Ekologija i zastita zivotne sredine

U Zrenjaninu se od samog pocetka industrijalizacije pa do danas vrsi kontinuirano ispustanje otpadnih voda iz industrije i gradske kanalizacije direktno u reku Begej koja protice kroz sam centar grada. U prolece kada dodje do porasta vodostaja u rekama dunavskog sliva, dolazi do zaustavljanja toka vode kroz korito Begeja usled velikog vodostaja Tise. Otpadna voda iz fabrika i izliv gradske kanalizacije zagade vodu u toj meri da iz nje nestaje kiseonik. Posle izvesnog vremena u gradu se oseti neprijatan miris izazvan vodonik sulfidom (H2S) koji se oslobadja sa isparenjima a voda postaje crna. U zavisnosti od duzine vremenskog perioda u kom Begej ne tece zagadjenje se siri i uzvodno od grada prema selu Klek. I pored aktuelnog Zakona o zastiti zivotne sredine, postojanja inspekcijskih drzavnih organa iz oblasti vodoprivrede i ekologije trenutno stanje je poprimilo razmere ekoloske katastrofe i predstavlja opasnost za zdravlje gradjana. Dugi niz godina o ovom problemu se cutalo, a od gradjana se skrivala istina o stanju zivotne sredine, suprotno clanu 8 Zakona o zastiti zivotne sredine. Ako se nista ne preduzme postoji realna opasnost od izbijanja zaraza medju stanovnistvom, naruseni ekosistem sve teze ce se oporavljati a u opasnosti je i ekosistem nacionalnog parka “Carska Bara” kojeg od Begeja deli samo 10 metara sirok zemljani nasip. Takodje, sve vece ce biti zagadjenje Tise u koju se uliva Begej, buduci da je izvesno povecanje proizvodnje industrije u Zrenjaninu potpomognute stranim ulaganjima, sto ce za posledicu imati povecanje kolicine otpadnih voda iz industrije. U zelji da se uključimo u resavanje ekoloskih problema kao preduslova za ukljucivanje u Evropsku zajednicu i poboljsanje zivota i zdravlja ljudi, ronilacki klub “Begej” je sa NP “Otpor!” ucestvovao u kampanji koja je pocela 02.04.2001. godine pod nazivom “Odbrana Begeja”. Ova kampanja je imala izuzetan efekat dok je trajala a zatim su skoro svi zagadjivaci nastavili sa starom praksom sto navodi na neophodnost kontinuirane akcije. U toku kampanje Odbrana Begeja došli smo do informacija da su pojedina fizička lica i manje radionice bez vodoprivrednih dozvola direktno izvele svoje kolektore otpadnih voda u reku a vrši se i formiranje divljih deponija direktno uz vodotok. Takođe posedujemo informacije da pojedine fabrike vikendom, noću angažuju veći broj radnika da opasne otpadne supstance nastale u procesu proizvodnje izlivaju iz buradi direktno u reku. Iz svih gore navedenih razloga klub je uradio projekat CUVARI BEGEJA koji je pokrenut Marta 2003 godine. Ekipa kluba izlazi minimalno osam puta mesečno sa čamcem i opremom na reku gde se tom prilikom vrši snimanje foto i video materijalom,u izradi je karta zagadjivača(divljih deponija, kolektora koji su direktno instalirani u reku). Vrši se povremeno uzorkovanje vode iz kolektora i reke u saradnji sa ZAVODOM ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA i sa rezultatima analiza upoznaju se nadležne državne institucije. Podneto je nekoliko prijava OJT. Koje je pokrenulo odredjene radnje i kontakte sa SUP-Zrenjanin. Nedavno je klub izvršio nabavku uredjaja SONAR sa kojim je započeto snimanje dna reke BEGEJ tako da će mo uskoro imati kompletnu sliku stanja reke. Prvi rezultati su poražavajući i kada je u pitanju kvalitet vode a i naslage mulja na samom dnu. Na kraju je predvidjena izložba fotografija nastalih u toku

.

septembra. U direkciji za vode kažu da su sudskim organima podneli prijave protiv rukovodstva obe fabrike. To je.8. kazao je Marijanović. samo vrh nevolje koja je pre deset dana nastala nakon ispuštanja otrovnih sastojaka iz fabrike šećera "TE TO" u reku Tisu. Ribari su vadili somove teške i od 50 kila. Šećerana će na dalje raditi uz nadzor republičke inspekcije. Pomor ribe poprima razmere ekološke katastrofe. Taj se nalog prema našim saznanjima ne poštuje. U ponedeljak će inspekcija da izađe na teren i preduzeće sve mere da se polombiraju ispusti otpadnih voda u reku Tisu". kako kaže direktor Republičke direkcije za vode Nikola Marijanović. Republička inspekcija za zaštitu životne sredine zabranila je rad šećerani do 17. posle zagađenja izazvanog ispuštanjem otrova.Tisa mrtva reka u dužini 600 km. Katastrofalne posledice zagađivanja cijanidom . i šećerani. "Mi smo dali nalog.Iz reke Tise je izvađeno 36 tona mrtve ribe. Zagađenje su uzrokovale fabrika šećera „TE . Direkotor republičke direkcije za vode Nikola Marijanović smatra da je to fabrika "TE – TO" jer je pomor ribe primećen dan pre nego što je ta fabrika paljenjem krečnih peći započela pripreme za kampanju repe. Otrov se razlaže u vodi. Poslednji koji je zabeležen desio se kod Novog Bečeja. a rakovi i školjke su pobegli na obalu. Da je reč o ekološkoj katastrovi potvrđuje i činjenica da su uginule i ribe koje žive na dnu reke. Ministar Branislav Blažić o cijanidu i uništenom životu Tisa kao Černobil . Za sada se zvanično ne zna ko bi mogao da bude zagađivač. i 'Ferminu'.TO“ i fabrika kvasca „Fermin“. Toj fabrici zabranjen je rad do 17 septebra. Pedeset ribara je vadilo 36 tona mrtve ribe iz reke Tise. septembar 2007. pa se samim tim pomor nastavlja. | 18:48 | Izvor: B92 Novi Bečej -. da obustave ispuštanje otpadnih voda. U reci su primećeni ostaci kreča.

Uništen kompletan ekosistem BEOGRAD . s koncentracijom od 0. ministar zaštite životne sredine. ovo je najveća ekološka katastrofa. što znači da nije stradala samo riba. . Tisa. Iz potisnog dela izvađeno je 15 tona ribe. osvrćući se na petnaestodnevnu dramu izazvanu pucanjem brane rudnika zlata "Aurel" u rumunskom gradu Baja Mare.2 miligrama u utorak i dalje u nedozvoljenim granicama. koja je na ulasku u našu zemlju iznosila dva miligrama po litru vode. apsolutnom nepoznanicom kada će se u njoj opet pojaviti život. opet Rumunima. Međutim. Dunav je zbog velike brzine i mase vode uspeo da razblaži koncentraciju. plašimo se da je na dnu Tise pravo groblje ribe koja u ovom dobu godine miruje. a da po našim propisima . već kompletan živi svet reke. Dopunskim analizama vode reke Tise na teške metale ustanovljen je sadržaj gvožđa i bakra iznad dozvoljenih vrednosti. iako je ostavio potpunu pustoš iza sebe. U vodotoku Tise uništen je čitav eko-sistem. Zbog velike koncentracije cijanida i teških metala koji su rekama Lapoš i Samoš dospeli u Tisu. Uzeti su uzorci svih vrsta uginulih riba radi ispitivanja sadržaja cijanida i teških metala u njima. Ministarstvo poljoprivrede. šumarstva i vodoprivrede pratiće sadržaj cijanida i teških metala u Tisi i Dunavu i preduzimati potrebne mere. No.Rezultati ispitivanja vode Tise i Dunava pokazuju da je sadržaj cijanida ispod maksimalno dozvoljenih vrednosti.Posle Černobila. upozorio je dr Blažić. naglasio je u utorak na konferenciji za novinare u Vladi Srbije dr Branislav Blažić. svejedno. Izvestan broj će naravno zauvek ostati dole. ubijena je na duži vremenski period.Od riba su uništeni smuđ i tolstolobik. odakle je krenuo smrtonosni tovar cijanida zajedno s teškim metalima. s Gvožđe i bakar iznad granice BEOGRAD . ova reka je u dužini od oko 600 kilometara potpuno mrtva. talas dugačak desetak kilometara danas je izašao iz naše zemlje. ali je.U utorak je talas cijanida napustio našu zemlju s povećanom koncentracijom od 0.2 miligrama po litru dunavske vode. Tek kroz nekoliko dana saznaćemo o kolikoj je količini reč kada leševi budu isplovljavali. Na pitanje novinara koje su dozvoljene koncentracije cijanida u vodi dr Blažić je pojasnio da se propisi razlikuju od zemlje do zemlje. koji su u ovom periodu aktivni. međunarodna reka.

Da se ovako nešto desilo u našoj zemlji. Oni u ovom rudniku imaju polovinu vlasništva.u jame dubine najmanje dva i po metra osigurane glinom i krečom na mestima gde nema podzemnih voda. Poljoprivredna i . Tek juče Mađarska se izjasnila da će takođe podići međunarodnu tužbu zbog ekološke katastrofe nanete Tisi.Sve naše službe su blagovremeno reagovale da bi posledice bile što manje. I upravo portparol Kris Kodrington. I kako misle da pomognu ljudima koji su posle uništavanja Tise. Z. pa čak i Rumunije kojoj se na žalost taj cijanid ponovo vraća. U Zemunu je izmerena koncentracija cijanida od 0. Mi ćemo i dalje apsolutno činiti sve da saniramo katastrofalne posledice. Do koje koncentracije je Dunav uspeo da razblaži cijanide (identifikovane mešovite soli cijanida) najbolje pokazuju merenja. 45 odsto pripada rumunskoj vladi. . Od dva miligrama koliko je bilo na graničnoj tački. . konstantno rađena od nedelje kada je talas ušao u Jugoslaviju. A možda bi nas već i bombardovali.56 miligrama po litru. poput ove da je ribu ubila hladnoća. U "Aurel" je otputovala i jugoslovenska ekipa stručnjaka. Ali smo iznenađeni cinizmom i nezainteresovanšću za sve što se dogodilo australijske kompanije "Esmeralda". ostali bez osnovnog izvora prihoda. njegova izmerena koncentracija je iznosila 1. a preostalih pet odsto rumunskim privatnim kompanijama. cela zapadna javnost bi se digla na noge. a u Pančevu 0. zabranjen je izlov ribe. Svi kanali duž Tise su zatvoreni. sva uginula riba je propisno uklonjena . Nude pomoć za sanaciju.OSTOJIĆ Krajem devedestih istraživanja kvaliteta vode sliva reke Dunav stavili su SRJ na treće mesto u pogledu zagadjenja azotom i na drugo mesto u pogledu zagadjenja fosforom od šesnaest podunavskih zemaljaa stočarska proizvodnja je identifikovana kao jedan od najvećih izvora zagadjenja.1 miligram po litru u tekućoj vodi (u pijaćoj se toleriše 0. Za dve nedelje od kako je krenuo cijanid nama su u vidu pomoći ponuđene samo dve pokretne laboratorije.31 miligram po litru i to na levoj obali Dunava zbog čega je iz predostrožnosti i zatvoren vodovod u Vinči.45 miligrama da bi sa utorkom danom on uspeo da se zadrži u koncentraciji od 0. A šta imamo? Slabu reakciju međunarodne javnosti. nije krio gnev ministar ekologije.iznosi 0.2 miligrama. protura gomile laži. dolaskom do Starih Banovaca. pokušavajući da sakrije grešku kompanije. da bi sa analizama upotpunila dokumentaciju na osnovu koje će naša država podići međunarodnu tužbu. obećao je dr Blažić. adresa se još precizno ne zna. kao ribari. većinskog vlasnika rumunske fabrike zlata.05 miligrama po litru). Kome.

U kontekstu neadekvatnog tretmana otpadnih voda i nedostatka sanitarnih deponija. posebno u niziji Vojvodine gde je visok nivo podzemnih voda. Savetodavne službe ne pružaju adekvatne informacije o upravljanju nutrijentima niti adekvatnoj manipulaciji stajnjakom. Pecaroši su jedva dočekali početak sezone ribolova na štuku. bez ikakve obrade. Ovu najsavršeniju tišinu narušavali su posetioci koje je iz svojih domova izmamio topao prolećni dan. predstavljaju značajne zagadjivače nutrijentima zbog neadekvatnog skladištenja stajnjaka kao i ograničene i neadekvatne upotrebe stajnjaka kao djubriva. . Ovaj otpad uključuje krv.agroindustrijska preduzeća su identifikovana kao značajni zagadjivači nutrijentima. Uravljanje nutrijentima nije bila praksa u velikim poljoprivrednim kombinatima tokom prethodnogog perioda. Mineralna djubriva su bila lako dostupna po veoma niskoj ceni ili čak besplatno. u odvodne kanale. Iako se na Poljoprivrednom falultetu održavaju teoretska predavanja o biljnim potrebama za hranljivim materijama. Stanište je retke ribe ’’crnke’’ (umbra krameri) koje više nema u rekama Srbije. a zatim u Dunav ili njegove pritoke. Kada je redakcija časopisa ’’EKOsfera’’ početkom aprila posetila baru ’’Zasavica’’ njena priroda je još uvek spavala svoj zimski san. zatim uši i krvavu vodu (vodu koja nastaje pranjem i čišćenjem polutki). Partnerski pristup za "dobar status" reke Specijalni rezervat prirode . sadržaj creva. Znanje frarmera o upravljanju nutrijentima. Otpad iz klanica takodje predstavlja značajan izvor zagadjenja nutrijentima. iz kojih prodire u podzemne vode. Poslednjih godina.Zasavica Bogatstvo biljnog i životinjskog sveta uvrstilo je baru u međunarodnu prirodnu baštinu. zatim čvrst otpadni materijal kao što su papci i čekinje. Kreket žaba. Proglašena je za IBA područje. stidljivo su najavljivale buđenje mnogobrojnih stanovnika specijalnog rezervata. količina otpada raste jer se prekinulo sa upotrebom koštanog brašna u ishrani stoke (u skladu sa praksom Evropske Unije o zdravlju životnija). posebno u Vojvodini gde ima 240 klanica.000 svinja godišnje. Sa druge strane. Prema Nacionalnoj Reviziji (NR) za SRJ sačinjenoj 1998 godine u okviru Programa za smanjenje zagadjenja Dunava uz podršku Globalnog fonda za zaštitu životne sredine (GEF). Klanice obično odlažu otpad životinjskog porekla u taložnike pre nego što ga ispuste u lokalni sistem otpadnih voda ili reke. mali farmeri su oduvek reciklirali djubrivo na svojim privatnim posedima jer nisu imali pristupa ovoj vrsti usluga.Visoko koncentrovani tečni stajnjak se odlaže u lagune. stočarske farme. koje su uživale na prvom prolećnom suncu i divlje patke koje su se veselo brčkale i lovile svoj omiljeni doručak. U izradi je projekat novog vizitorskog centra u stilu rimske panonske kuće. ova praksa najčešće rezultira visokim nivoom ispuštanja u vodene tokove i prodiranja u podzemne vode. a naročito velike farme svinja sa uzgojem više od 10. Posle 100 godina u bari ponovo žive kolonije dabrova. Tečni stajnjak se najčešće iz laguna usmerava. agro-inženjerima nedostaje praktično iskustvo na terenu. pa su svoje čamce veslima pažljivo otiskivali sa obale.

Jedno je sigurno. 25 vrsta su prvi u fauni Srbije. jer se iz ostalih reka izgubila. što uslovljava specifičnu floru i faunu ovog područja. dok sisara ima 30-tak. . Prema rečima Simića. Ona je simbol Zasavice. a preko puta Sremske Mitrovice. – Cilj nam je da umbru vratimo u naše vodotokove. gde je nekada živela. od kojih je 120 gnezdarica. 13 vrsta vodozemaca i 14 vrsta gmizavaca što ukupno iznosi 27 vrsta ili 38% od ukupnog diverziteta vodozemaca i gmizavaca Srbije. . godine) braća Dombrovski su zabeležila oko 220 vrsta.Njeno jedino stanište u Srbiji je ostala ova močvara. Malo je onih koji se ’’na vrhu sveta’’ ne upitaju kako je ova močvara izgledala pre 12 ili 15 miliona godina. na reku Savu. Dunava i reke Zasavice u milionskim razdobljima ovo područje je postalo barsko i sakrilo svoj neobičan biljni i životinjski svet. kao retke evropske vrste. Tokom prvih istraživanja koja datiraju još sa kraja XIX veka (1895. Mnoge od njih su uvršćene u Crvenu knjigu faune. Sa najviše platforme ’’puca’’ prekrasan vidik na rezervat. kakvi su njeni stanovnici tada bili? To ćemo ipak prepustiti mašti posetilaca. dok se pet vrsta zooplanktona jedva može naći u Evropi. U paketu specifičnih biljnih i životinjskih vrsta je i riba ’’crnka’’ – umbra krameri ili kako je francuzi zovu ’’pas koji pliva’’. Tako u njenoj močvari živi jedinstvena alga. te sa Biološkim fakultetom u Kragujevcu pokušavamo da je razmnožimo. Močvara je i carstvo ptica. zbog menjanja toka Save. Reka Zasavica uliva se u Savu. prvo što upada u oči je vizitorski centar – velika drvena konstrukcija sa nekoliko platformi. šume i plodnu ravnicu. Kada se uđe u atar ovog zaštićenog područja. koja isključivo opstaje na 1. objašnjava Slobodan Simić upravnik rezervata. dok se danas evidentira 180.200 metara nadmorske visine. U vodama Zasavice živi više od 250 vrsta algi i oko 180 vrsta zooplanktona. Od životinjskog sveta Zasavice beleži se ukupno 185 vrsta.Biser mačvanske ravnice ’’Zasavica’’ je pravi biser mačvanke ravnice. fauna riba broji 21 vrstu. ali se njeno korito puni hladnim drinskim vodama. kada je i nastala. predsednik Pokreta gorana Sremske Mitrovice i naš domaćin. smeštena na 14-tom kilometru od Mačvanske. Od ovog broja.

Kavaljeri su želeli da udovolje zahteve svojih lepih dama i poklanjali im bunde od dabrovog krzna. Tu su i raznovrsne gljive. – Mi tako lepo živimo sa komšilukom da smo se zbog dabrova našli na sudu. Zato se ovde uspešno organizuju međunarodni kampovi mladih istraživača. rotarijanski. Zato mnogi ljudi dabrove smatraju štetočinama kao što je slučaj sa jednom porodicom u selu Radenković koja je posekla 700 stabala drveća i sagradila branu dužine 40 metara. godine. Davne 1777. primetili smo duž obale dabrove kućice. Ko voli nek izvoli. i to sve u ’’Bircuzu kod dabra’’. među kojima je najstarija trava testerica. naravno pečena riba. podolsko goveče. jer dabar je značajna životinja u sklopu ukupnog biodiverziteta Srbije i živi samo u čistim vodama. Planovi za budućnost ’’Zasavica’’ danas predstavlja produženu bazu Univerziteta. godine švedski naučnik dr Taube boraveći u tadašnjoj austrougarskoj Mitrovici posetio je tursku Mitrovicu i na bari ’’Zasavici’’ registrovao veliku koloniju dabrova. Osim . već skoro izumrle rase domaćih životinja – crna mangulica čije meso i mast nemaju holesterola. kako im dabrovi ne bi prilazili. Čak prave i humku da bi ih lovili. . Zato su glavni specijaliteti bare domaća slanina od mangulice. tako kažu na bari. Biološkim fakultetom iz Beograda i Ministarstvom za nauku i životnu sredinu nekoliko parova dabrova posle jednog veka pušteno je u vode močvare 2005. a posebna poslastica je pečeno prase mangulice. Sada je to značajna kolonija koja je proširila svoj radijus kretanja do šabačkog Velikog kanala. Zato smo odlučili da vratimo ove vesele životinje u svoje stanište kaže Simić. ’’Pre 100 godina dabrovi su istrebljeni sa bare i malo ih ima u Srbiji . Ploveći barom turističkim brodićem ’’Umbra’’koji kreće od vizitorskog centra na maršrutu od sedam kilometara. a sada Zavod za zaštitu prirode priprema nominovaciju za još jednu međunarodnu zaštitu – Ramsarsku. riblji paprikaš. ali i četiri vrste insektivernih biljaka koje se hrane insektima. To je dobro. a crkva je proglasila dabrovo meso za najkvalitetniju hranu u vreme posta.U saradnji sa jednom nevladinom organizacijom iz Bavarske. Zbog sveukupnog bogatstva flore i faune ’’Zasavica’’ je proglašena za IBA područje. koja potiče iz glacijalnog perioda. Zbog dabrova na sudu ’’Zasavica’’ je od vajkada privlačila pažnju mnogih stranih i domaćih istraživača. koliko zauzima specijalni rezervat sa II i III stepenom zaštite živi oko 700 vrsta biljaka. kaže naš domaćin i dodaje – ko je ikada narodu udovoljio. šeretski nam kazuje Slobodan Simić. more oborenog drveća bez kore – njihov ručni rad. Na baru su vraćene i stare. jer je mesto za razna studijska istraživanja.Na prostoru od 1812 ha. nastanili reku Jadar. Priča se da su dabrove istrebile žene i crkva. kobasice. balkanski magarac i golovrata kokoš. a dabrovi su stigli i do Brčkog. Malo koje zaštićeno barsko područje može da se pohvali vrhunskim kvalitetom čiste vode u kojima jedino mogu da opstanu slatkovodna meduza i sunđeri. ornitološki.

