Ekologija i zastita zivotne sredine

U Zrenjaninu se od samog pocetka industrijalizacije pa do danas vrsi kontinuirano ispustanje otpadnih voda iz industrije i gradske kanalizacije direktno u reku Begej koja protice kroz sam centar grada. U prolece kada dodje do porasta vodostaja u rekama dunavskog sliva, dolazi do zaustavljanja toka vode kroz korito Begeja usled velikog vodostaja Tise. Otpadna voda iz fabrika i izliv gradske kanalizacije zagade vodu u toj meri da iz nje nestaje kiseonik. Posle izvesnog vremena u gradu se oseti neprijatan miris izazvan vodonik sulfidom (H2S) koji se oslobadja sa isparenjima a voda postaje crna. U zavisnosti od duzine vremenskog perioda u kom Begej ne tece zagadjenje se siri i uzvodno od grada prema selu Klek. I pored aktuelnog Zakona o zastiti zivotne sredine, postojanja inspekcijskih drzavnih organa iz oblasti vodoprivrede i ekologije trenutno stanje je poprimilo razmere ekoloske katastrofe i predstavlja opasnost za zdravlje gradjana. Dugi niz godina o ovom problemu se cutalo, a od gradjana se skrivala istina o stanju zivotne sredine, suprotno clanu 8 Zakona o zastiti zivotne sredine. Ako se nista ne preduzme postoji realna opasnost od izbijanja zaraza medju stanovnistvom, naruseni ekosistem sve teze ce se oporavljati a u opasnosti je i ekosistem nacionalnog parka “Carska Bara” kojeg od Begeja deli samo 10 metara sirok zemljani nasip. Takodje, sve vece ce biti zagadjenje Tise u koju se uliva Begej, buduci da je izvesno povecanje proizvodnje industrije u Zrenjaninu potpomognute stranim ulaganjima, sto ce za posledicu imati povecanje kolicine otpadnih voda iz industrije. U zelji da se uključimo u resavanje ekoloskih problema kao preduslova za ukljucivanje u Evropsku zajednicu i poboljsanje zivota i zdravlja ljudi, ronilacki klub “Begej” je sa NP “Otpor!” ucestvovao u kampanji koja je pocela 02.04.2001. godine pod nazivom “Odbrana Begeja”. Ova kampanja je imala izuzetan efekat dok je trajala a zatim su skoro svi zagadjivaci nastavili sa starom praksom sto navodi na neophodnost kontinuirane akcije. U toku kampanje Odbrana Begeja došli smo do informacija da su pojedina fizička lica i manje radionice bez vodoprivrednih dozvola direktno izvele svoje kolektore otpadnih voda u reku a vrši se i formiranje divljih deponija direktno uz vodotok. Takođe posedujemo informacije da pojedine fabrike vikendom, noću angažuju veći broj radnika da opasne otpadne supstance nastale u procesu proizvodnje izlivaju iz buradi direktno u reku. Iz svih gore navedenih razloga klub je uradio projekat CUVARI BEGEJA koji je pokrenut Marta 2003 godine. Ekipa kluba izlazi minimalno osam puta mesečno sa čamcem i opremom na reku gde se tom prilikom vrši snimanje foto i video materijalom,u izradi je karta zagadjivača(divljih deponija, kolektora koji su direktno instalirani u reku). Vrši se povremeno uzorkovanje vode iz kolektora i reke u saradnji sa ZAVODOM ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA i sa rezultatima analiza upoznaju se nadležne državne institucije. Podneto je nekoliko prijava OJT. Koje je pokrenulo odredjene radnje i kontakte sa SUP-Zrenjanin. Nedavno je klub izvršio nabavku uredjaja SONAR sa kojim je započeto snimanje dna reke BEGEJ tako da će mo uskoro imati kompletnu sliku stanja reke. Prvi rezultati su poražavajući i kada je u pitanju kvalitet vode a i naslage mulja na samom dnu. Na kraju je predvidjena izložba fotografija nastalih u toku

.

Ribari su vadili somove teške i od 50 kila. da obustave ispuštanje otpadnih voda. kazao je Marijanović. Šećerana će na dalje raditi uz nadzor republičke inspekcije. "Mi smo dali nalog. Taj se nalog prema našim saznanjima ne poštuje. Republička inspekcija za zaštitu životne sredine zabranila je rad šećerani do 17. i šećerani.Tisa mrtva reka u dužini 600 km. septembra. Pedeset ribara je vadilo 36 tona mrtve ribe iz reke Tise. Ministar Branislav Blažić o cijanidu i uništenom životu Tisa kao Černobil . To je. Za sada se zvanično ne zna ko bi mogao da bude zagađivač. Otrov se razlaže u vodi.TO“ i fabrika kvasca „Fermin“. U reci su primećeni ostaci kreča. Da je reč o ekološkoj katastrovi potvrđuje i činjenica da su uginule i ribe koje žive na dnu reke. samo vrh nevolje koja je pre deset dana nastala nakon ispuštanja otrovnih sastojaka iz fabrike šećera "TE TO" u reku Tisu. septembar 2007. posle zagađenja izazvanog ispuštanjem otrova.8. i 'Ferminu'. U direkciji za vode kažu da su sudskim organima podneli prijave protiv rukovodstva obe fabrike. Toj fabrici zabranjen je rad do 17 septebra. Katastrofalne posledice zagađivanja cijanidom . Poslednji koji je zabeležen desio se kod Novog Bečeja. Zagađenje su uzrokovale fabrika šećera „TE . | 18:48 | Izvor: B92 Novi Bečej -. kako kaže direktor Republičke direkcije za vode Nikola Marijanović. Direkotor republičke direkcije za vode Nikola Marijanović smatra da je to fabrika "TE – TO" jer je pomor ribe primećen dan pre nego što je ta fabrika paljenjem krečnih peći započela pripreme za kampanju repe.Iz reke Tise je izvađeno 36 tona mrtve ribe. a rakovi i školjke su pobegli na obalu. Pomor ribe poprima razmere ekološke katastrofe. U ponedeljak će inspekcija da izađe na teren i preduzeće sve mere da se polombiraju ispusti otpadnih voda u reku Tisu". pa se samim tim pomor nastavlja.

koja je na ulasku u našu zemlju iznosila dva miligrama po litru vode. međunarodna reka. Izvestan broj će naravno zauvek ostati dole.Posle Černobila. Tek kroz nekoliko dana saznaćemo o kolikoj je količini reč kada leševi budu isplovljavali. Međutim. s koncentracijom od 0. osvrćući se na petnaestodnevnu dramu izazvanu pucanjem brane rudnika zlata "Aurel" u rumunskom gradu Baja Mare.2 miligrama po litru dunavske vode. Uzeti su uzorci svih vrsta uginulih riba radi ispitivanja sadržaja cijanida i teških metala u njima. odakle je krenuo smrtonosni tovar cijanida zajedno s teškim metalima. Uništen kompletan ekosistem BEOGRAD . ali je. No.Od riba su uništeni smuđ i tolstolobik. Dopunskim analizama vode reke Tise na teške metale ustanovljen je sadržaj gvožđa i bakra iznad dozvoljenih vrednosti.Rezultati ispitivanja vode Tise i Dunava pokazuju da je sadržaj cijanida ispod maksimalno dozvoljenih vrednosti. s Gvožđe i bakar iznad granice BEOGRAD . Na pitanje novinara koje su dozvoljene koncentracije cijanida u vodi dr Blažić je pojasnio da se propisi razlikuju od zemlje do zemlje. a da po našim propisima . plašimo se da je na dnu Tise pravo groblje ribe koja u ovom dobu godine miruje. Dunav je zbog velike brzine i mase vode uspeo da razblaži koncentraciju. naglasio je u utorak na konferenciji za novinare u Vladi Srbije dr Branislav Blažić. šumarstva i vodoprivrede pratiće sadržaj cijanida i teških metala u Tisi i Dunavu i preduzimati potrebne mere. ministar zaštite životne sredine.2 miligrama u utorak i dalje u nedozvoljenim granicama. . koji su u ovom periodu aktivni.U utorak je talas cijanida napustio našu zemlju s povećanom koncentracijom od 0. ubijena je na duži vremenski period. apsolutnom nepoznanicom kada će se u njoj opet pojaviti život. već kompletan živi svet reke. Iz potisnog dela izvađeno je 15 tona ribe. ovo je najveća ekološka katastrofa. iako je ostavio potpunu pustoš iza sebe. Zbog velike koncentracije cijanida i teških metala koji su rekama Lapoš i Samoš dospeli u Tisu. opet Rumunima. ova reka je u dužini od oko 600 kilometara potpuno mrtva. Tisa. upozorio je dr Blažić. Ministarstvo poljoprivrede. što znači da nije stradala samo riba. U vodotoku Tise uništen je čitav eko-sistem. svejedno. talas dugačak desetak kilometara danas je izašao iz naše zemlje.

u jame dubine najmanje dva i po metra osigurane glinom i krečom na mestima gde nema podzemnih voda. U "Aurel" je otputovala i jugoslovenska ekipa stručnjaka.Da se ovako nešto desilo u našoj zemlji. dolaskom do Starih Banovaca. Mi ćemo i dalje apsolutno činiti sve da saniramo katastrofalne posledice.2 miligrama. ostali bez osnovnog izvora prihoda. Kome. sva uginula riba je propisno uklonjena . A možda bi nas već i bombardovali.1 miligram po litru u tekućoj vodi (u pijaćoj se toleriše 0. većinskog vlasnika rumunske fabrike zlata.56 miligrama po litru.iznosi 0. nije krio gnev ministar ekologije. adresa se još precizno ne zna.31 miligram po litru i to na levoj obali Dunava zbog čega je iz predostrožnosti i zatvoren vodovod u Vinči. Svi kanali duž Tise su zatvoreni. Poljoprivredna i .05 miligrama po litru). Nude pomoć za sanaciju. obećao je dr Blažić.Sve naše službe su blagovremeno reagovale da bi posledice bile što manje. konstantno rađena od nedelje kada je talas ušao u Jugoslaviju. pokušavajući da sakrije grešku kompanije. cela zapadna javnost bi se digla na noge. I upravo portparol Kris Kodrington. . njegova izmerena koncentracija je iznosila 1. 45 odsto pripada rumunskoj vladi. zabranjen je izlov ribe. da bi sa analizama upotpunila dokumentaciju na osnovu koje će naša država podići međunarodnu tužbu. a preostalih pet odsto rumunskim privatnim kompanijama. poput ove da je ribu ubila hladnoća. protura gomile laži. Tek juče Mađarska se izjasnila da će takođe podići međunarodnu tužbu zbog ekološke katastrofe nanete Tisi. Oni u ovom rudniku imaju polovinu vlasništva. U Zemunu je izmerena koncentracija cijanida od 0. Do koje koncentracije je Dunav uspeo da razblaži cijanide (identifikovane mešovite soli cijanida) najbolje pokazuju merenja. Ali smo iznenađeni cinizmom i nezainteresovanšću za sve što se dogodilo australijske kompanije "Esmeralda".45 miligrama da bi sa utorkom danom on uspeo da se zadrži u koncentraciji od 0. I kako misle da pomognu ljudima koji su posle uništavanja Tise. a u Pančevu 0. Za dve nedelje od kako je krenuo cijanid nama su u vidu pomoći ponuđene samo dve pokretne laboratorije.OSTOJIĆ Krajem devedestih istraživanja kvaliteta vode sliva reke Dunav stavili su SRJ na treće mesto u pogledu zagadjenja azotom i na drugo mesto u pogledu zagadjenja fosforom od šesnaest podunavskih zemaljaa stočarska proizvodnja je identifikovana kao jedan od najvećih izvora zagadjenja. kao ribari. pa čak i Rumunije kojoj se na žalost taj cijanid ponovo vraća. . Od dva miligrama koliko je bilo na graničnoj tački. A šta imamo? Slabu reakciju međunarodne javnosti. Z.

Pecaroši su jedva dočekali početak sezone ribolova na štuku. zatim uši i krvavu vodu (vodu koja nastaje pranjem i čišćenjem polutki). u odvodne kanale. . zatim čvrst otpadni materijal kao što su papci i čekinje. Poslednjih godina. predstavljaju značajne zagadjivače nutrijentima zbog neadekvatnog skladištenja stajnjaka kao i ograničene i neadekvatne upotrebe stajnjaka kao djubriva. Savetodavne službe ne pružaju adekvatne informacije o upravljanju nutrijentima niti adekvatnoj manipulaciji stajnjakom.Visoko koncentrovani tečni stajnjak se odlaže u lagune. Znanje frarmera o upravljanju nutrijentima. Klanice obično odlažu otpad životinjskog porekla u taložnike pre nego što ga ispuste u lokalni sistem otpadnih voda ili reke. ova praksa najčešće rezultira visokim nivoom ispuštanja u vodene tokove i prodiranja u podzemne vode.agroindustrijska preduzeća su identifikovana kao značajni zagadjivači nutrijentima.000 svinja godišnje. koje su uživale na prvom prolećnom suncu i divlje patke koje su se veselo brčkale i lovile svoj omiljeni doručak. Kada je redakcija časopisa ’’EKOsfera’’ početkom aprila posetila baru ’’Zasavica’’ njena priroda je još uvek spavala svoj zimski san. Ovaj otpad uključuje krv. stočarske farme. Posle 100 godina u bari ponovo žive kolonije dabrova. Sa druge strane. U izradi je projekat novog vizitorskog centra u stilu rimske panonske kuće. Tečni stajnjak se najčešće iz laguna usmerava. a zatim u Dunav ili njegove pritoke. Otpad iz klanica takodje predstavlja značajan izvor zagadjenja nutrijentima. Ovu najsavršeniju tišinu narušavali su posetioci koje je iz svojih domova izmamio topao prolećni dan. iz kojih prodire u podzemne vode. Partnerski pristup za "dobar status" reke Specijalni rezervat prirode . U kontekstu neadekvatnog tretmana otpadnih voda i nedostatka sanitarnih deponija. Uravljanje nutrijentima nije bila praksa u velikim poljoprivrednim kombinatima tokom prethodnogog perioda. količina otpada raste jer se prekinulo sa upotrebom koštanog brašna u ishrani stoke (u skladu sa praksom Evropske Unije o zdravlju životnija). Iako se na Poljoprivrednom falultetu održavaju teoretska predavanja o biljnim potrebama za hranljivim materijama.Zasavica Bogatstvo biljnog i životinjskog sveta uvrstilo je baru u međunarodnu prirodnu baštinu. mali farmeri su oduvek reciklirali djubrivo na svojim privatnim posedima jer nisu imali pristupa ovoj vrsti usluga. Kreket žaba. Stanište je retke ribe ’’crnke’’ (umbra krameri) koje više nema u rekama Srbije. bez ikakve obrade. a naročito velike farme svinja sa uzgojem više od 10. Mineralna djubriva su bila lako dostupna po veoma niskoj ceni ili čak besplatno. Proglašena je za IBA područje. stidljivo su najavljivale buđenje mnogobrojnih stanovnika specijalnog rezervata. posebno u niziji Vojvodine gde je visok nivo podzemnih voda. posebno u Vojvodini gde ima 240 klanica. pa su svoje čamce veslima pažljivo otiskivali sa obale. Prema Nacionalnoj Reviziji (NR) za SRJ sačinjenoj 1998 godine u okviru Programa za smanjenje zagadjenja Dunava uz podršku Globalnog fonda za zaštitu životne sredine (GEF). agro-inženjerima nedostaje praktično iskustvo na terenu. sadržaj creva.

fauna riba broji 21 vrstu. kao retke evropske vrste. gde je nekada živela. ali se njeno korito puni hladnim drinskim vodama. Dunava i reke Zasavice u milionskim razdobljima ovo područje je postalo barsko i sakrilo svoj neobičan biljni i životinjski svet. 25 vrsta su prvi u fauni Srbije. predsednik Pokreta gorana Sremske Mitrovice i naš domaćin. 13 vrsta vodozemaca i 14 vrsta gmizavaca što ukupno iznosi 27 vrsta ili 38% od ukupnog diverziteta vodozemaca i gmizavaca Srbije. objašnjava Slobodan Simić upravnik rezervata. Malo je onih koji se ’’na vrhu sveta’’ ne upitaju kako je ova močvara izgledala pre 12 ili 15 miliona godina. Sa najviše platforme ’’puca’’ prekrasan vidik na rezervat.Biser mačvanske ravnice ’’Zasavica’’ je pravi biser mačvanke ravnice. Tokom prvih istraživanja koja datiraju još sa kraja XIX veka (1895. godine) braća Dombrovski su zabeležila oko 220 vrsta. na reku Savu. jer se iz ostalih reka izgubila. kakvi su njeni stanovnici tada bili? To ćemo ipak prepustiti mašti posetilaca. – Cilj nam je da umbru vratimo u naše vodotokove. Od životinjskog sveta Zasavice beleži se ukupno 185 vrsta. Od ovog broja. zbog menjanja toka Save. . dok se danas evidentira 180. Močvara je i carstvo ptica. Reka Zasavica uliva se u Savu. Prema rečima Simića. dok sisara ima 30-tak. Tako u njenoj močvari živi jedinstvena alga. koja isključivo opstaje na 1. Jedno je sigurno. U paketu specifičnih biljnih i životinjskih vrsta je i riba ’’crnka’’ – umbra krameri ili kako je francuzi zovu ’’pas koji pliva’’. od kojih je 120 gnezdarica. Mnoge od njih su uvršćene u Crvenu knjigu faune. kada je i nastala. dok se pet vrsta zooplanktona jedva može naći u Evropi. prvo što upada u oči je vizitorski centar – velika drvena konstrukcija sa nekoliko platformi.200 metara nadmorske visine. a preko puta Sremske Mitrovice. U vodama Zasavice živi više od 250 vrsta algi i oko 180 vrsta zooplanktona.Njeno jedino stanište u Srbiji je ostala ova močvara. šume i plodnu ravnicu. Ona je simbol Zasavice. te sa Biološkim fakultetom u Kragujevcu pokušavamo da je razmnožimo. što uslovljava specifičnu floru i faunu ovog područja. smeštena na 14-tom kilometru od Mačvanske. Kada se uđe u atar ovog zaštićenog područja. .

Zato se ovde uspešno organizuju međunarodni kampovi mladih istraživača. a crkva je proglasila dabrovo meso za najkvalitetniju hranu u vreme posta. Čak prave i humku da bi ih lovili. među kojima je najstarija trava testerica. Priča se da su dabrove istrebile žene i crkva. Ploveći barom turističkim brodićem ’’Umbra’’koji kreće od vizitorskog centra na maršrutu od sedam kilometara. koja potiče iz glacijalnog perioda. i to sve u ’’Bircuzu kod dabra’’. tako kažu na bari. kaže naš domaćin i dodaje – ko je ikada narodu udovoljio. kako im dabrovi ne bi prilazili. Sada je to značajna kolonija koja je proširila svoj radijus kretanja do šabačkog Velikog kanala. Planovi za budućnost ’’Zasavica’’ danas predstavlja produženu bazu Univerziteta.U saradnji sa jednom nevladinom organizacijom iz Bavarske. Malo koje zaštićeno barsko područje može da se pohvali vrhunskim kvalitetom čiste vode u kojima jedino mogu da opstanu slatkovodna meduza i sunđeri. a dabrovi su stigli i do Brčkog. Zato mnogi ljudi dabrove smatraju štetočinama kao što je slučaj sa jednom porodicom u selu Radenković koja je posekla 700 stabala drveća i sagradila branu dužine 40 metara. more oborenog drveća bez kore – njihov ručni rad. Na baru su vraćene i stare. primetili smo duž obale dabrove kućice. – Mi tako lepo živimo sa komšilukom da smo se zbog dabrova našli na sudu. podolsko goveče. godine švedski naučnik dr Taube boraveći u tadašnjoj austrougarskoj Mitrovici posetio je tursku Mitrovicu i na bari ’’Zasavici’’ registrovao veliku koloniju dabrova. balkanski magarac i golovrata kokoš. Zbog dabrova na sudu ’’Zasavica’’ je od vajkada privlačila pažnju mnogih stranih i domaćih istraživača. šeretski nam kazuje Slobodan Simić. naravno pečena riba. nastanili reku Jadar. Davne 1777. Biološkim fakultetom iz Beograda i Ministarstvom za nauku i životnu sredinu nekoliko parova dabrova posle jednog veka pušteno je u vode močvare 2005. Zato su glavni specijaliteti bare domaća slanina od mangulice. riblji paprikaš. već skoro izumrle rase domaćih životinja – crna mangulica čije meso i mast nemaju holesterola. jer dabar je značajna životinja u sklopu ukupnog biodiverziteta Srbije i živi samo u čistim vodama. Zbog sveukupnog bogatstva flore i faune ’’Zasavica’’ je proglašena za IBA područje. ornitološki. a sada Zavod za zaštitu prirode priprema nominovaciju za još jednu međunarodnu zaštitu – Ramsarsku. godine. . kobasice. Osim . Zato smo odlučili da vratimo ove vesele životinje u svoje stanište kaže Simić. rotarijanski. a posebna poslastica je pečeno prase mangulice. Ko voli nek izvoli. Tu su i raznovrsne gljive.Na prostoru od 1812 ha. koliko zauzima specijalni rezervat sa II i III stepenom zaštite živi oko 700 vrsta biljaka. jer je mesto za razna studijska istraživanja. ali i četiri vrste insektivernih biljaka koje se hrane insektima. Kavaljeri su želeli da udovolje zahteve svojih lepih dama i poklanjali im bunde od dabrovog krzna. To je dobro. ’’Pre 100 godina dabrovi su istrebljeni sa bare i malo ih ima u Srbiji .

kada. laboratorijom i kancelarijama. Posle nekoliko dana zabeležen je još jedan pomor riba. čiji je staralac Pokret gorana Sremska Mitrovica.000 ljudi. Branislav Marinkov. a pripada slivu Zapadne Morave. .toga bara ima sve predispozicije da postane centar razvijenog ekoturizma. kaže naš sagovornik. Južna i Zapadna Morava. prilikom remonta nije obezbeđena zaštita ribljeg fonda. Radio Beograda uručio je nagradu Slobodanu Simiću. – Izgradićemo i pešačke staze u dužini od sedam kilometara. Crni Timok. Mrtve ribe pronađene su u Lepenici. a do pomora je došlo tokom noći. podneli su prijave za . zagađena je opasnim materijama.vodu.mesta koja oživljavaju. Beli i Svrljiški Timok. Realizacijom druge faze biće izgrađen vizitorski centar u stilu rimske panonske seljačke kuće.. što je prouzrokovalo uništenje biljnog i životinjskog sveta. godine na ’’Zasavici’’ boravi i do 15. Tisa . zaštiti i unapređenju životne sredine za 2006. Jadar. u januaru ove godine.Specijalni rezervat prirode. Zauzvrat. Na obalama su odavno nikli gradovi. Najverovatnije je da su štetne materije stigle sa obližnjih seoskih farmi duž potoka Čađavac. Likodra. Velika Morava. okupljaju i oplemenjuju. Vrdila. “MASLINOVA GRANA” ZA NAJBOLJE Zasavica . kao svedoci života reka. nemarno zatrpava svojim “otpadom” jednu od najvažnijih žila naše planete . mora . sa izložbenim prostorom. a time im predao ili uzeo dušu. urednik emisije “Čekajući vetar”. Prve mrtve ribe na površini Toplice primećene su sredinom jula u delu toka kod Kuršumlije.Ove godine radimo projekat velikog edukativnog i ugostiteljskog objekta sa 50 ležajeva.. kanali DTD-a. Ukoliko bi neke naše projekte finansirala Evropska agencija mogli bi da očekujemo da do 2020. dobila je “Maslinovu granu” za doprinos očuvanju. turista i ljubitelja prirode koji će je čuvati. Očekujemo da ćemo dobiti finansijsku podršku od Evropske agencije za rekonstrukciju i Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća. Centralnoj svečanosti povodom Dana Planete prisustvovao je i ministar Aleksandar Popović. Rasina. tehnočovek. godinu. upravniku rezervata Zasavica. istraživača. rekao je na kraju Slobodan Simić. U svakodnevnoj borbi za opstanak čovek-industrijalac. reke. grad im je dao ritam. Proizvodnja je po nalogu republičkog inspektora za zaštitu životne sredine zaustavljena. a kao potencijalni krivac označen je ŠIK "Kopaonik". Moravica. Mnogi vodotoci su bile žrtve ljudskog nemara: Dunav. Izvore. Zašto smo olako okrenuli leđa rekama i zašto smo ih pretvorili u mutne vode? Petnaest tona mrtve ribe plutalo je po Dunavu kod HE "Đerdap 2". Inspektori Ministarstva zaštite životne sredine uredno su konstatovali činjenično stanje. “Zasavicu” kroz jednodnevne izlete godišnje obiđe oko 4000 dece i više od 1000 odraslih. Toplica. Toplica. U istom mesecu reka Despotovica koja protiče kroz Gornji Milanovac. koji se u ovu reku uliva u ataru sela Radobić. a inspektor je kao najverovatniji uzroke naveo ispuštanje vode iz deset bazena u Banji Vrujci i kontinuirano ispuštanje fekalnih voda.

prekršajne i krivične prijave." Da li je dovoljno samo kazniti? Realna šteta zbog pomora ribe u rekama još uvek nije utvrđena. nije samo pitanje zakonske regulative. TE "Obrenovac" je hitno preduzela niz tehničkih mera kako bi u što kraćem roku sanirala nastali problem. Stručnjaci ukazuju da moguće uzroke učestalih uginuća riba u Srbiji treba tražiti i u nepovoljnim hidrometeorološkim uslovima. Nije. a i ono što postoji tehnološki je zastarelo. Poznato je da mali broj opština ima postrojenja za tretman otpadnih voda. izjavila je Vesna Mitrović. Pri havarijskom zagađenju reke Turije. vazduh ili zemljište. Ovo. potencijalnih zagađivača životne sredine. najstroža predviđena kazna je zatvorska. Postoje i pozitivni primeri da je zagađivač po hitnom postupku rešio problem. Čak 243 preduzeća. To će značiti da preduzeće obavlja svoju delatnost tako da ne ugrožava vodu. jer povećanje temperature smanjuje njegovu rastvorljivost. Višestruko loše okolnosti dovode do smanjene koncentracije kiseonika u vodi. "jer sudski procesi još nisu okončani. Prema krivičnom zakonu. Novčane kazne za zagadjivače nisu male. kao i da većina firmi nema postrojenja za predtretman. sve tako crno. pronalaženja i kažnjavanja zagađivača.000 do tri miliona dinara. To je i pitanje novca. naravno. pa ne odgovara savremenim ekološkim standardima. kakvi nisu zabeleženi u poslednjih nekoliko godina. Kreću se od 150. nakon probijanja nasipa deponije pepela i šljake. "Krivci još uvek nisu kažnjeni". šef Odseka za ribarstvo u Republičkoj inspekciji za zaštitu životne sredine. međutim.privredni prestup. Iz državne uprave je najavljeno da će kazne za preduzeća koja zagađuju životnu sredinu uskoro biti povećane i do deset puta. a jedna od sankcija je i privremena zabrana rada. . koja je često bila očevidac pomora riba. moraće da pribave integrisane dozvole za rad od Ministarstva za zaštitu životne sredine. Ovo bi trebalo da natera firme da ulažu u sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Zbog toga se i dešava da otpadne vode opterećene štetnim i otrovnim materijama izazivaju uginuća riba.

