P. 1
Plat Iran Je

Plat Iran Je

|Views: 175|Likes:
Published by Nebojša Branković

More info:

Published by: Nebojša Branković on May 23, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/03/2013

pdf

text

original

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA „NOVI BEOGRAD“

Seminarski rad
- PLATIRANJE -

Student: Sandić Nenad br. indeksa: 210/2010

Profesor: Karastojković mr Zoran

April, 2013.

SADRŽAJ
Strana

1. 2. 3. 4 5. 5.1. 5.2. 5.3. 5.4. 5.5. 5.6. 6. 7. 8. 9.

UVOD........................................................................................................................1 POJAM PLATIRANJA..............................................................................................1 KONTAKTNA METODA PLATIRANJA................................................................2 PLATIRANJE TOPLIM POTAPANJEM.................................................................3 ELEKTROPLATIRANJE..........................................................................................3 Elektroplatiranje kalajem............................................................................................4 Elektroplatiranje cinkom.............................................................................................8 Elektroplatiranje niklom...........................................................................................10 Elektroplatiranje bakrom..........................................................................................12 Elektroplatiranje hromom.........................................................................................14 Elektroplatiranje plemenitim metalima.....................................................................16 PLATIRANJE PRSKANJEM..................................................................................19 EKSPLOZIJSKO PLATIRANJE.............................................................................20 PLATIRANJE PRAHOM........................................................................................21 LITERATURA.........................................................................................................22

Izbor metode zaštite uglavnom zavisi od uslova eksploatacije metala i postavljenih zahteva.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 3 1 UVOD Korozija je razaranje metala usled hemijskog ili elektrohemijskog dejstva spoljne sredine. termomehaničke. povećavaju otpor na habanje itd. smanjenje granice izdržljivosti. a za robu široke potrošnje (limove. Za skuplje delove najviše se koristi platiranje niklom. kalaja ili sličnih metala na čelične limove. rezultat je pojava korozionog zamora. cink. U metode protivkorozione zaštite spadaju: a) b) c) d) e) zaštitne prevlake. Platiranje je postupak kojim se vrućim valjanjem ili sličnim postupkom na osnovni metal nanosi traka iz drugog metala. ona dobija plastične ili elestične deformacije. Od navedenih zaštita najviše se primenjuju zaštitne prevlake. One imaju višestruku ulogu: štite od korozije. kadmijum i nikl upotrebljavaju se za zaštitu čeličnih delova od korozije. daju dekorativne osobine površini metala. difuzione. vruće (toplo potapanje). Što je veći stepen deformacije utoliko više raste brzina korozije. Prema načinu dobijanja zaštitne prevlake se mogu podeliti na: galvanske. Osnovni metal prethodno se mehanički pripremi (ohrapavi) radi boljeg prianjanja trake. hemijske. metalizacione i cementne i zaštitno podmazivanje. Olovo. . zaštita strujom od spoljnih izvora elektrohemijska zaštita tretiranje korozione sredine i dr. pasivizacija. Prilikom obrade bilo koje metalne pozicije. Intenzitet korozije raste ako su metali jednovremeno podvrgnuti promenljivim opterećenjima i korozionoj sredini. 2. anodne. zavrtnje) cink. kontaktne. Platiranje se može izvesti valjanjem na toplo ili zavarivanjem eksplozijom tankih folija od navedenih metala. POJAM PLATIRANJA Platiranje (ili plakiranje) je nanošenje zaštitnih slojeva od nikla.

Takvi slojevi služe za povećanje lemljivosti. Dodirne ploče pri platiranju moraju biti potpuno čiste da bi pri visokom pritisku došlo do oblikovanja međusloja legure koji osigurava čvrsto prianjanje. Platiranje se najčešće izvodi hladnim ili vrućim valjanjem. a odnos između njihove debljine i debljine podloge znatno varira. Meki metali (zlato. odnosno provlačenjem ili vrućim presovanjem. Najvažniji su bimetali od niskolegiranog čelika sa oblogama od inoksa. Finalni se proizvodi oblikuju iz poluproizvoda pa dolazi do problema kod zavarivanja bimetala gde proces treba prilagoditi . provlačenje i presovanje) ređe se prevlače gotovi proizvodi. ili kalaj na mesingane delove. Prevlake su debele između 0.05 i 10 mm. kalaj itd. Platiranje se izvodi pod visokim pritiskom koji uzrokuje tečenje metala prevlake (obloge).) mogu se utisnuti u podlogu (najčešće u bakar i Cu – legure) i čekićanjem. Dobijaju se tanke prevlake debljine 5-20 μm. profili. Ni – legura. Bimetali se široko primjenjuju u elektrotehnici. ali ono je skupo pa se uglavnom primenjuje za izradu umetničkih proizvoda. srebro. koje mogu biti samostalne ili samo osnova za galvansku prevlaku.Ni). nanose nikal ili kalaj na čelične delove. elektronici i termotehnici pri čemu je završni sloj najčešće od Cu. Cu – legura. 3. Običnim platiranjem (valjanje. Mogu se naneti u veoma tankim slojevima. Često se platirani metali nazivaju bimetalima ili obučenim metalima. žice. a eventualno i podloge (jezgra). Au i Pt. a ako je podloga od durala „Duralplat“. KONTAKTNA METODA PLATIRANJA Kontaktna metoda (obično platiranje) zasniva se na elektro-hemijskom nanošenju prevlaka bez korišćenja električne struje iz spoljašnjeg izvora. a češće poluproizvodi (ploče. šipke i cevi). Tako se. Ag. ili kontaktni sloj pre emajliranja (na livenom gvoždju i čeliku . nikla. Bimetal od aluminijuma i Al – legura naziva se „Elkled“. na primer. a da se ne umanji kvalitet zaštite. Obično se tom metodom nanose postojaniji metali na jeftinije i/ili čvršće podloge. titana.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 4 Platiranje zlatom i srebrom najbolja je zaštita metalnih delova od hemikalija i oksidacije. kao i bimetali od tehničkog aluminijuma ili čvrstih Al – legura. Ako se platiranje vrši hladnom deformacijom najčešće se naknadnom termičkom normalizacijom uklanjaju napetosti u bimetalima. ili legura za lemljenje. trake folije.

a zaštitni metal anoda kada se kroz elektrolit propusti jednosmerna struja. zavrtnjeva i navrtki. Takodje se ovim postupkom izradjuju i hromiraju proizvodi koji se dalje upotrebljavaju za konzerve i druge proizvode. Zaštita potapanjem izvodi se u kadi sa rastopljenim zaštitnim metalom. oluka. kalaisanje. Sn. hroma. poolovljavanje) ili dragocenih metala. Radni predmet postaje katoda. Elektrolitičke prevlake se nanose uspostavljanjem strujnog kola preko elektrolita u kome se nalazi radni predmet i zaštitni metal (sl. U stvari. ELEKTROPLATIRANJE (GALVANIZACIJA) Elektrolitičko platiranje ili galvanizacija je pokrivanje jednog metala slojem drugog. 1). . To znači da se čelik ili mesing mogu zaštititi potapanjem u kupatilo cinka. Pb. limenih krovova i dr. Na slici 1 data je šema platiranja toplim potapanjem. Cu. potom se traka provlači kroz komoru za hladjenje u kojoj nataloženi cink otvrdnjava. elektrolitičkim putem. PLATIRANJE TOPLIM POTAPANJEM Toplo potapanje ostvaruje se unošenjem osnovnog materijala u toplo kupatilo zaštitnog metala. specijalni valjci ih uvode u kadu sa rastopljenim cinkom. Cd. rezervoara. alitiranje. Uglavnom je reč o pocinkovavaju cevi. aluminijuma ili olova (pocinkovavanje. metali niske temperature topljenja služe za platiranje metala visoke temperature topljenja. Ni i dragocenih metala. 5.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 5 kako podlozi tako i prevlaci. Finalni proizvodi se namotavaju u koturove ili seku na table limova. Elektrolitičke prevlake su od Cr. od kojih se prave konzerve (limenke). Zn. kalaja. Takođe pri preradi bimetalnih proizvoda dolazi do otpadaka koji se teško upotrebljavaju u daljnjim metalurškim postupcima. 4. Čeličane na ovaj način proizvode velike količine kalajisanih čelika. Kada je reč o trakama. Treba napomenuti da je zaštitni sloj dobijen potapanjem (na toplo) znatno deblji i grublji nego sloj dobijen galvanskim putem.

Kalaisanje se primenjuje za kuhinjsko posudje.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 6 Slika 1. ne korodira i ne tamni sa vremenom. elastični metal čija se izložena površina prevuče zaštitnim oksidnim filmom. Sklonost mesinga ka zatamnjivanju može se sprečiti organskim premazima. a za robu široke potrošnje (limove. Porozno hromiranje izvodi se na tarnim površinama koje u toku rada treba da zadrže mazivo ulje. • • • Dekorativno hromiranje se obično obavlja na delovima koji su prethodno bili platirani bakrom ili niklom. stanit (Cu2FeSnS4) i tealit (PbZnSnS2). Organski spojevi kalaja mogu biti jako toksični. Topljiv je u kiselinama i bazama. kadmijum i nikal upotrebljavaju se za zaštitu čeličnih delova od korozije. Može se kombinovati sa bakarisanim ili niklovanim površinama. porozno i tvrdo. Stabilan je na vazduhu i u vodi. Zbog svoje stabilnosti na vazduhu upotrebljava se kao . Šema elektroplatiranja Hromiranje može biti dekorativno. jer kalaj nije toksičan. mekani. Tvrdo hromiranje se koristi radi povećanja korozione otpornosti čeličnih i aluminijumskih površina. Elektroplatiranje kalajem Kalaj je srebrno-beli. Pored toga mesing može biti ne samo zaštitna već i dekorativna prevlaka. a da se ne umanji kvalitet zaštite.1. zavrtnje) cink. kao što je to na primer slučaj kod cilindara malih dvotaktnih motora. Platiranje zlatom i srebrom najbolja je zaštita metalnih delova od hemikalija i oksidacije. Olovo. Bakarne ili mesingane prevlake uglavnom služe kao podloga za hromiranje ili pozlaćivanje. Mogu se naneti u veoma tankim slojevima. Za skuplje delove najviše se koristi platiranje niklom. Najvažnije rude kalaja su kasiterit (SnO 2). 5. cink.

da bi se dobio dobar talog na katodi. 5. elektroplatiranje kalajem takođe je važno i za izradu niza proizvoda za elektrotehniku i finu mehaniku. po kojem se. želatin. jer se čestice taloga mogu uklopiti u prevlaku. pa je iz tog razloga u kisele elektrolite potrebno dodati površinski aktivne materije. delova hladnjaka i sličnih proizvoda. zakiseljen fenol sulfonskim ili krezol sulfonskim kiselinama.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 7 zaštitna prevlaka na mnogim metalima. kada ne sadrži dodatke. Međutim. Zbog zaštite od korozije i povoljnog delovanja galvanskih slojeva kalaja pri lemljenju. legura za lemljenje i sl. Najstariji postupak za nanošenje prevlaka od kalaja je uranjanje lima u rastopljeni kalaj. Pojava taloga u elektrolitu je vrlo nepoželjna. ferrostan postupak u kojem je elektrolit kalajev sulfat. Postupak sa sulfatnim elektrolitima Glavne komponente sulfatnog elektrolita su kalajev sulfat. Zbog antifrikcijskog delovanja ovih slojeva često se elektroplatiraju kalajem i klizne površine (npr. halogendni postupak s elektrolitom od kalajevog hlorida i kalajevog fluorida. klizni ležajevi i osovine motora). Najvažniji je tzv. uspeh postignut u elektrolitičkom taloženju kalaja doveo je do potiskivanja tog postupka. Kalaj se slično drugim metalima pri taloženju izlučuje u obliku dendrita. Starenjem ovih rastvora dolazi do taloženja metakalajne kiseline. a elektrolit osiromašuje u Sn2+ jonima. Osim toga važni su još i tzv. Upotrebljavaju se različite organske materije kao npr. aparata prehrambene industrije. Elektroplatiranje kalajem važno je još i u izradi kuhinjskog pribora. ne tamni na vazduhu. posebno gvožđu (beli lim). Za galvanotehničku proizvodnju belog lima upotrebljavaju se tri postupka. Iz ovog elektrolita. u svetu proizvodi oko 65% belog lima. Vrlo važna primena kalaja je za dobijanje legura (bronza.1. po grubim procenama. Hidrolizom kalajevog sulfata nastaje kalajev hidroksid koji ima karakter gela. kao i koloide. taloži se na katodi kalaj i to bez znatnog prednapona.1. .). Uloga sumporne kiseline je da spreči pojavu hidrolize kalajevog sulfata koji nastaje oksidacijom. i tzv. Kalaj je hemijski stabilan. pa se stoga koristi u proizvodnji belog lima. Određenu tehničku važnost ima i dekorativno elektroplatiranje kalajem. sumporna kiselina i površinsko aktivne materije. alkalni s elektrolitom od stanata (SnO2-) i alkalija. posebno namenjenog proizvodnji limenki za industriju konzerviranja hrane.

pa se može ostvariti velika koncentracija Sn2+-jona u rastvoru. Pri radu s ovim elektrolitima najbolji rezultati se postiže ako se elektrolit često filtrira. obično se koristi za brzo platiranje. a time omogućiti rad s velikim gustinama struje. 2. Kiseli elektroliti nisu osjetljivi na prisustvo nečistoća. pri PREDNOSTI MANE 1. 5. pa se vrlo retko ukazuje potreba da se elektrolit pročišćava. Uloga površinski aktivnih materijaje ista kao i u drugim elektrolitima. Mogućnost anodne pasivacije struje. 4. struja. 2. Korišćeni elektroliti spadaju u . Topljivost kalajevog bor-fluorida u vodi je velika. 3. Relativno jednostavno održavanje i kontrola postupka. Površinski aktivne materije i koloidi pored toga što utiču na strukturu taloga na katodi regulišu i moć prekrivanja i sposobnost elektrolita u raspodeli metala na katodi. Uloga slobodne bor-fluoridne kiseline je da omogući anodno otapanje kalaja i učini elektrolit stabilnim. Karakteristike postupka sa kiselim sulfatnim kupkama PREDNOSTI MANE 1. Visoki troškovi obrade otpadnih voda. jer pri koncentraciji od 2 g/l sužavaju interval gustine struje pri kojoj se dobija dobra prevlaka kalaja. visokim gustinama struja. Relativno niski početni troškovi. Borna kiselina igra ulogu pufera i sprečava mogućnost pojave slobodne fluorovodonične kiseline. Hloridi su nepoželjni. Znatna korozivnost rastvora. 2. U praksi filtriranje se izvodi obično nekoliko puta godišnje. Mogućnost dobijanja mat.2. Mogućnost rada pri visokim gustoćama 1. Visoko katodno i anodno iskorišćenje 1. Glavne komponente ovih elektrolita su kalajev bor-fluorid Sn(BF4)2 i slobodna bor-fluoridna kiselina HBF4.1. pri većim gustinama struje. polusjajnih i sjajnih prevlaka kalaja. da ne bi došlo do raslojavanja elektrolita. Postupak sa bor-fluorid elektrolitima Jedan od najstarijih postupaka elektroplatiranja kalajem. Preporučljivo je intenzivno mešanje elektrolita.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 8 Uloga natrijumovog sulfata ili sličnih dodataka je da uspori oksidaciju Sn2+ jona.

Ovo ukazuje da se kalaj u alkalnim elektrolitima nalazi u četverovalentnom stanju. Stvaranje mulja. jer se stvara kompleks (Sn F2Cl2)2-. i anodna strujna najkorozivnije rastvore koji se koriste za elektroplatiranje kalajem. Stvaranje mulja (manja količina u struja. Visoka katodna efikasnost. u kontinuiranom postupku platiranja čelika. 5. Fenolsulfonska kiselina djeluje i kao 2. usporedbi s kloridnim elektrolitima). jer uslovljava spužvast talog kalaja na katodi. Hidroksilni joni uslovljavaju visoku provodljivost navedenih elektrolita. Sn 2+-jon se pojavljuje kada se anoda nepravilno otapa. Karakteristika je ovih elektrolita primena velike gustine struje.4. Stanatni rastvori podležu razlaganju od strane CO2. Mogućnost rada pri visokim gustinama 1. 2. Visoki troškovi obrade otpadnih voda uslijed prisustva cijanida. uslijed toksičnosti fenolnih skupina. 5. 2. Iskorišćenje struje je 95 . PREDNOSTI MANE 1.97 %. a time i sitnozrnasti talog na katodi. pa je potreban višak slobodnog hidroksida da apsorbovani CO2 prevede u karbonat.1.1. Prisustvo fluorida čini ove elektrolite stabilnim. Zbog toga je potrebno Sn 2+-jone oksidirati u . Postupak sa fenolsulfatskim elektrolitima Fenolsulfonski kiseli elektroliti najčešće se koriste uz halogenidne elektrolite. Prisustvo kompleksne soli takođe uslovljava porast katodnog prednapona.4. koja se odvija prema reakciji: Sn2+-jon je vrlo nepoželjan u elektrolitu. 5. Visoki troškovi obrade otpadnih voda antioksidant. struja. pH vrednost elektrolita je najčešće niža od 1. Postupak sa alkalnim elektrolitima Glavna komponenta alkalnih elektrolita su natrijumov ili kalijumov stanat i natrijov hidroksid. PREDNOSTI MANE 1. Višak hidroksida sprečava hidrolizu stanatnog jona.3.1. Mogućnost rada pri visokim gustoćama 1.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 9 2. Postupak sa halogenidnim elektrolitima Ovaj se elektrolit sastoji od hlorida i fluorida.

U stanatnim rastvorima kalaj se kao anoda može ponašati različito. otpadaka od tvrdog cinka i cinkovog pepela. . Upotrebljava se za dobijanje različitih legura kao što je mesing (legura cinka i bakra) i kao anoda u galvanskim člancima (baterijama). Glavne rude su mu sfalerit (ZnS) i smitsonit (ZnCO3). Elektroplatiranje cinkom Cink je poznat od davnih vremena. zatim u obliku Sn4+. Može se otapati u obliku Sn2+-jona. Cink štiti gvožđe i kad se obloga ošteti. • Termičkom difuzijom. Gori na vazduhu kada se zagreje do crvenog žara. 5. • ne dolazi do nastajanja krtih spojeva gvožđa sa cinkom. U stanatne elektrolite nije potrebno dodavati specifične dodatke u svrhu poboljšanja elektrokristalizacije. nikakve štetne sastojke. Otapa se u bazama i kiselinama. jer mu na površini nastane sloj oksida koji ga štiti od dalje korozije. • postupak troši manje energije u odnosu na druge postupke. • ne dolazi do razvijanja otrovnih para cinka i njegovih spojeva. Cinka u zemljinoj kori ima oko sto puta više nego bakra. Ime mu dolazi od njemačke riječi zinke što znači zubac zbog pojavljivanja cinkovog karbonata u rudama zupčastog oblika. Burno reaguje sa oksidansima. Zato se koristi H2O2. • Cementacijom. Temperatura kupke od 60oC smatra se minimalnom radnom temperaturom.jona i konačno može se ponašati pasivno. Stanatni elektroliti daju zadovoljavajuće rezultate samo na povišenim temperaturama. promena oblika izradaka pod uticajem toplote. Na vazduhu je stabilan. jer pri oksidaciji stvara vodu tj. ali postaje kovan kada se zagreje na 100-150oC. Postupci za dobijanje prevlaka od cinka su: • Uranjanjem predmeta u rastopljeni cink. Osnovne karakteristike elektroplatiranja cinkom su: • omogućava stvaranje zaštitnih slojeva željene i jednolične debljine. Glavna namena cinka je zaštita gvožđa i čelika (pocinkovano gvožđe).Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 10 Sn4+-jon . Ovakvo ponašanje kalaja dovelo je do velikih teškoća u prvo vreme primene stanatnih otopina.2. • Elektrolitičkim taloženjem. To je plavkasto-beli metal koji je na sobnim temperaturama krt. koji je pogodan.

• pirofosfatni elektrolit. Sulfatni elektrolit je jeftin 2. Može se koristiti za nanošenje debljih prevlaka cinka na različite metalne površine NEDOSTACI 1. Uslijed male katodne polarizacije nastale prevlake su krupnozrnaste. 2. Elektrolit mora biti besprekorno čist – velika osjetljivost na nečistoće Prednosti i nedostaci postupka elektroplatiranja cinkom u kiselim hloridnim elektrolitima dati su u sledećoj tabeli. • cijanidni elektrolit. 2 – Kupka za čišćenje.5. 3. • cinkov elektrolit. 4 – Kupka za dekapiranje. • amonijakalni elektrolit. 11 – Uređaj za namotavanje žice Za dobijanje cinkovih prevlaka elektrolitičkim putem upotrebljavaju se sledeće vrste elektrolita. 8 – Kupka za završnu obradu. Kiselo hloridni elektroliti su jako korozivni . Svi osim prvog su alkalni elektroliti. 10 – Uređaj za ujednačavanje sile istezanja. U svim elektrolitima cink je prisutan u obliku dvovalentnog jona. • kiseli elektroliti. Prednosti i nedostaci postupka elektroplatiranja cinkom u sulfatno kiselim elektrolitima dati su u sledećoj tableli. Šema pocinkovanja žice (1 – Uređaj za odmotavanje. Visoka delotvornost i pri visokim gustinma struje NEDOSTACI 1. PREDNOSTI 1. 6 – Kupka za pocinkovanje.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 11 Slika 2.7 – Tuševi za ispiranje. PREDNOSTI 1. Nije štetan za zdravlje u poređenju sa drugim elektrolitima 3. 9 – Uređaj za sušenje.

Duža izloženost niklovoj prašini i nekim njegovim spojevima je kancerogena. Ostatak se upotrebljava za galvansko niklovanje materijala. što može proizvesti elektrolite smanjenje koncentracije cinka u rastvoru 3. Debljina slojeva je jednolična pa je moguća naknadna obrada prevlaka. za katalizatore. Vrlo je otporan na baze sve do temperature od 500 °C. kovan i savitljiv i može se polirati do visokog sjaja. srebrno beli metal koji zajedno sa gvožđem i kobaltom čini trijadu gvožđa. Mogućnost pocinkovanja materijala koji nisu pogodni za obradu u drugim elektrolitima (npr. Otporan je na koroziju u vazduhu.3. Mekan je. Cijanidne rastvori nisu stabilni u dodiru sa 2. a u koncentrisanoj nitratnoj kiselini se pasivizira. Cijanidni rastvoti cinka dozvoljavaju upotrebu relativno velikih gustoća struje 5. Topljiv u razrđenenim oksidirajućim kiselinama. Anode u cijanidnim elektrolitima mogu katode je velika za alkalne cijanidne postati pasivne. izradci od livenog gvožđa) 4. Galvanske prevlake nikla imaju dobra mehanička svojstva i lep izgled. Iskorišćenje struje dostiže vriednost 951. Više od tri četvrtine nikla upotrebljava se za izradu različitih legura sa i bez gvožđa. Cijanidi su jako toksični 99 % 2.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 12 2. Sposobnost elektrolita da ravnomerno vazduhom raspodeli istaložen metal po površini 3. Dobijene prevlake su visokog sjaja 2. Dobijene prevlake su krupnozrnate 3. Električna vodljivost je viša u odnosu na druge elektrolite. godine otkrio Axel Fredrik Cronstedt. . što rezultuje uštedama energije 5. za izradu Ni-Cd baterija i kovanog novca. To je sjajni. Ime je dobio od nemačke reči kupfernickel što znači lažni bakar. Elektroplatiranje niklom Nikal je 1751. PREDNOSTI NEDOSTACI 1. Neutralizacijom se smanjuje količina otpada na minimum Prednosti i nedostaci postupka elektroplatiranja cinkom u cijanidnim elektrolitima dati su u sledećoj tabeli.

Šematski prikaz elektroplatiranja niklom Za elektroplatiranje niklom još uvek se najviše koristi Wattsova kupka (po G. s elektrolitom od niklovog sulfata i niklovog hlorida. Osim zaštite uređaja i aparatura.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 13 Primjenjuje se u zaštiti tehnički važnih metala od korozije. Elektroplatiranje niklom vrši se i u dekorativne svrhe. U novije vreme raste značenje sulfatnih. na ovaj način se sprečava kontaminacija hrane i hemikalija produktima korozije. a za zakiseljavanje upotrebljava se i fosforna kiselina. P. i bornom kiselinom kao puferom. a sastoji se od prolaza jednosmerne struje kroz dve elektrode uronjene u vodljivi rastvor niklovih soli. Elektroplatiranje niklom slično je drugim postupcima elektroplatiranja. Osnovne komponente Wattsovog elektrolita su . Veliku primjenu ima u hemijskoj i prehrambenoj industriji. Bakar se kao prevlaka ispod nikla upotrebljava stoga što se prevlaka bakra može lakše obraditi. Wattsu). već se upotrebljavaju višeslojne prevlake sledećih kombinacija: • bakar – nikal – hrom. Obično se ne nanosi samo čista prevlaka nikla. Tok struje dovodi do otapanja anoda i prekrivanja katode s niklom. kobaltnih i fluoro boratnih elektrolita. • polusjajni nikal – sjajni nikal – krom. Slika 3. Važno je elektroplatiranje niklom i radi popravaka istrošenih ili izlizanih delova mašina i uređaja. • bakar – polusjajni nikal – sjajni nikal.

za održavanje pH vrednosti elektrolita. 5.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 14 • • • • Niklov sulfat (NiSO4 × 7H2O) – najjeftinija so nikla.prevlake debljine 200 – 3000 μm. Koriste se elektroliti različitih sastava. u prvom redu mesinga (legura Cu-Zn) i bronze (legura Cu-Sn). sjajni metal. Dobro provodi toplotu i električnu struju. U prisutnosti kiseonika iz vazduha otopit će se i u razređenoj sumpornoj kiselini i koncentrisanoj hloridnoj kiselini. Zbog dobre toplotne provodljivosti od njega se izrađuju kotlovi. Određenu važnost ima i . Elektroplatiranje bakrom Bakar je poznat od davnih vremena. Ime mu dolazi od latinske reči za ostrvo Kipar . Na vazduhu je stabilan.primena za prevlačenje oružja i delova optičkih instrumenata. ali žilav i savitljiv. Oko polovine proizvodnje bakra upotrebljava se za izradu provodnika električne struje. Relativno je mekan. u tehnici izvlačenja). Važno područje primene bakra je dobijanje legura. grejači i razni izmenjivači toplote. većina tehnički važnih metala lako galvanizira vrlo gustim slojem (bakrarni galvanski slojevi s visokim sjajem). • Crne prevlake nikla . ili uz naknadnu mehaničku obradu (poliranjem). Niklov hlorid (NiCl2 × 6H2O) – dodaje se u cilju unošenja hloridnih jona. Glavni zadatak hloridnih jona je sprečavanje pasiviteta anoda. može se dobiti vrlo čista. Specifični dodaci (sredstva za kvašenje koja smanjuju površinsku napetost i sredstva za sjaj kojaomogućujavaju dobijanje sjajnih prevlaka nikla). zbog srazmerno velike plemenitosti bakra.Wattsov elektrolit uz dodatak supstanci kao sredstava za sjaj. Elektroplatiranje bakrom važno je zbog toga što se. porozne su i obično se impregniraju odgovarajućim uljima ili mastima. i tako supstrat dobro izoluje od okoline pri čemu se otpornost materijala od manje plemenitih metala prema koroziji povećava do granica otpornosti bakra. Druge važne karakteristike uzoraka elektroplatiranih bakrom su: visoka strujna i toplotna provodljivost površine (primena u elektroindustriji i izmenjivačima toplote) i antifrikcijsko djelovanje (primena u kliznim ležajevima. ali dužim stajanjem dobija zelenu patinu. • Tvrde prevlake nikla . To je svetlo-crvenkasti.Cyprium. Dozvoljena gustina struje zavisi od koncentracije katjona nikla u elektrolitu.4. Nanose se na delove mašina. Otapa se samo u oksidirajućim kiselinama. Borna kiselina (H3BO3) – ima ulogu pufera. Vrste prevlaka od nikla mogu biti: • Sjajne prevlake nikla . Nemaju zaštitno djelovanje.

smanjuje se koncentracija bakrovih jona u rastvoru. Promena u koncentraciji sumporne kiseline ima veći uticaj na katodnu i anodnu polarizaciju od promena koncentracije bakrovog sulfata. glatkoću površine i čistoću zrna dodaju se u kisele sulfatne elektrolite. • Gustina struje . mikrotvrdoću.5. uz mešanje rastvora vazduhom. Povećanje temperature smanjuje katodnu i anodnu polarizaciju i povećava provodljivost rastvora. Hloridni joni utiču na izgled površine.livene i valjane šipke i ploče od elektrolitičkog bakra koriste se kao anode. strukturu. uobičajeno 32 – 43°C. • alkalni elektroliti (cijanidni. Najveću upotrebu u praksi imaju sulfatni elektroliti čija je osnovna komponenta CuSO4. flouroboratni i silikofluoridni). Još se mogu koristiti i anode visoke čistoće. čija uptreba smanjuje nastanak anodnog mulja. Dodaci za sjaj. Borna kiselina u elektrolitu stabilizuje rastvor i sprečava razgradnju bakrova fluorborata. Hloridi u elektrolitu smanjuju anodnu polarizaciju i eliminiršu prugaste naslage u područjima visokih gustina struja. obično da bi sa na proizvodima formirala patina i time stvorio utisak starog bakra.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 15 elektroplatiranje bakrom u dekorativne svrhe. • Anodni materijal . U poslednje vreme sve više se koristi i ultrazvučno mešanje koje dovodi do povećanja granične gustine struje i strujne delotvornosti. pirofosfatni i amonijski). Osnovni uslovi rada kod elektroplatiranja bakrom su: • Temperatura . bez oksida. Elektroplatiranje hromom . 5. pa koncentracija Cu 2+ jona može biti dvostruko veća u poređenju sa sulfatnim rastvorima.od 18 – 60°C. Kiseline povećavaju vodljivost rastvora i poboljšavaju karakteristike taloženja bakra na metalnim površinama. Obično se vrednosti primenjenih gustina struja kreću od 16 – 22 A/dm3. Bakrov fluorborat je topljiviji od bakrova sulfata.povećanje gustine struje dovodi do povećanja katodne polarizacije. Niska koncentracija fluorborata dovodi do stvaranja tamnih i mutnih prevlaka. kristalografsku orijentaciju i unutrašnju napetost prevlake. Elektroliti za dobijanje prevlaka bakra su: • kiseli elektroliti (sulfatni. Bakrove soli su nositoci bakrovih jona u rastvoru. Bakrov sulfat i sumporna kiselina ili bakrov fluorborat i fluorboratna kiselina čine osnovne komponente elektrolita. a povećava koncentracija sulfatnog jona.

dok se koncentrirani elektroliti koriste za dekorativno hromiranje. Spojevi hroma su toksični i kancerogeni. na primjer sulfatne jone. pa nisu pogodne za elektrolite. Dvovalentne soli hroma nestabilne su na vazduhu. Karakteristike navedenih postupka je: • dobra pokrivna moć. • Visoki sjaj bez naknadne obrade. i iz ovog razloga soli trovalentnog hroma se ne upotrebljavaju u galvanotehnici. Poznato je da se u rastvorima hromovog oksida grade polihromne kiseline kao dihromna kiselina H2Cr2O7. Osobine prevlaka hroma su: • Otpornost prema atmosferskoj koroziji na sobnim i povišenim temperaturama. Ime je dobio od grčke reči chroma što znači boja zbog obojenosti svojih spojeva. tvrde i porozne. Osnovne karakteristike ovog postupka su: • bolja raspodela taloga. . fluoridne jone. • manje iskorišćenje struje. • Visoka trajnost i otpornost na habanje. Ne otapa se ni u dušičnoj kiselini ni u zlatotopci ali se otapa u vrućoj kloridnoj i sumpornoj kiselini. koji imaju ulogu katalizatora. Glavna komponenta hromovih elektrolita je hromov oksid. Trovalentni Cr3+-jon u vodenim rastvorima jako je hidriran. Za dobijanje prevlaka hroma sa visokom otpornošću na habanje koriste se razređeni elektroliti. Prevlake od hroma prema nameni mogu se podeliti na: dekorativne. Hrom se javlja u više valentnih stanja. i tetrahromna kiselina H2Cr4O13. zatim trihromna H2Cr3O10. • Mali koeficijent trenja. • veće iskorišćenje struje. Jako je tvrd i krt i može se ispolirati do visokog sjaja. silikofluoridne jone. To je plavo-beli do srebrno-sivi. Šesterovalentni hrom u obliku hromata i sedmerovalentni u obliku bihromata moguće je redukovati na katodi kada elektrolit sadrži određene anjone. • manji gubici elektrolita pri vađenju predmeta. • veći gubici elektrolita pri vađenju predmeta. Za dobijanje tvrdih prevlaka i dekorativno hromiranje koriste se standardni elektroliti. godine otkrio Louis-Nicholas Vauquelin. CrO3. sjajni metal. • veća stabilnost elektrolita. Hrom daje staklu smaragdno zelenu boju. pa ga je vrlo teško redukovati.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 16 Hrom je 1797. Mnogo se upotrebljava kao prevlaka na drugim metalima zbog svoje velike korozijske otpornosti i visokog sjaja.

ali i kada ih ima one ne utiču na osobine prevlake. Gustina struje i temperatura utiču na iskorišćenje struje. Organske primese ne dodaju se u elektrolit. na strukturu i osobine prevlake. niska koncentracija H2SO4. kada se nalaze u maloj količini. prekidi u radu. elektrolit zagađen koloidnim materijama Neodgovarajuća priprema površine Neodgovarajući raspored predmeta u kadi Visoka temperatura za primenjenu gustinu struje . elektroliti za hromiranje najmanje su osetljivi na prisustvo primesa. elektrolit zagađen masnim materijama Niska temperatura elektrolita. Karakteristično za proces hromiranja je i naglo opadanje iskorišćenja struje s porastom temperature. visoka temperatura Površina predmeta nije adekvatno očišćena. prisustvo Fe3+ ili Cr3+ preko dozvoljene granice Visoka koncentracija H2SO4. Da bi se očuvao dobar izgled hromne prevlake oscilacije u temperaturi ne smeju biti veće od nekoliko oC. Od svih elektrolita. Elektrolit na bazi hromne kiseline nije osetljiv na prisustvo drugih katjona. Ako se usled loše izabrane temperature dobiju mat prevlake njih je gotovo nemoguće polirati.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 17 Uticaj gustine struje i temperature na elektrolitičko taloženje hroma jako je izraženo. Greške koje se mogu uočiti pri hromiranju date su u sledećoj tabeli Karakter greške Taman izgled prevlake – pregorela prevlaka Nepokrivena udubljena mesta i mat izgled prevlake Prevlaka je siva i puna mrlja Hrapava prevlaka Prevlaka Ni-Cr ili Cu-Ni-Cr se ljušti Neprekriveni delovi površine hromom Ravnomerna mlečna prevlaka Mogući uzroci Niska temperatura.

čak i sa tri uzastopna ciajnidna rastvora. Elektroplatiranje plemenitim metalima 5. srazmerno mekani i odlični provodnici toplote i elektriciteta. Najbolji je provodnik toplote i električne struje od svih metala. neobično kovan i rastezljiv. pribora za jelo. a u završnom rastvoru normalan. Srebrni jon ima baktericidno delovanje. pri galvanizaciji mora se sprečiti njihovo odvajanje. kao što su vruća koncentrisana sumporna i azotna kiselina. To je beli metal visokog sjaja. sjajan. veću brzinu elektroplatiranja. za izradu tehničkih proizvoda (najčešće u elektrotehnici i proizvodnji specijalnih ležajeva) i za izradu kliznih površina (legure srebra sa olovom i kadmijumom).1.6. Sastav cijanidnih rastvora za elektroplatiranje srebrom zavisi od namene predmeta koji se posrebruju.6. Srebro se taloži na većini metalnih podloga uronjenih u rastvor njegovih soli i bez uticaja električne struje iz spoljašnjeg izvora zbog vrlo pozitivnog standardnog potencijala. Pri elektroplatiranju bakrenih ili mesinganih podloga srebrom može se pre toga amalgamirati podloga.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 18 5. pri čemu je u prvom odnos koncentracije srebro cijanida prema drugim cijanidima mali. ali nakon nekog vremena potamni zbog reakcije s tragovima sumporovodonika u vazduhu pri čemu nastaje crni sulfid. Tako. ili kada je podloga čelik. nakita i sl. . • Zbog sklonosti sulfidizaciji površine lako gube sjaj i istovremeno im opada provodljivost. Budući da tim procesom nastali galvanski slojevi nisu čvrsto spojeni. • Imaju veliku refleksiju svetla. gdje su potrebni deblji slojevi srebra. kao posledicu toga. Osnovne karakteristike elektroplatiranja srebrom su: • Galvanski slojevi srebra su vrlo dobro rastezljivi.). • Otporni su prema mnogim hemijskim utjicajima. Veća koncentracija srebrenih jona omogućuje i rad s većim gustinama struje i. pa voda u srebrnoj posudi dugo ostaje sveža. Elektroplatiranje srebrom primenjuje se u dekorativne svrhe (izrada ukarsnih i umetničkih predmeta. To se u elektroplatiranju srebrom postiže galvaniziranjem s dva. ako se posrebrivanje vrši u dekorativne svrhe rastvori za posrebrivanje imaju nižu koncentraciju srebra u odnosu na one u kojima se vrši posrebrivanje u inženjerske svrhe. Elektroplatiranje srebrom Srebro je dobilo po latinskoj riječi argentum što znači beo. Na vazduhu ne oksidše. Topljiv je samo u oksidirajućim kiselinama. • Površine prekrivene srebrom imaju lep izgled.

Elektroplatiranje zlatom koristi se u dekorativne svrhe. koriste se dve odvojene kupke: jedna u kojoj se nalaze srebreni joni. Često se umesto zlatom. To je sjajni. Mekan. niklom. ispravljača. računara. 5. preciznih tegova i alata. elektroplatira njegovim legurama. talasovoda vakumskih cevi. Na vazduhu je stabilan i ne reaguje s kiseonikom ni na kojoj temperaturi. mogućnost prekrivanja predmeta složenih oblika i pogodnost metoda za masovnu proizvodnju. kovan i savitljiv pa se može izvući u listiće debele samo 10 -5 mm. obično sa antimonom. • za dobijanje slojeva nepromeljive moći refleksije (naročito za infracrveno zračenje) i velike stabilnosti (posebno za električne kontakte.2. a druga je rastvor reducirajućeg agensa. • Uranjanje u otopinu SnCl2 i ispiranje. Otapa se jedino u carskoj vodi (HNO3:HCl = 1:3) i u cijanidnim rastvorima koje sadrže kiseonik. Elektroplatiranje zlatom Simbol elementa dolazi od latinskog naziva za zlato . Faze u procesu nanošenja srebra bezstrujnim postupkom su: • Čišćenje i odmašćivanje površine. . Ovi postupci imaju neke prednosti u poređenju sa elektrohemijskim postupcima nanošenja. kao što su jednostavnost korišćene aparature.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 19 Postupci koji se primjenjuju za posrebrivanje izolatora (keramika i staklo) nazivaju je bezstrujni postupci (electroless deposition). kalajem.aurum. zbog stvaranja kompleksa s hloridom odnosno cijanidom. • Uranjanje u srebrenu metalizacijsku kupelj. posebno kad se traži veća tvrdoća galvanskih slojeva i/ili jeftiniji proizvod. bakrom i kobaltom.6. a Sn2+ joni će reducirati srebrene jone do elementarnog srebra pri čemu će se oksidirati u Sn 4+ jone prema hemijskoj reakciji: U praksi. u nuklearnoj i svemirskoj tehnici). Ne otapa se u kiselinama ni bazama. odnosno zbog povećanja vrednosti proizvoda. kod proizvodnje poluprovodnika. proteza. Elektroplatiranje zlatom izvodi se i u tehničke svrhe: • zaštita finih mernih i medicinskih instrumenata. žuti metal. Fine čestice srebra koje su pozitivno nabijene će se apsorbirati na površini stakla.

sjajni metal koji zajedno s rutenijumom i paladijumom čini grupu lakih platinskih metala. Takođe se elektroplatiranje paladijumom koristi i u dekorativne svrhe gde sve više zamenjuje nikal.6. Rodijum je tvrdi. 5. Čist paladijum je kovan i savitljiv. Stabilan je na vazduhu i u kiselinama. Elektroplatiranje paladijumom Paladijum je 1803. Topljiv je u nitratnoj kiselini. Apsorbira velike količine vodika. Metalni prah je zapaljiv.6. Legura zlata i paladijuma zove se belo zlato i koristi se za izradu nakita. srebrno beli metal koji zajedno s rutenijumom i rodijumom čini grupu lakih platinskih metala. u proizvodnji delova računara. To je sjajni. Rodijum i njegovi spojevi su jako toksični. Elektroplatiranje paladijumom može se izvoditi u velikom broju elektrolita različitih sastava. neutralne (pH 5 – 8) i kisele (pH < 1 do 5).Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 20 5. srebrni. na alkalne (pH 8 – 13). Utvrđeno je da su mehaničke osobine prevlaka paladijuma kao što su tvrdoća. Ove elektrolite možemo podeliti. kod proizvodnje poluprovodnika. Ime je dobio prema grčkoj riječi rodeos što znači ružičast po boji rastvora nekih njegovih soli.3. Otporan je na koroziju. dok mu hladnom obradom tvrdoća puno poraste. Elektroplatiranje rodijumom Rodijum je 1804.4. . vrućoj koncentrisanoj sumpornoj kiselini i carskoj vodi. godine otkrio William Hyde Wollaston. provodljivost i termička stabilnost u mnogim slučajevima superiorniju u poređenju sa prevlakama "tvrdog" zlata. Elektroplatiranje paladijumom koristi se u proizvodnji elektroniskih delova telekomunikacione tehnike. Velike količine paladijuma upotrebljavaju se za izradu električnih kontakata. Ime je dobio prema asteroidu Pallasu koji je otkriven u to vreme. jer je ustanovljeno da nikal može dovesti do pojave kožnih oboljenja. Zbog toga u elektronskoj industriji elektroplatiranje paladijumom u određenim slučajevima zamjenjuje postupke elektroplatiranja zlatom. izradu električnih kontakata i sl. s obzirom na pH vrednosti rastvora. Tehnološki značaj elektroplatiranja paladijumom porastao je krajem sedamdesetih godina prošlog veka. godine otkrio William Hyde Wollaston. Za postupke elektroplatiranja paladijumom potroši se 5 do 8% godišnje proizvodnje ovog metala.

kao katalizator i kao dodatak staklu za reflektore i projektore. u elektrotehnici za izradu kontakata i sklopki od kojih se traži odlična postojanost. Po pronalazaču Švajcarcu M. . Primarno se platiraju metalne površine koje su izložene trošenju usled trenja. a zatim raspršuje u sitne kapljice dejstvom komprimovanog vazduha. Uglavnom se nanose W. otpornost prema hemijskim uticajima i veliku moć refleksije.5 do 1. Postupak elektroplatiranja rodijumom skuplji je od elektroplatiranja zlatom. Shoopu. dok u elektrotehnici i za specijalne namjene debljina prevlaka rodijuma može biti i do 5 μm. Efekat prianjanja je tim veći što je grublja površina. Kad raspršene čestice udare u površinu metala one čvrsto naležu na nju. PLATIRANJE PRSKANJEM Platiranje metala prskanjem (metalizacijom) ostvaruje se raspršivanjem istopljenog metala po komadu koji se štiti. udara o podlogu pri čemu se kapljice spljošte. te legure tipa NiCr i Co za zaštitu čelika od hemijske (gasne) korozije. Galvanski slojevi rodijuma imaju veliku tvrdoću. Rodijumom se može platirati skoro svaka metalna površina. Mlaz kapljica. satova. Na polustvrdnute pločice udaraju nove kapljice formirajući prevlaku delimično zavarivanjem.1 mm debele do 0. niklove i bakrarne legure.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 21 Upotrebljava se za legiranje platine i paladijuma (povećava im tvrdoću). naglo hlade i skrućuju u kružne pločice prečnika do 0. Primenjuje se najviše u dekorativne svrhe za prevlačenje nakita. postupak se često naziva i šopiranjem. U.05 mm. Dekorativne prevlake rodijuma imaju debljinu od 0. ali rastvori za elektroplatiranje rodijmom imaju jednostavni sastav pa se lako kontrolišu. stvoren brzim strujanjem vazduha ili drugog gasa. topi se u gasnom plamenu.5 μm. Dodatni materijal u obliku praha ili žice. Mo. To je popraćeno stezanjem tako da pločice stisnu mikroizbočine podloge prianjajući na nju tzv. delimično sidrenjem. sidrenjem. a koje su izrađene od materijala kao što je srebro. 6. pa je zato potrebno da se prethodno primeni peskarenje ili drugi postupak za povećanje hrapavosti. Rodij je jedan od nekoliko belih metala koji zadržavaju sjaj i refleksivnost pri svim atmosferskim uslovima. odnosno u električnom luku. Rodijum posjeduje najveću otpornost na trošenje trenjem od svih metala platinske grupe.

• mogućnost zaštite velikih konstrukcija i predmeta u sklopljenom. • nedovoljna čvrstoća spajanja prevlake za površinu predmeta. • mogućnost regulisanja debljine prevlake. 8. Nedostaci platiranja prskanjem su sledeći: • velika poroznost prevlake kod tanjih slojeva. Osnovni preduslov za platiranje prskanjem je da metalna površina predmeta mora da bude hrapava zbog dobrog prianjanja. karton. plastika. Pojednostavljen prikaz pištolja za metalizaciju prskanjem Prednosti platiranja prskanjem su: • mogućnost prevlačenja bilo kog materijala (drvo. • veliki gubitak materijala pri prskanju. završnom stanju. beton. 7. keramika).Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 22 Slika 1. U pravilu eksplozijski se dobijaju debeli bimetalni proizvodi koji se stanjuju naknadnim valjanjem ili provlačenjem. PLATIRANJE PRAHOM . EKSPLOZIJSKO PLATIRANJE Eksplozijsko platiranje koristi eksploziv koji udarnim talasom odbacuje oblogu prema podlozi i platira je. staklo. • relativno jednostavan način rada.

Cd. promotora.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 23 Platiranje prahom ili mehaničko platiranje jeste metalizacija gde se metalni prah (npr. Primjenom prikladnih staklenih kuglica iako se platiraju udubine navoja.20%. ali je po građi srodna prevlakama nastalim vrućim prskanjem. Čak i na visokoprofiliranim proizvodima odstupanje od prosječne debljine iznosi ispod +. dublji utori. Promotori su kemikalije koje uz koncentraciju od 3 – 5 % u otopini blagim nagrizanjem aktiviraju površinu obratka i metalnog praha. . pa otopina za pripremu mora sadržavati bakrene spojeve. dok se promjer kuglica kreće između 0. Cu i Al i njihovim legurama. zbog poboljšanja adhezije. kaljeni čelik) prevlake od mekih metala slabo prianjaju pa se. kemijskim postupkom. ali bolje prianja te je manje porozna i glađa. Platiranje prahom služi za nanošenje mekših metala na tvrđe. tj. pri čemu prevlaka nastaje sinteriranjem. Prah se sastoji od oblih zrnaca promjera 3 – 30 um.15 – 5 mm. svakih 10min). pa i šupljine koje može oplakivati otopina promotora. Na vrlo tvrde podloge (npr. Najčešće se čelik i sivi lijev prevlače sa Zn. staklenih kuglica i vodene otopine tzv. Staklene kuglice pri sudarima s predmetima deformiraju metalni prah i utiskivanjem tvore prevlaku koja se sastoji od srašćenih pločica. Platiranjem prahom nastaju polusjajni slojevi ravnomjerne debljine. predmeti tijekom predobrade vrlo tanko pobakruju ionskom zamjenom. predmeti obrađuju bez grijanja u smjesi metalnog praha. Uzastopnim dodavanjem praha različitih metala u isti uređaj moguće je dobiti višeslojne prevlake a istodobnim dodavanjem različitih prahova mogu se dobiti prevlake pseudolegura (npr. kvalitetnije se obloge dobiju ako se metalni prah ne doda odjedanput nego u nekoliko navrata (npr. od Zn i Cd ili od Sn i Cd). nakon pripreme površine. Pb. Obloge su nešto tanje na izbočinama i oštrim vanjskim bridovima. nikal) vrućim presovanjem ili valjanjem na podlogu platira. Međutim češće se prah koristi u platiranju malih proizvoda u rotacijskim zvonima ili bubnjevima gdje se. Sn.

.. A.. Đorđević.. Kragujevac 2003. Ratković N. Lazić V.. [1] [2] [3] [4] LITERATURA Bahvalov G. Birkgan L. Mašinski fakultet u Kragujevcu.. Regodić D. „Tehnički sistemi“. V. Mašinski fakultet u Beogradu [5] http://afrodita..N. Univerzitet Singidunum. I i II deo“.. IP Rad. Jovanović M. Vukićević. Beograd. Adamović D.T.P. 1964.rcub.rs . V. „Mašinski materijali. Beograd. „Galvanizacija“ .bg.. „Mašinski materijali“. Milosavljević.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 24 9. Labutin V..ac.. Sedmak A.. Šijački-Žeravčić. 2011. M..

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->