Posle nekoliko dana zabeležen je još jedan pomor riba. čiji je staralac Pokret gorana Sremska Mitrovica. Centralnoj svečanosti povodom Dana Planete prisustvovao je i ministar Aleksandar Popović. Moravica. Vrdila. “Zasavicu” kroz jednodnevne izlete godišnje obiđe oko 4000 dece i više od 1000 odraslih. Inspektori Ministarstva zaštite životne sredine uredno su konstatovali činjenično stanje. podneli su prijave za . Zauzvrat. urednik emisije “Čekajući vetar”. turista i ljubitelja prirode koji će je čuvati. Beli i Svrljiški Timok. rekao je na kraju Slobodan Simić. istraživača. godine na ’’Zasavici’’ boravi i do 15. tehnočovek.. a kao potencijalni krivac označen je ŠIK "Kopaonik". zaštiti i unapređenju životne sredine za 2006.Ove godine radimo projekat velikog edukativnog i ugostiteljskog objekta sa 50 ležajeva. sa izložbenim prostorom. kada. Mnogi vodotoci su bile žrtve ljudskog nemara: Dunav.mesta koja oživljavaju. Crni Timok. kao svedoci života reka. Očekujemo da ćemo dobiti finansijsku podršku od Evropske agencije za rekonstrukciju i Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća. . Toplica. Zašto smo olako okrenuli leđa rekama i zašto smo ih pretvorili u mutne vode? Petnaest tona mrtve ribe plutalo je po Dunavu kod HE "Đerdap 2". Branislav Marinkov.. U svakodnevnoj borbi za opstanak čovek-industrijalac. reke.toga bara ima sve predispozicije da postane centar razvijenog ekoturizma.vodu. Radio Beograda uručio je nagradu Slobodanu Simiću. u januaru ove godine. nemarno zatrpava svojim “otpadom” jednu od najvažnijih žila naše planete . mora . grad im je dao ritam. Toplica. a inspektor je kao najverovatniji uzroke naveo ispuštanje vode iz deset bazena u Banji Vrujci i kontinuirano ispuštanje fekalnih voda. upravniku rezervata Zasavica. kanali DTD-a. – Izgradićemo i pešačke staze u dužini od sedam kilometara. “MASLINOVA GRANA” ZA NAJBOLJE Zasavica . Južna i Zapadna Morava. Rasina. godinu. kaže naš sagovornik.000 ljudi. Mrtve ribe pronađene su u Lepenici. Proizvodnja je po nalogu republičkog inspektora za zaštitu životne sredine zaustavljena. a time im predao ili uzeo dušu. Jadar. dobila je “Maslinovu granu” za doprinos očuvanju. koji se u ovu reku uliva u ataru sela Radobić. Izvore. Likodra. Na obalama su odavno nikli gradovi. prilikom remonta nije obezbeđena zaštita ribljeg fonda. Najverovatnije je da su štetne materije stigle sa obližnjih seoskih farmi duž potoka Čađavac. Tisa . U istom mesecu reka Despotovica koja protiče kroz Gornji Milanovac. Realizacijom druge faze biće izgrađen vizitorski centar u stilu rimske panonske seljačke kuće. zagađena je opasnim materijama. laboratorijom i kancelarijama.Specijalni rezervat prirode. što je prouzrokovalo uništenje biljnog i životinjskog sveta. Velika Morava. a do pomora je došlo tokom noći. Ukoliko bi neke naše projekte finansirala Evropska agencija mogli bi da očekujemo da do 2020. okupljaju i oplemenjuju. Prve mrtve ribe na površini Toplice primećene su sredinom jula u delu toka kod Kuršumlije. a pripada slivu Zapadne Morave.

nakon probijanja nasipa deponije pepela i šljake. . a jedna od sankcija je i privremena zabrana rada. To će značiti da preduzeće obavlja svoju delatnost tako da ne ugrožava vodu.privredni prestup. Ovo bi trebalo da natera firme da ulažu u sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Poznato je da mali broj opština ima postrojenja za tretman otpadnih voda. Kreću se od 150. sve tako crno." Da li je dovoljno samo kazniti? Realna šteta zbog pomora ribe u rekama još uvek nije utvrđena.000 do tri miliona dinara. kao i da većina firmi nema postrojenja za predtretman. Zbog toga se i dešava da otpadne vode opterećene štetnim i otrovnim materijama izazivaju uginuća riba. Ovo. Stručnjaci ukazuju da moguće uzroke učestalih uginuća riba u Srbiji treba tražiti i u nepovoljnim hidrometeorološkim uslovima. najstroža predviđena kazna je zatvorska. "Krivci još uvek nisu kažnjeni". a i ono što postoji tehnološki je zastarelo. pa ne odgovara savremenim ekološkim standardima. potencijalnih zagađivača životne sredine. TE "Obrenovac" je hitno preduzela niz tehničkih mera kako bi u što kraćem roku sanirala nastali problem. Prema krivičnom zakonu. "jer sudski procesi još nisu okončani. pronalaženja i kažnjavanja zagađivača. Postoje i pozitivni primeri da je zagađivač po hitnom postupku rešio problem. moraće da pribave integrisane dozvole za rad od Ministarstva za zaštitu životne sredine. To je i pitanje novca. koja je često bila očevidac pomora riba. Novčane kazne za zagadjivače nisu male. Iz državne uprave je najavljeno da će kazne za preduzeća koja zagađuju životnu sredinu uskoro biti povećane i do deset puta. vazduh ili zemljište. Čak 243 preduzeća. naravno. jer povećanje temperature smanjuje njegovu rastvorljivost. Pri havarijskom zagađenju reke Turije. nije samo pitanje zakonske regulative. šef Odseka za ribarstvo u Republičkoj inspekciji za zaštitu životne sredine. Višestruko loše okolnosti dovode do smanjene koncentracije kiseonika u vodi. Nije. međutim. prekršajne i krivične prijave. kakvi nisu zabeleženi u poslednjih nekoliko godina. izjavila je Vesna Mitrović.

Pored toga. Ubeđeni smo da je na ispitu građanska savest svakog od nas. emisije iz industrijskih postrojenja. Uvac.Država bi. Pitanje dostupnosti i kvaliteta vode postaje jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. Taj proces je prvenstveno izazvan upotrebom đubriva i brojnih hemijskih sredstava u savremenoj poljoprivrednoj praksi. Oblici zagađenja voda Stalan rast čovečanstva i tehnološki razvoj imaju za posledicu i povećanje potreba za vodom. Smemo li se indiferentno odnositi prema budućnosti pokolenja koja dolaze? Racionalni društveni pritisak na odgovorne nije samo naše građansko. ali nije poznato da postoji rečni tok bez prisustva živog sveta. ako znate ko su zagađivači u vašoj sredini. mogla da uvede i stimulativne mere u vidu namenskih sredstava za nabavku i instaliranje opreme za prečišćavanje. Jer ako smo i zakasnili. ako se sakupljaju i ispuštaju na jednom mestu. poželite li da se i vaš glas čuje. u najveće potrošače voda ubrajaju se hemijska i petrohemijska industrija. pri čemu se mogu podeliti na dve velike grupe: koncentrisane i rasute. Ovakav vid onečišćenja uzrokuje pojavu nutrijenata u vodi. Koncentrisani izvori zagađenja najčešće su urbane sredine. prema rečima gospođe Mitrović. Jerma. prehrambena. Visočica. te putem površinske ili podzemne vode ulivaju u vodotoke i druge vodene ekosisteme. Rzav i Moravica iznad Ivanjice. industrija i energetska postrojenja. koja se rastvaraju. delimično ili u celini. pak. problem je otkriven. Zagađenja iz poljoprivrede mogu biti koncentrisanog karaktera. metalurgija i tekstilna industrija. U Srbiji postoje reke koje su u manjem ili većem obimu zagađene. . Takve mere bi mogle da budu podsticajne za razvoj i povećanje zaposlenih i u manjim. već i ljudsko pravo. Među industrijama. Uticaj poljoprivrede na vodene ekosisteme Poljoprivreda predstavlja jedan od osnovnih izvora rasutih zagađenja voda. Ponekad i javno izgovorena reč može da da rezultate. Zato ukoliko imate predlog. Pri tome se mora voditi računa da zagađenja iz urbanih sredina često ne podrazumevaju samo otpadne vode iz domaćinstava. Kruženje materija u prirodi čini da se pojavljuju i drugi oblici rasutih zagađenja. Sa druge strane. Takvi primeri su Gradac. već im se često pridružuju i otpadne vode iz industrijskih postrojenja. sa deponija i sl. industrija paprira. kao i sve veće potrošnje. na koncentraciju nutrijeneta znatno utiču i deterdženti. naročito ona koja potiču od izduvnih gasova iz saobraćaja. nisu opterećene industrijskim i kanalizacionim ispustima. ima reka koje. pišite nam. Valja ih sačuvati. ali su značajnija rasuta zagađenja koja potiču od upotrebe đubriva i hemijskih sredstava. nerazvijenim sredinama. Izvori zagađenja voda su mnogobrojni. usled fosfora kao važnog sastojka.

Okvirna direktiva o vodama podrazumeva zaštitu svih voda i postavlja jasan cilj da "dobro stanje" voda mora biti dostignuto do 2015. * Koncentrisana zagađenja sa stočnih farmi. Za očuvanje vodnog resursa. To je naročito istaknuto činjenicom da vode u Evropi trpe sve veći pritisak i da se suočavanje sa tim problemom ne može odlagati. kao i da korišćenje voda širom Evrope mora biti održivo. radi dobrobiti kako sadašnjih. Osnovni negativni uticaji poljoprivrede na kvalitet voda se ogledaju u sledećem: * Eutrofikacija površinskih i podzemnih voda usled rasutog zagađenja azotom i fosforom bogatih đubriva. iz prerađivačkih postrojenja i sl. bivaju rastvoreni u podzemnim vodama i tokovima reka. čime negativno utiču na vodeni ekosistem sprečavajuči njegovo normalno funkcionisanje. . * Zagađenje toksičnim materijama površinskih i podzemnih voda putem hemijskog razlaganja pesticida.int/comm/agriculture/envir/index_en. podzemnih voda. Zelena mreža Vojvodine) Pogledati: http://europa. koje ubrzano troše kiseonik i obrastaju vodenu površinu onemogućujući prodiranje svetlosti. Od tada.eu.osnovne pretpostavke Okvirna direktiva o vodama predstavlja jedan od najambicioznijih pokušaja Evropske unije da podigne kvalitet i obezbedi dobro stanje vodnog resursa. tako i budućih generacija. Povećana količina nutrijenata pospešuje rast algi. prema kojoj su zemlje članice EU obavezne da je inkorporiraju u svoje nacionalno zakonodavstvo do kraja 2003. Ove vrednosti stavljaju Srbiju na treće mesto po količini azota i na drugo mesto po količini fosfora koja se uliva u vode Dunava iz svih zemalja dunavskog basena. polazeći od podataka koje je objavila naša zemlja. neophodno je obezbeđenje delotvornog zakonskog okvira koji će jasno ukazati na probleme i očuvati resurs za buduće generacije. pogotovo imajući u vidu dejstvo đubriva i pesticida koji završavaju odn. Srbija je jedan od najvećih zagađivača Dunava azotom (N) i fosforom (P). poljoprivreda znatno utiče i na kvalitet površinskih i podzemnih voda. priobalskih voda i dr.htm Okvirna direktiva o vodama . Osim direktnog uticaja na količinu raspoloživog vodnog resursa potrošnjom u svrhu navodnjavanja. što predstavlja 13% od ukupnog zagađenja ove reke azotom i 14% od ukupnog njenog zagađenja fosforom. Integralni pristup u rešavanju problema postavlja se kao osnovni princip Okvirna direktiva o vodama Evropske unije (Water Framework Directive 2000/60/EC) je pravni okvir za zaštitu i poboljšanje kvaliteta svih vodnih resursa poput reka. jezera. klima ili vrsta zemljišta. u zavisnosti od specifičnih faktora kao što su područje. neophodno je sprovesti mnogo aktivnosti da se postigne željeno "dobro stanje" svih voda u Evropskoj uniji do 2015. Stupila na snagu u decembru 2000.Poljoprivreda je jedan od značajnih korisnika vodnog resursa. (Nataša Đereg. u Evropskoj uniji. Procenjeno je da Srbija godišnje izliva 7200 tona azota i 7000 tona fosfora. koji se nalazi pod sve većim pritiskom.

stanovništvom. zamljama kandidatima i svim zainteresovanim učesnicima jedinstvenu priliku da vode proces i obezbede efikasnu i doslednu primenu. zbog čega je jasno da njena primena mora počivati na širokom spektru definisanih smernica. kao i jasnim rokovima i vremenom za sprovodjenje. kopnenih ekosistema i vlažnih područja ekološki vezanih za vodene ekosisteme» . http://europa. • Obezbeđenje aktivnog učešća u procesu upravljanja vodama svih učesnika.eu. Direktiva zahteva saradnju među državama. nevladinim organizacijama i vlastima na svim nivoima. Odredbe direktive su složene i dalekosežne. od poljoprivrede. zaštita i poboljšanje stanja vodenih ekosistema i. priobalskih i podzemnih voda. pruža mogućnost Evropskoj komisiji. ambiciozno zamišljen pristup u upravljanju vodnim resursom. obezbeđujući na taj način da se postavljeni rokovi ispoštuju. preko poljoprivrede i zaštite životne sredine do potrošačkih udruženja i državnih i lokalnih vlasti. Ova saradnja je ključna pošto voda predstavlja osnovu za mnogo različitih aktivnosti. jezera. Kako će se to sprovesti? Okvirna direktiva o vodama predstavlja novi. • Uravnoteženje interesa životne sredine i onih koji od nje zavise. • Neophodnost prekogranične saradnje između država i zainteresovanih učesnika. • Jasna politika cene vode i obezbeđenje principa "zagađivač plaća". Upravo to je predmet zajedničke strategije o primeni direktive (Common Implementation Strategy) dogovorene od strane zemalja članica Evropske unije i usvojene u maju 2001. zemljama članicama. Osnovne pretpostavke su: Zaštita svih voda .iz oblasti industrije. On počiva na učešću svih zainteresovanih strana. • Postavljanje ambicioznih ciljeva koji treba da obezbede "dobro stanje" svih voda do 2015. Upravo zato su pomenuti predstavnici smatrani za refrentne da savetuju razvoj strategije koja ima uticaja na sve nas. • Način sprovođenja Okvirne direktive o vodama je jedinstven. industrije. transporta i turizma.reka.html Značaj poplavnih područja za očuvanje kvaliteta voda Jedan od ciljeva Okvirne direktive o vodama je «sprečavanje dalje degradacije.int/comm/environment/water/water-framework/index_en. u skladu sa njihovim potrebama. Takođe. uključujući nevladine organizacije i lokalne zajednice. ribarenja do generisanja energije.Uključivanje svih zainteresovanih učesnika Da bi se ovi ciljevi postigli angažovano je stotine eksperata . Period dugih i otvorenih konsultacija je doveo do čvrstog dogovora o ciljevima direktive i merama.

nije retka pojava ni da se obradivo ili građevinsko zemljište proteže do same obale reke. Značaj ovakvih projekata naročito je istaknut činjenicom da je samo tokom proteklih sto godina nestalo oko 80% poplavnih područja Dunava a preko 50% svih vlažnih staništa na području Evrope. U uslovima prirodnog funkcionisanja. ova jedinjenja omogućuju brži rast algi. • razvoj turizma i mogućnost rekreacije. U praksi je dokazano da postojanje poplavnih područja u obliku prelazne zone između poljoprivrednog zemljišta i reka. koje postepeno počinju da se razvijaju u količinama koje narušavaju ravnotežu flore i faune na način da svojom prekomernim prisustvom troše velike količine kiseonika . naročito iz urbanih sredina i poljoprivrede. • obezbeđenje pijaće vode. • izuzetnu biloška raznovrsnost. Mehanizmi redukcije nutrijenata Nutrijenti predstavljaju jedinjenja azota i fosfora čija prekomerna količina u vodi dovodi do procesa eutrofikacije. Sa druge strane.njihovom retencionom sposobnošću i ublažavanjem talasa visokih voda. kao gradivne materije. pri čemu se najčešće kanalisanjem i izgradnjom odbrambenih nasipa odsecaju velike plavne površine od uticaja reka ili. Poplavna područja su često predmet isušivanja i kultivisanja za potrebe poljoprivrede i širenja urbanih sredina. Naime.Ekološki aspekt Okvirne direktive o vodama predviđa ublažavanje posledica poplava kroz uspostavljanje prirodnih funkcija poplavnih područja . • mogućnost korišćenja trske i drugih prirodnih materijala. • visoku produktivnost biomase. ublažavanje visokih vodenih talasa i smanjenje opasnosti od poplava. reguliše izmenjljivi nivo voda koji je od presudnog značaja za očuvanje ovih ekosistema. smanjuje količinu nutrijenata koji se ulivaju u reku. Rezultati istraživanja su pokazali da čak 70% azota i 30% fosfora može biti odstranjeno na ovaj način. čak i u stanju koje je samo blisko prirodnom. rečni tok i poplavno područje predstavljaju jednu celinu. zbog čega se poslednjih godina naročita pažnja pridaje projektima koji imaju za cilj ponovno uspostavljanje veza između reka i njihovih poplavnih područja. • utvrđivanje obala. Naročito važnu ulogu ona imaju u ublažavanju negativnih uticaja koncentrisanih i rasutih oblika zagađenja. naročito ako su obrasla drvenastom vegetacijom. Kanalisanje reka ima za posledicu produbljivanje korita. ona su važna za: • • koncentrisanje voda u rečne basene. umanjujući na taj način pozitivne efekte koje vlažna staništa mogu imati u procesu redukcije nutrijenata. Rasuta zagađenja. pak. Pored niza pozitivnih efekata koje vlažna područja imaju u procesu dostizanja «dobrog stanja» voda. • obezbeđenje hrane. smanjujući površinu poplavnog područja i nivo podzemnih voda i na taj način menjajući osnovnu dinamiku ovih područja i mogućnost usvajanja nutijenata od strane korenovih sistema biljaka. predstavljaju u današnje vreme opšteprisutan problem. • obezbeđenje vode za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta.

poplavna područja u Evropi uživaju drugačiji status.čineći ga nedostupnim za ostali živi svet. pri čemu se naročit akcenat stavlja na hjihovo očuvanje i mogućnost revitalizacije nekadašnjih poplavnih područja. Iako je većina ovih regulacija izvedena u cilju odbrane od poplava te kao posledica industrijskog razvoja i potreba za povećanjem površina pod obradivim zemljištem. kao najznačajnija poplavna dolina u Srbiji i Crnoj Gori može poslužiti kao pilot područje za ocenjivanje kvaliteta upravljanja Činjenica da je preko 80% poplavnih područja Dunava nestalo u proteklih 100 godina dovoljno govori o stepenu ugroženosti ovih ekosistema. Pa ipak. predstavlja jedno od najvećih vlažnih područja u srednjem toku Dunava.drastičan gubitak . biljke popravljaju ukupnu strukturu zemljišta i omogućavaju razvoj drugih organizama (npr.html Kako sačuvati vrednosti poplavnih područja? Posledice nestajanja poplavnih područja skrenule su pažnju na njihove mnogobrojne pozitivne aspekte.edu/watershedss/info/wetlands/manage. tako da smo danas svedoci brojnih negativnih efekata koje je sistematsko kanalisanje vodotoka i sužavanje poplavnih područja ostavilo za sobom. kao najznačajnije takvo područje u Srbiji i Crnoj Gori. Osnovni proces uklanjanja nutrijenata iz podzemnih voda je denitrifikacija.water. retko je pri njihovom planiranju uziman u obzir ekološki aspekt. sa preko 5000 ha u poplavnoj zoni. tokom protekla dva veka je pretrpelo značajne izmene u odnosu na svoje nekadašnje rasprostiranje. biljke igraju važnu ulogu i u sedimentaciji nutrijenata.gov/owow/wetlands/ http://www. voda postaje neupotrebljiva za piće. prisustva denitrifikatora i dr. Na taj dolazi do ugrožavanja opstanka živih bića u vodi koja sadrži prekomerne količine azota i fosfora. Svojim fizičkim prisustvom one sprečavaju eroziju. Gornje podunavlje. Poslednjih decenija. Zahvaljujući procesu podizanja svesti o značaju ovih područja . usporavaju vodene tokove i na taj način obezbeđuju odlaganje putem sedimentacije.ncsu. uprkos brojnim hidroregulacionim radovima na isušivanju i kultivisanju zemljišta. Pored toga. Iako usvajanje putem vegetativnih organa biljaka nije najvažniji način redukcije zbog krajnjeg razlaganja biljaka i životinjskog izmeta.od izuzetnog biodiverziteta i velike produkcije biomase. Pogledati: http://www. do važne uloge u kontroli poplava i redukciji nutrijenata.epa. količine ugljenika. što je za posledicu imalo smanjenje poplavne doline na uski pojas uz Dunav. Pored toga. može da izazove neželjene alergijske reakcije prilikom korišćenja i sl. Osnovni mehanizmi redukcije nutrijenata na područjima vlažnih staništa obraslih vegetacijom su denitrifikacija. usvajanje putem vegetativnih organa i pretvaranje u organska azotna jedinjenja i taloženje u zemljištu. Prisustvo vegetacije je od značaja za sve vidove uklanjanja nutrijenata. Gornje podunavlje. pri čemu je važno istaći da to zavisi i od stepena zasićenja zemljišta. Prirodna poplavna područja sa svojom vegetacijom pružaju idealne uslove za navedene procese. zahvaljujući prepoznatim vrednostima . Preostalih 15000 ha nalazi se u području odbrambenim nasipom odvojenom od Dunava i njegovih plavnih voda. mikroba) koji pozitivno utiču na proces redukcije nutrijenata. Gornje podunavlje i danas.

Naime. Zbog toga je. zagađenje voda . ova kompleksna intervencija je od samog početka počela da daje pozitivne širok spektar pozitivnih efekata. U tom slučaju će i njihov cilj i kvalitet realizacije biti ocenjivan sa više aspekata. a tek potom kao prostor za intenzivno korišćenje resursa. Na žalost. tu se od većih ritova nalaze i Plavanjski. Upravo zbog takvog pristupa danas smo svedoci nestanka velikog broja ovih.biodiverziteta. Bukinski i KoviljskoPetrovaradinski rit. Ekološki pokret «Plavi Dunav» Apatin Pogledati: http://www. jer i najmanja greška može sukcesivno izazvati niz neželjenih posledica. a nešto manji i u Koviljsko-Petrovaradinskom.današnji trendovi u Evropi idu u pravcu povećanja površina pod poplavnim područjima i restauracija vrednosti koje ona poseduju. nemogućnost kontrole poplava. Upravljanje značajnim delovima prirode osetljiv je posao koji mora biti trajno praćen. koji prevazilazi granice jedne države. Gornje podunavlje je najznačajnije vlažno područje u gornjem toku Dunava kroz Srbiju i Crnu Goru. neophodno da se što je moguće više olakša i podstiče sprovođenje ovakvih projekata. već je dominirala potreba za «osvajanjem» zemljišta. pa potom i u Dunav. Pored njega. ne vodeći računa da to osvajanje može ostaviti trajne negativne posledice na okolinu. Iako postoje pozitivni primeri upravljanja. reč je o opsežnim radovima koji imaju strateški karakter i iziskuju znatna materijalna sredstva. koji je predviđao ponovno uspostavljanje veze između poplavne zone i dela područja koje je izgradnjom odbrambenog nasipa ostalo odsečeno od Dunava. a delom i zbog prevencije moguće dalje degradacije. Značaj očuvanja poplavnih područja opšti je interes. još početkom 90-tih godina prošlog veka je započeo obiman projekat revitalizacije Monoštorskog rita. makar na nacionalnom nivou. koji bi ova područja prvenstveno sagledavao kroz njihove ekološke vrednosti. Iako je ideja za projekat nastala kao posledica smanjenja mogućnosti eksploatacije drvne mase. među kojima se ističu brojne retke i ugrožene vrste. razvoja lokalnih zajednica i sl. Revitalizacija Monoštorkog rita je primer u kom pravcu i ubuduće treba da se usmerava proces upravljanja poplavnim područjima. Naravno. po svojoj ekologiji. mogućnosti održivog korišćenja. prejak pritisak izazvan ljudskim aktivnostima i malo učešće održivih formi korišćenja resursa. veoma osetljivih ekosistema. kakvih smo danas svedoci na svakom koraku.ramsar. opšti problem je nepostojanje sveobuhvatnog plana upravljanja. većina preostalih poplavnih područja danas uživa veći ili manji stepen zaštite. kao što je opsežan projekat revitalizacije u Gornjem podunavlju. 60-tih godina prošlog veka. u vreme izgradnje ovog nasipa nije se mnogo obraćala pažnja na ekološke vrednosti poplavnih područja. te bi se ova problematika trebala razmatrati shodno tome. Kao posledica toga. Sva ova područja karakteriše naročito bogatstvo živog sveta.org/ Cijanid u Panonskom moru Cijanid koji se iz Rumunije izlio u Tisu. Boris Erg. To je delimično slučaj i sa Gornjim podunavljem. treća je katastrofa koja je u kratkom vremenskom razdblju pogodila .

PODGORICA. Strah od trovanja uzrokovan je ("voda nadje put") baš tom mrežom i vezom voda po Vojvodini.treća nevolja koja je. u vodi Tise neće više biti cijanida. zbog čega su potencijalno ugroženi bunari uz Tisu. uplašila Ukrajinu. zakačila Bugarsku.prošavši kroz Madjarsku i Jugoslaviju. a o mogućim posledicama se veoma malo zna i o njima se. za nepunu godinu. Ekološ ka katastrofa se. Oprezni i zabrinuti su i ljudi u mestima koja su desetinama .. "Misli da nema opasnosti da se otrov preko povrtarskih i ratarskih proizvoda prenese i u lanac ljudske ishrane. potekavši iz Rumunije . Mnoštvo pogodbenih "ako" ne umanjuje strah.Vojvodinu. a turske vlasti su počele da skreću pažnju na mogućnost zagadjenja Crnog mora.sada se njenim stanovnicima čini kao bauk. Tisa 164. Tamiš 53 i hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav 664km) . Direktor Instituta za hemiju novosadskog Prirodnomatematičkog fakulteta prof. Preventivno je bio zatvoren vodovod u Vinči kod Beograda. a ne znaju su ni ekološ ke posledice bombardovanja novosadske i pančevačke rafinerije AIM.inače. Sava 159. Subotica i Bečej) nije zabeležen ni jedan slučaj trovanja ljudi. ne može se akumulirati. pogodila Vojvodinu: oranice su još uvek poplavljenje posle izlivanja podzemnih voda ove zime (pa je izgledalo da Panonsko more uzvraća udarac i dodatno komplikuje priču o cijanidu u Tisi). nad zemljom što se vidi. vratila se u Rumuniju Dunavom. proširila po istoku Evrope i..Pre toga su oranice poplavljenje posle izlivanja podzemnih voda ove zime. Cijanid je. Cijanid.. Dunavom u Crno more. (Od dopisnika AIM iz Beograda) Tisa je mrtva. brz i gadan otrov. Prednost Vojvodine da je premrežena rekama i kanalima .2. svi ga se plaše. Ovde je. Romantična žitnica (svake. pošto do vremena navodnjavanja.po svemu što se do sada zna izlivanjem otrova u reku Samoš iz fabrike za preradu zlata u mestu Baju Mare negde na Karpatima . još uvek. putuje dalje.. novosadske i pančevačke rafinerije. februara) otrov ulio i u Dunav obajvljena utešna vest da u vojvodjanskim opštinama (Senta. on protiče i odlazi.400 km plovnih reka i kanala (Dunav 358. a niko još ne zna kakve su sve ekološke i zdravstvene posledice prošlogodišnjih masivnih NATO bombardovanja dunavskih mostova. pa i ove) Jugoslavije i dalje nema pojma šta udiše. Karakteristično je što i tri sedmice posle izlivanja otrova i njegove ubitačne plovidbe rekama o cijanidu svi govore.2000.. i pod zemljom što se ne vidi i što znaju samo upućeni. oko 1. govori u kondicionalu.. dr Božo Dalmacija je upozorio da postoji opasnost da je cijanid iz Tise dospeo u vode podzemnih tokova ove reke (aluvione). Ministarstvo za poljoprivredu je zabranilo ribolov u celoj (!) Srbiji.23. Kanjiža.i da je tu jedan od najvćih hidroloških čvorova Evropi. šta pije i šta jede. pak dan pošto se (13.

kilometara zapadno od toka Tise. uz pomoć stručnjaka.ne i šta to znači. a stanovništvu je saopštavan procenat zagadjenja. Ljudi su oprezni mada se tvrdi se da su ustave na kanalima na vreme zatvorene i da otrov nije prodro u njih. "koje su postale nadzemne". nije se sastala pokrajinska Skupština. pre nego što je zagadjena voda "prešla" granicu. Ozbiljnih ekoloških struktura ovde nikad nije ni bilo.političkom trenutku. odnosno koliko je puta veća koncentracija otrova u vodi od normalne. koja celim svojim tokom kroz Jugoslaviju teče sredinom Vojvodine. a ono pak na Hidrometeorološki zavod Srbije i "Srbijavode". vilama. šumarstvo i vodoprivredu. mrtva voda. Vladajuće strukture su. inače veoma bogata ribom). milom ili silom. stvarno nema. On napominje da ne može preuzeti rizik da se cijanid i teški metali zakopaju u zemlju. Zbog otrova u Tisi. niti je ekologe. Ekološka katastrofa je slikana u medijima samo po onome što je bilo vidljivo i golim okom: tone riba su ili plutale rekom ili se borile za kiseonik. Mada se znalo da cijanid pustoši Tisu na toku kroz Madjarsku.jedini. Simptomatično je da je cijanid na zvaničnom nivou doživljen samo kao problem procenata otrova u rečnoj vodi. pa ni onog u delu Dunava koji je preuzeo otrovanu vodu kod Titela i Slankamena. koji su i nače . ljudi u gumenim rukavicama su ih. s ciljem da još ostanu vlast. da nisu zagadjeni rečni rukavci (tzv.po mnogim izvorima sa terena . Lokalne vlasti potiskih opština su pokušale. da nema opasnosti od ribe iz ribnjaka. pokušali da objasne zabrinutom i zaplašenom stanovništvu šta ga je snašlo. Teško da će se. skupljali na gomile. Niko im nije pouzdano odgovorio da opasnosti.. Smrt reke je nastupila u očito potpuno pogrešnom društveno . niti je to bio povod da nešto kaže predsednik njene Vlade. Mediji. Inspektor za zaštitu životne sredine u Bečeju Milanka Mihajlović. predvidele 10. ako ih je bilo. februara) proglasilo nenadležnim i uputilo radoznale na Ministarstvo za poljoprivredu.(Kongres SPS). ali . a na . ovdašnje stanovništvo uz reku nije preventivno pripremljeno na katastrofalne posledice trovanja reke.. ovde u dogledno vreme jesti bilo šta što je plivalo bilo kojom od reka i piti voda iz bunara na salašima iz tamburaških pesama. i pored toga. da se snadju korigujući "u hodu" neostvarive savete viših instanci.000 dolara po glavi stanovnika koz 20 godina i uprle prst srama u "domicilne ništarije". nisu želeli da preuzmu rizik i sprovedu uputstvo nadležnih da se riba zakopa u zemlju zbog visokog nivoa podzemnih voda. Malo više su znali tamo gde je došlo do "samoorganizovanja u lokalu". po rečima predsednika opštine Ištvana Bačkulina.. ovde (čitaj: na teritoriji Balkana) iko ikad uzimao zaozbiljno.. a gomile su počele da se mere tonama. U Kanjiži. dok su rekom plutale izvrnute mrtve ribe. kad su cijanid i uginule ribe krenule rekom. kaže da i pošto je na Tisi kod ovog grada prošao glavni udar zagadjenja. upozorili su da se Ministarstvo ekologije (3. "jer to nije način da se opasnost ukloni". kako je prenela Beta.

pod vodom oko 5. Kod Sente su nadjene mrtve srne. a medjunarodna zajednica ponovo čeka". Ujedinjene Nacije su 17. od čega je 1.500 zasejano pšenicom. Ribari su. brzina reke i oštar miris zagadjene vode koji je odbijao životinje da je piju kao i podzemnim vodama popalvljeno zemljište. 28 uginulih fazana. koju su oformili Program za životnu sredinu UN (UNEP) i "Habitat". tada je bilo ugroženo i 60 naselja. . da "sadašnja situacija u SR Jugoslaviji sprečava svaku značajnu finansijsku podršku toj zemlji. do koje mere. Koliko dugo će Tisa ostati mrtva. organizacija koju je 1993.000 hektara (od ukupnih 1. Novi Sad i Bor kao mesta u kojima zagadjenost predstavlja pretnju zdravlju ljudi. 31 patka. 36 divljih golubova. u januaru je 250. a prema vestima sa terena. Milena Putnik (AIM) Antrfile POMOĆ Medjunarodni zeleni krst. počeli da sakupljaju uzorke vode iz Dunava u jednoj od dve mobilne laboratorije koje su doneli u Srbiju. a da je na području Bečeja . što ona smatra znakom da će se prirodni ekološki lanac koliko-toliko održati. poklopile dve nevolje. mada su lovci preventivno pucali u vazduh da ih odvrate od vode. Inspektorka iz Bečeja Milanka Mihajlović kao "pozitivno u ovoj ekološkoj katastrofi" navodi rezultat mikrobiološke analize napravljene u Senti koji kaže da bakterije u vodi Tise nisu uginule. stručnjaci su procenili da je u četiri opštine srednje Bačke pod vodom još oko 13. Veći pomor životinja izgleda da je spasao visok vodostaj Tise. Na toj tački su se. godine osnovao bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov.površini reke nema mrtve ribe. je povodom cijanida upozorila. Dok je trajala borba da se iz zagadjene reke izvuku otrovane ribe. a čak 50. Cele zime su podzemne vode u Vojvodini izuzetno visoke i.000 hektara oranica (što je 10 odsto ukupnih obradivih površina). još uvek ne zna šta da radi. naime. u izveštaju o posledicama Natobombardovanja obeležila Pančevo. kao i 11 zečeva.000 hektara potpuno poplavljeno.000 hektara. s kakvim sve posledicama po vidljivi i nevidljivi svet u reci koja vertikalno preseca Vojvodinu niko do sada nije ni pokušao da stvarno analizira. dva labuda. jer u tu opštinu nije stiglo nikakvo uputstvo. gledali kako gube posao i izračunavali koliko godina će proći dok reka ponovo ne oživi. Ta grupa naučnika je već. prema nekim podacima. Cilj je da obezbede pouzdanu početnu procenu neposrednog rizika za životnu sredinu i ljudsko zdravlje . Kragujevac. februara saopštile da su naučnici Radne grupe za Balkan. otrovanih zagadjenom vodom i ribom iz Tise. sve to vreme.koji leži na obali Tise .628.000) bilo prokvašeno. niti je neko od nadležnih dolazio u Bečej.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful