P. 1
Ekologija i Zastita Zivotne Sredine

Ekologija i Zastita Zivotne Sredine

|Views: 107|Likes:
Published by Kovalski Img
1234
1234

More info:

Published by: Kovalski Img on May 24, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/29/2013

pdf

text

original

Ekologija i zastita zivotne sredine

U Zrenjaninu se od samog pocetka industrijalizacije pa do danas vrsi kontinuirano ispustanje otpadnih voda iz industrije i gradske kanalizacije direktno u reku Begej koja protice kroz sam centar grada. U prolece kada dodje do porasta vodostaja u rekama dunavskog sliva, dolazi do zaustavljanja toka vode kroz korito Begeja usled velikog vodostaja Tise. Otpadna voda iz fabrika i izliv gradske kanalizacije zagade vodu u toj meri da iz nje nestaje kiseonik. Posle izvesnog vremena u gradu se oseti neprijatan miris izazvan vodonik sulfidom (H2S) koji se oslobadja sa isparenjima a voda postaje crna. U zavisnosti od duzine vremenskog perioda u kom Begej ne tece zagadjenje se siri i uzvodno od grada prema selu Klek. I pored aktuelnog Zakona o zastiti zivotne sredine, postojanja inspekcijskih drzavnih organa iz oblasti vodoprivrede i ekologije trenutno stanje je poprimilo razmere ekoloske katastrofe i predstavlja opasnost za zdravlje gradjana. Dugi niz godina o ovom problemu se cutalo, a od gradjana se skrivala istina o stanju zivotne sredine, suprotno clanu 8 Zakona o zastiti zivotne sredine. Ako se nista ne preduzme postoji realna opasnost od izbijanja zaraza medju stanovnistvom, naruseni ekosistem sve teze ce se oporavljati a u opasnosti je i ekosistem nacionalnog parka “Carska Bara” kojeg od Begeja deli samo 10 metara sirok zemljani nasip. Takodje, sve vece ce biti zagadjenje Tise u koju se uliva Begej, buduci da je izvesno povecanje proizvodnje industrije u Zrenjaninu potpomognute stranim ulaganjima, sto ce za posledicu imati povecanje kolicine otpadnih voda iz industrije. U zelji da se uključimo u resavanje ekoloskih problema kao preduslova za ukljucivanje u Evropsku zajednicu i poboljsanje zivota i zdravlja ljudi, ronilacki klub “Begej” je sa NP “Otpor!” ucestvovao u kampanji koja je pocela 02.04.2001. godine pod nazivom “Odbrana Begeja”. Ova kampanja je imala izuzetan efekat dok je trajala a zatim su skoro svi zagadjivaci nastavili sa starom praksom sto navodi na neophodnost kontinuirane akcije. U toku kampanje Odbrana Begeja došli smo do informacija da su pojedina fizička lica i manje radionice bez vodoprivrednih dozvola direktno izvele svoje kolektore otpadnih voda u reku a vrši se i formiranje divljih deponija direktno uz vodotok. Takođe posedujemo informacije da pojedine fabrike vikendom, noću angažuju veći broj radnika da opasne otpadne supstance nastale u procesu proizvodnje izlivaju iz buradi direktno u reku. Iz svih gore navedenih razloga klub je uradio projekat CUVARI BEGEJA koji je pokrenut Marta 2003 godine. Ekipa kluba izlazi minimalno osam puta mesečno sa čamcem i opremom na reku gde se tom prilikom vrši snimanje foto i video materijalom,u izradi je karta zagadjivača(divljih deponija, kolektora koji su direktno instalirani u reku). Vrši se povremeno uzorkovanje vode iz kolektora i reke u saradnji sa ZAVODOM ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA i sa rezultatima analiza upoznaju se nadležne državne institucije. Podneto je nekoliko prijava OJT. Koje je pokrenulo odredjene radnje i kontakte sa SUP-Zrenjanin. Nedavno je klub izvršio nabavku uredjaja SONAR sa kojim je započeto snimanje dna reke BEGEJ tako da će mo uskoro imati kompletnu sliku stanja reke. Prvi rezultati su poražavajući i kada je u pitanju kvalitet vode a i naslage mulja na samom dnu. Na kraju je predvidjena izložba fotografija nastalih u toku

.

da obustave ispuštanje otpadnih voda. | 18:48 | Izvor: B92 Novi Bečej -. samo vrh nevolje koja je pre deset dana nastala nakon ispuštanja otrovnih sastojaka iz fabrike šećera "TE TO" u reku Tisu. "Mi smo dali nalog. Šećerana će na dalje raditi uz nadzor republičke inspekcije.8. posle zagađenja izazvanog ispuštanjem otrova. Otrov se razlaže u vodi.TO“ i fabrika kvasca „Fermin“. i 'Ferminu'. i šećerani. Republička inspekcija za zaštitu životne sredine zabranila je rad šećerani do 17. Direkotor republičke direkcije za vode Nikola Marijanović smatra da je to fabrika "TE – TO" jer je pomor ribe primećen dan pre nego što je ta fabrika paljenjem krečnih peći započela pripreme za kampanju repe. U ponedeljak će inspekcija da izađe na teren i preduzeće sve mere da se polombiraju ispusti otpadnih voda u reku Tisu". Taj se nalog prema našim saznanjima ne poštuje. Poslednji koji je zabeležen desio se kod Novog Bečeja.Iz reke Tise je izvađeno 36 tona mrtve ribe. Za sada se zvanično ne zna ko bi mogao da bude zagađivač. U direkciji za vode kažu da su sudskim organima podneli prijave protiv rukovodstva obe fabrike. Katastrofalne posledice zagađivanja cijanidom . Pedeset ribara je vadilo 36 tona mrtve ribe iz reke Tise. U reci su primećeni ostaci kreča. septembra.Tisa mrtva reka u dužini 600 km. a rakovi i školjke su pobegli na obalu. kazao je Marijanović. Da je reč o ekološkoj katastrovi potvrđuje i činjenica da su uginule i ribe koje žive na dnu reke. septembar 2007. Pomor ribe poprima razmere ekološke katastrofe. Toj fabrici zabranjen je rad do 17 septebra. Ministar Branislav Blažić o cijanidu i uništenom životu Tisa kao Černobil . kako kaže direktor Republičke direkcije za vode Nikola Marijanović. Zagađenje su uzrokovale fabrika šećera „TE . pa se samim tim pomor nastavlja. Ribari su vadili somove teške i od 50 kila. To je.

naglasio je u utorak na konferenciji za novinare u Vladi Srbije dr Branislav Blažić. Dopunskim analizama vode reke Tise na teške metale ustanovljen je sadržaj gvožđa i bakra iznad dozvoljenih vrednosti. Međutim. opet Rumunima. međunarodna reka. Na pitanje novinara koje su dozvoljene koncentracije cijanida u vodi dr Blažić je pojasnio da se propisi razlikuju od zemlje do zemlje.Posle Černobila. apsolutnom nepoznanicom kada će se u njoj opet pojaviti život. Tisa. iako je ostavio potpunu pustoš iza sebe. ova reka je u dužini od oko 600 kilometara potpuno mrtva. U vodotoku Tise uništen je čitav eko-sistem. odakle je krenuo smrtonosni tovar cijanida zajedno s teškim metalima. talas dugačak desetak kilometara danas je izašao iz naše zemlje. s Gvožđe i bakar iznad granice BEOGRAD .Rezultati ispitivanja vode Tise i Dunava pokazuju da je sadržaj cijanida ispod maksimalno dozvoljenih vrednosti. a da po našim propisima . plašimo se da je na dnu Tise pravo groblje ribe koja u ovom dobu godine miruje. ubijena je na duži vremenski period. osvrćući se na petnaestodnevnu dramu izazvanu pucanjem brane rudnika zlata "Aurel" u rumunskom gradu Baja Mare.U utorak je talas cijanida napustio našu zemlju s povećanom koncentracijom od 0. No. koji su u ovom periodu aktivni. ministar zaštite životne sredine. već kompletan živi svet reke. što znači da nije stradala samo riba.Od riba su uništeni smuđ i tolstolobik. ali je.2 miligrama u utorak i dalje u nedozvoljenim granicama. svejedno. Uništen kompletan ekosistem BEOGRAD . Iz potisnog dela izvađeno je 15 tona ribe. šumarstva i vodoprivrede pratiće sadržaj cijanida i teških metala u Tisi i Dunavu i preduzimati potrebne mere. Ministarstvo poljoprivrede. upozorio je dr Blažić. Izvestan broj će naravno zauvek ostati dole. s koncentracijom od 0. Dunav je zbog velike brzine i mase vode uspeo da razblaži koncentraciju. ovo je najveća ekološka katastrofa.2 miligrama po litru dunavske vode. koja je na ulasku u našu zemlju iznosila dva miligrama po litru vode. Uzeti su uzorci svih vrsta uginulih riba radi ispitivanja sadržaja cijanida i teških metala u njima. Zbog velike koncentracije cijanida i teških metala koji su rekama Lapoš i Samoš dospeli u Tisu. Tek kroz nekoliko dana saznaćemo o kolikoj je količini reč kada leševi budu isplovljavali. .

Ali smo iznenađeni cinizmom i nezainteresovanšću za sve što se dogodilo australijske kompanije "Esmeralda".u jame dubine najmanje dva i po metra osigurane glinom i krečom na mestima gde nema podzemnih voda.Da se ovako nešto desilo u našoj zemlji. Za dve nedelje od kako je krenuo cijanid nama su u vidu pomoći ponuđene samo dve pokretne laboratorije. poput ove da je ribu ubila hladnoća. A možda bi nas već i bombardovali. I kako misle da pomognu ljudima koji su posle uništavanja Tise. da bi sa analizama upotpunila dokumentaciju na osnovu koje će naša država podići međunarodnu tužbu. Kome.Sve naše službe su blagovremeno reagovale da bi posledice bile što manje.45 miligrama da bi sa utorkom danom on uspeo da se zadrži u koncentraciji od 0. Od dva miligrama koliko je bilo na graničnoj tački.iznosi 0. pokušavajući da sakrije grešku kompanije. Mi ćemo i dalje apsolutno činiti sve da saniramo katastrofalne posledice.2 miligrama. sva uginula riba je propisno uklonjena . njegova izmerena koncentracija je iznosila 1. kao ribari. adresa se još precizno ne zna.05 miligrama po litru). 45 odsto pripada rumunskoj vladi. cela zapadna javnost bi se digla na noge. U "Aurel" je otputovala i jugoslovenska ekipa stručnjaka.56 miligrama po litru. A šta imamo? Slabu reakciju međunarodne javnosti. . Nude pomoć za sanaciju. zabranjen je izlov ribe. obećao je dr Blažić. konstantno rađena od nedelje kada je talas ušao u Jugoslaviju. Tek juče Mađarska se izjasnila da će takođe podići međunarodnu tužbu zbog ekološke katastrofe nanete Tisi. Svi kanali duž Tise su zatvoreni. a u Pančevu 0. dolaskom do Starih Banovaca.31 miligram po litru i to na levoj obali Dunava zbog čega je iz predostrožnosti i zatvoren vodovod u Vinči. većinskog vlasnika rumunske fabrike zlata. ostali bez osnovnog izvora prihoda. U Zemunu je izmerena koncentracija cijanida od 0. pa čak i Rumunije kojoj se na žalost taj cijanid ponovo vraća. I upravo portparol Kris Kodrington. a preostalih pet odsto rumunskim privatnim kompanijama. Z.OSTOJIĆ Krajem devedestih istraživanja kvaliteta vode sliva reke Dunav stavili su SRJ na treće mesto u pogledu zagadjenja azotom i na drugo mesto u pogledu zagadjenja fosforom od šesnaest podunavskih zemaljaa stočarska proizvodnja je identifikovana kao jedan od najvećih izvora zagadjenja. Do koje koncentracije je Dunav uspeo da razblaži cijanide (identifikovane mešovite soli cijanida) najbolje pokazuju merenja. Oni u ovom rudniku imaju polovinu vlasništva.1 miligram po litru u tekućoj vodi (u pijaćoj se toleriše 0. nije krio gnev ministar ekologije. . protura gomile laži. Poljoprivredna i .

iz kojih prodire u podzemne vode. U izradi je projekat novog vizitorskog centra u stilu rimske panonske kuće. koje su uživale na prvom prolećnom suncu i divlje patke koje su se veselo brčkale i lovile svoj omiljeni doručak. Kada je redakcija časopisa ’’EKOsfera’’ početkom aprila posetila baru ’’Zasavica’’ njena priroda je još uvek spavala svoj zimski san. pa su svoje čamce veslima pažljivo otiskivali sa obale. . Sa druge strane. U kontekstu neadekvatnog tretmana otpadnih voda i nedostatka sanitarnih deponija. Proglašena je za IBA područje. sadržaj creva. Ovaj otpad uključuje krv. količina otpada raste jer se prekinulo sa upotrebom koštanog brašna u ishrani stoke (u skladu sa praksom Evropske Unije o zdravlju životnija). posebno u niziji Vojvodine gde je visok nivo podzemnih voda. ova praksa najčešće rezultira visokim nivoom ispuštanja u vodene tokove i prodiranja u podzemne vode.Zasavica Bogatstvo biljnog i životinjskog sveta uvrstilo je baru u međunarodnu prirodnu baštinu. Pecaroši su jedva dočekali početak sezone ribolova na štuku. bez ikakve obrade. zatim uši i krvavu vodu (vodu koja nastaje pranjem i čišćenjem polutki). Savetodavne službe ne pružaju adekvatne informacije o upravljanju nutrijentima niti adekvatnoj manipulaciji stajnjakom. Posle 100 godina u bari ponovo žive kolonije dabrova. Uravljanje nutrijentima nije bila praksa u velikim poljoprivrednim kombinatima tokom prethodnogog perioda. Ovu najsavršeniju tišinu narušavali su posetioci koje je iz svojih domova izmamio topao prolećni dan. Kreket žaba. Partnerski pristup za "dobar status" reke Specijalni rezervat prirode . posebno u Vojvodini gde ima 240 klanica. Tečni stajnjak se najčešće iz laguna usmerava.agroindustrijska preduzeća su identifikovana kao značajni zagadjivači nutrijentima. stočarske farme. mali farmeri su oduvek reciklirali djubrivo na svojim privatnim posedima jer nisu imali pristupa ovoj vrsti usluga. Prema Nacionalnoj Reviziji (NR) za SRJ sačinjenoj 1998 godine u okviru Programa za smanjenje zagadjenja Dunava uz podršku Globalnog fonda za zaštitu životne sredine (GEF).Visoko koncentrovani tečni stajnjak se odlaže u lagune. Znanje frarmera o upravljanju nutrijentima. agro-inženjerima nedostaje praktično iskustvo na terenu. Otpad iz klanica takodje predstavlja značajan izvor zagadjenja nutrijentima. Iako se na Poljoprivrednom falultetu održavaju teoretska predavanja o biljnim potrebama za hranljivim materijama. stidljivo su najavljivale buđenje mnogobrojnih stanovnika specijalnog rezervata. Mineralna djubriva su bila lako dostupna po veoma niskoj ceni ili čak besplatno. a zatim u Dunav ili njegove pritoke. zatim čvrst otpadni materijal kao što su papci i čekinje. a naročito velike farme svinja sa uzgojem više od 10. Poslednjih godina. predstavljaju značajne zagadjivače nutrijentima zbog neadekvatnog skladištenja stajnjaka kao i ograničene i neadekvatne upotrebe stajnjaka kao djubriva. u odvodne kanale. Stanište je retke ribe ’’crnke’’ (umbra krameri) koje više nema u rekama Srbije.000 svinja godišnje. Klanice obično odlažu otpad životinjskog porekla u taložnike pre nego što ga ispuste u lokalni sistem otpadnih voda ili reke.

kada je i nastala.Njeno jedino stanište u Srbiji je ostala ova močvara. – Cilj nam je da umbru vratimo u naše vodotokove. . gde je nekada živela. U vodama Zasavice živi više od 250 vrsta algi i oko 180 vrsta zooplanktona. na reku Savu. . zbog menjanja toka Save. prvo što upada u oči je vizitorski centar – velika drvena konstrukcija sa nekoliko platformi. koja isključivo opstaje na 1.200 metara nadmorske visine. Mnoge od njih su uvršćene u Crvenu knjigu faune. smeštena na 14-tom kilometru od Mačvanske. kao retke evropske vrste. te sa Biološkim fakultetom u Kragujevcu pokušavamo da je razmnožimo. Močvara je i carstvo ptica. od kojih je 120 gnezdarica. šume i plodnu ravnicu. Malo je onih koji se ’’na vrhu sveta’’ ne upitaju kako je ova močvara izgledala pre 12 ili 15 miliona godina. fauna riba broji 21 vrstu. ali se njeno korito puni hladnim drinskim vodama.Biser mačvanske ravnice ’’Zasavica’’ je pravi biser mačvanke ravnice. jer se iz ostalih reka izgubila. Od životinjskog sveta Zasavice beleži se ukupno 185 vrsta. dok se danas evidentira 180. Tokom prvih istraživanja koja datiraju još sa kraja XIX veka (1895. U paketu specifičnih biljnih i životinjskih vrsta je i riba ’’crnka’’ – umbra krameri ili kako je francuzi zovu ’’pas koji pliva’’. Reka Zasavica uliva se u Savu. dok se pet vrsta zooplanktona jedva može naći u Evropi. Od ovog broja. Kada se uđe u atar ovog zaštićenog područja. kakvi su njeni stanovnici tada bili? To ćemo ipak prepustiti mašti posetilaca. a preko puta Sremske Mitrovice. Dunava i reke Zasavice u milionskim razdobljima ovo područje je postalo barsko i sakrilo svoj neobičan biljni i životinjski svet. godine) braća Dombrovski su zabeležila oko 220 vrsta. predsednik Pokreta gorana Sremske Mitrovice i naš domaćin. Jedno je sigurno. Sa najviše platforme ’’puca’’ prekrasan vidik na rezervat. što uslovljava specifičnu floru i faunu ovog područja. 25 vrsta su prvi u fauni Srbije. Ona je simbol Zasavice. Tako u njenoj močvari živi jedinstvena alga. dok sisara ima 30-tak. 13 vrsta vodozemaca i 14 vrsta gmizavaca što ukupno iznosi 27 vrsta ili 38% od ukupnog diverziteta vodozemaca i gmizavaca Srbije. Prema rečima Simića. objašnjava Slobodan Simić upravnik rezervata.

Priča se da su dabrove istrebile žene i crkva. Zato smo odlučili da vratimo ove vesele životinje u svoje stanište kaže Simić. – Mi tako lepo živimo sa komšilukom da smo se zbog dabrova našli na sudu. kaže naš domaćin i dodaje – ko je ikada narodu udovoljio. primetili smo duž obale dabrove kućice. kobasice. a crkva je proglasila dabrovo meso za najkvalitetniju hranu u vreme posta. i to sve u ’’Bircuzu kod dabra’’. Na baru su vraćene i stare. Planovi za budućnost ’’Zasavica’’ danas predstavlja produženu bazu Univerziteta. Osim . a sada Zavod za zaštitu prirode priprema nominovaciju za još jednu međunarodnu zaštitu – Ramsarsku. Zato su glavni specijaliteti bare domaća slanina od mangulice. šeretski nam kazuje Slobodan Simić. podolsko goveče.U saradnji sa jednom nevladinom organizacijom iz Bavarske. godine švedski naučnik dr Taube boraveći u tadašnjoj austrougarskoj Mitrovici posetio je tursku Mitrovicu i na bari ’’Zasavici’’ registrovao veliku koloniju dabrova. Ko voli nek izvoli. a posebna poslastica je pečeno prase mangulice. Čak prave i humku da bi ih lovili. koliko zauzima specijalni rezervat sa II i III stepenom zaštite živi oko 700 vrsta biljaka. Zato se ovde uspešno organizuju međunarodni kampovi mladih istraživača. To je dobro. more oborenog drveća bez kore – njihov ručni rad. ’’Pre 100 godina dabrovi su istrebljeni sa bare i malo ih ima u Srbiji . rotarijanski. među kojima je najstarija trava testerica. godine. Davne 1777. Kavaljeri su želeli da udovolje zahteve svojih lepih dama i poklanjali im bunde od dabrovog krzna. jer je mesto za razna studijska istraživanja. jer dabar je značajna životinja u sklopu ukupnog biodiverziteta Srbije i živi samo u čistim vodama. a dabrovi su stigli i do Brčkog. Ploveći barom turističkim brodićem ’’Umbra’’koji kreće od vizitorskog centra na maršrutu od sedam kilometara. Tu su i raznovrsne gljive. riblji paprikaš. ornitološki. koja potiče iz glacijalnog perioda. Zbog dabrova na sudu ’’Zasavica’’ je od vajkada privlačila pažnju mnogih stranih i domaćih istraživača. Biološkim fakultetom iz Beograda i Ministarstvom za nauku i životnu sredinu nekoliko parova dabrova posle jednog veka pušteno je u vode močvare 2005. kako im dabrovi ne bi prilazili. Zbog sveukupnog bogatstva flore i faune ’’Zasavica’’ je proglašena za IBA područje. nastanili reku Jadar. već skoro izumrle rase domaćih životinja – crna mangulica čije meso i mast nemaju holesterola. ali i četiri vrste insektivernih biljaka koje se hrane insektima. tako kažu na bari.Na prostoru od 1812 ha. Sada je to značajna kolonija koja je proširila svoj radijus kretanja do šabačkog Velikog kanala. . balkanski magarac i golovrata kokoš. naravno pečena riba. Zato mnogi ljudi dabrove smatraju štetočinama kao što je slučaj sa jednom porodicom u selu Radenković koja je posekla 700 stabala drveća i sagradila branu dužine 40 metara. Malo koje zaštićeno barsko područje može da se pohvali vrhunskim kvalitetom čiste vode u kojima jedino mogu da opstanu slatkovodna meduza i sunđeri.

– Izgradićemo i pešačke staze u dužini od sedam kilometara. Radio Beograda uručio je nagradu Slobodanu Simiću. Zašto smo olako okrenuli leđa rekama i zašto smo ih pretvorili u mutne vode? Petnaest tona mrtve ribe plutalo je po Dunavu kod HE "Đerdap 2". čiji je staralac Pokret gorana Sremska Mitrovica. reke. Toplica. a pripada slivu Zapadne Morave.Ove godine radimo projekat velikog edukativnog i ugostiteljskog objekta sa 50 ležajeva. Jadar. kaže naš sagovornik. Mrtve ribe pronađene su u Lepenici. Rasina. Izvore. . upravniku rezervata Zasavica. turista i ljubitelja prirode koji će je čuvati. mora . sa izložbenim prostorom. Toplica.. Branislav Marinkov. “Zasavicu” kroz jednodnevne izlete godišnje obiđe oko 4000 dece i više od 1000 odraslih. kao svedoci života reka. podneli su prijave za . Ukoliko bi neke naše projekte finansirala Evropska agencija mogli bi da očekujemo da do 2020. godinu. što je prouzrokovalo uništenje biljnog i životinjskog sveta. nemarno zatrpava svojim “otpadom” jednu od najvažnijih žila naše planete . Crni Timok. Likodra. kada. okupljaju i oplemenjuju. koji se u ovu reku uliva u ataru sela Radobić. Najverovatnije je da su štetne materije stigle sa obližnjih seoskih farmi duž potoka Čađavac. urednik emisije “Čekajući vetar”. Očekujemo da ćemo dobiti finansijsku podršku od Evropske agencije za rekonstrukciju i Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća. godine na ’’Zasavici’’ boravi i do 15. U istom mesecu reka Despotovica koja protiče kroz Gornji Milanovac. Zauzvrat. u januaru ove godine. Beli i Svrljiški Timok. zagađena je opasnim materijama. rekao je na kraju Slobodan Simić. a time im predao ili uzeo dušu.mesta koja oživljavaju. Inspektori Ministarstva zaštite životne sredine uredno su konstatovali činjenično stanje.000 ljudi. zaštiti i unapređenju životne sredine za 2006. laboratorijom i kancelarijama. dobila je “Maslinovu granu” za doprinos očuvanju. Moravica. “MASLINOVA GRANA” ZA NAJBOLJE Zasavica . a do pomora je došlo tokom noći. Centralnoj svečanosti povodom Dana Planete prisustvovao je i ministar Aleksandar Popović. a inspektor je kao najverovatniji uzroke naveo ispuštanje vode iz deset bazena u Banji Vrujci i kontinuirano ispuštanje fekalnih voda. Mnogi vodotoci su bile žrtve ljudskog nemara: Dunav. Posle nekoliko dana zabeležen je još jedan pomor riba. Vrdila. a kao potencijalni krivac označen je ŠIK "Kopaonik". istraživača.. Proizvodnja je po nalogu republičkog inspektora za zaštitu životne sredine zaustavljena. Na obalama su odavno nikli gradovi. U svakodnevnoj borbi za opstanak čovek-industrijalac.vodu.toga bara ima sve predispozicije da postane centar razvijenog ekoturizma. kanali DTD-a. Realizacijom druge faze biće izgrađen vizitorski centar u stilu rimske panonske seljačke kuće.Specijalni rezervat prirode. Velika Morava. prilikom remonta nije obezbeđena zaštita ribljeg fonda. grad im je dao ritam. Prve mrtve ribe na površini Toplice primećene su sredinom jula u delu toka kod Kuršumlije. Južna i Zapadna Morava. tehnočovek. Tisa .

vazduh ili zemljište. najstroža predviđena kazna je zatvorska. kao i da većina firmi nema postrojenja za predtretman. Prema krivičnom zakonu. Kreću se od 150. Poznato je da mali broj opština ima postrojenja za tretman otpadnih voda. pronalaženja i kažnjavanja zagađivača. kakvi nisu zabeleženi u poslednjih nekoliko godina. sve tako crno. Stručnjaci ukazuju da moguće uzroke učestalih uginuća riba u Srbiji treba tražiti i u nepovoljnim hidrometeorološkim uslovima." Da li je dovoljno samo kazniti? Realna šteta zbog pomora ribe u rekama još uvek nije utvrđena. a jedna od sankcija je i privremena zabrana rada. Pri havarijskom zagađenju reke Turije. šef Odseka za ribarstvo u Republičkoj inspekciji za zaštitu životne sredine. jer povećanje temperature smanjuje njegovu rastvorljivost. Ovo bi trebalo da natera firme da ulažu u sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Ovo. moraće da pribave integrisane dozvole za rad od Ministarstva za zaštitu životne sredine. Nije. Zbog toga se i dešava da otpadne vode opterećene štetnim i otrovnim materijama izazivaju uginuća riba. "Krivci još uvek nisu kažnjeni". Čak 243 preduzeća. pa ne odgovara savremenim ekološkim standardima. Novčane kazne za zagadjivače nisu male. koja je često bila očevidac pomora riba. TE "Obrenovac" je hitno preduzela niz tehničkih mera kako bi u što kraćem roku sanirala nastali problem. Postoje i pozitivni primeri da je zagađivač po hitnom postupku rešio problem. međutim. nakon probijanja nasipa deponije pepela i šljake. . potencijalnih zagađivača životne sredine. "jer sudski procesi još nisu okončani. Iz državne uprave je najavljeno da će kazne za preduzeća koja zagađuju životnu sredinu uskoro biti povećane i do deset puta. To je i pitanje novca.privredni prestup. prekršajne i krivične prijave. Višestruko loše okolnosti dovode do smanjene koncentracije kiseonika u vodi. To će značiti da preduzeće obavlja svoju delatnost tako da ne ugrožava vodu.000 do tri miliona dinara. nije samo pitanje zakonske regulative. a i ono što postoji tehnološki je zastarelo. naravno. izjavila je Vesna Mitrović.

Takvi primeri su Gradac. koja se rastvaraju. u najveće potrošače voda ubrajaju se hemijska i petrohemijska industrija. Visočica. Ubeđeni smo da je na ispitu građanska savest svakog od nas. metalurgija i tekstilna industrija. ako znate ko su zagađivači u vašoj sredini. ima reka koje. pišite nam. industrija paprira. industrija i energetska postrojenja. Kruženje materija u prirodi čini da se pojavljuju i drugi oblici rasutih zagađenja. emisije iz industrijskih postrojenja. Jerma. Smemo li se indiferentno odnositi prema budućnosti pokolenja koja dolaze? Racionalni društveni pritisak na odgovorne nije samo naše građansko. Pored toga. Rzav i Moravica iznad Ivanjice. . kao i sve veće potrošnje. ali nije poznato da postoji rečni tok bez prisustva živog sveta. nerazvijenim sredinama. Pitanje dostupnosti i kvaliteta vode postaje jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. prema rečima gospođe Mitrović. pak. Taj proces je prvenstveno izazvan upotrebom đubriva i brojnih hemijskih sredstava u savremenoj poljoprivrednoj praksi. problem je otkriven. Izvori zagađenja voda su mnogobrojni. Koncentrisani izvori zagađenja najčešće su urbane sredine. sa deponija i sl. pri čemu se mogu podeliti na dve velike grupe: koncentrisane i rasute. Uvac. već im se često pridružuju i otpadne vode iz industrijskih postrojenja. Uticaj poljoprivrede na vodene ekosisteme Poljoprivreda predstavlja jedan od osnovnih izvora rasutih zagađenja voda. naročito ona koja potiču od izduvnih gasova iz saobraćaja. Valja ih sačuvati. te putem površinske ili podzemne vode ulivaju u vodotoke i druge vodene ekosisteme. Zagađenja iz poljoprivrede mogu biti koncentrisanog karaktera. Oblici zagađenja voda Stalan rast čovečanstva i tehnološki razvoj imaju za posledicu i povećanje potreba za vodom. poželite li da se i vaš glas čuje. Takve mere bi mogle da budu podsticajne za razvoj i povećanje zaposlenih i u manjim.Država bi. Ponekad i javno izgovorena reč može da da rezultate. Ovakav vid onečišćenja uzrokuje pojavu nutrijenata u vodi. U Srbiji postoje reke koje su u manjem ili većem obimu zagađene. usled fosfora kao važnog sastojka. Jer ako smo i zakasnili. Sa druge strane. Pri tome se mora voditi računa da zagađenja iz urbanih sredina često ne podrazumevaju samo otpadne vode iz domaćinstava. ako se sakupljaju i ispuštaju na jednom mestu. već i ljudsko pravo. na koncentraciju nutrijeneta znatno utiču i deterdženti. nisu opterećene industrijskim i kanalizacionim ispustima. Među industrijama. mogla da uvede i stimulativne mere u vidu namenskih sredstava za nabavku i instaliranje opreme za prečišćavanje. prehrambena. ali su značajnija rasuta zagađenja koja potiču od upotrebe đubriva i hemijskih sredstava. Zato ukoliko imate predlog. delimično ili u celini.

int/comm/agriculture/envir/index_en. prema kojoj su zemlje članice EU obavezne da je inkorporiraju u svoje nacionalno zakonodavstvo do kraja 2003. priobalskih voda i dr. neophodno je obezbeđenje delotvornog zakonskog okvira koji će jasno ukazati na probleme i očuvati resurs za buduće generacije. podzemnih voda. kao i da korišćenje voda širom Evrope mora biti održivo. iz prerađivačkih postrojenja i sl. Srbija je jedan od najvećih zagađivača Dunava azotom (N) i fosforom (P).eu. čime negativno utiču na vodeni ekosistem sprečavajuči njegovo normalno funkcionisanje. klima ili vrsta zemljišta. u Evropskoj uniji. (Nataša Đereg.htm Okvirna direktiva o vodama . Osnovni negativni uticaji poljoprivrede na kvalitet voda se ogledaju u sledećem: * Eutrofikacija površinskih i podzemnih voda usled rasutog zagađenja azotom i fosforom bogatih đubriva. Za očuvanje vodnog resursa. što predstavlja 13% od ukupnog zagađenja ove reke azotom i 14% od ukupnog njenog zagađenja fosforom. * Koncentrisana zagađenja sa stočnih farmi. Povećana količina nutrijenata pospešuje rast algi. tako i budućih generacija. * Zagađenje toksičnim materijama površinskih i podzemnih voda putem hemijskog razlaganja pesticida. Procenjeno je da Srbija godišnje izliva 7200 tona azota i 7000 tona fosfora. koji se nalazi pod sve većim pritiskom. Okvirna direktiva o vodama podrazumeva zaštitu svih voda i postavlja jasan cilj da "dobro stanje" voda mora biti dostignuto do 2015. jezera. radi dobrobiti kako sadašnjih.Poljoprivreda je jedan od značajnih korisnika vodnog resursa. Ove vrednosti stavljaju Srbiju na treće mesto po količini azota i na drugo mesto po količini fosfora koja se uliva u vode Dunava iz svih zemalja dunavskog basena. . polazeći od podataka koje je objavila naša zemlja. Od tada. Stupila na snagu u decembru 2000. Integralni pristup u rešavanju problema postavlja se kao osnovni princip Okvirna direktiva o vodama Evropske unije (Water Framework Directive 2000/60/EC) je pravni okvir za zaštitu i poboljšanje kvaliteta svih vodnih resursa poput reka. Zelena mreža Vojvodine) Pogledati: http://europa. To je naročito istaknuto činjenicom da vode u Evropi trpe sve veći pritisak i da se suočavanje sa tim problemom ne može odlagati. poljoprivreda znatno utiče i na kvalitet površinskih i podzemnih voda. u zavisnosti od specifičnih faktora kao što su područje.osnovne pretpostavke Okvirna direktiva o vodama predstavlja jedan od najambicioznijih pokušaja Evropske unije da podigne kvalitet i obezbedi dobro stanje vodnog resursa. bivaju rastvoreni u podzemnim vodama i tokovima reka. koje ubrzano troše kiseonik i obrastaju vodenu površinu onemogućujući prodiranje svetlosti. pogotovo imajući u vidu dejstvo đubriva i pesticida koji završavaju odn. neophodno je sprovesti mnogo aktivnosti da se postigne željeno "dobro stanje" svih voda u Evropskoj uniji do 2015. Osim direktnog uticaja na količinu raspoloživog vodnog resursa potrošnjom u svrhu navodnjavanja.

priobalskih i podzemnih voda. zamljama kandidatima i svim zainteresovanim učesnicima jedinstvenu priliku da vode proces i obezbede efikasnu i doslednu primenu. industrije. kao i jasnim rokovima i vremenom za sprovodjenje.eu. jezera. • Način sprovođenja Okvirne direktive o vodama je jedinstven. On počiva na učešću svih zainteresovanih strana. nevladinim organizacijama i vlastima na svim nivoima. Direktiva zahteva saradnju među državama. Takođe. Period dugih i otvorenih konsultacija je doveo do čvrstog dogovora o ciljevima direktive i merama. stanovništvom.int/comm/environment/water/water-framework/index_en. zbog čega je jasno da njena primena mora počivati na širokom spektru definisanih smernica.Uključivanje svih zainteresovanih učesnika Da bi se ovi ciljevi postigli angažovano je stotine eksperata . transporta i turizma. uključujući nevladine organizacije i lokalne zajednice. • Uravnoteženje interesa životne sredine i onih koji od nje zavise. Ova saradnja je ključna pošto voda predstavlja osnovu za mnogo različitih aktivnosti. • Obezbeđenje aktivnog učešća u procesu upravljanja vodama svih učesnika. Kako će se to sprovesti? Okvirna direktiva o vodama predstavlja novi. zaštita i poboljšanje stanja vodenih ekosistema i. preko poljoprivrede i zaštite životne sredine do potrošačkih udruženja i državnih i lokalnih vlasti.reka. u skladu sa njihovim potrebama.html Značaj poplavnih područja za očuvanje kvaliteta voda Jedan od ciljeva Okvirne direktive o vodama je «sprečavanje dalje degradacije. • Postavljanje ambicioznih ciljeva koji treba da obezbede "dobro stanje" svih voda do 2015.iz oblasti industrije. obezbeđujući na taj način da se postavljeni rokovi ispoštuju. Upravo zato su pomenuti predstavnici smatrani za refrentne da savetuju razvoj strategije koja ima uticaja na sve nas. Odredbe direktive su složene i dalekosežne. • Neophodnost prekogranične saradnje između država i zainteresovanih učesnika. zemljama članicama. http://europa. ribarenja do generisanja energije. kopnenih ekosistema i vlažnih područja ekološki vezanih za vodene ekosisteme» . ambiciozno zamišljen pristup u upravljanju vodnim resursom. pruža mogućnost Evropskoj komisiji. • Jasna politika cene vode i obezbeđenje principa "zagađivač plaća". Osnovne pretpostavke su: Zaštita svih voda . od poljoprivrede. Upravo to je predmet zajedničke strategije o primeni direktive (Common Implementation Strategy) dogovorene od strane zemalja članica Evropske unije i usvojene u maju 2001.

• razvoj turizma i mogućnost rekreacije. Rezultati istraživanja su pokazali da čak 70% azota i 30% fosfora može biti odstranjeno na ovaj način. Značaj ovakvih projekata naročito je istaknut činjenicom da je samo tokom proteklih sto godina nestalo oko 80% poplavnih područja Dunava a preko 50% svih vlažnih staništa na području Evrope. čak i u stanju koje je samo blisko prirodnom. ona su važna za: • • koncentrisanje voda u rečne basene. predstavljaju u današnje vreme opšteprisutan problem.njihovom retencionom sposobnošću i ublažavanjem talasa visokih voda. • obezbeđenje pijaće vode. Pored niza pozitivnih efekata koje vlažna područja imaju u procesu dostizanja «dobrog stanja» voda. • obezbeđenje vode za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta. pri čemu se najčešće kanalisanjem i izgradnjom odbrambenih nasipa odsecaju velike plavne površine od uticaja reka ili. Kanalisanje reka ima za posledicu produbljivanje korita. U uslovima prirodnog funkcionisanja. Poplavna područja su često predmet isušivanja i kultivisanja za potrebe poljoprivrede i širenja urbanih sredina. ublažavanje visokih vodenih talasa i smanjenje opasnosti od poplava. • visoku produktivnost biomase. koje postepeno počinju da se razvijaju u količinama koje narušavaju ravnotežu flore i faune na način da svojom prekomernim prisustvom troše velike količine kiseonika . • utvrđivanje obala. Naročito važnu ulogu ona imaju u ublažavanju negativnih uticaja koncentrisanih i rasutih oblika zagađenja. Sa druge strane. kao gradivne materije. ova jedinjenja omogućuju brži rast algi. pak. zbog čega se poslednjih godina naročita pažnja pridaje projektima koji imaju za cilj ponovno uspostavljanje veza između reka i njihovih poplavnih područja. Mehanizmi redukcije nutrijenata Nutrijenti predstavljaju jedinjenja azota i fosfora čija prekomerna količina u vodi dovodi do procesa eutrofikacije. naročito iz urbanih sredina i poljoprivrede. rečni tok i poplavno područje predstavljaju jednu celinu. Naime. • obezbeđenje hrane. • izuzetnu biloška raznovrsnost.Ekološki aspekt Okvirne direktive o vodama predviđa ublažavanje posledica poplava kroz uspostavljanje prirodnih funkcija poplavnih područja . nije retka pojava ni da se obradivo ili građevinsko zemljište proteže do same obale reke. reguliše izmenjljivi nivo voda koji je od presudnog značaja za očuvanje ovih ekosistema. smanjuje količinu nutrijenata koji se ulivaju u reku. naročito ako su obrasla drvenastom vegetacijom. Rasuta zagađenja. U praksi je dokazano da postojanje poplavnih područja u obliku prelazne zone između poljoprivrednog zemljišta i reka. smanjujući površinu poplavnog područja i nivo podzemnih voda i na taj način menjajući osnovnu dinamiku ovih područja i mogućnost usvajanja nutijenata od strane korenovih sistema biljaka. umanjujući na taj način pozitivne efekte koje vlažna staništa mogu imati u procesu redukcije nutrijenata. • mogućnost korišćenja trske i drugih prirodnih materijala.

Prirodna poplavna područja sa svojom vegetacijom pružaju idealne uslove za navedene procese. do važne uloge u kontroli poplava i redukciji nutrijenata. kao najznačajnije takvo područje u Srbiji i Crnoj Gori.ncsu. voda postaje neupotrebljiva za piće. prisustva denitrifikatora i dr. što je za posledicu imalo smanjenje poplavne doline na uski pojas uz Dunav. poplavna područja u Evropi uživaju drugačiji status. retko je pri njihovom planiranju uziman u obzir ekološki aspekt. pri čemu je važno istaći da to zavisi i od stepena zasićenja zemljišta. Gornje podunavlje. usvajanje putem vegetativnih organa i pretvaranje u organska azotna jedinjenja i taloženje u zemljištu. Svojim fizičkim prisustvom one sprečavaju eroziju. Poslednjih decenija.epa.drastičan gubitak .od izuzetnog biodiverziteta i velike produkcije biomase. mikroba) koji pozitivno utiču na proces redukcije nutrijenata. Osnovni mehanizmi redukcije nutrijenata na područjima vlažnih staništa obraslih vegetacijom su denitrifikacija.čineći ga nedostupnim za ostali živi svet. Pogledati: http://www.html Kako sačuvati vrednosti poplavnih područja? Posledice nestajanja poplavnih područja skrenule su pažnju na njihove mnogobrojne pozitivne aspekte. Pored toga. Iako je većina ovih regulacija izvedena u cilju odbrane od poplava te kao posledica industrijskog razvoja i potreba za povećanjem površina pod obradivim zemljištem. Osnovni proces uklanjanja nutrijenata iz podzemnih voda je denitrifikacija. usporavaju vodene tokove i na taj način obezbeđuju odlaganje putem sedimentacije.water. zahvaljujući prepoznatim vrednostima . Iako usvajanje putem vegetativnih organa biljaka nije najvažniji način redukcije zbog krajnjeg razlaganja biljaka i životinjskog izmeta. Gornje podunavlje.edu/watershedss/info/wetlands/manage. sa preko 5000 ha u poplavnoj zoni. pri čemu se naročit akcenat stavlja na hjihovo očuvanje i mogućnost revitalizacije nekadašnjih poplavnih područja. količine ugljenika. Na taj dolazi do ugrožavanja opstanka živih bića u vodi koja sadrži prekomerne količine azota i fosfora. predstavlja jedno od najvećih vlažnih područja u srednjem toku Dunava. Prisustvo vegetacije je od značaja za sve vidove uklanjanja nutrijenata. kao najznačajnija poplavna dolina u Srbiji i Crnoj Gori može poslužiti kao pilot područje za ocenjivanje kvaliteta upravljanja Činjenica da je preko 80% poplavnih područja Dunava nestalo u proteklih 100 godina dovoljno govori o stepenu ugroženosti ovih ekosistema. uprkos brojnim hidroregulacionim radovima na isušivanju i kultivisanju zemljišta. tako da smo danas svedoci brojnih negativnih efekata koje je sistematsko kanalisanje vodotoka i sužavanje poplavnih područja ostavilo za sobom. biljke popravljaju ukupnu strukturu zemljišta i omogućavaju razvoj drugih organizama (npr. Zahvaljujući procesu podizanja svesti o značaju ovih područja . može da izazove neželjene alergijske reakcije prilikom korišćenja i sl. Preostalih 15000 ha nalazi se u području odbrambenim nasipom odvojenom od Dunava i njegovih plavnih voda. biljke igraju važnu ulogu i u sedimentaciji nutrijenata. Pored toga.gov/owow/wetlands/ http://www. tokom protekla dva veka je pretrpelo značajne izmene u odnosu na svoje nekadašnje rasprostiranje. Pa ipak. Gornje podunavlje i danas.

Bukinski i KoviljskoPetrovaradinski rit. koji prevazilazi granice jedne države. Zbog toga je. Značaj očuvanja poplavnih područja opšti je interes. nemogućnost kontrole poplava. tu se od većih ritova nalaze i Plavanjski. Iako je ideja za projekat nastala kao posledica smanjenja mogućnosti eksploatacije drvne mase. jer i najmanja greška može sukcesivno izazvati niz neželjenih posledica. Iako postoje pozitivni primeri upravljanja. Gornje podunavlje je najznačajnije vlažno područje u gornjem toku Dunava kroz Srbiju i Crnu Goru. Naravno. Na žalost.biodiverziteta. 60-tih godina prošlog veka. Kao posledica toga. kao što je opsežan projekat revitalizacije u Gornjem podunavlju. po svojoj ekologiji. u vreme izgradnje ovog nasipa nije se mnogo obraćala pažnja na ekološke vrednosti poplavnih područja. Revitalizacija Monoštorkog rita je primer u kom pravcu i ubuduće treba da se usmerava proces upravljanja poplavnim područjima. Boris Erg. koji je predviđao ponovno uspostavljanje veze između poplavne zone i dela područja koje je izgradnjom odbrambenog nasipa ostalo odsečeno od Dunava. prejak pritisak izazvan ljudskim aktivnostima i malo učešće održivih formi korišćenja resursa. treća je katastrofa koja je u kratkom vremenskom razdblju pogodila . makar na nacionalnom nivou.današnji trendovi u Evropi idu u pravcu povećanja površina pod poplavnim područjima i restauracija vrednosti koje ona poseduju. zagađenje voda . To je delimično slučaj i sa Gornjim podunavljem. Ekološki pokret «Plavi Dunav» Apatin Pogledati: http://www. Upravljanje značajnim delovima prirode osetljiv je posao koji mora biti trajno praćen. reč je o opsežnim radovima koji imaju strateški karakter i iziskuju znatna materijalna sredstva. većina preostalih poplavnih područja danas uživa veći ili manji stepen zaštite. još početkom 90-tih godina prošlog veka je započeo obiman projekat revitalizacije Monoštorskog rita. mogućnosti održivog korišćenja. Pored njega. opšti problem je nepostojanje sveobuhvatnog plana upravljanja. Sva ova područja karakteriše naročito bogatstvo živog sveta.ramsar. Upravo zbog takvog pristupa danas smo svedoci nestanka velikog broja ovih. ova kompleksna intervencija je od samog početka počela da daje pozitivne širok spektar pozitivnih efekata. razvoja lokalnih zajednica i sl. U tom slučaju će i njihov cilj i kvalitet realizacije biti ocenjivan sa više aspekata. već je dominirala potreba za «osvajanjem» zemljišta. pa potom i u Dunav.org/ Cijanid u Panonskom moru Cijanid koji se iz Rumunije izlio u Tisu. među kojima se ističu brojne retke i ugrožene vrste. koji bi ova područja prvenstveno sagledavao kroz njihove ekološke vrednosti. Naime. a nešto manji i u Koviljsko-Petrovaradinskom. neophodno da se što je moguće više olakša i podstiče sprovođenje ovakvih projekata. te bi se ova problematika trebala razmatrati shodno tome. a delom i zbog prevencije moguće dalje degradacije. kakvih smo danas svedoci na svakom koraku. a tek potom kao prostor za intenzivno korišćenje resursa. ne vodeći računa da to osvajanje može ostaviti trajne negativne posledice na okolinu. veoma osetljivih ekosistema.

Ministarstvo za poljoprivredu je zabranilo ribolov u celoj (!) Srbiji. Sava 159. putuje dalje.. Strah od trovanja uzrokovan je ("voda nadje put") baš tom mrežom i vezom voda po Vojvodini.sada se njenim stanovnicima čini kao bauk. Cijanid. Tamiš 53 i hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav 664km) .prošavši kroz Madjarsku i Jugoslaviju.i da je tu jedan od najvćih hidroloških čvorova Evropi.treća nevolja koja je. Kanjiža. brz i gadan otrov. u vodi Tise neće više biti cijanida. a niko još ne zna kakve su sve ekološke i zdravstvene posledice prošlogodišnjih masivnih NATO bombardovanja dunavskih mostova. Dunavom u Crno more. Ekološ ka katastrofa se. on protiče i odlazi. govori u kondicionalu.Vojvodinu.2. Prednost Vojvodine da je premrežena rekama i kanalima . uplašila Ukrajinu. PODGORICA. proširila po istoku Evrope i.. Mnoštvo pogodbenih "ako" ne umanjuje strah. Preventivno je bio zatvoren vodovod u Vinči kod Beograda.400 km plovnih reka i kanala (Dunav 358. nad zemljom što se vidi. novosadske i pančevačke rafinerije. potekavši iz Rumunije .. Subotica i Bečej) nije zabeležen ni jedan slučaj trovanja ljudi. šta pije i šta jede. vratila se u Rumuniju Dunavom. dr Božo Dalmacija je upozorio da postoji opasnost da je cijanid iz Tise dospeo u vode podzemnih tokova ove reke (aluvione).. Romantična žitnica (svake. i pod zemljom što se ne vidi i što znaju samo upućeni. pošto do vremena navodnjavanja. Cijanid je. "Misli da nema opasnosti da se otrov preko povrtarskih i ratarskih proizvoda prenese i u lanac ljudske ishrane.2000. februara) otrov ulio i u Dunav obajvljena utešna vest da u vojvodjanskim opštinama (Senta. svi ga se plaše. Tisa 164.23..po svemu što se do sada zna izlivanjem otrova u reku Samoš iz fabrike za preradu zlata u mestu Baju Mare negde na Karpatima . zbog čega su potencijalno ugroženi bunari uz Tisu.. a o mogućim posledicama se veoma malo zna i o njima se. Direktor Instituta za hemiju novosadskog Prirodnomatematičkog fakulteta prof. (Od dopisnika AIM iz Beograda) Tisa je mrtva. pogodila Vojvodinu: oranice su još uvek poplavljenje posle izlivanja podzemnih voda ove zime (pa je izgledalo da Panonsko more uzvraća udarac i dodatno komplikuje priču o cijanidu u Tisi). pak dan pošto se (13. a turske vlasti su počele da skreću pažnju na mogućnost zagadjenja Crnog mora. za nepunu godinu. pa i ove) Jugoslavije i dalje nema pojma šta udiše. oko 1.Pre toga su oranice poplavljenje posle izlivanja podzemnih voda ove zime. još uvek. zakačila Bugarsku.inače. ne može se akumulirati. Ovde je. Karakteristično je što i tri sedmice posle izlivanja otrova i njegove ubitačne plovidbe rekama o cijanidu svi govore. Oprezni i zabrinuti su i ljudi u mestima koja su desetinama . a ne znaju su ni ekološ ke posledice bombardovanja novosadske i pančevačke rafinerije AIM.

nisu želeli da preuzmu rizik i sprovedu uputstvo nadležnih da se riba zakopa u zemlju zbog visokog nivoa podzemnih voda. kaže da i pošto je na Tisi kod ovog grada prošao glavni udar zagadjenja. koja celim svojim tokom kroz Jugoslaviju teče sredinom Vojvodine.. pa ni onog u delu Dunava koji je preuzeo otrovanu vodu kod Titela i Slankamena. Mada se znalo da cijanid pustoši Tisu na toku kroz Madjarsku. po rečima predsednika opštine Ištvana Bačkulina. da nema opasnosti od ribe iz ribnjaka. On napominje da ne može preuzeti rizik da se cijanid i teški metali zakopaju u zemlju. da se snadju korigujući "u hodu" neostvarive savete viših instanci.. niti je to bio povod da nešto kaže predsednik njene Vlade.(Kongres SPS). koji su i nače . vilama. milom ili silom. Inspektor za zaštitu životne sredine u Bečeju Milanka Mihajlović. Ljudi su oprezni mada se tvrdi se da su ustave na kanalima na vreme zatvorene i da otrov nije prodro u njih. ako ih je bilo. da nisu zagadjeni rečni rukavci (tzv. predvidele 10.jedini. Malo više su znali tamo gde je došlo do "samoorganizovanja u lokalu". upozorili su da se Ministarstvo ekologije (3. skupljali na gomile. pre nego što je zagadjena voda "prešla" granicu. Mediji. odnosno koliko je puta veća koncentracija otrova u vodi od normalne. U Kanjiži. ovde u dogledno vreme jesti bilo šta što je plivalo bilo kojom od reka i piti voda iz bunara na salašima iz tamburaških pesama. inače veoma bogata ribom). nije se sastala pokrajinska Skupština.po mnogim izvorima sa terena . Lokalne vlasti potiskih opština su pokušale.političkom trenutku.000 dolara po glavi stanovnika koz 20 godina i uprle prst srama u "domicilne ništarije". "jer to nije način da se opasnost ukloni". kad su cijanid i uginule ribe krenule rekom. Zbog otrova u Tisi. i pored toga. dok su rekom plutale izvrnute mrtve ribe. Ozbiljnih ekoloških struktura ovde nikad nije ni bilo. s ciljem da još ostanu vlast. Vladajuće strukture su. ali . a stanovništvu je saopštavan procenat zagadjenja. ljudi u gumenim rukavicama su ih. Niko im nije pouzdano odgovorio da opasnosti. februara) proglasilo nenadležnim i uputilo radoznale na Ministarstvo za poljoprivredu. Simptomatično je da je cijanid na zvaničnom nivou doživljen samo kao problem procenata otrova u rečnoj vodi. mrtva voda. Teško da će se. Smrt reke je nastupila u očito potpuno pogrešnom društveno .. niti je ekologe. pokušali da objasne zabrinutom i zaplašenom stanovništvu šta ga je snašlo. ovde (čitaj: na teritoriji Balkana) iko ikad uzimao zaozbiljno. stvarno nema. "koje su postale nadzemne". a na .. a ono pak na Hidrometeorološki zavod Srbije i "Srbijavode".ne i šta to znači. kako je prenela Beta.kilometara zapadno od toka Tise. a gomile su počele da se mere tonama. šumarstvo i vodoprivredu. Ekološka katastrofa je slikana u medijima samo po onome što je bilo vidljivo i golim okom: tone riba su ili plutale rekom ili se borile za kiseonik. uz pomoć stručnjaka. ovdašnje stanovništvo uz reku nije preventivno pripremljeno na katastrofalne posledice trovanja reke.

. do koje mere. Ta grupa naučnika je već. od čega je 1. Kod Sente su nadjene mrtve srne. a prema vestima sa terena. kao i 11 zečeva. sve to vreme. Koliko dugo će Tisa ostati mrtva. još uvek ne zna šta da radi.628. mada su lovci preventivno pucali u vazduh da ih odvrate od vode. da "sadašnja situacija u SR Jugoslaviji sprečava svaku značajnu finansijsku podršku toj zemlji. gledali kako gube posao i izračunavali koliko godina će proći dok reka ponovo ne oživi. Inspektorka iz Bečeja Milanka Mihajlović kao "pozitivno u ovoj ekološkoj katastrofi" navodi rezultat mikrobiološke analize napravljene u Senti koji kaže da bakterije u vodi Tise nisu uginule. s kakvim sve posledicama po vidljivi i nevidljivi svet u reci koja vertikalno preseca Vojvodinu niko do sada nije ni pokušao da stvarno analizira. organizacija koju je 1993. Cele zime su podzemne vode u Vojvodini izuzetno visoke i. Kragujevac. a čak 50. Milena Putnik (AIM) Antrfile POMOĆ Medjunarodni zeleni krst. brzina reke i oštar miris zagadjene vode koji je odbijao životinje da je piju kao i podzemnim vodama popalvljeno zemljište. Na toj tački su se.000 hektara potpuno poplavljeno. 31 patka. je povodom cijanida upozorila.površini reke nema mrtve ribe. jer u tu opštinu nije stiglo nikakvo uputstvo. što ona smatra znakom da će se prirodni ekološki lanac koliko-toliko održati.000) bilo prokvašeno. otrovanih zagadjenom vodom i ribom iz Tise. godine osnovao bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov. dva labuda. Cilj je da obezbede pouzdanu početnu procenu neposrednog rizika za životnu sredinu i ljudsko zdravlje . poklopile dve nevolje. 36 divljih golubova. 28 uginulih fazana. počeli da sakupljaju uzorke vode iz Dunava u jednoj od dve mobilne laboratorije koje su doneli u Srbiju. februara saopštile da su naučnici Radne grupe za Balkan.pod vodom oko 5.500 zasejano pšenicom. prema nekim podacima. Novi Sad i Bor kao mesta u kojima zagadjenost predstavlja pretnju zdravlju ljudi. koju su oformili Program za životnu sredinu UN (UNEP) i "Habitat". stručnjaci su procenili da je u četiri opštine srednje Bačke pod vodom još oko 13. Dok je trajala borba da se iz zagadjene reke izvuku otrovane ribe. Ribari su.000 hektara oranica (što je 10 odsto ukupnih obradivih površina). Ujedinjene Nacije su 17. Veći pomor životinja izgleda da je spasao visok vodostaj Tise. niti je neko od nadležnih dolazio u Bečej. u izveštaju o posledicama Natobombardovanja obeležila Pančevo. a da je na području Bečeja . a medjunarodna zajednica ponovo čeka".000 hektara (od ukupnih 1.000 hektara.koji leži na obali Tise . naime. u januaru je 250. tada je bilo ugroženo i 60 naselja.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->