Ekologija i zastita zivotne sredine

U Zrenjaninu se od samog pocetka industrijalizacije pa do danas vrsi kontinuirano ispustanje otpadnih voda iz industrije i gradske kanalizacije direktno u reku Begej koja protice kroz sam centar grada. U prolece kada dodje do porasta vodostaja u rekama dunavskog sliva, dolazi do zaustavljanja toka vode kroz korito Begeja usled velikog vodostaja Tise. Otpadna voda iz fabrika i izliv gradske kanalizacije zagade vodu u toj meri da iz nje nestaje kiseonik. Posle izvesnog vremena u gradu se oseti neprijatan miris izazvan vodonik sulfidom (H2S) koji se oslobadja sa isparenjima a voda postaje crna. U zavisnosti od duzine vremenskog perioda u kom Begej ne tece zagadjenje se siri i uzvodno od grada prema selu Klek. I pored aktuelnog Zakona o zastiti zivotne sredine, postojanja inspekcijskih drzavnih organa iz oblasti vodoprivrede i ekologije trenutno stanje je poprimilo razmere ekoloske katastrofe i predstavlja opasnost za zdravlje gradjana. Dugi niz godina o ovom problemu se cutalo, a od gradjana se skrivala istina o stanju zivotne sredine, suprotno clanu 8 Zakona o zastiti zivotne sredine. Ako se nista ne preduzme postoji realna opasnost od izbijanja zaraza medju stanovnistvom, naruseni ekosistem sve teze ce se oporavljati a u opasnosti je i ekosistem nacionalnog parka “Carska Bara” kojeg od Begeja deli samo 10 metara sirok zemljani nasip. Takodje, sve vece ce biti zagadjenje Tise u koju se uliva Begej, buduci da je izvesno povecanje proizvodnje industrije u Zrenjaninu potpomognute stranim ulaganjima, sto ce za posledicu imati povecanje kolicine otpadnih voda iz industrije. U zelji da se uključimo u resavanje ekoloskih problema kao preduslova za ukljucivanje u Evropsku zajednicu i poboljsanje zivota i zdravlja ljudi, ronilacki klub “Begej” je sa NP “Otpor!” ucestvovao u kampanji koja je pocela 02.04.2001. godine pod nazivom “Odbrana Begeja”. Ova kampanja je imala izuzetan efekat dok je trajala a zatim su skoro svi zagadjivaci nastavili sa starom praksom sto navodi na neophodnost kontinuirane akcije. U toku kampanje Odbrana Begeja došli smo do informacija da su pojedina fizička lica i manje radionice bez vodoprivrednih dozvola direktno izvele svoje kolektore otpadnih voda u reku a vrši se i formiranje divljih deponija direktno uz vodotok. Takođe posedujemo informacije da pojedine fabrike vikendom, noću angažuju veći broj radnika da opasne otpadne supstance nastale u procesu proizvodnje izlivaju iz buradi direktno u reku. Iz svih gore navedenih razloga klub je uradio projekat CUVARI BEGEJA koji je pokrenut Marta 2003 godine. Ekipa kluba izlazi minimalno osam puta mesečno sa čamcem i opremom na reku gde se tom prilikom vrši snimanje foto i video materijalom,u izradi je karta zagadjivača(divljih deponija, kolektora koji su direktno instalirani u reku). Vrši se povremeno uzorkovanje vode iz kolektora i reke u saradnji sa ZAVODOM ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA i sa rezultatima analiza upoznaju se nadležne državne institucije. Podneto je nekoliko prijava OJT. Koje je pokrenulo odredjene radnje i kontakte sa SUP-Zrenjanin. Nedavno je klub izvršio nabavku uredjaja SONAR sa kojim je započeto snimanje dna reke BEGEJ tako da će mo uskoro imati kompletnu sliku stanja reke. Prvi rezultati su poražavajući i kada je u pitanju kvalitet vode a i naslage mulja na samom dnu. Na kraju je predvidjena izložba fotografija nastalih u toku

.

Toj fabrici zabranjen je rad do 17 septebra. Otrov se razlaže u vodi. Ribari su vadili somove teške i od 50 kila. Poslednji koji je zabeležen desio se kod Novog Bečeja. posle zagađenja izazvanog ispuštanjem otrova. "Mi smo dali nalog. U ponedeljak će inspekcija da izađe na teren i preduzeće sve mere da se polombiraju ispusti otpadnih voda u reku Tisu".Tisa mrtva reka u dužini 600 km. Šećerana će na dalje raditi uz nadzor republičke inspekcije. U direkciji za vode kažu da su sudskim organima podneli prijave protiv rukovodstva obe fabrike. Za sada se zvanično ne zna ko bi mogao da bude zagađivač. Taj se nalog prema našim saznanjima ne poštuje. | 18:48 | Izvor: B92 Novi Bečej -. Katastrofalne posledice zagađivanja cijanidom . To je. Pomor ribe poprima razmere ekološke katastrofe. a rakovi i školjke su pobegli na obalu.8. Direkotor republičke direkcije za vode Nikola Marijanović smatra da je to fabrika "TE – TO" jer je pomor ribe primećen dan pre nego što je ta fabrika paljenjem krečnih peći započela pripreme za kampanju repe. U reci su primećeni ostaci kreča. Republička inspekcija za zaštitu životne sredine zabranila je rad šećerani do 17. i 'Ferminu'. pa se samim tim pomor nastavlja. Pedeset ribara je vadilo 36 tona mrtve ribe iz reke Tise.TO“ i fabrika kvasca „Fermin“. samo vrh nevolje koja je pre deset dana nastala nakon ispuštanja otrovnih sastojaka iz fabrike šećera "TE TO" u reku Tisu.Iz reke Tise je izvađeno 36 tona mrtve ribe. septembra. Ministar Branislav Blažić o cijanidu i uništenom životu Tisa kao Černobil . i šećerani. kazao je Marijanović. Da je reč o ekološkoj katastrovi potvrđuje i činjenica da su uginule i ribe koje žive na dnu reke. septembar 2007. Zagađenje su uzrokovale fabrika šećera „TE . kako kaže direktor Republičke direkcije za vode Nikola Marijanović. da obustave ispuštanje otpadnih voda.

ali je.Rezultati ispitivanja vode Tise i Dunava pokazuju da je sadržaj cijanida ispod maksimalno dozvoljenih vrednosti. Uništen kompletan ekosistem BEOGRAD . a da po našim propisima . talas dugačak desetak kilometara danas je izašao iz naše zemlje. ubijena je na duži vremenski period. koji su u ovom periodu aktivni. s Gvožđe i bakar iznad granice BEOGRAD . Izvestan broj će naravno zauvek ostati dole.2 miligrama po litru dunavske vode. apsolutnom nepoznanicom kada će se u njoj opet pojaviti život. s koncentracijom od 0. naglasio je u utorak na konferenciji za novinare u Vladi Srbije dr Branislav Blažić. Uzeti su uzorci svih vrsta uginulih riba radi ispitivanja sadržaja cijanida i teških metala u njima. Međutim. Dopunskim analizama vode reke Tise na teške metale ustanovljen je sadržaj gvožđa i bakra iznad dozvoljenih vrednosti. ministar zaštite životne sredine. No. upozorio je dr Blažić. osvrćući se na petnaestodnevnu dramu izazvanu pucanjem brane rudnika zlata "Aurel" u rumunskom gradu Baja Mare. ovo je najveća ekološka katastrofa. Tisa. iako je ostavio potpunu pustoš iza sebe. Ministarstvo poljoprivrede. već kompletan živi svet reke.2 miligrama u utorak i dalje u nedozvoljenim granicama. koja je na ulasku u našu zemlju iznosila dva miligrama po litru vode. međunarodna reka. plašimo se da je na dnu Tise pravo groblje ribe koja u ovom dobu godine miruje.Od riba su uništeni smuđ i tolstolobik. Zbog velike koncentracije cijanida i teških metala koji su rekama Lapoš i Samoš dospeli u Tisu. U vodotoku Tise uništen je čitav eko-sistem. Dunav je zbog velike brzine i mase vode uspeo da razblaži koncentraciju. šumarstva i vodoprivrede pratiće sadržaj cijanida i teških metala u Tisi i Dunavu i preduzimati potrebne mere. ova reka je u dužini od oko 600 kilometara potpuno mrtva. što znači da nije stradala samo riba. Iz potisnog dela izvađeno je 15 tona ribe. opet Rumunima. Tek kroz nekoliko dana saznaćemo o kolikoj je količini reč kada leševi budu isplovljavali. svejedno. . odakle je krenuo smrtonosni tovar cijanida zajedno s teškim metalima.U utorak je talas cijanida napustio našu zemlju s povećanom koncentracijom od 0. Na pitanje novinara koje su dozvoljene koncentracije cijanida u vodi dr Blažić je pojasnio da se propisi razlikuju od zemlje do zemlje.Posle Černobila.

Svi kanali duž Tise su zatvoreni. ostali bez osnovnog izvora prihoda. A možda bi nas već i bombardovali. Tek juče Mađarska se izjasnila da će takođe podići međunarodnu tužbu zbog ekološke katastrofe nanete Tisi. kao ribari. njegova izmerena koncentracija je iznosila 1.1 miligram po litru u tekućoj vodi (u pijaćoj se toleriše 0. sva uginula riba je propisno uklonjena .56 miligrama po litru. 45 odsto pripada rumunskoj vladi. cela zapadna javnost bi se digla na noge. Z. Kome. . Nude pomoć za sanaciju.Da se ovako nešto desilo u našoj zemlji. dolaskom do Starih Banovaca. a preostalih pet odsto rumunskim privatnim kompanijama.OSTOJIĆ Krajem devedestih istraživanja kvaliteta vode sliva reke Dunav stavili su SRJ na treće mesto u pogledu zagadjenja azotom i na drugo mesto u pogledu zagadjenja fosforom od šesnaest podunavskih zemaljaa stočarska proizvodnja je identifikovana kao jedan od najvećih izvora zagadjenja.45 miligrama da bi sa utorkom danom on uspeo da se zadrži u koncentraciji od 0. da bi sa analizama upotpunila dokumentaciju na osnovu koje će naša država podići međunarodnu tužbu.Sve naše službe su blagovremeno reagovale da bi posledice bile što manje.iznosi 0. zabranjen je izlov ribe. Oni u ovom rudniku imaju polovinu vlasništva. a u Pančevu 0. konstantno rađena od nedelje kada je talas ušao u Jugoslaviju.2 miligrama. poput ove da je ribu ubila hladnoća. protura gomile laži.u jame dubine najmanje dva i po metra osigurane glinom i krečom na mestima gde nema podzemnih voda. Od dva miligrama koliko je bilo na graničnoj tački. Poljoprivredna i .05 miligrama po litru). većinskog vlasnika rumunske fabrike zlata. pa čak i Rumunije kojoj se na žalost taj cijanid ponovo vraća. U Zemunu je izmerena koncentracija cijanida od 0. I kako misle da pomognu ljudima koji su posle uništavanja Tise. obećao je dr Blažić. A šta imamo? Slabu reakciju međunarodne javnosti. Ali smo iznenađeni cinizmom i nezainteresovanšću za sve što se dogodilo australijske kompanije "Esmeralda". Mi ćemo i dalje apsolutno činiti sve da saniramo katastrofalne posledice. Do koje koncentracije je Dunav uspeo da razblaži cijanide (identifikovane mešovite soli cijanida) najbolje pokazuju merenja. pokušavajući da sakrije grešku kompanije. adresa se još precizno ne zna. Za dve nedelje od kako je krenuo cijanid nama su u vidu pomoći ponuđene samo dve pokretne laboratorije. . nije krio gnev ministar ekologije.31 miligram po litru i to na levoj obali Dunava zbog čega je iz predostrožnosti i zatvoren vodovod u Vinči. U "Aurel" je otputovala i jugoslovenska ekipa stručnjaka. I upravo portparol Kris Kodrington.

Iako se na Poljoprivrednom falultetu održavaju teoretska predavanja o biljnim potrebama za hranljivim materijama. posebno u niziji Vojvodine gde je visok nivo podzemnih voda. Pecaroši su jedva dočekali početak sezone ribolova na štuku. stidljivo su najavljivale buđenje mnogobrojnih stanovnika specijalnog rezervata. Klanice obično odlažu otpad životinjskog porekla u taložnike pre nego što ga ispuste u lokalni sistem otpadnih voda ili reke. Kada je redakcija časopisa ’’EKOsfera’’ početkom aprila posetila baru ’’Zasavica’’ njena priroda je još uvek spavala svoj zimski san. mali farmeri su oduvek reciklirali djubrivo na svojim privatnim posedima jer nisu imali pristupa ovoj vrsti usluga. koje su uživale na prvom prolećnom suncu i divlje patke koje su se veselo brčkale i lovile svoj omiljeni doručak. pa su svoje čamce veslima pažljivo otiskivali sa obale. U izradi je projekat novog vizitorskog centra u stilu rimske panonske kuće. U kontekstu neadekvatnog tretmana otpadnih voda i nedostatka sanitarnih deponija. Partnerski pristup za "dobar status" reke Specijalni rezervat prirode . Mineralna djubriva su bila lako dostupna po veoma niskoj ceni ili čak besplatno. sadržaj creva. iz kojih prodire u podzemne vode. Ovu najsavršeniju tišinu narušavali su posetioci koje je iz svojih domova izmamio topao prolećni dan. količina otpada raste jer se prekinulo sa upotrebom koštanog brašna u ishrani stoke (u skladu sa praksom Evropske Unije o zdravlju životnija). Kreket žaba. a naročito velike farme svinja sa uzgojem više od 10. Znanje frarmera o upravljanju nutrijentima. a zatim u Dunav ili njegove pritoke.000 svinja godišnje. Prema Nacionalnoj Reviziji (NR) za SRJ sačinjenoj 1998 godine u okviru Programa za smanjenje zagadjenja Dunava uz podršku Globalnog fonda za zaštitu životne sredine (GEF). Savetodavne službe ne pružaju adekvatne informacije o upravljanju nutrijentima niti adekvatnoj manipulaciji stajnjakom. Posle 100 godina u bari ponovo žive kolonije dabrova. zatim čvrst otpadni materijal kao što su papci i čekinje. zatim uši i krvavu vodu (vodu koja nastaje pranjem i čišćenjem polutki). Sa druge strane. Proglašena je za IBA područje. Tečni stajnjak se najčešće iz laguna usmerava. Uravljanje nutrijentima nije bila praksa u velikim poljoprivrednim kombinatima tokom prethodnogog perioda. posebno u Vojvodini gde ima 240 klanica. . u odvodne kanale. Poslednjih godina.agroindustrijska preduzeća su identifikovana kao značajni zagadjivači nutrijentima. stočarske farme. agro-inženjerima nedostaje praktično iskustvo na terenu. Ovaj otpad uključuje krv. ova praksa najčešće rezultira visokim nivoom ispuštanja u vodene tokove i prodiranja u podzemne vode.Zasavica Bogatstvo biljnog i životinjskog sveta uvrstilo je baru u međunarodnu prirodnu baštinu. bez ikakve obrade. Stanište je retke ribe ’’crnke’’ (umbra krameri) koje više nema u rekama Srbije. Otpad iz klanica takodje predstavlja značajan izvor zagadjenja nutrijentima. predstavljaju značajne zagadjivače nutrijentima zbog neadekvatnog skladištenja stajnjaka kao i ograničene i neadekvatne upotrebe stajnjaka kao djubriva.Visoko koncentrovani tečni stajnjak se odlaže u lagune.

13 vrsta vodozemaca i 14 vrsta gmizavaca što ukupno iznosi 27 vrsta ili 38% od ukupnog diverziteta vodozemaca i gmizavaca Srbije.Njeno jedino stanište u Srbiji je ostala ova močvara. ali se njeno korito puni hladnim drinskim vodama. Sa najviše platforme ’’puca’’ prekrasan vidik na rezervat. fauna riba broji 21 vrstu. predsednik Pokreta gorana Sremske Mitrovice i naš domaćin. U paketu specifičnih biljnih i životinjskih vrsta je i riba ’’crnka’’ – umbra krameri ili kako je francuzi zovu ’’pas koji pliva’’. jer se iz ostalih reka izgubila. Reka Zasavica uliva se u Savu. Prema rečima Simića. na reku Savu. . Od ovog broja. Dunava i reke Zasavice u milionskim razdobljima ovo područje je postalo barsko i sakrilo svoj neobičan biljni i životinjski svet. godine) braća Dombrovski su zabeležila oko 220 vrsta. te sa Biološkim fakultetom u Kragujevcu pokušavamo da je razmnožimo. smeštena na 14-tom kilometru od Mačvanske. od kojih je 120 gnezdarica. prvo što upada u oči je vizitorski centar – velika drvena konstrukcija sa nekoliko platformi. kao retke evropske vrste. dok sisara ima 30-tak. zbog menjanja toka Save. gde je nekada živela. kada je i nastala. – Cilj nam je da umbru vratimo u naše vodotokove. šume i plodnu ravnicu. Mnoge od njih su uvršćene u Crvenu knjigu faune. Tokom prvih istraživanja koja datiraju još sa kraja XIX veka (1895. Jedno je sigurno. Ona je simbol Zasavice. što uslovljava specifičnu floru i faunu ovog područja. Tako u njenoj močvari živi jedinstvena alga. Malo je onih koji se ’’na vrhu sveta’’ ne upitaju kako je ova močvara izgledala pre 12 ili 15 miliona godina. a preko puta Sremske Mitrovice. Od životinjskog sveta Zasavice beleži se ukupno 185 vrsta. dok se pet vrsta zooplanktona jedva može naći u Evropi.200 metara nadmorske visine. U vodama Zasavice živi više od 250 vrsta algi i oko 180 vrsta zooplanktona. 25 vrsta su prvi u fauni Srbije. kakvi su njeni stanovnici tada bili? To ćemo ipak prepustiti mašti posetilaca. koja isključivo opstaje na 1. Kada se uđe u atar ovog zaštićenog područja. . objašnjava Slobodan Simić upravnik rezervata.Biser mačvanske ravnice ’’Zasavica’’ je pravi biser mačvanke ravnice. dok se danas evidentira 180. Močvara je i carstvo ptica.

primetili smo duž obale dabrove kućice. rotarijanski. jer dabar je značajna životinja u sklopu ukupnog biodiverziteta Srbije i živi samo u čistim vodama. Zato smo odlučili da vratimo ove vesele životinje u svoje stanište kaže Simić. koliko zauzima specijalni rezervat sa II i III stepenom zaštite živi oko 700 vrsta biljaka. kobasice. Priča se da su dabrove istrebile žene i crkva. Sada je to značajna kolonija koja je proširila svoj radijus kretanja do šabačkog Velikog kanala. godine švedski naučnik dr Taube boraveći u tadašnjoj austrougarskoj Mitrovici posetio je tursku Mitrovicu i na bari ’’Zasavici’’ registrovao veliku koloniju dabrova. Zato se ovde uspešno organizuju međunarodni kampovi mladih istraživača. kaže naš domaćin i dodaje – ko je ikada narodu udovoljio. među kojima je najstarija trava testerica. Malo koje zaštićeno barsko područje može da se pohvali vrhunskim kvalitetom čiste vode u kojima jedino mogu da opstanu slatkovodna meduza i sunđeri. Ko voli nek izvoli. Tu su i raznovrsne gljive. a crkva je proglasila dabrovo meso za najkvalitetniju hranu u vreme posta. Kavaljeri su želeli da udovolje zahteve svojih lepih dama i poklanjali im bunde od dabrovog krzna. nastanili reku Jadar. Zato mnogi ljudi dabrove smatraju štetočinama kao što je slučaj sa jednom porodicom u selu Radenković koja je posekla 700 stabala drveća i sagradila branu dužine 40 metara. Ploveći barom turističkim brodićem ’’Umbra’’koji kreće od vizitorskog centra na maršrutu od sedam kilometara. balkanski magarac i golovrata kokoš. i to sve u ’’Bircuzu kod dabra’’. jer je mesto za razna studijska istraživanja. godine. a posebna poslastica je pečeno prase mangulice. ’’Pre 100 godina dabrovi su istrebljeni sa bare i malo ih ima u Srbiji . ornitološki. Na baru su vraćene i stare. Osim . Čak prave i humku da bi ih lovili. Zbog dabrova na sudu ’’Zasavica’’ je od vajkada privlačila pažnju mnogih stranih i domaćih istraživača. kako im dabrovi ne bi prilazili. podolsko goveče. riblji paprikaš. šeretski nam kazuje Slobodan Simić. ali i četiri vrste insektivernih biljaka koje se hrane insektima. Biološkim fakultetom iz Beograda i Ministarstvom za nauku i životnu sredinu nekoliko parova dabrova posle jednog veka pušteno je u vode močvare 2005. more oborenog drveća bez kore – njihov ručni rad. To je dobro. a dabrovi su stigli i do Brčkog. koja potiče iz glacijalnog perioda. a sada Zavod za zaštitu prirode priprema nominovaciju za još jednu međunarodnu zaštitu – Ramsarsku. Zbog sveukupnog bogatstva flore i faune ’’Zasavica’’ je proglašena za IBA područje. Davne 1777.Na prostoru od 1812 ha. Planovi za budućnost ’’Zasavica’’ danas predstavlja produženu bazu Univerziteta. tako kažu na bari. . naravno pečena riba. – Mi tako lepo živimo sa komšilukom da smo se zbog dabrova našli na sudu. već skoro izumrle rase domaćih životinja – crna mangulica čije meso i mast nemaju holesterola. Zato su glavni specijaliteti bare domaća slanina od mangulice.U saradnji sa jednom nevladinom organizacijom iz Bavarske.

. a do pomora je došlo tokom noći. Tisa . Očekujemo da ćemo dobiti finansijsku podršku od Evropske agencije za rekonstrukciju i Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća. okupljaju i oplemenjuju. Izvore. Realizacijom druge faze biće izgrađen vizitorski centar u stilu rimske panonske seljačke kuće. grad im je dao ritam. Najverovatnije je da su štetne materije stigle sa obližnjih seoskih farmi duž potoka Čađavac. a inspektor je kao najverovatniji uzroke naveo ispuštanje vode iz deset bazena u Banji Vrujci i kontinuirano ispuštanje fekalnih voda. kao svedoci života reka. zagađena je opasnim materijama. “Zasavicu” kroz jednodnevne izlete godišnje obiđe oko 4000 dece i više od 1000 odraslih. Zauzvrat. koji se u ovu reku uliva u ataru sela Radobić. U istom mesecu reka Despotovica koja protiče kroz Gornji Milanovac.toga bara ima sve predispozicije da postane centar razvijenog ekoturizma. Ukoliko bi neke naše projekte finansirala Evropska agencija mogli bi da očekujemo da do 2020.Ove godine radimo projekat velikog edukativnog i ugostiteljskog objekta sa 50 ležajeva. rekao je na kraju Slobodan Simić. – Izgradićemo i pešačke staze u dužini od sedam kilometara. Beli i Svrljiški Timok. a pripada slivu Zapadne Morave.000 ljudi.mesta koja oživljavaju. dobila je “Maslinovu granu” za doprinos očuvanju. podneli su prijave za .Specijalni rezervat prirode. kada. godinu. nemarno zatrpava svojim “otpadom” jednu od najvažnijih žila naše planete . Crni Timok.. Jadar. Toplica. “MASLINOVA GRANA” ZA NAJBOLJE Zasavica . U svakodnevnoj borbi za opstanak čovek-industrijalac. Zašto smo olako okrenuli leđa rekama i zašto smo ih pretvorili u mutne vode? Petnaest tona mrtve ribe plutalo je po Dunavu kod HE "Đerdap 2". prilikom remonta nije obezbeđena zaštita ribljeg fonda. Mrtve ribe pronađene su u Lepenici. kaže naš sagovornik. Likodra. turista i ljubitelja prirode koji će je čuvati. Vrdila.. Na obalama su odavno nikli gradovi. Posle nekoliko dana zabeležen je još jedan pomor riba. Moravica. sa izložbenim prostorom. što je prouzrokovalo uništenje biljnog i životinjskog sveta. Proizvodnja je po nalogu republičkog inspektora za zaštitu životne sredine zaustavljena. istraživača. laboratorijom i kancelarijama. tehnočovek. godine na ’’Zasavici’’ boravi i do 15.vodu. a time im predao ili uzeo dušu. Prve mrtve ribe na površini Toplice primećene su sredinom jula u delu toka kod Kuršumlije. Velika Morava. Radio Beograda uručio je nagradu Slobodanu Simiću. čiji je staralac Pokret gorana Sremska Mitrovica. Južna i Zapadna Morava. mora . urednik emisije “Čekajući vetar”. reke. Mnogi vodotoci su bile žrtve ljudskog nemara: Dunav. Toplica. Inspektori Ministarstva zaštite životne sredine uredno su konstatovali činjenično stanje. a kao potencijalni krivac označen je ŠIK "Kopaonik". Centralnoj svečanosti povodom Dana Planete prisustvovao je i ministar Aleksandar Popović. u januaru ove godine. Rasina. zaštiti i unapređenju životne sredine za 2006. upravniku rezervata Zasavica. Branislav Marinkov. kanali DTD-a.

000 do tri miliona dinara. Ovo bi trebalo da natera firme da ulažu u sisteme za prečišćavanje otpadnih voda." Da li je dovoljno samo kazniti? Realna šteta zbog pomora ribe u rekama još uvek nije utvrđena. jer povećanje temperature smanjuje njegovu rastvorljivost. moraće da pribave integrisane dozvole za rad od Ministarstva za zaštitu životne sredine. šef Odseka za ribarstvo u Republičkoj inspekciji za zaštitu životne sredine. izjavila je Vesna Mitrović. nije samo pitanje zakonske regulative. . To je i pitanje novca. Novčane kazne za zagadjivače nisu male. Čak 243 preduzeća. nakon probijanja nasipa deponije pepela i šljake. sve tako crno. kakvi nisu zabeleženi u poslednjih nekoliko godina. prekršajne i krivične prijave. Prema krivičnom zakonu. Kreću se od 150. "jer sudski procesi još nisu okončani. a jedna od sankcija je i privremena zabrana rada. To će značiti da preduzeće obavlja svoju delatnost tako da ne ugrožava vodu. Pri havarijskom zagađenju reke Turije. pa ne odgovara savremenim ekološkim standardima. Iz državne uprave je najavljeno da će kazne za preduzeća koja zagađuju životnu sredinu uskoro biti povećane i do deset puta. međutim. Ovo. Postoje i pozitivni primeri da je zagađivač po hitnom postupku rešio problem. Višestruko loše okolnosti dovode do smanjene koncentracije kiseonika u vodi. "Krivci još uvek nisu kažnjeni". pronalaženja i kažnjavanja zagađivača. naravno. potencijalnih zagađivača životne sredine.privredni prestup. najstroža predviđena kazna je zatvorska. a i ono što postoji tehnološki je zastarelo. kao i da većina firmi nema postrojenja za predtretman. Nije. Stručnjaci ukazuju da moguće uzroke učestalih uginuća riba u Srbiji treba tražiti i u nepovoljnim hidrometeorološkim uslovima. Poznato je da mali broj opština ima postrojenja za tretman otpadnih voda. koja je često bila očevidac pomora riba. TE "Obrenovac" je hitno preduzela niz tehničkih mera kako bi u što kraćem roku sanirala nastali problem. vazduh ili zemljište. Zbog toga se i dešava da otpadne vode opterećene štetnim i otrovnim materijama izazivaju uginuća riba.

prema rečima gospođe Mitrović. Pitanje dostupnosti i kvaliteta vode postaje jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. Jer ako smo i zakasnili. nerazvijenim sredinama. u najveće potrošače voda ubrajaju se hemijska i petrohemijska industrija. Zagađenja iz poljoprivrede mogu biti koncentrisanog karaktera. te putem površinske ili podzemne vode ulivaju u vodotoke i druge vodene ekosisteme. Uvac. ali nije poznato da postoji rečni tok bez prisustva živog sveta. Izvori zagađenja voda su mnogobrojni. Rzav i Moravica iznad Ivanjice. Kruženje materija u prirodi čini da se pojavljuju i drugi oblici rasutih zagađenja. usled fosfora kao važnog sastojka. koja se rastvaraju. Ubeđeni smo da je na ispitu građanska savest svakog od nas. pri čemu se mogu podeliti na dve velike grupe: koncentrisane i rasute. . sa deponija i sl. U Srbiji postoje reke koje su u manjem ili većem obimu zagađene. Uticaj poljoprivrede na vodene ekosisteme Poljoprivreda predstavlja jedan od osnovnih izvora rasutih zagađenja voda.Država bi. metalurgija i tekstilna industrija. Oblici zagađenja voda Stalan rast čovečanstva i tehnološki razvoj imaju za posledicu i povećanje potreba za vodom. prehrambena. nisu opterećene industrijskim i kanalizacionim ispustima. Takvi primeri su Gradac. mogla da uvede i stimulativne mere u vidu namenskih sredstava za nabavku i instaliranje opreme za prečišćavanje. Ovakav vid onečišćenja uzrokuje pojavu nutrijenata u vodi. pišite nam. Ponekad i javno izgovorena reč može da da rezultate. naročito ona koja potiču od izduvnih gasova iz saobraćaja. na koncentraciju nutrijeneta znatno utiču i deterdženti. Zato ukoliko imate predlog. kao i sve veće potrošnje. ima reka koje. već im se često pridružuju i otpadne vode iz industrijskih postrojenja. problem je otkriven. Jerma. Pri tome se mora voditi računa da zagađenja iz urbanih sredina često ne podrazumevaju samo otpadne vode iz domaćinstava. pak. ako znate ko su zagađivači u vašoj sredini. Taj proces je prvenstveno izazvan upotrebom đubriva i brojnih hemijskih sredstava u savremenoj poljoprivrednoj praksi. Visočica. industrija paprira. Koncentrisani izvori zagađenja najčešće su urbane sredine. Smemo li se indiferentno odnositi prema budućnosti pokolenja koja dolaze? Racionalni društveni pritisak na odgovorne nije samo naše građansko. Među industrijama. Sa druge strane. industrija i energetska postrojenja. ali su značajnija rasuta zagađenja koja potiču od upotrebe đubriva i hemijskih sredstava. Takve mere bi mogle da budu podsticajne za razvoj i povećanje zaposlenih i u manjim. Pored toga. emisije iz industrijskih postrojenja. poželite li da se i vaš glas čuje. ako se sakupljaju i ispuštaju na jednom mestu. već i ljudsko pravo. Valja ih sačuvati. delimično ili u celini.

podzemnih voda. bivaju rastvoreni u podzemnim vodama i tokovima reka. iz prerađivačkih postrojenja i sl. prema kojoj su zemlje članice EU obavezne da je inkorporiraju u svoje nacionalno zakonodavstvo do kraja 2003. u zavisnosti od specifičnih faktora kao što su područje. što predstavlja 13% od ukupnog zagađenja ove reke azotom i 14% od ukupnog njenog zagađenja fosforom. neophodno je obezbeđenje delotvornog zakonskog okvira koji će jasno ukazati na probleme i očuvati resurs za buduće generacije. Srbija je jedan od najvećih zagađivača Dunava azotom (N) i fosforom (P). tako i budućih generacija. Integralni pristup u rešavanju problema postavlja se kao osnovni princip Okvirna direktiva o vodama Evropske unije (Water Framework Directive 2000/60/EC) je pravni okvir za zaštitu i poboljšanje kvaliteta svih vodnih resursa poput reka. poljoprivreda znatno utiče i na kvalitet površinskih i podzemnih voda. klima ili vrsta zemljišta.int/comm/agriculture/envir/index_en. jezera.osnovne pretpostavke Okvirna direktiva o vodama predstavlja jedan od najambicioznijih pokušaja Evropske unije da podigne kvalitet i obezbedi dobro stanje vodnog resursa. Procenjeno je da Srbija godišnje izliva 7200 tona azota i 7000 tona fosfora. Stupila na snagu u decembru 2000. radi dobrobiti kako sadašnjih. * Koncentrisana zagađenja sa stočnih farmi. .Poljoprivreda je jedan od značajnih korisnika vodnog resursa. u Evropskoj uniji. Od tada. Povećana količina nutrijenata pospešuje rast algi. Okvirna direktiva o vodama podrazumeva zaštitu svih voda i postavlja jasan cilj da "dobro stanje" voda mora biti dostignuto do 2015. koji se nalazi pod sve većim pritiskom. pogotovo imajući u vidu dejstvo đubriva i pesticida koji završavaju odn. * Zagađenje toksičnim materijama površinskih i podzemnih voda putem hemijskog razlaganja pesticida. kao i da korišćenje voda širom Evrope mora biti održivo. Za očuvanje vodnog resursa. To je naročito istaknuto činjenicom da vode u Evropi trpe sve veći pritisak i da se suočavanje sa tim problemom ne može odlagati. čime negativno utiču na vodeni ekosistem sprečavajuči njegovo normalno funkcionisanje. Osnovni negativni uticaji poljoprivrede na kvalitet voda se ogledaju u sledećem: * Eutrofikacija površinskih i podzemnih voda usled rasutog zagađenja azotom i fosforom bogatih đubriva. Zelena mreža Vojvodine) Pogledati: http://europa. Osim direktnog uticaja na količinu raspoloživog vodnog resursa potrošnjom u svrhu navodnjavanja. polazeći od podataka koje je objavila naša zemlja.eu. (Nataša Đereg. neophodno je sprovesti mnogo aktivnosti da se postigne željeno "dobro stanje" svih voda u Evropskoj uniji do 2015. koje ubrzano troše kiseonik i obrastaju vodenu površinu onemogućujući prodiranje svetlosti. priobalskih voda i dr. Ove vrednosti stavljaju Srbiju na treće mesto po količini azota i na drugo mesto po količini fosfora koja se uliva u vode Dunava iz svih zemalja dunavskog basena.htm Okvirna direktiva o vodama .

Ova saradnja je ključna pošto voda predstavlja osnovu za mnogo različitih aktivnosti. ambiciozno zamišljen pristup u upravljanju vodnim resursom. obezbeđujući na taj način da se postavljeni rokovi ispoštuju. Upravo zato su pomenuti predstavnici smatrani za refrentne da savetuju razvoj strategije koja ima uticaja na sve nas. zaštita i poboljšanje stanja vodenih ekosistema i.html Značaj poplavnih područja za očuvanje kvaliteta voda Jedan od ciljeva Okvirne direktive o vodama je «sprečavanje dalje degradacije. preko poljoprivrede i zaštite životne sredine do potrošačkih udruženja i državnih i lokalnih vlasti.iz oblasti industrije. • Postavljanje ambicioznih ciljeva koji treba da obezbede "dobro stanje" svih voda do 2015. Kako će se to sprovesti? Okvirna direktiva o vodama predstavlja novi. Period dugih i otvorenih konsultacija je doveo do čvrstog dogovora o ciljevima direktive i merama. transporta i turizma. ribarenja do generisanja energije. u skladu sa njihovim potrebama. nevladinim organizacijama i vlastima na svim nivoima. On počiva na učešću svih zainteresovanih strana. priobalskih i podzemnih voda. zbog čega je jasno da njena primena mora počivati na širokom spektru definisanih smernica.int/comm/environment/water/water-framework/index_en. zamljama kandidatima i svim zainteresovanim učesnicima jedinstvenu priliku da vode proces i obezbede efikasnu i doslednu primenu. od poljoprivrede. Direktiva zahteva saradnju među državama.reka. • Obezbeđenje aktivnog učešća u procesu upravljanja vodama svih učesnika. http://europa. stanovništvom. • Neophodnost prekogranične saradnje između država i zainteresovanih učesnika. Osnovne pretpostavke su: Zaštita svih voda . • Uravnoteženje interesa životne sredine i onih koji od nje zavise. • Jasna politika cene vode i obezbeđenje principa "zagađivač plaća".Uključivanje svih zainteresovanih učesnika Da bi se ovi ciljevi postigli angažovano je stotine eksperata . zemljama članicama. pruža mogućnost Evropskoj komisiji.eu. • Način sprovođenja Okvirne direktive o vodama je jedinstven. jezera. kao i jasnim rokovima i vremenom za sprovodjenje. uključujući nevladine organizacije i lokalne zajednice. kopnenih ekosistema i vlažnih područja ekološki vezanih za vodene ekosisteme» . industrije. Odredbe direktive su složene i dalekosežne. Takođe. Upravo to je predmet zajedničke strategije o primeni direktive (Common Implementation Strategy) dogovorene od strane zemalja članica Evropske unije i usvojene u maju 2001.

