Ekologija i zastita zivotne sredine

U Zrenjaninu se od samog pocetka industrijalizacije pa do danas vrsi kontinuirano ispustanje otpadnih voda iz industrije i gradske kanalizacije direktno u reku Begej koja protice kroz sam centar grada. U prolece kada dodje do porasta vodostaja u rekama dunavskog sliva, dolazi do zaustavljanja toka vode kroz korito Begeja usled velikog vodostaja Tise. Otpadna voda iz fabrika i izliv gradske kanalizacije zagade vodu u toj meri da iz nje nestaje kiseonik. Posle izvesnog vremena u gradu se oseti neprijatan miris izazvan vodonik sulfidom (H2S) koji se oslobadja sa isparenjima a voda postaje crna. U zavisnosti od duzine vremenskog perioda u kom Begej ne tece zagadjenje se siri i uzvodno od grada prema selu Klek. I pored aktuelnog Zakona o zastiti zivotne sredine, postojanja inspekcijskih drzavnih organa iz oblasti vodoprivrede i ekologije trenutno stanje je poprimilo razmere ekoloske katastrofe i predstavlja opasnost za zdravlje gradjana. Dugi niz godina o ovom problemu se cutalo, a od gradjana se skrivala istina o stanju zivotne sredine, suprotno clanu 8 Zakona o zastiti zivotne sredine. Ako se nista ne preduzme postoji realna opasnost od izbijanja zaraza medju stanovnistvom, naruseni ekosistem sve teze ce se oporavljati a u opasnosti je i ekosistem nacionalnog parka “Carska Bara” kojeg od Begeja deli samo 10 metara sirok zemljani nasip. Takodje, sve vece ce biti zagadjenje Tise u koju se uliva Begej, buduci da je izvesno povecanje proizvodnje industrije u Zrenjaninu potpomognute stranim ulaganjima, sto ce za posledicu imati povecanje kolicine otpadnih voda iz industrije. U zelji da se uključimo u resavanje ekoloskih problema kao preduslova za ukljucivanje u Evropsku zajednicu i poboljsanje zivota i zdravlja ljudi, ronilacki klub “Begej” je sa NP “Otpor!” ucestvovao u kampanji koja je pocela 02.04.2001. godine pod nazivom “Odbrana Begeja”. Ova kampanja je imala izuzetan efekat dok je trajala a zatim su skoro svi zagadjivaci nastavili sa starom praksom sto navodi na neophodnost kontinuirane akcije. U toku kampanje Odbrana Begeja došli smo do informacija da su pojedina fizička lica i manje radionice bez vodoprivrednih dozvola direktno izvele svoje kolektore otpadnih voda u reku a vrši se i formiranje divljih deponija direktno uz vodotok. Takođe posedujemo informacije da pojedine fabrike vikendom, noću angažuju veći broj radnika da opasne otpadne supstance nastale u procesu proizvodnje izlivaju iz buradi direktno u reku. Iz svih gore navedenih razloga klub je uradio projekat CUVARI BEGEJA koji je pokrenut Marta 2003 godine. Ekipa kluba izlazi minimalno osam puta mesečno sa čamcem i opremom na reku gde se tom prilikom vrši snimanje foto i video materijalom,u izradi je karta zagadjivača(divljih deponija, kolektora koji su direktno instalirani u reku). Vrši se povremeno uzorkovanje vode iz kolektora i reke u saradnji sa ZAVODOM ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA i sa rezultatima analiza upoznaju se nadležne državne institucije. Podneto je nekoliko prijava OJT. Koje je pokrenulo odredjene radnje i kontakte sa SUP-Zrenjanin. Nedavno je klub izvršio nabavku uredjaja SONAR sa kojim je započeto snimanje dna reke BEGEJ tako da će mo uskoro imati kompletnu sliku stanja reke. Prvi rezultati su poražavajući i kada je u pitanju kvalitet vode a i naslage mulja na samom dnu. Na kraju je predvidjena izložba fotografija nastalih u toku

.

Katastrofalne posledice zagađivanja cijanidom . Ribari su vadili somove teške i od 50 kila. Taj se nalog prema našim saznanjima ne poštuje.TO“ i fabrika kvasca „Fermin“. i 'Ferminu'. U direkciji za vode kažu da su sudskim organima podneli prijave protiv rukovodstva obe fabrike. samo vrh nevolje koja je pre deset dana nastala nakon ispuštanja otrovnih sastojaka iz fabrike šećera "TE TO" u reku Tisu. da obustave ispuštanje otpadnih voda. Da je reč o ekološkoj katastrovi potvrđuje i činjenica da su uginule i ribe koje žive na dnu reke. kako kaže direktor Republičke direkcije za vode Nikola Marijanović. a rakovi i školjke su pobegli na obalu.Iz reke Tise je izvađeno 36 tona mrtve ribe. Otrov se razlaže u vodi. | 18:48 | Izvor: B92 Novi Bečej -. Šećerana će na dalje raditi uz nadzor republičke inspekcije. posle zagađenja izazvanog ispuštanjem otrova. To je. Zagađenje su uzrokovale fabrika šećera „TE . U ponedeljak će inspekcija da izađe na teren i preduzeće sve mere da se polombiraju ispusti otpadnih voda u reku Tisu". septembar 2007. "Mi smo dali nalog. Pomor ribe poprima razmere ekološke katastrofe.8. Pedeset ribara je vadilo 36 tona mrtve ribe iz reke Tise. Ministar Branislav Blažić o cijanidu i uništenom životu Tisa kao Černobil . Toj fabrici zabranjen je rad do 17 septebra. Za sada se zvanično ne zna ko bi mogao da bude zagađivač. U reci su primećeni ostaci kreča.Tisa mrtva reka u dužini 600 km. pa se samim tim pomor nastavlja. septembra. Direkotor republičke direkcije za vode Nikola Marijanović smatra da je to fabrika "TE – TO" jer je pomor ribe primećen dan pre nego što je ta fabrika paljenjem krečnih peći započela pripreme za kampanju repe. kazao je Marijanović. Poslednji koji je zabeležen desio se kod Novog Bečeja. i šećerani. Republička inspekcija za zaštitu životne sredine zabranila je rad šećerani do 17.

ovo je najveća ekološka katastrofa. Iz potisnog dela izvađeno je 15 tona ribe. plašimo se da je na dnu Tise pravo groblje ribe koja u ovom dobu godine miruje. a da po našim propisima . osvrćući se na petnaestodnevnu dramu izazvanu pucanjem brane rudnika zlata "Aurel" u rumunskom gradu Baja Mare.Od riba su uništeni smuđ i tolstolobik. upozorio je dr Blažić.Posle Černobila. Dopunskim analizama vode reke Tise na teške metale ustanovljen je sadržaj gvožđa i bakra iznad dozvoljenih vrednosti. naglasio je u utorak na konferenciji za novinare u Vladi Srbije dr Branislav Blažić. Međutim. No. svejedno. apsolutnom nepoznanicom kada će se u njoj opet pojaviti život. Tek kroz nekoliko dana saznaćemo o kolikoj je količini reč kada leševi budu isplovljavali. ministar zaštite životne sredine. već kompletan živi svet reke. šumarstva i vodoprivrede pratiće sadržaj cijanida i teških metala u Tisi i Dunavu i preduzimati potrebne mere.2 miligrama po litru dunavske vode. ubijena je na duži vremenski period. s Gvožđe i bakar iznad granice BEOGRAD . Ministarstvo poljoprivrede.Rezultati ispitivanja vode Tise i Dunava pokazuju da je sadržaj cijanida ispod maksimalno dozvoljenih vrednosti. iako je ostavio potpunu pustoš iza sebe. koji su u ovom periodu aktivni. koja je na ulasku u našu zemlju iznosila dva miligrama po litru vode. Izvestan broj će naravno zauvek ostati dole. Zbog velike koncentracije cijanida i teških metala koji su rekama Lapoš i Samoš dospeli u Tisu. opet Rumunima. U vodotoku Tise uništen je čitav eko-sistem. . međunarodna reka.2 miligrama u utorak i dalje u nedozvoljenim granicama. Tisa. ali je. Uništen kompletan ekosistem BEOGRAD . ova reka je u dužini od oko 600 kilometara potpuno mrtva. s koncentracijom od 0. Dunav je zbog velike brzine i mase vode uspeo da razblaži koncentraciju. Uzeti su uzorci svih vrsta uginulih riba radi ispitivanja sadržaja cijanida i teških metala u njima. odakle je krenuo smrtonosni tovar cijanida zajedno s teškim metalima. talas dugačak desetak kilometara danas je izašao iz naše zemlje.U utorak je talas cijanida napustio našu zemlju s povećanom koncentracijom od 0. Na pitanje novinara koje su dozvoljene koncentracije cijanida u vodi dr Blažić je pojasnio da se propisi razlikuju od zemlje do zemlje. što znači da nije stradala samo riba.

cela zapadna javnost bi se digla na noge. .Sve naše službe su blagovremeno reagovale da bi posledice bile što manje.iznosi 0. Z.OSTOJIĆ Krajem devedestih istraživanja kvaliteta vode sliva reke Dunav stavili su SRJ na treće mesto u pogledu zagadjenja azotom i na drugo mesto u pogledu zagadjenja fosforom od šesnaest podunavskih zemaljaa stočarska proizvodnja je identifikovana kao jedan od najvećih izvora zagadjenja. Ali smo iznenađeni cinizmom i nezainteresovanšću za sve što se dogodilo australijske kompanije "Esmeralda".45 miligrama da bi sa utorkom danom on uspeo da se zadrži u koncentraciji od 0. konstantno rađena od nedelje kada je talas ušao u Jugoslaviju. I kako misle da pomognu ljudima koji su posle uništavanja Tise.56 miligrama po litru. U "Aurel" je otputovala i jugoslovenska ekipa stručnjaka. U Zemunu je izmerena koncentracija cijanida od 0. Svi kanali duž Tise su zatvoreni. a preostalih pet odsto rumunskim privatnim kompanijama. nije krio gnev ministar ekologije. A možda bi nas već i bombardovali. njegova izmerena koncentracija je iznosila 1. da bi sa analizama upotpunila dokumentaciju na osnovu koje će naša država podići međunarodnu tužbu.u jame dubine najmanje dva i po metra osigurane glinom i krečom na mestima gde nema podzemnih voda. Do koje koncentracije je Dunav uspeo da razblaži cijanide (identifikovane mešovite soli cijanida) najbolje pokazuju merenja. poput ove da je ribu ubila hladnoća. Za dve nedelje od kako je krenuo cijanid nama su u vidu pomoći ponuđene samo dve pokretne laboratorije.Da se ovako nešto desilo u našoj zemlji. obećao je dr Blažić. a u Pančevu 0. pa čak i Rumunije kojoj se na žalost taj cijanid ponovo vraća. A šta imamo? Slabu reakciju međunarodne javnosti. 45 odsto pripada rumunskoj vladi. I upravo portparol Kris Kodrington. Nude pomoć za sanaciju. većinskog vlasnika rumunske fabrike zlata. Kome. Poljoprivredna i . ostali bez osnovnog izvora prihoda. Oni u ovom rudniku imaju polovinu vlasništva. protura gomile laži. adresa se još precizno ne zna. . dolaskom do Starih Banovaca. Od dva miligrama koliko je bilo na graničnoj tački. pokušavajući da sakrije grešku kompanije. Tek juče Mađarska se izjasnila da će takođe podići međunarodnu tužbu zbog ekološke katastrofe nanete Tisi. Mi ćemo i dalje apsolutno činiti sve da saniramo katastrofalne posledice. sva uginula riba je propisno uklonjena . kao ribari.1 miligram po litru u tekućoj vodi (u pijaćoj se toleriše 0.31 miligram po litru i to na levoj obali Dunava zbog čega je iz predostrožnosti i zatvoren vodovod u Vinči. zabranjen je izlov ribe.05 miligrama po litru).2 miligrama.

Visoko koncentrovani tečni stajnjak se odlaže u lagune. Uravljanje nutrijentima nije bila praksa u velikim poljoprivrednim kombinatima tokom prethodnogog perioda. posebno u niziji Vojvodine gde je visok nivo podzemnih voda. Kreket žaba. zatim uši i krvavu vodu (vodu koja nastaje pranjem i čišćenjem polutki). zatim čvrst otpadni materijal kao što su papci i čekinje. Prema Nacionalnoj Reviziji (NR) za SRJ sačinjenoj 1998 godine u okviru Programa za smanjenje zagadjenja Dunava uz podršku Globalnog fonda za zaštitu životne sredine (GEF). .agroindustrijska preduzeća su identifikovana kao značajni zagadjivači nutrijentima. a naročito velike farme svinja sa uzgojem više od 10. pa su svoje čamce veslima pažljivo otiskivali sa obale. Mineralna djubriva su bila lako dostupna po veoma niskoj ceni ili čak besplatno. posebno u Vojvodini gde ima 240 klanica. Pecaroši su jedva dočekali početak sezone ribolova na štuku. mali farmeri su oduvek reciklirali djubrivo na svojim privatnim posedima jer nisu imali pristupa ovoj vrsti usluga.Zasavica Bogatstvo biljnog i životinjskog sveta uvrstilo je baru u međunarodnu prirodnu baštinu. U kontekstu neadekvatnog tretmana otpadnih voda i nedostatka sanitarnih deponija. Iako se na Poljoprivrednom falultetu održavaju teoretska predavanja o biljnim potrebama za hranljivim materijama. bez ikakve obrade. Partnerski pristup za "dobar status" reke Specijalni rezervat prirode . Znanje frarmera o upravljanju nutrijentima. stočarske farme. predstavljaju značajne zagadjivače nutrijentima zbog neadekvatnog skladištenja stajnjaka kao i ograničene i neadekvatne upotrebe stajnjaka kao djubriva. a zatim u Dunav ili njegove pritoke. ova praksa najčešće rezultira visokim nivoom ispuštanja u vodene tokove i prodiranja u podzemne vode. Otpad iz klanica takodje predstavlja značajan izvor zagadjenja nutrijentima. u odvodne kanale. sadržaj creva. Poslednjih godina. Tečni stajnjak se najčešće iz laguna usmerava. koje su uživale na prvom prolećnom suncu i divlje patke koje su se veselo brčkale i lovile svoj omiljeni doručak. Proglašena je za IBA područje. U izradi je projekat novog vizitorskog centra u stilu rimske panonske kuće. Stanište je retke ribe ’’crnke’’ (umbra krameri) koje više nema u rekama Srbije. agro-inženjerima nedostaje praktično iskustvo na terenu. Kada je redakcija časopisa ’’EKOsfera’’ početkom aprila posetila baru ’’Zasavica’’ njena priroda je još uvek spavala svoj zimski san. Ovu najsavršeniju tišinu narušavali su posetioci koje je iz svojih domova izmamio topao prolećni dan.000 svinja godišnje. količina otpada raste jer se prekinulo sa upotrebom koštanog brašna u ishrani stoke (u skladu sa praksom Evropske Unije o zdravlju životnija). Ovaj otpad uključuje krv. Sa druge strane. Posle 100 godina u bari ponovo žive kolonije dabrova. Savetodavne službe ne pružaju adekvatne informacije o upravljanju nutrijentima niti adekvatnoj manipulaciji stajnjakom. Klanice obično odlažu otpad životinjskog porekla u taložnike pre nego što ga ispuste u lokalni sistem otpadnih voda ili reke. stidljivo su najavljivale buđenje mnogobrojnih stanovnika specijalnog rezervata. iz kojih prodire u podzemne vode.

– Cilj nam je da umbru vratimo u naše vodotokove. godine) braća Dombrovski su zabeležila oko 220 vrsta. 13 vrsta vodozemaca i 14 vrsta gmizavaca što ukupno iznosi 27 vrsta ili 38% od ukupnog diverziteta vodozemaca i gmizavaca Srbije.Biser mačvanske ravnice ’’Zasavica’’ je pravi biser mačvanke ravnice. kakvi su njeni stanovnici tada bili? To ćemo ipak prepustiti mašti posetilaca. dok se pet vrsta zooplanktona jedva može naći u Evropi. kada je i nastala.Njeno jedino stanište u Srbiji je ostala ova močvara. Od ovog broja. Od životinjskog sveta Zasavice beleži se ukupno 185 vrsta. dok se danas evidentira 180. Reka Zasavica uliva se u Savu. gde je nekada živela. Ona je simbol Zasavice. objašnjava Slobodan Simić upravnik rezervata. od kojih je 120 gnezdarica. prvo što upada u oči je vizitorski centar – velika drvena konstrukcija sa nekoliko platformi. koja isključivo opstaje na 1. Močvara je i carstvo ptica. dok sisara ima 30-tak. Malo je onih koji se ’’na vrhu sveta’’ ne upitaju kako je ova močvara izgledala pre 12 ili 15 miliona godina. Sa najviše platforme ’’puca’’ prekrasan vidik na rezervat. Kada se uđe u atar ovog zaštićenog područja. predsednik Pokreta gorana Sremske Mitrovice i naš domaćin. što uslovljava specifičnu floru i faunu ovog područja. jer se iz ostalih reka izgubila. ali se njeno korito puni hladnim drinskim vodama. Tako u njenoj močvari živi jedinstvena alga. zbog menjanja toka Save. Tokom prvih istraživanja koja datiraju još sa kraja XIX veka (1895. kao retke evropske vrste. . te sa Biološkim fakultetom u Kragujevcu pokušavamo da je razmnožimo. U vodama Zasavice živi više od 250 vrsta algi i oko 180 vrsta zooplanktona. a preko puta Sremske Mitrovice. Mnoge od njih su uvršćene u Crvenu knjigu faune. .200 metara nadmorske visine. Dunava i reke Zasavice u milionskim razdobljima ovo područje je postalo barsko i sakrilo svoj neobičan biljni i životinjski svet. Prema rečima Simića. fauna riba broji 21 vrstu. smeštena na 14-tom kilometru od Mačvanske. šume i plodnu ravnicu. U paketu specifičnih biljnih i životinjskih vrsta je i riba ’’crnka’’ – umbra krameri ili kako je francuzi zovu ’’pas koji pliva’’. na reku Savu. 25 vrsta su prvi u fauni Srbije. Jedno je sigurno.

podolsko goveče. kaže naš domaćin i dodaje – ko je ikada narodu udovoljio. koliko zauzima specijalni rezervat sa II i III stepenom zaštite živi oko 700 vrsta biljaka. a crkva je proglasila dabrovo meso za najkvalitetniju hranu u vreme posta. a sada Zavod za zaštitu prirode priprema nominovaciju za još jednu međunarodnu zaštitu – Ramsarsku. Zato mnogi ljudi dabrove smatraju štetočinama kao što je slučaj sa jednom porodicom u selu Radenković koja je posekla 700 stabala drveća i sagradila branu dužine 40 metara.Na prostoru od 1812 ha. Zbog dabrova na sudu ’’Zasavica’’ je od vajkada privlačila pažnju mnogih stranih i domaćih istraživača. šeretski nam kazuje Slobodan Simić. među kojima je najstarija trava testerica. naravno pečena riba. ali i četiri vrste insektivernih biljaka koje se hrane insektima. riblji paprikaš. Malo koje zaštićeno barsko područje može da se pohvali vrhunskim kvalitetom čiste vode u kojima jedino mogu da opstanu slatkovodna meduza i sunđeri. nastanili reku Jadar. a dabrovi su stigli i do Brčkog. To je dobro. Osim . Davne 1777. Zbog sveukupnog bogatstva flore i faune ’’Zasavica’’ je proglašena za IBA područje. Sada je to značajna kolonija koja je proširila svoj radijus kretanja do šabačkog Velikog kanala. tako kažu na bari. Tu su i raznovrsne gljive. ’’Pre 100 godina dabrovi su istrebljeni sa bare i malo ih ima u Srbiji . primetili smo duž obale dabrove kućice. jer je mesto za razna studijska istraživanja. kobasice. a posebna poslastica je pečeno prase mangulice. Priča se da su dabrove istrebile žene i crkva. Čak prave i humku da bi ih lovili. Planovi za budućnost ’’Zasavica’’ danas predstavlja produženu bazu Univerziteta. Zato su glavni specijaliteti bare domaća slanina od mangulice. kako im dabrovi ne bi prilazili. godine. balkanski magarac i golovrata kokoš. Zato se ovde uspešno organizuju međunarodni kampovi mladih istraživača. Na baru su vraćene i stare. Biološkim fakultetom iz Beograda i Ministarstvom za nauku i životnu sredinu nekoliko parova dabrova posle jednog veka pušteno je u vode močvare 2005. i to sve u ’’Bircuzu kod dabra’’. . Zato smo odlučili da vratimo ove vesele životinje u svoje stanište kaže Simić. već skoro izumrle rase domaćih životinja – crna mangulica čije meso i mast nemaju holesterola. jer dabar je značajna životinja u sklopu ukupnog biodiverziteta Srbije i živi samo u čistim vodama. Ko voli nek izvoli.U saradnji sa jednom nevladinom organizacijom iz Bavarske. koja potiče iz glacijalnog perioda. – Mi tako lepo živimo sa komšilukom da smo se zbog dabrova našli na sudu. ornitološki. more oborenog drveća bez kore – njihov ručni rad. Kavaljeri su želeli da udovolje zahteve svojih lepih dama i poklanjali im bunde od dabrovog krzna. godine švedski naučnik dr Taube boraveći u tadašnjoj austrougarskoj Mitrovici posetio je tursku Mitrovicu i na bari ’’Zasavici’’ registrovao veliku koloniju dabrova. rotarijanski. Ploveći barom turističkim brodićem ’’Umbra’’koji kreće od vizitorskog centra na maršrutu od sedam kilometara.

dobila je “Maslinovu granu” za doprinos očuvanju. a pripada slivu Zapadne Morave. u januaru ove godine... Rasina. prilikom remonta nije obezbeđena zaštita ribljeg fonda. kaže naš sagovornik.mesta koja oživljavaju. Prve mrtve ribe na površini Toplice primećene su sredinom jula u delu toka kod Kuršumlije.toga bara ima sve predispozicije da postane centar razvijenog ekoturizma.Specijalni rezervat prirode. Zauzvrat. kada. a inspektor je kao najverovatniji uzroke naveo ispuštanje vode iz deset bazena u Banji Vrujci i kontinuirano ispuštanje fekalnih voda. . Najverovatnije je da su štetne materije stigle sa obližnjih seoskih farmi duž potoka Čađavac. upravniku rezervata Zasavica. a time im predao ili uzeo dušu. Branislav Marinkov. Izvore. godine na ’’Zasavici’’ boravi i do 15. sa izložbenim prostorom. Na obalama su odavno nikli gradovi. Mrtve ribe pronađene su u Lepenici. Centralnoj svečanosti povodom Dana Planete prisustvovao je i ministar Aleksandar Popović.000 ljudi. tehnočovek. što je prouzrokovalo uništenje biljnog i životinjskog sveta. istraživača. čiji je staralac Pokret gorana Sremska Mitrovica. Južna i Zapadna Morava. U svakodnevnoj borbi za opstanak čovek-industrijalac. grad im je dao ritam. U istom mesecu reka Despotovica koja protiče kroz Gornji Milanovac. Inspektori Ministarstva zaštite životne sredine uredno su konstatovali činjenično stanje. koji se u ovu reku uliva u ataru sela Radobić. podneli su prijave za . okupljaju i oplemenjuju. Toplica. Radio Beograda uručio je nagradu Slobodanu Simiću. Likodra. Tisa . Vrdila. Mnogi vodotoci su bile žrtve ljudskog nemara: Dunav. kanali DTD-a. Posle nekoliko dana zabeležen je još jedan pomor riba. a do pomora je došlo tokom noći. urednik emisije “Čekajući vetar”. Jadar. zagađena je opasnim materijama. laboratorijom i kancelarijama. Velika Morava. rekao je na kraju Slobodan Simić. Zašto smo olako okrenuli leđa rekama i zašto smo ih pretvorili u mutne vode? Petnaest tona mrtve ribe plutalo je po Dunavu kod HE "Đerdap 2". reke. “Zasavicu” kroz jednodnevne izlete godišnje obiđe oko 4000 dece i više od 1000 odraslih. Ukoliko bi neke naše projekte finansirala Evropska agencija mogli bi da očekujemo da do 2020. “MASLINOVA GRANA” ZA NAJBOLJE Zasavica . zaštiti i unapređenju životne sredine za 2006. mora . kao svedoci života reka. Proizvodnja je po nalogu republičkog inspektora za zaštitu životne sredine zaustavljena. Toplica. Moravica. turista i ljubitelja prirode koji će je čuvati. Realizacijom druge faze biće izgrađen vizitorski centar u stilu rimske panonske seljačke kuće.Ove godine radimo projekat velikog edukativnog i ugostiteljskog objekta sa 50 ležajeva. godinu. a kao potencijalni krivac označen je ŠIK "Kopaonik". Crni Timok. Beli i Svrljiški Timok. Očekujemo da ćemo dobiti finansijsku podršku od Evropske agencije za rekonstrukciju i Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća. – Izgradićemo i pešačke staze u dužini od sedam kilometara.vodu. nemarno zatrpava svojim “otpadom” jednu od najvažnijih žila naše planete .

prekršajne i krivične prijave. Nije. kao i da većina firmi nema postrojenja za predtretman. Prema krivičnom zakonu." Da li je dovoljno samo kazniti? Realna šteta zbog pomora ribe u rekama još uvek nije utvrđena. . a i ono što postoji tehnološki je zastarelo. Novčane kazne za zagadjivače nisu male. izjavila je Vesna Mitrović. najstroža predviđena kazna je zatvorska. Stručnjaci ukazuju da moguće uzroke učestalih uginuća riba u Srbiji treba tražiti i u nepovoljnim hidrometeorološkim uslovima. "Krivci još uvek nisu kažnjeni". moraće da pribave integrisane dozvole za rad od Ministarstva za zaštitu životne sredine. sve tako crno. Pri havarijskom zagađenju reke Turije. koja je često bila očevidac pomora riba. To je i pitanje novca. Iz državne uprave je najavljeno da će kazne za preduzeća koja zagađuju životnu sredinu uskoro biti povećane i do deset puta. pronalaženja i kažnjavanja zagađivača. jer povećanje temperature smanjuje njegovu rastvorljivost. Višestruko loše okolnosti dovode do smanjene koncentracije kiseonika u vodi. potencijalnih zagađivača životne sredine. Ovo bi trebalo da natera firme da ulažu u sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Čak 243 preduzeća. To će značiti da preduzeće obavlja svoju delatnost tako da ne ugrožava vodu. vazduh ili zemljište. Ovo. nakon probijanja nasipa deponije pepela i šljake. Poznato je da mali broj opština ima postrojenja za tretman otpadnih voda. "jer sudski procesi još nisu okončani. međutim. a jedna od sankcija je i privremena zabrana rada. šef Odseka za ribarstvo u Republičkoj inspekciji za zaštitu životne sredine. naravno. nije samo pitanje zakonske regulative.000 do tri miliona dinara.privredni prestup. TE "Obrenovac" je hitno preduzela niz tehničkih mera kako bi u što kraćem roku sanirala nastali problem. Postoje i pozitivni primeri da je zagađivač po hitnom postupku rešio problem. kakvi nisu zabeleženi u poslednjih nekoliko godina. Zbog toga se i dešava da otpadne vode opterećene štetnim i otrovnim materijama izazivaju uginuća riba. Kreću se od 150. pa ne odgovara savremenim ekološkim standardima.

koja se rastvaraju. delimično ili u celini. Koncentrisani izvori zagađenja najčešće su urbane sredine. Takve mere bi mogle da budu podsticajne za razvoj i povećanje zaposlenih i u manjim. Pri tome se mora voditi računa da zagađenja iz urbanih sredina često ne podrazumevaju samo otpadne vode iz domaćinstava. već i ljudsko pravo. Izvori zagađenja voda su mnogobrojni. već im se često pridružuju i otpadne vode iz industrijskih postrojenja. industrija i energetska postrojenja. pišite nam. Ubeđeni smo da je na ispitu građanska savest svakog od nas. Uticaj poljoprivrede na vodene ekosisteme Poljoprivreda predstavlja jedan od osnovnih izvora rasutih zagađenja voda. Uvac. nisu opterećene industrijskim i kanalizacionim ispustima. nerazvijenim sredinama.Država bi. naročito ona koja potiču od izduvnih gasova iz saobraćaja. u najveće potrošače voda ubrajaju se hemijska i petrohemijska industrija. pak. industrija paprira. Ovakav vid onečišćenja uzrokuje pojavu nutrijenata u vodi. ako se sakupljaju i ispuštaju na jednom mestu. na koncentraciju nutrijeneta znatno utiču i deterdženti. Pitanje dostupnosti i kvaliteta vode postaje jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. Zato ukoliko imate predlog. poželite li da se i vaš glas čuje. Smemo li se indiferentno odnositi prema budućnosti pokolenja koja dolaze? Racionalni društveni pritisak na odgovorne nije samo naše građansko. prema rečima gospođe Mitrović. mogla da uvede i stimulativne mere u vidu namenskih sredstava za nabavku i instaliranje opreme za prečišćavanje. ali nije poznato da postoji rečni tok bez prisustva živog sveta. Sa druge strane. Visočica. kao i sve veće potrošnje. Pored toga. Jerma. ima reka koje. Među industrijama. Zagađenja iz poljoprivrede mogu biti koncentrisanog karaktera. Valja ih sačuvati. . ali su značajnija rasuta zagađenja koja potiču od upotrebe đubriva i hemijskih sredstava. metalurgija i tekstilna industrija. Oblici zagađenja voda Stalan rast čovečanstva i tehnološki razvoj imaju za posledicu i povećanje potreba za vodom. te putem površinske ili podzemne vode ulivaju u vodotoke i druge vodene ekosisteme. emisije iz industrijskih postrojenja. Rzav i Moravica iznad Ivanjice. Kruženje materija u prirodi čini da se pojavljuju i drugi oblici rasutih zagađenja. Takvi primeri su Gradac. Ponekad i javno izgovorena reč može da da rezultate. usled fosfora kao važnog sastojka. pri čemu se mogu podeliti na dve velike grupe: koncentrisane i rasute. sa deponija i sl. Jer ako smo i zakasnili. ako znate ko su zagađivači u vašoj sredini. prehrambena. U Srbiji postoje reke koje su u manjem ili većem obimu zagađene. Taj proces je prvenstveno izazvan upotrebom đubriva i brojnih hemijskih sredstava u savremenoj poljoprivrednoj praksi. problem je otkriven.

polazeći od podataka koje je objavila naša zemlja. * Zagađenje toksičnim materijama površinskih i podzemnih voda putem hemijskog razlaganja pesticida. neophodno je obezbeđenje delotvornog zakonskog okvira koji će jasno ukazati na probleme i očuvati resurs za buduće generacije. Integralni pristup u rešavanju problema postavlja se kao osnovni princip Okvirna direktiva o vodama Evropske unije (Water Framework Directive 2000/60/EC) je pravni okvir za zaštitu i poboljšanje kvaliteta svih vodnih resursa poput reka. pogotovo imajući u vidu dejstvo đubriva i pesticida koji završavaju odn. što predstavlja 13% od ukupnog zagađenja ove reke azotom i 14% od ukupnog njenog zagađenja fosforom. kao i da korišćenje voda širom Evrope mora biti održivo. (Nataša Đereg.osnovne pretpostavke Okvirna direktiva o vodama predstavlja jedan od najambicioznijih pokušaja Evropske unije da podigne kvalitet i obezbedi dobro stanje vodnog resursa. . Zelena mreža Vojvodine) Pogledati: http://europa. prema kojoj su zemlje članice EU obavezne da je inkorporiraju u svoje nacionalno zakonodavstvo do kraja 2003. To je naročito istaknuto činjenicom da vode u Evropi trpe sve veći pritisak i da se suočavanje sa tim problemom ne može odlagati. bivaju rastvoreni u podzemnim vodama i tokovima reka. Povećana količina nutrijenata pospešuje rast algi. Srbija je jedan od najvećih zagađivača Dunava azotom (N) i fosforom (P). koje ubrzano troše kiseonik i obrastaju vodenu površinu onemogućujući prodiranje svetlosti. Ove vrednosti stavljaju Srbiju na treće mesto po količini azota i na drugo mesto po količini fosfora koja se uliva u vode Dunava iz svih zemalja dunavskog basena.int/comm/agriculture/envir/index_en. Okvirna direktiva o vodama podrazumeva zaštitu svih voda i postavlja jasan cilj da "dobro stanje" voda mora biti dostignuto do 2015. poljoprivreda znatno utiče i na kvalitet površinskih i podzemnih voda. Od tada. klima ili vrsta zemljišta.htm Okvirna direktiva o vodama . Za očuvanje vodnog resursa. u zavisnosti od specifičnih faktora kao što su područje. Osim direktnog uticaja na količinu raspoloživog vodnog resursa potrošnjom u svrhu navodnjavanja. Procenjeno je da Srbija godišnje izliva 7200 tona azota i 7000 tona fosfora. * Koncentrisana zagađenja sa stočnih farmi. podzemnih voda.Poljoprivreda je jedan od značajnih korisnika vodnog resursa. iz prerađivačkih postrojenja i sl. priobalskih voda i dr. Osnovni negativni uticaji poljoprivrede na kvalitet voda se ogledaju u sledećem: * Eutrofikacija površinskih i podzemnih voda usled rasutog zagađenja azotom i fosforom bogatih đubriva. radi dobrobiti kako sadašnjih.eu. jezera. čime negativno utiču na vodeni ekosistem sprečavajuči njegovo normalno funkcionisanje. tako i budućih generacija. Stupila na snagu u decembru 2000. koji se nalazi pod sve većim pritiskom. neophodno je sprovesti mnogo aktivnosti da se postigne željeno "dobro stanje" svih voda u Evropskoj uniji do 2015. u Evropskoj uniji.

u skladu sa njihovim potrebama. Upravo to je predmet zajedničke strategije o primeni direktive (Common Implementation Strategy) dogovorene od strane zemalja članica Evropske unije i usvojene u maju 2001. priobalskih i podzemnih voda. industrije. ambiciozno zamišljen pristup u upravljanju vodnim resursom. Takođe. Upravo zato su pomenuti predstavnici smatrani za refrentne da savetuju razvoj strategije koja ima uticaja na sve nas. pruža mogućnost Evropskoj komisiji. Direktiva zahteva saradnju među državama. • Način sprovođenja Okvirne direktive o vodama je jedinstven. nevladinim organizacijama i vlastima na svim nivoima. jezera. kopnenih ekosistema i vlažnih područja ekološki vezanih za vodene ekosisteme» . http://europa. od poljoprivrede. Ova saradnja je ključna pošto voda predstavlja osnovu za mnogo različitih aktivnosti. zbog čega je jasno da njena primena mora počivati na širokom spektru definisanih smernica. • Neophodnost prekogranične saradnje između država i zainteresovanih učesnika. zaštita i poboljšanje stanja vodenih ekosistema i. Period dugih i otvorenih konsultacija je doveo do čvrstog dogovora o ciljevima direktive i merama. obezbeđujući na taj način da se postavljeni rokovi ispoštuju. zamljama kandidatima i svim zainteresovanim učesnicima jedinstvenu priliku da vode proces i obezbede efikasnu i doslednu primenu. • Postavljanje ambicioznih ciljeva koji treba da obezbede "dobro stanje" svih voda do 2015. uključujući nevladine organizacije i lokalne zajednice.eu. Odredbe direktive su složene i dalekosežne. ribarenja do generisanja energije. • Obezbeđenje aktivnog učešća u procesu upravljanja vodama svih učesnika. On počiva na učešću svih zainteresovanih strana. • Uravnoteženje interesa životne sredine i onih koji od nje zavise. transporta i turizma.Uključivanje svih zainteresovanih učesnika Da bi se ovi ciljevi postigli angažovano je stotine eksperata .iz oblasti industrije.reka. kao i jasnim rokovima i vremenom za sprovodjenje. Osnovne pretpostavke su: Zaštita svih voda .html Značaj poplavnih područja za očuvanje kvaliteta voda Jedan od ciljeva Okvirne direktive o vodama je «sprečavanje dalje degradacije. preko poljoprivrede i zaštite životne sredine do potrošačkih udruženja i državnih i lokalnih vlasti. • Jasna politika cene vode i obezbeđenje principa "zagađivač plaća". stanovništvom.int/comm/environment/water/water-framework/index_en. Kako će se to sprovesti? Okvirna direktiva o vodama predstavlja novi. zemljama članicama.

Naime. • mogućnost korišćenja trske i drugih prirodnih materijala. U praksi je dokazano da postojanje poplavnih područja u obliku prelazne zone između poljoprivrednog zemljišta i reka. kao gradivne materije. • visoku produktivnost biomase. smanjujući površinu poplavnog područja i nivo podzemnih voda i na taj način menjajući osnovnu dinamiku ovih područja i mogućnost usvajanja nutijenata od strane korenovih sistema biljaka.Ekološki aspekt Okvirne direktive o vodama predviđa ublažavanje posledica poplava kroz uspostavljanje prirodnih funkcija poplavnih područja . Značaj ovakvih projekata naročito je istaknut činjenicom da je samo tokom proteklih sto godina nestalo oko 80% poplavnih područja Dunava a preko 50% svih vlažnih staništa na području Evrope. Pored niza pozitivnih efekata koje vlažna područja imaju u procesu dostizanja «dobrog stanja» voda. • utvrđivanje obala. Mehanizmi redukcije nutrijenata Nutrijenti predstavljaju jedinjenja azota i fosfora čija prekomerna količina u vodi dovodi do procesa eutrofikacije.njihovom retencionom sposobnošću i ublažavanjem talasa visokih voda. zbog čega se poslednjih godina naročita pažnja pridaje projektima koji imaju za cilj ponovno uspostavljanje veza između reka i njihovih poplavnih područja. • obezbeđenje hrane. Naročito važnu ulogu ona imaju u ublažavanju negativnih uticaja koncentrisanih i rasutih oblika zagađenja. naročito iz urbanih sredina i poljoprivrede. • izuzetnu biloška raznovrsnost. Sa druge strane. nije retka pojava ni da se obradivo ili građevinsko zemljište proteže do same obale reke. naročito ako su obrasla drvenastom vegetacijom. reguliše izmenjljivi nivo voda koji je od presudnog značaja za očuvanje ovih ekosistema. umanjujući na taj način pozitivne efekte koje vlažna staništa mogu imati u procesu redukcije nutrijenata. • razvoj turizma i mogućnost rekreacije. pak. čak i u stanju koje je samo blisko prirodnom. rečni tok i poplavno područje predstavljaju jednu celinu. Rasuta zagađenja. • obezbeđenje vode za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta. smanjuje količinu nutrijenata koji se ulivaju u reku. • obezbeđenje pijaće vode. ublažavanje visokih vodenih talasa i smanjenje opasnosti od poplava. Poplavna područja su često predmet isušivanja i kultivisanja za potrebe poljoprivrede i širenja urbanih sredina. pri čemu se najčešće kanalisanjem i izgradnjom odbrambenih nasipa odsecaju velike plavne površine od uticaja reka ili. ova jedinjenja omogućuju brži rast algi. koje postepeno počinju da se razvijaju u količinama koje narušavaju ravnotežu flore i faune na način da svojom prekomernim prisustvom troše velike količine kiseonika . Kanalisanje reka ima za posledicu produbljivanje korita. U uslovima prirodnog funkcionisanja. predstavljaju u današnje vreme opšteprisutan problem. ona su važna za: • • koncentrisanje voda u rečne basene. Rezultati istraživanja su pokazali da čak 70% azota i 30% fosfora može biti odstranjeno na ovaj način.

može da izazove neželjene alergijske reakcije prilikom korišćenja i sl. Pored toga.drastičan gubitak . Poslednjih decenija. Pogledati: http://www. usvajanje putem vegetativnih organa i pretvaranje u organska azotna jedinjenja i taloženje u zemljištu. Preostalih 15000 ha nalazi se u području odbrambenim nasipom odvojenom od Dunava i njegovih plavnih voda. Zahvaljujući procesu podizanja svesti o značaju ovih područja . Na taj dolazi do ugrožavanja opstanka živih bića u vodi koja sadrži prekomerne količine azota i fosfora. biljke igraju važnu ulogu i u sedimentaciji nutrijenata. Gornje podunavlje. voda postaje neupotrebljiva za piće. Gornje podunavlje i danas. zahvaljujući prepoznatim vrednostima . Osnovni proces uklanjanja nutrijenata iz podzemnih voda je denitrifikacija. predstavlja jedno od najvećih vlažnih područja u srednjem toku Dunava. do važne uloge u kontroli poplava i redukciji nutrijenata. uprkos brojnim hidroregulacionim radovima na isušivanju i kultivisanju zemljišta. Prisustvo vegetacije je od značaja za sve vidove uklanjanja nutrijenata. mikroba) koji pozitivno utiču na proces redukcije nutrijenata.od izuzetnog biodiverziteta i velike produkcije biomase. pri čemu je važno istaći da to zavisi i od stepena zasićenja zemljišta. retko je pri njihovom planiranju uziman u obzir ekološki aspekt. Pa ipak. sa preko 5000 ha u poplavnoj zoni. tako da smo danas svedoci brojnih negativnih efekata koje je sistematsko kanalisanje vodotoka i sužavanje poplavnih područja ostavilo za sobom. Svojim fizičkim prisustvom one sprečavaju eroziju. pri čemu se naročit akcenat stavlja na hjihovo očuvanje i mogućnost revitalizacije nekadašnjih poplavnih područja. Gornje podunavlje. usporavaju vodene tokove i na taj način obezbeđuju odlaganje putem sedimentacije.html Kako sačuvati vrednosti poplavnih područja? Posledice nestajanja poplavnih područja skrenule su pažnju na njihove mnogobrojne pozitivne aspekte. kao najznačajnije takvo područje u Srbiji i Crnoj Gori. Osnovni mehanizmi redukcije nutrijenata na područjima vlažnih staništa obraslih vegetacijom su denitrifikacija.epa.čineći ga nedostupnim za ostali živi svet. tokom protekla dva veka je pretrpelo značajne izmene u odnosu na svoje nekadašnje rasprostiranje. Iako je većina ovih regulacija izvedena u cilju odbrane od poplava te kao posledica industrijskog razvoja i potreba za povećanjem površina pod obradivim zemljištem.ncsu.edu/watershedss/info/wetlands/manage. Iako usvajanje putem vegetativnih organa biljaka nije najvažniji način redukcije zbog krajnjeg razlaganja biljaka i životinjskog izmeta. Prirodna poplavna područja sa svojom vegetacijom pružaju idealne uslove za navedene procese.gov/owow/wetlands/ http://www. prisustva denitrifikatora i dr. Pored toga. biljke popravljaju ukupnu strukturu zemljišta i omogućavaju razvoj drugih organizama (npr.water. poplavna područja u Evropi uživaju drugačiji status. kao najznačajnija poplavna dolina u Srbiji i Crnoj Gori može poslužiti kao pilot područje za ocenjivanje kvaliteta upravljanja Činjenica da je preko 80% poplavnih područja Dunava nestalo u proteklih 100 godina dovoljno govori o stepenu ugroženosti ovih ekosistema. količine ugljenika. što je za posledicu imalo smanjenje poplavne doline na uski pojas uz Dunav.

Upravo zbog takvog pristupa danas smo svedoci nestanka velikog broja ovih. prejak pritisak izazvan ljudskim aktivnostima i malo učešće održivih formi korišćenja resursa. Revitalizacija Monoštorkog rita je primer u kom pravcu i ubuduće treba da se usmerava proces upravljanja poplavnim područjima. po svojoj ekologiji. koji bi ova područja prvenstveno sagledavao kroz njihove ekološke vrednosti. kakvih smo danas svedoci na svakom koraku. koji prevazilazi granice jedne države. Zbog toga je. mogućnosti održivog korišćenja. neophodno da se što je moguće više olakša i podstiče sprovođenje ovakvih projekata. već je dominirala potreba za «osvajanjem» zemljišta. U tom slučaju će i njihov cilj i kvalitet realizacije biti ocenjivan sa više aspekata. a delom i zbog prevencije moguće dalje degradacije. Značaj očuvanja poplavnih područja opšti je interes. Sva ova područja karakteriše naročito bogatstvo živog sveta. 60-tih godina prošlog veka. Gornje podunavlje je najznačajnije vlažno područje u gornjem toku Dunava kroz Srbiju i Crnu Goru. Pored njega. Ekološki pokret «Plavi Dunav» Apatin Pogledati: http://www. tu se od većih ritova nalaze i Plavanjski. Boris Erg. Kao posledica toga. treća je katastrofa koja je u kratkom vremenskom razdblju pogodila . reč je o opsežnim radovima koji imaju strateški karakter i iziskuju znatna materijalna sredstva. Upravljanje značajnim delovima prirode osetljiv je posao koji mora biti trajno praćen. kao što je opsežan projekat revitalizacije u Gornjem podunavlju. a nešto manji i u Koviljsko-Petrovaradinskom. u vreme izgradnje ovog nasipa nije se mnogo obraćala pažnja na ekološke vrednosti poplavnih područja. nemogućnost kontrole poplava. te bi se ova problematika trebala razmatrati shodno tome. među kojima se ističu brojne retke i ugrožene vrste. Naime. Na žalost. veoma osetljivih ekosistema. ne vodeći računa da to osvajanje može ostaviti trajne negativne posledice na okolinu. opšti problem je nepostojanje sveobuhvatnog plana upravljanja. zagađenje voda . makar na nacionalnom nivou. Iako je ideja za projekat nastala kao posledica smanjenja mogućnosti eksploatacije drvne mase. još početkom 90-tih godina prošlog veka je započeo obiman projekat revitalizacije Monoštorskog rita.ramsar. To je delimično slučaj i sa Gornjim podunavljem. razvoja lokalnih zajednica i sl. Bukinski i KoviljskoPetrovaradinski rit. pa potom i u Dunav.biodiverziteta. Naravno.org/ Cijanid u Panonskom moru Cijanid koji se iz Rumunije izlio u Tisu. Iako postoje pozitivni primeri upravljanja. a tek potom kao prostor za intenzivno korišćenje resursa. jer i najmanja greška može sukcesivno izazvati niz neželjenih posledica. većina preostalih poplavnih područja danas uživa veći ili manji stepen zaštite.današnji trendovi u Evropi idu u pravcu povećanja površina pod poplavnim područjima i restauracija vrednosti koje ona poseduju. koji je predviđao ponovno uspostavljanje veze između poplavne zone i dela područja koje je izgradnjom odbrambenog nasipa ostalo odsečeno od Dunava. ova kompleksna intervencija je od samog početka počela da daje pozitivne širok spektar pozitivnih efekata.

u vodi Tise neće više biti cijanida. Oprezni i zabrinuti su i ljudi u mestima koja su desetinama . oko 1.400 km plovnih reka i kanala (Dunav 358. Kanjiža. Dunavom u Crno more. "Misli da nema opasnosti da se otrov preko povrtarskih i ratarskih proizvoda prenese i u lanac ljudske ishrane. i pod zemljom što se ne vidi i što znaju samo upućeni. pa i ove) Jugoslavije i dalje nema pojma šta udiše. Subotica i Bečej) nije zabeležen ni jedan slučaj trovanja ljudi.. Direktor Instituta za hemiju novosadskog Prirodnomatematičkog fakulteta prof.prošavši kroz Madjarsku i Jugoslaviju. Ovde je. zakačila Bugarsku. šta pije i šta jede. Mnoštvo pogodbenih "ako" ne umanjuje strah.2.. Strah od trovanja uzrokovan je ("voda nadje put") baš tom mrežom i vezom voda po Vojvodini. Karakteristično je što i tri sedmice posle izlivanja otrova i njegove ubitačne plovidbe rekama o cijanidu svi govore. nad zemljom što se vidi. (Od dopisnika AIM iz Beograda) Tisa je mrtva.i da je tu jedan od najvćih hidroloških čvorova Evropi. zbog čega su potencijalno ugroženi bunari uz Tisu.. za nepunu godinu. Cijanid. pogodila Vojvodinu: oranice su još uvek poplavljenje posle izlivanja podzemnih voda ove zime (pa je izgledalo da Panonsko more uzvraća udarac i dodatno komplikuje priču o cijanidu u Tisi). PODGORICA. pak dan pošto se (13. februara) otrov ulio i u Dunav obajvljena utešna vest da u vojvodjanskim opštinama (Senta.. još uvek.. Prednost Vojvodine da je premrežena rekama i kanalima .inače. a niko još ne zna kakve su sve ekološke i zdravstvene posledice prošlogodišnjih masivnih NATO bombardovanja dunavskih mostova.Vojvodinu. a o mogućim posledicama se veoma malo zna i o njima se. Tamiš 53 i hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav 664km) .treća nevolja koja je. brz i gadan otrov. potekavši iz Rumunije . uplašila Ukrajinu. a ne znaju su ni ekološ ke posledice bombardovanja novosadske i pančevačke rafinerije AIM.23. putuje dalje. Tisa 164. dr Božo Dalmacija je upozorio da postoji opasnost da je cijanid iz Tise dospeo u vode podzemnih tokova ove reke (aluvione).sada se njenim stanovnicima čini kao bauk. novosadske i pančevačke rafinerije. Cijanid je. vratila se u Rumuniju Dunavom. Sava 159. Romantična žitnica (svake. proširila po istoku Evrope i. pošto do vremena navodnjavanja. a turske vlasti su počele da skreću pažnju na mogućnost zagadjenja Crnog mora.2000. svi ga se plaše.Pre toga su oranice poplavljenje posle izlivanja podzemnih voda ove zime.po svemu što se do sada zna izlivanjem otrova u reku Samoš iz fabrike za preradu zlata u mestu Baju Mare negde na Karpatima . govori u kondicionalu. on protiče i odlazi. Preventivno je bio zatvoren vodovod u Vinči kod Beograda. Ministarstvo za poljoprivredu je zabranilo ribolov u celoj (!) Srbiji. Ekološ ka katastrofa se. ne može se akumulirati..

a ono pak na Hidrometeorološki zavod Srbije i "Srbijavode". niti je to bio povod da nešto kaže predsednik njene Vlade. a gomile su počele da se mere tonama. šumarstvo i vodoprivredu. Ekološka katastrofa je slikana u medijima samo po onome što je bilo vidljivo i golim okom: tone riba su ili plutale rekom ili se borile za kiseonik. ali . On napominje da ne može preuzeti rizik da se cijanid i teški metali zakopaju u zemlju. Ozbiljnih ekoloških struktura ovde nikad nije ni bilo. predvidele 10. nisu želeli da preuzmu rizik i sprovedu uputstvo nadležnih da se riba zakopa u zemlju zbog visokog nivoa podzemnih voda. skupljali na gomile. kako je prenela Beta. uz pomoć stručnjaka. po rečima predsednika opštine Ištvana Bačkulina. pa ni onog u delu Dunava koji je preuzeo otrovanu vodu kod Titela i Slankamena. a na .. Niko im nije pouzdano odgovorio da opasnosti. Simptomatično je da je cijanid na zvaničnom nivou doživljen samo kao problem procenata otrova u rečnoj vodi. "jer to nije način da se opasnost ukloni".jedini..000 dolara po glavi stanovnika koz 20 godina i uprle prst srama u "domicilne ništarije". ako ih je bilo. koja celim svojim tokom kroz Jugoslaviju teče sredinom Vojvodine.političkom trenutku. inače veoma bogata ribom). Mediji. Vladajuće strukture su. mrtva voda. pokušali da objasne zabrinutom i zaplašenom stanovništvu šta ga je snašlo.. da se snadju korigujući "u hodu" neostvarive savete viših instanci. Inspektor za zaštitu životne sredine u Bečeju Milanka Mihajlović. odnosno koliko je puta veća koncentracija otrova u vodi od normalne. ovde u dogledno vreme jesti bilo šta što je plivalo bilo kojom od reka i piti voda iz bunara na salašima iz tamburaških pesama. Malo više su znali tamo gde je došlo do "samoorganizovanja u lokalu".po mnogim izvorima sa terena . ljudi u gumenim rukavicama su ih.ne i šta to znači. Mada se znalo da cijanid pustoši Tisu na toku kroz Madjarsku. U Kanjiži. a stanovništvu je saopštavan procenat zagadjenja. pre nego što je zagadjena voda "prešla" granicu. koji su i nače . da nisu zagadjeni rečni rukavci (tzv.(Kongres SPS). dok su rekom plutale izvrnute mrtve ribe. i pored toga. ovde (čitaj: na teritoriji Balkana) iko ikad uzimao zaozbiljno. vilama. stvarno nema. milom ili silom. niti je ekologe. Ljudi su oprezni mada se tvrdi se da su ustave na kanalima na vreme zatvorene i da otrov nije prodro u njih. nije se sastala pokrajinska Skupština. Lokalne vlasti potiskih opština su pokušale. "koje su postale nadzemne". kaže da i pošto je na Tisi kod ovog grada prošao glavni udar zagadjenja.kilometara zapadno od toka Tise. Teško da će se. Smrt reke je nastupila u očito potpuno pogrešnom društveno . s ciljem da još ostanu vlast. upozorili su da se Ministarstvo ekologije (3. Zbog otrova u Tisi. ovdašnje stanovništvo uz reku nije preventivno pripremljeno na katastrofalne posledice trovanja reke. kad su cijanid i uginule ribe krenule rekom.. da nema opasnosti od ribe iz ribnjaka. februara) proglasilo nenadležnim i uputilo radoznale na Ministarstvo za poljoprivredu.

Cele zime su podzemne vode u Vojvodini izuzetno visoke i. otrovanih zagadjenom vodom i ribom iz Tise. Ribari su. a medjunarodna zajednica ponovo čeka". sve to vreme. 31 patka.500 zasejano pšenicom. od čega je 1. do koje mere. kao i 11 zečeva. jer u tu opštinu nije stiglo nikakvo uputstvo.000) bilo prokvašeno.000 hektara (od ukupnih 1.pod vodom oko 5. Novi Sad i Bor kao mesta u kojima zagadjenost predstavlja pretnju zdravlju ljudi. brzina reke i oštar miris zagadjene vode koji je odbijao životinje da je piju kao i podzemnim vodama popalvljeno zemljište. februara saopštile da su naučnici Radne grupe za Balkan. Inspektorka iz Bečeja Milanka Mihajlović kao "pozitivno u ovoj ekološkoj katastrofi" navodi rezultat mikrobiološke analize napravljene u Senti koji kaže da bakterije u vodi Tise nisu uginule.000 hektara oranica (što je 10 odsto ukupnih obradivih površina). Ta grupa naučnika je već.000 hektara. Koliko dugo će Tisa ostati mrtva. još uvek ne zna šta da radi. što ona smatra znakom da će se prirodni ekološki lanac koliko-toliko održati. Ujedinjene Nacije su 17. Dok je trajala borba da se iz zagadjene reke izvuku otrovane ribe. organizacija koju je 1993. je povodom cijanida upozorila. godine osnovao bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov. 28 uginulih fazana. tada je bilo ugroženo i 60 naselja. stručnjaci su procenili da je u četiri opštine srednje Bačke pod vodom još oko 13. naime. dva labuda. Veći pomor životinja izgleda da je spasao visok vodostaj Tise. 36 divljih golubova.površini reke nema mrtve ribe.koji leži na obali Tise . mada su lovci preventivno pucali u vazduh da ih odvrate od vode. a da je na području Bečeja . Na toj tački su se. Cilj je da obezbede pouzdanu početnu procenu neposrednog rizika za životnu sredinu i ljudsko zdravlje . da "sadašnja situacija u SR Jugoslaviji sprečava svaku značajnu finansijsku podršku toj zemlji. gledali kako gube posao i izračunavali koliko godina će proći dok reka ponovo ne oživi. s kakvim sve posledicama po vidljivi i nevidljivi svet u reci koja vertikalno preseca Vojvodinu niko do sada nije ni pokušao da stvarno analizira. Milena Putnik (AIM) Antrfile POMOĆ Medjunarodni zeleni krst. a čak 50. u januaru je 250. . prema nekim podacima. Kragujevac. u izveštaju o posledicama Natobombardovanja obeležila Pančevo.000 hektara potpuno poplavljeno. počeli da sakupljaju uzorke vode iz Dunava u jednoj od dve mobilne laboratorije koje su doneli u Srbiju. a prema vestima sa terena. koju su oformili Program za životnu sredinu UN (UNEP) i "Habitat". poklopile dve nevolje.628. niti je neko od nadležnih dolazio u Bečej. Kod Sente su nadjene mrtve srne.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful