DEGENERATIVNE BOLESTI (ARTROZE) ZGLOBOVA

Artroze zglobova spadaju u grupu najeih bolesti. Praktino nikada ne dovode do smrti pacijenta, ali su uzrok velikih tegoba (bolova, ogranienja kretanja i dr.) velikog broja ljudi. Struktura zgloba Zglob ine najmanje dvije kosti prekrivene zglobnom hrskavicom i aparat za uvrivanje zgloba (sinovija, kapsula, ligamenti). Zglobna hrskavica je glatka, sjajna, bijele boje, poluprovidna. Najdeblja je na mjestu najveeg pritiska, a na periferiji se stapa sa sinovijom zgloba. Sastavljena je od elija hrskavice i osnovne mase, hondromukoida koji je sastavljen od bjelanevine (proteina) i hondroitin-sumpome kiseline. Nema krvne sudove, ni nerve. Funkcija joj je da svojom elastinou ublaava (amortizuje) pritisak koji se prenosi preko zgloba i da svojom glatkom povrinom ovlaenom zglobnom (sinovijalnom) tenou omoguava pokrete u zglobu. Na pritisak visina zglobne hrskavice se smanjuje i tako ublaava (amortizuje) optereenja (sile) koje se prenose preko zgloba. Hrskavica u zglobu trpi velika optereenja, koja idu do 350 kg/cm2 u zglobu koljena. Laka pokretljivost zgloba je objezbjeena glatkom povrinom hrskavice i osobinom zglobne (sinovijalne) tenosti da izuzetno dobro podmazuje povrinu hrskavice. S obzirom da nema krvne sudove i da je vezivna ploa izmeu kosti i hrskavice praktino nepropusna, hrskavica se ishranjuje upijanjem (imbibicijom) hranljivih materija iz zglobne tenosti. Zato je osjetljiva na razliite metabolike i endokrine poremeaje. Kost, na kojoj je hrskavica, ima svoju strukturu sastavljenu od elija kosti i kotane mase. Aparat za uvrivanje zgloba se sastoji od kapsule, sinovije i veza (ligamenata). Kapsula je sastavljena od vezivnog tkiva koje je jako bogato kolagenim vlaknima, povezuje zglobne elemente i dozvoljava njihovo pokretanje. Pojedini dijelovi su dodatno ojaani ligamentima (vezama). Sinovija, ili sinovijalna membrana, oblae unutranju povrinu kapsule. Bogata je krvnim i limfnim sudovima i nervnim zavrecima. Proizvodi zglobnu (sinovijalnu) tenost. Zglobna (sinovijalna) tenost je viskozna, bezbojna do ukaste boje, specifine teine 1010 do 1012, alkalna je, tj. pH vrijednost je 8,2 do 8,4. Uloga joj je mehanika i nutritivna. Mehaniki podmazuje zglobne (hrskavine) povrine i omoguava lako pokretanje u zglobu. Svojim sastojcima omoguava ishranu zglobne hrskavice. Bolesti zglobova Bolesti zglobova se dijele na: reumatske, upalne artritise, artroze, metabolike artropatije, neuroloke artropatije, tumore, hemofiline artopatije i druge bolesti. Reumatski artritisi mogu biti akutni, subakutni, kronini (poznat i kao reumatoid artritis), ankilozirajui reumatizam kime, psorijatini i palindromini (intermitentni). Uzroci zapaljenskih promjena u zglobu su gonokok, streptokok, bruceloza, tuberkuloza, sifilis, kao i zapaljenja u sklopu drugih bolesti, npr. preikterina zapaljenja u zglobovima

kod zarazne (infektivne)utice, zapaljenja zglobova kod crvenke (rubeole) i dr. Artroze se definiraju kao oteenja zglobne hrskavice, uz bujanje (proliferaciju) okrajaka kosti, bez zapaljenja sinovije, ili je to zapaljenje slabo i sekundarno. Od metabolikih artropatija je najea i najpoznatija podagra ili giht, tj. poremeaj metabolizma mokrane kiseline (acidum uricum). Oteenja zglobova su i zbog raznih neurolokih poremeaja, najee zbog sifilitinog tabesa i siringomijelije. Tumori zglobova mogu biti dobroudni (benigni) npr. sinoviomi, hemangiomi, lipomi, fibromi, osteohondromi, ili mnogo rjee zloudni (maligni) npr. sinoviosarkomi, hondrosarkomi i dr. Kod hemofilije dolazi i do ponavljanih izljeva krvi u zglobove, to daje posebna oteenja zglobova poznata pod nazivom hemofilina artropatija. I razliite druge bolesti mogu imati promjene na zglobovima, npr. sarkoidoza, Sindrom Henoch-Schoenlein i dr. Artroze Artroze su kronina oteenja zglobova za koje je karakteristino razorno (destruktivno) oteenje hrskavice uz bujanje (proliferaciju) kotanih dijelova. Promjene na sinoviji obino nisu prisutne, ali se mogu ponekada javiti, obino naknadno (sekundarno). Osim termina artroze, koriste se i: degenerativni hipertrofini osteoartritis i degenerativni zglobni reumatizam. Najee su na meu prljenskim zglobovima, kuku, koljenu, krajnjim zglobovima na prstima ake, i zglobovima palca na aci i stopalu. Obino zahvaaju jedan zglob, ali mogu zahvatiti i vie. Hrskavica je obino najvie oteena u centru zglobne povrine, tako da je povrina hrskavice neravna, sa brazdama, udubljenjima i drugim oteenjima. Promjene na kostima se sastoje u promjeni strukture kosti neposredno ispod hrskavice u smislu poveanja tvrdoe (osteskleroza) i bujanju perifernih dijelova kosti (osteofitoza). Ispod sloja sa osteosklerozom postoji sloj sa razreenom graom (strukturom) kosti (osteoporozom) koja moe biti toliko izraena da se stvaraju dijelovi bez kos Artroze zglobova spadaju u grupu najeih bolesti. Praktino nikada ne dovode do smrti pacijenta, ali su uzrok velikih tegoba (bolova, ogranienja kretanja i dr.) velikog broja ljudi. Struktura zgloba Zglobine najmanje dvije kosti prekrivene zglobnom hrskavicom i aparat za uvrivanje zgloba (sinovija, kapsula, ligamenti). Zglobna hrskavica je glatka, sjajna, bele boje, poluprovidna. Najdeblja je na mjestu najveeg pritiska, a na periferiji se stapa sa sinovijom zgloba. Sastavljena je od elija hrskavice i osnovne mase, hondromukoida koji je sastavljen od bjelanevine (proteina) i hondroitin-sumpome kiseline. Nema krvne sudove, ni nerve. Funkcija joj je da svojom elastinou ublaava (amortizuje) pritisak koji se prenosi preko zgloba i da svojom glatkom povrinom ovlaenom zglobnom (sinovijalnom)

tenou omoguava pokrete u zglobu. Na pritisak visina zglobne hrskavice se smanjuje i tako ublaava (amortizuje) optereenja (sile) koje se prenose preko zgloba. Hrskavica u zglobu trpi velika optereenja, koja idu do 350 kg/cm2 u zglobu koljena. Laka pokretljivost zgloba je osigurana glatkom povrinom hrskavice i osobinom zglobne (sinovijalne) tenosti da izuzetno dobro podmazuje povrinu hrskavice. S obzirom da nema krvne sudove i da je vezivna ploa izmeu kosti i hrskavice praktino nepropusna, hrskavica se ishranjuje upijanjem (imbibicijom) hranljivih materija iz zglobne tenosti. Zato je osjetljiva na razliite metabolike i endokrine poremeaje. Kost, na kojoj je hrskavica, ima svoju strukturu sastavljenu od elija kosti i kotane mase. Aparat za uvrivanje zgloba se sastoji od kapsule, sinovije i veza (ligamenata). Kapsula je sastavljena od vezivnog tkiva koje je jako bogato kolagenim vlaknima, povezuje zglobne elemente i dozvoljava njihovo pokretanje. Pojedini dijelovi su dodatno ojaani ligamentima (vezama). Sinovija, ili sinovijalna membrana, oblae unutranju povrinu kapsule. Bogata je krvnim i limfnim sudovima i nervnim zavrecima. Proizvodi zglobnu (sinovijalnu) tenost. Zglobna (sinovijalna) tenost je viskozna, bezbojna do ukaste boje, specifine teine 1010 do 1012, alkalna je, tj. pH vrijednost je 8,2 do 8,4. Uloga joj je mehanika i nutritivna. Mehaniki podmazuje zglobne (hrskavine) povrine i omoguava lako pokretanje u zglobu. Svojim sastojcima omoguava ishranu zglobne hrskavice. Bolesti zglobova Bolesti zglobova se dijele na: reumatske, zapaljenske artritise, artroze, metabolike artropatije, neuroloke artropatije, tumore, hemofiline artopatije i druge bolesti. Reumatski artritisi mogu biti akutni, subakutni, kronini (poznat i kao reumatoid artritis), ankilozirajui reumatizam kime, psorijatini i palindromini (intermitentni). Uzroci zapaljenskih promjena u zglobu su gonokok, streptokok, bruceloza, tuberkuloza, sifilis, kao i zapaljenja u sklopu drugih bolesti, npr. preikterina zapaljenja u zglobovima kod zarazne (infektivne)utice, zapaljenja zglobova kod crvenke (rubeole) i dr. Artroze se definiu kao oteenja zglobne hrskavice, uz bujanje (proliferaciju) okrajaka kosti, bez zapaljenja sinovije, ili je to zapaljenje slabo i sekundarno. Od metabolikih artropatija je najea i najpoznatija podagra ili giht, tj. poremeaj metabolizma mokrane kiseline (acidum uricum). Oteenja zglobova su i zbog raznih neurolokih poremeaja, najee zbog sifilitinog tabesa i siringomijelije. Tumori zglobova mogu biti dobroudni (benigni) npr. sinoviomi, hemangiomi, lipomi, fibromi, osteohondromi, ili mnogo rjee zloudni (maligni) npr. sinoviosarkomi, hondrosarkomi i dr. Kod hemofilije dolazi i do ponavljanih izljeva krvi u zglobove, to daje posebna oteenja zglobova poznata pod nazivom hemofilina artropatija. I razliite druge bolesti mogu imati promjene na zglobovima, npr. sarkoidoza, Sindrom Henoch-Schoenlein i dr.

Artroze Artroze su kronina oteenja zglobova za koje je karakteristino razorno (destruktivno) oteenje hrskavice uz bujanje (proliferaciju) kotanih dijelova. Promjene na sinoviji obino nisu prisutne, ali se mogu ponekada javiti, obino naknadno (sekundarno). Osim termina artroze, koriste se i: degenerativni hipertrofini osteoartritis i degenerativni zglobni reumatizam. Najee su na meu prljenskim zglobovima, kuku, koljenu, krajnjim zglobovima na prstima ake, i zglobovima palca na aci i stopalu. Obino zahvaaju jedan zglob, ali mogu zahvatiti i vie. Hrskavica je obino najvie oteena u centru zglobne povrine, tako da je povrina hrskavice neravna, sa brazdama, udubljenjima i drugim oteenjima. Promjene na kostima se sastoje u promjeni strukture kosti neposredno ispod hrskavice u smislu poveanja tvrdoe (osteskleroza) i bujanju perifemih dijelova kosti (osteofitoza). Ispod sloja sa osteosklerozom postoji sloj sa razreenom graom (strukturom) kosti (osteoporozom) koja moe biti toliko izraena da se stvaraju dijelovi bez kotane grae tj. pseudociste. Oteenja sinovije i kapsule su odsutne ili se kasno javljaju. Artroze se uglavnom javljaju posle etrdesete godine i njihova uestalost se poveava sa godinama. ee su kod ena. Osnovni simptom je bol kod pokreta. Ogranienje pokreta je u poetku blago a kasnije moe biti izuzetno ozbiljno. Postoji u zglobu (krepitacije). Nema znakova zapaljenja, tj. poviene temperature, poviene sedimentacije krvi i dr. U najveem broju sluajeva radi se o degenerativnom procesu na hrskavici, ustvari preranom starenju zahvaenog zgloba. Ove su promjene anatomske, mehanike, bioloke i kemijske. Anatomski hrskavica postaje suha, hrapava, sa izmijenjenim sjajem, uz izmjene u grai (histolokoj strukturi). Mehaniki hrskavica je manje elastina. Bioloki smanjena je sposobnost hrskavice da koristi neophodne materije, tj. respiracija hrskavice. Kemijske promjene su smanjena koliina hondrotoin-sumporne kiseline koji je bitan sastojak polimera koji ine hrskavicu. Po istraivanjima patologa artroze postoje kod 95% osoba od etrdeset godina, a praktino kod svih preko ezdeset godina. Uzroci ovakvog preranog starenja nisu dovoljno jasni. Teorijski se radi o loem kvalitetu hrskavice i ponavljanim mehanikim povredama (traumama). Kao uzroci loeg kvaliteta hrskavice se spominju endokrini razlozi, nasljedna komponenta i oteenja u prokrvljenosti (vaskularizaciji) zgloba. Utjecaj endokrinog sistema je kod loe funkcije jajnika (disfunkcija ovarijuma). U prilog ovome govori znatno vea uestalost artroza kod poremeaja funkcije jajnika i dobro djelovanje enskih spolnih hormona (estrogena) na artroze. Estrogeni, pored ostalih uloga, tite zglobove. Takoer poremeaji u fimkciji hipofize, titaste lijezde (tireoideje) i paratiroideje mogu uticati na artroze. Pitanje nasljednosti je davno uoeno, ali jo uvijek nije detaljno ispitano. Vaskularne lezije uope, a posebno u predjelu zgloba su jedan od elemenata koji utie na pojavu artroza. Sva oteenja zgloba i zglobne hrskavice mogu dovesti do artroze. Ponavljana mehanika oteenja takoer utjeu na pojavu artroza. Kao komplikacija kod artroza se mogu javiti infarkti u hrskavici ili u tkivu ispod hrskavice, pa tako mogu biti stvorene "rupe" u hrskavici, esto sa djelom hrskavice ili

hrskavice i kosti, koji je odvojen od svoje podloge i koji se kree po zglobu uz stvaranje dodatnih tegoba. Artroza kuka (koksartroza) Artroza kuka ili koksartroza zauzima prvo mjesto meu artrozama zbog svoje uestalosti i teine oteenja. Sreu se, najee, kod osoba preko etrdeset godina, ravnopravno kod oba pola. Dijele se u dvije grupe: primarne i sekundarne koksartroze. Primarne ili idiopatske koksartroze su one kojima ne prethodi ni jedno poznato bolesno (patoloko) stanje kuka. Takvih je oko 42% od svih koksartroza. Sekundarne koksartroze se razvijaju posle raznih bolesnih stanja na kuku. Najee su posle razvojnog poremeaja kukova (raniji termini: uroeno iaenje kukova, kongenitalna luksacija kukova i dr.). Oko 40% svih koksartroza su posle razvojnog poremeaja kukova. Od drugih stanja se sreu koksartroze posle protruzije acetabuluma, posle povreda (trauma), zapaljenja i dr. Razvojni poremeaj kukova je ei kod enskog spola, uz dosta izraenu nasljednu komponentu. Dijagnoza i lijeenje ovog poremeaja je posebna tema, pa zato ovdje neemo o tome opirnije. Kliniki znaci (simptomi) artroze kuka su bol pri hodu i progresivno ogranienje pokreta u kuku. Bol pri hodu je osnovni znak koksartroze. Javlja se posle 200m, 500m, 1km ili vie, zavisno od stepena artroze. U poetnom stadijumu artroze prestaje uz odmor i leanje, ali se u odmaklom stadijumu zadrava u toku cijelog dana, kasnije i u toku noi. Lokalizira se najee u prednjem dijelu natkoljenice sve do koljena, ili u prednje unutranjem djelu natkoljenice. Rjee lokalizacije bola su zadnji dio nadkolenice ili ispod koljena. Ogranienje pokreta najkasnije zahvata pokrete savijanja noge u kuku ("fleksije"), a mnogo ee se javljaju ogranienja rotacije noge u kuku i ogranienja u odmicanju noge u stranu ("abdukcije"). Sreu se i krepitacije tj. struganje ili tare u kuku, kao i povremene blokade pokreta u kuku. U kasnijoj fazi se javljaju bol kod pritiska na kuk i hipotrofija miia nadkolenice, tj. smanjena masa i snaga miia nadkolenice. Rendgenski znaci koksartroza su smanjenje zglobne pukotine, javljanje kotanih izraslina ("osteofita"), izmjenjena graa (struktura) kosti, deformacija aice (acetabuluma) i glave butne kosti i pomjerane glave butne kosti u odnosu na aicu. Rendgensko suenje tj. smanjenje zglobne pukotine je rezultat propadanja zglobne hrskavice koja prekriva krajeve kosti. Kotane izrasline tj. osteofiti se stvaraju ee na aici, ali se mogu stvoriti i na glavi butne kosti. Mogu biti na ivici zglobnih povrina, ali isto tako i na samim zglobnim povrinama. Tok bolesti (evolucija) je postepen i progresivan, a razlikuje se kod razliitih uzroka koksartroze. Koksartroza kao posljedica razvojnog poremeaja kukova (raniji nazivi: luksirani ili iaeni kukovi) je najei oblik sekundarne koksartroze. Ovaj oblik poinje ranije nego primame koksartroze, u dobi od 35 do 45 godina starosti.

Lijeenje moe biti neoperativno (medikamentozno) ili operativno (kirurko). Neoperativno lijeenje je uz upotrebu lijekova, fizikalne terapije i ortopedskih pomagala. Od lijekova se koriste lijekovi protiv bolova (analgetici) u obliku tableta, kapsula ili injekcija i kortikosteroidi u obliku injekcija u zglob kuka. Operativno se rade dvije velike grupe operacija. Kod blaih oblika se rade operacije koje imaju za cilj da poboljaju stanje postojeeg kuka, tzv. bioloke operacije. Ove se operacije rade na karlinim kostima ili na butnoj kosti. Kod tekih promjena se radi ugraivanje vjetakih kukova (endoproteza). Postoje razliiti modeli vjetakih kukova, ali je osnovna podjela na "cementne" i "bezcementne". Kod "cementnih" kukova se vjetaki kuk lijepi za postojee kotane dijelove posebnim dvokomponentnim materijalom, koji nema nikakve veze sa cementom, ali se taj naziv ipak koristi. Kod bezcementnog modela vjetaki kuk se uvruje (fiksira) direktno za kost raznim nainima (navoj i dr.). Tehnika ugradnje vjetakih kukova je rutinska metoda u mnogim naim bolnicama. Rezultati su u velikom procentu dobri, ali ipak postoje i loi rezultati (kao rezultat raznih komplikacija) u oko 3% operiranih. Nekada su se koristile i druge operacije kao na primjer operativno ukoenje zgloba kuka (artrodeza)to daje bezbolan kuk, ali bez pokreta. Kod komplikacija se radi kada je to neophodno, naroito kod upornih infekcija, i resekcija (isijecanje i vaenje) glave i vrata butne kosti. Artroza kolena (gonartroza) Artroza kolena ili gonartroza je izuzetnoesta. Po ispitivanju Parkera 1934. godine preko 60% osoba starijih od 30 godina ima artrozu kolena, a preko 90% kod osoba starijih od 40 godina. Moe biti primarna ili sekundarna. Primarna je kada ne postoji ni jedan jasan faktor koji dovodi do promene, a sekundama je posledica nepravilnostu u kolenu kaoto su "0" noge (varus kolena), "X" noge (valgus kolena), nepravilan poloajaice i dr. Koleno je sloen zglob koji u jednoj kapsuli ima dva zgloba i to: 1. zglob izmeu butne kosti (femura) i golenjae (tibije) i 2. izmeu butne kosti iaice (patele). Koleno stabilizuju posebne veze i to:aina veza (ligamentum patellae), spoljna i unutranja bona veza (lateralni i medijalni kolateralni ligamenti) i prednja i zadnja ukrtena veza. Pokreti su savijanje i opruanje. Primarna gonartroza je mnogo ea kod ena, naroito posle etrdesete godine, mnogoee kod gojaznih osoba i kod osoba koje imaju smetnje sa cirkulacijom. Postoji odreena porodina skolonost. Osobe sa gonartrozomee imaju ravne tabane. Obino je obostrana, mada moe biti i asimetrina. Po pravilu tegobe poinju u zglobu izmeu butne kosti iaice (patelofemoralnom zglobu), a kasnije se nastavljaju na zglob izmeu butne kosti i golenjae (femorotibijalni zglob). Bol je prvi kliniki znak gonartroze. Obino poinje kao bol sa prednje ili unutranje strane kolena, mnogo ree sa spoljne ili zadnje strane, a kasnije zahvata celo koleno. U poetku se javlja pri hodu, naroito po neravnom terenu. Javljaju se preskakanja ikripa (tare, krepitacije) u kolenima. Ukoenja kolena (blokade) su retke i obino su posledica drugih oteenja zglobe hrskavice ili meniskusa. Otok kolena i strvaranje vee koliine tenosti u kolenu se javljaju u kasnijoj fazi. Ogranienje pokreta, naroito savijanja se javlja vie godina posle poetka bolesti.

Sa napredovanjem bolesti dolazi do poremeaja u osovini i stvaraju se "0" ili "X" noge (Varus ili valgus kolena). Dugotrajni bolovi i smanjena aktivnost dovode do slabljenja miia nadkolenice, naroitoetvoroglavog miia (kvadricepsa). Prvi radioloski (rendgenoloki) znaci gonartroze su promene na zglobu izmeu butne kosti iaice koje se manifestuju kao izrataji (osteofiti) na zadnjegornjem i zadnjedonjem rubuaice. U zglobu izmeu butne kosti i golenjae prve izrasline su na zadnjegomjem delu golenjae, a zatim na ostalim strukturama kolena. Kod dugotrajnih artroza dolazi do naknadnih (sekundarnih) poremeaja u osovini kolena. Radiografija kolena uz pomo nekog kontrastnog sredstva ili vazduha se retko koristi u dijagnostici artroza. Ona moe da pokae oteenja na zglobnoj hrskavici i drugim delovima kolena. Ne postoje posebne laboratorijske analize. Sedimentacija krvi je normalna, ili kod naknadnih zapaljenskih komplikacija blago ubrzana. Osobine zglobne tenosti su ve ranije opisane. Tok bolesti (evolucija) je razliit. U poetku moe postojati samo bol, bez drugih znakova, ali se bol moe javiti i znatno kasnije kada su ve jasno izraeni radioloki znaci gonartroze. Bolovi mogu biti samo posle dueg hoda, ili trajati nekoliko sedmica, a postoje i periodi bez bolova. Posle vie godina bolovi zahvataju uvek oba kolena i postaju trajni. Ograniena je sposobnost kretanja, naroito u kasnijoj fazi kada se razviju i poremeaji u osovini kolena. Leenje moe biti neoperativno (medikamentozno) ili operativno (hirurko). Neoperativno leenje se sastoji u davanju lekova (tableta, kapsula i drugih oblika) koji smanjuju bol i zapaljenske reakcije, ali se ne daju kortikosteroidni preparati u obliku tableta. Kortikopreparati (kortizon i slini preparati) se daju iskljuivo direktno u zglob (intraartikularno), kako bi se izbegla nepovoljna opta dejstva ovih preparata. Koriste se i razne lokalne fizikalne procedure najee tople kupke ili procedure koje greju koleno. Vano je eliminisati gojaznost koja dovodi do ranije pojave artroze kolena i koja pogorava tok artroze. Operativno leenje je ponekada neizbeno. Rezultati su znaajno bolji ako postoji poremeaj u osovini kolena ("O" ili "X" noge) kada se primenjuju operacije koje ispravljaju osovinu kolena presecanjem golenjae ili butne kosti (korektive osteotomije). Koriste se i operacije kojima se skidaju izrasline na kostima i izravnava povrina hrskavice ("toaleta kolena") i koje imaju za cilj poboljanje cirkulacije u kolenu buenjem okrajaka golenjae i butne kosti ("fora"). Kada su veliki problemi izmeuaice (patele) i butne kosti koriste se i operacije kojima se pokuava da pobolja stanje, a radi se i operativno odstranjenjeaice (patelektomija). Kod tekih oblika gde ne mogu pomoi druge metode radi se operativno ukoenje kolena (artrodeza) koje daje bezbolno koleno, ali bez pokretljivosti. Danas se metoda ukoenja kolena sve ree koristi jer se prednost daje totalnim endoprotezama kolena ("vetako koleno"). Rezultati kod endoproteza kolena nisu tako dobri kao kod endoproteza kuka, ali se i tu stanje poboljava, tako da se iznose rezultati sa novim modelima endoproteza koji su dobri u preko 90% sluajeva. Prihvaeno je da se ove endoproteze koriste kod osoba preko 60 godina starosti. Sekundame gonartroze su takoeeste. One se javljaju kod poremeaja u osovini kolena, kod problema saaicom, kod nepotpunog opruanja kolena, kod oteenja meniskusa, kao posledica preloma u podruju kolena, kod razliitih bolesti zglobova (artropatija) i oteenja zglobne hrskavice. Poremeaji u osovini kolena ("X" ili "0" noge) su izuzetni znaajan faktor u nastanku

gonartroze jer uvek dovode do ranog razvoja artroze kolena. Zato je izuzetno vano njihovo rano otkrivanje i leenje. Leenje poremeaja u osovini kolena je daleko uspenije, bre i lake ako se pone kod malog deteta. Tada je efikasno leenje korektivnim aparatima. Ako se propusti taj period i zavri rast kostiju neophodne su operacije za korekciju osovine kolena. Najvanije je da roditelji shvate da poremeaj u osovini kolena nije samo estetski problem ve da je vanije poremaaj statike organizmato neminovno dovodi do ranog razvoja artroza. Gonartroze izazvane poremeajem u osvini kolena se moraju leiti operativno, jer se bez ispravljanja osovine ne mogu dobiti dobri rezultati. Poremeaji u odnosu asice i butne kosti u poetku daju artrozu izmeu aice i butne kosti, koja se kasnije iri na celo koleno. Ovi se poremeaji manisfetuju kao ponavljano iaivanje aice, koje treba blagovremeno reiti operativno naroito kod teih oblika gde su iaenjaaiceea. Kod nepotpunog opruanja kolena se razvija gonartroza. Uzrok ovog nepotpunog opruanja su najee cerebralna paraliza ili stanja posle raznih zapaljenja kolena, reumatske promene i promene kod hemofilinih oteenja zglobova. Osteenja meniskusa su u posebnom odnosu sa gonartrozom. Gonartroza se javlja posle oteenja meniskusa, naroito posle vaenja meniskusa (meniscektomije). U najveem broju gonartroza dolazi do oteenja meniskusa. Gonartroze posle preloma se javljaju posle preloma koji zahvataju zglobnu provrinu ili posle preloma kod kojih je ostao poremeaj u osovini kolena. Artroze ake Artrozeake najee zahvataju zglobove izmeulanaka prstiju (interfalangealne) i zglobove izmeu kostiju ruja i kostiju doruja. ee su zahvaeni zglobovi izmeu srednjih i krajnjih lanaka (distalni interfalangealni zglobovi). Manifestuju se bolovima, ogranienjem pokreta i otokom zgloba. Ove je otoke ili zadebljanja prvi opisao engleski lekar Heberden, kasnije francuski lekar Buar (Bouchard), pa su poznati kao Heberdenova ili (ree) Buarova zadebljanja (vorii). Ove su promene ee kod starijih osoba i kod ena. Vrloesto su udruene sa vratnom spondilozom. Karakteristine su za odreene profesije, kao na primer za daktilografkinje,to ukazuje da u njihovom razvoju postoji znaajan uticaj malih ponavljanih povreda (mikrotrauma). Ova zadebljanja zahvataju uglavnom kaiprst i III prst, neto ree ostale prste, i to sa bone i lene strane prstiju. U poetku mogu postojati i znaci zapaljenja (crvenilo, bol, otok, nemogunost pokretanja), a kasnije su prisutna zadebljanja koja u svojoj strukturi imaju deformisane karajeve kosti, uz sve rendgenske znake artroza (suena zglobna pukotina, izrasline kosti, razreena struktura kosti i druge), uz bol i poremeaje osetljivosti (senzibiliteta). Kao i kod drugih artroza laboratorijske analize su u granicama normale. Mogu biti zahvaeni zglobovi izmeu gomjih i srednjihlanaka prstiju (proksimalni interfalangealni zglobovi),esto udrueno sa artrozom distalnih interfalangealnih zglobova. Naaci se sreu i artroze izmeu kostiju ruja i palca, kao i ree artroze izmeu kostiju ruja i doruja. Leenje se sastoji u davanju lekova protiv bolova, hormona, naroitoenskih polnih hormona (estrogena), u primeni fizikalnih procedura, davanju

kortikopreparata direktno u obolele zglobove, imobilizacijama kod jakih bolova a ponekada se moraju raditi i operacije. Artroze stopala Artroze na stopalu mogu zahvatiti bilo koji zglob stopala, ali se ipak daleko najee javljaju u zglobu izmeu donoja i palca i izmeulanaka palca. Na ovom mestu artrotine promene mogu biti primame, ili sekundarne kod "ukljeva" (hallux valgus). Prvi znak ove artroze je bol pri hodu, a kasnije ogranienje pokreta do potpunog ukoenja zgloba uz zadebljanje zgloba. Rendgenski su vidljive sve promene karakteristine za artroze. Leenje je kao kod svih artroza (lekovi protiv bolova, fizikalne procedure i drugo), s tim da se ovdeesto mora i hirurki intervenisati. Artroze lakta Artroze lakta mogu biti primame i sekundame. Primarne se javljaju ratko. Sekundarne su ili posledica ponavljanih mikrotrauma, na primer kod osoba koje rade sa pneumatskim alatima (rudari i drugi), ili kao posledica ozbiljnijih povreda, na primer preloma u predelu lakta, naroito onih kojih zahvataju i zglobnu povrinu, iaenja lakta, povrede zglobnih veza (ligamenata) lakta. Osnovni i prvi znak je bol. Kasnije dolazi do ogranienja pokreta u laktu. U poetku je to ogranienje blago, a kasnije je sve izraenije. Otoka nema, a mogu se javiti kotane izrasline (osteofiti) ili slobodni kotani delovi u zglobu. Nema znakova zapaljenja (crvenilo, otok i dr), ni otoka limfnihlezda u laktu i pazuhu. U kasnijoj fazi dolazi do slabljenja miia nadlaktice i podlaktice, a ponekada i pritisak kotanih izraslina na lakatniivac (nervus ulnaris). Rendgenski znaci su smanjena zglobna pokotina, izmenjena struktura kosti u zglobu, kotane izrasline u zglobu i slobodna kotana tela u zglobu. Laboratorijske analize su u normalnim granicama. Leenje je kao i kod svih artroza: lekovi protiv bolova, lokalno u zglob kortikopreparati, fizikalne procedure, i znatno ree operativni zahvati, naroito otklanjanje pritiska kotanih izraslina na lakatniivac. Artroze kime (spondiloza) Na kimenom stubu artroza moe zahvatiti strukture izmeu tela prljenova (intervertebralne diskuse) i zglobove izmeu apofiza (interapofizarne zglobove) ili i jedne i druge. Uestanost tegoba zbog degenerativnoh promena na diskusu (diskartroza) je velika. U tokuivota 50 do 70% Ijudi se javlja doktoru zbog ovih problema. Rendgenski se ove promene nalaze kod vie od 80% osoba starijih od 60 godina. Meuprljenski (intervertebralni) diskus se sastoji od dva osnovna dela: jezgra (nucleus pulposus) i fibroznog prstena (anulus fibrosus). Jezgro je u sredini jajoliko, vrlo viskozno,elatinozno i homogeno. Oko jezgra se nalazi fibrozni prsten, koji u vidu cilindrinih lamela obuhvata jezgro.

Kimeni prljenovi su meusobno povezani vezama (ligamentima). Najjae i najznaajnije su prednja uzduna veza (prednji longitudinalni ligament) i zadnja uzduna veza (zadnji longitudinalni ligament). Funkcija meuprljenskog diskusa je da omoguava pokretljivost kimenog stuba. Oteenja diskusa mogu zahvatiti jezgro ili fibrozni prsten. Najea su oteenja u grai (strukturi) jezgra. Graa jezgra se menja u smislu pojavljivanja fibroznih delova, koji kasnije dovode do deobe mase jezgra tj. do pojave vie jezgara. Oteenja fibroznog prstena su najee cepanje koje moe biti kruno (koncentrino) i radijalno. Kroz ove pukotine izlazi sadraj jezgra i tako nastaju kile (hernije) diskusa. Oteenja diskusa dovode do nadraaja kosti tela prljena pa se stvaraju kotane izrasline (osteofiti). Rendgenski se ne vidi diskus ni njegova oteenja direktno. Indirektni znaci oteenja diskusa su smanjenje prostora izmeu tela prljenova, postojanje kotanih izraslina oko diskusa. Kile (hemije) diskusa unazad pritiskaju na kimenu modinu i rendgenski se najbolje vide na rendgenskim snimcima sa kontrastom (mijelografijama) ili na kompjuterizovanoj tomografiji (CT). Oteenja diskusa suea kod starijih osoba, ali postoji i znaajan uticaj profesije i stilaivota, kao i nasledna komponenta. Oteenja diskusaesto ne daju nikakve smetnje. Ona oteenja diskusa koja su udruena sa kotanim izraslinama (osteofitima), za razliku od artroza udova, takoe mogu postojati, a da ne izazivaju nikakve smetnje. Bol nije posledica oteenja grae diskusa, degenerativnih promena na diskusu, kotanih izraslina (osteofita), oteenja fibroznog prstena, nego je posledica prolaska (migracije) jezgra diskusa kroz oteeni fibrozni prsten, naroito ako je ta migracija unazad prema zadnjoj uzdunoj vezi i kimenom kanalu. Artroza moe zahvatiti i interapofizarne zglobove, koji seesto zovu mali zglobovi kime. Ovde su promene od manjeg znaaja u odnosu na intervertebralne promene. Vratna artroza Anatomski artrotine promene na vratnoj (cervikalnoj) kimi su vrloeste kod osoba saetrdeset godina i starijih. Kliniki bolne faze kod vratnih artroza su takoeeste. Oteenja su najee u donjim delovima vratne kime, obino izmeu petog i estog vratnog prljena, ali mogu biti i izmeu etvrtog i petog i izmeuestog i sedmog vratnog prljena. Gomji deo vratne kime skoro nikad nije zahvaen artrotinim promenama, mada se retko mogu videti izmeu treeg ietvrtog vratnog prljena. Oteenja meuprljenskog diskusa su po ve opisanom mehanizmu, a za vratnu kimu su karakteristina i oteenja malih zglobova, tj. unkartroza, koja su udruena sa oteenjima meuprljenskog diskusa. Rendgenski se viaju promene na vratnoj kimi, koje mogu biti i jako izraene, a bez ikakvih tegoba. Tegobe se mogu pojaviti naglo kao jak bol u vratu, ramenu i ruci, koji se pojaava pri pokretima vratne kime. Ponekad ovi bolovi zahvataju i glavu, naroito potiljak. Traju dugo, ili se javljaju sa prekidima. Pogoravaju se kod promene vremena, glavobolja i profesionalnih aktivnosti kod kojih suesti pokreti vrata naroito napred. U bolnim fazama je smanjena pokretljivost vratne kime.

Kliniki se ne vide nikakve promene na vratu. Dijagnoza se postavlja rendgenski. Na rendgenskim snimcima se vide sve promene karakteristine za artroze. I ovde su laboratorijske analize potpuno normalne. Evolucija je spora. Kao i kod svih artroza i ovde su promene nepovratne (ireverzibilne), ali postoje dugi periodi, i po nekoliko godina, izmeu bolnih faza. Kao komlikacije se javljaju pritisak na nervne korenove, krvne sudove ili simpatiki nervni sistem. Leenje je lekovima, fizikalnim procedurama i ortopedskim pomagalima. Od lekova se koriste preparati koji smanjuju bol, a dobro deluju ienski polni hormoni (estrogeni) kodena. Kao fizikalna terapija primenjuju se mikrotalasi, dijatermija, infracrvene lampe, ultrazvuk, masaa, pojedinano ili kombinovano. Od ortopedskih pomagala se koriste imobilizacije vratne kime gipsanim ili plastinim materijalom, a ponekada i trakcije vratne kime. Kao komplikacija artroze vratne kime se javlja i oteenje kimene modine (mijelopatija). Mehanizam nastanka ovih oteenja je kompleksan, tegobe su velike, a leenje teko. Artroze grudne kime Kod artroza grudne kime postoje dva osnovna oblika: (1) artroza koja je slina artrozama vratne i slabinske kime i (2) sekundama artroza kodojermanove (Scheuermann) bolesti. Artroza grudne kime koja je kao artroze vratne i slabinske kime,esto udruena sa njima, je izuzetnoesta. Kliniki se manifestuje pogrbljenim dranjem. Rendgenski znaci su promene na meuprljenskom diskusu, smanjenje meuprljenskog prostora, pojava kotanih izraslina, ponekada okotavanje (kalcifikacija) diskusa. Bolovi se mogu javiti sa prekidima, kod dugog stajanja, mogu seiriti napred prema rebrima i grudnom kou, a ima dosta osoba koje rendgenski imaju promene, a nemaju nikakve tegobe. ojermanova bolest je oteenje prljenova u pubertetu, nepoznate etiologije, sa oteenjima zone rasta prljenova.ojermanova bolest nije artroza, ali njena evolucija vodi u artrozu posebnog tipa. Osnovni znakojermanove bolesti je pogrbljenost i bol u predelu grudne kime u pubertetu. Bol nije stalan, a javlja se i u slabinskom predelu kime, iako su promene na grudnom delu. Rendgenski se vide promene na povrini tela prljenova (korpusa), a prednji delovi tela prenova su nii u odnosu na zadnji delove. Laboratijske analize su normalne, mada ponekada sedimentacija krvi moe biti blago poviena. Bolest obino poinje izmeuetrnaeste i sedamnaeste godine i traje do dvadesete i dvadesetdruge godineivota,ee kod mukaraca. U prve dve godine se pogbljenost (kifoza) pogorava, a kasnije postaje stalna. Osnovno u leenju je spreavanje pogrbljenosti. Preporuuje se spavanje na tvrdom leaju na leima i noenje ortopedskih midera. Vano je da ove osobe izbegavaju zanimanja gde je potrebno optereenje kime, posebno grudne.

Postoji poseban sindrom bola u leima koji jeest u svakodnevnoj praksi. Javlja se skoro samo kodena izmeu osamnaeste ietrdesete godine, najjae oko tridesete godine. Najee se javlja kod profesija koje rade u poloaju gde je kima povijena prema napred. esto kod ovihena postoje tegobe koje podseaju na klasine neurotine tegobe: jutarnji umor, nesanica prvih nekoliko sati noi i druge tegobe, a koje su posledica bola u leima. Ove se tegobe pojaavaju u trudnoi i kodena koje doje. Bol zahvata sredinu lea, ali moe zahvatiti i podruje izmeu kimenog stuba i lopatice. Javlja se uvee i posle rada. Kliniki se moe raditi o poremaaju statike kimenog stuba, ali to nije uvek prisutno. Rendgenski nalaz moe biti potpuno normalan, ali se mogu nai i blage krivine na kimenom stubu (skolioze), poslediceojermanove bolesti i drugo. Uzroci ovog simptoma su razliiti: poremeaji statike kimenog stuba, slabost miia i veza (ligamenata), psihika napetost i artrotine promene. Leenje ovog sindroma, sa ili bez prisutne artroze, je: Izbegavanje optereenja kimenog stuba korekcijom poloaja u toku rada, a ako je to neophodno i promenom profesije. Jaanje lenih miia vebama i masaom kod osoba kod kojih postoji slabost ovih miia ili je prisutna blaga krivine kimenog stuba (blaga skolioza ili kifoza). Primena lekova protiv bolova i razliitih fizikalnih procedura (infracrvene lampe, ultrazvuk i drugo). Borba protiv nervne distonije sedativima i psihoterapijom. Primena preparata kalcijuma i vitamina D ne daje nikakve rezultate. Slabinska artroza I u slabinskom delu kimenog stuba postoje dve vrsta artroza: izmeu tela prljenova i artroze malih zglobova. Artroza izmeu tela prljenova zahvata i diskus pa se koristi naziv slabinska (lumbalna) diskartroza. U ovom predelu tegobe se kliniki javljaju kao: (1) lumbago, (2) dugotrajni slabinski bolovi zbog oteenja diskusa i (3) tegobe vezane za veliki sedalni (iijadini)ivac. Lumbago je iznenadni, jak bol slabinskog dela praen nemogunou pokreta u slabinskom delu (zbog bolova). Javlja se kod osoba izmeu tridesete i ezdesete godineivota. Retko se via kod osoba mlaih od dvadeset ili starijih odezdeset godina. Najee se javlja u toku podizanja tereta (kofera, nametaja i drugo). Osoba oseti otar i jak bol, uz oseaj kao da je neto puklo. Ovaj bol blokira pokrete u slabinskom delu kime. U jednom broju sluajeva nastaje pri pokretima u sportu ili drugim pokretima, na primer pri poljoprivrednim radovima i kod dugotrajnih vonji automobilom. Bol zahvata slabinsko-krsni deo (lumbosakralni), a ponekad se prostire na prepone i monice. Pritisak na slabinsko-krsni deo ga pojaava. Obino traje pet do deset dana, a zatim vie sedmica postoji u oslabljenom obliku.esto predhodi tegobama vezanim za veliki sedalniivac (iijadikus) i tada se posle nekoliko dana bol premeta u nogu. Ponovna javljanja (recidivi) suesta, ali njihova uestanost je jako razliita od sluaja do sluaja. Odreeni broj se pretvara u dugotrajan (hronian) slabinski bol. Rendgenski nalaz je jako razliit, poev od normalnog nalaza, pa do oteenja diskusa,

tela prljenova, kotanih izraslina (osteofita) itd. Ove se rendgenske promene nalaze izmeuetvrtog i petog slabinskog i izmeu petog slabinskog i prvog krsnog prljena, ree izmeu treeg ietvrtog slabinskog. U leenju je obavezno leanje u krevetu uz primenu lekova protiv bolova i lekova koji smanjuju tonus miia (miorelaksansa). Ako bolovi traju due od dve nedelje mogu se primeniti stalna trakcija i runa manipulacija ("nametanje"). Dugotrajni slabinski bolovi ili bolna insuficijencija diskusa se javlja kod osoba izmeu tridesete iesdesete godineivota. Bol je u slabinsko-krsnom predelu (lumbosakralno) obino po sredini, ali moe biti i vie bono. Jaina bola je razliita, poev od blagog bola do jakih bolova kao kod lumbaga.esto se pojaava kod fizikih napora (posao, sport), dueg hoda, duge vonje automobilom. Kliniki je nalaz bez osobitosti, ili postoji bolna osetljivost na pritisak u predeluetvrtog i petog slabinskog prljena i prvog krsnog prljena. Retko je bolna taka vie ili nie od ovog podruja. Rendgenska slika moe biti normalna, ali mnogo ree nego kod lumbaga. U veini sluajeva se vide znaci oteenja diskusa tj. promene na povrini tela prljenova, kotane izrasline (osteofiti) i drugi. Ove promene zahvataju prostore izmeuetvrtog i petog slabinskog prljena, izmeu petog slabinskog i prvog krsnog, ree izmeu treeg ietvrtog slabinskog. Bolest ima dugotrajan (hronian) tok. Traje godinama, ali mogu postojati periodi bez tegoba koji traju vie nedelja ili vie meseci, ponekada i vie godina. Leenje se sastoji u izbegavanju optereenja kimenog stuba, vebama, fizikalnoj terapiji i uzimanju lekova protiv bolova. Tegobe vezana za oteenja nervnih korenova i velikog sedalnogivca (iijadikusa) nisu direktno vezane za degenerativne promene zglobova (artroze). Krsno-bedrene (sakroilijacne) artroze Artroza u krsno-bedrenim (sakroilijanim) zglobovima moe izazivati odreene tegobe, ali je ovde vano iskljuiti druga stanja koja znatnoee izazivaju tegobe u ovom predelu. To su zapaljenja krsnobedrenih (sakroilijanih) zglobova izazvana bacilom tuberkuloze ili drugim bakterijama (stafilokok, gonokok i druge), promene na ovim zglobovima u sklopu reumatskih promena, promene na hrskavici u ovim zglobovima (osteohondriti) i dr. Grudno-kljunane (sterno-klavikulrne) artroze U zglobu izmeu grudne i kljune kosti (stemoklavikularnom zglobu) se esto javljaju artrotine promene, naroito kodena posleetrdesete godine na desnoj strani, a ponekada i obostrano. Glavni znaci su bol i otok (deformitet) zgloba gde je okrajak kljune kosti pomeren prema napred. Ponekada se u poloaju na leima, uz maksimalno kretanje ramena unazad ovaj deformitet gubi. Ova promena moe biti i bez bolova, ili se bol javlja kod pokreta ramena. Nema znakova zapaljenja. Rendgenski se vidi pomeranje okrajka kljune kosti prema napred (subluksacija) uz blage kotane izrasline (osteofite) i promene u strukturi kosti u smislu razreenja (osteoporoze).

Laboratorijski nalazi su normalni. Kada se jednom pojavi deformitet ostaje stalno, ali su periodi bez bolova dugi. U periodu bez bolova ne preduzima se nikakvo leenje. U bolnoj fazi se daju lekovi protiv bolova ili lokalno kortikopreparati. Artroze ramena U podruju ramena artroze su retke. Skoro uvek su sekundame i posledica su velikih povreda sa prelomima glave nadlakatne kosti (humerusa) i oteenjem zone rasta u tom podruju. Glavni simptomi su bol i ogranienje pokreta. U postavljanju dijagnoze treba misliti na dalekoei periartritis ramena koji ima sline simptome. U prilog artroze govore smanjena zglobna pukotina, kotane izrasline na donjem polu zglobneaice (glenoida) i glave nadlakatne kosti sa izmenjenom strukturom glave nadlakatne kosti iesto prisutnom deformacijom zglobne povrine glave nadlakatne kosti. Leenje se sastoji u davanju lekova protiv bolova, eventualnoenskih polnih hormona (estrogena), lokalnoj primeni kortikopreparata, fizikalnoj terapiji. Hirurki se nikada ne intervenie. Druge artroze Ree artroze su artroze skonog zgloba, artroze zglobova izmeu rebara i kimenog stuba i izmeu rebara i rebarne hrskavice i dr. Artroze skonog zgloba su skoro uvek posledica povreda i preloma u tom podruju. Glavne manifestacije su bol i ogranienje pokreta. Leenje je neoperativno (lekovi koji smanjuju bol i otok i fizikalne procedure) i operativno, najee, kod tekih oblika, operativno ukoenje skonog zgloba (artrodeza). Artroze izmeu rebara i kime i rebara i rebamih hrskavica mogu dati simptome koji se mogu pobrkati sa simptomima bolesti srca. Leenje se sastoji u davanju lekova koji smanjuju bol i zapaljenske reakcije. Progresivna poliartroza Progresivna poliartroza zahvata vie zglobova uz stalno pogoranje. Najee se javlja kodena posle pedesete godineivota, ali je relativno retka. Klinika slika i leenje je kao kod artroza pojednih zglobova. tne grae tj. pseudociste. Oteenja sinovije i kapsule su otsutne ili se kasno javljaju. Artroze se uglavnom javljaju posle etrdesete godine i njihova uestanost se poveava sa godinama.ee su kodena. Osnovni simptom je bol kod pokreta. Ogranienje pokreta je u poetku blago a kasnije moe biti izuzetno ozbiljno. Postiji tare u zglobu (krepitacije). Nema znakova zapaljenja, tj. poviene temperature, poviene sedimetacije krvi i dr. U najveem broju sluajeva radi se o degenerativnom procesu na hrskavici, ustvari preranom starenju zahvaenog zgloba. Ove su promene anatomske, mehanike, bioloke i

hemijske. Anatomski hrskavica postaje suva, rapava, sa izmenjenim sjajem, uz izmene u grai (histolokoj strukturi). Mehaniki hrskavica je manje elastina. Bioloki smanjena je sposobnost hrskavice da koristi neophodne materije, tj. respiracija hrskavice. Hemijske promene su smanjena koliina hondrotoin-sumpome kiseline kojaje bitan sastojak polimera kojiine hrskavicu. Po istraivanjima patologa artroze postoje kod 95% osoba odetrdeset godina, a praktino kod svih prekoesdeset godina. Uzroci ovakvog preranog starenja nisu dovoljno jasni. Teorijski se radi o loem kvalitetu hrskavice i ponavljanim mehanikim povredama (traumama). Kao uzroci loeg kvaliteta hrskavice se pominju endokrini razlozi, nasledna komponenta i oteenja u prokrvljenosti (vaskularizaciji) zgloba. Uticaj endokrinog sistema je kod loe funkcije jajnika (disfunkcija ovarijuma). U prilog ovome govori znatno vea uestanost artroza kod poremaaja funkcije jajnika i dobro delovanje enskih polnih hormona (estrogena) na artroze. Estrogeni, pored ostalih uloga,tite zglobove. Takoe poremeaji u fimkciji hipofize,titastelezde (tireoideje) i paratiroideje mogu uticati na artroze. Pitanje naslednosti je davno uoeno, ali jo uvek nije detaljno ispitano. Vaskularne lezije uopte, a posebno u predelu zgloba su jedan od elemenata koji utie na pojavu artroza. Sva osteenja zglova i zglobne hrskavice mogu dovesti do artroze. Ponavljana mehanika oteenja takoe utiu na pojavu artroza. Kao komplikacija kod artroza se mogu javiti infarkti u hrskavici ili u tkivu ispod hrskacice, pa tako mogu biti stvorene "rupe" u hrskavici,esto sa delom hrskavice ili hrskavice i kosti, koji je odvojen od svoje podloge i koji se kree po zglobu uz stvaranje dodatnih tegoba. Atroza kuka (koksartroza) Artroza kuka ili koksartroza zauzima prvo mesto meu artrozama zbog svoje uestanosti i teine oteenja. Sreu se, najee, kod osoba prekoetrdeset godina, ravnopravno kod oba pola. Dele se u dve grupe: primarne i sekundarne koksartroze. Primarne ili idiopatske koksartroze su one kojima ne predhodi ni jedno poznato bolesno (patoloko) stanje kuka. Takvih je oko 42% od svih koksartroza. Sekundarne koksartroze se razvijaju posle raznih bolesnih stanja na kuku. Najee su posle razvojnog poremeaja kukova (raniji termini: uroeno iaenje kukuova, kongenitalna luksacija kukova i dr.). Oko 40% svih koksartroza su posle razvojnog poremeaja kukova. Od drugih stanja se sreu koksartroze posle protruzije acetabuluma, posle povreda (trauma), zapaljenja i dr. Razvojni poremeaj kukova jeei kodenskog pola, uz dosta izraenu naslednu komponentu. Dijagnoza i leenje ovog poremeaja je posebna tema, pa zato ovde neemo o tome opirnije. Kliniki znaci (simptomi) artroze kuka su bol pri hodu i progresivno ogranienje pokreta u kuku. Bol pri hodu je osnovni znak koksartroze. Javlja se posle 200m, 500m, 1km ili vie, zavisno od stepena artroze. U poetnom stadijumu artroze prestaje uz odmor i leanje, ali se u odmaklom stadijumu zadrava u toku celog dana, kasnije i u toku noi. Lokalizuje se

najee u prednjem delu nadkolenice sve do kolena, ili u prednjeunutranjem delu nadkolenice. Ree lokalizacije bola su zadnji deo nadkolenice ili ispod kolena. Ogranienje pokreta najkasnije zahvata pokrete savijanja noge u kuku ("fleksije"), a mnogo cee se javljaju ogranienja rotacije noge u kuku i ogranienja u odmicanju noge u stranu ("abdukcije"). Sreu se i krepitacije tj struganje ili tare u kuku, kao i povremene blokade pokreta u kuku. U kasnijoj fazi se javljaju bol kod pritiska na kuk i hipotrofija miia nadkolenice, tj smanjena masa i snaga miia nadkolenice. Rendgenski znaci koksartroza su smanjenje zglobne pukotine, javljanje kotanih izraslina ("osteofita"), izmenjena graa (struktura) kosti, deformacijaaice (acetabuluma) i glave butne kosti i pomeranje glave butne kosti u odnosu naaicu. Rendgensko suenje tj. smanjenje zglobne pukotine je rezultat propadanja zglobne hrskavice koja prekriva krajeve kosti. Kostne izrasline tj. osteofiti se stvarajuee naaici, ali se mogu stvoriti i na glavi butne kosti. Mogu biti na ivici zglobnih povrina, ali isto tako i na samim zglobnim povrinama. Tok bolesti (evolucija) je postepen i progresivan, a razlikuje se kod razliitih uzroka koksartroze. Koksartroza kao posledica razvojnog poremeaja kukova (raniji nazivi: luksirani ili iaeni kukovi) je najei oblik sekundame koksartroze. Ovaj oblik poinje ranije nego primame koksartroze, u dobi od 35 do 45 godina starosti. Lecenje moe biti neoperativno (medikamentozno) ili operativno (hirurko). Neoperativno leenje je uz upotrebu lekova, fizikalne terapije i ortopedskih pomagala. Od lekova se koriste lekovi protiv bolova (analgetici) u obliku tableta, kapsula ili injekcija i kortikosteroidi u obliku injekcija u zglob kuka. Operativno se rade dve velike grupe operacija. Kod blaih oblika se rade operacije koje imaju za cilj da poboljaju stanje postojeeg kuka, tzv. bioloke operacije. Ove se operacije rade na karlinim kostima ili na butnoj kosti. Kod tekih promena se radi ugraivanje vetakih kukova (endoproteza). Postoje razliiti modeli vetakih kukova, ali je osnovna podela na "cementne" i "bezcementne". Kod "cementnih" kukova se vetaki kuk lepi za postojee kotane delove posebnim dvokomponentnim materijalom, koji nema nikakve veze sa cementom, ali se taj naziv ipak koristi. Kod bezcementnog modela vetaki kuk se uvruje (fiksira) direktno za kost raznim nainima (navoj i dr.). Tehnika ugradnje vetakih kukova je rutinska metoda u mnogim naim bolnicama. Rezultati su u velikom procentu dobri, ali ipak postoje i loi rezultati (kao rezultat raznih komplikacija) u oko 3% operisanih. Nekada su se koristile i druge oeracije kao na primer operativno ukoenje zgloba kuka (artrodeza)to daje bezbolan kuk, ali bez pokreta. Kod komplikacija se radi kada je to neophodno, naroito kod upornih infekcija, i resekcija (isecanje i vaenje) glave i vrata butne kosti. Artroza kolena (gonartroza) Artroza kolena ili gonartroza je izuzetnoesta. Po ispitivanju Parkera 1934. godine preko 60% osoba starijih od 30 godina ima artrozu kolena, a preko 90% kod osoba starijih od

40 godina. Moe biti primarna ili sekundarna. Primarna je kada ne postoji ni jedan jasan faktor koji dovodi do promene, a sekundama je posledica nepravilnostu u kolenu kaoto su "0" noge (varus kolena), "X" noge (valgus kolena), nepravilan poloajaice i dr. Koleno je sloen zglob koji u jednoj kapsuli ima dva zgloba i to: 1. zglob izmeu butne kosti (femura) i golenjae (tibije) i 2. izmeu butne kosti iaice (patele). Koleno stabilizuju posebne veze i to:aina veza (ligamentum patellae), spoljna i unutranja bona veza (lateralni i medijalni kolateralni ligamenti) i prednja i zadnja ukrtena veza. Pokreti su savijanje i opruanje. Primarna gonartroza je mnogo ea kod ena, naroito posle etrdesete godine, mnogoee kod gojaznih osoba i kod osoba koje imaju smetnje sa cirkulacijom. Postoji odreena porodina skolonost. Osobe sa gonartrozomee imaju ravne tabane. Obino je obostrana, mada moe biti i asimetrina. Po pravilu tegobe poinju u zglobu izmeu butne kosti iaice (patelofemoralnom zglobu), a kasnije se nastavljaju na zglob izmeu butne kosti i golenjae (femorotibijalni zglob). Bol je prvi kliniki znak gonartroze. Obino poinje kao bol sa prednje ili unutranje strane kolena, mnogo ree sa spoljne ili zadnje strane, a kasnije zahvata celo koleno. U poetku se javlja pri hodu, naroito po neravnom terenu. Javljaju se preskakanja ikripa (tare, krepitacije) u kolenima. Ukoenja kolena (blokade) su retke i obino su posledica drugih oteenja zglobe hrskavice ili meniskusa. Otok kolena i strvaranje vee koliine tenosti u kolenu se javljaju u kasnijoj fazi. Ogranienje pokreta, naroito savijanja se javlja vie godina posle poetka bolesti. Sa napredovanjem bolesti dolazi do poremeaja u osovini i stvaraju se "0" ili "X" noge (Varus ili valgus kolena). Dugotrajni bolovi i smanjena aktivnost dovode do slabljenja miia nadkolenice, naroitoetvoroglavog miia (kvadricepsa). Prvi radioloski (rendgenoloki) znaci gonartroze su promene na zglobu izmeu butne kosti iaice koje se manifestuju kao izrataji (osteofiti) na zadnjegornjem i zadnjedonjem rubuaice. U zglobu izmeu butne kosti i golenjae prve izrasline su na zadnjegomjem delu golenjae, a zatim na ostalim strukturama kolena. Kod dugotrajnih artroza dolazi do naknadnih (sekundarnih) poremeaja u osovini kolena. Radiografija kolena uz pomo nekog kontrastnog sredstva ili vazduha se retko koristi u dijagnostici artroza. Ona moe da pokae oteenja na zglobnoj hrskavici i drugim delovima kolena. Ne postoje posebne laboratorijske analize. Sedimentacija krvi je normalna, ili kod naknadnih zapaljenskih komplikacija blago ubrzana. Osobine zglobne tenosti su ve ranije opisane. Tok bolesti (evolucija) je razliit. U poetku moe postojati samo bol, bez drugih znakova, ali se bol moe javiti i znatno kasnije kada su ve jasno izraeni radioloki znaci gonartroze. Bolovi mogu biti samo posle dueg hoda, ili trajati nekoliko sedmica, a postoje i periodi bez bolova. Posle vie godina bolovi zahvataju uvek oba kolena i postaju trajni. Ograniena je sposobnost kretanja, naroito u kasnijoj fazi kada se razviju i poremeaji u osovini kolena. Leenje moe biti neoperativno (medikamentozno) ili operativno (hirurko). Neoperativno leenje se sastoji u davanju lekova (tableta, kapsula i drugih oblika) koji smanjuju bol i zapaljenske reakcije, ali se ne daju kortikosteroidni preparati u obliku tableta. Kortikopreparati (kortizon i slini preparati) se daju iskljuivo direktno u zglob (intraartikularno), kako bi se izbegla nepovoljna opta dejstva ovih preparata. Koriste se i

razne lokalne fizikalne procedure najee tople kupke ili procedure koje greju koleno. Vano je eliminisati gojaznost koja dovodi do ranije pojave artroze kolena i koja pogorava tok artroze. Operativno leenje je ponekada neizbeno. Rezultati su znaajno bolji ako postoji poremeaj u osovini kolena ("O" ili "X" noge) kada se primenjuju operacije koje ispravljaju osovinu kolena presecanjem golenjae ili butne kosti (korektive osteotomije). Koriste se i operacije kojima se skidaju izrasline na kostima i izravnava povrina hrskavice ("toaleta kolena") i koje imaju za cilj poboljanje cirkulacije u kolenu buenjem okrajaka golenjae i butne kosti ("fora"). Kada su veliki problemi izmeuaice (patele) i butne kosti koriste se i operacije kojima se pokuava da pobolja stanje, a radi se i operativno odstranjenjeaice (patelektomija). Kod tekih oblika gde ne mogu pomoi druge metode radi se operativno ukoenje kolena (artrodeza) koje daje bezbolno koleno, ali bez pokretljivosti. Danas se metoda ukoenja kolena sve ree koristi jer se prednost daje totalnim endoprotezama kolena ("vetako koleno"). Rezultati kod endoproteza kolena nisu tako dobri kao kod endoproteza kuka, ali se i tu stanje poboljava, tako da se iznose rezultati sa novim modelima endoproteza koji su dobri u preko 90% sluajeva. Prihvaeno je da se ove endoproteze koriste kod osoba preko 60 godina starosti. Sekundame gonartroze su takoeeste. One se javljaju kod poremeaja u osovini kolena, kod problema saaicom, kod nepotpunog opruanja kolena, kod oteenja meniskusa, kao posledica preloma u podruju kolena, kod razliitih bolesti zglobova (artropatija) i oteenja zglobne hrskavice. Poremeaji u osovini kolena ("X" ili "0" noge) su izuzetni znaajan faktor u nastanku gonartroze jer uvek dovode do ranog razvoja artroze kolena. Zato je izuzetno vano njihovo rano otkrivanje i leenje. Leenje poremeaja u osovini kolena je daleko uspenije, bre i lake ako se pone kod malog deteta. Tada je efikasno leenje korektivnim aparatima. Ako se propusti taj period i zavri rast kostiju neophodne su operacije za korekciju osovine kolena. Najvanije je da roditelji shvate da poremeaj u osovini kolena nije samo estetski problem ve da je vanije poremaaj statike organizmato neminovno dovodi do ranog razvoja artroza. Gonartroze izazvane poremeajem u osvini kolena se moraju leiti operativno, jer se bez ispravljanja osovine ne mogu dobiti dobri rezultati. Poremeaji u odnosu asice i butne kosti u poetku daju artrozu izmeu aice i butne kosti, koja se kasnije iri na celo koleno. Ovi se poremeaji manisfetuju kao ponavljano iaivanje aice, koje treba blagovremeno reiti operativno naroito kod teih oblika gde su iaenjaaiceea. Kod nepotpunog opruanja kolena se razvija gonartroza. Uzrok ovog nepotpunog opruanja su najee cerebralna paraliza ili stanja posle raznih zapaljenja kolena, reumatske promene i promene kod hemofilinih oteenja zglobova. Osteenja meniskusa su u posebnom odnosu sa gonartrozom. Gonartroza se javlja posle oteenja meniskusa, naroito posle vaenja meniskusa (meniscektomije). U najveem broju gonartroza dolazi do oteenja meniskusa. Gonartroze posle preloma se javljaju posle preloma koji zahvataju zglobnu provrinu ili posle preloma kod kojih je ostao poremeaj u osovini kolena. Artroze ake

Artrozeake najee zahvataju zglobove izmeulanaka prstiju (interfalangealne) i zglobove izmeu kostiju ruja i kostiju doruja. ee su zahvaeni zglobovi izmeu srednjih i krajnjih lanaka (distalni interfalangealni zglobovi). Manifestuju se bolovima, ogranienjem pokreta i otokom zgloba. Ove je otoke ili zadebljanja prvi opisao engleski lekar Heberden, kasnije francuski lekar Buar (Bouchard), pa su poznati kao Heberdenova ili (ree) Buarova zadebljanja (vorii). Ove su promene ee kod starijih osoba i kod ena. Vrloesto su udruene sa vratnom spondilozom. Karakteristine su za odreene profesije, kao na primer za daktilografkinje,to ukazuje da u njihovom razvoju postoji znaajan uticaj malih ponavljanih povreda (mikrotrauma). Ova zadebljanja zahvataju uglavnom kaiprst i III prst, neto ree ostale prste, i to sa bone i lene strane prstiju. U poetku mogu postojati i znaci zapaljenja (crvenilo, bol, otok, nemogunost pokretanja), a kasnije su prisutna zadebljanja koja u svojoj strukturi imaju deformisane karajeve kosti, uz sve rendgenske znake artroza (suena zglobna pukotina, izrasline kosti, razreena struktura kosti i druge), uz bol i poremeaje osetljivosti (senzibiliteta). Kao i kod drugih artroza laboratorijske analize su u granicama normale. Mogu biti zahvaeni zglobovi izmeu gomjih i srednjihlanaka prstiju (proksimalni interfalangealni zglobovi),esto udrueno sa artrozom distalnih interfalangealnih zglobova. Naaci se sreu i artroze izmeu kostiju ruja i palca, kao i ree artroze izmeu kostiju ruja i doruja. Leenje se sastoji u davanju lekova protiv bolova, hormona, naroitoenskih polnih hormona (estrogena), u primeni fizikalnih procedura, davanju kortikopreparata direktno u obolele zglobove, imobilizacijama kod jakih bolova a ponekada se moraju raditi i operacije. Artroze stopala Artroze na stopalu mogu zahvatiti bilo koji zglob stopala, ali se ipak daleko najee javljaju u zglobu izmeu donoja i palca i izmeulanaka palca. Na ovom mestu artrotine promene mogu biti primame, ili sekundarne kod "ukljeva" (hallux valgus). Prvi znak ove artroze je bol pri hodu, a kasnije ogranienje pokreta do potpunog ukoenja zgloba uz zadebljanje zgloba. Rendgenski su vidljive sve promene karakteristine za artroze. Leenje je kao kod svih artroza (lekovi protiv bolova, fizikalne procedure i drugo), s tim da se ovdeesto mora i hirurki intervenisati. Artroze lakta Artroze lakta mogu biti primame i sekundame. Primarne se javljaju ratko. Sekundarne su ili posledica ponavljanih mikrotrauma, na primer kod osoba koje rade sa pneumatskim alatima (rudari i drugi), ili kao posledica ozbiljnijih povreda, na primer preloma u predelu lakta, naroito onih kojih zahvataju i zglobnu povrinu, iaenja lakta, povrede zglobnih veza (ligamenata) lakta. Osnovni i prvi znak je bol. Kasnije dolazi do ogranienja pokreta u laktu. U poetku je to ogranienje blago, a kasnije je sve izraenije. Otoka nema, a mogu se javiti kotane izrasline (osteofiti) ili slobodni kotani delovi u zglobu. Nema znakova zapaljenja

(crvenilo, otok i dr), ni otoka limfnihlezda u laktu i pazuhu. U kasnijoj fazi dolazi do slabljenja miia nadlaktice i podlaktice, a ponekada i pritisak kotanih izraslina na lakatniivac (nervus ulnaris). Rendgenski znaci su smanjena zglobna pokotina, izmenjena struktura kosti u zglobu, kotane izrasline u zglobu i slobodna kotana tela u zglobu. Laboratorijske analize su u normalnim granicama. Leenje je kao i kod svih artroza: lekovi protiv bolova, lokalno u zglob kortikopreparati, fizikalne procedure, i znatno ree operativni zahvati, naroito otklanjanje pritiska kotanih izraslina na lakatniivac. Artroze kime (spondiloza) Na kimenom stubu artroza moe zahvatiti strukture izmeu tela prljenova (intervertebralne diskuse) i zglobove izmeu apofiza (interapofizarne zglobove) ili i jedne i druge. Uestanost tegoba zbog degenerativnoh promena na diskusu (diskartroza) je velika. U tokuivota 50 do 70% Ijudi se javlja doktoru zbog ovih problema. Rendgenski se ove promene nalaze kod vie od 80% osoba starijih od 60 godina. Meuprljenski (intervertebralni) diskus se sastoji od dva osnovna dela: jezgra (nucleus pulposus) i fibroznog prstena (anulus fibrosus). Jezgro je u sredini jajoliko, vrlo viskozno,elatinozno i homogeno. Oko jezgra se nalazi fibrozni prsten, koji u vidu cilindrinih lamela obuhvata jezgro. Kimeni prljenovi su meusobno povezani vezama (ligamentima). Najjae i najznaajnije su prednja uzduna veza (prednji longitudinalni ligament) i zadnja uzduna veza (zadnji longitudinalni ligament). Funkcija meuprljenskog diskusa je da omoguava pokretljivost kimenog stuba. Oteenja diskusa mogu zahvatiti jezgro ili fibrozni prsten. Najea su oteenja u grai (strukturi) jezgra. Graa jezgra se menja u smislu pojavljivanja fibroznih delova, koji kasnije dovode do deobe mase jezgra tj. do pojave vie jezgara. Oteenja fibroznog prstena su najee cepanje koje moe biti kruno (koncentrino) i radijalno. Kroz ove pukotine izlazi sadraj jezgra i tako nastaju kile (hernije) diskusa. Oteenja diskusa dovode do nadraaja kosti tela prljena pa se stvaraju kotane izrasline (osteofiti). Rendgenski se ne vidi diskus ni njegova oteenja direktno. Indirektni znaci oteenja diskusa su smanjenje prostora izmeu tela prljenova, postojanje kotanih izraslina oko diskusa. Kile (hemije) diskusa unazad pritiskaju na kimenu modinu i rendgenski se najbolje vide na rendgenskim snimcima sa kontrastom (mijelografijama) ili na kompjuterizovanoj tomografiji (CT). Oteenja diskusa suea kod starijih osoba, ali postoji i znaajan uticaj profesije i stilaivota, kao i nasledna komponenta. Oteenja diskusaesto ne daju nikakve smetnje. Ona oteenja diskusa koja su udruena sa kotanim izraslinama (osteofitima), za razliku od artroza udova, takoe mogu postojati, a da ne izazivaju nikakve smetnje. Bol nije posledica oteenja grae diskusa, degenerativnih promena na diskusu, kotanih izraslina (osteofita), oteenja fibroznog prstena, nego je posledica prolaska (migracije) jezgra diskusa kroz oteeni fibrozni

prsten, naroito ako je ta migracija unazad prema zadnjoj uzdunoj vezi i kimenom kanalu. Artroza moe zahvatiti i interapofizarne zglobove, koji seesto zovu mali zglobovi kime. Ovde su promene od manjeg znaaja u odnosu na intervertebralne promene. Vratna artroza Anatomski artrotine promene na vratnoj (cervikalnoj) kimi su vrloeste kod osoba saetrdeset godina i starijih. Kliniki bolne faze kod vratnih artroza su takoeeste. Oteenja su najee u donjim delovima vratne kime, obino izmeu petog i estog vratnog prljena, ali mogu biti i izmeu etvrtog i petog i izmeuestog i sedmog vratnog prljena. Gomji deo vratne kime skoro nikad nije zahvaen artrotinim promenama, mada se retko mogu videti izmeu treeg ietvrtog vratnog prljena. Oteenja meuprljenskog diskusa su po ve opisanom mehanizmu, a za vratnu kimu su karakteristina i oteenja malih zglobova, tj. unkartroza, koja su udruena sa oteenjima meuprljenskog diskusa. Rendgenski se viaju promene na vratnoj kimi, koje mogu biti i jako izraene, a bez ikakvih tegoba. Tegobe se mogu pojaviti naglo kao jak bol u vratu, ramenu i ruci, koji se pojaava pri pokretima vratne kime. Ponekad ovi bolovi zahvataju i glavu, naroito potiljak. Traju dugo, ili se javljaju sa prekidima. Pogoravaju se kod promene vremena, glavobolja i profesionalnih aktivnosti kod kojih suesti pokreti vrata naroito napred. U bolnim fazama je smanjena pokretljivost vratne kime. Kliniki se ne vide nikakve promene na vratu. Dijagnoza se postavlja rendgenski. Na rendgenskim snimcima se vide sve promene karakteristine za artroze. I ovde su laboratorijske analize potpuno normalne. Evolucija je spora. Kao i kod svih artroza i ovde su promene nepovratne (ireverzibilne), ali postoje dugi periodi, i po nekoliko godina, izmeu bolnih faza. Kao komlikacije se javljaju pritisak na nervne korenove, krvne sudove ili simpatiki nervni sistem. Leenje je lekovima, fizikalnim procedurama i ortopedskim pomagalima. Od lekova se koriste preparati koji smanjuju bol, a dobro deluju ienski polni hormoni (estrogeni) kodena. Kao fizikalna terapija primenjuju se mikrotalasi, dijatermija, infracrvene lampe, ultrazvuk, masaa, pojedinano ili kombinovano. Od ortopedskih pomagala se koriste imobilizacije vratne kime gipsanim ili plastinim materijalom, a ponekada i trakcije vratne kime. Kao komplikacija artroze vratne kime se javlja i oteenje kimene modine (mijelopatija). Mehanizam nastanka ovih oteenja je kompleksan, tegobe su velike, a leenje teko. Artroze grudne kime Kod artroza grudne kime postoje dva osnovna oblika: (1) artroza koja je slina artrozama vratne i slabinske kime i (2) sekundama artroza kodojermanove (Scheuermann) bolesti. Artroza grudne kime koja je kao artroze vratne i slabinske kime,esto udruena sa njima, je izuzetnoesta.

Kliniki se manifestuje pogrbljenim dranjem. Rendgenski znaci su promene na meuprljenskom diskusu, smanjenje meuprljenskog prostora, pojava kotanih izraslina, ponekada okotavanje (kalcifikacija) diskusa. Bolovi se mogu javiti sa prekidima, kod dugog stajanja, mogu seiriti napred prema rebrima i grudnom kou, a ima dosta osoba koje rendgenski imaju promene, a nemaju nikakve tegobe. ojermanova bolest je oteenje prljenova u pubertetu, nepoznate etiologije, sa oteenjima zone rasta prljenova.ojermanova bolest nije artroza, ali njena evolucija vodi u artrozu posebnog tipa. Osnovni znakojermanove bolesti je pogrbljenost i bol u predelu grudne kime u pubertetu. Bol nije stalan, a javlja se i u slabinskom predelu kime, iako su promene na grudnom delu. Rendgenski se vide promene na povrini tela prljenova (korpusa), a prednji delovi tela prenova su nii u odnosu na zadnji delove. Laboratijske analize su normalne, mada ponekada sedimentacija krvi moe biti blago poviena. Bolest obino poinje izmeuetrnaeste i sedamnaeste godine i traje do dvadesete i dvadesetdruge godineivota,ee kod mukaraca. U prve dve godine se pogbljenost (kifoza) pogorava, a kasnije postaje stalna. Osnovno u leenju je spreavanje pogrbljenosti. Preporuuje se spavanje na tvrdom leaju na leima i noenje ortopedskih midera. Vano je da ove osobe izbegavaju zanimanja gde je potrebno optereenje kime, posebno grudne. Postoji poseban sindrom bola u leima koji jeest u svakodnevnoj praksi. Javlja se skoro samo kodena izmeu osamnaeste ietrdesete godine, najjae oko tridesete godine. Najee se javlja kod profesija koje rade u poloaju gde je kima povijena prema napred. esto kod ovihena postoje tegobe koje podseaju na klasine neurotine tegobe: jutarnji umor, nesanica prvih nekoliko sati noi i druge tegobe, a koje su posledica bola u leima. Ove se tegobe pojaavaju u trudnoi i kodena koje doje. Bol zahvata sredinu lea, ali moe zahvatiti i podruje izmeu kimenog stuba i lopatice. Javlja se uvee i posle rada. Kliniki se moe raditi o poremaaju statike kimenog stuba, ali to nije uvek prisutno. Rendgenski nalaz moe biti potpuno normalan, ali se mogu nai i blage krivine na kimenom stubu (skolioze), poslediceojermanove bolesti i drugo. Uzroci ovog simptoma su razliiti: poremeaji statike kimenog stuba, slabost miia i veza (ligamenata), psihika napetost i artrotine promene. Leenje ovog sindroma, sa ili bez prisutne artroze, je: Izbegavanje optereenja kimenog stuba korekcijom poloaja u toku rada, a ako je to neophodno i promenom profesije. Jaanje lenih miia vebama i masaom kod osoba kod kojih postoji slabost ovih miia ili je prisutna blaga krivine kimenog stuba (blaga skolioza ili kifoza). Primena lekova protiv bolova i razliitih fizikalnih procedura (infracrvene lampe, ultrazvuk i drugo). Borba protiv nervne distonije sedativima i psihoterapijom. Primena preparata kalcijuma i vitamina D ne daje nikakve rezultate. Slabinska artroza

I u slabinskom delu kimenog stuba postoje dve vrsta artroza: izmeu tela prljenova i artroze malih zglobova. Artroza izmeu tela prljenova zahvata i diskus pa se koristi naziv slabinska (lumbalna) diskartroza. U ovom predelu tegobe se kliniki javljaju kao: (1) lumbago, (2) dugotrajni slabinski bolovi zbog oteenja diskusa i (3) tegobe vezane za veliki sedalni (iijadini)ivac. Lumbago je iznenadni, jak bol slabinskog dela praen nemogunou pokreta u slabinskom delu (zbog bolova). Javlja se kod osoba izmeu tridesete i ezdesete godineivota. Retko se via kod osoba mlaih od dvadeset ili starijih odezdeset godina. Najee se javlja u toku podizanja tereta (kofera, nametaja i drugo). Osoba oseti otar i jak bol, uz oseaj kao da je neto puklo. Ovaj bol blokira pokrete u slabinskom delu kime. U jednom broju sluajeva nastaje pri pokretima u sportu ili drugim pokretima, na primer pri poljoprivrednim radovima i kod dugotrajnih vonji automobilom. Bol zahvata slabinsko-krsni deo (lumbosakralni), a ponekad se prostire na prepone i monice. Pritisak na slabinsko-krsni deo ga pojaava. Obino traje pet do deset dana, a zatim vie sedmica postoji u oslabljenom obliku.esto predhodi tegobama vezanim za veliki sedalniivac (iijadikus) i tada se posle nekoliko dana bol premeta u nogu. Ponovna javljanja (recidivi) suesta, ali njihova uestanost je jako razliita od sluaja do sluaja. Odreeni broj se pretvara u dugotrajan (hronian) slabinski bol. Rendgenski nalaz je jako razliit, poev od normalnog nalaza, pa do oteenja diskusa, tela prljenova, kotanih izraslina (osteofita) itd. Ove se rendgenske promene nalaze izmeuetvrtog i petog slabinskog i izmeu petog slabinskog i prvog krsnog prljena, ree izmeu treeg ietvrtog slabinskog. U leenju je obavezno leanje u krevetu uz primenu lekova protiv bolova i lekova koji smanjuju tonus miia (miorelaksansa). Ako bolovi traju due od dve nedelje mogu se primeniti stalna trakcija i runa manipulacija ("nametanje"). Dugotrajni slabinski bolovi ili bolna insuficijencija diskusa se javlja kod osoba izmeu tridesete iesdesete godineivota. Bol je u slabinsko-krsnom predelu (lumbosakralno) obino po sredini, ali moe biti i vie bono. Jaina bola je razliita, poev od blagog bola do jakih bolova kao kod lumbaga.esto se pojaava kod fizikih napora (posao, sport), dueg hoda, duge vonje automobilom. Kliniki je nalaz bez osobitosti, ili postoji bolna osetljivost na pritisak u predeluetvrtog i petog slabinskog prljena i prvog krsnog prljena. Retko je bolna taka vie ili nie od ovog podruja. Rendgenska slika moe biti normalna, ali mnogo ree nego kod lumbaga. U veini sluajeva se vide znaci oteenja diskusa tj. promene na povrini tela prljenova, kotane izrasline (osteofiti) i drugi. Ove promene zahvataju prostore izmeuetvrtog i petog slabinskog prljena, izmeu petog slabinskog i prvog krsnog, ree izmeu treeg ietvrtog slabinskog. Bolest ima dugotrajan (hronian) tok. Traje godinama, ali mogu postojati periodi bez tegoba koji traju vie nedelja ili vie meseci, ponekada i vie godina. Leenje se sastoji u izbegavanju optereenja kimenog stuba, vebama, fizikalnoj terapiji i uzimanju lekova protiv bolova. Tegobe vezana za oteenja nervnih korenova i velikog sedalnogivca (iijadikusa) nisu direktno vezane za degenerativne promene zglobova (artroze).

Krsno-bedrene (sakroilijacne) artroze Artroza u krsno-bedrenim (sakroilijanim) zglobovima moe izazivati odreene tegobe, ali je ovde vano iskljuiti druga stanja koja znatnoee izazivaju tegobe u ovom predelu. To su zapaljenja krsnobedrenih (sakroilijanih) zglobova izazvana bacilom tuberkuloze ili drugim bakterijama (stafilokok, gonokok i druge), promene na ovim zglobovima u sklopu reumatskih promena, promene na hrskavici u ovim zglobovima (osteohondriti) i dr. Grudno-kljunane (sterno-klavikulrne) artroze U zglobu izmeu grudne i kljune kosti (stemoklavikularnom zglobu) se esto javljaju artrotine promene, naroito kodena posleetrdesete godine na desnoj strani, a ponekada i obostrano. Glavni znaci su bol i otok (deformitet) zgloba gde je okrajak kljune kosti pomeren prema napred. Ponekada se u poloaju na leima, uz maksimalno kretanje ramena unazad ovaj deformitet gubi. Ova promena moe biti i bez bolova, ili se bol javlja kod pokreta ramena. Nema znakova zapaljenja. Rendgenski se vidi pomeranje okrajka kljune kosti prema napred (subluksacija) uz blage kotane izrasline (osteofite) i promene u strukturi kosti u smislu razreenja (osteoporoze). Laboratorijski nalazi su normalni. Kada se jednom pojavi deformitet ostaje stalno, ali su periodi bez bolova dugi. U periodu bez bolova ne preduzima se nikakvo leenje. U bolnoj fazi se daju lekovi protiv bolova ili lokalno kortikopreparati. Artroze ramena U podruju ramena artroze su retke. Skoro uvek su sekundame i posledica su velikih povreda sa prelomima glave nadlakatne kosti (humerusa) i oteenjem zone rasta u tom podruju. Glavni simptomi su bol i ogranienje pokreta. U postavljanju dijagnoze treba misliti na dalekoei periartritis ramena koji ima sline simptome. U prilog artroze govore smanjena zglobna pukotina, kotane izrasline na donjem polu zglobneaice (glenoida) i glave nadlakatne kosti sa izmenjenom strukturom glave nadlakatne kosti iesto prisutnom deformacijom zglobne povrine glave nadlakatne kosti. Leenje se sastoji u davanju lekova protiv bolova, eventualnoenskih polnih hormona (estrogena), lokalnoj primeni kortikopreparata, fizikalnoj terapiji. Hirurki se nikada ne intervenie. Druge artroze Ree artroze su artroze skonog zgloba, artroze zglobova izmeu rebara i kimenog stuba i izmeu rebara i rebarne hrskavice i dr. Artroze skonog zgloba su skoro uvek posledica povreda i preloma u tom podruju. Glavne manifestacije su bol i ogranienje pokreta. Leenje je neoperativno (lekovi koji

smanjuju bol i otok i fizikalne procedure) i operativno, najee, kod tekih oblika, operativno ukoenje skonog zgloba (artrodeza). Artroze izmeu rebara i kime i rebara i rebamih hrskavica mogu dati simptome koji se mogu pobrkati sa simptomima bolesti srca. Leenje se sastoji u davanju lekova koji smanjuju bol i zapaljenske reakcije. Progresivna poliartroza Progresivna poliartroza zahvata vie zglobova uz stalno pogoranje. Najee se javlja kodena posle pedesete godineivota, ali je relativno retka. Klinika slika i leenje je kao kod artroza pojednih zglobova.