VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI BEOGRAD

Seminarski rad
- PLATIRANJE -

Student: Sandi Nenad br. indeksa: 210/2010

Profesor: Karastojkovi mr Zoran

April, 2013.

SADRAJ
Strana

1. 2. 3. 4 5. 5.1. 5.2. 5.3. 5.4. 5.5. 5.6. 6. 7. 8. 9.

UVOD........................................................................................................................1 POJAM PLATIRANJA..............................................................................................1 KONTAKTNA METODA PLATIRANJA................................................................2 PLATIRANJE TOPLIM POTAPANJEM.................................................................3 ELEKTROPLATIRANJE..........................................................................................3 Elektroplatiranje kalajem............................................................................................4 Elektroplatiranje cinkom.............................................................................................8 Elektroplatiranje niklom...........................................................................................10 Elektroplatiranje bakrom..........................................................................................12 Elektroplatiranje hromom.........................................................................................14 Elektroplatiranje plemenitim metalima.....................................................................16 PLATIRANJE PRSKANJEM..................................................................................19 EKSPLOZIJSKO PLATIRANJE.............................................................................20 PLATIRANJE PRAHOM........................................................................................21 LITERATURA.........................................................................................................22

Uradio: Nenad

PLATIRANJE
VT Novi Beograd

Sandi Strana 3

UVOD

Korozija je razaranje metala usled hemijskog ili elektrohemijskog dejstva spoljne sredine. Intenzitet korozije raste ako su metali jednovremeno podvrgnuti promenljivim optereenjima i korozionoj sredini. rezultat je pojava korozionog zamora, smanjenje granice izdrljivosti. Prilikom obrade bilo koje metalne pozicije, ona dobija plastine ili elestine deformacije. to je vei stepen deformacije utoliko vie raste brzina korozije. Izbor metode zatite uglavnom zavisi od uslova eksploatacije metala i postavljenih zahteva. U metode protivkorozione zatite spadaju: a) b) c) d) e) zatitne prevlake, pasivizacija, zatita strujom od spoljnih izvora elektrohemijska zatita tretiranje korozione sredine i dr.

Od navedenih zatita najvie se primenjuju zatitne prevlake. One imaju viestruku ulogu: tite od korozije, daju dekorativne osobine povrini metala, poveavaju otpor na habanje itd. Prema nainu dobijanja zatitne prevlake se mogu podeliti na: galvanske, anodne, kontaktne, hemijske, vrue (toplo potapanje), difuzione, termomehanike, metalizacione i cementne i zatitno podmazivanje.

2.

POJAM PLATIRANJA

Platiranje (ili plakiranje) je nanoenje zatitnih slojeva od nikla, kalaja ili slinih metala na eline limove. Platiranje se moe izvesti valjanjem na toplo ili zavarivanjem eksplozijom tankih folija od navedenih metala. Platiranje je postupak kojim se vruim valjanjem ili slinim postupkom na osnovni metal nanosi traka iz drugog metala. Osnovni metal prethodno se mehaniki pripremi (ohrapavi) radi boljeg prianjanja trake. Olovo, cink, kadmijum i nikl upotrebljavaju se za zatitu elinih delova od korozije. Za skuplje delove najvie se koristi platiranje niklom, a za robu iroke potronje (limove, zavrtnje) cink.

Uradio: Nenad

PLATIRANJE
VT Novi Beograd

Sandi Strana 4

Platiranje zlatom i srebrom najbolja je zatita metalnih delova od hemikalija i oksidacije. Mogu se naneti u veoma tankim slojevima, a da se ne umanji kvalitet zatite. Platiranje se izvodi pod visokim pritiskom koji uzrokuje teenje metala prevlake (obloge), a eventualno i podloge (jezgra). Obino se tom metodom nanose postojaniji metali na jeftinije i/ili vre podloge. esto se platirani metali nazivaju bimetalima ili obuenim metalima. Platiranje se najee izvodi hladnim ili vruim valjanjem, odnosno provlaenjem ili vruim presovanjem. Meki metali (zlato, srebro, kalaj itd.) mogu se utisnuti u podlogu (najee u bakar i Cu legure) i ekianjem, ali ono je skupo pa se uglavnom primenjuje za izradu umetnikih proizvoda.

3.

KONTAKTNA METODA PLATIRANJA

Kontaktna metoda (obino platiranje) zasniva se na elektro-hemijskom nanoenju prevlaka bez korienja elektrine struje iz spoljanjeg izvora. Tako se, na primer, nanose nikal ili kalaj na eline delove, ili kalaj na mesingane delove. Dobijaju se tanke prevlake debljine 5-20 m, koje mogu biti samostalne ili samo osnova za galvansku prevlaku, ili kontaktni sloj pre emajliranja (na livenom gvodju i eliku - Ni). Obinim platiranjem (valjanje, provlaenje i presovanje) ree se prevlae gotovi proizvodi, a ee poluproizvodi (ploe, trake folije, profili, ice, ipke i cevi). Prevlake su debele izmeu 0,05 i 10 mm, a odnos izmeu njihove debljine i debljine podloge znatno varira. Dodirne ploe pri platiranju moraju biti potpuno iste da bi pri visokom pritisku dolo do oblikovanja meusloja legure koji osigurava vrsto prianjanje. Najvaniji su bimetali od niskolegiranog elika sa oblogama od inoksa, titana, nikla, Ni legura, ili legura za lemljenje, kao i bimetali od tehnikog aluminijuma ili vrstih Al legura. Bimetal od aluminijuma i Al legura naziva se Elkled, a ako je podloga od durala Duralplat. Bimetali se iroko primjenjuju u elektrotehnici, elektronici i termotehnici pri emu je zavrni sloj najee od Cu, Cu legura, Ag, Au i Pt. Takvi slojevi slue za poveanje lemljivosti. Ako se platiranje vri hladnom deformacijom najee se naknadnom termikom normalizacijom uklanjaju napetosti u bimetalima. Finalni se proizvodi oblikuju iz poluproizvoda pa dolazi do problema kod zavarivanja bimetala gde proces treba prilagoditi

Uradio: Nenad

PLATIRANJE
VT Novi Beograd

Sandi Strana 5

kako podlozi tako i prevlaci. Takoe pri preradi bimetalnih proizvoda dolazi do otpadaka koji se teko upotrebljavaju u daljnjim metalurkim postupcima.

4.

PLATIRANJE TOPLIM POTAPANJEM

Toplo potapanje ostvaruje se unoenjem osnovnog materijala u toplo kupatilo zatitnog metala. U stvari, metali niske temperature topljenja slue za platiranje metala visoke temperature topljenja. To znai da se elik ili mesing mogu zatititi potapanjem u kupatilo cinka, hroma, kalaja, aluminijuma ili olova (pocinkovavanje, kalaisanje, alitiranje, poolovljavanje) ili dragocenih metala. Na slici 1 data je ema platiranja toplim potapanjem. Zatita potapanjem izvodi se u kadi sa rastopljenim zatitnim metalom. Uglavnom je re o pocinkovavaju cevi, oluka, zavrtnjeva i navrtki, rezervoara, limenih krovova i dr. Kada je re o trakama, specijalni valjci ih uvode u kadu sa rastopljenim cinkom, potom se traka provlai kroz komoru za hladjenje u kojoj nataloeni cink otvrdnjava. Finalni proizvodi se namotavaju u koturove ili seku na table limova. Treba napomenuti da je zatitni sloj dobijen potapanjem (na toplo) znatno deblji i grublji nego sloj dobijen galvanskim putem.

5.

ELEKTROPLATIRANJE (GALVANIZACIJA)

Elektrolitiko platiranje ili galvanizacija je pokrivanje jednog metala slojem drugog, elektrolitikim putem. eliane na ovaj nain proizvode velike koliine kalajisanih elika, od kojih se prave konzerve (limenke). Takodje se ovim postupkom izradjuju i hromiraju proizvodi koji se dalje upotrebljavaju za konzerve i druge proizvode. Elektrolitike prevlake se nanose uspostavljanjem strujnog kola preko elektrolita u kome se nalazi radni predmet i zatitni metal (sl. 1). Radni predmet postaje katoda, a zatitni metal anoda kada se kroz elektrolit propusti jednosmerna struja. Elektrolitike prevlake su od Cr, Sn, Cu, Pb, Zn, Cd, Ni i dragocenih metala.

Uradio: Nenad

PLATIRANJE
VT Novi Beograd

Sandi Strana 6

Slika 1. ema elektroplatiranja Hromiranje moe biti dekorativno, porozno i tvrdo. Dekorativno hromiranje se obino obavlja na delovima koji su prethodno bili platirani bakrom ili niklom. Porozno hromiranje izvodi se na tarnim povrinama koje u toku rada treba da zadre mazivo ulje, kao to je to na primer sluaj kod cilindara malih dvotaktnih motora. Tvrdo hromiranje se koristi radi poveanja korozione otpornosti elinih i aluminijumskih povrina.

Kalaisanje se primenjuje za kuhinjsko posudje, jer kalaj nije toksian, ne korodira i ne tamni sa vremenom. Moe se kombinovati sa bakarisanim ili niklovanim povrinama. Bakarne ili mesingane prevlake uglavnom slue kao podloga za hromiranje ili pozlaivanje. Pored toga mesing moe biti ne samo zatitna ve i dekorativna prevlaka. Sklonost mesinga ka zatamnjivanju moe se spreiti organskim premazima. Olovo, cink, kadmijum i nikal upotrebljavaju se za zatitu elinih delova od korozije. Za skuplje delove najvie se koristi platiranje niklom, a za robu iroke potronje (limove, zavrtnje) cink. Platiranje zlatom i srebrom najbolja je zatita metalnih delova od hemikalija i oksidacije. Mogu se naneti u veoma tankim slojevima, a da se ne umanji kvalitet zatite.

5.1.

Elektroplatiranje kalajem

Kalaj je srebrno-beli, mekani, elastini metal ija se izloena povrina prevue zatitnim oksidnim filmom. Stabilan je na vazduhu i u vodi. Topljiv je u kiselinama i bazama. Organski spojevi kalaja mogu biti jako toksini. Najvanije rude kalaja su kasiterit (SnO 2), stanit (Cu2FeSnS4) i tealit (PbZnSnS2). Zbog svoje stabilnosti na vazduhu upotrebljava se kao

Uradio: Nenad

PLATIRANJE
VT Novi Beograd

Sandi Strana 7

zatitna prevlaka na mnogim metalima, posebno gvou (beli lim). Vrlo vana primena kalaja je za dobijanje legura (bronza, legura za lemljenje i sl.). Kalaj je hemijski stabilan, ne tamni na vazduhu, pa se stoga koristi u proizvodnji belog lima, posebno namenjenog proizvodnji limenki za industriju konzerviranja hrane. Elektroplatiranje kalajem vano je jo i u izradi kuhinjskog pribora, aparata prehrambene industrije, delova hladnjaka i slinih proizvoda. Zbog zatite od korozije i povoljnog delovanja galvanskih slojeva kalaja pri lemljenju, elektroplatiranje kalajem takoe je vano i za izradu niza proizvoda za elektrotehniku i finu mehaniku. Zbog antifrikcijskog delovanja ovih slojeva esto se elektroplatiraju kalajem i klizne povrine (npr. klizni leajevi i osovine motora). Odreenu tehniku vanost ima i dekorativno elektroplatiranje kalajem. Najstariji postupak za nanoenje prevlaka od kalaja je uranjanje lima u rastopljeni kalaj. Meutim, uspeh postignut u elektrolitikom taloenju kalaja doveo je do potiskivanja tog postupka. Za galvanotehniku proizvodnju belog lima upotrebljavaju se tri postupka. Najvaniji je tzv. ferrostan postupak u kojem je elektrolit kalajev sulfat, zakiseljen fenol sulfonskim ili krezol sulfonskim kiselinama, po kojem se, po grubim procenama, u svetu proizvodi oko 65% belog lima. Osim toga vani su jo i tzv. halogendni postupak s elektrolitom od kalajevog hlorida i kalajevog fluorida, i tzv. alkalni s elektrolitom od stanata (SnO2-) i alkalija. 5.1.1. Postupak sa sulfatnim elektrolitima Glavne komponente sulfatnog elektrolita su kalajev sulfat, sumporna kiselina i povrinsko aktivne materije. Iz ovog elektrolita, kada ne sadri dodatke, taloi se na katodi kalaj i to bez znatnog prednapona. Kalaj se slino drugim metalima pri taloenju izluuje u obliku dendrita, pa je iz tog razloga u kisele elektrolite potrebno dodati povrinski aktivne materije, kao i koloide, da bi se dobio dobar talog na katodi. Upotrebljavaju se razliite organske materije kao npr. elatin. Uloga sumporne kiseline je da sprei pojavu hidrolize kalajevog sulfata koji nastaje oksidacijom. Hidrolizom kalajevog sulfata nastaje kalajev hidroksid koji ima karakter gela. Starenjem ovih rastvora dolazi do taloenja metakalajne kiseline. Pojava taloga u elektrolitu je vrlo nepoeljna, jer se estice taloga mogu uklopiti u prevlaku, a elektrolit osiromauje u Sn2+ jonima.

Uradio: Nenad

PLATIRANJE
VT Novi Beograd

Sandi Strana 8

Uloga natrijumovog sulfata ili slinih dodataka je da uspori oksidaciju Sn2+ jona. Povrinski aktivne materije i koloidi pored toga to utiu na strukturu taloga na katodi reguliu i mo prekrivanja i sposobnost elektrolita u raspodeli metala na katodi. Pri radu s ovim elektrolitima najbolji rezultati se postie ako se elektrolit esto filtrira. U praksi filtriranje se izvodi obino nekoliko puta godinje. Kiseli elektroliti nisu osjetljivi na prisustvo neistoa, pa se vrlo retko ukazuje potreba da se elektrolit proiava. Hloridi su nepoeljni, jer pri koncentraciji od 2 g/l suavaju interval gustine struje pri kojoj se dobija dobra prevlaka kalaja. Karakteristike postupka sa kiselim sulfatnim kupkama PREDNOSTI MANE 1. Visoko katodno i anodno iskorienje 1. Mogunost anodne pasivacije struje. visokim gustinama struja. 2. Relativno niski poetni trokovi. 2. Znatna korozivnost rastvora. 3. Relativno jednostavno odravanje i kontrola postupka. 4. Mogunost dobijanja mat, polusjajnih i sjajnih prevlaka kalaja. 5.1.2. Postupak sa bor-fluorid elektrolitima Jedan od najstarijih postupaka elektroplatiranja kalajem, obino se koristi za brzo platiranje. Glavne komponente ovih elektrolita su kalajev bor-fluorid Sn(BF4)2 i slobodna bor-fluoridna kiselina HBF4. Topljivost kalajevog bor-fluorida u vodi je velika, pa se moe ostvariti velika koncentracija Sn2+-jona u rastvoru, a time omoguiti rad s velikim gustinama struje. Preporuljivo je intenzivno meanje elektrolita, pri veim gustinama struje, da ne bi dolo do raslojavanja elektrolita. Uloga slobodne bor-fluoridne kiseline je da omogui anodno otapanje kalaja i uini elektrolit stabilnim. Borna kiselina igra ulogu pufera i spreava mogunost pojave slobodne fluorovodonine kiseline. Uloga povrinski aktivnih materijaje ista kao i u drugim elektrolitima.

pri

PREDNOSTI MANE 1. Mogunost rada pri visokim gustoama 1. Visoki trokovi obrade otpadnih voda. struja. 2. Korieni elektroliti spadaju u

Uradio: Nenad

PLATIRANJE
VT Novi Beograd

Sandi Strana 9

2. Visoka katodna efikasnost.

anodna

strujna

najkorozivnije rastvore koji se koriste za elektroplatiranje kalajem.

5.1.3. Postupak sa halogenidnim elektrolitima Ovaj se elektrolit sastoji od hlorida i fluorida. Karakteristika je ovih elektrolita primena velike gustine struje. Iskorienje struje je 95 - 97 %. Prisustvo fluorida ini ove elektrolite stabilnim, jer se stvara kompleks (Sn F2Cl2)2-. Prisustvo kompleksne soli takoe uslovljava porast katodnog prednapona, a time i sitnozrnasti talog na katodi. PREDNOSTI MANE 1. Mogunost rada pri visokim gustinama 1. Stvaranje mulja. struja. 2. Visoki trokovi obrade otpadnih voda uslijed prisustva cijanida. 5.1.4. Postupak sa fenolsulfatskim elektrolitima Fenolsulfonski kiseli elektroliti najee se koriste uz halogenidne elektrolite, u kontinuiranom postupku platiranja elika. pH vrednost elektrolita je najee nia od 1. PREDNOSTI MANE 1. Mogunost rada pri visokim gustoama 1. Stvaranje mulja (manja koliina u struja. usporedbi s kloridnim elektrolitima). 2. Fenolsulfonska kiselina djeluje i kao 2. Visoki trokovi obrade otpadnih voda antioksidant. uslijed toksinosti fenolnih skupina. 5.1.4. Postupak sa alkalnim elektrolitima Glavna komponenta alkalnih elektrolita su natrijumov ili kalijumov stanat i natrijov hidroksid. Ovo ukazuje da se kalaj u alkalnim elektrolitima nalazi u etverovalentnom stanju. Hidroksilni joni uslovljavaju visoku provodljivost navedenih elektrolita. Stanatni rastvori podleu razlaganju od strane CO2, pa je potreban viak slobodnog hidroksida da apsorbovani CO2 prevede u karbonat. Viak hidroksida spreava hidrolizu stanatnog jona, koja se odvija prema reakciji:

Sn2+-jon je vrlo nepoeljan u elektrolitu, jer uslovljava spuvast talog kalaja na katodi. Sn 2+-jon se pojavljuje kada se anoda nepravilno otapa. Zbog toga je potrebno Sn 2+-jone oksidirati u

Uradio: Nenad

PLATIRANJE
VT Novi Beograd

Sandi Strana 10

Sn4+-jon . Zato se koristi H2O2, koji je pogodan, jer pri oksidaciji stvara vodu tj. nikakve tetne sastojke. U stanatne elektrolite nije potrebno dodavati specifine dodatke u svrhu poboljanja elektrokristalizacije. Stanatni elektroliti daju zadovoljavajue rezultate samo na povienim temperaturama. Temperatura kupke od 60oC smatra se minimalnom radnom temperaturom. U stanatnim rastvorima kalaj se kao anoda moe ponaati razliito. Moe se otapati u obliku Sn2+-jona, zatim u obliku Sn4+- jona i konano moe se ponaati pasivno. Ovakvo ponaanje kalaja dovelo je do velikih tekoa u prvo vreme primene stanatnih otopina.

5.2.

Elektroplatiranje cinkom

Cink je poznat od davnih vremena. Ime mu dolazi od njemake rijei zinke to znai zubac zbog pojavljivanja cinkovog karbonata u rudama zupastog oblika. To je plavkasto-beli metal koji je na sobnim temperaturama krt, ali postaje kovan kada se zagreje na 100-150oC. Otapa se u bazama i kiselinama. Na vazduhu je stabilan, jer mu na povrini nastane sloj oksida koji ga titi od dalje korozije. Gori na vazduhu kada se zagreje do crvenog ara. Burno reaguje sa oksidansima. Cinka u zemljinoj kori ima oko sto puta vie nego bakra. Glavne rude su mu sfalerit (ZnS) i smitsonit (ZnCO3). Glavna namena cinka je zatita gvoa i elika (pocinkovano gvoe). Cink titi gvoe i kad se obloga oteti. Upotrebljava se za dobijanje razliitih legura kao to je mesing (legura cinka i bakra) i kao anoda u galvanskim lancima (baterijama). Postupci za dobijanje prevlaka od cinka su: Uranjanjem predmeta u rastopljeni cink, Termikom difuzijom, Cementacijom, Elektrolitikim taloenjem. Osnovne karakteristike elektroplatiranja cinkom su: omoguava stvaranje zatitnih slojeva eljene i jednoline debljine, ne dolazi do nastajanja krtih spojeva gvoa sa cinkom, promena oblika izradaka pod uticajem toplote, otpadaka od tvrdog cinka i cinkovog pepela, ne dolazi do razvijanja otrovnih para cinka i njegovih spojeva, postupak troi manje energije u odnosu na druge postupke.

Uradio: Nenad

PLATIRANJE
VT Novi Beograd

Sandi Strana 11

Slika 2. ema pocinkovanja ice (1 Ureaj za odmotavanje, 2 Kupka za ienje, 3,5,7 Tuevi za ispiranje, 4 Kupka za dekapiranje, 6 Kupka za pocinkovanje, 8 Kupka za zavrnu obradu, 9 Ureaj za suenje, 10 Ureaj za ujednaavanje sile istezanja, 11 Ureaj za namotavanje ice Za dobijanje cinkovih prevlaka elektrolitikim putem upotrebljavaju se sledee vrste elektrolita. kiseli elektroliti, cijanidni elektrolit, cinkov elektrolit, pirofosfatni elektrolit, amonijakalni elektrolit. Svi osim prvog su alkalni elektroliti. U svim elektrolitima cink je prisutan u obliku dvovalentnog jona. Prednosti i nedostaci postupka elektroplatiranja cinkom u sulfatno kiselim elektrolitima dati su u sledeoj tableli. PREDNOSTI 1. Sulfatni elektrolit je jeftin 2. Nije tetan za zdravlje u poreenju sa drugim elektrolitima 3. Moe se koristiti za nanoenje debljih prevlaka cinka na razliite metalne povrine NEDOSTACI 1. Uslijed male katodne polarizacije nastale prevlake su krupnozrnaste. 2. Elektrolit mora biti besprekorno ist velika osjetljivost na neistoe

Prednosti i nedostaci postupka elektroplatiranja cinkom u kiselim hloridnim elektrolitima dati su u sledeoj tabeli. PREDNOSTI 1. Visoka delotvornost i pri visokim gustinma struje NEDOSTACI 1. Kiselo hloridni elektroliti su jako korozivni

Uradio: Nenad

PLATIRANJE
VT Novi Beograd

Sandi Strana 12

2. Dobijene prevlake su visokog sjaja 2. Dobijene prevlake su krupnozrnate 3. Mogunost pocinkovanja materijala koji nisu pogodni za obradu u drugim elektrolitima (npr. izradci od livenog gvoa) 4. Elektrina vodljivost je via u odnosu na druge elektrolite, to rezultuje utedama energije 5. Neutralizacijom se smanjuje koliina otpada na minimum Prednosti i nedostaci postupka elektroplatiranja cinkom u cijanidnim elektrolitima dati su u sledeoj tabeli. PREDNOSTI NEDOSTACI

1. Iskorienje struje dostie vriednost 951. Cijanidi su jako toksini 99 % 2. Cijanidne rastvori nisu stabilni u dodiru sa 2. Sposobnost elektrolita da ravnomerno vazduhom raspodeli istaloen metal po povrini 3. Anode u cijanidnim elektrolitima mogu katode je velika za alkalne cijanidne postati pasivne, to moe proizvesti elektrolite smanjenje koncentracije cinka u rastvoru 3. Cijanidni rastvoti cinka dozvoljavaju upotrebu relativno velikih gustoa struje

5.3.

Elektroplatiranje niklom

Nikal je 1751. godine otkrio Axel Fredrik Cronstedt. Ime je dobio od nemake rei kupfernickel to znai lani bakar. To je sjajni, srebrno beli metal koji zajedno sa gvoem i kobaltom ini trijadu gvoa. Mekan je, kovan i savitljiv i moe se polirati do visokog sjaja. Otporan je na koroziju u vazduhu. Topljiv u razrenenim oksidirajuim kiselinama, a u koncentrisanoj nitratnoj kiselini se pasivizira. Vrlo je otporan na baze sve do temperature od 500 C. Dua izloenost niklovoj praini i nekim njegovim spojevima je kancerogena. Vie od tri etvrtine nikla upotrebljava se za izradu razliitih legura sa i bez gvoa. Ostatak se upotrebljava za galvansko niklovanje materijala, za katalizatore, za izradu Ni-Cd baterija i kovanog novca. Galvanske prevlake nikla imaju dobra mehanika svojstva i lep izgled. Debljina slojeva je jednolina pa je mogua naknadna obrada prevlaka.

Uradio: Nenad

PLATIRANJE
VT Novi Beograd

Sandi Strana 13

Primjenjuje se u zatiti tehniki vanih metala od korozije. Veliku primjenu ima u hemijskoj i prehrambenoj industriji. Osim zatite ureaja i aparatura, na ovaj nain se spreava kontaminacija hrane i hemikalija produktima korozije. Vano je elektroplatiranje niklom i radi popravaka istroenih ili izlizanih delova maina i ureaja. Elektroplatiranje niklom vri se i u dekorativne svrhe. Elektroplatiranje niklom slino je drugim postupcima elektroplatiranja, a sastoji se od prolaza jednosmerne struje kroz dve elektrode uronjene u vodljivi rastvor niklovih soli. Tok struje dovodi do otapanja anoda i prekrivanja katode s niklom.

Slika 3. ematski prikaz elektroplatiranja niklom Za elektroplatiranje niklom jo uvek se najvie koristi Wattsova kupka (po G. P. Wattsu), s elektrolitom od niklovog sulfata i niklovog hlorida, i bornom kiselinom kao puferom. U novije vreme raste znaenje sulfatnih, kobaltnih i fluoro boratnih elektrolita, a za zakiseljavanje upotrebljava se i fosforna kiselina. Obino se ne nanosi samo ista prevlaka nikla, ve se upotrebljavaju vieslojne prevlake sledeih kombinacija: bakar nikal hrom, polusjajni nikal sjajni nikal krom, bakar polusjajni nikal sjajni nikal. Bakar se kao prevlaka ispod nikla upotrebljava stoga to se prevlaka bakra moe lake obraditi. Osnovne komponente Wattsovog elektrolita su

Uradio: Nenad

PLATIRANJE
VT Novi Beograd

Sandi Strana 14

Niklov sulfat (NiSO4 7H2O) najjeftinija so nikla, moe se dobiti vrlo ista. Dozvoljena gustina struje zavisi od koncentracije katjona nikla u elektrolitu. Niklov hlorid (NiCl2 6H2O) dodaje se u cilju unoenja hloridnih jona. Glavni zadatak hloridnih jona je spreavanje pasiviteta anoda. Borna kiselina (H3BO3) ima ulogu pufera, za odravanje pH vrednosti elektrolita. Specifini dodaci (sredstva za kvaenje koja smanjuju povrinsku napetost i sredstva za sjaj kojaomoguujavaju dobijanje sjajnih prevlaka nikla).

Vrste prevlaka od nikla mogu biti: Sjajne prevlake nikla - Wattsov elektrolit uz dodatak supstanci kao sredstava za sjaj. Tvrde prevlake nikla - prevlake debljine 200 3000 m. Nanose se na delove maina. Koriste se elektroliti razliitih sastava. Crne prevlake nikla - primena za prevlaenje oruja i delova optikih instrumenata. Nemaju zatitno djelovanje, porozne su i obino se impregniraju odgovarajuim uljima ili mastima.

5.4.

Elektroplatiranje bakrom

Bakar je poznat od davnih vremena. Ime mu dolazi od latinske rei za ostrvo Kipar - Cyprium. To je svetlo-crvenkasti, sjajni metal. Relativno je mekan, ali ilav i savitljiv. Dobro provodi toplotu i elektrinu struju. Na vazduhu je stabilan, ali duim stajanjem dobija zelenu patinu. Otapa se samo u oksidirajuim kiselinama. U prisutnosti kiseonika iz vazduha otopit e se i u razreenoj sumpornoj kiselini i koncentrisanoj hloridnoj kiselini. Oko polovine proizvodnje bakra upotrebljava se za izradu provodnika elektrine struje. Zbog dobre toplotne provodljivosti od njega se izrauju kotlovi, grejai i razni izmenjivai toplote. Vano podruje primene bakra je dobijanje legura, u prvom redu mesinga (legura Cu-Zn) i bronze (legura Cu-Sn). Elektroplatiranje bakrom vano je zbog toga to se, zbog srazmerno velike plemenitosti bakra, veina tehniki vanih metala lako galvanizira vrlo gustim slojem (bakrarni galvanski slojevi s visokim sjajem), ili uz naknadnu mehaniku obradu (poliranjem), i tako supstrat dobro izoluje od okoline pri emu se otpornost materijala od manje plemenitih metala prema koroziji poveava do granica otpornosti bakra. Druge vane karakteristike uzoraka elektroplatiranih bakrom su: visoka strujna i toplotna provodljivost povrine (primena u elektroindustriji i izmenjivaima toplote) i antifrikcijsko djelovanje (primena u kliznim leajevima, u tehnici izvlaenja). Odreenu vanost ima i

Uradio: Nenad

PLATIRANJE
VT Novi Beograd

Sandi Strana 15

elektroplatiranje bakrom u dekorativne svrhe, obino da bi sa na proizvodima formirala patina i time stvorio utisak starog bakra. Elektroliti za dobijanje prevlaka bakra su: kiseli elektroliti (sulfatni, flouroboratni i silikofluoridni), alkalni elektroliti (cijanidni, pirofosfatni i amonijski). Najveu upotrebu u praksi imaju sulfatni elektroliti ija je osnovna komponenta CuSO4. Bakrov sulfat i sumporna kiselina ili bakrov fluorborat i fluorboratna kiselina ine osnovne komponente elektrolita. Bakrove soli su nositoci bakrovih jona u rastvoru. Kiseline poveavaju vodljivost rastvora i poboljavaju karakteristike taloenja bakra na metalnim povrinama. Promena u koncentraciji sumporne kiseline ima vei uticaj na katodnu i anodnu polarizaciju od promena koncentracije bakrovog sulfata. Hloridi u elektrolitu smanjuju anodnu polarizaciju i eliminiru prugaste naslage u podrujima visokih gustina struja. Hloridni joni utiu na izgled povrine, strukturu, mikrotvrdou, kristalografsku orijentaciju i unutranju napetost prevlake. Bakrov fluorborat je topljiviji od bakrova sulfata, pa koncentracija Cu 2+ jona moe biti dvostruko vea u poreenju sa sulfatnim rastvorima. Niska koncentracija fluorborata dovodi do stvaranja tamnih i mutnih prevlaka. Borna kiselina u elektrolitu stabilizuje rastvor i spreava razgradnju bakrova fluorborata. Dodaci za sjaj, glatkou povrine i istou zrna dodaju se u kisele sulfatne elektrolite. Osnovni uslovi rada kod elektroplatiranja bakrom su: Temperatura - od 18 60C; uobiajeno 32 43C. Poveanje temperature smanjuje katodnu i anodnu polarizaciju i poveava provodljivost rastvora. Gustina struje - poveanje gustine struje dovodi do poveanja katodne polarizacije, smanjuje se koncentracija bakrovih jona u rastvoru, a poveava koncentracija sulfatnog jona. Obino se vrednosti primenjenih gustina struja kreu od 16 22 A/dm3, uz meanje rastvora vazduhom. U poslednje vreme sve vie se koristi i ultrazvuno meanje koje dovodi do poveanja granine gustine struje i strujne delotvornosti. Anodni materijal - livene i valjane ipke i ploe od elektrolitikog bakra koriste se kao anode. Jo se mogu koristiti i anode visoke istoe, bez oksida, ija uptreba smanjuje nastanak anodnog mulja.

5.5.

Elektroplatiranje hromom

Uradio: Nenad

PLATIRANJE
VT Novi Beograd

Sandi Strana 16

Hrom je 1797. godine otkrio Louis-Nicholas Vauquelin. Ime je dobio od grke rei chroma to znai boja zbog obojenosti svojih spojeva. To je plavo-beli do srebrno-sivi, sjajni metal. Jako je tvrd i krt i moe se ispolirati do visokog sjaja. Ne otapa se ni u duinoj kiselini ni u zlatotopci ali se otapa u vruoj kloridnoj i sumpornoj kiselini. Spojevi hroma su toksini i kancerogeni. Mnogo se upotrebljava kao prevlaka na drugim metalima zbog svoje velike korozijske otpornosti i visokog sjaja. Hrom daje staklu smaragdno zelenu boju. Osobine prevlaka hroma su: Otpornost prema atmosferskoj koroziji na sobnim i povienim temperaturama. Visoka trajnost i otpornost na habanje. Mali koeficijent trenja. Visoki sjaj bez naknadne obrade. Prevlake od hroma prema nameni mogu se podeliti na: dekorativne, tvrde i porozne. Hrom se javlja u vie valentnih stanja. Dvovalentne soli hroma nestabilne su na vazduhu, pa nisu pogodne za elektrolite. Trovalentni Cr3+-jon u vodenim rastvorima jako je hidriran, pa ga je vrlo teko redukovati, i iz ovog razloga soli trovalentnog hroma se ne upotrebljavaju u galvanotehnici. esterovalentni hrom u obliku hromata i sedmerovalentni u obliku bihromata mogue je redukovati na katodi kada elektrolit sadri odreene anjone, koji imaju ulogu katalizatora, na primjer sulfatne jone, fluoridne jone, silikofluoridne jone. Glavna komponenta hromovih elektrolita je hromov oksid, CrO3. Poznato je da se u rastvorima hromovog oksida grade polihromne kiseline kao dihromna kiselina H2Cr2O7, zatim trihromna H2Cr3O10, i tetrahromna kiselina H2Cr4O13. Za dobijanje prevlaka hroma sa visokom otpornou na habanje koriste se razreeni elektroliti. Osnovne karakteristike ovog postupka su: bolja raspodela taloga, vee iskorienje struje, manji gubici elektrolita pri vaenju predmeta. Za dobijanje tvrdih prevlaka i dekorativno hromiranje koriste se standardni elektroliti, dok se koncentrirani elektroliti koriste za dekorativno hromiranje. Karakteristike navedenih postupka je: dobra pokrivna mo, vea stabilnost elektrolita, manje iskorienje struje, vei gubici elektrolita pri vaenju predmeta.

Uradio: Nenad

PLATIRANJE
VT Novi Beograd

Sandi Strana 17

Uticaj gustine struje i temperature na elektrolitiko taloenje hroma jako je izraeno. Gustina struje i temperatura utiu na iskorienje struje, na strukturu i osobine prevlake. Da bi se ouvao dobar izgled hromne prevlake oscilacije u temperaturi ne smeju biti vee od nekoliko oC. Ako se usled loe izabrane temperature dobiju mat prevlake njih je gotovo nemogue polirati. Karakteristino za proces hromiranja je i naglo opadanje iskorienja struje s porastom temperature. Od svih elektrolita, elektroliti za hromiranje najmanje su osetljivi na prisustvo primesa. Organske primese ne dodaju se u elektrolit, ali i kada ih ima one ne utiu na osobine prevlake. Elektrolit na bazi hromne kiseline nije osetljiv na prisustvo drugih katjona, kada se nalaze u maloj koliini. Greke koje se mogu uoiti pri hromiranju date su u sledeoj tabeli Karakter greke Taman izgled prevlake pregorela prevlaka Nepokrivena udubljena mesta i mat izgled prevlake Prevlaka je siva i puna mrlja Hrapava prevlaka Prevlaka Ni-Cr ili Cu-Ni-Cr se ljuti Neprekriveni delovi povrine hromom Ravnomerna mlena prevlaka Mogui uzroci Niska temperatura, prekidi u radu, prisustvo Fe3+ ili Cr3+ preko dozvoljene granice Visoka koncentracija H2SO4, visoka temperatura Povrina predmeta nije adekvatno oiena, elektrolit zagaen masnim materijama Niska temperatura elektrolita, niska koncentracija H2SO4, elektrolit zagaen koloidnim materijama Neodgovarajua priprema povrine Neodgovarajui raspored predmeta u kadi Visoka temperatura za primenjenu gustinu struje

Uradio: Nenad

PLATIRANJE
VT Novi Beograd

Sandi Strana 18

5.6.

Elektroplatiranje plemenitim metalima

5.6.1. Elektroplatiranje srebrom

Srebro je dobilo po latinskoj rijei argentum to znai beo, sjajan. To je beli metal visokog sjaja, neobino kovan i rastezljiv. Najbolji je provodnik toplote i elektrine struje od svih metala. Na vazduhu ne okside, ali nakon nekog vremena potamni zbog reakcije s tragovima sumporovodonika u vazduhu pri emu nastaje crni sulfid. Topljiv je samo u oksidirajuim kiselinama, kao to su vrua koncentrisana sumporna i azotna kiselina. Srebrni jon ima baktericidno delovanje, pa voda u srebrnoj posudi dugo ostaje svea. Elektroplatiranje srebrom primenjuje se u dekorativne svrhe (izrada ukarsnih i umetnikih predmeta, pribora za jelo, nakita i sl.), za izradu tehnikih proizvoda (najee u elektrotehnici i proizvodnji specijalnih leajeva) i za izradu kliznih povrina (legure srebra sa olovom i kadmijumom). Osnovne karakteristike elektroplatiranja srebrom su: Galvanski slojevi srebra su vrlo dobro rastezljivi, srazmerno mekani i odlini provodnici toplote i elektriciteta. Otporni su prema mnogim hemijskim utjicajima. Imaju veliku refleksiju svetla. Povrine prekrivene srebrom imaju lep izgled. Zbog sklonosti sulfidizaciji povrine lako gube sjaj i istovremeno im opada provodljivost. Srebro se taloi na veini metalnih podloga uronjenih u rastvor njegovih soli i bez uticaja elektrine struje iz spoljanjeg izvora zbog vrlo pozitivnog standardnog potencijala. Budui da tim procesom nastali galvanski slojevi nisu vrsto spojeni, pri galvanizaciji mora se spreiti njihovo odvajanje. To se u elektroplatiranju srebrom postie galvaniziranjem s dva, ili kada je podloga elik, ak i sa tri uzastopna ciajnidna rastvora, pri emu je u prvom odnos koncentracije srebro cijanida prema drugim cijanidima mali, a u zavrnom rastvoru normalan. Pri elektroplatiranju bakrenih ili mesinganih podloga srebrom moe se pre toga amalgamirati podloga. Sastav cijanidnih rastvora za elektroplatiranje srebrom zavisi od namene predmeta koji se posrebruju. Tako, ako se posrebrivanje vri u dekorativne svrhe rastvori za posrebrivanje imaju niu koncentraciju srebra u odnosu na one u kojima se vri posrebrivanje u inenjerske svrhe, gdje su potrebni deblji slojevi srebra. Vea koncentracija srebrenih jona omoguuje i rad s veim gustinama struje i, kao posledicu toga, veu brzinu elektroplatiranja.

Uradio: Nenad

PLATIRANJE
VT Novi Beograd

Sandi Strana 19

Postupci koji se primjenjuju za posrebrivanje izolatora (keramika i staklo) nazivaju je bezstrujni postupci (electroless deposition). Ovi postupci imaju neke prednosti u poreenju sa elektrohemijskim postupcima nanoenja, kao to su jednostavnost koriene aparature, mogunost prekrivanja predmeta sloenih oblika i pogodnost metoda za masovnu proizvodnju. Faze u procesu nanoenja srebra bezstrujnim postupkom su: ienje i odmaivanje povrine. Uranjanje u otopinu SnCl2 i ispiranje. Uranjanje u srebrenu metalizacijsku kupelj. Fine estice srebra koje su pozitivno nabijene e se apsorbirati na povrini stakla, a Sn2+ joni e reducirati srebrene jone do elementarnog srebra pri emu e se oksidirati u Sn 4+ jone prema hemijskoj reakciji:

U praksi, koriste se dve odvojene kupke: jedna u kojoj se nalaze srebreni joni, a druga je rastvor reducirajueg agensa.

5.6.2. Elektroplatiranje zlatom

Simbol elementa dolazi od latinskog naziva za zlato - aurum. To je sjajni, uti metal. Mekan, kovan i savitljiv pa se moe izvui u listie debele samo 10 -5 mm. Na vazduhu je stabilan i ne reaguje s kiseonikom ni na kojoj temperaturi. Ne otapa se u kiselinama ni bazama. Otapa se jedino u carskoj vodi (HNO3:HCl = 1:3) i u cijanidnim rastvorima koje sadre kiseonik, zbog stvaranja kompleksa s hloridom odnosno cijanidom. Elektroplatiranje zlatom koristi se u dekorativne svrhe, odnosno zbog poveanja vrednosti proizvoda. Elektroplatiranje zlatom izvodi se i u tehnike svrhe: zatita finih mernih i medicinskih instrumenata, proteza, preciznih tegova i alata, za dobijanje slojeva nepromeljive moi refleksije (naroito za infracrveno zraenje) i velike stabilnosti (posebno za elektrine kontakte, kod proizvodnje poluprovodnika, ispravljaa, raunara, talasovoda vakumskih cevi, u nuklearnoj i svemirskoj tehnici). esto se umesto zlatom, posebno kad se trai vea tvrdoa galvanskih slojeva i/ili jeftiniji proizvod, elektroplatira njegovim legurama, obino sa antimonom, kalajem, niklom, bakrom i kobaltom.

Uradio: Nenad

PLATIRANJE
VT Novi Beograd

Sandi Strana 20

5.6.3. Elektroplatiranje paladijumom

Paladijum je 1803. godine otkrio William Hyde Wollaston. Ime je dobio prema asteroidu Pallasu koji je otkriven u to vreme. To je sjajni, srebrno beli metal koji zajedno s rutenijumom i rodijumom ini grupu lakih platinskih metala. ist paladijum je kovan i savitljiv, dok mu hladnom obradom tvrdoa puno poraste. Otporan je na koroziju. Topljiv je u nitratnoj kiselini, vruoj koncentrisanoj sumpornoj kiselini i carskoj vodi. Apsorbira velike koliine vodika. Metalni prah je zapaljiv. Legura zlata i paladijuma zove se belo zlato i koristi se za izradu nakita. Velike koliine paladijuma upotrebljavaju se za izradu elektrinih kontakata. Za postupke elektroplatiranja paladijumom potroi se 5 do 8% godinje proizvodnje ovog metala. Tehnoloki znaaj elektroplatiranja paladijumom porastao je krajem sedamdesetih godina prolog veka. Elektroplatiranje paladijumom koristi se u proizvodnji elektroniskih delova telekomunikacione tehnike, u proizvodnji delova raunara, kod proizvodnje poluprovodnika, izradu elektrinih kontakata i sl. Takoe se elektroplatiranje paladijumom koristi i u dekorativne svrhe gde sve vie zamenjuje nikal, jer je ustanovljeno da nikal moe dovesti do pojave konih oboljenja. Utvreno je da su mehanike osobine prevlaka paladijuma kao to su tvrdoa, provodljivost i termika stabilnost u mnogim sluajevima superiorniju u poreenju sa prevlakama "tvrdog" zlata. Zbog toga u elektronskoj industriji elektroplatiranje paladijumom u odreenim sluajevima zamjenjuje postupke elektroplatiranja zlatom. Elektroplatiranje paladijumom moe se izvoditi u velikom broju elektrolita razliitih sastava. Ove elektrolite moemo podeliti, s obzirom na pH vrednosti rastvora, na alkalne (pH 8 13), neutralne (pH 5 8) i kisele (pH < 1 do 5).

5.6.4. Elektroplatiranje rodijumom

Rodijum je 1804. godine otkrio William Hyde Wollaston. Ime je dobio prema grkoj rijei rodeos to znai ruiast po boji rastvora nekih njegovih soli. Rodijum je tvrdi, srebrni, sjajni metal koji zajedno s rutenijumom i paladijumom ini grupu lakih platinskih metala. Stabilan je na vazduhu i u kiselinama. Rodijum i njegovi spojevi su jako toksini.

Uradio: Nenad

PLATIRANJE
VT Novi Beograd

Sandi Strana 21

Upotrebljava se za legiranje platine i paladijuma (poveava im tvrdou), kao katalizator i kao dodatak staklu za reflektore i projektore. Postupak elektroplatiranja rodijumom skuplji je od elektroplatiranja zlatom, ali rastvori za elektroplatiranje rodijmom imaju jednostavni sastav pa se lako kontroliu. Galvanski slojevi rodijuma imaju veliku tvrdou, otpornost prema hemijskim uticajima i veliku mo refleksije. Rodij je jedan od nekoliko belih metala koji zadravaju sjaj i refleksivnost pri svim atmosferskim uslovima. Primenjuje se najvie u dekorativne svrhe za prevlaenje nakita, satova, u elektrotehnici za izradu kontakata i sklopki od kojih se trai odlina postojanost. Dekorativne prevlake rodijuma imaju debljinu od 0.5 do 1.5 m, dok u elektrotehnici i za specijalne namjene debljina prevlaka rodijuma moe biti i do 5 m. Rodijumom se moe platirati skoro svaka metalna povrina. Primarno se platiraju metalne povrine koje su izloene troenju usled trenja, a koje su izraene od materijala kao to je srebro, niklove i bakrarne legure. Rodijum posjeduje najveu otpornost na troenje trenjem od svih metala platinske grupe.

6.

PLATIRANJE PRSKANJEM

Platiranje metala prskanjem (metalizacijom) ostvaruje se rasprivanjem istopljenog metala po komadu koji se titi. Po pronalazau vajcarcu M. U. Shoopu, postupak se esto naziva i opiranjem. Mlaz kapljica, stvoren brzim strujanjem vazduha ili drugog gasa, udara o podlogu pri emu se kapljice spljote, naglo hlade i skruuju u krune ploice prenika do 0,1 mm debele do 0,05 mm. To je popraeno stezanjem tako da ploice stisnu mikroizboine podloge prianjajui na nju tzv. sidrenjem. Na polustvrdnute ploice udaraju nove kapljice formirajui prevlaku delimino zavarivanjem, delimino sidrenjem. Kad rasprene estice udare u povrinu metala one vrsto naleu na nju. Efekat prianjanja je tim vei to je grublja povrina, pa je zato potrebno da se prethodno primeni peskarenje ili drugi postupak za poveanje hrapavosti. Dodatni materijal u obliku praha ili ice, topi se u gasnom plamenu, odnosno u elektrinom luku, a zatim raspruje u sitne kapljice dejstvom komprimovanog vazduha. Uglavnom se nanose W, Mo, te legure tipa NiCr i Co za zatitu elika od hemijske (gasne) korozije.

Uradio: Nenad

PLATIRANJE
VT Novi Beograd

Sandi Strana 22

Slika 1. Pojednostavljen prikaz pitolja za metalizaciju prskanjem Prednosti platiranja prskanjem su: mogunost prevlaenja bilo kog materijala (drvo, beton, staklo, karton, plastika, keramika), relativno jednostavan nain rada, mogunost regulisanja debljine prevlake, mogunost zatite velikih konstrukcija i predmeta u sklopljenom, zavrnom stanju. Nedostaci platiranja prskanjem su sledei: velika poroznost prevlake kod tanjih slojeva, veliki gubitak materijala pri prskanju, nedovoljna vrstoa spajanja prevlake za povrinu predmeta. Osnovni preduslov za platiranje prskanjem je da metalna povrina predmeta mora da bude hrapava zbog dobrog prianjanja.

7.

EKSPLOZIJSKO PLATIRANJE

Eksplozijsko platiranje koristi eksploziv koji udarnim talasom odbacuje oblogu prema podlozi i platira je. U pravilu eksplozijski se dobijaju debeli bimetalni proizvodi koji se stanjuju naknadnim valjanjem ili provlaenjem.

8.

PLATIRANJE PRAHOM

Uradio: Nenad

PLATIRANJE
VT Novi Beograd

Sandi Strana 23

Platiranje prahom ili mehaniko platiranje jeste metalizacija gde se metalni prah (npr. nikal) vruim presovanjem ili valjanjem na podlogu platira, pri emu prevlaka nastaje sinteriranjem. Meutim ee se prah koristi u platiranju malih proizvoda u rotacijskim zvonima ili bubnjevima gdje se, nakon pripreme povrine, predmeti obrauju bez grijanja u smjesi metalnog praha, staklenih kuglica i vodene otopine tzv. promotora. Prah se sastoji od oblih zrnaca promjera 3 30 um, dok se promjer kuglica kree izmeu 0,15 5 mm. Promotori su kemikalije koje uz koncentraciju od 3 5 % u otopini blagim nagrizanjem aktiviraju povrinu obratka i metalnog praha. Staklene kuglice pri sudarima s predmetima deformiraju metalni prah i utiskivanjem tvore prevlaku koja se sastoji od sraenih ploica, ali je po grai srodna prevlakama nastalim vruim prskanjem, ali bolje prianja te je manje porozna i glaa. kvalitetnije se obloge dobiju ako se metalni prah ne doda odjedanput nego u nekoliko navrata (npr. svakih 10min). Platiranje prahom slui za nanoenje mekih metala na tvre. Najee se elik i sivi lijev prevlae sa Zn, Cd, Pb, Sn, Cu i Al i njihovim legurama. Uzastopnim dodavanjem praha razliitih metala u isti ureaj mogue je dobiti vieslojne prevlake a istodobnim dodavanjem razliitih prahova mogu se dobiti prevlake pseudolegura (npr. od Zn i Cd ili od Sn i Cd). Na vrlo tvrde podloge (npr. kaljeni elik) prevlake od mekih metala slabo prianjaju pa se, zbog poboljanja adhezije, predmeti tijekom predobrade vrlo tanko pobakruju ionskom zamjenom, tj. kemijskim postupkom, pa otopina za pripremu mora sadravati bakrene spojeve. Platiranjem prahom nastaju polusjajni slojevi ravnomjerne debljine. ak i na visokoprofiliranim proizvodima odstupanje od prosjene debljine iznosi ispod +- 20%. Primjenom prikladnih staklenih kuglica iako se platiraju udubine navoja, dublji utori, pa i upljine koje moe oplakivati otopina promotora. Obloge su neto tanje na izboinama i otrim vanjskim bridovima.

Uradio: Nenad

PLATIRANJE
VT Novi Beograd

Sandi Strana 24

9.
[1] [2] [3]
[4]

LITERATURA
Bahvalov G.T., Birkgan L.N., Labutin V.P., Galvanizacija , IP Rad, Beograd, 1964. Regodi D., Tehniki sistemi, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011. Jovanovi M., Adamovi D., Lazi V., Ratkovi N., Mainski materijali, Mainski fakultet u Kragujevcu, Kragujevac 2003.
Sedmak A., ijaki-eravi, V., Milosavljevi, A., orevi, V., Vukievi, M., Mainski

materijali, I i II deo, Mainski fakultet u Beogradu [5]

http://afrodita.rcub.bg.ac.rs