Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za engleski jezik i knjievnost

DOKTORSKI RAD

Mr Jelena Spasi

Engleski avanturistiki roman XVIII i XIX veka kulturoloki kontekst i anrovsko odreenje

Mentor: prof. dr Zoran Paunovi

Novi Sad, septembar 2011. godine

SADRAJ Rezime ..................................................................................................1 Summary .............................................................................................. 2 1. Uvod ......................................................................................................3 2. Kulturoloko-knjievni kontekst ............................................................ 9 2.1. Istorijski kontekst ......................................................................9 2.2. Istorijsko-pedagoki kontekst .................................................. 13 2.3. Istorijsko-kulturoloki kontekst ................................................ 17 2.4. Knjievni kontekst ................................................................... 19 3. anrovsko odreenje i uzrasni identiteti .............................................. 26 4. Danijel Defo Mit o savremenom Odiseju .......................................... 33 4.1. Biografija i dela ...................................................................... 33 4.1.1. Knjievna recepcija ......................................................... 34 4.2. Avanturistika pria u romanu Robinzon Kruso ....................... 42 4.2.1. Pravo na kretanje kao osnovni princip avanturistike proze ........................................................ 42 4.2.2. Dualizmi u romanu .......................................................... 44 4.3. Dominacija heroja .................................................................... 49 4.4. Imperijalistike ideje u romanu Robinzon Kruso ..................... 51 4.5. anrovsko odreenje ............................................................... 60 5. Donatan Svift Avantura u odrazu iskrivljenog ogledala.................. 66 5.1. Biografija i dela ...................................................................... 66 5.1.1. Knjievna recepcija ......................................................... 67 5.2. Avanturistika pria u Guliverovim putovanjima ..................... 71 5.2.1. Parodija na avanturistiku prozu ...................................... 71 5.2.1.1. Svift i knjievna tradicija ......................................... 71 5.2.1.2. Svift i njegovi savremenici ....................................... 76 5.2.1.3. Guliver kao heroj ..................................................... 78 5.3. Imperijalistike ideje u romanu ................................................ 86 5.4. anrovsko odreenje ............................................................... 97 6. Frederik Merijet Pomorska avanturistika pria ............................ 103 6.1. Biografija i dela .................................................................... 103 6.2. Avanturistika pria u delima Frederika Merijeta .................. 106 6.2.1. Pomorska avanturistika pria ....................................... 106 6.2.2. Kapetan Merijet i pomorska avantura ............................. 108 6.2.2.1. Brodolom Pacifika.............................................. 108

6.2.2.2. Pomorski kadet Dek Izi.......................................... 112 6.3. Imperijalistike ideje u Merijetovom delu .............................. 119 6.3.1. Kolonije i imperijalizam ................................................ 119 6.3.2. More i imperijalizam ..................................................... 124 6.4. anrovsko odreenje .............................................................. 133 7. Robert Majkl Balantajn Deaka avantura .................................... 138 7.1. Biografija i dela .................................................................... 138 7.2. Avanturistika pria u delima R.M. Balantajna ...................... 141 7.2.1. Dualizam beloputost - tamnoputost ................................ 141 7.2.2. Motiv zveri u avanturistikoj prii .................................. 143 7.2.3. Dualizam civilizacija - divljatvo ................................... 144 7.2.4. Motiv pokrtavanja u avanturistikoj prii ...................... 146 7.2.5. Motiv gusara u avanturistikoj prii ............................... 148 7.2.6. Motiv majki u avanturistikoj prii ................................. 148 7.2.7. Heroji avanturistike prie .............................................. 149 7.3. Imperijalistike ideje u delima R.M. Balantajna ..................... 152 7.3.1. Snovi o prostranstvima .................................................. 153 7.3.2. Naseljavanje kolonija .................................................... 154 7.3.3. Trgovina robljem ........................................................... 155 7.3.4. Protivureje mita i istorije .............................................. 160 7.3.5. Imperijalizam, kultura i stereotipi .................................. 162 7.4. anrovsko odreenje ............................................................. 164

8. Robert Luis Stivenson Razigrana avantura .................................... 169 8.1. Biografija i dela .................................................................... 169 8.2. Avanturistika pria u delima R.L. Stivensona ...................... 171 8.2.1. Dualizam u Stivensonovoj avanturistikoj prii ............. 171 8.2.2. Gusari realnost iza mita i stereotipa ............................. 173 8.2.3. Gusari kao bia tame i senki .......................................... 175 8.2.4. Motiv mape i potrage za blagom ..................................... 178 8.2.5. Dim kao pripoveda i heroj .......................................... 180 8.2.6. Razigrana avantura ......................................................... 185 8.2.7. Internalizacija avanturistike potrage .............................. 188 8.3. anrovsko odreenje ............................................................. 192

9. Radjard Kipling Pritajena apologija imperijalizma ........................ 198 9.1. Biografija i dela .................................................................... 198 9.2. Avanturistika pria u delima R. Kiplinga ............................. 201 9.2.1. Avantura kao realistino imaginarna pria .................... 201 9.2.2. Dualizam razum racionalnost....................................... 203 9.2.3. enski likovi u avanturistikoj prozi .............................. 205 9.2.4. Pria o herojskoj potrazi ................................................. 206 9.2.5. Pria o mukom prijateljstvu ......................................... 208 9.2.6. Mogli kao heroj .............................................................. 210 9.3. Imperijalistike ideje u delima R. Kiplinga.............................. 213 9.3.1. Indija od kolonije do mita ........................................... 213 9.3.2. Kipling i imperijalistike ideje ....................................... 215 9.3.3. Kim ............................................................................... 218 9.3.4. Knjiga o dungli ............................................................. 226 9.4. anrovsko odreenje .............................................................. 230

10. Zakljuak ....................................................................................... 237 11. Bibliografija ................................................................................... 242 11.1. Primarna bibliografija ......................................................... 242 11.1.1. Avanturistiki romani engleske knjievnosti XVIII i XIX veka ......................................................... 242 11.1.2. Prevodi avanturistikih romana engleske knjievnosti XVIII i XIX veka ...................... 242 11.2. Sekundarna bibliografija ..................................................... 245 11.2.1. Opte knjievnokritike studije .................................. 245 11.2.2. Socioloke studije ........................................................ 248 11.2.3. Kritiki prikazi pojedinih autora .................................. 251 11.2.3.1. Danijel Defo ........................................................ 251 11.2.3.2. Donatan Svift ..................................................... 252 11.2.3.3. Frederik Merijet ................................................... 252 11.2.3.4. Robert Majkl Balantajn ........................................ 253 11.2.3.5. Robert Luis Stivenson .......................................... 253 11.2.3.6. Radjard Kipling ................................................... 254 11.3. Ostalo .................................................................................. 255

REZIME Ovaj rad bavi se engleskim avanturistikim romanom XVIII i XIX veka, fokusirajui se na odreenje kulturolokog konteksta u kom je on nastao i razvijao se tokom ovog perioda, kao i anrovsko odreenje, kako u knjievno-teorijskom smislu, tako i u smislu pripadanja kanonu knjievnosti za decu i mlade ili kanonu knjievnosti za odrasle. Pokazano je da istorijski i socioloki okviri engleskog drutva XVIII i XIX veka, odnosno imperijalistika politika Britanske imperije, nalaze svoj odraz i u knjievnosti, te da poruke knjievnih dela dobijaju implicitnu imperijalistiku konotaciju i to putem itaoevog identifikovanja sa herojima avanturistikih pria i njihovim podvizima na pustim ostrvima, beskrajnim okeanima i egzotinim krajevima Afrike i Indije. Nadovezujui se na tradiciju klasine avanturistike prie, pisci Danijel Defo, Donatan Svift, Federik Merijet, Robert Majkl Balantajn, Robert Luis Stivenson i Radjard Kipling poveli su ovaj anr ka prii o savremenom Odiseju u formi Robinzonijada, preko satirinog putopisa, pomorske avanturistike prie, deake avanturistike prie, alegorine prie o ivotinjama, pijunske prie do arhetipske avanturistike prie o potrazi za zakopanim blagom. U kontekstu anrovskog odreenja u smislu uzrasnog identiteta ciljne italake publike, pokazano je da engleski avanturistiki roman XVIII i XIX veka, pored nesumnjive pripadnosti kanonu knjievnosti za decu i mlade, i to na osnovu jasnih indikacija prilagoavanja ove vrste proze od strane samih pisaca, ali i prevodilaca, ali i na osnovu srdane recepcije meu ovom italakom publikom, postoji i srodnost sa kanonom knjievnosti za odrasle, budui da su romani navedenih pisaca posluili kao inspiracija za mnoga dela iz kanona knjievnosti za odrasle, ali, isto tako, i zbog veto upisanog imperijalistikog konteksta. U smislu recepcije ove vrste proze, pokazano je da je pria o avanturi nadivela svoje pisce i politiku svog doba, te se svojim porukama neumornog traganja za zakopanim blagom i nesluenim sposobnostima oveka uklapa i u savremeno drutvo i nalazi svoj put do italaca svih uzrasta, osveena savremenim kontekstom, ali sutinski ostajui uvek ista i uvek mladalaka po duhu.

Kljune rei: avanturistika proza, kulturoloki kontekst, imperijalistike ideje, anrovsko odreenje, kanon knjievnosti za decu i mlade, kanon knjievnosti za odrasle.

SUMMARY

This work deals with the English adventure novel of the eighteenth and nineteenth century, focusing on determining the cultural context in which it got conceived and developed during this period, as well as on determining the genre, both in a literary-theoretical sense and in a sense of belonging to the canon of childrens and youth literature or to the canon of adults' literature. It has been shown that the sociological and historical conditions of the English society from the eighteenth and nineteenth century, i.e. the imperialistic politics of the British Empire, find their reflection also in literature, so that messages of literary works get an implicit imperialistic connotation by the readers identification with heroes of adventure stories and their heroic deeds on desert islands, endless oceans and exotic parts of Africa and India. Continuing the tradition of the classical adventure story, the authors Daniel Defoe, Jonathan Swift, Frederick Marryat, Robert Michael Ballantyne, Robert Louis Stevenson, and Rudyard Kipling took this genre toward the story of a contemporary Odyssey in the form of the Robinsonade, through the satirical travel book, the sea adventure story, the allegorical animal story, the spy story up to the archetype story of the quest for the buried treasure. In the context of genre determination referring to the age identity of the aimed readership, it has been shown that the English adventure novel of the eighteenth and nineteenth century, beside undoubted belonging to the canon of childrens and youth literature due to clear indications of adjusting this sort of fiction by authors themselves, but also by translators, and on the basis of a cordial literary reception among this readership, there is relatedness with the canon of adults literature, since novels of these authors have inspired many works from the canon of adults literature, but also due to the skillfully inscribed imperialistic context. In a sense of the reception of this sort of fiction, it has been pointed out that the adventure story has outlived its authors and politics of its times, so that it fits into the contemporary society with its messages of a heroic quest for the buried treasure and mans unknown abilities, finding its way to readers of all ages, being refreshed with the contemporary context, but essentially remaining the same, young in its soul. Key words: adventure fiction, cultural context, imperialistic ideas, genre determination, canon of childrens and youth literature, the canon of adults' literature.

1. UVOD

Ovaj rad, pod naslovom Engleski avanturistiki roman XVIII i XIX veka: kulturoloki kontekst i anrovsko odreenje, bavi se avanturistikom priom, onakvom kakva je zastupljena u sledeem korpusu dela: Daniel Defo (Daniel Defoe), Robinson Kruso (Robinson Crusoe, 1719); Donatan Svift (Jonathan Swift), Guliverova putovanja (Gulivers Travels, 1726);, Frederik Merijet (Frederick Marryat), Masterman Ready (1841), Mr Midshipmen Easy (1836); Robert Majkl Balantajn (Robert Michael Ballantyne), Koralno ostrvo (The Coral Island , 1858), Crna slonovaa (Black Ivory, 1873 ); Robert Luis Stivenson (Robert Louis Stevenson), Ostrvo s blagom (The Treasure Island, 1883); Radjard Kipling (Rudyard Kipling), Knjiga o dungli (JungleBooks, 1894), Kim (Kim, 1902 ).

Avanturistika pria, pria o heroju i njegovoj potrazi, predstavlja priu koja se u bezbrojnim verzijama jo od davnih vremena iznova i iznova prepriava. To je pria o superiornosti, dominaciji i uspehu. Ona nam govori o to me kako su beloputi Evropljani prirodni gospodari sveta jer su snani, hrabri, veti, racionalni i posveeni svom zadatku. Avanturistika pria opisuje kako oni savladavaju opasnosti prirode, kako su druge inferiorne rase njima podreene i kako oni ire civilizaciju i red gde god da pou. Njihova upornost ih dovodi do blistavih nagrada, skrivenog blaga, uz blagoslov i odobravanje i bogova i vlasti. To je omiljena pria evropske knjievnosti i ispriana je toliko puta da je lako poverovati da je njena slika o svetu istinita. Sutinski, ova pria je uvek ista to je pria o Odiseju, o Jasonu i zlatnom runu, o Beovulfu, o Vitezovima Okruglog stola, ali, u isto vreme, to je i pria o Robinsonu Krusou, Dejmsu Bondu i superherojima iz naunofantastinih pria.

Nortrop Fraj je smatrao da mit o potrazi sutinski lei u osnovi svake knjievnosti, preuzimajui svoje znaenje iz ciklinosti smene godinjih doba i centralnog izraza ljudske energije koja je transformisala prirodno okruenje u pastoralni, kultivisani, civilizovani svet ljudskog oblika i znaenja, pri emu je heroj simbol oivljavanja moi prolea, a udovita i ostareli kraljevi oslabljene sile apatije

i nemoi zime.1 Neosporna je centralnost prie o heroju u evropskoj kulturi. Meutim, tokom nekoliko prethodnih decenija, kritiari su poeli da preispituju poruku avanturistike prie, istiui da oni ljudi koji imaju razliitu boju koe od belaca nisu a priori inferiorni, da sama logika prie nee zadovoljavajue odgovoriti na sva pitanja i da sticanje moi i uspeha nee bezuslovno i obavezno dovesti do linog zadovoljstva. 2

Anglosaksonska avanturistika proza koja je pisana tokom XVIII i XIX veka takoe je deo ove knjievne tradicije. U ovom sluaju, pria se svojim odlikama prilagodila kulturolokom i istorijskom kontekstu i bila je omiljeno tivo tadanjih italaca. Stoga, da bi se fenomen i znaaj avanturistike prie tokom ovog perioda rastumaio i kritiki prikazao, ovaj rad ima za cilj da analizira avanturistiku priu iz drutvenog i knjievno-teorijskog aspekta, odnosno, da u duhu kulturolokih studija, povee fenomen avanturistike prie sa kultirolokim aspektima doba u kome je nastao i razvijao se. Poto rad obuhvata irok raspon drutvenih fenomena XVIII i XIX veka, knjievno-istorijski interdisciplinarni pristup omoguava analizu kulture drutva i etikih vrednosti u odrazu knjievnog dela. Budui da knjievni tekst dobija znaenje u kontekstu, znaajno je ukazati na nain na koji drutvo i kultura mogu da utiu na znaenje teksta, te je, u skladu s tim, cilj ovog rada da istakne istorinost tekstova i tekstualnost istorije u prizmi engleskog avanturistikog romana XVIII i XIX veka. U tom smislu, novi istorizam moe da integrie tekst i drutveno-istorijski kontekst, pokazujui, s jedne strane, kako vanknjievne kulturoloke formacije oblikuju knjievni diskurs i, s druge strane, kako vidovi knjievne prakse jesu postupci koji utiu na tok dogaaja oblikujui psihiku i moralnu svest mladih italaca.3 Na taj nain ova knjievno-kritika teorija, kao jedno od sredstava analize, omoguava da se odgovori na pitanja kljuna za ovu tematiku, kao to su: kako i zato pria postaje takva da prenosi ba poruku koju prenosi; kakve su bile knjievne okolnosti iz okruenja; koje vrste kulturolokoh tvrdnji delo iznosi i na koja pitanja odgovara. Da bi se jasno odgovorilo na ova pitanja, potrebno je ispitati poetnu recepciju i kritiku istoriju dela, s posebnim naglaskom na italaku pubiliku i njihove
1

Margery Hourihan, Deconstructing the Hero: Literary Theory and Children's Literature, Routledge, London, 1997, str. 2. 2 Ibid., str. 3. 3 Upor. Tony Watkins , The Setting of Children's Literature in Peter Hunt, ed., Understanding Children's Literature, Routledge, London, 1999, str. 32.

italake navike, ukljuujui i detalje u vezi sa tim kako je ono upisano ili izbrisano iz knjievnog kanona. Stoga, ovo bi bili kljuni elementi za istraivanje.

Poto se pria sastoji od tri meusobno povezana elementa: diskursa, ili povrine teksta, prie i znaenja koje italac uitava na osnovu p rva dva elementa4, znaajno je da se delo analizira i sa pripovedakog aspekta, uzimajui u obzir lice pripovedanja, linearnost prie, kao o strukturalne elemente prie, ne samo da bi se odgovorilo na pitanje kako pria dobija svoje znaenje u interakciji sa itaocem, ve i da se otkrije razlog zbog kojeg su avanturistike prie bile i ostale toliko popularne meu itaocima, kako tokom XVIII i XIX veka, tako i danas. Stoga, jo jedan od ciljeva ovog rada jeste i da odgovori na pitanje u vezi sa tim ta struktura avanturistike prie poseduje, te privlai i ispunjava pustolovnu matu tolikih italaca.

Meutim, budui da ne postoji jedan jedini ispravan nain razmatranja bilo kog knjievnog teksta, a da su sve istine do kojih doemo samo delimine i relativne, prilikom interpretacije avanturistike prie u ovom radu primenie se i metod dekonstrukcije kako bi se, u ideolokom smislu, preispitalo tradicionalno razumevanje avanturistikih i imperijalistikih pohoda beloputih Evropljana.

Budui da su kulturoloke studije, kao nauna oblast koja se bavi generisanjem i cirkulacijom znaenja u drutvu, kao i neprestanom interakcijom knjievnih elemenata sa politikim, ekonomskim i socijalnim, te se u knjievnu analizu unosi i prouavanje elemenata koji ine ivot u optem smislu, sam pojam kultura prihvata se u tumaenju Freda Inglisa, odnosno kao skup pria koje mi priamo samima sebi i na istorijski promenljiv identitet formira se iz iskustva pripovedake tradicije kojoj pripadamo, a upravo na osnovu ovog ident iteta mi i tumaimo svet.5

Prihvatajui definiciju avanturistike prie kao prie o junaku i njegovoj potrazi koja slavi osvajanje i neustraive avanture,6 ovaj rad e kao parametre za

4 5

Upor. Hourihan, op.cit., str. 5. Fred Inglis, Culture: Key Concepts in Social Sciences, Polity Press, Cambridge, 1989, str. 214. 6 Hourihan, op.cit., str.2.

analizu uzeti stepen prisutnosti/odsutnosti sledeih elemenata koji se smatraju tipinim elementima ove vrste knjievnosti: a) pria u formi putovanja koja lii na tradicionalnu usmenu bajku (junak je belac, anglosaksonac koji naputa civilizaciju da bi u divljini traio svoje ispunjenje i tu nailazi na niz nedaa i suparnika koje pobeuje postiui svoj cilj, fizike ili duhovne prirode, te se na kraju bezbedno vraa kui dobijajui nagradu - blago, ugled ili suprugu); b) dualizam ili binarne opozije elemenata prie (gospoda pirati, Engleska divljina, racionalno iracionalno, gospodar rob); c) pria o odrastanju kao odlika deake knjievnosti (inicijacija u svet odraslih); d) sukob dobra i zla; e) sa aspekta pripovedake tehnike prisutna je taka gledita heroja uz jednostranu fokalizaciju, bez mogunosti da itaoci sagledaju drugu stranu; f) linearno putovanje uz naglasak na napetost i iekivanje dogaaja koji slede; h) heroj je pripadnik aristokratije, vie klase, gospodar; i) opisuju se uglavnom odnosi izmeu mukih likova, pri emu enskih likova ili nema ili nisu vani za radnju ili donose zlo; j) nasilje se prikazuje kao opravdano; k) prisutna su divlja bia (simbol drugog, onostranog i stranog samom junaku (jo 1610. godine divljake su neki nazivali ljudskim zverima, a pirate belim divljacima7.

Odgovarajui na ova pitanja, rad e utvrditi mesto ovih avanturistikih pria u tradiciji avanturistike prie uopte, ali isto tako i koliko ona na taj nain odraava psihu drutva XVIII i XIX veka, poto, prema Dozefu Kembelu, pria o avanturama u divljini do nosi i priu o podsvesnom. Divljina nosi simboliku podsvesti, a nepoznate oblasti i mesta poput dungle, dubokog mora, pustog ostrva predstavljaju slobodan prostor za projekciju sadraja kolektivnog nesvesnog. 8 U tom smislu, Kembel ita avanturistiku priu kao univerzalno korisnu priu o napretku psihe ka zrelosti, celovitosti i prosvetljenju, priu o odrastanju u svakom smislu.
7 8

Ibid., str. 9. Dozef Kembel, Heroj sa hiljadu lica, prev. Branislav Kovaevi, Stylos, Novi Sad, 2004, str. 22.

Jedan od ciljeva rada jeste i da odredi anrovsko odreenje engleskog avanturistikog romana XVIII i XIX veka. Avanturistiki roman je, anrovski posmatrano, nastao kao roman za odrasle, ali se pod uticajem kulturolokog konteksta transformisao u roman za decu i omladinu. Kriterijumi za anrovsko odreenje i razlikovanje ove dve vrste romana zasnivaju se na osnovnim odlikama karakterizacije lika, dinaminosti radnje i stepena shematizacije siea.9 Naime, knjievnost za odrasle obino naglaava unutranji ivot junaka dela, pri emu se ne naglaava toliko dinamika radnje stvarnosti knjievnog dela, koliko dinamika promene psihe samoga junaka, pri emu shematizovanost ustupa mesto originalnosti. Knjievnost za decu i omladinu stavlja naglasak na radnju, akciju, senzacionalizam i dinamino izvravanje zadataka. Radnja je shematski uproena. Budui da mladi itaoci vole jasno ocrtane konture lika, data karakterizacija ne pretpostavlja dalji razvoj i promene tokom brojnih avantura, a jezik pripovedanja se zbog svoje jednostavnosti poredi sa tradicijom usmene bajke. Ovi tekstovi su pisani specifino za decu i mlade i, uzimajui u obzir njihove intelektualne sposobnosti, nude uglavnom likove dece ili mladih kao glavne likove, ne sadre teme tipine za svet odraslih koje nisu u skladu sa njihovim godinama i potrebom da budu zatieni od grubosti, relativno su kratki, sadre ilustracije, bave se temom odrastanja i sazrevanja, dok im je karakter u izvesnoj meri didaktiki ili obrazovni, sadre fantastine ili avanturistike fabule sa srenim krajem u kojem dobro nadvladava zlo.10

Ovaj rad e pokuati da odredi razvojni put anrovskog odreenja avanturistikih pria iz XVIII i XIX veka, uzimajui u obzir injenicu da se u

zavisnosti od stepena intelektualne zrelosti itaoca, u ovom sluaju odraslog viktorijanca ili mladog itaoca XX veka, i knjievni tekst menja, dobijajui ili gubei suptilne smisaone i estetske vrednosti. U skladu sa tim, i ono to se danas naziva knjievnou za decu i omladinu moe samo da lii na naivnu priu, ali, kako Petar Pijanovi istie, nije nimalo naivna ni jednoznana.11 Upravo takvi tekstovi tematizuju vieznani svet i imaju svoje duplo dno, dobro korespondirajui i sa decom
9

Upor. Zohar Shavit, Poetics of Children's Literature, University of Georgia Press, Athens and London, 1986, str. 43-44. 10 Upor. Internet izvor: www.answers.com/topic/children-s-literature na dan 3.01.2007. 11 Petar Pijanovi, Naivna pria, anrovi i modeli, Mala biblioteka srpske knjievne zadruge, Beograd, 2005, str.12.

i mladima i sa odraslima, pri emu i jedni i drugi mogu u njima da pronau svoj italaki lik i identitet. ini se da ovo anrovsko odreenje zapravo pripada graninoj knjievnosti. Stoga, cilj ovog rada jeste da odredi u kojoj meri avanturistika pria XVIII i XIX veka sutinski pripada knjievnosti za odrasle, knjievnosti za decu i omladinu ili graninoj knjievnosti.

2. KULTUROLOKO KNJIEVNI KONTEKST

2.1. Istorijski kontekst Viktorijanska era ili Druga engleska renesansa donela je nauni napredak, irenje imperije i procvat romana u knjievnosti, predstavljajui na taj nain kulminaciju moi Velike Britanije u mnogim sferama ivota. Upravo u ovom periodu nalaze se osnovni istorijski i socioloki okviri drutva Velike Britanije relevantni za ovaj rad: imperijalistika politika i njen odraz na knjievnost, socijalni i ekonomski uslovi za razvoj knjievnosti za decu i omladinu, kao i sam razvoj knjievnosti za decu i omladinu tokom XVIII i XIX veka, s posebnim naglaskom na popularne asopise za deake i avanturistike romane tampane u celini.

Tokom istorijskog perioda koji obuhvata ove fenomene, vladali su sledei vladari: arls II (1660-85), Dejms II (1685-88) Vilijam III i Meri II (1685- 1702), Ana (1702-14), Dord I (1714-27), Dord II (1727-60), Dord III (1760-1820), Dord IV (1820-30), Vilijam IV (1830-37) i Viktorija (1837-1901). Osnovno obeleje politike voene tokom ovog perioda bila je tenja ka irenju imperije, odnosno borba za prevlast u Indiji, Severnoj Americi, na Dalekom Istoku i Africi. irenje imperije poelo je jo od Elizabete I, a okonano je Napoleonskim ratovima 1815. godine. Ono je u velikoj meri bilo motivisano i takmienjem za resurse i trite koje je postojalo izmeu Engleske i njenih rivala sa ko ntinenta, koji su u tom trenutku bili panija, Francuska i Holandija. U tom periodu Velika Britanija nalazila se na neobino monoj poziciji. Kao vodea industrijska nacija Evrope sticala je sve veu i veu finansijsku, trgovaku i pomorsku nadmo. Tokom viktorijanske ere, osvajanjem novih teritorija i trgovakih koncesija, nastavljalo se strateki osmiljeno irenje granica imperije, ovog puta opravdavano filantropskim motivima, da bi se vrhunac dostigao kada je kraljica Viktorija 1876. godine postala carica Indije. Opravdanje za postojanje imperije u kojoj sunce ne zalazi nudila je Dizraelijeva politika, prema ijem tumaenju Britanci to nisu uinili radi line koristi ve iz plemenitih pobuda, da civilizuju i pokrste primitivne narode sa drugih kontinenata.

Ova zatitnika i rasistika teorija, zasnovana na tada popularnoj Darvinovoj teoriji evolucije, posmatrala je imperijalizam kao manifestaciju onoga to je Kipling nazvao teretom belog oveka. Naravno, implikacija je bila ta da Imperija nije postojala zbog koristi ekonomske ili strateke same Velike Britanije, ve radi toga da bi primitivni narodi, nesposobni da vladaju sami sobom, mogli na kraju, uz pomo Velike Britanije, postati cililizovani i pokrteni. Prava istina o ovoj doktrini bila je, s jedne strane, prihvaena naivno i nekritiki, ali, s druge strane, i veoma kritiki, pri emu je u oba sluaja ozakonjavala to to je Velika Britanija pod svoje okrilje uzela i delove centralne Afrike i Kine. Meutim, na vrhuncu Imperije dolo je do razvoja nacionalistikih pokreta u razliitim kolonijama, te je u XX veku ova Imperija poela da slabi i suava svoje granice.12

Meutim, da bi se proniklo u ideje i uverenja viktorijanaca, potrebno je protumaiti pravo znaenje viktorijanske ideje (koncepta) bogatstva, koje lei u osnovi svih drutvenih promena tog doba. Grejam Haton (Graham Hutton), smatrajui da danas postoji i neopravdana sklonost ka generalizacijama u vezi sa viktorijancima kao dobrim ili loim, viktorijansko doba deli na dva dela, pri emu istorijsku granicu postavlja u period izmeu 1865. i 1875, te prvo viktorijansko doba obuhvata period izmeu 1830. i 1875, a drugo od 1875. do 1901. godine. Ova granica se pre svega odnosi na ekonomiju, odnosno na nain na koji se razmiljalo o bogatstvu nacije: kako su se pojedinci i drava ponaali u sticanju i deljenju bogatstva i kako su sve ostale institucije i drugi aspekti miljenja tog doba religijski, drutveni, politiki i meunarodni uticali ili bili pod uticajem novina i revolucionarnih ekonomskih dogaaja.

Tada se po prvi put u ljudskoj istoriji dogodilo da maine nadjaaju rad ljudi i ivotinja, to u stvari lei u sutini industrijske revolucije. Meutim, maine je najpre trebalo napraviti, pa su tek onda one mogle da budu od pomoi ljudima, da uz isti napor proizvedu znaajno veu koliinu potrone robe nego ikada ranije. Nove parne maine, mehaniki razboji i druge maine dale su potpuno novo znaenje izrazu bogatstvo i kapital. Sva proizvodnja i komunikacija do XIX veka zavisila je od jednostavnih statikih oblika bogatstva, a nakon ovog perioda preloma i promene ova
12

Upor. David Cody, Associate Professor of English, Hatwick College, The British Empire Internet izvor:www.victoriaspast.com/front.porch/britishempire, na dan 02.08.2009.

utvrena suma kapitala postaje bogatstvo u smislu godinjeg obrta prihoda. Posledice ove rano-viktorijanske industrijske revolucije bilo je teko razumeti, jer je stara istorijska osnova britanske poljoprivrede ostala ista kao ranije, ali, uporedo sa imanjima u obliku veleposeda, razvijali su se novi trgovaki i industrijski posedi investiranje u nove maine, zahtevanje jeftinog uvoza stranih sirovina i finansiranje brzog ekonomskog razvoja prekookeanskih zemalja od velikih profita zaraenih u svojoj zemlji. U prvom periodu brzo bogaenje i troenje bili su retki, ali nakon 1870. viktorijanski tedljivi biznismeni poeli su da troe profit od investicija svojih oeva. Ovo je osnova za razumevanje viktorijanskog doba u celini.13

U literaturi nailazimo na razliite termine koji pokuavaju da proniknu u sutinu viktorijanske ideje o imperiji, te bismo mogli da navedemo neke od sledeih mogunosti: ideja bojenja mape u crveno, trgovina u pratnji zastave, imperije u kojoj sunce ne zalazi, to je, zaista, deo odgovora koji ne moe da se zanemari, ali to nije ceo odgovor, ak ni njegov vaniji deo.14 Ideje kasnoviktorijanskih imperijalista, kao to su Dizraeli i Dozef emberlen ili Sesil Rod, razlikuju se od ustaljene tradicije Britanskog stava o imperiji, smatra J.V. Dejvidson (J.W. Davidson). On navodi da se sutinske ideje koje su vodile britansku politiku i postupke mogu nai ako se vratimo u prvu polovinu vladavine kraljice Viktorije, u vreme pre nego to su viktorijansku italaku publiku opinili Kiplingovi stihovi kojima se beli ovek poziva da podigne svoj teret, poalje najbolje od svoje vrste, vee svoje sinove za daleke zemlje da bi sluili potrebama stanovnika tih dalekih zemalja.

Upravo u ranom viktorijanskom periodu moe se pronai ideja imperije koja je mnogo skromnija i koja mnogo vie uvaava prave ljudske vrednosti. Naime, viktorijanci su iz ranijeg perioda nasledili snaan oseaj obaveze ka ljudima nazadnih civilizacija. Misionarsko proirivanje i duga borba protiv robovlasnitva okonana 1833. usvajanjem Akta o ukidanju ropstva doveli su do iroko prihvaenog uverenja da je upravo dunost Britanaca da ire dobrobiti civilizacije onima koji je nemaju. Dejvid Livingston, na primer, u svojim predavanjima na Oksfordu i
13

Upor. Graham Hulton The Victorian Conception of Wealth in Noel, Annan, ed., Ideas and Beliefs of the Victorians an Historic Revaluation of the Victorian Age, Sylvan Press, London, 1949, str. 313314. 14 Upor. J. W. Davidson, The Idea of Empire in Noel Annan, ed., Ideas and Beliefs of the Victorians an Historic Revaluation of the Victorian Age, Sylvan Press, London, 1949, str. 319.

Kembridu 1857. godine, preneo je svojim sluaocima dunost irenja meu afrikim narodima upravo ova dva pionira civilizacije hrianstvo i trgovinu. Ovakvo irenje trgovine i misionarstva nije nuno ukljuivalo prisvajanje teritorija i osnivanje kolonijalnih uprava. U stvari, bilo bi najbolje da se ovaj korak mogao izbei, jer bi uroeniko drutvo moglo da se postepeno prilagodi promenljivim potrebama novog doba. Meutim, ponekad je anektiranje bilo neizbeno , budui da uroeniki vladari nisu mogli da odre red i zakon. U ovakvim okolnostima Dejvidson smatra da sutina kolonizacije lei u reima Entonija Trolopa (Anthony Trollope) iz 1872: Mi smo pozvani da upravljamo kolonijama sve dok zaista upravljamo njima ne zbog nae slave, ve zbog njihove sree. Ako ih nadziremo trebalo bi da ih nadziremo ne zato to oni daju presti imenu Velike Britanije, ne zato to su drago kamenje na naoj dijademi, ve zato to im na taj nain moemo pomoi da razviju svoje sopstvene resurse. I kada se rastanemo od njih, kao to emo to i uiniti, neka to ne uinimo ni sa prikrivenom ljubomorom ni sa otvorenim neprijateljstvom, ve sa oseanjem ponosa da u svet aljemo sina koji je sposoban da zauzme svoje mesto meu ljudima.15

15

Ibid., str. 325.

2.2. Istorijsko-pedagoki kontekst

Romantiarski i viktorijanski period bio je zlatno doba knjievnosti za decu i mlade, budui da su upravo tada napisani kljuni tekstovi koji su ustanovili konvencije nekoliko vanih anrova, a meu njima i anra avanturistike prie. Upravo u ovo doba mlade itaoce su poeli da idealizuju kao matovita i slobodna bia, a naglasak je stavljen na to da oni najbolje ue kako da budu dobri kroz pripovedako pozivanje na matu radije nego na kruto iznoenje pravila ponaanja tipino za svet odraslih. Detinjstvo u dananjem smislu rei nije postojalo pre XIX veka. Dete je otac oveka . Ovim reima veliki romantiarski pesnik Vilijam Vordsvort pridao je razvoju detinje due smisao i znaaj koji su u velikoj meri doprineli velikom kulturolokom pomeranju u znaenju rei detinjstvo, od krajnje socioloko pragmatinog shvatanja da je dete mali ovek koji se prilagoava svetu odraslih, koje je bilo opteprihvaeno do tada, ka naglasku na lepoti koju nevinost detinjstva donosi, ka krhkoj lepoti jagnjeta. Vrednovanje i uvaavanje deteta kao specifinog bia razliitog od odraslih, koje treba paziti, vaspitavati i obrazovati da bi ostvarilo svoje mogunosti u punoj meri, podstakli su, pored pesnika, i filozofski stavovi koji su oblikovali pedagogiju kao nauku koja se bavi upravo ovim novim aspektom razvoja oveka kao bia. Pedagogija je poput drugih drutvenih nauka, a moda i vie od njih, prolazila kroz sve etape drutvenog razvitka buroazije. U poetku, pedagogijom su se bavili uglavnom filozofi, te se najvie razmatraju oni problemi u pedagogiji koji su istovremeno mogli da budu i predmet filozofskih koncepcija. Malobrojni su dali svoj doprinos razvoju pedagokih ideja i danas se smatraju pedagokim klasicima. Jedan od najranijih predstavnika je Don Lok (John Locke, 1632 - 1704). On zastupa interese buruaskog drutva i njega ne zanima obrazovanje irih narodnih masa, te akcenat stavlja na sadraj vaspitanja i njegovu ulogu u razvoju linosti, ali pre svega u porodici a ne u koli. Od zastupnika obrazovanja irokih narodnih masa razlikuje se i u pogledu moralnog vaspitanja, jer izvor moralnih vrlina vidi u potrebama poslovnog oveka i dentlmena, a ne u Bogu. Najvei doprinos dao je u oblasti teorije saznanja, jer je smatrao da formiranje linosti zavisi od iskustva a ne od uroenih ideja, to ga ini predstavnikom empirijske teorije o faktorima razvitka linosti. U 18. veku izdvaja se vie filozofa koji su dali doprinos pedagogiji, kao to su Helvecije, Didro i Holbah. Poput Loka, i oni su poricali uroene ideje i davali

prvenstvo ulnom saznavanju individue. Zbog toga su ak i precenjivali uticaj vaspitanja. Zalagali su se za izuavanje prirodnih nauka, kao i za umno i moralno vaspitanje, ali osloboeno religijskog uticaja. Takoe su kolskom vaspitanju davali prednost u odnosu na ono koje se stie u porodici. Ipak, ovi francuski materijalisti su u nekim pedagokim shvatanjima bili ekstremni. an ak Ruso (Jean-Jacques Rousseau, 1712-1778) se pak zalagao za interese sitne buroazije, koja je tada predstavljala srednji sloj, demokratsko-liberalno nastrojen. Dao je, izmeu ostalog, teorije o slobodnom razvitku i vaspitanju, o vaspitanju u prirodi, individualnom pristupu detetu, kaznama putem prirodnih posledica, jer je bio zagovornik protiv fizikog kanjavanja, a isticao je i znaaj umnog vaspitanja. Njegove ideje su bile nedosledne i protivurene, a zamerke su mu i da je idealizovao prirodu deteta, njegovo izdvajanje iz drutva, nesistematinost u sticanju znanja, lo stav prema enskoj deci. Ipak, imao je uticaja na kasnije pedagoge, kao to je Emanuel Kant (Immanuel Kant, 1724-1804). On je na Univerzitetu u Keningsbergu predavao i pedagogiju, kao praktinu filozofiju. On zagovara neophodnost vaspitanja u ljudskom ivotu i deli ga na pet komponenti: fiziko, disciplinovanje, civilizovanje, umno i moralno vaspitanje. Kant smatra da vaspitanje nije prijatna aktivnost za dete i naglaava vanost disciplinovanja, odnosno navikavanja na poslunost, pri emu je dozvoljeno i fiziko kanjavanje. Ipak, on svoj stav brani neophodnou vaspitanja, jer se dete raa sa ivotinjskim osobinama i potrebno je da vaspitanjem postane ovek. Kant je bio protiv toga da se pedagogija izgradi kao nauka, jer je smatrao da ona ne moe jasno da razgranii svoj predmet prouavanja u odnosu na druge nauke, pa samim tim moe da ima samo status teorije. Naime, on je smatrao da su za ciljeve, metode i sredstva vaspitanja ve zaduene filozofija (odnosno etika) i psihologija. Njegov naslednik na katedri, Johan Fridrih Herbart, naprotiv, smatrao je da pedagogija moe biti samostalna nauka ako se u izvesnoj meri osloni na prethodna dostignua upravo filozofije i psihologije. Johan Hajnrih Pestaloci (Johann Heinrich Pestalozzi 17461827) takoe je bio pod uticajem Rusoa. On unosi novinu u moralnom vaspitanju, koje je nesebino i zagovara princip prirodnosti u vaspitanju. Naime, on zagovara oiglednost u uenju i vanost posmatranja i zapaanja sveta koji okruuje dete. Po Pestalociju, to uslovljava razvoj razuma, rasuivanja i uopte intelektualnih sposobnosti. Osim principa

oiglednosti, on zastupa i princip samodelovanja, individualnosti i sistematinosti. Takoe, pokuao je da spoji nastavu sa proizvodnim radom.16 Ove filozofsko-pedagoke ideje naile su na pogodno okruenje za svoje ostvarenje u realnosti. Socijalni i ekonomski uslovi su u velikoj meri doprineli razvoju knjievnosti za decu i omladinu, time to je omogueno masovno opismenjavanje i prodaja knjiga i asopisa. Usled napretka industrijalizacije, u prvoj polovini XIX veka, dolo je do jeftinijeg i efikasnijeg naina tampanja knjiga, te su se tokom 60-ih godina XIX veka knjige mnogo lake objavljivale i, uopteno, bile smatrane manje dragocenim u finansijskom smislu: mladi su mogli da kupuju i itaju knjige i asopise a da to ne bude veliki troak za prosenu porodicu srednje klase.17 Demografska situacija je takoe doprinela razvoju ovog fenomena, budui da su deca i mladi sainjavali znaajan deo populacije Velike Britanije: 1861. godine preko sedam miliona stanovnika od ukupno dvadeset miliona stanovnika Engleske i Velsa bilo je mlae od 15 godina. To je bio vrhunac stope raanja koja je poela da opada tek 70-ih godina XIX veka. Prosean broj dece u porodici pao je sa nivoa od estoro dece 1869. na nivo od etvoro dece 1890. godine.18 Iako je viktorijanska porodica velika u odnosu na dananje kriterijume, ona je ipak bila znatno manja nego vek ranije, kada je, na primer, pisac Dord Makdonald (George MacDonald) imao ak jedanaestoro dece. Manje dece u porodici omoguilo je roditeljima da im prue mnogo vii nivo obrazovanja i vie materijalnih sredstava nego ranije, u emu im je pomogla i sama drava. Naime, jednako vana promena, uz navedene ekonomske, bila je i reforma kolstva koja se odigrala tokom poslednjih decenija XIX veka u Engleskoj Obrazovni Akt (The Education Act) iz 1870. doneo je besplatno kolovanje u osnovnim kolama; do 1880. oko milion dece vie nego ranije pohaalo je osnovnu kolu, opismenilo se i rado italo. Meutim, veoma je vano ukazati na razloge zbog kojih se drava toliko bavila poboljanjem obrazovanja dece i mladih, pogotovo kada je poznato da su pre industrijske revolucije deaci i devojice bili u velikoj meri zapoljavani u poljoprivredi i domaoj proizvodnji prema podacima iz 1861. godine treina dece uzrasta od 5 do 9 godina i 55-60% dece uzrasta od 10 do 14 godina bilo je zaposleno
16 17

Upor. E. B. Castle, Ancient Education and Today, Penguin books, LTD, 1961, str. 63-64. Upor. Abby Wolf, The Golden Age of Childrens Literature, An Introduction, Internet izvor: www.pbs.org/wgbh/masterpiece/railway/age_text.html, na dan 30. 09. 2009. 18 Upor. Lionel Rose, The Erosion of Childhood: Child Oppsession in Britain, 1860-1918, Routledge, New York, 1991, str. 2.

 a sve ire rasprostranjena upotreba maina stvorila je veu potranju za decomradnicima u tekstilnim radionicama, decom obuenom za novu tehnologiju. 19 Dakle, osnovni razlozi su bili ogroman porast stanovnitva u gradovima usled industrijske revolucije, i potreba za osposobljenim radnicima u novim pogonima. U skladu s Forsterovim reima iz 1870, izreenim u Parlamentu: Na brzoj primeni osnovnog obrazovanja zavisi na industrijski napredak, bezbednost radnika i naa nacionalna mo... Ako elimo da zadrimo svoju poziciju u svetu, moramo da nadoknadimo nau malobrojnost poveanjem nae intelektualne moi20. Obrazovni sistem u Engleskoj, za koji je Henri Broham (Henry Brougham) rekao da je bio jedan od najslabijih u Evropi21, vremenom je bivao sve jai, a deca i mladi sve obrazovaniji. Pored ekonomskog aspekta, u Velikoj Britaniji je oduvek postojao i naglasak na moralnom i religijskom aspektu obrazovanja, pogotovo u privatnim kolama sa internatom. Poetkom XIX veka ove gimnazije-internati dole su na lo glas zbog nasilnikog ponaanja starijih deaka prema mlaima, tako da su 1818. ak i vojnici sa bajonetima morali da interveniu u jednoj od poznatih kola. Meutim, pred kraj veka, uvedene su znaajne reforme i u ovu oblast obrazovanja. Tomas Arnold (Thomas Arnold, 1795 1842), britanski prosvetitelj i istoriar, tokom rada u svojoj koli u Ragbiju od 1828. do 1841. uveo je princip da bi Hrianstvo trebalo da bude osnova obrazovanja. Ovde lei izuzetan kvalitet viktorijanskih privatnih kola naglasak na moralnim stand ardima, na snazi, na etikim vrednostima hrianske muevnosti, to je nalo odraza u ranim zaecima kolskog avanturistikog romana.22 Vodei poloaj Britanije u globalnom drutvu tog doba doprineo je promenama u kolskom planu i programu, u smislu da je naglasak stavljen na istoriju i geografiju kao osnovu za bolje upoznavanje dece sa zemljom u kojoj odrastaju i njihovu pripremu da jednog dana uvaju i brane njene granice.

19 20

Upor. Rose, op. cit., str.3 E. Salter Davies, The Development of Education, in Noel Annan, ed., Ideas and Beliefs of the Victorians an Historic Revaluation of the Victorian Age, Sylvan Press, London, 1949, str. 307. 21 Ibid., str. 305. 22 Ibid., str. 308-9.

2.3. Istorijsko - kulturoloki kontekst

Meutim, ini se da poboljavanje obrazovnog sistema i doprinosi knjiga i asopisa za decu i omladinu nisu imali samo ekonomsku podlogu, ve i delimino politiku. Troj Bun (Troy Boone) je ak u velikoj meri odluan da pokae kako su neka dela knjievnosti za decu i mlade nastala tokom imp erijalistikog perioda inila deo ideolokog projekta irenja ideje imperijalizma meu klasom, pogotovo decom i mladima iz radnikih predgraa, mladim stanovnicima urbanih delova grada koje su mnogi pisci nazvali najmranijom Engleskom u viktorijanskoj knjievnosti.23 Cilj takvog postupka bilo bi osiguravanje garantovanog ouvanja celovitosti Britanske imperije i spreavanje klasnih sukoba u gradovima time to se promovie imperijalizam kao sila sposobna da ujedini sve klase drutva. tavie, ovaj kritiar se bavi pokuajima niza imperijalistikih pisaca da kreiraju ono to je kasnije Benedikt Anderson (Benedict Anderson), britanski teoretiar, bavei se multietnikim dravama, popularno nazvao zamiljenom zajednicom nacija koja se bez obzira na nejednakost i eksploataciju, koja je postojala u ivotnoj stvarnosti tog doba smatra dubokim i iskrenim prijateljstvom,24 te, u tom smislu, Bunova rasprava nudi geneologiju ove fantazije fokusirajui se na tekstove za mlade ljude: antropoloke studije Henrija Mejtija o omladini iz radnikog stalea, jeftina izdanja proze za mlade prodavane za peni sredinom viktorijanskog doba, kanonike romane za omladinu nastale iz pera R. L. Stivensona i D. A. Henrija, prirunici za deake izviae. 25 Upravo ovaj poslednji argument zaista i predstavlja vaan segment razumevanja ivota deaka i mladia u to doba. Naime, izviake organizacije naglaavale su vanost ozbiljnog prihvatanja dunosti prema zemlji i porodici kod svojih lanova, a sve to kroz igru i zabavu. ak je 1897. godine, po predlogu gospoe Klementine Fesender (Clementine Fessender), Kanaanke, ustanovljen Dan Imperije, s idejom da se svake godine 24. maj, roendan kraljice Viktorije, obelei u celoj imperiji igrom, paradama i koncertima koji bi slavili Kraljicu Viktoriju i njenu Imperiju. Bio je osnovan i Pokret za Imperiju (Empire Movement) s ciljem da promovie obuku dece onim vrlinama koje doprinose stvaranju dobrog graanina, kao to su odgovornost, saoseajnost, dunost, rtvovanje. ak i ako su parade i uvebavane take bile zabavne, u smislu igara na otvorenom prostoru, one su sobom

23

Upor. Troy Boone, Youth of Darkest England: Working Class Children at the Heart of Victorian Empire, Routledge, New York, 2005, str. 1. 24 B. Anderson, Imagined Communities: Reflections on the Origin and Spread of Nationalism, Verso, London, 1983, str.16. 25 Ibid.

nosile atmosferu ozbiljnosti zarad posveenosti cilju i, u najgorem sluaju, prikrivenog militarizma. Stvarnost je bila drugaija od slobode i fantazije u knjievnim delima tog doba, ali su ona svakako doprinela tome da se muevno hrianstvo pretoi u avanturistiku odvanost kao odluku moralne estitosti26. Viktorijanci su se oslanjali na mlade iz radnikog stalea i zbog demografske situacije i zbog dominantnog kulturolokog fenomena detinjstva u ovom periodu. U velikoj meri, to je bio odraz upravo oiglednog demografskog stanja viktorijanske Engleske, koja je na mnogo naina bila veoma mlada zemlja. Kako je Pamela Horn (Pamela Horn) primetila, tokom viktorijanske ere jedna od tri osobe bila je mlaa od petnaest godina,27 a strunjaci kolovani pod okriljem Lokove i Vordsvordove ideje o detinjstvu esto su smatrali da su mladi iz radnikog stalea bili neiskvareni u smislu politikih netrpeljivosti i drutvenih poroka koji su pripisivani odraslima iz radnikog stalea. 28 Ovi deaci su usmeravani ka ostvarenju uzviene strane svoje linosti29, to predstavlja termin koji je za mnoge pisce tog doba bio sinonim za identifikaciju oveka kao odanog graanina engleske nacije i Britanske imperije. Ovakva objedinjavajua fantazija najbolje se definie kao socijalni imperijalizam: ideoloki projekat koji pokuava, kako Bernard Semel (Bernard Semmel) kae, da ujedini sve klase u odbrani nacije i imperije i (...) da dokae siromanim klasama da su njihovi interesi neodvojivi od interesa nacije u celini30. Umesto da se ovaj pokuaj posmatra kao nikada dovreni ideoloki projekat, uobiajeno je da se prihvata da su ciljevi socijalistikih imperijalista ostvareni implicitno kroz mree izviaih organizacija i intertekstualnih interakcija sa knjievnou za decu i omladinu. Don Mekenzi (John M. MacKenzie) tvrdi da je radnika klasa u celini primila znaajan deo vrednosti srednje klase, pogotovo imperijalistike vrednosti, kroz lakou s kojom se manipulisalo mladim itaocima, te dodaje da dugo nakon to je intelektualna misao pristala da bude aktuelna u stvarnosti, isti samozadovoljni oseaj nacionalne i rasne superiornosti nastavio je da bude glavna odlika knjievnosti za decu i odrasle i, verovatno, stavova dece koja je itaju.31

26 27

Upor. Wolf, op.cit. Pamela Horn, The Victorian Town Child, New York University Press, New York, 1997, str. 56. 28 Ibid. 29 Seth Koven, From Rough Lads to Hooligans: Boy Life, National Culture and Social Refirm in Andrew Parker et al., ed., Natinalism and Sexualities, Rutledge, New York, 1995, str. 368. 30 Bernard Semmel, Imperialism and Social Reform: English Social-Imperial Thought, 1895-1944, Harvard University Press, 1960, str. 24. 31 John M. MacKenzie, Propaganda and Empire: The Manipulation of British Publich Opinion, 18801960, Manchester University Press, Manchester, 1984, str. 224, 246.

2.4. Knjievni kontekst

Budui da su deaci imali dovoljno i slobodnog vremena i deparca za kupovanje zabavnih asopisa i knjiga, prvi petparaki senzacionalistiki asopisi i romani prodavani po niskoj ceni od samo jednog penija (penny dreadfuls) uspevali su da zadovolje njihov italaki apetit, ali su vie klase esto osuivale ovakvu literaturu zbog velianja kriminala i nasilja, odnosno podsticanja mogue pobune. Da bi deci i mladima pruili adekvatnu knjievnost u kojoj bi etika avanturistikih pria bila blia religijskim stavovima opte prihvaene kulture tog doba, Drutvo za izdavanje religijskih broura (The Religious Fact Society) pokrenulo je asopis Magazin samo za deake (Boys Own Magazine) 1855. godine, koji se prodavao po neto vioj ceni od est penija i preporuivan je roditeljima kao pogodno tivo za njihovu decu.32 Meutim, pravi uspon asopisa za deake poeo je deset godina kasnije. Godine 1866. Edvin Bret (Edwin J. Bret) je osnovao asopis pod nazivom Deaci Engleske (Boys of England), u kojem je uspeno kombinovao

senzacionalistike elemente petparakih pria sa konzervativnom strukturom asopisa namenjenih samo za deake kao italaku publiku. asopis Deaci Engleske bio je ilustrovani magazin koji je izlazio jednom nedeljno i kotao samo jedan peni. Sedamdesetih godina XIX veka imao je tira od oko 250.000 primeraka i postao je model za sve naredne asopise, kao to su Deaci imperije (Boys of the Empire), nastao povodom proslave zlatnog jubileja kraljice Viktorije i Mladii Velike Britanije (Young Men of Great Britain) iz 1888. godine.33 Svi ovi asopisi su otvoreno promovisali imperijalistiki vrednosni sistem, s tim to su se uporedo sa odrastanjem i sazrevanjem ciljne italake publike menjali i nazivi asopisa i sadraj avanturistikih pria objavljivanih u njima, te se stoga mogu smatrati kljunim elementom za formiranje deake kulture ovog doba. Dozef Briston (Joseph Briston) ove publikacije ak naziva i prvom kvalitetnom prozom za omladinu34, dok Kirsten Drotner (Kirsten Dotner) naglaava da su ove asopise u velikoj meri savesni roditelji kritikovali i spreavali svoju decu da ih itaju35. U svakom sluaju, doprinos
32

Upor. Kan Rittenback, Empire Boys, Yale University, 2006, Internet izvor: www.beinecke.library.yale.edu/illustrated_word/images/empire_square.jpg na dan 18.02.2009. 33 Ibid. 34 Joseph Briston, Empire Boys; Adventures in a Mans World, Harper Collins Academic, London, 1991., str. 31. 35 Kirsten Drotner, English Children and Their Magazines, 1751-1945, Yale University Press, New Haven, 1988, str. 75.

ovih asopisa razvoju kulture tampanja asopisa za decu i mlade je znaajan jer, kako Rejnolds (Reynolds) istie, problem je bio taj da je popularna proza postala upravo ono to joj i ime kazuje i mladi itaoci svih klasa drutva postali su verni poklonici jeftinih i senzacionalistikih knjiga i asopisa36.

Avanturistike prie pune fantastinih obrta omoguavale su deci da mataju o bogatstvu i uzbuenjima koja se ne mogu ostvariti, ali nije bilo nieg tetnog u tome to su nudile fiktivni svet u kom dunost, ast i rad na svojim sopstvenim sposobnostima donose uspeh i slavu. Zbog uzrasta i roda italake publike, Bretovi imperijalistiki asopisi bili su neizbeno odgovorni za razvijanje standarda muevnosti. Drutvene klase, ujedinjene od strane izdavaa pred elitistikom zastavom imperijalizma, zahtevale su adekvatne modele ponaanja i pronali ih u izmiljenim avanturama. Ovi likovi su otelotvoravali novu muevnost koja je slavila akciju i nasilje. Briston opisuje ove promene na sledei nain: Nasilje je moralo da se odvoji od ponaanja koje se do tada nazivalo huliganstvom i da se stilski prilagodi novoj figuri drutveno prihvaenog deaka. Bila je to estetika nove vrste militaristike muevnosti37.

Mlada aristokratska gospoda, uvek spremna za asnu borbu, dola je na mesto negativaca, predstavljajui dijalektiku meavinu odlunosti i pristojnosti. Ovakvi likovi bili su kljuni elementi u tradiciji didaktizma38 usaenoj u prozi za decu i omladinu. Bretovi asopisi omoguili su da se mladi itaoci izvajaju u prave ljude koji e zauzeti svoje mesto u imperijalistikom projektu39.

Sa knjievnog stanovita, avanturistike prie su donosile egzotine dogaaje i do tada nezamislive svetove i proslavljale su majstorstvo rukovanja orujem, herojsku odlunost i bezrezervno branjenje asti. Na primer, u prii Gospodar Maa ili Braa egrti (The Master of the Sword, or, The Brothers Apprentices), braa maevaoci dokazuju svoju snagu i umee kroz niz akcija i osveta povodom svojih veridbi, da bi se na kraju oenili i povukli iz avanturistikog ivota da bi radili kao otrai noeva.
36

Kimberly Reynolds, Girls Only?; Gender and Popular Childrens Fiction in Britain, 1880-1910, Harverster Wheatsheaf, 1990, str. 23. 37 Bristow, op.cit., str. 47. 38 Reynolds, op.cit., str. 52. 39 Kelly Boyd, Manliness and the Boys Story Paper in Britain: A Cultural History, 1855-1940, Palgrare, New York, 2003, str. 49.

Ova pria je objavljivana u delovima u prvih sedamnaest brojeva asopisa Boys of Empire. U jednoj od tipinih scena, stariji brat izaziva neprijatelja na sledei nain:

Ovako moete da razgovarate sa budalom, gospodine, odgovorio je Edvard, ali ne i sa mnom. Ja vas se ne plaim. Mi smo svesni da smo siromani i bez krova nad glavom, ali dokle god imamo ruke, mi moemo da pravimo maeve i da ih koristimo, ako je to potrebno40.

Upravo izraz ako je to potrebno (if requires) predstavlja tipinu odliku govora i ponaanja uglaenog viktorijanskog gospodina, i to u kontekstu spremnosti da se ivotom u fer borbi odbrani ast ili data re.

Nasuprot ovom oiglednom imperijalistikom okviru asopisa Boys of Empire, serijali pria u prethodnom asopisu Boys of England bili su namenjeni mlaoj italakoj publici. Reprezentativna pria iz 1882. godine, pod naslovom Deak Ciganin ili Tajna mrane noi (The Gipsy Schoolboy or The Mystery of a Dark Night), donosi nestane deake kolarce kao glavne likove.41 Dok je pripovedaki stil slian u odnosu na priu o brai maevaocima, razlika je oigledna u smislu mesta postavke radnje, budui da se dogaaji odigravaju na mnogo manjem prostoru, prostoru kole i njene okoline, a naglasak je vie na kolskom ivotu, zaikavanjima i tuama, nego na istinskom razotkrivanju tajne i ubistva. Nevinost ovih malih heroja kolskog sveta i njihovo uivanje u igri, a time sigurno i mnogo manji didaktiki karakter avanture, naglaava tek formiranje imperijalistikog stava koji je postao izraen u narednoj fazi, i to u tolikoj meri da su brojne istorijske prie s tematikom ili prolosti ili dalekih predela imperije implicitno spreavale deake da razmiljaju o savremenom svetu u kome ive, time to su nudile oseaj optimizma za budunost kojem je bilo teko odoleti.

Skot Benet (Scott Bennett), piui o optem uticaju tampe, tvrdi da je itanje bilo u fundamentalnom smislu afirmacija slobode u odnosu na ivotni

40 41

The Master of the Sword, or, the Brothers Apprentices, Boys of Empire, 6. Februar 1888. Upor. Rittenbach, op.cit.

standard tog doba koji je sputavao42, dok Kari Ritenbah smatra da je Bretova konzervativna proza sutinski omoguila kulturoloku amneziju kao reenje za drutvena i politika ogranienja, stavljajui svoje itaoce u zamku, vie nego oslobaajui ih od kulta imperijalistike ideologije.43 Slabljenjem i nestajanjem moi imperije slabili su i nestajali i asopisi ovog tipa, to verovatno govori o njihovoj funkciji u irenju imperijalistikog ideala.

ini se da se avanturistiki roman (adventure novel) u engleskoj knjievnoj tradiciji delom oslanja na srednjovekovne romanse (romance),44 duge prie koje prikazuju viteke ideale i aristokratsko drutvo i u kojima heroji polaze u neverovatne avanture i podvige, uz paralelnu fabulu sa ljubavnom tematikom. Upravo ovaj termin romansa (romance) u smislu avanturistikog romana koristi Stefani Markovi u svojoj raspravi o krizi akcije u engleskom romanu XIX veka.45 Ona smatra da romansa/avanturistiki roman, ukorenjen delom i u romantiarske ideje, nudi priu za deake i mladie i to pod direktnim uticajem muevnog hrianstva. Oivljavanje romanse (u ovom kontekstu termin sinoniman sa terminom avanturistika pria) tokom 80-ih godina XIX veka bila je muka knjievna revolucija da bi se ponovo osvojilo carstvo engleskog romana za muku italaku publiku.46 Citirajui ovaj stav autorka pokazuje da je avanturistiki roman delom nastao i kao reakcija na feminizaciju knjievnosti, uz naglasak da je vano prepoznati razliku izmeu mukarca i deaka kao ciljne italake publike, a da i kritiarke enskog pisma priznaju da su ove knjige vie prilagoene za deake kako bi ih pripremile za kasnije uloge u ivotu.

Meutim, ipak se stie utisak da je i avanturistiki roman, ba kao i serijali pria objavljivanih u asopisima za deake, fenomenoloki veoma blizak ideji irenja imperijalizma, te Martin Grin (Martin Green) smatra da proslaviti avanturu znai

42

Scott Bennett et al., Victorian Periodicals: A Guide to Research, Modern Language Association of America, New York, 1978, str. 252. 43 Rittenbach, op.cit. 44 Zdenko kreb et al., ur., Renik knjievnih termina, Nolit, Beograd, 1985, str. 675. 45 Upor. Stefanie Markovits, The Chrisis of Action in Nineteenth Centery English Literature, The Ohio State University Press, Columbus, 2006, str. 171. 46 Upor. Elaine Showalter, Sexual Anarchy: Gender and Culture at the fin de sieckle, Viking, New York, 1990, str. 78-79.

proslaviti imperiju, i obrnuto.47 I dok je imperijalizam odigrao veliku ulogu u razvoju ovog anra, avanturistiku priu moemo posmatrati i u smislu krize akcije: kao to Don R. Rid (John R. Reed) istie popularnost avanturistikih pria krajem XIX veka ukazuje da su itaoci eleli da bar u svetu knjievnosti sauvaju svet koji je omoguavao samostalnu i odlunu akciju pojedinanih heroja i heroina. 48

Upravo dobro osmiljena avanturistika pria nosi sobom mo i da zaokupi matu mladih italaca, ali i da implicitno prenese poruku iz sveta odraslih. Robert Luis Stivenson dao je verovatno najbolji manifest engleskog avanturistikog romana XVIII i XIX veka u okviru svojih eseja nastalih kao rezultat knjievne diskusije o ulozi akcije i lika u knjievnom delu sa svojim prijateljem i velikim piscem Henrijem Dejmsom. U vezi sa ulogom lika u avanturistikoj prozi, Stivenson insistira na fokusu na spoljanju karakterizaciju lika: Deakov karakter biva odreen priom u celini (...) jer u avanturistikom romanu likove treba okarakterisati jednom upeatljivom odlikom ratoborni, strani... Likovi su prikazani samo u onoj meri koja omoguava uvid u to koliko oni prepoznaju u sebi oseaj opasnosti i izazivaju oseaj straha. 49 Ova ideja je vana za Stivensona, koji je skicirao jedno njeno vienje u eseju Tra o avanturistikoj romansi prozi (A Gossip on Romance, 1882), koji se moe smatrati i odbranom ovog anra. U njemu je izneo svoj stav da Englezi dananjice pokazuju sklonost, a ja ne znam zato, da pomalo prezirno gledaju na akciju i uvaju svoje divljenje za zveckanje kaiica za aj i propovedi kapelana; smatra se pametnim pisati roman bez ikakve fabule ili bar sa nekom dosadnom fabulom. To moe da se vidi, smatra on, jer se u njegovo doba Klarisa manje-vie i ne ita, dok je Robinzon Kruso zadrao svoj arm i u oima savremenih italaca. Nije lik taj koji nas zavodi da zaboravimo na svoju rezervisanost, ve upravo dogaaj, zakljuuje on i dodaje da itaoci ulaze u fabulu romana samo onda kada i sami postanu deo te uzbudljive fabule: Tada zaboravimo likove, potisnemo heroje sa strane, i ini se da tada i sami

47

Martin Green, Dreams of Adventure, Deeds of Empire, Routledge and Kegan Paul, London, 1980, str. 37. 48 John R. Reed, Victorian Will, Ohio University Press, Athens, str. 384. 49 Robert Louis Stevenson, A Humble Remonstrance in Glenda Norquay, ed., R.L. Stevenson on Fiction: An Anthology of Literary and Critical Essays, Edinburgh University Press, Edonburgh, 1999. str. 88-95.

proivljavamo

avanturu.

Upravo

je

to

efekat

koji

se

postie

itanjem

romanse/avanturistike proze.50

Ovakvo razumevanje avanturistikog romana, odnosno romanse, nalazi se u suprotnosti sa teorijama identifikacije zasnovanim na liku koji vodi poreklo od ideja romantiara, budui da ova Stivensonova teorija umesto lika naglaava aktivno st, te su i italac i junak aktivni na jedan odreen, ogranien nain ono to se od njega ne trai jeste da misli, a posebno ne o moralnim pitanjima: Postoji velika oblast ivota i knjievnosti koja nije nemoralna, ve jednostavno amoralna, koja ili nije u domenu ljudske volje uopte ili se bavi njom u okviru oiglednih i zdravih odnosa; u kojoj se interesovanje usmerava ne na to ta bi ovek trebalo da odlui da uradi, ve na nain kako on uspeva to da uradi, ne na izlive strasti i oklevanje savesti, ve na probleme tela i aktivne inteligencije u jasnoj avanturi na otvorenom prostoru51.

U shvatanju ovog svojevrsnog manifesta avanturistike prie, ali i avanturistikog duha uopte, dolo je do promena, posebno u aspektu sutine

avanture u knjievnosti narednog perioda. Na primer, na poetku XX veka, ak se i avanturistiki roman usmerava na psiholoki plan, te Dozef Konrad u svojim romanima i priama o pomorskim avanturama, kroz fabulu skeptino preispituje mnoge tradicionalne moralne pojmove, kao to su heroizam ili ispravnost utvrenog koda ponaanja, naglaavjui kako je akcija utena, budui da je neprijatelj misli i prijatelj laskavih iluzija, te da se jedino u upravljanju svojim postupcima moe stei oseaj da se gospodari svojom sudbinom. Pa ipak, moda ba zbog toga to avantura zadrava svoj ambivalentan smisao u svakom dobu, ostajui inspiracija i enigma za nove avanturiste u knjievnosti, Stivensonov manifest ostaje aktuelan do danas, knjievno i kulturoloki shvaen kao klju za razumevanje i tumaenje niza avanturistikih romana pisanih tokom XVIII i XIX veka.

ini se da je u tradiciji engleskog avanturistikog romana rodonaelnik ovog anra Daniel Defo, koji je svojim romanom Robinzon Kruso dao model i ideju za niz romana sa slinom tematikom (fokusiranom na motiv preivljavanja porodice ili pojedinaca na pustom ostrvu ili negde u divljini), te se romanima pisanim u ovom
50 51

Stevenson, A Gossip on Romance in R. L. Stevenson on Fiction, op.cit., str. 57, 61. Ibid.

maniru, takozvanim Robinzonijadama, proslavio Robert Majkl Balantajn. Satirini elementi savreno su se uklopili u ideju avanturistike proze u delu Donatana Svifta. Frederik Merijet poveo je avanturistiku prozu u smeru mornarske prie, dok je Radjard Kipling pokazao kako izgleda avantura pod velikim uticajem direktne prie o kolonijalizmu, dok je Robert Luis Stivenson ponudio razvijen ist avanturistiki (pustolovni) roman, oznaavajui time vrhunac razvoja ovog anra.

U nastavku rada pokazae se kako na konkretnim primerima dela navedenih autora izgleda ova geneza razvoja avanturistikog romana uz anrovsko preplitanje sa istorijskim, kolskim, satirinim ili alegorjskim romanom, naglaavajui elemente kao to su: odlike fabule, junaka i divljih bia, recepcija dela i anrovsko odreenje poloaja avanturistike prie navedenih autora u knjievnom kanonu nekad i sad.

3. ANROVSKO ODREENJE I UZRASNI IDENTITETI

Polazei od postavke da se knjievnost za decu i mlade analizira u semiotikom kontekstu, odnosno kao zaseban sistem u kulturi, s jedne strane, ali i deo stratifikovanog knjievnog polisistem a uopte, s druge strane, esto se postavljaju sledea pitanja: Zato se knjievnost za decu i mlade, za razliku od knjievnosti za odrasle, smatra delom i obrazovnog i kulturnog knjievnog sistema? Koje su implikacije ove dvostruke odrednice? Kako to utie na razvoj, strukturu, tekstualnu mogunost, kao i pisce i itaoce knjievnosti za decu i mlade? Kako i u kojoj meri pojam detinjstva odreuje karakter tekstova i nivo poetskih normi? Kako pisci za decu i mlade reaguju na specifine drutvene i poetske zahteve u pisanju tekstova za decu i mlade? ini se da sve ove dileme ukazuju na to da fenomen knjievnosti za decu i mlade nije ni sluajan ni statian ve, naprotiv, dinamian i u stalnom procesu interakcije sa kulturoloko-knjievnim uslovima u kojima se razvija.

Danas je teko zamisliti izdavatvo bez velikih tiraa knjiga za decu i mlade. Masovno objavljivanje ovih knjiga prihvata se kao prirodna aktivnost savremenog naina ivota, ba kao to se kulturoloka preokupiranost fizikim i mentalnim aspektima detinjstva smatra neophodnim za drutva XXI veka, poto je opte prihvaen stav da je detinjstvo najvaniji period ivota, a da se u iskustvima iz detinjstva kriju objanjenja za ponaanje odraslog oveka. Drutvo se toliko oslanja na fenomen detinjstva i uticaj knjiga za decu i mlade da se gotovo zaboravlja da su oba ova koncepta relativno nova. Savremeno vienje detinjstva drastino je razliito od onog pre samo dva veka. tavie, knjievnost za decu i mlade poela je da se razvija tek kada je knjievno st za odrasle stekla svoj utvreni status. Knjige pisane za decu i mlade bile su retkost sve do XVIII veka, dok je cela industrija knjiga za ovaj uzrast poela da cveta tek u drugoj polovini XIX veka.

Pre nego to su mogle da postoje knjige za decu i mlade, morala su da postoje deca deca, prihvaena kao bia sa svojim posebnim potrebama i interesovanjima, a ne kao minijaturni mukarci i ene.52 Uporedo sa ovim novim shvatanjem pojma

52

John Rowe Townsend, Written for Children. Penguin, London, 1977, str. 17.

detinjstva prihvaenim poetkom XVII veka razvile su se i dve nove kulturoloke institucije i novi sistem obrazovanja, odnosno kolski sistem i nova italaka publika koja je prestavljala iroko trite za knjige za decu i mlade. Odrasli su postali odgovorni za duhovnu dobrobit dece, te, budui da su deca smatrana drugaijom od odraslih, zakljuilo se da nevina i neiskvarena deca treba da budu zatiena od surovosti sveta odraslih, ukljuujui i svet knjievnosti u to, pogotovo kroz obrazovni sistem koji je omoguio okvir za kanonizovanu knjievnost za decu i mlade.

Meutim, stie se utisak da je status knjievnosti za decu i mlade u okviru kulture u celini i knjievnog polisistema u izvesnoj meri inferioran, i to u smislu da postoje slinosti sa nekanonizovanom knjievnou za odrasle. Naime, oba sistema su stratifikovana ne samo po anru, ve i po temi i italakoj publici53. anrovska podela se odnosi na rodnu odrednicu (mukarci i ene u knjievnosti za odrasle, a deaci i devojice u knjievnosti za decu i mlade), dok tematska upuuje na razgranienje u smislu odrednica u vezi sa avanturistikim, detektivskim ili pak kolskim priama.

Zohar avit (Zohar Shavit) smatra veoma vanim da se utvrdi slika koju sistem stvara sam o sebi.54 U tom smislu on i navodi da se veina knjiga za decu i mlade ne smatra delom kulturnog naslea, te nacionalne istorije knjievnosti retko i spominju ove knjige, to stvara jaz izmeu prave knjievnosti i knjievnosti za decu i mlade. Uz to, knjievnost za decu i mlade manje se posmatra kao deo knjievnosti, a vie kao deo obrazovnog sistema, odnosno kao sredstva za pouku. Kritiki stav ove veze izmeu obrazovnog sistema i knjievnosti za decu i mlade otro iskazuje pisac Dil Paton Vol (Jill Paton Walsh): Mnogi uitelji i nastavnici posmatraju prie za decu i mlade kao doktora za decu i mlade, psihijatra za decu i mlade, uitelja, odnosno kao deo aparata drutva zaduenog da se bavi decom i pomae im.55 Stoga, ini se da drutvo dovodi pisce u periferni poloaj, te se kod njih stvara svest da se od njih u stvari oekuje da ih cene i odrasli i deca. Uprkos tome to je ovaj zahtev i sloen i ak kontradiktoran, uzimajui u obzir razliite i ak nekompatibilne ukuse obe italake publike, ostaje nepromenjeno da je dobra knjievnost uvek dobra
53 54

Gideon Toury, Literature as a Polysystem, Ha-sifrut 1819:119, 1974. Zohar Shavit, Poetics of Children's Literature, The University of Georgia Press, Athens and London, 1986, str. 34. 55 Walsh, Jill Paton, The Writer's Responsibility, Children's Literature in Education , 4: 3036, 1973, str. 32.

knjievnost kada zadovoljava i decu i mlade i kritiare, kako tvrdi Rebeka Lukens (Rebecca Lucens).56 U elji da se izbore za svoj status i da ublae sliku koju sistem koristi za decu i mlade stvara o sebi, pisci esto ne ele da prave razliku izmeu knjievnosti za decu i mlade i knjievnosti za odrasle, to dovodi do tvrdnji da bi i deje knjige trebalo prosuivati po istim kriterijumima kao i knjige za odrasle, odnosno, kako je K. S. Luis (C. S. Lewis) istakao: Sklon sam da postavim kao kanon da je pria za decu, u kojoj uivaju samo deca, loa pria.57

Pa ipak, postoji razlika u sloenosti tekstova namenjenih italakoj publici razliitih uzrasta, a time i ivotnog i italakog iskustva, te i nivoa poimanja tekstova. Kada kaemo da je tekst za odrasle komplikovaniji od teksta za decu i mlade, mislimo i na organizaciju razliitih nivoa teksta, kao i na meusobne odnose tih nivoa. Stoga u tekstu za odrasle razliiti nivoi nisu organizovani prema najjednostavnijem (ili bar najoiglednijem) principu. Na primer, raspored materijala nije ve hronoloki uslovljen tokom svesti pripovedaa. S druge strane, meusobni odnosi nivoa teksta za odrasle imaju za cilj da sa manje elemenata izraze vie funkcija (na primer redosled informacija i pripoveda imaju funkciju ironije, karakterizacije glavnih likova i slino). Najoiglednije razlike izmeu verzija tekstova za odrasle i verzija za decu su u sledeim aspektima: anr (kratka pria nasuprot romanu), stavovi (jasno iskazani nasuprot implicitnim stavovima) i zavreci (srean kraj nasuprot otvorenom kraju), to ukazuje na pojavu da pisci za decu i mlade na svoj nain prevode tekst iz kanona za odrasle u korespondirajui tekst iz kanona za decu i mlade. Kada se tekst proizvede (napie, objavi i distribuira) u odreenom trenutku, on zauzima izvesnu poziciju u knjievnom polisistemu, odreenom razliitim ogranienjima knjievnog polisistema i knjievnog ivota58. Potom tekst dobija izvestan status koji moe kasnije da se promeni u skladu sa dinamikom promena knjievnog sistema, ali u datom trenutku tekst ima jedan odreeni status u sistemu u koji je uao. Ovaj status se moe opisati pomou binarnih opozicija: ili je tekst za decu i mlade ili za odrasle, ili je kanonizovan ili nekanonizovan. Danas se u
56

Rebecca Lukens, The Child, the Critic and a Good Book, Language Arts, 55:45254, 546, 1978, str. 452-453. 57 C. S. Lewis, On Three Ways of Writing for Children. In Egoff, Sheila, G. T. Stubbs, and F. Ashley, Only Connect, Oxford University Press, New York, 1969, str. 207210. 58 Itamar Even-Zohar,. The Relations Between Primary and Secondary Systems Within the Literary Polysystem. In Papers in Historical Poetics, Porter Institute for Poetics and Semiotics, Tel Aviv University Press., Tel Aviv: 1978, str.1420.

potpunosti prihvata dinamiki koncept knjievnog sistema i veruje se da knjievni sistem nije statian ve vieslojan sistem, sistem sainjen od razliitih sistema koji imaju take preseka i preklapanja, a ipak fukcioniu kao jedna strukturna celina iji elementi zavise jedan od drugog59.

Stoga, teoretski postaje mogue da pretpostavimo da postoje ire granice i statusi, odnosno da je sistem sainjen od heterogenih, pa ak i kontradiktornih elemenata i modela, odnosno u smislu nae analize u ovom radu, bavimo se tekstovima koji normalno pripadaju dejem sistemu, iako je njihova popularnost meu odraslima zasluna za njihov uspeh. Kritiarima je nekad teko da prouavaju i tumae tekstove koje itaju odrasli, a koji se u isto vreme smatraju klasicima za decu i mlade, odnosno kada se tekstovi koji formalno pripadaju jednom sistemu (dejem) itaju od strane italake publike drugog sistema (odraslog). ini se da je odreivanje pripadnosti sistemu zasnovano na kriterijumu godina italake publike (deca i mladi nasuprot odraslima).

tavie, ovi tekstovi, zvanino i originalno obeleeni kao knjievnost za decu i mlade i postavljeni u dominantnu poziciju na centar kanonizovanog sistema za decu i mlade, esto moraju biti prilagoavani ili pojednostavljivani da bi deci bili u potpunosti razumljivi i dostupni, pri emu ova prilagoavanja rade ili sami pisci ili prevodioci knjiga za decu i mlade. Time ovi tekstovi dobijaju status ambivalentnih tekstova, fleksibilnih i nepredvidivih, pogodnih da se uklope u razliite standarde u isto vreme, odnosno njihova ambivalentnost ukazuje na to da sinhrono (pa ipak dinamiki, a ne statiki) zadravaju ambivalentan status u knjievnom polisistemu, te istovremeno pripadaju vie nego jednom sistemu i stoga se itaju razliito (iako ravnopravno) od strane bar dve grupe italaca. Ove grupe italaca se razmimoilaze u svojim oekivanjima, normama i italakim navikama. Stoga se realizacija samog teksta u velikoj meri razlikuje.60 Pisanje za decu i mlade obino znai da je pisac ogranien u svojim mogunostima manipulacije tekstom, ako eli da obezbedi prihvaenost teksta u dejem sistemu. Ambivalentan tekst omoguava piscima za decu i mlade iri
59 60

Ibid. str. 290. Ziva Ben-Porat, Reader, Text and Literary Allusion: Aspects in the Actualization of Literary Allusions, Ha-sifrut 26: 1978, 126.

dijapazon mogunosti manipulisanja tekstom nego univalentan tekst. Jedino ako se tekstom obraa i deci i odraslima, tekst biva prihvaen u oba kanona. Odrasli su radi da ga prihvate kao tekst jer mogu da ga itaju zbog nivoa sofisticiranosti. Njihov peat odobravanja, s druge strane, oigledno otvara i put ka prihvatanju u dejem sistemu (iako deca ne shvataju tekst u potpunosti, a to se od njih i ne oekuje, prema kriterijumima odraslih). Imajui dve grupe italaca, pisac ne samo da uveava svoju italaku publiku i dolazi do onih koji inae ne bi itali njegov tekst (jer je to samo knjiga za decu i mlade), ve i obezbeuje elitno priznanje dominantnog statusa teksta u kanonizovanom dejem sistemu. Ono to omoguava ambivalentnost teksta s strukturne take gledita jeste injenica da je tekst sainjen iz dva razliita koegzistirajua modela jednog koji je u veoj meri ustanovljen u knjievnom sistemu, i drugog koji je to u manjoj meri. Ovaj prvi je konvencionalniji i obraa se detetu itaocu, dok se drugi obraa odraslom itaocu i u veoj je meri sofisticiran i, ponekad, zasnovan na izobliavanju i/ili adaptacijama i obnavljanju ve utvrenog modula. Ovo se postie na nekoliko naina: parodirajui neke elemente, uvodei nove elemente u model (ponekad iz drugog utvrenog modela), menjajui motivaciju za postojee elemente, menjajui funkciju i hijerarhiju elemenata ili menjajui principe segmentacije teksta. Postojanje koegzistirajuih modela u jednom tekstu poznato je kao parodija. Meutim, za razliku od prave parodije, gde se jedan od modela koristi da parodira drugi, manipulacija dvama modelima u ambivalentnom tekstu je drugaija. Uprkos neizbenom parodiranju, bolje ustanovljen model trebalo bi da u potpunosti i jednostavno prihvati i shvati dete italac. Jedino se od odraslog itaoca oekuje da primeti i shvati oba koegzistirajua modela.

Zbog svoje dvostruke strukture, tekst uspeva da pree granice utvrenih normi i da u isto vreme dostigne istaknuti poloaj u centru sistema ije norme kri. Ovakav tekst dobija veoma visoko priznanje u dejem sistemu , uprkos injenici da nije u potpunosti shvaen od strane dece i da deca vie vole adaptirane i prilagoene verzi je. Meutim, ova tvrdnja ne znai da su deca zaista nesposobna da pojme punu verziju. Pretpostavlja se da deca mogu da pojme tekst razliito, ali se od njih oekuje da postepeno steknu kompetencije za dublje shvatanje poruke teksta.

ini se da pisac, koji uvek pretpostavlja postojanje izvesnog impliciranog itaoca prilikom pisanja svog teksta, u sluaju ambivalentnog teksta pretpostavlja postojanje dva implicirana itaoca. Prvog ine odrasli itaoci koji pripadaju eliti kanonizovanog sistema za odrasle, gde preovlauje norma sloenosti i sofisticiranosti. Oni zahtevaju visok nivo sloenosti od teksta i razumeli bi ovakav tekst u potunosti. Za dete, drugog impliciranog itaoca, koje je naviknuto na redukovane i pojednostavljene modele, tekst nudi iroko prepoznate utvrene modele i pretpostavlja da e ovaj manje sofisticiran italac zanemariti izvesne nivoe teksta. Institucionalizovani znak opozicije meu pretopstavljenim impliciranim itaocima manifestuje se paralelnim objavljivanjem i zvanine verzije sa objanjenjima i prilagoenih verzija. Stoga, ovakve verzije obraaju se odraslima iz visokih kulturnih slojeva, dok se prilagoeni tekstovi obraaju deci. Na ovaj nain, za razliku od ostalih tekstova koji pretpostavljaju jednog jedinog impliciranog itaoca i jednu jedinu idealnu realizaciju teksta, ambivalentan tekst ima dva implicitna itaoca: pseudo itaoca i stvarnog itaoca. Dete, zvanini italac teksta, ne moe da ga shvati u potpunosti i vie je izgovor za tekst nego pravi italac kome je tekst upuen.61

Ako prevod shvatimo ne u tradicionalnom normativnom smislu, ve kao semiotiki koncept, odnosno kao deo mehanizma transfera, procesa kojim se tekstualni model iz jednog sistema prenosi u drugi, konani tekst prevoda predstavlja odnos izmeu izvornog i ciljnog sistema.62 Kada prevod posmatramo kao deo procesa transfera, mora se istai da se, izmeu ostalog, ne naglaava samo prevod teksta s jednog jezika na drugi, ve i prenos teksta iz jednog sistema u drugi na primer iz sistema za odrasle u sistem za decu i mlade. Kada prevodioci prevode tekstove na ovom nivou, neminovno je da nailaze na prepreke u smislu kulturolokih i pedagokoprihvatljivih principa koji se razlikuju u kanonu knjievnosti za decu i mlade i kanonu knjievnosti za odrasle, te da esto uzimaju vie slobode da manipuliu tekstom na razliite naine: menjajui, skraujui, prilagoavajui, dodajui ili oduzimajui originalu elemente teksta da bi se prevod dela uklopio u kulturoloki okvir kanona na drugom jeziku. Paradoks je u tome to se ponekad upravo analiza ovakvih dela u prevodu smatra pogodnim metodolokim sredstvom prouavanja normi pisanja za decu i mlade. Ovo se posebno odnosi na tekstove prenesene iz kanona za odrasle u
61 62

Upor. Shavit, op.cit, str. 71. Upor. Even-Zohar, op.cit.

kanon za decu i mlade iji se status u knjievnom sistemu istorijski izmenio nakon prevoda. Sve ovo ukazuje na potrebu da se istinska slika o jednom delu ne moe spoznati dok se originalna verzija ne uporedi sa prevodima i adaptacijama, a ovakva vrsta istraivanja esto dovede do zakljuka da je knjievno delo odraz razliitih kulturolokih uticaja, to uzrasnih, to ideolokih, pri emu se pokazuje da je tekst iv, da se prilagoava razliitim itaocima u razliitim epohama.

Uzimajui u obzir sve navedene veze izmeu knjievnog i drutvenog konteksta koji kreiraju istorija i struktura knjievnog polisistema, pokazuje se da knjievnost za decu i mlade uspeva vrlo uspeno da funkcionie u ovako komplikovanoj mrei sistema, neprestano ukazujui na spremnost osavremenjivanja, s jedne strane, i vrednost deije italake publike kao neprestanog izvora inspiracije, s druge strane. Uprkos svim pokuajima da se definiu i odrede mogunosti deteta kao itaoca, ipak na kraju ostaje otvoreno pitanje mogunosti koje dete poseduje u kontekstu sa svetom mate u koji ga vode knjige. Vrlo esto deca umeju da iznenade svojom zrelou i pronicljivou, te se ini da granica izmeu kanona za odrasle i decu i mlade ostaje otvorena.

U smislu razmatranih knjievno-kritikih kriterijuma, ovaj rad e ukazati na mogue odrednice pozicioniranja engleske avanturistike prie XVIII i XIX veka, s posebnim naglaskom na hijerahiju kanona knjievnosti za decu i mlade i kanona knjievnosti za odrasle, ali uzimajui i knjievnu recepciju i prevode avanturistike prie sa engleskog na druge svetske jezike kao relevantne faktore za odreivanje procesa transfera tekstualne poruke iz sistema za odrasle u sistem za decu i mlade, i obrnuto, iz sistema za decu u sistem za odrasle.

4. DANIJEL DEFO MIT O SAVREMENOM ODISEJU

4.1. Biografija i dela

Danijel Defo (Daniel Defoe, 1660-1731) roen je u Londonu u disenterskoj porodici. Uprkos planovima svojih roditelja da ga, nakon sticanja dobrog obrazovanja na uvenoj akademiji u mestu Stouk Njuington koju je vodio arls Morton, postave za pastora disenterske sekte, on se odluio za poziv trgovca, te je poslom putovao kroz Englesku i evropske zemlje, stiui znanje o trgovini, ekonomiji, ali i politici, jer je radio i kao tajni agent engleske vlade. Paralelno sa tim, bavio se i publicistikom. Proslavili su ga eseji i pamfleti u kojima se zalagao za radikalne reforme, od kojih su se mnoge i odigrale tokom naredna dva veka, ime se pokazalo da je Defo drutveni posmatra otrog oka i progresivni mislilac. Meu njegove najznaajnije radove iz ove oblasti spadaju Ogled o projektima (Essay upon Projects, 1697) i istokrvni Englez (The True-born Englishman, 1701). Roman Robinson Kruso (Robinson Crusoe, 1719) bio je prvi roman nastao iz Defoovog pera, a nakon njega objavljeni su i Kapetan Singelton (Captain Singelton, 1720), Mol Flanders (Moll Flanders, 1722) i Roksana (Roxana, or the Fortunate Mistress, 1724). Poto je prvi roman objavio kada je bio u ezdesetoj godini ivota, a da se pre toga nije ogledao u ovom anru, stie se utisak da je upravo svo njegovo ivotno i publicistiko iskustvo doprinelo stvaranju nove vrste romana modernog engleskog graanskog romana. Ovaj oblik romana, za razliku od srednjovekovnog romana, pisan je u prozi, a ne u stihu; govori o obinim ljudima, a ne o linostima izuzetne moralne i fizike snage, niti o natprirodnim biima ili pojavama; radnja modernog romana postavljena je u okvire konkretnog drutvenog ivota; autorov pristup je po pravilu realistiki.63 Uzimajui u obzir Defoova interesovanja za stvarnost tog doba, a to je imperijalistiki kontekst, moe se u potpunosti prihvatiti sledei stav Edvarda Saida (Edward W. Said): Svaki romanopisac i svaki kritiar ili teoretiar evropskog romana primeuje njegov institucionalni karakter. Roman je temeljno vezan za buroasko drutvo(...) Biu toliko slobodan da kaem kako bez imperije uopte ne bi ni postojao evropski roman kakav poznajemo danas; jer, ako prouimo poriv koji ga je stvorio, videemo da je u igri mnogo vie od sluajnih
63

Upor. Ivanka Kovaevi et al., Engleska knjievnost II, J. P. Svjetlost D.D., Zavod za udbenike, Sarajevo, 1991, str. 47.

ukrtanja sklopa narativnog autorstva koji konstituie roman i sloene ideoloke konfiguracije koja stoji u temelju tenje ka imperijalizmu.64 Pun naslov romana Robinson Kruso glasi ivot i neobini doivljaji Robinsona Krusoa, mornara iz Jorka (The Life and Strange Surprising Adventures of Robinson Crusoe of York, Mariner). asopis London Post je od 1719. do 1720. godine objavljivao poglavlja iz ovog romana, da bi se zatim on pojavio u celovitoj formi pod skraenim naslovom Robinson Kruso. Bio je to, ujedno, i prvi roman koji je objavljen u nastavcima u novinama, ba kao i prie iz asopisa za deake. Fantastian uspeh romana naveo je pisca da napie jo dva nastavka: Dalje Avanture Robinsona Krusoa (The Further Adventures of Robinson Crusoe, 1719) i Ozbiljna promiljanja tokom ivota Robinsona Krusoa (Serious Reflections During the Life of Robinson Crusoe, 1720), ali su oni za iru italaku publiku uglavnom ostali nepoznati jer nisu uspeli da nadmae popularnost prvog dela.

4.1.1. Knjievna recepcija

Roman je, u stvari, odmah po izlasku iz tampe prihvatila obina publika, a kritika je dugo ostala skeptina prema njemu. Defo je, oigledno, i raunao na prosenog itaoca, piui vrlo jasnim i komunikativnim stilom. Iskustvo novinara i polemiara u tome mu je mnogo pomoglo. Avanturistika sadrina i egzotika slikani su postupkom tzv. spoljne verodostojnosti, koji stvara iluziju da je re o apsolutnoj realnosti.65

Prvo izdanje Robinsona Krusoa objavljeno je u aprilu 1719. godine, da bi se u roku od etiri meseca jo pet puta dotampavao t ira, a jo dva izdanja su objavljena za ivota Danijela Defoa. Ve u avgustu iste godine pojavila se prilagoena i neautorizovana verzija teksta, praena nizom slinih knjiica pamfleta (chapbooks) tokom celog osamnaestog veka. Ovakve prilagoene verzije nastavile su da se pojavljuju i na poetku devetnaestog veka, ali su tada ve bile izdavane samo za decu

64

Edvard Said, Kultura i imperijalizam, prev. Vesna Bogojevi, Beogradski krug, Beograd, 2002, str. 149. 65 Upor. Novo Vukovi, Uvod u knjievnost za djecu i omladinu, ITP Unireks, Podgorica, 1996, str. 299.

i mlade.66 Koncept knjievnosti kao didaktikog instrumenta za promovisanje odreenih drutveno prihvaenih vrednosti vezanih za ideologiju polako je naputao knjievnost za odrasle da bi se jo dugo zadrao u knjievnosti za decu i omladinu. Ovaj aspekat je u velikoj meri bio dominantan u vreme prevoenja i objavljivanja prvih prevoda Robinsona Krusoa , budui da su prevodioci bili spremni da ponekad i u potpunosti izmene izvorni tekst da bi se dobio tekst koji odgovara ideolokim ciljevima. Upravo je Robinson Kruso tipian primer za ovakve ideoloke revizije. Jedan od najistaknutijih prevoda bio je prevod na nemaki jezik. Joakim Kampe (Joachim Campe, 1746-1818) svoj prevod je naslovio Robinson za omladinu (Robinson der Jungere (1779-80)) i ova knjiga je bila osnova za dalje prevode. Kampeova adaptacija prevedena je na francuski i engleski jezik 1781. godine (on lino je uradio ove prevode), iako je najpopularniji engleski prevod iz Stokdejlovog pera (Stockdale) objavljen 1782. godine u etiri toma. Ovaj tekst je dalje prevoen, te su se do 1800. god. pojavili prevodi na holandski, italijanski, danski, eki, hrvatski67 i latinski jezik. tavie, tekst je prevoen na hebrejski tri puta (1824, 1849, 1896) i ak na jidi (1784, 1840).68

Na ovaj nain Robinson Kruso uspeo je da sauva svoje mesto u kanonizovanoj knjievnosti za decu due od jednog veka, verovatno zahvaljujui ideolokim prilagoavanjima. tavie, tekst je bio propraen brojnim imitacijama koje su stvorile jedan od najpoznatijih modela u knjievnosti za decu i mlade Robinzonijade. Najpoznatija varijacija na temu Robinsona Krusoa je u romanu Johana Visa (Johan Rudolf Wyss) pod naslovom vajcarska porodica Robinson (The Swiss Family Robinson ), napisana gotovo stotinu godina kasnije, u kome je usamljenika figura Robinsona Krusoa zamenjena vielanom porodicom. Pa ipak, trebalo bi naglasiti da, iako je Kampeova adaptacija bila glavni razlog to je Robinson Kruso postao klasino delo ovog anra, on ga je praktino preoblikovao u totalno drugaiji tekst, sa ideoloke take gledita, zadravajui samo neke elemente originalne postavke, mesta i vremena radnje.

66

Upor. Noel Perrin, Dr Bowdlers Legacy: A History of Expurgate Books in England and America, Atheneum, New York, 1969, str. 50. 67 upnik Antun Vrani je prevod objavio u Zagrebu 1796. god. pod naslovom Mlaji Robinson ili ti jedna kruto povoljna i hasnovita pripovest za decu. 68 Upor. Zahar Sharit, Poetics of Childrenss Literature, The University of Georgia Press, Athens and London, 1986, str. 126.

Kampeova motivacija za prevoenje ovog romana bila je da delo prilagodi Rusoovom pedagokom sistemu, koji je bio primenjen u njegovoj koli u mestu Desau. U stvari, on se i odluio za prevoenje jer je Ruso lino istakao da je to jedina knjiga koja se moe dati deci zbog prikaza borbe pojedinca sa prirodom. Kada je prouio originalno delo iz Rusoove perspektive, Kampeu je postalo jasno da je potrebna sveobuhvatna promena nekih elemenata, a pogotovo Defoovog pogleda na buroaziju i kolonijalne vrednosti, koje su se direktno suprotstavljale Rusoovim. Stoga, u originalnom tekstu, Robinson stie na ostrvo sa svim simbolima zapadne kulture (oruje, hrana, Biblija) i uspeva da kultivie prirodu. Meutim, u Kampeovom prevodu, on dolazi na ostrvo nag i bez ikakve imovine (ak i vatru pali trljanjem kamena o kamen). Robinson mora da naui da ivi u okviru prirode bez izgraene kvazi-evropske kulture. Umesto toga, on gradi anti-evropsku kulturu i namee je kao alternativu evropskoj. Na ovom primeru se vidi kako se tekst bira za adaptaciju na osnovu ideologije i time utie na popularnost i ouvanje dela u knjievnim kanonima.69

Defo je jedan od prvih pisaca sa kojim su se upoznali i nai itaoci u osamnaestom veku. Robinson Kruso pojavio se u slavenosrpskom prevodu: ivot i rezviajna prikljuenija slavnega Angleza Robinzona Kruse ot Jorka sobstvenom rukom njegovom spisana. ast 1. Iz Njemeckago N. Lazareviem prevedena V Budime: Peatana pismeni Kraljevskago Vseuilia, 1799. Utvreno je da je to prvo delo engleske knjievnosti u potpunosti prevedeno na na jezik. Tokom sledeih osamdeset pet godina objavljeno je jo deset prevoda Robinsona Krusoa u skraenim verzijama, a samo je Lazareviev raen prema Defoovom tekstu. Od onih koji su se pojavili u XX veku nesumnjivo je najbolji prevod Vladete Popovia (1947), prvog profesora engleske knjievnosti na Beogradskom univerzitetu.70

Retko koje delo biva prevedeno na gotovo sve svetske jezike, a pored autorizovanih prevoda doivljava i toliki broj piratizovanih plagijata, prilagoenih izdanja za decu i za odrasle i imitacija, kao to je to sluaj sa romanom Robinson Kruso. Sve ovo govori u prilog injenici da je italaka publika svesrdno prihvatila priu koja nalazi svoje mesto u svakom dobu. Meutim, knjievnoj kritici trebalo je
69 70

Ibid., str. 127. Upor. Kovaevi et al., op.cit., str. 57.

vreme da zauzme stav prema fenomenu Robinsona Krusoa, jednog od retkih proznih dela koja su stekla status mita u naoj kulturi71. Paradoksalno, ovaj roman je meu kritiarima izazvao neslaganje i diskusiju irokih razmera oko njegovog porekla i prirode, vrednosti, strukture i znaenja. ak je i dan-danas nemogue potvrditi da su se kritiari i knjievni istoriari sloili i doli do zadovoljavajuih odgovora na osnovna pitanja u vezi sa Defoovom iskrenou, namerama i knjievnim postignuima u romanu. J. D. Kroli (J. D. Crowley) ak istie da nije postignut ni konsensus da li je Robinson Kruso roman ili ne.72

Kritika XVIII veka roman je otro doekala i napala. arls Gildon, motivisan u velikoj meri linim neprijateljstvom prema Defou, napisao je dugaku i jetku kritiku ivot i udne iznenaujue avanture gospodina D_ _ _ _ _ De F_ _ (The Life and Strange Surprising Adventures of Mr. D_ _ _ _ _ De F_ _, London, Hostice) u kojoj je optuio autora ne samo za povrno pisanje, ve i za pokuaj da itaocima prenese bezvredne i opasne, ali i neiskrene, religijske stavove. Aleksandar Pop je, opet, bio verni saveznik Danijela Defoa i branio ga je sledeim reima: Defo je napisao puno: pri emu nita nije loe, ali ni odlino, osim Robinsona Krusoa,73 a i D. Donson je mnogo kasnije izneo istu pohvalu74. Defoovo postignue je tada mnogo jai utisak izazvalo kod romantiara nego neoklasiara. Jaka vezivna nit sa romantiarskim idejama vidi se po tome to je Ruso upravo Robinsonu Krusou dao posebno mesto u obrazovanju njegovog glavnog junaka u romanu Emil. Koldrid je smatrao da je Defo bez sumnje superioran u odnosu na Svifta i hvalio ga je zbog plemenitosti njegovih moralnih oseanja kao i zbog karakterizacije Krusoa kao reprezentativnog za oveanstvo uopte75. S druge strane, Vordsvort je smatrao da veliina prie o Robinsonu Krusou lei u izuzetnoj energiji i neuobiajenoj snalaljivosti junaka76. Za sve njih upravo roman Robinson Kruso istie se nad svim ostalim Defoovim delima.

Iako je roman zadrao svoj poloaj u knjievnom kanonu kao svetsko klasino delo, kritika XIX veka zauzela je neto otriji stav i prema romanu, ali i prema samom
71 72

Jan Watt, Robinson Crusoe as a Myth, Essays in Criticism, 1, 1951, str. 95. J. Donald Crowley, editor, Introduction in Daniel Defoe, The Life and Strange Surprizing Adventures of Robinson Crusoe of York, Mariner, OUP, Oxford, 1983, str. IX. 73 Joseph Spence, Anecdotes, Observation and Characters of Books and Men, 1858, str. 196. 74 Boswell, Life of Johnson, ed., G.B.Hill, iii, 1934, str. 267-68. 75 Literary Remains, 1836, I, str. 189. 76 Reminiscences, in Wordworth Literary Criticism, ed. Nowell C. Smith, 1905, str. 253.

Defou. De Kvinsi (De Quincey) je zamerao to to je upravo odlika zbog koje je Defo hvaljen u ranijem periodu unoenje realistinih detalja okolnosti u strukturu romana doprinela dvostrukom itanju dela: On ih ini toliko zabavnim da ih ene itaju kao romane, ali im i daje takvu atmosferu uverljivosti da ih mukarci itaju kao istorijske knjige77. Dikens je okarakterisao ovaj roman kao jedini primer univerzalno popularne knjige koja ne moe nikoga ni da nasmeje ni da rasplae.78

Meutim, tek u XX veku Defoova dela su privukla ivo i sistematino kritiko interesovanje. S razvojem dejmsovskog romana i potrebe za formalnom teorijom ovog anra, kritika je sve vie pokuavala da definie prirodu Defoovih pria i da razjasni njegovu ulogu u razvoju proze. Mark arer (Mark Scharer) 1948. godine, u eseju Tehnika kao otkrie (Technique as Discovery), izneo je stav da, budui da Defo nije razvio tehniku da razdvoji svoju taku posmatranja od take posmatranja svog lika, italac biva doveden u situaciju da otkriva znaenje romana uprkos Defou, a ne zbog njega, te je Defo dao doprinos ne prozi ve istoriji proze i socijalnoj istoriji.79 Nekoliko godina kasnije, Ijan Vat (Ian Watt) istakao je da je Defo, bez namere da to uini, u Robinsonu Krusou stvorio mit o ekonomskom biu i da je pria koju je napisao jasno istakla razliite stavove razliitih oblika i znaenja drutva, zadravajui samo ono to su diktirale nesvesne potrebe drutva, a zaboravljajui na sve ostalo.80 E. M. V. Tiljard (E. M. W. Tillyard) povezao je roman Robinson Kruso sa epskim korenima iz dela XIX veka kao to je Tom Dons,81dok je G. A. Star (G. A. Starr) isticao da je Defo, dajui romanesknu shemu i jedinstvo Robinsonu Krusou, transformisao tradiciju duhovne autobiografije.82 Barbara Hardi (Barbara Hardy) je iznela stav da je Defo ovim romanom osmislio roman u kome su tesno objedinjeni ekonomska akcija, avanture i refleksije.83 Veliko umetniko delo uvek zbunjuje sve svoje sudije, zapisao je Kami. 84 Ako mo nekog romana da zbuni i izazove kontroverzu uzmemo kao meru njegove
77 78

Homer and Homeridae, Part III, Blackwoods Magazine, 1, 1841, str. 755. Arthur Wanah et al., ed., The Letters of Charles Dickens, ii, 1938, str. 767-8. 79 Hudson Review, 1, 1948, str. 70. 80 I. Watt, op.cit., str. 160. 81 The Epic Stain in the English Novel, 1958, str. 25-50. 82 Upor. Defoe and Spiritual Autobiography, 1965, str. 51-73. 83 The Appropriate Form, An Essay on the Novel, 1965, str. 61. 84 Citirano u Roger Quilliot, An Ambiguous World, Preuves, April, 1960, str. 28-39, Ellen Conroy Kennedy, Camus: A Collection of Critical Essays, ed. Germanie Bree, 1962, str. 164.

veliine, istorija recepcije Robinsona Krusoa nastavlja da potvruje njegov poloaj klasika u knjievnom kanonu. Pa ipak, moderni italac, s jasnom sveu o zadivljujue raznolikim i ponekad kontradiktornim tumaenjima koje je ovo delo izazvalo, osea da je i on duan da ponudi novo vienje. ini se da novi talas kritike krajem XX i poetkom XXI veka donosi novu sliku Robinsona Krusoa u svetlu imperijalizma kao konteksta radnje prie. Oslanjajui se na tumaenja Robinsona Krusoa kao ekonomskog bia, koje nudi model bavljenja trgovinom i proizvodnjom i eli da svoj nain razmiljanja prenese i u udaljene krajeve planete, Dejms Dojs smatra da je Kruso Engleski Uliks, prototip britanskog koloniste, dok je Petko simbol potinjenih rasa. U Krusoovom liku sadran je sveobuhvatan anglo-saksonski duh: muka nezavisnost; nesvesna surovost, spora ali efikasna inteligencija; seksualna apatija; provuena, dobro izbalansirana religioznost; proraunata utljivost.85

Iako Defo nije mogao da se oslanja na teoriju realizma iz tek nastupajuih XIX i XX veka, njegov dokumentaristiki pristup prii doprinosi prividnoj realistinosti istine i jednostavnosti koje bude matu mnogobrojnih italaca. Ijan Vot smatra da ovaj formalni realizam, nastao kao reakcija na alegorijsku tradiciju, nudi, umesto mitova, sudbine ili sluaja, prirodne uzroke i posledice elemenata siea dogaaji su objanjeni obinim, svakodnevnim detaljima iz ivota; likovi nisu tipini ili idealizovani, ve individualizovani, odnosno oni imaju svoje mesto roenja, porodinu istoriju i pripadnost klasi; umesto neodreenih markera vremena siea koriste se tani datumi i vreme da bi se omoguio efekat kontinuiteta i razvoja radnje i svesti junaka kroz seanje i iskustvo; mesto radnje se premeta sa izmiljenih lokacija poput Arkadije, Ilirije i slinih na odreena mesta koja postoje na mapi, a sve to s ciljem da italac prihvati iluziju da su se dogaaji zaista i dogodili i da se izazove itaoevo uee u proivljavanju iskustava glavnog junaka.86

Meutim, ini se da formalnom realizmu radnje Robinsona Krusoa doprinose i rasprave prema kojima u osnovi ovog romana zaista lei stvaran dogaaj. O inspiraciji za pisanje ove prie postoje razne teorije. Jedna od njih navodi da je Danijel Defo itao putopis Rodersa Vudsa (Rogers Woods) Putovanje oko sveta i zainteresovao se
85

Dojsovo predavanje na italijanskom jeziku o Defou preveo je Joseph Prescott i tampao u Buffalo Studies, I/I, 1964, str. 3-25. 86 Upor. Doreen Roberts, University of Kent at Canterbury, Introduction in Daniel Defoe, Robinson Crusoe, Wordsworth Editions, Ware, 2000, str. XVII-XVIII.

za jednu epizodu ovog dela. U njoj se opisuje pustolovina kotskog mornara Aleksandra Selkirka (Alexander Selkirk) koji je na pustom ostrvu Huan Fernandez (Juan Fernandez), u Tihom okeanu, 470 milja udaljenom od obale ilea, proiveo oko etiri godine. 87 Tamo je dospeo napustivi brod posle svae sa posadom. On je doao na ostrvo oktobra 1704. godine u nadi da e ga spasti novi brod koji bude tuda prolazio, ali je to ekanje trajalo do februara 1709. godine kada ga je britanski kapetan Roders Vuds poveo natrag u civilizaciju. U meuvremenu su na ostrvo dolazila dva panska broda, ali se Selkirk, kao britanski podanik i mornar koji je pljakao panske trgovake brodove, radije krio nego da bude zarobljen. etiri godine i etiri meseca on je iveo na ostrvu hranei se divljim voem i kolonijom koza. Budui da je bio sin obuara, odeu je pravio od kozje koe. Nakon spaavanja sa ostrva, ponovo se otisnuo na more, a 1721. godine umro je od ute groznice i bio sahranjen u moru kod obala Zapadne Afrike. 88 O tom dogaaju sa tada u Engleskoj mnogo pisalo i govorilo, a postoji i mogunost da se Defo upoznao sa Selkirkom i uo priu iz prve ruke. Pored Roderovog putopisa, koji je nastao adaptacijom brodskog dnevnika broda Vojvotkinja (Duke), kojim je taj moreplovac krstario po Tihom okeanu, u to vreme postojalo je i jo nekoliko slinih dela. Uopte, knjige o morskim putovanjima i avanturama na dalekim kopnima i morima tada su bile u modi. Defou je, kao prototip, mogao posluiti i roman izvesnog Henrija Nevila, koji takoe govori o ivotu na pustom ostrvu, istina ne pojedinca, nego jedne porodice.89

Tim Severin (Tim Severin), putopisac poznat po serijalu knjiga koje oivljavaju putovanja i avanture istorijskih linosti, smatra da model za kreiranje lika Robinsona Krusoa nije bio Selkirk, ve Henri Pitman (Henry Pitman). Selkirk, iji je ivot dobro dokumentovan, bio je depresivna linost, uskogrudi bundija koji je postao poznat nakon svoje avanture. S druge strane, sluaj Henrija Pitmana mnogo vie odgovara modelu koji nudi lik Robinzona Krusoa. Pitman je bio engleski hirurg koji je prognan na Barbados nakon to je 1685. godine uestvovao u pobuni protiv kralja Dejmsa II. Zajedno sa sedam saputnika uspeo je da pobegne na malom unu koji se nasukao po oluji na nenaseljeno ostrvo Salt Tortuga (Salt Tortuga) udaljeno 350 kilometara od Barbadosa. Po povratku u Englesku i on je objavio knjigu o svojim
87 88

Ibid. Stuard Nicolson, Found After 300 years, the Fame of Robinson Crusoe; Historians Uncover Composite of Castaway Who Inspired Classic Tale, The Daily Mail, September 22, 2005, str. 13. 89 Vukovi, op.cit., str. 299-300.

avanturama i to trideset godina pre nego to je Defo napisao Robinsona Krusoa. Prema miljenju Severina, u liku Robinsona Krusoa mogu se videti neke od Pitmanovih odlika obrazovanje, vetina, avanturistiki duh.90

Dokaz da dilema, ima li roman stvaran dogaaj u svojoj osnovi, ivi i danas i pokree neke nove generacije da pou putem avanture, daju primeri naunika istraivaa koji tragaju za konkretnim dokazima da prava avantura lei u osnovi prie o Robinsonu Krusou, jedne od najomiljenijih pria u svetskoj knjievnosti. Dr. Dejvid Koldvel (Dr. David Coldwell) iz Nacionalnog muzeja kotske otputovao je na ostrvo Huan Fernandez i naao ostatke Selkirkovog kampa, pa ak i navigacioni instrument koji je ovaj koristio. Ovo ostrvo, nenaseljeno kada je Selkirk bio na njemu, sada naseljava pet stotina stanovnika, a ileanska vlada je nedavno i naziv ostrva preimenovala umesto Huan Fernandez sada se zove Robinson Kruso i postaje turistika atrakcija91 koja pro movie avanturistiki duh i elju za ivotom u netaknutoj prirodi. Ako uzmemo u obzir da sam Defo u treem, tzv. didaktikom tomu Robinsona Krusoa porie vezu svog romana sa pustolovinama kotskog mornara, tvrdei da je to delo ista alegorija na piev vlastiti ivot: esto sam trpeo brodolome, mada pre na kopnu nego na moru, kae Defo, dodajui da u njegovom romanu nema nijedna okolnost koja ne bi pretstavljala opravdanu aluziju na kakav stvaran dogaaj92, ini se da je pria toliko realistina da je moda sama nala svoj odraz u stvarnosti, bez namere svog autora. U svakom sluaju, pria ostaje uvek interesantna i aktuelna.

90

Upor. Duncan Spencer, Trying to Find Real Robinson Crusoe and Site of His Shipwreck, The Washington Times, July 28, 2002, str. B08. 91 Nicolson, op.cit., str. 13. 92 A. A. Jelistratova, Defo, Istorija engleske knjievnosti, prev. s ruskog B. Luki i M. Markovi, Nauna Knjiga, Beograd, 1950, str. 295.

4.2. Avanturistika pria u romanu Robinson Kruso

4.2.1. Pravo na kretanje kao osnovni princip avanturistike proze

Prema Margaret Koen (Margaret Cohen), sutinu izraza anra avanturistike proze ini sloboda kretanja kao pozitivno, politiko pravo oveka kao individue. Jedan od podanrova avanturistike proze, koji promovie temu slobode kretanja kao slobode lutanja morskim prostranstvima, jeste anr pomorskog romana osamnaestog veka ijoj popularnosti je najvie doprineo upravo Defoov Robinson Kruso.93 Suprotstavljajui se vienju Krusoovog delovanja kao suprotstavljanja novog raja mira, izobilja, trezvenosti i umerenosti na nenaseljenom ostrvu daleko od civilizacije, ona istie da sutina njegovog delovanja lei u nemiru koji ga navodi da neprestano tumara svetom, plovei okeanima i traei nove uzbudljive doivljaje. Pri tome, veoma malo panje, pa i teksta u samom romanu, posveeno je njegovom porodinom ivotu i smirivanju na kopnu u toplom okrilju porodice. Tek to se vratio sa svog dugogodinjeg boravka na ostrvu, on istie da je navikao na ivot skitnice i da je poeleo da se vine u beli svet ak i nakon to se skrasio na kopnu, preovladala je elja da poem u tuinu (Robinzon Kruso, 304)94, u kojoj je proiveo brojne avanture za koje kae: sve te stvari s nekim udnovatim svojim doivljajima, pustolovinama za sledeih deset godina, moda u podrobnije opisati drugom prilikom (RK, 305). ini se da sutina pomorskog pikarskog romana nudi pravu interpretaciju Krusoove nezaustavljive potrebe da tumara i skita svetom, umesto da se bavi svojom porodicom. Naime, prihvatanje slobode kretanja kao pozitivnog politikog prava svakog oveka znai prihvatanje liberalnog prava na ivot, sreu, pa i na sticanje bogatstva i profita u novom svetu. Novi svet u ovom sluaju ima i ekonomsku i fiziku i metaforiku konotaciju, a more ne pripada nikome ono je otvoreno za sve brodove ma kuda i ma zbog ega plovili. Uvesti slobodu kretanja u sistem vrednosti avanturistike proze znai promovisati avanturistiku prozu kao anr usko povezan sa kulturolokim fenomenom globalizacije.95

93

Upor. Margaret Cohen, The Right to Mobility in Adventure Fiction, Novel, Vol. 42, Issue 2, 2009, str. 290. 94 Danijel Defo, Robinson Kruso, prev. sa engleskog Vladeta Popovi, Nolit, Beograd, 1984, str. 303. Citati iz romana e se u daljem tekstu navoditi u zagradama. 95 Cohen, op. cit..

Ako je avanturistika proza i pomalo potcenjena u domenu glavnih tokova kritike recepcije, to se moe pripisati sklonosti kritiara da grade veliku tradiciju kao nacionalnu knjievnu tradiciju. Do sredine devedesetih godina XX veka, roman je sagledavan samo na nacionalnom nivou, da bi se tek potom razvilo interesovanje za avanturistike romane kao dela koja govore o geopolitikoj pokretljivosti na globalnom nivou. Elemenat koji ini priu univerzalno razumljivom i dopadljivom jeste avanturistiki duh heroja koji su plovili u potrazi za novim svetovima(...) koji su kroili na svaki greben svemira; jednako hrabro i na snena polja i na vulkane, kao osvajai primitivnog ivota i same prirode u svom najzastraujuem prostranstvu.96 Prema ovom modelu, sloboda kretanja u avanturistikoj prozi odreuje prostor radnje i lik heroja. Shvatanje avanturistike proze kao bliske slobodi kretanja moglo bi da doprinese razumevanju sklonosti ka lutalatvu kod glavnih junaka avantura, od pikara, pirata i mornara do deparoa, kockara, kauboja i likova van zakona. U Defoovo doba, Stari svet je imao imperativ da zadri relativno mirnu, zakonom ureenu oblast, odvojenu od transakcija Novog sveta, koji je u tom trenutku bio bez jasno uspostavljenog zakonskog sistema. Upravo zbog te hrabrosti heroja da u Novom svetu stvaraju svoj sopstveni svet, razvojna linija avanturistike proze, sa take gledita slobode kretanja, mogla bi da objasni lutalake tenje samog anra, ija sutina lei u injenici da avanturistika proza jeste internacionalna ili nenacionalna forma, bliska svakom oveku na planeti. tavie, Margaret Koen istie da se kretanje u avanturistikoj prozi XVIII veka znaajno razlikuje od lutalatva u klasinim i srednjovekovnim avanturistikim priama, u kojima siei donose lutanja putevima, umama i morima, imaju konotaciju ispitivanja granica ljudskog, da bi se odredili odnosi sa boanskim, ali ne i u smislu pozitivne politike vrednosti. Odisej je uzmakao pred Herkulovim stubovima (Gibraltarski moreuz) i nije se usudio da ue u Atlanski okean da bi uplovio u ostale okeane planete. ak bi i njegov konani povratak porodici u Itaku bio dosadan za lutalaki duh Robinsona Krusoa, koji svoj dnevnik zavrava sa obeanjem nastavka prie o doivljajima u novim avanturama.97 Dakle, ini se da se smisao moderne avanture, nasuprot tradicionalnoj avanturi, formirao upravo u lutalatvu Robinsona Krusoa.

96 97

Ibid. Ibid.

4.2.2. Dualizmi u romanu

Idejna sutina herojske, avanturistike prie sastoji se od niza dualizama, odnosno binarnih opozicija kvaliteta i odlika koji se, s jedne strane, pripisuju heroju a, s druge strane, njegovim divljim protivnicima. Jedna od osnovnih binarnih opozicija prisutnih u romanu Robinson Kruso jeste dualizam razuma i iracionalnosti.98 Jo je Aristotel isticao da je vladanje racionalnih bia nad iracionalnim prirodno i primereno99, te se ini da se ovakav stav, primenjen na pravo belog oveka da vlada ivotinjama, enama i divljacima, i u kontekstu avanturistikog romana prihvata kao neto prirodno i normalno, jer se za sve tri kategorije smatralo da su blie prirodi i manje obdarene razumom nego zapadni beli ovek/heroj. Ovo privilegovanje razuma, ustanovljeno u klasinoj epskoj misli, bilo je posebno naglaeno tokom perioda prosvetiteljstva koje je pojavljivanje moderne nauke i verovanje u nauni realizam smatralo sredstvom za postizanje drutvene, filozofske i naune istine. Trebalo je osvojiti nove svetove, stei nova bogatstva i nova znanja. Herojske prie u kojima su Britanci i evropski avanturisti uspostavili dominaciju nad manje racionalnim i inferiornim neevropskim narodima objavljivane su tokom ovog perioda. Imperijalizam se moe opravdati samo ako se prikae u svetlu drutvenog fenomena koji donosi superioran nain ivota osvojenim narodima, odnosno, samo ako se uspostavi poverenje u superiornost zapadne kulture i ovekoljublja osvajaa. 100 Herojske prie ovog perioda donosile su upravo takve slike uticanja evropskog naseljavanja i dominacije na udaljene krajeve sveta. Egzotina, odnosno neevropska mesta i ljudi bili su definisani u kontekstu moralne konotacije pojma divljina, ali u mnogim sluajevima i u kontekstu fizike konotacije, tako da divljina predstavlja prirodno okruenje u koje heroj dolazi, suoavajui se sa mnotvom ivopisnih opasnosti i prevazilazei ih pomou svoje odvanosti ali i superiorne moi razuma, svog evropskog znanja i iskustva u vladanju tehnologijom. Njegova uspena dominacija i vladanje divljim mestima uvek su opisani kao donoenje blagodeti i koristi.

98

Upor. Margery Hourihan, Deconstructing the Hero: Literary Theory and Childrens Literature, Routledge, London, 1997, str. 28. 99 Aristotle, Politics, translated by Benjamin Jowett, Oxford University Press, London, 1905, str. 33. 100 Upor. Hourihan, op.cit., str. 28.

U romanu Robinson Kruso, uroenici, koji dolaze na ostrvo na kojem se naao Robinson Kruso, jesu kanibali iji varvarizam njega ispunjava uasom. On ih posmatra kao bia bez imalo razuma, bia kojima nedostaje ljudskost. Robinson Kruso sadi evropske biljke i namee evropski drutveni poredak na ostrvu koje je, po njegovom miljenju, bilo jednostavo divlje pre njegovog dolaska. U tom smislu, on i Petka posmatra kao neiskupljenog divljaka koga mora da naui da ivi u skladu sa evropskom religijom i racionalnou, tako da je i Petko opisan kao bie koje rado i veselo ui i prihvata sve emu ga Robinson Kruso poduava. Implikacija ovakvog prikazivanja likova jeste poruka da je kultura kojoj ga Englez poduava (evropska, britanska kultura) oigledno nadmona u odnosu na uroeniku kulturu, tako da Petko nema drugi izbor do da je prihvati bez pogovora. Kako u avanturistikoj prozi herojev trijumf nad divljim biima dramatizuje prevlast patrijarhata zapadne kulture, a njihovo sukobljavanje ini klimaks prie i oznaava glavni dualizam koji je karakterie civilizovano i divlje, red i haos, dobro i zlo, razum i primitivni instikti101 pria definie realnost u smislu ovih binarnih opozicija, insistirajui na njihovom svojstvenom antagonizmu. Divlja bia simbolizuju i prikazuju u pojavnom obliku drugu stranu herojeve linosti, njegove skrivene strahove i strasti, to avanturistikoj prozi, pored ideolokog, daje i psiholoki i psihoanalitiki aspekat tumaenja. Kao i svi ljudi, i heroj mora da proe put od detinjstva do odraslog doba, te da prevazie paraliue sumnje i strahove na koje usput nailazi, pa tako borba protiv udovita u svim oblicima ima i linu konotaciju. U veini herojskih pria ovaj nivo line simbolike biva suoen sa drugim nivoima znaenja, a itaoci su navedeni da uvide njihove unutranje demone otelotvorene u formi ivotinja ili ljudi razliite boje koe. Borei se s demonima, heroji se bore sa svojim nedoumicama i slabostima. ini se da upravo ta divlja bia, kojima heroj dominira ili ih unitava, poseduju one osobine koje samom heroju nedostaju, te pobeda nad njima oznaava herojevu pobedu nad svojim slabim stranama i spremnost da, ojaan, krene dalje u avanture. Ovakvo tumaenje bi se moglo primeniti i na nain na koji funkcionie odnos izmeu Robinsona Krusoa i Petka u okviru prie o pustolovu i slugi uroeniku. Edvard Said je primetio da ljudi sebe esto definiu u negativnom smislu kao razliite

101

Ibid., str.107.

od njih, pri emu oni ive negde daleko na svojoj teritoriji. 102 Britanska elita je imala izraen oseaj razlike i supriornosti u odnosu na druge narode i jedna od funkcija herojske prie bila je da ovu razliitost izrazi u dramskoj formi. Veliki broj Evropljana nije znao puno o divljacima koji su naseljavali udaljene krajeve sveta. To je i iskorieno da bi se u proznim delima oni prikazali kao potpuno drugaiji od Evrpoljana i inferiorni u ponaanju, moralu, intelektu, senzibilitetu i izgledu. Prema Plamvudovoj (Plumwood), ovaj proces radikalnog iskljuivanja103 doprinosi stvaranju tolike razlike izmeu dve grupe, da se dolazi do take gde se ak i kontinuitet razvoja kultura doslovno osporava. U tom smislu treba tumaiti i reakciju Robinsona Krusoa kada je prvi put uledao uroenike koji su doli na njegovo ostrvo: Kad sam malo odmakao od tog dela ostrva, zastanem, i dalje iznenaen, pa kad doem sebi, pogledam duboko tronut u nebo i sa suzama u oima zahvalim Bogu to sam roen u delu sveta gde su ljudi drugaiji od tako u asnih stvorenja kao to su ova(RK, 170). Kao da upravo u tim drugaijim stvorenjima, negde duboko u sebi, on i prepoznaje one strane svoje linosti koje, kao heroj, ne sme ni da prizna, te kada uspe da uzme pod svoje jednog od njih, poinje da se svesrdno brine da i on, Petko, postane blii njegovom evropskom egu nego primitivnom uroenikom idu, ali je oigledno da njih dvojica simbolino predstavljaju ove dve strane linosti heroja. Istorijski i kulturoloki posmatrano, heroj se suprotstavlja tami. On zastupa mo razuma, transformiuu snagu ljudske intelektualne energije, tako da su ovde primenjena jo dva para dualizama: dualizam razum - priroda i dualizam razum emocija.104 U ranim legendama, zadatak heroja je bio da se poraze sile haosa, straha i neznanja i da se tako osigura odranje drave, graanskog poretka i racionalnog sveta. U tom smislu, Odisejev cilj bio je da pobegne iz krajeva punih zavodljive magije i da se vrati istom nebu Itake, u svetlost, poredak racionalnog uma. Na svojim putovanjima video je uda i saznao mnoge stvari, ali iskustvo ga nije izmenilo, te po ovome kriterijumu on i predstavlja knjievnog pretka kasnijih heroja, kao to je to, na primer, Robinson Kruso, za koga je buroaski racionalizam vie sputavajui zatvor nego stanje prosvetljenja.105 Robinson Kruso se bavi time da na svom ostrvu rekonstruie, koliko je to mogue, dostignua i poredak tipian za mater ijalizam
102

Upor. Edvard V. Said, Orijentalizam, prev. Drinka Gojkovi, Biblioteka XX vek, Beograd, 2008, str. 57. 103 Upor. Val Plumwood, Feminism and the Mastery of Nature, Routledge, London and New York, 1993, str. 49-51. 104 Upor. Hourihan, op.cit., str. 88. 105 Ibid.

Velike Britanije XVIII veka. On je delo prosvetiteljstva i, svesno ili ne, Dekartov uenik: Tako se prihvatim posla i, moram ovde primetiti, poto je razum sutina i izvor matematike, da svako moe vremenom savladati mehaniku vetinu, postavljanjem i merenjem svaega na osnovu razuma i razboritim rasuivanjem o stvarima (RK, 73). On se postepeno pretvara u lovca, stoara, poljoprivrednika, proizvoaa, dajui ak i naznake poetka industrijalizacije kada uspe da ispee zemljane posude koje je sam napravio. On pravi kolibe i nametaj koji su imitacija onih koje je video kod kue. Vodi kalendar tako da uvek zna kada je dan odmora i zadovoljan je to je sa broda spasio matematike knjige, kompas i Bibliju. Njegova ideja ureenja u potpunosti je zapadnjaka i izmetena van realnosti ostrva, koje je po definiciji divlje, jer nije evropsko. On razmilja, meri, planira i koristi jezik raunovoe, ali i filozofa: Poto mi je duh poela savlaivati utuenost, stanem se teiti kako sam umeo, i stavljati dobro naspram zla, da na taj nain napravim razliku izmeu mog sluaja i goreg; iznesem sasvim nepristrasno, kao dugovanja i primanja u knjigovodstvu, zadovoljstva koja sam uivao nasuprot nesreama koje sam snosio... Uglavnom, evo nesumnjivog svedoanstva da u svakom poloaju na svetu, ma koliko nesrenom, ima neeg dobrog ili zlog, za ta treba biti zahvalan, i neka ovo ostane kao uputstvo iz iskustva u najnesrenijem stanju na ovom svetu, da u njemu moemo uvek nai utehu, pa da je, u opisu dobra i zla, stavimo u rau nskoj knjizi na stranu primanja (RK, 70-71). Njegova zapaanja su tipina za kapitalizam i ekonomski i filozofski racionalizam. Meutim, u prii isprianoj u prvom licu, nema ni jednog komentara o estetici okruenja, a jedine emocije koje iznosi su one koje su vezane za neposredne, praktine situacije potitenost nakon brodoloma kada biva nasukan na pusto ostrvo i preputen sam sebi, zadovoljstvo kada mu poslovi dobro napreduju, razoaranje kada poslovi pou po zlu, konvencionalno religijsko preobraenje u bolesti i usamljenosti. Njegovo najee raspoloenje odlikuje se staloenou dok obavlja poslove voen svojim razumom. Na kraju on uspeva da uspostavi svoju koloniju na ostrvu od grupe panskih brodolomnika. Dakle, divljina je u kroena, odnosno evropski oblik ekonomskog i drutvenog ureenja nametnut je divljini. Iskustva Robinsona Krusoa ne dovode u sumnju njegove vrednosti i ideje. Za razliku od protagoniste Konradovog Srca tame, njemu ne preti ni zadiranje u unutranju tamu ni raspad vrednosnih sistema moralnih i intelektualnih uverenja. Njegovo vladanje racionalistikim vrednostima,

materijalistikom koncepcijom realnosti koje je poneo sobom nikada ne slabi, dok

superiornost evropske civilizacije i delotvornost racionalizma kao sredstva za pridavanje smisla realnosti ostaju neosporni.106 U okviru dualizma civilizacija - divljatvo namee se i dualizam razum strast. U avanturistikoj prozi odnosi heroja sa drugim likovima takoe zauzimaju znaajno mesto u definisanju same avanture. Kako Marderi Hurihan, istaknuta kritiarka dekonstruktivnog pristupa knjievnosti, istie, ovi odnosi su tipino adolescentski, to predstavlja sutinski deo linearnosti prie heroj se ne udubljuje u odnose sa drugim likovima jer pred sobom ima cilj koji treba ostvariti. U tom smislu, sve veze su povrne, aseksualne, ne toliko zbog prividne ednosti, koliko zbog privilegovanja razuma nad emocijama.107 Ovo je verovatno najoiglednije prikazano upravo u Robinsonu Krusou koji je u tom aspektu uticao na niz dela avanturistike proze u kasnijem periodu. Robinson Kruso provodi dvadeset i osam godina na pustom ostrvu, pri emu je vei deo vremena sam. Povremeno ezne za drutvom, kao na primer kada ugleda nasukani brod i poginule mornare. Tom prilikom on eli samo drutvo, ali ne i bliskost s ljudima: Oh, da je bar jedna dua s broda spaena i doprla do mene, da sam mogao dobiti bar jednog druga s kojim bih mogao razgovarati. U svom celokupnom samotnom ivotu nikad nisam osetio tako ozbiljnu, tako jaku elju za ljudskim drutvom ili tako duboku alost to sam bez njega (RK, 190-191). Vei deo vremena on je sasvim zadovoljan drutvom pripitomljenih ivotinja: papagaja, kojeg je nauio da izgovara njegovo ime, psa, maaka i koza. On ne izraava elju za enskim drutvom i izgleda da je lien seksualnosti. ak i kada dobije drutvo u vidu uroenika Petka, on ga svodi na nivo sluge i siguran je da je to u skladu s Bojim provienjem, jer Petko pripada nioj rasi. Dualizam razum - strast time bivaju jasno opisani na primeru heroja kojem bi strast, pogotovo seksualna strast, ometala posveenost redu i ekonomskom planiranju. Strast ne nalazi mesto u njegovoj prirodi. Njegovi postupci su uvek voeni razumom. Jedino su divljaci opisani kao bia voena instiktom i nekontrolisanim oseanjima, a i ona su data u kontekstu ubilakih i kanibalistikih scena. Kao tipian heroj, Robinson Kruso je ekonomsko bie i racionalan, drei svoje strasti pod kontrolom i smatrajui line veze i odnose s drugima kao manje vane od herojskog cilja. Upravo ovaj stav objanjava indiferentnost s kojom on govori o svojoj porodici koju je kasnije zasnovao: U meuvremenu, delimino sam se ovde (nap. u Brazilu) nastanio, jer sam se oenio, i
106 107

Upor. Hourihan, op.cit., str. 90-91. Ibid., str.78.

to na svoju korist i zadovoljstvo i imao troje dece: dva sina i ker. Ali kad mi je umrla ena, a sinovac se vratio s velikim uspehom s putovanja do panije(...) on me navede da poem njegovim brodom kao privatni trgovac za istonu Indiju (RK, 304). Njegova porodina pria, koja nesumnjivo postoji u podtekstu romana, ostaje pokrivena velom tajne i ustupa mesto avanturizmu.

4.3. Dominacija heroja

Avanturistika pria je implicitna u prirodi heroja. Sled dogaaja predstavlja posledicu njegove volje, ambicije, aktivnosti, racionalnosti i njegovog pogleda na svet. On id e ka svom cilju nikada ne sumnjajui u opravdanost ili primat svog delovanja. Svako suprotstavljanje on smatra zlim ili bar divljim i inferiornim i ini sve da bi tu prepreku savladao. Njegov prirodni poloaj je dominacija nad okruenjem, neprijateljima, prijateljima, sopstvenim emocijama i slabostima. Za mnoge itaoce njegova samopouzdanost je veoma primamljiva jer podrava ve ustanovljen pogled na svet. On otelotvoruje dualizme koji su formirali zapadnu misao i vrednosti. Heroj je bele rase, te njego va pria govori o dominaciji moi i kulture upravo te rase. U avanturistikoj prozi, tipinoj za period evropske ekspanzije i kolonijalizma, nadmo bele rase je esto vrlo eksplicitna tema. U Robinsonu Krusou superiornost belog Engleza u odnosu na crne uroenike koji povremeno dolaze na ostrvo stavljena je u prvi plan. Uroenici su opisani kao bezoseajni i nehumani ljudoderi (RK, 187). Poto je pria ispriana iz perspektive prvog lica, italac moe da ih posmatra samo sa pripovedaeve perspektive, odnosno stanovita samog Robinsona Krusoa, a on je toliko okiran njihovom inferiornou da zahvaljuje Bogu to nije poput njih. Kada on napokon spase jednu od potencijalnih rtava hanibala, uroenika iz drugog plemena, on ne gubi vreme da bi odmah uspostavio adekvatan odnos sa njim: Najpre sam mu dao na znanje da e mu ime biti Petko, poto sam mu u petak spasao ivot. Nazvao sam ga tako za uspomenu na to vreme. Nauio sam ga dalje da kae gospodar, pa mu stavim do znanja da e mi to biti ime (RK, 208). Na ovaj nain je identitet Robinsona Krusoa otvoreno objavljen i utvren.

Plamvudova sugerie da upravo identitet gospodara lei u srcu zapadne kulture.108 Jedan aspekat tog identiteta jeste pitanje rase, ali heroj je takoe dominantan i nad niim slojevima drutva svoje sopstvene rase. On je simbol elite. U ranim legendama, on je tipino kralj ili princ, voa naroda, i njegova potraga ukljuuje i njihove ciljeve, pa je tako Odisej kralj iji avanturizam i samopouzdanje predstavljaju kulturoloku superiornost Grka uopte. Pa ipak, u ovim priama vana je sudbina heroja, ali ne i njegovih pratilaca. Ponekad se pretpostavlja da se ova tradicija nastavlja neizmenjena kroz vreme i da je heroj uvek iz vie klase, ali ovaj stav posmatra avanturistiku prozu pojednostavljeno. Heroj je amblem patrijarhalnog ureenja, tako da se, kako su se politike i ekonomske strukture menjale i evoluirale, a mo prestala da pripada samo kraljevima i veleposednicima, pojavljuju heroji iz razliitih klasa. U XVIII veku, ovo je svakako bila realnost. Stoga, Robinson Kruso predstavlja ustanovljenu i priznatu srednju klasu koja je zauzimala znaajno mesto u imperijalistikom drutvu Velike Britanije. O svom poreklu on kae sledee: Roen sam godine 1632. u gradu Jorku, u dobrostojeoj porodici, ali ne iz tog kraja, jer mi otac bee stranac iz Bremena. On se bio nastanio najpre u Halu i stekao lepo imanje trgovinom (RK, 5) a o svom obrazovanju dodaje: Moj stari otac dao mi je dovoljno nauke i hteo je da se posvetim pravnikom pozivu (RK, 5). Meutim, ludovanje za morem odvelo ga je drugim putem. On je bio ovek od akcije, kakav heroj i treba da bude. On kroz akciju ispoljava svoju prirodu vetine, hrabrost, dominantnost i odlunost. On nije ni kontemplativan ni kreativan, a akcija mo e da ukljuuje ekstremne nivoe vetina ili velike opasnosti da bi se dolo do izuzetnog ostvarenja. Veoma esto akcija implicira i nasilje, koje u sluaju romana Robinson Kruso nije otvoreno iskazano, ve je veto utkano u suptilne naine kojima Robinson Kruso uspostavlja dominaciju nad ostalim likovima ovog romana, odnosno implicirano je u ideji imperijalizma, kao jednoj od moguih osnova siea.

108

Plumwood, op.cit., str. 42.

4.4. Imperijalistike ideje u romanu Robinson Kruso

Kolonijalne teritorije su carstva mogunosti, oduvek povezivana sa romanom realizma. Robinson Kruso je gotovo nezamisliv bez one kolonizatorske misije koja mu omoguava da stvori jedan novi svet, svoj svet u dalekim divljnama Afrike, Pacifika i Atlantika.109 Prema Bretu Makineliju (Brett C. McInelly), istaknutom profesoru Brigham Jang Univerziteta koji se bavi britanskim romanom XVIII veka, budui da je glavni lik u romanu britanski trgovac predstavljen kao heroj na udaljenom karipskom ostrvu, roman treba prouavati u kolonijalnom kontekstu.110 ini se da je britanski kolonijalizam utkan u razliite aspekte romana, ukljuujui prostorni, religijski, ekonomski i psiholoki nivo znaenja. Prostorno posmatrano, Robinson Kruso ilustruje kako snalaljivost pojedinca u sredini koja nije civilizovana, suoen sa pro stranstvima novih predela, doprinosi velianju pojedinca i stvaranju preuveliane slike o samom sebi. Naime, treba primetiti da su 1800. godine Zapadne sile polagale pravo na 55 odsto zemljine povrine, dok su u stvarnosti drale negde oko 35 posto, i da su sa 1878. godinom dole do 67 posto, to e rei da se stopa rasta kretala i do 285.000 kvadratnih kilometara godinje. Nikada u istoriji neka grupa kolonija nije bila tako velika, nijedna nije bila pod tako potpunom dominacijom i nijedna nije bila toliko slabija od svoje zapadne prestonice.111Religijski posmatrano, roman pokazuje da se duhovno buenje moe odigrati upravo u izolaciji od drutva, te se ono i uvruje kada Englez potinjava i preobrauje neevropske narode. Ekonomski posmatrano, Defoov roman funkcionie kao argument za proirivanje trgovine Imperije. Psiholoki posmatrano, Robinson Kruso pokazuje da odnosi stranoga Ida mogu da izbruse Ego u toj meri da on vlada i sobom i sudbinom Ida. Ukratko, mnoge od ovih odlika izgleda da se mogu pripisati kolonijalnom kontekstu. I dok ovaj roman, po svom stilu i obliku vezan za esnaestovekovna i sedamnaestovekovna istraivaka putovanja koja su postavila temelj velikim kolonijalnim imperijama, direktno omoguava ideologija prekomorske ekspanzije, ini se da najvei avanturistiki romani napisani posle Defoa kao da nisu jednostrano iznueni uzbudljivim prekomorskim planovima koliko je to sluaj sa Robinsonom Krusoom.
109 110

Said, op.cit., str.140. Brett C. McInelly, Expanding Empires, Expanding Selves: Colonialism, the Novel and Robinson Crusoe, Studies in the Novel, University of North Texas, vol. 35, issue 1, str. 1. 111 Said, op.cit., str. 47.

Osnovna teza od koje Bret Makineli polazi u svojim razmatranjima jeste ta da bi se u romanu Danijela Defoa mogle nai naznake naina na koje je britanska kolonijalna istorija omoguila nastanak i razvoj anra romana, i to putem praenja uticaja imperije na roman u aspektu osnovnih konvencija ovog anra. Mada njegova analiza ne pripada prvom talasu postkolonijalne kritike recepcije, u ovom radu e se smatrati znaajnim i relevantnim izvorom zbog sveobuhvatnosti svog pristupa i spremnosti da polemie sa ostalim postkolonijalnim kritiarima ovog pravca. On u svom lanku navodi sledee rasprave postkolonijalnog teorijskog diskursa: Peter Pulmer, Collonial Encounters: Europe And The Native Carribean, 1492-1797, Methuen, London, 1986; Martin B. Green, Dreams of Adventure, Deeds of Empire, Basic Books, New York, 1979; Maximillian E. Novak, Economix and the Fiction of Daniel Defoe, Russell and Russell, New York, 1976. Piter Halm navodi da je odnos Kruso Petko tipian sluaj imperijalistikog ponaanja tog doba; Martin Grin, itajui roman kao modernu avanturu, ilustruje tendenciju u kritici Defoovog dela da se sutina Robinsona Krusoa redukuje na izraavanje kolonijalnog mita ili fantazije, dok se Novak Maksimilijan uglavnom bavio problemom kolonijalne trgovine. Jedan od najveih autoriteta u ovoj oblasti koji se navodi jeste Edvard Said i njegova knjiga Kultura i imperijalizam, koji aludira na Robinsona Krusoa kao delo iji je protagonista osniva Novog sveta, kojim vlada i prisvaja ga u ime hrianstva i Engleske. 112 Veoma je interesantno i to da se neke od najprovokativnijih postkolonijalnih analiza Defoovog romana nalaze ne u klasinoj kritici, ve u postkolonijalnoj knjievnosti, kao to su dela Pantomima autora Dereka Volkota (Derek Wolcott, Pantomime) i Fo autora J. M. Kucija (J. M. Coetzee, Foe), koja dopisuju Defoovom gospodaru eksplicitnu priu o Imperiji. Prilikom analiziranja uticaja kolonijalizma na Krusoov individualizam, trebalo bi jasno naznaiti da se u ovom sluaju bavimo zamiljenim kolonijalizmom, te je poeljno da krajnje oprezno koristimo termine kao to su kolonijalni kontekst i uticaj imperije. Robinson Kruso je alegorija ili figura kolonijalizma, a ne njegov dokazni materijal. Aktuelnost romana funkcionie kao efikasan nain knjievne obmane, sluei tome da se italac zaputi na mentalno putovanje koje lii na iskustvo kolonijalizma.

112

Ibid., str.70.

Ni imperijalizam ni kolonijalizam ne predstavljaju in pukog nagomolavanja i prisvajanja. I jednog i drugog podravaju a moda ak i pokreu mone ideoloke formacije, u koje spadaju ideje da pojedine teritorije i narodi zahtevaju i preklinju da budu pokoreni, kao i oblici saznanja vezani za dominaciju: vokabular klasine imperijalne kulture obiluje reima i konceptima poput inferiorne ili pokorene rase, potinjeni narodi, zavisnost, ekspanzija i autoritet. Imperijalno iskustvo razjasnilo je i osnailo, kritikovalo ili odbacilo pojedine ideje o kulturi.113 Kolonijalistika politika je, na sociolokom planu, stanovnicima Velike Britanije donela snano oseanje individualizma, autentinosti i razlikovanja od drugih nacija, a samim tim i vrstu autoriteta koji sobom nosi egoizam i narcizam. ini se da su upravo ove odlike utkane u konvencije romana Robinson Kruso , a posebno u karakterizaciju glavnog junaka, sie i mesto radnje. Individualizam Robinsona Krusoa jedna je od njegovih najuoljivijih odlika. Zapravo, ovaj roman, verovatno prvi put u engleskoj prozi, predstavlja delo u kome se istie prvenstvo jednog lika nad ostalim likovima. Ovakva vrsta individualizma mogla je potei samo u Engleskoj iz XVIII veka, kao uporita protestantizma i materijalnog kapitalizma. Sa pripovedake take gledita, znaajno je uoiti da, to se pria vie udaljava od kolonijalnog centra ka periferiji, karakterizacija lika glavnog junaka ukazuje na jaanje njegovog individualizma koji postaje u tolikoj meri oigledan i nesumnjiv da na kraju Robinson Kruso biva u potpunosti opsednut oseajem sopstvene vanosti. Sama prostranstva kojima Kruso tumara imaju paradoksalan efekat na njega: umesto da bude savladan beskrajem morske puine i skrhan oseajem svoje beznaajnosti u takvom okruenju , njegova predstava o samom sebi biva sve vea i jaa. Ovo dvostruko kretanje, irenje Imperije i irenje predstave pojedinca o samom sebi, slui tome da se Robinson Kruso postavi i u centar sveta u kome ivi, ali i u centar Defoovog romana. Kao lik, on dobija na svojoj vanosti zbog toga to izranja kao naizgled vrst i koherentan predstavnik Velike Britanije u maniru Imperije koja se iri. Ovo je upravo idejna postavka koju kolonijalizam zahteva. Ovu vrstu samopouzdanja tipinog za mentalitet tog doba nud e i vojno-putopisna dela Relija (Raleigh) i Dampjera (Dampier), ali Kruso je najznaajniji zbog svoje usamljenosti i kontrole nad svojom matom.

113

Said, op.cit., str.50.

Tokom svog boravka na pustom ostrvu, prisiljen da se suoava sa fizikim opasnostima usred panske imperije, on poimanje svoje veliine uspeva da adekvatno izrazi putem jezika, te sebe naziva najviim titulama tog doba: gospodar plemikog dobra, ili, mogao bih sebe nazvati kraljem, ili carem cele zemlje koju sam posedovao (RK, 154). Prema Maksimilijanu Novaku Kruso transformie svoj ostrvski svet putem jezika, a pogotovu putem kreativnog procesa imenovanja.114 Pravei zakone i nadevajui imena mestima, stvarima i ljudima na ostrvu, ukljuujui i samog sebe, Kruso u isto vreme i stvara i uspostavlja kontrolu. Dajui novo ime Petku, Kruso ga uzima u posed na isti nain na koji je Kolumbo uzeo u posed novootkrivene zemlje preimenujui ih.115 Poput Defoovog romana, Krusoova sklonost da zamilja i stvara putem jezika otkriva neto od prirode kolonijalizma uopte, odno sno ukljuuje jedinstvo slika i kulturolokih teorija, ali i materijalistike prakse i okolnosti. Krusoova sklonost da sebe zamilja u kontekstu grandiozne terminologije odraava pojavu u kulturi uopte na poetku XVIII veka. Prema Martinu Grinu, Od 1688. godine pa na dalje, Engleska se irila, a ponos Engleza je sve vie bujao, pogotovo zbog prekookeanskih poseda.116 Meutim, uporedo sa ponosom, bila je tu i strepnja u vezi sa tim kako da se na putu ka slavi postave prema drugim evropskim silama i svojim uroenikim podanicima u novosteenim kolonijama. Upravo je odlika Britanaca da sebe i svoja meunarodno priznata dostignua posmatraju sa izraenim ponosom pomogla da se ova strepnja neutralie na isti nain kao to Krusoove zamiljene reakcije na mogue opasnosti olakavaju njegove strahove. Takoe, Englezi su ublaavali brige u vezi sa svojim meunarodnim poloajem postajui izraeno samoreferentno drutvo koje je sve vie posmatralo samo sebe, uprkos tome to su sve vie stupali u kontakt sa nizom novih kultura ili, mogli bismo rei, videi sve vie sebe kroz kontakte sa kolonizovanim narodima. Lik Robinsona Krusoa ovu odliku odlino ilustruje u smislu da nijedno iskustvo, osim verovatno religijskog, ne opravdava njegovu predstavu o samom sebi i kulturu iz koje potie. Linda Koli (Londa Colley) navodi da su Britanci razvili oseaj nacionalnog identiteta kao rezultat strepnji u vezi sa njihovim meunarodnim poloajem. Iako obeleeni mnotvom lokalnih i regionalnih razlika, Velani, koti i Englezi definisali su sebe kao Britance, jer su poeli da posmatraju sebe kao naciju koja je odvojena i
114

Maximillian E. Novak, Friday: Or the Power of Naming, Augustian Subjects: Essays in Honor of Martin C. Battestin, ed. Albert J. Rivera, University of Delamore, p., Newark, 1997, str. 110. 115 Ibid., str. 117, 116 Martin B. Green, Dreams of Adventure, Deeds of Empire, Basic Books, New York, 1979, str. 4.

razliita od drugih nacija: Britanski identitet bio je postavljen iznad niza unutranjih razlika kao odgovor na kontakt sa Drugim, a iznad svega kao odgovor na konflikt sa Drugim.117 Ovo se posebno odnosi na Francuze i druge katolike nacije od kojih su se Britanci, zbog svoje zajednike posveenosti protestantizmu i trinoj ekonomiji, razlikovali. Pogotovo je protestantizam bio objedinjujui faktor tokom sukoba Velike Britanije i drugih naroda zbog kolonijalnih poseda i trgovakih puteva kroz neevropski svet tokom XVIII veka. Stalna pretnja od obnavljanja katolike monarhije silom (uz pomo Francuske ili panije) i progoni protestanata irom Evrope jo su uveali oseaj Engleza, Velana i kota da su odvojeni od drugih evropskih nacija. Zbog vojnih pobeda nad ovakvim neprijateljem, britanski protestanti su poeli sebe da smatraju bojim odabranim narodom pod zatitom provienja. Ovo ne implicira da su oni bili nuno izrazito poboan narod, ve da je ovakav stav bio jedan od optih aspekata njihove kulture.118 Danijel Defo kroz priu Robinsona Krusoa daje protestantsku taku vienja britanskog pitanja identiteta, koja je bliska njegovom linom stavu i kljuna za kolonijalne mogunosti kako ih je on utkao u roman. Glavni lik je protestant koji je tolerantan, posveen praktinim ivotnim problemima, veoma kritian prema sebi u religijskom smislu, veoma lian u svom odnosu sa Bogom i posveen tome da vidi Boje provienje u svakom aspektu svakodnevnog ivota. Posebno su vani Krusoovi religijski stavovi ako se njegov lik posmatra kao lik britanskog protestanta koji se bori za teritoriju sa katolikim kolonijalistima iz Francuske i panije. Izolujui ovog protagonistu na naputeno ostrvo, Defo upeatljivo uspostavlja njegov lik kao odvojen i razliit od ostalih ljudskih bia. tavie, Kruso smatra svoju izolaciju rezultatom Boje volje, odnosno tu je poslat da bi bio kanjen zbog neposlunosti ocu. Njegova izolacija slui tome da bi i uveliala i istakla znaaj njegovog postojanja na svetu za razliku od ostatka posade, njega je Bog odvojio (RK, 46). Stoga, on prihvata na sebe odgovornost da ispuni dati mu zadatak. Aluzije na katolicizam jasno istiu Krusoov protestantizam. Na primer, prilikom spaavanja panaca koji su se nasukali na ostrvo, Robinson Kruso okleva da im pomogne, a svoje postupke objanjava na sledei nain: Rekoh mu da bi to bilo grozno kad bi se ovi izbavili mojom pomoi, pa me posle uhapsili u Novoj paniji, gde svaki Englez mora postati rtva... i da bi vie voleo biti predat divljacima da me
117 118

Linda Colley, Britons: Forging the Nation, 1707-1837, Yale UP, New Heaven, 1992, str. 6. Ibid., str. 31.

pojedu ivoga nego da padnem u nemilosrdne kande svetenstva i odveden pred Inkviziciju (RK, 246). Ovakva tvrdnja odraava povezanost religije i nacionalnog identiteta za mnoge Britance XVIII veka. Iako je Robinson Kruso, s jedne strane, veoma kritian prema katolianstvu uopteno, on se takoe zalae i za religijske slobode (u emu se vidi stav samog Danijela Defoa, koji je kao disenter osetio otricu predrasuda u linom ivotu, te stoga postao pobornik slobodnog izraavanja religijskih uverenja): Neobino bee i to to sam imao samo tri podanika, i sva tri behu razliite vere. Moj Petko bee protestant, njegov otac neznaboac, a panac privrenik Pape. Meutim, doputao sam slobodu savesti u svim svojim dominionima (RK, 243). Krusoova kolonija je ovim jasno kontrastirana sa Brazilom, poto sloboda savesti asocirana sa Krusoovom ostrvskom kolonijom izlazi iz ideolokih okvira ove velike katolike kolonije. Na kraju, u kolonijalnom maniru, upravo ovi panski mornari ostaju na pustom ostrvu nakon Robinsona Krusoa da vode koloniju, ali onako kako ih je on poduio. tavie, on svojim podanicima ostavlja Bibliju, to je tipian protestantski postupak. Britanski nacionalni identitet je takoe uobliio i ekonomski prosperitet, koji je ova zemlja doivela tokom XVIII veka. Godine 1718. verovalo se da odmah pored istote nae religije, mi smo najpoznatija nacija u svetu po rasprostranjenosti trgovine.119 Istiui da je Engleska ne samo trgovaka zemlja, ve upravo najvea trgovaka zemlja na svetu120, Danijel Defo je smatrao da su kolonije integralni deo nacionalnog uspeha. Stoga, i Robinson Kruso predstavlja kolonizatora i trgovca koji, za razliku od evropskih kolonizatora, promovie slobodnu trgovinu. Defo, koji je zavideo pancima na kontroli nad Centralnom i Junom Amerikom, portretie pansko uee u kolonizaciji ovih delova amerikog kontinenta kao nemilosrdno osvajanje bogatstva. Razmiljajui o napadu grupe uroenika, Robinson Kruso zapisuje sledee: Ne bi bilo pravo da napadnem na njih. Time bih opravdao divljako postupanje panaca u Americi, gde su unitili milione uroenika (RK, 175). panski nasukani brod koji Robinson Kruso otkriva indirektno navodi motive za pansko divljako postupanje u svojim kolonijama: mogao sam da pretpostavim da je brod nosio sobom bogatstvo, jer, sudei prema pravcu koga se drao, jamano je iao iz Buenos Airesa ili Rio de la Plate u Junoj Americi, nie Brazila, za Havanu u Meksikanskom zalivu, pa moda zatim u paniju. Bez sumnje bio je natovaren
119 120

The Present State of Great Britain, Trade citirano u Colly, op.cit., str. 59. Daniel Defoe, The Complete English Tradesman, Allan Sutton, Gloucester, UK, 1987, str. 212.

velikim blagom (RK, 194). Slika panske kolonizacije suprodstavljena je britanskoj nenasilnoj kolonizaciji, koja je u svojoj sutini miriljubiva, a u koju je i sam Daniel Defo iskreno verovao: Mi nismo uveali nau mo potinjavajui narode koji su posedovali zemlju i prikljuujui ih naoj kulturi, ve smo u potpunosti naselili nae kolonije(...) ljudima iz Velike Britanije i Irske(RK 219-220). Ovi Defoovi komentari odraavaju stavove mnogih Britanaca koji su povezivali fenomen prosperiteta sa predstavom relativno miroljubive imperije zasnovane na slobodnoj trgovini, odnosno onim to je T. H. Brin (T. H. Breen) nazvao imperijom dobara.121 Pre Krusoovog dolaska, ostrvo je bilo nenaseljeno, da bi nakon njegovog odlaska ostalo naseljeno Evropljanima (britanskim pobunjenicima i panskim brodolomnicima) i pokrtenim uroenicima. Upravo na ovaj nain Defo prikazuje Krusoove aktivnosti kao relativno nenasilan poduhvat, budui da se pusto ostrvo pretvara u pravu englesku koloniju u kojoj su prisutni politiki inioci kolonijalizma: autoritet nad ljudima razliitih uverenja i obiaja, pri emu su neki obiaji neprihvatljivi za hrianstvo i autoritet u takmianju sa drugim nacijama, iji se nivo kolonizacije prikazuje kao krajnje primitivan. Jo jedna prednost pustog ostrva kao mesta radnje jeste to to se time omoguavaju uslovi za pripovedaa, u ovom sluaju Robinsona Krusoa, da postavi samog sebe kao jedinu temu razmiljanja zapisanog u dnevnikoj formi, da bi se moglo rei da on postaje narcistian lik. Najvei deo romana (oko sto osamdeset strana) deava se na ostrvu dok je sam sa sobom. Stoga, njegova izolacija izotrava njegovu samosvest i postavlja ga ne samo kao jedini fokus Defoovog romana, ve i kao jedini fokus njegovih sopstvenih promiljanja, i tako on dolazi u poloaj da psiholoki opravdano steeni zamiljeni autoritet prenese u realnost, odnosno mo nad drugim likovima na ostrvu i tako sebe postavi u poloaj gospodara. Pri tome, budui da dnevnika forma omoguava jednu jedinu taku gledita i to onu koju iznosi autor dnevnika, Robinson Kruso ima prednost nad drugim likovima i sa pripovedakog stanovita, odnosno on se ponaa kao sveznajui pripoveda koristei ponekad i tree lice da bi itaocu pribliio druge likove. Iako se modernom itaocu model kolonijalne vladavine koju Defo artikulie u ovom romanu moe uiniti egocentinim, on je u velikoj meri obeleen Defoovim politikim stavovima. Manuel onhorn (Manual Shonhorn), koji Defoov roman ita
121

Upor. T. H. Breen, An Empire of Goods: The Anglicization of Colonial America, 1690-1776, Journal of British Studies 25, October 1986, str. 468.

kao politiku priu koja je nastala iz uma koji se bavio intenzivnim politikim raspravama u modernoj istoriji, tvrdi da Krusoovo ostrvsko iskustvo maskira Defoovo verovanje u monarhistiki sistem, pri emu kraljevski apsolutizam predstavlja najsigurnije sredstvo da bi se obezbedila politika stabilnost.122 Prema Bretu Makineliju, uticaj imperijalizma na roman vidi se u tome to je doprineo konstruisanju kljunih mesta na koje roman stavlja akcenat, te je, uzevi u obzir popularnost samog romana, oigledno da je kolonijalna osnova koju su sami Britanci definisali postala u tolikoj meri iroko prihvaena da je preuzimana u gotovo svim avanturistikim romanima do kraj XIX veka, a da je niko nije ni preispitivao ni menjao.123 U tom smislu roman i imperijalizam su uspostavili reciproan odnos: nastali su u isto vreme i paralelno se razvijali meusobno se pomaui, odnosno, kako je isticao Vilijam Blejk, temelj Imperije jesu Umetnost i Nauka; uklonite ih ili pritisnite i Imperiji je kraj. Imperija prati Umetnost, a ne obrnuto, kako misle Englezi.124 Meutim, Frank Donohju (Frank Donoghue), razmatrajui vladavinu i identitet u romanu Robinson Kruso, iznosi stav da aluzije na imperiju i vladavinu spadaju u domen fantazije i da nikako ne predstavljaju odraz realnosti.125 tavie, on lik Robinsona Krusoa posmatra kao ambivalentan. S jedne strane, on je dobroudni gospodar jednostavne, moralne ekonomije na ostrvu, ali, s druge strane, on je i trgovac robljem na svetskom tritu. Ove dve polovine jednog lika ukazuju na tehniku negiranja jaza izmeu nasilnitva robovlasnitva i pojma moralne ekonomije 126, odnosno daju i Robinsonu Krusou i Britancima kolonijalni alibi koji opravdava imperijalizam. Predstavljajui sebe kao monog vladara ostrva u svom dnevniku, Robinson Kruso, iz ovog aspekta tumaenja, donosi bizarnu kombinaciju politike samosvesti i prave fantazije. Ovo bi se moglo ilustrovati situacijom prilkom spaavanja panskih brodolomnika. On im se prvo obraa na panskom jeziku, a engleski poinje da koristi tek kada oni ponu da bee. Upravo u ovom trenutku Robinson Kruso priznaje krhkost svog kraljevstva. Kada kapetan, zbunjen Krusoovim zaputenim izgledom,
122

Manuel Shonhorn, Defoe's Politics: Parliament, Power, Kingship and Robinson Crusoe, Cambridge UP, Cambridge, 1991, str.141. 123 Upor. McInnely, op.cit. 124 Northop Frye, ed., Selected Poetry and Prose of Blake, Random House, New York, 1953, str.447. 125 Upor. Frank Donoghue, Inevotable Politics: Rulership and Identity in Robinson Crusoe, Studies in Novel, Vol. 27, Issue 1, University of North Texas, 1995, str.18. 126 Ibid.

pita: Govorim li Bogu ili oveku? Je li to stvarni ovek ili aneo?, ovaj odgovara sa sebi nekarakteristinom iskrenou: Ja sam ovek, Englez, spreman da vam pomogne, vidite. Imam samo jednog slugu, imamo oruja i municije; recite nam slobodno moemo li vam pomoi( RK, 257). Takoe, on sebe u poetku naziva kraljem (king) i to onda dok je sam na ostrvu, a kada dobije drutvo panaca i Engleza, on postaje guverner (governor), da bi nakon naputanja ostrva postao samo lan brodske posade. Degradiranje titula mu ne donosi neprijatnost ni u jednom trenutku i time se stie utisak da on vie ivi u snu u kome je vladar nego to to jeste zaista u realnosti. Upravo ovakvo tumaenje moglo bi da objasni njegovu isuvie izraenu potrebu da mu se ostali likovi prvo zaklinju na vernost i verbalno ga priznaju za gospodara, pa tek onda pristaje da kontaktira sa njima. Na psiholokom planu, kao u dejoj igri, na taj nain on uverava sebe da ima mo nad situacijom i ljudima. Ova vrsta usmenog ugovora oznaila je poetak saradnje Robinsona Krusoa sa mavarskim deakom Ksurijem (RK, 26), Petkom (RK, 209) i panskim brodolomnicima (RK, 248). Iz kulturolokog ugla posmatrano, ovi primeri verovatno odraavaju upravo one strahove i nedoumice koje su Britanci prikrivali izraenim ponosom na svoju imperiju. Slava i politiko -trgovaka nadmo Velike Britanije u XVIII veku ostavili su svoj peat u Defoovom romanu Robinson Kruso. Ni kultura ni imperijalizam nisu statini i zato su veze meu njima kao istorijsko iskustvo vrlo dinamine i sloene. Sve to ne treba odstraniti iz razmatranja avanturistikog romana, isto kao to knjievnost ne treba prosto odsei od istorije i drutva. Poto fenomeni tog tipa uvek imaju dva lica, na kritiarima i itaocima je zadatak da pronau svoju vizuru prie o brodolomniku na pustom ostrvu i pripiu svoje sopstveno tumaenje delu. ini se da pokuaji imperijalistikog, odnosno istorijsko-politikog tumaenja neminovno dovode do ambivalentnih zakljuaka, ali da nema spora oko univerzalnog, arhetipskog tumaenja romana kao dela koje donosi avanturistiki duh blizak svima. Iz perspektive savremenog trenutka, mogue je ukazati na eventualne implikacije i tumaenja Defoovog dela, navesti (ne)svesno utkane namere autora u poruke dela, ali ini se nemoguim da se dokae da li je ovo delo mladim i odraslim itaocima XVIII veka vie donosilo politiku ideju irenja i ouvanja imperije ili samo zadovoljstvo dobro osmiljenom i napisanom priom. Popularnost romana svakako govori u prilog dobre recepcije.

4.5. anrovsko odreenje

Roman Robinson Kruso, pored toga to je avanturistiko delo, anrovski je veoma blizak i putopisu, a ima u sebi i elemenata tzv. vaspitnog romana i socijalne utopije. Ipak, ne moe se porei ni injenica da je to knjiga iz koje zrai neka specifina poezija prirode. U junaku romana italac otkriva prirodnog oveka, plemenitog divljaka, to ima posebnu dra i, kad se on vraa civilizaciji, italac osea izvesnu nostalgiju za ostrvom i nainom ivota koji naputa. U tom pogledu, pored avanturizma, u prvi plan izbija poezija ivljenja u slobodnoj prirodi. ini se da su i avanturistika pria i putopis i vaspitni roman i socijalna utopija u ovom delu objedinjeni na taj nain da tek zajedno daju dra ovom romanu i objanjavaju njegovu trajnu popularnost meu italakom publikom svih uzrasta.

Meutim, relativna usaglaenost kritiara u vezi sa anrovskim odreenjem tipa romana iz aspekta tematike i velika popularnost dela u izvesnom smislu i impliciraju ambivalentnost anrovskog odreenja iz aspekta italake publike kojoj je delo namenjeno. Naime, Defoov roman nije pisan za decu, budui da originalan tekst donosi ozbiljne politike i kulturoloke aluzije namenjene prvenstveno odraslim itaocima i mladiima na kojima je ostajala dunost odravanja moi Velike Britanije. Dakle, naglasak je bio na temama vezanim za tadanju aktuelnu istorijsku situaciju. Ovaj roman je odmah bio prihvaen sa oduevljenjem i to od strane omladinske italake publike. Ta ista italaka publika imala je i uticaja da autor izvri neke korekcije u narednim izdanjima, a posebno na brojne adaptacije koje su ubrzo usledile. 127 Ova knjiga je objedinjavala vie tema koje su bile u ii interesovanja mladih italaca: avanturizam, egzotiku, ivot u slobodnoj prirodi, slobodu inicijative, putovanja, otkrivanje nepoznatog i slino. Autor je u sr tih motiva postavio junaka koji deluje istovremeno i neobino i realistino. Prema Novu Vukoviu, italac prati razvojnu liniju junaka, odnosno njegovo sazrevanje od lakomislenog avanturiste do promiljenog i mudrog, skoro filozofski orijentisanog usamljenika. 128 Poetno oajanje, bolest, nevolje raznih vrsta nisu spreile tog upornog borca da se izbori za

127

Pol Azar, Knjige, djeca i odrasli, studija, prevod sa francuskog D. Budisavljevi i D. ijan, Stilos, Zagreb, 1970, str. 66. 128 Dr Novo Vukovi, Uvod u knjievnost za djecu i omladinu, Unirex, Podgorica, 1996, str. 302.

sebe. On jeste ovek svog veka, tipini Englez kolonijalne epohe, ali je i univerzalna metafora ljudskog suoavanja sa pripodom i njenim udima.

S druge strane, mora se priznati da onaj iskonski lutalaki nagon, tako ekspanzivan u pretpubertetskom dobu, nalazi u Robinsonu Krusou jednu od najblistavijih realizacija u knjievnosti uopte.129 Ova magina knjiga raspalila je u tisuama srca strast za avanturom, davnu strast koja ve tjerala moreplovca Sinbada i Grka Odiseja, istie Azar.130 Ovaj roman obnavlja stari odisejski mit, s tim to je junak sputen iz herojskih visina u obian svet i to je identifikacija mladih italaca sa njim neuporedivo laka. Na taj nain ova univerzalna tema dobija novu mladost .131 Nije onda udo to je knjiga imala toliki odjek i to i posle tri veka od njene pojave predstavlja jedno od najomiljenijih tiva za mlade. Svakako, treba imati u vidu i posebne psiholoke i pedagoke motivacije mladih koje Defoov roman zadovoljava. On vaspitava, ali bez moralizatorske presije. On govori, ire posmatrano, o drami odrastanja i sazrevanja, onoj drami koju je Robinson Kruso proao od deakih raspaljenih iluzija, kroz nemilosrdnu borbu sa prirodom, pa do zrelog doba.132

U tom smislu, avanturistiki roman uopte, a time i Robinson Kruso , mogao bi se smatrati tipinom lektirom adolescentskog perioda. Deca mlaeg uzrasta obino se manje interesuju za ovu vrstu knjievnosti iz odreenih psiholokih i formalnih razloga. Meu tim razlozima najbitnija su dva:

a) deca pomenutih uzrasnih perioda nemaju dovoljno ivotnog iskustva za punou doivljaja svih tih dela, a smeta im esto i tragian kraj nekih omiljenih junaka; b) ta dela su po pravilu duga, to nimalo ne odgovara dejoj nestrpljivosti. Ipak, uopteno posmatrano, heroj avanturistikog romana imponuje mladoj osobi, jer u njemu ima, s jedne strane, elemenata natoveka, koji prevazilazi ljudski prosek u kom italac ivi, a, s druge strane, ima elemenata buntovnikog odbacivanja

129 130

Ibid. Azar, op.cit., str. 69. 131 Marc Soriano, Guide de litterature pour la jeunesse, Flauwarion, Paris, 1975, citirano u Vukovi, op.cit., str. 302. 132 Upor. Vukovi, op.cit., str.303.

drutvenih normi i ustaljenih, esto dosadnih oblika ivota.133 Prema ovoj argumentaciji, Robinson Kruso kao da je od svog nastanka do danas, uprkos nameri njegovog autora da ga itaju odrasli, sam izborio svoje mesto u kanonu knjievnosti za mlade i da u njemu ostaje i dalje.

Ima knjiga za koje vam se ini da oduvek postoje, da nisu napisane, nego da su same od sebe nastale, zajedno sa svetom i sa ovekom; bez njih kao da ne bismo bili ono to jesmo. Postavi deo sveopte batine oveanstva, one su, na neki nain, poznate i onima koji ih nikada nisu itali. Neka od tih dela su preraena za itaoce mlaeg uzrasta, kako bi se s njima jo od najranije mladosti ovek mogao da upozna. Nerazruiva, trajna, jaka, ona podnose i ovakva skraivanja, uproavanja i razblaivanja. Kroz popularne, pojednostavljene verzije, ovek na samom poetku ivotnog puta okusi dah veliine, da bi se kasnije vraao tim izvorima duevnog blaenstva i mudrosti. Najpre se upoznajemo sa priom, sa sadrajem i, kroz priu, sa jednim delom njenog znaenja, njenog smisla. Savladavi tu, najlaku prepreku, mi potom otkrivamo nove i nove slojeve i, kako nam se ivot bogati, silazimo sve dublje i dublje, tako da pria postaje sve dublja, smislenija, sloenija, neiscrpnija. U meuvremenu, upoznajemo se i sa onim to su drugi o tim knjigama napisali. Sitnice preko kojih smo olako prelazili otkrivaju nam se u neoekivanom svetlu, a izvesna nejasna mesta dobijaju pravo znaenje.134

Upravo na ovaj nain je i Defoov Robinson Kruso pustio korene i u kanonu knjievnosti za decu. Jo od objavljivanja prvog originalnog teksta romana, brojne adaptacije za decu uinile su ovu priu popularnom i meu najmlaom italakom populacijom. Neki od pisaca viktorijanskog perioda, reagujui na novu svest o razlici izmeu knjievnosti eksplicitno za decu i mlade i ozbiljne knjievnosti za odrasle, izgleda da su bili ponekad zabrinuti zbog prihvatanja romana Robinson Kruso kao romana za decu. Anonimni kritiar je 1885. godine zamerao to se ova popularnost zasniva na deakom ukusu.135 Jedna od prvih adaptacija bila je pesma za decu (nursery rhyme), koja je i postala deo tradicionalnih pesama mama guske (Mother Goose Nursery Rhymes):
133 134

Ibid. Milovan Danojli, Naivna pesma ogledi i zapisi o dejoj knjievnosti, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004, str. 238-239. 135 Upor. Crowley, op.cit. str. X.

Poor old Robinson Crusoe! Poor old Robinson Crusoe! He made him a coat Of an old nanny goat, I wonder how he could do so! With a ring-a-ting-tang And a ring-a-ting-tang, Poor old Robinson Crusoe!136

Uz ovu pesmu deca su uspavljivana, ili su se ona sama, kada bi porasla, igrala pevajui je i zamiljajui sebe na mestu brodolomnika prisiljenog da se snalazi u prirodi, ak i pravei svoju odeu od kozje koe. Meavina nonsensa, tako bliskog dejem poimanju sveta, i realizma budila je ko d generacija britanske dece matu, ali i interesovanje za originalnu priu o Robinsonu Krusou. Koliko je ova pesma bila popularna i omiljena, govori i knjiga Elisa Parkera Batlera (Ellis Parker Butler), koji je svoje razmiljanje o Prvom svetskom ratu i promovisanje takse za tednju povezao upravo sa ovom pesmom, navodei da je, kao mali deak, kada ju je uo i nauio napamet, noima leao budan pokuavajui sa shvati kako je Robinsonu Krusou uspelo da napravi kaput od koze. On ak i dopunjava tradicionalnu pesmu aktuelnim stihovima: Good old Robinson Crusoe! Good old Robinson Crusoe! The Thrift Stamps he bought Won the war we fought, And we all saved and helped him to do so. 137
136

Arthur Rackham, ed., Mother Goose Old Nursery Rhymes, Wordsworth Classics, London, 1994, str.83. Verzija na srpskom je data u prevodu autora ovog rada: Siroti stari Robinson Kruso! Siroti stari Robinson Kruso! Napravio je sebi kaput od koe Jedne stare bake koze, Pitam se kako je samo uspeo to! Samo ringe tange ting, Samo ringe tange ting, Siroti stari Robinson Kruso! 137 Ellis Parker Butler, Robinson Crusoe and Thrift Stamps, NJ: National War Savings Committee for New Jersey, Newark, 1917, Internet izvor: www.elllisparkerbutler.info na dan 20.04.2010. Verzija na srpskom je data u prevodu autora ovog rada: Dobri stari Robinson Kruso!

Poetkom XX veka, kada je knjievnost za decu poela da utvruje svoj poloaj u kjnievnom kanonu, pojavila se i autorizovana adaptacija pod naslovom Robinson Kruso za deake i devojice.138 Ovu verziju prie odlikuje direktno obraanje pripovedaa Robinsona Krusoa deci drugog i treeg razreda osnovne kole, pri emu se koristi pojednostavljen jezik, izostavljeni su agresivni sadraji neprimereni dejem uzrastu, a cilj je bio taj da se u deci probudi interesovanje za avanturu. Autorke adaptacije su ak napravile i verzije za roditelje i uitelje, u kojima su davane sugestije o edukativnoj vrednosti prie i nainu prezentovanja dela. Ovo delo poinje reima: Kada sam bio mali deak, iveo sam u velikom gradu pored mora sa mamom i tatom, a zavrava se bajkovito: Preuzeo sam oevu radnju, nauio Petka da pie i rauna, pa radimo zajedno. Sreni smo i zadovoljni.139 Slina verzija romana se pojavila i kod nas.140 Neka od novijih izdanja ak i relativno malo adaptiranih verzija na engleskom jeziku, namenjenih uzrastu od etvrtog do estog razreda osnovne kole, odlikuju se prilagoavanjem arhainih izraza i stila izraavanja iz XVIII veka standardnom jeziku XXI veka, to pripovedanju Robinsona Krusoa daje notu savremenosti potrebnu za preivljavanje prie kroz vreme. Kod neto arhainijih i neprilagoenih izdanja uoljivo je dodavanje predgovo ra i pojanjenja pojmova iz teksta, da bi putovanje u prolost bilo sveobuhvatno.

Stoga, znaajno je istai da Defoovo delo vodi svoj zaseban ivot i u kanonu knjievnosti za decu, prilagoavajui se ukusu i uzrastu najmlaih italaca. Snovi o dalekim zemljama jesu snovi detinjstva. Meutim, i oveanstvo u celini prolo je kroz period takvih neobuzdanih, dejih snova. Bilo je to u vreme otkrivanja novih kontinenata, kada je daljina skrivala tajne i uda. Upravo zato je i deci, ma koliko mala bila, mogue da se uive u priu o avanturi u kojoj brodovi plove upravo ka takvim nevienim udesima i nepojmljivim tajnama. Glad za nepoznatim predstavlja duboku potrebu ovejeg duha. ak i onda kada se shvati da tih udesa nema, da su

Dobri stari Robinson Kruso! Kupio je i on za tednju bon. U ratu da bismo pobedili Svi smo tedeli I pomogli mu da on uini to! Dobri stari Robinson Kruso! 138 Daniel De Foe, Robinson Crusoe for Boys and Girls, adapted by Lida B. McMurry and Mary Hall, Public School Publishing Company, Bloomington, Ill, 1902. 139 Ibid., str. 5, 120. 140 Danijel Defo, Robinzon Kruso, prev. ivojin Vukadinovi, Knjiga komerc, Beograd, 2004.

zakoni bitisanja svuda jedni i isti, zov tih dalekih, nestvarnih prostranstava ne prestaje da nas ispunjava milinom i teskobom. I samo itanje Defoovog dela moe, bar za trenutak, da zameni avanturu; knjiga nas zgrabi, do zore nas budne zadri, a dua, jo jue mirna i pokorna, razigra se, unezveri se, zavapi, duboko i mono.141 Da bi svako dete moglo da otkrije Robinsona Krusoa u sebi, nuno je da postoje adaptirane verzije romana, donosei sliku pustinjaka, borca, pustolova, lutalice i nenog prijatelja u deju matu.

ini se da Defoov roman donosi viestruko sloenu priu u kojoj se prepoznaju i deca i mladi i odrasli, kako mukarci, tako i ene, i kulturolozi, te je on, iz anrovske perspektive, na granici svake od ovih kategorija, jer, sutinski, on donosi arhetipske motive utkane u nau civilizaciju.

141

Danojli, op.cit., str. 239-240.

5. DONATAN SVIFT AVANTURA U ODRAZU ISKRIVLJENOG OGLEDALA

5.1. Biografija i dela

Donatan Svift (Jonathan Swift, 1667-1745) rodio se u Dablinu, od roditelja Engleza, kao posmre, a poto majka nije imala sredstava za ivot, o Donatanu su se starali roaci. Studirao je teologiju na univerzitetu u Dablinu, a potom se zaposlio u Engleskoj kao privatni sekretar Vilijama Templa, uglednog politiara Vigovske stranke. Kasnije se primio dunosti anglikanskog svetenika u jednom irskom selu, da bi ga to dovelo do poloaja dekana Katedrale u Dablinu. U mladosti Svift je pisao klasicistike stihove, dok mu je vei deo knjievne karijere obeleen pisanjem satire, koja je najvie odgovarala njegovim ivotnim i politikim stavovima. Postao je popularan i u Londonu, gde je sa piscima Aleksandrom Popom i Donom Gejom osnovao Klub piskarala (Scriblerus Club). Njih trojica bili su povezani sa torijevskom vladom 1710 - 1714 god. na ijem elu je bio Robert Harli. Upravo u ovim okolnostima oni su se upoznali, sprijateljili i radei zajedno u ovom klubu stvorili osnovu za svoj kasniji knjievni rad. Dela koja su nastala pod direktnim uticajem Kluba od manjeg su znaaja za knjievnost, ali u njima nailazimo na izvore Sviftove uvene prie o Guliverovim putovanjima. Sva tri pisca koriste, u razliitom stepenu i na razliite naine, ironiju, poigravanje anrovima i satiru povezanu s fenomenima koji su inili drutvenu i knjievnu atmosferu samog Kluba, ali i ire drutvene slike tog doba.142 Meu najznaanija dela nastala iz pera Donatana Svifta spadaju: Bitka knjiga (The Battle of Books, 1704), satira u prozi, Pria o buretu (The Tale of a Tub, 1704), takoe satira, Suknareva pisma (The Drapier's Letters, 1724), pamfleti u obliku pisama, Skroman predlog (A Modest Proposal, 1729), pamflet i niz prigodnih napisa u asopisima (The Tatler, The Examiner). Meutim, delo kojim se upisao u kanon svetske knjievnosti jeste satirino -fantastini putopis Putovanje Lemjuela Gulivera u neke daleke zemlje sveta (The Travels of Lemuel Guliver into Several Remote Nations of the World, 1726), koji se oslanja na motive opisane u knjizi Memoari Martina
142

John Richardson, Slavery and Augustian Literature: Swift, Pope, Gay, Routledge, New York, 2003, str 1.

Piskarala (The Memories of Martinus Scriblerus, 1741) objavljenoj kao zajedniko satirino delo udruenih pisaca o biografiji izmljenog lika tipinog za Englesku XVIII veka.143

5.1.1. Knjievna recepcija

Prema Popovoj tvrdnji iz 1728. godine, upravo iz delova ovih memoara Svift je dobio prve naznake ideja u vezi sa Guliverom. U toj knjizi postoje pigmeji u rajblerovim putovanjima i projekti Lapute.144 U ovom smislu sugerisano je da Putovanje u Liliput i Putovanje u Laputu ukljuuju materijal napisan ve 1714. godine za putovanje Martina Piskarala, ali nema jasnog dokaza da podri ovu teoriju, a ini se da Poupove rei znae da su osnovne zamisli Liliputa i Lapute nastale tokom diskusija o zajednikoj knjizi u Klubu piskarala. Iz Sviftove prepiske jasno je da je stvaranje Guliverovih putovanja poelo krajem 1720. godine, a da je rukopis zavren u jesen 1725. godine. Deo I i II napisani su tokom 1721. i 1722. godine, Deo III 1723. godine, a Deo IV tokom 1724. i 1725. godine. Svift je bio odluan u nameri da objavi svoje delo, ali je jedan od veih problema na koje je naiao bio taj da pronae izdavaa spremnog na rizik tampanja otvorene antivigovske satire, ba kao i kako da nakon objavljivanja on sam ne bude politiki progonjen. Kao tadanji dekan Katedrale u Dablinu, u Irskoj, odluio je da otputuje u Englesku, poneo rukopis sa sobom i stigao u London sredinom marta 1726. godine. U avgustu je zapoeo tajne pregovore sa londonskim tamparom i knjarom Bendaminom Mateom (Benjamin Matte) Mate je primio primerak knjige, pisao je Poup Sviftu kasnije, a da nije znao odakle, niti od koga, ostavljen pod velom noi i to, rekao bih, ba nakon tvog odlaska iz Engleske.145 Ovaj primerak bio je deo kompletnog rukopisa Guliverovih putovanja, propraen pismom, oigledno iz pera samog Svifta, ali napisanim Gejovim rukopisom, a sa potpisom Guliverovog izmiljenog roaka Riarda Simpsona. Mate je oigledno prepoznao vrednost knjige verovatno je i pretpostavljao ko ju je napisao, poto je on bio poslovni partner Sviftovog starog prijatelja i tampara Bendamina Tuka, i prihvatio je da je odtampa mesec dana nakon dobijanja kompletnog
143 144

Upor. Paul Turner in Introduction, Jonathan Swift, Guliver's Travels, OUP, Oxford, 1998, str. XI. J. Apence, Observation, Aurcdates and Characters, ed. J.M. Osborn, 1966, str. 56. 145 Upor. Turner, op.cit., str. xiii.

rukopisa. Knjiga je objavljena 28. oktobra 1726. godine. Do tada se Svift ve bio vratio u Irsku. Nije stigao da lino uradi korekturu, i kada je video objavljenu knjigu, utvrdio je da Mate ne samo da je ostavio veliki broj tamparskih greaka, ve je i namerno izmenio tekst izbacujui ili ublaavajui satiru koju je smatrao suvie opasnom da bi se javno objavila. Uprkos Sviftovim intervencijama, ove promene u tekstu ostale su do 1735. godine, kada su Guliverova putovanja ponovo tampana u Dablinu, a izdava je bio Dord Fokner. Strunjaci se ne slau oko procene pouzdanosti Foknerovog teksta, ali dokazi ukazuju na to da je ovo izdanje tampano sa Sviftovim odobrenjem i pod njegovom kontrolom i da ovaj tekst, koji ukljuuje veinu ispravki za Mateovo prvo izdanje, predstavlja najbliu verziju Sviftovog originalnog rukopisa i odraava njegove ideje povezane s ovom knjigom.146 Meutim, uprkos manama objavljenog teksta, Mateovo izdanje iz 1726. godine doivelo je izvanredan uspeh. Prvi tira prodat je za nedelju dana, deset hiljada primeraka je prodato u roku od tri nedelje. Tokom narednih pet nedelja tampana su jo dva izdanja. Iako danas ne znamo obim tadanjeg tamparskog tiraa, moe se pretpostaviti da je do kraja decembra vie od 20.000 primeraka Guliverovih putovanja cirkulisalo meu vie od pola miliona italaca u Londonu, to je bilo gotovo sedam puta vie od ukupnog broja primeraka Spektatora za koji je Adison tvrdio da e stii do 60.000 italaca, a slava ove knjige brzo se proirila po Engleskoj i Irskoj. Uskoro je Guliver postao jedna od znaajnijih tema razgovora i knjievnih diskusija, sve vie zauzimajui mesto klasika u knjievnom kanonu i pruajui otru konkurenciju Hodoasnikovim putovanjima i Robinsonu Krusou kao najbolje prodavanim i itanim delima napisanim na engleskom jeziku. U toku dve godine knjiga je prevedena dva puta na francuski, jednom na holandski i jednom na nemaki jezik. Sedamnaestog novembra 1726. godine Don Gej je pisao Sviftu: Pre desetak dana ovde je objavljena knjiga o putovanjima jednog Gulivera, i otada ceo grad samo o njoj govori... i nema nieg zabavnijeg od sluanja razliitih miljenja koja ljudi iznose o njoj, mada se svi slau u tome da im se veoma dopada. Govori se da si ti njen autor, ali izdava tvrdi da ne zna od koga ju je dobio. Svi je itaju od najviih slojeva do najniih, od politikih savetnika do male dece. Svi, od politia do obinih ljudi iz naroda, slau se u stavu da u knjizi nema pojedinanih aluzija, ali da je satira na drutvo uopte veoma otra. Tvoj lord [Bulinbrok] ponajmanje odobrava ovakvo

146

Upor. H. Williams, The Text of Gulivers Travels, 1952.

delo karakteriui ga zlonamernim u odnosu na ljudsku prirodu. Tvoj prijatelj, lord Harkort, hvali je, mada misli da je na nekim mestima satira ipak prejaka. to se tie ostalih kritiara, smatraju da je letee ostrvo najmanje zabavno; a veliki deo naroda smatra da taj deo i nije nastao iz istog pera onoga koga brane svi: lordovi, mukarci, ene i deca.147 Od samog poetka Guliverova putovanja nailazila su i na otru kritiku, zasnovanu uglavnom na politikoj osnovi, budui da su Sviftovi pogledi izazivali snane reakcije, ogorenje i sumnje. Takoe, rano su se pojavile i knjievne nedoumice. ak i Sviftovi najbolji prijatelji priznavali su izvesnu rezervu prema treem delu knjige (a slian stav zauzimaju i savremeni kritiari) i oduvek je bilo albi na pojednostavljene metafore iz prvog i drugog dela, kao i na asimetriju izmeu tree i etvrte knjige. Takoe, religijske, filozofske i moralne primedbe poele su da se javljaju ve sa prvim knjievnim reakcijama. Tekstu su stalno pripisivane optube za mizantropiju i mizoginiju. Volter nije bio impresioniran: Nita to je neprirodno ne moe da dugo prija. 148 Mekoli je smatrao da je Svift imao srce puno mrnje prema celoj ljudskoj rasi, um prepun prizora sa ubrita, dok je Tekeri optuivao Svifta da u deiju sobu ulazi sa korakom i vedrinom jednog ljudodera.... a to se tie morala, smatram da je [ova knjiga] uasna, sramotna, neljudska i bezbona prljava u reima, prljava u mislima, nasilna, agresivna, opskurna.149

Mnogi su Gulivera doiveli kao svog savremenika. Prema pismu Dona Arbatnota (John Arbuthnot) od 5. novembra 1726: Guliver je u rukama svih. Lord Skarborou mi je govorio o jednom kapetanu broda koji mu je ispriao da veoma dobro poznaje Gulivera, ali da je tampar pogreio navodei da ovaj ivi u Vapingu a ne u Redrifu. Pozajmio sam knjigu starom gospodinu koji je odmah poeo da na mapi trai Liliput....150 Aleksandar Poup u pismu upuenom Sviftu 16. novembra 1726. godine iznosi krajnje pozitivan kritiki sud o knjizi: Prvo elim da ti estitam na roakovoj divnoj knjizi, koja je trenutno publica trita manu i predviam da e joj se u budunosti diviti svi ljudi.151 Uprkos otrom stavu Donatana Smedlija, estokog
147 148

Kathleen William, ed. Jonathan Swift The Critical Heritage, Routlege, London, 1995, str. 63. Lucien Foulet, ed., Correspondence de Voltaire, Librarie Hockette, Paris, 1913, Lette, 34, str. 90. 149 Macanlay Christian u predgovoru knjige Johnatan Swift, Gulivers Trawels, introduction by Midiance Tode, Harmandsworth, Penguin, 1967, str. 12-13, W.M. Tnackeray, English Humorists of the Eighteenth Century, London, 1853, str. 40. 150 Upor. Ibid., str. 62. 151 Ibid.

vigovca i protivnika Svifta, prema kome je: humor, koji je zaveo mnoge itaoce i itateljke, nudei Tome Palie i Donove Vilenjake, a koje je Dekan izmislio za njihovu zabavu, najmonstruoznija stvar koja se ikad dogodila u svetu knjievnosti. Nije za alu fenomen da se vide deaci i devojice koji umesto da se igraju svojih igara na otvorenom prostoru itaju o Liliputancima i ostalima i pune glavu sanjarijama jednog starca. S ono malo morala utkanog u priu, on ne pouava decu religiji i vrlini, ve upravo njihovim suprotnostima152, u XIX veku kao da je otrica satire i kritike popustila, te Riard Pejn Najt u svojoj kritici iz 1805. godine istie da sve vie italaca, pa i veoma mladih ljudi i dece, itaju Guliverova putovanja, a da i ne sumnjaju u satiru, pri emu se zaista zabavljaju i raduju itanju knjige.153

ini se da je izuzetna popularnost dela od poetka postojala u okviru konteksta ive kontroverze i razliitosti stavova, koji otada pokreu niz pitanja knjievnih, politikih, filozofskih, socijalnih i moralnih, pa je time i postala tema neprestanih debata. Guliverova putovanja su itana iz vie uglova, kako protiv, tako i u korist same prie i njene poruke. Kritika recepcija ilustruje gotovo svaki pravac u kritici i kritikoj teoriji tokom protekla tri veka.154 On nikada nije prestajao da fascinira najbolje meu anglo -amerikim piscima i da oduevljava svoje sunarodnike iz izgnanstva, Irce. Svift me progoni, uvek je iza prvog ugla, kae Irac Jejts.155 U Engleskoj, izriite i precizne reakcije na Svifta veoma su brojne, ali ini se da jedinstvo vlada samo u oceni izuzetne knjievne vrednosti njegovog dela, pa tako dok Rebeka Vest smatra da se ostvarila Sviftova utopija o carstvu mudrih konja, D. H. Lorens i O. Haksli ga optuuju da je jedan od tvoraca seksualnih inhibicija, od kojih jo i danas pati puritanska Engleska. Stari ueni Lesli Stiven, otac Virdinije Vulf, inae nimalo blag prema gadostima torijevskih satiriara, Sviftovih prijatelja, ovako definie delo velikog ovekomrsca: Ma koliko bilo zamraeno linim oseanjima i sklonostima za klasne privilegije, ono izraava jednu od najiskrenijih mrnji prema ugnjetavanju koja je ikad nadahnula ljudsko bie. Isto to smatra i na savremenik

152 153

Ibid, Str 90. Ibid, str 178. 154 Christopher Fox, ed., The Cambridge Ocupation of Jonathan Swift, Cup, Cambridge, 2003, str. 216. 155 U predgovoru drami Rei na prozorskom oknu, posveenoj Sviftovoj seni.

Herbert Rid: On je bio roeni idealista. Glavna strast njegovo g ivota bila je srdba na nepravde i ugnjetavanja.156 Kritika istorija Guliverovih putovanja ispunjena je sukobljavanjem tumaenja razliitih aspekata prie, pri emu danas centralno mesto zauzimaju, s jedne strane, rodne teme i, s druge strane, teme nacionalizma, imperije i kolonijalizma, uz nepresunu dilemu oko Sviftovih stavova prema ljudskoj prirodi i ljudskoj (ne)savrenosti. Vodi se debata i oko pitanja da li se Sviftovo carstvo u veoj meri odlikuje utopijskim idejama o idealnom drutvu iz XVIII ve ka, ili pragmatikim, sumnjiavim i distopijskim idealima nerealnim ak i za savremeni trenutak. U tom smislu postoji tvrda kola itanja dela kao ljudske paradigme i meka kola tumaenja, fleksibilnija u svom pristupu prii. ini se da istorijska interpretacija prie iz XVIII veka omoguava lake uklapanje Sviftovog dela u kompleksne intelektualne tokove XXI veka, s posebnim naglaskom na razumevanje kulturoloko-istorijskog trenutka u kome je Svift stvarao.157

5.2. Avanturistika pria u Guliverovim putovanjima

5.2.1. Parodija na avanturistiku prozu

5.2.1.1. Svift i knjievna tradicija

Kada Guliverova putovanja razmatramo kao avanturistiku priu, odnosno izmiljeno putovanje, postaje oigledno da odustvo izvesnih odlika tipinih za ovu vrstu proze dobije gotovo pozitivnu konotaciju. Tokom XVII veka izmiljena putovanja pisali su francuski pisci da bi u prozi zasnivali prirodnjake teorije i istakli evropsku civilizaciju i kulturu u svetlu racionalistikog poimanja sveta popularnog u to doba. Putnici su povremeno otkrivali srena drutva u kojima se ivelo jednostavnim, neiskvarenim ivotom, voeni samo prirodnim instinktima i unutranjom prosvetljenou razumom i, iz superiorne perspektive ovakvih primitivnih utopija, beli evropski ovek bio je prikazan kao rtva civilizacije i
156

Upor. Predgovor knjizi Donatan Svift, Guliverova Putovanja, preveo sa engleskog i predgovor napisao Sreten Mari, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Biblioteka Europski klasici (Engleski pisci), Sremski Karlovci i Novi Sad, 2002, str. 8-9. 157 Upor. Fox, op.cit., str. 233.

tradicionalizma. Guliverova putovanja nisu iskljuivo ovog tipa jer meu ljudima kod kojih dolazi nema dece prirode u navedenom smislu rei. Verovatno ne postoji ni jedno drugo izmiljeno putovanje koje donosi toliko anti-tradicionalizma u anr putopisa, i to u smislu promovisanja satire kao knjievnog stava prema drutvenim i knjievnim fenomenima. Guliverov lik se savreno uklapa u ovaj kontekst on je ovek iz Kembrida, nauno orijentisan, zainteresovan da posmatra obiaje u stranim zemljama i vrstan lingvista. U Sviftovo vreme svet je bio pun upravo takvih profesionalnih moreplovaca koji su smatrali da objavljivanjem opisa svojih putovanja doprinose naunim saznanjima. Guliverov prozni stil sasvim se uklapa u ukus Britanskog kraljevskog drutva on je naizgled zasnovan na injenicama, osloboen knjievnog kolorita, bavi se beleenjem detalja sa punoom i preciznou naunog instrumenta. Kao izmiljeno putovanje, Guliverova putovanja predstavljaju savrenu parodiju koja sobo m nosi veliki deo duha pravih putovanja, ime se svrstava u avanturistiku prozu, budui da tok prie donosi neizvesnost i iznenaenja koja doprinose uzbudljivosti prie.158 Roman Guliverova putovanja u svojoj parodinosti donosi i znaajnu meru metafiktivnosti. Naime, to je delo s naglaenom knjievnom orijentacijom, u velikoj meri svesno svog odnosa sa drugim knjievnim tekstovima, kako starim tako i novim, te komparativno itanje prie moe da doprinese boljem razumevanju avanturistike prie utkane u tekst. Guliverova putovanja poinju kao roman i, u aspektu avantura realistino osmiljenog centralnog lika, on oigledno lii na Defoove romane, a posebno Robinsona Krusoa , objavljenog sedam godina ranije. Meutim, avanture uskoro postaju isuvie fantastine za roman, a karakterizacija Guliverovog lika nije uvek od centralne vanosti. 159 Fantastinost prie u pojedinim segmentima, naroito u epizodi o leteem ostrvu, prelazi u naunu fantastiku, pri emu su detalji tako verno prikazani da se gubi granica izmeu verovatnog i neverovatnog. U tom smislu, mogue je analizirati avanturistiki aspekt prie kao parodiju, i to na dva naina: a) generiki, kao vrstu eksperimenta ta se moe uraditi sa tipinim odlikama knjievnih trendova tog doba i b) konkretno, kao eho odreenih pisaca i dela. Sama priroda knjievnih referenci i aluzija implicitno preporuuje strategiju uporednog itanja, tako da itanje knjige uz naglaenu svest o drugim tekstovima jeste aktivan,
158

Upor. Ricardo Quintona, Swift: An Introduction, Oxford University Press, London, 1955, str. 155158. 159 Turner, op.cit., str. XV.

intenzivan proces za itaoca koji treba da bude spreman za znakove u tekstu koji se brzo smenjuju. Na prvim stranicama knjige Svift poziva itaoce da razmiljaju i u generikom i u aluzivnom smislu, a ponekad i da kombinuju ova dva pristupa tekstu. Naslovna stranica nedvosmisleno postavlja tekst u tradiciju tada popularne putopisne literature. Obeava se upoznavanje dalekih naroda, pri emu se i navode sposobnosti pieve persone i Guliver kao autor dela u isto vreme je i moreplovac i brodski lekar, to obeava priu iz perspektive pouzdanog svedoka. Sviftov tekst nudi gotovo sve sem konkretnih geografskih i antropolokih podataka u uobiajenom smislu te rei, dok su kartografske tvrdnje apsurdne. Kada bi itaoci, na primer, prihvatili ove tvrdnje o autentinosti, ni mape ni Guliverovi detaljni opisi ne bi bili korisni i interesantni dugo vremena. ini se da se pravi efekat ovog, u velikoj meri kontekstom uoblienog teksta, vidi ne samo u postavljanju svoje prie ili siea (to se neminovno postie), ve u pokretanju pitanja u vezi sa autoritetom anrova, budui da je veliki broj knjiga o istraivanjima i otkriima nastajao u Londonu iz pera autora koji nikada nisu putovali van Engleske i ije su injenice esto bile netane. 160 italaka radoznalost za upoznavanjem dalekih mesta i egzotinih ljudi bila je postepeno izgraivana tokom vie od jednog veka: putopisi, vrlo esto nepouzdani, obraali su se vanom aspektu kulture tog doba, svojvrsnoj kulturolokoj gladi, implicitno preispitujui engleske ideje o normativnosti i nudei blistavi niz mogunosti u vezi sa upoznavanjem drugaijih vrednosti u svim svojim formama. Sviftov fomalan izbor da svoju satirinu knjigu uoblii kao putopis u velikoj meri je bio pod uticajem popularnosti putopisne i avanturistike proze, kao potekoe razlikovanja injeninih i fiktivnih aspekata prie, ali putovanje nije samo pogodna konvencija. Putovanje kretanje kroz prostor na nain koji ukljuuje sakupljanje injenica ka formiranju konkretne prie o mestu, kulturi i ljudskom drutvu rekapitulira nain obrazovanja karakteristinog za Sviftovo doba i predstavlja repliku retorikih i epistemolokih odlika tipinih za tadanje knjievne anrove, ukljuujui poune knjige o ponaanju, autobiografije, memoare i romane. Putovanja i putopisi izazivali su kod italaca intelektualnu znatielju. Budui da je vei deo svog ivota proveo u zemlji iji su obiaji i mentalitet bili strani za njegovo poimanje sveta, Svift je bio fasciniran kulturolokom razlikom i poeo je da
160

Upor. Percy G. Adams, Travellers and Travel Liars: 1660-1800, University of California Press, Berkley and Los Angeles, 1962.

to i prouava. Meutim, znao je da ispunjavanje znatielje znai vie od nabrajanja flore, faune i opisa lokalnih obiaja. On ak pravi i direktne aluzije na neke od poznatih putopisaca, kao to je to sluaj sa proslavljenim moreplovcem Vilijemom Dampijerom (William Dampier), na primer, koga spominje kao roaka Dampijera: Nadam se da ste spremni kad vas pozovu, da javno potvrdite da ste me velikim i estim navaljivanjem nagovorili da objavim ovaj izvetaj o svojim putovanjima, savetujui mi da najmim nekog mladog gospodina s kojeg univerziteta da ga sredi i popravi mu stil, kao to je, po mom savetu, uradio moj roak Dampijer za svoj Put oko sveta.161 Pored toga, on usvaja i koristi izuzetnu detaljnost u vezi sa opisom situacija tipinih za ovu knjievnu formu, pri emu ponekad doslovno kopira autore tog doba u smislu jezika i stila. Prema Polu Hanteru, u tekstu prvog poglavlja Druge knjige Guliverovih putovanja , nalazi se prepisan pasus iz magazina Mariner's Magazine Semjuela Starmija (Samuel Sturmy)162: Kad videsmo da e nam prednje kono jedro biti baeno u more, spustismo ga i ostasmo pripremni kraj letae, ali kako je more prebacivalo, pregledamo da li su topovi dobro privreni, a onda priveemo bezan. Brod je leao iroko na valovima, pa smo mislili da je bolje da jedrimo s krmenim vetrom nego da uberemo sva jedra. Skratimo prvenjau, razapnemo je i pritegnemo kote. Krma je tano prihvatala, brod se dobro drao (GP, 112). Ovakav burleskni plagijarizam nastavlja se tokom celog opisa morske oluje, dok svaka od knjiga sugestivno nudi detalje vezane za antropoloki i plovidbeni aspekat prie, koje mnogi kritiari smatraju irelevantnim i suvinim, a itaoci postepeno odustaju od nade da e ih knjiga pouiti nekim realnim, injeninim podacima. Svift ne govori da su svi putopisi lai i prevare, ali njegova knjiga parodijom i apsurdom ilustruje kako se to postie. Tokom procesa uruavanja autoritativnog poverenja u nain prikazivanja prie on postie dvostruki efekat. S jedne strane, obaraju se postavke na kojima poiva putopisna proza a time i itaoevo poverenje u samu priu, dok, s druge strane, uspeva da kreira, gotovo uprkos samom sebi, ubedljivu uporednu priu o fenomenima karakteristinim za kulturoloki ivot Guliverove (odnosno Sviftove i itaoeve) rodne zemlje. Ispostavlja se da putovanje, u ovoj fiktivnoj inverziji, ne donosi spoznaju o stranim zemljama, ve upravo o rodnoj zemlji. Zamiljanje stranih kultura

161

Donatan Svift, Guliverova putovanja, preveo sa engleskog Sreten Mari, Istonik, Beograd, 2002, str. 435. U daljem tekstu citati iz ove knjige bie navedeni u zagradama pod skraenicom GP. 162 Upor. Hunter, op.cit., str. 121.

i obiaja itaoca vraa na domae engleske kulturoloko -politike fenomene i konano do njega samog. Ponekad je insistiranje na detaljima u Guliverovim putovanjima isuvie nametljivo i pomalo agresivno, pogotovo u delovima prie kada je Guliver izmeu dve zemlje i avanture i okolnosti radnje nisu interesantne same po sebi. Kada italac jednom spozna da je putovanje samo pogodna pripovedaka okolnost, a ne geografski vodi, on vie ne mari u velikoj meri za Guliverovu autentinost i pouzdanost. Meutim, Hanter postavlja pitanje zato svako od putovanja prolazi kroz slinu fazu pripovedakog uokviravanja radnje i podseanja itaoca na putopisnu osnovu prie.163 Kao jedan od razloga on navodi autorovu nameru da svako putovanje stoji nezavisno od drugih da bi se moglo itati bilo pojedinano bilo u nizu. Mi, kao itaoci, moemo da odbijemo piev redosled te da svako od putovanja itamo za sebe, kao nezavisan tekst, pri emu ponavljanje pripovedakog okvira ne samo da omoguava ve i sugestivno podstie itaoce na takav korak, omoguavajui dovoljno slobodan odnos izmeu itaoca i teksta u bilo kom delu prie. Kao drugi razlog on navodi mogunost da ponavljanje strukture prenosi stanovnicima Velike Britanije jasnu poruku da putovanja ne ukljuuju sama po sebi nova saznanja, poboljanja ili napredak u tehnolokom smislu, kao to je implicirano u putopisima, pa i samom motivu putovanja. Guliver ne ui iz svojih prethodnih greaka niti biva mudriji nakon brojnih iskustava. Jedino na kraju etvrte knjige (pa i onda pogubno po ljudski rod) pokuava da prenese neku od nauenih lekcija kui. U veem broju sluajeva, putovanja se samo niu, ali ne i nadograuju. ak ni drugi likovi, Guliverovi saputnici, ne napreduju u svojim saznanjima, Guliverovi zapisi o moru nisu inspirativni kao dokaz bilo za navigaicione bilo za liderske Guliverove sposobnosti, pa ipak, uprkos svim neuspesima, do poetka etvrte knjige on uspeva da se uzdigne u hijerarhiji od hirurga do kapetana. Ranije, na poetku Tree knjige, kapetan bira Gulivera za saputnika odluno i bez sumnje, pokazujui time da je jo vie ogranien u svojim opaanjima od samog Gulivera: Vilijam Robinson nudi platu dvaput veu od uobiajene, a kako mu je poznato da se razumem u moreplovstvo bar toliko koliko i on, bio je, veli, gotov da se obavee da e sluati moje savete kao da imam udela u komandovanju (GP, 220). ini se da je za Svifta jedna od okosnica bila tema povezana upravo sa odbijanjem ili nesposobnou ljudi da ue iz svojih prethodnih

163

Upor. Hunter, op.cit., str. 122.

iskustava, a ponavljanje narativnog okvira (sa svim detaljima u vezi sa brodovima i pravcem plovidbe, kao i brojem dece koju je dobio dok je bio na kopnu) predstavlja vano pripovedno sredstvo u isticanju ove teme.164

5.2.1.2. Svift i njegovi savremenici

Postoje razlozi, mada donekle meusobno protivureni, da se Guliverova putovanja posmatraju kao roman.165 U ovom kontekstu, termin roman posmatra se kao drugaija i, u tom istorijskom trenutku, sasvim inovativna vrsta proze, donosei sobom fokus na subjektivnost, i nain razmiljanja obinih ljudi, obian jezik i svakodnevne aktuelne dogaaje. Takva proza se pojavila u Evropi na vie mesta u XVI i XVII veku, a u Engleskoj poela da postaje sve popularnija, neto pre objavljivanja Guliverovih putovanja , da bi naredna dva veka ostala omiljeno tivo kontinentalne Evrope.166 Ovo se posebno odnosi na jedan roman koji je osvojio italaku publiku u vreme kada je Svift poeo da radi na svom delu Defoov Robinson Kruso. Svift je tada kritikovao Defoa i njegovo delo u religijskom, politikom i umetnikom smislu: iako je radio zajedno s njim nekoliko godina u Harlijevoj administraciji, jednom je napomenuo da je to ovek koga prezirem i gotovo sam zaboravio njegovo ime.167 ini se da uvodni pasusi Guliverovih putovanja nude parodiju (ili vrstu odgovora) na Defoa i njegovog heroja Krusoa. Tradicionalna knjievna kritika nerado je uzimala u obzir paralele izmeu ova dva dela. Najdel Denis, na primer, nudi izvanredno detaljnu komparativistiku analizu tekstualnih podela, filozofskih razlika, ali smatra da je nepravedno razmiljati o Guliveru kao namerno osmiljenoj reakciji na Defoa.168 Meutim, savremena kritika sve otvorenije priznaje svesno knjievno poreenje i Sviftovu nameru da dovede svoje delo u direktnu vezu sa Defoovim. Moj otac je imao malo dobro u Notingemiru, ja sam mu bio trei od pet sinova. Kada mi je bilo etrnaest godina, poalje me u Koled Emanuel u Kembridu, gde sam ostao tri godine marljivo uei. Ali, mada sam vrlo malo troio, teret mog
164 165

Upor. Hunter, op.cit., str. 122 Ibid. 166 Upor. Ibid, str. 134 167 Ibid. 168 Upor. Nigel Dennis, Jonathan Swift: A Short Character, Macmillan, New York, Collier MacMillan, London, 1964, str. 123-33.

izdravanja bio je isuvie teak za skromne prihode, pa su me dali na zanat kod uvenog londonskog hirurga gospodina Demsa Betsa, kod koga sam ostao etiri godine. Ono malo para koje mi je otac ovda-onda slao upotrebljavao sam na uenje navigacije i ostale matematike potrebne onima koji smeraju putovati, to sam uvek verovao da e pre ili posle biti moja sudbina (GP, 11). Mada ostaje dilema da li je Svift svesno napravio paralelu na Defoov avanturistiki duh kada je osmiljavao Guliverovo porodino poreklo, lik i moreplovsku karijeru, postoje ubedljvi tekstualni dokazi da jeste. Sasvim je mogue da se igra reima Mister Bates pominjana tri puta u prva tri pasusa odnosi na Defoa i tobonje ale u vezi sa Defoovim odbijanjem da pokrene pitanje seksualnosti tokom Krusoovog dvadesetosmogodinjeg boravka na pustom ostrvu. O ovome se detaljnije govori u analizi Kristofera Foksa.169 Takoe je mogue razmiljati i o Guliverovom konanom odbijanju ljudskog drutva kao vrsta kritike srenog kraja avanture Robinsona Krusoa, gde nije bilo nikakvog realistinog pokazatelja da su svih dvadeset i osam godina izolacije iz ljudskog drutva mogle da nanesu nepopravljivu tetu socijalnom i psiholokom ivotu glavnog junaka. Pored ovih kontekstualno uslovljenih paralela, Svift takoe uspeva da parodijom preispita i koriguje romaneskni anr u usponu, koji je poinjao da formira savremen urbani stav prema subjektivnosti i detaljnosti opisa svakodnevnog ivota u knjievnom delu. U Guliverovim putovanjima mogu se nai elementi, ukljuujui i osmiljavanje lika samog Gulivera kao pripovedaa, koji iznose anti-novelistiki stav, obino putem parodije: epizodina struktura i nedostatak razvoja prie, izraeno preterivanje subjektivnosti i nedoslednost karaktera, preterano prepriavanje nevanih realistinih detalja (ukljuujui Guliverovo opsesivno beleenje morskih lokacija, poslovnih aranmana i njegovo insistiranje na svojim fiziolokim potrebama), gorak i patetian kraj kada Guliver, za razliku od prilagodljivog Krusoa, smatra da je nemogue da se ponovo pridrui oveanstvu nakon iskustva otuenja u dalekim zemljama. Hanter smatra da je Defoova pria odlina, originalna, te da predstavlja sasvim zadovoljavajui rani primer romaneskne forme, ali da zavisi od niza umetnikih i filozofskih postavki o subjektivnosti i ljudskoj prirodi koje su Svift i Avgustovski krug smatrali odbojnim, opasnim i podsmevali im se.170 Svift remeti romaneskne prakse i postavke neprestano i sistematino, ali nigde u tolikoj meri kao u
169

Christopher Fox, The Myth of Narcissus in Swifts Travels, Eighteenth-Century Studies, 20 (1986-87), str. 17-33. 170 Upor. J. Paul Hunter, The Reluctant Pilgrim: Defoes Emblematic Method and Quest for Form in Robinson Crusoe, John Hopkins University Press, Baltimore, 1966.

ishodu etvrte knjige kada se Guliver vraa svojoj porodici i tali. Ovde razoarani heroj lii na nekog od prototipova Robinsona Krusoa iz stvarnog ivota (na primer Aleksandra Selkirka) vie nego na Defoovog prilagodljivog Krusoa, koji se nakon dvadeset i osam godina izolacije a vei deo njih bez govora ili ljudskog drutva brzo i lako prilagoava ljudskom drutvu. S druge strane, Selkirk, koji je proveo samo etiri godine na usamljenom ostrvu, nikada se nije vratio svakodnevnom ivotu, provodei (prema savremenim zapisima) svoje poslednje godine kao mranjak u samoi u kotskoj, neki govore da je ak i iveo u peini. 171 Jasno je da Svift smatra da prividna obinost i realizam u novim romanesknim priama nije samo zavaravajua knjievna konvencija, ve i ivotno iskustvo. Njegovo poigravanje anrom nije samo konvencija ve i potraga za adekvatnom kritikom savremenih knjiga i navika, to predstavlja produetak avgustovske kritike izdavatva i italakog ukusa uopte. Aludirajui na mnoge tradicionalne ili savremene anrove (filozofska putovanja, utopije, memoare, autobiografije, putopise i romane), ali i imitirajui ih i meusobno poredei radi isticanja svoje knjievno -kulturoloke poente, Svift stvara tekst koji donosi vieznanost u pravom smislu te rei. Time se jasno pokazuje da je satira ne anr sam po sebi, ve knjievni stav koji se uobliava tako to ulazi u jedan ili vie postojeih anrova i na taj nain ih okupira i podriva indirektno aljui svoju poruku itaocima. Vieznanost ukazuje na sloenu i kameleonsku prirodu samog teksta, tako da nije iznenaujue to to itaoci i kritiari tumae Guliverova putovanja na toliko razliitih naina.

5.2.1.3. Guliver kao heroj

Uloga Lemjuela Gulivera u delu Donatana Svifta sobom donosi viestrukost tumaenja. S jedne strane, on predstavlja sve uloge u prii uesnika, posmatraa, pripovedaa, komentatora, heroja i tumaa, te bez njega knjiga ni ne postoji. itaoci dobijaju samo priu koja je prola kroz filter pripovedaa u prvom licu njegove oi i ui su sve to itaoci mogu dosei. Pa ipak, on je pomalo patetian, ak ni blizu toliko bistar posmatra i prilagodljivi analitiar kakav on veruje da je, te ima probleme da se

171

Upor. Hunter, op.cit., str. 123.

u prii odri kontinuitet pouzdanosti njegove take gledita. Veoma esto pokazuje se kao nepouzdani pripoveda. Ponosan na svoje navigacione vetine, nikada ne uspeva da dospe kuda se zaputio i gotovo uvek se putovanje zavri time to se on izgubi, nasuka, biva zarobljen ili prevaren. Iako gotovo arogantno istie svoje poznavanje stranih jezika i umenost u retorici, on ne moe da pogodi ta znai re La puta (na panskom prostitutka) i umesto ovog znaenja sam izmilja apsurdnu etimologiju Re koju prevodim kao Letee ili Plovee ostrvo kae se na njihovom jeziku Laputa. Nikad nisam mogao da saznam njenu tanu etimologiju. Na njihovom jeziku Lap znai visoko, a Untah znai guverner. Zato oni kau da je re Laputa nastala kvarenjem od Lapuntuh. Ali meni se to tumaenje ini malo nategnuto (GP, 232). Takoe, njegovi argumenti bivaju odbaeni od strane svih sagovornika. U velikoj meri hvalisav u pogledu svoje moi rasuivanja, on ne moe da razlikuje jednog Huinhma od obinog konja, bilo u inostranstvu ili u Engleskoj. On ostaje enigma ako italac pokua da ga uzme zaozbiljno kao osobu ak i zamiljenu osobu jer ne funkcionie na ivotan, realistian ili bar verovatan nain u knjievnom delu. Ne samo da je nepredvidljivo promenjiv, protivurean i nedosledan, ve se stie i utisak da u razliitim trenucima u knjizi on funkcionie na sasvim drugaiji nain. Pokuavajui da odgonetne ontoloki status Gulivera, kao i njegove funkcije u knjizi, Hanter smatra da je osnovni potez u reavanju ove zagonetke razumevanje Sviftove satire.172 Nepouzdan je dobra re da bi se opisao Guliver kao pripoveda, budui da njegovo naivno podleganje uticaju okoline, uz hvalisavo isticanje svog samopouzdanja, ini itaoca sumnjiavim po pitanju njegovog prikaza prie iz perspektive prvog lica, ali ini se da u ovom sluaju ovo nije adekvatna re. Mnogi pripovedai u prozi jesu ogranieni, subjektivni ili zbunjeni, ali ak i tada zadravaju izvesnu meru ljudske pouzdanosti, odnosno pouzdane nepouzdanosti. S druge strane, Guliver je sveprisutan ponekad pouzdani izveta i komentator, ponekad sofisticirani ironiar, ponekad naivan ili budalast ili pak samo pieva persona, marioneta. Nain itanja i tumaenja teksta u velikoj meri zavisi od toga kako italac reaguje na ulogu Lemjuela Gulivera kao pripovednog glasa u delu. Guliver nije lik, pa ak ni pripoveda u uobiajenom smislu te rei, bar ne onako kako lik funkcionie u tipinom romanu. On ne raste, ne razvija se, niti se menja i ui iz svojih iskustava. Uz to, on ne pokazuje doslednost stavova niti, uprkos njegovim protestima, jedinstvo lika.

172

Ibid, str. 124

U velikoj meri on je ono to Svift eli od njega da bude u odreenom delu prie. Stoga se ini da je on vie retorika figura nego lik sa ljudskim dimenzijama. Ponekad iznosi razumne stavove i funkcionie manje-vie kao Sviftov glasnogovornik, ali vrlo esto je daleko od britkih zakljuaka, u zabludi ili jednostavno nije u pravu. Ponekad strasno brani imperiju i ovinistike ideje o svojoj matinoj zemlji, dok je, opet, ponekad postien zbog domaih navika kod kue i vrline vidi samo kod drugih nacija i kultura. On je, prema Sviftovim sopstvenim reima, personalizacija173 nekoga ko moe da igra razliite uloge i da stavlja razliite maske i lica u razliitim trenucima kada je potrebno da se u prii kreira odreeni efekat, ali bez potrebe da on kao lik doprinese bilo emu doslednom, ubedljivom ili verovatnom. Data mu je parodina podloga uz niz karakteristika kao da je reprezentativni ili realistini lik, ali kada je jednom stavljen u pokret, on funkcionie na sasvim drugaiji nain, pri emu je samo naizgled stanovnik tekstualnog sveta koji stvara svoja sopstvena pravila i ide svojim putem. Gotovo svi itaoci od poetka smatraju Gulivera nepouzdanim i, ak i ako je obino komian, gotovo uvek ostraenim, bilo da pompezno tumai oigledne stvari, u potpunosti preputajui poentu odreenog iskustva ili dogaaja, bilo da snano brani svoju domovinu. On je vrsta rtvenog jarca koji moe da postoji kao ekstreman stereotip i upravo zbog toga on moe da se tako oputeno kree kroz toliko mnotvo mesta, obiaja i iskustava, a da se nita od toga ne oee o njega. Ali injenica da u etvrtoj knjizi on konano reaguje na neto i menja svoje ponaanje, odnosno postaje prozni lik ije reakcije lie na ljudske (pa makar bile i ekstremne i bizarne), znai da bi itaoci trebalo da se suoe sa njegovim prethodnim, ranim ulogama mnogo paljivije da bi spoznali prirodu i sutinu njegove prie i njegov doprinos satiri. Veliki deo znaenja lika i postupaka Lemjuela Gulivera je suptilan, gotovo zakopan u tekst za koji se ini da pokuava da itaocu prenese mnogo vie od samih putopisnih injenica. Guliverovo rano predstavljanje, kada dolazi na obalu Liliputa sugerie nain na koji e on i pria funkcionisati. Ve na poetku Prve knjige, na primer, on nudi bizaran opis svog dolaska na obalu (nakon brodoloma) nosei sobom gotovo celokupan teret. Evo ta sve Guliver navodno nosi dok se bori sa talasima: veliki ma, set pitolja, srebrnu burmuticu, dnevnik, ealj, britvu, set za ruavanje, sat, maramicu, barut, metke, srebrni i bakarni novac i nekoliko zlatnika, naoare,

173

Ibid.

kompas, kompletnu odeu ukljuujui i eir i nekoliko sitnica od znaaja (GP, 34). Ovi predmeti, jedan po jedan, pokazuju se kao korisni za priu dok Guliver pokuava da prikae evropske obiaje i istoriju i lako je ignorisati njihovo prisustvo (kao to Guliver oigledno ini) kada se bori da ispliva na obale Liliputa. Ali kada su ovi predmeti jednom pobrojani, dobija se apsurdna slika o Guliveru. Objekat podsmeha u ovom sluaju bi opet mogao biti Defo i kontekstualni realizam Robinsona Krusoa. arls Gildon je napisao i aljivu knjigu u kojoj se podsmehnuo Defoovom poznavanju mora174 u kojoj je istakao detalj kada Kruso puni depove pantalona svojih mornara sa biskvitima tokom spaavanja namirnica sa olupine, pri emu autor ove knjige istie da Defo izgleda nije znao da mornarske pantalone nemaju depove. asopis The London Journal iz 1724. navodi ovu alu kao temu tadanjih razgovora u Londonu.175 Zar Guliver ne zna da sva ta oprema oteava kretanje i umanjuje njegove anse za preivljavanje? Da li je pria nedosledna, da li se neke injenice zaboravljaju ili se pria otela kontroli? Guliver putnik i Guliver pripoveda nisu ovde jedno i italac moe da zakljui da je Svift zaboravan ili mislima odsutan ili pak da je apsurdni Guliver u funkciji Sviftovog proraunatog plana parodije avanturistikog romana. Lemjuel Guliver, kao heroj parodije avanturistike prie, najpre biva proglaen mudrim i istinoljubivim, kakav pravi heroj i treba da bude: U Redrifu je postalo poslovino da se kae kako je neto istina kada je to rekao gospodin Guliver (GP, 8). Takav heroj u srcu nosi strasnu elju za kretanjem, te i u Guliverovim putovanjima nalazimo opise sline onima iz Defoovog Robinsona Krusoa : Ostao sam svega dva meseca sa enom i porodicom. Moja nezajaljiva elja da vidim strane zemlje nije mi dala da se due zadravam (GP, 106); Moja e da vidim sveta bila je, uprkos svim pretrpljenim nesreama, isto onoliko silna koliko i pre (GP, 220); Priroda i sudbina osudile su me na ivot bez stanka i poinka ( GP, 111). Pri tome, brod na kome isplovljava na svoj put u Brobdingnag zove se upravo Avantura. Apsurd vezan za ovakvo preterano isticanje znaaja avanture vidi se u opisu i prirodi avantura koje Guliver preivljava. Pravi heroj je snaan, nesalomiv, sposoban i svoje vrline pokazuje u okrajima sa biima, ivotinjama ili okolnostima pogubnim po njegov opstanak. Sviftov heroj je, nasuprot tome, prilino smotan, te mu se deava da se spotakne o koricu hleba i padne pravo na nos (GP, 121). On se mauje slamicom u
174

Upor. Charles Gildon, The Life and Strange Surprising Adventures of Daniel Defo, Hafier, London, 1719. 175 Hunter, Gulivers Travels and the Novel in Frederick N., Sunth, ed. The Genres of Gulivers Travels, University of Delaware Press, Newark, 1990, str. 56-74.

maniru cirkuskog zabavljaa (GP, 133), a plovidbene sposobnosti dokazuje u drvenom valovu. Kada stupa u akciju, on se junaki bori protiv udovita tipa make, psa, jednogodinjeg deteta, pacova (GP, 122-7), abe i majmuna (GP, 168170). Herojsko delo biva dovedeno do apsurda budui da ove ivotinje dobijaju groteskne dimenzije: maka je tri puta vea od vola, a prede tako glasno kao da tka trinaest tkaa, rundov je velik kao etiri slona, pacovi su veliki kao ovarski psi, samo beskrajno hitriji i opasniji (Da sam se pre nego to sam legao raspasao i ostavio sablju, oni bi me neminovno rastrgli i prodrli (GP, 126)). Meutim, ini se da je vrhunac apsurda dostignut u epizodi pomorske bitke izmeu carevina Liliput i Blefusku. Tom prilikom Guliver ima ulogu generala koji osmiljava i realizuje plan kako da se doepa cele neprijateljske flote, a sutina se svodi na to da zakorai u vodu, povee i povue brodove za sobom, dok se brani od mnotva sitnih strela naoarima, a vladar Liliputa ga doekuje sa svim poastima kao da je osvojio vanu pomorsku bitku reskirajui sopstveni ivot. Meutim, u pojedinim segmentima prie avantura i dobija elemente srodne tradicionalnoj avanturistikoj prii. Naime, u jednom trenutku dolazi na pusto ostrvo i boravi na njemu nekoliko dana, ivei u peini, palei vatru i skupljajui jaja da bi se prehranio. Tom prilikom biva svladan utuenou i strahom da nee preiveti (GP, 224). U ovim trenucima italac prepoznaje jasnu aluziju na avanturu Robinsona Krusoa, ali i parodiju budui da Guliver niti veruje u takvu vrstu preivljavanja niti ima snage i sposobnosti da uradi ono to je Robinson Kruso postigao svojom voljom i upornou. Na osnovu navedenih primera ini se da je primereno zakljuiti da heroj i heroizam, kao elementi avanturistike prie, ne samo da su utkani u Guliverova putovanja, ve i da lee u samoj njegovoj sutini, kao predmet otre parodije. Guliver je groteskna slika heroja, njegova suta suprotnost, a njegova herojska dela su na granici traginog i kominog. Upravo taj gorak smeh, koji njegove avanture izazivaju kod itaoca, najvie umanjuje veliinu i grandioznost denotacija koje je pojam avanture znaio u doba ekspanzije Britanskog carstva. Time se indirektno i iznosi kritika valorizovanja heroja i herojskih dela. Pri tome, Svift koristi jedno veoma upeatljivo pripovedno sredstvo da bi avanturu umanjio on je smeta u domen fantastike, van realnosti, a granica izmeu ove dve oblasti jeste san. Stie se utisak da avantura pripada samo mati, snovima, svetovima koji ne postoje, a da realnost oznaava slabost heroja, u ovom sluaju Gulivera, a u irem kontekstu mogue i cele nacije. Moglo bi se rei da postoji ema

strukture Sviftovske avanture. Na poetku je realistian kontekst koji ukljuuje navodno autentine elemente klasine avanturistike prie (herojeva elja za kretanjem, svet moreplovaca sve sa imenima kapetana, brodova, koordinatama plovidbe) i brodolom, nakon kojeg sledi deo prie koji je izmeu jave i sna, moda neto blii snu, da bi se nakon otrenjenja heroj naao u fantastinom svetu avantura. Na primer, pre nego to je otkrio svet Liliputanaca, Guliver svoje iskustvo opisuje na sledei nain: Od uasnog umora bio sam iv zaspao. Legnem na travu, vrlo kratku i meku, i zaspim, ini mi se, vre no ikad u ivotu. Po mom raunu mora biti da sam spavao preko devet asova, jer kad sam se probudio... pokuam da ustanem ali ni mai... a jedno bie manje od est palaca... uzviknu piskavim ali jasnim glasom: Hekinal degul! (GP, 15). U slinom maniru, san se ponekad javlja kao priprema za realistino okonanje avanture u fantastinom svetu, pri emu se dobija efekat buenja nakon komarnog sna. Nakon putovanja u Brobdingnag, kada ga spaava kapetan Tomas Vilkoks, Guliver, prema standardima realistikog konteksta, bunca govorei da mu donesu kavez u kome je plovio, kako bi uzeo svoje sitnice, dok ga ostali posmatraju zaprepaeno budui da je taj kavez veliine broda, a oni ljudske veliine. Posle toga, on pada u san: Spavao sam nekoliko asova, stalno uznemiren snovima o mestu koje sam ostavio i opasnostima koje sam izbegao (GP, 206). Nakon buenja, on uspeva da se fiziki i psihiki uklopi u svet ljudi, a da avanturu ostavi iza sebe u halucinantnom svetu izmeu jave i sna. Meutim, u nekim trenucima taj prelaz izmeu realnog i fantastinog biva prikazan direktno, i to upravo onda kada se italac navikne na postojanje tajanstvene zone izmeu njih, te se fantastini motivi u tolikoj meri stapaju sa realistinim da poprimaju odlike jedni od drugih pa bi se moglo rei da se stapaju sa nevidljivom ali sveprisutnom zonom sna. Na primer, upravo nakon robinsonskih razmiljanja na pustom ostrvu, on odjednom ugleda ogromno lebdee telo na kome ive ljudi (GP, 224) i, bez ikakvog uenja, boravak na tom telu prihvata kao normalnu avanturu u skladu sa prethodnim kontekstom. Isto tako, u zemlji Huinhma, oekujui susret sa Indijancima on sree Jahue, koje smatra najgadnijim ivotinjama koje je ikada video (GP, 325). Kolonijalistiki kontekst postaje svet fantastike u trenutku. ini se da je halucinantnost ovog sveta ipak u pojedinim trenucima isuvie zbunjujua, pa i sam Guliver definie svoj svet kao komar. Prilikom upoznavanja sa konjima, kao punopravnim lanovima domainstva njegovog novog poznanika, on kae sledee: Protrljam oi, ali uvek videh iste stvari. Utinem se za ruku i slabinu u nadi da je sve ovo samo san (GP, 332). Stie se utisak

da je ovim u velikoj meri iskazana i pieva skepsa prema ideji avanture i njenoj grandioznosti u istorijskom i knjievnom kontekstu njegovog doba. Donatan Svift nije podravao elju tadanjih naunika Kraljevskog drutva da razumeju fiziku prirodu univerzuma do najsitnijih detalja i do kosmikih granica, te je svoje nepoverenje prema naunim istraivanjima takoe utkao u svoju parodiju.176 Mikroskopsko i teleskopsko vienje sveta (zasnovano na tadanjim najnovijim tehnolokim otkriima, razvoju i sve veom upotrebom ovih instrumenata) dalo je Sviftu ideju o dva ekstrema kako se moe posmatrati svet, te je ona i formirala konceptualni okvir za prve dve knjige. Tako je nastalo pomalo neobino pripovedno sredstvo posebno korisno da se pripoveda-posmatra, radi potreba satirine take gledita bitne uoljivosti, poveava ili smanjuje, sve prema prilici. in posmatranja i opaanja ini veoma vaan segment Guliverovih putovanja, pogotovo kada vienje i uvianje napuste heroja-izvetaa, koga tokom svih putovanja brine bezbednost njegovih oiju i naoara.177 Budui da Svift ima na raspolaganju i kratkovido i dalekovido vienje, on moe da spremno ponudi perspektivu veliine engleske nacionalne ambicije i meunarodnih odnosa, kao i mnotvo fizikih detalja iskalkulisanih tako da u itaocu izazovu gaenje prema ostraenosti i zadovoljavanju ljudskih elja uopteno. Preterivanje je kljuni elemenat satire i Svift ga je u ovom delu iskoristio na veoma efektan nain. Veoma je vano zapaziti redosled putovanja Lemjuela Gulivera prvo u Liliput, a potom u Brobdingnag. Budui da italac prolazi kroz iskustvo opaanja proporcija predmeta i ljudi kroz Guliverove oi, na samom poetku itanja prie italac, identifikujui se sa pripovedaem, sebe zamilja kao velikog, ogromnog u odnosu na mesto radnje i predmete, da ljude patuljke i ne spominjemo, da bi se kasnije, kada doe do obrta proporcija, suoio sa okom zbog svoje male veliine, nespretnosti i bespomonosti. Svift napominje da visina Liliputanaca ini jednu dvanestinu normalne ljudske visine, to znai da su ljudi 1.728 puta vii, a to opet znai da Guliverovo (i itaoevo) prilagoavanje visine od Prve knjige do Druge knjige ukljuuje proporcioni redukcioni faktor od 152,064.178 Sve se ovo odraava i na njegovu mo, a stoga utie i na ponos. Pored mnogobrojnih tematskih celina u delu, jedna od najistaknutijih jeste ljudski ponos, odnosno dostojanstvo i mo heroja.
176 177

Upor. Hunter, op.cit., str. 127. Upor. Pat Rogers, Gulivers Glasses in Clive T. Probyn, ed., The Art of Jonathan Swift, Vision Press, London, 1978, str. 179-88. 178 Ibid.

U tom smislu, metafora veliine (sa svim svojim znaenjima) istie ovaj elemenat prie u prvi plan.179 Na primer, kada Guliver iz iste zabave u Brobdingnagu odluu je da preskoi preko kravlje balege da bi dokazao svoju odvanost i fiziku spremnost, njegov neuspeh pokazuje i fiziku nespremnost ali i umanjuje njegov ponos. Ovakvi efekti logino slede kada se uzme u obzir da je prvo prikazano uveanje, a zatim umanjenje Guliverovog poloaja u svom svetu, a redosled dogaanja ini retoriko sredstvo pripovedanja. Uniavanje ponosa (i Guliverovog i itaoevog) prati i splanjavanje vere i nade u heroizam i veliinu. Zemlje koje se na prvi pogled ine divlje i male, gotovo nevidljive na mapi, ubrzo izgledaju velike i vane. Upravo ovom slikom Svift retoriki umanjuje naduvani oseaj veliine svog junaka, a time, metaforiki, i britanske nacije i heroja zapadne civilizacije. Prva i Druga knjiga su strukturalno i retoriki efektivno upotrebljene za Sviftove svrhe, dok su u estetskom aspektu zadovoljavajue po svojim paralelizmima i simetrijom. Budui da je veliina heroja poljuljana, njegova lutanja i doivljaji u Treoj i etvrtoj knjizi samo doprinose uvrivanju sumnje u parodirane elemente prie, budui da svojom grotesknou istiu, s jedne strane mentalnu a, s druge strane, fiziku izoblienost ljudskog bia, stvarajui na taj nain ne samo autentinu avanturistiku priu ve i jedinstveno delo u kome se i klasina avanturistika pria i njena pria prepliu dajui odraz kritikog stava jednog sloja drutva imperijalistike Britanije. U tom smislu, najvea estetska ironija prie jeste da se prava saznanja o svojoj veliini i sposobnosti stiu tek kad se heroj vrati kui i spozna istinu o svojoj domovini.

179

Upor. Samuel Holt Monk, The Pride of Lemuel Gulliver in Robert A. Greenberg and William B. Piper, eds., The Writings of Jonathan Swift, Norton, New York, 1973, str. 631-47.

5.4. Imperijalistike ideje u romanu

Pojavljivanje Guliverovih putovanja 1726. godine izazvalo je do tada nevien tridesetomeseni procvat izdavake aktivnosti u Londonu, pri emu se inilo gotovo nemogue da se politika i knjievna pitanja jasno razdvoje. To su bili zlatni dani za avgustijanske pisce sa kojima je Svift dovoen u vezu; pored Svifta, i Poup i Gej su objavili svoja najmonija i najambicioznija dela u ovom blistavom knjievnom trenutku i, uopteno gledajui, Londonski pisci kasnih dvadesetih godina osamnaestog veka svojim delima dali su najdalekoseniju, najubedljiviju i najbolje osmiljenu kulturoloku kritiku koja je ikada do tada bila artikulisana. Istaknuto mesto knjievnosti u diskusijama o kuluturnim vrednostima i politikim idejama dominiralo je vie od dve decenije. S jedne strane, ova zapaena vrednost knjievnosti u svakodnevnom javnom ivotu predstavljala je pobedu sveta pisane rei, budui da je vanim novim delima gotovo bilo zagarantovano da e privui panju javnosti i biti istaknuta tema u razgovorima vanih drutvenih krugova. Meutim, s druge strane, to je bila kulturoloka propast sa dugoronim posledicama po knjievnost, poto je gotovo svaki objavljen tekst od znaaja za knji evnost bio odmah identifikovan sa nekom partijom ili ideologijom i ubrzo hvaljen ili osuivan zbog politikih implikacija. Sumnjalo se da se svuda kriju prikrivene aluzije i tajna znaenja i gotovo svako objavljeno delo pratila je parodija klju (povezujui i dekodirajui tekst u skladu sa tada aktuelnim javnim, obino politikim dogaajima), odgovor (to je dovodilo do dugog niza pamfleta) ili nekih drugih parodinih ili argumentovanih odgovora. Meu piscima, bilo pojedinano bilo u grupama, vodio se neformalni rat.180 Za kulturoloko-politiku scenu Engleske ranog XVIII veka karakteristian je nain na koji su vodei pisci uhvaeni, pa ak i postavljeni u centar javnih rasprava. ini se da je gotovo svaka velika knjievna figura prve treine veka Svift, Pop, Danijel Defo, Dozef Adison, Delarivier Menli, Ser Riard Stil, Don Denis, Eliza Hejvud, Koli Ciber i Henri Filding bila u tolikoj meri ukljuena u politiku da je ak i pozivanje na njih imalo jake politike implikacije u domenu javnog mnjenja. Bez obzira na to koliko su se opirali da se oslobode partijskog belega, piscima su, opravdano ili ne, pripisivane odreene vrednosti i stavovi.

180

Upor. Fox, op.cit., str.118.

Jedan od razloga za ovu pojavu bilo je to to je tadanja knjievnost bila agresivno posveena aktuelnim politikim dogaajima i problemima.181 Uprkos tradicionalnim nazivima za knjievni period koji povezuje svoje vrednosti uglavnom sa prolou (neoklasini period, avgustovsko doba) i uprkos stalnim naporima samih pisaca da evociraju slavne trenutke iz klasine ili hrianske istorije, tekstovi su se redovno i agresivno okretali aktuelnim dogaajima i idejama. Pisci su smatrali da imaju kljunu kulturoloku, drutvenu i politiku ulogu. Tumaei savremene dogaaje na koherentan nain (esto u direktnom poreenju sa vrednostima i modelima iz prolosti), oni su mogli da znaajno utiu na svoju italaku publiku u ekspanziji. Makar bili odani partiji, klasi, religiji ili nekoj drugoj grupi, svaki od njih je smatrao da svojim delom doprinosi definisanju nove nacionalne tradicije identiteta, ideja, vrednosti i knjievnosti. Pored toga, veliki deo pisaca bio je blizak vodeim linostima u vladi, aristokratama, pa ak i lanovima kraljevske porodice, te su , iako su se esto alili da je njihova drutvena uloga manja u odnosu na pisce iz prolosti, sebe smatrali ne samo arbitrima ukusa i morala ve i kulturolokim i politikim uvarima, pa i filozofskim vodiima za iroku javnost. Do 1726. godine intenzitet i surovost javne retorike dostigli su brutalne dimenzije, a jedan od dokaza snanih i zlih bitaka bio je niz zlonamernih nadimaka, karikatura i uvredljivih izmiljenih anegdota.182

Guliverova putovanja su u poetku bila smatrana kao delo relativno bez oiglednih aluzija na knjievno -politike diskusije tog doba. Meutim, dugoronije gledano, ini se da se ovo delo postepeno, tokom razliitih itanja, pretvorilo u jednu od najotrijih kritika svog doba, nalazei svoje mesto i u modernoj knjievnoj istoriji.

Ako je Sviftov osnovni knjievni program prikazan u Guliverovim putovanjima trabalo da uzdrma svet i drutvo XVIII veka, vaan aspekat izazova itanja ovog dela ukljuuje i nain itaoevog poimanja podteksta, te proces itanja koji nalau Guliverova putovanja ukljuuje i upoznavanje sa kulturolokim trenutkom u kome je delo nastalo, pri emu centralno mesto zauzima imperijalistiki kontekst.

181 182

Ibid. Ibid.

Velianje britanske nacije i imperijalistiki duh prisutni su u delu, ponekad i eksplicitno. Na primer, po povratku iz Liliputa, Guliveru srce silno zakuca u grudima, kad spazih engleske boje (GP, 104). Prilikom boravka u Brobdinghagu, zemlji divova, Guliver komentarie svoj poloaj, poloaj jednog Britanca, na sledei nain: U ovom stranom uzbuenju nisam mogao da ne pomislim na Liliput, iji su stanovnici gledali u mene kao u najvee udo koje se ikad na svetu pojavilo... Razmiljao sam kako e ponienje biti za mene da u ovom narodu budem onako siuan kao to bi jedan usamljeni Liliputanac bio meu nama (GP, 116-7). U razgovorima sa svojim gospodarom i kraljem (pri emu je sam Guliver u poloaju roba kojeg pokazuju u cirkuskim predstavama, prodaju i manipuliu njegovim ivotom radi linog profita), on hvali svoju dragu domovinu stilom koji dolikuje njenim zaslugama i njenoj srei: Poeo sam svoj govor time to sam obavestio Njegovo velianstvo da se naa vladavina, osim na kolonije u Americi, prostire na dva ostrva, na kojima su tri mone kraljevine pod jednim suverenitetom (GP, 178). Kritika ovakvog pomalo naivnog glorifikovanja pripisanog jednom obinom podaniku Velike Britanske imperije, pripisana je stavu Guliverovog sagovornika: Zaprepastio ga je moj istorijski prikaz naih prilika za poslednjih sto godina. Tvrdio je da je to samo gomila zavera, buna, ubistava, pokolja, revolucija, izgnanstava najgorih poslednica koje mogu imati gramljivost, stranarstvo, licemerstvo, izdajstvo, svirepost, bes, ludilo, mrnja, zavist, pohota, zloba ili slavoljublje (GP, 185). Iako Guliver navodi pozitivne strane moreplovstva: Imao sam pedeset ljudi posade i nalog da trgujem sa Indijancima Junog mora i da otkrijem nove zemlje, ukoliko budem mogao (GP, 322), on ne pristaje na graansku dunost da dravnom sekretaru podnese izvetaj o svojim putovanjima poto sve zemlje koje engleski podanik otkrije pripadaju engleskoj kruni (GP, 428), a on nije ba mnogo verovao u pravinost vladara u tim prilikama (GP, 430). Upravo ovaj poslednji komentar predstavlja realistian komentar samoga Donatana Svifta, to postaje jo jasnije kada se proita opis osvajanja kolonija koji u sebi nema nieg bajkovitog: Bura odnese nekud gusarski brod, tako da ni sami gusari ne znaju gde su; deko s katarke opazi kopno i oni se iskrcaju u nameri da pljakaju i otimaju, nailaze na bezazleno stanovnitvo koje ih lepo doekuje, daju zemlji novo ime, zavladaju njome u ime kraljevo i pobodu trulu dasku ili kamen kao spomen, ubiju dva-tri tuceta domorodaca; silom uzmu na lau jedan par kao primerke, vraaju se u domovinu i dobijaju oprotaj. Tako nastaje nova kolonija steena po boanskom pravu. Prvom prilikom u

nju se upuuju brodovi, domoroci se ili proteruju ili istrebe, njihovi vladari stavljaju na muke da kau gde su krili zlato, daje se razrenica za sva nedela i grabe, zemlja se natapa krvlju svojih sinova. I ta gnusna druina kasapa koja vri tako bogougodno delo, izgrauje savremenu koloniju osnovanu radi irenja civilizacije meu divljacima i idolopoklonicima i radi njihova obraanja u hrianstvo (430). Detalji jasno ukazuju na to da je u ovom sluaju Svift na umu imao ne afrike, ve amerike kolonije. U Africi nije bilo formalnog zaposedanja, dok su trgovci radije trgovali sa lokalnim vladarima umesto da uzimaju zemlju. Meutim, fraza par kao primerak, koja se odnosi na domoroce koji se silom odvode, svodi ih na nivo trgovinske robe i donosi jaku konotaciju na ropstvo. Generalno posmatrano, ovaj odlomak razotkriva tri kljuna elementa evropskog potinjavanja primitivnijih delova sveta: motiv osvajanja, korienje vojne sile kao sredstva za postizanje cilja i maskiranje i motiva i sredstva jezikom civilizacije i religije. Ovo poslednje je verovatno i najznaajnije za kulturoloko-istorijsku analizu ovog perioda. Svift iznosi tri argumenta za zavaravanje koji omoguavaju osvajanje: osvajaki orijentisani gusari i kasapi su predstavljeni kao ljudi koji ire civilizaciju, njihovi nasilni upadi su pobone ekspedicije, a ljubazni bezopasni ljudi koji tom prilikom stradaju su divljaci idolopoklonici.

Ova aluzija na trgovinu robljem daje povoda Donu Riardsonu da o Sviftu progovori i u ovom svetlu u svojoj knjizi Trgovina robljem i avgustijanska knjievnost: Svift, Pop, Gej.183 Oslanjajui se na biografski podatak iz Sviftovog ivota u vezi sa njegovom povezanou sa torijevskom vladom Roberta Harlija, a istiui injenicu da je ova vlada uinila trgovinu robljem osnovnim elementom finansijskog plana drave u to doba, ovaj kritiar smatra da je trgovina robljem vana i u kulturoloko-knjievnom aspektu tumaenja dela Donatana Svifta. Naime, torijevska vlada Roberta Harlija trebalo je da rei problem nacionalnog duga koji je porastao tokom prvih godina Rata za pansko naslee (1702-1713), te je osnovala kompaniju South Sea Company 1711. godine da bi se iskoristio Asiento, profitabilan ugovor sa panskom Junom Amerikom, a u vezi sa trgovinom robljem, od koga se oekivalo da bude, kao to se i dogodilo, najvea koncesija mira potpisanog Poveljom u Utrehtu 1713. godine. Ovi podaci ne bi trebalo da sugeriu da je ova vlada izmislila trgovinu robljem ili uvodila surovosti, ve jednostavno da ukae na potrebu
183

Upor. John Richardson, Slavery and Augustian Literature: Swift, Pope, Gay, Routledge, New York, 2003.

Torijevaca da ukae na njenu vanost za britansku ekonomiju. Svift, Pop i Gej su podravali ovu vladu i njenu politiku, pri emu je vano napraviti vezu izmeu politike i knjievnosti, budui da su drutveno -politike okolnosti u velikoj meri odredile ivot i karijeru pisaca. Priroda ove povezanosti ima vie strana. S jedne strane, postojala je zemlja ukljuena u trgovinu robljem i na njenom elu politiari sa kojima je grupa pisaca bila blisko povezana, spremna da doprinese razvoju svoje zemlje. S druge strane, postojala je ta ista grupa pisaca, ovog puta posmatrana kao grupa umetnika, koja objavljuje dela koja se sutinski bave ivotom obinih ljudi i koji su posveeni ideji slobode. Don Riardson se u svojoj studiji b avi prisustvom trgovine robljem kao teme, motiva ili pak implicitne kulturoloke podloge u delima navedenih pisaca, kao i problematikom da li se u njihovim delima nalazi eho tadanjih stavova prema ropstvu, ali i moguim uticajem odgovora na ova pitanja na knjievno kritiko vrednovanje knjievnih dela iz tog perioda. Za razliku od veine kritiara, koji povezanost izmeu trgovine robljem i knjievnosti ranog XVIII veka smatraju nevanom i ovu oblast prekrivaju oiglednim preutkivanjem i izbegavanjem relevantnih konotacija, Riardson smatra da je ropstvo znaajno prisutno u delima ovih autora.184

U tom smislu, poeljno je i definisati re rob onako kako su je shvatali ljudi XVIII veka. Rob u doslovnom znaenju neko koga poseduje gospodar, ovek bez slobode, bila je uobiajena konotacija te rei meu Sviftovim savremenicima, pri emu se jo i smatralo da je to opte prihvaen ili zasluen poloaj u drutvu. Meutim, knjievna dela ne bi trebalo smatrati dokumentima ideoloke strukture ovog perioda. Riardson radije koristi rei stav i miljenje a ne ideologija185, budu i da knjievna vrednost ne stoji u jednostavnoj i direktnoj vezi sa moralnim ili politikim vrednostima.186 Cilj analiziranja prisustva i prirode ropstva u knjievnom tekstu nije da se pisac optui za zloin robovlasnitva, ve da se naslute stavovi pisca prema ovoj drutvenoj pojavi, i to u odrazu njegovog knjievnog dela. Trgovina robljem postojala je kao drutvena realnost, pri emu je, ak krajem XVIII veka, intenzitet ove trgovine bio toliki da se broj robova dovoenih u Veliku Britaniju

184 185

Ibid., str.2. Ibid., str.5. 186 Ibid., str.6.

uveao za 68%.187 Meutim, u odnosu na statistiku, mnogo znaajniji argument za razumevanje opte prihvaenosti ropstva i trgovine robljem jesu opravdanja nuena irokoj javnosti koja su i doprinela atmosferi opte nezainteresovanosti za ovu, iz dananje perspektive gledano, drutvenu nepravdu. Jedno od opravdanja bilo je da je sudbina transportovanih robova bila, bar prema trgovcu anu Barbotu (Jean Barbot), manje oajna od njihovih sunarodnika koji su okonali svoje ivote u rodnoj zemlji.188 Horor prie iz Afrike o hanibalizmu i rtvovanju ljudi impliciraju isti argument.189 Jo jedno politiki efektivno poreenje jeste poreenje sudbine robova i sudbine evropske sirotinje. Smrtnost meu zaposlenim mornarima na brodovima bila je via od smrtnosti samih robova, dok je u to doba svaki najsitniji kriminalac mogao da oekuje da ga odvedu na prisilan rad, da bude pretuen ili ubijen ako ga u hvate na delu.190 Takoe, moe se smatrati, kao to to ini Dejvid Eltis (David Eltis), da poloaj belih sluga u kolonijama nije bio u potpunosti razliit od poloaja crnih robova i da bi, bar u XVIII veku, rad slobodnjaka i robova trebalo posmatrati kao deo kontinuuma a ne kao dijametralne suprotnosti.191 S druge strane, Majkl Krejton (Michael Craton) napominje da je postojala izrazita razlika izmeu crnih robova i najsiromanijih belaca sa Jamajke sve do polovine XVIII veka.192 Ovo su veoma teka pitanja, ne samo zbog problema dokumentacije, dokaza i geografske razlike, ve i zbog toga to je patnju nemogue meriti. Poenta nije u tome da se povede diskusija o ovoj temi ve samo da se ukae na injenicu da robovi nisu bili jedina potlaena grupa u ranom XVIII veku.

Budui da je trgovina robljem bila uglavnom u domenu engleske poslovne politike, Don Riardson se bavi reakcijom drutva Engleske na ropstvo, dok termine

187

Upor. David Richardson, The British Empire and the Atlantic Slave Trade, 1660-1807, in P. J. Marshall, ed., with Alaine Low, The Oxford History of the British Empire, vol. 2, The Eighteenth Century, Oxford University Press, Oxford, 1998, str. 440-64. 188 Upor. Jean Barbot, A Description of the Coasts of North and South Guinea, in John and Awnsham Churchill, eds, A Collection of Voyages and Travels, 3rd edn, 6 vols, London, 1744-46, vol 5, str.270. 189 Upor. William Snelgrave, A New Account of Some Parts of Guinea, and the Slave Trade, London, 1734, str.19, 31, 86. 190 Upor. Hugh Thomas, The Slave Trade: The History of the Atlantic Slave Trade, 1440-1870, Simon and Schuster, New York, 1997, str. 309 i M. Dorothy George, London Life in the Eighteenth Century, 1925, Penguin, Harmondsworth, 1966, str. 39. 191 David Eltis, Labour and Coercion in the English Atlantic World from the Seventeenth to the Early Twentieth Century in Michael Twaddle, ed, The Wages of Slavery: From Chattel Slavery to Wag Labour in Africa, the Caribbean and England, Frank Cass. London, 1993, str. 207. 192 Michael Craton, Empire Enslavement, and Freedom in the Caribbean, Ian Randle Publishers, Kingston, 1997, str. 166.

Britanija i britanski vezuje za ideje i ideale povezane sa nacijom u usponu.193 Prosean Englez iz perioda s poetka XVIII veka znao je da su engleski trgovci kupovali u Africi robove za potrebe kolonija u Americi i da su engleske plantae u Severnoj Americi i na Karibima zavisile od rada robova. Kompanija Royal African Company 1714. godine, monopolista u to vreme, tvrdila je da postojanje njihovih ispostava sputa cene afrikih robova i donosi korist Britaniji: Niska cena crnaca bila je uzrok takvog napredovanja i rasta plantaa, te stoga i izvoza britanske robe, a, opet, i uvoza eera, duvana i drugih proizvoda iz Amerike.194

Vesti sa plantaa obino su se ticale dolaska ili odlaska vanih linosti ili napada gusara na tovare robe. Meutim, novine su ponekad donosile i izvetaje o pobunama, pa ak i oglase o prodaji robova. Ukratko, ropstvo i trgovina robljem bili su deo svakodnevnog javnog ivota. Prema miljenju veine istoriara, Britanci se nisu oseali neugodno niti zbog ropstva generalno posmatrano niti zbog trgovine robljem iji su svedoci bili. Treveljan (Trevelyan) napominje da se u XVII veku osealo vrlo malo kolebanja savesti u vezi sa trgovinom ljudskim biima, a da XVIII vek teko da je doneo moralne nedoumice savesti.195 Brion Dejvis (Brion Davis) smatra da je ropstvo bilo drutveno zlo za koje je oveanstvo bilo slepo vekovima196 dok Linda Koli, kao jedan od istaknutih istoriara, istie da Britanci nisu uviali bilo kakvu nedoslednost izmeu velianja svoje slobode kod kue i kupovine mukaraca, ena i dece iz trgovakih ispostava u Africi da bi ih prodavali u ropstvo u stranim zemljama... pri emu je prevoz afrikih robova preko Atlantika bio moralno izjednaen sa prevozo m tekstila, ita ili ak eera.197 Budui da komentari istoriara donose sobom metafore moralne uspavanosti ili slepila, implicirano je da odsustvo drutvenog neodobravanja trgovine robovima treba pripisati pre

nesposobnosti, nego svesnoj odluci ljudi tog doba.

193 194

Upor. Richardson, op.cit., str. 12. Upor, The Case of the Royal African Company and the Plantations, London, 1714, str. 2. 195 G.M. Trevelyan, England Under Queen Anne, 3 vols, Longmans, Green and Co, London, 1930-34, vol.3, The Peace and Protestant Succession, str.147. 196 David Brion Davis, The Problem of Slavery in Western Culture, Cornell University Press, Ithaca, 1966, str. vii. 197 Linda Colley, Britans: Forging the Nation, 1707-1837, Yale University Press, New Haven, 1992, str. 351.

Da bi se adekvatno tumaila kultura ovog doba, potrebno je uzeti u obzir, s jedne strane, mogunost da ljude i njihove stavove kreira i kontrolie okruenje u kome ive, i to putem jezika, kulture, ekonomije i drutvenih struktura, odnosno da su oni bia svog doba i mesta i, s druge strane, da ljudi uobliavaju i prilagoavaju svoje stavove da bi razumeli ili izbegli ono to znaju, pri emu je svestan izbor ipak ukljuen u proces ovog prilagoavanja svesnog saznanja i realnosti. U tom smislu, opti pasivni stav prema fenomenu trgovine robovima moe da se razume u kontekstu geografske udaljenosti Afrike od Engleske i nedostatka pravih kulturnih kontakata koji bi spreili Britance da Afrikance posmatraju kao strane i daleke ljude. tavie, ovi stavovi su jo i podsticani opisima ljudi iz Afrike kao divljih, podmuklih, pokvarenih, bia uvek spremnih da prevare Evropljane, pa i jedni druge198, a ak se i tvrdilo da lie na svoje srodnike majmune.199 Sve ovo ukazuje na to da se ideja slobode odnosila samo na Britance, inei osnovu britanskog ponosa, osnaujui britansku nadmo, a istiui potinjenost drugih naroda.

ini se da su i pisci tog doba prihvatali ovakve stavove i preneli ih u svoja dela. Donatan Svift aludira na ropstvo u nekim od svojih kasnijih dela. On re rob koristi prilino esto, inei time ropstvo retorikim kriterijumom u Irskim zapisima i Skromnom predlogu i razmiljajui o zatoenitvu i divljatvu u Guliverovim putovanjima. ini se da on pokree ideje ropstva i slobode ne toliko zbog naglaavanja aktuelnih politikih dogaaja koliko zbog elje da utie na itaoca da se suoi sa kontradiktornim idejama i uverenjima toga doba. Sviftova shvatanja prirode robova i ropstva duboko su utkana u njegovu retoriku. On esto koristi re rob i njene sinonime. Iako se ironija oslanja na prepoznavanje poruke da je trgovina ljudima pogrena i, iako je ova ironija navodila tadanje itaoce da se suoe sa svojim poloajem kao lanova drutva koje se bavi ovakvom trgovinom, Sviftovi tekstovi nude i kljuna opravdanja za ropstvo, time energino preispitujui kulturoloke aspekte razliitih stavova prema ropstvu.

Slike porobljavanja zauzimaju centralno mesto u Guliverovim putovanjima i impliciraju elju za slobodom. Guliver provodi prva tri poglavlja prvog putovanja
198 199

Upor. Bosman, New and Accurate Description, str. 117, Weekly Journal 41, 21. September, 1717. Upor. James Houston, Some New and Accurate Observations Geographical, Natural, and Historical, London, 1725, str. 33-34.

molei za slobodu dok lei vezan, da bi mu zatim stavili noge u okove. Na drugom putovanju dobija ime Grildrig koje znai oveuljak i biva prodat kralju. Iako on proraunava da je hiljadu zlatnika plaenih za njega bilo jedva kao hiljadu funti u Engleskoj (GP, 138), dobro informisan italac bi znao da se za hiljadu funti moglo kupiti izmeu 70 i 200 odraslih robova u Africi, a ak i slabo informisan italac prepoznao bi da je ovo visoka cena za jednu osobu.200 U ovom kontekstu, Guliverova lana skromna tvrdnja predstavlja surovu alu koja odraava groteskni ponos jednog roba na svoju sopstvenu vrednost u gotovom novcu. Guliver ponovo biva zatoen na poetku etvrtog putovanja, kada ga posada broda vezuje prilikom pobune, da bi ga na kraju putovanja prijatelji Portugalci vezali i okovali u njegovoj kabini (GP, 322, 418). U samoj zemlji Huinhma vode ga uz povike Hun,hun! (GP, 330), postaje rob svome novom gospodaru, a na kraju biva i proteran iz zemlje (GP, 407). Kao razlog za ovaj poslednji dogaaj navodi se strah Huinhma da bih mogao da namamim ostale Jahue u brdovite predele zemlje i odatle nou s njima da silazim odatle i unitavam stoku Huinhma, poto smo po prirodi od roda grabljivaca i mrzimo rad (GP, 407). Na trenutak, Guliver dobija ak i ulogu voe pobune robova. Stalni naglasak na slikama zatoenitva doprinosi tome da tekst stvara viziju sveta kojim vlada mo i u kome se odnosi meu ljudima odreuju u kontekstu gospodar - podreeni.

Veoma je karakteristian nain na koji tekst uspeva povremeno da ak i elju za slobodom izvrgne ironiji i ismevanju. Naime, Guliver se suprotstavlja zatoenitvu s tako uzvienim izrazima da postaje gotovo parodija oslobodilakog heroja. Fraza slobodan i hrabar narod (GP, 64), koju koristi za stanovnike carstva Blefusku prilikom njihovog sukoba sa Liliputancima, a u okviru Guliverovog konteksta odbijanja da posluim kao orue za podjarmljivanje (GP, 64), dovedena je do komine grandioznosti budui da se radi o minijaturnom narodu. U Brobdingnagu on slavi svoje oslobaanje iz zatoenitva kod majmuna i oporavlja se od oka hvaliui se time kako bi se on obraunao s tim biem da je imao vremena da promisli, ali njegove rei izazvae samo glasan smeh svih koji su bili oko kralja i nita drugo (GP, 172 ). Upravo ovaj humor, koji ne ocrnjuje slobodu uopte, ve ljudske pretenzije na nju, ojaava satiru Guliverovih putovanja.

200

Upor. Richardson, op.cit., str. 137.

Meutim, pored satire na ropstvo i slobodu uopte, u ovom delu nalaze se i odjeci stavova koji su opravdavali tadanju trgovinu robljem, odnosno verovanja da su ljudi koji ne ive u Evropi divljaci, i to kroz prikaz Jahua, koji su i varvari i pogodni za porobljavanje. tavie, iako su u izvesnoj meri povezani sa ljudima generalno, oni odraavaju ideje o primitivnom, neevropskom stanovnitvu, kako ponaanjem tako i izgledom, sa naroito izraenim aluzijama na afriko stanovnitvo. Drugim reima, likovi Jahua koji zasluuju da budu robovi, kreirani su na osnovu ljudi koji su u Sviftovo doba zaista i bili robovi. 201 U ovom smislu, pored toga to zemlju Huinhma locira negde blizu Rta Dobre Nade i Madagaskara (GP, 322), to je znaajna geografska odrednica, ini se da je i fiziki izgled Jahua u toj funkciji: Lice joj je bilo pljosnato i iroko, nos zatupast, usne debele, a usta iroka. Ali, ove razlike su zajednike svim divljim narodima, kod kojih su crte lica izobliene zato to uroenici putaju decu da puze po zemlji ili ih nose na leima pritisnutim uz majino rame (GP, 334). U ovom sluaju Guliver iznosi otvorenu povezanost fizionomije Jahua sa divljim narodima, ali ak i bez toga tadanji itaoci bi prepoznali afrike crte lica i obiaje. Sloan (Sloane), na primer, opisuje kako afrike robinje nose svoje bebe u nosiljkama dok su im nosevi spljoteni o majina lea.202 Takoe, sposobnost Jahua da plivaju od najmlaih dana i da se penju na drvee podsea na opise mladih afrikih plivaa i na poreenja sa majmunima, dok izraz She-Jahoo (enka Jahua) podsea na izraz She-Blacks (crnkinja) u erilovoj zbirci putopisa.203

Ovo ne znai da bu Jahui trebalo da predstavljaju Afrikance. Oni predstavljaju degenerisano oveanstvo, i to kroz aluzije na primitivizam uopte i Afrikance konkretno. Stanje u kome Jahui ive nije u potpunosti ropstvo, ali lii na njega. U stvarnosti su zaista i postojali robovi prema kojima su se ponaali kao prema stoci, a upravo tako Hainhmi postupaju sa Jahuima. Ako oni zaista i ive u uslovima srodnim ropstvu, Svift tako vodi priu da se sve to itaocu ini prirodno i normalno.204 En Klajn Keli (Ann Cline Kelly) smatra da postoje znaajni dokazi u etvrtoj knjizi koji

201 202

Richardson, op.cit., str.139. Upor. Sloane, Voyage to the Islands, vol. 1, str. iii 203 Upor. Houston, op.cit., str. 33-34. 204 Upor. Richardson, op.cit., str. 141.

ukazuju na istorijat brutalnog ponaanja konja prema Jahuima.205 Kako Guliverova avantura u ovoj udnoj zemlji odmie, negativna slika Jahua biva sve upeatljivija i upeatljivija: Prema onom to sam mogao videti, kao da se Jahui od svih ivotinja najmanje daju neemu pouiti. Njihove sposobnosti nikad ne doseu dalje od tegljenja i noenja tereta. Mislim da ovaj nedostatak potie uglavnom od njihove iskvarene i jogunaste naravi, jer su oni lukavi, zlobni, podmukli i osvetoljubivi. Vrlo su snani i izdrljivi, ali su kukavice po dui, pa zato drski, bedni i svirepi (GP, 387). Iako Guliver iznosi ove stavove, Svift je taj koji je osmislio Jahue i pripisao im takve odlike da im uloga robova najbolje pristaje. Ovakvo predstavljanje Jahua, u vreme kada su pravi Afrikanci iveli kao stoka, govori protiv slobodarskih, antikolonijalistikih i anti-robovlasnikih stavova prisutnih u ostalim delovima Guliverovih putovanja.206

Guliverova putovanja nude viziju sveta u kome je poeljno dobro radikalno udaljeno od opaene realnosti, a pri tome nema ni mogunosti da se ova dva sveta sretnu. to se tie ropstva, u delu se osea frustrirana podvojenost izmeu ljubavi prema slobodi i poimanja sveta u kome postoje ljudi koji nisu vredni ni sposobni da budu slobodni. Riardson pretpostavlja da se izvor ovog oseaja podvojenosti nalazi u Sviftovom linom stavu, odnosno u njegovoj neodlunosti da donese konaan sud.207 U Guliverovim putovanjima implicitno su utkana i pieva lina iskustva, a pogotovo njegova borba sa kontradiktornim idejama, besom i oajanjem, i frustracijama. Zbog svega ovoga, ova knjiga, bar delimino, ostaje kao veran zapis potekoa jednog Britanca da ivi u slobodarskom robovlasnikom drutvu Britanije ranog XVIII veka.

205

Ann Cline Kelly, Swifts Exploration of Slavery in Hounjhuhmland and Ireland, PMLA 91, 1976, str. 846-55. 206 Upor. Fabricant, History, Narrativity, and Switfs Project to Mend the World in Christopher Fox, ed. Guliver Travels: Case Studies in Contemporary Criticism, Bedford Books, Boston and New York, 1995, str. 360-1. 207 Upor. Richardson, op.cit., str. 144.

5.5. anrovsko odreenje

ini se da se Guliverova putovanja opiru jednoznanom anrovskom odreenju. Ona u sebi nose dinamiku, avanturizam i egzotiku. Ovo delo u sebi objedinjuje elemente putopisa, fantastine prie i avanturistiko-pomorskog romana. Iako je Svift nastojao da svom delu da neku vrstu parodije takvih romana, ono je nuno asimiliralo i karakteristike anra koji je parodiran.208 Postoji i stav da knjiga u celini pripada menipeji. anr je dobio naziv po Menipu iz Gadare (III vek p.n.e.), a karakterie ga sloboda filozofske inspiracije i matovitost siea. Piscu nije cilj da psiholoki produbi lik junaka; on se njime slui da proveri izvesne ideje i zato ga stavlja u najrazliitije avanturistike situacije, pri emu se postie spoj fantastike i simbolike sa grubim naturalizmom i komikom.209 Nema sumnje da je Svift, kao odlian poznavalac klasine knjievnosti, itao predstavnike ovog anra, od starih Grka do novijih dana, Petronijevog Satirikona, Apulejevog Zlatnog magarca, Lukijanove Satire, zatim Rableovog Gargantuu i Pantagruela i druge. Guliverova putovanja poinju u stilu romana i, iz aspekta avantura realistiki osmiljenog centralnog lika heroja, oigledno lie na Defoove romane, a posebno na Robinsona Krusoa, objavljenog sedam godina pre ove knjige. Meutim, avanture postepeno postaju isuvie fantastine za roman, a karakterizacija Guliverovog lika nije uvek od centralne vanosti. Neto blia definicija bila bi odreenje knjige kao parodije na putopisne prie - klasian anr, koji potie jo od Lukijanove Istinite Istorije (II vek p.n.e), u kojoj se opisuju avanture na Atlantiku uz niz humoristiki neverovatnih iskustava (kao to je letenje do Meseca i ivot unutar kita tokom dve godine). ini se da se osnovni model Guliverovih putovanja u slinim detaljima oslanja na Lukijana, ali se ipak Svift vie bavi parodiranjem pravih putopisa. Jedna slina parodina putopisna pria postoji i kod Ser Tomasa Mora kao uvod u njegovu Utopiju, a Guliverova putovanja imaju i elemente utopijskog romana. esto poglavlje Prve knjige, na primer, opisuje Liliputance u utopijskom kontekstu, dok cela pria o zemlji mudrih konja balansira izmeu utopije i parodije na utopiju.210 Meutim, koristei parodiju putopisne prie kao povod za utopijska razmiljanja i satiru na
208

Upor. A. A. Jelistratova, Istorija Engleske knjievnosti, prev. s ruskog B. Luki i M. Markovi, Nauna knjiga, Beograd, 1950, str. 330. 209 Ivanka Kovaevi et al., Engleska knjievnost II, J. P. Svjetlost D.O., Zavod za udbenike, Sarajevo, 1991, str. 42-43. 210 Upor. Turner, op.cit., str.78.

savremeni trenutak, Svift nije doneo nita novo u svet knjievnosti. Ono to njegovu knjigu ini jedinstvenom jeste sloenost njene strukture koja sobom nosi niz alegorija, aluzija, groteski, crnog humora i koji pretpostavlja relevantnog itaoca.211 Upravo u vezi sa odreenjem relevantnog itaoca Guliverovih putovanja postavlja se kljuna dilema: da li ga treba traiti meu odraslom italakom publikom ili meu decom i mladima. S jedne strane, stie se utisak da sloena i sofisticirana satira utkana u priu zahteva odraslog itaoca, svesnog konteksta i aluzija koje vode do tumaenja ovakvog knjievnog dela, a samim tim ovo delo predstavlja i inspiraciju za mnoga znaajna dela u kanonu knjievnosti za odrasle. U tom smislu, Svift je jedna od bitnih inspiracija Dojsovog dela. Stefan Dedalus, junak Ulisa, eta se uvek u pratnji svojih duhova: Svifta, ekspira, Blejka i Tome Akvinskog. Glavna linost Dojsove drame Izgnanici, Riard, je Svift. Teko je ma ta odluno tvrditi za Fineganovo bdenje, ali prema dojsovcu Hariju Levinu, Svift je na elu mitologije tog dela. Sem (alias Dojs) se jasno moe identifikovati sa Sviftom, koji je tu Dojsov uzor i tema, tvrdi Levin.212 Takoe, i Kafka je prepoznao mnoge od svojih ideja upravo u Guliverovim putovanjima, koje je prvi put proitao 1921. godine, pre nego to je napisao svoje kasne prie o ivotinjama. 213 On se identifikovao sa Guliverom, a u Sviftu pronaao ne uticaj, ve i knjievnu srodnu duu koja je svet posmatrala kao i on. Naime, metamorfoza je dominantna tema i u Guliverovim putovanjima i u Kafkinim najpoznatijim priama, dok su njihovi anti-heroji neprestano prezirani, a esto i poniavani autsajderi koji ive u stalnom strahu, potpuno otueni od drugih. Iako Guliver tokom prie sve vreme zadrava istu veliinu tela, on je na duhovnom planu disproporcionalan, previe velik ili majuan, to je odraz njegovog stanja, dok kod Kafke likovi menjaju i oblik i veliinu u skladu sa svojim stanjem duha. Kafka je u Sviftu pronaao odlike koje, nakon itanja njegovog sopstvenog dela, dananji knjievni kritiari prepoznaju kao kafkijanske. Sviftov Guliver je putovao svetom da bi proao muna iskustva, a Kafkini junaci su se okrenuli sami sebi i upravo tu

211

Upor. Novo Vukovi, Uvod u knjievnost za djecu i omladinu, ITP Unireks, Podgorica, 1996, str. 303. 212 Upor. Mari, op.cit., str. 7. 213 Upor. Jeffrey Meyers, Swift and Kafka, Papers on Language and Literature, vol. 40, Issue 3, Southern Illinois University, 2004, str. 329.

doiveli slino.214 Dakle, Sviftove ideje su zaivele u svetu odraslih, uklapajui se u intelektualne dileme savremenog sveta. S druge strane, svi ti intelektualni problemi uglavnom ostaju van vidnog polja deije italake publike. Bez obzira na moguu intuitivnu slutnju da se tu radi i o neem drugom, mladi itaoci ostaju u bukvalnoj ravni dela. To je karakteristina pojava za odnos deteta prema satiri i alegoriji. Decu u tom delu jednostavno uzbuuju pustolovine jedne fantazije. Patuljci i divovi u njihovom vienju gube svoj alegorijski smisao, a njihove zemlje postaju uvek traene zemlje uda. Izgleda da Sviftova imaginarna igra odgovara detetu, koje u svom svetu postaje as patuljak as div, uzimajui u obzir razne odnose i projekcije. 215 Prema Polu Azaru, pratei Gulivera od siunih palata u Liliputu do krajeva gde su kue vee nego nae planine, njih taj rasipnik ne uznemiruje jer su i sama navikla da menjaju, umanjuju ili poveavaju sto puta na dan sve ega se dotaknu.216 Deca, ali i veina odraslih koji itaju Guliverova putovanja prvi put, ista srca, gotovo instinktivno razumeju kako to izgleda biti vei od ivota i oseati pred sobom te ogromne mogunosti uzbudljive avanture koja ih eka. Guliverova putovanja ne pripadaju onim knjigama kojima se mladi itaoci dive, a potom ih ostave sa strane i zaborave. Dord Orvel ju je prvi put proitao kada mu je bilo osam godina i uvek joj se vraao tokom svog ivota, smatrajui da je nemogue zasititi je se. Ako bi trebalo da napravim listu est knjiga koje bi trebalo sauvati, kada se ostale unite, svakako bih Guliverova putovanja svrstao u tih est knjiga, zapisao je Orvel. 217 Meutim, svakako treba imati u vidu da se Sviftov roman, kao i veina klasinih deijih knjiga, u knjievnosti za mlade pojavljuje u formi adaptacije, rastereen od mnogo toga to itaoci ne bi razumeli ili prihvatili. Postoje i miljenja da i u ovom sluaju deci treba dati integralno delo218, koja su motivisana principijelnim neprihvatanjem adaptacija. Ipak, ini se da bi u integralnom obliku to delo imalo manje anse kod dece i mladih. Slian princip odnosi se i na prevode Guliverovih putovanja. Naime, prevodi knjievnih tekstova za decu trebalo bi da se usklade sa postojeim modelima u ciljnom sistemu. Ako model originalnog teksta ne
214 215

Ibid. Upor. Vukovi, op.cit., str. 305. 216 Pol Azar, Knjige, djeca i odrasli studija, sa francuskog preveli D. Budisavljevi i D. ijan, Stilos, Zagreb, 1970, str. 80. 217 Upor. Turner, op.cit., str. X. 218 Upor. Francoi Coradec, Historie de la literature enfantine en France, Edition Albin Michel, Paris, 1972.

postoji u ciljnom sistemu, tekst se menja tako to se uklanjaju ili dodaju elementi koji bi doprineli prilagoavanju dela integralnom modelu ciljnog sistema.219 U poetku, nedostatak zabavnog tiva za itanje za decu bio je glavni razlog da se Guliverova putovanja uvrste u deji knjievni svet. Poput svih petparakih knjiica, deca su ovu knjigu itala sa uivanjem. U odsustvu drugih knjiga pisanih posebno za decu, na ovaj nain je ispunjena praznina koja je postojala u knjievnom sistemu XVIII veka. Stoga, tekst je doao do deje italake publike i pre nego to je deji sistem i poeo da postoji. Otada, preko dva veka, ova knjiga je uspela i da zadri istaknuto mesto u svetu knjievnosti za decu. Zahar avit smatra da se ovo dogodilo ne zbog toga to je knjiga brzo postala klasik za decu ve uglavnom zbog toga to je neprestano menjana i prilagoavana da bi se uklopila u razliite kulture i kontekste. 220 Uprkos tome to su Guliverova putovanja esto prevoena, ni jedan prevod za decu nije ukljuio sve etiri knjige. Veina prevodilaca se odlui samo za Prvu, a neto manje njih ukljui Prvu i Drugu, a ovaj izbor primarno je odreen odlukom da se tekst prenese iz originalne forme kao satire u fantastiku ili avanturistiku priu, pri emu fantastina pria vie odgovara deci, a avanturistika mladima. Ova dva modela, kontradiktorna po svojoj prirodi (fantastika tei ka uoptavanju, dok avanturistika pria tei konkretizaciji), odreuju odabir teksta i manipulisanje njime. Primer modela ovakvog manipulisanja bila bi transformacija Liliputanaca u patuljke iz fantastine prie. Dok originalni tekst naglaava slinosti izmeu stanovnika Liliputa i stanovnika Engleske (koji se razlikuju samo u veliini, a po svemu ostalome lie, to i ini okosnicu satire), adaptacije namerno briu slinost i stvaraju kontrast izmeu dva sveta Guliverovog sveta i fantastinog sveta patuljaka. Ovaj fantastini svet patuljaka ima sve tipine odlike fantasti ne prie, pogotovo u aspektu fabule i karakterizaciji. Stoga, u adaptaciji za decu, patuljci su deo zaaranog i udesnog sveta punog velianstvenosti i udesa. Oni su nevina mala bia prisiljena da se brane od zle sile koja se pojavila u njihovom svetu, to je tipina bajkovita fabula. Posmatrani na ovaj nain, Liliputanci vie nisu predmet kritike i satire ve pre identifikacije i saaljenja. Upravo ovakve adaptacije su dostupne i kod nas. Albin Vilhar221 nudi obradu Guliverovih putovanja u zemlju patuljaka i zemlju dinova, ba kao i Duan
219

Upor. Zahar Shavit, Poetics of Childrens Literature, The University of Georgia Press, Athens and London, 1986, str. 115. 220 Ibid. 221 Guliverova putovanja, prema Donatanu Sviftu, Obradio Albin Vihlar, Biblioteka deja radost, Beograd, 1952.

Timotijevi222. Za razliku od ovih izdanja, prepunih matovitih ilustracija koje ukazuju na mlai uzrast italake populacije, pojavljuje se i neto ozbiljnije izdanje, takoe iz prevodilakog pera Duana Timotijevia, a uz kritiki pogovor i pitanja za knjievnu analizu na uzrastu za V razred osnovne kole223. Jedan od novijih i kompletnih prevoda ovog dela ponudio je Sreten Mari.224 ini se da Guliverova putovanja nude iv tekst i provokativnu priu i za decu i za mlade i za odrasle, te da i jedni i drugi i trei pronalaze svoj svet u ovom delu. Sreten Mari u svom predgovoru nudi mogue objanjenje ovog ambivalentnog statusa: Da se svet mnogo prozlio... dokaz je... literatura koju odrasli daju deci. Valjda da ih spreme za ivot... sve svireposti, jadi izopaenosti ivota u njima su... preterano naglaene, kao ono najvanije emu deca treba da se hitno i isljuivo obue i priviknu. Naravno, deca se spoetka opiru, jer to protivrei njihovoj prirodi, jer su roena dobra... Sama od sebe deca bi da su svi dobri i da je sve dobro, i kod prvih pria do kojih stasaju, ona odluno zahtevaju da ak i vuk bude zlatan. Onda se polako civilizuju, ostrve se, uvebaju slast jeze,... Jedini ustupak koji jo neko vreme trae od velikih je happy end, jemstvo da e se bar na kraju uiniti skok iz ivotne logike u onu prepotopsku. Na kraju dignu ruke i prave kompromis, prvi ideoloki obrazac za mnoge kasnije: prime odrasle kakve ih je Bog dao, a sami, prebiraju, bar u prvo vreme, dok se sasvim ne iskvare. Iz pria velikih propuste do sebe lepotu avanture, ivotnost borbe, ar slika i rei to otvaraju nepoznate svetove, sistematski previajui sve nae svirepe podtekstove, veltmercovske implikacije i slino, ostavljajui to za starije, i za sebe kada ostare.225 On takoe tvrdi i da su Guliverova putovanja pria za decu... ali deca su pametna: prosto su naredila da se naknadno izbace sve implikacije i ostala je zanimljiva pria, pravo uivanje. Deca su pobrala kajmak, poetini kajmak, kako veli isti Svift, a odraslima ostavila filozofski ukus sa dna. I kad ta ista deca, etrdeset godina kasnije, sluajno ponovo otvore Guliverova putovanja, u izdanju za odrasle, u udu se pitaju da li je to ona ista knjiga, dok se ne prisete da nije isti italac. I tada, ako im se bistrina seanja nije ve pomutila, shvate

222

Donatan Svift, Guliverova putovanja, Guliver u zemlji liliputa i dinova, preveo za decu i omladinu Duan Timotijevi, Deja knjiga, Beograd, 1958. 223 Donatan Svift, Guliverova putovanja, prevod s engleskog Duan Timotijevi, pogovor dr. Niifor Naumov, Nolit, Beograd, 1973. 224 Donatan Svift, Guliverova putovanja, preveo sa engleskog i predgovor napisao Sreten Mari, Biblioteka evropski klasici (engleski pisci), Izdavako knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, Novi Sad, 2002. 225 Ibid., str. 5-6.

da nema nemilosrdnijeg dokaza o bezvrednosti naih zrenja od knjige iz detinjstva itane u pozne dane, i pitaju se ta je mudrije: nai sutinu Gulivera u munom mudrijaenju o Jahuima ili u veseloj prii o dinovima i kepecima... shvatiti jadnu mudrost ljudskog iskustva ili doivljavati poeziju koju ono katkad lui i koja samoj mudrosti daje vrednost.226 ini se da je Svift uspeo da ponudi priu koja spaja decu i odrasle. Kao udna dvosmislena figura, jedinstvena u istoriji knjievnosti, Donatan Svift ostaje mranjak koji se bori protiv mranjatva, neprijatelj misli u ime kulture, ovek ije su opte ideje proizvod jedne bolesne due, a ija je konkretna kritika najzdravija pojava u jednoj bolesnoj sredini i, dodali bismo, pesimistiki orijentisana odrasla osoba koja uspeva da probudi dete u itaocu.

226

Ibid., str. 6-7.

6. FREDERIK MERIJET POMORSKA AVANTURISTIKA PRIA

6.1. Biografija i dela Frederik Merijet (Frederick Marryat, 1792-1848) rodio se u Londonu u porodici iz srednje klase. Njegov otac, Dozef Merijet, bio je predsednik Lojdovog komiteta, udruenja za englesko pomorsko osiguranje, kolonijalni agent za ostrva Zapadnih Inda, Grenade i Trinidada, kao i lan Parlamenta, predstavnik za Haram i Sendvi, koji je bio poznat po otvorenom zalaganju za kolonijalistike ideje za govornicom. U to vreme bila je iroko poznata povezanost Lojdove organizacije sa mornaricom. Naime, ova organizacija je osnovala Patriotski fond da bi pokrenula hrabre ljude angaovane u odbrani svoje zemlje da se pobrinu za udovice i siroad poginulih heroja i da se nagrade istaknuti pojedinci u slubi Njenog Velianstva.227 Stoga, ini se da je Frederik Merijet roen u porodici koja je bila aktivno ukljuena u stvaranje istorije britanskog kolonijalizma, to je verovatno u velikoj meri i uticalo na njegov dalji ivot i interesovanja. Iako su ga roditelji usmeravali ka sticanju znanja u privatnim kolama, on je u sebi nosio pobunjeniki i avanturistiki duh, te se, inspirisan Nelsonovom pobedom na Trafalgaru, kao i ponesen utiscima nakon velelepne Nelsonove sahrane, suprotstavljao svojim uiteljima i nekoliko puta beao iz kole da bi otiao na more, time izraavajui snanu elju da se posveti pomorskoj karijeri. Kada mu je bilo 14 godina, 1806. godine, dozvoljeno mu je da pristupi Kraljevskoj mornarici, kao kadet na brodu Imperieuse, fregati pod komandom lorda Kohrana, koji je kasnije bio inspiracija i za Merijeta i za ostale pisce pomorske prie, izmeu ostalog i za . S. Forestera. Tom prilikom plovio je blizu Francuske i Mediteranom, da bi na kasnijim putovanjima oplovio Zapadne Inde, Severnu Ameriku, Bermude, te je na taj nain upoznao veliki deo sveta. Dobio je komandu nad sopstvenim brodom kada je imao samo dvadeset godina. Poinio je mnoga herojska dela, spaavajui saputnike koji su se davili. Upravo njemu se pripisuje patentiranje i prva primena amca za spasavanje, zbog ega je i dobio Zlatnu medalju od Kraljevskog humanitarnog drutva (Royal Humane Society), a nakon toga mu je i ostao nadimak amac za spasavanje (Lifeboat). Tokom svoje pomorske karijere isticao se spretnou upravljanja brodom, ali je i uestvovao u nekim od vanijih

227

Upor. Oliver Warner, Captain Marryat: A Rediscovery, Constable, London, 1953, str. 17-23.

istorijskih dogaaja. Na primer, 1815. godine kapetan Merijet zapovedao je brodom Beaver koji je uvao Napoleona na ostrvu Sveta Jelena, d a bi se brodom Rosario vratio u Englesku da donese vest o smrti velikog francuskog vojskovoe. Uestvovao je u preko pedeset pomorskih bitaka.

Knjievna karijera mu je takoe bila vana, te je u poetku romane objavljivao uporedo sa pomorskom karijerom, ali 1830. godine odluio je da se povue sa mora i po sveti pisanju na kopnu. Od 1832. do 1835. ureivao je asopis Metropolitan Magazin, u kojem se i pojavilo nekoliko njegovih romana, a u Londonu je bio deo knjievnog kruga pisaca kao to su Klarkson Stenfild, Semjuel Roders i arls Dikens. Nakon burnog ivota na moru, Merijet je svoju mirnu luku pronaao u Langamu u Norfolku, gde je provodio dane piui i boravei u prirodi sa svojom suprugom i jedanaestoro dece. Nakon njegove smrti 1848. godine, erka Florens Merijet (1838-1899), koja je takoe postala pisac, objavila je oevu biografiju pod naslovom ivot i delo (Life and Letters, 1872)228.

U periodu od 1829. do 1848. godine objavio je dvadeset est romana, od kojih su najpoznatiji: Pomorski oficir ili Prizori iz ivota i avanture Frenka Majldmeja (The Naval Officer, or Scenes in the Life and Adventures of Frank Mildmay, 1829), Piter Simpl (Peter Simple, 1834), Pomorski kadet Dek Izi (Mr Midshipman Easy, 1836), Dnevnik iz Amerike (Diary in America, 1839), Masterman Redi ili Brodolom Pacifika (Masterman Ready or Wreck of the Pacific, 1841), Naseljenici u Kanadi (Settlers in Canada, 1844), Misija ili Prizori iz Afrike (Mission, or Scenes in Africa, 1845) i Deca nove ume (The Children of the New Forest, 1847).

Frederik Merijet je bio jedan od pomorskih romanopisaca aktivnih tokom tridesetih godina XIX veka, meu koje se ubrajaju i M. H. Barker (M. H. Barker), kapetan amije (Captain Chamier), kapetan Glaskok (Captain Glascock), Edvard Hauard (Edward Howard) i Vilijam D. Nil (William J. Neale). Ovi autori su bili, veim delom, veterani Napoleonskih ratova, koji su se nakon povlaenja iz slube posvetili pisanju romana i time se i izdravali. Merijet se izdvaja iz ove grupe romanopisaca time to njegovi romani nude jednu dublju, uznemirujuu dimenziju
228

Upor. Robert M. Loveft and Helen S. Hudges, The History of the Novel in England, Houghton, Boston, 1932, str. 213-214.

drutva tog doba, prikazujui jaz izmeu pomorske kulture i trgovake kulture previktorijanske i ranoviktorijanske Britanije. Ova grupa pisaca je, uopteno gledano, bila konzervativna po svojim stavovima: na primer, kao penzionisani oficiri, smatrali su da znaju mnogo vie o moru i pomorskom ivotu od drugih, te su uivali da prikazuju upravo brutalne aspekte ovog ivota naglaavajui vanost autoriteta i hijerarhije. Meutim, oni su pisali iz perspektive starog sistema, te su glasovi koji su dolazili nakon tridesetih godina XIX veka poeli da donose nove stavove prema pomorskoj prii i pomorcima. ini se da Merijet svojim delom pripada i staroj koli, ali i da najavljuje novu kolu, dajui time dobre osnove za razvoj ovog knjievnog anra.229 Pa ipak, stie se utisak da ovaj pisac ne nalazi dovoljno mesta u knjievnoj kritici i recepciji, pa ga ak i spominju u sledeem kontekstu: Meu imenima pisaca drugog i treeg reda nailazimo esto na ime Frederika Merijeta.230 U ovom radu e se pokazati njegov znaaj za razvoj pomorskog romana, a time i engleske knjievnosti uopte.

229

Upor. John Peck, Maritime Fiction: Sailors and the Sea in British and American Novels, 1719-1917, Palgrave, New York, 2001, str. 66-67. 230 Ivanka Kovaevi, et al, Engleska knjievnost II, knjiga II, I.P. Svjetlost D.D., Zavod za udbenike, Sarajevo, 1991, str. 232.

6.2. Avanturistika pria u delima Frederika Merijeta

6.2.1. Pomorska avanturistika pria

Odreivanje prirode avanturistike prie u delima Frederika Merijeta donosi i novu podvrstu samog anra, a to je pomorska (avanturistika) pria. U engleskoj terminologiji za ovaj pojam koristi se vie izraza sea novels, sea fiction, nautical fiction i maritime fiction, pri emu Don Pek (John Peck) smatra da izraz maritime fiction najbolje izraava sutinu fenomena da knjievnost odraava sliku jednog pomorski orijentisanog doba, ukljuujui u svoj domen ne samo more i dogaaje na moru ve i ljude koji plove morima i deo su kulture tog doba.231 More u znaajnoj meri doprinosi shvatanju avanturistike prie, jer sobom nosi razliite simbolike aspekte. Jedno od najranijih tumaenja simbolike mora odnosi se na haos: More je takvo stanje varvarske maglovitosti i zbrke iz koje je ponikla civilizacija, a u koje je mogue ponovo se vratiti samo ako bogovi i ljudi to spree.232 More u smislu praiskonskog okeana prisutno je ne samo u hrianskim i klasinim filozofskim stavovima ve i u svim kulturama. Pri tome, tlo je simbol bezbednosti, te i prvom moreplovcu Odiseju jedino Itaka nudi pravi oseaj sigurnosti, dok svuda na moru i stranim obalama vrebaju razne opasnosti. Upravo je u grkoj knjievnosti uspostavljen kriterijum avanturistike prie da svaka oblast koja se granii sa morem nije bezbedna po heroja, poto tu vrebaju boanstva, ljudska bia i ivotinje koje mogu da ga ugroze na njegovom putu.233 Ova ideja je zaivela i u engleskoj avanturistikoj prii, pa je, na primer, i u Robinsonu Krusou morska obala mesto opasnosti, gde zlo i nepoznate sile postoje, te heroj ove prie mora da se udalji od obale ka sredinjem delu ostrva da bi se sklonio na sigurno. Tradicija pomorske avanturistike prie takoe preuzima ovu ideju. Okean predstavlja mesto opasnosti za moreplovce koji njime putuju, to se odnosi i na doslovno i na metaforiko znaenje, u smislu da more moe da predstavlja haos, zastraujuu razornu silu, kao i nepoznato i nepredvidljivo. U ovom kontekstu, ideja povratka kui uvek predstavlja povratak u sigurnost. Tokom samog putovanja, kljuni elemenat za uspeh je jedinstvo svih
231 232

Upor. Peck, op.cit., str.4. W. H. Auden, The Enchafed Flood, or, the Romantic Iconography of the Sea, Faber and Faber, London, 1980, str. 18-19. 233 Upor. Alain Carbin, The Lure of the Sea in E.E. Rice, ed., The Sea and History, Sutton Publishing, Stroid, 1996, str. 15-22.

lanova posade, pri emu fokus prie pada na pojedinanog heroja, s posebnim naglaskom na njegovim muevnim karakteristikama koje su na probi sve vreme putovanja. Posada se iznova i iznova suoava sa neprijateljskim silama, bilo na moru, u obliku ratnih neprijatelja ili pobunjenika na brodu, bilo na stranim obalama, u susretu sa heroju nepoznatim kulturama i obiajima. Meutim, kao oteavajua okolnost, dok je heroj daleko od kue, postoji i opasnost da bude zaveden da prihvati nain ivota koji mu ne prilii, ali u svakom sluaju, u mukom svetu pomorske prie, on na nasilje reaguje nasiljem. ini se da upravo zbog toga u senci ovakve prie stoji smrt, odnosno injenica da su smrt i strah od nje stalni saputnici na veini knjievnih putovanja, stvarnih ili izmiljenih.234 Bilo da se u prii govori o potrazi ili inicijaciji heroja, on biva stavljen na probu u nizu neoekivanih situacija. Meutim, ovakva pria moe da se tumai i na mnogo prozainijem nivou, na primer, mladi kadet, stavljen na probu, dokazuje da ima karakteristike koje e od njega uiniti pravog moreplovca. U stvari, u pomorskoj prii simboliko i doslovno znaenje neprestano se preklapaju: tipina pria u kojoj se govori o morskim olujama i brodolomu naglaava, s jedne strane, beznaajnost ljudskih napora u irem kontekstu prirode uopte, i, s druge strane, preispitivanje ljudske spretnosti u situaciji suoavanja sa prirodnim nepogodama. Uzimajui u obzir ovaj okvir pomorske avanturistike prie, Don Pek istie tri kljuna elementa za tumaenje ove vrste prie: a) lik moreplovca, hero ja prie, koji se istie muevnim ponaanjem; b) more i obale, kao mesta opasnosti gde se heroj suoava sa svojim izazovima; c) drutvena, ekonomska i politika dimenzija, u smislu da je brod proizvod tehnologije, da je izgraen sa odre enim ciljem i da postoji praktian aspekat svakog putovanja morem.235 Ukratko, pria itaocu nudi moreplovca, izazov i sve se odigrava u odreenom kontekstu. U izvesnoj meri, ini se da su moreplovac i izazov fiksni elementi u pomorskoj prii, dok se kontekst menja. Ova estoka i divna, ali zdrava proza236 mogla bi se definisati kao pripovest u kojoj se bar polovina svih dogaaja siea deava na brodu, pri emu upravljanje brodom predstavlja vaan aspekat radnje.237 Prema Edvinu Holu (Edwin Hall),
234

Robert Foulke, The Literature of Voyaging in Patricia Ann Carlson, ed., Literature and Love of the Sea, Radopi, Amsterdam, 1986, str. 13. 235 Upor. Peck, op.cit., str. 14. 236 Harvey Dorton, Books in England: Five Centuries of Social History, The University Press, Cambridge, 1970, str. 300. 237 Edwin M. Hall, James Fenimore Cooper and Literature of the Sea, Sea Fiction Guide, Scorecrow Press, Inc. Metuchen, New Jersey, 1976, str. xviii.

Dejms Fenimor Kuper (James Fenimore Cooper) uspostavio je ovaj anr objavljivanjem romana Kormilar (The Pilot, 1824), ali Frederiku Merijetu se pripisuje ast ne samo da je postavio visoke standarde preciznosti prilikom pisanja pomorske proze ve i da je popularizovao ovu vrstu proze kao oblik avanture i romanse.238 Za Merijetove mlade protagoniste, razotkrivanje granica sopstvenih sposobnosti predstavlja cilj neprestanih avantura i iskuenja na moru. Meutim, ovo se odnosi samo na drutveni i fiziki aspekat ivota p rotagonista. Za Merijeta, brod je bio mikrokosmos britanskog drutva, te stoga i savreno mesto za uobliavanje identiteta jednog pravog britanskog dentlmena. Kako je pomorska pria sazrevala, on je postao i vie od toga, odnosno, metafora opasnosti koja preti i iz spoljanje sredine ali i iz untranjosti239 i donosio je sobom nekoliko romantiarskih stavova: a) svaki astan i razuman ovek prirodno eli da ode sa kopna; b) more nudi stvarnu ivotnu situaciju, a putovanje predstavlja istinsko stanje oveka; c) more je mesto gde se odigravaju odluujui dogaaji, trenuci ivotnih odluka, iskuenja, padovi i iskupljenja, dok je ivot na obali uvek trivijalan; d) konano odredite moreplovcu ostaje nepoznato, ak i ako postoji, a trajne emotivne veze niti su mogue niti su poeljne.240

6.2.2. Kapetan Merijet i pomorska avantura

6.2.2.1. Brodolom Pacifika

Brodolom Pacifika donosi priu o brodolomu na nenaseljenom tropskom ostrvu, u koju je utkana interesantna avanturistika pria. Slinosti izmeu Robinsona Krusoa , s jedne strane, i vajcarske porodice Robinson i Brodoloma Pacifika, s druge strane, brojne su, ali jedna razlika je veoma uoljiva u poslednja dva navedena romana centralna figura je porodica a ne pojedinac, kako to zapaa Grin (Green)241. Porodica Sigrejv se vraa u Australiju, gde gospodin Sigrejv, imuni zemljoposednik, radi kao slubenik Vlade Velike Britanije. On je Merijetov teoretski

238 239

Ibid. Ibid. 240 W.H. Auden, The Enchafed Flood, or, the Romantic Iconography of the Sea, University Press of Virginia, Charlottesville, 1949, str. 12-13. 241 Upor. Martin Burgess Green, Dreams of Adventure, Deeds of Empire, Basic, New York, 1979, str. 215.

ovek242 i na osnovu injenica datih u tekstu prie, teko je uvideti kako je on ikada mogao biti uspean inenjer i farmer, jer se njegov lik u prii zasniva na moralizatorskim elementima karakterizacije. Anita Mos (Anita Moss) smatra da je Merijetova svest o tome da je knjiga bila namenjena mladim itaocima uticala na neprijatan propovedniki ton u prii, te zakljuuje da se ova avanturistika pria u izvesnoj meri i oslanja na tradiciju moralizatorske prie (moral tale), to, opet, utie na stereotipnu karakterizaciju likova.243 U tom smislu, Vilijam, stariji sin, dvanaestogodinjak, donosi lik ozbiljnog i inteligentnog deaka koji slua starije i kloni se nevolje. Nasuprot njemu stoji estogodinji Tomi, nestaan deak koji esto upada u nevolje povlaei i druge likove za sobom. Masterman Redi, iskusni moreplovac u svojim ezdesetim godinama, predstavlja Merijetovog praktinog oveka.244 Pored toga to italac u njemu nalazi odanog, starog pomorca koji ne samo to spasava porodicu Sigrejv sa broda i pomae im da preive na ostrvu, ve dobija i ulogu klasinog uitelja i prijatelja, poput gospodina Barloa u romanu Sendford i Merton (Sandford and Merton) autora Tomasa Deja (Thomas Day). Redi pouava Vilijama moreplovstvu, geografiji i istoriji prirode, kao i moralu i duhovnim vrednostima. Uprkos vanosti koju pridaje moralnim podukama, on u izvesnoj meri pokazuje razumevanje prema mladim ljudima, budui da objanjava kako svaki ivahan deko eli da ide na more to je sasvim prirodno, ali, kada bi veina njih rekla pravu istinu, videlo bi se da oni ne ele toliko da idu na more koliko da pobegnu od kole ili od kue, gde su pod nadzorom uitelja ili roditelja. 245 Ove rei verovatno odraavaju iskustvo samog autora, Frederika Merijeta, a pogotovo njegovo nezadovoljstvo svetom odraslih kada je bio deak, to je i bio razlog beanja od kue dok mu nisu dopustili da se posveti moreplovstvu. Isto tako, ini se da je Merijet u Redijev lik uneo i deo svoje biografije, poto je i sam Redi pobegao od kue kao deak, a tokom godina provedenih na moru stekao veliko moreplovako iskustvo, puno praktinih znanja i religijski mir. ini se da je on prvenstveno osmiljen kao praktian ovek nasuprot gospodinu Sigrejvu kao teoretskom oveku, te je njegov

242

Upor. Laurenze Kitzan, Victorian Writers and the Image of Empire: The Rose Colored Vision, Greenwood Press, London, Westport, CT, 2001, str. 122. 243 Upor. Anita Moss, Captain Marryat and Sea Adventure, Childrens Literature Association Quarterly, Volume 8, The John Hopkins University Press, Number 3, Fall 1983, str. 13. 244 Upor. Kitzan, op.cit., str. 122. 245 Kapetan Merijet, Brodolom Pacifika, preveo Mihailo orevi, Izdavako preduzee Veselin Maslea, Sarajevo, 1966., str.24. U daljem tekstu citati iz ove knjige bie navoeni u zagradama.

portret obojen snanim oseajem odgovornosti i odanosti koje su bile poeljne za moreplovca tog doba. Avanturistiki aspekat prie lei u elementima Robinzonijade, koji i ine osnovni okvir konteksta njihovog preivljavanja na ostrvu. Redi pomae porodici Sigrejv da se na koralnom ostrvu smeste to je udobnije mogue, te od poetnog smetaja u atorima oni dolaze do drvenih koliba na zatienom mestu unutar teritorije ostrva. Oni zajedno otkrivaju i koriste biljke i ivotinje tipine za tropska koralna ostrva, pri emu ovde nema slonova, nojeva, lavova, tigrova, bufala, akala i ostalih zveri kojima obiluje roman vajcarska porodica Robinson (Swiss Family Robinson). Pored ivotinja koje spaavaju sa olupine broda, ovaca, koza, pasa, prasia i pilia, oni hvataju dinovske kornjae, ribe, rakove, koljke i papagaje, a o d voa i povra pronalaze kokos, slatki krompir, banane, guavu, paprike, plavi patlidan i divlje groe. U priu je utkan i motiv sukoba sa uroenicima, u kojima Redi preuzima ulogu voe odbrane, utvruje njihove poloaje, a kada im ponestaje vode, budui da Tomi iz nestaluka prazni burad, upravo Redi kree po vodu do izvora, ali u povratku biva smrtno ranjen u borbi sa uroenicima. Uroenici u narednom napadu prete da probiju njihovo utvrenje, ali ih u tom trenutku savladavaju ljudi sa broda iz Australije koji su doli da spasu porodicu Sigrejv. Tom prilikom Redi umire, a porodica Sigrejv nastavlja svoj put u Australiju, ka uspehu i napretku (BP, 275-280). Stoga, Masterman Redi predstavlja heroja ove Robinzonijade, koji pokazuje izuzetnu spretnost i sposobnost preivljavanja u divljini, poput Robinzona Krusoa. U samom tekstu romana postoji ak i otvorena aluzija na ovo delo Danijela Defoa, i to u razgovoru Redija i Vilijama: - Jeste li ikad usred brodoloma, dospeli na pusto ostrvo, kao Robinzon Kruso? - Jesam, mladi gospodine Vilijame, pretrpeo sam brodolom, ali nikad nisam uo za Robinzona Krusoa. - O, pa o tome se samo pria u jednoj knjizi koju sam itao... - ... Priau vam kako sam pretrpeo brodolom, a vi ete meni priati o Robinzonu Krusou. (BP, 6) Na ovaj nain Frederik Merijet stvara iluziju meanja knjievnog i realistikog konteksta, potvrujui da pripovest koja sledi spada u knjievnu tradiciju avanturistikog romana ije je osnove ponudio Danijel Defo.

Religijski elemenat avanturistike prie prisutan je u smislu da postoji verovanje da Boja volja utie na dogaaje u prii. Usred snane oluje, kada se katarka na brodu slama te nekoliko mornara gine, komentar Mastermana Redija je: Neka bude volja Boja, dok gospodin Sigrejv govori svom sinu: Pogledaj kako je ovekov ponos postao nitavan pred snagom velikog Jehove (BP, 23). Kroz celu knjigu stie se utisak da je Merijetov Bog osvetoljubiv i da ljudima donosi samo strah, meutim, Redijevo tumaenje Boga je da je on milosrdan... ali da ljudima prua ono to zaslue (BP, 29) i nije na obinim smrtnicima da preispituju njegova dela; sve, pa ak i stradanje, mirno treba da se prihvati kao pravedno u Bojim oima, pa ak i milosrdno, iako se obim milosra ne moe odmah uoiti. Bog koristi prirodu za svoje ciljeve; munje i gromovi su oi i glas Bojeg gneva, a kroz elemente prirode Bog se obraa oveku (BP, 172). U ovakvim stavovima starog moreplovca ogleda se prirodna filozofija religije uobiajena meu moreplovcima Merijetovog doba, koji su na svojim dugim putovanjima nepredvidljivim bezgraninim okeanima bili izloeni milosti i nemilosti vetrova i talasa. U romanu Brodolom Pacifika akciona radnja esto zastaje da bi glavni junaci izneli svoje male propovedi o boanskoj sili, istoriji, prirodnim fenomenima ili instinktima niih ivotinjskih vrsta. Dok Anita Mos smatra da nautiki i geografski detalji ovog romana teko da mogu da nadoknade turobnost moralistikog tona i didaktinost dela, te istie da je vanost dela iskljuivo istorijska, odnosno da je Merijet njime pomogao da se ustanovi pomorska avantura kao vaan podanr knjievnosti za decu,246 Lorens Kican (Laurence Kitzan) je miljenja da injenica da se ovaj roman tampa do dananjih dana govori bilo o spremnosti mladih britanskih italaca da budu poueni kroz knjievno delo ili pak o njihovoj sposobnosti da itaju knjigu u celini, umei da prodru do sutine avanturistike prie sa svim uzbuenjima koje ona sobom nosi matu zagolicanu olujama i brodolomima, ajkulama i istraivanjima i oajnikom borbom sa brojnim neprijateljski raspoloenim uroenicima.247

246 247

Upor. Moss, op.cit., str. 13. Upor. Kitzan, op.cit., str. 124.

6.2.2.2. Pomorski kadet Dek Izi

Roman Pomorski kadet Dek Izi donosi priu o avanturama istoimenog junaka koji na kraju postaje ugledan zemljoposednik tipian za Britaniju XIX veka. Merijet kombinuje aspekte realistike proze XVIII veka i velianstvenost romanse, prilikom opisa ove pomorske avanture, koja je do danas rado itana zbog komine karakterizacije likova i uzbudljive radnje. Komine epizode odnose se uglavnom na roenje i detinjstvo Deka Izija, budui da su obeleeni pomalo udnim ponaanjem njegovog oca, filozofa, koji isuvie doslovno, do granice satire, primenjuje pedagoke stavove an aka Rusoa i Tomasa Deja u vaspitavanju svoga sina jedinca. Kao rezultat oevih vaspitnih metoda i opsednutosti ljudskim pravima, Dek odrasta u mladia koji se brine samo za svoja prava. Razoaran svojim neuspesima na kopnu, on zakljuuje da to nije pravo mesto za borbu za jednakost meu ljudima i postizanje uspeha, te se u esnaestoj godini od luuje za karijeru moreplovca ne bi li pronaao svoju slobodu.

Dek Izi mora da ui via media, uz pomo racionalnih ljudi, poput kapetana broda Vilsona i brodskog lekara Midltona. U maniru romanopisaca i dramatiara XVIII veka, Merijet se komino poigrava imenima likova. Gospodin Nikodemus Izi, Dekov otac, prerueni je sotona koji sve prihvata bezbrino (na engleskom jeziku termin easy ini njegovo prezime). Doktor Midlton (Middleton) mora da ponudi Deku neutralno, prelazno tlo izmeu apsolutne tiranije i apsolutne haotine slobode, dok gospodin Sobrid (Sawbridge) mora da pomogne Deku da se odvoji od razmaenog ivota u prolosti i krene ka zreloj fazi svog ivota obeleenog odgovornou.248

Dekove avanture na moru ukljuuju ispravljanje budalastih crta njegove linosti, i to kao rezultat ivota na moru sa gospodinom Sobridom i kapetanom Vilsonom, koji su olienje racionalnosti, odmerenosti i potenja. Oni su mudri i strpljivi uitelji koji su potrebni da bi se Dekov karakter izvajao u dobrom pravcu. Pa ipak, Merijet indirektno sugerie da Dek dobija poseban tretman zbog svog drutvenog poloaja. Kadet sa prihodom od 8.000 funti godinje svakako nije obian

248

Upor. Moss, op.cit., str. 14.

pomorac. U svakoj fazi Dekovog razvoja kao pomorca, u romanu se naglaava njegov poloaj i odgovornosti koje ima prema svojoj drutvenoj zajednici. Stie se utisak da italac uiva u Dekovim estokim avanturama na moru i oseaju da se, najposle, Dek ne priprema za ozbiljnu nautiku karijeru, ve radi na vrstoi svog karaktera dok ne doe vreme da zauzme svoju roenjem prirodnu ulogu engleskog dentlmena.

Uprkos prisustvu pirata, divljaka i bitaka, roman promovie porodine vrednosti dunosti, odgovornosti, sticanja dobara, zdravog razuma i jasne svesti pojedinca o svom mestu u drutvenoj hijerarhiji. Merijet takoe unosi i kod vaan za veinu avanturistikih pria: heroj brani sebe i slabije od sebe od nasilnika. Mefistofeles ili Mesti (Mephistopheles, Mesty) je verovatno pandan Krusoovom Petku. Mesti upoznaje Deka sa morem i realnou suoavanja sa zlom u ljudskoj prirodi, ali pri tome on sam pokazuje veliku odanost. Upravo se kroz lik Mestija roman obogauje dimenzijom romanse, budui da on sobom donosi karakteristike Rusoovog plemenitog divljaka i doprinosi ambijentu misterije i straha u samo j prii. U isto vreme, on predstavlja i stereotip kobnih elemenata tadanjih shvatanja uroenika: njegovi zubi su otri, oi mu se sijaju od zado voljstva na pomisao o opasnosti ili bici i, posebno, mogunosti da se smrtonosne ajkule doepaju tela mornara pobunjenika.

Poput mnogih drugih avanturistikih pria, Pomorski kadet Dek Izi donosi osnovnu strukturu romanse. Heroj je odvojen od svog doma i mora da proe kroz period iskuavanja i muka da bi se iskalio. Na svom putu sree primitivnog i mudrog uitelja (Mestija) koji ga poduava herojskim vrlinama i praktinim vetinama. Sve to ini njegovu linost jakom i odlunom, te i zasluuje da, po povratku kui, zahteva svoje pravo mesto u drutvu. Naime, Dekova karijera na moru okonava se kada njegov otac poludi, a sluge ponu da unitavaju njihovo imanje. Dek mora da se lii avantura i zauzme mesto svoga oca na imanju. Ovakva odluka je u skladu sa principima ranoviktorijanskih romana: srea lei u pronalaenju svog pravog mesta u drutvenoj hijerarhiji i korienja tog mesta na pravi i prikladan nain.

Zbog svih drutvenih implikacija i tenje za uspostavljanjem moi vie srednje klase, roman Pomorski kadet Dek Izi ita se kao omiljeno tivo mnogih generacija

deaka, pri emu avanturistike epizode ne gube na svojoj aktuelnosti. Merijetov biograf ak tvrdi da je ovaj roman, vie nego bilo koja druga avanturistika pria, inspirisao mno ge deake da se otisnu na more.249

Prema Donu Peku, roman uspeva da balansira izmeu pomorskog reima i domaeg ivota.250 Radnja romana se odvija pratei heroja kome italac moe da veruje, budui da je to mlad ovek sposoban za svoju ulogu u svetu avanture. Dek Izi, mladi kadet, pravi je heroj, koji se istie u akciji svojom odvanou, ali i iskrenim pogledom irokih shvatanja na svet. On to ini u prii koja je varijanta tradicionalne pomorske prie koja se uklapa u nove principe romana XIX veka. U osnovi prie lei drevna pripovest o inicijaciji i razvoju mladog moreplovca. Dok roman Frenk Majldmej (Frank Mildmay) sobom nosi autorovu nameru da svoju italaku publiku o kira surovom slikom istine o ivotu na moru, roman Pomorski kadet Dek Izi donosi blau ali uverljivu sliku kao nain posmatranja tog istog aspekta ivota. Dek je razborit mlad ovek koji prolazi relativno jednostavna iskuenja snage i karaktera. ini se da je kontekst ovih iskuenja mnogo manje uznemirujui nego u Frenku Majldmeju. Naime, u ovom romanu nema elemenata neprestanog siledijskog ponaanja koji je mogao biti odlije ivota mladog kadeta, kao ni psihotinih lanova posade i nezainteresovanosti mladih mornara jednih za druge. U ovom smislu, odbaena je druga, negativna strana ivota na moru. Promena u nainu Merijetovog prikaza ivota moreplovca poela je 1834. godine sa Piterom Simplom (Peter Simple), koji donosi slinu priu o estitom kadetu koji se do kraja romana sreno eni i dobija titulu i bogatstvo. Ovaj novi pristup moda je bio rezultat Merijetovog odmeravanja ukusa svoje italake publike, ali se takoe moe posmatrati i kao odgovor na drutvene tenje u britanskom drutvu tokom tridesetih godina XIX veka. Pobuna u vezi sa Zakonom o reformi iz 1832. godine (The 1832 Reform Act) pokazala je kako se ideja mornarice moe koristiti kao kontrast haosu modernog ivota, a pogotovo da bi stabilnost hijerarhije i ranga u mornarici mogli da budu zamerka onima koji su traili promene u strukturi drutva. Ovo je moglo biti ostvareno samo ako pomorski oficir ostavi pozitivnu sliku o sebi u javnosti. Merijet je i u Pomorskom kadetu Deku Iziju prikazao upravo takvog moreplovca, tada modernog heroja, naglaavajui njegove jednostavne vrline. Stoga, Dek Izi se uvek zalae za pravdu, spreman je da
249 250

Ibid. Upor. Peck, op.cit., str. 42.

se suprotstavi siledijama i, kao to je uvek sluaj sa ovakvim herojima, ima fiziku snagu da ih nadjaa. U ovom romanu olienje siledije je Vigors: U svakom drutvu, ma koliko bilo malo, samo neka u njemu ima bar est lica, neizbeno ete sresti razmetljivce.251 Implicitno znaenje ove reenice je da u ivotu postoji utvrena ema koja se ne moe menjati, te je ak i siledija njen deo. Na sreu , postoje ljudi poput Deka, na koje se drugi oslanjaju da siledije postavi na svoje mesto. Ovim Merijet eli da naglasi kako nije na vlasti da preduzima korake protiv nasilnitva, ve da je to uloga pojedinca, heroja koji bezrezervno brani pravdu. Meutim, budui da je veoma mlad, Dek je i previe temperamentan u tom smislu, pa, na primer, on ne okleva da sa prijateljem Gaskonjem pobegne sa svog broda kako bi doiveo avanturu na Siciliji. Logika ovog romana navodi itaoca da ovo shvati pre kao beg nego kao dezertiranje, a ak i Dekov kapetan prasne u smeh na vesti o njihovim poduhvatima uz komentar: Due mi, nema kraja Izijevim avanturama (PKDI, 161). Obian mornar bi bio otro kanjen za ovakvo ponaanje, ali ovo je pria o lakomislenom deaku pod pokroviteljstvom blagog, oinski orijentisanog kapetana.252 Upravo vien u ovakvom svetlu, ini se da je Dek Izi prvi od mnogobrojnih heroja koji se pojavljuju u deakim avanturistikim priama.253 Poput Deka, oni su uvek olienje jednostavnih pogleda na svet, jednostavnih vrednosti i beskompromisne ideje o pravdoljubivosti u surovom svetu. Nije sluajno to to je Merijet svog prvog junaka ove vrste nazvao Piter Simple (Jednostavni) jednostavnost postaje vana u haotinom i zbunjujuem kulturoloko-knjievnom kontekstu.

Meutim, prilikom analize ove proiene vizije britanske mornarice, namee se pitanje u vezi sa surovim aspektima pomorskog ivota kao to su zloupotreba autoriteta, despotizam i surovost. U odnosu na roman Frenk Majldmej, ini se da su ekstremi surovosti izbaeni iz romana Pomorski kadet Dek Izi, ali ovo je samo iluzija na prvi pogled, budui da nasilje postoji i u njemu, s tim to je svedeno na moralno prihvatljivu meru i usmereno samo na one koji zaslue kaznu, ali nikad na

predstavnike autoriteta i vlasti. Gotovo svi kapetani ohrabruju Deka, porunici ga savetuju, pa ak i meu kadetima siledija kao Vigors predstavlja izuzetak od opteg
251

Frederik Merijet, Pomorski kadet Dek Izi, preveo Svetozar S. Dini, Rad, Beograd, 1985, str. 67. U daljem tekstu citati iz ove knjige bie navoeni u zagradama. 252 U vezi sa sloenom prirodom pobune na brodu pogledati Greg Dening, Mr Blighs Bad Language: Passion, Power and Theatre on the Bounty, CUP, Cambridge, 1992. 253 Upor. Joseph Bristow, Empire Boys: Adventures in a Mans World, Harper Colins, London, 1991.

pravila da su i oni blagonakloni prema Deku. Sutinski, postoji lanac komandovanja koji veoma dobro funkcionie.

U tom smislu treba, najpre, posmatrati kako se Merijet u romanu bavi temom pobune na brodu. Dek naputa brod na kuteru da bi u svojoj avanturi zarobio jedan panski brod. Tom prilikom neki od njegovih ljudi diu pobunu protiv njega. Merijet zanemaruje injenicu da Dek postupa suprotno dobijenim nareenjima i da je kriv podjednako kao i mornari pobunjenici. Umesto toga, on se fokusira na nain na koji Dek savladava pobunjenike. On odluuje da je strpljenje najbolja mogua reakcija, poto su oni pijanice i da e se uskoro predati. Njegovo predvianje se pokazuje tanim, a tada Dek pokazuje visok stepen uravnoteenosti: Dek je mislio da bi i polovina te kazne bila dovoljna. Ree ljudima da, iako mora da iznese ta se dogodilo, nee rei sve i trudie se, koliko god uzmogne, da ih spasi (PKDI, 137). Drugim reima, potovanje pravila biva ublaeno oseajem ouvanja radne atmosfere na brodu. Ovo bi mogla biti lekcija iz rukovoenja brodom, ali isto tako i ideja o tome kako treba vladati zemljom, te je oigledno da Merijet naglaava mudrost konzervativnog paternalizma. Meutim, ne uspevaju svi pobunjenici da preive. Neki od njih stradaju kao rtve ajkula: Ali, tragedija jo nije bila zavrena, druga dvojica koji su bili u vodi okrenue se odmah i zaplivae ka obali, ali pre nego to su uspeli da doplivaju do nje, jo dva prodrljiva udovita privuena krvlju voe palube, ustremie se ka mestu gde su se oni nalazili i nastade borba za delove njihovih tela (PKDI, 123). Ovo je jedan od primera nasilja karakteristinog za ivot na moru, ali u ovom sluaju italac ne bi trebalo da ga doivi traumatino, poto ga radnja romana navodi da poveruje u tumaenje da su pobunjenici dobili kaznu koju su zasluili. U ovom romanu samo negativci stradaju.

Meutim, iako Merijet kanjava samo negativce, Don Pek smatra da u izvesnoj meri postoji neusklaenost izmeu stepena surovosti u scenama nasilja i prijateljski orijentisanog manirizma preostalog teksta romana.254 Kada Dek i Gaskonj kradu amac u Italiji, ubijaju tri oveka i jednog deaka. Jedini komentar dolazi od Gaskonja je: uj, Dek,... da li si ikad... (PKDI, 166). Drugom prilikom, kapetan Tartar vrea Deka, ali se njegov prijatelj Don Filip sveti za ovu uvredu u dvoboju:

254

Peck, op.cit., str. 45.

Pri prvom pucnju Don Filipov metak prosvira mozak Kapetanu Tartaru i on pade na mestu mrtav (PKDI, 204). Neto kasnije u romanu Mesti ubija Don Silvia: Ja dobro zabosti no u njegovo srce i pritisnuti druga ruka na njegova usta, a on nimalo ne vikati (PKDI, 323). Primivi ovu vest, Dekov odgovor je: Mrtav! Don Silvio mrtav! No, Mesti, mi smo Vam veno zahvalni! (PKDI, str.323). Ovo bi se ak moglo smatrati i pripovednim obrascem tokom celog teksta: postoje nasumini, brutalni dogaaji nakon kojih sledi Dekov ili Gaskonjev ljubazan komentar. Neusaglaenost izmeu necivilizovanih postupaka i civilizovanih komentara uvek je oigledna.

ini se da je i sam Merijet svestan da postoji problem sa ovim scenama i interesantno je zapaziti da on ovo posmatra kao jeziku dilemu. Najekstremniji sluaj ove vrste jeste ubistvo Kapetana Tartara: njegova jedina uvreda je to to je naredio da Deka uhapse poto je on odbegli kadet koga bi trebalo iibati zbog loeg ponaanja. Kada Tartar biva ubijen, Merijet se udaljava od glavnog toka prie da bi na tri stranice ponudio opravdanje za ovo ubistvo. Njegov stav je da Tartar nije razgovarao sa Dekom kao to bi jedan dentlmen trebalo da uradi: Ono to se smatra najveom grekom u naoj slubi je nepotovanje pokazano prema oseanjima mladih oficira, a iskazano jezikom njihovih nadreenih (PKDI, 200). Zaista, sluba ne moe da funkcionie ako se svi oficiri ne ponaaju kao dentlmeni, ali injenica da o ovome diskutuje u tolikoj meri ukazuje na oseaj da se prikazana scena ne moe istinski opravdati. Merijet, kao pripoveda, eli da jezik i ponaanje likova budu dosledni, ali stie se utisak da postoji nepremostiv jaz izmeu elje za uglaenim reima i realnosti moreplovakog iskustva.

U stvari, mnoge scene nasilja u tekstu postavljene su uz pripovedaevo opaanje o jeziku. tavie, Dek provodi mnogo vremena itajui Ratna pravila ; kao da se trudi da prilagodi stvaran ivot pisanoj rei. Meutim, jezik, i govorni i pisani, uvek je razumljiv jer se moe beskrajno prilagoavati svrsi komunikacije govornika. Kao takav, jezik je sredstvo manipulacije politikim, filozofskim i nepouzdanim aspektima prie. Dekov otac je oduevljen elokvencijom svog sina, a sam Dek je, opet, isuvie brbljiv za svoje sopstveno dobro. Nasuprot varljivosti jezika postavljeni su realni dogaaji i iskustva na brodu kojima se uvek moe verovati. Svi elementi prie povezani sa brodom mogu se pouzdano prihvatiti, dok elementi u vezi sa

drutvom i irom drutvenom zajednicom nose sobom senku prevare. Ovaj jaz izmeu brodskog sveta i kopnenog sveta dominira Merijetovim romanima, pri emu se smatra da je upravo roman Pomorski kadet Dek Izi postavio osnovni model koji se kasnije razvio u jasno definisan sistem vrednosti. Sa svojim iskrenim i tipiziranim herojem roman daje utisak laganog tiva, ali, u sutini, to je roman koji odbacuje moderan svet. Na povrini, jezik Merijetovog pripovedanja tka optimistinu , pozitivnu priu, ali se u njenoj dubini krije pritajena i neprijatna strana te iste prie, govorei o nasilju, surovosti i besmislenom stradanju.255

Frederik Merijet je proslavio pomorsku avanturistiku priu i omoguio joj da ga nadivi, bilo kao uzor drugim piscima avanturistike prie bilo u mati mnogih generacija koje do danas itaju njegova dela. U svim epohama jedno ostaje isto: itaoci se rado otiskuju na beskrajne okeane, suoavajui se sa opasnostima koje tamo vrebaju. Na taj nain ne obogauju samo svoja saznanja, ve i horizonte svoje mate, te se ini da avanturama nema kraja.

255

Upor. Peck, op.cit., str. 45.

6.3. Imperijalistike ideje u Merijetovom delu

6.3.1. Kolonije i imperijalizam

Imperijalistiki kontekst jeste u izvesnoj meri oblikovao romane Frederika Merijeta, ali, na prvi pogled, stie se utisak da je stepen njegovog uticaja mnogo manji nego kod prethodnih pisaca. Na primer, radnja romana Brodolom Pacifika navodi latentnu vezu izmeu religijskog aspekta prie i imperijalistike poruke. Porodica Sigrejv je na svom putu za koloniju u Australiji, a njihov neplaniran boravak na koralnom ostrvu samo je interlud koji ne dovodi do posledica irih imperijalistikih razmera. Ostrvo na kraju biva naputeno, a zgrade i neke od ivotinja ostavljene za neke nove brodolomnike. Uprkos svojim arima, ono se ne kolonizuje dalje. Odvani Vilijam i Redi nose sobom snagu britanskih imperijalista, ali religijski principi vie pripadaju univerzalnim ljudskim vrednostima nego imperijalistikim. O tome govori i komentar Mastermana Redija na prizor mlade crnkinje Duno u molitvi: Ispod te tamne koe krije se mnogo vie dobra nego ispod mnogih svetlih, a njene molitve su jednako prihvaene kao i molitve kraljeva i prineva (BP 190). Hrianski kvaliteti koje Merijet zastupa nisu specifino britanski i, u trenutku nastajanja imperijalistike knjievnosti, ovo nisu bili kvaliteti u korist irenja britanske imperije i u slubi britanske dominacije nad ostalim narodima.256 Meutim, za razliku od proznih viktorijanskih pisaca karakteristinih za imperijalistike teme, Frederik Merijet, kao pripadnik pisaca pomorske prie, nudi u svojim delima temu koja se granii sa imperijalistikim domenom a ipak je blia uoptenoj avanturistikoj prii - a to je tema naseljavanja kolonije. Emigracija u ovakvim romanima postaje vie pripovedno sredstvo da se heroj ili heroji prebace u sredite akcione radnje to je blie mogue. Cilj ovog pripovednog sredstva je vie da se itaoci poue o dalekim mestima, a manje da se ubede da spakuju svoje stvari i presele u nove krajeve. Iako se motivi za migraciju menjaju od autora do autora, pokret biva iniciran nekom nevoljom koja onemoguava dalji boravak heroja u Britaniji. Vrlo esto motivi su vezani sa klasu to je via drutvena klasa, to je tee izbei migraciju jer se posledice ostajanja u domovini mogu pokazati pogubnim za ljude koji su navikli na

256

Upor. Kitzan, op.cit., str. 124.

bolji ivot. Do krize dolazi zbog novca, odnosno najee zbog gubitka novca i uticaja siromaenja na dotadanji luksuzni nain ivota. Upravo ovakve krize su pomorski pisci dobro poznavali iz linog iskustva, te su ih i mogli uverljivo opisati. Kapetan Frederik Merijet objavio je roman Naseljenici u Kanadi (The Settlers in Canada ) 1844. godine kao jednu od nekoliko knjiga namenjenih mladim itaocima. U privatnom ivotu, on je 1838. godine posetio Sjedinjene Drave i Kanadu i upoznao se sa prirodom i nainom ivota u ovim krajevima. Avanture opisane u romanu poinju 1794. godine i prate porodicu Kembel iz kotske na njihovom junakom poduhvatu u delu Britanske Severne Amerike poznate kao Gornja Kanada. Gospodin Kembel je uspean lekar koji nasleuje veliko imanje od daljeg roaka. Njegov najstariji sin studira na Oksfordu, drugi sin je kadet u mornarici, dok se dva mlaa sina obrazuju kod kue. Do krize dolazi kada se, nakon deset godina, pojavljuje pravi vlasnik imanja kome porodica mora da isplati roakove neizmirene dugove, te na kraju ostaje sa 1.700 funti i neizvesnom budunou, budui da gospodin Kembel ne moe da nastavi svoju medicinsku karijeru. Spas dolazi od sina pomorca, Alfreda: Nekoliko stotina funti koje su nam ostale nisu nam od koristi u ovoj zemlji, osim da se prehranimo za godinu ili dve, ali u drugoj zemlji oni mogu da vrede na hiljade funti. U ovoj zemlji, velika porodica postaje veliki teret i troak, u drugoj zemlji, to vie dece ima, to si bogatiji. Dakle, ako se sloite da se preselite i prenesete svoju uteevinu u drugu zemlju, umesto da osiromaite, moete da se obogatite.257 Novcem koji poseduje njegov otac u Kanadi moe da se kupi, po veoma povoljnoj ceni, imanje dovoljno veliko ne samo da sebi obezbedi ugodan ivot ve i da deci ostavi u nasledstvo dovoljno da nastave da ive mnogo lepe nego da su ostali u Britaniji. Porodica odluuje da emigrira, ak i Alfred naputa mornaricu, da bi bio uz roditelje i brau da zajedno vode imanje u kanadskoj divljini. Uz svoj kapital i pisma preporuke dobijaju pomo guvernera Kvebeka da kupe imanje na obalama jezera Ontarija, koje uskoro postaje centar doseljenike zajednice emigranata iz Britanije. ini se da se implicitni imperijalistiki kontekst krije iza motiva kolonija u Merijetovim romanima, s tim to se obrazovanje mladih italaca o pojmu i istorijatu kolonija granini sa latentnim velianjem moi Velike Britanije. Ovo se moe videti u sceni iz romana Brodolom Pacifika, kada mladi Vilijam saznaje od oca o svetu u kome ive: - Tebi su govorili da smo mi Englezi sada gospodari mora, ali to nije

257

Capitan Frederick Marryat, The Settlers in Canada, Read Books, London, 2007, str. 18

bilo uvek tako. Najstariji moreplovci novog doba bili su panci i Portugalci. panci su otkrili Ameriku, a Portugalci Istonu Indiju. U ono vreme, pre vie od tri stotine godina, Engleska nije bila tako snana drava kakva je sada... Tebi je, dragi sine, vrlo dobro poznato da se ovek raa, dospeva do muke zrelosti i snage, stari, gubi snagu i umire. Sa itavim narodima biva isto to i sa svakim ovekom. Portugalci su onda doli do svoje zrelosti kao narod, dok su se drugi naro di tek snaili, a meu te druge narode spadaju Holanani. Oni su postepeno preoteli kolonije... Zatim su Englezi prokrili sebi put u te zemlje, preoteli kolonije od Holanana i Portugalaca i odonda ih stalno dre u svojim rukama. Danas se kae, i to sasvim opravdano, da u engleskim posedima sunce nikad ne zalazi, jer, poto se zemlja okree oko njega, ono sija na jednom ili na drugom kraju zemljine kugle koji su kolonije nae domovine... Englezi ude za kolonijama... Zato to silno ele da postignu blagostanje svoje zemlje matice. U samom zaetku, kolonije za nju predstavljaju znatne izdatke jer im je potrebna njena potpora. Ali ukoliko vie napreduju, one postaju sve sposobnije da joj se oduuju time to kupuju njene industrijske preraevine, a daju za njih svoje proizvode, to predstavlja korisnu razmenu za obe strane, ali korisniju za majku domovinu nego za kolonije, jer majka domovina, prisvajajui sebi pravo da podmiruje sve potrebe kolonija, ima u njoj trite za radnu snagu svoga naroda bez ikakve konkurencije... im kolonija postane toliko jaka i mona da se stara sama za sebe, ona zbacuje jaram potinjenosti i proglaava se nezavisnom. - Da li e i Engleska jednom opasti i biti bez vee vanosti, kao to je Portugal danas? - Na to pitanje moe se dati odgovor samo ako se zagleda u istoriju, a istorija nas ui da je to sudbina svih naroda... Da, dragi sine, engleski narod mora vremenom snai udes svih drugih naroda... Postoje razni uzroci koji mogu ubrzati ili produiti taj period, ali kad-tad Engleska nee vie biti gospodarica mora niti e se moi hvalisati svojim posedima irom zemljinog ara (BP, str. 111-113). Ovom prilikom Merijet koristi lik gospodina Sigrejva da iznese svoj lini stav, koji se sa dananje vremenske distance, a posmatrano iz istorijsko-politikog aspekta, ini gotovo vizionarskim za ono doba, ukazujui na to da je stari moreplovac itekako poznavao svet i nain na koji on funkcionie, ba kao to je i bio svestan znaaja jednog od kljunih elemenata za irenje imperije mora. Prema Grinu, upravo Brodolom Pacifika, uprkos evangelistikom didaktizmu i poukama o imperiji i disciplini, u izvesnoj meri se ne uklapa u imperijalistiki kontekst tog doba, odnosno,

ini se da je Merijet, to je atipino, predvideo propast Britanske imperije.258 Prema M. K. Logan (M. K. Logan), koja istie naglaene kolonijalistike aspekte romana, upravo pria o porodici kolonijalnih naseljenika u iekivanju bogatstva u Australiji u svom podtekstu naglaava imperijalizam tog doba.259 Naime, kada nakon opisane avanture na pustom ostrvu porodica doe u Australiju, gospodin Sigrejv stie oekivano bogatstvo, stariji sin se pridruuje armiji, a mlai postaje pomorski oficir u mornarici. U ovoj prii, Redi, obian mornar sa pedeset godina iskustva na brodu, funkcionie kao instruktor porodice Sigrejv (koja je aristokratskog porekla) u praktinoj umetnosti preivljavanja na ostrvu. Na taj nain Merijet uvodi princip hijerarhije u kontekst avanture u divljini.260 U ovoj hijerarhiji, Duno je nedvosmisleno povezana sa dnom socijalne lestvice, dok porodica Sigrejv zauzima sam vrh. Redi, Englez nie klase, posmatra svoj poloaj u drutvu kao unapred sudbinski predodreen kada kae: Ja sam star ovek sa malo elja i iji ivot sada ima vrlo malo znaaja... Sve to elim da osetim jeste da se trudim da izvravam svoju dunost u situacijama u koje me Bog dovede (BP, 75-76). Redijevi komentari ukazuju na bezuslovno prihvatanje drutvenog statusa svih svojih saputnika, bilo aristokrata (porodica Sigrejv), bilo nie klase (on sam), bilo sluga (Duno). Ova hijerarhija podsea na Aristotelovu formulaciju Velikog lanca bia i popularnu viktorijansku ideju sudbinskog predodreenja koja je u velikoj meri doprinela razvoju i uvrivanju ideje o dominaciji belog oveka. Brodolom Pacifika je u sutini adaptacija Robinsona Krusoa, te Suzan Mar (Susan Maher) primeuje da Merijet transformie krusoovsku potragu za duom i sopstvenom sutinom u redijevsku didaktiku usmenu istoriju.261 Za razliku od Krusoa, Redi je spaen ovek, ponovo roen nakon brodoloma i stoga ne mora da prolazi kroz bilo kakvu veliku transformaciju ili potragu za duom. Glavna transformacija u romanu ukljuuje okruenje, odnosno divljina biva pretvorena u novu koloniju ili naselje za porodicu Sigrejv. Transformacija ostrva u naselje odraava britansko prisvajanje novih kolonijalnih teritirija krajem XIX veka. Time ostrvo postaje nacrt za test preivljavanja za budua osvajanja i kolonizaciju i daje ilustraciju tereta belog oveka: dunost Britanaca da donesu prosvetljenje u mrane
258 259

Upor. Green, op.cit., str. 216. Upor. Mawuena Kossi Logan, Narrating Africa, Garland Publishin Inc., New York and London, 1999, str. 32. 260 Green, op.cit., str. 215. 261 Upor. Susan Maher, Recasting Crusoe: Frederick Marryat, R.M. Ballantyne and the NineteenthCentury Robinsoniade, Childrens Literature Association Quarterly 13. 4 , Winter 1988, str. 171.

uglove sveta. Pol Elmen (Paul Elmen) podrava ovu ideju transformacije kada tvrdi da e divlji uglovi zemlje podlei armu kulta dentlmena, a da e vremenom dungle sveta postati bezbedne kao Rident Park.262 U kontekstu istorijskih pouka gospodina Sigrejva moe se zapaziti da on ne ui svog sina, a i, ire shvaeno, britansku omladinu, samo o prirodi imperije uopte, ve i predvia njen neumitan pad. Sigrejvljeva spoznaja o sudbini svih nacija ili imperija da napreduju i propadaju moe biti osnova za argument Martina Grina da, iako Brodolom Pacifika odraava raspoloenje rane viktorijanske ere puno oduevljenja engleskim puritanizmom, on nije u skladu sa imperijalistikim idejama i stoga dobija neko gotovo sasvim suprotno znaenje.263 Slino tome, Dozef Konrad ukazuje na uspon i pad drevnih imperija u Srcu tame (1902) kada pominje da je reka Temza (odnosno Engleska) bila jedno od mranih mesta, ali da je svetlost izala iz reke kada su doli Rimljani.264 Merijet i Konrad pokuavaju da pokau da su Rimljani doneli svetlo u Englesku, ali da su postali zaboravljeni kada su se Englezi uzdigli kao nacija. Pratei ovu nit, postavlja se pitanje da li se ovo moe dogoditi i sa Crnim kontinentom, odnosno da li bi se Afrikanci mogli uzdii iznad Britanaca, nosioca baklje prosvetljenja. ini se da je to nemogue, bar za deaka poput Vilijama Sigrejva. Naime, on je uznemiren i samom oevom insinuacijom da e Britanska imperija oslabiti i da e je druge rase, moda ba Afrikanci, pretei, te mu od govara sledeim reima: ta! Da crnci postanu velika nacija? Ali crnci su, oe, crni! (BP, 113). Otac ga ubeuje da je boja koe nevana i navodi primere Mavara koji su prethodili Rimljanima i Britancima u graenju velikih civilizacija. Znaajno je zapaziti da je Vilijam pun predrasuda o nesposobnosti crnaca da postanu velika nacija, ali i da ostaje slep prema injenici da neke ranije velike civilizacije nisu bile evropske. ini se da je kroz lik deaka ispunjenog beskrajnom verom u mo Britanske imperije ipak naznaen imperijalistiki kontekst u kome su odgajane mlade generacije tog doba. Iako Majkl Filip (Michael Philip) primeuje povremeno poigravanje i izobliavanje istorijskih i geografskih injenica 265, Merijet je jedan od retkih pisaca XIX veka koji je primetio da civilizacije i kulture nisu statine i predvideo pad

262 263

Maher, op.cit. str. 171. Green, op.cit., str. 216. 264 Dozef Konrad, Srce tame, prevela Nada urija Prodanovi, Narodna knjiga, 2004, str.10-11. 265 Upor. Michael Philip, Cultural Myth in Victorian Boys Books by Marryat, Hughes, Stevenson, and Kipling, Diss. Indiana, 1975, str. 14.

Britanskog carstva. Stoga, uprkos jakoj noti hrianskog didaktizma, Brodolom Pacifika nije tipian roman viktorijanske ere. Meutim, stvaranje stereotipa konstantno je u karakterizaciji Duno, poslune slukinje, izvora kominog predaha, lika koji je lien svih ljudskih kvaliteta sem bezuslovne odanosti.266 I njen lo izgovor engleskog jezika i njena pojava ukazuju na to da je stalni stranac, uprkos autorovom teorijskom stavu o jednakosti nacija. ak i kad se povredi titei bebu, sledi komentar: -Ona je sauvala dete, ali bojim se da se sama povredila primeti kapetan Ozborn. - Ja dobro lupnula glavu ree Duno, smeei se. - Jesi, samo je srea to na njoj ima dobro, kovrdavo runo - odgovori kapetan Ozborn, smejui se (BP, 9). U skladu sa Merijetovim hrianskim temama, Kapetan dodaje: Nita ne mari, Duno, dobra si ti devojka. Ali ipak, ostaje implikacija dominacije belog oveka.

6.3.2. More i imperijalizam

Jo Ser Valter Reli (Sir Walter Ralegh) naglaavao je znaaj pomorske moi: Onaj ko upravlja morem, upravlja trgovinom, a onaj ko je gospodar sveta jeste i gospodar svetskog bogatstva, a onda pak onaj ko ima bogatstvo, taj ima i vlast.267 U doba vladavine kraljice Elizabete I, u eri avanturista poput Relija, ser Frensisa Drejka i ser Dona Hokinsa, postalo je jasno da je Velika Britanija posebno dobro pozicionirana da preuzme nadmo nad morima. Meutim, niko nije mogao da predvidi granicu do koje e se tokom naredna tri veka proiriti spektakularnost istorije pomorskih pobeda, dovodei Veliku Britaniju u poloaj vladanja svetskom trgovinom.268 Upravo je pomorska mo sve ovo omoguila, a Don Pek se u svojoj studiji Pomorska proza: Moreplovci i more u britanskim i amerikim romanima, 1719-1917 (John Peck, Maritime Fiction: Sailors and the Sea in British and American

266 267

Upor. Logan, op.cit., str. 35. P. Lefranc, Of the Art of Warre by Sea in Sir Walter Ralegh, Ecrivain: loeuvre and les idees, Librarie Armand Colin, 1968, str. 600. 268 Upor. Peck, op.cit., str. 1.

Novels, 1719-1917)269 bavi efektom koji je britanski uspeh na moru imao na samu dravu, delimino utiui na materijalne uslove svakodnevnog ivota, ali i na, to je mnogo vanije, formiranje politikog, drutvenog i kuloturolokog karaktera nacije. Ovom temom bavio se i Lorens Kican u knjizi Viktorijanski pisci i slika Imperije (Victorian Writers and the Image of Empire)270, te ova dva autora moemo smatrati pouzdanim referentnim izvorima za nau analizu.

Za Britance ratna mornarica bila je Pax Britannica , odnosno idealna vizija sveta, iluzija o svetskoj mapi obeleenoj britanskom crvenom bojom kao izrazom snage i moi Imperije. Uprkos suparnitvu sa francuskom mornaricom i povremenim problemima da se prate savremeni tehnoloki trendovi, tokom uspona Imperije ratna mornarica uspevala je da ispunjava svoju ulogu u potpunosti, uvajui Britaniju u divljini, dok je samo more bilo poput Imperije, u najsurovijem smislu te rei.271 ak se ini da je more bilo i vaan deo same Imperije, te se ono moe posmatrati i kao produetak Engleske. More je imalo vanu ulogu u mnogim imperijalistikim priama i malo je pisaca tog doba uspelo da mu odoli. Ono je bilo dom velike avanture i izvor velike opasnosti, ali i put ka napretku. Bilo je vano i kao mesto za bezbrojne odiseje kroz koje su mladi ljudi lutali, stiui znanja o ljudima i stvarima, a u isto vreme otkrivajui u sebi i drugima snagu karaktera. Imperija, ukljuujui i dominione preko okeana, mogla je da se osvoji samo uz veliki rizik, te su mnogi i stradali na moru. Isto tako, more je predstavljalo put ka kolonijama. U proznim delima upravo na fiktivnim morima nalazili su se kolonisti, administratori, vojnici i moreplovci, od kojih su svi na dugim putovanjima sklapali prijateljstva, uili nove jezike i inili herojska dela da bi se pripremili mentalno za svoju imperijalstiku ulogu. U ove romane bila je utkana i ljubav prema moru, kao pretpostavka da more ini sutinski deo britanskog nacionalnog karaktera, u smislu da more prua prirodno odbrambeno utvrenje velike imperijalistike drave. More je imalo hipnotiku mo i kod najboljih pisaca postalo je lik u samoj prii, oblikujui, koliko prirodu same britanske nacije, toliko i mitologiju same Imperije. More je bilo upravo taj elemenat koji je svojim fizikim prisustvom podario validnost i realistinost velikom snu o imperiji more se inilo

269 270

Ibid. Upor. Kitzan, op.cit. 271 Upor. Ibid, str. 18.

venim, pa se verovalo da e, poput mora, i sama Imperija trajati veno.272 U tom smislu Don Pek smatra da je pomorski uspeh Imperije fundamentalno oblikovao britanski ivot i kulturu, utiui znaajno i na avanturistiki roman kao anr, budui da je vanost mornarice i pomorske trgovine doprinela takvom kulturolokom kontekstu u kojem pisci nisu mogli a da ne istiu ove aspekte realnog ivota u svojim delima. 273 Na taj nain i pomorska avanturistika pria postala je deo nacionalnog temperamenta time to je razvila sledee dualizme: potreba za rizikovanjem nasuprot potrebi za kontrolom i smirivanjem; muka kultura brodova, poslova i ratova, nasuprot enskim vrednostima domaeg ivota. U sutini, romanopisci tog doba, koji su se bavili pomorskom temom, preispitivali su sutinsku prirodu kapitalistikog drutva, a pogotovo tenzije izmeu njegovih agresivnih i humanitarnih aspekata. Stoga, prilikom analize pomorskih pria mora se uzeti u obzir da one odraavaju ideologiju svog doba, bavei se temama od opteg znaaja za taj drutveno-istorijski trenutak, tako to su opisivale ivot u dalekim pomorskim prostranstvima daleko od kopna. Pored prie o moru, postoji i pria o tome kako neke zemlje sebe vide kao pomorske nacije. One kreiraju nacionalnu prozu u kojoj se more posmatra kao deo njihove sutine. Ovo je posebno relevantno za Britance. 274 Stvaranje ovakve prie zasniva se na dva faktora. Jedan je geografski i odnosi se na injenicu da je Britanija ostrvo smeteno svega nekoliko kilometara od kontinentalnog dela Evrope. Drugi faktor se odnosi na istorijske okolnosti: Britanci su mnogo ulagali u svoju mornaricu a onda njome postizali uspehe. Prema Peku, postoji jedan aspekat britanske pomorske prie koji je nesumnjiv: ona je konstruisana u izuzetno pozitivnom kontekstu; povezuje i ujedinjuje naciju, a u isto vreme to je i pria u koju cela zemlja veruje jer iznosi samo njene najbolje odlike. 275

Pria o britanskom pomorstvu ima svoje zaetke u vreme Etelreda II iz 1006. godine, ali prava evolucija mornarice poinje u XV i XVI veku, u kontekstu stalnog irenja trgovakih putovanja. Dinastija koja je zaista u stanovila mornaricu u dananjem smislu rei jesu Tjudori koji su izgradili pristanita u Portsmautu, etamu,

272 273

Upor. Ibid., str. 43. Upor. Peck, op.cit., str. 3. 274 Ibid., str. 20. 275 Ibid.

Deptfordu, Vulviku, a 1546. godine osnovali i Savet mornarice.276 Tokom XVIII veka, perioda slavnih moreplovaca Vernona, Hoka, Rodnija i Nelsona, mornarica je postala tako vana da nije nimalo iznenaujue to to vojvoda od Velingtona, 1808. godine, opisuje mornaricu kao karakteristinu i konstitu cionu snagu Britanije, to predstavlja doslednost u odnosu na Halifaksov stav iz 1694, prema kome prvi lan politikog kreda jednog Engleza mora biti vera u more.277 Kako su godine prolazile ovaj kredo je samo dobijao na snazi. Godine 1749. Bolingbrouk je istakao da poput svih ostalih amfibija mi moramo da povremeno izaemo na obalu, ali voda je mnogo pogodnija za nas i u njoj... mi nalazimo najveu sigurnost, kao i najveu snagu.278 Ovakav stav prema moru naao je svoj odraz i u mitu o Srcu hrasta (Hearts of Oak). Izraz Srce hrasta potie iz jedne pesme iz XVIII veka koja saeto izraava jednostavno patriotsko vienje mornarice. Nastala iz pera Dejvida Garika (David Garric) 1759. godine, ona je slavila uspenu godinu u kojoj je ostvaren veliki broj pobeda u Sedmogodinjem ratu: Srce hrasta je drvo od kojeg su napravljeni britanski brodovi, pa su onda takvi i britanski mornari/.../ srce hrasta su svi nai ljudi.279 U skladu sa ovim mitom i avanturistika pria o pomorskoj Britaniji fokusira se na sve ljude sa palube, i oficire i mornare. Naime, u drugoj polovini XVIII veka poelo je da se na mornare gleda u izrazito povoljnom svetlu, to se naroito uvrstilo u godinama nakon Nelsonove smrti. Kapetani su dentlmeni, a obini mornari su smatrani veselim i hrabrim, van politikih agitacija. ini se da se ovakve tipizirane slike pomoraca ponavljaju u avanturistiko-pomorskim romanima XVIII i XIX veka. Istorijski kontekst Merijetovog doba obeleen je estim smenama na britanskom prestolu. Vojvoda od Klarensa, trei sin Dorda III, nasledio je svog brata, Dorda IV i postao kralj 26. juna 1830. godine. U svojoj ezdeset i etvrto j godini, poznat pod nazivom aavi Bili (Silly Billy), Vilijam IV nije bio upeatljiva linost za vladara, ali u toku narednih sedam godina, do svoje smrti u junu 1837, u javnosti se stvorila veoma pozitivna slika o njemu. asopis Times je pisao o najboljem, najvie patiriotski i britanski orijentisanom monarhu koji je ikada sedeo na carskom tronu ove drave.280 Ovo je bilo vie od rutinske hvale, budui da je
276

Upor. John Cannon, The Oxford Companion to British History, OUP, Oxford and New York, 1997, str. 673-4. 277 Citirano u Paul M. Kennedy, The Rise and Fall of British Naval Mastery, Macmillan, 1983, str. 4. 278 Ibid. 279 Bamber Gascoignh, Encyclopedia of Britain, Macmillan, London, 1993, str. 295. 280 The Times, 15 July 1830, citirano u Tom Pocock, Sailor King: The Life of William IV, Sinclair Stevenson London, 1991, str. 228.

zaista i postojalo istinsko potovanje za ovog vladara, poznatog i kao Kralj Moreplovac (The Sailor King).281 Ovaj nadimak je dobio ne samo zbog svog mornarikog obrazovanja i aktivnog uestvovanja u ivotu mornarice, gde je ak dobio i titulu Admirala, ve i zbog toga to je za vreme svoje vladavine unapredio britansku mornaricu uvodei brodove na paru, ublaavjui kaznene mere i unapreujui naoruanje na ratnim brodovima. Jedna od kulturolokih promena do koje je dolo usled ovakvih izmena jeste promena statusa mornara u drutvenoj hijerarhiji. Naime, tokom prve tri decenije XIX veka mornar se transformisao iz opasnog lika u pouzdanog graanina koji radi za najbolje interese drutva.282 U vreme spoljnopolitikih tenzija (ratovi sa Francuskom) i unutranjih nemira (usled ubrzane industrijalizacije u gradovima Britanija nikada nije bila blie revoluciji nego u prolee 1831).283 Odnosno ba kao u bici kod Trafalgara, u najteim trenucima Imperija je mogla i morala da se osloni na mornara. U veku Pax Britannica-e, uloga mornarice se promenila, te je ona umesto ratnika bila svetski policajac. 284 Mornar kao pojedinac, a pogotovo oficir, postaje dentlmensko olienje svih najboljih britanskih osobina, pa ak i porodian ovek. Svi neprijatni aspekti mornarskog ivota, poput niskog morala, sklonosti pijanstvu i tuama tipinim za muku kulturu, bivaju zaboravljeni. Kristofer Lojd (Christopher Lloyd), govorei o Britanskoj kraljevskoj mornarici (Royal Navy), nudi kratku socijalnu istoriju Kraljevske mornarice kao profesije i pokazuje kako se ona u prolosti koristila kao instrument nacionalne po litike, te na taj nain povezuje pomorsku i nacionalnu istoriju ukazujui na njihov uticaj na politiki i knjievni aspekt kulture tog doba.285 U skladu s tim, on donosi i autentinu sliku ivota mornara tog doba. Interesovanje graana da stupe u mornaricu bilo je veliko, te je, na primer, 1740. godine bilo 36.000 ljudi u mornarici, 1757. godine 55.000, 1794. godine 85.000, a 1815. godine 140.000. Meutim, brojnost Kraljevske mornarice, paradoksalno, ne govori i o kvalitetu ivota mornara. Na primer, prema svedoenju jednog mornara iz Nelsonovog doba: Ljudi mogu da govore o crnakom ropstvu i bievanju, ali neka pogledaju oko sebe i vide sirotog
281 282

Ovaj nadimak korien je u itulji u asopisu The Times. Ibid. Upor. Michael Lewis, The Navy in Transition 1814-64; A Social History, Hadder and Stoughton, London, 1965. 283 Eric J. Evans, The Great Reform Act of 1832, Routledge, London and New York, 1994, str. 54. 284 Upor. Peck, op.cit., str. 51. 285 Cristopher Lloyd, F.R. Hist.S., The Nation and the Navy; A History of Naval Life and Policy, The Cresset Press, Royal Naval College, Greenwich, London, 1961.

mornara koji stie sa dugog putovanja jedva ekajui da ponovo bude sa svojom porodicom i prijateljima. Pogledajte ga kada prilazi vratima, ali ne stigne ni da ue kada ve dolaze po njega i silom ga odvode na naki novi brod da otplovi daleko od svog doma; ako se poali na svoj poloaj, biva kanjen bievanjem; ako pobegne, bie smatran dezerterom i ubijen...286 Meutim, postojao je i jo jedan nain regrutacije mnogi deaci i mladii su rado odlazili u mornaricu i zbog plate od deset ilinga.287 Jedan od problema na brodovima bilo je i pijanstvo. Dva puta dnevno dobijali su rum, pivo ili jeftino crveno vino uz obroke, ali poto su obroci bili slabi ili se sastojali od biskvita, alkohol je lako hvatao mornare. Kasnije su poeli da rum razvodnjavaju i tako je nastalo pie poznato kao grog. Kada se uz to dodaju i surove kazne uspostavljene da bi se na brodu odravala disciplina288, stie se utisak da ivot mornara nije bio nimalo lak. Dr. Donson je smatrao da je brod gori od tamnice, to se posebno odnosi na Nelsonovo doba kada je pogled sa palube u potpalublje donosio izuzetnu sliku bede, stinjenost prostora, prljavtinu i smrad.289 Don Mejsfild (John Masefield), opisujui pomorski ivot u Nelsonovo doba, daje ivu sliku kadeta iz tog doba.290 Kadete, koji su bili jedan stepen nii in od oficira (master mate), obino su sami kapetani birali da bi ugodili svojim roacima, uglednim porodicama, te su oni ulazili na brod direktno kao dobrovoljci prve klase, da bi nakon dve godine polagali ispit za pravog kadeta (full midshipman). Nakon dve godine kolovanja na Pomorskoj akademiji u Gosportu, mladii su mogli da dobiju i upravu nad sopstvenim brodom. U Nelsonovo doba, kadeti su poinjali sa slubom u jedanaestoj godini, pa ak i u mlaem uzrastu. Nakon 1812. godine ni jedan deak ispod trinaest godina nije smeo da bude primljen u slubu na brodu. Do petnaeste godine ovi dobrovoljci prve klase bili su nazivani mlaima (youngsters). Na brodu su uili navigaciju, nautiku astronomiju i trigonometriju od brodskog uitelja. Nakon asova, na palubi su uili svoje odgovornosti. Smatrali su ih robovima prvog brodskog porunika ko ji ih je svuda slao kao glasnike. Sa petnaest godina bi postajali seniori (oldsters) s veom platom, osloboeni asova i dozvolom da piju grog. Ako bi se dobro pokazali do devetnaeste godine, mogli su nakon polaganja odreenih ispita
286 287

W. Richardson, A Mariner of England, 67, cp. 292, on the press. Upor. Lloyd, op.cit., str. 132. 288 Upor. Ibid., str. 136. 289 Ibid. 290 John Masefield, Sea Life in Nelsons Time, Methuen and Co., London, 1905.

pred zvaninom pomorskom komisijom i da postanu brodski porunici. to se tie odee i opreme, kadet je nosio bode ili kratak ma kad je bio u uniformi. Radni kaput mu je bio plave boje i kratko seen, dok je uniformu inio plavi frak oivien belom svilom. Bio je saiven od kvalitetnog plavog materijala i ukraen sitnim dugmadima u obliku sidra i belom kragnom. eir je bio visok i trouglast, ukraen zlatom. Oko vrata je bila crna svilena marama. Ovo je uniforma o kojoj su deaci koji su hteli na more sanjali kao o najviem idealu.291 Upravo Kapetan Merijet, ba kao i Kapetan amije, Dek Mitford (Jack Mitford), Kapetan Sinkler (Captain Sinclair), Kapetan Glaskok i August Broadhed (Augustus Broadhead), daje u svom delu uverljivu sliku ivota kadeta, ponekad grubog i sirovog, a ponekad poletnog i velianstvenog. Velianstvenost je, najverovatnije, dola upravo poetkom XIX veka kada je mornarica u drutvu stekla jednako potovanje kao i armija. Dok su u doba kraljice Ane zalogaj duvana za vakanje i zakletva uetom bili dovoljna kvalifikacija za in porunika, sada, pie Komodor Tomson (Commodore Thompson), sredinom XIX veka, obrazovanje i lepo ponaanje postaju obavezni za sve. 292 Poto je najstariji sin nasleivao porodino imanje, bio je obiaj da mlai sin postane profesionalni moreplovac. Admiral lord Rodni (Lord Rodney) bio je uglaeni aristokrata, a i linost pomoraca Ansona i Kolingvuda, a da ni ne spominjemo izuzetan lik Nelsona postale su omiljene u kasnijem periodu. Njihova pisma i dnevnici, uz Smoletove i Merijetove romane, daju jasnu sliku mornarice u to doba. italac stie utisak zajednice ponositih, esto surovih ljudi organizovanih u vrstu hijerarhiju, ali ipak vrlo iskrenih i izuzetno izraenih individualnih crta linosti. Oni su bili ljudi od asti i odvanosti i s visokim standardom profesionalne vetine, ponekad u slubi politike, ali uvek, kao pod Nelsonovom komandom, braa na zadatku (a band of brothers).293 Poto se period vladavine kralja Vilijema IV i uzdizanja mornarice na drutvenoj lestvici poklapaju i sa Merijetovim moreplovakim i knjievnim uspesima, moe se s pravom oekivati da ovi romani i doprinose i odraavaju novi imid pomorskog oficira konstruisanog u to vreme. On se u velikom broju svojih romana poigrava figurom mladog kadeta kao olienja svih najboljih britanskih vrednosti. ivot mladog oveka na moru esto je surov, ali se ova surovost velia a ne kritikuje, dok red na brodu predstavlja model za disciplinu u drutvu u celini. Meutim, prema
291 292

Ibid., str.74. Lloyd, op.cit., str. 140-141. 293 Ibid.

Peku, ako je Merijet i imao ovakve namere, pravi efekat njegovih romana je sasvim drugaiji.294 Naime, uskoro postaje oigledno da Merijet ne moe ili nee pomorskog oficira da uini jednostavnim kriterijumom vrednosti koje italac oekuje. Ovo se, verovatno, posebno odnosi na roman Pomorski kadet Dek Izi, koji se u poetku ini kao direktna i vesela pria, da bi se kasnije ton u potpunosti promenio. Merijetova potekoa u ovoj oblasti je uvek ljudsko telo: fizika realnost ivota na moru jednostavno se ne uklapa sa prijatnom prozom koja bi se mogla napisati o mornarici.295 U stvari, Merijetovi romani nude sloen odgovor na period promena kroz koje je prolazila britanska istorija u to vreme. Ovaj stav nije u potpunosti prihvaen u knjievnim analizama njegovog dela. Iako ga u velikoj meri jednostavno ignoriu, ima i kritiara koji obraaju panju na njega. Kao ilustracija nedostatka kritikog interesovanja za Merijeta moe se navesti Enciklopedija romana, koja na 1600 stranica pominje samo Merijetovo ime, ali ne nudi doslovno ni jedan komentar o njegovim romanima. Jedini vei rad o Merijetu, koji je nedavno objavljen, jeste knjiga Luisa Paranscodole.296 Jedna struja kritike, koju predstavlja C. Nortkout Parkinson (C. Northcote Parkinson), zainteresovana je za sliku o mornarici u Nelsonovo doba, to je specifian pristup akademskoj kritici, budui da se koncentrie na pomorsku prozu. Druga struja kritike se ini mnogo vie sofisticiranom, ali je mogue da je samo odraz Parkinsonove reakcije. Naime, Patrik Brantlinger (Patric Brantlinger) pie kritiku stilom kojim istrauje, ali isto tako i kritikuje vrednosti u Merijetovim romanima, identifikujui neprijatan stav prema pitanjima muevnosti, nacionalizma i

kolonijalizma. Iako je vrlo esto pronicljiv i otar u svojim kritikama, ipak je sklon da ponekad uini i previd. Ovo se posebno odnosi na njegovo miljenje da su Merijet i ostali pomorski pisci uvek samo iznova pisali jedan roman: Pomorske prie iz tridesetih godina XIX veka, od kojih su Merijetove najpoznatije, oslikavaju avanture deaka heroja obino kadeta tokom Napoleonovskih ratova... i sve ove prie lie jedna na drugu po svojim kljunim elementima.297 Posledica ove neprecizne
294 295

Upor. Peck, op.cit., str. 37. Ibid. 296 Paul Schellinger, ed., Encyclopedia of the Novel, Fitzroy Doerborn, Chicago and London, 1998; Lewis J. Paranscodola, Puzzled Which to Chose: Conflicting Socio-Political Views in the Novels of Captain Maryat, Peter Long, New York, 1997. 297 Patric Branlinger, Rule of Darkness: British Literature and Imperijalism, 1830-1944, Cornell University Press, Ithaka, NY and London, 1988, str. 49.

generalizacije je da se proputa injenica da su Merijetovi romani produkt sloenog istorijskog trenutka u kojem se autor, na pomalo nespretan nain, bavi brzim promenama u Britaniji. Dok konzervativni kritiari na Merijetovom primeru uviaju da prave vrednosti uspevaju da nadive doba u kome su nastale, Bratlinger identifikuje vrednosti koje su se mogle nai u veini romana XIX veka, odnosno, sutinski, romani se itaju u svetlu opte teorije o kolonijalizmu, umesto da se posmatraju kao razliita dela nastala iz specifinog istorijskog konteksta. injenica da svi Merijetovi romani nisu nalik jedni na druge po svojim kljunim elementima oigledna je u romanu Frenk Majldmej, objavljenom 1829. Uistinu, to je pria o jednom kadetu, ali njegov buran ivot, koji ukljuuje druenje sa prostitutkama i glumicama, a to dovodi i do roenja jednog vanbranog deteta, svakako nije tipina slika moreplovca tog doba u romanu. U ovom romanu prikazana je runija strana muke kulture, puna surovih obrauna, fizike patnje, pijanstva i pohlepe. Frenk nikako nije autsajder u ovoj kulturi, on je u njenom samom centru i predstavlja njene tipine vrednosti. Takoe, italac bi oekivao da e ovo biti roman o sazrevanju mladog oveka, meutim njegov lik ostaje isti do kraja. Uz to, ivot na brodu je prikazan kao krajnje nekolegijalan, te je oigledno da je Merijet, u ovoj fazi svoje karijere, prikazivao varvarski nain ivota stare mornarice kao izazov na nova drutvena strujanja. To je i bila ideja tzv. njugejt romana (newgate novel) koji se pojavio tih godina s ciljem da, istiui kriminalne i loe strane drutva, ukae na probleme koje treba reiti,298 a reenje se nudi u romanu Pomorski kadet Dek Izi. Upravo je Dek proiena vizija mladog kadeta kojeg je drutvo zahtevalo i oekivalo, te u tom svetlu postoji razvojna linija romana Kapetana Frederika Merijeta, ali i jasno svedoanstvo o dobu u kome je iveo. Imperijalistike ideje oblikuju njegove prie i heroje, ba kao to je i ivot pomorca obeleio njegovo delo, te i on njime svedoi o tome kako se ivelo na moru i kopnu velike Britanske imperije.

298

Peck, op.cit., str. 56.

6.4. anrovsko odreenje

Prema ranoj knjievnoj recepciji, ini se da su se romani Frederika Merijeta gotovo odmah po objavljivanju uklopili u kanon knjievnosti za decu i mlade. Meri Hauit (Mary Howitt, 1799-1888), poznata po svojoj prozi i poeziji za decu, u predgovoru knjizi Deija godina (Children's Year, 1847), koju i opisuje kao hroniku igara i interesovanja svoje dvoje dece, napominje da su njihove omiljene knjige bile Brodolom Pacifika i druge Merijetove prie, vajcarska porodica Robinson i Bevikove (Bewick) knjige o istoriji prirode. Neto kasnije, Edvard Salmon (Edward Salmon) objavio je knjigu Knjievnost za mlade danas (Jouvenile Literature As It Is, 1888 ) s ciljem da prui svima koji se bave mentalnom i moralnom dobrobiti podizanja novih generacija ideju o knjigama koje se piu za deake i devojice. U njoj se navodi i israivanje sprovedeno meu decom, a u vezi sa njihovim ukusom u knjievnosti. Kao omiljeni pisci anketiranih deaka pokazali su se arls Dikens (223), V. Kingston (179), Volter Skot (128), il Vern (114), Kapetan Merijet (102), Balantajn (67), ekspir (44), Danijel Defo (24) i D. A. Henti (1). Meu omiljenim knjigama znaajno mesto su zauzele sledee: Robinzon Kruso (43), vajcarska porodica Robinson (24), Biblija (15) i Pomorski kadet Dek Izi (7). Budui da je Salmon bio ugledan knjievni kritiar XIX veka, koji se bavio pisanjem kritika za nekoliko londonskih asopisa, pouzdan je knjievno-istorijski izvor o poloaju avanturistike prie kao podanra knjievnosti za decu i mlade u englesko j knjievnosti tog doba.299 Budui da su Hamfri Karpenter i Mari Priard (Humphrey Carpenter and Mari Prichard), kao prireivai najsavremenijeg izdanja Oksfordskog prirunika za knjievnost za decu (The Oxford Companion To Childrens Literature) nastalog po ugledu na delo Ijone i Pitera Opija (Iona and Peter Opie) kao osnivaa kapitalne kritike anglosaksonske knjievnosti za decu, u velikoj meri prihvatili ovo anrovsko odreenje za Frederika Merijeta, pa ak i u okviru poglavlja o avanturistikoj prii za decu, a pogotovo deake, istiu da je prvi istaknuti britanski pisac XIX veka koji je ponudio avanturistike prie za decu, kapetan Merijet, prilagoavao svoje prie u veoj ili manjoj meri upravo mlaoj italakoj publici300. Uz to, u ovoj knjizi znaajno mesto je dato pojedinanim delima ovo g autora, kao to
299

Upor. Humprey Carpenter and Mari Prichard, The Oxford Companion to Childrens Literature, Oxford Universiti Press, Oxford, New York, 1999, str. 285. 300 Ibid., str. 6.

su: Deca nove ume (Children of The New Forest, 1847)301, Mali divljak (The Little Savage, 1848-9)302, Brodolom Pacifika (1841)303, Pomorski kadet Dek Izi (1836)304, Piter Simpl (Peter Simple, 1834)305. Mada napominju da je veina dela pisana za iroku italaku publiku, deca i mladi tog doba su prepoznavali u ovim romanima neto njima blisko, te se stie utisak da su sami odredili anrovsku pripadnost. Prema Lorensu Kicanu, Frederik Merijet je veliki broj romana namenio odraslima, ali je nekoliko njih, i to Brodolom Pacifika , Deca Nove ume, Misija ili Prizori iz Afrike (Mission or Scenes in Africa) i Naseljenici u Kanadi, namenjeno specifino omladinskoj italakoj publici. 306 Upravo u predgovoru Brodolomu Pacifika sam autor istie osnovne elemente svog stvaralatva: Obeao sam svojoj deci da u napisati knjigu za njih... Kada sam ih pitao kakvu knjigu bi voleli, odgovorili su da ele da nastavim delo vajcarske porodice Robinson... Meutim, odluio sam da ne piem nastavak te knjige, ve da napiem drugu u svom stilu. Ono to smatram pogrenim u njoj jeste injenica da se ne dri verovatnog, pa ak ni mogueg, to bi trebalo da bude sluaj sa knjigom. U njoj ima greaka koji nisam nikako mogao da prihvatim. Tano je da je to knjiga za decu, ali prema mom miljenju, upravo zbog toga neophodno je da pisac bude precizan kod elemenata koji se samo ine beznaajnim a zapravo to uopte nisu, kada se uzme u obzir koliko snano ovakve impresije deluju na mladi um i matu. Kada se pie proza za mlade ljude, ona bi trebalo, u svakom sluaju, da se zasniva na istini... U ovom romanu moja ideja je da pokrenem pitanja koja e navesti decu da razmiljaju, da potvrde svoju radoznalost, da ih podstakne da trae informacije....307 Dakle, Merijet je eleo da pie realistine pomorske prie s naglaskom na navigacionoj i geografskoj verovatnoi da bi decu i mlade pouio kako o prirodnim pojavama, tako i o moralnim i religijskim principima. eleo je da ova knjiga obrazuje i vodi kroz ivot njegovu sopstvenu decu, ali i svu decu koja e je itati u budunosti. U tom smislu, moemo rei da je bio vizionar, poto je njegovo delo, iako zanemarivano od strane akademske kritike knjievnosti za odrasle, ostalo popularno

301 302

Ibid., str 111. Ibid., str. 320. 303 Ibid., str. 344. 304 Ibid., str 349. 305 Ibid., str 408. 306 Upor. Kitzan, op.cit., str. 122. 307 Captain Marryat, Preface Masterman Ready or The Wrack of The Pacific, Frederick Waine and Co., London and New York, 1889, str. VIII-X.

meu italakom publikom adolescentskog perioda. Prema Kicanovom istraivanju, Merijetove knjige su ostale aktuelne do danas i stalno se tampaju nova izdanja.308 Jedna od najpoznatijih izdavakih kua koja nudi irok spektar njegovih romana u depnom izdanju je Sea Room i to je edicija Sea Room Nautical Series.309 Upravo oni za Merijeta kau i sledee: Jedan od retkih nautikih pisaca koji je pisao o Napoleonskim pomorskim ratovima, ali nije pisao istorijsku prozu. Merijet jeste pisao o istim istorijskim dogaajima kao i njegovi savremenici, ali i dan danas nau panju i dalje privlai autentinost detalja. Merijetove knjige nikad ne zastarevaju u sveini svojih avantura, a jezik kojim su pisane svedoi o dobu u kome su nastale. 310 Ovo jasno ukazuje da je Merijetova ideja zaivela ba onako kako je on to osmislio i da je, kao pisac, ostvario viziju svog knjievnog dela. ini se da je i iz aspekta prevoda na srpski jezik akcenat stavljen upravo na decu i omladinu, to se vidi i po izboru izdavaa ovih izdanja. Kod nas su objavljeni prevodi sledeih romana: Koralno ostrvo, iz pera prevodilaca Vladimira J. edrinarskog i ivojina Vukadinovia, a u izdanju biblioteke Zlatna knjiga311, Brodolom Pacifika: doivljaj jedne porodice na pustom ostrvu, iz pera prevodioca Mihajla orevia, a u izdanju biblioteka Nova pokoljenja, Bib lioteka Pigvin i Plava ptica knjiga za mlade i stare312, Pomorski kadet Dek Izi, iz pera prevodioca Svetozara S. Dinia, a u izdanju Biblioteke Zmaj i Omladinske biblioteke 313, Ukleti Holandez, iz pera prevodioca Branke Horvat, a u izdanju Ilustrovane omladinske biblioteke314, Piter Simpl: roman , iz pera prevodioca Bosiljke Petrovi, a u izdanju Plave ptice biblioteke za mlade i stare315 i kao najstariji prevod moemo navesti

308 309

Kitzan, op.cit., str. 124. Upor. Internet izvor: www.sea-room.com/series/marryat-ser na dan 31.X.2010. 310 Ibid. 311 Frederik Merijet, Koralno ostrvo: pomorska pripovetka, prev. Vladimir J. edrinarski, Zlatna knjiga, br.11, Beograd, 1931; Frederik Merijet, Koralno ostrvo, prireiva ivojin Vukadinovi, Udruenje novinara Srbije Sedma sila, Zlatna knjiga br.4, Beograd, 1954. 312 Frederik Merijet, Brodolom Pacifika: doivljaji jedne porodice na pustom ostrvu, prev. Mihajlo orevi, Novo pokoljenje, Zanimljiva biblioteka, Beograd, 1951; Frederik Merijet, Brodolom Pacifika, prev. Mihajlo orevi, Veselin Maslea, Biblioteka Pingvin br.15, Sarajevo, 1966; Frederik Merijet, Brodolom Pacifika, prev. Mihajlo orevi, Prosveta, Plava ptica knjiga za mlade i stare, Beograd, 1986. 313 Frederik Merijet, Pomorski kadet Dek Izi, prev. Svetozar S. Dini, Sportska knjiga, Omladinska biblioteka, Beograd, 1957; Frederik Merijet, Pomorski kadet Dek Izi, prev. Svetozar S. Dini, Rad, Biblioteka Zmaj, Beograd, 1985. 314 Frederik Merijet, Ukleti Holandez, prev. Branka Horvat, Z. Vasi, Ilustrovana omladinska biblioteka, Zagreb, 1927. 315 Frederik Merijet, Piter Simpl: roman, prev. Bosiljka Petrovi, Deja knjiga, Plava ptica biblioteka za mlade i stare, knjiga br.9, Beograd, 1954.

izdanje Moreplovca Lajthfula iz 1906. godine, bez podataka o prevodiocu.316 Oigledno je da je kod nas postojalo interesovanje za Merijetovo delo i da su dugo vremena njegovi avanturistiki romani bili omiljena kolska lektira mnogim generacijama, te bi se moglo rei da je pomorska avanturistika pria zaivela i na srpskom jeziku. Mo i ivotnost Merijetovog dela nesumnjivi su u kanonu knjievnosti za decu, ali se ne moe porei ni njegov uticaj na kanon knjievnosti za odrasle, pogotovo na pisce poput Dozefa Konrada i Ernesta Hemingveja. Iako Konrad nekada nije tvrdio da e njegove prie promeniti prirodu oveanstva ili drutva niti je verovao u idealizovanog oveka moreplovca, ipak se ini da se u njegovim ranim priama osea kako avanturistiki duh tako i srodna pripovedna forma. Prema Krisu Bondiju (Chris Bongie), postoji i kod Konrad a sklonost da pripovest okona slino kao i Kapetan Merijet iji se romani, kako je i sam Konrad primetio u eseju Prie o moru (Tales of the Sea , 1898), zavravaju bogatim nasledstvom i sklapanjem braka heroja.317 Konradove moreplovce more dovodi u dijametralno drugaije ivotne situacije i izbore nego to to biva sa Merijetovim, ali motiv mora i izazova koje putovanje tim morem donosi jesu zajedniki element koji sutinski pokree priu o moru uopte. Upravo taj aspekt prie o moru, gde se moreplovac, heroj suoava sa prirodom i samim sobom uticao je i na Ernesta Hemingveja u periodu tridesetih i etrdesetih godina XX veka kada je inspiraciju za svoja dela poeo da crpi iz mladalake strasti za knjievnim akcionim herojima pisaca kao to su kapetan Frederik Merijet, Radjard Kipling i Gabrijele Danuncio (Gabriele D'Annunzio).318 Stie se utisak da ne bi bilo ni kapitalnih dela o ivotu pomoraca ni mora u knjievnosti za odrasle da makar poetni impuls nije potekao iz knjievnosti za decu i mlade, te da su obe grane neraskidivo povezane.

Veliina Frederika Merijeta u engleskoj knjievnosti je u znatnoj meri neopravdano osporavana ili umanjivana, ali je iz navedenog oigledno da je on, uprkos takvoj knjievnoj recepciji, odrao i preiveo u svetu knjievnosti zahvaljujui

316

Frederik Merijet, Moreplovac Lajthfula: avanture i putovanja sa slikama, Savi i komp., Beograd, 1906). 317 Upor. Chris Bongie, Exotic Memories, Literature, Colonialism and Fin de Siecle, Stanford University Press, Stanford, California, 1991, str. 157. 318 Upor. Paul W. Miller, Hemingway vs. Stendal, or Papas Last Fight With a Dead Writer, The Hemingway Review, Vol. 19, Hagues, 1999, str. 127.

italakoj recepciji, to svakako ukazuje na to da njemu i jeste mesto u kanonu engleske knjievnosti i za decu i za odrasle s poetka XIX veka.

Neto kasnije, sredina i kraj XIX veka doneli su promenu u knjievnost za decu i mlade, pri emu je prava avantura zamenila pounu priu, fokusirajui se na velianstvenost Imperije, a ne na njen pad, dok su vrline koje su zamenile pobonost, dunost i poslunost sada bile odvanost, herojstvo i sranost.319 Upravo pisci poput Kingstona, Balantajna i Hentija dominirali su ovim periodom knjievnosti za decu i mlade, usko povezanim sa Imperijom.

319

Upor. Green, op.cit., str. 220.

7. ROBERT MAJKL BALANTAJN DEAKA AVANTURA

7.1. Biografija i dela Robert Majkl Balantajn (Robert Michael Ballantyne, 1825-1894) roen je u Edinburgu, u poznatoj porodici tampara. Njegov otac, Aleksander Balantajn, bio je brat i mlai partner Dona i Dejmsa Balantajna, tampara i prijatelja ser Valtera Skota. Jo kao deak voleo je itanje i prianje pria, pogotovo avanturistikih pria/romansi, ali je pokazivao i dar za pisanje. Pohaao je Edinburku Akademiju, ali je njegovo formalno obrazovanje prekinuto nakon dve godine, poto je, usled finansijskog bankrota porodinog biznisa, morao da poe svojim putem. U esnaestoj godini, 1841. godine, zaposlio se u kompaniji Hudson Bay Company, koja se bavila istraivanjima severne obale Amerike. Tokom estogodinjeg slubovanja imao je prilike da na brojnim putovanjima arktikom oblau upozna mnoga udaljena mesta poput Jork Faktori, gde je brodom Prince Rupert doao nakon teke i olujne plovidbe, Norvej Haus, blizu jezera Viripeg, Fort Geri u naselju Crvena Reka (danas Manitoba), Tadousak, na uu reke Sagvenej i Sedam Ostrva u zalivu Svetog Lorensa. Sam Balantajn je svoj ivot u ovim krajevima opisao kao teak, grub, zdrav ivot.320 On i njegove kolege vei deo vremena provodili su trgujui krznom sa Indijancima. Bilo je manje inovnikog posla, a vie veslanja, ribolova i pecanja. Ovakav nain ivota u krajevima gde zima traje devet meseci, a temperatura je esto 50C podstakao je mladog Balantajna da pie duga pisma kui u kojima se istakao njegov talenat za pisanje, a pogotovo opisivanje avantura. Po povratku u rodnu kotsku postao je partner u firmi izdavaa Tomasa Konstabla, da bi tek kasnije, 1854. godine, na nagovor i podsticaj izdavaa Vilijama Nelsona napisao roman Mladi trgovci krznom (The Young Fur-Treders, 1855.), koji je postigao veliki uspeh, te se posvetio pisanju avanturistikih romana za mlade objedinjujui svoje ivotno iskustvo i matu u delima koja su deaci tog doba s oduevljenjem itali.

iveo je u Edinburgu sa enom i estoro dece. Jedan od sinova postao je plantaer aja u Indiji, drugi vojnik, a trei mornar. Nakon njegove smrti prijatelji i

320

Upor Internet izvor: www.athelstane.co.uk/ballanty/ballabio.htm na dan 05.11.2010.

potovaoci njegovog dela podigli su mu javnu spomen-plou sa sledeim natpisom: U znak seanja na Roberta Majkla Balantajna, pisca pria za deake... od etiri generacije zahvalnih prijatelja u kotskoj i Engleskoj321, pri emu je znaajan deo priloga za podizanje ove spomen-ploe potekao upravo od kolaraca koji su prilagali novie od penija i est penija.322

U periodu od 1848. do 1895. godine objavio je preko 80 romana meu kojima su najpoznatiji: Hadsonov zaliv ili ivot u divljem severu Amerike (Hudson`s Bay, or, the Life in the Wilds of North America, 1848), Mladi trgovci krznom (The Young FurTraders, 1856), Koralno ostrvo (The Coral Island, 1857), Pas Kruso i njegov gospodar (The Dog Crusoe and His Master, 1860), Lovci na gorile (The Gorilla Hunters, 1861), Kanibalska ostrva (The Cannibal Islands, 1861) Crna slonovaa (Black Ivory, 1873) i Borbe s morem (Battles with the Sea, 1883).

Dok je u prvim delima uglavnom opisivao svoje mladalake avanture u Kanadi, u kasnijim delima je opisivao avanture deaka u Africi, na naputenim ostrvima u Junoj i Severnoj Americi, paljivo i detaljno se informiui o svakoj temi, tako da njegovi romani donose autentine slike razliitih krajeva sveta, s posebnim naglaskom na biljnom i ivotinjskom svetu, to je doprinelo tome da njegove avanture, brodolomi i ostali ivopisni dogaaji dobiju ubedljivu realistinu podlogu. Na taj nain irio je vidike ka svetu koji je ekao hrabre istraivae, sinove porodica srednje i radnike klase Britanije. Kroz pisanu re, Balantajn je postao heroj viktorijanske omladine. Njegov puritanizam nije izazivao iru drutvenu diskusiju, dok su opisi unitavanja biljnog i ivotinjskog sveta na ostrvima primani samo uz pozitivne komentare. Balantajn je svojim knjigama doprineo pozitivnoj slici i uspehu misionara, vojnika, moreplovaca i istraivaa velike Britanske imperije.

Poznate knjige se itaju s veim interesovanjem kada se zna neto o linom ivotu i linosti pisca. Meutim, postoje i izuzeci u ovom pravilu. Postoje pisci ija ivotna pria nije ispriana u njegovim knjigama ve putem tih knjiga, a Robert Majkl Balantajn bio je jedan od njih. Mnogi deaci e biti zadovoljni da ga znaju kao oveka koji je napisao njihove omiljene knjige, ali ak i oni e njegovo delo vie ceniti kada
321 322

Ibid. Upor. Internet izvor: www.biographe. Ca/009004-119.01-e.php?Bio??=40067 $ na dan 05.11.2010.

znaju koliko je posveenosti, linog angaovanja i rizika uloio u svoj pristup inu pisanja. Upravo u ovom smislu Balantajnove prie su u velikoj meri autobiografske, te stoga i zasluuje ime Balantajn Hrabri (Ballantyne the Brave), koje mu je, kao velikom piscu za deake, dao njegov sledbenik po delu, Robert Luis Stivenson.323 Druga polovina viktorijanske ere, odnosno vrhunac Imperije, bio je zlatno doba avanturistike prie za deake i Balantajnova popularnost, kao i arlsa Kingslija, D. A. Hentija, R. Hagarda i Roberta Luisa Stivensona. Njegove uzbudljive prie donele su nezaboravne likove deaka heroja kao inovaciju u ovaj anr, unosei sveinu mladalakog duha u avanturistiku priu, ali, isto tako nastavljajui tradiciju svojih prethodnika.

323

upor. Internet izvor: www.athelstane.co. uk/ballantu/ballabio.htm

7.2. Avanturistika pria u delima Roberta Majkla Balantajna

7.2.1 Dualizam beloputost - tamnoputost

Jedan od razloga zato su avanturistike prie u velikoj meri zaivele u viktorijanskoj knjievnosti i kulturi jeste njihova bliska povezanost sa tematikom putopisa. Devetnaesti vek je bio zlatno doba putopisa, pria o pravim ivotnim avanturama koje su donosile obilje podataka o egzotinim krajevima sveta. Mladi itaoci, koji su oklevali da se suoe sa izazovom da sami kroe u ovakve avanture u realnosti, proivljavali su putovanja u nepoznato kroz dela autora koji su postavili stereotipe anra avanturistike prie. Prema Stjuartu Hanabusu (Stuart Hannabuss), Robert Majkl Balantajn se u tradiciju pripovedanja avanturistikih pria uklapa sledeom pripovedakom emom: Centralna pripovedna nit bila je epizodna i esto pikarska avantura neiskusnog junaka koga muevna odvanost i snaan oseaj za moralno, udrueni sa puno sluajnosti i povremenim pievim autorskim intervencijama, bezbedno vode kroz niz avantura, uglavnom sukoba sa

karakteristinim neprijateljima, a uz pomo dobrih ljudi poput misionara i ekscentrinih ili po modernim shvatanjima, rasistikih ili paternalistikih karikatura irskih i tamnoputih likova.324 U tom smislu, Marderi Hurihan primeuje sledee: Popularnost Robinsona Krusoa kod mladih italaca (iako nije pisan za njih) podstakla je mnoge imitacije u kojima su beloputi deaci brodolomnici na izmiljenim ostrvima i tamo nastavljaju da pokazuju svoju kulturoloku i moralnu superiornost u odnosu na uroenike. Koralno ostrvo R. M. Balantajna bilo je jedna od najitanijih knjievnih imitacija Defoovog romana.325 Ostale avanturistike prie iz tog perioda takoe su koristile ostrva kao mesto radnje, ali su u veoj meri naglaavale krusoovsku temu borbe i preivljavanja da bi istakli dualizam beloputost/tamnoputost. U kolonijalistikom kontekstu, mnoga od ovih dela su danas zaslueno zaboravljena, ali su bila veoma uticajna u svoje doba. Balantajnov roman Pas Kruso i njegov gospodar (The Dog Crusoe and His Master), tipian je primer ovakve imitacije. Radnja je smetena u Ameriku tokom ranog perioda naseljavanja i fokusira se na
324

Stuart Hannabuss, Ballantyne's Message of Empire, Imperialism and Juvenile Literature, str 55. Citirano u Mawuena Kossi Logan, Narrating Afrika; George Hanty and The Ficton of Empire, Garland, New York and London, 1999, str. 36. 325 Margery Hourihan, Deconstructing the Hero and Childrens Literature, Routledge, London, 1997, str 59.

grupu herojskih beloputih lovaca koji su opisani kao uroeno superiorni nad Indijancima: Iz iskustva Indijanaca uvek se pokazivalo da nekoliko dobro naoruanih, odlunih belaca, vrede vie od Indijanaca u deset puta veem broju. Ova prednost nad njihovim crvenim neprijateljem zasnivala se ne toliko na superiornoj snazi ili agilnosti belaca, koliko na neiscrpnoj odvanosti i apsolutnoj spremnosti da rtvuju svoje ivote u borbi, to su kvaliteti koje veti divljaci ne mogu ni da oponaaju ni da razumeju.326

Belci su takoe i moralno superiorni: dok se Indijanci prikazuju kao agresivni, surovi i laljivi, opteproglaeni cilj beloputih protagonista je da se izmire sa plemenima, i oni se prema njima ponaaju iskreno i milosrdno, ak jednoj grupi i dozvoljavaju da se slobodno kree iako su prethodno zarobili dva lovca s namerom da ih ubiju. Stvarna istorija naina na koji su se belci proirili na ameriki kontinent je zanemarena i zamenjena laskavim mitom.

I u romanu Pas Kruso i njegov gospodar, ba kao i u Koralnom ostrvu, civilizacija nastavlja da se izjednauje sa zapadno m kulturom koja se zasniva na razumu, dok se prirodni uslovi razvijanja kulturne batine ljudi koji ive osloboeni uticaja zapada i imperativa razuma definiu kao divljatvo. U stvari, avanturistika pria XIX veka uvek je osmiljena tako da izmami itaoevo divljenje prema nasilnikim istraivanjima heroja. U hiljadama avanturistikih pria, manje-vie uklopljenih u strukturu herojske prie, kod pisaca kao to su D. A. Henti, prema Taunsendu uasavali su se nad deacima koji bi pokazivali bilo kakvu emotivnu slabost i ustuknuli pred prolivanjem krvi ili borbom327. Oni su u radnju uvek unosili dosta nasilja putem kojeg je heroj ispoljavao oekivane kriterijume pouzdanosti. U sutini, odlika specifina za avanturistike prie za decu i mlade iz XIX i ranog XX veka odnosi se na opis nasilja kao neeg zabavnog. Uopteno govorei, deaci iz ovih pria u velikom broju primera oduevljeno oekuju svaku mogunost borbe.328

326

R. M. Ballantyne, The Dog Crusoe and his Master, Juvenile Productions, London, no date given, str 169. U daljem tekstu citati iz ove knjige e se navoditi u zagradama uz skraenicu PK. 327 John Rowe Towsend, Written for Children, Normand South, Penguin, London, 1976, str 63. 328 Hourihan, op.cit., str. 100

7.2.2 Motiv zveri u avanturistikoj prii

U herojskim priama iz ovog perioda takoe su se pojavljivali i vukovi i vukodlaci u konvencionalnoj uasavajuoj formi, donosei istu konotaciju kao i u bajkama i filmovima o vukodlacima, pa se tako i Balantajnovi heroji-lovci iz romana Pas Kruso i njegov gospodar sreu sa itavim nizom divljih zveri ukljuujui i bele vukove ija veliina, lukavost i snaga bivaju u znaajnoj meri isticani. Pria osuuje surovost hvatanja ovih ivotinja u zamke, ali ih uopteno prikazuje u takvom svetlu kao da zaista i zasluuju kaznu koju dobijaju, budui da je, na primer, njihov pokolj konja opisan kao hladnokrvno ubistvo (PK, 194). Evropsko osvajanje Indije, Amerike i Afrike tokom ere imperijalizma pruilo je priliku za suoavanje sa velikim zverima i popularna avanturistika proza ovog perioda oslonila se na ovu injenicu, te je u romanima iskazivana nadmo zapadnjakog patrijarhata u ovom novom kontekstu. U ovim priama neustraivi beli heroji, naoruani pukama i ostalim proizvodima zapadnjake tehnologije, ubijaju tigrove, grizli medvede, lavove, gorile, nosoroge gotovo sve velike sisare kojima danas preti odumiranje vrste na taj nain pokazujui dominaciju civilizacije nad divljinom, nadmo odgoja nad prirodom. Ove ivotinje nisu normalno opisane kao zle u teolokom smislu, ve im je u izvesnom stepenu pripisana i pakost s predumiljajem, tako da u tom smislu oni predstavljaju i simbol prirode kao mone, opasne i neprijateljske sile. Balantajn u romanu Pas Kruso stalno opisuje zveri, sa kojima se susree njegov heroj Dik Varli, kao udovita: Teko je mogue ak i zamisliti udovite koje je vie divlje i okrutno od bafalo bika (PK, 57). Za grizli medveda navodi se sledei opis: I, eto, konano se on pojavio, udovite koje je mladi lovac toliko eljno iekivao, sa svojom uasavajuom veliinom i estinom o kojoj su stari lovci toliko priali (PK, 151). Dik je imao malo potekoa da ubije medveda i da sebi napravi ogrlicu od njegovih apa, te da je nosi s velikim ponosom, na taj nain obeleavajui svoje ovladavanje divljinom prirode, ba kao to su predstavnici britanske aristokratije pretvarali kou tigrova koje su ubili u prostirke i stavljali ih ispred kamina u salonima svojih kua.

7.2.3. Dualizam civilizacija - divljatvo Jo jedna odlika konstruisanja dualizma, kako je Plamvuldova opisuje329 jeste homogenizacija ili stvaranje stereotipa. Iz perspektive superiorne i dominantne rase razlike meu inferiornim drugima nisu od posebnog znaaja. Ono to jeste vano, ono to ih izoptava jesu njihove razlike u odnosu na gospodare. Da bi se prepoznale individualne razlike trebalo bi poeti sa preispitivanjem ugodnog oseaja odve oigledne superiornosti, tako da su, u procesu koji je i danas prisutan, oni obeleavani istim terminima, odbacivani kao zamenjivi lanovi drutva i na taj nain igosani kao uroeno inferiorni. 330 Ovakav pristup omoguava priliku da budu tretirani upravo kako bia tog ranga i zasluuju. Na taj nain su Evropljani i njihovi potomci u Americi, Australiji i Africi, ljudi koji su sebe smatrali moralnim i asnim ljudskim biima, porobljavali, tukli, silovali, ubijali i masakrirali druga ljudska bia koja su u svom umu svrstali u kategoriju inferiornih, u klasu ljudskih zveri (human beasts). Ovo je upravo termin koji su skovali lanovi Saveta Virdinije za uroenike iz Novog Sveta u Pravoj dravnoj deklaraciji kolonije Virdinija , 1610. godine (True Declaration of the State of the Colonie in Virginia, with a contutation of such scandalous reports as have teluded to the disgrace of so worthy an enterprise, 1610): ne moe se verovati u potenje ljudskih zveri.331 Dvesta godina kasnije mladi britanski heroji u Balantajnovoj tada veoma uticajnoj prii Koralno ostrvo dele stav Saveta Virdinije. U tom smislu, ak i pre nego to su izbliza ugledali ijednog uroenika, Dek, najstariji od deaka, kada ugleda njihove kanue na horizontu, kae: Eno kanua, Ralfe! Da li su to ratni kanui ili ne, ne mogu da vidim, ali jedno znam Svi uroenici sa Ostrva Junog Mora su okrutni ljudoderi i pokazuju malo potovanja prema strancima.332 Posmatrajui uroenike dok se iskrcavaju na obalu rajskog ostrva, pripoveda Ralf naglaava da su isputali krike poput pravih avola i izgledali su vie kao demoni nego kao ljudska rasa (KO, 172). Na ovaj nain oni bivaju svedeni na stereotiop da su svi isti i opozicija

329

Val Plumwood, Feminism and the Mastery of Nature, Routledge, London and New York, 1993, str. 53-55. 330 Marderi Hurihan navodi i sledee engleske termine: wogs, blacks, abos i gooks. Upor. Hourihan, op.cit., str.130. 331 Frank Kermode, Introduction to the Tempest, Arden Sheakespeare Series, Methuen & Co., London, 1964, str XXX. 332 R. M. Balantyne, The Coral Island, Collins, London and Glasgow, 1953, str.17. U daljem tekstu citati iz ove knjige e se navoditi u zagradama uz skraenicu KO.

dobro/zlo se konstituie na pripovednom nivou pre nego to se doe do opisa ponaanja uroenika kao dokaza koji podrava ve izreenu tvrdnju. Meutim, ovaj dokaz ne treba dugo ekati. Ne samo da se dva uroenika meusobno bore i ubijaju, ve su ostali lanovi plemena ljudoderi, te pobednika grupa poinje gozbu bez odlaganja (KO, 174). Oni su udovita zbog svog ljudoderstva, a moralna i kulturoloka superiornost britanskih deaka pokazuje se upravo zgraavanjem nad ovim obiajem. Na pripovednom nivou ovde nema vie nijedne napomene u vezi sa kulturolokim kontekstom u kom ljudoderstvo ima ritualni znaaj, ba kao ni u Robinsonu Krusou napisanom gotovo sto i etrdeset godina ranije: uroenici su ljudoderi jednostavno samo zbog toga to je njihova ljudskost manje potpuna u odnosu na britanske posmatrae. Oni su uroeno inferiorni. Kako junaci romana Koralno ostrvo stiu sve vie iskustva na ostrvu u susretima sa razliitim uroenikim plemenima, dokazi njihove monstruoznosti se gomilaju: ovi uroenici ne samo da jedu svoje neprijatelje ve i svoje prijatelje, i to ine iz zadovoljstva (KO, 223); iskrcavaju u more novi ratni kanu gurajui ga preko tela ivih ranjenika (KO, 237); kada grade poglaviinu kuu rtvuju jednog lana plemena palei ga ivog uz glavni stub (KO, 256). Uas Britanaca uveava se srazmerno proporcionalno, te se tako nastavlja proces radikalnog izdvajanja uroenike kulture iz opte prihvaenog shvatanja ovog pojma. Ideja da su uroenici daleko ispod granice osnovnog praga ljudskosti, da su zaista ljudske zveri naglaava se putem sugestivnih slika. Jedan od njih ima vuje oi (KO, 183), oni izgledaju kao demoni (KO, 172), ba kao to nita nije suvie avolski ili dijaboliko za njih da uine (KO, 223). Marderi Hurihan smatra da ove slike svojom sugestivnou izuzetno dobro sugeriu itaocu kakve stavove da oformi tokom samog itanja prie.333 Slina konotacija pripisana je i pridevu deformisan, koji ukazuje na razlikovanje od fizikog izgleda Britanaca. Ovaj proces kojim se razlika definie kao inferiornost, to Plamvudova naziva relacionom definicijom334, usaen je u logiku dualizma i osuuje nejednako drugo na neizbenu poziciju prirodne podreenosti. Ako Britanci predstavljaju standard, onda su divljaci sami po sebi podreeni i prirodno je da Britanci budu gospodari, te se i sama kolonizacija smatra opravdanom i neizbenom. Ova perspektiva avanturistikih pria XVIII i XIX veka svoje uporite nalazi i u procesu pripovedanja. Budui da se prie uvek pripovedaju iz perspektive
333 334

Upor. Hourihan, op.cit., str.131. Upor. Plumwood, op.cit., str. 59.

herojevog vienja divljaka, odmeravaju prema herojevim standardima i posmatraju kao slike zblanjavajueg ili deformisanog, nemoralnog i iracionalnog, njihova inferiornost je samoevidentna ba kao i njihova potreba za iskupljenjem. Stoga Ralf, mladi Britanac i pripoveda u prvom licu u romanu Koralno ostrvo, opisuje jednog od uroenika koji se iskrcava na ostrvu: Njegova kosa bila je neverovatno kovrdava, toliko da je liila na veliki turban. Bila je svetlo plave boje, to me je veoma iznenadilo, poto je njegovo telo bilo crno kao gar i bio sam ubeen da je kosa farbana. Bio je istetoviran od glave do pete, dok je njegovo lice, pored tetovae, bilo obojeno u crvenu i belu boju. Zajedno sa njegovom kosom nalik na turban, herkulovskim tamnoputim telom, blistavim oima, on mi je liio na najuasnije udovite koje sam ikad video (KO, 172). Naravno da ovaj ovek Ralfu lii na udovite, zato to nema kratku kosu ianu po britanskoj modi, belu kou bez tetovaa i boja za lice. Danas, kad se frizure u afro stilu prave po visokoj ceni, a atletska tela afrikanaca smatraju se privlanim, tetovae su u modi, a bojenje lica predstavlja zabavu za decu tokom praznika, njegov izgled moda danas uopte ne bi izgledao tako udovino.

7.2.4. Motiv pokrtavanja u avanturistikoj prii

Prema tadanjem kulturolokim uslovljenim idejama, veza izmeu crne boje puti i tame ukazuje ne samo na stvarnu boju koe Afrikanaca ve i na intelektualnu i moralnu tamu, to, opet, daje implicitno da su neznanje i surovost posledica tame, uslova koji se mogu ispraviti samo meanjem obrazovanih i prosveenih belaca u njihov nain ivota. Stoga se i sam jezik koristi da bi se ukazalo na dobronamernost imperijalistikog poduhvata. Pri tome, nema ni nagovetaja da oduzimanje identiteta ovim ljudima, uz apsolutno obezvreivanje njihove kulture, moe biti ita drugo sem korisno po njih same. U tom smislu, misionarski rad predstavlja znaajan deo kako tadanje imperijalistike ideje tako i radnje romana Koralno ostrvo. Naime, ovde glavnu temu predstavlja udesan efekat misionara na divlje uroenike koji ive bez ikakvih zakona. Ralf, pripoveda, nekoliko puta istie misionarski rad u pozitivnom svetlu: Znam da kad god bilo koje od ostrva dobije priliku da se upozna sa Jevaneljem, trgovina ide glatko i lako, ali tamo gde ono nije prihvaeno, sam

Belzebub teko da bi mogao da poeli bolje drutvo (KO, 209). Nikad lino nisam mario za hrianstvo... ali ve na prvi pogled mee se videti ono to on oini za ova crna stvorenja (KO, 215); Zanimljiva je injenica da, kad god se misionari umeaju, ljudoderstvo i divljaki obiaji odjednom prestaju a uroenici poinju da ine dobra dela i pevaju psalme kao Metodisti (KO, 224). Ralf izaziva kod itaoca p ozitivnu reakciju pripovedakim komentarima poput: Bog blagoslovio misionare! (KO, 225). On dobija prvoklasne dokaze za ove izvetaje kada on i njegovi prijatelji poseuju pleme koje je godinu dana primilo hrianstvo. Za taj kratak period dogodila se fantastina transformacija: uroenici koji su prethodno primenjivali najsuroviji sistem idolopoklonstva (KO, 227) izgradili su crkvu dovoljno veliku za dve hiljade ljudi, usvojili su evropski stil oblaenja, nauili da marljivo rade na gajenju duvana i pamuka i napravili selo identino onima u Engleskoj, savreno prvo sa irokim putem sred sela i malim kolibama sa batama i stazicama oivienim kameniima ispred njih. Sami uroenici su jo uvek tamnoputi, ali su njihove kolibe, obloene koralima, bele. U sutini, divljaci su postali beli nakon to su prihvatili evropske obiaje i etiku kao i poetke evropskog ekonomskog poretka. Koralno ostrvo i sline prie ukazuju na to da nije potrebno unititi divljake ili ih pokoriti vojnom silom: njihovo divljatvo se moe preobratiti, a oni mogu da se asimiluju u red zapadnjakog sveta.335

335

Upor. Hourihan, op.cit., str.137.

7.2.5. Motiv gusara u avanturistikoj prii

U avanturistikoj prozi postoji jo jedna grupa negativaca, ali ovog puta beloputih gusara. Kriminalci u avanturistikim priama koje ih osuuju kao divlja bia esto nisu krivi za nita gora dela, po konvencionalnim standardima, od heroja, ali su itaocu prikazani sa take gledita heroja i loiji aspekti dualizma heroj/gusar pripisuju se upravo njima. Opisani su kao necivilizovani i iracionalni, voeni nekontrolisanim porivima i strastima, odnosno kao ivotinje. U Balantajnovom Koralnom ostrvu pripoveda Ralf gusare, meu koje dospeva sticajem okolnosti, naziva upravo beloputim divljacima (KO, 191), izjednaavajui ih sa krvoednim ljudoderima. Naime, gusari, na elu sa stranim kapetanom, na prevaru otimaju Ralfa i odvode ga sa ostrva. Na gusarskom brodu prema njemu se odnose gotovo jednako surovo kao i divljaci sa kojima se borio neto ranije (gotovo jednako jednostavno samo zbog toga to gusari nisu jeli ljude). Kapetan mu lae da je gusarski brod trgovaka skuna koja se bavi skupljanjem sandalovine i obeava da e ga osloboditi. Meutim, Ralf uskoro otkriva zle namere lanova posade, kada masakriraju grupu uroenika, i shvata da su svi oni u srcu crni i da nemaju ni moralne ni religijske skrupule.

7.2.6. Motiv majki u avanturistikoj prii

Lik majki se esto pojavljuje na poetku herojskih pria. One su stub doma koji heroj naputa kada kree u svoju potragu i ostaju tu i kada on ode. Ponekad se ponovo pojave na kraju prie da bi mu poelele dobrodolicu po povratku sa puta. Ove majke su po pravilu dobre, brine i ponekad kao da imaju i neto svetako u sebi. One predstavljaju duh domae atmosfere.336 Tipian primer iz viktorijanske avanturistike prie je majka Dika Vorlija, mladog heroja-lovca iz Balantajnovog romana Pas Kruso: Dikova majka bila je mrava, stara i izborana, ali joj je lice zrailo onom vrstom lepote koja nikada ne bledi pogledom punim ljubavi. Od neno bele puti i obraza rumenih poput breskvinog pupoljka moe da zadrhti srce, ali izraz

336

Upor. Hourihan, op.cit., str.161.

pun ljubavi moe da iskuje takav lanac koji ni vreme, ni godine, ni venost ne mogu da slome.337 Gospoa Varli se rastuuje kada njen sin trai dozvolu da ide u ekspediciju u divljinu da bi se uspostavio mir sa indijanskim plemenima, ali ga ispraa uz blagoslov jer odobrava cilj kojim se on rukovodi: Blagosloveni neka su mirotvorci. Kada se Dik na kraju vrati kui, nakon to je postao veliki lovac tokom ekspedicije, njegov susret sa majkom je toliko dirljiv da pripoveda ne moe da sakrije svoje uzbuenje od itaoca: Pre nego to su mogli ita izustiti, Dik Varli je bio u sobi. Marston je odmah izaao i tiho zatvorio vrata. Dragi itaoe mi ih neemo otvarati.338 Oigledno je da je ona idealizovano otelotvorenje doma, privatne sfere koja je specifina po vrlini pitomosti i nenosti. Ona se u prii nikad ne pojavljuje van svoje kue, dok mukarci koji se kreu javnim mestima dolaze upravo k njoj, kui: Budui da je herojska pria, na jednom nivou, pria o deakom putu ka zrelosti, gospoa Vorli i slini likovi simbolizuju nesebine majke detetove preedipovske faze. Heroj mora da svoj put nastavi bez nje, da preivi bez njene neprekidne brige, poto je to njegov sutinski razvojni zadatak.339

7.2.7. Heroji avanturistike prie

Lorens Kican, govorei o Balantajnovom delu Koralno ostrvo, istie da je to klasina avanturistika pria, posebno po odabiru glavnih likova kao tipinih heroja.340 Tri deaka, Ozek Martin, osamnaestogodinjak, Piterkin Gej,

etrnaestogodinjak, i Ralf Rover, esnaestogodinjak, bivaju nasukani kao brodolomnici na pusto koralno ostrvo. Tokom oluje bivaju baeni u ustalasalo more sa odeom na sebi, jednim veslom i teleskopom. Stoga, za razliku od vajcarske porodice Robinson, Merijetove porodice Sigrejv ili ak Robinsona Krusoa, oni na mesto avanture dolaze gotovo praznih ruku.

Znaajno je istai da Balantajn ve na poetku proputa priliku da iznosi propovedi o boanskoj intervenciji koja ih je bezbedno dovela do obale i, to je u jo veoj meri iznenaenje, on ne dovodi likove deaka u situaciju da klee na kolenima
337 338

Ballantyne, The Dog Crusoe and His Master, op.cit., str. 21-22. Ibid., str. 243. 339 Upor. Hourihan, op.cit., str.162. 340 Upor. Kitzan, op.cit., str. 127.

da bi se molitvom zahvalili Bogu na spasavanju. Pomou svojih ogranienih sredstava deaci prave zaklon, oruje i amac i doivljavaju niz avantura prikazanih na takav nain da i trojka deaka i itaoci steknu uverenje da je svo ovo to im se dogaa vie zabavno nego strano, to je zasigurno doprinelo promovisanju avanturistike proze meu mladim itaocima tog doba.

Heroji Balantajnovih romana su odvani, kakvi pravi heroji i treba da budu. U romanu Lovci na gorile (The Gorilla Hunters) glavni junaci reaguju sasvim hladnokrvno u gotovo svim situacijama lova, pri emu pripoveda, Ralf Rover, ima male probleme na poetku. U sceni u kojoj razjareni ranjeni bufalo bik juri na njegovog prijatelja zapletenog u grmlje, Ralfu je veoma teko da odreaguje herojski: Uas me je preplavio dok sam zurio u zastraujuu zver, koja je sa udnim sjajem u oima i krvavom penom koja je kapljala iz usta jurila ka grmlju lomei svo granje na putu ispred sebe kao da su meka trava. Smrailo mi se pred oima. Pokuao sam da napunim puku, ali su moje ruke odbile poslunost, a ja sam jauknuo od stida i oaja to sam nesposoban da delam u asu ekstremne opasnosti. 341 Moe se uiniti da je ovo strah na delu, ali ipak ne u potpunosti. Balantajn u dugom komentaru, koji omah potom sledi, paljivo istie da bi deaci koji rastu trebalo da se naviknu da koriste sve prilike, bilo da skau sa visine ili preskau reku, da bi se upoznali sa sopstvenim sposobnostima kako bi mogli da reaguju brzo i samopouzdano u odsudnom trenutku. Nakon izvesnog iskustva u lovu, kada njegov prijatelj zapada u opasnost, ovog puta na stazi slonova, Ralf reaguje drugaije: Do danas nikada nisam mogao se pohvalim izuzetnim stanjem uma i tela koji su se zahtevali u ovoj situaciji. Umesto da budem paralisan kao to sam bio kada se Piterkin naao u opasnosti, strah i oklevanje izgleda da su nestali u trenu. Osetio sam kako su mi se nervi i miii napregli i ostao sam vrst kao stena i sa mirnom odlunou, pa ipak i sa izuzetnom brzinom, okrenuo sam se, naao izmeu Deka i razjarene zveri i zatitio njegovu glavu svojim telom.342

Hladnokrvnost u lovu i bici bila je odlika dentlmena i avanturista ija su dela izgradila Imperiju. Meutim, uvek je bilo jasno da su u bici dobri nervi sutina odvanosti, dok je strah dozvoljen samo enama i maloj deci.

341 342

R.M. Balantyne, The Gorilla Hunters, Collins, London, nd. op.cit., str. 47. Ibid., str. 82.

Lorens Kican smatra da R. M. Balantajn nikada nije mogao da se jasno odlui ta su njegovi likovi deaka bili u sutini: isti avanturisti ili naivni vredni deaci kojima se dogodila avantura.343 Ponekad su to bili obini, revnosni mladi mornari koji su se iz brodoloma katapultirali u svoju avanturu iz snova, kao brodolomnici na pustom ostrvu koje je bilo olienje raja u malom. Taj isti trio, transformisan u lovce u romanu Lovci na gorile, donosi likove tri mlada oveka koji dobrovoljno zadovoljavaju svoju elju za avanturom, pri emu je ta avantura na tankoj liniji razgranienja izmeu naunog istraivanja i pokolja znaajnog broja gorila. U tom smislu, Kitcan istie da u ovakvim priama izgleda da nema filozofije imperijalizma koja povezuje Imperiju i avanturu. Umesto toga, ovo su prie o avanturi, romanse u koje su utkane prigodne pouke moralnosti, dok su obrazovanje i zabava povezani na takav nain da imperijalistika poruka ostaje u velikoj meri implicitna. 344 Isto tako, za Balantajnovu avanturistiku prozu uopte vano je istai da se avanture junaka nikada ne bave osvajanjem novih teritorija, te, kao rezultat njihove aktivnosti, ni jedan pedalj zemlje nije dodat Britanskoj imperiji; ak se stie utisak da se i sam autor ne zalae za takav nain irenja drave. Na koralnom ostrvu ne ostaje britanska zastava nakon odlaska tri deaka. Moda ovo nije bilo vano za Balantajna i njemu srodne pisce u ovom smislu, Kingstona i Hentija, koji su videli i oslikali svoje avanture koje delaju ne u okviru odreenih granica Britanske imperije, ne u delovima sveta koji su ve obojeni u crveno. Umesto toga, oni su prenosili iru, univerzalniju doktrinu da je ceo svet bio zapravo Britanska imperija, da su njihovi avanturisti sluili cilju gde god da se zatekli i da mladi Britanci mogu da delaju bilo gde na planeti bez kazni ta god radili, jer su pod zatitom Pax-Britanica -e, ali isto tako i pod zatitom svoje roene inteligencije i snalaljivosti.345

343 344

Upor. Kitzan, op.cit., str. 127. Ibid. 345 Ibid

7.3. Imperijalistike ideje u delima Roberta Majkla Balantajna

Danas se u knjievno-kritikim krugovima prihvata da knjievnost za decu i mlade odlino odraava dominantne ideje doba u kome je nastala. Vrednosti i fantazije odraslih autora upakovane su u proznu formu da bi ih mladi konzumirali, a knjievna dela time postaju instrument u irenju i prodiranju odgovarajuih ideala i ideja. Popularna proza je jedan od naina kojim drutvo pouava svoje lanove dominantnim stavovima, tako da funkcionie kao forma drutvene kontrole. U skladu s tim, ma kako se jednostavnom inila, pria, ak i na prvi pogled zabavna pria, vie je od obine prie. Prie izrastaju iz kulutre odraavajui vrednosti drutva. M. D. Kucer (M. Daphine Kucer), bavei se odnosom Imperije i imperijalizma u klasinim britanskim knjigama za decu, istie da zamisliti priu znai zamisliti drutvo u kome je ona ispriana.346 Prie o pojedincima i pojedinanim iskustvima deo su ireg korpusa pria koje zajedno ine jednu vrstu nacionalne alegorije, zamiljenu sliku snova, elja i strahova jednog doba. Tekstovi za decu i mlade, esto zenemarivani od strane knjievnih kritiara, ine kljuni deo ovakve nacionalne alegorije: deca i mladi su budunost drutva, a knjievnost koju odrasli piu za njih esto vie insistira i oiglednije izraava snove i elje nego tekstovi koje piu za sebe. Uzimajui u obzir da su deca i mladi i njihove knjige ideoloki konstrukti347, moemo prihvatiti stav Patrika Brantlingera da je veliki deo imperijalistikog diskursa bio usmeren specifino na mlade itaoce, budue vladare sveta348, te se on u svojim studijama bavi popularnim piscima viktorijanskog doba poput Merijeta, Hentija i Kingstona. Govorei o imperijalistikim idejama utkanim u avanturistike romane sredine viktorijanskog perioda, M. D. Kucer istie da je u to vreme nastao niz romana, primarno pisanih za mladu muku italaku publiku, koji su se bavili Imperijom, i kao mestom radnje i kao temom349, a kao tipian primer i najuticajniji roman ove vrste iz tog perioda navodi upravo Balantajnovo Koralno ostrvo, koje, po njenom miljenju, donosi gotovo sve slike Imperije koje su nale svoj odraz u kasnijoj prozi za decu i

346

Upor. M. Daphine Kutzer, Empire and Imperialism in Classic British Childrens Books, Garland, New York, 2000. 347 Upor. Roderick McGillis, The Nimble Reader: Literary Theory and Childrens Literature, Twayne, New York, 1996, str. 106. 348 Patrick Beatlinger, Rullers of Darkness: Imperialism and British Literature 1830-1914, Cornell University Press, Ithaca, 1988, str. 190. 349 Kutzer, op.cit., str. 116.

mlade.350 Takoe, J. S. Breton (J. S.Bratton) istie da Koralno ostrvo pokazuje verziju moralnosti i drutvenih odnosa koje je prosean Britanac u uzburkanom svetu pedesetih godina XIX veka... eleo da prenese na nove generacije. 351

7.3.1. Snovi o prostranstvima

Povrinski posmatrano, roman se uopte ne bavi Imperijom, budui da donosi priu o deacima koji nakon brodoloma ive idilinim i pastoralnim ivotom dok njihovu Arkadiju ne ugroze ljudoderi i pirati. Pa ipak ideologija koja lei u osnovi romana izraava se kroz imperijalistike vrednosti. Deaci (a pogotovo pripoveda Ralf) ele da tumaraju uzdu i popreko irokim, irokim svetom.352 Dok je ovo elja koju sa njim dele mnogi deaci, Ralfov poloaj kao Britanca omoguava da mu se ova elja ispuni. Poto je Britanska nacija puno ulagala u istraivanja i trgovinu u dalekim zemljama, to su aktivnosti koje je podravala Britanska mornarica, Ralf i njegovi prijatelji imaju realistian put u avanturu iz mate oni mogu da se pridrue trgovakoj mornarici. U prozi s tematikom imperije, strane zemlje se tretiraju i kao realistike i kao fantastine. Ako se strane zemlje i potencijalna kolonijalna dobra posmatraju kao realistine fantastine zemlje, one se mogu eksploatisati samo ako im se uvezu vrednosti civilizacije, to je jasno naglaeno u Koralnom ostrvu, a to, opet, naglaava vanost hijerarhije i vostva. Balantajnovi deaci heroji ovo nekako razumeju njihov voa je najstariji deak, Dek, drugi po komandi je pripoveda Ralf, a najmlai i najsitniji Piterkin je poslednji u ovoj hijerarhiji. Princip redosleda je jasan: Dek je jai i krupniji i proitao je puno knjiga o stranim zemljama tako da poseduje potrebno znanje za preivljavanje, Ralf ima zdrav razum i religioznost, dok je Piterkin zaduen za zabavu. Iako i uroenici i pirati imaju hijerarhiju, ona ih ne osnauje kao Britance, poto se mo hijerarhije odnosi samo na jednu rasnu i etni ku grupu ono to je dobro za Evropljane ne moe da se primeni na druge narode i grupe. Demokratija se moe razumeti i primeniti samo kod civilizovanih naroda.353

350 351

Ibid. J.S. Bratton, Introduction to The Coral Island by R.M. Ballantyne, OUP, Oxford, 1990, str. i - xi. 352 Ballantyne, The Coral Island, op.cit., str. 85. 353 Upor. Kutzer, op.cit., str. 118.

7.3.2. Naseljavanje kolonija

Balantajnovi romani nude jo jednu sliku iz mozaika tog doba migracije i naseljavanje kolonija. Naime, svoje poznavanje june Afrike nakon linog putovanja sedamdesetih godina XIX veka Balantajn je preneo u avanturistiku priu Doseljenik i divljak (The Settler and the Savage). Junaci su u ovom sluaju doseljenici iz dvadesetih godina XIX veka poslati na granice od strane britanske vlade, dok knjiga govori o tekim iskuenjima kojima su ovi ljudi bili izloeni u pripitomljavanju neprijateljskog okruenja. Meutim, ne navode se motivi za migraciju, dok su politiki motivi britanske vlade samo ukratko naznaeni u kontekstu odbrane granice od upada uroenika. Motivi malog broja doseljenika iz vie klase navedeni su kroz donekle neuverljivo objanjenje oni su odluili da napuste svoju rodnu zemlju i oplemene divljinu june Afrike354, ali individualni motivi nisu navoeni poto se podrazumevalo da su oni doli zbog zemlje i prilike da ive bolje nego u Engleskoj. Meutim, svi oni prihvataju junu Afriku kao svoj dom. Oni su, u veni sluajeva, obini ljudi koji su prekinuli vezu sa svojom matinom zemljom i doli u novu, pripremljeni za sva iskuenja da se izbore za novi ivot. Stoga, Balantajn odraava jedan aspekat imperijalistikog kulturolokog konteksta u vidu vizije o razvoju imperije putem naseljavanja Britanaca na nenastanjena prostranstva irom sveta.

354

R.M. Ballantyne, The Settler and the Savage, Jamda Nisbet and Co., n.d., str. 44.

7.3.3. Trgovina robljem

Sesil Rod (Cecil Rhodes) je 1877. godine isticao: Naa dunost je da grabimo svaku priliku da osvojimo sve vie teritorije i trebalo bi da stalno imamo na umu da vie teritorije jednostavno znai da svet poseduje vie ljudskosti, vie asti i vie predstavnika anglosaksonske rase rasutih po svetu.355 Robert Balantajn nije delio ovakav sveobuhvatni imperijalizam sa Sesilom Rodom, ali je verovao u britanski humanitarizam i bio je dovoljno posveen idealima britansko g imperijalizma da bi verovao kako, u izvesnoj meri, Britanija moe da bude uvar savesti sveta.356 Ovu ideju izloio je najjasnije u romanu Crna slonovaa: Pria o avanturi meu robovlasnicima Istone Afrike, u kome se zalae protiv trgovine robljem u Istonoj Africi i istie odgovornost Britanije u borbi za ukidanje ropstva.

Iako Balantajn lino nikad nije bio u Istonoj Africi, dogaaje u romanu zasnovao je na opisima stvarnih dogaaja iznetih u vie izvora, a meu njima i knjige Zambezija i njene rtve Dejvida Livingstona (David Livingstone, Zambezia and its Tributaries), Pria o univerzitetskim misijama u centralnu Afriku preasnog Henrija Roulija (The Reverand Henry Rowley, The Story of Universites Mission to Central Africa) i Putovanje u Istonu Afriku Lajonsa Makleoda (Lyons McLeod, Travels in Estern Africa), u kojima se mogu nai mnogobrojni opisi surovosti trgovaca robljem i zastraujua statistika procena depopulacije koju je ova vrsta trgovine pokrenula.357 U skladu s tim, on svoj cilj iznosi ve u predgovoru: Poinjem svoju priu s nadom da mogu da napiem neto interesantno za mlade (a moda i za odrasle) a u vezi sa vanim pitanjem sveobuhvatnim ukidanjem ropstva, a zavravam s molitvom da Bog uini da ona bude jedan od zubaca turpije koja e na kraju presei lanac robovlasnitva i osloboditi crnce.358 Jedna od zanimljivosti u vezi sa ovim romanom jeste i da je, dok ga je Balantajn pisao, 1873. godine ser Bartl Frir (sir Barle Frere) sa malom britanskom flotom vrio pritisak na sultana Zanzibara da ukine trite robova u svojoj dravi, to je i jedan od zahteva koje Balantajn iznosi u svojoj prii. 359

355 356

John Flint, Cecil Rhodes, Confession of Faith, Little, Brown and Co., Boston, 1979, str.250. Ibid. 357 Ibid. 358 R. M. Ballantyne, Black Ivory: A Tale of Adventure Among the Slaves of East Africa, James Nisbet & Co, London, n.d. (1873), str. 391. 359 Upor. Kitzan, op.cit., str. 108.

Junak ove prie je Harold Sidrift360 koji plovi jednim od oevih brodova da bi stekao poslovno iskustvo u trgovini, obiao svet i lovio u Africi. Kada brod pone da tone blizu obala istone Afrike, Harold odbija da napusti brod ostajui na palubi sa jednim odanim mornarom, Dirkom Lilihamerom. Oni ne uspevaju da spasu brod i tovare robe, te zavravaju kao brodolomnici na afrikom kontinentu, gde arapski trgovac Jusuf trguje robljem, odnosno crnom slonovaom. On prihvata da mlade Britance odvede u Zanzibar, ali ih na kraju zarobljava i stavlja na brod sa oteenim robovima koje koristi kao mamac da obmane britansku krstaricu u potrazi za silom uhvaenim robovima dok on odvodi svoj glavni tovar na trite. Britanska mornarica spaava mlade heroje, odvodi ih u Zanzibar, a iskustva kroz koja prolaze tamo prosvetljuju ih pravom istinom o surovosti trgovine robljem. U skladu sa idejom romana, pre nego to se vrati u Englesku, Harold odluuje da putuje dublje u teritoriju istone Afrike da bi se upoznao sa zemljom i da bi istraio trgovinu robljem. Dok putuje rekom dublje i dublje u srce kontinenta, spaavaju jednog roba i vraaju ga eni i deci. Radost kojom se imbala osloboeni rob, vraa svom plemenu pokazuje engleskim avanturistima koliko je Jusuf pogreio - i crnci imaju oseanja jednako intenzivna kao i belci i izraavaju ih na isti nain. Generalno posmatrano, vei deo radnje se koncentrie na uspostavljanje zajednikog ivota crnaca i belaca. Poglavica Kambira pokazuje dovitljivost u lovu na divlje zveri, a gotovo svi crnci love s istim oduevljenjem kao i mladi Englezi, pri emu su njihove sposobnosti i odvanost prikazani do detalja. Oni vole muziku i veselje isto kao i Evropljani; pokazuju ljubav i vernost - Kambira ne uzima drugu enu nakon to njegova voljena Azinta strada u rukama trgovaca robljem. Robovi snanog karaktera pokazuju junaki otpor lovcima na roblje, makar ih to kotalo ivota.

Balantajn je znao da su se neki od ciljeva pisanja Crne slonovae poklapali sa ser Frirovom intervencijom u Zanzibaru, zavrenom pre nego to je pisanje knjige zavreno. Meutim, bio je svestan da katalog nepravdi koje su prikazane itaocu jo nije zastareo bilo je je mnogo stvari da se uradi pre nego to se pravda i humanost vrate u centralnu Afriku i inilo se da jedino Britanija moe adekvatno da izvri ovaj zadatak. Dok Balantajn povezuje mnoge slobodne niti da bi priu doveo do loginog
360

Na engleskom ovo ime glasi Seadrift. italac dolazi u iskuenje da u ovom imenu vidi dublje znaenje noim morem, dok Harold kao naivan kandidat treba da iskusi surovu realnost ivota u Istonoj Africi, ali u stvari on nije naivan on je jednostavno neiskusan mlad ovek eljan i sposoban da ui iz svojih iskustava.

zakljuka, trgovac robljem Jusuf ostaje na slobodi da ini zlodela. Implikacija je oigledna: Britanija ne sme biti zadovoljna onim to je uinjeno do tada jer zmija jo nije satrta. Stoga Balantajn zastupa pristup prevencija i lek.

Zatvaranje trita roblja u Zanzibaru ukazalo je na jedan od tri puta trgovine iz Afrike, ali Balantajn istie da je uzalud da se odmaramo zadovoljni time to smo zapuili jednu rupu na brodu, ako su jo dve ostale otvorene. 361 Da bi se vrsto zapuila rupa u Zanzibaru, Britanske pomorske jedinice su i dalje morale da patroliraju istonom obalom Afrike. Druga rupa, kroz portugalske kolonije, takoe je trebalo da se eliminie. Balantajn nije bio zadovoljan Portugalcima: Ropstvo ostaje netaknuto u portugalskim kolonijama, poto je Portugalija odluila da ga zadri do 1878. godine. Dobro je da budemo upoznati sa ovom injenicom i da budemo svesni da, dokle god se ropstvo u bilo kom obliku tolerie, interni moda bolje rei inferni uasi koje smo pokuali da opiemo, nastavie da vladaju svetom, a ljudi da se mue.362 Po njegovom miljenju, trebalo bi obezbediti britanske konzule u portugalskim kolonijama da bi se stalo na put ropstvu.

Iza ovih naizgled humanitarnih ciljeva kriju se imperijalistiki ciljevi: Britanija moe da osvoji teritorije u Africi da bi se oformili centri za izbeglice i mora se uvesti Biblija: Prva mera je od sutinskog znaaja za drugu. Misionarska misija je ili spora ili gotovo nemogua tamo gde vladaju anarhija, ubijanje, nepravde i tiranija... ivotvorna Boja re je jedini lek za jade oveanstva, i, stoga, jedini lek i za Afriku. Da bi se uspeno proirila, a sa njom i civilizacija i sve blagodeti koje idu uz nju, nuno je da Velika Britanija obezbedi, putem pregovora ili kupovine, jedan ili vie komada zemlje, da tamo podigne slobodna hrianska naselja i tamo, sa vojnom silom dovoljnom da se odbrane od divljaka i onih koji su jo gori od divljaka Arapa i Portugalaca, varvara bez ikakvih zakona isprui ruku prijateljstva svim uroenicima koji zatrae zatitu od lovaca na robove i da im ponudi da ih naui blagoslovenim istinama hrianstva i umetnosti civilizacije... Ako bi se uspostavila, tri ovakva centra bi u isto vreme poela da iskorenjuju trgovinu robljem, dok bi nai brodovi mogli slobodno da uplovljavaju u afrike luke. 363 Dok navodi razloge za
361 362

R. M. Ballantyne, Black Ivory, op.cit., str. 109. Ibid., str.388. 363 Ibid., str.389-90.

brutalnu intervenciju, Balantajn gotovo neprimetno uvodi nove elemente ne samo da e se iskoreniti trgovina robljem a Afrikanci biti spaseni, ve e ovaj postupak i materijalno uveati trgovinu, bogatstvo i sreu sveta.364

Neto ranije u romanu, Balantajnovi putnici u diskusiji o ekonomskim potencijalima zemlje daju sledee komentare: Harold uzvikuje: Kako bi ovo mogla biti divna zemlja pamuka kada bi se pravilno obraivala!, dok Disko dodaje: I ne bi se udio kada bi tu bilo i puno zlata, kada bismo samo znali gde da tragamo za njim.365 Antonio, njihov kuvar, potvruje da u zemlji postoji i zlata, i uglja, i gvoa, eerne trske i slonovae, svih ekonomskih resursa koji propadaju neiskorieni usled trgovine robljem. Ovde Balantajn ilustruje argumente Dejvida Livingstona da uvoenje legitimne trgovine u Afriku, trgovine dobrima koje bi Afrika mogla da proizvede bez rtvovanja ivih ljudi, predstavlja jedini mogui put ka gaenju trgovine robljem, time omoguavajui alternativu svim zverstvima koja su se dogaala.366

Dakle, Balantajn u Crnoj slonovai u znaajnoj meri zastupa imperijalistiku intervenciju u Africi. Meutim, to nije slika kolonije sa velikim prostranstvom pod svojom kontrolom, ve pomalo ua slika, pri emu izolovani centri civilizacije kontroliu haos, a pravedna britanska flota dolazi i odlazi po potrebi, dok vei deo teritorije Afrike zadrava nezavisnost. Meutim, ako je Gledstonova vlada, sutinski orijentisana protiv ovakve intervencije, iznosila ovakve stavove i bila spremna na trokove potrebne za minimalnu intervenciju o kojoj govori Balantajn, ostaje dilema da li bi ovakva intervencija mogla ostati na minimalnim razmerama. Oigledno je da bi centri civilizacije svakako doli u iskuenje da pokau nestrpljenje ako bi se divljatvo sporo povlailo, te bi oruani sukob bilo teko izbei.367

Prema Eriku Kvejlu (Eric Quayle), Balantajnovom biografu, pisac se zainteresovao za temu ropstva nakon itanja izvetaja o javnom skupu u znak protesta protiv ropstva odranog u Lidsu368, dok je kasnije odluio da napie Crnu slonovau
364 365

Ibid., str.391. Ibid., str.258. 366 Tim Jeal, Livingstone, Heinemann, London, 1973, str. 142-43. 367 Ibid., str. 111. 368 Upor. Logan, op.cit., str.57.

kao vrstu dokumenta u formi proze. Uprkos Balantajnovom cilju i objektivnosti pristupa, ovaj roman izbegava pominjanje Britanaca u ovoj vrsti trgovine, a svu krivicu svaljuje iskljuivo na Arape i Portugalce. Afrikanci se prikazuju kao bespomoni divljaci, a Britanci kao dobroudni spasioci. Meutim, gotovo je nemogue za bilo koga ko poznaje istoriju prekookeanske trgovine robljem da prenebregne aktivno britansko uee, pa ak i dominiranje ovim tritem u jednom trenutku, a da ne spominjemo injenicu da je i kraljica Elizabeta I lino finansirala ekspedicije brodova u potrazi za robovima iz Afrike.369

U svojoj knjizi Afrikanci i njihova istorija (Africans and Their History) istoriar Dozef Haris (Joseph Harris) tvrdi da je Britanija, da bi zapoela kolonizaciju i ohrabrila naseljavanje Britanaca na Afriki kontinent, prvo morala da Afriku uini bezbednom ohrabrujui, pa ak i inicirajui, ukidanje prekookeanske trgovine robljem koja je mogla da ugrozi novoosnovane kolonije i planove eksploatacije prirodnih bogatstava.370 Kolonizacija je, u stvari, bila porobljavanje u drugom ruhu. Stoga, Crna slonovaa otkriva shemu karakteristinu za prozu imperije XIX veka, zastupajui kolonizaciju i negirajui afriku kulturu da bi se opravdala takozvana potreba da se namee britanska kultura. Ovaj obrazac je oigledan u ovom romanu. Afrikanci se stalno spominju kao divljaci (savage), ak iako se njihova imena znaju. Pripoveda istie da divljaci nemaju knjievnost, poto oni ne umeju da itaju i piu te nemaju trajnije zapise o delima svojih predaka... niti imaju religiju vrednu pominjanja...371. U ovom primeru je jasno da pripoveda pogreno tumai nepismenost kao nedostatak knjievnosti, poto, istorijski gledano, ljudi o kojima govori vekovima imaju svoje pesnike, muziare i slikare.

Meutim, u romanu se nalazi i lik Afrikanca Makompe

koji ilustruje

postojanje usmene knjievnosti u pesmi koju komponuje u ast Britanaca:

Englezi su doli da vide, Jo, Ho! Da je dobro za nas,

369 370

Ibid. Ibid. 371 R. M. Ballantyne, Black Ivory, op.cit., str. 168.

Jo, Ho! Ne u roblje da nas vode Niti da nas zatrpavaju u grobove Ve da crnce oslobode.372

Dok sadraj ove pesme velia blagonaklonost Britanaca i potvruje teret belog oveka, stvaralaki aspekat lika Makambe aktivno protivrei tvrdnji da ovi ljudi nemaju knjievnost.

7.3.4. Protivureje mita i istorije

Generalno posmatrano, osvajanje i kolonizacija kroz uenja Biblije ostaju glavni ciljevi u Balantajnovoj Crnoj slonovai, dok naselja crnaca podseaju na patriotske planove koje su zastupali brojni abolicionistiki pokreti nakon emancipacije. Pa ipak, pripoveda priznaje da uroenici mogu da imaju razloga da ne veruju belcima. Na jednoj od misija irenja Boje rei, Haroldu kau: Ono to beli ovek kae moe biti istina, ali izgleda da beli ljudi govore isuvie lai. Ljudi koji su ubili nae ratnike, spalili naa sela i odveli ene i decu, dolaze kod nas govorei da su nam prijatelji i da su oni sluge onih istih ljudi kao i beli ovek Livingston i ele da trguje sa nama. Kada smo im poverovali i opustili se, oni su pucali na nas. Ne znamo ni ta da mislimo ni u ta da verujemo.373 Kao to je oigledno u ovom primeru, pisci avanturistike imperijalistike proze ponekad su bili ambivalnentni u vezi sa misijom civilizovanja, ali su ipak odigrali znaajnu ulogu u izgradnji i odravanju britanske imperije irei postojee mitove o Afrikancima. U kojoj meri se ovaj mit razlikuje od stvarnosti vidi se iz studije Marlene Kosi Logan Pria o Africi: Dord Henti i proza Imperije (Narrating Africa: George Henty and the Fiction of Empire)374

Naime, paradoks je to to su Afrikanci tek u XV veku, kada su se Evropljani spremali za svoja pomorska putovanja, istraivanja i osvajanja, bili daleko od nazadnih, pa ipak zavrili u lancima i prevoeni u Novi Svet kao robovi. Prema
372 373

Ibid., str. 250. Ibid., str. 271 374 Upor. Logan, op.cit.

istoriarima Rolandu Oliveru i J. D. Fejdu (Roland Oliver and J. D. Fage): Jo u praistorijskom dobu - ili bar tokom dugog milenijuma paleolita ili starog kamenog doba - Afrika nije bila ni malo nazadna bila je na visokom nivou razvoja.375 Oni tvrde da su sve do kasnog XIX veka afriki narodi bili organizovani u drave i zajednice koje su bile dovoljno jake da se odupru prekookeanskim osvajaima i doseljenicima: Pravi razlog zato Evropljani nisu prodrli u dubinu kontinenta i osvojili zlatne rudnike zapadne Afrike ili Severne Rodezije (dananji Zimbabve) bio je taj to su Afrikanci u ovim krajevima bili ve dovoljno organizovani da ove resurse sami koriste. U velikoj meri bila je to mera napretka koji su Afrikanci postigli u ranijim vekovima, a to im je omoguilo da se toliko dugo odupiru modernom dobu.376 Majkl Krejton (Michael Craton) u knjizi Snaga Imperije (Sinews of Empire) primeuje da srednjevekovni evropski trgovci i moreplovci, nevoljni da priznaju da su afrika kraljevstva bila dovoljno mona i veta da spree strance da prodru u Zapadnu Afriku, esto su za svoje neuspehe navodili geografski i klimatski razlog377. Takoe, Odri Smidli (Audrey Smedley) istie da su tokom srednjeg veka muslimanski moreplovci, koji su geografiju sveta poznavali bolje od Evropljana, ostavili izuzetne opise velikih drava, od carstva Mali u zapadnoj Africi do onih u Indiji i Kini.378

Meutim, u vreme kada je Velika Britanija poela da iri svoju imperiju u Africi je dolo do sociolokih i politikih problema: Velika imperija Gane (11.v.n.e), Mali (13.v.n.e) i angaj (14.v.n.e) sruile su se usled graanskih ratova, te je trgovcima robljem bilo lako da pou u lov na robove, u emu je i Britanska imperija uzela udeo. Ovo je, nesumnjivo ojaalo njihovu ekonomiju, ali kako je vreme prolazilo ljudi su se sve vie protivili ovoj vrsti trgovine, te je 1833. godine donesena Deklaracija o emancipaciji (The Emantipation Bill) koja je okonala prekookeansku trgovinu robljem u Britaniji i njenim kolonijama, te su Afrikanci koji su se zatekli tu u doba imperijalizma bili u tekoj situaciji, bez posla i doma, gusto naseljavajui delove gradova u Engleskoj, a pogotovo Londona. Novoosloboeni robovi postali su radnici za nadnicu kod bogatih industrijalaca, dok su mnogi koji nisu mogli da pronau posao postali problem za drutvo. Upravo u ovoj situaciji poseglo se za idejom kolonizacije
375 376

Oliver Roland and J.D. Page, A Short History of Africa, Penguin, Baltimore, 1962, str. 56. Ibid. 377 Michael Craton, Sinews of Empire, Anchor, New York, 1974, str. 99. 378 Audrey Smedley, Race in North America: Origin and Evolution of Worldview, Westview Builder, New York, 1993, str. 109.

Afrike, a kao kulturoloka posledica ovakvog britanskog okretanja istorijskih okolnosti u svoju korist, ostale su stereotipne slike Afrikanaca kao varvara i pagana. Patrik Brantlinger (Patrick Brantlinger) u svom eseju Viktorijanci i Afrikanci: Geneologija mita o Crnom kontinentu (Victorians and Africans: The Genealogy of the Myth of the Dark Continent) pokazuje kako su veliki viktorijanski istraivai, poput Dejvida Livingstona i Henrija Hentija, uz Darvinovu Teoriju evolucije, potpomogli fenomen poznat kao mit o crnom kontinentu. 379

Prema Ronaldu Segalu (Roland Segal), dok su centri evropske kulture cvetali, propadali i ponovo nicali, naizmence su se i imperije u Africi uzdizale, vladale, opirale i potinjavale. Naunici su diskutovali i u Tibuktu i u Parizu, a ono to su Italijani postigli sa pigmentom, umetnici iz Bevina su postizali u bronzi. Kulture su bile razliite, ali samo a horizontalnoj ravni. Vertikalna ravan, gde se govorilo o podeli na superiorne i inferiorne, bila je proizvod osvajanja.380

7.3.5. Imperijalizam, kultura i stereotipi

Upravo zbog primene ovog vetaki stvorenog kriterijuma za poreenje ljudi i kultura u kojima ive, u knjievnosti je vidljiv trag ideologije koja je zastupala ukidanje uroenikih obiaja u ime civilizacije, uvodei u svetsku kulturu pogrene stereotipe. Sendler Gilman (Sandler Gilman) u knjizi Razlike i Patologija (Difference and Pathology) iznosi stav da ljudi ne mogu da funkcioniu bez stereotipa jer oni doprinose poeljnom oseaju razlike izmeu ja (self) i objekta koji postaje ono drugo (The Other).381

Stereotipi ukazuju na ljudsku nesposobnost ili neuspeh da se iskreno izbore sa samima sobom (lanim ja), u smislu da je ono loe drugo, sutinski posmatrano, projekcija loeg ja. Gilman razlikuje patoloke i nepatoloke stereotipe. Dok ono drugo u uobiajenim skuajevima nestaje kada se prevazie anksioznost, u
379

Patrick Brantlinger, Rule of Darkness: British Literature and Imperialism, 1830-1914, Cornell UP, Ithaca, New York, 1988. 380 Oliver and Page, op.cit., str. 122. 381 Sander Gilman, Difference and Pathology: Steretypes of Sexuality, Race and Madness, Cornell UP, Ithaca and London, 1985, str. 44.

patolokim sluajevima nedostaje sposobnost da se razlikuju po jedinci od grupe ili klase i stoga se podie stroga linija razdvajanja.382

U skladu s ovim, stereotipi o Afrikancima koji dominiraju viktorijanskom imperijalistikom prozom mogu da se smatraju u izvesnoj meri patolokim i zaraznim, budui da nisu nestali tokom vremena, ni nakon potrebe da se upotrebe prilikom pravdanja dominacije Evrope nad Afrikom. Drugim reima, opstajanje i preobliavanje rasnih stereotipa iz XIX veka do XXI veka govori upravo o patolokoj i zaraznoj prirodi stereotipa. Budui da se u avanturistikoj prozi viktorijanskog perioda zadrava stroga granica izmeu ja i ono drugo, kritiko itanje ovih romana otkriva vie o loem ja ( odnosno o Britancima) maskiranom u loe ono drugo (odnosno o Afrikancima), poto bi bilo naivno pretpostaviti da je ja po svojoj prirodi samo dobro a ono drugo samo loe. U tom smislu, kao pedagoko sredstvo, knjievnost za decu i mlade u evropskoj istoriji odraavala je vrednost, stavove i fantazije iz sveta odraslih. 383

Budui da se i danas afrike zemlje nazivaju zemljama treeg sveta, zemlje u razvoju ili postkolonijalne, stie se utisak da, uprkos savremenim formama emancipacije i tolerancije, sutinski odnosi dvaju kultura ostaju isti.

7.4. anrovsko odreenje

Prilikom anrovskog odreenja dela Roberta Majkla Balantajna trebalo bi uzeti u obzir ve recepciju njegovog prvog romana, Hadsonov zaliv ili svakodnevni ivot u divljinama Severne Amerike. Naime, tokom itanja ovog romana Vilijam Nelson, izdava iz Edinburga, predloio je mladom piscu da bi mogao da napie jo koju knjigu iz oblasti knjievnosti za mlade (juvenile literature).384 Takoe, na njegovu ciljnu italaku grupu moe da ukae i podatak da je Balantajn verovao da stara izreka deaci e uvek biti deaci nije tana, ve da deake od malena treba uiti kako da od deaka postanu pravi mukarci, a ne dopustiti
382 383

Ibid. Ibid., str. 41. 384 Upor. Internet izvor: www.biography.ca/009004-119.01-e.php.bioId=40067 na dan 5.XI 2010.

da budu ostavljeni samima sebi da nau put ka zrelosti. On je zapisao sledee: Deake bi trebalo od ranog detinjstva upoznavati sa sitnim rizicima i malim opasnostima svake mogue vrste, kao to je upadanje u jezero ili padanje sa drveta, i slino, da bi jaali svoj nervni sistem... Trebalo bi da vebaju skakanje sa visine u duboku vodu. Trebalo bi da nikada ne oklevaju da preu preko potoka na uskoj dasci jer se plae vode. Trebalo bi da nikada ne odbiju da se popnu na drvo da bi ubrali voku, samo zato to se plae opasnosti da padnu. vrsto verujem da su deaci tu da bi se suoili sa svim rizicima, da bi se pripremili i sa hladnokrvnou i samopouzdanou suoili sa opasnostima estim u ivotu odraslog mukarca...385 U skladu sa ovim verovanjem, moemo prihvatiti pretpostavku da je i svoje romane, zasnovane na realistinim dogaajima iz razliitih aspekata ivotne stvarnosti tog doba, namenio upravo deacima koji odrastaju u mlade ljude. Poto su ga prihvatili kao svog omiljenog pisca, oigledno je da je ciljna publika i primila poruku na pravi nain. Meutim, ni jedan drugi pisac avanturistike proze nije bio u tolikoj meri prihvaen od strane deaka jo za ivota. Jo tokom 1858. godine, nedugo nakon objavljivanja Koralnog ostrva, Balantajna su oduevljeni deaci zaustavljali na ulicama Edinburga, a njegov autogram je postao vredna nagrada za mnoge mlade kotlanane. Kada je vest o njegovoj smrti dola u Britaniju 1894. godine, donela je talas oka u svet kolaraca. Prvo su bili nepoverljivi prema ovoj vesti, a zatim je tuga ponela desetine hiljada njegovih vernih mladih italaca. Erik Kvejd opisuje taj trenutak na sledei nain: Ogromna popularnost romana koje je napisao za mlade itaoce svog vremena doprinela je stvaranju legende oko pisca koji ih je inspirisao da uestvuju u akciji kakvoj su se nadali da e biti trajan spomen da ovekovee njegovo ime. Predvoeni deacima in Harou kole, pokret se osnovao gotovo odmah po stizanju vesti u Englesku. Izglasali su da osnuju fond za mermernu spomen plou tako da i kasnije generacije mogu da pamte ime oveka koji im je doneo toliko asova uzbuenja i zadovoljstva. Za nekoliko meseci skupljeno je oko 6.000 funti po kolama irom zemlje, uglavnom od teko uteenih penija od deparca tinejdera. Ovakav spontan gest siromanih deaka viktorijanske Britanije do danas ostaje bez presedana i nita slino se nikada vie nije dogodilo u ast i jednog pisca.386
385 386

Ballantyne, Gorilla Hunters, op.cit., str.10. Internet izvor: www.visionforum.com/browse/product/?productid=60000_8cid=596 na dan 11.V 2010.

ini se da je njegova knjievna misija uspela i da je deacima ponudio veliku inspiraciju i ostvarenje skrivenih deakih snova. Prema njegovom biografu, likovi koji su zaiveli u srcima tolikih deaka spasavali su bespomone uroenike od surove sudbine u rukama ljudodera, ili su jurili kroz vatru i dim da priteknu u pomo dami u nevolji, ili su bez razmiljanja skakali u vodu prepunu ajkula da bi pomogli prijatelju, da bi na kraju odvanog herojskog dela, kojim su pokazali nesebinu posveenost dunosti, skromno odbili da prime bilo kakvu zahvalnost od rtava drame u kojoj su uestvovali sem vrstog stiska ruke.387 Stie se utisak da na anglosaksonskom govornom podruju njegova slava ne jenjava, ve on ostaje simbol slobodnog, nesputanog i vrstog deatva. Njegove prie nude, iz ovog aspekta, avanturu s visokim nivoom vitekog ponaanja, uz primese kotske kulturne tradicije, i ukazuju na globalnu viziju sveta u kome samo hrabri i neustraivi dobijaju svoje mesto u drutvu i stiu samopouzdanje i potovanje drugih. U tom smislu, i dananje generacije deaka pokazuju interesovanje za Balantajnova dela, te, kako su mnogi izdavai tokom XX i XXI veka oklevali da objavljuju njegove romane zbog naglaska na biblijskim elementima, oni koji se odvae na taj korak naiu, ba kao i nekad, na veliki odziv italake publike deaka i tinejdera. Jedna od takvih izdavakih kua je i Visionforum (The Ballantyne Children Adventure Library) koja objavljuje kompletna Balantajnova dela u dvadeset tomova uz reklamni moto: Da li imate deaka kome je potrebna inspiracija? Ponudite mu Balantajna! Na stranicama ovih izuzetnih avantura u knjievnosti, Va sin e nauiti o dragocenosti vremena i potrebi deaka da delaju. Nauie da samo pozitivni likovi pobeuju na kraju i ta znai biti mukarac s Bojom misijom u ivotu, a sve ovo e nauiti u kontekstu avanture visokog nivoa i vrhunskog vitetva. 388 Na taj nain oni ele da se suprotstave cinizmu XXI veka knjievnou koja prua nadu u bolju budunost za bolje ljude, a sudei po reakcijama tinejdera, u tome i uspevaju. Meutim, izgleda da Balantajnovo delo nije u dovoljnoj meri zastupljeno kod nas. Postoji samo jedan jedini roman preveden na srpski jezik, i to Koralno ostrvo, ali pod naslovom Tri Robinzona na Koralnom ostrvcu 389, to ukazuje na negovanje tradicije robinzonijada, ali i klasifikovanje dela u anr knjievnosti za mlade.
387 388

Ibid. Internet izvor: www.visionforum.com/browse/product/?productid=60000_8cid=596 na dan 11.V 2010. 389 R. M. Balantajn, Tri Robinzona na Koralnom ostrvcu, preveo Mili R. Majstorovi, Privrednik, Beograd, 1934.

I u knjievnoj kritici nedvosmisleno postoji jasno odreenje anra Balantajnovog romana. M. K. Logan, govorei o imperijalistikoj funkciji knjievnosti u viktorijansko doba, koristi odrednicu knjievnost za mlade (juvenile literature)390, i to kao anr razliit od anra zabavne knjievnosti za decu, kao proizvoda XIX veka (genre of entertainment)391. Fred Inglis (Fred Inglis) razlikuje knjievnost za decu od knjievnosti za odrasle po sledeim karakteristikama: a) u knjigama pisanim specifino za decu protagonisti su deca, kao oni sami; b) knjievnost za decu manje se bavi verovatnim dogaajima u sieu i postavci u odnosu na romane za odrasle; c) knjige za decu su obino, ali ne i obavezno, krae od romana za odrasle; d) pria je obeleena svojom svesnom ogranienou formalne sloenosti radnje; e) sintaksa je jednostavnija f) prisutno je pojednostavljivanje (ali ne nuno na povrinskom nivou prie) moralnih pitanja. 392 Rut Makdonald, delei sline stavove sa Inglisom, dodaje svoje tri odlike. Ona primeuje da je ton u knjievnosti za decu optimistian, tivo prikazano kroz stalnu aktivnost junaka, a forma prie esto ukljuuje vreme putovanja, inicijacije u zrelost i uspune i padove sree koja prati heroja. Ako uzmemo u obzir da Balantajnove prie govore o deacima u potrazi za avanturom kao formom inicijacije u zrelost, a sa prikrivenom idejnom porukom zavijenom u naizgled optimistinu priu o avanturi, moglo bi se rei da se uklapaju u ovu definiciju, te da, iako se realistinou pristupa pribliava odrednici knjievnost za mlade, pripada i knjievnosti za decu. U skladu sa tim, Balantajnova biografija i bibliografija nalaze znaajno mesto u Oksfordskom priruniku za knjievnost za decu (The Oxford Companion to Childrens Literature)393, s tim to ga autori ove knjige svrstavaju delimino u kanadsku knjievnost, budui da se deo avantura koje opisuje dogaa u ovom delu sveta394, a romani koji dobijaju zasebne odrednice jesu Koralno ostrvo395, Pas Kruso396, Lovci na gorile397. Edvard Salmon (Edward Salmon) u svojoj knjizi Knjievnost za mlade kao takva napisanoj s ciljem da se opie mentalna i

390 391

Upor., Logan, op.cit., str. 25. Ibid., str 29. 392 Upor. Inglis, str. 101-102. 393 Upor. Mary Prichord and Humphrey Carpenter, The Oxford Companion to Childrens Literature, Oxford University Press, Oxford and New York, 1999. 394 Ibid., str. 80. 395 Ibid., str. 131. 396 Ibid., str. 155. 397 Ibid., str. 215.

moralna atmosfera podizanja generacija uz knjige za deake i devojice398, navodi da su deaci u anketi iz tog doba Balantajnu dali 67 glasova i postavili ga na esto mesto po popularnosti u to doba. O tome koliko je tanka granica izmeu knjievnosti za decu i knjievnosti za mlade, govori i uticaj Balantajnove prie Koralno ostrvo na pisca za decu ser Dejmsa Metjua Berija (Sir James Matthew Barrie, 1860 1937). Naime, Hamfri Karpenter (Humphrey Carpenter) primeuje da je Beri u svom detinjstvu bio zavisnik od avanturistike prie399, koji se opijao Balantajnom, Stivensonom i ostalim piscima. On sugerie da su avanture Petra Pana u Nedoiji inspirisane Koralnim ostrvom, samo to je naglasak stavljen na igru kao bitan elemenat knjievnosti za decu. Ali, dok cela ideja Nedoije pokazuje nedvosmislenu vezu sa njegovim omiljenim tivom iz detinjstva, Petar Pan se donekle razlikuje u nekoliko aspekata od pria prethodnih generacija. Najpre, njena ciljna grupa su primarno mala deca, dok su dela Merijeta, Balantajna, Kingstona i Stivensona usmerena ka adolescentima. Isto tako, protagonisti ovih pria su ukljueni u proces odrastanja, dok Petar Pan odbija da iza sebe ostavi svoje detinjstvo. Beri prikazuje nasilje kao zabavno za decu, kao uzbuenje bez posledica, meutim igre Petra Pana su igre koje je Vilijam Golding opisao u Gospodaru muva, jo jednom delu nastalom pod uticajem Koralnog ostrva, gde agresija i uzbuenje kulminiraju do kreenda u kom se deaci oslobaaju svojih civilizacijskih inhibicija, te sve to dovodi do smrti jednog od njihovih prijatelja. Petar Pan implicira da heroji, dominantni beli Evropljani, imaju pravo i dunost da ubijaju one koji su zli, i podstie demonizaciju i stvaranje stereotipa, ali ide ak i dalje, sugeriui da je nasilje prirodno za deake, kao jedina istinski prijatna aktivnost, sutina mukosti.400 Sve ovo ukazuje na znaajno mesto Roberta Majkla Balantajna u tradiciji avanturistike prie XIX veka kao pisca koji je nastavio Merijetovu pomorsku avanturistiku priu nadogradivi je elementom deaka kao heroja i znaajem religijskog motiva u irenju Britanske imperije. U isto vreme, svojim delom stvorio je osnovu za dalji razvoj prie o Africi kao mestu uzbudljivih avantura mladih Britanaca, to se vidi u romanima Dorda Hentija (George Henty), Rajdera Hagarda i Dozefa Konrada, pri emu Dord Henti, ne verujui u misionarsku komponentu misije
398 399

Edward Salmon, Juvenile Literature As It Is, 1880, Citirano u Ibid., str. 13. Humphrey Carpenter, Secret Gardens: The Golden Age of Childens Literature,Houghton Mifflin Company, Boston, 1985., str. 178. 400 Upor. Hourihan, op.cit., str. 101.

civilizovanja toliko prisutne kod Merijeta i Balantajna, iz svojih avanturistikih pria u Africi izbacuje misionarske vrednosti, odnosno, on je zadrao ideju da Britanija ima boansku misiju da civilizuje svet putem vojne sile (pukama) a ne putem evangelizma (Biblije). Marlena Kofi Logan upravo ovom piscu i posveuje centralni deo svoje istorije o prozi Imperije401 i naglaava da su njegovi romani o Africi prototip knjievnosti koja se pojavila sa usponom britanskog imperijalizma knjievnost koja je dala legitimnost politikim postupcima britanske imperije, a koju ona naziva prozom Imperije402. Rajder Hagard, kao knjievni savremenik ovih pisaca u romanu Rudnici kralja Solomona (King Solomons Mines) takoe istrauje i produblju je sliku Afrike kao uzbudljivog mesta za avanturu, ali on ostavlja Afrika plemena svom nainu ivota, ne ugroavajui njihovu egzistenciju od strane belih heroja Britanaca. Ve tu se vidi da su imperijalistike ideje kao odraz u knjievnosti403 postajale sve slabije u njegovo doba, da bi u vreme Dozefa Konrada Afrika postala Srce tame.

Time se u avanturistikoj prozi XIX i s poetka XX veka okonava pria o Africi, tajanstvenom kontinentu koji do danas zadrava svoju zagonetnost u svetu knjievnosti.

401 402

Upor. Logan, op.cit., str. 85-129. Ibid., str XIV. 403 Ibid., str. 139-153.

8. ROBERT LUIS STIVENSON RAZIGRANA AVANTURA

8.1. Biografija i dela

Robert Luis Stivenson (Robet Louis Stevenson, 18501894), kotski romanopisac, pesnik i esejista, roen je u Edinburgu u porodici graevinara koji su gradili svetionike. Iako je od detinjstva bio slabog zdravlja borei se protiv tuberkuloze, nakon zavrenih studija prava, uprkos oekivanju porodice da nastavi porodinu tradiciju, odluio je da postane pisac i da i u svoj ivot i u svet knjievnosti unese duh avanture. Na umetnikoj koloniji u Parizu upoznao je i zaljubio se u Amerikanku Francis Vandegrift. Deset godina starija od Stivensona, ona je bila neobina kombinacija boemskog umetnika i pionira Divljeg zapada. Sama je uvijala svoje cigarete i nikud nije ila bez revolvera, a pri tome bila je i udata. Meutim, kada su se venali i vratili u Edinburg, ova Amerinkanka pokazala se, suprotno viktorijanskim oekivanjima, kao diskretna viktorijanska supruga koja je podravala i pratila Stivensona na svim putovanjima. U potrazi za savrenim mestom gde bi se njegovo zdravstveno stanje poboljalo, porodica Stivenson putovala je po Evropi i Americi, da bi 28. juna 1888. godine iznajmili privatnu skunu i zaplovili iz San Franciska ka Junim morima. Odatle se nikad nisu ni vratili, poto se pokazalo da ostvro Upolu, danas Samoa, odnosno grupica vulkanskih ostrva izmeu Novog Zelanda i Havaja, svojom tropskom klimom godi Stivensonu u tolikoj meri da je mogao da jae satima. Na ovom ostrvu je pronaao svoj raj na zemlji, zavoleo ljude i ugasio svoju e za potragom za novim pejzaima i iskustvima. Kada je izbila pobuna protiv Nemake kao kolonizatorske sile, borio se na strani uroenika. Meutim, bolest je uzela svoj danak 1894. godine, kada je preminuo u etrdeset i etvrtoj godini.

ini se da je jedan takav pisac, avanturista krhkog zdravlja, kalvinistiki boem, viktorijanski hipik svojom uzbudljivom ivotnom priom zaintrigirao matu viktorijanske publike. On je i jedini viktorijanski pisac koji je u svom privatnom ivotu u potpunosti prihvatio uroenike dalekih ostrva i njihovu kulturu, ali i oni njega. Poiva na uvek suncem obasjanom vrhu planine Vea u kamenoj grobnici do koje vode stepenice isklesane u stenama, okruen, i dan danas, praumom izuzetne lepote. ak i danas oni gaje prema njemu poseban pijetet, a nadimak Tusitala,

odnosno Pripoveda, dobio je i zadrao zaslueno, jer u njegovoj prozi ive heroji koji se bore protiv onoga to je on nazivao naom istroenom civilizacijom. 404

Na poetku knjievne karijere, 1876. godine, objavljivao je eseje u magazinu Cornfull Magazine, a kasnije ih je objedinio u dve odvojene zbirke 1881. i 1882. godine. Nakon objavljivanja putopisa Putovanje u sredite zemlje (Inland Voyage (1878) kao prve celovite knjige, usledili su romani Ostrvo s blagom (Treasure Island, 1883), Kidnapovan (Kidnapped, 1886) i udan sluaj Doktora Dekila i gospodina Hajda (The Strange Case of Dr Jekyll and Mr. Hyde, 1886) i Gospodar Balentrija (The Master of Ballantrae, 1889)405.

Tokom svog kratkog ivota Robert Luis Stivenson bio je najsveobuhvatnije prihvaen pisac na engleskom govornom podruju. Iako se bavio novinarstvom, pisao pesme i drame, u knjievnosti e zauvek ostati upamen po avanturistikim priama koje ga svrstavaju u klasika ovog anra, te e se u ovom radu ukazati upravo na autentine i univerzalne elemente njegovog vienja avanture, i to u cilju da se nasluti formula trajnosti i veite sveine sveta avanture koju je on doneo.

404

Upor. Fraser Bell, The Granite Shows Through: Shades of Tusitala, Queens Quaterly, Vol 114, Issue 3, Fall 2007, str. 384. 405 Upor. The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition, Columbia University Press, New York, 2009, str. 46336.

8.2. Avanturistika pria u delima R. L. Stivensona

8.2.1. Dualizm i u Stivensonovoj avanturistikoj prii

Istiui svoju postavku da se konceptualno sredite herojske prie sastoji od niza binarnih opozicija, odnosno kvaliteta pripisanih heroju, s jedne strane, i njegovim divljim protivnicima, s druge strane, Marderi Hurihan kao jedan od osnovih primera za herojsku priu navodi upravo Stivensonovo Ostrvo s blagom406. Naime, heroj prie Dim Hokins i njegovi prijatelji stalno se nazivaju gospodom (gentlemen) i postavljeni su nasuprot piratima koji su, izuzev Dona Silvera, opisani kao prljavi, pijani, iracionalni, skloni prevari i nasilni, dok su gospoda uredna, trezvena, racionalna, iskrena i u potpunosti vladaju sobom. Gospoda su prikazana kao dolini graani, a gusari kao kriminalci. Gospoda asociraju na civilizovanu Englesku, a pirati na divlja ostrva. Poto Dim i doktor Lajvesej donose priu iz perspektive pripovedaa u prvom licu, italac pirate posmatra samo iz njihovog ugla posmatranja i pri tome se posmatraju kao zli, spisak binarnih opozicija mogao bi se prikazati na sledei nain:

gospoda vredni trezveni racionalni iskreni samokontrolisani potuju zakon Engleska dobri

gusari prljavi pijani iracionalni skloni prevari nasilni kriminalci ostrvo zli
407

Termini u svakoj od ove dve kolone formiraju jedinstvenu celinu, tako da, dok italac ita roman, ini se da je oigledno da su gospoda dobra a gusari zli. italac
406

Margery Hourihan, Deconstructing the Hero: Literary Theory and Childrens Literature, Routledge, London, 1997, str. 15. 407 Ibid.

konstruie ovo znaenje iz samog teksta iako, kada se pozitivnije razmatraju motivi i dela svake od ove dve grupe, nema puno izbora, poto su i jedni i drugi voeni eljom da se domognu zlata za sebe i, takoe, i jedni i drugi su spremni da ubiju lanove suprotstavljene grupe u borbi za plen. Pri tome, hrpa zlatnika u Ostrvu s blagom donosi simboliku kapitalistikih vrednosti XIX veka, ali, uprkos ovom kontekstualno odreenom znaenju, uklapa se u tradicionalno shvatanje avanturistike prie u kojoj heroja na kraju potrage oekuje nagrada, a zlatnici u romanu imaju upravo takvu funkciju. Pronalaenje blaga i isticanje jasnog zavretka niza avantura kao faza ciklusa potrage takoe je vaan deo avanturistike prie. Prema Roderu Vebsteru (Roger Webster), koncept zavretka odnosi se na nain na koji tekst uverava itaoca da razume i prihvati odreenu istinu ili formu saznanja, da prihvati izvestan pogled na svet kao validan ili prirodan.408 Upravo je to deo teksta gde se izgubljene niti spajaju, sumnje i nesigurnosti otklanjaju, a znaenje prie iskrsava jasno i koherentno. To je mesto gde mit itaocu namee svoju poruku. Zavretak je ideoloki isto koliko je i narativan i estetski po svojoj prirodi, i uitava vrednosti u strukturu i pripovedaku taku gledita tako da se one itaocu ine prirodnim. vrst i jasan zavretak herojske avanture, osim toga to insistira na vrednostima heroja i njegovog sveta, donosi i poruku da je nesumnjivi uspeh dostian, da se problemi mogu savladati i da je kontrola nad dogaajima mogua, dok se centralne binarne opozicije definiu kao sukob dobra i zla, ostvarenje herojeve potrage je pobeda dobra, a zavretak implicira da se zlo moe lako uoiti i poraziti. 409 U herojskim avanturama pria dobija formu putovanja, pri emu je izraen utisak linearnog napredovanja. Ove prie su uzbudljive i lako ih je itati. One stvaraju oseaj zadovoljstva budei kod itaoca uzbuenje i elju da sazna ta e se dogoditi sledee. Kako se dogaaji niu, ova elja biva privremeno zadovoljena, ali i podstaknuta kada heroj krene ka sledeem izazovu. Kao to Ketrin Belsej (Catherine Belsey) istie, kretanje prie je usmereno i ka prikrivanju i ka razotkrivanju, a time se stvara neizvesnost i neprestano se itaocu obeava da e se sve tajne postepeno razotkriti.410 Poto su itaoci ranije ve iskusili sline tekstove, oni znaju da e heroj trijumfovati i da e pria potvrditi tradicionalne dualizme, tako da s uivanjem prate priu. Na primer, kada italac sazna kako Dim Hokins, sakriven u buretu za jabuke
408 409

Roger Webster, Studying Literary Theory, Edward Arnold, London, 1990, str. 53. Hourihan, op.cit., str. 52. 410 Upor. Catherine Belsey, Critical Practice, Routledge, London, 1988, str. 106.

na brodu Hispaniola, prislukujui razgovor Silvera i njegovih prijatelja otkriva da su oni gusari, on mora da zadrhti od uzbuenja i zapita se ta e se dogoditi, ali nikada ne sumnja u to da e Dim i njegovi prijatelji nekako preiveti i dobiti blago, da e sile dobra trijumfovati nad divljom iracionalnou njihovih neprijatelja. Isto uverenje vodi itaoca kroz sve napete scene u romanu, pogotovo to se ponavlja utvrena shema: Dim i njegovi prijatelji su dobri i ponaaju se hrabro, domiljato i asno, dok su pirati loi i ponaaju se sebino, izdajniki i manje inteligentno od ostalih. Stoga, dobri likovi e pobediti jer je u prirodi stvari da se tako i dogodi. Ostrvo s blagom nudi zadovoljstvo u podsticanju radoznalosti, razvijanju oekivanja i ispunjavanja tih oekivanja, i u tom smislu to je klasina avanturistika pria za sve generacije. 411

8.2.2. Gusari realnost iza mita i stereotipa

ini se da autentinosti i trajanju Stivensonove prie u velikoj meri doprinose motivi gusara, potrage za blagom zakopanim na dalekom ostrvu, ali i same mape koja vodi do tog blaga, poto kod Stivensona oni bivaju vetim pripovednim postupkom zaogrnuti velom tajanstvenosti, misterije, pa i romantike s primesom deake nostalgije za neispunjenim snovima. Zahvaljujui filmskoj industriji, i to studiju MGM i Dizni produkciji, likovima gusara u tumaenju Erola Flina, Daglasa Ferbenksa, Roberta Njutona ili Donija Depa, misterija vezana za gusare i njihov nain ivota i dalje traje. Meutim, realnost se znaajno razlikuje od stereotipa gusara ukorenjenog u svesti savremenog itaoca. Dim Blum (Jim Bloom), bavei se tematikom gusarskog ivota412, istie da su gusari Zlatnog doba bili ljudi izopteni iz drutva, usamljeni, siromani i surovi. Uslovi ivota na njihovim brodovima bili su teki, a plovidba okeanima veoma opasna. Nasuprot stereotipu Robina Huda, meu njima nije bilo koda asti. U stvari, gusarske brodske posade bile su grupe lopova i kriminalaca unajmljenih da napadaju brodove i otimaju njihove tovare, te i njihova odvanost nije bila prava odvanost.

411 412

Upor. Hourihan, op.cit., str. 46-47. Upor. Jim Bloom, Piracy: the Reality beyond the Image and the Myth, Sea Classics, Vol. 42, Issue 4, April, 2009, str. 26.

Gusarsko pljakanje dostiglo je svoj vrhunac izmeu 1690. i 1730. godine iz vie razloga. Naime, bilo je puno brodova koje su mogli napadati prenosili su robove iz Afrike ka Americi i eer, rum i ostalu robu iz Amerike u Evropu. Ovo je bio uveni trgovaki trougao za delovanje gusara. Uz to, engleska i holandska vlada koristile su privatne gusarske oruane brodove tokom Rata za pansko naslee, a kada se 1714. godine ovaj rat okonao, mnogi nezaposleni kapetani ovakvih brodova okrenuli su se gusarstvu za linu korist umesto da se odlue za karijeru mornara na trgovakim brodovima.413 U stvari, grad Port Rojal na Jamajci bio je u XVII veku centar britanske zajednice. Paradoks je to to su Britanci u Port Rojalu u poetku rado doekivali gusare, delimino zbog novca koji su kod njih troili, ali isto tako u nadi da e zastraujua reputacija gusara odvratiti pance i Francuze da krenu na Jamajku. Poto je ovaj potez urodio plodom, ostaje sumnja da li su britanske vlasti tada ohrabrivale i gusarenje. U nekim sluajevima, Britanci su i unajmljivali mornare da ine gusarska dela, ali samo s jednim ciljem da bi napadali jedino pance, britanske suparnike na okeanima i u Novom svetu, i vraali se s puno dragocenosti koje bi predavali Vladi. Ser Fransis Drejk bio je jedan od takvih moreplovaca (privateer, licenced pirate). U XVI veku on je opljakao brojne panske brodove u Karipskom moru, otevi novca u dananjoj vrednosti od milion dolara. Za Engleze, Drejk je nacionalni heroj, a za pance gusar. Meutim, zbog toga to su kasnije i panci primenili isti sistem, te zloupotrebe gusarenja i prisustva isuvie mnogo gusara na moru, Britanci su poetkom XVII veka odluili da iskorene ovu pojavu. Umesto srdanog doeka, gusare su poeli da veaju u Port Rojalu, a njihova tela izlagali kao upozorenje drugima.414 Pa ipak, mit o gusarima ne gubi od svog uticaja na kulturu zapadne civilizacije. Stivensonov roman Ostrvo s blagom bio je prva moderna verzija i podsticaj za romantinu patinu koja je prekrila pomorske kriminalne bande iz davnina. Uistinu, ovaj roman ne opravdava kriminalno ponaanje, ve, iz dananje perspektive, italac uvia da je njen cilj bilo da izazove uas i zgraavanje, dok je diznifikacija iz 50-ih godina XX veka doprinela pomeranju fokusa panje na gusarsku ekscentrinost.
413

U engleskom jeziku postoje dva termina za pojam gusar pirate i buccaneer. Pirate je opti termin koji oznaava bilo koga ko pljaka brodove na moru, dok je buccaneer bio gusar koji je pljakao po Karipskom moru (prvi gusari ove najopasnije vrste bili su odbegli robovi sa francuskih laa koji su iveli od pljake Haitija i Dominikanske Republike, da bi se kasnije nastanili na Saratogi i poeli da pljakaju irom okeana). 414 Upor. Bloom, op.cit.

Meutim, prema Sindi Valar (Cindy Vallar) zaetnik lika pirata odmetnika s romantiarskim stavom Robina Huda jeste upravo Dord Gordon Lord Bajron u pesmi Gusar (The Corsair).415 Ako uzmemo u obzir da je i Frederik Merijet objavio roman Gusar (The Pirate), u kome je gusarski brod obojen u crno, ova skuna mogla je u velikoj meri da poslui kao model za Stivensonovu Hispaniolu u Ostrvu s blagom. Uz mit o gusarima neizbean je i mit o zakopanom blagu. Mnogi autori i istraivai gusarstva tvrde da su mape koje vode do zakopanog blaga delo proze, a ne realnosti. Oni veruju da pravi gusari nikada ne bi ostavili svoje blago na naputenim ostrvima budui da, s jedne strane, nikada nije pronaena ni jedna prava mapa s blagom, ali i, s druge strane, gusari bi potroili sav novac im bi uplovili u luku, da bi se opet vraali gusarenju kada ostanu bez sredstava za ivot. Ako je ikada i pronaen neki koveg s novcem i dragocenostima, njegova vrednost sigurno nije bila u vrednosti dvadesetogodinje uteevine nekog gusara, ve samo mali deo plena. Pa ipak, manirizam gusara prikazan u Ostrvu s blagom, Petru Panu i Piratima s Kariba ima neto od autentinog konteksta: pirati XVII i XVIII veka jesu nosili bogate pliane pojaseve i ogromne eire s perima i mnogi od njih su bili originalni, nosili su duge kose i brade (legendarni Crnobradi poznat je po tome to je palio ibice i prinosio licu da bi prilikom napada pogled njegovih oiju izgledao opasnije), nosili su raznobojnu odeu, voleli su papagaje (jer su ovi imali visoku cenu u Evropi), izdizali su zastavu Doli Roder zastavu da zastrae svoje rtve.416

8.2.3. Gusari kao bia tame i senki

Marderi Hurihan, govorei o nemanima, tami i senkama kao bitnim elementima avanturistike prie, istie upravo Stivensonove gusare kao likove koji svoju snagu uverljivosti na imaginativnom planu crpu iz prijemivosti zasnovane na tumaenju da su oni bia podsvesti.417 Stivenson na ovo jasno i ivo ukazuje u poglavljima kojima se roman Ostrvo s blagom otvara itaocima, kada se oni pojavljuju po danu dolazei u krmu Admiral Benbou, jedan po jedan, poput crva
415 416

Ibid. Ibid. 417 Upor. Hourihan, op.cit., str. 151.

izvlaei se iz nekog skrivenog mesta punog trulei. Oni su udni, deformisani, mrani i zastraujui, svaki na svoj nain. Bons je visok, snaan ovek zagasito mrke boje koe; katranjava pletenica padala je preko ramena njegovog umazanog kaputa; ruke su mu bile hrapave, pune oiljaka, s crnim, polomljenim noktima, a na jednom obrazu imao je oiljak od udarca sabljom, prljavo modar.418 Crni Pas je bled, podbuo stvor koji nije imao dva prsta na levoj ruci (OSB, 15). Slepi Pju je pogrbljen od starosti ili slabosti, a na sebi je imao ogroman star poderan mornarski ogrta s kapuljaom u kojoj je izgledao sasvim deformisan... bio je jeziva pojava (OSB, 23), a uz to je uasni, slatkoreivi, slepi stvor (OSB, 23). Ve sama njihova imena nagovetavaju nonu mo ru i Dim navodi da ga je Bonsov opis mornara s jednom nogom progonio i u snu (OSB, 11) i bio najgora od svih nonih mora (OSB, 11). Putovanje do ostrva koje ima vrstu otrovnog sjaja (OSB, 87), koji doktor Lajvesej povezuje sa groznicom, u stvari je putovanje u tu nonu moru, ljudske mogunosti za nasilje i uas. Jedno od znaenja koje ova pria namee itaocu jeste isticanje potrebe da se potisnu sve forme ispoljavanja podsvesnog, da se negira ljudska sposobnost za iracionalno i da se ivi u skladu sa svetlom racionalne izvesnosti, vizijom vrednog, sjajnog doktora Lajvseja.

U slinom maniru trebalo bi posmatrati i upotrebu standardnog i kolokvijalnog jezika u romanu. Naime, korienje nestandardnog jezika u prozi za decu i mlade bilo je retko korieno. Stivenson, kao kotski pisac, bio je protiv kolokvijalnih izraza u svojim delima, ali se u Ostrvu s blagom ipak odluio da nestandardni jezik dodeli likovima svih gusara osim Silvera. Tradicionalno, u prozi XIX veka namenjenoj mladoj italakoj publici, ba kao i u celokupnoj britanskoj prozi XVIII veka, nestandardni jezik je znak loeg lika ili pak perifernog uesnika u prii.419 Budui da upotrebom jezika koji pripisuje ovoj grupi Stivenson ukazuje i na nijanse u tumaenju njihovih karaktera, moglo bi se rei da autor, unosei vie standarda u govor Silvera, pridodaje suptilnost i dubinu liku brodskog kuvara. Sve ovo biva podrano brojnim nainima na koje on rehabilituje Silverov lik: u prvom izdanju romana on je i dodao govor s ciljem da Dima Hokinsa uveri u svoju nevinost.

418

Robert Luis Stivenson, Ostrvo s blagom, preveo Mihailo orevi, Veselin Maslea, Sarajevo, 1966, str 9. U daljem tekstu citati iz navedene knjige bie navoeni u zagradama u samom tekstu). 419 Upor. Emma Letley (ed.) Introduction in Robert Louis Stevenson, Treasure Island, OUP, Oxford, 1985, str. XII.

U smislu strukture prie Ostrva s blagom vano je ukazati na dva lingvistika fenomena. Najpre, Silverov standardizovan govor izdvaja ga od ostatka gusara i pobunjenika. Na taj nain on izgleda ne samo kao bolje obrazovan od njih ve moralno i mnogo sloeniji, pa ak i dvosmislen, te ovo svakako utie na stavove koje o njemu formiraju Dim i mladi italac. Kao drugo, ovako formirani stavovi o njemu ine da u prilikama kada koristi nestandardni govor dobije veu vanost od ostalih, kao, na primer, u njegovom ponavljanju izraza dooty, to, kao to Hejden V. Vord (Hayden W. Ward) istie, Silver ini upravo u onim trenucima kada se sprema da uini neto podlo.420 ema uporednog korienja standardnog i nestandardnog govora u tekstu pravi podelu izmeu dve grupe, gusara i verne druine: oni su podeljeni ne samo putem svojih postupaka, ve i razliitim govorom, pri emu nestandardni govor postaje oznaka nelegalnosti, krenja standarda konvencionalnog sveta gospode iz kabine kojom se upravlja brodom. Takoe, to je i znak izokrenutog morala, to Silver izobliava upravo ovaj standardni i moralno opteprehvaen termin (dooty duty). Zakletva koju su pirati napisali na stranici iz Biblije ukazuje na slian fenomen, privlaei panju itaoca na nagrivanje standardnog (u ovom sluaju svetog) teksta, a injenica da se ovakav tekst nalazi u belenici Bilija Bonsa ponovo podvlai nestandardni moral kojim se pirati vode (OSB, 170,40).

Direktno povezane sa ovim tekstualnim kontrastom izmeu standardnog engleskog i nestandardnog govora gusara jesu dopune koje Stivenson upisuje u priu doktora Lajvseja. Naime, njegov odmeren i standardizovan govor prilikom pripovedanja prie sa sopstvene take gledita doprinosi vrstom povezivanju takvog stila izraavanja sa vrednostima i jezikom gospode, te je kontrast izmeu gospode i gusara jo jai i upeatljiviji. Isto tako, tim nainom, ne istiui u prvi plan Lajvsejeve line stavove, Stivenson oduzima od ivopisnosti samog lika, a itaocu preputa da se skoncentrie na one dogaaje koji su vani za dinamiku avanturistike prie,421 kojoj gusarski motivi i daju i ivopisnost i uverljivost.

420

Hayden W. Ward, The Pleasure of Young Heart: Treasure Island and the Appeal of Boys Adventure Fiction, Studies in the Novel, VI, Fall 1974, str. 304-317. 421 Upor. Letley, op.cit., str. XIII.

8.2.4. Motiv mape i potrage za blagom

U smislu dinamike avanturistike prie, upravo potraga za blagom uz pomo mape pune tajanstvenih simbola daje prii poetni impuls, a kasnije i trajnu energiju da dogaaji linearno slede jedni iz drugih i izazivaju kod itaoca iekivanje i uzbuenje. Bilo je mnogo razloga da avanturisti XVIII i XIX veka kreu u potragu za blagom. Naime, za Engleze biti doseljenik u neiskrenim umama i prerijama i pretvarati divljinu u mesto puno pitomosti i civilizacijskih tekovina bila je velika ambicija i pogodna karijera za porodice svih klasa koje su oseale potrebu da unaprede ivot koji bi imali da su ostali da ive u Engleskoj. Ma kako uzbudljiv, ovo je bio spor proces koji je zahtevao puno strpljenja. Meutim, prozni pisci koji su eleli da promoviu bogatstvo avanturistikog iskustva i mogunosti irokog sveta uneli su u svoje prie motiv iznenadnog sticanja znaajne sume novca potrebnog za planove za budunost. Jedan od najuzbudljivijih naina da se doe do blagostanja bilo je pronalaenje blaga, ve sakupljenog, paljivo skrivenog vekovima, koje samo eka avanturiste da dou i oslobode ga, a onda ga u celosti, ili bar veim delom, vrate u Englesku.422 U skladu s tim, i motiv potrage i nalaenja skrivenog blaga u velikoj meri su doprineli ideji romantinog avanturizma, iji je najznaajniji predstavnik upravo Robert Luis Stivenson, poto je za mnoge mlade Engleze lov na blago, bilo fiktivno, bilo pravo, bila aktivnost u kojoj su na legalan i patriotski nain, uz pomo fizike spremnosti i mentalne domiljatosti, jaali linost, moral i karakter, a to je ono to je Engleze, po viktorijanskim idejama, inilo velikim.423 U Stivensonovom romanu Ostrvo s blagom razlog za potragu za blagom ini se da je veoma jednostavan: blago postoji, a heroji prie imaju mapu koja oznaava mesto gde je skriveno. Mapa je bila u posedu kapetana, starog mrkog mornara koji je terorisao posetioce krme Admiral Benbou, izolovane na putu za Bristol. Jedne noi, kada kapetan umire, mapa pada u ruke mladog Dima Hokinsa a krmu pretrauje banda gusara na elu sa Slepim Pjuom. Dim odnosi mapu doktoru Lajvseju i vlastelinu Treloriju, koji donose odluku da opreme brod i odu po to blago. Ako se pria posmatra iz ove perspektive, ni jedna druga odluka ne bi bila prirodnija

422 423

Upor. Kitzan, op.cit., str. 91. Ibid, str.92.

od njihove, te je i avantura koja ini sutinu romana struktuirana oko potekoa s kojima se heroji suoavaju u lovu na blago. Tema lova na blago u romanu napisanom u kontekstu imperijalistike prozne tradicije, osmiljene da pokae pozitivnu stranu imperijalistikog avanturizma i, posebno, u tradiciji proze esto balansirane izmeu cilja i da poui i da zabavi deake, moe da navede na razmiljanje i o imperijalistikim idejama utkanim u roman. Meutim, ini se da u sluaju Ostrva s blagom nema mesta za ovakva tumaenja, veina kritiara ovu priu svrstava u istu avanturu424. Ve po svojoj prirodi, traenje blaga moe da izazove negativne ljudske strasti, posebno pohlepu, zavist i nemilosrdno nasilje, prilikom suoavanja heroja sa bilo kojom pretnjom ili opasnou da im se osujeti plan. Meutim, kod Stivensona, princip postaje upravo suprotno: heroji, modeli za uzor u ovakvoj situaciji, ne smeju da budu ukaljani ovim prirodnim ljudskim slabostima motivi traba da budu isti, a postupci kontrolisani i umereni. Dim Hokins iz Ostrva s blagom saznaje ta je pohlepa posmatrajui svoju majku koja njihove ivote dovodi u opasnost dok od mrtvog Kapetana uzima sve to ovaj ima, ona oajniki pretrauje njegovu kesu s novcem u elji da uzme to vie novca. S druge strane, Dim je zaokupljen iekivanjem egzotine avanture i kroz ceo roman ponaa se kao neodgovorni mladi u potrazi za svojom sopstvenom avanturom, ostavljajui svoje saputnike u nevolji. Kada uz pomo gusara doe do mesta gde bi blago trebalo da lei zakopano, prema oznakama na mapi, on je vie zaokupljen pomilju na tragediju koja se odigrala na toj istoj visoravni kad je onaj bogomrski gusar modra lica, koji je umro u kafani pevajui i traei na sav glas pie, svojom rukom iskasapio svojih est sauesnika (OSB, 183), nego to je uzbuen zbog pribliavanja otkrivanju blaga. Kada na kraju ugleda hrpu zlata vrednog sedam stotina hiljada funti, smetenog u peini odbeglog gusara Ben Gana, njegove misli su sledee: To je bilo Flintovo blago po koje smo doli i koje nas je ve bilo stalo ivota sedamnaestorice ljudi sa Hispaniole. Koliko li je samo ljudskih ivota stajalo gomilanje tog blaga, koliko krvi i jada, koliko dobrih laa potopljenih na puini, koliko estitih ljudi koji su nali smrt hodajui vezanih oiju po dasci nadnesenoj nad vodom, koliko topovskih uladi, koliko sramote, lai i svireposti to iv ovek ne bi mogao iskazati (OSB, 188). Po bezbednom povratku kui, Dim zakljuuje da se nikada ne bi vraao na ostrvo po srebrne poluge koje su ostale na njemu, dok su mu

424

Kitzan, op.cit., str. X.

ostale samo none more kao seanje na protekle dogaaje da ga zauvek proganjaju. Ovo je veoma moralan zakljuak koji kao da ne sledi iz prie o linim pripovedaevim avanturama; on je proveo uzbudljive trenutke na ostrvu, a ak i gotovo sluajno pucanje i ubijanje Israela Hendsa jednog od gusara, nije umanjilo njegovo oduevljenje avanturom. Kitcan smatra da je na ovaj nain Stivenson pokuavao da prikae Dima kao osloboenog svakog oseanja pohlepe, pa ga je u zakljuku doveo ak do ovakve nedoslednosti.425 Ostali heroji u Ostrvu s blagom, priljivi vlastelin, racionalni i snalaljivi doktor, iskreni kapetan, pa ak i bivi gusar Ben Gan, takoe nikada ne pokazuju otvoreno interesovanje ili uzbuenje zbog zlata ili neizdrivu potrebu da ga poseduju: za vlastelina potraga za blagom je produhovljena akcija svakog pravog Engleza; za doktora i kapetana to je sveana odgovornost i poslovni predlog, a ak i Ben Gan, koji je pronaao i iskopao blago, sam ne eli da ga zadri uopte, ak ni deo on samo eli da pristojno ivi. Po povratku svi uesnici u ovom lovu na blago vraaju se mirnom, uobiajenom ivotu, onakvom kakav su vodili i pre. Kao takvi, oni i opravdavaju duh iste avanture, avanture kao takve.

8.2.5. Dim kao pripoveda i heroj

Dim, kao mladi pripoveda, omoguava deaku itaocu da se uivi u ona kljuna iskustva koja doprinose oseaju prave avanture, a to su strah i opasnost. Kako i sam Stivenson istie u svojoj prepisci sa Henrijem Dejmsom426, upravo su vlastelin i doktor odabrali deaka da preuzme ulogu pouzdanog pripovedaa koji e ponuditi celovitu priu o svemu to se dogodilo, ne skrivajui od italaca nita sem tane lokacije ostrva, poto sve blago jo nije odneseno s njega. Njemu su ukazali poverenje da napie pouzdan izvetaj, pri emu je, prema miljenju Eme Letlej427, ovo poverenje koje svet odraslih polae u pripovedaa deo sna deaka-itaoca, kako tada, tako i danas (a i sam Stivenson je elemenat sanjarenja smatrao kljunim za

425 426

Upor. Kitzan, op.cit., str. 94. Upor. Henry James, Selected Literary Criticism, ed. Morris Shapira, A Humble Remonstrance, Swanston Edition, IX, 1981, str. 155. 427 Letley, op.cit., str. XVIII.

avanturu/romansu: Veliki kreativan pisac pokazuje nam ostvarenje, apoteozu sanjarenja obinog oveka). 428 U tom smislu Dim, i kao lik deaka iz prie, i kao retrospektivni pripoveda prie, postaje heroj sopstvenog teksta. U kontekstu same prie odrasli likovi se pouzdaju u njega i imaju svako pravo da to ine: Vi ste jo deko, ali ste bistar kao suza! (OSB, 60); kada Dim prislukuje razgovor gusara sarkiven u buretu i spasava svoje prijatelje, ovo poverenje biva u potpunosti opravdano te on kae za sebe: zaista, udnim sticajem okolnosti, spas zaista doe preko mene (OSB, 71). Njegova herojska uloga, sutina deakih sanjarenja, saeta je u doktorovom komentaru: Dime, na svakom koraku upravo ti spasava nae ivote (OSB, 173). Meutim, na kraju, san mora da se zavri, te kapetan Smolet kae: Dime, ti si dobar deko svoje vrste, ali s tobom ne bih vie iao na more. Nekako si isu vie roen da bude ljubimac (OSB, 188). On mora da odraste, ali pre toga on mora da uzme svoj udeo u strahovima koje avantura sobom donosi. U epizodi sa Bilom Bonsom Dim kao pripoveda izraava i fiziki i mentalni strah kada mu se ini da e iskoiti iz koe od straha (OSB, 25), ba kao to u epizodi s buretom s jabukama pored hrabrosti osea i uasan strah (OSB, 80). U drugim prilikama nema mesta za strah, a emocije bivaju potisnute da bi se stupilo u direktnu akciju. Stie se utisak da Dim ima dva paradoksalno kontrastirana stava prema sopstvenoj prii. Naime, u jednom trenutku svoje putovanje komentarie na sledei nain: I ja, eto, polazim na more! Ukrcau se na pravi skuner na kojem komandir posade svira u frulu, a mornari imaju katranjave pletenice. Na more, u traganje za nepoznatim ostrvom u kome lei zatrpano silno blago! Dok sam se zanosio tim slatkim sanjarijama... (OSB, 47), da bi u sledeem imao sledei stav: Sedei pored vatre u sobi nadzornice kue, ja sam se u mislima primicao ostrvu sa svih moguih strana... as bi po njemu vrveli divljaci, sa kojima smo se borili, as bi opet bilo puno opasnih ivotinja, koje su nas gonile, ali u svim tim matarijama nije bilo nieg ni blizu tako udnog i traginog kao to su bile nae stvarne avantu re (OSB, 143). Dakle, njegova taka gledita fluktuira izmeu ova dva pola: u jednom trenutku on je heroj svog sopstvenog sna, bezazlenog sanjarenja o potrazi za blagom, a u drugom on je pripoveda udne i tragine prie. Zaista, ima dosta elemenata u Ostrvu s blagom

428

Robert Kiely, Robert Louis Stevenson and the Fiction of Adventure, Cambridge, Mass, 1964, str. 81.

koji nisu deo prijatnog sanjarenja, ve su blie nonoj mori: Dima proganja u snovima jednonogi gusar, surova ubistva na ostrvu niu se jedno za drugim. Letlejeva se pita kako onda pria nikad ne pree granice horor prie.429 Naime, postoje strahovi, ali u okviru prie postoje dva opravdavajua elementa (snovi i upotreba igara) koji je izvode iz domena neizdrivog straha. Snovi imaju znaajnu ulogu u Stivensonovom delu (koren Doktora Dekila i gospodina Hajda je u snu), dok u Ostrvu s blagom san ima posebnu, literarnu funkciju u prii za mlade, koja se moe uporediti sa ulogom onesveivanja. Preciznije govorei, kada oseaj opasnosti postane isuvie otar (i verovatno isuvie zastrauju za mlade itaoce), tekst se rasplinjuje. Na primer, kada Silver ubije Toma Redruta, Dim pie: Niko ne bi mogao rei da li je bio jako ili lako povreen, sudei po zvuku, vrlo verovatno mu je kima bila odmah prelomljena. Ali mu Silver ne dade vremena da doe sebi... Ja sam, s mesta gde sam leao sakriven u zasedi, mogao uti kako on dahe dok zadaje udarce. Upravo ne znam ta to znai pasti u nesvest, ali znam da za nekoliko sledeih sekundi itav svet ieze ispred mene u neku uskovitlanu maglu, Silver, ptice i visoki vrh Durbina sve se stade vrteti i preturati jedno preko drugoga, a u glavi su mi zvonila sva mogua zvona i nekakvi daleki glasovi, kad dooh sebi, udovite se ve bilo pribralo (OSB, 82). Slino ovom onesveivanju, Dim u epizodi s pobunjenicima reaguje na sledei nain: Morao sam tako leati itave sate, dok su me talasi neprestano udarali, a pena svaki as pritiskala i zapljuskivala, oekujui smrt pri svakom novom sputanju talasa. Postepeno me zamorenost poe savlaivati, a neka obamrlost i klonulost mi obuzee duu pored sveg straha, do k mi najzad san ne sklopi oi. Tako sam leao na dnu svoga unia na talasima i sanjao o zaviaju i staroj krmi Admiral Benbou... Kad sam se probudio, bio je ve uveliko dan... (OSB, 132). U ovim trenucima velike napetosti i straha direktan izvor pretnje biva zamagljen a italac udaljen od fizikih detalja i naveden da dogaaje posmatra na impresionistiki, sanjalaki nain. Stoga, oigledno je da se ova unutranja distanca primenjuje samo u najstranijim situacijama: prvi citat ne zanemaruje strah i opasnost Dimovog iskustva, ve ga samo prevodi u nejasne i impresionistike slike. Upravo ovo prevoenje iskustva u sanjalaki stil, jedno od Stivensonovih jaih strana u deakim priama, omoguava oseaj da pria zadrava ton i atmosferu deakih sanjarija.

429

Upor. Letley, op.cit., str. XVIII.

Isto tako, strah biva ublaen upotrebom igara i igranja igara. Prema Stivensonu: proza je za odraslog oveka ono to je igra za dete. U kontekstru Ostrva s blagom Henri Dejms se sloio s tim, komentariui da je roman u celini kao savrena igra za deake.430 U tekstu romana, i deak, i italac, i odrasli sanjari bivaju premeteni u bezbedan kontekst igranja igara. Stivenson nas podsea da Dim kao mali deak, poseduje vrstu imuniteta na odrasle, moralne kriterijume. Kao to sam kae u vezi sa planom da oslobodi Hispaniolu ja sam bio samo deak i ja sam doneo odluku (OSB, 123). U tom smislu on, kao pripoveda, svojim stavom utie i na itaoce da priu i dogaaje posmatraju iz njegove, deake perspektive. U XXVI poglavlju, na primer, kad je sam na skuneru s lukavim Izraelom Hendsom, on daje sledei komentar: Ta je igra meni bila dobro poznata jer sam je esto igrao sa drugovima oko stena u uvali Crni breg, ali, moete mi verovati, nikad tako usplahirena srca. Ipak sam raunao da je to samo deaka igra i da se jedan deko moe bolje drati od postarijeg mornara (OSB, 146). Ponovo, pri kraju prie, Silver govori Dimu: Znam kada je igra zavrena! (OSB, 160), a Dim aludira na Silverovo novo, isplanirano lukavstvo kao izuzetnu igru. injenica da se dogaaji mogu posmatrati kao deo poznate strukture, kao deo igre, umanjuje pretnje unutar prie. Ove opasnosti nisu negirane, ve se jednostavno italac podsea da postoji okvir za njih. Prema Letlejevoj, ova je igra ozbiljna kao i igra aha u Alisi u zemlji ogledala Luisa Kerola, igra straha koja stvara oseaj neugodnosti, ali je uvek prisutan i humoristiki elemenat. 431 Uzimajui u obzir sve uloge i kontekst samog ina pripovedanja Dima Hokinsa, pokazano je da je Stivenson u tradiciju avanturistikog ro mana uveo novi tip heroja, deaka heroja, spremnog na najodvaniju akciju, ali i na slabosti, uvek raspoloenog da u svetu oko sebe vidi i surovu realnost, ali i razigrani svet igre. U tom smislu, manje je srodan sa imperijalistikim herojskim figurama, a blii heroju deje proze, Petru Panu, samo to, za razliku od njega, on svoju Nedoiju naputa i otiskuje se u svet odraslih. Stefani Markovi432, istiui da je Stivensonovo Ostrvo s blagom verovatno najistiji primer avanturistikog romana ikad napisanog na engleskom jeziku, ukazuje
430

Janet Adam Smith, ed. Henry James and Robert Louis Stevenson: A Record of Friendship and Criticism, Rupert Hart Davis, London, 1948, str. 154. 431 Leteley, op.cit. 432 Stefanie Markovits, The Crisis of Action in Nineteenth-Century English Literature, The Ohio State University Press, Columbus, 2006. str 174.

na amoralnost prie, a time i samih njenih heroja.433 Amoralnost prie proizilazi iz injenice da je, kao to Robert Frejzer (Robert Frazer) istie, esto veoma teko razlikovati gospodu i gusare u prii.434 Ime Longa Dona Silvera kao pirata gentleman of fortune - moda u poetku zbunjuje Dima, ali roman u celini ne uruava znaenje ovog nadimka. Najposle, ni jedna grupa nije istinski zasluna da dobije srebro, a kada se vrate u Englesku, uruavanje granica izmeu ove dve grupe nastavlja se jo jaim intenzitetom kada se Silver obraa gusarima pod svojom komandom, on ih podsea na njegova prava kao izabranog brodskog oficira (elected official) (OSB, 165). Silverovo kretanje izmeu ove dve grupe njegova dvostruka ili ak trostruka uloga u stvari je povezana sa injenicom da u romanu ne postoji jasna, uska podela likova, ve da se radi o irokom dijapazonu nijansi. Zaista, obe grupe su prikazane kao predstavnici engleskog nacionalnog identiteta (Englishness): ve u prvom poglavlju o zastraujuem pravom morskom vuku (Bili Bons), iji dolazak u krmu Dimovog oca i pokree celu priu, metani govore kao o onoj vrsti ljudi koji su uinili da Engleska postane mona pomorska drava (OSB, 12). O zloglasnom gusaru Flintu, vlastelin primeuje kako su ga se panci jako bojali i kaem vam da sam se nekad ponosio to je Englez (OSB, 36). U ovakvom sudu jasno je da je delanje lako: ako su ak i neprijatelji u stvari na istoj strani, dublji konflikti lojalnosti su nemogui. Poto je potraga moralno prazna, kao to Frejzer istie, cilj putovanja nije da se pobedi ve da se igra.435 Stoga nije iznenaujue to je glavni heroj prie upravo deak, ije vetine najvie odgovaraju ovakvoj igri. Henri Dejms, razmiljajui o odsustvu moralnog motiva u Stivensonovim romanima, istie da Stivensonovo rapsodino uzdizanje avanture detinjstva donosi deaku odvanost koja je verovatno najistija forma heroizma, koji Dejms vidi kao Stivensonov krajnji cilj i osnovnu tematiku.436 Kod Stivensona akcija je prirodna i neforsirana i esto nevoljna. U narednom opisu Dimove avanture nalaze se tipini elementi ovakve avanture: Ja mehaniki posluah, okretoh se prema istoku i zaoh za ugao kue sa podignutim jataganom. U tom trenutku naoh se, lice u lice, sa Dobom Andersenom. On zaurla iz sveg glasa, a
433 434

Ibid. Upor. Robert Fraser, Victorian Quest Romance: Stevenson, Haggard, Kipling, and Conan Doyle, Northcote Publishing House, Plymouth, 1998, str. 11. 435 Fraser, op.cit., str. 22. 436 Henry James, The Art of Fiction in Henry James, The Future of the Novel, ed. Leon Edel, Vintage, New York, 1956, str. 30.

njegov handar zavitlan iznad glave blesnu na suncu. Nisam imao vremena ni da se uplaim ve, dok je jo udarac visio u vazduhu, u tren oka odskoih u stranu, okliznuh se na mekom pesku i otkotrljah se glavake niz padinu (OSB, 118-119). Ovo je brza, trenutna i efektivna akcija potrebna za Stivensonove heroje deake. Dim, kao pripoveda i heroj, nikada ne biva doveden u situaciju da naui lekciju, ak ni lekciju odrastanja. Priu zapoinje kao deak i zavrava je kao deak, on u stvari nije sazreo, iako je postao vetiji u igranju igre. Takoe, postao je i bogatiji, ali italac nikad ne saznaje kako on troi svoj deo plena. Svaki od nas dobi svoj deo blaga da ga upotrebi po svome nahoenju, ludo ili pametno (OSB, 192). Svaki dalji komentar znaio bi da se ulazi u gorki svet svakodnevnih postupaka i posledica, odgovornosti sveta odraslih.437

8.2.6. Razigrana avantura

Ostrvo s blagom bi se, stoga, moglo posmatrati i kao razigrana pria koja inspirie itaoce da se igraju, a kljuni elementi avanture jesu veoma brze akcije i esto menjanje sredstava transporta. ini se da je ova shema i danas prisutna u savremenim delima knjievnosti, filma, pozorine umetnosti i programa za decu i mlade, odnosno publiku koja kroz itanje prie o avanturama bez ogranienja nadograuje stvarnost satkanu od pravila i normi svakodnevnog monotonog ivota. 438 Stivensonovo Ostrvo s blagom nudi upravo jednu takvu igru. U prii su gusari oigledno loi momci. Oni su zli i nepristojni. Oni kradu stvari koje im ne pripadaju. S druge strane, doktor Lajvsej nije lo. Njegova odea je ista. On se stara za bolesne i siromane. On govori Biliju Bonsu da e ga izbaciti iz krme ako ne pone da se ponaa kao gospodin i ne prestane da vie (OSB, 13-14). Da li je sve zaista tako jednostavno? Dok Dim Hokins govori itaocu kako mu je bilo drago to se doktor suprotstavio starom gusaru, on takoe napominje i sledee za ponaanje Bilija Bonsa: ljudi su ga se plaili dok su bili u krmi, ali kad su kasnije razmiljali o toj stvari, ona im se prilino i dopadala. Bilo je to divno uzbuenje u tihom seoskom ivotu (OSB, 13). U stvari, gusari donose uzbuenje tokom cele prie, a doktorov posao, odnosno
437 438

Upor. Markovits, op.cit., str. 176. Upor. Perry Nodelman, A Hundred Years of Treasure, or Grime Does Not Pay, Childrens Literature Association Quaterly, Volume 8, The John Hopkins University Press, Number 3, Fall 1983, str. 2.

funkcija njegovog lika u prii, jeste da sprei dogaaje da ne postanu suvie uzbudljivi. Ovaj dobri doktor predstavlja konvencionalni ivotni stil, dok stalne pohvale koje Dim upuuje doktoru mogu da ukau na to kako je, iz aspekta anra avanturistike prie, dobrota i ispravnost pomalo dosadna; ista odea je za potovanje, ali je ponekad zabavno i isprljati se. Stivensonovi gusari se ponaaju kao deaci puteni na slobodu, pri emu se ne zna koji je prljaviji i neuredniji, masne kose i crnih noktiju.439 Pa ak i sam Dim, iako pokazuje veliko potovanje prema vrlini odravanja istoe oliene u doktoru, ini se da se izuzetno snalazi u prljavim situacijama kao to je uskakanje u prazno bure za jabuke ili penjanje na blatnjave drvene ograde. U Ostrvu s blagom prljavtina predstavlja neobuzdano zadovoljstvo uivanja u nekonvencijalnom, i Dim je isuvie odvaan da bi se presvlaio za kratko vreme. Oigledno je da Dim nije lo momak. Ne izgleda kao lo momak i ne zaudara na prljavtinu kao loi momci on je, u stvari, ambivalentan prema sopstvenom flertovanju sa bezakonjem. On se moda ne osea sasvim ugodno u istoi i konvencionalnosti, ali ima dobro srce, i ta uroena vrlina se pokazuje kao injenica da ga prljavtina ne porunjuje u vidu neprijatnog izgleda kose ili noktiju, ve mu samo daje malo arma deake neobinosti. Najposle, on je samo deak, dobroduno i naivno dete koje se poigrava sa opasnou. Bil Blekburn (Bill Blackburn) ukazuje na to da je moralna dvosmislenost od centralne vanosti za Ostrvo s blagom440 i to upravo zbog toga to Stivenson oekuje od svojih italaca dve suprotstavljene, ali i savreno izbalansirane, istovremene reakcije na svaki od likova. U sluaju pripovedaa Dima, s jedne strane, italac pred sobom ima lik koji proivljava uzbudljive avanture i odvano postupa da bi bio na pravom mestu u pravo vreme, te bi taj isti italac trebalo da mu se divi, ali, s druge strane, dok Dim pripoveda svoju priu, postaje stariji, iskusniji i sve sliniji doktoru. Insistira da je, od prvog asa kada je kroio na njega, mrzeo to prokleto ostrvo. Stalno istie neozbiljnost gusara i, konvencionalno, zaboravlja da blago koje ga je uinilo bogatim nikada njemu lino nije ni pripadalo. Stalna tenzija izmeu grozniavih akcija mladog Dima i osuujuih stavova starijeg Dima koji pripoveda o njima ini Ostrvo s blagom izuzetno inspirativnom knjigom za itaoca. Naime, itaoevo zadovoljstvo neobuzdanou mladog Dima oteava prihvatanje osuujuih stavova starijeg Dima, da bi potom neizbena spoznaja da stariji Dim ima pravo da osuuje
439 440

Ibid., str.3 Ibid.

neobuzdanost oteavala prihvatanje te same neobuzdanosti. Uhvaen u ovaj nerazreivi konflikt, italac uiva u sutinski paradoksalnom zadovoljstvu koje prava avanturistika pria nudi, jer se ovakve prie obino i itaju radi bega od dosade svakodnevnog ivota i odlaska u uzbuenje zbog neobinog, ali obino itaoci ovakve prie ne smatraju dobrim ako na kraju nema poruke da je uzbuenje uvek opasno, a da dosada svakodnevnog nudi sigurno zadovoljstvo.441 Stivensonovi gusari su zastraujui ljudi i italac bi trebalo da ih prezire, kao to bi trebalo da se divi doktoru i starijem Dimu. Meutim, i ovde Stivenson odrava ravnoteu tako to mudro daje svakom loem liku koji igra znaajnu ulogu u radnji romana neki fiziki hendikep, koji bi trebalo da izazove vrstu saaljenja. Uz to, on osmiljava epizode u kojima ovi hendikepi prave ozbiljne probleme gusarima, tako da italac nema izbora ve da mu bude ao onih koje prezire. Bili Bons umire od pijanstva, Slepi Pju strada od konja koje ne moe da vidi dok stoji na putu naputen od prijatelja, a jednonogi Don Silver, spreen da na bilo koji drugi nain napusti utvrenje, mora da puzi jer takozvani dobri momci odbijaju da mu pomognu u napadu moralnog dranja ovo su centralni dramski trenuci u romanu i svi donose patnje fiziki hendikepiranih, pa ipak neporecivo prezrenih ljudi. Najvea dvosmislenost u romanu vezana je za viestruko tajanstvenog zlikovca, Long Don Silvera. Long Don je toliko zao da ga se, prema odmetniku Ben Ganu, ak i strani Flint plaio: Silver je bio takav gospodin (OSB, 100). Ova izobliena upotreba rei gospodin najbolje sumira sve aspekte dvosmislenosti, jer Silver, najgori od svih gusara, ima najvie jednolinih i otmenih poslova na brodu: priprema hranu. tavie, on je veoma prijateljski i saoseajno orijentisan, pri emu je ironija to to je on jedini od gusara kojem gospoda veruju. Pa ipak, on nije samo naizgled dobar, ve to zaista i jeste u nekim trenucima. Stie se utisak da mu je Dim iskreno drag, te ga i spaava od ostalih gusara. tavie, i verovatno najvanije, Dim govori itaocu prilikom prvog susreta sa Silverom: Mislio sam da ve znam kako izgleda gusar. Po mom shvatanju, gusar je bio sasvim drugaije stvorenje od ovog istog i dobroudnog kafedije (OSB, 49). U kontekstu Ostrva s blagom, Silver je krajnji paradoks: ugledan zlikovac pun samopotovanja, ist gusar. Prema Nodelmanu, Silver je jedan od retkih primera u knjievnosti: lik koji je iskoraio iz stranica svoje prie. ak i ljudi koji nikad nisu itali Ostrvo s blagom ili

441

Ibid.

gledali filmove o njemu, kada razmiljaju o gusarima, zamiljaju upravo nekoga poput Long Dona jednonogog oveka s trorogim eirom i papagajem na ramenu. On je verzija svakog oveka (Everyman) za svakog gusara (Everypirate).442 Pri tome, veliki deo razloga za to lei upravo u Stivensonovom vetom upisivanju dvoznanosti, ali je i Diznijeva verzija ove prie delimino pomogla da Silver postane arhetip kome malo ko moe odoleti. Ostrvo s blagom s razlogom je postalo, ostalo i zasluuje da ostane arhetipska pria o istoj avanturi. Iako nastaju nove avanturistike prie, izgleda da igra dvoznanosti i Stivensonova jasna, otmena i kontrolisana proza ne gubi na snazi i autentinosti.

8.2.7. Internalizacija avanturistike potrage

Prema Haroldu Blumu (Harold Bloom), engleski romantizam doneo je internalizaciju avanture, posebno avanture kao potrage. Prva faza ove internalizacije obeleena je herojevim uestvovanjem u politikoj, drutvenoj i knjievnoj revoluciji, dok druga faza upuuje na premetanje fokusa panje na ja (self) i sve njegove tajne strane.443 Blum razlikuje dve vrste avanture u prvoj od njih neprijatelj sa kojim heroj treba da se suoi i savlada ga je spoljanji, dok u drugoj vrsti avanture ta druga strana lei unutar heroja. Isto tako, Pol Cvajg (Paul Zweig) takoe uoava tendenciju ka internalizaciji u postrenesansnoj prozi. On primeuje da, ak i u popularnoj avanturistikoj prozi, sutina avanture biva izmetena ka unutra.444 Primarni susret sa nepoznatim deava se u unutranjem a ne spoljanjem pejzau, te za moderne pisce poput Konrada, ili Lorensa avantura vie nee biti forma putopisne knjievnosti, ve autobiografske. 445

442 443

Ibid. Robert P. Adams, The Internalisation of Quest Romance in The Ringers in the Tower, University of Chicago Press, Chicago and London, 1971, str, 15, 22. 444 Paul Zweig, The Adventurer, Princeton University Press, Princeton, 1974, str. 227. 445 Ibid. str.144.

Vilijam Blekburn (William Blackburn) u svom eseju Ogledalo u moru: Ostrvo s blagom i internalizacija omladinske avanture446 polazi od postavke da su se avanturistike prie za mlade i odrasle razvile upravo putem internalizacije romantine potrage. U tom smislu, on navodi niz romana koji ukazuju na postepeni proces internalizacije u ovoj oblasti, a to su: Defoov Robinson Kruso, Vajsova vajcarska porodica Robinson, Merijetova pomorska pria, Balantajnovi romani o deacima, Stivensonovo Ostrvo s blagom, D.M. Berijev Petar Pan i Gospodar muva Vilijama Goldinga. Kruso i njegovi knjievni sledbenici imaju mnogo toga zajednikog, ali razlika meu njima dovoljno ukazuju na postepeni prelaz sa spoljanjeg ka unutranjem pejzau, odnosno na gubljenje granice izmeu spolja i unutra. Pejza postaje i psiholoka arena i ogledalo psihe. Ako prihvatimo D. H. Lorensov opis due oveka kao ogromne, mrane ume pune divljine, poseban fokus se usmerava na tretman pejzaa u ovim delima.

Ovakav tretman pejsaa posebno je sugestivan u priama smetenim na ostrvima, jer, oigledno, postoji neto fascinantno u samoj formi ostrva. Od svog prvog pojavljivanja u tampi 1719. godine pa do danas, Robinson Kruso nije prestao da se tampa. Oduevljenje priom o tome kako civilizovan ovek ivi na pustom ostrvu primoran da se osloni samo na samog sebe, navela je generacije italaca da kroz itav XVIII i XIX vek itaju adaptacije ove prie voeni fascinacijom ovekovim ja i njegovim mogunostima.

Ostrvo moe da bude izuzetna pozornica za surove prizore, arena za herojeva iskuenja i pobede, kao to to biva u Robinsonu Krusou i mnogobrojnim Robinzonijadama. Meutim, ono moe da bude i mnogo vie mesto gde se civilizovan ovek menja iskustvima kroz koja prolazi. Kada se heroj menja iskustvom u divljini, kao to se menja Dim Hokins u Ostrvu s blagom tretman pejzaa je od centralnog znaaja. U stvari, Stivensonova upotreba motiva ostrva maskira znaajno produenje i internalizaciju tradicije koju je nasledio od Danijela Defoa.447

446

William Blackburn, Mirror in the Sea: Treasure Island and the Internalisation of Juvenile Romance, Childrens Literature Association Quaterly, Volume 8, The John Hopkins University Press, Number 3, Fall 1983, str. 9. 447 Ibid. str. 9.

Ova mogunost za internalizaciju postoji jer je ostrvo, iznad svega, figura za sebe. Jungovci bi ostrva lako prepoznali kao arhetip self-a (ja)448. Kao slika u potpunosti integrisanog selfa, ostrvo je zemaljski raj, opti simbol za ovekovu duu. Stoga, ostrvski pejza nudi vie vizija selfa, ostrvo moe da otelotvoruje bilo koju od njih koju pisac odlui da istakne. U tom smislu, od kljunog je znaaja istai i tumaenje ovog simbola u analizi avanturistikog romana XVIII i XIX veka, pri emu se Blekburn posebno osvre na romane Robinson Kruso, Ostrvo s blagom i Petar Pan.

Ostrvo Robinsona Krusoa je arhetip selfa u smislu da nudi sirov materijal pomou kojeg Kruso moe da realizuje svoju linost i mogunosti. Ono postoji da bi njime dominirao rad, primena i upornost oveka punog vere u hriansko otkrovenje i kutiju alata. Krusoovo pripitomljavanje ostrva na nivou romana ukazuje na veliku mo civilizovanog oveka, te je u ovom romanu ustanovljena osnovna paradigma: Evropejac, nasukan u divljini, potinjava svoje okruenje svojim potrebama i na kraju se vraa kui. U sutini, sve to Kruso ui iz svog boravka na ostrvu jeste da moe i mora da ga potini, civilizacijske vrednosti nadilaze divljinu.

Iako je Stivenson svoje Ostrvo s blagom opisivao kao originalnu ideju, ini se da je, u stvari, bio svestan duga svom prethodniku, Danijelu Defou, to se vidi i u samom romanu po motivima Krusoovog papagaja, ali i izuzetnoj parodiji na brodolomnike u vidu prie o Benu Ganu. Pa ipak, uprkos njegovoj elji da oivi sve stare romanse ispriane upravo na drevni nain (OSB, 2). Stivensonovo ostrvo ne odraava trijumfalno imperijalistiko self opisano u Robinsonu Krusou. Uprkos povrinskim slinostima avanture Dima Hokinsa dovode do istog efekta kao avanture Robinsona Krusoa, a lekcije koje Dim nosi iz ovog iskustva radikalno se razlikuju od Defoovog junaka.

Stivenson prati Defoovu paradigmu: heroj dolazi do ostrva, doivljava brojne zastraujue avanture i vraa se kui. Meutim, sve to njegov heroj Dim Hokins ui iz svog novog iskustva dovodi u pitanje dotada nesumnjivu sigurnost detinjstva, a susret sa ostrvom biva postavljen u kontekst otrog kontrasta sa njegovim deakim sanjarenjima, te upravo ovaj prelaz, od sanjarenja preko realnosti do none more,
448

C. G. Jung, Memories, Dreams and Reflections, ed. H. Jafle. trans. R. and C. Winston, Vintage, New York, 1963.

ukazuje na potrebu da sazri i prihvati odgovornost na sebe. Krusoov otac bio je pouzdan vodi u ivotu, ali Dimov otac je bio isuvie slab i bolestan da bi ga branio od Bilija Bonsa, a kasnije kada ostane bez oca, Dim nema na koga da se osloni u svetu odraslih jer majka je, kao ensko, slaba i u opasnosti pada u nesvest, a u ostale ne moe da se pouzda, jer svako ima svoj interes u ovoj avanturi. Iako Stivenson veto vodi priu kao naizgled bezazlenu, tedei senzibilitet mlade italake publike, nema sumnje da je ovde opisana pria koja je u bliskom dodiru sa deakim nonim morama sa kojima deak-heroj mora sam da se izbori upoznajui sebe do najveih dubina, otkrivajui svoje slabe take i pouzdajui se u snagu koju stie samo iskustvom.

Varljiv pejza odrava dvoznanost romana u celini nepouzdanost odraslih, koji su po definiciji pouzdani, osvajanje blaga vie zbog sree nego pravde (uz epizode s buretom za jabuke, injenicu da Dimovi prijatelji pobeuju iako se on odvaja od njih i trai svoju avanturu), tajanstvenost i nedokuivost lika Long Don Silvera sve ovo naglaava ogranienja ljudske volje i krhkost sree... kao gospodara realnosti.449 Krusoovo ostrvo bilo je razvijena slika komentar o mudrosti engleskog drutva, dok Dimovo ostrvo stalno uruava stubove njegovog nevinog detinjstva. Ba kao to i ostrvo nije ono to je on zamiljao da e biti, ni bilo ta drugo nije onako kakvim se oekuje da bude; dvoznanost pejzaa samo je odraz dvoznanosti mnogo irih razmera, ega Dim postaje svestan malo po malo, upoznajui preko iskustva na ostrvu i sam ivot i samog sebe. Stivenson, internalizacijom pejzaa obogauje i proiruje tradiciju koju je nasledio od Defoa i donosi trag koji e pratiti ozbiljne avanturistike prie XX veka. On nije njihov zaetnik, ali je sigurno da je odredio pravac koji nisu mogli da odaberu ve samo da prate.450

449

M. L. McKenzie, The Joy Theatre, Romance and Treasure Island: The Artistry of R. L. S., English Studies in Canada, 8, 4, December, 1982, str. 420. 450 Blekburn, op.cit., str. 11.

8.3 anrovsko odreenje

Nesumnjivo je da, iz aspekta anrovskog odreenja, Stivensonovi romani, a posebno Ostrvo s blagom, pripadaju anru avanturistike prie. Novo Vukovi njegovu avanturistiku priu ak odreuje kao avanturistika pria s gusarskom tematikom451, a Ivo Hergei smatra da je roman Ostrvo s blagom izvrio veliki uticaj na pomorsko-avanturistiki roman, u svetskim okvirima, a to je uticaj koji traje do danas452, poto, kako to Duan Puhalo istie, taj roman sadri tradicionalne, prototipske ljudske situacije koje su est predmet mita i bajke: traenje blaga i bekstvo, odnosno gonjenje453. Peri Nodelman, prireujui asopis Childrens Literature Association Quaterly, povodom stogodinjice objavljivanja Ostrva s blagom u svom originalnom obliku 1882. godine, istie da je itajui redove inspirisane ovim romanom, a pisane 1982. godine, i sto godina kasnije to i dalje klasina avanturistika pria454. Isto tako i Hemfri Karpenter i Mori Priard, jasno svrstavaju Stivensona meu pisce avanturistike proze, i to za deake455. ak je i sam Stivenson isticao da je Ostrvo s blagom pria za deake bez potrebe za psihologijim ili finim stilom... Ako se ne dopadne deci, onda su se ona iskvarila. 456 U tom smislu, vano je napomenuti da je ideja o samoj prii zaeta jednog kinog jutra kada je Stivenson posmatrao svog posinka Lojda Ozborna kako crta mapu s blagom. Evo kako je taj trenutak doiveo deak: Bio sam zaokupljen svojom kutijom bojica i crtao sam mapu ostrva. Stivenson je uao ba kada sam zavravao crte i pokazao jako intersovanje za sve to sam nacrtao na papiru, nagnuo se preko mog ramena i uskoro je sam dovravao mapu i davao imena mestima... Nikada neu zaboraviti uzbuenje zbog Ostrva skeleta, brdo Durbin niti vrhunac uzbuenja kada je zapisao rei Ostrvo s blagom u gornjem desnom uglu gusarima, zakopanom blagu, oveku zatoenom na ostrvu...457 Tokom avgusta i septembra napisao je 15 poglavlja, a ostatak kasnije na Davosu 1881. godine. Priu je itao porodici i prijateljima, a potom je objavljivao u asopisu Young Folks od oktobra 1881. do januara 1882. godine, meutim itaocima
451 452

Dr Novo Vukovi, Uvod u knjievnost za djecu i omladinu, Unireks, Podgorica, 1996, str. 308. Ivo Hergei, Robert Luj Stivenson i njegovo ivotno putovanje, Knjievni Portreti, Zagreb, 1957, str. 198. 453 Duan Puhalo, Engleska knjievnost XIX i XX veka, Nauna knjiga, Beograd, 1976, str. 147. 454 Nodelman, op.cit., str.2. 455 Humphrey Carpenter and Mary Prichard, The Oxford Companion to Childrens Literature, OUP, 1999, str. 7. 456 Ibid., str. 543. 457 Letley, op.cit., str. vii

naviknutim na prie o velikim herojskim podvizima kao to su bili Don Zalua Hrabri ili Vitez Andaluzije (Don Zalua the Brave, The Knight of Andalusia), prvi susret kao da nije godio, ak su se neki itaoci alili na priu. Godine 1883. Stivenson je izmenio tekst i objavio ga kao celovit roman i doiveo srdaan prijem kod italaca i kritiara. Endry Lang (Andrew Lang) okarakterisao je roman kao avanturu, po znaaju od mah nakon Odiseje i Toma Sojera, a kasnije ga je Dord Meredit (George Meredith) nazvao najboljom knjigom za deake i knjigom koja od italaca ponovo stvara deake458. asopis Chicago Dial smatrao je da postoji nedostatak moralne odgovornosti, a knjigu e itati i voleti deaci eljni avanture, pri emu je sumnjivo kakvu e korist od toga imati. V. E. Henli (W. E. Henley), ija je ivotna snaga da ide hrabro kroz ivot s jednom nogom i dali Stivensonu inspiraciju za lik Silvera, nije imao takve sumnje: Upravo on, a ne Dim Hokins ili Flintovo Blago, jeste pravi heroj gospodina Stivensona, jer, kad zavrite sa itanjem, oseate da pravi naslov nije Ostrvo s blagom ve Don Silver, gusar.459

Izmene koje je Stivenson uneo u celovitu verziju romana verovatno ukazuju na razloge kasnijeg uspeha prie. Izmeu ostalih, on je uklonio podnaslov Pria za deake i uneo nestandardni govor u tekst, ukljuivi ak i bogohulne termine Zao (The Evil One) i avo (The Devil), kojih nije bilo u asopisu. Takoe, obratio je panju na standardizaciju jezika za mlade itaoce i prema savetima gospoe Malesvort, tadanje kritiarke za knjievnost za decu, primenio je najbolji jezik koji moe da koristi... Dobar engleski, britak i jasan, sa malo ponavljanja, malo vie uveravanja da tekst mladi razumeju bolje od obine proze.460 ini se da je on sve to primenio na najbolji mogui nain i napisao klasinu avanturu za sva vremena. Iako je tvrdio da u prii nema ni psihologije ni lepog stila, u romanu ima puno i jednog i drugog, to je veoma dobro za avanturistiku priu, uz izvestan stepen moralne dvosmislenosti koja moe da zbuni mlade itaoce koji trae samo razigranu avanturu. Pa ipak, Deni Kalder (Jenni Calder), jedan od Stivensonovih biografa, primeuje da upravo ova dvoznanost daje priliku dubljeg itanja i atmosferu u kojoj se stie utisak
458

J. C. Fumas, Voyage to Winward (1952), str. 181, Letters of George Meredith, ed. C. L. Cline, Oxford, 1970, II, str. 730. 459 Robert Louis Stevenson, The Critical Heritage, ed. Paul Maixner, 1981, str., 131, 142; Letter to W.E. Henley, Mars, 1883, Swanston Edition, XXIV, str. 31; W.E. Henley, Treasure Island, The Saturday Review, Lui, 8 December 1883, str. 737-38. 460 Mrs Malersworth, On the Art of Writing Fiction for Children (May 1893) in Lance Salway, A Peculiar Gift, Harmondsworth, 1976.

da je Ostrvo s blagom uvek bila pria koju su odrasli veliali vie od dece, u stvari, upravo je zbog odraslih odrano interesovanje za knjigu.461 Sama trajnost knjige takoe puno duguje estim dramatizacijama za decu. Nove pozorine verzije prave se iznova i iznova. U Britaniji se nastavlja izvedba iz 1959. godine u transkript Mermaid Theatre u Londonu, kao Boina predstava s Bernardom Majlsom (Bernard Miles) u ulozi Long Don Silvera.

Ostrvo s blagom inspirisalo je mnoge imitacije. Jedna od boljih avanturistikih pria XIX veka bila je Munflit (Moonfleet,1898) autora J. Meda Foknera (J. Meade Falkner). Ovo je i danas popularna knjiga, pogotovo meu decom, kao meavina misterije i avanture smetene u seoce na jugu Engleske. U njoj duh Pukovnika Crnobradog i potraga za dijamantom, koji likove deaka heroja vodi daleko od kue, donosi atmosferu Ostrva s blagom. Napisano je ak i nekoliko nastavaka Stivensonovog originalnog romana: Flintovo ostrvo (Flints Island, 1972) Leonarda Viberlija (Leonard Wibberley) i Silverova osveta (Silvers Revenge, 1979) Roberta Lisona (Robert Leeson).462 Leonard Beverli u svom romanu donosi priu o posadi broda Dejn koja sluajno zastaje pored ostrva za koje se isp ostavlja da je Ostrvo s blagom, a na njemu zatiu Long Don Silvera koji je pronaao Flintovo zakopano blago, te na brodu dolazi do pobune i niza ubistava. Takoe, Robert Lison se u svojoj verziji mita fokusura na drugo putovanje Hispaniole u potrazi za avanturom, bogatstsvom i osvetom, pri emu je Silver ponovo glavni junak prie. R. F. Delderfild (R. F. Delderfield) se, opet, osvrnuo na ivotnu priu krusoovskog junaka Ben Gana od svetenikog sina do gusara, a Dimu Hokinsu ponovo dodelio ulogu pripovedaa u Avanturama Ben Gana (The Adventures of Ben Gunn, 1956). injenica da ovo nisu i jedini romani inspirisani Stivensonovim Ostrvom s blagom, ve da i savremeni pisci nastavljaju tradiciju Stivensonove, odnosno stivensonske avanturistike prie govori u prilog svevremenosti ideje o potrazi za blagom i enjom za dalekim ostrvima. U tom smislu, Frenk Delani (Frank Delaney) u Kletvi ostrva s blagom (The Curse of Treasure Island, 2001) ukazuje na prokletstvo zakopanog blaga, dodajui epsku dubinu originalnoj prii, dok Havijer Dorison i Metju Lufrej (Xavier Dorison, Mathieu Lauffray) koriste ovu tematiku za novu vrstu romana grafiki roman, pri emu je Long Don opet glavni junak prie (Long John Silver, 2007). ini se da
461 462

Prichard, op.cit., str. 542-3. Ibid.

upravo to to Stivensonovo Ostrvo s blagom ne prestaje da budi matu pisaca i to se svojom tematikom uklapa i u XX i XXI vek pokazuje njegovo neprikosnoveno mesto u kanonu avanturistike prie, ali i u kulturi uopte.

Meutim, o tome da je originalna verzija prie Ostrvo s blagom i dan danas iv tekst koji nalazi put do dece i mladih govori i injenica da se svrstava meu knjige za sva vremena. Na primer, asopis Sunday Mercury je 2008. godine objavio spisak sto najveih knjiga za decu i na tom spisku Ostrvo s blagom i Kidnapovan Roberta Luisa Stivensona zauzimaju 29. i 30. mesto, pri emu postoji napomena da se ove knjige smatraju pogodnim za tinejdersku italaku publiku.463 Neto ranije, 2003. godine asopis Book takoe se bavio klasicima, ali ovog puta samo u okviru anra avanturistike proze, i od 50 najtrajnijih avanturistikih pria, Ostrvo s blagom nalo se na 15. mestu iza Kima i Robinzina Krusoa.464 Tara Kejn (Tara Cain), piui pozorinu kritiku o pozorinoj predstavi Ostrvo s blagom, koja je bila na repertoaru tokom zimske sezone 2003. godine u pozoritu Old Rap Theatre u Birmungamu, istie kako vreme ne moe nita starom klasiku pogotovo kada on donosi gusare, potragu za blagom i pucanje iz pitolja.465 Ova predstava se fokusira na odnos deaka Dima Hokinsa i jednonogog gusara Long Don Silvera koji se nalaze na tropskom ostrvu punom zlata. Oni su nosioci i jedini akteri prie. Dima glumi Ijan Ridli (Ian Ridley) koji uverljivo donosi na scenu lik preplaenog malog deaka koji kroz iskuenja sazreva i postaje ovek. Buntovnog Silvera glumi Gevin Robertson (Gavin Robertson) s nominacijom za BAFTA nagradu, i on u ovoj predstavi glumi osornog kavgadiju iji izgovor podsea na kokni Majkla Kejna, ali je zabavan sve vreme sem kad ubija, a tada je autorkino petogodinje dete prokomentarisao: To nije lepo! Oba lika su sjajna i ovo je direktno u vezi sa povezanou ova dva lika kao celine koja mora da postoji kao takva da bi preiveli na ostrvu. Publika je bila puna dece koja nisu razmiljala o ovim aspektima prie, ve im se dopala egzotina scenografija s estim promenama svetla i efekat transformacije jarbola broda u tropsko ostrvo, pri emu su uad postala biljke penjaice. Iako se inilo da je predstava pomalo teka za
463

100 Great Books to Get Your Kids Reading, sponsored by Dryton Manor Theme Park Sunday Wonder Kids, Legal and General Heart 100, 7, Sunday Mercury, Birmingham Post and Mail Ltd, 27 April 2008, str. 30. 464 50 Greatest Adventure Books of All Time, Book, West Egg Communications llc, May-June 2003, str. 46. 465 Tara Cain Touch of Escapism is a Real Christmas Theasure, theatre review, Coventry Evening Telegraph, Coventry Newspapers, 11 Decembre 2007, str. 20.

decu mlaeg uzrasta, duh eskapizma i avanture na moru oarao je i ovu publiku, te su je i oni pratili bez daha.466

O trajnosti knjige svakako govore i prevodi na strane jezike. Ne samo da nema jezika na koji Ostrvo s blagom nije prevedeno, ve i kada posmatramo uestalost ponavljanja prevoda postoji kontinuitet, bez ob zira na promene ukusa mlade italake publike i izdavake planove izdavakih kua. Naime, kod nas se prvi prevod pojavio jo 1923. godine, a izdavake kue nastavile su i nastavljaju da objavljuju prevod ovog dela, te je najsveije izdanje iz 2009. godine, pri emu edicije u koje se svrstava ovaj roman samo ukazuju da su i kod nas ciljna publika deca i mladi: Biblioteka Zmaj, Ja volim klasike, Mladi dani, Najlepe knjige za omladinu, Zanimljiva biblioteka, Omladinska biblioteka, Pustolovne prie, Knjiga za svakog, Omiljeni pisci, Biblioteka 100 knjiga, Biblioteka Kovei, Knjige za sva vremena, Biblioteka Knjige naeg detinjstva, Zlatna knjiga.467

Stoga, iz aspekta odreenja ciljne italake publike to su bila i ostala deca, i to deca svih godina, odnosno i deca i tinejderi i odrasli koji su sauvali dete u sebi. Sve ovo govori u prilog tezi Viljama Bekburna da postoji uska povezanost izmeu avanturistike proze i knjievnosti za decu i mlade i to jo od doba renesanse. Humanistiki prezir prema knjievnosti punoj akcije bez ozbiljnih moralistikih
466 467

Ibid. Vidi sledea izdanja: Robert Luis Stivenson, Ostrvo s blagom, prevodilac Mihajlo orevi, Najlepe knjige za omladinu, S. B. Cvijanovi, Beograd, 1923; Robert Luis Stivenson, Ostrvo s blagom, nema podataka o prevodiocu, Zlatna knjiga br.90, G. Kon, Beograd, 1939; Robert Luis Stivenson, Ostrvo s blagom, prevodilac Mihajlo orevi, Zanimljiva biblioteka, Novo pokolenje, Beograd, 1950; Robert Luis Stivenson, Ostrvo s blagom, prevodilac L. Dri, Omladinska biblioteka, Mladost, Zagreb, 1953; Robert Luis Stivenson, Ostrvo s blagom, prevodilac Mihajlo orevi, autor pogovora Boo Pavi, Biblioteka 100 knjiga, kolo 2, knjiga 4, Mlado pokolenje, Beograd, 1959; Robert Luis Stivenson, Ostrvo s blagom, prevodilac Boidar Markovi, autor predgovora Vida E. Markovi, Knjiga za svakoga, Omiljeni pisci 68, Branko onovi, Beograd, 1964; Robert Luis Stivenson, Ostrvo s blagom, prevodilac Snjeana Mikovi, Biblioteka kovei, knjiga 2, Vuk Karadi, Mladinska knjiga i Mladost, Beograd, Ljubljana, Zagreb, 1966; Robert Luis Stivenson, Aleksandar Dima, Danijel Defo Otok s blagom, Tri musketara, Robinzon Kruso prevodilac Dejn Kerut, pustolovne prie, Matica Hrvatska, Zagreb, 1976; Robert Luis Stivenson, il Vern, Lujza M. Alkot, Danijel Defo, Ostrvo s blagom, Petnaestogodinji kapetan, etiri sestre, Robinzon Kruso, Djeca Kapetana Granta, Djevojke, prevodilac Budisava eki, Ja volim klasike, Oslobodjenje, Sarajevo, 1989.; Robert Luis Stivenson, Ostrvo s blagom, prevodilac Slavica Faht, Mladi dani, Svjetlost, Sarajevo, 1990; Robert Luis Stivenson, Lovac na olupine prevodilac Sneana Bukal-Katani, Biblioteka Zmaj, Rad, Beograd, 1990; Robert Luis Stivenson, Ostrvo s blagom, Ja volim klasike, Kerovani, Beograd, 1992, 1998; Robert Luis Stivenson, Ostrvo s blagom, prevodilac Mihajlo orevi, an Randije komentator, edicija Knjige za sva vremena, Kreativni centar, Beograd, 2004; Robert Luis Stivenson, Ostrvo s blagom, prevodilac ivojim Vukadinovi, Biblioteka knjige naeg detinjstva, knjiga br. 10, Pelica, aak, 2009.

stavova, literarne izvrsnosti i velianja drutvenih vrednosti potisnuo je avanturistiku priu kao priu koja odvlai decu od igre a stare iz toplog kutka kraj pei, te je ona preputena samo deci,468 da bi oivela tokom XVIII i XIX veka kroz dela pisaca koji su upisivali u nju imperijalistike ideje, svi sem Roberta Luisa Stivensona, koji je uspeo da snagom mate i iste avanture nadie politike ideje svoga doba i itaocima svih uzrasta ponudi knjigu za sva vremena.

Robert Luis Stivenson i njegova pria o potrazi za blagom i avanturom ostavili su trajan trag u engleskoj knjievnosti, a posebno engleskoj knjievnosti za decu i mlade, i, ba kao lik Long Din Silvera, iskoraili su iz vremena i kulturolokog konteksta XIX veka da bi postali neizbrisiv element kanona svetske avanturistike proze. Zahvaljujui itaocima svih uzrasta i svih epoha, ovo delo ivi punim ivotom i dan danas kao arhetipska pria koja ivi u srcu svakog itaoca.

468

Upor. Blakburn, op.cit., str. 7.

9. RADJARD KIPLING PRITAJENA APOLOGIJA IMPERIJALIZMA

9.1 Biografija i dela

Radjard Kipling (Rudyard Kipling, 1865-1936) roen je u Bombaju, Indija, od roditelja Engleza. Rano detinjstvo proveo je u Indiji gde je paralelno sa maternjim engleskim jezikom usvojio i hindustanski jezik. U krugovima imperijalnih inovnika, kojima je pripadao i Radjardov otac, Don Lokvud Kipling, uenjak, uitelj i umetnik, smatralo se da decu treba slati u Englesku iz zdravstvenih i vaspitnih razloga, te su Radjarda i njegovu sestru Alisu odveli kada im je bilo pet i tri godine i predali ih na uvanje porodici jednog penzionisanog pomorskog oficira u gradiu na obali Lamana. Susret mladosti i neprijatnog autoriteta koji su obeleili traumatina iskustva tih prvih godina provedenih u Engleskoj, urezalo se u Kiplingu kao vena tema koju je sa golemom podvojenou nosio u sebi itav ivot. Potom je upisan u jednu od loijih dravnih kola u koju su ila deca kolonijalne slube, Junajted Servis Koled u gradu Vestvord Ho (kola Hejlberi, namenjena viim slojevima kolonijalne elite, bila je najbolja), a u Indiju se vratio 1882. Tu je sedam godina kako kazuje u posmrtno objavljenoj autobiografiji pod naslovom Poneto o meni (Something of Myself, 1937) - radio kao novinar u Pendabu, u asopisima The Civil and Military Gazette i The Pioneer.

Prve prie proizale su iz tog iskustva i bile su objavljene u lokalnim asopisima, a u to vreme poeo je da pie i poeziju. Indiju je napustio 1889. godine i nikad se nije vratio na due, iako mu se umetnost do kraja ivota napajala seanjima na rano detinjstvo u Indiji. Kasnije je neko vreme iveo u Sjedinjenim Dravama, gde se oenio Amerikankom, i Junoj Africi, da bi se nakon 1900. godine skrasio u Engleskoj u kojoj je ostao do svoje smrti 1936. godine. Vrlo brzo stekao je veliku slavu i iroko italatvo, a 1907. godine dobio je Nobelovu nagradu. Prijatelji su mu bili bogatai i monici, meu njima Stenli Boldvin, Kralj Dord V i Tomas Hardi. Mnogi istaknuti pisci, poput Henrija Dejmsa i Konrada, govorili su o njemu s potovanjem. Nakon Prvog svetskog rata, kada je izgubio sina Dona, pogled na svet postao mu je znatno mraniji. Iako je ostao torijevski imperijalist, Kiplingove tmurne prie o Engleskoj i budunosti, zajedno sa udakim basnama i kvazi-teolokim pripovetkama, najavile su promenu njegove reputacije. Nakon smrti pripala mu je ast

kakva se odaje najveim britanskim piscima: sahranjen je u Vestminsterskoj opatiji. Ostao je institucija britanskog pera, iako uvek donekle udaljen od velikog sredinjeg postolja, priznat ali skrajnut, cenjen ali nikad u potpunosti velikan.

Meu najznaajnija prozna dela iz njegovog opusa ubrajaju se Knjiga o Dungli (The Jungle Books, 1894-95), Jednostavne prie (Just So Stories, 1902), Kim (Kim, 1901), Puk sa Pukovog brda (Puck of Pooks Hill, 1906), Nagrade i Vile (Rewards and Fairies, 1910).

Kao anglo-indijski pisac, Kipling je u svetu knjievne kritike izazvao debatu na politikom, estetskom i etikom nivou, i to u meri veoj nego ijedan pisac viktorijanskog i savremenog knjievnog kanona. Njegov poloaj u ovim kanonima je dijametralno razliit: ili ga zatitniki prihvataju poput T. S. Eliota ili ga u potpunosti izoptavaju, poput Lajonela Trilinga (Lionel Trilling), koji je upravo ovakav stav izneo 1943. u svom eseju Kipling469, nalazei uporite u kritici Kiplingovog imperijalizma. Eliot L. Gilbert (Elliot L. Gilbert) u svojoj studiji iz 1970. godine hvali Kiplinga kao pisca koji umetniki objedinjuje oigledno razliite elemente u zadovoljavajue estetsko iskustvo.470 Ova ekstremna razmimoilaenja u stavovima ukazuju na istinske potekoe prethodnih generacija knjievnih kritiara u tumaenju Kiplinga na politikom nivou. Pa ipak, uprkos primarno negativnoj recepciji njegovog dela u prvoj polovini XX veka, Kiplingovo ime, poezija i proza nikada u potpunosti nisu nestali iz stranica knjievne kritike. Eliot je smatrao da ga ne moe odbaciti, Hemingvej je priznavao da je Kipling uticao na njega, a ak je i strogi antiimperijalista poput Dorda Orvela isticao da, ma kako bezvredan, Kipling predstavlja jednu knjievnu figuru iz anglo-indijskog perioda XIX veka, ostajui zauvek istorijski relevantan pisac.471

469

Trilling Lionel. "Kipling", The Liberal Imagination: Essays on Literature and Society, Doubleday, Garden City, 1943, str. 120-29. 470 Elliot L. Gilbert, The Good Kipling: Studies in the Short Story, Ohio UP, Oberlin, 1970, str. 10. 471 Upor. Teresa Hubel, Whose India? The Independence Struggle in British and Indian Fiction and History, Duke University Press, Durham and London, 1996, str. 18-19.

Danijel Karlin (Daniel Karlin), govorei o Kiplingovoj karijeri, napominje da je poeo kao senzacija, gotovo kao skandal, uzdigao se kao raketa, a oekivalo se da padne kao tap, ali je on izneverio sva ova predvianja i jo uvek je tu sa nama.472 Vie nije popularan kao to je bio 90-tih godina XIX veka, kada ga je Henri Dejms nazvao genijalnim piscem473, niti odreuje ukus italake publike srednjeg drutvenog sloja kao to je inio prvih trideset godina XX veka, ali se ini da se Kiplingova reputacija u svetu knjievne kritike ponovo obnavlja poslednjih godina.

Svet u kome se Kiplingova karijera oblikovala, od 70-tih godina XIX veka do 30-tih godina XX veka, bio je svedok klimaksa moi Britanske imperije i poetka njenog pada. Kraljica Viktorija bila je proglaena caricom Indije 1877. godine, a Kipling je doiveo i da u svojoj biografiji zabelei prezrivu primedbu o velikoj i epohalnoj Deklaraciji o Indiji iz 1935. godine koja je dala samoupravu indijskim provincijama i mnogim konzervativcima se inilo da otvara vrata nezavisnosti. Takoe je iveo dovoljno dugo nakon Prvog svetskog rata da uoi pretnju nacizma i upozori na potrebu razoruavanja. Ovaj politiki kontekst je takoe i drutveni i kulturoloki. Poto nijedna knjievna karijera koja traje toliko dugo kao Kiplingova ne moe da izbegne da uhvati odraz drutvene istorije, u Kiplingovim delima jasno se vide elementi drutvenih ideja koje su se smenjivale tokom njegovog ivota. U ovom radu emo se posebno osvrnuti na tradiciju avanturistike prie proetu viktorijanskom idejom imperijalizma vienu iz Kiplingove vizure.

472 473

Upor. Daniel Karlin, Rudyard Kipling, Oxford University Press, Oxford, 1999, str. Xi Upor. J. K. Krupsielis and E. M. Berkley, Correspondence of William James, Vol. II, University Press of Virginia, Charlottesville, 1993, str. 200.

9.2. Avanturistika pria u delima R. Kiplinga

9.2.1 Avantura kao realistino-imaginarna pria

Lorens Kican, govorei o viktorijanskim piscima i slici imperije u njihovim delima, izmeu ostalih istie i stvaralatvo Radjarda Kiplinga, uz komentar da bi se i ono moglo preciznije odrediti kao avanturistika proza,474 posebno zbog Indije kao mesta radnje veine njegovih dela. Indija je imala nekoliko prednosti za ovakav odabir romantiarskog pripovedaa. To je bila zemlja ogromnog bogatstva u zlatu i draguljima, to je dalo pravo znaenje indijskoj rei iz koje je potekla re pljaka (engleski termin loot) i ukazala na mogunost obrtanja avanture u profit. Naime, prvi profit u ranim danima uspostavljanja britanske moi u Indiji doao je s poklonima, dok je pljaka bila tipina za vojnike.475 Indija je bila zemlja avantura koja je inspirisala pisce da piu o herojskim podvizima i naila na prihvatanje britanskih imperijalista. tavie, piui o Indiji pisci nisu morali da se oslanjaju u tolikoj meri na osmiljavanje imaginarnih avantura, koliko da proitaju zapise o britanskim vojnim i civilnim dostignuima u Indiji, kao primere, i pronau mesta i dogaaje u koje e uputiti svoje heroje. Pri tome, posebno je Ustanak bio pogodan za stvaranje prie o velikim avanturama heroja koji se, upravo kada su nadomak poraza, uzdiu do herojskih visina.476

U tom smislu, navodi se i roman Kim kao primer avanturistike prie u formi niza upeatljivih dogaaja skoncentrisanih oko centralnog lika, deaka Kima u okruenju indijskog miljea u kome je odrastao, pri emu se istiu likovi Lame, Mahbab Alija, Haraja Babu, koji su svi poreklom Azijci, jedino pukovnik Krajton i Striklend imaju uloge uobiajno pripisivane Englezima u ovoj vrsti avanturistikog romana. Zbog toga to je veina uesnika u ovoj akcionoj drami veoma dobro prikazana, Kim donosi atmosfetu realnosti, te se stie utisak da je to pria o realnim ljudima koji sobom nose egzotiku, to je kombinacija koja nam pomae da objasnimo trajnu popularnost ove knjige. Takoe, Kipling svoje likove prikazuje kroz niz opisa raspoloenja i pejzaa koji itaoce u potpunosti ukljuuju u akciju. On pejzae
474

Laurence Kitzan, Victorian Writters and the Image of Empire, Rose Coloured Vision, Greenwood Press, Westport, Ct, 2001, str. X. 475 Upor. Michael Edwards, The Sahibs at Home, Constable, London, 1991, str. 25-33. 476 Upor. Ibid., str. 50-51.

ispunjava ivotom i opise obogauje magijom jezika koji u svojoj biografiji naziva posebnim, pogotovo u sluaju Kimovog i Laminog putovanja Velikom cestom, irokom, nasmeenom rekom ivota477. Opis koji pisac nudi toliko je autentian do detalja da se stie utisak da Kipling pie o realnosti koja se dogaa pred itaocem, da sama scena poinje da nadilazi granice ovakve realnosti i prelazi u svet magije.

Koristiti re magija u kontekstu imperijalistikog avanturistikog romana moe da izgleda neprimereno, ali ta re u potpunosti opisuje itanje romana Kim i po analogiji mnogih slika u knjievnosti kasnog viktorijanskog perioda. Magija zavisi od stvaranja iluzije i njenog odravanja na takav nain da se posmatra ubedi da vieno pripada realnosti. Razum i logika su esto suprotstavljeni magiji. Kiplingov kritiar Martin Sejmur Smit (Martin Seymour - Smith) navodi da Kim kao da gubi od svog arma... to se vie misli o njemu.478 Lorens Kican smatra da je upravo u tome i poenta romana i da je zbog toga roman do danas popularan to je avantura primarno obojena magijom i atmosferom o kojoj ne treba razmiljati.479 Trebalo bi ga osetiti, a u ovom sluaju dominantan oseaj je oseaj opravdanosti situacije u kojoj irsko siroe odraslo u Indiji prolazi kroz niz avantura koje su na kraju posveene povezanosti Britanije sa Indijom.

Iako Kim ne nudi jedan jedinstven istaknut lik koji ini herojska dela i prikazuje britanske deake vrline deaka i mladia kao u veini imperijalistikih pria, on ipak pripada anru avanturistike prie, budui da su prisutne kljune teme iz ovakvih pria, samo to je lik heroja podeljen na vie reprezentativnih likova. Kim, poput pravih heroja, prolazi kroz psihofiziku obuku da bi, uestvujui u Velikoj igri, poneo teret belog oveka. Uz to, roman nudi brojne ilustracije hrabrosti kako belaca tako i Indijaca. Huraja Babu, uprkos tome to to sam porie, oigledno je veoma hrabar ovek, to se vidi iz opisanih dela, a koja su u suprotnosti sa stereotipom vezanog za Bengalce rasprostranjenim meu Britancima. Kim poseduje

beskompromisnu hrabrost malog deaka, ali prve noi boravka kod tajanstvenog Lurhana Sahiba on pokazuje sranost mnogo vieg nivoa kada se u mraku suoava sa

477 478

Ibid., str. 169. Martyn Seymour-Smith, Rudyard Kipling, Queen Anne Press, London, 1989, str. 302. 479 Upor. Kitzan, op.cit., str. 169.

nepoznatim fenomenom od ega mu se jee na trenutak i kratke dlake na vratu480, ali koji on bez razmiljanja razotkriva i unitava. Imperijalni heroji moraju da imaju ovu vrstu hrabrosti da bi se suoili sa nepoznatim u svetu, a, u ovom sluaju, to je izvanredan primer hrabrosti s kojom su mladi itaoci mogli da se poistovete.

Kim je roman o Velikoj igri, ali je i sam pun igara, kao to su igra koju Kim ui u Lurhanovoj radnji igra pamenja sa draguljima i zbirkom drugih predmenta, igra u kojoj se oajni agent koga progone neprijatelji preruava, ali ga Kim spasava, ali i igra koju Haraja Babu igra sa neprijateljskim agentima na planinskim stazama. Sve ove igre su toliko zabavne i privlane da je itaocu lako smetnuti s uma da je Kim jedan od retkih imperijalnih heroja proze kome Britanska ostrva nisu dom. Njegov dom su ulice grada Pendaba, a kasnije ceste egzotine Indije. Dom mu je ivot sam po sebi, a bujnost ivota u velikoj meri obeleava atmosferu ove knjige.

9.2.2 Dualizam razum - racionalnost

Govorei o dualizmu razuma i iracionalnosti, kao bitnom elementu avanturistike prie, Marderi Hurihan navodi upravo roman Kim kao popularno delo imperijalistike proze koje obeleava razliitu fazu imperijalizma od ranije navoenih i opisuje prirodno gospodarenje racionalnih Engleza na mnogo celovitiji nain nego Robinzon Kruso ili Rudnici Cara Solomona, koji se bave samo prodiranjem u divljinu i poetkom nametanja razuma tami i iracionalnosti.481

U Kimu gospodarenje predstavlja ostvaren cilj, a sistem racionalnog reda je uspeno uspostavljen. Britansko upravljanje Indijom prikazano je kao neophodna i dobronamerna dominacija nad potencijalno haotinom meavinom niih rasa, religija i kultura. Instrument kojim se ovaj red odrava i titi od opasnosti izvan granica jeste Tajna sluba, pri emu efikasnost Tajne slube predstavlja rezultat paljivog odabira i kategorizacije informacija u kombinaciji sa sposobnou agenata da izvode zakljuke

480 481

Ibid, str. 170. Margery Hourihan, Deconstructing the Hero and Childrens Literature, Routledge, London, 1997., str. 26.

iz ovih informacija i d elaju u skladu s njima. Meutim, upravo racionalnost u akciji pomae Britancima da igraju i pobede u Velikoj igri.

Pukovnik Krejton, majstor pijun koji uvodi Kima u slubu, govori mu da nema tako velikog greha kao to je neznanje482. Krejton, otelotvorenje britanske racionalnosti, opisan je kao suptilan, inteligentan i uen ovek koji potuje drevne kulture Indije, pa ipak veruje da su Indijci nesposobni da vladaju sobom, te i slika Indije prikazana u romanu biva obeleena ovim uverenjem. Kim, koji je na linom iskustvu uio o indijskom nainu ivota, uiva u irokoj lepezi formi ivota na ulicama i bazarima, pri emu tekst otkriva bogatstvo senzacija itaocu, implicitno sugeriui da je to slika haosa. Indijski likovi su ivo opisani, a posebno agent Tajne slube, trgovac konjima Mahbub Ali i ueni Huraja Babu, uz svetog Lamu, ali svi oni nemaju zajednika uverenja i kvalitet koji ih povezuje i definie kao Indijce. Oni su ivopisni ali razliiti kao dragulji u igri pamenja koja je deo Kimove obuke. Tacna sa safirima, tirkizima, smaragdima, ilibarom, rubinima, slonovaom i kristalima je simbol indijske arolikosti, njene raskoi, lepote i kontrasta, ali ona nema prirodno jedinstvo ili shemu, te jedino postupak kategorizacije pridaje idejni red ovakvoj nasuminosti. Na isti nain, implicira tekst, kulturoloko bogatstvo Indije je nekoherentno, sklono raspadanju u formi civilnih nereda bez kontrole inteligencije britanskih vladara, dok su sami Indijci opisani kao narod koji ovo prepoznaje i prihvata. Dominacija opisana u ovom romanu nije dominacija nad prostim divljacima, ve gospodarenje grupom drevnih kultura i filozofija koje su prirodno potinjene britanskoj racionalnosti,483 te je samim tim i dualizam bele/nebele rase u velikoj meri prisutan odreujui priu kao zapadnu avanturistiku priu.

482

Upor. Rudyard Kipling, Kim, MacMillan, Melbourne, 1946, str. 125. U daljem tekstu citati iz ove knjige navodie se u zagradama uz skraenicu K. 483 Upor. Kitzen, op.cit., str. 30-31.

9.2.3 enski likovi u avanturistikoj prii

U skladu sa tradicijom avanturistike prie u kojoj su razum, hrabrost i vostvo prikazani kao kljuni aspekti mukih likova, enski likovi se karakteriu emotivnou i smetaju u kontekst doma, te su time i izolovani iz sveta avantura. U Kiplingovom Kimu postoji starica koja je prikazana kao lik koji prihvata i podrava niz nejednakosti: dominaciju mukaraca nad enama, viih kasta nad niim i najzad Britanije nad Indijom. ohunpor je bogata udovica koja se sree sa Kimom i Lamom kada prvi put krenu zajedno u potragu za rekom, najpre zbog toga to veruje da e Lama pomoi njenoj snaji da rodi drugog sina, a kasnije uvia Laminu dobrotu i prepoznaje Kimove herojske kvalitete. U zavrnim poglavljima, kada su Kim i Lama iscrpljeni i bolesni od avanture u planinama, ona im pomae da se fiziki i duhovno oporave i upravo u njenom domu svaki od njih doivljava epifaniju koja je u stvari cilj potrage.

Ona je aristokratsko g porekla i gospodarica velike kue koju vodi s velikom energijom i efikasnou, ali struktura prie, u kojoj se ona pojavljuje samo da bi bila od pomoi Kimu, implicira da je ona manje vana od njega, iako je on samo dete lutalica pod zatitom britanske vlade. tavie, ona je prikazana kao ena koja bez ikakvih pitanja prihvata drutvene i politike uslove koji ograniavaju njene slobode. Ona ostaje iza zavesa u svojoj nosiljci kada razgovara sa mukarcima, otkrivajui svojim sagovornicima samo kaiprst okien draguljima. Ona odobrava britansku vladavinu, verujui da je ova jedini garant pravde u Indiji. ivopisnou svoje linosti, svojom energijom i neiscrpnom ljubaznou, starica ohunpor funkcionie u prii kao otelotvorenje Indije. Njeno prihvatanje britanske i patrijarhalne dominacije kljuno je za nain na koji ovaj roman naturalizuje ove strukture nejednakosti, a njen lik, kao lik majke zatitnice heroja, u potpunosti ispunjava svoju ulogu u Kimu, posmatranom kao avanturistika pria.

9.2.4 Pria o herojskoj potrazi

Sutinski posmatrano, pria o Kimu jeste klasina avanturistika pria o herojskoj potrazi poto Lama sa Tibeta, koji trai reku u koju je pala strela koju je lino Buda bacio , i Kim, kao njegov uenik na zadatku da vanu vojnu info rmaciju prenese Mahbabu Aliju, prolaze kroz niz avantura da bi postigli svoje ciljeve. Kim je deak izuzetnih sposobnosti, te ga ranije uzimaju iz kole da bi pijunirao za Tajnu slubu, odnosno da bi se aktivirao u Velikoj igri. Na svom putu sree dva egzotina lika, Lurgan Sahiba, juvelira i maioniara, i Huraja Babua, majstora za preruavanje. Kim, Lama i Babu polaze ka Himalajima, pri emu stari Tibetanac trai svoju reku, a Kim i Babu ruske tajne agente. Nakon estokog sukoba sa Rusima, Kim dobija najvie poasti u Tajnoj slubi zbog uspeno obavljenog zadatka, dok Lama otkriva reku tamo gde je najmanje oekivao u svom mladom saputniku. Kim takoe uspeno okonava svoju duhovnu potragu saznaje ko je i ta je, te ova meavina pijunske prie sa duhovnom potragom nudi autentinu, uzbudljivu avanturu.

Prema Borisu Fordu (Boris Ford), Kim je klasino deaka avanturistika pria
484

, dok Vasant A. ahan (Vasant A. Shahane) istie da to nije samo romansa o

Tajnoj slubi ili jednostavno pijunska drama, ve sloeno umetniko delo ija je jednostavnost pripovedanja i opisa zavarala mnoge kritiare da donesu jednostrane pojednostavljene stavove, 485 pri emu svi elementi romana Kim, pria i sie, struktura, teme i simbolika doprinose ovoj sloenosti. Jedan od kljunih aspekata herojske prie jeste i Kimova potraga za svojim identitetom u procesu inicijacije, postajanja. I sam Kim to postavlja kao svoj cilj: Ja sam Kim. A ta je Kim? Njegova dua je ovo ponavljala iznova i iznova (K, 305). Ova potraga za istinskim identitetom, posveenost upoznavanju samog sebe, kljuna je za strukturno i tematsko tumaenje Kima kao avanturistikog romana, budui da oznaava odrastanje heroja od deaka do sposobnog mladog oveka.

U tom smislu, simbolika kljunih pojmova u ovom procesu otkriva sutinu Kimove avanture, a to su Cesta, Reka, i Put. Lama se klanja pred Velikim zakonom
484

Upor. Boris Ford, A Case for Kipling, reprinted from Scrutiny, 11, No 1, 1942 in Kipling and The Critics, ed. Elliot L. Gilbert, New York University Press, Gotham Library, New York, 1965, str. 61. 485 Upor. Vasant A. Shahane, Rudyard Kipling: Activist and Artist, Southern Ilinois University Press,Carbondale, Il, 1973, str. 113.

Bude i priznaje Ja ne znam vie nita ne znam ali idem da se oslobodim toka stvari koraajui irokim i otvorenim Putem (K, 23). Lamina apstraktna i duhovna koncepcija puta postavljena je naporedo sa Kimovom vizijom puta kao divnog prizora i tvrdnjom starog vojnika da je Velika cesta kima cele Indije. Kimova Cesta i Lamin Put mogu se posmatrati kao konkretni i apstraktni aspekti jedne nevidljive, neprestane potrage. Lamino praenje puta duhovnog proienja prikazuje se uporedo sa Kimovim uvoenjem na Veliku cestu. ire posmatrano, ono ukazuje na Kiplingovu viziju celovitosti i jedinstva ljudskog iskustva u kojem su telo i dua, realno i idealno, zemaljsko i nebesko delikatno objedinjeni. Meutim, u romanu znaajno mesto zauzima i simbolika reke. Oigledno, dok je Put simbol stabilnosti i vrstine, Reka je simbol protoka, brzog kretanja i promene. I sam Kipling je bio svestan velianstvenog znaaja Reke koju opisuje kao Reku ivota koja ne postoji nigde drugde na svetu. Stoga Reka nije obian potok ve uistinu reka izleenja to je nastala iz mesta gde je Budina strela, slino Mojsiju, dotakla zemlju a voda pokuljala iz nje. To je fontana mud rosti i ko god je nae, nalazi i sopstveni spas. Kao to Lama kae Moj ela me je poveo do Reke. Njegovo je pravo da bude oien od greha sa mnom (K, 234). Meutim, znaenje Reke koja ini centralni simbol ne moe da se objasni bez ireg konteksta budizma i lamaizma. Prema budistikom vienju sveta razliite forme postojanja prate put od patnje do radosti, pri emu Nirvana ili staza dunosti nudi pravi put ka spasavanju od neprestanih raanja i smrti, te samo pravi ljudi u potrazi za duhom mogu da se oslobode bola od ponovnog raanja u beskrajnom lancu ivota.486 Prema budizmu i njegovoj tibetanskoj varijanti lamaizmu smatra se da oslobaanje pojedinca nije dovoljno ve da celokupno oveanstvo treba da bude spaseno. Dokle god se ovo ne postigne, pojedinano duhovno oslobaanje ostae nedovreno i nesavreno. Upravo u ovom kontekstu, osnovno budistiko verovanje u univerzalno spasavanje omoguava itaocu bolje razumevanje laminog prijateljskog stava prema Kimu, a samim tim pokazuje se kako je Kipling ukomponovao religijski stav Indije u motiv mukog prijateljstva tipinog za zapadnu avanturistiku priu. Takoe, generalno posmatrano, i Cesta i Put i Reka donose sobom simboliku kretanja, toliko blisko vezanu za ovaj tip proze, pri emu u ovom sluaju kretanje ima i konotaciju sazrevanja heroja.

486

Upor. Shahane, op.cit., str. 64.

Iako je ovaj roman isuvie sloen da bi bio redukovan na jednu jedinu formulu, neosporno je da opis Kimovog deatva donosi svet koji je delimino kolska pria o strogoj obuci, a delimino pria o sazrevanju. U tom smislu, Kim ne gubi u oima itaoca zato to nije u potpunosti svestan smisla igre kao potrage ili to ne pravi konani odabir izmeu Boijeg carstva i carstva oveka. Kao sedamnaestogodinji mladi on tek poinje da uspostavlja svoj lini identitet. Meutim, adolescentski duh i ne zahteva takav izbor. italac se nada da se Kim preobrazio u novog, jaeg heroja nego to je bio, a da li e ga ova spoznaja povesti u uzbudljiv ivot britanske obavetajne slube ili duhovne lamine svetove to nije jasno naznaeno. Kao i u priama o Mogliju, Kipling je postavio retku emocionalnu i matovitu projekciju sopstvenog ivota neki aspekti su realistini, a neki simboliki u okvir deake avanturistike prie. Njegov heroj, koji ak i nosi ime s istim poetnim slovom, donosi mnotvo pievih autobiografskih detalja: on je egzotian, avanturistiki orjentisan deak iz Pendaba; doivljava odrastanje u tekim okolnostima bez roditelja i razvija mo bistrog rasuivanja, opaanja i brze reakcije u nevolji.487

9.2.5 Pria o mukom prijateljstvu

Prema Edvardu Saidu, neke stvari u Kimu zapanjie svakog itaoca, nezavisno od politike i istorije.488 To je prevashodno muki roman u ijem sreditu stoje dva muka lika deak koji ulazi u muevno doba i stari asketski svetenik. Oko njih se vrte drugi mukarci, neki kao saputnici, neki kao saradnici i prijatelji, sainjavajui osnovnu stvarnost prie. Mahbub Ali, Lurgen Sahib, veliki Babu, stari indijski vojnik i njegov vatreni sin na konju, kao i Pukovnik Krejton, gospodin Benet i otac Viktor svi oni govore jezikom mukaraca. ena je upadljivo malo i sve su na neki nain nieg ranga ili neprikladne za muku panju: prostitutke, stare udovice ili nametljive, pohotljive ene; Ukoliko se predamo stalnoj napasti ena, veli Kim, biemo ometeni u Velikoj igri koju najbolje igraju mukarci sami (K, 247). Ovo je muki svet u kojem gospodare putovanja, trgovina, pustolovine, spletke, svet celibata gde
487

Upor. Robert F. Moss, Kiplings Triumph: The Double Boyhood of Kimball OHara in Harold Bloom, ed. Rudyard Kiplings Kim, Chelsea House, New York, 1987, str. 99-100. 488 Edvard Said, Kultura i imprijalizam, prevodilac Vesna Bogojevi, Beogradski krug, Beograd, 2002, str. 256.

uobiajena romantika proznih pria ne postoji i gde se trajna brana institucija spreava ili izbegava i gotovo zanemaruje.

Iako ga u romanu pratimo od trinaeste do negde esnaeste ili sedamnaeste godine, Kim do kraja ostaje deak, sa deakom strau prema smicalicama, podvalama, dosetkama i pronicljivim igrama reima. Izgleda da je Kipling ceo ivot saoseao sa sobom kao deakom zaokupljenim odraslim svetom tiranskih uitelja i svetenika (gospodin Benet je ovde izrazito neprivlaan lik) iji se autoritet nijednog trenutka ne sme isputati iz vida sve dok na scenu ne stupi pukovnik Krejton, jedan drugaiji autoritet, koji se prema mladima ophodi s vie razumevanja, ali s nita manje autaritativnom samilou. Razlika izmeu kole Svetog Havijera, koju Kim pohaa neko vreme, i sudelovanja u Velikoj igri (Britanskoj obavetajnoj slubi u Indiji) ne lei u veoj slobodi potonje - upravo suprotno, zahtevi Velike igre mnogo su otriji. Razlika je u injenici da kola namea jedan jalovi autoritet, dok potrebe Tajne slube zahtevaju uzbudljivu i jasnu disciplinu kojoj se Kim rado pokorava. Velika igra je za Krejtona vid politike i ekonomske kontrole u kojoj najvei greh predstavlja neznanje. Meutim, Kim nije u stanju da shvati sve sloene nivoe Velike igre, iako u njoj u potpunosti uiva kao u velikoj podvali. Prizori u kojima Kim zbija ale sa svojim stareinama, kako onim prijateljski tako i onim neprijateljski nastrojenim, pokazuju Kiplingovu nepresunu riznicu deakih uivanja u pukim trenutnim zadovoljstvima igre, igre kao takve.

Ameriki Zapad i Indija nemaju mnogo toga zajednikog, ali i jedno i drugo podruje daje prednost mukom povezivanju spram domaih ili ljubavnih veza izmeu mukarca i ene. Neki su kritiari ovde govorili o skrivenim homoseksualnim motivima, ali postoji tu i onaj kulturni motiv koji se ve dugo dovodi u vezu sa pikarskim priama, gde mukarci-pustolovi (ena ili majka, ukoliko je uopte ima, uvek ostaje na sigurnom kod kue) i njihovi muki saputnici kreu u potragu za ostvarenjem nekog velikog sna poput Jasona, Odiseja ili, jo bolje, Don Kihota i Sana Panse. U prostranstvu ili na otvorenom drumu dva oveka lake putuju, jedan e drugog mnogo pre spasti ako ena nije u blizini. ini se, dakle, da duga tradicija

pustolovnih pria, od Odiseja i njegove posade, preko Usamljenog Rejndera i Tonta, Holmsa i Votsona, do Betmena i Robina i dalje traje.489

9.2.6 Mogli kao heroj

U tom smislu bi se i Knjiga o dungli mogla posmatrati kao avanturistika pria o odrastanju. Kao to V. V. Robson (W. W. Robson) primeuje, ak i kad se itaju kao bajke, jasno je da prie o Mogliju izraavaju jedan veoma moan mit490. One donose priu o tome kako beba naputena od roditelja biva odgajana u dungli od strane ivotinja (usvajaju ga vukovi, moni stanovnici dungle, a tite ga snane ivotinje, voa vukova Akela, medved Balu i crni panter Bogira) i kroz kombinaciju njihovih pouka o dungli, sa njegovom uroenom sposobnou kao ljudskog bia on postaje Gospodar dungle. Deak italac identifikuje se sa Moglijem i uiva u transformaciji u veliku fantaziju potrebe za dominacijom. Meutim, u isto vreme ove prie prenose i edukativnu poruku. Eliot L. Gilbert (Elliot L. Gilbert) istie da ove prie pripadaju bildungs romanu.491 U realistikoj prozi ovaj anr govori o borbi mladog oveka da otkrije svoj identitet i otkrije istinu o samom sebi. Gilbert prikazuje kako je ova pria u Knjizi o dungli ispriana u formi bajke nalik basni. Mogli provodi ceo svoj ivot meu ivotinjama, ali, kako se pribliava svojoj zrelosti, on uoava da nje poput ivotinje. Centralni simbol ove razlike jesu Moglijeve oi. One su izvor njegove moi nad zverima koje ne mogu da izdre njegov pogled. Od poetka su one bile znak da on nije jedna od zveri pogled mu je uvek nean, ak i kad se bori, njegove oi nikada ne bljete kao Bagirine, samo postaju sve zainteresovanije i uzbuenije. Mogli prolazi kroz obuku za ivot prilagoen ivotinjama, ali kada doe vreme da mora da napusti svoju brau ivotinje i da shvati istinu o sebi i prihvati odgovornost da je ovek, upravo ga ova spoznaja razdvaja od svih njih. Ba ova tema odrastanja, kroz niz avantura koje zahtevaju britkost uma, brzinu postupaka i vetine tipine za belog heroja zapadne avanturistike prie, ini se da i ovu knjigu svrstava u isti anr.

489 490

Said, op.cit., str. 256 Upor. Rudyard Kipling, The Jungle Book, W.W. Robson, Oxford University Press, Oxford, 1992, str. xvi. 491 Ibid., str. xvii.

Vladavina Britanske imperije nad Indijom donela je sobom i upravljanje umama kao resursima drvnog materijala i goriva za loenje, te je 1865. godine donet i Indijski zakon o umama (The Indian Forest Act). Sva pripojena zemlja, koja je proglaena dravnim vlasnitvom, pala je pod autoritet ovog novog zakona koji je odreivao sudbinu celokupne prirode, to ukljuuje i ume, kvalitet voda i zagaenje. Departman za ume (Forest Department) nije imao ve unapred spreman kadar obuenih umskih oficira, tako da su posao u ovom departmanu dobijali ljudi iz ostalih grupa dravne slube koji su se pokazali spremnim za umski ivot, ponekad prirodnjaci, vojnici, sportisti, ponekad mlada gospoda iz Britanije. Tehnike mere zatite od poara, isuvinog seenja drvea i pravljenje planova bili su kljuni za zatitu ne samo stabala ve i cele prirode. Jedan pisac u asopisu The Indian Forester zakljuuje, pomalo humoristiki, da bi na osnovu njegovih osmatranja uma na Marsu (odnosno tamnih taaka) moglo da se zakljui da bi planeta postala pustinja (svetle take) da stanovnici nisu imitirali zatitu uma u Indiji pod britanskom kontrolom.492

Ova romantiarska ekoloka svest inspirisala je matu mnogih pisaca, posebno u vezi sa zatitom divljih ivotinja, a tipine primere nudi upravo Radjard Kipling u Knjizi o dungli.493 Naime, Kiplingova prva pria o umama Indije U umi (In the Rukh) uvela je lik deaka heroja. U ovoj prvoj prii o Mogliju, on je odrasla osoba koju je podigla sama priroda. Kipling je bio inspirisan razgovorom sa inspektorom generalom Bertoldom koji je pohvalno govorio o herojima koji su imali spasavanje cele Indije u svojim rukama.494 Objavljivanje ove prie u magazinu McClure's Magazine u Sjedinjenim Amerikim Dravama samo ilustruje popularnost novog umskog pokreta van Britanske imperije i kako je umarstvo Imperije postalo deo javne svesti kroz dela popularnih pisaca kao to je Kipling. Kipling umsku slubu opisuje gotovo idealizovano: Od svih tokova javne slube koji pokreu Indijsku vladu nema vanijeg od Departmena za drvo i ume... Njeni slubenici se bore sa izlivima peska i ogromnim dinama... Oni su odgovorni za sva stabla drvea u dravnim umama Himalaja, kao i ogoljenim padinama koje su monsuni isprali u suve
492 493

R. D. The Forest of Planet Mars, Indian Forester 33, 1907, str. 725-26. Upor. Gregory Barton, Keepers of the Jungle: Enviromental Management in British India; 18351900, The Histiorian, vol. 62, Issue 3, 2000, str. 557. 494 Upor. Rudyard Kipling, The Jungle Book, OUP, Oxford, 1987, str. 327. U daljem tekstu citati iz ove knjige e se navoditi u zagradama uz skraenicu KOD.

vododerine... oni eksperimentiu bataljonima novih vrsta drvea.... Oni su doktori i babice uma u Gornjoj Burmi, kauuka u Istonim dunglama. Ali poto umski oficir mora da boravi dalje od popravljenih puteva i redovnih ispostava, on ui da bude mudar u samoj umi, da upozna dunglu i njene stanovnike, da se sree sa tigrom, medvedom, leopardom, divljim psom i jelenom... (KOD, 327).

Kiplingova romantiarska predstava Indijske umske slube ilustruje komplikovane kasnoviktorijanske poglede na prirodu ekologa Indije, koji su ponekad sekularni, ponekad paganski, ponekad teleoloki. Ako je sutina prirode

nespoznatljiva civilizovanom oveku, ona je otvorena knjiga idealnom umaru, Mogliju, othranjenom na mleku same prirode. U tom smislu i Kiplingov Mogli rado prihvata i voli umu kao svoj dom, i to, u mladosti kao deak iz dungle, a kasnije u zrelo doba, kao umar Imperije, postajui time odraz heroja popularnog u Kiplingovo doba.

Mogli, budui umar i ekolog, bio je osveavajua protivtea civilizovanom Britancu. On je posedovao vie od deakog arma poto se pribliio idealu prirodnog stanja, za koje se zalagao francuski filozof an ak Ruso, prirodnog oveka odgajanog od strane brae ivotinja na prirodan nain. Stoga, poruka same prie lei u kontrastu izmeu civilizovanog drutva i prirodnog stanja otelotvorenog u Mogliju. Novi ekoloki projekat zahtevao je oveka s prirodnim ljudskim sposobnostima, a Mogli se savreno uklapa u opis heroja kasnoviktorijanske ere.

9.3. Imperijalistike ideje u delima Radjarda Kiplinga

9.3.1 Indija od kolonije do mita

Tereza Hjubel (Teresa Hubel) svoju knjigu o britanskoj i indijskoj prozi i istoriji poinje upravo pitanjem: Ko poseduje Indiju ?495 Kada bi Indija postojala samo kao teritorijalni posed, odgovor bi bio jednostavan. Ko god vlada Indijom, poseduje je. Sve do 1947. godine vladar posednik Indije bila je Engleska. Englezi su kontrolisali centralnu i provincijsku upravu, diktirali politiku i ekonomiju i krojili njene granice. Stoga, koliko god jedna zemlja moe da poseduje drugu, Engleska je posedovala Indiju. Meutim, Indija je vie od geografskog entiteta. Salman Rudi ju je opisao kao novi mit kolektivni metu a V. S. Naipul kao ranjenu civilizaciju496. Oigledno, Indija, pored geografske, nudi i duhovnu/imaginativnu dimenziju. Imperijalistike konotacije tradicionalno implicirane u glagolu

posedovati teko da se briu ovim proirenjem granica Indije. tavie, ako je posmatramo kao kulturoloki, duhovni, politiki, drutveni ili emotivni konstrukt, onda ona pripada svakom ko se svojim tekstom uklopi u njen diskurs. Za Radjarda Kiplinga se moe slobodno rei da je samim inom pisanja romana o Indiji stekao deo vlasnitva nad njom. Veina pisaca tog doba isticala je vrednost imperijalistikih veza Britanije sa narodima iz podanikih zemalja. Budui da su bili pod vlau nepogreivih Britanaca, Indijci su mogli da upiju vrednosti koje su motivisale njihove gospodare da bi ostvarili dugoronu dobrobit. Mogli su nauiti kako da vladaju sobom prema pravilnim principima slobode i pravde za sve. Mogli su nauiti pravilne principe funkcionisanja porodice i zajednice, kao i kako da stvore drutvo solidnih graana, iako jo uvek oboavajui svoje bogove ali uviajui elemente sujeverja i iracionalnosti, ak i ako su ve imali kod line asti i hrabrosti, mogli su da naue kako da ih zauzdaju radi koristi Imperije. Da Indijci nisu imali toliko poeljnih vrednosti, kao i da su bili paljivo organizovani i disciplinovani od strane britanskih nadzornika - oni bi uoili korist od ovih vrednosti, iako ostaje sumnja da li bi se

495

Teresa Hubel, Whose India? The Independece Struggle in British and Indian Fiction and History, Duke University Press, Durham and London, 1996, str. 1. 496 Ibid.

mogao razviti oseaj line hrabrosti. Kipling, koji se u velikoj meri bavio ovim pitanjima u svojim romanima, daje argumente za oba stava.497

Vie nego bilo koji drugi deo Britanske imperije, Indija i mo gotovo da su bili sinonimi na politikom i kulturolokom planu. Gotovo sve prie o Indiji u nekom trenutku govore o vojsci, istiui upeatljive slike vojnih odreda koji mariraju ili se odmaraju ili se spremaju ua akciju. Uspostavljanje moi isticalo se i moralnom superiornou koja je Britancima pomogla da ugue pobunu Indijaca, ali i voenjem Velike igre, to je fraza koju je upravo Kipling popularizovao a odnosila se na odravanje britanskih pozicija na granicama tajnim akcijama pijuna i agenata, pri emu je to i postala jedna od dominantnih tema u priama o Indiji. 498

Radjard Kipling, kao jedini imperijalistiki pisac koji je ideje svog doba pretoio u ozbiljna knjievna dela s kompletnom recepcijom knjievne kritike, ponudio je i jo jednu metaforu koja je obeleila kasnoviktorijanski period teret belog oveka, kada je 1899. godine objavio pesmu Teret belog oveka (The White Mans Burden)499 kako bi ohrabrio Sjedinjene Drave da preuzmu deo

imperijalistikog tereta na Filipinima. Verovatno nije mislio da pie neto to e protivnici imperijalizma napadati svesrdno smatrajui da ovo delo otelotvoruje sve to je arogantno i zlo u imperijalizmu kasnog XIX veka, budui da je sam Kipling ovom pesmom istakao paternalistiki humanizam Britanske imperije. Naime, prema ovom iroko prihvaenom uverenju, narodi koji ne znaju da im treba pomo lie na decu i moraju se tretirati kao deca, a dunost Britanije je da pomogne takvoj deci da razviju svoje vetine i postignu zrelost.500

497 498

Upor. Kitzen, op.cit., str.9. Ibid., str. 49-50. 499 U asopisu The Times, 4 februara 1899. godine. 500 Ibid., str. 115.

9.3.2. Kipling i imperijalistike ideje

U svetu knjievnosti jedino se Konrad moe postaviti rame uz rame sa Kiplingom i jedino se za njega jo moe rei da je s jednakom snagom u svojim delima prikazao Imperiju kao glavnu temu. Iako su ova dva umetnika potpuno razliita po boji i stilu, obojica su ostrvskoj i dosta provincijalnoj publici Britanije doarali nijanse, sjaj i romantiku britanskih prekomorskih poduhvata, poznatih jedino usko strunim krugovima.

Dve stvari treba imati u vidu prilikom tumaenja Kima. Naime, autor ovog romana ne pie samo sa mesta dominantnog gledita belog oveka unutar jednog kolonijalnog poseda, nego i iz perspektive glomaznog kolonijalnog sistema ija je privreda, nain rada i istorija jo ranije dosegla status gotovo prirodne injenice. Imperija je za Kiplinga neosporna. Na jednoj strani kolonijalne podele stajala je bela hrianska Evropa ije su mnoge zemlje na prvom mestu Britanija i Francuska, a uz njih i Holandija, Belgija, Nemaka, Italija, Rusija, Portugalija i panija kontrolisale najvei deo zemljine povrine. Na drugoj strani se prostirala nepregledna raznolikost teritorija i rasa, koje su sve bile smatrane niim, drugorazrednim, zavisnim i potinjenim. Bele kolonije poput Irske i Australije takoe su, kako se smatralo, naseljavala inferiorna ljudska bia. Svaki od ovih niih podanika klasifikovan je i smeten u raspored naroda za iju su naunost garantovali uenjaci i naunici poput ora Kuvijea, arlsa Darvina i Roberta Noksa. Podela na belce i ne-bele, kako u Indiji tako i drugde, bila je apsolutna. U Kimu i ostalim Kiplingovim delima ona se provlai od poetka do kraja, gospodar je gospodar, i nikakvo prijateljstvo ili drugovanje nee promeniti tu temeljnu rasnu razliku. Kiplingu nije bilo ni na kraj pameti da dovede u pitanje ovu razliku ili pravo Evropejaca da gospodare svetom.

Takoe, i Kipling je, poput Indije, pripadao istoriji, ali je bio i veliki umetnik. Kim je pisan u naroitom trenutku njegove karijere, u vreme kad su se odnosi izmeu britanskog i indijskog naroda menjali. Kim stoji u srcu poluzvaninog doba Imperije i na neki nain ga oslikava. Iako se Kipling opirao stvarnom stanju stvari, Indija je ve dobrano zagazila na put ka estokom i otvorenom otporu britanskoj vladavini (Indijski nacionalni kongres osnovan je 1885. godine), dok je unutar vladajue kaste britanskih kolonijalnih zvaninika kako vojnih, tako i civilnih dolo do znaajne promene

stavova nakon pobune iz 1857. Britanci i Indusi zajedno su se razvijali. Delili su zajedniku meuzavisnu istoriju, u kojoj su ih sukobi, mrnja ili razumevanje ponekad razdvajali a ponekad zbliavali. Velianstveno vieslojni roman poput Kima baca veoma jarko svetlo na ovaj deo istorije. Kao i svako veliko umetniko delo, to je roman ispunjen istaknutim detaljima, roman koji zbog nimalo neutralne ve istaknute Kiplingove uloge u englesko-indijskoj situaciji postaje jo zanimljiviji.

ak i kada je Indija stekla nezavisnost 1947. godine i odmah potom bila podeljena, pitanje tumaenja indijske i britanske istorije u periodu nakon dekolonizacije ostalo je stvar uporne mada ne uvek poune rasprave, iako je to sluaj sa svim tako zgusnutim i krajnje konfliktnim susretima. Prema jednom shvatanju, imperijalizam je neumoljivo ranjavao i razarao indijski ivot, tako da i posle mnogih destlea nezavisnosti indijska privreda, iscrpljena britanskim potraivanjima i postupcima, i dalje ispata. I obrnuto: neki britanski intelektualci, politiari i istoriari veruju da je naputanje imperije ije simbole ine Suec, Aden, i Indija bilo loe po britance i po uroenike, jer su i jedni i drugi nakon toga posrnuli na mnogim planovima.501 Kada ga danas itamo, vidimo da se Kiplingov Kim dotie mnogih ovih pitanja. Meutim, ne smemo zaboraviti da je Kim ipak samo jedan roman u nizu, da u njemu ivi vie od jedne istorije koju vredi pamtiti, da je imperijalno iskustvo, nekada smatrano iskljuivo politikim, uspelo da se uvue u kulturu Zapada. Kipling nijednog trenutka ne zaboravlja da Kim neosporno jeste deo britanske Indije: Velika igra sve vreme traje, Kim je sve vreme njen deo, bez obzira na sve Lamine savete. Imamo pravo da Kima posmatramo kao delo vrhunske svetske knjievnosti, donekle osloboene tovara istorijskih i politikih dogaaja. Ali, sledei istu logiku, nemamo pravo da jednostrano prekinemo spone te knjievnosti a njih je Kipling vrlo paljivo sagledao i stvarnosti tog istorijskog trenutka. Nesporno je da Kim, Krejton, Mahbubu, Babu, pa ak i Lama posmatraju Indiju onako kako ju je Kipling video kao dve imperije. Kipling briljivo uva tragove takvog gledita kada nagoni Kima skromnog irskog deaka koji se na hijerarhijskoj lestvici kotira nie od punokrvnih Engleza da potvrdi primat Britanije, jo mnogo pre nego to to i Lama blagosilja.

501

Upor. B. Kelly, Arabia, the Gulf and the Westt, Weidenfeld and Nicolson, London, 1980, str. 126.

itaoci Kiplingovog najvrednijeg dela stalno pokuavaju da ga spasu od njega samog. To esto vodi potvrivanju slavnog suda o Kimu koji je izrekao Edmund Vilson: Od Kima se na kraju oekuje da shvati kako oni koje je predao u ropstvo britanskih zavojevaa u stvari pripadaju narodu koji je on oduvek smatrao svojim, te da e podanitvo dovesti do sukoba. Kipling je opisao kontrast izmeu Istoka, njegovog misticizma i senzualnosti, krajnje pobonosti i vragolija, s jedne strane, i Engleza i njihove superiorne organizacije, vere u moderne metode i porive da se kao pauina uklone starosedelaki mitovi i verovanja, s druge strane. Pokazana su dva potpuno razliita sveta to jedan pored drugog ive bez trunke razumevanja, kao i Kimova kolebanja dok se leluja od jednog sveta do drugog. Ali te paralelne niti nikada se nee ukrstiti, naizmenine Kimove privrenosti nikada nee dovesti do istinskog sukoba. Kiplingova proza, dakle, nije dramski prikaz fundamentalnog sukoba, iz prostog razloga to se sam Kipling nikada sa njim nije suoio. 502 Eduard Said veruje da ova stanovita imaju alternativu, i veruje da ona preciznije i osetljivije opisuju stvarnost koju su Kipling, i drugi, videli u britanskoj Indiji kasnog devetnaestog veka. 503 Sukob izmeu Kimove kolonijalne slube i odanosti njegovim indijskim prijateljima ostaje nerazreen ne zato to Kipling nije bio u stanju da se sa njim suoi ve zato to za Kiplinga takav sukob nikada nije ni postojao; jedan od ciljeva ovog romana jeste elja da se pokae odsustvo sukoba onog asa kada je Kim izleen o d sumnji, kada se Lama oslobaa enje za Rekom i kada se Indija oslobaa stranih uhoda. Da je Kipling kojim sluajem smatrao Indiju nesrenom slukinjom imperijalizma, nema spora da bi do sukoba dolo, ali on je nije takvom smatrao: po njegovom uverenju, najbolja sudbina Indije bila je da ostane pod vlau Engleza. Ukoliko, po jednako intenzivnom ali suprotnom principu svoenja itamo Kiplinga ne kao imperijalistikog barda (to on nije bio), ve kao nekoga ko je itao Franca Fanona, upoznao Gandija, upio njihove lekcije i ostao tvrdoglavo nepokolebljiv, onda emo veoma ozbiljno izopaiti kontekst koji je Kipling preradio, razradio i rasvetlio. U to vreme nisu postojali nikakvi primetni otpori Kiplingovom imperijalistikom pogledu na svet, isto kao to za Konrada nije bilo nikve alternative imperijalizmu, bez obzira to je on veoma dobro uoavao sav uas kolonizacije.

502

Upor. Edmund Wilson, The Kipling that Nobody Reads, The Wound and the Bow, Oxford University Press, New York, 1947, str. 100-103. 503 Upor. Said, op.cit., str 270.

Kipling se stoga nije mnogo bavio idejom nezavisne Indije, premda je sasvim ispravno rei da njegova proza predstavlja Imperiju i njenu legitimaciju.

9.3.3. Kim

U kontekstu analize romana kao dela sa latentnom imperijalistikom tematikom, trebalo bi ukazati na dve epizode u Kimu. U prvoj od njih, ubrzo poto su napustili Umbalu, Lama i njegov ela (uenik) susreu jednog postarijeg, ocvalog biveg vojnika koji je sluio vladi u vreme Pobune. Za o ndanjeg itaoca Pobuna je obeleavala onu najvaniju, najpoznatiju burnu epizodu devetnaestovekovnog englesko-idijskog sukoba: Veliku pobunu iz 1857, koja je izbila u Mirutu 10. maja i dovela do zauzimanja Delhija. Mnogo rasprava504, i sa britanske i sa indijske strane, istrauje Pobunu, koja je isprva bila izazvana sumnjom meu hindu i muslimanskim vojnicima u indijskoj vojsci da su im meci premazani krvavim lojem (koji pak muslimani smatraju neistim). A u stvari, pravi uzroci Pobune lee u samom britanskom imperijalizmu (odnosno u vojsci koju najveim delom ine starosedeoci i u kojoj su zapovedali sahibi), a zatim i u nepravilnostima vladavine Istonoindijske kompanije. Pored toga, u potaji je raslo i ogorenje zbog vladavine belih hriana nad zemljom koju ine tolike rase i kulture: mnoge od njih su svoje podanitvo prema Britaniji smatrale sramotnim. No, svejedno, nikome od pobunjenika nije palo na pamet da oni po brojnosti znaajno premauju svoje nadreene.

I u indijskoj i u britanskoj istoriji, Pobuna predstavlja jasno razgranienje. Ne uputajui se u sloenu strukturu aktivnosti, motiva, dogaaja i morala o kojima se neumorno i beskrajno raspravljalo tokom Pobune, treba istai da su Britanci, koji su nemilosrdno i estoko uguili Pobunu, sve svoje reakcije organizovali kao odmazdu. Prema britanskoj verziji dogaaja, pobunjenici su ubijali Evropljane, te stoga takva dela dokazuju kako Indijci zasluuju da ih via civilizacija evropskih Britanaca potlai. Nakon 1857. godine, na mesto Istonoindijske kompanije dola je vlada Indije. Pobuna je za Indijce predstavljala nacionalistiki ustanak protiv britanske

504

Ibid.

vladavine

koja

je

sebe beskompromisno

ustoliila

uprkos zloupotrebama,

iskoriavanjima i zanemarivanim albama domorodaca. Kada je godine 1925. Edvard Tomson objavio malu ali monu raspravu pod naslovom Druga strana medalje (Edward Thomson, Other Side of the Medal) strastvenu poruku koja se izjanjava protiv britanske vladavine, a za indijsku nezavisnost on je odluio da izdvoji Pobunu kao veliki simboliki dogaaj nakon koga su obe strane, i indijska i britanska, dole do stepena potpunog i svesnog otpora jedne prema drugoj. Tomson je jasno pokazao da su se indijska i britanska istorija nedvosmisleno razile na polju prikazivanja Pubune. Jednom reju, Pobuna je produbila razlike izmeu kolonizatora i kolonizovanih. 505

U situaciji takvog nacionalistikog i samoopravdavajueg poara, biti Indijac znailo je oseati prirodnu solidarnost sa rtvama britanske odmazde. Biti Britanac znailo je oseati odvratnost i ugroenost s obzirom na uasavajue prizore okrutnosti domorodaca koji su u njihovim oima igrali ulogu divljaka. Ukoliko Indijac nije gajio takva oseanja, morao je pripadati jednoj veoma siunoj manjini. Stoga je vrlo znaajno to Kipling uzima ba indijskog vojnika da o Pobuni govori kao odani sluga za koga ustanak njegovih sunarodnika predstavlja istu ludost. Ne treba se uditi to ovaj ovek izmamljuje potovanje zamenika visokog komesara koji, kako nas Kipling obavetava, skreu sa glavnog druma samo da bi se sa njim sreli (K, 130). Ali Kipling ne priznaje mogunost da e ga njegovi sunarodnici smatrati (u najmanju ruku) izdajnikom vlastitog naroda. A kada nekoliko stranica kasnije oronuli veteran prozbori o Pobuni, primeujemo da je njegova verzija dogaaja sva proeta britanskim objanjenjima: Ludilo prodera svu Vojsku, a Vojska se okrenu protiv zapovednika. To je bilo prvo zlo, no ono se moglo isceliti da su ruke pri sebi drali. Ali oni odluie da pobiju sahibove ene i decu. I onda sahibi nadooe s mora i zahtevae da se otkriju krivci (K, 138). Rei da je indijsko ogorenje, odnosno indijski otpor prema britanskoj bezoseajnosti, samo obino ludilo, prikazati da je ono to su Indijci uradili proizilo iz odluke, za njih sasvim prirodne, da ubijaju britanske ene i decu sve to se ne sme smatrati pukim nevinim opiso m izbijanja indijskog nacionalizma, ve jednim veoma tendenciozno svedenim objanjenjem. A kada Kipling navodi svog

505

Ibid.

ostarelog vojnika da opie odgovor Britanaca na Pobunu uz grozomorne odmazde belog oveka pod izgovorom moralnih dela kao zahtev da se meu indijskim pobunjenicima otkriju krivci, u tom asu on naputa svet istorije i ulazi u svet imperijalne polemike u kojoj domorodac neibeno postaje krivac, a beli ovek strog ali pravedan roditelj i sudac. Kipling nam, dakle, nudi jedno krajnje britansko vienje Pobune, stavljajui ga u usta Indijca iji se nacionalistiki i ozlojeeni pandan nijednog trena ne javlja u romanu. Mahbub Ali, Krejtonov odani autant, pripada narodu Patana, koji se kroz itav XIX vek bunio protiv Britanaca, a ipak, i on u romanu ivi u srei i miru s britanskom vladavinom, ak i sarauje s njom. Kipling, znai, ni ne pomilja da prikae sukob ova dva sveta, i stoga nam nudi samo jednu stranu, ime uklanja svaku mogunost sukoba.

Ovo je oigledno u jo jednoj situaciji u romanu. Ponovo je to samo jedan majuni, ali znaajni detalj. U etvrtom poglavlju, Kim, Lama i udovica iz Kulua putuju ka Saharanpuru. Pojavljuje se okruni naelnik policije i to staru udovicu tera na razmiljanje: Nek to bude nadzorna pravda. Znaju oni i zemlju i njene obiaje. A oni drugi, novajlije iz Evrope, to bele ih ene podojie i to na jezik iz knjige nauie, gadniji su bogami od kuge. Oni Kraljeve hoe da nam rue (K, 140).

Nema sumnje, neki Indijci zaista su verovali da engleski policajci poznaju zemlju bolje od starosedelaca, i da ti inovnici, a ne indijski gospodari, treba da dre uzde vlasti. Ali u Kimu je oigledno da se britanska vladavina ne dovodi u pitanje. Nijedan lik u romanu ne osporava tu vladavinu, iako je ak i neko tako tvrdokoran kao Kipling morao biti svestan da su je lokalni Indijci nesumnjivo osporavali. Umesto toga, lik udovice nedvosmisleno tvrdi kako kolonijalni policijski slubenici treba da vladaju Indijom, dodajui da ona lino vie voli stari soj inovnika koji su (poput Kiplinga i njegove porodice) iveli sa starosedeocima, te su stoga bili bolji od novajlija, akademski obrazovanih birokrata. Takvo stanovite su zastupali takozvani orijentalisti u Indiji, koji su verovali da Indijcima treba vladati u skladu da orijentalno-indijskim naelom: indijskom rukom. Meutim, Kipling je vremenom odbacio sve te filozofske i ideoloke pristupe koji se nadmeu sa orijentalizmom, smatrajui ih odvie akademskim. Meu tim neprimerenim vidovima vladavine nalazili su se evangelizam (misionari i reformatori ismejani u liku gospodina Beneta), utilitarizam i spenserijalizam (ismejani u liku Babua) i bezimeni intelektualci, gadniji

od kuge. Zanimljivo je da je tako formulisana udoviina pohvala dovoljno iroka da pored policijskog inovnika poput narednika obuhvata i fleksibilnog uitelja, oca Viktora, i nenapadno autaritativnu figuru pukovnika Krejtona.

Udovica zapravo iznosi neku vrstu nespornog normativnog suda o Indiji i njenim gospodarima, a Kipling na taj nain pokazuje kako starosedeoci, u stvari, prihvataju kolonijlnu vlast sve dok je ona dobra. Inae, kroz itavu istoriju, evropski imperijalizam je putem takvog prikazivanja bivao prihvatljiv samome sebi jer ta je za sliku o sebi lepe od domorodakih podanika koji prihvataju znanje i mo stranaca, preutno pristajui uz evropsku ocenu da je njihovo vlastito drutvo neraz vijeno, nazadno, i degenerisano. Ukoliko se Kim ita kao prikaz deakih avantura ili kao raskona i potanko opisana panorama indijskog ivota, onda se sigurno ne ita roman koji je Kipling zaista napisao. Sva razmatrana gledita, priguenosti i isputenosti upisane su u ovu knjigu veoma paljivo. Kako kae Fransis Hains (Francis Hutchins) u knjizi Iluziji trajanja : britanski imperijalizam i Indija (The Illusion of Permanence: British Imperialism in India) sve do pod kraj XIX veka postojala je jedna Indija iz mate, u kojoj nije bilo traga ni drutvenim promenama, ni politikoj ugroenosti. Krajnji ishod ovog pokuaja da se indijsko drutvo pojmi kao drutvo lieno elemenata neprijateljski nastrojenih prema trajnosti britanske vladavine bila je orijentalizacija; jer, upravo su na temelju ove pretpostavljene Indije orijentalizatori pokuali da izgrade venu vladavinu.506 U tom smislu, Kim predstavlja krupan doprinos ovoj orijentalizovanoj Indiji iz mate, doprinosei istovremeno i pojavi koju istoriari nazivaju izmiljanje tradicije.

Sa pripovedake take gledita, orijentalizacija Indije iz mate postie se i prireivakim komentarima autora o nepromenljivoj prirodi istonjakog sveta u odnosu na isto tako nepromenljivi beli svet, a koji su razvejani kroz itavo tkanje Kima. Tako, na primer, Kim lae kao Istonjak (K, 100); ili, neto kasnije, svaki od dvadeset etiri asa u danu za Istonjaka je isti (K, 120); ili kada Kim, kupujui vozne karte Laminim novcem, zadrava za sebe po jednu anu od svakog rupija, Kipling to naziva pradavnom azijskom provizijom (K, 139); dalje, Kipling govori o Istonjakom instinktu trgovca (K, 210); budui da su domoroci (K, 259),
506

Francis Hutchins, The Illusion of Permanence: British Imperialism in India, Princeton University Press, Princeton. 1967, str. 271.

Mahbubove sluge na eleznikoj stanici nisu istovarile vagon kada je trebalo; Kim moe mirno da spava dok voz urlie, i to je primer da Istonjaci uopte ne obraaju panju na buku (K, 308); kada su podizali tabor, to se radilo hitro bar onako kako Istonjaci shvataju brzinu uz beskrajna objanjavanja, sitne zloupotrebe i bujicu rei, nepaljivo, uz hiljade zaboravljenih sitnica (K, 350); Siki jako vole novac (K, 389); Uraja Babu je Bengalac, te je stoga i plaljiv - kad je sakrio smotuljak ukraden od stranih uhoda, Babu je uskladitio itavu riznicu po svom telu, kako to jedino Istonjaci umeju (K, 390).

Roman Kim, kao knjievno delo, ne moemo odbaciti kao rasistiku matariju ultra-reakcionarnog imperijaliste. Dord Orvel je imao pravo kada je odao poast Kiplingovoj jedinstvenoj nadarenosti koja je engleskom jeziku prikaila nekolicinu novih fraza i koncepata Istok je Istok, a Zapad je Zapad; naslee belog oveka (White man's Burden misli se na dunost bele rase da pomae razvoj drugih (nebelih) rasa); Negde istono od Sueca; - a imao je pravo i kad je rekao da Kiplinga zanima ono to uvek zanima i obine lju de, ono uvek aktuelno.507 Jedan od izvora Kiplingove snage jeste njegova neverovatna nadarenost, on je razradio ideje koje bi, upravo zbog svoje vulgarnosti, vrlo brzo zamrle da nije bilo umetnosti.

Mladi Englezi koji su kao dunosnici civilne slube odlazili u Indiju po ugovoru pripadali su klasi ija je nacionalna prevlast nad svakim pojedinanim Indijcem, bez obzira na drutveni poloaj i bogatstvo, bila apsolutna. Sluali bi iste prie, itali iste knjige, uili iste lekcije, poseivali iste klubove, kao i svi ostali kolonijalni inovnici. A ipak, istie Majkl Edvards, gotovo niko od njih ne bi se ni potrudio da bar donekle savlada jezik naroda kojim je vladao, iako su svi debelo zavisili od domaih slubenika koji su se potrudili da naue jezik osvajaa i nisu nimalo prezali da neznanje svojih gospodara preokrenu u vlastitu korist. 508

Ovaj aspekat tadanje stvarnosti nalazi svoj odraz u romanu Kim, ija je glavna figura svetovne vlasti pukovnik Krejton. Ovaj etnograf-uenjak-vojnik nije samo puko stvorenje iz mate, ve skoro sigurno i lik stvoren na osnovu Kiplingovih
507

Upor. Geroge Orwell, Rudyard Kipling in A Collection of Essays, Anchor, New York, 1954. str. 143. 508 Upor. Michael Edwards, The Sahibs and the Lotus: The British in India, Constable, London, 1988, str. 144.

iskustava u Pendabu. Iako se Krejton retko pojavljuje, a ni lik mu nije tako dobro razraen kao Mahbubov ili Babuov, on je ipak prisutan kao polazna taka svih deavanja, on je nevid ljivi reiser dogaaja, ovek ija se mo potuje. A opet, nije on nikakva gruba i stroga vojniina. Kontrolu nad Kimovim ivotom Krejton ne preuzima pozivanjem na svoj in, nego tek poto uspe da ga ubedi reima. Ume da bude fleksibilan, kada to ima smisla, ali je zato strog kad dogaaji nalau. Isto tako, vrlo je vana injenica da je Krejton u isti mah i kolonijalni slubenik i uenjak. Ovo jedinstvo moi i znanja nastaje u vreme kad i Dojlov erlok Holms (iji je odani mastiljar, dr. Votson, bio veteran u pograninom pojasu severozapada), ovek iji pogled na svet obuhvata zdravorazumsko potovanje i odbranu zakona, povezano sa superiornim specijalizovanim intelektom, naklonjenim nauci. Kipling i Dojl prikazuju ljude iji je neortodoksalni stil rada racionalizovan novim iskustvenim poljima koja su pak pretoena u kvazi-naunu disciplinu. Kolonijalna vladavina i otkrivanje zloina zadobili su potovanje i status skoro koliko i klasine nauke ili hemija. Kada Mahbub Ali nagovara Kima da se vrati obrazovanju, Krejton, koji je nauo njihov razgovor, misli da deaka ne treba ispustiti kad je ve tako nadaren (K, 203). Krejton posmatra svet potpuno sistematino. Zanima ga sve to ima veze sa Indijom, jer je sve u njoj vano za njegovu vladavinu. Uzajamni odnos etnografije i kolonijalnog rada veoma je prisan; Krejton ovog nadarenog deaka moe da prouava i kao nekoga ko e postati pijun, i kao antropoloki kuriozitet. Pa tako, kad otac Viktor pomisli da e moda za Krejtona biti previe da se bavi i birokratskim detaljima Kimovog obrazovanja, pukovnik istog asa raspruje sve njegove sumnje. Veoma je zanimljivo kako se zatitni znak vae regimente pretvara u neku vrstu fetia za tog deaka (K, 215).

Krejton-antropolog je vaan i iz drugih razloga. Od svih modernih drutvenih nauka, antropologija je, istorijski posmatrano, najue vezana za kolonijalizam: vrlo esto su upravo antropolozi i etnografi upoznavali kolonijalne vladare sa navikama i obiajima starosedelakih naroda. U tom smislu, aluzija Koloda Levi-Stosa na antropologiju kao slukinju kolonijalizma jasno cilja na ovu ideju koja je iroko prihvaena. Zbirka eseja koju je priredio Talal Asad (Talal Asad), Antropologija i kolonijani susret ( Anthropology and the Colonial Encounter) 509, razvija ovu vezu jo

509

Upor. Talal Asad, Anthropology and the Colonial Encounter, Humanities Press, New Jersey, 1973.

dalje; a u romanu Roberta Stouna (Robert Stone) Barjak izlazeeg sunca (A Flag for Sunrise)510, koji govori o ulozi Sjedinjenih Drava u Junoj Americi, glavni lik je Holivel, antropolog koji odrava sumnjive veze sa CIA-om.) Kipling je bio jedan od prvih romanopisaca koji je prikazao ovu logiku povezanost zapadne nauke i politike moi u kolonijama.511 Kipling uvek uzima Krejtona krajnje ozbiljno, i to je jedan od razloga zato je Babu uveden u priu. Ovaj antropolog-starosedelac, vrlo bistar ovek ije uporne ambicije da postane lan Kraljevskog drutva nisu nimalo neosnovane, gotovo uvek je veseo, nezgrapan ili nekako smean, i to ne zato to nije dovoljno struan ba naprotiv ve zato to nije belac; to jest, on nikada nee biti Krejton. Kipling je tu vrlo oprezan. Ba kao to nije mogao da, u istorijskim tokovima, zamisli Indiju van britanske kontrole, tako nije mogao da zamisli Indijca koji bi bio dovoljno odgovoran i ozbiljan u stvarima koje su on i mnogi drugi smatrali iskljuivo zapadnjakim poslom. Koliko god bio drag i simpatian, u liku Babua ostaje neto od iskreveljenog stereotipa ontoloki smenog uroenika koji se beznadeno upinje da bude kao mi.

Kiplingovo gospodarenje geografijom i prostorom u Kimu zauzima istaknuto mesto zbog politikih i istorijskih inilaca ono iskazuje Kiplingovo politiko prosuivanje koje se moe svesti na stav: Indija je naa, te stoga, moemo da je posmatrama na ovaj neosporan nain; Indija je drugo i, to je veoma vano, uprkos svojoj udesnoj veliini i raznolikosti, ona bezbedno poiva u rukama Britanije. Kod Kiplinga postoji jo jedna estetski zadovoljavajua podudarnost, te se i ona mora uzeti u obzir. Krejtonove Velike igre i Kimova neiscrpna spremnost na preruavanje i pustolovine su, kao motivi, tesno povezane. Prvi element je sredstvo politikog nadziranja i kontrole, dok je drugi, na jednom dubljem nivou, fantazija i elja onih koji veruju da je sve mogue, da ovek moe svugde da se otisne, da moe da bude sve to poeli. To bi se moglo nazivati fantazijom zato to niko, a ponajmanje belci i ne-belci u kolonijama, nikada ne zaboravljaju da ivot domorodaca ili uee u Velikoj igri strahovito zavisi od nerazorivih temelja evropske moi. Edvard Said se pita da li je ikada neki uroenik bio nasamaren pojavom zelenookog Kima, koji se meu starosedeocima kree kao pustolov, i izraava sumnju da je ikada bilo koji beli
510 511

Upor. Robert Stone, A Flag for Sunrise, Knopf, New York, 1981 Upor. Edward W. Said, Representing the Colonisation Anthropology Interlocutors, Critical Inqiry, 15, No 2, Winter 1989, str. 205-225.

itelj imperijalistikog sveta mogao zaboraviti da je neravnotea moi izmeu belih gospodara i domorodakih podanika apsolutna, zamiljena tako da bude nepromenjiva, ukorenjena u kulturnoj, politikoj i ekonomskoj stvarnosti. 512 Kim putuje preruen po itavoj Indiji, prelazi granice i prepreke, ulazi u atore i sela, i junak je veno odgovoran britanskoj vlasti otelovljenoj u Krejtonovoj Velikoj igri. Danas to jasno vidimo zato to je Indija u meuvremenu postala nezavisna. Ukoliko ova dela imperijalnog perioda itamo retrospektivno i heterofono, u opreci sa drugim istorijama i tradicijama, u svetlu dekolonizacije mi time ne umanjujemo njihovu veliku umetniku snagu, niti ih pak svodimo na puku imperijalstiku propagandu. tavie, velika je greka ako u itanju odstranimo sve njihove veze sa injenicama moi koja ih je oblikovala i omoguila.

Kiplingov postupak kojim se britanska vlast nad Indijom (Velika igra) do tanina poklapa sa Kimovom potajnom fantazijom da se uskladi sa Indijom i da je kasnije oisti od svih neistoa oigledno ne bi bio mogu bez britanskog imperijalizma. Roman se mora itati kao ostvarenje jednog golemog procesa taloenja, procesa koji poslednjih godina XIX stolea stie do svog krajnjeg vrhunca pre nego to Indija postane nezavisna: s jedne strane nadziranje i kontrola nad Indijom, a s druge strane, ljubav i fascinacija svakom njenom pojedinou. Sam britanski imperijalizam dozvolio je preklapanje politikog stiska i estetskog i psihikog uitka. Kipling je to dobro razumeo, iako mnogi njegovi potonji itaoci odbijaju da prihvate ovu zabrinjavajuu, neugodnu istinu. Kipling nije samo prepoznao mehanizam britanskog imperijalizma uopte, ve ga je razumeo u tom naroitom istorijskom trenutku, u asu kada mu je malo falilo da izgubi iz vida dinamiku ljudske i sekularne istine: istine da je Indija postojala i pre nego to su doli Evropljani, da je kontrolu preuzela mona Evropa, i da e se indijski otpor toj moi neminovno izboriti s britanskim jarmom.

Ako danas itamo Kima, uviamo da Kipling, kao jedan veliki umetnik donekle zaslepljen vlastitim shvatanjima Indije, mea ono to je zaista video, u jarkim bojama i pronicljivo, sa predstavom da je ta slika vena i nepromenljiva. Od romaneskne forme Kipling je preuzeo osobine koje je potom pokuao da uklopi u

512

Upor. Said, Imperijalizam i kultura, op.cit., str. 294.

svoje, u osnovi, zbrkane zamisli. Ali injenica da u svojoj smetenosti ne uspeva do kraja ne predstavlja nita drugo do umetniku ironiju, dok pokuaj da iskoristi roman u te svrhe samo potvruje njegovu umetniku celovitost. Kim sasvim sigurno nije politika rasprava. Kiplingov izbor romaneskne forme i Kima O'Hare kao lika koji duboko uranja u Indiju, zemlju koju je Kipling voleo a nikad se nije na pravi nain imao to je ono to u svakom trenutku moramo imati na umu kao sredinje znaenje romana. Tek tada Kima moemo itati kao veliki dokument jednog istorijskog trenutka, ali i kao umetniku prekretnicu na putu ka noi 14. na 15. avgust 1947. godine, kada je proglaenje nezavisnosti Indije promenilo istorijsku stvarnost, ali ne i kulturoloku sliku koja je ostala zabeleena u knjievnosti.

9.3.4. Knjiga o dungli

Likovi Kima i Moglija donose sobom priu o siroetu koje uz pomagae i kooperativno okruenje uspostavlja kontrolu nad svetom u kome se kree. Ba kao Kim, i Mogli zavrava u dravnoj slubi. U tom smislu, ne moe se porei da i prie o Mogliju donose politiku konotaciju. U svojoj prozi iz osamdesetih godina XIX veka Kipling se bavio razliitim negativnim aspektima imperijalnog sistema u Indiji, da bi tokom devedesetih godina u poboljanju administracije video reenje za spasavanje Indijske imperije. Kljune figure bili su ljudi sa slinom prolou kao i sam Kipling, Englez roen u Indiji koji je poznavao oba sveta i mogao lako prei iz jednog u drugi. Deo ovih ideja moe se videti i u priama o Mogliju. Kao to Don A. Maklur (John A. McClure) istie513, one se mogu itati kao alegorija na imperijalizam. Mogli ui umetnost kolonijalnog gospodara, a ivotinje predstavljaju domae stanovnitvo, podanike. On svoju dominaciju uspostavlja onim to se u politikom argonu tog perioda nazivalo orijentalnim. On se slobodno kree meu njima, oni su njegova braa, pa ipak on nije jedan od njih. Slino, Kim je mali prijatelj celog sveta pa ipak znanje steeno tokom ivota s njima slui mu da se stavi u slubu imperijalne vlade. Problem za itaoca, u vezi sa ovom svesno odigranom dvostrukom ulogom heroja koji se svojevoljno kree preko granica, delimino je
513

Upor. John A. McClure, Kipling and Conrad: The Colonial Fiction, Harvard University Press, 1982.

politiki i moralni sud o fraternalizamu, koji moe biti i jeste veoma privlaan i idilian. U Kiplingovom svetu knjievnosti prikazan je kao obostrana srea zajednice Moglija i ivotinja, Kima i Indijaca. Meutim, to navodi na pitanje zato jedan lik treba da dominira nad ostalima ili zato, ako ve mora da dominira, on nije u potpunosti jedan od svojih, stanovnik dungle ili Indijac, u skladu sa simbolizmom koji se koristi. Takoe, moemo se pitati da li bratstvo, najposle, moe biti daleko od slobode i jednakosti iz slogana francuskih republikanaca. Pomalo je i teko zamisliti bratstvo u praksi koje kulminira time to heroj postaje pijun, to Kim, u Velikoj igri, u stvari i postaje.

Maklur, piui kao Amerikanac, svestan postviktorijanske ratne perspektive sveta, zauzima veoma otar stav prema priama o Mogliju514, meutim, Robson smatra da ne bi trebalo biti tako strog po pitanju ovog aspekta prie o Mogliju i da nije potrebno zauzimati tako stroge stavove prema Kiplingovoj politici, te da se stvara pomalo nelagodan oseaj u scenama izmeu Moglija i Bogire, u kojima heroj-ovek istie svoju superiornost nad panterom koji je prirodni kralj dungle515.

Pozivanje na fraternalizam (mi smo od iste krvi, ti i ja), to je kljuno za Moglijev uspeh, izgleda pomalo udno kada stoji naporedo sa otvorenom tvrdnjom moi, kao u sledeoj situaciji iz prie Dungla osvaja:

- Ja sam Bagira, u dungli, u noi, i moja snaga je u meni. Ko e odoleti mome udarcu? oveiu, jednim udarcem ape mogao bih da ti spljotim glavu kao mrtvu abu. - Udri! - ree Mogli jezikom sela, ne jezikom dungle. A te ljudske rei zaustavile su Bogiru, bacile ga na zadnje ape, koje su podrhtavale pod njim; glava mu je bila u visini Moglijeve glave. Mogli je piljio u njega kao to je piljio u pobunjene vujake, pravo u oi zelene kao beril, sve dok se ne ugasi crvena svetlost iza zelenih duica, kao to se gasi svetlost svetionika dvadeset milja preko mora i piljio je sve dok se oi ne

514 515

Robson, op.cit., str. xx. Ibid.

spustie, a sa njima i velika glava, sve nie i hrapavi crveni jezik poe da lie Moglijevo stopalo. - Brate, brate, brate! aputao je deak, milujui ga blago niz vrat i preko izvijenih lea - Budi miran! Krivica je do noi, nije do tebe (KOD, 182-3).

Slika monog pantera koji lie stopala deaka koji ga naziva bratom psiholoki je uverljiva, ali etike i politike implikacije, ako uzmemo u obzir simboliko znaenje ove scene, jesu u velikoj meri diskutabilne, te je Maklurova primedba primerena ovom primeru, pri emu se socijalnog darvinizma
516

zakon dungle odnosi na formulaciju

Meutim, mnogo blae, dublje i verovatno tanije vienje ove ideje prikazao je amsul Islam (Shamsul Islam) u svojoj knjizi Kiplingov zakon (Kipling's Law).517 Naime, on ukazuje na religijski i sveani ton koji ublaava kontekst u kom se zakon primenjuje: - Sluaj, ovekovo mladune, rekao je medved, a njegov glas je grmeo poput groma u letnjoj noi Ja sam te nauio svim zakonima dungle koji vae za sve stanovnike dungle sem majmuna - koji ive na drveu. Oni nemaju zakon. Oni su otpadnici (KOD, 100).

Takoe, stalno se uje poziv Srean lov svima koji uvaju zakon dungle, a govori se da je to najstariji zakon na svetu... usaglaen sa svim dogaajima koji mogu da se dese stanovnicima dungle, poto je to kodeks savren kao samo vreme (KOD, 100). Islam istie da je sutinski element ovog zakona racionalnost, iskazana, pre svega, zabranom ubijanja oveka. Naime, Zakon dungle, koji nikada nita ne odreuje, a da to nije zasnovano na razumu, zabranjuje svakoj zveri da pojede oveka. Pravi razlog je to to ubistvo oveka znai, ranije ili kasnije, dolazak belog oveka na slonovima sa pukama i na hiljade crnih ljudi sa gongovima i boksama. Tada svi pate u dungli (KOD, 200).

516 517

Upor. Robson, op.cit., str. xxi. Shamsul Islam, Kiplings Law, A Study of His Philosophy f Life, Macmillan, London, 1975.

Dakle, ovek je svemoan toliko da, poput Moglija u prii Dungla osvaja, ide van kodeksa boanske prirode, te preuzima osvetu u svoje ruke. Iako se stie utisak da to nije prirodni zakon, ve Boiji, veiti zakon, italac ne moe da zakljui da je upravo beli ovek tvorac tog sistema pravila kojim se lake upravlja dunglom. U tom smislu, i Mogli nosi nadimak aba, pri emu se u odabiru imena ba ove ivotinje vidi imperijalistika simbolika. aba je amfibija, stanovnik i vodenog i kopnenog sveta, ba kao to je Mogli stanovnik i ivotinjske i ljudske zajednice.

Kiplingovom prozom sa imperijalistike take gledita bave se mnogi savremeni knjievni kritiari u svojim studijama i lancima: Anindio Roj (Anindio Roy) u Civilnosti i Imperiji518, Danijel Karlin u Radjardu Kiplingu519, Vosant A. ahan u knjizi Radjard Kipling: Aktivista i umetnik520, J. M. S.Tompkins u Umetnosti Rajarda Kiplinga521, Klara Klerban Klark u lanku Umetnik Imperije: Kipling i Kim522, Pol Belts u lanku Znak zveri: apokaliptina vizija imperije kod Rajarda Kiplinga523, Don Rendal u lanku O aluzijama na veliki indijski ustanaku Knjizi o dungli Rajarda Kiplinga524, pri emu se ini da je slika Britanaca u Indiji krajem XIX veka objedinjena metaforom bele koe/crne maske, kako Gejl ing Lijang Lou i naslovljava svoju knjigu.525

518

Anindyo Roy, Civility and Empire Literature and Culture in British India, 1822-1922, Routledge, New York, 2005. 519 Daniel Karlin, ed. Radyard Kipling, Oxford University Press, Oxford, 1999. 520 Vasant A. Shahane, Rudyard Kipling: Activist and Artist, Southern Illinois University Press, Carbondale, 1973. 521 J. M. S. Tompkins, The Art of Rudyard Kipling, Methuen, London, 1959. 522 Clara Clairborne Park, Artist of Empire: Kipling and Kim, The Hudson Reviev, vol. 55, Issue 4, 2003, str. 537. 523 Paul Beltles The Mark of the Beast: Rudyard Kipling Apocaliptic Vision of Empire, Studies in Short Fiction, Vol. 33, Issue 3, 1996. 524 Don Randall, Post-Muting Allegories of Empire in Rudyard Kiplings Jungle Books, Texas Studies in Literature and Language, Vol 40, Issue 1, 1998, str. 97. 525 Gail Ching Liang Low, White Skin/Black Masks: Representation and Colonialism, Routledge, London, 1996.

9.4. anrovsko odreenje

Iako je knjievna recepcija Kiplingovog knjievnog dela izazvala brojne moralne i politike kontroverze, stavljajui kritiare na stranu odbrane ili napada, ovaj pisac, kada se govori o anrovskom odreenju njegovih pesama, pria i romana, izgleda da se svrstava vie u knjievnost za decu i mlade nego u knjievnost za odrasle, i to prevashodno za deake. Jo sam Kipling je kao inspiraciju imao ideju da pie traktate ili parabole na obrazovanje mladih526, te je odmah i osvojio srce mlae italake publike, i to prvo objavljujui svoje prie u asopisima, a onda objedinjujui ih u zbirke ili romane. Vilijam Gordon (William Gordon), jedan od saradnika asopisa The Kipling Journal za juli 1953. godine, koji je imao jedanaest godina kad su se prie Stoki i kompanija prvi put poele objavljivati u asopisu The Windsor Magazine (1898.), sea se kako su se njegovi roditelji i starije sestre, otimali za meseni primerak ovog asopisa i s velikom radou itali najnovije prie o Stokiju.527 Piui kritiku o ovoj knjizi u asopisu Langman's Magazine za maj 1899. godine, on je primetio: Deake gospodina Kiplinga razumem samo kad maltretiraju siledije...528 Poto su ove prie zasnovane na Kiplingovom linim srednjokolskim iskustvima, a donose priu o avanturama grupe deaka u koledu, poput kolskih dana Toma Brauna, autora Tomasa Hjuza, moe se rei da se Kipling delimino nadovezao i na tradiciju kolske prie, prilagodivi je deacima svog doba. J. M. S. Tompkins, autor studije O umetnosti Radjarda Kiplinga, govori o ovom piscu iz perspektive odraslog kritiara koji je kao dete itao njegova dela, a onda im se ponovo vratio da ih proita i analizira iz drugaije perspektive, pri tome kao pripadnik, kako sam kae, generacije za koju su ove knjige i napisane, imao je privilegiju i prednost da mu i roditelji kao malom deaku naglas itaju Obine prie sa bregova, Izistinske prie, Knjigu o dungli, Stoki i kompanija, te istie da mu je tada u ovim priama najupeatljivija bila atmosfera neeg divljeg, nepoznatog i drevnog, gotovo mitskog. Obine prie sa bregova prestale su da mu budu interesantne kada mu je bilo 14 ili 15 godina, Knjiga o dungli neto malo pre toga. Meutim, Stoki i kompanija, prema njegovom linom iskustvu, preivljavaju, te su i u njegovo doba (60-tih godina XX veka)

526

Humphrey Carpenter and Mary Prichard, The Oxford Companion To Childrens Literature, Oxford University Press, Oxford, 1999, str. 495. 527 Ibid. 528 Ibid.

petnaestogodinjaci uivali u ovom tivu, smatrajui ga prilino realistinim.529 Prema V. V. Robsonu, prireivau Knjige o dungli iz 1992. godine, ova knjiga nekad je bila veoma popularna, ali se danas verovatno ne ita mnogo, i to delimino zbog razloga kojima je sam Kipling doprineo i onih koji su bili van njegovog uticaja. Ovaj kritiar smatra da je implicitna imperijalistika tema doprinela smanjenoj popularnosti u savremenom dobu, ali da Kipling nije mogao da izmeni injenicu da su i drugi pisci pisali na istu temu, pa privlaili panju italake publike. Edgar Rajs Barouz (Edgar Rice Burroughs, 1875-1950) napisao je seriju pria o Tarzanu kralju dungle, sinu engleskog aristokrate ostavljenom u dungli kao beba i odgajanom od strane majmuna, a kasnije se pravio i Diznijev crtani film i prilagoeno izdanje Knjige o dungli530 koji uopte ne odgovaraju sutini originala, ve priu ine nepotrebno sladunjavom. 531

Meutim, Vasant A. ahan smatra da Radjard Kipling, uprkos akademskom zanemarivanju i nezainteresovanosti, nastavlja da bude izuzetno popularan pisac mladi itaju njegovu Knjigu o dungli sa poudom, a stariji ove prie uvek iznova itaju radi izuzetne zabave.532 Uz sve to, ako uzmemo u obzir da se prie iz Knjige o dungli, pored Alise u zemlji uda Luisa Kerola i Vetra u vrbaku Keneta Grejama, mogu posmatrati i kao prie ispriane deci od strane odrasle osobe, odnosno roditelja, pred spavanje, anrovska odrednica ne bi trebalo da se dovodi u sumnju. Naime, Kiplingova mlaa erka Elsi opisala je A. V. Jejtsu (A. W. Yeats) 1955. godine kako je Kipling svojoj deci, s priguenim svetlima u polumranoj sobi, priao prie iz Knjige o dungli i Izistinskih pria, tako da kod njih kasnije nije postojala elja da ih itaju ili sluaju druge dok ih itaju naglas, kako je upeatljivo to inio ovaj pisac.533 Time bi se ove prie ubrajale i u usmenu tradiciju pria za decu.

Knjiga o dungli anrovski pripada i basnama i avanturistikoj prii (ini se da je Dejms Fenimur Kuper (James Fenimore Cooper) bio uzor Kiplingu), a o brzini kojom su ove prie postale deo tradicije knjievnosti za decu, govori i napomena Osvalda Bastbla (Oswald Bastable) u prvom poglavlju knjige Tobonji bogovi (The
529 530

Ibid., str. 56-58. Volt Dizni, Knjiga o dungli, Eni Svort-Bedford, prireiva, Mel Kraford, ilustrator, Mladost, Biblioteka Vesela druina, Zagreb, 1978. 531 Upor. Robson, op.cit., str. Xxv 532 Upor. Vasant A. Shahane, op.cit., str. 5. 533 D.H. Steward, The Journal of Narrative Technique, vol. 15, no. 1, Winter 1985.

Wouldbegoods), objavljene u formi pria est godina nakon to se prva Knjiga o dungli pojavila u tampi: Hajde da se igramo knjige o dungli, a ja u biti Mogli.534 Karpenter takoe istie kao su Kiplingove knjige za decu preivele sve promene ukusa italake publike. Rozmeri Satklif (Rosemary Satklif), koja je veliki deo inspiracije za svoje knjige pronala u Kiplingovim priama, zapisala je o njemu sledee: svako dete e svakako zavoleti Kiplinga... svako dete bi trebalo da dobije ansu, time to e u pravom trenutku dobiti ove knjige u svoje ruke, da otkrije da li ga voli ili ne. Jer dete koje nikada nije tralo sa Moglijevim oporom vukova ili branilo severni zid sa Parnesiusom i Pertinaksom propustilo je neto to nee dobiti ni od jednog drugog pisca.535 O njegovoj popularnosti govore i brojna izdanja pria i romana ak i u Kanadi, na ta ukazuje Eli Maklaren.536 Sa stilske take gledita, anrovsko odreenje takoe prevae ka knjievnosti za decu, pogotovo u Knjizi o dungli. Jezik je sasvim jednostavan. Efekti se postiu kritikim reenicama, dostojanstvenim tonom u kome ima i suzdrane nenosti i muevnosti. Muziki utisak dopunjen je piktoralnim prianjem, svi prizori iskrsavaju pred itaocem kao na slici. Govor ivotinja nije kolokvijalan ve priblian kazivanju narodnog pripovedaa. Narodna mudrost prisutna je u vrlo uspelim gnomskim izrekama, a njihov sveani ton podie mnoge scene na nivo epske poezije. 537 Pored toga, dete italac ne moe da se ne nasmeje blagom humoru koji boji odnos Moglija i njegovih uitelja, medveda i pantera, sa zmijom Kaa538, pri emu se ovaj humor uz jednostavnost i alegorinost stila, na trenutke pribliava i sviftovskoj satiri, ime se ovo tivo pribliava i knjievnosti za odrasle, ili bar za odrasle koji su deca u dui. Sve ovo je mogue zato to se struktura sveta koji nudi ova knjiga sastoji od tri sloja. Prvi sloj donosi svet deije igre, ugodan ivot u kome sve ivotinje imaju prototipe u deijem svakodnevnom ivotu; drugi sloj je svet basne, pri emu se moralna pouka postie reprezentativnou ivotinja za ljudske osobine i crte linosti; dok trei sloj donosi svet divljeg i udnog, drevnog i dalekog, carstvo mitoloke imaginacije Mogli je za ivotinje poput umskog boga s moima junaka iz bajke. 539 Upravo zbog
534 535

Upor. Carpenter, op.cit., str. 283. Ibid., str. 297. 536 Eli Mac-Laren, Against All Invasion: The Archival Story of Kipling, Copy Right and the Macmillan Expansion into Canada, 1900-1920, Journal of Canadian Studies, Volume 40, Issue 2, 2006, str. 139. 537 Upor. Ivanka Kovaevi, Radjard Kipling, Engleska knjievnost 3, Svjetlost, Sarajevo Beograd, 1984, str. 124. 538 Upor. Robson, op.cit., str. xxvii. 539 Upor. Tompkins, op.cit., str. 66-67.

toga, ovo nisu striktno prie za decu, poto nude bogatstvo svetova da bi mladalaka mata mogla da dosegne i odrasle spremne da se igraju, ali i vide i dublje slojeve prie. Poto su prie objedinjene u jednu slobodnu celinu, moglo bi se govoriti o ovoj knjizi kao o romanu o ivotinjama, kako ga karakterie Novo Vukovi. 540 On govori o tome kako se paralelno sa objektivistikom orijentacijom ovog anra razvila i jedna drugaija, koju knjievni kritiari nazivaju romantinom. Ta orijentacija je na planu iste knjievnosti bila plodonosnija. Ona nastoji da prodre u sutinu odnosa ovek ivotinja i da taj odnos posmatra iznutra, smatrajui da je objektivistika orjentacija tretirala pomenutu relaciju spolja, neautentino. Osim toga, pisci pomenute orjentacije insistiraju na slikama ivotinja u njihovom prirodnom miljeu i elementu. Novo Vukovi istie da je Radjard Kipling najpoznatiji predstavnik te orjentacije, a da je njegovo delo Knjiga o dungli izazvalo ne samo veliko interesovanje kod italaca, nego i inspiraciju i podsticaj kod niza pisaca. Velika tema divljine, koju je Kipling maestralno uveo u knjievnost, izazvala je veliki odjek, pre svega u sferi engleskog govornog podruja. Dek London i Dejms Oliver Kervud piu romane sa temom surovosti i d ivljine severa, Edgar Rajs Barouz slika divljinu dungli, a slinim temama se inspiriu i R. Kejpbel (R. Cainpbell) i Lipin Kot.541

Prema Duanu Puhalu, Doivljaji deaka Moglija odraslog meu zverima indijske dungle, same te zveri (koje su u stvari ratniki tipovi, jednostavnih osobina, ali vrsti i ubedljivo izvajani), uzbudljivi dogaaji koji nastaju u vezi sa sprovoenjem ili krenjem Zakona dungle... sve to i danas privlai deaku publiku, a moe se dopasti i odraslima kao poetina epsko-lirska slika jedne primitivne zajednice. 542

Kad su u pitanju Kiplingove ideje, koje su poodavno kvalifikovane kao militantne, kolonijalne, valja imati na umu da, i pod pretpostavkom o njihovoj nepreteranosti, te ideje nisu u knjigama za decu imale onaj efekat kao u knjigama za odrasle. Naprotiv, postoje miljenja da su upravo pominjane Kiplingove predrasude i mane u omladinskoj knjievnosti postale vrline, jer aplikovanje bioloke teorije, nakaradno, kada je u pitanju ljudsko drutvo, na mestu je kada je u pitanju ivotinjski

540 541

Novo Vukovi, Uvod u knjievnost za decu i omladinu, UNIREKS, Podgorica, 1996, str 280. Ibid., str. 280-281. 542 Duan Puhalo, Engleska knjievnost XIX i XX veka, Beograd, 1976, str 149.

svet, posebno svet dungle.543 U tom smislu, istie se da je on veliki samo kao klasik za decu, a da su mu do dananjih dana ostala verna samo deca, i to ne samo u oblasti engleskog govornog podruja poto se Kiplingova dela mogu nai u prevodu irom sveta. Kod nas se iz hronologije i spiska izdavakih kua i edicija vidi da ovaj fenomen traje do dananjeg dana. Naime, od prvih prevoda iz 1924. godine pa do poslednjeg iz 2010. godine, edicije koje su nesumnjivo namenjene najmlaim itaocima Plava ptica, Knjiga za mlade i stare, Zabavna biblioteka, Mlado pokolenje, Vesela druba, Lastavica izbor 100 knjiga, Edicija Zlatni deiji klasici, Biblioteka Vrt dobre nade, Svetska knjievnost za decu i Biblioteka Knjiga naeg detinjstva ukazuju na nesmanjeno interesovanje izdavaa, a time i mladih italaca.544

Meutim ini se da je roman Kim upuen neto starijoj italakoj publici, odnosno adolescentima, budui da, kako to Harold Blum istie, kao centralnu temu uzima zrelu deaku priu o odrastanju uz znaajan naglasak na avanturama u realnom svetu ljudi545. U tom smislu se i Nikol E. Didier (Nicole E. Didicher) bavi temom adolescencije, identiteta, i imperijalizma.546 Polazei od hipoteze da odrasli koji piu za adolescente neizbeno koriste imperijalistiki diskurs da bi podstakli sazrevanje svojih italaca, pri emu se kao reprezentativni primeri za ovakvu knjievnost navode upravo Kiplingov Kim, koji koristi postojee imperijalistiko drutvo da bi se prikazao proces uspostavljanja psiho-socijalnog identiteta glavnog protagoniste, i roman Pegaz u letu (Pegasus in Flight) autorke En Makfatri (Ann

543 544

Upor. Kovaevi, op.cit., str 122-123. Upor. sledea izdanja: Radjard Kipling, Golian: prie iz Indije, Nikola Cvijanovi prevodilac, S. B. Cvijanovi, Beograd, 1924., Radjard Kipling, Knjiga o dungli; Prie iz ivotinjskog sveta, Olga Dimitrijevi, prevodilac G.Kon, Beograd, Plava ptica i Knjiga za mlade i stare, knjiga 8-a, 1938; Radjard Kipling, Indijska dungla, Vladoje Dukat, prevodilac, Zabavna biblioteka, kolo 42, knjiga 5/5, Zagreb 1931; Radjard Kipling, Knjiga o dungli, kolska lektira za V razred osnovne kole, Republiki zavod za unapreivanje kolstva, Titigrad, 1981; Radjard Kipling, Knjiga o dungli, Olga Timotijevi, prevodilac, Mlado pokolenje, Beograd, 1960; Volt Dizni, Knjiga o dungli Eni-Nort-Beograd, Biblioteka Vesela druba, Zagred, 1978; Radjard Kipling, Knjiga o dungli, Nada Erceg, prevodilac, Lastavica: Izbor 100 knjiga, Veselin Maslea, Sarajevo 1965; Radjard Kipling, Knjiga o dungli, Olga Timotijevi, Edicija Zlatni deiji klasici, Pi-pres, Pirot, 2008; Radjard Kipling, Knjiga o dungli, Olga Dimitrijevi, prevodilac, Biblioteka Vrt dobre nade, BMG, Beograd, 1999; Radjard Kipling, Knjiga o dungli, Olga Timotijevi, prevodilac, Svetska knjievnost za decu, kolo 3, BookLand, Beograd, 2000; Olga Timotijevi, prevodilac, Biblioteka Knjige naeg detinjstva, Pelica, aak, 2010. 545 Upor. Bloom, op.cit., str. 99. 546 Nicole E. Didcher, Adolescence Imperialism and Identity in Kim and Pegasus in Flight, Mosaic, Vol. 34, Issue 2, University of Manitoba, Mosaic, 2001, str. 149.

McCaffrey), koja prilagoava slian imperijalistiki model mnogo delikatnijem politikom kontekstu. Naime, tokom 90-tih godina XX veka neki kritiari, analizirajui knjievnost za decu, poeli su da istrauju naine na koje odrasli tretiraju decu kao kolonijalne radnike. Na primer, Roderik Makgilis (Roderick McGillis) 1997. godine u specijalnom izdanju asopisa Ariel posveenom postkolonijalizmu i knjievnosti za decu primeuje da deca ostaju najpodobnija kolonizaciji od svih bia na planeti.547 Peri Nodelman, 1992. godine u lanku Drugo: Orijentalizam, kolonijalizam i knjievnost za decu jasno i nedvosmisleno pokazuje da odrasli koji piu za decu uvek i neizbeno uestvuju u represivnoj i imperijalistikoj aktivnosti. 548 Pratei ideje orijentalizma Edvarda Saida, Nodelman opisuje do detalja kako odrasli decu prvo ine drugim, onda im kau kako da to drugo budu na pravi nain (kroz knjievnost za decu i druga sredstva uvoenja u kulturu. Jedna od kljunih razlika izmeu kulture odraslog doba i detinjstva je ta da, dok su zapadne imperijalistike sile esto ohrabrivale kolonijalne narode da postanu sliniji nama, odrasli znaju da e deca na kraju postati kao mi. Kada piu za itaoce ranog adolescentskog uzrasta, autori se esto zalete u paradoks da pokuavaju da ubede svoje itaoce u naine na koji e postati prava deca, drugo u odnosu na odrasle, a da se u isto vreme i trude da ih pripreme da postanu odrasli, mi a ne drugo. Nodelman istie da posmatrano iz perspektive da kolonizuje, knjievnost za decu sutinski i neizbeno predstavlja pokuaj da decu uinimo slinim nama.549 Meutim, deca ne mogu da budu dekolonizovana, niti da dobiju glas ili autonomiju putem proze koju odrasli piu za njih. Deo pripreme koju odrasli pisci ele da prue itaocima adolescentima da bi ublaili prelaz od statusa kolonizovanih do statusa kolonizatora jeste demonstracija pravilnih (odnosno prihvaenih od strane odraslih) strategija sazrevanja koje e ohrabriti oseaj identiteta odrasle osobe i samopouzdanog nezavisnog ponaanja. Nikol Didier, poredei deaka Kima, s jedne strane, i Tirlu i Petera, junake romana Pegaz u letu, s druge strane, prikazuje kao idilino porodino okruenje za podizanje dece, gde obrazovana i bogata elita upravlja neobrazovanom siromanom veinom, i to radi dobrobiti svih, gde se tek nakon obuke nudi jasna ulaznica za vladajuu elitu i
547

Roderick McGillis, Introductory Notes: Postcolonialism, Children and Their Literature, Arial, 28.1., 1997, str. 7-15. 548 Upor. Perry Nodelman, The Other: Orientalism, Colonialism and Childrens Literature, Childrens Literature Association Quartely, 17.1, 1992, str. 29-35. 549 Ibid., str. 33.

gde je potrebna kameleonska mo preruavanja i adaptacije novonastalim situacijama. Ovi likovi, iako pripadaju razliitim istorijskim periodima, uklapaju u optu shemu anra knjievnosti za decu, ali neto starijeg uzrasta, odnosno knjievnost za mlade.550 Time se jasno pokazuje da Kipling ne samo da nije anahron u svojim idejama ve donosi veite teme smetene u kulturoloki kontekst Indije krajem XIX i poetkom XX veka, koje nastavljaju da ive i danas u delima savremenih pisaca.

U tom smislu, nadograujui klasinu avanturistiku priu svojim ivotnim iskustvom, kulturoloko-politikim kontekstom, ali i izuzetnim poznavanjem dejeg i ivotinjskog sveta, Radjard Kipling zauzima znaajno mesto u engleskoj knjievnosti, oznaavajui vrhunac anra avanturistike prie kao odraza imperijalistikih ideala Britanske imperije, odnosno velike prie Zapada o beloputim herojima (za razliku od svojih savremenika Tomasa Hardija, Henrija Dejmsa i Dozefa Konrada koji u svojim delima istrauju razarajue posledice ovekove sklonosti da kontrolie svet oko sebe), ali i ostavljajui iza sebe uvek savremene prie o arobnom svetu detinjstva.

550

Didicher, op.cit.

10. ZAKLJUAK

Bavei se engleskim avanturistikim romanom XVIII i XIX veka, u potrazi za kulturolokim kontekstom i anrovskim odreenjem, uz cilj da se, s jedne strane, istakne istorinost tekstova i tekstualnost istorije u prizmi romana koji sobom donosi interakciju diskursa, prie i znaenja koje italac uitava na osnovu ova dva elementa, kao i da se, s druge strane, odredi italaka publika avanturistikog romana nekad i sad, o vaj rad preispituje brojne mogunosti tumaenja knjievnog teksta.

Pokazuje se da pria o beloputom Englezu u potrazi za herojskim delima, pored toga to neizbeno pripada kulturoloko-istorijskom kontekstu doba, nudi i uzbudljive dogaaje koje vreme teko da moe da izbrisati. Veliki deo knjievnih dela s osvrtom na Imperiju odnose se iskljuivo na samo dve britanske imperijalne ispostave: Afriku i Indiju. Iako se Britanska imperija prostirala sve do Karipskih ostrva, june Afrike i jugoistone Azije, upravo su Afrika i Indija zaokupile matu pisaca i za decu i mlade i za odrasle. Ove zemlje, iako su stvarna geografska mesta na mapi, esto su funkcionisala kao zemlje iz mate i magina kraljevstva u prozi za decu. Ono to su Afrika i Indija i druge osvojene teritorije nudile deci ali i odraslima jeste mogunost avanture. Poto je Britanija imala Imperiju, Britanci su imali realno lak pristup egzotinim zemljama koje su obeavale avanture i bogatstva van dometa mate onih koji su se odvaili da zaplove daleko od britanskih obala. U tom smislu, pria o imperiji esto je prikazana i kao vrsta bajke u kojoj odvani ali nepoznati heroj putuje u daleku zemlju, prevazilazi prepreke i sukobljava se sa zlikovcima, a sve to da bi doao do upa sa zlatom (ili slonovaom, ili zainima, ili kauukom, ili dijamantima) na samom kraju. U radu je ovo pokazano kroz avanture junaka Danijela Defoa, Donatana Svifta, Frederika Merijeta, Roberta Majkla Balantajna, Roberta Luisa Stivensona i Radjarda Kiplinga, u ijim delima avanturistika pria kao anr od poetne forme robinzonijade preko satirinih putopisa, pomorske prie i prie o deakim avanturama dolazi do pikarske forme prie i alegorijskog romana o ivotinjama. Ovakav razvojni put odraava kulturoloku potrebu da se irenje Britanske imperije proslavi, ali i da se nove generacije deaka, buduih branilaca imperije uvere u znaaj ouvanja superiornosti Britanaca nad drugim nacijama. U radu je prikazano da je u viktorijanskom periodu britanski imperijalizam bio na svom vrhuncu, crpei snagu iz konteksta novog industrijskog i finansijskog drutva

koje je s ogromnom sigurnou dominiralo svetom. Meutim, deo ove snage je dolazio i iz imperijalistike knjievnosti tog perioda. Ova knjievnost nije donosila taan opis onoga to se na politikom planu odigravalo u Britanskoj imp eriji i u procesu stvaranja te Imperije, ve bi se pre moglo rei da je bila pokazatelj duha sa kojim su Britanci preduzimali svoje mnogobrojne poduhvate u svojevrsnoj eri optimizma. Sama injenica da od rasli Britanci ne samo da su i sami itali ovakvu knjievnost ve i ulagali otvorene napore i elju da njihovi mladi to isto ine, ukazuje na usklaenost istorijskih okolnosti i knjievnosti.

Ono to je knjievnost imperijalizma dodala realnosti imperijalistikog iskustva bio je utisak da je imperija vie nego korisna sa ekonomsko-trgovakog stanovita, ili praktina sa stanovita bankara i politiara. Beletristika je ponudila svojim itaocima snano uverenje da je Imperija neto uzbudljivo to treba proiveti na svim planovima uz veliko zadovoljstvo. Imperija nije samo poveavala ekonomske mogunosti ve je i donosila iskustva koja bi trebalo da izazovu snaan oseaj ponosa, asti i dunosti da se ostvaruju ciljevi otelotvoreni u idealima tog doba. injenica da se knjievnost imperijalizma u tolikoj meri isprepletala sa realnou imperije u svesti javnog mnjenja, uinila je Imperiju prihvatljivom, bar na povrinskom nivou. Ljudi nisu duboko promiljali o onome to se stvarno deavalo, a ako su i mogli da pretpostave istinu, nadvladalo bi uverenje da ona lii na svet iz knjievnosti, a to je znailo da je sa britanskim svetom sve u najboljem redu. Zauzvrat, ova pretpostavka pomogla je da se uvrsti uverenje da je imperijalistika knjievnost istinski o draz poeljnog stanja stvari. Politika realnost imperije zahtevala je imperijalistiku knjievnost zato to je sve to se odigravalo zahtevalo neko prihvatljivo objanjenje, te je knjievnost, zauzvrat, i uinila realnost imperije prijatnijom nego da je javnosti saoptavana putem suvoparnih injeninih, politikih tekstova. Poto bi se politiki dogaaji svakako odigrali, a imperijalistika knjievnost svakako nije uslovila nastanak i razvoj Imperije, knjievnost je mogla da bude prihvaena, svesno ili nesvesno, kao istinski odraz dogaaja, a da uz to bude i zabavna.

Takoe, stie se i utisak d a su pisci i verovali u prie koje su stvarali, te su dui vremenski period i stvarali slike dovoljno ive i prijemive da bi svoje itaoce

uverili da je njihova vizija sveta vrsta ba kao i realnost. Sa ulaskom u XX vek fizika realnost imperije bledela je i postajalo je sve jasnije i jasnije da stvarnost zaostaje za slikama u avanturistikim romanima. Meutim, slike nastale u doba procvata Imperije ostaju i dalje dovoljno ivopisne, te mnogo sporije blede od nje same. Poto one sobom donose mnoge sutinske ljudske emocije, poput ponosa, hrabrosti, pohlepe i strasti, one jo i danas imaju mo, ako ne da ubede, a ono da probude svet mate kod italaca. Najposle, ovi avanturistiki romani su proza, a sutina i cilj proze jeste da stvori neprolazne slike kod italaca. U tom smislu, romani analizirani u ovom radu i danas ostaju deo lektire dece irom sveta zbog toga to je pria o avanturi nadivela svoje pisce i doba nastanka, te se svojom porukom traganja za skrivenim blagom i nesluenim sposobnostima oveka uklapaju u savremeno drutvo. U ovom radu pokazano je da Danijel Defo, Donatan Svift, Frederik Merijet, Robert Majkl Balantajn, Robert Luis Stivenson i Radjard Kipling klasine elemente avanturistike prie u velikoj meri primenjuju tako to u svojim priama herojsku potragu smetaju na pusta ostrva, daleke i nepoznate zemlje, beskrajne okeane, egzotine predele Afrike i Indije, unosei pritom u njih elemente linearnog putovanja, prie o odrastanju, sukoba dobra i zla, pri emu je zlo otelotvoreno u divljim biima kao to su pirati, uroenici iz afrikih plemena ili praznoverni Indusi, ili pak ivotinje koje nose simboliku primitivizma po zapadnim standardima. M eutim,

avanturistika pria XVIII i XIX veka nosi sobom i jednu specifinu odliku upravo u vezi sa divljim biima i njihovim nainom ivota. Naime, ova bia, u ma kojoj od navedenih formi, donose atmosferu tajanstvenog, egzotinog u kojoj je samo zlo teko spoznati, te samim tim i jo tee izboriti se s njim, to svakako, s jedne strane, u velikoj meri poveava vrednost herojskim delima, a, isto tako, ovaj aspekt imperijalistike avanturistike prie doprinosi i dubljem tumaenju teksta, dajui mu znaaj i sa psihoanalitikog aspekta. Polazei od neprimerene pretpostavke da svi oblici drutva i kulture koji nisu identini sa britanskom moraju da se kategoriu kao neto strano, odnosno Drugo, onostrano, tajanstveno, moglo bi se rei da je pria o avanturi i pria o upoznavanju oveka sa svojim skrivenim tajanstvenim stranama, odnosno o prikrivenom prisustvu primitivnog i instinktivnog ak i u civilizovanom drutvu. Taj tajanstveni i strani element Gejl ing-Lijang Lou naziva terminom

kolonijalno nepoznato551 i pripisuje ga takozvanoj imperijalnoj gotici, odnosno viktorijanskoj preokupaciji okultnim transformaciji gotskih elemenata u

imperijalistike romane/avanture. Izmiljeni i egzotini svetovi dobijaju mraniju nijansu u tumaenju uz elemente atavizma, propadanja i regresije. Termin kolonijalno nepoznato izuzetno dobro opisuje identitet Britanaca vien iz dve perspektive sa spoljanje strane tita i sa unutranje strane skrivene iza tog tita. Oba ova termina oslanjaju se na Frojdove termine heimlich/unheimlich. Naime, Frojdova podela izmeu onoga to je poznato i prijatno i onoga to je skriveno i skrajnuto od pogleda vodi ka definiciji nepoznatog kao vrste straha koji vodi ka neemu to je poznato i odavno prisutno552. Lou koristi ovaj Frojdov termin u smislu da on u tobonjoj slici nepoznatih naroda i kultura odraava u stvari sliku britanskog kulturolokog identiteta XVIII i XIX veka, nudei inverziju normalne i uobiajene strukture italac se suoava sa slikom doma za koji se pokazuje d a nije dom i sa Britancem za kog se pokazuje da je neko sasvim drugaiji od oekivanog.

Ovakva viestruka uitavanja znaenja u tekst avanturistikog romana XVIII i XIX veka mogua su zbog toga to je, sa narativnog aspekta, pripoveda koji pripoveda ove prie ili sam heroj ili se pak ta uloga preputa sveznajuem pripovedau, personi samog autora dela. Poto obe pripovedake instance u velikoj meri omoguavaju brojne konotacije, ali i nedostupnost aspekata prie iz perspektive drugih likova, itaocu ostaje mogunost ili da poveruje u povrno doslovno znaenje teksta, preputajui se plovidbi svetom avanture neoptereene ideologijom bilo koje vrste, ili da ita izmeu redova, uitavajui ideoloke nijanse prie, pri emu njegova lina knjievna avantura gubi na mladalakom poletu, ali zato dobija na pronicljivosti i autentinosti. Upravo ovaj razliit pristup prii kao tekstu, relevantan je za

anrovsko odreenje avanturistikog romana XVIII i XIX veka, u smislu odreenja adekvatne ciljne italake publike. U radu je kroz knjievno-kritiku recepciju pokazano da su ovi romani esto u vreme objavljivanja bili napadani od strane kritike koja je prepoznavala otricu teksta na dubljem nivou i ukazivala na odrasle kao ciljnu publiku, ali da su deca i mladi, prepo znavajui svoj svet u jednostavnosti pria na povrinskom nivou, voleli te prie, pri emu su mnogi od romana preiveli promenu
551

Upor. Gail Ching-Liang Low, White Skin/Black Masks: Representation and Colonialism, Routledge, London, 1996, str. 113. 552 Ibid., str. 144.

knjievnog ukusa italake publike tokom vekova. Stoga, ini se da, sa strukturne take gledita, ovi tekstovi poseduju ambivalentnost kako bi mogli da opstanu i u kanonu knjievnosti za odrasle i u kanonu knjievnosti za decu i mlade. Poto su to prie u kojima uivaju ne samo deca ve i odrasli (i oni koji su sauvali dete u sebi i oni koji to nisu uinili), prie imaju univerzalnu italaku publiku i traju u engleskoj knjievnosti, ali i svetskoj knjievnosti, jer brojni prevodi i adaptacije, ne samo u svetu knjievnosti ve i u svetu filma, pozorita, muzike, ukazuju na njihovo mesto u kulturi uopte.

Imperijalistika avanturistika pria donela je sobom duh i idejne pravce XVIII i XIX veka, ali je, sa aspekta knjievne tradicije, oznaila nastavak klasine avanturistike prie i najavila nove tendencije u razvoju ovog anra. Naime, kada heroji vie nisu imali nove kontinente da osvajaju i otkrivaju nove svetove, u XX veku, pisci novog doba, poput C. S. Luisa i Tolkina, poeli su da svoje junake upuuju u mitske svetove u kojima i danas vae slini kriterijumi, a motiv potrage i dalje pleni nudei nove i nove mogunosti interpretacije. Oigledno je da pria o avanturi nema kraja i da e uvek buditi matu italaca svih uzrasta, ma gde se herojska dela odigravala. Ona ukazuje na nepresunu potrebu oveka da luta u potrazi za neotkrivenim svetovima, voen uroenom, prirodnom radoznalou, a to je, u isto vreme, i sutina pisanja kao kreativnog ina. U tom smislu i pisci sa svojim likovima, s jedne strane, i itaoci, kako odrasli, tako i deca i mladi, s druge strane, imaju uvek otvoren put ispred sebe, a samo hrabri njim koraaju.

11. BIBLIOGRAFIJA 11.1. Primarna bibliografija 11.1.1 Avanturistiki romani engleske knjievnosti XVIII i XIX veka 1. Ballantyne, R. M., Black Ivory: A Tale of Adventure Among the Slaves of East Africa, James Nisbet & Co, London, n.d. (1873). 2. Ballantyne, R. M., The Coral Island, Collins, London and Glasgow, 1953. 3. Ballantyne, R. M., The Dog Crusoe and his Master, Juvenile Productions, London, n.d. 4. Ballantyne, R. M., The Gorilla Hunters, Collins, London, n.d. 5. Ballantyne, R. M., The Settler and the Savage, Jamda Nisbet and Co. n.d. 6. De Foe, Daniel, Robinson Crusoe for Boys and Girls, adapted by Linda B. McMurry and Mary Hall, Public School Publishing Company, Bloomington, Ill, 1902. 7. Defoe, Daniel, Robinson Crusoe, Wordsworth Editions, Ware, 2000. 8. Defoe, Daniel, The Life and Strange Surprising Adventures of Robinson Crusoe of York, Mariner, OUP, Oxford, 1983. 9. H. Rider Haggard, King Solomon's Mines, Oxford University Press, Oxford, 1989. 10. Hughes, Thomas, Tom Brown's School Days By an Old Bo y, Harper & Brothers, Page N New York, 1911. 11. Kipling, Rudyard, Kim, MacMillan, Melbourne, 1946. 12. Kipling, Rudyard, The Jungle Books, W.W. Robson, Oxford University Press, Oxford, 1992. 13. Marryat, Frederick, Mr Midshipman Easy, Pan, London, 1967. 14. Marryat, Frederick, The Settlers in Canada , Read Books, London, 2007. 15. Marryat, Captain, Masterman Ready or The Wrack of The Pacific, Frederick Waine and Co., London and New York, 1889. 16. Stevenson, Robert Louis, Treasure Island, OUP, Oxford, 1985. 17. Swift, Jonathan, Guliver's Travels, OUP, Oxford, 1998.

11.1.2. Prevodi avanturistikih romana engleske knjievnosti XVIII i XIX veka 1. Balantajn, R. M., Tri Robinzona na Koralnom ostrvcu, preveo Mili R. Majstorovi, Privrednik, Beograd, 1934. 2. Balantajn, Robert Majkl, Koralno ostrvo , prev. ivojin Vukadinovi, Udruenje novinara "Sedma sila", Beograd, 1954. 3. Defo, Danijel, Robinzon Kruso, prev. ivojin Vukadinovi, Knjiga komerc, Beograd, 2004. 4. Defo, Danijel, Robinson Kruso, prev. sa engleskog Vladeta Popovi, Nolit, Beograd, 1984. 5. Defo, Danijel, Robinzon Kruso, prev. Vladeta Popovi, Nolit, Beograd, 1984. 6. Dizni, Volt, Knjiga o dungli, Eni Svort-Bedford, prireiva, Mel Kraford, ilustrator, Mladost, Biblioteka Vesela druina, Zagreb, 1978. 7. Frederik Merijet, Brodolom Pacifika , prev. Mihajlo orevi, Prosveta, Plava ptica knjiga za mlade i stare, Beograd, 1986.

8. Frederik Merijet, Brodolom Pacifika , prev. Mihajlo orevi, Veselin Maslea, Biblioteka Pingvin br.15, Sarajevo, 1966. 9. Frederik Merijet, Koralno ostrvo, prireiva ivojin Vukadinovi, Udruenje novinara Srbije Sedma sila, Zlatna knjiga br.4, Beograd, 1954. 10. Frederik Merijet, Pomorski kadet Dek Izi, prev. Svetozar S. Dini, Rad, Biblioteka Zmaj, Beograd, 1985. 11. Guliverova putovanja, prema Donatanu Sviftu, Obradio Albin Vihlar, Biblioteka Deja radost, Beograd, 1952. 12. Hagard, Henri, Rudnici cara Solomona, prev. Mihailo orevi, Depna knjiga, Sarajevo, 1957. 13. Kipling, Radjard, Golian: prie iz Indije, Nikola Cvijanovi prevodilac, S.B. Cvijanovi, Beograd, 1924. 14. Kipling, Radjard, Knjiga o dungli, Nada Erceg, prevodilac, Lastavica: Izbor 100 knjiga, Veselin Maslea, Sarajevo 1965. 15. Kipling, Radjard, Knjiga o dungli, Olga Dimitrijevi, prevodilac, Biblioteka Vrt dobre nade, BMG, Beograd, 1999. 16. Kipling, Radjard, Knjiga o dungli, Olga Timotijevi, Edicija Zlatni deiji klasici, Pi-pres, Pirot, 2008. 17. Kipling, Radjard, Knjiga o dungli, Olga Timotijevi, prevodilac, Mlado pokolenje, Beograd, 1960. 18. Kipling, Radjard, Knjiga o dungli, Olga Timotijevi, prevodilac, Svetska knjievnost za decu, kolo 3, BookLand, Beograd, 2000; 19. Kipling, Radjard, Knjiga o dungli, Olga Timotijevi, prevodilac, Biblioteka Knjige naeg detinjstva, Pelica, aak, 2010. 20. Kipling, Radjard, Knjiga o dungli, prev. Olga Timotijevi, Mlado pokolenje, Beograd, 1966. 21. Kipling, Radjard, Knjiga o dungli, kolska lektira za V razred osnovne kole, Republiki zavod za unapre ivanje kolstva, Titograd, 1981. 22. Merijet, Frederik, Brodolom Pacifika: doivljaji jedne porodice na pustom ostrvu, prev. Mihajlo orevi, Novo pokoljenje, Zanimljiva biblioteka, Beograd, 1951.; 23. Merijet, Frederik, Koralno ostrvo: pomorska pripovetka, prev. Vladimir J. edrinarski, Zlatna knjiga, br.11, Beograd, 1931. 24. Merijet, Frederik, Pomorski kadet Dek Izi, prev. Svetozar S. Dini, Rad, Beograd, 1985. 25. Merijet, Frederik, Pomorski kadet Dek Izi, prev. Svetozar S. Dini, Sportska knjiga, Omladinska biblioteka, Beograd, 1957. 26. Merijet, Kapetan, Brodolom Pacifika, preveo Mihailo orevi, Izdavako preduzee Veselin Maslea, Sarajevo, 1966. 27. Radjard Kipling, Knjiga o dungli; Prie iz ivotinjskog sveta, Olga Dimitrijevi, prevodilac G.Kon, Beograd, Plava ptica i Knjiga za mlade i stare, knjiga 8-a, 1938; 28. Radjard, Kipling, Indijska dungla, Vladoje Dukat, prevodilac, Zabavna biblioteka, kolo 42, knjiga 5/5, Zagreb 1931. 29. Stivenson, Robert Luis, il Vern, Lujza M. Alkot, Danijel Defo, Ostrvo s blagom, Petnaestogodinji kapetan, etiri sestre, Robinzon Kruso, Djeca Kapetana Granta, Djevojke, prevodilac Budisava eki, Ja volim klasike, Oslobodjenje, Sarajevo, 1989.

30. Stivenson, Robert Luis, Aleksandar Dima, Danijel Defo, Otok s blagom, Tri musketara, Robinzon Kruso prevodilac Dejn Kerut, pustolovne prie, Matica Hrvatska, Zagreb, 1976. 31. Stivenson, Robert Luis, Lovac na olupine prevodilac Sneana Bukal-Katani, Biblioteka Zmaj, Rad, Beograd, 1990. 32. Stivenson, Robert Luis, Ostrvo s blagom, prevodilac Mihajlo orevi, Zanimljiva biblioteka , Novo pokolenje, Beograd, 1950. 33. Stivenson, Robert Luis, Ostrvo s blagom, prevodilac Mihajlo orevi, an Randije komentator, Edicija Knjige za sva vremena, Kreativni centar, Beograd, 2004. 34. Stivenson, Robert Luis, Ostrvo s blagom, Ja volim klasike, Kerovani, Beograd, 1992, 1998. 35. Stivenson, Robert Luis, Ostrvo s blagom, nema podataka o prevodiocu, Zlatna knjiga br. 90, G. Kon, Beograd, 1939. 36. Stivenson, Robert Luis, Ostrvo s blagom, preveo Mihailo orevi, Veselin Maslea, Sarajevo, 1966. 37. Stivenson, Robert Luis, Ostrvo s blagom, prevodilac Boidar Markovi, autor predgovora Vida E. Markovi, Knjiga za svakoga, Omiljeni pisci 68, Branko onovi, Beograd, 1964. 38. Stivenson, Robert Luis, Ostrvo s blagom, prevodilac L. Dri, Omladinska biblioteka, Mladost, Zagreb, 1953. 39. Stivenson, Robert Luis, Ostrvo s blagom, prevodilac Mihajlo orevi, Najlepe knjige za omladinu, S. B. Cvijanovi, Beograd, 1923. 40. Stivenson, Robert Luis, Ostrvo s blagom, prevodilac Mihajlo orevi, autor pogovora Boo Pavi, Biblioteka 100 knjiga, kolo 2, knjiga 4, Mlado pokolenje, Beograd, 1959. 41. Stivenson, Robert Luis, Ostrvo s blagom, prevodilac Slavica Faht, Mladi dani, Svjetlost, Sarajevo, 1990. 42. Stivenson, Robert Luis, Ostrvo s blagom, prevodilac Snjeana Mikovi, Biblioteka kovei, knjiga 2, Vuk Karadi, Mladinska knjiga i Mladost, Beograd, Ljubljana, Zagreb, 1966. 43. Stivenson, Robert Luis, Ostrvo s blagom, prevodilac ivojin Vukadinovi, Biblioteka knjige naeg detinjstva, knjiga br.10, Pelica, aak, 2009. 44. Svift, Donatan, Guliverova putovanja, Guliver u zemlji liliputa i dinova, preveo za decu i omladinu Duan Timotijevi, Deja knjiga, Beograd, 1958. 45. Svift, Donatan, Guliverova putovanja , prev. Novo Vukovi, Republiki zavod za unapreivanje kolstva, Titograd, 1981. 46. Svift, Donatan, Guliverova putovanja, preveo sa engleskog i predgovor napisao Sreten Mari, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Biblioteka Europski klasici (Engleski pisci), Sremski Karlovci i Novi Sad, 2002. 47. Svift, Donatan, Guliverova putovanja, preveo sa engleskog i predgovor napisao Sreten Mari, Biblioteka evropski klasici (engleski pisci), Izdavako knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, Novi Sad, 2002. 48. Svift, Donatan, Guliverova putovanja, prevod s engleskog Duan Timotijevi, pogovor dr. Niifor Naumov, Nolit, Beograd, 1973.

11.2. Sekundarna bibliografija 11.2.1. Opte knjievno-kritike studije 1. Auden, W. H., The Enchafed Flood, or, the Romantic Iconography of the Sea, University Press of Virginia, Charlottesville, 1949. 2. Azar, Pol, Knjige, djeca i odrasli studija , sa francuskog preveli D. Budisavljevi i D. ijan, Stilos, Zagreb, 1970. 3. Baker, Samuel, Maritime Fiction: Sailors and the Sea in the British and American Novels, Palgrave, New York, 2001 4. Beatlinger, Patrick, Rullers of Darkness: Imperialism and British Literature 1830-1914, Cornell University Press, Ithaca, 1988. 5. Belsey, Catherine, Critical Practice, Routledge, London, 1988. 6. Bennett, Scott, et al., Victorian Periodicals: A Guide to Research, Modern Language Association of America, New York, 1978. 7. Bongie, Chris, Exotic Memories, Literature, Colonialism and Fin de Siecle, Stanford University Press, Stanford, California, 1991. 8. Boyd, Kelly, Manliness and the Boys Story Paper in Britain: A Cultural History, 1855-1940, Palgrare, New York, 2003. 9. Brantlinger, Patrick, Rule of Darkness: British Literature and Imperialism, 1830-1914, Cornell UP, Ithaca, New York, 1988. 10. Bratton, J. S., The Impact of Victorian Children's Fiction, Barnes and Noble Books, Totowa, 1981. 11. Briston, Joseph, Empire Boys; Adventures in a Mans World, Harper Collins Academic, London, 1991. 12. Carpenter, Humphrey, and Mary Prichard, The Oxford Companion To Childrens Literature, Oxford University Press, Oxford, 1999. 13. Colley, Linda, Britons: Forging the Nation, 1707-1837, Yale UP, New Heaven, 1992. 14. Coradec, Francoi, Historie de la literature enfantine en France, Edition Albin Michel, Paris, 1972. 15. Danojli, Milovan, Naivna pesma ogledi i zapisi o dejoj knjievnosti, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004. 16. Doly, Nickolas, Modernism, Romance and Fin de Siecle, Columbia University Press, New York City, 1953. 17. Drotner, Kirsten, English Children and Their Magazines, 1751-1945, Yale University Press, New Haven, 1988. 18. Fabricant, History, Narrativity, and Switfs Project to Mend the World in Christopher Fox, ed. Guliver Travels: Case Studies in Contemporary Criticism, Bedford Books, Boston and New York, 1995, str. 360-380. 19. Foulke, Robert, The Literature of Voyaging in Patricia Ann Carlson, ed., Literature and Love of the Sea, Radopi, Amsterdam, 1986, str. 10-20. 20. Green, Martin B., Dreams of Adventure, Deeds of Empire, Basic Books, New York, 1979. 21. Hall, Edwin M., James Fenimore Cooper and Literature of the Sea, Sea Fiction Guide, Scorecrow Press, Inc. Metuchen, New Jersey, 1976, str. 10-20. 22. Hourihan, Margery, Deconstructing the Hero: Literary Theory and Children's Literature, Routledge, London, 1997. 23. Hubel, Teresa, Whose India? The Independence Struggle in British and Indian Fiction and History, Duke University Press, Durham and London, 1996.

24. Humphrey Carpenter and Mary Prichard, The Oxford Companion to Childrens Literature, OUP, 1999. 25. Inglis, Fred, Culture: Key Concepts in Social Sciences, Polity Press, Cambridge, 1989. 26. Internet izvor: www.answers.com/topic/children-s-literature na dan 3.01.2007. 27. James, Henry, Selected Literary Criticism, ed. Morris Shapira, A Humble Remonstrance, Swanston Edition, IX, 1981. 28. James, Henry, The Art of Fiction in Henry James, The Future of the Novel, ed. Leon Edel, Vintage, New York, 1956, str. 30-40. 29. Jelistratova, A.A., Istorija Engleske knjievnosti, prev. s ruskog B. Luki i M. Markovi, Nauna knjiga, Beograd, 1950. 30. Kelly, Ann Cline, Swifts Exploration of Slavery in Hounjhuhmland and Ireland, PMLA 91, 1976, str. 846-55. 31. Kembel, Dozef, Heroj sa hiljadu lica, prev. Branislav Kovaevi, Stylos, Novi Sad, 2004. 32. Kitzan, Lauenze, Victorian Writers and the Image of Empire: The Rose Colored Vision, Greenwood Press, London, Westport, CT, 2001. 33. Kovaevi, Ivanka, et al, Engleska knjievnost 2, knjiga II, I.P. Svjetlost D.D., Zavod za udbenike, Sarajevo, 1991. 34. Kovaevi, Ivanka, Engleska knjievnost 3, Svjetlost, Sarajevo Beograd, 1984. 35. Kutzer, M. Daphine, Empire and Imperialism in Classic British Childrens Books, Garland, New York, 2000. 36. Lefranc, P., Of the Art of Warre by Sea in Sir Walter Ralegh, Ecrivain: loeuvre and les idees, Librarie Armand Colin, 1968. 37. Lewis, C.S., On Three Ways of Writing for Children. In Egoff, Sheila, G. T. Stubbs, and F. Ashley, Only Connect, Oxford University Press, New York, 1969. 38. Logan, Mawuena Kossi, Narrating Afrika; George Henty and The Ficton of Empire, Garland, New York and London, 1999. 39. Lovett, Robert Moris, The History of the Novel in England, The Rivelside Press, Cambridge, 1996. 40. Lukens, Rebecca, The Child, the Critic and a Good Book, Language Arts, 55:452 54, 546, 1978. 41. Marc Soriano, Guide de litterature pour la jeunesse, Flauwarion, Paris, 1975. 42. Markovits, Stefanie, The Crisis of Action in Nineteenth-Century English Literature, The Ohio State University Press, Columbus, 2006. 43. McGillis, Roderick, Introductory Notes: Postcolonialism, Children and Their Literature, Arial, 28.1.1997, str. 7-15. 44. McGillis, Roderick, The Nimble Reader: Literary Theory and Childrens Literature, Twayne, New York, 1996. 45. Mrs Malersworth, On the Art of Writing Fiction for Children (May 1893) in Lance Salway, A Peculiar Gift, Harmondsworth, 1976. 46. Nodelman, Perry, The Other: Orientalism, Colonialism and Childrens Literature, Childrens Literature Association Quartely, 17.1.1992, str. 29-35. 47. Norquay, Glenda, ed., R.L. Stevenson on Fiction:An Anthology of Literature and Critical Essays, Edinburgh University Press, Edinburfh, 1999. 48. Novak, Maximillian E., Friday: Or the Power of Naming, Augustian Subjects: Essays in Honor of Battestin, Martin C., ed. Albert J. Rivera, University of Delamore, p., Newark, 1997, str. 105-115.

49. Peck, John, Maritime Fiction: Sailors and the Sea in British and American Novels, 1719-1917, Palgrave, New York, 2001. 50. Perrin, Noel, Dr Bowdlers Legacy: A History of Expurgate Books in England and America, Atheneum, New York, 1969. 51. Pijanovi, Petar, Naivna pria, anrovi i modeli, Mala biblioteka srpske knjievne zadruge, Beograd, 2005. 52. Porat, Ziva Ben, Reader, Text and Literary Allusion: Aspects in the Actualization of Literary Allusions, Ha-sifrut 26:126, 1978. 53. Puhalo, Duan, Engleska knjievnost XIX i XX veka, Nauna knjiga, Beograd, 1976. 54. Reed, John R., Victorian Will, Ohio University Press, Athens, 1995. 55. Reynolds, Kimberly, Girls Only?; Gender and Popular Childrens Fiction in Britain, 1880-1910 , Harverster Wheatsheaf, 1990. 56. Richardson, John, Slavery and Augustian Literature: Swift, Pope, Gay, Routledge, New York, 2003. 57. Roy, Anindyo, Civility and Empire Literature and Culture in British India, 1822-1922, Routledge, New York, 2005. 58. Sharit, Zahar, Poetics of Childrenss Literature, The University of Georgia Press, Athens and London, 1986. 59. Showalter, Elaine, Sexual Anarchy: Gender and Culture at the fin de Sieckle, Viking, New York, 1990. 60. Stevenson, Robert Louis, A Humble Remonstrance in Glenda Norquay, ed., R. L. Stevenson on Fiction: An Anthology of Literary and Critical Essays, Edinburgh University Press, Edonburgh, 1999. 61. kreb, Zdenko, et al., ur., Renik knjievnih termina, Nolit, Beograd, 1985. 62. Toury, Gideon, Literature as a Polysystem, Ha-sifrut 1819:119, 1974. 63. Towsend, John Rowe, Written for Children, Normand South, Penguin, London, 1976. 64. Vukovi, Dr Novo, Uvod u knjievnost za djecu i omladinu, Unireks, Podgorica, 1996. 65. Walsh, Jill Paton, The Writer's Responsibility, Children's Literature in Education , 4:3036, 1973. 66. Watkins, Tony. The Setting of Children's Literature in Peter Hunt, ed., Understanding Children's Literature, Routledge, London, 1999. 67. Webster, Roger, Studying Literary Theory, Edward Arnold, London, 1990. 68. Zohar, Itamar Even, The Relations Between Primary and Secondary Systems Within the Literary Polysystem. In Papers in Historical Poetics, Porter Institute for Poetics and Semiotics, Tel Aviv University Press., Tel Aviv: 1978, str.1420. 69. Zweig, Paul, The Adventurer, Princeton University Press, Princeton, 1974.

11.2.2. Socioloke studije 1. Anderson, B., Imagined Communities: Reflections on the Origin and Spread of Nationalism, Verso, London, 1983. 2. Asad, Talal, Anthropology and the Colonial Encounter, Humanities Press, New Jersey, 1973. 3. Barbot, Jean, A Description of the Coasts of North and South Guinea, in John and Awnsham Churchill, eds, A Collection of Voyages and Travels, 3rd edn, 6 vols, London, 1744-46, vol 5. str. 250-270. 4. Barton, Gregory, Keepers of the Jungle: Enviromental Management in British India; 1835-1900, The Histiorian, vol. 62, Issue 3, 2000, str. 557-565. 5. Bloom, Jim, Piracy: the Reality beyond the Image and the Myth, Sea Classics, Vol. 42, Issue 4, April, 2009, str. 26-35. 6. Boone, Troy, Youth of Darkest England: Working Class Children at the Heart of Victorian Empire, Routledge, New York, 2005. 7. Bosman, New and Accurate Description, Weekly Journal 41, 21. September, 1717. 8. Cannon, John, The Oxford Companion to British History, OUP, Oxford and New York, 1997. 9. Carbin, Alain, The Lure of the Sea in E.E. Rice, ed., The Sea and History, Sutton Publishing, Stroid, 1996. 10. Castle, E. B., Ancient Education and Today, Penguin books, LTD, 1961. 11. Ching Liang Low, Gail, White Skin/Black Masks: Representation and Colonialism, Routledge, London, 1996. 12. Cody, David, Associate Professor of English, Hatwick College, The British Empire Internet izvor:www.victoriaspast.com/front.porch/britishempire, na dan 02.08.2009. 13. Colley, Linda, Britans: Forging the Nation, 1707-1837, Yale University Press, New Haven, 1992. 14. Craton, Michael, Empire Enslavement, and Freedom in the Caribbean , Ian Randle Publishers, Kingston, 1997. 15. Craton, Michael, Sinews of Empire, Anchor, New York, 1974. 16. Davidson, J. W., The Idea of Empire in Noel Annan, ed., Ideas and Beliefs of the Victorians an Historic Revaluation of the Victorian Age, Sylvan Press, London, 1949. 17. Davies, E. Salter, The Development of Education, in Noel Annan, ed., Ideas and Beliefs of the Victorians an Historic Revaluation of the Victorian Age, Sylvan Press, London, 1949. 18. Davis, David Brion, The Problem of Slavery in Western Culture, Cornell University Press, Ithaca, 1966. 19. Dorton, Harvey, Books in England: Five Centuries of Social History, The University Press, Cambridge, 1970. 20. Edwards, Michael, The Sahibs and the Lotus: The British in India, Constable, London, 1988. 21. Edwards, Michael, The Sahibs at Home, Constable, London, 1991. 22. Eltis, David, Labour and Coercion in the English Atlantic World from the Seventeenth to the Early Twentieth Century in Michael Twaddle, ed, The Wages of Slavery: From Chattel Slavery to Wag Labour in Africa, the Caribbean and England , Frank Cass. London, 1993, str. 200-210.

23. Evans, Eric J., The Great Reform Act of 1832, Routledge, London and New York, 1994. 24. Flint, John, Cecil Rhodes, Confession of Faith, Little, Brown and Co., Boston, 1979. 25. Gascoignh, Bamber, Encyclopedia of Britain, Macmillan, London, 1993. 26. George, M. Dorothy, London Life in the Eighteenth Century, 1925, Penguin, Harmondsworth, 1966. 27. Grossberg, Lawrence, Cary, Nelson, and Treichler, Paula A., Cultural Studies, Routledge, New York, 1992. 28. Hall, Stuart, Culture, Media, Language: Working Papers in Cultural Studies, 1972-79, Centre for Contemporary Cultural Studies University of Birmingham, Birmingham, 1992. 29. Horn, Pamela, The Victorian Town Child, New York University Press, New York, 1997. 30. Hourihan, Margery, Deconstructing the Hero: Literary Theory and Childrens Literature, Routledge, London, 1997. 31. Houston, James, Some New and Accurate Observations Geographical, Natural, and Historical, London, 1725. 32. Hulton, Graham, The Victorian Conception of Wealth in Noel, Annan, ed., Ideas and Beliefs of the Victorians an Historic Revaluation of the Victorian Age, Sylvan Press, London, 1949. 33. Hutchins, Francis, The Illusion of Permanence: British Imperialism in India, Princeton University Press, Princeton, 1967. 34. Internet izvori: http://www.britainexpress.com/History/Victorian_index.htm http://www.history.ac.uk/ihr/Focus/Victorians/ http://www.lang.nagoya-u.ac.jp/~matsuoka/Victorian.html http://www.sc.edu/library/spcoll/kidlit/kidlit/kidlit.html http://www.victoriana.com/ http://www.victorianweb.org/ na dan 25. VI 2009. 35. Jeal, Tim, Livingstone, Heinemann, London, 1973, str. 142-43. 36. Kelly, B., Arabia, the Gulf and the Westt, Weidenfeld and Nicolson, London, 1980. 37. Kennedy, Paul M., The Rise and Fall of British Naval Mastery, Macmillan, 1983. 38. Koven, Seth, From Rough Lads to Hooligans: Boy Life, National Culture and Social Refirm in Parker Andrew, et al., ed., Natinalism and Sexualities, Rutledge, New York, 1995. 39. Krupsielis, J. K., and E. M. Berkley, Correspondence of William James, Vol. II, University Press of Virginia, Charlottesville, 1993. 40. Lewis, Michael, The Navy in Transition 1814-64; A Social History, Hadder and Stoughton, London, 1965. 41. Lloyd, Cristopher, F. R. Hist. S., The Nation and the Navy; A History of Naval Life and Policy, The Cresset Press, Royal Naval College, Greenwich, London, 1961. 42. MacKenzie, John M., Propaganda and Empire: The Manipulation of British Publich Opinion, 1880-1960, Manchester University Press, Manchester, 1984. 43. Marryat, Captain, Preface Masterman Ready or The Wrack of The Pacific, Frederick Waine and Co., London and New York, 1889. 44. Masefield, John, Sea Life in Nelsons Time, Methuen and Co., London, 1905.

45. Paranscodola, Lewis J.Puzzled Which to Chose: Conflicting Socio-Political Views in the Novels of Captain Maryat, Peter Long, New York, 1997. 46. Picock, Tom, Sailor King: The Life of William IV, Sinclair Stevenson London, 1991. 47. Plumwood, Val, Feminism and the Mastery of Nature, Routledge, London and New York, 1993. 48. R. D. The Forest of Planet Mars, Indian Forester 33, 1907, str. 725-36. 49. Richardson, David, The British Empire and the Atlantic Slave Trade, 16601807, in P.J. Marshall, ed., with Alaine Low, The Oxford History of the British Empire, vol. 2, The Eighteenth Century, Oxford University Press, Oxford, 1998, str. 440-64. 50. Rittenback, Kan, Empire Boys, Yale University, 2006, Internet izvor: www.beinecke.library.yale.edu/illustrated_word/images/empire_square.jpg na dan 18.02.2009. 51. Roland, Oliver and J.D. Page, A Short History of Africa, Penguin, Baltimore, 1962. 52. Rose, Lionel, The Erosion of Childhood: Child Oppsession in Britain, 18601918, Routledge, New York, 1991. 53. Said, Edvard V., Orijentalizam, prev. Drinka Gojkovi, Biblioteka XX vek, Beograd, 2008. 54. Said, Edvard, Kultura i imperijalizam, prev. Vesna Bogojevi, Beogradski krug, Beograd, 2002. 55. Said, Edward W., Representing the Colonisation Anthropology Interlocutors, Critical Inqiry, 15, No 2, Winter 1989, str. 205-225. 56. Schellinger, Paul, ed., Encyclopedia of the Novel, Fitzroy Doerborn, Chicago and London, 1998; 57. Semmel, Bernard, Imperialism and Social Reform: English Social-Imperial Thought, 1895-1944, Harvard University Press, 1960. 58. Smedley, Audrey, Race in North America: Origin and Evolution of Worldview, Westview Builder, New York, 1993. 59. Snelgrave, William, A New Account of Some Parts of Guinea, and the Slave Trade, London, 1734. 60. Stone, Robert, A Flag for Sunrise, Knopf, New York, 1981 61. Thomas, Hugh, The Slave Trade: The History of the Atlantic Slave Trade, 1440-1870, Simon and Schuster, New York, 1997. 62. Trevelyan, G. M., England Under Queen Anne, 3 vol.3, The Peace and Protestant Succession, Longmans, Green and Co, London, 1930-34. 63. Williams, Raymond, Culture and Society, 1780-1950, Harper and Row, New York, 1966. 64. Wolf, Abby, The Golden Age of Childrens Literature, An Introduction, Internet izvor: www.pbs.org/wgbh/masterpiece/railway/age_text.html, na dan 30. 09. 2009.

11.2.3. Kritiki prikazi pojedinih autora 11.2.3.1 Danijel Defo 1. Bell, Ian, Defoe's Fiction, Groom Helm, London, 1985. 2. Breen, T. H., An Empire of Goods: The Anglicization of Colonial America, 1690-1776, Journal of British Studies 25, October 1986, str. 468-500. 3. Butler, Ellis Parker, Robinson Crusoe and Thrift Stamps, NJ: National War Savings Committee for New Jersey, Newark, 1917. 4. Cohen, Margaret, The Right to Mobility in Adventure Fiction, Novel, Vol. 42, Issue 2, 2009, str. 280-290. 5. Crowley, J. Donald, editor, Introduction in Daniel Defoe, The Life and Strange Surprizing Adventures of Robinson Crusoe of York, Mariner, OUP, Oxford, 1983. 6. Defo, Danijel, Robinson Kruso, prev. sa engleskog Vladeta Popovi, Nolit, Beograd, 1984. 7. Defoe, Daniel, The Complete English Tradesman, Allan Sutton, Gloucester, UK, 1987. 8. Donoghue, Frank, Inevotable Politics: Rulership and Identity in Robinson Crusoe, Studies in Novel, Vol. 27, Issue 1, University of North Texas, 1995, str.10-20. 9. Furnbank, P. N. et al., A Political Biography of Daniel Defoe, Pickering and Chatto, 2006. 10. Hunter, J. Paul, Reluctant Pilgrim, Norton Critical Edition, London, 1994. 11. Hunter, J. Paul, The Reluctant Pilgrim: Defoes Emblematic Method and Quest for Form in Robinson Crusoe, John Hopkins University Press, Baltimore, 1966. 12. Internet izvor: www.elllisparkerbutler.info na dan 20.04.2010. 13. Jelistratova, A. A., Defo, Istorija engleske knjievnosti, prev. s ruskog B. Luki i M. Markovi, Nauna Knjiga, Beograd, 1950. 14. McInelly, Brett C., Expanding Empires, Expanding Selves: Colonialism, the Novel and Robinson Crusoe, Studies in the Novel, University of North Texas, vol. 35, issue 1, 1+. 15. Nicolson, Stuard, Found After 300 years, the Fame of Robinson Crusoe; Historians Uncover Composite of Castaway Who Inspired Classic Tale, The Daily Mail, September 22, 2005. 16. Roberts, Doreen, University of Kent at Canterbury, Introduction in Daniel Defoe, Robinson Crusoe, Wordsworth Editions, Ware, 2000. 17. Shonhorn, Manuel, Defoe's Politics: Parliament, Power, Kingship and Robinson Crusoe, Cambridge UP, Cambridge, 1991 18. Spencer, Duncan, Trying to Find Real Robinson Crusoe and Site of His Shipwreck, The Washington Times, July 28, 2002. 19. Watt, Jan, Robinson Crusoe as a Myth, Essays in Criticism, 1, 1951.

11.2.3.2. Donatan Svift 1. Adams, Percy G., Travellers and Travel Liars: 1660-1800, University of California Press, Berkley and Los Angeles, 1962. 2. Carnochay, W.B., "Some Roles of Lemuel Guliver", Texas Studies in Literature and Language V, No 4, Winter 1964. 3. Dennis, Nigel, Jonathan Swift: A Short Character, Macmillan, New York, Collier MacMillan, London, 1964. 4. Foulet, Lucien, ed., Correspondence de Voltaire, Librarie Hockette, Paris, 1913, Lette, 34. 5. Fox, Christopher, The Myth of Narcissus in Swifts Travels, EighteenthCentury Studies, 20 (1986-87), 17-33. 6. Fox, Christopher, ed., The Cambridge Companion of Jonathan Swift, CUP, Cambridge, 2003. 7. Hunter, Gulivers Travels and the Novel in Frederick N., Sunth, ed. The Genres of Gulivers Travels, University of Delaware Press, Newark, 1990. 8. Meyers, Jeffrey, Swift and Kafka, Papers on Language and Literature, vol.40, Issue 3, Southern Illinois University, 2004, str. 329. 9. Monk, Samuel Holt, The Pride of Lemuel Gulliver in Robert A. Greenberg and William B. Piper, eds., The Writings of Jonathan Swift, Norton, New York, 1973, str. 631-47. 10. Palmeri, Frank, Critical Essays on Jonathan Swift, G.H.Hall, New York, 1993. 11. Quintona, Ricardo, Swift: An Introduction, Oxford University Press, London, 1955, str. 155-158. 12. Richardson, John, Slavery and Augustian Literature: Swift, Pope, Gay, Routledge, New York, 2003. 13. Rogers, Pat, Gulivers Glasses in Clive T. Probyn, ed., The Art of Jonathan Swift, Vision Press, London, 1978, 179-88. 14. Turner, Paul, in Introduction, Jonathan Swift, Guliver's Travels, OUP, Oxford, 1998, XI 15. William, Kathleen, ed., Jonathan Swift, The Critical Heritage, Routlege, London, 1995.

11.2.3.3.Frederik Merijet 1. Berger, Max, The British Traveller in America, 1836-1860, Columbia University Press, New York City, 1943. 2. Bristow, Joseph, Empire Boys: Adventures in a Mans World, Harper Colins, London, 1991. 3. Dening, Greg, Mr Blighs Bad Language: Passion, Power and Theatre on the Bounty, CUP, Cambridge, 1992. 4. Gaston, Edwin W., The Early Novels of South West, University of New Mexico, New Mexico, 1961. 5. Internet izvor : www.kirjasto.sci.fi/fmarryat.html 6. Internet izvor: www.sea-room.com/series/marryat-ser na dan 31.X.2010. 7. Maher, Susan, Recasting Crusoe: Frederick Marryat, R.M. Ballantyne and the Nineteenth-Century Robinsonnade, Childrens Literature Association Quarterly 13. 4 , Winter 1988, 171-175.

8. Moss, Anita, Captain Marryat and Sea Adventure, Childrens Literature Association Quarterly, Volume 8, The John Hopkins University Press, Number 3, Fall 1983, 13-16. 9. Philip, Michael, Cultural Myth in Victorian Boys Books by Marryat, Hughes, Stevenson, and Kipling , Diss. Indiana, 1975. 10. Pocock, Tom, Captain Marryat : Seaman, Writer and Adventurer, Palgrave, New York, 1952. 11. Warner, Oliver, Captain Marryat: A Rediscovery, Constable, London, 1953.

11.2.3.4. Robert Majkl Balantajn 1. Bratton, J. S., Introduction to The Coral Island by R.M. Ballantyne, OUP, Oxford, 1990. 2. Internet izvor : www.kirjasto.sci.fi/ballant.htm 3. Internet izvor: www.biographe. Ca/009004-119.01-e.php?Bio??=40067 $ na dan 05.11.2010. 4. Internet izvor: www.athelstane.co.uk/ballanty/ballabio.htm na dan 05.11.2010. 5. Internet izvor: www.biography.ca/009004-119.01-e.php.bioId=40067 na dan 5.XI 2010. 6. Internet izvor: www.visionforum.com/ browse/ product/ ?productid =60000 _ 8cid =596 na dan 11.V 2010. 7. Internet izvor: www.visionforum.com/ browse/ product/ ?productid =60000 _8cid =596 na dan 11.V 2010. 8. Siegl, Karin, The Robinsonade Tradition in Robert Michael Ballantyne's 'The Choral Island' and William Golding's 'The Lord of Flies' , Edwin Mellen Pr., 1996.

11.2.3.5.Robert Luis Stivenson 1. 100 Great Books to Get Your Kids Reading, sponsored by Dryton Manor Theme Park Sunday Wonder Kids, Legal and General Heart 100., 7, Sunday Mercury, Birmingham Post and Mail Ltd, 27 April 2008, 30. 2. 50 Greatest Adventure Books of All Time, Book, West Egg Communications llc, May-June 2003, 46. 3. Adams, Robert P., The Internalisation of Quest Romance in The Ringers in the Tower, University of Chicago Press, Chicago and London, 1971, 15-22. 4. Alblas, Jacques, The Early Production and Reception of Stevenson's Works in England and Netherlands, Libregts and Tiggers, London, 1996. 5. Bell, Fraser, The Granite Shows Through: Shades of Tusitala, Queens Quaterly, Vol 114, Issue 3, Fall 2007, 384-395. 6. Blackburn, William, Mirror in the Sea: Treasure Island and the Internalisation of Juvenile Romance, Childrens Literature Association Quaterly, Volume 8, The John Hopkins University Press, Number 3, Fall 1983, 9-15. 7. Fraser, Robert, Victorian Quest Romance: Stevenson, Haggard, Kipling, and Conan Doyle, Northcote Publishing House, Plymouth, 1998. 8. Hammonah, J. R. et al., A Robert Louis Stevenson Companion , Garlend Publishing, New York, 1985.

9. Henley, W. E., Treasure Island, The Saturday Review, Lui, 8 December 1883, str. 737-38. 10. Hergei, Ivo, Robert Luj Stivenson i njegovo ivotno putovanje, Knjievni Portreti, Zagreb, 1957. 11. Kiely, Robert, Robert Louis Stevenson and the Fiction of Adventure, Cambridge, Mass, 1964, 81. 12. McKenzie, M. L., The Joy Theatre, Romance and Treasure Island : The Artistry of R. L. S., English Studies in Canada, 8,4, December, 1982, str. 420. 13. Nodelman, Perry, A Hundred Years of Treasure, or Grime Does Not Pay, Childrens Literature Association Quaterly, Volume 8, The John Hopkins University Press, Number 3, Fall 1983, str. 2-10. 14. Smith, Janet, Adam, ed., Henry James and Robert Louis Stevenson, A Record of Friendship and Criticism, Rupert Hart Davis, London, 1948. 15. Stevenson, Robert Louis, The Critical Heritage, ed. Paul Maixner, 1981; Letter to W.E. Henley, Mars, 1883, Swanston Edition, XXIV, str. 31. 16. Tara Cain Touch of Escapism is a Real Christmas Theasure, theatre review, Coventry Evening Telegraph, Coventry Newspapers, 11 Decembre 2007, str. 20. 17. The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition, Columbia University Press, New York, 2009. 18. Ward, Hayden W., The Pleasure of Young Heart: Treasure Island and the Appeal of Boys Adventure Fiction, Studies in the Novel, VI, Fall 1974, str. 304-317.

11.2.3.6. Radjard Kipling 1. Beltles, Paul, The Mark of the Beast: Rudyard Kipling Apocaliptic Vision of Empire, Studies in Short Fiction, Vol. 33, Issue 3, 1996, str. 25-40. 2. Carrigton, Charles, Radyard Kipling, His Life and Work, Routledge and Kegan Paul, London, 1955. 3. Ford, Boris, A Case for Kipling, reprinted from Scrutiny, 11, No 1, 1942 in Kipling and The Critics, ed. Elliot L. Gilbert, New York University Press, Gotham Library, New York, 1965, str. 61-85. 4. Gilbert, Elliot L., The Good Kipling: Studies in the Short Story, Ohio UP, Oberlin, 1970. 5. Islam, Shamsul, Kiplings Law, A Study of His Philosophy f Life, Macmillan, London, 1975. 6. Karlin, Daniel, ed. Radyard Kipling, Oxford University Press, Oxford, 1999. 7. Karlin, Daniel, Rudyard Kipling, Oxford University Press, Oxford, 1999. 8. Kovaevi, Ivanka, Radjard Kipling, Engleska knjievnost 3 , Svjetlost, Sarajevo Beograd, 1984. 9. Lionel, Trilling, "Kipling", The Liberal Imagination: Essays on Literature and Society, Doubleday, Garden City, 1943. 10. Mac-Laren, Eli, Against All Invasion: The Archival Story of Kipling, Copy Right and the Macmillan Expansion into Canada, 1900-1920, Journal of Canadian Studies, Volume 40, Issue 2, 2006, str. 139-145. 11. McClure, John A., Kipling and Conrad: The Colonial Fiction, Harvard University Press, 1982.

12. Moss, Robert F., Kiplings Triumph: The Double Boyhood of Kimball OHara in Harold Bloom, ed. Rudyard Kiplings Kim, Chelsea House, New York, 1987, str. 99-120. 13. Nicole E. Didcher, Adolescence Imperialism and Identity in Kim and Pegasus in Flight, Mosaic, Vol. 34, Issue 2, University of Manitoba, Mosaic, 2001, str. 149. 14. Orwell, Geroge, Rudyard Kipling in A Collection of Essays, Anchor, New York, 1954. 15. Park, Clara Clairborne, Artist of Empire: Kipling and Kim, The Hudson Reviev, vol. 55, Issue 4, 2003, str. 537-545. 16. Randall, Don, Post-Muting Allegories of Empire in Rudyard Kiplings Jungle Books, Texas Studies in Literature and Language, Vol 40, Issue 1, 1998, str. 97. 17. Seymour-Smith, Martyn, Rudyard Kipling , Queen Anne Press, London, 1989, str. 302. 18. Shahane, Vasant A., Rudyard Kipling: Activist and Artist, Southern Illinois University Press, Carbondale, 1973. 19. Tompkins, J.M.S., The Art of Rudyard Kipling, Oxford University Press, Oxford, 1959. 20. Wilson, Edmund, The Kipling that Nobody Reads, The Wound and the Bow, Oxford University Press, New York, 1947.

11.3. Ostalo 1. Aristotle, Politics, translated by Benjamin Jowett, Oxford University Press, London, 1905. 2. Frye, Northop, ed., Selected Poetry and Prose of Blake, Random House, New York, 1953, str.447. 3. Gilman, Sander, Difference and Pathology: Steretypes of Sexuality, Race and Madness, Cornell UP, Ithaca and London, 1985. 4. Jung, C.G., Memories, Dreams and Reflections, ed. H. Jafle. trans. R. and C. Winston, Vintage, New York, 1963. 5. Kermode, Frank, Introduction to the Tempest, Arden Sheakespeare Series, Methuen & Co., London, 1964, str XXX. 6. Konrad, Dozef, Srce tame, prevela Nada urija Prodanovi, Narodna knjiga, 2004. 7. Miller, Paul W., Hemingway vs. Stendal, or Papas Last Fight With a Dead Writer, The Hemingway Review, Vol. 19, Hagues, 1999, str. 127-135. 8. Rackham, Arthur, ed., Mother Goose Old Nursery Rhymes, Wordsworth Classics, London, 1994.