I I i ! I , I I I i I I I I I [ [ [ I [I , i ---- - " . - ~ i POPRAVI SAM SVOJ , I ........ \ L mlfJDIP Delavska enotnost - - . - ~ - - - -- - .'. - - - - - ~ - .•.•...•.. ..

"V SADRZAJ UVOD 7 DELOVI AUTOMOBILA 10 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL 13 ODRZAVANuE AUTOMOBILA 31 Leri Kerli POPRAVI SAM SVOJ AUTO Odrzavanje {popravke Naslov originala: Odrzavanje i popravke koje mozete sami da obavite ........... : .................... . Alat ..................................... . Mere predostroznosti ...................... . Kupovina del ova .......................... . Odrzavanje i provera sigurnosti ............. . Preporuke za odrzavanje i podmazivanje ..... . Provera osnovnih tecnosti .................. . Sta je potrebno da znate 0 motornim uljima i podmazivanju .......................... . Zamena ulja i precistaca za ulje ............. . Podmazivanje sasije ....................... . Podmazivanje lezajeva tockova ............. . Podmazivanje karoserije ................... . Osposobljavanje vozila za rad u zimskim uslovima ............................... . Zastita od korozije ........................ .

Prevod s engleskog; Vera Gligorijcvic. Mira Gligorijevic i Predrag Milanovic Strucna redakcija i strucno misIjenje: mr Predrag Milanovic. dip!. ing. Larry Carley and A uto Editors of Consumer Guide DO IT YOURSELF AUTO REPAIR Urednik: Snezann Pejilkllvic Tehnicki urednik: Gradimir Avramov Stamp;1 CGP Ddo. Ljuh1i,ma. li)1-\X 13 17 28 30 32 34 36 48 52 56 60 66 68 70 Bihlioto;\:.u: UHip Urcdujc Urcdnicki !ldhor: Dilni!o DOll1ujn!;.o. G;I\:nik. Damian Kri inik. Zriene Mali (prcdsednik). Frand Mulcc. Marjan Rcmic i Milan Zivkovic Jzdavat: Dc.lllv;;ka enotnost (TOZD u CGP Dclul Drugo srpskohrvatsko izdanje. Tiraz 20.000 primeraka '0 lyg6 Publications lnternational Ltd. Za Mi1'lil Zivkovic. V. U. !zvrsni rr()uUcl'!lI: Marketing DE Z;; prndm:c:m,l; 7:lkliC Mali © za J ugosJaviju: Mladinska knjiga, TOZD Koprodukcija, Ljubljao<l. I t)i)X Organizacij<l projekta: MlaJinsk'-1 knjiga, OdgO\'1ll'll1 un:dnik O;Ll\ii,] DOl11ajnko TOZD Koprodukcija I ; OTKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 79 SISTEM ZA STARTOVANJE 92 SISTEM ZA PUNJENJE 117 SISTEM ZA HLAt>ENJE 127 SISTEM ZA DOVOD GORIVA 167 Odrzavanje spoljasnjeg izgleda automobila .. . . 73 Ciscenje i pranje motora .................... 77 Odrzavanje akumulatora .................... 96 Ispitivanje akumulatora ............•........ 99 Punjenje akumulatora ...................... 103 Upotreba produznih kablova za startovanje ... . 106

Izbor akumulatora i zamena ................. 109 Zamena elektropokretaca i automata elektropokretaca ......................... 112 Zamena pogonskog remena alternatora .. ..... 119 Ispitivanje alternatora i regulatora napona (reglera) .......... '. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zamena alternatora i regulatora napona (reglera) ................................ 125 Provera sistema za hlaoenje . . . . . . . . . . . . . . . . . Ispitivanje sistema za hlaaenje na pritisak .... 135 Provera tecnosti za hlaaenje ................ 137 Ispiranje sistema za hlaaenje ...... . . . . . . . . . . 139 Zamena remena ventilatora ................. 142 Skidanje i namestanje creva . . . . . . . . . . . . . . . . . Odrzavanje termostata . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . Zamena pumpe za vodu . ............ ....... . 151 Zamena cepova na bloku motora .... ........ . 154 Zamena hladnjaka ......................... 156 Grejaci .... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. 122 130

145 147

. . . . . 158

Klima ureaaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 Punjenje klima ureaaja ..................... 165 Odrzavanje precistaca za vazduh ............ 170 Zamena precistaca za gorivo ................ 173 Ispitivanje i zamena pumpe za gorivo ......... 180 Podesavanje karburatora ................... 188 Odrzavanje ureaaja za pokretanje hladnog motora ........... ..... ......... . ..... .. . 194 --SADRZAJ --------- --- ----- - ---- -- ---------- --- ----- - ---- - - - - - . - . - . - - ~ - - " " - ' - ~ - - - " ' - ' SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 217 SISTEM ZA PALJENJE 243 MOTOR 297 IZDUVNI SISTEM 323 Mehanizam za regulisanje gasa motora ....... 198 Zamena karburatora ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva .•. 202 Ubrizgavanje dizel goriva ................... 205 Turbo punjenje ............................ 208 Kompjuterska regulacija motora ............. 211 Ureaaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . 222 Uredaj za regulisanje isparenja .............. 228 Uredaj za zagrevanje vazduha ............... 229 Recirkulacija izduvnih gasova ;.............. 232 Ubrizgavanje vazduha i kataliticki konvertor ... 234 Ispitivanje kvaliteta izduvnih gasova . . . . . . . . . . 239 Sistem za paljenje sa »platinskim dugmadima« 246 Podesavanje zazora ........................ 254 Elektronsko paljenje ....... . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 Podesavanje paljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260

Vakumski regulator paljenja ................. 267 Centrifugalni regulator paljenja .............. 269 Razvodnik paljenja ......................... 271 Skidanje i ugradnja razvodnika paljenja . . . . . . . 276 Pregled i ugradnja svecica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 Kablovi za svecice ..................... " . . . 284 Indukcioni kalem (bobina) ......... ,......... 288 Primarni (balastni) otpornik paljenja .......... 293 Glavni prekidac (kontakt-kljuc) ............... 294 Trazenje gresaka u motoru .................. 301 Ispitivanje kompresije motora . . . . . . ... . . . . . . . . 302 Ispitivanje vakuma ......................... 306 Ispitivanje balansa snage ................... 309 Zamena zaptivke iii zaptivne mase ........... 310 Podesavanje ventila: motori sa podizacima .. . . . 312 Podesavanje zazora ventila: motori sa bregastom osovinom u glavi ............... 314 Zupcasti kais .............................. 317 Lanac razvodnog mehanizma ................ 320 Provera izduvnog sistema '" . . . . . . . . . . . . . . . . 325 Odrzavanje izduvnog sistema .. . . . . . . . . . . . . . . 328 Odrzavanje katalitickog filtera ............... 336 i i PRENOS SNAGE 338 UPRAVLJANJE· I VESANJE 382 SISTEM ZA KOCENJE 414 PNEUMATICI I TOCKOVI 449 POPRAVKA KAROSERIJE 462 SADKLAJ--- Kvacilo Mehanicki menjac '" ...................... . Automatski menjac : ....................... . Sigurnosni prekidac ....................... . Kardansko vratilo, kardanski zglobovi i homokineticki,zglobovi .................. . Diferencijal: Pogon na zadnje tockove ....... . Zadnji pogonski most ...................... . Nosaci motora, menjaca i menjaca diferencijala Kuglasti zglobovi .......................... . Stabilizaciona poluga ...................... . Granicnici oscilovanja tockova .............. . Opruge i torzione sipke .................... . Amortizeri i Makfersonov stub .............. . 343 351 357 362 362 374 377 380

385 389 391 391 395 Pitmanov mehanizam za upravljanje " . . . . . . . . 404 Upravljacki mehanizam sa zupcastom letvom " 408 Servo upravljac ............................ 410 Pregled prednjih kocnica ..... '. . . . . . . . . . . . . . . 418 Pregled zadnjih dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . 422 Zamena plocica disk-kocnica ................ 422 Zamena obloga dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . 429 Podesavanje dobos-kocnica ................. 432 Servisiranje glavnog kocionog cilindra ........ 436 'Pregled servo-kocnica ...................... 438 Ispustanje vazduha iz instalacije za kocenje ... 440 Kocioni cevovodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443 Rucna kocnica ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444 Prekidac za stop svetla ..................... 446 Dimenzije pneumatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . 452 Odriavanje pneumatika ..................... 454 Premestanje tockova ....................... 457 Zamena tocka ............................. 459 Koriscenje maskirne trake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462 Priprema metalne povrsine za bojenje ........ 465 Koriscenje osnovnog premaza i boje ......... 466 Popravka zaraalih delova i otvora .. . . . . . . . . . . 469 Popravka ogrebotina i udubljenja ............ 473 Popravka plasticnih del ova ........ . . . . . . . . . . 475 Popravka ostecene boje ....... ,............ 477 Restauracija izbledele boje ........ . . . . . . . . . . 477 ----- ~ ~ - - , - - - - - - - - - - - . . , . - - - - - - - - ~ SADRZAJ DODATNA OPREMA ! UREBAJ!' 483 RECNIK POJMOVA 497 Ukrasni i zaptivni elementi ................... 478 Skidanje oznaka i nalepnica ................. 481 Brisaci i uredaj za pranje vetrobranskog stakla 483 Grejaci zadnjeg stakla ...................... 487 Sijalice, osiguraci i migavci upozorenja ....... .488 Radio i antena ............................. 491 Brzinomeri ................................ 493 Ugradnja svetla u motorni prostor iii u prtljaznik ................................ ~ 495 Ugradnja vakuum-metra .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495 Poznavanje rada vaseg automobila pomoti ce vam da odriava!e i opravljate delovc kao sto su razvodnik paljenja ili koCioni cevovod. UVOD A · ko ste tipican vlasnik automobila, verovatno svake godine potrosite prilicnu svotu novca na odriavanje i opravku ukoliko to ne umete da uradite sami. Iako je potreba za odriavanjem veCine savremenih modela automobila cene usluga i del ova stalno rastu. Zbog toga su

mnogi vozaCi poceli sami da odrzavaju i popravljaju svoje automobile. Time ne sarno sto stede na radu i delovima (u zavisnosti od toga gde ih nabavljaju), vee oseeaju i zadovoljstvo sto su sami nesto uradili. Staranje 0 sopstvenom automobilu ima i druga preimucstva. Ne morate za svaku sitnicu da trazite strucnu pomoc niti cekate na red za opravku, a kada mehanicar i obavi posao umesto vas, znacere tacno sta je uradeno i koji delovi su zame7 UVOD njeni. Pored toga, redovno cete imati uvid u stanje automobila, sto omogucuje blagovremeno otkrivanje manjih kvarova. Ova knjiga je pisana za prosecnu osobu zainte-. resovanu da nauCi kako da se stara 0 svom automobilu. Zbog toga su uputstva ogranicena na osnovno odriavanje i sitnije opravke koje se nalaze u granicama vasih sposobnosti. Drugim retima, nije potrebno da budete kvalifikovani mehanicar pa da uradite sve ono sto je obuhva8 ceno ovim prirucnikom. Sl'ozenije opravke kao sto su generalna opravka motora, opravka ventilskog i prenosnog mehanizma, centriranje prednjeg trapa i slicno, nisu ukljucene zato sto zahtevaju znatno strucno znanje, poseban alat i opremu. Takve paslave ipak prepustite struenjaku. Sadriaj ove knjige izdeljen je po paglavljima kaja se laka prate, a obuhvataju asnave adrzavanja automobila i sve glavne sisteme pojedinacno. = --Odeljci u okviru svakog poglavlja daju jednostavna, detaijna uputstva kako da opravite kvar i savete kako da tuj posao najboije obavite, zatim, sta od alata i materijala treba da imate; upoznaju vas -sa merarna predostroznosti prilikom odrzavanja i objasnjavaju u kojim slucajevima posao treba da prepustite strucnjaku, Cak i aka po sao ne mozete (ili ne zelite) da obavite sami, poznavanje problema omoguCice UVOD vam da 0 njemu oa pravi oaCin porazgovarate sa mehanicarem. Razumevanje onoga sto nije u redu i sto treba da bude uradeno moze da spreCi cesto nepotrebne, skupe opravke, Podjednako je korisno da se opravlja sopstveni automobil i da se razume ono sto drugi za vas radi, Ova knjiga moze pomoei da postignete i jedno i drugo. samim tim sto odriavanje automobila ia vas vise neee biti tajna. , ,-Ukoliko jc dobra obavesten, majstor-ilmater ce biti u stanju da otkrije mnage kvarovc cak

i na savremenim lipovima yoziln sa prednjim pogonom. Mdu radoYima opisanim U ovoj knji:::i nabrojani su (S<l leve suone, U pravcu kretanju kaznljki nu satu): kard:wskih zglobovu. odrl:nvunje diskkocn\ce, Zlllnena prcCislaca za gorivo j provera spone. 9 DELOVI AUTOMOBILA 0 ~ ! N eke Ijude prostor za motor u automobilu zbunjuje i obeshrabruje. Kada podignu poklopac matera, Cini im se da vide sumu tica, kaiseva i kaisnika izmedu kojih se nalaze deloyi zlokobnog izgleda. VeGina Ijudi veroyatno nije nikada zavirila pod svoj iii bilo koji drugi automobi!. Najverovatnije nisu iskoristili priliku ni da posmatraju mehanicara dok im pOdmazuje automobil na hidraulicnoj dizalici, niti da pogledaju koji su delovi skriveni iza dobosa kocnice. 10 Sada yam se pruza prilika da dobro upoznate svoj automobi!. U poglavlju »Delovi automobila« objasnjen je tacan polozaj mnogih delova glavnih sistema u jednom tipicnom automobilu. Vise podataka nac; cete u poglaYljima posyecenim ovim sistemima. Nemojte dozvoliti da vas uplasi broj sastavnih del ova i sistema. Malo je verovatno da ce vasem automobilu ikada biti potrebne sye opravke navedene u ovoj knjizi. ~ '''--@ DELOVI VOZILA SA PREDNJIM POGONOM 1. STUB UPRAVUACA 2. ZADNJI AMORTIZER 3. REZERVNI TOCAK 4. BRANIK ZA UBLAZAVANJE UDARA 5. IZDUVNA CEV 6. ZADNJI PRIGUSIVAC 7. VRETENO 1 LEZAJEVI ZADNJEG TOCKA 8. VODECA POLUGA VESANJA ZADNJIH TOCKOVA 9 ZA VOJNA OPRUGA 10. REZERVOAR ZA GORIVO 11. KAT ALITICKI KONVERTOR 12. VESANJE PREDNJIH TOCKOV A (TIP MAKFERSON) 13. DONJE OSCILUJUCE RAME 14. MENJACKA KUTlJA 15. KOMPJUTER ELEKTRONSKOG PAUENJA 16. AKUMULATOR 17. REZERVOAR TECNOSTl ZA HLA[JENJE 18. ELEKTlCNI VENTILATOR HLADNJAKA 19. HLADNJAK 20. POPRECNO POSTAVLJENI MOTOR 21. KUCI.STE PRECISTACA ZA VAZDUH 11

DELOVI AUTOMOBILA DELOVI VOZILA SA ZADNJlM POGONOM 15. GORNJE OSCILUJUCE RAME 1. ZADNJI PRIGUSIVAC 16. ALTERNATOR 2. ZADNJE SVETLO 17 PUMPA SERVOUREDAJA ZA UPRAVLlAC 3. IZDUVNA CEV IS. POGONSKI REMEN ALTERNATORA 4. DISK·KOCNICA 19. VENTILATOR S. ZADNJI GlBAN) 20. PREDNJE SVETLO 6. DlFERENCIJAL 21. KOMPRESOR KLIMA-UREDAJA 7. KARDANSKI ZGLOB 22. PREClST AC ZA GORIVO 8. PREDNJI PRIGUSIV ACe 23. KARBURATOR 9. KAT ALlTICKI KONVERTOR 24. SVECICA 10. MENJACKI PRENOSNIK 25. KUCISTE PRECISTACA ZA VAZDUH 11. STEGA DISK-KOCNICE 26. RAZVODNIK PAUENJA 12. AMORTIZER 27. GLAVNI KOCIONI CILlNDAR 13. KRAJ SPONE 28. SERVOUREDAJ ZA KOCN!CE 14. STABfUZATOR 29. STUB UPRA YLJACA 12 OPRAVITE S A I \ ~ I SVOJ AUT()M'O 131 L K akve su vase realne mogucnosti u pogledu odrzavanja i opravke automobila? To zavisi od vasih sposobnosti, znanja i volje. U prilozenoj tabeli naveden je izvestan broj najcesCih radova ocenjenih prema tezini. Ukoliko ste reseni da obavite posao naveden u kategoriji koja prevazilazi vase sadasnje mogucnosti, bite bolje da sacekate dak ne steknete vise iskustva popravljajuci jednostavnije kvarove, i da tek onda pokusate da se latite tezih paduhvata. Za najveCi dec posloya koji spadaju u odrzavaOdrzavanje i opravke koje mozete sami da obavite S to najcesCih radova koje mozete da obavite sami pobrojano je u prilozenoj tabeli. Radovi su obelezeni prema potrebnom strucnom znanju u jednoj od tri kolone: pocetni l1ivo, srednji niva i viii nivo. Sve radove obelezene u kolani pocetni nivo maze da obavi svako, bez obzira da Ii ima neko prethodno iskustvo iii ga nema. SledeCi nje i lake apravke 'nije potrebno poznavanje mehanicarskog zanata. ledino Yam treba dobra volja i sprem;;ost da zasucete rukave. isprljate ruke, pa i da e podvucete pod automobil i dobro pomuCite da biste dosli do dela skrivenog u skucenom prostoru za motor. Cak i aka sam posao nije mnago tezak, fizitki napor moze da bude veti nego sto yam odgovara. Zbog toga razmislite 0 svojim mogucnostima i aka vam se utini da je potrebno vise truda nego sto ste spremni da ulozite, obratite se strucnjaku. uputstva iz ove knjige, pocetnik moze da obavi sve radove obelezene u koloni pocetni nivo. Sami cete se iznenaditi kada budete proCitali spisak i videli sta sye pocetnik maze da uradi. Radoyi obelezeni u koloni srednji nivo iziskuju izvesno

mehanicarsko iskustvo, poznavanje rada pojedinih sistema i vise umesnosti. Svi ani koji spadaju u tu kategoriju mogu pomocu ove knjige da obave sve navedene poslove. Viii iIi strucni nivo oznacava tacna one sto sarno ime kaze. Radovi obelezeni u toj kolsni zahtevaju prilicno znanja i iskustva, i prevazilaze opseg ove knjige. Alat i pribor potrebni za obavljanje nayedenih poslova razvrstani su u pet kategorija: alat nije potreban, potreban sarno rucni alat, moguca upotreba dizalice iii platformi, pOlreban paseban alat iii pribar i potrebna profesionalna oprema. Za neke radove, kao sto je provera nivoa ulja, nije potreban nikakay alat. Drugi, kao sto je zamena 13 c , ,'d 'i OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL pumpe za vodu, mogu da zahtevaju sarnO obican rueni alat - kljuceve, klesta i odvijae. Dizalica iii platforma mogu dobro da dodu za radove pod automobilom kao sto su zamena zadnjeg prigusivaca iii promena ulja. U posebne alate iii opremu spadaju kljuc za precistac ulja potreban za zamenu ulja, pumpa za podmazivanje sasije, opruzni kompresor za zamenu opruge iii elemenata za vesanje tip makferson, stroboskopska lampa za podesavanje ugla pretpaljenja, itd. Poslednja kategorija, profesionalna oprema, . Provera nivoa ulja u motoru Provera nivoa ulja u automatskom menjacu Provera ulja u mehanickom - rucnorn menjacu Provera ulja u diferencijalu Provera nivoa tecnosti za hlaaenje motora Provera nivoa ulja za kocnice Provera nivoa elektrolita u akumulatoru Zamena ulja i preCistaca za ulje u motoru Podmazivanje sasije i karoserije Podrnazivanje lezajeva tockova Provera napona akumulatora Punjenje akurnulatora 'Zamena akumulatora CiScenje iIi zamena kablova akumulatora Zamena elektropokretaca iii automata elektropokretaca Zamena pogonskog remena alternatora Provera alternatora iIi regulatora napona (reglera) Zamena alternatora iIi regulatora napona (regJera) Provera hladnjaka na pritisak Provera antifriza u hladnjaku. Ispiranje ipunjenje Provera elektricnog ventilatora hladnjaka Provera spojnice elektricnog ventilatora Zamena creva na hladnjaku iIi grejacu ukljueuje takvu opremu kao sto je uredaj za uravnoteienje loekova. U ovaj spisak sigurno nije ukljuceno sve sto se tice opravke automobila. Tezina posla i potrebna oprema za navedene radove nije ista za sve tipove

automobila. Opravka jednodelnog karburatora na starom modelu iz vremena kada nije vrsena stroga kontrola izduvnih gasova veoma je jednostavna, dok je veCina najnovijih tipova karburatora taliko komplikovana da eak i kvalifikovani mehanicari ponekad imaju teskoce da ih poprave. . . / Potreban N1VO znanp alatJpribor Wit!!! -$ '... !! 2'; -o"'.l.$ ·_2 c; <;' 0 1] ...q ;.0 0 g g f c: e t ! :"Q. <;0'"';; 'B ""Q. ,§' :,;; . :;;; '2'..3?i '(,,'1>!I -i:,,"" Q. -o::;!: 0; "c: .$ .... {: .... et ",5 q'f ;;.'$ of ",0 l .$ -stil ",ti" f ",oo!:i. • • , I i I I • • i I • I ! • • • I I • • • • , , , • I • i , I I • I • , I • • I • I • • I • I • ! • • • • • " .. ..

• , • I • I • • • i • • I ! • , • I , • I I • ! • , • , • I • , • • · • I • • • I • I • I , • .. .. Zamena termostata Zamena pumpe za vodu Zamena cepa na bloku molora Zamena hladnjaka Punjenje klima-uredaja Zamena kompresora klima-uredaja Zamena preCistaca za vazduh Zamena preCistaca za gorivo Prover a pumpe za gorivo Zamena purnpe za gorivo Podesavanje praznog hoda karburatora Podesavanje smese praznog hoda karburatora Podesavanje polozaja leptira karburatora Popravka karburatora

<. Zamena senzora matora Provera ventila za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Zamena ventiJa za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Zamena kanistera sa ugljenim prahom Zamena ventila za recirkuladju izduvnih gasova Zamena pumpe za ubrizgavanje vazduha Zamena katalitickog konvertora Provera izduvnih gasova Zamena »platinskih dugmadi« Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne ruCice Zamena prekidaca elektronskog paljenja Zamena modula elektronskog paljenja Zamena indukcionog kalema (bobine) Zamena provodnika (kablava) za sveCice Zamena sveCica Provera i podesavanje ugla pretpaljenja OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Nivo znanja / Pot reb an / aJatipribor li0'liJlti -s --e"" f $" 0..!:! 2lfi. • ..-.Zamena karburatora Zamena ubrizgaca za gorivo Podesavanje rada pumpe za dizel gorivo Provera ubrizgaca za dizel gorivo Zamena ubrizgaca za dizel gorivo Zamena turbo punjab Provera senzora motora _.." q.t l . • ..'$'" . • I • • ... )j'""'."§ .§ -f.l. C:i'::.. • I • • ....l .§ . 1}"" . I • I • • I I • ..'$ . ·l ."$ t"..: • . 0 . t::o.0 i' fJ 1& ! $ f g ... I . . .

I • ! I • ! . • I I • I .• I • I • . . • ! • I . • • I . • • • . 1 • . . • • I • I • I. I • I . I • . I • . I • I • I I • . I J I • I I I • I I • .

I • I I • .• I I . I • • I . • I • • • • 15 OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL Zamena glavnog prekidaca Zamena sveCica kod dizel-motora Provera kompresije kod motora . . • I • • • I • I • • • • • • I • I I • • I •• I • I • • • • • • I • • I . • . • I I • i • . I • I.

'I o esavaoJc ventI a Genera!ni remont motara I Podesavanje zazora ventila Zamena Qzubljenog ramen a razvodnog rnehanizma Zamena prigusivaca ili izduvne cevi Zamena ulja i precistaca za ulje kad automatskog menjaca Podesavanje heda kvaCila Zamena kvaCila Zarnena kardanskog iIi homokinetickog zgloba Zamena pogonskog vratila iIi poluosovine Zamena oslonaca motora Zamena menjaca Generalni rernont menjaca Zamena upravljackog mehanizma sa zupcastom letvom Zamena kraja spone Zamena kuglastog zglo ba Zamena zavojne opruge Zamena amortizera Zamena elemenata vesanja tockova (tip Makferson) Centriranje prednjih i/ili zadnjih tockova Balansiranje tockova Provera disk-kocnica Provera dobos-kocnica Podesavanje kocnica Zamena stege disk-kocnice Remont stege disk-kocnice Zamena koCionog cilindra Remont koCionog cilindra Zamena glavnog kocionog cilindra Remont glavnog koCionog cilindra Ispustanje vaz'duha iz koCione instaiacije Premestanje tockova Zamena osiguraca ." ./ . I I • • I . 'Iva znaoJa alatipribor iiifDlftl · i:: . 16 ------------. I . ."-----[ N' '/' Potreban .Provera vakuuma ked motora Ispitivanje fada cilindara Popravka neispravnih zaptivki '1' d • .l p'" l I I • I I • I • ..

1 ! .! i • I • I I I • I • I • i • I !' i • I . • • I I I I . I • i •• I I • i • • I • • ! I • I I • . ! • r • i • • I I • . i • I I I • • I • i • I • I • i • I . • I .

• I • ! I • . I I • i • • i ! . • I • I • .• ! • I ! I • ! . • 1 • I • i • I I I . I • I • . • ! I • I • I • • r • • • • I • I I • • • I I • • I • • • • • . I • i • .

i • I • I • • i I • I • ! • I • I • • I • II I • . I • • I • I I • ! . • • i I • I • • I • I I • • I I I • I I • I I • • I • • • • • I • . • • I i I • • I • i . I I • • .

Isto tako. onda ste preskocili prvu prepreku. Pre nego sto pOGnete da prikupljate alat i pri- . dovoljno vremena i odgovarajuca uputstva. U kojoj cete meri imati . Drugi uzivaju u tome da proveravaju koliko mogu da postignu sa sto je moguce manje pomoci. zavisi od toga da Ii posedujete odgovarajuCi alat i da Ii ste odabrali pogodno mesta za rad. po dnevnoi svetlosti. l3ilo kako bilo. Jos gore je imati rdav alat koii. organizujte radni prastor u blizini mesta gde mozete da ukljuCite lampu ako nastavite posao po mraku. Mnogi mehanicari-amateri nalaze zadovoljstvo u majstorisanju prvenstveno zbog toga sto uzivaju da rade sa dobrim alatom.I i • I I • • 1 • I • • i ! • I I • t I I Alat U kOlikO ste vee procitali prethodne odeljke Ove knjige. I na taka improvizovan sto mogu uredno da se poslazu delovi i alat.zatim cist i dobro osvetljen radni prostor. Nesto od potrebnog alata mozda vee imate. budite spremni da u slucaju iznenadne kise zastitite delove i alat. unistava navrtke. pazite da sve sto radite. radi u velikoj. znaCi da imate dobru nameru da se Iatite nekog posla u vezi sa odrzavanjem iIi opravkom vaseg automobila. mozete blizu automobila da postavite sto za kampovanje iii cak tablu od iverice oslonienu na kante za otpatke. U suprotnom. nioracete nekako da se snadete. Napravite spisak pre nego sto pocnete da kupujete i proverite da Ii je alat koji posedujete u dobrom staniu. jasno je da bez alata nema zanata.ll1i kljuc OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Ako nemate radni sto. viike i zavrtnie. uspeba i koliko eete zadovoljstvo osetiti zbog dobra uradenog posla. Pre svega. mnogi poslovi mogu da se obave u dvoristu. Ako slucaino spadate medu one srecnije. zagrejanoj i dobro osvetljenoj garazi. Cinite vodeCi racuna 0 bezbednosti. Kada je vreme Iepo. Pomozite sebi time sto cete obezbediti potreban alat cak i za najsitnije poslove. KombinoVilnu k!csta Kombillov. VeCina -kucnih majstora nema preimucstvo da . Kada radite napolju. jednostavno.

ako nameravate da kupite dobru garnituru. !) ~ d ~ I' SS I' I ~ : ~ i [ 18 veZDa usednuti u urez na glavj zavrtnja. ne znati da ce odvijac oba· ~ C ~ . ponekad koriste kao dleta.bor. Na taj naein mazete da doaete do dobre garniture alata i pribora. Postoje razlicite sirine ureza na glavi zavrtnja i razlicite debljine radnih povrsina odvijaca. Nije naodmet ako posetite neku »buvlju« pijacu iii vidite sta se nudi u malim oglasima. Kada razmisljate 0 ceni. grebaci i drugi slieni alati. Oni se.f11\) Pljosn<l!C lurpijc 17 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL oiea da proverite gde su cene najpovoljnije. iIi pljosnati odvijaci. Osim toga.biee mnago izdr±ljiviji. Majstori koji u ove svrhe upotrebljavaju odvijace treba obavezno da poveeaju svoju zalihu i da zadrze nekoliko koje ee koristiti iskljuCivo za anD za sta su predvicieni. Ima nekoliko vrsta odvijaca za zavrtnje sa krstastim urezom na glavi. na zalost. i oni na prvi pogled . Idealna garnitura alata trebalo bi da sadrzi najmanje trI standardna odvijaca sa duZinom sta· bla od 40 do 200 milimetara. pogledaite sledeCi spisak da biste videli sta yam je potrebno. poluge za vadenje eksera. # I!I' ] • ~ . Standardni odvijaci se jos nazivaju odvijaCi za zavrtnje sa urezom na glavi. pre nego sto se odluCite za kupovinu. to je alat bolji . __ (1IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII. obidite nekolikO pradavRadionicka dizalica (znba-dizalka) . Zbog toga. To sto je radna povrsina pljosnata. a da ne potrosite sllvise DOyea.IIIIIII\1I. Odvijaci U osnovnoj gamituri alata treba da se nalazi nekoliko standardnih i krstastih odvijaca. odluCite se za onu u kojoj 'se nalaze odvijaCi sa nekoliko debljina radnih povrsina i nekoliko 'duzina sta· bala. setite se ovoga: sto je radna povrsina evrsea. a rutica ce biti boljeg kvaliteta.

Neki odvijaCi imaju veeu drsku koja omogucuje ostvarivanje vece sile za okretanje. rnogucnost ostecenja zavrtnja bice svedena na najmanju mogucu meru aka se snabdete garniturom odvijaca-koji odgovaraju veCini. ani mogu da se odvijaju iii priteiu posebnim odvijacem. kupujte one dobrog kvalitet'a da bi yam dugo trajah.iljate celjusti kako bi mogla da se upotrebe za formiranje obujmica od zice na te. Obe vrste odvijaca dobile su ime po proizvodacu zavrt· nja za koji su predvideni (filipsov i prinsov od· vijac). Medutim.izgledaju isri. Kldta sa pravim celjustima imaju . mozda ce yam biti potrebna klesta sa pomicnim zglobom iIi univerzalna klesta za vodene pumpe koja mogu da zauzmu vise razliCitih polozaja i da se upotrebljavaju za razlicite poslove. Savijena klesta sa dugim celjustima pogodna su . Posto su zavrtnji. CD Odvijac za vijkc sa urcZOm ® Odvijac za vijke sa krstastirn urczorn EB Odvijat :ea vljke sa krsl!H. Na mnogim novim tipovima autQmobila naiei eete na zavrtnje sa specijalnim sestougaonim urezom iIi sestougaonim otvorom na glavi.ako nameravate da prikupite potrebnu garnituru alata. razlika je u tome sto je u jednih vrh mnogo zatupljeniji nego u drugih. Ali. i odvijaCi koji pridrzavaju zavrtnje i sa kojima mogu da se okreeu standardni zavrtnji na nepristupacnim mestima. I za ovo ce vam biti potrebni specijalni sestougaoni odvijaCi: Postoje zatim i savijeni odvijaCi sa krstastom iIi ravnom radnam povrsinom koji se Koriste za tesko dostupna radna mesta.lim urczorn @ Odvijac za vijke sa specijatnim 5cslougaonim urczom @ Odvijac za vijke sa St:slOugaonim otvorom Postoji veti broj odvijaca za posebne namene. na vasem automobilu mogu da se nalaze zavrtnji neuobicajene konstrukcije sto se naroCito odnosi na zavrtnje na nkrasnim lajsnama. 'Osim njih. Moguenost da krstasti odvijac isklizne iz glave zavrtnja je manja nego u standardnih odvijaca. Na primer. Uvek ce yam se Cinlti aa vam je potreban »samo jos jedan« da upotpunite svoju garnituru alata. Klesta U svakoj kutiji sa ala tom nalaze se i obiena kuena klesta. Krstasti urez na glavi zavrtnja omogucuje bolje pritezanje iii odvijanje. savijeni odvijaei (sa stablom za spiralni okretac) pomoeu kojih se brze radi. Kad kupujete. odnosno njihovi urezi na glavi razliCito konstruisani. Kombinovana kldta imaju zakosene celjusti sa bocnim setivom za odsecanje :lice j rascepki. to je samo pocetak .ko dostupnim mestima.

ana predstavljaju dragocen deo svake garniture alata i najkorisnija su klesta koja mozete da kupite.male kljuceve. odvijace i. kombinovani otvoreni (okasti. kardanski zglobovi i drugi sklopovi.za hvatanje malih del ova iii za radove za koje klesta sa pravim celjustima ne odgovaraju. Klesta za uskocnike takode su veoma korisna. . kombinovani otvoreni) nasadni iIi dvostrani okasti kljuc. podesljivi otvoreni.i . postoje i kombinacije sa razliCitim veliCinama radnih povrsina za naglavke. Pored ovih kljuceva. Momentni kljuc je Ditan za mnoge opravke. Postoje klesta za unutrasnjc usk. drugo. ali takav izbor amateru nije potreban. eventunlno biste magE dn nabavite i garnituru dvastranih okastih kljuceva. . Upotrebljavaju se za skidanje uskocnika sa delova kao sto su kocioni cilindri. dva kvalitetna podesljiva kljuca i garnituru nasadnih kljuceva. po mogucstvll. pogotovu ako nameravate da se latite radava koji prevazilaze jednostavno odrzavanje autlilTIobila. Kljucevi Za odvrtanje navrtki mozete da upotrebite jedan ad sest razliCitih vrsta kljuceva: standardni otvoLepo je otvoriti sredenu kutiju za alat i izabrati najpodesniji kljuc. kupite i garni-· turu aIata za sveCice . okasti. Univerzalna klesta »grip« sluie i kao vodoinstalaterski kljuc i kao kleSta. . kao i razliCite rucice i nastavci. krivina kad okastih kljuceva. Mi yam predlazemo da kupite dobru garnituru kombinovanih kljuceva. Takode treba nabaviti momentni kljuc. a ne elektronski. Otvoren) Kombinovani otvorcnUoknsti kljuc 20 Poddljlvi otvorCl1i kljue KomhiIlOI''.luni kljue lcdnosmcrna rtlCica sa i okn:tac :iil spoljnom cctvrtkom sa OkllSli kljlle Dv()strani ObSli kljuc Pored toga. Ako je sistem paljenja u vasem automabilu konvencionalan. jer pomocll njega mozete da pritegnete zavrtnje 'I . spoljasOPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Klesta sa pomicnim zg!obom Kombinovana kldta Poluokrugla klesta sa pravim celjustima Poluokn!gb klesta sa savijenim vrhovima Univerzalna klesta »grip" Klestn za uskocnike 19 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL nje uskocnike iii klesta koja sluze i za jedno i za reni.1I1"1 lllvnrcnVnas.ocnike. listi6e za merenje zazora.

ca scbnjc IneW\a <: II C < "'" II ¥ <::: II ¥ ---- . nastavci 2) \Q) C2) I© Kljuccvi za svecice 00 . Najjeftinija varijanta je momentni kljuc sa ruCicom. OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL tacno prema fabrickim uputstvima. iii nedovoljna pritezanje. i I I u .Hsku mCica sa kaz:Jljkom (momemni kljuc) ListiCi Zll merenje zazora.ill . odvijat 21 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL ". Ovo je _veoma vazDa za radove u vezi sa kocnicama i vesanjem. kardanski zgiob. ( . Umeci. turpija za svebce. CD iCC' [ c Odvijaci DinnmomC(. Danas su svi momentni kljucevi bazdareni za engleski i metricki sistem mera (lbs/ft i Nm). usled cega zavrtnji kasnije rnogu da se olabave. m I 2J 2J I \ . Upatreba momentnog.:111:111111111111111110 Pljosnate lUrpije ~ = = = o Okruglc lurpijt: (i JLJL3 TC51cra .1' . Tipovi sa kazaljkam i padesljivi momentni kljuc predvideni su za strucnjake. kljuca pomaie da se izbegne suvisno pritezanje kojim mogu da se palome zavrtnji.

I 111 Rakljasti kljuc CekiC sa loptastom g!avolTI C:ekit sa ulosCima Ruena $vctiljb ad 220V 5 ~ produlnim kablom R u c n ~ svctilika ad 12 V sa produinim kablom Batcrijska !ampa 23 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Sigurnosn<l postoija Plat forme za v()zilo Radionicku (zaba-dizalica) . Svetiljke Dobra ruena svetiljka predstavlja dugoroenu investiciju. Stavite zastitne naoeare kad god postoji mogucnost da leti metal. CekiCi Verovatno vee sada imate jedan iii dva cekiea.II < . ali pre iii posie ee vam ipak biti potreban. testere za secenja metala. Tesarski iii rakljasti cekic moze da posluzi. ima toliko da biste njime mogli da ispunite celu kutiju za alat. plasticno i neko drugo tela.• Dlcta 22 Turpije. zavisi od njihove velicine i obiika. Proverite da Ii je ruCica dobra uCYrScena i da nema na njoj raspuklina iii pukotina. Say ovaj alat je zgodno· imati pri ruct iako ga mozda neeete koristiti za veCinu poslova koje obavljate. leftin cekic sa slabom rucicom se ne isplati. Ovo vam. Ta vrsta cekica ima loptastu glavu na jednom. RuCice cekica se najcesce izraauju od oraho-· vine. makaze za tim i klesta za secenje :lice. kao i sekace. Kada se otkaCi i poleti. Pre porucujemo yam sarno nekoliko osnovnih alata pljosnatu i okruglu turpiju (one mogu da posluze U Tazne svrhe). Da Ii su podesni za radove na vasem automobilu. Ako nameravate da opravljate karoseriju. nije potrebno. ali ono sto eventualno moze da vam zatreba jeste cekie sa loptastom glavom. dleta. biee yam potrebni nekoliko vrsta mekanih cekica iii jedan sa zamenljivim uloscima tako da po izboru maiete da koristite gumeno. Vec'ina ima prikljucak sa uzemljenjem kako bi se prikljucile za busilice i drugi elektricni 0PRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL Ii I \ l \ LI . makaze za lim i drugo. pljosnato dleto. dleta i sekaCi Pribora za obradu metal a kao sto su tUfoije. testeru za secenje metal a sa nekoliko rezervnih seciva (kupite najkvalitetniju koje nadete. a pljosnato celo na drugom kraju. glava ('ekica moie i da ubije. isplatiee vam se). sekaCi. osim za opravku karoserije. probojci..

··1 " . Dizaliea je predvidena da podigne automob. To je u stvari ravna plata sa podmetacem za glavu i tockiCima.. koristite postolja umesto platforme. Kada obavljate radove na sistemu za kocenje. .626 mm) koja moie da izdrii sijalicu od 75 W. Ako sami obavljate veliki broj radova na svom automobilu. ravnom podu. Nemojte da dozvolite da vas prevari niska cena nekvalitetnog postolja ili platforme. Mogu se naci i svetiljke sa sijalicom od 12 V koje se napajaju iz akumulatora autmobila i koje su idealne za opravke napolju iii u nepredvidenim situacijama. a ne da ga podupire tokom rada. a namcravate da obavite mnogo radove ispod automobila. Ako yam je potreban produini kabl. U alat za akumulator spadaju: Izvlakac za kleme . Kupite svetiljku sa kablom SWG 16 (prei'nik tice = 1. Ako imate srecu da radite na tvrdom. Koristice yam naroCito ako spadate u majstore koji uvek odaberu pogreSan kljuc pa moraju da se vracaju do radnog stoia. DIZALICA. ! f". Cesto je mnogo brte.prakticna stega sa navojem pomocu kaje maze da se skine svaka klema sa polova akumulntow. izdignuta nekoliko santimetara od poda.l. Stoga automobil treba da poduprete sigurnosnim postoljima iii platformama. Poseban alat i pribor SIGURNOSNA POSTOLJA I PLATFORME. laksei efikasnije da nesto otkrijete baterijskom lampom nego svetiljkorp. _ ' POKRETNA LEZALJKA. predniem trapu iii kada morate da skidale toekove.$lubna hidraulicna diz. I !"'7'1 g :! i i i '-. Platforme Sli idealne u slucajevima kada nije potrebno ski dati tockove. ALAT ZA AKUMULATOR. Za brie i bezdenije podizanje automobil treba da ima radionicku (taba-dizalieu) iii hidraulicku dizalieu..llica Pokrelna 24 alat. a zatim da se odatle izvucete. . pokretna letaljka ce vam biti od velike pomoCi kada hocete da se na brzinu podvucete pod automobil. U kutiji za alat treba da imate [ jednu dobru baterijsku lampu. neee yam bili dovoljna samo ruena dizaliea koja spada u pribor koji ide liZ automobil i koristi se u slucaju nuide. nabavite onaj koji moze da izddi potrebno opterecenje.

Produini kablovi za startovanje . Ovaj zazar mozete da proverite i listiCima 'za merenje -zazora aka Sil dugmad nova. Za prikupljanje ispustenog istrosenog ulja moie da vam koristi i stara posuda ako je dovoljno velika. ali tahometar daje tacnije rezultate.iitana cetkiea koja se navlaci na poloye i omogucuje brzo i lako i'iseenje.:lj za mcrcnjc potpritiska 1 . Tahometar ce yam pomoCi da podesite karburator i izvrsite druga podeSavanja.~ ~ ~ OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Izvi<lK<lC za Klemc Cctkicc za ciscenjc klema i polova akumubto[a N ( ) ~ a 6 akumul<ltora Hidromctar Produzni kabl za staftovanje Pribor za promel'lU ulja Cetkica za ClSCenje klema i polova . Lampa sa neonskom svetiljkom je jeftinija od ksenonske ali yam je potreban skora potpuni mrak da biste vide Ii svetListiCi za mcrcnJc Z3zora Tahomctar Urea. ostale instrumente moiete u pocetku da pozajmite pre nego sto se odluCite za kupovinu. Nosac akumulatora . Ovaj merD! .maida ih vee imate u Svom automobilu. Stoga ipak preporucuJemo stroboskopsku lampu sa ksenonskom svetiljkom. Za ispustanje ulja is preCistaca koristi se obican kljuc sa 25 OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL obujmicom koji olaksava skidanje i vracanje preCistaca. Prove rite da Ii su odgovarajuceg kvaliteta. Slrobmkopsk<l lampa I 1 Urcdaj za mcrcnjc komprcsijc 26 PRIBOR ZA PODESA V ANJE. Tahometar. lsplatjce yam se kad ga vee prvi put budete upotrebili. I lost. Hidrometar .rutica koja se stavlja preko dva pob na konvencionalnom akumulatoru zbog lakseg skidanja i prenosenja. Stroboskopska lampa. Takvi kablavi treba da imaju davoljan broj proyodnika koji mogu da isporuce primaocu 5tO viSe elektricne energije uz minimaine gubitke. PRIBOR ZA PROMENU ULJA. . Ako ste vlasnik vozila sa konveneionalnim razvodnikom paljenja bice yam potreban tahometar za proveru zazora kad »platinskih dugmadi«. moiete da kupite jeftin pocinkovani iii plasticni lavor da posluii kao sud za istroseno ulje. . Pojedini delovi pribora za podesavanje nisu skupi.naprava za merenje specificne tezine elektrolita da bi se utvrdio stepen napunjenosti akumulatora. IIi. Uredaj za merenje kompresije. Kontakti (iabice) i kablovi treba da budu dobro izolovani i obezbedeni.

RAZLlCIT PRIBOR. Moiete da nabavite i neki zastitni krem koji se stavlja na ruke pre . te ne bi bilo lose da manometar driite u prostoru za sitan pribor i proyerayata pritisak u pneumatieima bar jednom godisnje iii pre svake duie voinje. Prvo nabavite neko sredstvo za Ciscenje ruku (kupuje se u prodavnicama automobilskih delova i pribora) i gomilu Cistih krpa. moze da ukaie na probleme u vezi sa uglom pretpaljenja.instrument koristi se za proveru pritiska sabijanja u cilindrima i moze da vas upozori na stanje ventila iii klipnih prstenoYa. stanjem karburatora. Okrugli tip sa zieom sluii za proveru i podesavanje zazora kod sveCiea. Ako se koristi kako treba. ventila ili zaptivaea cilindarske glave. Mala pump a zapodmazivanje nije skupa. posebno na starijim tipovima automobila. pa cak i sa zapusenim zadnjim prigusivacem. Kada obavljate poslove prilikom kojih koristite veCi broj sitnih delova.automobilom. zaptivanjem. bilo bi dobra da uzmete nekoiiko kanona za jaja i da ih u njih poredate. Ovaj instrument maze veoma brzo da se amortizuje. NASADNI KLJUC:. Provera kompresije je vazna. kupite krstasti nasadni kljue sa cetiri naglavka razliCite veliCine. Postoje dva tipa meraea zazora koji mogu da budu spojeni u jedan komplet. PUMP A ZA PODMAZIV ANJE. Ovaj yaian i jeftin merni instrument bi trebalo da imate. Pljosnati tip sluii za merenje zazora izmedu kontakata prekidaca (»platinska dugmad«) i za podesavanja ventila. ListiCi za merenje zazora. Nepropisno napumpane gume brzo se babaju. Nasadni kljuc se kao I [uena dizalica isporucuje zajedno sa no vim automobilom i koristi se u nepredvidenim situaeijama. Ureclaj za merenje potpritiska. a njom se OPBAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL I Ii i -I Manometri za proveru pritiska u pneumatlcima Krstasti flilsadni kljuc Pumpc Zll podmazivanjc 27 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL lako moie ubrizgati dodatno ulje u mazaIiee dok radite pod . MANOMETAR ZA PROVERAVANJA PRlTISKA U PNEUMATICIMA. On takode omogucava i ravnomernije odvrtanje i zavrtanje sto sprecava eventualno ostecenje navrtki tockova. Ako mislite da cete cesce skidati toekove. posedujete. Da Ii cete kupiti pumpu za podmazivanje zavisi ad toga koliko vam je star automobil i koliko drugih aparata za podmazivanje. Cime se postiie mnogo bolji uCinak nego sa standardnim kljucem.

podrumu. a lako se skida vodom. dok su drugi prvenstveno namenjeni struenjadma koji mozda svakog dana obavljaju istu popravku. Taka je ceo alat skupljen na jednom mestu i uvek je pri Tuei. taka da cete u tim slucajevima mazda morati da kupite dve garniture kljuteva iIi naglavaka. osim ako ne planirate da ih upotrebite sarno jedanput. Poslednji modeIi nekih uvoznih tipova vozila imaju mesavinu standardnih. ne gubi se. dajemo i upozorenia koja moida ne znate ako ste tek poceli da radite na svom automobilu. ali trebalo bi da kupujcte alate koji imaju dozivotnu garanciju i koji su napravljeni od kvalitetnog materijala. plakaru iii prtljainiku svog automobila. Jos nesto a kvalitetu alata: dobijate onotiko koliko platite. Garniture kljuceva. verovatno cete moei da prooete sa osnovnim alatima koji su vee opisani. metrickih zavrtanja i onih Cije su mere izrazene u colovima. Ustedecete sebi i trud i vreme ako se snabdete najcesCim veliCinama navrtki. ispod iii oko vasega automobila. a i zasticen je ad atmosferskih uticaja. odvijaca. zatim zavrtnjima za lim. ako ste osoba koja voli da se igra alatom. Ako zelite da ustedite novae na odrzavanju i opravci. Varna vrhunski alat verovatno nije potreban. Ne isplati se kupovina jeftinih garnitura alata koje se prodaju po neverovatno niskim cenama. Driite je u garazi. Moiete prilieno da ustedite ako kupujete alat u garniturama. zaptivacirna i drugim sitnicama koje se cesto koriste. potrosnim uljem i maseu. vasa kutija ce po svoj prilici uskoro postati suvise mala za sve vccu zbirku. podlaski i sigurnosnih podloski. Ruena kutija za alat je nesto sto svaki majstor-amater na kraju kupi. vijaka. 28 Mere predostroinosti N ijedna 0 opravci automobila po principu »uradl sam« ne bI btla pot puna bez odeljka posvecenog bezbednosti prilokom rada. Ali. Postoji mnostvo specijalnih alata i pribora koje moiete da kupite za opravku svog automobila. KvaIitet varira od bezvrednih alata do onih za strucnjake. Vecina nasih saveta jesu mere predostroznosti zasnovane na zdravom razumu kojih uvek treba da se pridriavate dok radite na. Zato vas molimo da ova proCitate pailjivo i da upamtite da ovih pravila treba da se pridriavate zbog syoje liene bezbednosti. Pomocu nekih mozete zaista da ustedite vreme. Osim toga. plasticnom i izolacionom trakom.nego sto se poene sa radom i deluje kao »hemijska rukavica«. naglavaka iIi cak kompletne garniture alata sa kutijom zn alat obicno kostaju mnogo manje nego kad se kupuje svaka alatka posebno. .

• Izbegavajte udisanje prasine iz oblaga kae- . • Nosite zastitne naocare kad raditc ispod automobila.prstenje. sistema za dovod goriva koji propusta. brusenje i . Prilikam punjenja. pa tek onda uredaj za punjenje. kosu. oscilujuca ramena. kante za otpatke iIi kutiie. zavarivanje iii koriscenje gorionika da bi se olabaviii zardali zavrtnji. kada koristite dleto i cekie. Prilikam prikljucenja cesta dolazi do vamicenja. Cuvajte prste. • Aka nameravate da koristite produzni kabl za startavanje. prvo ukljuCite akumulator. Vadanik u akumulataru je eksplazivan i maie da ga zapali i najmanja vamica. Ovo se odnosi na upotrebu elektricnog alata. a ne sarna dizalica. Postolja bi trebalo postaviti ispod jakog dela sasije . Izbegavajte siroka odela. treQa ispod njega postaviti postolje (po mogucstvu dva) koje pod· nosi teiinu automobila. Prvo popravite mesto kaje propusta. skinite say nakit . ram iIi sasija i to Sto dalje od akumulatora.• Pre nego sto poenete da radite. • Nemojte pusiti dok obavljate radove na sistemu za doyod goriva jli na akumulatoru. Automobil mora da se nalazl na raynom terenu. kravate. Freon u klima-uredaju maze da prouzrokuje promrzline ako do de u dodir sa kozam. Benzinska isparenja iz rezervoara za gorivQ. upotrebite nesto sto sigurno moze da podupre hiljadu iIi vise kilograma kao sto su betonski iIi drveni blokovi. satove i narukvice. • Ne radite nista 5tO moze da izazove varnicenje iIi plamen u blizini rezervoara za gorivo iIi . otklanja se opasnostbd eksplazije vodonika. sa menjacem stavljenim u brzinu (rucno) iii u poloiaj za parkiranje (kod automatskog menjaca) sa podignutom rucnom koenicom i jednim iii vise tockova blokiranim ciolom iIi komadom drveta da se ne bi pokrenuli. kada busite iii brusite i kada papravljate klima-uredaj. salove iii kaput koji bi mogli da se upetljaju u kaisnik iIi pogonski kais. se' auto mobil podigne. zadnja osovina iIi oslond branika . Ova ce takode otkloniti moguenost varnicenja u blizini akumulatora. vee ga povezite sa delovima vozila (masom) kao sta'su blok motora. kaisevi.a dizalicu spustiti tako da teiinu primaju i postolja. Aka nemate posto· Ija. OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL tara iii dizni za goriva veama su zapaljiva.kao sto su ram. kaisnici i pogonsko vratilo. odele i alat od delova koji se pokrecu kao sto su ventilator. sake. Ne bi bilo lose da se potpuno uzdriite ad pusenja dok obavljate radove na autamabilu. Nemojte koristiti niske stolice. ne prikljucujte ga direktna za akumu]ator. te ako je kantakt sa masom udaljen od akumulatora. • Ne podvlaeite se ispod automobila koji nije propisno poduprt i nikada ne koristite dizalicu kao jedini oslonac.

alternatora. jer moze da dode do prskanje vrele vode iz hladnjaka. usisivac za prasinu ili staru cetku kada uklanjate prasinu sa delava kocnica. • Nikada ne koristite benzin kao sredstvo za ciscenje. 15to se adnosi i na teenost za kocnice.000 do 40. itd. Aka morate da ukljucite motor. tada ga povezite sa drugim akumulatarom ad 12 volti. kao sta je zamena elektropokretaea. • AkuIl1ulatori sadrie sumpornu kiselinu te stoga patljivo njima rukujte. gasa bez boje i mirisa. ruke gumenim rukavicama. Ako koristite produini kabl za startavanje. na spoljnaj povrsini akumulator mogu da se nadu astaci kiseline koji mogu da pragare tkaninu. Pored toga. maze da bude smrtonasna. Pazite da ne prevrnete akumulator iii da ne prospete kiselinu na automobil kada manti rate iIi skidate akumulator.nice iIi kvaCiia. • Na najnavijim tipovima vozila sa elektronskim komandama motora kompjuter u vozilu je veama osetljiv na napanska preopterecenja. a 06 Z35titnim naaearima. a nikada sa alternatorom (dinamom) od 24 volti kaji se koristi kod nekih kamiana-prikalica.000 volti sto nije smrtonosno ali ce vas dobra uplasiti ukolika ste nepazljivi. ulje za servo uprav!jac. benzin. Ona moze da sadrii azbestnu_ 'prasinu. • Ne otvarajte poklopac hladnjaka dok je motor vruc. • Nikada ne »palitc« motor u garazi. • Kada radite bilo kaji posao na elektricnoj instalaciji. Antifriz je otrovan za pice. stoga ne oblatite svoje najbolje odele kada obavljate neki posao na akumulatoru. Usled karozije. regulatora napana. kontaktni kljue treba da bude izvaden. ulje za menjae. ne pokusavajte povezivanje iIi proveru bila kag sistema u motaru iIi kablovskog prikljucka jer matete da upropastite skupu elektricnu instalaciju va. Isparenja su eksplozivna i moze da ih 29 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL . • Pazite da ne dadirnete kablave sveeica iii visokanaponski provadnik indukcionog kalema (bobine) dok motor radio Elektricna struja u sistemu paljenja je jacine od 20. Pre iskljuCivanja bilo kog ad elektricnih prikljucaka. otvorite vrata garaze iii 5provodite "gasove napolje pomocll cevi. glavnog prekidaea.seg vozila. kao i nn teenost za pranJc vetrobrana. Koristite tecno sredstvo za Ciscenje. uije za motor. treba prvo da iskljuCite kabl za uzemljenje akumulatara. Nagomilavanje uljenmanoksida. moguCi karcinogen. ako niste sigurni u ono sto radite. radia-aparata. Ne ostavljajte ni antifriz u otvorenim posudama gde deca iii domare zivotinje mogu da pokusaju da ga piju. Ovo otklanja mogucnast slucajnog uzemljenja strujnog kola i pozara iii ostecenja nekag dela u elektricnaj instalaciji.

kao sto su poklopac razvodnika paljenja. Panoyo yam sa'4etujemo. sipajte ih u posudu koja se moie zatvofiti i odnesite ih na predvideno mesto. Delovi sistema paljenja slabog kvaliteta. ali mogu da . postoji i treea mogucnost. a to je kupovina starih delova. pa ako vidite da pise »zamenjuje originalni deo pod brojem tim i tim«. Mnogi otpadi ce garantovati da su delovi u radnom stanju . iii sa zastitnim znacima koji lice na kvalitetne marke. Sto se tice kupovine delova.sto ne znaCi da su kao novi. Procitajte pazljivo etiketu na ambalaii. lako ±elite da prodete sto jeftinije. povecavaju zbrku prilikom kupovine delova. Jeftini zadnji prigusivaci sa tankom metal30 nom oblogorn i nedovoljno iii uopste nezasticeni od korozije nece trajati onoliko koliko i originalni kvalitetni delovi zasticeni iznutra i spolja . To ne znaCi da niza cena znaCi i niii kvalitet. kupujte proizvod ciji je proizvodac poznat i ima pismenu garanciju. Kao i kod alata. nemojte ih sipati u kanalizaciju iIi odvod kisnice. Krpe sa sredstvom za Ciscenje drzite u hermeticki zatvorenoj metalnoj posudi. glavni kotioni cilindar i razvodnik paljenja mozete ustedeti 40-60 odsto kupujuCi remontovane de love urnes to sasvim novih. iii aka ne prepoznate proizvodaca iIi zastitni znak. Jedan kvalitetno remontovan dec je isto toliko dobar kaoi nov. Kupovina delova J os jedan. ulje za motor iii sredstvo za ciscenje. vazan clemen at odrzavanja automobila po principu »uradi sarn« jeste kupovina pretistaca.. morate da pazite na kvalitet proizvoda koji kupujete. Na delovima kao sto su karburator. U pogledu nekih delova. ali pripazite kada su u pitanju niske cene. razvodna ruCica i kablovi svetica nece trajati onoliko dugo kao delovi proizvedeni od visokokvalitetnogmaterijala. tecnosti i rezervnih delova. Koristite kerozin iii sredstvo za Ciscenje predvideno za ovu svrhu. znajte da proizvod moze da bude rdavog kvaliteta. U nekim slucajevima. Za jeftine preCistace upotrebljen je jeftini papimi umetaki koji ne preCiseava vazduh kako treba. Najbolji savet je da se kupuju proizvodi dobro pozna tog iii priznatog proizvodaca koji imaju garancIJu. kvalitet se cesta ogleda u ceni. • Kada bacate istroseni antifriz. Trgovci koji prodaju delove u pakovanjima. a u nekim slucajevima je i bolji. suoceni ste sa jos jednommogucnoscu: nov iii remontovan (fabricki prepravljen) deo.upali kontrolna lampica iz obliinjeg uredaja iii grejaca. Umesto toga. Jeftini zaptivaCi (semirinzi) naCinjeni od sekundarnih materijala mogu da procure posle samo nekoliko predenih kilo me tara. remontovani dec je postigao nisku cenu na racun kvaliteta.

Obavezno treba pregledati ulje u motoTu. i I I i "V . delovi sistema za paljenje. kao i ostale delove izlozene trenju. bolje je da kupite novi ili remontovani deo. itd. sa zamenama preCistaea za ulje posle svakog drugog ispustanja ulja. benzinom iskljucilo je mehanicara koji bi obicno umesto vas proverio ulje i koji je mogao da otkrije crevo koje curi. Otpad je dobro mesto za kupovinu delova karoserije. Danas izuzetno veliki broj vozaea nije svestan u kakyom im je stanju automobil sye dok se nesto ne pokvari i ne prouzrokuje teskoee. toploti. udarcima. ali i glavnih delova kao sto su motori. obrtanju. elektropokretati..000 kilometara. preCistace. menjati i zadnji trapovi. Interval za promenu ulja posle predenih 20. Mnogi profesionalni rnehanicari smatraju da su intervali za servisiranje preporuceni u prirucnicima za nove tipove automobila suvise optimisticki za pro secnog vozaca i umesto toga predlazu mnago krace vremenske razmake. Delove automobila koje treba odrzavati treba proveravati ilili zameniti pre rna preporukaina koje se odnose na kilometrazu i vremenski period iz prirucnika za vas automobil kao i prema rasporedu predlozenom u ovom poglavlju. klizanju. teenost za bladenje. sto se tice delova koji se brzo habaju kao sto su alternatori. koroziji i visokom pritisku. a tecnosti za hladenje motora posle 60.000 kilometara . ODRZAVANJE AUTOMOBILA U prkas svih priea da novim tipovima automobila odriavanje skoro nije potrebno. odnosno redovni pregledi i zamena kablova sklonih kvaru. Danasnji automobili zaista ne zahtevaju onoliko odrzavanja kao oni od pre desetak godina. Neki proizvoelaci automobila preporueuju zamenu preCistaca za vazduh posle predenih 10. zapamtite da najmanje moguce odriavanje ne znaCi da odriavanje uopste nije potrebno.000 kilometara. pumpe za vodu. razne delove motora. vesanja i kocnica.sto odgovara sarno vozaCima koj-i prevaljuju veliki broj kilometara u kratkom periodu. ali 0 njima ipak treba voditi brigu da bi bili u dobrom radnom stanju. znaci sprecavanje nezgoda koje veti kvarovi mogu da prouzrokuju. Nebriga moze da izazove ozbiljne posledice.predstavljaju ekonomicnije resenje od kupovine iii remontovanih delova. kako predlazu fabrike. Odrzavanje automobila. mozda je suvise dugaeak za veCinu vozaea koji automobil . zapusen preCistac vazduha ili iskrzani femen ventilatora pre nego sto dode do problema. teenost u automatskom menjacll. Medutim.

zazor bi trebalo da bude manji od 10 mm. (4) Propisno drzanje automobila omoguclce vam da lakse obavite servisni pregled vozila. dite celokupno stanje vaseg automobila. (3) Spreeava smanjenje vrednosti vozila tako da cete bolje proCi kada doele vreme da ga prodate iIi zamenite za drugo. babanje se ubrzava. odnosno ako propusta teenost iii ne radio Svaka od ovih stavki ukratko je razjasnjena. bolju voznju. treba da proverite sve sto izgleda olabavljeno. (5) Cini vas sigurnim da mozete da racunate sa svojim automobilom onda kada yam je potreban. (6) uljc za kocnicc i (7) clcktrolit u aku[l1ulatoru. vee prvenstveno zato sto dejstvo zastitnih sredstava prestaje posle preelenih 5000-7000 kilometara. (1) Spreeava prerastanje ma1ih problema u velike i skupe. (2) Obezbeduje dobro vozno stanje.e njibova koliCina smanji. Kada se upravljae porn era napred-nazad. kao i troskove zvanja nadlezne sluzbe i slepavan)a.l automobilu kojc treba testa proVCfilVati ukljutuju: (1) [cenos! za pranjc velrobrann. Onog trenutka kada s. istroseno. veCina mehanicara misli da se ne isplati propustati Cisto ulje kroz prljav precistac i preporucuje novi posle svake zamjene ulja. Ulje u motoru treba redovno da se menja. Lokw:ij a ie zavisno oil lipa vozila i sIoga provcritc u prirucni ku:eLl >voj Odrzavanje i provera sigurnosti P rema prilozenom podsetniku mozete da utvr. (3) uljc za scrvourcd<lje. Proverite svaku navedenu stavku i pribelezite da li je odredeni dec ispravan iii mu je pot reb no servis iranje. Odrzavanje automobila yam stedi novae iz 'lise razloga. (4) uljc u motoru. naprslo. Sto se tice precistaca za ulje. ne zbog toga sto se trosi iIi prlja. To stedi benzin i smanjuje mogucnost iznenadne havarije. (5) uljc u mcnjacu. Veti zazor ukazuje na istrosene krajeve spone iii suvise veliki zazor u upravljaekom meha- . C::) 1:1 hladcnJC motoHl. a to znati 1akse startavanje. Zazor upravljai'a. maksimalne performanse i ekonomienu potrosnju goriva. 31 ODRZAVANJE AUTOMOBILA I I I I I 0-U!-l->--\1CD 4 ® Osnovne !ccnosti I. U sustini.koriste sarno povremeno iii za kratke voznje.

Pedala kocnice. Rui'na kocnica. Nivoi tecnos1i trebalo bi da se odrzavaju izmedu oznaka »max« i Nivo motornog ulja treba proveriti tck posta se motor iskljuci i saeeka nekoliko min uta da se ulje ponovo. proverite da Ii imate pumpu). Rezervni toeak i kompletna dizalica trebalo bi da se drie u prtljainiku. Proverite da Ii imate sve delove za dizalicu i da Ii je ispravna. Proverite da Ii su driaCi cvrsti.vrati u karter motara. Uredaj za pranje vetrobrana. Pedala koeniee treba da bude evrsta. Ruena koeniea blokira zadnje tockove i treba da odrz. zadnji toekovi treba slobodno da se okrecu. PreCistac za vazduh ne bi . ureda]' treba da ispusta mlaz vode na obe strane I vetrobrana. Labava pedala moze da znaCi nezaptivenost u cilindrima iii prisustvo vazduha u sistemu za kocenje.ava automobil na malom nagibu iii da onemoguci polazak vozila kada je menjac u prvom stepcnu prenosa. Kada se ukljuCi. to moze da ukaze na izlizane obloge kocnice iIi nedovoljnu koliCinu ulja u sistemu za kocenje. BrisaCi vetrobrana. a radni hod nekoliko eentimetara. r I balo bi da budu cista i da S8 slobodno pomeraju. Nivo teenosti za hladenje treba proveriti kada je motor iskljueen in hladon. PreCisrac ::. topli vazduh treba da duva u vetrobran. Prove rite stanje rezervnog tocka i pritisak u njemu. Tecnost u automatskarn menjacu treba proveriti dok je motor VILle i na praznom hodu. (Napomena: ako vas rezervni toeak nije napumpan. BrisaCi treba da rade pri svakoj brzini i treba da ciste stakla ne'ostavljajuti I tragove.a vaz:duh.1' istrulele. Grejac stakla. Kao bezbednosno sredstvo treba je cesta proveravati.I I i I I I I I ! f I. Ako je ukljueen elektricni odmagljivae zadnjeg stakla. tada zadnje staklo treba da bude toplo. ! Ogledala. Unutrasnja i spoljasnja ogledala tre. NLvoi tecnosti. U prtljainiku treba da driite i krstasti nasadni kljuc za montiranje tockova.mzmu. Sirena (zvui'ni signal). Kacta je kocniea otpustena. Rezervni tocak i dizafica. Zamenite metlice na brisaCima aka Sll ·. popueale iii iskrzane. Kada se ukljuCi grejac prednjeg stakla. Ako je 32 hod pedala suvise veliki.

Prikljueci i kablavi treba da budu zategnuti i bez korozije. . Takode proverite cevne prikljucke i obujmice da nisu olabavljene iii dOl ne propustaju teenost za hladenje. Prednja sver/a. Varnicenja se najIak5e uocavaju posmatranjem kablova s. Pokazivaci pravca (migavci). a njihove kapice moraju da budu evrsta priljubljene ako svetica.trebalo da ometa strujanje vazduha. Stop svetla. a prikljuena mesta treba da su u dabrom stanju. Proverite duga i kratka svetla. bez pukotina iIi pregorelih me'sta. Zapusen iii ostecen precistac treba odmah zameniti.moze da se proveri prema oznakama ispod poklopca motora. iskrzali ili pokidali. Ventil i revi za regulaclju benzillskih i uljnih isparenja II motoru.mski cevovodi. Pravac svetlosnog snopa 'thoze se proverit! taka S10 cete autamobil parkirati nn oko 10 metara ad neKog zida iIi vrata garaze i posmatrati pravac pruzanja svetlosnog snopa. benzinskih i uljnih isparenja u sistemu za napajanje motora i cevi tako 5to cete izvaditi ventil iz kuCista i staviti palac na to mesto dok motor radio Trebalo bi da asetite jak vakuum. Proverite da Ii SVa zadnja svetla rade kada su upaljena. Na kablovima ne sme da bude vidljivih ostecenja. Vakuumska creva treba da budu zategnuta. P%zaj creva. Cevovodi h/adnjaka. Prikljllcci (kablovi) za sveeice. Treba da se upaJi kad i prednja svetla sto se cesto previdi. Sa unutrasnje strane treba da bude Cist i suv. Pogonski remeni treba da budu dovDljno pritegnuti da se izbegne proklizavanje. ali oe suvise.leCica dak motor radi po mraku. oguljenih iii pregorelih mesta. Zadnja svetla. Cevovodi za grejac.ia. Klinasti remeni. Poklopac ne ODRZAVANJE AUTOMOBILA sme da ima pukotine iii druge znake varnieenja iii habanja. Ventil bi tre·bala takode i da zveci bda se protrese (prethodno iskljui:ite motor). Oba svetlosna snopa treba da budu na istoj visini. nezamrsena. prednje i zadnje kada je kontakt-kljue ukljueen. Proverite leve i desne. Creva pod dodirom ruke trcba da budu meka i savitljiva. Stop svetla treba da se upale kada se pritisne pedala kocnice. a ne tvrda i kruta. Proverite pogonske remenc cia se nisu olabavi!i. da izazovu nepredvideno naprezanje lezajeva kaisnika. Svello registarske tab lice. Poklopac razvodnika paljell. Prikljueci treba da budu evrsta namesteni u poklopcu razvodnika paljenja. Proverite ventil za regulaciju . Takode provcrite da creva ne dodi· ruju astre predmete iii cevovode kroz koje proticu drugi fluidi. Prikljllcci (polo vi) akumillatora. Ostecena creva treba zameniti. Proverite cevovode da Ii su naprsli iii ocvrsli us/cd duge upotrebe taka sto cete ih stisnuti prstima. Vakuu. Vazi isto sto i za cevovode za hladnjak.

Pogledajte gazista i proverite da Ii su negde neravnomerno istrosena iIi iskrzana 5to moze da znaCi pogresno centriranje iii o5tecenje del ova sistema vesanja_ Proverite boene zidove da nemaju izboCine. Treba da se upale kada se rueica menjaca stavi u palozaj za kretanje unazad (»rikverc{(). ODRZAVANJE AUTOMOBILA njeg dela vozila sa prednjim pogo nom znaCi da euri iz menjacke kutije. . a ispod pred. Pritis. Proverite olabavljenost tako . Stanje amortizeralvesanj a moze se proveriti njihanjem.Sver/a za voinj!! unazad. Mozetc proveriti da 11 su naglavci unutrasnjih spona olabavljeni tako sto eete pritisnuti obloge dok neko drugi pomera upravljac iii pneumatik. pumpe za vodu iii eepa na bloku motora. Zelene. unutrasnje spone zastieene 5U gumenom oblogom. Kuglasri zglobovi. Zute.bi trebalo da zaustavi njihanje posle jednog iii dva odskoka. neznatno curenje je normalno za neke sisteme vesanja. cevnog prikljucka. . Obloge 5e moraju zameniti ako 5U napukle iii pocepane da bi se za. Pritisak treba da bude isti u prednjim gumama i isti i u zadnjim gumama. a zatim ga pustite. erne masne mrlje ispod srednjeg dela vozila sa zadnjim pogonom mogu biti od ulja iz automatskog menjaea. mrke iii erne masne mrlje ispod prednjeg del a vozi1a znaee da curi ulje iz mat ora iii da eventualno curi ulje iz menjaeke kutije kod vozila sa prednjim pogonom. /Krajevi spona. Tamnomrke iii erne mrlje blizu zadnjeg ·dela vozila mogu da znafe da ulje za diferencijal curi iz zvadnje osovine na vozilima sa zadnjim pogonom. Stan)e pneumatika.titio upravljacki prenosnik ad prljavstine i vlage. sponu treba zameniti. Napomena: aka osetite teenost u oblogama. ne sme da se aseti da su olabavljeni. Kao sto sma rekli. Zaljuljajte svaki ugao vozila nekoliko puta. Curenje tdnosti. Proverite ispod automobila da neka teenost slucajno ne curio Vlaina mesta ispod zadnjeg del a vQziia-mogu da znace da curi benzin iz rezervoara za gorivo iIi cevi za dovod goriva.da nisu pOhabani. Ako prilikom pomeranja upravIjaea iii preumatika zglob poene da se klima. naprsline iIi druga ostecenja. Spone ne bi trebalo da budu primetno labave. Amortizeril vesan}e. Treba proveriti oslonce . Ispravan amortizer/vesanje . to znaCi da servoupravljacki sistem propusta i da upravljacki prenosnik treba uskoro zameniti. Kod upravljackog mehanizma sa zupcastom letvom. plave iii bezbojne vlazne mrlje mogu da potieu od teenosti za hladenje koja curi iz hladnjuka. Proverite pritisak u gumama kada su hladne.ak u pneumaticima (gumama). Propustanje ulja prilikom njihanja amortizera znab da je zamenjeni deo ispravan.

labavih Dasata ili naprsiina. Za podmazivanje koristite samo preporueeno ulje. Cevovode hladnjaka i grejaca Prednja svetla.. pOkazivace pravea. i . KoCiani cevovod.~ . potrebno je ulje sa specijalnim aditivima. Zvecanje kada ubacujete u brzinu moze da oznacava neispravan kardanski zglob... i stop svetla i drug a postojeea svetla. Kablovi ne smcju da budu iskrzani niti da dodiruju ostre predmete na donjem delu vozila.. Obloge homokinetiekih zglobova moraju biti ispravne i evrste da bi stitile zglob.. Izduvni sistem mora da bude evrst i ne sme da ispusta izduvne gasove. Veliki odvijae iii sipka mogu se koristiti za proveru vertikalnog zazora. ---I Homokinetii'ki iii kardanski zglobovi. to bi trebalo da bude ulje SAE 90. Za vozila opremljena diferencijalom sa uredajem za blokiranje. Kardanski zglobovi na vczilima sa zadnjim pogonom ne smeju da 'se primetno slobodno pomeraju. Kod nekih vozila sa prednjim pogonom diferencijal se podmazuje istim uljem kao i menjae. Kab/ovi (sa}la) ruene koenice. Gumena creva kocnica ne smeju da propustaju i moraju da budu u dobrom stanju..' 34 . . zadnja svetla.. Neki kuglasti zglobovi imaju pokazivac habanja koji je dec mazalice. Pr:ep»8 rsuhe za odrzavanje i podmazivanje Proveri!e svake nedelje Nivo ulja u motoru Nivo teenosti za hladenje Nivo teenosti za brisaee stakla Proverite svakog meseca Nivo ulja u automatskom menjaeu Nivo tecnosti za kocnice Nivo ulja za servo-uredaje' Nivo elektrolita u akumulatoru (iii pokazivae sta. Zamenite ereva za koja utvrdite da propustaju iIi da su naprsla iii osteeena.sto eete prednje tockove podiCi od zcmlje i rasteretiti kuglaste zglobove. Podmazivanje diferencijala. nja napunjenosti na akumulatorima kojima nije. Delovi komande upravl}aea. Ako se euje skljocanje tokom okretanja znac. lzlizan rub pokazuje da je i zglob izlizan... :. da homokinetieki zglob nije ispravan. Ulje u diferencijalu treba uvbek da bude naliveno do ivice otvrora. Za veCinu vozila sa zadnjim pogonom. I potrebno odriavanje)1 Pogonske kaiseve . Proverite da Ii se nesto olabavilo taka sto cete pomerati upravljac napred-nazad.. Prove rite da nema zardalih del ova cevi. . lzduvni sistemlprigu!iivai'. Isto tako treba zameniti celiene cevi koenica koje prepustaju iii su ostecene.

uida: 0 0 Ulje u motoru 0 0 Ulje iz motora 0 o Tecnos{ za hladenje mOlOra 0 0 Sistem za hladenje 0 0 Kocnice 0 0 Kocnice 0 0 Automatski menjac 0 0 Menjae 0 0 Akumulator 0 0 Difercncij<ll 0 0 Servo upravljac 0 0 ServO medaj 0 0 Uredaj za pranje vetrobrana 0 0 Rezervoar za gorivo 0 0 Pretisrae za vazduh i cevavod 0 0 Remeni D 0 Amortizer/veSanje 0 0 Crevn za hladnjak 0 0 Krajevi spane 0 0 Creva za grej Ole 0 0 Kuglasti zglobovi 0 0 Ventil za provetravanje 0 0 Upravljacki mehanizam bloka m o ~ o r a j.est meseci I Zamena ulja u motoru i precistaea za ulje (svakih sest meseci iii posle 5000 kilometara) ! ODRZAVANJE AUTOMOBILA ODRZAVANJE I.cr<.PROVERA SIGURNOSTI U VOZILU Zadovoljava Potrebno servisiranje o 0 Zazm ap''''iackog mehaolzma o 0 Pedal a kocnice o 0 Rucna kocnica o 0 Sirena o o o BrisaCi vctrobran3 o Uredaj za pranje vetrobrana o 0 Ogledala o 0 Grejac stakla o 0 Rezervni toenk i dizalica SPOLJA 0 0 Prednja svetlll 0 0 Zadnja svetla 0 0 Stop svctla 0 0 Pobzivac pravca kret.:\-n .I Svakih .mja 0 0 Svetia za yoinju unazad 0 0 Svetlo registarske tab lice 0 0 Metlice fla brisaCima 0 0 Pritisak u pneumaticima 0 0 Opste stanje pneumatlka POdmazivanje sasije ISPOD HAURE ISPOD Nivoi tecnosti: Curenje fl.

000 kilometara) 35 <:'! ODRZAVANJE AUTOMOBILA Zamena ulja u automatskom menjacu i preCistaca Zamena tecnosti za hladenje Zamena filtra za regulaciju benzinskih i uljnih u sistemu za napajanje motara. teenosti koje se moraju s yremena na vreme proveravati da bi njihova koliCina uvek bila U odgovarajutim granicama potrcbnim za bezbednu i udobnu yoznju. kao i .0 0 KoCiani cevovod 0 0 Vakuumska creva 0 0 Izduvni sistemJ 0 0 Paklopac razvodnika paljenjZl zadnji prigusivac 0 0 Kablovi sveCica 0 0 Kablovi rucnc kocnice 0 0 Polovi akumulmor:l 0 0 Homokinclicki i brlbnski zglobovi 0 0 Diferencijal Svake godine Podmazivanje sarki na vratima i brava. razvodna ruka i kablovi) Prover a koneentraeije i izgleda tecnosti za hladenje Provera rucne kocnice Provera pomocnog pokazivaea pravea Popravka boje i manjih ostecenja na karoseriji od korozije. Redovna provera osnovnih tec-nasti je verovatno najvaznije sto maiete da uradite u pogledu odriavanja svog automobila. Svake dve godine Zamena sveGice (preporucuje se posle predenih 10. Pregled del ova karburatora i rada Ieptira Pregled vakuumskog cevovoda. Provera kompresije u motoru Provera ugla pretpaljenja· Podmazivanje lezajeva na tockovima Pregled obloge kocnica Svake tri godine Zamena pogonskih kaiseva Zamena cevovoda hladnjaka i grejaca ' Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne ruke Prov·er·a osnovnih teenesti V as automobil ima neko!iko »vitalnih<. caura oscilujuCih ramena. krajeva Zamena preCistaca za vazduh Zamena precistaca za ulje Provera punjena klima-uredaja spona. Ovdic je . zatvaraca na poklopeu motora i prtljazniku Provera lezaja (kuglastih zglobova. itd. za regulaciju benzinskih i uljnih isparenja u sistemu za napajanje motor a 'Pregled sistema paljenja (poklopae razvodnika.) Provera nivaa ulja u menjacu i menjackoj kutiji Provera kardanskih iIi homokinetickih zglobova Provera izduvnog sistema Provera ventil.

Isto se odnosi i na automatski menjae.. Osnovne teenosti ukljueuju ulje za motor. 2. Izvadite mcrae nivoa ulja i obrisite kraj <"istom krpom. Proveravanje nivoa motornog ulja Ulje predstavlja zivotnu snagu rnOtora i stoga ga treba cesto proveravati . posta se automobil ))-odmarao« preko noei. Ako je automobil pre merenja vozen. trebalo bi . Prethodni odeljak. ulie za menjac i menjacku kutijiJ. Podignite poklopac motara i potrazite merae nivaa ulja koji se nalazi na jednoj 5tfani matcTa. iii ako svakog dan" prevaIjujete veliki broj kilometara. Pokusaj da proverite nivo ulj" dok motor radi ili neposredno po prestanku fada. mazivo za diferencijal (za veCinu vozila sa prednjim pogonom koristi se isto ulje kao i za menjae).jednol11 nedeljno iii mazda svaki put kada napunite rezervoar Z:1 gorivo ili otvorite poklopac motora. To treba da uCinite na sledeCi nacin: 1. on se obicno nalazi na ceonoj strani. 3. Procenite sami situaciju i ucinite ana sto smatrate da je najbolje. elektrolit za akumulator i teenost za 'Pranje vetrobrana. dace Yam netacne .niske vrednosti. kao i od toga da Ii je bilo kvarova iii cmenja neke od tecnosti. pogiedajte u uputstvo zn koriscenjc vascg vozila. iskljuCite motor i sacekajte nekoliko minuta pre nego sto proverite niva da bi ulje maglo da se vrati u korito motora (karter). tecnost za hladenje.naroCito aka motor trasi iii ispusta ulje. Da . zato sto se den ulja uvek nalazi u motom. Medutim. u\je za scrvo-upravljae. Ako ste na odmoru. ulje za koenice. a potom ga izvadite. daje izvesne smernice 0 tome koliko cesto treba da proveravate niva teenosti na svom automobilu. nego da vas nebriga primora na skupe opravke iIi da prouzrokuje havaflJU.objasnjcno gde i kako da prove rite koliCinu svake od osnovnih tecnosti. 4. nivo srcdstva za hlaaenje i pritisak u pneumaticima. Automobil treba da bude parkiran n3 ravnoj povrsini da bi oCitavanje na meracu nivaa ulja bilo tacno. biste utvrdiii gde se tacna nalazi mcrae nivoa ulja. "Preporuke za odrzavanje i podmazivanje«. StoQa proveravanje nivaa teenosti moze da bude potrebno i cesee kako bi koliCine svih tecnosti bile na potrebnom nivali. . Te smernice su date za proseeno vozilo i trebalo bi da odgovaraju veCini slueajeva. sto moze da prouzrokuje vecu potrosnju iIi gubitak jedne iii vise osnovnih teenosti. Najbolje vreme za proveru nivoa uljaje ujutro. onda se preporueuje i svakodnevna provera ulja u motoru . Vratite merae nivaa ulja nazad U otvor i pritisnite ga nadole do kraja. Na vozilima sa prednjim pogonom. Vise vam se isplati da proveravate kaliCine tecnosti cesce nego sto je potrebno.takode da bude jasno da broj provera zavisi od broja predenih kilometara za odredeni vremenski period.

ali aka je potrosnja jedan Iitar na svaklh 400-500 kilometara.5. tj. Zuckasta boja iii pena ukazuju na prisustvo vlage. zaptivaCi ventila ilili klipni prstenovi. vratite merae nivoa ulja u odgovarajuCi otvor. umanjl efekat podmazlvanja IIi izazove ostecenja aka se vozi po topJom vremenu. 6. lspravan motor treba da trasi manje ad paJa litrn izmedu dve zamene ulja (u razmacima od 5000 blometara). Da blste doli Ii ulje. Kada ste zavrsili sa proverom nivoa ulja. lake ne marate dOl dolivate ulje sve dok nivo ne padne do oznake »min«. voznja sa manjom koliCinom uija moze da prouzrokuje visoku tCIT!peraturu ulja. o stanju ulja ne maZe mnogo da se zakljuCi sarno na osnOVu njegovog izgleda. vlaga ce se brzo nagomilati. prvo proverite da Ii ste pravilno IzvrsiIi merenje. skinite poklopac s otvora . Vlaga je sporednl produkt sagorevanja i tokom vremena se sjedinjuje sa drugim zagadivaCima stvarajuci kiseline i mulj. to znaci da ulje prevlse curi iii ukazuje na mehanicke probleme kao sto su izlizane yodice ventila.. Ako se rueica meraca oboji nekom zivom bojom. Aka prilikam provere nivaa ulja u motoru otkrljete da ga nema dovoljna. mnogi mehanicari pTeporu6uju da se ulje cesta doliva da bi se niva adrz. Ako je karter motonl pun. Aka stc to uCinil1 kako treba. Posta vazdusni mehuriCi ometaju podmazivanjc. pojava penusanja moze da smanji dovad ulja u osnovne del ave motora. Plavicasti dim iz izduvne cev} zriaci da ulje u motoru nepravilno sagoreva iz jednog iIi vise navedenih razloga. bite vam lakse da ga pronadete u tam nom prostoru motora. to znaCi da I motor radl sa manjom kollelnom ulja. dodajte dovoljno ulja da se Karter panovo napun!. sto je normalna pojava kod vozlla koja se retko koriste iii se koriste uglavnom za voznju na malim relaeijama. pri veCim brzinama i llsponima. a zatim proverite oa motom da II ulje propusta. nivo ulja ee doti do oznake >).ao na aznaci »max<. Aka niva ulja padne na oznaku »min«. da Ii ste merae do kraja gurnuli U odgovarajuCi otvor. NajveCi deo vlage otklanja se pomocu sistema za regulaeiju benzinskih I uljnlh isparenja u motoru. Usled ovoga ulje maze da prode kroz zaptivace I da dade do eurenja i dimljenja.max« na meracu. ali ako je ventil na ovom sistemu zacepljen ill Ii motor nikada ne radi dovoljno dugo da nagomilana vlaga ispari IZ kartera motora. Maze da dade i do pojave penusanja aka je nivo toIiko visok da ga radilica prilikom okretanja pretvori u penu. Napomena: nemojte da prepunlte karter uljem. kod motom Ciji karter ima zapreminu cetiri litra (5tO je danas slucaj sa veCinom matara). posto ulje postaje mrko posle nekoliko stotina kilometara voznje. Neki motori mogu Lin tfose i vise ulja.

Dod<ljtc toiika llija dil dade do 37 ODRZAVANJE AUTOMOBILA ( j .za nalivanje ulja koji se nalazi oa vrhu poklopca ODRZAVANJE AUTOMOBILA CD (3) I \ CD (3) Men\('. Nizak niva tecnosti U ovom slucaju moie da dovede do proklizavanja. Napomena: neka vozila imaju meraee qivoa ulja u menjacu koji su kalibrisani tako da se oeitavanje nivoa ulja moze obaviti bez obzira da Ii .to ulje za motor predstavlja iivotnu snagu motora. UZmi11. nivoa uijn obicno 51.Ako je nivo ulja nb:ak. ~ 1--___. Ne zaboravite da vratite poklopac na ctvor za nalivanje ulja i da panova proverite nlvo pre nego sto eventualno dodate novu koliCinu ulja.iri te bi provera nivoa dok je hladnp dala netacne ~ niske vrednosti. dOda)te ga i to onu vrstu koja se preporutuj e u prirucniku za vas auwmobil. ocisti!e ga krpom i Vflllit e nazad u Olvor taka sto cete do hala gum uti nadale. Ulje koje dodajete treba da bude istog viskoziteta i oznake kao ulje koje se vee nalazi u motofU.! nuJazi na botnoj . Prove-rite d ~ ii korislite uljc odgovara) uceg kvalitcta i viskoziteta za vas automobiL motora (poklopaca glave cilindra). Ulje se grejanjem . Upotrebljavajte vrstu ulja preporucenu u prirucniku za vas automobil. dok je menjae u poloiaju za parkiranje (iIi u nekim slueajevima u neutralnom poloiaju).! nalazi u prirucniku za vas automobiL Da biste proverUi nivo uJja. a teenost ima normalnu radnu temperatuTU. Nivo tecnosti u automatskom menjacu proverava se na praznom hodu motora. dok se veCina gumenih vadi. Nivo 1 stanje tecnosti proveravaju se na sledeCi nacin: 38 1. 7. Neki poklopci se OdVfCU. treba ga voziti 10-15 minuta da bi se ulje u menjaeu zagrejalo. tako je i ulje u automatskom menjaeu veama bitno za dobar fad menjaca i njegovo podrnazivanje. Provera ulja u automatskom menjacul menjackoj kutiji Kao .': mcrac. Ponovo ga izvucite i provcrite nivo II odnosll na oznake »max« (1) i »min« (2). Ako je automobil upravo »upaljen«.trani motora (proverite tacna na kome 51. zastoja prilikom promene brzine i brieg habanja.. Dodajte sarno toliko ulja da se nivo na meracu nivoa ulja podigne do oznake »max«. /1 ' ~ "-.

posto to maie da prouzrokuje pojavu penusanja i curenja ulja. Ona imaju razlicite frikcione karakteristike i viskozitet i stoga je vaZllO da se u menjac dolije odgovarajuca vrsta. Podignite poklopac motora i pronadite merae nivoa ulja. boja i miris ulja u menjacu ukazuju na njegovo stanje. treba da ima boju u rasponu od crvene do ruzicaste. U nekim slucajevima. Uvucite merae panoya do kraja i po drugi put ga izvucite. Proverite nive tecnosti prema oznakama na meracll. 7. Izvadite merae nivoa ulja i oCistite kraj Cistom krpom bez dlatica. svakako sacekajte da se tecnost zagreje pre nego sto izvrsite proveru nivoa. posto kOG vozila sa prednjim pogonom niva ulja maze da se . Zatim postavite rueicu menjaea u polozaj za parkiranje (na praznom hodu motora). Teenost kod koje je opao kvalitet zbog ustajalosti iIi toplote bice smeda i mirisace na zagorela. iIi na nalepnici na cevi za ulivanje. N avedeni spisak alata. 6. Takode.ron II i Type F. ponovo proverite nivo (motor treba da je na praznom hodu). N a taj nacin. pogledajte u prirucnik za vas automobil. 2. Kod vozila sa prednjim pogonom i popreeno postavljenim motorom. predviden je za vozlla sa zadn]lm pogonom. 4.' potraiite ga na kuCistu menjaeke kutije. Na voziJima sa zadnjim pogonom. Ali. Postoje dYe glavne vrste ulja: De. Ako vam tecnost ne izgleda iii ne mirise dobra. stavite levak U otvor iIi cev za nalivanje i dadajte patrebnu koliCinu ulja. 8. Tatan niva tecnosti nalazi se izmedu oznaka »dodati« i Aka je Diva tecnosti ispod oznake »dodati«. Takode pazite da dolijete onu vrstu ulja koja je naznacena u prirucniku za vas automobil. ! t I I 3. vrsta ulja koju treba koristiti naznacena je na samom meraCll nivaa. Parkirajte automobil na ravnoj povrsini.je one toplo iIi hladno. ako vas merae nivoa nema takve oznake. morate je zameniti da bi se zastitio menjae. aktivirajte rucnu kocnicu j odmah stavite rucicu menjaca redom u sve brzine.. Provera nivoa ulja kod mehanickog prenosnika snage (menjaca) . desno od metcTa s vozaceve strane prostora za motor. Ako je ulje u dobrom stanju. NEMOJTE prepuniti menjae. Za razliku od motornog ulja. Aka niste sigurni gde se naiazi. Vratite merao nivoa ulja na odgovarajuce mesto. on se obieno nalazi kod zadnjeg del a prostora za motor na strani suvozaca. 5. treba da proverite stanje i kvalitet ulja u menjacu. Posta ste dodali ulje u menjae. spustite poklopac motor a i iskljuCite motor. tecnost u automatskom menjacu proCi ee kroz sve kanale U' menjacll.

nivo ulja treba povremeno proveravati kako bi se na vrf7me uoCilo eventualno curenje iz menjaca.ODRZAVANJE AUTOMOBILA Mcrae nivoa ulja kod aU!on1a!skih mcnjaca obicno je smt:S!cn kod zadnjeg dela motora._. 39 ODRZAVANJE AUTOMOBILA I 1b-lJ. . Medutim."""t1 0 -I . ! I I . MeraCi nivou ulja nujceSce imaju oznake "L" (nizak) i »F" (puno) za utvrdivanje njvoa ulja. i I i I I Ii I ' I I.----------"--------. Nivo ulja u mehanickom menjacll kod voz11a sa zadnjim paganom meri se na sledeCi naCin: 1. pro- . OlYOra nalivanje (!) nalazi sc suvozaCH.2. ! r-------------------'----------------il ' ® 40 o Kod vetine mchanickih mcnjw::a klld vmila sa wdnjim pogo!)om (gore). (CP (2) naliui na kraju mcnjackc kUlijc. Stavite menjae u brzinu. kod mehaniekih menj3ca ulje ne zahteva cestu promenu zato sto nije podvrgnuto is tom rezimu fada kao kod automatskih menjaea. Provcrilc II prurucnibl . II Ii I I' Ii . proveri i bez podizanja vozila..::<1 <J. Podignite ravnomerno i prednji i zadnji den vozila koliko je neophodno da se podvucete ispod iii da dohvatite kuCiste menjaca._-------.ulOmobil gde s e tacno nalazi..-. Pre nego sto se podVllcete. taean rezultat moze da se dobije sarno ako se celo vozilo podigne od zemlje.. Parkirajte automobil na ravno tie i aktivirajte rucnu kocnicu. . Posto bi podizanjc sarno jednog kraja iii jedne strane automobila porcmetilo nivo teen os!! u menjacu. Nll vecini vozila sa prcdnjim pogonom (dole). Za razliku od automatskih menjaca.

Vecina mchanickih menjaca ODRZAVANJE AUTOMOBILA kod vazila sa zadnjim paganom karisti ulje SAE 90. 4. Kod veeine mehanickih menjaca eep otvora ZJ nalivanje ulja nalazi se sa strane suvozaca. 4. Kad nekih automobila otvor moze da bude smesten na prednjem iii zadnjem delu kuCista menjaea. Skinite cep i stavite prst u orvor za ulivanje ulja. 3. Sa malim izuzetkom. Posto napunite menjae do potrebnag nivaa. moze aa lib oa Ala! i materijal • Dizalica i siQ:urnosna postolja • Podesljivi kGue iii rucica sa skakavic9m iii usadni. oa aka jedne tree. Cep moze da ima cestougaonu glavu. VeCina vozila sa prednjim pogonom ne mora da se podigne da bi se proveri6 nivo ulja u menjaekom prenasniku jer je otvar za ulivanje smesten na kraju kuCista menjaea. sestougaoni kljuc • Levak cep za cevi (cetvrtasta glava) iIi da ima konkavnu cetvrtastu glavu i da moze da se odvrne ruCicom sa skakaviZom iii nasadnim kljueem.ine do jedne eetvrtine rastojanja od gornjeg dela. nivo ulja ce biti na aka 1 centimetar ad atvora za ulivanje. Nivo ulja treba da bude 1 centimetar od otvora. za menjaeke prenosnike na vozilima sa prednjim pogonom Ala! i ma!erijal • Dizalica i sigurnosna postolja . U veCini slucajeva. Dolivanje ulja bice otezano zato sta mozda nece biti davoljna mesta za levak sa dugaekim usipnim grlom. Ako ulja nema dovoljna. a kod drugih moze da pastoji i merae nivaa. Napomena: kod nas se za menjaee uglavnom koristi ulje SAE 90. 2. Parkirajte automobil na ravno tie. dodajte vrstu naznacenu u prirucniku za vas automobil sve dok ulje ne pocne da se preliva iz otvora. 6. Izvucite cep iz otvora za ulivanje ulja i stavite prst unutra. Ako je nivo ulja u menjaeu nizak. treba da dolivate ulje koje je propisano u prirucniku za vas automabil sve dotle dok ulje De pocne da se preliva iz otvor3. 5. 5.a nije potrebno. 3. cep na otvoru za ulivanje ulja je lako dostupan. te stoga podizanje automobil. NaCi cete ga oa kuCistu menjaca. Neke kante sa uljem imaju pisak koji moze da se uvuce i u tesan prastor. vratite cep na svoje mesto i spustite automobil. Provera nivoa ulja u diferencijalu N navedeni alat potreban je za vozila sa zadnjim pogonom. Nivo ulja u menjackom prenosniku kod vozila sa prednjirn paganom proverava se na sledeCi naein: 1. Aka je menjae dovoljno napunjen.verite da Ii ste automobil propisno oslonili na postolja. Vratite cep na svaJe mesto.

• Podesljivi kljuc iii rueica sa skakavicam iii usadni. 5. 2: Nadite cep otvora za nalivanje ulja u diferencijal. nivo tecnosti za hladenje moie da se vidi kroz dodatnu posudu. Provera nivoa tecnosti za hladenje VeCina vozila danas ima zatvoren sis tern za hladenje motora sa dodatnom posudom koja omogueuje da se u hladnjaku odriava predvideni nivo tecnosti. Nivo uJja u diferencijalu na voziJima s zadnjim pogonom proverava se na sledeCi naCin: 1. Da biste utvrdili tacan nivo ulja. Cep moie da ima sestougaoni ili cetvrtasii otvor u glavi iii cetvrtastu ili sestougaanu glavu. koristi se isto ulje i za menjac i za diferencijal. Ako je nivo ulja nizak.nete do ulja. . Proverite da Ii je automobil na odgovarajuCi naCin poduprt postoljima pre nego sto se pod njega podvucete. potrebno je da zadnja osovina bude vodoravna. ----_. potrebno je ulje sa posebnim frikcionim aditivima. taka do antifriz iIi voda mogu da se dodoju po potrebi. 4. Plasticna dodatna posuda obicno je smestena u blizini hladnjaka i obeleiena je tako da oznaCi minimalan i maksimalan nivo tecnosti za hladenje. To znati da ceo auto mobil treba da odignete od zemlje ako ne mozete da dohvatite cep na otvoru za nalivanje ulja na osovini dok je automobiJ na tlu. te stoga posebna provera difrencijala nije ni potrebna.. tako da su prednji i zadnji den odignuti na isti visinu i to dovoljno visoko da se podvucete. Ako mOlete prstom da dosq..-3. Skinite cep i stavite prst u otvor.. dodajte onu "rstu koja je naznacena u uputstvu za vas autornobil. sestougaoni kljuc • Levak 41 ·j . 42 I : . .Nivo ulja treba da bude na oko 1 centimetar od otvora. NaCi eete ga na zadnjoj iii bocnoj strani kuCista diferencijala. U veCini slucajeva. ali za autombile sa uredajem za blokiranje diferencijala.. Vratite cep na mesta i spustite automobil. '=> . ODRZAVANJE AUTOMOBILA : . VeCinOm se koristi ulje SAE 90. . niva je davaljnn. Automobil mora da bude parkirim na ravnom tlu. Provera nivoa ulja na zadnjoj asovini lreba da bude sas(avni dea svak og pesla u vezi sa podmazivanjem kod vozila Sll zlldnjim pogonom.

Ni dolivanje cistog antifriza nije pogodno kao meSavina antifriza i vode. . Upozorenje: nikad ne skidajte poklopac sa hladnjaka dak je motor vrue.::1 hladcnje nijc hladenje kada je motor pregrejan. Na spoljasnjoj strani hladnjaka nalaze se oznake nivaa tecnosti za hladenje kada je ona hladna iIi zagrejana. UkljuCite motor da radi na praznom hodu sve dok gomje crevo hladnjaka ne bude vruee kad se dodime. motor iii delovi sistema za hlaGenje ad aluminijuma. Ako je nivo teenosti za hlaGenje nizak.Nivo teenosti zo hladenje u hladnjaku proverava se na sledeCi naein: 1. Poklopac hladnjaka se skida tako sta se pritisne nadale i okrene. Nizak nivo ulja maze da prouzrokuje prodor vaz- voziia moie doliti pIlk!op'lc niwk.:. zamrzavanja iIi kljucanja.: provcriti na vccini posmatranjem dOUal[1(: posude \ j). Ako je motor pregrejan.titu protiv korozije. Prilikom skidanja poklopca upotrebite nekoUka peifkira iii krpa da biste za§titili ruke. maida ee bib potrebno da ukljuCite motor da biste potpuna napunili sistem za hladenje. nivo treba da bude 7-8 centimetara ispod vrha otvora na hladnjaku za nalivanje tecnosti da hi tecnost mogla nesmetano da se siri prilikom zagrevonja. DOlijte tee. dodajte teenost i u nju sve dok se ne popne na predviGeni nivo. Upozorenje: ne poku§avajte da dolivare teenast za 0fivo lccnusti zn moze 00. Na sistemima za hladenje bez dodatne posude (iako mogu da imaju dodatnu posudu za povracaj teenasti u slucaju prelivanja). TCCllnSl za nlauenje II dm. Provera nivoa ulja za kocnice Odrzavanje predvidenog nivoa ulja za koenice izuzetno je vaino sa stanovista bezbednosti. tecnost za hladenje nalivena je do vrha hladnjaka.ttnu pusudu tako da obicno Illjc pOlrebno skinuti hladnjuka (21 osim ako nivl) tl!cnosti . Nikada ne dolivajte Cistu vodu zato sto ona ne pruza za. proverite da Ii na posudi sa antifrizom pise da je bezbedan za aluminijum. Ovo znaei da je termostat ukljueen i da teenost za hladenje kruzi u motofU. niti prakljucalu teGnast u hladan motor. Najbolje je da se nivo teenosti za hladenje pro veri kada . Nivo teenosti za hladenje varira u hladnjaku zavisno od konstrukcije sistema za hlaGenje. nemojte da dadajete hladnu tdnost jer moie doCi do pucanja i deformacija livenih delava. Ako sistem ima dodatnu posudu. Za vozila Ciji su hladnjak. dOdajte mesavinu vade i antifriza u razmeri 1: 1. 2. iii da se saceka najmanje 15-20 minuta posle iskljueenja motora pre nego ito se otvori poklopac hladnjaka. Na veCini vozila sa dodatnom posudom. IskljuCite rad motora i vratite poklopac hladnjaka. nost za hladenje do predvidenag nivoa. jer kocnice ne mogu da rade bez ulja za kocnice. 3. a pastoji i opasnast da teenost u hladlljaku prakljuea.je motor hladon.i. Sistem za hladenje je pod pritiskom i kljucala teenost maze da prsne iz njega. Ako je hladnjak skora ispraznjen iIi je niva tecnosti veoma nizak.

.t kocnicc.' . . ali proverite u prirucniku za svoj automobil koja vrsta ulja se preporucuje... .' ~ .duha u sistem za koeenje taka da je pedala me kana kada se pritisne...posledicu slabije koeenje. --I 3. Aka je nivo nizak. Kod drugih vQzila.. nivo ulja moie da se proveri bez skidanja poklopca. Ulje koje sadrii vlagu ima Dizu tacku kljucanja 5tO moie da dovede do prokljueavanja ulja i otkazivanja kocnica pod teziffi radnim uslovima.. sto mati da upija vlagu iz vazduha. Na nekim vozilima.--'-'. I poprskate tecnosc'u za koenice jer moze da osteti boju. pazljivo otistite masnoeu i prasinu oko poklopea. Kod vozi1a sa plastichim rezervoarom.-----" ---" .~ ". Nivo ulja za koenice proverava se na sledeCi nacin: 43 ----. On je u skoro svim vozilima smesten sa strane vozaca u prostoru za motor. maziva na bazi nafte mogu da ostete zastivace u glavnom i koCionim cilindrima. Kod vozila sa metalnim poklopeem. Niposto nemoite da dodaiete vee upotrebljenu tecnost za kocniee iii teenost iz posude koja je neko vreme stajala otvorena....-. 4. 2. Pazite da karoseriju ne Ncki lipovi vozi!u sa prcdnjim pogonom imaju dva plastii:nll poklopca koji 5C moraju . Nivo ulja treba da bude na ako 1 em od vrha rezervoara. 44 I t I r r ! I I I 1 i . sto ima z?.-ODRZAVANJE AUTOMOBILA 1. Teenost za' koeniee ._.. koCionih cevi.-..-. Rezervoar za tecnost nalazi se na vrhu glavnog cilindra. Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i .kinuti d<J bi sc provcrio nlvo tctnosti Z. dolijte preporuceno ulje za koenice. Vlaga takode dovodi do korozije unutrasnjosti glavnog cilindra. Otvorite poklopae motora i pronadite glavni koCioni cilindar. koCionih cilindara i stega koeniea. Za veCinu vozl1a karisti se ulje za kaenice UKA-2. rezervoar je izliven zajedno sa glavnim cilindrom i zatvoren metalnim poklopcem sa osiguraeem. ~ . zatim po me rite odvijacem osigurac sa strane i podignite poklopae.---. -.Ie higroskopna.. rezervoar je od plastike i ima poklopee na otvorima za nalivanje ulja koji se skidaju iii se vade. Nikada u rezervoar ne sipajte ulje iii bilo kOju drugu tecnost osim ulja za kocnice.

deo vade gasira. merac nivoa utja U sl. ----. Kod nekih tipova vGzila. Ne koristite ulje za automatski menjac aka to nije naznaceno u prirucniku za vas automobiL Nikada ne sipajte ulje za motor iIi neka drugo maziva posto to maze da osteti zaptivace na pumpi i cevovodima servo-pojaCivaca." Kod nekih tipava vozila. dok kod ostalih maZe bez obzira da Ii je topla iii hladnn. mcrae nivaa se nalazi na donjoj strani poklopca i ima aznake za praveru nivoa ulja kada je toplo jli Poklopac .: ')Siguf.proverite da Ii je osigurac. U oba slueaja.lc pre ncgtJ 510 gil skinCiC kilko prij. jer cete inate dobiti netacne . dodajte onoliko ulja za servo-uredaj koliko je neophodno da bi se nivo podigao do odgovarajuce oznake.L' moie pomo. ukoliko postoji. rezervoar moze da se nalazi izn motara na strani suvozaca. Nivo ulja se provcrava na slcdcCi naCin: 1. aznake za proveru nivaa ulja mogu da se nalaze na rezervoaru.ltL'm koji '.niske vrednosti. Kod vozila koja nemaju merae. Tokom punjenja. Kod nekih vozila nivo ulja mora dn se proveODRZAVANJE AUTOMOBILA rava dok je tecnost tapia. Posta pronadete rezervoar. hladno. Provera nivoa ulja u upravljaca Nivo ulja U servo-uredaju upravljaca mora da se odri3va na predvioenom nivau da bi se sprecio prodor vazduha u sistem i da bi pumpa mogla da ostvari pritisak potreban za rad upravljaca. Aka SU date oznake sarno za merenje nivaa kada je ulje toplo. Provera nivoa elektrolita u akumulatoru Elektrolit je osnovna teenost u akumulatoru vaseg automobila.Iavnog kocionog cilimjra n.1 mnogim ripovim. 3. 5. na svoje mesta. 4. tj. -. Na vozilima sa prednjim pogonom koja imaju poprecno postavljen motor. 2. voziJa utvrsCCI1 j. Podignite poklopac motora i pronadite rezer-' voar za ulje servo-uredaja upravljaca. treba ukljuciti motor da radi 10-15 minuta pre nego sto se proveri nivo ulja.t ilC poklop. Skinite poklopac sa otvora za nalivanje i poglcdajte nivo ulja. ocistite masnocu iIi prasinu sa poklopen na otvoru za nalivanje. nivo ulja proverava se tek posta se iskljuci rad motara.J. razlaie se na vodonik i kiseonik koji potam izlaze . OZ:i.lI'slin<! nc bi dospcla u [eenos! za 45 ODRZAVANJE AUTOMOBILA .. On sadrii sumpornu kiselinu koja u reakciji sa olovnim ploeama u akumulatoru 46 proizvodi napon koji odriava akumulator napunjenim. Ako je nivo u rezervOaru nizak.!rvoupravljllcu je prievrscen za donju stranu pok!opca n::l 'JtvOfU za nalivanje ulja.:rili ouviiaccm. Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i spustite poklopac motora.

sto utiee na manje razvijanje gasova. Navueire rukavice iIi zastitite ruke krpom od eventualnih ostataka kiseline kaji magu da se zadrze no pakiapcima akumulatora i ne spuitajte ih na osetljive delave autamabiio posta kiselina moze do ih osteri. U providnim plastitnim kutijama akumulatora testo moze da se vidi nivo elektrolita koji bi trebalo da bude oko 2 em od vrha.. Upozorenje: motor treba da bude iskijucen. Nemajte da pusite.. ~ I I J '" . Ako je pokazivac bezbojan iii lucka. nivo elektrolita Je nizak i akuml. I mena. neophodno je povremeno proveriti nivo elektrolita u njemu. 2. sto prouzrokuje prepunjenost akumulatora). 3. onda nista ne moiete da uradite. jer moze da se upali vadanik i dade rio ekspiazije akumulatom. Nivo elektrolita u akumulatoru proverava se na sledeCi naCin: 1. On je obieno smesten u bliiini prednje . tokom vre.iz akumulatora. \ I I I I ODRZAVANJE AUTOMOBILA . iako se na nekim tipovirna automobila nalazi ispod zadnjeg sedista. ako ima poklopce koji se skidaju. Otvorite poklopac motora i pronadite akumulator. strane prost ora za motor. da bi akumulator dobro radio. onda se elektrolit moie do dati po potrebi.. eak i u akumulatoru kome nije potrebno odriavanje. Pa ipak.. Nivo elektrolita moze so proveriti na nekoliko naCina. »okcc« koje jc (amno pokazuje da je nivo c\ektrolita visok. dok bistro "okcc« pokazuje cia je nive nizuk< unutrasnjost akumulatora. VeCina zaptivenih ima staklo (okee) za posmatranje iii pokazivat stanja napunjenosti na vrhu koji takode moze .. Aka akumulator ima zaptivenu gornju pavrsinu. i l £?I!!'!' . niti da karistite upaijenu sibicu iii neki drugi atvaren piamen da biste asvetlili Nivo eleklrolita dovoljan Nivo elektroliia nilak Kod akumu!atora sa okrugJim poklopcima koji se skidaju.llator treda da se napuni. Ovim se nivo elektrolita u akumulatoru smanjuje sto iroa za posledicu da su olovne ploee izloiene vazduhu i da se stoga suse. Zbog toga. Medutim." VeCina zaptivenih akulumatora ima pokazivac nivoa elek!roiita. nivo elektrolita moie da postane nizak (ponekad usled kvara na sistemu za punjenje.!.. ----------. Akumulatori kod kojih nije potrebno odriavanje trose vrIo malo elektrolita zahvaljujuCi nesto drukCijem sastavu olovnih ploea..

vetrobrana obavlja se na sledeCi naCin: . Provera nil'oa tecnosti za pranje vetrobrana Tecnost za pranje vetrobrana De spada U osnovne. Ako je pokazivac bezbojan iii zuckast. drugi rezervoar za tecnost moze da bude u prtljainiku. Obicna voda iz vodovoda sadrii nerastvo. iii svetlo ako je nizak. Kod akumulatora sa okruglim poklopeima koji se skidaju.Takode skinite poklopac sa rezervoara (2) i proverite site filtr3 ( 3). jedan od poklopaea moze da ima plasticno okee koje je tamno kada je nivo elektrolita dovoljan. 4. i na nerazbla" ieni alkohol (pomesajte ga sa najmanje tri dela yodel· Sta je potrebno da znate 0 motornim . mada to mozete da uCinite i gledanjem spolja. prvo proverite nivo lccnosti (l). Vratite poklopce i operite ruke. Kbd vazi! koja imaju uredaj za pranje zadnjih prozora. 48 2. 5. i. rene minera!e koji reaguju sa kiselinom u akumulatoru i smanjuju njegoy vek trajanja. Nikada ne karistite antifriz iz sistema za hladenje posto moie da vam osteti hoju na automobilu. nivo elektrolita u akumulatoru pao je ispod dna pokazivaca i suvise je nizak da bi se akumulator punio ili dalje koristio.to pomaze da se lakse odredi nivo elektrolita). Nivo elektrolita treba da bude do otvora za nali47 ODRZAVANJE'AUTOMOBILA' vanje (koji mogu da budu liveni sa'dvodelnim prstenovima ili trouglovima ::. 3. Pazite da yam u rezervoar ne upadnu prasina ili otpaci koji bi mogli da zapuse dovodnu cev iii mlaznlce uredaja za pranje vetrobrana. Na akumulatorima bez ovakvih pokazivaca. NaCi cete ga na strani prostora za motor odmah ispod vetrobrana. Nivo tecnosti mazete da proverite ako otvorite poklopac i pogledate u rezervoar. Provera iii dolivanje tecnosti u uredaj za pranje. ali je veoma vaina za ·odriavanje dobTe vidljivosti kada je drum prljav ili blatnjay. Ostareli ili ostecen akumulator TIe moze da se popravi sipanjem kiseline posto je problem u plocama. Isto se odnos. Ako uredaj za pianje vetrobrana ne radj. mesavinu ·vade i nekog sredstva za Ciseenje slakla iii bilo koje gotovo sredstvo za pranje vetrobrana koje se moie kupiti. a ne u elektrolitu. Koristite obicnu' vodu. U akumulator sipajte iskljutivo destilisanu vodu. morate da skinete poklopee da biste pogledali unutra. Dolijte tecnost ako je nivo ispod jedne treCine u rezervoaru. a insekti ometaju vidno pOlje. posto je veCina rezervoara naCinjena od providne be!e plastike.da se koristi za utvrdivanje nivoa elektrolita. Podignite poklopac motora i pronadite rezervoar tecnosti za pranje vetrobrana.

Ulje se iz kartera (1) PO[iSKuje kroz sito (2) pumpe Z <I uljo. ali verovatno samo 49 .i ih u preCistacu za ulje.uljima i podmazivanju V erovali iii ne. Motorno ulje se potiskuje do vrha motorakroz uzane kanale. Motarna ulje uklanja prljavstinu) gar. gravitacija vraca matorna ulje 1 P' ii I I . z<l(im prolazi kroz precisulc za ulje (4). a . klipnih prstenova i dr. motorno ulje padmazuje sve delove motora. pa makar bilo i zaprljano. u karter gde proces kruienja panova zapoi'inje. Ulje prolazi kroz bregastu osovinu. Na kraju. a onda nanize do radilice. Matarno ulje takode deluje kao teeni zaptivac na klipovima taka da sprecava prolaz smese yazduha i goriva. Posto se metal pri dodiru sa drugim metalima haba usled trenja.. .000 delova od kojih je veCina metalna.: (3). vas automobil se sastoji iz nekih 15. Ako je pretistac ulja taKo zaprljan da motarno ulje ne moie da prode. vas auto mobil bi brzo sam sebe unistio kada ne bi postojali sistemi za podmazivanje i hladenje.i u magistralni vod za ulje (5) i nast<lvlia kanullma do podizata ventila (6) i klackalicc 1I ovim primer u motora sn cilindrima u rasporedu V8. otvara se obilazni ventil i motorno ulje ide direktno ka radnim delovima motora. Motorna u!je je smcsteno u kartcru ispod radilice na donjaj strani motora. klipova i sye do zidova cilindra. U prodaynicama auto-deloya mogu da se nadu mnage vrste motornog ulja. Na ovaj naein. Ulje se ispumpava iz kartera pumpom za ulje i dovodi do precistaca gde se preciseava pre nego sto ude u motor. Motorno ulje sa deterdientima (sredstvima za Ciscenje) sprecava stvaranje taloga kako ne bi doslo do zaeepljenja uljnih kanala. Ovo je veoma vaina posta u matoru mora da se nalazi ulje. ula::. to povecava kompresiju u cilindru. zatim navise do podizaca ventila i klackalice. Funkcije tih sistema objasnjene su u ovom poglavlju kao i poglaYlju "Sistem za hladenje«. I j ! I. hladi poYrsine i smanjuje habanje. . samim tim i snagu i doprinosi boljem uCinku matara. kiselinu i otpatke sa radnih del ova i talo:i.

SF omogucuje bolju oksidacionu stabilnost i bolje stiti od habanja nego ostale gradacije i moie da se koristi za motore za koje su preporucene gradacije SE. Sc. Minimalan kvalitet ulja za putnicka vozila i kamione proizvedene 1964. niti sa llcestanoSCll zamene. Kada je u pitanju tako vazna tecnost kao sto je motomo ulje. SD. SF. Najniza gradacija koja se moie koristiti sarno pri najlaksim uslovima voznje. Aditivi takode spre¢avaju koroziju. SD i SC. Oni sprecavaju pojavu penusanja ulja. Predvideno kao ulje sa mininalnim kvalitetom za tipove vozila proizvedene 1968-70. Izbegavajte gao 2. 5. Razlika je znatna. CB. maze yam se desiti da sip ate pogresno ulje u motor. stvaranje naslaga slicnih katranu prilikom oksidacije kao i zgusnjavanje pri veoma niskim temperaturama. Mnogo cete saznati 0 kvalitetu ulja ako procitate podatke na kantici za motorno ulje. SAE odreduje viskozi.tet motornog ulja i njegovu »tecljivQst« na razliCitim temperaturama. SE. Aditivi su hemikalije koje poboljsavaju dejstvo motornog ulja. a jeftino sarno 5%. OdluCite se ipak za ulje koje je za jednu iIi dYe klase bolje.L ODRZAVANJE AUTOMOBILA neka od njih odgovaraju vasem 'automobilu. Ako ne proverite vrstu motornog ulja. CC i'DC. Obratite paznju na sledece oznake na kantici: 1. Visokokvalitetno ulje moze da sadrii cak i 30% aditiva. ne bi trebalo stedeti na kvalitetu.67. Takode treba da budete svesni da neka jeftina ulja mogu na kraju da budu veoma skupa S obzirom da ne pruzaju odgovarajucu zastitu vasem motoru. 4. Nije mnogo bolje od SA. SA. jer razliCite vrste ulja bez obzira da Ii imaju iIi nemaju dodatno sredstvo za Ciscenje (deterdient) mogu medusobno da reaguju i stvore lepljiv talog koji moze da osteti motor. SB. 50 6. Isto kao i ulja' za . Normative za motama ulja daju dYe organizacije: Amencki institut za naftu (American Petroleum Institute . do 1979. Pogodno za veCinu putnickih vozila i kamiona proizvedenih od 1971.API) i Udruienja inienjera automobilske tehnike (Society of Automotive Engineers SAE). Do razlika u ceni i kvalitetu motornih ulja uglavnom dolazi zbog razlike u aditivima. Ima bolja svojstva u pogledu ciscenja i smanjuje habanje pokretnih delova u motorima sa kontrolisanim kvalitetom izduvnih gasova. Za tipove putnickih vozila i kamiona proizvedene do 1980. Ne zadovoljava pri veCim opterecenjima kod navih tipova vozila. 3. Isto tako treba'da koristite istu vrstu ulja. Vrste motornih ulja za dizel motore Postoje cetiri gradacije ulja za podmazivanje dizel motora: CA. API odreduje vrstu motornog ulja zavisno od vrste motora i namene.

Viskozitet se obelezava brojevima pri cemu veti broj oznacava teie i gusce motorno ulje. motorno ulje 10W-30 ima zimi ista svojstva kao motorno ulje lOW leti. Ulja oznacena sa "A" pruzaju najnizi kvalitet zastite. Zbog vece kompresije (skoro tri puta vece nego kod benzinskih motora) i visih radnih temperatura.: ulje najnizeg kvaliteta koje moze da se koristi ima oznaku "sacc". dizel motori zahtevaju kombinovani tip motornog ulja. Ako koristite sarno ulje sa oznakom 20W u istrosenom motoru po toplom vremenu. Ako imate stariji model automobila. 10W-40. Na primer. Vodite racuna da koristite sarno kombinovana ulja. Takvom motoru ce biti potrebno ulje veceg viskoziteta (kao sto je 30W) ili mozda multigradno motorno ulje. to je veca mogucnost da lako motorno ulje procun pored klipnih prstenova i sagori. verovatno cete cuti kloparanje iz lez.benzinske motore i ova ulja se razlikuju po svojstvima i aditivima.. 5W-30. Na primer. Viskozitet motornog ulja Motorna ulja imaju razliCite stepene viskoziteta (iii gustine) sto u stvari oznacava sposobnost "tecljivosti" ulja pri razliCitim temperaturama. a leti kao motorno ulje 30W. S druge strane. Sto je automobil stariji i sto je motor vise istrosen. 20W-50. I ODRZAVANJE AUTOMOBILA VISKOZITET ULJA PREPORUCEN OD STRANE SAE 1 I I I I 20W-40. 5W-40 . ulje najvise gradacije za dizel motore oznaceno je sa "SF/CD. 30 > ! I I ! I I 20W-ZO I I I i I I l5W-40 > I I I I ! I I I 10W-30.. Multigradno motorno ulje sadrii aditive koji cele godine zadriavaju ista svojstva. Multigradna motarna ulja kao lOW-40. sllvise tesko motorno ulje nece obezbediti odgovarajuce podmazivanje po hi ad nom vremenu. izbor pravog motornog ulja u izvesnoj meri je stvar isprobavanja i ucenja na greskama. lOW-50 > I i I I I I < * 5W-ZO. Na ulju ne treba stedeti. te stoga za svoj dizel motor kupite najkvalitetniji proizvod..ajeva i primetiti nizak pritisak ulja (ako imate merac pritiska) kao i dim koji izlazi iz izduvne cevi. a sa »D« najvisi.

Tabe!e bo sto je ova nalaze se u veCini automobilskih prirucnika kako bi pomogli vlasnicima da izaberu taean viskotitet ulja u zavisnosti od spoljne temperature. neki novi proizvoclaci auto mobil a tvrde da ulje lOW-40 moze da bude suvise gusto i da stvara smetnje u klipnim prstenovirna. razredivanje i lakse tecenje pri oiskim temperaturama. i I I I of -20 -10 0 10 20 32 60 80 100 °c -29 -23 -12 -7 0 16 27 38 Predvideni temperaturni raspon pre sledece zamene ulja '" SAE SW-20 NIJE preporucljivo za brzu voznju. kate da neee uvaiiti reklamacije na osnOVU garancije aka se utvrdi da su najnoviji tipovi motora punjeni uljem lOW-40 koje je izazvalo smetnje u klipnim prstenovima. kao i manje habanje motora. U prtljazniku uvek treba imati rezervnu kanticu motornog ulja radi dopunjavanja. Drzite se iste vrste i istog viskoziteta motornog ulja. ali uopSteno govareCi) ana stvarno imaju vrhunska 51 svojstva u pogledu mnogih karakteristika kao sto su otpornost na oksidaciju pri visokim temperaturama. Preporukc zavise od lipa vozi!a. . Iako je ulje lOW-40 veoma populamo. dok se konvencionalnim uljima moraju dodavati aditivi. poveeavaju ekonomicnost i omogucavaju duzi interval . sinteticka ulja mogu da budu proizvedena tako da odgovaraju stvarnim potrebama. najbolje ulje ce biti lOW-30. U jedne od njih spadaju estri. Svojstva sintetickih proizvoda mogu da nadmase konvencionalna maziva jer predstavljaju mesavinu odredenih molekula. Sinteticka motorna ulja i maziva Alternative motornim uljima i mazivima proizvedenim na bazi nafte jesu proizvodi naCinjeni od drugih baznih hemikalija. Stoga se uvek pridriavajte pre poruka u pogledu ulja koje se nalaze u prirucniku za vas automobil. lOW-50 i 20W-50 imaju veGi raspon viskoziteta. usled cega dolazi do stvaranja naslaga koje mogu da naskode motoru.I I I I i I I . Zbog toga. Uvek postoji mogucnost da aditivi nisu kompatibilni. Sinteticka maziva prodaju se pod raznim nazivima. oa primer. »DzeneraJ motors«. Izbegavajte da me sate razlicite vrste motornih ulja. a u druge sinteticki hidrokarbonati. dok su konvencionalna ulja dobijena destilacijom razlicitih jedinjenja hidrokarbonata. Sintetiekim proizvodima su pripisivana mnoga pozitivna svojstva od kojih su najvaznija ta sto smanjuju trenje. Ako vam je motor relativno nov i U' dobrom stanju. smanjuje habanje.

Sto se tice osobina »teCijivQsti«. Kod motora sa turbo-pogonom upotreba sintetickih ulja je korisna zbor vece otpornosti prema temperaturama. S drllge strane. Koliko mogu da se produze intervali izmedu promena ulja zavisi od toga kako vozite.-. ali za prosecnog vozaca kupovina sintetickih proizvoda obicno nije pre porucljiva. posta proizvadi kostaju tri do per puta vise od konvencionalnih motornih ulja i maziva. Neki proizvodaCi sintetickih ulja u SAD tvrde da izmedu dye promene ulja moze da se prevali cak i 38. Nijedno motorno ulje ni aditiv ne stite potpuno motor od habanja. kao i drllge prednosti. ali mnogi sinteticki proizvodi nude zaista znatna poboljsanja u pogledu produzavanja radnog veka motora. Ovako sirok temperaturni raspon moze da poboljsa startovanje vozila po hladnom vremenu kao i da bolje zasriti motor u voznji po toplom vremenu. razlika u ceni i nije tako velika. Neki vozaCi su spremni da kupe i najbolje postojece 52 ---.-. mazivo jer zele da zastite svoj automobil s obzi· rom da konvencionalna motDrna ulja i maziva nisu u stanju da izdrze anD sto izdrzavaju sinteticka.. realno je ocekivati ustedu ad jedan do tri odsto u potrosnji goriva.ledu zamene ulja. imajuCi u vidu duzi interval iZn.000 kilometara pod uslovom dase precistac menja posle svakih 10. Kakvi su nedostaci sintetickih ulja? Prvi problem je cena. veCina sintetickih proizvoda jos uvek nesmetano teee na temperaturi od -40 °C. Medutim.000 kilometara i da se automobil koristi prvenstveno II drumskoj voznji. sinteticka ulja vrse podmazivanje i pri temperaturam a koje pre laze 250°C pri kojima konvencionalna ulja brzo oksidisu stvarajuCi talog od smola i organskih kiselina.izmedu promene ulja.konvencionalna ulja pretvaraju u skoro c:vrst zebtin. Zamena ulja i precistaca za ulje Alat i materijal • Kljuc za precistac za ulje • PreCistac za ulje • Levak za nalivanje ulja • Motorno ulje • Dizalica iii sigurnosna postolja iii platforme za vozilo • Klinovi za tockave • Posuda za prikupljanje ulja • Kljucevi M ozda ne postaji nista oa remu mozete toliko . naroCito ako motor iSpllsta iii ima povecanu potrosnju ulja. pri kojima se . Kratke voznje sa mnogo zaustavljanja dovode do velikog zagadenja kartera vlagom tako da i sinte· ticko ulje mora cesee da se menja. mada jos nije utvrdeno tacno' koliko. Sto se tice povecanja ekonomicnosti.

ODRZAVANJE AUTOMOBILA S. Pronadite precistac za ulje koji moie da se nalazi sa bilo koje 'strane motora zavisno od tip a automobila. Pazite da vas vruce ulje ne poprska po ruei kada skidate cep.\ ruku. precistac za ulje je cesto dostupan sa vrha. Ulje i precistac za ulje menjaju se na sledeCi "oaein: ---------\ I -I ! I I I 1. Dizalicu koristite sarno za podizanje prednjeg dela autornobila na postolja. To je posao koji se. 8. Podvucite. Olabavite eep za ispustanje ulja pomocu cevastag kljuca odgovarajuce veliCine taka 5tO cete ga okretati suprotno smeru kretanja kazaljki na satu. 4. puzite da yam vrucc uljc nc p. redovnom promenom ulja iIi precistaca za ulje mozete znatno da produzite vek svog automobija tako sto cete to Ciniti i cesee nego sto preporucuje proizvodac i sto eete podmazivati sve mazalice. Najboije ce biti da upotrebite dobru dizalicu i evrsta sigurnosna poslOlja iii dye platforme. Tek tada izvadite cep za ispustanje ulja iz kartera. Podmazivanje sasije automobila opisano je u odeljku "Podmazivanje sasije«. Stavise. . Blokirajte zadnje toekove ruenom koenicom da automobil ne bi krenuo. Pustite ulje da potpuno iseuri iz kartera. Podignite amomobii.da ustedite kaa na jednostavnoj zameni ulja i preCistaca za ulje. Vratite cep na svoje mesto i pritegnite ga kljucem. moze obaviti za petnaest3k minuta. kada jednom nauCite kako se radi. Zahvaljujuei tome sve cestice neeistoce biee suspendovane u ulju.ldnc n. bilo bi dobro da potreban alat i materijal drlite na nekom lako dostupnom mestu. Kod motora sa cetiri iIi cest eilindara. Eep je srnesten na karteru koji se nalazi direktno ispod bloka motora. 6. 2.posudu ispod eepa za ispustanje ulja iz kart era. 3. Posto je promena ulja i precistaca za ulje jedan od najcesCih radova koje eete obavljati na svom automobilu. 7. ali ga ne Ccp za ulja nalazi sc n'l kuneru i treba ga odvmuti odgovarajucim kljuccm. Ukljueite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta da bi dostigao normalnu radnu temperaturu. Za blokiranje 'zadnjih toeODRZAVANJE AUTOMOBILA kova moiete da ·upotrebite i dve platforme za vozilo. Kalla odvrcc!c cep.

. oni koji se skidaju i namestaju isto kao navrtke. treba da promenite i ulje u motoru. 17. Nemojte davati pun gas. Ponoyo ih pritegnite ako je potrebno. 12. Skinite poklopae sa otyora za nalivanje ulja i sipajte u motor anu koliCinu i vrstu motornog ulja koja je naznacena u prirucniku za vas automobil.. Za nalivanje ulja mozete koristiti iIi grlic nn kantici za ulje iIi leyak. preporucujemo yam da precistac za ulje zamenite svaki put kada menjate ulje. Napomena: posto je ovo najprljavije ulje u vasem sistemu. jer preCistae za ulje treba uvrnuti sarno fueno.:. Nanesite tanak sloj Cistog motornog ulja na gumenu zaptivku (simering) novog preCistaca za ulje.== I. 54 10. Pazite da ulje ispustate u posudu. . proverite niva ulja oa svom meracll nivaa.:..:-=.. sklonite ih i spustite automobil na zemlju. bice vam' potreban odgovarajuCi kljuc. Podignite poklopae motor a automobila i pronadite poklopac otvora za nalivanje ulja. 14. Da biste odvrnuli pretistac. Upozorenje: aka se lampica ne ugasi. Cekajte da se lampica.:.. Ako ste upotrebili platforme iii postolja. a no vi precistac ce obezbediti da ostane cisto. On je obicno smesten na poklopeu eilindarske glave iIi na okrugloj eevi koja izlazi iz bloka motora. Napomena: nemojte da ODRZAVANJE AUTOMOBILA 1"_-----------------=-=. 11. Proverite da Ii precistac odgovara vasem tipu autombila. Taka cete imati cisto ulje u celom sis-temu.:. 13. za ulie. Pre6staci za ulje se odvrcu odgovarajuCim kljuccm U obliku stege koji sc postav!jaju oka preCistaca. tj. Danas se najce.ce koriste rotirajuCi precistaCi. Vratite poklopac na otvor a nalivanje ulja na syoje mesto i upalite motor. kaa i da Ii sle uap§te sip ali ulie.:.. stavite posudu za prikupljanje ulja ispod pretistaca. Okrenite kljuc suprlOno smcru krctanja kaza\jki na satu i olabavite preCis!at.. 15.9.:-=::. a zatim ga uvrnite na odgovarajuce mesto. 16. ugasite gao Posle 5 minuta.. II . Za ovo yam nije potreban kljuc.=-.:a za ulje i okretati ga u smeru suprotnom smeru kretanja kazaljki na satu. Skinite precistac za ulje tako sto cete posta viti kljuc oko tela preCist". Pogledajte ispod automobila da vidite da slucajno ne kaplje ulje iz cepa na karteru iii precistaca za ulje.:. Kljuccvi za oevijanje prctistata za uljc konstruisani su tako da odgovaraju sarno odrcdcnim velieinama prcCistaca. Posto je motor radio nekoliko min uta.. koja upozorava na pritisak ulja.. Zapamtite da posto ste promenili preCistac.:. Ako vas precistai:' za ulj e mora da se skida ispod automobila.0=..:.. iskljuCile motor i proverite da-li ste vratili na svoje mesto cep za ispuitanie ulia i preeista(. ugasi kroz 10-15 sekundi.

Da bi se izbegla potreba za maseu. On ce 'lam feCi da su to bila »dobra stara vremena« zato 5tO veCina danasnjih automobila ima sarno par mazalica koje se podmazuju sarno jedanput ili dyaput godisnje (zavisno od tipa aytomobila i uslova voinje). treba preCi tan kim slojem sye:Z:eg u l j ~ preko prSlcnaste zaptivke (3). proizvodaCi automobila teie da smanje potrebu za odriavanjem. sipate vise ulja nego sto je preporuceno jer to moze da prouzrokuje istu stetu kao i nedostatak ulja. II \ I ~ to \/ --Kad danasnjih voziia koristc 5e precistaCi za ulje (1) koji mogu jednoslavno da 51: zavrnu na vijak (2). Istroseno ulje iz kartera sipajte u posudu koja 55 ODRZAVANJE AUTOMOBILA Podmazivanje sasije Alat i materijal • Dizalice. PrccislaCi 5e pritezu sarno fuc no u skladu sa prepofukama proizvodata. pa bi trebalo da se obavi pre nego sto se problemi pojave. moze dobra da se zatvori i odnesite je na odgovarajuee mesto. Pre nego SIO slavite nov preCistac. 18. ti delo'li imaju sinterovane . sigurnosna postolja iii platforme za vozilo· • Klinovi za tockove • Pokretna leialjka • Ruena svetiljka • Pump a za podmazivanje i elasticni dodaci • Kljucevi • Ozubljeni kljuc • Krpe iii papirni salveti • Mazalice .prave i pod uglom od 45° i 90° • Mast za podmazivanje sasije • Mazivo za zadnju oSQvinu • Suvo mazivo (grafitna baza) R aspitajte se kod nekog starijeg mehanicara 0 vremenu kada je za podmazivanje sasije iIi podmazivanje maseu bilo potrcbno obuhvatiti na desetine mazalica i razlicitih vrsta maziva. Svrha podmazivanja maseu je sprecavanjc skripe i kloparanja usled trenja metaln 0 metal. U idealnom slucaju. Poslcdnjih godina. vetina novih modela koristi dclave veSanja »podmazane za sva vremena« kojima nije potrebno periodicno podmazivanje. podmazivanje je posao koji spada u odrzavanje. Prema tome.. Nemojte da ga sipate u kanalizaciju iii odvod za kisnicu posto motorno ulje moze da prodre u vodovodne cevi pod zemljom i da zagadi vodu za pice.

Navezite automobil na platforme i blokirajte zadnje tockaye klinovima. Mazalice na sasiji vaseg automobila padmazuju se na sledeti naCin: 1. pogledajte mesto gde je smestena zavojna opruga. dok noviji imaju sarno oekoliko. podignite ga . rucni stavite u prvu brzinu.obloge impregnirane mazivom Hi ad plastike sa malim koeficijentom trenja· kao sto su teflon iii najlon. Ako ih niste dobili zajedno s pumpom. podignite ga ispod rama. Do nekih mazatica je tesko iii nemoguce doCi bez elasticnih nastavaka pumpe za podmaziyanje iJili okretnog luka. stavite u polozaj za parkiranje. Ova se moze uCiniti tako sto cete pogledati u fabricki prirucnik za svoj automobil iii proverom uputstava zn podmazivanje u servisnoj stanici u kojoj nekoga poznajete. Mazalice sa spojnicama pod uglom od 90° mogu da budu potrebne za lako podmazivanje izvesnih delova kao sto je gornje oscilujuce rame. prepurucljivo je skin uti teret sa hoseceg zgloba tako sto cete podid prednje tockove od zemlje. ukoliko postoji. Kuglasti zglobovi su jedini delovi vesanja gde jos uvek postoje mazalice. Ako niste to uradili. Napomena: kada podmazujete kuglaste zglobove. Automobil moiete da podignete i na dva sigurnosna postolja. Podignite prednji dec automobila i oslonite ga cvrsto na dva postolja. kupite ih posebno. kupite iii pozajmite dve platforme. prednjem vesanju i pagonskom agregatu. Ako se opruga nalazi iznad donjeg oscilujuceg ramena. kao sto je na primer }>ford« iz sedamdesetih godina. Ovo omogucuje da mazivo u sasiji stigne do mesta gde inace ne bi maglo da prodre. Da biste odlucili kako da podignete automobil. Ako nameravate da koristite sigurnostna postolja. Ako yam nije dostupna diialica koju koriste strucnjaci. Pre nego sto poenete da podmazujete sasiju. a aka se nalazi iznad donjeg oscilujuceg ramena. delove vesanja je trebalo podmazivati pomocu fabrieki ugmdenih cepoya urnes to mazalica. podignite ga ispod rama. To je najzgodniji i najbezbedniji oslonac za vas automobil kada podmazujete gasiju. cepovi se mogu lako skinuti i umesto njih momi56 rati mazalice. utvrdite koliko mazalica ima vas automabil i gde se nalaze. Aktivirajte i rucnu kocnicu. predite na sledeci karak. Napomena: stariji tipovi ·automobila IffiaJU veliki broj mazalica oa upravljackom mehanizmu. pokretna leialjka ce vam omoguCiti da se pomerate ispod automobil q od jedne do druge mazalice. blokirajte zadnje tockove klinovima. Pomocu kljuceva. 3. 2. Na starijim tipovima vozila. Osim toga. Ako se nalazi iznad gornjeg oscilujuceg ramena iii ako je u pitanju Makfersonov tip prednjeg vesanja tockova. ali su i oni danas sve cesce fabricki zaptiveni. Automatski menjae.

Mogu se nabaviti mazalice sa pravim vrhovirna iIi sa vrhovima pod uglom od 45' iIi 90'.. one ce lrIvisiti od lipa vQzila. lj. rucnom svetiljkom i krpama iii papirnim salvetama.lCih ramena (leve) iii aka vozilo ima modifikovani Si5[Cm vesanja (desno). .. Ako se prvi put podmazuje takav model. Napomena: novi mode Ii automobila sa duzim vremenskim razmacima izmedu servisiranja imaju plasticne cepove na mestima gde se inace nalaze mazalice. IJ . ~ 1 :!] ODRZAVANJE AUTOMOBILA . ..! " 'j' . 5.. Vrhovi pod uglom omogucavaju podmazivanje .. poduprirc automobil ispod rama. Medutim .tip Ma!<:ferson sa zavojnom oprugom (desno).. Aka je zavojna opruga izmedu oscilujl.ispod donjeg oscilujuecg ramena. i ~ 4. I 57 ." . . Obrisite pesak i prijavstinu sa svake mlaznice.... " I: ! '.. I j I I I ! . . stoga proverite u prirutniku Z3 podmazivilnje kOjil mesta na vdem automobilu treba podma:wti. bico potrebno da pamotu kljuca skinete ove cepove i da ih zamenite standardnim mazalicama..~ = = ~ ~ ~ = = Tipicm: tackc Z<l podmazivanjc na sasiji $U oznaccne strelicama." ODRZAVANJE AUTOMOBILA i ' _ . ? I I S'j I'='-__ o Aka je zavojna opruga iznad gornjcg osci!ujuceg ramcna (lcyo) iii aka vozilo ima vesanje prednjih tockova .. Podvucite se ispod automobila sa pumpom zn podmazivanje.... 'i8 j-. podupritc automohil ispod donjeg oscilujuceg ramena .Y . Noviji lipovi vozi1:l l1opslcno imaju manji broj tncaka 1[1 podmazivanjc.

Stavite brizgalicu pumpe za podmazivanje preko svake mlaznice i pritisnite ruCicu. Zatim otpustite rucnu koenicu i stavite menjae u neutralan polozaj. 7. Standardne mazalice (leva) se mogu namestiti ili skinuti rueno. Skinite je kljucem i zamenite novorn.tesko dostupnih mesta na sasiji. Prestanite sa pumpanjem kada ablaga aka zglaba paone da se nadima. Ako i dalje imate teskoee. Pornocu mazaHce pod uglom (desno) mogu lakse da se podmazuju teSko dostupni deloy! vozila. ~ Pumpajte mast u kuglaste leiajeve i upravljacki mehanizam dok se zglobovi ne napune. 6. Na vozilima sa prednjim pogonom. mozda je zapusemi mlaznica. znaCi da mozda nije propisno pritisnuta. Zglobovima nije potrebno podmazivanje ukoliko se obloga ne menja . ODRZAVANJE AUTOMOBILA Da biste izvciiJi podmaziYanje.a i tada sarno sa posebnom maseu za homokineticke zglobove. podignite zadnji deo i upotrebite jos dva sigurnosna postolja da poduprete automobii. Spustite zadnji deo automobila. pOSlayitc brizgaJicu pumpe za padmazivanje na mazalicu i prilisnitc ruCicll (gore) na pllmpi. Skinite brizgalicu. ostavite prednji dec automobil a naslonjen na postolja. S9 UDRZAVANJE AUTOMOBILA Podmazivanje lezajeva tockova Alat i materijal' • Veliki odvijac • Dizalica i sigurnosna postolj a • Klinovi za blokiranje toekova • Klesta • Kljueevi • J5:asika za kocnice iIi dugacki. Napomena: kod nekih vozila kardanski zglobovi su zaptiveni i ne mogu da se podmazuju. tanki odvijac • Cekic • Komad drveta • Lenjir • Momentni kljue • Klesta • Krpa • Zastitna maska za lice iIi respirator • Nezapaljivo sredstvo za Ciscenje • Unutrasnji i spoljasnji ldajevi tockova • Mast za podmazivanje'leiajeva tockova • Radijalni zaptivati (simerinzi) • Rascepke . Obrisite viSak masti sa mazalice i povrsine lezajeva. homokineticki zglobovi su iznutra zaptiveni zastitnorn oblogom. Aka mast strca oko vrha pumpe. Ako mlaznice postoje. OkreCite pogonsko vratilo rukom da biste pronasli mazalice i pumpajte mast sve dok ne pocne da curi lz zgloba. Spustite automobil tako sto eete postupiti obrnutim redom nego kada ste ga dizali (od tacke' 3 do 1).· oCistite mazalicu i pokusajte ponovo.

kao i jake udaree kad naleti na rupe. u sustini je Isti I za vozila sa prednjim pogonom. Napomena: iako se sledeei postupak odnosi na podmazivanje -lezajeva prednjih tockova kod vozila sa zadnjim pogonom. iii leiajevi zadnjih toekoya kod vozila sa prednjim pogonom sa zadnjim doboskocnicama podmazuju se na siedeCi naein: 1. prednji toekovi su oslonjeni na unutrasnji i spoljasnji lezaj tocka. proveru. Opsta pouzdanost vozila. a ne prednji dec voziIa. ali da omogucayaju slobodno okretanje tocka. Ocigledna razlika je u tome so se podize zadnji. posle svakih 30. kocenje.P osta se lezajevi tockova uglavnom De p r e g l e ~ daju pre nego sto dade vreme za servisiranje kocnica. odrzavanjem lezajeva tockova ne moze da bude suvise velika. prednji tockovi su [abricki zaptiveni te ne mogu da se podmazuju.• . Leiajevi prednjih tockova moraju biti dovoljno pritegnuti da bi toekovi bili propisno centrirani.000-20. nesmetano okretanje tocka sa. 2. upravljanje i rukovanje bill bi ugrozeni ako bi leiajevi tockova otkazali. Na vozilima sa prednjim pogonom moraju da se oddavaju leiajevi koji se nalaze na zadnjim totkovima. Jedna od funkcija pravilno podesenih i servisiranih lezajeva prednjih tockova jeste da omoguCi tiho.sto ukljucuje bocni potisak kada se vozilo kreee u zavoju. Servisiranje jednom godisnje iIi posle svakih 15.koya.000 kilometara iIi kako je vee proizvodac oznaCio. ani su abieno manje kontrolisani u odnosu na druge delove automobila. Predvideno je da leiajevi izdrze ogromno optere60 . podmazivanje i pravilno podesavanje leiajeya toc. ivicnjake ill druge prepreke. Sva cetiri tocka imaju lezajeve od kojih s vremena na vreme moraju da se odrzavaju letajevi prednjih tockova kod vozila sa zadnjim pogonom. Potreba za periodicnim. Stavite menjae u polozaj za parkiranje (osim kod prednjeg pogona). Kod vozila sa zadnjim pogonom.000 kilometara nije neuobicajeno ako je vozilo podvrgnuto velikim klimatskim promenama iIi velikim opterecenjima. cenje pod veoma razlicitim llslovima u pogledu puta i brzlne .mlnlmalnim trenjem. Dobos-kocnice Lezajevi prednjih toekova na vozilima koja imaju dobos-kocniee. Lezajevi zadnjih tack ova su ili fabricki podmazani tokom montaie iIi se podmazuju uljem za zadnju osovinu tako da im periodicno servisiranje nije potrebno. Skinite ukrasne poklopce sa tockova pomoeu velikog odvijaea iIi zasiljenim vrhom ruciee autombilske dizalice . Ciseenje. Na veCini vozila sa prednjim pogonom. Lezajevi tockova trebalo bi da se servisiraju svake dye godine. Pravilno servisiranje lezajeva ukljuCilo bi rasklapanje.

7. (6) prsten spoljasnjcg !czaja. (4) sigurnosrm n<lvrtka.3. spoljasnja i[i sigurnostna navrtka je krunasta i pricvrscena je pomocu rascepke. (2) rasccpka. (J) otvor 1a rascepku. Nu slid su prikazani: (2) zJstima kapa. unutrasnja navrtka sluzi za podesavanje polozaja lezaja. Ako postoji sarno jedna navrtka. Ako vas auto mobil ima navrtke sa levim navojem. (5) spoijagnji lezai. = I l . a pricvrseena je rascepkorn. Radite to pazljivo da Jeiaj ne bi pao na pod. Skinite navrtke sa oba tocka i stavite ih u odgovarajuCi ukrasni poklopae tocka da se ne izgube. Ova ce vam omoguCiti lakse skidanje sklopa dobosa i glavcine i smanjiti moguenost osteeenja koenica i delova leiajeva. Stavite klinoye iz prednjih i zadnjih tockova da biste. Pomocu kljuca sa naglavkom odgovarajuee velicine. Skinite raseepku. Napomena: sklap lezaja tocka uevrseen je pomoeu jedne iIi dye navrtke. Podignite prednji (iIi zadnji) dec automobila pomoeu dizalice tako da se totkovi odignu od zemlje. 10. (7) navrtka. (8) zavrtani locka. (7) unutrasnji kzaj i (8) gluvcina locka. (3) navrtka 1a podduvanje. Upotrebite kljuc da biste skinuli navrtku iii navrtke i podlosku. navrtke mogu da imaju levi navoj j u tom slucaju Dznacene su slovom »L«. I ' . Budite spremni da go 61 UUKLAVANJE-AUTOMOBILA ® @ Na slid je prikazan sk!op prcdnjeg locka vodiia sa dobos-kocnicama. 11. pokusajte okretanje u smeru kretanja kazaljki na satu. 4. Uhvatite kapu klestima i skinite je odvijacem. Skinite sklop tocka i pneumatika sa jedne strane automobila. (10) tocak. (6) vretcno. Ako postaje dYe navrtke. (9) dobos-kotnica. VeCina ovih navrtki moze se skin uti okretanjem u suprotnom praveu od kretanja kazaljki na satu. 6. Protresite sklop dobosa i glavcine da biste olabavili spoljasnji lezaj. Aka se navrtka iIi navrtke ne mogu skinuti okretanjem u srnem suprotnom kretanju kazaljki na sati. Medutim. Sastavni delovi su: (1) zastitna kupa. (4) podloska. .' ~ ~ ODRZAVANJE AUTOMOBILA Prcsek pokazuje sklnp iCitljcvu smcslenih u [aloru disk-kocnice (1). 9. olabavite us ate navrtke koje dde tocak tako sto cete ih okrenuti za otprilike jedan krug. okrenite ih u praveu kretanja kazaljki na satu da biste ih olabavili. Postavite sigurnostna postolja ispod automobila da biste obezbedili siguran oslonac. 12. Skinite zastitnu kapu pomoeu velikih klesta u kombinaciji sa odvijacem. 5. (5) spoljasnji leiaj. spreCili pokretanje automobila. tada ana sluzi za podesavanje polozaja. 8. na nekim tipovima vozila.

Ako ne pazite. 13.su sklop dobosa i glavGina skinuti sa automobila.. (12) unutrasnji lefaj i (13) zaptivac.. Ovo se radi na sledeCi .. Premaiite tan kim slojem masti unutrasnjost glavCine i vreteno.. Stavite lezaj na cistu povrsinu i pustite ga da se osusi na vazduhu.. Ako nije u dobrom stanju. Ako skidanje ne ide lako...... pridriite rukom... Stavite spoljasnji ldaj. odnosno da Ii je okrnjen iii se ljuska.... sadrii azbest. operite leiajeve od masti.. Pazite da se unutrasnji lezaj ne vuce pO vretenu.. 62 14.... pazite da mast ili prasina ne dodu u dodir sa povr!finom dobosa iii oblogama kocnice.~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ p. urezi.. spoJjasni prslen (3). U pluea.. spremite se da ga podmaiete.. moze da vam ude pod koiu iii. Prove rite da Ii je lezaj izIizan. KoristeCi neku nezapaljivu teonost za Ciscenje koja se maze kupiti u prodavnicama auto-delova. Stavite sklop dobosa i glavCine na stranu. Na novim tipovima vozila opremljenim kocnicama koje se automatski podesavaju. Upozorenje: dok. Prasina iii mast na ovim povrsinama mogu da prouzrokuju umanjenu sposobnost iii potpuni gubitak sposobnosti koeenja. treba ga zamenitL Nove lezajeve treba podmazati pre montiranja....' / / / Kod !cZaja provt!ritc dduc kotrljajnih !ela . probajte da popustite tockic za po desavanje kocnice pomocu odgovarajuce kasike za kocnice.. Najbolje bi bilo da nosite zastitnu masku iii respirator dok Cistite koCioni mehanizam i dobose. tako sto cete ih dobra trljati sve dok se sva mast ne rastvori. bice potreban dugacak. Za ovo ce vam biti potrebna posebna mast za leZajeve tockova koja se nabavlja u prodavnicama autodelova. 16. urczi (5) iii Ijusbnje (6) 17... Stavite leZaj sa strane na i'istu povrsinu skinite unutrasnji lezaj. Pod pretpostavkom da je vas leiaj u dobrom stanju.~ .kovez (1).. a da prasinu uklanite usisivacem za prasinu ili tecnim rastvaracem.. ogrebotine iIi korozija (sto ne bi trebalo da se dogodi osim u posebnim uslovima).. Upozorenje: posta se obloge koenica habaju. I : i p--.(11) unuwlsnji prsten leiaja. tanak odvijac da bi se sarno podesavajuca poluga odmakla od zaustavnog kotura. 18. Izbegavajte udisanje prasine! 15.. 19. Skinite sklop dobosa i glav"Cine... odnosno da Ii su se pojavile pukotine. stvara se prasina koja. sto je jos gore.... Stavite komadic masti na ruku i utrljajte je u leiaj.. kao i da na le±iljcvima nemll ostccenja kao sto su pukotine (41. unulrasnji prsten (2). Nemojte da oduvate ovu prasinu.ODRZAVANJE AUTOMOBILA ~ ~ . podlosku i navrtku za podezavanje na Cistu krpu.-'-.

. Napomena: ako je poloiaj dobos-kocnice bio promenjen tokom podmazivanja. ---".. Vratite podmazani unutrasnji leiaj nazad na svoje mesto.-_._--'-. Navucite sklop dobosa iglavCine na vreteno. okrenite navrtku unazad za 1/6 do 1/4 obrta da biste centrirali rascepku kroz odgovarajuCi otvor u navitCi i vretenu.c zaustavmm kotur okn:nuo i podesilu oblogu (5).. 22. ---.naCin: A. 20. 63 ODRZAVANJE AUTOMOBJLA Nn mnogim vozilima koja imaju kocnice sa automatskim podesav'mjem. bite potrebno podesavanje koenice. drvenim stapom iIi mesinganim probijaeem. 64 . skinite ga rueno. a zatim ih okrenite Ilnazad za 1/6 do 114 obr!aja da biste ubacili raseepku. Ako nemate odgovarajuce uputsrvo. -_ . Ovo je opisano u poglavlju »Sistem kocenja«. pratite sledece osnovne postupke za podesavanje Iezajeva toekova. podlosku i navrtku za podesavanje polozaja.--25. Napomena: ako postojisigurnosna navrtka.. dok se kasika za kocnke (4) koris!i da bi . ---_ . B. 24. Montirajte nov zaptivae i tapkajuCi komadom drveta nanesite na njegovu unutrasnju stranu tanak sloj masti.. 21. Savite krajeve rascepke ako navrtke pomocu klesta. Dice potreban dugaeak. 23. kao i njegov zaptivae. Napomena: uvek se treba pridriavati uputstva proizvodaea. l 26. Namestite novu rascepku kroz navrtku za podesavanje iii kroz sigurnosnu navrtku i vreteno. B. Nabavite nov zaptivae za unutrasnji leiaj u prodavnici auto-delova. Vratite na mesto spoljsanji leiaj. Ako je veliCina unutrasnjeg preenika 45 mm iIi veCa. Kada se lezaj dovoljno olabavi. A. [zmerite merilom unutrasnji preenik gIavcine na mestu spoljasnjeg leiaja. tanak odvijai')l) da bi se sarno podduvajuca polugu (2) odmakln od zausnIVnog kotura (3). Dok je unutrasnji dec dobosa koi'nice okrePritegnilc navrtke za poddavunje na odgovarajuci obnni moment. vratite je na svoje mesto i podesite je tako da otvor rascepke stoji tacna naspram otvora u vretenu.. provere i podmazivanja za unutrasnji lezaj kao sto je naznaeeno za spoljasnji lezaj pod tack am a 15 do 18. Posto ste zategli navrtku za podesavanje na odgovarajuCi obrtni momenat.--------. nut nadole.. udarite lako drzae kotrljajnih tela (kavez) cekicem.. Pazite da ga ne iskrivite dok ga montirate . Podesite leiaj tocka. Ponovite postupak u pogledu ciscenja. pritegnite navrtku za podesavanje momentnim kljueem na 23 Nm dok okrecete toeak rukom. Savijeni iii polomljeni zaptivac propustace mast.

Vratite. obavezno upotrebite monentni kljue za pritezanje zavrtnja. zbog toga treba pronaCi i skinuti zavrtnje za priCVfsCivanje sIege i osovinica stega kako bi se dosio do iclajeva.u pribzani: (1) stega. @ ODRZAVANJE AUTOMOBILA 29. Ponoyite postupkc 8-27 da bistc podmazali kiajeye na drugom prednjem tocku. Nepridrzavanje odgovarajuCih uputstava u pogledu veliCine obrtnag momenta za pritezanje stege.27. Zavrtnji za prievrsCivanje stege prievrscuju je direktno za rukavae prednjeg tocka i treba da budu pritegnuti odgovarajuCim obrtnim momentom. Pazite da stega ne visi na koCionom cevovodu. Tokom skidanja stege. (8) sIilnik. Jedini izuzetak je u tome da stega disk-kocnice mora da se skine pre nego sto se skine sklap disk--kocnice sa glavCine tocka. Ovde. Postupak se U slistiTIi sastoji od pronalaze® G. Pritezanje leiajeva tockova na automobilima sa . (5) prst en. Svaki proizvoaac ima razliCit sistem montiranja stege. Posto su lezajevi oba prednja tocka podmazani. opremljeni su opruznim amortizerom koji se nalazi u zastitnoj kapi. prouzrokovace ostecenje njenih sastavnih delova ako se zavrtnji sllvise pritegnu iIi cSe stega biti labava aka su manje pritegnuti nego sto je predvideno. Ako se to radi. (7) zllvrtanj za prievrsCivanje s(il nika. (3) unutrasnja koCiona piocica. vec je poduprite kamadom iice.i.IH' 1 SVaki proizvodac ima razliCit sistcm montiranja stege. (4) gi<lYcina i disk. zastitnu kapu kao i sklop tocka i pneumatika tako sto cete postupke iz tacaka 7-9 ponoviti obrnutim redam. 28.! ODRZAVANJEAUTOMOBILA nja i skidanja zavrtanja za pricvrsCivanje stege i osoviniea stege sa navojem koji prievrscuj)l stegu za nosecu konstrukeiju vozila. Napomena: kada montirate stegu posle podmazivanja lezajeva. spustite automobil taka sto cete ponoviti postupke 1-6obrnutim redom. (6) ral'ftllnj 1:1 prievrsCivanjc sIege. Napomena: neki tipovi vozila. obicno se ne preporucuje rastavljanje hidraulicnog kocionog eevovoda. (9) radijalni zaplivac i (10) rukav<lc prcdnjcg loCka i vn:lc no. 65 . bice potrebno ispustiti vazduh iz koCione instalacije. Disk-kocnice Po stupak za podmaziyanje i proyeru leia jeya prednjih tockova na vozilima sa disk-kocnicom u as no vi je isti kao i za dobos-kocnice. Pazite da krajevi rascepke ne dodu u dodir sa ovim amortizerom. (2) spoljasnja koCionl l ploCicll.

ali je zato obavezno to Ciniti sa metalnim. Plasticne delove ne treba podmazivati. mast za sasiju. (8) vodic e zn sc"dista. . (7) zatvaraCi nn vralima. Neka yozila imaju otvore za podmazovanje na limu vrata. VeCi dec karoserije treba podmazivati dva puta godisnje da bi se osigJlrao bezbedan rad. bela vodonepropustljiva mast. (lO) poillga menjaca i (11) kab! brzinomcra. bravu na prtljazniku. dok druga treba kontroiisali samo aka do de do skripanja iii Tacke pocimazivanja s: (1) zatvarac na poklopcu mOloril. ZatvaraCi za vrata. Postoje i maziva cija pakovanja imaju na vrhu pose ban aplikator sa kojim se mazivo direktno uliva u bravu. Svi ostali postupei za podmazivanje leiajeva prednjih tockova na disk-kocnicama isti su kao i za dobos-kocnice. Pokredte vrata napred-nazad da bi mazivo uslo u sarke. Ako ne postoji uputstva. tako da mozete da sipate ulje iii druga tecna @ Neb mesta na karoseriji koja se podmazuju !reba testa provcrav31i kako bi se osigurao bez. gumite i izvucite kljuc nekoliko puta i okrenite bravu taka da bi se mazivo dobro razlilo. Postoji veti broj proizvoda koji se mogu koristiti za podmazivanje ovih delova kao sto su suvi grafit. Mazivo nije potrebno za plaslicne zatvarace.zniku.disk-kocnicama veoma je vazno. zatvarace na poklopcu motora i prtljazniku. Nanesite tanak sloj na povrsinu zatvaraca kao i na mehanizam zatvaraca na vratima. Namaiite sarke na vratima nekim vodonepropustljivim mazivom kao sto su silikonski sprej. Koristite silikonski sprej iIi suvi grafitni prah. Podmazivanje karoserije P odmazivanje ne bi bila potpuno ako ne bi ukljueilo i pojedine de love karoserije. penetrant iii mast. (6) brave on vratima. Nekoliko kapi ce biti sasvim dovoljno. (3) poJuga rucne kocnicc i kabJ. 2. Ne koristite ulje posto moze da zalepi driace zasuna. 3. Ovo ukljucuje sarke i brave na vratima. Motorno ulje i mast za podmazivanje sasije trebalo bi izbegavati zato sto se na njih lepi prasina sto moze da stvori nasnagu masne prljavstine. Posto ste naneli mazivo na bravu. Brave za vrata. zatvarace na vratima i yodice sedista. ali za melalne koristite vodonepropustljivo mazivo iii suvi grafit u prahu. 4. Sarke na vratima. (4) brav'1 i zatvarat na prtij. silikonski sprej i obicno motorno ulje. sarke na poklopcu motor a i prtljazniku. maziva u mehanizem za zatvaranje vrata. (5) okvir na pnljaznikll. Brava na prtljazniku. Primenite isti po stupak kao i za brave na vratima.bcdan rad. (2) okvir nil poklopcu mOlOril.l. koristite osnovna uputstva data u tacki 25. Delovi karoserije podmazuju se na sledeCi naCin: 66 1.

Sarke na poklopcu motora i prtljazniku.5. kablovi za grejac iIi ventilaciju.. 8. Zayisno od toga gde iivite. kraj septembra. Jednostavno gurnite uzan odvijac u ispusni otvor i pomerajte ga gore-dole dok otvor ne bude Cist. oktobar iii pocetak novembra jeste yreme kada vas automobil treba da pripremite za zimu. treba da osposobite automobil za rad u 68 [zimskim usloyima. Zatvaraci na poklopcu motora i prtljazniku. Pomerite sediSte sasvim unazad i podmazite yodice sto je moguce vise. lisce i insekti mogu da zapuse ave otvore zbog cega ce mazda biti potrebno povremeno ciscenje. Poslednji postupak prilikom podmazivanja karoserije jeste Ciscenje ispusnih otvora iIi kanala na dnu vrata. mehanizam menjaca. ali ako su metalne. lspusni otyori sprecavaju skupljanje vode unutar vrata i koroziju. bela mast iIi suv grafit. kabl za brzinometar. Za ovu svrhu najbolje je koristiti belu mast. Iako navedeni delovi ne zahtevaju periodicno podmazivanje. 6. jednom godisnje. Posta proverite da na kablu nema ostecenja iii iskrzanih mesta. kori:. 9. ali neke treba podmazati iznutra posto se skine zastitni poklopac iii navlaka. osovina ruene kocnice i ruCica iii poluga' za otpustanje. Ako su yodice plasticne. 67 ODRZAVANJE AUTOMOBILA 7. l)potrebite vodonepropustljivo mazivo kao sto su silikonski sprej.to 3to Yoinja po hladnom . silikonski sprej. Mogu se podmazati i delovi kao sto su sajla [uene kocnice. Da biste podmazati kabl za brzinometar iskljuCite kabl iz brzinometra i izvadite unutrasnji kabl iz cevcice. nije im potrebno nikakvo podmazivanje. a zatim sediste po me rite sasvim nap red i ponoyite postupak nekoliko puta da bi se mast ravnomerno rasporedila po vodicama. odnosno pre zime. osovina pedale kvacila. bela mast iii suvi grafi t. VeCina menjackih mehanizama moze se podmazati ispod automobila. Yodice za sedista. Najbolja sredstva su penetrant.tite belu mast. penetrant. ukrasne lajsne i sve ostalo sto zahteva podmazivanje. Nanesite tanak sloj na obe dodirne povrsine zatvaraca. oCistite ga i nanesite belu mast iIi suvi grafit i vratite nazad na svoje mesto. Blato. Nanesite mazivo na sve ovrtne povrsine. Osposobljavanje vozila za rad u zimskim uslovima U koliko ne iivite u krajevima u kojima je eele godine toplo. Zasto je osposobljavanje za rad u zimskim uslovirna tako yaino? Za. ono ipak moze da bude potrebno ako se primeti da zaglavljuju iii skripe. Najbolje se podmazuju belom maseu. Razni delovi.

{I?! . mnogo pre dolaska hladnog vremena. isti akumulator i c ~ u stanju da proizvede sarno aka 40% svoje energije za startovanje matara.. dok je sistemu za paljenje potreban visi napon na sveCicama da bi se hladan motor pokrenuo. kao i da dolijete sredstva protiv zamrzavanja u rezervoar uredaja za brisanje vetrobrana. Ako sistem za hladenje nije zasticen dovoljnom koliCinom antifriza. Ova ukljucuje sistem za hlaaenje. ".' vas auto mobil startuje i radi uprkos niskim temperaturama. Priloien je spisak radova koji pomazu da se vas auto mobil pripremi za zimu. nize temperature znatno slabe kapacitet akumulat9ra. hladno vreme i osigurali da I i. Voda se smrzava na nul a stepeni Celzijusovih.. ' • ODRZAVANJE AUTOMOBILA . Sto se tice brisaca vetrobrana." '': PRIPREMA ZA ZIMU .. Mnogo stosta moie da se uradi da biste spreCili probleme koje donos. ovde ce led obicno rasprsnuti rezervoar za tecnost iii ostetiti elektricnu pumpu.. Zbog toga. benzin po hladnom vremenu isparava mnogo sporije. Da bi problem startovanja bio veti. da biste izbegli takve probleme. akumulator i brisace vetrobrana.. njena zapremina se siri za oko 10 odsto i pretvara u led. Potpuno napunjeni akumulator imace sarno OKO 65% kapaciteta pri 0 °C. U isto vreme. ulje u radilici motora pocinje da se zgusnjava usled cega je mnogo teze startovati motor. Isprainjen akumulator takode moze da se zamrzne jer koneentracija kiseline u elektrolitu nije toliko visoka kao kada je akumulator potpuno napunjen.. a kada se to dogodi. ana temperaturi od oko -20 °C. zamrznuta tecnost moze da osteti hladnjak iii blok motora. bice yam tesko da ga startujete iii to uopste neeete moei da uCinite. Zamrznut akumulator nece proizvesti napon posta ce hemijska reakcija bib zaustavljena zbog niske temperature. Ova se desava zbag toga sto rad akumulatora zavisi od hemijske reakcije izmedu kiseline i olovnih ploca prilikom koje se hemijska energija pretvara u elektricnu. Jos jedan vazan postupak pripreme za voinju u zimskim uslovima je zastita protiv zamrzavanja osnovnih tecnosti u vasem automobilu. hemijska reakeija se usporava.':. treba da proveri te koncentraciju antifriza u sistemu za hlaaenje i napunjenost akumulatora. ukoliko svoj automobil niste pripremili za zimu. Led moze da slomi kuciste akumulatora usled cega kiselina iseuri napolje. Stoga. ali kada je temperatura niska. I I.vremenu moze da bude veoma teska za vas automobil. Sa padom temperature.

prazan hod i Tad leptira na vozilima sa karburatoroffi. o Podesavanje motora. Klapne koje ne mogu da se ctvare iii se sarno delimieno otvaraju magu da spreee strujanje vazduha. Najbolje je proveriti rad grejaea j grejaea stakla pre nego sto Yam stvarno budu potrebni. grub rad. bilo bi pametno da ga promenite zajedno sa preCistacem za ulje pre zimskog perioda. posto trovanje ugljenmonoksidom predstavlja jednu od najveCih opasnosti ziniske voznje. Za startovanje po hladnom vremenu u karteru treba da imate multigradno ulje kao sto je lOW-30 iii IOW-40. Kablovi i polovi akumulatora treba da budu oeisceni i zategnuti. o Akumulator. kupite akumulatar sa najveCim nazivnirn kapacitetom koji fizieki moze da stane u vas automobi1.z da biste obezbedili zastitu protiv zamrzavanja na najnizoj predvidenoj temperaturi . propustanje izduvne . Treba takode proveriti ugao pretpaljenja. startavanje ce biti olaksano. Ukoliko na vasem automobilu postoji grejac zadnjeg stakla. o Motor. Ako Yam motor stvara bilo kakve probleme kao sto su tesko startovanje.da nije oste':en iii da ne propusta. o Grejac i grejac stakla. pasto se motor lakse pokrece sa svezim uljem. Ulja manjeg viskoziteta kao sto su SW-20 i SW-30 mogu biti posebno dragocena za smanjenje problema u vezi sa pOkretaojem motora kada je vreme izuzetno hladno. kada je vreme toplo. gusenje itd. poklopac razvodnika paljenja i kablove za sveCice i zamenite sve one delove za koje utvrdite da nisu ispravni. mogli biste eventualno da kupite nov istog iii veeeg kapaciteta. Cis':enje i ponovno podesavanje zazora izmedu svetica iIi stavljanje novih. moiete biti sigurni da ce situacija biti sarno jos teia kada temperatura pocne da se spusta. o Izduvni sistem.iii ga ispustite i ponovo napunite sa mesavinom antifriza i vode u razmeri 1: I (ovo ce obezbediti zastitu od mrznjcnja do -35 "C). Ako yam se tini da grejac iii Ii grejati stakla ne izduvavaju dovoljnu koliCinu vazduha. Akumulator mara da bude potpuno napunjen i ispravan. Ako je proslo izvesno vreme od kako ste poslednji put promenili ulje. Ako je akumulator star vise od cetiri godine.o Sistem hladenja_ Proverite koncentraciju antifriza pomocu hidrometra i dodajte po potrebi antifri. Proverite razvodnu ruCicu. prove rite rad regulacionih k?blova i klapni za regulisanje protoka vazduha. Ako je motor pravilno podesen. maze mnago da smanji potreban napon za startovanje kod sistema za paljenje. Ako yam automobil stoji napoIju po izuzetno hladnom vremenu. Pailjivo proverite izduvni sistem . 'Kada Sli prozori automobila podignuti. startovaee moago lakse od nepodesenog bez abzira da Ii je vreme to[510 iii hladno. Aka isprskate kablave za svetice i paklopac razvodnika paljenja adgavarajuCim sprejom. ne zaboravite da i njega prove rite.

u rezervoar za teenost. Ako otkrijete da je bilo sta neispravno. Najbolji su oni tipovi koji se montiraju na blok motora iIi spajaju sa cevima grejaca i zagrevaju sredstvo za hladenje u motoru. Aluminijumski delovi kao sto su liveni tockovi. Mogu se kupiti i grejaCi za akumu- . popravite to odmah. o Oprerna za nepredvidene situacije. Dodajte sredstvo za odmrzavanje u sistem za gorivo jedanput mesecno tokom zimskog perioda· da biste spreCiIi za!Drzavanje . branici. Da biste zastitili automobil.vI age i blokiranje vodova za gorivo. Grejaci se ukljucuju u obienu uticnieu ad 220 V i trose nekoliko stotina vati elektricne energije. o Pornocna sredstva za startovanje po hladnom vrernenu. CJ Uredaj za pranje vetrobrana i brisaci brana. Proverite da Ii su brisaci u dobrom stanju (eventualno mozete da montirate >Jozimske metlice« obmotane gumom koje sprecavaju nagomilavanje leda i ne ostavljaju trag na vetrobranu) i dodajte. koncentrovani antifriz iIi gotovu tecnost za pranje. motor lakse radi. a gorivo brze isparava. o Rezervoar za gorivo. Grejac bloka motora je jedno ad najboljih pomoenih sredstava za startovanje po hladnom vremenu. vrecu peska. mogli biste eventual no to da uradite pre nego sto bude sllvise kasno. ukrasne lajsne i 69 elementi vesanja veoma su podloini koroziji zbog soli. Aka vas automobil nema sa donje strane zastitni premaz protiv korozije i/ili nije osig\lran ad rde. zimske gume ce biti napred a ne pozadi). U prtIjainiku treba uvek da drzite sledecu opremu za nepredvidene situaeije da biste prilikom zimske voznje bili postedeni neprijatnih iznenadenja: produzni kabl za startovanje. So na drumovima je odlicna za Ciscenje zamrznutih puteva) ali je istovremeno veoma stetna za karoseriju automobila. lopatu. ZahvaljujuCi tome. namaiite voskom karoseriju. o Pneumatici. podmaiite brave na vratima i prtljainiku silikonom. a mazda i Cizme. Sto se tice automobila na dizel gonyo. grafitom iii drugim vadonepropustljivim mazivom. Sajle i mehanizam fuene kocnice takode treba podmazati da bi se zastitili od mraZ3. o Zastita karoserije. a lajsne i toekove trajnim zaptivacem kao sto su mnogobrojni visebazni ili silikonski voskovi koji se dan as prodaju. cebe (u slueaju da zalutate). prebacite se na lakse zimsko gorivo iIi mesano gorivo. Montirajte zimske gume na pogonske tockave svag automobila (na vozilima sa prednjirn pogonom. Podmazite sistem za vesanje i delove sasije. ukrasne lajsne i tockove. o Podmazivanje karoserije i sasije. ruka vice i drugu zimsku odeeu.cevi iIi prigusivaca mogu da izazovu opasTIo nagomilavanje ugljenmonoksida u kabini vozila. Da se ne oi zaledile.

Medutim. vremenske prilike i stepen izlozenosti elementarnim nepogodama ubrzavaju koroziju gvozcia. Antikoroziana zastita sastoji se od zastitnog premazivanja nezastieenih metal nih povrsina jedinjenjem na bazi nafte. Zastita 'od korozije Alat i materijal • Zicana cetka • Elektriena busilica iii dleta • Dizaliea i sigurnosna postolja • Zastitne naocari • Pribor za zastitu ad korozije • Kerozin iIi mineralni rastvarac • Krpe 70 K orozija je problem star koliko i sam automobil. Korozija ne sarno da·kvari estetski izgled vaseg automobila. da fe iznutra napadnuta mnago veta povrsina. Posto i antikoroziono sredstvo moze da zaddi vlagu.000 kilometara. bilo bi dobro da ga kupite. bilo bi praktiena nemoguce pronaCi i ukloniti svu nagomilanu prljavstinu koja zadriava vlagu. Ako eesto ne zamenjujete . Standardni fabricki premaz protiv korozije nanosi se sarno na neke povrsine na svim automobilima i obicno je nedovoljan. Do nje dolazi zbog koriseenja gvozda kao osnovnog metal a za izradu automobila. a kao sto je poznato. predgrejac za gorivo maze da spreCi stvaranje voska i osigura nesmetanu voznu. Ispitivanja pokazuju da radni vek vozila maze da se produzi za nekoliko godina. Strucnjaei ee taj posoo obaviti veravatno temeljnije.stari automobil za novi. Aka vas automobil vee nije opremljen takvim uredajem. specijalizovana radionica iIi vi sami. zbog korozije. kupite sredstvo za antikorozi- . Postoje dva naCina za sprecavanje pojave korozije: zastitno premazivanje ad strane proizvodaca i antikoroziona zastita koja se abieno vrsi sarno na zahtev kupca. Samo tokom 'ovog perioda moze da se spreCi pojava korozije. Antikorozionu zastitu moze da iZVTSi prodavac automobila. a cesto daju i garanciju.lator i grejaCi za ulje da bi se poboljsalo startovanje po hladnom vremenu. vee na kraju moze ozbiljno da osteti i konstrukeiju. Najbolje je da antikorozionu zastitu izvrsite na Dovorn vozilu pasle tri meseca koriseenja iIi predenih 3. Automobili korodiraju iznutra. Kod dizel motora. Na otpadima ima vise automobila koji su tamo baeeni. antikoroziona zastita ce yam se isplatiti. taka da mali znak korazije na karaseriji moze da znac.. Antikoroziona zastita je manje preporueljiva ako je vas automobil tokom jedne sezane bio izlozen soli za puteve iIi morskoj soli. Posle toga. korozija koja se vee pojavila a nije skinuta. nego zbog mehaniekih nedostataka . nastaviee da se siri. aka zelite da to uradite sami.

antikorozionu zastitu dovoljno je za automobil standardne veliCine. metalne povrsine tada prirodno ylaine. Kupljeno sredstvo za .operete i osusite. posao mozete da obavite za 4-5 sati. Posta ste razmotrili sve Tazlage >:-za i protiv« i odluCili da sami zastitite svoj automobil od korozije.! budite uvek pailjivi bda ga prsbte iIi 3. Posta automobil . mozete i da bacite. 71 --" ODRZAVANJE --. menjae. OCistite sve ispuste i otvore na automobilu. poklopaca tockova. ri = ODRZAVANJE AUTOMOBILA U vfatima i drl. Ako antikorozionim sredstvom poprskate obojene povrsine.. aka zatreba. kardanska osovina. Zaklonite gume plastikom. krpumu Hi pupimim snlvclimu iIi novinama pre nego sto paC-new d<l prskate unulrusnjost kudsta blutobrana. Napomena: pre nego sto se nanese antikoroziono sredstvo. C. Pazite dobro da sredstvo ne dode u dodir sa gumenim zaptivaCima i cevima i njihovim zaptivatima. itd. Obratite paznju na skrivene povrsine.ono premazivanje za oko jednu petinu cene koju vecina struenjaka naplaeuje. nosaca za akumulator. OlvorC treba z ~ t i m zat voriti cepovima i]j kudc!jom. Gumeni delovi mogu da postanu krti od antikorozionog sredstva. slOg. gumene deloye iii sebe.lgim delovima karoserije Ireba i z b u ~ i t i otvore d a bi antikoroziono sredstvo moglo da se ubrizga. 2. Dobro operite auto mobil drzeCi se postupka opisanog u odeljku "Odriavanje spoljasnjosti automobila«. jako zardala mesta treba namazati hemikalijama koje ilLrastvaraju iii skidaju rdu iIi je neutralisu. postupite na sledeCi naCin: 1. Nemojte pocinjati da nanosite antikorozioni premaz aka je vlaznost vazduha velika posta su 1 1. diferencijal. Spremite bar dva para starag odela koja na kraju. posto od njega guma moze da postane krta. kolektor. 4. izduvne ceyi itd. Koristite iicanu cetku za skidanje rde sa karoserije automobila.-. a na samoj kutiji nalaze se i detaljna uputstva za upotrebu. hladnjak. skinite ga kerozinom iii mineralnirn rastvaracem. iz unutrasnjosti prtljainika.. Time ste mnogo produiili trajanje antikorozione zastite i sprecili sirenje korozije ispod povrsinskog sloja antikorozionog sredstva. Motor i prostor Zll motor oCistite operite u servisu. Ne nanosite antikorozioni premaz na deloye koji se zagrevaju kao sto su motor. Pogledajte u prirucnik za svoj automobil da vidite .

Napravite prilazne otvore na vratima i drugim mestima kao sto su krila i postave za vrata da biste mogli da ubrizgate antikoroziono sredstvo. a zatim ih sve vratite na mesto. Stavite produinu cev na bocu sa antikorozionim sredstvom. 9. jer nepaznja moze da dovede do prekida elektricne instalacije. 8. 12. PridriavajuCi se pailjivo uputstava. ali pazite da ne dodirujete cetkom zagrejana mesta. skladu sa ta<"korn 5. Premaiite sve povrsine ispod auto mobil a prema uputstvima za upotrebu sredstva za zastitu od korozije.1 j I . 10.gde se tacno nalaze. Skinite sve ukrasne lajsne koje se rnogu skinuti i premazite ih antikorozionim sredstvom. OCistite visak antikorozionog sredstva sa sebe i sa automobila kerozinom iIi mineralnim rastva.. 15. 72 Upozorenje: uuputstvima za upoirebu antikorozionog sredstva videcete gde i kako da napravite otvore.. uzmite zicanu <"etku i skinite svu rdu ispod automobila. Skinite sigurnosna postolja i spustite automobil. racem. 5. . 13. Ne zaboravite da izbegavate gumene delove. ubrizgajte preparat u suplje delove karoserije kroz otvore za ubrizgavanje antikorozionog sredstva izbusene u. Ponovo proCitajte uputstvo 0 koriscenju antikorozionog sredstva i premazite njime sve gornje povrsine karoserije pomenute u tacki 3. 14. Obucite drugu odecu da biste rnogli da pocnete da radite na delu automobila gde je njegov estetski izgled vaian. Stavite zaptiva<"e od kudelje u izbusene otvore da biste ih zatvorili. 11. 7. Podignite ceo automobil i naslonite ga na dva para sigurnosnih postolja. . '21 tt i Odrzavanje spoljasnjeg izgleda vozila Alai i malerijal • B astensko creva • Kofa • Sunder • Peskiri • Krpe • J elenska koza • Cetka za ribanje • Meka cetka . kao i otvore i nosace na koje se montiraju. Posto stavite zastitne naocare. pokrijte pneumatike pre nego sto pocnete da prskate unutrasnja kuCista blatobrana. 6.

sezonsko podmazivanje voskom. popravka manjih iIi veCih ostecenja karoserije. VeCina onih sto kupuju polovne automobile ne obraea paznju sarno oa motor. Da bi vas auto mobil izgledao sto je moguce novije. a gleda i u kakvom su stanju tapaciODRZAVANJE AUTOMOBILA rani delovi i prostirke. Napomena: ako auto mobil . upotrebite kofu sa vodom i sunder. unutrasnja kuCista blatobrana i branike. Redovno nedeljno pranje treba da vam postane navika. Takode se kaie da vozaci cistih automobila imaju manje saobracajnih nezgoda. Operite iIi obrisite ivice ukrasnih lajsni kao i donje strane blatobrana. 3 . Ako nemate erevo. glavna briga treba da yam bude redovno pranje. ako zivite u krajevima u kojirna se drumovi zasipaju hemikalijama. sigurno cete za oJega dobltl moogo vise kada ga budete prodavali nego za zapusten automobil te ce vam se stoga i vreme i novae i trud isplatiti. Operite automobil. Postupite na sledeci naCin kada perete automobil: 1. 2. odriavanje unutrasnjosti automobila i zastita protiv korozije. Pranje ne moze da ima nikakav uticaj. Parkirajte automobil u senku.. ali je uredan izgJed automobila vazan sa psiholoskog stanovista. Pranje automobila Mnogi vozaCi tvrde da Cist automobil bolje radi. vee trazi koroziju i udubljenja. Dobro ispolivajte automobil pomocu bastenskog ereva.• Lak karton • Usisivac za prasinu • Voda • Blag deterdzent iii sredstvo za pranje automobila • Sredstvo za ciscenje pokretnog krova ad vinila • lestivo ulje • Sredstvo za impregniranje pokretnog krova od vinila • Sredstvo za glacanje automobila iIi sredstvo za Ciscenje pre premazivanja voskom • Sredstvo za skidanje katrana • V osak za auto mobil • Kukuruzni stirak • Sredstvo za Ciscenje hromiranih delova • Soda bikarbona • Bezbojni akrilik u spreju • Trinatrijum sulfat iIi neko abrazivno sredstvo za Ciscenje u domaCinstvu • Sredstvo za impregniranje guma • Sredstvo za Ciscenje vinila iIi tkanine • Sredstvo za Ciscenje prostirki • Sredstvo za pranje stakla • Papirne salvete A ko svoj automobil uredno odrzavate i spolja i iZflutra. Posedovanje i voznja cis tog automobila svakako priCinjavaju vece zadovoljstvo. naroCito zimi.

Ako automobil nije mnogo prljav. postupite prema uputstvima za »oddavanje pokretnog krova ad plastike« pre nego sto pocnete da perete automobil. Dok zavrsite 73 Ako je za pr3nje automobila potn:bno jos ndlo osim vode. koristite za ispiranje Cistu vodu i Ciste peskire i svaki d ~ o dobro isperite. Nemojte koristiti suvise deterdzenta iIi sredstva za pranje. koristete blag teeni deterdzent za posude. Krov od plastike pere se na sledeCi nacin: 74 l. lzbegavajle upotrebu SapUI13 iii jakih deterdienata posta ovi mogu cia ostele boju na automobilu. a zatim jedan po jedan i sve ostale delove. 4. Namazite i skinite sredstvo za Ciscenje u skladu sa uputstvima proizvodaca.rovove ima teksturu nalik na profilisanu koiu. Ako ste ga prali deterdzentom. hladne vode. 4. predite krov sredstvom za ciscenje plastike iii sapunicom napravljenom ad rastvora blagog tecnost deterdzenta za sudove i vode. Takva sredstva mogu da se kupe u prodavnicama auto-delova. Prebrisite automobil vlaznam. operite krov. Ostavite krov do se osusi. 2. koristite bla-g tecni deterdient za sudove ili blago sredstvo za pranje automobila. Perite automobil Cistom vodom koristeCi pri tom velike komade frotira. Isperite automobil. 5. Sapune iii jake deterdzente ne treba koristiti. Odriavanje pokretnog krova od plastike Plasticni pokrivac na pokretnim krovovima postaje krt j bledi. Ako je potrebno jos nesto osim vode. Pre nego sto pocnete da perete automobil. lsperite sapunicu bastenskim crevom iii kofama ciste. 3. Cetka za ribanje sa najlon dlakama dobro Cisti ovakve povrsine. Yedna plasticnih tkanina za I<. Nanesite sapunicu kruznim pokretim a pomocu rib ace cetke. nemojte koristiti sredstva za pranje. Zastitna sredstva za plastiku Cine materijal mekim i savitljivim i sprecavaju ga da postane krt i da puca. veoi deo povrsina ce se oSllsiti) ali ce ostati mrlje od vade. Pocnite od krova i perite nadole. Osim toga. Premaiite krov sredstvom za zastitu plasticnih krovova. Pranje plasticnog krova nije nista teie od pranja ostalih delova automobila.. zastitna sredstva pomaiu da se odrii prvobitna boja i tekstura vozila. Napomena: ptiCiji izmet. Ponovo ovlazite ceo automobil da na njemu ne bi ostale mrlje od vode. zuje zastitnim sredstvom traje duie. Ako se redovno Cisti i pre ma.ima pOkretni krov od plaslike. Napomena: specijalne krpe sa hemikalijama koje se prodaju za pranje automobila nisu preporucljive. Upotrebite ga u skladu . <'istam jelenskom koiom iii peskirom. pranje i ispiranje svih delova automobila. insekti i mrlje od katrana lakse ce se skinuti ako preko zaprljanih mesta podrzite tkaninu natopljenu jestivim uljem.

Najlaksi naCin da iglacate svoj automobil je da koristite neki tecan krem iii sredstvo za Ciscenje pre mazanja voskom. Kako se koji premazani deo susi. skinite osuseni ostatak cistom. Obicno se mala. Velike rayne povrsine treba prvo namazati kruinim preklapajuCim pokretima. Meka cetka je pogodna za skidanje osusenog sredstva za glacanje oko ukrasnih lajsni na karoseriji. redovno glacanje potrebno je da bi bio Cist i sjajan. Bez obzira na zavrsnu obradu vaseg automobila. Ova sredstva se iIi rasprsuju iii nanose cetkom. Napomena: postoje i sredstva predvidena da obnove boju pokretnog krova od plastike. nemoguce ih je skin uti.sa uputstvima proizvodaca. Stavite sarno onoliko sredstva koliko je potrebno da se dobije mali sjaj. ravnomeran sloj. Proverite da Ii ste premazali sve povrsine. Ostavite premaz da se susi najmanje 30 minuta. pailjivo se pridrzavajte proizvodacevih uputstava zato sto ova sredstva prodiru kroz plastiku i kada se jednom nanesu. Izglacajte povrsinu suvom tkaninom. 5. Vaina je da opereta automabil pre nego Sto ga namaiete sredstvom za glacanje. nije potrebno mnogo glaeati automobil da bi dobio sjaj. Teeni kremovi ·sadrze sastojke koji tokom nanosenja skupljaju povrsinsku prljavstinu. Glacanje automobila Redovno pranje nije dovoljno da vas automobil izgleda kao nov. Parkirajte auto mobil u senku da zagrejana metalna povrsina ne bi ometala ciscenje. potrebno je sarna pakupiti ostatke krpam. Cista tkanina natopi tim sredstvom i kruznim pokretima namaie tanak. suvom tkaninom. Nanesite sredstvo za glacanje vlainom tkaninom. Sredstvo za skidanje katrana korisno je za skidanje mrlja od katrana i drugih lepljivih materijala koji su se mozda zalepili za donje delove karoserije. Nanesite sredstvo Zll glatanje vlaZllom krpom iii aplikatorom . 1. Ne zaboravite da oCistite ivice poklopca na prtljainiku.J ! ____________________________ •• ' I L-__ 6. Kada se sredstvo osusi. poklopcu metora i vratima. Aka astanu na povrsini. Ako je potrebno da upotrebite takvo pigmentirano sredstvo. Sredstvo za glacanje se brw susi te je zbog toga najbolje glacati deo po deo. Osuseno sredstvo za glacanje u pukotinama maze da se skine mekom cetkom. . Njih treba koristiti sarno za krovove koji su dugo bili zanemareni. Kada se koriste ovakva sredstva za glaeanje. 2. cestice prljavstine mogu da ogrebu baju kada nanosite sredstvo za glacanje. 3. 4.

Kapljice vode na povrsini znaee da je glacanje voskom dobra uradeno. Plastieni delovi proizvedeni su tako da lice na metalne . Na opran automobil nanesite tecni vosak iIi . 3. pravi biljni vosak. Automobil se premazuje voskom oa sledeCi oaein. Sipajte malo stirka na suvu krpu i skinite visak. a drugi sadrii razna hemijska jedinjenja dobijena od silikonskih polimera. 1. Parkirajte auto mobil u senku. Ovlazite meku. Proizvodi koji se dan as prodaju. Vazno je preCi slojem voska svaki delic. Odciavanje hromiranih del ova Da bi "hram'< izgledao kao nov. Nedovoljno glaeanje moze da ostavi pruge na vosku. Cistu krpu da lako izglaeate povrsinu. Dobra operite automobil neposredno pre mazanja voskom. Ako do toga dode. Mesta koja nisu izglacana voskom bice neravnornerno viazoa i bice takva sve dok voda ne ispari. Mazanje voskom Najbolja zastita za vas auto mobil jeste dobar premaz voska. To cete postiCi upotrebom meke eetke. s tim sto pojedine de love treba podmazivati jedan po jedan. Vosak spreeava prodor vode ispod ukrasnih lajsni i na druga sliena mesta koje napada korazija. Napomena: ne premazujte voskom pokretni krov od vinila ili ukrasne lajsne obojene cmom mat bojom. Cistu tkanin'. nauba. vosak u vidu paste u skladu sa proizvodaeevim uputstvima. zagadenosti vazduha i jakih deterdzenata. stvaraju cvrst sloj koji stiti od loseg vremena. Sredstvo ce se brzo osusiti z310 je najboljc nancti ga na jedan dec karoserije.preklapajuCim kruinim pokretima. odrzavanje i zastitne mere bice potrebni vise nego za druge delove zato sto se neke sjajne ukrasne lajsne vise ne prave od metala. Ti proizvodi ne zahtevaju vise mnogo rada kao sto je to nekad premazivanje voskom zahtevalo..ukrasne lajsne ali su manje trajni. uzmite meku. Najpogodnije je to einiti kada je vrcme prohladno (ispod 20°C). viSak ce se tesko skinuti. Postoje dye osnovne vrste voska. iIi ako se osta vi toliko dugo tako da se stvrdne. Ako ste skinuli visak voska. koriste se plastiene mase u boji. Ponekad je tesko odrediti da Ii su sjajni ukrasi na automobilu od metal a iii neke plastiene mase. Ako se namaze suvise deb eo sloj. vodom i stavite na nju vosak. 4. Vosak se brzo susi zato visak odmah skinite Cistim krpama. Trljajte ga Cistom i suvom tkaninom. Pazite da vosak ude u sve pukotine na karoseriji. Teean vosak iziskuje manje vremena i truda prilikom nanosenja. Jedan je kar. ali yosak u pasti je trajniji. Umesto metalnog lima. 2. kukuruzni stirak moze da pokupi osuseni visak. a da ne skine zastitni sloj voska. . I jedna i druga vrsta prodaju se u obliku tecnosti ill paste i obe mogu da izdrze 6 meseci 75 pod teskim uslovima.

mrlje ce se po novo pojaviti. Kada se premazu. Izduvni gasovi 1Z motara. Redovno Ciscenje guma usporava ovaj proces. Koriscenje sredstava koja se prodaju za zastitu guma usporava ga jos vise. Akril je veoma otporan i brzo se susi i najbolje je njime premazati . Drzite karton na povrsini koje stitite dok pazljivo prskate tanak sloj bezbojnog akrila na hromirane delove. a tesko se skidaju blagim sredstvima. zastitite susedne obojene povrsine komadom lakog kartona. Stalno grebarije zidova gum a 0 ivicnjake doyodi do ostecenja. Yelike povrsine kao sto su branici i bocne ukrasne lajsne mogu se zastititi slojem dugotrajnog bezbojnog akrila. Trinatrijum fbsfat ce. zahvaljujuCi koriScenju sredstva za Ciscenje hromiranih del ova i zastitnom 76 -] premazivanju. Nanesite ga vlaznom tkaninom i utrljavajte ga ribacom cetkom u delove boenih zidova koji su izgubili boju. Odri3vanje guma Poboljsanje izgleda vaseg automobila mora da ukljuCi i odriavanje guma.Bez obzira da Ii su ukrasne lajsne na automobilu od metal a iii plastike. Ako posle ciscenja ne zastitite hromirane delove. Kao zamenu za fosfate mozete da uzmete neko od abrazivnih sredstaya za Ciscenje. Drzite se proizvodacevih pre poruka u vezi sa ucestanoSCll primene.sto je mogute vise hromiranih delova. izgledace kao novi. u prvo vreme gume ponovo postaju sjajne ali ubrzo pozute i izblede. ~ dobra izgledaju. skin uti sve mrlje sa belih boenih zidova guma. Bezbojan akril moze se nabaviti u spreju u prodavnicama auto-delova. ali one predstavljaju sarno privremeno resenje. Postoje boje za koje se tvrdi da obnavljaju bele bocne zidove guma. sadrie masne cestice koje se lepe za sjajne delove. Razna ogranicenja u vezi sa upotrebom fosfata za izradu sredstava za Ciscenje urnanjila su efikasnost mnogih proizvoda. a ne postoji Dista ?ito maze da im povrati izgled. Na zasticenirn povrsinama nece biti mrlja i bite u velikoj meri zasticene od ostecenja izazvanih vremenskim prilikarna. Ciscenje guma nije lako. Isperite Cistom vodom. oa primer. . nego veCinom sredstava za Ciscenje zato sto je ta mesavina pomalo abrazivna. na primer. a zatim skin uti zaostale mrlje rastvorom so de bikarbone u vodi. Jako zaprljane povrsine bice bolje ociscene gustom mesavinom vode i so de bikarbone. Dva premaza ovakvog sredstva godisnje dovoljna su da pneumatici . Pneumatici su izlozeni i zagadenjima koja prouzrokuju gubitak boje i formiranje veoma malih naprslina na unutrasnjim zidoyima guma. Ciscenje unutrasnjosti automobila . Kada ga nanosite. Najbolje je premazati sve sjajne ukrasne lajsne nekim sredstvom za Ciscenje.

kausticna soda. ne bi bilo lose da ih kupite. Ako nemate podiie obloge.tora.akva sredstva najcesee ImaJu pnhcno Jak mms.razloga zasto motor treba da Cistite od nagomllane masti i ulja. Ciscenje unutrasnjosti automobila usisivacem za prasinu mora da se obavlja bar jedanput mesecno. Ciscenje i pranje motora Alat i materijal • Cetka za bojenje • Bastensko crevo • Mali noi iii strugae • Plastika za pakovanje • Lepljiva traka. Medutim. motor moiete da ocistite i sredstvom skid an):. Najbolje je parno ciseenje ako yam je dostupan uredaJ. Druga mogucnost je creva vIsokIm pritiskom koje radi nil paTU i kojim mozete saml da se sluzite u perionicama automobila. Ciseenje ee biti lakse i brie. Osim toga. lakse Je provcriti. TaJ posao obavljaju neke servisne stan ice i garaze. Tri vrste sredstava bice yam potrebne za ciscenje unutrasnjosti automobila: sredstvo za ciscenje tkanine u zavisnosti od vrste kojom Sll yam tapaciran a sedista. ZahvaljujuCi njima. a osim toga zastitieete i najugrozenija mesta na podu vaseg automobila. ODRZAVANJE AUTOMOBILA Motor moze da se ocisti na nekoliko nacma. sredstvo za ciscenje prostirki koje je ponekad isto kao i sredstvo za Ciseenje tapaciranih delova i sredstvo za pranje stakla koje ne ostavlja trag. a abrazivno dejstvo nagomilane prljavstin_e i peska ubrzava habanje prostirki. gumice iii kanap . cist motor lepse izgleda i manje se zagreva. kao i razredivac laka (destilat nafte). masnoee. Nacin upotrebe ovih sredstava objasnjen je na ambalaii u kojoj se prodaju. U ove skodljive hemikalije spadaJu tnnatnJum sulfat. Upozorenje: sredstva za skidanje mCfsnoce koja se koriste za Ciscenje motara iIi njegovih delova hemikalije koje mogu da OSlele boju l1a vasem automobIiu. aceton. svakako pokrijte poklopac m. Tapacirana sedista i prostirke u automobilu izlozeni su habanju.• . Redovnim ciscenjem smanjuje se apasnost od pozara.Dobar usisivac za prasinu je alat broj jedan za odrzavanje unutrasnjosti vaseg automobila. Sredstvo za skidanje masnote sa motora • Krpe P oStoji viSe . Da biste slgurno zastitili automobil od moguee a ostecenja boje. ah obiono su nezapaljiva i efikasna. isperite je . servisirati i popraviti sastavne delove cistog matara. Ov. Ako sredstvo padne na obojenu povrsinu.

Pustite aa da radi 15-20 minuta dok ne postigne temperaturu. Osim toga.ite ih suvom. gumicama ili·kanapom da se ne bi pomerila usled pritiska vode iz creva.vodom i prebri'ite. Ako yam je motor jako zaprljan. 7. Obri. Prskanje hladnom vodom moze da osteti vrelu pumpu. Cisti na sledeCi naein. kupovnim sredstvima za skidanje masnace. Napomena: na dizel motorima ne prskajte pumpu za ubrizgavanje goriva sem ako nije hladna. (3) indukcioni kalem i (4) alternator. 77 OORZAVANJE AUTOMOBILA CD \ Delove koji mogu biti poliveni vodom treba pOkriti pre pranja motora. 3. p()sto pokrijete ove delove. 78 8. Motor se.oizvod pakovan u kantici sa brizgalicom. zastitite i alternator. (2) razvodnik paijenja. narocito razvodnik paljenja i karburator. Oni ukljucuju (1) Imburator. Uputstva su data u »Servisiranje preCistaca za ulje« u poglavIJu »Slstem za doyod goriva«. Operite motor vodom iz bastenskog creva. 9. Obucite staro odelo i upalite motor. ali efikasnije. Iskljucite motor. Na dizel motorima prekrijte alternator i otvor za vazduh. 1. maida cete morati da upotrebite staTU cetku za bojenje da bIste premazali tesko dostupne povrsine. pricvrstite plastiku leplJIvom trakom. 5 i 6 nekoIiko puta. Prekrijte plastikom (mozete koristiti delove kesa za smeee) sve delove koji mogu biti osteceni ako se poliju vodom. Ovo ee ubrzati skidanje prIJavstme. Napomena: ako motor tesko startuje. 5. Upozorenje: pusllz. 4. mozda su se ovlazili kablovi za sveCice. mozda cete na izvesnim delovima morati da ponovite postupke 4. 2. Neka sredstva za skidanje masnoce su zapalJlva. Osim njih. Neka skidan)e masnace mogu se kupiti u spreJu sto Je skuplJe. ceo motor sredstvom za skidanje n:asnoce prema proizvodaca. podignite poklopac i skinite kuCiste preCistaca za ulje. Ako ni posle toga startovanje nije lakse. eistom . pogledajte da se nisu ovlazili bobina iIi razvodnik paljenja. skinite plastieni pokrivac sa karburatora i drugih delova. Vratite na mesto kuCiste precistaca za ulje spustite poklopac. UkljuCite motor. Ostavite sredstvo za skidanje masnoee da stoji onollko dugo koliko pise u uputstvu. Ako se koristi pr. Problem se najcesce reSava tako sto se obrisu Cistom tkaninom. Posta zavrsite sa pranjem motora. mozda cete morati da skinete jako zamascena mesta mllIim nozem iii nekim drugim strugacem.

Medutim. Problemi koji su. G.•. Automabi! ne funkcionise dobro. . C iii I . --_. vezani sa radom koenica. kao i sistemima za paljenje i dovod goriva. vibrira iii je oteZana upravljivost Nenormalno ponasanje kocnica Svetia. elektricne instalacije iIi sistema za· preCiScavanje izduvnih gasova . C.iIi dva iIi vise njih) dali smo uputstva koja ce yam pomoci da otkrijete odredeni kvar. H iii I Motor se zaustavlja Motor tesko startuje Motor trosi suvise ulja Motor se pregrejava Dim izJazi iz autornobila Otezana promena stepena prenosa Automobil pravi neuobicajenu buku Automobilom se oteiano rukuje. otkrivanje kvara moie da bude vrIo teSko. I u slucaju da nemate namefU da sami apravljate automobil. na primer. na primer. ---------I i . motor radi grubo ili trosi suvlse goriva POGLEDAJTE SLEDECE TABELE A. problem sa pogonskim agregatom teie je otkriti usled suvise velikog broja medusobno povezanih delova. Ovo je posebno izraieno kada radite na poslednjim modelima automobila sa komplikovanijim elektricnim uredajima. pokazivaCi pravca (migavci) iIi brisaci vetrobrana lose rade Grejac iIi klima-uredaj ne rade kako treba C. OTKRIVANJE KVAROVA NA AUTClM()mILU Q tkrivanje kvara na sopstvenom 0utomobilu predstavlja jedno od najveCih zadovoljstava mehanicara-amatera.krpom. Da bismo yam pomogli da utvrdite moguce uzroke nekih najcesCih problema.. SIMPTOMI S obzirom da problem koji imate moze da bude prouzrokovan kvarom na nekoliko razliCitih sistema (startovanje. ave tabele ce yam pomoCi da se na pravi naCin abratite strucnjaku. cak i za iskusnog mehanicara. prilatili smo nekoliko tabela za otkrivanje kvarova. Pazljivo proucavanje moie da vam pomogne da otkrijete kvar na svom automobilu ukoliko vam ikada bude potrebno da to uradite sami. pogotovu ako je istovremeno i sposoban da ga otkloni. Medutim. moze da bude oteiano usled neispravnosti sistema za paljenje ili dovod goriva. sistemom upravljanja ili osvetljenjem veCinom su oCigledni.. H iii I A.

D.::: !....R rr --il g r . ...::: o 0..0< -" ru "' 'h.. ·'1 00 o H G iii H C. -" E" 0 ru rr ru .:.. I iii tE) p " I I sI. --l 2:: 0 " 3 3 '" ru < >-l 0""ij " 0 rr " N" ru '0 g 0 _ o " 0 " il 0 0 . '""' l " ru I" 0. . 0 " 8 9:. G. 2" \'.. S.A iii E iii A..." . 'h. @ '1 '1 ru _ .. . 0 3 0 0 0 ru_" . . '"' 0 3::l ......-.o ::J ""....f1> P. -"u 3 *a u 0 8 3 3 o u o 0 0 3 • c • <: z g:: V < • " .. C D A.." .:.::J' 3 f1' ...... 0 '" <Jq -=: c ... J J S F E 79 t.l III 8 3 (ll 3 '"0 00 'h. 0.. g:ru Q5Q ..' 1-3 2:: N -" g. H... i':' 15 ..

-----+----"-"" • Slomljen pagan razvodnika paljenja -I • Slomljeni nosaCi motom' • Ostecen gJavni lezaj • Ostecen IHaj pogonske poJuge 1-------1-------1 1+----1 +------1 +--• Izlizane klipnc osovinice _______________________ .a .L----L_ o o . N < " '" " MOGUCI UZROCI • I • IzgoreJi • • • • Istroseni klipni • Istrosene yodice • UJje iz motara iii istroseni ventili prstenovi ventila propusta +1------"-------------• Potrebno je podesiti ventile I---------l----+----+-+--I------+----+---+------f--f---" • I • Ncispravni podizaCi ventila • • Vcntili se zagiavijuju ---------j • • • Slomljena opruga venti la' LI I ! razvodni uredaj.. :0 Z c.....::::: D " 2" fi? 3 ru 9. m ..>. lanac iii f-----+-----I-------II-=---l-----I-----.. .>.

. < Q 2. ::.. Q " 2.:0 o z ::::c: d !!: o III r c: r 00 2. & '" 2' -3 r.} .j . 0.c "0 ro < c " ro en. :3 t3 ri 2. to g. o Q . :3 S] o 3 o 0 'Ci n < 2." <' .. Z 0 0.. '" Q \ \ \ \ \ . . "'0 0 n· .

:g r. 0 w " " " < " 0. 2.:g " c -. N " " D 0 0" 0 '0 '0 < 0 2.. . 0 c "7<' U 0 '0 0 '0 0 0' :. G "" 0 0 :s 2. . 0 0 o. 0 "" 0 " c 0 :.N 0 " . 0 0 0' 0' 0 " 3 n 0 ".X.."" 0 3 0' f'!.

-6 " 0 2.n 0' " 0 0 2.0" t"1-t"1 W " § .'l f'!. [. 0. "" 0 .0. . n. ""'(j<CT. c 3 '0 0 00 I-···+·····+-I-·-· . '" 0 2.)0 '0 X0 " 0 0.. 0 0 .....0 v 0 " r..... 0. " en 0 §1 < 0. 0 . • I • • • • • • • . 2..

--. -....."::11(:'.'-.I-I---I----< • • • • • • • • I • ..• • • • • • : 1.!..:' . Nil...-----.: • • __ _ _ dobos ...".. '0 " c N c 0 or 8. MOGUCI UZIWCI e I.. -CT. • r • • \:li1zne kocnite Ncispravan Poluini sistem kocnica se laglJ\ Ijuje • I I II I NeisplJvna e!asticnil creva .Z> 0 < ['...ak n1vo u!ja Vazduh u hidraulicnom kotionolll sbtelllll • I Potrebno je podcsavanje kueniGI __ .I·-I-I-.. ·--1 =E --'----1--------1 • • • • • 1·--1--1"-... OsbblJene kocnice usled preglcJJvallp Ivlast i[i ulje na ohlogama kOCllicil obJogc 11.0. Olabavljcni iii pohaoalli 1c2ajcvi lockol'll ___ PreJIlJl [ockovi nisu celltrir-ani --..... ----. _I • --·-... _ . -. -.!. ___ . _ .'l r.....

NeisprllVlln gbvni cilindar j Slabe iIi ostecene povratnc_ Zasecene doboHocnice PlljJvstina u koCiouunl mehaniznlll Zapuscn jlj zalllrseJl koCioni cevovod Zamrznllti kllp stege disk-kocnice -.1.0 e = ___ _ .M. I ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 8 = TABELA C-l "0 0 e 0 " "2 " > SISTEM 7.JJ o < l> Z l> l> c: -l o s: o III r c:. o o '" .. ":.JJ <: l> Z 'm l> . 0 u 0 LJ.

N N " 0 " " " " ."' E (3 0 "0 '" Q.0 N " 'n. :0 N .0: "0 0 " " N . 'U N :.0 'V :. " . MOTORI SA -" 0 " 0 tl E I " " 0 N " E NO --5. " 0 " 0 S "" 0 DOVOD GORIVA 0 " " . 0 N 0 = 0 '" '" > eo 'n.

:J :. . " " = " .u " " " .fa E v " N..1-:" 0.u = u g)o 0 " 0. " 0.u " 0 !2 :.""§I (':3 = . > o = 0: go " " > 0 .o N v > .s = " .: 0.I -2 . " g ·E !S:! 0 ".:J Q. = " = . . ·U 0.KARBURATOROM El: 2 "0 ·u g 'U 0.

: " Z Za. Z N N N Z N N .:.'2. go. 0 -. " "" > 0 0 .: = v " .. '. 0: " 0 " .u " > = '" " " t. 0 j.SIMPTOMI :.'> . I i Teska startovanje hladnog motora I • I I ! • . .. £ '".. "05 " " " '"... I ..:: N 0" = c.. " " "" '" o.: u 0 Z u >2.

I Velika potrosnja benzina • . • I • • • • • . I • • • • I \ I I I . . Dim iz izduvne cevi • • • • I • I • . .Teska startovanje zagrejanog motara • • Motor se zaustavlja I . • I I I Grub prazan hod • • . . • • • • I Motor )posrce« ubrzanja I I I I • • • • . I . I : I I : i \ Motor se »umara« prj velikoj brzini • • • • • ! . I I I .

... i.. • .. 82 ! = ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU . 7 I".~ .. '. It... -. Prep!avljen • • • • I I Detonacije • • I I • • I I I I I I I ...::.......::0 • I • Motor tesko startuje ...= ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ TABELA C-2 SISTEM ZA DOVOD GORIV A BENZINSKI MOTORI SA UBRIZGA V ANJEM GORIVA SIMPTOMI Motor ne startuje ~ o 'U ./. ~ ..1 I ' GJ I I ffi I 'tjpr Obicno se prvo posumnja n1l ali problemi u vezi sa gorivom testo nastaju I na drugom meslU. i b1 fJ ~ I • 'U ....D ...I ... Dr . JI karburator • • u motoru- J)..

snja benzina Motor >'posrce« prilikom ubrzanja Nedovoljna snaga matcra Dim iz izduvne cevi • • • • I ! • • I • Ie • I • • I • I • I I • I· • I I I • I I Postoje dva sistema za ubrizgavanje goriva.. sa posrednim ubrizgavanjem (Ievo) koji je prikazan sa dva ubrizgaca i sa ncposrcdnim ubrizgavanjem (desno). • • I • • I ! I • • I • • ! I • I • I I • I • ! I I I • I • I 83 NAAUTOMOBILU 84 " '0" > TABELA C-3 " CO . Ij.I • I • • • I i \ i • I Motor se zaustavlja Grub prazan hod Velika potro.: SISTEM ZA DOVOD . sa ubrizgatem za svaki cilindar.

:l • • • • • • • Pl.0 ".D :..bedi gorivo za sv .lbrizgavanje dize! gorivu treba da obc1. z . "SIMPTOMI Motor ne startuje Motor tesko startuje Motor se zaustavlja Grub prazan hod lzouvni gasovi se dime Velika potrosnja goriva Nedovoljna snaga motora .lmpa za I..:l " " " S} "" on " N '" 0 .:l ".3 ISh DIZEL MOTORI 0:: 05 a N u .= 'r= <:J 'U 'u .D c ? 'c 0 " "" 2 GORIVA u N 'u -" " u 0 0 "" .:l .D .

" .> <::l I e '0 -D z= • • • • • "§ . 3 0 '" N 0<> 0 " " " . '-':::: 0"." "0 .:: " > :.aki ciiindar I.l tacno odredcnim intcrvalima. 0 N C . a e " 0.." . poste kod dizc! malara nc posteji sistcm za paljcnje.:5i 'U N 'u 0 .' " . 0 ." .0 0 CO "" 'u :.c:3 a "> '" '.:::.

' +-+--+--+--+--'+---i---+--+--1 i I Automatski menjae proklizava I • 0 • Automatski menjae se ne ukljllcllje pravilno \ Nizak niva ulja u menjacu I Trzanje prilikom promene STepena i prenosa I I J ak »zveket« pri maloj brzini Cviienje ispod automobila CUje se krckanje pri zaokretanju voziia I I i \ • • • • I I I I I --+-+-+- .. " " 0 " :e" Q > c " 0...I -I· I • i • I I I I ZUDcanici se sudaraju pri promeni • I." " 2 C 0 " " .+ ..:.i . I I i I stepena prenosa (cuje se "krcanje« ' . S 6 0: " " N N 0 • • • • • • • • • • • • • • • • • ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA D PRENOSSNAGE I POGONSKI AGREGAT SIMPTOMI Kvacilo proklizava I I 1 • I • I I I I I I I Otezana promena stepena prenosa ...~ ' ' 1 ' .0.

<> ... 00 0> r. .. 'I • ! I I I I i I I ! I I I ! I i • I • i i • I • I • I i I I 1 ! I I I • I 1 I· 1 ss I .r..istema sa prednjim pogonom Neiova priLl:!: kad odri:Jv'.. . • I I i I I KompJktn>1 konslrukcija ." "8 :3 3 ::1 3" J..:!" g..ja. .3 5 -0 3 :" :3 1l \3 tj "032::T " n_ .

. 0 0 f"2 i'!.3 !(l 13 ::0.<..§ 32..J> a <: ::: >>-3c:... 0 2. I g.• 0 " 0"'0' n..0 0 -g: g' -b 'g 0 3" 0 x. en i:J::CI'lt-3 $: 0 :::: 8.. fr· [ B.O II> '" r. 0.3 0 0 < 0 < g S 1:1.:1. fr . " " "" < 0. " 2. / --.qq ."... 0 _. i:. r ) ) t t =-::::. cr -: § 5.. 8 8 t"""t. " ..1-..

:: :n <: » . ---I Propusta zaptivka glave ciiindra --+--------+-+-+-• Kasno paljenjc __ .-+---. . na . 0 N " n " .. .---I-f --l . __ __ +--1 . ..• -+• Zapuscno jezgro grcjaca Otdano regulisanje temperature Nedovoljna koliCina rashladnog fluida Olabav!jen iii iskidan pogonski remell Neispravna spojnica kompresora Prljavstina na kondenzatoru o o .i' c. __ crevo llladnjaka • -..--• Zapusen sistem za hladenje • Olabavlien ili iskidan remen vcntilatora --f----+-."._-• • Pokvarena pumpa za vodu __...---I---i---f.:::: " MOGUt! UZROC! • Nizak Diva tecnosti za hladenjc t-t l f ---1--+-..'.. __ ! ____ zatvorcn • • I • Tennostat ostaje otvoren f.. • f ..

:: < » :n o Z' » » c: -l o s: o OJ rc: -! I .:l I • I • • I I • I • I I • • I I I • • i • i • .. ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA F OSVETLJENJE I SIGURNOSNI UREDAJI SIMPTOMI Svetla su bleda i Jedno svetlo ne radi I I PokazivaCi pravca svetle sarno sa jedne strane PokazivaCi pravca se ne pale ! Ne rade brisaCi ...vetrobrana I Ne radi uredaj za pranje vetrobrana Ne pale se stop svetla Stop svetla ostaju upaljena Prednja svetla se pale i gase u o " N .z c. m .

Uvek rlOsitc rez:crvne osigurace.. ~ N 0 ~ . I I • I I I • I I • ! I I I I • I 87 ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 88 I I I I " ~ . 0 SISTEM . ! IZDUVNI ..J ...... jcdna od prvih stvari koju provcriti je osigumc. U" . .• ! ( lJtZ Ako otkuze neb elektricni uredaj..... ~ i " I ~ u ~ > ....S' .. i . ~ 2 "0 ..fi 0 :E' ! '" 'u u " 0 '= ~ ~ "! 0 " I 0.i&...:.

~ > ~ u I u " . ~ " "0 u . .=.> I 0 .I . .:.::. "u I " u " 'is .. ~ 0 0. ~ . ~ ." a. " i ::..0 .. : .I " ~ u 0 ~ ~ " . ~ . -" i .. 0:: > ! > 0 > " N ~ .:. u ·co > .~ ~ > ~ 0. " . .

. I ..Jt i na nckim voziUma (4) rczonalor spojcn cevima._-. ~ > ~ "0 5.:l 5.i . (2) kat.I g :. (3) prigusiv.anje iz izduvne I • I I ceVI i • I I I Dim ispod automobi!a • I .. 0 " " 0 r. lzduvna cev zveCi I I I • I Izduvna cev vibrira • i Nedovoljna snaga motora Pregrejavanje motora Glavni dclovi izduvnog sistema: (1) izduvni vodovi.n 0 0 " > :. ~ I :§ N ] 0 u SIMPTOMI u i I • I Veii4a buka I I I i I Sist...J!ititki konvcrtor.. . .---.

I • i=. iz izduvnog v(}da pomocll vakuuma i ubacuje je u u ~ i s r l i vod. ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA H SISTEM ZA PRECISCA V ANJE IZDUVNIH GASOVA Uljna isparenja izlaze iz motora Ulje na spoljnoj strani motora Skripanje iii lupanje Motor se zaustavlja Nedovo!jna snaga motora Velika potrosnja benzina rvlotor ?>okleva« prilikom ubrzanjn Motor »fijuce« prilikom ubrzanja Upaljenu kontrolna lampa za motor I • I • I • I • • • • • I • • • I • • I • • • i • I • I • I • Venti] Z. ~ .. ~ 0. " ..jciju izduvnih gasova U$iSilVa izvesrlu kolicinu g:l .I " 'u ~ ..) rccirkuj.n ~ 0 I .OV. ! I I I • • • • . u u ~ ~ ~ " ...

. " " . I.! • · \ . qa N " D' • ". e 0 < 2. I.'----------------------...: .----. 2.I--r T .. • I I • I • 89 I "" o .. "8 · .--." o 0-0 00< • n g F. co" ---I'!" *grf o " 0 . g.--.-------------------------. f":!j + (() (() II G " 'C::Y r6 \ 8 o o 'Ifi . .. "0 1r 0[g ..

. ] 2_ Q 2 cr 1 0R 3 o f o g 3 o 6 g . cr.§ s-: g. f n.@.:: -g '0 J>!_ " " a '0 0< " 8: 6 '0 .

Ispraiojen • Olabavljeni i1i prekinuti proyodnici ---+-I---------+-• Neispravan eiektropokrelac lIt +.."" 6 " otn "" gg --0 o o p.. n..... automat elektroookretaca .... ("'j . ... MOGUCI UZROCI _____ 1 __ . 'Z . < fl.._.. o 3 o 6 " t!1 '" 0 == 0 '8 0 0 0 t"rjN . o gn. " ....

.... _---+----+ ____ +_--1_---+_--+----_1_ ---------t------...I • • Neispravan neutralni sigurnosni prekidac Otlr-.-t: • Neispravan kondenzator Osfecen·poklOpac iazvodriika paJjenja iIi razvodna rucica -------..----. \ • 1 .-! Neisyravan indukcioni • I I I • • f---i-----I---..-. -----..JkumuialOr • • • l--. __ ... l_j __ _ -.--... . ____ Neispravan kontakt-kljuc .. Neispravna »platinska dugmad« 1 --. I i-±-t-t ____ Regulator napona padden nll rusku • vrednost .. 1-..----..--l • 'I Nepravilan zazor svetica -----I-------I--+----l-----+----. ___ _.----1 • • • • Osteceni kablovi za sveCice t±_I __ ____ I..'nllf! sveCice I • I • I I· I • I • I ' I ----....L __ (regier) __ --------------J ..-----1 I • I • I • • I • I • ..--Pokvaren alternator • I • I .j • ••• • _...!og.-. I Pokvaren kompjuter za motor C t: " :l < ):I :2 c..esno poddeno paijenje -..

. \ · 1 • I I J • I • • • i Prednji tockovi krivudaju I I III I • I • I· I I i Automobil nema ravan poloiaj Jaka lupa na neravnim putevima Upravljac ima veliki zazar Kloparanje u upravljackom mehanizmu Lupa sa prednjeg mosta • ! • I • . • I • i • I • • ."! ::Il o z > > C -f o :S::.: o "" o '" N • • • i • I'· • I I • • . \ Neravnomerno istroseni pneumatici • I •• i I \ I I. o • C ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELAJ SISTEM ZA UPRA VLJANJE I VESANJE SIMPTOMI Suvise krut upravljac Automobil u stranu Automobil ne »dtZi pravac« • • • • I . 0' OJ.

pokreeete nekoliko poluga. motori su veCinom suvise veliki i imaju sllvise .]11 'i:! ·'l . snage poCinjete da ga okreeete. . U I:'. ::. a onda odlazite do prednjeg branika gde hvatate veliki rucni prekidac.i I • I Upravljacki mehanizam sa polugom u vidu zupcaste letve (levo) koristi upravljacku kutiju za pomeranje 5 jedne nJ. Ulazite. Vise ne postoji cak ni otvor kroz koji bi mogao da se uvuce rucni pokretac. Ako imate sreee motor ee.: il:' 1'1 '" . 1z svo. • I • • • • I • 91 j'-' IT I 1i ! . dok s!stem sa po!uinim zupeastim prenosnikom (desno) koristi pogonski zupcanik montiran na poluzi.i "'r II " \'1 :I j SISTEM ZA STARTOVANJE Z amislite sebe kako jednog hladnog jutra pre sezdesetak godina prilazite svom automobilu. a zatim ee nastaviti da radio Danas nam je zaista tesko da to zamislimo.snainu kompresiju da bi mogli da se pokrenu ruKom. okreeete nekoliko prekidaca. . drugu stranu. . urnesto da odgurne rucicu unazad i polomi vam ruku. poceti da brekee. A cak i da postoji.' .

ZahvaljujuCi snainom elektropokretacu (anlaseru) koji se napaja iz jakog akumulatora. neutralni prekidac. radio-veze. a napon iz akumulatara prenosi se do elektropokretaca. istice mu vek trajanja. sistem za startovanje_ radi oa sledeCi naCin. U stvari. to eete uClniti jednostavnim okretanjem kontakt-kljuca. pri niskim temperaturama. clektropokretac i elektricni provodniei. Medutim. Na laj nacin. Elektropokretae zatim pokreee zamajae smesten na zadnjem delu radiliee koja pokreee sve de love motora. iii sto je akumulator manje napunjen.(kontakt-kljuc). brisaca vetrobrana. raznih automatskih ureaaja kod savremcnih tipova YQzila. Sistem za paljenje proizvodi elektricnu varnicu na sveCici koja paii smesu vazduha i goriva iz karburatora. automat elektropokretaca. tj. a napon iz akumulatora (4) prenosi elektropokretaca (5). elektrima struja dolazi do automata elektropokretaca. gre]aca bobine i stakla. glavni SiSlem za startovanje se aKlivira kada S1: kontakt. nije ohene u polola prolaz! kroz g automat se do . CD prekidac . Tako ee potpuno napunjen akumulator na 25 °C proizvesti sarno aka 65% energije na o °C iii sarno 40% na -15 °C. verovatno je u pitanju jedan od sledeca cetiri razloga: sistem za punjenje akumulatora nije ispravan. Akumulator je osnovm deo elektrienog sistema. zahvaljujuCi elektropokretacu. Danas se koristi i za napajanje elektricnom energijom svetlosnih uredaja. Ako bi trebalo sve funkcije akumulatora da se svedu na jednu. Iz tog razloga preporucuje se da obratite posebnu painju rra akumulator kada je vreme hladno. radio aparata. kao i regulisanje rada motara. on je takode i najvise opterecen zbog potrebe da pokrene hladan motor. uredaja za pranje vetrobrana." nije dovoljrio snaian za vas automobil.kljuc j 92 za pOKrCtanje mOlora. Sistem za startovanje Delovi sistema za startovanje automobila Sli akumulator. neki od prikljucaka ne funkcionise kako treba. Sto je vreme hladnije. motor bi trebalo odmah da upali. eleklricna energija la\'ni prekidac (1) preko neutra!nog sigurnosnog prekidaca (1) u elckuopokretaca (31. Akumulator saddi u sebi hemikalijc i metalne place koje meausobno i po potrebi proizvode elektrienu struju. Kada se kljuc za paljenje (kontakt-kljuc) okrene u polozaj start. pocele su da voze i iene (a i mnogi muskaTci). Nazalost. Kada akumulator zataji. to bi bilo obezbedivanje elektricne energije za elektropokretae i sis tern za paljenje koji pokrece automobil. AKUMULATOR. Navescemo glavne delove sistema za startovanjc: 1. kasetofona. u vreme kada je rad akumulatora najslabiji. Aka su svi delovi ispravni. U osnovi. to je njegov rad slabiji. aka imate problema sa startovanjem.

Prva tri poloiaja glavnog prekidaca aktiviraju se automatski kada se kontakt-kljue okrene u odgovarajuCi poloiaj. iIi da imate lose uzemljenje iii du je motoru potrebno podesavanje..mje. Ova kotva je preko poluge povezana sa zupcanikom elektropokretaca koji se spaja sa zamajcem matora i pokreee gao 5.:.:::S. Kada je ukljucen. (6) dno akumulatora.-T"". 2.. (10) talolnik.. Glavni prekida': ima obicno eetiri polozaja: neutralan.. (8) eelija akumu!alora. Kada se kljue okrene u poloZaj za pokretanje motora. NEUTRALNI SIGURNOSNI PREKIDAC. Eiektropokretac je motor jednosmerne struje' koji proizvodi veliki obrtni momenat u kratkim vremenskim periodima. Ovaj prekidac omogucava Tad sistemu za startovanje kada je poluga menjaca u neutralnom poloiaju iIi u poloiaju za parkiranje. (2) zatvarac eelije.:M. AUTOMAT ELEKTROPOKRETACA (ELEKTROMAGNETSKI UKLJU¢IV AC).:IS:. oko koga se nalaze namotaji..!N=JE C 1 akumulatora i elektropokretaca.-T!::A. ELEKTRICNA INSTALACIJA.VA:::!!.. Ovaj prekidac se naziva i sigurnosni prekidac za stanovanje. Ovaj. pokazivac stanja napunjenosti (14) otkriva pomocu boje da Ii je akumulator u dobrom stanju iii ga treba dopuniti Hi zamenitL 94 " 'II I :1 p"" I ~ ' ~ ___________________ ... (7) pacini lim. Moze se dogoditi da su polovi vaseg akumulatora korodirali.:A::. Kotva tada dodirne dva kontakta i uspostavlja se strujno kolo izmedu 93 SISTEM ZA STARTOVANJE (1) Pol. Na akumulatorima kojima nije potrebno ocinav.-. ELEKTROPOKRETAC.-.:R..O.uvek u akumulatoru... (4) kuCisle. elektropokretac dobija iz akumulatora elektricnu struju jacine nekoliko stotina ampera. potrosaCi pod naponom. (3) poklopac kuciSta. U magnetnom jezgru. Proverite da Ii Yam je akumulator z3ista neispravan pre nego sto kupite nov.:T-=E::. (5) dti ac pola.automat radi na principu dejstva magnetnog polja. Elektricna instalacija u elektropokretacu zbog toga mora da bude ispravna. (9) pregradni zid izmedu teiija. okretanje kljuca u poloiaj za pokretanje motora deluje kao trenutni kontaktni prekidae te mora kratkotrajno da se zadrzi u tom poloiaju da bi se motor pokrenuo. Elektricni . 3. (11) separator. 4. 6. (12) pozitivna p l Q ~ a i (13) negativna pJoea. GLAVNI PREKIDAC (KONTAKTKLJUC).:.Z=. smestena je gvozdena kotva.:. -. u namotajima se stvara magnetno polje koje uvlaCi kotvu u magnetsko jezgro. upravIjae zakljuean i pokretanje motora. Medutim.-=S.

Ako je neki od provodnika Sastavni delavi tipicnog clektropokretaca i alltOmata elektropokrelaca. -.. kontakti treba da budu lemljeni. (7) poluga. (6) pokrctna spojnica.ik iii malog preseka..r'O •.. Dobri kontakti u strujnorn kolu automobiIa su od bitne vaznosti.. (2) rolOr. istih duzina i preseka. (12) ukljucivllC i (13) gumeno letistc. (10) ilutomat elektropokrc!3cll. a ako nisu. treba da budu bezbedni. Kod pritezanja kODtakta sa navrtkom. Proverite da Ii je izolacija na provodniku koji kupujete ispravna..' -.. otpor ce se poveeati iii ce provodIjivost biti nedovoIjna sto moze stetno da deIuje na rad uredaja iii da izazove pozar.. Labav eIektricni kontakt u automobilu moze da prouzrokuje otezano paIjenje i nepotrebno trosenje akumulatora.=.. suvise dugac. Najjednostavnije resenje prilikom zamene elektricnih provodnika u automobilu jeste da odnesete dotrajao komad u radnju sa auto-delovirna i trazite potpuno isti. prilikom zamene elektricnih provodnika treba upotrebiti odgovarajuee._-. ".•• "_y . (11) kontakti... (8) povratna opruga.. (3) Ilamotaji pobude.....provodnici u automobilu su razliCitih tipova i poprecnih preseka prema funkciji za koju su predvideni. -_ .. Kadgod je to moguce.. obavezno koristite sigurnosnu podlosku iIi sigurnosnu podlosku sa unutrasnjim ozubljenjem. (9) magnetno jezgro... Zbog toga. (1) kuciSte. ® ® 95 i : _ ~ = = = = = ~ = = ___________ --_'-_-_--_--__________ "''i". (5) kuciSte.. Kljueevi • Klesta za akumulator • rzvlakac za kleme • Perorez • Cetkiee za Ciscenje polova i klema akumulatora • Zicana eetka • Noz iIi testera za secenja kablova akumulatora • Samolepljiva traka • Penetrant • Celicna vuna • . tj.. _ -I Odrzavanje akumulatora Ala! i materijal . -. (4) granicni prstcll.

Energija se takode cesto rasipa usled sIabih kontakta na polovima akumulatora. . One mogu da obrazuju skora nevidljivi elektricni provodnik na prljavom akumulatoru koji polako odvodi elektricnu energiju. rako kontakt na prvi pogled izgleda dobra. a ako se to desi. Na svakom akumulatoru postoji pozitivan i negativan pol (iIi prikljucak). Kleme za kablove akumulatora J edan od najbitnijih radova u pogledu odrzavanja koji mozete da obavite sami jeste redovno tiscenje akumulatora) sto je istovremeno i jedan od najlaksih poslova_ J asno je da se ciscenje akumulatora ovde ne preporueuje iz estetskih razloga vee da bi se spreCio gubitak energije. Akumulator u automobilu se cisti na sledeCi naCin: 1. izazvali biste kratak spoj i varnicenje. Oni tip kleme sc skid" s!czanjem krakova klestima.mi sa po\ovima pomotu opruznih klema. naroCito kada su vlazne. polovima i poklopeima nekih akumulatora rezuItat je hemijske reakeije i gasova koji izlaze iz 96 Neki kab\ovi akumulaiOra su povez.Papir za glacanje (»smirgla«) • Soda bikarbona • Voda' • Posuda • Krpe • Vazelin iIi mast • Kabl za akumulatore . Ona mozda nece biti dovoljno jaka da praizvodi vamiee.triene struje. Cisfenje akllmlliatora Jedna anketa sprovedena medu auto-mehanicarima pokazala je da kablovi j polovi akumulatora I I spadaju medu najzanemarenije deloye automobila. Ova korozija predstavlja odliean izolator koji se cesto stvara izmedu kabla akumulatora i polova.. odmah to mesto operite yodom. Ako biste ova dva pola premostili beom. na njemu moze da bude dovoljno korozije da spreei protieanje elektricne energije. Prasina i prljavstina su takode pravodniei elek. Obucite staro odelo. ali u svakom slucaju doci ce dQ praznjenja. Sredstyo kojim cete Cistiti akumulator sadrii jaku kiselinu. unutrasnjosti akumulatora. Ziea je izvanredan provodnik elektriene struje. Nagomilavanje belicasto-zelene korozije koja se pojavljuje na . Pazite da yam ne dodirne kaiu. Upozorenje: nemojre pUSiti niti zapoCinjati ovaj posao u blizini otvorenog pla- .

Zbog velikog korozionog dejstva kiseline u akumulatoru. Kleme sa unutrasnje strane mogu se oCistiti papirom za glacanje iIi pazljivo ostrugati perorezom. Metalni delovi moraju da budu uglacani kako bi obezbedili dobar elektricni kontakt. podrzite penetrant neko vreme preko navrtki da bi ostaci mogli da se skinu. Ovaj pribor moze se kupiti u garnituri sa izvlakacem za kleme i klestirna za akumulator. Aka se prvo iskljuci kabl prikljucen za pozirivan pol. Medutim. Ova se na veCini tipova akumulatora radi taka sto se kljucem odvrnu navrtka i vijak. ako je ovu VfStu k!eme tcsko skinuti. 2.J!ora ako se navnka i vijak o!abave kljucem. natakne se na pol akumulatora i okrece u krug da bi se 97 . moiere slueajno da dodimete kljucem iii kleftima karoseriju iii neki drugi deo automobila i da izazovete varnicenje. Usled proroka jake struje. prekrite rupice samolepljivom trakom da sredstvo za Ciscenje ne bi usia u akumulator i neutralizovalo kiselinu u akumulatoru. zicanom cetkom iIi celicnom vunom. SISTEM ZA STARTOVANJE Mnoge kleme mogu da se skinu sa akumu!. Kada se obe kleme skinu sa akumulatora oCisdte polove i kleme od korozije pomocu odgo: varajuceg pribora. U tom slucaju. Okrugla cetka. Akumulatori mogu da budu veoma eksploZlVn!. 3. Skinite kleme sa kablova akumulatora. akumulator moie da eksplodira.mena. Ali'ako kablovi na vasem akumulatoru imaju opruzne kleme. Ako nC! poklopcu akumulatora imate ccpove. Ovo nije potrebno kada su u pitanju zaptiveni akumulatori kojima odriavanje nije potrebno i koji nemaju cepove. da yam opece ruku iii da upropasti kljuc. pritisnite zabice klestima da biste ih oslobadili. Dobro je imati pose ban pribor za ciscenje poloya i klema akumulatora. navrtke na klemama kablova mogu da budu toliko ostecene da ih je prakticno nemogute skinuti. Napomena: na nekim novijim modelima automobila polovi na akumulatoru su postavljeni sa strane. Zbog toga treba da imate izvlakac za kleme koji je narocito koristan aka je klema kabla suvise korodirala da bi se skinula na uobicajeni nafin. upotrebite izvlakac da bisle je skinuli sa pola. Izvlakacem za kleme skinite prvo klemu sa kabla prikljucenog u masu. 4. U tom slucaju preporucuje se zamena celog kabla iIi bar zamena klema ako je provodnik u kablu jos uvek ispravan. Izbegavajte stavljanje nove kleme na provodnik ako je izolacija losa iIi ako je yeti dec provodnika propao (pogledajte uputstva za zamenu kabla i kleme na kablu na kraju ovog odeljka). Ovi polovi ce teie da korodiraju ali ih ipak treba s vremena na vreme proveravati i po potrebi Cistiti. »zenski« dec. Staga se zbog sopstvene sigurnosti uvek dosledno pridrzavajte uputstava. Upozorenje: na veCini muomobila to je negarivan pol.

PomeSajte 1/2 soIje sode bikarbone i pol a Iitra vade.a zatim kabl koji je prikljucen za maSil. kenstite kruzne pokrete.SISTEM ZA STARTOVANJE 98 \ \ \ I \ Posto SIc skinuli obe kleme sa akumulatora. Za skidanje kleme sa pol a koristite izvlakac za kleme. Ako su stare navrtke u losem slanju. za ram iIi motor automobila. izolacija ispucala iIi je cak poderana. bliie motoru. da izgleda ispravan. dobro isperite akumulator vodom i obrisite ga krpom. uklonili tragovi korozije. U cba slucaja. hliie klemarna.! ! "musk!« za ciScenje klema. NeodgovarajuCi presek iIi duzina kabla proizvode otpore koji sprecavaju dovod potrebne koliCine struje do elektropokretaca. Aka akumulator u vasem automobilu ima opruzne kleme.a C i ~ n j e polova i klema. Kablovi akumulatora Prilikom Ciscenja i provere akumulatora. Kabl na akumulatoru zamenjuje se na sledec. sipajte rastvor preko poklopca akumulatora i saeekajte dok ne prestane sistanje i penusanje. zorenje: na najnovijim modelima automobila sa . Ako je potrebna zamena. Nemojte upotrebljavati eekit za nameStanje klema niti suvise zatezati navrtke da ne histe ostetili kutiju akumulatora iii kleme. kabl maze na jednorn svom delu. upOlrebite alaI z. tj. Proverite da Ii kleme dobro prianjaju na polove. masnoeu i koroziju. Oeistite poklopac akumulatora obi en om Zicanom cetkom da biste skinuli prljavstinu. treba ih zameniti posebnim tipom koji se maze nabaviti u prodavnici auto-delova. Kljucem olabavite navrtku na klemi. Za syaki slucaj ponesite stari kabl u pradavnicu auto-del ova i zamenite ga odgovarajuCim. treba pazljivo pregledati i kablove. Ponekad. cdicnu cetku iii ce!icnu vunu za uklanjanje tragova korozije. Sa druge strane ('etke nalazi se »muski« deo koji se gurne u klemu kabla. Upo.supratno redosledu po kojem ste iskljubvali kablove . obavezno kupite kabl iste elektriene provodljivosti. AlaI za Ci!lcenje koji jf: na slici prikazan ima »zenski« dec za ciScenje polav. k6ristite klesta za akumulator za pritiskanje klema. prvo skinite kabl prikljucen za masu. Svakako zamenite svaki kabl sa neispravnom izolacijom iIi iskrzanim iii iskidanim provodnicima. iii bar istog poprecnog preseka i duiine. 6. 5. dok je na drugom delu. Elektropokretac ce se stoga sporo okretati i eventualno ostetiti motor. Vratite kleme_kablova na odgovarajuce polove tako sto eete prvo vratiti kahl koji nije prikljucell za masu . naein: 1. Bez obzira da Ii zamenjujete kabl koji se spaja sa negativnim iii pozitivnim polom iii oba. U suprotnom moiete da imate teskoca sa startovanjem.

Aka prekidac slucajno nije isklj"cen. zije. nite . Napomena: skidanje bilo kojeg kabla sa aku. Namaiite kleme kablova i polove akumulatora vazelinom iIi maseu da biste ih zastitili od koro. 2. Posle zamene kablova. svi kabloyi se skidaju tako sto se olabavi vijak koji ih pridriava za kleme. stvima iz ovog odeljka. 'moraeete da zamenite ceo sklop . Negativan kabl moze da se olabavi tako sto se kljueem skine vijak. 3. moze dod do povecanja napona u elektricnom uredaju ito moze da osleli eleklronske kompanenle. tropokretacu. mulatora u vozilima koja imaju elektronski sat iIi radio.i kabl i klemu. On je vezan za blok motora iii neku drugu pogodnu masu. To se radi na sledeci naein: olabave se oba vijka na klemi. pac akumulatora prema vee nayedenim uput. 4.negativmi. poloye i poklo.prvo skinite SISTEM ZA STARTOVANJE kab! za masu sa pola akumulatora kao sto ie vee receno. Pozitivan kabl moie da se skine sa automata elektropokretaca kljucem za navrtke. Kada nabavite kablove odredene vrste 1 duiine. 3. Drugi krajevi negativnog i pozitivnog kabla vezuju se i skidaju na isti naCin kao obieni kablovi. Pozitivan kabl je vezan za automat elektro. Skinite drugi kraj kabla iIi kablova koji name.) Na akumulatorima koji imaju polove sa boene strane. Namestite ispravnu kJcmu dobrog kvaliteta koju ste kupili u prodavniei auto. to se veoma brzo moze uCiniti na sledeCi naCin: L Bez obzira koju klemu nameravate da zame. Kleme na kablovima Ako je kabl na akumulatoru jos u lspravnom stanju ali treba zameniti klemu. (Aka vas automobil ima sistem sa pozitivnim uzemljenjem. ne zaboravite da ponovo pode. 5. a zatim se vijei ponovo stegnu. prvo skinite pozitivan kabl sa pola akumulatora. Iseeite nozem iIi testerom staru klemu na mestu gde se spaja sa kablom i uklonite izolaeiju na kablu za 2-3 em. ogoljeni dec kabla se stavi u klemu.delova. U tom slucaju. cak da dopre do pola akumulatora. ravate da zamenite. pokretaca koji je obieno smesten na samom elek. 2. 4. ponovite postupak dat u tackama 1 i 2 obrnutim redosledom. Takode prove rite da Ii je pol akumulatora Cist sto je vazno da bi se obezbedio dobar spoj. lzolaeija na kablu . poniStiee podatke unete u memoriju. site sat iIi radio. Oeistite kleme na kablovima.elektronskim komandama za motor) proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen pre nego sto pocnete da skidate bUo kaji kabl sa akumulatora. Proverite da Ii je kabl jos uyek dovoljno duga. negativan kabl ee biti spojen sa automatom elektropokretaca a pozitivan sa masom. pozitivnu iIi obe . Ako niie.

akumulator je napunjen.bi se blagovremeno utvrdilo da Ii je akumulator ispravan. ispitivanje hidrometrom mozete da obavite na sledeCi naCin: . Napomena: ako se u vasem automobilu nalazi zaptiven akumulator kome nije potrebno odrzavanje.mora da stoji ravno u odnosu na dno kleme tako da ceo kabl bude zasticen izolacijom. proverite da Ii je akumulator ispravan. 5. (Postupak je obrnut kod sistema sa pozi' tivnim uzemlienjem. Stoga. Posto ste utvrdili da je vas akumulator u dobrom stanju. akumulator treba puniti sve dok se ne pojavi zelena taeka.) Ispitivanje akumulatora Alat i materijal • Hidrometar • 'Y oltmetar • Produini kabl sa iabicama • Voda . stepen napunjenosti proverava se pomocu voItmetra. Takav akumulator treba ispitati pri naponu ad 12. teenost je teia. Kao sto je vee receno. ako je akumulator vise napunjen. mraz iii kamenCiCi najcesce prouzrokuju pucanje akumulatora. akumulatora koii na poklopcu ima cepove. Kod ispupeenog akumulatora mogu da budu izvijene ploee i ispucali separatori. Pre ispitivanja obicnog akumulatora trom. ne pokusavajte da ga napunite. Labavi okviri. sa akumulatorom se prvo povezuje pozitivna. Na zaptivenim akumulatorima bez. nienog akumulatora.pokazivaea stanja napunjenosti. Ako je boja suvise svetla. bez obzira na to koju ste klemu iIi kleme zamenili. Pogledajte kutiju da vidite da Ii na njoj ima pukotina iIi drugih ostecenja. hidrometar je neophodan za proveru performansi standardnog akumulatora. aka je pokazivae tamne boje. iii vizuelne provere akumulatora kame nije potrebno odrzavanje. a zatim negativna klema.6 V bez opterecenja (svi uredaji u automobilu iskljuceni).lode.obiena iIi destilisana P osto je sistem za startovanje automobila kon' struisan tako da radi pomoeu potpuno napu. Medutim. pogledajte pokazivae stanja napunjenosti da proverite da Ii je napunjen. 99 SISTEM ZA STARTOVANJE Kiselina u akumulatoru je teza od obiene vode. Ispupeena kutija moze takode da onemoguCi startovanje. akumulator treba zameniti. ti. Hidrometarsko ispitivanje Hidrometarsko ispitivanje akumulatora treba da se obavlja svake sezone da bi se izbeglo opterecenje elektrienog uredaja u vozilu i da . Akumulator moze da bude ispupeen bilo zbog preteranog punjenja bilo zbog mrinjenja elektrolita. Hidrometar poredi gustinu (speeificnu te±inu iii masu) tecnosti u ak:umulatoru (elektrolita) i '. Ako vidite zelenu taeku.

235 a spoljna temperatura iznosi 35 'c. to znati da je akumulator u dobrom stanju.\t akumllialora nepoznata • olzak niv!! lecnosti Slepen napuDjcnosli mOle jos mek <Ill bud!! dovoljan da startuJcfc. Temperatura mora da se koriguje do 25 "C za 26°C iIi za 5. Ako imate uredaj za ispitivanje akumulatora sa loptieama koje pokazuju stepen napunjenosti SISTEM ZA STARTOVANJE akumulatora.. Iskljucite motor... Ako je u svakoj celiji gustina elektrolita ad 1. Izmerena vrednost je 1.260 do 1. ako .. Posto je temperatura za 10 'C iznad standardne od 25 'C. dodajte obicnu iIi destilisanu vodu.....230... .. Kod instrumenata u obliku plovka sa pumpicom. Proverite jednu po jednu sve celije u akumulatoru pomocu hidrometra....004 za svakih 5 "C iznad 25°C iIi oduzimanjem 0. A...209. 2. Pritisnite pumpicu na hidrometru i otpustite je da bi usisala dovoljnu 100 . akumulator je potpuno napunjen...1... dobicete pogresne rezultate prilikom merenja aka pokazivac u cevi dodiruje ivice iIi vrh instrumenta.. a vrednost (0.. B... skinite eepove i prove rite nivo tecnosti u akumulatoru.260 i 1. rene vrednosti koja iznosi 1...230.... aii je nivo teenosti nizak... akumuiator je verovatno ispravan. Napomena: specifiena tezina potpuno napunjenag akumulatora treba da bude izmedu 1....0082 izmerenoj vrednosti od 1.ba zameniti. Aka je niva sllvise nizak..243.. Aka sve tri loptiee plutaju.2 tacke..004 za svakih 5 "C ispod 25 "C. slepen napunjenosti se proverava glcdanjem u pokazivac.era..004 x 2 = 0.. a spoljna temperatura iznosi -1 "C...004 x 5..021) se mora oduzeti od izmeIS ..2 = 0.. Ako je izmerena vrednost aka 1.235. usisajte malo teenosti iz akumulatora i pogledajte u loptiee... Zatim ostavite automobil da se hladi 15 min uta pre nego sto obavite ispitivanje pomocu hidrometra. Kada jedna celija varira ad druge viSe ad 0..... Ako je temperatura elektrolita iznad iii ispod 2S "C.. Na akumu!atorima kojima nije potrebno odrtavnnje.. izmerena vrednost specifiene tdine mora se korigovati dodavanjem 0. znaei da je neispravna i da akumulator tn.300. Navedena su dva pri". Izmerena vrednost je 1. treba dodati 0. Tacan rezultat merenja iznosice 1.SVETUILI PROVIDNI POKAZIVAC • napunjeno.225. T a ~ a n rezultat je 1.280 pri temperaturi elektrolita ad 2S "C Na crteiima je pokazan odnos izmedu specifiene tdine i stepena napunjenosti.. Pustite motor da radi otprilike 20 min uta da bi se dodata voda dobro promeSala sa elektrolitom koji se vee nalazi u akumulatoru. koliCinu elektrolita iz akumulatora da se pokazivac u cevi podigne i omoguCi ocitavanje rezultata.050..

. (2) olabavljena navrtka za pritvrscivanje. II I I Skoro isprainjen Prllzan . iIi ako imate od koga da ga pozajmite. potrebni su mnogi precizniji instrumenti da bi se utvrdilo stanje akumulatora. najbolje je da pustite struenj aka da to uradi umesto vas. to znaCi da je step en napunjenosti nizak. U protivnom. (3) pn::punjenost. (6) nizak niva elektrolita i (7) sJomljeno kuCiste. stanje akumulatora je zadovoljavajuce. Pazite da spojite pozitivan prikljucak sa pozitivnim. Spojite prikljucke voltmetra za akumulator. -__ .. Umesto da kupite uredaj za ispitivanje akumulatora. akumulator moze da izgubi do 30 mililitara tecnosti na svakih 1000 kilometara. Ako je gubitak tecnosti veGi od toga. Akumulatori kojima nije potrebno odrzavanje konstruisani Sli taka da ne gube mnago vade. aka nijedna loptica ne pluta. (4) polom!jen poklopac cc!ija. a aka pluta sarno jedna loptica. akumulator je ispraznjen. Zbog preteranog prainjenja moie da yam se dogodi da akumulator bude sposoban da pokrece elektropokretai' ali da u njemu nema dovoljno elektricne energije da proizvede varriicu na svecicama. osim pukotina. sam elektropokretac moze da posluii kao instrument za ispitivanje opterecenja: U tom slucaju bice yam potreban sarno voltmetar. Napomena: pri normalnim uslovima VQ±nje i normalnim vremenskim prilikama. Skinite sekundarni visokonaponski provodnik sa sredisnjeg stubica na poklopcu razvodnika paljenja i uzemljite ga za neki ··deo karoserije iIi ram a automobila pomoc'u produinog kabla sa zabicoffi._------ill toru. proverite drug'e de love sistema za punjenje u automobilu. Provera kapaciteta Pored osnovne provere hidrometrom.. 9. Ako slucajno imate uredaj za ispitivanje sposobnosti akumulatora za startovanje. VeCina ov ih nepravilnosti se moie popravi!i.plutaju dYe loptice. SledeCi korak. (5) korozija. 2. moiete sami da obavite i ovaj posao. Ispitivanje kapaciteta pokazuje sposobnost Potpuno napunjen Smnnjuje se akumulatora da pokrece elektropokretac i da jos ima dovoljno energije za napajanje sistema paljenja prilikom startovanja. a negativan sa negativnirn pal om. provera kapaciteta akumulatora. jeste odredivanje funkcionisanja ak:amulatora pri velikom opterecenju. (1) iskrzan iii prekinut kabl. mogli biste da pokusate sledece. 1. U stvari. Ovim se sprecava nagomilavanje opasnih gasova ad kiseline u akumulaNepravilnoSli koje treba trailti prilikorn pregleda akumulatora ukljucuju sledece. -_-_ . Proverite cepove na akuffiulatoru i ocistite sve zapusene i prljave otvore. 101 ______ ____ -_--'_-_--_.

neispravan regulator napona. istrazivanja su pokazala da se problemi izazvani kvarovima na drugim delovima automobila eesto pripisuju akumulatoru.6 V.isprazni i usled nepaznje. maze vam se dogoditi da se obratite strucnjaku zbog akumulatora. neka to neka drugi radi umesto vas.6 V. aka je akumulator ad 12 V. Okrenite kantakt-kljuc i acitajte napan na yoltmetru. akumulator ee se sam od sebe napuniti tokom voznje. Ako slucajno zaboravite prednja svetla upaljena nekoIiko sati. ce yam da automobil startuje i. 102 \ I I i I i I 1 3. mazda je sarno malo ispraznjen.llator sadrii viSe kiscline od vode. Na kraju ispitivanja koje rraje 15 sekundi. akumulator ce yam se sigurno isprazniti. sllvise korozije na polovima. Osim toga. Aka napar padne ispad 9. POlpuno fl.gde ga maiete videti dok okrecete kontakt-kljuc. U tom slucaju. Napomena: niposto ne ostavljajte elektropokretae u pogonu duze od 30 sekundi da se ne bi pregrejao. vas akumulator je u losem stanju. a cujete sarno skljocanje. mOle1e da vidite kako ukumulawr postaj:: svc manjc cfikasan kako sc steren napunjenosti sm:lfljujc. na voltmetru treba da se ocita najmanje 9. Aka ne mozete da postayite voltmetar na mestc . (Pogledajte odeljak "Upotreba poduznih kablova za startovanje«).Tetnos! u akumu!alOru .lpunfen akuml. Punjenje akumulatora V erovatno da ne postoji gore iznenadenje nego kada po hladnom vremenu pokusate da upalite automobil. a da je problem u stvari prouzrokovan neispravnim !eptirom na karburatoru. Akumulatori mogu da se pokvare iz vise razloga: neispravan alternator. koji je najbolji nacin da se napuni? Odgovarajuei poduzni kablovi sa zabicama pomoe.inu Sto predslavlja precizan nacin merenja napunjcnosti llkumulatora. sistem punjenja koji se SISTEM ZA . moraeete ponovo da ga napunite. Akumulator moze da se. Medutim. Bez obzira iz kog razloga akumulator ne radi. PunjaCi akumulatora obnavljaju u akumulatoru hemikaliju koja treba da proizvede dovoljnu koIicinu elektriene energije potrebne za startovanje motara. ako uopste nesto cujete. ne znaGi da yam je akumulator potpuno prazan. Sleva nadcsflo. Hidrometar (1) pokazuje spccificnu tcz. osteceni kablovi itd.e sas!oji ad vade i klsdinc. ako odmah nameravate da dugo vozite. Na primer. To sto ne mazete da startujete.

Aka yam je akumulator izvesTIa vreme bio bez elektricne struje. Ovi cepovi se iii izvlace iIi rucno odvijaju. najbolje je da se akumula tor sporo puni.Ala! i materijal • Kljucevi iii klesta za akumulator • Izvlakae za kleme • Ceikice za cisccnjeklema i polova akumulatora • Punjac akumulatora • Hidrometar • Voda . sporo punjenje je bolje. 103 Pojedini uredaji imaju podesavac brzine punje"nja tako da brzina punjenja akumulatora moie da se reguliSe po ielji. Ako je uopste moguce. Najeesce metode punjenja su brza i spora. a sprecava se i osteeenje unutrasnjeg dela: Brzo punjenje vraea brzo snagu akumulatora ali moze i da ga osteti. Medutim. obieno 5-15 ampera. Akumulatar ce duze vreme hiti napunjen. tako da akumulator maze da se ostavi preko noCi da se puni. bice mll mozda potrebno punjenje. Pazite da metalnim alatom ne dotaknete pozilivan pol akumulatora (ili bilo koji metal u dodiru sa tim polom) iii bilo koji drugi . Sporo punjenje indukuje kroz akumulator malu koliCinu elektricne struje. moze yam se dogoditi da automobil ne moie da startuje kada yam sledeCi put bude potreban. Pribor koji koriste struenjaei ima zastitne uredaje koji sprecavaju pregrejavanje. u periodu od 12-14 sati iIi vise. Punjac akumulatora se koristi na sledeCi nacin: 1. Upozorenje: ovo je vaino zata sta nagomilavanje vodonika u akumulatoru priiikom punjenja moze da bude opasno. Uvek skinite prstenje iii sat kada radile sa akumulatorom da biste spreei/i mogucnost varnicenja. (Automobili pravljeni poeetkom sezdeselih bili'su opremljeni dinamom koji je u meduvremenu zamenjen alternatorom. Ispravan akurnulator maze se pan ova napuniti tako sto ee se kroz njega propustiti odredena koliCina jednosmerne struje. Alternator je podrobnije objasnjen u poglavju "Sistem za Ako ne nameravate nikuda da idete posto ste akumulator napunili pomocu produznih kablova iz drugog akumulatora. onda kupite tip sa automats kim iskljucivacern koji spreeava pregrejayanje.obicna iIi destilisana sastoji od alternatora i regulatora napona (reglera) mora da bude u ispravnom stanju. Skinite cepove sa poklopea standardnog akumulatora. lako traje mnogo dute od brzog punjenja. eak i posle brzog punjenja akumulator treba dopuniti sporim nacinom. Princip brzog punjenja sastoji se u punjenju akumulatora do dovoljnog stepena napunjenosti (ne potpuno) pre nego sto dode do osteeenja. Ako smatrate da yam se isplati punjac akumulatora. Brzim punjenjem ee se za sarno 1-2 sata kroz akumulator indukovati izmedu 50-60 ampera.

Upozorenje: pazite da ne prep unite akumulator. Napomena: ako se u vasem automobilu. Zelena tacka oznacava da je napunjen. Ukljueite kabl punjaca u uticnicu u zidu iii u neki drugi izvor za napajanje od 220 V. Nernojte ga puniti ako je pokazivac svetao iIi iut. proverite na gornjaj povrsini »okee« pokazivaca stanja napunjenosti. (Na automobilirna sa sisternom pozitivnog uzemljenja. dodajte obicnu iIi destilisanu vodu. Ako moiete da vidite vrhove ploca u akumulatom ill ako je nivo tecnosti ispod oznake da je napunjen. 7. Ako se kleme ne skidaju lako. prvo iskljuCite pozitivan kabI). . a zatim spojite negativan (-) kabl punjara sa negativnim polom akumulatora. treba da imate hidrometar (instrument za ispitivanje akumulatora) sa term ome- . Ocistite po love akumulatora eetkicom za Ciscenje polova i klema prema uputstvima iz odeljka "Odrzavanie akumulatora« da bi kablovi sa punjaca mogli da ostvare dobar kontak!. Takode po de site punjae na napon akumulatora. Da Kad punite konvencionalni akumulator. Urnes to toga.metalni den na automobilu da ne bi doUo do kratkog spoja. olabavite kljueem navrtke na klemama kablova. upotrebite izvlakac za kleme. Kada su u pitanju opruine kleme. Ako u vasem kraju voda irna veliki sadriaj minerala. Ako je tarnno. 104 biste skinuli kablove sa akumulatora. iIi na sporo punjenje oznaceno od strane proizvodaea. za skidanje treba koristiti klesta za akumulatore. na njemu nema cepoya koji se skidaju. odgovarajuCi niva se utvrduje vizuelno. iskljuCite oba kabla (prvo negativan) da biste spreCili ostecenje elektricne instalaeije u automobilu (prvo prove rite da je kontakt-kljuc izvaden). Ne upotrebliavaite odvijac iIi slican alat za vadenje kleina tIme mozete da slomijete kutiju akumulatora. 2. Ako punjae vaseg akumulatora nema automatski iskljuCivae. 3. 4. skinile zatvaracc tako dn vodonik koji sc razvija moze da izidc. . + ovaj postupak nije potreban ako su u pitanju zaptiveni akumulatori koji ne traze odriavanje. UkljuCite punjae. akurnulator se moze puniti. Ako imate aparat za podesavanje. kod kojih je pozitivan kabl prikIjucen za masu. nema potrebe ovo da radite. on ce za sve tipove automobila praktieno biti 12 V. Kod standardnog akumulatora. koristite destilisanu vodu.nalazi zaptiveni akumulator kome nije potrebno odriavanje. Spojite pozitivan (+) kabl punjata akumulatara sa pozitivnim pelom akumulatora. Ako ne vadite akumulator iz automobila dok ga punite. Proverite da se tecnost (elektrolit) u akumulatom nalazi u svakoj celiji do odgovarajuceg nivoa. podesite ga na jaeinu struje od 5-15 ampera. 6. 5.

Vratite na mesto cepove posto ste oCistili njihove otvore. preporucujc sc sporo punjt!nje. Akumulator je potpuno napunjen kada je specifiena tezina elektrolita u svakoj celiji 1. Aka Yam je akumulator ispravan.170 do 1.trom za proveru temperature elektrolita na svaki sat vremena da ne bi presla 50°C. Ako vidite da iz celije izlazi suvise mehurica. smanjite brzinu punjenja. morate da utvrdite razlog problema. Suvise visoka temperatura moze da osteti unutrasnje delove akumulatora. fienu tdinu dato je u odeljku "Ispitivanje akumu1atora«). to znati da je akumulator napunjen. Objasnjenje za hidrometar i speciSISTEM ZA STARTOVANJE Punjenje akumu!i1lOra moze da se obavi bna iii u toku nckoiiko casova.280 od 1.zapremme vode. neispravan alternator. Medutim. 8. Aka nemate termometar. preterano dug rad . Ponovo spojite kablove akumulatora i to prvo pozitivan.230 do 1.250 od 1.190 od 1. Cuvajte punjac na bezbednom i suvom mestu. od 1. iskljucite punjac akumulatora i skinite kablove punjaca sa akumulatora. Pogledajte prilozenu tabelu gde su dati tipicni rasponi specifiene {ezine (specifiena tezina je odnos tdine elektrolita i iste koliCine .110 do 1. napunjenost treba da se odriava tekom duzeg vremena.cite kabl punjaca iz izvora napajanja od 220 V. To moie da ·bttde neodgovarajuce podesen regulator napona. moZda cete morati da malo nagnete akumulator da biste videli zelenu tacku ako su se mehuriei gasa nakupili oko pokazivaca. moracete pipanjem kutije akumulatora da odredite pregrejanost elektrolita.220 .130 stepen napunjenosti 100% 75% 50% 25% skoro zanemarljiv zanemarljiv 105 potrebno odrzavanje pojavi zelena tacka. Kada primetite mehurice. Kada je punjenje zavrseno.140 do 1.200 do 1. Ako nije.160 od 1. Napomena: ako se na kontrolnom staklu pokazivaca na zaptivenom ak::umulatoru kame_ nije TIPICNE VREDNOSTI SPECIFICNE TEZINE NA 25 °C specifi"cna tezina specifiena tezina specificna tezina specificna tezina specifiena tdina specifiena tdina od 1. treba odmah da smanjite brzinu punjenja. Izvu.260 pri 25 'c.260 do 1. U nekim slucajevima.

Upozorenje: ako je elektrolit u isprainjenom akumulatoru zamrznut. ili neispravna elek· tricna instalacija. pokrene automobil. Pomocu kablova i elektricne energije iz akumulatora bilo 106 kog automobila koji ima isti napon. Ne doz· volite da se dodirnu da ne bi izazvali kratak spoj i apasno varnicen]e. Po stupak je jednostavan ako zoate kako se to radi. Koristite destilisanu vodu ako voda u vasem kraju ima veliki sadriaj minerala. Napomena: ako vas auromobil ima zaptiven akumulator kame nije potrebno odriavanje. Elektricna energija. Sve to je podrobnije ol:ijasnjeno u sledec'im poglavljima. dovodi se pomocu produznih kablova iz ispravnog akumulatora. Da biste dopunili akumulator koji ne radi. obicna iii destilisana • Krpa • Produini kablovi za startovanje • Hidrometar K oriscenje produznih kablova za punjenje ispraznjenog akumulatora iz drugog napunjenag. Dovoljno je da budete sposobni da podignete poklopac motora na vasem automobilu. Pazite da produini kablovi ne dotaknu pozitivan pol akumulatora (iii bilo koji metal u dodiru sa tim polom) niti bUo koji metalni den na automobilu.Scenje produinih kablova za startovanje moze da ofteti akumulator i eventualno prouzrokuje eksploziju. Skinite cepove sa ispraznjenog i ispravnog akumulatora. a otvore zastitite krpom. verovatno cete moei da pokrenete automobil bez problema. Povezivanje produznih kablova za startovanje izvodi se na sledeCi narin: 1. Nikada ne izlaiite akumulator otvorenom plamenu iii elektricnoj varnici. Tokom premoscavanja skinite sve cepove. Upozorenje: uvek skiniteprstenje iii sat kada radite u blizini akumulatora i produznih kablova da biste spreCiIi mogucnost vamicenja. Umesto toga. ali elektricna instalacija vaseg automobila moze da bude ostecena ako ne povezere ispravno kablove. proverite stepen napunjenosti akumulatora tako . do kratkog spoia. parkirajte vas automobih automobil Ciji eete akumulator iskoristiti jedan prema drugom. ne moiete dodati vodu. nalite vodu. akumulator ne treba dopunja· vatL Kori.motora prilikom startovanja.te u stanju da lako poveiete produzne kablove predvidenim redosledom. najcesCi je naCin da se aktivira ispraznjen akumulator. Proverite nivo elektrolita u aba akumulatora i aka je nivo nizak. 2. dovoljna da. Moze doc. pa da bud!. Upotreba produznih kablova za startovanje Alai i malerijal • Voda.

fro cete pogledati u »okce«( pokazivaca napunjenos t i . obicno ima emu klemu. I = SISTEM ZA STARTOVANJE Na ovoj slid. a automobil na desnoj se karisti au bi ga pokrenuo. ZakoCite vozilo i 1 ! I ' . . kao i uvozni modeli. Ako je pokazivac taman. stavite rucicu meniaca u polozaj za parkiranje kod automobila sa automatskim menjacem. ! I j I . ~ Zelena tacka znaci da je akumulator napunjen. a u neutralan poloZaj kod automobi)a sa mehanickim menjacem. automobil n3 levoj st[ilni lma i5prainjen akumulator. imaju sistem sa pozitivnim uzemljenjem. Spojte jedan kraj produznog kabla (crvene boje) sa pozitivnim (+) polom ispraznjenog akumulatora. Iskljutite glavni prekidac i sve ostale elektricne uredaje u automobilu da biste izbegli nepo' trebno trosenje akumulatora. a negativan kabl povezan sa automatom elektropokretaca 107 ------SISTEM ZA STARTOVANJE . 4. a drugi kraj ovog kabla sa pozitivnim (+) polom akumulatora iz kojeg ga punite. Napomena: neki stariji -tipovi automobila. akumulator moze da se puni. Skinite zatvarace sa cdija akumula tOfil (ako ih im3) i uradite s!edece: (1) spojile crveni (pm:ilivan) kontakt prod uznog kabla sa pozilivnim polom ispraznjcnog akumulatora: (2) spojite drugi kontakt crv enog produznog kab!a sa pozitivnim pelom akumulatora koji sluzi za pOkretanjc : (3) spojilc kontakt crnog proauinog kabla Zll negativun pol punag akumulator a i (4) spojite drugi kontakt crnog produinog kablu Z<l blok motom iii ram autom obila 5<l ispraznjenim akumulatorom. Ako je pokazivac svetao iii providan. dok negativan kabl. I 1 I . Kod veCine automobila. pozitivan pol na kablu )wji vodi ad automata elektropokretaca ima crvenu klemu. Jedina razlika je u tome sto je pozitivan kabl uzemljen. 3. prikljucen za blok motora iIi ram automobila kao masu. ne pokusavajte da ga nap unite ili dopunjavate. akumulator treba zameniti. Produznc kablove Zll startovanje skidajte obrn mim n:dosledom.

Kada uspete da ukljuCite motor automobila. Kada se koristite ovim tipom akumulatora. negativni produzni kabl se prvi spaja. Uvek spojite pozitivan pol sa pozitivnim i negativan sa negativnim . Ako kupujete produzne kablove za startovan j e ~ trazite one sa dobrim elektricnim provodnicima kao sto je bakar. iIi aka lampiea alternatora pokazuje kvar. skinite negativni pomoeni kabl sa bloka motora iii rama. a zatim i sa pomocnog (kod sistema sa pozitivnim uzemljenjem ovo ce biti negativan kabl). Skinite pozitivan kabl sa ispraznjenog akumulatora. Na kraju vratite cepove sa akumuiatora oa svoje mesta.. Ako vas akumulator i dalje ne radi. Pokusajte da ukljuCite motor auto mobil a sa ispraznjenim akumuiatorom. Bakar je mnogo bolji provodnik elektricne struje od aluminijuma i veCine drugih metala. U ovom sistemu. Spojite jedan kraj produznog kabla (erne boje) sa negativnim (-) polom ispraznjenog akumulatara. trebalo bi da radi najmanje 20 min uta sa povecanim brojem obrtaja da bi se akumulator napunio. 8. Izbor akumulatora i . Posta je motor auto mobil a pokrenut. ukljucite motor automobila iz Cijeg akumula tara punite isprazenjeni akumulator da se ovaj ne bi ispraznio. Takoae proverite da Ii su kablovi elastieni. budite veoma pazljivi da pozitivan produzni kabl ne sklizne sa pola i dodirne masu. Meclutim.obratno nego kod sistema sa negativnim uzemljenjem. 7. Ispravni kabloyi ne bi trebalo da budu kruti iIi uyijeni. Neb novi modeli automobila imaju akumulatore sa bocno smestenim polovima. ova ee biti pozitivan kabl). Uredaj za ispitivanje akumulatora (hidrometar) moze da pokaze da Ii je standardni akumulator dovoljno napunjen da 'moze ponovo da pokrene motor automobila. Ovi polovi mogu da budu tesko dostupni i taka mali da se klema produznog kabla ne ddi cvrsto. 9. postoje adapteri koji olaksavaju spajanje produznih kablova sa ovim polovima. moraeete da 108 obavite dalju proveru akumulatora i sistema za punjenje akumulatora kako je opisano u poglavlju »Sistem za punjenje«. Pokusajte ponovo da ukljuCite motor automobila sa ispraznjenim akumuiatorom. odnosno neb obliznji metalni deo automobila. Proverite pokazivac stanja napunjenosti na akumulatoru kome nije potrebno odriavanJe. a zatim i sa pola pomoenog akumulatora (kod sistema sa pozitivnim uzemljenjem. 6. a poslednji skida. 5. Aka ne uspete odmah. a'drugi kraj ovog kabla za blok motora iii ram automobila koji ne maze da se pokrene.

koristiti sarno 40% kapaciteta. Za razliku od nekih del ova automobila. sa koliko elektricne struje akumulator moze da snabde elektropokretae kada je vreme veoma hladno. kupite akumulator najveeeg kapaciteta koji fizicki moze da stane u predvideni prostor. Kapacitet akumulatora je izrazen u amper/tasovima .akumulator • Izvlakac za kleme • Traka za ddanje akumulatora • Cetka za bojenje • Hidrometar • Nov akumulator • Penetrant • Voda . jak stereo uredaj itd. Zapamtite da ce na -20°C vas akumulator. . Prilikom kupovine treba da odaberete akumulator sa kapacitetom neophodnim za startovanje po hladnom vremenu. i .= Ala! i ma!erijal • Kljucevi iii klesta za. Stoga vodite racuna 0 starosti i stanju vaseg akumulatora i nauCite se da predvidite vreme za zamenu kako biste mogli da kupite nov po najpovoljnijoj eeni pre nego sto budete prinudeni da ga kupujete kada otkaie. treba predvideti akumulator veeeg kapaciteta.obicna iIi destilisana • Soda bikarbona • Antikoroziona boja • Silikonski sprej iii antikoroziono sredstvo • Mast iii vazelin . akumulator od 50 Ah (amper/casova). Akumulatori se cene prema ponasanju prilikorn startovanja rnotora po hladnom vremenu.-i I ! . Ovo znaC! da ee za isti motor mozda biti potreban akumulator sa 2.zamena K ada kupujete nov akumulator. akumulal:ori se testo mogu kupiti jeftinije na rasprodajama.· . veliki akumulator maze da poveea cenu prilikom prodaje. .5 puta veClm kapacitetom od nominalnog da bi mogao da radi kada temperatura padne na -20°C.na primer. . Ako imate problema sa startovanjem po hladnom vremenu.. Cak i tada.2 V. :1 . kao sto su rerneni i cevovodi. iako je potpuno napunjen. Za motore koji imaju dodatne uredaje kao sto su upalj ac za cigarete. te niste u situaciji da birate. Provera startovanja po hladnom vremenu pokazuje jaCinu struje koju akumulator od 12 V maze da proizvede u roku ad 30 sekundi pre nego sto napon padne na 7. kupite takay Ciji je kapacitet bar isti kao kod originalnog iii onog koji menjate. osim ako ne nameravate da '!utomobil prodate u relativno bliskoj buduenosti. tj.

postoji nekoliko tip ova izmedu kojih se treba odlueiti. NajeesCi tip je napunjen iii vlaian akumulator kad koga je elektrolit prethodno naliven i koji je odmah spreman za montiranje u vozilo. odnosno nikada nije imao elektrolit u sebi. Kaleijum smanjuje kolitinu gasa koji se razvija prilikom punjenja. moiete da imate problema prilikom donosenja odluke. (ProCitajte upozorenje. u tu mesavinu ukljucuje se i antimon. Ne dopuslile da yam dode u dodir sa oCima.ljivo rukujle metalnim alatom iii produinim kablovima da ne bi dodimuli pozilivan pol akumulatora (iii metal u dodiru sa tim polom) ili SISTEM ZA STARTOVANJE neki drugi melalni dec automobila i izazvaii kralak spo. Bez obzira da Ii cete se odluCiti za potpuno zaptiven akumulator kome nije potrebno odrzavanje iii manje skup tip sa poklopeima i otvorima za nalivanje. Akumulator kome nije potrebno odriavanje Aka imate star automobil i aka ste zamenili originalne delove kao 5to su pneumatici. Uvek skinite prslenje i sal kada radite sa akumulatorima i produinim kablovima za startovanje da biste sprecili mogucnost varnicenja.. Takvi akumulatori na poklopcu nemaju cepove i otvore za nalivanje. i ako niste strucnjak. Umesto uobicajenog e1ektrolita. To je jedna od koristi koje tdiste auto-delova moze da ponudi svojim potrosa6ma. Akumulalor proizvodi gas koji je zapaljiv i eksplozivan. Ova teenost se prodaje uz akumulator u plastienoj kantiei.Osim velicine i kapaeiteta akumulatora. ode/om iii obojenim povrsinama. imajte u vidu da postoje razni tipovi akumulatora kojima ne treba oddavanje. lake je akurnulator apsolutno »svez«. verovatno vozite automobil koji je iz vise razloga balji nego sto je bio kao nov. Nikada ne dri. Glavna prednost je to sto mil nikada nije potrebno dodavanje vode. Pai.ile akumulalor blizu otvorenog p'lamena iii eleklriene varniee. Bolje prodavniee auto-del ova nude zaptivene akumulatore kojima nije potrebno odrzavanje. amortizerl i prigusivaci najboljim koj·e ste nasli. ali jos uvek na poklopeu imaju cepove i otvore za nalivanje. Upozorenje: tdnost u akumulatoru je kiselina sa korozivnim dejstvom.) Sve eelije treba da napunite do vrha ploca. Dobar primer za ovo je akumulator kome nije potrebno odrhvanje i koji treba uzeti u razmatranje kada dode vreme da zamenite svoj akumulator. Meautim. u svakom slucaju dobicetebolji akumula tor od onoga koji je bio ugraden u vas stariji . Postoje akumulatori koji ne traze odriavanje. punjenje predstavlja problem. a koji se koriste u novijim tipovima automobila. koiom. U suvosarzirani akumulator mora da se nalije elektrolit pre nego sto se montira. a odsustvo antimona eliminise potrebu za dodavanjem vode. Odmah dobro isperile vodom mesto na koje je prsnula Idnost.

OCistite okvir za pricvrscivanje rastvorom sode bikarbone i vode.isclinu_ Aka yam udc II oko. klemama kablova i na samoj kutiji znatno smanjena.e skinuli..model automobila. ! L::ablovi sp J. 1 --------------------------. Ako na osnovu uputstava iz odeljka »Ispitivanje akumulatora« zakljutite da akumulator treba zameniti. Traka za drianje akumulatora ee yam olaksati taj posao. nije na odmet da ipak s vremena na vreme oCistite akumulator zbog toga 5tO maze dati do talozenja drugih zagadivaca. Posao ee yam iCi brie ako ga blagovremeno planirate. Izvadite stari akumulator iz automobila. . Kada resite da 110 /cjGc l OE-3 I lspitivanje sa hidrometrom yam moze reCi da Ii je akumuJator dovoijno napunjen iIi ga je pOlrebno dopuniti..0. 3. potrebno je punjenje. Skinite kleme kablova sa akumulatora kako je opisano u odeljku "Punjenje akumulatora«. Kada je »okee« tamno. Stoga je i korozija na polovirna. 4. a kada je »okee« providno iii 5vet1. to se radi na sledeCi naCin: 1. Montirajte nov akumulator posto ste proverili .to da radite podmaiite vijke uljem da bi se lak. 2.. Ne bi bilo lose da taj okvir posle tiseenja i susenja obojite bilo kojom antikorozionom bojom da biste usporili dalju koroziju.:-ni za iste polove kao na starom .JlOru sadrii I. vee ga obavezno zamenite. ne pokusavajte da punite akumulator kome nije potrebno odriavanje. punio. slepen napunjenosti je dobar. vee se one utvrduje pregledom pokazivaca . Kada je »okee« na pokazivacu zeleno. moida eete morati malo da nagnete akumulator na jednu i na drugu stranu da biste videli zelenu boju ako se slueajno oko pokazivaea nakupe mehuriCi gasa. Ukoliko je to slueaj. bar nekoliko sati pre nego sto poenete. Skinite kljueem vijke na ramu koji prievrSeuju akumulator za automobil. zamenite akumulator. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. Posto nap unite akumulator kame ne treba odrzavanje zato sto je na osnovu pokazivaca to trebalo utiniti. smesta gil isperi!c vadom. Zbog toga sto su zaptiveIii. Medutim. nivo elektrolita je suvise nizak da hi se 109 SISTEM ZA STARTOVANJE Teenast U dkumul. akumulatori kojima nije potrebno odriavanje nemaju cepove i otvore za proveru stanja napunjenosti pomoeu hidrometra. Jedno od preimuestava svih akumulatora kojima nije potrebno odriavanje jeste da se u njima nagomilava veoma malo kiseline iii se liOpste ne nagomilava.

Ako je u pitanju standardan akumulator. avo cak moze da izazove i po7. NajoCiglednija je mogucnost da akun. 111 SISTEM ZA STARTOVANJE Zamena elektroDokretaca i • automata elektropokretaca Z amena elektropokretaca (aniasera) i automata elektropokretaca nije mnogo teska ako ste spremni da se podvucete ispod automobila i izvucete napolje motor teiak oko 5 kilograma.---! 1-SISTEM ZA STARTOVANJE tor moze brze da propadne..ulator ispadne iz nosaca prilikom iznenadnog . Ne sarno sto postoji opasnost da se razbije kutija. a dovoljan maze da bude i vazelin. Kadgod zamenjujete akumulator iIi Cistite polove na akumulatoru. Drugi je taj sto mpropisno ugraden akumulaIi -'. To maze brzo da se uradi silikonskim sprejom.ovi automobila imaju sistem sa pozitl!nim uzemljenjem kod koga je pozitivan kabl prikljucen za masu. Pogresno montiranje akumulatora maze da bude opasno iz nekolikl razloga. avo ee naravno unistiti jednu iii nekoliko eeIija. Moze da se kupi dobar remontovan iii polovan elektropokretac mnogo· jeftinije nego sto bi . ' 5."kog potresa. Ti poklop ® \ K!eme sa koji se nalaze 'sa bocne strane akumu!atora skidaju se tako sto se olabavi sestougaona navrtka (1).. ali je efikasnije primeniti posebno antikoroziono sredstvo koje se na metal nanosi cetkorn. obav.. Obavezno proverite da Ii je nOV akumulator posle nameStanja potpuno napunjen. To sredstvo se nabavlja u prodavnicama auto:delova. usteda ce biti znatna. Ako je akumulatoru potrebno punjenje. S obzirom na cenu zamene elektropokretaca u veCini servisnih stanica. proverite to hidrometrom.'-IffiO stan]I ivozni tip. Ic. vee moze da se osteti i unutrasnjost akumulatora sto maze da prouzrokuje kratak spoj. Moze se naneti i debe a sloj masti. Zaptivna kapica (2) stili kontakt cd prasine i musti. 'legativan pol je u veCini slucajeva ko]i J 'mljen za blok motora iii ram.dr:rn.ezno premazite antikorozionim sredstvom spojeve kablova i polova. pogledajte uputstva u odeljku "Punjenje akumulatora«.1. Mnogi noviji tipovi akumulatora sa bocno postavljenim polovima imaju zastitne poklopce na polovima koji ih stite od korozije.ar. ).

Kada se kontakt-kljuc obrne da pokrene motor. a ne pakrece zamajac. Pogonski zupcanik elektropokretaca pokrece zamajac. koji se zupcanik elektropokretaca spaja sa zamajcern . Na vozilima sa zadnjim pogonom. elektricna struja 1Z akumulatora dolazi u automat elektropokretaca. Otkrivanje kvara kod elektropokretaca Ako se radiliea normal no obrce kada okrenete kontakt-kljuc ali motor ne moze da zapocne sa radom. Ovim se stavljaju u pagon unutrasnji delovi motora i On poCinje da radi (sistemi za paljenje i dovod goriva igraju podjednako vainu ulogu u startovanju ali to ce biti podrobnije objasnjeno u poglavljima posvecenim tim sistemima). Elektropokretac je smesten u blizini zamajea motora.kostao da vam u servisnoj stanici montiraju novi. Skidanje elek(ropokretaca . iIi ga pokrene sarno na trenutak. Postoje dva uobicajel1. onda je elektropokretac neispravan i treba ga zameniti. pogonski zupcanik se odvaja od zamajea i.\dilice matara. paljenje i preCiscavanje izduvnih gasova). is to kao i elektropokretac. to znaci da su automat elektropokretaca ilili pogon elektropokretaca neispravni i da ih treba zameniti. Ako elektropokretac sarno skljoene iii se pokreee veoma spOto. Elektricna struja tako6e pokrece pogonski zupcanik elektropokretaca. Ako su akumulator i kablovi ispravni.J naeina UJ. vise nije pot reb an sve do sledeceg startovanja. Kotva elektromagneta povezana je polugom koja Ala! i ma!erijal • Klinovi za tockove • Dizaliea i sigurnosna postolja • Pokretna lezaljka • Kljucevi • Klesta za akumulatore • Izvlakac za kleme • Elektropokretac • Automat elektropokretaca • Sigurnosne podloske i podloske sa ozubljenjem 112 pokrece zupcanik prema zamajcu ":1 kraju r. Cim motor poene da radi. u oba slucaja koristi se inercija da bi se pogonski zupcanik spojio sa zamajeem. prvo proverite dali su kablovi akumulatora Cisti i zategnuti. uredaj koji pretvara tu struju u mehanicki rad tako sto aktivira kotvu magneta u njemu. Na automobilima sa prednjim pogonom nalazi se ispod iIi iza matcra i pricvrscen je vijcima iIi za motor iii za menjacku kutiju. Elektropokretac sluZi za pustanje motor a u pogon.Bendiksov pagan i pogan sa uletanjem. Aka se elektropakretac akrece. elektropo kretac moze da bude smesten sa bilo koje strane motora i pricvrscen vijcima za motor. problem nije u elektropokretacu (pogledajte odeljke posvecene otkrivanju kvarava na motoru i sistemima za dovod goriva.

2. i i ' 3. pri cernu 5C pomera poluga (3) i omogucuje da pogonski zupcanik (4) pOkrene zamajac (5). obicno mora da se skine i elektropokretac da bi se doslo do automata. U svakom slucaju. ne bi trebalo da imate nikakye teskoee. ! i ~ i ~ r'" . Posebna oprema koja olaksaya zamenu ukljueuje i dizalicu.1 I ~ i ! '1 I . sem . Automat clektropokrctaca (1) je smdten na vrhu elektropokrelJCa (2). Prilikom startovanja kontakt-kljucem. Sa unutrasnjeg kuCista automat se skida lako. elektropokretac se nalazi izmedu izduvnih cevi i elemenata sistema vesanja te skidanje moze da bude komplikovano bez hidraulicne dizaliee. Ako sledite uputstva i pazljivo 1 I ~ " 1 . Parkirajte auto mobil na ravno tIe i zakocite ga ruenom kocnicom. a pokretna lezaljka ee yam omoguCiti da se lako kreeete ispod vozila.Skidanje elektropokretaca razlikuje se u zavisnosti od tipa I modela automobila. elektricna stmja poteee ka automatu dektropokretaca. dva sigurnosna postoija i pokretnu le2'aljku.. na nekim automobilima.. . Automat elektropokretaca smesten je iii na unutrasnjem delu kuCista iii na samOm elektropokretaeu. Podignite dizalicom prednji dec automobila tako da prednji toekoyi budu iznad zemlje. Stayite klinoye ispred i iza zadnjih toekava.. Dizalicom treba podiCi automobil dovoijno ad zemlje da bi se skinuo eiektropokretae. navedeni postupci za skida· nje elektropokretaca i automata elektropokretaca najcesce se primenjuju te mogu posluziti kao opste smerniee. Na primer. I :. Postoljima poduprite prednji dec automobila dok radite pod njim.-" 0-----SISTEM ZA STARTOVANJE Elektropokretac je obicno smesten na zadnjoj strani motora i pricvrscen je vijcima za motor. Elektropokretac se skida i montira na sledeCi naCin: 1. 113 pratite kako su sastavni delovi montirani. ali kada je montiran na elektropokretacu.

Kada se ukljuci mOlor. a zatim dizalicom spu'stite auto mobil na postolja. 5.vim da ih skinete. To se radi na osnovu gore datih uputstava. 4. Kljueem poskidajte sve provodnike povezane sa elektropokretacem i automat om elektropokretaca. Skinite cetkom prasinu sa elektropokretaca (zastitite oCi). pre svega americki. povucite elektropokretac i izvucite ga napolje. 2. Posto ste poduprli elektropokretae. klesta iIi izYlacak za kleme). Posto skinete ovaj prikljucak. te se"stoga mora skinuti elektropokretae da bi se zamenio automat. Ponovo poveiite kabl akumu!atora koji se prikljucuje za masu. Pre nego sto se podyucete ispod automobila da skinete elektropokretae. Skinute provodnike obelezite na neki naCin da biste bili sigurni da cete ih vratiti na ista mesta. ali nemojte sa. Kada izvadite sklop elektropokretaca i njegovog automata. iskljucite kabl za masu sa pola akumulatora (upotrebite. 1l. . ponovite postupke 6. 8.kljuc. On se obicno nalazi blizu dna iii iza motora na vozacevoj strani autornobila. Pronadite gde je smesten elektropokretac. Neki tipovi automobila.Jc nema pOlrebe vi!lc da radio a pogonski zupcanik (1) se razdvaja od zamajw (2). Napomena: proverite na elektropokretaeu da Ii je' spoj oko otvora za montiranje Cist. 114 1= 6. Upotrebljavajte sigurnosne podloske iii podloske sa ozubljenjem za povezivanje svih elektrienih kontakta. 7 i 8 obrnutim redom. 9. 7. odnosno da nema korozije iii ostataka boje. na vrhu elektropokretaca nalazi se nosae koji ga pricvrscuje za motor. Stayite postolja ispod prednjeg dela automobila da biste ga bezbedno poduprli. Na jednom kraju automata elektropokretaca nalazi se prikljucak elektropokretaca. 2. gao Napomena: ne zaboravite da .ako elektropokretac moze da se dohyati odozgo. Poduprite nekako elektropokretac da biste mogli da izdrzite njegovu tezinu koja je oko 5 kilograma. skinite vijke.zamenite staTu oprugu u magnetnom jezgru novom koja se dobija uz nov automat. postupite na sledeCi naCin: l. 3 i 4 obrnutim redom i ukljuCite motor da biste proverili da Ii elektropokretac normalno fadi. Da biste montirali elektropokretac. Pogresno povezani provodnici mogu da izazovu ozbiljne probleme u elektricnoj instalaciji. okrenite automat i skinite. Spustite auto mobil tako sto cete ponovlll postupke 1. deklropokrel. Skinite dva vijka koja pricvrscuju automat elektropokretaca. imaju automat elektropokretaea smesten na elektropokretacu. Taj no sac mora da se skine pre nego sto se elektropokretae izvuce napolje. Napomena: na nekim tipovima automobila. 10. Olabavite vijke za pricvrsCivanje elektropokretaca.

Prema vee datim uputstvima. kao i potrebni prekidaei elektrieni provodnici. Montirajte novi automat elektropokretaca na mesto na kame se nalazio stari. Posto je skoro polovina svih teskoca u vezi sa automobilom povezana sa elektrienom instalacijom. potrebno je sto bolje shvatiti njenu funkdju i nautiti kako se vrse osnovne popravke na sistemu za punjenje. panovo montirajte sklop elektropokretaca i automata elektropokretaea. 4. Karla . Panova povezite provodnike koriste6 na svim kontaktima podloske sa ozubljenjem iIi sigurnosne podloske. Skinite kabl sa negativnog pola akumulatora. 5. kada motor poene da radi. (3) eleklropokretac i (4) indukcioni kalcm. obeleiite provodnike tako da ih mOlelc panovo povezati sa novim. I . Obezbedite sve elektricne kontakte pomocu. alternator. (2) namotaje automata dcktropokretaca.. Proverite da Ii opruga dobro naleie na kotvu.3. Montirajte nov automat tako sto cete ponoviti postupke 1 i 2 obrnutim redom. SISTEM ZA PUNJENJE K ao sto je reeeno u prethodnom poglavlju. Skinite vijke za pricvrsCivanje. 115 SISTEM ZA STARTOVANJE 116 Tipicni prikljucci na umomatu elcktropokretacil ukljucuju (1) kontakt za akumulator. Osnovni delovi sistema za punjenje Sil akumulator. sigurnosnih podloski i podloski sa ozubljenjem. Automat elektropokretaca montiran na unutrasnjem delu kuCista skida se na sledeCi naCin: l. 5. !skljuCite sve kontakte na automatu elektropokretaca.:amenjujete autOmat elektropokretaca. generator jednosmerne stmje (dinamo) zamenjen je alternatorom koji moze da proizvede znatno vecu kolitinu elektricne energije pri malom broju . Ne zaboravite da ih obeleiite prilikom ponovnog povezivanja da ne biste pogresi!i. elektricnu energiju proizvodi alternator. akumulator obezbeduje poeetnu elektrienu energiju za startovanje motcra. Meautim. Zbog sve veceg broja potrosaea elektricne energije u savremenim tipovima automobila. Ponovo povel:ite akumulatorski kabl za negativan pol. CD / Detaljni opis akumulatora nalazi se u poglavlju »Sistem za startovanje«. 2. Neki tipovi uvoznih automobila imaju automat elektropokretaca ugraden neposredno u elektropokretae koji moze da promeni sarno neko ko je upoznat sa ovim sklopom elektropokretaca i automata elektropokretaca. 6. regulator napona (regler). 4. 3.

' . On abieno ima cetiri polozaja: »neutralan«. (2) razvodna kutija. Na donjem delu nalaze se pljosnati metalni kontakti iii prikljuene stezaljke. . regulator napona smesten je u samom alternatoru. klima-uredaj. Osnovni delay! sistema za punjenje: (1) akumulator. Svi delovi sistema za punjenje pavezani su elektricnim provoctnicima. (3) prikljucak za akumulator i (4) pdkljucak za mu su. duzine i preseka. alternator takode vraea elektrienu energiju u' akumulator gde se skladisti. kasgtofon. 118 Ii . brisaCi vetrobrana. a pokrece ga pogonski femen vezan za kaisnik radilice koji okrece i ventjlator.. Na slid su prikazani prikljutci altcrnaloru: {ll prikljucak za pobudu. (5) kontrolna lamps i (6) glavni prckidac (kontakt-kljuc). (4) napoDski regulator. kontrolna lam pica sluii kao upozorenje na tabli sa instrumentima daje doslo do nekog problema u sistemu za punjenje.i >. Alternator je smesten na prednjem delu motcra. zakljucen« i »pokretanje motora«.obrtaja motora. kvadratnog iIi pravougaonog preseka. kontrolna lampiea za pokazivanjestepena napunjenosti i elektrieni provodniei. Kod nekih sistema za punjenje. elektrieni provodnici su razliCitih tipava i preseka. . Treba zapamtiti da akumulator ne proizvodi elektricnu energiju vee je sarno skladisti. Ostali delovi sistema za punjenje su glavni prekidae. Prema nameni.. 117 SISTEM ZA PUNJENJE Regulator napona regulise koliCinu elektriene encrgije koju proizvodi On sprecava da iz alternatora poteee suvise velika koliCina struje u akumulator sto bi mogio da izazove pregorevanje svih elektrienih uredaja u autmobilu.. sirena. Kada zasvetli. »potrosaCi pod naponoffi«. Glavni prekidae regulise protok elektriene energije. (3) aiternalOr. tako da pravilno rade kada je motor u pogonu. Regulator je najeesce montiran na alternatoru iii blizu njega. Stoga treba voditi raeuna da se stari provodniei zamenjuju onima istog tipa. radio. (2) prikljutak za rdej. Regulator napona obieno je srebme iIi erne boje. Svrha sistema za punjenje je odriavanje napunjenosti akumulatora i napajanje elektrienom energijom drugih potrosaca kao sto Sli svetla.. SIFt? Zamena pogonskog remena· . Osim sto snabdeva elektrienom energijam motor i druge uredaje na elektricni pogon. uredaj za dizanje i spustanje prozora i drugo.

prednja svetla ce biti bleda dok motor radi u praznom hodu.alternatora Ala! i materijal e Uredaj za ispitivanje remena • Kljueevi • Poluga • Pogonski remen M ale teskoee sa sistemom za punjenje mogu postepeno da postaju sve vece. Prepunjenost akumulatora ogleda se u stalnoj potrebi za dodavanjem vode. Ako je akumulator dobro napunjen i ako je ispravan. Zamena se preporucuje posle wake In godine. Stoga navodimo simptome koji ukazuju da sis tern ne funkeionise ispravno. obicno traju 3 godine. suvise zategnut iii neispravan pogonski remen. posta vizuein. Ako se odmah nesto ne preduzme. Bez obzira da Ii vas automobil na tabli sa instrumentima ima kontro]nu lampicu iii am permetar. Prepunjen akumulator najcesce je znak da treba obratiti paznju na sistem za punjenje. (1) odvajanje slojeva. a akumulator ce staIn a otkazivati. Pogonski remen koji je suvise zategnut. J edan od najeesCih uzro1:a otkazivanja sistema za punjenje je labav. iii ako je glavni prekidae iskljucen. provera ne mora dll otkrije defekte. moze da osteti lezajeve alternatora i da optereti leZajeve pumpe Za vodu. Ako je upaljeno crvenO svetlo upozorenja za nedovoljan napon alternatora ili visoku temperaturu matora. to znaCi da pogonski remen proklizava iii da je iskidan. (Ako ovo nije u pitanju.:Hopljenost u!j em i (5) prskoline. proizvoditi dovoljno elektricne energije za punjenje akumulatora. proCitajte odeljak »rspitivanje alternatora i regulatora napona«). akumulator moze ozbiljno da se osteti. kao veCina gumenih delova.a. (1) poderotine.ce da proklizava zbog cega alternator nece SISTEM ZA PUNJENJE Svaki od sledcCih defckata 1na6 da femen treba zameniti. nedovoljno napunjen iii prazan. onda u sistemu za paljenje postoji kvar. (3) usijanost. Podjednako ozbiljan problem moie da predstavlja i nedovoljno napunjen akumulatoL Znaei su sporo okretanje radiliee motora i bleda prednja svetla. (4) lI. Kada se na tabli sa instrumentima pojavi erveno svetlo upozorenja za nedovoIjan napon alternatora. Na ampermetru se oCitava da Ii je akumulator prepunjen. on . Kontrolna lampica se pali sarno kada je glavni prekidac ukljucen dok motor ne radio Ako zasvetli dok motor radi. treba proveriti pogonski remen i regulator napona. Pogonski remeni. Ako je pogonski remen labav. . oba uredaja ee signalizirati pocetak problema. Mnogi pazljivi vlasniei automobila zamenjuju pogonski remen svake tri go dine da bi jzbegji probleme i ostecenja elektriene instalaeije. Zvuk koji proizvodi labav .

s. I' I -----SISTEM ZA PUNJENJE O"aj zmijoliki pogonski n:men (1) pravilno 51! zatei!! pomOCil zateznog kaisnika sa oprugom (2). Podesavanje i zamena pogonskog remena alternatora vrsi se na sledec. Da bis!e zamenili remen. pogledajte u fabricki prirucnik). naCin: 1. 2. Ako remen ulegne za vise od 1-1. Pailjivo proverite koji remen se stavlja u ! I ! 'I . 119 SISTEM ZA PUNJENJE Dn biste lameni!i pogonski remen alternatora (1). klima-uredaj iii vazdusna pumpa za sistem za preCiscavanje izduvnih gasova. Neee yam biti potreban nikakav uredaj za ispitivanje remena niti neko drugo podesavanje. Remen se zatim moze. Namestite remen prema crtezu na nalepnici sa donje strane poklopea motora (ako nema nalepniee.remen jeste povremena skripa iIi kada se povecava brzina kretanja iIi broj obrtaja motora. Ako vas automobil ima druge uredaje kao sto su servoupravljac. olabavite vijak za montiranje (2) na dnu alternatora i vijak za podesavnaje (3) na vrhu.5 em. Proverite da li na pogonskom remenu ima naprslina. Pritisnite prstom pogonski remen. stvrdnutih del ova iii ulja. Ako nemate taj uredaj. iskljucite motor i stavite prst na pogonski remen na sredinu izmedu dva kaisnika. provueite poJugu (3) pored mazalice na poklopcu za oprugu (4) pokretnog poklopca na kaisniku (5). Zategnutost pogonskog remena moze da se proveri pomoeu uredaja za ispitivanje remena koji se nabavlja u prodavnicama auto-delova. znaCi da je suvise labav i da moze da prouzrokuje probleme u sistemu za punjenje. remeni sa tih uredaja treba da se olabave iii skinu da bi se obezbedio pristup pogonskom remenu alternatora. Gumite polugu nadole da his!c podigli .delova motora) skidaju se pomoeu velikog odvijaca iii po luge da bi se smanjila sila zatezanja na kaisniku. Tipican remen alternatora obuhvata kaisnik pumpe za vodu (4) i kaisnik radi!ice mownl (5). Povueite alternator u praveu ventilatora tek toliko da se olabavi pogonski remen. Olabavite kljucem vijak za prievrsCivanje alternatora koji se nalazina dnu alternatora i vijak za podesavanje koji se nalazi na vrhu. Ako je natopljen uljem pogonski remen moze da izgleda zategnuto ali da i dalje proklizava i sprecava punjenje akumulatora.. Napomena: 120 vijugavi pogonski remeni koji se mogu naCi kod nekih motora (jedan jedini remen sluzi za pogon svih uredaja .kinuti i zameniti.

Zategnite remen tako sto cete polugom pome· riti alternator od ventilatora.zatezni kaiSnik. stoga prvo to uradite. 121 STSTEMZApUNJENJE [. Zatim cvrsto pritegnite vijke za pricvrsCivanje i podesavanje alternatora. Ispitivanje alternatora i naf)ona (reglera) Alai i malerijal • Hidrometar • Kljucevi • Klesta za akumulatore • Izvlakac za kleme • Produzni kabl • Voltmetar • Odvijae • Papir za glacanje (»smirgla«) A ko se kontrolna lampa alternatora upaIi dok vozite automobil. 6. Zatim pritegnilc vijak Z3 montiranje alteramora (3) i vijak za podesavanje (4). remen ne bi trcbala da ima ugib Yeti od 1. Skinite stari pogonski remen sa kaisnika. Nekoliko nedelja posle namestanja novog pogonskog remena treba panovo proveriti njegovu zategnutost. Nemojte ga seCi da bi ste ga skinuli ako vee nemate odgovarajuCi novi remen. Ukljueite motor 1 proverite da Ii su remeni centrirani ida Ii pravilno rade. Pogonski remen je lako proveriti. Kada je pravilno zategnut. koristete polugu (1) za odvajanje allernatora (2) ad ventilatora. postupite pre rna uputstvima datim u odeljku "Zamena pogonskog remena altern atora«. Pre nego sto poenete da ispitujete alternator. kada sredinu remena pritisnete prstom. 4. Ne pokusavajte da pomocu odvijaca montirate novi remen prebaeivanjem preko kaisnika da se ne bi istegao. Podesite zategnutost remena da ugib ne bude veCi od 1-1. pazite da kupite remen odgovarajuce veliCine. Ako ga je potrebno zameniti iIi zategnuti. akumulator mora da bude potpuno napunjen. Kada u prodavnici auto-del ova kupujete nov pogonski remen.5--2 em . to obicno moze da znaei da alternator ne salje dovoljno elektriene energije u akumulator iIi da je pogonski remen labav iIi otkinut. 5. Napomena: ako treba zameniti i druge pocnite sa onim koji je najblizi bloku motora.5 em Da biste zateg!i nov pogonski remen. . koji zleb tako da mozete da ih vratite na svoJe mesto. novi pogonski remeni mogu da se istegnu izvesna vreme posle nameStanja. 3. Montirajte nov pogonski remen alternatora preko odgovarajuCih kaisnika.

nap on posta ste ga toliko gurnuli. 1. Iskljucite kontakt pobude alternator a tako sto cete izvuCi utikac iii skinuti navrtku malim kljucern . moracete da ga dopunite kao sto je objasnjeno u poglaviju »Sistem za srartovanje«. Sa zadnje strane alternatora nalazi se otvor U obliku slova »D« koji sluii za ispitivanje ukupne snage alternatora. Kleme sa akumulatora koji imaju bocno postavljene polove skidaju se tako sto se prvo kljucem odvrne vijak sa klerne.• Ovaj kontakt je obicno obelezen slovorn »F" na kucistu alternatora. Standardne klerne mogu da se skinu tako sto se kljucem olabavi vijak na klemi. moracete sami da pronadete kontakt pobude na osnovu prirucnika za vas autornobil.\ 'I i Upozorenje: nemojte gurnut. bolje prepustite posao elektro-mehaniearu da ne biste izazvaIi kratak spoj iIi ostetili skupe delove. Aka se na voltmetru ne moie oatat. 2. Ako yam neSto u uputstvima nije jasno. Ispitivanje izlazne snage alternatora pokazace da Ii alternator snabdeva akumulator elektricnom energijom. Dublje uvlacenje advijaca maze da OSler. Ispitivanje alternatora nije tesko. Navedeni Sll osnovni postupci za proveru izlazne snage alternatora. Napomena: ako nemate dovoljno iskustva sa radom na elektrienoj instalaeiji u automobilu. . Ukljucite motor. Izvlakac za klerne olaksava skidanje kleme sa pola. proverite pokazivae stanja napunjenosti na zaptivenom akumulatoru kome nije potrebno odrzavanje. Voltmetar rneri nap on u elektricnom kolu. Ako ne postoji oznaka. Kada je akumulator poptuno napunjen moze da se obavi ispitivanje izlazne snage alternatora. Potrebno je sarno pravilno spojiti voltmetar sa elektricnom instalaeijom u automobilu i oeitati rezultat. glavne delove alternatara.jac u otvor dublje ad 2 em.122 Prove rite pomocu hidrometra step en napunjenosti standardnog akumulatora. Na taj nai'in premosticete regulator koji se nalazi unutra te bi stoga napon trebalo da pocne da raste. ispitivanje izlazne snage alternatora moze se obaviti i bez iskljueivanja kontakta. Ako nije potpuno napunjen. znaCi da alternator mie ispravan iii da uzemljenje nije dobra. Skinite klemu sa negativnog pola akumulatora (kod sistema sa pozitivnim uzernljenjern skinite prvo klemu sa pozitivnog pola). Napomena: kod nekih tipova vozila. . Kleme sa oprugom skidaju se klestima kojima se obuhvate krajevi klerne. pailjivo sledite uputstva i budite veoma obazrivi. odv. pazljivo uvucite mali odvijac (oko 1 em) u otvor i poveiite odvijac sa pokretnim metalnim poklopcem i kuCistem alternatora. Ono ce takode pokazati da Ii je neispravan alternator iIi regulator napona.

proverite da li je njom pokriven ceo sklop ili sarno regulator. Kada je akumulator potpuno napunjen. Upozorenje: pazite prilikom ispitivanja da napon ne bude iznad 15 volti da ne bi ostetio alternator iIi neld dec elektricne instalacije. Prepunjenost akumulatora je jedan od najcesdh problema koji nastaju usled neispraynog regulatora napona.. 4. Ako je akumulator nedovoljno napunjen. . OCistite papirom za glabnje povrsIllu oko zavrtanja na regulatoru i mesta na karoseriji gde je montiran. Ako napon ne poene da raste ni posle nekoliko minuta. 5. moida ce biti potrebno da minutdva ubrzate rad motora nesto iznad praznog hoda da bi napon u akumulatoru porastao.. neispravan je regulator i treba gazarrteniti. 10. problem je po svemu sudeci izazvao alternator. Time' ste prekinuli vezu izmedu regulatora i sistema za punjenje i omoguCili altematoru da napaja punim kapaeitetom. Po novo spo]te negativan kabl sa polom akumulatora . a emu sa farnam alternatora kao masom. 7. Ako morate stalno da doliYate yodu u akumulator. 3.---SISTEM ZA PUNJENJE pobude. OCitajte rezultat na voltmetru. iIi ako je napon visi od IS yolti kada je automobil na praznom hodu.14 volti na praznom hodu motora. znaci da je akumulator prepunjen. probajte da obavite sledece ispitivanje: 8. Ako je akumulator ispravan. rezultat treba da je oko. iskljuCite kontakt pobude ahcrantora (1). Ako napon poene da raste. Stoga treba dobro proyeriti prvo akumulator. 9. Pre nego SIO obavite ispitivanje iziazllc snage alternatora pomocu vottmctra. Spojite jedan kraj produznog kabla za kontakt ------. 124 Neispravan akumulator takode moie da dove de do prepunjenosti. spojite drugi kraj produinog kabla sa prikljuckom za akumu!ator na alternatoru (4) 123 SISTEM ZA PUNJENJE 6.ervenu lieu za prikljucak »BAT« na altematoru. .Ako yam je auto mobil pod garaneijom. pa tek and a os tale delove sistema za punjenje. Spojite drugi kraj produznog kabla na prikljucak za akumulator na aiternatoru oznacen sa })BAT«. Zatim spojite jedan kraj produinog kabJa (2) za komakt pobude nu alternatoru (3). Skinite zavrtnje koji prievrscuju regulator napona. Spojite provodnike voltmetra . a ispitivanje izlazne snage alternatora pokazuje da je regulator napona neispravan. Pronadite regulator naporia. IskljuCite sve uredaje u automobilu i ukljuCite motor. ._--------. • .

regulator napona i kabl akumulatora prikljucen za maSll. izvucite ga iz automo- . Ponovite postupke 1-5 obrnutim redosledom da biste iskljuCili voltmetar. svella su veoma bleda na praznom hodu. Uvucite odvijac na vge ad 2 em u kontrolni olvOr U obiiku slova D. problem moze da bude prouzrokovan regulatorom napona iIi alternatorom. pregledaJi pogonske remene i utvrdili da na kaisnicima nema prepreka iIi bocnog zazora. ako sumnjate da je neispravan. i II ii I . a akumulator stalno otkazuje. Ako ste proverili prikljucke akumulatora.11. Vrh odvijata treba da budc uzemljen za pokre!ni metalni poklopac i kuCistc niternalOra kako bi sc prcmostio naponski regulator. ispitivanje izlazne snage al\ernalora moze se obaviti bez iSkljuCivanja konlilkla.' 12. Ponovo montirajte regulator i ukljueite motor da proverite da Ii se napon smanjuje pri normalnom punjenju.f = 1. a ukljuCili alternator. Ako nikada niste radili sa elektricnom instalacijom u automobilu i nemate nikoga ko bi yam pomogao. obavili ispitivanje hidrometrom iIi na neki drugi naein proverili stepen napunjenosti akumulatora. i . Ako i dalje dolazi do prekomernog punjenja. kada se jed nom nauCi i ta popravka 5e jednostavna. Kod nekih lipava automobila. Zamena alternatora i regulatora napona (regtera) Alat i materijal • Kljueevi • Klesta za akumulatore • Izvlakae za kleme • Poluga • Odvijac • Alternator • Regulator napona (regler) S ledeCi simptomi neispravnog regulatora napona i alternatora su opsti znaci problema sa elektricnom instalacijom: crvena lampa upozorenja nedovoljnog napona alternatora na tabli sa instrumentima ostaje upaljena posle startovanja (iIi ampermetar pokazuje niske vrednosti). bilo bi bolje da popravku ovih 'delova prepustite strucnjaku. SISTEM ZA PUNJENJE Zamena alternatora Alternator u stvari nije tesko zamenili. Stoga. montirajte novi regulator napona kako je objasnjeno u sledecem odeljku. Medutim.

vratite ga na mesta ili stavite novi taka sto cete ponoviti postupke 1-5 obrnutim redosledom. Napomena: kod mnogih novih modela automobila. Alternator se skid a i zamenjuje na sledeCi nacin: 1. to u stvari otklanja moguenost da stari regulator izazove kvar novog alternatara.5 em.bila i odnesite ga u prodavnicu autodelova iIi servisnu stanicu gde vam se moze izvrsiti detaljna provera. Pogonski remen mora dobra da se zategne kada se vrati na svoje mesta. Pomerite alternator da se remen olabavi. 7. 126 Ovaj zmijoliki pogonski remen shlzi za pagan svib uredaja i pravilno ~ zatei. Posle detaljne provere alternatora. Nemojte koristiti cekic iIi polugu za skidanje kleme sa pol a da ne biste ostetili kutiju akumulatora. (1) kontakt pobude (»F«) (3) prikljucak za akumulator (»BAT«) (2) prikljuCllk rdeja (4) prikljueak zn . Stavite remen na kaisnike.nasu (»GRD«) 125 SISTEM ZA PUNJENJE 3. Odvrnite kljucem vijke za pricvrsCivanje alternatora. Skinite klemu sa pola pomocu izvlakaca za kleme ako se klema ne moze skinuti rukom. IskljuCite provodnike koji su spojeni sa alternatorom. Olabavite kljueem vijak na klemi. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. DC bi t r e ~ balo da se ugiba vise od 1-1.e pomocu zatewog kaisnika sa oprugom. klestima stisnite krajeve i izvadite je. Na kraju pritegnite vijke za pricvrsCivanje. a zatim ga skinite sa kaisnika. a zatim pomoeu po luge pogurajte alternator dalje od ventilatora sve'dok remen ne bude zategnut. Zamena regnlatora napona (reglera) Montiranje novog regulatora napona pozeljno je prilikom svake zamene alternatora. lako vam se Cini da je nepotrebno. Zapamtite i obeleiite njihova mesta taka da se ne zbunite kada bude potrebno da ih po novo prikljucujete. Pritisnite srerJinu remena prstom. 6. Zamena ovog tipa regulator a je posao koji treba prepustiti strucnjaku. skinite klemu sa negativnog pol a akumuiatora (odnosno klemu sa pozitivnog pola ako se na vasem automobilu nalazL -sis tern sa pozitivnim uzemljenjem). Izvucite vijke za pricvrsCivanje i alternator iz automobila. regulator napona se nalazi u alternatoru. 5. kablovi-6e mogu skinuti tako sto se mali sestougaoni vijak olabavi i odvije sa akumulatora. dok se regulator napona koji se nalazi spolja zamenjuje na sledeCi naCin: Upozorenje: kabl akumulatora koji je spojen sa masom mora da se iskljui'i prema vee datim uput- . Ima ih obicno dva: jedan koji pricvrscuje alternator za blok motora i jedan na vrhu za podesavanje. 2. Ako imate klemu sa oprugom. Kod akumulatora koji imaju boeno postavljene polove. 4.

izvesna kolicina toplote potrebna je U tipitnom sistcmu za hiadcnje motora sa teenosCu. Napomena: neki modeli automobila imaju kontakt sa cepom koji kada se rastavi iSkljucuje ceo regulator napona. 4.hladenjem vazduhom i hladenjem vodom. venti! koji reaguje na toplotu. teenost za hladenje sc pumpa tako cia kruii od hladnjaka koji se nalazj u prednjern delu automobila. 3. Pronadite regulator napona. Temperatura se regulise na dva naCina . Ventilator koji se direktno pokrece ad stnme motom usisava hladan vazduh kroz hladnjak. za zagrevanje smese vazduha i goriva radi boljeg sagorevanja u cilindrima. motor bi za nekoliko minuta bio unisten od sopstvene toplote. 2. Znacaj regulisanja temperature najbolje se uocava po neravnomernom radu hladnog motora. Skinile provodnike sa regulatora napona posto ste !h prethodno obe/eiil! i zapamtili njihov raspored. Sistem za hladenje odriava motor na optimaJnoj temperaturi.stvima. I I ! "l i-= SISTEM ZA HLADENJE M otor sa unutrasnjim sagorevanjem koji pokreee skoro sve automobile radi na principu »unutrasnjeg sagorevanja«. Prilikom nja smese vazduha i goriva u motoru razvija se velika Joplota . dok na vrhu klipova mogu da budu oko 300 0c. NajcesCi su sistemi za hladenje vodom. temperature u cilindrima mogu da dostignu cak 2000 °C. S druge strane. Blok motora koji se hladi vodom supalj je oko cilindara. prolazi kroz u bloku motora. Termostat. Skinite odvijacem sve zavrtnje koji ga pricvrScuju. Teenost za hladenje se zatim vraca u blok motara gde preuzima • toplotu od cilindara i odvodi je u hladnjak. 127 SISTEM ZA HLAf>ENJE Tipican elektricni ventilator montiran na hladnjaku aktivira se pomoCu prekidaca koji reaguje nn prornenu tempemture {cenosli za hladenje.dovoljna da za 10 minuta istopi blok motora teiak 50 kilograma. Skinite regulator napona sa nosaca. Kontakt je napravljen tako da obezbedi tacan polari!e! prilikom priklju tivanja. Spojite sve provodnike na propisan nacin. prati . jezgro grejaca i vraca se nazad u hladnjak. Pri normalnoj brzini. Taj prostor ispunjen je tecnoscu za hladenje koja okruzuje cilindre. Stavite nov regulator napona na mesto na kome se nalazio stari i pritegnite zavrtnje. 1. 5. Za svaki automobilski motor postoji optimal an raspon temperature pri kojoj najbolje radio Bez efikasnog sistema za hladenje.

sistema za hladenje su: . ventilator usisava spoljasnji vazduh koji prolazi kroz hladnjak i rashladuje teenost za hladenje. Spajnica ventilatora smanjuje nepotrebno opterecenje matOTa i doprinosi stednji goriva. i 1 .. Termostat se otvara i zatvara prema promeni temperature teenosti za hladenje do. elektrieni ventilator koristi se za . Medutim. otporna je i na 128 koroziju. remena i eventualno poklopca hladnjaka iIi termostata. U stvari. cevi hladnjaka i pumpi . kao i u slueajevima kada je motor hladan iIi kada se automobil dovoljno brzo kreee da dovoljno vazduha prolazi kroz hladnjak. nijedan antifriz ipak nije vecan s obzirom da se aditivi trose. ~ 1. Hladnjak Iiei na saee i sastoji se od tankih cevi i rebara. Uz odgovarajuce odrZavanje. Na praznom hodu iIi pri maloj brzini kretanja. Na nekim tipovima vozila ventilator je montiran na spojnici koja mu omogucava da se okrece manjom brzinom iIi da se slObodno okrece kada nije potrebno maksirr. Na automobilima sa prednjim pogonom i poprecno postavIjenim motorom.koje dolazi usled promena uslova voznje i vremenskih prilika. suvise lako isparava i moze da ima koroziono dejstvo. U rastvoru sa vodom (1: 1) antifriz izdrzava temperature od -40 "C do l30 "C. U poeetku se kao teenost za hladenje motora koristila obiena voda. Antifriz se sastoji od etilen-glikola i aditiva kao sto su sredstva za spreeavanje korozije i inazivo. VENTILATOR SA SPOJNICOM. VENTILATOR.alno hladenje. S obzirom da alkohol snizava taeku kljucanja od 100 "C na 78 "C i isparava. Savremeni sistemi za hladenje sa trajnim antifrizom radeveoma dobro i stoga im se obieno obraca malo paznje. vazno je da teenost za hladenje u sistemu bude cista i da svi delovi rade pravilno.sto sve dovodi do pregrejavanja i trajnog ostecenja matora. Delimiean rastvor vode i metil-alkohola sprecava da se teenost za hladenje zimi smrzne. trosenje cevovoda.strujanje teenosti i odreduje temperaturu motora. HLADNJAK. Vrela teenost za hladenje teee kroz cevi i hladi se vazduhom koji struji oko cevi i rebara. sis tern za hladenje moze da traje godinama. ELEKTRICNI VENTILATOR. 2. Zanemarivanje sistema za hladenje moze da prouzrokuje curenje iz spojeva na bloku motora. najbolje resenje predstavlja trajni antifriz. a ako se dodaju i sredstva za spreeavanje korozije. obicna voda nije pogodna stoga sto se smrzava. kao sto su zamena creva. Medutim. Delov. 3. 4.

8. Obavezno kupite kvalitetan' antifriz. Teenost za hladenje. TECNOST ZA HLADENJE. I hladnj"k i grejae imaju po dva ereva. Najcescese koriste obujmice sa vijkom i obujmice sa oprugom. Poklopac sa ventilom za reaulisanje pritiska regulise pritisak u sistemu za hladenje. Napomena: neki automobili imaju unutrasnji obrlazni kanal ugraden u pumpu za vodu. onaj koji saidri etilenglikol i sredstvo za spreeavanje korozije. UREDAJI ZA RECIRKULACIJU TECNOSTI ZA HLADENJE. Pumpa tada panovo salje teenost kroz motor preko obilaznog voda hladnjaka. Ako proklizava iIi se pokida. a kod obujmica sa oprugom krajevi moraju da se pritegnu kleStima da bi se obujmica skinula iIi montirala. po hladnom vremenu iIi laganoj voznji. POKLOPAC HLADNJAKA. Obilazno crevo omogucava da teenost za hladenje ne prolazi kroz sistem za hladenje kada je termostat iskljucen. Uredaj za recirkulaciju teenasti za hladenje . N a svim spojevima ereva nalaze se obujmice koje obezbeduju hermetieki spoj. Uredaji za recirkulaciju teenosti za hladenje predstavljaju dec sistema za hladenje kod veCine novijih modela automobila. PUMPA ZA VODU. Mnogi automobili takode imaju obilazno crevo hladnjaka. REMEN VENT!LATORA. Ventilator ostaje iskljueen sve dok se temperatura teenosti za hladenje ne podigne iznad 90-95 "C kada se ventilator ukljucuje i radi sve dok se temperatura tecnosti za hladenje ne spusti ispod graniene temperature u termostatu. 7. 11. Termostat odrzava rad motora na odredenoj temperaturi i eesto se.usisavanje vazduha kroz hladnjak. Pumpa za vodu odvodi teenost za hladenje kroz hladnjak (iIi kroz obilazni vod) i omogucava njeno cirkulisanje kroz blok motora i glavu cilindra. CREVA I OBUJMICE (»SELNE«). pod pritiskom kljuca na visoj temperaturi nego na normalnom pritisku. skoro zatvara. Jedno crevo sluzi za dovod teenosti za hladenje. Stoga je sis tern za hladenje predviden da radi na visokim temperaturam a pod pritiskom. Ventilator se ukljueuje i iskljueuje pomocu termostata u hladnjaku iIi bloku motora. 9. . Remen ventilatora sluii za pogon ventilatora i pumpe za vodu. kao i -------SISTEM ZA HLADENJE voda. 6. ProizvodaCi automobila preporucuju mesavinu u razmeri 1: 1 sto pruza zastitu tokom cele godine. motor ce brzopoeeti da se pregrejava. 10. a drugo za odvod. TERMOSTAT. Teenost za hladenje u sistemu ia hladenje sastoji se od mesa vine antifriza i vode. 5. Kod abujmica sa vijkom pritezanje iii otvaranje obujniica vrsi se okretanjem vijka. KoliCina teenosti za hladenje koja prolazi kroz hladnjak regulise se pomocu termostata.

.. Ovde Sll navedene mere predastroznosti koje treba sprovesti da ne bi dosla do curenja i drugih kvarova u sistemu za hladenje vaseg automabila. Provera da Ii sistem za hladenje curi vrsi .. dovodna i odvodna creva grejaea.. 12.---. poviscni pritisak izhacuje izvesnll ko!iCinu u dodatni rezervoar .. stvara se delimican vakuum koji usisava teenost za hladenje nazad u hladnjak. Cevovodi moraju da funkcionisu po hladnom i toplom vremenu. To su gornja i donja creva hladnjaka. CEVOVODI.. Cepavi se nalaze na bloku motora i ako se tecnost za hladenje ikada smrzne.e na sledeei nacin: 1. U sistemu za hladenje postoji nekoliko creva za cirkulaciju rashladne teenosti za hladenje pod pritiskom. To su zaptivke.~ .~ . cepovi na bloku motora i regulacioni ventil grejaca. tecnost koja se siri istisnuce cepove iz bloka motora. U mnogim slucajevima.' .ima rezeTVoar koji prima visak tecnosti za hladenje tokom grejanja i sirenja. On regulise dovod i odvod teenosti za hladenje..---.SISTEM ZA HLAflENJE Urcdaj za recirkulaciju lecnosti za h!adenje. Kad3 se sistcm ohladi. Provera sistema za hladenje AlaI i materijal • Baterijska lampa ili ruena svetiljka • Malo ogled ala • Sredstvo za zaptivanje A nketa sprovedena od strane Ameriekog ministarstva saobraeaja pokazala je da je neispravan sistem za hladenje posle nestanka goriva i osteeenja pneumatika najeeSCi uzrok kvara vozila na putevima.. OSTALI DELOVI SISTEMA ZA HLADENJE. 129 . Jedan od razloga otkazivanja je i to 130 sta adrzavanje sistema za hladenje cesta previde i vozaCi i mehanicari.. dclimican vakuum usisava tccnos\ nazad u hladnjak iz dodatne pasude (desno). Detaljna provera trebalo bi da se jzvrsi svaka 3-4 meseca. NaroCito je vazno da pod nose visoke temperature zato sto su se poslednjih godina temperature u motoru dra- . Regulacioni ventil grejaea obieno se nalazi u dovodnom crevu grejaca. a na nekim automobilima postoji i obilazno crevo hladnjaka. ovo sprecava ozbiljno ostecenje motora. Kada se tcCn(lst w hladcnje zagreje. . Najbolje bi bilo da izvrsite brzu vizuelnu proveru sistema za hladenje svaki put kada podignete poklopac iskljueenog motora.posudu hludnj3k3 (leva). ~ . Posto se motor iskIjuci i ohladi. Uredaji za recirkulaciju tecnosti za hladenje mogu se nabaviti u prodavnicama auto-delova .

Ako su mekana iii se lepe_ kao krpa. nai'in: uhvatite lopatice ventilalora horizontalno i protresite ih. Ako je leiaj pumpe labav. samu pumpu za vodu. Spoljni izgled cesto maze da prevari taka da i crevo za koje nam se i'ini da je ispravno moie da proeuri iIi prsne. pogledajte pazljivo da Ii ima vlage iza kaisnika. Stoga. Jakom baterijskom lampom iIi ruenom svetiljkom proverite da teenost za hlaaenje ne euri } to naroi'ito oko krajeva ereva. 2. ereva hladnjaka i grejaea treba da su cvrsta i treba odmah da povrate prvobitni oblik. podrazumeva se stiskanje i savijanje. Opipajte ereva da proverite u kakvom je stanju guma.sta ne zaboravite da njega zamenite. Pod pipanjem creva. isto kao i kada su veoma tvrda i krta. Ne bi trebalo da bude·bocnog pomeranja ventilatora i kaisnika. Prose can vek trajanja creva iznosi oko 40. Ona je smestena o<ttpah iza kaisnika ventilatora i proverFa se n5 sledec. (Pogledajte ode:ljak »Skidanje i namestanje ereva«).. Kod automobila sa prednjim pogo nom i poprecno postavljenim motorom. zamenite sva ereva.. preCiscavanje izduvnih gasava_ Ova je povecalo temperaturu ispod poklopea motora i povecalo opterecenje ovih gumenih delova. Kada se stisnu iIi istegnu. Aka niste sigurni u kakvom su stanju cevovodi. a cesto prska. moze da do de do gubitka teenosti za hladenje u sistemu_ Da biste proverili da Ii pumpa za vodu curi.000 kilometara.000 kilometara. to znati da je labav leiaj pumpe za vodu.000 kilometara predenag puta.'. Sledec(deo sistema za hladenje koji moze da se proveri dodirom je pumpa za vodu. Aka vas 3lxtomobil ima kratko obilazno crevo blizu kuc. Prove rite eevovode kada je motor hladan da vas pritisak u sistemu za hlaaenje ne bi obmanuo.jer on podupire ventilator i njegov kaisnik. Da biste stekli iskustvo u ovome.stieno poveeale zbog komplikovanog uredaja za -------I I i lIP ! . " autO!:nobil je presao 40. Pogledajte da ereva na mestima na kojima se taru a deIove motora iIi karoserije nisu pohaba!a. ventilator nije pricvrscen za kaiSnik pumpe za vodu. naraeito ako jre u pitanju novi tip vozila Ciji motor proizvodi·vise toplote. zamenite ih. Ako osetite da je labava. Ono je vaino. ereva moraju da budu dovoljno gipka da ne popucaju pri pomeranju motora i vibracijama. . PUMPA ZA VODU. proveravajte creva u navorn automobilu pre nego sto predete 15. ali ne preteran0 da ne bi popucala.

(Pogledajte odeljak "Zamena cepova na bloku motora«).p _1 . Aka neki od njih propusta. Trajnije resenje je zamena cepa. . Posta zamena zaptivke koja propusta zahteva skidanje glave eilindra. Obicno se nalaze u seriji i imaju jedno iIi 132 . I ovoga puta treba da pogledate da Ii ima tragova tecnosti za hladenje. 4. Prosebm vck lrajanja crcva hiadnjaka je ako 40. Tu je curenje uoCljivo. cepova. pa ih treba menjati svake Iri godinc lli cesce.yojim spojevima pomocu crevnih obujrnica»kini" (3).'stoga eete morati da upotrebite malo ogledalo iIi da se podvucete ispod automobila. Ovi cepovi su sledece mesto gde moze doti do curenja.000 km. pogotovu kod automobila koji su stari vise od tTi godine_ VeCina motora ima cetiri ili viSe 131 SISTEM ZA HLAflENJE I I . CEPOVI NA BLOKU MOTORA.Postoji mali ventilacioni otvor na dnu pumpe iza kaiSnika. f c \::::. REGULACIONI VENTILI GREJACA. jedino sto moiete da ui'inite je da je zamenite posta su pumpe zaptivene i ne mogu da se popravljaju. Cesto su razlog zbog koga reenost za hladenje curio Tim ventilima se upravlja yueno iii pomocll vakuma.. Smestene su izmedu glave dlindra i bloka motora. Oni SU smesteni na bloku motora. mOle sc videti lecnost Zil hladenje mrkc koje kako curi sa ivice cepa. Neki aditivi sistema za hladenje koji se nazivaju i zaptivaci mogu da sprece opravku posta zatvaraju mesta koja ·propustaju. ZAPTIVKE NA GLA VI CILINDRA. primeticete na ivici tragove tecnosti za hladenje koja je tamne boje. Kod nekih autoSISTEM ZA HLADENJE Gornje crevo hladnjaka (I) i donic crevo hladnjaka (2) su priCvrSceni na . 3.. Ildll IbdL • • LQJ c. bolje je da posao prepustite strucnjaku ukoliko niste posebno spretni. Ove zaptivke su sledece mesto gde tecnost za hladenje maze da euri. U slucaju da propustaju (2). Ako pumpa pokazuje bilo kakve tragove curenja iz ovag ventilacionog otvora. 5. mobila to se tesko vidi. ~ \ ~ VeCina automobilskih motor" ima cetiri i\i v'lse cepova na bioku motom (l).

narobto blizu spojeva creva. . Aka ih ima. skinite ereva spojena za regulaeioni ventil grejaca i skinite venti! sa sedista. Jpak je najbolje da pusrite sistem da se okladi pre nego sto skinete poklopac rodi provere. Upozorenje: nemojte skidali poklopac hladnjaka dok je sislem zagrejan. Mozete sami da skinete hladnjak i da ga odnesete u radionicu na opravku. POKLOPAC HLADNJAKA.cioni kabl iii vakuumsko erevo. Mala slavina na dnu . (Pogledajte odeljak "Zamena hladnjaka«).. I .dva creva. Prove rite da povrsin a hladnjaka nije zacepljena pr"sinom. zamena je neophodna. Primeticete da iz ventila izlazi regulil. Ako rebra nisu dobro . Proverite pazljivL" ventil da ne propusta. To cete primetiti po zelenkastobeloj koroziji na vrhu hladnjaka iIi u njegovoj blizini. Detaljna vizuelna provera hladnjaka je veoma vaina. vruea leenosl za hladenje moie da pokulja iz olvora za sipanje i da vas opeCe. Skinite poklopac pa proverite i njega. ! I . ISPUSNA SLA VINA. Osvetlite ga jakom svetiljkom da biste proverili da bocne trake za nosenje i nosaCi nisu olabavljeni. Ako sumnjate da na povrsini hladnjaka ima prasine. HLADNJAK. Tragovi tecnosti za hladenje mogu da se uoee oko malih ventilacionih otvora sa· donje strane ventila. To eete utiniti na sledeCi natin: ispraznite ·hladnjnk. 6. 8. hladnjak moze da se pregreje jer ne moze da odaje toplotu. \ vanje mogu da pomognu izvesno vreme. Pogledajte sa unutrasnje strane da Ii ima korozije iii da nisu ispucale gumene zaptivke. Ovo sprecava ispravno funkcjonisanje poklopca. Poklopac moze da se kupi u svakoj servisnoj stanici iii prodavnici auto-delova. oduvajte je komprimovanim vazduhom. kupite onaj koji tacno odgovara vasem tipu automobila. Neki poklopci imaju podizae da bi se smanjio ovaj pritisak. Ponovite ovaj postupak obrnutim redosledom kada montirate nOv ventil koji se moie nabaviti u svakoj prodavniei auto-delova. Pogledajte da Ii ima tragova propustanja na prednjoj iIi zadnjoj strani hladnjaka. Ako yam je potreban nov poklopac. ali pre iIi posle hladnjak ce morati da se skine i popravi. Sredstva za zaptiI . Lemljeni spojevi ne mogu da se olabave i prouzrokuju odvajanje tih delova ad hladnjaka.. Olabavljena rebra (mali tanki komadi mesinga nabrani izmedu cevi hladnjaka) moraju da budu dobro pricvrSceni izmedu cevi. insektima iii otpacima jer i to smanjuje uCinak hladnjaka. sto moze da dovede do propustanja tecnosti za hladenje i pregrejavanje. 7. On je pod pritiskom i kada se poklopac skine.pricvrscena.

ukljuCite motor i pustite ga da radi na praznom hodu sa povec'anim brojem obrtaja sve Rcgu!acioni venti\ grejllc. SPOJNICA VENTILATORA. I ____________________________________ . znaCi da je spojnica neispravna i da je treba zameniti. Da biste proverili kolo elektricnog ventilator a. OpiTecnost za hlade!lje mote da procuri ako zaplivke nft gJavi cilindra (1) koja sluzi kao zaptivac izmedu gJave cilindra (2) i blob motora (3).1 U . Neispravan motor ventilatora iIi prekidac termostata koji ne ukljucuje ventilator moie da dove de do pregrejavanja motora.:.testa jc uzrok propu5lanja tccnosli za illadcnjc . Praverite takode da li je dobra zatvorena i da je neki kamicak nije ostetio. Aka spojnica ventilatora iskace ili je neispravna. uhvatite lopatice ventilatora i pokusajte da protresete ventilator napred-nazad.om I ii vakuumom . Zatim ubacite motor u brzinu i istovremeno osluskujte kaka ventilator radio Ako ventilator ne ubrza svoj rad kada se motor zagreje.koji sc pokrece rui. Spojnica je ispunjena tecnostu na bazi silikana. sponll za poddavanje (4) i kubl (5). Neispravnu spojnicu mozete da proverite na jos jedan naein: ukljucite motor i drzite ga na praznom hodu sa povecanim brojem obrtaja sve dok ne dostigne norm aInu radnu temperaturu (ispred hladnjaka stavite komad kartona). 10. Postoji nekoIiko natina da se proveri spojnica ventilatora. Ispusna slavina moze da se kupi u prodavnici auto-delova. 9.-----. spojnica ce stalno proklizavati. Ispusna slavina se ponekad nalazi i na bloku motora. kada se tecnost istrosl. Svako primetno slobodno pomeranje (pod pretpostavkom da su lezajevi osovine pumpe za vodu ispravni) znaei da treba zameniti spojnicu venti la134 tora. Do propustanja maze doti i kod navoja cak i ako je slavina ispravna.1ulomobilu . to moze da dove de do pregrejavanja motora jer ventilator nete biti u stanju da se okrece dovoljno brzo da bi rashladio teenost za hladenje. Ostali dclovi regulacionog vernila grejata su hn::gaslu poluga (3). ELEKTRICNI VENTILATOR.')" spoju ereva grejata (1) i regulacionog vcntila grejabl (2). i] . Poklopac glave cilindra (4) sc nalazi na vrhu g!nve Vizue!na provera da nem" tragova tecnosti za hladcnjc (5) moze ponekad da ukai e na propusranje.----SISTEM ZfJ\ HLADENJE pajte je da proverite da li je vlazna. stavite komad kartona ispred hladnjaka.veGine hladnjaka takode moze da propusla. 133 ------. Proverite i njih da Ii propustaju. Kada je motor jskljucen.

koristite produini kabl za spajanje. Ona (reba da bude do predvidenog nivoa . skinite prekidae termostata i proverite ga taka 5tO cete kraj uroniti u kljucalu vodu. . Ako se ventilator ne ukljuCi u roku od nekoliko minuta) znaCi da postoji neki kvar u elektricnom kolu motora ventilatora. Ako je motor ispravan. Aka termostat ima sarno jednozilni provodnik i aka se prikljuCi za masu. Ommetar iIi kontrolna lampa sa ugraclenom baterijom pokazace da Ii prekidae fadi iIi ne. Napunjen sistem za hlaclenje pump a se sve dok se ne dostigne pritisak oznaeen na poklopcu hladnjaka. zamenite motor. N ajsigurniji i najefikasniji naein ispitivanja sistema za hlaclenje na pritisak je koriscenje instrumenta koji koriste profesionalni mehanicari. Sistem za hlaclenje ispituje se na pritisak na sledeCi naCin. Ako se nista ne dogodi pas to ste premostili termostat. Pogledajte u fabricki prirucnik da vidite gde se nalazi relej ve. Poglejte nivo teenosti za hladenje. Skinite poklopac hladnjaka. Ako ventilator radi. ventilator treba da se okrece.2-3 em ispod gomje ivice otvora za nalivanje hladnjaka. 2. releju ventilatora iii osiguracu kola. Otvorite poklopac motora. sledece sto treba da uCinite je da ispitate da Ii sis tern pod ·pritiskom propusta. napunite hladnjak vodom do predviclenog nivoa. mazda postoji problem u elektricnam kalu. Aka je termostat ispravan.dok ne dostigne normalnu radnu temperaturu. Ako nije. Budite obazrivi kada skidate poklopac hladnjaka. a zatim se posmatra da Ii sistem propusta.ntilatora. U tom slucaju iskljuCite motor i proverite motor ventilatora. Taj ureclaj je mala rucna pumpa koja se pricvrsti na hladnjak urnes to poklopca. ventilator bi trebalo da radi aka je celo elektricno kolo ispravno. Napomena: obavite ispitivanje kada je motor hladan. spojite ventilator direktno za akumulator automobila pomocu produznih kablova. 1. Ispitivanje sistema za hlaCfenje na pritisak Ala! i materijal • Ureclaj za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak • Adapter za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak • Zastitne naocare • Voda • Krpe A ko vizuelna provera sistema za hlaclenje nije ukazala ni na kakav problem. Aka se ne okrece. Kod termostata sa dvozilnim kablom. Ispitivanje treba da se obavlja kada je motor hladan i iskljucen. proverite pomocu ommetra osigurac kao i celo elektricno kola. Posto iskljuCite kablove e!ektromotora.

UkIjuCite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta da bi dostigao normainu radnu temperaturu. On se nameSta isto kao i poklopac hladnjaka. Pritisnite i istegnite creva. Posmatrajte pad pritiska na ureclaju za merenje pritiska. (6) pre!ivna cev. Veoma mali gubitak pritiska tokom sledeCih nekoliko min uta moze da se zanemari. (1) pokJopac. Prove rite da Ii propusta oko vodene pumpe (pogledajte pokretne delove) i regulacionog ventila grejaca. Uredaj za ispitivanje sistema za h!adenje nu pritisak namdta se na . Upozorenje: nosite zastitne naocare i pazite da 'ne stojite u pravcu mlaza aka vam crevo prsne II ruci. Ako pronadete mesta koje propusta. Trebalo bi da se drzi i da ne opada bar 2 minuta.iaka. Protresite svako creVQ na kraju spoja da biste proverili da Ii evrsto drzi kada je sistem pod pritiskom. Pogledajte mesta oko pumpe za vodu. Pumpajte sve dok se dostigne pritisak oznaeen na poklopcu hladnjaka. Ne iskljucujte motor. odmah ga popravite. Ona ukazuju na to da je materijaI popustio iii da je mozda ispucao. 12. zaptivke na glavi cilindra. 5. Ako primetite znake propustanja. Poklopac SISTEM ZA HLADENJE ® PokJopac i otvor za nalivanjc hlacin. proverite komande grejaca unutar automobila da ne propustaju kod ventila. Namestite na otvor za nalivanje hladnjaka ureclaj za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak. (2) opruga regu!ator3 pritiska. Isto tako. hi adnjak i regulacioni ventil grejaca. Poklopac moze da se ispita pomocu adaptera na uredaju za ispitivanje pritiska prema prilozenim uputstvima. 9. (3) gornja z:lptivka. posto se na ovim delovima vidi da propustaju sarnO kada su zagrejani. Ovaj ureclaj moie da se upotrebi i za ispitivanje poklopca hladnjaka na pritisak. 11. Skinite ureclaj za ispitivanje pritiska sa otvora za nalivanje hladnjaka. kvar treba odmah popraviti. 6.3. (5) vaku umski ra5teretni venti!. (7) gornji i (8) donji zaptivni prsten i (9) zaplivnc povrSine poklopca. cepove na bloku motora. iskljuCite motor ispitivanje je zavrseno. Pumpajte uredaj za merenje pritiska do odredenog nivoa (ako vee nije na njemu). Skinite uredaj za ispitivanje sa poklopca hIadnjaka i po novo namestite uredaj na otvor za naIivanje hIadnjaka. hIadnjaka je konstruiran tako da se otvara pri odredenom pritisku. U protivnom. VeCina ureclaja ima venti I za izjednacavanje pritiska. Obratite paznju na ispupcena mesta na cevovodima hladnjaka iii grejaca. sistem negde propusta. 4. 8.· Zamenite poklopac ako se suvise brzo iii suvise sporo otvara. 7. Ako pritisak naglo opadne pas Ie nekoliko minuta. 136 10. (4) danja zaptivka.

naroCito pri malim brzinama kretanja. Skinite uredaj za ispitivanje pritiska sa otvora za nalivanje hladnjaka. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. tzv. Ovaj sistem radi taka sto visak tecnosti iz zagrejanog hladnjaka odlazi u rezervoar gde se zadctava sve dok se hladnjak pan ova ne ohladi. Da biste proverili sredstvo za hlaclenje u hladnjaku svog automobila potreban yam je ureclaj za ispitivanje antifriza. Proizvod ne odgovara standardu aka na nalepnici pise da rastvor etilenglikola i vode u razmeri 1: 1 ne obezbecluje za. lspitivanje teenosti za hladenje treba obaviti posto je motor radio najmanje nekoliko minuta. postupite prema sledeCim uputstvima: 1. manje antifriza). dodajte iskljuCivo antifriz na cijoj ambalazi pise da je bezbedan za takav tip motora. Provera tecnosti za hladenje Ala! i materijal • Uredaj za ispitivanje antifriza • Klesta • Krpe • Posuda • Antifriz • Voda SISTEMZA HLAE>ENJE T eenost za hladenje koja se koristi u sistemu za hladenje sastoji se ad antifriza i vade. Stoga pogledajte u prirucnik za vas automobil da utvrdite da Ii je blok motora od aluminijuma. ldealna mesavina je rastvor u razmeri 1: 1. Aka vas automobil ima blok motora od aluminijuma. . Pailjivo procitajte etiketu. teenost za hladenje maze da se zamrzne pri niskim temperaturama sto maze da dovede do pucanja bloka motora usled sirenja teenosti. Upo- . To omogucava da se teenost za hladenje dobro promesa sto je potrebno za dobijanje taenog rezultata na uredaju za ispitivanje antifriza.tifriz. Takode.otvor za nalivanje hladnjaka. Ako je koncentracija antifriza nedovoljna (vise vode. Nivo tecnosti za hladenje mozete proveriti u rezervoaru -plasticnoj posudi koja se nalazi blizu hladnjaka zahvaljujuCi tome sto je providna i obelezena oznakama za oCitavanje nivoa teenosti za hladenje. 13. Kada kupujete an. Mcrae pokazuje gde sistem za hladcnje propusta. Uredaj za ispitivanje antifriza iii hidrometar veoma je sWoan hidrometru za ispitivanje akumulatora.titu ad smrzavanja do -35'C. kupite sarno proizvod na bazi etilenglikola sa aditivima za spreeavanje korozije Ciji je rok trajanja godinu dana. Da biste proverili da Ii je hladnjak u vasem automobilu zasticen protiv smrzavanja. Noviji tipovi automobila obieno imaju sistem sa recirkulacijom teenosti za hlaclenje. zatvoreni sistem hlaclenja. 14. maze da dade do pregrejavanja motara.

smanjice se pritisak. usisajte uzorak tecnosti u uredaj za ispitivanje antifriza i oCitajte rezulta!. Usisajte dovoljno tecnosti u uredaj tako da se plovak u staklenoj cevi polako podignc navise. hladnjaku je potrebno eiscenje. zastita ad zamrzavanja treba da odgovara veCini vremenskih uslova. Ako)e motor suviSe topao.35 'C. Medutim.zorenje: nikada ne skidajte poklopac sa hladnjaka kada je motor ugrejan da ne bi iz/eteo mlaz kljui'ale tei':nosti pod pritiskom. Polako skinite pOklopac hladnjaka. Budite spremni da se brzo pomerite ustranll aka vmca 137 SISTEM ZA HLA£lENJE Hidrometar'la ispitivanje tecnosti Zil sa pel loplica pobzuje stepen zastite od zamrzavanja koju pruia anlifriz.ili motor pa tek onda skinite poklopac sa hladnjaka. Napomena: aka vas automobil nema hladnjak sa ispusnom slavinom. teenost pokulja napolje.pricekajte najmanje· 15 minuta posto ste podigli poklopac motora i iskljui'. Podizanjem po luge navise. Drugi tipovi hladnjaka imaju poklopce konstruisane 138 tako da se okrecu do jednog zareza. Napomena: postoje dva naCina za smanjenje pritiska u sistemu za hladenje. (Videti »Ispiranje sistema za hladenje« objasnjeno u ovom poglavlju. Upozorenje: teenost za hladenje ee biti vruea. IskljuCite motor. otvorite klestima ispusnu slavinu na hladnjaku i ispustite aka 1/3 teenosti iz hladnjaka u jedan sud. mazda ce biti potrebno da vas sistem za hladenje izdrzi do . Postoji i drugi tip uredaja sa lopaticama. Aka imate uredaj za recirkulaciju ternosti za hladenje.: hladnjaka. To se jasno vidi kroz otvor hladnjaka. Ako je teenost tamna iii crvenkasto-mrka. OCitajte rezultat na skali na pJovku na mestu gde je niva tecnosti najvisi. Proveriteoeitan rezultat sa tabelom na uredaju za ispitivanje. a na osnovu broja ioptica koje plivaju u teenosti za hludcnje usis. 4. Uputstva za upotrebu ovakvag uredaja za ispitivanje antifriza nalaze se na samom uredaju. iii pritiskanjem dugmeta. Ova se radi taka sto se pritisne i opusti pumpica na vrhu uredaja uvueenog u tecnost za hladenje. Neki tipovi hladnjaka imaju na poklopcu polugu ili dugme. pritisnite poklopac i nastavite da ga okrecete da biste ga skinulL 2. Kada pritisak dovoljno opadne. Dolite zatim 1/3 Cistog antifriza. Nivo tecnosti za hlaaenje treba da bude 2-3 em ispod gomje ivice otvara za nalivanje hladnjaka. Ako je teenost Cista i blstra. ponovo ukljuCite motor.ml: u hidrometar I. Ako je rezultat dobijen na uredaju za ispitivanje antifriza -30"C.) 3. mozete doliti antifriZ u dodatn! rezervoar. skinite donje crevo hladnjaka da biste ispustili teenost za . (Obavezno upotrebite nekoliko krpa da se ne biste opekli). pri izuzetno hladnom vremenu. veCina uredaja ima tabelu koja pokazuje temperaturu do koje je teenost zasticena od zamrzavanja.

Amifriz vremenom gub. .hladenje. Ako kupite kvalitetan proizvod i pridriavate se uputstava. Na kraju. Aka je rezultat dobijen na uredaju za ispitivanje antifriza izmedu -15 'C i . Ukoliko nemate jako zapusen sistem koji zahteva strucno reverzibilno ispiranje. ne bi trebalo da imate nikakvog problema. Ako taj posao obavljate jednom gOdiSnje. moraeete da ispustite 2/3 rastvora iz hladnjaka i da ga zamenite antifrizom. Pogledajte u priruenik za svoj automobil da biste videli koliko litara tecnosti za hladenje maze da primi vas hladnjak. Ako je rezultat -15'C iii vise. mogu se koristiti postupci objasnjeni u ovom odeljku. najbolje je da se ispusti teenost iz celog sistema za hladenje i da ga ponovo napunite meSavinom antifriza i vade u razmeri 1: 1.30 "C. dodajte nOV rastvor antifriza i vode. Ispiranje sistema za hladenje Alai i malerijal • Klesta • Odvijac • Noz • Bastensko crevo • Posuda • Krpe • Crevo hladnjaka • Hemijsko sredstvo za ispiranje • Antifriz • Voda • Pribor za ispiranje S istem za hladenje moze godinama da fadi dobro ako ga odriavate u cistom stanju i menjate antifriz najmanje jednom u dye godine. Ispustite stafU tecnost za hladenje i napunite sis tern za hladenje vodom.'I SISTEM ZA HLABENJE " 6. Posle toga ispraznite sistem i isperite ga Cistom vodom. Postoji nekoliko nacina za Ciscenje sistema za hladenje od kojil! neki zahtevilju profesionalnu opremu.. Zatim sipajte sredstvo za Ciscenje i vozite automobil jedno kratko vreme iii pustite motor da radi pri normalnoj radnoj temperaturi. Ukljucite motor da biste tecnost za hladenje izmesali i proverite da Ii je nivo odgovarajuCi. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. 5. j " . dovoljno yam je dobro hemijsko sredstvo za ispiranje. Budite pazljivi da se ne polijete. Postupak je jednostavan. Napomena: pre nego s\o dodate antifriz) proverite da sistem nigde ne propusta. . sposobnost da stiti od korozije i stoga se mora menjati da bi ispravno funkcionisao tokom veka trajanja automobila.

Kada se skine obujrnica. 3. se iz sve snage okiecu da bi se izvadila. Creva su cvrsto priljubljena te je potrebno da. moze da se skine i crevo sa nosaca. obujrnica 'maze da se skine sa creva. mora da se skine donje crevo hladnjaka. Kada ste potpuno ispustili tecnost za hladenje. Stoga pustite motor da se ohladi. Upozorenje: teenost za hlaoenje moze da bude vruca aka ste izvesno vreme pre toga vozili automobiL Na nekim starijim tipavima bila ne postoji ispusna slavina na hladnjaku. stavite ispod hladnjaka posudu koja moze da primi oko 10 litara tecnosti. a pritisak padne na atmosferski. Spojevi creva hladnjaka osigurani su dvema vrstama obujrnica (»selni«). 1. Neki automobili imaju poklopac hladnjaka sa dugmetom iIi polugam za smanjivanje pritiska. Sipajte sredstvo za ispiranje (kupljeno u prodavnici auto-delova) u hladnjak. Obujrnice sa zavrtnjem mogu se olabaviti okretanjem zavrtnja pomocu odvijac. potrebno je jako hemijsko sredstvo za ispiranje. pocece da isparava. Pritisnite nadole poklopac i pazljivo ga izvucite posto se pritisak smanjio. Ako ni to ne pomogne. Taj nivo je otprilike 2-3 em ispod ivice otvora za nalivanje hladnjaka. isperite rezervoar vodom. Kada je dovoljno olabavljen. Ako je mrkocrvena. Upozorenje: nikada ne skidajte poklapac sa vruceg hladnjaka. Zatim uzmite nekoliko krpa i polako okrenite poklopac hladnjaka do prvog zareza da bi sesmanjio pritisak. mIMem Pogledajte odeljak "Provera sistema za hladenje« da biste znali kako to da uradite. Jednostavno pritisnite krajeve obujrnice da biste njili pritisak i skinite je sa creva. Zatim skinite poklopac sa hladnjaka da bi se tecnost za hladenje lakse ispustila.a. 4. sistemu za hladenje. Posmatrajte stanje tecnosti ia hladenje koja se ispusta.. Klestima otvorite ispusnu na dnu hladnjaka. Upozorenje: posto oCistite sistem ukljucujuti i dodatni rezervoar uredaja za recirkulaciju. Da bi se ispraznio takav tip hladnjaka. . aka se teenost za hladenje naglo ispusti. zatvorite ispusnu siavinu iii penovo prikljuCite 139 SISTEM ZA HLA£>ENJE donje crevo hladnjaka. Zaprljani rezervoar magao bi da naskodi . moze da se upotrebi bilo koje sredstvo za brzo ispiranje. po mogucstvu na bazi kiseline. 2. presecite ih Dozern iake to ZD?Ci kupevinu novog creva. Koristite bastensko crevo da napunite hladnjak vodom do predvidenog nivoa. Ako teenost za hladenje nije mrkocrvene boje. Obujmice sa oprugom skidaju sa klestima. Da biste uprostili posao.aM. jednostavna pritisnite dugme iIi pOdignite polugu navise. Morate potpuno da ispraznite sistem za hladenje u automobilu.

.. .. UkljuCite motor i pustite ga da radi onoliko koliko je naznaceno u uputstvima datim uz hemikaliju za ispiranje... pogledajte u prirucnik za vas automobil. poklopca za T-komad. ! : = ~ T-komad za ispiranje (1) moZe da se montira na crevo grejaca (2) koje se pmia od blob motora i spojeno je pomocu obujmica sa oprugom (3) iii sa zavrtnjem (4). Zaustavite motor i po novo ispustite teenost iz sistema za hladenje kao sto je vee objasnjeno. .5.. terima.. Pribor za ispiranje sastoji se od T-komada.1'. 9. 6. VeCina proizvodaca preporucuje mesavinu u razmeri 1: 1. U nekim slutnjevirna.SISTEM ZA HLA£)ENJE . Skinite poklopac sa hladnjaka a zatim isperite sistem vodom po drugi put da uklonite sve tragove hemikalije koja bi kasnije mogla da ima koroziono dejstvo. Taj pribor se montira i koristi na sledeCi nacin: 1. ova obezbeduje da rastvor ·za ispiranje prode kroz ceo sis tern i opere i jezgro gretaca. : ! : ! . .. .da sperete crevom insekte i prljavstinu koji su se nakupili na rebrima hladnjaka. 10. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. . taka i meau profesionalnim mehanicarima. Ispiranje ponavljajte sve dok voda ne bude bistra. Potpuna odvrnite komande grejaca. . 8.. Tamne streli ce pokazuju 10k. a zatim napunite hladnjak mesavinom sveze vade i antifriza. Napomena: ovo je dobra prilika ... 140 1.. Da biste odredili zapreminu sistema za hladenje. I i '! 1 \ l . Crevo . To je jedno od dva creva koja se pruzaju od protivpoiarne pregrade na Jevoj strani prostora za motor. Upotreba T-komada za ispiranje Ovaj postupak ukljucuje upotrebu pribora za ispiranje koji postaje sve popularniji kako medu amaAutomobil moze da ima jedan od dva lipa hladnjaka: rash!adni fluid moze da 51ruji horizontalno (levo) iii vertikalno (desno). Svetle strelicc pokazuju prikljucke dovodnog crcya hl<ldnjaka. dye obujmice i usmerivaca za vodu. I !¥I?. ... ! . ! . T·komad moze da se zntvori poklopcem (6).. 7. Vratite na svoje mesto poklopac hladnjaka.. . Zatvorite ispusnu slavinu iii ponovo prikljucite donje crevo hladnjaka..' -. Voda za ispiranje sistema za hladenje moze potom da se dovcde bastenskim crevom (5). Pronadite dovodno crevo grejaca.~ ~ : ! . obicno oko 15 minuta. strujanja rashladnag f1uida.

Ulijte dovoljno antifriza u hladnjak da se napravi mesavina 1: 1 . 1skljuCite vodu i skinite bastensko crevo sa T-komada . 1skljueite motor i proverite nivo tecnosti za hladenje. 142 9. 6. Stavitc poklopac na T-komad. 8. Montirajte T-komad izmedu dva isecena dela. Zatim ukljueite bastensko crevo i ispirajte sistem za hladenje sve dok voda koja istice iz • hladnjaka ne postane bistra. " .. Skinite poklopac na T-komadu. bistra voda ce isteCi iz T-komada tako da ce mdavina biti u razmeri 1: 1 kada se doda predvidena kolieina. cete u prirucniku za vas automobil.. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne dostigne uobiCajenu radnu temperaturu. 2. lspirajte sve dok ne pote{:e bistra vada... cene de love creva... Presecite to crevo na sredini ostrim nozern.. Skinite poklopac hladnjaka. Isk!juCite vodu i skinite crevo. Posto se ulije antifriz. Okrenite dugme grejaea na tabli sa instrumentim a do kraja da biste bili sigurni da je i grejac opran. 7. 10. 11. 3. u suprotnom. moie dod do curenja bda sistem za hladenje pocnc da radi..~ . Obujmice (2) koje dne T·komad na creYU grejaca (reba da budu evrsto stegnute. Najbolje je pricckati da se motor ohladi. Stavite obujmicu na kraj svakog isecenog komada.na primer. obujmice sa oprugom zategnite klestima. Zamena remena ventilatora Alat i materijal • Kljucevi iii ozubljeni kljuc sa umecima • Poluga • Uredaj za ispitivanje remena .nemojte jos da vracate poklopac na T-komad. Takode skinite usmerivac sa otvora za nalivanje hladnjaka. voda iz bastcn5kog creva (1) treba cia teee sve dak tecnost koja iz]azi iz usmerivaca montiranog na otvor za nalivanje hladnjaka nije bistra.. Stavite usmerivac za vodu u otvor za nalivanje hladnjaka da bi usmeravao vodu kada pocne da istice. 5. a zatim ga spojite sa bastenskim crevom. SISTEM ZA HLADENJE Pribor za ispitivanJe h"]udnjaka se sastoji od usmerivaea vode (deflektora) koji se st<lvlja u otvor za nalivanje. a ne za crevo grejaca koje vodi do pumpe za vodu. Ako je potrebno jos teenosti. Podatak 0 zapremini sistema za hladenje nac. Pazite da T-komad dobro prianja uZ odseKilda ispirate hladnjak preko T-komada.je obieno prikJjuceno za blok motora.~ .. 3 litra antifriza za sistem za hladenje je 6 Iitara.. proverite da Ii su svi spojevi evrsti i vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. 4. Na kraju. Vratite obujmice na mesta i zategnite ih odvijacem.. Ueinite ovo polako i pazljivo. sipajte Cist antifriz. 141 ---.

dalje pokrete remen. Medutim. treba proveriti dve stvari. Napomena: skora svi poprecno postavljeni motori i neki poduzno postavljeni motori imaju elektricni ventilator koji se ne pokrece remenom. (2) nat op!jen uljcm. zamenite gao Aka je u ispravnom stanju. Prilikom ispitivanja remena ventilatora sistema za hladenje. o!abavite vijke na ahernatoru ( 2) i poyudte alternator prcma ventilatoru (3). Zmijoliki pogonski remen (1) praviino se :tarde pomotu opruznog zatezno g kaisnika (2). pumpu za vodu na ovim motorima i I) ij ! . SISTEM ZA HLAElENJE 0-_--. Ako je u losem stanju.• Remen ventilatora • Ostali pogonski remeni S istem za hladenje koristi jedan od nekoliko pogonskih remena koji pokrecu delove kao sto su alternator. Zamena remena ventilatora nije tezak posao. Ovo se fadi dok je remen jos uvek u automobilu (motor treba da je isklju.cen). Suvise zategnut remen moze da optereti lezajeve u pumpi za vodu. provucile polugu (3) pored maza iice na poklopeu za oprugu (4) i pokretnog pok!opca na kaiSniku (5).' /. (4) pocepan i (5) odvajanje slojcv3. pumpa servo-upravljaca. svaki uredaj koji pokrece pogonski remen moie se olabaviti i skinuti tako da on moze da se skine. sledece sto treba da proverite jeste da Ii je pravilno zategnut. Medutim. (3) uglacan. " 'i ® NajceSca osteccnja zbog cega treba zameniti remen: (1) ispucan. Jednostavno popustite vijke za .. mozete da skinete rem en sa kaisnika pumpe za vadu (4).. Mozda cete morati da skinete remen servo-upravIjaca iii kompresor klima-uredaja da biste dosli do njega. Da biste skinuli remen ventilatora (1). Da bisle zameni!i remen. Prvo treba proveriti stanje remena. Suvise labav remen ne moze da obezbedi odgovarajuce hladenje pri malim brzinama kretanja.1. kompresor klima-uredaja.. cesto isti koji pokrece i alternator. taka dOl. Gurnite poiugu nadole da bisle podigJi zatezni kaisnik. Remen na sistemu za hladenje iii kais ventilatora pokrece sklop ventilatora i pumpe za vodu. ® 143 -. kao i vazdusna pumpa uredaja za preCiscavanje izduvnih gasova.

Na mnogim tipovima automobila. Kada sve remene vratite na svoja mesta.· Pocnite od remena najblizeg hladnjakll.pricvrsCivanje i podesavanje i povucite deo prema ventilatoru. Po novo montirajte ventilator i pogonske remene.m stanju. Dok drzite remen u zategiluto. Habanje remena ventilatora najbolje se primecuje ako se pogleda sa donje strane koja dodiruje ileb kaisnika. uljane mrlje. Pazite da ne ostetite nijedan dec koji gurate polugom. Napomena: nemojte pokusavati da montirate nov remen prebacivanjem preko kaisnika pomocu odvijaca .to ga moze ostetiti. Poenite od remena koji je najblizi motoru. 5. Remen na ventilatoru moiete da promenite na sledeCi naein: 1. a zatim idite prema hladnjaku. Kada pomocu vetikog odvijaea iIi poluge odgurnete unazad zatezni kaisnik. Uvrnite remen i pogledajte da nema opterecenja. Ovim ce se remen dovoJjno olabaviti da moze da se skine. Nikakvo podesavanje nije potrebno posto ce zatezni kaiSnik automatski podesiti odgovarajucu zategnutost remeha. zategnite ih polugom. remen se moze osloboditi pritiskanjem zateznog kaisnika polugom. Olabavite vijak za pricvrsCivanje alternatora (na dnu). pritegnite vijke za pricvrsCivanje j . Proverite da na njima nema ostecenja navedenih u tacki 1. remen ventilatora u sistemu za hladenje pokrece i alternator. povucite dec koji je u pitanju prema ventilatoru i skinite remen(e). Remeni ventilatora. Remeni su abieno razliCitih veliCina i ne mogu se zamenjivati. olabavite vijke za 'pricvr$Civanje i podesavanje bilo kojim kljucem iii ozubljenim kljllcem sa llmetkom. Prilikom kupovine novih remena. izlizana mesta. zaseke iii uglacane ivice. Ne zaboravite da zabelezite u koji zleb kaisnika dolazi koji remmen da bi posle mogli da ih vratite na svoje mesto. 2. Aka pronadete bilo koje od ovih ostecenja. kao i vijak za podesavanje (na vrhu). 3. Napornena: na motorima na kojima se nalazi jedan jedini vijugavi remen za pakretanje svih I I I I I ureclaja. Ako yam pogonski remeni na drugim delovirna onemogucavaju pristup. zamenite remen. Napomena: nemajte seCi remen da biste ga skinuli aka yam nov za zamenu nije pri ruei. remen se moze skinuti i montirati nov. proverite da Ii ste uzeli adgovarajucu veliCinu. Potralite naprsla iii krta 144 mesta. Gumite alternator prema ventilatoru i skinite feruen ventilatora. iskrzane ivice. 4. Zamenite ih po potrebi. kao veCina delova izradenih od gume. obicno' traju oko tri godine.

U sistemu za hlaclenje ima pet vrsta creva: gomje idonje crevo hladnjaka. Podesite z3tegnutost remena da ne bude vise od 1-1. skinite poklopac hladnjaka. Da biste ispustili tecnost iz hladnjaka koji nema ispusnu slavinu. ispustite je u cistu posudu. 3. Mozete kupiti ureclaj za ispitivanje remena pomocu koga cete moCi preciznije da ih zategnete. zato sto novi remeni ventilatora teze da se istegnu posle montiranja. Da biste ispraznili sistem za hladenje. dovodno i odvodno creva grejaca i obilazno crevo pumpe za vodu. VeCina iskusnih mehanicara preprucuje da se sva creva zamene SISTEM ZA HLADENJE Alat i materijal • Klesta • Odvijac • Noz' • Posuda • Papir za glacanje (»smirgla«) • Creva hladnjaka • Crevo grejaca • Obujmice (»selne«) • Zaptivka kada jedno popusti. Time se izbegavaju kasnije opravke i smanjuje mogucnost kvara. Zamena creva nije Teska kao sto to moze da se uCini kada se atvori poklopac motora. Preporucuje se periodicna provera femeDa ventilatora. 6. moracete da skinete donje crevo hladnjaka. UkljuCite motor i prove rite ih jos jednom. Skinite obujmice unazad duz creva. To yam moze pomoCi da izbegnete kvar koji se obicno dogada u najnezgodnijem trenutku. Uvrnite creva da vidite da Ii se krajevi skidaju sa odgovarajuCih prikljucaka. posle tri do cetiri nedelje. Skidanje i namestanje creva C evovOdi hladnjaka i grejaea obicno imaju vek trajanja od oka tTi godine. Napomena: na nekim starijim tipovima automobila ne postoji ispusna slavina na hladnjaku. 2. Zategnutost remena treba da se praveri i treCi put. Ispraznite sistem za hlaclenje. Upozorenje: ovaj posao treba obaviti kada je motor hladan. Creva su cesto pri- . Olabavite obujmice na crevu iii crevima koje nameravate da zamenite. Rezervne remene. Obujmice sa oprugom moraju da se pritisnu klestima. Ako ste nedavno dodali antifriz i hocete da sacuvate tecnos! za hlaclenje. Klestima alabavite ispusnu slavinu hladnjaka koja se nalazi pri dnu. Creva se menjaju na sledeCi naCin: 1. Neke obujmice imaju zavrtanj koji se olabavljuje odvijacem. Proverite da Ii su svi remeni vraceni na odgovarajuce kaisnike.5 em ugiba kada ga pritisnete prstom. poluge i odgovarajuce kljueeve ne bi bilo lose stalno imati u automobilu.podesavanje.

6. pohab::mo iii osteccno crevo (1). Ukoliko je duiine i veliCine. (3) dovodno i (4) odvodna crcvo i (5) obiiawo crc\'o . Ako na prikljucku ima naslaga stvrdnutog cementa. ponesite staro da biste ga uporedili sa novim. kupite elasticno. Obujmice sa zavrtnjem (dole) skidaju 5e odvijacem.ljubljena za metal i jedini nacin da ih skinete je da ih odsecete nozem. Po'. U slucaju da ne moiete da nabavite odgovarajuce crevo. .i ! r . Ono je predvideno da izdrzi pritisak pumpe za vodu. a zatim obrisite. Uopsteno govoreci. 145 ----. I -i 1 I I I I 5.. napravite prorez duzine 10 cm od kraja creva. Kupite nove obujmiee osim ako one sto imate nisu potpuno oCllvane. Pokusajte da kupite iIi nabavite odgovarajuce crevo za vas tip automobila. .J .. NaznaCite tacno koje crevo ielite.--•. istrljajtc prikljuckc za giacanje (2). obujmice imaju ogranicen vek trajanja. STSTEM ZA HLAElENJE 146 Ccvovodi u tipienom siSlemll za hladcnjc: (I) gomjc i (2) dOlljc crev o hladnjaka. bice yam potrebno iicano armirano crevo. i:iu! L !In i· Da biste zameniii izlizano.originalnog. slavite zaptivku (3) i proveritc da Ii su obujmice cvrsto spojene (4). 4. I S: I < I \r! . Pazite da kupite obujmiee odgovarajuce veliCine. zaptivaca iIi korozije. Ako je u pitanju donje crevo hladnjaka. Cevovodi u sislemu za hladenje imaju fazlicite vrstc obujmica. Obujmice sa oprugom sc klcsrima (gore). sastruzite ih ili skinite haTtijom za glacanje. mogucstvu. elasticno crevo moze se koristiti umesto odgovarajuceg .

Proverite spojeve da ne propustaju. Odrzavanje termostata P osta uCinak motora neposredno zavisi ad radne temperature.uredaj osetljiv na temperaturu . Ako je potrebno.1'1 J ' J . Namestite obujmice na oba kraja creva. I _________________________ I i i J 1 . Ponovo napunite sistem za hladenje i vratite na svoje mesto poklopac hladnjaka. UkljuCite motor i pustite ga da fadi 15-20 minuta dak ne dostigne radnu temperaturu. Za opruzne obujmlee koristite klesta za stezanje zavrsetaka. 9. 8. 10. Illl . termostat .7. 'II J ."I! I Ii· t III Ii !II I 1\\ Ii . ponovo pritegnite obujmice. Stavite na prikljucak.igra glavnu ulogu u sistemu za hladenje motora. Stavite zaptivac nll ocisceni prikljucak pre nego sto montirate novo erevo da biste bili potpuno sigurni da je spoj dobar. I I \ c ! \11 I i r J 1'1 I \ i r I" \ . Obujmica treba da se nalazi na razdaljini od 2-3 em od kraj a creva. On delimicno smanjuje protok tecnosti za hladenje do hladnjaka kada je motor ® 0/ 0 / d' C) . vratite obujmice na mesto i zategnite zavrtanj.

(7) zaptivka venlila.1 c:. Aka je termostat stalno otvoren. (2) klip. (5) Z3vojnll opruga. To se radi na sledeCi naCin: • Komad drveta • Posuda • Termometar • Komad zice • Strugac • Termostat i zaptivac • Voda • Krpe bez dlacica • Prstenasti zaptivac • Obujmice 148 1. ..1[!rej3IL • Kljucevi iii k1juc sa ozubljenjem i umecima • Cekic hladan. . Ispraznite hladnjak u sistemu za hladenje prema uputstvima iz pogJavlja »Ispiranje sistema za hladenje«. (4) gumena membrana. (6) seog!!. Mec!utim. O ni se zlltvaraju da bi sprecili prolazJk tecnosti kroz hladnjak bua je motor hladan. Lako je ustanoviti da Ii je termostat ispravan. ~ I ! I ! I I I . __________ _ 147 _.ldenje. grejac u automobilu nece proizvoditi dovoljno toplote po hladnom vremenu. . I . moze da traje godinama. . Kada je sistcm za hladenje Cist i radi pri normalnim tempcraturama. ako se ne otvori. (8) zaptivka. 1'1\. Ala! i ma!erijal • Odvijac • Klesta U prescku su prikllZllni dci(l\'i lcrmoStJlll. Cime se ubrzava proces zagrevanja. a otvarllju s!._UI:. izazvace pregrejavanje. kada je motor topao.1m III.: vcn!iill. (3 ) cilindllf od voska. . Termostati su osetljivi na promenu temperature tecnosti ZJ hl. Kasnije.: da bi propuStili tecnost da cirkulise kana je motor Z. Odnosno. ~ -_""'-1 I II. on maze da izazove i pregrejavanje iii probleme u vezi sa pregrejavanjem. (9) obodna zllptivka i (10) pflruomc3._. I I . termostat se sirom atvara da bi omoguCio maksimalan protok tecnosti Za hladenje. (1) okvir.

Pogledajte u fabricki prirucnik ako niste'sigurni gde se nalazi termostat. prvo skinite gamje creva hladnjaka na kuCilllU tennostala kaje se nalazi na vrhu bloka mOlOr.p. Skinite obujmicu gomjeg creva hladnjaka sa kuCista termostata. i povezan je sa gomjim crevom hlad. Na poslednjim tipovima auto mobil a koji imaju motor sa elektronskim komandama izuzetno je vazno zameniti termostat onim koji ima odredenu ternperaturu. Stavite posudu sa vodom na pee i spustite u nju kuhinjski termometar. Izvucite kuCiste termostata. Ako se zaptivac stvrdnuo. treba ga zameniti. na vrhu prednjeg dela. 7. Skinite obujmicu sa creva. Da biste doSH do termastata. 10. skinite ga tako sto cete staviti komad drveta na kuCiste i lako ga udarati cekicem dok se ne olabavi. 6. SuviSe »vruc« termostat moze da izazove »fijukanje« i detonacije u motorn. Pre nego sto stavite nov termostat. moze da ometa rad komandi motora sto dovodi do pove- . 8. Skinite dva vijka koja pricvrscuju kuCiste termostata za blok motora. ostruzite staru zaptivku i sredstvo za zaptivanje sa nosece povrsine bloka motora. treba ga zameniti. Nastavite sa grejanjem sve dok voda ne dostigne 10°C iznad donje temperature predvidene za termostat. Donja temperatura je tacka na kojoj bi trebalo da pocne da se otvara. Na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju poprecno postavljen motor. uCinite to klestima.. Gornja temperatura oznacava polozaj kada je potpuno otvoren. upotrebite ozubljeni sa umetkom odgovarajuce veliCine. kuCiste termostata moze da se nalazi na prednjoj iIi zadnjoj strani mot ora. 5. 3. Ako ne mozete skin uti vijke obicnim kljucem. 4.:a 2. Termostat je obicno smeSten na bloku motora.. Ako se ne otvori. Izvadite termostat iz bloka motora i stavite Cistu krpu u otvor da unutra ne bi usIa prljavstina. Ako se termostat suvise rano otvori. njaka. Pronadite kuCiste termostata. Spustite termostat u vodu pomocu komada zice i nastavite sa grejanjem. Zagrejte vodu do 5-8 °C ispod predvidene donje temperature termostata. Upozoreuje: veCina termostata je slii'na i zato postoji mogucnost da kupite i montirate termostat koji nije predviden za SISTEM ZA HLA9ENJE Tennostat se nalazi u svom kuCiS\u. temperaturni raspon vaseg matora. a suvise »hladan«. Ako je u pitanju obujmica sa oprugom. Odredite temperatumi rasp on termostata.. 9. Skinite kraj creva sa prikljucka. 11. Odvijacem olabavite zavrtanj na obujmici. On je obicno naznacen na sam om termostatu. N a nekim vozilima pronaCi cete ga u posebnom'kucistu koje je pricvrsceno za gomje crevo hladnjaka..!. Trebalo bi potpuno da se otvori. Dobro proverite tehnicke podarke pre nego fro izidete iz prodavnice auto-de/ova. Za!im skif'lite dva vijka koji pricvrscuju kuciste za blok motora.

Ako primetite propustanje. Stavite dva vijka na kuCiste i pritegnite ih. mozete panovo da napunite sistem za hiadenje. Ako posie nekoliko zaokreta vijka propustanje ne prestane. Ako nista ne propusta. Stavite termostat na sediste u bloku motora. 13. Proverite da niste naCinili ovu gresku. Na termostatu pise: »napred«. Proverite da Ii je dobro zatvorena ispusna siavina na dnu hiadnjaka iii da ii je donje erevo hladnjaka sigurno. Montirajte tennostat. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa abe strane zaptivke da biste obezbedili dobar spoj. cvrsto pritegnite zavrtanj. Ona se obicno prodaje sa termo149 SISTEM ZA HLABENJE statoffi. 17. Pomerajte obujmicu duz creva sve dok ne dade na 2-3 em od njegovog kraja. Stavite pokiopae hiadnjaka na svoje mesto. Gumi!e cistu krpu (1) II olvor i skinit\! slaru . 18. Zatim pazljivo namestite zaptivku preka term 0stata i nosece povrsine bloka malara. 14. Ovaj dec termostata mora da se okrene prema hladnjaku. Kada ste se uveriii da su svi crevni prikijutci sigurni. pokusajte jos maio da zategnete crevnu obujmicu. biee vam za ovo potrebna klesta. posao ja zavrsen. Ako ne pogledate ove oznake. Skinite krpu. 12. Stavite kuCiste termostata preko termostata i zaptivke. Ako obujmice na crevima nisu potpuno ispravne. 15. moracete da skinete kuCiste i pocnete posao od potetka. paiijivo proverite da nema propustanja na spoju izmedu gornjeg creva hi adnjaka i kuCista termostata. Takode proverite ako spoja kuCista termostata i bioka motora.cane potrosnje goriva i povecane koliCine izduvnih gasova. Ako imate obujmicu sa oprugom. stavite nove. pazite da opruga i radni mehanizam ne budu okrenuti ka hladnjaku (iIi dole u motoru). UkijuCite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta kako bi postigao normalnu radnu temperaturu. Postavite obujrnic'4 na creva i namestite gornje creva hladnjaka preko kuCista termostata. Ukoliko do propustanja doiazi na spoju izmeclu kuCista i bioka motora. Kad god montirate nov termostat koristite novu zaptivku. 16. Napunite sistem mesavinom vode i anlifriza u razmeri 1: 1 pre rna uputstvima iz pogiavlja »Ispiranje sistema za hladenje«. na obujmicama sa zavrtnjem. uzmite kijut odgovarajuee veiiCine i pailjivo okreCite svaki vijak za po jednu cetvrtinu kruga. Kada 'niste sigurni u koji polozaj treba da postavite termostat. KuciSte termostata maze laka da pukne i da se slomije usled suvise jakog pritezanja. »gore« i »prema hladnjaku«. Neki termostati imaju prirubnicu koja se mora staviti u poseban zleb. Upozorenje: nemojte suvise da ih priteiete. mogli biste da ga naopacke postavite u kuCiste. Dok motor jos radi.

Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. (4) ..... Namestite nov tcrmostat (4).. 20.. (9) odslOjnik i (10) ventilator.... (5) kuclSle pumpe za vodu. Budite pai.. To se radi na sledeCi naCin. (3) nosac VentilalOra iii pagona. Upozorenje: u sistemu za hladenje ce se zadriati izvestan pritisak. (5) kuciSte. (1) zaptivka. (8) kuisnik. (7) otYor za montaiu i (8) (urbina.mje iii zaptivku.... Pregrejavanje motora je moguce.T r .. odlutite da Ii cete panovo upotrebiti sillkonsko srcdstvo za zaptiv. mmeSlle sredstvo za zaptivanjc sa svih strana nove zaptivke (5) i stavitc jc preko termostata. vodu Gore: delay] pumpe za vodu prikazani u'preseku 5U: (1) zaptivka. Panova nivo tecnosti u sistemu za hladenje.... .. (6) zaptivcna prirubnica...~ ® ~ 5 ...zaptivku (2) pomocu nOla iii mugu'::a (3)..... (2) prcdnja caura. 151 Ii SISTEM ZA HLA£>ENJE I ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ... pogonskih remena i vijaka koji· pricvrscuju pumpu za motor. (3) prsten. a umcSl0 toga keristi se silikonsko sredstvo za zaptiV3nje.... Na dnu: turbina vodene pumpe (9) usmerava tecnost za hladenje iz hladnjaka ka motoru. (4) zaptivka... jednostavno iskljuCite motor. Skinite poklopac sa hladnjaka. iskljucite motor i pustite cra da se ohladi.... Drugi znaci kvara su labavi i istroseni leiajevi.... Po potrebi dodajte jos tecnosti za hladenje... K ad je pumpa za vodu neispravna... obicno se primeti kako pumpa propusta. 150 I ..ljivi. 19..... Ako nema curenja. Pumpa omogucuje kruienje teenoSli za hladenje u motam... Svako pameranje izmedu ventilatora i pumpe za vadu pokazuje da su leiajevi izlizani i da pumpu treba zameniti...... Sistem treba da bude napunjen do 2-3 em ispod otvora za nalivanje hladnjaka... Sastoji se od skidanja ventilatora. (2) turbina.. iz prostora za motor obieno se cuje kloparanje.. (7) sklop prirubnice i ieZaja.... SISTEM ZA HLAtJENJ 21...... Zamena pumpe Za... Kada menjate pumpu za vocu....... Zamena pumpe za vadu je posaa koji izgleda tezi nego sto jeste.. U sredini: mnogi novi tipovi aulamobiJa nemaju zaptivke izmedu pumre za vodu i mNora...aka da tdnost za hiadenje ne bi pokuijala napoije i eventuaino vas opekia. a and a pokusajte da pokreeete ventilator naprednazad. Da biste ova proverili..~ I CD Tipican sklap pumpe La yodu i ventilatora u automobilima "Dienem! motorsa«.. (6) vijci za prievrscivanje... ali pre nego sto do njega dade... Polako odvrCite poklopac hladnjaka do prvog zareza da biste ga uklonil.osovina.' Slavile krpe oko poklopca hladn.

pan ova da upotrebite tecnast za hladenje. mOIacete da iskIjuCite elektricnu instalaciju. Ovo moze da zahteva malo vise snage. moracete da skinete gornje crevo hladnjaka kako je opisano u postupku 3. Skinite sve cevovode spojene sa pumpom za vodu. Zatim cete pomocu kljuca morati da skinete svi: pogonske remene. ------------------. zavrnite slavinu.152 I T ® 1. I I I I . Moze da ih bude tIi: donje CIevo hladnjaka.. olabavite odvijacem zavrtanj i izvucite obujmicu duz creva. mOIacete da ih isecete ostrirn nozern. Sva creva treba da obelezite da biste posle znali gde da ih vIatite. to ce olaksati ispustanje tecnasti za bladenje. . Da biste ispustili tecnost iz takvog tipa bladnjaka. Aka zelite.. Napomena: ako vas automobil ima elektricniventilator. 4. Kada je teenost za hladenje potpuno ispustena iz hladnjaka. skinite poklopac bladnjaka. .. ispustite je u eistu posudu. Kada imate obujmice sa oprugom. pritisnite im krajeve klestima da biste ih skinuli sa creva. 2 . Kljucem skinite vijke koji pricvrscuju ventila@ / / tor za pumpu za vodu. Na crevirna sa obujrnicom na zavrtanj. pokusajte da skinete creva sa prikljucaka. Kada sklonite obujmice. SISTEM ZA HLAf)ENJE .".. Na automobilima sa . U tom slucaju creva se moraju zameniti. Detaljan opis ovog posla nalazi se U odeljku »Zamena remena ventilatora«. crevo grejaca i obilazno crevo. Napomena: neki stariji tipovi automobila nemaju ispusnu slavinu na bladnjaku.. I j I I i I I t "'" o 3.. Klestama odvrnite ispusnu slavinu u blizini dna hladnjaka.'. Ako vam to ne pode za rukom. . i ~ 1 != ·1 .. Kada se motor ohladi.

potrosicete upola manje novea. Upozorenje: pumpe za vodu su po izgledu veoma sliene. Stavite krpu koja nema dlaCiea u olvor u kome je bila pumpa. Stavite novu pumpu za vodu preko zaptivke na predvideno mesto u bloku motora. 9. SkIonite krpu kad zavrsite struganje. Napomena: u retkim slucajevirna moze da bude potrebno da skinete hladnjak da biste dosli do pumpe za vodu. Upotrebite kljuc sa ozubljenjem i odgovarajuci umetak da biste dobra pritegli vijke. odnosno da skinete masku. unutra i spolja otvora za vijke. Izvucite pumpu. Stavite zaptivku na povrsinu bloka motora gde stoji pumpa. Grebacem skinite staru zaptivku i sredstvo za zaptivanje sa nosece povrsine pumpe za vodu na bloku motora. te zato dobro prover. creva i nosace hladnjaka. osim ako yam nije potrebno vise prostora da biste dosli do pumpe za vodu. Namestite rukom vijke za pricvrsCivanje pumpe za vodu i pritegnite ih. 8. nanesite ga u vidu trake od oko 3 mm dui 'aodirne povrsine pumpe za vodu. 6.' Antifriz • Voda 7. Napomena: ako umesto nove pumpe montirate popravljenu. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa ODe strane nove zaptivke koja je u dodiru sa bIokom motora. Kljucem sa ozubljenjem i odgovarajuCim umetkom skinite vijke koji pricvrscuju pumpu za vodu. Treba da ih ima cetiri do sedam. 153 SISTEM ZA HLAf>ENJE Ala! i ma!erijal • Klesta • Kljucevi • Odvijac • Ostar noi • Kljuc sa ozubljenjem i umeeima • Grebac • Poluga • Uredaj za ispitivanje pritiska u sistemu za hIadenje • Pribor za ispitivanje antifriza • Posuda • Krpa bez dlaCiea • Sredstvo za zaptivanje • Pumpa za vodu sa zaptivkom • Crevo grej aca • Crevo hladnjaka • Hartija za glacanje (»smirgIa«) . 5. . Napomena: ako umesto zaptivke koristite silikonsko sredstvo za zaptivanje. Ako moiete. kao i oko.prednjim pogonom koji imaju poprecno postavljen motor. necete morati da skidate ventilator. ponesite staru u prodavnicu auto-delava. Pazite da yam komadiCi stare zaptivke ne upadnu U otvor gde se pumpa za vodu pricvrscuje za blok motora. Nanesite sredstvo za zaptivanje i na drugu stranu zaptivke.te da Ii ste kupi/i pumpu koja odgovara vatem automobilu.

Sredstva za zaptivanje mogu da posluie kao privremeno resc: i ! ( ii i. pomesajte novi antifriz sa starom tecnoscu za hlaoenje. 11. Upotrebite pribor za ispitivanje antifriza da biste odredili stepen zastite od zamrzavanja prema uputstvima datim U odeljku »Pravera tecnosti za hladenje«. Namestite ventilator iii kaisnik na novu pumpu za vodu i namestite vijke za pricvrsCivanje. 154 10. Dobro ih pritegnite kljucem.I ! I i i i SISTEM ZA HLA£lENJE CD ® CD IbJlI II Cepovi su obitno smdlcni sn stranc blob motor". Kod obujmiea sa aprugom za pritezanje biee vam potrebna kleSta. Zamena cepova na bloku motora A ko eep na bloku vaseg motora propusta. pazite da ih stavite na creva pre nego 5to ih montirate. Detaljan opis zamene r e m ~ n a nalazi se u odeljku »Zamena remena ventiiatora«. dodajte novu teenost. Obavezno koristite nove obujrnice za creva ukoliko stare nisu potpuno ocuvane. dobro ih zategnite. Za ovaj posao ce yam biti potrebna poluga. 15. Posle ovoga mozete da zamenite . Napunite hladnjak tecnoseu za hladenje koju ste ispustili kako je opisano u tacki 1.pw I . Ako ielite da prove rite stepen zastite od zamrzavanja koju pruza antifriz. Upalite motor i vizuelno proverite da ne propusta. Ako na obuJmleama postoje zavrtnji. 14. moracete da montirate nova prema uputstvima iz odeIjka »Skidanje i narnestanje creva«. Ueinite ovo posto ste vozili auto mobil oko 20-30 minuta. Swvite oa svako crevo DOVil obujrnicu. Vratite na mesto poklopae hladnjaka. Aka se panovo koriste stare. Dodajte mesavinu antifriza i vade u razmeri 1:1. Izgrebite iIi skinite hartijom za gIaeanje ostatke sredstva za zaptivanje sa povrsine na kojoj s'e crevo montira. Namestite svako crevo na odgovarajuCi prikIjucak i pavueite obujmice da dodu na 2-3 em od kraja ereva.Popravljena pump a ee raditi isto kao i nova. 12. Da . 13. Ako je nivo teenosti u hladnjaku nizak. Ako ste neka morali da isecete.pogonske remene. Vratite sva ereva. najbolje je da ga zamenite novim.

s. Dok radite ispod automobila. Kadaje motor ohladen. OCistite sve tragove tecnosti za hlade155 SISTEM ZA HLAE>ENJE nje. Da ne biste ostetili dodirne povrsine izmeau cepa i bloka matara. Panovo napunite sistem za hladenje mesavinom antifriza i vode u razmeri 1: 1. upotrebite ga kao polugu da biste izvadili cep napolje. 2. 7. Kod nekih tipova motora do cepova se maze doC! sarno aka podignete prednji deo automobila iii aka koristite platforme. Da biste skinuli cep koji propusta. pazed da se pri tome ne izokrene iii iskrivi. (1). Ako je potrebno. ali ce _ pre iii posle cep pan ova poceti da propusta. ne pokusavajte da gurate polugu izmedu cepa i bloka kada skidate cep. upotrebljavajte rucnu svetiljku. i\.ccp kojl propus(:J. U nekim slucajevima. Kad cepava sa zaptivnim prstenovima od gume.mehanicki) stavite u brzinu iii u poloiaj za parkiranje (automatski). a menjac (rueni . 4. Posta ste skinull cep. masti i otpadaka. Alat i materijal • Posuda • Klesta • Ceki': • Rucna svetiljka _ • Hartija za glacanje (»Smirgla«) • Probojac • Odvijac • Sredstvo za zaptivanje • Antifriz • Voda nje. nije potrebno sredstvo za zaptivanje. Automobil parkirajte na ravnom tiu. Postoji nekoliko vrsta cepova. i izvadite ga napolje iz otvma (3). odnosno kada njime probijate cep. a onda otvorite ispusnu slavinu na hi adnjaku da biste ispraznili sistem za hladenje. 6. Vralite na mesto poklopac hladnjaka i ostavite . Sarno namestite cep u OtVOT i zateiite vijak sve dok se cep ne uevrsti. 8. Pronaaite cep koji propusta i pailjivo proverite da Ii na bloku motora ima korozije iii tragova tecnosti za hlaaenje.lako protrljajle hartijom za glacanje ivice otvora da biste skinuli povrsinsku koroziju. uterajte pomocu cekica probojac ili odvijac kroz jednu stranu cepa. Po potrebi dodajte rashladni fluid u sistem za hladenje. 3.ko montirate melalni cep. Aka koristite odvijac. gurnite na mesta. aktivirajte rucni kocnicll. probojac cete morati da izvucete pomotu klesta. pailjivo otistite i pregledajte otvo[. kakav je bio originalan. gurnite ga s jednc odvijaccm iii probojccm (2). Cep koji propusta zilmenicete na sledeCi nacin: 1. Ukljutite motor i pustite ga da radi dok se ne zagreje. skinite poklopac hladnjaka. nanesite sredstvo za zaptivanje na ivice cepa i pailjivo ga . Tek tada podignite prednji deo i poduprite ga postoljima.

--. Polovni hladnjaci takode mogu da se nab ave po umerenim cenama na otpadu. Manja ostecenja. zatim skinite ventilator i rnasku ventilatora.montiranje na novo jezgro.rizicna posta se ne vidi koUka je OCllvan iZDutra. Novi hladnjaci mogu da se nab ave u radionicama za popravku hladnjaka. jedino sto vam preostaje jeste da zamenite ceo hladnjak. Tada bi trcbalo da sc izvadi iz automobila. vreme je da ga popravite iIi zamenite novim. ali veca ostecenja zahtevajuj vetu popravku iii kupovinu novog hladnjaka. Stavljanje novog jezgra znati skidanje spoljasnjih rezervoara sa starog hladnjaka i njihovo . U mehanicarskoj radionici ce vas ovo kostati manje od kupovine novag hladnjaka jer kupujete sarno novo jezgro i placate fad. poklopce i vijkc knji prievrstuju hladnjak za ram. Zatim ugasite m o t o ~ i proverite da Ii negde propusta. bo i svc spojnice. ii Ii 1 I 'I' . 156 I I Da biste skinuli hladnjak sa automobila sa prcdnjim pogonom kod kojih je mOlor poprecno postavljcn. ali kupovina polovnog hladnjaka moze da bude . I .motor da radi nekoliko min uta da bi se unular sistema za hladenje stvorio pritisak. aka su rezervoari neupotrebljivi. I I i 1 ! LADENJE SISTEM ZA H 157 SISTEM ZA HLADENJE kad prodavaca automobila i u veCini prodavnica autodelova. Skinite prikljutke sa dodatne posude za h!adenje. . Zamena hladnjaka AlaI i materijal • Posuda • Odvijac • Klesta • Antifriz • Kljucevi • Voda K ada prilikom provere sistema za hladenje otkrijete curenje iIi ostecenja na hladnjaku.i curenje mogu najcesce da se poprave uz minimalne troskove. MeCiutim. . iskljuci!c ereva sa hladnjaka.

Grejaci AlaI i malerijal • OsiguraCi • Regulacioni ventil grejaca • Antifriz • Voda • Krpe . to maiete da uradite sami aka sleoite sledeea uputstva: 1. obavezno trazite garanciju. Popravka hladnjaka je vee nesto drugo. ne zaboravite da ga vratite na svoje mesta. Na ostalirria se moraju skinuti vijci sa strane hladnjaka iii vijci koji pricvrseuju nosace. zatim ukljuCite motor i proverite da negde ne propusta. Posle toga. Aka vase vozilo ima automatski menjac. veCina hladnjaka moie da se izvadi iz prostora za motor. trebala bi da pailjiva proverite creva hladnjaka i grejaca. Aka zaboravite. Skinite okvir ventilatora (ako postoji). Da biste ponovo montirali opravljen iii nov hladnjak. 7. Upozorenje: pazite da ne ostetite hladnjak ukoliko nameravate da ga opravite. ponovite data uputstva obrnutim 158 redom. Na hladnjacima ad aluminijuma. 3. pogonske remene i spojnicu ventilatora. a zatim i nosace. 5. kao i da zamenite sve de love koji nisu ispravni. 6. Skinite vijke koji drie gomje nosaee hladnjaka. . iskIjuCite vodove za hladenje ulja u menjacu sa hladnjaka i zatepite ih da teenost iz menjaea slueajno ne bi iscunla napolje. ali ako su ostecenja velika. mesta koja propustaju ponekad se mogu popraviti posebnim epoksidnim lepilom ukoliko su ostecenja mala. smanjice se ucinak ventilatora sto moze dovesti do pregrejavanja. Aka hladnjak ima okvir za ventilator. Skinite gomje i donje crevo sa hladnjaka. Sto se tice zamene hladnjaka. pogotovu na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju popreeno postavljen motor. Zamena hladnjaka nije teiak posao. Kada se motor ohladi. jezgro treba da se zameni. skinite poklopac i otvorite ispusnu slavinu na hladnjaku da ispraznite sistem za hladenje. 2. Ponovo napunite sistem za hladenje svezorn mesavinom antifriza i vade.Ako se ipak resite da uzmete polovan hladnjak. Skinite dodatnu posudu (rezervoar) za recirkulaciju tecnosti sa bladnjaka iIi iskljuCite crevo koje vodi od poklopca hladnjaka do dodatne posude. Skinite elektricni ventilator (ako postoji).· Opravku hladnjaka ce najbolje obaviti strucnjak koji moze da ispita hladntak na pritisak i da odredi njegovo pravo stanje. 8. tu opravku najbolje prepustite radionici za opravku hladnjaka. Napomena: aka se hladnjak menja zato sto je star. posta na njima obieno nema okvira vent!latora koji treba skidati. Ukoliko nemate dosta iskustva sa lemljenjem gvoZda. 4.

periodicno odrzavanje ce osigurati da sistem grejanja bude godinama ispravan. kao i klapne i otvori koji sIuze za usmeravanje zagrejanog vazduha. proverite da Ii se ruene komande slobadna pokrecu uz mali otpor. u stvari. (6) vod za rashladni fluid.. i To znac. Gn:janjc: (1) poklopac hladnjka. (11) odvodna cev nn bloku matora. Ako imate kablovske komande. najcesee je bolje da ga zamenite nego da pokusate da ga opravljate. (12) motor ventila!ora grejaca. Kao sto je naznaceno u prirucniku za vas automobil. : : . a obicno se nalazi ispod table sa instrumentima. pregledajte sva vakuumska creva kako u prostoru za motor. Vakuum nastaje kada motor radi. grejac automobila je sastavni deo sistema za hladenje motara. Preko snopa cevi (jezgra) grejaea struji vazdub koji se zagreva i raspodeljuje u kabinu automobila iii prema vetrobranu. da su kablovi jos spojeni. Ako je motor ventilatora grejaca bucan. Na automobilima sa vakuumskim komandama. obratite painju da Ii sistem radi kada je motor iskljucen. (5) ventilatorski remen. U sistem za grejanje spada i regulacioni ventil grejaca koji odreduje potrebnu koliCinu toplote. ako ventilator uopste ne radi. mozda bi bilo bolje da se obratite strucnjaku da to uradi. (3) ventilator. Obicno se nalazi zajedno sa ostalim os iguraCima ispod table sa instrumentima. (16) termosfat. Ventilator za potiskivanje vazduha pokreee elektromotor. ( 4) hladnjak. te vakuumski sistem ne moze da radi ako matar nije ukljucen. (9) vodeni omotac. Sastoji se od snopa cevi kroz koje protice zagrejan rashladni fluid iz sistema za hladenje motora. (14) cep na bloku motora. zamenite ga odgovarajuCim pre nego sto pocnete ista da popravljate na sistemu. (1) ckspanzioni sud. (13) jezgro grejaca. Kao sto se kod sistema za hladenje motora koriste ereva i spojevi . tako i ispod table sa instrumentima da biste se uverili da nema popucalih mesta iii labavih spojeva. (8) donje crevo hladnjaka. Curenje rashladnog fluida cesto predstavlja problem u sistemu za grejanje. Da bi ste utvrdili koji se sistem nalazi u vasem automobilu. (17) gamje crevo hladnjaka i (18) pumpa za vodu. (7) isp usna s]avina.B ez obzira kaliko vam to izgledalo cudno. prilieno jednostavan. l l ~ _ . Sistem grejanja je. proverite prvo osigurac koji regulise rad njegovog motora. Medutim. S obzirom da je motor ventilatora smesten u tesko pristupacnom prostoru. Sis tern za grejanje moze da radi pomoeu vakuumskih iIi kablovskih komandi. (10) creva grej aca. Ukoliko je potrebno. (15) glava cilindra.

Kadgod se ereva grejaca pohabaju iii spojevi olabave. Pre nego sto pocnete da proveravate sis tern za grejanje. Stoga sva ereva i spojevi treba da budu ispravni da bi i grejac ispravno radio.koji ponekad propuStaju. u stvari. Posta sistem radi pod pritiskom. isto se dogacla i u sistemu za grejanje. (8) kana! grejaca staklu i (9 ) ispusti za gn::jac Slakla (vctrobralla). vruca teenast za hladenje maze da iz/eti napolje i da vas opasno opeee aka nepazljivo skidate poklopac. Ako morate da otvorite poklopae dok je sistemzagrejan. proverite nivo tecnosti u njoj i po potrebi je napunite do predvidenog nivoa. Sistem za grejanje rasporeduje zagrcjan vazduh u kabinu vozila 160 ! ! . poklopac hladnjaka Aka je jezgro grejaca zapUSCrlO. ciju rashladnog fluida. Ako u sistemu za hladenje ne postoji dodatna posuda za recirkulaciju rashladnog fluida. Kod nekih tipova automobila na poklopeu hladnjaka nalazi se posebna poluga iii dugme. (5) ventilator. treba uvek obazrivo da skidate. Ako podignete polugu iIi pritisnete dugme. Odavanje top late grejaca maze da postane nestabilno. (6) ispust za 5Vei vazduh. pritisak u hladnjaku se smanjuje_ Na drugim tipovima automobila. rashladni fluid euri napolje. (4) kanai grejaca. upotrebite nekoliko krpa da biste se zastitili_ Pritisak u hladnjaku se smanjuje na dva nacina u zavisnosti od tip a poklopea hladnjaka. konstruisan je tako da moie da se okrene do zareza u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu_ Kada se pritisak smanji. pritisnite poklopae nadole i okrenite ga u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu da biste ga skinuli. Upozorenje: nikada ne skidajte poklopac hladnjaka kada je sistem zagr-ejan. (7) kanal za svci vazduh.savanjc temperature. skinite poklopac hladnjaka i po potrebi dodajte rashladni fluid sve dok nivo ne bude bio 2-3 em ispod iviee otvora za nalivanje_ VeCina proizvodaca preporucuje da se tecnost za hladenje sastoji od mesa vine antifriza i vade u razmeri 1: 1. (2) podesavanje provetravanja. a moze da dade i do potpunog gubitka toplote. (1) pode. Taj poklapac. (3) podeSavanje ventilalora. Smanjena koliCina rashladnog fluida negativno utice na grejanje. Usmerivat vode (1) na O\voru za nalivanje hladnjaka odvodi vodu koja je sluiila Zll ispirnnje (2). to se ponekad moze popraviti ispiranjem sistema Zll hiadenjc. Ako u sistemu za hlaclenje postoji dodatna posuda za reeirkula159 __________________ _____ -lli r \. proverite da Ii je sistem za hladenje (hladnjak) pun rashladnog f1uida.

i l . mazda vam termostat u sistemu za hladenje nije ispravan. i i . 3.. Ako se kabi ne pokrece. Provera komandi grejaca Neki tipovi auto mobil a imaju regulaeioni ventil grejaca pricvrseen za jedno od ereva grajaca (obicno dovodno). To eete utvrditi na sledeCi naCin: 1. ukoliko nisu neispravni kabi iii vakuumski sistem. zamolite nekoga da u automobilu pomera komandu za temperaturu ad najnize do najviik __ . znaCi da je iskidan iIi da se olabavio na kraju poluge. mazda je jezgro grejaca blokirano. Proverite da Ii tecnost za hladenje struji kroz jezgro grejaca. . avo ponekad moze da se otkloni ispiranjem eelog sistema za hladenje odgovarajuCim sredstvom koje maze da se nabavi u prodavnicama auto-delova. SISTEM ZA HLAf)ENJE dok vi pazljivo posmatrate regulacioni venti!. sa strane na kojoj se nalazi motor. Creva grejaca najcesce imaju precnik od oko 2-3 em. a drugo nije.. Medutim. Zamenite termostat prema uputstvima iz odeljka )Odrzavanje termostata«. 2. a sarno toplo (iii hladno) sa druge. To moze da sprecava rashladni fluid da dostigne odgovarajueu temperaturu. Ako su creva sarno topla (iako u hladnjaku ima rashladnog fluida. . Aka je crevo grejaca vfuce sa jedne strane ovog ventila. aka ispiranje nije pomoglo.anje ispravan. Pronadite taj ventil tako sto cete pregledati ereva od jednog do drugog kraja. To maiete da uCinite na osnovu uputstava u odeljku dspiranje sistema za hlad4.. jezgro grejaca cete po svoj priliei morati da skinete i da ga odnesete na popravku u radionieu. . moze da se obavi na sledeci naCin: 1.' da Ii grajac nedovoljno radi. Provera rada grejaca Pre nego sto pocnete proveru sistema grejanja. I Ii . odnosno da Ii uopste radi. oba ereva treba da budu vruca.. a motor je postigao radnu temperaturu). te stoga treba da radi oko 20 minuta. iIi je sarno toplo. Prvo ukljuCite grejac na VTuCe. Opipajte oba ereva grejaca. kvar moze da bude na samoin ventilu. Ako grejae u vasem automobilu radi pomocu kabla. . To su dugacka ereva koja izlaze iz motora i spajaju jezgro grejaca kod protivpozame pregrade.. motor treba da dostigne norm aInu radnu temperaturu. Kada je sistem za grej. Aka je jedno crevo grejaca vfuce. Prover.

161 c . ispraznite hladnjak. Ako se klapne pokrecu vakuurnom. Takode prover. U protivnom.••. Ako se sistemom upravlja preko kabla.c:. Prove rite spojeve kablova na krajevima. avo se proverava na sledeei nacin: l. neka vam strucnjak zameni venti!. Ako sistem u vasem automobilu radi pomocu vakuuma. ! SISTEM ZA HLADENJE \ o . Duz toplotnog kanala (obicno se nalazi ispod table sa instrumentima) potrazite jednu iii vise klapni. motete da budete sigumi da tecnost za hladenje struji kroz sistem.te klapne. popravite spojeve. topao vazduh neee biti pravilno usmeren u kabinu (iIi mozda nece moei da se iskljuCi). i . 2. Provera klapni Aka su oba creva grejaca vfuca. a komande za ventil rade. Mozete i da zP'l1enite regulacioni ventil grejaca. 3. 3. f . popravite vekuum (zaptivenost instalaeije). prove rite i po potreb. 4. Ako su evrsti. skinite creva spojena za regulacioni ventil grejaca i izvadite ·ventH iz leiista. proverite rad regulaeionog ventila grajaca kako je vee objasnjeno. Ponekad sistem za grejanje sve vreme proiz-· vodi toplotu bez obzira u kom polozaju se nalaze komandne poluge. Klapne mogu da budu u obliku poklopca iIi sa Iopatieom koja usmerava vazduh koji izlazi iz toplotnog kana1a u unutrasnjost kabine vozi1a. Ako ne radi. . II I .1 'l. Ako je venti I zaglavljen u otvorenom polozaju. i .2. Ponovite postupak obmutim redom da biste montirali nov ventil (nabavlja se u prodavnieama auto-delova). . Ako se ne otvaraju i zatvaraju kako treba. U tom slucaju. kabl je iskidan i mora ga zameniti mehaniear. proverite zaptivenost cevovoda i opravite ih i zamenite sva neispravna vakuumska creva. zamolite nekog da yam pomera' komandu za temperaturu od najnize do najvise dok motor radio Posmatrajte regulacioni venti!. proverite da Ii je kabl dobro spojen sa klapnama.. Da biste to ucinili. 4. znaci da jedna od klapni ne radi kako treba. Proverite da 1i se siobodno pokrecu u sarkama. Ali ako i dalje nema toplote. ·. .

. (9) kompresor i (10) kondenzator. lake preporucujemo da popravku klima-uredaja prepustite kvalifikovanom mehanicaru. a i poseban alat. Zbog toga veCina mehanicara-amatera prepusta posao oko klima-uredaja strucnjaeima. Medutim. (7) kontrolni vodovi. Aka freon dode u 1 I . Na sliei je prikazan tipican klima-uredaj na kome je pokazano koliko je komplikovan. Ako se ipak resite da kupite pribor za punjenje. . magao bi da izazove slepilo. moze da izazove ozbiljne promrzline. a u izvesnoj meri i od hrabrosti. naroCito da se klapne nisu izvitoperile iIi da se sarke nisu zaglavile. (2) sabirnik. toplota ce stalno prodirati u kabinu. Radovi na klima-uredaju mogu da 162 budu opasni ukoliko niste dovoljno iskusni. 105 jednom proverite komande. Klima uredaj O driavanje i opravke klirna-uredaja u automobilu zahtevaju velika znanje i iskustvo. (4) motor ventilatora. Ako yam prsne u oei. treba pailjivo da se pridrzavate uputstava proizvodaca (veCina nesrecnih slucajeva desava se zbog nepostovanja uputstava). Ako se odlucite da napunite sami klimauredaj.Sastavni deloy! tipicnog klima-urcdaja: 01 poklopac hbdnjaka. Ako ne moiete da zatvorite klapne kako treba. merni instru- . Skrecemo painju da se za klirnauredajekoristi rashladno sredstvo R-12. (6) komandc. poznatije po fabrickom nazivu freon. ponesto moiete i sami da uradite. neka ih pogleda mehanicar. (8) kana!. moracete da rukujete bas tim sredstvom. mazcte ipak izvrSiti neke osnovne provcre sistema. (3) kontrolno okce. Paseban alat.-. kao i napunjenost sistema. Ako se ne zatvaraju kako treba.susac. (5) ispust. U te radove spadaju i provera pogonskog remena i spojniee kompresora. Mi yam ipak preporucujema da klima-uredaj prepustite profesionalnom mehanicaru. ! I I Alat i materijal • Zastitne naocare • Radne rukaviee • Uredaj za ispitivanje remena • Okasti kljuc • Poluga • remen klima-uredaja • Osiguraci • Krpa dodir sa kozom. Oa Ii cete se upustati u nesto vise od oSflovnih provera zavisi od nivoa vaseg znanja. Moiete i da ponovo napunite klima-uredaj tako !ito cete sami dodati rash)adno sredstvo u sistem.

menti i vakuumska pumpa potrebni za ovaj ozbiljni posao na klima-uredaju sllvise su skupi za mehanicara-amatera koji ga koristi vrlo Tetko. Provera pogonskog remena Pogonski rem en klima-uredaja proverava se na sledeCi narin: 1. Ukoliko sumnjate da vas klima-uredaj ne radi kao sto bi trebalo. Ako je ulegnuce veee od 2-3 em. kompresor ima pogonski kaiSnik na prednjem kraju. 2. Otvorite poklopae motora na automobilu i pronadite pogonskiremen klima-uredaja. 7. 4. Taj remen mnogi nazivaju »ventilatorskim remenom«. KompreSOT je abieno smesten sa strane motara. magnetna pogonska spojniea se aktivira (treba da se cuje skljoeanje) i . Trebalo bi da cujete spojnieu kompresora kako se ukljueuje. Proverite pogonski remen klima-uredaja da vidite da Ii je dobro zategnut. Ovaj kaisnik se okrece dok motor automobila radio Kada ukljuCite klima-uredaj. Kada su pogonski remeni zategnuti i ispravni. Upozorenje: kadkod radite bila sra u vezi sa klima-uredajem. S. On ne bi smeo da ulegne vise od 2-3 em kada ga pritisnete prstom na otprilike polovini postrojenja izmedu kaisnika kompresora i pogonskog kaisnika. da nisu naprsli. On zaista liCi na remen ventilatora ali. Na kompresor. povueite polugom kompresor napolje da biste zategli kais. Promenite svaki remen koji vam izgleda Slimnjivo. Zategnutost _remena moze da se proveri i pomoell instrumenta za ispitivanje kaji se maze nabaviti u veCini prodavnica auto-deleva. 6. ukljucite motor i ukljuCite klima-uredaj. 3. kao i kaisnik prema prednjem kraju. Dok to radite. Penovo pritegnite vijke Dasaca kompresora. Posto ste olabavili vijke. okastim kljucern olabavite vijke koji pricvfscuju kompresor za nesace. ako pailjivo pogledate. Kao sto je vee pomenuto. na suprotnoj strani alternatora. prove rite remene ventilatora. rasenjeni iii pohabani. Stavite zastitne naocare i rukaviee. ovih nekoliko osnovnih stvari maiete da prove rite pre nego sto odvezete automobil na popravku. budite veoma pailjivi i obavezno stavite zastirne naocare i zastitne rukavice. Kompresor je najvazniji dec klima-uredaja koji mora da fadi odgovarajucom brzinom da bi sistem radio. videcete jedan remen koji se pokrece sa kaisnika na prednjem delu sa donje strane motora i koji maze ali ne mora da ide oko ventilatorskog kaisnika ka kompresoru klima-uredaja. kaa i sve astale. Uputstva za skidanje i montiranje nalaze se u odeljku "Zamena pogonskog remena alternatora« u poglavlju "Sis tern punjenja« i U odeljku »Zamena remena ventilatora« u aVOID poglavlju. koji liCi na motor. pricvrscena je jedna velika i jedna mala SISTEM ZA HLA£lENJE eev.

potraiite po moe strucnjaka za klima-uredaje... On moze da se nalazi sa osta163 I ..... 3... lsparivac (1) hladi vatduh (rashladni fluid apsorbuje wr10tu wkom isparavanjJ).kompfesor pocne da radio Provera spojnice kompresora Da Ii je spojniea kompresora ispravna. a vi za to Vfeme osluskujte rad pogonske spojniee kompresora. • ~ = = ... Ako vazduh ne izlazi iz otvora razlicitim jacinama. . proverite 05igurac ventilatora.. Zamolite nekoga da sedne u automobil i da ukljucuje i iSkljucuje klima-uredaj dok je motor ukljucen. Ako osigurae ispod table sa instrumentima nije pregoreo. a klirna-uredaj i dalje ispusta topao vazdllh iIi sarno neznatno hladan vazduh.. gas pod niskim pritiskom (7)."" . Put rashladnog fluida kroz klima-urcdaj. obratite painju na kolicinu vazduha koji prodire kroz otvore za vazduh ako table sa instrurnentima iii gde'su vee smesteni. . Tacna mesto na kame se nalazi osigurac naznaceno je u prirucniku za vas automobil. ~ ~ .. prove rite da nije pregoreo osigurac. Obicno se nalazi na tabli sa osiguraCima ispod table sa instrumentima. = = = = = = = = = = = = = . Aka niste sigurni koji osigurac da uzmete... ® ® ["""""''''''''''''''''''''1 .. Jacina osiguraca je na njemu naznacena. pronadite linijski osigurac na provodnikll koji vodi ka kornpresoru. Ako ta spojniea nije ispravna... On se obicno nalazi u malom crnom nosaCll osiguraca koji se otvara tako sto se jedan kraj okrene. Zamenite neispravan osigurac novim iste jacine..... lim osiguraCima ispod table sa instrumentima iIi II jednom od pravodnika koji vode ka kompresoru. .... Aka nije u pitanju neispravan osigurac. tecnost pod niskim pritiskom (6).. Rashladni fluid latim prolazi kroz kompresor (1) i ide do kondenzatora (3). f:!roverite jos i ... Legenda: gas pod visokim priliskom (4).. Posto ukljucite klima-uredaj. "... Ako ni jedna ad izvrsenih provera nije otkrila kvar.. proverite po novo u prirucniku za vas autornobil.. Okrenite prekidac za ventilator u svaku brzinll da biste proverili protok vazduha... moiete da proverite na sledeCi naCin: 1. 2. 164 Provera napunjenosti klima-uredaja Ova provera klirna-uredaja vrsi se iz kabine u automobilu... 4.. ... Ako kom presor ne radi ni posto ste proverili i zamenili osigurac.. tecnost pod visokim pritiskom (5)... "". potrebno je da vam strucnjak pregleda motor ventilatora.

.. Medutim.~ ~ ! j ! I kontrolno okee da biste utvrdili da Ii je uredaju potrebno punjenje. 3. ali i taj posao je najbolje prepustiti struenjaku. cak i u tom slucaju. Uredaj u takvom stanju neee dobro da hladi.. Preko eele godine. 2... Kontrolno okce je smesteno na deiu koji se naziva sabirnik iii na jednom od vodova koji idu do ovog dela. ali freon ce na kraju ipak . trebalo bi da primetite sitne mehuriee kako prolaze ispod kontrolnog okecta... stoga jedino pomocu instrumenta za ispitivanje moze precizno da se utvrdi da Ii je napunjen. To se radi na sledeCi natin: 1. Punjenje moze privremeno da povrati moe hladenja. trebalo bi da strucnjak proveri gde uredaj propusta i da popravi ta mesta. kao i da napuni uredaj sredstvom za hladenje.. SISTEM ZA HLADENJE Alat i materijal • Crevo za punjenje sa ventilom • Freon • Zastitne naoeare • Zastitne rukaviee • Kljuc iii kldta Isto tako ne treba zaboraviti da manjak rashladnog sredstva u klima-uredaju znati da on negde propusta... klima-uredaj bi bar jednom godisnje trebalo da pregleda strucnjak. Medutim. posle otprilike 5 minuta rada.. trebalo bi svake druge nedelje da ukljuCite klima-uredaj da radi nekoliko minuta. .. Visak rashladnog sredstva moze da osteti kompresor i smanji ucinak. znaCi da uredaj propusta i da u njemu nema dovoljno rashladnog sredstva.. Do veCine problema u vezi sa klima-uredajima dolazi usled eurenja u uredaju. ako se mehuriCi vide i dalje. Punjenje klimauredaja F reon treba dodavati sarno ako je posle provere kontrolog okceta posebnim instrumentom utvrdeno da ga nema dovoljno u klima-uredaju. Ukljueite motor i klima-uredaj i posmatrajte kontrolno okee. Pazite da ne proverite klima-uredaj. Kontrolno okee je obieno prljavo i mora prvo da se oCisti.. eak i zimi. Sabirnik je dugaeak eilindriean uredaj koji liti na termos-boeu.. To cesto prouzrokuje zaptivke koje su se istrosile tokom upotrebe..j Ii . On se' najeesce nalazi ispred hladnjaka sistema za hladenje. posebnim hladnjakom klimauredaja. Napomena: mnogi klimauredaji nemaju kontrolno okee. Obieno je spojen sa kondenzatorom.. Prvih nekoliko minuta posta ste ukljutiii uredaj... Ako je u tome problem..

Usisavanje na strani niskog pritiska u uredaju povlaCi freonovu paru kroz crevo za punjenje sve dok se kantica ne isprazni. Upozorenje: pazite da ne prikljuCite crevo za punjenje na taj vod. freon se dodaje Srederovom ventilu na strani niskog priti· ska. freon bi mogao da uele u crevo za punjenje i da osteti kompresor. Ako je I ureelaj jos uvek nedovoljno napunjen. Ureclaj je pod 'pritiskom i mora se sigurna isprazniti pomacu vakuum-pumpe da bi se uklonili svi tragovi vazduha iIi vlage koji bi magli da davedu do korozije iii da uticu na efikasnost hladenja. UkljuCite motor i ukljuCite klima-uredaj na jako. VeCina prikljL/taka Srederovag ventila na usisnim i odvodnim cevima je iz predostroinosti napravljena u razliCitim veliCinama da se slucajno ne hi pomesale.) 1. Posto ste stavili zastitne rukavice i zastitne naocare. Aka uredaj jas radio usisni vod pod niskim pritiskom mazete pronaCi ako opipate kompresorska ereva. 3. Drtite kanticu uspravno da u creva za punjenje ulazi sarno para. To moze da potraje nekaliko minuta. Prilik9m punjenja klima-uredaja. Ako je ureelaj patpuno prazan. 4. Ovaj venti! moze se naCi na usisnom otvoru kompresora iii usisnom vodu kaji povezuje isparivac i kompresor. 2.isteCi ako se mesto koje propusta ne opravi. . 5. (Napomena: uvek je balje da se pridriavate proizvoclacevih uputstava posta neki pastupei mogu neznatno da se raziikuju. Kada se kantica isprazni. 165 'O:i SISTEM ZA HLABENJE namestite i kanticu sa strane tako da joj ventil bude pri vrhu. Prestanite da nalivate freon tim primetite da na· kontrolnom . Brzo otvorite ventil da biste izduvali iii vlagu iz ereva za punjenje. mogu da budu patrebne tri kantice freana.ali ne pakusavajte sami da opravljate ovaj kvar. Praverite panavo kontrolno okce iIi temperaturu vazduha koju klima-ureelaj izduvava. dok ee za delimicno ispraznjen ureelaj biti potrebno da dodate sarno jednu iii dve kantice.sarno pagledajte ima Ii mehuriea . namestite ventil adaptera za punjenje na kanticu sa freonom. Ono hladnije je usisni vod. zatvarite ventil i skinite creva za punjenje sa Sredera'. Aka se venti! nalazi sa strane kantice. Uredaj se puni na asnovu uputstava prilozenih uz pribor za punjenjeili na osnovu sledeCih uputstava. Otvorite venti! na kantici sa freonom.log ventila. Strucnjak moze da pronade to mesto pomocu elektronskog detektora. Pronadite Srederov venti 1 pod niskirn pritiskarn i spojite sa njim crevo. Ako bi kanticu okrenuli naopako. To moze da se uCini i pomocu obicne sapuniee . 6. . dodajte jos jednu kanticu freona. odnosno ponovite postupke od 2 do 5.

Aka i dalje nije dovoljna hladan. I I I I I I I I I J . I I I I I . ! I ! I i I • I i I r SISTEM ZA DOVOD GORIVA S da eene staloo. . moracete da se obratite strucnjaku... proverite rad ureelaja time sto eete proveriti temperaturu vazduha koji izlazi iz klima-ureelaja.okcetu vise nema mehurica. Ne pokusuvajte da prik!jutitc creVQ m punjenje ni nll jcdan ad druga dva voda koji 5U vruci kad se dodirn u.l --1--' I I I l' I I I I I I __ :I Kada punite klima-uredaj. U opste:n je mteresu da potrosn]a gonva bude sto ]e moguce manja. Neki tipovi auto mobil a nikada ne trose gorivo ekonomicno zbog konstrukcije motor a iIi velike sopstvene tezinc. I I i I ! . CD ( 166 . rastu. motori imaju abieTIo i vecu potrosnju goriva od manjih.. Posle punjenja. Osta!i delovi urectaja su kondenzator (3) koji se nalaz! ispred hladnj aka i isparivac (4) koji je smdten ispod lable sa inslrurnenlima u Kubin! v( lziia. 7. freon treba dodat! u usisno crevo pod niskim pritiskom (J) ili u komprcsor (2). a ..

u najboljern slucaju. (5) mehanicka pumpa za gorivo. Svrha sistema za dovod goriva je unosenJe smese benzin a i vazduha u odgovarajucoj srazmeri u motor.ukoliko je automobil \eii. Potrosnja goriva raste i pri velikim brzinama. To su: Dclovi tipicnog sistema za dovod gorivu: (1) poklopac rezcrvoara za gorivo. Aka imatc obicaj da startujete. cevovod goriva. motor neee raditi iIi ee. raditi slabo. Sto je vise snage potrebno. (2) cevovod 'La gorivo. (8) posuda za kondenzat. koliko god ogranicenja brzine oa putevima bila nepopularna. Sistem za dovod goriva ima-veoma slozen zadatak. (6) karburator. to je potrebna i veea snaga da ga pokrene. Na motorima sa sistemom za ubrizgavanje . 167 SISTEM ZA DOVOD GORIVA I I ! ® Tipican sistem sa neposrednim ubrizgnvanjem gonva: (1) cicklncna puropa za gorivo visokog pritiska. Ta smesa se pretvara u finu maglu u karburatoru pre nego 5to dospe u usisni vod motora i na kraju u komore za zagorevanje. Potreba za vazduhom i benzinom kod motora menja se zavisno od temperature. Pre svega. precistac za goriVQ. Medutim. PogIedajte prilozene shematske prikaze razIiCitih tipova sistema za dovod goriva. sistem mora da proizvede smesu vazduha i benzina koja odlazi u motor i pali se pomocu sistema za paIjenje. (2) rczervoar za gorivo. Cinjenica je da veCina automobilskih motora radi mnogo efikasnije pri brzini od 80 nego 100 kilometara na sat. (10) ventHacioni vod i (11) odvajac kondem:ata. Izuzetno je te. (7) prcCistac zu vazduh. karburator iIi uhrizgaci goriva. trosieete vise goriva jer naglo ubrzanje automobila zahteva i veti dovod goriva u motor. Pre svega.Jzvodnik i (5) ubrizgaCi (po jedan Zil svaki dlindari. rezervoar za gorivo. pokrenula klipove i tako omoguCila rad motora. to je veea i potrosnja goriva.ko da sistem obezbedi optimainu smesll u svim radnim uslovima. (4) elastieno crevo. Pretpostavicemo da je ree 0 benzinskom automobilskom motoru iako mnogi automobili trose i dizel gorivo. (4) r. (3) cevovod za gorivQ. Paijenje mora da se dogodi u odredenom trenutku da bi srnesa sagorela u cilindru motcra. (4) regulator pritiska. pumpa za gorivo. opterecenja motora (tezine koju mora da pokrece) i brzine. (9) venti] urcdaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. Ako smesa vazduha i benzin a nije dobra iIi ako vremensko podesavanje momenta paljenja nije 168 precizno. preCistac za vazduh i usisni vod. N aGin voznje takode ima uticaja na potrosnju goriva. upoznacemo se sa OSTIavnim delovima sistema za dovod goriva.

U tom slucaju motor trosi suvise goriva. znaCi da proporcionalno ima vise vazduha od benzina. ImajuCi ovo objasnjenje u vidu. Sistem sa posrednim ubrizgavonjem goriva. kada se zagreje. Ovo utice na rad matcIa na vise natina: ubrzanje motcra je slabo. sa jedne strane. Da bi se zadovoljili ovako razliCiti zahtevi i da bi se pastigao efikasan rad i ekonomicna potrosnja gariva. ventila. Bez obzira na vrstu ubrizgavanja. Ako je smesa bogata. (3) tclo !cpura karburatora i (4 ) tlektronski moduL dobra smesa vazduha i gariva treba da bude u odnosu od oko 15: 1. u sistem se sa druge strane dovodi vazduh. L I i· I.goriva. struji iz rezervaara za gorivo kroz cevovod za gorivo) pumpu za gorivo i preeistae za gorivo do karburatora iIi ubrizgaca goriva. u karburatore se ugraduje slozen sistem dizni. Medutim. motar moze da radi i sa nesto slabijom smesom. podsetimo se da je bladnom motoru (kada nije dostigao radnu temperamru) potrebna bogata smesa da bi radio na zadovoljavajuCi naCin. ubrizgac goriva rasprsuje maglu goriva u usisni vod gde se mesa sa vazduhom i formira odgovarajucu smesll vazduha i goriva. znati da proporcionalno ima vise benzina. razvija se nesto visa temperatura od normaine. Taj odnos predstavlja u stvari tdinski odnos izmedu vazduha i benzina. Ovaj vazdub ulazi kroz kuCiste . doyod goriva se obavlja pomocll ubrizgaca goriva. radi grubo na praznom bodu i ne radi dobra pri velikim brzinama.. ima tendenciju da se gusi pri malim brzinama i cesto iz izduvne cevi izlazi dim tamne boje. Dok gorivo. Ako je mesavina siromasna. (2) linijski precislac goriv(l.. (1) clektncna pumpa za gonyo. mazda ste cuJi da 1 i Ii • I ~ I ! I .! : . komandi i drugih uredaja. Postoje dye osnovne vrste ubrizgavanja goriva : posredno ubrizgavanje kod koga se gorivo ubrizgava u usisni vod motara i neposredno ubrizgavanje gde se gorivo ubrizgava u svaki cilindar iz ubrizgaca smestenih direktno na usisnom vodu. ~ . Sto se tice pojrna »smesa«. odnosno 15 delova vazduha na 1 deo benzina.

. Zbog toga se i koriste precistaCi za gorivo. upotreba kvalitetnog benzina i periodicna zamena precistaca omoguCice da sistem za dovod goriva radi efikasno vise hiljada kilometara. ubrizgac ubrizgava gorivo u usisni vod.. Na tom mestu. a zatim kroz uredaj koji odmerava koliCinu vazduha koja ulazi u motor (detektor protoka vazduha). VeCina proizvodaca automobila preporucuje zamenu ovog filtra mnogo 170 Ala! i ma!erijal . KuCiste preCistaca za vazduh moze da ima okrugli iii pravougaoni oblik. Prljavstina takode moze da ude. iIi ilZ njega. Prljavstina moie da ude u karburator preko prljavog preCistaca za vazduh. Zamena preCistaca za vazduh i gorivo u preporuceno vreme iii po potrebi predstavlja prvi korak u odriavanju sistema za dovod goriva. Ako se ovo dogodi. mesa se sa mlazom benzina koji se ubrizgava u karburator. u sistem za doyod goriva iz rezervoara za gorivo. Na sistemima sa ubrizgavanjem goriva kroz vise otvoIa. iii uz leptir karburatora. karburator. abieno je smesten ispred prostora za motar. a jedan veliki kanal spaja ga sa ilsisnim VOdOffi. U veCini slucajeva.'i "i :i . Na rnotorima sa sistemom 'Za neposredno ubrizgavanje goriva. Gorivo se ne mesa sa vazduhom sve dok ne stigne do usisnog voda.precistaca za vazdub. Odrzavanje precistaca za vazduh P reCistac za vazduh obicno se zamenjuje prilikom svakog podeSavanja motora -iii bi bar tako trebalo da bude. Ovako formirana smesa vazduha i benzina prolazi kroz usisni vod i sagoreva II cilindrima motora. Ovaj preCistac uklanja del ice pragine i prljavstine iz vazduha da ne bi dospeli u karburator i izazvali preterano habanje i ostecenje motora. SrSTEM-zADOVOD GORIVA prolazi prvo krozpreCistac za vazduh koji se nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh. Posta vazduh prode kroz preCistac i ude u . Ova smesa se pretvara u maglu slicnu onoj koju proizvode rasprsivaCi. lednostavno rutinsko odriavanje moze da spreCi veCinu problema u Yezi sa sistemom za dovod goriva. Jedno trebauvek imati u vidu: prljavstina je najveCi neprijatelj sistema za dovod goriva. vazduh prolazi kroz precistac. a smesteno je sa suprotne strane karburatora. benzin koji struji kroz sistem nosice sa sobom prljavstinu i zaprljace sistem. Ukupna kolicna vazduba koja ulazi u motor 169 . a mesavina vazduha i goriva odlazi u cilindar gde sagoreya.

. U tom slucaju biee vam potreban kljuc da biste je odvrnuli. 1 ) ' ~ l I ~ I ~ I \ I I! 1 '. treba ga zameniti. 2. znai'i da ga treba zameniti.• Kljucevi • Jaka svetiljka (sijalica od 100 vati iIi praduzni kabl) • Klesta • Odvijai' • Krpe • Uloiak preCistaca za vazduh • T-prikljucak • Dizalica i sigurnosna postolja (sarno za neke tipove automobila) cesee aka vozite po prljavim iIi prasnjavim putevirna. propustace jos vise prljavstine u motor. U svakom slucaju. PreCistac se nalazi u kuCistu koje je smesteno na vrhu karburatora iIi leptira iIi odmah ispred detektora protoka vazduha. U veCini automobila koriste se dva tipa preCistaca od hartije . Na sredini gornjeg dela kuCista iIi steznih prstenova oko kuCista najcesee se nalazi leptir-navrtka. Ponekad se poklopac kuCista preCistaca pricvrscuje obicnom sestougaonom navrtkom. Precistac od hartije proverava se tako sto se iznutra osvetli jakom svetiljkom (sijalica od 100 vati). proverite da Ii je ulozak ostecen. ako je pocepan. Zaprljan preCistac za vazduh ometa ulazak vazduha u motor sto poveeava potrosnju goriva. osteeeni preCistai'. Ako se u vasem automobilu nalazi precistac ad poliuretana obmotan oko metalnog noseeeg sita.okrugli iii pljosnati. . Nemojte duvati vazduh kroz preCistac da ga ne biste ostetili. ~ i j r ® . 3. ako ga vratite u kuciste. preCistac bi trebalo proveriti bar posie svakih 5000-6000 kilo me tara voznje i po potrebi ga zarneniti. Skinite navrtku iIi stezne prstenove i pOdignite poklopac kuCista. 4. Precistac za vazduh se proverava i po potrebi zamenjuje na sledeCi naCin: L Otvorite poklopac motara i pronadite kuCiste precistaca za vazdllh. Ako svetlost ne prolazi kroz precistac od hartije. Izvucite preCistai' za vazduh.

. 7.lc uredaja Za cirkula ciju bcnzinskih i uljnih isparenja.. Vratite na svoje mesto poklopac kuOista precistaca za vazduh. Videti odeljak "Cirkulacija benzinskih i uljnih isparenja« u poglavlju ). Po potrebi stavite nov ulozak.. . Ocistite unutrasnjost kuCista preCistaca za vazduh cistom krpom natopljenom rastvaracem na bazi nafte koji se nabavlja u prodavnicama auto-delova. (5) kuCistc. fi II CD il P '1 II Tipiean sklap preCistuca Z<I v:lZduh: (1) fluvnk::l Zll (2) (3) Ui01. 5. Skidanje celog kudsta Ako zbog podesavanja treba da skinete celo kudste preCistaca za vazduh sa motera. (1 0) crevo za usisavanje toplog vazduha i (11) pn:tist. Proverite da Ii je 172 poklopac na mestu i da nije pritegao neki provodnik iIi crevo iz prostora za motor. ·· ® CD ' •. Upozorenje: nikada ne karislile benzin.]v. precistac Zi! vazduh se nalazi 11 kuCistu koje jc udaljeno od karburatora iii tcla leptira karburatora kako bi se smanjila visina poklopca motora. I .• iI'. ! . (8) raptivka.LII ··· Iill _ . (9) goli vijak. Napomena: ulje na pretistacu moze da znati da nesto nije u redu sa sistemom za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. (7) usisni otvor. KuCiste preCistaca za vazduh ne bi smelo da ima zazora oko poklopca..Sistemi za preCiscavanje izduvnih gasova«. suvife je opasan.. @ I 171 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Kod nekih tipova vozila sa prednjim pogonom i sistemom za ubrizg. Rukom prote'gnite leptirastu navrtku. Namestite preCistac ~ a vazduh u kuCiste.m tcmperaturu.1k.mj e goriva. (6) vakuumska membrana. 6. to se radi na sledeCi nacin: 1. (4) senlOr:. 2. Skinite poklopac sa kuOista pretistaca za vazduh i ulozak na vee objasnjen naCin. Proverite da na usisnom otvoru kuCista nema . zategnite sestougaonu navrtku iii penovo stavite stezne prstenove.

Prisustvo prljavstine i drugih stranih materija maze da zapusi sistem sto otezava fad motara. Da bi se spreCila ova mogucnost. ---. U tom slucaju. ponovite postupke od 1 do 5 obrnutirn redosledorn. crevo precistaca kod ureclaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja vodi do kuCista precistaca za vazduh. 6. U stvari. zatvorite krajeve T-prikljuckom.~ . Na nekim tipovima aUlOmobila.obujmica i crevnih prikljucaka. Prove rite da Ii su spojevi sigurni. kuCiste precistaea se testa na1azi ispred prostora Zil motor i povezano je sa usisnim yodom preko velikog kanab.. Zamena precistaca za gorivo O a bi radio kako treba. crevo je spojeno sa precistacern uredaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja koji se nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh. (Pogledajte odeIjak "Ureclaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih u poglavlju »Sistemi za preciscavanje izduvnih gasova«). 173 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Dok prolazi kroz sistem za dovod goriva. SISTEM ZA DOVODGORIVA 5. videcete cev iIi crevo kako izlazi iz poklopca ventila na motoru. 3. neee doCi do gubitka vakuuma. u sistem se . lednostavno izvucite creva iz kuCista preCistaca za vazduh. ~ I ! I ! ! . Kod motora sa siSlemom za ubrizgavanje gonya. Kada su sve obujmice i creva skinuti (zap arntite gde su se nalazili). . Olabavite klestima iIi odvijacem obujrnice i skinite ih s? creva. motor u svakom trenutku treba da bude snabdeven odgovarajucom koliCinom goriva i to sto je moguce Cistijom. Ako skidate vakuumska creva. ! i' 1 I ! ali zapamtite gde se nalaze (najbolje ce biti da ih obeleiite). protok goriva se regulise pomocu elemenata sa malim poprecnim presekom. . Treba skinuti i ovo crevo. Obicno postoji mali kornad creva na kraju cevi koja ga spaja sa kuCistem. avo ce spreCiti prodor prljavstine iIi. ako morate da ukljuCite motor. 4. Mnogi danasnji tipovi vozila imaju pljosnate. kvadrmne precistace. podignite kuCiste precistaca za vazduh sa karburatora iIi leptira. Kada zamenjujete kuCiste preCistaca za vazduh.

. Na mnogim novijim tipovima vozila sa sistemom za ubrizgavanje goriva. Na nekim uvoznim tipovima vozila postoji i trece crevo koje siu'li za odvod isparenja nazad u rezervoar za gorivo. pridrzavajte se uputstava proizvodaca za vas automobil. a kuCiste precistaca ima malu slavinu koja omogucuje da se povremeno voda ispusti iz kucista. . Na nekim starijim tipovima vozila. Tacno mesta na kame se nalazi. Prisustvo vode ne znaci da preCistac treba zameniti. kako je 10 naglaSeno i u postupku koji propisuje praizvodae i u postupku koji je apisan u ovomodeljku.ugraduje preCistac za gorivo. nati cete u prirucniku za vas auto mobil. preCistaCi moraju da se zamenjuju u skladu sa preporukama proizvodaca iii tdce ako se radne karakteristike motora pogorsaju.. leptira iii ubrizgaca za gorivo. Da hi sistem za dovod goriva uvek bio Cist. PreCistac se nalazi negde izmedu rezervoara za gorivo i karburatora. Na 'drugim preCistac je navojem pricv[scen za karburator. Zaprljan precista. elementi preCistaca Sll montirani na mestu gde se cevovod za gorivospaja sa karburatorom. Kod automobila koji koriste dizei gorivo kuCiste precistaca za gorivo smesteno je u prostoru za motor. za ggrivo moze da prouzrokuje usporen rad motora prilikom ubrzanja iii pri veCim brzinama. Nekim sistemima je potrebno premazivanje da bi se uklonili vazdusni mehuriCi kada se preCistac zameni. KuCiste treba da se otvori da bi se precistac zamenio. precistac za gorivo smesten je ispod vozila.a lako je identifikovati jer izgleda kao mala metalna iii plasticna posuda spojena sa cevovodom za gorivo pomocu dva kratka gumena creva sa obujrnicama. On moze da se toliko zapusi da motor ne moze da radio Sva vozila imaju neku vrstu preCistaca za gorivo. u blizini rezervoara za gorivo. PreCistac moze da bude iii linijski iii pricvrseen zavrtnjima. Upozorenje: kad god se iskljui'e cevovodi za . za gorivo • Crevo za dovod goriva • Krpe slucaju. Upozorenje: za sisteme za 'ubrizgavanje goriva lipiena je da rade pod visokim pritiskom. Ovaj tip preCista.nega sto se olabavi prei'istae da hi se prilisak u cevovodima za gorivo smanjio. Ovi preCistaCi cesto sluze i za prikupljanje vode. Cesto se srece i linijski preCistac smesten u cevovod za gorivo izmedu pumpe za gorivo i karburatora.. Motor treba izvesno vreme da bude iskljui'en pre. I u ovom 174 Alat i materijal • Klesta iii odvijac • Otvoreni kljucevi • Raseceni i cevasti kljucevi • PreCista.

.( ('m. Takvi precistaCi za gorivo zamenjuju se na sledeCi naCin: 1. (3) . d vod gonva. . re(':istat. I : I ' f : i . Na krajevirna precistaca nalaze se gum en a creva taka da eete morati da olabavite obujmice sa oprugom iii sa zavrtnjem pre nego 5tO ga skinete. pa Linijski pretlSKada namestale novi P'anja goriva. .gorivo. '"'' 0 .du " . ' rczcrvoara .." . Nalazi se na cevovodu za gorivo izmedu pumpe za gorivo i karburatora. 3. 1 ' ! .'. Pazite na pravac strujanja goriva naznacen na preCistacu. Kupite odgovarajuCi precistac za gorivo u prodavnici auto-del ova. Izbegavajte otvoren plamen i rad u zatvorenim proslOrijama bez venrilacije. Olabavite crevne obujmice na krajevima precistaca za gorivo pomocu klesta iii odvijaca u zavisnosti od vrtse obujmice. " SISTEM ZA GORIVA ® .. 5. 2.ollou " .. Montirajte nov preCistac za gorivo. -2) mehanicka pum za gonYo. lac se vrio . . (4) limJsb pre .. tistac I :> ( I) cevovod lZ . preCistatu kOla po pa za gariva. t i i . Pronadite precistac. postoji opasnost da dode do poiara. kazuje pravac 51mJ . Pazite na pravac strujanja goriva naznacen na kuCistu preCiI . 6. Skinite precistac za gorivo tako sto eete izvuCi gurneno crevo sa kraja kuCista preCistaca. "4. ! -1 ! . naprslina i drugih promena. Po potrebi ih zamenite (veCina preCistaca prodaje se zajedno sa novim crevima i obujmicama). za gonvo I . karburalOra.. (') karburator. ... Zamena preCistaca Mnog! tipovi vozila koriste linijski preCistac. To je precistac sa posudom koji se ceo skida. t . Preg1edajte da Ii na gumenim crevima ima znakova propustanja goriva. ! .

6.~ . Zamena fillra sa navojem Kod vozi!a tipa "ford" obicno se koristi preCistac koji se montira direktno na karburator na kraju cevovoda za gorivo. Namestite ga u odgovarajuci polozaj. Zategnite obujmicu. Panovo namestite crevo za dovod goriva koje se nalazi:' na kraju cevavoda za garivo taka sto tete ga navuCi na kraj preCistaca za gorivo. Skinite crevo sa kraja preCistaca tako sto cete skin uti obujmicu. Obieno se na kraju yoda nalazi malo gumeno creVQ koje ga spaja sa preCistacem za goriyo. nabavite odgoyarajuci u prodavnici auto-deloya.175 SISTEM ZA DOVOD GORIVA staca. Vratite kuCiste preeistata za vazduh na svoje mesta. On je okrugao i liCi na posudu precnika od oko 2-3 cm. a zatim sklonite krpu na sigurno mesto.. 4. Takay precistac se zamenjuje na sledeCi naCin: 1. Benzin ulazi u precistac iz cevovoda za gorivo koji dolazi lz pumpe za goriyo.. Bacite ceo precistac za gorivo. 8. 7.. Stavite Cistu krpu izmedu creva koje spaja preCistac za gorivo i cevovoda za gorivo da biste spreCili potencijalnu opasnost od pozara (krpa ce apsorbovati benzin koji moze da iscuri tokom skidanja preCistaca za gorivo). 7. Po potrebi pritegnite obujmice. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio Kompanija "Ford« obicno koristi precistac koji se uvrce direktno na karburator na kraju cevi za dovod goriva... Ukljucite motor i proverite da gorivo ne curi na spojevima.. .. Stavite creva na dovodni i odvodni otvor kucista precistaca. Za to cete moida morati da upotrebite kljuc. U zavisnosti od vrste obujmice upotrebite klesta iIi odvijac. Pre nego sto skinete stari preCistac za gorivQ. Zategnite crevne obujmice da spreeite propustanje goriva. N amestite nov preCistac za gorivo..3.. 2. Uklonite krpom sve tragove benzina koji se slucajno prostia iz cevovoda. Ovo se radi tako sto se preCistac uvrti rueno na karburator (u smeru kretanja kazaljki na satu).. Skinite preCistac za gOFivo s karburatora. 176 1 f I I I ~ I . izvucite creva sa preCistaca. Posta skinete obujrnicll. Crevo je na krajevima obicno pricvrsceno obujmicama. 5. Koristite kljuc sarno da biste malo pritegnuli preCistac. Ovo se radi taka sto se preCistac odvrne u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu. Pronadite pretistai' za gorivo.

Postarajte se da nabavite odgovarajuCi ulozak pre nego sto skinete starL Precistac za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 1. U kuCistu precistaca nalazi se jedna opruga koja moze da izleti ako niste dovoljno pazljivi.. zamenjuje se sarno ulozak.. a zatim okrerie bilo da propusti iii zaregne prikljui ---0 ~ ~ (/ I ________ I. 3. 8..otvoreni kljuc i raseceni iIi cevasti kljuc. '" " .i pritegnite kljucem navrtku koja ga drzi u kuCistu. U ovom slucaju. .. Zamena nnutrasnjeg preCistaca VeCina vozila im:1 precistac za gorivo smesten u samom karburatoru. veClm kljucern olabavite navrtku kuCista pretistaca na karburatoru koja drii preCistac za gorivo. Za ovo ce yam biti potrebna dva kljuca .. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora. .... Koristite otvoreni kljuc da biste pridrzali vecu navrtku na karburatoru da se ne bi okretala i' eventualno ostetila cevovod za gorivo dok rasecenim kljucem popustate manju navrtku na kraju cevovoda za gorivo. Napomena: raseceni kljuc izgleda kao okasti kljuc sa rasecenim d. i f Ako je potrebno. Pazite i da zapamtite poloiaj opruge i preCistaca kada ih skidate. Vratite kuCiste preCistaca za gorivo na mesta. o / . Ulozak precistaca se najcesce pravi od bronze iii od hartije.pazite na oprugu .elom i moze da se stavi aka cevovoda za gorivD. 4.. 2.. Izmedu navrtke na cevovodu za gorivo i karburatora stavite Cistu krpu da bi se upio benzin koji bi mogao da iscuri za vreme iamene preCistata. Kada skinete cevovod za gorivo.. zato polako skinite navrtku. Namestite nov precistac za gorivo u karburator .' . Pronadite cevovod za gorivo koji vodi od pumpe za gorivo do karburatora.. na mestu gde se spaja sa cevovodom za gorivo.l I I 1 I . zaustavite curenje tako sto cete pritegnuti preCistac iIi obujrnicu na creVll. f cak.

podignite automobil i poduprite ga postoljima. VeCina vozila im3 prccisl<lc za gorivo koji je smesten u karburatoru na spojcvima cevoyoda za gorivo. (3) preCistac. (4) opruga i (5) karburator. Ako. 2. Pritisak u sistemu se tokom vremena smanjuje. tako da aha ne moie da drii automobil kada se odigne ad zemlje. pritegnite navrtke na cevovodu za gorivo i karburatoru. 177 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Zamena precistaca kod sistema za ubrizgavanje goriva Na vozilima sa ubrizgavanjem goriva. Ne pokusavajte da odvreete iii skidate preCistac sve dok se pritisak u cevovodu za gorivo i preCistacu ne smanji. Ako je potrebno. Ukljutite motor i prove rite da gorivo ne curi. Ponovo spojite cevovod za gorivo sa karburatorom i pritegnite navrtku rasecenim kljucem. Tacna mesta bice naznaceno u prirucniku za vas aut am obi!. spojite jetlan nn musu. blakirajte prednje taekaYe. Aka vozi!o ima dvu kab!ovskn prikljucka za ubrizgac. r + Na vozilima sa sistemom za ubrizgavanje goriva. 178 tako da ce se nekoliko sati posta ste iskljuci!i motor unutrasnji pritisak davoljno smanjiti da preCistac maze bezbedno da se zameni. Upozorenje: sistemi za ubrizgavanje goriva najceSce su pod visokim pritiskom. Uklonite sve tragove benzina koji je slucajno iscurio iz cevovoda za vreme skidanja i nainestanja precistaca. zato sto rucna kocnica na veCini vozila blokira sarno zadnje toekoYe. Kod yozila sa prednjim pogo nom. skinite gu j spojite pomocu produtnog bb!a (2) sa pozitivnim po!om akumulatora ako 10 sekundi kako bi 5e ubrizguc (3) napojio energijom..: 1. -Aka se pretistat nalazi ispad zadnjeg dela automobila. 7. linijski preCistac iIi preCistac koji se navrce abieno se nalaze ispod automobila u blizini rezervoara za gorivo. Najjednostavniji naCin je da automobil ostavite da se preko noCi »odmori«. Vratite na svoje mesto kUClste preCistaca za vazduh. 6. potrebno je smanjiti pritisak u cevovodu za gorivo pre nego sto zamenite pretlslaC. (2) zaptivke. Da biste smanjili pritisak. stavite menjae u brzinu iIi u poloiaj za parkiranje. Izuzetno je vaino da blokirate prednje toekoYe. a drugi spojite za akumuiator kako biste ubrizgac napoiiJi . postupite prema fabrickim iii ovde datim uputstvima. (I) navrtka preCistaca. . Odvrnite poklopac na rezervoaru za gorivo da biste odstranili eyentualni pritisak u njemu. vozilo irna sarno jedan kab!oyski prikljucak (I) na ubrizgatu. Potrebno je zarneniti sarno ulozak koji je abicno ad bronze ili hartije. PreCistac se zamenjuje na sledeCi naCin.5.

:=S.:.. _ . ...:O:. Aka ubrizgac ima dva prikljucka.. 5. Posto ste iskljuCili i sistem za paljenje. £ ii . Stavite nov preCistae. ugraden je i senzor zn nivo vode. 6. _ ' __________________ . ..R. na tabli sa instrurnentima zasvetli kontrolna lampica koja upozoravn da je vreme da se iz preCistaen ispusti voda. 4.SI:. nivo vode se vidi taka da je lako ustanoviti da Ii je potrebno ispustiti vodu..1 I ! I i :ll I 1 ) 1 i I 1_1 p=p ! . Ako se prikljueak sastoji odjednog elektrienog provodnika.: . .. ~ ..... ZahvaljujuCi' tome. napajajte desetak sekundi ubrizgac elektrienom energijom preko produznog kabla sa pozitivnog pola akumulatora. Ponovo spojite elektrieni prikljueak za ubrizgat i nastavite posao u vezi sa zamenom precistaca za gorivo.....:... Odvrtite preCistac iz njegovog kuCista iii olabavite i skinite obujrnice sa Iinijskog preCistaca.. 3..eleklricnom energijom. te stoga na dnu imaju iSPUSilU slavinu za vodu.:O:..:A < .. spojite jedan sa masom. U preCistaCima koji imaju providna plastiena kuCista. Na nekim tipovima preCistaca sa metalnim kuCistem.TE::. I ... I I I I I ! ! .=Z'-'A-=O:. . izvucite kablovski prikljueak sa jednag od ubrizgaca. ponovo pritegnite poklopac na rezervoaru za gorivo i ukljuCite motor da biste proverili da neg de ne curi gorivo.. ubrizgae ce rasprsivati gorivo u motor i osloboditi od pritiska cevovod za gorivo.:.IV. Zamena precistaca za dizel-gorivo Mnogi precistaCi za dizel-gorivo osim prljavstine odvajaju i vodu. Kada niva vode u precistneu dostigne odredeni nivo.:O-::G::.:.:V-=Oc. a drugi sa akumulatorom da biste obezbedili dovod elektricne energije.:. .M. _ .:.

6. 179 :. . Otvorite ispusnu slavinu na dnu preCistaca i ostavite je otvorenu sve dok dizel-gorivo ne iscuri. . 4. UkljuCitc illotor i proverite da ncma curenja. Odvrnite kuCiste preCistaca taka sto cete ga okretati u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu (gledano odozdo). Posto ste iskljuCili motor i sis tern za paljenje.1. . "'. Maze se upotrebiti ruena pumpa da bi se voda brze ispumpala napolje. otvorite ispusnu slavinu i ispraznite precistac. Upozorenje: ne dozvoliie da dizel gorivo prsne na vruGu izduvnu cev.Dok ispustate vodu iz precistacn. PreCistae se zamenjuje na sledeCi nacin: 1. Izvadite ispusnu cev i prikljucak senzora za vodu (aka postoji) sa dna precistaca. Mnogi pre6staci za dizcl-gorivo odvajaju vodu od gOriva i imaju ispusnu slavinu tako da sc voda moze S vremena na vreme ispustiti. Punite sistem pomocu ruene pumpe sve dok ne osetite otpor iIi dok ne primetite gorivo kako istice iz kuCista preCistaca ka pumpi za ubrizgavan]e.mesta i rueno prjtegnite za aka 1/2 kruga posta sediste kuCista dodirne prstenastu zaptivku. motor mora da bude iskljucen. Zamenite ulozak preCistaca iIi montirajte nov sklop preeistaca.1: SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ispitivanje • I zamena pumpe za • gonvo Ala! i ina!erijal • Zastitne naocare • Baterijska lampa • Raseceni kljucevi • Otvoreni kljucevi • Rucna pumpa za pneumatike • Manometar za pumpu za gorivo • N oz iii strugac • Voltmetar .. Skupite vodu i dizel goriva u neku posudu. uvrnite ga na . 3. 5. . i·'. Napunite kuCiste preCistaca Cistim dizel-gorivom.. 2.

Stari tipovi pumpi za gorivo mogli sli da se demontiraju i montiraju. aka sumnjate da dovad gariva u karboratoru nije zadovoljavajuCi. te se pumpa za gorivo. Ukoliko ne moze to da postigne. Medutim. ako otkaze. Zadatak pumpe za gorivo je da salje u karburator gorivo pod pritiskom. Pre nego sto se zapocne sa ispitivanjem pumpe) treba izvrsiti vizuelnu proveru celokupnog sistema za dovod goriva. U osnovi postoje dye vrste pumpi za gorivo . membrana se pomera napred-nazad.menzura ad 2 litra • Krpe • Pumpa za gorivo i zaptivka • Sredstvo za zaptivanje • Osigurac • Hemikalije za ciscenje P umpa za gorivo je ureoaj koji usisava gorivo iz rezervoara za gorivo kroz cevovod za gorivo do karburatora iii ubrizgaca goriva u motor. Propustanje vazduha iIi goriva Cini da pump a ne funkcionise kako treba. zato . usisava gorivo iz rezervoara za gorivo kroz cevovod i salje ga u karburator. Mehanicka pumpa za gorivo Mehanicka pumpa za gorivo maze se nati na vetini motora sa karburatorom. osovina iii aktivirajuca poluga 180 u pumpi pokrece se gore-dole iii napred-nazad zavisno ad polozaja pumpe za gorivo na motoru. Kako se tokom rada motora bregasta osovina okrece. Usled ovoga. mora da se zameni. Obicno je smena bloku motora u blizini prednjeg del a motora. na rad pumpe za gorivo utieu i drugi cinioci.to je u njoj smoStena membrana koja se aktivira pomocll bregaste osovine matora.mehanicka i elektricna. Danas to viSe nije slucaj. Mehanicka pumpa za gorivo naziva se jos i membranska pumpa. U odeljku »Zamena precistaca za gorivo« data su uputstva kako da izvrsite potretmu popravku iii zamenu pre nego sto pocnete sa ispitivanjem pumpe za . jednostavno pratite cevovod za gorivo koji vodi ad karburatora do pumpe za gorivo. Isto taka. Ako ne znate kako da pronadete pumpu za gorivo. proverite da preCistac za gorivo nije zapusen. mora zameniti.• Dizalica i sigurnosna postolja • Cevovod za gorivo • Gumeno crevo • Posuda .

1 j Taj po stupak je objasnjen u odeljku "Zamena . U svakom slucaju. U tom slucaju. 3. £. Da biste zamenili cevovod. zategnite ga rasecenim kljucem odgovarajuce yelicine.Ovoj enei tipicne mehanicke pumpe:. U slucajevima kada je membrana jako ostecena. VeCina pumpi za goriyo ima mali otvor na membrani. Posta je pumpa smestena na motoru. na spoljasnjoj strani pumpe za gorivo naci ce se motorno ulje. Na tom otvoru ce se videti da li gorivo curi usled ostecenja membrane pumpe. Rasecenim kljucem odgovarajuce veliCine pritegnite navrtku na cevovodu za gorivo da biste zaustavili curenje. pumpa za gorivo se mora zameniti ako se primete tragoyi ulja ili benzina. odvod do karburatora (3) i polugu (4). Ako cevovod za gorivo propusta usled korozije iii trenja 0 neki dec automobila. oslobodite oba kraja odgovarajuCim otvorenim i rasecenim kljucern. 4. 2. Benzin moze da prodre u karter motora kroz otvor za montiranje pumpe za gorivo. zategnite odgovarajutim rasecenim kljucem navrtke koje ih spajaju. Ako utvrdite da iz pumpe za gorivo curi benzin. 1.gorivo. spoj moze da popusti usled Yibracija.. 6. Pocevsi ad rezervoara za gorivo. pronadite cevovod za gorivo ispred rezervoara. i. prodavnicama auto-deloya. Prove rite samu pumpu za gorivo. zamenite preCistac za ulje i stavite sveze ulje u motor.· Ako je potrebno. Vizuelna provera Kod vizuelne provere sistema za dovod goriva potrebno je da se podvucete ispod automobila te stoga pripremite odgovarajucu odecu i zastitne naocare. Nastavite da proveravate cevovod za gorivo u pravcu pumpe za gorivo. koji vodi do pumpe za gorivo.J. Izbegavajte otvoren plamen kao i rad u zatvorenoj prostoriji bez ventilacije... Ako sumnjate da neki spojevi propustaju. odnosno da li na njoj ima tragova ulja iii benzina.::a gorivo (1) prikazuje dovod za gorivo (2). SISTEM ZA DaVOD GORIVA 'I ii_I ®----I.=. mora se zameniti. Proverite da nema znakova curenja goriva na spoju cevovoda i rezervoara ia gorivo... zategnite navrtke na krajevima.. Osvetiite baterijskom lampom cev za dovod goriva u pravcu prednjeg del a automobila da biste proverili da negde ne curi gorivo. 5. proverite merac nivaa ulja u motafU. Ovo je vod . Cevovod za gorivo maze se nabaviti u . Izvadite cevovod ispod automobila i zamenite ga novim. ispraznite karter. Upozorenje: postoji potencijalna opasnost od poiara kad god se iskljuce cevi za davod gariva..

Upozorenje: nikada ne spajajte kabl sa karburatorom iii neizolavani vijak preCistaca za vazduh. Osim toga. U slucaju da to ne pomogne. Posto ste utvrdili da sistem za dovod goriva nigde ne propusta. Upozorenje: benzin u karteru motora moze da izazove eksploziju. zamenite cevovod. Ako propusta. Na kraju. treba da imate u vidu sledece: cevovod izmedu rezervoara za gorivo i pumpe za gorivo je usisna grana. Skinite sekundarni visokonaponski vod indukcionog kalema sa sredisnjeg dela poklopca razvodnika paljenja i uzemljite ga tako sto eete ga pomocu produznog kabla spojiti sa metalnim delom motora. Propustanje na usisnoj grani cevovoda ne mora da bude tako uoCljivo posto ne registruje po smanjenoj koliCini goriva u potisnoj grani cevovoda. proverite cevovod za dovod goriva koji se pruia od pumpe za gorivo do karburatora. 3. pojavice se vazduh sto ce izazvati smanjeni protok goriva u potisnoj grani cevovoda. sto dovodi do prevremenog habanja motora. Odgovarajucim kljucem skinite cev za dovod goriva sa karburatora. vee biste mogli da izazovete i varnicenje. odnosno ako ste popravili sva 181 SISTEM ZA DOVOD GORIVA mesta koja propustaju i po potrebi zamenili cevovade za gorivo. 182 4. Ispitivanje protoka (odnosi se sarno na mehanicku pumpu za gorivo) Ovo ispitivanje treba da utvrdi da Ii je pumpa za gorivo sposobna da u svakom trenutku isporuCi odgovarajucu koliCinu goriva u karburator. razblaieno ulje u motam neee podmazivati kako treba. mozete da pristupite ispitivanju pumpe za gorivo. Spojite gumeno crevo odgovarajuce duzine i precnika sa krajem skinute cevi za dovod goriva. Propustanje na potisnoj grani cevovoda obicno se lako uoeava i registruje se po curenju goriva. Mozda tc hiti potrebno da navrtku precistaca (4) driite drugim kljuccm kaka se ne bi olabavila. Kapacitet pum]ie se ispituje na sledeCi naCin: 1. 2. zategnite kljucem sve labave spojeve. Time ne sama sto ne biste izvrsili bezbedno uzemljenje. Skinite kuCiste precistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Odrzavanje precistaca za vazduh«. 7. Na nekim tipovima karburatora moraeete drugim kljucem da pridrzite navrtku kuCista precistaca da se ne bi olabavila. dok je cevovod do pumpe za gorivo do karburatora potisna grana. . Kod nekih tipova razvodriika paljenja potrebno je iskljuCiti kabl za sveCicu sa poklopca razvodnika paljenja. Ako u usisnoj grani cevovoda do de do propustanja. " Kada proveravate da Ii sistem za doyod goriva curi. PomOCll raseccnog kljuca (1). iskljutitc ccvovod za gorivo (2) sa karburalOra (3).ulja i preCistaca« u poglavlju »Odrzavanje automobila«.

obavite sledece ispitivanje: A. Spojite jedan kraj gumenog ere va sa slobodnim prikljuekom na pumpi za gorivo. E. Aka kapacitet nije u skladu sa specifikacijama.5. -- . Ubaeujte vazduh u vod u praveu suprotnom od normalnog pravea strujanja goriva. Ako usisana koliClna goriva iz posude odgovara koliCini u prirucniku za odrzavanje. B. Ako se kapacitet nalazi u granicama predvidenim u speeifikaeiji. C. I I ! ! ! . Kljucem odgovarajuce veliCine skinite cevovod za gorivo sa rezervoara za gorivo taka da bude otvoren na oba kraja. 7. Iskljutite cevovod za gorivo sa pumpe za gorivo koji vodi ka rezervoaru zn gorivo. Produvajte cevovod vazduhom. Stavite drugi kraj gumenog creva u posudu sa bcnzinom zapremine od oko 2 litra. znaci da Je mozda cevovod izmedu rezervoara za gorivo i pumpe zapusen. Ponovite ispitivanje kapaciteta prema postupeima datim u tackama 6-8. Pustite motor da radi tacno 15 sekundi pustajuCi za to vreme gorivo da istice u posudu. D. Izmerite koliCinu goriva u posudi i pamnozite je sa 4. . C. Po novo spojite eevovod za gorivo na oba kraja i ponovite ispitivanje kapaeiteta prema past upl \ i \ ' 1 ! i \ i i 1 " ' I . Za ovo moze da se upotrebi ruena pumpa za pneumatike. Ako sumnjate da je cevovod za gorivo zapu§en. Stavite drugi kraj gumenog creva U odgovarajucu posudu ad aka 2 litra sa podeocima (menzuru). B. Kljucem odgovarajuee velicine po novo spojite cevovod za gorivo sa karburatorom. uradite sledeee: A. Upozorenje: produvavanje voda duvanjem iz usIa nije preporuCljivo S obzirom da je benzin olrovan. ponovo prikljucite sekundarni visokonaponski kabl indukeionog kalema i predite na ispitivanje pritiska pumpe za gorivo. 8. 9. Proverite u prirucniku za vas automobil predvideni protok pumpe za gorivo i uparedite dobijeni rezuttat. Iznos ce pokazati koliCinu goriva koju pumpa moze da isporucu za 1 minut. 6.

Pritisak u pumpi za gonvo ispituje se na sledeCi natin: 1... Kod matora sa uzbrizgavanjem gOflva.-----L cima opisanim u tackama 2-8.. Spojirc gumeno creva (1) sa cevovodom Zll gonyo. Ocitajte rezultat na manometru tokom fada motcra....... Medutim. pomnozite koliCinu iSleklog goriva sa eeliri i uporedite rezultat sa protokom goriva u minutu koji je d ~ 1 u prirucniku za vas automobil.1.'..111. Ako je rezultat razliCit od predvioenog. odgovarajuCi pritisak je vazan isto koliko i kapacitet. 6. Spojite gumeno crevo manometra sa skinutim cevovodom za gorivo tako sto cete staviti T-prikljucak 184 izmedu ulaznog atvora karburatora i cevovoda za gorivo. a drugi kraj creva (2) spuslilC U posudu sa pocieocima (menzuru) (3). Sa karburatora skinite cevovod za gorivo koji vodi od pumpe za gorivo do karburatora. crcvo manometra za konlroini prikljucak na c ~ v o vodu za doyod goriva... 4.. Nabavite manometar pumpe za gorivo sa elasticnim gumenirn crevom. ako je kapacitet u skladu sa preporucenom vrednoscu. pumpu za gorivo treba zameniti. Za efikasan 183 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Da biste ispitali pritisak u pumpi za gorivo. UkljuCite motor cia . iskljucite manometar. zamenite pumpu za goriyo..' ____ y_ . dok za to Heme pratile pritisak na manometru.. iskljuCite cev z. spojite '.1 dovod goriva 51> karburatora i spojite manomelar (1) sa T-prikljuckom (2).. Ispitivanje pritiska (mehanieke i elektriene pump e) Nizak pritisak iz pumpe za gorivo moze da prouzrokuje siromasnu smesu u karburatoru iii nedovoljno napajanje motora gorivom.:ldi 15 sekundi. Uporedite pritisak pumpe za gorivo naznacen u vasem prirucniku sa rezultatom dobijenim na manometru i iskljui':ite motor.. __ . 01. rad motora. 5. I 1 I 1 ! 3. Ako je rezultat dobijen na manometru u skladu sa predvidenim. 2.. Merenjem zaprcmine 5C utvrduje da !i pumpa za gorivo maze da isporuCi odgovarlljucu kolicinu goriva karburatoru.. Ako kapacitet i dalje ne odgovara vrednosti iz prirucnika.. . ponovo prikljucite cevovod za dovod goriva sa karburatoram i -panova montirajte kuCiste preCistaca za vazduh. prikljuCite ponovo kabl na razvodniku paljenja i predite na ispitivanje pritiska. Ukljucite motor i pustite ga da radi na praznom hodu oko 15 sekundi. zatim ukljucite molor da fadi na praznom hodu aka 15 sekundi.

pumpa za gorivo se aktivira pomocu poluge koja vodi do bregaste osovine motora. Krpa ce spreCiti da komadiCi stare zaptivke upadnu u motor. kupite u prodavnici auto-delava novu iIi remontovanu pumpu koja odgovara vasem automobilu. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa obe strane nOve zaptivke koja se dobija zajedno sa novom pump om za gorivo i namestite zaptivku na odgomesto na povrsini gde se montira pump a za gonvo. Skinite purnpu za gorivo. Ako se to ipak dogodi. 9. Pumpa za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 1. Napomena: ako se pumpa za gorivo aktivira pomocu pOluge. Ovo ce yam olaksati ponovno spajanje cevi za dovod goriva. i . l I I .Zamena mehanicke pumpe za gorivo Ako morate da zamenite pumpu za gorivo. . skinite vijke koji pricvrscuju pumpu za gorivo za blok motora. U tom slucaju. obrisite je cistom krpom i vratite je na svoje mesta. 7. proverite da Ii je poluga na svom mestu i da Ii je propisno smestena u pumpi za gorivo. 6. I l 1 . Postavite novu pumpu za gorivo na odgov. Skinite cevovod za gorivo sa pumpe za gorivo. Mozda ce biti potrebno da kleStima driite pOlugu dok postavIjate pumpu za gorivo. Ne zaboravite da izvucete krpu kada zavrsite ciscenje povrSine za montiranje. 8. Da ga ne biste ostetili. upotrebite dva kljuca od kojih cete jednim pridrzavati prikljucak na pumpi za gorivo (da se ne bi okretao) dok popustate navrtke na cevoyodu za goriyo. Uporedite staru i novu pumpu za gorivo.arajuee mesto na motaru. Pazljivo skidajte pumpu za gorivo da poluga ne bi ispala iz motora. kljucem odvrnite stare prikljucke i montirajte ih na novu pumpu. Proverite da Ii su prikIjuccl okrenuti u istoro pravcu u kojem su bili na st. 2. PonoVo montirajte vijke za pricvrscivanje pumpe za goriva i pritegnite ih dobro kljueem.uoj pumpi za gorivo. Moida eete morati da montirate prikljucke cevovoda za gorivo sa stare pumpe na nOVu. ! I 5. 4. Gurnite cistu krpu u otvDr u motoru u kome se nalazila pump a i ostruzite ostatak zaptivke oko prirubnice za montiranje pumpe za gorivD. 3. Kljucem odgovarajuce velicine. Panovo spojite cevovod za gorivo sa pumpom . Napomena: kod nekih tipova motora.

VeCina elektrienih pumpi ima ovakav osigurac. Na nekim tipovima automobila sa elektricnom pumpom za gorivo ova opasnost je otklonjena pomoeu prekidaca koji iSkljucuje pumpu za gorivo sve dok motor ne stvori dovoljan pritisak vi'..ezervdara. zamenite ga novim iste jaCine. spojite provodnik za uzemljenje voltmetra (ern a iica) za pogodnu masu na ramu automobila. . ako se glavni prekidac astavi ukljucen neko vreme. a sumnjate da nije ispravna. 3. tako da za to vreme nece doc. IskljuCite glavni prekidac. Elektrlcne pumpe za gorivo Mnagi tipavi evropskih vozila sa karburatorom i veCina americkih iii evropskih automobila sa sistemom za ubrizgavanje gariva kariste elektricnu pumpu za gorivo.za gorivo. Pronadite elektricnu pumpu za gorivo. kvar se nalazi negde izmedu elektricnog prikljueka pumpe za gorivo i glavnog prekidaea. Na pumpi za gorivo naiazi se davodni i odvodni prikljucak. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio U slueaju da curi. 10. U tom slucaju bi mozda najbolje bilo da se obratite struenjaku. Medutim.. ___ ulja. a pump a ne radi... 5. Ako ne dobijete tacan napon. do strujanja goriva. _ . u slueaju da bilo kakva prlj avstina prodre u iglieasti ventil karburatora. Obieno se nalazi blizu rezervoara za gorivo. llcinite sledece: 1. Proverite osigurac koji stiti elektricno kolo pumpe za gorivo.nl "'"' __ . Prove rite prvo voltmetrom da Ii se pumpa za gorivo napaja elektricnom energijam. Aka je pregoreo. Mantirajte kuCiste precistaca za vazduh. Pritegnite navrtke cevovoda pomocu dva kljuea kako je opisano u tacki 1. Trebalo bi da oeitate napon od 12 volti na voltmetru. pritegnite spojeve. Ako imate automobil sa elektricnom pumpam za gorivo. 11. Dodirnite pozitivnim provodnikom voltmetra (crvena iica) eJektricni prikljucak na elektrienoj pumpi za gorivo. bice potrebno izvesno vreme da motor radi na praznom hodu da pritisak ulja dovoljno poraste. 2.. elektricna pumpa za gorivo zapocinje sa radom istog trenutka kada se okrene kontaktkljuc. mogla da poplavi motor gorivom iii cak da usisa celokupnu koliCinu goriva iz r. On je obieno smesten u kutiji sa osiguracima ispod instrument-table. 4. kao i elektricni prikljucak. tacno mesta naznaeeno je u prirucniku za vas automobi1. zamenite je.. Pronadite je prateCi cevovod za gorivo od karburatora do rezervoara za gorivo. ako je vozilo snabdeveno takvim prekidaeem. Posta ukljuCite glavni prekidae. Nasuprot mehanickaj pumpi za gorivo za ciji je rad neophodan i rad motora.' I l:. Ako dobijete ovaj napon. Stoga bi elektricna pumpa. Vizuelna provera ce yam pokazati da Ii je osigurac pregoreo.

Tlpieni delovi elcktricnc pumpc za gorivo: (1) pretistat. Ukoliko se pumpa nalazi ispod automobila. stavite menjae u brzinu iii u polozaj za parkiranje. (6) zlIpdvka odstojnika i (7) vijak za pricvrsCivanje. Mozete da . podignite zadnji dec automobila i poduprite ga sigurnosnim postoIjima. :1 ~ 1 I i I . ----------'m . Spojite prikljucak za uzernljenje sa akurnulatorom. ih obelezite da biste ih lakse spojili sa novorn purnporn. (2) pumpa.. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio Popravite ako treba. Na automobilima sa prednjim pogonom. Ako je potrebno. Zamena elektricne pumpeza gorivo Elektricna pump a za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 185 (1) dovod gOrin. (5) odstojnik. (6) nepovratni venti!. (4) kOn!rolnik. 10... (3) pumpa 1:a gonYo.. upotrebite prikljucak za cevovod za gorivo sa stare pumpe za novu. Izvucite cevovod za gorivo prema objasnjenju datom za mehanicke pumpe za gorivo. 5 . lrna ih dva do cetiri u zavisnosti od tip a purnpe. 4. Po novo spojite cevi za dovod goriva. Izvucite iz akumulatora prikljucak za uZemIjenje. . Kljucern odgovarajuce veliCine skinite vijke za pricvrsCivanje purnpe za gorivo.iscenje sistema za dovod goriva . 186 3. (4) zaptivka. posavetujte se sa prodavcem u radnji autodelova. blokirajte prednje toekove.. Ponovo povezite elektricne prikljucke.. Ako yam u vezi s tim nesto nije jasno. 187 E SISTEM ZA DOVOD GORIVA 11. nabavite novu koja ce odgovarati vasem automobilu. (. 8. Montirajte novu purnpu pricvrstite kljucern vijke. Y. Obelezite provodnike da biste ih lakse povezal. odnosno zadovoIjavati minimalne zahteve u pogledu pritiska i kapaciteta. CD 7. (7) prikljucak i (8) prikljucak za uzemljenje. Kljueem odgovarajuce veliCine izvucite elektriene prikljueke iz elektriene pumpe za gorivo. (Z)'bdvod u karburator.. (3) odvodna cey. Uporedite novu elektricnu purnpu za gorivo sa starorn. sa novom pumpom. 6. 2. 1. (5) p!ovak kontrolnika.Ako zakljueite da je elektricnu pumpu za gorivo potrebno zameniti.

otkazivanje sveGica i preterano zagadenje okoline. Kod vozila sa dizel-gorivom dodaju se bioeidi u rezervoar sa gorivom koji sprecavaju razvoj algi. Medutim. Leptir za vazduh se nalazi na gornjem delu karburatora i ne treba ga mesali sa leptirom .Zaprljan sistemza dovod goriva moze da izazove usporen rad motora. posebno kod vozila koja se koriste u gradskoj voznji sa dosta zaustavljanja. Aditivi su sredstva koja sedodaju benzinu da bi se eliminisali zagadivaci koji usled oksidaeije benzina stvaraju' gumaste naslage. Vecina ovih hemikalija uliva se direktno u skoro potpuno napunjen rezervoar. pitajte strucnjaka i pre upotrebe dobra proverite uputstva data na ambalazi. neki od ovih proizvoda vise stete nego sto pomazu i mogu da ostete sveCice. 188 Podesavanja karburatora Alat i materijal • Klinovi za tockove • Kljui'evi • T-prikljucci • Tahometar • Odvijac • Ulozak precistaca za vazduh K arbunitar je jedan od najvaznijih del ova sistema za dovod goriva. Upozorenje: ovi rastvori su veoma zapa/jivi i otrovni. aditivi ne mogu uvek da uklone ove zagadivace. Ukolika niste sigurni. Takva vozila zahtevaju dodatna sredstva za Ciscenje koja treba staviti u rezervoar za gorivo svakih nekoliko meseci. Trudite se da vam rezervoar za gorlvo uvek bude napunjen. Karburator se sastoji od tri osnovna dela: difuzora (grla) kroz koji struji vazduh iz precistaca za vazduh. Korozione naslage na dOll rezervoara mogu da prodru u motor ako dopustite da se rezervoar skoro potpuno isprazni. Postoje hemikalije koje se ulivaju direktna u karburator u slucajevima kada je sistem za dovod goriva veoma zapusen. Njegov zadatak je da malu kolicinu benzina automatski rasprsi i mesa sa velikom kolicinom vazduha. Alge mogu da se razviju u rezervoaru ukoliko je zag aden vodom i mogu da zapuse davac i filter pumpe za gorivo. Vazdusni prostor u rezervoaru formira vodenu paru koja maze da izazove koroziju unutrasnjosti rezervoara za gorivo. Budite veoma obazrivi prilikom rukovanja i skladistenja. Ako vas automobil ima kataliticki konvertor. leptira za vazduh (»coka«) koji se otvara i zatvara Cime se padesava protok vazduha kroz difuzor i rasprsivaca kroz koji se benzin usisava u difuzor. Medutim. proverite da li praizvod koji nameravate da upatrebite nece da unisti katalizator. ova veoma zapaljiva smesa pali se pomocu svetiea i razvija energiju koja pokrece automobiI. Kada ude u motor.

motor ne moze da radi. Ako se zavrtanj za podesavanje smeSe praznog hoda okrene u praveu kretanja kazaljki na satu. Ovaj poluzni mehanizam regulise se pomocu zavrtnja za podesavanje praznog hoda. Potpuno zatvaranje sprecava poluzni mehanizam smesten sa spoljasnje strane karburatora. U zavisnosti od veliCine karburatora postoje jedan iii dva zavrtnja za podeSavanje smese praznog hoda koji su smesteni pri dnu.karburatora. Okretanjem ovog zavrtnja (u praveu kretanja kazaljki na satu) povecava se brzina praznog hoda motora. t I ti. Podesavanjem otvora leptira karburatora regulise se koliCina smese vazduha i goriva koja odl. Mnogi novi tipovi vozila sa elektronskim komandama imaju regulaciju praznog hoda pomocu kompjutera. podesavanje praznog hoda nije moguce. a zatim ponovo siri. Odvrtanjem ovog zavrlnja (u smeru supratnom kretanju kazaljki na satu). Ako je leptir karburatora potpuno zatvoren.zi u cilindre motora time se postize promena broja abrtaja i snage motora. Difuzor (grla) karburator a sc suzava. koliCina benzina se smanjuje i smesa vazduha' i goriva postaje »siromasna«. Napomena: neki tipovi karburatora opremljeni su mehanizmom za upravljanje leptirima. Posta kompjuter automatI " r I I I . . ski odrzava prazan hod u okviru predvidenih graniea. protok benzin a se povecava i smesa vazduha i goriva postaje »bogata«. Zavrtanj praznog hod a je jednostavan ventil koji podesava koliCinu benzina koji se meSa sa vazduhom dok protice kroz karburator pri malom broju obrtaja motora. Ovaj uredaj radi kao dec poluznog sistema na karburatoru i koristi se prilikom padesavanja praznog hoda molora. Kada se ovaj zavrtanj okrene u smern suprotnom kretanju kazaljki na satu. Podesavanjem ovog zavrtnja jednostavno se regulise polozaj leptira karburatora i ne treba ga meSati sa zavrtnjem za podesavanje smeSe praznog hoda. Atmosferski prilisak u ioncctu karburatora (2) pomafe da se goriYO kroz m!aznicu rasprsuje u Venturij evu cev odakle ga struja vazduha oovodi u karburalor. njegol/a brzina sc poveeava.. smanjuje se brzina praznog hoda motora. a pritisak opada. Kako vazduh proluzi kroz ovu Venturijevu cev. l I s VA Karburator rildi na principu Venturijeve cevi.

Napomena: na veCini najnovijih tipova automobila zavrtnji za podeSavanje smeSe praznog hoda su iii zatvoreni iii se mogu veoma malo. Posto mehanicari-amateri obicno nemaju uredaj za »obogaCivanje«. Pre nego sto pocnete da podeSavate motor. Snaga motora se koristi i za pokretanje ovih uredaja. oduzima snagu motoru i smanjuje broj obrtaja na praznom hodu. prouzrokovan neodgovarajuCim podesavanjem na praznom hodu. Proizvodaceva uputstva bite vam od pomoCi stoga sto sadde posebne podatke u vezi sa odriavanjem vaseg automobila. Isto tako proverite koliki treba da bude broj obrtaja na praznom hodu i da Ii podesavanja treba izvrsiti kada je menjac u brzini. Nepravilan rad motora. prazan hod se podesava iIi pomocu zavrtnja za podesavanje praznog hoda iIi pomocu solenoida i zavrtnja za prazan hod. pa njihovo koristenje opterecuje rad motora. poloiaju za parkiranje iIi neutralnom poloZaju. Podesavanje praznog hoda Zavisno od tip a automobila koji imate. na primer. ukljucivanje . Stavljanje automatskog menjaea u brzjnu. Isto tako. motor ce imati tendenciju da nastavi sa radom i kada je sistem ~ z a paljenje iskljueen. 189 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen sllvise visoko. pogledajte prirucnik iIi nalepnicu sa uputstvima 0 podesavanju u prostoru za motor. one predstavlja i vazan dec podesavanja kompletnog motora. obavezno pogledajte sva obavestenj-a na ploCicama i nalepnicama ispod poklopca motora. Smesa praznog hod a odredena je fabrieki i ne bi trebalo da zahteva podesavanje osim u slueajevima kada se karburator remontuje iii montira na drugi motoL Mnogim ovakvim tipovima karburatora potreban je poseban postupak »obogaCivanja« da hi se izvrsilo pravilno podesavanje smeSe praznog hoda. Karburator treba da se podesi u sledeCim slucajevima: Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen suvise nisko. Motor koji fadi sa sllvise siromasnom smesom na praznom hodu moze priIikom ubrzanja da »okleva« iIi da radi grubo. Ako niste sigumi na koji naCin se podesava prazan hod vaseg automobila. podesavati. Medutim. motor ce da se gusi dok automobil usporava da bi stao iii kada se menjae ubaci u brzinu. kao i koje elektricne uredaje treba ukljueiti iIi iskljuCiti.Ovakvo podesavanje u sustini otklanja dye manje neugodnosti tokom voznje. Suvise bogata smesa na praznom hodu prouzrokuje preteranu potrosnju goriva i veliku koliGinu izduvnih gasova. moze se lako ispraviti na osnovu sledeCih uputstava.ovaj postupak treba prepustiti strucnjaku.

Okrenite odvijacem zavrtanj za podesavanje praznog hoda u praveu kretanja kazaljki na satu da biste povecali broj obrtaja iIi suprotno ad pravea kretanja kazaljki na satu da biste smanjili broj obrtaja. odnosno pokretae leptira karburatora koji treba da poveca brzinu praznog hoda motora kada je klima-uredaj ukljueen. 6. Podesite menjae i sYe ostale uredaje prema instrukeijama za podesavanje sa plocice iIi nalepnice. 2. Najbolje je pocetna podesavanja izvrsiti 190 dok je kuCiste preCistaca za vazduh skinuto. IskljuCite motor i skinile kuCiste preCistaea za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka "Odriavanje preCistaca za vazduh«. obavezno ih zacepite. Ovakva opteretenja moraju da se uzmu u obzir kada se vrsi podesavanje praznog hoda motora. treba ga skin uti.klima-uredaja iIi drugih uredaja povecava opterecenje motora. 4. Taj pokretae se podesava posebno da bi se obezbedilo povecanje od 50-100 obrtaja u minutu. Podignite ruenu kocnicu i blokirajte tockove klinovima. Taj instrument ima dva provodnika. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne postigne radnu temperaturu. Ocitajle rezultat na tahometru i upotrebite ga sa preporucenim brojem obrtaja. Spojite crveni provodnik za indukcioni kalem (bobinu) na primarnom prikljueku koji vodi do razvodnika paljenja. 3. 7 I ~ . UkljuCite motor. Mnogi novi tipovi automobila imaju pose ban solenoid. podesavanje se vrsi na sledeCi naein: 1. Posto na veCini tipova automobila kuCiste precistaea za vazduh zaklanja pogled na poluini mehanizam i zavrtnje za podesavanje. postupite prema uputstvu iz tacke 8. odnosno prema uputstvima iz priiucnika za vas automobil. Za to moie da se upotrebi Tprikljueak. crveni i crni. Napomena: ukoliko sa kuCista preCistaea skidate vakuumske cevi. 7. 8. PrikljuCite za motor tahometar koji meri broj obrtaja u minutu. 5. a finalno podesavanje obaviti kada je montirano. Podesavanje zavrlnja praznog hoda Ako vas karburator ima zavrtanj za podesavanje praznog hoda. Spojite crni provodnik za bilo koji metalni deo motora kao sto je glava vijka iIi nosae da biste uzemljili tahometar. Ako je potrebno podesavanje. to maze negativno da utite na po des avanje praznog hoda motora. predite na po stupak dat u tacki 9. Ako se vakuumski cevovod ostavi otvoren. Videoete da okretanje zavrtnja za 11 4 kruga u bilo kom pravcu obicno uskJaduje prazan bod sa datim tehniekim podacima. U suprotnom.

13. IskljuCite motor i izvadite kuCiste preCistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Odrzavanje preCistaca za vazduh«. 2. Instrument ima dva provodnika crveni i crni: Spojite crni provodnik za neki metalni dec motora kao sto je glava vijka iIi nosac da bisle uzemljili tahometar. na vecini nOllijih tipova karburatora. 15. lsprobajle automobiL Podesavanja solenoida i zavrtnja za prazan hod Podesavanje solenoida i zavrtnja za prazan hod vrsi se na sledeCi naCin: L Povucite menu kocnicu i blokirajte klinovima tockove.o siromasniji jJj bogatiji. UkljuCile molor i puslite ga da radi sve dok ne dosligne radnu temperaturu. proverite da ulozak precistaca ne ometa protok vazduha (maida je zaprljan) i po potrebi ga iIi oCistite iIi zamenite.1 ' = ' ' : \ ' ' ' ~ __ -i . ovi ziwrtnji su zaptiveni ili imaju poklopce koji sprccavaju Hi ogranicavaju poddavanje. Spojite crveni provodnik sa indukcionim kalemom (bobinom) na Kada podcsava!e pra2m. 3. Zavnnji za smde praznog hoda (1) mogu da se okrecu u smeru kretanja kazaljld na satu iii u suprotnom smeru kako bi odnos vazduha i goriva bi. 191 'i . Za to moze da posluzi T-komad. Aka se astavi otvoren. 9. IskljuCite motor. Medutim. Napomena: u slucaju smanjenja broja obrtaja na praznom hodu motora posle zamene precislaca za vazduh. Aka se vrednost nalazi u okviru preporucene (± 20 obrtaja u minutu). hod. Skinite tahomelar ponOVlVSI postupak iz lacke 4 obrnulim redom. 1 L UkljuCile motor i proverite rezultat na tahometru. Vratite kuCiste preCistaca za vazduh na meslo ali ne iskljucujte tahometar. 14. Napomena ukoliko sa kuCista preCislaca skidate vakuumske cevi. svaki vakuumski cevovod koji 5e skine sa prctistaca za vazduh iii karburatora mora da sc zalvori. Ako nije. vakuumski cevovod moze negativno da utice na podesavanje praznog hoda motora. 10. 4. Uputstva su data u odeljku "Odriavanje preCistaca za vazduh«. vakulJmsko creva (1) uredaja za regulisanjc prelpaljenjc na razvodniku pa!jenja (2) j". obavezno ih zacepite. T-prikljuckom (3). IskljuCite motor. Zavflanj za poodavanje praznog hoda (2) se najazi na po!u2:nom mehanizmu Jeptira za gas (3) i povecava-ili smanjuje brzinu motora. postupite prema uputstvu iz tacke 12. Uklonile klinove za blokiranje lockova. 12. Spojile tahometaT koji meri broj obrtaja sa motorom. Na ovoj slid. obavile finalno podesavanje.

PodeSavanje vrsite sve dok ne postignete predvideni broj obrtaja. zvrtanj Z3 podes. IskljuCite motor. Podesavanje solenoid a vrsi se na sledeCi natin: okrenite kljucem navrtku za podesavanje solenoida u smern kretanja kazaljki na satu da biste poveeali iIi u suprotnom smeru da biste smanjiIi broj obrtaja motora. Otpustite rukom paluzni mehanizam da hi se broj obrtaja radiIice motora vratio na broj obrtaja za prazan hod. obavite sada podesavanje. okreCite odvijacem zavrtanj za podeSavanje praznog hoda sve dok se na tahometru ne ocita predvideni broj obrtaja. Kada se iskljuci solenoid i njegova kOt\'a pavuce. Pritisnite papuCieu za gas iIi pakreniteJ'ukom poluzni mehanizam leptira karburatora da biste poveeali broj ohrtaja radiliee motora.I SISTEM ZA DOVOD GORIVA Neki tipovi automobila su opremljeni mehanizmom xa upravljanje leptirima. Aka nije. odnosno prema uputstvima iz prirucnika za vas automobiL 7. postupite prema uputstvima iz tacke 8. aUlomobiiima (desno) naknadno podesavnnje nije potrebno. 15. Trebalo bi da bude u skladu sa predvidenim koji ste dobili prilikom postupka iz tacke 8. Obtajte broj obrtaja na tahametru. 12. 1 L Ponovo spojite provodnik solenoida. 6. Ovo je Osnovno iIi sporo podesavanje broja obrtaja na praznom hodu.spoj en a ko!Ya (1) isprutcna.te precistaea za vazduh ali ne iskljucujte tahometar. Aka je ocitana vrednost ista kao i predvidena. IskljuCite provodnik solenoida sa prikljucka. 13. Ukljueite motor. Vratite na mesto kuei. predite na postupak dat u tacki 9.' 8. primarnom prikljueku koji vodi do razvodnika paljenja. Podesite menjae i sve ostale uredaje prema instrukcijama sa plociee iIi' nalepnice. nije potrebno podesavanje. Ovo ee uCiniti da se kotva solenoida povuce. Ako je potrebno podesavanje. U suprotnom.'. OCitajte rezultat na tahometru i uporedite ga sa preporucenom brzinom. 9. Ovim ee se kotva solenoid a protezati do polozaja prvog podesavanja. Prazan hod je podeSefl (Ievo) taka slo je sarno solenoid . 192 10. l (I ! I j 1 i I 1 . Ako nije. 14. 5. Posmatrajte broj ohrtaja na tahometru.avanje praznog hoda je podesen taka da 5e dobije predvidena brzina matora.

18. Iskljucite motor i skinite kuCiste precistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Oddavanje preCistaca za Napomena: zacepite sva vakuumska ereva koja ste skinuli sa kuCista preCistaca za vazduh T-prikljuckom. 19.m I I i il . POdesavanje smese praznog hoda Da biste podesili smesu praznog hoda. 20. UkljuCite motor i oCitajte cezultat na tahometru. 4. 7. odnosno prema uputstvima iz prirucnika za automobil. 6. 5. izvrsite ovom prilikom konaeno pOdeSavanje. 3. instrument za merenje broja obrtaja motara. . Povucite ruenu kocnicu i blokirajte klinovima tockove.erveni i erni. Obavite probnu voznju. 16. Iskljueite tahometar tako sto cete ponoviti postupak iz taeke 4 obrnutim redosledom. Sklonite klinove za blokiranje toekova. Pronadite zavrtnje za padesavanje smese praznag hoda. vakuumski cevovodi mogu negativno da utiCll na podesavanje praznog hoda matara. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne dostigne radnu temperaturu. postupite na osnovu sledeClh uputstava: 1. Ako ostanu otvoreni. Spojite erveni provodnik za indukcioni kalem (bobinu) na primarnom prikljucku koji vodi do razvodnika paljenja. 17. IskljuCite motor. Tahometar ima dva provodnika . UkljuCite motor.SISTEM ZA DOVOD GORIVA Kad automobila koji imaju solenoid za podd3vanje praznog hoda (1). I I ' I ! I . predite na sledeCi postupak. Podesite menjae i uredaje prema instrukcijama za podesavanje datim na ploeiei iIi nalepnici. PrikljuCite tahometar. Ako je rezultat u okviru predvidene vrednosti (± 20 obrtaja u minutu). podcsavanje praznog hoda Sf. Spojite erni provodnik za bila koji metalni dec motora kao sto je glava vijka iIi nosac da biste uzemljili tahometar. Napomena: na jednodelnim karburato193 i . 2. . Ako nije. vrsi taka sto se navrtka za poddJvanje (' 2) okrece pomocll kljuca.

kvar je najverovatnije u karburatoru iIi u propustani. Odrzavanje uredaja za· pai<:retanje hladnog moiora Alat i materijal • Kljuc • Odvijac • Krpa • Sprej za Ciscenje karburatora i coka • Termostatska opruga S vi automobili koriste uredaj za pokretanje hladnog motora sa tzv. Uklonite klinove za blokiranje tockova. 14.da »posrce«-i dok se ne smanji broj obrtaja u minutu. 15 . Ako vas karburator ima dva zavrtnja za podesavanje smese praznog hoda.. zasticenim zavrtnjima za podesavanje smese praznog hoda. 11. podesite ih na vee objasnjen naCin. ~ rima nalazi se jedan zavrtanj za pOdesavanje dok se na dvodelnim i cetvorodelnim karburatorima nalaze cetiri zavrtnja za podesavanje. Vratite kuciste precistaca za vazduh na mesto ali ne iskljucujte tahometar. Obavite probnu voznju. IskljuCite motor. Napomena: na karburatorima sa.SISTEM ZA DOVOD GORIVA Karburatori sa dva iii cetiri grla irnaju dva zavrtnja za podesavanjc sIDdle praznog hoda.mesa se osiromasuje. Plasticne zastitne kapice uglavnom mogu da se probuse iIi izvade. 12. Okretanjem u smeru kretanja kazaljki na satu. IskljuCite motor. predite na postupak iz tacke 12. cokom. a okretanjem u smeru suprotn'!m kretanju kazaljki na satu se obogaeuje. . Hladnom . a ako nije. Ako se broj obrtaja motora nalazi u okviru preporucene vrednosti (± 20 obrtaja u minutu). koji regulise kolicinu vazduha koja prolazi kroz grlo karburatora. Ocitajte sa tahometra broj obrtaja. Ukljucite motor i oCitajte rezultat na tahometru. 8. Malim odvijacem pazljivo okreCite zavrtanj za podeSavanje (u pravcu kretanja kazaljki na satu) sve dok motor ne pacne . odnosno leptirom za vazduh. Zatim pocnite da okrecete zavrtanj za podesavanje u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljki na satu sve dok motor ne dostigne maksinialan.u vakuumskog cevovoda. podesavanje nije moguce pre nego sto se probuse iii izvade zastitni poklopci (kapice) zavrtnja. IskljuCite tahometar tako sto cete ponoviti postupak iz tacke 40brnutim redosledom. 10. 194 9. Mnogi noviji tipovi karburatora imaju ogranicenu mogucnost za podesavanje smese praznog hoda. Ako pravilno podesavanje smese ne moze da se postigne ni posle vise pokusaja. podesite prazan hod kako je objasnjeno u ovom odeljku. 13. odnosno optimalan iii uravnotezen broj obrtaja pri kome motor radi veoma pravilno.

~ I j 11 I i Kad automatskog uredaja za pokretanje »coka«. 'L' . Uredaj sa cokom regulise protok vazduha pomoeu leptira za vazduh koji se nalazi na vrhu karburatora. glavni regulator predstavlja jedna zavojna opruga osetljiva na temperaturu (tj. Kao sto je vee objasnjeno. opruga se odmotava i otvara leptir za vazduh usled cega se propusta vise vazduha te smesa postaje siromasnija gorivom. Opruga otvara leptir za vazduh kada motor dostignc radnu temperaturu. I 'lI ! i i ' ! ~ SISTEM ZA DOVOD GORIVA Rad aUlomatskog uredaja za startovanje hladnog motora se reguiBe pomocu tennoslatske opruge (1) U kuCistu (2). Ta opruga maze da bude smestena i1i U llsisnom vodu motora gde reaguje na temperaturu motora iIi u karburatoru. odnosno da se otvara kada je zagrejan.motoru potrebna je bogatija smesa goriva za pokretanje. leptir za vazduhna vrhu karburatora konstruisan je tako da se zatvara kada je motor hladan. termostatska). opruga ce se zategnuti i time pokrenuti poluini mehanizam coka koji zatvara leptir za vazduh sto smanjuje dovod vazduha i obezbeduje bogatiju smesu. Bogatija smesa znati da se veea koliCina goriva propusta u karburator. ~ Automatski uredaj za pokretanje . Leptir za vazduh moie da postane lepljiv ili je termostatskoj opruzi potrebno podesavanje iii zamena.• 1 ' -" ---Ako se ne zatvara kada je motor hladan. Kada je usisni vod hladan. Vakuumska membrana koja je takode smestena na karburatoru automatski otvara leptir za vazduh Cim motor startuje i time sprecava suvisno prigusivanje i stvaranje suvise bogate smese.. Kada se motor zagreje. U vezi sa automatskim cokom javljaju se dva glavna problema. ~ Jii III. doCi ce do problema sa startovanjem zato sto smesa nece . nego motoru koji je dostigao raduu temperaturu. 1 I ! } i 1 .

Rukom proverite da Ij se svi delovi mehanizma slobodno pokrecu. moida je potrebno podesavanje ventila ili je termostatska zavojna opruga popustila iii se slomila. jos uvek moiete da proverite da Ii se poluini mehanizam slobodno pokrece. Pronadite sta je u pitanju i problem ce po svoj prilici biti resen . 3. 196 Kao sto je vee objasnjeno. 4. 195 SISTEM ZADOVOD GORIVA V<lkuumska membrana automatskog uredaja za slanovanje hiadnog molora (1) otvara !eptir za vazduh (2) pomocu poluzllog mehanizmil (3) cim motor starluje kako bi se suvisllo priguknje dotoka \'azd uha. 6. Imajte u vidu da je leptir za vazduh konstruisan tako da se ne zatvara kada je motor cak i maIo zagrejan. Automatski cok se proverava na sledeti natin: 1. izduvni dim ce biti ern sto je znak da je smesa suvise bogata.biti dovoljno bogata. Ostavite automobil iskljucen dovoljno dugo da se motor putpuno ohladi.Opruga u ovom kuCistu takode moze da popusti. Trebalo bi da cujete kako se leptirasti ventil coka zatvara. Ako se svi delovi mehanizma slobodno pokreou. Cistom krpom osusite sto je moguee bolje sve delove. moida nesto u kuCistu preCistaca za vazduh ometa rad ventila. Ovaj mehanizam moze da se zaprlja i postane lepljiv. te mu je stoga cesto potrebno Ciscenje. Ako se leptir za vazduh ne zatvori. Otvorite poklopae motora i zamolite nekoga da urnes to vas pritisne pedalu za gas. Oeistite poluini mehanizam i ventil sprejom za eiscenje karburatora. opruga je slomljena i potrebna je zamena. KuCiste i opruga uglavnom mogu da se zamene po umerenoj ceni. cak i kada je motor zagrejan. skinite kuCiste preCistaca za vaiduh na osnovu objasnje· nja u odeljku "Odriavanje preCistaca za vazduh« i zamolite ponovo nekoga da pritisne pedalu za gas. najbolje preko noti. Trebalo bi da osetite napetost opruge. U suprotnom. Ako se ne otvara dovoljno kada motor startuje. Odriavanje automatski podesljivog uredaja za . Vlaga od sredstva za Ciscenje skuplja prljavstinu. a leptir za vazduh se i dalje ne zatvara. Ako se ne cuje skljoeanje. pailjivo skinite navrtku sa poklopea kuCista precistaca za vazduh osluskujuti da Ii se leptirasti venti! zatvara.. mnogi automobili imaju termostatsku oprugu smestenu u metalnom kucistu u podnoiju karburatora. Ako se' zatvori dok skidate navrtku. Moiete takode da skinete poluini mehanizam na spoju sa karburatorom i da ga pokreeete gore-dole. tako da delovi mehanizma brie postaju lepljivi. 2. Skinite rukom poluini mehanizam leptira za vazduh da vidite da Ii se negde ne zaglavljuje. Medutim. 5.

Kada je uklju- . Ponovo pritegnite uredaj pravilno radi.olabavite ali ne skidajte zavrtnje koji ovaj deo drze na svom mestu.1 I . Pomocu odvijaca . zavrtnje i prove rite da Ii Uredaj za pOkretanje hladnog motora Kod mnogih tipova automobila koristi se uredaj za pokretanje hladnog motora na elektricni pagan.-. 1. Aka osetite napetost. element za zagrevanje (1) se nalazi na unutrasnjoj strani poklopca (2).pokretanje hladnog motora Neki automobiIi sa automats kim uredajem za pokretanje hladnog motora jos uvek imaju podesljivu termostatsku oprugu. 3. Podesavanje cete izvrsiti na sledeCi naCin: I j I i 1 J I J . Ovaj dec se nalazi u okrugloj kutiji pricvrscenoj za spoljnu stranu karburatora. _Termostatska opruga se podesava take SIC se olabave zavrtnji (1) na poklopeu (2). Proverite u prirucniku za servisiranje uputstvo za pravilno podesavanje uredaja. 2. podesite uredaj prema uputstvu tako sto cete dovesti u isti polozaj oznake na poklopcu. To treba da smanji zagadenje od izduvnih gasova i doprinese ekonomicnoj potrosnji goriva . __ 0-----7"1 Kod elektricnog uredaja za startovanje hladnog motora. . Prilikom startovanja on dobija napon iz akumuiatora. opruga je moida slomljena i potrebna je zamena. _I . Aka je nema. 4. a poklopac se okrece sve dok se oznaka (3) ne podesi sa oznakom na kuclStu (4). Elektricni uredaj je tako konstruisan da otvara leptir za vazduh br±e na temperaturama od oko 15'C i visim. . U blizini karburatora nalazi se mali temiostatski prekidac koji automatski radi.. Malo okrenite poklopac u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu da biste osetili napetost opruge.

Skinite klestima rascepku iii obujmicu. bez zastajanja_ iii zaglavljivanja. Mehanizam za re€Julisanje ga+sa mGtora Alat i materijal • Sprej za ciscenje karburatora i i'oka • Povratna opruga za prazan hod • Kljui' • Klesta • Mazivo M ehanizam za r'egulisanje gasa matcra igra vainu ulogu u celokupnom radu automobilskog motora jer predstavlja vezu izmedu vozaea i motora. mehanizam za regulisanje gas a motora mora da radi pravilno. pokrece se mehanizam koji otvara leptir karburatora. Pronadite prikljucak kabla mehanizma za regulisanje (»sajle«) gas a motora na karburatoru. Posto ste iskljucili kabl. 4. Skinite kuCiste precistaca za vazduh prema uputstvima iz odeljka "Odriavanje pr"i'istaca za vazduh« u ovom poglavlju. 197 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ako mislite da se elektrieni uredaj ne zagreva (poklopac kuCista uredaja nece biti topao ako ga dodirnete posle nekoliko minuta rada). Pritiskom na pedalu za gas. ali se grejni elemenat ne zagreva. 3. 2. Znaci da je mehanizam neispravan su sledeCi: a) motor se ne vraca na prazan hod kada se otpusti pedala za gas. IskljuCite kabl sa poluinog mehanizma na karburatoru. a kabl(»sajla za gas«) i poluga povezuju ga sa pedalom za gas.cen. Kabl je obicno osiguran pomocu rascepke iii obujmice u obliku potkovice. znaCi da je neispravan i treba ga zameniti. b) rad motora na praznom hodu je nestabilan i c) motor ne dostize predviden broj obrtaja. pomerajte poluini . prekidac greje mali kalem tek toliko da se zagreje termostatska opruga uredaja i da se leptir za vazduh otvori. ObieTIo se nalazi sa vozaceve strane na karburatoru. Za ovaj po sao maida ce yam biti potreban kljuc. Ako napcn postoji. Ovaj postupak omogucava da veca kolii'ina vazduha i goriva ude u karburator cime se povecava brzina ili broj obrtaja motora. proverite napon na elektrienom prikljueku poklopca pomocu kontrolne lampice iii voltmetra. Tada se prekidac iskljucuje i radi sarno prilikom startovanja hladnog motora. Ovaj elemenat je obieno dec poklopca uredaja tako da se zamenjuje ceo sklop. Da bi rad motora bio efikasan i bezbedan. Ovaj mehanizam je spojen sa karburatorom. 198 Ukoliko ste primetili neki od navedenih 'problema postupite prema sledeCim uputstvima: 1.

U tom slucaju potrebna je zamena. Ponovo spojite kabl sa poluznim mehanizmom na karburatoru. proverite ispravnost kabla pocey ad karburatora do protivpoiarne pre grade prostora za motor. Iz kabine vozila proverite rad pedale za gas i njen oslonac. Podesite kljucem kabl (okretanjem navrtke za podeSavanje u smeru kretanja kazaljki na satu iii prema potrebi u obrnutom smeru) kako bi se leptir potpuno otvorio. i ~ I I . Dok je kabl iskljucen iz poluznog mehanizma na karburatoru (a zaglaYljivanje otklonjeno). Ako OYO ne pomogne. treba popraviti karburator. a isto tako i posebnim sredstvom poprskajte unutrasnjost karburatora na mestu gde se nalazi osovina leptira. a vi prove rite da Ii je leptir karburatora potpuno olvoren kada je pedal a za gas pritisnuta. " l I I ~ I I 1 . Zamolite nekoga da pritisne do kraja pedalu za gas.mehanizam na karburatoru. Prove rite da se kabl nije suvise izuvijao iii zamrsio. ~ ' ~ . pokrenite pedalu za gas gore-dole.1 I I I ~ . Ponekad ce biti dovoljno da se sarno kapne malo maziva na okov pedale da bi se odstranilo zapinjanje. I J . 7. Nikada ne pokusavajte da ispravite kabl ako je zarnrsen. Blagim pomeranjem kabla obicno se otklanjaju ostro savijena mesta na kablu. Ako primetite da se pedala zaglavljuje iii neravnomerno pokrece. 5. On mora slobodno da se pokrece napred-nazad. I I I I I I . ·s. Ako primetite da se zaglavljuje iii da se neravnomerno pokrece. 6. poprskajte ga.

Medutim. Medutim. (6) mehanizam Jeptira karburatora i (7 ) poluga meh:mizma ta stanovanje (»sauh«). Ako ste utvrdili da je vasem karburatoru potreban. lednostavno podesavanje karburatora opisano u ovom poglavlju. Ako se ne vrati glatko u prazan hod. Drugim retima. 9. (5) povratna opruga. te se na tom poslu moze prilitno ustedeti. Garniture alata za remont karburatora uglavnom kostaju manje od fabricki remontovanog karburatora. Njemu se cesta pripisuju problemi kaje je u stvari prouzrakavaa neki drugi sistem u matoru. Medutim. tako da se postupci oko skidanja i zamene razlikuju. remont iii zamena. veliki utrosak goriva po kilometru iIi nedovoljna snaga magu da budu simptami kvara karburatora. Detaljna uputstva priloiena su uz alat za popravku. Vratite kuCiste precista'. ne zaboravite da svaki proizvodac automobila ima posebnu konstrukciju karburatora.a za vazduh na svoje mesto. (3) kabl"Za gas. oklevanje tokom ubrzavanja. 10. Karburatori na najnovijim tipovima automobila postali su komplikovaniji zbog stroiih propisa 0 izduv- . ili cistenje karbufatora mogu da povrate motor u dobra radno stanje. njegovo skidanje sa motora nije toliko tesko da ga ne moze obaviti veCina mehanicara-amatera.Tipican poluzni mehanizam gasa motora: (1) poluga pedale ta gas. ali testa potitti iz sistema za paljenje. Stoga nije uvek lako pronaCi pravi alat taka da se cesto mnogim mehanicarima-amaterima desava da otkriju da imaju pogresnu garnituru alata tek kad skinu karburator. zamenite oprugu za povratak u prazan hod. karburatori se testa neposredne zamenjuju. uputstva data u ovoj knjizi odnose se na veCinu karburatora. Grub prazan hod. proizvodaCi automobila testo vrse manje ispravke na modelima iii tamenjuju karburatore. Ova opruga nalazi se izmedu karburatora i poluznog mehanizma za gas. otvoreni i raseceni kljucevi • Klesta • Mali tekic • Mali nai iii strugac • Karburatar • Krpe K arburatar je dea vozila kaji se maida najslabije paznaje. Dobar mehanicar ce proveriti sve ostale mogucnosti pre nego sto zameni iIi remontuje karburator. 199 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Zamena karburatora AlaI i malerijal • Okasti. (4) mehanizam za startovanje. (2) driac kabla (»sajle«) xa gas. Otpustite pedalu za gas tako da se vrati u polozaj na prazan hod.

S. Pre nego sto se odluCite za remont iii zamenu. POdignite poklopac motora i izvucite kuCiste preCistaca za vazduh prema uputstvima iz odeljka »Oddavanje preCistaca za vazduh« U OVOID poglavlju. KleStima skinite kabl mehanizma za regulisanje gasa motora sa karburatora. Ova poluga l . posavetujte se sa prodavcem auto-delova. tako da sanjima cak i profesionalni mehanicari mogu da imaju problema. • Ii . 1'0 je vod izmedu pumpe za gorivo i karburatora. Za ovaj posao ce yam mozda biti potreban kljuc. 3. Pazite da ne zaboravite polozaj poluge uredaja. Ovo je potrebno da ne biste ostetili cevovod za gorivo kada ga skidate. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora. Skinite sve os tale crevne prikljutke. Ponekad su potrebni posebni instrumenti i alat za podeSavanje. Karburator se zamenjuje na sledeti nacin: 1. Obelezite ih tako da biste ih kasnije lakse spojili. .i . Obicno je pricvrscen pamocu rascepke iii obujmice u obliku potkovice. Rasecenim kljucem popustite prikljucak na kraju cevovoda za gorivo. prilikom skidanja ih obeleZite da ne biste pogresili kada ih budete ponovo vracali na mesto. 2. prekidac praznog hod a za klima-uredaj iIi solenoid. prekidac za prazan hod. Napornena: ukoliko postoje provodnici i za delove kao sto su prekidac za menjac. tako da ce za njihovu popravku 200 biti potrebno vise vremena i strpljenja. Ovaj posao obavite pomocu dva kljuca da ne biste ostetili prikljucke cevovoda za gorivo. Napomena: raseceni kljuc izgleda kao okasti kod koga je jedan dec rasecen tako da kljut moze da se namesti aka cevi.nim gasovima. Klestima skinite kabl uredaja za pokretanje hladnog motora sa karburatora koji je takode pricvrscen obujmicom iIi rascepkom. 4. najbolje je da zapisete serijski broj karburatora koji se obicno nalazi u blizini imena proizvodaca i da ga ponesete u prodavnicu auto-del ova. a zatim pomeri u poloiaj tako da prikljutak maze da se olabavi iIi pritegne. Napomena: mnoge nove tipove karburatora sa kompjuterizovanom povratnom spregom veoma je tesko dobro remontovati. Ako se i veti prikljucak na karburatoru okrece. senzor poloiaja leptira. ri . pridriite ga pomocu otvorenog kljuca. . Kada kupujete garnituru alata.

izvucite krpu iz usisnog voda i stavite novu zaptivku za karburator koja se dobija zajedno sa karburatorom. postoje dYe iIi cetiri navrtke za pricvrsCivanje. 6. i i i i l moze ponekad da Ima viSe otvora za prievrSCivan]e. Ne treba koristiti silikonska sredstva za premazivanje zaptivki karburatora niti silikonske zaptivke . proverite da Ii postoji jedna iii vise zaptivki iIi metalnih ploCica izmedu karburatora i usisnog voda. Posto ste oeistili povrsinu za montiranje. To zapamtite zbog_ponovnog montiranja. Napomena: izmedu karburatora i usisnog voda nalazi se zaptivbi7 Ponekad ova zaptivkao'teiava skidanje karburatora. l I n tt . 10. blago lupkajte malim eekicem oko podnozja karburatora da biste ga olabavili. Takode se preporneuje tanak premaz sredstva za zaptivanje na obe strane zaptivke da bi se ostvario hermetieki spoj. Posta ste skinuli havrtke za pricvrsCivanje. Vratite na mesto sve zaptivke iIi plocice koje ste skinuli prema uputstvu iz tacke 8. I I . Skinite navrtke za prievrsCivanje karburatora taka sto 6ete ih kljucem odgovarajuce velicine okrenuti u smern suprotnom kretanju kazaljki na salli. prostora za motor. Pazite da vam ostaci slucajno ne upadnu u usisni vod . Zavisno od tipa karburatora. i I I I . U tom slueaju. podignite karburator navise i izvadite ga iz. Kada skinete karburator. 8. .i . 7. Ove navrtke nalaze se u podnozju karbura-· tora i prievrscuju ga za go Ie vijke na usisnom vodu motora. Napomena: uvek treba koristiti novu zaptivku kod montiranja novog karburatora da bi se obezbedilo dobra zaptivanje. 9 _ Stavite eistu krpu u otvor usisnog voda i po potrebi izgrebite sa povrsine za pricvrsCivanje karburatora ostatke stare zaptivke.

re nego sto prievrstite karburator. Poslavite nov karburator na povrsinu za montiranje. Obavite pritezanje dijagonalno kako bi karburator bio podjednako pritegnut. Podesite prazan hod karburatora. (5) zaptivka karburatorn j (6) gol. UkljuCite motor i proverite da gorivo slucajno ne curi. Ponovo spojite kabl ureelaja za pokretanje hladnog motora sa karburatorom. 17. Glavna razlika izmeelu karburatora i sistema sa ubrizgavanjem goriva je u tome sto se kod karbuTatora gorivo usisava u motor pomocll vakuuma.te preCistaca za vazduh na mesto. Vratite kuti. 13. l. dobro priljubite navrtke. spojite sa njim cevoyod za gorivo. stvara se . 19. U suprotDom biste mogli da slomijete prirubnicu za montiranje karburatora.i vijci za montiranje.. U slueaju da curi. Kada vazduh proele kroz uski dec difuzora karburatora (venturijeva cev). da ih suvlse ne pritegnete. bolle precizniju kontrolu smese vazduha i goriva 8tO omogucava vecll ustedu u gorivu i smanjuje emisije izduvnih gasova. (4) karburator. Ponovo spojite sve crevne prikljueke i provodnike sa karburatorom. Pritegnite navrtke za prievrscivanje karburatora pomocu kljuea odgovarajuce veliCine. S obzirom na sve prednosti.posto si!ikon nije otporan na benzin. Po novo spojite kabl mehanizma za regulisanje gasa motora sa karburatorom. 201 SISTEM ZA DOVOD GORIVA 14. Da biste osigurali karburator. Sistem sa ubrizgavanjem goriva ima vise preimutstava:' lakse startovanje hladnog motora. kao i smesll vazduha i goriva na naCin opisan U odeljku "Podesavanja karburatora« u ovom poglavlju. Navrtke za prievrscivanje karburatora poslayite na mesto. a razvoj elektronskog sistema za ubrizgavanje goriva sve vise potiskuje klasiene karburatore. Pazite SISTEM ZA DOVOD GORIVA I <!l I Dodaci na karburatoru: (1) kuCiste 1:a vazduh. 12. Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva S istem sa ubrizgavanjem goriva koristi se vee viSe godina. nije eudo sto je vedna danasnjih automobila snabdevena elektronskim sistemom za ubrizgavanje goriva. pronaelite. mesto koje i popravite gao 18. (3)navrtke za prievriCivanje. ali nemojte da ih pritezete. dok se kod sistema sa ubrizgavanjem goriva ono dovodi u motor rasprsivanjem iIi ubrizgavanjem pod pritiskom. 15. 11. Pritegnite prikljueak ceyovoda za goriyo pomocu dYa kljuea kao sto je opisano u taeki 2. 16. (2) zaptivka.

preCistaca za gorivo. imao bi sest ubrizgaca za gorivo. odmeravanje goriva ne zavisi od razlike u vazdusnom pritisku. dok bi motor sa cetiri cilindra imao cetiri ubrizgaca. Sistem sa indirektnim ubrizgavanjem sastoji se od elektricne pumpe za gorivo visokog pritiska (obieno je montirana u iIi kod rezervoara za gorivo). Kuoiste sa ubrizgacima je montirano na istom mestu na kome bi trebaloda bude karburator. Trajanje ovih intervala zavisi od broja obrtaja radilice motora i kompjutera koji regulise rad motora. Meelutim. UbrizgaCi su u stvari jednostavne mlaznice koje se otvaraju kada pobudni napon stigne do solenoida ugradenog na ubrizgacu. umesto ureelaja za regulisanje kolicine goriva i delova kaje maiete naCi u karburatoru.razlika u pritisku izmeelu vazduha u difuzoru i u 202 loneetu karburatora. KoliCina goriva koja se ubrizgava zavisi od zapremine vazduha koji ulazi u motor i optereoenja motora. prineip je u osnovi isti kao kod indirektnog (sem sto svaki cilindar ima svoj sopstveni ubrizgac goriva. Umesto da se ubrizgaCi montiraju u centralno smestenom kuCistu. Postoje dva osnovna tipa elektronskog ubrizgavanja goriva: indirektno i direktno ubrizgavanje. Kad sistema sa ubrizgavanjem goriva. sistem sa indirektnim ubrizgavanjem se U osnovi sastoji od supljeg kuCista koje sluii sarno za ubrizgaca za gorivo. Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem.ivanje goriva i mesanje sa vazduhom. na primer. ani se nalaze na usisnom vodu tako da rasprsuju gorivo nepoI I I I. . Gorivo se ubrizgava u dovedeni vazduh i stvara se fina magla koja obezbeeluje bolje raspr. jedan iii dva ubrizgaca montirani su na kuCistu koje spolja izgleda kao karburator. kuCista sa jednim iIi dva ubrizgaea i kompjuterom za regulisanje rada metCTa i njegovih senzora. solenoid otvara ventil koji omogucuje da se gorivo rasprsuje iz ubrizgaca. kada je ubrizgac pobuelen elektricnom energijom. Motor sa sest cilindara. Drugim reCima. regulatora pritiska (koji obezbeeluje podjednak pritisak goriva za svaki ubrizgac). Ubrizgaci ne rasprsuju staloo gorivo vee u kratkim intervalima. Kompjuter regulise odnos izmedu vazduha i goriva na sledeCi nacin: Kod elektronskih sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva (kroz vise otvora). Ova razlika u pritisku usisava gorivo kroz dizne i kanale karburatora do difuzora gde se mesa sa vazduhom i ulazi u usisni vad. Regulisanje ubrizgane kolicine goriva vrsi e1ektronski dec u kame kompjuter i razni senzori matCTa proracunavaju koliCinu goriva potrebnu da bi se odriao potreban odnos vazduha i goriva.

kompjuter nece biti u stanju da odredi tacnu smesu goriva.1 . uObicajeni scozari 5U: za kiseonik (3). tako da kompjuter moze da odredi potrebnu koliCinu goriva. sistema pOlreban je semor (detektor) strujanja vazduha. izduvnih gasova i performansi.e kompjuter 0 tome koliko je smesa bogata. To se postize produiavanjem interval a ubrizgavanja da bi se smesa obogalila iIi smanjivanjem da bi smesa bila sirornasnija.tava kompjuter koliko je olvoren leptir. On kompjuteru daje informaciju 0 kolicini vazduha koja ulazi u motor. po!ozaj !cptira temperaturu rashl<ldnDg fiuida (5). a zatim na osnovu ugradenog programa obezbeduje potrebnu smesu goriva i vazduha u zavisnosti od radnog rezima motora. Jasno je da kompjuter cadi tacno aka su svi senzori ispravni i daju tacne informacije. Ostali (4) i . Zbog toga se sistem sa direktnim ubrizgavanjem smatia efikasnim.. Senzor za utvrdivanje polozaja leprira obave. u sredno u usisni otvor svakog cilindra (zato se ponekad ovaj sistem naziva ubrizgavanje u otvore). a senzor za temperaturu rnotora prati terriperaturu tecnosti za hladenje u motoru. Vazduh koji ulazi u sistem sa direktnim ubrizgavanjem goriva prvo prolazi kroz uredaj koji se naziva detektor iii senzor za vazduh. dok dodatne informacije koje kompjuter dobija od senzora za barometarski pritisak. informi. kompjuter da Ii treba da nadoknadi nastale prome.. N a taj nacin je pOboljsana raspodela goriva po cilindrima i" eliminise se mogucnost nedovoljnog mesanja vazduha i goriva sto in ace moze da se dogodi u usisnom vodu. Kompjuter dobija ulazne podatke od svih ovih senzora. Taj slozeni sistem omogucuje veoma tacnu kontrolu dovoda goriva. Senzor za kiseonik u izduvnom vodu (sabirniku). Kad orag ovom ulan u motor. VeCina 203 --------SISTEM ZA DOVOD GORIVA @ ~ + CD 6 \ I ubrizgaca (I) vodu.edan iIi vise senzora neispravni. senzora za temperaturu ulaznog vazduha i senzora za pritisak u usisnom v o ~ u obavestavaju SISTEM ZA DOVOD GORIVA I ~ o s!ucaju sa klapnom (2) koji meri koliCinu vazduha koja take da kompjuter moie da odredi taenu koJicinu goriva.ne u gustini vazduha i opterecenju motora. • I Slstem s" direktnim ubrizgavanjem gOriVll sasloji se od (za svaki cilindar posebno) koji su smesteni u usisnom UbrizgaCi raspriluju gorivo neposredno U llSisne OIl/ore. Ako su j.

elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva ima izvestan broj kontrolnih uredaja koji otkrivaju kvarave na senzorima. kvarovi se registruju pomocu braja treptaja kontrolne lampice motora dok je za druge potrebna kontrolna oprema za dijagnosticiranje. kao i srodne sisteme koji mogu da uticu na kvalitet izduvnih gas ova kao sto su dovo):! goriva. odgo- (3) motor usisnom rashladnog {I D) i vise . Ako senzor ne daje signal. Treba imati u vidu da se kompjuter motora i njegovi senzori smatraju kao dec sistema za regulisanje izduvnih gasova i zbog toga imaju garanciju za period od 5 godina i predenih 80. go dine i pokriva sve uredaje u sistemu za preCiscavanje izduvnih gasova.i . strucnjak ce prikljuCiti 204 kompjuter na pose ban uredaj koji ce mu otkriti sve probleme. Manji mOlori obicno imaju jedan ubrizgac. (7) scozor temperature fluida. (9) kompjuter.L' . prelazi se na detaljno ispitivanje sve dok se greska ne otkrije. a poku. Ova garancija se odnosi na sva vozila prodata u I\'" I I' I' '. Prilikom provere. razvodnik paijenja i (11) akumulator.saj da se utvrdi kvar bez pravog prirucnika je skora nemoguc. Aka do toga dode. za prazan hod. I SISTEM ZA DOVOD GORIVA . dok veCi sa scst cilindara Cesta imaju dva ubrizgata. (8) scowr temperature ulawog vazduha. K var maZe da se utvrdi sarno na osnovu uputstava iz fabrickog prirucnika.1' Sjedinjenim Driavama od 1981. Mehanicar-amater moze da vrsi popravke na veCini elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva sarno ako poseduje prilicno znanje.000 km. sa instrumentima. Posle ovoga. potraiite pomoc strucnj aka. kompjuter ce to primiti i uskladistiti u memoriju kao »problem«.~ _________ J Osnovni delavi tipicnog elektronskog sistema sa indirektnim ubrizgavanjem goriva: (I) kuCistc ubrizgaca. (4) scozor kiseonika. I I I rl I ! 'I I . Zavisno od prirode kvara. (2) ubrizgac. paijenje i elektronske komande motora. (6) senzor -poioiaja !cptira. kontrolna lampica moze da zasvetli na tabli. Na nekim tipovima vozila. (5) scnwr pritiska u vodu.

Medutim. moiete lako da ostetite kompjuter ilili senzore. vee je objasnjena u ovom poglavlju. Kod sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva maze se primeniti ispitivanje rada svakog cilindra da bi se izolovao neispravan ubrizgac (pogledajte poglavlje »Motor«). Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem posmatranjem mogu da se'otkriju mnogi problemi. brzo cete shvatiti da ne postoji mogucnost da se prazan hod podesava kao kod klasicnog karburatora. neispravan leptirasti venti! iii zapusen otvor). Ako motor ima problem sa radom na praznom hodu kod sistema sa ubrizgavanjem goriva (radi suvise brzo iIi suvise sporo). rnozete da steknete izvesnu predstavu 0 tome sta moze da bude uzrok problema. Otkrivanje kvarova kod senzora. ako ne posedujete veliko znanje. Ako ovaj motor otkaze. kod sistema sa dva ubrizgaca prouzrokovace veIiki gubitak snage matara. ubrizgac koji ne radi (napon ne dolazi do ubrizgaca. uzemIjite iii ispitujete senzore ako to izriCito nije receno u prirucniku za popravku. neee rasprsivati gorivo. Elektronsko ubrizgavanje goriva traii da nekoIiko stvari funkdonise ispravno: odgovarajuCi pritisak goriva (sto zahteva dobru pumpu i Cist preCistac). a ukrstanje pogresnih provodnika iIi uzemljenje kola pod naponom moze lako da osteti neki deo sistema. sto dovodi do preterane potrosnje goriva. Kompjuter i senzori su veoma osetljivi na naponska preopterecenja. Ako nestrucno radite. precizno merenje kolicine dovedenog vazduha i rada motora (sto zahteva da svi senzori budu ispravni) i pravilan rad ubrizgaca goriva (sto zahteva dobar elektricni kontakt sa regulacionim provodnikom. automobil . Ako se neki od ubrizgaca ne zatvara potpuno. najbolje je prepustiti strucnjaku. Nikada ne skidajte konektore provodnika sa sistema za regulisanje rada motora dpk je sistem za paljenje ukljucen i nikada ne pokusavajte da premostite. Provera i zamena elektricne pumpe za gorivo. sllvise bogate smese i moguceg grubog rada na praznom hodu. rasprseno gorivo ima konican oblik kada se motoru doda pun gas. pomocu malog kanala za ispustanje vazduha i motora za reguIisanje praznog hoda. odgovarajuCi pritisak goriva kao i otvaranje i zatvaranje leptirastog ventila). Aka ubrizgac iIi ubrizgaCi fade ispravno. Na sistemima sa ubrizgavanjem goriva. ispustace gorivo. kao sto je receno. Kompjuter prati broj obrtaja radii ice motora i vrsi podeSavanje otvora na kanalu za izpustanje vazduha tako sto uviaci iii izvlaCi malu kotvu koja se nalazi na motom za podesavanje praznog hoda. iIi ako se kanal zapusi.varajuce prirucnike za popravku i kontroinu opremu. prazan hod se regulise. Sto se tice ubrizgaca za gorivo. kao i preCistaca. odnoso grub Tad na praznom hodu kod sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva. te kad sistema sa sarno jednim ubrizgacem motor nece raditf.

dizel motori imaju mnogo veti toplotni ucinak. Sto se tice prednosti. pokusace da zatvori kanal na njemu. Vazduh ulazi u motor preko precistaca za vazduh i . Problem koji se cesto previdi je propustanje vakuuma sto dovodi do prodiranja neodgovarajuce koliCine vazduha u motor.SISTEM ZA DOVOD GORIVA privlacnim od benzinskih motora.ije. dok benzinski motori koriste varnicu koju proizvede sveCica i sistem za paljenje. ubrizgac mora da radi pod veoma visokim pritiskom. Posto sistem za paljenje ne postoji. Sistem za ubrizgavanje dizel goriva je takode podlozan zagadenju vodom i prljavstinom. obicno se preporucuje cesca zamena ulja. niti celokupno odriavanje sistema za paljenje. Posto kompjuter »misli« da ovaj vazduh dolazi kroz uredaj za praznog hoda motora.a izduvnih gasova (osim cadi i azotnog oksida) prilicno mala. recimo od 16:1 do 22:1. Osnovna razlika izmedu dizel i benzinskog motora je u tome sto dizel motor koristi toplotu sabijanja da bi zapalio gorivo.ce imati problema sa radom na praznom hodu. strane. dizel motori imaju mnogo veCi stepen kompre. Dizel motor moze da radi i sa mnogo siromasnijom smesom dok je kolici!). Dizel motori mogu da budu bueni. Ubrizgavanje dizel goriva P opulamost dizel motora u automobilskoj industriji raste i opada sa cenOm i raspolozivoscu benzina. Stoga ' je. Za razliku od sistema sa ubrizgavanjem benzina gde se gorivo ubrizgava u usisni vod iIi u ulazne otvore cilindara. S druge. Da bi ovo postigli. Zbog povecanog propustanja ulja izmedu cilindara i klipnih prstenova kod dizel motora.To sarno pogorsava problem i negativno utice na kvalitet mdavine. vaino proveriti da Ii je preCistac za vazduh cist i da Ii vakuum propusta. Zbog visokog pritiska u cilindru. aida tesko startuju po hladnom vremenu. dizel motori imaju i preimucstva i nedostatke. kada se pojavi problem. Na dizel motoru nema leptirastog ventila. . 75-280 bara. ubrizgac za dizel gorivo nalazi se na glavi cilindra odakle direktno rasprsuje gorivo u komoru za sagorevanje. nije potrebna ni periodicna zamena svecica. tako da je Cisto ulje neophodno za ispravan rad motora. sto znaci da mogu da predu mnogo veti broj kilometara sa odredenom kolicinom goriva. dizel motori imaju i izvesne nedostatke sto ih u nekim slucajevima cini manje 205 . U poredenju sa benzinsktm. Takvo sabijanje zagreva vazduh na temperaturu od preko 500°C sto je dovoljno da se gorivo zapali sarno od sebe kada se ubrizg<\ neposredno u komoru za sagorevanje. zavisno od sistema i vrste ubrizgaca koji koristi.

Elektriena energija se dovodi do grejaea kada se ukljuCi kontakt-kljue sistema za paljenje. toplota kompresije moze da bude nedovoljna da up ali gorivo. trenutak kada se gorivo ubrizgava u cilindar mora da bude taeno odreden da bi sagorevanje bilo pravilno_ Pri radu motora sa povecanim brojem obrtaja na praznom hodu. prolazi kroz precistac (3) i ulazi u pumpu za ubrizgavanje goriva (4). te je stoga potreban pomocni sistem za zagrevanje. Visak goriva vmCa se nazad u rezervoar za gorivo kroz povratni vod (7).direktno nastavlja put u usisni vod. kod dizel motora broj obrtaja regulise se iskljuCiva odmeravanjem goriva pomocu pumpe za ubrizgavanje dizel goriva. ubrizgavanje ce se kad veCine motora vrsiti na oko 4 do 8 stepeni pre gornje mrtve taeke. Ova pumpa regulise sagerevanje i broj obrtaja motom tako ~ t o ubrizgava odredenu kolicin u goriva kroz S\luki ubrizgac (5) tacnim redosledom 'preke vodova za ubrizgavanje (6). Pumpa preuzima dizel gorivo iz cevovoda za gorivo. 206 I I w--I I SISTEM ZA DOVOD GORIVA Prazan hod se moze podesiti tako sto se polak9 okrene Z3vrtanj za podes3vanje praznog hocla (I) na mehanizmu pumpe za ubrizgavanje dizel goriva (2). naroeito po hladnom vremenu. pumpa za ubrizgavanje goriva ce ovu razliku kompenzovati i ubrzati ubrizgavanje taka da ce gorivo iinati dovoljno vremena da sagori. Poslata koliCina goriva odreduje snagu kao i broj obrtaja motora. Isto tako. Pumpa za ubrizgavanje dizel goriva je glavni deo ovog sistema_ To je kompleksno i precizno konstruisan deo uredaja. podvrgava ga izuzetno visokom pritisku i salje odmerene koliCine goriva u ubrizgace U odredenim impulsima. To je sistem grejaca. recimo 1200 obrtaja u minutu. Kada se dizel motor startuje. Takode nema ni karburatora i leptira za vazduh koji ogranicavaju protok vazduha. To znaGi da problemi sa startova-njem cesto nastaju zato sto je sistem grejaca nei- . Svaki cilindar ima po jedno grejno telo sa navojem koje se zagreje do usijanja kada je pod naponom. a grejaGi ostaju pod naponom sve dok ih automat ne iskljuCi za otprilike jedan minut posto motor startuje. Ako se broj obrtaja radilice motora poveca. tako da nema ni vakuuma u usisnom vodu kod dizel motora. za razliku od benzinskog matora gde se broj obrtaja matcTa regulise otvaranjem i zatvaranjem leptira. o Tipiean sistem sa ubrizgavanjem diu! goriva: gorivo se ispumpava iz rezervoara (1) pomocu elektricne pumpe (2). Posto ne postoji sistem za paljenje.

Upozorenje: izduvni vodovi ce se veoma brzo zagrejati. Sarna pumpa za ubrizgavanje goriva predstavlja jedan precizan uredaj koji ni pod kakvim okolnostima ne treba da pokusavate da rasklopite. Posle startovanja. Prljavstina moze da izazove iste poteskoce. dizel motor ce nastaviti sa radom sve dok pump a za ubrizgavanje goriva dobija gorivo. Zapusen ubrizgac neee biti u stanju da isporucuje gorivo u cilindar tako da ee gubitak snage biti ocigledan. ne opeCete. od bitne vaznosti je Cisto gorivo. stoga je veoma vazno redovno proveravanje preCistaca za gorivo i njegova zamena po potrebi. cilindar kod koga dolazi do pogresnog paljenja nece proizvoditi toplolU tako da se izduvni vod tog cilindra neee brzo zagrejati. dok ee se slab ubrizgac otvoriti suviSe brzo. zatvara se solenoid na pumpi za ubrizgavanje goriva i na taj nacin blokira dalji dovod goriva. Neispravni grejaCi se mogu zameniti kao i sveCice. obratite se za pomoe strucnjaku. U oba slucaja. Pumpu mozete da zamenite i sami: ali je na nekim vozilima podesavanje prilicno komplikovano i potrebni su posebni instrumenti. Ako ubrizgac propusta. U nekim slucajevirna kada motor ne maze da stanuje. Montiranje pumpe za ubrizgavanje goriva je veOma slozen poduhvat i zahtevaposebno znanje i veoma skupu opremu. uzrok moze da bude olabavljen provodnik na ovom solenoidu iii kvar na kolu koje ga snabdeva elektricnom Sto se tice odrzavanja. Medutim. stoga pazite da sf. ubrizgaCi mogu da se zapuse iii da propustaju. gorivo ee da curi u cilindar. Podesavanje se U osnovi sastoji u okretanju pumpe u leiistu (motor treba da je iskljucen) sve dok se ne dovede u polozaj u kome ee se ubrizgavanje goriva vrsiti pri tacno odredenom broju stepeni pre gornje mrtve tacke. Pogledajte u fabricki prirucnik pre nego sto sami pokusate da je Sto se tice otkrivanja kvara kod sistema sa ubrizgavanjem dizel goriva. . Jedini naGin da se pumpa iskljuCi je 207 SISTEM ZA DOVOD GORIVA da se prekine dovod goriva. postoji referentna oznaka za podesavanje pumpe. Voda moze da prouzrokuje koroziju na spojevima pumpe za ubrizgavanje goriva sto dovodi do zaglavljivanja i prestanka rada pumpe. Kada se iskljuci glavni prekidac (kontakt-kljuc). sto ce dovesti do poveeane koliCine cadi . OdrZavanje preCistaca za gorivo je vee objasnjeno U oVom poglavlju. Na nekim tipovima vozila. sagorevanje neee biti ispravno. Neispravan ubrizgacponekad moze da se primeti ako se paZljivo opipa izduvni vod posle startovanja hladnog motora.spravan ili zato sto je neki od grejaea pregoreo. Ako yam pumpa otkaze.· Njihova ispravnost se proverava merenjem elektriene otpornosti.

zduha koji prolazi kroz motor. motor malog kapaciteta funkcianise kao da ima vecu zapreminu. Spojite tahometar taka da registruje broj obrtaja radilice motora. Ovo podesavanje se vrSi na sledeCi l. a zatim akreCite zavrtanj za podesavanje praznog hoda sve dok se ne dobije predviden broj obrtaja na praznom hodu. Dodatni pritisak koji stvara turbo punjac zavisi od broja obrtaja motora i otvora leptirastog ventila. Drugim reCima. Turbo punjao nije nista drugo do kompresor koga pokreeu izduvni gasovi iz motora i k9ji . Pooesa\'anje brzine praznug hoda Podesavanje brzine praznog hoda na veCini pumpi za ubrizgavanje dizel goriva moze se jednostavno izvrsiti okretanjem zavrtnja za podesavanje praznog hoda.' I I '!!! I == r I .po potrebi ubacuje dodatnu koliCinu vazduha u motor. Pronadite zavrtanj za podesavanje praznog hoda. gUbitka snage i vece potrosnje goriva. Zbog toga se turbo punjaCi koriste da bi se poveeala snaga i poboljsale radne karakteristike motora. Neki od ovih instrumenata koriste magnetski iii opticki davac iii rotacioni tocak za merenje broja obrtaja motora. S obzirom da se vrsi ubaeivanje dodatne koliCine vazduha u motor. Ako pumpa za ubrizgavanje goriva .u izduvnim gasovima. UkljuCite motor i pustite da dostigne norm aInu radnu temperatuTu. 3. Turbo punjac se pokreee pomoeu izduvnih gasova koji izlaze kroz izduvni vod odakle se odvode u kuCiste turbine gde pokreeu turbinsko kolo. Turbinsko kolo. nije dobro podesena. sto je veea koliCina va. 2. . spojeno je preko osovine sa kolom kompresora na drugom kraju turbo I I I . Tacno mesto na kame se nalazi nati cete u fabrickom prirucniku. Turbo punjenje T urbo punjenje pastaje sve popularniji naCin za povecanje uCinka motora manjih kapaeiteta bez stetnih poslediea na potrosnju goriva.:1 i 11 . . to ee i dodatni pritisak biti visi. motor ee biti previse bucan i 208 primetice se veca koiicina cadi u izduvnim gasovirna.

eim dodatni pritisak pocne da se pribliiava maksimalnoj vrednosti. Ovo sprecava suvise brzo okretanje tu"rbinskog kola i odriava dodatni pritisak u predvi- . Ukol.> punjaca. Ovaj ventil se sastoji iz opruge na kojoj se nalazi poklopac poveza!} sa membranom koja je osetljiva na pritisak. to je i snaga veea.000 obrtaja u-minutu. otvara se ventil i propusta izvesnu koliCinu izduvnih gasova koja obilazi turbinsko k"jo. Medutim. Zbog toga detonativno sagorevanje treba izbegavati. rasteretni venti!. kao i znatna osteeenja zaptivki cilindarske glave i klipnjace. . klipnih prstenova i glava.I ~ ~ ! ~ • @ "' " ~ e' rif I j I i 1 '. ali veCina fabricki montiranih turbo uredaja razvija pritisak u rasponu od 2.5 bara.5 do 6. Ova pojava nastaje kad smesa vazduha i goriva poCinjc neravnomerno da sagoreva proizvodeCi veCi broj plamenih frontova u komori za sagorevanje umesto jednog koji mimo sagoreva. u turbo punjac se ugraduje regulacioni uredaj.I II 1/1 1 I . motor moie da podnese samo odredenu vrednost dodatnog pritiska jer povecanje pritiska u cilindru izaziva detonativno sagorevanje. to ce se vise vazduha usisavati kroz kuCiste kompres ora u motoL Kada je leptirasti ventil potpuno otvoren. Ove detonacije nalik na udarce cekicem mogu da izazovu pucanje klipova.ko se turbinsko kolo brie pokreee. Kada se ovi plameni frantovi sudare. cuje se ostar zvuk iIi fijukanje sto je znak D SISTEM ZA DOVOD GORIVA da je doslo do detonativnog sagorevanja. Ovaj pritisak utiee na snagu motora i ukoliko je visi. Najvisi dodatni pritisak zavisi od velicine uredaja. Da bi se ograniCio ukupni dodatni pritisak i da bi se snaga motora oddala u predvidenim granicama. turbina moie da dostigne preko 150. tzv.

Kao prvo. 209 SISTEM ZA DOVOD GORIVA CD GIUYili delay! turbo punjaea: (1) kuCiste. a provodnik kalema uzemlji. VeCina elektronskih sistema za upravljanje motorom koristi senzor na turbo motorima. podmazivanje lezajeya turbine je od izuzetne vainosti. ~ il I . ~ L Cim motor prestane da radi. leiajevi mogu brzo da ostanu bez ulja i da se . Sto se tice same yoznje. Takode se preporucuje zamena ulja posle pre denih 5000 km.denim granicama. (4) mehanizam za regulisanje rada rasteretnog vcntila i (5) membrana za reglllisanje rada rosleretnOg venti]a. Turbo punjac je kompresor koji pokrecu izduvni gasovi. zato sto temperatura u kuCistLi turbo punjaca ponekad moie da premasi 150 "C. ulje u motoru paCinje da oksidise i stvara naslage cadi koje stetno uticu na podmazivanje. Osovma spaja turbinsko kclo sa kompresarom (3) koji ubacuje vuzduh u molar kral usisni vod (4). i i . Na taka visokim temperaturama. nikada ne startujte turbo motor i ne opterecujte ga suvise pre nego sto se ulje zagreje. Ovo ce spreciti suvo startovanje sto inaee moze da osteti lezajeve osovine turbo punjaca.1 ~ 1 fl' . pustite ga da radi na praznom hodu najmanje 15 sekundi kako bi turbo punjac mogao da uspori. sistem treba ukljuciti pre startovanja tako sto se motor stavi u pogon oko 10-15 sekundi. . odnosno skine se kabl za sveCice. Ako se turbo punjac i dalje okreee velikom brzinom. Ulje koje se koristi za turbo motor treba da bude mazivo vrhunskog kvaliteta 210 kakvo preporucuJe proizvodae iIi cak bolje. pritisak ulja opadne. Zagrejani izduvni gasovi (I) se odvode kroz kuciSte turbine (2) gde okrecu turbinsko kolo. stepen kompresije kod turbo motora je obicno 8: 1 iii manji. PriIikom promene ulja i preCistaca. Kada iskljucujete motor. . (3) kolo kompresora. (2) [urbina koju pokrccu izduvni gasovi. Mere predostroinosti kod turbo punjaca Zbog velikog broja obrtaja pri kojima turbo punjab rade. Detonativno sagorevanje moie da se kontrolise na nekoliko nacina. iako neb proizvodaCi izraduju' motore sa stepenom kompresije koji iznosi oak 9: 1.. Signal se zatim salje kompjuteru koji regulise paljenje sve dok detonacije ne prestanu. Ovaj senzor reaguje na zvuene vibracije koje proizvodi detonacija.

Ako je membrana rasteretnog ventila defektna. Nedovoljan pritisak moze da bude prouzrokovan time sto regulacioni poklopac rasteretnog ventila ostajeotvoren iIi se turbina sporo okrece.075 mm). Resenje je zamena turbo punjaca. ovaj posao ukljucuje odvrtanje vijaka i skidanje starog turbo punjaca i montiranje novog. Probusena membrana rasteretnog ventila. Prljavstina i otpaci mogu ponekad da prodru u sistem i da ostete kolo. Pod pretpostavkom da problem nije nastao usled preranog paljenja ilili neispravnog senzora. treba je zameniti novom. Najlaksi nacin da se otkrije da Ii rasteretni ventil radi ispravno jeste da se jednostavno posmatra poluga dok neko dodaje motoru pun gas. olabavljen iIi zapusen cevovod rasteretnog ventila iIi naslage rae iIi ugljenika u kuCistu rasteretnog ventila mogu da sprece njegovo otvaranje. najverovatniji uzrok je neispravan rasteretni ventil. Montiranje rasteretnog ventila koji se otvara na visem dod atnom pritisku moze da poveea snagu ali takoae moze da premasi sposobnost motom da podnese taj pritisak. Da biste ovo proveriIi. Kada se cuju struganje i grebanje. Treba da se okreee slobodno i ravnomemo. skinite rasteretni ventil i pokusajte rucno da pokreeete polugu da vidite kako radio Membrana rasteretnog ventila se moze proveriti da ne propusta pomocll fuene vakuum-pumpe. mozete ga i sami zameniti. Sve sto ometa slobodno okretanje turbine smanjiee pritisak i performanse motora. Suvise visok pritisak dovodi do detonativnog sagorevanja. pokusajte da okrenete turbo punjac rukom. Pod ovim se podrazumeva turbo punjac ciji su lezajevi pohabani iIi osteeeni. Otkrivanje kvarova turbo punjaca Postoje tri glavna problema sa kojima se mozete susresti kod motora sa turbo punjacem: buka. Ako sve SISTEM ZA DOVOD GORIVA izgleda ispravno. Zamena turbo puujaca Ako vam je turbo punjac osteeen. Ne bi trebalo da se pojavi zazar ako pokusate da gumete tocak napred-nazad (predvidene tolerancije su u rasponu od 0. Ovo ee smanjiti broj obrtaja turbine i dodatni pritisak. znaCi'da su lezajevi istroseni iIi osteeeni i da u turbinsko kolo tare 0 kuCiste.ostete. pohaban iii neispravan. u tolikoj meri da sprecavaju turbo punjac da postigne puni broj obrtaja iii da kolo turbo punjaca zapinje 0 kuCiste.025 do 0. nikada ne dodajte motoru pun gas ako nameravate da ga iskljuCite. Baterijskom lampom osvetlite kuCiste i proverite da Ii ima znakova trenja iIi osteeenja kola kompresora. Zbog toga. skinite dovodni iii odvodni vod kompresora. U osnovi. Oba- . Ako se ne pokrece. Neki tipovi turbo punjaca imaju dodatno kolo za hladenje vodom kako bi se produzio vek lezajeva. suvise visok i suvise nizak dodatni pritisak.

mada mogu da se naau i kod nekih ranijih tipova vozila. Kompjuter se testo naziva elektronski komandni modul (ECM). Pazite da prljavstina. Kompjuter takode prati vreme trajanja varnice. Sta vise. kako ne postoje mehanicke komponente koje se habaju. . brzina vozila. on vrsi regulaciju ukljucenosti odredenih uredaja za kontrolu izduvnih gasova taka da ne ometaju zagrevanje motora niti pogonske performanse. Kompjuter maze da prati dvanaest i vise funkcija motora preko svojih senzorskih elemenata. mali mikroprocesorpo funkciji i konstrukciji slican personalnom kompjuieru. paljenje i izduvne gasove. Ne zaboravite da ponovo dodate ulje. kod nebh. Kompjuterska regulacija rada motora koristi se za kontrolu tri glavna sistema motora: za gorivo. Proizvodaci automobila preSli su na kompjutersku regulaciju rada motora u cilju sniiavanja emisije izduvnih gasova i bolje ekonomicnosti pri sagorevanju goriva.. go dine i novijeg datuma. sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima. Sustinu sistema sa kompjuterskom regulacijom rada . napon akumulatora. pritisak u usisnoj grani motora. ukljuCiYanje kompresora klimauredaja. odriavanje je smanjeno. Funkcije koje se prate su: temperatura rashladnog fluida motora.motora oCigledno predstavlja kompjuter. ekonomicnosti i niskog nivaa izduvnih gasova. a pouzdanost poboljsana. polozaj komande gasa. temperatura llsisanog vazduha. Kod mnogih motora sa turbopunjaeem postoji i senzorski element kojim se otkriva detonacija u motoru. eak i ukljuCivanje papuee koenice. otpaci iIi ostaci stare zaptivke ne upadnu u kanale turbo punjaca posto bi to moglo da osteti nov uredaj. atmosferski pritisak. Kompjuterska regulaeija matora S istemi sa kompjuterskom regulacijom rada motora nalaze se u sirokoj primeni kod veCine automobila iz 1981.On to postize sa daleko veeom preciznoseu i tacnoseu nego uredaji sa mehanickim komandama. pritisak turbopunjaea (sarno kod motora sa turbopunjacem). po potrebi ga produzava iIi sleracuje.vezno upotrebite nove zaptivke i pritegnite sve vijke u skladu sa preporukama proizvodaca. Ovi sistemi se smatraju daleko superiomijim u odnosu na mehanicke i vakuumske sisteme posto kompjuter moze gotovo trenutno da reaguje na izmenjene uslove rada. Konaeno. broj obrtaja motora i. izbor stepena prenosa. StaIn om prom en om odnosa mesavine vazduh-gorivo bilo pomocu solenoida za kontrolu mdavine u karburatoru bilo promenom trajanja impulsa ubrizgavanja goriva moze se odriavati najbolja mesavina u svim rad211 SISTEM ZA DOVOD GORIVA nim uslovima u cilju postizanja performansi.

kompjuter ce 212 pratiti brzinu vozila i ukljucivati elektromagnet za deblokiranje toekoya kada vozilo dostigne unapred utvrdenu brzinu. Elektronsko kolo i povratna sprega kompjutera Sistemi sa kompjuterskom regulacijom rada motora imaju dva osnovna nacina rada: U otvorenom i zatvorenam kolu. Kod karburatorskih motora koristi se mali dodatni. dok kod matora sa ubrizgavanjem goriva malim motorom se otvara iIi zatvara rasteretni ventil za vazduh. PROM signalizira kompjuteru kako da kontrolise razlicite funkcije motara na bazi kompleksnog spleta okolnosti. tako da u svakom trenutku »zna« sta treba da uradi. kao i koje uredaje za kontrolu izduvnih gasova treba ukljuciti. Kompjuterski PROM uredaj program ira proizvodae vozila za konkretnu namenu. napravljen je programkoji kompjuter treba da prati. sistem za gorivo. Ustvari. koji se obieno vezuju za kompjuter. Kako kompjuter donosi odluke i vrsi proracune utvrduje uredaj koji se ponekad naziva PROM (uredaj sa memorisanim programom). posudu s drvenim ugljem i odvodni ventil vazdusne pumpe. Kad startovanja i zagrevanja met ora sistem radi u otvorenom kolu. stepenasti motor kojim se otyara ili zatvara komanda gasa. prenosni odnos transmisije. Postoji na stotine razliCitih PROM uredaja i svaki nosi svoj broj. kompjuter nece dozyoliti otyaranje ventiia za recirkulaciju dok se motor ne zagreje i ne radi iznad brzine praznog hoda. Kod auto mobil a s automatskim menjaeem i uredajem za deblokiranje toekova. uslovi primene vozila u odnosu na nadmorsku visinu i priboI'direktno zavise od toga kako je PROM uredaj programiran. Rad u otvorenom kolu znaci da kompjuter ne regulise mesayinu vazduh-gorivo jer je (1) motor jos hladan i potrebna mu je bogata mesavina kako bi . tip i model vozila. Kompjuter takode omogucava da se posuda sa drvenim ugljem oCisti od para goriva dok je motor jos topao i radi pri ekonomienoj brzini. obuhyataju ventil za recirkulaciju izduvnih gasova. Kod sistema sa rucnim komandama kompjuter kontrolise i brzinu u praznom hodu. Otvaranje ovog ventila dok je motor hladan iIi u praznom hodu izazvalo bi neujednaeen rad motora. Uredaji za kontrolu izduvnih gasova.Na bazi podataka dobijenih od senzorskih elemenata kompjuter proracunaya optimal an odnos mesa vine vazduh-gorivo za konkretne uslove fada. Kompjuter takode mora da regulise rad vazdusne pumpe tako da vazduh usmeri prema izdivnoj grani motora ili u pravcu katalitiekog konvertora. Na primer. Ukoliko biste ikad morali da zamenite kompjuter u vasem vozilu proverite da Ii je ono opremljeno pravim PROM uredajem jer ukoliko montirate pogresan uredaj performanse vozila ce biti slabije. vreme trajanja varnice. Parametri k:ao sto su: veliCina motera.

Drugim retima. s tim sto se vrednosti mesavine goriva cesto izrazavaju u broju stepeni. je mesavina bogatija. a odnos vremena iskljucenja prema vremenu ukljucenja odreduje kvalitet mesavine. Idealni odnos mesavine je 14. Sto je naponski signal jaeilvisi. kompjuter koristi povratni signal senzora 0 sadrzaju kiseonika u izduvnim gasovima za kontrolisanje mesavine. Jampica "Pravera motam" trebalo bi da se u paJi. U radu se dogada sledece: ukoliko senzor za kiseonik pokazuje bogatu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju razblazivanjem mesavine. (4) eiektronska !.:ol1!fo!a gonya. dok ce siromasna mesavina imati visoku .1 . menjanje odnosa mesavine vazduh-gorivo naziva se radom u zatvorenom kolu. (7) sistem za vaz duh sa kompjuterskom kontro!om. (5) sistem isparenja goriva. (11) vod dijagnostickog aktivatora. to.7: 1. (6) senzor za vakuum motom. (2) senzor temperalure rashladnog Ouida. Cim senzor za kiseonik dostigne temperaturu od oko 300 'C. Ovaj uredaj se moze ukljucivati i iskljucivati deset puta u sekundi. tako da brzim prebaCivanjem mesavine sa b o g a ~ e na siromasnu prosecan odnos mesa vine vazduh-gorivo odrzava se priblizno na idealnom nivou. Bogata mesavina ce imati nisku vrednost. (10) kompjuler. Sto je uredaj duze ukljucen to je mesavina siromasnija. Cikliziranje solenoida za kontrolu mesa vine maze se oCitati obicnim tahornetrom. (8) senzar polozaja gasa. Kod motora opremljenih karburatorima sa povratnom spregom kompjuter menja odnos mesavine vazduh-gorivo brzim atvaranjem i zatvaranjem uredaja za dovod goriva koji se zove solenoid za kontroiu meSavine. Ovaj proces regulisanja sadriaja kiseonika u izduvnim gasevima i I I I j .:' ! j 1 I SISTEM ZA DOVOD GORIVA Osnovni elementi sistema sa kompjulerskom reguJacijom rada motora: (1) senzor broja obnaja (brzine) motora. (3) uredaj za regulisanje isparenja. Kad kampjuter otkrije kvar. i (2) senzor za kiseonik jos nije dovoljno zagrejan da bi bio u stal}ju da emituje povratni signal. (9) sklap senzorskog e!ementa za sadrtaj kiseonika. pocinje da emituje naponski signal koji regulise koliCinu kiseonika u izduvnim gasovirna. ukolika senzar za kiseonik pokazuje siromasnu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju obogaCivanjem mesavine. j (12) kompjuter za regulisanje paljenja.neometano radio u praznom hodu. Kompjuter tada koristi OYU informaciju kako bi izvrsio potrebne korekcije mesavine vazduh-gorivo.

SISTEM ZA DOVOD GORIVA . pa oak i samog kompjutera. (5) relej snage.ska u motam. (9) pokretllc i senzorski dement venti!a un:daja za rccirkulaciju izduvnih ga.se sifra kvara regisrruje kao dvocifren broj. (3) venti! uredaja za recirkulaciju izduvnih g aSova. Kada se problem Dtkrije upo214 zorenje predstavlja upaljena kontrolna lam pica motora iii slieno svetlo na komandnoj tabli automobila. Prisustvo iIi odsustvo sifre kvara ne znaCi uvek da problem postoji niti da je motor ispravan. proizvodnje General Motors mogu se oCitati sifre kvara prikljuCivanjem dijagnostickog uredaja ispod komandne table automobila i odbrojavanjem treptaja lampice. Kod sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora kao sto su oni kod veCine vozila I . Zbog moguCih razlika u sistemima za regulisanje rada motora od jednog do drugog proizvodaca i promena koje se na njima vrse iz godine u godinu bitno je raspolagati najnovijim infarmacijama prilikom pokusaja otklanjanja kvarova iIi servisiranja jednog od ovih sistema. Postoje i specijalni ispitni uredaji kod kojih . I. Ponekad »iazne« sifre kvara mogu da se aktiviraju posle izvesnih vrsta servisnih usluga. Pojava sifre stoga ne mora neophodno da znaC.vrednost. Kod mnogih (ali ne i svih) sistema greska se evidentira kao sifra (kod) kvara u memoriji kompjutera koja odgovara konkretnoj greSci na motoru. 213 SISTEM ZA DOVOD GORIVA CD 1 @ @ Glavne komponente fordovog sistema EEC-IV: (1) madul Zll paljenje (2) solenoid tennoaktivatora. (11) senzor poloiaja gasa. komandnih kola. (10) scnrar polozaja radilice. S druge strane.mva. Otklanjanje kvatova VeGina sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora poseduje odreden stepen samodijagno'sticiranja koji omogucuje kompjuteru da otkrije krupne greske u funkcionisanju senzorskih elemenata motora. Ovi uredaji takode omogucuju pracenje rada veCine senzorskih elemenata motora i prekidaca dok je automobil u voznji. (7) scnzar atmosfcrskog pritiska. (6) scnz or priti. poremecaja u elektricnoj instalaciji iIi cak primenom pogreSnog po stupka startovanja. (4) dcktronski sklop regulacije [3da motara. (8) scnzor temperat ure ulaznog vazduha. da u sistemu" stvarno postoji neki problem.

(7) pretvarac signaia poJoza ja leptira karburarora. Da bi se utvrdilo da Ii je sifra kvara lazna iIi se mozda radi 0 sifri zaostaloj iz neke ranije popravke. godine. (4) senzor temperature rashladnog fiuida. On) recimo. Preskakanje pojedi216 . (3) sistem za dovod svdeg vazduha. kako bi se tacno locirao izvor problema. nih faza ili ne pracenje uputstava doslovno. sis tern samodijagnosticiranja unutar kompjutera konstruisan je tako da otkriva krupne kvarove u funkcionisanju. a zatim brisanje memorije kompjutera izvlacenjem osiguraca iIi iskljucivanjem kabla akumulatora s tim da o / Glavne'kompom:nte krajslerovog sistema sa kompjutcrsko reguJacijom rada motom: (1) clavae razvodnika paljenja. Ovde treba voditi racuna da isti broj sifre maze imati razliCita znacenja zavisno od godine izrade i tipa automobila. Kada se utvrdi sifra kvara preporucuje se po stupak ocitavanja i zapisivanja sifre.Cinjenica da nema memorisanih sifara kvara ne znaCi ni da sve radi savrseno. senzor za sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima iIi neispravan senzar za atmosferski pritisak. (6) prekidac za praznog hoda. neee otkriti lose podesen senzorski eleinent polozaja komande gasa. Zatim treba pratiti uputstvo korak po korak. Prema uslovima garancije korisnik polaze pravo na besplatne popravke kvarova kod ovlascenog prodavca/servisera u toku Citavog garantnog roka. J I i= !If t' . Kako je vee napred pomenuto. gotovo sigurno dovodi do netacne dijagnoze. Ova garancija vaii za sva vozila prodata u SAD od 1981. (2) prikljucak davaca za rcgulisanje paljenja. lose podden karburator. Ukoliko je to slucaj to onda zahteva dalje ispitivanje. (5) kompjuter za kon!rolu rada svecica. i . treba provozati kola i videti da Ii se ponovo javlja ista sifra kvara._----_. (8) b<llustni otpornik. Znacenje' svakog broia sifre kvara moze se naCi u prirucniku.000 km a odnosi se na izduvne gasove. itd. 215 SISTEM ZA DOVOD GORIVA i kontakt-kljuc bude iskljucen. Napomena: Sistem za regulaciju rada motora vozila smatra se delom komoleta za kontrolu izduvnih gas ova pa je stoga obuhvacen garancijom proizvodaca koja vazi 5 godina 180. On isto tako ne moze· da otkrije probl"me "izvan« elektronskog kola sistema kao sto je neispravna brizgaljka za gorivo. pa stoga treba proveriti da Ii se koristi pravi prirucnik.

sto je. da proizvode ekonomicnija vozila koja trose manje goriva. ali su ipak uspeli u tome. Sve je vise naucnih dokaza koji ukazuju da je automobil jedan ad velikih izvora aerozagadenja i jacanje pokreta za zastitu iivotne sredine. Medutim. pa ne iznenaduje Cinjenica da je Kalifornija bila prva driava koja je donela zakansku regulativu kojom se zahteva od proizvodaca automobila da kontrolisu izduvne gasove iz vozila. industrijaje doZivela najteiu krizu od II svetskog rata. paljenja i izduvnih gasova. To je dovelo do donosenja zakona 0 zastiti vazduha u mnogim zemljama sveta. skrenulo je painju javnosti na ovo pitanje. Neki od prvih sistema za kontrolu izduvnih gasova bili su i glomazni i nepadesni pa je reakcija kako profesionalnih mehanicara tako i amatera bila jednostavno uklanjanje citavog "krsa za kontrolu zagadivanja« sa matora. kvalitet vazduha u mnogim grads kim podrucjima postaa je ozbiljan problem. Proizvodaci su se ponovo zestoko pobunili tvrdeei da ce biti nemoguce zadovoljiti standarde 0 kvalitetu vazduha i ekonomicnoj potrosnji goriva. a promene koje su nastale dovele su do revolucije u tehnologiji automobila. a gradovi postali zaguseni saobracajem. 1973. Arapski petrolejski embargo poremetio je snabdevanje benzinom i doyen do vrtoglavog porasta cena goriva. Osnove kontrole izduvnih gasova U roku od sarno nekoliko godina proizvodaci automobila presli su sa jednastavna dagradenih uredaja za kantrolu izduvnih gasova do sloienih sistema za kontrolu goriva. uz sprovodenje obavezne kontrole izduvnih gasova. Mada . a u mnogim zemljama donoseni su propisi 0 prosecnoj potrosnji goriva. Medutim. Izraz "smag" pot ice iz Las Andelesa zbog njegavog poloiaja u planinskam basenu gde vazduh teii da se gamila nad gradom. U pocetku istorije automobila nije se obracala posebna paznja na pitanje aerozagadenja. primoralo proizvodace automobila. naruCito u SAD.t . godine. zacetog na univerzitetima. Sve do kraja sezdesetih godina uCinjeno je malo na ogranicavanju kolicine zagadivaca koje su automobili izbacivali u atmosferu. Vozace je zahvatila panika. ProizvodaCi automobila su se ogorceno protivili tvrded da se novi standardi neee moCi zadovoljiti i da ee takvi standardi poveeati cenu novih vozila. to nije bilo nimalo lako. SISTEMI ZA KONTROLU IZDUVNI·H O a bi se bolje shvatili razlozi za uvodenje kontrole izduvnih gas ova kod automobila i danasnju situaciju potrebno je baciti brzi pogled unazad na pocetke uvodenja kontrole izduvnih gasova. Ali kako je broj vozila u SAD premasio cifru od 100 miliona.

(4) sigurnosni ventil prepunjavanja. Ispitivanjem izduvnih gasova. N eke dr±ave i gradske opstine donele su i zakone kojima se kaznjava svako. VeCina velikih ameriCkih gradskih podrucja sada ima takve programe.anieavanje acrozagadenja: (1) e1cktronsko paljenje. medutim. bilo je donosenje program a 0 periodicnom pregledu i ispitivanju vozila u podrucjima s najslabijim kvalitetom vazduha. koji se koriste za og. Mada . kako bi se odvratilo mehanicare od opravljanja uredaja za kontrolu zagadivanja.je ovakva taktika moida reSila neke probleme voznje i dovela do poboljsanja ekonomicne potrosnje goriva kod nekih vozila iz 1973-74. da bi se pomoglo onemoguCila intervencija na pojedinim sistemima. ustanovljene su velike kazne za profesionalne mehanicare koji se 217 i ~ I L-________________________________________________________ [ uhvate u menjanju sistema kontrole izduvnih gasova. (9) ubrizgavanje vazduha ix izduvne grane. (S) urcdaj za zagrevanje vazduha.. Doneti su i propisi za proizvodace vozila kojima se zahtevaju izvesna po des avanja karburatora i drugih delova »otpornih na nedozvoljene intervencije«.. _. otkrivana su vozila koja nisu zadovoljavala standarde 0 izduvnim gasovima i zahtevano je od njihovih vlasnika da izvrse potrebne popravke u duhu standarda. Razlog za pruzanje ove kratke istorijske per--------------. spektive je dvostruk: prvo. 218 Krajnje resenje ovog problema._F_-. I . na primer. pa i vlasnik vozila. (11) vazdusna pumpa i (12) posuda s drvenim ugljem. (2) karburator Hi uhrizgavanje gOrlva 5 elektronskom regulacijom. (10) recirkulacija izduvnih gasova. promene u tehnologiji izrade vozila dovele su do spajanja sistema za gorivo.___ ·_·· ________________________ r I __ r I • Neki uredaji za kontrolu izduvnih gasov3. godine. za uklanjanje bilo kojih uredaja za kontrolu zagadivanja. (3) uredaj xa regulisanje rada sveCica. I I I . treba da pokaze dokle se stiglo u relativno kratkom periodu. paljenje i izduvnih gas ova u jedan komplet »paket« sto je oteiavalo popravke na jednom sistemu bez posledie a po dnige sistema. (7) uredaj Z3 cirkulaciju bCnZinskih i uljllih isparenja. U Sjedinjenim Drzavama. (5) separator (6) rezervoar za goriYo.

Izuzev u slucaju nekoliko vozila s pocetka sedamdesetih godina svaka neovlascena intervencija verovatno ce pre stetiti nego doprineti boljoj ekonomicnosti potrosnje goriva i perforrnansi vozila. ugljovodonici (He) i ugljenmonoksid (CO). Ovo. ona dovoljno »Cisto« rade koliko je to ekonomski i tehnicki prakticno moguce. metcra pri ubrzanju.sistemu za kontrolu izduvnih gasova mogla poboljsati ekonomicnost potrosnje goriva. a ne treba zaboraviti da vozilo podleze godisnjem pregledu kao deo programa ispitivanja izduvnih gasOV3. KoliCina dva velika zagadivaca iz izduvnih gasova automobila. Kod danasnjih sistema za . a vozilo neee proCi ispitivanje izduvnih gasova ukoliko se na vozilu zahteva takav uredaj (kataliticki konvertor) . uz smanjenje dimenzija vozila. kontrola goriva. kod danasnjih modernih sistema za reguIaciju rada motora. Prosecna potrosnja goriva pocetkom sedamdesetih godina za americke proizvodace auto mobil a iznosila je sarno oko 5. kako se jos nazivaju. Na primer. dok danas iznosi 11-12 km po litru! Drugi razlog za prikaz 219 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA ovog kratkog istorijata je odbacivanje svake pomisli da bi se neovlascenim intervencijama na vozilu . Istovremeno. a da se ne osteti neka druga instalacija. Neovlasceno interv'enisanje nezakonito je u mnOgim zemljama za mehanicare-amatere i za profesionalrie mehanicare. jer zamenaje skupa. Osnovni zagadivaci VeCina ljudi smatra da zagadivanje vazduhaod automobila potice iskljucivo od izduvriih gas ova. Postoje meciutim. sadrie niz ugljovodonika (HC). Ukoliko se oni ispuste u atmosferu reaguju s vazduhom i suncevim svetlom i proizvode smog. Izduvni gasovi Benzinske pare iIi ispareni izduvni gasovi. dovelo je do dvostruko manje prosecne potrosnje goriva automobila.7 km po litru goriva. Uklanjanje katalitickog konvertora fadi reduciranja pritiska izduvnih gasova (do cega ne dolazi) moze da se pokaze kao skupa greska. tri vIste zagadivaca: 1. Sagoreli nusproizvodi i pare iz kartera motora 3. Benzinske pare lz rezervoara za gorivo j karburatora 2. Ispareni izduvni gasovi mogu da predstavljaju veliki izvor zagadenja posto se emituju i posle . iskljuCivanjem ventila za recirkulaciju gas ova abieTIo dolazi do »zvizdanja« i detonacije. paljenja i izduvnih gasova ukomponovana je u jedan sistem kontrole motora koji obezbeduje daleko superiorniju ekonomicnost u potrosnji goriva.5-5.danasnja vozila nisu stoprocentno bez zagadenja. smanjena je za 96 odsto u poredenju s motorima iz doba pre uvodenja kontrole izduvnih gasova. iIi perform ansi vozila.regulaciju rada matcIa nemoguce je vrsiti neovlascene intervencije iii iskljuCivati neke uredaje za kontrolu izduvnih gasava.

Uvodenjem uredaja za recirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja ovaj problem je resen.bi nisu direktno toksicni. Ugljovodonici u reakciji s vazduhom i suncevim svetlom formiraju razna sekundarna hemijska jedinjenja i time pomazu stvaranju smoga. Ovo propustanje gasova predstavlja veliki izvor zagadivanja ulja unutar motora. Ovaj sistem je najpre primenjen kod nekih kalifornijskih vozila 1961. Prilikom sagorevanja goriva u cilindrima motora ogroman pritisak koji se stvara pri sagorevanju izbacuje izvesnu koliCinu izdu\'nih gas. Pomocu vakuuma koji stvara motora obezbeduje se konstantan protok svezeg vazduha kroz karter koji vrsi usisavanje zagadivaca i vlage. Ugljenmonoksid je nuzproizvod nepotpunog sagorevanja. Bogata mesavina vazduh-gorivo. U izduvnim gasovima postoje nekoliko velikih zagadivaca sa kojima se treba upoznati. Posto propusteni gasovi sadrze i veliku koliCinu vodene pare mora se obezbediti neko sredstvo za uklanjanje ovih gasova jer ce se ulje brzo zagaditi i izgubiti svojstvo podmazivanja. sagorevanja ulja iii drugih mehanickih problema u motoru iii sistemu za gorivo. Usmeravanjem otpadnih para iz kartera prema llsisnoj grani motora ave pare su mogle da se pan ova sagore u motoru pa su ovim sistemom ne sarno eliminisane otpadne pare iz kartera kao izvor aerozagadenja vee je i uveliko produzen vek trajanja ulja. Ovim se produiuje vek ulja tako da ono ne mora cesto da se menja.prestanka rada motora. a nedovoljno kiseonika. . Poviseni nivo sadrzaja ugljenmonoksida javlja se kada u komori za sagorevanje ima suvise goriva. Opasan zagadivac iz izduvnih gasova je i ugljenmonoksid (CO). Izduvni gasovi iz kartera mogu da budu jos jedan veliki izvor zagadenja. Medutim. Rezervoar za gorivo i karburator vise ne ispustaju gasove u atmosferu) vee se odvode preko creva Ii posebnu posudu koja se obicno nalazi unutar prostora za motor. mada su neka istrazivanja pokazala da imaju veze s nekim vrstama raka. godine da bi 1963.ova i nesagorelog -gaTiva pored klipnih prstenova. Ugljovodonici (HC) u sustini predstavljaju nesagorene pare goriva i ulja koje mogu da poticu od nepodesenog paljenja. ispareni izduvni gasovi uveliko su reducirani kao izvor aerozagadenja zaptivanjem sistema za gorivo. Ugljovodonici sami po se. Glavni problem u vezi s ugljovodonicima lezi u Cinjenici da predstavljaju veliki izvor smoga. Nekad su gasovi iz kartera jednostavno ispustani u atmosferu preko odvodne cevi i otvorene uljne oduske. Ovde se radi 0 posudi s drve220 nim ugljem i njena svrha je da sakuplja i akumulira isparenja dok ih motor ne sagori. go dine postao standardni uredaj na svim voziIima. Ovaj sistem nije bio posebno efikasan i omogucavao je da velika koliCina zagadenja bude ispustena u atmosferu.

VeCina oksida azota kao jedinjenja su otrovna. Druga grupa zagadivaca u izduvnim gasovima su oksidi azota (NOx).zacepljen preCistac za vazduh iIi zaglavljen leptir za vazduh mogu da doprinesu povecanoj emisiji i ! I J I . unutar vrele komore za sagorevanje on stupa u reakciju s kiseonikom i stvara niz hemijskih jedinjenja.regulisanjem mesavine vazduhgorivo s tim da on bude sto je mogu6e blizi idealnom odnosu kako bi se obezbedilo Cisto sagorevanje. ~ i . I ! L ugljenmonoksida. Azotnl oksidi direktno izazivaju mnoge sigurne simptome aerozagadenja kao sto su glavobolja. Ispustanje ugljovodonika i ugljenmonoksida kontrolise se . Azotni oksidi stvaraju crvenkasto-smedu izmaglicu koja lebdi nad veoma zagadenim oblastirna. i ' ~ 1= ~ f I . Ventil za recirkulaciju izduvnih gasova vraea . Zato neispravan sis tern izduvnih gas ova moze brzo da dovede do nesvestiee i smrti ukoliko izduvni gasovi p'rodru u kabinu vozila. Konvertor je u sustini gorionik u kome se kiseonik spaja s ova dva zagadivaca -j pretvara ih u ug!jendioksid. Uko 78% zemljine atmosfere predstavlja azot (sarno oko 20% eini kiseonik). Medutirn. i vodenu paru koja se normalno izdise. ~ I ~ . Ugljenmonoksid je gas bez boje i mirisa i to ga upravo Cini opasnim. U ovu grupu spada nekoliko razlicitih jedinjenja kiseonika i azota koja se stvaraju kada temperatura sagorevanja unutar motora prede 1300 'c. bezopasan gas. U gljenmonoksid je vrlo opasan jer ga ervena krvna zmea apsorbuju 200 puta brze nego kiseonik. zajedno sa surnporom. Kataliticki konvertor je isto tako vazan kontrolni ureoaj kojim se reduciraju ova dva zagaClivaca. suzenje i otezano disanje. Ispustanje azotnih oksida nije eliminisano ali je znacajno smanjeno sistemom recirkulacije izduvnih gasova. Postoje i dokazi koji sugeriraju da je azotni oksid jedan od glavnih sastojaka hemijskih )}kiselih« kisa.

kao i drugi teski metali. Kako je kataliticki konvertor smatran jedinirn prakticnim i ekonomicnim r e s e ~ njem za preciscavanje izduvnih gasova ad ugljovodonika i ugljenmonoksida. shvatilo se da olovo.malu kolicinu sagorelih izduvnih gas ova na usisnu granu motora kako bi razblazio ulaznu mesavinu vazduh-gorivo. posto kod veCine motora starije izrade olova u benzinu je vrsilo podmazivanje i hladenje gnezda izduvnih ventila. Rafinerije benzina davno su otkrile da se dodavanjem malih kolicina tetraetilolova poboljsava oktanska vrednost benzina (sposobnost benzina da spreei detonaciju pri visoSISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA koj kompresiji). izduvni ventili verovatno nece trajati toliko dugo. sveCice u matoru koji sagoreva bezolovni benzin trajaee 3-5 puta duze od onih na motoru koji sagoreva benzin sa olovom. Prakticno sva americka vozila. izradena posle 1975. Ovo snizava temperaturu sagorevanja i odrhva je ispod 1300 'Cna kojoj azotni oksidi ne predstavljaju problem. s druge strane. pocetkom sedamdesetih godina ponovo je uvedeno koriseenje bezolovnog benzina u novu generaciju uredaja za kontralu aero zagadenja. Bezolovni benzin maze se koristiti i kod starijih modela vozila. lnzenjeri su takode otkrili da benzin u kome ima olova moze da onesposobi kataliticki konvertor. Jos jedan zagadivae iz automobilskih izduvnih gas ova je olovo. u benzinu viSe nema olova koje zagaduje zivotnu sredinu iIi prlja sveCice motora. mogu da se nakupe U organizmu i izazovu niz oboljenja. vee je omoguCilo rafinerijama da proizvedu kvalitetniji benzin iz sirove nafte slabijeg kvaliteta. Sistemi Z3 kontrolu izduvnih gasova Predmet kontrole izduvnih gasova prilicno je slozen. Ova vrsta konvertora ponekad se zove i trosmerni konvertor iii oksidaciono-redukcioni konvertor. medutim. a sagorevanje poolovljenog benzina kod ovih vozila ne sarno da unistava kataliticki konvertor vee i senzorski element za merenje saddaja kiseonika u izduvnim gasovima kod sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora. Bezolovni benzin je skuplji posto zahteva vise rafinacija kako bi se postigla veea oktanska vrednost benzina. Ovo ne sarno da je omoguCilo proizvodaCima automobila da izgrade motore sa viSim step en om kompre$ije i time ostvare veell snagu i bolju ekonomicnost potrosnje goriva. konstruisana su za koriscenje bezolovnog benzina. godine. Da bi se kontrola pravilno obavila bio bi potreban dvostruko veti prirucnik nego sto je ovaj. Od 1981. medutim. Za detaljno . pa cerna se stoga ograniCiti sarno na osnovne sisteme koje mozete sami proveriti. Noviji kataliticki konvertori imaju i dodatnu komoru sa drug om vrstom katalizatora koji razlaze azotne okside u manje toksicna jedinjenja. go dine kataliticki konvertor je postao ideo sistema za kontrolu azotnih oksida. Ustvari. Na zalost.

2. ventila. Visoki pritisci u komori za sagorevanje motara. Kako klipni prstenovi nastave da se okrecu u svojim zljebovima stanje ce se sarno po sebi popraviti. onda je bolje da to prepustite profesionalcu. ri radu automobila i sagorevanju razvija se veoma korozivan gas. 222 Ovo »curenje« U karter matora testa se naziva »produvavanje« i onO se mora ukloniti iz matora pre nego sto se kondenzuje i u reakciji s uljern pocne da stvara talog. Pored toga. lezajeva i drugih unutrasnjih radnih del ova motora. na primer vodena para. Ukoliko vam nisu dostupni pravi prirucnici ili se ne oseeate sposobnim da opravku obavite sami. Potreban radni zazor klipnih prstenova u njihovim lezistima. Kada ne bi postojao ovaj zazor klipni prstenovi ne bi imali mesta za sirenje pod uticajem toplote koja se normalno stvara pri radu motora i ne bi pravilno zaptivali zidove cilindra. . Sto se tice sistema sa kompjuterskorn regulacijom rada motora tu je prisut"na velika razlika menu proizvodacima automobila. ito: 1. prolaze pored klipnih prstenova i odlaze u karter. izvesna koliCina nesagorelog goriva i proizvodi sagorevanja. doC! ce do korozije i ubrzanog habanja klipova. klipnih prstenova. U toku poslednjeg dela takta u procesu sagorevanja u motorti. 221 ----------7 SISTEMZA KONTROLU IZOUVNIH GASOVA Uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Ala! i materijal • Klesta • Odvijac • Univerzalni noz • Kljuc • Crevo uredaja • Motorno ulje • Ventil uredaja • Odusni filter uredaja p. Do ovog »curenja« dolazi iz cetiri razloga. na svaki litar sagorelog benzina stvara se preko litar vode. 3. Ovo je normalno stanje. Pomeranje klipnih prstenova u zljebovima u kojima se zazori dva iii vise prstenova sabiraju. Ukoliko do de do forrniranja taloga kojl cirkulise s motornim uljem. Reduciranje dodirne povrsine zaptivanja posto se klip krece gore-dole unutar cilindra. Kako do potpunog sagorevanja mesavine vaz-.otklanjanje kvaTOva izriCito preporucujemo koriscenje prirucnika u kome je detaljno obraden sistem za kontrqlu izduvnih gasova za svako konkretno vozilo. 4.

Ovaj uredaj naziva se uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. »produvavanje« nasi sa scborn izvesnu koliCinu nesagorelog goriva iz komore za sagorevan ja motora u karter.- . I . Uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja ima tri vaine dobre osobine. zategnutost opruge i unutrasnje dimenzije variraju prema tipu motora da bi se dobili ieljeni parametri protoka vazduha. Njime se takode smanjuje aerozagadenje tako da ovi gasovi I ! i i I I I i . Ulje razblazeno benzinom nece podmazivati motor pravilno sto izaziva prekomerno habanje.I 1 I -----. dodatni vazduh koji se usisava u sistem. itd. Dimenzije ventila. ubrzanje. U suprotnom. Posto vakuum koji se koristi za rad uredaja potice od usisne grane motora protok vazduha kroz ovaj uredaj se kontrolise tako da varira u zavisnosti od odnosa mesavine vazduh-gorivo koji se ubacuje preko usisne grane kroz karburator. normal an rad. Sam ventil sastoji se od spiralne opruge. i I . Gasovi iz procesa sagorevanja koji udu u karter motora odstranjuju se iz kartera putem uredaja koji koristi vakuum iz motora za propustanje svezeg vazduha kroz karter. doveo bi do stvaranja siromasne mesavine vazduh-gorivo. Ventil menja protok vazduha kroz uTedaj pre rna radnom stanju motora. Iz tog razloga. Ovaj ventil.. Ukoliko se ovo nesagorelo gorivo ne ukloni doCice do razblazivanja ulja u karteru. ventila i dvodelnog tela koji su delovi umetnuti jedan u drugi. Svez vazduh. koji odnosi stetne gasove. zajedno sa potrebnim cevovodim a (metalne cevi iIi gurnena ereva) i usisni odusni filter Cine uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. ulazi kroz filter za vazduh na gornjoj straIJi karburatora iii kroz posebni odusni filter koji se nalazi s unutrasnje strane kuCista filtra za vazduh.isan za taj tip motora. prilikom zamene ventila vazno je nabaviti ventil koji je konkretno konstru. Protok vazduha kroz uredaj regulise se ventilorn. Njime se eliminisll stetni gasovi iz kartera motora llsmeravanjem istih kroz usisnu granu motora. kao sto je prazan hod.duh-gorivo nikad ne dolazi u motoru.

imace jedan poklopac ventila. On zatim ulazi u karter motora preko cevi iIi gumenog creva provucenog kroz poklopac ventila matara. obicno na poklopcu ventila. Vazduh ulazi kroz filter ZE vazduh. spoljasnji vazduh ulazi u kuCiste filtera za vazduh kraz odusni filter uredaja u kuCiste motora.IP""""I I. ana postane gorivo za motor kada Se doda mesavini vazduh-gorivo ko. 223 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA ne odJaze u atmosferu. . Qdusni Wter (3) omogucuje dn svez vazduh ude u karler. obratite se nekom profesionalnom mehanicaru iii osobi koja se u' to raZllme. Ustvari. Recirkulisani gasovi unutar sistema predstavljaju sagorivu mesavinu. lake je prikazana instalacija generalne prirode svi uredaji ovog tipa rade U sustini na isti naein. Isto tako njime poboljsava ekonomicnost potrosnje goriva. Najpre. Obratite painju i na to kako svez vazduh ulazi u uredaj iz kutista filtera za vazduh. razblati gasoYe koji Ultim prolazc hoz venti! (4) ispod leptira karburatora . po jedan sa svake strane.. Razmotrimo detaljnije naCin rada uredaja. Zapazicete da je sam ventillociran u crevu iIi cevi koja spaja poklopae ventila motora i prikljucak vakuuma nn usisnoj grani ispod karburatora. Ukoliko ste u nedoumici u pogledu lokacije ventila na svom vozilu. tome. .a ulazi u usisnu granu iz karburatora. Zavisno od konkretnog tipa motora stvarni polozaj ventila ce biti razliCit. On moie da bude ubacen kroz gumeno leziste na poklopcu ventila motora iii moze biti postavljen bliie usisnoj grani s gumenim crevima povezanim za svaki kraj ventila. Tipitan uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih ispan:nja.SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA I 11 1 i I .(5) i penovo se vracaju u m%r fadi sagorevanja. ako uredaj ne radi dobra to skracuje radni vek motora jer se stetni gasovi zadriavaju u motoru sto dovodi do korozije i brzog habanja. Vazduh zatim cirkulise kroz kartef matGTa i mesa se sa produktima sagorevanja. V6 i V8 motori imace dva. a drugim krajem za motor. Gumeno crevo iIi cev·s jedne strane povezano je s kucistem filtera za vazduh. (1) Gasoyi IZ procesa (2) ulaze u karter. sa linijskim rasporedom. Cetvara i sestocilindricni motori. Vakuurn iz usisne grane matora izvlaCi vazduh iz kartera matora kIOZ venti! u usisnu granu motara.

(3) klip. Zatim cete videti crevo povezano izmedu poklopca ventila motora i prikljueka na usisnoj grani motora taeno ispod creva karburatora. (1) kuCiste. ako otkrijete curenje ulja na bilo kom prikljueku creva iIi cevi unutar uredaja. opste pravilo vazi da treba vrsiti proveru svakih 12 meseci iIi 20. Isto tako ventil treba menjati bar svake 2 gOdine iii 40. motora. Provera uredaja Ukoliko je prisutan bilo koji od nap red opisanih simptoma treba da se izvrsi provera uredaja. Utvrdite polozaj creva unutar sistema i mesto gde je lociran venti!. Venti! rcg. 224 1 I fi I i= I ProizvodaCi automobila daju razlieite pre poruke za servisiranje uredaja i zamenu ventila. !vfedutim. . Isto tako. verovatna se radi o problemima u uredaju za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. Ukoliko se vozilo krece po prasnjivim putevirna treba motor podvrgnuti duze radu u praznom hodu iii ako obavljate uglavnom kratka putovanja po hladnom vremenu. Medutim. uredaj treba tesce proveravati. prabJemi s ovim uredajem abieno nastaju na ovom delu.Element! ventila urcdaja. Ovim crevom prenosi se preeiscen vazduh iz filtera za vazduh do kartera . Vod koji eini ovo crevo nema nikakvih prepreka i u njemu nije montiran venti!.000 km voznje.. ventil ce uvek biti lociran negde na ovom vodu.a. kada proverite nivo ulja u motoru i utvrdite da je zamuljeno iii izgleda razblazeno benzinom (oseea se po mirisu). Videcete da je jedno crevo povezana za kuCiste filtera za vazduh i za motor na poklopcu ventila. Mozda cete imati problema s ovim uredajem ukoliko yam motor radi neravnomerna u praznom hodu. Obieno ce venti! biti ugraden na kraju creva kod poklopaca ventila motora. prikazani u poprccnom preseku (slrclice pokazuju protoka vazduhal. ( 4) oprug. (2) venti!. iii ako otkrijete tragove curenja ulja oko motora. Kako se vrsi provera? Napomena: Pre zamene ventila iIi creva posvetite nekoliko minuta pregledu celokupnog sistema. Posto se pare iz kartera i drugi zagadivaCi usisavaju kroz venti! i creVQ u usisnu granu.u!ise prowk vazdub iz kartera u usisnu granu motor3. i (5) ispust. ako otkrijete prisustvo ulja u kuCistu filtera za vazduh.000 km voznje. Venti! je ugraden kao dec ovog voda. Tu je retko potrebno servisiranje izuzev provere da Ii su prikljueci pritegnuti.

Ukoliko ventil cadi cucete kako se gubi zvuk rada motora u praznom hodu. Ukoliko broj obrtaja motora u praznom hodu opadne. Proveriti creva da nema naprslina iii bilo kakvih tragova ostecenja. 5. Tu treba da se nalazi crevo preenika oko 15-20 mm. Skinite crevo s oba kraja pomocu odvijaca. Ukoliko nema obujmice jednostavno povuCi crevo i odvojiti ga od prikljucka. crevo koje ispusta mora se zameniti. 2. 1. Ukoliko ne osetite opadanje brzine (broja obr- . 225 ____ __ ____ ____ ====\ Ventil (1) moie da sc ugradi na kraj creva (2). iIi klesta ukoliko je crevo prievrSceno obujrnicom. Ispitivanje ventila Posta ste izvrsili vizuelnu proveru uredaja i zamenili osteceno crevo sledeCi korak predstavlja pro· veru ventila. Zaustaviti motor. Dobro je izvrsiti zamenu creva prilikom zamene ventila. 4. Eva kako se vrsl zamena creva. preko ventila iii prikijucka na usisnoj grani motora. 4. Mantirajte novo creva obrnutim redosledom iz taeke 1. pev sistem i venti! rade na zadovoljavajuCi natin.te. Pregledajte prostor u podnozju karburatora.. Kod nek ih tipava vozila venti! se ugraduje bliie llsisnoj grani motora. kao sto je prikazano nn slid. ponesite staro crevo i prema njemu kupite crevo odredene duzine. Skinite crevo. Evo >kako se ona vrsi.""' SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA crevnih prikljueaka jednostavno se navlac. Za skidanje navrtke poklopca kuCista filtera za vazduh mozda ce vam biti potreban kljue iii kljesta. UkljuCite motor i pustite ga da fadi u praznom hodu. 2. "jei" M. Ukbliko creva ispusta cuce se sJaba sistanje. Ukljucite motor i oslusnute da Ii ima pojave ispustanja vakuuma na cre.Na nekim gumenim crevima nalaze se obujrnice za creve za cije je pritezanje ili popustanje oo"j" ". Ventil treba da bude lociran pri kraju ovog creva uz karburator iii na drugom kraju koji ulazi u poklopac ventihi motora kroz gumeno lezi'. 3. 3. ugradcflo je gumeno leziste (4).'m. Na kucistu motora (3) . . Ostrim univerzalnim nozern odsecite novo crevo na istu duZinu kao creva koje ste skinuli.vh uredaja. Zaustavite motor i zamenite kuCiste filtera za vazduh. nekoj radnji auto delova. Kupite crevo odredene duzine u. 1. IIi. Prstima uhvatite crevo povezano s ventilom. Na taj nacin dobicete crevo odgovarajuceg pretnika. Dignite haubu i skinite kuCiste filtera za vazduh prema uputstvima iz odeljka »Servisiranje filtera za vazduh« u ovom poglavlju. Navesti tip i model vozila kod kupo· vine.'". Posto uredaj mora da bude hermetieki zatvoren kako bi radio efikasno.

5. Zamena nloska odusnog !iltra Kod veCine tipova vozila postoji i ulozak odusnog filtra pev sistema. Kupite odgovarajuCi venti!. Utvrditi gde je lociran ventil. creva zavisno od vrste crevnog prikljucka. Napomena: Ukoliko bi se leziste izvuklo zajedno s ventilom mozda bi bilo tesko da se vrati na svoje mesto. zamenite venti!. Kupite nov odusni filter i montirajte ga obrnutim redosledom montaze u tackama 1 do 4. Zamenite kuCiste filtera za vazduh prema uputstvima lZ odeljka "Servisiranje filtera za vazduh« u ovom poglavlju. Proverite u prirucniku preporuke z:a njegovu zamenu. 4. kako bi se skinula sigurnosna navrtka. evo kaka se to radi.taja) motora. . Zamenite ventil sa novim. 2. 227 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA . Skinite poklopac kuCista filtera za vazduh pomocu klesta iii kljuea. Skinite uloiak filtera za vazduh. Ukoliko se na vasem automobilu nalazi takav ulozak i on se treba periodieno menjati. sledeCi obrnuti postupak iz taeke 2 i 3.. 3. Ovo se moze postiCi jednostavnim povlacenjem creva s ventila iIi skidanjem obujmice creva pomocu klesta iii odvrtke a zatim povlacenjem creva s ventila. 5. Odvojite od ventila. Da bi se odvojio od leiista treba ga prodrmati nekoliko puta. 1 i I . 4. Ukoliko je ventillinijski postavljen upotrebiti za njegovo skidanje klesta iIi jednostavno povuc. 'L .. Skinite odusni filter. Klestima skinite stezni prsten za osiguranje odusnog ventila. 6. 2. Eva kako se vrsi zamena uloska. -0 U!oiak OdUSflOg filtera (1) moie se montirati u kuCistc (2).. po potIebi. Podmazivanjem leiista motornim uljem olaksace se njegovo vracanje na svoje mesto. SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 1. 3. 226 1. Zamena ventila Ukoliko ventil mora da se zameni. . Skinite dr iac (3) koji nosi odusku (4) i crevo (5) sa ku6sta kako bi se osi6bodio sklop. Ukoliko se ventil nalazi u gumenom leiistu na poklopcu ventila motora skinuti ga pomocu kljesta. On se nalazi u kuCistu filtera za vazduh. kako je to objasojeno u ranijem tekstu. ..•.

. Pare IZ rezervoara za gorivo i karburatora ispustaju se u posudu za sakupljanje isparenja. Pogledajte u svom prirucniku konkretne preporuke za servisiranje. Isparenja se zatim usisavaju kroz usisnu granu motora i sagorevaju u motoru. i. iii da ventil za proCiscavanje koji se zaglavio U otvorenom polozaju omoguCi parama goriva da kontinualno ulaze u motor sto doprinosi neravnomernom radu matcra u praznom hodu. labava iIi pogresno postavIjena creva. gde ih kristali drvenog uglja sakupljaju. I I ubrzavanja. Prilikom startovanja motora svez vazduh cirkulise kroz posudu i Cisti ih od isparenja sadrzanih u njoj. medutim.Uredaj za regulisanje isparenja U redajza regulisanje isparenja konstruisan je tako da sprecava ispustanje para goriva u atmosferu. kompjuter cesto regulise ovu funkciju pracenjem temperature rashladnog fluida matara.e knsnijc odllode i sagorevaju u motom. . vedna sistema danas koristi zaptivenu posudu. obicno nema simptoma kvara. Uredaj za regulisanje isparenja prakticno ne zahteva nikakvo odriavanje iii servisiranje kod veCine vozila. Prakticno jedino sto maze da se pokvari u sistemu su naprsla. medutim. U veCini slucajeva necete znati da nesto nije u redu s vasim vozilom posta kvar u sistemu normalno ne utice na voznju. 1'. Mnogi uredaji za regulisanje isparenja konstruisani. . 'odlazc u sabirnu posuuu iz kojc . Kristali deluju kao sunder koji upija isparenja. Ovaj proces naziva se proCiscavanjem. U ovu svrhu na cevovod posude moze se ugraditi elektromagnet iIi vakuumski ventil za kontrolu prociscavanja.! zaptivnnje za gorill(l.su tako da sporije vrse proCiscavanje dok se 228 motor ne zagreje. Ispustanje vakuuma moze da dove de do slabog paljenja iIi oklevanje priIikom Uredaj za rcgulisanje ispun:nj.1nogi sistemi koriste poklopce za nalivanje goriva II rezervoar opremljene opruznim ventilom za provetravanje rezervoara za gorivo u slucaju da dode do zacepljenja. Kod kompjuterske regulacije rada motora. iIi defektan ventil za prociscavanje iIi komandni elektromagnet. Ukoliko se zacepi odusni cevovod rezervoara za gorivo mozda cete primetiti »sistanje« kad skinete poklopac da biste nalili gorivo u rezervoar. I . Na nekim vozilima periodicno se mora menjati ulozak ftltra s donje strane posude s drvenim ugljerri. zacepljen odusni vod izmedu rezervQaTa za gorivo i posude.

hladnog vazduha dopre u preCistac za vazduh. iIi je temperaturni senzorski element u kvaru) zagrejani vazduh ne moze da dospe do precistaca za vazduh.. Ovim se omogucuje da vise spoljasnjeg.zGluha Alat i materijal • Rucna vakuum pump a S Vi danasnji motori imaju termostatski kontrolisan uredaj za dovod toplog vazduha do precistaca za vazduh prilikom prvog startovanja . Say vazduh koji dolazi u precistac za vazdub usmerava se preko grejnog omotaca na izduvnoj grani matcra (gde se zagreva) kroz kanal do precistaca za vazduh. obicno oko 20-30 0c. On poboljsava zagrevanje motora u voznji po hladnom vremenu obezbedujuCi potrebnu toplotu koja pomaze isparavanju goriva. otvor regulisan v a k u u ~ o m radi utvrdivanja koliCine top log vazduha koja se propusta u preCistac za vazduh. kontrolni otvor ostao otvoren. Kod prvog startovanja motara otvor je potpuno zatvoren za spoljasnji vazduh. kada se motor zagreje i nije potrebna dodatna toplota. temperaturni senzorski element zatvara dovod zagrejanog vazduha 1 sirom &otyara otyor za dovod spoljasnjeg vazduha. Uredaj za zagrevanje vazduha sastoji se od pokrivaca oko izduvne grane za predgrevanja vazduha. On takode omogucuje regulaciju mesa vine goriva eime se smanjuje sadrzaj ugljenmonoksida i poboljsava ekonomicnost potrosnje goriva . U periodu toplog vremena ovo ne mora da predstavlja neki veti problem. i senzorskog elementa temperature unutar preCistaca za vazduh kojim se regulise rad citavog sistema. Hladan vazduh je mnago gusCi nego topao pa na starijim tipovima vozilima koja . sklopa cevi za odvod top log vazduha do preCistaca za vazduh. a time i smanjenju koliCinu ugljovodonika u izduvnim gasovima. Ukoliko do de do prestanka rada sistema (nema dovoda toplog vazduha izmedu plasta izduvne grane i preCistaca za v3zduh. ali za vreme hladnog vremena motor ce verovatno nepravilno da racti u praznom hodu i da »stuca« u toku ubrzanja. a uticaj na voznju odmah je primetljiv. Temperaturni senzorski element podesen je tako da vrsi regulaeiju otvora kad god temperatura unutar SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA precistaca za vazdub padne ispod odredenog nivoa. Ovaj sistem ima ustvari dvostruku namenu. naroCito u periodu zagreyanja. Nekoliko stvari moze da se dogodi na ovom sistemu. Posto se motor zagreje potrebno je manje dodatne top late i temperaturni senzorski element pocinje da redueira vakuum prema kontrolnom otvoru. Konacno. a manje predgrejanog vazduha.Ureaaj za Za!:lrevanj e vca. motora iii prilikom voznje po hladnom vremenu.

Rad otvora za dovod vazduha moze se proveriti skidanjem kanala za dovod spoljasnjeg vazduba sa prikljucka precistaca za vazduh. (9) stitnik. (1) spoijni vazdusni kana!. (10) izduvna graDl l matara. (6) OciUSDO crevo. Senzor propusla vakuum do mO!ora za rcguiis<lnje Olvora (7) tek posto se motor zagreje. (8) loplotni bna!. (7) nosac preCistaca za vazduh.napred). I i ~ I *J'(> . i (11) slitnik poklopca mown. Problemi ove vrste mogu stetno da utieu na tipove vozila bez kompjuterske regulacije rada motora. Odrzavanje i servisiranje sistema za dovod zagrejanog vazduha predstavlja relativno osnovnu stvar. (3) crevo l<l dovod vazduha. Ukoliko dode do poremecenog funkeionisanja zbog cega kontrolni otvor za vazduh ostaje zatvoTen (vakuum motor u kvaru.nemaju samopodesive karburatore iIi ubrizgavanje goriva promena gustine vazduha moze da poremeti mesavinu vazduh-gorivo 5tO dovodi do loseg paljenja usled siromasne mesavine. (5) vakuum ereva. ispustanje vakuuma. Otvor za dovod vaz229 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA CD 230 --I----@ Elementi uredaja za zagrevanje vu<'. iii temperaturni senzorski element u kvalu) tako da u precistac za vazduh stalno dolazi topao vazduh. o CD Vazduh koji se zagrevu proiazi prcko izduvne grane motora (1) pod poklopcem iii plaslom (2) ide vazdusnim kunalom (3) kroz olvor regulisu n temperaturom (4) zatim ulal! Il prcCistac za vazdah (5) nll PUIU do karburatora (6). moze da do de do detonacija i bogate mesavine goriva u periodu toplog vremena.duha kod poprccno montinmog malOra (strelica pokazuje pravac . (4) ku6s te fillcra za vazduh. Treba pregledati unutrasnjost prikljucka. Stanje vazdusnog kanala izmedu plasta izduvne grane i preCistaca za vazduh treba periodicno proveravati u pogledu zategnutosti i defektnih mesta (naprsline). @ ® ® l 1 1 i I i . ReguHsanjc olvora zavisi od temperature unutar precistaea za vazduh.5ISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA . (2) sklap precistuta za vazduh.'!.

U normalnom polozaju ventil je zatVoren pomoeu opruge . da su ostecena iIi defektna. Ukoliko senzor propusta vazduh bez obzira koliko je zagrejan onda je v ~ r o v a t n o u kvaru i treba ga zameniti. Sam ventil je prilicno jednostavan. Vakuumski cevovod koji propusta iii labavi prikljucci predstavljaju ostale uobicajene kvarove u ovom sistemu. Moracete da proverite tacan temperaturni opseg senzorskog elementa prema prifUcniku. Zameniti sva creva za koja se pokaie da propustaju. kada je motor hladan i kada je spoljasnja temperatura ispod 25 T iii nesto visa. Vrh ventila produzuje se u stezni element koji je obicno lociran na izduvnoj grani uz mali otvor. Izduvni gasovi razblazuju mesavinu goriva i. Temperaturni senzorski element maZe se proveriti fla sliean naein. Ukoliko sistem ne funkcionise pravilno. onda je motor ispravan. Pregledati prikljucke creva da Ii su labavi iIi da Ii je crevo postalo krto od starosti. mehanicki otvoreno/zatvoreni venti I.pomazu snizenju temperature sagorevanja do tacke u kojoj je stvaranje oksida azota ogranieeno.Vakuum u motoru za regulisanje olvora moze 5e provcriti mcnom vakuum pumpom. Pregledati svako vakuum crevo u celoj duzini pazljivo traieCi mesta naprsline iii prekida. Mnogi senzorski elementi konstruisani su tako da propustaju vazduh kada su hladni. rad vakuum motor na otVOIU moze se proveriti pomocu fUene vakuum pumpe. Ukoliko vakuum postoji. Kada motor dostigne norm aInu radnu temperaturu kontrolna klapnana otvoru treb" da bude sirom otvorena. a vakuum kada su topli. Ukoliko je motor hladan. a zatim ce poced postepeno da se otvara kako se motor zagreva. UkljuCite motor i pratite sta se dogada.i ma!erijal • Ruena vakuum pump a • Malo rueno ogledalo • Zicana cetka • Kljucevi • Ruena svetiljka S vrha uredaja za recirkulaciju izduvnih gasova je redukcija nivoa zagadenja oksidima azota (NOx) recirkulacijom manje koliCine izduvnih gasova preko usisne grane matora. On Ireba da drii vakuum ukoliko je u dobrom stanju. duha treba da bude u zatvorenom polozaju kada motor ne radi. a spoljasnja temperatura nije visoka. U suprotnom zameniti motor. klapna ce nekoliko minuta ostati zatvorena. 231 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA Recirkulacija izduvnih gasova Ala!. Uredaj se sastoji od ventila_ vrste kontrolnog ventila i cevovoda koji povezuje izduvnu i usisnu granu motora.

Jedna od razlika je koriseenje pritiska izduvnih gasova radi »finog podesavanja« koliCine izduvnih gasova koji se vraeaju u usisnu granu motora. U pogledu konkretnih detalja 0 radu uredaja na vasem vozilu pogledajte odgovarajuCi prirucnik. Vakuum iz matcra tada uvlaCi izduvne gasove u usisnu granu i razblazuje mesavinu goriva negde oko 6-10%. Uredaj za recirkulaciju izduvnih gasova ne vrsi kontinualnu regulaeiju izduvnih gasova jer to utice na performanse motora kao i propustanje vakuuma. 232 Venti! uredaja za fe\:"lrku!nciju izduvnih iz izduvne motora (1) prolazi kroz kanal ventila (2) i podi±e sekundamu membranu (3) zatvarajuCi Q(vor za vakuum i otvara venti! (4). ! . ) I = ! iP". Komandno kolo ventila konstruisano je tako da je dovod vakuuma u sistem s gomje strane leptira karburatora i sprecava otvaranje ventila dok motor radi pod delimicnim gasom. Zbog toga je ovaj sistem konstruisan tako da se ne otvara u praznom hodu motora niti u periodu zagrevanja motora. Neki su relativno jednostavni dok su drugi prilicno slozeni. ' ~ . I i . postoji znatna razlika medu pojedinim sistemima. neki uredaji za pojaeavanje protoka u tim periodima mogli bi da pomognu redukeiji azotnih oksida. Mada je osnovni princip rada sistema u sustini isti kod svih vozila. U tim periodima raste i pritisak u izduvI I I I . ~ 1~ . Kod novijih tipova vozila sa kompjuterskom regulaeijom rada motora koristi se elektromagnet za iskljueivanje i ukljuCivanje vakuuma zavisno od uslova rada. Prekidae iIi elektromagnet takode je ugraden u sistem i sprecava da vakuum dospe do ventila dok se motor ne zagreje. Razlike mogu da budu prisutne u konstrukciji i lokaeiji ventila kao i u komandnom kolu. Posto se poveeava kolicina azotnih oksida prilikom ubrzanja i kada motor radi pod opterecenjem.sve dok vakuum koji deluje na membranu ventila ne podigne ventil iz njegovog sedista i otvori izduvni otvor.

<1 . Pomocu ruene svetiljke odnosno ogiedalca pokusajte da pratite vodieu ventila da biste videli da Ii se podize iIi oseiIira. Ovaj postupak vazi za ventile sa uredajem za pojaeavanje . Mambrana je osetljiva na pritisak i otvara iIi zatvara odvodni otvor. pa resenje problema predstavlja postavijanje ventila koji reaguje na promene pritiska u izduvnim gasovima. Alternativni postupak za ventile koji nemaju uredaj za pojaeavanje protoka sastoji se u skidanju ereva za vakuum sa ventila dok motor radi u praznom hodu· i prikljueivanjem ruene vak1.I I i l SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA • t ~ Uprosccn prikaz urcdaja 1. Ovo kretanje bi trebalo da vidite ukoliko ventil pravilno radio Upozorenje: Pazite da ne dodirnete ventil jer je on veoma vrue. Ukoliko EGR ventil ne otvara najprimetnija manifestacija biee zvizdanje motora priybrzanju. iii pogresno povezani vakuumski cevovodi magu da budu raziog za otkazivanje rada ventiia._------K varovi na uredaju Osnavni probiemi kad uredaja za recirkuiaciju . nim gasovima. Vakuum iz ruene pumpe treba da dovede do otvaranja ventila (posmatrati kretanje vodiee ventila) i pada broja obrtaja za bar 100 o/min. time se regulise ·protok.-ecirkulaciju izduvnih gasova. 2. Rupiea probusena kroz vodieu ventila omogucuje da pritisak prodre u malu komoru.--. Kako vreli izduvni gasovi protieu nepasredno ispod ventiia ani mogu da budu veoma vreli. Ukoliko membrana prsne iii se probusi vakuum iz motora neee biti u stanju da otvori venti!. zaeepijeno iii probusena creva za vakuum. 233 .izduvnih gasova su: ventii se atvara kada ne bi trebalo da se otvara iii se uopste ne otvara. uz primetno pogorsanje rada motora u praznom hodu. pokvaren prekidae temperature iii elektromagnet vakuuma. tako da izduvni gasovi (2) mQgu da udu preko usisne grane (3) zajedno sa ffidavinom vazduh-gorivo iz karburatora (4). Pri zagrejanom motoru' i normaln'oj radnoj temperaturi dati gas tako da broj obrtaja bude oko 2000 o/min. Nasiage ugijenika aka sedista ventila. Vakuum OIVara vemil (1) pri brzinama iznad praznog hocia. Ispitivanje nredaja Provera rada ventila vrsi se na sledeCi naCin: 1. Sta se desava ukoliko ventil ostaje otvoren sve vreme iii se otvori u pagresna vreme? Ventil koji .protoka. Posle odredenog vremena ova se odrazava na vakuum membranu unutm ventiia.lum pumpe. Venti I moze da bude konstruisan tako da reaguje na poviseni iIi snizeni pritisak.

karozije yodice ventila deluje upravo kao i »curenje« vakuuma. kako je napred opisano .. Saeekajte da se motor ohladi pre nega sta pokusate da odvijete venti!. Prove rite da Ii zamenjeni ventil ima adgovarajueu oznaku iii da Ii predstavija tacnu zamenu ventila na vasem voziiu posto ven234 tili slicnog izgleda mogu da bud'll sasvim razlieito kalibrisani. Do istih rezultata davesee pogresno postavljen vakuumski cevovod iii temperaturni prekidae iii zagrejan eiektromagnet u otvorenom stanju 3tO omogucuje da vakuum u svako doba ima pristup ventilu iii u pogresno vreme dopre do veniiia. a ne u praznom hodu iii kod prvog startovanja motora. godine i starijih kroz koje sarno proiaze ugljavadonici i ugijenmonaksid.. Ventil predstavlja zaptiveni sklap i ne maze se demontirati radi papravke. Zapamtite da uredaj treba da bude pod vakuumom kada se »doda« gas. nepovratni ventil i cevovodi za advad vazduha do izduvne grane. postoji vazdusna pumpa s remenim pogonoffi. -ukljucite motor i proverite rad novog ventila. Rezuitat ee biti ias rad u praznom hodu. Sistem to pastize ponovnim sagorevanjem zagadivaca u samom konvertoru. mada kad nekih . usmerni ventiJ. ali ne treba koristiti rastvaraee jer oni magu da napadnu membranu unutar ventila. Kod sistema iz 1980. Na vazilima proizvadnje 1981. Kada ste izvrsili zamenu ventila i panova povezali vakuumske cevovode. Ukaiika pastoji vise ad jednog prikljueka za vakuumske cevovode abelezite svaki od njih komadam iepljive trake kaka ih ne biste pamesaii. Pre nego sta objasnimo kaka tacno do ovoga dolazi pagledajmo razne kamponente koje Cine sisteme za ubrizgavanje vazduha. otezano startovanje i oklevanje iIi »stucanje« prilikom ubrzanja. Ubrizgavanje vazduha i kataliticki konvertor S istem za ubrizgavanje vazduha i katalitieki kanvertor rade zajedno n? Ciseenju izduvnih gasova iz matora od ugijavodonika (HC) i ugijenmonaksida (CO). Vazdusna pumpa obieno prima pogon sa kaisnika radilice. Praverite raspared vakumskih cevovoda pomocu seme iz prirucnika ukolika sumnjate na pagresan raspored cevavoda. Ukolika je patrebna zaptivka uvek ugradite navu. ovaj sistem takade redukuje izduvne gasove oksida azata (NOx). Ukoiiko se utvrdi da je defektan ventil on se mora zameniti. Zamena ventiIa uredaja Naslage ugijenika· oka osnove sedista ventiia mogu se ocistiti zicanom cetkoffi. godine i novijega datum a. slomijene opruge unutar ventila.ostaje otvoren zbog nasiaga ugijenika oko sediSta ventiia.

. : :1 .~ . Kod sistema proizyodnje 1981. Razlog za ovo leli u tome sto noviji tipovi konvertora imaju dye katalitiCke komare.. Kod ovih sistema svel vazduh se usisava u izduvnu granu preko jednosmernog vazdusnog ventila koji omogucuje ulaz vazduha izmedu dva paljenja mesa vine u cilindrima. za skretanje vazduha u izduvnu grapu iii u atmosferu." .· .. Preka vakuumskog cevovoda povezanag s usmernim ventilom obieno se prekida dovad vazduha do izduvne grane u periodu smanjenja brzine (usporavanja) kaka bi se spreCiio detonativna sagorevanje. _____________ . godine i novijeg datum a koji takode ispustaju okside azota.. Kada motor dostigne normalnu radnu temperaturu vazduh se skrece direktno ka konvertoru. Vazdusna pumpa je prosta krilna pumpa koja uviaei vazduh s jedne. U prednjoj se oksidi azota razlazu u azot i kise- .r . Cime se eliminise potreba za vazdusnom pumpom. " 1 · · ... Prvi sluzi u potpuno istu svrhu kao i usmerni ventil kod starijih sistema...motara za to moze da posluzi i neki drugi pogon. Jednosmerni ventil omogucuje usisavanje vazduha u izduvne gasove izmedu svakog takta. i iI . vazdusna pumpa ima dYa us merna ventila.. Nepovratni ventil na cevovadu izmedu usmernog ventiia i izduvne grane sprecava protok taplih izduvnih gas ova natrag kroz cevavod za vazduh u kome bi ostetiii usmerni ventii i vazdusnu pumpu. Sistem je podesen da usmerava vazduh ka izduvnoj grani kada je motar hladan kako bi se pomogla oksidacija visokog sadrzaja ugljovodonika i ugljenmonoksida koji se stvaraju prilikom zagrevanja motora.· . a izbacuje ga s druge strane. (pomoeni pogon).. Drugi-prekidacki ventil dodaje se sistemu radi usmeravanja vazduha bilo ka izduvnoj grani bilo ka konvertoru. Ovo je moguce posta se izmeau »pulseva« (taktova) ispustanja izduvnih gasova iz svakog SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA cilindra stvara trenutni vakuum. tj.. Sa iziazne strane pumpe nalazi se usmerni ventii kaji skreee vazdusnu struju ka izduvnaj grani motara iii u atmosferu ukolika vazduh nije patreban. Alat i materijal • Ruena vakuum pumpa • Kljucevi • Kldta • Odvijac • Vakuum-metar Varijaciju Oyog osnovnog sistema predstavlja varijanta »]Jfilsirajuceg vazduha« kod koje se ne koristi vazdusna pumpa.

235 SISTEM zA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 236 Pulsiraju6 vazdusni venti! je U osnovi jednosmerni venti! koji pomocu pu!siranja vakuuma vrsi usisavanie SVcZcg vazduha u"izduvne gasovc kako bi se smanjilo zagadenje.. Postoji misljenje da te se uklanjanjem konvertora smanjiti pritisak i poboljsati . a da bi proces efikasno funkcionisao potreban je dodatni kiseoniL U drugoj komori sagorevaju ugljovodonici i ugljen-monoksid pa da bi se proces okoneaa za to je potreban dodatni kiseonik. Ovaj metal vrsi razlaganje oksida azota u azot i kiseonik. i i! onik. Uklanjanje katalitickog konvertora odnosno iskljuCivanje vazdusne pumpe predstavlja jos dva naCina da se onemoguCi rad sistema.. Jedan od njih predstavlja primena poolovljenog benzina u vozilu koje je konstruisano sarno za koriscenje bezolovnog benzina..J 1 Sistem za ubriz:gavanje vazduha. Olovo se talozi na povrsinu katalizatora i moie potpuno da ga prekrije za kratko vreme. Za sredinu konvertora prikljucena je cev kako bi vazduh mogao da se ubrizga na mestu gde su izduvni gasovi upravo bili oCisteni od oksida azota spremni za ponovno sagorevanje kako bi se iz njih odstranili ugljovodonici i ugljenmonoksid.saJje wei vazduh kroz usmerni ventil (2) i nepovratni venti! (3) a z:atim do izduvnc gr ane motora da bi"pomogla kataJi!ickom konvertoru da sagari zagadivace. Kataliticki dec konvertora sadrii bilo keramicko »sace" bilo keramicke palete (kuglice).:. Ovaj materijal kao podloga pruza veliku povrsinu preko koje proticu izduvni gasovi . Rezultat su povecane kolicine izduvnih g a s o v a " ~ i verovatno zacepljenje konvertora talozenjem ugljenika u nekad aktivnom gorioniku.. Kod kasnijih »)trosmernih« konvertora dalazi i do redukcije oksida azota a prednja komora sadrii i podlogu oblozenu rodijumom. od zagadivaca. Problemi Nekoliko problema mogu prakticno da onemogute ovaj veoma efikasan sistem. Reakcija stvara ogromnu kolicinu toplote tako da konvertor postaje mnogo topliji od ostatka sistema. CD Kad mnogih !ipova\ozila sa kompjUlerskom regulacijom rada motora (1) kompjuterski regulisani ventili koriste senzor zakiseonik (2) z. Kad je katalizator unisten on vise ne moze da inicira hemijsku reakciju kojom se izduvni gasovi Ciste.a regulisanje protoka kiseonika do dvodelnog kuta!itickog konvertora (3).3 2 !----t::.povrsina ravria jedneHh futbalskom igralistu! Podloga ima tanki premaz platine i paladijuma koji sluie kao katalizator koji izaziva hemijsku reakciju kojom se ugljovodonici i ugljenmonoksid pretvaraju u vodenu paru i ugljendioksid. Pumpa za vazduh (1) .

bilo u poglavlju "Sistem za hladenje«. zaptivke i membranu usmernag ventila.ucinak mot ora. Konvertoru je potreban dodatni vazduh da bi efikasno sagorevao zagadivace.) pa konlroinl vazdusni venti: (1) usmcrava vazduh prema iLduvnoj grani molOTa (2) kako bi se pospcSila oksfdacija Yisokog sadrtaja ugJjoyodonika i ugljenmonoksida koji se slvaraju 11 pcriodu zagrevanja malora. treba ga skinuti jer njegovo uklanjanje nece dovesti do primetnijeg poboljsanja ekonbmicnosti potrosnje goriva. Vazdusna struja bi trebalo da se povecava s poveeanjem gasa. Rad [oplog mOlora. Amateri-mehanicari ne treba da vrse remont vazdusnih pumpi. Rad hl<ldnog matera. Trenutno ubrzajte rad matora i kako se broj obrtaja vraca u prazan hod vazduh bi trebala da istiee kraz usmerni ventil iii prigusivae. (2). bilo u poglavlju "Sistem za punjenje«). svako poboljsanje ekonomicnosti potrosnje goriva je zanemarljivo. Ukolika nema povecanja iii je one malo pumpa je neispravna i treba je zameniti. Ponavljamo.. 237 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA konvertora. pa iskljuCivanje kaisnog pogona vazdusne pumpe moie takode da dovede do znacajnijeg pogorsanja performansi SISTEM ZA . Proverite strujanje vazduha na izlazu iz pumpe dak pavecavate gas. Platina. Ispitivanje usmernog ventila Sa zagrejanim mataram u praznom hodu proverite vazduh na izduVll usmernog ventila iii prigusivaea. Proizvodi se maJn kolicina oksida awta (NO:>. Butan rad pumpe takoele je znak kvara abieno u vidu istrosenih iii ostecenih lezajeva osovine iIi krila pumpe.nMTICn.. Izduvni gasovi te stvarati i veliku buku kod mnogih vozila. Odriavanje Vazdusni sistemi pulsirajuceg tipa normalno nO' zahtevaju nikakvo odriavanje a oni sa vazdusnim pumpama zahtevaju obieno jedino periodienu proveru zategnutosti pogonskog remena i njegovo stanje. Ukoliko je kais labav treba ga zategnuti (vidi dec 0 zameni remena. Medutim. iskljuCite ispusno creva pumpe i pustite motor da radi brze u praznom hodu (oka 1500 a/min). Vaz- . kontrolni vazdusni ventil (1) usmcrava vnduh dircktno 11 kata!iticki konvertor (2). Rodijumski kata!izator razlaze okside aWla u prcdnjoj komori (1) dvodelnog iii trodclnog konvertora. paJadiium i ubrizgani vazduh oksidgu ugljovodonikc i ugijenmonoksid 11 zadnoj komori. Ne biste trebali nista da osetite posta bi say vazduh trebalo da odlazi na izduvnu granu matara. jedino ukoliko je konvertar zapusen iIi ostecen nekom drugom greskorn u sistemu. Ispitivanje vazdusne pumpe Da bi se prove rio ueinak vazdusne pumpe. Podmazivanje pumpe koja buena radi se ne preparucuje zata sta ulje maze da osteti pumpu. Kada motor dostigne normalnu radnu tempcraturu.

Ispitivanje katalitickog konvertora Mada ne postoji naein na koji se moie proveriti radni uCinak samog konvertora bez analizatora izduvnih gas ova mozete proveriti prekornerni pritisak u sistemu izduvnih gasova koji je moida' rezultat zaeepljenog iii neispravnog konvertora. Ventil treba da propusta vazduh prema motoru.15 bara u toku 2 sekunde. Ukoliko ne asetite vakuum 238 problem je u vakuumskom cevovodu. Povisena temperatura unutar konvertora kao rezultat viska goriva dok je motor u radu (lose paljenje u cilindru. a zatim po novo povecajte brzinu (gas) motora i pustite ga da se vrati u prazan hod. Kada je motor. Protok vazduha moiete proveriti skidanjem jednog od ispusnih creva i proverom protoka vazduha dok motor radi u praznom hodu. Kod sistema iz 1981.) ponekad moze da dovede do topljenja katalizatora u amotaell konvertara i delimicnog iii potpunog blokiranja protoka izduvnih gasova. Izvrsite zamenu ventila ukoliko je pad vak1. protak vazduha trebalo bi da bude usmeren ka izduvnoj grani motora. go dine i novijeg datuma isti postupak se primenjuje kod prvog ventila (iii kontrolnog vazdusnog ventila. nepovratni venti! je neispravan i treba ga zameniti. curenje goriva u motor. a usmerni ventil He reaguje onda je ventil neispravan i treba ga zameniti (u ovakvoj situaciji bi trebalo da se pojavi detonacija). Pad vakuuma ne bi trebalo da bude manji od 0. vreo. proverite da Ii vakuum dolazi do ventila u periodu usporavanja rada motora skidanjem vakuumskog cevovoda s ventila i proverom vakullma pomocu prsta. Ukoliko mozete da ga produvate u aba smera iii ni u jednom smeru.·Ako postoji vakuum. Drugi vazdusni prekidacki venti I moze se proveriti pracenjem puta kojim se pumpa vazduh. Aka se nista ne dagaela. a ne u ventilu. Ispitivanje pulsirajuceg vazdusnog ventila Skinite crevo sa sklopa ventila i pomocu ruene vakuum pumpe pumpajte vakuum na kraj gumenog creva pulsirajuceg vazdusnog ventila. Simptomi zaeepljenog konvertora bice gubitak snage --I I II . Kada je motor hladan. itd. a ne u-suprotnom smeru. Proverite da crevo nije labavo iii zaeepIjena iii maida pogresno postavljeno (povezano).1uma manji. kako se ponekad naziva). Zatim pokusajte da prod'llvate ventil u oba smera. Ispitivanje nepovratnog ventila Da bi se izvrsilo ispitivanje nepovratnog ventila treba skinuti ventil s motora dok motor ne radio (Sacekajte da se motor ohladi ukoliko je vruc). zavisno od temperature motora. vazduh bi trebalo da bude usmeren na konvertoru.duh bi trebala da istice nekoliko sekundi.

Analizatori izduvnih gasova ne mogu da mere sadrzaj oksida azota (NOx). Donji stitnik (3) Stili donji deo katali!ickog (4).l' I l I ! I I iIi prestanak rada posle startovanja motora i rada ad nekoliko min uta (ukoliko je potpuno zacepIjen).ta znace dobijeni rezultati ispitivanja. ce umanjiti snagu motora u reZlffiU rada iznad praznog hoda i malog gas a (brzine). dajemo informacije 0 ispitivanju izduvnih gasova kod vozila da bismo vam pomogli da bolje shvatite postupak ispitivanja i . Drugi deo ispitivanja podrazumeva ubacivanje sonde analizatora izduvnih . male ocitane vrednosti na vakuum-metru pri 2500 do 3000 olmin (ispod 0. VeCina provera izduvnih gas ova na vozilu pocinje vizuelnim pregledom motora da bi ~ e proverilo da neki uredaji sistema kontrole izduvnih gasova nisu prekinuti iii nedostaju.Da biste proverili prekomerni pritisak treba povezati vakuum-metar na usisnu granu motora i pratiti oCitane vrednosti dok motor radi u praznom hodu. Ukoliko vrednosti postepeno opadaju. M ada se ovde ne radi 0 poslu koji mokte sami obaviti. Ugljendioksid i kiseonik nisu zagadivaci. a motor radi sve sporije i sporije u praznom hodu dok ne stane kYaT je u zacepljenom konvertoru pa ga treba zameni!i. . Delimicno zacepljen konvertor nece izazvati prestanka rada motora ali 1 ZA KONTROLU IZDUVNI Ispitivanje kvaliteta izduvnih gasova UnutraSflji izolacioni podmetaci (1) i stitnici toplete (2) stile unutra snjo51 vozila od toplote koju emituju izduvni gasovi.ugljovodonika (HC) i ugljenmonoksida (CO).3 bara) znak su zacepljenja. ali njihov sadrzaj u izduvnim gasovima moZe se koristiti u cilju ispitivanja ispravnosti katalitickog konvertora. Da' ponovirna. Moie se proveriti i Dtvor za nalivanje na rezervoaru za gorivo da bi se videlo da Ii se moze koristiti standardni poolovljeni benzin. Za ispitivanje izduv239 SISTEM ZA KONTROL!J IZDUVNIH GASOVA nih gasova potrebna je -skupa oprema infracrveni analiza tor izduvnih gasova_ Neki analizatori mere sadrzaj sarno dva gasa .

Ako paljenje nije dobro nesagorele pare benzina ce da prodru u motor i izduvne gasove.1 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA presije usled nezaptivanja ventila iIi progorela zaptivka glave mogu takode da dovedu do propustanja nesagorelog goriva u izduvne gasove. napukli poklopac razvodnika iii neispravan kabl sveCice. Kod nekih ispitivanja motor radi pri jacem gasu (brzini) ali posto je nivo zagadenja najveCi pri praznom hodu provera pri praznom hodu ce obiono otkriti sve probleme.. . (5) zaprljane 5veCicc. . (4) neispravni ventili iii sedista ventila. I . I I • I I .. (3) naprsla kapa fazvodnika paljenja.~ ~ " .~ . 240 Ukoliko neko vozilo ne zadovolji proveru kvaliteta izduvnih gasova to znati da ispusta previse ugljovodonika iii ugljenmonoksida_ Analizator izduvnih gasova uzima uzorkc gasova koji se ispuslaju preko izduvne cevi (I) p o ~ t o su prosli kroz kataliticki konverlOf (2) ocitavajuCi vrednast sadriaja ugljenmonoksida u procentima. (7) pog reSno podesen karburator.gasova u izduvnu cev vozila i proveru izduvnih gasova pri radu motora u praznom hodu.: . Visok nivo ugljovodonika u izduvnim gasovima cesto ukazuje na problem paljenja kao sto je lose paljenje iii neispravna sveCica. (I) curenjc na iglicastom ventilu j sedistu. ® Prisustvo ugljenmonoksida ukazuje na nepotpuno sagorevanje do koga dolazi zbog viska . Pad kom.. . Uzroci visokog sadrzaja ugijovodonib.. (2) prekinut kabl. Prepunjen karburator iii pre bogata mesavina gorivom is to tako moze da doprinese visokom nivou sadriaja ugljovodonika. I I I I . a ugJjovodonika u promilima. Veoma istroseni klipni prstenovi odnosno yodice ventila koji omogucuje motoru da sagoreva ulje dove see takode do povisenog nivoa ugljovodonika u izduvnim gasovima. i (8) nivn plovkn.. l ~ ~ . (6) pohabani prstcnovi. I"" = "..

). I I I ~ I I I ~ . Prebrzo vreme paljenja moie takode da dovede do visokog nivoa sadriaja ugljenmonoksida u izduvnim gasovima. (1) niwk prazan hod (mala brzina). (5) bogata mes. i (9) pokv arena pumpa Z3 vazduh. I I I iJ . (8) zaccpJjcn venti! uredaja za cirkulaciju bcnzinskih i uJjnih isparcnja. (4) ncispravni uredaji Z3 kontrolu izduvnih gasova. glavnog prekidaea. (2) zecepljcn preCistac Z3 vazduh. To su primarno. I I· I f ! • SISTEMZA PALJENJE J edan od nekoliko elektrienih sistema u vasem vozilu je sistem za paljenje koji je konstruisan taka da upali smeSll vazduha i goriva u ci!indru motora. Sistem za paljenje podeljen je u dva kola. @ CD ) 11 II I . (7) pokvaren karburator. pogresno podden karburator. primarnog kola bobine (koja ima . ·ovde treba proveriti: zacepljen fiiter za vazduh.goriva odnosno manjka vazduha u meSavini. (6) nepodeseno paljenje. Medutim oba ova kola rade zajedno i medusobno su zaVlsna. iIi nisko naponsko kolo i sekundarno. (3) pokvaren urcdilj La slflrtovanje hla dnog motora (»cob. Primarno kolo se sastoji od akumulatora. Izmedu ostalog.wina u praznOm hodu. vazdusnu pumpu iIi sis tern za ubrizgavanje vazduha. 241 242 LU IZDUVNIH GASOVA ® CD ~ ~ l ® Uzroci visokog ugljenmonoksida. zagJavljen Jeptir za vazduh.uredaj za cirkulaciju benzinskih i uIjnih isparenja. odnosno visokonaponsko kolo.

karoserijom. Kada se ukljuei glavni prekidae. rad primarnog kola zavisi od napona akumulatora. primarnog kola razvodnika paljenja (i on sadrzi dva kola) . Dok se motor ne pokrene. sveCica. iIi iz drugih razloga (prekinut provodnik iIi slab kontakt) onda se kaze da je kolo otvoreno i nece se javiti tok struje (»amperaza«). Sada je pravi trenutak da se objasni koncept bilo kog elektrienog kola u automobilu.dva kola). Na jednom kraju ima uskoenu kapicu i povezuje se jednostavno tako . Za veCinu elektrienih uredaja kod automobila kao povratni vod od akumulatora sluie sasija. Polozaj bobine zavisi od vrste motora.obiene olovke). U vasem automobilu jedan pol akumulatora je direktno povezan sa sasijom. Kod »V« motora sa 6 i 8 cilindara bobina se abieno ugraduje na gornjoj strani motora i to u blizini razvodnika paljenja (iIi u sam razvodnik paljenja kao kod mnogih automobila General Motors-a koji su opremljeni elektronskim paljenjem). a na suprotnoj strani od karburatara i usisne grane. Kod liniskih motora sa 4 i 6 cilindara bobina se obieno ugraduje sa boene strane motora u blizini razvodnika paljenja. davaea i provodnika kod novijih tipova vozila opremljenih elektronskim paljenjem . Provodnik koji se nalazi sa druge strane elektrienog uredaja je povezan sa drugim polom .provodnik visokog napona je veCih dimenzija od prethodna dva (priblizno preenika .to se ugura na mesto u bobini koje se zove kula bobine i koja se nalazi na sredini jednog od dva kraja bobine. Dva od ova tri provodnika su malog poprecnog preseka i povezana su na dva mala primarna prikljucka koji se nalaze na suprotnim stranama bobine.i od provodnika koji povezuju svaku od pomenutih komponenata tako da zajedno Cine elektrieno kolo. U komponente sekundarnog kola spadaju sekundarni deo bobine. odnosno modula elektronskog paljenja. motor iii drugi metalni delo'!i jer su svi oni povezani sa jednim od polova akumulatora. sekundarni deo razvodnika paljenja (poklopac razvodnika. razvodna rueica i kablovi sveCica) i. i nazad do lZvora. primarno kolo (kolo niskog napona iIi akumulatorsko kOlo) se aktivira. konacno. TreCi provodnik . Bobina je povezana sa tri provodnika. Kod vozila sa elektronskim paljenjem napon se dovodi do davaea. Napon se dovodi do primarnog del a bobine i platinskih dugmadi u razvodniku paljenja.koji se kod starijih tipova vozila sastoji od platinskih dugmadi i kondenzatora. Kada motor poene da radi sistem za paljenje zavisi ad napona sistema za punjenje. Ako se kolo struje pre kine pomoeu prekidaca. podom iIi motorom automobila. To je "put elektricne struje od izvora (u ovom slueaju akumulatora iIi sistema za punjenje) do jednog iIi vise elektrienih potrosae" iIi uredaja.

primarno kolo se prekida. Kada se pri daljem abrtanju asavine razvodnika platinska dugmad atvare. Kada se platinska dugmad zatvare pri obrtanju osavine razvadnika. vratirno se na primarno kola sistema za L_ 243 SISTEM zA PALJENJE paljenje.glavni prekidac prikljucak na bobini koji je povezan sa glavnim prekidacem. Ako jednim provodnikom dodirnete jedan pol akumulatora. koji je opet pomocu provodnika povezan sa Jednlm od polova akumulatora . a drugim dodirnemo bilo koji od metal nih del ova koji je povezan sa akumulatorom. posto imamo osnovnu predstavu 0 tome sta. Kod elektronskih sistema za paljenje negativni prikljucak namotaja bobine povezan je na okidacko kolo u kontrolnom modulu davaca. Modul pobuduje namotaje tako sto naizmenicno ukljucuje i is. . Platinska dugmad su jednostavan prekidac koji se otvara i zatvara kada se okrece osovina razvodnika. KuCiste razvodnikaje povezano sa masom prekp bloka motora·koji je opet povezan sa jednim polom akumulatara. a drugim provodnikom dodirnete drugi pol uspostaviee se tok struje i sijalica ee zasvetliti. . Primarno kolo sistema za paljenje Sada. je kola. Uzmimo primer probne lampe koja se sastoji od dva provodnika koja su vezana na sijalicu.kljueuje kolo (obieno prekidanjem mase). . UkljuCivanjem glavnog prekidaca uspostavlja se veza akumulator . Dva tanka provodnika koji su povezani za indukcioni kalem (bobinu) su prim ami vodovi. motorom i)i drugim metalnim delovima automobila. Drugi kraj sklopa platinI ® ! 244 skih dugmadi povezan je sa kuGistem razvodnika. .baterije eime se zatvara strujno kolo. J edan od ovih vodova povezan je sa glavnim prekidacem. Unutar bobine nalazi se veGi broj namotaja provodnika koji je povezan sa prikljuccima primamog kola. sa metalnim delovima bloka motora. kola se uspastavlja i struja teee kroz primama kola.amm koji nije povezan. Probna lampa ee svetleti i tada ako jednim od provodnika dodirnemo onaj pol akumulatora koji nije vezan sa karoserijom. Kod elektronskog paljenja u osnovi se ® \ ® CD I . Tanak provodnik koji je povezan sa drugim prikljuckom bobine ulazi u kuCiste razvodnika paljenja i vezan je za jedan od krajeva kQntakta prekidaca razvodnika paljenja (»platinska dugmad«).

Medutim platinska dugmad. odnosno okida modul davaca. Sekundarno kolo je to koje daje varnicu. Konstru- . I :: d I . osovina razvodnika se obrce. otvara i zatvara platinsku dugmad. U primarnom kolu sa plarinskim dugmadima postoji jos jedan dec: kondenzator. ani sarno okidaju sekundarno kolo. odvija isto. ) " I ~ I I I ~ . odnosno modul.on s!uzi kao elektricni »amortizer« u m0mentu kada se platinska dugmad otvaraju i zatvaraju. . to se izvodi pomocu elektronskog prekidackog uredaja. ali umesto da se kolo kroz namotaje uspostavlja putem mehanickog otvaranja i zatvaranja platinskih dugmadi. i time stvara pulseve elektricne struje koji izazivaju stvaranje varnice izrnedu elektroda na svecicama. ~ --.. On ima dva prikljucka.. . Kada je na razvoctniku pravilno podeseno paljenje. SISTEM ZA PALJENJE Jedan od prikljucaka povezan je sa prikljuckom na sklopu platinskih dugmadi koji je u vezi sa bobinom. kojiJe postavljen u razvodnik paljenja. ne varnicu na elektrodama sveCica. KOhdenzator ima sarno jednu funkciju .. drugi je povezan sa plocom razvodnika. I ~ I I 1 n II ® r .i' " I. I 'I I . 1 .

Kao sto je vec objasnjeno. Aka kapa ima navojne kopee potrebno je svaku od njih okrenuti za 1/2 okretaja pomoeu odvrtaea. Razvodnik paljenja ima plasticni poklopac na kome se nalazi prikljucak u koji se postavlja visokonaponski provodnik <eceg precnika. kolo se prekida. U sekundarnom ko[u sistema za paljenje nalaze se (8) visokonaponski kabl koji povezuje visokonaponski deo bobine sa razvodnikom paljenja i (9) visoko naponski kablovi za sve6ce. Sekundamo kolo sisle'ma za paljenje Sekundarno kolo poCinje od razvodnika paljenja. Kod nekih razvodnika plasticna kapa se pricvrseuje pomoeu dye celiene kopee. Ukoliko je kondenzator neispravan sistem za paljenje nece raditi pravilno. Kada se platinska dug. Kada su platinska dugmad otvorena. Sislem za pa!jcnje sas10ji se od dva kola. Kondenzator prihvata naponski impuis koji se stvara u trenutku prekidanja kola i vraea ga postepeno u kolo te time sprecava pojavu luka iii topljenja platinskih dugmadi. bloka motora i nazad do akumulatora. kolo se uspostavIja izmec!u pola akumulatora koji nije povezan sa masom i primarnih namotaja bobine kada je glavni prekidac ukljucen. postavljen veliki metalni prikljueak ispupeen nanize: Zatim pogledajte kuCiste mzvodnika (ovaj deo je viJljiv kada se ukloni kelpa razvod- . platinska dugmaci ce pregoreti. Ovi provodnici i provodnik koji povezuje centralni prikljucak kape razvodnika paljenja sa prikljuckom na bobini. Oni sluie da prenesu visok napon koji stvara varnicu na elektrodama sveCica. ukljuc"ujuCi tu i centralni prikljucak. Svaki od ovih prikljueaka povezan je sa jednom od sveCica pomocu provodnika. Pazljivo dignite kapu i lagana je obrnite vodeCi [acuna da ne odvojite neki od provodnika. su sekundarni visokonaponski kablov!. a tok struje prestaje. (4) balastni olpornik (5) prov6dnik prirnarnog kola zn paljenjc koji pove:zuje: (6) razvodnik paljenja sa (7) bobinom. Kada pogledate unutrasnju stranu kape videeete da je naspram svakog od prikljucaka. koji se nalazi sa spoljne strane. E!ementi primarnog kola sistema za puJjenje su (1) pozitivan vod akumulatora. (2) ampermetar. Ako su platinska dugmad otvorena.. (3) glavni prckidac. Kopce se mogu izbaciti iz lezista pomocll odvijaca. A neki se opet pricvrscuju pomocu dva zavrtnja. Kod nekih se kapa pricvTscuje pomocu dye iii cetiri navojne kopee. tako da je kopeu potrebno okrenuti sarno za 112 kruga da se odvoji od kuCista razvodnika. 245 SISTEM ZA PALJENJE mad zatvore kolo se uspostavlja preko namotaja. Oslobodite kapu razvodnika. Ovaj centralni prikljucak okruien je sa onoliko prikljucaka koliko vas auto mobil ima cilindara.isan je tako da prihvata impulse visokog napona i postepeno ih vraca u kolo sistema za paljenje. a kondenzator nije u stanju da prihvati visok napon.

Sekundarni namotaji bobine su tako konstruisani da se u njima. obrte ona sprovodi ovaj impuls visokog napona do odgovarajuce sveCice na motaru. Kada ste kapu postavili na syoje 246 . Kada sistem za paljenje radi ispravno.. Vratite oa mesta kapu razvodnika i pricvrstite ih pomocu kope!. napon koji se stvara u sekundarnom kolu je. Razvodna rutica se okrece zajedno sa osovinom razvodnika.~ . trenutak paljenja se regulise elektronskim putem tako da se vakuumski. sa gornje strane osovine razvodnika. Ispod razvodne ruCice mogu se videti platinska dugmad i kondenzator" odnosno namotaji davaca i provodnici.-mesto obratite paznju na metalni komad koji se nalazi sa strane na kuCistu razyodnika. Na njega je prikljuceno jedno tanko crevo.~ .. • Sekundarno kolo za paljenje. koja je postavljena upravno. pocinje od bobine koja je vezana na primarno i na sekundarno kolo. dovoljno visok da se javlja jaka varnica u malom za20ru izmedu dye elektrode sveCiee. Kada se razvodna rucica. Kapa se moze postaviti sarno u jedan poloiaj na kuCiste zato sto ima vodicu za pozicioniranje.nika).. uvek kada se platinska dugmad otvare i prekine tok struje u primarnim namotajima. dodiruje centralni prikljueak sa unutrasnje strane kape razvodnika. koja je sastavni deo razvodne rueice. koji se zove vakuumski regulator paljenja.. Ovaj komad plastike ima metalnu traku koja se pruza od centra ka 'poljnom kraju.... Ako yam je pozna to kako nastaje varnica. Posta je bobina postavljena na motor time je obezbedeno zatvaranje strujnog kola do akumulatora. Sekundarni namotaji povezani Sll sa gvozdenirn jezgrom koje se nalazi u sredini kueista bobine i pmza se do prikljucka na vrhu kuCista bobine..000 volti) koji se dalje vodi do centralnog prikljucka na kapi razvodnika. Podsetimo se sada ukratko na koji se naCin sinhronizuju" nastaju i dovode elektricni impulsi koji izazivaju varnicll oa sveCici. Na mnogim motorima koji su opremljeni kompjuterskom kontrolom. automatski podesava trenutak paljenja u zavisnosti od opterecenja motora. onda eete lako nautiti kako se proverava pravilan rad sistema za paljenje. koja pali sabijenu smesll vazduha i goriva u cilindru. Ovaj uredaj. Metalna traka. Osim primarnih namotaja bobine. Primarni i sekundarni namotaji nisu medusobno povezani. proizvodi (indukuje) visoki napon (oko 40. sto smo ranije pomenuli. Prva stvar koja se vidi je razvodna ruCica. u njoj se nalaze i sekundarni namotaji. Sistem za paljenje sa »platinskom dugmadi« ------- . regulator ne koristi..

lako su sve komponente u sistemu za paljenje vrlo v2. jer kod elektronskog paljenja ne postoje platinska dugmad i kondeDzator. sistem za paljenje radi kada se ukljucuje i iskljucuje prekidac u primarnom kolu. zavrtnji za podesavanje mogu imati iii glavu sa urezom iIi sestougaonu glayu.1ne i moraju raditi ispravno da bi se dobio pravilan rad motara.omogucava Alat i materijal • Odvijac • Kljucevi • Merni listiCi • Cista krpa • Sredstvo za Ciscenje (odmasCivac) • Mast otporna na temperaturu (Za podmazivanje bregova) • Platinska dugmad i kondenzator • File za podmazivanje • Motorno ulje ZA PALJENJt yam da menjate zazor. Perio"ct vremena u kome kontakti platinske dugmadi ostaju zatvoTeni zove se »vreme (ugao) zatvaranja« i ima . . su komponenta ovog sistema. odnosno razmak izmedu kontakta sklopa platinskih dugmadi. kroz kontakte platinske dugmadi na nepokretni dec sklopa i na masu preko koje se zatvara kolo struje. Sklop platinskih dugmadi postavljen je unutar razvodnika i pricvrscen je na plocu pomocu zavrtnjeva. prekidac razvodnika odnosno platinska dugmad. drugi je primarni provodnik palenja i povezan je sa primarnim prikljuckom na bobini.~ ! I I I. obicno od volframa iii platine. Bez obzira kakvo je podeS3vanje na vasem ana se svodi na istu stvar . platinska dugmad ce ostati zatvorena pTedugo. U zavisnosti od tipa i modela matara. Kao sto sma vee pomenuli u uv?dnom delu ovog poglavlja. Elektricna struja lece ad prikljucka provodnika. Ovaj razmak je veoma vazan. Ovaj sklop se podesava. Ako je prevelik. Ovaj sklop se vezuje u kola pomocu dva provodnika. To prekida tok struje u primarnom kolu. platinska dugmad nece ostati zatvorena dovoljno dugo. Jedan provodnik je vezan za kondenzator. Kontakti sklopa su izradeni od metala koji je dobar provodnik struje. preko pokretne poluge sklopa platinske dugmadi. Ako je suvise mali. A ko je vase vozilci opremljeno elektronskim paljenjem mozete preskoCiti ova poglavlje. te u zavisnosti od toga odredite potrebnu vrstu alata. putem indukcije stvara elektricnu struju u sekundarnom kalu: Ova indukovana elektricna struja se koristi za dobijanje varnice na sveCicama.

' Aka je vreme zastoja predugacko and a indukovani sekundarni oapon nema dovoljno vremena da obavi svoj dec posla pre nego sto se ponova uspostavi tok struje kroz primarno kolo. Ali kada avo savladate. Zamena platinskih dugmadi ponekad zahteva strpljenje jer morate da radite pomoeu malih alatki. Ovaj otpor onemogucuje da primarni deo sistema pravovremeno zatvori kolo. Odredena pravila bezbednosti se moraju postovati uvek kada se radi na bilo kom delu sistema za paljenje iIi elektricnog sistema. Aka yam se tako nesto dogodi. indukovani sekundarni napon TIece biti dovoljno visok da izazove pravilnu varnicu na sveCici. primarno kolo paljenja je pod naponom i struja ce da potece ako se kola zatvori. Ponekad se cak dogada da motor ne moze da se pokrene iIi. odnosno pri nailasku brega na blck SIVilrn ~ e rd Zm<lk izrnedu kontakta platinske dugmadi kojl se zove »zazor platina«.jenja.direktan uticaj na rad sistema za paljenje. I tl ovom slucaju doCi ce takode do gubitka snage iii neravnomernog rada motara. sam po sebi strujni udar nije toliko opasan jer je struja u tom delu slaba. ali stvarna opasnost leii u tome sto usled 247 SISTEM ZA PALJENJE 0--_. biti potrebna pomoe nekog ko je vee radio ovaj posao. Ako je glavni prekidac (kontakt kljuc) ukljucen.1 ® -'< •• CD ® P!atinska dugmad (1) se nalazi t! filZVoniku pal. mozda ee yam kod prve zamene platinskih dugmadi. da nema dovoljno snage. U takvom slucaju doci ce do neravnomernog rada motora. to postaje prilicno jednostavan posao. Osim toga kontakti platinske dugmadi se ubrzana trose. tako da dolazi do gubitka snage motora. Aka se suoCite sa teskocama. Pravilo koje ovde vazi glasi da glavni prekidac mora biti iskljucen uvek kada rukujete. Usled toga. PAZNJA: Moze yam se dogoditi pa dozivite neugodan strujni udar. Ako je vreme zatvaranja suvise kratko primarno kolo sistema za palenje ne ostavlja dovoljno vremena za stvaranje magnetnog polja u namotajima. Aka dodirnete metalni dec vozila u trenutku kada u razvodniku dodirujete· dec iii provodnik pod naponom. nn primer. pritom se vremcnski period u kome pl<1tinska dugmad ostaju zatvorena na:dva . Veliki elektricni atpor platinskih dugmadi spada u ovakve slucajeve. iIi dodirujete komponente unutar razvodnika paljenja. svojim telom ee te zatvoriti strujno kolo. Obrtanje osovine razvodnika. Opruga (5) pri tisk" pomicnu polugu (3) i blok (2) na brcgastl deo osovine (4). kada se primarno kola prekine.

'(7) na kondenzator. bice yam potreban instrument za podesavanje paljenja. Neki razvodnici paljenja. 3. i i I ~ I ] i . Kod nekih vozila pricvrscena je pomocu dva zavrtnja. Predite na odeljak "Podesavanje zazora (ugla zatvaranja)« i pratite postupak: "Podesavanje zazora kod razvodnika sa' otvorom«. Uklonite kapu razvodnika. Objasnjenja data u ovorn odeljku iako tacna. De mogu se primeniti na sve tipove voziIa pri podesavanju platinskih dugmadi. Uklonite razvodnu ruCicu. Ovde je prikazano kako se vrsi zamena i podesavanje platinskih dugmadi ako se kapa na razvodniku paljenja vaseg automobila pricvrscuje pomocu kopCi. iznenadenja u -tom momentu moi:ete udariti rukorn iIi sakorn u ostar predrnet. U tom slucaju ra'zvodna rutica se samo pavuce navise i odvoji oc! osovine. Kod veCine automobila ana je postavljena na vrhu osovine razvodnika. opremljeni su stitnikam iznad platinskih dugmadi koji je tu postavljen da bi se ukloi . ~ " a I . 1 I J 1 I I I ! ! I . Kapa se uklanja tako sto se kopce izbace iz ureza u kapi razvodnika. Ako se kod vaseg vozila kapa razvodnika pricvrscuje pomocu navojnih kopci. kod starijih tipova automobila. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. 248 1. Odvite ove zavrtnje pomocu odvijaca i uklonite razvodnu ruCicu. Pr"lkazani provodnici (6) vode na prikljuc ak hobine . Podignite kapu i pazljivo je odvojite od kucista razvodnika. 2."vreme (iii ugao) zatvaranja«.

Pogledajte da Ii na razvodniku ima tragova rde. Natopite cistu krpu odmasCivacem i ocistite unutrasnjost kuCista i osovinu razvodnika od svih naslaga. Posta se otpusti zaVrlanj za podci8vanje platinskih dugmadi (1).provodnik primamog kola i provodnik kondenzatora. nile radio smetnje. Uklonite kondenzator. 7. U takvom slucaju kondenzator se uklanja zajedno sa platinskom dugmadi tako da je sa sklopa potrebno ukloniti sarno provodnik primarnog kola. Odvrnite zavrtanj koji drzi kondenzator. Pomoeu odvijaca odvmite jedan iIi dva zavrtnja koji drze platinsku dugmad. Zapamtite njihov polozaj kako bi olaksali sklapanje. ulja iIi masti. Hf{ SISTEM ZA PALJE 5. dok je za to vreme memi listie (3) postavljen izmedu kontakta da bi se dobio pravi!an zazor. 4. U nekim slucajevima platinska dugmad se moze ukloniti bez potpunog odvijanja zavrtnJeva. Vodite raeuna da sredstvo za podmazivanje ne dospe do kontakta platina. Uklonite platinsku dugmad. Tu se nalaze . 6. Kod ave operacije dobro bi yam dosao odvijae koji moze i da prihvati zavtrnje pri odvrtanju. Ako na vasem r'lZvodniku postoji ovakav stitnik. Pazljivo osusite ceo sklop. pri tom. 8. 10. L 249 9. Napomena: Kod nekih tipova automobila. upamtite na koju stranu je okrenut provodnik da bi olaksali sklapanje. kape i svih ostalih elektrienih komakta. Podmazite bregove na osovini razvodnika tankim slojem masti otporne na temperaturu. Ugradite novu platinsku dugmad i kondenzator. Pomocll Ciste krpe oCistite masnoeu i prasinu sa nosaca platinske dugmadi i bregastog dela osovine.M I ~ u . dva provodnika . Okretanjcm odvijaca zazar se smanjuje. vrh odvijaca se postavi u urez za podciavanje (2). Odvojite provodnike prikljucene na pokretnu polugu sklopa platinskih dugmadi. Postupite prema taekarna 2 do 7 obrnutim . Prema potrebi koristite iIi odvijae iIi kljue za odvijanje zavrtnjeva i odvajanje provodnika. Ako na razvodniku postoji podmazivae brega iIi file. korozije.<. uklonite ih. odnosno povecava. platinska dligmad i kOlldenzator izgradeni su u jednom sklopu koji se naziva "Uniset. P AZNJA: Pre nego sto pristupite ugradnji proverite da li ste obezbedili pravi tip platinskih dugrnadi i kondenzatora. NAPOMENA: neki tipovi platinskih dugmadi upakovane su sa malom koliCinom masti koja sluzi za podmazivanje brega. uklonite gao Stitnik se uklanja odvrtanjem dva zavrtnja koja ga drze.

Ugradite novi kondenzatof. da bi elektro pokretae tek pokrenuo motor.dajte odeljak »Podesavanje zazora ugla zatvaranja« datog u ovom poglavlju). Proverite u uputstvu koji je zazar propisan za platinsku dugmad na vasem automobilu. Neka yam neko pokrene motor pomoeu kontakt . Sada pricvrstite zavrtnje nosaca. onda je zazar platinske dugmadi 3. (1).6 i dobieete pribliznu vrednost zazora platinske dugmadi. NAPOMENA: U nekim uputstvima za podesavanje nije dat zazar platinskih dugmadi. 1-. Naprimer ako je naveden ugao zastoja od 30. Na . Zavrtnje platinske dugmadi na motorima koji su opremljeni otvorom na kapi razvodnika. j li . Ne zatezite platinsku dugmad dok ne podesite zazor.5 desetih delova milimetra odnosno 0. i postavio platinsku dugmad u zeljeni polozaj. mozete zategnuti sada jer se podesav'anje zazora vrsi pomocll zavrtnja sa sestougaaDorn glavom koji predstavlja deo sklopa platinskih dugmadi.redosledom. kao u sJutaju (2) i (3). 12. Platinska dugmad takvog tip a ima bimetalnu kopcu postavljenu izmedu pokretne (oprugam napete) poluge i nepomicne poluge koja je vezana za . Kontakti plalinskih dugmadi moraju hili pravilno podcscni. Zazar je dat u desetim delovima milimetra. Ako zazar nije dat podelite ovu vrednost sa 8.. ~ I I ! I I 11. NAPOMENA: Neki tipovi automobila imaju platinsku dugmad kod kojih se zazar ne moze podesavati pomocll ravnih mernih listica.35 mm. (Pogh. Meelutim ugao zatvaranja je uvek prisutan. aka nije vee ugraCien zajedno sa platinskom dugmadi. Ne zaboravite da iskljuCite kontakt-kljue kada dovedete platinsku dugmad u pravi polozaj. Kontakt-kljucem se mora rukovati tako da se sarno »ta·kne«. Ovaj podatak je dat u servisnom prirucniku. Aka kontakti nisu pravilno poddeni. postavljajuCi ga tako da se provodnik kondenzatora uklapa uz nosae platinskih dugmadi da bi se eliminisala njegova labavost. skracenja veka trajanja i do drugih problema sa paljenjem.primer OA mm. vidi prikaz.kljuea dok se ispust na sklopu platinskih dugmadi ne naele na vrhu jednog od bregova na osovinl razvodnika. 250 1 I. l! . moze dati do sJabljenja v3rnice.

NajcesCi model ovog ureclaja je onaj u obliku instrument a koji se moze drZati u ruci i koji 1ma nekoliko skala na jed nom brojcaniku. i 7. Isto tako kapnite sarno I ! J . prekidac za biranje funkeija mora biti postavljen u polozaj za ispitivanje koje se izvodi. Ugao (iIi vreme) zatvaranja.. uvek kada menjate sklop... Pomocll dobrog i jeftinog uredaja za ispitivanje ugla zatvaranja i broja obrtaja moze se ispitati bra] obrtaja matcra i ugao zatvaranja i stanje platinske dugmadi. iIi namazite tanak sloj maziva na asovinieu platinskih dugmati. u stvari. Velitinu ugla zatvaranja maiete nati ll. prirucniku ili u uputstvu za podesavanje. NAPOMENA: Ako ste izvadili file za podmazivanje. 13. kao sto je vee objasnjeno ranije. Obicno je potrebo povezati sarno dva provodnika da bi se obezbedio rad uredaja.otpor. Medutim.. Panovo ugradite kapu razvodnika obrnutim redom od orisa i7 tacke 1. Pogledajte odeljak "Podesavanje zazora ugla zatvaranja« koji dat u ovom poglavlju. 15. zazor platinske dugmadi je pravilno podeSen i sada mozete zategnuti zavrtnje za pricvrseivanje. odnosno otvorite ili zatvorite prorez za po des avanje kako bi podesili zazar na pravu velicinu. Koriscenje tahometra Tahometar je osnovni ali vrlo koristan instrument kojim se mogu izvrsiti neka veoma vazna merenja. ubaeite novi posto ste ugradili i podesili zazar platinskih dugmadi.m a s ~ . Ubacite oCiscen merni listie odgovarajuce debljine izmedu kontakta na sklopu platinskih dugmadi. Panova ugradite razvodnu ruCicu obrnutim redom od opisa iz tacke 2. postavite ga obrnutim redom od opisa datom u tacki 3. 16. _SISTEM ZA PALJENJE kap ulja. Kada merni list moze da klizi izmedu kontakta sklopa platinskih dugmadi uz tek neznatan . Nemojte pokusavati da ugurate merne listiee izmedu kontakta ovakvih platinskih dugmadi. Pazljivo pomerite nepomicnu osnovu platinske dugmadi kako bi podesili zazar. Uredaj za merenjeugla zatvaranja elektricnim putem meri ovaj period i belezi srednju'veliCinu za sve cilindre izrazenu u stepenima rotacije brega razvodnika paljenja. Kapnite sarno nekoliko kapi motornog ulja na file. je period tokom koga kontakti platinskih dugmadi ostaju zatvoreni tokom eiklusa paljenja. merite pro- . Odvite zavrtanj za podesavanje zazora pomoeu odvijaca. Kada proveravate stanje platinskih dugmadi vi. Kod takvih vozila za podesavanje zazara platinske dugmadi koristi se tahometar. Ako ste uklonili stitnik. kao i prekidac (iii pre kid ace) za biranje funkeije. 14.

Sobzirom da 251 Crni provodnik (1) tahometra (2) vezuje sc za masu (3) na motoru. Jedna od njih predstavlja broj obrtaja motora na skali koja je podeljena od 0-15. Broj stepeni koji je potreban za jedno palenje je 360 Uedan pun obrtaj osovine razvodnika) podeljeno sa brejemcilindara motora. Yazno je da se ovaj prekidac postavi u pravi polozaj pri ispitivaE nju. Svaki podeok predstavlja broj obrtaja' motora pomnozen sa 100. Ako pogledate tahometar videcete da na njemu postoji prekidac sa polozajima za oCitavanje ugla za cetiri. j cilindar. ---.vodljivost sklopa na kontaktima.. Jednostavno receno meri se mogucnost iIi nemogucnost konlakta da provedu primarni napon. Na primer ako na skali obrtomera oCitamo vrednost 71 to znaCi da se motor okrece brzinom od 700 o/min. : ~ I . Ciklus pred252 stavlja jedno zatvaranje i otvaranje koje je potrebno da bi se na svakoj svetici dobila varnica. to je period vremena izrazen u stepenima. Ako su platinska dugmad podesena na veGi zazor rezultat ce biti smanjenje ugla zatvaranja. ako merite broj obrtaja kod motora sa celiri cilindra.£1 . sest iIi os am cilindara. ) L-----------------------------------------______________________________________ ___ r ! je najveCi brej ovih uredaja predviden da radi sa sesto iii osmo cilindricnim motorima.---.. jeT merac automatski preratunava ugao . Vazno je pomenuti da postoji direktna zavisnost izmedu ugla zatvaranja i zazora platinske dugmadi i to se koristi kod pOdeSavanja motora. Na primer kod motora od 6 cilindara to ce biti 60 stepeni za svak. Rad tahometra Sa prednje strane standardnog lahometra nalaze se najmanje tri skale. Kao sto smo vee pomenuli. . a od toga ce sarno 36 stepeni biti ugao zatvaranja. u kome su platinska dugmad zatvorena u toku svakog ciklusa paljenja. j i l ! r . Na drugoj skali je ugao zatvaranja. Crveni provodnik (4) postavlja na prikljutak (5) na bobini koji se vezuje za razvodnik paljenja. morate podeliti sa dva vrednost ocitanu za osmocilindricni motor. I . manji zazor platina rezultovace'povecanim uglom zatvaranja.-l .

merenje broja obrtaja motora i ugla zatvaranja oCitavaju se dok motor radi. i posle nekoliko ponavljanja prethodne procedure.jednu funkcijuispitivanje stanja kontakta platinske dugmadi. I da ne zaboravimo. l. tj u zavisnosti od toga koliko cilindara-ima motor. na skali se oeitava da li. i stoga bi se dobio pogresanrezultat ocitavanja u slucaju da je ovaj prekidac postavljen u pogresan polozaj. Crveni provodnik treba povezati sa prikljuc: kom za primarni namotaj bobine. Ako instrument pokaze »Lose« a vi verujete da su platinska dugmad jos uvek dobra. Ta skala ima najmanje dva podeoka . Crni treba povezati sa »dobrom« masom. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju zajedn"o sa instrumentom. crni i crveni. a stanje piatinske dugmadi kada motor ne radi. Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa noseCim zavrtnjima karburatora iii tiltera za vazduh. biee vam potreban adapter da bi ste povezali ovaj provodnik a istovremeno obezbedili kontakt izmedu prikljucka na bobini i primarnog prikIjueka. vee moze stvoriti potencijalnu opasnost postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. Gotovo svi tahometri imaju jos. To je ona] prikljucak sa kojim su povezana platinska dug253 SISTEM ZA PALJENJE mad. Kod nekih vozila. posebno kod Ford-a. U daljem tekstu je dato osnovno uputstvo za povezivanje ovog instrumenata. Ako ovim postupkom ne mozete da dobijete oeitavanje »Dobro«. Kod veCine ovakvih uredaj a postoje dva provodnika. Podesavanje zazora (ugla zatvaranja) AlaI i materijal . neophodno je da tacno postujete uputstvo za instrument koji koristite. pokrenite malo motor po motu kontakt-kljuca. 2. i instrument podesen za ispitivanje platinskih dugmadi.je stanje platinskih dugmadi zadovoljavajute. to znaci da se platinska dugmad moraju promeniti. Povezivanje tahometra S obzirom da postoji yeti broj razliCitih instrumenata ove vrste. na primer sa negativnim (-) polom ¥umulatora iIi nekim delom na bloku "matara. Obicno je ova skala postavljena na donjem delu instrumenta.zatvaranja i oeitava broja obrtaja na bazi otvaranja i zatvaranja platin$kih dugmadi tokom jednog celog obrta osovine razvodnika. Kada je kontakt-kljuc ukljucen. Na osovini razvodnika kod cetvoro cilindricnog' motoraima cetri brega a kod sesto cilindricnog sest.»Dobro« i »Lose«. Ovim postupkom omoguGicete da se kontakti platinske dugmadi zatvore tako da ce instrument dati ispravno oCitavanje. To ne samo da ne obezbeduje dobru masu.

Postupite prema uputstvu koje je priloieno uz prekidae. Postoje dva osnovna tipa razvodnika . Ako koristite daljinski prekidae elektropokretaca. Medutim kod platinskih dugmadi koja su koriseena i cije kontaktne povrsine imaju blage neravnine iIi nagorelost. isto vazi i za novu iIi koriscenu platinsku dugmad kod razvodnika sa otvorom na kapi. Ako su provodnici vaseg instrument a oznaceni drugim bojama. dok crvenu stipaljku treba povezati 254 sa primarnim prikljuckom na bobini. koji omogucuje podesavanje zazora i kada razvodnik nije rasklopljen.prvi. Obicno je provodnik koji se povezuje na neki metalni deo motora (masu) boie. postupite prema uputstvu koje je prilofenD uz instrument. a sam ugao zatvaranja se podesava menjanjem zazora platinske dugmadi. kao i daljinski prekidac elektropokretaca. drugi kod koga na poklopcu postoji otvor u obliku prozorCica. Osnovna procedura podesavanja ugla zatvaranja zavisi od tip a razvodnika koji se nalazi na vasem vozilu. izrazen u stepenima. Provodnici su uvek oznaceni bojom da bi se olaksalo povezivanje. kod koga je poklopac bez otvora.• Produzni kabl • Odvijae • Stezae za crevo • Daljinski prekidae • Tahometar • Sestougaoni (»imbus«) kljuc N ova platinska dugmad se mogu tacno ugraditi ako se koristi Cist merni listie. Svaka promena ugla zatvaranja ima odgovarajuCi uticaj na vreme paljenja motara (predpaljenje). . Ovaj prekidac yam omogueuje da pokreeete motor dok radite ispQd poklopea motornog proslora. veti zazar daje manji ugaa zatvaranja. Podesavanje ugla zatvaranja platinskih dugmadi je najvainija operacija pri servisiranju razvodnika. zazor se mora podesiti pomocu tahometra. podesavanje ugla zatvaranja mozete uraditi bez pomoei sa strane. ima dva provodnika koje treba povezati sa motorOffi. tokom obrtanja osovine razvodnika u kome kontakti platinske dugmadi ostaju zatvoreni (spojeni). Tahometar. kroz koji se spolja moze vrsiti podesavanJe. Prekidac ima dva provodnika koji se povezuju sa solenoidom elektro pokretaea. U uputstvu je tacno nazoaceno kako treba povezati provodnike. Ugao zatvaranja platinske dugmadi razvodnika predstavlja onaj ugao. anda uvek treba pOdesiti ugao zatvaranje pre nego sto podesite vreme· paljenja. Podesavanje zazora (ugla zatvaranja) kod razvodnika sa zatvorenim poklopcem Napomena: Ako vas automobil ima platinsku dugmad. Manji zazar daje veti ugaa zatvaranja.

Skidanje se svodi na oavrtanje dva zavrtnja. crni i crveni. Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja i broja obrtaja sa motorom. Uklonite kapu razvodnika. Uklonite sekundarni visokonaponski provodnik bobine sa centralnog prikljucka na razvod-' niku. dok je glavni prekidac iskljucen i povezite ga sa nekim metalnim delom na motoru pomocu produznog kabla. vee moie stvoriti potencijalnu opasnost posroji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. ! I 1 = I . Ako su provodnici vaseg instrumenta druge boje postupite prema uputstvu proizvo- . Skinite razvodnu rucicu razvodnika. erni treba povezati sa »dobrom« masom. 4. 3. a prema uputstvu proizvodaea. morate se osloniti na po moe nekoga sa strane ko ee pokretati motor kada je to potrebno. Paznja: Nikada nemojte povezivati produini kabl sa noseCim zavrtnjima karburatora iIi fi/tem za vazduh. u daljem tekstu data je osnovna procedura za povezivanje ovog instrumenta. U najvecern broju slucajeva ona se jednostavno podigne i ! . aka je pricvrscena pomocll dva zavrtnja moze se skinuti pomocll odvijaca. U ovom slucaju odvijac sa opruznim driacem za zavrtanj biee od pomoe. Obratite paznju na polozaj zavrtnjeva da bi kasnije lakse sklopili razvodnik. Ukoliko nemate na raspolaganju ovaj veoma zgodan uredaj. skinite taj uredaj. odnosno odvrnite navojne kopce za 1/2 kruga pritiskujuCi ih pritom nanize odvijacem.. Oslobodite kopte koje drZe kapu. A. r rukom sa osovine.Da bi podesili ugao zatvaranja kod ovakvog razvodnika uradite slede':e: 1. prema uputstvu koje je prilozeno uz prekidac. 6. To ne soma do ne obezbeduje dobru masu. Kod veGine ovakvih uredaja postoje dva provodnika. i . Odvojite i blokirajte crevo za vakuum pomoeu kIes!a. Napomena: Neke vrste razvodnika na starijim tipovima automobila imaju uredaj za otklanjanje radio smetnji koji je postavljen preko platina. Prikljucite daljinski prekidae na elektropokretaca. 5. na primer sa negativnim (-) polom akumulatora iii nekim delom na bloku motora. 2. Medutim. Ako je to slucaj kod vaseg razvodnika.

strana mora da naide na odgovarajueu povrsinu u prirubnom delu razvodne rucice. zategnite zavrtnje za podesavanje platinske dugmadi i iskIjucite glavni prekidac.daca. Tu ce te nati cetvrtasti ispust koji se uklapa u okrugli i ('etvrtasti otvor na prirubnom delu razvodne ruCice. biee yam potreban adapter da bi prikljuCili po menuti provodnik a prito'1' i dalje imali kontakt izmedu prikljueka bobine i primarnog provodnika. Posto ste podesili ugao zatvaranja. 10. okrenite ih da bi sveze mazivo doslo do bregova. Ako u razvodniku postoji mazalica za bregove iIi file za podmazivanje. Polomicete jeT Pritegnite zavrtnje odvijacem. posebno kod Forda. Ukoliko ne vratite ovaj uredaj na mesto imacete radio smetnje. To je onaj prikljueak koji je povezan sa sklopom platinske dugmadi u razvodniku. I U OVOID slucaju rucica se moze . 12. Aka se rueica kod razvodnika pricvrscuje pomocll dva zavrtnja. Pomoeu odvijaea malo odvmite zavrtanj za podesavanje ili nosae za pomeranje paltinske dugmadi koji se nalazi u razvodniku. B. neka se podesavaju pomeranjem nosaca sklopa pomoell odvijaca koji se postavlja u upusten otvor. Pastavite razvodnu ruCicu razvodnika na svoje mesto. Obrisite bregove na osovini razvodnika eistom krpom i nanesite tanak sloj odgovarajueeg maziva. 13. Ts. Ako taj korak propustite to maze dovesti do ostecenja glavnog prekidaca. Podesite ugao zatvaranja pomoeu zavrtnja za podesavanje iIi pomeranjem nosaca platinske dugmadi na preporueenu vrednost u stepenima. 9. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju sa memim instrumentom. 7. Painja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa noseCim zavrtnjima karburatora iii Jiltera za vazduh. Ako ste uklonili uredaj za radio smetnje. To ne sarno da ne obezbectllje dobru masu. UkljuCite glavni prekidac. sad ga vratite na svoje mesto. iii zamenite mazalicu. 11. obratite paznju na zaravnjenu stranu osovine. SISTEM ZA PALJENJE 8. vee moze stvoriti i potencijalnu opasnost postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. ali pre nego sto pritegnete zavrtnje za pricvrsCivanje vodite racuna da ne ustinete primarni iIi kondenzatorski provadnik. Ako se kod vaseg razvodnika razvodna rutica navlaCi na osovinu. PrikljuCite crveni provodnik na primani prikljucak na bobini. Pokrenite motor pomoeu daljinskog prekidaca i istovremeno motrite na tahometar. Ne postavljajte ruCicu na silu. Postoje i platinska dugmad koja se podesavaju okretanjem ekscentricnog zavrtnja. postavite je na 050vinu razvodnika. Painja: Ova je vrlo vaino utiniti. Kod nekih automobila.

Medutim. Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa nosetim zavrtnjima karburatora iii [iltera za vazduh. 255 Podesavanje zazora (ngla zatvaranja) kod razvodnika sa otvorom na pokJopcn Napomena: Kod nekih tipova motora koji imaju razvodnik paljenja sa platinskim dugmadima. ovde je navedena osnovna procedura za povezivanje tahometra.postaviti sarno na jedan naCin. A. 16. UkljuCite motor i ostavite ga da radi na praznom hodu. podignele pok!opac o(Yora (1) i postavite odgovaraju6 scstougaoni odvijac (2) I. a pomocu uputstva proizvodaca. P_ogledajte odeljak »)Provera i ugradnja sveCica« U ovom poglavJju. na primer sa negativnim (-) polom akumulatora iIi nekim delom na bloku motora. 17. To ne sarno da ne obezbeduje dobru masu. Uklonite provodnik za spajanje i ponovo poveiite sekundarni visokonaponski kabl bobine . To je ovaj prikljueak koji je povezan sa sklopom platinskih dugmadi u razvodniku.-:-l. 2.! Ulvrtanj za podeSilvanje platinskih dugmadi. kapa razvodnika ima otvor taka da se ugao zatvaranja moze podesiti bez skidanja kape. B. ugradite ih pre nego sto nastavite sa podesavanjem. dok motor 256 Da bi podesili zazar pla!inskih dugmadi kad razYodnika koji irnaju kapu sa otvowm.Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja i broja obrtaja motora. l. Crni treba povezati" sa »dobrom« masom. posebno kod Forda. Ako kapa razvodnika vaseg motora ima otvor za podesavanje sledite navedene korake. vodeCi racuna da je glavni prekidac iskljueen. PrikljuCite crveni provodnik na primani prikljucak na bobini. crrri i crveni. bite yam potreban adapter da bi prikljucili pomenuti provodnik. Vratite na mesta kapu razvodnika postujuCi uputstvo koje je obratno uputstvu pri skidanju. vee moie stvoriti i potencijalnu opasnost postoji moguenost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. Ovakvi adapteri se obicno isporueuju sa tahometrom. . Kod veCine ovakvih uredaja postoje dva provodnika. Kod nekih tipova automobila.. Aka su provodnici vaseg instrumenta druge boje postupite prema uputstvu proizvodaca. 15. Uklonite daljinski prekidac. Odvojite tahometar za merenje ugla zatvaranja obrnutim redosledom od opisanog u tacki 6. Ako ste tokom prethodnog podesavanja motora skinuli sveCice. a pritom i dalje imali kontakt izmedu prikljucaka bobine i primarnog provodnika. . I i .' radi u praznom hodu. 14.

. koji izaziva mnogo manji broj problema. General Motors }:>jezgro palenja«. 5..zadavala najvise problema. ----------i l Elektronsko paljenje Alai i malerijal • Izolovana klesta • Voltmetar i ommetar iii Volt-ommetar • Produini kabl • Daljinski prekida. izvadite odvrtae i zatvorite otvor na kapi razvodnika. motreCi pritom na tahometar. Skinite tahometar obrnutim redosledom od redosleda iz taeke 1.. Podignite poklopac na otvoru kape razvodnika i postavite odgovarajuCi sestougaoni odvijac u! zavrtanj za podesavanje platinske dugmadi. Prekidanje primarnog kola bobine omoguCice da . Ford sliean uredaj naziva tura«. Medutim danas su platinska dugmad i kondenzator kod konvencionalnih sistema zamenjeni elektronskim sistemom za paljenje. • Odvijac e j\dapter za bobinu • Stroboskopska lamp" • Tahometar • Stezae za creva P latinska dugmad razvodnika palenja su uvek bila ona komponenta automobila koja je . Okrenite zavrtanj za podesavanje u smeru kretanja kazaljke na satu da bi povecali ugao zatvaranja. 4. i u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu da bi ga smanjili. Pored diska nalaz1 se i magnetni davae.. 6.. sa aspekta servisiranja te razlike su male. sveCice rede zakazuju. Posto ste podesili ugao zatvaranja. Neke ad prednosti elektronskog paljenja su: mnago visi napon u sekundarnom kolu time se smanjuje mogucnost neispravnog paljenja. a i radni vek sveCica je mnogo duzi. Iako su razlike izmedu sistema konvencionalnag paljenja i sistema elektranskog paljenja velike.3.. i mnago pouzdanije startovanje matara. Kontrolni meaaj je konstruisan tako da pre kine primarno kolo babine svaki put kada primi impuls od diska. Mehanizam za podesavanje je samokoeeci... Kada se asovina razvodnika obrce zub diska prolazi pored kalema davaca i uspostavlja magnetne impulse koji se zatim sprovode do elektronskog kontrolnog uredaja. Na primer kod elektronskog sistema za palenje bregovi na osovini razvodnika zamenjeni su diskom sa zubcima. bolje palenje pri vetim brzinama sto smanjuje potrosnju goriva i zagadenost izduvnih gasova. Kod Chrysler-a ovaj uredaj se zove »re\uctoT«. Na srecll veCina tih razlika Cine servisiranje laksim. . kao i tranzistorska kontrolna kutija odnosno elektronski kontrolni uredaj.

sa sveCica na trecem i na 5 cilindru. • Kod motora V6 .sekundarna kola proizvede visok napon koji je neophodan da izazove varnicu na sveCici. izmedu ona!nog i eltktronskog sistema za paljenje in101 bi'nih razlika.sa sveCica na 'prvom i cetvrtom cilindru. prljavstine i korozije. Odriavanje elektronskog sistema za paljenj e Odriavanje elektronskog paljenja obicno zahteva detaljna servisna uputstva sa tehnickim podatcima i uputstvima za ispitivanje.) Ista tako morate proveriti da Ii na kapi razvadnika i razvodnoj ruCici ima naprslina. i aka sumnjate u elektronski sistem za paljenje. (Pogledajte odeljak "Provodnici svetica« u ovom poglavlju. koji se prenosi na davae. Razlike postoje i izmede elektronSklh sistema za paljenje razliCitih proizvadaca. Sa ovako povecanim naponom zazor elektroda na svecicama se maze povecati 5to daje bolje performanse. \ \ \ \ \ . Medutim ako ne mozete da pokrenete motor vaseg automobila.000 do 20. To moze da osteti razvodnu TUcicu iIi davae. Zbog toga morate da proveriti da Ii je izolacija kablova u dabrom stanju i da su svi prikljucci Cisti i dobri. mozete i bez upotrebe specijalnih instrumenata da praverite intenzitet varnice i taka se liverite da Ii je greska u tom sistemu_ Paznja: Kada vrsite provent intenziteta varnice nemojte skidati provodnike sa sledeCih sveeica: • Kad motora V8 . SISTEM ZA PALJENJE Elektronsko paljenje moze da podigne napon na svetici do 40. Kao !ito je vee pomenuto. to moze izazvati pojavu luka na razvodnaj rucici.000 valti sto je znatno vise.sa svecica na prvom i trecem cilindru. tako da je veoma vaino da pogledate neki od ovih sistema i kako se odriavaju.sa sveCica na prvam i asmom cilindru. Cvrsto uhvatite rukom gumeni stitnik i pomerajuCi ga leva i desna paz257 SISTEM ZA PALJENJE if ( . ali aka nemate prilicno veliko iskustva bolje je da trazenje kvara i popravku prepustite strucnjaku profesionalcu. • Kod linijskih cetvorocilindricnih motora . Ako se za potrebe probe intenziteta varnice koriste navedeni provodnici. • Kod linijskih sestacilindricnih motom . od 15.000 volti kod konvencionalnog sistema. Ovako visok napon. Odvojite provodnik svetice (pogledajte prethodno upozorenje). Da bi proverili intenzitet varnice uradite sledece: 1. Takva obavestenja se mogu nati u prirucniku. medutim postavlja veliko opterecenje za kablove sveCica.

mozete ga ostetiti. Za neka ispitivanja. problem u elektronskom sistemu za paljenje mozete naC! pomocu voltmetra i ommetra.. To je zvuk varnice visokog napona koja preskace zazor. .dovoljno je na oko 6 do 9 mm. osim voltlommetrom.. Napomena: Sva ispitivanja koja se rade pomocu voltmetra iIi pomocu volt/ommetra. :1.l ve li elektronskim paljenjem uklonite kabl sa svecice (1) i drzi!C ga na oka 6 mm od motora pomocu iwlovanih kljdta (2). rade se kada je glavni prekidae iskljueen. . napon akumulatora automobila prisutan je u provodnicima i svim delovima sistema za paljenje. Daljinski prekidae je vrlo koristan za mnoga ispitivanja. Kada je glavni prekidae u bilo kojem od ova dva polozaja. Bez obzira koji instrument koristite uvek cete imati dva provodnika crveni i croj. . koji drzite u ruci. sc motor startuje gledajte varnicu koja skare sa kabla. i kada nema napona na bilo kom delu sistema za paljenje osi u . I \ . Nemojte vuCi sarno k:lhl Jl. blizu metal!log dela motora . Ispitivanja sa voltmetrom Se vrse kada je sistem za paljenje pod naponom. rade se sa ukljucenim glavnim prekidaccm) iIi u polozaju »start«. Ijivo kabl sa sveCice. Aka varnica preskace zazor. I)rzilc kraj kabla sveeice pomocu klesta za svecu. . 25K Pritom se maze cuti pucketanje. Nck:1 yam neko startuje motor. iii kombinovanog instrumenta volt/ommetra. Ako va mica ne skate.\\ On bi tJ!vrdili da Ii su naslali problemi sa pokrctanjem motora !. Ii l' I 1 I ! Ispitivanje elektronskog sistema za paljenje Da bi nasli kvar na elektronskom sistemu za paljenje vaseg automobila. sigurno je da elektronsko paljenje nije uuok problema. Sledeca ispitivanja se moraju izvrsiti u nizu da bi odrediIi koja je od komponenata sistema u kvaru. oa motor. izvrsite seriju ispitivanja prema uputstvima koja daje proizvodae. Sva ispitivanja koja se vrse pomocu ommetra iIi pomocu volt/ommetra. kabla na motor u trenutku kada se motor pokrece. Aka varnica preskoci sa. koja imaju izolovane fuCice.:f. uzrok sto motor ne maze da pali nije u elektronskom sistemu za paljenje. bice yam potrebni i produzni kablovi. ukoliko ga nemate morate obezbediti pomocnika.:e. odnosno zatvorena.

5 i 3 oma.000 i 12. i u tom slucaju zamenite bobinu. tj. S. 'Ovo ne vaii sarno aka sistem prekida (»trokira«) i ako povremeno prestaje sa radom. dok veoma visok ukazuje na prekinuto kolo. Yeoma veliki izmereni otpor ukazuje na prekid u namotajima. 3. SledeCi den koji ispitujete je namotaj davaea u razvodniku paljenja. Yrlo mali izmereni otpor ukazuje na kratak spoj. Ako su otpori primarnog i sekundarnog kola bobine u okviru vrednosti koje daje proizvodac. Kao sledece ukljueite. koji se meri izmedu negativnog prikljueka i prikljueka visokonaponskog provodnika. Mnogo veCi izmereni otpor ukazuje na pre kid kola u kalemu iIi u njegovim provodnicima. Da biste proverili da Ii je 'bobina ispravna iskljuCite prekidae paljenja i proverite otpore primarnog i sekundarnog kola. na taj naCin osteticete instrument. Za veCinu sistema za elektronsko paljenje patrebno je najmanje 9 volli. morate odrediti da Ii je'u pitanju bob ina.u ommetra. osnovni tok ispitivanja pri trazenju kvara je sliean: 1.delu do glavnog prekidaca. Paznja: Nikada nemojte ispitivati kola pod naponom pomo{.000 oma. Taj otpor je obicno izmedu 150 i 1200 oma. Prvo cete proveriti napon akumulatora kako biste ustanovili da Ii je dovoljno napunjen za napajanje sistema za paljenje. 4. pri prethodno opisanom ispitivanju. Ako je sistem za paljenje. glavni prekidae i prove rite da Ii postoji napon na (+) pozitivnom prikljueku bobine. Da biste ga ispitali odvojite prikljueak davaea i izmerite otpor ommetrom. 2. Ako sistem za paljenje ne daje varnicu. modul iIi provodnici izmedu ovih delova. kada napon ne postoji na prikljuccima za ispitivanje. davae razvodnika i kontrolni modul ispravni. dok manji otpor ukazuje na kratak spoj. davaeu iIi provodnicima izmedu njih. pomocu kljuea. aIi kod veCine sistema otpor izmedu pozitivnih prikljucka primarnog namotaja je izmedu 0. Ponovo pogledajte uputstvo proizvodaca. Osnovni tok ispitivanja Bez obzira da Ii je vas automobil do mace proizvodnje iIi iz uvoza. Ispitivanja pomocu omrnetra moraju se vrsiti kada je sistem bez napona.u iIi prekidu kola u modulu. davae. Isto tako morate proveriti da namotaj davaea nije u kontaktu sa masom (da nije »probio na masu«) tako sto ce te . Otpor sekundarnog kola bobine. dao jaku varnicu mozete pretpostaviti da su bobina. U tom slueaju radi se 0 povremenom SISTEM ZA PALJENJE kratkom spoj. Uvek proverite koju vrednost navodi proizvodae. je obieno izmedu 8. mozete eliminisati bobinu kao moguteg uzrocnika neispravnosti. Napon akumulatora mozete proveriti pomocu voItmetra. (Yidi odeljak »Indukcioni kalem (Bobina)« na kraju ovog poglavlja).

Provera rada jednog elektronskog sistema za paljenje nije taka teska aka razumete osnovne principe onaga sto radite. Sada ste problem sveli na dva moguca uzrocnika zbog kojih motor ne moze da upali iii sto se varniea povremeno gubi: kontrolni modul paljenja iIi provodniei (instalaeija). Ako vasa ispitivanja pokazu da nema prekida iIi kratkog spoja u provodnieima izmedu modula i davaea. Osnovno je da proverite elektrienu provodnost provodnika izmedu modula i senzora. nastavak i nasadni kljuc • Krpe • Kreda • Stezac za erevo S vrha podesavanja paljenja je da se obezbedi da svaka cd sveCica upaIi smesll u pravom tre- . iIi ako motor ponekad radi a ponekad ne. on bi trebao da radi. Kod elektronskih sistema za paljenje kod kojih davae radi" na principu »Halovog efekta«) marate proveriti da Ii je zatvarae koji se nalazi ispod razvodne rueice vezan sa maSOffi.izmeriti otpor izmedu oba provodnika namotaja davaea i kuCista razvodnika. S obzirom na veoma velike razlike izmeoll sistema i na slozenost koja je postala uObicajena kod novijih tipova sistema za paljenje. Da biste proverili provodnike potrcbno je da opet pogledate uputstvo kako biste odredili priljucke koje je potrebno ispitati. zatim provodnik koji napaja modul naponom sa akumulatora kada je glavni prekidac ukljucen. Podesavanje paljenja Ala! i ma!erijal • Stroboskopska lampa • Racva. Ako davae zadovolji ova ispitivanja mozete ga eliminisati kao uzrok problema u sistemu za paljenje. Mnogi moduli su i uzemljeni preko ovog provodnika. i aka imate prave podatke iz uputstva. Prove rite da problem nije u provodnieima tako sto cete pomerati i uvijati provodnike prilikom ispitivanja. koje su i onaka prisutne u brojnim prirutnicima. i ako modul dobija napon i ima masu. Ako to nije'slucaj. ovde necemo ni pokusati da navodimo sve pojedine informacije. Ako davae nije u vezi sa masom aba ova merenja dace beskonacnu vrednost otpora. 259 SISTEM ZA PALJENJE 6. najverovatnije je da je sam modul u kvaru i treba da se zameni. Ovaj razmak se naziva »vazdusni zazor« i mora biti u granicama datim u uputstvu. Napomena: Kod nekih Chrysler-ovih sistema razmak izmedu davaca i zuba na osovini razvodnika moze uticati na rad sistema za paljenje. Aka nije anda davae ne moze da generise signal zn kontrolni modul.

Paljenje se podesava tako sto se poravnaju dye od ovih tacaka dok motor radi.reeiproeno podesavanje. prev. a da ipak pravilno podesite osnovno paljenje. (Prigusniea vibraeija je cesto u sklopu sa kaisnikom. prim. Metoda pridruzenog eilindra omogucuje yam da stroboskopsku lampu povelete i sa nekom drugom sveCicom (osim svecice prvog cilindra. skine i zacepi. Vreme paljenja varniee je nekoliko 260 mikro sekundi i meri se brojem stepeni (uglom) »pre gornje mrtve tacke« za svaki klip koji se krece U okviru svog ciklusa. kako bi se dobilo maksimalno iSkoriscenje motora. i uredaja za kontrolu izduvnih gasova kod novijih tipova automobila ponekad je tesko povezati stroboskopsku lampu sa svecieom prvog cilindra. stroboskopska lampa se povezuje za kabl sveCiee pfvog eilindra. NaCini povezivanja stroboskopske lampe Zbog dodatne opreme kao sto je uredaj za klimatizaciju. Najveci broj motora ima osnovnu oznaku za pOdesavanje (reper) datu kao liniju. Posto je zazor (iii vreme zatvaranja) platinske dugmadi pravilno podesen. Jedno-· stavnim recima. S obzirom da se varniea javlja u trenutku kada je prigusniea vibraeija u istom polozaju u odnosu na oznaku. Paljenje se obicno podesava pomotu stroboskopske lampe (svetlo koje se pali visokonaponskim impulsom sveciee na prvom eilindru). Motor se ukljuti i ostavi da radi na praznom hodu. te se ave oznake nalaze i na kaisniku. Medutim postoji i naCin da se prevazide ovaj problem . Napomena: Ova vazi sarno za matoTe sa parnim brojem cilindara i ne moze se primeniti na motore F"'------I i I ·1 Odredivanje prvog cilindra . stroboskopska lampa zasvetli. pravilno podeSavanje paljenja moze se dobiti i »metodom pridruzenog cilindra«. zub iIi slicnu oznaku na tdak celieni tocak koji prievrsten na prednji kraj radiliee. koji se nalazi na razvodniku paljenja. Drugi imaju sarno jednu oznaku na prigusnici vibracija i plocu.nutku. Ovo van i za podesavanje elektronskog paljenja. Ugao pa!jenja se cesto nazi va i ugao pretpaljenja. izgledace kao da je oznaka za podesavanje paljenja nepomicna. Svaki put kada sveCica na prvom cilindru da varnieu.) Neki motori imaju nekoliko oznaka na prigusniei vibraeija i jedan zub na p6klopeu razvodnog mehanizma. na kojoj je oznaeeno nekoliko podeoka za podesavanje paljenja. pricvrscenu na poklopae razvodnog mehanizma. Obicno se creVQ vakuumskog uredaja za podesavanje pretpaljenja. Stroboskopska lampa se uperi tako da osvetIjava tacke koje se nalaze na prigusnici vibracij a.

POrSe sestodlindricni bokser (9) ford V6 (10) Svi V6 osim pezna. Peio. poriI. valva i poprecni postavljeni dienerai motors (11) Svi liniski sestocilindricni Za mutore sa osam dlindara (12) ford. Redosled paljenja mozete nac. prema redosledu paljenja prvom cilindru je pridruzen treCi cilindar. renua. Kod motora sa cetiri cilindra. prema redosledu paljenja prvom cilindru je pridruzen peti cilindar. iIi u prirucniku za vas automobil. SISTEM ZA PALJENJE Za molOTe $11 celiri dlindra (l) Saab. gde je urezan II metal. ~ CD (0 f § 0 o ~ 000 •. kadillllk 425 (13) svi osim ford. Saab Za mutoTe 2lJ scst cilindJrll ' (7) General Motors V6.'. mercedes. o. OiO 0'0 @OO ® ~ I ® I . Sab (6) Svi osim Renaulta. pocie. kadillak 425 Podesavanje paJjenja Da biste podesili osnovno paljenje motora (iIi pretpaljenje) na automobilima koji nemaju kompjutersko podesavanje paljenja. poprecno p05tavljeni (8) Peio i Volvo V6. korl poprecno postavljenih molora (4) Svi popreclIo poslavljeni moWn osim Hunde (5) Reno. Porsche (3) Honda. Kod motora sa osam cilindara. Krpom oeistite oznake za podesavanje paljenja . na usisnoj grani. 1.0 00 00 @OO sa tri odnosno pet cilindara. o o o l CD CD 1::1 do l o o o . Cilindar pridruzen prvom cilindru motora moze se odrediti na sledeCi naCin. Snbaru (2) Volkswllgell. mercedes. postupite na sledeCi naCin. Peugeot. Kod motora sa sest cilindara to je cetvrti cilindar prema redosledu paljenja.It I 010 ~ .

Ako crevo nije blokirano motor ce raditi neravnomerno i bice nemoguce proveriti pretpaljenje. oba creva se . 2. prirucniku uputstva za padesavanje pretpaljenja za vas motor. 3. Crveni se vezuje na pozitivni (+) pal akumulatara. Ako razvadnik ima dve vakuumskc membrane. Odvojite gumeno ere va taka sto ga povucete sa sklopa. erni provodnik se pavezuje na negativni (-) pal akumulatara. Crycni provodnik (5) koji I'o eii s. pokusajte da nabavite onu kaja dobija impuls sa provodnika svecice preko 5tipaljke.troboskopske lampe (6) treba ptlvczmi [1:1 pozilivan pol . Pavezite strobaskapsku lampu na matar. Aka stroboskopska lampa radi na naizmenicnu struju (AC). stroboskapska lampa ima jos jedan provodnik. Ovakav tip prikljucka olaksava rad i naziva se »induktivna stipaljka stroboskopske lampe«. Bez obzira na tip prikljucka nikada nemojte probadati kabl sveCice iii gumeni stitnik sa ostrim prikljuckom radi povezivanja stroboskopske lampe! 4. izmedu wecice (3) i gumcnog stitmka (4). ! .motora pre nego sto ga pokrenete. tako da one budu vidljive. . Adapteri za povezivanje isporucuju se sa stroboskopskom lampom. Bez obzira odakle se napaja. Svaki put kada sc j. i blokirajte kraj creva. a emi provodnik (i) nu negativni pol Clkumul:uora. Kod nekih matora creva vakuuma ostaje prikljuceno tokom podesavanja pretpaljenja.tKUmulatnr a. Prove rite u 261 SISTEM ZA PALJENJE ®( i PrikljuCite provodnik (1) lampe. OznaCite kredom na cistoj povrsini dye tacke koje zelite da poravnate tokom poddavanja paljenja. Proverite u prirucniku za vas auto mobil koji je cilindar motora oznacen kao prvi. ovi provodnici nisu potrebni jer patrebnu struju za rad lampa dabija iz kucne instalaeije (220 V). Ako je to slucaj kad vaseg automobila.) . On se povezuje sa sveCicom iii sa kablom sveCice prvog ciEndra na motoru. Kod novijih tipova matora vrednost pretpaljenja naznacena je na plaCici matara iii na nalepnici u motornom prostoru. ali kod veCine matara ono se skida i blakira. Za strabaskapske lampe kaje rade na jednosmernu struju (DC).Jvi varnica na sveCici stroboskopska !ump<I cc zasvclliti. a oznaka na kaji'iniku radilicc (8) bite vidljivi\ u palai-aju uz plocicu (9) Oll kojoj su obeldeni uglovi prelpaijcnja. pomocu adaptera (21. 262 Napomena: Ako pianirate da kupite stroboskopsku lampu. potrazite vakuumski uredaj za pretpaljenje na razvodniku paljenja.

8. 9. Obrntite paznJu nn poloinj vakuumskih vodova dn bi ih kasnije Inkse pravilno prikljucili. Ako oznake nisu poravnate predite na sledecu tacku. Ovim je osnovno podesavanje prepaljenja zavrseno. Vodite racuna dn neki od provodnika nije u blizini ventilator3 iIi drugih pokretnih delova motora. ili u obrnutom smeru. [ ! I ·":'::. Ako su kredom povucene oznnke poravnate to znaCi da je pretpaljenje motora prnvilno podeseno i dn moiete preCi na tacku 11. 11. 12. pretpaljenja. ObrCite ga u smem suprotnom od smera okretanja razvodne ruCice razvadnika aka zelite da poveeate ugao pretpaljenja. Usmerite stroboskopsku lampu prema oznakama vodeCi racuna da rukom iIi lamporn ne zakaCite ventilator motora. Po novo proverite pretpaljenje jer se prilikom zatezanja zavrtnja moze dogoditi da se razvodnik· pomeri. SISTEM ZA PALJENJE /--\ Da bi podcsili paljcnje. Ovaj zavrtanj u stvari priteze nosac koji drzi razvodnik U pravom poloiaju. ZakreCite razv()dllik (3) dok IlC poravnate awake za ra1jcnje. okreCite ga u smeru okretanja razvadne ruCice aka zeIite da smanjite ugao pretpaljenje (da dobijete kasnije pretpaljenje). lagano zakreeite razvodnik u smeru kazaljke na satu. Odvojite i prikljucak sa sveCice prvog cilindra. dok se oznake ne poravnaju. 6. gde se razvodnik vezuje na motor (2). ·5. " ~ ' . I moraju odvojiti i blokirati.. zazora (ugla) zatvaranjzl\( U ovom poglavlju. Dok motor radi. Pritegnite zavrtanj koji drii razvodnik paljenja. odvrnite znV'ftanj za pricvrscivanje rnzvodnika paljenja. podesite ugao zatvaranja i ostavite motor da radi oko 15 minuta da bi postigao radnu temperaturu pre nego sto pristupite podeSavanju . Da biste odvrnuli ovaj zavrtanj potreban yam je odgovarajuCi kljuc. Odvojite prikljucke stroboskopske lampe sa akumulatora iIi izvora struje. koji se nalazi sa spoljne strane donjeg dela razvodnika oa mestu gde se razvodnik vezuje na motor. Dok motor radi i dok je stroboskopska lampa ukljucena i usmerena prema oznakama. --SISTEM ZA PALJENJE . octvrnile zavrtanj za pritvrscivanje razvodnika p:tljenja (I): potraiite ga na spoljnoj donjoj strani razvodnib. Pogledajte odeljak "Podesavanje . 10.j F i . 7. 263 --. Ako je u pitnnju sistem paljenja sa platinskom dugmadi. U gasite motor.

iIi skinete klemu sa akumulatora i ostavite ga bez napajanja za oko 10 sekundi. Posebna uputstva za kompjutersko paljenje Kod aUlOmobila koji su opremljeni kompjuterskom kontrolom paljenja moraju se preduzeti neki koraci pre nego sta se pristupi proveravanju osnovnog podesavanja pa!jenja. Ovim se ukljucuje samo-testiranje i kompjuter ce obezbediti fiksno predpaljenje. tako sto ce te izvaditi osigurac iii skinuti klemu sa baterije i ostaviti kompjuter bez napajanja za oko 10 sekundi. i izbrisite kod greske iz memorije kompjutera tako sto izvadite osigurac kompjutera. Po proveri paljenja ponovo prikljutite cetvoropolni prikljutak. Kod vozila gde kompjuter kontrolise broj obrtaja na praznom hodu nemojte podesavati iIi odvajati ovu kontrolu. 0dvojite i blokirajte vakuum erevo pre osnovnog podesavanja paljenja. AMCIRENAULT ALLIANCE. Odvojite vakuum erevo sa razvodnika paljenja i blokirajte ga. Nadite prikljucak kompjutera ispod pregrade i kratko spojite prikljucke A i B. i izbrisite kad greske iz memorije kompjutera taka sto izvadite osigurac kompjutera. Pronadite elektronski kontrolni modul na sredini leve strane prednje stene. IskljuCite cetvoropolni prikljucak sa razvodnika paljenja. iii skinete klemu sa akumulatora iostavite ga bez napajanja za oko 10 sekundi. Povecajte broj obnaja motora na 1600 o/min. i ne zaboravite da izbrisete iz memorije kompjutera )kod« greske posta zavrsite sa podesavanjem paljenja. Zatim izvrsite proveru paljenja. Odvojite cetvoropolnij prikljucak sa 264 razvodnika paljenja da bi eliminisali kompjutersku kontrolu paljenja.5 lit): Iskljucite cetvoropolni prikljutak sa razvodnika paljenja. AMC MODELl SA SEST CILlNDARA (opremljeni Fordovim elektronskim paljenjem).13. Up alice se signalna lampica "Proverite motor« (Check Engine). GM (Svi osim onih koji su opremljeni uredajima za ubrizgavanje goriva iIi sa MISAR-om). Deblokirajte vakuumska ereva i postavite ih na svoje mesta. . Ovim se onemogucava kampjuterska kontrola visokanaponskog kola i zasvetlice signalna lam pica "Prove rite motor« (Check Engine). Ovim se onemogucava kompjuterska kontrola visokonaponskog kola i zasvetlice signalna lampiea "Proverite motor« (Check Engine). CHEVROLET SA UBRIZGA V ANJEM GORIVA. Po pro veri paljenja ponovo prikljuCite cetvoropolni prikljucak. PONTIAC SA UBRIZGA VANJEM GORIVA.Odvojite i prikljucak iutog i ernog provodnika i kratko vezite muske polove prikljucka pre osnovnog podesavanja paljenja. AMC MOTORI SA CETIRI CILINDRA (i GM motor Iron Duke od 2.

. Ovim se sprecava kompjuterska kontrola pretpaljenja. Ni u kom sIucaju ne povezujte taj prikljucak sa masom kod bilo kog modela Cadillac-a proizvedenog posle 1980.::1 . pomocu produlnog kabla poveiite prekidac na leptiru karburatara sa masom. godine. Da bi se na ovom motom podesilo paljenje mora se premestiti senzor koji se nalazi na prednjem kraju motora. godine. FORD SA EEC-I & EEC-IL Potralite kompjuter i izvadite iz njega programski sklop (iskljucite ga). Kompjuter se nalazi ispod odeljka za Nadite ga ina snopu prikljucnih kablava se nalazi ljubicasti provodnik pricvrscen pomocu izolir trake. Izvrsite pocetnu proveru paljenja. Ovo uradite pre nego sto pakrenete motor. Na modelima Seville i Eldorado iz 1980. CHRYSLER (sa kompjuterskom kontrolom pretpaljenja). Potom ponava pakrenite motor i proverite opet paljenje. Zatim izvrsite osnovno podesavanje pretpaljenja. OLDSMOBILE MODEL 1977. I . Ako senzar pomerate u obrnutom smeru.( -f -. ugasite motor i premestite senzor. Povezite ga sa masom i pakrenite motor.CADILLAC SA UBRIZGA V ANJEM GORIV A. nalazi sa leve strane motora za prazan hod) a II zadnjem delu motornog prost ora kod modela 1982-1983. godine. jer time se maze unistiti kompjuter. u blizini remenice na radilici. Ovaj prikljucak u normalnom radu nema funkciju i sluzi sarno za pomenutu svrhu. Ovim sesprecava tako da se potom moze izvrsiti osnovno podesavanje paljenja. koji nije prikljucen. ! I \ ! j SISTEM ZA PALJENJE I -. pretpaljenje se povecava. Pre nega sta izvrsite proveru paljenja. UpaliCe se kontrolna Jampica sa porukom »oProverite motor« (Check Engine). FORD SA EEC-IIL Potralite kompjuter i \i i I! . i mora se povezati sa masom pre nego pristupite proveri paljenja. Ako seozar pomerate u smeru obrtanja remenice time smanjujete pretpaljenje. ruiicasti provodnik sa svetlozelenim prikljuckom se nalazi na zadnjoj desnoj strani motora u blizini razvodnika. SA MISAROM (Tornado). Nadite ruzicasti provodnik sa svetlo zelenim prikljuckom i iskljucite gao Prikljucak se kod modela 1981.

I oa krnju. Prikljucite voltmetar na prikljueak br 4 sestopolne dijagnostieke prikljuenice i na pozitivan pol baterije. Voltmetar ce dva puta zapulsirati i broj obrtaja motora ce se poveeati na·2. Sac. " \ . Ovim cete prebaciti kompjuter u samodijagnostiku pri eemu motor radi na praznom hodu.. na slid desno. izvadite iz njega programski sklop (iskljui. u razvodnik se ugraauju dva uredaja koja kontrolisu paljenje pri razliCitim uslovima opterecenja i pri raznim brzinama . Da bi se dobio najveCi koeficijent iskoriscenja neophodno je da ova dva uredaja rade pravilno.ki regulator pa!jcnja je iskljucen tako da nema ni vakuumske ni centrifugalne regulacije paljenja. J! / \. Modul za paljenje ima ugradenu funkciju za vracanje paljenja unazad.000 o/min. Na slid u sredini broj ObflJja mOIOw. Pustite da motor radi u praznom hodu i pomocu ruene vakuum pumpe napravite vakuum od najmanje 500 mm na (jasno obeleienom) ventilacionom otvoru na senzoru za merenje razlike u pritisku izmedu spoljne sredine i usisne grane.to su vakuumski uredaj i centrifugalni regulator paljenja. Ako motor automobila treba da radi efikasno pri svim brzinama i pri svakom opterecenju. Igla meraea vakuuma mora dva do cetiri puta poskoCiti pokazujuCi time da kompjuter prelazi u samodijagnostiku. neophodno je da svaka sve¢ica pali smesu u tacno odredenom trenutku. je poveb. . Potom mozete izvrsiti osnovno podesavanje. Posto se broj obrtaja i opterecenje motara menjaju. IIi ukljuCite samodijagnostiku kompjutera tako sto cete ugraditi merae vakuuma izmedu invertnog ventila·i solenoida invertnog ventila na desnom unutrasnjem blatobranu. Zatim kratko spojite prikljucke 2 is.n na 1000 o/min i centrifugalni regulator fadi.'ite gal. Zatim izvrsite osnovno pOdesavanje pretpaljenja.ekajte oko 15 sekundi i zatimizjednaCite pritisak. 265 SISTEM ZA PALJENJE FORD SA Meu. pri 2000 o/min rade i ccntrifugalni i vakumski regulator paljen]a. U tom trenutku taeka paljenja ce biti izmeou 27 i 33 stepena. IskljuCite kasnije paljenje vadenjem prikljueka sa crnim i zutirn provodnikom i kratkim spajanjem dva muska prikljucka. motor radi na praznom nodu a vakum. tako da se v<lrnica nn sveCici javlja ranije. menjaju se i zahtevi za pretpaljenjem. Ugao pretpaljenja pri povecanom bwju obrtaja biee 27 do 33 stepena./ \\ } \\\. 1z tih razloga provera rada ova dva uredaja treba da budu ukljueena u svaku proceduru podesavanja motora. FORD SA EEC-IV. Broj obrtaja praznog hoda motora ce se poveeati (kompjuter aktivira leptir).11' \\ 1/ \ ='J Na slid leva. Osnovno pOdesavanje pretpaljenja obezbeduje pravilno paljenje sarno pri jednom broju obrtaja. Da bi se postigao maksimum efikasnosti motora.

potrebno je proveriti jos jedan vazan mehanizam za podesavanje paljenja . Primeticete da se oznaka pomerila za nekoliko stepeni ispred gomje mrtve tacke. Ako oznaka paljenja ne promeni polozaj. Napomena: Ako nije doslo do povecanja ugla pretpaljenja. Specifiena vrednos! broja obrtaja motora pri kom poCinje mehanicka regulacija paljenja lezi u veoma sirokom opsegu. a zatim se vratila u polozaj gde je bila kada ste je proveravali pre dodavanja gasa. koji reaguje pri promeni opterecenja pod kojim radi motor. Sada dodajte gas pomeranjem po luge gasa iz motomog prostora. Ovo se desava zbag naglog pada vakuuma u usisnoj grani kada se doda gas. 2. gde je prikazana procedura zamene. Zamenite crevo aka je neispravno. veravatno se ploca platinske dugmadi zaglavila u kuCistu razvodnika. -1. Pre nega sto pokrenete motor. mehanieki regulator reaguje na braj obrtaja motora.centrifugalni regulator. prikljuccima. Ako problem nije u tome onda je vakuumski regulator predtaljenja neispravan i mora se zameniti. Dok motor ravnomerno radi pri povecanom praznom hodu (najmanje 1500 a/min) odvojite i prikljuCite crevQ za vakuum na razvodnik. na prethodno opisan natin. 266 4. Aka to nije moguce neka neko sedi u kolima i nagio pritisne i pusti pedalu gasa: Videeete da je oznaka dosla na gotovo isto mesto gde je bila po pocetnom podesavanju. Proverite osnovno paljenje kako biste bili sigurni da je pravilno podeseno. Pogledajte odeljak "Vakuumski regulator paljenja« u ovom poglavlju. prikljuCite stroboskopsku lampu i odvojite crevo za vakuum sa vakuumskog regulatora na razvodniku paljenja. proverite da Ii se vakuum ne gubi na . Ako ste dobili prethodno opisane rezultate to znati da vakuumski regulator paljenja pravilno funkcionise. Smanjenje vakuuma omogueuje povratnoj opruzi u vakuumskom regulatoru da vrati ploeu plat inske dugmadi u razvodniku na kasnije paljenje.centrifugalna mehanicka regulacija pacinje vee kod 150 o/min. Proverite polozaj oznake 'za paljenje pomocu stroboskopske lampe.naprimer kod Opela . Popravite razvodnik paljenja odnosno vakuumski regulator paljenja ako je potrebno. Na nekim uvoznim vozilima .Provera vakuumskog regulatora Provera fada vakuumskog regulatora vrsi se na sledeCi naCin. Kao sledece. a prema proceduri koja je prikazana u prethodnom odeljku. iii je oslabila povratna opruga vakuumskog regulatora. Centrifugalni mehanicki regulator paljenja Za razliku od vakuumskog regulatora paljenja. 3. i da Ii je creva za vakuum celo. Kod najveceg broja automobila mehanieka . Posmatrajte polozaj oznaka dok ih osvetljavate pomocu stroboskopske lampe.

na naCin opisan odeljku »Razvodnik paljenja« 2. koja Z<lkrecc nosecu ploeu dugmadi (3) mcnjajuCi prilom ugno p<lljcnja.. na sledeCi nacin. povecanje pretpaljenja koje obezbeduje vakuumski regulator nije dovoljno. 3. Vakuumski regulator paljenja ima povratnu oprugu koja omogucuje da se noseca plata platinske dugmadi vrati u normalan polozaj kada nema uticaja vakuuma motora_ To se desava pri naglom ubrzanju iIi kada motor ne radi. Tokom ubrzavanja. Obzirom da je vreme koje preostaje za sagorevanje kratko. Veliki vakuum u usisnoj grani.. Provera rada vakuurnskog reguIatora paljenja Rad vakuumskog regulatora paljenja se moze proveriti i bez stroboskopske lampe. 1. Da bi se postigao maksimum snage i najmanja potrosnja goriva pri delimicno otvorenom leptiru za gas. 4. a aka se navlaci na oSQvinu. i time povecava pretpaljenje kako bi motor magao da zadovolji zahtevima opterecenja. regulator paljenja (1) jc pricvrscen na razvodnik.Kada vakuumski regulator paljenja radi. povlaCi se navise. kada vakuum u usisnoj grani padne. on zakrece nosecu ploeu platinske dugmadi za nekoliko stepeni.. Stoga varnica mora da skoci ranije i da omoguCi efikasno sagorevanje smese .. isto tako zahteva dodatno povecanje ugla pretpaljenja. skida se pornocu odvijaca. Uklonite razvodnu ruCicu. a membrana deluje na polugu vakum.. Dok motor ne radi skinite kapu razvodnika. Pomerite mehanizam ploce platinskih dugmadi u razvodniku u suprotnom smeru ad dejstva opruge i zadrzite ga u tom polozaju. Razvodna rutica koja se prievrscuje na osovinu razvodnika pomocll dva zavrtnja.. U takvim usiovima potrebno je dodatno povecanje ugla pre'tpaljenja da bi motor mogao efikasno da radi. Ustinite prstima crevo (iii ereva) za vakuumski .iljenja (2). Ovo je momenat kada stupa u ~ I SISTEM ZA PALJENJE Pri malom gasu (pri niskom broju obrtaja motora) u usisnoj grani se stvara veliki vakuum i pritom u cilindre dolazi manja kolicina smese vazduha i goriva. Zbog toga sto se broj obrtaja poveeava ostaje manje vremena za takt eksplozije. potrebno je dodatno povecanje ugla pretpaljenja kako bi se prihvatila bogatija smesa goriva i vazduha.---------.regulacija pocinje negde oko 1000 o/min. paljenje mora da nastupi ranije u toku takta sabijanja. Mehanicki uredaj za regulaciju paljenja reaguje pri ubrzanju i pri vecem broju obrtaja motora. i to pretpaljenje se obezbeduje pomocu vakuumskog regulatora paljenja koji se nalazi na razvodniku (centrifugalni regulator paljenja je obraden u drugom delu ovog poglavlja). koji nastaje pri putnim brzinama.kog rcgulmora {y.. 268 ----.

a na nacin kako je ranije opisana U ovom odeljku. Mehanizam se u toj situaciji mora malo vratiti i zadrzati u tom polozaju. Aka se ne zadrzava. 6. i I I dejstvo mehanicki regulator. Ugradite razvodnu rucicu. mora se zameniti vakuumski uredaj zbog toga sto povratna opruga ploee platinskih dugmadi zaglavljuje. Ugradite kapu razvodnika palj"enja. Bez obzira sto vakuumski regulator porn era kompletan mehanizam ploce platinskih dugmadi. Naponi'ena: Ukoliko ste dosE do zakljueka da se vakuumski regulator paljenja mora menjati. mehanicka regulacija ipak moze da se realizuje.uredaj. Odvojite stroboskopsku lampu od baterije iIi od izvora napajanja. I kod ovog ispitivanja moze yam biti potreban pomoenik. 1. 6. 3. 5. Odvojite crevo vakuumskog regulatora. U gasi te motor. predite na odeljak . Traienje kvara Problemi koji mogu nastati zbog preteranog . 2. Odvojite i prikljucak sa prvog cilindra. U osnovi vakuumska i mehanicka regulacija su tako uklopljene da daju mnogo veee poveeanje ugla pretpaljenja nego svaki od ovih sistema pojedinatno. U pitanju je crevo koje povezuje usisnu granu sa vakuumskim regulatorom paljenja. 5. Efekti vakuumskog i mehanickog regulatora paljenja su kumulativni. 7. to znaci da vakuumski regulator propusta i da ga morate zameniti. Ukoliko ovo vracanje izostane. Uklonite blokadu vakuumskog creva i prikljucite ga na razvodnik paljenja. Popustite mehanizam ploce platinske dugmadi vodeci raeuna da crevo ostane ustinuto (blokirano). Pokrenite motor i poveeajte broj obrtaja posmatrajuCi oznake.l ». Ako mehanicki centrifugalni regulator paljenja pravilno radi onda ce se pretpaljenje povecati (povecava se sa povecanjem broja obrtaja motora) tim broj obrtaja motora prede 1000 o/min. Predite na odeljak "Zamena vakuumskog regulatora paljenja« u ovom poglavlju. Ako se to ne dogodi to znati da je uredaj u kvaru i potrebna je pomoe profesionalca da se izvrsi popravka. Oznake koje posmatrate treba da pocnu da se pomeraju kada se promeni broj obrtaja motora. U daljem tekstu je prikazana provera mehanickog regulatora pretpaljenja. 4. U tom trenutku se ploca platinskih dugmadi mora vratiti u pocetni polozaj. 8.Zamena vakuumskog regu!atora paljenja{( u ovom poglavlju. Odvojite vakuum crevo sa razvodnika paljenja i blokirajte ga kako bi se eliminisao uticaj vakuumske regulacije tokom ovog ispitivanja. PrikljuCite stroboskopsku lampu pre nego sto pokrenete motor.

Podesavanjem paljenja se osigurava pravovremeno paljenje sarno pri jednom braju obrtaja. vakuumski prekidac tecnosti za hladenje iIi solenoid koji sprecava da vakullm dode do razvodnika u llslovima putne voznje. zacepljen iIi neispravan vakuumski prigusni ventil. pogresno prikljuceno crevo vakuuma. membrana vakuumskog regulatora iIi vakuumsko crevo propustaju. .to su vakuumski i centrifugalni regulatori paljenja. pogresno osnovno podesavanje pretpaljenja. tegovi centrifugalnog mehanizma zagiavili u »spoljnom« polozaju. vakuumski prekidac tecnosti za hladenje iIi solenoid u liniji vakuumskog mehanizma. pogresno L ----SISTEM ZA PALJENJE postavljen prikljucak vakuumskog regulatora na razvodnik (kod veCine motora vakuum ne treba da se dobija na razvodniku pri radu motora u praznom hodu). ploCa platinske dugmadi zaglavljuje u kuCistu razvodnika. • Detonacija (ostar iIi metalni zvuk pri ubrzanju iIi kada je motor pod opterecenjem) • Pregrevanje • Motor nastavlja da radi posle iskljucivanja glavnog prekidaca (dizelovanje) • Pregorevaju ventili (preveliko pretpaljenje pri visokom braju obrtaja) • Tesko pokretanje (startovanje) motora Razlozi zbog kojih nastaje preveliko pretpaljenje su: . onda se i trenutak paljenja mora menjati. tegovi centrifugalnog regulatora zaglavljuju. Posto se braj obrtaja motora i opterecenje menjaju. slomljena iIi slaba opruga u mehanizmu centrifugalnog regulatora.povecanja ugla pretpaljenja su sledeCi. neispravan vakuumski prigusni ventil. • Povecana potrosnja goriva • Gubitak snage motora • Tesko pokretanje (startovanje) motora RazIo"zi zbog kojih dolazi do kasnog paljenja su: pogreSno osnovno podesavanje pretpaljenja. Vakuumski regulator paljenja Ala! i ma!erijal II Odvijac II Klesta • Vakuumski regulator paljenja A ko motor automobila treba efikasno da radi pri svim brzinama i pri svakom opterecenju) onda je neophodno da se na svakoj svecici pravovremeno javi varnica. Da bi se to postiglo U razvodniku paljenja postoje dva uredaja koja kontrolisu trenutak paljenja pod raznim opterecenjima i pri raznim brojevima obrtaja motora . Problemi koji mogu nastati zbog kasnog paljenja su sledeCi.

Ugradite novi vakuumski regulator palienja sledeei tacke od 2 do 5 obrnutim redosledom. postupite prema sledeeoj proceduri. ceo sklop se mora otpustiti da bi se poluga odvojila (pogledajte tacku 5). Nll gomjaj slici . 3.) puljen]". u razvodniku nema vakuumskog mehanizma paljenja. Kod nekih automobila ova.267 Napomena: Kod veeine motora opremljenih kompjuterskom kontrolom. Obezbedite ispravan dec za zamenu iz prodavnice rezervnih delova. Ova creva se jednostavno svuku. i u tom slucaju bite vam potreban odvijac odnosno klesta da oslobodite polugu. 6. Ova poluga povezuje vakuurnski regulator sa plocom platinskih dugmadi u razvodniku. 4. Kod Chrysler-ovih motora sa elektronskom kontrolom varnice vakuumska membrana se nalazi u samom kompjuteru. Skinite zavrtnje koje drte vakuumski regulator na razvodniku. / I Mchnniznm cemrifugninog regulator.i. Uklonite kapu mzvodnika i razyodnu ruCicu prema opisu iz odeljka »Razvodnik paljenja« u ovom poglavlju. Odvojite creve. Medutim sam kompjuter elektronskim putem poveeava ugao pretpaljenja na bazi podataka kaje dobija od vakuumskog senzora koji se nalazi na usisnoj gram. Ona obavlja isti zadatak kao i mehanicka vakuumska membrana na razvodniku paljenja. Obicno se ovaj reguiator pricvrscuje pomocu dva zavrtnja. Skinite ih pomoeu odvijaca. Kod drugih tip ova automobila poluga je sarno postavljena u urez. i time penzuje promene vakuuma motara. 2. Napomena: Ako ste u ovom trenutku zavrsili sa proverom rada. Odvojite polugu vakuumskog regulatora palienja. 5.: siluacijn kada sc 050vina razvadnika (l) nc dovoljno . svi pomenuti delovi su vee uklonjeni. Ako je kod vas taj slucaj. " " Zarnena vakuumskog regulatora paljenja Ako ste zakljucili da morate da zamenite vakuumski regulator paljenja. 1. SISTEM ZA PALJENJE Centrifugalni regulator paljenja U uvodu ovog poglavlja objasnili smo kako primarni i sekundarni sistem rade zajedno kao bi proizveli visoki napon koji je dovoljno jnk da / . poluga ie povezana sa plocom platinskih dugmadi preko zavrtnja sa urezom iIi opruznog osiguraca. (iIi creva) vakuuma koja su prikljucena na vakuumski regulator paljenja. osim sto kompjuter elektronskim putClll podesava paljenje.

(6) razvodna rutica i (7) bpa_razvounika. i predstavljaju radne de love sistema paljenja iii podesavanja paljenja. (5) bregovi. Oqa ova mehanizma su ugradena u. Centrifugalni regulator paljenja je vrio osetljiv na promene broja obrtaja motora. (3) vakumski rcgul<l. Na donjoj slid prikazana je kada jc brzinn obrlanja Q. (9) razvodna i (10) knpa razvodniku. I II Alat i materijal • Odvijac trifugalne sile. (2) kuciStc. regulatori paljenja rade zajedno kako bi omoguCili vecu elasticnost u odredivanju trenutka paljenja. (3) vakuumski regulator paljenja. razlicite uslove. I 1 1 -. iii na 270 I. koji je radni dec osovine razvodnika. na kojoj se nalaze platinska dugmad iii namotaji davaca. I I.nosac platinskih dugmadi. (I) osovina.lK sa zupcimu. (4) centrifugalni regulator paljenja. S obzirom da su neki motori konstruisani tako da rade u sirokom opsegu broja obrtaja i uslovima opterecenja. razvodnik paljenja. (1) o$Qvina. je integralni sklop koji je u radu pod naponom opruge i pod dejstvom ! I I j = I I . Vakuumski i centrifugalni odnosno mehanicki.ve!ikom brzinom aa savladn silu opnlgc (2) i pOlisnc regove (3). (4) sklap namotaja davaca. trenutak paljenja se mora menjati da bi zadovoljio ovakve. (8) kondcm:alOr.tor paJjenja. (6) plata .. U . upali smesu goriva i vazduha u motom.II/J I ® Tranzistorski razvodnik paljenja bez piatinskih dugmadi. Centrifugalni regulator paljenja. 269 SISTEM ZA PALJENJE @---l 0---1 f----CD Glavni delovi konvencionainog razvodnika sa platinskim dtlgrnadima.\ " .oviuc razvodnika dovoljno velikn dn st! legovi pokrcnu pod ulicajcrn ccntrifugalnc sileo ida istcgllu oprugc (4). Vakuumski regulator paljenja je vrlo osetljiv na promene vakuuma U llsisnoj grani i povezan je sa plocom u razvodniku. [. (5) to(. (2) kUciste. (7) platinska dugmad.

Kada se tegoyi kreeu ad centra ka periferiji. opruge pocinju da skupljaju tegove. anda se mehanizam centrifugalnog regulatora mora zameniti. Medutim potpuno sakupljanje tegoya ne nastaje pri 1000 o/min. Pri brojevima obrtaja motora od preko 1000 centrifugalni tegovi nadvladavaju silu opruga i potinju da se sire. Kada osovina razvodnika rotira.'. ili aka se odvija sporo. I· .. ona obree centrifugalni regulator. a preko njega i bregove. 2. Ako vracanje izostane. . Mehanicke osobine centrifugalnih tegova se mogu vrlo lako ispitati . a time i raniji trenutak paljenja. Ako se razvodna fucica navlaCi na osovinu razvodnika. mehanizam centrifugalnog regulatora je postavljen ispod ploce platinskih dugmad. na kome se nalaze bregovi koji otvaraju i zatvaraju platinsku dugmad i time se uspostavlja iii prekida primarno kolo za paljenje.zavisnosti od konstrukcije razvodnika. Taj posao mora da obavi kvalifikovano lice. Skinite kapu razvodnika. Medutim i tu postoji neko malo pocetno pokretanje tegova. Otpustite razvodnu rucicu. tegoYi nastavljaju da se sire sve dok ne dostignu krajnji spoljni polozaj. Centrifugalna sila. oni pritom potiskuju bregove unapred u odnosu na osovinu razvodnika. 3. Ovo pomeranje unapred izaziva ranije indukovanje napona u namotajima. Pri broju obrtaja do 1000 o/min tegovi su skupljeni silom opruga. onda nastaje ranije paljenje (pretpaljenje). Kada broj obrtaja motora opada centrifugalna sila koja deluje na tegove se smanjuje. Dok se tegoyi kreeu u tom smeru. Pogledajtc odeljak »Razvodnik paljenja« u ovoin poglavlju. bez obzira da Ii je ovaj mehanizam postavljen iznad iii ispod ploce platinskih dugmadi njegova funkcija je ista. Ovaj mehanizam se sastoji od dva tega i dye opruge. Ova mala pomeranja SU uzeta u abzir prilikom pocetnog podesavanja motora i to se ne odrazava na osnovno podesavanje paljenja. Ako je razvodna [ucica u razvodniku vaseg automobila pricvTscena pomoeu zavrtnja. Sa daljim poveeanjem broja obrtaja. a time i nastaje i kasnije paljenje. Kompletan povracaj tegova nastaje pri oko 800 o/min. 1. Ona se mora vratiti u prvobitan poloZaj pod uticajem opruga. Uhvatite razvodnu rucicu i lagano je okreCite u smeru kretanja kazaljke na satu. koja nastaje kao posledica brzine ooctanja osovine razvodnika potiskuje ih na spoljnu stranu. odnosno u tacki JL . Centrifugalni regulator paljenja je povezan sa jedne strane na gornji deo osovine razvodnika. ovaj regulator je postavljen iii ispod iii iznad sklopa plocenosaca platinskih dugmadi. SISTEM ZA PAbJENJE kada je sirenje tegova pocelo. centrifugalni regulator paljenja je postavljen iznad ploce platinskih dugmadi. Medutim.

'>il. Kada su platinska dugmad otvorena primarno kolo se prekida i magnetno polje nestaje.. (5) c!d:lronski modul. Posto struja teee kroz prim arne namotaje. paliel'lja Alat i materijal • Odvrtac • Viljuskasti kljuceyi • Mala . sa suprotne strane od karburatora. • Unutrasnji proyodnici razvodnika paljenja • Razvodna rutica • Kapa razvodnika paljenja R azvodnik paljenja.lijt:nja kod forda.. i visestruko povecava napoo u bobini. (6) kuCislC i {7j vakuumski regulator. Tom prilikom se u sekundarnim namotajima bobine indukuje visoki napon. kao sto mu sarno ime govori. Na nekim cetvorocilindricnim i sestocilindricnim linijskim motorima razyodnik se nalazi na boku motora. ' ... (3) (4) . Kad radi pravilno.ieana cetka • Krpe • Rastvarac za cistenje. Ovaj visoki napon prolazi kroz sekundarni provodnik bobine ka kapi razvodnika i razvodnoj fUCici. Kada su platinska dugmad u razvodniku zatvorena primarno kola je zatvoreno i struja teee kroz primarne namotaje bobine. na V6 i V8 motorima razvodnik se nalazi na prednjoj iIi na zadnjoj strani motora. izvora elektricne energije (akumulatora iIi sistema za punjenje) i bobine tako da se primarni namotaji bobine napajaju elektrienom strujom u prekidima. u pravom trenutku razvodi struju visokog napona na svaku sveCicu. Pogledajte na slikama kako izgleda razyodnik paljenja i onda eete ga bez teskoea prepoznati na motaru. u bobini se stvara magnetno 272 polje i oko primarnih i oko sekundarnih namotaja. r! . razyodnik u sebi kombinuje rad primarnog (niskonaponskog) i sekundarnog (visokonaponskog) kola sistema za paljenje. U zavisnosti od tipa metcTa vaseg automobila razvodnik se maze nalaziti na nckoliko mesta. Ovo magnetno polje deluje kao provodnik u rnomentu prekidanja. Kod svih motora razvodnik i bobina su ugradeni blizu jedno drugom..Ostali nacini ispitivanja mehanizama vakuumskog i centrifugalnog regulatora paljenja prikazane Sil U odeljku »Podesavanje motora«. On prekida i uspostavlja primarno kolo izmedu 271 SISTEM ZA PALJENJE ® Razvodnik dcktronskog p. (1) regulator. (2) davac impul..klop senwra. Ovo prekidanje se postiie otvaranjem i zatvaranjem platinskih dugmadi u razvodniku. koja ga I t .

Na taj nacin eete osloboditi kapu od kuCista razvodSISTEM ZA PALJENJE nika. i zavise od toga da Ii je u pitanju sistem sa piatinskom dugmadi iii elektronski sistem za paljenje. Os tali delovi se razlikuju. Osim sto kombinuje rad primarnog i sekundarnog elektricnog sistema. odvite ih odvijacem za 1/2 kruga. Kapa razvodnika je postavljena na vrh razvodnika paljenja. bregovi iIi davae. Ako je kapa razvodnika pricvrscena pomocu opruznih kopci. yakuumski regulator paljenja kontrolise praznjenja visokog napona u skladu sa zahtevima optereeenja motora.ana omogucava postizanje zeljene snage i brzine. Na taj naein eete osloboditi kapu od kuCista razvodnika. sarno obrnutim redosledom. izbacite ih iz leiista na kapi pomoeu odvijaca. pritiskujuCi pritom odvijacem nanize. sest iIi osam provodnika (u zavisnosti od broja cilindara motora) vode sa prikljueaka rasporedenih oko centralnog prikljucka. u smeru kretanja kazaljke na satu iIi u suprotnom smeru. iIi dve kopte u obliku opruge koje su vezane za kuCiste razvodnika ispod kape. Osnovni delovi razvodnika paljenja su kapa. rucica i provodnici sekundarnog kola pravovremeno i po tacnom redosledu provode visoki napon do sveCica. ove kopce drze kapu razvodnika. Centrifugaini regulator paJjenja kontrolise trenutak praznjenja visokog napona u skladu sa zahtevima broja oqrtaja motora. Pri postavljanju kape razvodnika ucinite isto. Kapa razvodnika. Trenutak paljenja motora biee detaljno obraden u drugom odeljku ovog poglavlja. postavite je odozgo na kuCiste razvodnika i vratite kopce . a na donjoj strani kape po obodu. Tamo ce se nalaziti iIi dva zavrtnja sa urezom na glavi (kod nekih elektrsmskih sistema za paljenje i cetiri) jedan naspram drugog. Ako je kapa razvodnika pricvrseena pomoeu navojnih kopci. Ova vremenska sinhronizacija je veoma vazna . Prakticno to se postize pomoeu vakuumskog i centrifugalnog regulatora paljenja. Ako pogledate kapu razvodnika odozgo videcete na koji naCin je pricvrscena. Kapa razvodnika se pricvrscuje na kUClste razvodnika pomocu navojnih kopi'i iIi pomoeu opruznih kopci. a cetiri.tako sto se ubace u proreze i kanale na njenom donjem delu. Kada vracate kapu na razvodnik. razvodna ruCica. osovina i kuCiste. To je dec do Cijeg centralnog prikIjueka vodi jedan provodnik sa bobine. prenosi na prikljucke (stubice) u kapi razvodnika.t ~ . razvodnik mora da obezbedi pravovremeno nastajanje varnice na elektrodama sveCice. koji su ugradeni na i u razvodnik paljenja. Odatle se napon vodi putem provodnika sekundarnog kola do sveCica gde se sekundarno kolo zatvara preko varnice n ~ elekrodama sveCica.

Pogledajte o(1eljak »Servisiranje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za napajanje gorivom«. Provera razvodnika paljenja Ako imate probleme sa performansama motora. Uklonite kapu razvodnika prema prethodno datim instrukcijama. 273 'e SISTEM ZA PALJENJE 274 I . Ovi tragovi se javljaju kao erne linije koje vode od prikljucnog stubica provodnika iii ad metalnog stubica. sIabo ubrzanje i slicno. Ovi kablovi moraju Qiti dovoljno dugacki da omoguee da okrenete kapu razvodnika i' da je pogledate sa unutrasnje strane.rukom. nemiran rad. dOl nema tragova grafitll (3) i pukotina (4).mutrasnjoSli kape razvodnib obrlllite paznju da melalni slubiCi {I) nisu nagarcli. Isto tako. uzrok maze biti sis tern za paljenje. Napo* . Aka uoCite bilo koju od pomenutih stvari. da ccntra!ni grafitni kontakt (2) nije pohaban. kao na primer tdko pokretanje. Obratite paznju da Ii su metalni stubiei nagoreli. 8. Naspram. da Ii je grafitno dugme pohabano. a sa unutrasnje strane stubiCi). 2. Obratite paznju da Ii ima pukotina iIi drugih znakova ostecenja na kapi razvodnika. 1. 4. centralnog kabla nalazi se erno grafitno »dugme«. Za obavljanje ave operacije potrebna je vrlo mala sila. Preko tog dugmeta razvodna meica ostvaruje kontakt sa kapom razvodnika. 3. priiikom proverc :.njcm zakrctnih kopci (1) za II? kruga odvijaca (2). vrlo pazljivo proverite da Ii ima pukotina oko stubica prikljucaka za provodnike. Napomena:. Mesto od koga se pocinje sa trazenjem uzroka problema je razvodnik paljenja. 7. U nckim sillcajcvima kapa razvodnika je pricvrscena pomotu opruznih kopCi koje 5C oslobildaju pomocu odvijilCa. Okrenite kapu i pogledajte je sa unutrasnje strane. U ovorn trenutku nije potrebno uklanjati visokonaponske kablove sa prikljucaka na kapi razvodnika. Pregledajte unutrasnju stranu kape razvodnika.. Naspram svakog od kabla nalazi se po jedan metaini stubie (na spoljnoj strani kape naiaze se prikljucci. Proverite i sa unutrasnje i sa spoljne strane da Ii ima tragova grafita na kapi razvodnika. Proverite spoljnu stranu kape. UoCite razvodnik paljenja na naCin kojije vee opisan u ovom poglavlju. Napomena: Ovo mozda neee biti potrebno kod automobila gde je razvodnik paljenja pristupacm. morate ugraditi nevu kapu razvodnika. i da Ii ima pukotina iIi drugih ostecenja. Uklonite kuCiSte filtera za yazduh.:lal1ja potiskivanjem i oort:l. 6. ::----0 U nckim s!u¢ajevima bpa razl'odl1ib se u!. 5. Njegov rad se proverava na sledeCi nacin.

predite na sledecu ta(. Pregledajte platinsku dugmad.mena: los uvek ne odvajajte bilo koji ad kablova sa kape razvodnika.ku. ili ako treba da zamenite neke ad neispravnih delova. Ne postavljajte rucicu na silu. na primer alkoholom. Ona je pricvrscena na osovinu pornocll dva zavrtnja ih pomocu odvijaca). Aka ste pregledom utvrdili da je razvodnik u dobrom stanju. Ugradite ruCicu razvodnika. Ako na kapi i rucici ne nadete nikakve tragove ostecenja. 16. Pazljivo ispitajte da Ii su ovi provodnici labavi i prornrdajte svaki da vidite da Ii su dobro povezani i da Ii su u dobrom stanju. OCistite unutrasnjost razvodnika Cistom krpom koja je natopljena rastvaracem. Ako je 'osavina labava. iIi je jednostavno naVllcena na osovinu (podignite je sa osovine rukom). Proverite cia Ii ima tragova rde. odnosno namotaje davaca razvodnika. naprslina iIi tragova drugih ostecenja na metalnom jezicku koji se nalazi na vrhu razvodne ruCice. 12. otpusteni iIi prekinuti. to se vrsi tek kasnije. . 15. mora se zarneniti ceo skJop davaca. Provodnici kalerna senzora su kod veCine razvodnika vrlo osetljivi. Ako nadete bilo koje od opisanih ostecenja moracete da zamenite razvodnu rucicu sa navorn. :1 ! I . Aka je pricvrscena pornocu dva zavrtnja. oCistite ih' pomocu Ciste krpe natopljene nekim rastvaracem. Proverite sve kablove i/ili sve prikljucke kablova koji se nalaze u razvoelniku paljenja. i t Id i Obratite paznju da Ii i'rna kablova sa pohabanom izolacijorn. 13. ulja iIi masti. Moraju biti Cisti i dobra pricvrsceni. Na osovini se nalaze cetvrtasti i okrugli ispusti koji se uklapaju u cetvnasti odnosno okrugli otvor na prirubnici razvodne ruCice. 9. korozije. 10. Pregledajte razvodnu ruCicu koja se nalazi na vrhu eentralne osovine i vidljiva je kada se ukloni kapa razvodnika. maTate zameniti. i labavih prikljucaka. Ako su provodnici koji povezuju davae osteceni. postavite je na centralnu osovinu. Pomerajte prstima centralnu osovinu razvodnika. Zategnite zavrtnje pornocu odvijaca. razvadnik. 14. Ona mora cvrsto da stoji u razvodniku. Obratite paznju da Ii ima tragova grafita. 11. i cesto se ostete zbog savijanja koje nastaje kada vakuumski regulator paljenja zakrece kalem davaca radi dobijanja veceg ugla pretpaljenja. Pogledajte odeljak »Uklanjanje i postavljanje razvodnika paljenja«. Pogledajte razvodnik. Polomicete je.

lljU. Rukom izvucite kabl iz prikIjueka na kapi razvodnika. Napomena: Kod nekih tipova motora kablovi sveCice imaju kopeu na prikljueku na kapi. Aka nije moguce ukloniti sve tragove korozije. Ponekad se ovi spojevi olabave usled dejstva vibracija motora. Isto tako vodite racuna da gumeni stitnici pokrivaju spoj na sveCicama i na prikljuccima kape razvodnika. kod stitnika." ." . Uklonite tragove korozije pomoi'u male iieane cetke.SISTEM ZA PALJENJE Kod nckih razvodnika razvodna rucica S ~ skida lako 'itO so: povuce n3vise. Ne postavljajte kapu ako treba da je zamenite. Ovo vazi i za kablove sveGica i bobine.. zameni'" kapu razvodnika. L . Da biste odvojiIi kablove morate ih uhvatiti sa donje starne kape. 1. Korozija se javIja u vidu.. 3. i \ Kod drugc vrslc razvodnika razvodna rutica je pricY[scena pomocu zavnnjcva koji sc moraju odvmuti da bi se razvodna ruCica skinula. Zamena kape razvodnika paljenja . 17. Napomena: Kablovi sveCice (sekundarno kolo paljenja) koji su postavljeni u prikljucke na kapi razvodnika moraju biti do kraja ugurani u prikljucke. Prove rite sada i ove kontakte. Kablovi su pricvrsceni u stubastom prikljucku kape razvodnika taka sto se prikljucni kraj provodnika blagom silorn upire u stubasti prikljucak. 2. Ova povrsina odgovara ravnoj strani u prirubnom otvoru ruCice. Raevodrw weicn sc moze posta viIi na svojc mesto sarno u odrcdcnum P010l. I U ovom slucaju [utica se moze posta viti oa osovinu sarno u jedan odreden polozaj. pogledajte u kom polozaju se nalazi zaravnjena strana osovine. onda II postoji mogucnost da se u prikljucku na kapi i" . Provera pojave korozije I ~ I ~ Ako ste prilikorn pregleda konstatovali da je neki ~ ad kablova u kapi razvodnika otpusten. Pogledajte u stubi" prikljueka na kapi razvodnika." ~ " " " . 275 SISTEM ZA PALJENJE razvodnika pojavila korozija. taka sto provodnik iscupate drZeci ga za kraj. 4. Zamena kape prikazana je u jednom od sledeCih odeljaka. U tom slucaju ih jednostavno gurnite u prikljucak u kapi razvodnika.zelenkaste materije unutar prikljueka u stubii'u. sarno obrnutim redosledom.Aka se [utica sarno nav!aci na centralnu 050viou razvodoika. Gurnite kabl u prikljueni stubii' na kapi razvodnika. Da biste to proverili uradite sledece. Postavite kapu razvodnika prema uputstvu koje je dato u" ovom odeljku. razvodnika. stisnuti kopcu klestina i istovremeno izvuci kabl.

veoma je 276 vaino da razvodnik sve vreme radi ispravno. NajveCi dec provera i servisiranja razvodnika se moze izvesti dok je razvodnik na motoru. U zavisnosti ad naeina pricvrsCivanja. Proverite da li ste gurnuli kabl do kraja u stubic na novoj kapi. Otvorite poklopac motora i uklonite kuCiste filtera Z3 vazduh. kondenzator. Visokonaponski kablovi se skidaju tako sto ih povueete rukom.Kapa razvodnika paljenja se menja na sledeCi naCin. Postavite novu kapu na kuCiste razvodnika i pricvrstite je na prethodno opisan naCin. Ako je skidanje razvodnika neophodno postupite na sledeCi nacin. Ako. Proverite da Ii rutica i kapa odgovaraju za ugradnju oa motor. postoje situacije kada je skidanje razvodnika neophodno. Skinite kapu razvodnika pomocu odvijaca. i tako dalje. 1. i od njega zavisi rad matara automobila. Aka i najrnanje sumnjate II svoje mogucnosti da zavrsite ovaj posao. drZeCi ih pritom za kraj kod gumenog stitnika. SkidajuCi sa stare. 2. Pogledajte uputstvo dato u odeljku »Servisiranje filtera za vazduh« poglavlja »Sistem za napajanje gorivam{<. odmah postavljajte na novu kapu jedan po jedan kabl na odgovarajuce mesto. kapa razvodnika i vakuumski regulator paljenja menjaju bez skidanja razvodnika paljenja. raeva i produietak • Mali kljuc • Kreda • Stezae za crevo(a) 1. ria primer imate problema sa centrifugalnim regulatorom paljenja. Skidanje i ugradnja razvodnika paljenja R razvodnik paljenja je komplikovan mehanizam. bolje je da to prepustite kvalifikavanom mehanicaru u avlascenom servisu. iii zakrenite . U stvari preporueuje se da se platinska dugmad. Medutim. Napomena: Mnogi profesionaIni mehanicari menjaju i razvodnu rui'icu kada menjaju kapu razvodnika. onda morate da skinete razvodnik paljenja. To je dobra praksa. Skidanje i pravilna zamena razvodnika paljenja nije jednostavan zadatak. Pravilan momenat paljenja posle zamene zavisi od poloiaja razvodne rucice. Alat i materijal • Odvijac • Nasadni kljueevi. Skinite kapu razvodnika na prethodno opisan naCin. Isto tako prove rite da Ii je isti proizvodac kape i rutice. Posta vrsi nekoliko vainih funkcija. . 3. iii u slueaju kada se iskrivi centraIna osovina. 2. Na taj naCin ste sigurni da kapa i rui'ica mec1usobno odgovaraju.

Pomoeu malog kljuca skinite sa bobine kabl koji je povezan sa razvodnikom paljenja. I . iii izbacite opruine kopce iz leiista na kapi razvodnika. 7. = ad i I!!' (" • I f . Neki mehanicari uvek pokrenu motor tako da rueica bude u poloiaju »12 sati«. Sada nosac moiete skinuti rukom. Obratite painju na poloiaj razvodne ruCice. Kad nekih tipova matara jezicak razvodne ruCice se okrene ___ __ . ova ce' yam pomoCi da pri ugradnji razvodnik paljenja astane u is tom polozaju. . m P.. koji se u-v:'J:e u motor kad donjeg dela razvodnika paljenja. pO'O"i i •• _______________ L novi razvod "k ova. raeve i produzetka skinite nosac kaji drii razvodnik. skinite samo prikljucak (-) negativnog pola akumulatora. Postavite nasadni kljuc na glavu tog zavrtnja 1 i okreCite ga II smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu sve dok ga ne oslobodite. Odvojite dovodno crevo (iii creva) vakuumskog regulatora paljenja svlaceei ih sa regulatora i blokirajte ih. Pomocu nasadnog kljuca. Skinite razvodnik. i koji sprecava da razvodnik ispadne iz svog lezista. To' () kredom (1) . "' ""kom od . 4. 5. Oznaeite kredom na nekom nepomicnom delu motora pravac u korn je akrcnuta rutica. taka da ne mogu cia zaborave polozaj. . Odvojite sve elektricne kablove sa razvodnika paljenja... 6. motora. 3... Vratite navrtku na bobinu da je ne izgubite.navojne kopee za 112 kruga.". To je jedan zavrtanj.podignite ga navise.. I ' 277 SISTEM ZA PALJENJE Potom skinite prikljucak sa akumulatora da bi sprecili slucajno pokretanje motora. d. Uhvatite rukom kueiste razvodnika i . tf II SISTEM ZA P ALJENJE I Obel".')<oj" " "m 0'.

tj. Proverite da li je razvodna ruCica u istom polozaju kao pre skidanja. ugradite ga prema uputstvu od 1 do 7. keramickog izolatora. drugi provodnik koji je povezan sa masom. Elektricitet. Zamislite da je jedan od provodnika obmotan keramickom izolacijom. produietak i nasadni kljuc za sveeice • Zastitne naocare • Zicana cetka • Turpija za platinsku dug mad • Alat za merenje zazora izmedu elektroda sveCica • Moment kljuc • Svecice • Izolir traka • Krpe • Rastvarac • Penetrirajuee ulje • Kratak komad creva za grejanje oklopa. iIi Ala! i ma!erijal • Racva. Jednostavno govoreCi sveCica nije nista drugo do dva provodnika koja se nalaze dovoljno blizu jedan drugom da izmedu njih moze da skoci varni ca. Pregled i ugradnja svecica S veCice su >. 9. sveCica stari. S obzirom da jaka sabijena smesa goriva i vazduha predstavlja sredinu koja je vrlo nepogadna za stvaranje varnice. Podesite motor po ugradnji razvodnika paljenja. elektrode se trose i varnici postaje sve . Pogledajte adeljak »Podesavanje paljenja« u ovom poglavlju. SveCice predstavljaju poslednju kariku u sekundarnom sistemu paljenja. Posta ste popravili. ima na sebi navoj koji sluii da se sveCica uvrne u atvar oa cilindru taka da ova dva provodnika ulaze II cilindar. odnosno prostor za sag orevanje. 8. sarnO obrnutim redam. (Kod nekill tipova motora razvodnik dobija pogon preko zupcanika koji se nalazi u motoru. pomoCi ce vam prilikom ugradnje razvodnika. Tokom rada.za nekoliko slepeni prilikom ove operacije . drugi imaju prirubni deo sa urezom. dobija se od razvodnika paljenja. odnosno kupili novi razvodnik.krajnji izvrsioci« s_istema za p a i j e ~ nje. koji se javlja na provodnicima. potreban je vrlo veliki napon da bi se varnica javila. On tece kroz provodnik obmotan keramickim izolatorom i preskace na drugi provodnik koji je povezan sa masom te se preko njega zatvara kola struje. Ako su sveCice istrosene motor ce nepravilno raditi) tesko ce se pokretati. Deo kuCista. elektrodama.obelezite taj polozaj. Oni koji imaju prirubni sklop sa urezom neee se pomeriti prilikom skidanja). trosice mnago 278 goriva i nedostajace mu ana ostrina i performanse koje treba da ima po svojoj konstrukciji. i metalno kudste /oko .

!v1nogi proizvoaaCi vozila preporucuju promenu "sveCica nn svakih 50.. 2. Ali sto se tice sistema za paljenje posebnu paznju obratite na sveCice. bar sto se tice odrZ<lvanja sistema za paljenje. Kod podesavanja motora. onda se taj elektricitet kreee linijom najmanjeg otpora i i 1 I. Pazljivo odvojite jedan po jedan kabl sa sveCica take sto ga uhvatite za gumeni stitnik iIi zastitni poklopac i istovremeno ga povlaCite i lagano uvreete da se osetljiv kraj provodnika ne bi iL I . oCistiti i podesiti zazor izmedu elektroda.. U tim slueajevima napon koji se <!obija iz sistema je suvise nizak. 'c·.000 km ukoliko je vozilo opremljeno elektronskim sistemom za paljenje.000 km skinuti. I I kratko se spaja sa masom.otvorenom putu. ---- .. u stvari je ana na granici neispravnosti. Ispitiv<rnja su pokazala dC! veCina vGzaca ne moze da ascti sveCica pri normal no lakim uslovima opterecenja i pri uslovima voznje na. U gradskoj voinji cesca je potreba za Ciseenjem sveCica.000 do 20. Ponekad. Servisiranje sveCica U sledeeem uputstvu prikazano je kako se skidaju svecice. onda se nepotrebno trosi gorivo. kako bi se obezbedile pravilne performanse motora.teie da skoCi sa centralne elektrode na masu. provera sistema za napajanje gorivorn itd. SveCica je vitalni den kod odrzavanja motora. U nekim slucajevima sveCica nije uzrok sto nema varnice. na primer kablavi. avo je stanje koje veCina vozaea tesko ustanovIjava. a posebno kod automobila sa elektronskim paljenjem (nema platinskih dugmadi i kondenzatora) svecica je glavni dec brige. Kada su sveCice toliko istrosene da varnica vise ne moie da preskoci izmedu elektroda. Aka jedna iIi vise sveCica povremeno »trokira«. Ovaj interval zavisi od naeina voznje i modela automobila. Ako je motor zagrejan ostavite ga da se dovoljno ohladi da se ne moiete opeCi ako dodirnete izduvnu granu. U sklopu normalnog odriavanja kad konvencionalnog sistema za paljenje. 1. Isto vazi i za stariji automobil koji normaine tresi vise ulja. normalno postoje i drugi elementi izvan sistema za paljenje koji zahtevaju painju. i ako izgleda kao da sveCica radi ispravno. vee neki drugi dec sistema za paljenje. . . sveCice je potrebno na svakih 15. Proverite sta je navedena u uputstvu za odrZavanje vaseg automabila. kao sto su filteri. platinska dugmad iii babina. Kada se ovo javi onda motor nepravilno radi (»trakira«).

maiete i pokrenuti motor elektropokretacem nekoliko sekundi sto ce oduvati priljavstinu oko sveCica (bar onu koja bi mogla da upadne u cilindre). Pregled sveeica Iskusni mehanicar moze vam dati mnago poda280 taka 0 stanju motora posto skine -i pogleda Sve- . 5. a pritom ulozak drii svecicu u kljucu da ne ispadne pri skidanju iii ugradnji.SISTEM ZA PALJENJE Delovi tipicne sveCice. 3. 4. Ako je potrebno. (3) centmlna elektroda. Pazljivo obelezite koji kabl ide na koju svecicu. (I) stubic prikljucka. odnosno cilindara. oznaCite ih komadima izolir trake pre nego sto ih skinete. (4) kuCiste. iIi elektroda mase j (7) zazor izmedu elektroda. pritom prljavstina ne moze da upadne u cilindre jer sveCice jos nisu potpuno skinute. Najbolji nacin da razdvojite spoj je da lagano uvrcete gumeni stitnik i pritom ga povlacite . ostetio. On je najcesee naCinjen od najlona koji je impregniran ugljenikom i koji ne moze da podnese takva naprezanja. Kao sto je vee pomenuto. Najbolje je aka stavite zastitne naocare i izduvate prljavstinu pomocu vazduha pod pritiskom. Odvrnite svaku ~ v e C i c u u suprotnom smeru od kretanja kazaljke na satu za jedan iIi dva kruga pomocu odgovarajuceg nasadoog kljuca i racve. Maida ce vaq1 biti potreban zglobni nastavak izmedu racve i kljuca. (5) zaptivJl<l podlosb. Upotrebom takvog kljuca sprecava se lomljeoje izolatora 5veCice. Oeistite prljavstinu sa donjeg kraja svake ad svecica pornocll krpe namocene rastvaracem. Koristite pritom pose ban nasadni kljuc za skidanje sveCica. (2) izojator. kablovi sistema za paljenje su 279 posebna vrsta provodnika koji su napravljeni tako da provode struju visokog napona i pritom pruzaju odredeni otpor kako bi se otklonile radio smetnje. Obrisite kablove krpom. Posto ovo nije uvek maguee izvesti. F 6. Sa takvim kablovima treba pazljivo rukovati. koji ima gumeni iii plasticni ulozak. kako bi kasnije mogli da ih ispitate.. a maida i produzetak za rad na nekim motorima kod kojih svecice nisu pristupacne. Skidajte jednu po jednu sveCicu i postavljajte ih na pogodnu povrsinu po redosledu skidaoja. Napomena: Ako sveCice imaju metalne zaptivne podloske obratite paznju da ih skinete zajedno sa sveCicom. Na motorima kod nekih uvoznih tipova automobila koriste se sveCice zaptivnog tipa koje su smestene u cevi i ne koriste nikakve posebne zaptivke. Kod nekih tip ova automobila duzine kablova su priblizno jednake i postoji mogucnost da ih pogresDo povezete. Napomena: Nemojte povlaCiti sam kobl (nemojte ga eupati). (6) boeJl<l.

Osim toga" mozete i ponesto saznati a opstem stanju motora posto ih dobro pregledate. Na centralnoj elektrodi se uocava vrlo blaga erozija. Savremene sveCice sa bakarnim jezgrom imaju izuzetno siIok opseg toplotne vrednosti i U stanju su da u normalnim uslovima zadovolje najrazliCitije us love voznje. To je one sto biste uvek pozeleli da vidite . Takve se sveCice obicno koriste kada je motor izlozen grads kim u5!ovima voznje. vodi te racllna 0 tome da se sredina u kojoj svefica radi moze proceniti stanjem ooog dela svecice na kome nastaje varnica. Normalna svecica. 2. odnosno sveCice vece toplotne vrednosti se koriste ako motor evidentno trosi ulje. podesiti im zazor i ponovo ih ugraditi. iIi ukoliko ne vozite ekstremno velikim brzinama i pod velikim opterecenjem sto trazi koristenje sveCica manje toplotne vrednosti J prepofuka je da koristite sveCice »00[malnog« obsega. Ovaj izraz ukazuje sarno na to kolikom brzinom se toplota provodi od vrha sveCice.Cice. Ukoliko niste od onih koji stalno voze po gradu. Aka se temperatura u prostoru za sagorevanje poveca aoda ce sveCica sa oizorn toplotnom vrednoscu da spreCi samopaljenje usled visoke temperature. Kod ovakvih sveCica abe elektrode su istrosene (erodirane) a vrh izolatora IE t I SISTEM ZA PALJENJE ® ® Prikazuni izglcdi £veCica ukazuju nu tragove (1) pregn:vanja. koriscenjem »toplijih. iii ih treba zameniti. (2) nasiage .svetlosmeda iIi siva boja vrha izolatora i Ciste lako istrosene elektrode. a vase vozilo trosi ulje. Mozete zakljuCiti da ovakva svecica radi u prayom tempera turn om podrucju i da je motor u dobrom stanju. Zakljucak: ovakvu sveCicu vredl ocistiti i podesiti joj zazor. Kada skinete sveCice lako cete odluCiti da Ii su one u takvom stanju da ih treba oeistiti. Suprotno nekim misljenjima. Pregrejana svetica. Od momenta postavljanja svecica menja boju i moze imati po sebi naslage i koru ad razlicitih materijala koji uticu na performanse motora. Kao prvo. . Medutim toplija sveCica moze izazvati tesko ostecenje u motoru automobila koji se mahom vozi velikim brzinama na putu i pod velikim opterecenjem. 1. Toplija svefica duze zadrzava toplotu i u stanju je da bde sagori naslage.' sveCica ne dobijaju se bolje performanse. Toplije sveCice. Ovde su prikazana neka stanja na koja maiete naici. Hladnija svecica ima manji vrh izolatora i moze mnago brze da odvede toplotu iz glave matara. I vi mazete to -is to.

na sebi imaju naslage od ulja mogu se oCistiti. a nastaje usled suvise ranog paljenja iIi zbog preniske oktanske vrednosti goriva. Takvo stanje moze . vrhu izolatora i unutar kuCista ukazuju na to da ulje oa neki naein dospeva u prostor za sagorevanje. kasnije paljenje. Zakljucak: Posto se pronade i otkloni uzrok. 5.garcz. Zakljucak: koristiti sveCice koje su jedan iIi dva toplotna opsega toplije ad sveCica koje se in ace preporucuju. (7) glaziranog izolatora $vecice i (8) samopaijenja. 281 E je beo i bez naslaga. nemojte prevideti mogucnost da su ugradene sveCice pogresne toplotne vrednosti. v!atne nasI age na elektrodama. Ovakvi eksplozivni udari mogu ostetiti klip iIi sveCicu. 3. SveCice sa nabacenim nasiagama. Faktori koji mogu da dovedu do toga su prerano paljenje. Naslage ulja mogu nastati zbog istrosenosti raznih delova motora. vrhu izolatara i unutar kuCista sve6ce obitno ukazuju oa to da je tempera turn a vrednost svecice isuvise niska za uslove pod kojima motor radi" Moguei uslovi takvog stanja ukljucuju prebogatu smesu goriva. kao i voznja pri malim brzinama. termostat koji je zaglavio u zatvorenom poioiaju iIi sllvise siromasna smesa goriva i vazduha. ovakva svetica se moze 06stiti i podesiti zazar pre ponovne ugradnje. (4) detonativnog sagorcvanja. Vrh izolatora moze biti neravan i ispucao. SveCice koje . SveCica sa naslagama od ulja. a ponekad mogu pokidati elektrodu sveCice. SveCica na slid ( 9) je sarno imo5ena. Zakljucak: ovakve sveeice je pametno zameniti kada se pronade i otklani osnovni uzrok. kao i zbog opste istrosenosti. Sveeica sa cmim naslagama. termostat je zagJavio U otvorenom polozaju. a sveCice zameniti. sto ee smanjiti nasI age od ulja. niska temperatura motora i dug rad motora u praznom hodu. (5) nabacenih flllsiaga.i. (3) naslage od sagorevanja utja. Zakljucak: Uzrok problema se mora otkloniti. Naslage me kane i suve garezi na elektrodama sveCice. sto stvara takve uslove sagorevanja pri kojima moze doei do jakih mehanickih udara. Detonacija se obicno manifestuje kao lupanje motara. 6. Ranije iIi kasnije moraeete da otklonite osnovni problem. Tamne. Detonacija. Ova se desava zbog toga sto je toplotni opseg sveeice isuvise veliki za us love pod kojima radi motor. (6) kalcificiranih naslaga. Ovakvo stanje je izazvano na5!agama iz komore za sagoreva282 nje koje se naglo otkinu od klipa i ventila i "poprskaju« toplotni izolator. ali ovo je sarno privremena mera. podesiti zazar i ponovo se ugraditi. leptir za hladno pOkretanje matcra (»cok«) je zaglavio. 4. Ako se zakljuti da je svetica u radu bila isuvise topla iIi isuvise hladna.

Ovakav slueaj se obicno javlja pod istim uslovima pod kojima nastaju i nabacene naslage. obrazujuCi na taj nacin kratak spoj. Da biste sprecili ovakva ostecenja. pri podesavanju zazora krivite sarno bacnu elektrodu. Zakljucak: ponekad je moguce oCi5titi. Ako se problem ponovi mozete pokusati sa sveCicom cija je toplotna vrednost manja za jedan stepen. 9. SveCica kod·koje nedostaje komadic izolatora. 10. Ako rezultat izostane morate se pripremiti da promenite ulje i filter. Ovakav slucaj se najcesee javlja kod motora kod kojih se retko kontrolise ulje iii kod motora koji se koriste u gradskoj i sporoj voznji. Napuknut iIi polomljen izolator se obieno javlja zbog krivljenja centralne elektrode pri podesavanju zazora sveCice.· Pre nego sto se to dogodi potrebno je otistiti sveCicu i podesiti zazor elektroda. podesiti zazar i ponovo ugraditi ovakve sveCice. kao i vrstu ulja. Zakljucak: u ovakvom slucaju mozete sarno 06stiti iIi zameniti svecice i odmah promenite vrstu benzina da biste videli da Ii je problem time resen. Razlika je jedino u debljini naslage. i verovatno za dodatne radove na motoru. Ovo znati da paljenje nastaje pre nego sto skoCi vamica. SveCice sa kalciniranim naslagama. moguce je da ste koristiIi gorivo iii ulje neodgovarajueeg kvaliteta. 11. Samopaljenje se maze javiti usled usijanih naslaga u prostoru za sagoreI I I I I I ··. Samopaljenje. Zakljucak: Prevelike nasI age ovakve vrste mogu dovesti do kratkog spoja elektroda sveCice. Zakljucak: Ovakva sveCica se mora zameniti. SveCica kod koje je premoseeno jezgro iIi zazor. " :1 i ~ i ~ vanje. Naslage vece debljine mogu formirati »most« izmedu iz01atora svecice i kuCista. U ovom slucaju normalne nasI age na vrhu sveCice ne mogu da sagore. zbgg vruCih tacaka u prostoru za sagoreva- . 7.nastati lisled neblagovremenog podesavanja motora.··· . Glaziran izolator sveCice. Umesto toga naslage se tope i obrazuju sloj koji provodi struju. Pod odreclenim uslovima. Zakljucak: ovakav glaziran sloj se ne moze ukloniti uobicajenim ciscenjem i bolje je flromeniti sveCicu. Ako se na centralnoj elektrodi i masi sveCice pojave intenzivne naslage svetlosmecle iIi bele boje. 8. Takve nasI age mogu form irati i most izmedu elektroda i time se svecica kratko spaja. komad izolatora se moze otkinuti usled jake detonacije.

2. Podesavanje zazora svecica Bez obzira da Ii ugradujete nave iii aCiscene svetice. U opsegu od . ravan merni listie ce verovatno dati pogresno oCitavanje. Stavite zastitne naotare i iicanom cetkom otistite navoj i elektrode sveCica. Painja: Ne pakusavajte da sveticu predvidenu za mali zazar padesite na veliki zazor. 1. Istrosena svedca. 12. 3. Ciscenje sveCica UzimajuCi U obzir vreme i napor koji ulazete pri skidanju i ugradnji svetica. marate padesiti zazar izmedu elektroda prema padacima kaje daje proizvodac motara. Zakljucak: uzrok se mora pronati i otkloniti. Ovaj podatak se nalazi u uputstvu za rukovanje vazilam. Pomoeu Ciste krpe obrisite naslage ulja i masti koje su se nahvatale sa spoljne strane svetice. Turpijam za platinsku dugmad izravnajte i atistite centralnu eleKtradu svake svecice. SveCice sa yelikim i sveCice sa malim zazorom se izraduju u identicnim taplatnim aznakama i jedina se razlikuju pa tame kaliki im je zazar izmedu elektrada. I pored taga sto proizvadac maze padesiti zazar na novim syeCicama. Osim toga svetice koje se kariste za elektronske sisteme za paljenje imaju yeCi zazor. Aka je patrebna padesiti zazor uCinite PREPORUCENIMOMENT PRITEZANJA SVECICA (Nm) . ipak ga proverite. Ako je potrebna natapite krpu sa malo rastvaraea. Istrosena centralna elektroda kao i elektroda mase ukazuju na to da je svetica adsluzila svoj radni vek i da je treba zameniti. ovakva sveCica se mora zameniti. Izolator smede sive baje pokazuje do je taplotna vrednost svetice adgovarajuca. obicna je balje da ugradite nove sveCice kada se stare sveCice blize kraju ocekivanog veka trajanja. ProizvadaCi svetica isporucuju posebne sveCice sa veCim zazorom. i abratna. m e n ~ n j e mernim listicima nece dati tacan rezultat. lsturpijajte elektrodu mase sa unutrasnje strane svake sveeice taka da pavrsina postane sjajna. Ali ako ste ih Cistili u propisanim intervalima ODe su verovatno u dobrom stanju i mogu se servisirati oa sledeCi naein.nje usled slabog odvodenja toplote iz motora. Da biste praverili zazar sveCice patreban yam je merac zazara koji je naCinjen ad okrugle zice. zbog detonacije iIi zbag previsake taplatne vrednasti svetica. Zakljucak: posta elektroda za masu nije po celoj povrsini centrirana U odnosu oa centralnu elektrodu. Osteticete eiektrode. zbog struganja klipa 0 zidove cilindra koje nastaje usled nedovoljnog podmazivanja iIi paremecenih zazora izmedu del ova metCTa. SISTEM ZA PALJENJE 1.5 do 2 mm. Da bi proverili zalor svcClca koristite mcrae sa okrug!om iicom. Samapaljenje testa maze da osteti celo klipa i elektrode svetice. Dobre obrisite sveCice Silvorn krpom. Ostecene svecice se moraju zameniti.

Panoya proverite zazor. Ugradnja svetica Posta ste oCistili sveCice i podesili zazar izmeou elettroda.vrtanju sveCice navoj ne ruo. Namocite jedan ugao Ciste krpe uljem. Zategnite sveCice rnomentnim kljucem na vrednost specificiranu u tabeli u ovom odeljku. iii kupili sveCice i proverili zazor. Ako su navoji Cisti. Proverite to u uputstvu za 4. Uvmite taj ugao krpe U DtVOT za sveCicu okrecuCi ga u smeru kretanja kazaljke na satu. 2. 3. tako da budu pritegnute ali ne suvise! Aka vas motor ima svecice sa konusnim sedistem i aka nema zaptivnog prstena. Za Ciscenje navoja obicno je dovoljno staviti u njih malo penetrirajuceg ulja. pa to crevo koristite kao savitljivu ruCicu. Proverite da Ii su metaini zaptivni prstenovi na sveCicama u dobrom stanju i da Ii pravilno nalezu na sveCice. Uvmite sveCice rukom. Ponavljajte avo dok ne uklonite prljavstinu.sarno bocnu elektrodu . . Po motu suve i ciste krpe obrisite sve preostale tragove prljavstine i rnasnoce sa zaptivnih povrsina sveCica na glavi motcra. 5. koji moiete naCi u prodavnicaIT).Dimenzija navoja svecice 14 mm sa zaptivkam 14 mm kanusna 18 mm kanusna Celiena glava 37-44 10-22 22-29 Aluminijumska glava 26-32 10-22 22-29 283 NJE to pomocu odgovarajuceg dela alata za merenje zazora. Ako pritom imate poteskoca to maze da znaCi da navoje u glavi motora treba oeistiti. Izvadite krpu okrecuCi je u suprotnom smeru. odgovarajuceg unutrasnjeg preenika. Prikljucite na svaku sveCicu odgovarajuCi kabl.a rezervnih delova. pristupite ugradnji na sledeCi naCin.ie da pokusajte taka sto na sveCicu navucete komad creva za grejanje. 1. a jos uvek pri u. onda se zaptivanje postize kontaktom izmedu dYe metalne povrsine. Ako nemate momentni kljuc pomocu racve i nasadnog kljuca pritegnite sveCice za 1/4 do 1/2 kruga. ivlozete koristiti i ala1 za Ciscenje navoja.dok ne dobijete pravilan zazor. i dovoljno je pritegnuti svedce za 114 kruga. Pazljivo iskrivite bocnu elektrodu . Napomena: Neki proizvodaci preporucuju da se navoj namaze sredstvom koje sprecava da sveCica »zapece«.

da su kablovi u dobrom stanju. -. Realan vek trajanja koji mozemo ocekivati je oko 50. cesto pogresno . Uklonite oznake od izolir trake sa kablova sveCica. pogresnim koriscenjem iii uticajem sredine. 284 Kablovi za svecice B ez obzira da Ii vrsite kompletno podeSavanje matara. uzrok mogu biti ovi kablovi. Kada ovaj period prode. najbolje je da sve promenite zbog toga sto su svi oni podjednako stari. sto je skracenica za TV i radio smetnje i imaju 12-tozilno jezgro od I . paljenje i kablove svetica. Ako nije uocljivo ostecenje jednog iii vise ovih kablova.Cvrsto navucite gumeni stitnik rukom preko vrha sveCice. trose vremenom. Povremeno vizuelno pregledajte kablove. iIi aka neke od sveCica imaju naslage garezi (pogledajte odeljak "Provera i ugradnja sveCica« U ovom poglavlju). obieno se pretpostavlja -.~ J 'iil"'W" . I pored toga sto kablovi za sveCice mogu izgJedati kao da su u dobrom stanju. ipak mogu biti netspravni. iIi pomocu volt/ommetra proveriti da Ii su kablovi ispravni tako sto ispituje elektricni otpor kabla iii proverava da Ii ima pukotina. Cesto se dogada da se kablovi sveCica ispituju tek kada se ni jednom drugom merom ne popravi fad motcra.t'w' . godine u sva vozila proizvedena u Americi ugraduju se kablovi za sa grafitnim jezgrom. Napomena: Od 1963. kablovi sveCica se llJoraju promeniti ako zelite da motor radi Cak i ako utvrdite da je sarno jedan kabl neispravan. Ovakvi kablovi se cesto nazivaju TVRS provodnici.000 km iii oko tri gadine. Da Ii na spoljnom omotacu ima pukotina iii znakova istrosenosti? Da Ii su kablovi natopljeni uljem? Da Ii su gumeni stitnici kablova kod svecica postali tvrdi i krti? Da Ii su gumeni stitnici na kablovima kad kape razvodnika postali tvrdi i krti? Ako bilo koje od ovih pitanja ima potvrdan odgovor. Profesionalni mehanicar moze pomocu posebnog ureaaja za ispitivanje. odnosno za zamenu. Aka motor automobil? neravnomerno fadi »trokira«. sarno menjate sveCice iii trazite uzrok slabih Derformansi vaseg automobila. kao i svi ostali delovi. promenite kablove za sveCice na prvom sledecem servisiranju motora. obavezno prover(te sveCice. Kablovi sveCica se .

Alat i materijal • Kljuc o Set kablova za sveCice • Sapun iIi silikonski sprej najlona impregnir9.TIo grafitom. Obzirom da u ovakvom kablu nema metalnog jezgra, on je podlozan ostecenju i moze da pregori. Provodnik je dobra izolovan silikonskom gumom, jer je taj materijal otporan na toplotu koja je najYcCi neprijatelj ovakvih provodnika. Zamenu kablova za sveCice moz£-izvesti svaki mehanicar-amater i to na veCini motara. Medutim kod nekih tipova motara kablovi sveCiea su sprovedeni ispod delova motora, kroz eevi, iIi separatore i preko nekih neuobicajenih mesta. Uvek dobro pogledajte a kakvom se poslu radi, da biste pre nego sto pristupite radu sigumo utvrdili da Ii maiete da ga zavrsite. - - - - - - ~ ~ ~ - - - - SISTEM ZA PALJENJE Zamena kablova za sveCice Kad menjate kablove sveCiea prove rite da Ii ste obezbedili odgovarajuCl kaplet za automobil nn kome radite. Mozete nabaYiti i takav komplet kod koga su duiina, prikljutei, stitniei i ostalo pripremljeni za ugradnju na odgoyarajuCi tip motora. Napomena: Ako je vase vozilo opremljeno visokoenergetskim sistemom za paljenje (HEI), pogledajte uputstvo na kraju ovog odeljka. Zamena kablova za sveClee se obavlja na sl,,deCi nacin. 1. Ako je motor jos topao ostavite ga da se ohladi toliko da ne mozete da se opecete aka dodimete izduvnu granu. 2. Skinite kuCiste filtera za vazduh. Pogledajte odeljak »serviranje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za napajanje gorivom. ~ . Ovo moze biti potrebno da bi se obezbedio prist up svim kablovirna sveCic3. Provcrite kablovc za svcCicc priiikom podcsavnnja motam iii ako motor ne radi pravilno. Kruta i ispucala izolacija je raziog za zamenu kablov a. ali morale zapamtiti da postoji mogucnost dOl vizue!nim pregledom ne otkrijcte kV;IL 285 SISTEM ZA PALJENJE Obeleiite raspored kablova za svecice pre nego Slo ih skinetc; ponekad su provuceni i kroz otvore i-cevi. Skinite ih i zamcnjujte jedan po jedan da hi izbegli zabunu. 3. Pocnite od sveGice koja je najdalje od razvodnika paljenja (kod motora V6 iii V8 moiete poceti sa bilo koje strane motora), pazljivo uklonite kablove povlaceCi gumeni stitnik, a istovremeno ih lagano uvreete. 4. Pogledajte kuda je sproveden kabl do razvodnika. 5. Izvadite rukom drugi kraj kabla iz kape razvodnika. I kod ove operacije lagano uvrtanje pri izvlacenju ce olaksati odvajanje.

286 6. Uklonite kabl iz motora. Aka je kabl provucen kroz cevi, in postavljen u separatore, obeleiite to jer ee vam olaksati ugradnju novog kabla. 7. Iz kupljenog· kompleta novih kablova odaberite onaj kojr je iste duzine kao onaj koji ste upravo skinuli. Uporedite duzine. 8. Ugradite novi kabl za sveCice pratee; tacke od 3 do 6 ali obrnutim redosledom. Proverite da Ii je novi kabl provucen na isti naCin kao onaj koji ste skinuli. I , , ; I 9. Na oba kraja kabla, i kod sveCice i kod kape razvodnika praverite da Ii su prikljucak i gurneni stitnik dobra postavljeni i da Ii je kabl dobro gurnut u prikljucak kako bi se obezbedio dobar kontakt. ' 10. Nastavite sa zamenorn jednog po jednog kabla po ovoj proceduri sve dok ne zamenite ceo set. 11. Skinite sekundarni visokonaponski kabl sa prikljucka na bobini; to je provodnik Ciji je drugi kraj prikljuccn na razvodnik paljcnja. Lagano ga uvrCite dok ga izvlaCite iz prikljucka. " ~ ' = ~ = " ~ ~ , , = CD ii i I 0 l 11 II ~ 1 I I I , \, c: I C::TI=M ZA P ALJ 12. Izvadite drugi kraj kabla iz centralnog 'prikljucka na kapi razvodnika. I ovde se kabl lagano uvrce pri izvlacenju iz prikljucka. 13. Zarnenite visokonaponski sekundarni kabl sa novirn prateCi uputstvo iz tacaka 11 i 12, sarno obrnutirn redosledorn. I ovde proverite da Ii su gumeni stitnici - na svakom kraju se nalazi po jedan - ugurani do kraja da bi se obezbedio dobar kontak!. Visokoenergetski sistem za paljenje (HEI) Aka radite na kolirna koja su opremljena visokoenergetskim sistemom za paljenje (HEI - High ----Kad De!co-Remy Unitized razvodnika (levo) kablovi III sveCice p05t<lvljaj u 5e u prstcnas!i nos;lc (1) koji 5e pricvrscuje na kapu razvodnika (2) pomoc u zavrtnjeva (3}, koji istovremcno priCYTScuju i bobinu (4) odozgo na o\'aj sklop. Dcsno jt: prikazan Deko-Remy HE! razvodnik sa dva nosilea (1) bblovi 13 svecice, kuji sc

u ovom slucaju postavljaju eko bobine (2). 287 Il ' .' I •. tt,, __ . __ . SISTEM ZA PALJENJE Energy Ignition), kapa razvodnika i nadn spajanja provodnika ce biti razliCiti. ISto tako, videeete da je preenik kabla za sveCice veCi. Posto je u ovom slueaju bobina integralni den kape razvodnika, ovde nema visokonaponskog sekundarnog provodnika bobine. Provodnici syeCica kod HEI sistema se menjaju na sledeCi naein. 1. Skinite prstenasti nasac sa kape razvodnika. avo se izYodi tako sto se kopee (oznaeene sa "Latch" - zap or) gurnu od razvodnika, a kapa se podigne. Svi prikljucci kablova za sveCice se nalaze u prstenastom nosacll. Napomena: Kod nekih HEr sistema kablovi za sveCice provuceni su kroz dva nosaca. U tom slucaju jednostayno izvucite kablove i nosace iz kape razyodnika. Kod sistema Delco-Remy Unitized moraju se odvrnuti dva zavrtnja i skinuti bobina pre nego sto se skinu provodnici sveCice i visezilni kab!. Zavrtnje odvite odvijaeem. Zatim ,skinite bobinu i na kraju kablove za sveCice i visezilni kabl. 2. Izvadite prikljucak kabla za sveCice iz prstenastog nosaea kape razvadnika potiskujuCi pritom pal cern prikljucak nadole. Napomena: Kod Delco-Remy Unitized sistema zavrsetak svakog od kablova za sveCice je pricvrscen pomocu zavrtnja. Odvite malo DVe zavrtnje kada skidate kablove. a zategnite kada ih postavite. 3. Skinite drugi kraj kabla sa sveCice. Skidajte ga pazljivo, drzeCi ga za gumeni stitnik i pritom ga lagano uvrCite. Ne cupajte kabl jer ga lako mozete ostetiti. 4. Odaberite iz kompleta kabl odgovarajuee duzine. 5. Pri postavljanju novog kabla u prstenasti nosae podmazite prikljucak sapunom bez amonijaka iIi silikonskim sprejom, i gumite prikljucak u prstenasti nosac. Kod sistema Deleo-Remy Unitized ubaeite kabl uotvor i zategnite zavrtanj. , 6. Ponovite tacke od 2 do 5 posebno za svaki kabl sveCice sve dok ne zamenite ceo komplet. Zapamtite, menjajte jed an po jedan provodnik da biste izbegli zabunu i greske koje Yam mogu aduzeti mnago vremena. 7. Kada 5U svi kablovi za sveCice zamenjeni, zavr288 site rad tako sto izvr,ite uputstvo iz tacke 1, ali obrnutim redosledom. Sva uputstva pri zameni kablova sveCica na sisternu HEI su ista kao kod konveneionalnih sistema, osim pomenutih razlika kod kape razvodnika. Ako iole sumnjate u syoje moguenosti

da obayite ovaj posao, konsultujte profedionalnog mehanicara. Indukcioni kalem (bobina) K Od veCine automobila bobina je ern, cilindrican iIi cetvrtasti dec velicine konzerve piva od 0,33 litra. Bobina se obicno nalazi u blizini razvodnika paljenja. Ako ne mozete da je pronadete, pronadite veliki sekundarni yisokonaponski kabl koji je prikljucen na eentar kape razvodnika. Bobina se nalazi na drugom kraju tog kabla. Pri proveri bobine, prvi korak je yizuelni pregled. Proverite da Ii je bobina cvrsto pricvrscena da bi imala dobru masu, i da Ii su svi prikljucci Cisti i sigurni. Otpusten i prljay prikljucak izaziva veliki otpor u kablovima. Takav veliki otpor je uzrok slabog rada sistema za paljenje. Pogledajte da Ii na vrhu bobine ima pukotina, da Ii je kuCiste bobine ulubljeno, i da Ii euri ulje iz bobine. Ako nadete bilo koje od pomenutih osteeenja, bobina se mora promeniti. Bobina je u stvari mali transformator koji struju od 12 volti, iz primarnog sistema, pretvara u struju sekundarnog sistema, kod koje se napon penje i do 30.000 yolti. Ovaj visoki napon je potreban da bi skoCila varnica izmedu elektroda sveeica, i da bi se upalila smesa goriva i vazduha U· motoru. r pored toga sto, spolja gledano, moie izgledati da je bobina u dobrom. stanju, ona moze biti neispravna. Neki od znakova da je bobina neispravna, odnosno u nekim slucajevima slaba, su gubitak snage pri veeem broju obrtaja, zastoj motora prilikom ubrzanja, iIi u ekstremnim slucajevima nemoguenost pokretanja motora. . \ I ; ! I . , I r_-___ t_ SISTEM ZA PALJENJE f , Ii f , } I Ako ste osetili bilb koji ad pomenutih simptoma, najbolje je da bobinu odnesete kod majstora koji ima odgovarajucll opremu za ispitivanje. Aka yam to nije moguce, maiete kupiti novu bobinu i zameniti staru. Medutim aka zamena bobine ne resi .problem ne ocekujte da ce vam u radnji zameniti bobinu koju ste vee jednorn ugradili. VeCina prodavnica delova ne prihvata da

vrati nOvae za elektricne komponente koje su bile uoraclene. Medutim ako imate svoj, ali mogucda pozajmite volt/ommetar, iii drugi instrument za analizu rada matcra kojim se moze ispitnti bobina, onda to mozete i sami da uradite. o Tipicni delavi indukcionog kalcma - bobine. (J) guma. (2) sekundarni visokonaponski prikljucak, (3) primarni prildjucak, (4) kapa. (5) slojcvi, (6) namotaji. (7) kuciS1C j (8) stakleni izolator. ... - .. --.. ----.. -.. Alat i materijal • Adapter za sveciee • Babina • Volt/ommetar • Viljuskasti kljucevi Ispilivanje olpora prirnarnog kola bobine Isnitivanje primarnog otpora se vrsi na sledeCi nuein. 1. Postavite birae opsega volt/om metra u poloiaj 1-10 oma«. Ako je potrebno povezite odgovaraju6 provodnik za ispitivanje na instrument. 2. Izvrsite kalibraciju instrumenta za ispitivanje prema uputstvu proizYodaca. 3. Iskljucite glavni prekidac, odvojite dva provodnika sa primarnog prikljueka koji se nalazi pri vrhu bobine. U nekim slueajevima ovaj prikljucak se jednostavno svuce; drugi opet imaju navrtke na prikljucnimstubiCima koje se skidaju malim viljuskastim kljucem. Prikljucei su obelezeni na razne naeine. Najcesce oznakama "POS" iIi (+) za pozi(ivan, odnosno »NEG" iii (-) za negativan prikljucak. Obeleiite gde koji kabl pripada da bi ste ga kasnije lakse povezali. 4. Prikljucite erveni i erni provodnik instrumenta za ispitivanje na primarne prikljucke. 5. Obtajte dObifenu vrednost na odgovarajucoj skali instrumenta. Ova vrednost treba da odgovara onoj koju preporucuje proizvoclac. Meclutirn kod veCine vozila otpor prirnarnog kola bobine se krece izmeclu 0,5 i 30ma. Ako je ovaj otpor znatno iznad iii ispod preporueene vrednosti, bobina je neispravna i mora se zameniti. 6. Ako je bobina neispravna uklonite provodnike za ispitivanje sa primarnih prikljucaka i zamenite bobinu na nacin koji je prikazan na kraju ovog odeljka. Ako je otpor primarnog kola bobine u preporucenom opsegu, predite na ispitivanje sekundarnog otpora. 289 ENJE Ispitivanje otpora sekundarnog kola bobine Ispitivanje sekundarnog otpora b:obine vrsi s_e na sledeCi naCin. 1. Podesite volt/ommetar u opsegu od 1000 do' ·1O.0000ma. 2. Kalibrisite instrument prema uputstvu proizvodaca. 3. Skinite kabl sa centralnog prikljucka babine. Painja: Proverite da lije glavni

prekidac iskljucell, pre nego sto skinete kabl. On se skida tako sta se prihvati za kraj, povuce navise i istovremeno blago uvrce. 4. PrikljilCite jedan od provodnika instrumenta na bilo koji od primarnih prikljucaka. CD 5. Prikljucite drugi provodnik instrumenta na adapter sveCice, iIi spiralnu oprugu i ubacite adapter u centralni prikljucak bobine. 6. OCitajte dobijenu· vrednost instrumenta na odgovarajucoj skali. Ocitana vrednost mora biti u opsegu koji preporucuje proizvodac automobila. Ako je izmerena vrednost otpora izvan one koju daje proizvodac, to znaCi da je bob ina neispravna i da je treba zameniti. 7. Ako je bobina neispravna, skinite provodnike za ispitivanje i zamenite bobinu prema uputstvu koje sledi. Ako su otpori bobine u okviru preporucenih vrednosti, uklonite pravodnike za ispitivanje i povezite kablove primarnog kola i visokonaponski kabl. Pri primarnog Olpor;) odvoje sc prim ami proyodnid (I j, Do bra bi bila da 5e obeleie pre skidanja. Crvena s!ipaljb ommetra (2) ,e prikljuCl na pozitiviln prikJjueak. a crna (3) n:J ncgUlivni prikljucak. 290 ..... -------------I· i i ! . " = SISTEM ZA PALJENJE -, rr:5J CJ '--_ .... 0 Kou ,;iSlCma HEI kt1u i;Ojlh fim.,:tar SC prikijucujc: {I) za

oooin<\ nalazi u k;lpi primafnog nlpora. (:!) z::

Of

sckumJarrHlg ntpora. , I I I L....l .... Iii! II Pri jspitivllfljU primarnng otpora na forull, povci:i!c ommc!ar na prik<lz;lO 11<16n. Pri ispi!ivunju sc:kund:lrllog otpora nil Ford-u. rO\eZite ommctar flU prik:Jzan naCin. 291 I IL···· , ' ; . -----292 Pri ispitivanju sekundarnog otpora postal'iie adapter svceice (l) u prik!jucak bobine (2), Crveni provodnik (3) povc:tile na ncgativni

prikljuC4k, a crni provodnik (4) svc6ce, Uporcdilc izmcrcni Olror sa preporuccnom vrcanoscu ! f I • l J I I I , Zamena bobine Ako ste doW do zakljucka da je bobina neispravna, i da je potrebna zamena, postupite na sledeCi narin. 1. Obezbedite odgovarajucu bobinu. Mnoge bobine izgledaju slicno, ali mozda nisu u stanju da obezbede sekundarni napon koji je potreban za rad vaseg motora. 2. Ako to dosad niste ucinili, iskljucite glavni prekidac i odvojite kablove koji su povezani na primarne prikljucke ,to se nalaze pri vrhu bobine. Neki od ovih kablova imaju prikljucke koji se skidaju; drugi imaju stubice sa navrtkama koje se odvrcu pomocu malog kljuca. Prikljucci su obelezeni na razoe natine. Najcesce oznakama »POS« iIi (+) za pozitivni, odnosno »NEG« iii (-) za negativan prikljucak. Obelezite gde se koji kabl nalazi da bi ga kasnije lakse povezali. 3. Izvucite sekundarni visokonaponski kabl iz centralnog prikljucka bobine. 4. Kljucem odvrnite zavrtanj na nosacu bobine. Obicno je ovaj zavrtanj uvrnut u blok motora. 5. Skinite staru bobinu. 6. Pri postavljanju nove bobine sledite tacke od 1 do 4, sarno obrnutim redosledom. SISTEM ZA PALJENJE Primarni (balastni) otpornik paljenja K od velikog broja automobila sistem za paljenje je tako konstruisan da, kada motor radi, funkcionise pri manjem naponu oU onog koji 1ma akumulator. Da bi se to izvelo ugraduje se jedan primarni (balastni) otpornik izmedu glavnog prekidaca i bobine. Ovaj otpornik smanjuje napon akumulatora za 3 volta. Medutim, posto je za pokretanje motora potreban maksimalan napon akumulatora, ovaj otpornik se iskljucuje pri pokretanju motora. Ako se motor automobila ugasi tim se gJavni prekidac paljenja vrati iz polozaja za pokretanje u radni polozaj," onda je vrlo verovatno da je u pitanju neispravan otpornik. Ispitivanje otpornika Pomocu sledeceg ispitivanja proverava se da Ii je balastni otpornik ispravan. Ovde su prikuzana dva lipa balastnQg (primarnog) otpornika. Dvostruki

tip, levo na ,lid, jc tipican za neke modele Chrysler-a. dok sc drugi , koji prikaz;}n desno na slid, koristi kod starijih model a AMC i Genera! Motors 'I\!tomobila. 293 Ala! i ma!erijal • Provodnik za premoscivanje • KIjuc • Primarni otpornik 1. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. Povezite pomocu produznog kabla po ziti van (+) pol akumulatora sa pozitivnim (+) prikljuckom na bobini. 2. Pokrenite motor. Aka motor radi i pored toga sto je produzni kabl prikljucen, balastni otpornik je neispravan i mora se zameniti. Painja: mora se voditi racuna 0 tome da je ovakvo prevezivQnje sarno privremenog karaktera i sluii za potrebe ispitivanja - to nije trajna popravka. Ako vozite a14tomabil sa prikljucenim produinim kablom samo nekolika stotina kilometara, zbog povecane loplote koja se stvara, v e r o ~ vatna oe izgoreti bobina, platinska dugmad i drugi delovi u sistemu za paljenje. 3. U gasite motor. Skinite produzni kabl. Napomena: Na novijim tipovima automobila, balastni otpornik je u stvari provodnik koji povezuje glavni prekidac i bobinu. Ako ste po izvrsenom ispitivanju utvrdili da je balastni otpornik neispravan, ostavite produzni kabl u poloiaju iz tacke 1, obratite paznju na upozorenje iz tacke 2 i odvezite automobil do najblizeg mehanicara. Ovakva popravka nije posao za poeetnika. Zamena otpornika Kod mnogih automobila, a posebno kod starijih modela, primarni otpornik je izveden kao mali kalem smesten u keramicki izolator. Nalazi se na prednjoj strani u motornom prostoru. Pri zameni postupite na sledeCi natin. 1. Odvojite provodnike sa otpornika. Oznacite ih da bi kasnije lakse izvrsili spajanje. 2. Odvrnite pomocu kljuea zavrtanj kojim Je pricvrscen otpornik. 3. Skinite otpornik sa prednje strane. 294 Ako se balastni otpornik nalazi u keramickom lzoiatoru, unda je obicno postavljcn na prednjem delu. unular mo\ornog prostora. 4. Ugradite novi otpornik prema uputstvu od 1 do 3, ali obrnutim redosledom. Napomena: Proverite da Ii otpornik koji ste obezbedili odgovara vasem automobilu. 5. Pokrenite motor. Ako se motor pokreoe nastavi da radi, ooda ste otklonili kvar. Glavni prekidac (kontakt-kljuc) D o pre oekoliko godioa glavni prekidae oa automobilu je imao sarno jednu ulogu - da ukljuCi i iskljuCi primarno kolo. Danas ovaj prekidac pored toga ukljueuje elektropokretae, pove-

zuje alternator i potrosaee, zakljueava upravljae i zuji ako zaboravite kljue u njemu. Kako su funkdje glavnog prekidaca postale sve kompleksnije, isto se dogodilo sa njegovom konstrukcijom. Kod veCine savremenih vozila prekidac paljenja ima pet polozaja, od kojih svaki ima posebne funkdje: »oprema«, »zakljucano«, »iskljuceno«, »)ukljuceno« iii »yoznja« i »pokretanje«. Prvi polozaj, »oprema« omogucava yam da koristite razne uredaje na automobilu koje se pokrecu pomocu elektriene struje, a da se pritom napon ne prikljueuje na kolo za paljenje, sto ne sarno da bi nepotrebno trosilo akumuIator vee bi mogIo da izazove pre gorevanje sistema za paljenje. Kod veCine automobila dodatni uredaji, kao.sto su elektrieni podizaei stakla i pomeranje sedista, mogu se pokretati sarno kada je prekidae paljenja u polozaju »ukljuceno« iz razloga bezbednosti. Kada je prekidae paljenja u pOlozaju »zakljueano« svako napajanje koje ide preko njega je prekinuto. Napajanje koje nije vezano preko prekidaea paljenja, kao sto su svetla i upaljae, je stalno prikljueeno na akumulator. Kada je preki® U ® \ o I Sa\'remena \'ozi!a imaju obicno pel poJozaja prekidaca paljenja: (1) oprema, (2) zakljucano, (3) iskljuccno. (4) uk!juceno i (5) pokretanje motofll. SISTEM ZA PALJENJE dae u pOlozaju »zakljueano« kijue se maze izvuCi iz brave. Kod starijih tipava automobiIa - pre 1966. go dine - kljue se mogao izvuCi iz brave u svakom polozaju prekidaea osim u polozaju »pokretanje Kad novih tipova automobila postoji i uredaj protiv krade koji blokira upravljac i ruCicu menjaea. Kod gotovo svih vozila, kod kojih se zakljueava toeak upravljaea, postoji polozaj »iskljueeno«, desno od pOlozaja »zakljucano«, koji omogucuje da se tocak upravljaea i rueica menjaea mogu pokretati bez trosenja akumulatora. Ovaj polozaj so. koristi kada se vrsi servis upravljaekog mehanizma iii vesanja, iIi kada se vrsi podesavanje ruCice menjaca. Kada je prekidae u polozaju »ukljueeno« iii »voznja«, napon je prikljueen na elektriena kola koja se koriste pri normalnom radu automobila. Tu je ukljueen radio, ventilator grejaea, potrosaei kao sto su prozori, sedista, brisaei stakla, zadnja svetia itd. U polozaju »pokretanje motora« napon akumulatora prikljueen je na motor elektropokretaea preko solenoida. Solenoid ima nekoliko funkcija, a jedna od njih je da sluzi kao releprekidae. KOada se napon dovede, preko glavnog prekidaea, do solenoida kolo se zatvara i omogucuje da se uspostavi tok stmje kroz motor elektropokretaea. Solenoid je postavljen u blizini elek-

tropokretaea i time se izbegava postavljanje velikih kablova od akumulatora do prekidaea paljenja. Solenoid elektropokretaea je opsirnije opisan u poglavlju »Sistem elektropokretaca«. Druga vaina funkcija glavnog prekidaea je da se pomocu njega ukljueuje primarno kolo paljenja preko otpornika primarnog kola za paljenje. Ovaj otpornik, kao sto mu i ime govori, ogranicava napon koji se dovodi do bobine. Kod starijih tipova automobila koristili su se otpornici koji su smanjivali napon na odredeni nivo bez obzira na rad motora. Kod savremenih vozila ovakav uredaj se zove balastni (primarni) otpornik. Zbog svoje posebne konstrukcije, balastni otpornik moze smanjiti napon na bobini nizem broju obrtaja motora, a pritom povecava napon pri vecem broju obrtaja mot ora, kada je to i potrebno. Kada ne bi postojao otpornik bobina bi imala dovoljno visok napon pri vee em broju obrtaja motora, kada je to i potrebno. Kada ne bi postojao otpornik bobina bi imala dovoljno visok napon pri vecem broju obrtaja motora, ali taj isti napon bi izazvao pregrevanje bobine i pregorevanje platinske dugmadi pri nizem broju obrtaja motora. Najeesce se kao primarni otpornik koristi provodnik odredene duzine naCinjen od otporniekog materijala, koji smanjuje napon 295 - ------------------- ~ ~ - - ----baterije od 12 volti na oko 9 do 10,5 volti tokom normalnog rada motora. Motoru je potreban say raspolozivi napon da bi se pokrenuo, a posebno u hI ad nom zimskomjutru kada je brzina pokretanja motora umanjena zbog zgusnutog ulja i veceg elektricnog otpora koji se javlja pri nizim temperaturama. Zbog toga se u glavnom prekidacu nalazi posebno obilazno kolo koje omogucava prikljucenje punog napona akumulatora na bobinu prilikom pokretanja motora. Ako motor auto mobil a iznenada prestane da radi, zatim se pokrene i panovo ugasi u nepogodnom trenutku, najverovatnije je u pitanju gIavni 296 prekidac. Meclutim, potrebno je da obezbedite kvalifikovanog mehanicara radi brizljivog pregle<;la. Ako kljuc ima veliki zazor u prekidacu i _ ako se paljenje prekida kada pomerate kontaktkljuc, najverovatnije je da je doslo vreme da zamenite glavni prekidac. Za automobile kod kojih se zakljucava tocak upravljaca, za skidanje glavnog prekidaca potreban je specijalan alat. Za amatere je bolje dane pokusavaju da zamene glavni prekidac, zbog komplikovanog posla skopcanog sa teskocama i mogucnosti ostecenja delova zbog rada bez neophodne opreme. r MOTOR T ehnicki giedano, motor pokrece automobil

pretvaranjem toplotne energije u mehanicki rad pIi sagorevanju benzina u komori za sagorevanje. Kada se benzin i vazduh pomesaju u pravoj ,:,zmeri (14.7 delova vazduha i jedan deo benzin a se smatraju idealnom smesom) i kada se up ale pomocll varnice, ta smesa eskplodira razvijajuCi pritom veliku koliCinu toplote i visok pritisak. I pored toga sto sagorevanje nastaje u delicu sekunde, ono je ipak kontrolisano. Kada varnica upali smesu, nastaje "front plamena« u obliku lopte koja se siri od tacke paljenja sve dok potpuna ne sagori. Takvo sagorevanje izaziva naglu porast pritiska u cilindru, sto potiskuje klip nanize i okrece radilicu. Na taj naCin se toplotna energija pretvara u koristan mehanieki rad koji pokrece automobi!. Pritiskom na pedalu za gas otvara se leptir u grlu karburatora, time se omogucava da veea koliCina smese goriva i vazduha uVllce u motor. Time se povecava gustina smese U svakom ad cilindra motora, a posledica toga je da se povecava pritisak kada se smesa upali. Dalji rezultat povecanja pritiska pri sagorevanju je povecanje snage motora, sto omogucava da motor brie okreee iii da bolje »vuee«. Ako se popusti pritisak na pedalu gasa, smanjuje se koliCina smese, pritisak u cilindrima pada i motor usporava. Na neki naCin, motor sa unutrasnjim sagorevanjem moze da se uporedi sa pumpom za vazduh. Otvaranje leptira za vazduh omogucava da motor pumpa vecu kolicinu vazduha, a ukopliko je veea koliCina vazduha (i goriva), to motor razvija vecu snagu. To je i razlog sto po pravilu veCi motori razvijaju i vecu snagu od manjih jer predstavljaju pumpu veeeg kapaciteta. Nazalost, motori sa unutrasnjim sagorevanjem nisu narocio efikasni posmatrano sa aspekta iskoriscenja toplote koja se dobija sagorevanjem. Samo oko jedne treCine toplotne energije se koristi za pokretanje vozila. Oko jedne treCine se izgubi sa gasovirna koji izlaze kroz izduvnu cev. Do trenutka dok klip dode do donje granicne taeke svog hoda, pritisak u cilindru vee znatno opadne u odnosu na svoju najveeu vrednost koja se javlja odmah po paljenju. Mada je motor iskoristio energiju gasova koji se sire i sagorevaju, ipak u sagorelim gasQvima ostaje toplotna energija koja se mora izbaciti napolje kako bi cilindar mogaQ ponovo da -usisa sveiu kolieinu smese goriva i vazduha. Narednih 20 do 25 odsto toplote koja se dobije sagorevanjem gubi se preko sistema za hladenje. Kada gaTiva sagoreva, u motoTu, on poCinje da se zagreva. Kad ne bi bila hladef)ja, motor bi nastavio sa sagrev,!ojem sve dok se ne bi istopio. Stoga je gubitak toplote kroz sistem za hladenje neizbeZan. Jos jedan deo energije odlazi na savladivanie. unutrasnjih otpora odnosno trenja jer: kliprli

(4 ) podizaci ventila. (5) bregasta oSQvina. Medutim. ventila i prostora za sagorevanje. Konstruisanjem motora od materijala otpornih na toplotu. (9rventil. radilica se okrece u leiajevima itd. vrhovi bregova se taTu 0 podizace. Gubitci usled trenia javljaju se i u pogonskom rernenju motora. (3) poluga podlzata. Dna se izrazava u kilovatima (kV/). pogonskom mostu i (otpor kotrljanju).ciJindra. kompresor klima uredaja itd. pumpa servo upravIjaea. (12) klip. (10) proslor za sagorevanje. a mozda i bez sistema za hladenje. (7) k!ackal ica venlila. Ulja i mehanieka poboljsanja koja smanjuju gubitke usled trenja takode doprinose. No i pored toga gubitci usled trenja nisu toliko veliki. ventili klizaju. (6) pampa za ulja.prstenovi se taTu 0 zidove cilindara. smanjili bi se toplotni gubici. Sve dok inzenjeri ne pronadu bolji naein da ustede toplolnu energiju na ekoniIDican naCin. potrebnih za izradu iii celog motora iii radi prevlacenja klipova. ali i u ovom slucaju dobitak je manji od troskova. (2) zaptiyka glave. Preostala snaga koja je na raspolaganju za pokretanje . Medutim.sportske automobile. (14) kHpnjata i (15) radiJica I ! I " ce i dalje biti vrlo neekonomican natin za pokretanje automobila. (8) opruga ventila. Inzenjeri traze naCine da motor s unutrasnjim sagorevanjem uCine sto efikasnijim. najsnainiji i najjeftiniji dan as poznat urec!aj za pokretanje vazila. Kada je fec 0 snazi matara. odnosno iznos obrtne . motor sa unutrasnjim sagorevanjem 297 -------MOTOR (1) glava motora . ovaj motor je' i pored toga najekonomicniji. tako da mogu da rade pri visirn temperaturama. Druga ve!icina koja se meri kod motora je obrtni momenat. Mnogo je truda ulozeno na razvijanje keramiekih materijala. (11) klipni prstenovi. nanize i navise u svojim vodicama. No turbo punjaei su vrlo skupi te je njihova koriscerije ograniceno uglavnom nn luksuzne i. alternator. vozila predstavlja samo mali procenat ukupne snage koja nastaje pri sagorevanju smese goriva. (13) osovina male pesolee klipnjace. prenosu snage. Spreeavanje toplotnih gubitaka kroz izduvnu cev moze se postiCi i tako sto se izduvni gasovi koriste za pokretanje turbo ·punjaea. Kod veCine motora iznose 5 do 8 odsto. i to je jedan od gubitaka toplote koja nastaje prilikom sagorevan]a Jedan deo preostale snage motora je pot reb an za pOkretanje dodatnih agregata kao sto su pumpa za vodu.

morate shvatiti vainost podmazivanja i kako se ana odrazava na vek vaseg matara. Ali. Pohabani . nije ni potrebno da se mnogo razumete u principe rada motora. On maze trajati koliko i sam automobil. kombinovano sa visokim temperaturama koje Sli prisutne u prostoru za sagorevanje. Otvor postaje sve siri jer sve vise i vise metaia bukvalno izgori sve dok MOTOR ventil ne bude unisten. ledino hlaelenje koje je prisutno je odvodenje male koliCine toplate preko vretena na vodieu ventila u kratkim jntervalima kada je ventil oslonjen na sediste. Usled toga izduvni ventili se pri radu vise zagrevaju. U krajnjoj liniji svi ventili se pOhabaju. . Ovakvo stanje se naziva »izgoreli ventil« i do njega ubrzano mogu dovesti siromasna smesa. Promena ulja i podmazivanje prikazani su u poglavlju "Odriavanje automobila«. Osno'vni pojrnovi 0 motoru Ako ste mehanicar-amater. a time i habanje motora. Tada se toplota provodi preko sedista na glavu motora. To moie dovesti do teskog ostecenja motora. nepravilno podeseno paljenje. vreli izduvni gasovi se probijaju kroz otvor i pocinju da deluju na ventil kao gorionik za gasno zavarivanje. Kada to jednom pocne.000 km. koji se pre svega bavi odriavanjem 1 lakim popravkama. Ponekad ce ventil puei. Ova velicina se meri u Njutn metrima (Nm). nepravilan zazor ventila iIi slabo preciseen usisni vazduh. znptivni prstenovi ventila iii opruge ventila. otpasti komad sa njega iii se cak raspasti. ali kod izduvnih ventila to nije slucaj. Umesto toga ani Sil izlozeni topiim izduvnim gasovima koji ih prie. dodirna povdina se smanjuje i zbog toga ventil nije u mogucnosti da sprovodi toplotu kao pre toga. Jedini delovi koji mogu da otkazu su izduvni vcotiE i moida neka zaptivka iii zaptivni prsten. Dopremanje odgovarajuce kolicine ulja je neophodno kako bi se spreCio dodir metal-metal. a time se ubrzava starenje metala i dalje habanje ventila. koje se nalazi na pocetku knjige. i odreelena je obrtanjem radilice i maksinalnim pritiskom u cilindru. posao oko ventila se obieno svodi na njihovo dovoelenje u normalno radno stanje. Ali kada sediste ventila pocne da se haba pri vecem broju predenih kilometara. skidanje ventila i zamenu pohabanih delova kao sto su vodice ventila. i popravka takvog ostecenja zahteva generalni remont. Ako pravilno odrzavate motor. konacno pohabaju dodirne povrsine ventila i sedista. Brzo otvaranje i zatvaranje pri kome ventiIi udaraju 0 svoja sedista.OOO i 250. Konacno ventil poCinje da propusta.Odrzavanje ventila ukljucuje skidanje glave motora. Ali kod normalnog trosenja ventila.sile koju motor moie da emituje. aka je pruzena potrebna nega to je izmeelu ISO. Usisni ventili imaju nesto povoljnije radne uslove jer se stalno hlade smesom koja se usisava.

i zatvaraju. u nekom trenutku. dok se lanae iii par zupcanika koriste uglavnom za pokretanje bregaste se nalazi u bloku metcra })sa strane«. Izduvni ventili se abieno zamenjuju novim. kao i konstrukcije motora. dOK Sli venIlU U gJavi. Zbog toga proizvodac automobila u uputstvu navodi da Ii se zazor na ventilima podesava dok je motor vrue iii hladan. Sedista ventila. Da bi se kompenzovalo termicko sirenje motora i istezanje koje vremenom nastaje oa nekim izduvnim ventilima) mora se odriavati odredeno rastojanje izmeau vrha vretena ventila i klaekalice (iIi podizaca). Posao koji mozete sami da obavljate je odriavanje propisanog zazora ventila. doelete u priliku da menjate lanae iii zupcasti kais 299 MOTOR I 300 (1) Glava cilindra (motora). Takav posao ne sarno da zahteva znanje vec i pravi alat i opremu za masinsku obradu.vodnog mehanizma. razvodnog mehanizma. Zupcasti kais se vremenom haba i nastaju naprsnuca slabe tacke. motor ce prestati da radi jer ventili da se. iii se prosiruju da bi se ugradili venti Ii sa veeim precnikom vretena. dok kod »hidraulicnih« podizaea nije. ako mislite da ste sposobni da izvedete radove skidanja i ugradnje glave motara. To rastojanje se zove »lazor ventila«. Na i pored toga moiete ustedeti nn trosku za fad taka sto cete U okviru ovog posla skin uti glavu motora i odneti je nn obradu u specijalizovnnu radionicu. Pohabane voeliee ventila se obraeluju da bi se dobili pocetni zazori. Ako se prekine. koja se nalaze u glavi motora. Kod nebh motora moze doC! do tesklh ostecenja ako klip udari u otvoreni venti!. Ipak. Ovakvi podizaci nalaze se na mnogim uvoznim motorima. I . Drugi motori se »slobodno okrecu«. Ovo je po sao samo za iskusnog majstora i izvan je mogucnosti veCine majstora amatera. Zupcasti.usisni ventili se obicno bruse da bi se obnovila dodirna povrsina. (3) brcgasla osovina. (4) !elcci lciaj i (5) lanac nl2. moraju se isto taka brusiti radi obnove dodirne povrsine. Moze yam se dogoditi da. zazor ventila se povecava iIi smanjuje pri zagrevanju motara. natinjen od crume i fiberglasa. kais. (2) blok matora. uputstva za to mazete nati u servisnom prirucniku. U zavisnosti od legura koje se koriste za izradu bloka i glave cilindra. Ovo je yazno kad matara sa »cvfstim{< podizaCima vcntila iIi mehanickim delovima. Skidanje glave motora je veliki posaa i nije prikazan u ovoj knjizi. sto znaci da mogu . se cesto koristi za pogon kada se ona nalazi u glavi motora. Ova procedura je prikazana u ovom poglavlju.

Neki od uobicajenih tipova problema na motorima prikazani su u daljem tekstu. Ali ako je zaptivka pukla iii iskliznula mora se zameniti. nisku kompresiju motora. Time se stvara zazar u razvodnom mehanizmu ventiJa. Postoji nekoliko razloga zbog kojih zaptivka pocne vremenom da propusta. Traienje greske u motoru MOTOR U ovom poglavlju se nalaze i tri vrste ispitivanja koje mozete izvesti da bi otkrili probleme u motoru. Zamena zaptivke glave motora mOle biti preveliki posao. sto dovodi do postepenog smanjenja perform ansi motora. ali zamena zaptivke poklopea ventila. . Kada pristupate popravci curenja ovakve vrste. mozete birati da Ii da postavite sVeZu silikonsku masu iii da ugradite zaptivku od gume/plute. TreCi test. relativno mekani zupei smanjuju buku motora iii imaju i tendeneiju da se brzo trose. kasno paljenje. Ovakvi. Da bi smanjili troskove mnogi proizvodaci koriste silikonske zaptivne mase za zaptivanje mnogih spojeva. ima zube od najlona iii plastike. Ponekad je dovoljno zategnuti nekoliko zavrtnjeva da se zaustavi curenje. Zamena zaptivke koja propusta je jos jedan od poslova koji u veCini slucajeva mOlete sami da uradite. ispitivanje balansa snage pomoCi ce vam da pri trazenju greske gubitka snage odredite cilindar koji izaziva probleme. zaglavljene ventile iii cak istrosene yodice ventila. ali ako se ne nanese pravilno iii aka se ne 05tavi da stvrdne maze doCi do curenja . Kod 1110tora koji imaju lanac. Mnogi savremeni motori izlaze sa proizvodne Iinije bez klasicnih zaptivki. I ovaj posao je prikazan u ovom poglavlju. istrosenih klipnih prstenoval cilindara ilili curenje zaptivke glave motora. Zaptivke od plute/gume postaju krte usled utieaja toplote i starenja. I ova zamena je prikazana u Ovom poglavlju. Ako se potrose toliko da lanae preskoci zub na lancaniku poremetice se sinhronizaeija rada ventila. Silikonska masa je odlican zaptivni materijal. usisne grane i kartera trebalo bi da budu u okviru vasih mogucnosti. Mehanicke vibraeije zajedno sa otpustenim navojem iii zavrtnjem mogu izazvati pucanje zaptivke iii curenje. i u mnogim slucajevima motor ce se ugasiti. on se vremenom izduzuje.01'0 posebno vazi za poklopac ventila koji ima tendenciju da vremenom popusta.da nastave rotaeiju a da kJipovi ne udare u ventile. Kod mnogih motora lancanik na bregastoj osovini. Vakuum lest ce Yam pomoti da otkrijete propustanje vakuuma u usisnoj grani iii karburatoru. za('epIjen izduvni sistem. preko koga prelazi lanae. U ovakvom slucaju potrebno je zameniti i lanae i !ancanik. Provera kompresije je korisna za otkrivanje losih ventila.

odnosno kod sklopa menjac/difereneijal kod poprecno postavljenih motora sa pogonom na prednje tockove). • Curenje ulja.plavi dim iz izduvne cevi ukazuje da ulje sagoreva zbog istrosenih klipnih prstenova. iii je nemaju. zaptivka usisne grane. koii se javlja zajedno sa tajanstvcnim gubitkom tecnosti Z(l hlaoenje moze ukazivati n<. Ulje koje sagoreva zbog istrosenih klipnih prstenova iii cilindara obicno znati da je potrebna generalna popravka motora. Aka ova nije povezano sa bukom u matoru iii gubitkom snage. Sve sto omogutava priliv ulja u komoru za sagorevanje izazvace sagorevanje ulja.Ie problem. • Zaptivka glave matara prapusta. Uljni wiog u Illadnjaku. Aka dva susedna cilindra imaju malu kampresiju. polomljenih klipnih prstenova. Ncispravan usisni venti! ce Isto tako dovesti do . Najceste tacke na kojima se javlja eurenje ulja su zadnji zaptivni prsten radilice (na zadnjem kraju motora kod automobila sa pogonom na zadnje tockove. napuknutog klipa iii istrosenih vodica ventila. iIi nikakvu kompresiju. ulje na spoljnoj strani motora iii odozdo na automobilu iii povecana potrosnja ulja bez vidljivog plavog dima iz izduvne eevi. Istroscni iii prcgore!i izduvni venti!! dovode do guhitka kompresije u ci!indru. prednji zaptivni prsten radilice kad kaisnika iii panekad. kad V6 i V8 matara. Zaptivka kartera je jas jedna ad mesta gde se panekad javlja cmenje ulja.• Trosenje ulja . Ovaj uzrok se otklanja takozvanim »sredivanjem ventila« i popravkom odnosno zamenom vodica i zaptivnih prstenova ventila. poklopac iii poklopei ven301 MOTOR tila. U avam slucaju javlja se gubitak kampresije aka zaptivka propusta izmeclu dva cilindra iii izmedu cilindra i spaljne sredine. Simptomi su barice ulja ispod automobila. 1z ovog razloga motor moze trositi litru ulja na svakih 400 do 500 kilometara. Cilindar na kome dolazi do prod ora ulja obicno se lokalizuje tako sto se skine sveCica i pogleda na kojoj sveCici se nalazi mastan ern nanos. Popravka se sastaji u uocavanju i zameni ostecene zaptivke ili zaptivnog prstena. Provera komprcsijc motora i ispitivanje sistema za hladenje pomocu pritiska 01110guCice nam cia otkrijemo LL cemu . Zaptivka koia propusta maze amoguCiti curenjc rashladne tecnosti u cilindar "(?ito brzo unistava cilindar zbog vclikog zagrevanja) iii u kuCiste radilice (gde isto taka izaziv(1 problcme zbog toga sto rashladna tecnost nije dobro sreJstvo za podmazi\·anjc). najverovatnije su u pitanju istrosene vodice ventila. provcra kornpresijc 1110tora pokazace malu. merenja kampresije obicna ukazuju da je zaptivka glave izgorela. U tak\'om sJucaju. • Neispravni ventili. Napukao klip iii klipni prstenovi su obicno poslediea jake detonacije.l propustanjc zaptivke glave motora.

prevelike kompresije usled preterano velikih nas!aga garezi u prostoru za sagorevanje. To moze biti poslcdica prevelikog predpaljenja. Ova vrsta buke ukazuje na to da je patrebna generalna popravka motora. posebno ako nista drugo ne ukazuje na neispravnost. Ponekad pomaze i upotreba goriva sa vecom oktanskom vrednoscu. zoog povecanja zazora venti!3. Neispravni ventil! se moraju zameniti. iii aka pumpa pusta vodu l110raju se zameniti.gubitka kompresije. Aka Iciajcvi imaju veliki zazar. a padizaCi utisaju. klipnih prstenova. Biage detonacije se uglavnom smatraju neskodljivim. iskrivljcne sipke podizaca. ali ako se desava svaki put kadn pokrenete motor to moie biti indikacija da jc potrcbna zamena padizaca. 302 Ostri metalni udarci koji se javljaju pri odreclenom broju obrtaja i pajacavaju sa povecanjem brzine ukazuju na istrosene letece iii Idece leiajeve radilice. ali ce se uz to javljati pllcanje iIi izbacivanje plamcna u usisnu granu. sllvise siromasne smese goriva i vazduha. Neispravan hidraulicni podizac izaziv(\ istu vrstu buke.i se sastoji u odredivanju uzroka detonacije i njegove blagovremene eliminacije kaka ne bi doslo do teskill ostecenja motora. Ostro fijukanje. aii jake detonacije mogu dovcsti do pucanja klipa. sto zahteva da se izvrsi odgovarajuca popravka motora. Istrosena asovinica klipa moze dati slicnu buku. Stalno lupkanje odnosna kuckanje motara ahicno ukazuje na preveliki zazar jednog i!i vise ventila. Kada pritisak ulja poraste zazor se smanji. Ni jedan motor nije u stanju da radi kako je to. Ova je normalna situacija ako motor nije radio. Specificirane . ZveceCi iii kuckajuCi zvuci koji se cuju sarno kad prvog pokretanja motora obicno nastaju zbog hidraulicnih podizaca. istroscne k!acka!ice. istroknog podizaca iii kombinacija poslednia dva uZr0Ll. Opravk. Kada se podizaci istrose. Detonaciju moze izazvati i neispravan venti! za recirkulaciju izduvnih gasava.zato znaci pri specificiranoj kompresiji. dUli vremenski period. glave I11otora iii ostecenja lezajeva klipnjace. udaranje iii zveceCi zvuci koji se cuju samo pri ubrzanju kod velikog optcrcccnja ukazuju na pojavu detonacijc U Illotoru. ani ispustajll ulje i time povecavaju zazor ventila sta izaziva buku kada se motor prvi put pakrene. To moie nastati usled nepravilnag podesavanja.. pregrejanog motora. Ispitivanje kompresije motora I spitivanjem kompresije otkriva se stanje motora. konstrukcijom predviclena ako svaki cilindar ne radi pri punom iskoriscenju . • Razlicite vrstc buke IZ motora. TutnjClva koja se povecava sa povecanjem broja abrtaja motora obicno nastajc zbog bucnih leiaja pumpe za vodu.

tom trenutku se meri pritisak u barima i izmerena vrednost se speclflClra kao kompreslJa. Ovde nam moze biti ad pomoCi . to ee biti 4.-1ko razumcmo kako se odrecluje veliCina kompresije.donju mrtvll tacku). oJnosno 3 sveClee.po jedna sveCica za svaki cilindar.!. Posto je.987 atm.Sistem za gorivo«. Odvojite kablove sa svake ad sveciea. U zavisnosti od tipa motora. magu imati pritisak kompresije pri pakretanju pamocu elektropokretaca od preko 13 bar. . tokom svog kretanja pri taktu usisavanja. Za ovaj posao moze yam biti potreban kljuc. koji se nalazi na kraju svakog od kablova. Ovi kablovi su drugim krajem povezani sa kapom razvodnika paljenja. 6 ili 8 svetiea . u donji polazaj (DMT . To se radi tako sto se rukom iii posebnim kJestima uhvati gumeni stitnik. moracete da nite svecice sa svakog cilindra. Ako je motor u dobrom stanju onda ee izmerena kompresija u svim eilindrima biti podjednaka. usisni ventil se zatvara i klip pacinje kretanje navise Ala! i materijal • Kljuc iii klesta • Klesta za kablove sveCiea • Nasadni kljuc za sveeiee i racva • Produzni kabl • Instrument za ispitivanje kompresije • Pumpiea za ulje • Motorno ulje sabijajuCi na taj naCin smesu goriva i Kada klip dostigne. najvisi polozaj (GMT .gornju mrtvu tacku) smesa goriva i vazduha je do maksimuma sabijena.). sa spoljne strane motora. Ovo ispitivanje se vrsi kod svakog podesavanja odnosno uvek kada motor slabo radi. Svaka sveCiea je povezana sa jednim visokonaponskim kablom. jedini moguCi pristup cilindrima kroz otvore za svecice. Ispitivanje kompresije motora vrsi se na sledeCi oaein. Na linijskim cetvorocilindricnim i dricnim motorima sveClee su lako vidljive jer su sve poredane sa jedne strane motora. Da biste odredili stanje motora pDtrebno je da ispitate kompresiju. L Uklonite kuCiste filtera za vazduh. na primer. i pritom biti bar jcdnaka najmanjoj vrednosti koju navodi proizvodac. Nejednaka kompresija izaziva nemiran rad motara u celom opsegu broja obnaja.vrednosti za kompresiju su izraiene u barima (1 bar = 0. Pogledajte odeljak »odrzavanje filtera za vazduh« u poglavlju ). Pojedini motori. i povlaCi sa sveClee uz blago . 2. Da biste ispitali kompresiju prvo treba da obezbedite pristup svakom ellindru. SveCice se nalaze ili na glavi eilindara iii na bloku motora. Na V8 i V6 molOrima sa svake strane motora nalazi se 4. Niska kompresija u svim eilindrima izazvace smanjenje snage motara. tokom ovog takta Sabljanp. Kada klip dade.

(2) SABJJANJE.uvrtanje. Neki uredaji ima]u konusni zavrsetak i prakticno je nemoguee zadrzati uredaj na otvoru eilindra kod motora sa visokom kompresijom. Ovo omogucuje da najveca moguea kolicina vazduha uoe u motpr tokom ispitivanja kompresije. Pogledajte odeljak "Procena stanja i ugradnja sveCica« iz poglavlja »Sistem za paljenje«. 10. od nosno radni lak!. ubacite uredaj za merenje kompresije u otvor sveClee i neka vas pomocnik pokrene motor okretanjem kontakt-kljuca za 4 do 5 obrtaja. Za vreme tuklil usisuvanja alvan! se usisni venti! i usled krc!llnja klipa nadale uviaci sc smcsu v:lzduha i goriva u prostor za sagorevanjc. Ovo se radi da bi se smanjila mogucnost ulaska prljavstine i drugih necistoca u prostor Zll sagorevanje kroz otvore sa kojih su skinute sveeiee. . Kada Idip potnc da sc krccc navisc. Pokrenite mehanizam gasa i zaglavite ga u polozaju kada je leptir karburatora otvoren. pokreCite motor stavljanjem kontaktkljuca u polozaju start.1. 5. gasovi se i. Najbolje bi bilo da obeldite svaki ad kablova kako bi kasnije. i odredite stanje skinutih sveCica. Skinite sveeiee pomoeu nasadnog kljuca i rneve. iii neka neko sedi u kolima i drzi pedalu gas a pritisnutu do kraja. i povezali sekundarni (visokonaponski) kabl bobine sa masom. Odvojite sekundarni visokonaponski kabl sa eentralnog prikljucka na kapi razvodnika. i povczite ga pomoeu produznog kabla sa dobrom masom na motoru. pri spajanju. Napomena: Najbolie ee biti da koristite ureoaj za merenje kompresije koji se uvrne u otvor sveeiee. Dok se motor pokreee zapamtite najveeu 303 MOTOR 304 (1) USISAVANJE. Jos nemojte uklanjati sveClee. 6. sto ce vam pomoCi da uacite sta nije u redu sa motaram. kako biste uvek znali koja je skunuta sa kog eilindra. bili sigurni da je svaki na svom mestu. SveCiee postavljajte na radni sto prema redu skidanja. Pomocu nasadnog kljuca i racve odvrnite svaku sveCieu za oko 1/2 kruga. to je onaj koji je povezan sa bobinom. 4. 3. Tokom lakl a sabijanja oba ventila . Merenje pocnite od eilindra najblizeg hladnjaku. (3) SAGOREVANJE I (4) IZDUVAVANJE. Kompresija iz matora oduvace svu prljavstinu sa sveCica dok pokreeete motor. 7. 8.ma smcSil sc Po pal jcnju smdc 5vccicom dolazi do pOliskivanja klipa nunize i w jt tab sagorcvanja.:bacuju napoljc. Posto ste samo malo popustili sveClee. izduvni venti! jc Olv areD. oko 5 sekundi. Y.1 zatvorena i usis.

Ponovite tacke 9 i 10 za svaki eilindar. Aka se sada kompresija poveea skoro do normalne. Zapisite ocitanu vrednost na parcetu papira iIi kredom na unutrasnjoj strani blatobrana. visoka iii neujednacena vrednost kompresije ukazuju na ozbiljne kvarove motora. Motor pokrenilc elektropokrelacem. Vecina uredaja ima ugraden ventil koji zadrzava kazaljku na najvecoj vrednosti sve dok ne oslobodite pritisak. 17. vrednost na skali uredaja. 12. (Ulje koje ste nasuli u cilindar zaptiva prostor oko prstenova i time se poveeava pritisak. Ako dva susedna eilindra imaju nisku kompTesiju. onda to moze biti znak da su ventili u losem stanju iIi da su klipni prsteni istroseni. Ako je kompresija cilindra niska postupite na sledeCi naein. i najve. onda postoji velika verovatnoca da je zaptivka glave motora ostecena. 16. Pomocu pumpiee za ulje kroz otvor za svefiee naspite nekoliko kasiciea motornog ulja u motor. 11. B. onda je motor u dobrom stanju bar sto se tiee kompresije. U gradite kuCiste filtera za vazduh. Ako je izmerena kompresija visa od preporucene vrednosti to ukazuje da u eilindrima ima mnogo naslaga gareii. PrikljuCite sekundarni visokonaponski kabl na centralni prikljueak u bobini.MOTOR Da bi proven!i kompresiju cilindra rrikljutite crevo mernog uredOlja na Olvor svecicc. Vodite raeuna da svaka sveGica bude postavljena na isto mesta sa kog je skin uta. Kod V -motora izmerite kompresiju prvo na jednoj pa onda na drugoj strani. Ako su rezultatl merenja kompresije na svim cilindrima u okviru preporucenih vrednosti a pritom je najmanja ocitana vrednost veea od 75 odsto najveee oCitane vrednosti. IskljuCite kontakt-kljuc. U 305 MOTOR tom slucaju nikakvim podesavanjem ne moiete dovesti motor u dobro stanje. Za ispravni postupak popravke potrebno je kOI1suttovati profesionalnog mehanicara. PrikljuCite odgovarajuCi kabl na svaku sveCicti.) Aka je kompresija i dalje niska onda to znaei da su najverovatnije u pitanju losi ventili. onda to znaci da su klipni prstenovi istroseni. A. Ugradite svecice. 14. Niska. Ponovite merenje kompresije. ako prethodno ne otklonite uzrok. Ako otkrijete da jedan (iii vise) eilindara imaju nisku kompresiju. 13. 15. Uporedite rezultate vasih merenja sa vTednostima iz servisnog prirucnika.::a vrednost vakuuma oSlaje zabe!dcn<l na instrumentu. Ispitivanje vakuuma Alat i materijal .

Pomocu uredaja za merenje vakuuma moiete odrediti u kakvom su stanju usisni i izduvni ventili motora. Motor mnogo ekonomicnij" radi kada merae pokazuje najvecu vrednost. Podesite broj obrtaja motom na praznom hodu na nesta veti od normalnog. Podignite poklopac motarnog prostora i skinite kuCiste filtera za vazduh. 306 -----. Povezivanje uredaja za merenje vakullma Ispitivanje stanja motora pomocu uredaja za merenje vakuuma vrsi se na sledeCi nacin. Ni jedan profesionalni automehaniear ne bi trebalo da bude bez ovakvog uredaja. To se fadi taka sto ce te delimicno zatvoriti leptir za vazduh prstom. zaptivke glave matara i smese goriva i vazduha u karburataru. Pracenjem ovog instrumenta lako cete odrediti najekonomicniju brzinu. PrikljuCite uredaj za merenje vakuuma na . koji se trajno ugraduju u auto mobil mogu se naCi u radnjama sa auto delovima. pokazace Yam kada ste postigli maksimalni korisni ueinak motora i ukazace yam na lose navike u voznji. Ako se pravilno koristi. Sto je oCitana vrednost niza to je veca potrosnja goriva. onda je potrebno da prove rite rad motora ispitivanjem vakuuma. taka da Sli oznake date u milimetrima iIi u barima po Zakonu 0 mesnim jedinicama. stanje klipnih prstenova. Instrumenti za merenje vakuuma. a zat(m pomeranjem po luge gas a posta viti bregastu ploou na prvi stepen pomocu zavrtnja za podesavanje. ureaaj za merenje vakuuma je jedan od najdragocenijih instrumenata koji moietc da ugradite u automobil. no najvainije je to da je uredaj za merenje vakuuma izuzetno praktican instrument. Vakuum se meri u mm Hg (milimetrima iivinog stuba). Pracenje ovog instrumenta zajedno sa stalnom proverom rada motora daje yam opsti uvid u to sta se desava u motoru i po maze yam da spretite moguce probleme._. 2.• Uredaj za merenje vakuuma • Klesta za blokiranje creva U novije vreme kada se sve vise vodi racuna 0 tome da se smanji potrosnja goriva. Ovi instrumenti su meau uredajima koje zagriieni poznavaoci automobila najradije kupuju. Pogledajte odeljak "Odriavanje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za gorivo«._""---. 3. 4. Zagrejte motor do normalne radne temperature.. 1. Ako u vas auto mobil nije ugraden ovakav uredai.. Da bi se postigla radna temperatura motor treba da radi 15 do 20 minuta. Sa aspekta potreba ove knjige bilo bi suvise komplikovano objasnjavati princip merenja vakuuma. kao sto je na primer proklizavanje tockova pri naglom polasku. Uredaj za merenje vakuumapokazuje koliki vakuum vlada u usisnoj grani dok motor radi.

... (5) Ravnomcrno ritmicko opadanje ukazuje da Sll venlili pregoreli iii da propustaju.....) Mesto na koje se prikljucuje ovaj uredaj moze biti razliCit u zavisnosti od tipa automobila...... morate da blokirate odvojeni vakuumski Kadn iSpitUjC1C stanjc motOfil pamoeu uredaja za mcn. (4) P ovrcmcno opadanje kazaljke ukazuje na to cIa venti)i zagIavljuju... Ako motor normalno radi kazaljka treba da stoji 307 Uredaj za merenje vakuuma je dragoe!:n instrument za utvrdivanje neispra vrlog rada motor<..50-0..66 bara... (Motor za vreme ovog prikIjuCivanja moiete ostaviti da radi.. (2) Vdo nizak vakuum ukazujc na slabo zaptivanje usisne gram:. Obicno je najbolje da se gumeno creva za vakuum prikljuCi direktno na __ .. Posmatrajte kazaljku meraca vakuuma dok motor radi nesto brte nego na praznom hodu.. pogledajte uputstvo koje se dobija sa meracem. (6) Bne o sciJacije kazaljke ukazuju na istrosene yodice usisnog venti!a iii slabe opruge v entiia. Ipak zapamtite da kada odvojite vakuumsko crevo da biste prikljuCiJi merac vakuuma.. 5... i (8) Poslepen pad kazaljke ukazuje na zapu kn izduvni sistem... (3) Aka kaz aljka instnlmenta lagano osciluje to ukazuje na problem u karburatoru. stabilno izmedu 380 i 500 mmHg iIi 0.. (7) Ravnomcrno osciJovanje kazaljke ukazuje na to da zaptivka g!ave pi-opust a izmedu dYa susedna dhndra.~ ... obrtaja budc ncsto visi ad normalnog taka sto ce te de!imitno zatvoriti lerli! za vazduh H::ok«) (1) prstom.njc vukuuma podesite rad motora no praznom hodu taka dn bro.. a zatim pomeranjem poluge gasa (4) postavite bregastu plotu (2) na prvi stepcn pomocu zavrtnja (3) za poddavanje bregaste ploce.. NajveCi broj aredaja za merenje vakuuma ima ugrac!eno crevo. Ovo crevo je takvog preenika da odgovara vecini prikljucaka na motam.. kasno paljenje iii nepravilno podesen ventilski mehanizam (kasnije otvar anje). Ako niste sigurni da ste nasJi pravo mesto.~ M = O T O R I I ! ~ J I I / 8) usisnu granu matara...usisnu granu motora.~ .. (1) Stabilna i niska vrednost vakuuma ukazuje na nisku kompresiju.... vod tako da nema propustanja koje bi dovelo do netacnog oCitavanja pri merenju vakuuma.!...... .. aka se vrsi merenje pomocu meraca vakuuma..

odnosno prazan hod nisu dobro podesenl. 9. Iskljui"ite motor. U nastavku teksta su prikazana neka stanja koja mozete odrediti. oko 75 do 100 mmHg nizu od normalne vrednosti (0.1-0. Neispravni ventili: Kazaljka meraea koja brzo osciluje ukazuje da su yodice usisnih ventila motora istrosene. Usisna grana ne zaptiva: Kada je oeita vrednost za 250 do 300 mm Hg ispod normalne (0..7. onda je verovatno u pitanju kasno paljenje.13 bara) . onda je verovatno da usisna grana iIi karburator propustaju vakuum.4 bara). Ako motor ne radi normalno mozda eete pomocu meraca vakuuma moei da odredite u cemu je problem. Obezbedite pomocnika koji ce naglo pritisnuti pedaJu gasa do kraja r pustiti je.13 bara) ukazuje na to da ventili motora zaglavljuju. verovatno su slabe opruge ventila. Istroseni klipni prstenovi (niska kompresija): Na ovakvo stanje ukazuje prilieno stabilna kazaljka meraea koja pokazuje nesto nizu vrednost vakuuma od normalne. I . Zapusen izduvni sistem: Ako kazaljka me rae a naglo pada kada motor radi na praznom hodu. sarno obrnutim redosledom. Kasno paljenje: Ako je kompresija motora dobra.1-0. Kazaljka meraca treba da padne do vrednosti oko 125 mmHg (0. onda motor radi normalno. Ako kazaljka brzo osciluje kada motor ubrzava.84 bara) i zatim vrati na pocetnu vrednosl. Kada je ova varijacija vakuuma ritmii"na odnosno pravilna onda je vrlo verovatno da je izduvni venti I pregoreo. Ovakav slucaj ukazuje i na istrosene zupcanike iJili lanac u razvodnom mehanizmu ventila. . a ovim merenjem dobijete stabilan polozaj kazaljke na maloj vrednosti vakuuma. Ako uredaj za merenje vakuuma reaguje na nacin opisan u tacki 6.17 bara). 10. a zatim da se popne na oko 640 mm Hg (0. verovatno je da je zaptivka pregorela izmedu dva sus edna cilindra. karburator: Lagane oscilacije kazaljke meraea ukazuju na to da je karburator neispravan. Povremeni pad vakuuma od oko 75 do 100 mm Hg (0.33-0. a verovatno je da smesa goriva i vazduha. 6. a kazaljka meraea je pritom mirna. . Odvojite uredaj za merenje vakuuma prema uputstvu iz taeke 4. onda sve ukazuje na zapusen izduvni sistem. MOTOR Ispitivanje balansa snage . Neispravan . i prikljui"ite crevo vakuuma na svoje mesto. Zaptivka glave propusta: Kad kazaljka meraea ravnomerno osciluje. 308 8.

danjem kabla so sveeice tako sto ce povel'at. kodiran podatak da je motor neispravan. Napomena: Kod vozila opremljenih sa katalitickim konvertorom sveCica ne treba da bude iskljucena dul. Ako je kompresija niska. Kada se odredi koji cilindar je "problematiean« onda se priroda problema moze odrediti skidanjem sveCice i merenjem kompresije. Iskljuavanje elektricnog pr!kljucka sa uredaja za konrrolu praznog hoda motora moie u kompjuter ubacit. iii. Visoki napon sa kabla sveGice pokusace da se prazni na masu. morate prvo da iskijuCite kompjuter pa tek onda da pocnete sa ispirivanjem. Posta to onemogucava taenu dijagnozu. to ukazuje na neispravnu brizgaljku goriva. Kada je sveCica iskljucena nesagore/a smesa dolazi do konvertora. to onda mora da dovede do ravnomernog smanjenja broja obrtaja motora. 309 MOTOR Kod voziia koja su opremijena kompjuterskom konrroiom broja obrtaja praznog hoda. ali ako nemate taj alat drzite se dalje ad metalnih delova karoserije. lzolovana klesta zastitice vas od ove poj ave.m giavnim prekidacem do ne b. Problem je u sistemu za paljenje (neispravnti sveGica. To se mora izvrsiti sa iskljucen. kada se fadi 0 motoru sa ubrizgavanjem goriva u cilindre. onda je najverovatnije u pitanju neispravan ventil iii pregorela zaptivka glave. Upozorenje: Dok vrsite ovo ispitivanje nemojte se naslanjati na autornobil. do§io do osteeenja eiektronskog sistema.e od 15 do 20 sekundi.Alat i materijal • Merae broja obrtaja • lzolovana klesta O vo je prilii"no jednostavno ispitivanje koje se koristi za brzo uOi"avanje cilindra koji je slab iii koji prekida rad. Ako odvojite za trenutak jedan po jedan kabl sa svecice i ako svi cilindri rade ispravno. Konvertor se usled toga mol. onda za trenutak pomocu izolovanih klesta odvoji te kabi sa jedne po jedne sveCice iii sa kape razvodnika. Ako ste naslonjeni na metalni blatobran onda predstavljate putanju najmanjeg otpora i mozete doziveti prilieno neugodan strujni udar.e zagrejati i izazvati ostecenja katalizatora. los kabl sveCice iIi kapa razvodnika). kompjuter ce pokusati da kompenzuje pad broja obrtaja motora koj! nastaje sk. Osnovna ideja ispitivanja balansa snage lezi u pretpostavci da svaki od cilindara motora ima pribIiino istu snagu. Ali ako sami vrSite ovakvo ispitivanje. olvor ieptira karburatora. taka da je potrebno da se . Profesionalni mehanieari mogu ovo ispitivanje da izvedu pomocu osciloskopa iIi analizatora koji automatski iskljueuju jedan po jedan cilindar prikazujuCi pritom rezultat izrazen padom broja obrtaja. Ako taj cilindar ima dobru kompresiju.

Aka neki cilindar. naIad na mehanizmu gasa. Ala! i materijal • Kljueevi • Odvijae • Strugac za zaptivku iii hemiski rastvarae • I. I kao rezultar toga javite se curenje. ali ce izmedu zavrtnjeva biti ' slabo. 1. Brisanje ovog podatka se vdi tako sto se iskljuCi paijenje i u roku od 10 sekundi obustav. Kada ste odTedili mesto na kome je doslo do curenja. skinite merae broja obrtaja i aka je ugraden uredaj za kontroiu broja obrtaja motora. Cista krpa i pazljivi pregled da biste tacno odredili mesto curenja. U tom slucaju mogu Yam biti od pomoCi lampa. U veCini slucajeva to je ocigledno. Na tim cilindrirna je potrebno izmeriti kompresiju kako bi mogli da odredite vrstu neispravnosti.taj podatak izbrise posto zavrsite ispitivanje. Pretezanje zavrtnja moze pokidati zaptivku. To cesto pomaze kod poklopca ventila. Vodite racuna da zavrtnje ne pritegnete suvise. i pritorn posrnatrajte da Ii broj obrtaja motora opada. iii izawvu manji pad ad ostalih cilindara. Ako se tako neslO dogodi onda ce zaptivka uz taj zavTtanj biti cvrsto pritegnuta. napajanje kompjutera. 4. pove::ite ga. iii nikako pritegnuta. Motor mora biti zagrejan do radne temperature. aka je ugraden. Pornocu odgovarajuCih izolovanih klesta za trenutak odvajajte jedan po jedan kahl sa sveeice. moiete pokusati da pritegnete okolne zavrtnje i proverite da Ii ste time zaustavili curenje. onda je potrebna zamena. 2. hilo vadenjem odgovarajuceg osiguraca iii skidanjem provodnika sa akumuiatora. Prikljucite merae broja obrtaja na motor i iskljueite provodnike sa uredaja za konrroiu praznog hoda malara. prvo treba da odredite koja zaptivka propusta. Zamena zaptivke. Pokrenite motor i pustite ga da radi na praznom hodu. /spitivanje balansa snage se vrsi na sledeCi naCin. iii ako je oeigledno da je zaptivka ostecena. kartera. koji se. Po zavrSenom ispitivanju iskljuCite glavni prekidac.ampa • Ciste krpe .iii zaptivne mase O a biste popravili zaptivku koja propusta. Ako pritezanje zavrtnjeva ne pomaze. donjih poklopaca transmisije i poklopaca razvodnog mehanizma. ili cilindri ne izazovu pad broja abrtaja. onda su ani neispravni. i bukvalno je izbaciti iz spoja. ali ponekad Se 310 moiete i prevariti ako su ulje iii tecnost za hladenje sakriveni ivicama pre nega sto postanu vidIjivi. jer se presovane metalne prirubnice ovih del ova lako deformisu. 3.

Proverite da neka od povrsina nije ostecena. Skinite dec i uklonite staTU zaptivku. Ujednaceno i unakrsno pritezite zavrtnjeve tako da dec legne ravnomerno na zaptivku. poklopac ventila. Pailjivo oeistite obe dodirne povrsine i skinite sve ostatke stare zaptivke pomocu strugaca iii hemiskog rastvaraca. 2. popravke iii zamene ostecene povrsine. 6. 1. Ako se izmedu orvora za zavrtnje. 4. Obrisite obe povrsine Cistom krpom tako da na njima ne ostanu tragovi llija iii hemikalija. Da bi se dobilo dobra zaptivanje povrsine moraju biti rayne. Namazite zaptivku sa obe strane tankim slojem zaptivne paste i postavite je na mesto.• Zaptivka od plute/gume iii silikonski git U daljem tekstu je prikazana osnovna procedura zamene zaptivke od plute/gume. ! t I . pokrenite motor i praverite da Ii ima tragova curenja. 5. 5. 3. Drugim recima. prvo pritegnite jedan zavrtanj poklopea ventila. donji poklopac transmisije itd. MOTOR 4. ~ J I Ostru±ite say stari z. 1. Posto ste ugradili zaptivku i pravilno pritegli sve zavrtnjeve. 3. 2. Dobra obrisite obe povrsine pre nanosenja silikonskog gita. vide veliki zazori pokllsajte da ih izravnate laganim udarcima cekica po deformisanim povfsinama. Ako je bilo koja od njih jaee zagrebena iii udubljena moze se dogoditi da se zaptivanje ne moie postiCi bez obrade. Pazljivo uklonite sve tragove zaptivne mase sa abe dodirne povrsine pomocu strugaca. a zatim unakrsno drugi na drugom kraju. Razdvojite delove. Obe povrsine moraju biti relativno ravne i u dobram stanju kako bi se obezbedilo trajno zaptivan)e. Pazljivo nanesite sloj silikona sirine aka 3 mm .tptivni rnaterija! sa abe dodirne povrsine. Osnovna procedura za zamenu silikonske zaptivne mase koja se }}formira na lieu mesta« je sledeca. Ovom tehnikom rasporedujete silu pritezanja ravnomernije i obezbedujete dobro zaptivanje. Korisno je ako prove rite pritegnutost zavrtnjeva nakon predcnih 1500 km. jer to remeti prianjanje zaptivne mase na povrsinu. Pregledajte obe dodirne povrsine.) proverite da Ii je dodirna povrsina favna na taj naCin sto na nju postavite neki ravan komad iii lenjir. Na poklopcima od presovanog lima (karter. St<lri zaptivni malcrijal maze se ukloniti i pomocu nemiskog rastvarnca. lzuzetno je vazno da povrsine ne budu vlazne iIi zauljene. i pritom vodite raCina da ih ne ostetite.

Ovim ce se ispuniti nerJ. U tahim slucajevima cesto je potrebna priprema u dva koraka: zaptivna masa se nanosi na jednu povrsinu a »ocvrsCivac« na drugu. Podesavanje ventila: motori sa podizacima Ala! i materijal • Kljucevi • Merni listiei • Duboki nasadni kljucevi i racva • Daljinski prekidac za pokretanje motora iIi odvijac P avremeno podesavanje zazora ventila kad motora sa podizai'ima bez hidraulicnih ulozaka.\'nine na dodirnim povrsinama i omoguCiti bolje zaptivanje. Mora se napamenuti i to da 311 Pre ugradnje nanesite tanak s!oj zaptivnog materijala na obe strane nove zap!ivke. 312 Napomena: Nije obavezno da se silikonska zaptivka menja masom istih svojstava. Vremenom se ovaj zazor sma- . Napomena: Ako se zaptivni sloj slucajno obrise tokom ugradnje. Odredeno rastojanje je neophodno da bi se kompenzovalo termicko sirenje delova motora. Zaptivna masa se ne steie sve d.ok se delovi ne spoje i pricvrste. i po sredini dodirne povrsine. Spojite delove dok je zaptivna masa vlaina i pritegnite zavrtnje ujednaceno i unakrst. Kada dodete do otvora za zavrtnje.conska masa omekSava i rasp ada se. ' 6. U takvim siucajevima siii!. fto znaci da oGvrscavaju u odsustu vazduha. 7. nanesite sloj sa abe strane otvora dok ne formirate ceo krug oko njega.po celoj duzini. kako biste obezbedili da obe dodirne povrSine ravnomemo nalegnu jedna na drugu. Neki tipovi hemijskih zaptivata su »anaerobni«. Nanesite sloj sirine aka 3 mm po sredini celom duzinom jedne od dodirnih povrSina. U nekim slucajevima biee vam potreban duzi zavrtnji za pricvrsCivanje da biste kompenzovali debljinu zaptivke. Ostavite zaptivnu masu da se susi 30 do 45 minuta pre nego sto nalijete teenost i pokrenete motor. Isto vaii i aka se zaptivna masa izloii opterecenju pre nego sto ocvrsne. i staga se ne 1reporucuje za zaptivanje prirubnice karburatora :li spajeva na cevima za dovod gorivQ. odnosno potisnika. lilikonske mase ne zaptivaju dobra kada su izlo[ene dejstvu benzina. je neophodno da bi se odrzalo odgovarajuce rastojanje izmedu vrha vretena ventila i klackalice. Upozorenje: Uvek postupajre prema prilozenam uputstvu za upotrebu kada korisrite neki ad tipava hemijskog zaptivaca. Ako zelite maiete ugraditi i obicnu zaptivku od gume/plute) a ovakve zaptivke uglavnom postoje za veCinu spojeva. spoj moie da propusta.

kompenzovalo [er.: zove zazar venn a. di =no proveravatl ! postoji OJ hI se"\ i mora se. to zazor ventila ima znacajan uticaj na rad matora i hladenje venti!a. rr .. iii se povecava jer se trosenjem povecavaju toJerancije venti!skog mehanizma. odnosno zbog utiskivanja na sediste. MOTOR . da ce segubiti kompresija i da ee se ventili slabo hladiti. ali to znaci da ventil neee prianjati na sediste. ________________ _ "1IIi"" . poddavat\. peno l. I ""'. kasnije zatvaraju i ostaju duze otvoreni (sve ovo moze i poboljsati performanse).. Ov . ____________ i"_ i I I ' I [II I MOTOR Ii I 'I I I I i I i I I i I I I I I i I ! I IL __ _ ! I I . mora da ntila i kraK:l K.njuje zbog istezanja ventila.1 0 rastojan]c stojanje jzmedu ve micko sirenJc. Ovo utiee na prehranjivanje motora smesom i time smanjuje snagu motora. Ako je zazor ventila suvise mali onda se ventili ranije otvaraju. Posta zazor ventiJa utice na vrcme otvafanja ventila i trajanje perioda »otvorenog ventila«. Krajnji razultat ee biti otkazivanje ventila i ozbiljan gubitak snage zbog smanjenja kompresije.--·-1 . Ako zazor postane suvise veliki ventili postaju bucni i ne ostaju onoliko dugo otvoreni koliko bi inace bili kada je zazor normaIan.

2. Usisni su oni koji se nalaze naspram Otvora usisne grane. uvek postujte preporuku proizvodaca. Ako je u uputstvu navedeno da se radi na vruee. Ako motor postavite u pOlozaj tako da se oznake paljenja poklope sa nulom.000 i 50. 5. Napomena: Vrednosti zazora za izduvne i usisne ventile se obicno razlikuju. Ako je u uputstvu navedeno da se podesavanje vrsi na hladno. Proverite vrednosti zazora ventiia u uputstvu. onda pustite da se motor ohladi u toku od nekoliko sati (a najbolje preko n06). to znaci da se zazor ventila podesava kada motor ima spoljasnju temperaturu.000 km. Zazor ventila se podesava na sledeCi naGin. Ove razlike se pojavljuju da bi se kompenzovalo termicko sirenje' motora. U uputstvu proizvodaea automobila da Ii to . Obieno je to posle predenih 25.Ventili se podesavaju u skladu sa uputstvom proizvodaca i posle odredenog braja predenih kilometara. motor mora da bude u takvom polozaju da se pOdizaCi odnosno potiskivaCi nalaze na najniiem delu brega. to znaCi da se podesavanje vrsi kada je motor zagrejan do radne temperature. . To se dogada kada jeklip u gornjoj mrtvoj tacki pri taktu sabijanja. Proverite koji su ventili usisni a koji izduvni. 1. 4. Ugasite motor i skinite poklopac ventila. Posto ne postoje evrsta pravila po kojima se menja zaZOr ventila pri zagrevanju motora (jer je svaki motor razliCit). zategnite zavrtanj za podesavanje dok merni listie ne prolazi uz blagi otpor. 3. klip prvog cilindra ce doti u gornju mrtvu tacku i tada mozete da podesite zazor ventila na prvom cilindru. Proverite koji zazor vazi za koje ventile. Obieno se preporueen period za pOdesavanje ventila poklapa sa periodom u kome se vrsi podesavanje motora automobila. Ako je u uputstvu navedeno poddavanje na "hiadno". Ako je zazor suvise mali i merni listie ne moze de ude. Potom zategnite kontra navrtku za osiguranje (aka postoji) . vaii za »vrucc« iIi »hladno« podesavanje. Izduvni se nalaze nasprav otvora izduvne grane. Ako je zazor suvise veliki. Otpustite kontra navrtku za osiguranje (ako postoji) i uvucite odgovarajuCi merni listie u prostor izmedu vrha vretena ventila i kraka klackalice iIi potiskivaea. Da biste mogli da podesite zazor. odvrnite zavrtanj za podesavanje toliko da merni listie prolazi kroz 314 ovaj prostor uz blagi otpor. . Aka u uputstvu stoji da se zazor ventila kontrolise i podesava na vruce. Po pravilu izduvni ventili imaju veCi zazor jer se vise z a g r e ~ vaju tokom rada motora. onda treba da pokrenete motor i ostavite ga da radi pri povecanom broju obrtaja praznog hoda sve dok ne dostigne normalnu radnu temperatUTU.

' J ~ . znaei da se klip kreee navise u toku takta sabijanja.. Kada osetite da vazduh izbacuje prst sa otvara dok okreeete radilicu. jednostavno pogledajte kablove ad kape TaZvodnika dosveeica.6. Kod linijskih motora sa sest cilindra iIi V6 motora. Ako niste sigurni koji je sledeCi cilindar prema redu paljenja. . Kod motora sa bregastom osovinom u glavi koji nemaju klackalice. Kod eetvorocilindrienih motora jednostavno okrenite radilicu za 180 stepeni. Ked nekih motora sa bregastom osovinom u glavi konste Sf! klackalice (I) sa zavrtnjima (2) za podesavanje zazora. tako da sledeCi cilindar po redu paljenja dode u gornju mrtvu tacku. zahteva se posebna procedura. l:lZOr3 vcntilil kad motora kod kojih je bregasta osovina u g JO. Ako su oba ventila zatvorena dok se klip kreee navise to znaci da je u pitanju takt sabijanja. U tom slucaju okrenite radilicu zajos jedan krug da biste dosli do takta sabijanja. povrh opruge svakog ventila. Sada okrenite radilicu pomoeu daljinskog prekidaea za pokretanje motora. Ako se izduvni ventil zatvara to . vee koriste potiskivace ventila postavljene . iIi taka sto premostite solenoid elektropokretaea pomocu odvrtaea iIi vrlo kratkim ukljueivanjem glavnog prekidaca u poloiaj za pokretanje. MOTOR osovinu sa strane (u bloku motora). okretanjem radilice za 120 stepeni davesce siedeCi klip u gornju mrtvu taeku.znati da je u pitanju takt izduvavanja. Drugi naein za odredivanje trenutka kada je klip u gornjoj mrtvoj tacki takta sabijanja je da skinete sveCicu i drzite prst na otvoru za svecicu. Podesavanje zazora ventila: motori sa bregastom' osovinom u glavi K od motora sa bregastom osovinom u giavi koji imaju klackalice vaii ista proeedura za podesavanje zazora kao kod motora koji imaju bregastu ······f '. -1M iP f'iX Proven. posmatrajte ventile dok pokreeete motor.Ivi motam vriii sc tako sto sc mcrni listie uvucc izmedu brega i potiskiv ata. Kabl koji je na redu posle kabla sveCice prvog cilindra je povezan sa sveticom sledeeeg cilindra. Kod V8 motora ovo ee se dagoditi kada okrenema radilicu za 90 stepeni. MOTOR 31. Da biste znali da je klip upravo u gornjoj mrtvoj taeki takta sabijanja.

Probajte sa sve debljim listieima dok nadete koji moze da pro de uz blagi . Postavite motor u polozaj kada je klip prvog cilindra u gomjoj mrtvoj tacki takta sabijanja. 316 f MOTOR Kod mOlOra sa osovinom u glavi i koji imaju za podeS3vanje zawf3. je onaj kod koga se izmedu brega i potiskivaca nalaze male kalibrisane ploeice koje podeSavaju zazor.. Odredite koji su ventili usisni a koji izduvni. 1. 5. Ako merni listie odgovarajuee debljine Iako prolazi izmedu brega i potiskivaca to znaCi da je zazar suvise veliki.iata. probajte sa sve tanjim dok ne nadete koji moze da pro de .Postoje dva' osnovna konstruktivna resenja. koje se koristi kod Volkswagen Rabbit (Golf) i drugih. Drugo. Pogledajte uputstvo za motor na kome radite . 3. Dobijen rezultat je vrednast za kaju morate da paveeate zazar ugradnjom podloske.uz blagi atpor. AI at i materijal • Kljucevi • Merni listiCi • Daljinski prekidac elektropokretaca iii odvijae • Specijalan alat za sabijanje opruga (za neke tipove vozila) • Kalibrisane podloske za potiskivac ventila 2. procle. trazene debljinc potreb no je subi!i oprugu ventila pomocu specijalnog a. 4. da bi se postilvila podlosb. Tom prilikom mora se sabiti opruga ventila tako da se oslobodi ploeica . Ugasite motor i skinite poklopae ventila. Proverite zazor ventila pomoeu mernih listiea koje treba da provucete izmedu brega i potiskivata. Da biste izmenili zazor ventila postojeea ploeica se menja debljom iIi tanjom. slucajeva zahteva specijalan alat. Oduzmite debljinu tog listie a od preporucenog zazora. kada se izmedu potiskivaca ventila koji kliza preko brega i vrha vretena ventila nalazi konusni zavrtanj za podesavanje. a zatim skinete kapu razvodnika paljenja i vidite da Ii je razvodna rueiea usmerena prema prikljucku kabla sveOice prvog cilindra. Ovo u veCin. prove rite da Ii se zazar podesava na vruee iIi na hladno. Podesavanje zazora se izvodi na sledeCi nacin. Prvo. Okretanjem tog zavrtnja podesava se razmak izmedu potiskivaca i brega bregaste osovine. Aka odgovarajuCi merni listie ne moze da Zazar ventila kod motonl sa bregaslom osovinom u glavi i k!ackalicama poddava sc na isti naCin kllo kod motam koji imaju bregastu osovinu sa strane. Ovo moiete postiCi tako sto poravnate oznake na kaisniku radilice iIi na zamajcu. Ovaj sistem se koristi kod nekih motora ugradenih u automobile Chevrolet Monza i Vega. omoguCi zamena.

318 I WP • MOTOR mogucnost da je materijal za ojacanje popustio. okreeuCi pritom radilieu tako da klip svakog sledeeeg cilindra dovedete u gornju mrtvu taeku u taktu sabijanja. Tada nastaju problemi sa motorom. Ovaj kvar moze nekad izazvati teska ostecenja motora ako je motor tako konstruisan da se ne obrce »sIobodno« i ako postoji mogucnosf da klip udari u ventile. S obzirom da se naglo povecava mogucnost otkazivanja posle preaenih 80.000 do 100.000 kilometara. zamenite ga bez oklevanja zbog preventive. U gradite zatim deblju iIi tanju podlosku u zavisnosti od toga da Ii zelite manji iIi veei zazar. koji se vremenom odnosno habanjem isteze i postepeno pogorsava 317 performanse motora.000 kilometara. Rezultat pokazuje debljinu nove podloske koja treba da bude ugradena da bi se dobio zeljeni zazar. ako je motor presao veliki broj kilometara postoji Zupi!asti kais (1) oSe nalazi ispod 5tltnika (2). Zbog toga neki proizvodaCi automobiia preporucuju periodic an pregled zupcastog kaisa (generaino podesavanje motora je pravi trenutak za to) i zamenu na svakih 80. puea i stvaraju se slabe taeke na materijalu za ojacanje.e se vrernenom (a ni nov) a i mnogo je jeftiniji za proizvodaca.000 do 100. 7. a prema redosledu paljenja. Sa druge strane gumeni kais vremenom se haba. nije mu potrebno podmazivanje. zupcasti kais radi dobro dok ne prokIizne. Cak i kada zupcasti kaisizgleda dobra. 6. Pregled i podesavanje zupcastog kaiSa . Oslobodite oprugu ventila i po novo proverite zazar ventila pomoeu memih listiea. Moraeete da kupite odgovarajuee podloske u radnji sa rezervnim delovima. Ponovite isto za sve as tale ventile. Oduzmite preporueenu vrednost zaZOra od debljine tog mernog listiea.. jer cete na taj naCin biti znatno sigurniji i mirniji. Pomoeu alata za sabijanje gumite oprugu ventila i izvadite podlosku. Kontaminacija uljem skracuje njegov: radni vek. Ovaj tip kaisa je vrlo popularan jer je tisi ad Ianea.atpor. ne iste. Zupcasti kais Alat i materijal • Kljucevi • Veliki odvijac iii poluga • Lampa • Zupcasti kais • Momentni kljuc K Od mnogih motora koji imaj u bregastu osovinu u glavi za njen pagon se koristi zupe"sti kais od gume ojacane fibrglasom. Za razliku od lanea.

Da biste proverili stanje zupcastog kaisa neophodno je da skinete zastitni poklopac kojim je kais zasticen od dodira. \ \ \ \ 0) ' . Ako je kais oCigledno istrosen mora se zameniti. Zamena zupcastog kaisa Zamena zupcastog kaisa se vrsi na sledeCi oaein. nade naspram repera. \ \ . 4. Vodite racuna da ne okrenete radilicu iIi bregastu osovinu. KaiS treba da se llgiba za 8-12 mm aka je pravilno zategnUi. skinite zastitni poklopac i \ ® I ~ .(1) Stitnik zupcastog kaiSa. Ako zupeasti kais nije evrsto zategnut onda se on ugiba vise od 12 mm izmedu dva najudaljenija zupcanika kada ga potisnete rukom. Pazljivo uotite relativni odnos bilo koje oznake locirane na zupcaniku bregaste osovine. 'i \! \ . Sada je moguee skinuti kais. pomocne osovine iii drugim zupcanicima. Ovo su tipicne komponente zUp<!:astog kaiSa. 3. (4) zuptanik pomocnt': osovjne. alata. postavite mernu traku izmedu dva najudaljenija zupcanika i blaga pritisnite kai! prstam. Zatim potisnite ovaj velikim odvijacem ili polugom dok ne postignete potrebnu zategnutost kaisa.. Kada zateiete zupeasti kais jednostavno otpustite zavrtanj koji drzi zatezni kaisnik. prijavstine. 2. Posta vi nemate pri rud ova) alat. Upozorenje: Zatezanjem se ista taka skracuje radni vek kai!a. zatim navucite novi zupcasti kais na zupca- . 5. l. \ j'i pailjivo ispitajte spoljnu i unutrasnju stranu kaisa po celoj duiini. (5) zatezni kaisnik i (6) zupcanik radilice. Otpustite zavrtanj za podesavanje na zteznom -kaisniku i otpustite kais. Posta je molor iskljucen. NajveCi broj praizvadaca automabila daje vrednost zategnutosti zupcastog kaisa. Pritegnite zavrtanj zateznog kaisnaka vodeCi facuna da se kais pritom ne olabavi. Proverite i zategnutost kaisa.upcasti kaiS. skinite zastitni poklopac sa zupcastog kaisa. masti itd. Pogledajte da nema vebh pukotina ili pohabanih mesta. Takav kais se mora zameniti.ov1ne. Llgasite motor. Okrenite radilic" u polozaj taka da se oznaka na zupcaniku radilice. Pri promeni kaisa potrcbno je skinu\i smao sli\nik i zatezac. (3) l. (2) zuptanik bregaste o. odnosno zamajca. 6. los jednom proverite oznake na razvodnom mehanizmu i pogledajte da se nesto nije pomerilo.

motor verovatno neee moc. 7. da se pokrene ako je grdka vee a od 1 do 2 zuba. 8. Drugi problem je to da su neki lanei osetljivi na habanje. Zategnite zupeasti kais tako sto potiskujete zatezni kaisnik dok ne dobijete ugib od 8-12 mm izmedu dva najudaljenija zupcanika. Taeno podesavanje je od velike vaznosti i zbog toga uvek dva puta proverite oznake za podesavanje kada menjate zupcasti kais. Lanae je vrIo pouzdan. Tokom vremena zupei se trose. i to se ponekad dogodi. 320 Lanac razvodnog mehanizma Alat i materijal • Kljueevi • Izvlakae za zupeanike • Momentni kljue • Veliki odvijac iIi poluga • Zaptivka poklopea razvodnog mehanizma (za neke tipove motora) • Zaptivni prsten radilice K od mnogih cetvorocilindricnih motora sa bregastom osovinom postavljenom sa strane. (Da bi se smanjila buka pri radu neki proizvodati vozila ugraduju najlonske iIi plastiene. Pritegnite zavrtnje na zateznom kaisniku potiskujuCi ga i dalje istom silam. V6 i V8 motcra. Ova posao zamene lanea <"ini komplikovanijim. jer treba ukloniti poklopac I .nike tako da bude provueen na isti natin kao i stari. motor potpuno prestaje da radio Kratka provera da Ii je lanae prekinut sastoji se u tome sto se motor pokrene kada je kapa razvodnika paljenja uklonjena. laneanike sa celicnim jezgrom. Ako ste pogresno postavili kais. Pogon laneu daje lanenik na kraju radilice. za pogon bregaste osovine se koristi lanae. iskljueite ga i postavite stitnik zupeastog kaisa kako biste zavrsili posao. Mekani najlon odnosno plastika smanjuju buku ali se time smanjuje i radni vek razvodnog mehanizma. Ako se razvodna ruCiea ne okreee to ukazuje da je prekinut lanae razvodnog mehanizma (to moze da znati i da je pukao pogonski zupcanik razvodnika paljenja).. lanae poeinje da lupa sto jos vise trosi mekan materijal zubaea. Maze da se dogodi da zupei otpadnu i da lanae potpuno spadne. ali mu je potreban sistem za pOdmazivanje i isteze se vremenom. U nekim slucajevima lanae moie da preskoci zubae sto dovodi do toga da bregasta osovina nije vise sinhronizovana sa 'radom motora i to rezultuje velikim smanjenjem snage motora. Aka se lanae prekine. Kada se tako nesto dogodi motor prestaje da radi i moraju se zameniti lanae i laneaniei. Pokrenite motor i vidite da Ii radio Ako je sve u redu. Posto je za lanae potrebno podmazivanje onda on se obicno smesta u metalni poklopae razvodnog mehanizma.

1.zaptivku poklopea. 4. novi lanac preko novog lancanika. tako da je potrebna zamena i ove zaptivke. koja je vee opisana.a posebno ako je motor presao veliki broj kilometara. ili zamajcu ne nade naspram repera. Skinite remenieu radiliee pomocu izvlakaca.li je lanac prekinut. Kod nekih motora donji dec pokJopca razvodnog mehanizma je u dodiru sa karterom. 3. poluge iIi izvlakaca. Kroz poklopae razvodnika prolazi i kraj radiliee tako da je obicno potreban izvlakac za skidanje kaisnika radiI ice da bi sc j: MOTO (1) l<lncanik [adilice. opusten Ianac ee izazvati neuravnoteieno paJjenje zbog toga sto razvodnik paljenja dobija pogon od bregaste osovine. posmatra razvodna rubca razvodnika paJjenja il bregasta osovina._-------'--'. Otkrivanje kvarova Osim brze provere da. Skinite svo remenje sa motora. Tc znaci da je klip prvog cilindra u gornjoj mrtvoj tacki takta sabijanja. Komadici najlona iIi plastike u ulju iSIO taka ukazuju na istrosen laneanik. Zamena lanca Zamena Ianca razvodnog rnehanizma vrsi se n2 sledeCi naCin. Napomena: Ako pokrenete bilo radilicu iIi bregastu osovinu pre nego sto ugradite lancanik. Otpustite zavnanj lancanika bregaste osovine vodeCi raeuna da ne poremetite oznake za podesavanje. a zatim ubaeite donji kraj lanea oko lancanika radilice. a razvodna' rutica razvod321 . Ako se pritom uoei veJiki zaZD! to znaCi da je lanac istrosen i da se mora zameniti. 6. Vodite racuna 0 tome da poravnate lancanik tako da naide na bregastu osovinu a da primm ne poremetite polozaj oznaka za podesavanje.i (3) ozn3ke za podes<lvanjc. .-MOTOR nika paljenja okrenuta prema prikjucku kabla svetice prvog cilindra. Oznake za podcSav3njc je neophodno pri z::lmeni razv(ldnog mehanizma. prislo poklopcu razvodnika.-------. Druga provera istrosenosti iIi otpustenost lanca razvodnog mehanizma moze se izvesti take sto se radilica okrece nap Ted nazad a pritom St. Skinite poklopac razvodnog mehanizma i uklonite sve tragove stare zaptivke i zaptivne mase sa 0 be dodirne povrsine.-------. Ako provera paljenja pokaie da paJjenje jako varira onda su obicno u pitanju otpusten lanac iIi istrosen lancanik . Ako je potrebno skinite pumpu za vodu (nije potrebno kod svih motora). Zatim skinite zavrtanj i izvueite laneanik sa bregaste osovine pomocu velikog odvijaca. 5. (2) lancanik bregaste osovine. OkreCite radilicu motora dok se oznaka n3 kaisniku. 7.

ugljen monoksida . ali uz veliko povecanje utroska goriva. koji ponekad voze bez izduvnog sistema iii njegovog vaznijeg dela . jos jednom proverite poloiaj oznaka. postavite zaptivku na mesto i ugradite poklopac razvodnog mehanizma. J ednostavno po novo poravnajte oznake i ugradite lanac i lancanik. a zatim zategnite zavrtanj Iancanika bregaste osovine prema uputstvu proizvodaca (obicno je to izmedu 80 i 120 Nm). Tipicni elementi izduvnog sistema su: .u putnieku kabinu_ Drugo. Posto ste postavili lancanik. kako bi se zastitili putnici u kabini_ Bez izduvnog sistema.prigusivaca_ U tim situacijama. Svi oni moraju biti u ispravnom stanju da bi se obezbedilo sigurno i tiho odstranjivanje izduvnih gasova iz motora. Bez njega ani fade losije i trose vise goriva. No jos uvek nije sve izgubljeno jer na bregastoj osovini i radilici postoje referentne oznake. Ovo poslednje moze izgledati nelogicno svima koji su imali priliku da vide i cuju trkacke motore. I I .J I. Motori koji su ugradeni u nase automobile. dobija se nesto no snazi. Postavite kaisnik radilice i svo remenje. 10.322 onda ce se izgubiti njihov medusobni polozaj. • • I I IZDUVNI SISTEM I zduvni sis tern na vasem automobilu je ustvari cevovod. sprecava se ulazak opasnog gas a . iIi neke nase nedovoljno vaspitane vozace. Napomena: Ako je motor imao plasticni lancanik koji je otkazao. su konstruisani i podeseni da fade sa izduvnirn sistemom. onda je potrebno promeniti i ulje da bi se kuCiste radiI ice ispralo od neCistoce. Izduvni sistem ima nekoliko sastavnih elemenata. motor dobija veCll snagu. 9. 8. 11. Prvo. a trosi manje goriva. sprecava se buka i treee. Nanesite zaptivnu masu na obe strane zaptivke poklopca razvodnog mehanizma. Ako radilica prolazi kroz poklopac razvodnog mehanizma. motor bi zagusljive' i otrovne gasove ispustao direktno u motorski prostor i to uz strahovitu buku. ako su ugraeleni specijalni motori iIi trkacki motori. Obavezno promenite i filter za ulje. Ima mnogo razloga zbog kojih izduvni sistem treba odrzavati u dobrom stanju. koji sprovodi izduvne gasove iz motora do zadnjeg dela automobila. preporucuje se zamena zaptivnog prstena radilice.

koje se negde ispod motora spajaju u jednu izduvnu cev. proizvedeni 1975 i kasnije. Linijski motori. Izduvna grana se obieno pravi od sivog liva (livenog gvoiela). pa taka i dve zasebne izduvne cevi. Izduvna eev je II stvari celicna cev koja povezuje izduvnu granu i prigusivae.1. imaju dvodelnu izduvnu ccv_ Prvi . Izduvni gasovi. To je ureelaj koji nesagoreli deo gasne smde pretvara u bezopasnu vodenu paru i ugljen dioksid. -------------------------2. imaju zasebne izduvne grane za svaku stranu motora. IZDUVNA GRANA. Gornji kraci ovako oblikovane izduvne cevi vezani Sll na izduvne grane. naprimer sa 8 cilindara. oni Ciji su cilindri rasporedeni prema latinienom »V«. kao i bokser motori. a donji krak na kataliticki filter iIi na prigusivac ako nema filtera. IZDUVNA CEV. Verina vozila sa )V« iii bokser motorima. Yeti motori tipa» V". Takozvani »V« motori. Ciji su cilindri postavljeni jed an naspram drugog. Fil teT nije prigusivac zvuka. tj. 3_ KATALITICKI FILTER. Ovim se postiie bolja zastita covekove okoline. Postoje dva tipa katalitickog filtera u najsiroj upotrebi.duzi dec spaja izduvnu granu motora sa katalitickim filterom. a to su oni Ciji su cilindri svi u jednom nizu. a drugi kraCi spaja kataliticki filter sa prigusivasem. koji ima strukturu pcelinjeg saca. Kao sto je vee receno. nastali sagorevanjem goriva u cilindru matcTa) napustaju cilindar kroz izduvni ventil i ulaze u pocetni deo izduvne grane. koji se posle desetak centime tara ~ p a j a sa susednim u zajednicki deo izduvne grane. Americki automobili. atrovni -izduvni gasovi pomocll ovog katalizatora postaju bezopasni. koji su opremljeni katalitickim filterom izduvnih gasova. a za eilindarsku glavu se prievrscuje pomocu nekoliko vijaka. Posto je saee prevuceno slojem katalizatora. koja u mnogim zemljarna postaje sve vazniji faktor. iako liCi na njega po svom spoljnjem izgledu. ustvari legure platine i paladijuma. koriste takozvani »monolitni« tip filtera. koji rade nezavisno jedan od drugog_ Svaki od ovih sistema ima sve elemente. Svaki cilindar ima svoj ogranak. ponekad imaju dva potpuno zasebna izduvna sistema. General Motors i neke druge firme koriste »paletizirani« filter. kroz koje struje izduvni gasovi. oblika slienog zmu neke od zitarica. UObicajen pOlozaj ovog filtera je izmedu izduvne cevi i prigusivaca. na levoj i desnoj strani motora. smelt a u kutiju od neroaju- . imaju izduvnu cev Ciji oblik podseca na latinicno slovo »Y«. imaju jednu izduvnu granu za sve cilindre. koji se pravi tako sto se hiljade malih keramickih jezgara. glavama okrenutim »upolje«. americki automobili od 1975-e naovamo obicno imaju ugraden kataliticki filter izduvnih gasova. Amerieke firme Ford i Chrysler (Krajsler).

Neka voziIa imaju i dodatni I 17/ Dc!ovi tipiCl10g izduvnog sistema. obieno duzine oko pola metra. proverite kod ovlaseenog zastupnika iii servisa.akticnu proizvodnju. 4. To je limeni "Ionac« cilindricnog iii ovalnog oblika.1 . (3) kataliticki filter. opremljeni katalitickim filterom. Osim benzina sa olovnim aditivima. Medutim. da Ii mozete primenjivati neku od ovakvih tecnosti. iIi najkrace. ne smeju koristiti ovakav benzin. 5. Unutrasnjost mu je ispunjena pregradama i cevima. Buka iii prasak nastaju naglim otvaranjem izduvnog ventila. Postavljen je na sredini iii pri kraju izduvnog cevovoda. katalizator se moze ostetitii nekim drugim sredstvima koje vozati ponekad sipaju u rezervoar iIi »spricaju« u karburator. PRIGUSIV AC. postiiu visoke oktanske vrednosti dodavanjem aditiva koji sadrie olovo i olovna iedinienia. Savremeni benzini. vee tzv. (5) cev i (6) rezonator. postojeee rafmerije moraju izvrsiti dosta skupa prilagodavanja svojih proizvodnih postrojenja. zbog konstrukcionih karakteristika motora SUS. RESONATOR. Ako imate automobi! sa katalitickom ® ® 324 filterom. ali ne i buke iz cilindarskog prostora. pa mobili. • A . Izduvni gasovi dolaze u dodir sa 323 ________________________________________________ velikom povrsinom katalizatora na zrnima i pretvaraju se u bezopasnu vodenu paru i ugljen dioksid. 11 . (4) prigusivac. a za pr. . (2) izduYna CCV. (1) izduvna grana.. Keramieka zmea su prevucena slojem katalizatora. jer je u cilindru visok pritisak (i do nekoliko bara).ceg eelika. olovo unistava skuoi katalizatorski sfoj od platine'-paladijuma. koje omogucavaju prolaz izduvnim gasovima. bezolovni benzini postizu visoko-oktanske vrednosti pomoeu drugih aditiva. t .

7. koji se obieno naziva rezonatorom. ima jedan pose ban usmeravajuCi ventil u izduvnom sistemu koji omogueuje strujanje toplih izduvnih gasova pored samog karburatora. zavrsnu cev iii neki drugi deo izduvnog sistema. Posto se izduvni gasovi kondenzuju. ZA VRSNA CEV. 6. prilikom voznje se izduvni sistem uglavnom ne zagreva dovoljno da bi se ovo postiglo.< '.I 8. KONZOLE. Kada zarnenjujete prigusivac. Izduvni sistem treba da proizvede ogromnu kolicinu toplote da bi se ova kisela smesa pretvorila u bezopasan gas. VeCina americkih automobila. Postavljen je iza glavnog prigusivaea i abieno je nesto umanjena verzija istog.. I j) / ! ( J . Do pojave korozije ne dolazi sarno zbog soli na putevima iii nekih drugih spoljnih utieaja vee i zbog unutrasnjih utieaja. itd. Njegova uloga je da izvrsi dalje smanjenje nivoa buke. mogu imati rezonator postavljen u sredini zavrsne cevi. To je zavrsni deo eevovoda za izbacivanje izduvnih gasova iza zadnjeg dela automobila. To su elementi za pricvrsCivanje izduvnog cevovoda za donji dec automobila. abieTIo eilindricnog oblika. VENTIL ZA ZAGREV ANJE KARBURATORA..~ .:1 r ! • prigusivae.e1ementi koji prievrscuju . gasovi ostaju u prigusivacll kondenzuju se i nagrizaju unutrasnju oblogu izduvnog sistema. OBUJMICE. Nazalost. Stoga. VESALJKE. Automobili sa rezonatorom. Provera izduvnog sistema Ala! i ma!erijal • Pokretna leialjka • Zastitne naoeari • Baterijska lampa iii ruena svetiljka • Odvijac I zduvni sistem u vasem automobilu najvise mogu da ostete korozija i vibracije. Medutim) cak i ispravan izduvni sistem moze da se osteti usled neizbeinog' tresenja. uvek postavite nove obujmiee i druge elemente za pricvrsCivanje. drmusanja i vibriranja pri normalnim uslovima voznje usled kojih se lome vesaljke . da bi se olaksao start motcIa u zimskirn uslovima. posto se izduvni sistem ohladi posle iskljucenja motara. u prigusivaCll i cevima se stvara kiselina. .

alicom.mje na m e s t i m ~ gcie su zavrtnji izduvne grane pricvrsceni za motor (I). 2. Ne zaboravite da se izduvni sistem zagreva. Posto motor radi na praznom hodu. smrtonosni ugljen monoksid ce prod irati u kabinu i prouzrokovati glavobolju. " Kada yam je automobi! podignut pomocu dva sigurnosna pestalja.izdivni sistem. Izduvni gas je otrovan. Nazalost. pa cak i smrt. bilo bi pozeljno da svaki put kada se podvlaCite ispod automobila nosite zastitne naoeare. Najbolje cete proveriti izduvni sistem ako podignete automobil. 326 propuita. nesvesticu. Proverite sve cevi da negde nisu iskrivljene iii ulubljene sto moze da ometa strujanje izduvnih I · . ovo nije uvek 325 IZOUVNI SISTEM Prilikom provcre lzduvnog sistema. Obicno je veoma lako otkriti mesto koje propusta. Naslage belog praha mogu da yam ukafu na propust. Posta se na delovima izduvnog sistema nagomilavaju korozija i prijavstina. te bi stoga trebalo da se povremeno podvucete is pod automobila i proverite sve vazne spojeve. Pre nego sto obavite vizuelnu proveru. izvodljivo. Ako spojevi prigusivaea iIi izduvne cevi propustaju. povracanje. Izduvni sistem koji propusta ne sme niposto da se zanemari. Pomocu baterijske lampe iii ruene svetiljke i odvijaca. Periodicna provera izduvnog sistema je jedna od najvaznijih mera predostroznosti koju mozete da preduzmete.!da nemojte raditi ispod automobila aka nijc bczbcdno osiguran. Nik. Nikada Sf! ne podvlaCitc ispod autoffiobila aka je podignu t sarnO rucnom dil. usled napukle izduv ne grane (2). lYe pribliiile rnu suvi§e lice dok oslu§kujete da negde ne proputla. pukotina iii nekih drugih ostecenja. proverite svaki deo izduvnog sistema koji je zahvacen korozijom. 1. usled ncispravne zaptivke iii labavih vijaka na spoju izmed u izduvne cevi i izduvne grane (3). Potrazite da nema otvora. maicte rodid automobil pomocu jakih platform! ili poslOija. os lusnite izbliza da Ii se cuje sistanje iii buka sto ukazuje na pocetak kvara izduvnog sistema.igurno poduprt pre nego sto se podvucetc ispod njega. Upozorenje: budite pai/jivi. polako se kreCite dui celog sistema i osluskujte da negde ne . proverite da Ii je automobil . ISTEM 327 .

Kada otkrijete ove znakove kYara. ako postoji u vasem automobilu. Protresite izduvni sistem da prove rite da Ii su sve yesaljke koje pricvrscuju sistem za automobil sigurne. Ako cujete zyecanje. konzole i obujmice • Zavrsna cev . i ukoliko cujete tup iIi os tar metalni zvuk. znaci da u prigusivacu ima olabavljenih deloya. vreme je da ga popravite .. 5. Pregledajte pazljivo svaki spoj. Detaljna provera ce pokazati da Ii je potrebno zameniti neki dec iIi ceo izduvni sistem. Aka pronadete naslage belog praha. prigusivacu i rezonatoru. Stoga delove ne treba da skidate pre nego sto ste sigurni da mozete da ih zamenite.IZDUVNI SISTEM gasova. iskrzanih mesta iIi korozije. znaCi da su vijci olabavljeni iIi da zaptivka propusta. pgirusivaca i zavrsnih cevi koje odgovaraju mnogobrojnim tipovima automobila. 3. proverite da Ii mozete da nabavite sve potrebne delove. Lupkajte po cevima. lskrivljena iii ulubljena cev treba odmah da se zameni posto ovi nedostaci prouzrokuju povecanje pritisaka i slab rad motora. Proverite da spojevi na prigusivacu nisu olabavljeni tako sto cete ih lako gurnuti na gore. 4. Postupite prema uputstima opisanim u odeljku "Provera izduvnog sistema« u ovom poglavlju. moracete da potrazite dobre rezervne delove. Ako 328 Alat i materijal e' Dizalica i sigurnosna postolja • PodmetaCi za tockove e Kljucevi e Testera iIi sekae za izduvnu cev • Univerzalna ktesta e Cekic e Dleta e Kljuc za cevi e Mala turpija e Nasadni kljuc. ostecerija. znac. i naglavci e Rendisaljka za izduvnu cev e U1je • Fini })smirgl«-papir e Vesaljke. nastavak. Vecina vesaljki kod izduvnih sistema naCinjena je od kombinacije gume i tkanine koja se ne razlikuje od poprecnog preseka bocnog zida pneumatika. Ako se drzac polomi. Proverite spoj izduvne grane sa izduvnom cevi. Postoje bukvalno stotine kombinacija izduvnih cevi. Odrzavanje izduvnog sistema A ko izduvni sistem vaseg automobila postane suvise bui'an. moze yam se dogoditi da prilikom yoznje izgubite dec izduYnog sistema. Pre nego sto zapocnete sa zamenom izduvnog sistema. da su jos uvek u dobrom stanju. Proyerite svaku veSaljku da biste se uverili da nema pukotina.

Ako imate na raspolaganju hidraulicnu dizalieu. upotrebite je. Stoga. Ovo obicno zahteva dodatne obujmice. 3. postupite redom po svim uputstvima. f IZDUVNI SISTEM Da biste skinuli iIi montir.\Tsnu cev. ustedecete mnago vremena i rada ako odmah zamenite ceo sistem. neki delovi ce mazda biti zavareni. Ako je jedan dec izduvnog sistema zardao iIi ga je iz drugog razloga potrebno zameniti. blokirajle pretlnje tockove. opravljajte jedan po jedan.• Sredstvo za zaptivanje izduvnog sistema • Prigusivac e Izduvna cev e Zaptivka • Mazivo koje sadrii grafit e Rastvarac niste sigurni sta Yam je potrebno. Aka je potrebno sarno zamena prigusivaea. sastavni delovi' mogu da budu posebni. lake ce vas to kostati malo vise. Postupak u vezi sa zamenom izduvnog sistema podeljen je u tri dela: "Skidanje i montiranje zavrsne cevi«J »Skidanje i montiranje prigusivaca« i »Skidanje i montiranje izduvne cevi«. pre nego sto pocnete posao. To ce yam omoguc'iti bolje manevrisanje prilikom skidanja i montiranja zavrsne cevi. Ako je vas automobil snabdeven dvostrukim izduvnim sistemom. Kljucem odgovarajuce velicine skinite navrtke i vijke koji pricvrscuju zadnju vesaljku za zavrsnu cev. U suprotnom. Trebalo bi da postoji i vijak koji pricvrscuje konzolu za sasiju. Skidanje i montiranje zavrsne cevi 1. Medutirn". podignite zadnji deo automohila i podupnte ih dobra pomocu sigurnosnih poslolja. Skinite ga kljucem odgovarajuce veliCine. kada kupujete rezervne delove. zavisno od tip a vaseg automobila. dovoljno ce biti da prouCite odgovarajuCi odeljak. posluiite se pogodnom dizalicom i najboljim sigurnosnim postoljima koje mozete da pronadete kako biste automobil podigli sto je moguce vise radi lakseg rada. Moie yam mnogo olaksati posao. 4. konzole iIi vesaljke. Podignite zadnji dec automobila pomocu dizalice. proverite da Ii ste kupili sve sto yam je potrebno. Ako je potrebno da zamenite ceo sistem. Ostavite ulje nekoliko minuta da dobra natopi ova mesta. Skinite kljucem zadnju vesaljku prigusivaca . Napomena: na nekim tipovima automobila korisno je skinuti zadnje tockove. potrazite savet od prodavca auto-delova. Poduprite zadnji dec automobila pogodnim postoljima kao sto je prikazano na datoj slici.l!i za. po svoj prilici ce i ostali delovi biti u skora is to toliko losem stanju. Ako vas automobil jos uvek ima originalan izduvni sistem. Blokirajte prednje tockove podmetaCima. .

Hartijom za glacanjeocistite spoj na prigusivacuo 2. Podmazite uljem i prednje i zadnje navrtke obujmica i konzola prigusivaca. Obavezno koristite nove obujmice i konzole iIi vesaljke. Medutim. 8. Sklonite postolja i spustite automobil. Namestite vijak koji pricvrscuje vesaljku za sasiju i cvrsto ga pritegnite.iii vijke na obujmicama i konzolama na spoju prigusivaca sa zavrsnom cevi. preklop treba da bude oko 5 centimetara. 11. Najbolji naCin da ovo uradite je da presecete-cev testerom na razmaku od nekoliko centimetara od prigusivaca. . Navucite novu vesaljku iIi obujmicu i konzolu na kraj nOve zavrsne cevi koji se spaja sa prigusivacem. Blokirajte prednje \Ockove padmeta' 6ma pre nego sto podignete automobil. Kod nekih auto' mobila prigusivac pridrzava vesaljka. nemojte je jos pritezati. 5. Potom klestima izvucite zavrsetak cevi iz prigusivaca. Stavite postolja ispod sasije automobiI'a tako da ga dobra podupru. Aka zazor nije podesen kako treba. Protresite zavrsnu 330 cev da biste ponovo proverili da ne dodiruje nijedan dec automobila. 6. zaju. Ulje ubrizgajte i u spoj zavrsne cevi i prigusivaca. Namestite zad. Sada zategnite vesaljku iIi vijke na obujmi. karoserija iIi delovi zadnjeg sistema vesanja. Proverite da Ii je nova cev u dobrom polo.. u veCini slucajeva potrebna je obrada dletom da bi se dva del a odvojila. 329 IZDUVNI SISTEM Natopitc navrtke i uzcngiju penctrantom (uljcm) pre nego sto ih skinete pomocu cevastog kljuca. 10. Ne bi trebalo da dodiruje nijedan dec auto. Nanesite sloj sredstva za zaptivanje izduvnog sistema na dodirne povrsine prigusivaca i zavrsne cevi. Aka imate srece. Posto ste automobil bezbedno podigli sa tla. fL .. 7. Skidanje i montiranje prigusivaca 1. mobil a kao sto su sasija. Montirajte cev na iIi u prigusivac. Korisno je podmazati i prednje i zadnje spojeve prigusivaca i zadnje cevi. a zatim vesaljku za vijke cevi. Montirajte dva vijka ali nemojte jos da ih pritezete. Napomena: zavisno od tipa automobila. 2. obujmicama i konzolama zavrsne cevi. premazite dobra uljem navrtke i vijke na veSaljkama. Labavo montirajte novu zaduju veSaljku na kraju zavrsne cevi. tokom voznje ce se cuti zveckanje. cev ce se odvrnuti sa prigusivaca. nju obujmicu prigusivaca i konzolu iIi vesaljku preko spoja prigusivaca sa cevi. cama i konzolama na spoju sa prigusivacem. Podmaiite i navrtke i vijke zadnje vesaljke zavrsne cevi. cevi mogu da budu montirane na spoju sa prigusivacem iii u njemu. 9. Podignite pomocu dizalice zadnji dec auto' mobila da bi se tockovi odigli ad tla.

Ako delovi ne prijanjaju kako . pailjivo je pomerajte gore-dole dok se ne odvoji od priguSivaca." .k ". . ! t I' . a za cy uvrtanJcm. Ako se zavrsna cev montira u prigusivac.. Malom turpijom oeistite izduvnu cev radi lakseg ponovnog rnontiranja. . 8. I . 6. I .331 Aka s. 7. ~ . Ako se zavrsna cev montira na prikljucak prigusivaea... cev moze k ne mogu klesta »gnp. nije potrebno da zadnju vesaljku zavrsne cevi skidate sa sasije. . I I I . . Popustite kljucem vijke na prednjim obujmicama i konzolama prigusivaca. a zatim je odvrnite. napravite pomocu cekica i dleta proreze u izlaznom prikljueku prigusivaea. tim skinutl .. U slucaju da yam ne polazi za rukom da je olabavite.. B.j . ~ . U tom slucaju.3. Skinite zadnju konzolu i obujmicu prigusivaca sa spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi. kljueem cvrsto obuhvatite cev. "'0 "ki'" om" . IZDUVNI SISTEM if. Ako priguSivac ne moze lako da se odvoji od izduvne cevi (iii cevi koja vodi do katalitickog filtera ako postoji). _____ --.-_____ 33 : ""d. . pokusajte sledeee: A. ta dva dela moiete da odvojite sekaeem iIi testerom. Kljucem skinite zadnju vesaljku sa zavrsne cevi. Zatim proverite da ni jedan spoj nije ulubljen sto je vazno za montiranje novog prigusivaca.OUVNI SISTEM·· 4. Ukoliko nameravate da zadriite starn zavrsnu cev. Napomena: neki originalni farbricki proizvodi imaju zavaren spaj izmedu izduvne cevi i ulaza u prigusivac. presecI. 5. Profesionalni mehanicari imaju poseban alat za obIikovanje spojeva izduvne cevi. 1m kljueem. Namestite novu c I. sledite uputstvo broj 6 koje se odnosi na spaj izduvne cevi i prigusivaca.

9. Da biste lakse skinuli navrtke i vijke sa obujmica i vesaljki . 15. Napomena. Navucite prednju obujmicu i konzolu preko spoja prigusivaca sa izduvnom ceyi i pritegnite rueno vijke. Prove rite da Ii su svi delovi izduvnog sistema pravilno namesteni i da ne dodiruju karoseriju. proverite u kakyom je stanju i da Ii i nju treba zameniti. Ono moze da se kupi u prodavnici auto-delova. 16. Posto ste to uradili. Namestite zavrsnu cev u zadnji spoj prigusivaca iIi na njega u zavisnosti od yrste spoja na vasem automobilu. 2. Ponovo napominjemo da nijedan deo izduvnog sistema ne sme da dodiruje neki deo automobila. dobro namazite i ove navrtke. Da biste lakse skinuli izduvnu cev. Prove rite da Ii su prorezi u cevi prigusivaca pokriveni sto je vazno zbog hermetienosti. Namestite nov prigusivac na mesta proverivsi da Ii je izlazni dec okrenut prema prednjem delu automobila. pozajmite odgovarajuCi alat. N amestite prigusivae tako da ne dodiruje karoseriju. sasiju iIi donju stranu automobila. Ako je buka mala. I oYe vijke zategnite rukom. Skidanje i namestanje izduvne cevi 1. pritegnite dobro sve spojeve pomocu kljuca. 12. Pre nego sto to uradite. 17. Namestite zadnju obujmicu iIi konzolu preko spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi i pritegnite rukom vijke. 14.dobro namazite uljem sve spojeve . UkljuCite motor i proverite buku iz izduvnog sistema. 11. Namestite cev tako da ne dodiruje karoseriju. sasiju iIi delove zadnjeg sistema vesanja.od prednjeg do zadnjeg dela. Preporucuje se nanosenje tankog sloja sredstva za zaptivanje izduvnog sistema preko dodirnih povrsina pre montiranja. Kljucem olabavite i skinite navrtke na obujmica rna i ·konzolama na spoju prigusivaca i izduvne grane.treba. protresite rukama izduvni sistem. a zatim da dizalicom podignete zadnji deo automobila na postolja. Sklonite postolja i spustite automobil. Uvucite izduvnu cev u prigusivac za oko 5 centimetra ali ne vise. sasiju iIi neki drugi dec automobila. Napomena: najnoviji tipovi automobila imaju kataliticki filter montiran izmedu prigusivaca i izduvne grane. 3. On mora da se skine da bi se zameniIi delovi izduvne cevi ispred i iza . nemojte jos da koristite kljue za pritezanje. 13. Umesto toga. Rezervni prigusivaci su uvek tako obelezeni. mozete da navezete automobil na par jakih platformi. znati da ste uspesno obavili posao. Posto cete morati da skinete prednji kraj cevi iz izduvne grane. Namestite nove obujmice i konzo!e (ne koristite stare) oko krajeva izduvne i zavdDe cevi. 10. pOdignite i prednji i zadnji dec automobila odgovarajucom dizalicom i poduprite automobil cvrstim postoljima. Ponovo spojite zadnju vesaljku sa zavrsnom cevi.

Izvucite izduvnu cev iz automobila. venti I za zagrevanje karburatara se maze skinuti zajedno sa izduvnom cevi.filtera.ali ne skidajte . olabavite ih isto kao i obujmice na zavrsnoj cevi i to sarno koliko je potrebno da se prigusivac i zavrsna cev mogu pomerati unazad sve dok se ne odvoje od izduvne cevi. sarno profesionalni mehanicar ce mOel da ga izvadi.konzole i vesaljke koje drie sklop prigusivaca i zavrsne cevi. 4. Olabavite . Napomena: ne zaboravite da montirate novu zaptivku izmedu cevi i izduvne grane ako je vas automobil opremljen ovakvim spojem. Da biste ovo uradili. Po!omljeni vijak ce moei da skine sarno profesionalni mehanicar. IZDUVNI SISTEM Ravna stroma cekica sa !optastom gJavom mote 5C upotrcblti za namdt::mjc z<lvrsnc cevi na kraj prigusivaca. 5. venti I bi trebaloslobodno da se otvara i zatvara kada motor ubrza sa radom. Skinite navrtke i vijke koji prievrscuju prednji zavrSetak izduvne cevi na delu ka izduvnoj grani. treba ga dobro natopiti uljem iIi rastvaracem sve dok ne poene nesmetano da radio 333 IZDUVNI SISTEM PailjivD skidajte vljke na spoju izduvne cevi (2) sa izduvnom granom (3).I ~ I r I. bice vam potreban nasadni kljue. -. Napomena: istovremeno proverite ventil zn zagrevanje karburatora ukoliko postoji na vasem automobilu. kardanski zglob i naglayak odgovarajuee velieine. Moze vam se desiti da naidete na prikljueni dec u vidu kuglastog zgloba koji je za obujmice prievrscen pomocu dva vijka. Aka neki slomite. VeCina automobila zahteva zaptivku na spoju izmedu izduvne grane i izduvne cevi. avo bi u stvari trebalo da redovno einite prilikom podmazivanja. Ako postoje obujmice. Aka se lepi. 7. On se moie lako skin uti tako sto se skinu dva vijka i oslobodi zglob. . 1 j I I . Kao dec spoja. Upozorenje: pazljivo skidajte ave vijke. biee potrebno da je preseeete da biste je oslobodilL Za ovo se koristi sekae iIi testera. 6. Prove rite ga i podmaiite ga mazivom kaje sadrii grafit. Ako je prigusivae zavaren za izduvnu cev. Da biste proverili da Ii ventil za zagrevanje karburatara pravilno radi proverite da Ii se kontra teg slobodno pokreee. dugaeak nastavak.

~ 1 . 335 -------. ka zadnjem delu automobila. karoseriju iii sistem vesanja. IZDUVNI SISTEM Ventil2a zagrevanje karbunltGra se sastoji od (1) kuCista. Namestite prednji kraj na izduvnu granu i montirajte vijke koristeci se nasadnim kljucem. Na vozilima koja su proizvedena od 1975. (2) zapt ivke. kardanskim zgIobom i naglavkom.. godine u SAD ima kataliticki filter. ~ " . godine. Namestite novu obujmicu i konzolu preko izduvne cevi.. Venti! za zagrevanje karburatora koji se Jepi moze da stvara prob!cme u voinji. (5) donji toplatni st it i (6) deo . 12. Navucite prigusivac na iii u izduvnu cev i rukom pritegnite navrtke. (2) !eptirastog ventila. 334 9. Nemojte ih jos pritezati. Na vozilima proizvcdenim posle 1981..8. Montirajte novu izduvnu cev. do 1980. . sklonite ih..IZDUVNI SISTEM Odrzavanje katalitickog filtera 336 V ecina putnickih automobila i lakih kamiona proizvedena posle 1975. Proverite da Ii su svi delovi izduvnog sistema i i . (4) bimetalne opruge. (3) kata!iticki filter. ® 1 . Sklap katalitickog filtera ukljucuje: (J ) izduvnu cev mOlOra. pravilno namesteni i da nijedan deo ne -dodiruje sasiju. Napomena: ako ste koristili platforme da biste poduprli prednji deo automobila. filter takode smanjuje oskide I . 10. Dobro pritegnite sve spojeve. UkljuCite motor i proverite da Ii tiho radi. Uklonite postolja i spustite automobil. godine.":. L 11. :-: :.:.. svrha toguredajaje da smanji sadrzaj ugljenmonoksida i ugljovodonika u izduvnom sistemu. (3) protivlcga. (4) gamji topiotni stit. pocevsi od spoja izmedu izduvne cevi i izduvne grane. (5) oSQvinice opruge i (6) zavrtnja. nastavkom.

Napomena: kataliticki filter je dec sistema za regulisanje izduvnih gasova vozila i kao takav je pDkriven garancijom koja vazi 5 godina iii predenih 50. Sta prouzrokuje blokadu? Na nekim "Dzeneral motorsovim« filterima sa paletiziranom dvoslojnom konstrukeijom. nl! zaboravite da ponovo montirate lOplotne stitove. ako je svetica iskljucena iIi neispravna. itd. . tako da se ugljenik akumulira i ometa strujanje izduvnih gasova. jeste da se proveri kvalitet izduvnih gasova. Ako je filter pregrejan (sto moze da bude poslediea suvise velike koIicine nepreradenog goriva koje prolazi kroz filter. karburator propusta gorivo. gubitak snage bice primetan. Filter treba zameniti iz jednog od sledeca tri razloga: moze da bude ostecen iznutra usled cega dolazi do delimicne iIi potpune blokade u izduvnom sistemu: maze da se pohaba tokom vremena iIi maze da se pokvari usled koriscenja benzina sa olovom. TreCi razlog za zapusenost je nagomilavanje ugljenika na istrosenom ili olovom ostecenom filteru. V nekim slucajevima. konstrukeija koja nosi ova dva sloja propada sto dovodi do blokade.izduvne ccvi do prigusiv<lea. godine. Neispravan filter nije u stanju da sagoreva zagadivace. aka ne radi iii je izlizan.000 milja za sve automobile proizvedene u SAD posle 1981. 1 :1 i Ii Alat i materijal • Dizaliea i sigurnosna postolja • Podmetaci za tockove • Kljucevi • Ulje • Vakuum-metar • Rezervni kataliticki filter • gorionik • Cekic i dleto azota. Jedini preeizan naCin da se utvrdi da Ii ispravno radi. moze potpuno da spreCi strujanje izduvnih gasova. To prouzrokuje primetan gubitak snage tako da motor radi samo na praznom hodu iIi jedva radi iIi uopste ne radi kada se Sltvori leptir karburatora. nece prouzrokovati vidan utieaj na radne karakteristike osim u vezi sa sadrzajem izduvnih gasova.). Rad filtera objasnjen je u· poglavlju »Sistemi za regulisanje izduvnih gasova«. medutim. oni sprecavaju ulazak toplote u putnitku kabinu. Kada zarncnjujcle filter. suvisna toplota moze delimicno da istopi katalizator. Kako proveriti da se ne stvara suviSe veliki povratni pritisak Iznutra deIimicno blokirani filter ometa protok izduvnih gasova i stvara sllvise veliki povratni pritisak u izduvnom sistemu. Ako je filter zapusen.

pogonsko odnosno kardansko vratilo. ovaj izraz pokriva sve delove koji su potrebni da se prenese snaga sa zadnjeg kraja radilice koja se obrce do pogonskih lOckova . Ispitivanje vakuuma je objasnjeno u prethodnom poglavlju. 4. zatim podignite automobil i poduprite ga sigurnosnim postoljima. rom nap red i pogonom na zadnje toekove. bice potrebno da se skine donji dec toplotnog stita da bi se zamenio filter. Skinite filter sa prednje i izduvne cevi. Menjaeka kutija . a ako je potrebno i nove zaptivke za prirubnieu. navrtke sa vijeima skinete cekicem i dletom. Vlje viii propanski gorionik yam mogu biti od pomoCi da odvrnete zardale vijke. koji obuhvata mnago stvari. Montirajte nove vijke i navrtke. bice yam potreban vakuummetar. 337 -----'-----'1 PRENOS SNAGE U ovom poglavlju upoznacemo se sa tehniekim izrazom )}prenos snage«. kardanski zglobovi.a to su kvaeilo (tamo gde postoji). Kod konvencionalnih automobila sa moto.omogucava vozacu da bira neki od stepena prenosa time se omogucava da automobil radi pod razliCitim opterecenjima motora. to zoaei da se povratni pritisak stvara u izduvnom sistemu i da je sistem zapusen.Da biste proverili da Ii se stvara suvise veliki povratni pritisak.klasican iii automatski menjae . V nekim slucajevima. Sada se filter moze skinuti sa automobila. postupite prema osnovnim uputstvima za zamenu prigusivata osim sto su prirubnice fiItera tesce medusobno spojene vijeima nego spojevima za navlacenje cevi. Osnovni prineip zamene je sledeCi: 1. zadnji most i konatno vratila zadnjeg mosta.. Pogledajte oba eevna prikljuck'a da prove rite da nema korozije iIi ostecenja. menjaeka kutija. u zavrsnoj eevi ako je savijena iIi ostecena iii u izduvnoj cevi sa dvostrukim zidom ako je iznutra dotrajala. pIVO vizuelno proverite ceo izduvni sistem. 2. ono sto u sustini treba da uradite jeste da namestite prikljucak vakuummetar oa izduvnu granu matara. VeCina savremenih putnickih automobila je opremljena automatskim menjatem koji izvodi radnje spaja- . Ako se vakuum polako smanjuje. Ako to ne pomogne. zategnite sve eevne prikljucke i vratite na svoje mesto donji toplotni stit ako je bio skinu t. a zatim stavite novi filter. Sacekajte da se izduvni sis tern ohladi pre nego sto pocnete sa radom. Imajte u vidu da zacepljenje moze da se pajavi i u prigusivacll. ukljucite ga i posmatrate kako se polako spusts igla instrumenta. Stoga. Zamena filtera Da biste zamenili neispravan filter. 3. Filter obicno ima zastitni stit protiv toplote. 5.

Meclutim posto ulice i putevi nisu savrseno ravni. Ono omogucava postepen prenos obrtaja motora pri pokretanju automobila. koji radi sa oslalim delovirna menjaeke kutije. kvacilo omogucuje vozacu da razdvoji motar ad· prenosa snage tako da se promena stepena prenosa abavi glatka. Medutim svake godine se prodaju i mnogi automobili opremljeni klasicnim menjacem. Ovi kardanski zglobovi. koje je u stvari jedna obiena -<. Osim sto omogucava pOlazak automobila. ~ j I L-______________________________________________ --j 338 J nja i promena brzine uz. Kada je kvaeila ukljueeno onda se sva snaga motora prenosi na ostale delove za prenas snage. kojom se komanduje preko nozne papuce (pedale). »voznja«. Kod ovakvih automobila mora postojati kvaeilo (iIi spojka). (2) kardanski zglobovi. kardansko vratilo sa obe strane mora bili spojeno sa vezama koje se zovu »kardanski zglobovi«. nalaze se samo dye pedale. automatski prenosi snagu motora na ostale komponente za prenos snage. su tako konstruisani da se mogu saviti i »izduziti« kada auto mobil prelazi preko neravnih povrsina. pedala koenice i pedala gasa. automatski menjae ce sam obavljati veCinu radnji koje vozaei automobila sa klasicnim menjacem moraju obavljati sami. populamo se zovu i krst kardana. kod vozila sa automatKed konvcm:ionalnih automobila sa motorom napred i pogonom oa zadoje tockove. Sve dok je u dobrom radnom stanju. ad vozaea se zahteva vrlo malo. ZA PREN SNAGE skim menjaeem. Kod konvencionalnih automobila zadnji most je povezan sa menjaekom kutijom pomocu kardan339 SISTEM ZA PRENOS SNAGE skog vratila. Sve sto sada preostaje je da se snaga motora prenese sa menjaeke kutije na pogonske toekove.~ 1 . iIi da zaustavi vozilo a da se pritom motor ne ugasi. Osim sto koristi rueicu menjaea da odabere naein fada . Na taj naCin kardansko vratilo . i menjaeke kutije kod koje se promena stepena prenosa vdi rukom. (4) diferencijal i (5) zndnji most. U ovom slucaju nema potrebe za posebnom pedalom za kvaeilo posto pretvarae obrtnog momenta (koji se koristi umesto sklopa kvaCila). »hod unazad. (3) kardansko vratilo.»parking«. »neutralan polozaj«. K vaeilo je obiena spojka ili veza izmedu motora i ostalih delova za prenos snage. »voznja 1« i »voznja 2«.eliena cev.minimalno llcesce vozaca. u prenos mage spadaju (1) menjacka kutija. Na podu ispred vazaoa.:<.

moze da prihvati odstupanje od ose za bilo koji trazeni ugao. dobijenu od kardanskog vratila. 1. Ovo ne predstavlja problem na prednjim tockovima (ako nisu pogonski prim. Zbog cega je tu potreban diferencijal? Kada vozite pO pravom putu bez okretanja. prenosi snagu. koju dobija preko menjacke kutije. oba zadnja pogonska tocka se kreeu istom brzinorn. tamo gde se nalazi i motor i zbog toga imaju kvaCilo i kutiju menjaea (iii autamatski menjae) u istam sklopu sa diferencijalom. Zadnji most to obavIja pomoeu diferencijala. spoljni taekovi u krivini kretati brie od unutrasnjih. bez obzira na koju stranu skreeete automobilom.1 pre nos snage spada ju (1) sklap mcnjaCidiferencijal. Medutim sa zadnjim tockovima je drugi slucaj i to je one zbog eega je diferencijal neophodan. Kod njih su prednji tockovi pogonski. na pogonska vratila koja pokreeu pogonske tockove. (3) pogonska vratila j (4) $poljni homokineticki zgiobovi. prednja pogonska vratila diferencijala i leiajeve. Posta i leva i desna strana autamobila moraju da obave ovaj zaokret za isto vreme.pogonske tockove. (2) unutrasnji homokineticki zglobovi.) jer se oni obreu nezavismo jedan od drugag. prev. 'kardanskih zglobova i zadnjeg mosta. to sledi da toekovi na levoj strani moraju da se obreu brie od onih na desnoj strani.. na primer.' kovi sa leve strane automobila prelaze mnoga duzi put od tockova sa desne strane automobila. a da ee se pritom snaga motora i dalje prenositi na njih. _-:1 1 j 1[ . SISTEM ZA PRENOS SNAGE Automobili sa pogonom na prednje tockove Automobili sa pogonom na prednje tockove (prednjom vueom) bitno se razlikuju od konvencionalnih automobila sa pogo nom na zadnje toekove jer kod njih u prenosu snage nema kardanskog vratila. Ali sta se desava kada skreeete? Ako razrnislite. Diferencijal je tako konstruisan da ee se. vee spoljni i unutrasnji homokineticki 341 SISTEM ZA PRENOS SNAGE . na zadnje . Uloga zadnjeg mosta je da prenese snagu motora. a da pritom nastavi da prenosi snagu sa menjacke kutije na zadnji most. posebnog ureclaja koji 340 Ked aUlomobHa sa pogonofll flU prcdnje tockove. 11 [ p. shvatieete da se prilikom. zaokreta u desno toc. Snaga se prenosi na prednje taekave pomoeu dva pogonska vratila (zovu se i poluosovine) na kojima se ne nalaze kardanski.

. sklop potisne ploce koje se nalazi povrh lamele i koja je zavrtnjima prii'vrseena po obodu spoljne iviee zamajca.'i i za unutrasnje zglobove jer su pogonska vratila relativno kratka. " I Kvacilo Alat i materijal • Kljucevi • Klesta • Otvoreni kljucevi • Lenjir • Vodica . Moment kljuc • B1okovi za 'podupiranje tocka • Dizalica i sigurnosna postolja • Penetrirajuee ulje • Dizalica za menjac. Ovo va. Zbog toga se koriste homo kineticki zglobovi koji obezbeduju ravnomerno rotaci342 ono kretanje bez obzira na ugao za koji su zgJobovi zakrenuti.® Kod automobiJa sa pogonom nu prednje tockove za prenos ~ n a g e sa sklopa mcnjaCJdiferencijaJ na wckove korjste se unutrasnji (1) i spoljni (2) homokineticki zg!obovi.U ovom slucaju sa motora na menjae. tockove moraju pokretati u okviru velikog opsega' ugla zakretanja. Obican kardanski zglob bi u takvoj situaciji mogao da izazove jake vibracije. frikeiona ploca ili lamela koja klizi duz aksijalnih zlebova ulazne (spojnieke) 'osovine menjaea. ali kod vozila sa prednjom vueom gde prednji toekavi sluze i za upravljanje. Sklop kvacila se sastoji od cetiri osnovna dela: zamajae koji je zavrtnjima pricvrscen na radilieu motora. a pritom njihov spoljni kraj ima veliki hod navise i nanize jer prati hod ogibljenja. Ovo inace ne predstavlja nikakav problem kod veCine vozila sa pogonom na zadnje tockove. iaba dizaliea iii podna dizalica K vaCilo kod klasicnog menjaea predstavlja mehanicki spoj izmedu motora i zupeanika preko kojih se pokreee automobiL Ono je tako konstruisano da ukljucuje iii iskljueuje pre nos snage sa jednog dela na drugi . Konvencionalni kardanski zglobovi mogu izazvati ciklicne vibracije i neravnomernu brzinu obrtanja ako se okrecu pri otklonu od ose vecem od 7 iIi 8 stepeni. KvaCilo. koje je uredaj frikeionog t i p a ~ je povezano sa pedalom kvaCila koja se nalazi u kabini kod vozaca. i pedale i njene mehanicke iii hidraulicne veze koja omogucuje vozaeu da po . U sledecem odeljku ovog poglavlja data su uputstva kao i instrukcije koje ce yam pomoCi pri odrzavanju del ova sistema za pre nos snage. a to znati da se spoljni zglobovi koji se nalaze uz . pa se i na unutrasnjoj strani pogonskih vratila (poluosovina) koristi homokineticki zglob. zglobovi.

Kada prestane dejstvo opruga. Kadavozae pritisne pedalu kvaCila. Njihova osnovna namena je medlltim ista. Kvaeilo koje proklizava izazvace pregrevanje. Ovaj sklop se obrce zajedno sa zamajcem. cime se oslobadaju pipci potisne ploee. i sabija opruge sklopa. kvacilo je ukljuceno i lamela je cvrsto stisnuta izmedu zamajca i potisne ploce. Danas se kod automobila Sreell dva tip a sklopa potisne ploce kvacila.. a ova lamelu u sendvic izmedu nje i zamajea. Da bi se lamela ddala cvrsto stisnuta uz zamajac potrebna je da se nn potisnu ploeu deluje silom opruga veeom od 5000 N. Lamelu uz zamajae pritiska sila opruga sa sklopa potisne ploee (korpe). Kada je kvaeilo ukljuceno lamela je pritisnuta i obrce se zajedno sa zamajeem i sklopom potisne ploce. potisni lezaj (koji je dec veze izmedu pedale i kvaCila) se kreee I L ~ .. Delovi se nalaze ispod poklopca koji je zavrtnjima prievrscen za zamajae. same potisne ploce. Pritiskarn noge na pedalu vozar maze regulisati brzinu spajanja kvaCila tako da spajanje bude glatko i ravnomerno. To se postiie preko frikeione ploce »lamele« koja je c:vrsto pritisnuta uz zamajac i okreee se zajedno sa njim. Da bi se automobil pokrenuo ovaj obrtni mamenat se mora preneti na ulaznu (spojnieku) osovinu menjaca.. Opruge potisne ploee opet pritiskaju potisnu plocu.potrebi ukljucuje iii iskljueuje kvacih Kada motor radi on prenosi abrtno kretanje. odnosno momenat. pritiskujuCi pritom lamelu. Kada vozac skine nogu sa pedale kvaCila. Ovaj sistem je jednostavan ali efikasan. Nedovoljna sila opruga izaziva gubitak snage jer onda lamela ne moie de prihvati ukupan obrtni momenat sa motora. Ove opruge moraju biti dovoljna jake da pritisnu lamelu uz zamajac i prenesu obrtni momenat pri svim putnim brzinama.-------SISTEM ZA PRENOS SNAGE prema polugama iii »pipeima" potisne ploee. Ovo kretanje vraca nazad sklop potisne ploce. Jedan je sa spiralnim oprugama a drugi sa oprugom II oblikll dijafragme. prcko radiliee no zamajac. Sa druge strane lamela je vezana na aksijalne zlebove ulazne osovine i prenosi obrtno kretanje (obrtni momenat motora) sa zamajca na ulaznu (spojnieku) osovinu i dalje na menjae. Kada vozac pusti pedalu potisni leiaj se vraea nazad. Celokupan obrtni momenat . Kada je kvaCilo llkljuceno potisne opruge potiskuju potisnu ploeu prema zamajcu. Sklop potisne ploce se sastoji od jedne iii vise opruga. a vremenom i kYaT kvaCila. lamela se okreoe slobodno i nezavisno od obrtanja zamajca i vrlo brza se zaustavi izmedu zamajca i potisne ploee. pipaka iIi poluga za popustanje i poklopca.

Centralni deo glavcine ima na sebi aksijalne zle. i ne vise od 25 mm) je neophodan da bi se kompenzovalo trosenje obloga kvaCila i da bi se izbeglo proklizavanje. (2) polisni idaj. Napomena: Kod nekih vozila sa automatskim podesavanjem kvaCila sistem za podesavanje je tako izveden da nema praznog hoda. Ovde je orikazano nekoliko metoda za podesavanje praz- . Uredaj za prigusenje torzionih vibracija. Kada se usled trosenja obloga lamele pipci vrate unazad prema potisnom lezaju. ubrzano trosenje.' bove preko kojih prenosi obrtni momenat motora na ulazno vratilo menjaea. Odreden prazan hod pedale kvaeila (ne manje od 15. onda nestane zazor (odnosno prazan hod) i mora se vrsiti podesavanje. koji se nalazi blize eentru glavCine. Uredaj za amortizaeiju. Glavcina na koju se postav ljaju obloge saddi i uredaj za amortizaeiju i uredaj prigusenje torzionih vibraeija. (1) viijuska kvaciia.. i drugi jer omogucava ravnomerno trosenje obe strane obloga kvaCila. Pri podesavanju preporucuje se da prazan hod bude 20 mm na pedali. Ove obloge su iste debljine i otpornosti kao i koeione obloge. (5) zamajac i (6) prednji Jeiaj ulazne osovine menjaca. 343 SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Tipicni de!ovi kvacila. pregrevanje i kvar kvaCila. i i· I nje kvacila. omogucuje mekano ukljuCivanje i spreeava zveeanje kvaeila. apsorbuje torzione vibraeije radiliee i sprecava njihovo sirenje na menjae. jer omogucava potpuno odvaja''. Izmedu potisnog lezaja i pipaka mora se 344 obezbediti pravilan zazor. Obrtni momenat se prihvata na obloge lamele i prenosi na glavCinu koja je aksijalnim ilebovima povezana sa ulaznim vratilom menjaea. (3) polisna plota i poklopac. Obloge lamele su naCinjene od azbesta dugih vlakana i bakra (iIi drugih smesa sa metaloml. koji se nalazi izmedu dye obloge. K vaCilo se podesava iz dva razloga. Zazor pedale kvaCila je neophodan da bi se omoguCilo lako menjanje brzina bez krcanja zupcanika. Prvi. Podesavanje hacila Pedala kvacila je preko prenosnog mehanizma vezana sa potisnim lezajem tako da se pritiskom na pedalu kvaCila potisnim lezajem pritiskuju pipei koji iskljueuju kvaCilo.motora seprenosi preko lame Ie na ulazno vratilo menjaea. (4) frikciona ploea iii lameia. Uredaj za podesavanje stalno odrzava odreden napon koji drzi potisni lezaj u blagom kontaktu sa polugama potisne ploce iIi sa pipeima. Pedala kvacila koja nije pravilno poddena izaziva neravnomeran fad kvaCila.

drzeCi pritom potisnu polugu. Na mnogim vozilima sa pogonom na prednje tockove nije potrebno podesavanje slobodnog hoda pedale kvaCila zbog toga . (3) pricvrsnog bloka i (4) opruge.:i stalno mehanizam za podesavanje slobodnog hod a pod malim naponom. 345 )--::>. ali moie da bude razliCit u za visnosti od lipa vozila.to sarna pedala ima uredaj za automatsko podesavanje slobodnog \ IIII . Okrecite samokoeeeu navrtku za podesavanje pomoeu kljuea. u zavisnosti od tipa SISTEM ZA PRE NOS SNAGE automobila i od toga da Ii je veza kvacila meha. 3. Podmazite penetrirajuCim uljem sklop za podesavanje. Odvojite kleStima povratnu oprugu peciale kvaCila. hoda. Slobodan hod se poveeava porn eraI I I SISTEM ZA PRENOS SNAGE .nog hoda pedale kvaCila.~ \ \ ® ® . Kraj te poluge je vezan sa potisnom polugom na osovini prenosnika.A I-'IU:NU::i ::iNAGE Ova slika prikazuje samopodesavajuce kvaCilo koje se sas(oji od (1) celicnog uzeta.) I --' (]) Delovi tipicnog KvaCila (1) potisni leiaj. 1. Jedna opruga dr.(1 poddavanje i (8) slobodan (prazan) hod kvaeila.. 4. POdignite poklopac motomog prostora i pronadite potisnu polugu pedale kvaCila koja prolazi kroz pregradni zid izmedu motomog prostora i 346 kabine vozila. nazubljena kandza prihvata sklop vodice eelienog uzeta. ( 6) zamajac. koja se nalazi iIi na prenosniku iIi na pregradnom zidu. i zateze gao . Kada se pedala kvaCila pritisne i pusti. (2) yodice za podesavanjc. (2) poluge potisne piece (pip ei). (3) potisna ploca. (5) opruga potisne place.::> I t:M £. (7) deo 7. Prazan hod se obicno podesava na eko 20 mm. nicka iii hidraulicka. 2. (4) plota kvacila (!ame!a). Mehanicka veza izmedu pedale i kvacila Za vozita sa mehaniekom vezom izmedu pedale i kvaCila koristi se sledeCi postupak. Pomeranjem navrtke za podeSavanje prema zadnjem delu automobila prazan hod pedale kvatila se smanjuje.

ukljucite i iskljuCite kvacilo nekoliko puta. 6. 9. B. (6) stitnik. Dok motor radi. Izvezite automobil na probnu voznju i ponovo proverite podesenost praznog hoda kva- . 347 ® ® Tipicne kompOnenlC hidraulicnog kvaCila. Postavite povratnu oprugu pedale kvaCila. (2) viljuska. Ponovo proverite podesenost praznog hoda. istrosena lamela iii neki drugi problem u samom kvacilu. 5. E. (5) poluga.faja ne r I mozete da padesite prazan hod kvacila. kao 5tO su kombi voziJa i laki kamioni. UkljuCite motor. 8. (3) usica za spajanjC. onda je moguce da je iskrivljena veza izmedu pedale i kvaCila. konsultujte mehanicara. Ako prazan hod ovom opsegu ponavite taeke od 2 do 5. Prazan hod mora biti oko 20 mm. 10. (5) povratna opruga. (9) gJavni cilindar i (10) povnHna opruga. U tom slucaju podesavanje slobodnog hoda se vrsi na sledeCi nacin. Menjac postavite u neutral an polozaj i povucite rucnu kocnicu. F. ovcle su prikazani i (2) potisna poiuga. Aka je takav slucaj. njem navrtke za podesavanje prema prednjem delu automobila. Otpustite pomocu kljuca navrtke sa obe strane usica za spajanje. (7) venti! Z8 OdUSktl. (7) potisna poluga i (8) vi!juska bacHa. Odvojite svaku od navrtki bar za 5 mm od lisica. Kod nekih automobila postoje dye navrtke za A. a pored nje postavite lenjir. mehanicka veza bacHa iroa dve navrtke (1) za podeil3vanje pomocu kejih se menja hod pedalc. Ovim se pedala kvaCila drzi pritisnuta uz granicnik. (4) kontra navrtka. 7. 11. (8) hidraulieni vod. podesavanje. (1) kEn. Vratite navrtku za cetiri kruga. Postavite kontra navrtke i pomerite polugu pretvaraca i usicu napred (pre rna prednjem delu automobila) dok ne osetite otpor. Drzed palugu pretvaraca u prednjem polohju okreCite navrtku koja se nalazi prema pregradnom zidu tako da dodirne usicu. Dok je kontra navrtka u ovom polozaju zategnite cvrsto drugu navrtku uz usice. (4) poluge pn::tvaraea. (3) navrtka Z8 poddavanje. Upozorenje: Ako i posle nekoliko poku. Pritisnite pedalu kvaCila prstom. D. C. To je tacka u kojoj potisni letaj dodiruje poluge za popustanje potisne place (pipke). Da bi se podesia prazan hod pedalc moraju se otpustiti kontra navrtka i navrtka za podeSavanje. Napomena: Kod nekih vozila neophodno je podiCi vozilo da bi se prislo sklopu za pOdeSavanje.Ked nekih aUlomobila. ne manji od 15 mm i ne ved od 25 mm. (6) pretvarac.

Zamena kvaCila spada u ozbiljne zahvate na automobilu.._--'-. ? Podignite prednji deo auto mobil a dizalicorn. 1. ___ _ ~ _ .. 8. onda je moguce da je iskrivljena veza izmedu pedale i kvaCila. .Gila. __ . Otpustite kontra navrtku pomoeu kljuca i pomerite navrtku za podesavanje tako da skratite odnosno produZite potisnu polugu. Hidraulicka veza izmedu pedale i kvacila Kod vozila sa hidraulicnom vezom izmeclu pedale i kvacila prazan hod se podesava na sledeCi nacin. a pored nje postayite lenjir. onda je verovatno vreme da se kvaeilo zameni. Ponovo proverite podesenost praznog hoda. a podesavanje praznog hoda kvaeila ne pomaze da se problem resi. Ako kvacilo proklizava zbog eurenja ulja po frikcionirn povrsinama (oblogama) onda je neophodno zameniti lamelu. ne manji od 15 mm i ne veGi od 25 mm. ali je u okviru mogucnosti spretnog lTIehanicara amatera. Ako je taka v slucaj. 11. istrosena lamela iii neki drugi problem u samom kvacilu. Kod vozi!a sa pogonom na zadnje toekove. Spustite automobil sa dizalice. Podrnazite sklop za podesavanje penetrirajuCirn uljern.. . Pritisnite pedalu kyaCila prstom. 3. Pronaclite gde se nalaze poluga i prenosnik pedale kvaCila. UkljuCite motor. Prazan hod pedale kvaCila se srnanjuje kada se duzina potisne poluge povecava. Prazan hod mora biti oko 20 mm. Ako l _ -. Zamena kvacila Ako kvacilo zveCi. SISTEM ZA PRENOS SNAGE prazan hod nije u ovom opsegu ponoyite tacke od 5 do 7. 10. Menjac postavite u neutral an polozaj i povucite ruenu kocnieu. :. osnovni posao je u tome da se odvoji kardansko vratilo. postave oslonci ispod motora i skine menjae sa zvonom. viljuska kyacila i potisna poluga viljuske kvacila. 7. Zatim se skidaju potisna ploea i !amela sa zamajca. pritegnite kontra navrtku yodeGi pritom racuna da ne promenite duzinu potisne poluge. 6. Upozorenje: Aka i posle nekoliko pokuSaja ne moiete da podesite prazan hod kvacila. 4. UkljuCite i iskljueite kyaCilo nekoliko puta. 5. konsultujte mehanicara.. Postavite blokove iza zadnjih toCkova.. Posto ste zavrsili sa podesavanjern. Izvezite automobil na probnu voznju i po novo proverite podeSenost praznog hoda kvaClla. sarno obrnutim redosledorn. Prazan hod pedale kvaCila se poveeava kada se duzina potisne po luge smanjuje. 12. 9. postavite dva postolja i ucvrstite ih ispod sasije. odnosno postolja prema tackama 1 i 2. trese iii proklizava.

iii veCi . napuklina. Izvor curenja ulja se mora uoCiti i kvar otkloniti pre ugradnje nove lame!e.IV . isti problem ee se javiti vee posle nekoliko stotina kilometara. Kod velikog broja automobila sa pogonom na prednje toekove motor se mora prihvatiti odozgo pomoeu dizaliee iIi sipkom koja se postavi izmedu blatobrana. preporueujemo vam da potrazite radionieki servisni priruenik radi speeifienih detalja. (2) u rezi i ogrebOlinc.1 mm. zamenite gao U tom slueaju preporucuje se obrada zamajea i zamena leZaja ulaznog vratila koji se nalazi na zadnjem kraju radilice. ! ( I I. Tada moiete da odvojite zavrtnje koji drze menjaCldifereneijal na motoru. (3) pukotine nastale od pregrcYanja . rr '// J i··· /!. Ovde vam medutim mozemo prikazati neke opste greske koje treba da izbegnete. skinuti· nos ace i ukloniti menjae/diferencijal. Kod vozila sa pogonom na prednje toekove ovaj zadatak je mnogo slozeniji zbog polozaja komponenata sistema za pre nos snage. zlebova ili prskotina. Ulje u ovom slucaju rnoze da curi sa jednog od sledeea dva mesta: zadnji zaptivniprsten radilice iii zaptivni prsten ulaznog vratila menjaea. Posto se procedure skidanja i ugradnje uveliko razlikuju od vozila do vozila. .Potisnu ploeu ne morate menjati. ali taeke koje su glazirane. Male neravnine neee uticati na rad nove lamele. . U suprotnorn. 1/ 350 U ovim slut<ljevima se vrSi obrada zamajca: (1) glazirane tacke. I . . 349 SISTEM ZA PRENOS SNAGE ! II ' . ali se preporueuje zamena potisnog lezaja. odvoiite oba vratila (pOluosDvine) od glaveba toekova i skinite poluosovine. • Uvek proverite u kakvom su stanju povrsina zamajea i povrsina potisne ploee (ako se ponovo ugraduje) i da Ii ima ureza. Ako uoCite da bilo koji od pornenutih zaptivnih prstenova pusta ulje. Da biste skinuli menjae/difereneijal neophodno je da prethndno skinete oba orednia toeka. odnosno rnenjacai diferencijala.. Odstupanja ne treba da budu veta od 0.• I Da bi proveriJi da Ii je povrSina zamajca gliltka i myna postavite !cnj ir na zamajac.

• Kod vozila kod kojih je veza izmedu pedale i kvaCila hidraulicna. Pukotine slabe materijal i pri vecem broju obrtaja moie doCi do raspadanja dela. ne dozvolite da menjae visi na ulaznom vratilu kada je postavljeno u glavtinu lamele. Mnogi motori su posebno uravnoteieni tako da medusobni polozaj zamajea i. plocu na masinsku obradu u specijalizovanu radionieu. Potisna ploea se mora ravSISTEM ZA PRENOS SNAGE nomerno pritegnuti metodom unakrsnog zatezanja. Ako primetite velike pukotine. U tom slucaju morate odneti zamajae ilili potisnu. Obavezno zategnite zavrtnjeve zamajea moment kljueem i momentom koji propisuje proizvodae automobila. • Prilikom skidanja zamajea i potisne ploee obeleiite medusobni poloiaj komponenata probojeem iii kredom. • Prilikom zamene kvatila preporueuje se i zamena potisnog leiaja i lezaja ulaznog vratila menjaea. • Pre stezanja potisne ploee centrirajte lamelu pomoeu alata za eentriranje. Na ovaj natin olaksacete postavljanje ulaznog vratila menjaea kroz lamelu pri sklapanju. sto izaziva uvijanje lamele. ponekad cak i takvog dela kao sto je potisna ploea. Ono sto se masinskom obradom ne moie popraviti su velike pukotine. Time se lako moze iskriviti glaveina. u odnosu na radilieu moie poremetiti uravnotezenost motora. kako ne bi doslo do deformaeije iii krivljenja poklopea. bilo na zamajcu iIi na potisnoj ploei. Trosak obieno nije veliki. time moiete poremetiti uravnotezenost motora i izazvati neugodne i verovatno stetne vibraeije. • Pri ugradnji menjaea kod automobila sa pogonom na zadnie toekove. ovo je pravi trenutak za zamenu ulja i ispiranje hidraulicnog sistema. Ako ne obratite paznju na ovakve detalje i ugradite zamajac u pogresan polozaj u odnosu na radilicu. Samo ovim mozete ustedeti trosak zamene menjaeaJdiferencijala u slueaju ako je ostao bez ulja za podmazivanje. • Po ugradnji menjaealdiferencijala proverite nivo ulja i dolijte ako je potrebno. Mehanicki menjac Alat i materijal • Blokovi za podupiranje toeka • Dizalica i sigurnosna postolj a • Kljueevi • Krpe • Litijumska mast za podmazivanje • Dizalica za menjae. koje ee ometati pravilno odvajanje. a rezultat moie u mnogome da popravi rad i vek trajanja ugradenog kvaCiia. zaba dizaliea • Izvlakae U odeljku "Kvaeilo« objasnili smo kako se . Proverite momenat kojim se zateiu zavrtnji na zamajcu.zlebovi i pukotine hoee. dec se mora zameniti.

Ovaj moment je dovoljan da pokreee jedno iii vise vratila. (6) zupcanik hada unazad. (9) izlazna pogonska \Tati!a (po!uosovine). Vozat kontrolise obrtni moment pomocu pedale kvaCila i rueice menjaca. da pokrece pogonske toekove" U ovom i ostalim odeljeima ovog poglavlja svako pominjanje obrtnog momenta odncsi se na snagu motcra koja preko vratila i zupeanika pOkreee pogonske tockove napred iii nazad. (I2) koCioni pr stcnovi uredaja za sinhronizaciju prve/druge brzine. (4) zupcanici [reee brzine. Jedan od takvih je uredaj za sinhronizaeiju koji omogucuje da zupcanici u svakom stcpenu prenosa za voznju u napred imaju stalno spojene zupeanike. (ll) vcliki zupcanik diferencijala. (13) g!avCina (telo) sinhron a tretd cetvrte brzine. . (8 ) zupcanici prve brzine. Ovu po mOe motoru pruzaju sklopovi i uredaji koji mogu da poveeaju obrtni moment motora.veliki obrtni moment motora prenosi preko sklopa kvatila na ulazno vratilo menjaea. Neki sportskl 111 automoblh vlsoklh performansL kao i automobili koji imaju male motore. NajveCi broj menjaea ima najmanje tri stepena prenosa za voznju (hod). njemu je potrebna pomoe da bi obezbedio potreban obrtni momenat i zadovoljio slozene uslove stalnih promena nagiba puta. bez kreanja i struganja. sto omogucuje glatku promenu stcpena prenosa. optereeenja i brzine kretanja automobila. i :. (1) ulazno vratilo. J edan od takvih uredaja je i menjae. (5) zupeanici druge brzine. Sledi opis osnovnih funkeija menjaea. imaju menjaee sa eetiri iIi pet stepena p r ~ ~ ~ j ~ C i su opremljeni razlieitim uredajima koji omogucuju duzi radni vek i tisi rad. tj. I pored toga sto motor pOkrece automobil. (19) zaptivni prsten diferencijala.. (14) prsten sinhrona trece/cetvrte brzine i (15) mali zupcanik diferencijala. 351 SISTEM ZA PRE NOS SNAGE 352 @ Tipitan izg!ed unutrasnjosti cetvorostepenog menjacaldifercncijala ked auto mobila sa pogonom na prednje totkove. (7) pomocni zupcanik hada unazad. (2) zuptanici CClvrt e brzine (3) pomocni snop zuptanika. 1 'j I ~ l . unapred i jedan za hod unazad.

pri ovom stepenu prenosa je obiono 3. odnosno brzina. Zbog toga se ovaj stepen prenosa zove i direktan. i 1: 1 u direktnom stepenu prenosa. DRUGI I TREeI STEPEN PRENOSA (DRUGA I TRECA BRZINA). DIREKTAN STEP EN PRENOSA (CETVRTA BRZINA). HOD UNAZAD. r"spored stepena prenosa nije uvek isti. menjae menja smer okretanja izlaznog vratila tako da se i pogonski toekovi okrecu u obrnutom smeru. lako se menjati razlikuju po konstrukeiji. SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Sada bi trebalo da Yam bude jasno na koji natin mogu da se koriste zupeaniei kako bi omoguCili da se motor okrece pri vecem broju obrtaja nego izlazno vratilo menjaea i pogonska vratila. Pogonski tockovi se okrccu vrIo sporo ali sa velikom snagom. U tom slucaju (obieno je to peta brzina ili tzv. Ovaj stepen prenosa... Kada vozae odabere jednu od ovih brzina uvecanje obrtnog momenta je 3 odnosno 2 prema 1. ------------."am. K varovi mehanickog menjaca NajeeSCi kvarovi menjaea su sledeCi. pogonski toekovi ne pokrecu. i da isrovremeno obezbedi vecu -snagu.SLOBODAN (PRAZAN) HOD. vecina omogucava prenosni odnos od 3. on moze da traje isto toliko koliko i svaki drugi deo pogonskog mehanizma. Kod nekih vozila postoji i visok stepen prenosa koji daje veti broj obrtaja na izlazu iz menjaea nego sto ima na izlazu iz motora. Sredstva pomocu kojih se vrsi promena stepena prenosa kod klasicnog menjaca su u veCini slucajeva ista. Medutim. Time se omogucava da motor radi ada se. i pored toga sto je kvaeilo ukljueeno. Prazan hod zupeanika je onda kada je prekinut prenos momenta izmedu ukljucenog kvacila i menjaca.5 prema 1. Ako se njime rukuje pravilno. Kada vozae ubaei u eetvrtu brzinu. Ovaj odnos znaei da se motor okrene za tri i po obrtaja da bi se izlazno vratilo menjaea okrenulo za jedan obrtaj. PRVI STEPEN PRENOSA (PRVA BRZINA).5:1 u prvom stepenu prenosa. Klasiean menjae je vrlo otporan i trajan mehan. broj obrtaja izlaznog vratila menjaea je jednak broju obrtaja motora. je potreban kada motor treba da ima veliki broj obrtaja. stedna brzina) smanjuje se potrosnja goriva i broj obrtaja motora. • Bucni zupcanici . Time se omogucuje da vozilo krece sa mesta glatko i lagano bez gasenja motora. odnosno unazad. Uvecanje momenta u menjaeu.Megu biti znak da su . a da se automobil krece vrlo sporo. . Obicno je prenosni odnos hoda unazad priblizno isti kao kod prvog stepena prenosa (3.. Kada vozae ubaei ruCieu menjaea u polozaj za hod unazad. .5:1).

zupeaniei osteceni iIi pohabani, da je caura osovine pohabana iIi da je nivo ulja u menjacu nizak. Ako je nivo ulja u menjaeu dovoljan, iii aka se dolivanjem ulja buka ne smanjuje, onda je verovatno potreban generalni rement rnenjaca (sto je posao za profesionalca) iIi zamena. • Tesko prebaeivanje - Kvaeilo koje ne odvaja dovoljno, iIi !amela koja zaglavljuje na ulaznoj osovini menjaca, mogu izazvati otezanu promenu stepena prenosa, kao uostalom i eelitno uze iIi veza izmedu pedale i kvaCila - koja je iskrivljena. pogreSno podesena iIi korodirala. Otezana promena stepena prenosa moze biti jos veci problem kod vozila sa pogonom na prednje toekove, jer veCina takvih vozila ima par uzadi pomocu kojih su spojeni menjae i ruciea menjaea. Unutar uiadi Se moze razviti korozija koja izaziva zapinjanje i blokiranje. Promena stepena prenosa moze biti otehna ako je uze labavo iIi otpusteno. U takvim slueajevima jedini lek je da prvo pogledate vezu izmedu pedale i kvaeila, da proverite da Ii je kvaCilo dobro podeseno i zatim da proverite vezu izmedu fueice i menjaca, taka sto cete privreme no odvojiti vezu na menjaeu, odnosno menjaeuJdifereneijalu.· Penetrirajuce ulje iIi grafitno mazivo moze ponekad da »razradi" uiad koja zapinju, a bela (litijumska) mast je dobra za podmazivanje mehanieke veze. • Zupeaniei struiu pri promeni stepena prenosa - Ako ova situacija nastaje sarno pri promeni SISTEM ZA PRENOS SNAGE \ Nivo uJja u kiasicnom menjatu mozete proveriti taka sto stavilC kaiiprst U otvor za dolivanje. Ako [livo ulja nije vise od 10 mm i ~ p o d OIvora za dOlivanje. onda ga im3 dovoljno. odredenog stepena prenosa onda je verovatno u pitanju zupeanik sinhronog prstena u menjacu. Da bi se ova otklonilo potreban je remont iIi zamena menjaea. Ako zupeaniei kree pri promeni bilo kog stepena prenosa iii Ii aka se promena stepena prenosa vriii otezanD, enda je najverovatnije da je lamela kvatila zaglavila iIi da ne razdvaja . • Gubitak brzine - Ako menjae ne radi u odredenom stepenu prenosa, onda maze biti u pitanju kvar veze izmedu ruCiee i menjaea. Proverite da Ii su spojevi labavi iIi pogresno podeseni. Ponekad se mala osoviniea iIi podloska razlabave, sto sprccava vezu izmedu menjaca i [ucice da prebaei u ieljeni stepen prenosa. Ali ako je veza izmedu rueiee i menjaea u redu, to znati da je u menjaeu nastao ozbiljan kvar. Radi otklanjanja kvara bice potreban remont iIi zamena sklopa . • Menjae iskaee iz stepena prenosa - Ponekad se ova desava zbog toga sto podesenost veze izmedu menjaea i ruCiee nije odgovarajuca, ali se moie dogoditi zbog lose sposobnosti motara i menjaea, zbog pohabanih iIi otpustenih viljuski u menjacu. Pokusajte sa podesavanjem veze pre nego sto pristupite remontu iIi zameni menjaea.

354 Zamena menjaca - vozila sa pogonom na zadnje tockove Remont menjaea je operaeija koja zahteva profesionalnu obuku i specijalni alat, ali je zamena neispravnog menjaea menjaeem sa otpada eesto najekonomieniji naein popravke, a to moiete uraditi i sami. Ovo je teiak posao jer je menjae obieno teiak izmedu 30 i 60 kilograma. Moiete pozajmiti dizalieu za menjae kako biste spustanje i pOdizanje menjaea mogli da obavite i sami, ali se to moie obaviti i obienom iaba dizalieom. Osobenosti u vezi zamene menjaea mogu varirati od automobila do automobila, ali osnovni redosled je sledeCi. 1. Aktivirajte ruenu koenieu i postavite blokove pod zadnje toekove automobila. 2. Podignite automobil i postavite slgurnosne oslonee. 3. Odvojite zadnji kardanski zglob sa difereneijala i izvueite kardansko vratilo iz menjaea (ono se moze izvuCi ako se skine zadnji kardanski zglob). Ako automobil ima leiaj i na sredini kardana, onda morate prethodno da oslobodite no sac tog lezaja. 4. Odvojite eelieno uze brzinometra, veze rueiee menjaea i sve ostale provodnike sa menjaeo. 5. Poduprite pomocu raspolohve dizalice motor, iIi zvona menjaca, a zatim odvrnite zavrtnje nosaeo menjaea. Podignite malo dizalieom i motor i menjae, da bi ste rasteretili nosaee menjaea, a zatim uklonite nosaee sa sasije. 6. Uklonite zavrtnje koji povezuju menjae sa zvonolU. "7. A sad a teii deo posla. Aka nemate dizalieu za menjae, and a yam mora pomoCi prijatelj koji ce sa varna drzati menjae, dok ga pazljivo ne skinete sa zvona. Nemojte dozvoliti da menjae visi na ulaznom vratilu, dok je one u glaveini !amele kvaeila, deformisacete lamelu. Spustite menjac i izvucite ga ispod automobila. 8. Pre nego sto pristupite ugradnji menjaea prvo proverite da Ii je onaj koji ugradujete isti kao vas stari menjae. Vaino je i da su oba iste duiine, kao "i da su svi otvori za zavrtnje u istom polozaju. Zatim ugradite menjae prema gore datom uputstvu, ali, obmutim redosledom. r "" J""""""r ", i"-i, ." ._.-----" ! i - ~ i 'lb! Vezu izmedu rucice i mcnjaea, izvedenu pOrnOCll celicnih uiadi podesite tako sto rucicu menjata postavite u prvi stepen prenosa a

zatim skinele zaslitnu gurrm sa ruelee. Ubacite burgiju od 4 mm u otvore za poravnavanje (1) i time blokirajte rucicu menjaca u prvom stepenu prenasa. Odvrnite na menjacll navrtke za blokiranje (2), a zatirn povucite osovinu selektora (3) prerna unutra sve dok ne osetite 9. Pre nego sto po novo postavite kardansko vratile prove rite da Ii kardanski zglobovi imaju veliki zazor (sada je pravi trenutak da ih zamenite ako nisu u redu) i podmazite ih ako imaju mazalicu. SISTEM ZA PRENOS SNAGE mlpetost opruge. Zakrenite polugu mcnjaca (4) do kraja u smeru obrnutom cd smera kazaljke na satu. Zategnite navrtke za blokiranje a pritom blago povlaCite po!ugu mc-njaea da otklonite praZ::lfl hod uieta. Izvadite burgiju i navucite zastitnu gumu. Na Crteiu (5) je prikazan detalian izgled prirubnog dela uzeta. 10. Posto ste sve vratili na mesto, prove rite nivo ulja u menjacu na sledeCi nacin. Odvrnite bocni cep za dolivanje ulja. Nivo ulja treba da bude ako 10 mm ispod nivoa otvora za dolivanje. U veCinu SISTEM ZA PRE NOS SNAGE klasicnih menjaca sipa se ulje za zupcanike 80-90 W, ali taj podatak proverite u uputstvu. Zamena menjaca/diferencijala - vozila sa pogonom' na prednje tockove Ovo je tezi posao nego zamena klasienog menjaea kod automobila sa pogonom na zadnje toekove, jer se u ovom slucaju mora rastaviti ogibljenje prednjih toekova. I u ovom slueaju detalji se razlikuju od model a do modela, ali je osnovni redosled radnji siedeCi. (Nap omena: Vise detalja je dato U odeljku "Zamena pogonskih vratila kod vozila sa pogo nom na prednje tockove). 1. Povucite ruenu kocnicu i blokirajte zadnje tocPri zameni menjacafdiferencijala kod vozila sa pogonom na prcdnje totkove obieoo je potrebno skinuti nekoliko vijaka za pricvfsCivanje. Neki od vijaka se mogu montirali sa sirane matora. i zbog toga proverile njihov raspored u prirucniku pre nego 510 pocnete sa skidanjem menjacaldifercncijala. 356 ! ~ 1 I 'I .i : ~ -1, = ----------------------------r kove vozila_ Otpustite navrtke na glavCinama vratila, na oba prednja taeka, kao i sye navrtke na rukaveima. 2. Podignite prednji dec automobila i postavite oslonee. Ne postavljajte oslonee pod elemente prednjeg vesanja, menjaC/difereneijal iii nosae motora. 3. Skinite prednje toekove. 4. Skinite obe navrtke sa glavCina prednjih vra· tila. -

5. Odvojite donji kraj spone volana sa rukavea toeka. Kod nekih auto mobil a za stezanje se kori· sti zavrtanj, dok se kod drugih skida navrtka. U nekim slueajeyima je neophodno da se koristi izvlakae kraja spone, ako je nemoguce odvojiti je pomocu poluge. 6. Kod nekih automobila potrebno je skinuti i prednji stabiIizator da bi Se obezbedio prostor za rad kod skidanja krajeva spone i rukavea. 7. Odvojite spoljni kraj poluosovine od glavCine rukayea. Da biste ovo izveli moze vam biti potreban izvlakae kako biste vratili poluosovinu kroz lezajeve u glavcini. 8. Kada ste oslobodili spoljni kraj poluosovine okaeite ga pomocu uzeta. iIi slieno, dok ne izva· dite unutrasnji kraj poluosovine iz menjaea/difereneijala. Kod nekih vozila unutrasnja strana poluosovine nije prievrscena (morate je izvuCi polugom). Kod drugih opet morate otpustiti zavrtnje. Na primer, kod prvib modela Chryslera, sa pogonom na prednje toekove, (1982) mora se ukloniti sigurnosni prsten u menjaeu/diferencijalu pre nego sto se skinu poluosovine. Radi prist up a ovim prstenovima mora se skin uti poklopae sa menjaeaJdifereneijala, i priei im pomocu klesta za skidanje sigurnosnih prstenova. Kod nekib automobila mora se skinuti i uze brzinomera. Ne vueite poluosovine pri skidanju da ne biste razdvojili unutrasnji dec homokinetiekog zgloba. 9. Posto ste uklonili poluosovine, odvrnite nosete zavrtnje menjaea/diferencijala. Kod nekib automobila potrebno je da prethodno poduprete motor. Za ovu svrhu moze vam posluziti dizaliea za motor, iIi par dasaka iii metalne sipke koje su oslonjene na blatobrane i za koje je prievrscen SISTEM ZA PRENOS SNAGE lanae iii eelieno uze koje drii motor. Morate skinuti i vezu izmedu ruCice menjaca i menjaca, kao i sve provodnike koji su povezani sa ovim sklopom. Kod nekib vozila, kao sto su General Motors sa prednjim pogonom, i motor i menjae/ diferencijal leie na istom nosacu. Odvrtanjem eetiri zavrtnja skida se nosae, a sa njim i menjae/ difereneijal. 10. Posto ste obezbedili podupiraee motora i odvojili menjae/difereneijal od motora i nosaea, izvucite menjae/diferencijal iz motora i spustite ga sa sasije. Kod nekib vozila pri ovoj operaciji mora se skinuti ili otpustiti glavni nosac. 11. Pre nego sto ugradite menjae/diferencijal, prove rite da 1i je isti kao onaj koji je bio na vozilu. Svi otvori za zavrtnje, poloiaj elektropokretaca itd .. moraju biti na istom mestu. 12. Ugradite menjac/diferencijal prema navedenom uputstvu za skidanje, sarno obrnutim redosledom. 13. Pre nego sto ugradite poluosovine proverite stanje gumenih stitnika homokinetickih zglobova. Ako su ispucali iIi osteceni, zamenite ib. 14. Posto ste sve sklopili i prikljuCili, proverite

nivo ulja u menjacu/difereneijalu tako sto cete skin uti eep za dolivanje ulja na kraju menjacaJ difereneijala. Nivo ulja mora biti oko 10 mm ispod nivoa otvora za doIivanje. Zahtevi za podmazivanjem razIikuju se od vozila do vozila, kod nekib se koristi ulje za zupeanike 80-90 W, kod drugib 10-40 W motorno ulje iIi ulje za automatske menjaee Dexron iJi tip F. Pre dosipanja proverite u prirueniku kakvo ulje se zabteva za mcnjac. Automatski menjac A utomatski menjae, pornocll hidrauIienog sistema i pretvaraca obrtnog momenta, vrsi automatski prenos momenta od motora do pogonskib toekova. Automatski menjae, za razIiku od mehaniekog iIi ruenog, ima bidraulieki pogon. Pretvarae obrtnog momenta je sklop koji 357 SISTEM ZA PRENOS SNAGE Alat i materijal II Levak • Blokovi za podupiranje toeka • Dizalica i sigurnosna postolja • Nasadni kljueevi i kratki nastavak • Racva sa prikljuekom • Strugae • Odvijae • Moment kljue • Krpa koja ne ostavlja dlaCice • Vlje za automatski menjae • Posuda za ispustanje ulja • Rastvarae • Filter menjaea i zaptivka kod ovog sistema vrsi onu ulogu koju kod mehanickog menjaca ima kvaCilo. Pretvarac obrtnog momenta iroa mogucnost da uveca moment koji razvija motor, sto nije slucaj ked mehanickog menjaea. S obzirom da automatski menjae reaguje na promenu pOlozaja pedale gas a i regulise izlazni momenat menjaea, potreba za kvaei10m ne postoji. Kada se menjae jednom postavi u odreden stepen prenosa, vozae pritiskom na pedalu gasa povecava broj obrtaja motora, Cime se jednovremeno preko pretvaraca obrtnog momenta - veca snaga prenosi nQ menjac. Kada vozae smanji pritisak na pedalu gasa da bi smanjio broj obrtaja motora, pretvarae automatski smanjuje snagu koja se prenosi na menjae. Uz razumnu negu automatski menjac ce dugo trajati i biti u ispravnom stanju koliko i sam automobil. Posta je automatski menjae sklop koji se kontrolise pomocu hidraulike, potrebno odrzavanje menjaea u radnom stanju je prilicno jednostavno. Hidraulicka teenost (ulje) u menjacu se prlja i zagaduje i mora se menjati u odredenim intefvalima. Druge mere odrzavanja ukljueuju proveru nivoa ulja u automatskom menjaeu, zatezanje del ova koji se odvijaju usled normal nih vibracija i

udara usled voznje, i eventualnu promenu vakuumskog uredaja ako dode do kvara membrane. Sledeca uputstva prikazuju postupak za odrZavanje jednog automatskog menjaea. 358 Promena ulja i filtera Napomena: Da bi se potpuno ispustilo ulje iz menjaea ono mora biti na normalnoj radnoj temperaturi, sto se postize voznjom automobila u trajanju od 15 do 20 minuta. Vlje i filter automatskog menjaea menjaju se na sledeCi naCin. 1. Postavite blokove iza zadnjih tack ova i povucite rucnu kocnicu. 2. Podignite prednji deo vozila. 3. Postavite par podmetaea ispod rama vozila, na sigurne tacke asIoTIca. 4. Stavite sud za ispustanje ulja ispod menjaea i pailjivo odvrnite - nemojte ski dati - zavrtnje koji prievrscuju korito menjaea. Za ovo ce yam biti potreban nasadni kljue, kratki nastavak i raeva. Napomena: Neki tipovi menjaea imaju cep za ispustanje ulja tako da se zamena ulja u menjaell vrsi na isti naCin kao i ispu5tanje ulja iz motora. lednostavno se kljueem skine eep za ispustanje ulja, ostavi se da ulje iscuri, eep i otvor oeisti krpom i ponovo postavi zavrtanj. Proverite II prirueniku da Ii automobil ima otvor za ispustanje ulja iz menjaea. Upozorenje: Prilikom ispustanja ulja IZ menjaca budite vrlo pailjivi. Vruce ulje iz menjaca moie naneti ozbiljne opekotine. 5. lednom rukom drZite karter automatskog menjaea. Drugom rukom pazljivo skinite sve zavrtnje osim onih koji prievrscuju prednji kraj kartera za kueiste menjaea. 6. Pazljivo spustite zadnji kraj kartera i ostavite da ulje iscuri u posudu za ispustanje ulja, 7. Po ispllstanju ulja skinite preostale zavrtnje i uklonite karter 8. Pomocu strugaea uklonite saY materijal za zaptivanje sa kartera i kuCista menjaea. 9. Operite karter eistim rastvaraeem, kao na primer kerozinom iii naftom, obr;site ga krpom kOj3 ne ostavlja dlaCice, i ostavite da se osusi na vazduhu. 10. Skinite stari filter. V nekim slueajevima potrebno je zameniti i zaptivku koja se nalaz; izmedu filtera ; menjaea. Neki filteri su prievrs-'----:·1 I il em SISTEM ZA PRENOS SNAGE Ncb automatski menjaci imaju tcp za ispustanje ulja. U slucaju skinite kljucem cep, ostavite da ulje iscuri, panova postavile j zatcgnite cep. Medutim, ked veCine -ulje se menja tako sto se odvrnu svi zavrtnji koji priCvrlCivanje kart era.

takvom obrisite i menjaca sluie za

ceni pomocll uskocnih opruga. Drugi su pricvrsceni zavrtnjima, i u tom slucaju bite yam potreban odvijae. 11. Ugradite novi filter prema uputstvu iz taeke 10, obrnutim redosledom. 12. Ako ste sa starim filterom skinuli i zaptivku, obavezno ugradite novu zaptivku sa novim filterom. 13. Postavite novu zaptivku kartera i pailjivo ga stavite na menjae. Napomena: Ne preporucuje se koriscenje bilo kog tipa zaptivne rnase, i to se mora izbeci. 14. Zategnite zavrtnje kartera moment kljucem na 15 do 20 Nm. Napomena: Da biste spreCiJi ostecenje kuCista i kartera uve k koristite moment kljuc i postujte redosled zatezanja zavrtnjeva. Na primer krenite od jednog ugla i zategnite zavrtanj 359 SISTEM ZA PRENOS SNAGE ® /\ o (1) radilica, (2) prelvarac obrtnog momer.ta, (3) planetami ) diferencijal i pogonska vratili! (poJuosovine) Ova ilustracija prikazuje 10k prenosa snage tad tipienog vozila ,,, pogonom na prednje tockave i aUlOmatskim menjacem. na tom mestu. Zatim zategnite svaki drugi zavrtanj - 1, 3, 5, itd. Kada zavrsite vratite se na pocetak i zatezite preostale zavrtnje - 2,4, 6, itd. 15. Uklonite sigurnosne oslonce ispod automobila i spustite ga sa dizalice prema taekama od 1 do 3, ali obrnutim redosledom. 16. Otvorite poklopac motornog prostora. Izvadite me rae nivoa ulja i pomocu levka ulijte onu koliCinu ulja za automatske menjaee koja je navedena u uputstvu. Vodite raeuna da ne prepunite menjae. 17. UkljuCite motor. 18. Dok motor radi na praznom hodu, i sa povueenom ruenom koenicom, prebacujte rueicu menjaea iz jednog u drugi polozaj kroz sve polozaje, i vratite je u polozaj za parkiranje iIi neutra360 Ian. Napomena: Proverite u uputstvu za upotrebu vozila u kom pOlozaju treba da bude rubca menjaea kada se proverava nivo ulja u menjacu. 19. Ostavite motor da i dalje radi na praznom hodu i odmah proverite nivo ulja u menjacu. Ako je neophodno dodujte ulje dok ne postigne potreban nivo. 20. Posto je ulje dostiglo radnu temperaturu ponovo proverite nivo ulja u automatskom menjaeu. 21. Izvezite automobil na probnu voznju. Proverite da Ii ima tragova curenja izmedu kartera i menjaea i ponovo proverite nivo ulja. K varovi automatskog menjaca Najcesci kvarovi na automatskom menjacu su sledec;: .

(4

, . 1r;;;;<Z i 1 • Curenje ulja - Curenje ulja se javlja najeesce na sledeca dva mesta: zadnji zaptivni prsten na izlaznom vratilu i zaptivka kartera koja se nalazi na donjem kraju menjaea. Kod automatskih menjacaldiferecijala na vozilima sa pogonom na prednje tockove najcesce tacke na kojima se javlja curenje su oba zaptivna prstena na pogonskim osovinama i zaptivki kartera za ulje. Ako se curenje javlja na zaptivki kartera, postupak popravke je opisan u prethodnom uputstvu za promenu filtera za ulje automa'tskog menjaea. Ako se menja zaptivni prsten potrebno je skinuti pogonsko vratil0. Potom se stari zaptivni prsten maze hvaditi i ugraditi novi. • Proklizavanje - Cesta se desava zbog nedovoljne koIiCine ulja: proverite nivo ulja pomocu meraea nivaa kada je motor zagrejan i kada radi na praznam hodu. Ako je nivo ulja nizak do spite ga onoliko koliko je potrebno da nivo dode do oznake puno. Ako je niva ulja u redu. iii ako se situacija ne popravi po dosipanju ulja. odvezite automobil kod specijaliste za automatske menjaee radi daljeg pregleda. U takvom slucaju najeesce je potrebno remontovati menjae iIi ugraditi novi. • Sporo iii neravnomerno prebacivanje SISTEM ZA PRE NOS SNAGE PoneJ<:ad se dogada zbog zapusenog filtera za ulje; moie se dogoditi i zbog propustanja vakuuma na crevu do menjaea ilili ako veza izmedu menjaea i pedale gas a nije dobra podesena. Ukoliko slucaj nije oCigledan (odvojeno crevo, pokidana veza izmedu menjaca i pedala gasa, prljavo ulje u menjaeu), najbolje ee biti da automobil odvezete do profesionalnog mehanieara. Ako je problem u samom menjaeu, onda je potreban remont iIi zamena. • Menjae prebacuje u niii ,stepen prefiOsa kada je pedala gas a pritisnuta do kraja - i'.ko menjae prebacuje u niii stepen prenosa za vreme »preticanja«(, najceSce je u pitanju nepravilno podeSeno uie za promenu stepena prenosa iIi veza izmedu leptira gasa i menjaea. Pogledajte II priruenik i nadite uputstvo za podesavanje. iii potrazite pomoe struenjaka. • Trzanje pri radu menjaea iIi "traienje« kod novijih modela koji su opremljeni zatvaracem na pretvaraeu obrtnog momenta - Kompjuterizovani sistem regulacije rada motora je programiran tako da blokira pretvarae obrtnog momenta kada se dostigne odredena brzina kretanja, u zavisnosti od poloiaja leptira gasa i opterecenja motora. I , £--0

Filter u!ja (1) U ilutomatskom menjacu se moze zamen!ti kada je skinu t karter mcnjaca. Kod nekih vozila filter jc pomocu zavnnjeva, 361 SNAGE Ovo moze biti komplikovan problem za odredivanje kvara ali se po pravilu svodi na neku od sledeCih neispravnosti: neispravan senzor brzine kretanja automobila, nepravilno podesen iIi neispravan senzor polozaja leptira gasa, iii neispravan senzor pritiska u usisnoj grani. Ako je solenoid u pretvaraeu obrtnog momenta u kvaru, onda se zatvarae nikad ne ukljueuje i potrosnja goriva pri putnim brzinama ce se povecati. Ako se ovo desava kod menjaea koji nemaju zatvarae, onda potraiite pomoc profesionalnog mehanitara. Zamena automatskog menjaca/diferencijala Kao 1 kod klasienog menjaealdiferellCijala, remont zahteva visok nivo obuke i specijalni alat. Medutim, mozete ustedeti na troskovima opravke tako sto cete kupiti polovan menjae na otpadu i sami ga ugraditi. Prove rite da Ii imate i pisanu garanciju uz kupljeni automatski menjae jer su automatski menjaei mnogo komplikovaniji od klasienog - i eesce se dogadaju problemi kod kupovine polovnog sklopa. Sklop koji je presao mali broj kilometara predstavlja dobru kupovinu, ali izbegavajte one sa velikom kilometrazom. Uputstva za zamenu potrazite u odeljku za zamenu klasicnog menjaealdiferencijala. Mere predostroznosti pri vuei automobila Vozila sa automatskim menjacem moraju se vuCi u takvom poloiaju da im, po mogucstvu, pogonski toekovi nemaju dodira sa podlogom. Ako su pogonski toekovi pri vuCi u kontaktu sa tlom, moze doti do porasta unutrasnjih pritisaka u menjaeu do veoma opasnih granica. Brzina vuee ne sme da prelazi 50 kmlh, a rastojanja ne vece od 15 kilometara. Ukoliko vozae kamiona koji vuec vozilo ne postuje ova pravila, moze doCi do ostccenja automatskog menjaca. Sigurnosni prekidac S igurnosni prekidac, koji se na automobilima predvidenim za prodaju na trziStu SAD nalazi kao standardna oprema, je tako konstruisan da 362 spreCi slueajno pokretanje automobila kada je kvacilo, odnosno menjac, ukljucen. Kod automobila sa autorriatskim menjacem i . j Tucicom menjaca na osovini voiana, ovaj prekiqac je obieno postavljen u kabini za putnike, uz donji den osovine volana. Kod automobila kod kojih se rutica menjaea nalazi izmedu prednjih sedista, ovaj prekidae se nalazi u centralnom tunelu. Automobili sa mehaniekim menjaeem imaju ovaj prekidae na mehanizmu koji povezuje rueicu menjaea sa menjaekim prenosnikom, kao i jos

jedan prekidae na pedali kvaCila. Sarno mesto ugradnje se razlikuje od modela do modela, ali su svi prekidaCi is tog tipa. Sigurnosni prekidae je uredaj koji sprecava nezgode. Sigurnosni prekidae je prekidac kontaktnog tipa koji je ugraden u strujno kola za pokretanje motora na automobilu. Kada se glavni prekidae postavi u polozaj za pokretanje motora struja teee do sigurnosnog prekidai'a. Ako je taj prekidae zatvoren, strujno kolo je uspostavljeno i pod naponom, tako da ce elektropokretae pokrenuti motor. Ako je ovaj prekidae otvoren, kolo je prekinuto tako da struja ne teee; i elektropokretac nete maei da radio Ako motor vaseg automobila ne moze da startuje, a sve os tale moguce neispravnosti su eliminisane, onda je sigurnosni prekidac istrosen, i mora se zameniti. U prirucniku za vozilo je dat opis i uputstvo za zamenu ovog prekidaca. Ova je mali, ali veoma vaian sigurnosni uredaj, i za popravku se obratite profesionalnom mehanicaru. Kardansko vratilo, kardanski zglobovi i homokineticki zglobovi K Od automobila sa klasienim rasporedom, motor. nap red - pogon na zadnje tockove, kardansko vratilo sluzi za povezivanje menjaea i diferencijala. (Vozila sa pogo nom na prednje toekove imaju dva pogonska vratila - "poluosovine«, ,H "" '"d","" 'S,o"",.). N,j"d hmj , O " ' ~ Alat i materijal • Blokovi za tockove • Dizaliea i sigurnosni podmetaci • Cekic i probojae • Okasti kljuc • Veliki odvijac • Posuda za isplistanje ulja • Izolaciona traka • Rastvarac • Mast zn podmazivanje sasije i pumps za podmazivanje • Izvlakac za tockove ima kardansko vratilo iz jednog dela koje je sa svake strane opremljeno sa kardanskim zglobovirna. Kardanski zglobovi omogucuju prenos snage pri raznim uglovima u kojim se nalaze zadnji tockovi tokom voznje po putu. Zajedno sa kardanskirn zglobovima radi i klizni aksijalni spoj na zadnjem delu menjaea. koji omogucava uvlacenje i izvlacenje kardanskog vratila. Ovaj den je neophodan jer pri pomeranju tockava navise i nanize dolazi do skracenja i produzenja rastojanja izmedu kuCista zadnje osovine i menjaca. To se desava uvek kada zadnji tockovi preau· preko neravnine na putu. Kardansko vratilo u normalnim uslovima ne

stvara probleme osim onih sa kardanskim zglobovirna. Retko se dogodi da se polomi kardansko vratilo iii kardanski zglob zbog izuzetno ostre voznje. Medutim, u normalnim uslovima voznje posle veceg broja predenih kilometara, kardanski z ~ l o b o v i se istroSe. Poznacere da $U istroseni i da imaju veliki zazor po tome sto se cuje metalni udar kada pokreeete automobil. Slican zvuk daje i diferencijal kada se javi veliki zazar na zupcanieima; rnedutim taj kvar je objasnjen u odeljku »Sklop zadnjeg mosta« u ovom poglavlju. Kardansko vratilo ima kardanske zglobove na svakom kraju i klizni zglob na prednjem kraju. Kardansko vratilo sluii sarno da prenese snagu motora, a ne da prihvata uvijanje i druge sile koje deluju na zadnji most. _ Neki tipovi automobila imaju kardansko vratilo iz dva dela i sasiju u obliku slova "X«. Ovi automobili . imaju kratke delove kardanskog vratila ispred i iza centralnog noseceg lezaja. Ta vIsta kardanskog vratila ima tri kardanska zgloba. Odrzavanje ovog tipa kardanskog vratila zahteva SISTEM ZA PRENOS SNAGE malo vise truda, ali u osnovi je isto kao i kod kardanskog vratila iz jednog dela i za dva kardanska zgloba. Pre nego sto skinete kardansko vratila morate da obelefite medusoban poloiaj svih delova tako da po sklapanju budu u is tom polozaju kao pre rasklapanja, Usiee kardanskog vratila moraju se ugraditi u istoj ravoi rotaeije kao i pre skidanja. Ovo se lako obezbeduje ako oznaCimo vratilo i usiee pre rasklapanja. Najcesce tu postoje i fabricke oznake, ali zbog nakupljene prljavstine ponekad ih je tesko uociti. Ako zaboravite da oznaCite delove na ovaj naein, iIi ako ne mOlete da nadete fabricke oznake, znajte da najveCi broj kardanskih vratila ima usiee pomerene za 90 stepeni, prednje u odnosu na zadnje. No najsigurniji naCio je da zapamtite da je neophodno da obelezite vratilo i zglobove probojeem pre nego sto pocnete sa skidanjem. Na vozilu na korn radite najverovatnije se nalazi obicno nepokriveno kardansko vratilo sa kardanskim zglobom oa prednjoj i na zadnjoj strani, i sa kliznim aksijalnim zglobom ispred iii iZll prednjeg kardanskog zgloba. Ako pazljivije pogledate kardanske zglobove primetieete da svaki od njih ima dYe usice U obliku slova »Y«, i krstasti dec koji ih povezuje. Tu se nalaze i poklopei sa lezajima u kojima se krstasti dec okrece u usicama. Krstasti dec se zove krst kardanskog zgloba. NajveCi broj automobila ima ovakav tip kardanskog zgloba. Zadnji kardanski zglob na kardaoskom vratilu je tako uraden da se nosaCi lezajeva na zadnjim usicama mogu rastaviri. Kape kIsta- kardanskog zgloba su pricvrscene na usice pomocu zavrtnjeva, ponekad POmOell neke vrste malih odlivaka sa navojnim cepom, iii pomocu obiene trake ad celika sa kopcamaili zavrtnjima.

Ovim se pojednostavljuje skidanje kardanskog vratila. Jednostavno uklonite nosac Idaja na zadnjoj usic; tako sto eete skinuti navojem pricvrsnu kapu i kardansko vratilo je slobodno i moze da se spusti na zadnji deo. Vodite racuna da ne ispustite kapicu lezaja krsta kardanskog zgloba. Kapa se mora posta viti na krst po skidanju kardanskog vratila. Obratite paznju na to da je zadnja polovina zgloba pricvrscena direktno na ulazno vratilo zadnje osovine, Tajdeo se zove prateea prirubnica. Sa ovim delom nemate nikakvog posla kod normalnog odrhvanja kardanskog zgloba. Posto ste rastavili zadnji kardanski zglob, i spustili zadnji dec kardansko g vratila, kardansko vratilo mozete skin uti tako s to ga povucete unazad dok ga ne oslobodite iz zlebova aksijalnog zgloba na izlaznom vratilu menjaca. Ova duzina 363 ---SISTEM ZA PRENOS SNAGE (1) kardansko vratilo, (2) kardanski zgJob, (3) izJazno vrati!o ® rnenjac3, (4) iljebovi aksijalnog kliznog zgloba i (5) zaptivni prslen. Ovi delavi povezuju menjae sa kardanskim vfalilom kod vozila S3 rnOtorom napred i pogonom na zadnje tockove. Klizno aksijalni zg!ob koji se nalaz! na izlazu iz menjaca radi zajedno sa kardanskim zgJobom i omogucuje da se v[atilo produzuje i skracuje kada se ugao vratila menja. za koju se kardansko vratilo vraea moze biti do 100 mm. Kod nekih automobila kardanska vratila imaju homokinetieke zglobove. Oni lice na dvostruke kardanske zglobove sa jakim dvostruka spojenim usieama. Skidanje kardanskog vratila je identicno kao kod tipa sajednostrukim zglobom, osim sto je u velikoj meri poveeana tezina kojom se rukuje. Skidanje kardanskog vratila Kada vas buka, za koju pretpostavljate da dolazi ad kardanskog vratila, natera da izvrsite detaljan pregled komponenata, uradite to na sledeCi naCin. 1. Parkirajte auto mobil na ravno tlo. ? Postavite blokove ispred prednjih toekova automobila. 3. POdignite zadnji deo automobila i postavite evrsto oslonee ispod kuCista zadnje osovine. 4. Postavite sud za istakanje ulja ispod iz!aznog vratila menjaea kod prednjeg dela kardanskog vratila kako bi prihvatili ulje koje bi mog!o da iseuri iz menjaea pri razdvajanju aksijalnog kliznog zgloba. 364 S. Cekieem i probojeem obelezite us ice zadnjeg kardanskog zgloba na vratilu i usiee na prirubnom delu ulaznog vratila difereneijala. To ee vam o!aksati pravilno sklapanje kardanskog vratila. 6. Odaberite okasti k!juc odgovarajuee dimenzije i skinite cetiri zavrtnja koji drze noseee po!utke kardanskog zgloba. za usiee na ulaznom vratilu

difereneijala. Zatim skinite polutke. Kod nekih automobila zg!ob kardana se drzi uz prirubnieu pomocu dva »U« zavrtnja. U tom slueaju skinite cetiri navrtke i sigurnosne podloske sa »U« zavrtnja, a zatim i »U« zavrtnje. 7. Pomoeu velikog odvijaea razdvajite krst kardana i usiee na kardaoskom vrati!u od usiea sa prirubnice ulaznog vratila diferencijala, i pazljivo spustite kardaosko vratilo. 8. Priovrstite pomocu izolir trake casiee leiajeva na krst kardanskog zgloba. Ovo ce spreeiti da se casiee izgube dok skidate kardansko vratilo radi 9. Povucite kardansko vratilo ravno unazad. Ovo ee osloboditi klizne aksijalne zlebove iz zgloba na izlaznom vratilu menjaea. 10. Prenesite kardansko vratilo do radnog stoia radi detaljnog preg!eda. I :l I t ,\ J J I , J SISTEM ZA PRENOS SNAGE (1) kard;msko v,atilo, (2) usicc kard;mskog vratila. (3) nosec::! polut ka leiaja. (4) krst kardanskog zgloba, (5) usice na prirubnici ulazllog . .. ratila difercncijalJ, (6) oznakc za spajanje i (7) Liiferencijal. Navojne kape krsra kardanskog zgioba sc mogu skinuti kljucem sa zadnje strane kardanskog vrati!a taka cia se mogu odvojiti noseCi iciajevi na zadnjim usicama. Pregled kardanskog vralil. Pregled kardanskog vratila je vrlo jednostavan. Prvo oeistite pailjivo celo vratilo, ukljucujuci i zlebove za zaptivne prstenove, rastvaracem kao sto je kerozin iii nafta. Zatim izvrsite pregled. U otvorima usica iii na krajevima krsta kardanskog zgloba, na povrsinama na koje sluie kao staza leiajeva, ne sme biti vidljivih znakova istrosenosti. Casice u kojima se nalaze leiajevi moraju biti sjajne i bez zazora. Ni u jednoj od casica leiajeva ne sme biti tragova korozije. Pri kretanju krsta kardanskog zgloba dui njegovih osa ne sme se javiti otpor odnosno zveckanje. Ako nadete bilo koji od pomenutih tragova istrosenosti, kardanski zglob se mora zameniti. Za to yam je potrebna pomoc profesionalnog mehanieara. Kada zavrsite zamenu pristupite ugradnji kardanskog vratila prema datom uputstvu. ---Ugradnja kardanskog vratila Posle popravke, iIi ako ste pregledom utvrdili da su kardanski zglobovi ispravni, stavite malo masti za podmazivanje u svaku od easiea lezajeva 1

ugradite kardansko vratilo na sledeCi nacin. 1. Postavite kardansko vratilo ispod automobila. 2. Zauzmite udoban poloiaj koji ce vam omoguCiti da driite vratilo sa prednje strane kod kliznog aksijalnog zgloba. 3. Postavite klizac aksijalnog zgloba uz uiljebljeni otvor na izlaznom vratilu menjaea. Okrenite vratilo tako da se ilebovi na otvoru i na klizacu uklope. 4. Gumite napred vratilo i nastavite da ga lagano 365 SISTEM ZA PRENOS SNAGE CD \ CD --.-_._---/ \ \ ) ® (1) kardansko (2) usice kardanskog vratila. (3) CaSic<1leza.!a J..:rsta kardanskog zgloba. (4) krst kurdanskog zgloba, (5) tasica IciaJll, {(i) u5icc na prirubnici ubznog vnniia diferencijala, (7) oznah za sklapanje i (8) difcrencijai, Kada se uklone zavrtnji krsta kardanskog zgloha anda sc kardansko vratilo moie odvojili ad usica na prirubnom de1u ulaznog vralila diferencijala 1 zalim se spu5titi. potiskujete napred sve dok usice ne nasednu evrsto na izlazno vratilo. 5. Prebacite se na zadnji dec automobila. Poravnajte oznake na llsicama kardanskog vratila i usicama prirubnice ulaznog vralila diferencijala. 6. Kada poravnate oznake, postavite zadnji kardanski zglob u usice na prirubnici ulazne osovine diferencijala. Vodite racuna da casice lezajeva legnu do kraja u prirubnicu. 7. Postavite "U" zavrtnjeve iii polutke nosaca. 8. Zavrnite navrtke odnosno vijke, i zategnite ih cvrsta pomocu odgovarajuceg okastog kljuca. 366 ------9. Uklonite oslonce i spustite automobil prema tackama 2 i 3 odeljka "Skidanje kardanskog vratila«, ali obrnutim reclosleclom. 10. Izvezite automobil na probnu voznju. Homokineticki zglobovi Kod vozila sa pogonom na prednje lackove na pogonskim vratilima (poluosovinama) se koriste homokineticki zglobovi umesto kardanskih zglobova, jer omogucuju da se dobije veti opseg pokretljivosti bez vibracija i neravnomerne brzine. Kardanski zglobovi mogu takode, podneti veliki opseg ugla zakretanja ako su medusobno 1 l

I , m ,. . I 12 r I I: SISTEM ZA PRENOS SNAGE Slika prikazuje spoljni, pouu:l:no nepornicni homokineticki zglob tip Rzeppa, Unutrasnji uvuceni homokinelickj zg!ob tripoidnog lipa. Homokineticki zg!obovi se nalaze sa oba kraja svakog pogonskog vratila (po!uosovine), i pokriveni su zaSlilnim gumama 367 postavljeni za ugao od 90 stepeni. Ali kod vozila sa pogonom na prednje tockove uglovi unutrasnjeg i spoljnog zgloba pogonskog vratila su vrIo cesto razliCiti tako da se mora-koristiti jedinstveni tip zgloba. . Po konstrukeiji postoje dva osnovna tipa homokinetickog zgloba. Kod jednog se sest maIih kuglica nalaze u polukruznom kuCistu sa uzlebljenim stazama. Ovaj tip homokinetickog zgloba se zove rzepa (rzeppa) tip. Ova konstrukeija se uvek korlsti na spoljnom kraju pogonskog vratila uz tockove. Ovaj tip se cesto koristi i kao unutrasnji zglob, ali je cesto u upotrebi i drugi tip koji se zove tripodni (trokraki) homokineticki zglob. Ovaj tip ima tri kuglicna leiaja na trokrakom krstu. Ovaj "krst« se krece unutar kuCista koje ima tri staze. rake ovaj tip u osnovi radi na istom principu kao i rzepa homokineticki zglob njegova izrada je jeftinija. Unutrasnji homokineticki zglob, bez obzira da Ii je rzepa iii trokrakog tipa, mora da obezbedi poduznu pokretljivost kako bi kompenzovao promenu duzine usled vertikalnih oseilaeija ogibljenja. Unutrasnji zglob se zato ponekad naziva i »aksijalni" homokineticki zglob. Homokineticki zglobovi su zastieeni ad prljavstine, vlage i gubitka maziva pomocu gumenih stitnika (»manzetni«). Stanje ovih stitnika je izuzetno vaino jer bez njih vrlo brzo dolazi do ostecenja usled korozije, abrazije i gubitka maziva. Svaki put kada ste ispod vozila pregledajte da stitnici homokinetickih zglobova nisu osteceni iIi ispueali, kao i da se obujmice stitnika nisu opustile. Osteceni stitniei se moraju odmah zameniti. Zamena stitnika homokinetickog zgloba Postoje dye vrste stitnika za zamenu: iz jednog dela, kao i originalni, i razdvojeni (cesto se zovu i j>brze manietne« jer se mnogo lakse ugraauju).

»Brze manzetne« su vrlo popularne zbog toga sto pri zameni nije potrebno skidati pogonska vratila i homokineticke zglobove (ovo je prikazano u odeljku "Skidanje pogonske osoyine«). Na razdvojenim stitnicima se nalazi jedan say koji se po ugradnji zalepi. Medutim, sarno lepljenje se mora obaviti pazljivo, jer ako say nije potpuno cist dolazi do slabljenja lepljenog spoja. Vreme stvrdnjavanja lepka je izmedu 40 i 60 minuta. Neispravan stitnik se menja na sledeCi naein. 1. Povueite rucnu kocnicu i blokirajte zadnje tockoye. 368 Kada stitnik homokineliCkog zgloba meniate sa novim koji im,l 1a¥ za kplJenje. vodile ratuna ds sav buue savrsellO cist kada nancsilC lepak. Vreme s u ~ e n i a Icpka je izmedu 40 i 60 minut<l. 2. Dignite prednji dec automobila i postavite oslonee. 3. lseeite i bacite stari gumeni stitnik. 4. Obrisite staru mast sa homokinetickog zgloba i proverite da Ii ima prljaystine i trunja u zglobu. Ako je zglob zaprljan skinite pogonsko vratilo i operite dobro homokineticki zglob rastvaracem. 5. U kompletu stitnika se nalazi jedan paket;c (iIi vise) posebne masti za homokineticke zglobove. Nanesite mast na unutrasnju stranu stitnika prema uputstvu za ugradnju koja se dobija sa kompletom. U ovom uputstvu obicno stoji da se polovina masti nanese na zglob, a preostala kolicina u stitnik. Obicna mast za podmazivanje nema temperaturne karakteristike potrebne za podmazivanje homokinetickog zgloba i ne treba je koristiti U ove svrhe. 6. Postavite stitnik oko zgloba i zalepite ga po savu. Zategnite stitnik POmOeD traka dok se lepak ne osusi. ~ 1 ! I ,0 i , .. . i i • 7. Proverite da Ii je ;;titnik pravilno postavljen oko zgloba, a zatim postavite i zategnite metalne obujmice. NAPOMENA: Za ovo yam moze biti potrehan specijalan alat. Prove rite u odgovarajutern prirucniku. . 8. Ne vozite auto mobil jedan sat. Kada se lepak osusi mozete iseCi trake koje su drzale ;;titnik. Procena stanja homokinetickog zgloba . Neispravan spoljni homokineticki zglob obicno proizvodi pucketanje iIi skljocanjc, koje se moze euti pri kretanju automobila. Lupanje koje se javlja pri ubrzanju iii kocenju, iIi pri ukljuCivanju brzine kod automatskog menjaea je drugi simptom istrosenog unutrasnjeg iii spoljnog homoki-

to . 'NawtkU glavCine otpustite pre ncgo 5tO podignete nUlOmobil.netickog zloba. kao i njihove klizne staze. vibracije i ponekad tesko prebacivanje stepena prenosa mogu kod automobila sa pogonom na prednje tack ave nastati i zbog otpustenih iIi istrosenih nosaca matora odnosno menjacaJdiferencijala. onda se u nekim slucajevima moze odvojiti sarno taj deo pogonskog vratila. povucete ga sa zgloba i gledate zglob dok pokreeete toeak na vet opisan naGin. zategnite ruenu koenicu i otpustite centralnu navrtku glavCine prednjeg tocka.. _________________ _ . Razlog za ovo je to sto se navrtka aeformise i gubi sposobnost da drzi momenat zatezanja. Vibracije i poigravanje pri velikoj brzini mogu ukazivati na problem u zglobu. Potom otpustite navrtke rukavca. Zglob se ne sme rastavljati zbog toga sto je to vrIo precizan sklop. a kuglice kod rzepa zgloba i valjcasti leiajevi kod trokrakog zgloba mogu posle rasklapanja i sklapanja da »zaribaju«. Prljavstina iii mast koja je zaprljana vodom te vrlo brw uni. Skidanje pogonskog vratila (poluosovine) kod vozila sa pagonom na prednje tockave vrsi se na sledeti naCin. SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Preveliki zazor u zglobovima maze se proveriti taka sto se podigne prednji dec automobila i tockovi pokretu napred nazad dok je menjae u brzini. 1. los jedan dobar nacin za otkrivanje prevelikog zawra u zglobu je kada skinete obujmicu stitnika. Skinite prednje tockove i centralnu navrtku glavCine.titi obraoene povrsine kuglica iii krsta. NAPOMENA: Neki proizvooaci automobila sa pogo nom na prednje tockove preporucuju da se navrtka uvek zarneni kada se stara skine. a zglob dobro opere u rastvaracu. poigravanje. 2. on se moze To se vrsi taka sto se pogonsko vratilo skme. Ali ako je neispravan sarno unutrasnji iii sarnO spoljni homo kineticki zglob. Lupanje. i aka su voda iIi vee prodrli u zglob a jos ga nisu unistili. Ukoliko ie stitnik bio ostecen. Meoutim obicno je mnogo lakse skinuti celo pogonsko vratilo i zameniti neispravan zglob na radnom stolu nego se zavlaciti ispod automobila i menjati zglob na licu mesta. Prosto reeeno to znaci da se navrtka maze sarno odvrnuti. Ako vidite iii osetite da ima zawra u pogonskim vratiiima. Pre nego sto pregledate homokineticke zglobove pogledajte sve nosace. a drugi dec se ne dira. Dok jos niste podigIi vazilo. Zamena pogonskih vratila kod vozila sa prednjim pogo nom Kod zamene aba homokineticka zglo ba mom se skinuti celo pogonsko vratilo. i sa aktiviranim kocnicama.znaGi da u njima ima prevelikog zazora i da se moraju menjati. 3. Podignite automobi! ipostavite oslonce.

6. sa viljuskastim ili posebn im J ::.d 4.··. Kod nekih automobila mora se odvojiti prednji stabilizator sa donjeg ramena. ~ Skini!e kuglasti zgJob sa po!uge upravljaca. ~ = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = ~ . I -'.· I :1 I ~ i I 1 I ~ ! ~ I . Tu Yam moze pomoCi i blago udaranje cekicem po SISTEM ZA PRENOS SNAGE kraju pogonskog vratila. ~ I ~ I ~ I ·1[. Aka se kuglasti zglob ne moze odvojiti polugom onda yam je neophodan viljuskasti iii specijalni izvlakac za kuglasti zglob._'1 "t ' ~ J 11 " ---=::::-Izvadite spoJjni kraj pogonske aSDvine ix glavCine. Odvojite i skinite donji kuglasti zglob sa upravljacke po luge glavCine.. izvlakacem za kuglasti zglob. okaCite ga pomocu Uleta dok ne oslobodite .)369 SISTEM ZA PRENOS SNAGE l I I 1 I 'I l I ~ I .'. 370 p L '. Kada ste oslobodili spoljni kraj pogonskog vratila. 7. S. Odvojite spoljni kraj pogonskog vratila sa centralnog del a upravljacke glavcine. ali morate biti oprezni da ne ostetite navoj ako ne menjate spoljni homokineticki zglob. Za to yam moze biti potreban izvlakac kako bi potisnuli pogonsko vratilo unazad kroz lezajeve u glavCini. Kod ovoga je potrebno skinuti samokoceci zavrtanj iIi navrtku sa osovinice kuglastog zgloba. kao iii Ii kraj spone sa upravljacke glavcine kako biste obezbedili dovoljno mesto da gurnete glavcinu ka spoljnoj strani i mogli da izvucete pogonsko vratilo povlacenjem unazad.

Ako unutrasnji homokineticki zglob ima veCi broj malih zavrtnjeva. Kod nekih vozila ovaj prsten drzi zglob na kraju pogonskog vratila. Ako povlaCite vratile da biste izvadili homokineticki zglob. Da bi se prsten skinuo potrebno je ukloniti poklopac diferencijala i priCi do kandzi kleStima za skidanje sigurnosnih (uskocnih "segene) prstenova. NAPOMENA: Kod nekih tipova vozila neophodno je skin uti zupcanik brzinomera da bi potom moglo da se skine jedno od pogonskih vratila. odnosno stazu). Unutrasnji zglob je i aksijalni tako da se moie uvlatiti i izvlaCiti.unutrasnji kraj pogonskog vratila iz kuCista menjacaJdiferencijala. Trzanjem ga mozete izvuCi previse. Ali ako nemate nameru da ga menjate onda ne preostaje nista drugo nego da skinete stitnik i nadate se da eete zglob pravilno sastaviti (sto nije sigumo jer svaka kuglica iii krst moraju doei tacno na staro mesto. 2. Izvadite unutrasnji homokineticki zglob iz menjacaJdiferencijala. Ako treba da promenite unutrasnji homokineticki zglob onda ovo nije bitno. . on se odvaja tako sto se odvrne sa prirubnice. 371 Odvite zavrtnjc koji drze homokineticki zgiob na izJaznoj priruhnici me nja rai diferencij ala. iii da delujete polugom izmedu zgloba i menjacaJdiferencijala. najverovatnije je da ee se zglob razdvojiti. Bolje je da povlaCite kuCiste unutrasnjeg homokinetickog zgloba. odnosno nema gao Ako ne nadete prsten skinite homokineticki zg\ab kuckajuCi ga lagano cekicem. Isecite stari stitnik i obujmice i bacite ih. 8. koji ce se tom prilikom raspasti. NAPOMENA: Kod nekih tipova vozila sa pogonom na prednje tockove mora se ukloniti sigurnosni prsten (uskocnik) pre nego sto se unutraiinji hornokinericki zglob izvu. Zamena homokinetiCkog zgloba Zamena homokinetickog zgloba se vrsi na sledeci nacin. Kod drugih se ovaj prsten ne koristi. Aka ste nasli sigurnosni prsten dr±ite ga otvorenim pomoeu specijalnih kljesta i skinite zglob na vee opisan naCin. i on 372 ----ce se raspasti. Obrisite mast sa zgloba i pogledajte gde se nalazi sigurnosni prsten zgloba. Nikada nemojte ponovo ugradivati stare stitinike.ce. iii ga odvrnite sa prirubnice. Ako ostavite vratilo da visi ono moze ispasti iz unutrasnjeg zgloba. Aka se pogonsko vratila izvlaCi oslonite oba homokineticka zgloba u ku6stima dok skidate pogonsko vrntilo. PAZNJA: Nemojte povlaCiti pogonsko vratilo. Oslobodite prsten i izvucite pogonsko vratilo. homokineticki zglob se moze izvuci pazljivijim potiskom poluge izmedu kuCista zgloba i menjacaJ diferencijala. Ako nema zavrtnjeva. l.

Njega treba zameniti novim pre ugradnje novog zgloba. Krst je pricvrscen na vratilo pomocu malog sigurnosnog prstena i moraeete da ga uklonite pre skida- . ) da ne biste ostetili navoje na kraju zgloba. Nemojte skidati veliki osiguravajuCi prsten koji se nalazi dalje na pogonskom vratilu.. 'Spoljni homokineticki zglob se skida . Pritom se mora cuti karakteristicno »klik« kada sigurnosni prsten uhyati zglob. SISTEM ZA PRENOS SNAGE KugJicc sc vade zakretanjem kaveza. Zamena unutrasnjeg homokinetickog zgloba se vrsi na sledeCi naCin. a zatim navucite novu manzetnu i laganim udarcima cekica postayite na mesto novi homokineticki zglob. oznacite medusoban polozaj krsta i spoljnog kuCista kako biste mogli da sastavite zglob bez promene poloiaja. Podmazite malo zleboye pogonskog vratila.3. Isecite stari stitnik i obujmice i bacite ih. Obrisite mast sa kraja pogonskog vratila. Pri st<lvljanju masti siedite uputstvo dobijeno uz stitnik odnosllo komple!. mesing . Nikada nemote ponovo ugraclivati stare stitnike.a v[. 5.4 Neki homokineticki zglobovi se drie pomott! uskocnog prstena (1). Kod zglobova koji imaju naskocni prsten vodite ratuna da prsten celom duzinom ude u zleb. Ako ste zglob skinuli zbog pregleda i Ciscenja. " ~ ~ ! r f .' plastika. Vodite racuna da zglob naicle na svoje mesto.. jer on sluii kao granicnik kod postavljanja zgloba na vratilo. a zatim povucite stitnik preko homokinetitkog zgloba i pricvrstite ga pomocu obujrnice. 373 GI!i __________________________________ ------i mSkinite sigurnosni prsten (1) i laklm udarcima sKinilc krsl (2) 6. 3. Sigumosni prsten na krnju vraliia Sf! mora mmeniti novim pre ugradnje homokinclickog zgloba. Na kraju pogonskog vratila nalazi se mali osigurac.lliia iag. 2. Ovo mozete uCiniti tako sto nakrenete kavez kuglica i zatim vadite.mim udarcima tekica. Stavite na zglob i u stitnik odgovarajueu mast.. Ako se zglob menja sarno zbog pregleda. proverite u kakvom su stanju kuglice. pregledate i vraeate jednu po jednu kuglicu. 1. Pritom koristite cekie od mekog materijala (tvrda guma.. 4. Preg!ed"j rasklapanje UnUlnlSnjeg hOlTIokinetickog zgloba.

Navucite spoljno kuCiste homokinetickog zgloba na krst i postavite stitnik preko zgloba. onda diferencijal ne bi bio potreban.. Isto vazi za zavrtnje na tockovima. na koje su vezana oba tocka. Da bi se ovaj problem preyazisao ugracluje se diferencijal. 7. Da je pogonsko kardansko vratilo. jedan tocak bi morao da proklizava pri prolasku vozila kroz zavoj. sklop zupeanika izmedu dya pogonska vratila zadnjeg pogonskog mosta. Sada mozete ugraditi pogonsko vratilo prema uputstvu iz odeljka "Zamcna pogonskih vratila kod vozila sa prednjim pogonom". a zatim navucite nov stitnik i laganim udarcima eekica postavite krst na mesto. 374 5. Podmazite mascu krst. Ova dva zupeanika su okrenuti jedan prema drugom i uzubljeni su sa dva mala konusna zupcanika. ali obrnutim redosledoffi. Postavite novi sigurnosni prsten na kraj vratila kako biste prievrstili krs!. Diferencijal omogucuje da se zadnji tockovi pri prolasku kroz zavoj krecu razliCitim brzinama. .njim krajevima pogonskih vratila.nja krsta sa vratila. Dva mala zupcanika. bez skretanja. ). Krst se navlaci na vratilo tako sto zakosena ivica ide prva na vratilo. Za skidanje mozete koristiti i izvlakae za male zupcanike.I I I I . povezana su sa unutra. 4. Kada automobil skrece. Ala! i ma!erijai . iii zupcanici diferencijala. Skinite krst sa vratila pomocu tekica i probojca od mekog materijala (mesing. Diferencijal: pogon na zadnje tockove K ad bi se automobilom vozilo sarno pravo. spoljni tockovi prelaze duzi put nego unutrasnji tockovi. koji se zovu bocni.6. Postavite i zategnite obujrnice. I . kod konvencionalnog pagona na zadnje tockove. bakar . kruto uzupceno sa vratilom iz jednog deja. Podmazite zlebove vratila. satelita iIi i J L __ . Navrtku na glavCini osovine zategnite prema uputstvu proizYoclaea i posto ste spustili automobil sa dizalice.. tzv. kuCiste i stitnik.

Tockoyi se pritom okrecu istom brzinom i u istom smem kao ikavez diferencijala. (4) kavez (5). 376 J I . kao i potreban prenes snage na pogonske tockove pri kretanju automobila kroz zavoj. TrkaCi se nalaze na osovini koja je postavlje. Tanjirasti zupcanik i kavez se pokrecu pomocu konusnog zupcanika koji je preko kardanskog zgloba povezan sa kardanskim vratilom. na dYa zadnja pogonska tocka. Ovim dejstyom zupcanika omoguceno je da se zadnji(pogonski) tockovi okrecu razliCitim brzinama. (6) zupcanik diferencijal<l. tunjirasti zuptanik. Posta ste skinuli tep za dolivanje ulja u difercncijaL slavitc prst da provcrite du Ii jc niva ulja najviSe 10 mm ispod nivoa Olvora za dolivanje. Zupcanici diferencijala se okrecu razlicitim brzinama. On deli ukupan obrtni momenat. Veliki zupcanik u ?bliku prstena. i pored toga sto mozda stoji na suvoj podlozi. (1) kardanski zglob. • Nasadni kljuc iii podeSljivi kljuc U kavezus"nalaze trkaci i zupcanici diferencijala 1 ono 1h OrZ1 stalno uzupcene. i sa kojima formiraju cetvorougao. avo znaci da ako jedan pogonski tocak naide na blato iii led. 375 ________________________________________ dva leiaja. ani poCinju da »trce« oko zupcanika diferencijala koji se okrece manjom brzinom i pritom rotiraju i oko svoje osovine. i dalje pogonska vratila i tockove. avo kretanje osoyine trkaca prenosi obrtanje na zupcanike diferencijala.a u kavez diferencijala. koji dobija od kardanskog vratila. (3) konusni zupcanik. Obrtanje kaveza diferencijala prenosi se i na osovinu trkaca. Ovi ldajevi omogucuju da kavez diferencijala slobodno rotira u svom kuCistu. TrkaCi u ovakvoj situaciji ne deluju kao cvrsta veza izmedu dva pogonska vratila (poluosovine). Konvencionalni diferencijal ima jednu ozbiljnu manu. Je postavlJen na spoljnu stranu OVO" kaveza koji je oslonjen na kuCiste diferencijala °pomocu ® Delovi tipicnog difcrencijala. (2) vratilo konusnog zupcanika. (8) satelili »('bel« i (9) izlazno '. (7) osovma satehta "trkaca'<. koji se zove jos i »tanjirasti" zupcamk. Kada se automobil krece prava.'rmilo. drugi nece moei da prenese momenat. sa jednim tockom koji proklizava dok drugi stoji u mestu. Ako je u tom opscgu anda dolivanjc nije potrt:bno. Kada se auto mobil krece kroz zavoj onda se spoljni tocak okrece vecom brzinom od unutrasnjeg.• Blokovi za toekove • Dizalica i sigurnosni oslonci )trkaca«. Kao rezultat toga automobil u takvoj situaciji sloji u mestu. tanjirasti zupcanik dobija pogon od konusnog zupcanika i pokrece kavez diferencijala.

4. i I g Ovaj problem se moze donekle prevaziCi pomoeu posebnih uredaja koji se ugraduju u osnovnu.za dolivanje. Ako pri otvaranju cepa nema znakoyu curenja ulja.! ulja. Neka od . Podignite dizalicom automobil toliko da ispod zadnjeg mosta maiete da postavite dva oslonca. U tom slucaju nivo ulja je dobar.ovih kvaCila se ukljucuju pomoeu opruge. 2. 9. Ako je nivo ulja do 10 mm ispod olvora za dolivanje onda dolivanje nije potrebno. Osim povremene provere nivo. On se obicno nalazi na prednjoj strani diferencijala na oko 70 mm ad najnize tacke kuCista zadnjeg mosta. naCin. Proveru ulja diferencijala izvrsite na sledec. 7. ali obrnutim redosledom. Ovakvi uredaji se nazivaju zatvaraCi diferencijala. 5. 6. Na bilo koji naCin.. 3.I I . skinite cep. Pomocll odgovarajuceg alata skinite cep za dolivanje ulja. diferencijal ne zahteva nikakvo drugo odrzavanje. Zavrnite i zategnite cep za dolivanje. mazete biti sigurni u jedno: ova je najtrajniji sklop na automobilu i najmanje je podlozan kvarovima. Bez obzira no to koji tip diferencijala je u pitanju. SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Zadnji pogonski most Alat i materijal • Blokovi za tockove III Odvijac iii Nasadni kijuc • -Qizalica i sigurnosni podmetaci . Ovi uredaji imaju specijalna kvacila koja se nalaze izmedu zupcanika i kaveza diferencijala i zatvaraju (koce) sklap kada jedan tocak pocne da proklizava. NAPOMENA: Da skinete cep za dolivanje ulja potreban yam je jedan od sledeea tri alata: nasadni kljue od 10 mm iii 13 mm iii podesljivi kljuc. Parkirajte vozilo na' ravno tlo. 1. Uklonite oslonce i spustite automobil sa dizalice prema taekama 1 do 3. Pronadite cep za dolivanje ulja u diferencijal. ovi uredaji predstavljaju preimuestvo pri voznji po ledu i mekanim i klizavim terenima. 8. kod drugih posebni bregovi povecavaju pritisak kvaCila sa poveeanjem momenta zadnjeg mosta. i uvucite kaziprst u otvOT . Blokirajte prednje tockove automobila. Medutim ako je nivo ulja niii od toga dadajte vrstu ulja koje je navedeno u uputstvu. Ako ulje poene da curi odmah vratite cep na mesto.

oslonjen je pomoeu jednog lezaja koji se nalazi u kuCistu mosta. Medutim kod automobil a sa pogonom na prednje lockoye to je obmuto. pogonski most i leiajevi prouzrokovaee probleme. nasadni kljuc i nastavak • Spoljna zaptivka • Mast za podmazivanje G latka voznja pri kojoj se automobil kreoe razlicitim putevima i pri razlicitim uslovima u velikoj meri zavisi od pouzdanosti i dugoyecnosti lezajeva i pogonskog mosta. dok Sll zadnji tackovi postavljeni na pogonski most. i ima tendenciju da postaje glasnije kada auto mobil ubrzava pri velikom optereeenju u odnosu na nivo buke kada se automobil kreee . Buka koja dolazi od neispravnih lezajeva je sasvim drugaCija. Svaki od nj ih se razlikuje po naCinu na koji je spoljni dec pogonskog vratila ucvrseen u kuCistu mosta. Postoje tri tipa krutog pogonskog mosta: poluslobodan. Sva pogonska vratila su sa unutrasnje strane aksijalnim zlebovima spojena sa zupcanicima diferencijala. U ovom odeljkll razmotricemo neke od nnein a na koje se v[5i dijagnoza i popravka lezajeva i pogonskog mosta. Kao rezultat toga pogonsko vratilo kod krutog pogonskog mosta nosi velika optereeenja. kao i boeni 377 SISTEM ZA PRENOS SNAGE pritisak koji nastaje pri skretanju.napred. do tocka. i pogonski most kod koga se oba pogonska vratila okreeu zajedno sa tockovima. Kod veCihe automobila prednji tockovi su postavljeni na nepokretan most.• Cekic i izvlakac • Racva. Posluslobodan most se obicno koristi kod aulomobila sa pogonom na zadnje tockove. Postoje dva osnovna tip a mosta: nepokretan most. tricetvrt slobodan i potpuno slobodan. U nekim sillcajevirna. Buka se jace cuje pri nekim brzinama. Spoljni dec pogonskog vratila. zbog trosenja i opterecenja koja prev3zilaze konstruktivne mogucnosti. a manje pri drugim: Pri nekim brzinama moze potpuno da nestane. lavlja se kao tandrkanje iii zavijanje niiih frekvencija koje je priIicno ujednaceno. Kod ovakvog tip a mosta pogonsko vrat jlo ne sarno da prenasi obrtni momenat. koja abieTIo nastaje u zupcanicima diferencijala iii u leiajevirna na krajevima kuCista mosta. Pritom pogonsko vratilo mora da nosi jedan dec lezine vozila. koji ostaje nepomiean dok se lockoyi okreeu. vee trpi i sile uvijanja koje nastaju usled kretanja vozila u. u blizini spoljnog dela vrarila. Buka koja nastaje u zupeanicima je obieno visoko-frekventno zujanje koje se poveeava i smanjuje sa promenom brzine kretanja automobila. VeCina kvarova zadnjeg pogonskog mosta manifestuju se neobicnom bukom. Ponekad je vrlo tesko odrediti koji zupcanik stvara buku.

uradite to na sledeCi naCin. kocnice. Najjednostavniji posao je izvlacenje pogonskog vratia (poluosovine) i lezaja toeka. iIi lezaj ulaznog vratila diferencijala (konusnog zupeanika). Ako pritom osetite otpor. (1) navrtke.ravnomernom brzinom. Skinite dobo. ® @ Komponente zadnjeg rnosta. 4. Uz malo speeijalnog alata neke popravke zadnjeg mosta mozete sasvim bezbedno izvesti. leiaj i zaptivni prsten pomocu eekica i obicnog alata. 2. sa spoljne strane mosta. Skinite navrtke toekova i tockove. okreCite dobos i pritom ga vucite napolje. Buka koju stvaraju lezajevi se moze otkriti pri voznji u hug na nekom sigurnom mestu kao sto je slobodan prost or za parkiranje. a zatim u drugu stranu. AIi kod veCine auto mobil a mozete izvuci vratilo. Blokirajte prednje toekove sa podmetaCima.~ I :1 3. l'arkirajte automobil na ravno tlo. Zaptivke se nalaze na leiajevima tocka. a time se i buka pojaeava.. Slab zaptivac je drugi: uvek ce se stvoriti fleka ispod parkiranog automobila. Pomocu kljuca malo odvrnite navrtke tocka sa one strane automobila na kojoj cete vrsiti radove. pa kvar na pogonskom mostu vremenom postaje sve tezi i zbog toga ga je lakse uociti. 5. 378 Skidanje zadnjeg pogonsko'g vratila Ako ste uoCili izvor buke. (2) dobos kocnice. Postoje i drugi kvarovi pogonskog mosta koje je lako odrediti. r o ® . Meelutim lezajevi u diferencijalu mnogo reele stradaju nego lezajevi tocka. los je bolje ako. Ovim manevrima se stvara dodatni boeni pritisak na leZajeve tocka. Postoji moguenost da je neispravan lezaj koji se nalazi kod diferencijala. (3) . iii ste iz drugih razloga odrediIi da je potrebnoskinuti pogonsko vratilo iz zadnjeg mosta. Zamena polomljenog pogonskog vratila ipak zahteva nesto strpljenja i znanja. Podignite zadnji deo automobila i postavite sigurnosne oslonce ispod kuCista zadnjeg mosta. L-____________________________ . kao i naglim skretanjem u jednu. 6. Zaptivni prstenovi kiaja tocka su tokom Yoznje izlozeni mnogim udarima. ledan je ako je polomljeno pogonsko vratilo: automobil se nece kretati. dok vi vozite neko sedne na zadnje sediste i pokusa da odredi sa koje strane dolazi buka. Pomocu odvijaca iii poluge dizalice skinite ukrasnu kapu tocka. 1... Najeesce je problem u leiaju na izlazu vratila iz kuCista pogonskog mosta. kako biste spreCiIi da se automobil pokrene dok radite.

Pazljivo izvadite sklop vratila iz kuCista.... Nastavite i dalje pailjivo da okreeete vratilo i istovremeno ga potisnite u diferencij. Postoje razni tipovi i konstrukcije zaptivnih prstenova...... .m odvojite 379 ~ SISTEM ZA PRENOS SNAGE 1 ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ . To ponekad zahteva specijalan alat.. Posto ste skinuli pogonsko vratilo i lezaj proverite da Ii su istroseni..... 1.. Odvojite nosac lezaja sa zadnje nosece ploce kocnice ..... (11) sklap dobos kocnice... a u nekim slueajevima i presu da biste skinuli i zamenili lezaj vratila. Ako imalo sumnjate u dobro stanje leiaja. nastavka i nasadnog kljuca eetiri iii pet navrtki sa nosaca lezaja. (4) vratilo.. (8) ldaj..~ nosac vratila. vratilo i lezaj lZ kuCista zadnjeg mosta. iii prirubnica bude okrenuta prema prostoru u kome se nalazi sredstvo za podmazivanje.... ostrih udaraca cekic. Ubacite vratilo u kuCiste i lagano ga okreCite dok ne osetite da su aksijalni zlebovi naisli na odgovarajuce ispuste u zupcaniku diferencijala... 11..... Oeistite i premaZite aksijalne zlebove veatila tankim slojem masti za podmazivanje. (5) navrtka. (9) nOSlIe leiaja. obavezno ga zamenite.1 tako da aksijalni zlebovi vratila i zupeanika diferencijala uzube. Postavite izvlakac na prirubnicu vratila i sa nekoliko kratkih. (6) spoljni nosae.prirubnica vratila. Grub rad leiaja se oseea ..... Lezaj koji je u losem stanju lako eete prepoznati.. 9. (7) zaptivka.. Ako menjate sarno spoljni zaptivni prsten leiaja onda to mozete lako uraditi i bez skidanja lezaja sa vratila. 12. (0) zaplivni prsten. 1 ® SISTEM ZA PRENOS SNAGE 7. Ugradnja zadnleg pogonskog vratila Pogonsko vratilo se ugrac!uje na sledeCi naein. 10. korodirali iii napukli.to znaCi da je spoljni prsten labav na kuglicama. U prirubnici vratila nalazi se pristupni otvor koji sluzi u tu svrhu. (12) zaptivka. Skinite izvlakae sa prirubnice pogonskog vratila.... 14.. 13. a i centralni kavez moze biti labav. (13) kuCiste pogonskog mosta i (14) vijak za pricYrSCivanje... i vodite racuna da otvorena ivica.. Ovim cete spreCiti slucajno ostecenje sklopa kocnice pri vadenju pogonskog vratila. Skinite pomocu racve. 8.~ . ali svi imaju istu funkciju. NAPOMENA: Ovaj posao obavljajte pazljivo. NajveCi broj zaptivnih prstenova se moze ugraditi bez specijalnog alata.... Obieno se zaptivni prsten moze izvaditi pomoeu odvijaea iIi kakvog drugog alata sa os trim vrhom. Ponekad su kuglice ojedene. Ovaj posao eete verovatno prepustiti profesionalnom auto mehaniearu.

3. volana iii palice menjaea. Izvezite auto na probnu voznju. Kada ste postavili vratilo na svoje mesto. a ei ~ I " r i i I " I Kada popusti nosae moze se dogoditi jedna od nekoliko stvari. Ugradite navrtke nosaea prema taeki 7 iz uputstva za: "Skidanje zadnjeg pogonskog mosta« koje se nalazi u ovom odeljku. Moze se cuti dosta glasan udarac iii javiti podrhtavanje kada se automatski menjae stavi u brzinu iii polazi sa mesta. ali obrnutim redosledom. kao i dodatni gornji nosae koji smanjuje torzione vibracije odnosno zakretanje motora pri ubrzavanju i usporenju.· 380 4. Automobili sa pogo nom na zadnje tockove i sa linijskim motorom obieno imaju dva nosaca motora (po jedan sa svake strane) i jedan na zadnjem delu menjaea. 7. 6.1oze se pojacati buka motora u kabini iii vibracije poda. Maze se euti udaranje i eegrtanje . Postavite !Otak i rukom zavrnite navrtke toeka. 8. odnosno menjaCidiferencijal se oslanjaju i izoluju pomocu nosata naeinjenih od gume i metala. menjaca i menjacal diferencijala AlaI i materijal • Poluga • Kljueevi • Nosac za zamenu • Dizalica M otor i menjae.2. h. Kod poprecno postavljenih motora u vozilima sa pogonom na prednje tockove ima i do cetiri nosaca za motorimenjaCi diferencijal. a da prilom imaju odrec!enu elastionost koja prihvata. Nosaci dde motor i menjac iii menjaCidiferencijal na mestu. Nosaci motora. Izvadite osionce ispod zadnjeg mosta i spustite vozilo sa dizalice prema tatkama 2 do 4 iz uputstva za: »Skidanje zadnjeg pogonskog mosta«. Postavite nosae leiaja na zadnju noseou plocu i· kuCiste mosta. 5: Ugradite dobos koenice. odnosno ne prenosi vibracije motora na sasiju. nastavite da ga potiskujete sve dok lezaj do kraja ne nasedne u kuciste mosta. ali obrnutim redosledom.

prednje toekove. 4. Podignite prednji kraj vozila i oslonite ga na sigurnosne oslonce. a desni kod motora Cija se radilica okreee u suprotnom smem. Postavite dizalicu ispod motora. Na to se moie nadovezati kvar izduvnog sistema posto poveeano istezanje i zakretanje matora izaziva otescenje cevi spojeva i zaptivki izduvnog sistema. Svaki od ovih simptoma moze ukazivati na pokidan ili propao nosac. Postavite novi nosac. Zovu se am OfSISTEM ZA PRENOS SNAGE tizeri obrtnog momenta i proizvode se i za mat ore koji u originalnoj varijanti nisu opremijeni gornjim nosacem. Ovo nastaje zbog toga sto obrtni momenat metora vIsi pritisak na jedan nosac) a isteze drugi nosae. Povucite menu koenicu i blokirajte zadnje tockove. . Dodavanjem ovakvog nosaca mogu se bit no smanjiti vibracije matara i produziti radni vek izduvnog sistema_ Prednja cev izduvnog sistema kod vozila sa pogonom na prednje toekove ima vrlo kratak vek zbog toga sto se motor pomera napred nazad pri radu u normalnim uslovima. Zamena nosaca 1. 2. Napomena: Ova operacija nije potrebna kada se menja gornji Dosae kod vozila sa pogonom na. Ovaj proces ubrzava visoka temperatura motornog prostora i kontaminacija uljem. menjaca iii menjacaJdiferencijala kako biste nosac motora koji menjate oslobodili optereeenja. Kod vozila sa pogonom na zadnje toekove prvo propada nosae sa leve strane. Onaj no sac koji se stalno isteie najbrie propada i dopusta da se motor zakrene svaki put kada se menjae ubaci u brzinu i kada se ubrzava sa mesta. VESANJE . Kod vozila sa pogonom na prednje toekove gornji nosai: je onaj koji najbrze propada. 3. skinite zavrtanj nosata i uklonite nosae.kao kad izduvna cev dode u kontakt sa sasijom iii drugim delovima karoserije. To na kraju dovodi do propadanja gumenog dela nosaea. zategni te zavnanj nosaca i spustite dizalicu. U radnjama za rezervne delove mogu se naCi nosaci nalik na male amortizere i oni su mnogo bolji od original nih delova. Ovo kretanje izaziva zamor metal a i konaeno pucanje. kod motora Cija se radilica okreee u smem kazaljke sata. 5. 381 ----------------------------------------------------------UPRAVLJANJE I v . Ovaj nosac se naizmenicno sabija i isteze svaki put kada se pave cava odnosno srnanjuje broj obrtaja motora. Pazljivo podignite dizalicu taman toliko da no sac oslobodite pritiska.

Moie se nekom ueiniti eudno zasto se upravljanje vozilom kao veoma vain a kategorija povezuje sa vesanjem. Izmedu ostalih detalja. 382 i \ 1 I. Vee i obiena logika nam kate da unutrasnji toeak. a vaina je (1) Gomje osci1ujuce fame.! tocka. koje obieno smatramo pitanjem komfora. (6) boen a spena. da ce posle 80 godina razvoja automobila. (5) Sklep zuptastc !etye. Mozda bi se moglo oeekivati. I I • • £ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® o (1) Sklap makfersonovog Sluba. konstrukcija automobila je postajala sve komplikovanija. . (3) zavoina opruga. painju strucnjaka zaokupljao je i problem upravljanja i veiianja. Kako je brzina automobila bila sve veea. ! I Kod makfersonovog vesanja. (4) amortizer.ljuc e rame. Medu prve struenjake koji su se ozbiljnije pozabavili ovim pitanjem spada Rudolf Akerman (Rudolph Ackerman). makar problem vesanja dovesti do jednog jedinog resenja za sve automobile na svetu. ali na razne naCine. (2) zavojna opruga. . (3) donje oscill. Ovo pravilo je sarno poeetak u znaeajnom procesu usavrsavanja mehanizama za upravljanje i vesanje. Kada je prvi automobil izasao na drum. On je utvrdio da je neophodno obezbediti ostriji ugao naginjanja unutrasnjeg toeka u krivini da bi oba tocka pratila pravilno svoje polupreenike zaokretanja. (2) Donje oscilujuce fame. i (6) osovinica rukavc. jerje to nevidljivi deo. Komfor putnika je bitan ali manje vazan razlog za usavrsavanje sistema vesanja. i (7) kraj boene sponl'!. (4) letiSte oscilujuceg ramena. (5) kuglasti zglobovi.r ehnicki razvoj donee je i mnoga poboljsanja u konstrukciji automobila. jedva se mogla uoCiti neka razlika u tehnici gradnje izmedu automobiia i kocije sa konjskom zapregom. pri zaokretu. mora da ide po krugu manjeg poluprecnika od spoljnjeg. Osnovni zahvat dobrog vesanja automobila je da omoguCi sigurno "ldanje« vozila na drumu i dobro upravljanje. Prednji tockovi se nezavisno. konvencionainog sistema Zll vesanje. 0 cemu nam svedoce fotografije tih prvih modela. stubovi zamenjuju i gemjc oscilujuce rame i kuglasti zglob.

(2) Uzengija lisnnte opruge. (4) Granienik opruge. (8) Gamja veza amortizcra sa (9) osovinica tatka i (10) nosac osovinic:e locka. (3) Stega zavnnjima oblika "U«. Prednji most je izveden kao kombinacija pogonske i nosece funkcije. koja se odlikuje po tome sto sadrii homokineticke zglobove. lakode na vozilu sa prednjom vucom. ocekujemo da vesanje i upravljnje omogueuju lako rukovanje vozilom. to se nije desilo. Zadnjc vdanje sa krutom osovinom. i (6) diferencijaL 383 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Tipitno nez3visno vcsanje zadnjih tockov" kod vozi!a sa prcdnjim pogonom. sigurnost upravljanja i komfof. Pogon na prednje tockove Suprotno konvencionalnoj konstrukciji vozila sa zadnjim pogonom. da dobro drzi pravac. koji su jednovremeno ideo upravljackog sistema i sistema vesanja. Da bi se zadovoljili svi neophodni zahtevi. imaju uticaja na stabilnost voznje. 384 I t _J jedino funkcionalnost. (\) Usnale opruge. Homokineticki zglobovi prenose snagu . (2) spana zadnjcg locka. (3) amoniZCL (Ill osovinica locka i (5) zavojna opruga. Ima najmanje cetiri sistema vesanja. Opruge. da na zaokretima ne proklizava. i da lako podnosi udarna optereeenja izazvana naglim kocenjem. (5) zadnja osov!na. Ali. Kod zadnjeg vesanja. Za obicnog Citaoca i vozaca imaju zoacaja sto utiCll na sigurnost voznje i trosenje pneumatika (guma). (2) osciiujucc rame. koji pored navedenih tipova opruga jos uvek cesto koriste i Iisnate gibnjeve. (5) roluga za rcgulisanje traga lQckova (6) nosac Sk!Op3 Z<l regulisanje traga lockova. (1) osovina.Tipicno zadnje vesanje pomocu lisnatih opruga. veCina automobila sa prednjim pogonom. (3) zavojna opruga. u tome da su prednji tockovi nezavisno ovesani. Ove razlike u vesanjima. da amortizuje sve udare od neravnina kolovoza. Ovi zglobovi obezbecluju konstantnu brzinu obrtanja tockova. da iskoristi svu snagu motora. jer se vee i u oprugama javljaju razlike. Sve ova mora biti ostvareno taka da jc upravljanje lezerno. ima zadnju osovinu izvedenu kao prostu gredu iii krutu osovinu. zatim torzione ili Makfersonov stub (MacPherson). razlike u konstrukciji su jos veee. danasnjih automobila najcesee se izvode kao zavojne. (1) Oscilujuce rame sa svOjlID Ictistem. Ali tu i prestaje. (4) amonizer. (7) amortizcr. posmatrano sa strogo strutnog stanovista. U ovom primeru na ford cskonu. i konstruktori jos uvek nemaju isti stav u pogledu najpoljeg nacina za pitanja upravljanja i vesanja. Postoji zajednicka crta u svim sistemima vesanja. voznja tiha i udobna. koje nekad pogresno nazivamo i spiralnim.

Obicno je nosee. Prvi nOS1 optereeenja od teZine vozila i udara pri voznji. . kao pomoeni ('csto ima konstrukciono resenje izvedeno sa oprugom u sklopu zgloba. sto je i logicno. vreme je da sistematski ispitate moguce uzroke.motora na prednje pogonske tockove. . Kod Makfersonovog tipa vesanja sa elasticnim. ukupne tezine vQzila. Donji zglob ne nosi opterecenjc. iako sadrii nekoliko elemenata od kojih jc k uglasti oblik karakteristika sarno jednog. Kada dodete u situaciju da vam se cini iii sarno posumnjate da vas mehanizam za upravljanje vise nije u najboljem stanju. Postoje U osnov1 dva tipa kuglastih zglohova: optereceni iIi noseCi i ne6ptereceni.ima slicnu funkciju kao knleno kod coveka. opterecen sa vise od cetvrtine . istin. Osiguranje ad ispadanja izvedeno je krunastom iIi samokocecom navrtkom. vesanja i upravljanja. preko kuglastih zglobova. i to u bukvalnom smislu. Kuglasti zglob. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Kuglasti zglobovi Alat i materijal • Klinovi za tockove • Dizalica • Ukrucenja (celicna sipko 6x 50 x 130 mill) O sovinica rukavca prednjeg tocka prievrscna je za oscllu]uca ramena.t glavnog. Ako je or ruga postavljena izmeclu osciluj. Koji zglob je noseCi. Pomoeni zglob obicno ima zazor koji se moze i uoCiti. gornji zglob je noseCi. zgloba iIi vrat je konusno izveden j uglavljuje se U odgovarajuCi konusni otvor na vratu osovinice rukavca. Donji deo. Postoje odrecleni znaci po kojima se u najveeem broju slucajeva moze postaviti dijagnoza i identifikovati koji su elementi istroseni. konstrukciana resenje. a drugi samo obezbecluje kinematiku tj. Ako je opruga pOSlavljcna izmeclu gornjeg osciJujueeg ramen a i karoscrije. Donji zglob je identican kao kod vesanja sa dva ramena. konstruisan je tako da nema nikakvog zazora. a delimicno preuzimaju ulogu klasicne osovine. NoseCi zglob. gom]e I donIe. zglob vise izlozen habanju (istrosenju) nego neoptcrccem.]Cih ramena. U ovom pogJavlju razmotricemo naCine i postupke za postavljanje dijagnoze i naCin otklanjanja nedostataka. budue. donji zglob. koja obezbecluje izvesnu clasticnost zgloba i otklanja zazore nastale istroscnjem. lako mozete sa mati po polozaju zavojne opruge. a cesto se uprosceno naziva kugla. i zavojnom oprugom osJonjenom na gornje rame. Neoptereeeni zglob.je optereeeni. stubovima ovi zamenjuju gornje oscilujucc fame i kuglasti zglob. Naziva se jos i prateei iii pornocni zgJob.

(4) Gamjc oscilujute rame (ili kraj spone) (5) Spoljnja zaptivka. donji kuglasti zglob (3) je nosed i konslruisan je dOl nema nik<lkvog lazoru. (3) mazalica. (7) konusno stablo. Ako se uoCi bilo kakvo pomeranje zgloba.. 2. . (8) kruna sta nllvrtka. vrsi 5C postuvljanjem dizalicc (4) ispod donjcg osdlujuceg ramena i drmanjem tocka kojim sc moze utvrditi bocni zazar ako ga im3. (9) rascepka. Osigurajte zadnje lockoye od pomeranp. ponavljanjem tacaka 2 i 3. Proverite kugle na suprotnom toeku. drvenim klinovima.385 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® Delovi tipicnog gornjcg zgloba u sklopu. i (10) vrat osovinice rukavca (aeka Zamena kuglastih zgloboya nije preporui':ljiva mehanicaru amateru. Ako se auto zanosi pri kocenju iIi se cuje zveket u predeIu prednjeg mosta. kuglasti zglobovi su zreIi za zamenu iIi kontrolu kod strucnjaka.~ I . Postavite dizalicu ispod donjeg oscilujuceg ramena i podignite tocak za oko 5 em iznad tla. (2) kugla. (1) Casica. 5. . Naj'4>:t( ! -I 1 . potrebno je obratiti se strucnjaku iIi ovlascenom servisu.. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1 i ) o o Kod vd:mju su oprugom (1) izmedu gornjeg j donjeg oscilujuteg rumena (2). ali on svakako maze sam da utvrdi da Ii je zamena potrebna iIi ne. ISli postupak vali i zu ves. ~ I ! I 'J 1 • 1 i 386 J = ~ . bolje je da yam pri ovoj operaciji neko pomaze bilo posmatranjem iii drmanjem tocka. (6) drill':: spoljnje zaptivkc. . 3.anjc sa makfersonovim stubovima. Uhvatite tocak rukama za naJnIzu i najvisu tacku i dnnajte ga snaino unutra i napolje. Provera nosecih kuglastih zglobova postavljenih na donje rame Evo kako se to vrsi: l. Provcra ispravnosti zglobu.

Stabilizaciona . Obicno je to 3 do 4 em. '{I i ~ i I tiFF t : ~ 8. tj. Uklonite blokadu zadnjih tockova. \ 388 Aka je zllvojna opruga (1) postavljena izmedu gornjeg oscilujuceg ramena (2) i sasije iii karoserije (3). a vozilo ce ostati u ovom polozaju sve dok se ne pojavi sila suprotnog smera. obratite se strucnjaku za konacan sud. Spustite kola i uklonite dizalicu. a ne pod oseulujuce rame. Proverite bocni zazor u kuglastim zglobovima. 7." zato posvetite posebnu paznju ispravnom postavljanju ukrucenja. postupajuCi po taeki 3. = = ~ ~ f I . Ovim je opterecenje od tdine vozila preneto vise na zadnji most. Izyadite ukrucenja.® . sa obe strane vozila. Podignite dizalieom prednji kraj vozila za 5 em iznad tla. Uklonite osiguranje zadnjih toekova.Kako ne mozete svakog pomagaea zamoliti da drma toeak. 4. Upozorenje: Rad oko opruga moze bili opasan. Dizalieu postaviti pod karoseriju. Spustite kola i uklonite dizalicu. sirine 50 i duzine 130 mm) izmedu gornjeg oseilujuceg ramena i karoserije vozila. a ne pod osciJujuce rame. Postavite ukrucenje (koniad celicne sipke debljine 6. kako ne bi ste izazvali ispadanje okrucenja. 9. Zaljuljajte tocak snaino. 2. pokusavajuCi da otkrije ima Ii popreenog iii uzduznog pomeranja u zglobu. Uhvatite prednji branik i podignite ga uvis koliko mozete. Osigurajte zadnje toekove od pomeranja. objasnjenja 0 postupku sa donjim noseCim zglobovima. 5. nadole. 7. 3. Spustite kola na tlo i uklonite dizalieu. ali hvatanjem sarno za gornju najvisu tacku. dvojako. sarno se ovakvim naCinom gledanja lakse uoei postojanje zazora. 6. Ispitivanje is pravnosti zgloba vtSi se postavljanjem dizalice pod sasijll iii karoseriju. ponavljanjem tacke 1. morate mu objasniti da posmatranje treba da vrs. . 6. Provera nosecih zglobova postavljenih na gornja ramena Postupak je sledeCi: 387 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. Aka zapazite zazor. 4. gornji zglob je noseCi. Ali za rezultat dijagnoze nije bitno koja je vrsta zazora nastala.

sa pripadajucim delovima • Bela mast nagmJe vise nego pre. Stabilizaciona poluga se pricvrscuje za ram iIi karoseriju automobila promocu noseCih konzola iii oslonih caura. vozac ce zapaziti da se 'vozilo u krivini "' SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Ala! i ma!erijal • Platforma • PodmetaCi za tockove • Okasli kljucevi • Nasadni kljucevi sa skakayicom (gedore) • Testera za metal. a time i yracanje poprecne ose vozila u polozaj blizak onome koji ima u yoznji po pravoj deonici puta. Kada se yozilo u krivini nagne prema spoljasnjoj strani krivine l ta strana vozila postaje niza a suprotna visa. stabilizaciona poluga ne prima ni dec opterecenja vozila na sebe. na oprugu unulrasnjeg tocka. Zamena stabilizacione poluge j pripadajuCih elemenata Retkost je da se stabilizaciona poluga slomi. Kraj stabilizacione po luge vezan je za donje oscilujuce rame navojnim spojem iIi pomocu veznog Clana razliCito izvedenog na pojedinim tipovirna vozila. Ako se desi da yam pukne stabilizaciona poluga. • Penetraciona tecnost (moze koCiona) • Stabilizaciona poluga. moze se desiti da pomislite kako je to dopuna sistema ogibljenja. izazivajuCi i njeno sabijanje. Precnik poluge je oko 20 mm. opremljena je i stabilizacionom polugom. izvrsite zamenu poluge i svih pripadajucih elemenata. gumenih podmetaca iii pucanjem veze sa oscilujuCim ramenom. Ako se to desi. Stabilizacione sipke se ugraduju i na zadnje mostove. To je. ustvari sipka koja svojim okretanjem izravnava ili smanjuje nagib vozi1a u krivinama. Veza stabilizacione poluge sa . Stabilizaciona sipka spoljnjeg tocka. Medutim. Uobicajeni kvar stabilizaciooe poluge uzrokovan je ispadanjem neke od gumenih caura.poluga V eCina automobila sa jednakim vesanjem prednjih lockoya. Klasieno resenje je u obliku kratke sipke koja prolazi jednim krajem kroz otvor u zavrSetku stabilizacione poluge a drugim kroz otvor u donjem oscilujucem ramenu. takode. To je eeliena sipka postavljena ispred iIi iza donjeg oscilujuceg ramena. Nekada se mesto lorna moze i videti. Kad se pryi put susretnete sa stabilizacionom polugom. U sklop ove veze ulaze i odgovarajuce podloske i gumene caure itd.

390 Napomena: Stavite malo bele masti na gumene elemente pre montaze na polugu. Evo kako se zamenjuje stabilizaciona poluga: 1. Ako se to desi. ad dcbljeg ceiika. isprcd iii ira osciiujucih ramcna (2). Lie . 4. Zategnite rucnu kocnicu. oslobodite ruenu koenicu i spustite yozilo sa plat forme. Postavite vozilo oa platformu (prednji kraj).oscilujuCim ramenima. obicno je blokirana (zapekla) usled korozije. ali ne skidajte zavrtnje kojima su oslonci stabilizatorske poluge prievrseni za karoseriju. i podmetace od gume i metala. 3. Napomena: Neki od veznih elemenata mogu biti tako jako korodirani da se ne mogu skinuti ni posle upotrebe penetrirajuce teenosti. da bi ste ih lakse izvadili. Oslobodite zadnje lockoye od podmetaca. 9. mozete sebi olaksati posao. 14. Vezne elemente postayte u saglasnosti sa uputstyom za njih. Osigurajte zadnje tockove podmetaCima. 389 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE \ CD VeCina aUlomobila ima ugradenu stabiiizllcionu ro1ugu (1).aei (3) stabilizacione poluge kao i ve Zlli e1ementi (4). Spustite slabilizacionu polugu is pod yozila. 11. pazljiyo demontirajte zayrtnje i sa drugog oslonca. 2. I J 1 I I i . Montirajte nove nosace stabilizacione po luge na istu. Skinite sve vezne elemente koji vezuju krajeve stabilizacione poluge i donjeg oscilujuceg ramena i odbacite ih. DdeCi cvrsto stabilizacionu polugu jednom rukom. jednostavno ih isecite rucnom testerom za metal. Ukljueite motor. 8. Olabavite. Za ovo ce vam biti upotrebni nasadni kljucevi (gedore) sa i bez skakavice. Postupite po tackama 9 do 5 (obrnutim redom od demontaze) 12. IX1S!avljeno u poprccnom polozaju. 6. 5. Skinite potpuno zavtnje sa jednog od oslonaca stabilizacione poluge i spustite ovaj kraj stabilizaeione poluge na tlo. ionako sve to posle bacate. 7. Zaokrenite krajeye stabilizacione poluge tako da budu okrenuti nanize. kao i odgovarajuce enure. Koriscenjem penetrirajuce tecnosti. izvucite Je 10. 13. Prikazani su i flo.

potrebna je zamena. II i l I Granicnici oscilovanja tockova Alat i materijal: • Podmetaci za tockove e Dizalica i sigurnosna postolja • Okasti kljucevi • Granicnici (novi) G ranicnici oscilovanja tocka iIi kratko granicn i c i ~ su gumeni komadi zalepijeni na celicne ploce. ' II :' I 1 I i I I . PreporuCljivo je da povremeno proverite stanje granicnika jednostavnim povlacenjem za gumeni deo. morate ugraditi nov. a vezani su za jedno iIi drugo. Ako je granicnik oscilovanja tocka na vasem vozilu otpao iii ste zapazili da se gumeni dec odvojio od metalnog. Neki granicnid imaju liske i pricvrscuju se sa dva vijaka. Postupak zamene je razlicit za prednje i zadnje granicnike. pomocu kojih se pricvrscuju na .I I I j J ! . Zamena zadnjih granicnika . montira se preko jednog centralnog zavrtnja zavarenog na celicnu ploeu. Prednji tockovi obicno su opremljeni granicnicima montiranim oa karoseriju vozila. . Oni ogranicavaju kretanje tocka nagore. I I: I". sprecavajuCi njihov udar u metalni dec vozila.' " if· .asiju iii oscilujuca ramena. VeCina granicnika oscilacija. Na vozilima koja imaju gibnjeve na zadnjem mostu.I . Ako se pojavi procep. zavisno od tipa automobila. i . graDicnici Sli postavljeni izmedu zadnje osovine i sasije iIi karoserije voziIa.

koja se koristi na skoro svim tipovima auto mobil a za prednji most. zavisno od konstrukcije. Podignite zadnji deo vozila i postavite postolja pod sasiju. a i stoga sto celiena opruga dugo zadrzava 391 SISTEMZA UPRAVLJANJE I VESANJE opruga (1) clasticnost »fedcrovanje" vozi]a svojim uvrtanjem. -_ . VeCina ih je naCinjena od specijalnih celika. a neke su i od staklenih vlakana. kod opruga se on meri brojem oscilacija koje je opruga pretrpela u radu. Po!uga je llcvrkena za sasiju (iU karoseriju)·2 i za donje oSci!ujuce rame (3). Takode. obrnutim postupkom tacaka 1 i 2. 4. Celik se koristi zato sto je izuzetno trajan materijal. koristeCi potreban okasti kljuc. . 5. _--SICTCM zadnje osovine iIi oscilujucem ramenu. kucistu 'j ------_. Ima niz konstrukcionih resenja njihovog postavljanja na vozilima. 3. svoje karakteristike nepromenjene.Zamena se vrsi na sledeCi naCin: 1. 2. koje masovno koristi americki Chrysler (Krajzler) za prednje vesanje vozila sa .ca tip a opruga su: Zavojna .• Tri najce. Montirajte novi granicnik obrnutim post upkorn prema tacki 3. Okastim kljucem. Spustite kola obrnutim postupkom iz tacaka 1 i 2. i na mnogobrojnim modelima i za. Pre iii kasnije opruga gubi svoje pocetne karakteristike ili pukne . prema tacki 3. i celik ima svoj vek. Ali kao i svaki metal._. Opruge i torzione sipke O pruge sluze za ublazavanje udarnih opterecenja usled nail ask a tockova na neravnine na kolovozu i povecanju konfora putnika. Demontirajte navrtku centralnog vijka g r a n i c ~ nika iii odgovarajuce vijke. . odnosno -izmedu osovine i sasije iIi karoserije. 5. torzione opruge iii sipke. 2.opruga. 4. skinite navrtku iii vijak koji drze metalni dec granicnika na sasiji. Zamena prednjih granicnika Postupite na sledeCi nacin: 1. Podignite prednji kraj vozila i osigurajte ga od pada. Osigurajte prednje tockove sa podmetacima. zatim lisnate opruge (gibanj). Spustite vozilo. Montirajte nOVl granicnik obrnutim redam._----_ .. Postavite podmetace pod zadnje tockove. zadnji most. fiksnim iii podesavajuCim postoljima. 3. i treCi tip. ima i nekoliko tipova opruga koje se koriste na automobilima.. pretezno za zadnji most.

posebno se specifiI I I i ) i I i If I I 1 " \I lj.' I 'l 'oj i 'r. . kao i neki evropski proizvodaci. su obicne sipke od opruinog celika. 392 Torzione opruge Torzione opruge. R '" f:I I i§ iii f'. i omogucuje vertikalni pomeraj tocka kada naic!e na neravnine na kolovozu. izaziva uvrtanje (torziju) ovih sipki u granicama elasticnosti. Drugi kraj je pricvrScen za donje oscilujuce rame prednjeg vesanja. Visina vozila iznad !la.zadnjim pogonom. opruznog dejstva. tj. I' 'i " B! . jednim krajem pricvrseene za sasiju vozila da se ne bi mogle okretati." " I Ii I " . Torziona opruga odrzava potrebno rastojanje izmedu vozila i podloge. Vertikalno pomeranje tocka. svojih automobila. koje ugraduju Chrysler na prednjim vdanjima.

t 0 'lJ !P Z ... Stubovi nose i zavojne opruge (3) a pricvrsccni su zavrtnjima za osovinicu rukavca.iii • .. II SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE VeCina ima zavojne opruge (1) na prednjem vdanju. kaje su posI3vijene izmedu gornjeg (2) i donjeg (3) oscilujuceg ramcna. Ii I' I J J t " I I J . / "-r III 111I . Ovaj tip makfersonovog siuba (1) ima teflonski klip (2). \f cpo I! (0 1 . 393 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE I _________________________________ ' """"' . IT I '-riI ..... Na slici Sf: vide i (4) amortizer i (5) osavinica rukavca tocka..

gibanj. (1) Usnata opruga. jedino resenje je da ih zamenite. gibnjevi se ne magu podesavati.tc zadnje osovine. Provera opruga Ako zapazite da yam outomobil proklizava u bocnom pravcu za vreme voznje. Proverite da Ii su Yam obe strane automo.I r I . Centralni dec gibnja pricvrscen je za kuCiste zadnje osovine. pa ·se ne preporucuje za amaterski rad. uporedite to sa drugim autamobilima istog tipa. njem. manji broj listova. konstruktori mogu da podese vozilo na razlicite uslove voznje. {2l kuCi!. jer su izgubile svoje 1 \ . Slicno zavojnim oprugama. Elasticna sila iIi sabijanje. sastavljenih u jedan sklop . Kada izgube pocetne karakteristike. Yeti bro] listova. Prednji krajevi gibnjeva u vidu llske vezani su za sasiju »samirno«. Izmerite sva rastojanja ad blatobrana do tla. Za podesavanje je potreban specijalan instrument za merenje. konforniju yoznju. a cesto i na zad. Koristeci vise listova. TipiCrlO vdanje na automobilu sa zadnjim pOgoflom. daje »tvrdw< voznju za sportski nastrojene vozace. (3) diferencijaL i (4) amOr!lzer. Ovo je posao za profesionalnog mehanicara. Kod prednjeg vesanja. Zavojna opruga se ne moze regulisati (kao naprimer torziona). ObieTIo ih ima vise razliCitih duzina. uzrok maze biti izazvan skracenjem opruga iIi uvijanjem torzionih sipki. Kad Chrysler-ovih automobila to je obiono prva stvar koja se podesava u postupku centriranja prednjeg trapa. zavojne opruge se postavljaju izmedu gornjeg i donjeg oscilujuceg ramena. Zavojne opruge NajveCi broj danasnjih automobila ima zavojne opruge na prednjem veSanju. iIi oko Makfersonovog stuba. Ako izgubi svoje karakteristike. dra od strane proizvodaca i zove se »konstruktivna visina voznje«. I avo je pasao za profesionalca. Lisnate opruge (gibnjevi) Dejstvo Iisnatih opruga moie se uporediti sa uronjenom daskom. izmedu elemenata vesanja iIi izmedu ovih i karoserije odri3va konstruktivnu visinu voznje. znaCi »rneksu«. bila podjednako udaljene od tla. . izmedu gornjeg ramena i sasije iIi karoserije. Ako zakljuCite da su opruge popustile. moraju se zameniti. Zadnji kraj gibnja oslanja se iIi vesa a sasiju preka pokretne uzengije. mOra se zameniti. 394 Retko se koristi gibanj sarno sa jednim Iistom.

lge. na tacna odreden naCin. dok se drugi kraj I vezuje za Sasiju iii karoseriju vozila. prvobitne karakteristike i ugrozavaJu stabilnost vozila. .II i i I l I . Amortizeri i Makfersonov stub Ala! i materijal: • PodmetaCi za tockave • Dizalica i sigurnosna postolja •. bilo nagore iii nadole. prenosi se i na amortizer. Amortizer moze biti postavljen i u unutrasnjost opn. • Svaki tocak ima svoj amortizer. . a nikako vi sami iIi neka druga nestrucna osoba. . ali bi nasa rec : I prigusivac bolje opisala funkciju amortizera. iii pak na posebnoj konzoli koja uopste nije u vezi i sa oprugom. 9\<0 opruge iii pored nje.. M j I ! t: r I i 1 I I. . Okasti kljucevi • Cekic i probojac (izbijac) • Cevasti kljuc • Nasadni kljucevi sa skakavicom • Univerzalni podesivi kljuc • Amortizeri • Pentraciona tecnost • Alat za sabijanje opruge (na Makfersonovim stubovima) I N aziv amortizer je odomacen. odnosno karoserije. jer mu je glavna uloga da prigusi oscilacije tocka "I. Svaki pome1 "1 J raj ovesenja tocka. Upozorenje: Ne pokusavajte da zamenite ~ p r u g e samil Napregnuta opruga je veoma opasna. . To je posao koji treba da obavi profesionalac. Prednji amortiI I ~ I ~ zed se oslanjaju jednim krajem na spoljni kraj jednog od oscilatornih ramena.

: Zadnji amortizeri se postavljaju tako da im je '1 jedan kraj vezan za zadnju osovinu a drugi za . iIi pod velikim teretom. (1) Prenosna poluga. jer je vedna danasnjih amortizera jednosmernog dejstva. sasiju iii karoseriju. U osnovi svi arnortizeri ipak fade na isti naein. i I VeCina amortizera je u vidu teleskopskih cevi. abieno namenjeni trzistu rezervnih deloya. Klip ima otvore iii ventile za prolaz hidrauliene teenosti. Obieno se ovo deSava bez otpora. teleskop amortizera se razvlaCi i klip se ponovo krece kroz tecnost ali ovog puta uz otpor. . U nutrasnje IIL __ _ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1\ Ii I Unutr:. koji su podeseni tako da obez---- . Cilindar amortizera.dnjost tipicnog amortizcra. opruga se sabija. : (5) vcn!il U Z8!VOrc. ali poboljsavaju stabilnost yozila i olaksayaju upraYljanje u zaokretima. (4) venti! U o!vorcnom poiolaju. Zastitna cev se vezuje na karoseriju iIi sasiju vozila. (3) hidraulicna tccnost. I ispunjenih hidraulicnom tecnoseu. povrsine cevi amortizera su fino obradene i predstavljaju neku vrstu hidraulicnog cilindra. a vezan je preko klipne po luge u obliku sipke sa zastitnom cevi amortizera. Ovo ima uticaja na opstu stabilnost vozila. koji je tacno odreden za pojedini tip amortizera. Kada opruga pocne da se vraca u prvobitni polozaj. Karakteristika amortizeIa zavisi od veliCine otvora i izvedbe ventila u klipu amortizera. kao i svaki drugi cilindar sadrii klip. a teleskop amortizera se uvlaci. amortizer ostvaruje i jedan pomocni efekat u smanjenu naginjanja vozila u krivini.I . Karakteristika prigusivanja amortizera utiee na opste karakteristike sistema vesanja i ukupne vozne osobine automobila. Pored opisanog glavnog. a cilindar na oscilujuce fame iIi osovinu. pri cemu se klip krece kroz teenost kojom je amortizer ispunjen. Postoje amortizeri. Tvrdi amortizeri su manje udobni za vozaea. jer oni odreduju karakteristike rada amortizera. }I III: i' I CD 0 Ima dosta razlika u konstrukciji amortizera posebno u naCinu izvodenja pomenutih ventila u klipu. 395 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Tipican naCin vezivanja donjeg kraja amortizera na ameri'ckim kolima je sa dvostrukom uskom. Ako toeak naide na neravninu i recimo pode nagore.nom poiozaju. (2) klip.

ali postaju tvrdi kada naidu vece neravnine. Ovaj naCin vezivanja amortizera je gotovo jedini za gornje krajeve prednjih amortizera. Obicno postoje tri mogucnosti: meko-normaino-tvrdo. Neki amortizeri imaju mogucnost podesavanja okretanjem kucista amortizera (teleskopske cevi) u zeijeni poiozaj pri montazi.--' ~ . obieTIo se pricvTscuju za usku nn oscilujucem ramenu. Nekanovija voziia imaju amortizere sa elektromagnetom na vrhu amortizera kojim mozemo menjati karakteristiku amortizovanja i u voznji. Ovaj nacin koristi se iIi za gornju iii za donju vezu zadnjih amortizara. je pomocu centralnog zavrtnja koji izlazi direktno iz teleskopske cevi. . 396 i I 'i ji beduju udobnu voznju preko malih neravnina. pak ima odgovarajuce »oko«. jeT otklanjaju truckanje -koje obicno izaziva Yaznja sa radijalnim gumama visokog pritiska. Ovakvi se amortized nazivaju i »radijalno podesenim«. Jedan rasprostranjen naCin vezivanja amortizera za ostale delove vozila. on se provlaCi kroz otvor na posebnoj ploCici zavarenoj za zadnju osovinu. (I) Centrulnim zuvrtnjem. . (2) poprecnim zavrtnjem. Centralni zavrtanj se provlaCi kroz odgovarajucu TUpU na karoseriji vozi1a iIi posebnoj konzoli koja nosi amortizer. 1 III II III I I. Ima mnago naeina na koji se mogu postavi ti amortizeri na vozilu. Sam amortizer. Donji krajevi prednjih amortizera na ameriekim automobilima. (3) pomocu »oka« i (4) dvostrukom uskom. Druga inovacija na savremenim amortizerima je koriscenje azota za odriavanje izvesnog nadpritiska u cilindru amortizera. Ovaj nadpritisak omogucuje boiji rad amortizera u teskim usiovirna. Svi koriste gumene prstenove kao jastuCice za ublazavanje udara u tatkama vezivanja amortizera za karoseriju odnosno oscilujuce Tame. I II IIII1 0) 0 Razni nacini vezivanja amortizera. ·1 I II 1. jeT sprecava penusanje tecnosti i pojavu isparavanja. Ako je u pitanju donji centralni zavrtanj zadnje osovine.

Ako je kod vas takav slucaj. 4. Pogledajte da li yam je neki elemenat za pricvrsCivanje amortizera polomljen iii napukao. zatim kraj sa poprecnim zavrtnjem. Napomena: Kod nekih vozila. Ucinite isto na donjim vezama amortizera._. za izbijanje zavrtnjeva. pa je bolje da ih oslobodite dok je automobil jos na tlu. ulubljena iIi iskrivljena. kao nap rimer . posle zaustavljanja kocenjem. morate prethodno skin uti i ploou za pricvrsCivanje zadnje 397 . na primer i po tome da Ii yam se automobil ljulja napred-nazad po nekoliko puta. To se moie zapaziti. Napomena: na nekim vozilima. ako koristite penetrirajucu teenost za vlazenje elemenata za pricvrsCivanje. Provera amortizera Ako amortizeri nisu vise u stanju da prigusuJu ascilacije vozila. Ima dosta slueajeva da su amortizeri izvedeni sa »okom« za pricvrsCivanje na aba kraja. 2. naravno ako menjate oba. lspitajte svaki posebno na sledeCi naein: L Potraiite tragove curenja teenosti 1Z amortizera na teleskopskim cevima. oslobodite gomje veze amortizera. Pregledajte da Ii su yam gumeni prstenovi na prikljuccima amortizera istroseni. osiobodite gornje veze na oba amortizera. ili je moida klipna poluga (sipka) korodirala. pamteCi iIi zapisujuCi njihov redosled."-----SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE . preporucljivo je da zamenite i njegov parnjak na istoj osovini. ali izazivaju lupkanje. ---_. 3. ne pogorsavaju fad amortizera. PaZljivo skidajte sve podmetace i umetke. Istroseni gumeni prstenovi. Zamena zadnjih amortizera Ako morate zameniti jedan amortizer. pristup gornjim vezama amortizera je kroz prtljaznik. ? Podignite zadnji deo vozila i postavite sigurna postolja ispod kuCista zadnje osovine. 3. Pogledajte da Ii je spoljasnjost cilindra amortizera ostecena. U oba slueaja su te prikljuene veze integralni deo amortizera. na zadovoljavajuCi naCin. Odgovarajucim okastim iii nasadnim kljucem. kraj amortizera sa »l)kom« za zavrtanj. Postupak za zamenu zadnjih amortizera je sledeCi: L Postavite podmetace uz prednje tockove. jedan iIi V1se amortizera su verovatno u losem stanju.Postoje i drugi naeini pricvrsCivanja amortizera. Koristite cekic i izbijac._-----SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Ako se to dogodi. 4. treba ih zameniti. Napomena: Olaksacete demontaiu starog amortizera. koje ne moze da ne smeta uhu vozac3. Pre pocetka rada uverite se da Ii ste nabavili odgovarajuCi amortizer za zamenu. ako je vas amortizer sa takvom vezom.

5. 2. Postavite podmetace uz zadnje tockove. prema obrnutom redosledu taeaka 1 i 2. postupite na sledeCi nacin pri zameni prednjih amortizera: I I J 1 --------If I I . 8. tako sto cete izvlaCiti iIi uvlaeiti teleskope amortizera koliko je potrebno. koristeCi odgovarajuei okasti iIi . spustite vozilo. Zamena prednjih arnortizera Ako sistem vesenja vaseg vozila nije izveden sa MacPherson-ovim (Makferson) stubovima. koji SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE viri iz navrtke. a malim podesivim kljucem drzite kraj navojne 'lipke. Ovim tete spreCiti okretanje navojne 'lipke za vreme odvrtanja navrtke za pricvr'lCivanje. Kada ste i to zavrsili. uhvatite gornju navrtku za pricvrsCivanje amortizera. I I: I j 1. Skinite amortizer. Napomena: Na nekim vozilima. OdgovarajuCim okastim kljucem. 6. 399 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 6. Podesite donje veze amortizera prema odgovarajuCim prikljuccima na vozilu. ova veza je skrivena iIi zaklonjena elasticnim zaklonom postavljenim preko prednjeg gornjeg zida blatobran a (»kosa«). i gore i dole. Postavite podloske i druge elemente na gornji prikljucak amortizera. 3. Ponovite tacku 2 i na drugom amortizeru. 4. Postavite elemente za ucvrsCivanje i na donji kraj amortizera. Skinite navrtke za prievrsCivanje donjeg kraja amortizera. oSQvine. 398 7. POdignite prednji kraj vozila. 5. da biste prisli vezama amortizera. Odvajanje donje veze amortizera okastjm kljucem. UCinite to odgovarajucim kljucevima. ubacite amortizer i blago pritegnite gornji zavrtanj.Zadnje YeSanje sa zavojnim oprugilma (1) i oscilujuCim ramenima (2) umesto !isnlltih opruga. Odvrnite tu navrtku i skinite je. Podignite poklopac motora (»haubu«) i pronadite gornju vezu amortizera. Zamenite i drugi amortizer ponavljajuci postupak po tackama 3 do 6. Amortizeri su donjim krajevima (3) vezani na Osoyinu a gornjim (4) nil sasiju. i osigurajte ga sa postoljima. zatim propisno pritegnite sve zavrtnjeve.

Zamena Makfersonovog stnba Makfersonov stub moze biti izveden tako da se moze popraviti iIi zameniti. Stubovi predvideni za popravku (»osveienje«). Novi amortizer istegnite potpuno pre montaie. "Nepopravljiva« varijanta je zatvorena i potom zavarena. taka da se stari elementi amortizera mogu zameniti novim patronom amortizera. Napomena: U nekim slucajevima. Pricvrstite gomje veze oba amortizera. a moida ga moiete i zameniti za vee remontovani. 10. mozete odneti ceo sklop u servis. Ponovite taeke 5 do 9 za suprotni amortizer. gde ee biti popravljen. 8. Ako postoji moguenost popravke. centriranje se podesava preko ekseentrienih zavrtnjeva na donjem kraju . morate prvo skinuti tri zavrtnja koji priteiu montainu plocu amortizera za karoseriju. Prvo. Postavite novi amortizer prievrstite donje veze. 12. 7. Makfersonov stub nije uvek pogodan za am aterski rad. Kredom iii flomasterom obeletite poloZaj zavrtnjeva za pricvrsCivanje na oba kraja stuba. Spustite vozilo. je sto mnogi sistemi vesanja moraju biti ponovo eentrirani posle zamena stuba. Izvadite amortizer sa donje strane. Na nekim vozilima. Ako je to slueaj. Sami ne moiete izvrsiti dovoljno tacno eentriranje trapa. stub se moze rasklopiti. 11. centriranost trapa se ne remeti. Zatvorite haubu i uklonite klinove tockova. Na nekim vozilima. da bi se prislo kuCistu amortizera. i\ko vas ove dye teskoee ne navedu da ceo posao prepustite profesionaku. evo kako eete to sami uraditi: l. sto je naravno skuplje. da bi ste izvr5ili rasklapanje na radnom stoln. sarno gomji dec stuba. ali moiete to obaviti i naknadno u speciializovanom seIvisu. 2. 400 Drugi razlog koji oteiava rad amateru. tako da se mora izvrsiti zamena celog stuba. Na drugom tipu vozila. koliko je potrebno da se izvadi stari ubaei novi umetak amortizera. 9. Prostor aka tocka je takav da omogueuje naginjanje kuCista amortizera. obrnutim postupkom iz tacke 5. mora da se demontira i da se ukloni opruga. Zategnite ruenu koenieu. mogu se popraviti na dva naeina. a potom moiete izvaditi amortizere odozgo. Na drugim vozilima morate izvaditi ceo stub. osigurajte zadnje toekove i podignite automobi!. treba yam alat za stezanje opruge kako biste je mogli demontirati sa gornjeg del a stuba. 13. posle pravilne montaze gornjeg dela stub a. Postolja postavite tako da su oscilujuca ramena potpuno slobodna. (Ako ne moiete da pozajmite takav alat. amortizer se vadi sa gomje strane.nasadni kljuc.

. ' t ~ . Otpustite zavrtnje iii navrtke gom]e noseee ploce. 4. Posto ste skinuli zavrtnje uzmite veliki odvijae iIi siljastu polugu da bi ste mogli razdvojiti donju vew stuba i oscilujueeg ramena. bez oslobadanja donje veze stuba. pre nego sto demontiratc i jednu od ve:w Olabav !te gornju veliku navrtku ouvijanjem za jcd::m do dva kruga. ukljuCivo i oprugu.stuba. kada stegnete oprugu pomoeu alata. Navrtku eete skinuti doenije. jeT otvori zn pricvrsCivanje na navorn rezervnom delu mogu dosta da odstupaju po svom polozaju u odnosu na one na starOffi. stuba sa YQzilom. Krcdom Hi tlomasterom povucite liniju (1) preko vrha makfersonovog stuba i montazne ploce. U suprotnom. aka vrsite l<lffienu makfersonovih stubaYa. da ga mozete izvuei napolje sa donje strane. prethodno odvrnuvsi. Ako menjate kompletan stub. Skinite zavrtnje koji vewju donji kraj stuba za osovinicu rukavca. \ = !i SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Podignite vozilo taka da se osianja on sasiju iii karoseriju. a ima dovoljoo mesta da se isti izokrenu napoije bez razdviljanja donj/: veze. moraeete po svoj priliei da vrsite ponovno centriranje trapa. CD I Ake se radi 0 »popravljivim« slUbovima. Napomena: ovo se odnosi sarno na stubove koji su predvideni za opravku. S. Navrtku cet e skinUli tek kild stub izvadite IX vozila i slegnete oprugu. kaka hi oscilujuca ramena ost<lla d<l slobodno vise. potpuno zavrtnjcve gornje nosece ploce. onda tako i postupite. ako koristite slUbeye "popnlyljivog<' tipa. Ako je stub "popravljivog« tipa i imate dovoljno prostora oko toeka. ~ . moZe vam ustedeti centriranje trapa posle zamene. 3. Obeleiavanjem tacnog poloiaja stuba pre demontaie.sceno za stub. nemojte jos ski dati ove zavrtnjeve kako bi driali stub dok oslobadate donju vezu. ~ . Odvmite veliku navrtku na vrhu stuba za jedan iii dva kruga. Tu sad. Os!obodite ga i uklonite pre vadenja stuba_ 401 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE i . garnjc priteznc z<lvrmje (1) Ake je crevo kocnice pritvr. . moie biti u pitanju jedan iii dva zavrtnja za prievrseenje iii dva ekscentriena zavrtnja. NEMOJTE je jos skidati jer drii gomje komponente stuba. .

proverite da li je moida crevo koCionog sistema vezano za stub. Sigurnije je da stub u stegu pri sabijanju opruge.\!nu nai:rtku (3)... U tom slueaju zacepite oba otvora.---@ Monta±na skica skJopa tipicnog makfcrsonovog stuDa. Ako koristite alat koji se sastoji od dva zavrtnja sa hvataljkama. Mozete uhvatiti stub i u stegu ali pazite da ne ostetite iIi deformisete bilo kuCiste stuba iIi donji prikljucni haj. Zavrtnje priteiite ravnomerno. Morate skinuti oprugu i ako je u pitanju »popravljiva« varijanta. Upozorenje: Opruga je pod znatnim napanom i morale biti izuzetno paz/jivi i apremi. (4) zOlstitnik od prasine. Alat sa stegom je najbolji jer drie potpuno sigurno oprugu u sabijenom stanju. tu se nalazi cevni prikljucak za crevo kocnice. Ako stub sadrii oprugu postavljenu oko njega.· 9. kako ne bi curila kociona tecnost. pazite da hvataljke budu tacno po sredini opruge. i ulazile prljavstina i vlaga. j centr. Sada skinite i zavrtnje gomjeg kraja stuba i izvadite ga iz automobila. no vrhu kuCista nalazi se velika navrtka pritegnuta na centralnu sipku stuba. (5) opruga. Skinite navrtku i istresite . ona se mora skinuti i posta viti na novi stub. 7.\ ) Pailjivo postavite ala! za sabijanje opruge nll oha i sabite je {aliko da se njeno gornje sedistc rastereti. tj. Ako je stub »popravljivog« tipa. uo"d1e noyu pn!ronu (J). skinite gornju nosecu plocu. zaplivnJ prstcn (2). (2) sediSte opruge. na suprotnim stranama. zatim pazljivo skinite i oprugu. da bi ste skinuli ovu nayrtku. skinite osigurac sa driaea creva i oslobodite crevo. (1) gornja veza i os!onac. Pailjivo postavite alat za sabijanje opruge na oprugu i sabijte je toliko da gomje sediste opruge ostane slobodno. 8. (6) sklap Makfersonovog stuba. Kada ste sabili oprugu i odvojili je od gornjeg sedista. skinite veliku centralnu navrtku sa stuba SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Kod »popravljivih« stubova. koje moie izazvati iskakanje opruge. Ako nemate odgovarajuCi kljuc. pripadajuce montazne elemente. Na nekim vozilima. Ako jeste. pa morate taj spoj rastaviti. Sada ga moiete zameniii iIi popraviti. (3) granitnik oscilovanja »federovanja« vozita. 402 !---@ . i caslcu Slarog ulja u kuCiste. 10. i (7) zavrtnji donje veze. Ostavite oprugu zajedno sa alatom za stezanje. tako dane dode do iskosenja. Pre nego sto skinete zavrtnje koji jos uvek drie stub vezan gornjim krajem za karoseriju. kako jeste.'1:. 6. mozete se koristiti klestima za cevi koje koriste vodoinstalateri. i sediste opruge. neoptereceno naponom opruge.

zatim veliku navrtku kueista i je cvrsto. Sacuvajte staro ulje. (Ulje potpomaze prenos toplote koja se razvija u patronu stub a za yreme voznje). Postavite sve elemente gornje veze stub a obrnutim red om od demontaze.JL 13. ' . Nemojte sipku drzati kIestima ili kljucem za vodovodne cevi. Posle ubacivanja patrone. kuCiste je na gornjem delu zavareno. Na gornji kraj sipke stuba postavite novu navrtku i pritegnite je prema uputstvu proizvodaca. pa cete imati gomilicu raznih delova na podu. Sada montirajte stub nazad u vozilo prema tackama 2 do 7. mora se zame1 niti novim. me __ anlzam za upravljanje Alat i materijal: • Podmetai'i za tockove • Dizalica i sigurnosna postolja • Klesta • Okasti kljucevi • yiljuska za demontaiu (»pajser«) • Gekic sa poluloptastom glavom • Celicna cetka . sada ga sastavite i ispustite vazduh iz koCionog sistema (pogledajte odgovarajuce poglaYlje "Sistem za kocenje«). Ako ste bili prinudeni da rastavite crevo koenice. Ako su oznake na istom mestu. U tom slueaju jednostavno odbaeite stari stub i postavite oprugu i sve elemente gornje veze na novi i ugradite ga na vozilo. 14. 16. Proverite da Ii je kuCiste stuba potpuno prazno.ieu starag ulja aka patrone_. Ako je kuCiste osteceno. demontaze stuba. na primer ima pukotine iIi ulubjenja. ring). obrnutim redosledom. kako biste ga mogli vratiti. za vreme. Neki stuDoyi imaju patrone u unutrasnjosti kuCista. tj. uspite ca. Pre nego sto pritegnete gomje iIi donje zavrtnje koji vezuju stub za ostale delove vesanja voziIa. ponavljajuCi prethodni postupak obrnutim redom. ali veCina ih nerna. 15.stare unutrasnje elemente. U suprotnom produzite ovako: 12. 11. moze se desiti da yam je centriranje u redu. jer nisu svi stuboyi sa oprugom oko kuoi'ta). da nema nekih zaostalili del ova i ubacite novu patronu. mozete skinuti alat kojim je stegnuta opruga. Postavite novu gumenu zaptiyku ("0.. Vazduh mora biti odstranjen iz kocionog sistema da bi koenice ispravno funkcionisale. Kad je gornja nayrtka segnuta. Ako je stub "nepopravljivog« tipa. proverite oznake koje ste uertali kredorn iii flomasterom. 403 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Pitmanov h . Vratite oprugu na stub kako je i bila (ako je na vasem vozilu takvo tehnicko resenje. jer se maze ostetiti fino obradena povrsina sipke a time i zaptivka na ulazu u kuCiste.

Ako osovina upravljaca na vasem vozilu posle izlaska iz kabine. Mehanizam za upravljanje prikazan na sliei izveden je tako da se postavlja iza osne linije prednjih tockova. Ponekad Pitmanova poluga ima dva otvora. Prenosna poluga se pricvrscuje za desni zid motorskog prostora pomocu pratece poJuge nazvane jos i pomocna po lug a iIi »ienjivac«. I ovo je najcesCi slucaj. Ona je vezana na prenosnu polugu upravljackog sistema. uz minimum naprezanja vozaca. Sklop pratece poluge. Sarna noseca konzola pricvrscena je za karoseriju iii Sasiju na desnoj strani vozila. Oba mogu biti izvedena i sa servopogonom. Ovo se obavlja na utvrden naCin. u pitanju je Pitman sistem. Ovo je uobicajeno ali ima i drugih resenja. jedan za prenosnu polugu. Vertikalno pomeranje ovog dela upravljackog mehanizma sprecava se ugradnjom letista u nosecu konzolu iIi jedne duge gumene caure. Ovaj sklop ima uJogu da drzi prenosnu polugu u potrebnom polozaju i da omoguCi pre nos kretanja upravljaca i na desnu stranu vozila tj. duzine oko ·15 ern postavljena ispod upravljacke kutije. ali ima . zavisno od konstruktivnog resenja. I prateca poluga moze biti sa dva otvora. ulazi u kutiju upravljaca pricvrscenu na bocni zid sasije iii karoserije u motorskom prostoru. Uloga upravljacke kutije je da obrtno kretanje upravljaca i njegove osovine) pretvori u pravo!inijsko bocno pomeranje poluga upravljackog sistema prednjih tockova. ali uz dovoljno mogucnosti da se »Qseti« put. Prenosna poluga se zove i centralna spona. Napomena: Na sliei je prikazana konstrukeija na kojoj bocne spone povezuju direktno vra! osoviniee rukavea (tocak) i prenosnu polugu. jedan za prenosnu polugu a drugi za desnu bacnu sponu.• Zabravljiva klesta (»grip« klesta) • Komad metal a tdine 3-4 kg • Okasti kljucevi • Pentrirajuca teen os! • Krajevi spona • Krpe • Osnovna iIi pokrivna boja za metal iii drvo • Raseepke • Prenosna poluga • Sklop pratece poluge i zavrtnji za pritezanje U pravljacki mehanizam. ima dva osnovna del a: samu polugu i noseou konzolu. koja ide celom sirinom vozila i vezuje se na botne spone. Pitmanova poluga je svakako metalna. se u osnovi izraduje na dva naCina: sa Pitmanovom polugom i zupcastom letvom. Bocne spone preko svojih krajeva (krajevi spone) vezuju se na vrat rukavea tocka. na desni tooak. a drugi za levu bocnu sponu. 404 eIJlm se okretanjem oko vertikalne ose omogucuje skretanje vozila.

tj. levi je tada desni i ol:irnuto. Poddavanje se uvek vrsi tako da je razmak prednjih tockova meren ispred teorijske . Boene spone povezuju vrat rukavea tocka i prenosnu polugu (eentralnu sponu).~ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE II 0 'I I I. Veza boone spone tj. Zamena krajeva bocnih spona Ret je 0 bocnim sponama. osiguranje se vrsi pritezanjem obujmice. Napomena: Pojam levi i desni u ovom slucaju je relativan. Zglobovi upravljackog mehanizma ne smeju imati zazora iIi ce tockovi »igrati« u voznji i izazvati vibracije upravljackog mehanizma. i vati za uobicajeni evropski polozaj upravljaca na levoj strani.. 1\1 l ! i ~ I I • ~ . koja prenosi krctanje na bocne spone(4). .I )L I I 0 \ ® CD ~ I 0 ra. osovina uprav!jaca ide do upravljackc kutije (1).. Prenosna poluga je ustvari eev ciji kraj ima unutrasnji navaj u koji se uvrce odgovarujuce navojno stablo bocne spone. Aka se radi 0 vozilu sa upravljacem na desnoj strani treba ih uzeti suprotno.llnom sponom) je navojna. Duzina prenasne poluge se podesava u svrhu postizanja jednog od elemenata eetriranja prednjeg trapa.. njenog unutrasnjeg kraja sa prenosnom po!ugom (eentr. Kada je ova duzina po desena kako treba.. tockova.. koji se zove »uvlacenje« prednjih .mizma sa pitm::movom polugom. Pitmanova paluga (2) vezuje sc na prenosnlJ polugu (centralnu sponu) (3). koja je pricvrScena zavrtnjim <l na sasiju.konstrukcija gde je citav mehanizam smestem ispred ose tockova.:s ~ \ Kod upr41vljackog meh.. jer su zglobne veze na njima. Podesavanje duzine prenosne poluge vrsi se uvrtanjem iIi odvijanjem boone spone prema potrebi...

Podignite prednji kraj voziJa i postavite sigurnosna postolja. morate ga prvo odvojiti. vee tim raspolazete. Odvrnite i skinite okastog kljuca. taka da yam mehanizam za vesanje stoji sto blize horizontalnom polozaju. Zglobovi krajeva spona koji imaju vertikalni zazor moraju se zameniti. 5. 406 Uvucite kljun viljuske za demontazu izrneau vrata osovinice rukavca i kraja spone i udarajte pO viljusci cekieem. vozilo mora biti oslonjeno na svoje tockove. 3.taznom viljuskorn (kao na slici) i cekic sa okruglom glavom. vodite racuna da nisu isti levi i desni kao ni unutrasnji i spoljnji krajevi spona. Osigurajte zadnje tockove sa podmetaCima. Zamena krajeva spona se vrsi na sledeCi naCin: 1. Otistite navoj na tom kraju spone celicnom cetkom i krpom. 2. 7. Krajevi boe. kako bi se otkrio eventualni zazor. jer je ona i pravljena tako da se moie obrtati.>pone) (5) i vrata osovmice rukavca (6).ne spone se moraju zameniti cim se pojavi vertikalni zazor u zglobovima. morate koristiti penetrirajucu tecnost da biste olaksali demontaiu. 6. ali je korisno. od spregnutog dela. Koristite se demo. Klestima izvadite rascepku iz krunaste navrtke kraja spone i bacite je. 4. Nemojte da vas zavara mogucnost obrtanja bocne spone. Dva puta prove rite da Ii ste kupili odgovarajuCi kraj ili krajeve. Napomena: Ovo nije bas neophodno. Ovim ste oznaCili dokle treba uvijati . pa dcmonta±nom viJ. 8. a ne podignuto.iuskom (3) odvojlc kraj bocm: spone (4) od njenog kraja (kraja botne . Provera ispravnosti zgloba kraja spone vrsi se tako sto se jednom rukom cvrsto uhvati bocna spona odmah do zgloba i pokusava snaino pokretati gore-dole. Ako menjate sarno jedan od krajeva bocne spone. to obiono ide tesko. krunastu navrtku pomocu 405 SISTEMZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® 8) CD In"ucile rascepku (I) i skinite krunas[u navrtku (2).ose nesto manji nego iza ove ose. Rasccpkom (1) osigurava 51! krunasta navrtka (2) koja pritetc konusno stablo kugJaslog zgJoba (3) kraja spone (4). Da bi se ovo pravilno utvrdilo. Obojite ociseeni navoj svetlom sprej bojom iIi cetkicom nanesite boju iii temeljnu boju. Da biste demontirali kraj spone. Okastim kljueem olabavite obujrnicu za osiguranje navojnog spoja boene spone i njenog unutrasnjeg kraja. Kada kupujete krajeve spona. Posto je to veza konusnog stabla i konusnog otvora.

Klestima izyucite rascepku unutrasnjeg kraja jedne od boenih spona. odnosno njihovim krajevima. Vratite krunastu navrtku'i pritegnite je tako da moiete ubaciti novu rascepku. Uvucite konusno stable kraja spone u vrat rukavca tocka. Provera se VIS} na isti naCin. Postavite teti komad metal a povrh otvora u Rrenosnoj poluzi u koju se montira boene spona. 3. Odvmite kraj spone pomocu zabravljivih klesta (»grip"). Rascepku bacite. 7. demontirajte obe veze. koristeCi taeku 5 objasnjenja "Zamena krajeva bocnih spona«. Napomena: Ne udarajte cekicem pei boenoj sponi iii njenom klinu. 12. Poveiite boene spone sa central nom (prenos- . kao i sa veze prenosne poluge i Pitmanove poluge. Osigurajte zadnje tockove sa podmetacima 2. Krajevi prenosne poluge mogu imati zazar kao i botne spone. Aka zazar postoji zamena prenosne po luge se vIsi na sledeCi nacin: 1. Postupiti obrnutim redom prema tackama 3 i 4. KoristeCi demontaznu viljusku i poluokrugli eekic. prema postupku u tack am a 3 i 4. 10. Skinite rascepke i krunaste navrtke sa veze prenosne poluge i pratece poluge. 9. 11. 10. Spustite vozilo. J edan kraj se vezuje za Pitmanovu polugu. 6. Skinite prenosnu polugu. drugi za pratecu polugu. r r 1 13.novi kraj spone kako bi centriranje tockova ostalo isto. 5. Cekicem sa poluokruglom glavom udaraJte po suprotnoj strani prenosne poluge da biste olabaviii spoj klina boene poluge (spone) sa prenosnom polugom. Zamena prenosne poluge Prenosna poluga je jednodelni komad. Uvmite novi kraj spone u CtV bocne spone sve dok bojeni deo ne doae do cela cevi. Montirajte novu prenosnu polugu. prema taekama 1 i 2. ~ f -. 9. Nanesite boju i na novi kraj spone tacno onako kako je i na starom. ne zaboravivsi da iskrivite rascepke. 14. Uvucite novu rascepku i kiestillla savite krajeve. 11. Podignite prednji deo vozila i osigurajte ga sigurnosnirn postoljima. 4. Okastim kljueem pritegnite obujmicu za osiguranje. Krajevi prenosne poluge imaju jos i navojne otvore za vezu sa bocnim sponama. 8. 15. . Ponovite tacke 3 do 5 na drugoj bocnoj sponi. 16. vezujuCi je prvo sa prateeom i Pitmanovom polugom. Skinite krunastu nayrtku okastim kljueem.

PoveZite pratecu polugu novog sklopa sa pre. prievrseujuCi prvo zavrtnjima nosac za sasiju iii karoseriju. Bacite staru rascepku. Odvrnite krunastu navrtku pomocu odgavarajuceg okastog kljuea. OdgovarajuCim nasadnim kljucem skinite zavrtnje koji drle nosac prateee poluge na karosefiji. ne pokusavajte da sami izvrsite popravku iii zamenu. 407 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE . Koristite nove zavrtnje za pricvrscenje . 10. Klestima izvadite rascepku jz veze prenosne poluge sa pratecom polugom. 2. Ne zaboravite da iskrivite razscepke. Aka se pojavi znatan zazar U sarnirnom zglohu koji vezuje pratecD polugu i njen nosac. upravljacke kutije iii Pitmanoye poluge. Podignite prednji deo vozila i osugurajte ga sa postoljima. 8. iii sasiji. Skinite sklop pratece poluge.nom polugom). NoseCi deo ovog sklapa pricvrscen je za sasiju iii karoseriju automobila sa dva iii vise zavrtnjeva. 4. Upravljacka kutija lake i sami mozete da ustanovite da Ii je upravIjaeka kutija u stanju zadovoljayajuce ispravnosti iii ne. 6. nosnam polugam mehanizma za upraYljanje obr. uhvatite cvrsto rukom za prenosnu polugu u neposrednoj blizini njenog spoja sa prenosnom polugom i pokusajte da je drmate gore dole. upravljacke osovine. 12. 9.. 3. Udarajte cekicem sa poluokruglastom glavom. obrnutim redosledom iz tacki 1 i 2. nutim postupkom prema tackama 3 i 4. Da biste proverili sklop pratece poluge. Ne zaboravite da savijete krajeve rascepke. Spustite vozilo prema tacki 1 i 2. Cvrsto ih stegnite nasadnim kljucem. Demontaza odnosno zamena sklapa pratece poluge vrsi se ovako: 1. Postayite novi sklop pratece poluge na vozilo. po pratecaj poluzi da bi ste olabavili klinasti zavrtanj ave veze. Spustite vozilo. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Zamena sklopa pratece poluge Sklop pratece po luge nosi desnu (putnicku) stranu prenosne pOluge. 5. 11. obrnutim redosledom. lstina' ovi sklopovi retko se kvare. postupajuCi obrnutim redosledom po tack am a 3 i 4. Osigurajte zadnje tockove sa podmetaCima. 7.. mora se zameniti ceo sklop. a drugim je »sarnirno« vezana (putem osovinice) za svoj nosae. Sarna poluga ovog sklapa vezana je jednilll krajem za kraj prenosne poluge. Za ovo su potre hni spec ijalni alati za demontazu. Pritisnite prenosnu polugu kako bi se oslobodila prateea poluga.

titu zupeaste Ietve od prljavstine i vode. Zupeasta Ietva je syojim krajevima vezana na boene spone. Osovina upravljaea je upravna na sklop zupeaste Ietve. Sve je ovo smesteno u cevastom kucistu sklopa zupeaste Ietve. eija je jedna strana nazubljena i uzubljena sa zupcima malog zupeanika koji se nalazi na kraju upravljacke osovine. Na oba mesta prievrcuju se 408 Kad uprayljackog mchanizma sa zupcastom let Yom. Ciji su krdjcvi Z<lsticeni gumeni m rebrastim mufovima (3). Na izlazu iz kuCista nalaze se zastitni rebrasti gumeni mufovi.Upravljacki mehanizam s-a zupcastom letvom Alat i materijal: • PodmelaCi za loekove • Dizalica i sigurnosna poslolja • Viljuskasti kljueevi • Klesta • Okasti kljueevi • Demontazna viljuska • Poluloptasti cekic • Zabravljiva klesta (»grip« klesta) • Odvijac • Krajevi boenih spona • Zastitne rebraste gume • Litijumska maziva mast • Rascepke M ehanizam za upravljanje sa zupeastom letvom obrtno kretanje osovine upravljaca pretYara u pravolinijsko boeno pomeranje pomocu jednog zupcanika i zupeaste IetYe. Veza Ietve i boenih spona je kuglasta sa mogucnoscu podesavanja putem navojne veze i retko se kvari. postavljaju se na izlazni deo kuCista Ietve i vezuju se na bocne spone. Cevasto kuCisle zupeaste Ietve. prieYrSceno je na sasiju iIi karoseriju pomocu odgovarajucih nosaca s_e zavrtnjima za pritvrscenje. obujmicama i sIuze za za. Okretanjem zupcanika pomeramo Ietvu na jednu iIi drugu stranu. . Veza bocne spone i vrata osovinice rukavca je kuglasta sa konusnim klinaslim zavrtnjem. Ako se to desi. zatim boene spone i njihovi kra. Ovaj zglob ne sme imati vertikalnog zazora.. Sarna zupcasta letva je jedna ee!iena sipka. zupcanik (1) uzub!jen je sa zupcastom letvom (2). Zupeasta' Ietva je smestena u cevasto kuCiste. jevi koji se vezuju na vratove osovinica rukavaca loekova. popravku prepustite profesionalcu. na svakoj strani vozila. Sklop je postavljen popreeno izmedu prednjih loekova vozila. Krajevi zupeaste letve veiani su na boene spone koje pravolinijsko kretanje Ietve pre nose na vratove osovinica rukavaca tocka i take zaokrecu lockove. Zastitni rebrasti gumeni mufovi.

.. kraj spone se mora zameniti. Razdvojte vezu pomocu demontaine viljuske i poluloptastog cekioa. Viljusku uvucite izmedu vrata osovnice rukavca i kraja spone i udarajte po drugom kraju viljuske cekiCem. Okastim kljucem skinite krunastu navrtku. Podignite prednji kraj voziia i osigurajte ga sa postoljima. 3. Klestima izvueite raseepku iz krunaste navrtke koja osigurava vezu kraja spone i vrata osovinice rukavea tocka. Napomena: Nemojte odvrtati kontra navrtku vise ad pola kruga. jer se pocepao iIi je previse star. Baeite staru rascepku. jer bisle mogli poremetili I = I I ! I ~ CD \ / / £\ / / / . " . 1-.Zamena krajeva bocne spone i zastitne gume Provera ispravnosli krajeva span a vrsi se na pot. kada zavrsite montaiu novih delova. creva (1) prenosi pritisak hidraulicne teenosti od pumpe (2) na upravljacku kutiju (3). Ako se pojavi i najmanji vertikalni zazor u zglobu. 2. Ponekad je potrebno zameniti gumeni rebrasti muf. Osigurajte zadnje lockove sa podmetaCima. Zamena kraja spone iii ovog mufa vrsi se prema sledecem postupku: 1./--0 / Zupcanik (1) postavljcn fia kraju upravljacke orovine (2) pokrecc ZUPC3StU letvu (3) !evo i desna. puno isti natin kao kod Pitmanovog sistema za upravljanje. Viljuskastim kljucem popustile kontra navrtku na unutrasnjem kraju spone i odvite je za pol a kruga. S. II II I SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE y' ':/ Skinite rasccpku (1) i krunastu navftku (2). 4. potom demontainom '1iljuskom (3) odvojte kraj bocne sponc (4) cd boCne spone (5) i osovinice rukavc:! (6).". . Uhvatite cvrsto kraj spone i drmajte gore-dole. Kod upravijackog mehanizma sa zupCaslom letvom i servo pogonom. 6.. centriranje prednjeg trapa.

11. Spustite vozilo obrnutim redom prema taekama 1 i 2. Postavite novu zastitnu gumu pazljivo je previ aced preko kontra navrtke da se ne pocepa. 10. Opravka servo uredaja je prilieno komplikovana stvar i zahteva specijalne alate i veStinu 410 Ala! i ma!erijal: • Podesljivi kljuc • Viljuskasti kljueevi • Odvijae • Okasti kljueevi • Teenost za servo uredaj • Pogonski kais • Krpe • Creva hidraulicnog servo uredaja • Obujmice za creva • Posuda za ispustanje teenosti . 14. 16. obrnutim postupkom iz taeke 9. skinite ih posto ste olabavUi stege na njima. 18. 8. Rad hidrauliene pumpe prenosi se kroz sistem ventila i hidraulicnih cilindara (sa klipovima) i drugih pripadajuCih del ova na mehanizam za upravljanje i tako smanjuje naprezanje vozaea.409 . Servo upravljac S ervo upravljac u stvari bi trebalo da bude naziv upravljaea sa servo pojacanjem. dok uvreete novi kraj spone. 12. UvrCite sve dok ne dodete do kontra navrtke. Drzite evrsto zabravljiva klesta koja treba da su jos uvek na sponi i viljuskastim kljueem dotegnite kontra navrtku. jer hidraulieni sistem ovog uredaja sarno olaksava vozaeu okretanje upravljaea._ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 7. Provucite klinasti zavrtanj kraja spone kroz otvor na vratu osovinice rukavca. Prievrstite gume obujmicama. 13. 15. Pravilno stezanje mozete postiCi tako sto cete zabravljiva klesta i viljuskasti kljuc driati blisko paralelnom polozaju i klesta vuCi prema sebi a kljuca gurati »od sebe«. Drzite zabravljivim klestima cev spone dok odvijate njen kraj. 20. Stegnite krunastu navrtku okastim kljueem tako da se moze uvuCi nova rascepka. Skinite klesta i kljuc. Odvrnite kraj spone i skinite klesta. Podmazite slobodni dec navoja izmedu kontra navrtke i kraja spone. Ako zastitne rebraste gume treba da se zamene.1 _______________ . drzite sponu da se ne okreee. . 17. 19. 9. Dodajte malo litijumske masti u kuCiste letve. da bi ste nadoknadili dec koji ee biti odbaeen sa starim gumama. KoristeCi zabravljiva klesta. Uvucite novu rascepku i savite joj krajeve klestima.

mehanicko osteeenje koje maze izazvati buku i gubitak pritiska. Pumpa je sa ostalim delovima servo uredaja vezana sa dva creva. u odeljku »Zamena remena alternatora« u poglavlju »sistem za punjenje«. kao i curenje teenosti. ! . jer kroz njega cirkulise povratno ulje niskog pritiska. Drugo ide od rezervoara pumpe na drugi prikljueak upravljacke kutije. Moze se pojaviti bilo gde na sistemu.. Curenje je najeesCi problem kod servo upravljaea.. Gubitak pritiska i time izostajanje servo-efekta. 1 : 1 ! . Jedno polazi direktno od ledne strane pumpe i ide na upravljaeku kutiju. (1) upravljacka kutija iii glava upravijabl. Potoje tri osnovna uzroka koji ugrozavaju rad hidraulienog servo sistema. Proverite stanje remena i dotegnite ga ili zamenite ako treba. Hidraulicni pritisak u servo sistemu. UoCieete je po tom polozaju kao i po tome !ito na prednjoj strani ima kaisnik koji nasi remen prebaeen i preko kaisnika radilice.. ostvaruje pumpa koja je smestena na levoj (vozaeevoj) strani motorskog prostora. sa strane. . gde se nalazi zaptivac pogonskog vratila pumpe. ali '1 r F. Mehanicko ostecenje servo sistema je u stvari osteeenje nekog unutrasnjeg elementa i manifestuje se bukom. Gubitak pritiska pumpe moze biti izazvan niskim nivoom tecnosti u rezervoaru pumpe i labavim iii istrosenim remenom koji proklizava. Preko jednog konzolnog nosaca pricvrscena je za biok motora. i (4) Pitmanova poiuga. U stvari to crevo se vraca na pumpu..-J SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ~ / _ . Kroz prvo crevo. obieno se prvo nalazi iza kaisnika hidraulicne pumpe.o I II I L I ~ Tipicni delav) upravljacKog mehanizma sa Pitmanovom poiugom i servo pagonom....· koje ide direktno od pumpe na upravljacku kutiju cirkulise ulje visokog pritiska od pumpe ka upravjackoj kutiji.~ / L .• Pumpa hidraulienog servouredaja Za prosecnog amatera nije preporuCljivo da se u ova upusta. (2) cn::vo visokog: i niskog pritiska. kao ina prikljucku creva visokog pritiska. (3) Rezervoar hidr::mlitnog ulja i pumpa. prema postupku opisanom za alternator.

Uklonite krpe i obrisite tragove tecnosti. Jedan od naCina da se utvrdi tacno mesto curenja je da se . posledecem postupku: Napomena: Ovaj po stupak je istoveten i za zamenu creva niskog pritiska u najvecem broju slueajeva. Neka povratna creva niskog pritiska nemaju prikljucak ("holender«). Zamena creva visokog pritiska Ako creva Cure i ne moze se nista postiCi dotezanjem prikljucaka ria mestu curenja.krpom obrise iscurelo ulje i ukljuCi motor. 4. U tom slucaju odvijacem olabavite obujmiee creva. 4. Skinite crevo. 3. 5. 6. odmicuCi im krajeve. da ne bi eurilo ulje. 2. Opravka upravljacke kutije je posao za profesionalnog mehanicara. Uklonite krpe i obrisite tragove ulja. 2. creva se moraju zameniti. Obieno se curenje moze lepo uociti. Postavite krpe ispod prikijucaka creva. kako se ne bi okretao. zbog specijalnih alata i vestine. 6. 411 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. skinite prikljueke creva visokog pritiska poCinjuCi ad upravljacke kutije. Kada ste utvrdili mesta curenja zaustavite motor. Startujte motor i okrenite upravljac polako na leva pa nadesno da biste odstranili vazduh iz sistema. 5. da ne bi curila teenost. 7. izvadite ga iz motorskog prostora i bacite. Napomena: Ako se u pocetku euje jedan kratkotrajni zavijajuci zvuk. drieCi krajeve nagare. Bacite i crevo i obujmice. Startujte motor i akreCite vol an polako ulevo i . Postavite krpe ispod prikljueaka creva. Na nekim instalacijama trebace yam i viljuskasti kljue da pridrzavate susedni element prikljucka. 412 1 ? l' f Zamena creva niskog pritiska Povratno crevo se zamenjuje na sledeCi naCin: 1. 3. Napomena: Neka creva imaju obujmiee bez vijaka. Oslobodite crevO i drzeCi krajeve nagore. To su pomenuta popravka iii zamena remena. creva i curenje pumpe. to je normalna pojava. Pomocu pOdesivog kljuea.Zatim na drugim spojevima creva kao i na prikljuccima upravljacke kutije. Postavite nove obujrnice na novo crevo. Servo uprav!jac u mehanizmu sa zuptaslOrn lctvom na automobilima peto. Medutim tri operacije mozete i sami uraditi. Postavite novo creva obrnutim postupkam iz tacke 2. Postavite novo crevo prema obrnutom postupku u tacki 2. da biste mogli skin uti crevo. I njih olabavite odvijacem.

omogucuje zatezanje remena. Ako ste proverili iii zamenili remen i creva i jos uvek imate problema sa servO upravljanjem. Odnesite pumpu u servis na popravku iIi je zamenite za remontovanu. 3. Zamena hidraulicne pumpe Curenje na vratilu remeniee. Startujte motor i ostavite ga da radi najmanje jedan minut. Skinite pDklopac otvora za punjenje uljem i proverite nivo. 7. Postoji i jedan podesljivi nosat koji . Pomerite pumpu ka motoru i pricvrstite nosac za podesavanje. Pumpa se zamenjuje po sledecem postupku: SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. Pomerite pumpu prema motoru i skinite remen. Skinite creva visokog i niskog pritiska prema ranije opisanom postupku. Vratite poklopac na otvor za punjenje. 18. 4. 15. Podesite zategnutost remena prema postupku »Zamena remena alternatora« U odeljku »Sistem za punjenje{(. U gasite motor. Primaknite posudu za prihvatanje ispustenog ulja iz pumpe i cvrsto uhvatite pumpu zajedno sa ere virna i iscedite ulje. 10. Ostavite pumpu u motorskom prostorll ibaeite staro ulje. 6. 8. Postavite creva na novu pumpu prema tacki 8. 12. Dodajte ulje ako je potrebno. izraiena tendencija za preteranim zaokretanjem upravljackog sistema iii neuobicajeni sumovi i buka iz pumpe su indikacije neispravnosti servo upravljaca. prema tacki 1. treba zameniti pumpu. 16. Skinite poklopac za punjenje na pumpi i naspite odgovarajuce ulje (hidraulicnu tecnost). 5. 14. Postavite pumpu na nosac obrnutim postupkom tacke 4. Skinite poklopac za sipanje tecnosti. Postavite remen na kaisnik pumpe. Pomerite sada pumpu suprotno od motora. oteiano upravljanje u normalnim uslovima voznje. 19.udesno da biste odstranili vazduh iz sistema. Okastim kljucem skinite zavrtanj na nosatu za podesavanje remena. 413 SISTEM ZA v KOCENJE S a stanovista bezbednosti sis tern za kocenje je najvazniji sis tern na vasem vozilu. 2. Jedan iii dva zavrtnja drie pumpu na nosacu. 9. On se mora redovno pregledati i servisirati a svaki defektan . da biste mogli priCi zavrtnjima za pricvrscenje pumpe na nosac. 13. Pumpa je montirana na nosacu koji je pricvrScen na blok motora. Okastim kljucem odvite ove zavrtnje. 17. 11.

i r SISTEM ZA KOCENJE I I I ® Kod hidmulicnih kocnjca pritiskom na pedalu kotnice (1) pomera sc klipnjaca (2) i klip (3) u g!avnorn ciljndru (4). materijal (obloge koenica) u dodir s koeionim dobosima koji se okrecu zajedno s toekovima i time izaziva usporavanje iIi zaustavljanje vazila. (2) servokocnicu iii vakuum ufcdaj. Ukoliko vozite normalnom putnom brzinom vi ne ostecujete koCionu instal aciju pa moze da se desi da su yam kocnice gotovo istrosene a da vi to ne znate. sto predstavlja dobar vremenski interval za skidanje i ispitivanje delova sistema za kocenje. Sve komponente sistema za koeenje ne habajll se niti kvare istovremeno mada to ponekad mazda taka izgleda. Kretanjem delova kocionih cilindara dovodi se frikcioni SiSlern za kocenje treba redovno pregled:ni i servisirati. Mecllltim.(5) prcdnjih kotnica i (6) zadnjih Sistcm takode ukljutujc: (7) rucnu kocnicu. Jedna od njih je da fluidi (tecnosti) prakticno ne mogu da se sabiju. Povratne oprugc (10) odvajaju papute ad dODosa kada 51! QtpU5!i pedala kocnicc. Glavni kocioni cilindar Glavni koeioni cilindar i njegov rezervoar ispunjeni su koCionom teenoscu. Oni se zasnivaju na fizickim zakonima. rna koliko bio mali i naizgled nevazan. maze yam se dogaditi da iznenada stanete i otkrijete da Sll yam kaenioe neispravne. Mazete da vozite na hiljade i hiljade kilometara a da nemate ni najmanje problema s kocnicama. u koCione cilindre na tockovima.deo. Stagod uradili morate znati sta treba da ispitate. (3) dvodelni g/avni cilindar i (4) kotionc cevovode do. mora se odmah zameniti. svakih 12. Stoga je moguce prebaciti teenost (ulje za kocnice) iz gJavnog koCionog cilindra. preko sistema cevovoda.000 predjenih kilometara iii jednom godisnje. Hidraulicnim vodovima ovaj cilindar pave zan je sa satelitskim ureclajima na svakom tocku (koCioni cilindri). Provera Citavog sistema za kocenje je mnogo bolja. Ovi ureclaji najbolje se mogu opisati .: nl! klipove u kotionim cilindrima (6) koji pritiskuju parute (7) i obloge (8) 0 dabose (9). • r. (8) cclitno uze (»sajiu«) i (9) obrtnu polugu. . Ovaj cilindar ima klip i klipnjacu povezanu sa pedalom koenice. 414 Jedini naCin da se sprece ovakve nezeljene situacije je redovan pregled kocnica. Principi hidraulike na kojima sistem za kocenje radi su veoma jednostavni. Hidr<lulicna kociona lcellost 51! potiskuje kroz koCiane cevovode (5) j ddujr. Sistcm obuhvata: (1) pedaJu kocnice.

a visoke temperature bez prokuvavanja. Koeioni pritisak se ne moze preneti na bilo koji toeak pojedinacno sve dok koCione papuee na svim toekovima nisu u dodiru s odgovarajuCim koeionim dobosima. Da bi se izbeglo prisustvo vaz415 SISTEM ZA KOCENJE duha u sistemu za kocenje na glavnom i koCionim cilindrima koriste se zvonaste gumene iIi neoprenske zaptivke. sprecava prodor vazduha u kocnice. KoCioni fluid se proizvodi specijalno za hidraulicke sisteme automobila i nekad ga ne treba mesati iIi zagadivati rastvaraCima. a takode hidraulicni sistemi mogu se koristiti za pojacavanje sile kocenja. kao vazduh na primer.kao cilindar s klipom na svakom kraju. Ovim se obezbeduje ravnomerna raspodela koeenja na tockove. Sistemi sa dobos-kocnicarna su konstruisani tako da se u instalaciji uvek zadrzava natpritisak eak i kada koenice nicu aktivirane. on se zgusnjava ako se izlozi dejstvu vazduha pa ee unistiti svaku obojenu povrsinu iIi oblogu kocnice ako dode s njima u dodir. tecnosti se ne mogu sabijati ali mogu gasovi. Kod kombinovanih sistema sa disk i doboskoenicama potrebno je imati nepovratni ventil na koCionom vodu dobos koenica ali ne i na vodu disk koenica. Hidraulicni sistemi imaju mnoge prednosti u odnosu na Cisto mehanicke. Kod jednodelnog glavnog cilindra nepovratni venti I je unutrasnji dec glavnog cilindra i nalazi se u pravcu cevovoda za napajanje dobos koenice. Ovaj fluid je u stanju da podnese niske temperature bez zamrzavanja. U tom trenutku hidraulieni pritisak je podjednak na svim cilindrima. Pored moguenosti za regulisanje siIe kocenja. odriava nepovratni ventil na glavnom cilindru. eliminise se mehanicka veza izmedu pedale kocnice i toekova.se ne koristi nepovratni ventil posto ovaj sistem nema povratnih opruga. U ovom slueaju nepovratni ventil se nalazi na izlazu iz glavnog cilindra u pravcu cevovoda za dobos kocnicu. Kad vozac pritisne pedalu noine koenice glavni cilindar istiskuje fluid kroz vodove do svakog koCionog cilindra sto dovodi do izvlaeenja klipova koCionih cilindara i pritiskanja koCionih papuea i obloga 0 dobos koenice. tzv. koji predstavlja dec gIavnog cilindra. pa je veoma vaino da u sistemu hidraulienih koenica nema tragova (mehurica) vazduha. Kod disk-koenica. Medutim. Vazduh iz sistema uklanja se procesom "ispustanja« koji predstavlja vazan dec postupka servisiranja koenica. Ovaj nadpritisak u instal aciji . Povrsina radnog (glavni cilindar) klipa prema povrsini satelitskog (kocioni cilindar) klipa odreduje povecanje sile koeenja kod hidra- . iIi zaostali pritisak. Kao sto smo napomenuli. Stoga se na ovim sistemima sa disk-dobos koenicama koristi dvodelni cilindar. Isto tako rezervoar za kocioni fluid. »tandem« glavni cilindar.

a normalni pritisak u drugoj gram dovesce do pokretanja klipa u cilindru i paljenja kontrolne lampice. stoga. a tu je vrlo vazna uloga materijala koeione obloge. Ova toplota mora se kontrolisano smanjiti. Prilikom zaustavljanja vozila razvija se velika koliCina toplote na oblogama i dobosima kod sistema sa dobos-koenicama. Ali ukoliko do de do kvara (ispustanja) u jednoj grani instalaeije doc. Uz normalni pritisak na pedalu za koeenje hidraulieni pritisak u sistemu krece se od 6-9 bara zavisno od prenosnog odnosa izmedu klipova glavnog i kocionih cilindara. prednji tockovi trpe eak 75% teZine yozila pa se. Servo-uredaj omogucava manji pritisak nogom na pedalu za koeenje uz postizanje odgovarajuceg pritiska u sistemu za kocenje. Zbog toga je veoma vazno da se vrsi redovan pregled sistema u cilju otkrivanja bilo kakvih tragova habanja. Hladenje sklopa dobos-koenice je tesko. mora da odrfava koefieijent trenja kroz Citav ciklus kocenja a da ne dovede do prekomernog habanja kocionog dobosa. Svako prisustvo uija iii vode izmedu obloga i dobosa dovodi do poremecaja odgovarajuceg koeficijenta trenja. U sistemu . Pored toga sto se koristi za prenosenje potrebne sile za pritiskivanje koCionih papuca iIi obloga papuea 0 dobose iIi diskove. Kod nekih prekidaea dolazi do paJjenja kontrolne lampice upozorenja samo kada je koenica pritisnuta (nofno) dok je kod drugih Iampica stalno upaljena. Jedan kraj prekidaca povezan je za prednji dec hidrauliene instalacije. Hidraulicna instalacija kod vozila sa dvodelnim glavnim cilindrom ima i prekidac upozorenja kvara koenice (lampica) iIi prekidae diferencijalnog pritiska. Zagrevanje kocnica Svi koCioni sistemi frikcionog tipa u sustini predstavljaju toplolne sisteme. On se sastoji od klipa unutar cilindra malog preenika. na njih mora preneti veta koCiona sila. ada se pri tome ne blokiraju zadnji toekovi. VeCina prekidaea predstavlja dec jednodelnog uredaja koji sadrzi merni i proporeionalni venti!. sistem za kocenje vrsi kompenzaciju promene optereeenja osovina yoziia u slucaju naglog zaustavljanja. U ovom slueaju. On mora biti trajan a ipak treba da odgovara materijalu samog dobosa. U normalnom stanju klip se ne krece zbog toga sto je hidraulicni pritisak izjednacen u insta416 Iaciji. a drugi za zadnji. Ovo se postize neSto vetim preenikom prednjih klipova u odnosu na zadnje koCione cilindre toekova. ce i do pada pritiska u njoj. Zaustavljanje vozila pri velikoj brzini onemogucuje . tj.. Dobrim vizuelnim pregledom koCionih komponenata moze se spreCiti moguenost da iznenadni skok pritiska dove de do njihovog lorna.a koeenje razvijaju se visoki pritisci .ulienog sistema.

Pored sile koja se prenosi na koCione papuee preko mehaniekog iii hidraulicnog poluznog prenosa. glatkoee unutrasnjeg dela i obline dobosa. kao i hladenja. lake je relativno efikasna u sprecavanju da manje kolieine prasine iIi vode dospeju unutar sistema za kocenje. Ovaj stetm uticaj prasine iIi vode na efikasnost sistema za kocenje prakticno je eliminisan sistemom disk-koenica sa stegom. Disk-koenice imaju i visok stepen otpomosti na pad efikasnosti koeenja a zadrzavaju i veeu snagu zaustavljanja vozila nego dobos-koenice u vlaznom stanju. Pored toga sto drii sklop koCione papuce. rebrastim dobosima i kombinacijom obloga od Iivenog gvoida sa aluminijumskim kucistima dobosa. . odgovarajuee debljine. Ovo se tesko postiie u prilieno ogranieenom prostoru u toekovima. maksimalnog dodira izmedu povrsine obloge i dobosa. Kod vecih vozila obieno se koristi jedan iii vise ovakvih rashladnih sistema. i j ! __ . KoCiane obloge takode pomaiu odvodenju dela toplote ali potreba za podloznim plocama otezava unutrasnje hladenje. pa se zato koriste sarno na prednjim toekovima kod vetine automobila. dodatni pritisak izmedu papuea i dobosa postize se dejstvom samoaktiviranja koCione papute. i I '1 Sistem disk-koeniee sastoji se od eelienog diska koji je povezan s toekom i stegom s ploCieama koja zahvata disk. podlozna ploea je konstruisana tako da smanjuje mogucnost da voda iIi abrazivna neCistoca dospe u prostor izmedu koc. Kada su kocnice pritisnute trenje izmedu obloge i dobosa nastoji da potisne papuce u smeru okretanja dobosa. Ovaj slab pokret ubrzava prenos koeione sile.one papuce i dobosa. disk-koeniee su skuplje. Protok vazduha moze se poboljsati ubacivanjem vazduha u supljine izmedu tocka i dobosa. Efikasnost sistema sa dobos-koenieama zavisi od odgovarajueeg materijala obloge. Efikasnost sistema sa disk-koenicama zavisi od stanja frikeionih povrsina diska i stege. koeniee ostaju blokirane. Posto disk-koeniea distribuira proizvedenu toplotu po veeoj povrsini ona se brze hladi nego dobos-koenica. Svojstva dobosa od gvozdenih odlivaka zavise od cirkulacije rashlad~ o g vazduha. -Stega se zatvara s abe strane ·diska sto dovodi do tisporavanja vozila.dejstvo rashladnog sistema koenica da efikasno odvodi razvijenu (oplotu. ako do toga ipak dode. Medutim.

Kod mehanizma za automatsko pOdesavanje koristi se dejstvo samoaktiviranja . C"" " ":W':' ""Ho k. UkoIiko je to slueaj to je mak da je prisutan neki problem u glavnomcilindru ili ispustanje u nekom delu hidraulicnog sistema. . 1zaberite suvu. Pri brzini od 30 kilometara na cas naglo pritisnite koenieu. bez saobraeaja ili drugih prepreka. avo se naziva >. Kod vetine modemih konstrukeija koeniea dodatna sila koeenja ostvaruje se povezivanjem dye koCione papuee u dobosu. to je znak nekoliko moguCih problema: • Nepravilno podesavanje kocniea • Prisustvo masti iIi koCione tecnosti na obJogama • Labave podloine ploee • Zamenjen polozaj primarnih i sekllndamih koCionih papuea • Nepravilno montiranje koCionih papuea na . Kod ovog sistema obe koCione papuee su samoaktivirajuee. Oseeaj mekog zahvata koeione pedale znak je prisustva vazduha u instalaciji.d. Kada se koeniea aktivira (pritisne) prva papuca prenosi pritisak na sekundarnu (drugu) papueu i poveeanom silom pritiska drugu papueu 0 doboS. avo zbog toga sto to omogucuje mehanicki i hidraulieni poluzni prenos. kakve servisne us luge bi mogle da budu potrebne. Mehanizam za automatsko podesavanje eliminise potrebu za stalnim podesavanjem koeniea. Kada zaustavite vozilo i iskljueite motor. avo I automatsko podesavanje kocniea. medutim. za pOdesavanje zaustavnog tocka na dobosu. poplocanulasfaltiranu deonieu uIiee iii puta. Ova poluga se pokreee okretanjem navrtke I. Ukoliko vozilo »Vllce« iIi se zanosi ns jednu iIi drugu stranu.dvostruko servo-dejstvo«. nje. Uprkos dugog hoda pedale koeniee.Lokaeija obrtne tacke koeione papuee odreduje da Ii ee se papuea pomeriti prema dobosu da bi ostvarila dejstvo samoaktiviranja. voznjom na drumu. 'oomH Ispitivanje kocniea u voznji Pre poeetka ispitivanja koeniea na vasem vozilu pokusajte da utvrdite. iii ukoliko jedan tocak koei vise od ostalih kad se pritisne koeniea. gde mozete bezbedno da izvedete naglo zaustavljanje vozila. Da bi se kompenziralo habanje obloga i dobosa sklop koeniee ukljueuje i automatsko podesavanje koCionih papuea. Proverite da Ii i dalje nastavlja da se kreee naniie.ene • Mozda je nizak nivo kotione teenosti • Mozda je potrebno podesavanje koCionih papuea. pritisnite koCionu pedalu sto je moguce jace drzeCi je cvrsto pritisnutu. koCioni eilindri i koeione papuee se ne kreeu predaleko da bi se ostvario dodir sa dobosem. Ukoliko papuea "hvata" 5 centimetara (iIi manje) od pacta: • Mozda su koeione obloge veoma istro. koeniea kako bi se pokrenula poluga za po des aval.

• Neispravni leiajevi prednjih toekova mogu da prouzrokuju umanjenu efikasnost koeniea. sto dovodi do delimicnog kontakta frikeionih povrsina • NezaobJjenost dobosa kocnice. 2. Ne :lurite . Ne zaboravite da proverite mehanizam ruene koeniee kod svakog pregleda sistema za kocenje. Skinite poklopce (»radkapne«) sa prednjih toekova pomocu velikog odvijaca iii ostrog kraja ruene dizaliee. stanja obloga koeniea. Grebanje iii skripa kada je koeniea pritisnuta moze da bude znak: • Istrosenosti kocionih obloga • Neodgovarajuceg materij ala koCionih obloga • Prisustva ulja iIi masti na kocionim oblogama 417 ------. Buka od trenja u kocnicama koje nisu ukljucene maze da bude rezultat sJedeCih problema: • Nepravilno osnovno podeSavanje • Povratna opruga pokvarena iii slomljena • Slepljen koCioni cilindar iIi yodice koeione papuee. i svih komponenata u sklopu koeniea na toekovima. Krajem ruCiee dizaliee iIi nasadnim kljutem odgovarajuce veliCine olabavite navrtke na oba prednja toeka za jedan okretaj (pribliino). Prilikom donosenja odluke 0 opravei sistema za koeenje morate predvideti i odgovarajuee vreme. Tokom ispitivanja koeniea u voinji proverite buku kada su koeniee iskljutene iii ukljueene. Ovaj pregled je neophodan ne sarno radi utvrdivanja stanja radnih povrsina koeniee vee i radi otkrivanja svih neispravnih delova koji se mogu otkriti vizuelnim pregledom. Aktivirajte ruenu kocnieu.dobos. Kakvu god interveneiju da vrsite ona mora u svakom pogledu da bude kompletna. postupak ispitivanja prednjih dobos-koeniea se razlikuje od postupka ispitivanja zadnjih dobos-koeniea. Neispravan lezaj maze da izazove nepotrebne poteskoee u traienju kvara na sklopu kocniee.SISTEM ZA KOCENJE • Izvitoperenost podloinih ploea koenica. 3. Razlika izmedu prednjih i zadnjih dobos-koeniea je u tome sto prednje dobos-koeniee imaju daleko veCi broj delova.--. Pored toga. Pregled prednjih dobos-kocnica Da bi se izvrsio pregled prednjih dobos-koeniea treba postupiti na sledeCi naCin: 1.jer eete u tom slueaju verovatno pogresiti._. Pregled prednjih kocnica D etaljni pregled kocnica treba da obuhvati vizielni pregled frikeionih povrsina.._-. . mada se u stvari radi 0 neispravnom leZaju.

Ukoliko navrtkalnavrtke ne mogu da se odviju okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu pokusajte s odvrtanjem u smeru kazaljke na satu.u kombinaeiji s odvijacem. Klestima skinite rascepku. podlosku i navrtku. 8. 9. ostavljajuci ih u »radkapnama« radi cuvanja. 418 Ala! i materijal • OdvijaCi • Podmetati za tockove • Dizaliea i sigurnosna postolja • Klesta • Podesljivi kljuc • kocnice • Maska za lice iIi respirator • Cetka iIi usisivat • Merilo • Momentni kljue i nasadni kljue • Krpe • Raseepke 6. za podesavanje na Cistu krpu. VeCina ovih navrtki moze se skin uti okretanjem istih u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Manji broj vozila. 11. Podmetnite saku da biste ga prihvatlh. unutrasnja navrtka je za podesavanje. 10. Napomena: Sklop drzi jedna iIi dye navrtke. Ukoliko ima dye navrtke spoljasnja iii kontranavrtka je krunasta a osigurava je raseepka. Pomocu dizaliee podignite prednji dec vozila dok se toekovi ne odvoje od zemlje. ima leve navoje na navrtkama. . Najpre odvrnite navrtke s tockova. 12. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila da biste ga ucvrstili. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvijte navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. Stavite spoljasnji lezaj. Napomena: Ukohko niste izvrsili pregled iii podmazivanje leiajeva u 1 ! . Pazite da lei:aj ne padne na pod. a nju osigurava rascepka. Koristite velika klesta. I [Li __ CD ® I I 1 . Protresite sklop dobosa i glavcine kako biste olabavili spoljasnji leiaj. 5. Skinite sklop toeka i pneumatika.4. Postavite podmetaee iza zadnjih tockova. Skinite zastitnu kapu od prasine iIi masti. rnedutim. Prihvatite zastitnu kapu klestima i odvojite je pomocu odvijaca. 7. Pomoeu kljuca odvijte navrtku iIi navrtke 1 podmetat. U slucaju sarno jedne navrtke radi se 0 navrtki za podesavaoje.

moglo bi da dovede do proklizavanja koenica iii 18.16. ostatak prasine sa sk lopa koenice i unutrasnjosti UkoIiko se pojavi otpor pri skidanju sklopa dobosa pomocu eetke iIi u sisivaca. (2) unulrasnj i ldaj.iu i hladenje. (5) Olvor gbvCine. u pluea ukoliko ne pacire.nje prisutno proveru koen ica treba da izvrsi profesustvo prljav§tine iIi masti na ovim povrsinama sionalni mehanicar. Vodite 15. S maskom za lice iIi respiratorom uklonite raeuna da unutrasnji Idaj ne kIizne na vreteno. lzbegavajre udisanje »Qdrzavanje automobila«. Proverite obloge papu ea kocnice. Pri. Kod vozila sa u cilju otkrivanja ogre botina i vidljivih naprslina samopodesivim kocnicama bice potreban na frikcionim povrsinama. vidite ode. roku koji se preporucuje u prirueniku. Prove rite sve opr uge u sklopu koenice da Ii su smanjenja dejstva koeenja. Upozorenje: Kod habanja obloge fiksirane zakovicam a proverite da Ii bilo I koCionih obloga dolazi do stvaranja prasine koja koja glava zakovice ne strei iznad povrsine H% :'"0"" mof' : . mozda je potrebno iza tocka za podesavanje koc. Frikcione ploCice (5) su sarno u delimitnom dodiru s ukupnom povrsinom diska (6) oSlavljajuCi veti deo povrsine za hladcnjc. (6) poklopac iii spoljasnjeg lezaja. Sklap jt testO lzraden iz dva dela.CD Sklap prednjeg (1) znplivni prsten iii osigur<lc. Upoiore. sigurne i neostecene (slomljene). Odlozite sklop dobosa i gIavCine i pripremite 19. . (4) dobos. (9) kontranJ\'rtka iii navrtka prstena.:md" "_:'0" ".0'''0 '" ob'o" "pll'"' "' SISTEM ZA KOCENJE Kod disk-kocnica frikcione piotice (I) u stezi (2) pritisbju disk (3) da bi zaustavjie okretanie locka aka g!avCine osovine (4).kotu. ostavl jajuci izmcdu njih prazan prOSlar za vcntiiaci. Ukoliko je curedodir s povriinom doboia iii obloge koenice. (8) podloska. Ne Ijak "Podmazivanje IeZajeva toekova« u poglavlju rreba oduvavati ovu praiin u. lspitajte koCioni cilindar na sklopu kocnice u sme se dozvoliti da mast iii prljavstina dodu u cilju otkrivanja trag ova curenja. lzvrsite vizuelni pregl ed unutrasnjosti dobosa nica stavite "kasiku« za kocnice. ave prasine! 13. Ukoliko su se za malo Ciscenje. (3) poklopac iii obloga unutrasnjeg ieiaja. (7) spoijaSnji iebj.obraditi u masinskoj radio nici. Proverite da Ii je povrdugaeki. Svucite sklop dobosa i glavcine. Ukoliko je povrs ina ostecena treba je poluga odvojila od zaustavnog tocka.. Navrtkc (12) dde lOeak (13) golim vijcima (14). nje: Dok je sklop dobosa i glavCine odvojen ne 17. (10) rascepka. 14. tanki odvijacda bi se samopodesiva sina gIatka. iii jos gore. i (11) poklopac za zastitu ad prasine iii masli.

25. Proverite = '"' r I . mozda cete morati da malo pomerite dobos da bi leiaj dobro nalegao. Ukoliko ne raspolaiete odgovarajucim uputstvom postupite na sledeCi naein: A. Ukoliko je preenik manji od 45 mm pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 10 Nm. 420 B.aj toeka. moida ce biti potrebno pravilno podesavanje koenice. a pritom okreCite toeak rukom. Ukoliko je potrebna zamena obloge vidi odeljak "Zamena obloga dobos-koenica« u ovom poglavlju. Zamenite podlosku i navrtku za podeSavanje. pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 23 Nm. 21. Montirajte novu rascepku kroz otvor navrtke za podeSavanje iii kontranavrtke i vretena.5 mm. ! i . Napomena: Treba uvek da se pridrzavate uputstva proizvodaea. Napomena: neka vozila su opremljena opruznim amortizerom u zastitnoj kapi. 24. 23. . Ukoliko postoji navrtka za osiguranje (kontTanavrtka) vratite je na svoje mesto i centrirajte tako da se otvor za rascepku poklopi s otvorom na vratilu. I ! 0. 20. 22. Merilom izmerite velieinu otvora glavCine za spoljasnji leiaj. Ovo je obuhvaceno odeljkom "Podesavanje dobos-koenica« u ovom poglavlju. Ukoliko je preenik 45 mm iii vise. Po novo montirajte zastitnu kapu i sklop toeka obrnutim redosledom od onog u tackama 7-9.da su tanje od 1. . moida cete morati da ga pomerate unapred okrecuCi ga prilikom montaze. Ovde je potrebno izvrsiti podeSavanje lciaja toeka. Zamenite lez. Savijte krajeve rascepke oko navrtke pomocu klesta taka da Tascepka ne ispadne. Napomena: Ukoliko je mehanizam za podesavanje dobosa menjan u toku zamene dobosa. Posta ste izvrsili pritezanje navrtke za podesavanje na odredeni moment okrenite navrtku za 11 6 do 1/4 obrtaja kako biste osigurali odgovaTajuce centriranje rascepke kroz otvor u vretenu i navrtki. . Zamenite dobos. a pri torn okreCice toeak rukom.

6. 3. 27. S. J da krajevi raseepke ne dolaze u dodir sa ovim amortizerom.if 'l 'iii m. Kod servisiranja dobos-kocniea na drugom prednjem tocku sledite po stupak iz taeaka 7 do 25. I Ii I II :1 i ..:. . Pomocu dizaliee podignite prednji dec vozila dok se tockovi ne odvoje od tla.I . Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila da biste ga uevrstili. Krajem rutiee dizaliee iIi nasadnim kljueem odgovarajuce veliCine odvite navrtke na oba prednja tocka. ostavljajuCi ih u »radkapnama« radi cuvanja. 4. Posle pregleda koeniea spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operaeija iz tacaka 1 do 6. Pregled prednjih disk-kocnica Postupite po sledecem redosledu: 1. Najpre odvrnite navrtke sa toekova. . " . " "i I. 2. Skinite poklopee sa prednjih toekova pornocu velikog odvijaca iIi ostrog kraja ruene dizaliee. Postavite podrnetace iza zadnjih toekova. Vetina ovih . 7. 26. Aktivirajte rucnu kocnieu. za oko jedan okretaj.

14. i (12) stitnik od pruSine iii masti. s prednje strane. Ponovite redosled operacija iz laeaka 7 do 12 kod tocka no vozacevoj strani vozila. Ukoliko su povrsine pohabane. medutim. (2) vretena. ®®® Tipicni sklap prednjeg diska: (1) nosac siege. Sklop zadnje dobos-koeniee ima dvostruku namenu. (5) prsten lefaja. U tom slucaju. Skinite sklop tocka i pneumatika. mazda ima leve navoje na navrtkama. plocice ne bi trebalo da budu tanje od 1. Napomena: Ukoliko je prisutna znatna razlika u naeinu habanja izrnedu prednje i zadnje strane ploeica. (4) unutrasnji lezaj. Proverite ploCiee disk koeniea s abe strane diska. I u ovom slueaju. Okrenite prednji toeak u leva i proverite plociee disk koeniea sa abe strane disk a. (9) podloska. konsultovati kvalifikovanog mehanicara. mazda stega koeniea zahteva ponovno centriranje. PloCiee ne bi trebalo da budu tanje ad 1. sa zadnje strane. Vratite sklop toeaka na svoje mesto obrnutim redosledom operaeija iz taeaka 1 do 8. (8) spoljasnji letaj. (ll) rascepka. Napomena: Na nekim diskovima ima masinski obradenih zljebova s prednje iii frikeione povrsine. (3) zaptiv ni prsten ili osigurac. 10. 8.5 mm. 9.navrtki moze se skinuti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Spustite kola na tlo obrnutim redosledom operaeija iz taeaka 2 do 6. (7) otvor glavcine. CU svakom slueaju proveriti da li je povrsina glatka). Ukoliko na SISTEM ZA KOCENJE vaSlm kolima postoje navrtke s levim navojem odvite navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. 13. navrtke mozda treba obeleZiti slovorn "L". On sadrzi kako hidrauliene tako i meha- . konsultovati kvalifikovanog mehanieara. (10) navrtka vretena iii kontranavrtka. 11. Manji broj vozila.5 mm. (6) disk iii retor. Pregledajte povrsinu diska -s abe strane da nema tragova zaseka iii vidljivih naprslina. 12. 421 J ------------SISTEM ZA KOCENJE Pregled zadnjih dobos-kocnica Alai i malerijal • Veliki odvijae • PodmetaCi za toekove • Dizalica i sigurnosna postolja • tylaska za lice iii respirator • Cetka iIi usisi vae Z adnje dobos-koenice je nesto lakse pregledati nego prednje posto ima manje komponenata za demontiranje.

medutim. Pomocu dizalice podignite zadnji kraj vozila sve dok se tockovi ne podignu ad tla. PomOCll velikog odvijaca skinite »radkapne« sa zadnjih tockova. koji se jedino moze utvrditi skidanjem dobosa i proverom kotionog eilindra na tocku.5 mm. Ispitajte koCioni eilindar na sklopu kocnice da nema tragova curenja. 14. Skinite sklop toeka i pneumatika. 12. Da bi se izvrsio pregled zadnjih dobos-koeniea postupite na sledeCi naCin: 1. Manji broj vozila. Oslobodite dobos od golih vijaka laganim okretanjem tocka unapred. Ukoliko su obloge fiksirane zakovicama. ostavljajuCi navrtke u »radkapnama« radi cuvanja. Ukoliko je povrsina istrosenaJpohabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. Mehanicke komponente vezane su za rucnu kocnrcu. Pregled zadnjih dobosa treba da obuhvati detaljni vizuelni pregled svih veznih komponenata. Najpre odvijte navrtke s tocka na strani suvozaca. 5. Aktivirajte ruenu kocnieu. 4. Hidraulicne komponente imaju vatnu funkeiju u radu sistema za kocenje. Postavite podmetace ispred prednjih tockova kako biste spreCili pomeranje kola. Ukoliko ih ima kocnice treba da pregleda profesionalni mehanicar. za oko jedan obrtaj. Napomena: Mozda na jednom od golih vijaka postoji opruina celiena stega. uklonite ostatke prasine na sklopu kocniee i unutrasnjosti dobosa pomocu cetke iii usisivaeem Upozorenje: lzbegnite da udisete ovu prasinu! Gna sadri! azbest. 13. J os jedan vatan pregled je pregled prisustva eurenja koeione teenosti. 8. VeCina navrtki moze se odviti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Ukoliko je potrebna zamena obloga papuca videti odeljak "Zamena obloga dobos- . Oslobodite stegu pomucll odvijaca a zatim skinite dobos. Pregledajte unutrasnjost frikcione povrsine dobosa da nema tragova zaseka i vidljivih naprslina. 'S mask om za lice iIi respiratorom. moida ima leve navoje na navrtkama. 3. 10.nieke komponente. Ispitajte sve opruge u sklopu dobosa da biste proverili da Ii su na svom mestu i da nisu ostecene (slomljene) . Pomocu kraja rutiee dizaliee iii nasadnim kljucern odgovarajuce velicine odvite navrtke na oba zadnja tocka. Proverite da Ii je povrsina glatka. proverite da glave zakoviea ne strce iznad povrsine obloge. 7. Kad skinete dobos treba da izvdite pregled i povrsina dobosa i papuca. 6. 2. Ukoliko su obloge lepljene De bi trebalo da su tanje od 1. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila kako biste ga ucvrstili. 11. Ispitajte obloge koCionih papuca. 422 9.

15. Vratiti sklop tocka i pneumatika na svoje mesto. 18. montaii novih ploeiea i ponovnom sastavljanju. obrnutim redosledom operaeija iz tacaka 7 i 8. Ponoviti redosled operaeija iz tacaka 7 do 16 u slucaju tocka na strani vozaea. Verovatno moiete da prodete i bez ove operaeije . Vratiti dobos na svoje mesto. obrtnutim redosledom operaeija iz taeaka 2 do 6. ukoliko SISTEM ZA KOCENJE Da bi 5C skinulc vodece o50vinice (yodice) stege.000 km).. Ustvari. Mada nije apsolutno neophodno rastaviti iii zameniti stege koeniea kod novog postavljanja ploeica. I I I Sarno ne dozvolite da vas zavara prividna jed. SkidaI II . Drugim reCima. ~ i 9j1 t I J I I I ! I D.. koristi pipetu. moida cete morati da ga malo okrenete unapred prilikom montale kako bi nalegao iznad golih zavnanja. ukoliko se klip ne zaglavljuje u stegama (koenica »vuee« iii se brzo habaju ploeiee na jednoj strani vozila) i niste preW veliki broj kilome tara (80. 17. mnogi profesionalni mehanicari ukljucuju generalnu popravku stege kocniee kao dec svake interveneije na kocnicama. nostavnost ovog posla! Ne radi se sarno jednostavnom rastavljanju disk-koenice. mozda je potrebno dn se sarno odviju sa nosnca stege. 16. Spustite kola na tlo.ukoliko nema tragova eurenja na stegi.kocnica« U ovom poglavlju.rezervoar:l .I bi se odstranila iz cilindri! . komad gumenog creVi! iii lz n!zervoara treb<l izvuCi oko polovinu 5ildr:bjil tecnosti cia hi se obezbedio pros tor za koCionu tecnost koju ce se vratiti u rezervoar prilikom skidanja stege kotnice. njem nekoliko zavrtanja iIi osovinica moze se pqdiCi stega kocnice i montirati nove ploCice. ukoliko su stitnici od prasine na obe stege u dobrom stanju i bez tragova naprslina iii zaseka. verovatno cete oceniti da je to lakse nego zamena obloga dobos-kocniea. Zamena plocica disk-kocnica K od veCine vozila zamena plocica disk-koeniea predstavlja prilicno lak posao za mehanicareamatere. Drugc: vrsle drze se pom-ocu .

tego.:ekic i meki izbijac • Zieana "etka • Klesta • Odvijac • Moment-kljue i nasadni kljuc • Ulje za podmazivanje ili silikonski sprej • PloCice disk-koeniea • Montaini alat za stegu koeniee izgleda da su stege u dobrom stanju i ne izazivaju A sada nekoliko reCi u slucaju rekonstrukcije bilo kakve probleme.imica ili para cclicnih osovinica uskocnidma nil krajc:vimCl. To dovodi do neravnomernog pritiska frikcionih plotica na disk usled cega dolazi do neravnomernog habanja plotica.k'oo<' klio 00. ukoliko demontirate disk-kocnicu i utvrdite da je spoljasnja ploCica malo istrosena. a presko. Delove koji drze stegutakode treba pazljivo pregledati."'" '''go koj' fib" . V. pmboj" . sto ukazuje na koroziju pa stegu treba zameniti. ukoliko je prisutno jako curenje tecnosti za kocnice iii se klip vadi. Cclju.:mjem stege koCioni cevovod se os!obada cck\ca i probojca oslobodite se stega. SISTEM ZA KOCENJE II I I Pomoko 'ck"" . Ala! i ma!erijal • Podmetaei za toekove • Dizaliea i sigurnostna postolja • Kljue za navrtke • 15 l jueevi • <. Amaterska popravka ce verovatno dati zadovoljavajuce rezultate. da se sarna centrira iznad diska. onda nema razloga da ne od strane mehanieara-amat era. Stoga.ldenjem o50vinica oJabavijuje sc: slega lako da 5C male skinuti. Ali ukoliko je otvor za klip u losem stanju.. Ovde glavni problem lezi u koroziji.pleti za popravku koji sadrie de love za zamenu: 1 "" '''. Ukoliko su delovi korodirali to ce sprecavati stegu da »pIiva« tj. Vd.ti sc mogu s p u ~ l i t i i na skidanje osovinica stege. komandni krak iii nosae. onda je to znak da stega ne »pUva« kako treba. II Kad se stega skine S [Josaea stege izvucile je iz vozHa obesenu 0 Skid<lnjem kiina i opruge kuckanjem po njima s jedne stranC pomocu ' zi canu kuku. Postopje kommontirate sarno novi komplet ploeiea. .opruznih plOtiCil ili osiguravajuCih klino\'a ili opruinih obu. Cekic se moze koristili i za n epotrebnog naprezanJ'a (deformacije). a unutrasnja istrosena do metalne podloge (iii obratno). a stege' nisu pretrpele bilo kakvo drugo ostecenje (kao sto su naprsline iii jaka korozija). onda yam ostaje jedino da zamenite stege kocnice novim iii fabricki popravljenim delom. L-____________________ ____ otvor za klip u stegi nije jako zagreban iIi korodirao.

sva vozila s poganom na prednje toekove ne spadaju u ovu kategariju. Poslednja stvar koja se cesto zanemaruje je stanje 1ezajeva prednjih tockova. Ovaj postupak obuhvacen je u pocetku ove knjige pod poglavljem "Odrzavanje vozila«. Medutim. Medutim. Da ukratko rezimirama. ovaj pastu· pak nije neophodan pasto su lezajeyi tackava fabricki zaptiveni. medutim. Tvrda mesta u metalu mogu da dovedu do vitoprenja i posle obrade povrsine. a da se ne prede minimalna debljina. Kod vecine vozila s prednjim poganom. Na kraju.<. Ukoliko diskovi nisu jako zagrebani. zaseceni. U radionici ce se iZVfsiti provera diska da bi se utvrdilo da Ii se njegova povrsina moze bezbedno obraditi. Kada se kobona pedala klati iii trese prilikom pritiskanja. treba naliti noyu kolicinu kociane tecnosti i ispustiti vazduh iz instalaeije. naprslim iIi sjajnim mestima iii jakim ogrebotinama. ukoliko povrsina diska liti na gramofonsku plocu sa moogo zlebova. a da pritom nema rizika od lorna.j I : i I i j " . Korozija i habanje mogu da ostete disk i bukvalno ga dovedu do rasturanja. zatim montiranjem novih ploCica i ponovnim montiranjem eitavog sklapa. Ponekad ce masinska obrada povrsine diska resiti . Ovo ne mozete uraditi sami vee u nekoj masinskoj radionici. ali cesce nece i disk ce morati da se zameni. ovaj problem. to je znak izvitoperenosti koja je cesto rezultat upravo ove vrste kvara.424 los jedna stvar koja se cesto previda je stanje diskova. pregledom (i po potrebi ponovnam obradom povrsine) diska. Postupak zamene ploCica disk·kocnica Mada veCina disk·kocniea u sustini ima istu funk· . Prove rite u vasem prirueniku da Ii lezajevi pred· njih toekava na vasim kolima zahlevaju peri· odicno »podesavanje. lednostavno nije ostalo vise metala koji bi pravilno apsorbovao i rasipao toplotu. Kod vozila s pogonom na zadnje toekove lezajeve prednjih toekova treba »podesiti« kod svake interveneije na kocnieama bilo da su one disk iIi dobos. osnavni postupak zamene ploCiea disk·koeniea poCinje skidanjem i pregledom stege kacniee i delova. izvitopereni iIi usijano glatki oni se ne moraju podvrgavati 'obradi povrsine. ona ce morati ponovo da se obradi iii zameni. Osim ako lezaj nije ostecen i mora se zameniti oni obicno ne zahtevaju nikakva odrzavanje. Kada se disk pohaba preko odredene granice on se mora menjati.

e opruge i njihov poloiaj u toku demOnlaie taka da ih moiNe pravilno panavno montirati. Podignite poklopae motora ("haubu«). 4. pronadite glavni kationi eilindar i arvarite rezer· voar za koCionu teenost. (4) kuCiste stege.eiju. 2. Mantab novih plooca disk-kotnica se obicno moze ostvariti ake se ubace kroz donji otvor na stegi kocniee. njeni sastavni delovi. / / (-1/ \ . Cekic moze da bude koristan i kod skidanja osovinica stege. Kod drugih se vijak koristi za drianje opruzne plocice iii klina za bokiranje koji sa svoje strane dCli stegu kocoice na svom mestu. (9) u!jni zaptivni prslcn. Podignite prednje toekave i oslonite vozilo na sigurnosna postolja. (13) unutrasnja papucu. Razlog za ovo je taj sto' se koCiona teenost vraca u rezervoar prilikom skidanja stege kocniee. Skinite stegu kocniee. Kod stege s opruinim ploticama iii osiguraCima bice potreban tekic iii proda bi se plotice odvojile i oslobodila stega. @ Sklop sIege disk-kocnicc. Objasnicemo' osnovni postupak ali iSIO tako preporueujemo da koristite i odgavarajuCi priruenik. Treba je osigurati komadom zice i . (1) osiguravajuCi vijak. (2) caure_ (3) rukavac. Ponekad su obe1ezene. skinite "radkapne« i olabavite navrtke. Kad zamene plobea disk·kaeniea treba postu· piti na sledeCi natin: 1.i su ploticc obelezene sa »unutraSnja« iii »spoljasnja« i vodite racuna da sve obujmice iii opruge budu pravilno centrirane. -kotnica na vasem vozilu moie se primeniti jedan od nekoliko metoda. i (14) papuca. __ -. (8) obujmice. (7) podmetaci. iii na neki drugi nabn izvueite oko polavinu sadr· hja kocione teenosti iz glavnog kaeionog eilindra i rezervoara. (10) klip. Pomotu gumenog ereva. Dok su prednji tockoyi jos na zemlji. (6) montazna konzolanosaC. 425 SISTEM ZA KOCENJE o \ (2) . 5. Kad se stega oslobodi ne dozvolite da visi 0 kotioni vod. (5) odusni vijak. (t2) osiguravajuca opruga paptite. Takode obratite painju na to da su i spoljasnje ploCice stega obicno razliCite. 6. 3.J . Isto taka mogu se koristiti opruzni osiguraCi iIi par celicnih osovinica sa uskocnicima (Seger-prstenovirna) na krajevima. Proverite cia i. konstrukeija stege kae· niee i pastupak zamene ploCiea mogu da variraju zavisna od tipa vozila. (11) kapil. Skinite prednje toekave i odvojite frikeione plociee od diska pomotu velikog odvijaca. Zavisno od vrste disk· SISTEM ZA KOCENJE Obratite painju na specijalne obujrnice za osiguranje iii prigusr. Neke stege su fiksirane u mestu.

Proverite stegu kocnice kad sre je odvojili od ploCica da nema tragova curenja. pa treba proveriti sasravne delove u cilju otkrivanja korozije iii ostecenja.1 mm odstupanja u hrapavosti povrsine dovesce do trosenja pedale kocnice. . Izvrsite pregled svega. 8. potev od stanja unu426 trasnjih i spoljasnjih plotica kotnice. Kod vozila s pogonom na prednje tockove prilikom ispitivanja. Ukoliko je potrebno servisiranje stege iIi lezajeva tockova prove rite da Ii su potrebne popravke obavljene pre montaze novih plociea. I ovde. ponovno povrsinski obraditi. Za postavijanje osoviniea iIi pioCiea na svoje mesto mozda ee biti potreban cekie. SledeCi korak je provera stanja diska. Posto ste rastavili kocnice sada mozete vrsiti sve potrebne popravke.pricvrstiti za nosecu konstrukciju vozila. . . Pomocu merila (lenjira) prislonjenog uz disk mozete proveriti izvitoperenost. Stega koja euri brzo ee uni. 9. ukoliko povrsine nisu relativno glarke i raYne. 10. polozaj menjaca mora da bude u neutralnom polozaju. Proverite stitnik klipa (od prasine) da nema tragove naprslina iii habanja (ostecenja). Pre ponovne montaze stege. treba ih I I 'I = 'iJ. staklaste odnosno bezbojne. Ukoliko su osoviniee korodirale zarnenite ih navim. Preko 0.titi nove ploCice kao i izvitoperen disk. Neravnomemo habanje je znak da stege nisu dobro centrirane u odnosu na disk. Konacno. Izbocine Ce normalno izgledati sjajne. ploCice-drzace iii opruzne osigurace pre nego 5tO ih upotrebite za pricvrsCivanje stega na svoje mesto. UkoIiko svi delovi zadovol)c pregled treba nastaviti s radom i montirati nove ploCiee u stegu. Ne Cistite zicanom cetkom montazne osoviniee stega (ukoIiko takve postoje na vasem vozilu) jer eete time skinuti galvanizovani sloj koji stiti povrsinu i ubrzati korodiranje. Malo podmazati mesta gde stege klize napred-nazad da bi se eentrirale iznad diska. karisted mast za podmazivanje. U tom slucaju preporucuje se rekonstrukcija srega kao preventivna mera odriavanja. Malo podmazite montazne osoviniee. ocistite mesta montaze zicanom cetkom kako bi se uklonila korozija. Ukoliko izgleda da su stege ispravne i da nema znakova proklizavanja kocnice. Ukoliko su Iezajevi tockova neravni iIi imaju prekomerni zazar mazda ce rnorati da se servisiraju. onda ne moraju da se zamenjuju . prove rite stanje leiajeva tockova okretanjem diska rukom.osim ako vozilo nije mnogo staro. 7. Ploeiee disk-kocniea su ponekad obelezene oznakom »unutrasnja« i »spoljasnja«.

Za ovu svrhu postoji speeijaini alat za vadenje ali je malo mehanieara-amatera koji bi zeleli da kupe ovaj alat za sarno jedan posao. 3. Kod vozila s pogo nom na prednje tockove 1. Stega se moze demontirati dok se nalazi na vozilu i jos uvek je povezana s hidraulicnim vodom. Kada se na vijku za ispustanje pojavi Cista kociona tecnost zatvorite vijak i predite na drugi zadnji tocak. Remontovanje stege kocnica Za demontazu stege kocniea mozete koristiti jedan od nekoliko postupaka. 12. 4. jedan za drugim. a zatim pritiskajte pedalu kocniee i dadajte svetu koCionu tecnost u glavni eilindar.ta ostavijajuCi je povezanu za hidraulicni cevovod. 5. a zatim obavile probnu voznju. 15. . Za ovo treba otvoriti vijak za ispustanje yazduha na zadnjem tocku. Servisirajte sarno jednu po jednu stegu koenice. Vratite prednje tockove na svoje mesto. Posto je hidraulicna instalaeija postavljena dijagonalno remontovanje stega mozete da obavite istovremeno. Pritisnite pedalu kocniee nekoliko puta kako bi se uklonio zazor disk-kocniea s novim pioCicama. Po stupak ispustanja vazduha iz kocniea treba zapaceti od najdaljeg pa prema najblizem tocku U odnosu na glavni koCioni cilindar. Odvrnite vijak za ispustanje vazduha sa zadnje strane svake stege da biste ispustili vazduh iz instalaeije. Jednu stegu potpuno sklapite i montirajte na svoje mesto pre nego sto demontirate drugu. Pritisnite pedalu koonice kako biste istisnuii klip iz otvara. Pritegnite odredenim momentom sve vezne elemente iIi vijke. Zatim istu operaeiju ponoviti na prednjim tockovima.11. 14. dok ne ispustite vazduh iz Citave instalaeije. Stoga yam jos preostaje da koristite hidrauIicki pritisak u koCionom sistemu za isteriyanje klipoya ili potpuno skidanje stege kocniee s vozila kao i da upotrebite ureaaj sa komprimiranim vazduhom da biste ·izbaeili klip iz otvora. Osnovni problem leii u vaaenjn klipova iz otvora. Postupak demontaze bez skidanja sklapa stege kocnice s vozila je sledeCi: Kod vozila s pogonom na zadnje tockove 1. prema preporucenim vrednostima proizvodaca. Za ravnomerno pritezanje preporucuje se upo:L SISTEM ZA KOCENJE treba moment-kljuca (za pritezanje navrtki koristiti redosled "u zyezdu«). Spustiti kola na zemlju i pritegnite navrtke. 2. Skinite obe frikcione pioCiee sa stege. niti se ovakav alat moze uvek iznajmiti. . Skinite jednu stegu iz leii. PosIe remontovanja stege i ponovne montaze ponoviti isti postupak za drugu stegu (na drugorn tocku). iii se moze skinuti sa vozila i raskiopiti na radnom stolu. 13.

2. Izvucite abe stege iz lezista. 3. Skinite unutrasnje i spolj asnje frikeione plocice. 4. Pritisnite pedalu kocniee da biste istisnuli oba klipa iz otvara. avo ne vazi 2a vozila s pogonom na zadnje toekove posta je hidraulicna instalacija postavljena od prednjeg ka zadnjem delu vozila. Cim jedan od klipova iskoci gubi se pritisak u instalaeiji taka da drugi ostaje u svome otvoru. 427 _____________________________________________ Komprimovani vazduh produvan kroz Olvor vijb moie se koristiti za istiskivanje klipa iz stege. Krpom prebacenom preko stege spretava se prskanje prljavstine iii otpadaka u lice. Rutnom mazalicom (alatorn) ili pomotu hidr<lulicne instalacije na vozilu takode se moie iSlisnuti klip. Tehnika demontaze na radnom stolu sastoji se u sledecem: 1. Skinite obe stege kocnica s vozila, skidajuCi koCione cevovode, a zatim ih zapusite kako bi se spretio prodor prasine u instalaciju. 2. Skinite unutrasnje i spoljasnje frikcione plocice sa stega. 3. Otvorite vijak za ispustanje vazduha iz instalacije sa zadnje strane stege i povezite ispust za vazduh sa mazalicom. Ispumpavanjem masti u stegu povecava se pritisak sto ce dovesti do istiskivanja klipa iz otvora. 4. Alternativna metoda predstavlja koriscenje komprimiranog vazduha za izbacivanje klipa. Upozorenje: Klip moie velikom brzinom da izleti iz olvora pa ga treba usmeriti na dole, prema radnom stolu s krpom preko stege da bi se sprei'ilo 428 I j! ' o --0 Pre montaie klipa u stegu kocnicc. proverit:: da Ii je uljni zaptivni prstcn (1) na 5vom mestu u zidu cilindra i da Ii je zastitna kapa (2) postay]jena oko klipa (3). Klip treba malo podmazati kocionom IccnoScu. da prljavstina iii otpaci ne prsnu u lice. Prsti lakode Ireba da yam budu CiSIi. Kad se klip izvadi iz stege, primenom bilo koje ad gore navedenih tehn[ka, mozete pregledati stanje oba kiipa i otvora. Celicni klipovi su veoma skloni koroziji. Mada plasticni klipovi nemaju ovaj nedostatak oni mogu da se slome. Otvor takode treba da bude gladak, okrugao i bez ogrebotina, udubljenja, tragova korozije, velikih prskotina iIi drugih ostecenja. Ukoliko su stege naprsle iii veoma istrosene morace da se zamene. Stege koje su u dobrom stanju mogu se remontovati ·postavljanjem novog uljnog zaptivnog prstena na klip, malim podmazivanjem klipa koCionom tecnoscu, uvlacenjem klipa u njegov otvor i montiranjem novog stitnika od prasine. !

I I i i , 1 I I Fh. I. I I Ii J -Zamena obloga dobos-kocnica Alat i materijal • Veliki odvijae • PodmetaCi za toekove • Ruena dizalica i sigurnosna postolja •. Klesta • Podesljivi kljue • »Kasika« za kocnicu iii dugacak tanak odvijae • Maska za lice iii respirator • Cetka iii usisivac • Stezae koCionog cilindra • Montazno-demontazni alat za oprugu papuee koenice • Merilo • Moment-kljue i nasadni kljue • Krpe • Olovka i papir • Sredstvo za podmazivanje • KoCiane papuce i abloge • Rascepke O a bi koCioni sistem na vozilima efikasno funkcionisao - zaustavljao toekove u kretanju papuee i obloge koenica moraju da ustvaruju kontakt s dobosima koenice. Frikcione povrsine su obe koCione papuee u sklopu sa dobosom koenice. Kada se ove povrsine pohabaju smanjuje se efikasnost koenica. Da bi se utvrdilo stanje ovih koenica potrebno je vrsiti periodiene preglede. Za detaljni pregled dobos-koenica videti odeljke "Pregled prednjih koenica« i "Pregled zadnjih dobos-koenica« u ovom poglavlju. Kada papuee i dobos doclu u dodir prilkom procesa zaustavljanja iii koeenja dolazi do razvijanja toplote na frikcionim povrsinama papuee i dobosa. Ova toplota mora da se odvodi. Ukoliko se to ne izvrsi dobosi ee se izvitoperiti a dejstvo koeenja ce se smanjiti, sto moze da bude opasno. Kada se dobosi istrose (pohabaju) treba ih ponovo povrsinski obraditi u masinskoj radionici. Ponovnom masinskom obradom obezbeduje se pravilan kontakt povrsine dobosa i obloge papuea. Ukoliko je pohabanost dobosa suvise

velika dobos se mora zameniti. I papuee se takode habaju i eventualno ih treba zameniti. SISTEM ZA KOCENJE ® Komponente zadnje dobos-kocnice. (1) KoCioni cilinJar (2) klipnjuta. (3) povratne opruge, (4) koCiona pnpuca. (5) kociona obloga, (6) opruga za drlanje i osigurac. (7) poiugn za aktiviranjc ruen!! kocnicc, (8) n3vrtb za podes<Jvanje zaustiJ.vnog toeka, (9) osiguravajuca opruga za podes,\v<lnje, i (10) glavcina, Postupei zamene obloga prednjih i zadnjih dobos-kocniea se razlikuju pa cemo ih razmotriti odvojeno. Ponovno oblaganje prednjih dobos-koenica Za zamenu obloga prednjih dobos-koeniea po stupiti prema sledecem postupku: 1. Aktivirajte ruenu koenieu. 2. Skinite poklopce (»radkapne«) s prednjih toekova pomocu velikog odvijaea iii zaostrenog kraja TuCice Tucne dizalice. 3. Pomocu nasadnog (»gedore«) kljuea odgovarajuee veliCine odviti navrtke na oba prednja toeka za oko jedan obrtaj. 4. Postavite podmetaee za blokiranje tockova iza zadnjih toekova kako bi se spreeilo pomeranje vozila. 5. Pomocu ruene dizalice podiCi prednji deo vozila dok se toekovi ne odvoje od tia. 429 SISTEM ZA KOCENJE Sklap kotionog cllindra (na totkovima). Kotiona tecnos! I.llazi u cilind.1f iz cevovoda (1). Ostale komponcnte su: (2) odusni VljaL (3) opruga. (4) tanjiric. (5) klipovi. j (6) stitnici od prasinc. Prilikom Lamenc obloga papuca tn:ba postavitl stezae n ~ ,timike od pr<lsinc kako bi sc sprecilo sirenje delova cilindra kada Sf! skinu pOHatnc opruge sa papuca. 6. Postavite sigurnosna posrolja ispod okvira sasije vozila da biste ih cvrsto poduprli. 7. Skinite navrtke najpre s tocka sa strane suvozata ostavljajuCi navrtke u ),radkapni« radi sigurnog cuvanja. VeCina navrtki moze se skinuti k r e ~ tanjem u smeru suprotnom, od smera kretanja kazaljke na satu. Na manjem broju vozila, medutim, mozda postoje navrtke s levim navojem. U tom slucaju, mogu se obeleziti slovom )L«. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvite navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. 8. Skinite sklop tocka i pneumatika. 9. Skinite zastitnu kapu. Koristiti velika klesta u kombinaciji s odvijacem. Uhvatiti zastitnu kapu klestima i odvojite je odvijacem. 10. Skinite rascepku pomocu klesta. Napomena: Sklop je pricvrscen s jednom iii dye navrtke. Ukoliko ima dye navrtke, spoljasnja iii kontra navrtka je krunasta navrtka koju osigurava rascepka; unutrasnja navrtka je navrtka za podesa430 vanje. Ukoliko postoji sarno jedna navrtka radi'se o navrtki za podesavanje, a nju osigurava ras-

cepka. 11. Pomocu kljuca odviti navrtku iii navrtke i podlosku. Ukoliko se navrtka iii navrtke ne mogu odviti okretanjem u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu pokusajte s okretanjem u smeru kretanje kazaljke na satu. 12. Protresite sklop dobosa i glavCine da biste olabavili spoljasnji leiaj. Voditi racuna da leiaj ne padne na tlo. Podmestite ruku da biste ga prihvatili. Staviti spoljasnji lezaj, podlosku i navrtku za podesavanje na cistu krpu. Napomena: Ukoliko niste vrsili pregled iii pOdmazivanje leiajeva u roku koji se preporucuje u prirucniku (korisnika vozila) videti odeljak "Podmazivanje leZajeva na tockovima« u poglavlju "Odriavanje kola«_ 13. Skinite sklop dobosa i glavcine. Voditi racuna da se ne dozvoli pomeranje unutrasnjeg leiaja na vretenu. Ukoliko se prilikom skidanja oseti ma kakav otpor mozda ce bili potrebno da se pomogL if " 1.1 , nete "kasikom« za koenicu postavljajuCi je iza "kotura« za podeSavanje koenice. Kod novijih tip ova vozila opremljenih samopodesivim koenicam a bice potreban tanak odvijac da bi se samopodesiva poluga odvojila od zaustavnog kotura. Upozorenje: Dok su sklop dobosa i glavCine skinuti sa vozilrr vodite raGuna da mast iIi prijavstina ne dodu u dodir s povrsinom doboiia iii koCionih obloga. Prljav.frina iii mast bi mogli da izazovu proklizavanje kacnice i gubitak koCionog dejstva. 14. Sa maskom za lice iIi respiratorom uklonite zaostalu prasinu na sklopu koenice i iz unutrasnjosti dobosa pomocu eetke iIi usisivaea. Upozorenje: Izbegavajte udisanje ove praiiine! Ona sadrii azbest. 15. Pregledati frikcionu povrsinu unutrasnjosti koeionog dobosa da nema tragova zaseka iIi vidljivih naprslina. Proveriti da Ii je povrsina glatka. Ukoliko je povrsina PQhabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. 16. Postavite stezae na krajeve koCionih cilindara. Ovo ce spreciti sirenje delova cilindra kada su skinute povratne opruge sa papuea. 17. Skinite dye povratne opruge sa koeionih papuea koristeci montazno-demontazni alat za opruge. Napomena: Napraviti prostu skicu kaeenja opruga kako biste olaksali montazu novih opruga. Obratite paznju na razlieite preen ike spirale opruga. 18. Pomocu klesta skinite opruzne drzaee papuea utiskivanjem i okretanjem za eetvrtinu obrt" bilo u smeru kretanja kazaljke na satu bilo u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Napomena: Ukoliko je vase vozilo opremljeno

mehanizmom za samopodesavanje koenica morate obaviti jos jednu operaciju pre nego sto se kotione papuee mogu skinuti: pomocu klesta skinite kabl, zateznu oprugu i polugu za samopodesavanje. 19. Napravite prostu skicu mehanizma za podesavanje zaustavnog toeka obracajuCi paznju na polozaj zaustavnog toeka u odnosu na levu iii desnu papueu koenice. On treba da bude blizi jednoj od papuea. Skinite obe kotione papuee kao sklop. 20. Pomerajte papuee jednu prema drugoj. Ovim ce se osloboditi opruga i navrtka za podesayanje zaustavnog toeka. 21. Malo;}, koliCinom masti za podmazivanje podmaZite jezicke na podloznoj ploti koenice. Obicno ima sest takvih jezicaka. 22. Montirajte nove kocione papuee i obloge obrnutim redosledom operacija iz taeaka 16 do 21. SISTEM ZA KOCENJE Za ovo ce biti od koristi skice koje ste napravili. 23. Vratite dobos na svoje mesto; mozda cete morati malo da ga okrenete unapred dok ga montirate. 24. Vratite lezaj toeka na svoje mesto; mozda cete morati da protresete dobos kako bi lezaj pravilno nalegao. 25. Vratitepodlosku i navrtku za podesavanje na svoje mesto. 26. U ovoj fazi potrebno je izvrsiti podesavanje leiaja toeka. Napomena: Treba da se uvek pridrzavate uputstva proizvooaca. TJkoliko nemate ovakvo uputstyO treba se pridrzavati sledeCih osnovnih principa podeSavanja lezaja. A. Pomocu merila izmerite OtvOT glaveine za spoljasnji leiaj. Ukoliko je OtVOT veliCine 45 mm iIi veCi, pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 23 Nm okrecuCi pritom toeak rukom. Ukoliko je otvor ispod 45 mm pritegnite navrtku za podesavanjem pomocu moment-kljuea na 10 Nm okrecuCi pritom toeak rukom. B. Posto se nayrtka za podeSavanje pritegne na potreban momenat, odvijte navrtku za 1/6 do 1/4 obrtaja kako bi mogla da se montira rascepka u odgovarajuCi otvOT na navrtki i vretenu. U slui'aju da postoji kontranavrtka, odvijte je i centrirajte tako da se otvor za rascepku poklopi s otvorom na vretenu. Napomena: Ukoliko je prilikom skidanja dobosa doslo doporemecaja mehanizma za podesavanje dobos-koenice biee potrebno pOdesavanje koenice. Ovo je obuhvaceno odeljkom "PodeSavanje dobos-koenice« u ovom poglavlju. 27. Stavite novu rascepku kroz navrtku iIi kontranavrtku za podesavanje i vreteno. Savijte krajeve rascepke oko navrtke pomocu kleSta tako do se ne vadi. 28. Vratite na svoje mesto zastitnu kapu i montirajte sklap toeka i pneumatika, obrnutim redosledom operacija iz taeaka 7 da 9. Napomena: Neka

vozila su opremljena opruznim amortizerom koji se nalazi u zastitnoj kapi. Prove rite da krajevi rascepke ne dodiruju ovaj amortizer. 29. Postupite po uputstvima iz taeaka 7 do 28 u slucaju zamene dobos-koenice na drugom prednjem toeku. 30. Posle pregleda koenica spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz taeaka 1 do 6. Zamena obloga zadnjih dohos-kocnica . Za zamenu obloga zadnjih dobos-koenica postupite prema sledecem postupku: 431 . ~ - - - ~ I SISTEM ZA KOCENJE \ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - i 1. Aktivirajte ruenu koenicu. 2. Skinite "radkapne« sa zadnjih tockova pomocu velikog odvijaea iii zaostrenog kraja drske ruene dizalice. 3. Pomocu nasadnog kljuea odgovarajuce velicine odvijte navrtke na oba zadnja tocka. za oko jedan obrtaj. 4. Postavite podmetaee za blokiranje tockova ispred p'rednjih tockova kako biste sprecili pomeranje vozila. 5. Pomocu ruene dizalice podignite zadnji dec vozila dok se tockovi ne odvoje od tIa. 6. Postavite sigurnosna postolja ispod okvira sasije vozila da biste ga cvrsto poduprli. 7. Skinite navrtke najpre sa zadnjeg tocka dijagonalno od vozaca ostavljajuCi navrtke u »radkapnu« radi cuvanja. VeCina navrtki moze se skinuti okretanjem u ?meru suprotno od smera kretanja kazaljke na satu. Na manjem broju vozila. medutim, mozda postoje navrtke s Ie vim navojem. U tom slucaju, uske mogu biti obelezene slovom »L«. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvijte navrtke u smeru kretanja kazaljke na satll da biste ih skinuli. 8. Skinite sklop tocka i pneumatika. 9. Oslobodite dobos sa golih vijaka pomeranjem unapred okrecuCi gao Napomena: Na jednom od golih vijaka mozda postoji opruzni celicni osigurac. Oslobodite osigurac pomocu odvijaca a zatim skinite dobos. 10. KoristeCi masku za lice iIi respirator uklonite prasinu koja se nakupila na sklopu koenice i unutrasnjosti dobosa pomocu cetke iIi usisivaca. Upozorenje: Izbegavajte da udisete ovu prasinu! Dna sadri.i azbest. 11. Pregledajte frikcionu povrsinu dobosa da nema tragova zaseka iIi vidljivih naprslina. Proverite da Ii je povrsina glatka. Ukoliko je povrsina pohabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. 12. Proverite koCioni cilindar (tocka) da nema tragova curenja. Ukoliko su prisutni kocnice

treba da pregleda profesionalni mehanicar. 13. Pregledajte sve opruge u sklopu kocnice da bi se videlo da Ii su propisno osigurane i da nisu slomljene. 14. Postavite stezae za koCione cilindre na krajeve koCionih cilindara. Ovo ce spreeiti sirenje del ova cilindra kada su skin ute povratne opruge sa papuea. 15. Skinite dye povratne opruge sa koeionih papuea koristeCi montazno-demontaini alat za opruge. 432 Napomena: Napraviti prostu skicu kaeenja' opruga kako biste olaksali montazu novih opruga. Obratite paznju na razliCite preenike spirale opruga. 16. Pomocu klesta skinite opruine drzace papuea utiskivanjem i okretanjem za cetvrtinu obrta bilo u smeru kretanja kazaljke na satu bilo u smeru suprotno od smera kretanja kazaljke na satu. Napomena: Ukoliko je vase vozilo opremljeno mehanizmom za samopodesavanje, koenica morate obaviti jos jednu operaciju pre nego sto se kocione papuee mogu skinuti: pomocu klesta skinite kabl, zateznu oprugu i polugu za samopodesavanje. 17. Skinuti kabl pomocne koenice s nosaea poluge dye kocione papuee. 18. Napravite prostu skicu mehanizma za podesavanje zaustavnog tocka obracajuCi painju na poloiaj zaustavnog toeka u odnosu na levu iIi desnu papueu koenice. On bi trebalo da bude blizi jednoj od papuca. Skinite obe koeione papuee kao sklop. 19. Pomerite papuee jednu prema drugoj. Ovim ce se osloboditi opruga i navrtka za podesavanje zaustavnog tocka. 20. Malom koliCinom masti za podmazivanje podmazite jezieke na podloznoj ploCi kocnice. Obieno ima sest takvih jezieaka. 21. Montirajte nOve koCione papuce i obloge obrnutim redosledom operacija iz tacaka 14 do 19. Za ova ce biti od koristi skice koje ste napravili. 22. Vratiti dobos na svoje mesto: mozda cete morati malo da ga okrenete unapred dok ga montirate. 23. Vratiti sklop tocka i pneumatika na mesto, obrnutim redosledom operacija iz taeaka 7 i 8. 24. Ponovite operacije ad tacke 7 do 23 kod zadnjeg toeka na strani vozaea. 25. Spustite vozilo na tlo obrnutirn redosledom operacija iz tacaka 2 do 6. Podesavanje dobos-kocnica U cilju maksimalne efikasnosti koeenja potrebno je da se postigne pravilan kontakt papuea i dobosa. PodeSavanje koenica predstavlja " ~ I , ~

I , I ! I .SISTEM ZA KOCENJE Dobos-kocnicc imaju samopodesivu polugu (I) koju pokrece navrtka -;"3 poddavanje (2) kada se automobil krete unazad i aktivjra kocnica, time se menja polozaj koCione papuce (3) i ohloge (4), u stvari ponovno podesavanje povrsina naleganje papUea i dobosa. lako sistemi sa dobos-kocnicama imaju uredaj za automatsko podesavanje, potrebno je ipak i rueno podesavanje. Deo mehanizma za rueno podesavanje predstavlja navrtka za podesavanje zaustavnog toeka koja se nalazi izmedu dye papuce na sklopu koenice. Okretanjem ove navrtke moze se menjati razmak izmedu papute i dobosa. Ala! i materijal • Podmetaei za blokiranje tockova • Ruena dizalica isigurnosna postolja • OdvijaCi . • »Kasika« za kocnicu • Klesta 433 .. -------------------SISTEM ZA KOCENJE 1 __ ---0 Da hi se izvrsilo podesavanje kotnica na sistemima kad kojih nije potrebno skidanje tockova: Ubaciti tanak odvijac (1) kroz OIvor za podesavanje (2) na pouloznoj ploti kocnice kako bi se odvojila samopodesiv3 poluga (3). Zatim se pomocu "kasike« koenlee (4) okrecitc navrtku za poddavanje zaustavnog locka (5) da bi se promenio po!oiaj obioge (6), Kod veCine sistema sa dobos-kocnicama obez. beden je pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka kroz otvor - pristup za podesavanje na podloznoj ploCi kocnice. Kod ovih sistema nije neophodno skidanje tocka da bi se izvrsilo podesavanje. Kod drugih sistema obezbeden je otvor za pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka - pristup za podesavanje - na samom dobosu. Kod ovih sistema da bi se izvrSilo podesavanje potrebno je skidanje tockova. Ukoliko na vascm vozilu dejstvo kocnice nije onakvo kako bi trebalo da bude, pedal a kocnice dejstvuje u nizem polozaju iii se cuje skripanje prilikom zaustavljanja i aktiviranja kocnica, prvo bi trebalo da izvrsite podesavanje kocnica. To bi moglo da resi problem. Podesavanje bez skidanja tockova Evo kako ce se izvrsiti podesavanje kocnica kod sistema gde ne moraju da se skidaju tockovi. 434 l.Postavite podmetace za blokiranje tockava iza zadnjih tockova. Napomena: Rucna kocnica ne

sme da bude aktivirana. 2. Rucnom dizalicom podic; prednji dec vozila i postavite par sigurnosnih postolja ispod okvira sasije. 3. Rucnom dizalicom podic; zadnji dec vozila i postavite sigurnosna postolja ispod okvira sasije. Uklonite podmetace za podupiranje tockova. 4. Pronadite otvor za podeSavanje kocnice koji se nalazi na podloinoj ploCi kocnice sa unutrasnje strane prednjeg tocka. 5. Skinite zastitni poklopac sa otvora za podesavanje pomocu odvij aca. 6. Pomocu "kasike« kocnice okreCite navrtku za podesavanje zaustavnog tocka pomeranjem slobodnog kraja »kasike« kocnice - onog koji driite - na dole. 7. Ponovite ovaj postupak nekoliko puta okrecuCi pritom tocak unapred dok ne osetite jak otpor pri okretanju tocka. 8. Ubacite tanak odvijac u otvor za podesavanje ] I .• r ): dok ne osetite otpor zbog dejstva opruge. Kada osetite dejstvo opruge to je znak da ste odvojiii samopodesavajucu polugu od navrtke za podesavanje zaustavnog toeka. Sada se zaustavni tocak moze okretati U SllProtnom smeru. 9. Pomocu »kasike« koenice okreCite navrtku za podesavanje zaustavnog tocka u suprotnom smeru, pomeranjem siobodnog kraja "kasike« onog koji drzite - na gore. 10. Ponovite ovu operaciju jos tri puta. 11. Skinite alat i okrenite toeak unapred da bi se utvrdilo da Ii ima ikakvog olpora. Ukoliko je otpor jos uvek prisutan ponovite operacije iz taeaka 9 i 11 sve dok se olpor ne otkloni. 12. Vratite zastirni poklopac na otvor za podesavanje na podloznoj ploCi koenice. 13 .. Ponovite operacije iz taeaka 4 do 12 kod ostalih dobos-koenica. 14. Spustite vozilo na tIo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 1 do 3. 15. Ukljucite motor. 16. U bezbednom podrueju vozite unapred i evrsto pritisnite kocnicu. 17. Vozite kratku deonicu unazad i cvrsto pritis· nite kocnicu. 18. Ponoviti operacije iz tacaka 16 i 17 deset pula da biste se uverili da je podesavanje praviino izvrseno i da su poluge za samopodesavanje ostvarile odgovarajuCi zazor izmedu papuee i dobosa koenice. 19. Ispitajte ponasanje voziia u uslovima drumske voznje. Podesavanje sa skinutim tockovima Kod nekih lipova vozila pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka obezbeden je kroz

dobos. U ovom slucaju moracete da skinete tocak da biste izvrsili podesavanje koenica. Primenite sledeCi postupak. 1. Postavite podmetaee zapodupiranje toekova iza zadnjih toekova. Napomena: Ruena koenica ne sme da bude aktivirana. 2. Skinite poklopce (»radkapne«) sa svih toekova pomocu yelikog odvijaea ili kraja drske ruene dizalice. 3. Pomocu nasadnog kljuea odgovarajuce veliCine odviti navrtke na svakom toeku za otprilike jedan obrt. 4. Pomocu rucne dizalice podiCi prednji deo vozila sve dok se tockovi ne odvoje do tla. ' 5. Posta viti sigurnosna postolja ispod sasije kako biste cvrsto poduprli vozilo. J L J ........ • SISTEM ZA KOCENJE 6. Pomocu ruene dizaIice poditi zadnji dec vozila sve dok se toekovi ne odvoje od tla. 7. Postavite sigurnosna postoIja ispod sasije da biste podruprli vozilo. 8. Skinite navrtke s prednjeg tocka ostavljajuCi ih u "radkapnu« radi cuvanja. VeCina navrtki moie se odviti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Na manjem broju vozila; medutim, mozda postoje navrtke s levim navojem. 9. Skinite sklop tocka i pneumatika. 10. Okrecite dobos dok otvor za podesavanje ne dOGe s donje strane. Skinite zastitni pokiopac sa otvor3. 11. Ubacite »kasiku« kocnice u otvor za podesavanje da biste okrenuli navrtku za podesavanje zaustavnog locka. 12. Pogurajte slobodan kraj "kasike« kocnice na gore kako bisle rasirili papuce. Ponoyite ovaj po stupak istovremeno okrecuCi dobos unapred sve dok se ne oseti jak otpor pri okretanju. 13. Na jednom kraju krute iice klestima napraviti kuku (slicnu kuki na vdalici za odelo). 14. Ubacite savijeni kraj zice kroz otvor za podesavanje, na gore. ZakaCite kuku 0 polugu za podesavanje i blago je povucite da bi se poluga odvojila od navrtke za podesayanje zaustavnog tocka. 15. Postavite »kasiku« kocnice na navrtku za podesavanje zaustavnog tocka, pa istovremeno odvajajuCi polugu za podesavanje pritisnite "kasiku« kocnice na dole, kako biste okrenuli navrtku. 16. Ponovite operaciju iz tacke 15 jos tri puta. 17. Skinite alat. 18. Okrecite dobos da bi videli da Ii je prisutan otpor pri okretanju. Ukoliko je otpor jos prisutan ponoviti operacije iz tacaka 15 i 18 sve dok se otpor ne eliminise. 19 .. Vratiti zastitni poklopac na o l v ~ r za podesa-

van]e. 20. Ponovo montirajte tocak. 21. Vratile navrtke na svoje mesto ali ih pritegnite sarno [ueno. 22. Ponovite operacije iz tacaka 8 do 21 na ostalim dobos·kocnicama. 23. Spustiti voziio na tlo, obrnutim redosledom operacija iz taeaka 4 do 7. 24. Prilegnuti navrtke na svim tockovima. 25. Vratite poklopce tockoya na svoje mesto. 26. UkljuCite motor. 27. U bezbednom podrucju voziti unapred, na kralkom potezu, pa cvrsto pritisnite koenicu. 435 SISTEM ZA KOCENJE ® .bi izvrsilo podesavanje kocnica na sistemima kod kojih je ;Olr cbno Ubaciti iitanu kuku (1) kroz otvor za poddavanje (2) kako bl se odvo)lla poluga Zli samopouduvanje (3). Pomocu lankog odvijaea (4) okreCite navrtku zn podcsavanjc zaustavnog locka (5) da b i se promenio palotaj obloge (6). 28. Vozite kratku dfOonicu unazad i tvrsto pritisnite kotnicu. 29. Ponovite operacije iz tataka 27 i 28 deset put a da ?iste .se uverili da je podesavanje pravilno lzvrseno 1 da su poluge za podesavanje ostvarile odgovarajuCi zazar izmedu papute i dobosa kotmce. 30. Ispitati ponasanje vozila u uslovima drumske voznje. 436 Servisiranje glavnog kocionog cilindra Alai i materijal • Odvijat • Nasadni kljut • Cevasti kljut • Kljuc za navrtke • KoCiona teenost • Glavni koeioni cilindar • Krpa .--.. I I G lavni koCioni cilindar u sistemu koenica na vasem vozilu predstavlja glavni rezervoar koCione teenosti. Kada vozae pritisne na pedalu kocnice ovo pomeranje se prenosi preko poluinog mehanizma na klip glavnog cilindra, koji potiskuje koCionu teenost. Kako su koCioni vodovi i kocioni cilindri (na toekovima) ispunjeni kocionom tecnostu sa pomeranjem klipa glavnog cilindra vrsi se prenos hidrostatickog pritiska kroz

Pritisnite pedaiu koenice nekoiiko puta i u toku 30 sekundi drzite neprestano nogu na pedali. Ukoliko u tom periodu pedala polako popusti pod pritiskom noge to je znak istrosenih iIi nefunkcionalnih delova u gIavnorn cilindru sto zahteva zamenu glavnog razvodnog cilindra. 6. Razlog je taj sto su prednje kocnice kod vozila s pogonom na prednje tockove daleko opterecenije nego kod vozila s pogonom na zadnje toekove. obezbeden je odvojen sistem za prednje i zadnje kocnice tako da ostaje izvesna koeiona sila bez obzira na prekid nekog od koCionih cevovoda. UkoIiko bi doslo do pada pritiska na oba prednja tocka istovremeno (sto bi bio slucaj da je sistem podeljen poduino. Glavni cilindri. Napomena: Ukollko je vase vozilo opremljeno servo-kocnicam a pritisnite i otpustite pedalu koenice pet puta kako biste ispustili vakuum iz sistema servo-koenice pre nego sto pristupite operaciji iz taeke 6. . Spustite poklopac motora. Ukoliko pedala pod pritiskom noge ne popusti glavni cilindar pravilno funkcionise. Trebalo bi da bude do 5 mm od vrha. Jedna komora obezbeduje pritisak levom prednjem i desnom zadnjem tocku dok druga desnom prednjem i levom zadnjem toeku. Kod sistema za kocenjc hidraulicnog tip a sa jednodelnim cilindrom postoji opasnost da prekid nekog kocionog cevovoda iii curenje koCionog cilindra mogu da izazovu nagli i potpuni gubitak svojstva koeenja. Utvrdite mesto gde se nalazi rezervoar glavnog cilindra i skinite njegov poklopac. Provera glavnog kocionog cilindra Za proveru glavnog koCionog cilindra primenite sledeci postupak. SISTEM ZA KOCENJE 3. Kod ovog dvodelnog cilindra. 5. 1. 2. a kod prednjeg doslo do curenja) samo zadnje koenice mozda ne bi bile u stanju da bezbedno zaustave vozilo. Kod sistema servo-kocnica glavni cilindar montiran je na vakuu!ll ureclaju koji je montiran na pregradnom zidu izmedu motora i kabine. proizvedeni od gvozdenog liva. 4. Aktivirajte ruenu koenicu i pod ignite poklopac motora. a ovakva mogucnost je veoma malo verovatna. Kod vozila s pogonom na prednje toekove glavni cilindar podeljen je dijagonalno. Glavni cilindar moze da ima jedan iIi dva dela kao i jedan iIi dva rezervoara za koeionu teenost. Vratiti poklopac na svoje mesta. Da bi se ovo spreeilo razvijen je dvodelni razvodni citindar i sada se on nalazi u uobicajenoj primeni.sistem za kocenje. Ukoliko je nivo nizak treba dopuniti rezervoar. imaju na sebi konzole i otvore za montazu. Potpuni gubitak svojstva koeenja bi se dogodio u slucaju da hidraulieni sistem prednjih i zadnjih toekova otkaie istovremeno. Proverite nivo koCione teeDosti.

Ispod instrument-table ponovo poveiite poluini mehanizam pedale koenice obrnutim redosledom operacija pod taekom 3. Pogledajte ispod instrument-table'i pronadite poluzni mehanizam na pedali kocnice kojim je klipnjaea glavnog cilindra povezana s pedalom koenice.Zamena glavnog kocionog cilindra Za zamenu glavnog koCionog cilindra primenite sledeCi postupak. 2. Poluzni mehanizam fiksiran je za pedalu vijkom ispod obrtne taeke poluznog mehanizma. i tako pet puta kako bi se novi cilindar napunio koCionom tecnOSCll. Kada su cevovodi odvojeni. Uhvatite rukom glavni cilindar i pazljivo ga povucite unapred odvajajuCi ga od pregradnog zida. Napomena: Kod servo sistema. 6. olabavite vijake i preCi odmah na operaciju iz taeke 5. Pomocu kljuea za navrtke pritegnite koCioni cevovod za prikljueak. skinite vijke koji dde glavni cilindar pomocu nasadnog kljuea. 5. 15. Napomena: Ukoliko je u pitanju servo-sistem nastavite odmah sa operacijom pod taekom 12. Napomena: Cilindri s dye komore imace dva cevovoda koie treba odvojiti. 4. Postavite pailjivo novi glavni cilindar na svoje mesto obrnutim redosledom operacija iz taeke 7. glavni cilindar povezan je za vaku!Jm uredaj sa tri vijka (s oblom glavom). za oko jedan obrt. koCioni cevovod 437 SISTEM ZA KOCENJE pomoeu kljuea za navrtke. Skinite krpu s koCionog cevovoda i prikljueka i bacite je. Utvrdite mesto glavnog cilindra i olabavite tri vijka (s oblom giavom) kojim je prievrscen za pregradni zid izmedu motora i kabine. Vratite poklopac na svoje mesto. Aktivirajte ruenu koenicu i podignite poklopac matora. Pritegnite. 16. 18. Napomena: Vodite racuna da se slueajno ne savije odvojeni koCioni cevovod. pomotu nasadnog kljuea. 12. 10. Po motu kljuea za navrtke odvojite koCione cevovode od glavnog cilindra. 7. Ova teenost je veoma korozivna i ostetice ()bojene povrsine na vasem vozilu. 11. 17. Upozorenje: krpa ce biti natopljena tecnoscu. Uvrnite tri vijka rukom tek toliko da dde glavni cilindar na svom mestu. Odvijte vijak cevastim kljueem. Skinite poklopac sa glavnog cilindra i napunite rezervoar koCionom teenoseu do 5 mm od vrha. 13. 1. Vrsite lagani pritisak na pedalu koenice skraz do dole. Skinite poklopac rezervoara glavnog cilindra . 14. U krpu uvijte odvojeni koeioni cevovod i prikljueak koCionog cevovoda na glavnom cilindru. 8. 3. 9. ali ne suvise. Ukoliko je to slueaj. Ispod poklopca motora pritegnite tri vijka koji drie glavni cilindar u svom poloiaju.

Zaeepite prstom otvor na kraju creva. 2. vakuum uredaj se ne moie popravljati. 21. a debljine 70-250 mm. stvarajuCi dodatnu silu. Ukoliko je u kvaru mora se zameniti. 2.i dopunite ga kocionom tecnoscll. Ukoliko se brzina motora ne prameni crevo se mora zameniti. UkljuCite motor i pailjivo krenite napred pa evrsto pritisnite koenicu kako biste proverili njen rad. Sa iskljueenim motorom polako pritiskajte pedalu koenice do kraja kako bi se ispustia vakuum iz rezervoara uredaja. Ukoliko se pedal a koenice ne kreee na dole. Pod normalnim okolnastima. primenite sledeCi postupak. Sa aktiviranom ruenom koenicom i ukljueenim motoram podic! poklopac motor a i odvojiti crevo od vakuum uredaja jednostavno ga povlaeeC! (s prikljueka) . Ukoliko vakuum uredaj funkcionise pedala koenice ee se kretat! na dole. Vakuum uredaj koristi vakuum motora iz usisne grane i time obezbeduje dodatnu koCionu silu. 19. 20. Pregled servokocnica S ervo-koenica je uredaj koji omagucava vozaeu olaksano koeenje vozila. Vakuum uredaj iii uredaj servo-koenica montiran je na pregradnom zidu koji deli prostor za motor od kabine i predstavlja posudu preenika izmedu 150-300 mm. mogu se vrsiti izvesne 438 AlaI i materijal • Mali odvijae • U niverzalni nai • Krpa • Vazdusni filter vakuum uredaja • Vakuum crevo provere u cilju odrzavanja da bi se ustanovila da Ii uredaj radi ispravno . 3. Ponovo prievrstite poklopac rezervoara i zatvorite poklopac motora. Oslobodite ruenu kocnicu. Ponovo povezati dobro vakuum crevo na vakuum uredaj. negde u sistemu vakuum uredaja dolazi do ispustanja vakuuma. Utvrdivanje mesta ispustanja Ukoliko sumnjate na ispustanje vakuurna iz sistema. 1. Ukoliko se brzina motora osetno smanji crevo je u dobrom stanju. Ukoliko ne dode do pramene brzine motora prisutan je problem u . Pritisnite pedalu koenice na dole i ne skidajuei nogu s pedale stanovati motor. 4. Ispitivanje vakuum uredaja Da biste proverili da Ii vakuum uredaj na vasim servo-kocnicama pravilno funkcionise primenite sledeCi postupak. Kada ste povezali dobra crevo brzina motora bi trebalo osetno da se poveea.. Medutim. 1.

6. na osnovu opisa iz ovog poglavlja. Zamena vakullm creva 6. 2. (5) rezervoar za vakuum. Montirajte novo crevo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 2 i 3. __ ~ _ . ___ _____ __ . (6) pOVf<ltna opruga. 4.. 439 1IiIIIIIrI __ __ ._. bilo usled kvara neke komponente iIi u toku popravki. ______ .. I ovde se to vrsi jednostavnim povlacenjem creva. odseci novo crevo na odgovarajucu duzinu. 1. sistem za koeenje mora uvek da se podvrgne ispustanju vazduha kako bi pravilno funckionisao... (4) membrana. Otistiti filter mekom.vakuum uredaju. Ukoliko nije moracete da zamenite filter. (2) filter._. UkljuCite motor i proverite da Ii vakuum uredaj funkcionise dobro. Aktivirajte rucnu kocnicu. 5. Konsultovati kvalifikovanog mehanicara. U veCini slucajeva nalazi se oko SISTEM ZA KOCENJE Komponente vakuum uredaja iIi servo-koCionog uredaja. .' PodiCi poklopac motora i odvojite vakuum crevo s gornjeg del a vakuum uredaja jednostavno ga povlaceci (s prikljucka). Servo iii vakuum uredaj koristi vakuum iz motora da hi obezbedio dodalnu sHu za kotenje. Kad vazduh dospe u sis tern za kocenje. _____ . 7. 5. ____ . _. Ispustanje vazduha iz instalacije za kocenje Alat i materijal • PodmetaCi za tockove • Rucna dizalica i sigurnosna postolja • Okasti kljue • Crevo za ispustanje vazduha • Zastitne naocare • Posuda • Kociona teenost K adgod postoji mogucnost prodora vazduha u instalaciju koenica. i (7) montaini goli vijak na pregradnom zidu izmedu motora i kabine. a pokriven je fleksibilnim stitnikom od prasine. tistom krpom iIi peskirom. Ukoliko jeste po novo montirajte zajedno sa stitnikom od prasine._ . (3) poklopac. Skinite vazdusni filter sa pregradnog zida vakuum uredaja. Produvajte filter da biste utvrdili da li je Cis!. potisne osovine ventila. rezultat ce biti »meka« ili potpuno beskorisna pedala kocnice. __ SISTEM ZA KOCENJE 3. (1) klipnjaca povezana s peda!om kocnice i glavnim cilindrom. Pratite smer creva do rezervoara vakuuma uredaja i odvojite crevo u toj tacki. KoristeCi stare crevo kao meru. Da hi ste zamenili vakuum crevo primenite sledeCi postupak.

Jedna ce morati da sedi u kolima i komanduje pedaJom kocnice dok ce druga otvarati i zatvarati ventile na svakom toeku. koCionih cilindara iii koCionih cevovoda. Medutim. Vijci za ispustanje vazduha se nalaze pri vrhu svake podloine ploce toeka.. Parkirajte vozilo na ravuO tIo. ukoliko ielite da koristite najbolje i produzite vek svog sistema za koeenje silikonska teenost predstavlja pravo resenje. naCin: 1. Blokirajte zadnje toekove podmetaeima za tockove. Prvo.rada kocnica sto izaziva nesigurno kotenje. Drugo.~ dva problema. Rueni metod ispustanja vazduha kako iz dobos tako i iz disk-koenica zahteva dYe osobe. Ipak. direktno iza koeionog cilindra. Medutim. 4. vlaga dovodi do unutrasnje korozije. ona je skupa i staje nekoliko puta vise nego standardna koeiona tecnost. Zato instalaciju treba povremeno ispirati i dopunjavati sveiom kOClonom tecnoscll. Ispustanje vazduha iz kotione instalacije se vrsi na sledec. Na svakom toeku nalazi se po jedan odusni venti!. Upozorenje: Korisrite zasritlle naocare prilikom rada. 2. da apsorbuje vlagu. Kociona leenost je takode hidroskopna. Rucnom dizaJicom pOdignite prednji dec vozila i postavite sigurnosna postolja ispod sasije kako biste cvrsto poduprli vozilo. Ruenom dizalicom podignite zadnji deo vozila i postavite sigurnosna postolja is pod osovine na obe strane. ona snizava tatku kljucanja kocione tecnosti sto znati da pod otezanim uslovirna rada moie da prokljuca unutar stege koenica. tak i najmanje prisustvo vazduha u koCionim cevovodima dovesce do »mekog«». Vlaga stvara 440 . 7. Silikorrska kotiona teenost je nehidroskopna tako da se praktieno eleminise problem vlage i korozije unutar koCione instalacije. 5. POllekad moie da dode do nepredvidenog prskanja koCiolle leenosti. Vlaga moie da prodre u instalaciju kroz gumena creva i zaptivke i kad god se otvara rezervoar za kocionu tecnost glavnog cilindra. Pomocu okastog kljuca otvorite i zalvorite svaki odusni vijak za pola obrta. Postoji i silikonska koeiona teenost kao prvoklasna zamena. sto znaCi da teii. avo ce biti dokaz da vijci funkcionisu. 6.Kociona lcenost koja se koristi za rad koCionih cilindara (na tockovima) i glavnog cilindra se ne sabija prilikom pritiskanja pedale koenice i stvaranja pritiska u kocionim cevovodima. Uklonite podmetace za toekove. 3. U istalaciji postoji izvestan pritisak pa manja kolicina teenosti treba da iscuri. sto dovodi du gubitka koCionog dejstva. Okastim kljueem odvijte najpre vijak koji je . vremenom.

P""'OM*O SISTEM ZA KOCENJE kocnice proveriti glavni cilindar. Ukoliko pedala moze da se pritisne do dna mazda ce biti potrebno podeSavanje kocnice. Ponovite operacije iz tacaka 7 do 10 kod posudu. Na pomena: Po stupak pomocniku da i dalje drzi pritisnutu pedalu dok treba zapoceti s tockom koji je najdalji od glavnog priteiete vijak a onda neka pusti pedalu kocnice. Kod veCine vozila pravilan dra i nalijte koCionu tecnost. . :L"" k""5 0 . stavljajuCi drugi kraj creva u posudu ddimicno ispunjenu koCionom tecnoSCu. Po zavrsetku postupka ispustanja vazduha po novo napunite glavni cilindar kocionom tecnoscu. ( Da bi se ispuslio vazduh iz koCionih cevovoda poslaviti okaSli k1juc: (1) na odusni vijak (2) iza gJavnog cilindra (3) i povezati creVQ Zil ispustanje vazduha (4). Ispitati ponasanje kola u uslovima drumske voznje. prema uputstvima iz redosled operacije biee : desni zadnji toeak. I· I 0"'\-_ . SISTEM ZA KOCENJE 10. J i'. 442 O(vorili vij. .0""". Tecnosi ce is!eCi u 12. Vratite poklopac na ·mesto ali ga ne toeak.razvodnom cilindru. 9. 14. cilindra a zavrsiti s tockom najblizem glavnom 11. vijka. Otvorite odusni vijak. kako je to objaSnjeno u odeljku "Servisiranje glavnog razvodnog cilindra« u ovom poglavlju. Recite svakog odusnog. Ukoliko se gIavni cilindar isprazni u toku ispuStanja vazduha to ee predstavljati dodatni rad posto eete morati da ispustite vazduh i iz samog glavnog cilindra. a pedal a ce popustiti do dna hoda.. levi odeljka »Servisiranje glavnog cilindra« u ovom zadnji tocak. Obieno ce to biti desni zadnji toeak. Treba uvek da bude naliven sa tei'noscu. Otvorite poklopac rezervoara glavnog cilin.J. Poveiite odusno crevo na vijak. desni prednji toeak i levi prednji poglavlju.. Spustite vozilo na tIo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 3 i 4. 13.. Vas pomocnik treba da pritisne pedalu koenice i da je stalno drii pod pritiskom (noge). Kociona tecnost iSlice kroz crevo za ispustanjc (2) u po:mdu (3).. Videti odeljak "Poddavanje dobos-kocnica« U ovom poglavlju. 8. a drugi kra] stavite u posudu delimieno ispunjenju koCionom tecnoscu. Dejstvo pedale kocnice ne bi trebalo da bude »meko«.k (1) okastim kljuccm pritoffi dricCi pritisnutu kocnicu.najdalji od glavnog kotionog cilindra. Pritegnute poklopac. 15. b'" .

ulubljenja iIi korozije na cevima.tameii3 IiOCiOfiOg creva Da bi se izvrSila zamena kocionog creva primeniti sledeCi postupak.~ n a jednom kraju a sa kocionim cevovodom preko nosaea na elementu ram a u blizini gornjeg komandnog kraka na drugom kraju. Pritiskom na kocniee razvija se visoki hidrauIieki pritisak u sistemu za kocenje.j: J J i J I . Aktivirajte ruenu koenicu. na drugom sa koCionim cevovodom SISTEM ZA KOCENJE preko nosaea na elementu ram a na zadnjem delu vozila. To treba da obavi profesionalni mehanicar. Kako je pritisak prenet na koCione eilindre on pokrece klipove eilindra pa se pritisak prenosi na dobos iii disk preko kocionih papuca. 1. . Ovaj pritisak se dalje prenosi pomocu hidraulicne koCione teenosti na kocione cilindre (na tookovima) nizom celicnih vodova (eevi) i fleksibilnih creva.zavisno od toga sta je u pitanju . a curenja iIi drugih ostecenja na fleksibilnim crevima. '7 l ~ ' L. Svaka slabost unutar sistema izazvace kvar a mozda i saobracajni udes. Ukoliko postoji bilo kakva sumnja 0 stanju koCionih cevovoda treba odmah izvrsiti zamenu. Rutinsko odrzavanje vaseg vozila treba da obuhvati i pregled kocionih eevovoda (eevi i creva). Zamena kocionih cevovoda nije posao mehanieara-amatera. Zadnja koCiona creva povezana su sa razvodnim blokom na kuCistu osovine na jednom kraju a. ~ Kocioni cevovodi Alat i materijal • Podmetaei za tockove • Ruena dizaliea i sigurnosna postolja • Otvoreni kljue e Kljuc za navrtke· • Cekic sa loptastom glavom i probojae • KoCiona creva i cevi K ada stavite nogu na pedalu kocniee da biste zaustavili vozilo istovremeno se desava nekoliko stvari.. Pritisak koji vrsite na pedalu prenosi se na glavni cilindar kocionog sistema (bilo direktno bilo preko servo pojaCivaca). Prednja kociona creva povezana su sa koCionim cilindrom iIi stegom koenice . Potrebno je izvrsiti proveru eurenja. Trenje koje se javljaizmedu koCionih papuca (koje su ablozene frikeionim materijalom) i dobosa iii diska je sila koja koCi tockove.

Napomena: UkoJiko radite na zadnjem crevu treba blokirati prednje tockove a rucnom dizalicom podiCi zadnji kraj vozila. Blokirajte zadnje tockave sa podmetacima. Postavite U-obujmicu i udaranjem po gornjem izbocenom delu obujmice pomocu cekica s loptastom glavom osiguracete njen polozaj. Kad odvijete prikljucak cevovoda da moze siobodno da se okrecc odvijte ga sa kOCionog creva. Postavite drugi kraj koCionog creva na nosac-konzolu. Videti odeljak »Ispustanje vazduha iz instalacije za koeenje« u ovom poglavlju. Ukoliko radite na zadnjem crevu prikljucak ce se nalaziti na razvodnom bloku kuCista menjaea. 13. 15. 4. Pazite da se obujmica ne osteti. Na primer. 3. drzed pritom okastim kljueem prikljueak koCionog creya da se ne bi okretao. . 9. 7. Lupkanjem po U-obujrnici (6) koja drii prikljutak creva malim cekicem s loptas!orn glavom i probojcem iii odvijacem skinucete prikljucak koCionog c:reva.2. 11. Rucnom dizalicom podici prednji kraj vozila i postaviti par sigurnosnih postolja da biste vozilo cvrsto poduprli. Okastim kljucem na prikljucku kocionog creva odvijte prikljucak kocionog creva i pomerajtc prikljucak napred-nazad za po 1/4 obrtaja dok ne bude mogao siobodno da se okrece na kocionom cevovodu. Povucite cevovod i odvojte ga od nosaca-konzole. 6. Ubacite prikljucak cevovoda na kociono crevo i pritegnite prikljueak kljueem za navrtke 443 SISTEM ZAKOCENJE Da bi se skinuo prikljueak crevo kocnice: Prikljucak creva (l) kocionog creva (2) povezan je 5 prikljutkom koCionog cevovoda (3) koCionog voda (4) nn nosatu-konzoli (5). Upotrebite kljue za navrtke na prikljucak koCionog cevovoda na nosacu-konzoli. Ispustite yazduh iz koCione instalacije na toekoyima na kojima su zamenjena creya. 10. . Postavite probojac iIi odvijae s gomje strane izboCine obujmice. 12. To je normalno. 8. KoristeCi novo kobo no crevo primenite obrnuti redosled operacija iz tacke 10. 5. ukoliko ste zamenili crevo morate ispustiti vazduh iz sistema na oba zadnja toeka. Pomocu okastog kljuca odvijte prikljucak na drugom kraju creva . pa udaranjem 0 drugi kraj alata izbijte U-obujmicu..zavisno od toga sta je u pitanju. Ukoliko radite na prednjem crevu ovaj prikljueak nalazice se na kobonom cilindru (na tocku) iIi stegi koenice . Malim cekicem sa loptastom giavom i probojcern iIi starim odvijacem skinite U-obujmicu koja drzi prikljucak cevovoda za nosac-konzolu. Napomena: izvesna kolicina tecnosti iseurice iz koCionog cevovoda. Okastim kljucem osigurajte prikljucak kocionog creva na nosacu-konzoli od okretanja. 14.

Pritegnite navrtke za podesavanje okretanjem u smeru kretanja kazaljke na satu sve dok se ne . Povlaeenjem poluge'rucne koenice celiena uiad se zateiu i aktivira se mahanizam zadnjih kocnica. Posta pritegnete navrtke sa kljucem uzad ce biti taka ® ® SISTEM ZA KOCENJE pritegnuta da ruena koenica koCi u nIzem polozaju. II .16. I I'! I i . Spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 2 i 3. Podesavanje ruene koenice se vrsi na siedeCi nacin: 1. Ruenom dizalicom podignite zadnji kraj vozila tako da se oba zadnja toeka podignu od tla. Izvrsite ispitivanje ponaSanja kola u drumskoj voznji. 3. 2. 6. Navrtke za podesavanje obieno su postavIjene na mestu gde su veoma izlozene dejstvu rde i prljavstine pa se savetuje koriscenje nekog penetrirajuceg ulja -pre nego 8tO se pokusa bilo kakva intervencija na sistemu za kocenje. ~ 1 I Alat i materijal • PodmetaCi za toekove • Rucna dizalica i sigurnosna pos!olja • Pokretna leialjka • Otvoreni kljueevi • Penetrirajuee ulje Postavite sigurnosna postolja ispod zadnje osovine kako bi se kola evrsto poduprla. mehanizam gura koCione papuee prema dobosu tako da zadnji tockoyi ostaju blokirani. 444 Rucna kocnica R uena koenica na automobilu aktivira se pomocu mehaniekog poluznog mehanizma. Parkirajte vozilo na ravnom tiu. Najcesce se ovde radi 0 dugaekom vijku sa dve kantra navrtke. 18. Na mestu spajanja uiadi postoji neka vrsta uredaja za podesavanje. Blokirajte prednje toekove podmetaCima sa prednje strane tako da se kola ne krecu. negde na sredini vozila s donje strane. Spustite ruenu koenicu i ukljuCite motor. Ovaj.. 17. 5. Ruena koenica sa uzadima zahteva podesavanje kad god ne moze da se drzi vozilo u stanju mirovanja iii kada su zadnje koCione papuce istrosene. Pratite smer celicnih uiadi ad zadnjih tockova do mesta gde se susreeu. 4. Pomoeu pokretne lezaljke podvucite se pod vozilo.

Ispitajte prekidai' i uveriti se da taster radi gore-dole kada je pritisnuta pedala kocniee. ® / Rad mehanizma parkirne koenice. 445 .. i sam taster se mozda zaglavio. Problem moZe da leii u sijalieama. Svaki otpor na tockovima maze da dove de do preranog habanja papuea i stvara se nepotrebno opterecenje motora. Kada.. Pored toga. Dru- . Servisiranje mehanickog prekidaca Na siedeCi naCin eete utvrditi da Ii je vas mehanicki prekidai' koCionih svetala pokvaren i kako ga treba promeniti ukoliko je potrebno. U prirucniku proverite koja vrsta prekidaca je ugradena na vase vozilo. Za ovo ce vam biti potrebna ispitna lampica.mehanicki i hidraulicki. 7. Pritiskanjem pedaJe koenice za parkiranje (1).. 3. 9. Pogledajte ispod instrument-table u vozilu. u blizini poluznog mehanizma pedale kocniee. Na jarmu (4) preko kega se uiad razvode do zadnjih laekeva (5) kroz zastitno crevo (6) obicno se naIaze navrtke za podesavanje. Prekidac za stop svetla K ada jedno od stop svetla na vasem vozilu ne radi prilikom pritiskanja pedala kocniee najcesce je u pitanju pregorela sijaliea. U tom slucaju.. _----------« <_. Postoje dve vrste prekidaca koCionih svetala . Zatim olabavite navrtke dok se raj otpor ne izgubi .. Pritegnite navrtke za podesavanje jednu 0 drugu pomoeu dva kljuea tako da uiad De mogu da se olabave. pokrece se jednostruko cclicno Ufe (2) kega drfe (fiksiraju) nosaci (3). ne radi nijedno stop svetlo mozda su u pitanju vise del ova instalaeije koji su u kvaru. Jedan kraj ispitne lampice povezati sa odgovarajuCim uzemljenjem. prekidacu signala iIi prekidacu za stop svetala. Ukoliko izgleda da prekidac pravilno funkeionise pomoeu ispitne lampice proveriti elektricno kolo. Uhvatite prekidac rukom ! vratit! ga u prvobitni pOlozaj. mazda se prekidac savio i ne dodiruje poluini mehanizam kocnjce. kao sto je sarka na vratima iii vijak za montazu instrument-table. 1. prekidac se mora zamcniti. Proverite da na zadnjim tockovima nema apsolutno nikakvog otpora pri okretanju. Ukoliko to nije slucaj.'SISTEM ZA KOCENJE . provodnicima. Spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz taeaka 2 i 3. 8. grlima sijaliea. Trebalo bi da vidite taster-prekidai' veoma blizu ili gotovo u kontaktu sa poluznim mehanizmom pedale kocniee. medutim. 2.oseti slab otpor kod okretanja zadnjih toekova rukom.

gim krajem ispitne lampiee dodirnite kontakt prekidaea. (2) elektro provodnici kocnice. 8. Servisiranje hidraulicnog prekidaca Ukoliko je vase vozilo opremljeno hidraulicnim prekidacem stop svetala primenite sledeCi postupak. Ukoliko je prekidac neispravan moraee se zameniti. Poveiite jedan kraj ispitne lampice za odgovarajuce uzemljenje kao sto je neki dec bloka motora. Neka neko pritisne pedalu koeniee dok vi dodirujete kontakte pomocu ispitne lampice. 446 Alat i materijal • Ispitna lampica • Odvijac • Prekidac za stop svetla • Kljuc 6. 5. 1. Redosled povezivanja nije vazan. Opustite pedalu koeniee i iskljuCite ispitnu lampicu. Pustite pedalu kocniee i iskljuciti ispitnu lampicu. Ispitnom lampicom proverite elektricno kolo. Neka neko stoji iza kola da bi vam rekao da Ii se svetla pale kada pritisnete pedalu kocniee. Ukoliko je prekida': pokvaren mora se zameniti. Ponovo poveZite kontakte na novom prekidaeu. Pri dodiru oba kontakta lampiee bi trebalo da se upalL 5. 2. Rukom pritisnite pedalu koeniee i svaki kontakt dodirnite krajem ispitne lampiee. 3. l I ® ( ) \ . Izvuci kontakte iz utitniea. Ovaj elektrieni prekidac je osetljiv na pritisak. 7. 4. Pri dodiru jednog od dva kontakta lampica bi trebalo da zasvetli. 4. Podignite poklopac motora. 9. Montirajte nov prekidat priteZuCi vijak odvijacem. Skinite prekidac i zamenite ga odgovarajuCim. 10. Sklop pedaJc kocnice. 11. 6. IskljuCite kontakte. Stop svetla bi sada trebalo da rade. Prilikom povezivanja s jednim od kontakata ispitna lampiea bi trebalo da se pali. . (1) pedala. (3) . Pri dodirivanju kontakata ispitna lampica bi trebalo da se pali. Hidraulicni prekidac stop svetala biee 10eiTan na prednjem delu glavnog koCionog cilindra iii ispod njega kao i na razvodnom bloku na koje je i koeioni eevovod od glavnog eilindra. Pomotu odvijaea olabavite vijke koji drie prekidac fiksiran na montainu konzolu. Drugim krajem ispitne lampiee proverite da Ii je bilo koji od dva kontakta povezan za gornji dec prekidaca i da Ii provodi struju.

. Rub je dec pneumatika koji po maze da pneumatik bude u kontaktu sa naplatkom tacka i Sklap pncumatika i tatka. Posta su deo vozila koji je u komaktu s drumom pneumatici zasluzuju mnago vise od neredovne iIi povremene paznje. SISTEM ZA KOCENJE ® 447 SISTEM ZA KOCENJE 7. (5) rub pneumatika. i (8) sklap koCionog dobosa. i (8) osigurac. udobnost i troskove yoznje vaseg vozila vise nego ijedna druga komponenta. (7) klipnjaca glavllo g cilindra. Zavisno ad naeina voznje i tezine vaziIa. koji su povezani u cvrstu celinu.kOlltakti. (4) tocak. uz pravilnu negu. Kljucem okrenite prekidac u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu da biste ga skinuli. (2) navrtka. odrzavanja i popravke pneumatika trebalo bi da upoznate del ave pneumatika. Montirajte nov prekidac obrnutim redosledom operacija iz tacke 7. pneumatici. Pneumatici imaju velikog uticaja na sigumost kola j rukovanje. (7) protektor pneumatika. trebalo bi da traju bar 50. (3) venti!. karakteristike rukovanja. (6) caura. . J PNEUMATICI I "V TOCKOVI P neumatici utiCll na sigurnost. performanse. (6) b o ~ n i zid pneumatik a. 8. (5) podloska. (4) prekidac. 10. RUB. (1) poklopac tocka (»radkapna«). I. Anatomija pneumatika Pre razmatranja izbora. " j 1 . KORD.000 kilometara. 448 9. Kord se sastoji od slojeva gumom ilT'pregnirane tkanine ili kordova. Neka neko stoji iza vozila da bi yam rekao da Ii se svetla pale kada pritisnete pedalu kocnice. i I i I . Po novo povezati kontakte na novi prekidac obrnutim redosledom operacija iz tacke 6. Stop svetla bi sada trebalo da rade. 11. Zatvorite poklopac motora. posta su .

BIAS' PNEUMA TIK. najlon. CD Delovi tiplcnog auto pneumCilika. i I "Jj. PROTEKTOR. BOCNI ZIDOVI. poliester iU drugi materijal) koji prelaze iz jednog ruba u drugi pod .iIi viseslojne gumom impregnirane sinteticke kordove (rajon. Pneumatik koji nije u stanju da prihvati dodatno opterecenje u slucaju nuzde moie da otkaze upravo onda kada yam je neophodna dodatna bezbednost..Na nekim pneumaticima u rebra protektora izliveni su »sare«. Stoga treba ulagati u pneumatike koji su bar onoliko dobri kao originalni iIi bolji ukoliko smatrate da ce yam biti potrebni. po konstrukciji: bias.. tro. Kada se dostigne ova debJjina indikatori proizvode tupi zvuk koji podseea vozaca da je pneumatik spreman za zamenu. INDIKATORI HABANJA. Rub je izraoen od jake trake celicne lice uvucene po unutrasnjem obimu slojevite strukturc pneumatiku. Do kraja sezdesetih . On predstavlja sistem »sara« i rebara koji obezbeauju trakciju. (4) protektof. bias s pojasom i radijalna s poJasom. (1) spoljasnja ivica. trake iJi indikatore habanja ugraoene u protektor koji postaju o 450 vidljivi kada se protektor istrosi na sarno 1. (8) zljcb. Imali su dvo-. Pneumatik koji ne moze da izdrzi udar 0 ivicnjak iii 0 rupu na drumu daje vam sarno prividni osecaj sigurnosti. U osnovi postoje tri vrste pneumatika.5 mm debJjine »sare«. 1 . .ani jedini delavi koji dolaze u dodit s koJovozom. Debljina protektora varira od kvaliteta pneumatika. Pneumatici danas u sebi sadrie horizontalne sipke. Protektor iIi kruna predstavlja dec pneumatika kojI dolazi u kontakt s povrsinom druma. (3) rub. (5) (6) omotaci iii slojcvi le la pneumatika. (7) rebro. Vrste pneumatika PriJikom kupovine pneumatika dobra procena moze vam ustedeti novae) a i zivot. Ove »sare« se otvaraju kad pneumatik nalegne na drum i ostvaruju dodatno prianjanje pneumatika za kolovoznu narocito kada je povrSina vlaina. "SARE<. (2) bocni zid. Izradeni su od tanjeg materijala nego protektor kako bi pruiili veeu fleksibilnost pneumatiku. (9) zice za ojacanje rubu. 449 PNEUMATICII TOCKOVI obezbeauje zaptivanje vazduba kod tjubles pneumatika (bez unutrasnje gume). Ovde se radi 0 bokovima tela pneumatika. i (10) gumcna obloga.bias' pneumatici su predstavljali standard kod veCine kola proizvedenih u SAD. godina .

. . .--. .zbog smanjenog otpera kotrljanja.