ublažavanje visokih vodenih talasa i smanjenje opasnosti od poplava. • razvoj turizma i mogućnost rekreacije. koje postepeno počinju da se razvijaju u količinama koje narušavaju ravnotežu flore i faune na način da svojom prekomernim prisustvom troše velike količine kiseonika . ona su važna za: • • koncentrisanje voda u rečne basene. Sa druge strane. naročito iz urbanih sredina i poljoprivrede. • obezbeđenje vode za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta.Ekološki aspekt Okvirne direktive o vodama predviđa ublažavanje posledica poplava kroz uspostavljanje prirodnih funkcija poplavnih područja . Mehanizmi redukcije nutrijenata Nutrijenti predstavljaju jedinjenja azota i fosfora čija prekomerna količina u vodi dovodi do procesa eutrofikacije. smanjujući površinu poplavnog područja i nivo podzemnih voda i na taj način menjajući osnovnu dinamiku ovih područja i mogućnost usvajanja nutijenata od strane korenovih sistema biljaka. U praksi je dokazano da postojanje poplavnih područja u obliku prelazne zone između poljoprivrednog zemljišta i reka. • obezbeđenje pijaće vode. Kanalisanje reka ima za posledicu produbljivanje korita. ova jedinjenja omogućuju brži rast algi. Značaj ovakvih projekata naročito je istaknut činjenicom da je samo tokom proteklih sto godina nestalo oko 80% poplavnih područja Dunava a preko 50% svih vlažnih staništa na području Evrope. U uslovima prirodnog funkcionisanja. • visoku produktivnost biomase. • izuzetnu biloška raznovrsnost. pak. nije retka pojava ni da se obradivo ili građevinsko zemljište proteže do same obale reke. čak i u stanju koje je samo blisko prirodnom. smanjuje količinu nutrijenata koji se ulivaju u reku. Rasuta zagađenja. • obezbeđenje hrane. pri čemu se najčešće kanalisanjem i izgradnjom odbrambenih nasipa odsecaju velike plavne površine od uticaja reka ili. Pored niza pozitivnih efekata koje vlažna područja imaju u procesu dostizanja «dobrog stanja» voda. reguliše izmenjljivi nivo voda koji je od presudnog značaja za očuvanje ovih ekosistema. umanjujući na taj način pozitivne efekte koje vlažna staništa mogu imati u procesu redukcije nutrijenata. zbog čega se poslednjih godina naročita pažnja pridaje projektima koji imaju za cilj ponovno uspostavljanje veza između reka i njihovih poplavnih područja. kao gradivne materije. Poplavna područja su često predmet isušivanja i kultivisanja za potrebe poljoprivrede i širenja urbanih sredina. • mogućnost korišćenja trske i drugih prirodnih materijala. Naime. naročito ako su obrasla drvenastom vegetacijom. rečni tok i poplavno područje predstavljaju jednu celinu. • utvrđivanje obala. Rezultati istraživanja su pokazali da čak 70% azota i 30% fosfora može biti odstranjeno na ovaj način. Naročito važnu ulogu ona imaju u ublažavanju negativnih uticaja koncentrisanih i rasutih oblika zagađenja. predstavljaju u današnje vreme opšteprisutan problem.njihovom retencionom sposobnošću i ublažavanjem talasa visokih voda.

Gornje podunavlje. tokom protekla dva veka je pretrpelo značajne izmene u odnosu na svoje nekadašnje rasprostiranje.od izuzetnog biodiverziteta i velike produkcije biomase. biljke igraju važnu ulogu i u sedimentaciji nutrijenata.drastičan gubitak . voda postaje neupotrebljiva za piće. retko je pri njihovom planiranju uziman u obzir ekološki aspekt. Pa ipak. uprkos brojnim hidroregulacionim radovima na isušivanju i kultivisanju zemljišta. predstavlja jedno od najvećih vlažnih područja u srednjem toku Dunava. biljke popravljaju ukupnu strukturu zemljišta i omogućavaju razvoj drugih organizama (npr. kao najznačajnija poplavna dolina u Srbiji i Crnoj Gori može poslužiti kao pilot područje za ocenjivanje kvaliteta upravljanja Činjenica da je preko 80% poplavnih područja Dunava nestalo u proteklih 100 godina dovoljno govori o stepenu ugroženosti ovih ekosistema. Na taj dolazi do ugrožavanja opstanka živih bića u vodi koja sadrži prekomerne količine azota i fosfora. Svojim fizičkim prisustvom one sprečavaju eroziju.čineći ga nedostupnim za ostali živi svet. sa preko 5000 ha u poplavnoj zoni. Prirodna poplavna područja sa svojom vegetacijom pružaju idealne uslove za navedene procese. Iako je većina ovih regulacija izvedena u cilju odbrane od poplava te kao posledica industrijskog razvoja i potreba za povećanjem površina pod obradivim zemljištem. pri čemu je važno istaći da to zavisi i od stepena zasićenja zemljišta.edu/watershedss/info/wetlands/manage. Pored toga. količine ugljenika. Iako usvajanje putem vegetativnih organa biljaka nije najvažniji način redukcije zbog krajnjeg razlaganja biljaka i životinjskog izmeta. usporavaju vodene tokove i na taj način obezbeđuju odlaganje putem sedimentacije. tako da smo danas svedoci brojnih negativnih efekata koje je sistematsko kanalisanje vodotoka i sužavanje poplavnih područja ostavilo za sobom.ncsu. poplavna područja u Evropi uživaju drugačiji status.epa. kao najznačajnije takvo područje u Srbiji i Crnoj Gori. usvajanje putem vegetativnih organa i pretvaranje u organska azotna jedinjenja i taloženje u zemljištu. može da izazove neželjene alergijske reakcije prilikom korišćenja i sl. Osnovni mehanizmi redukcije nutrijenata na područjima vlažnih staništa obraslih vegetacijom su denitrifikacija.water. Zahvaljujući procesu podizanja svesti o značaju ovih područja . mikroba) koji pozitivno utiču na proces redukcije nutrijenata. Prisustvo vegetacije je od značaja za sve vidove uklanjanja nutrijenata. Pogledati: http://www. što je za posledicu imalo smanjenje poplavne doline na uski pojas uz Dunav. Preostalih 15000 ha nalazi se u području odbrambenim nasipom odvojenom od Dunava i njegovih plavnih voda. do važne uloge u kontroli poplava i redukciji nutrijenata. Gornje podunavlje i danas. Poslednjih decenija. prisustva denitrifikatora i dr. Osnovni proces uklanjanja nutrijenata iz podzemnih voda je denitrifikacija.html Kako sačuvati vrednosti poplavnih područja? Posledice nestajanja poplavnih područja skrenule su pažnju na njihove mnogobrojne pozitivne aspekte. pri čemu se naročit akcenat stavlja na hjihovo očuvanje i mogućnost revitalizacije nekadašnjih poplavnih područja.gov/owow/wetlands/ http://www. Pored toga. zahvaljujući prepoznatim vrednostima . Gornje podunavlje.

Upravljanje značajnim delovima prirode osetljiv je posao koji mora biti trajno praćen. kao što je opsežan projekat revitalizacije u Gornjem podunavlju. a delom i zbog prevencije moguće dalje degradacije. ova kompleksna intervencija je od samog početka počela da daje pozitivne širok spektar pozitivnih efekata. Ekološki pokret «Plavi Dunav» Apatin Pogledati: http://www. a tek potom kao prostor za intenzivno korišćenje resursa. u vreme izgradnje ovog nasipa nije se mnogo obraćala pažnja na ekološke vrednosti poplavnih područja. Boris Erg. Upravo zbog takvog pristupa danas smo svedoci nestanka velikog broja ovih. pa potom i u Dunav. još početkom 90-tih godina prošlog veka je započeo obiman projekat revitalizacije Monoštorskog rita. koji prevazilazi granice jedne države. Značaj očuvanja poplavnih područja opšti je interes. mogućnosti održivog korišćenja. Revitalizacija Monoštorkog rita je primer u kom pravcu i ubuduće treba da se usmerava proces upravljanja poplavnim područjima. Pored njega. već je dominirala potreba za «osvajanjem» zemljišta. To je delimično slučaj i sa Gornjim podunavljem. zagađenje voda . koji je predviđao ponovno uspostavljanje veze između poplavne zone i dela područja koje je izgradnjom odbrambenog nasipa ostalo odsečeno od Dunava. reč je o opsežnim radovima koji imaju strateški karakter i iziskuju znatna materijalna sredstva.org/ Cijanid u Panonskom moru Cijanid koji se iz Rumunije izlio u Tisu. 60-tih godina prošlog veka. razvoja lokalnih zajednica i sl. neophodno da se što je moguće više olakša i podstiče sprovođenje ovakvih projekata.ramsar. te bi se ova problematika trebala razmatrati shodno tome. većina preostalih poplavnih područja danas uživa veći ili manji stepen zaštite. među kojima se ističu brojne retke i ugrožene vrste. jer i najmanja greška može sukcesivno izazvati niz neželjenih posledica. a nešto manji i u Koviljsko-Petrovaradinskom. nemogućnost kontrole poplava. Iako postoje pozitivni primeri upravljanja. U tom slučaju će i njihov cilj i kvalitet realizacije biti ocenjivan sa više aspekata. veoma osetljivih ekosistema. Bukinski i KoviljskoPetrovaradinski rit. Gornje podunavlje je najznačajnije vlažno područje u gornjem toku Dunava kroz Srbiju i Crnu Goru. Kao posledica toga. kakvih smo danas svedoci na svakom koraku. ne vodeći računa da to osvajanje može ostaviti trajne negativne posledice na okolinu. Na žalost. Naravno. tu se od većih ritova nalaze i Plavanjski. prejak pritisak izazvan ljudskim aktivnostima i malo učešće održivih formi korišćenja resursa. Iako je ideja za projekat nastala kao posledica smanjenja mogućnosti eksploatacije drvne mase. makar na nacionalnom nivou. Sva ova područja karakteriše naročito bogatstvo živog sveta. opšti problem je nepostojanje sveobuhvatnog plana upravljanja. koji bi ova područja prvenstveno sagledavao kroz njihove ekološke vrednosti. treća je katastrofa koja je u kratkom vremenskom razdblju pogodila .biodiverziteta. Zbog toga je. po svojoj ekologiji. Naime.današnji trendovi u Evropi idu u pravcu povećanja površina pod poplavnim područjima i restauracija vrednosti koje ona poseduju.

on protiče i odlazi. pogodila Vojvodinu: oranice su još uvek poplavljenje posle izlivanja podzemnih voda ove zime (pa je izgledalo da Panonsko more uzvraća udarac i dodatno komplikuje priču o cijanidu u Tisi). Cijanid je.Pre toga su oranice poplavljenje posle izlivanja podzemnih voda ove zime. zakačila Bugarsku. putuje dalje.Vojvodinu. Dunavom u Crno more. novosadske i pančevačke rafinerije. Tamiš 53 i hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav 664km) . i pod zemljom što se ne vidi i što znaju samo upućeni. Ovde je. pak dan pošto se (13.prošavši kroz Madjarsku i Jugoslaviju. februara) otrov ulio i u Dunav obajvljena utešna vest da u vojvodjanskim opštinama (Senta.400 km plovnih reka i kanala (Dunav 358. u vodi Tise neće više biti cijanida. šta pije i šta jede. vratila se u Rumuniju Dunavom.2000.. a niko još ne zna kakve su sve ekološke i zdravstvene posledice prošlogodišnjih masivnih NATO bombardovanja dunavskih mostova.treća nevolja koja je. Prednost Vojvodine da je premrežena rekama i kanalima . proširila po istoku Evrope i. Preventivno je bio zatvoren vodovod u Vinči kod Beograda. Tisa 164. Mnoštvo pogodbenih "ako" ne umanjuje strah. nad zemljom što se vidi. oko 1. još uvek... za nepunu godinu. zbog čega su potencijalno ugroženi bunari uz Tisu..inače. Strah od trovanja uzrokovan je ("voda nadje put") baš tom mrežom i vezom voda po Vojvodini. Karakteristično je što i tri sedmice posle izlivanja otrova i njegove ubitačne plovidbe rekama o cijanidu svi govore.. a turske vlasti su počele da skreću pažnju na mogućnost zagadjenja Crnog mora. a ne znaju su ni ekološ ke posledice bombardovanja novosadske i pančevačke rafinerije AIM. "Misli da nema opasnosti da se otrov preko povrtarskih i ratarskih proizvoda prenese i u lanac ljudske ishrane. brz i gadan otrov.i da je tu jedan od najvćih hidroloških čvorova Evropi. ne može se akumulirati. pošto do vremena navodnjavanja. Subotica i Bečej) nije zabeležen ni jedan slučaj trovanja ljudi. govori u kondicionalu. Sava 159. Cijanid. svi ga se plaše. (Od dopisnika AIM iz Beograda) Tisa je mrtva.2. pa i ove) Jugoslavije i dalje nema pojma šta udiše. uplašila Ukrajinu.po svemu što se do sada zna izlivanjem otrova u reku Samoš iz fabrike za preradu zlata u mestu Baju Mare negde na Karpatima . a o mogućim posledicama se veoma malo zna i o njima se. Direktor Instituta za hemiju novosadskog Prirodnomatematičkog fakulteta prof. Romantična žitnica (svake.sada se njenim stanovnicima čini kao bauk. PODGORICA. Ministarstvo za poljoprivredu je zabranilo ribolov u celoj (!) Srbiji. Ekološ ka katastrofa se. dr Božo Dalmacija je upozorio da postoji opasnost da je cijanid iz Tise dospeo u vode podzemnih tokova ove reke (aluvione).23. Oprezni i zabrinuti su i ljudi u mestima koja su desetinama . Kanjiža.. potekavši iz Rumunije .

odnosno koliko je puta veća koncentracija otrova u vodi od normalne.000 dolara po glavi stanovnika koz 20 godina i uprle prst srama u "domicilne ništarije". Niko im nije pouzdano odgovorio da opasnosti. nisu želeli da preuzmu rizik i sprovedu uputstvo nadležnih da se riba zakopa u zemlju zbog visokog nivoa podzemnih voda. s ciljem da još ostanu vlast. milom ili silom. inače veoma bogata ribom). šumarstvo i vodoprivredu. kaže da i pošto je na Tisi kod ovog grada prošao glavni udar zagadjenja. kako je prenela Beta. skupljali na gomile. niti je to bio povod da nešto kaže predsednik njene Vlade. koja celim svojim tokom kroz Jugoslaviju teče sredinom Vojvodine.(Kongres SPS). dok su rekom plutale izvrnute mrtve ribe.po mnogim izvorima sa terena . niti je ekologe. a stanovništvu je saopštavan procenat zagadjenja. ako ih je bilo. vilama. da nema opasnosti od ribe iz ribnjaka. Simptomatično je da je cijanid na zvaničnom nivou doživljen samo kao problem procenata otrova u rečnoj vodi. ljudi u gumenim rukavicama su ih. upozorili su da se Ministarstvo ekologije (3. pa ni onog u delu Dunava koji je preuzeo otrovanu vodu kod Titela i Slankamena. Lokalne vlasti potiskih opština su pokušale. Ekološka katastrofa je slikana u medijima samo po onome što je bilo vidljivo i golim okom: tone riba su ili plutale rekom ili se borile za kiseonik. Zbog otrova u Tisi. i pored toga. Inspektor za zaštitu životne sredine u Bečeju Milanka Mihajlović. po rečima predsednika opštine Ištvana Bačkulina. uz pomoć stručnjaka. a na . da se snadju korigujući "u hodu" neostvarive savete viših instanci.kilometara zapadno od toka Tise. Ozbiljnih ekoloških struktura ovde nikad nije ni bilo.. stvarno nema. Malo više su znali tamo gde je došlo do "samoorganizovanja u lokalu". Vladajuće strukture su. Teško da će se. Mediji. Smrt reke je nastupila u očito potpuno pogrešnom društveno . da nisu zagadjeni rečni rukavci (tzv. ovde (čitaj: na teritoriji Balkana) iko ikad uzimao zaozbiljno. U Kanjiži. a gomile su počele da se mere tonama. "koje su postale nadzemne". mrtva voda. On napominje da ne može preuzeti rizik da se cijanid i teški metali zakopaju u zemlju. ali .jedini. koji su i nače . nije se sastala pokrajinska Skupština. februara) proglasilo nenadležnim i uputilo radoznale na Ministarstvo za poljoprivredu. ovde u dogledno vreme jesti bilo šta što je plivalo bilo kojom od reka i piti voda iz bunara na salašima iz tamburaških pesama. Ljudi su oprezni mada se tvrdi se da su ustave na kanalima na vreme zatvorene i da otrov nije prodro u njih.. pre nego što je zagadjena voda "prešla" granicu. pokušali da objasne zabrinutom i zaplašenom stanovništvu šta ga je snašlo. ovdašnje stanovništvo uz reku nije preventivno pripremljeno na katastrofalne posledice trovanja reke...političkom trenutku.ne i šta to znači. kad su cijanid i uginule ribe krenule rekom. a ono pak na Hidrometeorološki zavod Srbije i "Srbijavode". predvidele 10. Mada se znalo da cijanid pustoši Tisu na toku kroz Madjarsku. "jer to nije način da se opasnost ukloni".

. Inspektorka iz Bečeja Milanka Mihajlović kao "pozitivno u ovoj ekološkoj katastrofi" navodi rezultat mikrobiološke analize napravljene u Senti koji kaže da bakterije u vodi Tise nisu uginule.000 hektara. a prema vestima sa terena. Kod Sente su nadjene mrtve srne.500 zasejano pšenicom. što ona smatra znakom da će se prirodni ekološki lanac koliko-toliko održati. sve to vreme. a da je na području Bečeja .000 hektara potpuno poplavljeno.628. gledali kako gube posao i izračunavali koliko godina će proći dok reka ponovo ne oživi. od čega je 1. niti je neko od nadležnih dolazio u Bečej.000 hektara (od ukupnih 1. Milena Putnik (AIM) Antrfile POMOĆ Medjunarodni zeleni krst. organizacija koju je 1993.koji leži na obali Tise . Koliko dugo će Tisa ostati mrtva. stručnjaci su procenili da je u četiri opštine srednje Bačke pod vodom još oko 13. Ujedinjene Nacije su 17. Dok je trajala borba da se iz zagadjene reke izvuku otrovane ribe. 28 uginulih fazana. da "sadašnja situacija u SR Jugoslaviji sprečava svaku značajnu finansijsku podršku toj zemlji. Na toj tački su se. tada je bilo ugroženo i 60 naselja. Cilj je da obezbede pouzdanu početnu procenu neposrednog rizika za životnu sredinu i ljudsko zdravlje . poklopile dve nevolje.000 hektara oranica (što je 10 odsto ukupnih obradivih površina). Kragujevac. otrovanih zagadjenom vodom i ribom iz Tise. u izveštaju o posledicama Natobombardovanja obeležila Pančevo. mada su lovci preventivno pucali u vazduh da ih odvrate od vode. februara saopštile da su naučnici Radne grupe za Balkan.pod vodom oko 5. koju su oformili Program za životnu sredinu UN (UNEP) i "Habitat". brzina reke i oštar miris zagadjene vode koji je odbijao životinje da je piju kao i podzemnim vodama popalvljeno zemljište. Ta grupa naučnika je već. u januaru je 250. naime. još uvek ne zna šta da radi.površini reke nema mrtve ribe. dva labuda. do koje mere. godine osnovao bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov. Novi Sad i Bor kao mesta u kojima zagadjenost predstavlja pretnju zdravlju ljudi. Cele zime su podzemne vode u Vojvodini izuzetno visoke i. a medjunarodna zajednica ponovo čeka". 31 patka. Ribari su. jer u tu opštinu nije stiglo nikakvo uputstvo. kao i 11 zečeva. a čak 50.000) bilo prokvašeno. Veći pomor životinja izgleda da je spasao visok vodostaj Tise. počeli da sakupljaju uzorke vode iz Dunava u jednoj od dve mobilne laboratorije koje su doneli u Srbiju. 36 divljih golubova. prema nekim podacima. s kakvim sve posledicama po vidljivi i nevidljivi svet u reci koja vertikalno preseca Vojvodinu niko do sada nije ni pokušao da stvarno analizira. je povodom cijanida upozorila.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful