako izgleda kao da sveCica radi ispravno. vee neki drugi dec sistema za paljenje. I I kratko se spaja sa masom. Ali sto se tice sistema za paljenje posebnu paznju obratite na sveCice.000 km skinuti. avo je stanje koje veCina vozaea tesko ustanovIjava. . provera sistema za napajanje gorivorn itd. Kada su sveCice toliko istrosene da varnica vise ne moie da preskoci izmedu elektroda. 'c·. 1..

kablovi sistema za paljenje su 279 posebna vrsta provodnika koji su napravljeni tako da provode struju visokog napona i pritom pruzaju odredeni otpor kako bi se otklonile radio smetnje. kako bi kasnije mogli da ih ispitate. On je najcesee naCinjen od najlona koji je impregniran ugljenikom i koji ne moze da podnese takva naprezanja. a pritom ulozak drii svecicu u kljucu da ne ispadne pri skidanju iii ugradnji. 4. Najbolje je aka stavite zastitne naocare i izduvate prljavstinu pomocu vazduha pod pritiskom.. oznaCite ih komadima izolir trake pre nego sto ih skinete. Obrisite kablove krpom. Kao sto je vee pomenuto. Upotrebom takvog kljuca sprecava se lomljeoje izolatora 5veCice. koji ima gumeni iii plasticni ulozak. maiete i pokrenuti motor elektropokretacem nekoliko sekundi sto ce oduvati priljavstinu oko sveCica (bar onu koja bi mogla da upadne u cilindre). Ako je potrebno. Napomena: Nemojte povlaCiti sam kobl (nemojte ga eupati). Sa takvim kablovima treba pazljivo rukovati. (5) zaptivJl<l podlosb. Na motorima kod nekih uvoznih tipova automobila koriste se sveCice zaptivnog tipa koje su smestene u cevi i ne koriste nikakve posebne zaptivke. Koristite pritom pose ban nasadni kljuc za skidanje sveCica. Pazljivo obelezite koji kabl ide na koju svecicu. Pregled sveeica Iskusni mehanicar moze vam dati mnago poda280 taka 0 stanju motora posto skine -i pogleda Sve- . iIi elektroda mase j (7) zazor izmedu elektroda. Maida ce vaq1 biti potreban zglobni nastavak izmedu racve i kljuca. 5. Oeistite prljavstinu sa donjeg kraja svake ad svecica pornocll krpe namocene rastvaracem. Najbolji nacin da razdvojite spoj je da lagano uvrcete gumeni stitnik i pritom ga povlacite . ostetio. (2) izojator. Odvrnite svaku ~ v e C i c u u suprotnom smeru od kretanja kazaljke na satu za jedan iIi dva kruga pomocu odgovarajuceg nasadoog kljuca i racve. pritom prljavstina ne moze da upadne u cilindre jer sveCice jos nisu potpuno skinute. odnosno cilindara. (I) stubic prikljucka. (6) boeJl<l.SISTEM ZA PALJENJE Delovi tipicne sveCice. Napomena: Ako sveCice imaju metalne zaptivne podloske obratite paznju da ih skinete zajedno sa sveCicom. (3) centmlna elektroda. a maida i produzetak za rad na nekim motorima kod kojih svecice nisu pristupacne. 3. Posto ovo nije uvek maguee izvesti. Kod nekih tip ova automobila duzine kablova su priblizno jednake i postoji mogucnost da ih pogresDo povezete. (4) kuCiste. Skidajte jednu po jednu sveCicu i postavljajte ih na pogodnu povrsinu po redosledu skidaoja. F 6.

Hladnija svecica ima manji vrh izolatora i moze mnago brze da odvede toplotu iz glave matara. iii ih treba zameniti. Toplije sveCice. koriscenjem »toplijih. Takve se sveCice obicno koriste kada je motor izlozen grads kim u5!ovima voznje. iIi ukoliko ne vozite ekstremno velikim brzinama i pod velikim opterecenjem sto trazi koristenje sveCica manje toplotne vrednosti J prepofuka je da koristite sveCice »00[malnog« obsega. Aka se temperatura u prostoru za sagorevanje poveca aoda ce sveCica sa oizorn toplotnom vrednoscu da spreCi samopaljenje usled visoke temperature. vodi te racllna 0 tome da se sredina u kojoj svefica radi moze proceniti stanjem ooog dela svecice na kome nastaje varnica.' sveCica ne dobijaju se bolje performanse. 2. Kada skinete sveCice lako cete odluCiti da Ii su one u takvom stanju da ih treba oeistiti. Normalna svecica. Ovde su prikazana neka stanja na koja maiete naici. (2) nasiage . Toplija svefica duze zadrzava toplotu i u stanju je da bde sagori naslage. a vase vozilo trosi ulje.Cice.svetlosmeda iIi siva boja vrha izolatora i Ciste lako istrosene elektrode. Savremene sveCice sa bakarnim jezgrom imaju izuzetno siIok opseg toplotne vrednosti i U stanju su da u normalnim uslovima zadovolje najrazliCitije us love voznje. odnosno sveCice vece toplotne vrednosti se koriste ako motor evidentno trosi ulje. Suprotno nekim misljenjima. Medutim toplija sveCica moze izazvati tesko ostecenje u motoru automobila koji se mahom vozi velikim brzinama na putu i pod velikim opterecenjem. Mozete zakljuCiti da ovakva svecica radi u prayom tempera turn om podrucju i da je motor u dobrom stanju. Od momenta postavljanja svecica menja boju i moze imati po sebi naslage i koru ad razlicitih materijala koji uticu na performanse motora. podesiti im zazor i ponovo ih ugraditi. I vi mazete to -is to. . Kod ovakvih sveCica abe elektrode su istrosene (erodirane) a vrh izolatora IE t I SISTEM ZA PALJENJE ® ® Prikazuni izglcdi £veCica ukazuju nu tragove (1) pregn:vanja. Ukoliko niste od onih koji stalno voze po gradu. Kao prvo. Ovaj izraz ukazuje sarno na to kolikom brzinom se toplota provodi od vrha sveCice. Osim toga" mozete i ponesto saznati a opstem stanju motora posto ih dobro pregledate. Zakljucak: ovakvu sveCicu vredl ocistiti i podesiti joj zazor. 1. Na centralnoj elektrodi se uocava vrlo blaga erozija. To je one sto biste uvek pozeleli da vidite . Pregrejana svetica.

(3) naslage od sagorevanja utja. termostat je zagJavio U otvorenom polozaju. Detonacija. Detonacija se obicno manifestuje kao lupanje motara.i. Zakljucak: Uzrok problema se mora otkloniti. ovakva svetica se moze 06stiti i podesiti zazar pre ponovne ugradnje. vrhu izolatara i unutar kuCista sve6ce obitno ukazuju oa to da je tempera turn a vrednost svecice isuvise niska za uslove pod kojima motor radi" Moguei uslovi takvog stanja ukljucuju prebogatu smesu goriva. kasnije paljenje. vrhu izolatora i unutar kuCista ukazuju na to da ulje oa neki naein dospeva u prostor za sagorevanje. Ovakvo stanje je izazvano na5!agama iz komore za sagoreva282 nje koje se naglo otkinu od klipa i ventila i "poprskaju« toplotni izolator. Takvo stanje moze . SveCice koje . Zakljucak: ovakve sveeice je pametno zameniti kada se pronade i otklani osnovni uzrok. sto ee smanjiti nasI age od ulja. niska temperatura motora i dug rad motora u praznom hodu. Ova se desava zbog toga sto je toplotni opseg sveeice isuvise veliki za us love pod kojima radi motor. (6) kalcificiranih naslaga. podesiti zazar i ponovo se ugraditi. leptir za hladno pOkretanje matcra (»cok«) je zaglavio. Tamne. Zakljucak: koristiti sveCice koje su jedan iIi dva toplotna opsega toplije ad sveCica koje se in ace preporucuju. Faktori koji mogu da dovedu do toga su prerano paljenje. Naslage ulja mogu nastati zbog istrosenosti raznih delova motora. 4. a nastaje usled suvise ranog paljenja iIi zbog preniske oktanske vrednosti goriva. 281 E je beo i bez naslaga. 5. Vrh izolatora moze biti neravan i ispucao. na sebi imaju naslage od ulja mogu se oCistiti. SveCice sa nabacenim nasiagama. 6. Zakljucak: Posto se pronade i otkloni uzrok.garcz. Ako se zakljuti da je svetica u radu bila isuvise topla iIi isuvise hladna. kao i voznja pri malim brzinama. SveCica sa naslagama od ulja. v!atne nasI age na elektrodama. Naslage me kane i suve garezi na elektrodama sveCice. a ponekad mogu pokidati elektrodu sveCice. Sveeica sa cmim naslagama. 3. nemojte prevideti mogucnost da su ugradene sveCice pogresne toplotne vrednosti. (4) detonativnog sagorcvanja. Ovakvi eksplozivni udari mogu ostetiti klip iIi sveCicu. (7) glaziranog izolatora $vecice i (8) samopaijenja. sto stvara takve uslove sagorevanja pri kojima moze doei do jakih mehanickih udara. Ranije iIi kasnije moraeete da otklonite osnovni problem. a sveCice zameniti. (5) nabacenih flllsiaga. termostat koji je zaglavio u zatvorenom poioiaju iIi sllvise siromasna smesa goriva i vazduha. ali ovo je sarno privremena mera. SveCica na slid ( 9) je sarno imo5ena. kao i zbog opste istrosenosti.

Samopaljenje. Ako rezultat izostane morate se pripremiti da promenite ulje i filter. Naslage vece debljine mogu formirati »most« izmedu iz01atora svecice i kuCista. Zakljucak: Ovakva sveCica se mora zameniti. SveCica kod koje je premoseeno jezgro iIi zazor. Zakljucak: u ovakvom slucaju mozete sarno 06stiti iIi zameniti svecice i odmah promenite vrstu benzina da biste videli da Ii je problem time resen. zbgg vruCih tacaka u prostoru za sagoreva- . 7. Zakljucak: ponekad je moguce oCi5titi. 11. 10.nastati lisled neblagovremenog podesavanja motora. SveCice sa kalciniranim naslagama. pri podesavanju zazora krivite sarno bacnu elektrodu. Zakljucak: ovakav glaziran sloj se ne moze ukloniti uobicajenim ciscenjem i bolje je flromeniti sveCicu. Glaziran izolator sveCice. kao i vrstu ulja. 8. U ovom slucaju normalne nasI age na vrhu sveCice ne mogu da sagore. i verovatno za dodatne radove na motoru. komad izolatora se moze otkinuti usled jake detonacije. Ovakav slueaj se obicno javlja pod istim uslovima pod kojima nastaju i nabacene naslage. Ovo znati da paljenje nastaje pre nego sto skoCi vamica. Ako se problem ponovi mozete pokusati sa sveCicom cija je toplotna vrednost manja za jedan stepen. Napuknut iIi polomljen izolator se obieno javlja zbog krivljenja centralne elektrode pri podesavanju zazora sveCice. moguce je da ste koristiIi gorivo iii ulje neodgovarajueeg kvaliteta. Ako se na centralnoj elektrodi i masi sveCice pojave intenzivne naslage svetlosmecle iIi bele boje. Takve nasI age mogu form irati i most izmedu elektroda i time se svecica kratko spaja. Ovakav slucaj se najcesee javlja kod motora kod kojih se retko kontrolise ulje iii kod motora koji se koriste u gradskoj i sporoj voznji. " :1 i ~ i ~ vanje. obrazujuCi na taj nacin kratak spoj. 9. Umesto toga naslage se tope i obrazuju sloj koji provodi struju. Samopaljenje se maze javiti usled usijanih naslaga u prostoru za sagoreI I I I I I ··. SveCica kod·koje nedostaje komadic izolatora.··· . Da biste sprecili ovakva ostecenja. podesiti zazar i ponovo ugraditi ovakve sveCice. Razlika je jedino u debljini naslage.· Pre nego sto se to dogodi potrebno je otistiti sveCicu i podesiti zazor elektroda. Zakljucak: Prevelike nasI age ovakve vrste mogu dovesti do kratkog spoja elektroda sveCice. Pod odreclenim uslovima.

Zakljucak: uzrok se mora pronati i otkloniti. Izolator smede sive baje pokazuje do je taplotna vrednost svetice adgovarajuca. Da bi proverili zalor svcClca koristite mcrae sa okrug!om iicom. Dobre obrisite sveCice Silvorn krpom. SveCice sa yelikim i sveCice sa malim zazorom se izraduju u identicnim taplatnim aznakama i jedina se razlikuju pa tame kaliki im je zazar izmedu elektrada. lsturpijajte elektrodu mase sa unutrasnje strane svake sveeice taka da pavrsina postane sjajna. zbog struganja klipa 0 zidove cilindra koje nastaje usled nedovoljnog podmazivanja iIi paremecenih zazora izmedu del ova metCTa. ipak ga proverite.nje usled slabog odvodenja toplote iz motora. Painja: Ne pakusavajte da sveticu predvidenu za mali zazar padesite na veliki zazor. I pored taga sto proizvadac maze padesiti zazar na novim syeCicama. Osteticete eiektrode. 3. Da biste praverili zazar sveCice patreban yam je merac zazara koji je naCinjen ad okrugle zice. Istrosena svedca. Turpijam za platinsku dugmad izravnajte i atistite centralnu eleKtradu svake svecice. ovakva sveCica se mora zameniti. Ali ako ste ih Cistili u propisanim intervalima ODe su verovatno u dobrom stanju i mogu se servisirati oa sledeCi naein. U opsegu od . Ciscenje sveCica UzimajuCi U obzir vreme i napor koji ulazete pri skidanju i ugradnji svetica. obicna je balje da ugradite nove sveCice kada se stare sveCice blize kraju ocekivanog veka trajanja. ravan merni listie ce verovatno dati pogresno oCitavanje. Ostecene svecice se moraju zameniti. Ovaj podatak se nalazi u uputstvu za rukovanje vazilam. ProizvadaCi svetica isporucuju posebne sveCice sa veCim zazorom.5 do 2 mm. Samapaljenje testa maze da osteti celo klipa i elektrode svetice. Stavite zastitne naotare i iicanom cetkom otistite navoj i elektrode sveCica. 2. 1. Ako je potrebna natapite krpu sa malo rastvaraea. Pomoeu Ciste krpe obrisite naslage ulja i masti koje su se nahvatale sa spoljne strane svetice. Osim toga svetice koje se kariste za elektronske sisteme za paljenje imaju yeCi zazor. SISTEM ZA PALJENJE 1. Podesavanje zazora svecica Bez obzira da Ii ugradujete nave iii aCiscene svetice. zbog detonacije iIi zbag previsake taplatne vrednasti svetica. Zakljucak: posta elektroda za masu nije po celoj povrsini centrirana U odnosu oa centralnu elektrodu. m e n ~ n j e mernim listicima nece dati tacan rezultat. Istrosena centralna elektroda kao i elektroda mase ukazuju na to da je svetica adsluzila svoj radni vek i da je treba zameniti. i abratna. Aka je patrebna padesiti zazor uCinite PREPORUCENIMOMENT PRITEZANJA SVECICA (Nm) . 12. marate padesiti zazar izmedu elektroda prema padacima kaje daje proizvodac motara.

2.a rezervnih delova. Uvmite taj ugao krpe U DtVOT za sveCicu okrecuCi ga u smeru kretanja kazaljke na satu. pa to crevo koristite kao savitljivu ruCicu. pristupite ugradnji na sledeCi naCin. Proverite to u uputstvu za 4. Uvmite sveCice rukom. Proverite da Ii su metaini zaptivni prstenovi na sveCicama u dobrom stanju i da Ii pravilno nalezu na sveCice. Po motu suve i ciste krpe obrisite sve preostale tragove prljavstine i rnasnoce sa zaptivnih povrsina sveCica na glavi motcra. Panoya proverite zazor. odgovarajuceg unutrasnjeg preenika. Za Ciscenje navoja obicno je dovoljno staviti u njih malo penetrirajuceg ulja. Pazljivo iskrivite bocnu elektrodu . Napomena: Neki proizvodaci preporucuju da se navoj namaze sredstvom koje sprecava da sveCica »zapece«. Izvadite krpu okrecuCi je u suprotnom smeru. i dovoljno je pritegnuti svedce za 114 kruga. tako da budu pritegnute ali ne suvise! Aka vas motor ima svecice sa konusnim sedistem i aka nema zaptivnog prstena. 1. Ako pritom imate poteskoca to maze da znaCi da navoje u glavi motora treba oeistiti.ie da pokusajte taka sto na sveCicu navucete komad creva za grejanje. Ugradnja svetica Posta ste oCistili sveCice i podesili zazar izmeou elettroda. Ako su navoji Cisti.dok ne dobijete pravilan zazor. Prikljucite na svaku sveCicu odgovarajuCi kabl. koji moiete naCi u prodavnicaIT). a jos uvek pri u.Dimenzija navoja svecice 14 mm sa zaptivkam 14 mm kanusna 18 mm kanusna Celiena glava 37-44 10-22 22-29 Aluminijumska glava 26-32 10-22 22-29 283 NJE to pomocu odgovarajuceg dela alata za merenje zazora.sarno bocnu elektrodu . Zategnite sveCice rnomentnim kljucem na vrednost specificiranu u tabeli u ovom odeljku. Ponavljajte avo dok ne uklonite prljavstinu. 3.vrtanju sveCice navoj ne ruo. onda se zaptivanje postize kontaktom izmedu dYe metalne povrsine. Namocite jedan ugao Ciste krpe uljem. ivlozete koristiti i ala1 za Ciscenje navoja. . Ako nemate momentni kljuc pomocu racve i nasadnog kljuca pritegnite sveCice za 1/4 do 1/2 kruga. 5. iii kupili sveCice i proverili zazor.

Napomena: Od 1963. Aka motor automobil? neravnomerno fadi »trokira«. Cesto se dogada da se kablovi sveCica ispituju tek kada se ni jednom drugom merom ne popravi fad motcra. promenite kablove za sveCice na prvom sledecem servisiranju motora.Cvrsto navucite gumeni stitnik rukom preko vrha sveCice. kao i svi ostali delovi.t'w' .000 km iii oko tri gadine. trose vremenom. sarno menjate sveCice iii trazite uzrok slabih Derformansi vaseg automobila. obavezno prover(te sveCice. Kada ovaj period prode. Profesionalni mehanicar moze pomocu posebnog ureaaja za ispitivanje. iIi pomocu volt/ommetra proveriti da Ii su kablovi ispravni tako sto ispituje elektricni otpor kabla iii proverava da Ii ima pukotina. sto je skracenica za TV i radio smetnje i imaju 12-tozilno jezgro od I . najbolje je da sve promenite zbog toga sto su svi oni podjednako stari. Da Ii na spoljnom omotacu ima pukotina iii znakova istrosenosti? Da Ii su kablovi natopljeni uljem? Da Ii su gumeni stitnici kablova kod svecica postali tvrdi i krti? Da Ii su gumeni stitnici na kablovima kad kape razvodnika postali tvrdi i krti? Ako bilo koje od ovih pitanja ima potvrdan odgovor. cesto pogresno . 284 Kablovi za svecice B ez obzira da Ii vrsite kompletno podeSavanje matara. pogresnim koriscenjem iii uticajem sredine.da su kablovi u dobrom stanju. Povremeno vizuelno pregledajte kablove.~ J 'iil"'W" . Kablovi sveCica se . Realan vek trajanja koji mozemo ocekivati je oko 50. paljenje i kablove svetica. iIi aka neke od sveCica imaju naslage garezi (pogledajte odeljak "Provera i ugradnja sveCica« U ovom poglavlju). godine u sva vozila proizvedena u Americi ugraduju se kablovi za sa grafitnim jezgrom. odnosno za zamenu. obieno se pretpostavlja -. Uklonite oznake od izolir trake sa kablova sveCica. Ovakvi kablovi se cesto nazivaju TVRS provodnici. -. Ako nije uocljivo ostecenje jednog iii vise ovih kablova. kablovi sveCica se llJoraju promeniti ako zelite da motor radi Cak i ako utvrdite da je sarno jedan kabl neispravan. I pored toga sto kablovi za sveCice mogu izgJedati kao da su u dobrom stanju. ipak mogu biti netspravni. uzrok mogu biti ovi kablovi.

Alat i materijal • Kljuc o Set kablova za sveCice • Sapun iIi silikonski sprej najlona impregnir9.TIo grafitom. Obzirom da u ovakvom kablu nema metalnog jezgra, on je podlozan ostecenju i moze da pregori. Provodnik je dobra izolovan silikonskom gumom, jer je taj materijal otporan na toplotu koja je najYcCi neprijatelj ovakvih provodnika. Zamenu kablova za sveCice moz£-izvesti svaki mehanicar-amater i to na veCini motara. Medutim kod nekih tipova motara kablovi sveCiea su sprovedeni ispod delova motora, kroz eevi, iIi separatore i preko nekih neuobicajenih mesta. Uvek dobro pogledajte a kakvom se poslu radi, da biste pre nego sto pristupite radu sigumo utvrdili da Ii maiete da ga zavrsite. - - - - - - ~ ~ ~ - - - - SISTEM ZA PALJENJE Zamena kablova za sveCice Kad menjate kablove sveCiea prove rite da Ii ste obezbedili odgovarajuCl kaplet za automobil nn kome radite. Mozete nabaYiti i takav komplet kod koga su duiina, prikljutei, stitniei i ostalo pripremljeni za ugradnju na odgoyarajuCi tip motora. Napomena: Ako je vase vozilo opremljeno visokoenergetskim sistemom za paljenje (HEI), pogledajte uputstvo na kraju ovog odeljka. Zamena kablova za sveClee se obavlja na sl,,deCi nacin. 1. Ako je motor jos topao ostavite ga da se ohladi toliko da ne mozete da se opecete aka dodimete izduvnu granu. 2. Skinite kuCiste filtera za vazduh. Pogledajte odeljak »serviranje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za napajanje gorivom. ~ . Ovo moze biti potrebno da bi se obezbedio prist up svim kablovirna sveCic3. Provcrite kablovc za svcCicc priiikom podcsavnnja motam iii ako motor ne radi pravilno. Kruta i ispucala izolacija je raziog za zamenu kablov a. ali morale zapamtiti da postoji mogucnost dOl vizue!nim pregledom ne otkrijcte kV;IL 285 SISTEM ZA PALJENJE Obeleiite raspored kablova za svecice pre nego Slo ih skinetc; ponekad su provuceni i kroz otvore i-cevi. Skinite ih i zamcnjujte jedan po jedan da hi izbegli zabunu. 3. Pocnite od sveGice koja je najdalje od razvodnika paljenja (kod motora V6 iii V8 moiete poceti sa bilo koje strane motora), pazljivo uklonite kablove povlaceCi gumeni stitnik, a istovremeno ih lagano uvreete. 4. Pogledajte kuda je sproveden kabl do razvodnika. 5. Izvadite rukom drugi kraj kabla iz kape razvodnika. I kod ove operacije lagano uvrtanje pri izvlacenju ce olaksati odvajanje.

286 6. Uklonite kabl iz motora. Aka je kabl provucen kroz cevi, in postavljen u separatore, obeleiite to jer ee vam olaksati ugradnju novog kabla. 7. Iz kupljenog· kompleta novih kablova odaberite onaj kojr je iste duzine kao onaj koji ste upravo skinuli. Uporedite duzine. 8. Ugradite novi kabl za sveCice pratee; tacke od 3 do 6 ali obrnutim redosledom. Proverite da Ii je novi kabl provucen na isti naCin kao onaj koji ste skinuli. I , , ; I 9. Na oba kraja kabla, i kod sveCice i kod kape razvodnika praverite da Ii su prikljucak i gurneni stitnik dobra postavljeni i da Ii je kabl dobro gurnut u prikljucak kako bi se obezbedio dobar kontakt. ' 10. Nastavite sa zamenorn jednog po jednog kabla po ovoj proceduri sve dok ne zamenite ceo set. 11. Skinite sekundarni visokonaponski kabl sa prikljucka na bobini; to je provodnik Ciji je drugi kraj prikljuccn na razvodnik paljcnja. Lagano ga uvrCite dok ga izvlaCite iz prikljucka. " ~ ' = ~ = " ~ ~ , , = CD ii i I 0 l 11 II ~ 1 I I I , \, c: I C::TI=M ZA P ALJ 12. Izvadite drugi kraj kabla iz centralnog 'prikljucka na kapi razvodnika. I ovde se kabl lagano uvrce pri izvlacenju iz prikljucka. 13. Zarnenite visokonaponski sekundarni kabl sa novirn prateCi uputstvo iz tacaka 11 i 12, sarno obrnutirn redosledorn. I ovde proverite da Ii su gumeni stitnici - na svakom kraju se nalazi po jedan - ugurani do kraja da bi se obezbedio dobar kontak!. Visokoenergetski sistem za paljenje (HEI) Aka radite na kolirna koja su opremljena visokoenergetskim sistemom za paljenje (HEI - High ----Kad De!co-Remy Unitized razvodnika (levo) kablovi III sveCice p05t<lvljaj u 5e u prstcnas!i nos;lc (1) koji 5e pricvrscuje na kapu razvodnika (2) pomoc u zavrtnjeva (3}, koji istovremcno priCYTScuju i bobinu (4) odozgo na o\'aj sklop. Dcsno jt: prikazan Deko-Remy HE! razvodnik sa dva nosilea (1) bblovi 13 svecice, kuji sc

u ovom slucaju postavljaju eko bobine (2). 287 Il ' .' I •. tt,, __ . __ . SISTEM ZA PALJENJE Energy Ignition), kapa razvodnika i nadn spajanja provodnika ce biti razliCiti. ISto tako, videeete da je preenik kabla za sveCice veCi. Posto je u ovom slueaju bobina integralni den kape razvodnika, ovde nema visokonaponskog sekundarnog provodnika bobine. Provodnici syeCica kod HEI sistema se menjaju na sledeCi naein. 1. Skinite prstenasti nasac sa kape razvodnika. avo se izYodi tako sto se kopee (oznaeene sa "Latch" - zap or) gurnu od razvodnika, a kapa se podigne. Svi prikljucci kablova za sveCice se nalaze u prstenastom nosacll. Napomena: Kod nekih HEr sistema kablovi za sveCice provuceni su kroz dva nosaca. U tom slucaju jednostayno izvucite kablove i nosace iz kape razyodnika. Kod sistema Delco-Remy Unitized moraju se odvrnuti dva zavrtnja i skinuti bobina pre nego sto se skinu provodnici sveCice i visezilni kab!. Zavrtnje odvite odvijaeem. Zatim ,skinite bobinu i na kraju kablove za sveCice i visezilni kabl. 2. Izvadite prikljucak kabla za sveCice iz prstenastog nosaea kape razvadnika potiskujuCi pritom pal cern prikljucak nadole. Napomena: Kod Delco-Remy Unitized sistema zavrsetak svakog od kablova za sveCice je pricvrscen pomocu zavrtnja. Odvite malo DVe zavrtnje kada skidate kablove. a zategnite kada ih postavite. 3. Skinite drugi kraj kabla sa sveCice. Skidajte ga pazljivo, drzeCi ga za gumeni stitnik i pritom ga lagano uvrCite. Ne cupajte kabl jer ga lako mozete ostetiti. 4. Odaberite iz kompleta kabl odgovarajuee duzine. 5. Pri postavljanju novog kabla u prstenasti nosae podmazite prikljucak sapunom bez amonijaka iIi silikonskim sprejom, i gumite prikljucak u prstenasti nosac. Kod sistema Deleo-Remy Unitized ubaeite kabl uotvor i zategnite zavrtanj. , 6. Ponovite tacke od 2 do 5 posebno za svaki kabl sveCice sve dok ne zamenite ceo komplet. Zapamtite, menjajte jed an po jedan provodnik da biste izbegli zabunu i greske koje Yam mogu aduzeti mnago vremena. 7. Kada 5U svi kablovi za sveCice zamenjeni, zavr288 site rad tako sto izvr,ite uputstvo iz tacke 1, ali obrnutim redosledom. Sva uputstva pri zameni kablova sveCica na sisternu HEI su ista kao kod konveneionalnih sistema, osim pomenutih razlika kod kape razvodnika. Ako iole sumnjate u syoje moguenosti

da obayite ovaj posao, konsultujte profedionalnog mehanicara. Indukcioni kalem (bobina) K Od veCine automobila bobina je ern, cilindrican iIi cetvrtasti dec velicine konzerve piva od 0,33 litra. Bobina se obicno nalazi u blizini razvodnika paljenja. Ako ne mozete da je pronadete, pronadite veliki sekundarni yisokonaponski kabl koji je prikljucen na eentar kape razvodnika. Bobina se nalazi na drugom kraju tog kabla. Pri proveri bobine, prvi korak je yizuelni pregled. Proverite da Ii je bobina cvrsto pricvrscena da bi imala dobru masu, i da Ii su svi prikljucci Cisti i sigurni. Otpusten i prljay prikljucak izaziva veliki otpor u kablovima. Takav veliki otpor je uzrok slabog rada sistema za paljenje. Pogledajte da Ii na vrhu bobine ima pukotina, da Ii je kuCiste bobine ulubljeno, i da Ii euri ulje iz bobine. Ako nadete bilo koje od pomenutih osteeenja, bobina se mora promeniti. Bobina je u stvari mali transformator koji struju od 12 volti, iz primarnog sistema, pretvara u struju sekundarnog sistema, kod koje se napon penje i do 30.000 yolti. Ovaj visoki napon je potreban da bi skoCila varnica izmedu elektroda sveeica, i da bi se upalila smesa goriva i vazduha U· motoru. r pored toga sto, spolja gledano, moie izgledati da je bobina u dobrom. stanju, ona moze biti neispravna. Neki od znakova da je bobina neispravna, odnosno u nekim slucajevima slaba, su gubitak snage pri veeem broju obrtaja, zastoj motora prilikom ubrzanja, iIi u ekstremnim slucajevima nemoguenost pokretanja motora. . \ I ; ! I . , I r_-___ t_ SISTEM ZA PALJENJE f , Ii f , } I Ako ste osetili bilb koji ad pomenutih simptoma, najbolje je da bobinu odnesete kod majstora koji ima odgovarajucll opremu za ispitivanje. Aka yam to nije moguce, maiete kupiti novu bobinu i zameniti staru. Medutim aka zamena bobine ne resi .problem ne ocekujte da ce vam u radnji zameniti bobinu koju ste vee jednorn ugradili. VeCina prodavnica delova ne prihvata da

vrati nOvae za elektricne komponente koje su bile uoraclene. Medutim ako imate svoj, ali mogucda pozajmite volt/ommetar, iii drugi instrument za analizu rada matcra kojim se moze ispitnti bobina, onda to mozete i sami da uradite. o Tipicni delavi indukcionog kalcma - bobine. (J) guma. (2) sekundarni visokonaponski prikljucak, (3) primarni prildjucak, (4) kapa. (5) slojcvi, (6) namotaji. (7) kuciS1C j (8) stakleni izolator. ... - .. --.. ----.. -.. Alat i materijal • Adapter za sveciee • Babina • Volt/ommetar • Viljuskasti kljucevi Ispilivanje olpora prirnarnog kola bobine Isnitivanje primarnog otpora se vrsi na sledeCi nuein. 1. Postavite birae opsega volt/om metra u poloiaj 1-10 oma«. Ako je potrebno povezite odgovaraju6 provodnik za ispitivanje na instrument. 2. Izvrsite kalibraciju instrumenta za ispitivanje prema uputstvu proizYodaca. 3. Iskljucite glavni prekidac, odvojite dva provodnika sa primarnog prikljueka koji se nalazi pri vrhu bobine. U nekim slueajevima ovaj prikljucak se jednostavno svuce; drugi opet imaju navrtke na prikljucnimstubiCima koje se skidaju malim viljuskastim kljucem. Prikljucei su obelezeni na razne naeine. Najcesce oznakama "POS" iIi (+) za pozi(ivan, odnosno »NEG" iii (-) za negativan prikljucak. Obeleiite gde koji kabl pripada da bi ste ga kasnije lakse povezali. 4. Prikljucite erveni i erni provodnik instrumenta za ispitivanje na primarne prikljucke. 5. Obtajte dObifenu vrednost na odgovarajucoj skali instrumenta. Ova vrednost treba da odgovara onoj koju preporucuje proizvoclac. Meclutirn kod veCine vozila otpor prirnarnog kola bobine se krece izmeclu 0,5 i 30ma. Ako je ovaj otpor znatno iznad iii ispod preporueene vrednosti, bobina je neispravna i mora se zameniti. 6. Ako je bobina neispravna uklonite provodnike za ispitivanje sa primarnih prikljucaka i zamenite bobinu na nacin koji je prikazan na kraju ovog odeljka. Ako je otpor primarnog kola bobine u preporucenom opsegu, predite na ispitivanje sekundarnog otpora. 289 ENJE Ispitivanje otpora sekundarnog kola bobine Ispitivanje sekundarnog otpora b:obine vrsi s_e na sledeCi naCin. 1. Podesite volt/ommetar u opsegu od 1000 do' ·1O.0000ma. 2. Kalibrisite instrument prema uputstvu proizvodaca. 3. Skinite kabl sa centralnog prikljucka babine. Painja: Proverite da lije glavni

prekidac iskljucell, pre nego sto skinete kabl. On se skida tako sta se prihvati za kraj, povuce navise i istovremeno blago uvrce. 4. PrikljilCite jedan od provodnika instrumenta na bilo koji od primarnih prikljucaka. CD 5. Prikljucite drugi provodnik instrumenta na adapter sveCice, iIi spiralnu oprugu i ubacite adapter u centralni prikljucak bobine. 6. OCitajte dobijenu· vrednost instrumenta na odgovarajucoj skali. Ocitana vrednost mora biti u opsegu koji preporucuje proizvodac automobila. Ako je izmerena vrednost otpora izvan one koju daje proizvodac, to znaCi da je bob ina neispravna i da je treba zameniti. 7. Ako je bobina neispravna, skinite provodnike za ispitivanje i zamenite bobinu prema uputstvu koje sledi. Ako su otpori bobine u okviru preporucenih vrednosti, uklonite pravodnike za ispitivanje i povezite kablove primarnog kola i visokonaponski kabl. Pri primarnog Olpor;) odvoje sc prim ami proyodnid (I j, Do bra bi bila da 5e obeleie pre skidanja. Crvena s!ipaljb ommetra (2) ,e prikljuCl na pozitiviln prikJjueak. a crna (3) n:J ncgUlivni prikljucak. 290 ..... -------------I· i i ! . " = SISTEM ZA PALJENJE -, rr:5J CJ '--_ .... 0 Kou ,;iSlCma HEI kt1u i;Ojlh fim.,:tar SC prikijucujc: {I) za

oooin<\ nalazi u k;lpi primafnog nlpora. (:!) z::

Of

sckumJarrHlg ntpora. , I I I L....l .... Iii! II Pri jspitivllfljU primarnng otpora na forull, povci:i!c ommc!ar na prik<lz;lO 11<16n. Pri ispi!ivunju sc:kund:lrllog otpora nil Ford-u. rO\eZite ommctar flU prik:Jzan naCin. 291 I IL···· , ' ; . -----292 Pri ispitivanju sekundarnog otpora postal'iie adapter svceice (l) u prik!jucak bobine (2), Crveni provodnik (3) povc:tile na ncgativni

prikljuC4k, a crni provodnik (4) svc6ce, Uporcdilc izmcrcni Olror sa preporuccnom vrcanoscu ! f I • l J I I I , Zamena bobine Ako ste doW do zakljucka da je bobina neispravna, i da je potrebna zamena, postupite na sledeCi narin. 1. Obezbedite odgovarajucu bobinu. Mnoge bobine izgledaju slicno, ali mozda nisu u stanju da obezbede sekundarni napon koji je potreban za rad vaseg motora. 2. Ako to dosad niste ucinili, iskljucite glavni prekidac i odvojite kablove koji su povezani na primarne prikljucke ,to se nalaze pri vrhu bobine. Neki od ovih kablova imaju prikljucke koji se skidaju; drugi imaju stubice sa navrtkama koje se odvrcu pomocu malog kljuca. Prikljucci su obelezeni na razoe natine. Najcesce oznakama »POS« iIi (+) za pozitivni, odnosno »NEG« iii (-) za negativan prikljucak. Obelezite gde se koji kabl nalazi da bi ga kasnije lakse povezali. 3. Izvucite sekundarni visokonaponski kabl iz centralnog prikljucka bobine. 4. Kljucem odvrnite zavrtanj na nosacu bobine. Obicno je ovaj zavrtanj uvrnut u blok motora. 5. Skinite staru bobinu. 6. Pri postavljanju nove bobine sledite tacke od 1 do 4, sarno obrnutim redosledom. SISTEM ZA PALJENJE Primarni (balastni) otpornik paljenja K od velikog broja automobila sistem za paljenje je tako konstruisan da, kada motor radi, funkcionise pri manjem naponu oU onog koji 1ma akumulator. Da bi se to izvelo ugraduje se jedan primarni (balastni) otpornik izmedu glavnog prekidaca i bobine. Ovaj otpornik smanjuje napon akumulatora za 3 volta. Medutim, posto je za pokretanje motora potreban maksimalan napon akumulatora, ovaj otpornik se iskljucuje pri pokretanju motora. Ako se motor automobila ugasi tim se gJavni prekidac paljenja vrati iz polozaja za pokretanje u radni polozaj," onda je vrlo verovatno da je u pitanju neispravan otpornik. Ispitivanje otpornika Pomocu sledeceg ispitivanja proverava se da Ii je balastni otpornik ispravan. Ovde su prikuzana dva lipa balastnQg (primarnog) otpornika. Dvostruki

tip, levo na ,lid, jc tipican za neke modele Chrysler-a. dok sc drugi , koji prikaz;}n desno na slid, koristi kod starijih model a AMC i Genera! Motors 'I\!tomobila. 293 Ala! i ma!erijal • Provodnik za premoscivanje • KIjuc • Primarni otpornik 1. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. Povezite pomocu produznog kabla po ziti van (+) pol akumulatora sa pozitivnim (+) prikljuckom na bobini. 2. Pokrenite motor. Aka motor radi i pored toga sto je produzni kabl prikljucen, balastni otpornik je neispravan i mora se zameniti. Painja: mora se voditi racuna 0 tome da je ovakvo prevezivQnje sarno privremenog karaktera i sluii za potrebe ispitivanja - to nije trajna popravka. Ako vozite a14tomabil sa prikljucenim produinim kablom samo nekolika stotina kilometara, zbog povecane loplote koja se stvara, v e r o ~ vatna oe izgoreti bobina, platinska dugmad i drugi delovi u sistemu za paljenje. 3. U gasite motor. Skinite produzni kabl. Napomena: Na novijim tipovima automobila, balastni otpornik je u stvari provodnik koji povezuje glavni prekidac i bobinu. Ako ste po izvrsenom ispitivanju utvrdili da je balastni otpornik neispravan, ostavite produzni kabl u poloiaju iz tacke 1, obratite paznju na upozorenje iz tacke 2 i odvezite automobil do najblizeg mehanicara. Ovakva popravka nije posao za poeetnika. Zamena otpornika Kod mnogih automobila, a posebno kod starijih modela, primarni otpornik je izveden kao mali kalem smesten u keramicki izolator. Nalazi se na prednjoj strani u motornom prostoru. Pri zameni postupite na sledeCi natin. 1. Odvojite provodnike sa otpornika. Oznacite ih da bi kasnije lakse izvrsili spajanje. 2. Odvrnite pomocu kljuea zavrtanj kojim Je pricvrscen otpornik. 3. Skinite otpornik sa prednje strane. 294 Ako se balastni otpornik nalazi u keramickom lzoiatoru, unda je obicno postavljcn na prednjem delu. unular mo\ornog prostora. 4. Ugradite novi otpornik prema uputstvu od 1 do 3, ali obrnutim redosledom. Napomena: Proverite da Ii otpornik koji ste obezbedili odgovara vasem automobilu. 5. Pokrenite motor. Ako se motor pokreoe nastavi da radi, ooda ste otklonili kvar. Glavni prekidac (kontakt-kljuc) D o pre oekoliko godioa glavni prekidae oa automobilu je imao sarno jednu ulogu - da ukljuCi i iskljuCi primarno kolo. Danas ovaj prekidac pored toga ukljueuje elektropokretae, pove-

zuje alternator i potrosaee, zakljueava upravljae i zuji ako zaboravite kljue u njemu. Kako su funkdje glavnog prekidaca postale sve kompleksnije, isto se dogodilo sa njegovom konstrukcijom. Kod veCine savremenih vozila prekidac paljenja ima pet polozaja, od kojih svaki ima posebne funkdje: »oprema«, »zakljucano«, »iskljuceno«, »)ukljuceno« iii »yoznja« i »pokretanje«. Prvi polozaj, »oprema« omogucava yam da koristite razne uredaje na automobilu koje se pokrecu pomocu elektriene struje, a da se pritom napon ne prikljueuje na kolo za paljenje, sto ne sarno da bi nepotrebno trosilo akumuIator vee bi mogIo da izazove pre gorevanje sistema za paljenje. Kod veCine automobila dodatni uredaji, kao.sto su elektrieni podizaei stakla i pomeranje sedista, mogu se pokretati sarno kada je prekidae paljenja u polozaju »ukljuceno« iz razloga bezbednosti. Kada je prekidae paljenja u pOlozaju »zakljueano« svako napajanje koje ide preko njega je prekinuto. Napajanje koje nije vezano preko prekidaea paljenja, kao sto su svetla i upaljae, je stalno prikljueeno na akumulator. Kada je preki® U ® \ o I Sa\'remena \'ozi!a imaju obicno pel poJozaja prekidaca paljenja: (1) oprema, (2) zakljucano, (3) iskljuccno. (4) uk!juceno i (5) pokretanje motofll. SISTEM ZA PALJENJE dae u pOlozaju »zakljueano« kijue se maze izvuCi iz brave. Kod starijih tipava automobiIa - pre 1966. go dine - kljue se mogao izvuCi iz brave u svakom polozaju prekidaea osim u polozaju »pokretanje Kad novih tipova automobila postoji i uredaj protiv krade koji blokira upravljac i ruCicu menjaea. Kod gotovo svih vozila, kod kojih se zakljueava toeak upravljaea, postoji polozaj »iskljueeno«, desno od pOlozaja »zakljucano«, koji omogucuje da se tocak upravljaea i rueica menjaea mogu pokretati bez trosenja akumulatora. Ovaj polozaj so. koristi kada se vrsi servis upravljaekog mehanizma iii vesanja, iIi kada se vrsi podesavanje ruCice menjaca. Kada je prekidae u polozaju »ukljueeno« iii »voznja«, napon je prikljueen na elektriena kola koja se koriste pri normalnom radu automobila. Tu je ukljueen radio, ventilator grejaea, potrosaei kao sto su prozori, sedista, brisaei stakla, zadnja svetia itd. U polozaju »pokretanje motora« napon akumulatora prikljueen je na motor elektropokretaea preko solenoida. Solenoid ima nekoliko funkcija, a jedna od njih je da sluzi kao releprekidae. KOada se napon dovede, preko glavnog prekidaea, do solenoida kolo se zatvara i omogucuje da se uspostavi tok stmje kroz motor elektropokretaea. Solenoid je postavljen u blizini elek-

tropokretaea i time se izbegava postavljanje velikih kablova od akumulatora do prekidaea paljenja. Solenoid elektropokretaea je opsirnije opisan u poglavlju »Sistem elektropokretaca«. Druga vaina funkcija glavnog prekidaea je da se pomocu njega ukljueuje primarno kolo paljenja preko otpornika primarnog kola za paljenje. Ovaj otpornik, kao sto mu i ime govori, ogranicava napon koji se dovodi do bobine. Kod starijih tipova automobila koristili su se otpornici koji su smanjivali napon na odredeni nivo bez obzira na rad motora. Kod savremenih vozila ovakav uredaj se zove balastni (primarni) otpornik. Zbog svoje posebne konstrukcije, balastni otpornik moze smanjiti napon na bobini nizem broju obrtaja motora, a pritom povecava napon pri vecem broju obrtaja mot ora, kada je to i potrebno. Kada ne bi postojao otpornik bobina bi imala dovoljno visok napon pri vee em broju obrtaja motora, kada je to i potrebno. Kada ne bi postojao otpornik bobina bi imala dovoljno visok napon pri vecem broju obrtaja motora, ali taj isti napon bi izazvao pregrevanje bobine i pregorevanje platinske dugmadi pri nizem broju obrtaja motora. Najeesce se kao primarni otpornik koristi provodnik odredene duzine naCinjen od otporniekog materijala, koji smanjuje napon 295 - ------------------- ~ ~ - - ----baterije od 12 volti na oko 9 do 10,5 volti tokom normalnog rada motora. Motoru je potreban say raspolozivi napon da bi se pokrenuo, a posebno u hI ad nom zimskomjutru kada je brzina pokretanja motora umanjena zbog zgusnutog ulja i veceg elektricnog otpora koji se javlja pri nizim temperaturama. Zbog toga se u glavnom prekidacu nalazi posebno obilazno kolo koje omogucava prikljucenje punog napona akumulatora na bobinu prilikom pokretanja motora. Ako motor auto mobil a iznenada prestane da radi, zatim se pokrene i panovo ugasi u nepogodnom trenutku, najverovatnije je u pitanju gIavni 296 prekidac. Meclutim, potrebno je da obezbedite kvalifikovanog mehanicara radi brizljivog pregle<;la. Ako kljuc ima veliki zazor u prekidacu i _ ako se paljenje prekida kada pomerate kontaktkljuc, najverovatnije je da je doslo vreme da zamenite glavni prekidac. Za automobile kod kojih se zakljucava tocak upravljaca, za skidanje glavnog prekidaca potreban je specijalan alat. Za amatere je bolje dane pokusavaju da zamene glavni prekidac, zbog komplikovanog posla skopcanog sa teskocama i mogucnosti ostecenja delova zbog rada bez neophodne opreme. r MOTOR T ehnicki giedano, motor pokrece automobil

pretvaranjem toplotne energije u mehanicki rad pIi sagorevanju benzina u komori za sagorevanje. Kada se benzin i vazduh pomesaju u pravoj ,:,zmeri (14.7 delova vazduha i jedan deo benzin a se smatraju idealnom smesom) i kada se up ale pomocll varnice, ta smesa eskplodira razvijajuCi pritom veliku koliCinu toplote i visok pritisak. I pored toga sto sagorevanje nastaje u delicu sekunde, ono je ipak kontrolisano. Kada varnica upali smesu, nastaje "front plamena« u obliku lopte koja se siri od tacke paljenja sve dok potpuna ne sagori. Takvo sagorevanje izaziva naglu porast pritiska u cilindru, sto potiskuje klip nanize i okrece radilicu. Na taj naCin se toplotna energija pretvara u koristan mehanieki rad koji pokrece automobi!. Pritiskom na pedalu za gas otvara se leptir u grlu karburatora, time se omogucava da veea koliCina smese goriva i vazduha uVllce u motor. Time se povecava gustina smese U svakom ad cilindra motora, a posledica toga je da se povecava pritisak kada se smesa upali. Dalji rezultat povecanja pritiska pri sagorevanju je povecanje snage motora, sto omogucava da motor brie okreee iii da bolje »vuee«. Ako se popusti pritisak na pedalu gasa, smanjuje se koliCina smese, pritisak u cilindrima pada i motor usporava. Na neki naCin, motor sa unutrasnjim sagorevanjem moze da se uporedi sa pumpom za vazduh. Otvaranje leptira za vazduh omogucava da motor pumpa vecu kolicinu vazduha, a ukopliko je veea koliCina vazduha (i goriva), to motor razvija vecu snagu. To je i razlog sto po pravilu veCi motori razvijaju i vecu snagu od manjih jer predstavljaju pumpu veeeg kapaciteta. Nazalost, motori sa unutrasnjim sagorevanjem nisu narocio efikasni posmatrano sa aspekta iskoriscenja toplote koja se dobija sagorevanjem. Samo oko jedne treCine toplotne energije se koristi za pokretanje vozila. Oko jedne treCine se izgubi sa gasovirna koji izlaze kroz izduvnu cev. Do trenutka dok klip dode do donje granicne taeke svog hoda, pritisak u cilindru vee znatno opadne u odnosu na svoju najveeu vrednost koja se javlja odmah po paljenju. Mada je motor iskoristio energiju gasova koji se sire i sagorevaju, ipak u sagorelim gasQvima ostaje toplotna energija koja se mora izbaciti napolje kako bi cilindar mogaQ ponovo da -usisa sveiu kolieinu smese goriva i vazduha. Narednih 20 do 25 odsto toplote koja se dobije sagorevanjem gubi se preko sistema za hladenje. Kada gaTiva sagoreva, u motoTu, on poCinje da se zagreva. Kad ne bi bila hladef)ja, motor bi nastavio sa sagrev,!ojem sve dok se ne bi istopio. Stoga je gubitak toplote kroz sistem za hladenje neizbeZan. Jos jedan deo energije odlazi na savladivanie. unutrasnjih otpora odnosno trenja jer: kliprli

Sve dok inzenjeri ne pronadu bolji naein da ustede toplolnu energiju na ekoniIDican naCin. motor sa unutrasnjim sagorevanjem 297 -------MOTOR (1) glava motora . i to je jedan od gubitaka toplote koja nastaje prilikom sagorevan]a Jedan deo preostale snage motora je pot reb an za pOkretanje dodatnih agregata kao sto su pumpa za vodu. Dna se izrazava u kilovatima (kV/). nanize i navise u svojim vodicama. Spreeavanje toplotnih gubitaka kroz izduvnu cev moze se postiCi i tako sto se izduvni gasovi koriste za pokretanje turbo ·punjaea. (9rventil. vozila predstavlja samo mali procenat ukupne snage koja nastaje pri sagorevanju smese goriva. prenosu snage. Preostala snaga koja je na raspolaganju za pokretanje . Kada je fec 0 snazi matara. najsnainiji i najjeftiniji dan as poznat urec!aj za pokretanje vazila. Kod veCine motora iznose 5 do 8 odsto. (8) opruga ventila. pumpa servo upravIjaea.prstenovi se taTu 0 zidove cilindara. Gubitci usled trenia javljaju se i u pogonskom rernenju motora. (7) k!ackal ica venlila. alternator. (12) klip. smanjili bi se toplotni gubici. ovaj motor je' i pored toga najekonomicniji. Ulja i mehanieka poboljsanja koja smanjuju gubitke usled trenja takode doprinose. Druga ve!icina koja se meri kod motora je obrtni momenat. tako da mogu da rade pri visirn temperaturama. (6) pampa za ulja. (5) bregasta oSQvina. (3) poluga podlzata. (2) zaptiyka glave.ciJindra. No i pored toga gubitci usled trenja nisu toliko veliki. (14) kHpnjata i (15) radiJica I ! I " ce i dalje biti vrlo neekonomican natin za pokretanje automobila. pogonskom mostu i (otpor kotrljanju). (13) osovina male pesolee klipnjace. odnosno iznos obrtne . kompresor klima uredaja itd. ventili klizaju. ventila i prostora za sagorevanje.sportske automobile. a mozda i bez sistema za hladenje. radilica se okrece u leiajevima itd. Mnogo je truda ulozeno na razvijanje keramiekih materijala. potrebnih za izradu iii celog motora iii radi prevlacenja klipova. (10) proslor za sagorevanje. Konstruisanjem motora od materijala otpornih na toplotu. (11) klipni prstenovi. vrhovi bregova se taTu 0 podizace. No turbo punjaei su vrlo skupi te je njihova koriscerije ograniceno uglavnom nn luksuzne i. ali i u ovom slucaju dobitak je manji od troskova. Medutim. Inzenjeri traze naCine da motor s unutrasnjim sagorevanjem uCine sto efikasnijim. Medutim. (4 ) podizaci ventila.

Ova velicina se meri u Njutn metrima (Nm). ali kod izduvnih ventila to nije slucaj. Ali kod normalnog trosenja ventila. Kada to jednom pocne. aka je pruzena potrebna nega to je izmeelu ISO. koje se nalazi na pocetku knjige.Odrzavanje ventila ukljucuje skidanje glave motora. To moie dovesti do teskog ostecenja motora.sile koju motor moie da emituje. Tada se toplota provodi preko sedista na glavu motora. Pohabani . morate shvatiti vainost podmazivanja i kako se ana odrazava na vek vaseg matara.000 km. i odreelena je obrtanjem radilice i maksinalnim pritiskom u cilindru. a time se ubrzava starenje metala i dalje habanje ventila. .OOO i 250. otpasti komad sa njega iii se cak raspasti. nepravilan zazor ventila iIi slabo preciseen usisni vazduh. Ponekad ce ventil puei. i popravka takvog ostecenja zahteva generalni remont. kombinovano sa visokim temperaturama koje Sli prisutne u prostoru za sagorevanje. Konacno ventil poCinje da propusta. On maze trajati koliko i sam automobil. ledino hlaelenje koje je prisutno je odvodenje male koliCine toplate preko vretena na vodieu ventila u kratkim jntervalima kada je ventil oslonjen na sediste. vreli izduvni gasovi se probijaju kroz otvor i pocinju da deluju na ventil kao gorionik za gasno zavarivanje. a time i habanje motora. Umesto toga ani Sil izlozeni topiim izduvnim gasovima koji ih prie. nije ni potrebno da se mnogo razumete u principe rada motora. Ako pravilno odrzavate motor. Otvor postaje sve siri jer sve vise i vise metaia bukvalno izgori sve dok MOTOR ventil ne bude unisten. Brzo otvaranje i zatvaranje pri kome ventiIi udaraju 0 svoja sedista. dodirna povdina se smanjuje i zbog toga ventil nije u mogucnosti da sprovodi toplotu kao pre toga. Jedini delovi koji mogu da otkazu su izduvni vcotiE i moida neka zaptivka iii zaptivni prsten. Ovakvo stanje se naziva »izgoreli ventil« i do njega ubrzano mogu dovesti siromasna smesa. konacno pohabaju dodirne povrsine ventila i sedista. U krajnjoj liniji svi ventili se pOhabaju. Ali kada sediste ventila pocne da se haba pri vecem broju predenih kilometara. Osno'vni pojrnovi 0 motoru Ako ste mehanicar-amater. Usisni ventili imaju nesto povoljnije radne uslove jer se stalno hlade smesom koja se usisava. Promena ulja i podmazivanje prikazani su u poglavlju "Odriavanje automobila«. znptivni prstenovi ventila iii opruge ventila. nepravilno podeseno paljenje. skidanje ventila i zamenu pohabanih delova kao sto su vodice ventila. posao oko ventila se obieno svodi na njihovo dovoelenje u normalno radno stanje. Usled toga izduvni ventili se pri radu vise zagrevaju. Ali. koji se pre svega bavi odriavanjem 1 lakim popravkama. Dopremanje odgovarajuce kolicine ulja je neophodno kako bi se spreCio dodir metal-metal.

koja se nalaze u glavi motora. motor ce prestati da radi jer ventili da se. I . kao i konstrukcije motora. (3) brcgasla osovina. kais. U zavisnosti od legura koje se koriste za izradu bloka i glave cilindra. Ipak. ako mislite da ste sposobni da izvedete radove skidanja i ugradnje glave motara. Posao koji mozete sami da obavljate je odriavanje propisanog zazora ventila. Moze yam se dogoditi da. iii se prosiruju da bi se ugradili venti Ii sa veeim precnikom vretena. (4) !elcci lciaj i (5) lanac nl2. sto znaci da mogu .usisni ventili se obicno bruse da bi se obnovila dodirna povrsina. Zupcasti kais se vremenom haba i nastaju naprsnuca slabe tacke. Zupcasti. Ova procedura je prikazana u ovom poglavlju. Ako se prekine. Pohabane voeliee ventila se obraeluju da bi se dobili pocetni zazori. (2) blok matora. u nekom trenutku. Zbog toga proizvodac automobila u uputstvu navodi da Ii se zazor na ventilima podesava dok je motor vrue iii hladan. moraju se isto taka brusiti radi obnove dodirne povrsine. Ovo je po sao samo za iskusnog majstora i izvan je mogucnosti veCine majstora amatera. doelete u priliku da menjate lanae iii zupcasti kais 299 MOTOR I 300 (1) Glava cilindra (motora). natinjen od crume i fiberglasa. Da bi se kompenzovalo termicko sirenje motora i istezanje koje vremenom nastaje oa nekim izduvnim ventilima) mora se odriavati odredeno rastojanje izmeau vrha vretena ventila i klaekalice (iIi podizaca). Sedista ventila. i zatvaraju.vodnog mehanizma. Izduvni ventili se abieno zamenjuju novim. dok se lanae iii par zupcanika koriste uglavnom za pokretanje bregaste se nalazi u bloku metcra })sa strane«. Ovo je yazno kad matara sa »cvfstim{< podizaCima vcntila iIi mehanickim delovima. dOK Sli venIlU U gJavi. razvodnog mehanizma. To rastojanje se zove »lazor ventila«. zazor ventila se povecava iIi smanjuje pri zagrevanju motara. Ovakvi podizaci nalaze se na mnogim uvoznim motorima. Na i pored toga moiete ustedeti nn trosku za fad taka sto cete U okviru ovog posla skin uti glavu motora i odneti je nn obradu u specijalizovnnu radionicu. se cesto koristi za pogon kada se ona nalazi u glavi motora. Drugi motori se »slobodno okrecu«. Skidanje glave motora je veliki posaa i nije prikazan u ovoj knjizi. Kod nebh motora moze doC! do tesklh ostecenja ako klip udari u otvoreni venti!. uputstva za to mazete nati u servisnom prirucniku. dok kod »hidraulicnih« podizaea nije. Takav posao ne sarno da zahteva znanje vec i pravi alat i opremu za masinsku obradu.

Silikonska masa je odlican zaptivni materijal. Traienje greske u motoru MOTOR U ovom poglavlju se nalaze i tri vrste ispitivanja koje mozete izvesti da bi otkrili probleme u motoru. Vakuum lest ce Yam pomoti da otkrijete propustanje vakuuma u usisnoj grani iii karburatoru. usisne grane i kartera trebalo bi da budu u okviru vasih mogucnosti. .01'0 posebno vazi za poklopac ventila koji ima tendenciju da vremenom popusta. relativno mekani zupei smanjuju buku motora iii imaju i tendeneiju da se brzo trose. ima zube od najlona iii plastike. nisku kompresiju motora. Ali ako je zaptivka pukla iii iskliznula mora se zameniti. Kod 1110tora koji imaju lanac. Ponekad je dovoljno zategnuti nekoliko zavrtnjeva da se zaustavi curenje. Time se stvara zazar u razvodnom mehanizmu ventiJa. I ova zamena je prikazana u Ovom poglavlju. Ovakvi. ispitivanje balansa snage pomoCi ce vam da pri trazenju greske gubitka snage odredite cilindar koji izaziva probleme. Zamena zaptivke glave motora mOle biti preveliki posao. kasno paljenje. Zaptivke od plute/gume postaju krte usled utieaja toplote i starenja. Provera kompresije je korisna za otkrivanje losih ventila. on se vremenom izduzuje. mozete birati da Ii da postavite sVeZu silikonsku masu iii da ugradite zaptivku od gume/plute. i u mnogim slucajevima motor ce se ugasiti. zaglavljene ventile iii cak istrosene yodice ventila. Zamena zaptivke koja propusta je jos jedan od poslova koji u veCini slucajeva mOlete sami da uradite. I ovaj posao je prikazan u ovom poglavlju. ali ako se ne nanese pravilno iii aka se ne 05tavi da stvrdne maze doCi do curenja . Neki od uobicajenih tipova problema na motorima prikazani su u daljem tekstu. TreCi test. Ako se potrose toliko da lanae preskoci zub na lancaniku poremetice se sinhronizaeija rada ventila. za('epIjen izduvni sistem. sto dovodi do postepenog smanjenja perform ansi motora. istrosenih klipnih prstenoval cilindara ilili curenje zaptivke glave motora. Da bi smanjili troskove mnogi proizvodaci koriste silikonske zaptivne mase za zaptivanje mnogih spojeva. Kod mnogih motora lancanik na bregastoj osovini.da nastave rotaeiju a da kJipovi ne udare u ventile. Mehanicke vibraeije zajedno sa otpustenim navojem iii zavrtnjem mogu izazvati pucanje zaptivke iii curenje. Postoji nekoliko razloga zbog kojih zaptivka pocne vremenom da propusta. Mnogi savremeni motori izlaze sa proizvodne Iinije bez klasicnih zaptivki. preko koga prelazi lanae. U ovakvom slucaju potrebno je zameniti i lanae i !ancanik. ali zamena zaptivke poklopea ventila. Kada pristupate popravci curenja ovakve vrste.

prednji zaptivni prsten radilice kad kaisnika iii panekad. poklopac iii poklopei ven301 MOTOR tila. ulje na spoljnoj strani motora iii odozdo na automobilu iii povecana potrosnja ulja bez vidljivog plavog dima iz izduvne eevi. napuknutog klipa iii istrosenih vodica ventila. Najceste tacke na kojima se javlja eurenje ulja su zadnji zaptivni prsten radilice (na zadnjem kraju motora kod automobila sa pogonom na zadnje tockove. Popravka se sastaji u uocavanju i zameni ostecene zaptivke ili zaptivnog prstena. Ulje koje sagoreva zbog istrosenih klipnih prstenova iii cilindara obicno znati da je potrebna generalna popravka motora.• Trosenje ulja . • Neispravni ventili. U avam slucaju javlja se gubitak kampresije aka zaptivka propusta izmeclu dva cilindra iii izmedu cilindra i spaljne sredine. Cilindar na kome dolazi do prod ora ulja obicno se lokalizuje tako sto se skine sveCica i pogleda na kojoj sveCici se nalazi mastan ern nanos. Uljni wiog u Illadnjaku. Provera komprcsijc motora i ispitivanje sistema za hladenje pomocu pritiska 01110guCice nam cia otkrijemo LL cemu .Ie problem.l propustanjc zaptivke glave motora. odnosno kod sklopa menjac/difereneijal kod poprecno postavljenih motora sa pogonom na prednje tockove). Istroscni iii prcgore!i izduvni venti!! dovode do guhitka kompresije u ci!indru. 1z ovog razloga motor moze trositi litru ulja na svakih 400 do 500 kilometara. iIi nikakvu kompresiju. Ovaj uzrok se otklanja takozvanim »sredivanjem ventila« i popravkom odnosno zamenom vodica i zaptivnih prstenova ventila. polomljenih klipnih prstenova.plavi dim iz izduvne cevi ukazuje da ulje sagoreva zbog istrosenih klipnih prstenova. • Curenje ulja. Sve sto omogutava priliv ulja u komoru za sagorevanje izazvace sagorevanje ulja. merenja kampresije obicna ukazuju da je zaptivka glave izgorela. koii se javlja zajedno sa tajanstvcnim gubitkom tecnosti Z(l hlaoenje moze ukazivati n<. iii je nemaju. Simptomi su barice ulja ispod automobila. Zaptivka koia propusta maze amoguCiti curenjc rashladne tecnosti u cilindar "(?ito brzo unistava cilindar zbog vclikog zagrevanja) iii u kuCiste radilice (gde isto taka izaziv(1 problcme zbog toga sto rashladna tecnost nije dobro sreJstvo za podmazi\·anjc). Aka ova nije povezano sa bukom u matoru iii gubitkom snage. U tak\'om sJucaju. provcra kornpresijc 1110tora pokazace malu. • Zaptivka glave matara prapusta. najverovatnije su u pitanju istrosene vodice ventila. kad V6 i V8 matara. Napukao klip iii klipni prstenovi su obicno poslediea jake detonacije. zaptivka usisne grane. Aka dva susedna cilindra imaju malu kampresiju. Ncispravan usisni venti! ce Isto tako dovesti do . Zaptivka kartera je jas jedna ad mesta gde se panekad javlja cmenje ulja.

Kada se podizaci istrose. a padizaCi utisaju. Neispravni ventil! se moraju zameniti.i se sastoji u odredivanju uzroka detonacije i njegove blagovremene eliminacije kaka ne bi doslo do teskill ostecenja motora. konstrukcijom predviclena ako svaki cilindar ne radi pri punom iskoriscenju . Aka Iciajcvi imaju veliki zazar. Ispitivanje kompresije motora I spitivanjem kompresije otkriva se stanje motora. Ponekad pomaze i upotreba goriva sa vecom oktanskom vrednoscu. Kada pritisak ulja poraste zazor se smanji.zato znaci pri specificiranoj kompresiji.. ZveceCi iii kuckajuCi zvuci koji se cuju sarno kad prvog pokretanja motora obicno nastaju zbog hidraulicnih podizaca. iii aka pumpa pusta vodu l110raju se zameniti. To moie nastati usled nepravilnag podesavanja. istroscne k!acka!ice. Ova je normalna situacija ako motor nije radio. ali ako se desava svaki put kadn pokrenete motor to moie biti indikacija da jc potrcbna zamena padizaca. ali ce se uz to javljati pllcanje iIi izbacivanje plamcna u usisnu granu. Opravk. posebno ako nista drugo ne ukazuje na neispravnost. sllvise siromasne smese goriva i vazduha. prevelike kompresije usled preterano velikih nas!aga garezi u prostoru za sagorevanje. ani ispustajll ulje i time povecavaju zazor ventila sta izaziva buku kada se motor prvi put pakrene. udaranje iii zveceCi zvuci koji se cuju samo pri ubrzanju kod velikog optcrcccnja ukazuju na pojavu detonacijc U Illotoru. iskrivljcne sipke podizaca. istroknog podizaca iii kombinacija poslednia dva uZr0Ll. Biage detonacije se uglavnom smatraju neskodljivim. TutnjClva koja se povecava sa povecanjem broja abrtaja motora obicno nastajc zbog bucnih leiaja pumpe za vodu. Ostro fijukanje. Ni jedan motor nije u stanju da radi kako je to. pregrejanog motora.gubitka kompresije. To moze biti poslcdica prevelikog predpaljenja. Stalno lupkanje odnosna kuckanje motara ahicno ukazuje na preveliki zazar jednog i!i vise ventila. Specificirane . glave I11otora iii ostecenja lezajeva klipnjace. zoog povecanja zazora venti!3. aii jake detonacije mogu dovcsti do pucanja klipa. • Razlicite vrstc buke IZ motora. Istrosena asovinica klipa moze dati slicnu buku. Detonaciju moze izazvati i neispravan venti! za recirkulaciju izduvnih gasava. Ova vrsta buke ukazuje na to da je patrebna generalna popravka motora. 302 Ostri metalni udarci koji se javljaju pri odreclenom broju obrtaja i pajacavaju sa povecanjem brzine ukazuju na istrosene letece iii Idece leiajeve radilice. dUli vremenski period. Neispravan hidraulicni podizac izaziv(\ istu vrstu buke. klipnih prstenova. sto zahteva da se izvrsi odgovarajuca popravka motora.

SveCice se nalaze ili na glavi eilindara iii na bloku motora. Ovi kablovi su drugim krajem povezani sa kapom razvodnika paljenja.-1ko razumcmo kako se odrecluje veliCina kompresije.!. Na linijskim cetvorocilindricnim i dricnim motorima sveClee su lako vidljive jer su sve poredane sa jedne strane motora. tokom ovog takta Sabljanp. . i povlaCi sa sveClee uz blago .Sistem za gorivo«. Na V8 i V6 molOrima sa svake strane motora nalazi se 4.vrednosti za kompresiju su izraiene u barima (1 bar = 0. oJnosno 3 sveClee. L Uklonite kuCiste filtera za vazduh. Pogledajte odeljak »odrzavanje filtera za vazduh« u poglavlju ). i pritom biti bar jcdnaka najmanjoj vrednosti koju navodi proizvodac. Nejednaka kompresija izaziva nemiran rad motara u celom opsegu broja obnaja. najvisi polozaj (GMT . sa spoljne strane motora. usisni ventil se zatvara i klip pacinje kretanje navise Ala! i materijal • Kljuc iii klesta • Klesta za kablove sveCiea • Nasadni kljuc za sveeiee i racva • Produzni kabl • Instrument za ispitivanje kompresije • Pumpiea za ulje • Motorno ulje sabijajuCi na taj naCin smesu goriva i Kada klip dostigne.gornju mrtvu tacku) smesa goriva i vazduha je do maksimuma sabijena.donju mrtvll tacku). Ispitivanje kompresije motora vrsi se na sledeCi oaein. Odvojite kablove sa svake ad sveciea. Da biste odredili stanje motora pDtrebno je da ispitate kompresiju. tokom svog kretanja pri taktu usisavanja. Svaka sveCiea je povezana sa jednim visokonaponskim kablom. Ovo ispitivanje se vrsi kod svakog podesavanja odnosno uvek kada motor slabo radi. Da biste ispitali kompresiju prvo treba da obezbedite pristup svakom ellindru. Ovde nam moze biti ad pomoCi .). moracete da nite svecice sa svakog cilindra. na primer. jedini moguCi pristup cilindrima kroz otvore za svecice. 2. to ee biti 4.987 atm. 6 ili 8 svetiea . Kada klip dade. u donji polazaj (DMT . Pojedini motori.po jedna sveCica za svaki cilindar. Za ovaj posao moze yam biti potreban kljuc. tom trenutku se meri pritisak u barima i izmerena vrednost se speclflClra kao kompreslJa. koji se nalazi na kraju svakog od kablova. Posto je. To se radi tako sto se rukom iii posebnim kJestima uhvati gumeni stitnik. magu imati pritisak kompresije pri pakretanju pamocu elektropokretaca od preko 13 bar. Niska kompresija u svim eilindrima izazvace smanjenje snage motara. U zavisnosti od tipa motora. Ako je motor u dobrom stanju onda ee izmerena kompresija u svim eilindrima biti podjednaka.

Pokrenite mehanizam gasa i zaglavite ga u polozaju kada je leptir karburatora otvoren. bili sigurni da je svaki na svom mestu.:bacuju napoljc. 10. 4. Kada Idip potnc da sc krccc navisc. Za vreme tuklil usisuvanja alvan! se usisni venti! i usled krc!llnja klipa nadale uviaci sc smcsu v:lzduha i goriva u prostor za sagorevanjc. i povczite ga pomoeu produznog kabla sa dobrom masom na motoru. iii neka neko sedi u kolima i drzi pedalu gas a pritisnutu do kraja. Kompresija iz matora oduvace svu prljavstinu sa sveCica dok pokreeete motor. Ovo omogucuje da najveca moguea kolicina vazduha uoe u motpr tokom ispitivanja kompresije. Merenje pocnite od eilindra najblizeg hladnjaku. Ovo se radi da bi se smanjila mogucnost ulaska prljavstine i drugih necistoca u prostor Zll sagorevanje kroz otvore sa kojih su skinute sveeiee. to je onaj koji je povezan sa bobinom. Skinite sveeiee pomoeu nasadnog kljuca i rneve.1 zatvorena i usis. . oko 5 sekundi. 5. Neki uredaji ima]u konusni zavrsetak i prakticno je nemoguee zadrzati uredaj na otvoru eilindra kod motora sa visokom kompresijom. 8. Tokom lakl a sabijanja oba ventila . 7. 3. Najbolje bi bilo da obeldite svaki ad kablova kako bi kasnije. (2) SABJJANJE. sto ce vam pomoCi da uacite sta nije u redu sa motaram. Pogledajte odeljak "Procena stanja i ugradnja sveCica« iz poglavlja »Sistem za paljenje«. Odvojite sekundarni visokonaponski kabl sa eentralnog prikljucka na kapi razvodnika. ubacite uredaj za merenje kompresije u otvor sveClee i neka vas pomocnik pokrene motor okretanjem kontakt-kljuca za 4 do 5 obrtaja. Pomocu nasadnog kljuca i racve odvrnite svaku sveCieu za oko 1/2 kruga. i povezali sekundarni (visokonaponski) kabl bobine sa masom. od nosno radni lak!. Napomena: Najbolie ee biti da koristite ureoaj za merenje kompresije koji se uvrne u otvor sveeiee. Y. (3) SAGOREVANJE I (4) IZDUVAVANJE. kako biste uvek znali koja je skunuta sa kog eilindra. SveCiee postavljajte na radni sto prema redu skidanja. Posto ste samo malo popustili sveClee. pokreCite motor stavljanjem kontaktkljuca u polozaju start.ma smcSil sc Po pal jcnju smdc 5vccicom dolazi do pOliskivanja klipa nunize i w jt tab sagorcvanja. Jos nemojte uklanjati sveClee. Dok se motor pokreee zapamtite najveeu 303 MOTOR 304 (1) USISAVANJE. i odredite stanje skinutih sveCica. izduvni venti! jc Olv areD.uvrtanje. gasovi se i. pri spajanju.1. 6.

Ako otkrijete da jedan (iii vise) eilindara imaju nisku kompresiju. Uporedite rezultate vasih merenja sa vTednostima iz servisnog prirucnika. 17. PrikljuCite odgovarajuCi kabl na svaku sveCicti. onda je motor u dobrom stanju bar sto se tiee kompresije. 13.::a vrednost vakuuma oSlaje zabe!dcn<l na instrumentu. Za ispravni postupak popravke potrebno je kOI1suttovati profesionalnog mehanicara. Ako je kompresija cilindra niska postupite na sledeCi naein. 15. onda to moze biti znak da su ventili u losem stanju iIi da su klipni prsteni istroseni. Niska. 12. Zapisite ocitanu vrednost na parcetu papira iIi kredom na unutrasnjoj strani blatobrana. IskljuCite kontakt-kljuc. Vecina uredaja ima ugraden ventil koji zadrzava kazaljku na najvecoj vrednosti sve dok ne oslobodite pritisak. Ugradite svecice. Ponovite tacke 9 i 10 za svaki eilindar. Ako dva susedna eilindra imaju nisku kompTesiju. Kod V -motora izmerite kompresiju prvo na jednoj pa onda na drugoj strani. visoka iii neujednacena vrednost kompresije ukazuju na ozbiljne kvarove motora. vrednost na skali uredaja.MOTOR Da bi proven!i kompresiju cilindra rrikljutite crevo mernog uredOlja na Olvor svecicc. Ponovite merenje kompresije. Pomocu pumpiee za ulje kroz otvor za svefiee naspite nekoliko kasiciea motornog ulja u motor. ako prethodno ne otklonite uzrok. i najve. Aka se sada kompresija poveea skoro do normalne. Vodite raeuna da svaka sveGica bude postavljena na isto mesta sa kog je skin uta. Ako su rezultatl merenja kompresije na svim cilindrima u okviru preporucenih vrednosti a pritom je najmanja ocitana vrednost veea od 75 odsto najveee oCitane vrednosti. A. Ako je izmerena kompresija visa od preporucene vrednosti to ukazuje da u eilindrima ima mnogo naslaga gareii. U 305 MOTOR tom slucaju nikakvim podesavanjem ne moiete dovesti motor u dobro stanje. 11. U gradite kuCiste filtera za vazduh. 14. onda postoji velika verovatnoca da je zaptivka glave motora ostecena. (Ulje koje ste nasuli u cilindar zaptiva prostor oko prstenova i time se poveeava pritisak. PrikljuCite sekundarni visokonaponski kabl na centralni prikljueak u bobini. B. 16. Ispitivanje vakuuma Alat i materijal .) Aka je kompresija i dalje niska onda to znaei da su najverovatnije u pitanju losi ventili. Motor pokrenilc elektropokrelacem. onda to znaci da su klipni prstenovi istroseni.

Pomocu uredaja za merenje vakuuma moiete odrediti u kakvom su stanju usisni i izduvni ventili motora. 3. 1. To se fadi taka sto ce te delimicno zatvoriti leptir za vazduh prstom.. onda je potrebno da prove rite rad motora ispitivanjem vakuuma. Ovi instrumenti su meau uredajima koje zagriieni poznavaoci automobila najradije kupuju.• Uredaj za merenje vakuuma • Klesta za blokiranje creva U novije vreme kada se sve vise vodi racuna 0 tome da se smanji potrosnja goriva. pokazace Yam kada ste postigli maksimalni korisni ueinak motora i ukazace yam na lose navike u voznji. Ako u vas auto mobil nije ugraden ovakav uredai. Podesite broj obrtaja motom na praznom hodu na nesta veti od normalnog. taka da Sli oznake date u milimetrima iIi u barima po Zakonu 0 mesnim jedinicama. Pracenje ovog instrumenta zajedno sa stalnom proverom rada motora daje yam opsti uvid u to sta se desava u motoru i po maze yam da spretite moguce probleme. PrikljuCite uredaj za merenje vakuuma na . Povezivanje uredaja za merenje vakullma Ispitivanje stanja motora pomocu uredaja za merenje vakuuma vrsi se na sledeCi nacin. zaptivke glave matara i smese goriva i vazduha u karburataru. a zat(m pomeranjem po luge gas a posta viti bregastu ploou na prvi stepen pomocu zavrtnja za podesavanje. Instrumenti za merenje vakuuma.. Da bi se postigla radna temperatura motor treba da radi 15 do 20 minuta. Sa aspekta potreba ove knjige bilo bi suvise komplikovano objasnjavati princip merenja vakuuma. no najvainije je to da je uredaj za merenje vakuuma izuzetno praktican instrument. kao sto je na primer proklizavanje tockova pri naglom polasku. Vakuum se meri u mm Hg (milimetrima iivinog stuba). Uredaj za merenje vakuumapokazuje koliki vakuum vlada u usisnoj grani dok motor radi. 2. Motor mnogo ekonomicnij" radi kada merae pokazuje najvecu vrednost._. Ni jedan profesionalni automehaniear ne bi trebalo da bude bez ovakvog uredaja. Sto je oCitana vrednost niza to je veca potrosnja goriva. Ako se pravilno koristi. Pracenjem ovog instrumenta lako cete odrediti najekonomicniju brzinu. 4. Zagrejte motor do normalne radne temperature. koji se trajno ugraduju u auto mobil mogu se naCi u radnjama sa auto delovima. 306 -----. Pogledajte odeljak "Odriavanje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za gorivo«. ureaaj za merenje vakuuma je jedan od najdragocenijih instrumenata koji moietc da ugradite u automobil._""---. stanje klipnih prstenova. Podignite poklopac motarnog prostora i skinite kuCiste filtera za vazduh.

obrtaja budc ncsto visi ad normalnog taka sto ce te de!imitno zatvoriti lerli! za vazduh H::ok«) (1) prstom..66 bara.~ M = O T O R I I ! ~ J I I / 8) usisnu granu matara... Ako motor normalno radi kazaljka treba da stoji 307 Uredaj za merenje vakuuma je dragoe!:n instrument za utvrdivanje neispra vrlog rada motor<..... (7) Ravnomcrno osciJovanje kazaljke ukazuje na to da zaptivka g!ave pi-opust a izmedu dYa susedna dhndra.. Posmatrajte kazaljku meraca vakuuma dok motor radi nesto brte nego na praznom hodu. Ipak zapamtite da kada odvojite vakuumsko crevo da biste prikljuCiJi merac vakuuma..... stabilno izmedu 380 i 500 mmHg iIi 0. Obicno je najbolje da se gumeno creva za vakuum prikljuCi direktno na __ .. NajveCi broj aredaja za merenje vakuuma ima ugrac!eno crevo.. (5) Ravnomcrno ritmicko opadanje ukazuje da Sll venlili pregoreli iii da propustaju... vod tako da nema propustanja koje bi dovelo do netacnog oCitavanja pri merenju vakuuma.usisnu granu motora... (2) Vdo nizak vakuum ukazujc na slabo zaptivanje usisne gram:.. aka se vrsi merenje pomocu meraca vakuuma. (3) Aka kaz aljka instnlmenta lagano osciluje to ukazuje na problem u karburatoru......!....... (1) Stabilna i niska vrednost vakuuma ukazuje na nisku kompresiju.50-0.. Ako niste sigurni da ste nasJi pravo mesto.) Mesto na koje se prikljucuje ovaj uredaj moze biti razliCit u zavisnosti od tipa automobila.njc vukuuma podesite rad motora no praznom hodu taka dn bro. i (8) Poslepen pad kazaljke ukazuje na zapu kn izduvni sistem.....~ .. morate da blokirate odvojeni vakuumski Kadn iSpitUjC1C stanjc motOfil pamoeu uredaja za mcn. (4) P ovrcmcno opadanje kazaljke ukazuje na to cIa venti)i zagIavljuju.~ . (6) Bne o sciJacije kazaljke ukazuju na istrosene yodice usisnog venti!a iii slabe opruge v entiia. kasno paljenje iii nepravilno podesen ventilski mehanizam (kasnije otvar anje)... . (Motor za vreme ovog prikIjuCivanja moiete ostaviti da radi... Ovo crevo je takvog preenika da odgovara vecini prikljucaka na motam.. 5.. a zatim pomeranjem poluge gasa (4) postavite bregastu plotu (2) na prvi stepcn pomocu zavrtnja (3) za poddavanje bregaste ploce... pogledajte uputstvo koje se dobija sa meracem..

Povremeni pad vakuuma od oko 75 do 100 mm Hg (0. 6. Neispravni ventili: Kazaljka meraea koja brzo osciluje ukazuje da su yodice usisnih ventila motora istrosene. I . Ako motor ne radi normalno mozda eete pomocu meraca vakuuma moei da odredite u cemu je problem. sarno obrnutim redosledom. . oko 75 do 100 mmHg nizu od normalne vrednosti (0.33-0. karburator: Lagane oscilacije kazaljke meraea ukazuju na to da je karburator neispravan. onda motor radi normalno. a kazaljka meraea je pritom mirna. Kada je ova varijacija vakuuma ritmii"na odnosno pravilna onda je vrlo verovatno da je izduvni venti I pregoreo. onda je verovatno da usisna grana iIi karburator propustaju vakuum. 10.1-0. a zatim da se popne na oko 640 mm Hg (0.. MOTOR Ispitivanje balansa snage . i prikljui"ite crevo vakuuma na svoje mesto. Ovakav slucaj ukazuje i na istrosene zupcanike iJili lanac u razvodnom mehanizmu ventila. Ako kazaljka brzo osciluje kada motor ubrzava.4 bara).13 bara) . verovatno je da je zaptivka pregorela izmedu dva sus edna cilindra. Zapusen izduvni sistem: Ako kazaljka me rae a naglo pada kada motor radi na praznom hodu. verovatno su slabe opruge ventila.17 bara). Iskljui"ite motor. Kazaljka meraca treba da padne do vrednosti oko 125 mmHg (0. Odvojite uredaj za merenje vakuuma prema uputstvu iz taeke 4.13 bara) ukazuje na to da ventili motora zaglavljuju. Zaptivka glave propusta: Kad kazaljka meraea ravnomerno osciluje. odnosno prazan hod nisu dobro podesenl. 9. onda je verovatno u pitanju kasno paljenje. a verovatno je da smesa goriva i vazduha. 308 8. onda sve ukazuje na zapusen izduvni sistem.84 bara) i zatim vrati na pocetnu vrednosl.7. Kasno paljenje: Ako je kompresija motora dobra. Obezbedite pomocnika koji ce naglo pritisnuti pedaJu gasa do kraja r pustiti je. U nastavku teksta su prikazana neka stanja koja mozete odrediti. Ako uredaj za merenje vakuuma reaguje na nacin opisan u tacki 6. Istroseni klipni prstenovi (niska kompresija): Na ovakvo stanje ukazuje prilieno stabilna kazaljka meraea koja pokazuje nesto nizu vrednost vakuuma od normalne. Neispravan . Usisna grana ne zaptiva: Kada je oeita vrednost za 250 do 300 mm Hg ispod normalne (0.1-0. . a ovim merenjem dobijete stabilan polozaj kazaljke na maloj vrednosti vakuuma.

e od 15 do 20 sekundi. kada se fadi 0 motoru sa ubrizgavanjem goriva u cilindre. to onda mora da dovede do ravnomernog smanjenja broja obrtaja motora. Problem je u sistemu za paljenje (neispravnti sveGica. to ukazuje na neispravnu brizgaljku goriva. Visoki napon sa kabla sveGice pokusace da se prazni na masu. olvor ieptira karburatora. Kada se odredi koji cilindar je "problematiean« onda se priroda problema moze odrediti skidanjem sveCice i merenjem kompresije. To se mora izvrsiti sa iskljucen. onda je najverovatnije u pitanju neispravan ventil iii pregorela zaptivka glave.Alat i materijal • Merae broja obrtaja • lzolovana klesta O vo je prilii"no jednostavno ispitivanje koje se koristi za brzo uOi"avanje cilindra koji je slab iii koji prekida rad. Ako odvojite za trenutak jedan po jedan kabl sa svecice i ako svi cilindri rade ispravno. Ako je kompresija niska. Napomena: Kod vozila opremljenih sa katalitickim konvertorom sveCica ne treba da bude iskljucena dul.e zagrejati i izazvati ostecenja katalizatora. Ako ste naslonjeni na metalni blatobran onda predstavljate putanju najmanjeg otpora i mozete doziveti prilieno neugodan strujni udar. lzolovana klesta zastitice vas od ove poj ave.danjem kabla so sveeice tako sto ce povel'at. Iskljuavanje elektricnog pr!kljucka sa uredaja za konrrolu praznog hoda motora moie u kompjuter ubacit. onda za trenutak pomocu izolovanih klesta odvoji te kabi sa jedne po jedne sveCice iii sa kape razvodnika. kompjuter ce pokusati da kompenzuje pad broja obrtaja motora koj! nastaje sk. Konvertor se usled toga mol. Ali ako sami vrSite ovakvo ispitivanje. Posta to onemogucava taenu dijagnozu. Ako taj cilindar ima dobru kompresiju. Kada je sveCica iskljucena nesagore/a smesa dolazi do konvertora. Profesionalni mehanieari mogu ovo ispitivanje da izvedu pomocu osciloskopa iIi analizatora koji automatski iskljueuju jedan po jedan cilindar prikazujuCi pritom rezultat izrazen padom broja obrtaja. kodiran podatak da je motor neispravan. los kabl sveCice iIi kapa razvodnika). Upozorenje: Dok vrsite ovo ispitivanje nemojte se naslanjati na autornobil. Osnovna ideja ispitivanja balansa snage lezi u pretpostavci da svaki od cilindara motora ima pribIiino istu snagu. 309 MOTOR Kod voziia koja su opremijena kompjuterskom konrroiom broja obrtaja praznog hoda. ali ako nemate taj alat drzite se dalje ad metalnih delova karoserije. morate prvo da iskijuCite kompjuter pa tek onda da pocnete sa ispirivanjem.m giavnim prekidacem do ne b. do§io do osteeenja eiektronskog sistema. iii. taka da je potrebno da se .

Ala! i materijal • Kljueevi • Odvijae • Strugac za zaptivku iii hemiski rastvarae • I. i bukvalno je izbaciti iz spoja. 1. I kao rezultar toga javite se curenje. prvo treba da odredite koja zaptivka propusta. kartera. ali ce izmedu zavrtnjeva biti ' slabo. Na tim cilindrirna je potrebno izmeriti kompresiju kako bi mogli da odredite vrstu neispravnosti. jer se presovane metalne prirubnice ovih del ova lako deformisu. Po zavrSenom ispitivanju iskljuCite glavni prekidac. Aka neki cilindar. onda su ani neispravni. napajanje kompjutera. U tom slucaju mogu Yam biti od pomoCi lampa. moiete pokusati da pritegnete okolne zavrtnje i proverite da Ii ste time zaustavili curenje. 4. Motor mora biti zagrejan do radne temperature. iii nikako pritegnuta. Ako se tako neslO dogodi onda ce zaptivka uz taj zavTtanj biti cvrsto pritegnuta. Ako pritezanje zavrtnjeva ne pomaze. donjih poklopaca transmisije i poklopaca razvodnog mehanizma. /spitivanje balansa snage se vrsi na sledeCi naCin. ali ponekad Se 310 moiete i prevariti ako su ulje iii tecnost za hladenje sakriveni ivicama pre nega sto postanu vidIjivi. ili cilindri ne izazovu pad broja abrtaja. naIad na mehanizmu gasa. Zamena zaptivke. Vodite racuna da zavrtnje ne pritegnete suvise. U veCini slucajeva to je ocigledno.iii zaptivne mase O a biste popravili zaptivku koja propusta. Prikljucite merae broja obrtaja na motor i iskljueite provodnike sa uredaja za konrroiu praznog hoda malara. i pritorn posrnatrajte da Ii broj obrtaja motora opada. Pornocu odgovarajuCih izolovanih klesta za trenutak odvajajte jedan po jedan kahl sa sveeice. skinite merae broja obrtaja i aka je ugraden uredaj za kontroiu broja obrtaja motora. iii izawvu manji pad ad ostalih cilindara. To cesto pomaze kod poklopca ventila. iii ako je oeigledno da je zaptivka ostecena. 3. aka je ugraden. pove::ite ga. koji se. hilo vadenjem odgovarajuceg osiguraca iii skidanjem provodnika sa akumuiatora. Pretezanje zavrtnja moze pokidati zaptivku. Cista krpa i pazljivi pregled da biste tacno odredili mesto curenja.ampa • Ciste krpe . 2. onda je potrebna zamena. Pokrenite motor i pustite ga da radi na praznom hodu.taj podatak izbrise posto zavrsite ispitivanje. Kada ste odTedili mesto na kome je doslo do curenja. Brisanje ovog podatka se vdi tako sto se iskljuCi paijenje i u roku od 10 sekundi obustav.

donji poklopac transmisije itd. 6. 5. Pazljivo uklonite sve tragove zaptivne mase sa abe dodirne povrsine pomocu strugaca. 3. vide veliki zazori pokllsajte da ih izravnate laganim udarcima cekica po deformisanim povfsinama. prvo pritegnite jedan zavrtanj poklopea ventila. 3. ~ J I Ostru±ite say stari z. Posto ste ugradili zaptivku i pravilno pritegli sve zavrtnjeve. jer to remeti prianjanje zaptivne mase na povrsinu. 1. Dobra obrisite obe povrsine pre nanosenja silikonskog gita.tptivni rnaterija! sa abe dodirne povrsine. 4. a zatim unakrsno drugi na drugom kraju. Razdvojite delove. Ujednaceno i unakrsno pritezite zavrtnjeve tako da dec legne ravnomerno na zaptivku. popravke iii zamene ostecene povrsine. poklopac ventila. St<lri zaptivni malcrijal maze se ukloniti i pomocu nemiskog rastvarnca. i pritom vodite raCina da ih ne ostetite. ! t I . pokrenite motor i praverite da Ii ima tragova curenja.) proverite da Ii je dodirna povrsina favna na taj naCin sto na nju postavite neki ravan komad iii lenjir. Ako se izmedu orvora za zavrtnje. Na poklopcima od presovanog lima (karter. Pazljivo nanesite sloj silikona sirine aka 3 mm . 1. Proverite da neka od povrsina nije ostecena. Da bi se dobilo dobra zaptivanje povrsine moraju biti rayne. Ovom tehnikom rasporedujete silu pritezanja ravnomernije i obezbedujete dobro zaptivanje. Obe povrsine moraju biti relativno ravne i u dobram stanju kako bi se obezbedilo trajno zaptivan)e. Skinite dec i uklonite staTU zaptivku. Ako je bilo koja od njih jaee zagrebena iii udubljena moze se dogoditi da se zaptivanje ne moie postiCi bez obrade. 2. 2. MOTOR 4. lzuzetno je vazno da povrsine ne budu vlazne iIi zauljene. 5. Drugim recima. Pregledajte obe dodirne povrsine. Obrisite obe povrsine Cistom krpom tako da na njima ne ostanu tragovi llija iii hemikalija.• Zaptivka od plute/gume iii silikonski git U daljem tekstu je prikazana osnovna procedura zamene zaptivke od plute/gume. Osnovna procedura za zamenu silikonske zaptivne mase koja se }}formira na lieu mesta« je sledeca. Pailjivo oeistite obe dodirne povrsine i skinite sve ostatke stare zaptivke pomocu strugaca iii hemiskog rastvaraca. Korisno je ako prove rite pritegnutost zavrtnjeva nakon predcnih 1500 km. Namazite zaptivku sa obe strane tankim slojem zaptivne paste i postavite je na mesto.

spoj moie da propusta. fto znaci da oGvrscavaju u odsustu vazduha.conska masa omekSava i rasp ada se. Isto vaii i aka se zaptivna masa izloii opterecenju pre nego sto ocvrsne. i staga se ne 1reporucuje za zaptivanje prirubnice karburatora :li spajeva na cevima za dovod gorivQ. lilikonske mase ne zaptivaju dobra kada su izlo[ene dejstvu benzina. Odredeno rastojanje je neophodno da bi se kompenzovalo termicko sirenje delova motora. i po sredini dodirne povrsine. Ako zelite maiete ugraditi i obicnu zaptivku od gume/plute) a ovakve zaptivke uglavnom postoje za veCinu spojeva.po celoj duzini. Mora se napamenuti i to da 311 Pre ugradnje nanesite tanak s!oj zaptivnog materijala na obe strane nove zap!ivke. je neophodno da bi se odrzalo odgovarajuce rastojanje izmedu vrha vretena ventila i klackalice. 7. U tahim slucajevima cesto je potrebna priprema u dva koraka: zaptivna masa se nanosi na jednu povrsinu a »ocvrsCivac« na drugu.\'nine na dodirnim povrsinama i omoguCiti bolje zaptivanje. Napomena: Ako se zaptivni sloj slucajno obrise tokom ugradnje. Ovim ce se ispuniti nerJ. 312 Napomena: Nije obavezno da se silikonska zaptivka menja masom istih svojstava. Vremenom se ovaj zazor sma- . U takvim siucajevima siii!. odnosno potisnika. ' 6. nanesite sloj sa abe strane otvora dok ne formirate ceo krug oko njega. Nanesite sloj sirine aka 3 mm po sredini celom duzinom jedne od dodirnih povrSina. kako biste obezbedili da obe dodirne povrSine ravnomemo nalegnu jedna na drugu. Spojite delove dok je zaptivna masa vlaina i pritegnite zavrtnje ujednaceno i unakrst. Ostavite zaptivnu masu da se susi 30 do 45 minuta pre nego sto nalijete teenost i pokrenete motor. Kada dodete do otvora za zavrtnje. Upozorenje: Uvek postupajre prema prilozenam uputstvu za upotrebu kada korisrite neki ad tipava hemijskog zaptivaca. Zaptivna masa se ne steie sve d.ok se delovi ne spoje i pricvrste. Podesavanje ventila: motori sa podizacima Ala! i materijal • Kljucevi • Merni listiei • Duboki nasadni kljucevi i racva • Daljinski prekidac za pokretanje motora iIi odvijac P avremeno podesavanje zazora ventila kad motora sa podizai'ima bez hidraulicnih ulozaka. U nekim slucajevima biee vam potreban duzi zavrtnji za pricvrsCivanje da biste kompenzovali debljinu zaptivke. Neki tipovi hemijskih zaptivata su »anaerobni«.

kasnije zatvaraju i ostaju duze otvoreni (sve ovo moze i poboljsati performanse). ____________ i"_ i I I ' I [II I MOTOR Ii I 'I I I I i I i I I i I I I I I i I ! I IL __ _ ! I I .--·-1 . odnosno zbog utiskivanja na sediste.njuje zbog istezanja ventila. ________________ _ "1IIi"" . rr . ali to znaci da ventil neee prianjati na sediste. kompenzovalo [er. da ce segubiti kompresija i da ee se ventili slabo hladiti... Ovo utiee na prehranjivanje motora smesom i time smanjuje snagu motora. poddavat\. Krajnji razultat ee biti otkazivanje ventila i ozbiljan gubitak snage zbog smanjenja kompresije. iii se povecava jer se trosenjem povecavaju toJerancije venti!skog mehanizma. Ako je zazor ventila suvise mali onda se ventili ranije otvaraju. Posta zazor ventiJa utice na vrcme otvafanja ventila i trajanje perioda »otvorenog ventila«. Ako zazor postane suvise veliki ventili postaju bucni i ne ostaju onoliko dugo otvoreni koliko bi inace bili kada je zazor normaIan. mora da ntila i kraK:l K. I ""'. di =no proveravatl ! postoji OJ hI se"\ i mora se. peno l.1 0 rastojan]c stojanje jzmedu ve micko sirenJc. to zazor ventila ima znacajan uticaj na rad matora i hladenje venti!a. Ov . MOTOR .: zove zazar venn a.

U uputstvu proizvodaea automobila da Ii to . Da biste mogli da podesite zazor. 3. Ako je u uputstvu navedeno poddavanje na "hiadno". odvrnite zavrtanj za podesavanje toliko da merni listie prolazi kroz 314 ovaj prostor uz blagi otpor. Proverite koji su ventili usisni a koji izduvni. Proverite vrednosti zazora ventiia u uputstvu. Ako je zazor suvise mali i merni listie ne moze de ude. Usisni su oni koji se nalaze naspram Otvora usisne grane. 5. uvek postujte preporuku proizvodaca. 1. Otpustite kontra navrtku za osiguranje (ako postoji) i uvucite odgovarajuCi merni listie u prostor izmedu vrha vretena ventila i kraka klackalice iIi potiskivaea. vaii za »vrucc« iIi »hladno« podesavanje.000 km. Napomena: Vrednosti zazora za izduvne i usisne ventile se obicno razlikuju. Obieno je to posle predenih 25. . zategnite zavrtanj za podesavanje dok merni listie ne prolazi uz blagi otpor. to znaci da se zazor ventila podesava kada motor ima spoljasnju temperaturu. Zazor ventila se podesava na sledeCi naGin. Ove razlike se pojavljuju da bi se kompenzovalo termicko sirenje' motora. Izduvni se nalaze nasprav otvora izduvne grane. 4. klip prvog cilindra ce doti u gornju mrtvu tacku i tada mozete da podesite zazor ventila na prvom cilindru. Ako je zazor suvise veliki. Po pravilu izduvni ventili imaju veCi zazor jer se vise z a g r e ~ vaju tokom rada motora. Aka u uputstvu stoji da se zazor ventila kontrolise i podesava na vruce. 2. Obieno se preporueen period za pOdesavanje ventila poklapa sa periodom u kome se vrsi podesavanje motora automobila.000 i 50. Potom zategnite kontra navrtku za osiguranje (aka postoji) . motor mora da bude u takvom polozaju da se pOdizaCi odnosno potiskivaCi nalaze na najniiem delu brega. Posto ne postoje evrsta pravila po kojima se menja zaZOr ventila pri zagrevanju motora (jer je svaki motor razliCit). Ako motor postavite u pOlozaj tako da se oznake paljenja poklope sa nulom. To se dogada kada jeklip u gornjoj mrtvoj tacki pri taktu sabijanja. Ako je u uputstvu navedeno da se podesavanje vrsi na hladno. Ugasite motor i skinite poklopac ventila.Ventili se podesavaju u skladu sa uputstvom proizvodaca i posle odredenog braja predenih kilometara. onda treba da pokrenete motor i ostavite ga da radi pri povecanom broju obrtaja praznog hoda sve dok ne dostigne normalnu radnu temperatUTU. to znaCi da se podesavanje vrsi kada je motor zagrejan do radne temperature. onda pustite da se motor ohladi u toku od nekoliko sati (a najbolje preko n06). . Proverite koji zazor vazi za koje ventile. Ako je u uputstvu navedeno da se radi na vruee.

znati da je u pitanju takt izduvavanja. vee koriste potiskivace ventila postavljene . MOTOR osovinu sa strane (u bloku motora). jednostavno pogledajte kablove ad kape TaZvodnika dosveeica. posmatrajte ventile dok pokreeete motor. Kada osetite da vazduh izbacuje prst sa otvara dok okreeete radilicu. Drugi naein za odredivanje trenutka kada je klip u gornjoj mrtvoj tacki takta sabijanja je da skinete sveCicu i drzite prst na otvoru za svecicu. Kod V8 motora ovo ee se dagoditi kada okrenema radilicu za 90 stepeni. zahteva se posebna procedura. Kod eetvorocilindrienih motora jednostavno okrenite radilicu za 180 stepeni. -1M iP f'iX Proven. Podesavanje zazora ventila: motori sa bregastom' osovinom u glavi K od motora sa bregastom osovinom u giavi koji imaju klackalice vaii ista proeedura za podesavanje zazora kao kod motora koji imaju bregastu ······f '. Ako niste sigurni koji je sledeCi cilindar prema redu paljenja. Ked nekih motora sa bregastom osovinom u glavi konste Sf! klackalice (I) sa zavrtnjima (2) za podesavanje zazora. Kabl koji je na redu posle kabla sveCice prvog cilindra je povezan sa sveticom sledeeeg cilindra.. Da biste znali da je klip upravo u gornjoj mrtvoj taeki takta sabijanja. znaei da se klip kreee navise u toku takta sabijanja. U tom slucaju okrenite radilicu zajos jedan krug da biste dosli do takta sabijanja. Kod motora sa bregastom osovinom u glavi koji nemaju klackalice. Sada okrenite radilicu pomoeu daljinskog prekidaea za pokretanje motora. Ako su oba ventila zatvorena dok se klip kreee navise to znaci da je u pitanju takt sabijanja. tako da sledeCi cilindar po redu paljenja dode u gornju mrtvu tacku. Ako se izduvni ventil zatvara to . MOTOR 31.6. okretanjem radilice za 120 stepeni davesce siedeCi klip u gornju mrtvu taeku.Ivi motam vriii sc tako sto sc mcrni listie uvucc izmedu brega i potiskiv ata. . Kod linijskih motora sa sest cilindra iIi V6 motora. povrh opruge svakog ventila. l:lZOr3 vcntilil kad motora kod kojih je bregasta osovina u g JO.' J ~ . iIi taka sto premostite solenoid elektropokretaea pomocu odvrtaea iIi vrlo kratkim ukljueivanjem glavnog prekidaca u poloiaj za pokretanje.

trazene debljinc potreb no je subi!i oprugu ventila pomocu specijalnog a. Okretanjem tog zavrtnja podesava se razmak izmedu potiskivaca i brega bregaste osovine. 316 f MOTOR Kod mOlOra sa osovinom u glavi i koji imaju za podeS3vanje zawf3. 1. Probajte sa sve debljim listieima dok nadete koji moze da pro de uz blagi . Ovo moiete postiCi tako sto poravnate oznake na kaisniku radilice iIi na zamajcu. Pogledajte uputstvo za motor na kome radite . Proverite zazor ventila pomoeu mernih listiea koje treba da provucete izmedu brega i potiskivata. Dobijen rezultat je vrednast za kaju morate da paveeate zazar ugradnjom podloske. Prvo. a zatim skinete kapu razvodnika paljenja i vidite da Ii je razvodna rueiea usmerena prema prikljucku kabla sveOice prvog cilindra. Odredite koji su ventili usisni a koji izduvni.Postoje dva' osnovna konstruktivna resenja. 3.iata. procle. Ako merni listie odgovarajuee debljine Iako prolazi izmedu brega i potiskivaca to znaCi da je zazar suvise veliki. omoguCi zamena. 4. prove rite da Ii se zazar podesava na vruee iIi na hladno. da bi se postilvila podlosb.uz blagi atpor. je onaj kod koga se izmedu brega i potiskivaca nalaze male kalibrisane ploeice koje podeSavaju zazor. kada se izmedu potiskivaca ventila koji kliza preko brega i vrha vretena ventila nalazi konusni zavrtanj za podesavanje. Ovaj sistem se koristi kod nekih motora ugradenih u automobile Chevrolet Monza i Vega. Tom prilikom mora se sabiti opruga ventila tako da se oslobodi ploeica . Da biste izmenili zazor ventila postojeea ploeica se menja debljom iIi tanjom. Postavite motor u polozaj kada je klip prvog cilindra u gomjoj mrtvoj tacki takta sabijanja. koje se koristi kod Volkswagen Rabbit (Golf) i drugih. AI at i materijal • Kljucevi • Merni listiCi • Daljinski prekidac elektropokretaca iii odvijae • Specijalan alat za sabijanje opruga (za neke tipove vozila) • Kalibrisane podloske za potiskivac ventila 2. Drugo. Podesavanje zazora se izvodi na sledeCi nacin. Aka odgovarajuCi merni listie ne moze da Zazar ventila kod motonl sa bregaslom osovinom u glavi i k!ackalicama poddava sc na isti naCin kllo kod motam koji imaju bregastu osovinu sa strane. Ovo u veCin. probajte sa sve tanjim dok ne nadete koji moze da pro de . Oduzmite debljinu tog listie a od preporucenog zazora. 5.. Ugasite motor i skinite poklopae ventila. slucajeva zahteva specijalan alat.

Rezultat pokazuje debljinu nove podloske koja treba da bude ugradena da bi se dobio zeljeni zazar. a prema redosledu paljenja. Za razliku od lanea. Oduzmite preporueenu vrednost zaZOra od debljine tog mernog listiea. Pregled i podesavanje zupcastog kaiSa . Pomoeu alata za sabijanje gumite oprugu ventila i izvadite podlosku.000 do 100. ako je motor presao veliki broj kilometara postoji Zupi!asti kais (1) oSe nalazi ispod 5tltnika (2). U gradite zatim deblju iIi tanju podlosku u zavisnosti od toga da Ii zelite manji iIi veei zazar. Ovaj kvar moze nekad izazvati teska ostecenja motora ako je motor tako konstruisan da se ne obrce »sIobodno« i ako postoji mogucnosf da klip udari u ventile. nije mu potrebno podmazivanje. zupcasti kais radi dobro dok ne prokIizne. Cak i kada zupcasti kaisizgleda dobra.000 do 100. 318 I WP • MOTOR mogucnost da je materijal za ojacanje popustio. Oslobodite oprugu ventila i po novo proverite zazar ventila pomoeu memih listiea. Zupcasti kais Alat i materijal • Kljucevi • Veliki odvijac iii poluga • Lampa • Zupcasti kais • Momentni kljuc K Od mnogih motora koji imaj u bregastu osovinu u glavi za njen pagon se koristi zupe"sti kais od gume ojacane fibrglasom.atpor. Tada nastaju problemi sa motorom. Ovaj tip kaisa je vrlo popularan jer je tisi ad Ianea. Ponovite isto za sve as tale ventile.. koji se vremenom odnosno habanjem isteze i postepeno pogorsava 317 performanse motora. jer cete na taj naCin biti znatno sigurniji i mirniji. Moraeete da kupite odgovarajuee podloske u radnji sa rezervnim delovima.000 kilometara. ne iste. 7.e se vrernenom (a ni nov) a i mnogo je jeftiniji za proizvodaca. puea i stvaraju se slabe taeke na materijalu za ojacanje. zamenite ga bez oklevanja zbog preventive. S obzirom da se naglo povecava mogucnost otkazivanja posle preaenih 80.000 kilometara. Zbog toga neki proizvodaCi automobiia preporucuju periodic an pregled zupcastog kaisa (generaino podesavanje motora je pravi trenutak za to) i zamenu na svakih 80. 6. okreeuCi pritom radilieu tako da klip svakog sledeeeg cilindra dovedete u gornju mrtvu taeku u taktu sabijanja. Sa druge strane gumeni kais vremenom se haba. Kontaminacija uljem skracuje njegov: radni vek.

upcasti kaiS. nade naspram repera. Posta je molor iskljucen. skinite zastitni poklopac sa zupcastog kaisa. Otpustite zavrtanj za podesavanje na zteznom -kaisniku i otpustite kais. los jednom proverite oznake na razvodnom mehanizmu i pogledajte da se nesto nije pomerilo. l. Sada je moguee skinuti kais. 2.ov1ne. Ovo su tipicne komponente zUp<!:astog kaiSa. (3) l. Zatim potisnite ovaj velikim odvijacem ili polugom dok ne postignete potrebnu zategnutost kaisa. pomocne osovine iii drugim zupcanicima. 'i \! \ . prijavstine. Kada zateiete zupeasti kais jednostavno otpustite zavrtanj koji drzi zatezni kaisnik. Posta vi nemate pri rud ova) alat. Llgasite motor. alata. Okrenite radilic" u polozaj taka da se oznaka na zupcaniku radilice. KaiS treba da se llgiba za 8-12 mm aka je pravilno zategnUi.. (5) zatezni kaisnik i (6) zupcanik radilice.(1) Stitnik zupcastog kaiSa. (2) zuptanik bregaste o. Upozorenje: Zatezanjem se ista taka skracuje radni vek kai!a. Takav kais se mora zameniti. 6. (4) zuptanik pomocnt': osovjne. \ \ . \ j'i pailjivo ispitajte spoljnu i unutrasnju stranu kaisa po celoj duiini.Da biste proverili stanje zupcastog kaisa neophodno je da skinete zastitni poklopac kojim je kais zasticen od dodira. Zamena zupcastog kaisa Zamena zupcastog kaisa se vrsi na sledeCi oaein. 4. \ \ \ \ 0) ' . Pritegnite zavrtanj zateznog kaisnaka vodeCi facuna da se kais pritom ne olabavi. postavite mernu traku izmedu dva najudaljenija zupcanika i blaga pritisnite kai! prstam. Pogledajte da nema vebh pukotina ili pohabanih mesta. Pri promeni kaisa potrcbno je skinu\i smao sli\nik i zatezac. odnosno zamajca. Proverite i zategnutost kaisa. Pazljivo uotite relativni odnos bilo koje oznake locirane na zupcaniku bregaste osovine. NajveCi broj praizvadaca automabila daje vrednost zategnutosti zupcastog kaisa. skinite zastitni poklopac i \ ® I ~ . masti itd. Vodite racuna da ne okrenete radilicu iIi bregastu osovinu. Ako zupeasti kais nije evrsto zategnut onda se on ugiba vise od 12 mm izmedu dva najudaljenija zupcanika kada ga potisnete rukom. 5. zatim navucite novi zupcasti kais na zupca- . 3. Ako je kais oCigledno istrosen mora se zameniti.

Drugi problem je to da su neki lanei osetljivi na habanje. Ako se razvodna ruCiea ne okreee to ukazuje da je prekinut lanae razvodnog mehanizma (to moze da znati i da je pukao pogonski zupcanik razvodnika paljenja). iskljueite ga i postavite stitnik zupeastog kaisa kako biste zavrsili posao. da se pokrene ako je grdka vee a od 1 do 2 zuba. Aka se lanae prekine. motor potpuno prestaje da radio Kratka provera da Ii je lanae prekinut sastoji se u tome sto se motor pokrene kada je kapa razvodnika paljenja uklonjena. Ako ste pogresno postavili kais. ali mu je potreban sistem za pOdmazivanje i isteze se vremenom. Maze da se dogodi da zupei otpadnu i da lanae potpuno spadne. Pokrenite motor i vidite da Ii radio Ako je sve u redu. V6 i V8 motcra. Tokom vremena zupei se trose. za pogon bregaste osovine se koristi lanae. Taeno podesavanje je od velike vaznosti i zbog toga uvek dva puta proverite oznake za podesavanje kada menjate zupcasti kais. (Da bi se smanjila buka pri radu neki proizvodati vozila ugraduju najlonske iIi plastiene. Mekani najlon odnosno plastika smanjuju buku ali se time smanjuje i radni vek razvodnog mehanizma. Posto je za lanae potrebno podmazivanje onda on se obicno smesta u metalni poklopae razvodnog mehanizma.. Lanae je vrIo pouzdan. Pogon laneu daje lanenik na kraju radilice. laneanike sa celicnim jezgrom. Kada se tako nesto dogodi motor prestaje da radi i moraju se zameniti lanae i laneaniei. motor verovatno neee moc. 320 Lanac razvodnog mehanizma Alat i materijal • Kljueevi • Izvlakae za zupeanike • Momentni kljue • Veliki odvijac iIi poluga • Zaptivka poklopea razvodnog mehanizma (za neke tipove motora) • Zaptivni prsten radilice K od mnogih cetvorocilindricnih motora sa bregastom osovinom postavljenom sa strane. 8. lanae poeinje da lupa sto jos vise trosi mekan materijal zubaea. jer treba ukloniti poklopac I . Pritegnite zavrtnje na zateznom kaisniku potiskujuCi ga i dalje istom silam. Ova posao zamene lanea <"ini komplikovanijim. 7.nike tako da bude provueen na isti natin kao i stari. Zategnite zupeasti kais tako sto potiskujete zatezni kaisnik dok ne dobijete ugib od 8-12 mm izmedu dva najudaljenija zupcanika. i to se ponekad dogodi. U nekim slucajevima lanae moie da preskoci zubae sto dovodi do toga da bregasta osovina nije vise sinhronizovana sa 'radom motora i to rezultuje velikim smanjenjem snage motora.

novi lanac preko novog lancanika. a razvodna' rutica razvod321 . Ako provera paljenja pokaie da paJjenje jako varira onda su obicno u pitanju otpusten lanac iIi istrosen lancanik . Skinite remenieu radiliee pomocu izvlakaca.a posebno ako je motor presao veliki broj kilometara.li je lanac prekinut. Otpustite zavnanj lancanika bregaste osovine vodeCi raeuna da ne poremetite oznake za podesavanje. Druga provera istrosenosti iIi otpustenost lanca razvodnog mehanizma moze se izvesti take sto se radilica okrece nap Ted nazad a pritom St. Otkrivanje kvarova Osim brze provere da. prislo poklopcu razvodnika. 7.-------. Skinite poklopac razvodnog mehanizma i uklonite sve tragove stare zaptivke i zaptivne mase sa 0 be dodirne povrsine.i (3) ozn3ke za podes<lvanjc.zaptivku poklopea. posmatra razvodna rubca razvodnika paJjenja il bregasta osovina. Vodite racuna 0 tome da poravnate lancanik tako da naide na bregastu osovinu a da primm ne poremetite polozaj oznaka za podesavanje. Kod nekih motora donji dec pokJopca razvodnog mehanizma je u dodiru sa karterom.-MOTOR nika paljenja okrenuta prema prikjucku kabla svetice prvog cilindra. Oznake za podcSav3njc je neophodno pri z::lmeni razv(ldnog mehanizma. Zatim skinite zavrtanj i izvueite laneanik sa bregaste osovine pomocu velikog odvijaca. 6. Ako je potrebno skinite pumpu za vodu (nije potrebno kod svih motora). a zatim ubaeite donji kraj lanea oko lancanika radilice. koja je vee opisana. 3. poluge iIi izvlakaca. (2) lancanik bregaste osovine. 5. Tc znaci da je klip prvog cilindra u gornjoj mrtvoj tacki takta sabijanja. 1. Ako se pritom uoei veJiki zaZD! to znaCi da je lanac istrosen i da se mora zameniti._-------'--'. OkreCite radilicu motora dok se oznaka n3 kaisniku. ili zamajcu ne nade naspram repera.-------. Napomena: Ako pokrenete bilo radilicu iIi bregastu osovinu pre nego sto ugradite lancanik. 4. opusten Ianac ee izazvati neuravnoteieno paJjenje zbog toga sto razvodnik paljenja dobija pogon od bregaste osovine. Komadici najlona iIi plastike u ulju iSIO taka ukazuju na istrosen laneanik. Zamena lanca Zamena Ianca razvodnog rnehanizma vrsi se n2 sledeCi naCin. . Skinite svo remenje sa motora. tako da je potrebna zamena i ove zaptivke. Kroz poklopae razvodnika prolazi i kraj radiliee tako da je obicno potreban izvlakac za skidanje kaisnika radiI ice da bi sc j: MOTO (1) l<lncanik [adilice.

• • I I IZDUVNI SISTEM I zduvni sis tern na vasem automobilu je ustvari cevovod. Posto ste postavili lancanik. koji sprovodi izduvne gasove iz motora do zadnjeg dela automobila. motor bi zagusljive' i otrovne gasove ispustao direktno u motorski prostor i to uz strahovitu buku. Prvo. su konstruisani i podeseni da fade sa izduvnirn sistemom. No jos uvek nije sve izgubljeno jer na bregastoj osovini i radilici postoje referentne oznake. koji ponekad voze bez izduvnog sistema iii njegovog vaznijeg dela . a zatim zategnite zavrtanj Iancanika bregaste osovine prema uputstvu proizvodaca (obicno je to izmedu 80 i 120 Nm).322 onda ce se izgubiti njihov medusobni polozaj. Nanesite zaptivnu masu na obe strane zaptivke poklopca razvodnog mehanizma. I I . 9. Obavezno promenite i filter za ulje. Ovo poslednje moze izgledati nelogicno svima koji su imali priliku da vide i cuju trkacke motore. J ednostavno po novo poravnajte oznake i ugradite lanac i lancanik. ako su ugraeleni specijalni motori iIi trkacki motori. onda je potrebno promeniti i ulje da bi se kuCiste radiI ice ispralo od neCistoce. ali uz veliko povecanje utroska goriva. iIi neke nase nedovoljno vaspitane vozace. Motori koji su ugradeni u nase automobile. Ima mnogo razloga zbog kojih izduvni sistem treba odrzavati u dobrom stanju.J I. a trosi manje goriva. sprecava se buka i treee. Napomena: Ako je motor imao plasticni lancanik koji je otkazao. 8.u putnieku kabinu_ Drugo.prigusivaca_ U tim situacijama. sprecava se ulazak opasnog gas a . Bez njega ani fade losije i trose vise goriva. preporucuje se zamena zaptivnog prstena radilice. Svi oni moraju biti u ispravnom stanju da bi se obezbedilo sigurno i tiho odstranjivanje izduvnih gasova iz motora. Tipicni elementi izduvnog sistema su: . kako bi se zastitili putnici u kabini_ Bez izduvnog sistema. 11. Izduvni sistem ima nekoliko sastavnih elemenata. dobija se nesto no snazi.ugljen monoksida . jos jednom proverite poloiaj oznaka. postavite zaptivku na mesto i ugradite poklopac razvodnog mehanizma. 10. Ako radilica prolazi kroz poklopac razvodnog mehanizma. motor dobija veCll snagu. Postavite kaisnik radilice i svo remenje.

Posto je saee prevuceno slojem katalizatora. americki automobili od 1975-e naovamo obicno imaju ugraden kataliticki filter izduvnih gasova. Linijski motori. -------------------------2. koje se negde ispod motora spajaju u jednu izduvnu cev. imaju izduvnu cev Ciji oblik podseca na latinicno slovo »Y«. koji rade nezavisno jedan od drugog_ Svaki od ovih sistema ima sve elemente. ponekad imaju dva potpuno zasebna izduvna sistema. Izduvni gasovi. Yeti motori tipa» V". Verina vozila sa )V« iii bokser motorima. koji su opremljeni katalitickim filterom izduvnih gasova. iako liCi na njega po svom spoljnjem izgledu. smelt a u kutiju od neroaju- .duzi dec spaja izduvnu granu motora sa katalitickim filterom. 3_ KATALITICKI FILTER. Kao sto je vee receno. tj. koji se pravi tako sto se hiljade malih keramickih jezgara. Americki automobili. ustvari legure platine i paladijuma. a to su oni Ciji su cilindri svi u jednom nizu. Izduvna grana se obieno pravi od sivog liva (livenog gvoiela). kao i bokser motori. koji se posle desetak centime tara ~ p a j a sa susednim u zajednicki deo izduvne grane. Ovim se postiie bolja zastita covekove okoline. pa taka i dve zasebne izduvne cevi. Postoje dva tipa katalitickog filtera u najsiroj upotrebi. koja u mnogim zemljarna postaje sve vazniji faktor. imaju jednu izduvnu granu za sve cilindre. Gornji kraci ovako oblikovane izduvne cevi vezani Sll na izduvne grane. a drugi kraCi spaja kataliticki filter sa prigusivasem.1. Takozvani »V« motori. proizvedeni 1975 i kasnije. Svaki cilindar ima svoj ogranak. Amerieke firme Ford i Chrysler (Krajsler). oni Ciji su cilindri rasporedeni prema latinienom »V«. a donji krak na kataliticki filter iIi na prigusivac ako nema filtera. Izduvna eev je II stvari celicna cev koja povezuje izduvnu granu i prigusivae. imaju dvodelnu izduvnu ccv_ Prvi . oblika slienog zmu neke od zitarica. General Motors i neke druge firme koriste »paletizirani« filter. Fil teT nije prigusivac zvuka. Ciji su cilindri postavljeni jed an naspram drugog. IZDUVNA CEV. IZDUVNA GRANA. UObicajen pOlozaj ovog filtera je izmedu izduvne cevi i prigusivaca. naprimer sa 8 cilindara. na levoj i desnoj strani motora. To je ureelaj koji nesagoreli deo gasne smde pretvara u bezopasnu vodenu paru i ugljen dioksid. glavama okrenutim »upolje«. a za eilindarsku glavu se prievrscuje pomocu nekoliko vijaka. nastali sagorevanjem goriva u cilindru matcTa) napustaju cilindar kroz izduvni ventil i ulaze u pocetni deo izduvne grane. atrovni -izduvni gasovi pomocll ovog katalizatora postaju bezopasni. koji ima strukturu pcelinjeg saca. imaju zasebne izduvne grane za svaku stranu motora. kroz koje struje izduvni gasovi. koriste takozvani »monolitni« tip filtera.

Neka voziIa imaju i dodatni I 17/ Dc!ovi tipiCl10g izduvnog sistema. Osim benzina sa olovnim aditivima. vee tzv. ne smeju koristiti ovakav benzin. postojeee rafmerije moraju izvrsiti dosta skupa prilagodavanja svojih proizvodnih postrojenja. ali ne i buke iz cilindarskog prostora. 5. katalizator se moze ostetitii nekim drugim sredstvima koje vozati ponekad sipaju u rezervoar iIi »spricaju« u karburator.akticnu proizvodnju. Keramieka zmea su prevucena slojem katalizatora. PRIGUSIV AC. t . koje omogucavaju prolaz izduvnim gasovima. proverite kod ovlaseenog zastupnika iii servisa. 11 . To je limeni "Ionac« cilindricnog iii ovalnog oblika. RESONATOR. jer je u cilindru visok pritisak (i do nekoliko bara). Savremeni benzini. 4. (3) kataliticki filter.1 . zbog konstrukcionih karakteristika motora SUS. opremljeni katalitickim filterom. Izduvni gasovi dolaze u dodir sa 323 ________________________________________________ velikom povrsinom katalizatora na zrnima i pretvaraju se u bezopasnu vodenu paru i ugljen dioksid.. a za pr. obieno duzine oko pola metra. postiiu visoke oktanske vrednosti dodavanjem aditiva koji sadrie olovo i olovna iedinienia. bezolovni benzini postizu visoko-oktanske vrednosti pomoeu drugih aditiva. Buka iii prasak nastaju naglim otvaranjem izduvnog ventila. .ceg eelika. • A . olovo unistava skuoi katalizatorski sfoj od platine'-paladijuma. Medutim. iIi najkrace. da Ii mozete primenjivati neku od ovakvih tecnosti. (4) prigusivac. pa mobili. Unutrasnjost mu je ispunjena pregradama i cevima. (5) cev i (6) rezonator. Ako imate automobi! sa katalitickom ® ® 324 filterom. (1) izduvna grana. (2) izduYna CCV. Postavljen je na sredini iii pri kraju izduvnog cevovoda.

I j) / ! ( J . uvek postavite nove obujmiee i druge elemente za pricvrsCivanje. KONZOLE. posto se izduvni sistem ohladi posle iskljucenja motara. ..I 8. Postavljen je iza glavnog prigusivaea i abieno je nesto umanjena verzija istog. VESALJKE. u prigusivaCll i cevima se stvara kiselina. da bi se olaksao start motcIa u zimskirn uslovima. VENTIL ZA ZAGREV ANJE KARBURATORA.< '. mogu imati rezonator postavljen u sredini zavrsne cevi. itd. prilikom voznje se izduvni sistem uglavnom ne zagreva dovoljno da bi se ovo postiglo.~ . VeCina americkih automobila. Izduvni sistem treba da proizvede ogromnu kolicinu toplote da bi se ova kisela smesa pretvorila u bezopasan gas. drmusanja i vibriranja pri normalnim uslovima voznje usled kojih se lome vesaljke . ima jedan pose ban usmeravajuCi ventil u izduvnom sistemu koji omogueuje strujanje toplih izduvnih gasova pored samog karburatora. koji se obieno naziva rezonatorom. Do pojave korozije ne dolazi sarno zbog soli na putevima iii nekih drugih spoljnih utieaja vee i zbog unutrasnjih utieaja. Njegova uloga je da izvrsi dalje smanjenje nivoa buke. Kada zarnenjujete prigusivac.e1ementi koji prievrscuju . gasovi ostaju u prigusivacll kondenzuju se i nagrizaju unutrasnju oblogu izduvnog sistema. 7. 6.. Automobili sa rezonatorom. zavrsnu cev iii neki drugi deo izduvnog sistema. To je zavrsni deo eevovoda za izbacivanje izduvnih gasova iza zadnjeg dela automobila. abieTIo eilindricnog oblika. Nazalost. Posto se izduvni gasovi kondenzuju.:1 r ! • prigusivae. ZA VRSNA CEV. To su elementi za pricvrsCivanje izduvnog cevovoda za donji dec automobila. Stoga. Medutim) cak i ispravan izduvni sistem moze da se osteti usled neizbeinog' tresenja. Provera izduvnog sistema Ala! i ma!erijal • Pokretna leialjka • Zastitne naoeari • Baterijska lampa iii ruena svetiljka • Odvijac I zduvni sistem u vasem automobilu najvise mogu da ostete korozija i vibracije. OBUJMICE.

Ako spojevi prigusivaea iIi izduvne cevi propustaju. Proverite sve cevi da negde nisu iskrivljene iii ulubljene sto moze da ometa strujanje izduvnih I · . maicte rodid automobil pomocu jakih platform! ili poslOija. Upozorenje: budite pai/jivi. os lusnite izbliza da Ii se cuje sistanje iii buka sto ukazuje na pocetak kvara izduvnog sistema.!da nemojte raditi ispod automobila aka nijc bczbcdno osiguran. izvodljivo. 1. Nik. lYe pribliiile rnu suvi§e lice dok oslu§kujete da negde ne proputla. Obicno je veoma lako otkriti mesto koje propusta. ovo nije uvek 325 IZOUVNI SISTEM Prilikom provcre lzduvnog sistema. 2. nesvesticu.alicom. Nikada Sf! ne podvlaCitc ispod autoffiobila aka je podignu t sarnO rucnom dil. Potrazite da nema otvora. Pomocu baterijske lampe iii ruene svetiljke i odvijaca. bilo bi pozeljno da svaki put kada se podvlaCite ispod automobila nosite zastitne naoeare.igurno poduprt pre nego sto se podvucetc ispod njega. usled napukle izduv ne grane (2). ISTEM 327 . povracanje.mje na m e s t i m ~ gcie su zavrtnji izduvne grane pricvrsceni za motor (I). Pre nego sto obavite vizuelnu proveru. proverite da Ii je automobil . usled ncispravne zaptivke iii labavih vijaka na spoju izmed u izduvne cevi i izduvne grane (3). Posta se na delovima izduvnog sistema nagomilavaju korozija i prijavstina. pa cak i smrt. Izduvni sistem koji propusta ne sme niposto da se zanemari. 326 propuita. pukotina iii nekih drugih ostecenja. Periodicna provera izduvnog sistema je jedna od najvaznijih mera predostroznosti koju mozete da preduzmete. Izduvni gas je otrovan. smrtonosni ugljen monoksid ce prod irati u kabinu i prouzrokovati glavobolju. Posto motor radi na praznom hodu. Najbolje cete proveriti izduvni sistem ako podignete automobil. " Kada yam je automobi! podignut pomocu dva sigurnosna pestalja. polako se kreCite dui celog sistema i osluskujte da negde ne . Ne zaboravite da se izduvni sistem zagreva. Nazalost. te bi stoga trebalo da se povremeno podvucete is pod automobila i proverite sve vazne spojeve. proverite svaki deo izduvnog sistema koji je zahvacen korozijom. Naslage belog praha mogu da yam ukafu na propust.izdivni sistem.

moze yam se dogoditi da prilikom yoznje izgubite dec izduYnog sistema. konzole i obujmice • Zavrsna cev . pgirusivaca i zavrsnih cevi koje odgovaraju mnogobrojnim tipovima automobila. i ukoliko cujete tup iIi os tar metalni zvuk. proverite da Ii mozete da nabavite sve potrebne delove. Aka pronadete naslage belog praha. vreme je da ga popravite . Proyerite svaku veSaljku da biste se uverili da nema pukotina. Postoje bukvalno stotine kombinacija izduvnih cevi. Ako se drzac polomi. Kada otkrijete ove znakove kYara. znaCi da su vijci olabavljeni iIi da zaptivka propusta. Postupite prema uputstima opisanim u odeljku "Provera izduvnog sistema« u ovom poglavlju. Vecina vesaljki kod izduvnih sistema naCinjena je od kombinacije gume i tkanine koja se ne razlikuje od poprecnog preseka bocnog zida pneumatika. Detaljna provera ce pokazati da Ii je potrebno zameniti neki dec iIi ceo izduvni sistem. Lupkajte po cevima. znac. prigusivacu i rezonatoru. znaci da u prigusivacu ima olabavljenih deloya. 4. Ako 328 Alat i materijal e' Dizalica i sigurnosna postolja • PodmetaCi za tockove e Kljucevi e Testera iIi sekae za izduvnu cev • Univerzalna ktesta e Cekic e Dleta e Kljuc za cevi e Mala turpija e Nasadni kljuc. iskrzanih mesta iIi korozije. Pre nego sto zapocnete sa zamenom izduvnog sistema. Proverite da spojevi na prigusivacu nisu olabavljeni tako sto cete ih lako gurnuti na gore. i naglavci e Rendisaljka za izduvnu cev e U1je • Fini })smirgl«-papir e Vesaljke. Proverite spoj izduvne grane sa izduvnom cevi. Odrzavanje izduvnog sistema A ko izduvni sistem vaseg automobila postane suvise bui'an. da su jos uvek u dobrom stanju. lskrivljena iii ulubljena cev treba odmah da se zameni posto ovi nedostaci prouzrokuju povecanje pritisaka i slab rad motora. Stoga delove ne treba da skidate pre nego sto ste sigurni da mozete da ih zamenite. 5..IZDUVNI SISTEM gasova. ostecerija. Ako cujete zyecanje. ako postoji u vasem automobilu. Pregledajte pazljivo svaki spoj. 3. moracete da potrazite dobre rezervne delove. Protresite izduvni sistem da prove rite da Ii su sve yesaljke koje pricvrscuju sistem za automobil sigurne. nastavak.

po svoj prilici ce i ostali delovi biti u skora is to toliko losem stanju. sastavni delovi' mogu da budu posebni. podignite zadnji deo automohila i podupnte ih dobra pomocu sigurnosnih poslolja. To ce yam omoguc'iti bolje manevrisanje prilikom skidanja i montiranja zavrsne cevi. Ostavite ulje nekoliko minuta da dobra natopi ova mesta. opravljajte jedan po jedan. ustedecete mnago vremena i rada ako odmah zamenite ceo sistem. Blokirajte prednje tockove podmetaCima. Skinite ga kljucem odgovarajuce veliCine. Stoga.• Sredstvo za zaptivanje izduvnog sistema • Prigusivac e Izduvna cev e Zaptivka • Mazivo koje sadrii grafit e Rastvarac niste sigurni sta Yam je potrebno. postupite redom po svim uputstvima. U suprotnom. f IZDUVNI SISTEM Da biste skinuli iIi montir. 3.l!i za. 4. posluiite se pogodnom dizalicom i najboljim sigurnosnim postoljima koje mozete da pronadete kako biste automobil podigli sto je moguce vise radi lakseg rada. upotrebite je. lake ce vas to kostati malo vise. Podignite zadnji dec automobila pomocu dizalice. Medutirn". Ako vas automobil jos uvek ima originalan izduvni sistem. neki delovi ce mazda biti zavareni. Kljucem odgovarajuce velicine skinite navrtke i vijke koji pricvrscuju zadnju vesaljku za zavrsnu cev. Ako je jedan dec izduvnog sistema zardao iIi ga je iz drugog razloga potrebno zameniti. blokirajle pretlnje tockove. Poduprite zadnji dec automobila pogodnim postoljima kao sto je prikazano na datoj slici. Skidanje i montiranje zavrsne cevi 1. zavisno od tip a vaseg automobila. pre nego sto pocnete posao. Skinite kljucem zadnju vesaljku prigusivaca . proverite da Ii ste kupili sve sto yam je potrebno. Ako imate na raspolaganju hidraulicnu dizalieu. Napomena: na nekim tipovima automobila korisno je skinuti zadnje tockove. konzole iIi vesaljke. Moie yam mnogo olaksati posao. kada kupujete rezervne delove. Ako je vas automobil snabdeven dvostrukim izduvnim sistemom. Ovo obicno zahteva dodatne obujmice. . Aka je potrebno sarno zamena prigusivaea.\Tsnu cev. potrazite savet od prodavca auto-delova. Postupak u vezi sa zamenom izduvnog sistema podeljen je u tri dela: "Skidanje i montiranje zavrsne cevi«J »Skidanje i montiranje prigusivaca« i »Skidanje i montiranje izduvne cevi«. Ako je potrebno da zamenite ceo sistem. dovoljno ce biti da prouCite odgovarajuCi odeljak. Trebalo bi da postoji i vijak koji pricvrscuje konzolu za sasiju.

a zatim vesaljku za vijke cevi. Ne bi trebalo da dodiruje nijedan dec auto.iii vijke na obujmicama i konzolama na spoju prigusivaca sa zavrsnom cevi. Aka zazor nije podesen kako treba. Napomena: zavisno od tipa automobila. Posto ste automobil bezbedno podigli sa tla. zaju. 10. 6. obujmicama i konzolama zavrsne cevi. 5.. Najbolji naCin da ovo uradite je da presecete-cev testerom na razmaku od nekoliko centimetara od prigusivaca. Hartijom za glacanjeocistite spoj na prigusivacuo 2. Navucite novu vesaljku iIi obujmicu i konzolu na kraj nOve zavrsne cevi koji se spaja sa prigusivacem. Skidanje i montiranje prigusivaca 1. nju obujmicu prigusivaca i konzolu iIi vesaljku preko spoja prigusivaca sa cevi. mobil a kao sto su sasija. cev ce se odvrnuti sa prigusivaca. . Nanesite sloj sredstva za zaptivanje izduvnog sistema na dodirne povrsine prigusivaca i zavrsne cevi. 8. Podmaiite i navrtke i vijke zadnje vesaljke zavrsne cevi. Protresite zavrsnu 330 cev da biste ponovo proverili da ne dodiruje nijedan dec automobila.. 2. Podignite pomocu dizalice zadnji dec auto' mobila da bi se tockovi odigli ad tla. Montirajte cev na iIi u prigusivac. Potom klestima izvucite zavrsetak cevi iz prigusivaca. fL . Namestite vijak koji pricvrscuje vesaljku za sasiju i cvrsto ga pritegnite. Ulje ubrizgajte i u spoj zavrsne cevi i prigusivaca. 11. Sada zategnite vesaljku iIi vijke na obujmi. Korisno je podmazati i prednje i zadnje spojeve prigusivaca i zadnje cevi. preklop treba da bude oko 5 centimetara. 9. Proverite da Ii je nova cev u dobrom polo. Medutim. cevi mogu da budu montirane na spoju sa prigusivacem iii u njemu. u veCini slucajeva potrebna je obrada dletom da bi se dva del a odvojila. Labavo montirajte novu zaduju veSaljku na kraju zavrsne cevi. Obavezno koristite nove obujmice i konzole iIi vesaljke. Sklonite postolja i spustite automobil. Stavite postolja ispod sasije automobiI'a tako da ga dobra podupru. tokom voznje ce se cuti zveckanje. Kod nekih auto' mobila prigusivac pridrzava vesaljka. cama i konzolama na spoju sa prigusivacem. Podmazite uljem i prednje i zadnje navrtke obujmica i konzola prigusivaca. nemojte je jos pritezati. karoserija iIi delovi zadnjeg sistema vesanja. Namestite zad. Montirajte dva vijka ali nemojte jos da ih pritezete. premazite dobra uljem navrtke i vijke na veSaljkama. 329 IZDUVNI SISTEM Natopitc navrtke i uzcngiju penctrantom (uljcm) pre nego sto ih skinete pomocu cevastog kljuca. 7. Aka imate srece. Blokirajte prednje \Ockove padmeta' 6ma pre nego sto podignete automobil.

Napomena: neki originalni farbricki proizvodi imaju zavaren spaj izmedu izduvne cevi i ulaza u prigusivac. cev moze k ne mogu klesta »gnp. sledite uputstvo broj 6 koje se odnosi na spaj izduvne cevi i prigusivaca.. . pailjivo je pomerajte gore-dole dok se ne odvoji od priguSivaca. Malom turpijom oeistite izduvnu cev radi lakseg ponovnog rnontiranja. presecI. ta dva dela moiete da odvojite sekaeem iIi testerom.-_____ 33 : ""d. U slucaju da yam ne polazi za rukom da je olabavite.. . U tom slucaju.. ~ . pokusajte sledeee: A. tim skinutl . Popustite kljucem vijke na prednjim obujmicama i konzolama prigusivaca. 5.. ! t I' . napravite pomocu cekica i dleta proreze u izlaznom prikljueku prigusivaea. Skinite zadnju konzolu i obujmicu prigusivaca sa spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi. Profesionalni mehanicari imaju poseban alat za obIikovanje spojeva izduvne cevi.. . IZDUVNI SISTEM if. Ako priguSivac ne moze lako da se odvoji od izduvne cevi (iii cevi koja vodi do katalitickog filtera ako postoji). I . Kljucem skinite zadnju vesaljku sa zavrsne cevi. Ako delovi ne prijanjaju kako .3. "'0 "ki'" om" . 1m kljueem. .k ". I . 8. ~ . . a zatim je odvrnite. a za cy uvrtanJcm. 7. Ako se zavrsna cev montira na prikljucak prigusivaea. I I I . Ako se zavrsna cev montira u prigusivac.j . Namestite novu c I.OUVNI SISTEM·· 4. Ukoliko nameravate da zadriite starn zavrsnu cev. B. 6. kljueem cvrsto obuhvatite cev." .331 Aka s. _____ --. Zatim proverite da ni jedan spoj nije ulubljen sto je vazno za montiranje novog prigusivaca. nije potrebno da zadnju vesaljku zavrsne cevi skidate sa sasije.

13. dobro namazite i ove navrtke. Ponovo napominjemo da nijedan deo izduvnog sistema ne sme da dodiruje neki deo automobila. On mora da se skine da bi se zameniIi delovi izduvne cevi ispred i iza . Da biste lakse skinuli izduvnu cev. Umesto toga. I oYe vijke zategnite rukom. UkljuCite motor i proverite buku iz izduvnog sistema. Napomena: najnoviji tipovi automobila imaju kataliticki filter montiran izmedu prigusivaca i izduvne grane. Namestite nov prigusivac na mesta proverivsi da Ii je izlazni dec okrenut prema prednjem delu automobila. Sklonite postolja i spustite automobil. 2. Posto ste to uradili. mozete da navezete automobil na par jakih platformi. sasiju iIi donju stranu automobila. Navucite prednju obujmicu i konzolu preko spoja prigusivaca sa izduvnom ceyi i pritegnite rueno vijke. 9. Da biste lakse skinuli navrtke i vijke sa obujmica i vesaljki . Ponovo spojite zadnju vesaljku sa zavrsnom cevi. proverite u kakyom je stanju i da Ii i nju treba zameniti. N amestite prigusivae tako da ne dodiruje karoseriju. Preporucuje se nanosenje tankog sloja sredstva za zaptivanje izduvnog sistema preko dodirnih povrsina pre montiranja. 16. a zatim da dizalicom podignete zadnji deo automobila na postolja. Prove rite da Ii su prorezi u cevi prigusivaca pokriveni sto je vazno zbog hermetienosti. Posto cete morati da skinete prednji kraj cevi iz izduvne grane. Uvucite izduvnu cev u prigusivac za oko 5 centimetra ali ne vise.treba. Namestite zavrsnu cev u zadnji spoj prigusivaca iIi na njega u zavisnosti od yrste spoja na vasem automobilu. pOdignite i prednji i zadnji dec automobila odgovarajucom dizalicom i poduprite automobil cvrstim postoljima. znati da ste uspesno obavili posao.od prednjeg do zadnjeg dela. Skidanje i namestanje izduvne cevi 1. nemojte jos da koristite kljue za pritezanje. 15. Prove rite da Ii su svi delovi izduvnog sistema pravilno namesteni i da ne dodiruju karoseriju. pritegnite dobro sve spojeve pomocu kljuca.dobro namazite uljem sve spojeve . Namestite zadnju obujmicu iIi konzolu preko spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi i pritegnite rukom vijke. Napomena. pozajmite odgovarajuCi alat. Namestite nove obujmice i konzo!e (ne koristite stare) oko krajeva izduvne i zavdDe cevi. 10. Rezervni prigusivaci su uvek tako obelezeni. 11. 3. Namestite cev tako da ne dodiruje karoseriju. protresite rukama izduvni sistem. 12. Pre nego sto to uradite. Ono moze da se kupi u prodavnici auto-delova. Ako je buka mala. Kljucem olabavite i skinite navrtke na obujmica rna i ·konzolama na spoju prigusivaca i izduvne grane. 14. sasiju iIi delove zadnjeg sistema vesanja. sasiju iIi neki drugi dec automobila. 17.

1 j I I . avo bi u stvari trebalo da redovno einite prilikom podmazivanja. venti I bi trebaloslobodno da se otvara i zatvara kada motor ubrza sa radom.ali ne skidajte . Ako je prigusivae zavaren za izduvnu cev. Po!omljeni vijak ce moei da skine sarno profesionalni mehanicar. Da biste ovo uradili. On se moie lako skin uti tako sto se skinu dva vijka i oslobodi zglob. treba ga dobro natopiti uljem iIi rastvaracem sve dok ne poene nesmetano da radio 333 IZDUVNI SISTEM PailjivD skidajte vljke na spoju izduvne cevi (2) sa izduvnom granom (3). Prove rite ga i podmaiite ga mazivom kaje sadrii grafit. 7. bice vam potreban nasadni kljue. olabavite ih isto kao i obujmice na zavrsnoj cevi i to sarno koliko je potrebno da se prigusivac i zavrsna cev mogu pomerati unazad sve dok se ne odvoje od izduvne cevi.filtera. VeCina automobila zahteva zaptivku na spoju izmedu izduvne grane i izduvne cevi. Aka neki slomite.I ~ I r I.konzole i vesaljke koje drie sklop prigusivaca i zavrsne cevi. Aka se lepi. kardanski zglob i naglayak odgovarajuee velieine. Napomena: istovremeno proverite ventil zn zagrevanje karburatora ukoliko postoji na vasem automobilu. Moze vam se desiti da naidete na prikljueni dec u vidu kuglastog zgloba koji je za obujmice prievrscen pomocu dva vijka. 5. Skinite navrtke i vijke koji prievrscuju prednji zavrSetak izduvne cevi na delu ka izduvnoj grani. Ako postoje obujmice. IZDUVNI SISTEM Ravna stroma cekica sa !optastom gJavom mote 5C upotrcblti za namdt::mjc z<lvrsnc cevi na kraj prigusivaca. sarno profesionalni mehanicar ce mOel da ga izvadi. Napomena: ne zaboravite da montirate novu zaptivku izmedu cevi i izduvne grane ako je vas automobil opremljen ovakvim spojem. 6. -. Olabavite . Upozorenje: pazljivo skidajte ave vijke. biee potrebno da je preseeete da biste je oslobodilL Za ovo se koristi sekae iIi testera. dugaeak nastavak. . venti I za zagrevanje karburatara se maze skinuti zajedno sa izduvnom cevi. 4. Kao dec spoja. Da biste proverili da Ii ventil za zagrevanje karburatara pravilno radi proverite da Ii se kontra teg slobodno pokreee. Izvucite izduvnu cev iz automobila.

Na vozilima proizvcdenim posle 1981. Na vozilima koja su proizvedena od 1975. :-: :. Namestite novu obujmicu i konzolu preko izduvne cevi. (2) zapt ivke. pocevsi od spoja izmedu izduvne cevi i izduvne grane. godine u SAD ima kataliticki filter.. do 1980. 335 -------. godine. Navucite prigusivac na iii u izduvnu cev i rukom pritegnite navrtke. Namestite prednji kraj na izduvnu granu i montirajte vijke koristeci se nasadnim kljucem. (5) oSQvinice opruge i (6) zavrtnja. (4) gamji topiotni stit. ® 1 . Nemojte ih jos pritezati. Proverite da Ii su svi delovi izduvnog sistema i i . UkljuCite motor i proverite da Ii tiho radi. Uklonite postolja i spustite automobil. sklonite ih. 12. pravilno namesteni i da nijedan deo ne -dodiruje sasiju. ka zadnjem delu automobila. godine. Dobro pritegnite sve spojeve. 334 9. . nastavkom. IZDUVNI SISTEM Ventil2a zagrevanje karbunltGra se sastoji od (1) kuCista. ~ " . (3) protivlcga.. (2) !eptirastog ventila. filter takode smanjuje oskide I . kardanskim zgIobom i naglavkom.":.. Napomena: ako ste koristili platforme da biste poduprli prednji deo automobila. (4) bimetalne opruge.~ 1 . karoseriju iii sistem vesanja. 10. (3) kata!iticki filter. Venti! za zagrevanje karburatora koji se Jepi moze da stvara prob!cme u voinji.8. L 11. (5) donji toplatni st it i (6) deo ... Montirajte novu izduvnu cev. Sklap katalitickog filtera ukljucuje: (J ) izduvnu cev mOlOra.IZDUVNI SISTEM Odrzavanje katalitickog filtera 336 V ecina putnickih automobila i lakih kamiona proizvedena posle 1975.:. svrha toguredajaje da smanji sadrzaj ugljenmonoksida i ugljovodonika u izduvnom sistemu.

. Ako je filter pregrejan (sto moze da bude poslediea suvise velike koIicine nepreradenog goriva koje prolazi kroz filter. 1 :1 i Ii Alat i materijal • Dizaliea i sigurnosna postolja • Podmetaci za tockove • Kljucevi • Ulje • Vakuum-metar • Rezervni kataliticki filter • gorionik • Cekic i dleto azota. medutim. Jedini preeizan naCin da se utvrdi da Ii ispravno radi. suvisna toplota moze delimicno da istopi katalizator. Rad filtera objasnjen je u· poglavlju »Sistemi za regulisanje izduvnih gasova«.000 milja za sve automobile proizvedene u SAD posle 1981. moze potpuno da spreCi strujanje izduvnih gasova. nl! zaboravite da ponovo montirate lOplotne stitove. karburator propusta gorivo. TreCi razlog za zapusenost je nagomilavanje ugljenika na istrosenom ili olovom ostecenom filteru. Sta prouzrokuje blokadu? Na nekim "Dzeneral motorsovim« filterima sa paletiziranom dvoslojnom konstrukeijom. nece prouzrokovati vidan utieaj na radne karakteristike osim u vezi sa sadrzajem izduvnih gasova. godine. Neispravan filter nije u stanju da sagoreva zagadivace.). tako da se ugljenik akumulira i ometa strujanje izduvnih gasova. Filter treba zameniti iz jednog od sledeca tri razloga: moze da bude ostecen iznutra usled cega dolazi do delimicne iIi potpune blokade u izduvnom sistemu: maze da se pohaba tokom vremena iIi maze da se pokvari usled koriscenja benzina sa olovom. To prouzrokuje primetan gubitak snage tako da motor radi samo na praznom hodu iIi jedva radi iIi uopste ne radi kada se Sltvori leptir karburatora. ako je svetica iskljucena iIi neispravna. oni sprecavaju ulazak toplote u putnitku kabinu. jeste da se proveri kvalitet izduvnih gasova.izduvne ccvi do prigusiv<lea. itd. Kako proveriti da se ne stvara suviSe veliki povratni pritisak Iznutra deIimicno blokirani filter ometa protok izduvnih gasova i stvara sllvise veliki povratni pritisak u izduvnom sistemu. Ako je filter zapusen. konstrukeija koja nosi ova dva sloja propada sto dovodi do blokade. V nekim slucajevima. aka ne radi iii je izlizan. Kada zarncnjujcle filter. gubitak snage bice primetan. Napomena: kataliticki filter je dec sistema za regulisanje izduvnih gasova vozila i kao takav je pDkriven garancijom koja vazi 5 godina iii predenih 50.

u zavrsnoj eevi ako je savijena iIi ostecena iii u izduvnoj cevi sa dvostrukim zidom ako je iznutra dotrajala. Ispitivanje vakuuma je objasnjeno u prethodnom poglavlju. Filter obicno ima zastitni stit protiv toplote. bice yam potreban vakuummetar.a to su kvaeilo (tamo gde postoji). 3. 5. to zoaei da se povratni pritisak stvara u izduvnom sistemu i da je sistem zapusen. rom nap red i pogonom na zadnje toekove. V nekim slucajevima. Montirajte nove vijke i navrtke. Ako to ne pomogne. koji obuhvata mnago stvari. navrtke sa vijeima skinete cekicem i dletom. 4. Skinite filter sa prednje i izduvne cevi. bice potrebno da se skine donji dec toplotnog stita da bi se zamenio filter. zatim podignite automobil i poduprite ga sigurnosnim postoljima.klasican iii automatski menjae . VeCina savremenih putnickih automobila je opremljena automatskim menjatem koji izvodi radnje spaja- . a ako je potrebno i nove zaptivke za prirubnieu. Imajte u vidu da zacepljenje moze da se pajavi i u prigusivacll. menjaeka kutija. Sada se filter moze skinuti sa automobila. Zamena filtera Da biste zamenili neispravan filter. 337 -----'-----'1 PRENOS SNAGE U ovom poglavlju upoznacemo se sa tehniekim izrazom )}prenos snage«. zategnite sve eevne prikljucke i vratite na svoje mesto donji toplotni stit ako je bio skinu t.Da biste proverili da Ii se stvara suvise veliki povratni pritisak. Osnovni prineip zamene je sledeCi: 1.omogucava vozacu da bira neki od stepena prenosa time se omogucava da automobil radi pod razliCitim opterecenjima motora. a zatim stavite novi filter. Stoga. zadnji most i konatno vratila zadnjeg mosta. kardanski zglobovi. Pogledajte oba eevna prikljuck'a da prove rite da nema korozije iIi ostecenja. Menjaeka kutija . pogonsko odnosno kardansko vratilo. Ako se vakuum polako smanjuje. 2. Vlje viii propanski gorionik yam mogu biti od pomoCi da odvrnete zardale vijke. ukljucite ga i posmatrate kako se polako spusts igla instrumenta. postupite prema osnovnim uputstvima za zamenu prigusivata osim sto su prirubnice fiItera tesce medusobno spojene vijeima nego spojevima za navlacenje cevi. Sacekajte da se izduvni sis tern ohladi pre nego sto pocnete sa radom. pIVO vizuelno proverite ceo izduvni sistem. Kod konvencionalnih automobila sa moto. ono sto u sustini treba da uradite jeste da namestite prikljucak vakuummetar oa izduvnu granu matara.. ovaj izraz pokriva sve delove koji su potrebni da se prenese snaga sa zadnjeg kraja radilice koja se obrce do pogonskih lOckova .

pedala koenice i pedala gasa. Kod konvencionalnih automobila zadnji most je povezan sa menjaekom kutijom pomocu kardan339 SISTEM ZA PRENOS SNAGE skog vratila. kojom se komanduje preko nozne papuce (pedale). Osim sto omogucava pOlazak automobila. »hod unazad. Sve dok je u dobrom radnom stanju. Osim sto koristi rueicu menjaea da odabere naein fada .eliena cev. Na podu ispred vazaoa. U ovom slucaju nema potrebe za posebnom pedalom za kvaeilo posto pretvarae obrtnog momenta (koji se koristi umesto sklopa kvaCila). automatski menjae ce sam obavljati veCinu radnji koje vozaei automobila sa klasicnim menjacem moraju obavljati sami. Ovi kardanski zglobovi. kod vozila sa automatKed konvcm:ionalnih automobila sa motorom napred i pogonom oa zadoje tockove. ZA PREN SNAGE skim menjaeem. »voznja«.minimalno llcesce vozaca. (2) kardanski zglobovi. populamo se zovu i krst kardana.:<. Kada je kvaeila ukljueeno onda se sva snaga motora prenosi na ostale delove za prenas snage. iIi da zaustavi vozilo a da se pritom motor ne ugasi. Na taj naCin kardansko vratilo . nalaze se samo dye pedale. »neutralan polozaj«. kardansko vratilo sa obe strane mora bili spojeno sa vezama koje se zovu »kardanski zglobovi«. koji radi sa oslalim delovirna menjaeke kutije.~ 1 . automatski prenosi snagu motora na ostale komponente za prenos snage. (4) diferencijal i (5) zndnji most. Sve sto sada preostaje je da se snaga motora prenese sa menjaeke kutije na pogonske toekove. (3) kardansko vratilo. ~ j I L-______________________________________________ --j 338 J nja i promena brzine uz. i menjaeke kutije kod koje se promena stepena prenosa vdi rukom. »voznja 1« i »voznja 2«. Meclutim posto ulice i putevi nisu savrseno ravni.»parking«. Kod ovakvih automobila mora postojati kvaeilo (iIi spojka). su tako konstruisani da se mogu saviti i »izduziti« kada auto mobil prelazi preko neravnih povrsina. Ono omogucava postepen prenos obrtaja motora pri pokretanju automobila. Medutim svake godine se prodaju i mnogi automobili opremljeni klasicnim menjacem. kvacilo omogucuje vozacu da razdvoji motar ad· prenosa snage tako da se promena stepena prenosa abavi glatka. koje je u stvari jedna obiena -<. K vaeilo je obiena spojka ili veza izmedu motora i ostalih delova za prenos snage. u prenos mage spadaju (1) menjacka kutija. ad vozaea se zahteva vrlo malo.

_-:1 1 j 1[ . Diferencijal je tako konstruisan da ee se. Posta i leva i desna strana autamobila moraju da obave ovaj zaokret za isto vreme.1 pre nos snage spada ju (1) sklap mcnjaCidiferencijal. oba zadnja pogonska tocka se kreeu istom brzinorn. tamo gde se nalazi i motor i zbog toga imaju kvaCilo i kutiju menjaea (iii autamatski menjae) u istam sklopu sa diferencijalom. shvatieete da se prilikom. koju dobija preko menjacke kutije.moze da prihvati odstupanje od ose za bilo koji trazeni ugao. dobijenu od kardanskog vratila. (2) unutrasnji homokineticki zglobovi. 1. 'kardanskih zglobova i zadnjeg mosta. prenosi snagu. Zbog cega je tu potreban diferencijal? Kada vozite pO pravom putu bez okretanja. Snaga se prenosi na prednje taekave pomoeu dva pogonska vratila (zovu se i poluosovine) na kojima se ne nalaze kardanski. a da ee se pritom snaga motora i dalje prenositi na njih. prev. vee spoljni i unutrasnji homokineticki 341 SISTEM ZA PRENOS SNAGE . (3) pogonska vratila j (4) $poljni homokineticki zgiobovi. Ali sta se desava kada skreeete? Ako razrnislite. a da pritom nastavi da prenosi snagu sa menjacke kutije na zadnji most. zaokreta u desno toc.' kovi sa leve strane automobila prelaze mnoga duzi put od tockova sa desne strane automobila. na zadnje . Zadnji most to obavIja pomoeu diferencijala. Kod njih su prednji tockovi pogonski. Medutim sa zadnjim tockovima je drugi slucaj i to je one zbog eega je diferencijal neophodan. 11 [ p.. na pogonska vratila koja pokreeu pogonske tockove. to sledi da toekovi na levoj strani moraju da se obreu brie od onih na desnoj strani. na primer. bez obzira na koju stranu skreeete automobilom. spoljni taekovi u krivini kretati brie od unutrasnjih. posebnog ureclaja koji 340 Ked aUlomobHa sa pogonofll flU prcdnje tockove.pogonske tockove. SISTEM ZA PRENOS SNAGE Automobili sa pogonom na prednje tockove Automobili sa pogonom na prednje tockove (prednjom vueom) bitno se razlikuju od konvencionalnih automobila sa pogo nom na zadnje toekove jer kod njih u prenosu snage nema kardanskog vratila. Ovo ne predstavlja problem na prednjim tockovima (ako nisu pogonski prim. Uloga zadnjeg mosta je da prenese snagu motora.) jer se oni obreu nezavismo jedan od drugag. prednja pogonska vratila diferencijala i leiajeve.

Moment kljuc • B1okovi za 'podupiranje tocka • Dizalica i sigurnosna postolja • Penetrirajuee ulje • Dizalica za menjac.'i i za unutrasnje zglobove jer su pogonska vratila relativno kratka. koje je uredaj frikeionog t i p a ~ je povezano sa pedalom kvaCila koja se nalazi u kabini kod vozaca. a to znati da se spoljni zglobovi koji se nalaze uz . zglobovi. " I Kvacilo Alat i materijal • Kljucevi • Klesta • Otvoreni kljucevi • Lenjir • Vodica . Konvencionalni kardanski zglobovi mogu izazvati ciklicne vibracije i neravnomernu brzinu obrtanja ako se okrecu pri otklonu od ose vecem od 7 iIi 8 stepeni. Zbog toga se koriste homo kineticki zglobovi koji obezbeduju ravnomerno rotaci342 ono kretanje bez obzira na ugao za koji su zgJobovi zakrenuti.U ovom slucaju sa motora na menjae. Obican kardanski zglob bi u takvoj situaciji mogao da izazove jake vibracije. Ovo inace ne predstavlja nikakav problem kod veCine vozila sa pogonom na zadnje tockove. Ovo va. ali kod vozila sa prednjom vueom gde prednji toekavi sluze i za upravljanje. sklop potisne ploce koje se nalazi povrh lamele i koja je zavrtnjima prii'vrseena po obodu spoljne iviee zamajca. frikeiona ploca ili lamela koja klizi duz aksijalnih zlebova ulazne (spojnieke) 'osovine menjaea. Sklop kvacila se sastoji od cetiri osnovna dela: zamajae koji je zavrtnjima pricvrscen na radilieu motora. KvaCilo. tockove moraju pokretati u okviru velikog opsega' ugla zakretanja.. i pedale i njene mehanicke iii hidraulicne veze koja omogucuje vozaeu da po . iaba dizaliea iii podna dizalica K vaCilo kod klasicnog menjaea predstavlja mehanicki spoj izmedu motora i zupeanika preko kojih se pokreee automobiL Ono je tako konstruisano da ukljucuje iii iskljueuje pre nos snage sa jednog dela na drugi . U sledecem odeljku ovog poglavlja data su uputstva kao i instrukcije koje ce yam pomoCi pri odrzavanju del ova sistema za pre nos snage. pa se i na unutrasnjoj strani pogonskih vratila (poluosovina) koristi homokineticki zglob.® Kod automobiJa sa pogonom nu prednje tockove za prenos ~ n a g e sa sklopa mcnjaCJdiferencijaJ na wckove korjste se unutrasnji (1) i spoljni (2) homokineticki zg!obovi. a pritom njihov spoljni kraj ima veliki hod navise i nanize jer prati hod ogibljenja.

Ovo kretanje vraca nazad sklop potisne ploce. pritiskujuCi pritom lamelu. a ova lamelu u sendvic izmedu nje i zamajea. Ovaj sklop se obrce zajedno sa zamajcem. Jedan je sa spiralnim oprugama a drugi sa oprugom II oblikll dijafragme. prcko radiliee no zamajac. Opruge potisne ploee opet pritiskaju potisnu plocu.. Sa druge strane lamela je vezana na aksijalne zlebove ulazne osovine i prenosi obrtno kretanje (obrtni momenat motora) sa zamajca na ulaznu (spojnieku) osovinu i dalje na menjae. same potisne ploce. Kada je kvaeilo ukljuceno lamela je pritisnuta i obrce se zajedno sa zamajeem i sklopom potisne ploce.. Kada prestane dejstvo opruga.potrebi ukljucuje iii iskljueuje kvacih Kada motor radi on prenosi abrtno kretanje. cime se oslobadaju pipci potisne ploee. Ove opruge moraju biti dovoljna jake da pritisnu lamelu uz zamajac i prenesu obrtni momenat pri svim putnim brzinama. To se postiie preko frikeione ploce »lamele« koja je c:vrsto pritisnuta uz zamajac i okreee se zajedno sa njim. Celokupan obrtni momenat .-------SISTEM ZA PRENOS SNAGE prema polugama iii »pipeima" potisne ploee. Ovaj sistem je jednostavan ali efikasan.. Da bi se automobil pokrenuo ovaj obrtni mamenat se mora preneti na ulaznu (spojnieku) osovinu menjaca. pipaka iIi poluga za popustanje i poklopca. Kada je kvaCilo llkljuceno potisne opruge potiskuju potisnu ploeu prema zamajcu. Lamelu uz zamajae pritiska sila opruga sa sklopa potisne ploee (korpe). Kada vozac pusti pedalu potisni leiaj se vraea nazad. Kadavozae pritisne pedalu kvaCila. odnosno momenat. Kada vozac skine nogu sa pedale kvaCila. Kvaeilo koje proklizava izazvace pregrevanje. Da bi se lamela ddala cvrsto stisnuta uz zamajac potrebna je da se nn potisnu ploeu deluje silom opruga veeom od 5000 N. lamela se okreoe slobodno i nezavisno od obrtanja zamajca i vrlo brza se zaustavi izmedu zamajca i potisne ploee. Danas se kod automobila Sreell dva tip a sklopa potisne ploce kvacila. i sabija opruge sklopa. kvacilo je ukljuceno i lamela je cvrsto stisnuta izmedu zamajca i potisne ploce. Njihova osnovna namena je medlltim ista. Delovi se nalaze ispod poklopca koji je zavrtnjima prievrscen za zamajae. Pritiskarn noge na pedalu vozar maze regulisati brzinu spajanja kvaCila tako da spajanje bude glatko i ravnomerno. potisni lezaj (koji je dec veze izmedu pedale i kvaCila) se kreee I L ~ . Sklop potisne ploce se sastoji od jedne iii vise opruga. a vremenom i kYaT kvaCila. Nedovoljna sila opruga izaziva gubitak snage jer onda lamela ne moie de prihvati ukupan obrtni momenat sa motora.

(2) polisni idaj. Podesavanje hacila Pedala kvacila je preko prenosnog mehanizma vezana sa potisnim lezajem tako da se pritiskom na pedalu kvaCila potisnim lezajem pritiskuju pipei koji iskljueuju kvaCilo. onda nestane zazor (odnosno prazan hod) i mora se vrsiti podesavanje. Odreden prazan hod pedale kvaeila (ne manje od 15. Obrtni momenat se prihvata na obloge lamele i prenosi na glavCinu koja je aksijalnim ilebovima povezana sa ulaznim vratilom menjaea. pregrevanje i kvar kvaCila. apsorbuje torzione vibraeije radiliee i sprecava njihovo sirenje na menjae. koji se nalazi izmedu dye obloge. Obloge lamele su naCinjene od azbesta dugih vlakana i bakra (iIi drugih smesa sa metaloml. jer omogucava potpuno odvaja''. i ne vise od 25 mm) je neophodan da bi se kompenzovalo trosenje obloga kvaCila i da bi se izbeglo proklizavanje. Centralni deo glavcine ima na sebi aksijalne zle. Uredaj za amortizaeiju. Pedala kvacila koja nije pravilno poddena izaziva neravnomeran fad kvaCila. koji se nalazi blize eentru glavCine. omogucuje mekano ukljuCivanje i spreeava zveeanje kvaeila. (4) frikciona ploea iii lameia. Izmedu potisnog lezaja i pipaka mora se 344 obezbediti pravilan zazor. Ovde je orikazano nekoliko metoda za podesavanje praz- . K vaCilo se podesava iz dva razloga. Ove obloge su iste debljine i otpornosti kao i koeione obloge. Uredaj za prigusenje torzionih vibracija. Pri podesavanju preporucuje se da prazan hod bude 20 mm na pedali. i i· I nje kvacila. ubrzano trosenje. (5) zamajac i (6) prednji Jeiaj ulazne osovine menjaca. Glavcina na koju se postav ljaju obloge saddi i uredaj za amortizaeiju i uredaj prigusenje torzionih vibraeija. (1) viijuska kvaciia. Prvi. 343 SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Tipicni de!ovi kvacila.' bove preko kojih prenosi obrtni momenat motora na ulazno vratilo menjaea. Kada se usled trosenja obloga lamele pipci vrate unazad prema potisnom lezaju. Zazor pedale kvaCila je neophodan da bi se omoguCilo lako menjanje brzina bez krcanja zupcanika.. (3) polisna plota i poklopac. Uredaj za podesavanje stalno odrzava odreden napon koji drzi potisni lezaj u blagom kontaktu sa polugama potisne ploce iIi sa pipeima. Napomena: Kod nekih vozila sa automatskim podesavanjem kvaCila sistem za podesavanje je tako izveden da nema praznog hoda. i drugi jer omogucava ravnomerno trosenje obe strane obloga kvaCila.motora seprenosi preko lame Ie na ulazno vratilo menjaea.

to sarna pedala ima uredaj za automatsko podesavanje slobodnog \ IIII . (3) potisna ploca. Okrecite samokoeeeu navrtku za podesavanje pomoeu kljuea. 345 )--::>. Prazan hod se obicno podesava na eko 20 mm. Na mnogim vozilima sa pogonom na prednje tockove nije potrebno podesavanje slobodnog hoda pedale kvaCila zbog toga . Kraj te poluge je vezan sa potisnom polugom na osovini prenosnika.nog hoda pedale kvaCila. Kada se pedala kvaCila pritisne i pusti. drzeCi pritom potisnu polugu. 2. Slobodan hod se poveeava porn eraI I I SISTEM ZA PRENOS SNAGE .:i stalno mehanizam za podesavanje slobodnog hod a pod malim naponom. hoda. ( 6) zamajac. Podmazite penetrirajuCim uljem sklop za podesavanje.::> I t:M £. (7) deo 7. nazubljena kandza prihvata sklop vodice eelienog uzeta. 4. Pomeranjem navrtke za podeSavanje prema zadnjem delu automobila prazan hod pedale kvatila se smanjuje.(1 poddavanje i (8) slobodan (prazan) hod kvaeila.. u zavisnosti od tipa SISTEM ZA PRE NOS SNAGE automobila i od toga da Ii je veza kvacila meha. (2) yodice za podesavanjc. 1. (4) plota kvacila (!ame!a). i zateze gao . (2) poluge potisne piece (pip ei). koja se nalazi iIi na prenosniku iIi na pregradnom zidu. ali moie da bude razliCit u za visnosti od lipa vozila.) I --' (]) Delovi tipicnog KvaCila (1) potisni leiaj. Mehanicka veza izmedu pedale i kvacila Za vozita sa mehaniekom vezom izmedu pedale i kvaCila koristi se sledeCi postupak. (3) pricvrsnog bloka i (4) opruge. nicka iii hidraulicka. Jedna opruga dr. (5) opruga potisne place. Odvojite kleStima povratnu oprugu peciale kvaCila.~ \ \ ® ® .A I-'IU:NU::i ::iNAGE Ova slika prikazuje samopodesavajuce kvaCilo koje se sas(oji od (1) celicnog uzeta. 3. POdignite poklopac motomog prostora i pronadite potisnu polugu pedale kvaCila koja prolazi kroz pregradni zid izmedu motomog prostora i 346 kabine vozila.

(7) potisna poluga i (8) vi!juska bacHa. (3) navrtka Z8 poddavanje. Ponovo proverite podesenost praznog hoda. C. podesavanje. Upozorenje: Ako i posle nekoliko poku. (4) kontra navrtka. ukljucite i iskljuCite kvacilo nekoliko puta. Prazan hod mora biti oko 20 mm. (5) povratna opruga. Ovim se pedala kvaCila drzi pritisnuta uz granicnik. Odvojite svaku od navrtki bar za 5 mm od lisica.faja ne r I mozete da padesite prazan hod kvacila. Postavite kontra navrtke i pomerite polugu pretvaraca i usicu napred (pre rna prednjem delu automobila) dok ne osetite otpor. 347 ® ® Tipicne kompOnenlC hidraulicnog kvaCila. 8. Kod nekih automobila postoje dye navrtke za A. a pored nje postavite lenjir. Aka je takav slucaj. Dok motor radi. Izvezite automobil na probnu voznju i ponovo proverite podesenost praznog hoda kva- . 5. (4) poluge pn::tvaraea. (3) usica za spajanjC. njem navrtke za podesavanje prema prednjem delu automobila. Ako prazan hod ovom opsegu ponavite taeke od 2 do 5. (6) stitnik. 9. ovcle su prikazani i (2) potisna poiuga. (8) hidraulieni vod. D. Da bi se podesia prazan hod pedalc moraju se otpustiti kontra navrtka i navrtka za podeSavanje. (2) viljuska. (1) kEn. kao 5tO su kombi voziJa i laki kamioni. To je tacka u kojoj potisni letaj dodiruje poluge za popustanje potisne place (pipke). 6. (6) pretvarac. (5) poluga. mehanicka veza bacHa iroa dve navrtke (1) za podeil3vanje pomocu kejih se menja hod pedalc. F. Menjac postavite u neutral an polozaj i povucite rucnu kocnicu. Pritisnite pedalu kvaCila prstom. Napomena: Kod nekih vozila neophodno je podiCi vozilo da bi se prislo sklopu za pOdeSavanje. E. U tom slucaju podesavanje slobodnog hoda se vrsi na sledeCi nacin. Drzed palugu pretvaraca u prednjem polohju okreCite navrtku koja se nalazi prema pregradnom zidu tako da dodirne usicu. 7. B.Ked nekih aUlomobila. (9) gJavni cilindar i (10) povnHna opruga. UkljuCite motor. 11. Otpustite pomocu kljuca navrtke sa obe strane usica za spajanje. ne manji od 15 mm i ne ved od 25 mm. Dok je kontra navrtka u ovom polozaju zategnite cvrsto drugu navrtku uz usice. onda je moguce da je iskrivljena veza izmedu pedale i kvaCila. (7) venti! Z8 OdUSktl. Vratite navrtku za cetiri kruga. 10. konsultujte mehanicara. istrosena lamela iii neki drugi problem u samom kvacilu. Postavite povratnu oprugu pedale kvaCila.

7. Posto ste zavrsili sa podesavanjern. Menjac postavite u neutral an polozaj i povucite ruenu kocnieu. Ako l _ -. Spustite automobil sa dizalice. Upozorenje: Aka i posle nekoliko pokuSaja ne moiete da podesite prazan hod kvacila. onda je moguce da je iskrivljena veza izmedu pedale i kvaCila. a pored nje postayite lenjir. Postavite blokove iza zadnjih toCkova. 8. Kod vozi!a sa pogonom na zadnje toekove. postave oslonci ispod motora i skine menjae sa zvonom. Zamena kvaCila spada u ozbiljne zahvate na automobilu.. ? Podignite prednji deo auto mobil a dizalicorn. Zatim se skidaju potisna ploea i !amela sa zamajca.._--'-. 4. 1. :. 12. UkljuCite i iskljueite kyaCilo nekoliko puta.. Zamena kvacila Ako kvacilo zveCi. Prazan hod pedale kvaCila se srnanjuje kada se duzina potisne poluge povecava. Prazan hod mora biti oko 20 mm. Izvezite automobil na probnu voznju i po novo proverite podeSenost praznog hoda kvaClla. 10. ali je u okviru mogucnosti spretnog lTIehanicara amatera. 6. postavite dva postolja i ucvrstite ih ispod sasije. Pronaclite gde se nalaze poluga i prenosnik pedale kvaCila. pritegnite kontra navrtku yodeGi pritom racuna da ne promenite duzinu potisne poluge. istrosena lamela iii neki drugi problem u samom kvacilu. a podesavanje praznog hoda kvaeila ne pomaze da se problem resi. Hidraulicka veza izmedu pedale i kvacila Kod vozila sa hidraulicnom vezom izmeclu pedale i kvacila prazan hod se podesava na sledeCi nacin. konsultujte mehanicara. Prazan hod pedale kvaCila se poveeava kada se duzina potisne po luge smanjuje.Gila.. SISTEM ZA PRENOS SNAGE prazan hod nije u ovom opsegu ponoyite tacke od 5 do 7. Ako je taka v slucaj. Otpustite kontra navrtku pomoeu kljuca i pomerite navrtku za podesavanje tako da skratite odnosno produZite potisnu polugu. Ako kvacilo proklizava zbog eurenja ulja po frikcionirn povrsinama (oblogama) onda je neophodno zameniti lamelu. sarno obrnutim redosledorn. osnovni posao je u tome da se odvoji kardansko vratilo. 3.. odnosno postolja prema tackama 1 i 2. onda je verovatno vreme da se kvaeilo zameni. Pritisnite pedalu kyaCila prstom. 5. viljuska kyacila i potisna poluga viljuske kvacila. Ponovo proverite podesenost praznog hoda. . trese iii proklizava. 11. . ___ _ ~ _ . UkljuCite motor. ne manji od 15 mm i ne veGi od 25 mm. __ . Podrnazite sklop za podesavanje penetrirajuCirn uljern. 9.

Male neravnine neee uticati na rad nove lamele. Kod velikog broja automobila sa pogonom na prednje toekove motor se mora prihvatiti odozgo pomoeu dizaliee iIi sipkom koja se postavi izmedu blatobrana. zamenite gao U tom slueaju preporucuje se obrada zamajea i zamena leZaja ulaznog vratila koji se nalazi na zadnjem kraju radilice. Posto se procedure skidanja i ugradnje uveliko razlikuju od vozila do vozila. Ako uoCite da bilo koji od pornenutih zaptivnih prstenova pusta ulje. .. odnosno rnenjacai diferencijala. Tada moiete da odvojite zavrtnje koji drze menjaCldifereneijal na motoru. Kod vozila sa pogonom na prednje toekove ovaj zadatak je mnogo slozeniji zbog polozaja komponenata sistema za pre nos snage. ! ( I I. • Uvek proverite u kakvom su stanju povrsina zamajea i povrsina potisne ploee (ako se ponovo ugraduje) i da Ii ima ureza.• I Da bi proveriJi da Ii je povrSina zamajca gliltka i myna postavite !cnj ir na zamajac. Odstupanja ne treba da budu veta od 0. (3) pukotine nastale od pregrcYanja .1 mm. Ulje u ovom slucaju rnoze da curi sa jednog od sledeea dva mesta: zadnji zaptivniprsten radilice iii zaptivni prsten ulaznog vratila menjaea. Izvor curenja ulja se mora uoCiti i kvar otkloniti pre ugradnje nove lame!e. odvoiite oba vratila (pOluosDvine) od glaveba toekova i skinite poluosovine. . Da biste skinuli menjae/difereneijal neophodno je da prethndno skinete oba orednia toeka. zlebova ili prskotina. Ovde vam medutim mozemo prikazati neke opste greske koje treba da izbegnete.IV . iii veCi . 349 SISTEM ZA PRENOS SNAGE ! II ' . ali se preporueuje zamena potisnog lezaja. (2) u rezi i ogrebOlinc. 1/ 350 U ovim slut<ljevima se vrSi obrada zamajca: (1) glazirane tacke. isti problem ee se javiti vee posle nekoliko stotina kilometara. ali taeke koje su glazirane. rr '// J i··· /!. preporueujemo vam da potrazite radionieki servisni priruenik radi speeifienih detalja. skinuti· nos ace i ukloniti menjae/diferencijal. napuklina. I .Potisnu ploeu ne morate menjati. U suprotnorn. .

• Kod vozila kod kojih je veza izmedu pedale i kvaCila hidraulicna. sto izaziva uvijanje lamele. Na ovaj natin olaksacete postavljanje ulaznog vratila menjaea kroz lamelu pri sklapanju. Ako primetite velike pukotine. Mehanicki menjac Alat i materijal • Blokovi za podupiranje toeka • Dizalica i sigurnosna postolj a • Kljueevi • Krpe • Litijumska mast za podmazivanje • Dizalica za menjae. • Prilikom skidanja zamajea i potisne ploee obeleiite medusobni poloiaj komponenata probojeem iii kredom. U tom slucaju morate odneti zamajae ilili potisnu. • Prilikom zamene kvatila preporueuje se i zamena potisnog leiaja i lezaja ulaznog vratila menjaea. dec se mora zameniti. koje ee ometati pravilno odvajanje. a rezultat moie u mnogome da popravi rad i vek trajanja ugradenog kvaCiia. Samo ovim mozete ustedeti trosak zamene menjaeaJdiferencijala u slueaju ako je ostao bez ulja za podmazivanje. ne dozvolite da menjae visi na ulaznom vratilu kada je postavljeno u glavtinu lamele. • Po ugradnji menjaealdiferencijala proverite nivo ulja i dolijte ako je potrebno. Time se lako moze iskriviti glaveina. Ono sto se masinskom obradom ne moie popraviti su velike pukotine. Ako ne obratite paznju na ovakve detalje i ugradite zamajac u pogresan polozaj u odnosu na radilicu. Obavezno zategnite zavrtnjeve zamajea moment kljueem i momentom koji propisuje proizvodae automobila. u odnosu na radilieu moie poremetiti uravnotezenost motora. ponekad cak i takvog dela kao sto je potisna ploea. Mnogi motori su posebno uravnoteieni tako da medusobni polozaj zamajea i. bilo na zamajcu iIi na potisnoj ploei. Potisna ploea se mora ravSISTEM ZA PRENOS SNAGE nomerno pritegnuti metodom unakrsnog zatezanja.zlebovi i pukotine hoee. Proverite momenat kojim se zateiu zavrtnji na zamajcu. plocu na masinsku obradu u specijalizovanu radionieu. Trosak obieno nije veliki. kako ne bi doslo do deformaeije iii krivljenja poklopea. zaba dizaliea • Izvlakae U odeljku "Kvaeilo« objasnili smo kako se . time moiete poremetiti uravnotezenost motora i izazvati neugodne i verovatno stetne vibraeije. • Pri ugradnji menjaea kod automobila sa pogonom na zadnie toekove. ovo je pravi trenutak za zamenu ulja i ispiranje hidraulicnog sistema. • Pre stezanja potisne ploee centrirajte lamelu pomoeu alata za eentriranje. Pukotine slabe materijal i pri vecem broju obrtaja moie doCi do raspadanja dela.

Neki sportskl 111 automoblh vlsoklh performansL kao i automobili koji imaju male motore. 351 SISTEM ZA PRE NOS SNAGE 352 @ Tipitan izg!ed unutrasnjosti cetvorostepenog menjacaldifercncijala ked auto mobila sa pogonom na prednje totkove.veliki obrtni moment motora prenosi preko sklopa kvatila na ulazno vratilo menjaea. (7) pomocni zupcanik hada unazad. 1 'j I ~ l . NajveCi broj menjaea ima najmanje tri stepena prenosa za voznju (hod). i :. J edan od takvih uredaja je i menjae. Ovu po mOe motoru pruzaju sklopovi i uredaji koji mogu da poveeaju obrtni moment motora. (I2) koCioni pr stcnovi uredaja za sinhronizaciju prve/druge brzine. (8 ) zupcanici prve brzine. njemu je potrebna pomoe da bi obezbedio potreban obrtni momenat i zadovoljio slozene uslove stalnih promena nagiba puta. (4) zupcanici [reee brzine. Jedan od takvih je uredaj za sinhronizaeiju koji omogucuje da zupcanici u svakom stcpenu prenosa za voznju u napred imaju stalno spojene zupeanike.. . (14) prsten sinhrona trece/cetvrte brzine i (15) mali zupcanik diferencijala. (9) izlazna pogonska \Tati!a (po!uosovine). I pored toga sto motor pOkrece automobil. (5) zupeanici druge brzine. Sledi opis osnovnih funkeija menjaea. Ovaj moment je dovoljan da pokreee jedno iii vise vratila. bez kreanja i struganja. unapred i jedan za hod unazad. sto omogucuje glatku promenu stcpena prenosa. da pokrece pogonske toekove" U ovom i ostalim odeljeima ovog poglavlja svako pominjanje obrtnog momenta odncsi se na snagu motcra koja preko vratila i zupeanika pOkreee pogonske tockove napred iii nazad. (1) ulazno vratilo. (ll) vcliki zupcanik diferencijala. tj. optereeenja i brzine kretanja automobila. Vozat kontrolise obrtni moment pomocu pedale kvaCila i rueice menjaca. (13) g!avCina (telo) sinhron a tretd cetvrte brzine. (2) zuptanici CClvrt e brzine (3) pomocni snop zuptanika. (6) zupcanik hada unazad. (19) zaptivni prsten diferencijala. imaju menjaee sa eetiri iIi pet stepena p r ~ ~ ~ j ~ C i su opremljeni razlieitim uredajima koji omogucuju duzi radni vek i tisi rad.

Time se omogucava da motor radi ada se.. Kod nekih vozila postoji i visok stepen prenosa koji daje veti broj obrtaja na izlazu iz menjaea nego sto ima na izlazu iz motora. Kada vozae ubaei ruCieu menjaea u polozaj za hod unazad. Ovaj odnos znaei da se motor okrene za tri i po obrtaja da bi se izlazno vratilo menjaea okrenulo za jedan obrtaj. on moze da traje isto toliko koliko i svaki drugi deo pogonskog mehanizma. Ako se njime rukuje pravilno.5:1 u prvom stepenu prenosa. Prazan hod zupeanika je onda kada je prekinut prenos momenta izmedu ukljucenog kvacila i menjaca. . Zbog toga se ovaj stepen prenosa zove i direktan. r"spored stepena prenosa nije uvek isti. menjae menja smer okretanja izlaznog vratila tako da se i pogonski toekovi okrecu u obrnutom smeru. i 1: 1 u direktnom stepenu prenosa. je potreban kada motor treba da ima veliki broj obrtaja. Ovaj stepen prenosa.SLOBODAN (PRAZAN) HOD. • Bucni zupcanici . vecina omogucava prenosni odnos od 3. Kada vozae ubaei u eetvrtu brzinu. DRUGI I TREeI STEPEN PRENOSA (DRUGA I TRECA BRZINA). Obicno je prenosni odnos hoda unazad priblizno isti kao kod prvog stepena prenosa (3."am.. U tom slucaju (obieno je to peta brzina ili tzv. Sredstva pomocu kojih se vrsi promena stepena prenosa kod klasicnog menjaca su u veCini slucajeva ista. odnosno brzina. Pogonski tockovi se okrccu vrIo sporo ali sa velikom snagom. K varovi mehanickog menjaca NajeeSCi kvarovi menjaea su sledeCi. i da isrovremeno obezbedi vecu -snagu.5:1). DIREKTAN STEP EN PRENOSA (CETVRTA BRZINA). pri ovom stepenu prenosa je obiono 3. Kada vozae odabere jednu od ovih brzina uvecanje obrtnog momenta je 3 odnosno 2 prema 1. PRVI STEPEN PRENOSA (PRVA BRZINA). i pored toga sto je kvaeilo ukljueeno. ------------. a da se automobil krece vrlo sporo.Megu biti znak da su . lako se menjati razlikuju po konstrukeiji. broj obrtaja izlaznog vratila menjaea je jednak broju obrtaja motora. odnosno unazad.. HOD UNAZAD. Medutim.5 prema 1. pogonski toekovi ne pokrecu. stedna brzina) smanjuje se potrosnja goriva i broj obrtaja motora. . SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Sada bi trebalo da Yam bude jasno na koji natin mogu da se koriste zupeaniei kako bi omoguCili da se motor okrece pri vecem broju obrtaja nego izlazno vratilo menjaea i pogonska vratila. Uvecanje momenta u menjaeu. Time se omogucuje da vozilo krece sa mesta glatko i lagano bez gasenja motora. Klasiean menjae je vrlo otporan i trajan mehan.

zupeaniei osteceni iIi pohabani, da je caura osovine pohabana iIi da je nivo ulja u menjacu nizak. Ako je nivo ulja u menjaeu dovoljan, iii aka se dolivanjem ulja buka ne smanjuje, onda je verovatno potreban generalni rement rnenjaca (sto je posao za profesionalca) iIi zamena. • Tesko prebaeivanje - Kvaeilo koje ne odvaja dovoljno, iIi !amela koja zaglavljuje na ulaznoj osovini menjaca, mogu izazvati otezanu promenu stepena prenosa, kao uostalom i eelitno uze iIi veza izmedu pedale i kvaCila - koja je iskrivljena. pogreSno podesena iIi korodirala. Otezana promena stepena prenosa moze biti jos veci problem kod vozila sa pogonom na prednje toekove, jer veCina takvih vozila ima par uzadi pomocu kojih su spojeni menjae i ruciea menjaea. Unutar uiadi Se moze razviti korozija koja izaziva zapinjanje i blokiranje. Promena stepena prenosa moze biti otehna ako je uze labavo iIi otpusteno. U takvim slueajevima jedini lek je da prvo pogledate vezu izmedu pedale i kvaeila, da proverite da Ii je kvaCilo dobro podeseno i zatim da proverite vezu izmedu fueice i menjaca, taka sto cete privreme no odvojiti vezu na menjaeu, odnosno menjaeuJdifereneijalu.· Penetrirajuce ulje iIi grafitno mazivo moze ponekad da »razradi" uiad koja zapinju, a bela (litijumska) mast je dobra za podmazivanje mehanieke veze. • Zupeaniei struiu pri promeni stepena prenosa - Ako ova situacija nastaje sarno pri promeni SISTEM ZA PRENOS SNAGE \ Nivo uJja u kiasicnom menjatu mozete proveriti taka sto stavilC kaiiprst U otvor za dolivanje. Ako [livo ulja nije vise od 10 mm i ~ p o d OIvora za dOlivanje. onda ga im3 dovoljno. odredenog stepena prenosa onda je verovatno u pitanju zupeanik sinhronog prstena u menjacu. Da bi se ova otklonilo potreban je remont iIi zamena menjaea. Ako zupeaniei kree pri promeni bilo kog stepena prenosa iii Ii aka se promena stepena prenosa vriii otezanD, enda je najverovatnije da je lamela kvatila zaglavila iIi da ne razdvaja . • Gubitak brzine - Ako menjae ne radi u odredenom stepenu prenosa, onda maze biti u pitanju kvar veze izmedu ruCiee i menjaea. Proverite da Ii su spojevi labavi iIi pogresno podeseni. Ponekad se mala osoviniea iIi podloska razlabave, sto sprccava vezu izmedu menjaca i [ucice da prebaei u ieljeni stepen prenosa. Ali ako je veza izmedu rueiee i menjaea u redu, to znati da je u menjaeu nastao ozbiljan kvar. Radi otklanjanja kvara bice potreban remont iIi zamena sklopa . • Menjae iskaee iz stepena prenosa - Ponekad se ova desava zbog toga sto podesenost veze izmedu menjaea i ruCiee nije odgovarajuca, ali se moie dogoditi zbog lose sposobnosti motara i menjaea, zbog pohabanih iIi otpustenih viljuski u menjacu. Pokusajte sa podesavanjem veze pre nego sto pristupite remontu iIi zameni menjaea.

354 Zamena menjaca - vozila sa pogonom na zadnje tockove Remont menjaea je operaeija koja zahteva profesionalnu obuku i specijalni alat, ali je zamena neispravnog menjaea menjaeem sa otpada eesto najekonomieniji naein popravke, a to moiete uraditi i sami. Ovo je teiak posao jer je menjae obieno teiak izmedu 30 i 60 kilograma. Moiete pozajmiti dizalieu za menjae kako biste spustanje i pOdizanje menjaea mogli da obavite i sami, ali se to moie obaviti i obienom iaba dizalieom. Osobenosti u vezi zamene menjaea mogu varirati od automobila do automobila, ali osnovni redosled je sledeCi. 1. Aktivirajte ruenu koenieu i postavite blokove pod zadnje toekove automobila. 2. Podignite automobil i postavite slgurnosne oslonee. 3. Odvojite zadnji kardanski zglob sa difereneijala i izvueite kardansko vratilo iz menjaea (ono se moze izvuCi ako se skine zadnji kardanski zglob). Ako automobil ima leiaj i na sredini kardana, onda morate prethodno da oslobodite no sac tog lezaja. 4. Odvojite eelieno uze brzinometra, veze rueiee menjaea i sve ostale provodnike sa menjaeo. 5. Poduprite pomocu raspolohve dizalice motor, iIi zvona menjaca, a zatim odvrnite zavrtnje nosaeo menjaea. Podignite malo dizalieom i motor i menjae, da bi ste rasteretili nosaee menjaea, a zatim uklonite nosaee sa sasije. 6. Uklonite zavrtnje koji povezuju menjae sa zvonolU. "7. A sad a teii deo posla. Aka nemate dizalieu za menjae, and a yam mora pomoCi prijatelj koji ce sa varna drzati menjae, dok ga pazljivo ne skinete sa zvona. Nemojte dozvoliti da menjae visi na ulaznom vratilu, dok je one u glaveini !amele kvaeila, deformisacete lamelu. Spustite menjac i izvucite ga ispod automobila. 8. Pre nego sto pristupite ugradnji menjaea prvo proverite da Ii je onaj koji ugradujete isti kao vas stari menjae. Vaino je i da su oba iste duiine, kao "i da su svi otvori za zavrtnje u istom polozaju. Zatim ugradite menjae prema gore datom uputstvu, ali, obmutim redosledom. r "" J""""""r ", i"-i, ." ._.-----" ! i - ~ i 'lb! Vezu izmedu rucice i mcnjaea, izvedenu pOrnOCll celicnih uiadi podesite tako sto rucicu menjata postavite u prvi stepen prenosa a

zatim skinele zaslitnu gurrm sa ruelee. Ubacite burgiju od 4 mm u otvore za poravnavanje (1) i time blokirajte rucicu menjaca u prvom stepenu prenasa. Odvrnite na menjacll navrtke za blokiranje (2), a zatirn povucite osovinu selektora (3) prerna unutra sve dok ne osetite 9. Pre nego sto po novo postavite kardansko vratile prove rite da Ii kardanski zglobovi imaju veliki zazor (sada je pravi trenutak da ih zamenite ako nisu u redu) i podmazite ih ako imaju mazalicu. SISTEM ZA PRENOS SNAGE mlpetost opruge. Zakrenite polugu mcnjaca (4) do kraja u smeru obrnutom cd smera kazaljke na satu. Zategnite navrtke za blokiranje a pritom blago povlaCite po!ugu mc-njaea da otklonite praZ::lfl hod uieta. Izvadite burgiju i navucite zastitnu gumu. Na Crteiu (5) je prikazan detalian izgled prirubnog dela uzeta. 10. Posto ste sve vratili na mesto, prove rite nivo ulja u menjacu na sledeCi nacin. Odvrnite bocni cep za dolivanje ulja. Nivo ulja treba da bude ako 10 mm ispod nivoa otvora za dolivanje. U veCinu SISTEM ZA PRE NOS SNAGE klasicnih menjaca sipa se ulje za zupcanike 80-90 W, ali taj podatak proverite u uputstvu. Zamena menjaca/diferencijala - vozila sa pogonom' na prednje tockove Ovo je tezi posao nego zamena klasienog menjaea kod automobila sa pogonom na zadnje toekove, jer se u ovom slucaju mora rastaviti ogibljenje prednjih toekova. I u ovom slueaju detalji se razlikuju od model a do modela, ali je osnovni redosled radnji siedeCi. (Nap omena: Vise detalja je dato U odeljku "Zamena pogonskih vratila kod vozila sa pogo nom na prednje tockove). 1. Povucite ruenu kocnicu i blokirajte zadnje tocPri zameni menjacafdiferencijala kod vozila sa pogonom na prcdnje totkove obieoo je potrebno skinuti nekoliko vijaka za pricvfsCivanje. Neki od vijaka se mogu montirali sa sirane matora. i zbog toga proverile njihov raspored u prirucniku pre nego 510 pocnete sa skidanjem menjacaldifercncijala. 356 ! ~ 1 I 'I .i : ~ -1, = ----------------------------r kove vozila_ Otpustite navrtke na glavCinama vratila, na oba prednja taeka, kao i sye navrtke na rukaveima. 2. Podignite prednji dec automobila i postavite oslonee. Ne postavljajte oslonee pod elemente prednjeg vesanja, menjaC/difereneijal iii nosae motora. 3. Skinite prednje toekove. 4. Skinite obe navrtke sa glavCina prednjih vra· tila. -

5. Odvojite donji kraj spone volana sa rukavea toeka. Kod nekih auto mobil a za stezanje se kori· sti zavrtanj, dok se kod drugih skida navrtka. U nekim slueajeyima je neophodno da se koristi izvlakae kraja spone, ako je nemoguce odvojiti je pomocu poluge. 6. Kod nekih automobila potrebno je skinuti i prednji stabiIizator da bi Se obezbedio prostor za rad kod skidanja krajeva spone i rukavea. 7. Odvojite spoljni kraj poluosovine od glavCine rukayea. Da biste ovo izveli moze vam biti potreban izvlakae kako biste vratili poluosovinu kroz lezajeve u glavcini. 8. Kada ste oslobodili spoljni kraj poluosovine okaeite ga pomocu uzeta. iIi slieno, dok ne izva· dite unutrasnji kraj poluosovine iz menjaea/difereneijala. Kod nekih vozila unutrasnja strana poluosovine nije prievrscena (morate je izvuCi polugom). Kod drugih opet morate otpustiti zavrtnje. Na primer, kod prvib modela Chryslera, sa pogonom na prednje toekove, (1982) mora se ukloniti sigurnosni prsten u menjaeu/diferencijalu pre nego sto se skinu poluosovine. Radi prist up a ovim prstenovima mora se skin uti poklopae sa menjaeaJdifereneijala, i priei im pomocu klesta za skidanje sigurnosnih prstenova. Kod nekib automobila mora se skinuti i uze brzinomera. Ne vueite poluosovine pri skidanju da ne biste razdvojili unutrasnji dec homokinetiekog zgloba. 9. Posto ste uklonili poluosovine, odvrnite nosete zavrtnje menjaea/diferencijala. Kod nekib automobila potrebno je da prethodno poduprete motor. Za ovu svrhu moze vam posluziti dizaliea za motor, iIi par dasaka iii metalne sipke koje su oslonjene na blatobrane i za koje je prievrscen SISTEM ZA PRENOS SNAGE lanae iii eelieno uze koje drii motor. Morate skinuti i vezu izmedu ruCice menjaca i menjaca, kao i sve provodnike koji su povezani sa ovim sklopom. Kod nekib vozila, kao sto su General Motors sa prednjim pogonom, i motor i menjae/ diferencijal leie na istom nosacu. Odvrtanjem eetiri zavrtnja skida se nosae, a sa njim i menjae/ difereneijal. 10. Posto ste obezbedili podupiraee motora i odvojili menjae/difereneijal od motora i nosaea, izvucite menjae/diferencijal iz motora i spustite ga sa sasije. Kod nekib vozila pri ovoj operaciji mora se skinuti ili otpustiti glavni nosac. 11. Pre nego sto ugradite menjae/diferencijal, prove rite da 1i je isti kao onaj koji je bio na vozilu. Svi otvori za zavrtnje, poloiaj elektropokretaca itd .. moraju biti na istom mestu. 12. Ugradite menjac/diferencijal prema navedenom uputstvu za skidanje, sarno obrnutim redosledom. 13. Pre nego sto ugradite poluosovine proverite stanje gumenih stitnika homokinetickih zglobova. Ako su ispucali iIi osteceni, zamenite ib. 14. Posto ste sve sklopili i prikljuCili, proverite

nivo ulja u menjacu/difereneijalu tako sto cete skin uti eep za dolivanje ulja na kraju menjacaJ difereneijala. Nivo ulja mora biti oko 10 mm ispod nivoa otvora za doIivanje. Zahtevi za podmazivanjem razIikuju se od vozila do vozila, kod nekib se koristi ulje za zupeanike 80-90 W, kod drugib 10-40 W motorno ulje iIi ulje za automatske menjaee Dexron iJi tip F. Pre dosipanja proverite u prirueniku kakvo ulje se zabteva za mcnjac. Automatski menjac A utomatski menjae, pornocll hidrauIienog sistema i pretvaraca obrtnog momenta, vrsi automatski prenos momenta od motora do pogonskib toekova. Automatski menjae, za razIiku od mehaniekog iIi ruenog, ima bidraulieki pogon. Pretvarae obrtnog momenta je sklop koji 357 SISTEM ZA PRENOS SNAGE Alat i materijal II Levak • Blokovi za podupiranje toeka • Dizalica i sigurnosna postolja • Nasadni kljueevi i kratki nastavak • Racva sa prikljuekom • Strugae • Odvijae • Moment kljue • Krpa koja ne ostavlja dlaCice • Vlje za automatski menjae • Posuda za ispustanje ulja • Rastvarae • Filter menjaea i zaptivka kod ovog sistema vrsi onu ulogu koju kod mehanickog menjaca ima kvaCilo. Pretvarac obrtnog momenta iroa mogucnost da uveca moment koji razvija motor, sto nije slucaj ked mehanickog menjaea. S obzirom da automatski menjae reaguje na promenu pOlozaja pedale gas a i regulise izlazni momenat menjaea, potreba za kvaei10m ne postoji. Kada se menjae jednom postavi u odreden stepen prenosa, vozae pritiskom na pedalu gasa povecava broj obrtaja motora, Cime se jednovremeno preko pretvaraca obrtnog momenta - veca snaga prenosi nQ menjac. Kada vozae smanji pritisak na pedalu gasa da bi smanjio broj obrtaja motora, pretvarae automatski smanjuje snagu koja se prenosi na menjae. Uz razumnu negu automatski menjac ce dugo trajati i biti u ispravnom stanju koliko i sam automobil. Posta je automatski menjae sklop koji se kontrolise pomocu hidraulike, potrebno odrzavanje menjaea u radnom stanju je prilicno jednostavno. Hidraulicka teenost (ulje) u menjacu se prlja i zagaduje i mora se menjati u odredenim intefvalima. Druge mere odrzavanja ukljueuju proveru nivoa ulja u automatskom menjaeu, zatezanje del ova koji se odvijaju usled normal nih vibracija i

udara usled voznje, i eventualnu promenu vakuumskog uredaja ako dode do kvara membrane. Sledeca uputstva prikazuju postupak za odrZavanje jednog automatskog menjaea. 358 Promena ulja i filtera Napomena: Da bi se potpuno ispustilo ulje iz menjaea ono mora biti na normalnoj radnoj temperaturi, sto se postize voznjom automobila u trajanju od 15 do 20 minuta. Vlje i filter automatskog menjaea menjaju se na sledeCi naCin. 1. Postavite blokove iza zadnjih tack ova i povucite rucnu kocnicu. 2. Podignite prednji deo vozila. 3. Postavite par podmetaea ispod rama vozila, na sigurne tacke asIoTIca. 4. Stavite sud za ispustanje ulja ispod menjaea i pailjivo odvrnite - nemojte ski dati - zavrtnje koji prievrscuju korito menjaea. Za ovo ce yam biti potreban nasadni kljue, kratki nastavak i raeva. Napomena: Neki tipovi menjaea imaju cep za ispustanje ulja tako da se zamena ulja u menjaell vrsi na isti naCin kao i ispu5tanje ulja iz motora. lednostavno se kljueem skine eep za ispustanje ulja, ostavi se da ulje iscuri, eep i otvor oeisti krpom i ponovo postavi zavrtanj. Proverite II prirueniku da Ii automobil ima otvor za ispustanje ulja iz menjaea. Upozorenje: Prilikom ispustanja ulja IZ menjaca budite vrlo pailjivi. Vruce ulje iz menjaca moie naneti ozbiljne opekotine. 5. lednom rukom drZite karter automatskog menjaea. Drugom rukom pazljivo skinite sve zavrtnje osim onih koji prievrscuju prednji kraj kartera za kueiste menjaea. 6. Pazljivo spustite zadnji kraj kartera i ostavite da ulje iscuri u posudu za ispustanje ulja, 7. Po ispllstanju ulja skinite preostale zavrtnje i uklonite karter 8. Pomocu strugaea uklonite saY materijal za zaptivanje sa kartera i kuCista menjaea. 9. Operite karter eistim rastvaraeem, kao na primer kerozinom iii naftom, obr;site ga krpom kOj3 ne ostavlja dlaCice, i ostavite da se osusi na vazduhu. 10. Skinite stari filter. V nekim slueajevima potrebno je zameniti i zaptivku koja se nalaz; izmedu filtera ; menjaea. Neki filteri su prievrs-'----:·1 I il em SISTEM ZA PRENOS SNAGE Ncb automatski menjaci imaju tcp za ispustanje ulja. U slucaju skinite kljucem cep, ostavite da ulje iscuri, panova postavile j zatcgnite cep. Medutim, ked veCine -ulje se menja tako sto se odvrnu svi zavrtnji koji priCvrlCivanje kart era.

takvom obrisite i menjaca sluie za

ceni pomocll uskocnih opruga. Drugi su pricvrsceni zavrtnjima, i u tom slucaju bite yam potreban odvijae. 11. Ugradite novi filter prema uputstvu iz taeke 10, obrnutim redosledom. 12. Ako ste sa starim filterom skinuli i zaptivku, obavezno ugradite novu zaptivku sa novim filterom. 13. Postavite novu zaptivku kartera i pailjivo ga stavite na menjae. Napomena: Ne preporucuje se koriscenje bilo kog tipa zaptivne rnase, i to se mora izbeci. 14. Zategnite zavrtnje kartera moment kljucem na 15 do 20 Nm. Napomena: Da biste spreCiJi ostecenje kuCista i kartera uve k koristite moment kljuc i postujte redosled zatezanja zavrtnjeva. Na primer krenite od jednog ugla i zategnite zavrtanj 359 SISTEM ZA PRENOS SNAGE ® /\ o (1) radilica, (2) prelvarac obrtnog momer.ta, (3) planetami ) diferencijal i pogonska vratili! (poJuosovine) Ova ilustracija prikazuje 10k prenosa snage tad tipienog vozila ,,, pogonom na prednje tockave i aUlOmatskim menjacem. na tom mestu. Zatim zategnite svaki drugi zavrtanj - 1, 3, 5, itd. Kada zavrsite vratite se na pocetak i zatezite preostale zavrtnje - 2,4, 6, itd. 15. Uklonite sigurnosne oslonce ispod automobila i spustite ga sa dizalice prema taekama od 1 do 3, ali obrnutim redosledom. 16. Otvorite poklopac motornog prostora. Izvadite me rae nivoa ulja i pomocu levka ulijte onu koliCinu ulja za automatske menjaee koja je navedena u uputstvu. Vodite raeuna da ne prepunite menjae. 17. UkljuCite motor. 18. Dok motor radi na praznom hodu, i sa povueenom ruenom koenicom, prebacujte rueicu menjaea iz jednog u drugi polozaj kroz sve polozaje, i vratite je u polozaj za parkiranje iIi neutra360 Ian. Napomena: Proverite u uputstvu za upotrebu vozila u kom pOlozaju treba da bude rubca menjaea kada se proverava nivo ulja u menjacu. 19. Ostavite motor da i dalje radi na praznom hodu i odmah proverite nivo ulja u menjacu. Ako je neophodno dodujte ulje dok ne postigne potreban nivo. 20. Posto je ulje dostiglo radnu temperaturu ponovo proverite nivo ulja u automatskom menjaeu. 21. Izvezite automobil na probnu voznju. Proverite da Ii ima tragova curenja izmedu kartera i menjaea i ponovo proverite nivo ulja. K varovi automatskog menjaca Najcesci kvarovi na automatskom menjacu su sledec;: .

(4

, . 1r;;;;<Z i 1 • Curenje ulja - Curenje ulja se javlja najeesce na sledeca dva mesta: zadnji zaptivni prsten na izlaznom vratilu i zaptivka kartera koja se nalazi na donjem kraju menjaea. Kod automatskih menjacaldiferecijala na vozilima sa pogonom na prednje tockove najcesce tacke na kojima se javlja curenje su oba zaptivna prstena na pogonskim osovinama i zaptivki kartera za ulje. Ako se curenje javlja na zaptivki kartera, postupak popravke je opisan u prethodnom uputstvu za promenu filtera za ulje automa'tskog menjaea. Ako se menja zaptivni prsten potrebno je skinuti pogonsko vratil0. Potom se stari zaptivni prsten maze hvaditi i ugraditi novi. • Proklizavanje - Cesta se desava zbog nedovoljne koIiCine ulja: proverite nivo ulja pomocu meraea nivaa kada je motor zagrejan i kada radi na praznam hodu. Ako je nivo ulja nizak do spite ga onoliko koliko je potrebno da nivo dode do oznake puno. Ako je niva ulja u redu. iii ako se situacija ne popravi po dosipanju ulja. odvezite automobil kod specijaliste za automatske menjaee radi daljeg pregleda. U takvom slucaju najeesce je potrebno remontovati menjae iIi ugraditi novi. • Sporo iii neravnomerno prebacivanje SISTEM ZA PRE NOS SNAGE PoneJ<:ad se dogada zbog zapusenog filtera za ulje; moie se dogoditi i zbog propustanja vakuuma na crevu do menjaea ilili ako veza izmedu menjaea i pedale gas a nije dobra podesena. Ukoliko slucaj nije oCigledan (odvojeno crevo, pokidana veza izmedu menjaca i pedala gasa, prljavo ulje u menjaeu), najbolje ee biti da automobil odvezete do profesionalnog mehanieara. Ako je problem u samom menjaeu, onda je potreban remont iIi zamena. • Menjae prebacuje u niii ,stepen prefiOsa kada je pedala gas a pritisnuta do kraja - i'.ko menjae prebacuje u niii stepen prenosa za vreme »preticanja«(, najceSce je u pitanju nepravilno podeSeno uie za promenu stepena prenosa iIi veza izmedu leptira gasa i menjaea. Pogledajte II priruenik i nadite uputstvo za podesavanje. iii potrazite pomoe struenjaka. • Trzanje pri radu menjaea iIi "traienje« kod novijih modela koji su opremljeni zatvaracem na pretvaraeu obrtnog momenta - Kompjuterizovani sistem regulacije rada motora je programiran tako da blokira pretvarae obrtnog momenta kada se dostigne odredena brzina kretanja, u zavisnosti od poloiaja leptira gasa i opterecenja motora. I , £--0

Filter u!ja (1) U ilutomatskom menjacu se moze zamen!ti kada je skinu t karter mcnjaca. Kod nekih vozila filter jc pomocu zavnnjeva, 361 SNAGE Ovo moze biti komplikovan problem za odredivanje kvara ali se po pravilu svodi na neku od sledeCih neispravnosti: neispravan senzor brzine kretanja automobila, nepravilno podesen iIi neispravan senzor polozaja leptira gasa, iii neispravan senzor pritiska u usisnoj grani. Ako je solenoid u pretvaraeu obrtnog momenta u kvaru, onda se zatvarae nikad ne ukljueuje i potrosnja goriva pri putnim brzinama ce se povecati. Ako se ovo desava kod menjaea koji nemaju zatvarae, onda potraiite pomoc profesionalnog mehanitara. Zamena automatskog menjaca/diferencijala Kao 1 kod klasienog menjaealdiferellCijala, remont zahteva visok nivo obuke i specijalni alat. Medutim, mozete ustedeti na troskovima opravke tako sto cete kupiti polovan menjae na otpadu i sami ga ugraditi. Prove rite da Ii imate i pisanu garanciju uz kupljeni automatski menjae jer su automatski menjaei mnogo komplikovaniji od klasienog - i eesce se dogadaju problemi kod kupovine polovnog sklopa. Sklop koji je presao mali broj kilometara predstavlja dobru kupovinu, ali izbegavajte one sa velikom kilometrazom. Uputstva za zamenu potrazite u odeljku za zamenu klasicnog menjaealdiferencijala. Mere predostroznosti pri vuei automobila Vozila sa automatskim menjacem moraju se vuCi u takvom poloiaju da im, po mogucstvu, pogonski toekovi nemaju dodira sa podlogom. Ako su pogonski toekovi pri vuCi u kontaktu sa tlom, moze doti do porasta unutrasnjih pritisaka u menjaeu do veoma opasnih granica. Brzina vuee ne sme da prelazi 50 kmlh, a rastojanja ne vece od 15 kilometara. Ukoliko vozae kamiona koji vuec vozilo ne postuje ova pravila, moze doCi do ostccenja automatskog menjaca. Sigurnosni prekidac S igurnosni prekidac, koji se na automobilima predvidenim za prodaju na trziStu SAD nalazi kao standardna oprema, je tako konstruisan da 362 spreCi slueajno pokretanje automobila kada je kvacilo, odnosno menjac, ukljucen. Kod automobila sa autorriatskim menjacem i . j Tucicom menjaca na osovini voiana, ovaj prekiqac je obieno postavljen u kabini za putnike, uz donji den osovine volana. Kod automobila kod kojih se rutica menjaea nalazi izmedu prednjih sedista, ovaj prekidae se nalazi u centralnom tunelu. Automobili sa mehaniekim menjaeem imaju ovaj prekidae na mehanizmu koji povezuje rueicu menjaea sa menjaekim prenosnikom, kao i jos

jedan prekidae na pedali kvaCila. Sarno mesto ugradnje se razlikuje od modela do modela, ali su svi prekidaCi is tog tipa. Sigurnosni prekidae je uredaj koji sprecava nezgode. Sigurnosni prekidae je prekidac kontaktnog tipa koji je ugraden u strujno kola za pokretanje motora na automobilu. Kada se glavni prekidae postavi u polozaj za pokretanje motora struja teee do sigurnosnog prekidai'a. Ako je taj prekidae zatvoren, strujno kolo je uspostavljeno i pod naponom, tako da ce elektropokretae pokrenuti motor. Ako je ovaj prekidae otvoren, kolo je prekinuto tako da struja ne teee; i elektropokretac nete maei da radio Ako motor vaseg automobila ne moze da startuje, a sve os tale moguce neispravnosti su eliminisane, onda je sigurnosni prekidac istrosen, i mora se zameniti. U prirucniku za vozilo je dat opis i uputstvo za zamenu ovog prekidaca. Ova je mali, ali veoma vaian sigurnosni uredaj, i za popravku se obratite profesionalnom mehanicaru. Kardansko vratilo, kardanski zglobovi i homokineticki zglobovi K Od automobila sa klasienim rasporedom, motor. nap red - pogon na zadnje tockove, kardansko vratilo sluzi za povezivanje menjaea i diferencijala. (Vozila sa pogo nom na prednje toekove imaju dva pogonska vratila - "poluosovine«, ,H "" '"d","" 'S,o"",.). N,j"d hmj , O " ' ~ Alat i materijal • Blokovi za tockove • Dizaliea i sigurnosni podmetaci • Cekic i probojae • Okasti kljuc • Veliki odvijac • Posuda za isplistanje ulja • Izolaciona traka • Rastvarac • Mast zn podmazivanje sasije i pumps za podmazivanje • Izvlakac za tockove ima kardansko vratilo iz jednog dela koje je sa svake strane opremljeno sa kardanskim zglobovirna. Kardanski zglobovi omogucuju prenos snage pri raznim uglovima u kojim se nalaze zadnji tockovi tokom voznje po putu. Zajedno sa kardanskirn zglobovima radi i klizni aksijalni spoj na zadnjem delu menjaea. koji omogucava uvlacenje i izvlacenje kardanskog vratila. Ovaj den je neophodan jer pri pomeranju tockava navise i nanize dolazi do skracenja i produzenja rastojanja izmedu kuCista zadnje osovine i menjaca. To se desava uvek kada zadnji tockovi preau· preko neravnine na putu. Kardansko vratilo u normalnim uslovima ne

stvara probleme osim onih sa kardanskim zglobovirna. Retko se dogodi da se polomi kardansko vratilo iii kardanski zglob zbog izuzetno ostre voznje. Medutim, u normalnim uslovima voznje posle veceg broja predenih kilometara, kardanski z ~ l o b o v i se istroSe. Poznacere da $U istroseni i da imaju veliki zazor po tome sto se cuje metalni udar kada pokreeete automobil. Slican zvuk daje i diferencijal kada se javi veliki zazar na zupcanieima; rnedutim taj kvar je objasnjen u odeljku »Sklop zadnjeg mosta« u ovom poglavlju. Kardansko vratilo ima kardanske zglobove na svakom kraju i klizni zglob na prednjem kraju. Kardansko vratilo sluii sarno da prenese snagu motora, a ne da prihvata uvijanje i druge sile koje deluju na zadnji most. _ Neki tipovi automobila imaju kardansko vratilo iz dva dela i sasiju u obliku slova "X«. Ovi automobili . imaju kratke delove kardanskog vratila ispred i iza centralnog noseceg lezaja. Ta vIsta kardanskog vratila ima tri kardanska zgloba. Odrzavanje ovog tipa kardanskog vratila zahteva SISTEM ZA PRENOS SNAGE malo vise truda, ali u osnovi je isto kao i kod kardanskog vratila iz jednog dela i za dva kardanska zgloba. Pre nego sto skinete kardansko vratila morate da obelefite medusoban poloiaj svih delova tako da po sklapanju budu u is tom polozaju kao pre rasklapanja, Usiee kardanskog vratila moraju se ugraditi u istoj ravoi rotaeije kao i pre skidanja. Ovo se lako obezbeduje ako oznaCimo vratilo i usiee pre rasklapanja. Najcesce tu postoje i fabricke oznake, ali zbog nakupljene prljavstine ponekad ih je tesko uociti. Ako zaboravite da oznaCite delove na ovaj naein, iIi ako ne mOlete da nadete fabricke oznake, znajte da najveCi broj kardanskih vratila ima usiee pomerene za 90 stepeni, prednje u odnosu na zadnje. No najsigurniji naCio je da zapamtite da je neophodno da obelezite vratilo i zglobove probojeem pre nego sto pocnete sa skidanjem. Na vozilu na korn radite najverovatnije se nalazi obicno nepokriveno kardansko vratilo sa kardanskim zglobom oa prednjoj i na zadnjoj strani, i sa kliznim aksijalnim zglobom ispred iii iZll prednjeg kardanskog zgloba. Ako pazljivije pogledate kardanske zglobove primetieete da svaki od njih ima dYe usice U obliku slova »Y«, i krstasti dec koji ih povezuje. Tu se nalaze i poklopei sa lezajima u kojima se krstasti dec okrece u usicama. Krstasti dec se zove krst kardanskog zgloba. NajveCi broj automobila ima ovakav tip kardanskog zgloba. Zadnji kardanski zglob na kardaoskom vratilu je tako uraden da se nosaCi lezajeva na zadnjim usicama mogu rastaviri. Kape kIsta- kardanskog zgloba su pricvrscene na usice pomocu zavrtnjeva, ponekad POmOell neke vrste malih odlivaka sa navojnim cepom, iii pomocu obiene trake ad celika sa kopcamaili zavrtnjima.

Ovim se pojednostavljuje skidanje kardanskog vratila. Jednostavno uklonite nosac Idaja na zadnjoj usic; tako sto eete skinuti navojem pricvrsnu kapu i kardansko vratilo je slobodno i moze da se spusti na zadnji deo. Vodite racuna da ne ispustite kapicu lezaja krsta kardanskog zgloba. Kapa se mora posta viti na krst po skidanju kardanskog vratila. Obratite paznju na to da je zadnja polovina zgloba pricvrscena direktno na ulazno vratilo zadnje osovine, Tajdeo se zove prateea prirubnica. Sa ovim delom nemate nikakvog posla kod normalnog odrhvanja kardanskog zgloba. Posto ste rastavili zadnji kardanski zglob, i spustili zadnji dec kardansko g vratila, kardansko vratilo mozete skin uti tako s to ga povucete unazad dok ga ne oslobodite iz zlebova aksijalnog zgloba na izlaznom vratilu menjaca. Ova duzina 363 ---SISTEM ZA PRENOS SNAGE (1) kardansko vratilo, (2) kardanski zgJob, (3) izJazno vrati!o ® rnenjac3, (4) iljebovi aksijalnog kliznog zgloba i (5) zaptivni prslen. Ovi delavi povezuju menjae sa kardanskim vfalilom kod vozila S3 rnOtorom napred i pogonom na zadnje tockove. Klizno aksijalni zg!ob koji se nalaz! na izlazu iz menjaca radi zajedno sa kardanskim zgJobom i omogucuje da se v[atilo produzuje i skracuje kada se ugao vratila menja. za koju se kardansko vratilo vraea moze biti do 100 mm. Kod nekih automobila kardanska vratila imaju homokinetieke zglobove. Oni lice na dvostruke kardanske zglobove sa jakim dvostruka spojenim usieama. Skidanje kardanskog vratila je identicno kao kod tipa sajednostrukim zglobom, osim sto je u velikoj meri poveeana tezina kojom se rukuje. Skidanje kardanskog vratila Kada vas buka, za koju pretpostavljate da dolazi ad kardanskog vratila, natera da izvrsite detaljan pregled komponenata, uradite to na sledeCi naCin. 1. Parkirajte auto mobil na ravno tlo. ? Postavite blokove ispred prednjih toekova automobila. 3. POdignite zadnji deo automobila i postavite evrsto oslonee ispod kuCista zadnje osovine. 4. Postavite sud za istakanje ulja ispod iz!aznog vratila menjaea kod prednjeg dela kardanskog vratila kako bi prihvatili ulje koje bi mog!o da iseuri iz menjaea pri razdvajanju aksijalnog kliznog zgloba. 364 S. Cekieem i probojeem obelezite us ice zadnjeg kardanskog zgloba na vratilu i usiee na prirubnom delu ulaznog vratila difereneijala. To ee vam o!aksati pravilno sklapanje kardanskog vratila. 6. Odaberite okasti k!juc odgovarajuee dimenzije i skinite cetiri zavrtnja koji drze noseee po!utke kardanskog zgloba. za usiee na ulaznom vratilu

difereneijala. Zatim skinite polutke. Kod nekih automobila zg!ob kardana se drzi uz prirubnieu pomocu dva »U« zavrtnja. U tom slueaju skinite cetiri navrtke i sigurnosne podloske sa »U« zavrtnja, a zatim i »U« zavrtnje. 7. Pomoeu velikog odvijaea razdvajite krst kardana i usiee na kardaoskom vrati!u od usiea sa prirubnice ulaznog vratila diferencijala, i pazljivo spustite kardaosko vratilo. 8. Priovrstite pomocu izolir trake casiee leiajeva na krst kardanskog zgloba. Ovo ce spreeiti da se casiee izgube dok skidate kardansko vratilo radi 9. Povucite kardansko vratilo ravno unazad. Ovo ee osloboditi klizne aksijalne zlebove iz zgloba na izlaznom vratilu menjaea. 10. Prenesite kardansko vratilo do radnog stoia radi detaljnog preg!eda. I :l I t ,\ J J I , J SISTEM ZA PRENOS SNAGE (1) kard;msko v,atilo, (2) usicc kard;mskog vratila. (3) nosec::! polut ka leiaja. (4) krst kardanskog zgloba, (5) usice na prirubnici ulazllog . .. ratila difercncijalJ, (6) oznakc za spajanje i (7) Liiferencijal. Navojne kape krsra kardanskog zgioba sc mogu skinuti kljucem sa zadnje strane kardanskog vrati!a taka cia se mogu odvojiti noseCi iciajevi na zadnjim usicama. Pregled kardanskog vralil. Pregled kardanskog vratila je vrlo jednostavan. Prvo oeistite pailjivo celo vratilo, ukljucujuci i zlebove za zaptivne prstenove, rastvaracem kao sto je kerozin iii nafta. Zatim izvrsite pregled. U otvorima usica iii na krajevima krsta kardanskog zgloba, na povrsinama na koje sluie kao staza leiajeva, ne sme biti vidljivih znakova istrosenosti. Casice u kojima se nalaze leiajevi moraju biti sjajne i bez zazora. Ni u jednoj od casica leiajeva ne sme biti tragova korozije. Pri kretanju krsta kardanskog zgloba dui njegovih osa ne sme se javiti otpor odnosno zveckanje. Ako nadete bilo koji od pomenutih tragova istrosenosti, kardanski zglob se mora zameniti. Za to yam je potrebna pomoc profesionalnog mehanieara. Kada zavrsite zamenu pristupite ugradnji kardanskog vratila prema datom uputstvu. ---Ugradnja kardanskog vratila Posle popravke, iIi ako ste pregledom utvrdili da su kardanski zglobovi ispravni, stavite malo masti za podmazivanje u svaku od easiea lezajeva 1

ugradite kardansko vratilo na sledeCi nacin. 1. Postavite kardansko vratilo ispod automobila. 2. Zauzmite udoban poloiaj koji ce vam omoguCiti da driite vratilo sa prednje strane kod kliznog aksijalnog zgloba. 3. Postavite klizac aksijalnog zgloba uz uiljebljeni otvor na izlaznom vratilu menjaea. Okrenite vratilo tako da se ilebovi na otvoru i na klizacu uklope. 4. Gumite napred vratilo i nastavite da ga lagano 365 SISTEM ZA PRENOS SNAGE CD \ CD --.-_._---/ \ \ ) ® (1) kardansko (2) usice kardanskog vratila. (3) CaSic<1leza.!a J..:rsta kardanskog zgloba. (4) krst kurdanskog zgloba, (5) tasica IciaJll, {(i) u5icc na prirubnici ubznog vnniia diferencijala, (7) oznah za sklapanje i (8) difcrencijai, Kada se uklone zavrtnji krsta kardanskog zgloha anda sc kardansko vratilo moie odvojili ad usica na prirubnom de1u ulaznog vralila diferencijala 1 zalim se spu5titi. potiskujete napred sve dok usice ne nasednu evrsto na izlazno vratilo. 5. Prebacite se na zadnji dec automobila. Poravnajte oznake na llsicama kardanskog vratila i usicama prirubnice ulaznog vralila diferencijala. 6. Kada poravnate oznake, postavite zadnji kardanski zglob u usice na prirubnici ulazne osovine diferencijala. Vodite racuna da casice lezajeva legnu do kraja u prirubnicu. 7. Postavite "U" zavrtnjeve iii polutke nosaca. 8. Zavrnite navrtke odnosno vijke, i zategnite ih cvrsta pomocu odgovarajuceg okastog kljuca. 366 ------9. Uklonite oslonce i spustite automobil prema tackama 2 i 3 odeljka "Skidanje kardanskog vratila«, ali obrnutim reclosleclom. 10. Izvezite automobil na probnu voznju. Homokineticki zglobovi Kod vozila sa pogonom na prednje lackove na pogonskim vratilima (poluosovinama) se koriste homokineticki zglobovi umesto kardanskih zglobova, jer omogucuju da se dobije veti opseg pokretljivosti bez vibracija i neravnomerne brzine. Kardanski zglobovi mogu takode, podneti veliki opseg ugla zakretanja ako su medusobno 1 l

I , m ,. . I 12 r I I: SISTEM ZA PRENOS SNAGE Slika prikazuje spoljni, pouu:l:no nepornicni homokineticki zglob tip Rzeppa, Unutrasnji uvuceni homokinelickj zg!ob tripoidnog lipa. Homokineticki zg!obovi se nalaze sa oba kraja svakog pogonskog vratila (po!uosovine), i pokriveni su zaSlilnim gumama 367 postavljeni za ugao od 90 stepeni. Ali kod vozila sa pogonom na prednje tockove uglovi unutrasnjeg i spoljnog zgloba pogonskog vratila su vrIo cesto razliCiti tako da se mora-koristiti jedinstveni tip zgloba. . Po konstrukeiji postoje dva osnovna tipa homokinetickog zgloba. Kod jednog se sest maIih kuglica nalaze u polukruznom kuCistu sa uzlebljenim stazama. Ovaj tip homokinetickog zgloba se zove rzepa (rzeppa) tip. Ova konstrukeija se uvek korlsti na spoljnom kraju pogonskog vratila uz tockove. Ovaj tip se cesto koristi i kao unutrasnji zglob, ali je cesto u upotrebi i drugi tip koji se zove tripodni (trokraki) homokineticki zglob. Ovaj tip ima tri kuglicna leiaja na trokrakom krstu. Ovaj "krst« se krece unutar kuCista koje ima tri staze. rake ovaj tip u osnovi radi na istom principu kao i rzepa homokineticki zglob njegova izrada je jeftinija. Unutrasnji homokineticki zglob, bez obzira da Ii je rzepa iii trokrakog tipa, mora da obezbedi poduznu pokretljivost kako bi kompenzovao promenu duzine usled vertikalnih oseilaeija ogibljenja. Unutrasnji zglob se zato ponekad naziva i »aksijalni" homokineticki zglob. Homokineticki zglobovi su zastieeni ad prljavstine, vlage i gubitka maziva pomocu gumenih stitnika (»manzetni«). Stanje ovih stitnika je izuzetno vaino jer bez njih vrlo brzo dolazi do ostecenja usled korozije, abrazije i gubitka maziva. Svaki put kada ste ispod vozila pregledajte da stitnici homokinetickih zglobova nisu osteceni iIi ispueali, kao i da se obujmice stitnika nisu opustile. Osteceni stitniei se moraju odmah zameniti. Zamena stitnika homokinetickog zgloba Postoje dye vrste stitnika za zamenu: iz jednog dela, kao i originalni, i razdvojeni (cesto se zovu i j>brze manietne« jer se mnogo lakse ugraauju).

»Brze manzetne« su vrlo popularne zbog toga sto pri zameni nije potrebno skidati pogonska vratila i homokineticke zglobove (ovo je prikazano u odeljku "Skidanje pogonske osoyine«). Na razdvojenim stitnicima se nalazi jedan say koji se po ugradnji zalepi. Medutim, sarno lepljenje se mora obaviti pazljivo, jer ako say nije potpuno cist dolazi do slabljenja lepljenog spoja. Vreme stvrdnjavanja lepka je izmedu 40 i 60 minuta. Neispravan stitnik se menja na sledeCi naein. 1. Povueite rucnu kocnicu i blokirajte zadnje tockoye. 368 Kada stitnik homokineliCkog zgloba meniate sa novim koji im,l 1a¥ za kplJenje. vodile ratuna ds sav buue savrsellO cist kada nancsilC lepak. Vreme s u ~ e n i a Icpka je izmedu 40 i 60 minut<l. 2. Dignite prednji dec automobila i postavite oslonee. 3. lseeite i bacite stari gumeni stitnik. 4. Obrisite staru mast sa homokinetickog zgloba i proverite da Ii ima prljaystine i trunja u zglobu. Ako je zglob zaprljan skinite pogonsko vratilo i operite dobro homokineticki zglob rastvaracem. 5. U kompletu stitnika se nalazi jedan paket;c (iIi vise) posebne masti za homokineticke zglobove. Nanesite mast na unutrasnju stranu stitnika prema uputstvu za ugradnju koja se dobija sa kompletom. U ovom uputstvu obicno stoji da se polovina masti nanese na zglob, a preostala kolicina u stitnik. Obicna mast za podmazivanje nema temperaturne karakteristike potrebne za podmazivanje homokinetickog zgloba i ne treba je koristiti U ove svrhe. 6. Postavite stitnik oko zgloba i zalepite ga po savu. Zategnite stitnik POmOeD traka dok se lepak ne osusi. ~ 1 ! I ,0 i , .. . i i • 7. Proverite da Ii je ;;titnik pravilno postavljen oko zgloba, a zatim postavite i zategnite metalne obujmice. NAPOMENA: Za ovo yam moze biti potrehan specijalan alat. Prove rite u odgovarajutern prirucniku. . 8. Ne vozite auto mobil jedan sat. Kada se lepak osusi mozete iseCi trake koje su drzale ;;titnik. Procena stanja homokinetickog zgloba . Neispravan spoljni homokineticki zglob obicno proizvodi pucketanje iIi skljocanjc, koje se moze euti pri kretanju automobila. Lupanje koje se javlja pri ubrzanju iii kocenju, iIi pri ukljuCivanju brzine kod automatskog menjaea je drugi simptom istrosenog unutrasnjeg iii spoljnog homoki-

'NawtkU glavCine otpustite pre ncgo 5tO podignete nUlOmobil. Ali ako je neispravan sarno unutrasnji iii sarnO spoljni homo kineticki zglob. Skidanje pogonskog vratila (poluosovine) kod vozila sa pagonom na prednje tockave vrsi se na sledeti naCin. Podignite automobi! ipostavite oslonce. Pre nego sto pregledate homokineticke zglobove pogledajte sve nosace. on se moze To se vrsi taka sto se pogonsko vratilo skme.znaGi da u njima ima prevelikog zazora i da se moraju menjati. _________________ _ . a kuglice kod rzepa zgloba i valjcasti leiajevi kod trokrakog zgloba mogu posle rasklapanja i sklapanja da »zaribaju«. i sa aktiviranim kocnicama. los jedan dobar nacin za otkrivanje prevelikog zawra u zglobu je kada skinete obujmicu stitnika. Ukoliko ie stitnik bio ostecen. Skinite prednje tockove i centralnu navrtku glavCine. kao i njihove klizne staze. poigravanje. 3. vibracije i ponekad tesko prebacivanje stepena prenosa mogu kod automobila sa pogonom na prednje tack ave nastati i zbog otpustenih iIi istrosenih nosaca matora odnosno menjacaJdiferencijala.netickog zloba. Lupanje. NAPOMENA: Neki proizvooaci automobila sa pogo nom na prednje tockove preporucuju da se navrtka uvek zarneni kada se stara skine. Meoutim obicno je mnogo lakse skinuti celo pogonsko vratilo i zameniti neispravan zglob na radnom stolu nego se zavlaciti ispod automobila i menjati zglob na licu mesta. Ako vidite iii osetite da ima zawra u pogonskim vratiiima. SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Preveliki zazor u zglobovima maze se proveriti taka sto se podigne prednji dec automobila i tockovi pokretu napred nazad dok je menjae u brzini. to . Vibracije i poigravanje pri velikoj brzini mogu ukazivati na problem u zglobu. Potom otpustite navrtke rukavca. a zglob dobro opere u rastvaracu.. Zamena pogonskih vratila kod vozila sa prednjim pogo nom Kod zamene aba homokineticka zglo ba mom se skinuti celo pogonsko vratilo. zategnite ruenu koenicu i otpustite centralnu navrtku glavCine prednjeg tocka. Zglob se ne sme rastavljati zbog toga sto je to vrIo precizan sklop. Razlog za ovo je to sto se navrtka aeformise i gubi sposobnost da drzi momenat zatezanja. Dok jos niste podigIi vazilo. Prosto reeeno to znaci da se navrtka maze sarno odvrnuti. 2.titi obraoene povrsine kuglica iii krsta. Prljavstina iii mast koja je zaprljana vodom te vrlo brw uni. i aka su voda iIi vee prodrli u zglob a jos ga nisu unistili. 1. a drugi dec se ne dira. onda se u nekim slucajevima moze odvojiti sarno taj deo pogonskog vratila. povucete ga sa zgloba i gledate zglob dok pokreeete toeak na vet opisan naGin.

Tu Yam moze pomoCi i blago udaranje cekicem po SISTEM ZA PRENOS SNAGE kraju pogonskog vratila. Kod nekih automobila mora se odvojiti prednji stabilizator sa donjeg ramena. sa viljuskastim ili posebn im J ::. ~ I ~ I ~ I ·1[.'.· I :1 I ~ i I 1 I ~ ! ~ I . kao iii Ii kraj spone sa upravljacke glavcine kako biste obezbedili dovoljno mesto da gurnete glavcinu ka spoljnoj strani i mogli da izvucete pogonsko vratilo povlacenjem unazad. ~ Skini!e kuglasti zgJob sa po!uge upravljaca. S.d 4._'1 "t ' ~ J 11 " ---=::::-Izvadite spoJjni kraj pogonske aSDvine ix glavCine. Aka se kuglasti zglob ne moze odvojiti polugom onda yam je neophodan viljuskasti iii specijalni izvlakac za kuglasti zglob.··.)369 SISTEM ZA PRENOS SNAGE l I I 1 I 'I l I ~ I . Kod ovoga je potrebno skinuti samokoceci zavrtanj iIi navrtku sa osovinice kuglastog zgloba. Odvojite i skinite donji kuglasti zglob sa upravljacke po luge glavCine. Kada ste oslobodili spoljni kraj pogonskog vratila. ali morate biti oprezni da ne ostetite navoj ako ne menjate spoljni homokineticki zglob. 6. I -'. 370 p L '. okaCite ga pomocu Uleta dok ne oslobodite . Odvojite spoljni kraj pogonskog vratila sa centralnog del a upravljacke glavcine. Za to yam moze biti potreban izvlakac kako bi potisnuli pogonsko vratilo unazad kroz lezajeve u glavCini.. izvlakacem za kuglasti zglob. 7. ~ = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = ~ .

Da bi se prsten skinuo potrebno je ukloniti poklopac diferencijala i priCi do kandzi kleStima za skidanje sigurnosnih (uskocnih "segene) prstenova. Ako unutrasnji homokineticki zglob ima veCi broj malih zavrtnjeva. Ako povlaCite vratile da biste izvadili homokineticki zglob. on se odvaja tako sto se odvrne sa prirubnice. homokineticki zglob se moze izvuci pazljivijim potiskom poluge izmedu kuCista zgloba i menjacaJ diferencijala.ce. 2. i on 372 ----ce se raspasti. Ako nema zavrtnjeva. . Ali ako nemate nameru da ga menjate onda ne preostaje nista drugo nego da skinete stitnik i nadate se da eete zglob pravilno sastaviti (sto nije sigumo jer svaka kuglica iii krst moraju doei tacno na staro mesto. iii da delujete polugom izmedu zgloba i menjacaJdiferencijala. Obrisite mast sa zgloba i pogledajte gde se nalazi sigurnosni prsten zgloba. NAPOMENA: Kod nekih tipova vozila sa pogonom na prednje tockove mora se ukloniti sigurnosni prsten (uskocnik) pre nego sto se unutraiinji hornokinericki zglob izvu. odnosno nema gao Ako ne nadete prsten skinite homokineticki zg\ab kuckajuCi ga lagano cekicem. 371 Odvite zavrtnjc koji drze homokineticki zgiob na izJaznoj priruhnici me nja rai diferencij ala. Ako ostavite vratilo da visi ono moze ispasti iz unutrasnjeg zgloba. Kod nekih vozila ovaj prsten drzi zglob na kraju pogonskog vratila. koji ce se tom prilikom raspasti. l. najverovatnije je da ee se zglob razdvojiti. Ako treba da promenite unutrasnji homokineticki zglob onda ovo nije bitno. iii ga odvrnite sa prirubnice. Isecite stari stitnik i obujmice i bacite ih. odnosno stazu). Izvadite unutrasnji homokineticki zglob iz menjacaJdiferencijala. Bolje je da povlaCite kuCiste unutrasnjeg homokinetickog zgloba. 8. Nikada nemojte ponovo ugradivati stare stitinike. Aka ste nasli sigurnosni prsten dr±ite ga otvorenim pomoeu specijalnih kljesta i skinite zglob na vee opisan naCin. Unutrasnji zglob je i aksijalni tako da se moie uvlatiti i izvlaCiti.unutrasnji kraj pogonskog vratila iz kuCista menjacaJdiferencijala. Oslobodite prsten i izvucite pogonsko vratilo. Kod drugih se ovaj prsten ne koristi. NAPOMENA: Kod nekih tipova vozila neophodno je skin uti zupcanik brzinomera da bi potom moglo da se skine jedno od pogonskih vratila. Aka se pogonsko vratila izvlaCi oslonite oba homokineticka zgloba u ku6stima dok skidate pogonsko vrntilo. Zamena homokinetiCkog zgloba Zamena homokinetickog zgloba se vrsi na sledeci nacin. PAZNJA: Nemojte povlaCiti pogonsko vratilo. Trzanjem ga mozete izvuCi previse.

a zatim povucite stitnik preko homokinetitkog zgloba i pricvrstite ga pomocu obujrnice. 373 GI!i __________________________________ ------i mSkinite sigurnosni prsten (1) i laklm udarcima sKinilc krsl (2) 6.mim udarcima tekica. Kod zglobova koji imaju naskocni prsten vodite ratuna da prsten celom duzinom ude u zleb. Preg!ed"j rasklapanje UnUlnlSnjeg hOlTIokinetickog zgloba. a zatim navucite novu manzetnu i laganim udarcima cekica postayite na mesto novi homokineticki zglob. Stavite na zglob i u stitnik odgovarajueu mast.. " ~ ~ ! r f . 2. pregledate i vraeate jednu po jednu kuglicu. 1.. Isecite stari stitnik i obujmice i bacite ih.. Ovo mozete uCiniti tako sto nakrenete kavez kuglica i zatim vadite. Krst je pricvrscen na vratilo pomocu malog sigurnosnog prstena i moraeete da ga uklonite pre skida- .. Sigumosni prsten na krnju vraliia Sf! mora mmeniti novim pre ugradnje homokinclickog zgloba. Ako se zglob menja sarno zbog pregleda. Ako ste zglob skinuli zbog pregleda i Ciscenja. Pri st<lvljanju masti siedite uputstvo dobijeno uz stitnik odnosllo komple!. mesing .' plastika. 4. 3. oznacite medusoban polozaj krsta i spoljnog kuCista kako biste mogli da sastavite zglob bez promene poloiaja. Njega treba zameniti novim pre ugradnje novog zgloba. Nikada nemote ponovo ugraclivati stare stitnike. Na kraju pogonskog vratila nalazi se mali osigurac. proverite u kakvom su stanju kuglice. SISTEM ZA PRENOS SNAGE KugJicc sc vade zakretanjem kaveza.4 Neki homokineticki zglobovi se drie pomott! uskocnog prstena (1). ) da ne biste ostetili navoje na kraju zgloba. Obrisite mast sa kraja pogonskog vratila. jer on sluii kao granicnik kod postavljanja zgloba na vratilo. Nemojte skidati veliki osiguravajuCi prsten koji se nalazi dalje na pogonskom vratilu. Podmazite malo zleboye pogonskog vratila. 'Spoljni homokineticki zglob se skida . Vodite racuna da zglob naicle na svoje mesto. Pritom koristite cekie od mekog materijala (tvrda guma.a v[. Pritom se mora cuti karakteristicno »klik« kada sigurnosni prsten uhyati zglob. Zamena unutrasnjeg homokinetickog zgloba se vrsi na sledeCi naCin.lliia iag.3. 5.

nja krsta sa vratila. Podmazite mascu krst. Diferencijal: pogon na zadnje tockove K ad bi se automobilom vozilo sarno pravo. jedan tocak bi morao da proklizava pri prolasku vozila kroz zavoj. Podmazite zlebove vratila. Navucite spoljno kuCiste homokinetickog zgloba na krst i postavite stitnik preko zgloba. Skinite krst sa vratila pomocu tekica i probojca od mekog materijala (mesing. Postavite i zategnite obujrnice. 7. Kada automobil skrece. spoljni tockovi prelaze duzi put nego unutrasnji tockovi. bez skretanja. na koje su vezana oba tocka. kuCiste i stitnik. Da je pogonsko kardansko vratilo.6. Ala! i ma!erijai .. satelita iIi i J L __ . Ova dva zupeanika su okrenuti jedan prema drugom i uzubljeni su sa dva mala konusna zupcanika. sklop zupeanika izmedu dya pogonska vratila zadnjeg pogonskog mosta. Diferencijal omogucuje da se zadnji tockovi pri prolasku kroz zavoj krecu razliCitim brzinama.I I I I . 4. Da bi se ovaj problem preyazisao ugracluje se diferencijal. bakar . 374 5. kruto uzupceno sa vratilom iz jednog deja. kod konvencionalnog pagona na zadnje tockove. Navrtku na glavCini osovine zategnite prema uputstvu proizYoclaea i posto ste spustili automobil sa dizalice. tzv. ). . onda diferencijal ne bi bio potreban. ali obrnutim redosledoffi.njim krajevima pogonskih vratila. Dva mala zupcanika. povezana su sa unutra. Za skidanje mozete koristiti i izvlakae za male zupcanike. Postavite novi sigurnosni prsten na kraj vratila kako biste prievrstili krs!. Sada mozete ugraditi pogonsko vratilo prema uputstvu iz odeljka "Zamcna pogonskih vratila kod vozila sa prednjim pogonom". iii zupcanici diferencijala.. koji se zovu bocni. Isto vazi za zavrtnje na tockovima. a zatim navucite nov stitnik i laganim udarcima eekica postavite krst na mesto. Krst se navlaci na vratilo tako sto zakosena ivica ide prva na vratilo. I .

Posta ste skinuli tep za dolivanje ulja u difercncijaL slavitc prst da provcrite du Ii jc niva ulja najviSe 10 mm ispod nivoa Olvora za dolivanje. Kada se automobil krece prava.• Blokovi za toekove • Dizalica i sigurnosni oslonci )trkaca«. sa jednim tockom koji proklizava dok drugi stoji u mestu. koji dobija od kardanskog vratila. Je postavlJen na spoljnu stranu OVO" kaveza koji je oslonjen na kuCiste diferencijala °pomocu ® Delovi tipicnog difcrencijala. Kada se auto mobil krece kroz zavoj onda se spoljni tocak okrece vecom brzinom od unutrasnjeg. ani poCinju da »trce« oko zupcanika diferencijala koji se okrece manjom brzinom i pritom rotiraju i oko svoje osovine. avo kretanje osoyine trkaca prenosi obrtanje na zupcanike diferencijala. i sa kojima formiraju cetvorougao. Obrtanje kaveza diferencijala prenosi se i na osovinu trkaca. drugi nece moei da prenese momenat. • Nasadni kljuc iii podeSljivi kljuc U kavezus"nalaze trkaci i zupcanici diferencijala 1 ono 1h OrZ1 stalno uzupcene. tanjirasti zupcanik dobija pogon od konusnog zupcanika i pokrece kavez diferencijala. On deli ukupan obrtni momenat. na dYa zadnja pogonska tocka. 376 J I . i pored toga sto mozda stoji na suvoj podlozi. 375 ________________________________________ dva leiaja. i dalje pogonska vratila i tockove. TrkaCi u ovakvoj situaciji ne deluju kao cvrsta veza izmedu dva pogonska vratila (poluosovine). Tockoyi se pritom okrecu istom brzinom i u istom smem kao ikavez diferencijala. (1) kardanski zglob. Zupcanici diferencijala se okrecu razlicitim brzinama. TrkaCi se nalaze na osovini koja je postavlje. (4) kavez (5).'rmilo. Konvencionalni diferencijal ima jednu ozbiljnu manu. Veliki zupcanik u ?bliku prstena. (2) vratilo konusnog zupcanika. (6) zupcanik diferencijal<l. (7) osovma satehta "trkaca'<. kao i potreban prenes snage na pogonske tockove pri kretanju automobila kroz zavoj. Ovi ldajevi omogucuju da kavez diferencijala slobodno rotira u svom kuCistu. tunjirasti zuptanik.a u kavez diferencijala. Kao rezultat toga automobil u takvoj situaciji sloji u mestu. (3) konusni zupcanik. avo znaci da ako jedan pogonski tocak naide na blato iii led. koji se zove jos i »tanjirasti" zupcamk. Ovim dejstyom zupcanika omoguceno je da se zadnji(pogonski) tockovi okrecu razliCitim brzinama. Ako je u tom opscgu anda dolivanjc nije potrt:bno. (8) satelili »('bel« i (9) izlazno '. Tanjirasti zupcanik i kavez se pokrecu pomocu konusnog zupcanika koji je preko kardanskog zgloba povezan sa kardanskim vratilom.

Ako ulje poene da curi odmah vratite cep na mesto.ovih kvaCila se ukljucuju pomoeu opruge. 6. 7.! ulja. Ako je nivo ulja do 10 mm ispod olvora za dolivanje onda dolivanje nije potrebno. i uvucite kaziprst u otvOT . Medutim ako je nivo ulja niii od toga dadajte vrstu ulja koje je navedeno u uputstvu. kod drugih posebni bregovi povecavaju pritisak kvaCila sa poveeanjem momenta zadnjeg mosta. Ovi uredaji imaju specijalna kvacila koja se nalaze izmedu zupcanika i kaveza diferencijala i zatvaraju (koce) sklap kada jedan tocak pocne da proklizava. Pomocll odgovarajuceg alata skinite cep za dolivanje ulja. Osim povremene provere nivo. 1. SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Zadnji pogonski most Alat i materijal • Blokovi za tockove III Odvijac iii Nasadni kijuc • -Qizalica i sigurnosni podmetaci . Bez obzira no to koji tip diferencijala je u pitanju. Proveru ulja diferencijala izvrsite na sledec. 5. Parkirajte vozilo na' ravno tlo.za dolivanje. Ovakvi uredaji se nazivaju zatvaraCi diferencijala.. Pronadite cep za dolivanje ulja u diferencijal. 2. 4. 8. skinite cep. Neka od . mazete biti sigurni u jedno: ova je najtrajniji sklop na automobilu i najmanje je podlozan kvarovima. Uklonite oslonce i spustite automobil sa dizalice prema taekama 1 do 3. Na bilo koji naCin. diferencijal ne zahteva nikakvo drugo odrzavanje. On se obicno nalazi na prednjoj strani diferencijala na oko 70 mm ad najnize tacke kuCista zadnjeg mosta. naCin. ali obrnutim redosledom. i I g Ovaj problem se moze donekle prevaziCi pomoeu posebnih uredaja koji se ugraduju u osnovnu. Blokirajte prednje tockove automobila. Zavrnite i zategnite cep za dolivanje.I I . Podignite dizalicom automobil toliko da ispod zadnjeg mosta maiete da postavite dva oslonca. U tom slucaju nivo ulja je dobar. ovi uredaji predstavljaju preimuestvo pri voznji po ledu i mekanim i klizavim terenima. NAPOMENA: Da skinete cep za dolivanje ulja potreban yam je jedan od sledeea tri alata: nasadni kljue od 10 mm iii 13 mm iii podesljivi kljuc. 9. Ako pri otvaranju cepa nema znakoyu curenja ulja. 3.

Pritom pogonsko vratilo mora da nosi jedan dec lezine vozila. pogonski most i leiajevi prouzrokovaee probleme. i ima tendenciju da postaje glasnije kada auto mobil ubrzava pri velikom optereeenju u odnosu na nivo buke kada se automobil kreee . Buka se jace cuje pri nekim brzinama. oslonjen je pomoeu jednog lezaja koji se nalazi u kuCistu mosta. Kod veCihe automobila prednji tockovi su postavljeni na nepokretan most. U nekim sillcajevirna. Postoje dva osnovna tip a mosta: nepokretan most. Buka koja nastaje u zupeanicima je obieno visoko-frekventno zujanje koje se poveeava i smanjuje sa promenom brzine kretanja automobila. u blizini spoljnog dela vrarila. Kao rezultat toga pogonsko vratilo kod krutog pogonskog mosta nosi velika optereeenja. tricetvrt slobodan i potpuno slobodan. zbog trosenja i opterecenja koja prev3zilaze konstruktivne mogucnosti. Postoje tri tipa krutog pogonskog mosta: poluslobodan. dok Sll zadnji tackovi postavljeni na pogonski most. Ponekad je vrlo tesko odrediti koji zupcanik stvara buku. Posluslobodan most se obicno koristi kod aulomobila sa pogonom na zadnje tockove. nasadni kljuc i nastavak • Spoljna zaptivka • Mast za podmazivanje G latka voznja pri kojoj se automobil kreoe razlicitim putevima i pri razlicitim uslovima u velikoj meri zavisi od pouzdanosti i dugoyecnosti lezajeva i pogonskog mosta. VeCina kvarova zadnjeg pogonskog mosta manifestuju se neobicnom bukom. Sva pogonska vratila su sa unutrasnje strane aksijalnim zlebovima spojena sa zupcanicima diferencijala. vee trpi i sile uvijanja koje nastaju usled kretanja vozila u. kao i boeni 377 SISTEM ZA PRENOS SNAGE pritisak koji nastaje pri skretanju. koja abieTIo nastaje u zupcanicima diferencijala iii u leiajevirna na krajevima kuCista mosta. do tocka. i pogonski most kod koga se oba pogonska vratila okreeu zajedno sa tockovima. a manje pri drugim: Pri nekim brzinama moze potpuno da nestane. Svaki od nj ih se razlikuje po naCinu na koji je spoljni dec pogonskog vratila ucvrseen u kuCistu mosta. koji ostaje nepomiean dok se lockoyi okreeu. Spoljni dec pogonskog vratila. Medutim kod automobil a sa pogonom na prednje lockoye to je obmuto. Kod ovakvog tip a mosta pogonsko vrat jlo ne sarno da prenasi obrtni momenat.• Cekic i izvlakac • Racva. lavlja se kao tandrkanje iii zavijanje niiih frekvencija koje je priIicno ujednaceno.napred. U ovom odeljkll razmotricemo neke od nnein a na koje se v[5i dijagnoza i popravka lezajeva i pogonskog mosta. Buka koja dolazi od neispravnih lezajeva je sasvim drugaCija.

Uz malo speeijalnog alata neke popravke zadnjeg mosta mozete sasvim bezbedno izvesti. 4. ledan je ako je polomljeno pogonsko vratilo: automobil se nece kretati. 378 Skidanje zadnjeg pogonsko'g vratila Ako ste uoCili izvor buke. kako biste spreCiIi da se automobil pokrene dok radite. Ovim manevrima se stvara dodatni boeni pritisak na leZajeve tocka. 2. kocnice. Najeesce je problem u leiaju na izlazu vratila iz kuCista pogonskog mosta. iii ste iz drugih razloga odrediIi da je potrebnoskinuti pogonsko vratilo iz zadnjeg mosta. AIi kod veCine auto mobil a mozete izvuci vratilo. Pomocu odvijaca iii poluge dizalice skinite ukrasnu kapu tocka.ravnomernom brzinom. Skinite dobo. 1. (3) . kao i naglim skretanjem u jednu. Postoji moguenost da je neispravan lezaj koji se nalazi kod diferencijala. dok vi vozite neko sedne na zadnje sediste i pokusa da odredi sa koje strane dolazi buka. iIi lezaj ulaznog vratila diferencijala (konusnog zupeanika). ® @ Komponente zadnjeg rnosta. Buka koju stvaraju lezajevi se moze otkriti pri voznji u hug na nekom sigurnom mestu kao sto je slobodan prost or za parkiranje. Podignite zadnji deo automobila i postavite sigurnosne oslonce ispod kuCista zadnjeg mosta. leiaj i zaptivni prsten pomocu eekica i obicnog alata. 6. sa spoljne strane mosta. Blokirajte prednje toekove sa podmetaCima. (2) dobos kocnice... Skinite navrtke toekova i tockove. Pomocu kljuca malo odvrnite navrtke tocka sa one strane automobila na kojoj cete vrsiti radove. l'arkirajte automobil na ravno tlo. Najjednostavniji posao je izvlacenje pogonskog vratia (poluosovine) i lezaja toeka. Zamena polomljenog pogonskog vratila ipak zahteva nesto strpljenja i znanja. Postoje i drugi kvarovi pogonskog mosta koje je lako odrediti. Ako pritom osetite otpor. uradite to na sledeCi naCin. r o ® . a zatim u drugu stranu. Zaptivni prstenovi kiaja tocka su tokom Yoznje izlozeni mnogim udarima. Zaptivke se nalaze na leiajevima tocka. Meelutim lezajevi u diferencijalu mnogo reele stradaju nego lezajevi tocka. (1) navrtke. 5.~ I :1 3.. a time se i buka pojaeava. Slab zaptivac je drugi: uvek ce se stvoriti fleka ispod parkiranog automobila. L-____________________________ . pa kvar na pogonskom mostu vremenom postaje sve tezi i zbog toga ga je lakse uociti. okreCite dobos i pritom ga vucite napolje. los je bolje ako.

... Nastavite i dalje pailjivo da okreeete vratilo i istovremeno ga potisnite u diferencij. 8. Ponekad su kuglice ojedene. Postavite izvlakac na prirubnicu vratila i sa nekoliko kratkih.1 tako da aksijalni zlebovi vratila i zupeanika diferencijala uzube. 13. (9) nOSlIe leiaja. 1. Skinite izvlakae sa prirubnice pogonskog vratila. (5) navrtka. 1 ® SISTEM ZA PRENOS SNAGE 7... (4) vratilo. 12... ali svi imaju istu funkciju.. Odvojite nosac lezaja sa zadnje nosece ploce kocnice .. a i centralni kavez moze biti labav. iii prirubnica bude okrenuta prema prostoru u kome se nalazi sredstvo za podmazivanje. (12) zaptivka. To ponekad zahteva specijalan alat. Posto ste skinuli pogonsko vratilo i lezaj proverite da Ii su istroseni.. 9. Postoje razni tipovi i konstrukcije zaptivnih prstenova...... (6) spoljni nosae... 11... ....to znaCi da je spoljni prsten labav na kuglicama... NajveCi broj zaptivnih prstenova se moze ugraditi bez specijalnog alata.. 14.. Grub rad leiaja se oseea . Skinite pomocu racve. U prirubnici vratila nalazi se pristupni otvor koji sluzi u tu svrhu.... Pazljivo izvadite sklop vratila iz kuCista.m odvojite 379 ~ SISTEM ZA PRENOS SNAGE 1 ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ .. Obieno se zaptivni prsten moze izvaditi pomoeu odvijaea iIi kakvog drugog alata sa os trim vrhom. korodirali iii napukli.. Ugradnja zadnleg pogonskog vratila Pogonsko vratilo se ugrac!uje na sledeCi naein. (0) zaplivni prsten... Ako menjate sarno spoljni zaptivni prsten leiaja onda to mozete lako uraditi i bez skidanja lezaja sa vratila. Ubacite vratilo u kuCiste i lagano ga okreCite dok ne osetite da su aksijalni zlebovi naisli na odgovarajuce ispuste u zupcaniku diferencijala.. obavezno ga zamenite. (13) kuCiste pogonskog mosta i (14) vijak za pricYrSCivanje. ostrih udaraca cekic.. (8) ldaj..~ nosac vratila. NAPOMENA: Ovaj posao obavljajte pazljivo.prirubnica vratila. Ovaj posao eete verovatno prepustiti profesionalnom auto mehaniearu. (7) zaptivka... Ako imalo sumnjate u dobro stanje leiaja. vratilo i lezaj lZ kuCista zadnjeg mosta....~ . a u nekim slueajevima i presu da biste skinuli i zamenili lezaj vratila. 10... Oeistite i premaZite aksijalne zlebove veatila tankim slojem masti za podmazivanje. Lezaj koji je u losem stanju lako eete prepoznati. i vodite racuna da otvorena ivica.. Ovim cete spreCiti slucajno ostecenje sklopa kocnice pri vadenju pogonskog vratila... (11) sklap dobos kocnice.. nastavka i nasadnog kljuca eetiri iii pet navrtki sa nosaca lezaja.

Ugradite navrtke nosaea prema taeki 7 iz uputstva za: "Skidanje zadnjeg pogonskog mosta« koje se nalazi u ovom odeljku.1oze se pojacati buka motora u kabini iii vibracije poda. menjaca i menjacal diferencijala AlaI i materijal • Poluga • Kljueevi • Nosac za zamenu • Dizalica M otor i menjae. odnosno ne prenosi vibracije motora na sasiju. kao i dodatni gornji nosae koji smanjuje torzione vibracije odnosno zakretanje motora pri ubrzavanju i usporenju. a ei ~ I " r i i I " I Kada popusti nosae moze se dogoditi jedna od nekoliko stvari. 3.· 380 4. Nosaci dde motor i menjac iii menjaCidiferencijal na mestu. h. Postavite nosae leiaja na zadnju noseou plocu i· kuCiste mosta. Postavite !Otak i rukom zavrnite navrtke toeka. Kada ste postavili vratilo na svoje mesto. Izvadite osionce ispod zadnjeg mosta i spustite vozilo sa dizalice prema tatkama 2 do 4 iz uputstva za: »Skidanje zadnjeg pogonskog mosta«.2. volana iii palice menjaea. a da prilom imaju odrec!enu elastionost koja prihvata. 7. ali obrnutim redosledom. 6. Maze se euti udaranje i eegrtanje . ali obrnutim redosledom. nastavite da ga potiskujete sve dok lezaj do kraja ne nasedne u kuciste mosta. Kod poprecno postavljenih motora u vozilima sa pogonom na prednje tockove ima i do cetiri nosaca za motorimenjaCi diferencijal. Moze se cuti dosta glasan udarac iii javiti podrhtavanje kada se automatski menjae stavi u brzinu iii polazi sa mesta. odnosno menjaCidiferencijal se oslanjaju i izoluju pomocu nosata naeinjenih od gume i metala. 5: Ugradite dobos koenice. 8. Automobili sa pogo nom na zadnje tockove i sa linijskim motorom obieno imaju dva nosaca motora (po jedan sa svake strane) i jedan na zadnjem delu menjaea. Izvezite auto na probnu voznju. Nosaci motora.

prednje toekove. Zovu se am OfSISTEM ZA PRENOS SNAGE tizeri obrtnog momenta i proizvode se i za mat ore koji u originalnoj varijanti nisu opremijeni gornjim nosacem.kao kad izduvna cev dode u kontakt sa sasijom iii drugim delovima karoserije. Ovo kretanje izaziva zamor metal a i konaeno pucanje. kod motora Cija se radilica okreee u smem kazaljke sata. 2. Postavite dizalicu ispod motora. 381 ----------------------------------------------------------UPRAVLJANJE I v . U radnjama za rezervne delove mogu se naCi nosaci nalik na male amortizere i oni su mnogo bolji od original nih delova. Postavite novi nosac. Onaj no sac koji se stalno isteie najbrie propada i dopusta da se motor zakrene svaki put kada se menjae ubaci u brzinu i kada se ubrzava sa mesta. To na kraju dovodi do propadanja gumenog dela nosaea. Napomena: Ova operacija nije potrebna kada se menja gornji Dosae kod vozila sa pogonom na. Svaki od ovih simptoma moze ukazivati na pokidan ili propao nosac. 5. Zamena nosaca 1. Na to se moie nadovezati kvar izduvnog sistema posto poveeano istezanje i zakretanje matora izaziva otescenje cevi spojeva i zaptivki izduvnog sistema. Dodavanjem ovakvog nosaca mogu se bit no smanjiti vibracije matara i produziti radni vek izduvnog sistema_ Prednja cev izduvnog sistema kod vozila sa pogonom na prednje toekove ima vrlo kratak vek zbog toga sto se motor pomera napred nazad pri radu u normalnim uslovima. skinite zavrtanj nosata i uklonite nosae. Ovo nastaje zbog toga sto obrtni momenat metora vIsi pritisak na jedan nosac) a isteze drugi nosae. Kod vozila sa pogonom na prednje toekove gornji nosai: je onaj koji najbrze propada. VESANJE . Povucite menu koenicu i blokirajte zadnje tockove. Ovaj proces ubrzava visoka temperatura motornog prostora i kontaminacija uljem. 4. a desni kod motora Cija se radilica okreee u suprotnom smem. . Ovaj nosac se naizmenicno sabija i isteze svaki put kada se pave cava odnosno srnanjuje broj obrtaja motora. zategni te zavnanj nosaca i spustite dizalicu. 3. Podignite prednji kraj vozila i oslonite ga na sigurnosne oslonce. Kod vozila sa pogonom na zadnje toekove prvo propada nosae sa leve strane. menjaca iii menjacaJdiferencijala kako biste nosac motora koji menjate oslobodili optereeenja. Pazljivo podignite dizalicu taman toliko da no sac oslobodite pritiska.

(5) Sklep zuptastc !etye. Moie se nekom ueiniti eudno zasto se upravljanje vozilom kao veoma vain a kategorija povezuje sa vesanjem. Kako je brzina automobila bila sve veea. mora da ide po krugu manjeg poluprecnika od spoljnjeg. pri zaokretu. Komfor putnika je bitan ali manje vazan razlog za usavrsavanje sistema vesanja. (2) Donje oscilujuce fame. (5) kuglasti zglobovi. stubovi zamenjuju i gemjc oscilujuce rame i kuglasti zglob. koje obieno smatramo pitanjem komfora. i (7) kraj boene sponl'!. I I • • £ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® o (1) Sklap makfersonovog Sluba.ljuc e rame. On je utvrdio da je neophodno obezbediti ostriji ugao naginjanja unutrasnjeg toeka u krivini da bi oba tocka pratila pravilno svoje polupreenike zaokretanja. Vee i obiena logika nam kate da unutrasnji toeak. 0 cemu nam svedoce fotografije tih prvih modela. Osnovni zahvat dobrog vesanja automobila je da omoguCi sigurno "ldanje« vozila na drumu i dobro upravljanje. painju strucnjaka zaokupljao je i problem upravljanja i veiianja. konvencionainog sistema Zll vesanje. (2) zavojna opruga. (3) donje oscill. ! I Kod makfersonovog vesanja. 382 i \ 1 I. .! tocka. konstrukcija automobila je postajala sve komplikovanija. jerje to nevidljivi deo. (4) amortizer. jedva se mogla uoCiti neka razlika u tehnici gradnje izmedu automobiia i kocije sa konjskom zapregom. Mozda bi se moglo oeekivati. (3) zavoina opruga. makar problem vesanja dovesti do jednog jedinog resenja za sve automobile na svetu. Izmedu ostalih detalja. (6) boen a spena. i (6) osovinica rukavc. Ovo pravilo je sarno poeetak u znaeajnom procesu usavrsavanja mehanizama za upravljanje i vesanje. ali na razne naCine. Prednji tockovi se nezavisno.r ehnicki razvoj donee je i mnoga poboljsanja u konstrukciji automobila. Medu prve struenjake koji su se ozbiljnije pozabavili ovim pitanjem spada Rudolf Akerman (Rudolph Ackerman). Kada je prvi automobil izasao na drum. (4) letiSte oscilujuceg ramena. a vaina je (1) Gomje osci1ujuce fame. . da ce posle 80 godina razvoja automobila.

voznja tiha i udobna. Opruge. i (6) diferencijaL 383 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Tipitno nez3visno vcsanje zadnjih tockov" kod vozi!a sa prcdnjim pogonom. da dobro drzi pravac. (1) Oscilujuce rame sa svOjlID Ictistem. (5) zadnja osov!na. ima zadnju osovinu izvedenu kao prostu gredu iii krutu osovinu. da amortizuje sve udare od neravnina kolovoza. Da bi se zadovoljili svi neophodni zahtevi. i konstruktori jos uvek nemaju isti stav u pogledu najpoljeg nacina za pitanja upravljanja i vesanja. imaju uticaja na stabilnost voznje. Ima najmanje cetiri sistema vesanja. to se nije desilo. (7) amortizcr. jer se vee i u oprugama javljaju razlike. Kod zadnjeg vesanja. i da lako podnosi udarna optereeenja izazvana naglim kocenjem. koje nekad pogresno nazivamo i spiralnim. (2) spana zadnjcg locka. Ovi zglobovi obezbecluju konstantnu brzinu obrtanja tockova. Ali tu i prestaje. (4) Granienik opruge. (3) Stega zavnnjima oblika "U«. (2) Uzengija lisnnte opruge. 384 I t _J jedino funkcionalnost. Ali. (2) osciiujucc rame. koja se odlikuje po tome sto sadrii homokineticke zglobove. posmatrano sa strogo strutnog stanovista. razlike u konstrukciji su jos veee. u tome da su prednji tockovi nezavisno ovesani. (3) zavojna opruga. Za obicnog Citaoca i vozaca imaju zoacaja sto utiCll na sigurnost voznje i trosenje pneumatika (guma). Prednji most je izveden kao kombinacija pogonske i nosece funkcije.Tipicno zadnje vesanje pomocu lisnatih opruga. lakode na vozilu sa prednjom vucom. (1) osovina. U ovom primeru na ford cskonu. zatim torzione ili Makfersonov stub (MacPherson). sigurnost upravljanja i komfof. Zadnjc vdanje sa krutom osovinom. Homokineticki zglobovi prenose snagu . Pogon na prednje tockove Suprotno konvencionalnoj konstrukciji vozila sa zadnjim pogonom. veCina automobila sa prednjim pogonom. Sve ova mora biti ostvareno taka da jc upravljanje lezerno. (3) amoniZCL (Ill osovinica locka i (5) zavojna opruga. ocekujemo da vesanje i upravljnje omogueuju lako rukovanje vozilom. (8) Gamja veza amortizcra sa (9) osovinica tatka i (10) nosac osovinic:e locka. Postoji zajednicka crta u svim sistemima vesanja. (4) amonizer. koji su jednovremeno ideo upravljackog sistema i sistema vesanja. (5) roluga za rcgulisanje traga lQckova (6) nosac Sk!Op3 Z<l regulisanje traga lockova. da na zaokretima ne proklizava. (\) Usnale opruge. koji pored navedenih tipova opruga jos uvek cesto koriste i Iisnate gibnjeve. danasnjih automobila najcesee se izvode kao zavojne. Ove razlike u vesanjima. da iskoristi svu snagu motora.

konstruisan je tako da nema nikakvog zazora. Koji zglob je noseCi. . Ako je or ruga postavljena izmeclu osciluj. iako sadrii nekoliko elemenata od kojih jc k uglasti oblik karakteristika sarno jednog. stubovima ovi zamenjuju gornje oscilujucc fame i kuglasti zglob. koja obezbecluje izvesnu clasticnost zgloba i otklanja zazore nastale istroscnjem. Neoptereeeni zglob. donji zglob. Naziva se jos i prateei iii pornocni zgJob. Ako je opruga pOSlavljcna izmeclu gornjeg osciJujueeg ramen a i karoscrije. NoseCi zglob. vesanja i upravljanja. Pomoeni zglob obicno ima zazor koji se moze i uoCiti. lako mozete sa mati po polozaju zavojne opruge. Osiguranje ad ispadanja izvedeno je krunastom iIi samokocecom navrtkom. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Kuglasti zglobovi Alat i materijal • Klinovi za tockove • Dizalica • Ukrucenja (celicna sipko 6x 50 x 130 mill) O sovinica rukavca prednjeg tocka prievrscna je za oscllu]uca ramena. zgloba iIi vrat je konusno izveden j uglavljuje se U odgovarajuCi konusni otvor na vratu osovinice rukavca. Donji zglob ne nosi opterecenjc. kao pomoeni ('csto ima konstrukciono resenje izvedeno sa oprugom u sklopu zgloba. Kod Makfersonovog tipa vesanja sa elasticnim. budue. preko kuglastih zglobova. Obicno je nosee. Kuglasti zglob.]Cih ramena. zglob vise izlozen habanju (istrosenju) nego neoptcrccem. Postoje odrecleni znaci po kojima se u najveeem broju slucajeva moze postaviti dijagnoza i identifikovati koji su elementi istroseni.ima slicnu funkciju kao knleno kod coveka. sto je i logicno. opterecen sa vise od cetvrtine . . a cesto se uprosceno naziva kugla.t glavnog.motora na prednje pogonske tockove. Postoje U osnov1 dva tipa kuglastih zglohova: optereceni iIi noseCi i ne6ptereceni. i to u bukvalnom smislu. Kada dodete u situaciju da vam se cini iii sarno posumnjate da vas mehanizam za upravljanje vise nije u najboljem stanju. a drugi samo obezbecluje kinematiku tj. U ovom pogJavlju razmotricemo naCine i postupke za postavljanje dijagnoze i naCin otklanjanja nedostataka.je optereeeni. vreme je da sistematski ispitate moguce uzroke. gom]e I donIe. istin. gornji zglob je noseCi. ukupne tezine vQzila. i zavojnom oprugom osJonjenom na gornje rame. Donji deo. a delimicno preuzimaju ulogu klasicne osovine. Donji zglob je identican kao kod vesanja sa dva ramena. Prvi nOS1 optereeenja od teZine vozila i udara pri voznji. konstrukciana resenje.

385 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® Delovi tipicnog gornjcg zgloba u sklopu. . kuglasti zglobovi su zreIi za zamenu iIi kontrolu kod strucnjaka. Postavite dizalicu ispod donjeg oscilujuceg ramena i podignite tocak za oko 5 em iznad tla.anjc sa makfersonovim stubovima. drvenim klinovima.. bolje je da yam pri ovoj operaciji neko pomaze bilo posmatranjem iii drmanjem tocka. Ako se uoCi bilo kakvo pomeranje zgloba. (2) kugla. 5. Ako se auto zanosi pri kocenju iIi se cuje zveket u predeIu prednjeg mosta. ~ I ! I 'J 1 • 1 i 386 J = ~ . (1) Casica. Proverite kugle na suprotnom toeku. potrebno je obratiti se strucnjaku iIi ovlascenom servisu. vrsi 5C postuvljanjem dizalicc (4) ispod donjcg osdlujuceg ramena i drmanjem tocka kojim sc moze utvrditi bocni zazar ako ga im3. (6) drill':: spoljnje zaptivkc. (8) kruna sta nllvrtka. ISli postupak vali i zu ves.~ I . . i (10) vrat osovinice rukavca (aeka Zamena kuglastih zgloboya nije preporui':ljiva mehanicaru amateru.. (7) konusno stablo. Osigurajte zadnje lockoye od pomeranp. 2. . Naj'4>:t( ! -I 1 . (9) rascepka. 3. Provcra ispravnosti zglobu. (3) mazalica. Uhvatite tocak rukama za naJnIzu i najvisu tacku i dnnajte ga snaino unutra i napolje. (4) Gamjc oscilujute rame (ili kraj spone) (5) Spoljnja zaptivka. ponavljanjem tacaka 2 i 3. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1 i ) o o Kod vd:mju su oprugom (1) izmedu gornjeg j donjeg oscilujuteg rumena (2). donji kuglasti zglob (3) je nosed i konslruisan je dOl nema nik<lkvog lazoru. Provera nosecih kuglastih zglobova postavljenih na donje rame Evo kako se to vrsi: l. ali on svakako maze sam da utvrdi da Ii je zamena potrebna iIi ne.

Postavite ukrucenje (koniad celicne sipke debljine 6. \ 388 Aka je zllvojna opruga (1) postavljena izmedu gornjeg oscilujuceg ramena (2) i sasije iii karoserije (3). Aka zapazite zazor. Uklonite blokadu zadnjih tockova. obratite se strucnjaku za konacan sud. 3. 2. Provera nosecih zglobova postavljenih na gornja ramena Postupak je sledeCi: 387 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. Spustite kola i uklonite dizalicu. 5. nadole. 4. a ne pod osciJujuce rame. = = ~ ~ f I . postupajuCi po taeki 3. 4. sirine 50 i duzine 130 mm) izmedu gornjeg oseilujuceg ramena i karoserije vozila. Obicno je to 3 do 4 em. Upozorenje: Rad oko opruga moze bili opasan. sarno se ovakvim naCinom gledanja lakse uoei postojanje zazora. Spustite kola i uklonite dizalicu. 7. 9. 6. Ali za rezultat dijagnoze nije bitno koja je vrsta zazora nastala.® . morate mu objasniti da posmatranje treba da vrs. Uklonite osiguranje zadnjih toekova. Osigurajte zadnje toekove od pomeranja. . gornji zglob je noseCi. a vozilo ce ostati u ovom polozaju sve dok se ne pojavi sila suprotnog smera. kako ne bi ste izazvali ispadanje okrucenja. sa obe strane vozila. '{I i ~ i I tiFF t : ~ 8. Ispitivanje is pravnosti zgloba vtSi se postavljanjem dizalice pod sasijll iii karoseriju. Izyadite ukrucenja. Ovim je opterecenje od tdine vozila preneto vise na zadnji most. pokusavajuCi da otkrije ima Ii popreenog iii uzduznog pomeranja u zglobu. Dizalieu postaviti pod karoseriju. tj. Zaljuljajte tocak snaino.Kako ne mozete svakog pomagaea zamoliti da drma toeak. 7. 6. Spustite kola na tlo i uklonite dizalieu. a ne pod oseulujuce rame. objasnjenja 0 postupku sa donjim noseCim zglobovima. Stabilizaciona . Uhvatite prednji branik i podignite ga uvis koliko mozete. ali hvatanjem sarno za gornju najvisu tacku. ponavljanjem tacke 1. Proverite bocni zazor u kuglastim zglobovima. dvojako." zato posvetite posebnu paznju ispravnom postavljanju ukrucenja. Podignite dizalieom prednji kraj vozila za 5 em iznad tla.

Ako se desi da yam pukne stabilizaciona poluga. Veza stabilizacione poluge sa . • Penetraciona tecnost (moze koCiona) • Stabilizaciona poluga. Stabilizaciona poluga se pricvrscuje za ram iIi karoseriju automobila promocu noseCih konzola iii oslonih caura. izvrsite zamenu poluge i svih pripadajucih elemenata. Kad se pryi put susretnete sa stabilizacionom polugom. Kada se yozilo u krivini nagne prema spoljasnjoj strani krivine l ta strana vozila postaje niza a suprotna visa. Medutim. Kraj stabilizacione po luge vezan je za donje oscilujuce rame navojnim spojem iIi pomocu veznog Clana razliCito izvedenog na pojedinim tipovirna vozila. ustvari sipka koja svojim okretanjem izravnava ili smanjuje nagib vozi1a u krivinama. opremljena je i stabilizacionom polugom. Ako se to desi. Nekada se mesto lorna moze i videti. takode.poluga V eCina automobila sa jednakim vesanjem prednjih lockoya. moze se desiti da pomislite kako je to dopuna sistema ogibljenja. Klasieno resenje je u obliku kratke sipke koja prolazi jednim krajem kroz otvor u zavrSetku stabilizacione poluge a drugim kroz otvor u donjem oscilujucem ramenu. vozac ce zapaziti da se 'vozilo u krivini "' SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Ala! i ma!erijal • Platforma • PodmetaCi za tockove • Okasli kljucevi • Nasadni kljucevi sa skakayicom (gedore) • Testera za metal. na oprugu unulrasnjeg tocka. izazivajuCi i njeno sabijanje. To je eeliena sipka postavljena ispred iIi iza donjeg oscilujuceg ramena. Stabilizacione sipke se ugraduju i na zadnje mostove. Precnik poluge je oko 20 mm. Uobicajeni kvar stabilizaciooe poluge uzrokovan je ispadanjem neke od gumenih caura. gumenih podmetaca iii pucanjem veze sa oscilujuCim ramenom. sa pripadajucim delovima • Bela mast nagmJe vise nego pre. stabilizaciona poluga ne prima ni dec opterecenja vozila na sebe. U sklop ove veze ulaze i odgovarajuce podloske i gumene caure itd. Stabilizaciona sipka spoljnjeg tocka. To je. a time i yracanje poprecne ose vozila u polozaj blizak onome koji ima u yoznji po pravoj deonici puta. Zamena stabilizacione poluge j pripadajuCih elemenata Retkost je da se stabilizaciona poluga slomi.

6. izvucite Je 10. isprcd iii ira osciiujucih ramcna (2). Vezne elemente postayte u saglasnosti sa uputstyom za njih. Za ovo ce vam biti upotrebni nasadni kljucevi (gedore) sa i bez skakavice. da bi ste ih lakse izvadili. 390 Napomena: Stavite malo bele masti na gumene elemente pre montaze na polugu. 11. 7. 9. Evo kako se zamenjuje stabilizaciona poluga: 1. DdeCi cvrsto stabilizacionu polugu jednom rukom. Zaokrenite krajeye stabilizacione poluge tako da budu okrenuti nanize. Prikazani su i flo. Zategnite rucnu kocnicu. ionako sve to posle bacate. 8.aei (3) stabilizacione poluge kao i ve Zlli e1ementi (4). Skinite sve vezne elemente koji vezuju krajeve stabilizacione poluge i donjeg oscilujuceg ramena i odbacite ih. Koriscenjem penetrirajuce tecnosti. Postupite po tackama 9 do 5 (obrnutim redom od demontaze) 12. 389 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE \ CD VeCina aUlomobila ima ugradenu stabiiizllcionu ro1ugu (1). Osigurajte zadnje tockove podmetaCima. 3. Olabavite. ali ne skidajte zavrtnje kojima su oslonci stabilizatorske poluge prievrseni za karoseriju.oscilujuCim ramenima. 13. 5. Oslobodite zadnje lockoye od podmetaca. kao i odgovarajuce enure. pazljiyo demontirajte zayrtnje i sa drugog oslonca. obicno je blokirana (zapekla) usled korozije. Napomena: Neki od veznih elemenata mogu biti tako jako korodirani da se ne mogu skinuti ni posle upotrebe penetrirajuce teenosti. Lie . I J 1 I I i . IX1S!avljeno u poprccnom polozaju. Postavite vozilo oa platformu (prednji kraj). ad dcbljeg ceiika. Ukljueite motor. oslobodite ruenu koenicu i spustite yozilo sa plat forme. Skinite potpuno zavtnje sa jednog od oslonaca stabilizacione poluge i spustite ovaj kraj stabilizaeione poluge na tlo. Montirajte nove nosace stabilizacione po luge na istu. 14. mozete sebi olaksati posao. jednostavno ih isecite rucnom testerom za metal. i podmetace od gume i metala. 2. Spustite slabilizacionu polugu is pod yozila. 4. Ako se to desi.

zavisno od tipa automobila.asiju iii oscilujuca ramena. a vezani su za jedno iIi drugo. II i l I Granicnici oscilovanja tockova Alat i materijal: • Podmetaci za tockove e Dizalica i sigurnosna postolja • Okasti kljucevi • Granicnici (novi) G ranicnici oscilovanja tocka iIi kratko granicn i c i ~ su gumeni komadi zalepijeni na celicne ploce. i . Postupak zamene je razlicit za prednje i zadnje granicnike. pomocu kojih se pricvrscuju na .I . Na vozilima koja imaju gibnjeve na zadnjem mostu.' " if· . Zamena zadnjih granicnika .I I I j J ! . Oni ogranicavaju kretanje tocka nagore. . montira se preko jednog centralnog zavrtnja zavarenog na celicnu ploeu. potrebna je zamena. I I: I". Prednji tockovi obicno su opremljeni granicnicima montiranim oa karoseriju vozila. ' II :' I 1 I i I I . Ako je granicnik oscilovanja tocka na vasem vozilu otpao iii ste zapazili da se gumeni dec odvojio od metalnog. graDicnici Sli postavljeni izmedu zadnje osovine i sasije iIi karoserije voziIa. Ako se pojavi procep. VeCina granicnika oscilacija. Neki granicnid imaju liske i pricvrscuju se sa dva vijaka. sprecavajuCi njihov udar u metalni dec vozila. PreporuCljivo je da povremeno proverite stanje granicnika jednostavnim povlacenjem za gumeni deo. morate ugraditi nov.

Podignite prednji kraj vozila i osigurajte ga od pada. Montirajte nOVl granicnik obrnutim redam. kod opruga se on meri brojem oscilacija koje je opruga pretrpela u radu. . 3. Okastim kljucem. Spustite vozilo. Demontirajte navrtku centralnog vijka g r a n i c ~ nika iii odgovarajuce vijke. Montirajte novi granicnik obrnutim post upkorn prema tacki 3. prema tacki 3. . a i stoga sto celiena opruga dugo zadrzava 391 SISTEMZA UPRAVLJANJE I VESANJE opruga (1) clasticnost »fedcrovanje" vozi]a svojim uvrtanjem. VeCina ih je naCinjena od specijalnih celika. obrnutim postupkom tacaka 1 i 2. i celik ima svoj vek. skinite navrtku iii vijak koji drze metalni dec granicnika na sasiji.opruga.Zamena se vrsi na sledeCi naCin: 1. Podignite zadnji deo vozila i postavite postolja pod sasiju.. zadnji most. 5. Postavite podmetace pod zadnje tockove. Osigurajte prednje tockove sa podmetacima. zatim lisnate opruge (gibanj). koristeCi potreban okasti kljuc. ima i nekoliko tipova opruga koje se koriste na automobilima. Pre iii kasnije opruga gubi svoje pocetne karakteristike ili pukne . kucistu 'j ------_. Ima niz konstrukcionih resenja njihovog postavljanja na vozilima.ca tip a opruga su: Zavojna .. Spustite kola obrnutim postupkom iz tacaka 1 i 2. odnosno -izmedu osovine i sasije iIi karoserije. 2. -_ . Po!uga je llcvrkena za sasiju (iU karoseriju)·2 i za donje oSci!ujuce rame (3). 4. Zamena prednjih granicnika Postupite na sledeCi nacin: 1. koje masovno koristi americki Chrysler (Krajzler) za prednje vesanje vozila sa . 2. zavisno od konstrukcije. svoje karakteristike nepromenjene. koja se koristi na skoro svim tipovima auto mobil a za prednji most. fiksnim iii podesavajuCim postoljima. Ali kao i svaki metal._----_ ._. i treCi tip. i na mnogobrojnim modelima i za. Celik se koristi zato sto je izuzetno trajan materijal. 3. Takode. torzione opruge iii sipke. a neke su i od staklenih vlakana. _--SICTCM zadnje osovine iIi oscilujucem ramenu. pretezno za zadnji most.• Tri najce. 4. 5. Opruge i torzione sipke O pruge sluze za ublazavanje udarnih opterecenja usled nail ask a tockova na neravnine na kolovozu i povecanju konfora putnika.

Torziona opruga odrzava potrebno rastojanje izmedu vozila i podloge. opruznog dejstva. i omogucuje vertikalni pomeraj tocka kada naic!e na neravnine na kolovozu. su obicne sipke od opruinog celika. . Vertikalno pomeranje tocka.zadnjim pogonom." " I Ii I " . Visina vozila iznad !la. 392 Torzione opruge Torzione opruge.' I 'l 'oj i 'r. kao i neki evropski proizvodaci. R '" f:I I i§ iii f'. izaziva uvrtanje (torziju) ovih sipki u granicama elasticnosti. I' 'i " B! . koje ugraduju Chrysler na prednjim vdanjima. Drugi kraj je pricvrScen za donje oscilujuce rame prednjeg vesanja. jednim krajem pricvrseene za sasiju vozila da se ne bi mogle okretati. tj. svojih automobila. posebno se specifiI I I i ) i I i If I I 1 " \I lj.

.iii • . Stubovi nose i zavojne opruge (3) a pricvrsccni su zavrtnjima za osovinicu rukavca.. Ovaj tip makfersonovog siuba (1) ima teflonski klip (2). Na slici Sf: vide i (4) amortizer i (5) osavinica rukavca tocka. II SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE VeCina ima zavojne opruge (1) na prednjem vdanju.. \f cpo I! (0 1 . IT I '-riI ..... kaje su posI3vijene izmedu gornjeg (2) i donjeg (3) oscilujuceg ramcna. t 0 'lJ !P Z . Ii I' I J J t " I I J .. / "-r III 111I . 393 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE I _________________________________ ' """"' .

izmedu gornjeg ramena i sasije iIi karoserije. Proverite da Ii su Yam obe strane automo. . Yeti bro] listova. moraju se zameniti. ObieTIo ih ima vise razliCitih duzina. uporedite to sa drugim autamobilima istog tipa. Prednji krajevi gibnjeva u vidu llske vezani su za sasiju »samirno«. sastavljenih u jedan sklop . bila podjednako udaljene od tla. Zavojna opruga se ne moze regulisati (kao naprimer torziona). jedino resenje je da ih zamenite. Kod prednjeg vesanja. gibnjevi se ne magu podesavati.gibanj. Provera opruga Ako zapazite da yam outomobil proklizava u bocnom pravcu za vreme voznje. zavojne opruge se postavljaju izmedu gornjeg i donjeg oscilujuceg ramena. (1) Usnata opruga. dra od strane proizvodaca i zove se »konstruktivna visina voznje«. izmedu elemenata vesanja iIi izmedu ovih i karoserije odri3va konstruktivnu visinu voznje.tc zadnje osovine. mOra se zameniti. Kad Chrysler-ovih automobila to je obiono prva stvar koja se podesava u postupku centriranja prednjeg trapa. jer su izgubile svoje 1 \ . TipiCrlO vdanje na automobilu sa zadnjim pOgoflom. Centralni dec gibnja pricvrscen je za kuCiste zadnje osovine. Zadnji kraj gibnja oslanja se iIi vesa a sasiju preka pokretne uzengije. Ako izgubi svoje karakteristike.I r I . Kada izgube pocetne karakteristike. Lisnate opruge (gibnjevi) Dejstvo Iisnatih opruga moie se uporediti sa uronjenom daskom. daje »tvrdw< voznju za sportski nastrojene vozace. a cesto i na zad. konstruktori mogu da podese vozilo na razlicite uslove voznje. iIi oko Makfersonovog stuba. konforniju yoznju. pa ·se ne preporucuje za amaterski rad. Koristeci vise listova. Zavojne opruge NajveCi broj danasnjih automobila ima zavojne opruge na prednjem veSanju. manji broj listova. (3) diferencijaL i (4) amOr!lzer. Elasticna sila iIi sabijanje. {2l kuCi!. Ako zakljuCite da su opruge popustile. I avo je pasao za profesionalca. njem. Za podesavanje je potreban specijalan instrument za merenje. Ovo je posao za profesionalnog mehanicara. 394 Retko se koristi gibanj sarno sa jednim Iistom. znaCi »rneksu«. uzrok maze biti izazvan skracenjem opruga iIi uvijanjem torzionih sipki. Izmerite sva rastojanja ad blatobrana do tla. Slicno zavojnim oprugama.

prvobitne karakteristike i ugrozavaJu stabilnost vozila. . Amortizer moze biti postavljen i u unutrasnjost opn. jer mu je glavna uloga da prigusi oscilacije tocka "I. . Svaki pome1 "1 J raj ovesenja tocka. . dok se drugi kraj I vezuje za Sasiju iii karoseriju vozila. iii pak na posebnoj konzoli koja uopste nije u vezi i sa oprugom.II i i I l I . Okasti kljucevi • Cekic i probojac (izbijac) • Cevasti kljuc • Nasadni kljucevi sa skakavicom • Univerzalni podesivi kljuc • Amortizeri • Pentraciona tecnost • Alat za sabijanje opruge (na Makfersonovim stubovima) I N aziv amortizer je odomacen. Amortizeri i Makfersonov stub Ala! i materijal: • PodmetaCi za tockave • Dizalica i sigurnosna postolja •. M j I ! t: r I i 1 I I. 9\<0 opruge iii pored nje. . To je posao koji treba da obavi profesionalac. a nikako vi sami iIi neka druga nestrucna osoba. prenosi se i na amortizer.lge. na tacna odreden naCin. odnosno karoserije. ali bi nasa rec : I prigusivac bolje opisala funkciju amortizera. Upozorenje: Ne pokusavajte da zamenite ~ p r u g e samil Napregnuta opruga je veoma opasna. . bilo nagore iii nadole.. • Svaki tocak ima svoj amortizer. Prednji amortiI I ~ I ~ zed se oslanjaju jednim krajem na spoljni kraj jednog od oscilatornih ramena.

pri cemu se klip krece kroz teenost kojom je amortizer ispunjen. }I III: i' I CD 0 Ima dosta razlika u konstrukciji amortizera posebno u naCinu izvodenja pomenutih ventila u klipu. . Obieno se ovo deSava bez otpora.: Zadnji amortizeri se postavljaju tako da im je '1 jedan kraj vezan za zadnju osovinu a drugi za . jer oni odreduju karakteristike rada amortizera. a vezan je preko klipne po luge u obliku sipke sa zastitnom cevi amortizera. povrsine cevi amortizera su fino obradene i predstavljaju neku vrstu hidraulicnog cilindra. I ispunjenih hidraulicnom tecnoseu. Klip ima otvore iii ventile za prolaz hidrauliene teenosti.I . Tvrdi amortizeri su manje udobni za vozaea. (2) klip. jer je vedna danasnjih amortizera jednosmernog dejstva. abieno namenjeni trzistu rezervnih deloya. Pored opisanog glavnog. kao i svaki drugi cilindar sadrii klip. a teleskop amortizera se uvlaci. opruga se sabija. a cilindar na oscilujuce fame iIi osovinu. Cilindar amortizera.dnjost tipicnog amortizcra. Postoje amortizeri. 395 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Tipican naCin vezivanja donjeg kraja amortizera na ameri'ckim kolima je sa dvostrukom uskom. koji je tacno odreden za pojedini tip amortizera. Ako toeak naide na neravninu i recimo pode nagore. sasiju iii karoseriju. (4) venti! U o!vorcnom poiolaju. teleskop amortizera se razvlaCi i klip se ponovo krece kroz tecnost ali ovog puta uz otpor. koji su podeseni tako da obez---- . Karakteristika prigusivanja amortizera utiee na opste karakteristike sistema vesanja i ukupne vozne osobine automobila. Karakteristika amortizeIa zavisi od veliCine otvora i izvedbe ventila u klipu amortizera. ali poboljsavaju stabilnost yozila i olaksayaju upraYljanje u zaokretima. iIi pod velikim teretom. Ovo ima uticaja na opstu stabilnost vozila. : (5) vcn!il U Z8!VOrc. Zastitna cev se vezuje na karoseriju iIi sasiju vozila.nom poiozaju. amortizer ostvaruje i jedan pomocni efekat u smanjenu naginjanja vozila u krivini. U osnovi svi arnortizeri ipak fade na isti naein. i I VeCina amortizera je u vidu teleskopskih cevi. U nutrasnje IIL __ _ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1\ Ii I Unutr:. (1) Prenosna poluga. Kada opruga pocne da se vraca u prvobitni polozaj. (3) hidraulicna tccnost.

Ako je u pitanju donji centralni zavrtanj zadnje osovine. Ovaj nadpritisak omogucuje boiji rad amortizera u teskim usiovirna. Jedan rasprostranjen naCin vezivanja amortizera za ostale delove vozila. Ovakvi se amortized nazivaju i »radijalno podesenim«. . Donji krajevi prednjih amortizera na ameriekim automobilima. Ovaj naCin vezivanja amortizera je gotovo jedini za gornje krajeve prednjih amortizera. ·1 I II 1. (3) pomocu »oka« i (4) dvostrukom uskom. Ima mnago naeina na koji se mogu postavi ti amortizeri na vozilu. I II IIII1 0) 0 Razni nacini vezivanja amortizera. ali postaju tvrdi kada naidu vece neravnine. on se provlaCi kroz otvor na posebnoj ploCici zavarenoj za zadnju osovinu. je pomocu centralnog zavrtnja koji izlazi direktno iz teleskopske cevi. Sam amortizer. 396 i I 'i ji beduju udobnu voznju preko malih neravnina. . obieTIo se pricvTscuju za usku nn oscilujucem ramenu. jeT sprecava penusanje tecnosti i pojavu isparavanja.--' ~ . Ovaj nacin koristi se iIi za gornju iii za donju vezu zadnjih amortizara. jeT otklanjaju truckanje -koje obicno izaziva Yaznja sa radijalnim gumama visokog pritiska. Druga inovacija na savremenim amortizerima je koriscenje azota za odriavanje izvesnog nadpritiska u cilindru amortizera. pak ima odgovarajuce »oko«. (I) Centrulnim zuvrtnjem. Nekanovija voziia imaju amortizere sa elektromagnetom na vrhu amortizera kojim mozemo menjati karakteristiku amortizovanja i u voznji. Centralni zavrtanj se provlaCi kroz odgovarajucu TUpU na karoseriji vozi1a iIi posebnoj konzoli koja nosi amortizer. 1 III II III I I. Svi koriste gumene prstenove kao jastuCice za ublazavanje udara u tatkama vezivanja amortizera za karoseriju odnosno oscilujuce Tame. (2) poprecnim zavrtnjem. Neki amortizeri imaju mogucnost podesavanja okretanjem kucista amortizera (teleskopske cevi) u zeijeni poiozaj pri montazi. Obicno postoje tri mogucnosti: meko-normaino-tvrdo.

kao nap rimer . ---_. 4. Pre pocetka rada uverite se da Ii ste nabavili odgovarajuCi amortizer za zamenu. osiobodite gornje veze na oba amortizera. na primer i po tome da Ii yam se automobil ljulja napred-nazad po nekoliko puta. PaZljivo skidajte sve podmetace i umetke.Postoje i drugi naeini pricvrsCivanja amortizera. Ako je kod vas takav slucaj. Ima dosta slueajeva da su amortizeri izvedeni sa »okom« za pricvrsCivanje na aba kraja. kraj amortizera sa »l)kom« za zavrtanj. U oba slueaja su te prikljuene veze integralni deo amortizera. koje ne moze da ne smeta uhu vozac3. ako koristite penetrirajucu teenost za vlazenje elemenata za pricvrsCivanje. za izbijanje zavrtnjeva._-----SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Ako se to dogodi. Napomena: Olaksacete demontaiu starog amortizera. Pogledajte da li yam je neki elemenat za pricvrsCivanje amortizera polomljen iii napukao. Zamena zadnjih amortizera Ako morate zameniti jedan amortizer. Pregledajte da Ii su yam gumeni prstenovi na prikljuccima amortizera istroseni. lspitajte svaki posebno na sledeCi naein: L Potraiite tragove curenja teenosti 1Z amortizera na teleskopskim cevima. posle zaustavljanja kocenjem. Ucinite isto na donjim vezama amortizera. pa je bolje da ih oslobodite dok je automobil jos na tlu. preporucljivo je da zamenite i njegov parnjak na istoj osovini."-----SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE . zatim kraj sa poprecnim zavrtnjem. ne pogorsavaju fad amortizera. treba ih zameniti. pristup gornjim vezama amortizera je kroz prtljaznik. ? Podignite zadnji deo vozila i postavite sigurna postolja ispod kuCista zadnje osovine. Napomena: na nekim vozilima. ali izazivaju lupkanje. jedan iIi V1se amortizera su verovatno u losem stanju. Provera amortizera Ako amortizeri nisu vise u stanju da prigusuJu ascilacije vozila. Koristite cekic i izbijac. Pogledajte da Ii je spoljasnjost cilindra amortizera ostecena. Napomena: Kod nekih vozila. 2. 3. To se moie zapaziti. morate prethodno skin uti i ploou za pricvrsCivanje zadnje 397 . Postupak za zamenu zadnjih amortizera je sledeCi: L Postavite podmetace uz prednje tockove. Odgovarajucim okastim iii nasadnim kljucem. ako je vas amortizer sa takvom vezom. na zadovoljavajuCi naCin. naravno ako menjate oba. oslobodite gomje veze amortizera. ili je moida klipna poluga (sipka) korodirala._. 4. ulubljena iIi iskrivljena. pamteCi iIi zapisujuCi njihov redosled. Istroseni gumeni prstenovi. 3.

Skinite amortizer. 8. Skinite navrtke za prievrsCivanje donjeg kraja amortizera. Napomena: Na nekim vozilima. ova veza je skrivena iIi zaklonjena elasticnim zaklonom postavljenim preko prednjeg gornjeg zida blatobran a (»kosa«). Postavite podloske i druge elemente na gornji prikljucak amortizera. Ovim tete spreCiti okretanje navojne 'lipke za vreme odvrtanja navrtke za pricvr'lCivanje. 3. koristeCi odgovarajuei okasti iIi . i gore i dole. 399 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 6. 4. Postavite podmetace uz zadnje tockove. UCinite to odgovarajucim kljucevima. da biste prisli vezama amortizera. OdgovarajuCim okastim kljucem. a malim podesivim kljucem drzite kraj navojne 'lipke. tako sto cete izvlaCiti iIi uvlaeiti teleskope amortizera koliko je potrebno. prema obrnutom redosledu taeaka 1 i 2. spustite vozilo. Podignite poklopac motora (»haubu«) i pronadite gornju vezu amortizera. I I: I j 1. POdignite prednji kraj vozila.Zadnje YeSanje sa zavojnim oprugilma (1) i oscilujuCim ramenima (2) umesto !isnlltih opruga. uhvatite gornju navrtku za pricvrsCivanje amortizera. 2. Amortizeri su donjim krajevima (3) vezani na Osoyinu a gornjim (4) nil sasiju. Odvajanje donje veze amortizera okastjm kljucem. Podesite donje veze amortizera prema odgovarajuCim prikljuccima na vozilu. ubacite amortizer i blago pritegnite gornji zavrtanj. 5. i osigurajte ga sa postoljima. oSQvine. postupite na sledeCi nacin pri zameni prednjih amortizera: I I J 1 --------If I I . Odvrnite tu navrtku i skinite je. zatim propisno pritegnite sve zavrtnjeve. 398 7. Zamenite i drugi amortizer ponavljajuci postupak po tackama 3 do 6. Kada ste i to zavrsili. 6. Postavite elemente za ucvrsCivanje i na donji kraj amortizera. Zamena prednjih arnortizera Ako sistem vesenja vaseg vozila nije izveden sa MacPherson-ovim (Makferson) stubovima. Ponovite tacku 2 i na drugom amortizeru. koji SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE viri iz navrtke. 5.

ali moiete to obaviti i naknadno u speciializovanom seIvisu. Postavite novi amortizer prievrstite donje veze. Zatvorite haubu i uklonite klinove tockova. Na nekim vozilima. 2. a moida ga moiete i zameniti za vee remontovani. Na drugim vozilima morate izvaditi ceo stub. osigurajte zadnje toekove i podignite automobi!. 12.nasadni kljuc. "Nepopravljiva« varijanta je zatvorena i potom zavarena. 9. 13. evo kako eete to sami uraditi: l. Ako postoji moguenost popravke. da bi ste izvr5ili rasklapanje na radnom stoln. amortizer se vadi sa gomje strane. i\ko vas ove dye teskoee ne navedu da ceo posao prepustite profesionaku. centriranje se podesava preko ekseentrienih zavrtnjeva na donjem kraju . Napomena: U nekim slucajevima. Zategnite ruenu koenieu. sarno gomji dec stuba. sto je naravno skuplje. Zamena Makfersonovog stnba Makfersonov stub moze biti izveden tako da se moze popraviti iIi zameniti. Ako je to slueaj. taka da se stari elementi amortizera mogu zameniti novim patronom amortizera. Izvadite amortizer sa donje strane. stub se moze rasklopiti. treba yam alat za stezanje opruge kako biste je mogli demontirati sa gornjeg del a stuba. centriranost trapa se ne remeti. da bi se prislo kuCistu amortizera. Pricvrstite gomje veze oba amortizera. koliko je potrebno da se izvadi stari ubaei novi umetak amortizera. Prvo. mora da se demontira i da se ukloni opruga. mogu se popraviti na dva naeina. 11. Novi amortizer istegnite potpuno pre montaie. Postolja postavite tako da su oscilujuca ramena potpuno slobodna. Prostor aka tocka je takav da omogueuje naginjanje kuCista amortizera. je sto mnogi sistemi vesanja moraju biti ponovo eentrirani posle zamena stuba. 10. Spustite vozilo. obrnutim postupkom iz tacke 5. tako da se mora izvrsiti zamena celog stuba. 8. 400 Drugi razlog koji oteiava rad amateru. Kredom iii flomasterom obeletite poloZaj zavrtnjeva za pricvrsCivanje na oba kraja stuba. Sami ne moiete izvrsiti dovoljno tacno eentriranje trapa. a potom moiete izvaditi amortizere odozgo. Na drugom tipu vozila. Stubovi predvideni za popravku (»osveienje«). 7. posle pravilne montaze gornjeg dela stub a. Makfersonov stub nije uvek pogodan za am aterski rad. mozete odneti ceo sklop u servis. Na nekim vozilima. (Ako ne moiete da pozajmite takav alat. gde ee biti popravljen. morate prvo skinuti tri zavrtnja koji priteiu montainu plocu amortizera za karoseriju. Ponovite taeke 5 do 9 za suprotni amortizer.

' t ~ . ~ . \ = !i SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Podignite vozilo taka da se osianja on sasiju iii karoseriju. moZe vam ustedeti centriranje trapa posle zamene. bez oslobadanja donje veze stuba. ~ . garnjc priteznc z<lvrmje (1) Ake je crevo kocnice pritvr. Navrtku eete skinuti doenije. a ima dovoljoo mesta da se isti izokrenu napoije bez razdviljanja donj/: veze. Os!obodite ga i uklonite pre vadenja stuba_ 401 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE i . stuba sa YQzilom. Tu sad. Napomena: ovo se odnosi sarno na stubove koji su predvideni za opravku. Ako je stub "popravljivog« tipa i imate dovoljno prostora oko toeka. moraeete po svoj priliei da vrsite ponovno centriranje trapa. Krcdom Hi tlomasterom povucite liniju (1) preko vrha makfersonovog stuba i montazne ploce. CD I Ake se radi 0 »popravljivim« slUbovima. moie biti u pitanju jedan iii dva zavrtnja za prievrseenje iii dva ekscentriena zavrtnja. onda tako i postupite. da ga mozete izvuei napolje sa donje strane. 4. ukljuCivo i oprugu. Navrtku cet e skinUli tek kild stub izvadite IX vozila i slegnete oprugu. kaka hi oscilujuca ramena ost<lla d<l slobodno vise. 3. kada stegnete oprugu pomoeu alata. pre nego sto demontiratc i jednu od ve:w Olabav !te gornju veliku navrtku ouvijanjem za jcd::m do dva kruga.sceno za stub. Otpustite zavrtnje iii navrtke gom]e noseee ploce. Ako menjate kompletan stub. nemojte jos ski dati ove zavrtnjeve kako bi driali stub dok oslobadate donju vezu. potpuno zavrtnjcve gornje nosece ploce. . aka vrsite l<lffienu makfersonovih stubaYa. S. NEMOJTE je jos skidati jer drii gomje komponente stuba. jeT otvori zn pricvrsCivanje na navorn rezervnom delu mogu dosta da odstupaju po svom polozaju u odnosu na one na starOffi. ako koristite slUbeye "popnlyljivog<' tipa. . Odvmite veliku navrtku na vrhu stuba za jedan iii dva kruga. Posto ste skinuli zavrtnje uzmite veliki odvijae iIi siljastu polugu da bi ste mogli razdvojiti donju vew stuba i oscilujueeg ramena. Obeleiavanjem tacnog poloiaja stuba pre demontaie. prethodno odvrnuvsi.stuba. U suprotnom. Skinite zavrtnje koji vewju donji kraj stuba za osovinicu rukavca. .

na suprotnim stranama.. pripadajuce montazne elemente. 6. Mozete uhvatiti stub i u stegu ali pazite da ne ostetite iIi deformisete bilo kuCiste stuba iIi donji prikljucni haj. da bi ste skinuli ovu nayrtku. Ako koristite alat koji se sastoji od dva zavrtnja sa hvataljkama. Ako nemate odgovarajuCi kljuc. U tom slueaju zacepite oba otvora.\ ) Pailjivo postavite ala! za sabijanje opruge nll oha i sabite je {aliko da se njeno gornje sedistc rastereti. i ulazile prljavstina i vlaga. tako dane dode do iskosenja. (6) sklap Makfersonovog stuba. Ako jeste. Sada skinite i zavrtnje gomjeg kraja stuba i izvadite ga iz automobila. Skinite navrtku i istresite . zatim pazljivo skinite i oprugu.'1:. Upozorenje: Opruga je pod znatnim napanom i morale biti izuzetno paz/jivi i apremi. pazite da hvataljke budu tacno po sredini opruge. (1) gornja veza i os!onac. mozete se koristiti klestima za cevi koje koriste vodoinstalateri.. Sada ga moiete zameniii iIi popraviti. neoptereceno naponom opruge. Morate skinuti oprugu i ako je u pitanju »popravljiva« varijanta. (2) sediSte opruge. proverite da li je moida crevo koCionog sistema vezano za stub. koje moie izazvati iskakanje opruge. i sediste opruge. Ako stub sadrii oprugu postavljenu oko njega. j centr. Pailjivo postavite alat za sabijanje opruge na oprugu i sabijte je toliko da gomje sediste opruge ostane slobodno. ona se mora skinuti i posta viti na novi stub. (4) zOlstitnik od prasine. kako ne bi curila kociona tecnost. tu se nalazi cevni prikljucak za crevo kocnice. 8. uo"d1e noyu pn!ronu (J). Sigurnije je da stub u stegu pri sabijanju opruge. 10. 7. (3) granitnik oscilovanja »federovanja« vozita. Na nekim vozilima.\!nu nai:rtku (3). skinite osigurac sa driaea creva i oslobodite crevo. Alat sa stegom je najbolji jer drie potpuno sigurno oprugu u sabijenom stanju. (5) opruga. kako jeste. i caslcu Slarog ulja u kuCiste. tj. skinite veliku centralnu navrtku sa stuba SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Kod »popravljivih« stubova.---@ Monta±na skica skJopa tipicnog makfcrsonovog stuDa. Ostavite oprugu zajedno sa alatom za stezanje. pa morate taj spoj rastaviti. skinite gornju nosecu plocu.· 9. Pre nego sto skinete zavrtnje koji jos uvek drie stub vezan gornjim krajem za karoseriju. no vrhu kuCista nalazi se velika navrtka pritegnuta na centralnu sipku stuba. zaplivnJ prstcn (2). Ako je stub »popravljivog« tipa. i (7) zavrtnji donje veze. Kada ste sabili oprugu i odvojili je od gornjeg sedista. Zavrtnje priteiite ravnomerno. 402 !---@ .

14. proverite oznake koje ste uertali kredorn iii flomasterom. 403 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Pitmanov h . me __ anlzam za upravljanje Alat i materijal: • Podmetai'i za tockove • Dizalica i sigurnosna postolja • Klesta • Okasti kljucevi • yiljuska za demontaiu (»pajser«) • Gekic sa poluloptastom glavom • Celicna cetka . ring). Sada montirajte stub nazad u vozilo prema tackama 2 do 7. ponavljajuCi prethodni postupak obrnutim redom.. ' .ieu starag ulja aka patrone_. 15. U tom slueaju jednostavno odbaeite stari stub i postavite oprugu i sve elemente gornje veze na novi i ugradite ga na vozilo. demontaze stuba. sada ga sastavite i ispustite vazduh iz koCionog sistema (pogledajte odgovarajuce poglaYlje "Sistem za kocenje«). Ako su oznake na istom mestu. Posle ubacivanja patrone. Ako je stub "nepopravljivog« tipa. za vreme. Ako ste bili prinudeni da rastavite crevo koenice. tj. da nema nekih zaostalili del ova i ubacite novu patronu. jer se maze ostetiti fino obradena povrsina sipke a time i zaptivka na ulazu u kuCiste. kako biste ga mogli vratiti. pa cete imati gomilicu raznih delova na podu. Nemojte sipku drzati kIestima ili kljucem za vodovodne cevi. Proverite da Ii je kuCiste stuba potpuno prazno. Postavite novu gumenu zaptiyku ("0. Ako je kuCiste osteceno. Vazduh mora biti odstranjen iz kocionog sistema da bi koenice ispravno funkcionisale.JL 13.stare unutrasnje elemente. Pre nego sto pritegnete gomje iIi donje zavrtnje koji vezuju stub za ostale delove vesanja voziIa. uspite ca. Postavite sve elemente gornje veze stub a obrnutim red om od demontaze. 11. (Ulje potpomaze prenos toplote koja se razvija u patronu stub a za yreme voznje). Neki stuDoyi imaju patrone u unutrasnjosti kuCista. moze se desiti da yam je centriranje u redu. Kad je gornja nayrtka segnuta. Vratite oprugu na stub kako je i bila (ako je na vasem vozilu takvo tehnicko resenje. na primer ima pukotine iIi ulubjenja. Na gornji kraj sipke stuba postavite novu navrtku i pritegnite je prema uputstvu proizvodaca. zatim veliku navrtku kueista i je cvrsto. Sacuvajte staro ulje. 16. mora se zame1 niti novim. jer nisu svi stuboyi sa oprugom oko kuoi'ta). obrnutim redosledom. U suprotnom produzite ovako: 12. mozete skinuti alat kojim je stegnuta opruga. kuCiste je na gornjem delu zavareno. ali veCina ih nerna.

zavisno od konstruktivnog resenja. jedan za prenosnu polugu a drugi za desnu bacnu sponu. Ovo je uobicajeno ali ima i drugih resenja. Napomena: Na sliei je prikazana konstrukeija na kojoj bocne spone povezuju direktno vra! osoviniee rukavea (tocak) i prenosnu polugu. Oba mogu biti izvedena i sa servopogonom. Ako osovina upravljaca na vasem vozilu posle izlaska iz kabine. duzine oko ·15 ern postavljena ispod upravljacke kutije. Ponekad Pitmanova poluga ima dva otvora. Ovo se obavlja na utvrden naCin. Sarna noseca konzola pricvrscena je za karoseriju iii Sasiju na desnoj strani vozila. ulazi u kutiju upravljaca pricvrscenu na bocni zid sasije iii karoserije u motorskom prostoru. Ona je vezana na prenosnu polugu upravljackog sistema. Ovaj sklop ima uJogu da drzi prenosnu polugu u potrebnom polozaju i da omoguCi pre nos kretanja upravljaca i na desnu stranu vozila tj. Mehanizam za upravljanje prikazan na sliei izveden je tako da se postavlja iza osne linije prednjih tockova. I ovo je najcesCi slucaj. Prenosna poluga se pricvrscuje za desni zid motorskog prostora pomocu pratece poJuge nazvane jos i pomocna po lug a iIi »ienjivac«. Bocne spone preko svojih krajeva (krajevi spone) vezuju se na vrat rukavea tocka. Vertikalno pomeranje ovog dela upravljackog mehanizma sprecava se ugradnjom letista u nosecu konzolu iIi jedne duge gumene caure. 404 eIJlm se okretanjem oko vertikalne ose omogucuje skretanje vozila. uz minimum naprezanja vozaca. ima dva osnovna del a: samu polugu i noseou konzolu. Pitmanova poluga je svakako metalna. I prateca poluga moze biti sa dva otvora. a drugi za levu bocnu sponu.• Zabravljiva klesta (»grip« klesta) • Komad metal a tdine 3-4 kg • Okasti kljucevi • Pentrirajuca teen os! • Krajevi spona • Krpe • Osnovna iIi pokrivna boja za metal iii drvo • Raseepke • Prenosna poluga • Sklop pratece poluge i zavrtnji za pritezanje U pravljacki mehanizam. ali ima . koja ide celom sirinom vozila i vezuje se na botne spone. u pitanju je Pitman sistem. Prenosna poluga se zove i centralna spona. na desni tooak. se u osnovi izraduje na dva naCina: sa Pitmanovom polugom i zupcastom letvom. jedan za prenosnu polugu. Sklop pratece poluge. ali uz dovoljno mogucnosti da se »Qseti« put. Uloga upravljacke kutije je da obrtno kretanje upravljaca i njegove osovine) pretvori u pravo!inijsko bocno pomeranje poluga upravljackog sistema prednjih tockova.

jer su zglobne veze na njima.llnom sponom) je navojna. Napomena: Pojam levi i desni u ovom slucaju je relativan. 1\1 l ! i ~ I I • ~ . levi je tada desni i ol:irnuto. Podesavanje duzine prenosne poluge vrsi se uvrtanjem iIi odvijanjem boone spone prema potrebi.:s ~ \ Kod upr41vljackog meh. tockova. Aka se radi 0 vozilu sa upravljacem na desnoj strani treba ih uzeti suprotno. i vati za uobicajeni evropski polozaj upravljaca na levoj strani.konstrukcija gde je citav mehanizam smestem ispred ose tockova.mizma sa pitm::movom polugom. koja je pricvrScena zavrtnjim <l na sasiju. Zglobovi upravljackog mehanizma ne smeju imati zazora iIi ce tockovi »igrati« u voznji i izazvati vibracije upravljackog mehanizma. osiguranje se vrsi pritezanjem obujmice. Duzina prenasne poluge se podesava u svrhu postizanja jednog od elemenata eetriranja prednjeg trapa.I )L I I 0 \ ® CD ~ I 0 ra. koji se zove »uvlacenje« prednjih .. Pitmanova paluga (2) vezuje sc na prenosnlJ polugu (centralnu sponu) (3). Veza boone spone tj..~ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE II 0 'I I I.. Poddavanje se uvek vrsi tako da je razmak prednjih tockova meren ispred teorijske .. .. Zamena krajeva bocnih spona Ret je 0 bocnim sponama. Boene spone povezuju vrat rukavea tocka i prenosnu polugu (eentralnu sponu). njenog unutrasnjeg kraja sa prenosnom po!ugom (eentr. Prenosna poluga je ustvari eev ciji kraj ima unutrasnji navaj u koji se uvrce odgovarujuce navojno stablo bocne spone.. Kada je ova duzina po desena kako treba. tj.. koja prenosi krctanje na bocne spone(4).. osovina uprav!jaca ide do upravljackc kutije (1).

406 Uvucite kljun viljuske za demontazu izrneau vrata osovinice rukavca i kraja spone i udarajte pO viljusci cekieem. Provera ispravnosti zgloba kraja spone vrsi se tako sto se jednom rukom cvrsto uhvati bocna spona odmah do zgloba i pokusava snaino pokretati gore-dole. krunastu navrtku pomocu 405 SISTEMZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® 8) CD In"ucile rascepku (I) i skinite krunas[u navrtku (2). 4. 7. Kada kupujete krajeve spona. Podignite prednji kraj voziJa i postavite sigurnosna postolja. jer je ona i pravljena tako da se moie obrtati. Dva puta prove rite da Ii ste kupili odgovarajuCi kraj ili krajeve. Ovim ste oznaCili dokle treba uvijati . od spregnutog dela. kako bi se otkrio eventualni zazor. Klestima izvadite rascepku iz krunaste navrtke kraja spone i bacite je. Zamena krajeva spona se vrsi na sledeCi naCin: 1. Otistite navoj na tom kraju spone celicnom cetkom i krpom. Ako menjate sarno jedan od krajeva bocne spone. 2. 5.taznom viljuskorn (kao na slici) i cekic sa okruglom glavom. morate ga prvo odvojiti.ose nesto manji nego iza ove ose. Odvrnite i skinite okastog kljuca. 3. vee tim raspolazete. 8.iuskom (3) odvojlc kraj bocm: spone (4) od njenog kraja (kraja botne . Da bi se ovo pravilno utvrdilo. Obojite ociseeni navoj svetlom sprej bojom iIi cetkicom nanesite boju iii temeljnu boju. ali je korisno. Da biste demontirali kraj spone. Posto je to veza konusnog stabla i konusnog otvora. morate koristiti penetrirajucu tecnost da biste olaksali demontaiu. Okastim kljueem olabavite obujrnicu za osiguranje navojnog spoja boene spone i njenog unutrasnjeg kraja. Koristite se demo.>pone) (5) i vrata osovmice rukavca (6). Zglobovi krajeva spona koji imaju vertikalni zazor moraju se zameniti. Krajevi boe. Rasccpkom (1) osigurava 51! krunasta navrtka (2) koja pritetc konusno stablo kugJaslog zgJoba (3) kraja spone (4). Nemojte da vas zavara mogucnost obrtanja bocne spone. 6.ne spone se moraju zameniti cim se pojavi vertikalni zazor u zglobovima. vodite racuna da nisu isti levi i desni kao ni unutrasnji i spoljnji krajevi spona. pa dcmonta±nom viJ. a ne podignuto. taka da yam mehanizam za vesanje stoji sto blize horizontalnom polozaju. Osigurajte zadnje tockove sa podmetaCima. Napomena: Ovo nije bas neophodno. to obiono ide tesko. vozilo mora biti oslonjeno na svoje tockove.

Ponovite tacke 3 do 5 na drugoj bocnoj sponi. . r r 1 13. Krajevi prenosne poluge mogu imati zazar kao i botne spone. ~ f -. 4. 16. Okastim kljueem pritegnite obujmicu za osiguranje. Uvmite novi kraj spone u CtV bocne spone sve dok bojeni deo ne doae do cela cevi. drugi za pratecu polugu. Aka zazar postoji zamena prenosne po luge se vIsi na sledeCi nacin: 1. Postavite teti komad metal a povrh otvora u Rrenosnoj poluzi u koju se montira boene spona. ne zaboravivsi da iskrivite rascepke. Podignite prednji deo vozila i osigurajte ga sigurnosnirn postoljima. 15. 11. Rascepku bacite. 14. Skinite krunastu nayrtku okastim kljueem. Uvucite konusno stable kraja spone u vrat rukavca tocka. Skinite prenosnu polugu. 9. 3. vezujuCi je prvo sa prateeom i Pitmanovom polugom. Provera se VIS} na isti naCin. Cekicem sa poluokruglom glavom udaraJte po suprotnoj strani prenosne poluge da biste olabaviii spoj klina boene poluge (spone) sa prenosnom polugom. 10. Postupiti obrnutim redom prema tackama 3 i 4. Uvucite novu rascepku i kiestillla savite krajeve. 12. KoristeCi demontaznu viljusku i poluokrugli eekic. prema postupku u tack am a 3 i 4. prema taekama 1 i 2. kao i sa veze prenosne poluge i Pitmanove poluge. Napomena: Ne udarajte cekicem pei boenoj sponi iii njenom klinu. 10. Osigurajte zadnje tockove sa podmetacima 2. Nanesite boju i na novi kraj spone tacno onako kako je i na starom.novi kraj spone kako bi centriranje tockova ostalo isto. 11. 7. Krajevi prenosne poluge imaju jos i navojne otvore za vezu sa bocnim sponama. Spustite vozilo. 8. Zamena prenosne poluge Prenosna poluga je jednodelni komad. 5. Odvmite kraj spone pomocu zabravljivih klesta (»grip"). 9. demontirajte obe veze. Vratite krunastu navrtku'i pritegnite je tako da moiete ubaciti novu rascepku. odnosno njihovim krajevima. Skinite rascepke i krunaste navrtke sa veze prenosne poluge i pratece poluge. J edan kraj se vezuje za Pitmanovu polugu. koristeCi taeku 5 objasnjenja "Zamena krajeva bocnih spona«. Klestima izyucite rascepku unutrasnjeg kraja jedne od boenih spona. Poveiite boene spone sa central nom (prenos- . 6. Montirajte novu prenosnu polugu.

2.. po pratecaj poluzi da bi ste olabavili klinasti zavrtanj ave veze. Skinite sklop pratece poluge. 8. Udarajte cekicem sa poluokruglastom glavom. prievrseujuCi prvo zavrtnjima nosac za sasiju iii karoseriju. postupajuCi obrnutim redosledom po tack am a 3 i 4. PoveZite pratecu polugu novog sklopa sa pre. Klestima izvadite rascepku jz veze prenosne poluge sa pratecom polugom. nutim postupkom prema tackama 3 i 4. Osigurajte zadnje tockove sa podmetaCima. a drugim je »sarnirno« vezana (putem osovinice) za svoj nosae. Koristite nove zavrtnje za pricvrscenje . 10. Podignite prednji deo vozila i osugurajte ga sa postoljima. iii sasiji. Odvrnite krunastu navrtku pomocu odgavarajuceg okastog kljuea. Sarna poluga ovog sklapa vezana je jednilll krajem za kraj prenosne poluge. OdgovarajuCim nasadnim kljucem skinite zavrtnje koji drle nosac prateee poluge na karosefiji. Spustite vozilo. 12. obrnutim redosledom. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Zamena sklopa pratece poluge Sklop pratece po luge nosi desnu (putnicku) stranu prenosne pOluge. Ne zaboravite da iskrivite razscepke. Da biste proverili sklop pratece poluge. Bacite staru rascepku. 6. Za ovo su potre hni spec ijalni alati za demontazu. Aka se pojavi znatan zazar U sarnirnom zglohu koji vezuje pratecD polugu i njen nosac. NoseCi deo ovog sklapa pricvrscen je za sasiju iii karoseriju automobila sa dva iii vise zavrtnjeva. 5. 9. lstina' ovi sklopovi retko se kvare. upravljacke osovine. Spustite vozilo prema tacki 1 i 2.. Upravljacka kutija lake i sami mozete da ustanovite da Ii je upravIjaeka kutija u stanju zadovoljayajuce ispravnosti iii ne. Postayite novi sklop pratece poluge na vozilo. 4. Pritisnite prenosnu polugu kako bi se oslobodila prateea poluga. Ne zaboravite da savijete krajeve rascepke. 407 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE . Demontaza odnosno zamena sklapa pratece poluge vrsi se ovako: 1. uhvatite cvrsto rukom za prenosnu polugu u neposrednoj blizini njenog spoja sa prenosnom polugom i pokusajte da je drmate gore dole. Cvrsto ih stegnite nasadnim kljucem. ne pokusavajte da sami izvrsite popravku iii zamenu. 11. 3. upravljacke kutije iii Pitmanoye poluge.nom polugom). obrnutim redosledom iz tacki 1 i 2. mora se zameniti ceo sklop. nosnam polugam mehanizma za upraYljanje obr. 7.

. na svakoj strani vozila. Na oba mesta prievrcuju se 408 Kad uprayljackog mchanizma sa zupcastom let Yom. Veza bocne spone i vrata osovinice rukavca je kuglasta sa konusnim klinaslim zavrtnjem. prieYrSceno je na sasiju iIi karoseriju pomocu odgovarajucih nosaca s_e zavrtnjima za pritvrscenje. jevi koji se vezuju na vratove osovinica rukavaca loekova. Ako se to desi. popravku prepustite profesionalcu. Okretanjem zupcanika pomeramo Ietvu na jednu iIi drugu stranu. obujmicama i sIuze za za. postavljaju se na izlazni deo kuCista Ietve i vezuju se na bocne spone. Krajevi zupeaste letve veiani su na boene spone koje pravolinijsko kretanje Ietve pre nose na vratove osovinica rukavaca tocka i take zaokrecu lockove. Sve je ovo smesteno u cevastom kucistu sklopa zupeaste Ietve. . zatim boene spone i njihovi kra. Cevasto kuCisle zupeaste Ietve. Zupeasta' Ietva je smestena u cevasto kuCiste. Sklop je postavljen popreeno izmedu prednjih loekova vozila. Osovina upravljaea je upravna na sklop zupeaste Ietve. Zastitni rebrasti gumeni mufovi.Upravljacki mehanizam s-a zupcastom letvom Alat i materijal: • PodmelaCi za loekove • Dizalica i sigurnosna poslolja • Viljuskasti kljueevi • Klesta • Okasti kljueevi • Demontazna viljuska • Poluloptasti cekic • Zabravljiva klesta (»grip« klesta) • Odvijac • Krajevi boenih spona • Zastitne rebraste gume • Litijumska maziva mast • Rascepke M ehanizam za upravljanje sa zupeastom letvom obrtno kretanje osovine upravljaca pretYara u pravolinijsko boeno pomeranje pomocu jednog zupcanika i zupeaste IetYe. zupcanik (1) uzub!jen je sa zupcastom letvom (2). Ovaj zglob ne sme imati vertikalnog zazora. Na izlazu iz kuCista nalaze se zastitni rebrasti gumeni mufovi.titu zupeaste Ietve od prljavstine i vode. Ciji su krdjcvi Z<lsticeni gumeni m rebrastim mufovima (3). Veza Ietve i boenih spona je kuglasta sa mogucnoscu podesavanja putem navojne veze i retko se kvari. Sarna zupcasta letva je jedna ee!iena sipka. eija je jedna strana nazubljena i uzubljena sa zupcima malog zupeanika koji se nalazi na kraju upravljacke osovine. Zupeasta Ietva je syojim krajevima vezana na boene spone.

centriranje prednjeg trapa. Viljuskastim kljucem popustile kontra navrtku na unutrasnjem kraju spone i odvite je za pol a kruga./--0 / Zupcanik (1) postavljcn fia kraju upravljacke orovine (2) pokrecc ZUPC3StU letvu (3) !evo i desna. Baeite staru rascepku. puno isti natin kao kod Pitmanovog sistema za upravljanje.Zamena krajeva bocne spone i zastitne gume Provera ispravnosli krajeva span a vrsi se na pot. Ponekad je potrebno zameniti gumeni rebrasti muf. .. S. Osigurajte zadnje lockove sa podmetaCima. Uhvatite cvrsto kraj spone i drmajte gore-dole. Okastim kljucem skinite krunastu navrtku. " . creva (1) prenosi pritisak hidraulicne teenosti od pumpe (2) na upravljacku kutiju (3). jer se pocepao iIi je previse star. 3. potom demontainom '1iljuskom (3) odvojte kraj bocne sponc (4) cd boCne spone (5) i osovinice rukavc:! (6). jer bisle mogli poremetili I = I I ! I ~ CD \ / / £\ / / / . Razdvojte vezu pomocu demontaine viljuske i poluloptastog cekioa.. II II I SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE y' ':/ Skinite rasccpku (1) i krunastu navftku (2).. Zamena kraja spone iii ovog mufa vrsi se prema sledecem postupku: 1. 1-. kraj spone se mora zameniti. 6. Klestima izvueite raseepku iz krunaste navrtke koja osigurava vezu kraja spone i vrata osovinice rukavea tocka. Kod upravijackog mehanizma sa zupCaslom letvom i servo pogonom. 2. Ako se pojavi i najmanji vertikalni zazor u zglobu. Podignite prednji kraj voziia i osigurajte ga sa postoljima. kada zavrsite montaiu novih delova.". 4. Napomena: Nemojte odvrtati kontra navrtku vise ad pola kruga. Viljusku uvucite izmedu vrata osovnice rukavca i kraja spone i udarajte po drugom kraju viljuske cekiCem.

dok uvreete novi kraj spone. 16. 19. Provucite klinasti zavrtanj kraja spone kroz otvor na vratu osovinice rukavca. Stegnite krunastu navrtku okastim kljueem tako da se moze uvuCi nova rascepka. 14. jer hidraulieni sistem ovog uredaja sarno olaksava vozaeu okretanje upravljaea.1 _______________ . 15. Ako zastitne rebraste gume treba da se zamene. Spustite vozilo obrnutim redom prema taekama 1 i 2. Pravilno stezanje mozete postiCi tako sto cete zabravljiva klesta i viljuskasti kljuc driati blisko paralelnom polozaju i klesta vuCi prema sebi a kljuca gurati »od sebe«. Drzite zabravljivim klestima cev spone dok odvijate njen kraj. KoristeCi zabravljiva klesta. UvrCite sve dok ne dodete do kontra navrtke.409 . 13. Podmazite slobodni dec navoja izmedu kontra navrtke i kraja spone. 12. 20. 9. . Servo upravljac S ervo upravljac u stvari bi trebalo da bude naziv upravljaea sa servo pojacanjem. Postavite novu zastitnu gumu pazljivo je previ aced preko kontra navrtke da se ne pocepa. Rad hidrauliene pumpe prenosi se kroz sistem ventila i hidraulicnih cilindara (sa klipovima) i drugih pripadajuCih del ova na mehanizam za upravljanje i tako smanjuje naprezanje vozaea. Opravka servo uredaja je prilieno komplikovana stvar i zahteva specijalne alate i veStinu 410 Ala! i ma!erijal: • Podesljivi kljuc • Viljuskasti kljueevi • Odvijae • Okasti kljueevi • Teenost za servo uredaj • Pogonski kais • Krpe • Creva hidraulicnog servo uredaja • Obujmice za creva • Posuda za ispustanje teenosti . 11. Drzite evrsto zabravljiva klesta koja treba da su jos uvek na sponi i viljuskastim kljueem dotegnite kontra navrtku. 8. Prievrstite gume obujmicama. Odvrnite kraj spone i skinite klesta. Skinite klesta i kljuc. skinite ih posto ste olabavUi stege na njima. 10. drzite sponu da se ne okreee. 17. Uvucite novu rascepku i savite joj krajeve klestima._ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 7. obrnutim postupkom iz taeke 9. da bi ste nadoknadili dec koji ee biti odbaeen sa starim gumama. 18. Dodajte malo litijumske masti u kuCiste letve.

ostvaruje pumpa koja je smestena na levoj (vozaeevoj) strani motorskog prostora. Jedno polazi direktno od ledne strane pumpe i ide na upravljaeku kutiju. (2) cn::vo visokog: i niskog pritiska. Drugo ide od rezervoara pumpe na drugi prikljueak upravljacke kutije. UoCieete je po tom polozaju kao i po tome !ito na prednjoj strani ima kaisnik koji nasi remen prebaeen i preko kaisnika radilice.. kao ina prikljucku creva visokog pritiska.~ / L . prema postupku opisanom za alternator. Gubitak pritiska pumpe moze biti izazvan niskim nivoom tecnosti u rezervoaru pumpe i labavim iii istrosenim remenom koji proklizava. Pumpa je sa ostalim delovima servo uredaja vezana sa dva creva. 1 : 1 ! . (3) Rezervoar hidr::mlitnog ulja i pumpa. (1) upravljacka kutija iii glava upravijabl. sa strane. U stvari to crevo se vraca na pumpu. Curenje je najeesCi problem kod servo upravljaea. ali '1 r F. Preko jednog konzolnog nosaca pricvrscena je za biok motora.. kao i curenje teenosti. Mehanicko ostecenje servo sistema je u stvari osteeenje nekog unutrasnjeg elementa i manifestuje se bukom.· koje ide direktno od pumpe na upravljacku kutiju cirkulise ulje visokog pritiska od pumpe ka upravjackoj kutiji.• Pumpa hidraulienog servouredaja Za prosecnog amatera nije preporuCljivo da se u ova upusta..... u odeljku »Zamena remena alternatora« u poglavlju »sistem za punjenje«. Kroz prvo crevo. ! . obieno se prvo nalazi iza kaisnika hidraulicne pumpe. Hidraulicni pritisak u servo sistemu. Proverite stanje remena i dotegnite ga ili zamenite ako treba. mehanicko osteeenje koje maze izazvati buku i gubitak pritiska. Moze se pojaviti bilo gde na sistemu. i (4) Pitmanova poiuga.-J SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ~ / _ .o I II I L I ~ Tipicni delav) upravljacKog mehanizma sa Pitmanovom poiugom i servo pagonom. Gubitak pritiska i time izostajanje servo-efekta. . jer kroz njega cirkulise povratno ulje niskog pritiska. Potoje tri osnovna uzroka koji ugrozavaju rad hidraulienog servo sistema. gde se nalazi zaptivac pogonskog vratila pumpe..

6. Zamena creva visokog pritiska Ako creva Cure i ne moze se nista postiCi dotezanjem prikljucaka ria mestu curenja. Medutim tri operacije mozete i sami uraditi. 3. Postavite krpe ispod prikljueaka creva. 2. posledecem postupku: Napomena: Ovaj po stupak je istoveten i za zamenu creva niskog pritiska u najvecem broju slueajeva. skinite prikljueke creva visokog pritiska poCinjuCi ad upravljacke kutije. 412 1 ? l' f Zamena creva niskog pritiska Povratno crevo se zamenjuje na sledeCi naCin: 1. Neka povratna creva niskog pritiska nemaju prikljucak ("holender«). Jedan od naCina da se utvrdi tacno mesto curenja je da se . kako se ne bi okretao. To su pomenuta popravka iii zamena remena. 5. Napomena: Ako se u pocetku euje jedan kratkotrajni zavijajuci zvuk. Postavite krpe ispod prikijucaka creva. Bacite i crevo i obujmice. 411 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. da biste mogli skin uti crevo. da ne bi curila teenost. Uklonite krpe i obrisite tragove tecnosti. 7. Opravka upravljacke kutije je posao za profesionalnog mehanicara. Servo uprav!jac u mehanizmu sa zuptaslOrn lctvom na automobilima peto. creva se moraju zameniti. Skinite crevo. 2.krpom obrise iscurelo ulje i ukljuCi motor. Startujte motor i okrenite upravljac polako na leva pa nadesno da biste odstranili vazduh iz sistema. Napomena: Neka creva imaju obujmiee bez vijaka. 4. 3. zbog specijalnih alata i vestine. Pomocu pOdesivog kljuea. odmicuCi im krajeve. drieCi krajeve nagare. Obieno se curenje moze lepo uociti. 5. da ne bi eurilo ulje. 6. Uklonite krpe i obrisite tragove ulja. Startujte motor i akreCite vol an polako ulevo i . creva i curenje pumpe. U tom slucaju odvijacem olabavite obujmiee creva. izvadite ga iz motorskog prostora i bacite. Oslobodite crevO i drzeCi krajeve nagore. Kada ste utvrdili mesta curenja zaustavite motor. Postavite nove obujrnice na novo crevo. Na nekim instalacijama trebace yam i viljuskasti kljue da pridrzavate susedni element prikljucka. 4. to je normalna pojava. Postavite novo creva obrnutim postupkam iz tacke 2.Zatim na drugim spojevima creva kao i na prikljuccima upravljacke kutije. I njih olabavite odvijacem. Postavite novo crevo prema obrnutom postupku u tacki 2.

3. 2. 13. 8. 18. Postavite creva na novu pumpu prema tacki 8. Skinite poklopac za sipanje tecnosti. U gasite motor. Dodajte ulje ako je potrebno. 413 SISTEM ZA v KOCENJE S a stanovista bezbednosti sis tern za kocenje je najvazniji sis tern na vasem vozilu. Okastim kljucem odvite ove zavrtnje. 15. 19. Pomerite sada pumpu suprotno od motora. Vratite poklopac na otvor za punjenje. 7. Postavite pumpu na nosac obrnutim postupkom tacke 4. Jedan iii dva zavrtnja drie pumpu na nosacu. Pumpa se zamenjuje po sledecem postupku: SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. 14. Ostavite pumpu u motorskom prostorll ibaeite staro ulje. Postavite remen na kaisnik pumpe. Postoji i jedan podesljivi nosat koji . Skinite poklopac za punjenje na pumpi i naspite odgovarajuce ulje (hidraulicnu tecnost). 9. 5. oteiano upravljanje u normalnim uslovima voznje. Startujte motor i ostavite ga da radi najmanje jedan minut. prema tacki 1. da biste mogli priCi zavrtnjima za pricvrscenje pumpe na nosac. Odnesite pumpu u servis na popravku iIi je zamenite za remontovanu. izraiena tendencija za preteranim zaokretanjem upravljackog sistema iii neuobicajeni sumovi i buka iz pumpe su indikacije neispravnosti servo upravljaca. 4. Okastim kljucem skinite zavrtanj na nosatu za podesavanje remena. Pomerite pumpu ka motoru i pricvrstite nosac za podesavanje. Zamena hidraulicne pumpe Curenje na vratilu remeniee. Skinite pDklopac otvora za punjenje uljem i proverite nivo. 11. Podesite zategnutost remena prema postupku »Zamena remena alternatora« U odeljku »Sistem za punjenje{(. On se mora redovno pregledati i servisirati a svaki defektan . Ako ste proverili iii zamenili remen i creva i jos uvek imate problema sa servO upravljanjem.udesno da biste odstranili vazduh iz sistema. Primaknite posudu za prihvatanje ispustenog ulja iz pumpe i cvrsto uhvatite pumpu zajedno sa ere virna i iscedite ulje. 10.omogucuje zatezanje remena. 12. Skinite creva visokog i niskog pritiska prema ranije opisanom postupku. 6. 17. Pomerite pumpu prema motoru i skinite remen. treba zameniti pumpu. Pumpa je montirana na nosacu koji je pricvrScen na blok motora. 16.

Kretanjem delova kocionih cilindara dovodi se frikcioni SiSlern za kocenje treba redovno pregled:ni i servisirati. • r. preko sistema cevovoda. Principi hidraulike na kojima sistem za kocenje radi su veoma jednostavni. . 414 Jedini naCin da se sprece ovakve nezeljene situacije je redovan pregled kocnica. mora se odmah zameniti. Povratne oprugc (10) odvajaju papute ad dODosa kada 51! QtpU5!i pedala kocnicc. Jedna od njih je da fluidi (tecnosti) prakticno ne mogu da se sabiju. Provera Citavog sistema za kocenje je mnogo bolja. Ovi ureclaji najbolje se mogu opisati . rna koliko bio mali i naizgled nevazan. Sve komponente sistema za koeenje ne habajll se niti kvare istovremeno mada to ponekad mazda taka izgleda. Glavni kocioni cilindar Glavni koeioni cilindar i njegov rezervoar ispunjeni su koCionom teenoscu. Mecllltim. i r SISTEM ZA KOCENJE I I I ® Kod hidmulicnih kocnjca pritiskom na pedalu kotnice (1) pomera sc klipnjaca (2) i klip (3) u g!avnorn ciljndru (4).deo. Oni se zasnivaju na fizickim zakonima. svakih 12. maze yam se dogaditi da iznenada stanete i otkrijete da Sll yam kaenioe neispravne. Mazete da vozite na hiljade i hiljade kilometara a da nemate ni najmanje problema s kocnicama.(5) prcdnjih kotnica i (6) zadnjih Sistcm takode ukljutujc: (7) rucnu kocnicu. (2) servokocnicu iii vakuum ufcdaj.000 predjenih kilometara iii jednom godisnje. (3) dvodelni g/avni cilindar i (4) kotionc cevovode do. Hidraulicnim vodovima ovaj cilindar pave zan je sa satelitskim ureclajima na svakom tocku (koCioni cilindri). Stagod uradili morate znati sta treba da ispitate. Ukoliko vozite normalnom putnom brzinom vi ne ostecujete koCionu instal aciju pa moze da se desi da su yam kocnice gotovo istrosene a da vi to ne znate. Sistcm obuhvata: (1) pedaJu kocnice.: nl! klipove u kotionim cilindrima (6) koji pritiskuju parute (7) i obloge (8) 0 dabose (9). (8) cclitno uze (»sajiu«) i (9) obrtnu polugu. u koCione cilindre na tockovima. materijal (obloge koenica) u dodir s koeionim dobosima koji se okrecu zajedno s toekovima i time izaziva usporavanje iIi zaustavljanje vazila. Hidr<lulicna kociona lcellost 51! potiskuje kroz koCiane cevovode (5) j ddujr. Ovaj cilindar ima klip i klipnjacu povezanu sa pedalom koenice. sto predstavlja dobar vremenski interval za skidanje i ispitivanje delova sistema za kocenje. Stoga je moguce prebaciti teenost (ulje za kocnice) iz gJavnog koCionog cilindra.

Kod disk-koenica. Vazduh iz sistema uklanja se procesom "ispustanja« koji predstavlja vazan dec postupka servisiranja koenica. tecnosti se ne mogu sabijati ali mogu gasovi. Koeioni pritisak se ne moze preneti na bilo koji toeak pojedinacno sve dok koCione papuee na svim toekovima nisu u dodiru s odgovarajuCim koeionim dobosima.kao cilindar s klipom na svakom kraju. Povrsina radnog (glavni cilindar) klipa prema povrsini satelitskog (kocioni cilindar) klipa odreduje povecanje sile koeenja kod hidra- .se ne koristi nepovratni ventil posto ovaj sistem nema povratnih opruga. a takode hidraulicni sistemi mogu se koristiti za pojacavanje sile kocenja. Ovaj nadpritisak u instal aciji . odriava nepovratni ventil na glavnom cilindru. Stoga se na ovim sistemima sa disk-dobos koenicama koristi dvodelni cilindar. U tom trenutku hidraulieni pritisak je podjednak na svim cilindrima. Isto tako rezervoar za kocioni fluid. koji predstavlja dec gIavnog cilindra. Sistemi sa dobos-kocnicarna su konstruisani tako da se u instalaciji uvek zadrzava natpritisak eak i kada koenice nicu aktivirane. Ovim se obezbeduje ravnomerna raspodela koeenja na tockove. eliminise se mehanicka veza izmedu pedale kocnice i toekova. U ovom slueaju nepovratni ventil se nalazi na izlazu iz glavnog cilindra u pravcu cevovoda za dobos kocnicu. kao vazduh na primer. pa je veoma vaino da u sistemu hidraulienih koenica nema tragova (mehurica) vazduha. Ovaj fluid je u stanju da podnese niske temperature bez zamrzavanja. Kod jednodelnog glavnog cilindra nepovratni venti I je unutrasnji dec glavnog cilindra i nalazi se u pravcu cevovoda za napajanje dobos koenice. Kod kombinovanih sistema sa disk i doboskoenicama potrebno je imati nepovratni ventil na koCionom vodu dobos koenica ali ne i na vodu disk koenica. Kad vozac pritisne pedalu noine koenice glavni cilindar istiskuje fluid kroz vodove do svakog koCionog cilindra sto dovodi do izvlaeenja klipova koCionih cilindara i pritiskanja koCionih papuea i obloga 0 dobos koenice. KoCioni fluid se proizvodi specijalno za hidraulicke sisteme automobila i nekad ga ne treba mesati iIi zagadivati rastvaraCima. iIi zaostali pritisak. a visoke temperature bez prokuvavanja. tzv. Kao sto smo napomenuli. on se zgusnjava ako se izlozi dejstvu vazduha pa ee unistiti svaku obojenu povrsinu iIi oblogu kocnice ako dode s njima u dodir. Pored moguenosti za regulisanje siIe kocenja. »tandem« glavni cilindar. Medutim. sprecava prodor vazduha u kocnice. Hidraulicni sistemi imaju mnoge prednosti u odnosu na Cisto mehanicke. Da bi se izbeglo prisustvo vaz415 SISTEM ZA KOCENJE duha u sistemu za kocenje na glavnom i koCionim cilindrima koriste se zvonaste gumene iIi neoprenske zaptivke.

U ovom slueaju. prednji tockovi trpe eak 75% teZine yozila pa se. Prilikom zaustavljanja vozila razvija se velika koliCina toplote na oblogama i dobosima kod sistema sa dobos-koenicama. ce i do pada pritiska u njoj.a koeenje razvijaju se visoki pritisci . VeCina prekidaea predstavlja dec jednodelnog uredaja koji sadrzi merni i proporeionalni venti!. Zbog toga je veoma vazno da se vrsi redovan pregled sistema u cilju otkrivanja bilo kakvih tragova habanja. Svako prisustvo uija iii vode izmedu obloga i dobosa dovodi do poremecaja odgovarajuceg koeficijenta trenja. a tu je vrlo vazna uloga materijala koeione obloge. Zagrevanje kocnica Svi koCioni sistemi frikcionog tipa u sustini predstavljaju toplolne sisteme. Jedan kraj prekidaca povezan je za prednji dec hidrauliene instalacije. stoga. Hidraulicna instalacija kod vozila sa dvodelnim glavnim cilindrom ima i prekidac upozorenja kvara koenice (lampica) iIi prekidae diferencijalnog pritiska. Ovo se postize neSto vetim preenikom prednjih klipova u odnosu na zadnje koCione cilindre toekova.ulienog sistema. U normalnom stanju klip se ne krece zbog toga sto je hidraulicni pritisak izjednacen u insta416 Iaciji. mora da odrfava koefieijent trenja kroz Citav ciklus kocenja a da ne dovede do prekomernog habanja kocionog dobosa. Ova toplota mora se kontrolisano smanjiti. Servo-uredaj omogucava manji pritisak nogom na pedalu za koeenje uz postizanje odgovarajuceg pritiska u sistemu za kocenje. Ali ukoliko do de do kvara (ispustanja) u jednoj grani instalaeije doc.. Dobrim vizuelnim pregledom koCionih komponenata moze se spreCiti moguenost da iznenadni skok pritiska dove de do njihovog lorna. sistem za kocenje vrsi kompenzaciju promene optereeenja osovina yoziia u slucaju naglog zaustavljanja. Uz normalni pritisak na pedalu za koeenje hidraulieni pritisak u sistemu krece se od 6-9 bara zavisno od prenosnog odnosa izmedu klipova glavnog i kocionih cilindara. On se sastoji od klipa unutar cilindra malog preenika. Zaustavljanje vozila pri velikoj brzini onemogucuje . a normalni pritisak u drugoj gram dovesce do pokretanja klipa u cilindru i paljenja kontrolne lampice. a drugi za zadnji. U sistemu . na njih mora preneti veta koCiona sila. On mora biti trajan a ipak treba da odgovara materijalu samog dobosa. Kod nekih prekidaea dolazi do paJjenja kontrolne lampice upozorenja samo kada je koenica pritisnuta (nofno) dok je kod drugih Iampica stalno upaljena. ada se pri tome ne blokiraju zadnji toekovi. Pored toga sto se koristi za prenosenje potrebne sile za pritiskivanje koCionih papuca iIi obloga papuea 0 dobose iIi diskove. Hladenje sklopa dobos-koenice je tesko. tj.

one papuce i dobosa. Medutim. kao i hladenja. i I '1 Sistem disk-koeniee sastoji se od eelienog diska koji je povezan s toekom i stegom s ploCieama koja zahvata disk. Efikasnost sistema sa disk-koenicama zavisi od stanja frikeionih povrsina diska i stege. -Stega se zatvara s abe strane ·diska sto dovodi do tisporavanja vozila. Protok vazduha moze se poboljsati ubacivanjem vazduha u supljine izmedu tocka i dobosa. KoCiane obloge takode pomaiu odvodenju dela toplote ali potreba za podloznim plocama otezava unutrasnje hladenje. odgovarajuee debljine. Kod vecih vozila obieno se koristi jedan iii vise ovakvih rashladnih sistema. ako do toga ipak dode. maksimalnog dodira izmedu povrsine obloge i dobosa. Svojstva dobosa od gvozdenih odlivaka zavise od cirkulacije rashlad~ o g vazduha. Pored sile koja se prenosi na koCione papuee preko mehaniekog iii hidraulicnog poluznog prenosa. pa se zato koriste sarno na prednjim toekovima kod vetine automobila. dodatni pritisak izmedu papuea i dobosa postize se dejstvom samoaktiviranja koCione papute. koeniee ostaju blokirane. Efikasnost sistema sa dobos-koenieama zavisi od odgovarajueeg materijala obloge. i j ! __ . Posto disk-koeniea distribuira proizvedenu toplotu po veeoj povrsini ona se brze hladi nego dobos-koenica.dejstvo rashladnog sistema koenica da efikasno odvodi razvijenu (oplotu. podlozna ploea je konstruisana tako da smanjuje mogucnost da voda iIi abrazivna neCistoca dospe u prostor izmedu koc. Ovo se tesko postiie u prilieno ogranieenom prostoru u toekovima. Ovaj stetm uticaj prasine iIi vode na efikasnost sistema za kocenje prakticno je eliminisan sistemom disk-koenica sa stegom. rebrastim dobosima i kombinacijom obloga od Iivenog gvoida sa aluminijumskim kucistima dobosa. glatkoee unutrasnjeg dela i obline dobosa. lake je relativno efikasna u sprecavanju da manje kolieine prasine iIi vode dospeju unutar sistema za kocenje. Disk-koenice imaju i visok stepen otpomosti na pad efikasnosti koeenja a zadrzavaju i veeu snagu zaustavljanja vozila nego dobos-koenice u vlaznom stanju. . disk-koeniee su skuplje. Ovaj slab pokret ubrzava prenos koeione sile. Kada su kocnice pritisnute trenje izmedu obloge i dobosa nastoji da potisne papuce u smeru okretanja dobosa. Pored toga sto drii sklop koCione papuce.

dvostruko servo-dejstvo«. koeniea kako bi se pokrenula poluga za po des aval. Da bi se kompenziralo habanje obloga i dobosa sklop koeniee ukljueuje i automatsko podesavanje koCionih papuea.Lokaeija obrtne tacke koeione papuee odreduje da Ii ee se papuea pomeriti prema dobosu da bi ostvarila dejstvo samoaktiviranja. avo zbog toga sto to omogucuje mehanicki i hidraulieni poluzni prenos. Kod mehanizma za automatsko pOdesavanje koristi se dejstvo samoaktiviranja . UkoIiko je to slueaj to je mak da je prisutan neki problem u glavnomcilindru ili ispustanje u nekom delu hidraulicnog sistema. C"" " ":W':' ""Ho k. voznjom na drumu.d. kakve servisne us luge bi mogle da budu potrebne. Ova poluga se pokreee okretanjem navrtke I. Proverite da Ii i dalje nastavlja da se kreee naniie. za pOdesavanje zaustavnog tocka na dobosu. Uprkos dugog hoda pedale koeniee. Kod vetine modemih konstrukeija koeniea dodatna sila koeenja ostvaruje se povezivanjem dye koCione papuee u dobosu. iii ukoliko jedan tocak koei vise od ostalih kad se pritisne koeniea. Kada se koeniea aktivira (pritisne) prva papuca prenosi pritisak na sekundarnu (drugu) papueu i poveeanom silom pritiska drugu papueu 0 doboS. Ukoliko vozilo »Vllce« iIi se zanosi ns jednu iIi drugu stranu. Oseeaj mekog zahvata koeione pedale znak je prisustva vazduha u instalaciji. poplocanulasfaltiranu deonieu uIiee iii puta. Mehanizam za automatsko podesavanje eliminise potrebu za stalnim podesavanjem koeniea. pritisnite koCionu pedalu sto je moguce jace drzeCi je cvrsto pritisnutu. Kod ovog sistema obe koCione papuee su samoaktivirajuee. avo I automatsko podesavanje kocniea.ene • Mozda je nizak nivo kotione teenosti • Mozda je potrebno podesavanje koCionih papuea. Kada zaustavite vozilo i iskljueite motor. gde mozete bezbedno da izvedete naglo zaustavljanje vozila. Pri brzini od 30 kilometara na cas naglo pritisnite koenieu. nje. koCioni eilindri i koeione papuee se ne kreeu predaleko da bi se ostvario dodir sa dobosem. avo se naziva >. to je znak nekoliko moguCih problema: • Nepravilno podesavanje kocniea • Prisustvo masti iIi koCione tecnosti na obJogama • Labave podloine ploee • Zamenjen polozaj primarnih i sekllndamih koCionih papuea • Nepravilno montiranje koCionih papuea na . medutim. . Ukoliko papuea "hvata" 5 centimetara (iIi manje) od pacta: • Mozda su koeione obloge veoma istro. 'oomH Ispitivanje kocniea u voznji Pre poeetka ispitivanja koeniea na vasem vozilu pokusajte da utvrdite. bez saobraeaja ili drugih prepreka. 1zaberite suvu.

Ovaj pregled je neophodan ne sarno radi utvrdivanja stanja radnih povrsina koeniee vee i radi otkrivanja svih neispravnih delova koji se mogu otkriti vizuelnim pregledom. Krajem ruCiee dizaliee iIi nasadnim kljutem odgovarajuce veliCine olabavite navrtke na oba prednja toeka za jedan okretaj (pribliino). Aktivirajte ruenu kocnieu. mada se u stvari radi 0 neispravnom leZaju._. Kakvu god interveneiju da vrsite ona mora u svakom pogledu da bude kompletna. i svih komponenata u sklopu koeniea na toekovima. Pregled prednjih kocnica D etaljni pregled kocnica treba da obuhvati vizielni pregled frikeionih povrsina.--. Buka od trenja u kocnicama koje nisu ukljucene maze da bude rezultat sJedeCih problema: • Nepravilno osnovno podeSavanje • Povratna opruga pokvarena iii slomljena • Slepljen koCioni cilindar iIi yodice koeione papuee. 2. Grebanje iii skripa kada je koeniea pritisnuta moze da bude znak: • Istrosenosti kocionih obloga • Neodgovarajuceg materij ala koCionih obloga • Prisustva ulja iIi masti na kocionim oblogama 417 ------..SISTEM ZA KOCENJE • Izvitoperenost podloinih ploea koenica. Ne zaboravite da proverite mehanizam ruene koeniee kod svakog pregleda sistema za kocenje.jer eete u tom slueaju verovatno pogresiti. postupak ispitivanja prednjih dobos-koeniea se razlikuje od postupka ispitivanja zadnjih dobos-koeniea. Ne :lurite . Tokom ispitivanja koeniea u voinji proverite buku kada su koeniee iskljutene iii ukljueene._-. stanja obloga koeniea. Neispravan lezaj maze da izazove nepotrebne poteskoee u traienju kvara na sklopu kocniee. . Skinite poklopce (»radkapne«) sa prednjih toekova pomocu velikog odvijaca iii ostrog kraja ruene dizaliee. Razlika izmedu prednjih i zadnjih dobos-koeniea je u tome sto prednje dobos-koeniee imaju daleko veCi broj delova. Pregled prednjih dobos-kocnica Da bi se izvrsio pregled prednjih dobos-koeniea treba postupiti na sledeCi naCin: 1. 3. Pored toga. • Neispravni leiajevi prednjih toekova mogu da prouzrokuju umanjenu efikasnost koeniea.dobos. Prilikom donosenja odluke 0 opravei sistema za koeenje morate predvideti i odgovarajuee vreme. sto dovodi do delimicnog kontakta frikeionih povrsina • NezaobJjenost dobosa kocnice.

Skinite zastitnu kapu od prasine iIi masti.u kombinaeiji s odvijacem. U slucaju sarno jedne navrtke radi se 0 navrtki za podesavaoje. Koristite velika klesta. 11. VeCina ovih navrtki moze se skin uti okretanjem istih u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Podmetnite saku da biste ga prihvatlh. podlosku i navrtku. Prihvatite zastitnu kapu klestima i odvojite je pomocu odvijaca. Napomena: Sklop drzi jedna iIi dye navrtke. 418 Ala! i materijal • OdvijaCi • Podmetati za tockove • Dizaliea i sigurnosna postolja • Klesta • Podesljivi kljuc • kocnice • Maska za lice iIi respirator • Cetka iIi usisivat • Merilo • Momentni kljue i nasadni kljue • Krpe • Raseepke 6. Napomena: Ukohko niste izvrsili pregled iii podmazivanje leiajeva u 1 ! . Pomoeu kljuca odvijte navrtku iIi navrtke 1 podmetat. Klestima skinite rascepku. 10. ostavljajuci ih u »radkapnama« radi cuvanja. Pazite da lei:aj ne padne na pod. 8. 12. Manji broj vozila. I [Li __ CD ® I I 1 . 5. Stavite spoljasnji lezaj. Protresite sklop dobosa i glavcine kako biste olabavili spoljasnji leiaj. Ukoliko navrtkalnavrtke ne mogu da se odviju okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu pokusajte s odvrtanjem u smeru kazaljke na satu. Ukoliko ima dye navrtke spoljasnja iii kontranavrtka je krunasta a osigurava je raseepka. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvijte navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. za podesavanje na Cistu krpu. Skinite sklop toeka i pneumatika.4. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila da biste ga ucvrstili. a nju osigurava rascepka. 7. Pomocu dizaliee podignite prednji dec vozila dok se toekovi ne odvoje od zemlje. 9. Postavite podmetaee iza zadnjih tockova. unutrasnja navrtka je za podesavanje. Najpre odvrnite navrtke s tockova. ima leve navoje na navrtkama. . rnedutim.

(10) rascepka. Navrtkc (12) dde lOeak (13) golim vijcima (14). . lzvrsite vizuelni pregl ed unutrasnjosti dobosa nica stavite "kasiku« za kocnice. nje: Dok je sklop dobosa i glavCine odvojen ne 17. Odlozite sklop dobosa i gIavCine i pripremite 19. ostatak prasine sa sk lopa koenice i unutrasnjosti UkoIiko se pojavi otpor pri skidanju sklopa dobosa pomocu eetke iIi u sisivaca. Ukoliko su se za malo Ciscenje. tanki odvijacda bi se samopodesiva sina gIatka.16. 14. Svucite sklop dobosa i glavcine. roku koji se preporucuje u prirueniku. iii jos gore. (7) spoijaSnji iebj.:md" "_:'0" ". S maskom za lice iIi respiratorom uklonite raeuna da unutrasnji Idaj ne kIizne na vreteno. (4) dobos. mozda je potrebno iza tocka za podesavanje koc. Kod vozila sa u cilju otkrivanja ogre botina i vidljivih naprslina samopodesivim kocnicama bice potreban na frikcionim povrsinama. vidite ode. Frikcione ploCice (5) su sarno u delimitnom dodiru s ukupnom povrsinom diska (6) oSlavljajuCi veti deo povrsine za hladcnjc. Upoiore. Prove rite sve opr uge u sklopu koenice da Ii su smanjenja dejstva koeenja. sigurne i neostecene (slomljene). (2) unulrasnj i ldaj. Vodite 15. ave prasine! 13. Proverite da Ii je povrdugaeki. ostavl jajuci izmcdu njih prazan prOSlar za vcntiiaci. (3) poklopac iii obloga unutrasnjeg ieiaja. (5) Olvor gbvCine. (8) podloska. Ukoliko je curedodir s povriinom doboia iii obloge koenice. lspitajte koCioni cilindar na sklopu kocnice u sme se dozvoliti da mast iii prljavstina dodu u cilju otkrivanja trag ova curenja.kotu.iu i hladenje. u pluea ukoliko ne pacire. lzbegavajre udisanje »Qdrzavanje automobila«.nje prisutno proveru koen ica treba da izvrsi profesustvo prljav§tine iIi masti na ovim povrsinama sionalni mehanicar. Ukoliko je povrs ina ostecena treba je poluga odvojila od zaustavnog tocka. Ne Ijak "Podmazivanje IeZajeva toekova« u poglavlju rreba oduvavati ovu praiin u. Upozorenje: Kod habanja obloge fiksirane zakovicam a proverite da Ii bilo I koCionih obloga dolazi do stvaranja prasine koja koja glava zakovice ne strei iznad povrsine H% :'"0"" mof' : ..CD Sklap prednjeg (1) znplivni prsten iii osigur<lc.obraditi u masinskoj radio nici. Proverite obloge papu ea kocnice. Pri. (9) kontranJ\'rtka iii navrtka prstena.0'''0 '" ob'o" "pll'"' "' SISTEM ZA KOCENJE Kod disk-kocnica frikcione piotice (I) u stezi (2) pritisbju disk (3) da bi zaustavjie okretanie locka aka g!avCine osovine (4). Sklap jt testO lzraden iz dva dela. (6) poklopac iii spoljasnjeg lezaja. moglo bi da dovede do proklizavanja koenica iii 18. i (11) poklopac za zastitu ad prasine iii masli.

da su tanje od 1. Zamenite podlosku i navrtku za podeSavanje.aj toeka. Ovde je potrebno izvrsiti podeSavanje lciaja toeka. I ! 0. 25. Montirajte novu rascepku kroz otvor navrtke za podeSavanje iii kontranavrtke i vretena. Proverite = '"' r I . Ukoliko je preenik manji od 45 mm pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 10 Nm.5 mm. . 420 B. moida ce biti potrebno pravilno podesavanje koenice. Napomena: Ukoliko je mehanizam za podesavanje dobosa menjan u toku zamene dobosa. moida cete morati da ga pomerate unapred okrecuCi ga prilikom montaze. 23. Zamenite dobos. Po novo montirajte zastitnu kapu i sklop toeka obrnutim redosledom od onog u tackama 7-9. . Ukoliko je preenik 45 mm iii vise. pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 23 Nm. Merilom izmerite velieinu otvora glavCine za spoljasnji leiaj. Posta ste izvrsili pritezanje navrtke za podesavanje na odredeni moment okrenite navrtku za 11 6 do 1/4 obrtaja kako biste osigurali odgovaTajuce centriranje rascepke kroz otvor u vretenu i navrtki. . Ukoliko postoji navrtka za osiguranje (kontTanavrtka) vratite je na svoje mesto i centrirajte tako da se otvor za rascepku poklopi s otvorom na vratilu. Napomena: neka vozila su opremljena opruznim amortizerom u zastitnoj kapi. mozda cete morati da malo pomerite dobos da bi leiaj dobro nalegao. Napomena: Treba uvek da se pridrzavate uputstva proizvodaea. 22. Zamenite lez. Savijte krajeve rascepke oko navrtke pomocu klesta taka da Tascepka ne ispadne. Ukoliko ne raspolaiete odgovarajucim uputstvom postupite na sledeCi naein: A. 20. a pritom okreCite toeak rukom. ! i . Ovo je obuhvaceno odeljkom "Podesavanje dobos-koenica« u ovom poglavlju. 21. Ukoliko je potrebna zamena obloge vidi odeljak "Zamena obloga dobos-koenica« u ovom poglavlju. a pri torn okreCice toeak rukom. 24.

Aktivirajte rucnu kocnieu. Pregled prednjih disk-kocnica Postupite po sledecem redosledu: 1. 7. Kod servisiranja dobos-kocniea na drugom prednjem tocku sledite po stupak iz taeaka 7 do 25. Vetina ovih . " "i I. Pomocu dizaliee podignite prednji dec vozila dok se tockovi ne odvoje od tla. . Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila da biste ga uevrstili. Posle pregleda koeniea spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operaeija iz tacaka 1 do 6.I . Krajem rutiee dizaliee iIi nasadnim kljueem odgovarajuce veliCine odvite navrtke na oba prednja tocka.:. 27. Skinite poklopee sa prednjih toekova pornocu velikog odvijaca iIi ostrog kraja ruene dizaliee.if 'l 'iii m. ostavljajuCi ih u »radkapnama« radi cuvanja.. za oko jedan okretaj. " . Postavite podrnetace iza zadnjih toekova. 26. S. 6. Najpre odvrnite navrtke sa toekova. 3. J da krajevi raseepke ne dolaze u dodir sa ovim amortizerom. I Ii I II :1 i . . 4. 2.

Vratite sklop toeaka na svoje mesto obrnutim redosledom operaeija iz taeaka 1 do 8. i (12) stitnik od pruSine iii masti. Pregledajte povrsinu diska -s abe strane da nema tragova zaseka iii vidljivih naprslina. s prednje strane. Okrenite prednji toeak u leva i proverite plociee disk koeniea sa abe strane disk a. navrtke mozda treba obeleZiti slovorn "L".5 mm. Skinite sklop tocka i pneumatika.5 mm. (7) otvor glavcine. 9. plocice ne bi trebalo da budu tanje od 1. Ukoliko na SISTEM ZA KOCENJE vaSlm kolima postoje navrtke s levim navojem odvite navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. 10. konsultovati kvalifikovanog mehanicara. 12. medutim. Sklop zadnje dobos-koeniee ima dvostruku namenu. 11. (8) spoljasnji letaj. sa zadnje strane. (5) prsten lefaja. 8. 14. CU svakom slueaju proveriti da li je povrsina glatka). U tom slucaju. (2) vretena. On sadrzi kako hidrauliene tako i meha- . (3) zaptiv ni prsten ili osigurac. (10) navrtka vretena iii kontranavrtka. (ll) rascepka. I u ovom slueaju. (6) disk iii retor. (4) unutrasnji lezaj. 421 J ------------SISTEM ZA KOCENJE Pregled zadnjih dobos-kocnica Alai i malerijal • Veliki odvijae • PodmetaCi za toekove • Dizalica i sigurnosna postolja • tylaska za lice iii respirator • Cetka iIi usisi vae Z adnje dobos-koenice je nesto lakse pregledati nego prednje posto ima manje komponenata za demontiranje. ®®® Tipicni sklap prednjeg diska: (1) nosac siege. Manji broj vozila. konsultovati kvalifikovanog mehanieara. Proverite ploCiee disk koeniea s abe strane diska. (9) podloska. Spustite kola na tlo obrnutim redosledom operaeija iz taeaka 2 do 6. PloCiee ne bi trebalo da budu tanje ad 1. mazda stega koeniea zahteva ponovno centriranje. Napomena: Na nekim diskovima ima masinski obradenih zljebova s prednje iii frikeione povrsine. mazda ima leve navoje na navrtkama. Ukoliko su povrsine pohabane. Napomena: Ukoliko je prisutna znatna razlika u naeinu habanja izrnedu prednje i zadnje strane ploeica. Ponovite redosled operacija iz laeaka 7 do 12 kod tocka no vozacevoj strani vozila.navrtki moze se skinuti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. 13.

za oko jedan obrtaj. 4. Oslobodite stegu pomucll odvijaca a zatim skinite dobos. 7. Proverite da Ii je povrsina glatka. 2. Pomocu dizalice podignite zadnji kraj vozila sve dok se tockovi ne podignu ad tla. 8. 12. Postavite podmetace ispred prednjih tockova kako biste spreCili pomeranje kola. ostavljajuCi navrtke u »radkapnama« radi cuvanja. 10. 5. proverite da glave zakoviea ne strce iznad povrsine obloge. VeCina navrtki moze se odviti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. 6. Mehanicke komponente vezane su za rucnu kocnrcu. 'S mask om za lice iIi respiratorom.5 mm. Najpre odvijte navrtke s tocka na strani suvozaca. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila kako biste ga ucvrstili. Pregled zadnjih dobosa treba da obuhvati detaljni vizuelni pregled svih veznih komponenata. Ispitajte koCioni eilindar na sklopu kocnice da nema tragova curenja. Napomena: Mozda na jednom od golih vijaka postoji opruina celiena stega. Ukoliko su obloge lepljene De bi trebalo da su tanje od 1. Ukoliko su obloge fiksirane zakovicama. Kad skinete dobos treba da izvdite pregled i povrsina dobosa i papuca. 11. 3. Ukoliko je povrsina istrosenaJpohabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. Manji broj vozila. moida ima leve navoje na navrtkama. Ukoliko ih ima kocnice treba da pregleda profesionalni mehanicar. medutim. Oslobodite dobos od golih vijaka laganim okretanjem tocka unapred. Pregledajte unutrasnjost frikcione povrsine dobosa da nema tragova zaseka i vidljivih naprslina. 13. Aktivirajte ruenu kocnieu. Da bi se izvrsio pregled zadnjih dobos-koeniea postupite na sledeCi naCin: 1. 422 9. PomOCll velikog odvijaca skinite »radkapne« sa zadnjih tockova. koji se jedino moze utvrditi skidanjem dobosa i proverom kotionog eilindra na tocku. Hidraulicne komponente imaju vatnu funkeiju u radu sistema za kocenje. Skinite sklop toeka i pneumatika.nieke komponente. Ispitajte sve opruge u sklopu dobosa da biste proverili da Ii su na svom mestu i da nisu ostecene (slomljene) . 14. J os jedan vatan pregled je pregled prisustva eurenja koeione teenosti. Ispitajte obloge koCionih papuca. Pomocu kraja rutiee dizaliee iii nasadnim kljucern odgovarajuce velicine odvite navrtke na oba zadnja tocka. uklonite ostatke prasine na sklopu kocniee i unutrasnjosti dobosa pomocu cetke iii usisivaeem Upozorenje: lzbegnite da udisete ovu prasinu! Gna sadri! azbest. Ukoliko je potrebna zamena obloga papuca videti odeljak "Zamena obloga dobos- .

.000 km). Zamena plocica disk-kocnica K od veCine vozila zamena plocica disk-koeniea predstavlja prilicno lak posao za mehanicareamatere. ukoliko SISTEM ZA KOCENJE Da bi 5C skinulc vodece o50vinice (yodice) stege. Spustite kola na tlo. obrtnutim redosledom operaeija iz taeaka 2 do 6. ukoliko su stitnici od prasine na obe stege u dobrom stanju i bez tragova naprslina iii zaseka. Drugim reCima. 16. 18. njem nekoliko zavrtanja iIi osovinica moze se pqdiCi stega kocnice i montirati nove ploCice. Drugc: vrsle drze se pom-ocu . ukoliko se klip ne zaglavljuje u stegama (koenica »vuee« iii se brzo habaju ploeiee na jednoj strani vozila) i niste preW veliki broj kilome tara (80. 17. 15. mnogi profesionalni mehanicari ukljucuju generalnu popravku stege kocniee kao dec svake interveneije na kocnicama. SkidaI II . Mada nije apsolutno neophodno rastaviti iii zameniti stege koeniea kod novog postavljanja ploeica. komad gumenog creVi! iii lz n!zervoara treb<l izvuCi oko polovinu 5ildr:bjil tecnosti cia hi se obezbedio pros tor za koCionu tecnost koju ce se vratiti u rezervoar prilikom skidanja stege kotnice. ~ i 9j1 t I J I I I ! I D.I bi se odstranila iz cilindri! . nostavnost ovog posla! Ne radi se sarno jednostavnom rastavljanju disk-koenice.kocnica« U ovom poglavlju.ukoliko nema tragova eurenja na stegi. Verovatno moiete da prodete i bez ove operaeije . Ustvari. mozda je potrebno dn se sarno odviju sa nosnca stege. koristi pipetu.. verovatno cete oceniti da je to lakse nego zamena obloga dobos-kocniea. moida cete morati da ga malo okrenete unapred prilikom montale kako bi nalegao iznad golih zavnanja. montaii novih ploeiea i ponovnom sastavljanju. obrnutim redosledom operaeija iz tacaka 7 i 8. Vratiti sklop tocka i pneumatika na svoje mesto. Ponoviti redosled operaeija iz tacaka 7 do 16 u slucaju tocka na strani vozaea.rezervoar:l . Vratiti dobos na svoje mesto. I I I Sarno ne dozvolite da vas zavara prividna jed.

ukoliko je prisutno jako curenje tecnosti za kocnice iii se klip vadi. Delove koji drze stegutakode treba pazljivo pregledati. pmboj" ."'" '''go koj' fib" . Vd. Cclju. Ali ukoliko je otvor za klip u losem stanju. a stege' nisu pretrpele bilo kakvo drugo ostecenje (kao sto su naprsline iii jaka korozija). onda je to znak da stega ne »pUva« kako treba.:ekic i meki izbijac • Zieana "etka • Klesta • Odvijac • Moment-kljue i nasadni kljuc • Ulje za podmazivanje ili silikonski sprej • PloCice disk-koeniea • Montaini alat za stegu koeniee izgleda da su stege u dobrom stanju i ne izazivaju A sada nekoliko reCi u slucaju rekonstrukcije bilo kakve probleme. V.. . da se sarna centrira iznad diska. To dovodi do neravnomernog pritiska frikcionih plotica na disk usled cega dolazi do neravnomernog habanja plotica. Stoga. Postopje kommontirate sarno novi komplet ploeiea.:mjem stege koCioni cevovod se os!obada cck\ca i probojca oslobodite se stega. a presko. onda nema razloga da ne od strane mehanieara-amat era. onda yam ostaje jedino da zamenite stege kocnice novim iii fabricki popravljenim delom.ti sc mogu s p u ~ l i t i i na skidanje osovinica stege.ldenjem o50vinica oJabavijuje sc: slega lako da 5C male skinuti. II Kad se stega skine S [Josaea stege izvucile je iz vozHa obesenu 0 Skid<lnjem kiina i opruge kuckanjem po njima s jedne stranC pomocu ' zi canu kuku.pleti za popravku koji sadrie de love za zamenu: 1 "" '''. Ukoliko su delovi korodirali to ce sprecavati stegu da »pIiva« tj. Amaterska popravka ce verovatno dati zadovoljavajuce rezultate. Cekic se moze koristili i za n epotrebnog naprezanJ'a (deformacije).k'oo<' klio 00. SISTEM ZA KOCENJE II I I Pomoko 'ck"" . L-____________________ ____ otvor za klip u stegi nije jako zagreban iIi korodirao. sto ukazuje na koroziju pa stegu treba zameniti. ukoliko demontirate disk-kocnicu i utvrdite da je spoljasnja ploCica malo istrosena. Ovde glavni problem lezi u koroziji. Ala! i ma!erijal • Podmetaei za toekove • Dizaliea i sigurnostna postolja • Kljue za navrtke • 15 l jueevi • <. a unutrasnja istrosena do metalne podloge (iii obratno).tego.imica ili para cclicnih osovinica uskocnidma nil krajc:vimCl. komandni krak iii nosae.opruznih plOtiCil ili osiguravajuCih klino\'a ili opruinih obu.

U radionici ce se iZVfsiti provera diska da bi se utvrdilo da Ii se njegova povrsina moze bezbedno obraditi.<. Ovaj postupak obuhvacen je u pocetku ove knjige pod poglavljem "Odrzavanje vozila«. Ponekad ce masinska obrada povrsine diska resiti . Tvrda mesta u metalu mogu da dovedu do vitoprenja i posle obrade povrsine. Kada se disk pohaba preko odredene granice on se mora menjati. Ukoliko diskovi nisu jako zagrebani. Ovo ne mozete uraditi sami vee u nekoj masinskoj radionici. sva vozila s poganom na prednje toekove ne spadaju u ovu kategariju. a da pritom nema rizika od lorna.j I : i I i j " . ali cesce nece i disk ce morati da se zameni. Na kraju. Osim ako lezaj nije ostecen i mora se zameniti oni obicno ne zahtevaju nikakva odrzavanje. naprslim iIi sjajnim mestima iii jakim ogrebotinama. ona ce morati ponovo da se obradi iii zameni. osnavni postupak zamene ploCiea disk·koeniea poCinje skidanjem i pregledom stege kacniee i delova. zatim montiranjem novih ploCica i ponovnim montiranjem eitavog sklapa. zaseceni. Kod vecine vozila s prednjim poganom. ovaj problem. Kada se kobona pedala klati iii trese prilikom pritiskanja. pregledom (i po potrebi ponovnam obradom povrsine) diska. Kod vozila s pogonom na zadnje toekove lezajeve prednjih toekova treba »podesiti« kod svake interveneije na kocnieama bilo da su one disk iIi dobos. Da ukratko rezimirama.424 los jedna stvar koja se cesto previda je stanje diskova. a da se ne prede minimalna debljina. Prove rite u vasem prirueniku da Ii lezajevi pred· njih toekava na vasim kolima zahlevaju peri· odicno »podesavanje. to je znak izvitoperenosti koja je cesto rezultat upravo ove vrste kvara. Medutim. lednostavno nije ostalo vise metala koji bi pravilno apsorbovao i rasipao toplotu. Postupak zamene ploCica disk·kocnica Mada veCina disk·kocniea u sustini ima istu funk· . izvitopereni iIi usijano glatki oni se ne moraju podvrgavati 'obradi povrsine. Medutim. treba naliti noyu kolicinu kociane tecnosti i ispustiti vazduh iz instalaeije. Korozija i habanje mogu da ostete disk i bukvalno ga dovedu do rasturanja. ukoliko povrsina diska liti na gramofonsku plocu sa moogo zlebova. medutim. Poslednja stvar koja se cesto zanemaruje je stanje 1ezajeva prednjih tockova. ovaj pastu· pak nije neophodan pasto su lezajeyi tackava fabricki zaptiveni.

/ / (-1/ \ . -kotnica na vasem vozilu moie se primeniti jedan od nekoliko metoda. (2) caure_ (3) rukavac. Skinite stegu kocniee. konstrukeija stege kae· niee i pastupak zamene ploCiea mogu da variraju zavisna od tipa vozila. 425 SISTEM ZA KOCENJE o \ (2) . (10) klip. Zavisno od vrste disk· SISTEM ZA KOCENJE Obratite painju na specijalne obujrnice za osiguranje iii prigusr. Dok su prednji tockoyi jos na zemlji. Pomotu gumenog ereva. Ponekad su obe1ezene. Treba je osigurati komadom zice i . i (14) papuca. 3.e opruge i njihov poloiaj u toku demOnlaie taka da ih moiNe pravilno panavno montirati. skinite "radkapne« i olabavite navrtke. Cekic moze da bude koristan i kod skidanja osovinica stege. Kod stege s opruinim ploticama iii osiguraCima bice potreban tekic iii proda bi se plotice odvojile i oslobodila stega. Mantab novih plooca disk-kotnica se obicno moze ostvariti ake se ubace kroz donji otvor na stegi kocniee. Takode obratite painju na to da su i spoljasnje ploCice stega obicno razliCite. (8) obujmice. (5) odusni vijak. 2. Isto taka mogu se koristiti opruzni osiguraCi iIi par celicnih osovinica sa uskocnicima (Seger-prstenovirna) na krajevima.J . Kad se stega oslobodi ne dozvolite da visi 0 kotioni vod. 6. (7) podmetaci. (13) unutrasnja papucu. Razlog za ovo je taj sto' se koCiona teenost vraca u rezervoar prilikom skidanja stege kocniee. 5. (9) u!jni zaptivni prslcn. (11) kapil. (6) montazna konzolanosaC.eiju. __ -. Proverite cia i. Neke stege su fiksirane u mestu. 4. Podignite poklopae motora ("haubu«). @ Sklop sIege disk-kocnicc.i su ploticc obelezene sa »unutraSnja« iii »spoljasnja« i vodite racuna da sve obujmice iii opruge budu pravilno centrirane. Objasnicemo' osnovni postupak ali iSIO tako preporueujemo da koristite i odgavarajuCi priruenik. Kod drugih se vijak koristi za drianje opruzne plocice iii klina za bokiranje koji sa svoje strane dCli stegu kocoice na svom mestu. iii na neki drugi nabn izvueite oko polavinu sadr· hja kocione teenosti iz glavnog kaeionog eilindra i rezervoara. njeni sastavni delovi. Skinite prednje toekave i odvojite frikeione plociee od diska pomotu velikog odvijaca. (1) osiguravajuCi vijak. pronadite glavni kationi eilindar i arvarite rezer· voar za koCionu teenost. (t2) osiguravajuca opruga paptite. (4) kuCiste stege. Kad zamene plobea disk·kaeniea treba postu· piti na sledeCi natin: 1. Podignite prednje toekave i oslonite vozilo na sigurnosna postolja.

polozaj menjaca mora da bude u neutralnom polozaju. . Ne Cistite zicanom cetkom montazne osoviniee stega (ukoIiko takve postoje na vasem vozilu) jer eete time skinuti galvanizovani sloj koji stiti povrsinu i ubrzati korodiranje.osim ako vozilo nije mnogo staro. 7. Izbocine Ce normalno izgledati sjajne. pa treba proveriti sasravne delove u cilju otkrivanja korozije iii ostecenja. staklaste odnosno bezbojne. Za postavijanje osoviniea iIi pioCiea na svoje mesto mozda ee biti potreban cekie. treba ih I I 'I = 'iJ. 10. Posto ste rastavili kocnice sada mozete vrsiti sve potrebne popravke. SledeCi korak je provera stanja diska. potev od stanja unu426 trasnjih i spoljasnjih plotica kotnice. Izvrsite pregled svega. Malo podmazati mesta gde stege klize napred-nazad da bi se eentrirale iznad diska. ocistite mesta montaze zicanom cetkom kako bi se uklonila korozija. Ukoliko su osoviniee korodirale zarnenite ih navim. Konacno. Proverite stitnik klipa (od prasine) da nema tragove naprslina iii habanja (ostecenja). UkoIiko svi delovi zadovol)c pregled treba nastaviti s radom i montirati nove ploCiee u stegu. ponovno povrsinski obraditi. ploCice-drzace iii opruzne osigurace pre nego 5tO ih upotrebite za pricvrsCivanje stega na svoje mesto. Preko 0. U tom slucaju preporucuje se rekonstrukcija srega kao preventivna mera odriavanja. karisted mast za podmazivanje. Ukoliko je potrebno servisiranje stege iIi lezajeva tockova prove rite da Ii su potrebne popravke obavljene pre montaze novih plociea. Stega koja euri brzo ee uni.pricvrstiti za nosecu konstrukciju vozila. 8. Malo podmazite montazne osoviniee. I ovde. Proverite stegu kocnice kad sre je odvojili od ploCica da nema tragova curenja.1 mm odstupanja u hrapavosti povrsine dovesce do trosenja pedale kocnice. Pomocu merila (lenjira) prislonjenog uz disk mozete proveriti izvitoperenost. prove rite stanje leiajeva tockova okretanjem diska rukom. Ploeiee disk-kocniea su ponekad obelezene oznakom »unutrasnja« i »spoljasnja«. . 9. ukoliko povrsine nisu relativno glarke i raYne. Ukoliko su Iezajevi tockova neravni iIi imaju prekomerni zazar mazda ce rnorati da se servisiraju.titi nove ploCice kao i izvitoperen disk. Ukoliko izgleda da su stege ispravne i da nema znakova proklizavanja kocnice. . Kod vozila s pogonom na prednje tockove prilikom ispitivanja. Neravnomemo habanje je znak da stege nisu dobro centrirane u odnosu na disk. onda ne moraju da se zamenjuju . Pre ponovne montaze stege.

. . Pritisnite pedalu koonice kako biste istisnuii klip iz otvara. Kada se na vijku za ispustanje pojavi Cista kociona tecnost zatvorite vijak i predite na drugi zadnji tocak. 13. 4. a zatim obavile probnu voznju. prema preporucenim vrednostima proizvodaca.ta ostavijajuCi je povezanu za hidraulicni cevovod. 12. Odvrnite vijak za ispustanje vazduha sa zadnje strane svake stege da biste ispustili vazduh iz instalaeije. 2. 14. Stoga yam jos preostaje da koristite hidrauIicki pritisak u koCionom sistemu za isteriyanje klipoya ili potpuno skidanje stege kocniee s vozila kao i da upotrebite ureaaj sa komprimiranim vazduhom da biste ·izbaeili klip iz otvora. Jednu stegu potpuno sklapite i montirajte na svoje mesto pre nego sto demontirate drugu. Osnovni problem leii u vaaenjn klipova iz otvora. 3. Vratite prednje tockove na svoje mesto. jedan za drugim. 15. Pritegnite odredenim momentom sve vezne elemente iIi vijke. iii se moze skinuti sa vozila i raskiopiti na radnom stolu.11. Zatim istu operaeiju ponoviti na prednjim tockovima. Spustiti kola na zemlju i pritegnite navrtke. Servisirajte sarno jednu po jednu stegu koenice. Remontovanje stege kocnica Za demontazu stege kocniea mozete koristiti jedan od nekoliko postupaka. Posto je hidraulicna instalaeija postavljena dijagonalno remontovanje stega mozete da obavite istovremeno. dok ne ispustite vazduh iz Citave instalaeije. Skinite obe frikcione pioCiee sa stege. 5. Stega se moze demontirati dok se nalazi na vozilu i jos uvek je povezana s hidraulicnim vodom. Za ravnomerno pritezanje preporucuje se upo:L SISTEM ZA KOCENJE treba moment-kljuca (za pritezanje navrtki koristiti redosled "u zyezdu«). Za ovu svrhu postoji speeijaini alat za vadenje ali je malo mehanieara-amatera koji bi zeleli da kupe ovaj alat za sarno jedan posao. Kod vozila s pogo nom na prednje tockove 1. Po stupak ispustanja vazduha iz kocniea treba zapaceti od najdaljeg pa prema najblizem tocku U odnosu na glavni koCioni cilindar. Za ovo treba otvoriti vijak za ispustanje yazduha na zadnjem tocku. PosIe remontovanja stege i ponovne montaze ponoviti isti postupak za drugu stegu (na drugorn tocku). Skinite jednu stegu iz leii. Postupak demontaze bez skidanja sklapa stege kocnice s vozila je sledeCi: Kod vozila s pogonom na zadnje tockove 1. Pritisnite pedalu kocniee nekoliko puta kako bi se uklonio zazor disk-kocniea s novim pioCicama. niti se ovakav alat moze uvek iznajmiti. a zatim pritiskajte pedalu kocniee i dadajte svetu koCionu tecnost u glavni eilindar.

2. Izvucite abe stege iz lezista. 3. Skinite unutrasnje i spolj asnje frikeione plocice. 4. Pritisnite pedalu kocniee da biste istisnuli oba klipa iz otvara. avo ne vazi 2a vozila s pogonom na zadnje toekove posta je hidraulicna instalacija postavljena od prednjeg ka zadnjem delu vozila. Cim jedan od klipova iskoci gubi se pritisak u instalaeiji taka da drugi ostaje u svome otvoru. 427 _____________________________________________ Komprimovani vazduh produvan kroz Olvor vijb moie se koristiti za istiskivanje klipa iz stege. Krpom prebacenom preko stege spretava se prskanje prljavstine iii otpadaka u lice. Rutnom mazalicom (alatorn) ili pomotu hidr<lulicne instalacije na vozilu takode se moie iSlisnuti klip. Tehnika demontaze na radnom stolu sastoji se u sledecem: 1. Skinite obe stege kocnica s vozila, skidajuCi koCione cevovode, a zatim ih zapusite kako bi se spretio prodor prasine u instalaciju. 2. Skinite unutrasnje i spoljasnje frikcione plocice sa stega. 3. Otvorite vijak za ispustanje vazduha iz instalacije sa zadnje strane stege i povezite ispust za vazduh sa mazalicom. Ispumpavanjem masti u stegu povecava se pritisak sto ce dovesti do istiskivanja klipa iz otvora. 4. Alternativna metoda predstavlja koriscenje komprimiranog vazduha za izbacivanje klipa. Upozorenje: Klip moie velikom brzinom da izleti iz olvora pa ga treba usmeriti na dole, prema radnom stolu s krpom preko stege da bi se sprei'ilo 428 I j! ' o --0 Pre montaie klipa u stegu kocnicc. proverit:: da Ii je uljni zaptivni prstcn (1) na 5vom mestu u zidu cilindra i da Ii je zastitna kapa (2) postay]jena oko klipa (3). Klip treba malo podmazati kocionom IccnoScu. da prljavstina iii otpaci ne prsnu u lice. Prsti lakode Ireba da yam budu CiSIi. Kad se klip izvadi iz stege, primenom bilo koje ad gore navedenih tehn[ka, mozete pregledati stanje oba kiipa i otvora. Celicni klipovi su veoma skloni koroziji. Mada plasticni klipovi nemaju ovaj nedostatak oni mogu da se slome. Otvor takode treba da bude gladak, okrugao i bez ogrebotina, udubljenja, tragova korozije, velikih prskotina iIi drugih ostecenja. Ukoliko su stege naprsle iii veoma istrosene morace da se zamene. Stege koje su u dobrom stanju mogu se remontovati ·postavljanjem novog uljnog zaptivnog prstena na klip, malim podmazivanjem klipa koCionom tecnoscu, uvlacenjem klipa u njegov otvor i montiranjem novog stitnika od prasine. !

I I i i , 1 I I Fh. I. I I Ii J -Zamena obloga dobos-kocnica Alat i materijal • Veliki odvijae • PodmetaCi za toekove • Ruena dizalica i sigurnosna postolja •. Klesta • Podesljivi kljue • »Kasika« za kocnicu iii dugacak tanak odvijae • Maska za lice iii respirator • Cetka iii usisivac • Stezae koCionog cilindra • Montazno-demontazni alat za oprugu papuee koenice • Merilo • Moment-kljue i nasadni kljue • Krpe • Olovka i papir • Sredstvo za podmazivanje • KoCiane papuce i abloge • Rascepke O a bi koCioni sistem na vozilima efikasno funkcionisao - zaustavljao toekove u kretanju papuee i obloge koenica moraju da ustvaruju kontakt s dobosima koenice. Frikcione povrsine su obe koCione papuee u sklopu sa dobosom koenice. Kada se ove povrsine pohabaju smanjuje se efikasnost koenica. Da bi se utvrdilo stanje ovih koenica potrebno je vrsiti periodiene preglede. Za detaljni pregled dobos-koenica videti odeljke "Pregled prednjih koenica« i "Pregled zadnjih dobos-koenica« u ovom poglavlju. Kada papuee i dobos doclu u dodir prilkom procesa zaustavljanja iii koeenja dolazi do razvijanja toplote na frikcionim povrsinama papuee i dobosa. Ova toplota mora da se odvodi. Ukoliko se to ne izvrsi dobosi ee se izvitoperiti a dejstvo koeenja ce se smanjiti, sto moze da bude opasno. Kada se dobosi istrose (pohabaju) treba ih ponovo povrsinski obraditi u masinskoj radionici. Ponovnom masinskom obradom obezbeduje se pravilan kontakt povrsine dobosa i obloge papuea. Ukoliko je pohabanost dobosa suvise

velika dobos se mora zameniti. I papuee se takode habaju i eventualno ih treba zameniti. SISTEM ZA KOCENJE ® Komponente zadnje dobos-kocnice. (1) KoCioni cilinJar (2) klipnjuta. (3) povratne opruge, (4) koCiona pnpuca. (5) kociona obloga, (6) opruga za drlanje i osigurac. (7) poiugn za aktiviranjc ruen!! kocnicc, (8) n3vrtb za podes<Jvanje zaustiJ.vnog toeka, (9) osiguravajuca opruga za podes,\v<lnje, i (10) glavcina, Postupei zamene obloga prednjih i zadnjih dobos-kocniea se razlikuju pa cemo ih razmotriti odvojeno. Ponovno oblaganje prednjih dobos-koenica Za zamenu obloga prednjih dobos-koeniea po stupiti prema sledecem postupku: 1. Aktivirajte ruenu koenieu. 2. Skinite poklopce (»radkapne«) s prednjih toekova pomocu velikog odvijaea iii zaostrenog kraja TuCice Tucne dizalice. 3. Pomocu nasadnog (»gedore«) kljuea odgovarajuee veliCine odviti navrtke na oba prednja toeka za oko jedan obrtaj. 4. Postavite podmetaee za blokiranje tockova iza zadnjih toekova kako bi se spreeilo pomeranje vozila. 5. Pomocu ruene dizalice podiCi prednji deo vozila dok se toekovi ne odvoje od tia. 429 SISTEM ZA KOCENJE Sklap kotionog cllindra (na totkovima). Kotiona tecnos! I.llazi u cilind.1f iz cevovoda (1). Ostale komponcnte su: (2) odusni VljaL (3) opruga. (4) tanjiric. (5) klipovi. j (6) stitnici od prasinc. Prilikom Lamenc obloga papuca tn:ba postavitl stezae n ~ ,timike od pr<lsinc kako bi sc sprecilo sirenje delova cilindra kada Sf! skinu pOHatnc opruge sa papuca. 6. Postavite sigurnosna posrolja ispod okvira sasije vozila da biste ih cvrsto poduprli. 7. Skinite navrtke najpre s tocka sa strane suvozata ostavljajuCi navrtke u ),radkapni« radi sigurnog cuvanja. VeCina navrtki moze se skinuti k r e ~ tanjem u smeru suprotnom, od smera kretanja kazaljke na satu. Na manjem broju vozila, medutim, mozda postoje navrtke s levim navojem. U tom slucaju, mogu se obeleziti slovom )L«. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvite navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. 8. Skinite sklop tocka i pneumatika. 9. Skinite zastitnu kapu. Koristiti velika klesta u kombinaciji s odvijacem. Uhvatiti zastitnu kapu klestima i odvojite je odvijacem. 10. Skinite rascepku pomocu klesta. Napomena: Sklop je pricvrscen s jednom iii dye navrtke. Ukoliko ima dye navrtke, spoljasnja iii kontra navrtka je krunasta navrtka koju osigurava rascepka; unutrasnja navrtka je navrtka za podesa430 vanje. Ukoliko postoji sarno jedna navrtka radi'se o navrtki za podesavanje, a nju osigurava ras-

cepka. 11. Pomocu kljuca odviti navrtku iii navrtke i podlosku. Ukoliko se navrtka iii navrtke ne mogu odviti okretanjem u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu pokusajte s okretanjem u smeru kretanje kazaljke na satu. 12. Protresite sklop dobosa i glavCine da biste olabavili spoljasnji leiaj. Voditi racuna da leiaj ne padne na tlo. Podmestite ruku da biste ga prihvatili. Staviti spoljasnji lezaj, podlosku i navrtku za podesavanje na cistu krpu. Napomena: Ukoliko niste vrsili pregled iii pOdmazivanje leiajeva u roku koji se preporucuje u prirucniku (korisnika vozila) videti odeljak "Podmazivanje leZajeva na tockovima« u poglavlju "Odriavanje kola«_ 13. Skinite sklop dobosa i glavcine. Voditi racuna da se ne dozvoli pomeranje unutrasnjeg leiaja na vretenu. Ukoliko se prilikom skidanja oseti ma kakav otpor mozda ce bili potrebno da se pomogL if " 1.1 , nete "kasikom« za koenicu postavljajuCi je iza "kotura« za podeSavanje koenice. Kod novijih tip ova vozila opremljenih samopodesivim koenicam a bice potreban tanak odvijac da bi se samopodesiva poluga odvojila od zaustavnog kotura. Upozorenje: Dok su sklop dobosa i glavCine skinuti sa vozilrr vodite raGuna da mast iIi prijavstina ne dodu u dodir s povrsinom doboiia iii koCionih obloga. Prljav.frina iii mast bi mogli da izazovu proklizavanje kacnice i gubitak koCionog dejstva. 14. Sa maskom za lice iIi respiratorom uklonite zaostalu prasinu na sklopu koenice i iz unutrasnjosti dobosa pomocu eetke iIi usisivaea. Upozorenje: Izbegavajte udisanje ove praiiine! Ona sadrii azbest. 15. Pregledati frikcionu povrsinu unutrasnjosti koeionog dobosa da nema tragova zaseka iIi vidljivih naprslina. Proveriti da Ii je povrsina glatka. Ukoliko je povrsina PQhabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. 16. Postavite stezae na krajeve koCionih cilindara. Ovo ce spreciti sirenje delova cilindra kada su skinute povratne opruge sa papuea. 17. Skinite dye povratne opruge sa koeionih papuea koristeci montazno-demontazni alat za opruge. Napomena: Napraviti prostu skicu kaeenja opruga kako biste olaksali montazu novih opruga. Obratite paznju na razlieite preen ike spirale opruga. 18. Pomocu klesta skinite opruzne drzaee papuea utiskivanjem i okretanjem za eetvrtinu obrt" bilo u smeru kretanja kazaljke na satu bilo u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Napomena: Ukoliko je vase vozilo opremljeno

mehanizmom za samopodesavanje koenica morate obaviti jos jednu operaciju pre nego sto se kotione papuee mogu skinuti: pomocu klesta skinite kabl, zateznu oprugu i polugu za samopodesavanje. 19. Napravite prostu skicu mehanizma za podesavanje zaustavnog toeka obracajuCi paznju na polozaj zaustavnog toeka u odnosu na levu iii desnu papueu koenice. On treba da bude blizi jednoj od papuea. Skinite obe kotione papuee kao sklop. 20. Pomerajte papuee jednu prema drugoj. Ovim ce se osloboditi opruga i navrtka za podesayanje zaustavnog toeka. 21. Malo;}, koliCinom masti za podmazivanje podmaZite jezicke na podloznoj ploti koenice. Obicno ima sest takvih jezicaka. 22. Montirajte nove kocione papuee i obloge obrnutim redosledom operacija iz taeaka 16 do 21. SISTEM ZA KOCENJE Za ovo ce biti od koristi skice koje ste napravili. 23. Vratite dobos na svoje mesto; mozda cete morati malo da ga okrenete unapred dok ga montirate. 24. Vratite lezaj toeka na svoje mesto; mozda cete morati da protresete dobos kako bi lezaj pravilno nalegao. 25. Vratitepodlosku i navrtku za podesavanje na svoje mesto. 26. U ovoj fazi potrebno je izvrsiti podesavanje leiaja toeka. Napomena: Treba da se uvek pridrzavate uputstva proizvooaca. TJkoliko nemate ovakvo uputstyO treba se pridrzavati sledeCih osnovnih principa podeSavanja lezaja. A. Pomocu merila izmerite OtvOT glaveine za spoljasnji leiaj. Ukoliko je OtVOT veliCine 45 mm iIi veCi, pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 23 Nm okrecuCi pritom toeak rukom. Ukoliko je otvor ispod 45 mm pritegnite navrtku za podesavanjem pomocu moment-kljuea na 10 Nm okrecuCi pritom toeak rukom. B. Posto se nayrtka za podeSavanje pritegne na potreban momenat, odvijte navrtku za 1/6 do 1/4 obrtaja kako bi mogla da se montira rascepka u odgovarajuCi otvOT na navrtki i vretenu. U slui'aju da postoji kontranavrtka, odvijte je i centrirajte tako da se otvor za rascepku poklopi s otvorom na vretenu. Napomena: Ukoliko je prilikom skidanja dobosa doslo doporemecaja mehanizma za podesavanje dobos-koenice biee potrebno pOdesavanje koenice. Ovo je obuhvaceno odeljkom "PodeSavanje dobos-koenice« u ovom poglavlju. 27. Stavite novu rascepku kroz navrtku iIi kontranavrtku za podesavanje i vreteno. Savijte krajeve rascepke oko navrtke pomocu kleSta tako do se ne vadi. 28. Vratite na svoje mesto zastitnu kapu i montirajte sklap toeka i pneumatika, obrnutim redosledom operacija iz taeaka 7 da 9. Napomena: Neka

vozila su opremljena opruznim amortizerom koji se nalazi u zastitnoj kapi. Prove rite da krajevi rascepke ne dodiruju ovaj amortizer. 29. Postupite po uputstvima iz taeaka 7 do 28 u slucaju zamene dobos-koenice na drugom prednjem toeku. 30. Posle pregleda koenica spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz taeaka 1 do 6. Zamena obloga zadnjih dohos-kocnica . Za zamenu obloga zadnjih dobos-koenica postupite prema sledecem postupku: 431 . ~ - - - ~ I SISTEM ZA KOCENJE \ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - i 1. Aktivirajte ruenu koenicu. 2. Skinite "radkapne« sa zadnjih tockova pomocu velikog odvijaea iii zaostrenog kraja drske ruene dizalice. 3. Pomocu nasadnog kljuea odgovarajuce velicine odvijte navrtke na oba zadnja tocka. za oko jedan obrtaj. 4. Postavite podmetaee za blokiranje tockova ispred p'rednjih tockova kako biste sprecili pomeranje vozila. 5. Pomocu ruene dizalice podignite zadnji dec vozila dok se tockovi ne odvoje od tIa. 6. Postavite sigurnosna postolja ispod okvira sasije vozila da biste ga cvrsto poduprli. 7. Skinite navrtke najpre sa zadnjeg tocka dijagonalno od vozaca ostavljajuCi navrtke u »radkapnu« radi cuvanja. VeCina navrtki moze se skinuti okretanjem u ?meru suprotno od smera kretanja kazaljke na satu. Na manjem broju vozila. medutim, mozda postoje navrtke s Ie vim navojem. U tom slucaju, uske mogu biti obelezene slovom »L«. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvijte navrtke u smeru kretanja kazaljke na satll da biste ih skinuli. 8. Skinite sklop tocka i pneumatika. 9. Oslobodite dobos sa golih vijaka pomeranjem unapred okrecuCi gao Napomena: Na jednom od golih vijaka mozda postoji opruzni celicni osigurac. Oslobodite osigurac pomocu odvijaca a zatim skinite dobos. 10. KoristeCi masku za lice iIi respirator uklonite prasinu koja se nakupila na sklopu koenice i unutrasnjosti dobosa pomocu cetke iIi usisivaca. Upozorenje: Izbegavajte da udisete ovu prasinu! Dna sadri.i azbest. 11. Pregledajte frikcionu povrsinu dobosa da nema tragova zaseka iIi vidljivih naprslina. Proverite da Ii je povrsina glatka. Ukoliko je povrsina pohabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. 12. Proverite koCioni cilindar (tocka) da nema tragova curenja. Ukoliko su prisutni kocnice

treba da pregleda profesionalni mehanicar. 13. Pregledajte sve opruge u sklopu kocnice da bi se videlo da Ii su propisno osigurane i da nisu slomljene. 14. Postavite stezae za koCione cilindre na krajeve koCionih cilindara. Ovo ce spreeiti sirenje del ova cilindra kada su skin ute povratne opruge sa papuea. 15. Skinite dye povratne opruge sa koeionih papuea koristeCi montazno-demontaini alat za opruge. 432 Napomena: Napraviti prostu skicu kaeenja' opruga kako biste olaksali montazu novih opruga. Obratite paznju na razliCite preenike spirale opruga. 16. Pomocu klesta skinite opruine drzace papuea utiskivanjem i okretanjem za cetvrtinu obrta bilo u smeru kretanja kazaljke na satu bilo u smeru suprotno od smera kretanja kazaljke na satu. Napomena: Ukoliko je vase vozilo opremljeno mehanizmom za samopodesavanje, koenica morate obaviti jos jednu operaciju pre nego sto se kocione papuee mogu skinuti: pomocu klesta skinite kabl, zateznu oprugu i polugu za samopodesavanje. 17. Skinuti kabl pomocne koenice s nosaea poluge dye kocione papuee. 18. Napravite prostu skicu mehanizma za podesavanje zaustavnog tocka obracajuCi painju na poloiaj zaustavnog toeka u odnosu na levu iIi desnu papueu koenice. On bi trebalo da bude blizi jednoj od papuca. Skinite obe koeione papuee kao sklop. 19. Pomerite papuee jednu prema drugoj. Ovim ce se osloboditi opruga i navrtka za podesavanje zaustavnog tocka. 20. Malom koliCinom masti za podmazivanje podmazite jezieke na podloznoj ploCi kocnice. Obieno ima sest takvih jezieaka. 21. Montirajte nOve koCione papuce i obloge obrnutim redosledom operacija iz tacaka 14 do 19. Za ova ce biti od koristi skice koje ste napravili. 22. Vratiti dobos na svoje mesto: mozda cete morati malo da ga okrenete unapred dok ga montirate. 23. Vratiti sklop tocka i pneumatika na mesto, obrnutim redosledom operacija iz taeaka 7 i 8. 24. Ponovite operacije ad tacke 7 do 23 kod zadnjeg toeka na strani vozaea. 25. Spustite vozilo na tlo obrnutirn redosledom operacija iz tacaka 2 do 6. Podesavanje dobos-kocnica U cilju maksimalne efikasnosti koeenja potrebno je da se postigne pravilan kontakt papuea i dobosa. PodeSavanje koenica predstavlja " ~ I , ~

I , I ! I .SISTEM ZA KOCENJE Dobos-kocnicc imaju samopodesivu polugu (I) koju pokrece navrtka -;"3 poddavanje (2) kada se automobil krete unazad i aktivjra kocnica, time se menja polozaj koCione papuce (3) i ohloge (4), u stvari ponovno podesavanje povrsina naleganje papUea i dobosa. lako sistemi sa dobos-kocnicama imaju uredaj za automatsko podesavanje, potrebno je ipak i rueno podesavanje. Deo mehanizma za rueno podesavanje predstavlja navrtka za podesavanje zaustavnog toeka koja se nalazi izmedu dye papuce na sklopu koenice. Okretanjem ove navrtke moze se menjati razmak izmedu papute i dobosa. Ala! i materijal • Podmetaei za blokiranje tockova • Ruena dizalica isigurnosna postolja • OdvijaCi . • »Kasika« za kocnicu • Klesta 433 .. -------------------SISTEM ZA KOCENJE 1 __ ---0 Da hi se izvrsilo podesavanje kotnica na sistemima kad kojih nije potrebno skidanje tockova: Ubaciti tanak odvijac (1) kroz OIvor za podesavanje (2) na pouloznoj ploti kocnice kako bi se odvojila samopodesiv3 poluga (3). Zatim se pomocu "kasike« koenlee (4) okrecitc navrtku za poddavanje zaustavnog locka (5) da bi se promenio po!oiaj obioge (6), Kod veCine sistema sa dobos-kocnicama obez. beden je pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka kroz otvor - pristup za podesavanje na podloznoj ploCi kocnice. Kod ovih sistema nije neophodno skidanje tocka da bi se izvrsilo podesavanje. Kod drugih sistema obezbeden je otvor za pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka - pristup za podesavanje - na samom dobosu. Kod ovih sistema da bi se izvrSilo podesavanje potrebno je skidanje tockova. Ukoliko na vascm vozilu dejstvo kocnice nije onakvo kako bi trebalo da bude, pedal a kocnice dejstvuje u nizem polozaju iii se cuje skripanje prilikom zaustavljanja i aktiviranja kocnica, prvo bi trebalo da izvrsite podesavanje kocnica. To bi moglo da resi problem. Podesavanje bez skidanja tockova Evo kako ce se izvrsiti podesavanje kocnica kod sistema gde ne moraju da se skidaju tockovi. 434 l.Postavite podmetace za blokiranje tockava iza zadnjih tockova. Napomena: Rucna kocnica ne

sme da bude aktivirana. 2. Rucnom dizalicom podic; prednji dec vozila i postavite par sigurnosnih postolja ispod okvira sasije. 3. Rucnom dizalicom podic; zadnji dec vozila i postavite sigurnosna postolja ispod okvira sasije. Uklonite podmetace za podupiranje tockova. 4. Pronadite otvor za podeSavanje kocnice koji se nalazi na podloinoj ploCi kocnice sa unutrasnje strane prednjeg tocka. 5. Skinite zastitni poklopac sa otvora za podesavanje pomocu odvij aca. 6. Pomocu "kasike« kocnice okreCite navrtku za podesavanje zaustavnog tocka pomeranjem slobodnog kraja »kasike« kocnice - onog koji driite - na dole. 7. Ponovite ovaj postupak nekoliko puta okrecuCi pritom tocak unapred dok ne osetite jak otpor pri okretanju tocka. 8. Ubacite tanak odvijac u otvor za podesavanje ] I .• r ): dok ne osetite otpor zbog dejstva opruge. Kada osetite dejstvo opruge to je znak da ste odvojiii samopodesavajucu polugu od navrtke za podesavanje zaustavnog toeka. Sada se zaustavni tocak moze okretati U SllProtnom smeru. 9. Pomocu »kasike« koenice okreCite navrtku za podesavanje zaustavnog tocka u suprotnom smeru, pomeranjem siobodnog kraja "kasike« onog koji drzite - na gore. 10. Ponovite ovu operaciju jos tri puta. 11. Skinite alat i okrenite toeak unapred da bi se utvrdilo da Ii ima ikakvog olpora. Ukoliko je otpor jos uvek prisutan ponovite operacije iz taeaka 9 i 11 sve dok se olpor ne otkloni. 12. Vratite zastirni poklopac na otvor za podesavanje na podloznoj ploCi koenice. 13 .. Ponovite operacije iz taeaka 4 do 12 kod ostalih dobos-koenica. 14. Spustite vozilo na tIo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 1 do 3. 15. Ukljucite motor. 16. U bezbednom podrueju vozite unapred i evrsto pritisnite kocnicu. 17. Vozite kratku deonicu unazad i cvrsto pritis· nite kocnicu. 18. Ponoviti operacije iz tacaka 16 i 17 deset pula da biste se uverili da je podesavanje praviino izvrseno i da su poluge za samopodesavanje ostvarile odgovarajuCi zazor izmedu papuee i dobosa koenice. 19. Ispitajte ponasanje voziia u uslovima drumske voznje. Podesavanje sa skinutim tockovima Kod nekih lipova vozila pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka obezbeden je kroz

dobos. U ovom slucaju moracete da skinete tocak da biste izvrsili podesavanje koenica. Primenite sledeCi postupak. 1. Postavite podmetaee zapodupiranje toekova iza zadnjih toekova. Napomena: Ruena koenica ne sme da bude aktivirana. 2. Skinite poklopce (»radkapne«) sa svih toekova pomocu yelikog odvijaea ili kraja drske ruene dizalice. 3. Pomocu nasadnog kljuea odgovarajuce veliCine odviti navrtke na svakom toeku za otprilike jedan obrt. 4. Pomocu rucne dizalice podiCi prednji deo vozila sve dok se tockovi ne odvoje do tla. ' 5. Posta viti sigurnosna postolja ispod sasije kako biste cvrsto poduprli vozilo. J L J ........ • SISTEM ZA KOCENJE 6. Pomocu ruene dizaIice poditi zadnji dec vozila sve dok se toekovi ne odvoje od tla. 7. Postavite sigurnosna postoIja ispod sasije da biste podruprli vozilo. 8. Skinite navrtke s prednjeg tocka ostavljajuCi ih u "radkapnu« radi cuvanja. VeCina navrtki moie se odviti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Na manjem broju vozila; medutim, mozda postoje navrtke s levim navojem. 9. Skinite sklop tocka i pneumatika. 10. Okrecite dobos dok otvor za podesavanje ne dOGe s donje strane. Skinite zastitni pokiopac sa otvor3. 11. Ubacite »kasiku« kocnice u otvor za podesavanje da biste okrenuli navrtku za podesavanje zaustavnog locka. 12. Pogurajte slobodan kraj "kasike« kocnice na gore kako bisle rasirili papuce. Ponoyite ovaj po stupak istovremeno okrecuCi dobos unapred sve dok se ne oseti jak otpor pri okretanju. 13. Na jednom kraju krute iice klestima napraviti kuku (slicnu kuki na vdalici za odelo). 14. Ubacite savijeni kraj zice kroz otvor za podesavanje, na gore. ZakaCite kuku 0 polugu za podesavanje i blago je povucite da bi se poluga odvojila od navrtke za podesayanje zaustavnog tocka. 15. Postavite »kasiku« kocnice na navrtku za podesavanje zaustavnog tocka, pa istovremeno odvajajuCi polugu za podesavanje pritisnite "kasiku« kocnice na dole, kako biste okrenuli navrtku. 16. Ponovite operaciju iz tacke 15 jos tri puta. 17. Skinite alat. 18. Okrecite dobos da bi videli da Ii je prisutan otpor pri okretanju. Ukoliko je otpor jos prisutan ponoviti operacije iz tacaka 15 i 18 sve dok se otpor ne eliminise. 19 .. Vratiti zastitni poklopac na o l v ~ r za podesa-

van]e. 20. Ponovo montirajte tocak. 21. Vratile navrtke na svoje mesto ali ih pritegnite sarno [ueno. 22. Ponovite operacije iz tacaka 8 do 21 na ostalim dobos·kocnicama. 23. Spustiti voziio na tlo, obrnutim redosledom operacija iz taeaka 4 do 7. 24. Prilegnuti navrtke na svim tockovima. 25. Vratite poklopce tockoya na svoje mesto. 26. UkljuCite motor. 27. U bezbednom podrucju voziti unapred, na kralkom potezu, pa cvrsto pritisnite koenicu. 435 SISTEM ZA KOCENJE ® .bi izvrsilo podesavanje kocnica na sistemima kod kojih je ;Olr cbno Ubaciti iitanu kuku (1) kroz otvor za poddavanje (2) kako bl se odvo)lla poluga Zli samopouduvanje (3). Pomocu lankog odvijaea (4) okreCite navrtku zn podcsavanjc zaustavnog locka (5) da b i se promenio palotaj obloge (6). 28. Vozite kratku dfOonicu unazad i tvrsto pritisnite kotnicu. 29. Ponovite operacije iz tataka 27 i 28 deset put a da ?iste .se uverili da je podesavanje pravilno lzvrseno 1 da su poluge za podesavanje ostvarile odgovarajuCi zazar izmedu papute i dobosa kotmce. 30. Ispitati ponasanje vozila u uslovima drumske voznje. 436 Servisiranje glavnog kocionog cilindra Alai i materijal • Odvijat • Nasadni kljut • Cevasti kljut • Kljuc za navrtke • KoCiona teenost • Glavni koeioni cilindar • Krpa .--.. I I G lavni koCioni cilindar u sistemu koenica na vasem vozilu predstavlja glavni rezervoar koCione teenosti. Kada vozae pritisne na pedalu kocnice ovo pomeranje se prenosi preko poluinog mehanizma na klip glavnog cilindra, koji potiskuje koCionu teenost. Kako su koCioni vodovi i kocioni cilindri (na toekovima) ispunjeni kocionom tecnostu sa pomeranjem klipa glavnog cilindra vrsi se prenos hidrostatickog pritiska kroz

Razlog je taj sto su prednje kocnice kod vozila s pogonom na prednje tockove daleko opterecenije nego kod vozila s pogonom na zadnje toekove. Kod sistema servo-kocnica glavni cilindar montiran je na vakuu!ll ureclaju koji je montiran na pregradnom zidu izmedu motora i kabine. obezbeden je odvojen sistem za prednje i zadnje kocnice tako da ostaje izvesna koeiona sila bez obzira na prekid nekog od koCionih cevovoda. Ukoliko u tom periodu pedala polako popusti pod pritiskom noge to je znak istrosenih iIi nefunkcionalnih delova u gIavnorn cilindru sto zahteva zamenu glavnog razvodnog cilindra. 6. Napomena: Ukollko je vase vozilo opremljeno servo-kocnicam a pritisnite i otpustite pedalu koenice pet puta kako biste ispustili vakuum iz sistema servo-koenice pre nego sto pristupite operaciji iz taeke 6. UkoIiko bi doslo do pada pritiska na oba prednja tocka istovremeno (sto bi bio slucaj da je sistem podeljen poduino. SISTEM ZA KOCENJE 3. Pritisnite pedaiu koenice nekoiiko puta i u toku 30 sekundi drzite neprestano nogu na pedali. . Kod sistema za kocenjc hidraulicnog tip a sa jednodelnim cilindrom postoji opasnost da prekid nekog kocionog cevovoda iii curenje koCionog cilindra mogu da izazovu nagli i potpuni gubitak svojstva koeenja.sistem za kocenje. Trebalo bi da bude do 5 mm od vrha. Kod ovog dvodelnog cilindra. Da bi se ovo spreeilo razvijen je dvodelni razvodni citindar i sada se on nalazi u uobicajenoj primeni. a kod prednjeg doslo do curenja) samo zadnje koenice mozda ne bi bile u stanju da bezbedno zaustave vozilo. Kod vozila s pogonom na prednje toekove glavni cilindar podeljen je dijagonalno. Glavni cilindri. Ukoliko je nivo nizak treba dopuniti rezervoar. proizvedeni od gvozdenog liva. Provera glavnog kocionog cilindra Za proveru glavnog koCionog cilindra primenite sledeci postupak. imaju na sebi konzole i otvore za montazu. a ovakva mogucnost je veoma malo verovatna. Proverite nivo koCione teeDosti. Aktivirajte ruenu koenicu i pod ignite poklopac motora. Jedna komora obezbeduje pritisak levom prednjem i desnom zadnjem tocku dok druga desnom prednjem i levom zadnjem toeku. Vratiti poklopac na svoje mesta. Utvrdite mesto gde se nalazi rezervoar glavnog cilindra i skinite njegov poklopac. 2. 4. 5. 1. Ukoliko pedala pod pritiskom noge ne popusti glavni cilindar pravilno funkcionise. Spustite poklopac motora. Potpuni gubitak svojstva koeenja bi se dogodio u slucaju da hidraulieni sistem prednjih i zadnjih toekova otkaie istovremeno. Glavni cilindar moze da ima jedan iIi dva dela kao i jedan iIi dva rezervoara za koeionu teenost.

Skinite poklopac rezervoara glavnog cilindra . 11. 1. Vratite poklopac na svoje mesto. 4. Pogledajte ispod instrument-table'i pronadite poluzni mehanizam na pedali kocnice kojim je klipnjaea glavnog cilindra povezana s pedalom koenice. Ukoliko je to slueaj. 17. 7. 5. Aktivirajte ruenu koenicu i podignite poklopac matora.Zamena glavnog kocionog cilindra Za zamenu glavnog koCionog cilindra primenite sledeCi postupak. Ispod poklopca motora pritegnite tri vijka koji drie glavni cilindar u svom poloiaju. 2. Napomena: Ukoliko je u pitanju servo-sistem nastavite odmah sa operacijom pod taekom 12. pomotu nasadnog kljuea. Uvrnite tri vijka rukom tek toliko da dde glavni cilindar na svom mestu. 8. Napomena: Cilindri s dye komore imace dva cevovoda koie treba odvojiti. 15. olabavite vijake i preCi odmah na operaciju iz taeke 5. 9. glavni cilindar povezan je za vaku!Jm uredaj sa tri vijka (s oblom glavom). skinite vijke koji dde glavni cilindar pomocu nasadnog kljuea. Utvrdite mesto glavnog cilindra i olabavite tri vijka (s oblom giavom) kojim je prievrscen za pregradni zid izmedu motora i kabine. Upozorenje: krpa ce biti natopljena tecnoscu. Napomena: Kod servo sistema. U krpu uvijte odvojeni koeioni cevovod i prikljueak koCionog cevovoda na glavnom cilindru. Kada su cevovodi odvojeni. Vrsite lagani pritisak na pedalu koenice skraz do dole. 6. 10. Uhvatite rukom glavni cilindar i pazljivo ga povucite unapred odvajajuCi ga od pregradnog zida. Ova teenost je veoma korozivna i ostetice ()bojene povrsine na vasem vozilu. Napomena: Vodite racuna da se slueajno ne savije odvojeni koCioni cevovod. 13. Skinite krpu s koCionog cevovoda i prikljueka i bacite je. 18. koCioni cevovod 437 SISTEM ZA KOCENJE pomoeu kljuea za navrtke. Odvijte vijak cevastim kljueem. Po motu kljuea za navrtke odvojite koCione cevovode od glavnog cilindra. Skinite poklopac sa glavnog cilindra i napunite rezervoar koCionom teenoseu do 5 mm od vrha. 12. i tako pet puta kako bi se novi cilindar napunio koCionom tecnOSCll. za oko jedan obrt. Ispod instrument-table ponovo poveiite poluini mehanizam pedale koenice obrnutim redosledom operacija pod taekom 3. Pomocu kljuea za navrtke pritegnite koCioni cevovod za prikljueak. Poluzni mehanizam fiksiran je za pedalu vijkom ispod obrtne taeke poluznog mehanizma. 16. Postavite pailjivo novi glavni cilindar na svoje mesto obrnutim redosledom operacija iz taeke 7. 3. Pritegnite. ali ne suvise. 14.

Ukoliko ne dode do pramene brzine motora prisutan je problem u . Pritisnite pedalu koenice na dole i ne skidajuei nogu s pedale stanovati motor. Utvrdivanje mesta ispustanja Ukoliko sumnjate na ispustanje vakuurna iz sistema.i dopunite ga kocionom tecnoscll. 21.. Ispitivanje vakuum uredaja Da biste proverili da Ii vakuum uredaj na vasim servo-kocnicama pravilno funkcionise primenite sledeCi postupak. 20. UkljuCite motor i pailjivo krenite napred pa evrsto pritisnite koenicu kako biste proverili njen rad. 1. Ukoliko se brzina motora ne prameni crevo se mora zameniti. Kada ste povezali dobra crevo brzina motora bi trebalo osetno da se poveea. 1. Ukoliko je u kvaru mora se zameniti. Medutim. Vakuum uredaj koristi vakuum motora iz usisne grane i time obezbeduje dodatnu koCionu silu. vakuum uredaj se ne moie popravljati. Pregled servokocnica S ervo-koenica je uredaj koji omagucava vozaeu olaksano koeenje vozila. Pod normalnim okolnastima. 4. Ukoliko se pedal a koenice ne kreee na dole. Oslobodite ruenu kocnicu. Ukoliko vakuum uredaj funkcionise pedala koenice ee se kretat! na dole. Zaeepite prstom otvor na kraju creva. 19. 3. Ponovo prievrstite poklopac rezervoara i zatvorite poklopac motora. primenite sledeCi postupak. mogu se vrsiti izvesne 438 AlaI i materijal • Mali odvijae • U niverzalni nai • Krpa • Vazdusni filter vakuum uredaja • Vakuum crevo provere u cilju odrzavanja da bi se ustanovila da Ii uredaj radi ispravno . Sa aktiviranom ruenom koenicom i ukljueenim motoram podic! poklopac motor a i odvojiti crevo od vakuum uredaja jednostavno ga povlaeeC! (s prikljueka) . Ukoliko se brzina motora osetno smanji crevo je u dobrom stanju. Vakuum uredaj iii uredaj servo-koenica montiran je na pregradnom zidu koji deli prostor za motor od kabine i predstavlja posudu preenika izmedu 150-300 mm. 2. 2. stvarajuCi dodatnu silu. Sa iskljueenim motorom polako pritiskajte pedalu koenice do kraja kako bi se ispustia vakuum iz rezervoara uredaja. negde u sistemu vakuum uredaja dolazi do ispustanja vakuuma. Ponovo povezati dobro vakuum crevo na vakuum uredaj. a debljine 70-250 mm.

2. (6) pOVf<ltna opruga. _____ . ____ .. Servo iii vakuum uredaj koristi vakuum iz motora da hi obezbedio dodalnu sHu za kotenje. 6.._ . rezultat ce biti »meka« ili potpuno beskorisna pedala kocnice. 5. odseci novo crevo na odgovarajucu duzinu. __ ~ _ . _. Ukoliko nije moracete da zamenite filter. . (5) rezervoar za vakuum. Pratite smer creva do rezervoara vakuuma uredaja i odvojite crevo u toj tacki._. (3) poklopac. Skinite vazdusni filter sa pregradnog zida vakuum uredaja.vakuum uredaju. U veCini slucajeva nalazi se oko SISTEM ZA KOCENJE Komponente vakuum uredaja iIi servo-koCionog uredaja. a pokriven je fleksibilnim stitnikom od prasine. ______ .' PodiCi poklopac motora i odvojite vakuum crevo s gornjeg del a vakuum uredaja jednostavno ga povlaceci (s prikljucka). KoristeCi stare crevo kao meru. 7. 5. tistom krpom iIi peskirom. 439 1IiIIIIIrI __ __ . Produvajte filter da biste utvrdili da li je Cis!. bilo usled kvara neke komponente iIi u toku popravki. Montirajte novo crevo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 2 i 3. Otistiti filter mekom. UkljuCite motor i proverite da Ii vakuum uredaj funkcionise dobro. potisne osovine ventila.. Zamena vakullm creva 6. na osnovu opisa iz ovog poglavlja.. Konsultovati kvalifikovanog mehanicara. 4. i (7) montaini goli vijak na pregradnom zidu izmedu motora i kabine. Ukoliko jeste po novo montirajte zajedno sa stitnikom od prasine. Ispustanje vazduha iz instalacije za kocenje Alat i materijal • PodmetaCi za tockove • Rucna dizalica i sigurnosna postolja • Okasti kljue • Crevo za ispustanje vazduha • Zastitne naocare • Posuda • Kociona teenost K adgod postoji mogucnost prodora vazduha u instalaciju koenica. ___ _____ __ . I ovde se to vrsi jednostavnim povlacenjem creva. (2) filter._. __ SISTEM ZA KOCENJE 3. Da hi ste zamenili vakuum crevo primenite sledeCi postupak. (1) klipnjaca povezana s peda!om kocnice i glavnim cilindrom. Kad vazduh dospe u sis tern za kocenje. (4) membrana. sistem za koeenje mora uvek da se podvrgne ispustanju vazduha kako bi pravilno funckionisao. Aktivirajte rucnu kocnicu. 1.

Jedna ce morati da sedi u kolima i komanduje pedaJom kocnice dok ce druga otvarati i zatvarati ventile na svakom toeku. 5.rada kocnica sto izaziva nesigurno kotenje. naCin: 1. 4. Prvo. Silikorrska kotiona teenost je nehidroskopna tako da se praktieno eleminise problem vlage i korozije unutar koCione instalacije. Ruenom dizalicom podignite zadnji deo vozila i postavite sigurnosna postolja is pod osovine na obe strane. vremenom. koCionih cilindara iii koCionih cevovoda. Medutim. sto dovodi du gubitka koCionog dejstva. Drugo. vlaga dovodi do unutrasnje korozije. U istalaciji postoji izvestan pritisak pa manja kolicina teenosti treba da iscuri. Parkirajte vozilo na ravuO tIo. Rueni metod ispustanja vazduha kako iz dobos tako i iz disk-koenica zahteva dYe osobe. Blokirajte zadnje toekove podmetaeima za tockove.. ukoliko ielite da koristite najbolje i produzite vek svog sistema za koeenje silikonska teenost predstavlja pravo resenje.Kociona lcenost koja se koristi za rad koCionih cilindara (na tockovima) i glavnog cilindra se ne sabija prilikom pritiskanja pedale koenice i stvaranja pritiska u kocionim cevovodima. Ispustanje vazduha iz kotione instalacije se vrsi na sledec. ona je skupa i staje nekoliko puta vise nego standardna koeiona tecnost. Upozorenje: Korisrite zasritlle naocare prilikom rada. direktno iza koeionog cilindra. Vlaga moie da prodre u instalaciju kroz gumena creva i zaptivke i kad god se otvara rezervoar za kocionu tecnost glavnog cilindra. 6. 2. Postoji i silikonska koeiona teenost kao prvoklasna zamena. ona snizava tatku kljucanja kocione tecnosti sto znati da pod otezanim uslovirna rada moie da prokljuca unutar stege koenica. Medutim.~ dva problema. Vlaga stvara 440 . POllekad moie da dode do nepredvidenog prskanja koCiolle leenosti. Okastim kljueem odvijte najpre vijak koji je . Ipak. Uklonite podmetace za toekove. 3. Zato instalaciju treba povremeno ispirati i dopunjavati sveiom kOClonom tecnoscll. Vijci za ispustanje vazduha se nalaze pri vrhu svake podloine ploce toeka. Kociona leenost je takode hidroskopna. sto znaCi da teii. tak i najmanje prisustvo vazduha u koCionim cevovodima dovesce do »mekog«». da apsorbuje vlagu. 7. avo ce biti dokaz da vijci funkcionisu. Pomocu okastog kljuca otvorite i zalvorite svaki odusni vijak za pola obrta. Rucnom dizaJicom pOdignite prednji dec vozila i postavite sigurnosna postolja ispod sasije kako biste cvrsto poduprli vozilo. Na svakom toeku nalazi se po jedan odusni venti!.

a pedal a ce popustiti do dna hoda..razvodnom cilindru. kako je to objaSnjeno u odeljku "Servisiranje glavnog razvodnog cilindra« u ovom poglavlju. . 9. levi odeljka »Servisiranje glavnog cilindra« u ovom zadnji tocak. Ukoliko se gIavni cilindar isprazni u toku ispuStanja vazduha to ee predstavljati dodatni rad posto eete morati da ispustite vazduh i iz samog glavnog cilindra. 14. Na pomena: Po stupak pomocniku da i dalje drzi pritisnutu pedalu dok treba zapoceti s tockom koji je najdalji od glavnog priteiete vijak a onda neka pusti pedalu kocnice. Ukoliko pedala moze da se pritisne do dna mazda ce biti potrebno podeSavanje kocnice. 15. Otvorite poklopac rezervoara glavnog cilin.. b'" . Kod veCine vozila pravilan dra i nalijte koCionu tecnost.J. Ispitati ponasanje kola u uslovima drumske voznje. Tecnosi ce is!eCi u 12. 13. Vratite poklopac na ·mesto ali ga ne toeak. 8. Obieno ce to biti desni zadnji toeak.najdalji od glavnog kotionog cilindra. vijka. prema uputstvima iz redosled operacije biee : desni zadnji toeak. SISTEM ZA KOCENJE 10. desni prednji toeak i levi prednji poglavlju. Videti odeljak "Poddavanje dobos-kocnica« U ovom poglavlju. Kociona tecnost iSlice kroz crevo za ispustanjc (2) u po:mdu (3). stavljajuCi drugi kraj creva u posudu ddimicno ispunjenu koCionom tecnoSCu. Recite svakog odusnog. .. J i'. Dejstvo pedale kocnice ne bi trebalo da bude »meko«. Otvorite odusni vijak. Poveiite odusno crevo na vijak. Pritegnute poklopac. :L"" k""5 0 .0""". cilindra a zavrsiti s tockom najblizem glavnom 11. 442 O(vorili vij. a drugi kra] stavite u posudu delimieno ispunjenju koCionom tecnoscu. ( Da bi se ispuslio vazduh iz koCionih cevovoda poslaviti okaSli k1juc: (1) na odusni vijak (2) iza gJavnog cilindra (3) i povezati creVQ Zil ispustanje vazduha (4). Ponovite operacije iz tacaka 7 do 10 kod posudu.k (1) okastim kljuccm pritoffi dricCi pritisnutu kocnicu. P""'OM*O SISTEM ZA KOCENJE kocnice proveriti glavni cilindar.. Spustite vozilo na tIo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 3 i 4. Vas pomocnik treba da pritisne pedalu koenice i da je stalno drii pod pritiskom (noge). I· I 0"'\-_ . Po zavrsetku postupka ispustanja vazduha po novo napunite glavni cilindar kocionom tecnoscu. Treba uvek da bude naliven sa tei'noscu.

To treba da obavi profesionalni mehanicar. Ukoliko postoji bilo kakva sumnja 0 stanju koCionih cevovoda treba odmah izvrsiti zamenu. Zamena kocionih cevovoda nije posao mehanieara-amatera. Aktivirajte ruenu koenicu. Kako je pritisak prenet na koCione eilindre on pokrece klipove eilindra pa se pritisak prenosi na dobos iii disk preko kocionih papuca. '7 l ~ ' L. Ovaj pritisak se dalje prenosi pomocu hidraulicne koCione teenosti na kocione cilindre (na tookovima) nizom celicnih vodova (eevi) i fleksibilnih creva.~ n a jednom kraju a sa kocionim cevovodom preko nosaea na elementu ram a u blizini gornjeg komandnog kraka na drugom kraju.j: J J i J I . .tameii3 IiOCiOfiOg creva Da bi se izvrSila zamena kocionog creva primeniti sledeCi postupak.zavisno od toga sta je u pitanju . Rutinsko odrzavanje vaseg vozila treba da obuhvati i pregled kocionih eevovoda (eevi i creva). Prednja kociona creva povezana su sa koCionim cilindrom iIi stegom koenice . Svaka slabost unutar sistema izazvace kvar a mozda i saobracajni udes. 1. Potrebno je izvrsiti proveru eurenja. Pritisak koji vrsite na pedalu prenosi se na glavni cilindar kocionog sistema (bilo direktno bilo preko servo pojaCivaca). na drugom sa koCionim cevovodom SISTEM ZA KOCENJE preko nosaea na elementu ram a na zadnjem delu vozila. ~ Kocioni cevovodi Alat i materijal • Podmetaei za tockove • Ruena dizaliea i sigurnosna postolja • Otvoreni kljue e Kljuc za navrtke· • Cekic sa loptastom glavom i probojae • KoCiona creva i cevi K ada stavite nogu na pedalu kocniee da biste zaustavili vozilo istovremeno se desava nekoliko stvari.. Trenje koje se javljaizmedu koCionih papuca (koje su ablozene frikeionim materijalom) i dobosa iii diska je sila koja koCi tockove. ulubljenja iIi korozije na cevima. Zadnja koCiona creva povezana su sa razvodnim blokom na kuCistu osovine na jednom kraju a. Pritiskom na kocniee razvija se visoki hidrauIieki pritisak u sistemu za kocenje. a curenja iIi drugih ostecenja na fleksibilnim crevima.

14. Ukoliko radite na zadnjem crevu prikljucak ce se nalaziti na razvodnom bloku kuCista menjaea. Povucite cevovod i odvojte ga od nosaca-konzole. 6. pa udaranjem 0 drugi kraj alata izbijte U-obujmicu. Okastim kljucem osigurajte prikljucak kocionog creva na nosacu-konzoli od okretanja. Napomena: UkoJiko radite na zadnjem crevu treba blokirati prednje tockove a rucnom dizalicom podiCi zadnji kraj vozila. 3. 13.. Ubacite prikljucak cevovoda na kociono crevo i pritegnite prikljueak kljueem za navrtke 443 SISTEM ZAKOCENJE Da bi se skinuo prikljueak crevo kocnice: Prikljucak creva (l) kocionog creva (2) povezan je 5 prikljutkom koCionog cevovoda (3) koCionog voda (4) nn nosatu-konzoli (5). Upotrebite kljue za navrtke na prikljucak koCionog cevovoda na nosacu-konzoli. Ispustite yazduh iz koCione instalacije na toekoyima na kojima su zamenjena creya. 7. drzed pritom okastim kljueem prikljueak koCionog creya da se ne bi okretao. To je normalno. 15. Ukoliko radite na prednjem crevu ovaj prikljueak nalazice se na kobonom cilindru (na tocku) iIi stegi koenice . Blokirajte zadnje tockave sa podmetacima. 5. Kad odvijete prikljucak cevovoda da moze siobodno da se okrecc odvijte ga sa kOCionog creva. Na primer. 11. Postavite drugi kraj koCionog creva na nosac-konzolu. . Postavite U-obujmicu i udaranjem po gornjem izbocenom delu obujmice pomocu cekica s loptastom glavom osiguracete njen polozaj. . 9. 8. Rucnom dizalicom podici prednji kraj vozila i postaviti par sigurnosnih postolja da biste vozilo cvrsto poduprli. ukoliko ste zamenili crevo morate ispustiti vazduh iz sistema na oba zadnja toeka. Pomocu okastog kljuca odvijte prikljucak na drugom kraju creva . Pazite da se obujmica ne osteti. 10. Lupkanjem po U-obujrnici (6) koja drii prikljutak creva malim cekicem s loptas!orn glavom i probojcem iii odvijacem skinucete prikljucak koCionog c:reva. 12. Malim cekicem sa loptastom giavom i probojcern iIi starim odvijacem skinite U-obujmicu koja drzi prikljucak cevovoda za nosac-konzolu. Postavite probojac iIi odvijae s gomje strane izboCine obujmice.2. KoristeCi novo kobo no crevo primenite obrnuti redosled operacija iz tacke 10. Napomena: izvesna kolicina tecnosti iseurice iz koCionog cevovoda. 4. Okastim kljucem na prikljucku kocionog creva odvijte prikljucak kocionog creva i pomerajtc prikljucak napred-nazad za po 1/4 obrtaja dok ne bude mogao siobodno da se okrece na kocionom cevovodu.zavisno od toga sta je u pitanju. Videti odeljak »Ispustanje vazduha iz instalacije za koeenje« u ovom poglavlju.

3. 6. II . ~ 1 I Alat i materijal • PodmetaCi za toekove • Rucna dizalica i sigurnosna pos!olja • Pokretna leialjka • Otvoreni kljueevi • Penetrirajuee ulje Postavite sigurnosna postolja ispod zadnje osovine kako bi se kola evrsto poduprla. Izvrsite ispitivanje ponaSanja kola u drumskoj voznji. 4. Pratite smer celicnih uiadi ad zadnjih tockova do mesta gde se susreeu. Povlaeenjem poluge'rucne koenice celiena uiad se zateiu i aktivira se mahanizam zadnjih kocnica. Posta pritegnete navrtke sa kljucem uzad ce biti taka ® ® SISTEM ZA KOCENJE pritegnuta da ruena koenica koCi u nIzem polozaju. Podesavanje ruene koenice se vrsi na siedeCi nacin: 1. Najcesce se ovde radi 0 dugaekom vijku sa dve kantra navrtke. 2. Parkirajte vozilo na ravnom tiu. 17. Pomoeu pokretne lezaljke podvucite se pod vozilo. Spustite ruenu koenicu i ukljuCite motor.16. Na mestu spajanja uiadi postoji neka vrsta uredaja za podesavanje. Pritegnite navrtke za podesavanje okretanjem u smeru kretanja kazaljke na satu sve dok se ne . Spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 2 i 3. Ruena koenica sa uzadima zahteva podesavanje kad god ne moze da se drzi vozilo u stanju mirovanja iii kada su zadnje koCione papuce istrosene. mehanizam gura koCione papuee prema dobosu tako da zadnji tockoyi ostaju blokirani.. Ovaj. Navrtke za podesavanje obieno su postavIjene na mestu gde su veoma izlozene dejstvu rde i prljavstine pa se savetuje koriscenje nekog penetrirajuceg ulja -pre nego 8tO se pokusa bilo kakva intervencija na sistemu za kocenje. I I'! I i . Ruenom dizalicom podignite zadnji kraj vozila tako da se oba zadnja toeka podignu od tla. negde na sredini vozila s donje strane. Blokirajte prednje toekove podmetaCima sa prednje strane tako da se kola ne krecu. 444 Rucna kocnica R uena koenica na automobilu aktivira se pomocu mehaniekog poluznog mehanizma. 18. 5.

Uhvatite prekidac rukom ! vratit! ga u prvobitni pOlozaj.mehanicki i hidraulicki. Proverite da na zadnjim tockovima nema apsolutno nikakvog otpora pri okretanju. Ukoliko izgleda da prekidac pravilno funkeionise pomoeu ispitne lampice proveriti elektricno kolo. Trebalo bi da vidite taster-prekidai' veoma blizu ili gotovo u kontaktu sa poluznim mehanizmom pedale kocniee. Prekidac za stop svetla K ada jedno od stop svetla na vasem vozilu ne radi prilikom pritiskanja pedala kocniee najcesce je u pitanju pregorela sijaliea. Pored toga. Jedan kraj ispitne lampice povezati sa odgovarajuCim uzemljenjem. Problem moZe da leii u sijalieama. Servisiranje mehanickog prekidaca Na siedeCi naCin eete utvrditi da Ii je vas mehanicki prekidai' koCionih svetala pokvaren i kako ga treba promeniti ukoliko je potrebno.. Postoje dve vrste prekidaca koCionih svetala . U tom slucaju. pokrece se jednostruko cclicno Ufe (2) kega drfe (fiksiraju) nosaci (3). i sam taster se mozda zaglavio.. grlima sijaliea. ® / Rad mehanizma parkirne koenice. Svaki otpor na tockovima maze da dove de do preranog habanja papuea i stvara se nepotrebno opterecenje motora.. Za ovo ce vam biti potrebna ispitna lampica. Kada. ne radi nijedno stop svetlo mozda su u pitanju vise del ova instalaeije koji su u kvaru. 9. Zatim olabavite navrtke dok se raj otpor ne izgubi . 2. mazda se prekidac savio i ne dodiruje poluini mehanizam kocnjce. 1. 445 . provodnicima. prekidac se mora zamcniti. Ukoliko to nije slucaj.. Ispitajte prekidai' i uveriti se da taster radi gore-dole kada je pritisnuta pedala kocniee.'SISTEM ZA KOCENJE . _----------« <_. Na jarmu (4) preko kega se uiad razvode do zadnjih laekeva (5) kroz zastitno crevo (6) obicno se naIaze navrtke za podesavanje.. medutim. Dru- . 7. Pritegnite navrtke za podesavanje jednu 0 drugu pomoeu dva kljuea tako da uiad De mogu da se olabave. 3. U prirucniku proverite koja vrsta prekidaca je ugradena na vase vozilo. kao sto je sarka na vratima iii vijak za montazu instrument-table.oseti slab otpor kod okretanja zadnjih toekova rukom. prekidacu signala iIi prekidacu za stop svetala. Spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz taeaka 2 i 3. u blizini poluznog mehanizma pedale kocniee. Pogledajte ispod instrument-table u vozilu. Pritiskanjem pedaJe koenice za parkiranje (1). 8.

1. Izvuci kontakte iz utitniea. Ovaj elektrieni prekidac je osetljiv na pritisak. Pustite pedalu kocniee i iskljuciti ispitnu lampicu. Ponovo poveZite kontakte na novom prekidaeu. (1) pedala. Sklop pedaJc kocnice. 6. Poveiite jedan kraj ispitne lampice za odgovarajuce uzemljenje kao sto je neki dec bloka motora. Podignite poklopac motora. Montirajte nov prekidat priteZuCi vijak odvijacem. Pri dodiru jednog od dva kontakta lampica bi trebalo da zasvetli. Neka neko pritisne pedalu koeniee dok vi dodirujete kontakte pomocu ispitne lampice. Pri dodiru oba kontakta lampiee bi trebalo da se upalL 5. 10. 4. Stop svetla bi sada trebalo da rade. Servisiranje hidraulicnog prekidaca Ukoliko je vase vozilo opremljeno hidraulicnim prekidacem stop svetala primenite sledeCi postupak. 446 Alat i materijal • Ispitna lampica • Odvijac • Prekidac za stop svetla • Kljuc 6. Neka neko stoji iza kola da bi vam rekao da Ii se svetla pale kada pritisnete pedalu kocniee. 5. 8.gim krajem ispitne lampiee dodirnite kontakt prekidaea. (2) elektro provodnici kocnice. Drugim krajem ispitne lampiee proverite da Ii je bilo koji od dva kontakta povezan za gornji dec prekidaca i da Ii provodi struju. Ukoliko je prekida': pokvaren mora se zameniti. 2. Skinite prekidac i zamenite ga odgovarajuCim. Pomotu odvijaea olabavite vijke koji drie prekidac fiksiran na montainu konzolu. Pri dodirivanju kontakata ispitna lampica bi trebalo da se pali. Hidraulicni prekidac stop svetala biee 10eiTan na prednjem delu glavnog koCionog cilindra iii ispod njega kao i na razvodnom bloku na koje je i koeioni eevovod od glavnog eilindra. 3. Redosled povezivanja nije vazan. 7. Rukom pritisnite pedalu koeniee i svaki kontakt dodirnite krajem ispitne lampiee. l I ® ( ) \ . Ukoliko je prekidac neispravan moraee se zameniti. Opustite pedalu koeniee i iskljuCite ispitnu lampicu. IskljuCite kontakte. . Prilikom povezivanja s jednim od kontakata ispitna lampiea bi trebalo da se pali. (3) . 9. Ispitnom lampicom proverite elektricno kolo. 4. 11.

(6) b o ~ n i zid pneumatik a. SISTEM ZA KOCENJE ® 447 SISTEM ZA KOCENJE 7. Stop svetla bi sada trebalo da rade.kOlltakti. uz pravilnu negu. 10. pneumatici. RUB. Po novo povezati kontakte na novi prekidac obrnutim redosledom operacija iz tacke 6. (4) prekidac. J PNEUMATICI I "V TOCKOVI P neumatici utiCll na sigurnost. (1) poklopac tocka (»radkapna«). i (8) osigurac. Anatomija pneumatika Pre razmatranja izbora. (7) klipnjaca glavllo g cilindra. posta su . (7) protektor pneumatika. i (8) sklap koCionog dobosa. 11. Posta su deo vozila koji je u komaktu s drumom pneumatici zasluzuju mnago vise od neredovne iIi povremene paznje. (5) podloska. Rub je dec pneumatika koji po maze da pneumatik bude u kontaktu sa naplatkom tacka i Sklap pncumatika i tatka. (2) navrtka. udobnost i troskove yoznje vaseg vozila vise nego ijedna druga komponenta. . Pneumatici imaju velikog uticaja na sigumost kola j rukovanje. 448 9. Zatvorite poklopac motora. karakteristike rukovanja. Montirajte nov prekidac obrnutim redosledom operacija iz tacke 7. (5) rub pneumatika. I. trebalo bi da traju bar 50. performanse. (3) venti!. " j 1 . odrzavanja i popravke pneumatika trebalo bi da upoznate del ave pneumatika. i I i I . Kljucem okrenite prekidac u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu da biste ga skinuli. koji su povezani u cvrstu celinu. (4) tocak. Kord se sastoji od slojeva gumom ilT'pregnirane tkanine ili kordova. . KORD. 8. Zavisno ad naeina voznje i tezine vaziIa. (6) caura.000 kilometara. Neka neko stoji iza vozila da bi yam rekao da Ii se svetla pale kada pritisnete pedalu kocnice.

.. On predstavlja sistem »sara« i rebara koji obezbeauju trakciju. . Protektor iIi kruna predstavlja dec pneumatika kojI dolazi u kontakt s povrsinom druma. bias s pojasom i radijalna s poJasom. (2) bocni zid. INDIKATORI HABANJA. po konstrukciji: bias. tro. Kada se dostigne ova debJjina indikatori proizvode tupi zvuk koji podseea vozaca da je pneumatik spreman za zamenu. Ove »sare« se otvaraju kad pneumatik nalegne na drum i ostvaruju dodatno prianjanje pneumatika za kolovoznu narocito kada je povrSina vlaina. najlon. (9) zice za ojacanje rubu. Izradeni su od tanjeg materijala nego protektor kako bi pruiili veeu fleksibilnost pneumatiku. (4) protektof. 1 . trake iJi indikatore habanja ugraoene u protektor koji postaju o 450 vidljivi kada se protektor istrosi na sarno 1. "SARE<.iIi viseslojne gumom impregnirane sinteticke kordove (rajon. (7) rebro. i (10) gumcna obloga. Vrste pneumatika PriJikom kupovine pneumatika dobra procena moze vam ustedeti novae) a i zivot. poliester iU drugi materijal) koji prelaze iz jednog ruba u drugi pod . Pneumatici danas u sebi sadrie horizontalne sipke.bias' pneumatici su predstavljali standard kod veCine kola proizvedenih u SAD. 449 PNEUMATICII TOCKOVI obezbeauje zaptivanje vazduba kod tjubles pneumatika (bez unutrasnje gume). Pneumatik koji nije u stanju da prihvati dodatno opterecenje u slucaju nuzde moie da otkaze upravo onda kada yam je neophodna dodatna bezbednost.Na nekim pneumaticima u rebra protektora izliveni su »sare«. U osnovi postoje tri vrste pneumatika. CD Delovi tiplcnog auto pneumCilika. Do kraja sezdesetih . (5) (6) omotaci iii slojcvi le la pneumatika. Ovde se radi 0 bokovima tela pneumatika. godina . Pneumatik koji ne moze da izdrzi udar 0 ivicnjak iii 0 rupu na drumu daje vam sarno prividni osecaj sigurnosti. PROTEKTOR.BIAS' PNEUMA TIK. (1) spoljasnja ivica. Debljina protektora varira od kvaliteta pneumatika. (8) zljcb. BOCNI ZIDOVI. (3) rub.ani jedini delavi koji dolaze u dodit s koJovozom. Imali su dvo-. i I "Jj. Stoga treba ulagati u pneumatike koji su bar onoliko dobri kao originalni iIi bolji ukoliko smatrate da ce yam biti potrebni. Rub je izraoen od jake trake celicne lice uvucene po unutrasnjem obimu slojevite strukturc pneumatiku.5 mm debJjine »sare«.

izvanrednu trakciju i atpornost na busenje pneurnatika. ukoliko moiete da ih kupite i nameravate da produiite vek vozila bar godinu dana iii vise...zbog smanjenog otpera kotrljanja. Ovi pojasevi imaju relativno mali ugib i odriavaju protektor vrlo stabilnim cime se poboljsava upravljivost vozila i vek trajanja protektora. .. od 35' iIi 40'.~ ~ .. tri iii vise slojeva gumiranih sintetickih kordova koji prelale s jednog ruba na drug! pod uglom.. a protektor ostaje u boljem