Ekologija i zastita zivotne sredine

U Zrenjaninu se od samog pocetka industrijalizacije pa do danas vrsi kontinuirano ispustanje otpadnih voda iz industrije i gradske kanalizacije direktno u reku Begej koja protice kroz sam centar grada. U prolece kada dodje do porasta vodostaja u rekama dunavskog sliva, dolazi do zaustavljanja toka vode kroz korito Begeja usled velikog vodostaja Tise. Otpadna voda iz fabrika i izliv gradske kanalizacije zagade vodu u toj meri da iz nje nestaje kiseonik. Posle izvesnog vremena u gradu se oseti neprijatan miris izazvan vodonik sulfidom (H2S) koji se oslobadja sa isparenjima a voda postaje crna. U zavisnosti od duzine vremenskog perioda u kom Begej ne tece zagadjenje se siri i uzvodno od grada prema selu Klek. I pored aktuelnog Zakona o zastiti zivotne sredine, postojanja inspekcijskih drzavnih organa iz oblasti vodoprivrede i ekologije trenutno stanje je poprimilo razmere ekoloske katastrofe i predstavlja opasnost za zdravlje gradjana. Dugi niz godina o ovom problemu se cutalo, a od gradjana se skrivala istina o stanju zivotne sredine, suprotno clanu 8 Zakona o zastiti zivotne sredine. Ako se nista ne preduzme postoji realna opasnost od izbijanja zaraza medju stanovnistvom, naruseni ekosistem sve teze ce se oporavljati a u opasnosti je i ekosistem nacionalnog parka Carska Bara kojeg od Begeja deli samo 10 metara sirok zemljani nasip. Takodje, sve vece ce biti zagadjenje Tise u koju se uliva Begej, buduci da je izvesno povecanje proizvodnje industrije u Zrenjaninu potpomognute stranim ulaganjima, sto ce za posledicu imati povecanje kolicine otpadnih voda iz industrije. U zelji da se ukljuimo u resavanje ekoloskih problema kao preduslova za ukljucivanje u Evropsku zajednicu i poboljsanje zivota i zdravlja ljudi, ronilacki klub Begej je sa NP Otpor! ucestvovao u kampanji koja je pocela 02.04.2001. godine pod nazivom Odbrana Begeja. Ova kampanja je imala izuzetan efekat dok je trajala a zatim su skoro svi zagadjivaci nastavili sa starom praksom sto navodi na neophodnost kontinuirane akcije. U toku kampanje Odbrana Begeja doli smo do informacija da su pojedina fizika lica i manje radionice bez vodoprivrednih dozvola direktno izvele svoje kolektore otpadnih voda u reku a vri se i formiranje divljih deponija direktno uz vodotok. Takoe posedujemo informacije da pojedine fabrike vikendom, nou angauju vei broj radnika da opasne otpadne supstance nastale u procesu proizvodnje izlivaju iz buradi direktno u reku. Iz svih gore navedenih razloga klub je uradio projekat CUVARI BEGEJA koji je pokrenut Marta 2003 godine. Ekipa kluba izlazi minimalno osam puta meseno sa amcem i opremom na reku gde se tom prilikom vri snimanje foto i video materijalom,u izradi je karta zagadjivaa(divljih deponija, kolektora koji su direktno instalirani u reku). Vri se povremeno uzorkovanje vode iz kolektora i reke u saradnji sa ZAVODOM ZA ZATITU ZDRAVLJA i sa rezultatima analiza upoznaju se nadlene dravne institucije. Podneto je nekoliko prijava OJT. Koje je pokrenulo odredjene radnje i kontakte sa SUP-Zrenjanin. Nedavno je klub izvrio nabavku uredjaja SONAR sa kojim je zapoeto snimanje dna reke BEGEJ tako da e mo uskoro imati kompletnu sliku stanja reke. Prvi rezultati su poraavajui i kada je u pitanju kvalitet vode a i naslage mulja na samom dnu. Na kraju je predvidjena izloba fotografija nastalih u toku

8. septembar 2007. | 18:48 | Izvor: B92

Novi Beej -- Iz reke Tise je izvaeno 36 tona mrtve ribe, posle zagaenja izazvanog isputanjem otrova. Zagaenje su uzrokovale fabrika eera TE - TO i fabrika kvasca Fermin. Republika inspekcija za zatitu ivotne sredine zabranila je rad eerani do 17. septembra. eerana e na dalje raditi uz nadzor republike inspekcije. U direkciji za vode kau da su sudskim organima podneli prijave protiv rukovodstva obe fabrike. Pedeset ribara je vadilo 36 tona mrtve ribe iz reke Tise. Pomor ribe poprima razmere ekoloke katastrofe. To je, kako kae direktor Republike direkcije za vode Nikola Marijanovi, samo vrh nevolje koja je pre deset dana nastala nakon isputanja otrovnih sastojaka iz fabrike eera "TE TO" u reku Tisu. "Mi smo dali nalog, i eerani, i 'Ferminu', da obustave isputanje otpadnih voda. Taj se nalog prema naim saznanjima ne potuje. U ponedeljak e inspekcija da izae na teren i preduzee sve mere da se polombiraju ispusti otpadnih voda u reku Tisu", kazao je Marijanovi. Da je re o ekolokoj katastrovi potvruje i injenica da su uginule i ribe koje ive na dnu reke. Ribari su vadili somove teke i od 50 kila, a rakovi i koljke su pobegli na obalu. Otrov se razlae u vodi, pa se samim tim pomor nastavlja. Poslednji koji je zabeleen desio se kod Novog Beeja. U reci su primeeni ostaci krea. Za sada se zvanino ne zna ko bi mogao da bude zagaiva. Direkotor republike direkcije za vode Nikola Marijanovi smatra da je to fabrika "TE TO" jer je pomor ribe primeen dan pre nego to je ta fabrika paljenjem krenih pei zapoela pripreme za kampanju repe. Toj fabrici zabranjen je rad do 17 septebra.

Katastrofalne posledice zagaivanja cijanidom - Tisa mrtva reka u duini 600 km, Ministar Branislav Blai o cijanidu i unitenom ivotu

Tisa kao ernobil

U utorak je talas cijanida napustio nau zemlju s poveanom koncentracijom od 0,2 miligrama po litru dunavske vode. Uniten kompletan ekosistem BEOGRAD - Posle ernobila, ovo je najvea ekoloka katastrofa. Tisa, meunarodna reka, ubijena je na dui vremenski period, naglasio je u utorak na konferenciji za novinare u Vladi Srbije dr Branislav Blai, ministar zatite ivotne sredine, osvrui se na petnaestodnevnu dramu izazvanu pucanjem brane rudnika zlata "Aurel" u rumunskom gradu Baja Mare, odakle je krenuo smrtonosni tovar cijanida zajedno s tekim metalima. Zbog velike koncentracije cijanida i tekih metala koji su rekama Lapo i Samo dospeli u Tisu, ova reka je u duini od oko 600 kilometara potpuno mrtva, s Gvoe i bakar iznad granice BEOGRAD - Rezultati ispitivanja vode Tise i Dunava pokazuju da je sadraj cijanida ispod maksimalno dozvoljenih vrednosti. Dopunskim analizama vode reke Tise na teke metale ustanovljen je sadraj gvoa i bakra iznad dozvoljenih vrednosti. Uzeti su uzorci svih vrsta uginulih riba radi ispitivanja sadraja cijanida i tekih metala u njima. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede pratie sadraj cijanida i tekih metala u Tisi i Dunavu i preduzimati potrebne mere. apsolutnom nepoznanicom kada e se u njoj opet pojaviti ivot. U vodotoku Tise uniten je itav eko-sistem, to znai da nije stradala samo riba, ve kompletan ivi svet reke. - Od riba su uniteni smu i tolstolobik, koji su u ovom periodu aktivni. Iz potisnog dela izvaeno je 15 tona ribe. Meutim, plaimo se da je na dnu Tise pravo groblje ribe koja u ovom dobu godine miruje, upozorio je dr Blai. Tek kroz nekoliko dana saznaemo o kolikoj je koliini re kada leevi budu isplovljavali. Izvestan broj e naravno zauvek ostati dole. No, iako je ostavio potpunu pusto iza sebe, talas dugaak desetak kilometara danas je izaao iz nae zemlje, opet Rumunima. Dunav je zbog velike brzine i mase vode uspeo da razblai koncentraciju, koja je na ulasku u nau zemlju iznosila dva miligrama po litru vode, ali je, svejedno, s koncentracijom od 0,2 miligrama u utorak i dalje u nedozvoljenim granicama. Na pitanje novinara koje su dozvoljene koncentracije cijanida u vodi dr Blai je pojasnio da se propisi razlikuju od zemlje do zemlje, a da po naim propisima

iznosi 0,1 miligram po litru u tekuoj vodi (u pijaoj se tolerie 0,05 miligrama po litru). Do koje koncentracije je Dunav uspeo da razblai cijanide (identifikovane meovite soli cijanida) najbolje pokazuju merenja, konstantno raena od nedelje kada je talas uao u Jugoslaviju. Od dva miligrama koliko je bilo na graninoj taki, dolaskom do Starih Banovaca, njegova izmerena koncentracija je iznosila 1,31 miligram po litru i to na levoj obali Dunava zbog ega je iz predostronosti i zatvoren vodovod u Vini. U Zemunu je izmerena koncentracija cijanida od 0,56 miligrama po litru, a u Panevu 0,45 miligrama da bi sa utorkom danom on uspeo da se zadri u koncentraciji od 0,2 miligrama. - Sve nae slube su blagovremeno reagovale da bi posledice bile to manje. Svi kanali du Tise su zatvoreni, zabranjen je izlov ribe, sva uginula riba je propisno uklonjena - u jame dubine najmanje dva i po metra osigurane glinom i kreom na mestima gde nema podzemnih voda. Mi emo i dalje apsolutno initi sve da saniramo katastrofalne posledice, obeao je dr Blai. Ali smo iznenaeni cinizmom i nezainteresovanu za sve to se dogodilo australijske kompanije "Esmeralda", veinskog vlasnika rumunske fabrike zlata. Oni u ovom rudniku imaju polovinu vlasnitva, 45 odsto pripada rumunskoj vladi, a preostalih pet odsto rumunskim privatnim kompanijama. I upravo portparol Kris Kodrington, pokuavajui da sakrije greku kompanije, protura gomile lai, poput ove da je ribu ubila hladnoa. U "Aurel" je otputovala i jugoslovenska ekipa strunjaka, da bi sa analizama upotpunila dokumentaciju na osnovu koje e naa drava podii meunarodnu tubu. Kome, adresa se jo precizno ne zna. - Da se ovako neto desilo u naoj zemlji, cela zapadna javnost bi se digla na noge. A moda bi nas ve i bombardovali, nije krio gnev ministar ekologije. A ta imamo? Slabu reakciju meunarodne javnosti, pa ak i Rumunije kojoj se na alost taj cijanid ponovo vraa. Tek jue Maarska se izjasnila da e takoe podii meunarodnu tubu zbog ekoloke katastrofe nanete Tisi. Za dve nedelje od kako je krenuo cijanid nama su u vidu pomoi ponuene samo dve pokretne laboratorije. Nude pomo za sanaciju. I kako misle da pomognu ljudima koji su posle unitavanja Tise, kao ribari, ostali bez osnovnog izvora prihoda.
Z.OSTOJI

Krajem devedestih istraivanja kvaliteta vode sliva reke Dunav stavili su SRJ na tree mesto u pogledu zagadjenja azotom i na drugo mesto u pogledu zagadjenja fosforom od esnaest podunavskih zemaljaa stoarska proizvodnja je identifikovana kao jedan od najveih izvora zagadjenja. Poljoprivredna i

agroindustrijska preduzea su identifikovana kao znaajni zagadjivai nutrijentima. Prema Nacionalnoj Reviziji (NR) za SRJ sainjenoj 1998 godine u okviru Programa za smanjenje zagadjenja Dunava uz podrku Globalnog fonda za zatitu ivotne sredine (GEF), stoarske farme, a naroito velike farme svinja sa uzgojem vie od 10,000 svinja godinje, predstavljaju znaajne zagadjivae nutrijentima zbog neadekvatnog skladitenja stajnjaka kao i ograniene i neadekvatne upotrebe stajnjaka kao djubriva.Visoko koncentrovani teni stajnjak se odlae u lagune, iz kojih prodire u podzemne vode, posebno u niziji Vojvodine gde je visok nivo podzemnih voda. Teni stajnjak se najee iz laguna usmerava, bez ikakve obrade, u odvodne kanale, a zatim u Dunav ili njegove pritoke. Otpad iz klanica takodje predstavlja znaajan izvor zagadjenja nutrijentima, posebno u Vojvodini gde ima 240 klanica. Klanice obino odlau otpad ivotinjskog porekla u talonike pre nego to ga ispuste u lokalni sistem otpadnih voda ili reke. Ovaj otpad ukljuuje krv, sadraj creva, zatim vrst otpadni materijal kao to su papci i ekinje, zatim ui i krvavu vodu (vodu koja nastaje pranjem i ienjem polutki). Poslednjih godina, koliina otpada raste jer se prekinulo sa upotrebom kotanog brana u ishrani stoke (u skladu sa praksom Evropske Unije o zdravlju ivotnija). U kontekstu neadekvatnog tretmana otpadnih voda i nedostatka sanitarnih deponija, ova praksa najee rezultira visokim nivoom isputanja u vodene tokove i prodiranja u podzemne vode. Znanje frarmera o upravljanju nutrijentima. Uravljanje nutrijentima nije bila praksa u velikim poljoprivrednim kombinatima tokom prethodnogog perioda. Mineralna djubriva su bila lako dostupna po veoma niskoj ceni ili ak besplatno. Sa druge strane, mali farmeri su oduvek reciklirali djubrivo na svojim privatnim posedima jer nisu imali pristupa ovoj vrsti usluga. Savetodavne slube ne pruaju adekvatne informacije o upravljanju nutrijentima niti adekvatnoj manipulaciji stajnjakom. Iako se na Poljoprivrednom falultetu odravaju teoretska predavanja o biljnim potrebama za hranljivim materijama, agro-inenjerima nedostaje praktino iskustvo na terenu. Partnerski pristup za "dobar status" reke Specijalni rezervat prirode - Zasavica Bogatstvo biljnog i ivotinjskog sveta uvrstilo je baru u meunarodnu prirodnu batinu. Proglaena je za IBA podruje. Stanite je retke ribe crnke (umbra krameri) koje vie nema u rekama Srbije. Posle 100 godina u bari ponovo ive kolonije dabrova. U izradi je projekat novog vizitorskog centra u stilu rimske panonske kue.

Kada je redakcija asopisa EKOsfera poetkom aprila posetila baru Zasavica njena priroda je jo uvek spavala svoj zimski san. Kreket aba, koje su uivale na prvom prolenom suncu i divlje patke koje su se veselo brkale i lovile svoj omiljeni doruak, stidljivo su najavljivale buenje mnogobrojnih stanovnika specijalnog rezervata. Ovu najsavreniju tiinu naruavali su posetioci koje je iz svojih domova izmamio topao proleni dan. Pecaroi su jedva doekali poetak sezone ribolova na tuku, pa su svoje amce veslima paljivo otiskivali sa obale.

Biser mavanske ravnice Zasavica je pravi biser mavanke ravnice, smetena na 14-tom kilometru od Mavanske, a preko puta Sremske Mitrovice. Kada se ue u atar ovog zatienog podruja, prvo to upada u oi je vizitorski centar velika drvena konstrukcija sa nekoliko platformi. Sa najvie platforme puca prekrasan vidik na rezervat, na reku Savu, ume i plodnu ravnicu. Malo je onih koji se na vrhu sveta ne upitaju kako je ova movara izgledala pre 12 ili 15 miliona godina, kada je i nastala, kakvi su njeni stanovnici tada bili? To emo ipak prepustiti mati posetilaca. Jedno je sigurno, zbog menjanja toka Save, Dunava i reke Zasavice u milionskim razdobljima ovo podruje je postalo barsko i sakrilo svoj neobian biljni i ivotinjski svet. Reka Zasavica uliva se u Savu, ali se njeno korito puni hladnim drinskim vodama, to uslovljava specifinu floru i faunu ovog podruja. Tako u njenoj movari ivi jedinstvena alga, koja iskljuivo opstaje na 1.200 metara nadmorske visine. U paketu specifinih biljnih i ivotinjskih vrsta je i riba crnka umbra krameri ili kako je francuzi zovu pas koji pliva. Ona je simbol Zasavice. - Njeno jedino stanite u Srbiji je ostala ova movara, jer se iz ostalih reka izgubila, objanjava Slobodan Simi upravnik rezervata, predsednik Pokreta gorana Sremske Mitrovice i na domain. Cilj nam je da umbru vratimo u nae vodotokove, gde je nekada ivela, te sa Biolokim fakultetom u Kragujevcu pokuavamo da je razmnoimo. U vodama Zasavice ivi vie od 250 vrsta algi i oko 180 vrsta zooplanktona. Od ovog broja, 25 vrsta su prvi u fauni Srbije, dok se pet vrsta zooplanktona jedva moe nai u Evropi. Prema reima Simia, fauna riba broji 21 vrstu, 13 vrsta vodozemaca i 14 vrsta gmizavaca to ukupno iznosi 27 vrsta ili 38% od ukupnog diverziteta vodozemaca i gmizavaca Srbije. Od ivotinjskog sveta Zasavice belei se ukupno 185 vrsta, dok sisara ima 30-tak. Movara je i carstvo ptica. Tokom prvih istraivanja koja datiraju jo sa kraja XIX veka (1895. godine) braa Dombrovski su zabeleila oko 220 vrsta, dok se danas evidentira 180, od kojih je 120 gnezdarica. Mnoge od njih su uvrene u Crvenu knjigu faune, kao retke evropske vrste.

Na prostoru od 1812 ha, koliko zauzima specijalni rezervat sa II i III stepenom zatite ivi oko 700 vrsta biljaka, meu kojima je najstarija trava testerica, koja potie iz glacijalnog perioda. Tu su i raznovrsne gljive, ali i etiri vrste insektivernih biljaka koje se hrane insektima. Malo koje zatieno barsko podruje moe da se pohvali vrhunskim kvalitetom iste vode u kojima jedino mogu da opstanu slatkovodna meduza i suneri. Zbog sveukupnog bogatstva flore i faune Zasavica je proglaena za IBA podruje, a sada Zavod za zatitu prirode priprema nominovaciju za jo jednu meunarodnu zatitu Ramsarsku. Zbog dabrova na sudu Zasavica je od vajkada privlaila panju mnogih stranih i domaih istraivaa. Davne 1777. godine vedski naunik dr Taube boravei u tadanjoj austrougarskoj Mitrovici posetio je tursku Mitrovicu i na bari Zasavici registrovao veliku koloniju dabrova. Pre 100 godina dabrovi su istrebljeni sa bare i malo ih ima u Srbiji . Zato smo odluili da vratimo ove vesele ivotinje u svoje stanite kae Simi. - U saradnji sa jednom nevladinom organizacijom iz Bavarske, Biolokim fakultetom iz Beograda i Ministarstvom za nauku i ivotnu sredinu nekoliko parova dabrova posle jednog veka puteno je u vode movare 2005. godine. Sada je to znaajna kolonija koja je proirila svoj radijus kretanja do abakog Velikog kanala, nastanili reku Jadar, a dabrovi su stigli i do Brkog. To je dobro, jer dabar je znaajna ivotinja u sklopu ukupnog biodiverziteta Srbije i ivi samo u istim vodama. Pria se da su dabrove istrebile ene i crkva. Kavaljeri su eleli da udovolje zahteve svojih lepih dama i poklanjali im bunde od dabrovog krzna, a crkva je proglasila dabrovo meso za najkvalitetniju hranu u vreme posta, eretski nam kazuje Slobodan Simi. Plovei barom turistikim brodiem Umbrakoji kree od vizitorskog centra na marrutu od sedam kilometara, primetili smo du obale dabrove kuice, more oborenog drvea bez kore njihov runi rad. Zato mnogi ljudi dabrove smatraju tetoinama kao to je sluaj sa jednom porodicom u selu Radenkovi koja je posekla 700 stabala drvea i sagradila branu duine 40 metara, kako im dabrovi ne bi prilazili. ak prave i humku da bi ih lovili. Mi tako lepo ivimo sa komilukom da smo se zbog dabrova nali na sudu, kae na domain i dodaje ko je ikada narodu udovoljio. Na baru su vraene i stare, ve skoro izumrle rase domaih ivotinja crna mangulica ije meso i mast nemaju holesterola, podolsko govee, balkanski magarac i golovrata koko. Zato su glavni specijaliteti bare domaa slanina od mangulice, kobasice, riblji paprika, naravno peena riba, a posebna poslastica je peeno prase mangulice. Ko voli nek izvoli, i to sve u Bircuzu kod dabra, tako kau na bari. Planovi za budunost Zasavica danas predstavlja produenu bazu Univerziteta, jer je mesto za razna studijska istraivanja. Zato se ovde uspeno organizuju meunarodni kampovi mladih istraivaa, ornitoloki, rotarijanski. Osim

toga bara ima sve predispozicije da postane centar razvijenog ekoturizma. Zasavicu kroz jednodnevne izlete godinje obie oko 4000 dece i vie od 1000 odraslih. Realizacijom druge faze bie izgraen vizitorski centar u stilu rimske panonske seljake kue. - Ove godine radimo projekat velikog edukativnog i ugostiteljskog objekta sa 50 leajeva, sa izlobenim prostorom, laboratorijom i kancelarijama, kae na sagovornik. Izgradiemo i peake staze u duini od sedam kilometara. Oekujemo da emo dobiti finansijsku podrku od Evropske agencije za rekonstrukciju i Agencije za razvoj malih i srednjih preduzea. Ukoliko bi neke nae projekte finansirala Evropska agencija mogli bi da oekujemo da do 2020. godine na Zasavici boravi i do 15.000 ljudi, istraivaa, turista i ljubitelja prirode koji e je uvati, rekao je na kraju Slobodan Simi. MASLINOVA GRANA ZA NAJBOLJE Zasavica - Specijalni rezervat prirode, iji je staralac Pokret gorana Sremska Mitrovica, dobila je Maslinovu granu za doprinos ouvanju, zatiti i unapreenju ivotne sredine za 2006. godinu. Branislav Marinkov, urednik emisije ekajui vetar, Radio Beograda uruio je nagradu Slobodanu Simiu, upravniku rezervata Zasavica. Centralnoj sveanosti povodom Dana Planete prisustvovao je i ministar Aleksandar Popovi.

U svakodnevnoj borbi za opstanak ovek-industrijalac, tehnoovek, nemarno zatrpava svojim otpadom jednu od najvanijih ila nae planete - vodu. Izvore, reke, mora - mesta koja oivljavaju, okupljaju i oplemenjuju. Na obalama su odavno nikli gradovi, kao svedoci ivota reka. Zauzvrat, grad im je dao ritam, a time im predao ili uzeo duu. Zato smo olako okrenuli lea rekama i zato smo ih pretvorili u mutne vode? Petnaest tona mrtve ribe plutalo je po Dunavu kod HE "erdap 2", u januaru ove godine, kada, prilikom remonta nije obezbeena zatita ribljeg fonda. Prve mrtve ribe na povrini Toplice primeene su sredinom jula u delu toka kod Kurumlije, a kao potencijalni krivac oznaen je IK "Kopaonik". Proizvodnja je po nalogu republikog inspektora za zatitu ivotne sredine zaustavljena. Posle nekoliko dana zabeleen je jo jedan pomor riba, a inspektor je kao najverovatniji uzroke naveo isputanje vode iz deset bazena u Banji Vrujci i kontinuirano isputanje fekalnih voda. U istom mesecu reka Despotovica koja protie kroz Gornji Milanovac, a pripada slivu Zapadne Morave, zagaena je opasnim materijama, to je prouzrokovalo unitenje biljnog i ivotinjskog sveta. Mrtve ribe pronaene su u Lepenici, a do pomora je dolo tokom noi. Najverovatnije je da su tetne materije stigle sa oblinjih seoskih farmi du potoka aavac, koji se u ovu reku uliva u ataru sela Radobi. Mnogi vodotoci su bile rtve ljudskog nemara: Dunav, Toplica, Beli i Svrljiki Timok, Likodra, Jadar, Vrdila, Moravica, Velika Morava, kanali DTD-a, Toplica, Crni Timok, Juna i Zapadna Morava, Rasina, Tisa ... Inspektori Ministarstva zatite ivotne sredine uredno su konstatovali injenino stanje, podneli su prijave za

privredni prestup, prekrajne i krivine prijave. "Krivci jo uvek nisu kanjeni", izjavila je Vesna Mitrovi, ef Odseka za ribarstvo u Republikoj inspekciji za zatitu ivotne sredine, koja je esto bila oevidac pomora riba, "jer sudski procesi jo nisu okonani." Da li je dovoljno samo kazniti? Realna teta zbog pomora ribe u rekama jo uvek nije utvrena. Novane kazne za zagadjivae nisu male. Kreu se od 150.000 do tri miliona dinara. Prema krivinom zakonu, najstroa predviena kazna je zatvorska. Ovo, naravno, nije samo pitanje zakonske regulative, pronalaenja i kanjavanja zagaivaa. To je i pitanje novca. Poznato je da mali broj optina ima postrojenja za tretman otpadnih voda, kao i da veina firmi nema postrojenja za predtretman, a i ono to postoji tehnoloki je zastarelo, pa ne odgovara savremenim ekolokim standardima. Zbog toga se i deava da otpadne vode optereene tetnim i otrovnim materijama izazivaju uginua riba. Strunjaci ukazuju da mogue uzroke uestalih uginua riba u Srbiji treba traiti i u nepovoljnim hidrometeorolokim uslovima, kakvi nisu zabeleeni u poslednjih nekoliko godina. Viestruko loe okolnosti dovode do smanjene koncentracije kiseonika u vodi, jer poveanje temperature smanjuje njegovu rastvorljivost.

Iz dravne uprave je najavljeno da e kazne za preduzea koja zagauju ivotnu sredinu uskoro biti poveane i do deset puta, a jedna od sankcija je i privremena zabrana rada. Ovo bi trebalo da natera firme da ulau u sisteme za preiavanje otpadnih voda. ak 243 preduzea, potencijalnih zagaivaa ivotne sredine, morae da pribave integrisane dozvole za rad od Ministarstva za zatitu ivotne sredine. To e znaiti da preduzee obavlja svoju delatnost tako da ne ugroava vodu, vazduh ili zemljite. Nije, meutim, sve tako crno. Postoje i pozitivni primeri da je zagaiva po hitnom postupku reio problem. Pri havarijskom zagaenju reke Turije, nakon probijanja nasipa deponije pepela i ljake, TE "Obrenovac" je hitno preduzela niz tehnikih mera kako bi u to kraem roku sanirala nastali problem.

Drava bi, pak, mogla da uvede i stimulativne mere u vidu namenskih sredstava za nabavku i instaliranje opreme za preiavanje. Takve mere bi mogle da budu podsticajne za razvoj i poveanje zaposlenih i u manjim, nerazvijenim sredinama. U Srbiji postoje reke koje su u manjem ili veem obimu zagaene, ali nije poznato da postoji reni tok bez prisustva ivog sveta. Sa druge strane, prema reima gospoe Mitrovi, ima reka koje, delimino ili u celini, nisu optereene industrijskim i kanalizacionim ispustima. Takvi primeri su Gradac, Jerma, Visoica, Uvac, Rzav i Moravica iznad Ivanjice. Valja ih sauvati. Ubeeni smo da je na ispitu graanska savest svakog od nas. Jer ako smo i zakasnili, problem je otkriven. Smemo li se indiferentno odnositi prema budunosti pokolenja koja dolaze? Racionalni drutveni pritisak na odgovorne nije samo nae graansko, ve i ljudsko pravo. Zato ukoliko imate predlog, ako znate ko su zagaivai u vaoj sredini, poelite li da se i va glas uje, piite nam. Ponekad i javno izgovorena re moe da da rezultate.

Oblici zagaenja voda

Stalan rast oveanstva i tehnoloki razvoj imaju za posledicu i poveanje potreba za vodom, kao i sve vee potronje. Pitanje dostupnosti i kvaliteta vode postaje jedan od najvanijih problema savremenog oveka. Izvori zagaenja voda su mnogobrojni, pri emu se mogu podeliti na dve velike grupe: koncentrisane i rasute. Koncentrisani izvori zagaenja najee su urbane sredine, industrija i energetska postrojenja. Pri tome se mora voditi rauna da zagaenja iz urbanih sredina esto ne podrazumevaju samo otpadne vode iz domainstava, ve im se esto pridruuju i otpadne vode iz industrijskih postrojenja. Meu industrijama, u najvee potroae voda ubrajaju se hemijska i petrohemijska industrija, prehrambena, industrija paprira, metalurgija i tekstilna industrija. Zagaenja iz poljoprivrede mogu biti koncentrisanog karaktera, ako se sakupljaju i isputaju na jednom mestu, ali su znaajnija rasuta zagaenja koja potiu od upotrebe ubriva i hemijskih sredstava, koja se rastvaraju, te putem povrinske ili podzemne vode ulivaju u vodotoke i druge vodene ekosisteme. Ovakav vid oneienja uzrokuje pojavu nutrijenata u vodi. Pored toga, na koncentraciju nutrijeneta znatno utiu i deterdenti, usled fosfora kao vanog sastojka. Kruenje materija u prirodi ini da se pojavljuju i drugi oblici rasutih zagaenja, naroito ona koja potiu od izduvnih gasova iz saobraaja, emisije iz industrijskih postrojenja, sa deponija i sl.

Uticaj poljoprivrede na vodene ekosisteme

Poljoprivreda predstavlja jedan od osnovnih izvora rasutih zagaenja voda. Taj proces je prvenstveno izazvan upotrebom ubriva i brojnih hemijskih sredstava u savremenoj poljoprivrednoj praksi.

Poljoprivreda je jedan od znaajnih korisnika vodnog resursa, u zavisnosti od specifinih faktora kao to su podruje, klima ili vrsta zemljita. Osim direktnog uticaja na koliinu raspoloivog vodnog resursa potronjom u svrhu navodnjavanja, poljoprivreda znatno utie i na kvalitet povrinskih i podzemnih voda, pogotovo imajui u vidu dejstvo ubriva i pesticida koji zavravaju odn. bivaju rastvoreni u podzemnim vodama i tokovima reka. Osnovni negativni uticaji poljoprivrede na kvalitet voda se ogledaju u sledeem: * Eutrofikacija povrinskih i podzemnih voda usled rasutog zagaenja azotom i fosforom bogatih ubriva. Poveana koliina nutrijenata pospeuje rast algi, koje ubrzano troe kiseonik i obrastaju vodenu povrinu onemoguujui prodiranje svetlosti, ime negativno utiu na vodeni ekosistem spreavajui njegovo normalno funkcionisanje; * Zagaenje toksinim materijama povrinskih i podzemnih voda putem hemijskog razlaganja pesticida; * Koncentrisana zagaenja sa stonih farmi, iz preraivakih postrojenja i sl. Srbija je jedan od najveih zagaivaa Dunava azotom (N) i fosforom (P), polazei od podataka koje je objavila naa zemlja. Procenjeno je da Srbija godinje izliva 7200 tona azota i 7000 tona fosfora, to predstavlja 13% od ukupnog zagaenja ove reke azotom i 14% od ukupnog njenog zagaenja fosforom. Ove vrednosti stavljaju Srbiju na tree mesto po koliini azota i na drugo mesto po koliini fosfora koja se uliva u vode Dunava iz svih zemalja dunavskog basena. (Nataa ereg, Zelena mrea Vojvodine) Pogledati: http://europa.eu.int/comm/agriculture/envir/index_en.htm

Okvirna direktiva o vodama - osnovne pretpostavke

Okvirna direktiva o vodama predstavlja jedan od najambicioznijih pokuaja Evropske unije da podigne kvalitet i obezbedi dobro stanje vodnog resursa. Integralni pristup u reavanju problema postavlja se kao osnovni princip Okvirna direktiva o vodama Evropske unije (Water Framework Directive 2000/60/EC) je pravni okvir za zatitu i poboljanje kvaliteta svih vodnih resursa poput reka, jezera, podzemnih voda, priobalskih voda i dr. u Evropskoj uniji. Stupila na snagu u decembru 2000. prema kojoj su zemlje lanice EU obavezne da je inkorporiraju u svoje nacionalno zakonodavstvo do kraja 2003. Od tada, neophodno je sprovesti mnogo aktivnosti da se postigne eljeno "dobro stanje" svih voda u Evropskoj uniji do 2015. Za ouvanje vodnog resursa, koji se nalazi pod sve veim pritiskom, neophodno je obezbeenje delotvornog zakonskog okvira koji e jasno ukazati na probleme i ouvati resurs za budue generacije. Okvirna direktiva o vodama podrazumeva zatitu svih voda i postavlja jasan cilj da "dobro stanje" voda mora biti dostignuto do 2015. kao i da korienje voda irom Evrope mora biti odrivo. To je naroito istaknuto injenicom da vode u Evropi trpe sve vei pritisak i da se suoavanje sa tim problemom ne moe odlagati, radi dobrobiti kako sadanjih, tako i buduih generacija.

Ukljuivanje svih zainteresovanih uesnika

Da bi se ovi ciljevi postigli angaovano je stotine eksperata - iz oblasti industrije, preko poljoprivrede i zatite ivotne sredine do potroakih udruenja i dravnih i lokalnih vlasti. Ova saradnja je kljuna poto voda predstavlja osnovu za mnogo razliitih aktivnosti, od poljoprivrede, ribarenja do generisanja energije, industrije, transporta i turizma. Upravo zato su pomenuti predstavnici smatrani za refrentne da savetuju razvoj strategije koja ima uticaja na sve nas. Period dugih i otvorenih konsultacija je doveo do vrstog dogovora o ciljevima direktive i merama, kao i jasnim rokovima i vremenom za sprovodjenje. Direktiva zahteva saradnju meu dravama, stanovnitvom, nevladinim organizacijama i vlastima na svim nivoima, obezbeujui na taj nain da se postavljeni rokovi ispotuju.

Kako e se to sprovesti?
Okvirna direktiva o vodama predstavlja novi, ambiciozno zamiljen pristup u upravljanju vodnim resursom. Osnovne pretpostavke su: Zatita svih voda - reka, jezera, priobalskih i podzemnih voda; Postavljanje ambicioznih ciljeva koji treba da obezbede "dobro stanje" svih voda do 2015; Neophodnost prekogranine saradnje izmeu drava i zainteresovanih uesnika; Obezbeenje aktivnog uea u procesu upravljanja vodama svih uesnika, ukljuujui nevladine organizacije i lokalne zajednice; Jasna politika cene vode i obezbeenje principa "zagaiva plaa"; Uravnoteenje interesa ivotne sredine i onih koji od nje zavise.

Nain sprovoenja Okvirne direktive o vodama je jedinstven. On poiva na ueu svih zainteresovanih strana. Takoe, prua mogunost Evropskoj komisiji, zemljama lanicama, zamljama kandidatima i svim zainteresovanim uesnicima jedinstvenu priliku da vode proces i obezbede efikasnu i doslednu primenu. Odredbe direktive su sloene i dalekosene, zbog ega je jasno da njena primena mora poivati na irokom spektru definisanih smernica. Upravo to je predmet zajednike strategije o primeni direktive (Common Implementation Strategy) dogovorene od strane zemalja lanica Evropske unije i usvojene u maju 2001. http://europa.eu.int/comm/environment/water/water-framework/index_en.html

Znaaj poplavnih podruja za ouvanje kvaliteta voda

Jedan od ciljeva Okvirne direktive o vodama je spreavanje dalje degradacije, zatita i poboljanje stanja vodenih ekosistema i, u skladu sa njihovim potrebama, kopnenih ekosistema i vlanih podruja ekoloki vezanih za vodene ekosisteme

Ekoloki aspekt Okvirne direktive o vodama predvia ublaavanje posledica poplava kroz uspostavljanje prirodnih funkcija poplavnih podruja - njihovom retencionom sposobnou i ublaavanjem talasa visokih voda. Pored niza pozitivnih efekata koje vlana podruja imaju u procesu dostizanja dobrog stanja voda, ona su vana za:
koncentrisanje voda u rene basene; ublaavanje visokih vodenih talasa i smanjenje opasnosti od poplava; utvrivanje obala; obezbeenje pijae vode; obezbeenje vode za navodnjavanje poljoprivrednog zemljita; obezbeenje hrane; visoku produktivnost biomase; izuzetnu biloka raznovrsnost; mogunost korienja trske i drugih prirodnih materijala; razvoj turizma i mogunost rekreacije;

Naroito vanu ulogu ona imaju u ublaavanju negativnih uticaja koncentrisanih i rasutih oblika zagaenja. Rasuta zagaenja, naroito iz urbanih sredina i poljoprivrede, predstavljaju u dananje vreme opteprisutan problem. U praksi je dokazano da postojanje poplavnih podruja u obliku prelazne zone izmeu poljoprivrednog zemljita i reka, naroito ako su obrasla drvenastom vegetacijom, ak i u stanju koje je samo blisko prirodnom, smanjuje koliinu nutrijenata koji se ulivaju u reku. Rezultati istraivanja su pokazali da ak 70% azota i 30% fosfora moe biti odstranjeno na ovaj nain. Sa druge strane, nije retka pojava ni da se obradivo ili graevinsko zemljite protee do same obale reke, umanjujui na taj nain pozitivne efekte koje vlana stanita mogu imati u procesu redukcije nutrijenata. Poplavna podruja su esto predmet isuivanja i kultivisanja za potrebe poljoprivrede i irenja urbanih sredina, pri emu se najee kanalisanjem i izgradnjom odbrambenih nasipa odsecaju velike plavne povrine od uticaja reka ili, pak, regulie izmenjljivi nivo voda koji je od presudnog znaaja za ouvanje ovih ekosistema. Kanalisanje reka ima za posledicu produbljivanje korita, smanjujui povrinu poplavnog podruja i nivo podzemnih voda i na taj nain menjajui osnovnu dinamiku ovih podruja i mogunost usvajanja nutijenata od strane korenovih sistema biljaka. U uslovima prirodnog funkcionisanja, reni tok i poplavno podruje predstavljaju jednu celinu, zbog ega se poslednjih godina naroita panja pridaje projektima koji imaju za cilj ponovno uspostavljanje veza izmeu reka i njihovih poplavnih podruja. Znaaj ovakvih projekata naroito je istaknut injenicom da je samo tokom proteklih sto godina nestalo oko 80% poplavnih podruja Dunava a preko 50% svih vlanih stanita na podruju Evrope.

Mehanizmi redukcije nutrijenata

Nutrijenti predstavljaju jedinjenja azota i fosfora ija prekomerna koliina u vodi dovodi do procesa eutrofikacije. Naime, kao gradivne materije, ova jedinjenja omoguuju bri rast algi, koje postepeno poinju da se razvijaju u koliinama koje naruavaju ravnoteu flore i faune na nain da svojom prekomernim prisustvom troe velike koliine kiseonika

inei ga nedostupnim za ostali ivi svet. Na taj dolazi do ugroavanja opstanka ivih bia u vodi koja sadri prekomerne koliine azota i fosfora. Pored toga, voda postaje neupotrebljiva za pie, moe da izazove neeljene alergijske reakcije prilikom korienja i sl. Osnovni mehanizmi redukcije nutrijenata na podrujima vlanih stanita obraslih vegetacijom su denitrifikacija, usvajanje putem vegetativnih organa i pretvaranje u organska azotna jedinjenja i taloenje u zemljitu. Prirodna poplavna podruja sa svojom vegetacijom pruaju idealne uslove za navedene procese. Osnovni proces uklanjanja nutrijenata iz podzemnih voda je denitrifikacija, pri emu je vano istai da to zavisi i od stepena zasienja zemljita, koliine ugljenika, prisustva denitrifikatora i dr. Prisustvo vegetacije je od znaaja za sve vidove uklanjanja nutrijenata. Iako usvajanje putem vegetativnih organa biljaka nije najvaniji nain redukcije zbog krajnjeg razlaganja biljaka i ivotinjskog izmeta, biljke igraju vanu ulogu i u sedimentaciji nutrijenata. Svojim fizikim prisustvom one spreavaju eroziju, usporavaju vodene tokove i na taj nain obezbeuju odlaganje putem sedimentacije. Pored toga, biljke popravljaju ukupnu strukturu zemljita i omoguavaju razvoj drugih organizama (npr. mikroba) koji pozitivno utiu na proces redukcije nutrijenata. Pogledati: http://www.epa.gov/owow/wetlands/ http://www.water.ncsu.edu/watershedss/info/wetlands/manage.html

Kako sauvati vrednosti poplavnih podruja?

Posledice nestajanja poplavnih podruja skrenule su panju na njihove mnogobrojne pozitivne aspekte. Gornje podunavlje, kao najznaajnija poplavna dolina u Srbiji i Crnoj Gori moe posluiti kao pilot podruje za ocenjivanje kvaliteta upravljanja injenica da je preko 80% poplavnih podruja Dunava nestalo u proteklih 100 godina dovoljno govori o stepenu ugroenosti ovih ekosistema. Iako je veina ovih regulacija izvedena u cilju odbrane od poplava te kao posledica industrijskog razvoja i potreba za poveanjem povrina pod obradivim zemljitem, retko je pri njihovom planiranju uziman u obzir ekoloki aspekt, tako da smo danas svedoci brojnih negativnih efekata koje je sistematsko kanalisanje vodotoka i suavanje poplavnih podruja ostavilo za sobom. Poslednjih decenija, zahvaljujui prepoznatim vrednostima - od izuzetnog biodiverziteta i velike produkcije biomase, do vane uloge u kontroli poplava i redukciji nutrijenata, poplavna podruja u Evropi uivaju drugaiji status, pri emu se naroit akcenat stavlja na hjihovo ouvanje i mogunost revitalizacije nekadanjih poplavnih podruja. Gornje podunavlje, kao najznaajnije takvo podruje u Srbiji i Crnoj Gori, tokom protekla dva veka je pretrpelo znaajne izmene u odnosu na svoje nekadanje rasprostiranje. Pa ipak, uprkos brojnim hidroregulacionim radovima na isuivanju i kultivisanju zemljita, to je za posledicu imalo smanjenje poplavne doline na uski pojas uz Dunav, Gornje podunavlje i danas, sa preko 5000 ha u poplavnoj zoni, predstavlja jedno od najveih vlanih podruja u srednjem toku Dunava. Preostalih 15000 ha nalazi se u podruju odbrambenim nasipom odvojenom od Dunava i njegovih plavnih voda. Zahvaljujui procesu podizanja svesti o znaaju ovih podruja - drastian gubitak

biodiverziteta, nemogunost kontrole poplava, zagaenje voda - dananji trendovi u Evropi idu u pravcu poveanja povrina pod poplavnim podrujima i restauracija vrednosti koje ona poseduju. To je delimino sluaj i sa Gornjim podunavljem. Naime, jo poetkom 90-tih godina prolog veka je zapoeo obiman projekat revitalizacije Monotorskog rita, koji je predviao ponovno uspostavljanje veze izmeu poplavne zone i dela podruja koje je izgradnjom odbrambenog nasipa ostalo odseeno od Dunava. Na alost, 60-tih godina prolog veka, u vreme izgradnje ovog nasipa nije se mnogo obraala panja na ekoloke vrednosti poplavnih podruja, ve je dominirala potreba za osvajanjem zemljita, ne vodei rauna da to osvajanje moe ostaviti trajne negativne posledice na okolinu. Upravo zbog takvog pristupa danas smo svedoci nestanka velikog broja ovih, po svojoj ekologiji, veoma osetljivih ekosistema. Kao posledica toga, a delom i zbog prevencije mogue dalje degradacije, veina preostalih poplavnih podruja danas uiva vei ili manji stepen zatite. Gornje podunavlje je najznaajnije vlano podruje u gornjem toku Dunava kroz Srbiju i Crnu Goru. Pored njega, tu se od veih ritova nalaze i Plavanjski, Bukinski i KoviljskoPetrovaradinski rit. Sva ova podruja karakterie naroito bogatstvo ivog sveta, meu kojima se istiu brojne retke i ugroene vrste, prejak pritisak izazvan ljudskim aktivnostima i malo uee odrivih formi korienja resursa. Iako postoje pozitivni primeri upravljanja, kao to je opsean projekat revitalizacije u Gornjem podunavlju, a neto manji i u Koviljsko-Petrovaradinskom, opti problem je nepostojanje sveobuhvatnog plana upravljanja, koji bi ova podruja prvenstveno sagledavao kroz njihove ekoloke vrednosti, mogunosti odrivog korienja, razvoja lokalnih zajednica i sl, a tek potom kao prostor za intenzivno korienje resursa. Revitalizacija Monotorkog rita je primer u kom pravcu i ubudue treba da se usmerava proces upravljanja poplavnim podrujima. Iako je ideja za projekat nastala kao posledica smanjenja mogunosti eksploatacije drvne mase, ova kompleksna intervencija je od samog poetka poela da daje pozitivne irok spektar pozitivnih efekata. Naravno, re je o opsenim radovima koji imaju strateki karakter i iziskuju znatna materijalna sredstva, te bi se ova problematika trebala razmatrati shodno tome. Znaaj ouvanja poplavnih podruja opti je interes, koji prevazilazi granice jedne drave. Zbog toga je, makar na nacionalnom nivou, neophodno da se to je mogue vie olaka i podstie sprovoenje ovakvih projekata. U tom sluaju e i njihov cilj i kvalitet realizacije biti ocenjivan sa vie aspekata. Upravljanje znaajnim delovima prirode osetljiv je posao koji mora biti trajno praen, jer i najmanja greka moe sukcesivno izazvati niz neeljenih posledica, kakvih smo danas svedoci na svakom koraku. Boris Erg, Ekoloki pokret Plavi Dunav Apatin Pogledati: http://www.ramsar.org/

Cijanid u Panonskom moru

Cijanid koji se iz Rumunije izlio u Tisu, pa potom i u Dunav, trea je katastrofa koja je u kratkom vremenskom razdblju pogodila

Vojvodinu.Pre toga su oranice poplavljenje posle izlivanja podzemnih voda ove zime, a ne znaju su ni ekolo ke posledice bombardovanja novosadske i panevake rafinerije AIM, PODGORICA,23.2.2000. (Od dopisnika AIM iz Beograda) Tisa je mrtva. Cijanid, brz i gadan otrov, putuje dalje, Dunavom u Crno more. Ekolo ka katastrofa se, proirila po istoku Evrope i, potekavi iz Rumunije - po svemu to se do sada zna izlivanjem otrova u reku Samo iz fabrike za preradu zlata u mestu Baju Mare negde na Karpatima - proavi kroz Madjarsku i Jugoslaviju, vratila se u Rumuniju Dunavom, zakaila Bugarsku, uplaila Ukrajinu, a turske vlasti su poele da skreu panju na mogunost zagadjenja Crnog mora... Ovde je, pak dan poto se (13. februara) otrov ulio i u Dunav obajvljena utena vest da u vojvodjanskim optinama (Senta, Kanjia, Subotica i Beej) nije zabeleen ni jedan sluaj trovanja ljudi... Preventivno je bio zatvoren vodovod u Vini kod Beograda. Ministarstvo za poljoprivredu je zabranilo ribolov u celoj (!) Srbiji... Cijanid je,inae,trea nevolja koja je, za nepunu godinu, pogodila Vojvodinu: oranice su jo uvek poplavljenje posle izlivanja podzemnih voda ove zime (pa je izgledalo da Panonsko more uzvraa udarac i dodatno komplikuje priu o cijanidu u Tisi), a niko jo ne zna kakve su sve ekoloke i zdravstvene posledice prologodinjih masivnih NATO bombardovanja dunavskih mostova, novosadske i panevake rafinerije. Romantina itnica (svake, pa i ove) Jugoslavije i dalje nema pojma ta udie, ta pije i ta jede. Karakteristino je to i tri sedmice posle izlivanja otrova i njegove ubitane plovidbe rekama o cijanidu svi govore, svi ga se plae, a o moguim posledicama se veoma malo zna i o njima se, jo uvek, govori u kondicionalu. Mnotvo pogodbenih "ako" ne umanjuje strah. Direktor Instituta za hemiju novosadskog Prirodnomatematikog fakulteta prof. dr Boo Dalmacija je upozorio da postoji opasnost da je cijanid iz Tise dospeo u vode podzemnih tokova ove reke (aluvione), zbog ega su potencijalno ugroeni bunari uz Tisu. "Misli da nema opasnosti da se otrov preko povrtarskih i ratarskih proizvoda prenese i u lanac ljudske ishrane, poto do vremena navodnjavanja, u vodi Tise nee vie biti cijanida; ne moe se akumulirati, on protie i odlazi. Prednost Vojvodine da je premreena rekama i kanalima - i da je tu jedan od najvih hidrolokih vorova Evropi; oko 1.400 km plovnih reka i kanala (Dunav 358, Tisa 164, Sava 159, Tami 53 i hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav 664km) - sada se njenim stanovnicima ini kao bauk. Strah od trovanja uzrokovan je ("voda nadje put") ba tom mreom i vezom voda po Vojvodini; nad zemljom to se vidi, i pod zemljom to se ne vidi i to znaju samo upueni. Oprezni i zabrinuti su i ljudi u mestima koja su desetinama

kilometara zapadno od toka Tise. Niko im nije pouzdano odgovorio da opasnosti, stvarno nema. Ljudi su oprezni mada se tvrdi se da su ustave na kanalima na vreme zatvorene i da otrov nije prodro u njih; da nisu zagadjeni reni rukavci (tzv. mrtva voda, inae veoma bogata ribom); da nema opasnosti od ribe iz ribnjaka. Teko da e se, i pored toga, ovde u dogledno vreme jesti bilo ta to je plivalo bilo kojom od reka i piti voda iz bunara na salaima iz tamburakih pesama... Simptomatino je da je cijanid na zvaninom nivou doivljen samo kao problem procenata otrova u renoj vodi, a stanovnitvu je saoptavan procenat zagadjenja, odnosno koliko je puta vea koncentracija otrova u vodi od normalne, ali - ne i ta to znai. Mada se znalo da cijanid pustoi Tisu na toku kroz Madjarsku, ovdanje stanovnitvo uz reku nije preventivno pripremljeno na katastrofalne posledice trovanja reke, pre nego to je zagadjena voda "prela" granicu. Malo vie su znali tamo gde je dolo do "samoorganizovanja u lokalu". Mediji, koji su i nae - po mnogim izvorima sa terena - jedini, uz pomo strunjaka, pokuali da objasne zabrinutom i zaplaenom stanovnitvu ta ga je snalo, upozorili su da se Ministarstvo ekologije (3. februara) proglasilo nenadlenim i uputilo radoznale na Ministarstvo za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu, a ono pak na Hidrometeoroloki zavod Srbije i "Srbijavode"... Smrt reke je nastupila u oito potpuno pogrenom drutveno - politikom trenutku. Vladajue strukture su,(Kongres SPS), dok su rekom plutale izvrnute mrtve ribe, predvidele 10.000 dolara po glavi stanovnika koz 20 godina i uprle prst srama u "domicilne nitarije", s ciljem da jo ostanu vlast, milom ili silom. Zbog otrova u Tisi, koja celim svojim tokom kroz Jugoslaviju tee sredinom Vojvodine, pa ni onog u delu Dunava koji je preuzeo otrovanu vodu kod Titela i Slankamena, nije se sastala pokrajinska Skuptina, niti je to bio povod da neto kae predsednik njene Vlade. Ozbiljnih ekolokih struktura ovde nikad nije ni bilo, niti je ekologe, ovde (itaj: na teritoriji Balkana) iko ikad uzimao zaozbiljno. Ekoloka katastrofa je slikana u medijima samo po onome to je bilo vidljivo i golim okom: tone riba su ili plutale rekom ili se borile za kiseonik, ljudi u gumenim rukavicama su ih, vilama, skupljali na gomile, a gomile su poele da se mere tonama. Lokalne vlasti potiskih optina su pokuale, kad su cijanid i uginule ribe krenule rekom, da se snadju korigujui "u hodu" neostvarive savete viih instanci, ako ih je bilo. U Kanjii, po reima predsednika optine Itvana Bakulina, nisu eleli da preuzmu rizik i sprovedu uputstvo nadlenih da se riba zakopa u zemlju zbog visokog nivoa podzemnih voda, "koje su postale nadzemne". On napominje da ne moe preuzeti rizik da se cijanid i teki metali zakopaju u zemlju, "jer to nije nain da se opasnost ukloni". Inspektor za zatitu ivotne sredine u Beeju Milanka Mihajlovi, kako je prenela Beta, kae da i poto je na Tisi kod ovog grada proao glavni udar zagadjenja, a na

povrini reke nema mrtve ribe, jo uvek ne zna ta da radi, jer u tu optinu nije stiglo nikakvo uputstvo, niti je neko od nadlenih dolazio u Beej. Ribari su, sve to vreme, gledali kako gube posao i izraunavali koliko godina e proi dok reka ponovo ne oivi. Kod Sente su nadjene mrtve srne, 28 uginulih fazana, 31 patka, dva labuda, 36 divljih golubova, kao i 11 zeeva, otrovanih zagadjenom vodom i ribom iz Tise, mada su lovci preventivno pucali u vazduh da ih odvrate od vode. Vei pomor ivotinja izgleda da je spasao visok vodostaj Tise, brzina reke i otar miris zagadjene vode koji je odbijao ivotinje da je piju kao i podzemnim vodama popalvljeno zemljite. Na toj taki su se, naime, poklopile dve nevolje. Cele zime su podzemne vode u Vojvodini izuzetno visoke i, prema nekim podacima, u januaru je 250.000 hektara (od ukupnih 1.628.000) bilo prokvaeno, a ak 50.000 hektara potpuno poplavljeno, a prema vestima sa terena, tada je bilo ugroeno i 60 naselja. Dok je trajala borba da se iz zagadjene reke izvuku otrovane ribe, strunjaci su procenili da je u etiri optine srednje Bake pod vodom jo oko 13.000 hektara oranica (to je 10 odsto ukupnih obradivih povrina), a da je na podruju Beeja - koji lei na obali Tise - pod vodom oko 5.000 hektara, od ega je 1.500 zasejano penicom. Koliko dugo e Tisa ostati mrtva, do koje mere, s kakvim sve posledicama po vidljivi i nevidljivi svet u reci koja vertikalno preseca Vojvodinu niko do sada nije ni pokuao da stvarno analizira. Inspektorka iz Beeja Milanka Mihajlovi kao "pozitivno u ovoj ekolokoj katastrofi" navodi rezultat mikrobioloke analize napravljene u Senti koji kae da bakterije u vodi Tise nisu uginule, to ona smatra znakom da e se prirodni ekoloki lanac koliko-toliko odrati. Milena Putnik (AIM) Antrfile POMO Medjunarodni zeleni krst, organizacija koju je 1993. godine osnovao bivi sovjetski lider Mihail Gorbaov, je povodom cijanida upozorila, da "sadanja situacija u SR Jugoslaviji spreava svaku znaajnu finansijsku podrku toj zemlji, a medjunarodna zajednica ponovo eka". Ujedinjene Nacije su 17. februara saoptile da su naunici Radne grupe za Balkan, koju su oformili Program za ivotnu sredinu UN (UNEP) i "Habitat", poeli da sakupljaju uzorke vode iz Dunava u jednoj od dve mobilne laboratorije koje su doneli u Srbiju. Cilj je da obezbede pouzdanu poetnu procenu neposrednog rizika za ivotnu sredinu i ljudsko zdravlje . Ta grupa naunika je ve, u izvetaju o posledicama Natobombardovanja obeleila Panevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor kao mesta u kojima zagadjenost predstavlja pretnju zdravlju ljudi.