problem je otkriven. Koncentrisani izvori zagađenja najčešće su urbane sredine. . Jerma. sa deponija i sl. ako znate ko su zagađivači u vašoj sredini. te putem površinske ili podzemne vode ulivaju u vodotoke i druge vodene ekosisteme. Zato ukoliko imate predlog. ali nije poznato da postoji rečni tok bez prisustva živog sveta. Ovakav vid onečišćenja uzrokuje pojavu nutrijenata u vodi. Uvac. Uticaj poljoprivrede na vodene ekosisteme Poljoprivreda predstavlja jedan od osnovnih izvora rasutih zagađenja voda. već im se često pridružuju i otpadne vode iz industrijskih postrojenja.Država bi. nisu opterećene industrijskim i kanalizacionim ispustima. Ponekad i javno izgovorena reč može da da rezultate. Rzav i Moravica iznad Ivanjice. Pitanje dostupnosti i kvaliteta vode postaje jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. delimično ili u celini. Oblici zagađenja voda Stalan rast čovečanstva i tehnološki razvoj imaju za posledicu i povećanje potreba za vodom. mogla da uvede i stimulativne mere u vidu namenskih sredstava za nabavku i instaliranje opreme za prečišćavanje. naročito ona koja potiču od izduvnih gasova iz saobraćaja. Kruženje materija u prirodi čini da se pojavljuju i drugi oblici rasutih zagađenja. kao i sve veće potrošnje. ako se sakupljaju i ispuštaju na jednom mestu. Taj proces je prvenstveno izazvan upotrebom đubriva i brojnih hemijskih sredstava u savremenoj poljoprivrednoj praksi. nerazvijenim sredinama. industrija i energetska postrojenja. emisije iz industrijskih postrojenja. metalurgija i tekstilna industrija. pri čemu se mogu podeliti na dve velike grupe: koncentrisane i rasute. Jer ako smo i zakasnili. Sa druge strane. usled fosfora kao važnog sastojka. Pri tome se mora voditi računa da zagađenja iz urbanih sredina često ne podrazumevaju samo otpadne vode iz domaćinstava. Takvi primeri su Gradac. Među industrijama. Ubeđeni smo da je na ispitu građanska savest svakog od nas. pišite nam. Valja ih sačuvati. Takve mere bi mogle da budu podsticajne za razvoj i povećanje zaposlenih i u manjim. koja se rastvaraju. poželite li da se i vaš glas čuje. prehrambena. prema rečima gospođe Mitrović. Izvori zagađenja voda su mnogobrojni. Visočica. u najveće potrošače voda ubrajaju se hemijska i petrohemijska industrija. već i ljudsko pravo. Pored toga. ali su značajnija rasuta zagađenja koja potiču od upotrebe đubriva i hemijskih sredstava. ima reka koje. Zagađenja iz poljoprivrede mogu biti koncentrisanog karaktera. Smemo li se indiferentno odnositi prema budućnosti pokolenja koja dolaze? Racionalni društveni pritisak na odgovorne nije samo naše građansko. na koncentraciju nutrijeneta znatno utiču i deterdženti. pak. industrija paprira. U Srbiji postoje reke koje su u manjem ili većem obimu zagađene.

tako i budućih generacija. neophodno je sprovesti mnogo aktivnosti da se postigne željeno "dobro stanje" svih voda u Evropskoj uniji do 2015. prema kojoj su zemlje članice EU obavezne da je inkorporiraju u svoje nacionalno zakonodavstvo do kraja 2003.Poljoprivreda je jedan od značajnih korisnika vodnog resursa. Od tada. Okvirna direktiva o vodama podrazumeva zaštitu svih voda i postavlja jasan cilj da "dobro stanje" voda mora biti dostignuto do 2015. . u Evropskoj uniji. Stupila na snagu u decembru 2000. Osnovni negativni uticaji poljoprivrede na kvalitet voda se ogledaju u sledećem: * Eutrofikacija površinskih i podzemnih voda usled rasutog zagađenja azotom i fosforom bogatih đubriva. Ove vrednosti stavljaju Srbiju na treće mesto po količini azota i na drugo mesto po količini fosfora koja se uliva u vode Dunava iz svih zemalja dunavskog basena. Srbija je jedan od najvećih zagađivača Dunava azotom (N) i fosforom (P). Procenjeno je da Srbija godišnje izliva 7200 tona azota i 7000 tona fosfora. čime negativno utiču na vodeni ekosistem sprečavajuči njegovo normalno funkcionisanje.htm Okvirna direktiva o vodama . radi dobrobiti kako sadašnjih. kao i da korišćenje voda širom Evrope mora biti održivo.osnovne pretpostavke Okvirna direktiva o vodama predstavlja jedan od najambicioznijih pokušaja Evropske unije da podigne kvalitet i obezbedi dobro stanje vodnog resursa. * Koncentrisana zagađenja sa stočnih farmi. jezera. klima ili vrsta zemljišta. bivaju rastvoreni u podzemnim vodama i tokovima reka. polazeći od podataka koje je objavila naša zemlja. koje ubrzano troše kiseonik i obrastaju vodenu površinu onemogućujući prodiranje svetlosti. To je naročito istaknuto činjenicom da vode u Evropi trpe sve veći pritisak i da se suočavanje sa tim problemom ne može odlagati.int/comm/agriculture/envir/index_en. Integralni pristup u rešavanju problema postavlja se kao osnovni princip Okvirna direktiva o vodama Evropske unije (Water Framework Directive 2000/60/EC) je pravni okvir za zaštitu i poboljšanje kvaliteta svih vodnih resursa poput reka. pogotovo imajući u vidu dejstvo đubriva i pesticida koji završavaju odn. podzemnih voda. u zavisnosti od specifičnih faktora kao što su područje. Povećana količina nutrijenata pospešuje rast algi. iz prerađivačkih postrojenja i sl. što predstavlja 13% od ukupnog zagađenja ove reke azotom i 14% od ukupnog njenog zagađenja fosforom. koji se nalazi pod sve većim pritiskom. Zelena mreža Vojvodine) Pogledati: http://europa. priobalskih voda i dr. Osim direktnog uticaja na količinu raspoloživog vodnog resursa potrošnjom u svrhu navodnjavanja. poljoprivreda znatno utiče i na kvalitet površinskih i podzemnih voda. neophodno je obezbeđenje delotvornog zakonskog okvira koji će jasno ukazati na probleme i očuvati resurs za buduće generacije. * Zagađenje toksičnim materijama površinskih i podzemnih voda putem hemijskog razlaganja pesticida.eu. (Nataša Đereg. Za očuvanje vodnog resursa.

Kako će se to sprovesti? Okvirna direktiva o vodama predstavlja novi. u skladu sa njihovim potrebama. pruža mogućnost Evropskoj komisiji. uključujući nevladine organizacije i lokalne zajednice. Period dugih i otvorenih konsultacija je doveo do čvrstog dogovora o ciljevima direktive i merama. od poljoprivrede. Upravo zato su pomenuti predstavnici smatrani za refrentne da savetuju razvoj strategije koja ima uticaja na sve nas. jezera. zbog čega je jasno da njena primena mora počivati na širokom spektru definisanih smernica. • Postavljanje ambicioznih ciljeva koji treba da obezbede "dobro stanje" svih voda do 2015. • Jasna politika cene vode i obezbeđenje principa "zagađivač plaća". zemljama članicama. • Obezbeđenje aktivnog učešća u procesu upravljanja vodama svih učesnika. transporta i turizma. Odredbe direktive su složene i dalekosežne. nevladinim organizacijama i vlastima na svim nivoima. kopnenih ekosistema i vlažnih područja ekološki vezanih za vodene ekosisteme» . industrije. stanovništvom. Ova saradnja je ključna pošto voda predstavlja osnovu za mnogo različitih aktivnosti. kao i jasnim rokovima i vremenom za sprovodjenje. obezbeđujući na taj način da se postavljeni rokovi ispoštuju. http://europa. • Neophodnost prekogranične saradnje između država i zainteresovanih učesnika. Direktiva zahteva saradnju među državama. Upravo to je predmet zajedničke strategije o primeni direktive (Common Implementation Strategy) dogovorene od strane zemalja članica Evropske unije i usvojene u maju 2001. zaštita i poboljšanje stanja vodenih ekosistema i.iz oblasti industrije. Osnovne pretpostavke su: Zaštita svih voda . priobalskih i podzemnih voda. On počiva na učešću svih zainteresovanih strana. ambiciozno zamišljen pristup u upravljanju vodnim resursom.int/comm/environment/water/water-framework/index_en.Uključivanje svih zainteresovanih učesnika Da bi se ovi ciljevi postigli angažovano je stotine eksperata . • Način sprovođenja Okvirne direktive o vodama je jedinstven.eu.reka. Takođe. ribarenja do generisanja energije.html Značaj poplavnih područja za očuvanje kvaliteta voda Jedan od ciljeva Okvirne direktive o vodama je «sprečavanje dalje degradacije. zamljama kandidatima i svim zainteresovanim učesnicima jedinstvenu priliku da vode proces i obezbede efikasnu i doslednu primenu. • Uravnoteženje interesa životne sredine i onih koji od nje zavise. preko poljoprivrede i zaštite životne sredine do potrošačkih udruženja i državnih i lokalnih vlasti.

• obezbeđenje pijaće vode. • mogućnost korišćenja trske i drugih prirodnih materijala. rečni tok i poplavno područje predstavljaju jednu celinu. Sa druge strane.njihovom retencionom sposobnošću i ublažavanjem talasa visokih voda. naročito ako su obrasla drvenastom vegetacijom. kao gradivne materije. nije retka pojava ni da se obradivo ili građevinsko zemljište proteže do same obale reke. pak. naročito iz urbanih sredina i poljoprivrede. U praksi je dokazano da postojanje poplavnih područja u obliku prelazne zone između poljoprivrednog zemljišta i reka. ona su važna za: • • koncentrisanje voda u rečne basene. • izuzetnu biloška raznovrsnost. Pored niza pozitivnih efekata koje vlažna područja imaju u procesu dostizanja «dobrog stanja» voda. Rezultati istraživanja su pokazali da čak 70% azota i 30% fosfora može biti odstranjeno na ovaj način. predstavljaju u današnje vreme opšteprisutan problem. • obezbeđenje hrane. umanjujući na taj način pozitivne efekte koje vlažna staništa mogu imati u procesu redukcije nutrijenata.Ekološki aspekt Okvirne direktive o vodama predviđa ublažavanje posledica poplava kroz uspostavljanje prirodnih funkcija poplavnih područja . smanjuje količinu nutrijenata koji se ulivaju u reku. • utvrđivanje obala. smanjujući površinu poplavnog područja i nivo podzemnih voda i na taj način menjajući osnovnu dinamiku ovih područja i mogućnost usvajanja nutijenata od strane korenovih sistema biljaka. Naročito važnu ulogu ona imaju u ublažavanju negativnih uticaja koncentrisanih i rasutih oblika zagađenja. zbog čega se poslednjih godina naročita pažnja pridaje projektima koji imaju za cilj ponovno uspostavljanje veza između reka i njihovih poplavnih područja. • razvoj turizma i mogućnost rekreacije. Mehanizmi redukcije nutrijenata Nutrijenti predstavljaju jedinjenja azota i fosfora čija prekomerna količina u vodi dovodi do procesa eutrofikacije. ublažavanje visokih vodenih talasa i smanjenje opasnosti od poplava. pri čemu se najčešće kanalisanjem i izgradnjom odbrambenih nasipa odsecaju velike plavne površine od uticaja reka ili. čak i u stanju koje je samo blisko prirodnom. Značaj ovakvih projekata naročito je istaknut činjenicom da je samo tokom proteklih sto godina nestalo oko 80% poplavnih područja Dunava a preko 50% svih vlažnih staništa na području Evrope. reguliše izmenjljivi nivo voda koji je od presudnog značaja za očuvanje ovih ekosistema. Rasuta zagađenja. Poplavna područja su često predmet isušivanja i kultivisanja za potrebe poljoprivrede i širenja urbanih sredina. U uslovima prirodnog funkcionisanja. Kanalisanje reka ima za posledicu produbljivanje korita. Naime. • visoku produktivnost biomase. ova jedinjenja omogućuju brži rast algi. koje postepeno počinju da se razvijaju u količinama koje narušavaju ravnotežu flore i faune na način da svojom prekomernim prisustvom troše velike količine kiseonika . • obezbeđenje vode za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta.

ncsu. predstavlja jedno od najvećih vlažnih područja u srednjem toku Dunava.html Kako sačuvati vrednosti poplavnih područja? Posledice nestajanja poplavnih područja skrenule su pažnju na njihove mnogobrojne pozitivne aspekte. Pored toga. može da izazove neželjene alergijske reakcije prilikom korišćenja i sl. biljke igraju važnu ulogu i u sedimentaciji nutrijenata. Poslednjih decenija.od izuzetnog biodiverziteta i velike produkcije biomase.edu/watershedss/info/wetlands/manage. količine ugljenika. kao najznačajnije takvo područje u Srbiji i Crnoj Gori. Svojim fizičkim prisustvom one sprečavaju eroziju.gov/owow/wetlands/ http://www. Preostalih 15000 ha nalazi se u području odbrambenim nasipom odvojenom od Dunava i njegovih plavnih voda. sa preko 5000 ha u poplavnoj zoni. prisustva denitrifikatora i dr. Pored toga. pri čemu se naročit akcenat stavlja na hjihovo očuvanje i mogućnost revitalizacije nekadašnjih poplavnih područja. poplavna područja u Evropi uživaju drugačiji status. kao najznačajnija poplavna dolina u Srbiji i Crnoj Gori može poslužiti kao pilot područje za ocenjivanje kvaliteta upravljanja Činjenica da je preko 80% poplavnih područja Dunava nestalo u proteklih 100 godina dovoljno govori o stepenu ugroženosti ovih ekosistema. voda postaje neupotrebljiva za piće. do važne uloge u kontroli poplava i redukciji nutrijenata. Gornje podunavlje. Osnovni mehanizmi redukcije nutrijenata na područjima vlažnih staništa obraslih vegetacijom su denitrifikacija. Iako je većina ovih regulacija izvedena u cilju odbrane od poplava te kao posledica industrijskog razvoja i potreba za povećanjem površina pod obradivim zemljištem. biljke popravljaju ukupnu strukturu zemljišta i omogućavaju razvoj drugih organizama (npr. tokom protekla dva veka je pretrpelo značajne izmene u odnosu na svoje nekadašnje rasprostiranje. Gornje podunavlje. što je za posledicu imalo smanjenje poplavne doline na uski pojas uz Dunav. Prisustvo vegetacije je od značaja za sve vidove uklanjanja nutrijenata. mikroba) koji pozitivno utiču na proces redukcije nutrijenata. usvajanje putem vegetativnih organa i pretvaranje u organska azotna jedinjenja i taloženje u zemljištu.drastičan gubitak .čineći ga nedostupnim za ostali živi svet. Osnovni proces uklanjanja nutrijenata iz podzemnih voda je denitrifikacija. Na taj dolazi do ugrožavanja opstanka živih bića u vodi koja sadrži prekomerne količine azota i fosfora. Zahvaljujući procesu podizanja svesti o značaju ovih područja . uprkos brojnim hidroregulacionim radovima na isušivanju i kultivisanju zemljišta. retko je pri njihovom planiranju uziman u obzir ekološki aspekt.epa. tako da smo danas svedoci brojnih negativnih efekata koje je sistematsko kanalisanje vodotoka i sužavanje poplavnih područja ostavilo za sobom.water. usporavaju vodene tokove i na taj način obezbeđuju odlaganje putem sedimentacije. Gornje podunavlje i danas. Iako usvajanje putem vegetativnih organa biljaka nije najvažniji način redukcije zbog krajnjeg razlaganja biljaka i životinjskog izmeta. Pogledati: http://www. zahvaljujući prepoznatim vrednostima . Prirodna poplavna područja sa svojom vegetacijom pružaju idealne uslove za navedene procese. Pa ipak. pri čemu je važno istaći da to zavisi i od stepena zasićenja zemljišta.

većina preostalih poplavnih područja danas uživa veći ili manji stepen zaštite. nemogućnost kontrole poplava. mogućnosti održivog korišćenja. Pored njega. Naime. Kao posledica toga. veoma osetljivih ekosistema. prejak pritisak izazvan ljudskim aktivnostima i malo učešće održivih formi korišćenja resursa. Boris Erg. još početkom 90-tih godina prošlog veka je započeo obiman projekat revitalizacije Monoštorskog rita. te bi se ova problematika trebala razmatrati shodno tome. Zbog toga je. već je dominirala potreba za «osvajanjem» zemljišta. Ekološki pokret «Plavi Dunav» Apatin Pogledati: http://www.org/ Cijanid u Panonskom moru Cijanid koji se iz Rumunije izlio u Tisu. Upravo zbog takvog pristupa danas smo svedoci nestanka velikog broja ovih. neophodno da se što je moguće više olakša i podstiče sprovođenje ovakvih projekata.ramsar. zagađenje voda . Značaj očuvanja poplavnih područja opšti je interes. ova kompleksna intervencija je od samog početka počela da daje pozitivne širok spektar pozitivnih efekata. jer i najmanja greška može sukcesivno izazvati niz neželjenih posledica.današnji trendovi u Evropi idu u pravcu povećanja površina pod poplavnim područjima i restauracija vrednosti koje ona poseduju. treća je katastrofa koja je u kratkom vremenskom razdblju pogodila . pa potom i u Dunav. U tom slučaju će i njihov cilj i kvalitet realizacije biti ocenjivan sa više aspekata. Na žalost. makar na nacionalnom nivou. a delom i zbog prevencije moguće dalje degradacije. Iako je ideja za projekat nastala kao posledica smanjenja mogućnosti eksploatacije drvne mase. tu se od većih ritova nalaze i Plavanjski. kakvih smo danas svedoci na svakom koraku. ne vodeći računa da to osvajanje može ostaviti trajne negativne posledice na okolinu. 60-tih godina prošlog veka. koji prevazilazi granice jedne države. razvoja lokalnih zajednica i sl. Bukinski i KoviljskoPetrovaradinski rit. a nešto manji i u Koviljsko-Petrovaradinskom. u vreme izgradnje ovog nasipa nije se mnogo obraćala pažnja na ekološke vrednosti poplavnih područja. kao što je opsežan projekat revitalizacije u Gornjem podunavlju. po svojoj ekologiji. među kojima se ističu brojne retke i ugrožene vrste. Upravljanje značajnim delovima prirode osetljiv je posao koji mora biti trajno praćen. opšti problem je nepostojanje sveobuhvatnog plana upravljanja. reč je o opsežnim radovima koji imaju strateški karakter i iziskuju znatna materijalna sredstva. Iako postoje pozitivni primeri upravljanja. Sva ova područja karakteriše naročito bogatstvo živog sveta. koji je predviđao ponovno uspostavljanje veze između poplavne zone i dela područja koje je izgradnjom odbrambenog nasipa ostalo odsečeno od Dunava. Gornje podunavlje je najznačajnije vlažno područje u gornjem toku Dunava kroz Srbiju i Crnu Goru. Revitalizacija Monoštorkog rita je primer u kom pravcu i ubuduće treba da se usmerava proces upravljanja poplavnim područjima. To je delimično slučaj i sa Gornjim podunavljem. a tek potom kao prostor za intenzivno korišćenje resursa. koji bi ova područja prvenstveno sagledavao kroz njihove ekološke vrednosti. Naravno.biodiverziteta.

on protiče i odlazi. a o mogućim posledicama se veoma malo zna i o njima se. Ovde je. za nepunu godinu.i da je tu jedan od najvćih hidroloških čvorova Evropi. pošto do vremena navodnjavanja.. dr Božo Dalmacija je upozorio da postoji opasnost da je cijanid iz Tise dospeo u vode podzemnih tokova ove reke (aluvione)..2000. vratila se u Rumuniju Dunavom. Cijanid je. svi ga se plaše. ne može se akumulirati. novosadske i pančevačke rafinerije.. Tamiš 53 i hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav 664km) . u vodi Tise neće više biti cijanida. brz i gadan otrov.. Prednost Vojvodine da je premrežena rekama i kanalima . PODGORICA. a niko još ne zna kakve su sve ekološke i zdravstvene posledice prošlogodišnjih masivnih NATO bombardovanja dunavskih mostova. (Od dopisnika AIM iz Beograda) Tisa je mrtva.Vojvodinu. potekavši iz Rumunije . uplašila Ukrajinu.inače. Karakteristično je što i tri sedmice posle izlivanja otrova i njegove ubitačne plovidbe rekama o cijanidu svi govore.Pre toga su oranice poplavljenje posle izlivanja podzemnih voda ove zime. "Misli da nema opasnosti da se otrov preko povrtarskih i ratarskih proizvoda prenese i u lanac ljudske ishrane. a turske vlasti su počele da skreću pažnju na mogućnost zagadjenja Crnog mora. putuje dalje. februara) otrov ulio i u Dunav obajvljena utešna vest da u vojvodjanskim opštinama (Senta.. govori u kondicionalu. Ekološ ka katastrofa se. Tisa 164. Kanjiža. nad zemljom što se vidi. Sava 159.23. Mnoštvo pogodbenih "ako" ne umanjuje strah.400 km plovnih reka i kanala (Dunav 358. Ministarstvo za poljoprivredu je zabranilo ribolov u celoj (!) Srbiji. zbog čega su potencijalno ugroženi bunari uz Tisu. Preventivno je bio zatvoren vodovod u Vinči kod Beograda. pak dan pošto se (13.sada se njenim stanovnicima čini kao bauk. Direktor Instituta za hemiju novosadskog Prirodnomatematičkog fakulteta prof. Oprezni i zabrinuti su i ljudi u mestima koja su desetinama .treća nevolja koja je. i pod zemljom što se ne vidi i što znaju samo upućeni. Strah od trovanja uzrokovan je ("voda nadje put") baš tom mrežom i vezom voda po Vojvodini.prošavši kroz Madjarsku i Jugoslaviju. oko 1.po svemu što se do sada zna izlivanjem otrova u reku Samoš iz fabrike za preradu zlata u mestu Baju Mare negde na Karpatima . Cijanid. pa i ove) Jugoslavije i dalje nema pojma šta udiše. Romantična žitnica (svake.2. pogodila Vojvodinu: oranice su još uvek poplavljenje posle izlivanja podzemnih voda ove zime (pa je izgledalo da Panonsko more uzvraća udarac i dodatno komplikuje priču o cijanidu u Tisi). Subotica i Bečej) nije zabeležen ni jedan slučaj trovanja ljudi. a ne znaju su ni ekološ ke posledice bombardovanja novosadske i pančevačke rafinerije AIM. Dunavom u Crno more. zakačila Bugarsku.. šta pije i šta jede. još uvek. proširila po istoku Evrope i.

. On napominje da ne može preuzeti rizik da se cijanid i teški metali zakopaju u zemlju. Teško da će se. uz pomoć stručnjaka. inače veoma bogata ribom). Ozbiljnih ekoloških struktura ovde nikad nije ni bilo.jedini. skupljali na gomile. pre nego što je zagadjena voda "prešla" granicu. niti je to bio povod da nešto kaže predsednik njene Vlade. šumarstvo i vodoprivredu. predvidele 10. Malo više su znali tamo gde je došlo do "samoorganizovanja u lokalu". ovde (čitaj: na teritoriji Balkana) iko ikad uzimao zaozbiljno. nisu želeli da preuzmu rizik i sprovedu uputstvo nadležnih da se riba zakopa u zemlju zbog visokog nivoa podzemnih voda. i pored toga. da se snadju korigujući "u hodu" neostvarive savete viših instanci. Smrt reke je nastupila u očito potpuno pogrešnom društveno . Inspektor za zaštitu životne sredine u Bečeju Milanka Mihajlović. mrtva voda. pokušali da objasne zabrinutom i zaplašenom stanovništvu šta ga je snašlo.kilometara zapadno od toka Tise. kako je prenela Beta. ljudi u gumenim rukavicama su ih. milom ili silom.. po rečima predsednika opštine Ištvana Bačkulina. Simptomatično je da je cijanid na zvaničnom nivou doživljen samo kao problem procenata otrova u rečnoj vodi.000 dolara po glavi stanovnika koz 20 godina i uprle prst srama u "domicilne ništarije". "koje su postale nadzemne". ovde u dogledno vreme jesti bilo šta što je plivalo bilo kojom od reka i piti voda iz bunara na salašima iz tamburaških pesama. a ono pak na Hidrometeorološki zavod Srbije i "Srbijavode". niti je ekologe. U Kanjiži. koji su i nače . ako ih je bilo. ovdašnje stanovništvo uz reku nije preventivno pripremljeno na katastrofalne posledice trovanja reke. vilama. dok su rekom plutale izvrnute mrtve ribe. upozorili su da se Ministarstvo ekologije (3. da nema opasnosti od ribe iz ribnjaka. ali . stvarno nema. a stanovništvu je saopštavan procenat zagadjenja. kaže da i pošto je na Tisi kod ovog grada prošao glavni udar zagadjenja. Niko im nije pouzdano odgovorio da opasnosti.(Kongres SPS). a gomile su počele da se mere tonama. Mediji. Mada se znalo da cijanid pustoši Tisu na toku kroz Madjarsku. kad su cijanid i uginule ribe krenule rekom.po mnogim izvorima sa terena . pa ni onog u delu Dunava koji je preuzeo otrovanu vodu kod Titela i Slankamena.ne i šta to znači. s ciljem da još ostanu vlast.. koja celim svojim tokom kroz Jugoslaviju teče sredinom Vojvodine. Ekološka katastrofa je slikana u medijima samo po onome što je bilo vidljivo i golim okom: tone riba su ili plutale rekom ili se borile za kiseonik. Ljudi su oprezni mada se tvrdi se da su ustave na kanalima na vreme zatvorene i da otrov nije prodro u njih. "jer to nije način da se opasnost ukloni". Vladajuće strukture su. da nisu zagadjeni rečni rukavci (tzv. nije se sastala pokrajinska Skupština. a na . Zbog otrova u Tisi.. februara) proglasilo nenadležnim i uputilo radoznale na Ministarstvo za poljoprivredu. odnosno koliko je puta veća koncentracija otrova u vodi od normalne.političkom trenutku. Lokalne vlasti potiskih opština su pokušale.

stručnjaci su procenili da je u četiri opštine srednje Bačke pod vodom još oko 13. Kod Sente su nadjene mrtve srne. koju su oformili Program za životnu sredinu UN (UNEP) i "Habitat". Ujedinjene Nacije su 17. Novi Sad i Bor kao mesta u kojima zagadjenost predstavlja pretnju zdravlju ljudi. poklopile dve nevolje. sve to vreme.000 hektara potpuno poplavljeno. a prema vestima sa terena. brzina reke i oštar miris zagadjene vode koji je odbijao životinje da je piju kao i podzemnim vodama popalvljeno zemljište.628. da "sadašnja situacija u SR Jugoslaviji sprečava svaku značajnu finansijsku podršku toj zemlji. 36 divljih golubova.000) bilo prokvašeno. Inspektorka iz Bečeja Milanka Mihajlović kao "pozitivno u ovoj ekološkoj katastrofi" navodi rezultat mikrobiološke analize napravljene u Senti koji kaže da bakterije u vodi Tise nisu uginule. otrovanih zagadjenom vodom i ribom iz Tise. organizacija koju je 1993. u januaru je 250. 31 patka. Na toj tački su se. Cele zime su podzemne vode u Vojvodini izuzetno visoke i. je povodom cijanida upozorila. Kragujevac. 28 uginulih fazana. mada su lovci preventivno pucali u vazduh da ih odvrate od vode. jer u tu opštinu nije stiglo nikakvo uputstvo. prema nekim podacima. počeli da sakupljaju uzorke vode iz Dunava u jednoj od dve mobilne laboratorije koje su doneli u Srbiju. do koje mere. još uvek ne zna šta da radi. Dok je trajala borba da se iz zagadjene reke izvuku otrovane ribe. Ribari su. kao i 11 zečeva. a medjunarodna zajednica ponovo čeka". a da je na području Bečeja .500 zasejano pšenicom. dva labuda. niti je neko od nadležnih dolazio u Bečej.000 hektara (od ukupnih 1. Cilj je da obezbede pouzdanu početnu procenu neposrednog rizika za životnu sredinu i ljudsko zdravlje . gledali kako gube posao i izračunavali koliko godina će proći dok reka ponovo ne oživi. Ta grupa naučnika je već. u izveštaju o posledicama Natobombardovanja obeležila Pančevo. Milena Putnik (AIM) Antrfile POMOĆ Medjunarodni zeleni krst. što ona smatra znakom da će se prirodni ekološki lanac koliko-toliko održati.površini reke nema mrtve ribe.000 hektara oranica (što je 10 odsto ukupnih obradivih površina). tada je bilo ugroženo i 60 naselja. Veći pomor životinja izgleda da je spasao visok vodostaj Tise.pod vodom oko 5. s kakvim sve posledicama po vidljivi i nevidljivi svet u reci koja vertikalno preseca Vojvodinu niko do sada nije ni pokušao da stvarno analizira. februara saopštile da su naučnici Radne grupe za Balkan. . godine osnovao bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov. Koliko dugo će Tisa ostati mrtva.koji leži na obali Tise .000 hektara. a čak 50. naime. od čega je 1.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful