Ekologija i zastita zivotne sredine

U Zrenjaninu se od samog pocetka industrijalizacije pa do danas vrsi kontinuirano ispustanje otpadnih voda iz industrije i gradske kanalizacije direktno u reku Begej koja protice kroz sam centar grada. U prolece kada dodje do porasta vodostaja u rekama dunavskog sliva, dolazi do zaustavljanja toka vode kroz korito Begeja usled velikog vodostaja Tise. Otpadna voda iz fabrika i izliv gradske kanalizacije zagade vodu u toj meri da iz nje nestaje kiseonik. Posle izvesnog vremena u gradu se oseti neprijatan miris izazvan vodonik sulfidom (H2S) koji se oslobadja sa isparenjima a voda postaje crna. U zavisnosti od duzine vremenskog perioda u kom Begej ne tece zagadjenje se siri i uzvodno od grada prema selu Klek. I pored aktuelnog Zakona o zastiti zivotne sredine, postojanja inspekcijskih drzavnih organa iz oblasti vodoprivrede i ekologije trenutno stanje je poprimilo razmere ekoloske katastrofe i predstavlja opasnost za zdravlje gradjana. Dugi niz godina o ovom problemu se cutalo, a od gradjana se skrivala istina o stanju zivotne sredine, suprotno clanu 8 Zakona o zastiti zivotne sredine. Ako se nista ne preduzme postoji realna opasnost od izbijanja zaraza medju stanovnistvom, naruseni ekosistem sve teze ce se oporavljati a u opasnosti je i ekosistem nacionalnog parka “Carska Bara” kojeg od Begeja deli samo 10 metara sirok zemljani nasip. Takodje, sve vece ce biti zagadjenje Tise u koju se uliva Begej, buduci da je izvesno povecanje proizvodnje industrije u Zrenjaninu potpomognute stranim ulaganjima, sto ce za posledicu imati povecanje kolicine otpadnih voda iz industrije. U zelji da se uključimo u resavanje ekoloskih problema kao preduslova za ukljucivanje u Evropsku zajednicu i poboljsanje zivota i zdravlja ljudi, ronilacki klub “Begej” je sa NP “Otpor!” ucestvovao u kampanji koja je pocela 02.04.2001. godine pod nazivom “Odbrana Begeja”. Ova kampanja je imala izuzetan efekat dok je trajala a zatim su skoro svi zagadjivaci nastavili sa starom praksom sto navodi na neophodnost kontinuirane akcije. U toku kampanje Odbrana Begeja došli smo do informacija da su pojedina fizička lica i manje radionice bez vodoprivrednih dozvola direktno izvele svoje kolektore otpadnih voda u reku a vrši se i formiranje divljih deponija direktno uz vodotok. Takođe posedujemo informacije da pojedine fabrike vikendom, noću angažuju veći broj radnika da opasne otpadne supstance nastale u procesu proizvodnje izlivaju iz buradi direktno u reku. Iz svih gore navedenih razloga klub je uradio projekat CUVARI BEGEJA koji je pokrenut Marta 2003 godine. Ekipa kluba izlazi minimalno osam puta mesečno sa čamcem i opremom na reku gde se tom prilikom vrši snimanje foto i video materijalom,u izradi je karta zagadjivača(divljih deponija, kolektora koji su direktno instalirani u reku). Vrši se povremeno uzorkovanje vode iz kolektora i reke u saradnji sa ZAVODOM ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA i sa rezultatima analiza upoznaju se nadležne državne institucije. Podneto je nekoliko prijava OJT. Koje je pokrenulo odredjene radnje i kontakte sa SUP-Zrenjanin. Nedavno je klub izvršio nabavku uredjaja SONAR sa kojim je započeto snimanje dna reke BEGEJ tako da će mo uskoro imati kompletnu sliku stanja reke. Prvi rezultati su poražavajući i kada je u pitanju kvalitet vode a i naslage mulja na samom dnu. Na kraju je predvidjena izložba fotografija nastalih u toku

.

kako kaže direktor Republičke direkcije za vode Nikola Marijanović. septembar 2007. U ponedeljak će inspekcija da izađe na teren i preduzeće sve mere da se polombiraju ispusti otpadnih voda u reku Tisu". posle zagađenja izazvanog ispuštanjem otrova. i 'Ferminu'.TO“ i fabrika kvasca „Fermin“. Šećerana će na dalje raditi uz nadzor republičke inspekcije. Ribari su vadili somove teške i od 50 kila.8. To je. Pedeset ribara je vadilo 36 tona mrtve ribe iz reke Tise. a rakovi i školjke su pobegli na obalu. Republička inspekcija za zaštitu životne sredine zabranila je rad šećerani do 17. U direkciji za vode kažu da su sudskim organima podneli prijave protiv rukovodstva obe fabrike. septembra. Taj se nalog prema našim saznanjima ne poštuje. Poslednji koji je zabeležen desio se kod Novog Bečeja. da obustave ispuštanje otpadnih voda. i šećerani. Toj fabrici zabranjen je rad do 17 septebra. Katastrofalne posledice zagađivanja cijanidom . Za sada se zvanično ne zna ko bi mogao da bude zagađivač. U reci su primećeni ostaci kreča. Pomor ribe poprima razmere ekološke katastrofe. Ministar Branislav Blažić o cijanidu i uništenom životu Tisa kao Černobil . "Mi smo dali nalog. samo vrh nevolje koja je pre deset dana nastala nakon ispuštanja otrovnih sastojaka iz fabrike šećera "TE TO" u reku Tisu. pa se samim tim pomor nastavlja. Otrov se razlaže u vodi. Da je reč o ekološkoj katastrovi potvrđuje i činjenica da su uginule i ribe koje žive na dnu reke. kazao je Marijanović. Direkotor republičke direkcije za vode Nikola Marijanović smatra da je to fabrika "TE – TO" jer je pomor ribe primećen dan pre nego što je ta fabrika paljenjem krečnih peći započela pripreme za kampanju repe. | 18:48 | Izvor: B92 Novi Bečej -.Iz reke Tise je izvađeno 36 tona mrtve ribe.Tisa mrtva reka u dužini 600 km. Zagađenje su uzrokovale fabrika šećera „TE .

a da po našim propisima . Iz potisnog dela izvađeno je 15 tona ribe. koja je na ulasku u našu zemlju iznosila dva miligrama po litru vode.Rezultati ispitivanja vode Tise i Dunava pokazuju da je sadržaj cijanida ispod maksimalno dozvoljenih vrednosti. s Gvožđe i bakar iznad granice BEOGRAD . Uzeti su uzorci svih vrsta uginulih riba radi ispitivanja sadržaja cijanida i teških metala u njima. Uništen kompletan ekosistem BEOGRAD . ali je. odakle je krenuo smrtonosni tovar cijanida zajedno s teškim metalima.U utorak je talas cijanida napustio našu zemlju s povećanom koncentracijom od 0.Od riba su uništeni smuđ i tolstolobik. No. . Ministarstvo poljoprivrede. Tisa. Dopunskim analizama vode reke Tise na teške metale ustanovljen je sadržaj gvožđa i bakra iznad dozvoljenih vrednosti. ovo je najveća ekološka katastrofa. Dunav je zbog velike brzine i mase vode uspeo da razblaži koncentraciju. Izvestan broj će naravno zauvek ostati dole. koji su u ovom periodu aktivni.Posle Černobila. Tek kroz nekoliko dana saznaćemo o kolikoj je količini reč kada leševi budu isplovljavali. ubijena je na duži vremenski period. Na pitanje novinara koje su dozvoljene koncentracije cijanida u vodi dr Blažić je pojasnio da se propisi razlikuju od zemlje do zemlje. međunarodna reka. opet Rumunima.2 miligrama u utorak i dalje u nedozvoljenim granicama. ova reka je u dužini od oko 600 kilometara potpuno mrtva. Zbog velike koncentracije cijanida i teških metala koji su rekama Lapoš i Samoš dospeli u Tisu. osvrćući se na petnaestodnevnu dramu izazvanu pucanjem brane rudnika zlata "Aurel" u rumunskom gradu Baja Mare. upozorio je dr Blažić. svejedno.2 miligrama po litru dunavske vode. U vodotoku Tise uništen je čitav eko-sistem. naglasio je u utorak na konferenciji za novinare u Vladi Srbije dr Branislav Blažić. plašimo se da je na dnu Tise pravo groblje ribe koja u ovom dobu godine miruje. iako je ostavio potpunu pustoš iza sebe. šumarstva i vodoprivrede pratiće sadržaj cijanida i teških metala u Tisi i Dunavu i preduzimati potrebne mere. ministar zaštite životne sredine. s koncentracijom od 0. apsolutnom nepoznanicom kada će se u njoj opet pojaviti život. već kompletan živi svet reke. što znači da nije stradala samo riba. Međutim. talas dugačak desetak kilometara danas je izašao iz naše zemlje.

njegova izmerena koncentracija je iznosila 1. pokušavajući da sakrije grešku kompanije.u jame dubine najmanje dva i po metra osigurane glinom i krečom na mestima gde nema podzemnih voda. Kome. nije krio gnev ministar ekologije.05 miligrama po litru). obećao je dr Blažić. sva uginula riba je propisno uklonjena . Svi kanali duž Tise su zatvoreni.2 miligrama. U Zemunu je izmerena koncentracija cijanida od 0. Oni u ovom rudniku imaju polovinu vlasništva. cela zapadna javnost bi se digla na noge. poput ove da je ribu ubila hladnoća. A možda bi nas već i bombardovali. da bi sa analizama upotpunila dokumentaciju na osnovu koje će naša država podići međunarodnu tužbu.iznosi 0. Poljoprivredna i . Tek juče Mađarska se izjasnila da će takođe podići međunarodnu tužbu zbog ekološke katastrofe nanete Tisi. ostali bez osnovnog izvora prihoda. Mi ćemo i dalje apsolutno činiti sve da saniramo katastrofalne posledice. Z. a preostalih pet odsto rumunskim privatnim kompanijama. Nude pomoć za sanaciju. Do koje koncentracije je Dunav uspeo da razblaži cijanide (identifikovane mešovite soli cijanida) najbolje pokazuju merenja. a u Pančevu 0. A šta imamo? Slabu reakciju međunarodne javnosti.OSTOJIĆ Krajem devedestih istraživanja kvaliteta vode sliva reke Dunav stavili su SRJ na treće mesto u pogledu zagadjenja azotom i na drugo mesto u pogledu zagadjenja fosforom od šesnaest podunavskih zemaljaa stočarska proizvodnja je identifikovana kao jedan od najvećih izvora zagadjenja. Za dve nedelje od kako je krenuo cijanid nama su u vidu pomoći ponuđene samo dve pokretne laboratorije.Da se ovako nešto desilo u našoj zemlji. kao ribari. . I kako misle da pomognu ljudima koji su posle uništavanja Tise. većinskog vlasnika rumunske fabrike zlata.Sve naše službe su blagovremeno reagovale da bi posledice bile što manje. dolaskom do Starih Banovaca.56 miligrama po litru. 45 odsto pripada rumunskoj vladi. Ali smo iznenađeni cinizmom i nezainteresovanšću za sve što se dogodilo australijske kompanije "Esmeralda". Od dva miligrama koliko je bilo na graničnoj tački. I upravo portparol Kris Kodrington. protura gomile laži. U "Aurel" je otputovala i jugoslovenska ekipa stručnjaka. pa čak i Rumunije kojoj se na žalost taj cijanid ponovo vraća. .31 miligram po litru i to na levoj obali Dunava zbog čega je iz predostrožnosti i zatvoren vodovod u Vinči. konstantno rađena od nedelje kada je talas ušao u Jugoslaviju. zabranjen je izlov ribe. adresa se još precizno ne zna.45 miligrama da bi sa utorkom danom on uspeo da se zadrži u koncentraciji od 0.1 miligram po litru u tekućoj vodi (u pijaćoj se toleriše 0.

Pecaroši su jedva dočekali početak sezone ribolova na štuku. Kreket žaba. Prema Nacionalnoj Reviziji (NR) za SRJ sačinjenoj 1998 godine u okviru Programa za smanjenje zagadjenja Dunava uz podršku Globalnog fonda za zaštitu životne sredine (GEF).000 svinja godišnje. ova praksa najčešće rezultira visokim nivoom ispuštanja u vodene tokove i prodiranja u podzemne vode. Savetodavne službe ne pružaju adekvatne informacije o upravljanju nutrijentima niti adekvatnoj manipulaciji stajnjakom. Tečni stajnjak se najčešće iz laguna usmerava. stočarske farme. a zatim u Dunav ili njegove pritoke. koje su uživale na prvom prolećnom suncu i divlje patke koje su se veselo brčkale i lovile svoj omiljeni doručak. Poslednjih godina. Stanište je retke ribe ’’crnke’’ (umbra krameri) koje više nema u rekama Srbije. u odvodne kanale. Mineralna djubriva su bila lako dostupna po veoma niskoj ceni ili čak besplatno. zatim uši i krvavu vodu (vodu koja nastaje pranjem i čišćenjem polutki). količina otpada raste jer se prekinulo sa upotrebom koštanog brašna u ishrani stoke (u skladu sa praksom Evropske Unije o zdravlju životnija). Znanje frarmera o upravljanju nutrijentima.agroindustrijska preduzeća su identifikovana kao značajni zagadjivači nutrijentima.Visoko koncentrovani tečni stajnjak se odlaže u lagune. predstavljaju značajne zagadjivače nutrijentima zbog neadekvatnog skladištenja stajnjaka kao i ograničene i neadekvatne upotrebe stajnjaka kao djubriva. Proglašena je za IBA područje. Sa druge strane. bez ikakve obrade. Kada je redakcija časopisa ’’EKOsfera’’ početkom aprila posetila baru ’’Zasavica’’ njena priroda je još uvek spavala svoj zimski san. Ovu najsavršeniju tišinu narušavali su posetioci koje je iz svojih domova izmamio topao prolećni dan. Otpad iz klanica takodje predstavlja značajan izvor zagadjenja nutrijentima. posebno u niziji Vojvodine gde je visok nivo podzemnih voda. Iako se na Poljoprivrednom falultetu održavaju teoretska predavanja o biljnim potrebama za hranljivim materijama. . Klanice obično odlažu otpad životinjskog porekla u taložnike pre nego što ga ispuste u lokalni sistem otpadnih voda ili reke. pa su svoje čamce veslima pažljivo otiskivali sa obale. iz kojih prodire u podzemne vode. stidljivo su najavljivale buđenje mnogobrojnih stanovnika specijalnog rezervata. Ovaj otpad uključuje krv. U izradi je projekat novog vizitorskog centra u stilu rimske panonske kuće. posebno u Vojvodini gde ima 240 klanica. agro-inženjerima nedostaje praktično iskustvo na terenu. Uravljanje nutrijentima nije bila praksa u velikim poljoprivrednim kombinatima tokom prethodnogog perioda. mali farmeri su oduvek reciklirali djubrivo na svojim privatnim posedima jer nisu imali pristupa ovoj vrsti usluga. a naročito velike farme svinja sa uzgojem više od 10. sadržaj creva. zatim čvrst otpadni materijal kao što su papci i čekinje.Zasavica Bogatstvo biljnog i životinjskog sveta uvrstilo je baru u međunarodnu prirodnu baštinu. Partnerski pristup za "dobar status" reke Specijalni rezervat prirode . Posle 100 godina u bari ponovo žive kolonije dabrova. U kontekstu neadekvatnog tretmana otpadnih voda i nedostatka sanitarnih deponija.

prvo što upada u oči je vizitorski centar – velika drvena konstrukcija sa nekoliko platformi. a preko puta Sremske Mitrovice. Tako u njenoj močvari živi jedinstvena alga. kao retke evropske vrste. Sa najviše platforme ’’puca’’ prekrasan vidik na rezervat. Prema rečima Simića. Tokom prvih istraživanja koja datiraju još sa kraja XIX veka (1895. kada je i nastala. smeštena na 14-tom kilometru od Mačvanske. ali se njeno korito puni hladnim drinskim vodama. . jer se iz ostalih reka izgubila. Od ovog broja. te sa Biološkim fakultetom u Kragujevcu pokušavamo da je razmnožimo. Močvara je i carstvo ptica. 13 vrsta vodozemaca i 14 vrsta gmizavaca što ukupno iznosi 27 vrsta ili 38% od ukupnog diverziteta vodozemaca i gmizavaca Srbije. objašnjava Slobodan Simić upravnik rezervata. godine) braća Dombrovski su zabeležila oko 220 vrsta.200 metara nadmorske visine. Malo je onih koji se ’’na vrhu sveta’’ ne upitaju kako je ova močvara izgledala pre 12 ili 15 miliona godina. koja isključivo opstaje na 1. šume i plodnu ravnicu. dok sisara ima 30-tak. U vodama Zasavice živi više od 250 vrsta algi i oko 180 vrsta zooplanktona. dok se danas evidentira 180. predsednik Pokreta gorana Sremske Mitrovice i naš domaćin. Dunava i reke Zasavice u milionskim razdobljima ovo područje je postalo barsko i sakrilo svoj neobičan biljni i životinjski svet.Biser mačvanske ravnice ’’Zasavica’’ je pravi biser mačvanke ravnice. Kada se uđe u atar ovog zaštićenog područja. gde je nekada živela. kakvi su njeni stanovnici tada bili? To ćemo ipak prepustiti mašti posetilaca. Jedno je sigurno. 25 vrsta su prvi u fauni Srbije. Ona je simbol Zasavice. . dok se pet vrsta zooplanktona jedva može naći u Evropi. zbog menjanja toka Save.Njeno jedino stanište u Srbiji je ostala ova močvara. – Cilj nam je da umbru vratimo u naše vodotokove. Mnoge od njih su uvršćene u Crvenu knjigu faune. od kojih je 120 gnezdarica. na reku Savu. Reka Zasavica uliva se u Savu. Od životinjskog sveta Zasavice beleži se ukupno 185 vrsta. U paketu specifičnih biljnih i životinjskih vrsta je i riba ’’crnka’’ – umbra krameri ili kako je francuzi zovu ’’pas koji pliva’’. što uslovljava specifičnu floru i faunu ovog područja. fauna riba broji 21 vrstu.

’’Pre 100 godina dabrovi su istrebljeni sa bare i malo ih ima u Srbiji . Ploveći barom turističkim brodićem ’’Umbra’’koji kreće od vizitorskog centra na maršrutu od sedam kilometara. Čak prave i humku da bi ih lovili. ali i četiri vrste insektivernih biljaka koje se hrane insektima. Osim . riblji paprikaš. godine švedski naučnik dr Taube boraveći u tadašnjoj austrougarskoj Mitrovici posetio je tursku Mitrovicu i na bari ’’Zasavici’’ registrovao veliku koloniju dabrova. Zbog sveukupnog bogatstva flore i faune ’’Zasavica’’ je proglašena za IBA područje. Davne 1777. rotarijanski. Zato smo odlučili da vratimo ove vesele životinje u svoje stanište kaže Simić. šeretski nam kazuje Slobodan Simić. Planovi za budućnost ’’Zasavica’’ danas predstavlja produženu bazu Univerziteta. a crkva je proglasila dabrovo meso za najkvalitetniju hranu u vreme posta. Tu su i raznovrsne gljive. jer dabar je značajna životinja u sklopu ukupnog biodiverziteta Srbije i živi samo u čistim vodama. To je dobro. balkanski magarac i golovrata kokoš. Zato se ovde uspešno organizuju međunarodni kampovi mladih istraživača. kaže naš domaćin i dodaje – ko je ikada narodu udovoljio. nastanili reku Jadar. Zbog dabrova na sudu ’’Zasavica’’ je od vajkada privlačila pažnju mnogih stranih i domaćih istraživača. . tako kažu na bari. Biološkim fakultetom iz Beograda i Ministarstvom za nauku i životnu sredinu nekoliko parova dabrova posle jednog veka pušteno je u vode močvare 2005. a sada Zavod za zaštitu prirode priprema nominovaciju za još jednu međunarodnu zaštitu – Ramsarsku. među kojima je najstarija trava testerica. a dabrovi su stigli i do Brčkog. i to sve u ’’Bircuzu kod dabra’’. kobasice.Na prostoru od 1812 ha. Malo koje zaštićeno barsko područje može da se pohvali vrhunskim kvalitetom čiste vode u kojima jedino mogu da opstanu slatkovodna meduza i sunđeri. podolsko goveče. jer je mesto za razna studijska istraživanja. primetili smo duž obale dabrove kućice. Ko voli nek izvoli. Sada je to značajna kolonija koja je proširila svoj radijus kretanja do šabačkog Velikog kanala. Na baru su vraćene i stare. kako im dabrovi ne bi prilazili. koja potiče iz glacijalnog perioda. – Mi tako lepo živimo sa komšilukom da smo se zbog dabrova našli na sudu. Zato mnogi ljudi dabrove smatraju štetočinama kao što je slučaj sa jednom porodicom u selu Radenković koja je posekla 700 stabala drveća i sagradila branu dužine 40 metara. a posebna poslastica je pečeno prase mangulice. Kavaljeri su želeli da udovolje zahteve svojih lepih dama i poklanjali im bunde od dabrovog krzna. već skoro izumrle rase domaćih životinja – crna mangulica čije meso i mast nemaju holesterola. koliko zauzima specijalni rezervat sa II i III stepenom zaštite živi oko 700 vrsta biljaka. Priča se da su dabrove istrebile žene i crkva. naravno pečena riba.U saradnji sa jednom nevladinom organizacijom iz Bavarske. godine. Zato su glavni specijaliteti bare domaća slanina od mangulice. more oborenog drveća bez kore – njihov ručni rad. ornitološki.

. upravniku rezervata Zasavica. Inspektori Ministarstva zaštite životne sredine uredno su konstatovali činjenično stanje. nemarno zatrpava svojim “otpadom” jednu od najvažnijih žila naše planete . urednik emisije “Čekajući vetar”.Specijalni rezervat prirode. Beli i Svrljiški Timok.mesta koja oživljavaju. mora . zagađena je opasnim materijama.. . Proizvodnja je po nalogu republičkog inspektora za zaštitu životne sredine zaustavljena. “MASLINOVA GRANA” ZA NAJBOLJE Zasavica . godinu. tehnočovek. Toplica. a time im predao ili uzeo dušu. Crni Timok. Vrdila. prilikom remonta nije obezbeđena zaštita ribljeg fonda. dobila je “Maslinovu granu” za doprinos očuvanju. u januaru ove godine. Mnogi vodotoci su bile žrtve ljudskog nemara: Dunav. U istom mesecu reka Despotovica koja protiče kroz Gornji Milanovac. Realizacijom druge faze biće izgrađen vizitorski centar u stilu rimske panonske seljačke kuće. laboratorijom i kancelarijama.000 ljudi.vodu. Zašto smo olako okrenuli leđa rekama i zašto smo ih pretvorili u mutne vode? Petnaest tona mrtve ribe plutalo je po Dunavu kod HE "Đerdap 2". Radio Beograda uručio je nagradu Slobodanu Simiću.toga bara ima sve predispozicije da postane centar razvijenog ekoturizma. Očekujemo da ćemo dobiti finansijsku podršku od Evropske agencije za rekonstrukciju i Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća. što je prouzrokovalo uništenje biljnog i životinjskog sveta. Zauzvrat. a do pomora je došlo tokom noći. “Zasavicu” kroz jednodnevne izlete godišnje obiđe oko 4000 dece i više od 1000 odraslih. a inspektor je kao najverovatniji uzroke naveo ispuštanje vode iz deset bazena u Banji Vrujci i kontinuirano ispuštanje fekalnih voda. Najverovatnije je da su štetne materije stigle sa obližnjih seoskih farmi duž potoka Čađavac. Centralnoj svečanosti povodom Dana Planete prisustvovao je i ministar Aleksandar Popović.Ove godine radimo projekat velikog edukativnog i ugostiteljskog objekta sa 50 ležajeva. – Izgradićemo i pešačke staze u dužini od sedam kilometara. grad im je dao ritam. istraživača. Likodra. Izvore. Ukoliko bi neke naše projekte finansirala Evropska agencija mogli bi da očekujemo da do 2020. Rasina. čiji je staralac Pokret gorana Sremska Mitrovica. a kao potencijalni krivac označen je ŠIK "Kopaonik". kada. kanali DTD-a. Južna i Zapadna Morava. reke. kaže naš sagovornik. zaštiti i unapređenju životne sredine za 2006. Posle nekoliko dana zabeležen je još jedan pomor riba. Mrtve ribe pronađene su u Lepenici. Moravica. Na obalama su odavno nikli gradovi. Toplica. kao svedoci života reka. Velika Morava. turista i ljubitelja prirode koji će je čuvati. Jadar. rekao je na kraju Slobodan Simić. podneli su prijave za . a pripada slivu Zapadne Morave. U svakodnevnoj borbi za opstanak čovek-industrijalac. sa izložbenim prostorom. godine na ’’Zasavici’’ boravi i do 15. Branislav Marinkov. Prve mrtve ribe na površini Toplice primećene su sredinom jula u delu toka kod Kuršumlije. Tisa . okupljaju i oplemenjuju. koji se u ovu reku uliva u ataru sela Radobić.

"Krivci još uvek nisu kažnjeni". kao i da većina firmi nema postrojenja za predtretman. Iz državne uprave je najavljeno da će kazne za preduzeća koja zagađuju životnu sredinu uskoro biti povećane i do deset puta. koja je često bila očevidac pomora riba. TE "Obrenovac" je hitno preduzela niz tehničkih mera kako bi u što kraćem roku sanirala nastali problem. Zbog toga se i dešava da otpadne vode opterećene štetnim i otrovnim materijama izazivaju uginuća riba. "jer sudski procesi još nisu okončani. potencijalnih zagađivača životne sredine. jer povećanje temperature smanjuje njegovu rastvorljivost. a jedna od sankcija je i privremena zabrana rada. sve tako crno. prekršajne i krivične prijave. Novčane kazne za zagadjivače nisu male. Stručnjaci ukazuju da moguće uzroke učestalih uginuća riba u Srbiji treba tražiti i u nepovoljnim hidrometeorološkim uslovima. najstroža predviđena kazna je zatvorska. kakvi nisu zabeleženi u poslednjih nekoliko godina. pa ne odgovara savremenim ekološkim standardima. To će značiti da preduzeće obavlja svoju delatnost tako da ne ugrožava vodu. naravno. Prema krivičnom zakonu. Pri havarijskom zagađenju reke Turije. izjavila je Vesna Mitrović. Čak 243 preduzeća.000 do tri miliona dinara. Poznato je da mali broj opština ima postrojenja za tretman otpadnih voda. Višestruko loše okolnosti dovode do smanjene koncentracije kiseonika u vodi. međutim. šef Odseka za ribarstvo u Republičkoj inspekciji za zaštitu životne sredine. Postoje i pozitivni primeri da je zagađivač po hitnom postupku rešio problem. a i ono što postoji tehnološki je zastarelo. Ovo bi trebalo da natera firme da ulažu u sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Nije. pronalaženja i kažnjavanja zagađivača. vazduh ili zemljište.privredni prestup. nije samo pitanje zakonske regulative. moraće da pribave integrisane dozvole za rad od Ministarstva za zaštitu životne sredine. . To je i pitanje novca. Ovo." Da li je dovoljno samo kazniti? Realna šteta zbog pomora ribe u rekama još uvek nije utvrđena. Kreću se od 150. nakon probijanja nasipa deponije pepela i šljake.

Jerma. u najveće potrošače voda ubrajaju se hemijska i petrohemijska industrija. pak. Ponekad i javno izgovorena reč može da da rezultate. poželite li da se i vaš glas čuje. Takve mere bi mogle da budu podsticajne za razvoj i povećanje zaposlenih i u manjim. na koncentraciju nutrijeneta znatno utiču i deterdženti. usled fosfora kao važnog sastojka. nisu opterećene industrijskim i kanalizacionim ispustima. Ovakav vid onečišćenja uzrokuje pojavu nutrijenata u vodi. Uticaj poljoprivrede na vodene ekosisteme Poljoprivreda predstavlja jedan od osnovnih izvora rasutih zagađenja voda. industrija i energetska postrojenja. . Zagađenja iz poljoprivrede mogu biti koncentrisanog karaktera. koja se rastvaraju. Oblici zagađenja voda Stalan rast čovečanstva i tehnološki razvoj imaju za posledicu i povećanje potreba za vodom. ali nije poznato da postoji rečni tok bez prisustva živog sveta. Jer ako smo i zakasnili. Zato ukoliko imate predlog. delimično ili u celini. kao i sve veće potrošnje. Pitanje dostupnosti i kvaliteta vode postaje jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. Sa druge strane. Među industrijama. već i ljudsko pravo. te putem površinske ili podzemne vode ulivaju u vodotoke i druge vodene ekosisteme. mogla da uvede i stimulativne mere u vidu namenskih sredstava za nabavku i instaliranje opreme za prečišćavanje. ima reka koje. pri čemu se mogu podeliti na dve velike grupe: koncentrisane i rasute. Koncentrisani izvori zagađenja najčešće su urbane sredine. Taj proces je prvenstveno izazvan upotrebom đubriva i brojnih hemijskih sredstava u savremenoj poljoprivrednoj praksi. ali su značajnija rasuta zagađenja koja potiču od upotrebe đubriva i hemijskih sredstava. Izvori zagađenja voda su mnogobrojni.Država bi. Rzav i Moravica iznad Ivanjice. Takvi primeri su Gradac. emisije iz industrijskih postrojenja. Visočica. pišite nam. nerazvijenim sredinama. Kruženje materija u prirodi čini da se pojavljuju i drugi oblici rasutih zagađenja. Pored toga. U Srbiji postoje reke koje su u manjem ili većem obimu zagađene. Valja ih sačuvati. Uvac. metalurgija i tekstilna industrija. naročito ona koja potiču od izduvnih gasova iz saobraćaja. sa deponija i sl. prema rečima gospođe Mitrović. Smemo li se indiferentno odnositi prema budućnosti pokolenja koja dolaze? Racionalni društveni pritisak na odgovorne nije samo naše građansko. već im se često pridružuju i otpadne vode iz industrijskih postrojenja. prehrambena. ako znate ko su zagađivači u vašoj sredini. Ubeđeni smo da je na ispitu građanska savest svakog od nas. industrija paprira. Pri tome se mora voditi računa da zagađenja iz urbanih sredina često ne podrazumevaju samo otpadne vode iz domaćinstava. problem je otkriven. ako se sakupljaju i ispuštaju na jednom mestu.

Zelena mreža Vojvodine) Pogledati: http://europa. u zavisnosti od specifičnih faktora kao što su područje. pogotovo imajući u vidu dejstvo đubriva i pesticida koji završavaju odn. Ove vrednosti stavljaju Srbiju na treće mesto po količini azota i na drugo mesto po količini fosfora koja se uliva u vode Dunava iz svih zemalja dunavskog basena. iz prerađivačkih postrojenja i sl. Srbija je jedan od najvećih zagađivača Dunava azotom (N) i fosforom (P). tako i budućih generacija. Procenjeno je da Srbija godišnje izliva 7200 tona azota i 7000 tona fosfora.Poljoprivreda je jedan od značajnih korisnika vodnog resursa. koji se nalazi pod sve većim pritiskom.osnovne pretpostavke Okvirna direktiva o vodama predstavlja jedan od najambicioznijih pokušaja Evropske unije da podigne kvalitet i obezbedi dobro stanje vodnog resursa. Osim direktnog uticaja na količinu raspoloživog vodnog resursa potrošnjom u svrhu navodnjavanja. (Nataša Đereg. polazeći od podataka koje je objavila naša zemlja. Osnovni negativni uticaji poljoprivrede na kvalitet voda se ogledaju u sledećem: * Eutrofikacija površinskih i podzemnih voda usled rasutog zagađenja azotom i fosforom bogatih đubriva. Povećana količina nutrijenata pospešuje rast algi. .htm Okvirna direktiva o vodama . u Evropskoj uniji. jezera. kao i da korišćenje voda širom Evrope mora biti održivo. poljoprivreda znatno utiče i na kvalitet površinskih i podzemnih voda. podzemnih voda. Od tada. Za očuvanje vodnog resursa. * Zagađenje toksičnim materijama površinskih i podzemnih voda putem hemijskog razlaganja pesticida. radi dobrobiti kako sadašnjih. čime negativno utiču na vodeni ekosistem sprečavajuči njegovo normalno funkcionisanje. bivaju rastvoreni u podzemnim vodama i tokovima reka. priobalskih voda i dr. Stupila na snagu u decembru 2000. neophodno je sprovesti mnogo aktivnosti da se postigne željeno "dobro stanje" svih voda u Evropskoj uniji do 2015. * Koncentrisana zagađenja sa stočnih farmi.eu. Integralni pristup u rešavanju problema postavlja se kao osnovni princip Okvirna direktiva o vodama Evropske unije (Water Framework Directive 2000/60/EC) je pravni okvir za zaštitu i poboljšanje kvaliteta svih vodnih resursa poput reka. klima ili vrsta zemljišta. To je naročito istaknuto činjenicom da vode u Evropi trpe sve veći pritisak i da se suočavanje sa tim problemom ne može odlagati. Okvirna direktiva o vodama podrazumeva zaštitu svih voda i postavlja jasan cilj da "dobro stanje" voda mora biti dostignuto do 2015. neophodno je obezbeđenje delotvornog zakonskog okvira koji će jasno ukazati na probleme i očuvati resurs za buduće generacije. koje ubrzano troše kiseonik i obrastaju vodenu površinu onemogućujući prodiranje svetlosti. prema kojoj su zemlje članice EU obavezne da je inkorporiraju u svoje nacionalno zakonodavstvo do kraja 2003.int/comm/agriculture/envir/index_en. što predstavlja 13% od ukupnog zagađenja ove reke azotom i 14% od ukupnog njenog zagađenja fosforom.

Takođe. Upravo zato su pomenuti predstavnici smatrani za refrentne da savetuju razvoj strategije koja ima uticaja na sve nas. uključujući nevladine organizacije i lokalne zajednice. zbog čega je jasno da njena primena mora počivati na širokom spektru definisanih smernica. zamljama kandidatima i svim zainteresovanim učesnicima jedinstvenu priliku da vode proces i obezbede efikasnu i doslednu primenu. • Jasna politika cene vode i obezbeđenje principa "zagađivač plaća". • Obezbeđenje aktivnog učešća u procesu upravljanja vodama svih učesnika. jezera.eu. • Uravnoteženje interesa životne sredine i onih koji od nje zavise.reka. stanovništvom. pruža mogućnost Evropskoj komisiji. kao i jasnim rokovima i vremenom za sprovodjenje. obezbeđujući na taj način da se postavljeni rokovi ispoštuju. On počiva na učešću svih zainteresovanih strana. od poljoprivrede. nevladinim organizacijama i vlastima na svim nivoima.html Značaj poplavnih područja za očuvanje kvaliteta voda Jedan od ciljeva Okvirne direktive o vodama je «sprečavanje dalje degradacije. industrije. priobalskih i podzemnih voda. Odredbe direktive su složene i dalekosežne. zaštita i poboljšanje stanja vodenih ekosistema i. Direktiva zahteva saradnju među državama. Ova saradnja je ključna pošto voda predstavlja osnovu za mnogo različitih aktivnosti. zemljama članicama. Upravo to je predmet zajedničke strategije o primeni direktive (Common Implementation Strategy) dogovorene od strane zemalja članica Evropske unije i usvojene u maju 2001. • Postavljanje ambicioznih ciljeva koji treba da obezbede "dobro stanje" svih voda do 2015. Period dugih i otvorenih konsultacija je doveo do čvrstog dogovora o ciljevima direktive i merama. kopnenih ekosistema i vlažnih područja ekološki vezanih za vodene ekosisteme» . preko poljoprivrede i zaštite životne sredine do potrošačkih udruženja i državnih i lokalnih vlasti.int/comm/environment/water/water-framework/index_en. Osnovne pretpostavke su: Zaštita svih voda . ribarenja do generisanja energije. ambiciozno zamišljen pristup u upravljanju vodnim resursom.iz oblasti industrije. http://europa.Uključivanje svih zainteresovanih učesnika Da bi se ovi ciljevi postigli angažovano je stotine eksperata . • Neophodnost prekogranične saradnje između država i zainteresovanih učesnika. • Način sprovođenja Okvirne direktive o vodama je jedinstven. Kako će se to sprovesti? Okvirna direktiva o vodama predstavlja novi. transporta i turizma. u skladu sa njihovim potrebama.

• obezbeđenje pijaće vode. zbog čega se poslednjih godina naročita pažnja pridaje projektima koji imaju za cilj ponovno uspostavljanje veza između reka i njihovih poplavnih područja. predstavljaju u današnje vreme opšteprisutan problem.njihovom retencionom sposobnošću i ublažavanjem talasa visokih voda.Ekološki aspekt Okvirne direktive o vodama predviđa ublažavanje posledica poplava kroz uspostavljanje prirodnih funkcija poplavnih područja . • obezbeđenje vode za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta. U praksi je dokazano da postojanje poplavnih područja u obliku prelazne zone između poljoprivrednog zemljišta i reka. smanjuje količinu nutrijenata koji se ulivaju u reku. umanjujući na taj način pozitivne efekte koje vlažna staništa mogu imati u procesu redukcije nutrijenata. Naročito važnu ulogu ona imaju u ublažavanju negativnih uticaja koncentrisanih i rasutih oblika zagađenja. ona su važna za: • • koncentrisanje voda u rečne basene. Sa druge strane. čak i u stanju koje je samo blisko prirodnom. naročito ako su obrasla drvenastom vegetacijom. koje postepeno počinju da se razvijaju u količinama koje narušavaju ravnotežu flore i faune na način da svojom prekomernim prisustvom troše velike količine kiseonika . Kanalisanje reka ima za posledicu produbljivanje korita. • mogućnost korišćenja trske i drugih prirodnih materijala. Poplavna područja su često predmet isušivanja i kultivisanja za potrebe poljoprivrede i širenja urbanih sredina. Značaj ovakvih projekata naročito je istaknut činjenicom da je samo tokom proteklih sto godina nestalo oko 80% poplavnih područja Dunava a preko 50% svih vlažnih staništa na području Evrope. • obezbeđenje hrane. pri čemu se najčešće kanalisanjem i izgradnjom odbrambenih nasipa odsecaju velike plavne površine od uticaja reka ili. naročito iz urbanih sredina i poljoprivrede. Mehanizmi redukcije nutrijenata Nutrijenti predstavljaju jedinjenja azota i fosfora čija prekomerna količina u vodi dovodi do procesa eutrofikacije. • visoku produktivnost biomase. • utvrđivanje obala. ova jedinjenja omogućuju brži rast algi. Rasuta zagađenja. Naime. smanjujući površinu poplavnog područja i nivo podzemnih voda i na taj način menjajući osnovnu dinamiku ovih područja i mogućnost usvajanja nutijenata od strane korenovih sistema biljaka. Rezultati istraživanja su pokazali da čak 70% azota i 30% fosfora može biti odstranjeno na ovaj način. Pored niza pozitivnih efekata koje vlažna područja imaju u procesu dostizanja «dobrog stanja» voda. U uslovima prirodnog funkcionisanja. nije retka pojava ni da se obradivo ili građevinsko zemljište proteže do same obale reke. • razvoj turizma i mogućnost rekreacije. pak. reguliše izmenjljivi nivo voda koji je od presudnog značaja za očuvanje ovih ekosistema. kao gradivne materije. rečni tok i poplavno područje predstavljaju jednu celinu. ublažavanje visokih vodenih talasa i smanjenje opasnosti od poplava. • izuzetnu biloška raznovrsnost.

Pogledati: http://www. Osnovni proces uklanjanja nutrijenata iz podzemnih voda je denitrifikacija. Pored toga.drastičan gubitak . Osnovni mehanizmi redukcije nutrijenata na područjima vlažnih staništa obraslih vegetacijom su denitrifikacija. retko je pri njihovom planiranju uziman u obzir ekološki aspekt. do važne uloge u kontroli poplava i redukciji nutrijenata.epa.od izuzetnog biodiverziteta i velike produkcije biomase.gov/owow/wetlands/ http://www. Gornje podunavlje i danas. voda postaje neupotrebljiva za piće. sa preko 5000 ha u poplavnoj zoni. što je za posledicu imalo smanjenje poplavne doline na uski pojas uz Dunav. usporavaju vodene tokove i na taj način obezbeđuju odlaganje putem sedimentacije. Prirodna poplavna područja sa svojom vegetacijom pružaju idealne uslove za navedene procese. biljke popravljaju ukupnu strukturu zemljišta i omogućavaju razvoj drugih organizama (npr. Na taj dolazi do ugrožavanja opstanka živih bića u vodi koja sadrži prekomerne količine azota i fosfora. Svojim fizičkim prisustvom one sprečavaju eroziju. kao najznačajnije takvo područje u Srbiji i Crnoj Gori. Gornje podunavlje.čineći ga nedostupnim za ostali živi svet. količine ugljenika. predstavlja jedno od najvećih vlažnih područja u srednjem toku Dunava. mikroba) koji pozitivno utiču na proces redukcije nutrijenata. Iako usvajanje putem vegetativnih organa biljaka nije najvažniji način redukcije zbog krajnjeg razlaganja biljaka i životinjskog izmeta. prisustva denitrifikatora i dr. tokom protekla dva veka je pretrpelo značajne izmene u odnosu na svoje nekadašnje rasprostiranje. pri čemu je važno istaći da to zavisi i od stepena zasićenja zemljišta. usvajanje putem vegetativnih organa i pretvaranje u organska azotna jedinjenja i taloženje u zemljištu. kao najznačajnija poplavna dolina u Srbiji i Crnoj Gori može poslužiti kao pilot područje za ocenjivanje kvaliteta upravljanja Činjenica da je preko 80% poplavnih područja Dunava nestalo u proteklih 100 godina dovoljno govori o stepenu ugroženosti ovih ekosistema. Pa ipak. tako da smo danas svedoci brojnih negativnih efekata koje je sistematsko kanalisanje vodotoka i sužavanje poplavnih područja ostavilo za sobom. poplavna područja u Evropi uživaju drugačiji status. biljke igraju važnu ulogu i u sedimentaciji nutrijenata. Poslednjih decenija. Zahvaljujući procesu podizanja svesti o značaju ovih područja .water. pri čemu se naročit akcenat stavlja na hjihovo očuvanje i mogućnost revitalizacije nekadašnjih poplavnih područja. zahvaljujući prepoznatim vrednostima . može da izazove neželjene alergijske reakcije prilikom korišćenja i sl.html Kako sačuvati vrednosti poplavnih područja? Posledice nestajanja poplavnih područja skrenule su pažnju na njihove mnogobrojne pozitivne aspekte. Preostalih 15000 ha nalazi se u području odbrambenim nasipom odvojenom od Dunava i njegovih plavnih voda. Iako je većina ovih regulacija izvedena u cilju odbrane od poplava te kao posledica industrijskog razvoja i potreba za povećanjem površina pod obradivim zemljištem.edu/watershedss/info/wetlands/manage.ncsu. Prisustvo vegetacije je od značaja za sve vidove uklanjanja nutrijenata. uprkos brojnim hidroregulacionim radovima na isušivanju i kultivisanju zemljišta. Pored toga. Gornje podunavlje.

U tom slučaju će i njihov cilj i kvalitet realizacije biti ocenjivan sa više aspekata. Značaj očuvanja poplavnih područja opšti je interes. nemogućnost kontrole poplava. Sva ova područja karakteriše naročito bogatstvo živog sveta. 60-tih godina prošlog veka. Boris Erg. Naime. neophodno da se što je moguće više olakša i podstiče sprovođenje ovakvih projekata.biodiverziteta. kakvih smo danas svedoci na svakom koraku. kao što je opsežan projekat revitalizacije u Gornjem podunavlju. već je dominirala potreba za «osvajanjem» zemljišta. ova kompleksna intervencija je od samog početka počela da daje pozitivne širok spektar pozitivnih efekata. a tek potom kao prostor za intenzivno korišćenje resursa. u vreme izgradnje ovog nasipa nije se mnogo obraćala pažnja na ekološke vrednosti poplavnih područja. koji bi ova područja prvenstveno sagledavao kroz njihove ekološke vrednosti. mogućnosti održivog korišćenja. Ekološki pokret «Plavi Dunav» Apatin Pogledati: http://www. To je delimično slučaj i sa Gornjim podunavljem. Bukinski i KoviljskoPetrovaradinski rit. zagađenje voda . Iako je ideja za projekat nastala kao posledica smanjenja mogućnosti eksploatacije drvne mase. Upravo zbog takvog pristupa danas smo svedoci nestanka velikog broja ovih. Gornje podunavlje je najznačajnije vlažno područje u gornjem toku Dunava kroz Srbiju i Crnu Goru. pa potom i u Dunav. koji prevazilazi granice jedne države. Na žalost. tu se od većih ritova nalaze i Plavanjski. te bi se ova problematika trebala razmatrati shodno tome. Naravno.današnji trendovi u Evropi idu u pravcu povećanja površina pod poplavnim područjima i restauracija vrednosti koje ona poseduju. još početkom 90-tih godina prošlog veka je započeo obiman projekat revitalizacije Monoštorskog rita. Upravljanje značajnim delovima prirode osetljiv je posao koji mora biti trajno praćen. makar na nacionalnom nivou. prejak pritisak izazvan ljudskim aktivnostima i malo učešće održivih formi korišćenja resursa. a nešto manji i u Koviljsko-Petrovaradinskom. Kao posledica toga. Iako postoje pozitivni primeri upravljanja. opšti problem je nepostojanje sveobuhvatnog plana upravljanja.org/ Cijanid u Panonskom moru Cijanid koji se iz Rumunije izlio u Tisu. Pored njega. jer i najmanja greška može sukcesivno izazvati niz neželjenih posledica. treća je katastrofa koja je u kratkom vremenskom razdblju pogodila . razvoja lokalnih zajednica i sl. među kojima se ističu brojne retke i ugrožene vrste. po svojoj ekologiji. koji je predviđao ponovno uspostavljanje veze između poplavne zone i dela područja koje je izgradnjom odbrambenog nasipa ostalo odsečeno od Dunava. Revitalizacija Monoštorkog rita je primer u kom pravcu i ubuduće treba da se usmerava proces upravljanja poplavnim područjima. reč je o opsežnim radovima koji imaju strateški karakter i iziskuju znatna materijalna sredstva. većina preostalih poplavnih područja danas uživa veći ili manji stepen zaštite. a delom i zbog prevencije moguće dalje degradacije. veoma osetljivih ekosistema.ramsar. Zbog toga je. ne vodeći računa da to osvajanje može ostaviti trajne negativne posledice na okolinu.

inače. uplašila Ukrajinu. Tamiš 53 i hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav 664km) . a turske vlasti su počele da skreću pažnju na mogućnost zagadjenja Crnog mora. februara) otrov ulio i u Dunav obajvljena utešna vest da u vojvodjanskim opštinama (Senta..Pre toga su oranice poplavljenje posle izlivanja podzemnih voda ove zime. Kanjiža. oko 1. on protiče i odlazi. brz i gadan otrov.. i pod zemljom što se ne vidi i što znaju samo upućeni. pošto do vremena navodnjavanja. Karakteristično je što i tri sedmice posle izlivanja otrova i njegove ubitačne plovidbe rekama o cijanidu svi govore. Cijanid je. pak dan pošto se (13. (Od dopisnika AIM iz Beograda) Tisa je mrtva..23. Direktor Instituta za hemiju novosadskog Prirodnomatematičkog fakulteta prof. ne može se akumulirati. govori u kondicionalu.2000. proširila po istoku Evrope i. Strah od trovanja uzrokovan je ("voda nadje put") baš tom mrežom i vezom voda po Vojvodini. u vodi Tise neće više biti cijanida. Mnoštvo pogodbenih "ako" ne umanjuje strah. svi ga se plaše. a niko još ne zna kakve su sve ekološke i zdravstvene posledice prošlogodišnjih masivnih NATO bombardovanja dunavskih mostova. Dunavom u Crno more. "Misli da nema opasnosti da se otrov preko povrtarskih i ratarskih proizvoda prenese i u lanac ljudske ishrane. nad zemljom što se vidi. Ministarstvo za poljoprivredu je zabranilo ribolov u celoj (!) Srbiji. Preventivno je bio zatvoren vodovod u Vinči kod Beograda.Vojvodinu. Ovde je. PODGORICA. zakačila Bugarsku.treća nevolja koja je.2. Subotica i Bečej) nije zabeležen ni jedan slučaj trovanja ljudi.i da je tu jedan od najvćih hidroloških čvorova Evropi. Tisa 164.400 km plovnih reka i kanala (Dunav 358. a o mogućim posledicama se veoma malo zna i o njima se. šta pije i šta jede. dr Božo Dalmacija je upozorio da postoji opasnost da je cijanid iz Tise dospeo u vode podzemnih tokova ove reke (aluvione). Prednost Vojvodine da je premrežena rekama i kanalima . pa i ove) Jugoslavije i dalje nema pojma šta udiše. a ne znaju su ni ekološ ke posledice bombardovanja novosadske i pančevačke rafinerije AIM. Sava 159. Ekološ ka katastrofa se.. Cijanid. pogodila Vojvodinu: oranice su još uvek poplavljenje posle izlivanja podzemnih voda ove zime (pa je izgledalo da Panonsko more uzvraća udarac i dodatno komplikuje priču o cijanidu u Tisi). vratila se u Rumuniju Dunavom. za nepunu godinu. zbog čega su potencijalno ugroženi bunari uz Tisu. još uvek.po svemu što se do sada zna izlivanjem otrova u reku Samoš iz fabrike za preradu zlata u mestu Baju Mare negde na Karpatima .sada se njenim stanovnicima čini kao bauk..prošavši kroz Madjarsku i Jugoslaviju. novosadske i pančevačke rafinerije. potekavši iz Rumunije .. Romantična žitnica (svake. Oprezni i zabrinuti su i ljudi u mestima koja su desetinama . putuje dalje.

ali . Lokalne vlasti potiskih opština su pokušale. kad su cijanid i uginule ribe krenule rekom. Niko im nije pouzdano odgovorio da opasnosti. ljudi u gumenim rukavicama su ih. upozorili su da se Ministarstvo ekologije (3. a stanovništvu je saopštavan procenat zagadjenja. Mediji. po rečima predsednika opštine Ištvana Bačkulina. Teško da će se. nije se sastala pokrajinska Skupština.. ako ih je bilo. Ljudi su oprezni mada se tvrdi se da su ustave na kanalima na vreme zatvorene i da otrov nije prodro u njih. dok su rekom plutale izvrnute mrtve ribe. inače veoma bogata ribom). a na .kilometara zapadno od toka Tise.političkom trenutku. da nisu zagadjeni rečni rukavci (tzv.000 dolara po glavi stanovnika koz 20 godina i uprle prst srama u "domicilne ništarije". skupljali na gomile. kaže da i pošto je na Tisi kod ovog grada prošao glavni udar zagadjenja. niti je ekologe. Smrt reke je nastupila u očito potpuno pogrešnom društveno . niti je to bio povod da nešto kaže predsednik njene Vlade. uz pomoć stručnjaka. nisu želeli da preuzmu rizik i sprovedu uputstvo nadležnih da se riba zakopa u zemlju zbog visokog nivoa podzemnih voda. milom ili silom. februara) proglasilo nenadležnim i uputilo radoznale na Ministarstvo za poljoprivredu. ovde (čitaj: na teritoriji Balkana) iko ikad uzimao zaozbiljno. s ciljem da još ostanu vlast. "jer to nije način da se opasnost ukloni". koji su i nače . stvarno nema. Mada se znalo da cijanid pustoši Tisu na toku kroz Madjarsku. da nema opasnosti od ribe iz ribnjaka. predvidele 10. On napominje da ne može preuzeti rizik da se cijanid i teški metali zakopaju u zemlju.. pokušali da objasne zabrinutom i zaplašenom stanovništvu šta ga je snašlo. Simptomatično je da je cijanid na zvaničnom nivou doživljen samo kao problem procenata otrova u rečnoj vodi.ne i šta to znači. "koje su postale nadzemne". da se snadju korigujući "u hodu" neostvarive savete viših instanci. vilama.. Ekološka katastrofa je slikana u medijima samo po onome što je bilo vidljivo i golim okom: tone riba su ili plutale rekom ili se borile za kiseonik.(Kongres SPS). U Kanjiži. pre nego što je zagadjena voda "prešla" granicu. i pored toga. Malo više su znali tamo gde je došlo do "samoorganizovanja u lokalu". mrtva voda. Inspektor za zaštitu životne sredine u Bečeju Milanka Mihajlović.jedini. koja celim svojim tokom kroz Jugoslaviju teče sredinom Vojvodine. a gomile su počele da se mere tonama.po mnogim izvorima sa terena . Vladajuće strukture su. ovde u dogledno vreme jesti bilo šta što je plivalo bilo kojom od reka i piti voda iz bunara na salašima iz tamburaških pesama. ovdašnje stanovništvo uz reku nije preventivno pripremljeno na katastrofalne posledice trovanja reke. šumarstvo i vodoprivredu. a ono pak na Hidrometeorološki zavod Srbije i "Srbijavode". Zbog otrova u Tisi. Ozbiljnih ekoloških struktura ovde nikad nije ni bilo. pa ni onog u delu Dunava koji je preuzeo otrovanu vodu kod Titela i Slankamena.. kako je prenela Beta. odnosno koliko je puta veća koncentracija otrova u vodi od normalne.

a čak 50. počeli da sakupljaju uzorke vode iz Dunava u jednoj od dve mobilne laboratorije koje su doneli u Srbiju. poklopile dve nevolje. kao i 11 zečeva. još uvek ne zna šta da radi. sve to vreme. Inspektorka iz Bečeja Milanka Mihajlović kao "pozitivno u ovoj ekološkoj katastrofi" navodi rezultat mikrobiološke analize napravljene u Senti koji kaže da bakterije u vodi Tise nisu uginule. Ta grupa naučnika je već. a medjunarodna zajednica ponovo čeka". 28 uginulih fazana. niti je neko od nadležnih dolazio u Bečej. od čega je 1. Kod Sente su nadjene mrtve srne.000 hektara potpuno poplavljeno.000 hektara oranica (što je 10 odsto ukupnih obradivih površina). a prema vestima sa terena.koji leži na obali Tise . a da je na području Bečeja . Cele zime su podzemne vode u Vojvodini izuzetno visoke i. dva labuda. Novi Sad i Bor kao mesta u kojima zagadjenost predstavlja pretnju zdravlju ljudi. da "sadašnja situacija u SR Jugoslaviji sprečava svaku značajnu finansijsku podršku toj zemlji. Ujedinjene Nacije su 17. Milena Putnik (AIM) Antrfile POMOĆ Medjunarodni zeleni krst. Dok je trajala borba da se iz zagadjene reke izvuku otrovane ribe. Cilj je da obezbede pouzdanu početnu procenu neposrednog rizika za životnu sredinu i ljudsko zdravlje . otrovanih zagadjenom vodom i ribom iz Tise. u januaru je 250. 36 divljih golubova. koju su oformili Program za životnu sredinu UN (UNEP) i "Habitat". Na toj tački su se. je povodom cijanida upozorila. brzina reke i oštar miris zagadjene vode koji je odbijao životinje da je piju kao i podzemnim vodama popalvljeno zemljište. 31 patka. godine osnovao bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov. naime. što ona smatra znakom da će se prirodni ekološki lanac koliko-toliko održati. Veći pomor životinja izgleda da je spasao visok vodostaj Tise.000 hektara (od ukupnih 1. februara saopštile da su naučnici Radne grupe za Balkan. mada su lovci preventivno pucali u vazduh da ih odvrate od vode.500 zasejano pšenicom. u izveštaju o posledicama Natobombardovanja obeležila Pančevo.pod vodom oko 5. gledali kako gube posao i izračunavali koliko godina će proći dok reka ponovo ne oživi. prema nekim podacima. organizacija koju je 1993. . Kragujevac. jer u tu opštinu nije stiglo nikakvo uputstvo. stručnjaci su procenili da je u četiri opštine srednje Bačke pod vodom još oko 13.628. tada je bilo ugroženo i 60 naselja. Ribari su.000 hektara. s kakvim sve posledicama po vidljivi i nevidljivi svet u reci koja vertikalno preseca Vojvodinu niko do sada nije ni pokušao da stvarno analizira.površini reke nema mrtve ribe. do koje mere. Koliko dugo će Tisa ostati mrtva.000) bilo prokvašeno.