P. 1
Mr Jelena Spasić - Engleski avanturistički roman

Mr Jelena Spasić - Engleski avanturistički roman

|Views: 424|Likes:
Published by antimark85
Poetika i žanrovske specifičnosti avanturističkog romana
Poetika i žanrovske specifičnosti avanturističkog romana

More info:

Published by: antimark85 on May 27, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/11/2014

pdf

text

original

Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za engleski jezik i književnost

DOKTORSKI RAD

Mr Jelena Spasić

Engleski avanturistički roman XVIII i XIX veka – kulturološki kontekst i žanrovsko određenje

Mentor: prof. dr Zoran Paunović

Novi Sad, septembar 2011. godine

SADRŽAJ Rezime ..................................................................................................1 Summary .............................................................................................. 2 1. Uvod ......................................................................................................3 2. Kulturološko-književni kontekst ............................................................ 9 2.1. Istorijski kontekst ......................................................................9 2.2. Istorijsko-pedagoški kontekst .................................................. 13 2.3. Istorijsko-kulturološki kontekst ................................................ 17 2.4. Književni kontekst ................................................................... 19 3. Žanrovsko određenje i uzrasni identiteti .............................................. 26 4. Danijel Defo – Mit o savremenom Odiseju .......................................... 33 4.1. Biografija i dela ...................................................................... 33 4.1.1. Književna recepcija ......................................................... 34 4.2. Avanturistička priča u romanu Robinzon Kruso ....................... 42 4.2.1. Pravo na kretanje kao osnovni princip avanturističke proze ........................................................ 42 4.2.2. Dualizmi u romanu .......................................................... 44 4.3. Dominacija heroja .................................................................... 49 4.4. Imperijalističke ideje u romanu Robinzon Kruso ..................... 51 4.5. Žanrovsko određenje ............................................................... 60 5. Džonatan Svift – Avantura u odrazu iskrivljenog ogledala.................. 66 5.1. Biografija i dela ...................................................................... 66 5.1.1. Književna recepcija ......................................................... 67 5.2. Avanturistička priča u Guliverovim putovanjima ..................... 71 5.2.1. Parodija na avanturističku prozu ...................................... 71 5.2.1.1. Svift i književna tradicija ......................................... 71 5.2.1.2. Svift i njegovi savremenici ....................................... 76 5.2.1.3. Guliver kao heroj ..................................................... 78 5.3. Imperijalističke ideje u romanu ................................................ 86 5.4. Žanrovsko određenje ............................................................... 97 6. Frederik Merijet – Pomorska avanturistička priča ............................ 103 6.1. Biografija i dela .................................................................... 103 6.2. Avanturistička priča u delima Frederika Merijeta .................. 106 6.2.1. Pomorska avanturistička priča ....................................... 106 6.2.2. Kapetan Merijet i pomorska avantura ............................. 108 6.2.2.1. Brodolom „Pacifika“.............................................. 108

6.2.2.2. Pomorski kadet Džek Izi.......................................... 112 6.3. Imperijalističke ideje u Merijetovom delu .............................. 119 6.3.1. Kolonije i imperijalizam ................................................ 119 6.3.2. More i imperijalizam ..................................................... 124 6.4. Žanrovsko određenje .............................................................. 133 7. Robert Majkl Balantajn – Dečačka avantura .................................... 138 7.1. Biografija i dela .................................................................... 138 7.2. Avanturistička priča u delima R.M. Balantajna ...................... 141 7.2.1. Dualizam beloputost - tamnoputost ................................ 141 7.2.2. Motiv zveri u avanturističkoj priči .................................. 143 7.2.3. Dualizam civilizacija - divljaštvo ................................... 144 7.2.4. Motiv pokrštavanja u avanturističkoj priči ...................... 146 7.2.5. Motiv gusara u avanturističkoj priči ............................... 148 7.2.6. Motiv majki u avanturističkoj priči ................................. 148 7.2.7. Heroji avanturističke priče .............................................. 149 7.3. Imperijalističke ideje u delima R.M. Balantajna ..................... 152 7.3.1. Snovi o prostranstvima .................................................. 153 7.3.2. Naseljavanje kolonija .................................................... 154 7.3.3. Trgovina robljem ........................................................... 155 7.3.4. Protivurečje mita i istorije .............................................. 160 7.3.5. Imperijalizam, kultura i stereotipi .................................. 162 7.4. Žanrovsko određenje ............................................................. 164

8. Robert Luis Stivenson – Razigrana avantura .................................... 169 8.1. Biografija i dela .................................................................... 169 8.2. Avanturistička priča u delima R.L. Stivensona ...................... 171 8.2.1. Dualizam u Stivensonovoj avanturističkoj priči ............. 171 8.2.2. Gusari – realnost iza mita i stereotipa ............................. 173 8.2.3. Gusari kao bića tame i senki .......................................... 175 8.2.4. Motiv mape i potrage za blagom ..................................... 178 8.2.5. Džim kao pripovedač i heroj .......................................... 180 8.2.6. Razigrana avantura ......................................................... 185 8.2.7. Internalizacija avanturističke potrage .............................. 188 8.3. Žanrovsko određenje ............................................................. 192

9. Radjard Kipling – Pritajena apologija imperijalizma ........................ 198 9.1. Biografija i dela .................................................................... 198 9.2. Avanturistička priča u delima R. Kiplinga ............................. 201 9.2.1. Avantura kao realistično– imaginarna priča .................... 201 9.2.2. Dualizam razum – racionalnost....................................... 203 9.2.3. Ženski likovi u avanturističkoj prozi .............................. 205 9.2.4. Priča o herojskoj potrazi ................................................. 206 9.2.5. Priča o muškom prijateljstvu ......................................... 208 9.2.6. Mogli kao heroj .............................................................. 210 9.3. Imperijalističke ideje u delima R. Kiplinga.............................. 213 9.3.1. Indija – od kolonije do mita ........................................... 213 9.3.2. Kipling i imperijalističke ideje ....................................... 215 9.3.3. Kim ............................................................................... 218 9.3.4. Knjiga o džungli ............................................................. 226 9.4. Žanrovsko određenje .............................................................. 230

10. Zaključak ....................................................................................... 237 11. Bibliografija ................................................................................... 242 11.1. Primarna bibliografija ......................................................... 242 11.1.1. Avanturistički romani engleske književnosti XVIII i XIX veka ......................................................... 242 11.1.2. Prevodi avanturističkih romana engleske književnosti XVIII i XIX veka ...................... 242 11.2. Sekundarna bibliografija ..................................................... 245 11.2.1. Opšte književno–kritičke studije .................................. 245 11.2.2. Sociološke studije ........................................................ 248 11.2.3. Kritički prikazi pojedinih autora .................................. 251 11.2.3.1. Danijel Defo ........................................................ 251 11.2.3.2. Džonatan Svift ..................................................... 252 11.2.3.3. Frederik Merijet ................................................... 252 11.2.3.4. Robert Majkl Balantajn ........................................ 253 11.2.3.5. Robert Luis Stivenson .......................................... 253 11.2.3.6. Radjard Kipling ................................................... 254 11.3. Ostalo .................................................................................. 255

fokusirajući se na određenje kulturološkog konteksta u kom je on nastao i razvijao se tokom ovog perioda. Ključne reči: avanturistička proza. pokazano je da je priča o avanturi nadživela svoje pisce i politiku svog doba. Robert Luis Stivenson i Radjard Kipling poveli su ovaj žanr ka priči o savremenom Odiseju u formi Robinzonijada. te da poruke književnih dela dobijaju implicitnu imperijalističku konotaciju i to putem čitaočevog identifikovanja sa herojima avanturističkih priča i njihovim podvizima na pustim ostrvima. ali suštinski ostajući uvek ista i uvek mladalačka po duhu. osvežena savremenim kontekstom. U smislu recepcije ove vrste proze. i zbog vešto upisanog imperijalističkog konteksta. Federik Merijet. alegorične priče o životinjama. U kontekstu žanrovskog određenja u smislu uzrasnog identiteta ciljne čitalačke publike. pisci Danijel Defo. te se svojim porukama neumornog traganja za zakopanim blagom i neslućenim sposobnostima čoveka uklapa i u savremeno društvo i nalazi svoj put do čitalaca svih uzrasta. budući da su romani navedenih pisaca poslužili kao inspiracija za mnoga dela iz kanona književnosti za odrasle. kako u književno-teorijskom smislu. dečačke avanturističke priče. kao i žanrovsko određenje. postoji i srodnost sa kanonom književnosti za odrasle.REZIME Ovaj rad bavi se engleskim avanturističkim romanom XVIII i XIX veka. Džonatan Svift. beskrajnim okeanima i egzotičnim krajevima Afrike i Indije. ali i na osnovu srdačne recepcije među ovom čitalačkom publikom. pomorske avanturističke priče. špijunske priče do arhetipske avanturističke priče o potrazi za zakopanim blagom. nalaze svoj odraz i u književnosti. odnosno imperijalistička politika Britanske imperije. i to na osnovu jasnih indikacija prilagođavanja ove vrste proze od strane samih pisaca. Robert Majkl Balantajn. kanon književnosti za odrasle. pokazano je da engleski avanturistički roman XVIII i XIX veka. . Pokazano je da istorijski i sociološki okviri engleskog društva XVIII i XIX veka. kulturološki kontekst. tako i u smislu pripadanja kanonu književnosti za decu i mlade ili kanonu književnosti za odrasle. ali. kanon književnosti za decu i mlade. Nadovezujući se na tradiciju klasične avanturističke priče. preko satiričnog putopisa. isto tako. ali i prevodilaca. pored nesumnjive pripadnosti kanonu književnosti za decu i mlade. žanrovsko određenje. imperijalističke ideje.

the canon of adults' literature. cultural context. through the satirical travel book. In a sense of the reception of this sort of fiction. beside undoubted belonging to the canon of children’s and youth literature due to clear indications of adjusting this sort of fiction by authors themselves. the authors Daniel Defoe. since novels of these authors have inspired many works from the canon of adults’ literature. but essentially remaining the same. both in a literary-theoretical sense and in a sense of belonging to the canon of children’s and youth literature or to the canon of adults' literature. genre determination. young in its soul. finding its way to readers of all ages. i. endless oceans and exotic parts of Africa and India. so that messages of literary works get an implicit imperialistic connotation by the reader’s identification with heroes of adventure stories and their heroic deeds on desert islands. there is relatedness with the canon of adults’ literature. the imperialistic politics of the British Empire.SUMMARY This work deals with the English adventure novel of the eighteenth and nineteenth century. the spy story up to the archetype story of the quest for the buried treasure. the sea adventure story. focusing on determining the cultural context in which it got conceived and developed during this period.e. and Rudyard Kipling took this genre toward the story of a contemporary Odyssey in the form of the Robinsonade. Robert Louis Stevenson. the allegorical animal story. Jonathan Swift. but also by translators. Robert Michael Ballantyne. but also due to the skillfully inscribed imperialistic context. it has been pointed out that the adventure story has outlived its authors and politics of its times. Continuing the tradition of the classical adventure story. Frederick Marryat. imperialistic ideas. It has been shown that the sociological and historical conditions of the English society from the eighteenth and nineteenth century. being refreshed with the contemporary context. . it has been shown that the English adventure novel of the eighteenth and nineteenth century. In the context of genre determination referring to the age identity of the aimed readership. canon of children’s and youth literature. find their reflection also in literature. and on the basis of a cordial literary reception among this readership. Key words: adventure fiction. so that it fits into the contemporary society with its messages of a heroic quest for the buried treasure and man’s unknown abilities. as well as on determining the genre.

civilizovani svet ljudskog oblika i značenja. Robinson Kruso (Robinson Crusoe. kako su druge „inferiorne“ rase njima podređene i kako oni šire civilizaciju i red gde god da pođu. a čudovišta i ostareli kraljevi oslabljene sile apatije . to je i priča o Robinsonu Krusou.1. Džonatan Svift (Jonathan Swift). hrabri. Knjiga o džungli (JungleBooks. 1719). o Beovulfu. Masterman Ready (1841). Crna slonovača (Black Ivory. Ona nam govori o to me kako su beloputi Evropljani prirodni gospodari sveta jer su snažni. bavi se avanturističkom pričom. 1726). UVOD Ovaj rad. Džejmsu Bondu i superherojima iz naučnofantastičnih priča. Njihova upornost ih dovodi do blistavih nagrada. Kim (Kim. To je omiljena priča evropske književnosti i ispričana je toliko puta da je lako poverovati da je njena slika o svetu istinita. ova priča je uvek ista – to je priča o Odiseju. Avanturistička priča. 1873 ). o Vitezovima Okruglog stola. 1902 ). pod naslovom „Engleski avanturistički roman XVIII i XIX veka: kulturološki kontekst i žanrovsko određenje“. Robert Majkl Balantajn (Robert Michael Ballantyne). uz blagoslov i odobravanje i bogova i vlasti. ali. To je priča o superiornosti.. onakvom kakva je zastupljena u sledećem korpusu dela: Daniel Defo (Daniel Defoe). racionalni i posvećeni svom zadatku. o Jasonu i zlatnom runu. Koralno ostrvo (The Coral Island . Nortrop Fraj je smatrao da mit o potrazi suštinski leži u osnovi svake književnosti. preuzimajući svoje značenje iz cikličnosti smene godišnjih doba i „centralnog izraza ljudske energije koja je transformisala prirodno okruženje u pastoralni. 1894). Mr Midshipmen Easy (1836). Ostrvo s blagom (The Treasure Island. u isto vreme. Frederik Merijet (Frederick Marryat). Suštinski. priča o heroju i njegovoj potrazi. dominaciji i uspehu. vešti. Avanturistička priča opisuje kako oni savladavaju opasnosti prirode. 1858). predstavlja priču koja se u bezbrojnim verzijama još od davnih vremena iznova i iznova prepričava. 1883). Guliverova putovanja (Guliver’s Travels. skrivenog blaga. Robert Luis Stivenson (Robert Louis Stevenson). Radjard Kipling (Rudyard Kipling). pri čemu je heroj simbol oživljavanja moći proleća. kultivisani.

str. str. U ovom slučaju. kako vidovi književne prakse jesu postupci koji utiču na tok događaja oblikujući psihičku i moralnu svest mladih čitalaca. Tony Watkins . značajno je ukazati na način na koji društvo i kultura mogu da utiču na značenje teksta. 32. ed. ovaj rad ima za cilj da analizira avanturističku priču iz društvenog i književno-teorijskog aspekta. te je. kakve su bile književne okolnosti iz okruženja. omogućava da se odgovori na pitanja ključna za ovu tematiku. poveže fenomen avanturističke priče sa kultirološkim aspektima doba u kome je nastao i razvijao se. u skladu s tim.3 Na taj način ova književno-kritička teorija..“1 Neosporna je centralnost priče o heroju u evropskoj kulturi. kao jedno od sredstava analize. kritičari su počeli da preispituju poruku avanturističke priče. Deconstructing the Hero: Literary Theory and Children's Literature. Routledge. Budući da književni tekst dobija značenje u kontekstu. Stoga. “The Setting of Children's Literature“ in Peter Hunt. potrebno je ispitati početnu recepciju i kritičku istoriju dela. ističući da oni ljudi koji imaju različitu boju kože od belaca nisu a priori inferiorni. Međutim. 2 Anglosaksonska avanturistička proza koja je pisana tokom XVIII i XIX veka takođe je deo ove književne tradicije. priča se svojim odlikama prilagodila kulturološkom i istorijskom kontekstu i bila je omiljeno štivo tadašnjih čitalaca. Da bi se jasno odgovorilo na ova pitanja. 2 Ibid. London. da sama logika priče neće zadovoljavajuće odgovoriti na sva pitanja i da sticanje moći i uspeha neće bezuslovno i obavezno dovesti do ličnog zadovoljstva. 2. . 3 Upor. s druge strane. 1997. s posebnim naglaskom na čitalačku pubiliku i njihove 1 Margery Hourihan. Pošto rad obuhvata širok raspon društvenih fenomena XVIII i XIX veka. str. kako vanknjiževne kulturološke formacije oblikuju književni diskurs i. Routledge. U tom smislu. pokazujući. cilj ovog rada da istakne istoričnost tekstova i tekstualnost istorije u prizmi engleskog avanturističkog romana XVIII i XIX veka. da u duhu kulturoloških studija.i nemoći zime. s jedne strane.. kao što su: kako i zašto priča postaje takva da prenosi baš poruku koju prenosi. odnosno. koje vrste kulturološkoh tvrdnji delo iznosi i na koja pitanja odgovara. tokom nekoliko prethodnih decenija. Understanding Children's Literature. 1999. novi istorizam može da integriše tekst i društveno-istorijski kontekst. London. da bi se fenomen i značaj avanturističke priče tokom ovog perioda rastumačio i kritički prikazao. 3. književno-istorijski interdisciplinarni pristup omogućava analizu kulture društva i etičkih vrednosti u odrazu književnog dela.

te se u književnu analizu unosi i proučavanje elemenata koji čine život u opštem smislu. u ideološkom smislu. 214. str.5“ Prihvatajući definiciju avanturističke priče kao „priče o junaku i njegovoj potrazi koja slavi osvajanje i neustrašive avanture“. Budući da su kulturološke studije. uzimajući u obzir lice pripovedanja. prilikom interpretacije avanturističke priče u ovom radu primeniće se i metod dekonstrukcije kako bi se. kako tokom XVIII i XIX veka. Culture: Key Concepts in Social Sciences. Polity Press. uključujući i detalje u vezi sa tim kako je ono upisano ili izbrisano iz književnog kanona.2. ekonomskim i socijalnim. 5. ne samo da bi se odgovorilo na pitanje kako priča dobija svoje značenje u interakciji sa čitaocem. Cambridge. linearnost priče. još jedan od ciljeva ovog rada jeste i da odgovori na pitanje u vezi sa tim šta struktura avanturističke priče poseduje. već i da se otkrije razlog zbog kojeg su avanturističke priče bile i ostale toliko popularne među čitaocima.čitalačke navike. Stoga. značajno je da se delo analizira i sa pripovedačkog aspekta. kao naučna oblast koja se bavi generisanjem i cirkulacijom značenja u društvu. a upravo na osnovu ovog ident iteta mi i tumačimo svet. budući da ne postoji jedan jedini ispravan način razmatranja bilo kog književnog teksta. preispitalo tradicionalno razumevanje avanturističkih i imperijalističkih pohoda beloputih Evropljana. str. te privlači i ispunjava pustolovnu maštu tolikih čitalaca. 1989.. Međutim. Hourihan. Fred Inglis. ili površine teksta. op. priče i značenja koje čitalac učitava na osnovu p rva dva elementa4.6 ovaj rad će kao parametre za 4 5 Upor. op. Pošto se priča sastoji od tri međusobno povezana elementa: diskursa. sam pojam „kultura“ prihvata se u tumačenju Freda Inglisa. tako i danas. . Stoga.cit. str. 6 Hourihan.. kao i neprestanom interakcijom književnih elemenata sa političkim. odnosno kao „skup priča koje mi pričamo samima sebi i naš istorijski promenljiv identitet formira se iz iskustva pripovedačke tradicije kojoj pripadamo. ovo bi bili ključni elementi za istraživanje. kao o strukturalne elemente priče. a da su sve istine do kojih dođemo samo delimične i relativne.cit.

f) linearno putovanje uz naglasak na napetost i iščekivanje događaja koji slede. ugled ili suprugu). Novi Sad. bez mogućnosti da čitaoci sagledaju drugu stranu. j) nasilje se prikazuje kao opravdano. ali isto tako i koliko ona na taj način odražava psihu društva XVIII i XIX veka. Stylos. 22. Engleska – divljina. i) opisuju se uglavnom odnosi između muških likova. prev. b) dualizam ili binarne opozije elemenata priče (gospoda – pirati. fizičke ili duhovne prirode. priča o avanturama u divljini do nosi i priču o podsvesnom. Odgovarajući na ova pitanja. Kembel čita avanturističku priču kao univerzalno korisnu priču o napretku psihe ka zrelosti. 9. prema Džozefu Kembelu. Divljina nosi simboliku podsvesti. h) heroj je pripadnik aristokratije. te se na kraju bezbedno vraća kući dobijajući nagradu . dubokog mora. e) sa aspekta pripovedačke tehnike prisutna je tačka gledišta heroja uz jednostranu fokalizaciju. 2004. gospodar. str. priču o odrastanju u svakom smislu. gospodar – rob).analizu uzeti stepen prisutnosti/odsutnosti sledećih elemenata koji se smatraju tipičnim elementima ove vrste književnosti: a) priča u formi putovanja koja liči na tradicionalnu usmenu bajku (junak je belac. k) prisutna su divlja bića (simbol drugog. racionalno – iracionalno. godine divljake su neki nazivali „ljudskim zverima“. celovitosti i prosvetljenju. d) sukob dobra i zla. onostranog i stranog samom junaku (još 1610. . str. Džozef Kembel. pri čemu ženskih likova ili nema ili nisu važni za radnju ili donose zlo.“ 8 U tom smislu. više klase. a pirate „belim divljacima“7. „a nepoznate oblasti i mesta poput džungle. pošto.. c) priča o odrastanju kao odlika dečačke književnosti (inicijacija u svet odraslih). 7 8 Ibid.blago. anglosaksonac koji napušta civilizaciju da bi u divljini tražio svoje ispunjenje i tu nailazi na niz nedaća i suparnika koje pobeđuje postižući svoj cilj. Heroj sa hiljadu lica. Branislav Kovačević. rad će utvrditi mesto ovih avanturističkih priča u tradiciji avanturističke priče uopšte. pustog ostrva predstavljaju slobodan prostor za projekciju sadržaja kolektivnog nesvesnog.

Zohar Shavit. koliko dinamika promene psihe samoga junaka. str.01. senzacionalizam i dinamično izvršavanje zadataka.answers. dobijajući ili gubeći suptilne smisaone i estetske vrednosti. žanrovi i modeli. književnost za odrasle obično naglašava unutrašnji život junaka dela. relativno su kratki. ne sadrže teme tipične za svet odraslih koje nisu u skladu sa njihovim godinama i potrebom da budu zaštićeni od grubosti. sadrže fantastične ili avanturističke fabule sa srećnim krajem u kojem dobro nadvladava zlo. nije nimalo naivna ni jednoznačna. u ovom slučaju odraslog viktorijanca ili mladog čitaoca XX veka. pri čemu se ne naglašava toliko dinamika radnje stvarnosti književnog dela. kako Petar Pijanović ističe. dok im je karakter u izvesnoj meri didaktički ili obrazovni. Naivna priča. data karakterizacija ne pretpostavlja dalji razvoj i promene tokom brojnih avantura. uzimajući u obzir njihove intelektualne sposobnosti. Radnja je shematski uprošćena. 1986.10 Ovaj rad će pokušati da odredi razvojni put žanrovskog određenja avanturističkih priča iz XVIII i XIX veka. Athens and London. i ono što se danas naziva književnošću za decu i omladinu može samo da liči na naivnu priču. sadrže ilustracije.com/topic/children-s-literature na dan 3.12.2007. Avanturistički roman je. str. U skladu sa tim.11 Upravo takvi tekstovi tematizuju višeznačni svet i imaju svoje duplo dno. Internet izvor: www. akciju. Kriterijumi za žanrovsko određenje i razlikovanje ove dve vrste romana zasnivaju se na osnovnim odlikama karakterizacije lika. pri čemu shematizovanost ustupa mesto originalnosti. nastao kao roman za odrasle.9 Naime. Mala biblioteka srpske književne zadruge. Poetics of Children's Literature. 43-44. ali se pod uticajem kulturološkog konteksta transformisao u roman za decu i omladinu. Književnost za decu i omladinu stavlja naglasak na radnju. dinamičnosti radnje i stepena shematizacije sižea. 10 Upor. nude uglavnom likove dece ili mladih kao glavne likove. Beograd. University of Georgia Press. dobro korespondirajući i sa decom 9 Upor. bave se temom odrastanja i sazrevanja. uzimajući u obzir činjenicu da se u zavisnosti od stepena intelektualne zrelosti čitaoca.Jedan od ciljeva rada jeste i da odredi žanrovsko određenje engleskog avanturističkog romana XVIII i XIX veka. 2005. 11 Petar Pijanović. Ovi tekstovi su pisani specifično za decu i mlade i. Budući da mladi čitaoci vole jasno ocrtane konture lika. a jezik pripovedanja se zbog svoje jednostavnosti poredi sa tradicijom usmene bajke. i književni tekst menja. ali. . žanrovski posmatrano.

. književnosti za decu i omladinu ili graničnoj književnosti. Stoga. Čini se da ovo žanrovsko određenje zapravo pripada graničnoj književnosti. pri čemu i jedni i drugi mogu u njima da pronađu svoj čitalački lik i identitet. cilj ovog rada jeste da odredi u kojoj meri avanturistička priča XVIII i XIX veka suštinski pripada književnosti za odrasle.i mladima i sa odraslima.

Tokom viktorijanske ere. socijalni i ekonomski uslovi za razvoj književnosti za decu i omladinu. Upravo u ovom periodu nalaze se osnovni istorijski i sociološki okviri društva Velike Britanije relevantni za ovaj rad: imperijalistička politika i njen odraz na književnost. da bi se vrhunac dostigao kada je kraljica Viktorija 1876. Vilijam IV (1830-37) i Viktorija (1837-1901). . nastavljalo se strateški osmišljeno širenje granica imperije. a okončano je Napoleonskim ratovima 1815. s posebnim naglaskom na popularne časopise za dečake i avanturističke romane štampane u celini. osvajanjem novih teritorija i trgovačkih koncesija. trgovačku i pomorsku nadmoć. Džejms II (1685-88) Vilijam III i Meri II (1685.2. Opravdanje za postojanje imperije u kojoj sunce ne zalazi nudila je Dizraelijeva politika. Širenje imperije počelo je još od Elizabete I. U tom periodu Velika Britanija nalazila se na neobično moćnoj poziciji. KULTUROLOŠKO – KNJIŽEVNI KONTEKST 2. godine. Francuska i Holandija. koji su u tom trenutku bili Španija. Ana (1702-14). Džordž II (1727-60).1. godine postala carica Indije. Tokom istorijskog perioda koji obuhvata ove fenomene. odnosno borba za prevlast u Indiji. kao i sam razvoj književnosti za decu i omladinu tokom XVIII i XIX veka.1702). Ono je u velikoj meri bilo motivisano i takmičenjem za resurse i tržište koje je postojalo između Engleske i njenih rivala sa ko ntinenta. ovog puta opravdavano filantropskim motivima. širenje imperije i procvat romana u književnosti. na Dalekom Istoku i Africi. predstavljajući na taj način kulminaciju moći Velike Britanije u mnogim sferama života. da civilizuju i pokrste primitivne narode sa drugih kontinenata. Kao vodeća industrijska nacija Evrope sticala je sve veću i veću finansijsku. vladali su sledeći vladari: Čarls II (1660-85). Severnoj Americi. Osnovno obeležje politike vođene tokom ovog perioda bila je težnja ka širenju imperije. Istorijski kontekst Viktorijanska era ili „Druga engleska renesansa“ donela je naučni napredak. Džordž I (1714-27). prema čijem tumačenju Britanci to nisu učinili radi lične koristi već iz plemenitih pobuda. Džordž III (1760-1820). Džordž IV (1820-30).

mašine je najpre trebalo napraviti. da uz isti napor proizvedu značajno veću količinu potrošne robe nego ikada ranije. do 1901. Associate Professor of English.victoriaspast. mehanički razboji i druge mašine dale su potpuno novo značenje izrazu „bogatstvo i kapital“.com/front.porch/britishempire. implikacija je bila ta da Imperija nije postojala zbog koristi – ekonomske ili strateške – same Velike Britanije. Grejam Haton (Graham Hutton). s jedne strane. odnosno na način na koji se razmišljalo o bogatstvu nacije: kako su se pojedinci i država ponašali u sticanju i deljenju bogatstva i kako su sve ostale institucije i drugi aspekti mišljenja tog doba – religijski. Tada se po prvi put u ljudskoj istoriji dogodilo da mašine nadjačaju rad ljudi i životinja. na vrhuncu Imperije došlo je do razvoja nacionalističkih pokreta u različitim kolonijama. s druge strane.08. prihvaćena naivno i nekritički. ali.12 Međutim. te je u XX veku ova Imperija počela da slabi i sužava svoje granice. i 1875. postati cililizovani i pokršteni. koje leži u osnovi svih društvenih promena tog doba. Sva proizvodnja i komunikacija do XIX veka zavisila je od jednostavnih statičkih oblika bogatstva. pri čemu je u oba slučaja ozakonjavala to što je Velika Britanija pod svoje okrilje uzela i delove centralne Afrike i Kine. potrebno je protumačiti pravo značenje viktorijanske ideje (koncepta) bogatstva. pa su tek onda one mogle da budu od pomoći ljudima. Ova granica se pre svega odnosi na ekonomiju. mogli na kraju. Hatwick College. nesposobni da vladaju sami sobom. „The British Empire“ Internet izvor:www. posmatrala je imperijalizam kao manifestaciju onoga što je Kipling nazvao „teretom belog čoveka“. Nove parne mašine. uz pomoć Velike Britanije. politički i međunarodni – uticali ili bili pod uticajem novina i revolucionarnih ekonomskih događaja. Naravno. da bi se proniklo u ideje i uverenja viktorijanaca. David Cody. te prvo viktorijansko doba obuhvata period između 1830. Međutim. . na dan 02.2009. viktorijansko doba deli na dva dela. već radi toga da bi primitivni narodi. i veoma kritički. godine. Međutim. smatrajući da danas postoji i neopravdana sklonost ka generalizacijama u vezi sa viktorijancima kao dobrim ili lošim. i 1875. što u stvari leži u suštini industrijske revolucije. zasnovana na tada popularnoj Darvinovoj teoriji evolucije. društveni. pri čemu istorijsku granicu postavlja u period između 1865. a drugo od 1875. a nakon ovog perioda preloma i promene ova 12 Upor. Prava istina o ovoj doktrini bila je.Ova zaštitnička i rasistička teorija.

utvrđena suma kapitala postaje bogatstvo u smislu godišnjeg obrta prihoda. Posledice ove rano-viktorijanske industrijske revolucije bilo je teško razumeti, jer je stara istorijska osnova britanske poljoprivrede ostala ista kao ranije, ali, uporedo sa „imanjima“ u obliku veleposeda, razvijali su se novi trgovački i industrijski „posedi“ – investiranje u nove mašine, zahtevanje jeftinog uvoza stranih sirovina i finansiranje brzog ekonomskog razvoja prekookeanskih zemalja od velikih profita zarađenih u svojoj zemlji. U prvom periodu brzo bogaćenje i trošenje bili su retki, ali nakon 1870. viktorijanski štedljivi biznismeni počeli su da troše profit od investicija svojih očeva. Ovo je osnova za razumevanje viktorijanskog doba u celini.13

U literaturi nailazimo na različite termine koji pokušavaju da proniknu u suštinu viktorijanske ideje o imperiji, te bismo mogli da navedemo neke od sledećih mogućnosti: ideja „bojenja mape u crveno“, „trgovina u pratnji zastave“, „imperije u kojoj sunce ne zalazi“, što je, zaista, deo odgovora koji ne može da se zanemari, ali to nije ceo odgovor, čak ni njegov važniji deo.14 Ideje kasnoviktorijanskih imperijalista, kao što su Dizraeli i Džozef Čemberlen ili Sesil Rod, razlikuju se od ustaljene tradicije Britanskog stava o imperiji, smatra J.V. Dejvidson (J.W. Davidson). On navodi da se suštinske ideje koje su vodile britansku politiku i postupke mogu naći ako se vratimo u prvu polovinu vladavine kraljice Viktorije, u vreme pre nego što su viktorijansku čitalačku publiku opčinili Kiplingovi stihovi kojima se beli čovek poziva da podigne svoj teret, pošalje najbolje od svoje vrste, veže svoje sinove za daleke zemlje da bi služili potrebama stanovnika tih dalekih zemalja.

Upravo u ranom viktorijanskom periodu može se pronaći ideja imperije koja je mnogo skromnija i koja mnogo više uvažava prave ljudske vrednosti. Naime, viktorijanci su iz ranijeg perioda nasledili snažan osećaj obaveze ka ljudima „nazadnih“ civilizacija. Misionarsko proširivanje i duga borba protiv robovlasništva okončana 1833. usvajanjem Akta o ukidanju ropstva doveli su do široko prihvaćenog uverenja da je upravo dužnost Britanaca da šire dobrobiti civilizacije onima koji je nemaju. Dejvid Livingston, na primer, u svojim predavanjima na Oksfordu i
13

Upor. Graham Hulton „The Victorian Conception of Wealth“ in Noel, Annan, ed., Ideas and Beliefs of the Victorians – an Historic Revaluation of the Victorian Age, Sylvan Press, London, 1949, str. 313314. 14 Upor. J. W. Davidson, „The Idea of Empire“ in Noel Annan, ed., Ideas and Beliefs of the Victorians – an Historic Revaluation of the Victorian Age, Sylvan Press, London, 1949, str. 319.

Kembridžu 1857. godine, preneo je svojim slušaocima dužnost širenja među afričkim narodima upravo ova dva pionira civilizacije – hrišćanstvo i trgovinu. Ovakvo širenje trgovine i misionarstva nije nužno uključivalo prisvajanje teritorija i osnivanje kolonijalnih uprava. U stvari, bilo bi najbolje da se ovaj korak mogao izbeći, jer bi urođeničko društvo moglo da se postepeno prilagodi promenljivim potrebama novog doba. Međutim, ponekad je anektiranje bilo neizbežno , budući da urođenički vladari nisu mogli da održe red i zakon. U ovakvim okolnostima Dejvidson smatra da suština kolonizacije leži u rečima Entonija Trolopa (Anthony Trollope) iz 1872: „Mi smo pozvani da upravljamo kolonijama – sve dok zaista upravljamo njima – ne zbog naše slave, već zbog njihove sreće. Ako ih nadziremo – trebalo bi da ih nadziremo – ne zato što oni daju prestiž imenu Velike Britanije, ne zato što su drago kamenje na našoj dijademi, već zato što im na taj način možemo pomoći da razviju svoje sopstvene resurse. I kada se rastanemo od njih, kao što ćemo to i učiniti, neka to ne učinimo ni sa prikrivenom ljubomorom ni sa otvorenim neprijateljstvom, već sa osećanjem ponosa da u svet šaljemo sina koji je sposoban da zauzme svoje mesto među ljudima.“15

15

Ibid., str. 325.

2.2. Istorijsko-pedagoški kontekst

Romantičarski i viktorijanski period bio je zlatno doba književnosti za decu i mlade, budući da su upravo tada napisani ključni tekstovi koji su ustanovili konvencije nekoliko važnih žanrova, a među njima i žanra avanturističke priče. Upravo u ovo doba mlade čitaoce su počeli da idealizuju kao maštovita i slobodna bića, a naglasak je stavljen na to da oni najbolje uče kako da budu dobri kroz pripovedačko pozivanje na maštu radije nego na kruto iznošenje pravila ponašanja tipično za svet odraslih. Detinjstvo u današnjem smislu reči nije postojalo pre XIX veka. Dete je otac čoveka . Ovim rečima veliki romantičarski pesnik Vilijam Vordsvort pridao je razvoju detinje duše smisao i značaj koji su u velikoj meri doprineli velikom kulturološkom pomeranju u značenju reči „detinjstvo“, od krajnje sociološko pragmatičnog shvatanja da je dete mali čovek koji se prilagođava svetu odraslih, koje je bilo opšteprihvaćeno do tada, ka naglasku na lepoti koju nevinost detinjstva donosi, ka krhkoj lepoti jagnjeta. Vrednovanje i uvažavanje deteta kao specifičnog bića različitog od odraslih, koje treba paziti, vaspitavati i obrazovati da bi ostvarilo svoje mogućnosti u punoj meri, podstakli su, pored pesnika, i filozofski stavovi koji su oblikovali pedagogiju kao nauku koja se bavi upravo ovim novim aspektom razvoja čoveka kao bića. Pedagogija je poput drugih društvenih nauka, a možda i više od njih, prolazila kroz sve etape društvenog razvitka buržoazije. U početku, pedagogijom su se bavili uglavnom filozofi, te se najviše razmatraju oni problemi u pedagogiji koji su istovremeno mogli da budu i predmet filozofskih koncepcija. Malobrojni su dali svoj doprinos razvoju pedagoških ideja i danas se smatraju pedagoškim klasicima. Jedan od najranijih predstavnika je Džon Lok (John Locke, 1632 - 1704). On zastupa interese buržuaskog društva i njega ne zanima obrazovanje širih narodnih masa, te akcenat stavlja na sadržaj vaspitanja i njegovu ulogu u razvoju ličnosti, ali pre svega u porodici a ne u školi. Od zastupnika obrazovanja širokih narodnih masa razlikuje se i u pogledu moralnog vaspitanja, jer izvor moralnih vrlina vidi u potrebama poslovnog čoveka i džentlmena, a ne u Bogu. Najveći doprinos dao je u oblasti teorije saznanja, jer je smatrao da formiranje ličnosti zavisi od iskustva a ne od „urođenih ideja“, što ga čini predstavnikom empirijske teorije o faktorima razvitka ličnosti. U 18. veku izdvaja se više filozofa koji su dali doprinos pedagogiji, kao što su Helvecije, Didro i Holbah. Poput Loka, i oni su poricali urođene ideje i davali

prvenstvo čulnom saznavanju individue. Zbog toga su čak i precenjivali uticaj vaspitanja. Zalagali su se za izučavanje prirodnih nauka, kao i za umno i moralno vaspitanje, ali oslobođeno religijskog uticaja. Takođe su školskom vaspitanju davali prednost u odnosu na ono koje se stiče u porodici. Ipak, ovi francuski materijalisti su u nekim pedagoškim shvatanjima bili ekstremni. Žan Žak Ruso (Jean-Jacques Rousseau, 1712-1778) se pak zalagao za interese sitne buržoazije, koja je tada predstavljala srednji sloj, demokratsko-liberalno nastrojen. Dao je, između ostalog, teorije o slobodnom razvitku i vaspitanju, o vaspitanju u prirodi, individualnom pristupu detetu, kaznama putem prirodnih posledica, jer je bio zagovornik protiv fizičkog kažnjavanja, a isticao je i značaj umnog vaspitanja. Njegove ideje su bile nedosledne i protivurečne, a zamerke su mu i da je idealizovao prirodu deteta, njegovo izdvajanje iz društva, nesistematičnost u sticanju znanja, loš stav prema ženskoj deci. Ipak, imao je uticaja na kasnije pedagoge, kao što je Emanuel Kant (Immanuel Kant, 1724-1804). On je na Univerzitetu u Keningsbergu predavao i pedagogiju, kao „praktičnu filozofiju“. On zagovara neophodnost vaspitanja u ljudskom životu i deli ga na pet komponenti: fizičko, disciplinovanje, civilizovanje, umno i moralno vaspitanje. Kant smatra da vaspitanje nije prijatna aktivnost za dete i naglašava važnost disciplinovanja, odnosno navikavanja na poslušnost, pri čemu je dozvoljeno i fizičko kažnjavanje. Ipak, on svoj stav brani neophodnošću vaspitanja, jer se dete rađa sa životinjskim osobinama i potrebno je da vaspitanjem postane čovek. Kant je bio protiv toga da se pedagogija izgradi kao nauka, jer je smatrao da ona ne može jasno da razgraniči svoj predmet proučavanja u odnosu na druge nauke, pa samim tim može da ima samo status teorije. Naime, on je smatrao da su za ciljeve, metode i sredstva vaspitanja već zadužene filozofija (odnosno etika) i psihologija. Njegov naslednik na katedri, Johan Fridrih Herbart, naprotiv, smatrao je da pedagogija može biti samostalna nauka ako se u izvesnoj meri osloni na prethodna dostignuća upravo filozofije i psihologije. Johan Hajnrih Pestaloci (Johann Heinrich Pestalozzi 1746–1827) takođe je bio pod uticajem Rusoa. On unosi novinu u moralnom vaspitanju, koje je nesebično i zagovara princip prirodnosti u vaspitanju. Naime, on zagovara očiglednost u učenju i važnost posmatranja i zapažanja sveta koji okružuje dete. Po Pestalociju, to uslovljava razvoj razuma, rasuđivanja i uopšte intelektualnih sposobnosti. Osim principa

očiglednosti, on zastupa i princip samodelovanja, individualnosti i sistematičnosti. Takođe, pokušao je da spoji nastavu sa proizvodnim radom.16 Ove filozofsko-pedagoške ideje naišle su na pogodno okruženje za svoje ostvarenje u realnosti. Socijalni i ekonomski uslovi su u velikoj meri doprineli razvoju književnosti za decu i omladinu, time što je omogućeno masovno opismenjavanje i prodaja knjiga i časopisa. Usled napretka industrijalizacije, u prvoj polovini XIX veka, došlo je do jeftinijeg i efikasnijeg načina štampanja knjiga, te su se tokom 60-ih godina XIX veka knjige mnogo lakše objavljivale i, uopšteno, bile smatrane manje dragocenim u finansijskom smislu: mladi su mogli da kupuju i čitaju knjige i časopise a da to ne bude veliki trošak za prosečnu porodicu srednje klase.17 Demografska situacija je takođe doprinela razvoju ovog fenomena, budući da su deca i mladi sačinjavali značajan deo populacije Velike Britanije: 1861. godine preko sedam miliona stanovnika od ukupno dvadeset miliona stanovnika Engleske i Velsa bilo je mlađe od 15 godina. To je bio vrhunac stope rađanja koja je počela da opada tek 70-ih godina XIX veka. Prosečan broj dece u porodici pao je sa nivoa od šestoro dece 1869. na nivo od četvoro dece 1890. godine.18 Iako je viktorijanska porodica velika u odnosu na današnje kriterijume, ona je ipak bila znatno manja nego vek ranije, kada je, na primer, pisac Džordž Makdonald (George MacDonald) imao čak jedanaestoro dece. Manje dece u porodici omogućilo je roditeljima da im pruže mnogo viši nivo obrazovanja i više materijalnih sredstava nego ranije, u čemu im je pomogla i sama država. Naime, jednako važna promena, uz navedene ekonomske, bila je i reforma školstva koja se odigrala tokom poslednjih decenija XIX veka u Engleskoj Obrazovni Akt (The Education Act) iz 1870. doneo je besplatno školovanje u osnovnim školama; do 1880. oko milion dece više nego ranije pohađalo je osnovnu školu, opismenilo se i rado čitalo. Međutim, veoma je važno ukazati na razloge zbog kojih se država toliko bavila poboljšanjem obrazovanja dece i mladih, pogotovo kada je poznato da su pre industrijske revolucije dečaci i devojčice bili u velikoj meri zapošljavani u poljoprivredi i domaćoj proizvodnji – prema podacima iz 1861. godine trećina dece uzrasta od 5 do 9 godina i 55-60% dece uzrasta od 10 do 14 godina bilo je zaposleno
16 17

Upor. E. B. Castle, Ancient Education and Today, Penguin books, LTD, 1961, str. 63-64. Upor. Abby Wolf, „The Golden Age of Children’s Literature, An Introduction“, Internet izvor: www.pbs.org/wgbh/masterpiece/railway/age_text.html, na dan 30. 09. 2009. 18 Upor. Lionel Rose, The Erosion of Childhood: Child Oppsession in Britain, 1860-1918, Routledge, New York, 1991, str. 2.

1795 –1842). U skladu s Forsterovim rečima iz 1870. „The Development of Education. Tomas Arnold (Thomas Arnold. Ako želimo da zadržimo svoju poziciju u svetu. 22 Ibid. Međutim. u smislu da je naglasak stavljen na istoriju i geografiju kao osnovu za bolje upoznavanje dece sa zemljom u kojoj odrastaju i njihovu pripremu da jednog dana čuvaju i brane njene granice. ed. za koji je Henri Broham (Henry Brougham) rekao da je bio jedan od najslabijih u Evropi21.. uveo je princip da bi Hrišćanstvo trebalo da bude osnova obrazovanja. u Velikoj Britaniji je oduvek postojao i naglasak na moralnom i religijskom aspektu obrazovanja. i potreba za osposobljenim radnicima u novim pogonima. 305. Ovde leži izuzetan kvalitet viktorijanskih privatnih škola – naglasak na moralnim stand ardima. str. bezbednost radnika i naša nacionalna moć. Salter Davies. 308-9.22 Vodeći položaj Britanije u globalnom društvu tog doba doprineo je promenama u školskom planu i programu. vremenom je bivao sve jači.. do 1841. pogotovo u privatnim školama sa internatom. što je našlo odraza u ranim začecima školskog avanturističkog romana. decom obučenom za novu tehnologiju. osnovni razlozi su bili ogroman porast stanovništva u gradovima usled industrijske revolucije.. 21 Ibid. britanski prosvetitelj i istoričar. Sylvan Press. Ideas and Beliefs of the Victorians – an Historic Revaluation of the Victorian Age. .. Rose.. 19 Dakle.3 E. in Noel Annan. str. London. a deca i mladi sve obrazovaniji. Pored ekonomskog aspekta. čak i vojnici sa bajonetima morali da intervenišu u jednoj od poznatih škola. 1949. str. Početkom XIX veka ove gimnazije-internati došle su na loš glas zbog nasilničkog ponašanja starijih dečaka prema mlađima. na snazi. uvedene su značajne reforme i u ovu oblast obrazovanja. pred kraj veka. 307. cit. izrečenim u Parlamentu: „Na brzoj primeni osnovnog obrazovanja zavisi naš industrijski napredak.– a sve šire rasprostranjena upotreba mašina stvorila je veću potražnju za decomradnicima u tekstilnim radionicama. 19 20 Upor. moramo da nadoknadimo našu malobrojnost povećanjem naše intelektualne moći“20. Obrazovni sistem u Engleskoj. str. tokom rada u svojoj školi u Ragbiju od 1828. tako da su 1818. na etičkim vrednostima „hrišćanske muževnosti“. op..

kanoničke romane za omladinu nastale iz pera R. baveći se multietničkim državama. ustanovljen Dan Imperije. godine. Anderson.23 Cilj takvog postupka bilo bi osiguravanje garantovanog očuvanja celovitosti Britanske imperije i sprečavanje klasnih sukoba u gradovima time što se promoviše imperijalizam kao sila sposobna da ujedini sve klase društva. Troy Boone. 24 B. čini se da poboljšavanje obrazovnog sistema i doprinosi knjiga i časopisa za decu i omladinu nisu imali samo ekonomsku podlogu. po predlogu gospođe Klementine Fesender (Clementine Fessender). dužnost. već i delimično političku. 1. Naime. Kanađanke. L. jeftina izdanja proze za mlade prodavane za peni sredinom viktorijanskog doba.16. Verso. priručnici za dečake izviđače. maj. one su sobom 23 Upor. Henrija. mladim stanovnicima urbanih delova grada koje su mnogi pisci nazvali „najmračnijom Engleskom“ u viktorijanskoj književnosti. Bio je osnovan i Pokret za Imperiju (Empire Movement) s ciljem da „promoviše obuku dece onim vrlinama koje doprinose stvaranju dobrog građanina“. Routledge.24 te. 2005. kao što su odgovornost. s idejom da se svake godine 24. str. London. a sve to kroz igru i zabavu. ovaj kritičar se bavi pokušajima niza imperijalističkih pisaca da kreiraju ono što je kasnije Benedikt Anderson (Benedict Anderson). rođendan kraljice Viktorije. . paradama i koncertima koji bi slavili Kraljicu Viktoriju i njenu Imperiju. žrtvovanje. 25 Ibid. Troj Bun (Troy Boone) je čak u velikoj meri odlučan da pokaže kako su neka dela književnosti za decu i mlade nastala tokom imp erijalističkog perioda činila deo ideološkog projekta širenja ideje imperijalizma među klasom. A.3. obeleži u celoj imperiji igrom. saosećajnost. 1983. koja je postojala u životnoj stvarnosti tog doba smatra dubokim i iskrenim prijateljstvom“. u smislu igara na otvorenom prostoru. pogotovo decom i mladima iz radničkih predgrađa.kulturološki kontekst Međutim. Bunova rasprava nudi geneologiju ove fantazije fokusirajući se na tekstove za mlade ljude: antropološke studije Henrija Mejtija o omladini iz radničkog staleža. Youth of Darkest England: Working Class Children at the Heart of Victorian Empire.2. Čak i ako su parade i uvežbavane tačke bile zabavne. Čak je 1897. New York. Istorijsko . britanski teoretičar. popularno nazvao „zamišljenom zajednicom“ nacija koja se „bez obzira na nejednakost i eksploataciju. u tom smislu. Stivensona i Dž. izviđačke organizacije naglašavale su važnost ozbiljnog prihvatanja dužnosti prema zemlji i porodici kod svojih članova. 25 Upravo ovaj poslednji argument zaista i predstavlja važan segment razumevanja života dečaka i mladića u to doba. Štaviše. str. Imagined Communities: Reflections on the Origin and Spread of Nationalism.

Ovakva objedinjavajuća fantazija najbolje se definiše kao „socijalni imperijalizam“: ideološki projekat koji pokušava. pogotovo imperijalističke vrednosti.31 26 27 Upor. 30 Bernard Semmel..cit. Propaganda and Empire: The Manipulation of British Publich Opinion. Manchester. kroz lakoću s kojom se manipulisalo mladim čitaocima.. ed. stavova dece koja je čitaju.nosile atmosferu ozbiljnosti zarad posvećenosti cilju i.27 a stručnjaci školovani pod okriljem Lokove i Vordsvordove ideje o detinjstvu često su smatrali da su mladi iz radničkog staleža bili neiskvareni u smislu političkih netrpeljivosti i društvenih poroka koji su pripisivani odraslima iz radničkog staleža. 24. str. „tokom viktorijanske ere jedna od tri osobe bila je mlađa od petnaest godina“. Rutledge. te dodaje da „dugo nakon što je intelektualna misao pristala da bude aktuelna u stvarnosti. to je bio odraz upravo očiglednog demografskog stanja viktorijanske Engleske. str.) da dokaže siromašnim klasama da su njihovi interesi neodvojivi od interesa nacije u celini“30. 1995. kako Bernard Semel (Bernard Semmel) kaže. 368. ali su ona svakako doprinela tome da se „muževno hrišćanstvo“ pretoči u avanturističku odvažnost kao odluku moralne čestitosti26. . uobičajeno je da se prihvata da su ciljevi socijalističkih imperijalista ostvareni implicitno kroz mreže izviđačih organizacija i intertekstualnih interakcija sa književnošću za decu i omladinu. „da ujedini sve klase u odbrani nacije i imperije i (. što predstavlja termin koji je za mnoge pisce tog doba bio sinonim za identifikaciju čoveka kao odanog građanina engleske nacije i Britanske imperije. National Culture and Social Refirm“ in Andrew Parker et al. Stvarnost je bila drugačija od slobode i fantazije u književnim delima tog doba. koja je na mnogo načina bila veoma mlada zemlja. U velikoj meri. Viktorijanci su se oslanjali na mlade iz radničkog staleža i zbog demografske situacije i zbog dominantnog kulturološkog fenomena detinjstva u ovom periodu. str. New York. 1960. Harvard University Press. u najgorem slučaju. Džon Mekenzi (John M. 29 Seth Koven. Kako je Pamela Horn (Pamela Horn) primetila. 1997. 28 Ibid. isti samozadovoljni osećaj nacionalne i rasne superiornosti nastavio je da bude glavna odlika književnosti za decu i odrasle“ i. New York. New York University Press. Natinalism and Sexualities. Pamela Horn. Wolf.. verovatno. op. MacKenzie. MacKenzie) tvrdi da je „radnička klasa u celini primila značajan deo vrednosti srednje klase“. 18801960. prikrivenog militarizma. 224. 31 John M. Manchester University Press. 1895-1944. „From Rough Lads to Hooligans: Boy Life. 246. 1984. Umesto da se ovaj pokušaj posmatra kao nikada dovršeni ideološki projekat. 56. 28 Ovi dečaci su usmeravani ka ostvarenju „uzvišene strane svoje ličnosti“29. str. The Victorian Town Child. Imperialism and Social Reform: English Social-Imperial Thought..

prvi petparački senzacionalistički časopisi i romani prodavani po niskoj ceni od samo jednog penija (penny dreadfuls) uspevali su da zadovolje njihov čitalački apetit. Empire Boys.000 primeraka i postao je model za sve naredne časopise.4. doprinos 32 Upor. Internet izvor: www. u kojem je uspešno kombinovao senzacionalističke elemente petparačkih priča sa konzervativnom strukturom časopisa namenjenih samo za dečake kao čitalačku publiku. ali su više klase često osuđivale ovakvu literaturu zbog veličanja kriminala i nasilja. U svakom slučaju. Empire Boys. 2006. s tim što su se uporedo sa odrastanjem i sazrevanjem ciljne čitalačke publike menjali i nazivi časopisa i sadržaj avanturističkih priča objavljivanih u njima.33 Svi ovi časopisi su otvoreno promovisali imperijalistički vrednosni sistem. Yale University. Kan Rittenback. 34 Joseph Briston. Džozef Briston (Joseph Briston) ove publikacije čak naziva i prvom kvalitetnom prozom za omladinu34.jpg na dan 18. 75. Edvin Bret (Edwin J. str. godine. koji se prodavao po nešto višoj ceni od šest penija i preporučivan je roditeljima kao pogodno štivo za njihovu decu. nastao povodom proslave zlatnog jubileja kraljice Viktorije i Mladići Velike Britanije (Young Men of Great Britain) iz 1888. . dok Kirsten Drotner (Kirsten Dotner) naglašava da su ove časopise „u velikoj meri savesni roditelji kritikovali i sprečavali svoju decu da ih čitaju“35. 31. Društvo za izdavanje religijskih brošura (The Religious Fact Society) pokrenulo je časopis Magazin samo za dečake (Boy’s Own Magazine) 1855. Yale University Press. Časopis Dečaci Engleske bio je ilustrovani magazin koji je izlazio jednom nedeljno i koštao samo jedan peni. English Children and Their Magazines. 1991. kao što su Dečaci imperije (Boys of the Empire). 1988. te se stoga mogu smatrati ključnim elementom za formiranje dečačke kulture ovog doba.2. Adventures in a Man’s World.yale. 1751-1945. str. godine. Godine 1866. Da bi deci i mladima pružili adekvatnu književnost u kojoj bi etika avanturističkih priča bila bliža religijskim stavovima opšte prihvaćene kulture tog doba. New Haven. Bret) je osnovao časopis pod nazivom Dečaci Engleske (Boys of England).edu/illustrated_word/images/empire_square.beinecke. pravi uspon časopisa za dečake počeo je deset godina kasnije.32 Međutim.library.. London. 35 Kirsten Drotner. odnosno podsticanja moguće pobune. Sedamdesetih godina XIX veka imao je tiraž od oko 250.2009. 33 Ibid. Harper Collins Academic.02. Književni kontekst Budući da su dečaci imali dovoljno i slobodnog vremena i džeparca za kupovanje zabavnih časopisa i knjiga.

1880-1910. čast i rad na svojim sopstvenim sposobnostima donose uspeh i slavu. Briston opisuje ove promene na sledeći način: „Nasilje je moralo da se odvoji od ponašanja koje se do tada nazivalo huliganstvom i da se stilski prilagodi novoj figuri društveno prihvaćenog dečaka.cit. The Brothers Apprentices“).ovih časopisa razvoju kulture štampanja časopisa za decu i mlade je značajan jer. or. Manliness and the Boy’s Story Paper in Britain: A Cultural History. 47. 2003. Ovakvi likovi bili su ključni elementi u „tradiciji didaktizma“38 usađenoj u prozi za decu i omladinu. Sa književnog stanovišta. Avanturističke priče pune fantastičnih obrta omogućavale su deci da maštaju o bogatstvu i uzbuđenjima koja se ne mogu ostvariti. 1990. predstavljajući dijalektičku mešavinu odlučnosti i pristojnosti. Mlada aristokratska gospoda. došla je na mesto negativaca. 49. Društvene klase. ali nije bilo ničeg štetnog u tome što su nudile fiktivni svet u kom dužnost. Bila je to estetika nove vrste militarističke muževnosti“37. „problem je bio taj da je popularna proza postala upravo ono što joj i ime kazuje i mladi čitaoci svih klasa društva postali su verni poklonici jeftinih i senzacionalističkih knjiga i časopisa36. Girls Only?. u priči „Gospodar Mača ili Braća šegrti“ („The Master of the Sword. da bi se na kraju oženili i povukli iz avanturističkog života da bi radili kao oštrači noževa. braća mačevaoci dokazuju svoju snagu i umeće kroz niz akcija i osveta povodom svojih veridbi. avanturističke priče su donosile egzotične događaje i do tada nezamislive svetove i proslavljale su majstorstvo rukovanja oružjem. str.cit. op. 36 Kimberly Reynolds. 39 Kelly Boyd. 23.. 1855-1940. Zbog uzrasta i roda čitalačke publike.. uvek spremna za časnu borbu. kako Rejnolds (Reynolds) ističe. Harverster Wheatsheaf. 37 Bristow. ujedinjene od strane izdavača pred elitističkom zastavom imperijalizma. 52. 38 Reynolds. herojsku odlučnost i bezrezervno branjenje časti. Ovi likovi su otelotvoravali novu muževnost koja je slavila akciju i nasilje. Palgrare. zahtevale su adekvatne modele ponašanja i pronašli ih u izmišljenim avanturama. str. Gender and Popular Children’s Fiction in Britain. Bretovi imperijalistički časopisi bili su neizbežno odgovorni za razvijanje standarda muževnosti. str. Bretovi časopisi omogućili su da se „mladi čitaoci izvajaju u prave ljude koji će zauzeti svoje mesto u imperijalističkom projektu39. . Na primer. New York. op. str.

i to u kontekstu spremnosti da se životom u fer borbi odbrani čast ili data reč. naglašava tek formiranje imperijalističkog stava koji je postao izražen u narednoj fazi. ako je to potrebno40. a naglasak je više na školskom životu. godine. 6. donosi nestašne dečake školarce kao glavne likove. Rittenbach. „ali ne i sa mnom. Skot Benet (Scott Bennett). prostoru škole i njene okoline. ali dokle god imamo ruke. Upravo izraz ako je to potrebno (if requires) predstavlja tipičnu odliku govora i ponašanja uglađenog viktorijanskog gospodina. Ja vas se ne plašim. Mi smo svesni da smo siromašni i bez krova nad glavom. tvrdi da je „čitanje bilo u fundamentalnom smislu afirmacija slobode u odnosu na životni 40 41 „The Master of the Sword. i to u tolikoj meri da su brojne istorijske priče s tematikom ili prošlosti ili dalekih predela imperije implicitno sprečavale dečake da razmišljaju o savremenom svetu u kome žive. začikavanjima i tučama. mi možemo da pravimo mačeve i da ih koristimo. the Brothers Apprentices“. Nevinost ovih malih heroja školskog sveta i njihovo uživanje u igri. nego na istinskom razotkrivanju tajne i ubistva. odgovorio je Edvard. Boys of Empire. Reprezentativna priča iz 1882. or. time što su nudile osećaj optimizma za budućnost kojem je bilo teško odoleti. a time sigurno i mnogo manji didaktički karakter avanture. U jednoj od tipičnih scena. gospodine“.Ova priča je objavljivana u delovima u prvih sedamnaest brojeva časopisa Boys of Empire. serijali priča u prethodnom časopisu Boys of England bili su namenjeni mlađoj čitalačkoj publici.41 Dok je pripovedački stil sličan u odnosu na priču o braći mačevaocima. op. budući da se događaji odigravaju na mnogo manjem prostoru. pišući o opštem uticaju štampe. . Februar 1888. stariji brat izaziva neprijatelja na sledeći način: Ovako možete da razgovarate sa budalom. razlika je očigledna u smislu mesta postavke radnje. Upor.cit. pod naslovom „Dečak Ciganin ili Tajna mračne noći“ („The Gipsy Schoolboy or The Mystery of a Dark Night“). Nasuprot ovom očiglednom imperijalističkom okviru časopisa Boys of Empire.

43 Rittenbach. str. ukorenjen delom i u romantičarske ideje. 171. više nego oslobađajući ih od kulta imperijalističke ideologije. Rečnik književnih termina. str.45 Ona smatra da romansa/avanturistički roman. ipak se stiče utisak da je i avanturistički roman. New York. 78-79. što verovatno govori o njihovoj funkciji u širenju imperijalističkog ideala. 675. .43 Slabljenjem i nestajanjem moći imperije slabili su i nestajali i časopisi ovog tipa. New York.cit. Čini se da se avanturistički roman (adventure novel) u engleskoj književnoj tradiciji delom oslanja na srednjovekovne romanse (romance). stavljajući svoje čitaoce u zamku.44 duge priče koje prikazuju viteške ideale i aristokratsko društvo i u kojima heroji polaze u neverovatne avanture i podvige. The Chrisis of Action in Nineteenth Centery English Literature. Sexual Anarchy: Gender and Culture at the fin de sieckle. 1985. 252.. Modern Language Association of America. Stefanie Markovits. fenomenološki veoma blizak ideji širenja imperijalizma. a da i kritičarke ženskog pisma priznaju da su ove knjige više prilagođene za dečake kako bi ih pripremile za kasnije uloge u životu. baš kao i serijali priča objavljivanih u časopisima za dečake. str. uz paralelnu fabulu sa ljubavnom tematikom. nudi priču za dečake i mladiće i to pod direktnim uticajem muževnog hrišćanstva. 46 Upor. Victorian Periodicals: A Guide to Research. dok Kari Ritenbah smatra da je Bretova konzervativna proza suštinski omogućila kulturološku amneziju kao rešenje za društvena i politička „ograničenja“. op. 45 Upor. Viking. Nolit. 44 Zdenko Škreb et al. Upravo ovaj termin romansa (romance) u smislu avanturističkog romana koristi Stefani Marković u svojoj raspravi o krizi akcije u engleskom romanu XIX veka. 1990. ur. Columbus..46 Citirajući ovaj stav autorka pokazuje da je avanturistički roman delom nastao i kao reakcija na feminizaciju književnosti. „Oživljavanje romanse“ (u ovom kontekstu termin sinoniman sa terminom „avanturistička priča“) tokom 80-ih godina XIX veka bila je muška književna revolucija da bi se ponovo osvojilo carstvo engleskog romana za mušku čitalačku publiku“.. The Ohio State University Press. Međutim. Elaine Showalter. Beograd. str. 2006. 1978.standard tog doba koji je sputavao“42. uz naglasak da je važno prepoznati razliku između muškarca i dečaka kao ciljne čitalačke publike. te Martin Grin (Martin Green) smatra da „proslaviti avanturu znači 42 Scott Bennett et al.

U vezi sa ulogom lika u avanturističkoj prozi.) jer u avanturističkom romanu likove treba okarakterisati jednom upečatljivom odlikom – ratoborni.. da pomalo prezirno gledaju na akciju i čuvaju svoje divljenje za zveckanje kašičica za čaj i propovedi kapelana. Stivenson insistira na fokusu na spoljašnju karakterizaciju lika: „Dečakov karakter biva određen pričom u celini (. Reed. Athens. Dreams of Adventure. .. strašni. „Nije lik taj koji nas zavodi da zaboravimo na svoju rezervisanost. R. 1882).. str. Reed) ističe „popularnost avanturističkih priča krajem XIX veka ukazuje da su čitaoci želeli da bar u svetu književnosti sačuvaju svet koji je omogućavao samostalnu i odlučnu akciju pojedinačnih heroja i heroina“. 384. ed. koji je skicirao jedno njeno viđenje u eseju „Trač o avanturističkoj romansi prozi“ („A Gossip on Romance“. Edonburgh. avanturističku priču možemo posmatrati i u smislu krize akcije: kao što Džon R. To može da se vidi. str. 37.47 I dok je imperijalizam odigrao veliku ulogu u razvoju ovog žanra. 1999. 48 Upravo dobro osmišljena avanturistička priča nosi sobom moć i da zaokupi maštu mladih čitalaca.proslaviti imperiju. potisnemo heroje sa strane“. smatra se pametnim pisati roman bez ikakve fabule ili bar sa nekom dosadnom fabulom“. već upravo događaj“. Robert Luis Stivenson dao je verovatno najbolji manifest engleskog avanturističkog romana XVIII i XIX veka u okviru svojih eseja nastalih kao rezultat književne diskusije o ulozi akcije i lika u književnom delu sa svojim prijateljem i velikim piscem Henrijem Džejmsom. zaključuje on i dodaje da čitaoci ulaze u fabulu romana samo onda kada i sami postanu deo te uzbudljive fabule: „Tada zaboravimo likove. Rid (John R. 49 Ova ideja je važna za Stivensona. 48 John R. koji se može smatrati i odbranom ovog žanra. Stevenson on Fiction: An Anthology of Literary and Critical Essays. ali i da implicitno prenese poruku iz sveta odraslih. Victorian Will. „A Humble Remonstrance“ in Glenda Norquay. U njemu je izneo svoj stav da „Englezi današnjice pokazuju sklonost. smatra on. a ja ne znam zašto.. i obrnuto“. Edinburgh University Press. str. London. Routledge and Kegan Paul. 49 Robert Louis Stevenson. 88-95.. Deeds of Empire. dok je Robinzon Kruso zadržao svoj šarm i u očima savremenih čitalaca. Ohio University Press.L. 1980. Likovi su prikazani samo u onoj meri koja omogućava uvid u to koliko oni prepoznaju u sebi osećaj opasnosti i izazivaju osećaj straha“. jer se u njegovo doba Klarisa manje-više i ne čita. i čini se da tada i sami 47 Martin Green.

str. Ibid.. a posebno ne o moralnim pitanjima: „Postoji velika oblast života i književnosti koja nije nemoralna. Na primer. budući da je neprijatelj misli i prijatelj laskavih iluzija. ostajući inspiracija i enigma za nove avanturiste u književnosti. te Džozef Konrad u svojim romanima i pričama o pomorskim avanturama. Stevenson on Fiction. Stivensonov manifest ostaje aktuelan do danas. U shvatanju ovog svojevrsnog manifesta avanturističke priče. te su i čitalac i junak aktivni na jedan određen. Čini se da je u tradiciji engleskog avanturističkog romana rodonačelnik ovog žanra Daniel Defo. čak se i avanturistički roman usmerava na psihološki plan. L.50 Ovakvo razumevanje avanturističkog romana. već na probleme tela i aktivne inteligencije u jasnoj avanturi na otvorenom prostoru“51.cit. 57. op. već jednostavno amoralna. 61. ne na izlive strasti i oklevanje savesti. te se romanima pisanim u ovom 50 51 Stevenson. „A Gossip on Romance“ in R.proživljavamo avanturu. naglašavjući kako je akcija utešna. ali i avanturističkog duha uopšte. književno i kulturološki shvaćen kao ključ za razumevanje i tumačenje niza avanturističkih romana pisanih tokom XVIII i XIX veka. posebno u aspektu suštine avanture u književnosti narednog perioda. Upravo je to efekat koji se postiže čitanjem romanse/avanturističke proze. na početku XX veka. možda baš zbog toga što avantura zadržava svoj ambivalentan smisao u svakom dobu. ograničen način – ono što se od njega ne traži jeste da misli. nalazi se u suprotnosti sa teorijama identifikacije zasnovanim na liku koji vodi poreklo od ideja romantičara. koja ili nije u domenu ljudske volje uopšte ili se bavi njom u okviru očiglednih i zdravih odnosa. u kojoj se interesovanje usmerava ne na to šta bi čovek trebalo da odluči da uradi. te da se jedino u upravljanju svojim postupcima može steći osećaj da se gospodari svojom sudbinom. već na način kako on uspeva to da uradi. Pa ipak. kroz fabulu skeptično preispituje mnoge tradicionalne moralne pojmove. kao što su heroizam ili ispravnost utvrđenog koda ponašanja. koji je svojim romanom Robinzon Kruso dao model i ideju za niz romana sa sličnom tematikom (fokusiranom na motiv preživljavanja porodice ili pojedinaca na pustom ostrvu ili negde u divljini). budući da ova Stivensonova teorija umesto lika naglašava aktivno st. . odnosno romanse. došlo je do promena.

Satirični elementi savršeno su se uklopili u ideju avanturističke proze u delu Džonatana Svifta.maniru. školskim. satiričnim ili alegorjskim romanom. recepcija dela i žanrovsko određenje položaja avanturističke priče navedenih autora u književnom kanonu nekad i sad. Frederik Merijet poveo je avanturističku prozu u smeru mornarske priče. dok je Robert Luis Stivenson ponudio razvijen čist avanturistički (pustolovni) roman. takozvanim Robinzonijadama. U nastavku rada pokazaće se kako na konkretnim primerima dela navedenih autora izgleda ova geneza razvoja avanturističkog romana uz žanrovsko preplitanje sa istorijskim. junaka i divljih bića. proslavio Robert Majkl Balantajn. označavajući time vrhunac razvoja ovog žanra. naglašavajući elemente kao što su: odlike fabule. . dok je Radjard Kipling pokazao kako izgleda avantura pod velikim uticajem direktne priče o kolonijalizmu.

za razliku od književnosti za odrasle. s druge strane. odnosno kao zaseban sistem u kulturi. pošto je opšte prihvaćen stav da je detinjstvo najvažniji period života. smatra delom i obrazovnog i kulturnog književnog sistema? Koje su implikacije ove dvostruke odrednice? Kako to utiče na razvoj. . prihvaćena kao bića sa svojim posebnim potrebama i interesovanjima. često se postavljaju sledeća pitanja: Zašto se književnost za decu i mlade. str. Društvo se toliko oslanja na fenomen detinjstva i uticaj knjiga za decu i mlade da se gotovo zaboravlja da su oba ova koncepta relativno nova. „Pre nego što su mogle da postoje knjige za decu i mlade. strukturu. 1977. Written for Children. Penguin.“52 Uporedo sa ovim novim shvatanjem pojma 52 John Rowe Townsend. tekstualnu mogućnost. London. Knjige pisane za decu i mlade bile su retkost sve do XVIII veka. kao i pisce i čitaoce književnosti za decu i mlade? Kako i u kojoj meri pojam detinjstva određuje karakter tekstova i nivo poetskih normi? Kako pisci za decu i mlade reaguju na specifične društvene i poetske zahteve u pisanju tekstova za decu i mlade? Čini se da sve ove dileme ukazuju na to da fenomen književnosti za decu i mlade nije ni slučajan ni statičan već. a da se u iskustvima iz detinjstva kriju objašnjenja za ponašanje odraslog čoveka. s jedne strane. Savremeno viđenje detinjstva drastično je različito od onog pre samo dva veka. Štaviše. dok je cela industrija knjiga za ovaj uzrast počela da cveta tek u drugoj polovini XIX veka. ŽANROVSKO ODREĐENJE I UZRASNI IDENTITETI Polazeći od postavke da se književnost za decu i mlade analizira u semiotičkom kontekstu. Masovno objavljivanje ovih knjiga prihvata se kao prirodna aktivnost savremenog načina života. Danas je teško zamisliti izdavaštvo bez velikih tiraža knjiga za decu i mlade. dinamičan i u stalnom procesu interakcije sa kulturološko-književnim uslovima u kojima se razvija.3. književnost za decu i mlade počela je da se razvija tek kada je književno st za odrasle stekla svoj utvrđeni status. baš kao što se kulturološka preokupiranost fizičkim i mentalnim aspektima detinjstva smatra neophodnim za društva XXI veka. ali i deo stratifikovanog književnog polisistem a uopšte. naprotiv. a ne kao minijaturni muškarci i žene. 17. morala su da postoje deca – deca.

Jill Paton.55 Stoga. 34. stiče se utisak da je status književnosti za decu i mlade u okviru kulture u celini i književnog polisistema u izvesnoj meri inferioran. učitelja. 4: 3036. Poetics of Children's Literature. te nacionalne istorije književnosti retko i spominju ove knjige. odnosno kao deo aparata društva zaduženog da se bavi decom i pomaže im“. 1974. detektivskim ili pak školskim pričama. str. str. . te se kod njih stvara svest da se od njih u stvari očekuje da ih cene i odrasli i deca. pogotovo kroz obrazovni sistem koji je omogućio okvir za kanonizovanu književnost za decu i mlade. Children's Literature in Education . Uprkos tome što je ovaj zahtev i složen i čak kontradiktoran. Ha-sifrut 1819:119. 1973. te. a dečaci i devojčice u književnosti za decu i mlade). što stvara jaz između „prave književnosti“ i književnosti za decu i mlade.54 U tom smislu on i navodi da se većina knjiga za decu i mlade ne smatra delom kulturnog nasleđa. The University of Georgia Press. Međutim. 1986. oba sistema su stratifikovana ne samo po žanru. odnosno školski sistem i nova čitalačka publika koja je prestavljala široko tržište za knjige za decu i mlade.detinjstva prihvaćenim početkom XVII veka razvile su se i dve nove kulturološke institucije i novi sistem obrazovanja. zaključilo se da nevina i neiskvarena deca treba da budu zaštićena od surovosti sveta odraslih. 32. Zohar Shavit. Žanrovska podela se odnosi na rodnu odrednicu (muškarci i žene u književnosti za odrasle. uključujući i svet književnosti u to. Naime. književnost za decu i mlade manje se posmatra kao deo književnosti. i to u smislu da postoje sličnosti sa nekanonizovanom književnošću za odrasle. Kritički stav ove veze između obrazovnog sistema i književnosti za decu i mlade oštro iskazuje pisac Džil Paton Volš (Jill Paton Walsh): „Mnogi učitelji i nastavnici posmatraju priče za decu i mlade kao doktora za decu i mlade. „Literature as a Polysystem”. psihijatra za decu i mlade. 55 Walsh. već i po temi i čitalačkoj publici53. Athens and London. ostaje nepromenjeno da je „dobra književnost uvek dobra 53 54 Gideon Toury. a više kao deo obrazovnog sistema. odnosno kao sredstva za pouku. čini se da društvo dovodi pisce u periferni položaj. dok tematska upućuje na razgraničenje u smislu odrednica u vezi sa avanturističkim. uzimajući u obzir različite i čak nekompatibilne ukuse obe čitalačke publike. Uz to. „The Writer's Responsibility”. budući da su deca smatrana drugačijom od odraslih. Odrasli su postali odgovorni za duhovnu dobrobit dece. Zohar Šavit (Zohar Shavit) smatra veoma važnim da se utvrdi slika koju sistem stvara sam o sebi.

Potom tekst dobija izvestan status koji može kasnije da se promeni u skladu sa dinamikom promena književnog sistema. S druge strane.1420. te i nivoa poimanja tekstova.. 55:45254. ili je kanonizovan ili nekanonizovan. „The Child. S. Luis (C. str.“ In Papers in Historical Poetics. Tel Aviv University Press. kako je K. Najočiglednije razlike između verzija tekstova za odrasle i verzija za decu su u sledećim aspektima: žanr (kratka priča nasuprot romanu). pisci često ne žele da prave razliku između književnosti za decu i mlade i književnosti za odrasle. S. 207210. loša priča“.književnost kada zadovoljava i decu i mlade i kritičare“. G. the Critic and a Good Book”. „The Relations Between Primary and Secondary Systems Within the Literary Polysystem.. Kada se tekst proizvede (napiše. Stoga u tekstu za odrasle različiti nivoi nisu organizovani prema najjednostavnijem (ili bar najočiglednijem) principu. Lewis) istakao: „Sklon sam da postavim kao kanon da je priča za decu. objavi i distribuira) u određenom trenutku. 57 C. Lewis. 1969. međusobni odnosi nivoa teksta za odrasle imaju za cilj da sa manje elemenata izraze više funkcija (na primer redosled informacija i pripovedač imaju funkciju ironije.“ In Egoff. karakterizacije glavnih likova i slično). 1978. str. Porter Institute for Poetics and Semiotics. određenom različitim ograničenjima književnog polisistema i književnog života58. Na primer. što dovodi do tvrdnji da bi i dečje knjige trebalo prosuđivati po istim kriterijumima kao i knjige za odrasle. Kada kažemo da je tekst za odrasle komplikovaniji od teksta za decu i mlade. New York. and F. odnosno. Sheila. kao i na međusobne odnose tih nivoa. raspored materijala nije već hronološki uslovljen tokom svesti pripovedača. u kojoj uživaju samo deca. postoji razlika u složenosti tekstova namenjenih čitalačkoj publici različitih uzrasta. Oxford University Press.57 Pa ipak. T. što ukazuje na pojavu da pisci za decu i mlade na svoj način „prevode“ tekst iz kanona za odrasle u korespondirajući tekst iz kanona za decu i mlade. 546. Language Arts.56 U želji da se izbore za svoj status i da ublaže sliku koju sistem koristi za decu i mlade stvara o sebi. „On Three Ways of Writing for Children. on zauzima izvesnu poziciju u književnom polisistemu. Only Connect. Ashley. 58 Itamar Even-Zohar. stavovi (jasno iskazani nasuprot implicitnim stavovima) i završeci („srećan“ kraj nasuprot „otvorenom“ kraju). a time i životnog i čitalačkog iskustva. . Tel Aviv: 1978. str. Ovaj status se može opisati pomoću binarnih opozicija: ili je tekst za decu i mlade ili za odrasle. 452-453. kako tvrdi Rebeka Lukens (Rebecca Lucens). mislimo i na organizaciju različitih nivoa teksta. Stubbs. ali u datom trenutku tekst ima jedan određeni status u sistemu u koji je ušao. S. Danas se u 56 Rebecca Lukens.

ovi tekstovi. Stoga se realizacija samog teksta u velikoj meri razlikuje. pa čak i kontradiktornih elemenata i modela. Ambivalentan tekst omogućava piscima za decu i mlade širi 59 60 Ibid. odnosno kada se tekstovi koji formalno pripadaju jednom sistemu (dečjem) čitaju od strane čitalačke publike drugog sistema (odraslog). a ipak fukcionišu kao jedna strukturna celina čiji elementi zavise jedan od drugog“59. a ne statički) zadržavaju ambivalentan status u književnom polisistemu. iako je njihova popularnost među odraslima zaslužna za njihov uspeh.60 Pisanje za decu i mlade obično znači da je pisac ograničen u svojim mogućnostima manipulacije tekstom. Štaviše. bavimo se tekstovima koji normalno pripadaju dečjem sistemu. ako želi da obezbedi prihvaćenost teksta u dečjem sistemu. Čini se da je određivanje pripadnosti sistemu zasnovano na kriterijumu godina čitalačke publike (deca i mladi nasuprot odraslima). Text and Literary Allusion: Aspects in the Actualization of Literary Allusions“. te istovremeno pripadaju više nego jednom sistemu i stoga se čitaju različito (iako ravnopravno) od strane bar dve grupe čitalaca. a koji se u isto vreme smatraju klasicima za decu i mlade. pogodnih da se uklope u različite standarde u isto vreme. . Ove grupe čitalaca se razmimoilaze u svojim očekivanjima. često moraju biti prilagođavani ili pojednostavljivani da bi deci bili u potpunosti razumljivi i dostupni. normama i čitalačkim navikama. 290. odnosno njihova ambivalentnost ukazuje na to da sinhrono (pa ipak dinamički. Ziva Ben-Porat. pri čemu ova prilagođavanja rade ili sami pisci ili prevodioci knjiga za decu i mlade. Kritičarima je nekad teško da proučavaju i tumače tekstove koje čitaju odrasli. str. odnosno u smislu naše analize u ovom radu. teoretski postaje moguće da pretpostavimo da postoje šire granice i statusi. „Reader. odnosno da je sistem sačinjen od heterogenih. Ha-sifrut 26: 1978. fleksibilnih i nepredvidivih.potpunosti prihvata dinamički koncept književnog sistema i veruje se da književni sistem nije statičan već „višeslojan sistem. zvanično i originalno obeleženi kao književnost za decu i mlade i postavljeni u dominantnu poziciju na centar kanonizovanog sistema za decu i mlade. sistem sačinjen od različitih sistema koji imaju tačke preseka i preklapanja. 126. Time ovi tekstovi dobijaju status ambivalentnih tekstova. Stoga.

. Odrasli su radi da ga prihvate kao tekst jer mogu da ga čitaju zbog nivoa „sofisticiranosti“. manipulacija dvama modelima u ambivalentnom tekstu je drugačija. Međutim. uvodeći nove elemente u model (ponekad iz drugog utvrđenog modela). Imajući dve grupe čitalaca. Ovo se postiže na nekoliko načina: parodirajući neke elemente. gde se jedan od modela koristi da parodira drugi. ova tvrdnja ne znači da su deca zaista nesposobna da pojme punu verziju. uprkos činjenici da nije u potpunosti shvaćen od strane dece i da deca više vole adaptirane i prilagođene verzi je. ponekad. Zbog svoje dvostruke strukture. zasnovan na izobličavanju i/ili adaptacijama i obnavljanju već utvrđenog modula. ali se od njih očekuje da postepeno steknu kompetencije za dublje shvatanje poruke teksta. pisac ne samo da uvećava svoju čitalačku publiku i dolazi do onih koji inače ne bi čitali njegov tekst (jer je to „samo“ knjiga za decu i mlade).dijapazon mogućnosti manipulisanja tekstom nego univalentan tekst. menjajući motivaciju za postojeće elemente. Pretpostavlja se da deca mogu da pojme tekst različito. očigledno otvara i put ka prihvatanju u dečjem sistemu (iako deca ne shvataju tekst u potpunosti. menjajući funkciju i hijerarhiju elemenata ili menjajući principe segmentacije teksta. već i obezbeđuje elitno priznanje dominantnog statusa teksta u kanonizovanom dečjem sistemu. tekst biva prihvaćen u oba kanona. prema kriterijumima odraslih). za razliku od prave parodije. Jedino ako se tekstom obraća i deci i odraslima. bolje ustanovljen model trebalo bi da u potpunosti i jednostavno prihvati i shvati dete čitalac. Uprkos neizbežnom parodiranju. Međutim. Ono što omogućava ambivalentnost teksta s strukturne tačke gledišta jeste činjenica da je tekst sačinjen iz dva različita koegzistirajuća modela – jednog koji je u većoj meri ustanovljen u književnom sistemu. tekst uspeva da pređe granice utvrđenih normi i da u isto vreme dostigne istaknuti položaj u centru sistema čije norme krši. Jedino se od odraslog čitaoca očekuje da primeti i shvati oba koegzistirajuća modela. a to se od njih i ne očekuje. Ovaj prvi je konvencionalniji i obraća se detetu čitaocu. i drugog koji je to u manjoj meri. Ovakav tekst dobija veoma visoko priznanje u dečjem sistemu . Postojanje koegzistirajućih modela u jednom tekstu poznato je kao parodija. dok se drugi obraća odraslom čitaocu i u većoj je meri sofisticiran i. Njihov „pečat odobravanja“. s druge strane.

odnosno kao deo mehanizma transfera. te da često uzimaju više slobode da manipulišu tekstom na različite načine: menjajući. zvanični čitalac teksta. Ovo se posebno odnosi na tekstove prenesene iz kanona za odrasle u 61 62 Upor. Za dete.62 Kada prevod posmatramo kao deo procesa transfera. Upor. Kada prevodioci prevode tekstove na ovom nivou. Shavit. Paradoks je u tome što se ponekad upravo analiza ovakvih dela u prevodu smatra pogodnim metodološkim sredstvom proučavanja normi pisanja za decu i mlade. Stoga.cit. Dete. između ostalog. gde preovlađuje norma složenosti i sofisticiranosti. ne naglašava samo prevod teksta s jednog jezika na drugi. već i prenos teksta iz jednog sistema u drugi – na primer iz sistema za odrasle u sistem za decu i mlade.cit. drugog impliciranog čitaoca. Prvog čine odrasli čitaoci koji pripadaju eliti kanonizovanog sistema za odrasle. dok se prilagođeni tekstovi obraćaju deci. procesa kojim se tekstualni model iz jednog sistema prenosi u drugi. op. Oni zahtevaju visok nivo složenosti od teksta i razumeli bi ovakav tekst u potunosti. op. konačni tekst prevoda predstavlja odnos između izvornog i ciljnog sistema. Na ovaj način. ovakve verzije obraćaju se odraslima iz visokih kulturnih slojeva. Institucionalizovani znak opozicije među pretopstavljenim impliciranim čitaocima manifestuje se paralelnim objavljivanjem i zvanične verzije sa objašnjenjima i prilagođenih verzija. ambivalentan tekst ima dva implicitna čitaoca: pseudo čitaoca i stvarnog čitaoca. 71.61 Ako prevod shvatimo ne u tradicionalnom normativnom smislu. str. neminovno je da nailaze na prepreke u smislu kulturoloških i pedagoškoprihvatljivih principa koji se razlikuju u kanonu književnosti za decu i mlade i kanonu književnosti za odrasle. ne može da ga shvati u potpunosti i više je izgovor za tekst nego pravi čitalac kome je tekst upućen. koji uvek pretpostavlja postojanje izvesnog impliciranog čitaoca prilikom pisanja svog teksta. mora se istaći da se. koje je naviknuto na redukovane i pojednostavljene modele. .Čini se da pisac. dodajući ili oduzimajući originalu elemente teksta da bi se prevod dela uklopio u kulturološki okvir kanona na drugom jeziku. već kao semiotički koncept. u slučaju ambivalentnog teksta pretpostavlja postojanje dva implicirana čitaoca. prilagođavajući. tekst nudi široko prepoznate utvrđene modele i pretpostavlja da će ovaj manje sofisticiran čitalac zanemariti izvesne nivoe teksta. skraćujući. Even-Zohar. za razliku od ostalih tekstova koji pretpostavljaju jednog jedinog impliciranog čitaoca i jednu jedinu idealnu realizaciju teksta.

s druge strane. što ideoloških. i obrnuto. U smislu razmatranih književno-kritičkih kriterijuma. Vrlo često deca umeju da iznenade svojom zrelošću i pronicljivošću. . s jedne strane. što uzrasnih. neprestano ukazujući na spremnost osavremenjivanja. iz sistema za decu u sistem za odrasle. Uprkos svim pokušajima da se definišu i odrede mogućnosti deteta kao čitaoca.kanon za decu i mlade čiji se status u književnom sistemu istorijski izmenio nakon prevoda. ipak na kraju ostaje otvoreno pitanje mogućnosti koje dete poseduje u kontekstu sa svetom mašte u koji ga vode knjige. ovaj rad će ukazati na moguće odrednice pozicioniranja engleske avanturističke priče XVIII i XIX veka. pokazuje se da književnost za decu i mlade uspeva vrlo uspešno da funkcioniše u ovako komplikovanoj mreži sistema. ali uzimajući i književnu recepciju i prevode avanturističke priče sa engleskog na druge svetske jezike kao relevantne faktore za određivanje procesa transfera tekstualne poruke iz sistema za odrasle u sistem za decu i mlade. a ovakva vrsta istraživanja često dovede do zaključka da je književno delo odraz različitih kulturoloških uticaja. Uzimajući u obzir sve navedene veze između književnog i društvenog konteksta koji kreiraju istorija i struktura književnog polisistema. pri čemu se pokazuje da je tekst živ. Sve ovo ukazuje na potrebu da se istinska slika o jednom delu ne može spoznati dok se originalna verzija ne uporedi sa prevodima i adaptacijama. da se prilagođava različitim čitaocima u različitim epohama. te se čini da granica između kanona za odrasle i decu i mlade ostaje otvorena. i vrednost dečije čitalačke publike kao neprestanog izvora inspiracije. s posebnim naglaskom na hijerahiju kanona književnosti za decu i mlade i kanona književnosti za odrasle.

a da se pre toga nije ogledao u ovom žanru. DANIJEL DEFO – MIT O SAVREMENOM ODISEJU 4. autorov pristup je po pravilu realistički. 1724). te je poslom putovao kroz Englesku i evropske zemlje. govori o običnim ljudima. a nakon njega objavljeni su i Kapetan Singelton (Captain Singelton.1. radnja modernog romana postavljena je u okvire konkretnog društvenog života.4. za razliku od srednjovekovnog romana. Engleska književnost II. nakon sticanja dobrog obrazovanja na čuvenoj akademiji u mestu Stouk Njuington koju je vodio Čarls Morton. postave za pastora disenterske sekte. 1720). stičući znanje o trgovini. str. jer. stiče se utisak da je upravo svo njegovo životno i publicističko iskustvo doprinelo stvaranju nove vrste romana – modernog engleskog građanskog romana. Pošto je prvi roman objavio kada je bio u šezdesetoj godini života. niti o natprirodnim bićima ili pojavama. 1722) i Roksana (Roxana. Zavod za udžbenike... J. a ne o ličnostima izuzetne moralne i fizičke snage. 1697) i „Čistokrvni Englez“ („The True-born Englishman“. or the Fortunate Mistress. Sarajevo. čime se pokazalo da je Defo društveni posmatrač oštrog oka i progresivni mislilac. Paralelno sa tim. 1660-1731) rođen je u Londonu u disenterskoj porodici. Roman je temeljno vezan za buržoasko društvo(. a ne u stihu. ali i politici. a to je imperijalistički kontekst. Biografija i dela Danijel Defo (Daniel Defoe. Mol Flanders (Moll Flanders. Proslavili su ga eseji i pamfleti u kojima se zalagao za radikalne reforme. Said): „Svaki romanopisac i svaki kritičar ili teoretičar evropskog romana primećuje njegov institucionalni karakter. Ivanka Kovačević et al. od kojih su se mnoge i odigrale tokom naredna dva veka. Među njegove najznačajnije radove iz ove oblasti spadaju „Ogled o projektima“ („Essay upon Projects“. 47. može se u potpunosti prihvatiti sledeći stav Edvarda Saida (Edward W. 1719) bio je prvi roman nastao iz Defoovog pera.) Biću toliko slobodan da kažem kako bez imperije uopšte ne bi ni postojao evropski roman kakav poznajemo danas. Roman Robinson Kruso (Robinson Crusoe. 1991. ako proučimo poriv koji ga je stvorio.D. 1701). ekonomiji..63 Uzimajući u obzir Defoova interesovanja za stvarnost tog doba. on se odlučio za poziv trgovca. Ovaj oblik romana. . pisan je u prozi. Uprkos planovima svojih roditelja da ga.. „Svjetlost“ D. jer je radio i kao tajni agent engleske vlade. P. bavio se i publicistikom. videćemo da je u igri mnogo više od slučajnih 63 Upor.

149. Mariner).ukrštanja sklopa narativnog autorstva koji konstituiše roman i složene ideološke konfiguracije koja stoji u temelju težnje ka imperijalizmu. godine objavljivao poglavlja iz ovog romana. i računao na prosečnog čitaoca. a još dva izdanja su objavljena za života Danijela Defoa. Ovakve prilagođene verzije nastavile su da se pojavljuju i na početku devetnaestog veka. baš kao i priče iz časopisa za dečake. a kritika je dugo ostala skeptična prema njemu. prev. Defo je. mornara iz Jorka (The Life and Strange Surprising Adventures of Robinson Crusoe of York. ali su oni za širu čitalačku publiku uglavnom ostali nepoznati jer nisu uspeli da nadmaše popularnost prvog dela. praćena nizom sličnih knjižica – pamfleta (chapbooks) tokom celog osamnaestog veka. str. Uvod u književnost za djecu i omladinu. . odmah po izlasku iz štampe prihvatila obična publika. Bio je to. Književna recepcija Roman je. u stvari.1. Novo Vuković.65 Prvo izdanje Robinsona Krusoa objavljeno je u aprilu 1719. 1719) i Ozbiljna promišljanja tokom života Robinsona Krusoa (Serious Reflections During the Life of Robinson Crusoe. pišući vrlo jasnim i komunikativnim stilom. Vesna Bogojević. 4. Već u avgustu iste godine pojavila se prilagođena i neautorizovana verzija teksta.“64 Pun naslov romana Robinson Kruso glasi Život i neobični doživljaji Robinsona Krusoa. Fantastičan uspeh romana naveo je pisca da napiše još dva nastavka: Dalje Avanture Robinsona Krusoa (The Further Adventures of Robinson Crusoe. da bi se zatim on pojavio u celovitoj formi pod skraćenim naslovom Robinson Kruso. spoljne verodostojnosti. 1720). koji stvara iluziju da je reč o apsolutnoj realnosti. 2002. i prvi roman koji je objavljen u nastavcima u novinama. ali su tada već bile izdavane samo za decu 64 Edvard Said. ujedno. Beogradski krug. 299. ITP „Unireks“. Iskustvo novinara i polemičara u tome mu je mnogo pomoglo. 65 Upor. da bi se u roku od četiri meseca još pet puta doštampavao t iraž. Avanturistička sadržina i egzotika slikani su postupkom tzv. 1996.1. godine. str. Časopis „London Post“ je od 1719. Kultura i imperijalizam. Podgorica. Beograd. do 1720. očigledno.

mesta i vremena radnje. pod naslovom Mlajši Robinson ili ti jedna kruto povoljna i hasnovita pripovest za decu.i mlade. Noel Perrin. danski. iako je Kampeova adaptacija bila glavni razlog što je Robinson Kruso postao klasično delo ovog žanra. Zahar Sharit. Jedan od najistaknutijih prevoda bio je prevod na nemački jezik. 50. Ovaj tekst je dalje prevođen. tekst je bio propraćen brojnim imitacijama koje su stvorile jedan od najpoznatijih modela u književnosti za decu i mlade – Robinzonijade. on ga je praktično preoblikovao u totalno drugačiji tekst. Dr Bowdler’s Legacy: A History of Expurgate Books in England and America. str. zadržavajući samo neke elemente originalne postavke. 1969. 1840). te su se do 1800. 1986. 68 Upor. Štaviše. Atheneum. Athens and London. 66 Upor. The University of Georgia Press. Najpoznatija varijacija na temu Robinsona Krusoa je u romanu Johana Visa (Johan Rudolf Wyss) pod naslovom Švajcarska porodica Robinson (The Swiss Family Robinson ). hrvatski67 i latinski jezik. tekst je prevođen na hebrejski tri puta (1824. 1849. god. italijanski. Štaviše.66 Koncept književnosti kao didaktičkog instrumenta za promovisanje određenih društveno prihvaćenih vrednosti vezanih za ideologiju polako je napuštao književnost za odrasle da bi se još dugo zadržao u književnosti za decu i omladinu.68 Na ovaj način Robinson Kruso uspeo je da sačuva svoje mesto u kanonizovanoj književnosti za decu duže od jednog veka. god. 67 Župnik Antun Vranić je prevod objavio u Zagrebu 1796. godine u četiri toma. Kampeova adaptacija prevedena je na francuski i engleski jezik 1781. . str. budući da su prevodioci bili spremni da ponekad i u potpunosti izmene izvorni tekst da bi se dobio tekst koji odgovara ideološkim ciljevima. Ovaj aspekat je u velikoj meri bio dominantan u vreme prevođenja i objavljivanja prvih prevoda Robinsona Krusoa . 1746-1818) svoj prevod je naslovio Robinson za omladinu (Robinson der Jungere (1779-80)) i ova knjiga je bila osnova za dalje prevode. češki. Pa ipak. napisana gotovo stotinu godina kasnije. godine (on lično je uradio ove prevode). pojavili prevodi na holandski. trebalo bi naglasiti da. verovatno zahvaljujući ideološkim prilagođavanjima. New York. Poetics of Childrens’s Literature. Joakim Kampe (Joachim Campe. sa ideološke tačke gledišta. 126. u kome je usamljenička figura Robinsona Krusoa zamenjena višečlanom porodicom. 1896) i čak na jidiš (1784. Upravo je Robinson Kruso tipičan primer za ovakve ideološke revizije. iako je najpopularniji engleski prevod iz Stokdejlovog pera (Stockdale) objavljen 1782.

a pogotovo Defoovog pogleda na buržoaziju i kolonijalne vrednosti. Tokom sledećih osamdeset pet godina objavljeno je još deset prevoda Robinsona Krusoa u skraćenim verzijama. Umesto toga. Upor. str.70 Retko koje delo biva prevedeno na gotovo sve svetske jezike. U stvari. Sve ovo govori u prilog činjenici da je čitalačka publika svesrdno prihvatila priču koja nalazi svoje mesto u svakom dobu.Kampeova motivacija za prevođenje ovog romana bila je da delo prilagodi Rusoovom pedagoškom sistemu. koje su se direktno suprotstavljale Rusoovim. Čast 1. Robinson stiže na ostrvo sa svim simbolima zapadne kulture (oružje. Utvrđeno je da je to prvo delo engleske književnosti u potpunosti prevedeno na naš jezik. 57. Međutim. kao što je to slučaj sa romanom Robinson Kruso. Robinson Kruso pojavio se u slavenosrpskom prevodu: Život i črezvičajna priključenija slavnega Angleza Robinzona Kruse ot Jorka sobstvenom rukom njegovom spisana. a pored autorizovanih prevoda doživljava i toliki broj piratizovanih plagijata.cit. 127. Lazarevičem prevedena V Budime: Pečatana pismeni Kraljevskago Vseučilišča. Biblija) i uspeva da kultiviše prirodu. u originalnom tekstu. . 1799. on dolazi na ostrvo nag i bez ikakve imovine (čak i vatru pali trljanjem kamena o kamen). on gradi anti-evropsku kulturu i nameće je kao alternativu evropskoj. a samo je Lazarevićev rađen prema Defoovom tekstu. u Kampeovom prevodu. koji je bio primenjen u njegovoj školi u mestu Desau. Od onih koji su se pojavili u XX veku nesumnjivo je najbolji prevod Vladete Popovića (1947). prilagođenih izdanja za decu i za odrasle i imitacija. prvog profesora engleske književnosti na Beogradskom univerzitetu. op.69 Defo je jedan od prvih pisaca sa kojim su se upoznali i naši čitaoci u osamnaestom veku.. Iz Njemeckago N. Kampeu je postalo jasno da je potrebna sveobuhvatna promena nekih elemenata. književnoj kritici trebalo je 69 70 Ibid. hrana.. Kada je proučio originalno delo iz Rusoove perspektive. Na ovom primeru se vidi kako se tekst bira za adaptaciju na osnovu ideologije i time utiče na popularnost i očuvanje dela u književnim kanonima. Kovačević et al. str. Robinson mora da nauči da živi u okviru prirode bez izgrađene kvazi-evropske kulture. Međutim. Stoga.. on se i odlučio za prevođenje jer je Ruso lično istakao da je to jedina knjiga koja se može dati deci zbog prikaza borbe pojedinca sa prirodom.

Jaka vezivna nit sa romantičarskim idejama vidi se po tome što je Ruso upravo Robinsonu Krusou dao posebno mesto u obrazovanju njegovog glavnog junaka u romanu Emil. „jednog od retkih proznih dela koja su stekla status mita u našoj kulturi“71. opet.73 a i Dž. 75 Literary Remains. editor. napisao je dugačku i jetku kritiku “Život i čudne iznenađujuće avanture gospodina D_ _ _ _ _ De F_ _“ („The Life and Strange Surprising Adventures of Mr. Koldridž je smatrao da je Defo bez sumnje superioran u odnosu na Svifta i hvalio ga je zbog plemenitosti njegovih moralnih osećanja kao i zbog karakterizacije Krusoa kao „reprezentativnog za čovečanstvo uopšte“75. Nowell C. ed. „Introduction“ in Daniel Defoe. Defoovo postignuće je tada mnogo jači utisak izazvalo kod romantičara nego neoklasičara. 1858. Čak je i dan-danas nemoguće potvrditi da su se kritičari i književni istoričari složili i došli do zadovoljavajućih odgovora na osnovna pitanja u vezi sa Defoovom iskrenošću.. D. 74 Boswell. Life of Johnson. motivisan u velikoj meri ličnim neprijateljstvom prema Defou. ovaj roman je među kritičarima izazvao neslaganje i diskusiju širokih razmera oko njegovog porekla i prirode. ed. bio verni saveznik Danijela Defoa i branio ga je sledećim rečima: „Defo je napisao puno: pri čemu ništa nije loše. D. D_ _ _ _ _ De F_ _“. Čarls Gildon. ali ni odlično. iii. već i za pokušaj da čitaocima prenese bezvredne i opasne. IX. 1934. Paradoksalno. vrednosti. str. strukture i značenja. „Robinson Crusoe as a Myth“. 76 „Reminiscences“. kritika XIX veka zauzela je nešto oštriji stav i prema romanu. 253. . Donald Crowley.B. Smith. Džonson je mnogo kasnije izneo istu pohvalu74. J. Observation and Characters of Books and Men. 95. The Life and Strange Surprizing Adventures of Robinson Crusoe of York. J. Aleksandar Pop je.Hill. OUP. Hostice) u kojoj je optužio autora ne samo za površno pisanje. osim Robinsona Krusoa“. 73 Joseph Spence. Anecdotes. Essays in Criticism. str. S druge strane. ali i prema samom 71 72 Jan Watt. Vordsvort je smatrao da veličina priče o Robinsonu Krusou leži u izuzetnoj energiji i neuobičajenoj snalažljivosti junaka76. str. 1. in Wordworth Literary Criticism. ali i neiskrene. Mariner. Kroli (J.vreme da zauzme stav prema fenomenu Robinsona Krusoa.72 Kritika XVIII veka roman je oštro dočekala i napala. Za sve njih upravo roman Robinson Kruso ističe se nad svim ostalim Defoovim delima. Iako je roman zadržao svoj položaj u književnom kanonu kao svetsko klasično delo. I. 196. str. religijske stavove. 1983. G. 1951. namerama i književnim postignućima u romanu. Crowley) čak ističe da nije postignut ni konsensus da li je Robinson Kruso roman ili ne. 1836. London. 1905. 267-68. str. str. Oxford. 189.

cit. op. 1948. 1960.81dok je G. ed. April. 767-8. a zaboravljajući na sve ostalo“. ed. Watt.. ali im i daje takvu atmosferu uverljivosti da ih muškarci čitaju kao istorijske knjige“77. Star (G. Preuves. dajući romanesknu shemu i jedinstvo Robinsonu Krusou. 28-39. An Essay on the Novel. 80 I. Arthur Wanah et al. Starr) isticao da je Defo. Tillyard) povezao je roman Robinson Kruso sa epskim korenima iz dela XIX veka kao što je Tom Džons. 84 Citirano u Roger Quilliot. str. „An Ambiguous World“. 84 Ako moć nekog romana da zbuni i izazove kontroverzu uzmemo kao meru njegove 77 78 “Homer and Homeridae. 1. kritika je sve više pokušavala da definiše prirodu Defoovih priča i da razjasni njegovu ulogu u razvoju proze. transformisao tradiciju duhovne autobiografije. 1841. A. str. 81 The Epic Stain in the English Novel. Blackwood’s Magazine. Mark Šarer (Mark Scharer) 1948.79 Nekoliko godina kasnije. S razvojem džejmsovskog romana i potrebe za formalnom teorijom ovog žanra. Defoe and Spiritual Autobiography. 1938. tek u XX veku Defoova dela su privukla živo i sistematično kritičko interesovanje. 61. Tiljard (E. . M.Defou. Ijan Vat (Ian Watt) istakao je da je Defo. izneo je stav da.. 1958. 160. Part III“. Ellen Conroy Kennedy. u eseju „Tehnika kao otkriće“ („Technique as Discovery“). 1. čitalac biva doveden u situaciju da „otkriva značenje romana uprkos Defou. 83 The Appropriate Form. M. 1965. avanture i refleksije“. str. W.80 E. 82 Upor. budući da Defo nije razvio tehniku da razdvoji svoju tačku posmatranja od tačke posmatranja svog lika. De Kvinsi (De Quincey) je zamerao to što je upravo odlika zbog koje je Defo hvaljen u ranijem periodu – unošenje realističnih detalja okolnosti u strukturu romana – doprinela dvostrukom čitanju dela: „On ih čini toliko zabavnim da ih žene čitaju kao romane. 1965. A. godine. str. V. 755.. str. 25-50. Germanie Bree.“78 Međutim. „zadržavajući samo ono što su diktirale nesvesne potrebe društva. a ne zbog njega“.“ zapisao je Kami. 1962. str. Camus: A Collection of Critical Essays. str. te je Defo dao doprinos „ne prozi već istoriji proze i socijalnoj istoriji“.82 Barbara Hardi (Barbara Hardy) je iznela stav da je Defo ovim romanom osmislio roman u kome su tesno objedinjeni „ekonomska akcija. Dikens je okarakterisao ovaj roman kao „jedini primer univerzalno popularne knjige koja ne može nikoga ni da nasmeje ni da rasplače. str. 51-73. 164.83 „Veliko umetničko delo uvek zbunjuje sve svoje sudije. 70. str. The Letters of Charles Dickens. u Robinsonu Krusou stvorio mit o „ekonomskom biću“ i da je priča koju je napisao jasno istakla različite stavove različitih oblika i značenja društva. 79 Hudson Review. bez namere da to učini. ii.

porodičnu istoriju i pripadnost klasi. odnosno oni imaju svoje mesto rođenja. provučena. mesto radnje se premešta sa izmišljenih lokacija poput Arkadije. O inspiraciji za pisanje ove priče postoje razne teorije. umesto neodređenih markera vremena sižea koriste se tačni datumi i vreme da bi se omogućio efekat kontinuiteta i razvoja radnje i svesti junaka kroz sećanje i iskustvo. njegov dokumentaristički pristup priči doprinosi prividnoj realističnosti istine i jednostavnosti koje bude maštu mnogobrojnih čitalaca. sudbine ili slučaja. str. University of Kent at Canterbury. Oslanjajući se na tumačenja Robinsona Krusoa kao „ekonomskog bića“. I/I. 86 Upor. već individualizovani. Wordsworth Editions. Robinson Crusoe. svakodnevnim detaljima iz života.85 Iako Defo nije mogao da se oslanja na teoriju realizma iz tek nastupajućih XIX i XX veka. likovi nisu tipični ili idealizovani. a sve to s ciljem da čitalac prihvati iluziju da su se događaji zaista i dogodili i da se izazove čitaočevo učešće u proživljavanju iskustava glavnog junaka. Doreen Roberts. Džejms Džojs smatra da je Kruso „Engleski Uliks“. Ilirije i sličnih na određena mesta koja postoje na mapi. s jasnom svešću o zadivljujuće raznolikim i ponekad kontradiktornim tumačenjima koje je ovo delo izazvalo. prototip britanskog koloniste. nudi. nesvesna surovost. koje nudi model bavljenja trgovinom i proizvodnjom i želi da svoj način razmišljanja prenese i u udaljene krajeve planete. 3-25. Čini se da novi talas kritike krajem XX i početkom XXI veka donosi novu sliku Robinsona Krusoa u svetlu imperijalizma kao konteksta radnje priče. Ware.86 Međutim. Ijan Vot smatra da ovaj „formalni realizam. Pa ipak. istorija recepcije Robinsona Krusoa nastavlja da potvrđuje njegov položaj klasika u književnom kanonu. . seksualna apatija. U Krusoovom liku sadržan je sveobuhvatan anglo-saksonski duh: muška nezavisnost. „Introduction“ in Daniel Defoe. moderni čitalac. dok je Petko simbol potčinjenih rasa. umesto mitova. dobro izbalansirana religioznost. str. 2000.veličine. XVII-XVIII. čini se da formalnom realizmu radnje Robinsona Krusoa doprinose i rasprave prema kojima u osnovi ovog romana zaista leži stvaran događaj. Jedna od njih navodi da je Danijel Defo čitao putopis Rodžersa Vudsa (Rogers Woods) Putovanje oko sveta i zainteresovao se 85 Džojsovo predavanje na italijanskom jeziku o Defou preveo je Joseph Prescott i štampao u Buffalo Studies. prirodne uzroke i posledice elemenata sižea – događaji su objašnjeni običnim. spora ali efikasna inteligencija. proračunata ćutljivost“. 1964.“ nastao kao reakcija na alegorijsku tradiciju. oseća da je i on dužan da ponudi novo viđenje.

Po povratku u Englesku i on je objavio knjigu o svojim 87 88 Ibid. u to vreme postojalo je i još nekoliko sličnih dela. the Fame of Robinson Crusoe.89 Tim Severin (Tim Severin). ponovo se otisnuo na more. radije krio nego da bude zarobljen. ali se Selkirk. 89 Vuković. Uopšte. putopisac poznat po serijalu knjiga koje oživljavaju putovanja i avanture istorijskih ličnosti. mogao poslužiti i roman izvesnog Henrija Nevila. čiji je život dobro dokumentovan. 88 O tom događaju sa tada u Engleskoj mnogo pisalo i govorilo. „Found After 300 years. a 1721. Defou je. uskogrudi bundžija koji je postao poznat nakon svoje avanture. U međuvremenu su na ostrvo dolazila dva španska broda. Četiri godine i četiri meseca on je živeo na ostrvu hraneći se divljim voćem i kolonijom koza. u Tihom okeanu. On je došao na ostrvo oktobra 1704. kao britanski podanik i mornar koji je pljačkao španske trgovačke brodove. ali je to čekanje trajalo do februara 1709. S druge strane. 87 Tamo je dospeo napustivši brod posle svađe sa posadom. Stuard Nicolson. 2005. kao prototip. U njoj se opisuje pustolovina škotskog mornara Aleksandra Selkirka (Alexander Selkirk) koji je na pustom ostrvu Huan Fernandez (Juan Fernandez). već Henri Pitman (Henry Pitman). Selkirk. godine učestvovao u pobuni protiv kralja Džejmsa II. str. Nakon spašavanja sa ostrva. a postoji i mogućnost da se Defo upoznao sa Selkirkom i čuo priču iz prve ruke. istina ne pojedinca. September 22. slučaj Henrija Pitmana mnogo više odgovara modelu koji nudi lik Robinzona Krusoa. godine u nadi da će ga spasti novi brod koji bude tuda prolazio. op. knjige o morskim putovanjima i avanturama na dalekim kopnima i morima tada su bile u modi. Budući da je bio sin obućara.za jednu epizodu ovog dela. proživeo oko četiri godine.cit. str. . odeću je pravio od kozje kože. koji takođe govori o životu na pustom ostrvu. Pitman je bio engleski hirurg koji je prognan na Barbados nakon što je 1685. godine umro je od žute groznice i bio sahranjen u moru kod obala Zapadne Afrike. smatra da model za kreiranje lika Robinsona Krusoa nije bio Selkirk. 299-300. Pored Rodžerovog putopisa. kojim je taj moreplovac krstario po Tihom okeanu. The Daily Mail. nego jedne porodice. 470 milja udaljenom od obale Čilea. godine kada ga je britanski kapetan Rodžers Vuds poveo natrag u civilizaciju. koji je nastao adaptacijom brodskog dnevnika broda „Vojvotkinja“ („Duke“). Zajedno sa sedam saputnika uspeo je da pobegne na malom čunu koji se nasukao po oluji na nenaseljeno ostrvo Salt Tortuga (Salt Tortuga) udaljeno 350 kilometara od Barbadosa.. bio je depresivna ličnost. Historians Uncover Composite of Castaway Who Inspired Classic Tale“. 13.

a čileanska vlada je nedavno i naziv ostrva preimenovala – umesto Huan Fernandez sada se zove Robinson Kruso i postaje turistička atrakcija91 koja pro moviše avanturistički duh i želju za životom u netaknutoj prirodi. Ovo ostrvo. „Defo. daju primeri naučnika istraživača koji tragaju za konkretnim dokazima da prava avantura leži u osnovi priče o Robinsonu Krusou. Jelistratova. Dr. kaže Defo. 92 A. Istorija engleske književnosti“. July 28. str. op. David Coldwell) iz Nacionalnog muzeja Škotske otputovao je na ostrvo Huan Fernandez i našao ostatke Selkirkovog kampa. A. . 1950. priča ostaje uvek interesantna i aktuelna. jedne od najomiljenijih priča u svetskoj književnosti. Marković. u liku Robinsona Krusoa mogu se videti neke od Pitmanovih odlika – obrazovanje.cit. Prema mišljenju Severina. avanturistički duh. ima li roman stvaran događaj u svojoj osnovi. str. mada pre na kopnu nego na moru“. sada naseljava pet stotina stanovnika. „didaktičkom“ tomu Robinsona Krusoa poriče vezu svog romana sa pustolovinama škotskog mornara. U svakom slučaju. Duncan Spencer.. dodajući da u njegovom romanu nema „nijedna okolnost koja ne bi pretstavljala opravdanu aluziju na kakav stvaran događaj“92. Naučna Knjiga. tvrdeći da je to delo čista alegorija na piščev vlastiti život: „često sam trpeo brodolome. tzv. Dejvid Koldvel (Dr. prev. čini se da je priča toliko realistična da je možda sama našla svoj odraz u stvarnosti. str. „Trying to Find Real Robinson Crusoe and Site of His Shipwreck“. s ruskog B. pa čak i navigacioni instrument koji je ovaj koristio. veština. 90 Upor. Lukić i M. 13. The Washington Times. nenaseljeno kada je Selkirk bio na njemu. 295. B08. živi i danas i pokreće neke nove generacije da pođu putem avanture.90 Dokaz da dilema. Beograd. bez namere svog autora. 91 Nicolson. 2002. Ako uzmemo u obzir da sam Defo u trećem.avanturama i to trideset godina pre nego što je Defo napisao Robinsona Krusoa.

4.2. Avanturistička priča u romanu Robinson Kruso

4.2.1. Pravo na kretanje kao osnovni princip avanturističke proze

Prema Margaret Koen (Margaret Cohen), suštinu izraza žanra avanturističke proze čini sloboda kretanja kao pozitivno, političko pravo čoveka kao individue. Jedan od podžanrova avanturističke proze, koji promoviše temu slobode kretanja kao slobode lutanja morskim prostranstvima, jeste žanr pomorskog romana osamnaestog veka čijoj popularnosti je najviše doprineo upravo Defoov Robinson Kruso.93 Suprotstavljajući se viđenju Krusoovog delovanja kao suprotstavljanja novog raja „mira, izobilja, trezvenosti i umerenosti“ na nenaseljenom ostrvu daleko od civilizacije, ona ističe da suština njegovog delovanja leži u nemiru koji ga navodi da neprestano tumara svetom, ploveći okeanima i tražeći nove uzbudljive doživljaje. Pri tome, veoma malo pažnje, pa i teksta u samom romanu, posvećeno je njegovom porodičnom životu i smirivanju na kopnu u toplom okrilju porodice. Tek što se vratio sa svog dugogodišnjeg boravka na ostrvu, on ističe da je „navikao na život skitnice“ i da je „poželeo da se vine u beli svet“ čak i nakon što se skrasio na kopnu, „preovladala je želja da pođem u tuđinu“ (Robinzon Kruso, 304)94, u kojoj je proživeo brojne avanture za koje kaže: „sve te stvari s nekim čudnovatim svojim doživljajima, pustolovinama za sledećih deset godina, možda ću podrobnije opisati drugom prilikom“ (RK, 305). Čini se da suština pomorskog pikarskog romana nudi pravu interpretaciju Krusoove nezaustavljive potrebe da tumara i skita svetom, umesto da se bavi svojom porodicom. Naime, prihvatanje slobode kretanja kao pozitivnog političkog prava svakog čoveka znači prihvatanje liberalnog prava na život, sreću, pa i na sticanje bogatstva i profita u „novom svetu“. „Novi svet“ u ovom slučaju ima i ekonomsku i fizičku i metaforičku konotaciju, a more ne pripada nikome – ono je otvoreno za sve brodove ma kuda i ma zbog čega plovili. „Uvesti slobodu kretanja u sistem vrednosti avanturističke proze znači promovisati avanturističku prozu kao žanr usko povezan sa kulturološkim fenomenom globalizacije“.95

93

Upor. Margaret Cohen, „The Right to Mobility in Adventure Fiction“, Novel, Vol. 42, Issue 2, 2009, str. 290. 94 Danijel Defo, Robinson Kruso, prev. sa engleskog Vladeta Popović, Nolit, Beograd, 1984, str. 303. Citati iz romana će se u daljem tekstu navoditi u zagradama. 95 Cohen, op. cit..

Ako je avanturistička proza i pomalo potcenjena u domenu glavnih tokova kritičke recepcije, to se može pripisati sklonosti kritičara da grade „veliku tradiciju“ kao nacionalnu književnu tradiciju. Do sredine devedesetih godina XX veka, roman je sagledavan samo na nacionalnom nivou, da bi se tek potom razvilo interesovanje za avanturističke romane kao dela koja govore o geopolitičkoj pokretljivosti na globalnom nivou. Elemenat koji čini priču univerzalno razumljivom i dopadljivom jeste „avanturistički duh heroja koji su plovili u potrazi za novim svetovima(...) koji su kročili na svaki greben svemira; jednako hrabro i na snežna polja i na vulkane, kao osvajači primitivnog života i same prirode u svom najzastrašujućem prostranstvu“.96 Prema ovom modelu, sloboda kretanja u avanturističkoj prozi određuje prostor radnje i lik heroja. Shvatanje avanturističke proze kao bliske slobodi kretanja moglo bi da doprinese razumevanju sklonosti ka lutalaštvu kod glavnih junaka avantura, od pikara, pirata i mornara do džeparoša, kockara, kauboja i likova van zakona. U Defoovo doba, Stari svet je imao imperativ da zadrži relativno mirnu, zakonom uređenu oblast, odvojenu od transakcija Novog sveta, koji je u tom trenutku bio bez jasno uspostavljenog zakonskog sistema. Upravo zbog te hrabrosti heroja da u Novom svetu stvaraju svoj sopstveni svet, razvojna linija avanturističke proze, sa tačke gledišta slobode kretanja, mogla bi da objasni lutalačke težnje samog žanra, čija suština leži u činjenici da avanturistička proza jeste internacionalna ili nenacionalna forma, bliska svakom čoveku na planeti. Štaviše, Margaret Koen ističe da se kretanje u avanturističkoj prozi XVIII veka značajno razlikuje od lutalaštva u klasičnim i srednjovekovnim avanturističkim pričama, u kojima sižei donose lutanja putevima, šumama i morima, imaju konotaciju ispitivanja granica ljudskog, da bi se odredili odnosi sa božanskim, ali ne i u smislu pozitivne političke vrednosti. Odisej je uzmakao pred Herkulovim stubovima (Gibraltarski moreuz) i nije se usudio da uđe u Atlanski okean da bi uplovio u ostale okeane planete. Čak bi i njegov konačni povratak porodici u Itaku bio dosadan za lutalački duh Robinsona Krusoa, koji svoj dnevnik završava sa obećanjem nastavka priče o doživljajima u novim avanturama.97 Dakle, čini se da se smisao moderne avanture, nasuprot tradicionalnoj avanturi, formirao upravo u lutalaštvu Robinsona Krusoa.

96 97

Ibid. Ibid.

4.2.2. Dualizmi u romanu

Idejna suština herojske, avanturističke priče sastoji se od niza dualizama, odnosno binarnih opozicija kvaliteta i odlika koji se, s jedne strane, pripisuju heroju a, s druge strane, njegovim „divljim“ protivnicima. Jedna od osnovnih binarnih opozicija prisutnih u romanu Robinson Kruso jeste dualizam razuma i iracionalnosti.98 Još je Aristotel isticao da je „vladanje racionalnih bića nad iracionalnim prirodno i primereno“99, te se čini da se ovakav stav, primenjen na pravo belog čoveka da vlada životinjama, ženama i divljacima, i u kontekstu avanturističkog romana prihvata kao nešto prirodno i normalno, jer se za sve tri kategorije smatralo da su bliže prirodi i manje obdarene razumom nego zapadni beli čovek/heroj. Ovo privilegovanje razuma, ustanovljeno u klasičnoj epskoj misli, bilo je posebno naglašeno tokom perioda prosvetiteljstva koje je pojavljivanje moderne nauke i verovanje u naučni realizam smatralo sredstvom za postizanje društvene, filozofske i naučne istine. Trebalo je osvojiti nove svetove, steći nova bogatstva i nova znanja. Herojske priče u kojima su Britanci i evropski avanturisti uspostavili dominaciju nad manje racionalnim i inferiornim neevropskim narodima objavljivane su tokom ovog perioda. Imperijalizam se može opravdati samo ako se prikaže u svetlu društvenog fenomena koji donosi superioran način života osvojenim narodima, odnosno, samo ako se uspostavi poverenje u superiornost zapadne kulture i čovekoljublja osvajača. 100 Herojske priče ovog perioda donosile su upravo takve slike uticanja evropskog naseljavanja i dominacije na udaljene krajeve sveta. Egzotična, odnosno neevropska mesta i ljudi bili su definisani u kontekstu moralne konotacije pojma divljina, ali u mnogim slučajevima i u kontekstu fizičke konotacije, tako da divljina predstavlja prirodno okruženje u koje heroj dolazi, suočavajući se sa mnoštvom živopisnih opasnosti i prevazilazeći ih pomoću svoje odvažnosti ali i superiorne moći razuma, svog evropskog znanja i iskustva u vladanju tehnologijom. Njegova uspešna dominacija i vladanje „divljim“ mestima uvek su opisani kao donošenje blagodeti i koristi.

98

Upor. Margery Hourihan, Deconstructing the Hero: Literary Theory and Children’s Literature, Routledge, London, 1997, str. 28. 99 Aristotle, Politics, translated by Benjamin Jowett, Oxford University Press, London, 1905, str. 33. 100 Upor. Hourihan, op.cit., str. 28.

U romanu Robinson Kruso, urođenici, koji dolaze na ostrvo na kojem se našao Robinson Kruso, jesu kanibali čiji varvarizam njega ispunjava užasom. On ih posmatra kao bića bez imalo razuma, bića kojima nedostaje ljudskost. Robinson Kruso sadi evropske biljke i nameće evropski društveni poredak na ostrvu koje je, po njegovom mišljenju, bilo jednostavo „divlje“ pre njegovog dolaska. U tom smislu, on i Petka posmatra kao neiskupljenog divljaka koga mora da nauči da živi u skladu sa evropskom religijom i racionalnošću, tako da je i Petko opisan kao biće koje rado i veselo uči i prihvata sve čemu ga Robinson Kruso podučava. Implikacija ovakvog prikazivanja likova jeste poruka da je kultura kojoj ga Englez podučava (evropska, britanska kultura) očigledno nadmoćna u odnosu na urođeničku kulturu, tako da Petko nema drugi izbor do da je prihvati bez pogovora. Kako u avanturističkoj prozi herojev trijumf nad divljim bićima dramatizuje prevlast patrijarhata zapadne kulture, a njihovo sukobljavanje čini klimaks priče i označava glavni dualizam koji je karakteriše – civilizovano i divlje, red i haos, dobro i zlo, razum i primitivni instikti101 – priča definiše realnost u smislu ovih binarnih opozicija, insistirajući na njihovom svojstvenom antagonizmu. „Divlja bića“ simbolizuju i prikazuju u pojavnom obliku drugu stranu herojeve ličnosti, njegove skrivene strahove i strasti, što avanturističkoj prozi, pored ideološkog, daje i psihološki i psihoanalitički aspekat tumačenja. Kao i svi ljudi, i heroj mora da prođe put od detinjstva do odraslog doba, te da prevaziđe parališuće sumnje i strahove na koje usput nailazi, pa tako borba protiv čudovišta u svim oblicima ima i ličnu konotaciju. U većini herojskih priča ovaj nivo lične simbolike biva suočen sa drugim nivoima značenja, a čitaoci su navedeni da uvide njihove unutrašnje demone otelotvorene u formi životinja ili ljudi različite boje kože. Boreći se s demonima, heroji se bore sa svojim nedoumicama i slabostima. Čini se da upravo ta divlja bića, kojima heroj dominira ili ih uništava, poseduju one osobine koje samom heroju nedostaju, te pobeda nad njima označava herojevu pobedu nad svojim slabim stranama i spremnost da, ojačan, krene dalje u avanture. Ovakvo tumačenje bi se moglo primeniti i na način na koji funkcioniše odnos između Robinsona Krusoa i Petka u okviru priče o pustolovu i slugi urođeniku. Edvard Said je primetio da ljudi sebe često definišu u negativnom smislu kao različite

101

Ibid., str.107.

od „njih“, pri čemu „oni“ žive „negde daleko“ na svojoj teritoriji. 102 Britanska elita je imala izražen osećaj razlike i supriornosti u odnosu na druge narode i jedna od funkcija herojske priče bila je da ovu različitost izrazi u dramskoj formi. Veliki broj Evropljana nije znao puno o „divljacima“ koji su naseljavali udaljene krajeve sveta. To je i iskorišćeno da bi se u proznim delima oni prikazali kao potpuno drugačiji od Evrpoljana i inferiorni u ponašanju, moralu, intelektu, senzibilitetu i izgledu. Prema Plamvudovoj (Plumwood), ovaj proces „radikalnog isključivanja“103 doprinosi stvaranju tolike razlike između dve grupe, da se dolazi do tačke gde se čak i kontinuitet razvoja kultura doslovno osporava. U tom smislu treba tumačiti i reakciju Robinsona Krusoa kada je prvi put uledao urođenike koji su došli na njegovo ostrvo: „Kad sam malo odmakao od tog dela ostrva, zastanem, i dalje iznenađen, pa kad dođem sebi, pogledam duboko tronut u nebo i sa suzama u očima zahvalim Bogu što sam rođen u delu sveta gde su ljudi drugačiji od tako u žasnih stvorenja kao što su ova“(RK, 170). Kao da upravo u tim drugačijim stvorenjima, negde duboko u sebi, on i prepoznaje one strane svoje ličnosti koje, kao heroj, ne sme ni da prizna, te kada uspe da uzme pod svoje jednog od njih, počinje da se svesrdno brine da i on, Petko, postane bliži njegovom evropskom egu nego primitivnom urođeničkom idu, ali je očigledno da njih dvojica simbolično predstavljaju ove dve strane ličnosti heroja. Istorijski i kulturološki posmatrano, heroj se suprotstavlja tami. On zastupa moć razuma, transformišuću snagu ljudske intelektualne energije, tako da su ovde primenjena još dva para dualizama: dualizam razum - priroda i dualizam razum emocija.104 U ranim legendama, zadatak heroja je bio da se poraze sile haosa, straha i neznanja i da se tako osigura održanje države, građanskog poretka i racionalnog sveta. U tom smislu, Odisejev cilj bio je da pobegne iz krajeva punih zavodljive magije i da se vrati čistom nebu Itake, u svetlost, poredak racionalnog uma. Na svojim putovanjima video je čuda i saznao mnoge stvari, ali iskustvo ga nije izmenilo, te po ovome kriterijumu on i predstavlja književnog pretka kasnijih heroja, kao što je to, na primer, Robinson Kruso, za koga je buržoaski racionalizam više sputavajući zatvor nego stanje prosvetljenja.105 Robinson Kruso se bavi time da na svom ostrvu rekonstruiše, koliko je to moguće, dostignuća i poredak tipičan za mater ijalizam
102

Upor. Edvard V. Said, Orijentalizam, prev. Drinka Gojković, Biblioteka XX vek, Beograd, 2008, str. 57. 103 Upor. Val Plumwood, Feminism and the Mastery of Nature, Routledge, London and New York, 1993, str. 49-51. 104 Upor. Hourihan, op.cit., str. 88. 105 Ibid.

stavimo u raču nskoj knjizi na stranu primanja“ (RK. meri. Na kraju on uspeva da uspostavi svoju koloniju na ostrvu od grupe španskih brodolomnika. da u njemu možemo uvek naći utehu. pošto je razum suština i izvor matematike. Njegova ideja uređenja u potpunosti je zapadnjačka i izmeštena van realnosti ostrva. za šta treba biti zahvalan. stočara. On razmišlja. 73). evo nesumnjivog svedočanstva da u svakom položaju na svetu. ma koliko nesrećnom. odnosno evropski oblik ekonomskog i društvenog uređenja nametnut je divljini. pa da je. svesno ili ne. Dakle. u priči ispričanoj u prvom licu. ima nečeg dobrog ili zlog. nema ni jednog komentara o estetici okruženja.. ali i filozofa: „Pošto mi je duh počela savlađivati utučenost. razočaranje kada poslovi pođu po zlu. njemu ne preti ni zadiranje u unutrašnju tamu ni raspad vrednosnih sistema moralnih i intelektualnih uverenja. Iskustva Robinsona Krusoa ne dovode u sumnju njegove vrednosti i ideje. zadovoljstvo kada mu poslovi dobro napreduju. koje je po definiciji divlje. On je delo prosvetiteljstva i. Dekartov učenik: „Tako se prihvatim posla i. dok . proizvođača. Njegovo najčešće raspoloženje odlikuje se staloženošću dok obavlja poslove vođen svojim razumom. moram ovde primetiti. da na taj način napravim razliku između mog slučaja i goreg. divljina je u kroćena.. iznesem sasvim nepristrasno. Njegova zapažanja su tipična za kapitalizam i ekonomski i filozofski racionalizam. i neka ovo ostane kao uputstvo iz iskustva u najnesrećnijem stanju na ovom svetu. On pravi kolibe i nameštaj koji su imitacija onih koje je video kod kuće. a jedine emocije koje iznosi su one koje su vezane za neposredne. Međutim. kao dugovanja i primanja u knjigovodstvu. Vodi kalendar tako da uvek zna kada je dan odmora i zadovoljan je što je sa broda spasio matematičke knjige. jer nije evropsko. planira i koristi jezik računovođe. i stavljati dobro naspram zla. postavljanjem i merenjem svačega na osnovu razuma i razboritim rasuđivanjem o stvarima“ (RK. zadovoljstva koja sam uživao nasuprot nesrećama koje sam snosio. On se postepeno pretvara u lovca. stanem se tešiti kako sam umeo. Uglavnom. da svako može vremenom savladati mehaničku veštinu. 70-71). praktične situacije – potištenost nakon brodoloma kada biva nasukan na pusto ostrvo i prepušten sam sebi.Velike Britanije XVIII veka. kompas i Bibliju. u opisu dobra i zla. materijalističkom koncepcijom realnosti koje je poneo sobom nikada ne slabi. konvencionalno religijsko preobraženje u bolesti i usamljenosti. poljoprivrednika. Za razliku od protagoniste Konradovog Srca tame. Njegovo vladanje racionalističkim vrednostima. dajući čak i naznake početka industrijalizacije kada uspe da ispeče zemljane posude koje je sam napravio.

Njegovi postupci su uvek vođeni razumom.cit. sve veze su površne. str. Kao tipičan heroj. a i ona su data u kontekstu ubilačkih i kanibalističkih scena. što predstavlja suštinski deo linearnosti priče – heroj se ne udubljuje u odnose sa drugim likovima jer pred sobom ima cilj koji treba ostvariti.superiornost evropske civilizacije i delotvornost racionalizma kao sredstva za pridavanje smisla realnosti ostaju neosporni. Čak i kada dobije društvo u vidu urođenika Petka. . on ga svodi na nivo sluge i siguran je da je to u skladu s Božjim proviđenjem.. da sam mogao dobiti bar jednog druga s kojim bih mogao razgovarati.78. kojeg je naučio da izgovara njegovo ime. op.106 U okviru dualizma civilizacija . pogotovo seksualna strast. ne toliko zbog prividne čednosti. Ibid. Kako Mardžeri Hurihan. Robinson Kruso provodi dvadeset i osam godina na pustom ostrvu. Hourihan. Tom prilikom on želi samo društvo. tako jaku želju za ljudskim društvom ili tako duboku žalost što sam bez njega“ (RK. delimično sam se ovde (nap. ali ne i bliskost s ljudima: “Oh. i 106 107 Upor. On ne izražava želju za ženskim društvom i izgleda da je lišen seksualnosti. mačaka i koza. kao na primer kada ugleda nasukani brod i poginule mornare. U svom celokupnom samotnom životu nikad nisam osetio tako ozbiljnu.divljaštvo nameće se i dualizam razum strast. u Brazilu) nastanio. Strast ne nalazi mesto u njegovoj prirodi. ometala posvećenost redu i ekonomskom planiranju. Robinson Kruso je ekonomsko biće i racionalan. str. Dualizam razum . pri čemu je veći deo vremena sam. aseksualne. ističe. 90-91. Upravo ovaj stav objašnjava indiferentnost s kojom on govori o svojoj porodici koju je kasnije zasnovao: „U međuvremenu. 190-191). Veći deo vremena on je sasvim zadovoljan društvom pripitomljenih životinja: papagaja. istaknuta kritičarka dekonstruktivnog pristupa književnosti. da je bar jedna duša s broda spašena i doprla do mene. Povremeno čezne za društvom.. ovi odnosi su tipično adolescentski. jer Petko pripada nižoj rasi. Jedino su divljaci opisani kao bića vođena instiktom i nekontrolisanim osećanjima. U avanturističkoj prozi odnosi heroja sa drugim likovima takođe zauzimaju značajno mesto u definisanju same avanture. koliko zbog privilegovanja razuma nad emocijama.107 Ovo je verovatno najočiglednije prikazano upravo u Robinsonu Krusou koji je u tom aspektu uticao na niz dela avanturističke proze u kasnijem periodu. U tom smislu. psa. jer sam se oženio. držeći svoje strasti pod kontrolom i smatrajući lične veze i odnose s drugima kao manje važne od herojskog cilja.strast time bivaju jasno opisani na primeru heroja kojem bi strast.

208). 187). nadmoć bele rase je često vrlo eksplicitna tema. Njegova porodična priča. odnosno stanovišta samog Robinsona Krusoa. . Ali kad mi je umrla žena.) on me navede da pođem njegovim brodom kao privatni trgovac za istočnu Indiju “(RK. Kada on napokon spase jednu od potencijalnih žrtava hanibala. Heroj je bele rase. čitalac može da ih posmatra samo sa pripovedačeve perspektive. pa mu stavim do znanja da će mi to biti ime“ (RK. te njego va priča govori o dominaciji moći i kulture upravo te rase. Dominacija heroja Avanturistička priča je implicitna u prirodi heroja. Za mnoge čitaoce njegova samopouzdanost je veoma primamljiva jer podržava već ustanovljen pogled na svet. ostaje pokrivena velom tajne i ustupa mesto avanturizmu. aktivnosti. U avanturističkoj prozi. Sled događaja predstavlja posledicu njegove volje. sopstvenim emocijama i slabostima. neprijateljima. ambicije. urođenika iz drugog plemena. a on je toliko šokiran njihovom inferiornošću da zahvaljuje Bogu što nije poput njih. prijateljima. pošto sam mu u petak spasao život. U Robinsonu Krusou superiornost belog Engleza u odnosu na crne urođenike koji povremeno dolaze na ostrvo stavljena je u prvi plan.. koja nesumnjivo postoji u podtekstu romana. On otelotvoruje dualizme koji su formirali zapadnu misao i vrednosti. Na ovaj način je identitet Robinsona Krusoa otvoreno objavljen i utvrđen. Njegov prirodni položaj je dominacija nad okruženjem. On id e ka svom cilju nikada ne sumnjajući u opravdanost ili primat svog delovanja. a sinovac se vratio s velikim uspehom s putovanja do Španije(. Pošto je priča ispričana iz perspektive prvog lica. Svako suprotstavljanje on smatra zlim ili bar „divljim“ i inferiornim i čini sve da bi tu prepreku savladao. 4. on ne gubi vreme da bi odmah uspostavio adekvatan odnos sa njim: „Najpre sam mu dao na znanje da će mu ime biti Petko. 304).to na svoju korist i zadovoljstvo i imao troje dece: dva sina i kćer. tipičnoj za period evropske ekspanzije i kolonijalizma. Nazvao sam ga tako za uspomenu na to vreme. racionalnosti i njegovog pogleda na svet.. Naučio sam ga dalje da kaže gospodar.3. Urođenici su opisani kao „bezosećajni i nehumani“ ljudožderi (RK.

ali heroj je takođe dominantan i nad nižim slojevima društva svoje sopstvene rase. u dobrostojećoj porodici. i njegova potraga uključuje i njihove ciljeve. on je tipično kralj ili princ. dominantnost i odlučnost. kao jednoj od mogućih osnova sižea.. jer mi otac beše stranac iz Bremena. O svom poreklu on kaže sledeće: „Rođen sam godine 1632. vođa naroda. Robinson Kruso predstavlja ustanovljenu i priznatu srednju klasu koja je zauzimala značajno mesto u imperijalističkom društvu Velike Britanije. Heroj je amblem patrijarhalnog uređenja. kako su se političke i ekonomske strukture menjale i evoluirale.cit. str. 5). . već je vešto utkano u suptilne načine kojima Robinson Kruso uspostavlja dominaciju nad ostalim likovima ovog romana. a moć prestala da pripada samo kraljevima i veleposednicima. Međutim. U XVIII veku. u ovim pričama važna je sudbina heroja. op. 108 Plumwood. kakav heroj i treba da bude. tako da se. On je bio čovek od akcije. ali ne i njegovih pratilaca. Stoga.Plamvudova sugeriše da „upravo identitet gospodara leži u srcu zapadne kulture“. koje u slučaju romana Robinson Kruso nije otvoreno iskazano. U ranim legendama. u gradu Jorku. On se bio nastanio najpre u Halu i stekao lepo imanje trgovinom“ (RK. a akcija mo že da uključuje ekstremne nivoe veština ili velike opasnosti da bi se došlo do izuzetnog ostvarenja. On je simbol elite.108 Jedan aspekat tog identiteta jeste pitanje rase. On kroz akciju ispoljava svoju prirodu – veštine. 42. On nije ni kontemplativan ni kreativan. pa je tako Odisej kralj čiji avanturizam i samopouzdanje predstavljaju kulturološku superiornost Grka uopšte. ovo je svakako bila realnost. odnosno implicirano je u ideji imperijalizma. ali ovaj stav posmatra avanturističku prozu pojednostavljeno. ludovanje za morem odvelo ga je drugim putem. Pa ipak. Ponekad se pretpostavlja da se ova tradicija nastavlja neizmenjena kroz vreme i da je heroj uvek iz više klase. Veoma često akcija implicira i nasilje. 5) a o svom obrazovanju dodaje: „Moj stari otac dao mi je dovoljno nauke i hteo je da se posvetim pravničkom pozivu“ (RK. ali ne iz tog kraja. hrabrost. pojavljuju heroji iz različitih klasa.

Studies in the Novel. issue 1. istaknutom profesoru Brigham Jang Univerziteta koji se bavi britanskim romanom XVIII veka. Ukratko. ekonomski i psihološki nivo značenja. što će reći da se stopa rasta kretala i do 285. Defoov roman funkcioniše kao argument za proširivanje trgovine Imperije. 1. University of North Texas. dok su u stvarnosti držale negde oko 35 posto. „Expanding Empires.cit. „treba primetiti da su 1800. doprinosi veličanju pojedinca i stvaranju preuveličane slike o samom sebi. budući da je glavni lik u romanu britanski trgovac predstavljen kao heroj na udaljenom karipskom ostrvu. the Novel and Robinson Crusoe“..111Religijski posmatrano. str. . Ekonomski posmatrano. godinom došle do 67 posto. vol.cit.110 Čini se da je britanski kolonijalizam utkan u različite aspekte romana.140. mnoge od ovih odlika izgleda da se mogu pripisati kolonijalnom kontekstu. 111 Said. Robinson Kruso ilustruje kako snalažljivost pojedinca u sredini koja nije „civilizovana“. Psihološki posmatrano. 35. roman treba proučavati u kolonijalnom kontekstu. te se ono i učvršćuje kada Englez potčinjava i preobraćuje neevropske narode. str. Expanding Selves: Colonialism. 109 110 Said. Robinson Kruso je gotovo nezamisliv bez one kolonizatorske misije koja mu omogućava da stvori jedan novi svet. svoj svet u dalekim divljnama Afrike. oduvek povezivana sa romanom realizma. uključujući prostorni. direktno omogućava ideologija prekomorske ekspanzije.. i da su sa 1878. suočen sa pro stranstvima novih predela. čini se da najveći avanturistički romani napisani posle Defoa kao da nisu jednostrano iznuđeni uzbudljivim prekomorskim planovima koliko je to slučaj sa Robinsonom Krusoom. McInelly. op. op.4. Naime. Robinson Kruso pokazuje da odnosi stranoga Ida mogu da izbruse Ego u toj meri da on vlada i sobom i sudbinom Ida. I dok ovaj roman. McInelly). Imperijalističke ideje u romanu Robinson Kruso Kolonijalne teritorije su carstva mogućnosti.4. Prostorno posmatrano. roman pokazuje da se duhovno buđenje može odigrati upravo u izolaciji od društva. 47. Pacifika i Atlantika. nijedna nije bila pod tako potpunom dominacijom i nijedna nije bila toliko slabija od svoje zapadne prestonice“. Nikada u istoriji neka grupa kolonija nije bila tako velika. religijski. str. po svom stilu i obliku vezan za šesnaestovekovna i sedamnaestovekovna istraživačka putovanja koja su postavila temelj velikim kolonijalnim imperijama. godine Zapadne sile polagale pravo na 55 odsto zemljine površine.109 Prema Bretu Makineliju (Brett C. Brett C.000 kvadratnih kilometara godišnje.

Pantomime) i Fo autora J. 1492-1797. te je poželjno da krajnje oprezno koristimo termine kao što su „kolonijalni kontekst“ i „uticaj imperije“. kojim vlada i prisvaja ga u ime hrišćanstva i Engleske“. a ne njegov dokazni materijal. Foe). New York. čitajući roman kao modernu avanturu. u ovom radu će se smatrati značajnim i relevantnim izvorom zbog sveobuhvatnosti svog pristupa i spremnosti da polemiše sa ostalim postkolonijalnim kritičarima ovog pravca. već u postkolonijalnoj književnosti. Deeds of Empire. koja „dopisuju“ Defoovom „gospodaru“ eksplicitnu priču o Imperiji. 112 Ibid. služeći tome da se čitalac zaputi na mentalno putovanje koje liči na iskustvo kolonijalizma.70. 1986. Mada njegova analiza ne pripada prvom talasu postkolonijalne kritičke recepcije. Coetzee. Novak. Methuen. Martin B. 1979. kao što su dela Pantomima autora Dereka Volkota (Derek Wolcott.Osnovna teza od koje Bret Makineli polazi u svojim razmatranjima jeste ta da bi se u romanu Danijela Defoa mogle naći naznake načina na koje je britanska kolonijalna istorija omogućila nastanak i razvoj žanra romana. M. str. Robinson Kruso je alegorija ili figura kolonijalizma. Martin Grin. Piter Halm navodi da je odnos Kruso – Petko tipičan slučaj imperijalističkog ponašanja tog doba. koji aludira na Robinsona Krusoa kao „delo čiji je protagonista osnivač Novog sveta. dok se Novak Maksimilijan uglavnom bavio problemom kolonijalne trgovine. Prilikom analiziranja uticaja kolonijalizma na Krusoov individualizam. ilustruje tendenciju u kritici Defoovog dela da se suština Robinsona Krusoa redukuje na izražavanje kolonijalnog mita ili fantazije. trebalo bi jasno naznačiti da se u ovom slučaju bavimo zamišljenim kolonijalizmom. Basic Books. 112 Veoma je interesantno i to da se neke od najprovokativnijih postkolonijalnih analiza Defoovog romana nalaze ne u klasičnoj kritici. Jedan od najvećih autoriteta u ovoj oblasti koji se navodi jeste Edvard Said i njegova knjiga Kultura i imperijalizam. Dreams of Adventure. Green. Aktuelnost romana funkcioniše kao efikasan način književne obmane. Economix and the Fiction of Daniel Defoe. Maximillian E. .. 1976. On u svom članku navodi sledeće rasprave postkolonijalnog teorijskog diskursa: Peter Pulmer. M. i to putem praćenja uticaja imperije na roman u aspektu osnovnih konvencija ovog žanra. Collonial Encounters: Europe And The Native Carribean. Russell and Russell. London. Kucija (J. New York.

a samim tim i vrstu autoriteta koji sobom nosi egoizam i narcizam. autentičnosti i razlikovanja od drugih nacija. što se priča više udaljava od kolonijalnog centra ka periferiji. ovaj roman.„Ni imperijalizam ni kolonijalizam ne predstavljaju čin pukog nagomolavanja i prisvajanja. ali i u centar Defoovog romana. . str. verovatno prvi put u engleskoj prozi. siže i mesto radnje. kritikovalo ili odbacilo pojedine ideje o kulturi“. I jednog i drugog podržavaju a možda čak i pokreću moćne ideološke formacije. karakterizacija lika glavnog junaka ukazuje na jačanje njegovog individualizma koji postaje u tolikoj meri očigledan i nesumnjiv da na kraju Robinson Kruso biva u potpunosti opsednut osećajem sopstvene važnosti.cit. „ekspanzija“ i „autoritet. Ovo dvostruko kretanje. Individualizam Robinsona Krusoa jedna je od njegovih najuočljivijih odlika. Sa pripovedačke tačke gledišta. služi tome da se Robinson Kruso postavi i u centar sveta u kome živi. Ovo je upravo idejna postavka koju kolonijalizam zahteva. ali Kruso je najznačajniji zbog svoje usamljenosti i kontrole nad svojom maštom. a posebno u karakterizaciju glavnog junaka. kao uporišta protestantizma i materijalnog kapitalizma. 113 Said. op. kao i oblici saznanja vezani za dominaciju: vokabular klasične imperijalne kulture obiluje rečima i konceptima poput „inferiorne“ ili „pokorene rase“. širenje Imperije i širenje predstave pojedinca o samom sebi. „zavisnost“. Imperijalno iskustvo razjasnilo je i osnažilo. Kao lik. stanovnicima Velike Britanije donela snažno osećanje individualizma. na sociološkom planu.113 Kolonijalistička politika je.50. Ovakva vrsta individualizma mogla je poteći samo u Engleskoj iz XVIII veka. Sama prostranstva kojima Kruso tumara imaju paradoksalan efekat na njega: umesto da bude savladan beskrajem morske pučine i skrhan osećajem svoje beznačajnosti u takvom okruženju . Ovu vrstu samopouzdanja tipičnog za mentalitet tog doba nud e i vojno-putopisna dela Relija (Raleigh) i Dampjera (Dampier). značajno je uočiti da. on dobija na svojoj važnosti zbog toga što izranja kao naizgled čvrst i koherentan predstavnik Velike Britanije u maniru Imperije koja se širi. „potčinjeni narodi“. predstavlja delo u kome se ističe prvenstvo jednog lika nad ostalim likovima.. Čini se da su upravo ove odlike utkane u konvencije romana Robinson Kruso . njegova predstava o samom sebi biva sve veća i jača. u koje spadaju ideje da pojedine teritorije i narodi zahtevaju i preklinju da budu pokoreni. Zapravo.

str. Takođe. mogli bismo reći. godine pa na dalje. ne opravdava njegovu predstavu o samom sebi i kulturu iz koje potiče.Tokom svog boravka na pustom ostrvu. Krusoova sklonost da zamišlja i stvara putem jezika otkriva nešto od prirode kolonijalizma uopšte. videći sve više sebe kroz kontakte sa kolonizovanim narodima. Krusoova sklonost da sebe zamišlja u kontekstu grandiozne terminologije odražava pojavu u kulturi uopšte na početku XVIII veka. Battestin. a pogotovu putem kreativnog procesa imenovanja. te sebe naziva najvišim titulama tog doba: „gospodar plemićkog dobra. ili. pogotovo zbog prekookeanskih poseda“. „Od 1688. Englezi su ublažavali brige u vezi sa svojim međunarodnim položajem postajući izraženo samoreferentno društvo koje je sve više posmatralo samo sebe. ali i materijalističke prakse i okolnosti. mogao bih sebe nazvati kraljem. bila je tu i strepnja u vezi sa tim kako da se na putu ka slavi postave prema drugim evropskim silama i svojim urođeničkim podanicima u novostečenim kolonijama. 116 Martin B. Green. Prema Maksimilijanu Novaku „Kruso transformiše svoj ostrvski svet putem jezika. uporedo sa ponosom. 115 Ibid. 1997. . Prema Martinu Grinu. str. 1979. Škoti i Englezi definisali su sebe kao Britance. Deeds of Empire. Velšani. Linda Koli (Londa Colley) navodi da su Britanci razvili osećaj nacionalnog identiteta kao rezultat strepnji u vezi sa njihovim međunarodnim položajem. 117. Basic Books. University of Delamore. Iako obeleženi mnoštvom lokalnih i regionalnih razlika. Newark. Albert J. p. odno sno uključuje jedinstvo slika i kulturoloških teorija. uključujući i samog sebe. Kruso u isto vreme i stvara i uspostavlja kontrolu. 110. on poimanje svoje veličine uspeva da adekvatno izrazi putem jezika. stvarima i ljudima na ostrvu. 154).. Dreams of Adventure. jer su počeli da posmatraju sebe kao naciju koja je odvojena i 114 Maximillian E. Novak. prisiljen da se suočava sa fizičkim opasnostima usred Španske imperije. str. New York. ili carem cele zemlje koju sam posedovao“ (RK. „Dajući novo ime Petku. uprkos tome što su sve više stupali u kontakt sa nizom novih kultura ili. Upravo je odlika Britanaca da sebe i svoja međunarodno priznata dostignuća posmatraju sa izraženim ponosom pomogla da se ova strepnja neutrališe na isti način kao što Krusoove zamišljene reakcije na moguće opasnosti olakšavaju njegove strahove.. Rivera.116 Međutim. ed. a ponos Engleza je sve više bujao. Engleska se širila. 4.“114 Praveći zakone i nadevajući imena mestima. Augustian Subjects: Essays in Honor of Martin C.115 Poput Defoovog romana. Kruso ga uzima u posed na isti način na koji je Kolumbo uzeo u posed novootkrivene zemlje preimenujući ih“. osim verovatno religijskog. Lik Robinsona Krusoa ovu odliku odlično ilustruje u smislu da nijedno iskustvo. „Friday: Or the Power of Naming“.

Ibid. koja je bliska njegovom ličnom stavu i ključna za kolonijalne mogućnosti kako ih je on utkao u roman. Stoga. a iznad svega kao odgovor na konflikt sa Drugim“. odnosno tu je poslat da bi bio kažnjen zbog neposlušnosti ocu. New Heaven. Britons: Forging the Nation. Kruso smatra svoju izolaciju rezultatom Božje volje. str. pa me posle uhapsili u Novoj Španiji. posvećen praktičnim životnim problemima. Zbog vojnih pobeda nad ovakvim neprijateljem. 6. Aluzije na katolicizam jasno ističu Krusoov protestantizam. Defo upečatljivo uspostavlja njegov lik kao odvojen i različit od ostalih ljudskih bića.117 Ovo se posebno odnosi na Francuze i druge katoličke nacije od kojih su se Britanci. a svoje postupke objašnjava na sledeći način: „Rekoh mu da bi to bilo grozno kad bi se ovi izbavili mojom pomoći. Izolujući ovog protagonistu na napušteno ostrvo. .118 Danijel Defo kroz priču Robinsona Krusoa daje protestantsku tačku viđenja britanskog pitanja identiteta. Štaviše. Glavni lik je protestant koji je tolerantan. Stalna pretnja od obnavljanja katoličke monarhije silom (uz pomoć Francuske ili Španije) i progoni protestanata širom Evrope još su uvećali osećaj Engleza. 1992. 46).. Posebno su važni Krusoovi religijski stavovi ako se njegov lik posmatra kao lik britanskog protestanta koji se bori za teritoriju sa katoličkim kolonijalistima iz Francuske i Španije. veoma kritičan prema sebi u religijskom smislu. Robinson Kruso okleva da im pomogne. str. Njegova izolacija služi tome da bi i uveličala i istakla značaj njegovog postojanja na svetu – za razliku od ostatka posade. razlikovali. 1707-1837. veoma ličan u svom odnosu sa Bogom i posvećen tome da vidi Božje proviđenje u svakom aspektu svakodnevnog života. i da bi više voleo biti predat divljacima da me 117 118 Linda Colley. 31. Ovo ne implicira da su oni bili nužno izrazito pobožan narod. Velšana i Škota da su odvojeni od drugih evropskih nacija. Na primer. britanski protestanti su počeli sebe da smatraju božjim odabranim narodom pod zaštitom proviđenja. on prihvata na sebe odgovornost da ispuni dati mu zadatak. gde svaki Englez mora postati žrtva. već da je ovakav stav bio jedan od opštih aspekata njihove kulture. Yale UP..različita od drugih nacija: „Britanski identitet bio je postavljen iznad niza unutrašnjih razlika kao odgovor na kontakt sa Drugim. njega je Bog „odvojio“ (RK. Pogotovo je protestantizam bio objedinjujući faktor tokom sukoba Velike Britanije i drugih naroda zbog kolonijalnih poseda i trgovačkih puteva kroz neevropski svet tokom XVIII veka. zbog svoje zajedničke posvećenosti protestantizmu i tržišnoj ekonomiji. prilikom spašavanja Španaca koji su se nasukali na ostrvo..

koji je ova zemlja doživela tokom XVIII veka. Bez sumnje bio je natovaren 119 120 The Present State of Great Britain. i Robinson Kruso predstavlja kolonizatora i trgovca koji. Moj Petko beše protestant. s jedne strane. sudeći prema pravcu koga se držao. i sva tri behu različite vere. Gloucester. ali onako kako ih je on podučio. već upravo najveća trgovačka zemlja na svetu120. mi smo najpoznatija nacija u svetu po rasprostranjenosti trgovine“. UK. 59. 246). 175). gde su uništili milione urođenika“ (RK. Allan Sutton. pošto „sloboda savesti“ asocirana sa Krusoovom ostrvskom kolonijom izlazi iz ideoloških okvira ove velike katoličke kolonije. što je tipičan protestantski postupak. niže Brazila. Iako je Robinson Kruso. pa možda zatim u Španiju. promoviše slobodnu trgovinu. Razmišljajući o napadu grupe urođenika. 243). jer. Međutim. Danijel Defo je smatrao da su kolonije integralni deo nacionalnog uspeha. Štaviše. op. Krusoova kolonija je ovim jasno kontrastirana sa Brazilom. u kolonijalnom maniru. Time bih opravdao divljačko postupanje Španaca u Americi. Defo. 212. str. veoma kritičan prema katoličanstvu uopšteno. koji je kao disenter osetio oštricu predrasuda u ličnom životu. portretiše špansko učešće u kolonizaciji ovih delova američkog kontinenta kao nemilosrdno osvajanje bogatstva. Španski nasukani brod koji Robinson Kruso otkriva indirektno navodi motive za špansko divljačko postupanje u svojim kolonijama: „mogao sam da pretpostavim da je brod nosio sobom bogatstvo.. Na kraju. jamačno je išao iz Buenos Airesa ili Rio de la Plate u Južnoj Americi. Stoga. on svojim podanicima ostavlja Bibliju. Ovakva tvrdnja odražava povezanost religije i nacionalnog identiteta za mnoge Britance XVIII veka. Daniel Defoe.cit. dopuštao sam slobodu savesti u svim svojim dominionima“ (RK. upravo ovi španski mornari ostaju na pustom ostrvu nakon Robinsona Krusoa da vode koloniju. The Complete English Tradesman. te stoga postao pobornik slobodnog izražavanja religijskih uverenja): „Neobično beše i to što sam imao samo tri podanika. . za razliku od evropskih kolonizatora. on se takođe zalaže i za religijske slobode (u čemu se vidi stav samog Danijela Defoa. Robinson Kruso zapisuje sledeće: „Ne bi bilo pravo da napadnem na njih. „Trade“ citirano u Colly. verovalo se da „odmah pored čistote naše religije. Britanski nacionalni identitet je takođe uobličio i ekonomski prosperitet. njegov otac neznabožac. Godine 1718.pojedu živoga nego da padnem u nemilosrdne kandže sveštenstva i odveden pred Inkviziciju“ (RK. koji je zavideo Špancima na kontroli nad Centralnom i Južnom Amerikom. za Havanu u Meksikanskom zalivu. 1987. a Španac privrženik Pape.119 Ističući da je Engleska ne samo trgovačka zemlja. str.

. da postavi samog sebe kao jedinu temu razmišljanja zapisanog u dnevničkoj formi. Pri tome. već smo u potpunosti naselili naše kolonije(. 1690-1776“. Još jedna prednost pustog ostrva kao mesta radnje jeste to što se time omogućavaju uslovi za pripovedača. Slika španske kolonizacije suprodstavljena je britanskoj nenasilnoj kolonizaciji. budući da dnevnička forma omogućava jednu jedinu tačku gledišta i to onu koju iznosi autor dnevnika.121 Pre Krusoovog dolaska. Manuel Šonhorn (Manual Shonhorn). Breen) nazvao „imperijom dobara“. koja je u svojoj suštini miriljubiva. Ovi Defoovi komentari odražavaju stavove mnogih Britanaca koji su povezivali fenomen prosperiteta sa predstavom relativno miroljubive imperije zasnovane na slobodnoj trgovini. „An Empire of Goods: The Anglicization of Colonial America“.. i tako on dolazi u položaj da psihološki opravdano stečeni zamišljeni autoritet prenese u realnost. Iako se modernom čitaocu model kolonijalne vladavine koju Defo artikuliše u ovom romanu može učiniti egocentičnim. Robinson Kruso ima prednost nad drugim likovima i sa pripovedačkog stanovišta. njegova izolacija izoštrava njegovu samosvest i postavlja ga ne samo kao jedini fokus Defoovog romana. pri čemu su neki običaji neprihvatljivi za hrišćanstvo i autoritet u takmičanju sa drugim nacijama. već i kao jedini fokus njegovih sopstvenih promišljanja. T. H. October 1986. da bi se moglo reći da on postaje narcističan lik. Brin (T. odnosno on se ponaša kao sveznajući pripovedač koristeći ponekad i treće lice da bi čitaocu približio druge likove. Journal of British Studies 25. budući da se pusto ostrvo pretvara u pravu englesku koloniju u kojoj su prisutni politički činioci kolonijalizma: autoritet nad ljudima različitih uverenja i običaja. ostrvo je bilo nenaseljeno. str. H. odnosno moć nad drugim likovima na ostrvu i tako sebe postavi u položaj gospodara. on je u velikoj meri obeležen Defoovim političkim stavovima. Najveći deo romana (oko sto osamdeset strana) dešava se na ostrvu dok je sam sa sobom. Breen. da bi nakon njegovog odlaska ostalo naseljeno Evropljanima (britanskim pobunjenicima i španskim brodolomnicima) i pokrštenim urođenicima. odnosno onim što je T. čiji se nivo kolonizacije prikazuje kao krajnje primitivan. a u koju je i sam Daniel Defo iskreno verovao: „Mi nismo uvećali našu moć potčinjavajući narode koji su posedovali zemlju i priključujući ih našoj kulturi. u ovom slučaju Robinsona Krusoa. 194).) ljudima iz Velike Britanije i Irske“(RK 219-220). Upravo na ovaj način Defo prikazuje Krusoove aktivnosti kao relativno nenasilan poduhvat. Stoga. H. 468..velikim blagom“ (RK. koji Defoov roman čita 121 Upor.

125 Štaviše. Imperija prati Umetnost. 122 Manuel Shonhorn. uklonite ih ili pritisnite i Imperiji je kraj. uzevši u obzir popularnost samog romana. a ne obrnuto. str. on je dobroćudni gospodar jednostavne. odnosno daju i Robinsonu Krusou i Britancima kolonijalni alibi koji opravdava imperijalizam. a engleski počinje da koristi tek kada oni počnu da beže. ed.. . Ove dve polovine jednog lika ukazuju na „tehniku negiranja jaza između nasilništva robovlasništva i pojma moralne ekonomije“ 126. „Inevotable Politics: Rulership and Identity in Robinson Crusoe“. Frank Donohju (Frank Donoghue).kao političku priču koja je nastala iz uma koji se bavio intenzivnim političkim raspravama u modernoj istoriji. 1995. New York. Vol. moralne ekonomije na ostrvu. Random House. on je i trgovac robljem na svetskom tržištu. 124 Northop Frye. str. Kingship and „Robinson Crusoe“. 1991. Power. Predstavljajući sebe kao moćnog vladara ostrva u svom dnevniku. uticaj imperijalizma na roman vidi se u tome što je doprineo konstruisanju ključnih mesta na koje roman stavlja akcenat. ali.18.447.“124 Međutim. University of North Texas. Frank Donoghue. McInnely. a da je niko nije ni preispitivao ni menjao. Studies in Novel. Cambridge UP. „temelj Imperije jesu Umetnost i Nauka. pri čemu kraljevski apsolutizam predstavlja najsigurnije sredstvo da bi se obezbedila politička stabilnost. odnosno. On im se prvo obraća na španskom jeziku.122 Prema Bretu Makineliju. op. tvrdi da Krusoovo ostrvsko iskustvo maskira Defoovo verovanje u monarhistički sistem. kako misle Englezi. iznosi stav da aluzije na imperiju i vladavinu spadaju u domen fantazije i da nikako ne predstavljaju odraz realnosti. 125 Upor. Upravo u ovom trenutku Robinson Kruso priznaje krhkost svog kraljevstva. Cambridge. Robinson Kruso.141. iz ovog aspekta tumačenja. 1953. Kada kapetan. 126 Ibid. s druge strane. on lik Robinsona Krusoa posmatra kao ambivalentan. očigledno da je kolonijalna osnova koju su sami Britanci definisali postala u tolikoj meri široko prihvaćena da je preuzimana u gotovo svim avanturističkim romanima do kraj XIX veka. te je. str. Ovo bi se moglo ilustrovati situacijom prilkom spašavanja španskih brodolomnika.cit. Defoe's Politics: Parliament. Selected Poetry and Prose of Blake. S jedne strane. kako je isticao Vilijam Blejk. zbunjen Krusoovim zapuštenim izgledom. razmatrajući vladavinu i identitet u romanu Robinson Kruso.123 U tom smislu roman i imperijalizam su uspostavili recipročan odnos: nastali su u isto vreme i paralelno se razvijali međusobno se pomažući. donosi bizarnu kombinaciju političke samosvesti i prave fantazije. Issue 1. 123 Upor. 27.

pa tek onda pristaje da kontaktira sa njima. Slava i političko -trgovačka nadmoć Velike Britanije u XVIII veku ostavili su svoj pečat u Defoovom romanu Robinson Kruso. 209) i španskim brodolomnicima (RK. Englez. ali da nema spora oko univerzalnog. Upravo ovakvo tumačenje moglo bi da objasni njegovu isuviše izraženu potrebu da mu se ostali likovi prvo zaklinju na vernost i verbalno ga priznaju za gospodara. Ni kultura ni imperijalizam nisu statični i zato su veze među njima kao istorijsko iskustvo vrlo dinamične i složene. Popularnost romana svakako govori u prilog dobre recepcije. na kritičarima i čitaocima je zadatak da pronađu svoju vizuru priče o brodolomniku na pustom ostrvu i pripišu svoje sopstveno tumačenje delu. on sebe u početku naziva „kraljem“ („king“) i to onda dok je sam na ostrvu. Petkom (RK. ali čini se nemogućim da se dokaže da li je ovo delo mladim i odraslim čitaocima XVIII veka više donosilo političku ideju širenja i očuvanja imperije ili samo zadovoljstvo dobro osmišljenom i napisanom pričom.pita: „Govorim li Bogu ili čoveku? Je li to stvarni čovek ili anđeo?“. na taj način on uverava sebe da ima moć nad situacijom i ljudima. kao u dečjoj igri. 26). Na psihološkom planu. ovi primeri verovatno odražavaju upravo one strahove i nedoumice koje su Britanci prikrivali izraženim ponosom na svoju imperiju. Čini se da pokušaji imperijalističkog. on postaje “guverner“ („governor“). a kada dobije društvo Španaca i Engleza. Iz kulturološkog ugla posmatrano. Pošto fenomeni tog tipa uvek imaju dva lica. Iz perspektive savremenog trenutka. vidite. da bi nakon napuštanja ostrva postao samo član brodske posade. arhetipskog tumačenja romana kao dela koje donosi avanturistički duh blizak svima. spreman da vam pomogne. ovaj odgovara sa sebi nekarakterističnom iskrenošću: „Ja sam čovek. navesti (ne)svesno utkane namere autora u poruke dela. Degradiranje titula mu ne donosi neprijatnost ni u jednom trenutku i time se stiče utisak da on više živi u snu u kome je vladar nego što to jeste zaista u realnosti. Ova vrsta usmenog ugovora označila je početak saradnje Robinsona Krusoa sa mavarskim dečakom Ksurijem (RK. 248). Sve to ne treba odstraniti iz razmatranja avanturističkog romana. imamo oružja i municije. isto kao što književnost ne treba prosto odseći od istorije i društva. recite nam slobodno možemo li vam pomoći“( RK. . Takođe. odnosno istorijsko-političkog tumačenja neminovno dovode do ambivalentnih zaključaka. moguće je ukazati na eventualne implikacije i tumačenja Defoovog dela. Imam samo jednog slugu. 257).

302. skoro filozofski orijentisanog usamljenika. Defoov roman nije pisan za decu. 128 Dr Novo Vuković. Ipak. Šijan. Knjige. Uvod u književnost za djecu i omladinu. putovanja. egzotiku. 66. Podgorica. Ovaj roman je odmah bio prihvaćen sa oduševljenjem i to od strane omladinske čitalačke publike. relativna usaglašenost kritičara u vezi sa žanrovskim određenjem tipa romana iz aspekta tematike i velika popularnost dela u izvesnom smislu i impliciraju ambivalentnost žanrovskog određenja iz aspekta čitalačke publike kojoj je delo namenjeno. a ima u sebi i elemenata tzv. Prema Novu Vukoviću. 1970. Čini se da su i avanturistička priča i putopis i vaspitni roman i socijalna utopija u ovom delu objedinjeni na taj način da tek zajedno daju draž ovom romanu i objašnjavaju njegovu trajnu popularnost među čitalačkom publikom svih uzrasta. nevolje raznih vrsta nisu sprečile tog upornog borca da se izbori za 127 Pol Azar. Unirex.5. što ima posebnu draž i. Budisavljević i D. Žanrovsko određenje Roman Robinson Kruso. u prvi plan izbija poezija življenja u slobodnoj prirodi. Dakle. slobodu inicijative. Stilos. čitalac prati razvojnu liniju junaka. pored toga što je avanturističko delo. . Naime. „plemenitog divljaka“. U junaku romana čitalac otkriva „prirodnog čoveka“.4. U tom pogledu. Autor je u srž tih motiva postavio junaka koji deluje istovremeno i neobično i realistično. kad se on vraća civilizaciji. str. otkrivanje nepoznatog i slično. budući da originalan tekst donosi ozbiljne političke i kulturološke aluzije namenjene prvenstveno odraslim čitaocima i mladićima na kojima je ostajala dužnost održavanja moći Velike Britanije. bolest. odnosno njegovo sazrevanje od lakomislenog avanturiste do promišljenog i mudrog. naglasak je bio na temama vezanim za tadašnju aktuelnu istorijsku situaciju. Međutim. pored avanturizma. život u slobodnoj prirodi. 128 Početno očajanje. čitalac oseća izvesnu nostalgiju za ostrvom i načinom života koji napušta. str. djeca i odrasli. a posebno na brojne adaptacije koje su ubrzo usledile. prevod sa francuskog D. Zagreb. 1996. žanrovski je veoma blizak i putopisu. vaspitnog romana i socijalne utopije. ne može se poreći ni činjenica da je to knjiga iz koje zrači neka specifična poezija prirode. studija. 127 Ova knjiga je objedinjavala više tema koje su bile u žiži interesovanja mladih čitalaca: avanturizam. Ta ista čitalačka publika imala je i uticaja da autor izvrši neke korekcije u narednim izdanjima.

132 U tom smislu. jer u njemu ima. op. šire posmatrano. s druge strane. kroz nemilosrdnu borbu sa prirodom. str. On jeste čovek svog veka. op. str. s tim što je junak spušten iz herojskih visina u običan svet i što je identifikacija mladih čitalaca sa njim neuporedivo lakša. op. Flauwarion. avanturistički roman uopšte. ima elemenata buntovničkog odbacivanja 129 130 Ibid.. citirano u Vuković.cit. S druge strane.130 Ovaj roman obnavlja stari odisejski mit. Ipak. mogao bi se smatrati tipičnom lektirom adolescentskog perioda. treba imati u vidu i posebne psihološke i pedagoške motivacije mladih koje Defoov roman zadovoljava. Paris. Na taj način ova univerzalna tema dobija „novu mladost“ . Među tim razlozima najbitnija su dva: a) deca pomenutih uzrasnih perioda nemaju dovoljno životnog iskustva za punoću doživljaja svih tih dela. On govori. 131 Marc Soriano.303. Svakako.131 Nije onda čudo što je knjiga imala toliki odjek i što i posle tri veka od njene pojave predstavlja jedno od najomiljenijih štiva za mlade. što nimalo ne odgovara dečjoj nestrpljivosti. mora se priznati da „onaj iskonski lutalački nagon. ali je i univerzalna metafora ljudskog suočavanja sa pripodom i njenim ćudima. Guide de litterature pour la jeunesse. 302. . tako ekspanzivan u pretpubertetskom dobu. uopšteno posmatrano. str. nalazi u Robinsonu Krusou jednu od najblistavijih realizacija u književnosti uopšte. davnu strast koja već tjerala moreplovca Sinbada i Grka Odiseja“. pa do zrelog doba. ističe Azar..cit. 1975. elemenata natčoveka. a time i Robinson Kruso . a smeta im često i tragičan kraj nekih omiljenih junaka. tipični Englez kolonijalne epohe. Deca mlađeg uzrasta obično se manje interesuju za ovu vrstu književnosti iz određenih psiholoških i formalnih razloga.cit. s jedne strane.“129 „Ova magična knjiga raspalila je u tisućama srca strast za avanturom. heroj avanturističkog romana imponuje mladoj osobi. Vuković. a. o drami odrastanja i sazrevanja.. Azar. onoj drami koju je Robinson Kruso prošao od dečačkih raspaljenih iluzija. b) ta dela su po pravilu duga. ali bez moralizatorske presije. 69. koji prevazilazi ljudski prosek u kom čitalac živi.sebe. 132 Upor. On vaspitava.

kako bi se s njima još od najranije mladosti čovek mogao da upozna. na neki način. njenog smisla. Postavši deo sveopšte baštine čovečanstva. Crowley. Robinson Kruso kao da je od svog nastanka do danas. . kroz priču. da nisu napisane. sa jednim delom njenog značenja. sam izborio svoje mesto u kanonu književnosti za mlade i da u njemu ostaje i dalje. Savladavši tu. nego da su same od sebe nastale. Sitnice preko kojih smo olako prelazili otkrivaju nam se u neočekivanom svetlu.“134 Upravo na ovaj način je i Defoov Robinson Kruso pustio korene i u kanonu književnosti za decu. Najpre se upoznajemo sa pričom. upoznajemo se i sa onim što su drugi o tim knjigama napisali. tako da priča postaje sve dublja. pojednostavljene verzije. Milovan Danojlić. najlakšu prepreku. X. poznate i onima koji ih nikada nisu čitali. 238-239. silazimo sve dublje i dublje. 135 Upor. uprošćavanja i razblaživanja. složenija. trajna. uprkos nameri njegovog autora da ga čitaju odrasli. str. brojne adaptacije za decu učinile su ovu priču popularnom i među najmlađom čitalačkom populacijom. da bi se kasnije vraćao tim izvorima duševnog blaženstva i mudrosti. kako nam se život bogati. U međuvremenu. str. Anonimni kritičar je 1885.cit. Neka od tih dela su prerađena za čitaoce mlađeg uzrasta. mi potom otkrivamo nove i nove slojeve i. ona podnose i ovakva skraćivanja. Još od objavljivanja prvog originalnog teksta romana. a izvesna nejasna mesta dobijaju pravo značenje. smislenija. Beograd. često dosadnih oblika života. sa sadržajem i. bez njih kao da ne bismo bili ono što jesmo. zajedno sa svetom i sa čovekom. neiscrpnija. Kroz popularne. op. „Ima knjiga za koje vam se čini da oduvek postoje. reagujući na novu svest o razlici između književnosti eksplicitno za decu i mlade i „ozbiljne“ književnosti za odrasle. godine zamerao što se ova popularnost zasniva na dečačkom ukusu. Neki od pisaca viktorijanskog perioda.135 Jedna od prvih adaptacija bila je pesma za decu (nursery rhyme). izgleda da su bili ponekad zabrinuti zbog prihvatanja romana Robinson Kruso kao romana za decu. čovek na samom početku životnog puta okusi dah veličine. Naivna pesma – ogledi i zapisi o dečjoj književnosti. 2004.društvenih normi i ustaljenih. jaka. Nerazrušiva. one su.133 Prema ovoj argumentaciji. koja je i postala deo tradicionalnih pesama mama guske (Mother Goose Nursery Rhymes): 133 134 Ibid. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

London. str. govori i knjiga Elisa Parkera Batlera (Ellis Parker Butler). navodeći da je. noćima ležao budan pokušavajući sa shvati kako je Robinsonu Krusou uspelo da napravi kaput od koze. Internet izvor: www. Wordsworth Classics. Siroti stari Robinson Kruso! 137 Ellis Parker Butler. tako bliskog dečjem poimanju sveta. Pitam se kako je samo uspeo to! Samo ringe tange ting. ali i interesovanje za originalnu priču o Robinsonu Krusou. On čak i dopunjava tradicionalnu pesmu aktuelnim stihovima: Good old Robinson Crusoe! Good old Robinson Crusoe! The Thrift Stamps he bought Won the war we fought. ed.2010. Mother Goose – Old Nursery Rhymes.elllisparkerbutler. čak i praveći svoju odeću od kozje kože. koji je svoje razmišljanje o Prvom svetskom ratu i promovisanje takse za štednju povezao upravo sa ovom pesmom.info na dan 20. 137 136 Arthur Rackham. kada bi porasla. Verzija na srpskom je data u prevodu autora ovog rada: Dobri stari Robinson Kruso! .. I wonder how he could do so! With a ring-a-ting-tang And a ring-a-ting-tang. kada ju je čuo i naučio napamet. Poor old Robinson Crusoe!136 Uz ovu pesmu deca su uspavljivana.04. i realizma budila je ko d generacija britanske dece maštu. Verzija na srpskom je data u prevodu autora ovog rada: Siroti stari Robinson Kruso! Siroti stari Robinson Kruso! Napravio je sebi kaput od kože Jedne stare bake koze. 1917. igrala pevajući je i zamišljajući sebe na mestu brodolomnika prisiljenog da se snalazi u prirodi. NJ: National War Savings Committee for New Jersey. Mešavina nonsensa. Samo ringe tange ting. Robinson Crusoe and Thrift Stamps. Newark. ili su se ona sama. kao mali dečak.83. 1994.Poor old Robinson Crusoe! Poor old Robinson Crusoe! He made him a coat Of an old nanny goat. And we all saved and helped him to do so. Koliko je ova pesma bila popularna i omiljena.

120. Bloomington. Robinson Crusoe for Boys and Girls. namenjenih uzrastu od četvrtog do šestog razreda osnovne škole. Upravo zato je i deci. Živojin Vukadinović. značajno je istaći da Defoovo delo vodi svoj zaseban život i u kanonu književnosti za decu. pri čemu se koristi pojednostavljen jezik. kada je književnost za decu počela da utvrđuje svoj položaj u kjniževnom kanonu. Autorke adaptacije su čak napravile i verzije za roditelje i učitelje.“139 Slična verzija romana se pojavila i kod nas. Kod nešto arhaičnijih i neprilagođenih izdanja uočljivo je dodavanje predgovo ra i pojašnjenja pojmova iz teksta. str. što pripovedanju Robinsona Krusoa daje notu savremenosti potrebnu za preživljavanje priče kroz vreme. Ill. Srećni smo i zadovoljni. McMurry and Mary Hall. 140 Danijel Defo.138 Ovu verziju priče odlikuje direktno obraćanje pripovedača Robinsona Krusoa deci drugog i trećeg razreda osnovne škole. da su Dobri stari Robinson Kruso! Kupio je i on za štednju bon.140 Neka od novijih izdanja čak i relativno malo adaptiranih verzija na engleskom jeziku. naučio Petka da piše i računa. Međutim. u kojima su davane sugestije o edukativnoj vrednosti priče i načinu prezentovanja dela. Robinzon Kruso. dečjih snova. da bi putovanje u prošlost bilo sveobuhvatno. . ma koliko mala bila. kada je daljina skrivala tajne i čuda. Beograd. prev.. Bilo je to u vreme otkrivanja novih kontinenata. 1902. 2004. i čovečanstvo u celini prošlo je kroz period takvih neobuzdanih. Ovo delo počinje rečima: „Kada sam bio mali dečak. „Glad za nepoznatim predstavlja duboku potrebu čovečjeg duha. 139 Ibid. odlikuju se prilagođavanjem arhaičnih izraza i stila izražavanja iz XVIII veka standardnom jeziku XXI veka. Knjiga komerc. 5.Početkom XX veka. pa radimo zajedno. živeo sam u velikom gradu pored mora sa mamom i tatom“. prilagođavajući se ukusu i uzrastu najmlađih čitalaca. Stoga. pojavila se i autorizovana adaptacija pod naslovom Robinson Kruso za dečake i devojčice. U ratu da bismo pobedili Svi smo štedeli I pomogli mu da on učini to! Dobri stari Robinson Kruso! 138 Daniel De Foe. Public School Publishing Company. izostavljeni su agresivni sadržaji neprimereni dečjem uzrastu. Čak i onda kada se shvati da tih čudesa nema. moguće da se užive u priču o avanturi u kojoj brodovi plove upravo ka takvim neviđenim čudesima i nepojmljivim tajnama. a cilj je bio taj da se u deci probudi interesovanje za avanturu. a završava se bajkovito: „Preuzeo sam očevu radnju. Snovi o dalekim zemljama jesu snovi detinjstva. adapted by Lida B.

suštinski. borca. zov tih dalekih. pustolova. on donosi arhetipske motive utkane u našu civilizaciju. 141 Danojlić. da zameni avanturu. kako muškarci. zavapi. knjiga nas zgrabi. do zore nas budne zadrži.“141 Da bi svako dete moglo da otkrije Robinsona Krusoa u sebi. str. nužno je da postoje adaptirane verzije romana. I samo čitanje Defoovog dela može. jer.. i kulturolozi. nestvarnih prostranstava ne prestaje da nas ispunjava milinom i teskobom.cit. lutalice i nežnog prijatelja u dečju maštu. a duša. . tako i žene. duboko i moćno. donoseći sliku pustinjaka. razigra se.zakoni bitisanja svuda jedni i isti. te je on. unezveri se. još juče mirna i pokorna. bar za trenutak. 239-240. op. na granici svake od ovih kategorija. Čini se da Defoov roman donosi višestruko složenu priču u kojoj se prepoznaju i deca i mladi i odrasli. iz žanrovske perspektive.

Gay. Skroman predlog (A Modest Proposal. koja je najviše odgovarala njegovim životnim i političkim stavovima. pamflet i niz prigodnih napisa u časopisima (The Tatler. Biografija i dela Džonatan Svift (Jonathan Swift. a potom se zaposlio u Engleskoj kao privatni sekretar Vilijama Templa. 2003. 1704). Dela koja su nastala pod direktnim uticajem Kluba od manjeg su značaja za književnost. satira u prozi. Međutim.5. DŽONATAN SVIFT – AVANTURA U ODRAZU ISKRIVLJENOG OGLEDALA 5. a pošto majka nije imala sredstava za život. ali i šire društvene slike tog doba. U mladosti Svift je pisao klasicističke stihove. Studirao je teologiju na univerzitetu u Dablinu. u različitom stepenu i na različite načine. gde je sa piscima Aleksandrom Popom i Džonom Gejom osnovao „Klub piskarala“ („Scriblerus Club“). 1667-1745) rodio se u Dablinu. dok mu je veći deo književne karijere obeležen pisanjem satire. ironiju. Routledge. Slavery and Augustian Literature: Swift. na čijem čelu je bio Robert Harli. delo kojim se upisao u kanon svetske književnosti jeste satirično -fantastični putopis Putovanje Lemjuela Gulivera u neke daleke zemlje sveta (The Travels of Lemuel Guliver into Several Remote Nations of the World. New York. ali u njima nailazimo na izvore Sviftove čuvene priče o Guliverovim putovanjima. Postao je popularan i u Londonu. Kasnije se primio dužnosti anglikanskog sveštenika u jednom irskom selu.142 Među najznačanija dela nastala iz pera Džonatana Svifta spadaju: Bitka knjiga (The Battle of Books. Sva tri pisca koriste. Pope. 1724). Priča o buretu (The Tale of a Tub. Njih trojica bili su povezani sa torijevskom vladom 1710 . 1729). pamfleti u obliku pisama. kao posmrče. poigravanje žanrovima i satiru povezanu s fenomenima koji su činili društvenu i književnu atmosferu samog Kluba. koji se oslanja na motive opisane u knjizi Memoari Martina 142 John Richardson. takođe satira. Upravo u ovim okolnostima oni su se upoznali. 1726). Suknareva pisma (The Drapier's Letters.1714 god. 1704). o Džonatanu su se starali rođaci. uglednog političara Vigovske stranke. . sprijateljili i radeći zajedno u ovom klubu stvorili osnovu za svoj kasniji književni rad.1. str 1. The Examiner). da bi ga to dovelo do položaja dekana Katedrale u Dablinu. od roditelja Engleza.

op. xiii. Aurcdates and Characters. i 1722. a čini se da Poupove reči znače da su osnovne zamisli Liliputa i Lapute nastale tokom diskusija o zajedničkoj knjizi u Klubu piskarala. Paul Turner in Introduction. 145 Upor. J. godine za putovanje Martina Piskarala. “a da nije znao odakle. Oxford. Iz Sviftove prepiske jasno je da je stvaranje Guliverovih putovanja počelo krajem 1720. baš nakon tvog odlaska iz Engleske“. godine. u Irskoj. U toj knjizi postoje pigmeji u Šrajblerovim putovanjima i projekti Lapute“.1.M. niti od koga. ostavljen pod velom noći i to. godine. pisao je Poup Sviftu kasnije. očigledno iz pera samog Svifta. poneo rukopis sa sobom i stigao u London sredinom marta 1726. 1966. XI. Observation. Turner. Jonathan Swift. str.145 Ovaj „primerak“ bio je deo kompletnog rukopisa Guliverovih putovanja. „upravo iz delova ovih memoara Svift je dobio prve naznake ideja u vezi sa Guliverom. Mate je očigledno prepoznao vrednost knjige – verovatno je i pretpostavljao ko ju je napisao. OUP. a da je rukopis završen u jesen 1725. Deo III 1723. str.144 U ovom smislu sugerisano je da „Putovanje u Liliput“ i „Putovanje u Laputu“ uključuju materijal napisan već 1714. rekao bih. Apence. Kao tadašnji dekan Katedrale u Dablinu. a sa potpisom Guliverovog izmišljenog rođaka Ričarda Simpsona. Guliver's Travels. odlučio je da otputuje u Englesku. i 1725. 1998. pošto je on bio poslovni partner Sviftovog starog prijatelja i štampara Bendžamina Tuka. propraćen pismom.. . godine.Piskarala (The Memories of Martinus Scriblerus. ed. Osborn.143 5. U avgustu je započeo tajne pregovore sa londonskim štamparom i knjžarom Bendžaminom Mateom (Benjamin Matte) „Mate je primio primerak knjige“. Svift je bio odlučan u nameri da objavi svoje delo.1. str. ali je jedan od većih problema na koje je naišao bio taj da pronađe izdavača spremnog na rizik štampanja otvorene antivigovske satire. godine. Deo I i II napisani su tokom 1721. ali napisanim Gejovim rukopisom. godine. godine. J. 1741) objavljenoj kao zajedničko satirično delo udruženih pisaca o biografiji izmšljenog lika tipičnog za Englesku XVIII veka. godine. ali nema jasnog dokaza da podrži ovu teoriju.cit. 56. baš kao i kako da nakon objavljivanja on sam ne bude politički progonjen. – i prihvatio je da je odštampa mesec dana nakon dobijanja kompletnog 143 144 Upor. Književna recepcija Prema Popovoj tvrdnji iz 1728. a Deo IV tokom 1724.

od političkih savetnika do male dece. od političa do običnih ljudi iz naroda..rukopisa. mada se svi slažu u tome da im se veoma dopada. U toku dve godine knjiga je prevedena dva puta na francuski. godine Džon Gej je pisao Sviftu: „Pre desetak dana ovde je objavljena knjiga o putovanjima jednog Gulivera.. godine. godine doživelo je izvanredan uspeh. godine. Iako danas ne znamo obim tadašnjeg štamparskog tiraža. ove promene u tekstu ostale su do 1735. Stručnjaci se ne slažu oko procene pouzdanosti Foknerovog teksta. Govori se da si ti njen autor. ali dokazi ukazuju na to da je ovo izdanje štampano sa Sviftovim odobrenjem i pod njegovom kontrolom i da ovaj tekst. H. Uskoro je Guliver postao jedna od značajnijih tema razgovora i književnih diskusija.000 čitalaca. a slava ove knjige brzo se proširila po Engleskoj i Irskoj. može se pretpostaviti da je do kraja decembra više od 20. Sedamnaestog novembra 1726. Williams. uprkos manama objavljenog teksta. što je bilo gotovo sedam puta više od ukupnog broja primeraka Spektatora za koji je Adison tvrdio da će stići do 60. Svi. deset hiljada primeraka je prodato u roku od tri nedelje. 1952. Svi je čitaju – od najviših slojeva do najnižih. slažu se u stavu da u knjizi nema pojedinačnih aluzija. utvrdio je da Mate ne samo da je ostavio veliki broj štamparskih grešaka. The Text of Guliver’s Travels. ali izdavač tvrdi da ne zna od koga ju je dobio. Do tada se Svift već bio vratio u Irsku. predstavlja najbližu verziju Sviftovog originalnog rukopisa i odražava njegove ideje povezane s ovom knjigom. sve više zauzimajući mesto klasika u književnom kanonu i pružajući oštru konkurenciju Hodočasnikovim putovanjima i Robinsonu Krusou kao najbolje prodavanim i čitanim delima napisanim na engleskom jeziku. Tvoj lord [Bulinbrok] ponajmanje odobrava ovakvo 146 Upor. i nema ničeg zabavnijeg od slušanja različitih mišljenja koja ljudi iznose o njoj. već je i namerno izmenio tekst izbacujući ili ublažavajući satiru koju je smatrao suviše opasnom da bi se javno objavila.146 Međutim. jednom na holandski i jednom na nemački jezik. Prvi tiraž prodat je za nedelju dana. . Tokom narednih pet nedelja štampana su još dva izdanja. Mateovo izdanje iz 1726. a izdavač je bio Džordž Fokner. Uprkos Sviftovim intervencijama. i kada je video objavljenu knjigu. ali da je satira na društvo uopšte veoma oštra. Nije stigao da lično uradi korekturu.000 primeraka Guliverovih putovanja cirkulisalo među više od pola miliona čitalaca u Londonu. oktobra 1726. koji uključuje većinu ispravki za Mateovo prvo izdanje. Knjiga je objavljena 28. kada su Guliverova putovanja ponovo štampana u Dablinu. i otada ceo grad samo o njoj govori.

90. Tnackeray. Jonathan Swift – The Critical Heritage. ali da je štampar pogrešio navodeći da ovaj živi u Vapingu a ne u Redrifu.150 Aleksandar Poup u pismu upućenom Sviftu 16. ogorčenje i sumnje. a veliki deo naroda smatra da taj deo i nije nastao iz istog pera onoga koga brane svi: lordovi. 1913. . Lord Skarborou mi je govorio o jednom kapetanu broda koji mu je ispričao da veoma dobro poznaje Gulivera. Paris. koja je trenutno publica trita manu i predviđam da će joj se u budućnosti diviti svi ljudi“. 62. London. hvali je. Takođe. 1853. godine iznosi krajnje pozitivan kritički sud o knjizi: „Prvo želim da ti čestitam na rođakovoj divnoj knjizi. dok je Tekeri optuživao Svifta da „u dečiju sobu ulazi sa korakom i vedrinom jednog ljudoždera. W. 150 Upor. religijske. rano su se pojavile i književne nedoumice. 149 Macanlay Christian u predgovoru knjige Johnatan Swift. nasilna. str. novembra 1726: „Guliver je u rukama svih. smatraju da je leteće ostrvo najmanje zabavno.. opskurna“. budući da su Sviftovi pogledi izazivali snažne reakcije. 1995.“.M. Lucien Foulet. Lette. Harmandsworth. Volter nije bio impresioniran: „Ništa što je neprirodno ne može da dugo prija“.delo karakterišući ga zlonamernim u odnosu na ljudsku prirodu. sramotna. Pozajmio sam knjigu starom gospodinu koji je odmah počeo da na mapi traži Liliput. 1967. novembra 1726.. 34. 12-13. agresivna. mada misli da je na nekim mestima satira ipak prejaka..151 Uprkos oštrom stavu Džonatana Smedlija. muškarci. lord Harkort. str. Ibid. zasnovanu uglavnom na političkoj osnovi. Correspondence de Voltaire... Što se tiče ostalih kritičara. 151 Ibid. žestokog 147 148 Kathleen William. str. Čak i Sviftovi najbolji prijatelji priznavali su izvesnu rezervu prema trećem delu knjige (a sličan stav zauzimaju i savremeni kritičari) i oduvek je bilo žalbi na pojednostavljene metafore iz prvog i drugog dela. str. 40. Guliver’s Trawels. str. Tvoj prijatelj. ed. žene i deca“. prljava u mislima. 148 Mekoli je smatrao da je Svift imao „srce puno mržnje prema celoj ljudskoj rasi. Librarie Hockette. English Humorists of the Eighteenth Century. um prepun prizora sa đubrišta“. kao i na asimetriju između treće i četvrte knjige.149 Mnogi su Gulivera doživeli kao svog savremenika. ed..147 Od samog početka Guliverova putovanja nailazila su i na oštru kritiku. 63. smatram da je [ova knjiga] užasna. introduction by Midiance Tode. Penguin. filozofske i moralne primedbe počele su da se javljaju već sa prvim književnim reakcijama. a što se tiče morala. Routlege.. neljudska i bezbožna… prljava u rečima. London. Prema pismu Džona Arbatnota (John Arbuthnot) od 5. Takođe. Tekstu su stalno pripisivane optužbe za mizantropiju i mizoginiju.

najmonstruoznija stvar koja se ikad dogodila u svetu književnosti.154 On nikada nije prestajao da fascinira najbolje među anglo -američkim piscima i da oduševljava svoje sunarodnike iz izgnanstva. The Cambridge Ocupation of Jonathan Swift. ono izražava jednu od najiskrenijih mržnji prema ugnjetavanju koja je ikad nadahnula ljudsko biće“. Cup. čitaju Guliverova putovanja. D. tako i u korist same priče i njene poruke. izričite i precizne reakcije na Svifta veoma su brojne. ed. otac Virdžinije Vulf.vigovca i protivnika Svifta. a da i ne sumnjaju u satiru. 155 U predgovoru drami Reči na prozorskom oknu. pa je time i postala tema neprestanih debata. Cambridge. . već upravo njihovim suprotnostima“152. koji otada pokreću niz pitanja – književnih. Ibid. Lorens i O. ali čini se da jedinstvo vlada samo u oceni izuzetne književne vrednosti njegovog dela.155 U Engleskoj. 154 Christopher Fox. Stari učeni Lesli Stiven. on ne poučava decu religiji i vrlini. a koje je Dekan izmislio za njihovu zabavu. str. koji je zaveo mnoge čitaoce i čitateljke. kaže Irac Jejts. Haksli ga optužuju da je jedan od tvoraca seksualnih inhibicija. Isto to smatra i naš savremenik 152 153 Ibid. str 178.. Str 90. socijalnih i moralnih. Nije za šalu fenomen da se vide dečaci i devojčice koji umesto da se igraju svojih igara na otvorenom prostoru čitaju o Liliputancima i ostalima i pune glavu sanjarijama jednog starca. pa tako dok Rebeka Vest smatra da se ostvarila Sviftova utopija o carstvu mudrih konja. filozofskih. H. inače nimalo blag prema gadostima torijevskih satiričara. Guliverova putovanja su čitana iz više uglova. od kojih još i danas pati puritanska Engleska. 216. 2003. pri čemu se zaista zabavljaju i raduju čitanju knjige. Sviftovih prijatelja. posvećenoj Sviftovoj seni. te Ričard Pejn Najt u svojoj kritici iz 1805.“153 Čini se da je izuzetna popularnost dela od početka postojala u okviru konteksta žive kontroverze i različitosti stavova. S ono malo morala utkanog u priču. Irce. ovako definiše delo velikog čovekomrsca: „Ma koliko bilo zamračeno ličnim osećanjima i sklonostima za klasne privilegije. u XIX veku kao da je oštrica satire i kritike popustila. kako protiv. nudeći Tome Palčiće i Džonove Vilenjake. „Svift me progoni. prema kome je: „humor. Kritička recepcija ilustruje gotovo svaki pravac u kritici i kritičkoj teoriji tokom protekla tri veka. uvek je iza prvog ugla“. pa i veoma mladih ljudi i dece. političkih. godine ističe da „sve više čitalaca.

beli evropski čovek bio je prikazan kao žrtva civilizacije i 156 Upor. s posebnim naglaskom na razumevanje kulturološko-istorijskog trenutka u kome je Svift stvarao. iz superiorne perspektive ovakvih primitivnih utopija.cit. imperije i kolonijalizma. 233. Čini se da istorijska interpretacija priče iz XVIII veka omogućava lakše uklapanje Sviftovog dela u kompleksne intelektualne tokove XXI veka. Svift i književna tradicija Kada Guliverova putovanja razmatramo kao avanturističku priču.157 5. Putnici su povremeno otkrivali srećna društva u kojima se živelo jednostavnim. Vodi se debata i oko pitanja da li se Sviftovo carstvo u većoj meri odlikuje utopijskim idejama o idealnom društvu iz XVIII ve ka.1. . teme nacionalizma. Fox. Avanturistička priča u Guliverovim putovanjima 5. vođeni samo prirodnim instinktima i unutrašnjom prosvetljenošću razumom i. 157 Upor. Parodija na avanturističku prozu 5. Glavna strast njegovo g života bila je srdžba na nepravde i ugnjetavanja. uz nepresušnu dilemu oko Sviftovih stavova prema ljudskoj prirodi i ljudskoj (ne)savršenosti. s druge strane. 8-9.“156 Kritička istorija Guliverovih putovanja ispunjena je sukobljavanjem tumačenja različitih aspekata priče. 2002. Predgovor knjizi Džonatan Svift. sumnjičavim i distopijskim idealima nerealnim čak i za savremeni trenutak.Herbert Rid: „On je bio rođeni idealista. Sremski Karlovci i Novi Sad. neiskvarenim životom. Biblioteka Europski klasici (Engleski pisci).2.2. op. Guliverova Putovanja.1.2. str. pri čemu danas centralno mesto zauzimaju. rodne teme i. postaje očigledno da odustvo izvesnih odlika tipičnih za ovu vrstu proze dobije gotovo pozitivnu konotaciju. ili pragmatičkim. U tom smislu postoji „tvrda“ škola čitanja dela kao ljudske paradigme i „meka“ škola tumačenja. preveo sa engleskog i predgovor napisao Sreten Marić. odnosno izmišljeno putovanje. Tokom XVII veka izmišljena putovanja pisali su francuski pisci da bi u prozi zasnivali prirodnjačke teorije i istakli evropsku civilizaciju i kulturu u svetlu racionalističkog poimanja sveta popularnog u to doba. str. fleksibilnija u svom pristupu priči. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.. s jedne strane.1.

u aspektu avantura realistično osmišljenog centralnog lika. pri čemu su detalji tako verno prikazani da se gubi granica između verovatnog i neverovatnog. naučno orijentisan. Guliverov lik se savršeno uklapa u ovaj kontekst – on je čovek iz Kembridža. budući da tok priče donosi neizvesnost i iznenađenja koja doprinose uzbudljivosti priče. 1955. čime se svrstava u avanturističku prozu. i to u smislu promovisanja satire kao književnog stava prema društvenim i književnim fenomenima.. XV. U tom smislu. London. Ricardo Quintona. kao vrstu eksperimenta šta se može uraditi sa tipičnim odlikama književnih trendova tog doba i b) konkretno. u velikoj meri svesno svog odnosa sa drugim književnim tekstovima. prelazi u naučnu fantastiku. i to na dva načina: a) generički. str. Naime. tako da čitanje knjige uz naglašenu svest o drugim tekstovima jeste aktivan. Međutim. op.cit. Sama priroda književnih referenci i aluzija implicitno preporučuje strategiju „uporednog“ čitanja.tradicionalizma. 155158. moguće je analizirati avanturistički aspekt priče kao parodiju.158 Roman Guliverova putovanja u svojoj parodičnosti donosi i značajnu meru metafiktivnosti. 158 Upor. naročito u epizodi o letećem ostrvu. Oxford University Press. a karakterizacija Guliverovog lika nije uvek od centralne važnosti. Swift: An Introduction. Guliverov prozni stil sasvim se uklapa u ukus Britanskog kraljevskog društva – on je naizgled zasnovan na činjenicama. avanture uskoro postaju isuviše fantastične za roman. te komparativno čitanje priče može da doprinese boljem razumevanju avanturističke priče utkane u tekst. oslobođen književnog kolorita. 159 Fantastičnost priče u pojedinim segmentima. bavi se beleženjem detalja sa punoćom i preciznošću naučnog instrumenta. zainteresovan da posmatra običaje u stranim zemljama i vrstan lingvista. str. on očigledno liči na Defoove romane. objavljenog sedam godina ranije. U Sviftovo vreme svet je bio pun upravo takvih profesionalnih moreplovaca koji su smatrali da objavljivanjem opisa svojih putovanja doprinose naučnim saznanjima. 159 Turner. kako starim tako i novim. Guliverova putovanja nisu isključivo ovog tipa jer među ljudima kod kojih dolazi nema dece prirode u navedenom smislu reči. kao eho određenih pisaca i dela. Guliverova putovanja počinju kao roman i. Verovatno ne postoji ni jedno drugo izmišljeno putovanje koje donosi toliko anti-tradicionalizma u žanr putopisa. Guliverova putovanja predstavljaju savršenu parodiju koja sobo m nosi veliki deo duha pravih putovanja. . to je delo s naglašenom književnom orijentacijom. a posebno Robinsona Krusoa . Kao izmišljeno putovanje.

što obećava priču iz perspektive pouzdanog svedoka. University of California Press. kao poteškoće razlikovanja činjeničnih i fiktivnih aspekata priče. implicitno preispitujući engleske ideje o normativnosti i nudeći blistavi niz mogućnosti u vezi sa upoznavanjem drugačijih vrednosti u svim svojim formama. kulturi i ljudskom društvu – rekapitulira način obrazovanja karakterističnog za Sviftovo doba i predstavlja repliku retoričkih i epistemoloških odlika tipičnih za tadašnje književne žanrove. 160 Čitalačka radoznalost za upoznavanjem dalekih mesta i egzotičnih ljudi bila je postepeno izgrađivana tokom više od jednog veka: putopisi. autobiografije.intenzivan proces za čitaoca koji treba da bude spreman za znakove u tekstu koji se brzo smenjuju. uključujući poučne knjige o ponašanju. 1962. obraćali su se važnom aspektu kulture tog doba. već u pokretanju pitanja u vezi sa autoritetom žanrova. Travellers and Travel Liars: 1660-1800. . prihvatili ove tvrdnje o autentičnosti. pri čemu se i navode sposobnosti piščeve persone i Guliver kao autor dela u isto vreme je i moreplovac i brodski lekar. svojvrsnoj kulturološkoj gladi. Svift je bio fasciniran kulturološkom razlikom i počeo je da 160 Upor. u velikoj meri kontekstom uobličenog teksta. vrlo često nepouzdani. a ponekad i da kombinuju ova dva pristupa tekstu. vidi ne samo u postavljanju svoje priče ili sižea (što se neminovno postiže). Na prvim stranicama knjige Svift poziva čitaoce da razmišljaju i u generičkom i u „aluzivnom“ smislu. dok su kartografske tvrdnje apsurdne. Budući da je veći deo svog života proveo u zemlji čiji su običaji i mentalitet bili strani za njegovo poimanje sveta. ali putovanje nije samo pogodna konvencija. Obećava se upoznavanje „dalekih naroda“. Adams. Čini se da se pravi efekat ovog. Putovanje – kretanje kroz prostor na način koji uključuje sakupljanje činjenica ka formiranju konkretne priče o mestu. Percy G. memoare i romane. Sviftov tekst nudi gotovo sve sem konkretnih geografskih i antropoloških podataka u uobičajenom smislu te reči. na primer. ni mape ni Guliverovi detaljni opisi ne bi bili korisni i interesantni dugo vremena. Berkley and Los Angeles. budući da je veliki broj knjiga o istraživanjima i otkrićima nastajao u Londonu iz pera autora koji nikada nisu putovali van Engleske i čije su činjenice često bile netačne. Sviftov fomalan izbor da svoju satiričnu knjigu uobliči kao putopis u velikoj meri je bio pod uticajem popularnosti putopisne i avanturističke proze. Naslovna stranica nedvosmisleno postavlja tekst u tradiciju tada popularne putopisne literature. Kada bi čitaoci. Putovanja i putopisi izazivali su kod čitalaca intelektualnu znatiželju.

Ovakav burleskni plagijarizam nastavlja se tokom celog opisa morske oluje. preveo sa engleskog Sreten Marić. spustismo ga i ostasmo pripremni kraj letače. na primer. a onda privežemo bezan. uspeva da kreira. pri čemu ponekad doslovno kopira autore tog doba u smislu jezika i stila. 121. On čak pravi i direktne aluzije na neke od poznatih putopisaca. Svift ne govori da su svi putopisi laži i prevare. ali kako je more prebacivalo. on usvaja i koristi izuzetnu detaljnost u vezi sa opisom situacija tipičnih za ovu književnu formu. koga spominje kao „rođaka Dampijera“: „Nadam se da ste spremni kad vas pozovu. 162 Upor. znao je da ispunjavanje znatiželje znači više od nabrajanja flore. Beograd. gotovo uprkos samom sebi. str. već upravo o rodnoj zemlji. pa smo mislili da je bolje da jedrimo s krmenim vetrom nego da uberemo sva jedra. činjeničnim podacima. 112).161 Pored toga. obaraju se postavke na kojima počiva putopisna proza a time i čitaočevo poverenje u samu priču. ne donosi spoznaju o stranim zemljama. S jedne strane. Krma je tačno prihvatala. Zamišljanje stranih kultura 161 Džonatan Svift. 435. u ovoj fiktivnoj inverziji. Istočnik. po mom savetu. razapnemo je i pritegnemo škote. 2002. Skratimo prvenjaču. Međutim. dok svaka od knjiga sugestivno nudi detalje vezane za antropološki i plovidbeni aspekat priče. ali njegova knjiga parodijom i apsurdom ilustruje kako se to postiže. str. Guliverova putovanja. s druge strane. . Hunter. savetujući mi da najmim nekog mladog gospodina s kojeg univerziteta da ga sredi i popravi mu stil. Brod je ležao široko na valovima. brod se dobro držao“ (GP. Tokom procesa urušavanja autoritativnog poverenja u način prikazivanja priče on postiže dvostruki efekat. kao što je to slučaj sa proslavljenim moreplovcem Vilijemom Dampijerom (William Dampier)..to i proučava. da javno potvrdite da ste me velikim i čestim navaljivanjem nagovorili da objavim ovaj izveštaj o svojim putovanjima. a čitaoci postepeno odustaju od nade da će ih knjiga poučiti nekim realnim. faune i opisa lokalnih običaja. uradio moj rođak Dampijer za svoj ’Put oko sveta’“. U daljem tekstu citati iz ove knjige biće navedeni u zagradama pod skraćenicom GP. nalazi se prepisan pasus iz magazina Mariner's Magazine Semjuela Starmija (Samuel Sturmy)162: „Kad videsmo da će nam prednje košno jedro biti bačeno u more. dok. kao što je. u tekstu prvog poglavlja Druge knjige Guliverovih putovanja . ubedljivu uporednu priču o fenomenima karakterističnim za kulturološki život Guliverove (odnosno Sviftove i čitaočeve) rodne zemlje. Prema Polu Hanteru. op.cit. Ispostavlja se da putovanje. pregledamo da li su topovi dobro pričvršćeni. koje mnogi kritičari smatraju irelevantnim i suvišnim.

uprkos svim neuspesima. gotov da se obaveže da će slušati moje savete kao da imam udela u komandovanju“ (GP. on više ne mari u velikoj meri za Guliverovu autentičnost i pouzdanost. Međutim. kao što je implicirano u putopisima. bio je. Čak ni drugi likovi. pokazujući time da je još više ograničen u svojim opažanjima od samog Gulivera: Vilijam Robinson nudi „platu dvaput veću od uobičajene. ali ne i nadograđuju. Kao drugi razlog on navodi mogućnost da ponavljanje strukture prenosi stanovnicima Velike Britanije jasnu poruku da putovanja ne uključuju sama po sebi nova saznanja. do početka Četvrte knjige on uspeva da se uzdigne u hijerarhiji od hirurga do kapetana. pri čemu ponavljanje pripovedačkog okvira ne samo da omogućava već i sugestivno podstiče čitaoce na takav korak. pa i samom motivu putovanja.cit. str. možemo da odbijemo piščev redosled te da svako od putovanja čitamo za sebe. kao nezavisan tekst. pogotovo u delovima priče kada je Guliver između dve zemlje i avanture i okolnosti radnje nisu interesantne same po sebi.163 Kao jedan od razloga on navodi autorovu nameru da svako putovanje stoji nezavisno od drugih da bi se moglo čitati bilo pojedinačno bilo u nizu. kapetan bira Gulivera za saputnika odlučno i bez sumnje. ne napreduju u svojim saznanjima. Guliverovi zapisi o moru nisu inspirativni kao dokaz bilo za navigaicione bilo za liderske Guliverove sposobnosti. Ranije. Hanter postavlja pitanje zašto svako od putovanja prolazi kroz sličnu fazu pripovedačkog uokviravanja radnje i podsećanja čitaoca na putopisnu osnovu priče. Čini se da je za Svifta jedna od okosnica bila tema povezana upravo sa odbijanjem ili nesposobnošću ljudi da uče iz svojih prethodnih 163 Upor. op..i običaja čitaoca vraća na domaće engleske kulturološko -političke fenomene i konačno do njega samog. Jedino na kraju Četvrte knjige (pa i onda pogubno po ljudski rod) pokušava da prenese neku od naučenih lekcija kući. Hunter. poboljšanja ili napredak u tehnološkom smislu. na početku Treće knjige. U većem broju slučajeva. veli. 122. Kada čitalac jednom spozna da je putovanje samo pogodna pripovedačka okolnost. Ponekad je insistiranje na detaljima u Guliverovim putovanjima isuviše nametljivo i pomalo agresivno. putovanja se samo nižu. Guliverovi saputnici. . pa ipak. 220). omogućavajući dovoljno slobodan odnos između čitaoca i teksta u bilo kom delu priče. a kako mu je poznato da se razumem u moreplovstvo bar toliko koliko i on. kao čitaoci. Mi. a ne geografski vodič. Guliver ne uči iz svojih prethodnih grešaka niti biva mudriji nakon brojnih iskustava.

mada donekle međusobno protivurečni. ali smatra da je nepravedno razmišljati o Guliveru kao namerno osmišljenoj reakciji na Defoa. jednom je napomenuo da je to „čovek koga prezirem i gotovo sam zaboravio njegovo ime“. da se Guliverova putovanja posmatraju kao roman. Tradicionalna književna kritika nerado je uzimala u obzir paralele između ova dva dela. 123-33. nudi izvanredno detaljnu komparativističku analizu tekstualnih podela.iskustava. Svift i njegovi savremenici Postoje razlozi. New York..2. savremena kritika sve otvorenije priznaje svesno književno poređenje i Sviftovu nameru da dovede svoje delo u direktnu vezu sa Defoovim. Kada mi je bilo četrnaest godina. običan jezik i svakodnevne aktuelne događaje. Collier – MacMillan. Ibid.cit. a ponavljanje narativnog okvira (sa svim detaljima u vezi sa brodovima i pravcem plovidbe. Svift je tada kritikovao Defoa i njegovo delo u religijskom. 122 Ibid. sasvim inovativna vrsta proze. u tom istorijskom trenutku. i način razmišljanja običnih ljudi. da bi naredna dva veka ostala omiljeno štivo kontinentalne Evrope. Najdžel Denis. na primer.168 Međutim.2. Jonathan Swift: A Short Character. gde sam ostao tri godine marljivo učeći. Ali. . termin roman posmatra se kao drugačija i. 1964.167 Čini se da uvodni pasusi Guliverovih putovanja nude parodiju (ili vrstu odgovora) na Defoa i njegovog heroja Krusoa. 166 Upor. str. filozofskih razlika. političkom i umetničkom smislu: iako je radio zajedno s njim nekoliko godina u Harlijevoj administraciji. ja sam mu bio treći od pet sinova. str. London. Macmillan. Nigel Dennis. a u Engleskoj počela da postaje sve popularnija.1. op.164 5. teret mog 164 165 Upor. Hunter. donoseći sobom fokus na subjektivnost. kao i brojem dece koju je dobio dok je bio na kopnu) predstavlja važno pripovedno sredstvo u isticanju ove teme. Takva proza se pojavila u Evropi na više mesta u XVI i XVII veku. nešto pre objavljivanja Guliverovih putovanja . 134 167 Ibid.165 U ovom kontekstu. str.166 Ovo se posebno odnosi na jedan roman koji je osvojio čitalačku publiku u vreme kada je Svift počeo da radi na svom delu – Defoov Robinson Kruso. mada sam vrlo malo trošio. „Moj otac je imao malo dobro u Notingemširu. 168 Upor. pošalje me u Koledž Emanuel u Kembridžu.

Sasvim je moguće da se igra rečima „Mister Bates“ pominjana tri puta u prva tri pasusa odnosi na Defoa i tobožnje šale u vezi sa Defoovim odbijanjem da pokrene pitanje seksualnosti tokom Krusoovog dvadesetosmogodišnjeg boravka na pustom ostrvu. što sam uvek verovao da će pre ili posle biti moja sudbina“ (GP.169 Takođe je moguće razmišljati i o Guliverovom konačnom odbijanju ljudskog društva kao vrsta kritike srećnog kraja avanture Robinsona Krusoa. 17-33. te da predstavlja sasvim zadovoljavajući rani primer romaneskne forme. gorak i patetičan kraj kada Guliver. kod koga sam ostao četiri godine. uključujući i osmišljavanje lika samog Gulivera kao pripovedača. Hanter smatra da je Defoova priča odlična. preterano prepričavanje nevažnih „realističnih“ detalja (uključujući Guliverovo opsesivno beleženje morskih lokacija. . originalna. opasnim i podsmevali im se. Mada ostaje dilema da li je Svift svesno napravio paralelu na Defoov avanturistički duh kada je osmišljavao Guliverovo porodično poreklo. Pored ovih kontekstualno uslovljenih paralela. smatra da je nemoguće da se ponovo pridruži čovečanstvu nakon iskustva otuđenja u dalekim zemljama. koji je počinjao da formira savremen „urbani“ stav prema subjektivnosti i detaljnosti opisa svakodnevnog života u književnom delu. O ovome se detaljnije govori u analizi Kristofera Foksa. gde nije bilo nikakvog „realističnog“ pokazatelja da su svih dvadeset i osam godina izolacije iz ljudskog društva mogle da nanesu nepopravljivu štetu socijalnom i psihološkom životu glavnog junaka. Baltimore. „The Myth of Narcissus in Swift’s Travels“. 20 (1986-87). The Reluctant Pilgrim: Defoe’s Emblematic Method and Quest for Form in Robinson Crusoe. Svift takođe uspeva da parodijom preispita i koriguje romaneskni žanr u usponu. U Guliverovim putovanjima mogu se naći elementi. postoje ubedljvi tekstualni dokazi da jeste. poslovnih aranžmana i njegovo insistiranje na svojim fiziološkim potrebama). Eighteenth-Century Studies. 11). Ono malo para koje mi je otac ovda-onda slao upotrebljavao sam na učenje navigacije i ostale matematike potrebne onima koji smeraju putovati. J. ali da zavisi od niza umetničkih i filozofskih postavki – o subjektivnosti i ljudskoj prirodi koje su Svift i Avgustovski krug smatrali odbojnim.izdržavanja bio je isuviše težak za skromne prihode. pa su me dali na zanat kod čuvenog londonskog hirurga gospodina Džemsa Betsa. izraženo preterivanje subjektivnosti i nedoslednost karaktera. za razliku od prilagodljivog Krusoa. John Hopkins University Press. 1966. lik i moreplovsku karijeru. koji iznose anti-novelistički stav. 170 Upor. Paul Hunter. ali nigde u tolikoj meri kao u 169 Christopher Fox. obično putem parodije: epizodična struktura i nedostatak razvoja priče.170 Svift remeti romaneskne prakse i postavke neprestano i sistematično. str.

Pa ipak. te ima probleme da se 171 Upor. Ovde razočarani heroj liči na nekog od prototipova Robinsona Krusoa iz stvarnog života (na primer Aleksandra Selkirka) više nego na Defoovog prilagodljivog Krusoa. koji se nakon dvadeset i osam godina izolacije – a veći deo njih bez govora ili ljudskog društva – brzo i lako prilagođava ljudskom društvu. Hunter. 123. utopije. provodeći (prema savremenim zapisima) svoje poslednje godine kao mračnjak u samoći u Škotskoj. on predstavlja sve uloge u priči – učesnika. Aludirajući na mnoge tradicionalne ili savremene žanrove (filozofska putovanja. S druge strane. čak ni blizu toliko bistar posmatrač i prilagodljivi analitičar kakav on veruje da je. Višeznačnost ukazuje na složenu i kameleonsku prirodu samog teksta. pripovedača. već književni stav koji se uobličava tako što ulazi u jedan ili više postojećih žanrova i na taj način ih okupira i podriva indirektno šaljući svoju poruku čitaocima. .2. op.. autobiografije.3. putopise i romane). Njegovo poigravanje žanrom nije samo konvencija već i potraga za adekvatnom kritikom savremenih knjiga i navika. S jedne strane. koji je proveo samo četiri godine na usamljenom ostrvu. on je pomalo patetičan. memoare. Svift stvara tekst koji donosi višeznačnost u pravom smislu te reči. heroja i tumača. Selkirk. posmatrača. 171 Jasno je da Svift smatra da prividna običnost i „realizam“ u novim romanesknim pričama nije samo zavaravajuća književna konvencija. već i životno iskustvo. Čitaoci dobijaju samo priču koja je prošla kroz filter pripovedača u prvom licu – njegove oči i uši su sve što čitaoci mogu doseći. nikada se nije vratio svakodnevnom životu.cit.ishodu Četvrte knjige kada se Guliver vraća svojoj porodici i štali.1. Guliver kao heroj Uloga Lemjuela Gulivera u delu Džonatana Svifta sobom donosi višestrukost tumačenja. neki govore da je čak i živeo u pećini. str. tako da nije iznenađujuće to što čitaoci i kritičari tumače Guliverova putovanja na toliko različitih načina. Time se jasno pokazuje da je satira ne žanr sam po sebi. ali i imitirajući ih i međusobno poredeći radi isticanja svoje književno -kulturološke poente. te bez njega knjiga ni ne postoji. što predstavlja produžetak avgustovske kritike izdavaštva i čitalačkog ukusa uopšte. komentatora. 5.

Ali meni se to tumačenje čini malo nategnuto “ (GP.172 „Nepouzdan“ je dobra reč da bi se opisao Guliver kao pripovedač. Hanter smatra da je osnovni potez u rešavanju ove zagonetke razumevanje Sviftove satire. već se stiče i utisak da u različitim trenucima u knjizi on funkcioniše na sasvim drugačiji način. odnosno pouzdane nepouzdanosti. Veoma često pokazuje se kao nepouzdani pripovedač. 124 . Način čitanja i tumačenja teksta u velikoj meri zavisi od toga kako čitalac reaguje na ulogu Lemjuela Gulivera kao pripovednog glasa u delu. Mnogi pripovedači u prozi jesu ograničeni. pa čak ni pripovedač u uobičajenom smislu te reči. bar ne onako kako lik funkcioniše u tipičnom romanu. marioneta. kao i njegove funkcije u knjizi. a „Untah“ znači guverner. Guliver nije lik. biva zarobljen ili prevaren. Uz to. nasuka. nikada ne uspeva da dospe kuda se zaputio i gotovo uvek se putovanje završi time što se on izgubi. on ne pokazuje doslednost stavova niti. Ponosan na svoje navigacione veštine. njegovi argumenti bivaju odbačeni od strane svih sagovornika. ponekad sofisticirani ironičar. ne razvija se. ali čini se da u ovom slučaju ovo nije adekvatna reč. čini čitaoca sumnjičavim po pitanju njegovog prikaza priče iz perspektive prvog lica. ali čak i tada zadržavaju izvesnu meru ljudske pouzdanosti. On ne raste. on ne može da razlikuje jednog Huinhma od običnog konja. U velikoj meri hvalisav u pogledu svoje moći rasuđivanja. Iako gotovo arogantno ističe svoje poznavanje stranih jezika i umešnost u retorici. uprkos njegovim protestima. Ne samo da je nepredvidljivo promenjiv. Zato oni kažu da je reč Laputa nastala kvarenjem od „Lapuntuh“. jedinstvo lika. Na njihovom jeziku „Lap“ znači visoko. On ostaje enigma ako čitalac pokuša da ga uzme zaozbiljno kao osobu – čak i zamišljenu osobu – jer ne funkcioniše na životan.u priči održi kontinuitet pouzdanosti njegove tačke gledišta. subjektivni ili zbunjeni. budući da njegovo naivno podleganje uticaju okoline. str. protivurečan i nedosledan. Nikad nisam mogao da saznam njenu tačnu etimologiju. Pokušavajući da odgonetne ontološki status Gulivera. bilo u inostranstvu ili u Engleskoj. ponekad naivan ili budalast ili pak samo piščeva persona. on ne može da pogodi šta znači reč „La puta“ (na španskom „prostitutka“) i umesto ovog značenja sam izmišlja apsurdnu etimologiju „Reč koju prevodim kao Leteće ili Ploveće ostrvo kaže se na njihovom jeziku Laputa. S druge strane. realističan ili bar verovatan način u književnom delu. Guliver je sveprisutan – ponekad pouzdani izveštač i komentator. 172 Ibid. uz hvalisavo isticanje svog samopouzdanja. Takođe. niti se menja i uči iz svojih iskustava. 232).

gotovo zakopan u tekst za koji se čini da pokušava da čitaocu prenese mnogo više od samih putopisnih činjenica. Data mu je parodična podloga uz niz karakteristika kao da je reprezentativni ili realistični lik. dnevnik. ali bez potrebe da on kao lik doprinese bilo čemu doslednom. Evo šta sve Guliver navodno nosi dok se bori sa talasima: „veliki mač. u zabludi ili jednostavno nije u pravu. Gotovo svi čitaoci od početka smatraju Gulivera nepouzdanim i.U velikoj meri on je ono što Svift želi od njega da bude u određenom delu priče. običaja i iskustava. kada dolazi na obalu Liliputa sugeriše način na koji će on i priča funkcionisati. češalj. odnosno postaje prozni lik čije reakcije liče na ljudske (pa makar bile i ekstremne i bizarne). Već na početku Prve knjige. Veliki deo značenja lika i postupaka Lemjuela Gulivera je suptilan. pri čemu je samo naizgled stanovnik tekstualnog sveta koji stvara svoja sopstvena pravila i ide svojim putem. Ponekad iznosi razumne stavove i funkcioniše manje-više kao Sviftov glasnogovornik. ali kada je jednom stavljen u pokret. 173 Ibid. set pištolja. barut. ali vrlo često je daleko od britkih zaključaka. dok je. gotovo uvek ostrašćenim. srebrni i bakarni novac i nekoliko zlatnika. znači da bi čitaoci trebalo da se suoče sa njegovim prethodnim. opet. Guliverovo rano predstavljanje. On je. a da se ništa od toga ne očeše o njega. Ponekad strasno brani imperiju i šovinističke ideje o svojoj matičnoj zemlji. Stoga se čini da je on više retorička figura nego lik sa ljudskim dimenzijama. čak i ako je obično komičan. maramicu. prema Sviftovim sopstvenim rečima. . ranim ulogama mnogo pažljivije da bi spoznali prirodu i suštinu njegove priče i njegov doprinos satiri. u potpunosti prepuštajući poentu određenog iskustva ili događaja. Ali činjenica da u Četvrtoj knjizi on konačno reaguje na nešto i menja svoje ponašanje. on funkcioniše na sasvim drugačiji način. bilo da snažno brani svoju domovinu. ubedljivom ili verovatnom. srebrnu burmuticu. metke. britvu. sat. naočare. „personalizacija“173 nekoga ko može da igra različite uloge i da stavlja različite maske i lica u različitim trenucima kada je potrebno da se u priči kreira određeni efekat. set za ručavanje. ponekad postiđen zbog domaćih navika kod kuće i vrline vidi samo kod drugih nacija i kultura. On je vrsta žrtvenog jarca koji može da postoji kao ekstreman stereotip i upravo zbog toga on može da se tako opušteno kreće kroz toliko mnoštvo mesta. bilo da pompezno tumači očigledne stvari. na primer. on nudi bizaran opis svog dolaska na obalu (nakon brodoloma) noseći sobom gotovo celokupan teret.

The Life and Strange Surprising Adventures of Daniel Defo. kao heroj parodije avanturističke priče. nasuprot tome. Čarls Gildon je napisao i šaljivu knjigu u kojoj se podsmehnuo Defoovom poznavanju mora174 u kojoj je istakao detalj kada Kruso puni džepove pantalona svojih mornara sa biskvitima tokom spašavanja namirnica sa olupine. kakav pravi heroj i treba da bude: „U Redrifu je postalo poslovično da se kaže kako je nešto istina kada je to rekao gospodin Guliver“ (GP. isto onoliko silna koliko i pre“ (GP.175 Zar Guliver ne zna da sva ta oprema otežava kretanje i umanjuje njegove šanse za preživljavanje? Da li je priča nedosledna. 8). te i u Guliverovim putovanjima nalazimo opise slične onima iz Defoovog Robinsona Krusoa : „Ostao sam svega dva meseca sa ženom i porodicom. 1719.kompas. dobija se apsurdna slika o Guliveru. Objekat podsmeha u ovom slučaju bi opet mogao biti Defo i „kontekstualni realizam“ Robinsona Krusoa. ed. Časopis The London Journal iz 1724. 34). najpre biva proglašen mudrim i istinoljubivim. Ali kada su ovi predmeti jednom pobrojani. Hafier. uprkos svim pretrpljenim nesrećama. str. . University of Delaware Press.. The Genres of Guliver’s Travels. Sviftov heroj je. 106). Sunth. 1990. životinjama ili okolnostima pogubnim po njegov opstanak. „Guliver’s Travels and the Novel“ in Frederick N. „Priroda i sudbina osudile su me na život bez stanka i počinka“ ( GP. te mu se dešava da se „spotakne o koricu hleba i padne pravo na nos“ (GP. 175 Hunter. navodi ovu šalu kao temu tadašnjih razgovora u Londonu. Lemjuel Guliver. 111). Takav heroj u srcu nosi strasnu želju za kretanjem. 121). Ovi predmeti. jedan po jedan. Pravi heroj je snažan. pri čemu autor ove knjige ističe da Defo izgleda nije znao da mornarske pantalone nemaju džepove. London. kompletnu odeću uključujući i šešir i nekoliko sitnica od značaja“ (GP. 56-74. sposoban i svoje vrline pokazuje u okršajima sa bićima. Charles Gildon. 220). „Moja žeđ da vidim sveta bila je. pokazuju se kao korisni za priču dok Guliver pokušava da prikaže evropske običaje i istoriju i lako je ignorisati njihovo prisustvo (kao što Guliver očigledno čini) kada se bori da ispliva na obale Liliputa. On se mačuje slamčicom u 174 Upor. Pri tome. Newark. brod na kome isplovljava na svoj put u Brobdingnag zove se upravo Avantura. prilično smotan. da li se neke činjenice zaboravljaju ili se priča otela kontroli? Guliver putnik i Guliver pripovedač nisu ovde jedno i čitalac može da zaključi da je Svift zaboravan ili mislima odsutan ili pak da je apsurdni Guliver u funkciji Sviftovog proračunatog plana parodije avanturističkog romana. Moja nezajažljiva želja da vidim strane zemlje nije mi dala da se duže zadržavam“ (GP. nesalomiv. Apsurd vezan za ovakvo preterano isticanje značaja avanture vidi se u opisu i prirodi avantura koje Guliver preživljava.

koji njegove avanture izazivaju kod čitaoca. njegova sušta suprotnost. a vladar Liliputa ga dočekuje sa svim počastima kao da je osvojio važnu pomorsku bitku reskirajući sopstveni život. Tom prilikom Guliver ima ulogu generala koji osmišljava i realizuje plan kako da se dočepa cele neprijateljske flote. Tom prilikom biva svladan utučenošću i strahom da neće preživeti (GP. kao elementi avanturističke priče. rundov je velik kao četiri slona. 168170). on se „junački“ bori protiv „čudovišta“ tipa mačke. a plovidbene sposobnosti dokazuje u drvenom valovu. već i da leže u samoj njegovoj suštini. a prede tako glasno kao da tka trinaest tkača. živeći u pećini. dok se brani od mnoštva sitnih strela – naočarima. oni bi me neminovno rastrgli i proždrli“ (GP. kao predmet oštre parodije.maniru cirkuskog zabavljača (GP. Međutim. svetovima koji ne postoje. a suština se svodi na to da zakorači u vodu. žabe i majmuna (GP. ali i parodiju budući da Guliver niti veruje u takvu vrstu preživljavanja niti ima snage i sposobnosti da uradi ono što je Robinson Kruso postigao svojom voljom i upornošću. u ovom slučaju Gulivera. Upravo taj gorak smeh. a granica između ove dve oblasti jeste san. 133). U ovim trenucima čitalac prepoznaje jasnu aluziju na avanturu Robinsona Krusoa. čini se da je vrhunac apsurda dostignut u epizodi pomorske bitke između carevina Liliput i Blefusku. 126)). snovima. ne samo da su utkani u Guliverova putovanja. u pojedinim segmentima priče avantura i dobija elemente srodne tradicionalnoj avanturističkoj priči. 122-7). Pri tome. Guliver je groteskna slika heroja. Herojsko delo biva dovedeno do apsurda budući da ove životinje dobijaju groteskne dimenzije: mačka je tri puta veća od vola. Na osnovu navedenih primera čini se da je primereno zaključiti da heroj i heroizam. van realnosti. samo beskrajno hitriji i opasniji („Da sam se pre nego što sam legao raspasao i ostavio sablju. Kada stupa u akciju. Time se indirektno i iznosi kritika valorizovanja heroja i herojskih dela. Naime. pacovi su veliki kao ovčarski psi. Svift koristi jedno veoma upečatljivo pripovedno sredstvo da bi avanturu umanjio – on je smešta u domen fantastike. najviše umanjuje veličinu i grandioznost denotacija koje je pojam avanture značio u doba ekspanzije Britanskog carstva. 224). pacova (GP. a da realnost označava slabost heroja. a njegova herojska dela su na granici tragičnog i komičnog. poveže i povuče brodove za sobom. psa. a u širem kontekstu moguće i cele nacije. Stiče se utisak da avantura pripada samo mašti. u jednom trenutku dolazi na pusto ostrvo i boravi na njemu nekoliko dana. Moglo bi se reći da postoji šema . Međutim. jednogodišnjeg deteta. paleći vatru i skupljajući jaja da bi se prehranio.

. i zaspim. Čini se da je halucinantnost ovog sveta ipak u pojedinim trenucima isuviše zbunjujuća. Isto tako. Stiče se utisak . 332). san se ponekad javlja kao priprema za realistično okončanje avanture u fantastičnom svetu. Uštinem se za ruku i slabinu u nadi da je sve ovo samo san“ (GP. čini mi se. Legnem na travu. u zemlji Huinhma. Nakon buđenja. koordinatama plovidbe) i brodolom. Na primer. bez ikakvog čuđenja. bunca govoreći da mu donesu kavez u kome je plovio. jer kad sam se probudio. U sličnom maniru. a oni ljudske veličine. nakon kojeg sledi deo priče koji je između jave i sna. pa i sam Guliver definiše svoj svet kao košmar. pokušam da ustanem ali ni maći. 15). kako bi uzeo svoje sitnice. da bi se nakon otrežnjenja heroj našao u fantastičnom svetu avantura. boravak na tom telu prihvata kao normalnu avanturu u skladu sa prethodnim kontekstom. Međutim. vrlo kratku i meku. očekujući susret sa Indijancima on sreće Jahue. čvršće no ikad u životu. Na primer. u nekim trenucima taj prelaz između realnog i fantastičnog biva prikazan direktno.. prema standardima realističkog konteksta. Po mom računu mora biti da sam spavao preko devet časova. Guliver svoje iskustvo opisuje na sledeći način: „Od užasnog umora bio sam živ zaspao. upravo nakon robinsonskih razmišljanja na pustom ostrvu.. Nakon putovanja u Brobdingnag. on uspeva da se fizički i psihički uklopi u svet ljudi. brodova. kao punopravnim članovima domaćinstva njegovog novog poznanika. 325). pre nego što je otkrio svet Liliputanaca.. 206). on kaže sledeće: „Protrljam oči. on odjednom ugleda ogromno lebdeće telo na kome žive ljudi (GP. svet moreplovaca sve sa imenima kapetana. Na početku je realističan kontekst koji uključuje navodno autentične elemente klasične avanturističke priče (herojeva želja za kretanjem. a da avanturu ostavi iza sebe u halucinantnom svetu između jave i sna. kada ga spašava kapetan Tomas Vilkoks. Posle toga. dok ga ostali posmatraju zaprepašćeno budući da je taj kavez veličine broda. stalno uznemiren snovima o mestu koje sam ostavio i opasnostima koje sam izbegao“ (GP. pri čemu se dobija efekat buđenja nakon košmarnog sna. 224) i. Prilikom upoznavanja sa konjima.. te se fantastični motivi u tolikoj meri stapaju sa realističnim da poprimaju odlike jedni od drugih pa bi se moglo reći da se stapaju sa nevidljivom ali sveprisutnom zonom sna. on pada u san: „Spavao sam nekoliko časova.. Guliver. uzviknu piskavim ali jasnim glasom: „Hekinal degul!“ (GP. ali uvek videh iste stvari. možda nešto bliži snu. koje smatra najgadnijim životinjama koje je ikada video (GP. Kolonijalistički kontekst postaje svet fantastike u trenutku. i to upravo onda kada se čitalac navikne na postojanje tajanstvene zone između njih. a jedno biće manje od šest palaca.strukture Sviftovske avanture.

. povećava ili smanjuje. Tako je nastalo pomalo neobično pripovedno sredstvo posebno korisno da se pripovedač-posmatrač. Preterivanje je ključni elemenat satire i Svift ga je u ovom delu iskoristio na veoma efektan način. Budući da čitalac prolazi kroz iskustvo opažanja proporcija predmeta i ljudi kroz Guliverove oči. kao i mnoštvo fizičkih detalja iskalkulisanih tako da u čitaocu izazovu gađenje prema ostrašćenosti i zadovoljavanju ljudskih želja uopšteno. Pat Rogers. identifikujući se sa pripovedačem. da ljude patuljke i ne spominjemo. na samom početku čitanja priče čitalac. nespretnosti i bespomoćnosti. odnosno dostojanstvo i moć heroja. str. 176 177 Upor. Vision Press. ogromnog u odnosu na mesto radnje i predmete. str. koga tokom svih putovanja brine bezbednost njegovih očiju i naočara. kada dođe do obrta proporcija. sve prema prilici.. a što opet znači da Guliverovo (i čitaočevo) prilagođavanje visine od Prve knjige do Druge knjige uključuje proporcioni redukcioni faktor od 152. jedna od najistaknutijih jeste ljudski ponos. 127. Probyn. 178 Ibid. Upor. Svift napominje da visina Liliputanaca čini jednu dvanestinu normalne ljudske visine.176 Mikroskopsko i teleskopsko viđenje sveta (zasnovano na tadašnjim najnovijim tehnološkim otkrićima. razvoju i sve većom upotrebom ovih instrumenata) dalo je Sviftu ideju o dva ekstrema kako se može posmatrati svet.728 puta viši.177 Budući da Svift ima na raspolaganju i kratkovido i dalekovido viđenje. Pored mnogobrojnih tematskih celina u delu. „Guliver’s Glasses“ in Clive T. sebe zamišlja kao velikog. radi potreba satirične tačke gledišta bitne uočljivosti. The Art of Jonathan Swift. da bi se kasnije. Veoma je važno zapaziti redosled putovanja Lemjuela Gulivera – prvo u Liliput. suočio sa šokom zbog svoje male veličine. Čin posmatranja i opažanja čini veoma važan segment Guliverovih putovanja. pogotovo kada viđenje i uviđanje napuste heroja-izveštača. op.. 179-88. što znači da su ljudi 1.da je ovim u velikoj meri iskazana i piščeva skepsa prema ideji avanture i njenoj grandioznosti u istorijskom i književnom kontekstu njegovog doba. te je ona i formirala konceptualni okvir za prve dve knjige. a stoga utiče i na ponos.178 Sve se ovo odražava i na njegovu moć. a potom u Brobdingnag.cit. London. on može da spremno ponudi „perspektivu“ veličine engleske nacionalne ambicije i međunarodnih odnosa. ed. 1978.064. Džonatan Svift nije podržavao želju tadašnjih naučnika Kraljevskog društva da razumeju fizičku prirodu univerzuma do najsitnijih detalja i do kosmičkih granica. te je svoje nepoverenje prema naučnim istraživanjima takođe utkao u svoju parodiju. Hunter.

Prva i Druga knjiga su strukturalno i retorički efektivno upotrebljene za Sviftove svrhe. fizičku izobličenost ljudskog bića. gotovo nevidljive na mapi. stvarajući na taj način ne samo autentičnu avanturističku priču već i jedinstveno delo u kome se i klasična avanturistička priča i njena priča prepliću dajući odraz kritičkog stava jednog sloja društva imperijalističke Britanije. njegov neuspeh pokazuje i fizičku nespremnost ali i umanjuje njegov ponos. a zatim umanjenje Guliverovog položaja u svom svetu. s druge strane. 631-47. Budući da je veličina heroja poljuljana. „The Pride of Lemuel Gulliver“ in Robert A. Piper. metaforički. Unižavanje ponosa (i Guliverovog i čitaočevog) prati i splašnjavanje vere i nade u heroizam i veličinu. a time. New York. najveća estetska ironija priče jeste da se prava saznanja o svojoj veličini i sposobnosti stiču tek kad se heroj vrati kući i spozna istinu o svojoj domovini.U tom smislu. Ovakvi efekti logično slede kada se uzme u obzir da je prvo prikazano uvećanje. njegova lutanja i doživljaji u Trećoj i Četvrtoj knjizi samo doprinose učvršćivanju sumnje u parodirane elemente priče. The Writings of Jonathan Swift. 1973. Upravo ovom slikom Svift retorički umanjuje naduvani osećaj veličine svog junaka. budući da svojom grotesknošću ističu. U tom smislu. str.. Norton.179 Na primer. metafora veličine (sa svim svojim značenjima) ističe ovaj elemenat priče u prvi plan. Zemlje koje se na prvi pogled čine divlje i male. s jedne strane mentalnu a. dok su u estetskom aspektu zadovoljavajuće po svojim paralelizmima i simetrijom. a redosled događanja čini retoričko sredstvo pripovedanja. Greenberg and William B. i britanske nacije i heroja zapadne civilizacije. eds. kada Guliver iz čiste zabave u Brobdingnagu odluču je da preskoči preko kravlje balege da bi dokazao svoju odvažnost i fizičku spremnost. 179 Upor. ubrzo izgledaju velike i važne. Samuel Holt Monk. .

Pop.cit. Sumnjalo se da se svuda kriju prikrivene aluzije i tajna značenja i gotovo svako objavljeno delo pratila je parodija „ključ“ (povezujući i dekodirajući tekst u skladu sa tada aktuelnim javnim. ova zapažena vrednost književnosti u svakodnevnom javnom životu predstavljala je pobedu sveta pisane reči. godine izazvalo je do tada neviđen tridesetomesečni procvat izdavačke aktivnosti u Londonu. vodio se neformalni rat. najubedljiviju i najbolje osmišljenu kulturološku kritiku koja je ikada do tada bila artikulisana. Ser Ričard Stil. pripisivane određene vrednosti i stavovi. op. opravdano ili ne. piscima su. Delarivier Menli. str. Čini se da je gotovo svaka velika književna figura prve trećine veka – Svift. Džon Denis. pa čak i postavljeni u centar javnih rasprava. Bez obzira na to koliko su se opirali da se oslobode partijskog belega.4.. Koli Ciber i Henri Filding – bila u tolikoj meri uključena u politiku da je čak i pozivanje na njih imalo jake političke implikacije u domenu javnog mnjenja. 180 Upor. s druge strane. Džozef Adison. Danijel Defo. Londonski pisci kasnih dvadesetih godina osamnaestog veka svojim delima dali su najdalekosežniju. pored Svifta. uopšteno gledajući.180 Za kulturološko-političku scenu Engleske ranog XVIII veka karakterističan je način na koji su vodeći pisci uhvaćeni. Međutim. To su bili zlatni dani za avgustijanske pisce sa kojima je Svift dovođen u vezu.5. budući da je važnim novim delima gotovo bilo zagarantovano da će privući pažnju javnosti i biti istaknuta tema u razgovorima važnih društvenih krugova. Među piscima. pošto je gotovo svaki objavljen tekst od značaja za knjiž evnost bio odmah identifikovan sa nekom partijom ili ideologijom i ubrzo hvaljen ili osuđivan zbog političkih implikacija. S jedne strane. Imperijalističke ideje u romanu Pojavljivanje Guliverovih putovanja 1726. bilo pojedinačno bilo u grupama. to je bila kulturološka propast sa dugoročnim posledicama po književnost.118. pri čemu se činilo gotovo nemoguće da se politička i književna pitanja jasno razdvoje. Fox. Istaknuto mesto književnosti u diskusijama o kuluturnim vrednostima i političkim idejama dominiralo je više od dve decenije. i Poup i Gej su objavili svoja najmoćnija i najambicioznija dela u ovom blistavom književnom trenutku i. „odgovor“ (što je dovodilo do dugog niza pamfleta) ili nekih drugih parodičnih ili argumentovanih odgovora. Eliza Hejvud. obično političkim događajima). .

181 182 Ibid. karikatura i uvredljivih izmišljenih anegdota. tokom različitih čitanja. Ako je Sviftov osnovni književni program prikazan u Guliverovim putovanjima trabalo da uzdrma svet i društvo XVIII veka. veliki deo pisaca bio je blizak vodećim ličnostima u vladi. pretvorilo u jednu od najoštrijih kritika svog doba. dugoročnije gledano. Međutim. čini se da se ovo delo postepeno. iako su se često žalili da je njihova društvena uloga manja u odnosu na pisce iz prošlosti. tekstovi su se redovno i agresivno okretali aktuelnim događajima i idejama. sebe smatrali ne samo arbitrima ukusa i morala već i kulturološkim i političkim čuvarima. pa čak i članovima kraljevske porodice. pri čemu centralno mesto zauzima imperijalistički kontekst. oni su mogli da značajno utiču na svoju čitalačku publiku u ekspanziji. godine intenzitet i surovost javne retorike dostigli su brutalne dimenzije. važan aspekat izazova čitanja ovog dela uključuje i način čitaočevog poimanja podteksta. svaki od njih je smatrao da svojim delom doprinosi definisanju nove nacionalne tradicije identiteta. ideja. nalazeći svoje mesto i u modernoj književnoj istoriji. Pisci su smatrali da imaju ključnu kulturološku. vrednosti i književnosti. klasi.Jedan od razloga za ovu pojavu bilo je to što je tadašnja književnost bila agresivno posvećena aktuelnim političkim događajima i problemima. a jedan od dokaza snažnih i zlih bitaka bio je niz zlonamernih nadimaka.181 Uprkos tradicionalnim nazivima za književni period koji povezuje svoje vrednosti uglavnom sa prošlošću („neoklasični period“. te proces čitanja koji nalažu Guliverova putovanja uključuje i upoznavanje sa kulturološkim trenutkom u kome je delo nastalo. Do 1726. društvenu i političku ulogu. Tumačeći savremene događaje na koherentan način (često u direktnom poređenju sa vrednostima i modelima iz prošlosti). Pored toga. pa i filozofskim vodičima za široku javnost. religiji ili nekoj drugoj grupi. .182 Guliverova putovanja su u početku bila smatrana kao delo relativno bez očiglednih aluzija na književno -političke diskusije tog doba. Ibid. „avgustovsko doba“) i uprkos stalnim naporima samih pisaca da evociraju slavne trenutke iz klasične ili hrišćanske istorije. te su . Makar bili odani partiji. aristokratama.

strančarstvo. zemlji divova. bes. silom uzmu na lađu jedan par kao primerke. ubiju dva-tri tuceta domorodaca. ponekad i eksplicitno. izdajstvo. Guliver komentariše svoj položaj.Veličanje britanske nacije i imperijalistički duh prisutni su u delu. pokolja. zavladaju njome u ime kraljevo i pobodu trulu dasku ili kamen kao spomen. Na primer. 178). položaj jednog Britanca. vraćaju se u domovinu i dobijaju oproštaj. buna. Prilikom boravka u Brobdinghagu. kad spazih engleske boje“ (GP. Razmišljao sam kako će poniženje biti za mene da u ovom narodu budem onako sićušan kao što bi jedan usamljeni Liliputanac bio među nama“ (GP. on ne pristaje na građansku dužnost da državnom sekretaru podnese izveštaj o svojim putovanjima „pošto sve zemlje koje engleski podanik otkrije pripadaju engleskoj kruni“ (GP. zavist. Guliveru „srce silno zakuca u grudima. zloba ili slavoljublje“ (GP. čiji su stanovnici gledali u mene kao u najveće čudo koje se ikad na svetu pojavilo. 185). ubistava. a on „nije baš mnogo verovao u pravičnost vladara u tim prilikama“ (GP. 428). ukoliko budem mogao“ (GP. ludilo. tako da ni sami gusari ne znaju gde su. 104). izgnanstava – najgorih poslednica koje mogu imati gramžljivost. revolucija. što postaje još jasnije kada se pročita opis osvajanja kolonija koji u sebi nema ničeg bajkovitog: „Bura odnese nekud gusarski brod. licemerstvo. 116-7). na sledeći način: „U ovom strašnom uzbuđenju nisam mogao da ne pomislim na Liliput. osim na kolonije u Americi. daju zemlji novo ime.. na kojima su tri moćne kraljevine pod jednim suverenitetom“ (GP. 322). prodaju i manipulišu njegovim životom radi ličnog profita). Kritika ovakvog pomalo naivnog glorifikovanja pripisanog jednom običnom podaniku Velike Britanske imperije. mržnja. on „ hvali svoju dragu domovinu stilom koji dolikuje njenim zaslugama i njenoj sreći“: „Počeo sam svoj govor time što sam obavestio Njegovo veličanstvo da se naša vladavina. prostire na dva ostrva. pripisana je stavu Guliverovog sagovornika: „Zaprepastio ga je moj istorijski prikaz naših prilika za poslednjih sto godina. Upravo ovaj poslednji komentar predstavlja realističan komentar samoga Džonatana Svifta. 430). U razgovorima sa svojim gospodarom i kraljem (pri čemu je sam Guliver u položaju roba kojeg pokazuju u cirkuskim predstavama. po povratku iz Liliputa. svirepost. pohota. nailaze na bezazleno stanovništvo koje ih lepo dočekuje. Tako nastaje nova kolonija stečena po božanskom pravu. Prvom prilikom u .. Tvrdio je da je to samo gomila zavera. dečko s katarke opazi kopno i oni se iskrcaju u nameri da pljačkaju i otimaju. Iako Guliver navodi pozitivne strane moreplovstva: „Imao sam pedeset ljudi posade i nalog da trgujem sa Indijancima Južnog mora i da otkrijem nove zemlje.

izgrađuje savremenu koloniju osnovanu radi širenja civilizacije među divljacima i idolopoklonicima i radi njihova obraćanja u hrišćanstvo“ (430). ovaj kritičar smatra da je trgovina robljem važna i u kulturološko-književnom aspektu tumačenja dela Džonatana Svifta. John Richardson. U Africi nije bilo formalnog zaposedanja. kao što se i dogodilo. Gay. Gej. I ta gnusna družina kasapa koja vrši tako bogougodno delo. a ističući činjenicu da je ova vlada učinila trgovinu robljem osnovnim elementom finansijskog plana države u to doba. 2003.183 Oslanjajući se na biografski podatak iz Sviftovog života u vezi sa njegovom povezanošću sa torijevskom vladom Roberta Harlija. već jednostavno da ukaže na potrebu 183 Upor. koja se odnosi na domoroce koji se silom odvode. godine. svodi ih na nivo trgovinske robe i donosi jaku konotaciju na ropstvo. Pop. New York. ovaj odlomak razotkriva tri ključna elementa evropskog potčinjavanja „primitivnijih“ delova sveta: motiv osvajanja. korišćenje vojne sile kao sredstva za postizanje cilja i maskiranje i motiva i sredstva jezikom civilizacije i religije. daje se razrešnica za sva nedela i grabež. fraza „par kao primerak“. te je osnovala kompaniju South Sea Company 1711. Ovo poslednje je verovatno i najznačajnije za kulturološko-istorijsku analizu ovog perioda. Pope. domoroci se ili proteruju ili istrebe. a ljubazni „bezopasni“ ljudi koji tom prilikom stradaju su „divljaci idolopoklonici“. njihovi vladari stavljaju na muke da kažu gde su krili zlato. Međutim. a u vezi sa trgovinom robljem. Ova aluzija na trgovinu robljem daje povoda Džonu Ričardsonu da o Sviftu progovori i u ovom svetlu u svojoj knjizi Trgovina robljem i avgustijanska književnost: Svift. njihovi nasilni upadi su pobožne ekspedicije. već američke kolonije. Svift iznosi tri argumenta za zavaravanje koji omogućavaju osvajanje: osvajački orijentisani „gusari“ i „kasapi“ su predstavljeni kao ljudi koji šire civilizaciju.nju se upućuju brodovi. Generalno posmatrano. Detalji jasno ukazuju na to da je u ovom slučaju Svift na umu imao ne afričke. torijevska vlada Roberta Harlija trebalo je da reši problem nacionalnog duga koji je porastao tokom prvih godina Rata za špansko nasleđe (1702-1713). profitabilan ugovor sa španskom Južnom Amerikom. . Slavery and Augustian Literature: Swift. Ovi podaci ne bi trebalo da sugerišu da je ova vlada izmislila trgovinu robljem ili uvodila surovosti. Routledge. od koga se očekivalo da bude. Naime. zemlja se natapa krvlju svojih sinova. godine da bi se iskoristio Asiento. najveća koncesija mira potpisanog Poveljom u Utrehtu 1713. dok su trgovci radije trgovali sa lokalnim vladarima umesto da uzimaju zemlju.

Ričardson radije koristi reči „stav“ i „mišljenje“ a ne „ideologija“185. Ibid. „Rob“ u doslovnom značenju „ neko koga poseduje gospodar. pri čemu je. Pop i Gej su podržavali ovu vladu i njenu politiku. Trgovina robljem postojala je kao društvena realnost. motiva ili pak implicitne kulturološke podloge u delima navedenih pisaca.184 U tom smislu. budu ći da „književna vrednost ne stoji u jednostavnoj i direktnoj vezi sa moralnim ili političkim vrednostima.Torijevaca da ukaže na njenu važnost za britansku ekonomiju. Džon Ričardson se u svojoj studiji b avi prisustvom trgovine robljem kao teme. budući da su društveno -političke okolnosti u velikoj meri odredile život i karijeru pisaca. intenzitet ove trgovine bio toliki da se broj robova dovoženih u Veliku Britaniju 184 185 Ibid. čak krajem XVIII veka. postojala je zemlja uključena u trgovinu robljem i na njenom čelu političari sa kojima je grupa pisaca bila blisko povezana. poželjno je i definisati reč „rob“ onako kako su je shvatali ljudi XVIII veka. S druge strane..2. ovog puta posmatrana kao grupa umetnika. pri čemu se još i smatralo da je to opšte prihvaćen ili zaslužen položaj u društvu. ali i mogućim uticajem odgovora na ova pitanja na književno kritičko vrednovanje književnih dela iz tog perioda.5. koji povezanost između trgovine robljem i književnosti ranog XVIII veka smatraju nevažnom i ovu oblast prekrivaju očiglednim prećutkivanjem i izbegavanjem relevantnih konotacija. str. str. Svift. 186 Ibid. str.6. . Ričardson smatra da je ropstvo značajno prisutno u delima ovih autora. Priroda ove povezanosti ima više strana. i to u odrazu njegovog književnog dela. književna dela ne bi trebalo smatrati dokumentima ideološke strukture ovog perioda.“186 Cilj analiziranja prisustva i prirode ropstva u književnom tekstu nije da se pisac optuži za zločin robovlasništva. koja objavljuje dela koja se suštinski bave životom običnih ljudi i koji su posvećeni ideji slobode.. Za razliku od većine kritičara. S jedne strane.. već da se naslute stavovi pisca prema ovoj društvenoj pojavi. kao i problematikom da li se u njihovim delima nalazi eho tadašnjih stavova prema ropstvu. postojala je ta ista grupa pisaca. čovek bez slobode“. spremna da doprinese razvoju svoje zemlje. bila je uobičajena konotacija te reči među Sviftovim savremenicima. pri čemu je važno napraviti vezu između politike i književnosti. Međutim.

The Eighteenth Century.19. New York. ed. . Jean Barbot. već i zbog toga što je patnju nemoguće meriti. 1966. „The British Empire and the Atlantic Slave Trade. str. A Collection of Voyages and Travels. dokaza i geografske razlike. „manje očajna od njihovih sunarodnika koji su okončali svoje živote u rodnoj zemlji“. Ian Randle Publishers. vol. ne samo zbog problema dokumentacije.187 Međutim. „A Description of the Coasts of North and South Guinea“. 1997.190 Takođe. mnogo značajniji argument za razumevanje opšte prihvaćenosti ropstva i trgovine robljem jesu opravdanja nuđena širokoj javnosti koja su i doprinela atmosferi opšte nezainteresovanosti za ovu. J. Kingston.192 Ovo su veoma teška pitanja. 1660-1807“. and the Slave Trade. and Freedom in the Caribbean.. 207. The Oxford History of the British Empire. Jedno od opravdanja bilo je da je sudbina transportovanih robova bila. the Caribbean and England. 191 David Eltis. str. 86. da položaj belih sluga u kolonijama nije bio u potpunosti različit od položaja crnih robova i da bi. dok je u to doba svaki najsitniji kriminalac mogao da očekuje da ga odvedu na prisilan rad. str. London. A New Account of Some Parts of Guinea. Hugh Thomas. 1744-46. Penguin. bar u XVIII veku. in P.189 Još jedno politički efektivno poređenje jeste poređenje sudbine robova i sudbine evropske sirotinje. „Labour and Coercion in the English Atlantic World from the Seventeenth to the Early Twentieth Century“ in Michael Twaddle. 39. Smrtnost među zaposlenim mornarima na brodovima bila je viša od smrtnosti samih robova. 31.188 Horor priče iz Afrike o hanibalizmu i žrtvovanju ljudi impliciraju isti argument. Simon and Schuster. 440-64. kao što to čini Dejvid Eltis (David Eltis).270. vol 5. 188 Upor. 1993. 3rd edn. str. 190 Upor. with Alaine Low.uvećao za 68%. 192 Michael Craton. str. in John and Awnsham Churchill. London. 2. Harmondsworth. dok termine 187 Upor. 189 Upor. William Snelgrave. Budući da je trgovina robljem bila uglavnom u domenu engleske poslovne politike. u odnosu na statistiku. 1440-1870. 1925. str. 1998. 1997. Oxford University Press. 309 i M. društvenu nepravdu. 1734. London. Frank Cass. Oxford. Džon Ričardson se bavi reakcijom društva Engleske na ropstvo.191 S druge strane. The Slave Trade: The History of the Atlantic Slave Trade. bar prema trgovcu Žanu Barbotu (Jean Barbot). Majkl Krejton (Michael Craton) napominje da je postojala izrazita razlika između crnih robova i „najsiromašnijih belaca sa Jamajke“ sve do polovine XVIII veka. str. rad „slobodnjaka“ i robova trebalo posmatrati „kao deo kontinuuma a ne kao dijametralne suprotnosti“. Dorothy George. Poenta nije u tome da se povede diskusija o ovoj temi već samo da se ukaže na činjenicu da robovi nisu bili jedina potlačena grupa u ranom XVIII veku. Marshall. David Richardson. da bude pretučen ili ubijen ako ga u hvate na delu. eds. The Wages of Slavery: From Chattel Slavery to Wag Labour in Africa. London Life in the Eighteenth Century. može se smatrati. ed. 6 vols. iz današnje perspektive gledano. Empire Enslavement. 166.

pri čemu je prevoz afričkih robova preko Atlantika bio moralno izjednačen sa prevozo m tekstila. vol. New Haven. Treveljan (Trevelyan) napominje da se u XVII veku „osećalo vrlo malo kolebanja savesti u vezi sa trgovinom ljudskim bićima“. Trevelyan.147. Richardson. 1992.. 1714. The Problem of Slavery in Western Culture. godine. implicirano je da odsustvo društvenog neodobravanja trgovine robovima treba pripisati pre nesposobnosti. 196 David Brion Davis.3. 3 vols. Kompanija Royal African Company 1714. novine su ponekad donosile i izveštaje o pobunama. Yale University Press. England Under Queen Anne. a da XVIII vek „teško da je doneo moralne nedoumice savesti“. žita ili čak šećera“.“194 Vesti sa plantaža obično su se ticale dolaska ili odlaska važnih ličnosti ili napada gusara na tovare robe. Međutim. tvrdila je da postojanje njihovih ispostava spušta cene afričkih robova i donosi korist Britaniji: „Niska cena crnaca bila je uzrok takvog napredovanja i rasta plantaža. monopolista u to vreme. The Case of the Royal African Company and the Plantations. Ithaca. . 351. str. kao jedan od istaknutih istoričara. str. žena i dece iz trgovačkih ispostava u Africi da bi ih prodavali u ropstvo u stranim zemljama.cit. 197 Linda Colley. str. Britanci se nisu osećali neugodno niti zbog ropstva generalno posmatrano niti zbog trgovine robljem čiji su svedoci bili. Britans: Forging the Nation. London. str.. nego svesnoj odluci ljudi tog doba. Green and Co.197 Budući da komentari istoričara donose sobom metafore moralne uspavanosti ili slepila. i uvoza šećera. pa čak i oglase o prodaji robova. op. duvana i drugih proizvoda iz Amerike. str.. 2. te stoga i izvoza britanske robe. opet. Ukratko. Prema mišljenju većine istoričara. 1966. 1930-34. London. 1707-1837.M. ističe da Britanci nisu „uviđali bilo kakvu nedoslednost između veličanja svoje slobode kod kuće i kupovine muškaraca. 193 194 Upor. ropstvo i trgovina robljem bili su deo svakodnevnog javnog života.195 Brion Dejvis (Brion Davis) smatra da je ropstvo bilo „društveno zlo za koje je čovečanstvo bilo slepo vekovima“196 dok Linda Koli. The Peace and Protestant Succession. Cornell University Press. a. vii. 12.„Britanija“ i „britanski“ vezuje za ideje i ideale povezane sa nacijom u usponu. 195 G. Longmans. Upor.193 Prosečan Englez iz perioda s početka XVIII veka znao je da su engleski trgovci kupovali u Africi robove za potrebe kolonija u Americi i da su engleske plantaže u Severnoj Americi i na Karibima zavisile od rada robova.

potrebno je uzeti u obzir. and Historical. mogućnost da ljude i njihove stavove kreira i kontroliše okruženje u kome žive. kulture. Džonatan Svift aludira na ropstvo u nekim od svojih kasnijih dela. čineći osnovu britanskog ponosa. Some New and Accurate Observations Geographical. bića uvek spremnih da prevare Evropljane. Guliver provodi prva tri poglavlja prvog putovanja 198 199 Upor. pokvarenih. Čini se da su i pisci tog doba prihvatali ovakve stavove i preneli ih u svoja dela. 33-34. osnažujući britansku nadmoć. a čak se i tvrdilo da „liče na svoje srodnike majmune“. pri čemu je svestan izbor ipak uključen u proces ovog prilagođavanja svesnog saznanja i realnosti.Da bi se adekvatno tumačila kultura ovog doba. ovi stavovi su još i podsticani opisima ljudi iz Afrike kao divljih. September. Upor. ekonomije i društvenih struktura. 117. Weekly Journal 41. „New and Accurate Description“. i to putem jezika. On često koristi reč „rob“ i njene sinonime. Bosman. On reč „rob“ koristi prilično često. podmuklih. s jedne strane. Čini se da on pokreće ideje ropstva i slobode ne toliko zbog naglašavanja aktuelnih političkih događaja koliko zbog želje da utiče na čitaoca da se suoči sa kontradiktornim idejama i uverenjima toga doba. a ističući potčinjenost drugih naroda. Natural. čineći time ropstvo retoričkim kriterijumom u Irskim zapisima i Skromnom predlogu i razmišljajući o zatočeništvu i divljaštvu u Guliverovim putovanjima. s druge strane. Sviftova shvatanja prirode robova i ropstva duboko su utkana u njegovu retoriku.199 Sve ovo ukazuje na to da se ideja slobode odnosila samo na Britance. 1717. James Houston. da ljudi uobličavaju i prilagođavaju svoje stavove da bi razumeli ili izbegli ono što znaju. Slike porobljavanja zauzimaju centralno mesto u Guliverovim putovanjima i impliciraju želju za slobodom. U tom smislu. time energično preispitujući kulturološke aspekte različitih stavova prema ropstvu. . 1725. opšti pasivni stav prema fenomenu trgovine robovima može da se razume u kontekstu geografske udaljenosti Afrike od Engleske i nedostatka pravih kulturnih kontakata koji bi sprečili Britance da Afrikance posmatraju kao strane i daleke ljude. str. Iako se ironija oslanja na prepoznavanje poruke da je trgovina ljudima pogrešna i. iako je ova ironija navodila tadašnje čitaoce da se suoče sa svojim položajem kao članova društva koje se bavi ovakvom trgovinom. Štaviše. pa i jedni druge198. 21. London. Sviftovi tekstovi nude i ključna opravdanja za ropstvo. odnosno da su oni bića svog doba i mesta i. str.

da bi mu zatim stavili noge u okove. 200 Upor. str. Upravo ovaj humor. Kao razlog za ovaj poslednji događaj navodi se strah Huinhma „da bih mogao da namamim ostale Jahue u brdovite predele zemlje i odatle noću s njima da silazim odatle i uništavam stoku Huinhma. op. koji ne ocrnjuje slobodu uopšte. Guliverova lažna skromna tvrdnja predstavlja surovu šalu koja odražava groteskni ponos jednog roba na svoju sopstvenu vrednost u gotovom novcu.hun!“ (GP. Guliver se suprotstavlja zatočeništvu s tako uzvišenim izrazima da postaje gotovo parodija oslobodilačkog heroja. 64). 137. već ljudske pretenzije na nju. koju koristi za stanovnike carstva Blefusku prilikom njihovog sukoba sa Liliputancima. dovedena je do komične grandioznosti budući da se radi o minijaturnom narodu. ojačava satiru Guliverovih putovanja. 330). 418). pošto smo po prirodi od roda grabljivaca i mrzimo rad“ (GP. postaje rob svome novom gospodaru. a na kraju biva i proteran iz zemlje (GP. 407). Veoma je karakterističan način na koji tekst uspeva povremeno da čak i želju za slobodom izvrgne ironiji i ismevanju.podređeni. kada ga posada broda vezuje prilikom pobune. 407). 138). U samoj zemlji „Huinhma“ vode ga uz povike „Hun. a čak i slabo informisan čitalac prepoznao bi da je ovo visoka cena za jednu osobu.moleći za slobodu dok leži vezan. da bi ga na kraju putovanja prijatelji Portugalci vezali i okovali u njegovoj kabini (GP. 322. 64). U Brobdingnagu on slavi svoje oslobađanje iz zatočeništva kod majmuna i oporavlja se od šoka hvališući se time kako bi se on obračunao s tim bićem da je imao vremena da promisli. Guliver dobija čak i ulogu vođe pobune robova. Stalni naglasak na slikama zatočeništva doprinosi tome da tekst stvara viziju sveta kojim vlada moć i u kome se odnosi među ljudima određuju u kontekstu gospodar . dobro informisan čitalac bi znao da se za hiljadu funti moglo kupiti između 70 i 200 odraslih robova u Africi. Iako on proračunava da je hiljadu zlatnika plaćenih za njega „bilo jedva kao hiljadu funti u Engleskoj“ (GP. Na drugom putovanju dobija ime „Grildrig“ koje znači „Čovečuljak“ i biva prodat kralju. Richardson. Guliver ponovo biva zatočen na početku četvrtog putovanja.200 U ovom kontekstu.cit. . a u okviru Guliverovog konteksta odbijanja da „poslužim kao oruđe za podjarmljivanje“ (GP. Naime. ali njegove „reči izazvaše samo glasan smeh svih koji su bili oko kralja i ništa drugo“ (GP.. Fraza „slobodan i hrabar narod“ (GP. Na trenutak. 172 ).

a usta široka. 141. ove razlike su zajedničke svim divljim narodima. ali liči na njega. op. str.203 Ovo ne znači da bu Jahui trebalo da predstavljaju Afrikance. Drugim rečima. 1. usne debele. u ovom delu nalaze se i odjeci stavova koji su opravdavali tadašnju trgovinu robljem. 33-34. Ako oni zaista i žive u uslovima srodnim ropstvu.Međutim. sa naročito izraženim aluzijama na afričko stanovništvo. Upor. vol. 204 Upor. Sloane. opisuje kako afričke robinje nose svoje bebe u nosiljkama „dok su im nosevi spljošteni o majčina leđa“. Štaviše.cit. odnosno verovanja da su ljudi koji ne žive u Evropi divljaci. Stanje u kome Jahui žive nije u potpunosti ropstvo. Svift tako vodi priču da se sve to čitaocu čini prirodno i normalno. 322). str. što je značajna geografska odrednica. čini se da je i fizički izgled Jahua u toj funkciji: „Lice joj je bilo pljosnato i široko. i to kroz aluzije na primitivizam uopšte i Afrikance konkretno. kreirani su na osnovu ljudi koji su u Sviftovo doba zaista i bili robovi.139.. 334).202 Takođe. Richardson. oni odražavaju ideje o „primitivnom“. neevropskom stanovništvu.204 En Klajn Keli (Ann Cline Kelly) smatra da „postoje značajni dokazi u Četvrtoj knjizi koji 201 202 Richardson. i to kroz prikaz Jahua. U stvarnosti su zaista i postojali robovi prema kojima su se ponašali kao prema stoci. op. Sloan (Sloane).. op. Oni predstavljaju degenerisano čovečanstvo. sposobnost Jahua da plivaju od najmlađih dana i da se penju na drveće podseća na opise mladih afričkih plivača i na poređenja sa majmunima. na primer. likovi Jahua koji zaslužuju da budu robovi. a upravo tako Hainhmi postupaju sa Jahuima. nos zatupast. iii 203 Upor. iako su u izvesnoj meri povezani sa ljudima generalno.cit.. Houston. dok izraz „She-Jahoo“ (ženka Jahua) podseća na izraz „She-Blacks“ (crnkinja) u Čerčilovoj zbirci putopisa. U ovom slučaju Guliver iznosi otvorenu povezanost fizionomije Jahua sa „divljim narodima“. kako ponašanjem tako i izgledom.cit. str. pored toga što zemlju Huinhma locira negde blizu Rta Dobre Nade i Madagaskara (GP. 201 U ovom smislu. pored satire na ropstvo i slobodu uopšte. kod kojih su crte lica izobličene zato što urođenici puštaju decu da puze po zemlji ili ih nose na leđima pritisnutim uz majčino rame“ (GP. ali čak i bez toga tadašnji čitaoci bi prepoznali afričke crte lica i običaje. koji su i varvari i pogodni za porobljavanje. Voyage to the Islands. str. Ali. .

206 Upor. Richardson. jer su oni lukavi. Narrativity. Bedford Books. 205 Ann Cline Kelly. Zbog svega ovoga. „Swift’s Exploration of Slavery in Hounjhuhmland and Ireland“. bedni i svirepi“ (GP. besom i očajanjem. 360-1. govori protiv slobodarskih. ova knjiga. ed. PMLA 91.207 U Guliverovim putovanjima implicitno su utkana i piščeva lična iskustva. 207 Upor. 387). str. Vrlo su snažni i izdržljivi. Što se tiče ropstva.206 Guliverova putovanja nude viziju sveta u kome je poželjno dobro radikalno udaljeno od opažene realnosti. u vreme kada su pravi Afrikanci živeli kao stoka. str. 1995. u delu se oseća frustrirana podvojenost između ljubavi prema slobodi i poimanja sveta u kome postoje ljudi koji nisu vredni ni sposobni da budu slobodni.ukazuju na istorijat brutalnog ponašanja konja prema Jahuima“.. . Svift je taj koji je osmislio Jahue i pripisao im takve odlike da im uloga robova najbolje pristaje. op. 144. Njihove sposobnosti nikad ne dosežu dalje od tegljenja i nošenja tereta.cit. i frustracijama.205 Kako Guliverova avantura u ovoj čudnoj zemlji odmiče. podmukli i osvetoljubivi. zlobni. ali su kukavice po duši. bar delimično. negativna slika Jahua biva sve upečatljivija i upečatljivija: „Prema onom što sam mogao videti. Boston and New York. 846-55. a pogotovo njegova borba sa kontradiktornim idejama. ostaje kao veran zapis poteškoća jednog Britanca da živi u slobodarskom robovlasničkom društvu Britanije ranog XVIII veka. odnosno u njegovoj neodlučnosti da donese konačan sud. 1976. Fabricant. Mislim da ovaj nedostatak potiče uglavnom od njihove iskvarene i jogunaste naravi. and Switf’s Project to Mend the World“ in Christopher Fox. Guliver Travel’s: Case Studies in Contemporary Criticism. str. Ovakvo predstavljanje Jahua. kao da se Jahui od svih životinja najmanje daju nečemu poučiti. a pri tome nema ni mogućnosti da se ova dva sveta sretnu. Ričardson pretpostavlja da se izvor ovog osećaja podvojenosti nalazi u Sviftovom ličnom stavu. Iako Guliver iznosi ove stavove. „History. pa zato drski. antikolonijalističkih i anti-robovlasničkih stavova prisutnih u ostalim delovima Guliverovih putovanja.

s ruskog B.5. 330.e). on se njime služi da proveri izvesne ideje i zato ga stavlja u najrazličitije avanturističke situacije. Piscu nije cilj da psihološki produbi lik junaka. iz aspekta avantura realistički osmišljenog centralnog lika heroja. 42-43. Šesto poglavlje Prve knjige..208 Postoji i stav da knjiga u celini pripada menipeji. Žanr je dobio naziv po Menipu iz Gadare (III vek p. kao odličan poznavalac klasične književnosti. str. Žanrovsko određenje Čini se da se Guliverova putovanja opiru jednoznačnom žanrovskom određenju. zatim Rableovog Gargantuu i Pantagruela i druge. avanture postepeno postaju isuviše fantastične za roman. u kojoj se opisuju avanture na Atlantiku uz niz humoristički neverovatnih iskustava (kao što je letenje do Meseca i život unutar kita tokom dve godine). pri čemu se postiže spoj fantastike i simbolike sa grubim naturalizmom i komikom.n. op. Beograd. str. a karakteriše ga sloboda filozofske inspiracije i maštovitost sižea.n. P. A. Lukić i M.. koristeći parodiju putopisne priče kao povod za utopijska razmišljanja i satiru na 208 Upor. Naučna knjiga. objavljenog sedam godina pre ove knjige. od starih Grka do novijih dana.e. Sarajevo. Turner.). dok cela priča o zemlji mudrih konja balansira između utopije i parodije na utopiju. Jedna slična parodična putopisna priča postoji i kod Ser Tomasa Mora kao uvod u njegovu Utopiju. „Svjetlost“ D. očigledno liče na Defoove romane.klasičan žanr. Ona u sebi nose dinamiku. Guliverova putovanja počinju u stilu romana i.209 Nema sumnje da je Svift. J. na primer. Apulejevog Zlatnog magarca. Ovo delo u sebi objedinjuje elemente putopisa. Marković.78. Engleska književnost II. 209 Ivanka Kovačević et al.O.210 Međutim. Lukijanove Satire. koji potiče još od Lukijanove Istinite Istorije (II vek p. 210 Upor.5. str. avanturizam i egzotiku. Petronijevog Satirikona. fantastične priče i avanturističko-pomorskog romana..cit. čitao predstavnike ovog žanra. a Guliverova putovanja imaju i elemente utopijskog romana. Jelistratova. opisuje Liliputance u utopijskom kontekstu. Iako je Svift nastojao da svom delu da neku vrstu parodije takvih romana. Istorija Engleske književnosti. prev. Zavod za udžbenike. Međutim. 1950. A. a karakterizacija Guliverovog lika nije uvek od centralne važnosti. . 1991. ali se ipak Svift više bavi parodiranjem pravih putopisa. Nešto bliža definicija bila bi određenje knjige kao parodije na putopisne priče . ono je nužno asimiliralo i karakteristike žanra koji je parodiran. Čini se da se osnovni model Guliverovih putovanja u sličnim detaljima oslanja na Lukijana. a posebno na Robinsona Krusoa.

Sviftov Guliver je putovao svetom da bi prošao mučna iskustva. Issue 3. U tom smislu. Ričard.cit. stiče se utisak da složena i sofisticirana satira utkana u priču zahteva odraslog čitaoca. Kafka je u Sviftu pronašao odlike koje. šeta se uvek u pratnji svojih duhova: Svifta. Jeffrey Meyers. svesnog konteksta i aluzija koje vode do tumačenja ovakvog književnog dela. ITP „Unireks“. metamorfoza je dominantna tema i u Guliverovim putovanjima i u Kafkinim najpoznatijim pričama. Southern Illinois University. Papers on Language and Literature. Šekspira. a u Sviftu pronašao ne uticaj. Svift nije doneo ništa novo u svet književnosti. str. što je odraz njegovog stanja. Marić. aluzija. dok kod Kafke likovi menjaju i oblik i veličinu u skladu sa svojim stanjem duha. Ono što njegovu knjigu čini jedinstvenom jeste složenost njene strukture koja sobom nosi niz alegorija.212 Takođe. već i književnu srodnu dušu koja je svet posmatrala kao i on. dok su njihovi anti-heroji neprestano prezirani. a Kafkini junaci su se okrenuli sami sebi i upravo tu 211 Upor. pre nego što je napisao svoje kasne priče o životinjama. str. str. „Svift je na čelu mitologije tog dela. ali prema džojsovcu Hariju Levinu. 212 Upor. „Swift and Kafka“. previše velik ili majušan. Podgorica. Naime. Novo Vuković. 329. 303. Sem (alias Džojs) se jasno može identifikovati sa Sviftom“. 7. i Kafka je prepoznao mnoge od svojih ideja upravo u Guliverovim putovanjima. koji je tu „Džojsov uzor i tema“. 40. Svift je jedna od bitnih inspiracija Džojsovog dela. Iako Guliver tokom priče sve vreme zadržava istu veličinu tela. 1996. 213 On se identifikovao sa Guliverom. a samim tim ovo delo predstavlja i inspiraciju za mnoga značajna dela u kanonu književnosti za odrasle. današnji književni kritičari prepoznaju kao kafkijanske.211 Upravo u vezi sa određenjem „relevantnog čitaoca“ Guliverovih putovanja postavlja se ključna dilema: da li ga treba tražiti među odraslom čitalačkom publikom ili među decom i mladima. junak Ulisa. koje je prvi put pročitao 1921. 213 Upor. Blejka i Tome Akvinskog. vol. Teško je ma šta odlučno tvrditi za Fineganovo bdenje. nakon čitanja njegovog sopstvenog dela. Glavna ličnost Džojsove drame Izgnanici. godine. on je na duhovnom planu disproporcionalan. Uvod u književnost za djecu i omladinu. Stefan Dedalus. S jedne strane.. groteski. op. tvrdi Levin.savremeni trenutak. potpuno otuđeni od drugih. . a često i ponižavani autsajderi koji žive u stalnom strahu. je – Svift. crnog humora i koji pretpostavlja „relevantnog čitaoca“. 2004.

smatrajući da je nemoguće „zasititi je se“. 216 Pol Azar. Decu u tom delu jednostavno uzbuđuju pustolovine jedne fantazije. svakako bih Guliverova putovanja svrstao u tih šest knjiga“. X.cit. Budisavljević i D. svi ti intelektualni problemi uglavnom ostaju van vidnog polja dečije čitalačke publike. 1970.. uzimajući u obzir razne odnose i projekcije. op. Sličan princip odnosi se i na prevode Guliverovih putovanja. „Ako bi trebalo da napravim listu šest knjiga koje bi trebalo sačuvati. 1972. str. . djeca i odrasli – studija. koje u svom svetu „postaje“ čas patuljak čas div. Zagreb. Džordž Orvel ju je prvi put pročitao kada mu je bilo osam godina i uvek joj se vraćao tokom svog života. a njihove zemlje postaju uvek tražene „zemlje čuda“. mladi čitaoci ostaju u bukvalnoj ravni dela. prevodi književnih tekstova za decu trebalo bi da se usklade sa postojećim modelima u ciljnom sistemu. str. Upor.cit. kao i većina klasičnih dečijih knjiga. zapisao je Orvel. u književnosti za mlade pojavljuje u formi adaptacije. Sviftove ideje su zaživele u svetu odraslih. Vuković. uklapajući se u intelektualne dileme savremenog sveta. 80. Knjige. Ipak. To je karakteristična pojava za odnos deteta prema satiri i alegoriji. Naime. Francoi Coradec. rasterećen od mnogo toga što čitaoci ne bi razumeli ili prihvatili. Ako model originalnog teksta ne 214 215 Ibid. Patuljci i divovi u njihovom viđenju gube svoj alegorijski smisao. op. S druge strane. Historie de la literature enfantine en France. koja su motivisana principijelnim neprihvatanjem adaptacija. Šijan.doživeli slično. njih taj „rasipnik“ ne uznemiruje jer su i sama navikla da menjaju. Postoje i mišljenja da i u ovom slučaju deci treba dati integralno delo218. Edition Albin Michel. ali i većina odraslih koji čitaju Guliverova putovanja prvi put. 305. čista srca. a potom ih ostave sa strane i zaborave. „prateći Gulivera od sićušnih palata u Liliputu do krajeva gde su kuće veće nego naše planine. Bez obzira na moguću intuitivnu slutnju da se tu radi i o nečem drugom. sa francuskog preveli D. Izgleda da Sviftova imaginarna igra odgovara detetu. gotovo instinktivno razumeju kako to izgleda biti veći od života i osećati pred sobom te ogromne mogućnosti uzbudljive avanture koja ih čeka.214 Dakle. čini se da bi u integralnom obliku to delo imalo manje šanse kod dece i mladih. 218 Upor. Stilos. 217 Upor. Turner. Paris. umanjuju ili povećavaju sto puta na dan sve čega se dotaknu. 217 Međutim. str. 215 Prema Polu Azaru. svakako treba imati u vidu da se Sviftov roman. kada se ostale unište.“216 Deca.. Guliverova putovanja ne pripadaju onim knjigama kojima se mladi čitaoci dive.

nedostatak zabavnog štiva za čitanje za decu bio je glavni razlog da se Guliverova putovanja uvrste u dečji književni svet. adaptacije namerno brišu sličnost i stvaraju kontrast između dva sveta – Guliverovog sveta i fantastičnog sveta patuljaka. određuju odabir teksta i manipulisanje njime. Poetics of Children’s Literature. a ovaj izbor primarno je određen odlukom da se tekst prenese iz originalne forme kao satire u fantastičku ili avanturističku priču. ova knjiga je uspela i da zadrži istaknuto mesto u svetu književnosti za decu. Dok originalni tekst naglašava sličnosti između stanovnika Liliputa i stanovnika Engleske (koji se razlikuju samo u veličini. Obradio Albin Vihlar. prema Džonatanu Sviftu. 115. što je tipična bajkovita fabula. kontradiktorna po svojoj prirodi (fantastika teži ka uopštavanju. na ovaj način je ispunjena praznina koja je postojala u književnom sistemu XVIII veka. baš kao i Dušan 219 Upor. dok avanturistička priča teži konkretizaciji). Većina prevodilaca se odluči samo za Prvu. The University of Georgia Press. tekst se menja tako što se uklanjaju ili dodaju elementi koji bi doprineli prilagođavanju dela integralnom modelu ciljnog sistema. Posmatrani na ovaj način. Stoga. pri čemu fantastična priča više odgovara deci. tekst je došao do dečje čitalačke publike i pre nego što je dečji sistem i počeo da postoji. 221 Guliverova putovanja. Otada. Zahar Shavit. Primer modela ovakvog manipulisanja bila bi transformacija Liliputanaca u patuljke iz fantastične priče. ni jedan prevod za decu nije uključio sve četiri knjige. Oni su nevina mala bića prisiljena da se brane od zle sile koja se pojavila u njihovom svetu. Albin Vilhar221 nudi obradu Guliverovih putovanja u zemlju patuljaka i zemlju džinova. Athens and London. u adaptaciji za decu. . Ovaj fantastični svet patuljaka ima sve tipične odlike fantastič ne priče. Upravo ovakve adaptacije su dostupne i kod nas. a po svemu ostalome liče. Poput svih petparačkih knjižica. Zahar Šavit smatra da se ovo dogodilo ne zbog toga što je knjiga brzo postala „klasik za decu“ već uglavnom zbog toga što je neprestano menjana i prilagođavana da bi se uklopila u različite kulture i kontekste. Liliputanci više nisu predmet kritike i satire već pre identifikacije i sažaljenja. što i čini okosnicu satire). Ova dva modela. a avanturistička mladima. patuljci su deo začaranog i čudesnog sveta punog veličanstvenosti i čudesa. pogotovo u aspektu fabule i karakterizaciji. 1986. deca su ovu knjigu čitala sa uživanjem.219 U početku. Biblioteka dečja radost. 1952. 220 Ibid. preko dva veka. U odsustvu drugih knjiga pisanih posebno za decu. Beograd.postoji u ciljnom sistemu. str. a nešto manje njih uključi Prvu i Drugu. 220 Uprkos tome što su Guliverova putovanja često prevođena. Stoga.

Guliverova putovanja. Nićifor Naumov. Sama od sebe deca bi da su svi dobri i da je sve dobro. i za sebe kada ostare... ostrve se. I kad ta ista deca. čar slika i reči što otvaraju nepoznate svetove. preveo sa engleskog i predgovor napisao Sreten Marić. pravo uživanje. Valjda da ih spreme za život. Sreten Marić u svom predgovoru nudi moguće objašnjenje ovog ambivalentnog statusa: „Da se svet mnogo prozlio. . dok se sasvim ne iskvare. prevod s engleskog Dušan Timotijević.“225 On takođe tvrdi i da su Guliverova putovanja „priča za decu... takođe iz prevodilačkog pera Dušana Timotijevića.. Iz priča velikih propuste do sebe lepotu avanture. 224 Džonatan Svift. str. Beograd. jer su rođena dobra. sistematski previđajući sve naše svirepe „podtekstove. deca se spočetka opiru. Dečja knjiga. kao ono najvažnije čemu deca treba da se hitno i isljučivo obuče i priviknu. Guliverova putovanja.. jadi izopačenosti života u njima su.. a sami. prebiraju. u izdanju za odrasle. pojavljuje se i nešto ozbiljnije izdanje.. Guliver u zemlji liliputa i džinova.. Izdavačko knjižarnica Zorana Stojanovića. sve svireposti. „veltšmercovske implikacije“ i slično. životnost borbe. 1958. Beograd. Za razliku od ovih izdanja. Onda se polako civilizuju. 1973. jer to protivreči njihovoj prirodi. dokaz je. Guliverova putovanja. dok se ne prisete da nije isti čitalac. a odraslima ostavila filozofski ukus sa dna. Sremski Karlovci. ostavljajući to za starije. Biblioteka evropski klasici (engleski pisci). ali deca su pametna: prosto su naredila da se naknadno izbace sve implikacije i ostala je zanimljiva priča. Nolit. i kod prvih priča do kojih stasaju. bar u prvo vreme. 2002. te da i jedni i drugi i treći pronalaze svoj svet u ovom delu.. Novi Sad. četrdeset godina kasnije. jemstvo da će se bar na kraju učiniti skok iz životne logike u onu prepotopsku.. Jedan od novijih i kompletnih prevoda ovog dela ponudio je Sreten Marić. a uz kritički pogovor i pitanja za književnu analizu na uzrastu za V razred osnovne škole223.. Jedini ustupak koji još neko vreme traže od velikih je happy end. slučajno ponovo otvore Guliverova putovanja. poetični kajmak. Naravno. 225 Ibid. uvežbaju slast jeze.. prepunih maštovitih ilustracija koje ukazuju na mlađi uzrast čitalačke populacije.. prvi ideološki obrazac za mnoge kasnije: prime odrasle kakve ih je Bog dao. pogovor dr. Deca su pobrala kajmak.. ako im se bistrina sećanja nije već pomutila. preveo za decu i omladinu Dušan Timotijević. 223 Džonatan Svift.. literatura koju odrasli daju deci. kako veli isti Svift. ona odlučno zahtevaju da čak i vuk bude zlatan. 5-6. I tada.Timotijević222.224 Čini se da Guliverova putovanja nude „živ tekst“ i provokativnu priču i za decu i za mlade i za odrasle. preterano naglašene. u čudu se pitaju da li je to ona ista knjiga. shvate 222 Džonatan Svift. Na kraju dignu ruke i prave kompromis.

shvatiti jadnu mudrost ljudskog iskustva ili doživljavati poeziju koju ono katkad luči i koja samoj mudrosti daje vrednost. jedinstvena u istoriji književnosti.. čovek čije su opšte ideje proizvod jedne bolesne duše.. dodali bismo..“226 Čini se da je Svift uspeo da ponudi priču koja spaja decu i odrasle. i pitaju se šta je mudrije: naći suštinu Gulivera u mučnom mudrijašenju o Jahuima ili u veseloj priči o džinovima i kepecima. pesimistički orijentisana odrasla osoba koja uspeva da probudi dete u čitaocu.da nema nemilosrdnijeg dokaza o bezvrednosti naših zrenja od knjige iz detinjstva čitane u pozne dane. str. neprijatelj misli u ime kulture. Džonatan Svift ostaje mračnjak koji se bori protiv mračnjaštva. . 226 Ibid. 6-7. a čija je konkretna kritika najzdravija pojava u jednoj bolesnoj sredini i. Kao čudna dvosmislena figura.

. ali je i učestvovao u nekim od važnijih 227 Upor. 1806. 17-23. 1953.1. London. Bermude. kolonijalni agent za ostrva Zapadnih Inda. Počinio je mnoga herojska dela. a nakon toga mu je i ostao nadimak „Čamac za spasavanje“ („Lifeboat“). Captain Marryat: A Rediscovery. ova organizacija je osnovala Patriotski fond da bi „pokrenula hrabre ljude angažovane u odbrani svoje zemlje da se pobrinu za udovice i siročad poginulih heroja i da se nagrade istaknuti pojedinci u službi Njenog Veličanstva. inspirisan Nelsonovom pobedom na Trafalgaru. Tom prilikom plovio je blizu Francuske i Mediteranom. čini se da je Frederik Merijet rođen u porodici koja je bila aktivno uključena u stvaranje istorije britanskog kolonijalizma. Biografija i dela Frederik Merijet (Frederick Marryat. on je u sebi nosio pobunjenički i avanturistički duh.6. bio je predsednik Lojdovog komiteta. predstavnik za Haršam i Sendvič. zbog čega je i dobio Zlatnu medalju od Kraljevskog humanitarnog društva (Royal Humane Society). Naime. U to vreme bila je široko poznata povezanost Lojdove organizacije sa mornaricom. time izražavajući snažnu želju da se posveti pomorskoj karijeri. udruženja za englesko pomorsko osiguranje. te se. suprotstavljao svojim učiteljima i nekoliko puta bežao iz škole da bi otišao na more. Severnu Ameriku. Forestera. kao i član Parlamenta. Tokom svoje pomorske karijere isticao se spretnošću upravljanja brodom. kao i ponesen utiscima nakon velelepne Nelsonove sahrane. koji je bio poznat po otvorenom zalaganju za kolonijalističke ideje za govornicom. S. Kada mu je bilo 14 godina. te je na taj način upoznao veliki deo sveta.“227 Stoga. Džozef Merijet. FREDERIK MERIJET – POMORSKA AVANTURISTIČKA PRIČA 6. da bi na kasnijim putovanjima oplovio Zapadne Inde. što je verovatno u velikoj meri i uticalo na njegov dalji život i interesovanja. Oliver Warner. godine. Constable. Dobio je komandu nad sopstvenim brodom kada je imao samo dvadeset godina. fregati pod komandom lorda Kohrana. 1792-1848) rodio se u Londonu u porodici iz srednje klase. Upravo njemu se pripisuje patentiranje i prva primena čamca za spasavanje. dozvoljeno mu je da pristupi Kraljevskoj mornarici. Iako su ga roditelji usmeravali ka sticanju znanja u privatnim školama. između ostalog i za Č. spašavajući saputnike koji su se davili. Grenade i Trinidada. kao kadet na brodu „Imperieuse“. str. koji je kasnije bio inspiracija i za Merijeta i za ostale pisce pomorske priče. Njegov otac.

Hudges.istorijskih događaja. te je u početku romane objavljivao uporedo sa pomorskom karijerom. u kojem se i pojavilo nekoliko njegovih romana. 1829). godine objavio je dvadeset šest romana. Merijet se izdvaja iz ove grupe romanopisaca time što njegovi romani nude jednu dublju. do 1848. većim delom. 1815. objavila je očevu biografiju pod naslovom Život i delo (Life and Letters. Edvard Hauard (Edward Howard) i Vilijam Dž. The History of the Novel in England. Barker). Misija ili Prizori iz Afrike (Mission. kapetan Šamije (Captain Chamier). Na primer. Dnevnik iz Amerike (Diary in America. . a u Londonu je bio deo književnog kruga pisaca kao što su Klarkson Stenfild. Od 1832. str. uređivao je časopis Metropolitan Magazin. or Scenes in the Life and Adventures of Frank Mildmay. do 1835. Književna karijera mu je takođe bila važna. 1847). Merijet je svoju mirnu luku pronašao u Langamu u Norfolku. godine. uznemirujuću dimenziju 228 Upor. U periodu od 1829. 1839). ćerka Florens Merijet (1838-1899). Neale). H. Nakon njegove smrti 1848. Frederik Merijet je bio jedan od „pomorskih romanopisaca“ aktivnih tokom tridesetih godina XIX veka. d a bi se brodom „Rosario“ vratio u Englesku da donese vest o smrti velikog francuskog vojskovođe. 1844). 213-214. 1932. koja je takođe postala pisac. Robert M. Ovi autori su bili. veterani Napoleonskih ratova. H. Naseljenici u Kanadi (Settlers in Canada. od kojih su najpoznatiji: Pomorski oficir ili Prizori iz života i avanture Frenka Majldmeja (The Naval Officer. Semjuel Rodžers i Čarls Dikens. Učestvovao je u preko pedeset pomorskih bitaka. 1834). gde je provodio dane pišući i boraveći u prirodi sa svojom suprugom i jedanaestoro dece. or Scenes in Africa. Pomorski kadet Džek Izi (Mr Midshipman Easy. Nil (William J. 1836). Piter Simpl (Peter Simple. Nakon burnog života na moru. Houghton. godine odlučio je da se povuče sa mora i po sveti pisanju na kopnu. 1872)228. koji su se nakon povlačenja iz službe posvetili pisanju romana i time se i izdržavali. Masterman Redi ili Brodolom Pacifika (Masterman Ready or Wreck of the Pacific. godine kapetan Merijet zapovedao je brodom „Beaver“ koji je čuvao Napoleona na ostrvu Sveta Jelena. Loveft and Helen S. kapetan Glaskok (Captain Glascock). Barker (M. ali 1830. 1841). 1845) i Deca nove šume (The Children of the New Forest. među koje se ubrajaju i M. Boston.

pa ga čak i spominju u sledećem kontekstu: „Među imenima pisaca drugog i trećeg reda nailazimo često na ime Frederika Merijeta. Maritime Fiction: Sailors and the Sea in British and American Novels. John Peck. Sarajevo.229 Pa ipak.P. knjiga II. . 232. New York.“230 U ovom radu će se pokazati njegov značaj za razvoj pomorskog romana. te su uživali da prikazuju upravo brutalne aspekte ovog života naglašavajući važnost autoriteta i hijerarhije. stiče se utisak da ovaj pisac ne nalazi dovoljno mesta u književnoj kritici i recepciji. kao penzionisani oficiri. „Svjetlost“ D. Zavod za udžbenike.društva tog doba. oni su pisali iz perspektive starog sistema.. prikazujući jaz između pomorske kulture i trgovačke kulture previktorijanske i ranoviktorijanske Britanije. smatrali su da znaju mnogo više o moru i pomorskom životu od drugih. str. uopšteno gledano. a time i engleske književnosti uopšte. 230 Ivanka Kovačević. bila konzervativna po svojim stavovima: na primer. te su glasovi koji su dolazili nakon tridesetih godina XIX veka počeli da donose nove stavove prema pomorskoj priči i pomorcima. 2001. ali i da najavljuje novu školu. Čini se da Merijet svojim delom pripada i staroj školi. dajući time dobre osnove za razvoj ovog književnog žanra. 229 Upor. 66-67. Palgrave. str. Međutim. I. 1719-1917. Ova grupa pisaca je. 1991. et al.D. Engleska književnost II.

Jedno od najranijih tumačenja simbolike mora odnosi se na haos: „More je takvo stanje varvarske maglovitosti i zbrke iz koje je ponikla civilizacija. Okean predstavlja mesto opasnosti za moreplovce koji njime putuju.2.1. pošto tu vrebaju „božanstva. što se odnosi i na doslovno i na metaforičko značenje. Upravo je u grčkoj književnosti uspostavljen kriterijum avanturističke priče da svaka oblast koja se graniči sa morem nije bezbedna po heroja.cit.. a to je pomorska (avanturistička) priča. Rice. the Romantic Iconography of the Sea. te i prvom moreplovcu Odiseju jedino Itaka nudi pravi osećaj sigurnosti. i u Robinsonu Krusou morska obala mesto opasnosti.231 More u značajnoj meri doprinosi shvatanju avanturističke priče. Auden. London. jer sobom nosi različite simboličke aspekte. uključujući u svoj domen ne samo more i događaje na moru već i ljude koji plove morima i deo su kulture tog doba. str. Peck. pri čemu Džon Pek (John Peck) smatra da izraz maritime fiction najbolje izražava suštinu fenomena da književnost odražava sliku jednog pomorski orijentisanog doba.4. tlo je simbol bezbednosti.. ljudska bića i životinje“ koje mogu da ga ugroze na njegovom putu. ideja povratka kući uvek predstavlja povratak u sigurnost.E. a u koje je moguće ponovo se vratiti samo ako bogovi i ljudi to spreče“. zastrašujuću razornu silu. or. Pri tome. Stroid. sea fiction. H. Faber and Faber. U ovom kontekstu. 1980. gde zlo i nepoznate sile postoje. dok svuda na moru i stranim obalama vrebaju razne opasnosti. na primer. te heroj ove priče mora da se udalji od obale ka središnjem delu ostrva da bi se sklonio na sigurno.233 Ova ideja je zaživela i u engleskoj avanturističkoj priči. W. u smislu da more može da predstavlja haos. ed. . kao i nepoznato i nepredvidljivo.6. 18-19. The Sea and History. „The Lure of the Sea“ in E.232 More u smislu praiskonskog okeana prisutno je ne samo u hrišćanskim i klasičnim filozofskim stavovima već i u svim kulturama. Tokom samog putovanja. pa je. Pomorska avanturistička priča Određivanje prirode avanturističke priče u delima Frederika Merijeta donosi i novu podvrstu samog žanra. U engleskoj terminologiji za ovaj pojam koristi se više izraza – sea novels. 1996.2. str. str. The Enchafed Flood. op. 233 Upor. nautical fiction i maritime fiction. 15-22. ključni elemenat za uspeh je jedinstvo svih 231 232 Upor. Tradicija pomorske avanturističke priče takođe preuzima ovu ideju. Alain Carbin. Avanturistička priča u delima Frederika Merijeta 6. Sutton Publishing.

13. kao mesta opasnosti gde se heroj suočava sa svojim izazovima. postoji i opasnost da bude zaveden da prihvati način života koji mu ne priliči. Inc. preispitivanje ljudske spretnosti u situaciji suočavanja sa prirodnim nepogodama. bilo na moru. pri čemu fokus priče pada na pojedinačnog heroja. on biva stavljen na probu u nizu neočekivanih situacija.cit. on na nasilje reaguje nasiljem. s druge strane. Međutim. b) more i obale. str. Amsterdam. stavljen na probu.237 Prema Edvinu Holu (Edwin Hall). u muškom svetu pomorske priče. ed. u smislu da je brod proizvod tehnologije. U stvari.. . odnosno činjenica da su „smrt i strah od nje stalni saputnici na većini književnih putovanja. s posebnim naglaskom na njegovim muževnim karakteristikama koje su na probi sve vreme putovanja. hero ja priče.234 Bilo da se u priči govori o potrazi ili inicijaciji heroja. priča čitaocu nudi moreplovca. 234 Robert Foulke. New Jersey. op. Books in England: Five Centuries of Social History. ali u svakom slučaju. 14. dok je heroj daleko od kuće. u obliku ratnih neprijatelja ili pobunjenika na brodu. beznačajnost ljudskih napora u širem kontekstu prirode uopšte. dokazuje da ima karakteristike koje će od njega učiniti pravog moreplovca. Ova „žestoka i divna. ovakva priča može da se tumači i na mnogo prozaičnijem nivou. 235 Upor. stvarnih ili izmišljenih“. izazov i sve se odigrava u određenom kontekstu. str. na primer. U izvesnoj meri. str. ekonomska i politička dimenzija. Radopi.članova posade. 236 Harvey Dorton. „James Fenimore Cooper and Literature of the Sea“. xviii. „The Literature of Voyaging“ in Patricia Ann Carlson. 1970. 1976.235 Ukratko. Scorecrow Press. s jedne strane. u susretu sa heroju nepoznatim kulturama i običajima. dok se kontekst menja. da je izgrađen sa određ enim ciljem i da postoji praktičan aspekat svakog putovanja morem. Peck. The University Press. mladi kadet. 237 Edwin M. Cambridge. čini se da su moreplovac i izazov fiksni elementi u pomorskoj priči. Hall. kao otežavajuća okolnost. Uzimajući u obzir ovaj okvir pomorske avanturističke priče. ali zdrava proza“236 mogla bi se definisati kao „pripovest u kojoj se bar polovina svih događaja sižea dešava na brodu. u pomorskoj priči simboličko i doslovno značenje neprestano se preklapaju: tipična priča u kojoj se govori o morskim olujama i brodolomu naglašava. Posada se iznova i iznova suočava sa neprijateljskim silama. 300. 1986. Metuchen. i.. str. bilo na stranim obalama. pri čemu upravljanje brodom predstavlja važan aspekat radnje“. Međutim. Sea Fiction Guide. Čini se da upravo zbog toga u senci ovakve priče stoji smrt. c) društvena. koji se ističe muževnim ponašanjem. Literature and Love of the Sea. Džon Pek ističe tri ključna elementa za tumačenje ove vrste priče: a) lik moreplovca.

on je postao i više od toga. ovo se odnosi samo na društveni i fizički aspekat života p rotagonista. radi kao službenik Vlade Velike Britanije. 1949.“240 6. u koju je utkana interesantna avanturistička priča. imućni zemljoposednik. Kako je pomorska priča sazrevala.H. a trajne emotivne veze niti su moguće niti su poželjne. 240 W. ali Frederiku Merijetu se pripisuje čast ne samo da je postavio visoke standarde preciznosti prilikom pisanja pomorske proze već i da je popularizovao ovu vrstu proze kao oblik avanture i romanse. the Romantic Iconography of the Sea. s jedne strane. Ibid. str.238 Za Merijetove mlade protagoniste. New York. trenuci životnih odluka. čak i ako postoji. Za Merijeta.2.2. Međutim. 215. Basic. d) konačno odredište moreplovcu ostaje nepoznato. gde gospodin Sigrejv. iskušenja. 1979.Džejms Fenimor Kuper (James Fenimore Cooper) uspostavio je ovaj žanr objavljivanjem romana Kormilar (The Pilot. On je Merijetov „teoretski 238 239 Ibid. „metafora opasnosti koja preti i iz spoljašnje sredine ali i iz untrašnjosti“239 i donosio je sobom nekoliko romantičarskih stavova: a) svaki častan i razuman čovek prirodno želi da ode sa kopna. i Švajcarske porodice Robinson i Brodoloma „Pacifika“. Martin Burgess Green. c) more je mesto gde se odigravaju odlučujući događaji.2. s druge strane.1. Porodica Sigrejv se vraća u Australiju. 241 Upor. Kapetan Merijet i pomorska avantura 6. kako to zapaža Grin (Green)241. Charlottesville. str. razotkrivanje granica sopstvenih sposobnosti predstavlja cilj neprestanih avantura i iskušenja na moru. brod je bio mikrokosmos britanskog društva. te stoga i savršeno mesto za uobličavanje identiteta jednog pravog britanskog džentlmena. padovi i iskupljenja.2. University Press of Virginia. 1824). Brodolom „Pacifika“ Brodolom „Pacifika“ donosi priču o brodolomu na nenaseljenom tropskom ostrvu. ali jedna razlika je veoma uočljiva – u poslednja dva navedena romana centralna figura je porodica a ne pojedinac. a putovanje predstavlja istinsko stanje čoveka. b) more nudi stvarnu životnu situaciju. Sličnosti između Robinsona Krusoa . Auden. brojne su. dok je život na obali uvek trivijalan. 12-13. Deeds of Empire. odnosno. Dreams of Adventure. . The Enchafed Flood. or.

čovek“242 i na osnovu činjenica datih u tekstu priče. London. kao i moralu i duhovnim vrednostima. Masterman Redi. str. već dobija i ulogu klasičnog učitelja i prijatelja. Anita Moss. a tokom godina provedenih na moru stekao veliko moreplovačko iskustvo. opet. 243 Upor. str. 245 Kapetan Merijet. 1966. 244 Upor.24. Izdavačko preduzeće „Veselin Masleša“. 245 Ove reči verovatno odražavaju iskustvo samog autora. te je njegov 242 Upor. Redi poučava Vilijama moreplovstvu. Fall 1983. Volume 8. . Laurenze Kitzan. gde su pod nadzorom učitelja ili roditelja“. Isto tako. što je i bio razlog bežanja od kuće dok mu nisu dopustili da se posveti moreplovstvu.cit. puno praktičnih znanja i religijski mir. geografiji i istoriji prirode. Victorian Writers and the Image of Empire: The Rose Colored Vision. Children’s Literature Association Quarterly. Brodolom „Pacifika“. a pogotovo njegovo nezadovoljstvo svetom odraslih kada je bio dečak. ali. Vilijam. nestašan dečak koji često upada u nevolje „povlačeći“ i druge likove za sobom. 122. Number 3. videlo bi se da oni ne žele toliko da idu na more koliko da pobegnu od škole ili od kuće. Anita Mos (Anita Moss) smatra da je Merijetova svest o tome da je knjiga bila namenjena mladim čitaocima uticala na neprijatan propovednički ton u priči. The John Hopkins University Press. predstavlja Merijetovog „praktičnog čoveka“. starog pomorca koji ne samo što spasava porodicu Sigrejv sa broda i pomaže im da prežive na ostrvu. donosi lik ozbiljnog i inteligentnog dečaka koji sluša starije i kloni se nevolje. Nasuprot njemu stoji šestogodišnji Tomi. CT. op. poput gospodina Barloa u romanu Sendford i Merton (Sandford and Merton) autora Tomasa Deja (Thomas Day). Westport. čini se da je Merijet u Redijev lik uneo i deo svoje biografije. pošto je i sam Redi pobegao od kuće kao dečak. teško je uvideti kako je on ikada mogao biti uspešan inženjer i farmer.. 122. U daljem tekstu citati iz ove knjige biće navođeni u zagradama. str. 2001. preveo Mihailo Đorđević. Greenwood Press. Frederika Merijeta. budući da objašnjava kako „ svaki živahan dečko želi da ide na more – to je sasvim prirodno. kada bi većina njih rekla pravu istinu. što. iskusni moreplovac u svojim šezdesetim godinama. jer se njegov lik u priči zasniva na moralizatorskim elementima karakterizacije. 13. Uprkos važnosti koju pridaje moralnim podukama.243 U tom smislu. str. Kitzan.244 Pored toga što čitalac u njemu nalazi odanog. „Captain Marryat and Sea Adventure“. dvanaestogodišnjak. Čini se da je on prvenstveno osmišljen kao „praktičan“ čovek nasuprot gospodinu Sigrejvu kao „teoretskom“ čoveku. Sarajevo.. stariji sin. te zaključuje da se ova avanturistička priča u izvesnoj meri i oslanja na tradiciju moralizatorske priče (moral tale). on u izvesnoj meri pokazuje razumevanje prema mladim ljudima. utiče na stereotipnu karakterizaciju likova.

Tom prilikom Redi umire. pasa. bufala. koji pokazuje izuzetnu spretnost i sposobnost preživljavanja u divljini.portret obojen snažnim osećajem odgovornosti i odanosti koje su bile poželjne za moreplovca tog doba. i to u razgovoru Redija i Vilijama: „ .O. upravo Redi kreće po vodu do izvora. školjke i papagaje. oni hvataju džinovske kornjače. Pričaću vam kako sam pretrpeo brodolom.. ali ih u tom trenutku savladavaju ljudi sa broda iz Australije koji su došli da spasu porodicu Sigrejv. ribe. a o d voća i povrća pronalaze kokos.. poput Robinzona Krusoa. Urođenici u narednom napadu prete da probiju njihovo utvrđenje. Oni zajedno otkrivaju i koriste biljke i životinje tipične za tropska koralna ostrva. a vi ćete meni pričati o Robinzonu Krusou. ovaca. ali u povratku biva smrtno ranjen u borbi sa urođenicima. u kojima Redi preuzima ulogu vođe odbrane. Pored životinja koje spašavaju sa olupine broda. šakala i ostalih zveri kojima obiluje roman Švajcarska porodica Robinson (Swiss Family Robinson).. . 6) Na ovaj način Frederik Merijet stvara iluziju mešanja književnog i realističkog konteksta. te od početnog smeštaja u šatorima oni dolaze do drvenih koliba na zaštićenom mestu unutar teritorije ostrva.. slatki krompir. 275-280). koza. budući da Tomi iz nestašluka prazni burad. Avanturistički aspekat priče leži u elementima Robinzonijade. lavova.Jeste li ikad usred brodoloma. U samom tekstu romana postoji čak i otvorena aluzija na ovo delo Danijela Defoa.“ (BP. dospeli na pusto ostrvo.Jesam. nojeva. plavi patlidžan i divlje grožđe. . Stoga. paprike. a porodica Sigrejv nastavlja svoj put u Australiju. pri čemu ovde nema slonova. rakove. guavu. utvrđuje njihove položaje. tigrova. mladi gospodine Vilijame. Masterman Redi predstavlja heroja ove Robinzonijade. banane. U priču je utkan i motiv sukoba sa urođenicima. pretrpeo sam brodolom. pa o tome se samo priča u jednoj knjizi koju sam čitao. a kada im ponestaje vode. ka uspehu i napretku (BP.. ali nikad nisam čuo za Robinzona Krusoa. potvrđujući da pripovest koja sledi spada u književnu tradiciju avanturističkog romana čije je osnove ponudio Danijel Defo. . prasića i pilića. kao Robinzon Kruso? . koji i čine osnovni okvir konteksta njihovog preživljavanja na ostrvu. Redi pomaže porodici Sigrejv da se na koralnom ostrvu smeste što je udobnije moguće.

str. prirodnim fenomenima ili instinktima nižih životinjskih vrsta. a „kroz elemente prirode Bog se obraća čoveku“ (BP. 13. op. kada se katarka na brodu slama te nekoliko mornara gine.247 246 247 Upor. mirno treba da se prihvati kao pravedno u Božjim očima.. koji su na svojim dugim putovanjima nepredvidljivim bezgraničnim okeanima bili izloženi milosti i nemilosti vetrova i talasa. dok gospodin Sigrejv govori svom sinu: „Pogledaj kako je čovekov ponos postao ništavan pred snagom velikog Jehove“ (BP. umeći da prodru do suštine avanturističke priče sa svim uzbuđenjima koje ona sobom nosi – maštu zagolicanu olujama i brodolomima. ali da ljudima pruža ono što zasluže“ (BP. . 23). sve. Kroz celu knjigu stiče se utisak da je Merijetov Bog osvetoljubiv i da ljudima donosi samo strah. komentar Mastermana Redija je: „Neka bude volja Božja“. Kitzan. Bog koristi prirodu za svoje ciljeve..cit. te ističe da je važnost dela isključivo istorijska. op.. Redijevo tumačenje Boga je da je on „milosrdan. str. Upor. U romanu Brodolom „Pacifika“ akciona radnja često zastaje da bi glavni junaci izneli svoje male propovedi o božanskoj sili.Religijski elemenat avanturističke priče prisutan je u smislu da postoji verovanje da Božja volja utiče na događaje u priči. ajkulama i istraživanjima i očajničkom borbom sa brojnim neprijateljski raspoloženim urođenicima. 29) i nije na običnim smrtnicima da preispituju njegova dela. pa čak i milosrdno.. Usred snažne oluje. „munje i gromovi su oči i glas Božjeg gneva“. 124. 172).246 Lorens Kican (Laurence Kitzan) je mišljenja da činjenica da se ovaj roman štampa do današnjih dana govori bilo o spremnosti mladih britanskih čitalaca da budu poučeni kroz književno delo ili pak o njihovoj sposobnosti da čitaju knjigu u celini. U ovakvim stavovima starog moreplovca ogleda se prirodna filozofija religije uobičajena među moreplovcima Merijetovog doba. Moss. istoriji. Dok Anita Mos smatra da nautički i geografski detalji ovog romana teško da mogu da nadoknade turobnost moralističkog tona i didaktičnost dela. pa čak i stradanje. odnosno da je Merijet njime pomogao da se ustanovi pomorska avantura kao važan podžanr književnosti za decu. međutim.cit. iako se obim milosrđa ne može odmah uočiti.

prerušeni je sotona koji sve prihvata „bezbrižno“ (na engleskom jeziku termin „easy“ čini njegovo prezime). Oni su mudri i strpljivi učitelji koji su potrebni da bi se Džekov karakter izvajao u dobrom pravcu. U maniru romanopisaca i dramatičara XVIII veka. primenjuje pedagoške stavove Žan Žaka Rusoa i Tomasa Deja u vaspitavanju svoga sina jedinca. Merijet indirektno sugeriše da Džek dobija poseban tretman zbog svog društvenog položaja. odmerenosti i poštenja. prilikom opisa ove pomorske avanture. koji isuviše doslovno.248 Džekove avanture na moru uključuju ispravljanje budalastih crta njegove ličnosti. dok gospodin Sobridž (Sawbridge) mora da pomogne Džeku da se odvoji od razmaženog života u prošlosti i krene ka zreloj fazi svog života obeleženog odgovornošću. 14. poput kapetana broda Vilsona i brodskog lekara Midltona. op.2. uz pomoć racionalnih ljudi. Džek odrasta u mladića koji se brine samo za svoja prava.cit. Kadet sa prihodom od 8. budući da su obeleženi pomalo čudnim ponašanjem njegovog oca. Džekov otac. Pomorski kadet Džek Izi Roman Pomorski kadet Džek Izi donosi priču o avanturama istoimenog junaka koji na kraju postaje ugledan zemljoposednik tipičan za Britaniju XIX veka. . koja je do danas rado čitana zbog komične karakterizacije likova i uzbudljive radnje. Pa ipak.000 funti godišnje svakako nije običan 248 Upor. on zaključuje da to nije pravo mesto za borbu za jednakost među ljudima i postizanje uspeha. Kao rezultat očevih vaspitnih metoda i opsednutosti ljudskim pravima. prelazno tlo između apsolutne tiranije i apsolutne haotične slobode. Merijet kombinuje aspekte realističke proze XVIII veka i veličanstvenost romanse.6. Razočaran svojim neuspesima na kopnu. te se u šesnaestoj godini od lučuje za karijeru moreplovca ne bi li pronašao svoju slobodu. do granice satire. Gospodin Nikodemus Izi. i to kao rezultat života na moru sa gospodinom Sobridžom i kapetanom Vilsonom.2. Komične epizode odnose se uglavnom na rođenje i detinjstvo Džeka Izija. koji su oličenje racionalnosti.2. Džek Izi mora da uči via media. filozofa. Moss. Doktor Midlton (Middleton) mora da ponudi Džeku neutralno. Merijet se komično poigrava imenima likova.. str.

Mesty) je verovatno pandan Krusoovom Petku. već radi na čvrstoći svog karaktera dok ne dođe vreme da zauzme svoju rođenjem prirodnu ulogu engleskog džentlmena. roman Pomorski kadet Džek Izi čita se kao omiljeno štivo mnogih generacija . roman promoviše porodične vrednosti dužnosti. Heroj je odvojen od svog doma i mora da prođe kroz period iskušavanja i muka da bi se iskalio. Džekova karijera na moru okončava se kada njegov otac poludi. Mefistofeles ili Mesti (Mephistopheles. on predstavlja i stereotip kobnih elemenata tadašnjih shvatanja urođenika: njegovi zubi su oštri. Sve to čini njegovu ličnost jakom i odlučnom. U svakoj fazi Džekovog razvoja kao pomorca. Na svom putu sreće primitivnog i mudrog učitelja (Mestija) koji ga podučava herojskim vrlinama i praktičnim veštinama. Džek ne priprema za ozbiljnu nautičku karijeru. u romanu se naglašava njegov položaj i odgovornosti koje ima prema svojoj društvenoj zajednici. divljaka i bitaka. mogućnosti da se smrtonosne ajkule dočepaju tela mornara pobunjenika. po povratku kući. ali pri tome on sam pokazuje veliku odanost. Zbog svih društvenih implikacija i težnje za uspostavljanjem moći više srednje klase. U isto vreme. Mesti upoznaje Džeka sa morem i realnošću suočavanja sa zlom u ljudskoj prirodi. Poput mnogih drugih avanturističkih priča. Uprkos prisustvu pirata. odgovornosti. Naime. zdravog razuma i jasne svesti pojedinca o svom mestu u društvenoj hijerarhiji. Stiče se utisak da čitalac uživa u Džekovim žestokim avanturama na moru i osećaju da se. budući da on sobom donosi karakteristike Rusoovog plemenitog divljaka i doprinosi ambijentu misterije i straha u samo j priči. Ovakva odluka je u skladu sa principima ranoviktorijanskih romana: sreća leži u pronalaženju svog pravog mesta u društvenoj hijerarhiji i korišćenja tog mesta na pravi i prikladan način. najposle. Upravo se kroz lik Mestija roman obogaćuje dimenzijom romanse. te i zaslužuje da. posebno. Pomorski kadet Džek Izi donosi osnovnu strukturu romanse. zahteva svoje pravo mesto u društvu. Merijet takođe unosi i kod važan za većinu avanturističkih priča: heroj brani sebe i slabije od sebe od nasilnika. sticanja dobara. oči mu se sijaju od zado voljstva na pomisao o opasnosti ili bici i.pomorac. a sluge počnu da uništavaju njihovo imanje. Džek mora da se liši avantura i zauzme mesto svoga oca na imanju.

250 Radnja romana se odvija prateći heroja kome čitalac može da veruje. roman uspeva da balansira između pomorskog režima i domaćeg života. 42. op. kao ni psihotičnih članova posade i nezainteresovanosti mladih mornara jednih za druge. godine (The 1832 Reform Act) pokazala je kako se ideja mornarice može koristiti kao kontrast haosu modernog života. Ovaj novi pristup možda je bio rezultat Merijetovog odmeravanja ukusa svoje čitalačke publike. Peck. U ovom smislu. On to čini u priči koja je varijanta tradicionalne pomorske priče koja se uklapa u nove principe romana XIX veka.. spreman je da 249 250 Ibid. koji se ističe u akciji svojom odvažnošću. Naime. tada modernog heroja. ali se takođe može posmatrati i kao odgovor na društvene težnje u britanskom društvu tokom tridesetih godina XIX veka. ali i iskrenim pogledom širokih shvatanja na svet. više nego bilo koja druga avanturistička priča. budući da je to mlad čovek sposoban za svoju ulogu u svetu avanture. Upor. Pobuna u vezi sa Zakonom o reformi iz 1832. Džek Izi. inspirisao mno ge dečake da se otisnu na more“. . Merijet je i u Pomorskom kadetu Džeku Iziju prikazao upravo takvog moreplovca. Merijetov biograf čak tvrdi da je „ovaj roman. odbačena je druga. naglašavajući njegove jednostavne vrline. u ovom romanu nema elemenata neprestanog siledžijskog ponašanja koji je mogao biti odličje života mladog kadeta. Ovo je moglo biti ostvareno samo ako pomorski oficir ostavi pozitivnu sliku o sebi u javnosti.dečaka. str.249 Prema Džonu Peku. mladi kadet. roman Pomorski kadet Džek Izi donosi blažu ali uverljivu sliku kao način posmatranja tog istog aspekta života. koji donosi sličnu priču o čestitom kadetu koji se do kraja romana srećno ženi i dobija titulu i bogatstvo. Čini se da je kontekst ovih iskušenja mnogo manje uznemirujući nego u Frenku Majldmeju. Džek je razborit mlad čovek koji prolazi relativno jednostavna iskušenja snage i karaktera. Džek Izi se uvek zalaže za pravdu. Dok roman Frenk Majldmej (Frank Mildmay) sobom nosi autorovu nameru da svoju čitalačku publiku šo kira surovom slikom istine o životu na moru. negativna strana života na moru.cit. a pogotovo da bi stabilnost hijerarhije i ranga u mornarici mogli da budu zamerka onima koji su tražili promene u strukturi društva. Promena u načinu Merijetovog prikaza života moreplovca počela je 1834. Stoga. pri čemu avanturističke epizode ne gube na svojoj aktuelnosti. godine sa Piterom Simplom (Peter Simple). pravi je heroj. U osnovi priče leži drevna pripovest o inicijaciji i razvoju mladog moreplovca.

se suprotstavi siledžijama i. neizbežno ćete sresti razmetljivce“. ali nikad na predstavnike autoriteta i vlasti. . 252 U vezi sa složenom prirodom pobune na brodu pogledati Greg Dening. jednostavnih vrednosti i beskompromisne ideje o pravdoljubivosti u surovom svetu.252 Upravo viđen u ovakvom svetlu. Dinčić. Na sreću . prilikom analize ove pročišćene vizije britanske mornarice. samo neka u njemu ima bar šest lica.251 Implicitno značenje ove rečenice je da u životu postoji utvrđena šema koja se ne može menjati. na primer. preveo Svetozar S. Empire Boys: Adventures in a Man’s World. U ovom romanu oličenje siledžije je Vigors: „U svakom društvu. ma koliko bilo malo. Beograd. a čak i Džekov kapetan prasne u smeh na vesti o njihovim poduhvatima uz komentar: „Duše mi. poručnici ga savetuju. on ne okleva da sa prijateljem Gaskonjem pobegne sa svog broda kako bi doživeo avanturu na Siciliji. Džek je i previše temperamentan u tom smislu. 1992. CUP. Međutim. Nije slučajno to što je Merijet svog prvog junaka ove vrste nazvao Piter Simple (Jednostavni) – jednostavnost postaje važna u haotičnom i zbunjujućem kulturološko-književnom kontekstu. budući da nasilje postoji i u njemu. Power and Theatre on the Bounty. oni su uvek oličenje jednostavnih pogleda na svet. na koje se drugi oslanjaju da siledžije postavi na svoje mesto. Pomorski kadet Džek Izi. 67. Harper Colins. čini se da je Džek Izi prvi od mnogobrojnih heroja koji se pojavljuju u dečačkim avanturističkim pričama. već da je to uloga pojedinca. kao što je uvek slučaj sa ovakvim herojima. s tim što je svedeno na moralno prihvatljivu meru i usmereno samo na one koji zasluže kaznu. Rad. Običan mornar bi bio oštro kažnjen za ovakvo ponašanje. Cambridge. pa. 161). Mr Bligh’s Bad Language: Passion. očinski orijentisanog kapetana. Međutim. 1991. Ovim Merijet želi da naglasi kako nije na vlasti da preduzima korake protiv nasilništva. te je čak i siledžija njen deo. London. pa čak i među kadetima siledžija kao Vigors predstavlja izuzetak od opšteg 251 Frederik Merijet. Joseph Bristow. nema kraja Izijevim avanturama“ (PKDžI. nameće se pitanje u vezi sa surovim aspektima pomorskog života kao što su zloupotreba autoriteta. U odnosu na roman Frenk Majldmej. U daljem tekstu citati iz ove knjige biće navođeni u zagradama.253 Poput Džeka. Logika ovog romana navodi čitaoca da ovo shvati pre kao beg nego kao dezertiranje. ali ovo je priča o lakomislenom dečaku pod pokroviteljstvom blagog. 1985. 253 Upor. postoje ljudi poput Džeka. čini se da su ekstremi surovosti izbačeni iz romana Pomorski kadet Džek Izi. Gotovo svi kapetani ohrabruju Džeka. despotizam i surovost. heroja koji bezrezervno brani pravdu. budući da je veoma mlad. ima fizičku snagu da ih nadjača. ali ovo je samo iluzija na prvi pogled. str.

Džek. Džek napušta brod na kuteru da bi u svojoj avanturi zarobio jedan španski brod.pravila da su i oni blagonakloni prema Džeku. ne uspevaju svi pobunjenici da prežive. tragedija još nije bila završena..254 Kada Džek i Gaskonj kradu čamac u Italiji. iako Merijet kažnjava samo negativce. 45. kapetan Tartar vređa Džeka. druga dvojica koji su bili u vodi okrenuše se odmah i zaplivaše ka obali. Jedini komentar dolazi od Gaskonja je: „Čuj. poštovanje pravila biva ublaženo osećajem očuvanja radne atmosfere na brodu. Reče ljudima da. Ovo bi mogla biti lekcija iz rukovođenja brodom. ali u ovom slučaju čitalac ne bi trebalo da ga doživi traumatično. Međutim.. te je očigledno da Merijet naglašava mudrost konzervativnog paternalizma.“ (PKDžI. Njegovo predviđanje se pokazuje tačnim.cit.. U tom smislu treba. iako mora da iznese šta se dogodilo... Suštinski. 137). 123). . koliko god uzmogne. 166). još dva proždrljiva čudovišta privučena krvlju vođe palube. postoji lanac komandovanja koji veoma dobro funkcioniše. str. Džon Pek smatra da u izvesnoj meri postoji neusklađenost između stepena surovosti u scenama nasilja i prijateljski orijentisanog manirizma preostalog teksta romana. U ovom romanu samo negativci stradaju. Merijet zanemaruje činjenicu da Džek postupa suprotno dobijenim naređenjima i da je kriv podjednako kao i mornari pobunjenici. Umesto toga. da li si ikad. da ih spasi“ (PKDžI. Međutim. najpre. ustremiše se ka mestu gde su se oni nalazili i nastade borba za delove njihovih tela“ (PKDžI. Ovo je jedan od primera nasilja karakterističnog za život na moru. pošto ga radnja romana navodi da poveruje u tumačenje da su pobunjenici dobili kaznu koju su zaslužili. ali pre nego što su uspeli da doplivaju do nje. Drugim rečima. Tom prilikom neki od njegovih ljudi dižu pobunu protiv njega. op. pošto su oni pijanice i da će se uskoro predati. posmatrati kako se Merijet u romanu bavi temom pobune na brodu. On odlučuje da je strpljenje najbolja moguća reakcija.. on se fokusira na način na koji Džek savladava pobunjenike. Drugom prilikom. ali isto tako i ideja o tome kako treba vladati zemljom. a tada Džek pokazuje visok stepen uravnoteženosti: „Džek je mislio da bi i polovina te kazne bila dovoljna. ali se njegov prijatelj Don Filip sveti za ovu uvredu u dvoboju: 254 Peck. neće reći sve i trudiće se. ubijaju tri čoveka i jednog dečaka. Neki od njih stradaju kao žrtve ajkula: „Ali.

323). Kada Tartar biva ubijen. kao da se trudi da prilagodi stvaran život pisanoj reči. isuviše brbljiv za svoje sopstveno dobro. Svi elementi priče povezani sa brodom mogu se pouzdano prihvatiti. Njegov stav je da Tartar nije razgovarao sa Džekom kao što bi jedan džentlmen trebalo da uradi: „Ono što se smatra najvećom greškom u našoj službi je nepoštovanje pokazano prema osećanjima mladih oficira. Merijet. 200). Džekov odgovor je: „Mrtav! Don Silvio mrtav! No. želi da jezik i ponašanje likova budu dosledni. jezik je sredstvo manipulacije političkim. Međutim. Džekov otac je oduševljen elokvencijom svog sina. brutalni događaji nakon kojih sledi Džekov ili Gaskonjev ljubazan komentar. filozofskim i nepouzdanim aspektima priče. ali činjenica da o ovome diskutuje u tolikoj meri ukazuje na osećaj da se prikazana scena ne može istinski opravdati. Mesti. ali stiče se utisak da postoji nepremostiv jaz između želje za uglađenim rečima i realnosti moreplovačkog iskustva. Neusaglašenost između necivilizovanih postupaka i civilizovanih komentara uvek je očigledna.„Pri prvom pucnju Don Filipov metak prosvira mozak Kapetanu Tartaru i on pade na mestu mrtav“ (PKDžI. U stvari. Primivši ovu vest. i govorni i pisani.323). Ovo bi se čak moglo smatrati i pripovednim obrascem tokom celog teksta: postoje nasumični. Najekstremniji slučaj ove vrste jeste ubistvo Kapetana Tartara: njegova jedina uvreda je to što je naredio da Džeka uhapse pošto je on „odbegli kadet“ koga bi trebalo išibati zbog lošeg ponašanja. Nasuprot varljivosti jezika postavljeni su realni događaji i iskustva na brodu kojima se uvek može verovati. 204). uvek je razumljiv jer se može beskrajno prilagođavati svrsi komunikacije govornika. Štaviše. kao pripovedač. str. Džek provodi mnogo vremena čitajući Ratna pravila . opet. a on nimalo ne vikati“ (PKDžI. a iskazano jezikom njihovih nadređenih“ (PKDžI. Čini se da je i sam Merijet svestan da postoji problem sa ovim scenama i interesantno je zapaziti da on ovo posmatra kao jezičku dilemu. jezik. Merijet se udaljava od glavnog toka priče da bi na tri stranice ponudio opravdanje za ovo ubistvo. Kao takav. mi smo Vam večno zahvalni!“ (PKDžI. služba ne može da funkcioniše ako se svi oficiri ne ponašaju kao džentlmeni. dok elementi u vezi sa . a sam Džek je. Zaista. Nešto kasnije u romanu Mesti ubija Don Silvia: „Ja dobro zabosti nož u njegovo srce i pritisnuti druga ruka na njegova usta. mnoge scene nasilja u tekstu postavljene su uz pripovedačevo opažanje o jeziku.

. Sa svojim iskrenim i tipiziranim herojem roman daje utisak laganog štiva. te se čini da avanturama nema kraja.društvom i širom društvenom zajednicom nose sobom senku prevare.. već i horizonte svoje mašte. str. u suštini.cit. op. 45. govoreći o nasilju. U svim epohama jedno ostaje isto: čitaoci se rado otiskuju na beskrajne okeane. Ovaj jaz između brodskog sveta i kopnenog sveta dominira Merijetovim romanima. jezik Merijetovog pripovedanja tka optimističnu . Na taj način ne obogaćuju samo svoja saznanja. surovosti i besmislenom stradanju.255 Frederik Merijet je proslavio pomorsku avanturističku priču i omogućio joj da ga nadživi. pozitivnu priču. 255 Upor. to je roman koji odbacuje moderan svet. ali. suočavajući se sa opasnostima koje tamo vrebaju. Peck. Na površini. ali se u njenoj dubini krije pritajena i neprijatna strana te iste priče. pri čemu se smatra da je upravo roman Pomorski kadet Džek Izi postavio osnovni model koji se kasnije razvio u jasno definisan sistem vrednosti. bilo kao uzor drugim piscima avanturističke priče bilo u mašti mnogih generacija koje do danas čitaju njegova dela.

op.. Uprkos svojim čarima. u trenutku nastajanja imperijalističke književnosti. nudi u svojim delima temu koja se graniči sa imperijalističkim domenom a ipak je bliža uopštenoj avanturističkoj priči . . Odvažni Vilijam i Redi nose sobom snagu britanskih imperijalista. na prvi pogled. str. stiče se utisak da je stepen njegovog uticaja mnogo manji nego kod prethodnih pisaca.a to je tema naseljavanja kolonije. Kolonije i imperijalizam Imperijalistički kontekst jeste u izvesnoj meri oblikovao romane Frederika Merijeta. Hrišćanski kvaliteti koje Merijet zastupa nisu specifično britanski i. a njihov neplaniran boravak na koralnom ostrvu samo je interlud koji ne dovodi do posledica širih imperijalističkih razmera. Kitzan. ali religijski principi više pripadaju univerzalnim ljudskim vrednostima nego imperijalističkim.3.3. Cilj ovog pripovednog sredstva je više da se čitaoci pouče o dalekim mestima.6. kao pripadnik pisaca pomorske priče. radnja romana Brodolom „Pacifika“ navodi latentnu vezu između religijskog aspekta priče i imperijalističke poruke. 124. Imperijalističke ideje u Merijetovom delu 6.1. Porodica Sigrejv je na svom putu za koloniju u Australiji. a zgrade i neke od životinja ostavljene za neke nove brodolomnike. Na primer. ovo nisu bili kvaliteti u korist širenja britanske imperije i u službi britanske dominacije nad ostalim narodima. Emigracija u ovakvim romanima postaje više pripovedno sredstvo da se heroj ili heroji prebace u središte akcione radnje što je bliže moguće. a manje da se ubede da spakuju svoje stvari i presele u nove krajeve. Frederik Merijet. za razliku od proznih viktorijanskih pisaca karakterističnih za imperijalističke teme.256 Međutim. Iako se motivi za migraciju menjaju od autora do autora.cit. ali. pokret biva iniciran nekom nevoljom koja onemogućava dalji boravak heroja u Britaniji. O tome govori i komentar Mastermana Redija na prizor mlade crnkinje Džuno u molitvi: „Ispod te tamne kože krije se mnogo više dobra nego ispod mnogih svetlih. a njene molitve su jednako prihvaćene kao i molitve kraljeva i prinčeva“ (BP 190). Ostrvo na kraju biva napušteno. to je teže izbeći migraciju jer se posledice ostajanja u domovini mogu pokazati pogubnim za ljude koji su navikli na 256 Upor. ono se ne kolonizuje dalje. Vrlo često motivi su vezani sa klasu – što je viša društvena klasa.

str. čak i Alfred napušta mornaricu. Njegov najstariji sin studira na Oksfordu. godine posetio Sjedinjene Države i Kanadu i upoznao se sa prirodom i načinom života u ovim krajevima. Porodica odlučuje da emigrira. 18 . Spas dolazi od sina pomorca.700 funti i neizvesnom budućnošću. osim da se prehranimo za godinu ili dve. on je 1838. Kapetan Frederik Merijet objavio je roman Naseljenici u Kanadi (The Settlers in Canada ) 1844. The Settlers in Canada. U ovoj zemlji. da bi bio uz roditelje i braću da zajedno vode imanje u kanadskoj divljini. Dakle. Alfreda: „Nekoliko stotina funti koje su nam ostale nisu nam od koristi u ovoj zemlji. u drugoj zemlji. godine kao jednu od nekoliko knjiga namenjenih mladim čitaocima. Ovo se može videti u sceni iz romana Brodolom „Pacifika“. po veoma povoljnoj ceni. imanje dovoljno veliko ne samo da sebi obezbedi ugodan život već i da deci ostavi u nasledstvo dovoljno da nastave da žive mnogo lepše nego da su ostali u Britaniji. godine i prate porodicu Kembel iz Škotske na njihovom junačkom poduhvatu u delu Britanske Severne Amerike poznate kao Gornja Kanada. ali u drugoj zemlji oni mogu da vrede na hiljade funti. ali to nije 257 Capitan Frederick Marryat. koje uskoro postaje centar doseljeničke zajednice emigranata iz Britanije. što više dece imaš. te su ih i mogli uverljivo opisati. London. Avanture opisane u romanu počinju 1794. umesto da osiromašite. te na kraju ostaje sa 1. s tim što se obrazovanje mladih čitalaca o pojmu i istorijatu kolonija granični sa latentnim veličanjem moći Velike Britanije. kada mladi Vilijam saznaje od oca o svetu u kome žive: „ . nakon deset godina. ako se složite da se preselite i prenesete svoju ušteđevinu u drugu zemlju. Uz svoj kapital i pisma preporuke dobijaju pomoć guvernera Kvebeka da kupe imanje na obalama jezera Ontarija. odnosno najčešće zbog gubitka novca i uticaja siromašenja na dotadašnji luksuzni način života.bolji život. Read Books. 2007. velika porodica postaje veliki teret i trošak. možete da se obogatite. budući da gospodin Kembel ne može da nastavi svoju medicinsku karijeru. U privatnom životu. dok se dva mlađa sina obrazuju kod kuće. Čini se da se implicitni imperijalistički kontekst krije iza motiva kolonija u Merijetovim romanima. Upravo ovakve krize su pomorski pisci dobro poznavali iz ličnog iskustva. drugi sin je kadet u mornarici. pojavljuje pravi vlasnik imanja kome porodica mora da isplati rođakove neizmirene dugove. to si bogatiji.Tebi su govorili da smo mi Englezi sada gospodari mora. Gospodin Kembel je uspešan lekar koji nasleđuje veliko imanje od daljeg rođaka. Do krize dolazi kada se. Do krize dolazi zbog novca.“257 Novcem koji poseduje njegov otac u Kanadi može da se kupi.

ali korisniju za majku domovinu nego za kolonije. koji se sa današnje vremenske distance. ali kad-tad Engleska neće više biti gospodarica mora niti će se moći hvalisati svojim posedima širom zemljinog šara“ (BP. one postaju sve sposobnije da joj se odužuju time što kupuju njene industrijske prerađevine. dok su se drugi naro di tek snažili. str. Čim kolonija postane toliko jaka i moćna da se stara sama za sebe. Oni su postepeno preoteli kolonije. a istorija nas uči da je to sudbina svih naroda. . a među te druge narode spadaju Holanđani. jer. Ali ukoliko više napreduju. u izvesnoj meri se ne uklapa u imperijalistički kontekst tog doba.. ono sija na jednom ili na drugom kraju zemljine kugle koji su kolonije naše domovine. Španci su otkrili Ameriku.. kao što je Portugal danas? . dospeva do muške zrelosti i snage... a posmatrano iz istorijsko-političkog aspekta. U ono vreme. preoteli kolonije od Holanđana i Portugalaca i odonda ih stalno drže u svojim rukama. vrlo dobro poznato da se čovek rađa... Ovom prilikom Merijet koristi lik gospodina Sigrejva da iznese svoj lični stav.. Engleska nije bila tako snažna država kakva je sada.. Danas se kaže.. Najstariji moreplovci novog doba bili su Španci i Portugalci. što predstavlja korisnu razmenu za obe strane. odnosno. ima u njoj tržište za radnu snagu svoga naroda bez ikakve konkurencije. i to sasvim opravdano.bilo uvek tako.. upravo Brodolom „Pacifika“.. jer majka domovina. Portugalci su onda došli do svoje zrelosti kao narod. engleski narod mora vremenom snaći udes svih drugih naroda. Zato što silno žele da postignu blagostanje svoje zemlje matice. 111-113). Zatim su Englezi prokrčili sebi put u te zemlje. Sa čitavim narodima biva isto što i sa svakim čovekom. ona zbacuje jaram potčinjenosti i proglašava se nezavisnom. kolonije za nju predstavljaju znatne izdatke jer im je potrebna njena potpora. Postoje razni uzroci koji mogu ubrzati ili produžiti taj period. uprkos evangelističkom didaktizmu i poukama o imperiji i disciplini. pre više od tri stotine godina. čini gotovo vizionarskim za ono doba... Da.Da li će i Engleska jednom opasti i biti bez veće važnosti. pošto se zemlja okreće oko njega. da u engleskim posedima sunce nikad ne zalazi. Prema Grinu. prisvajajući sebi pravo da podmiruje sve potrebe kolonija.Na to pitanje može se dati odgovor samo ako se zagleda u istoriju. .. gubi snagu i umire. ukazujući na to da je stari moreplovac itekako poznavao svet i način na koji on funkcioniše. dragi sine. U samom začetku. Tebi je. stari. dragi sine. a Portugalci Istočnu Indiju. baš kao što je i bio svestan značaja jednog od ključnih elemenata za širenje imperije – mora. a daju za njih svoje proizvode. Englezi žude za kolonijama.

Upor. a mlađi postaje pomorski oficir u mornarici. 261 Upor. funkcioniše kao instruktor porodice Sigrejv (koja je aristokratskog porekla) u praktičnoj umetnosti preživljavanja na ostrvu.258 Prema M. bilo aristokrata (porodica Sigrejv). upravo priča o porodici kolonijalnih naseljenika u iščekivanju bogatstva u Australiji u svom podtekstu naglašava imperijalizam tog doba. bilo sluga (Džuno)..čini se da je Merijet. Transformacija ostrva u naselje odražava britansko prisvajanje novih kolonijalnih teritirija krajem XIX veka. Ova hijerarhija podseća na Aristotelovu formulaciju Velikog lanca bića i popularnu viktorijansku ideju sudbinskog predodređenja koja je u velikoj meri doprinela razvoju i učvršćivanju ideje o dominaciji belog čoveka. običan mornar sa pedeset godina iskustva na brodu. kada nakon opisane avanture na pustom ostrvu porodica dođe u Australiju..“260 U ovoj hijerarhiji. Ballantyne and the NineteenthCentury Robinsoniade”. te Suzan Mar (Susan Maher) primećuje da Merijet transformiše krusoovsku potragu za dušom i sopstvenom suštinom u redijevsku didaktičku usmenu istoriju.. Sve što želim da osetim jeste da se trudim da izvršavam svoju dužnost u situacijama u koje me Bog dovede“ (BP. New York and London. Redi. Green. koja ističe naglašene kolonijalističke aspekte romana. Narrating Africa. Brodolom „Pacifika“ je u suštini adaptacija Robinsona Krusoa. posmatra svoj položaj u društvu kao unapred sudbinski predodređen kada kaže: „Ja sam star čovek sa malo želja i čiji život sada ima vrlo malo značaja. R. str.261 Za razliku od Krusoa. Redi. 4 . predvideo propast Britanske imperije.. Winter 1988. str. Mawuena Kossi Logan.cit. odnosno divljina biva pretvorena u „novu koloniju“ ili naselje za porodicu Sigrejv. K. Englez niže klase. Džuno je nedvosmisleno povezana sa dnom socijalne lestvice. Na taj način Merijet uvodi „princip hijerarhije u kontekst avanture u divljini. U ovoj priči. Glavna transformacija u romanu uključuje okruženje. 1999. 260 Green. str. 215. gospodin Sigrejv stiče očekivano bogatstvo. str.259 Naime. što je atipično. Redijevi komentari ukazuju na bezuslovno prihvatanje društvenog statusa svih svojih saputnika.cit. 32. Logan). K. Redi je „spašen“ čovek. op. op. 171. 216. Children’s Literature Association Quarterly 13. 75-76). bilo niže klase (on sam). „ponovo rođen“ nakon brodoloma i stoga ne mora da prolazi kroz bilo kakvu veliku transformaciju ili potragu za dušom. Garland Publishin Inc. stariji sin se pridružuje armiji. Logan (M. . “Recasting Crusoe: Frederick Marryat. Time ostrvo postaje nacrt za test preživljavanja za buduća osvajanja i kolonizaciju i daje ilustraciju tereta belog čoveka: dužnost Britanaca da donesu prosvetljenje u mračne 258 259 Upor. Susan Maher.. dok porodica Sigrejv zauzima sam vrh.M.

2004.264 Merijet i Konrad pokušavaju da pokažu da su Rimljani doneli svetlo u Englesku. str. 1975. te mu od govara sledećim rečima: „Šta! Da crnci postanu velika nacija? Ali crnci su. britansku omladinu. postavlja se pitanje da li se ovo može dogoditi i sa Crnim kontinentom.10-11. 265 Upor. Indiana.uglove sveta. 216. Green. Hughes. on je uznemiren i samom očevom insinuacijom da će Britanska imperija oslabiti i da će je druge rase. 14. preteći. iako Brodolom „Pacifika“ „odražava raspoloženje rane viktorijanske ere puno oduševljenja engleskim puritanizmom“. samo o prirodi imperije uopšte. Pol Elmen (Paul Elmen) podržava ovu ideju transformacije kada tvrdi da će „divlji uglovi zemlje podleći šarmu kulta džentlmena. Diss. and Kipling.cit. crni!“ (BP. Michael Philip.. Otac ga ubeđuje da je boja kože nevažna i navodi primere Mavara koji su prethodili Rimljanima i Britancima u građenju velikih civilizacija. . Stevenson. Čini se da je kroz lik dečaka ispunjenog beskrajnom verom u moć Britanske imperije ipak naznačen imperijalistički kontekst u kome su odgajane mlade generacije tog doba. op. odnosno da li bi se Afrikanci mogli uzdići iznad Britanaca. 113). oče. str. Cultural Myth in Victorian Boys Books by Marryat.262 U kontekstu istorijskih pouka gospodina Sigrejva može se zapaziti da on ne uči svog sina. a i. on nije u skladu sa imperijalističkim idejama i stoga dobija „neko gotovo sasvim suprotno značenje. str. Prateći ovu nit. Čini se da je to nemoguće. a da će vremenom džungle sveta postati bezbedne kao Ridžent Park“. Džozef Konrad ukazuje na uspon i pad drevnih imperija u Srcu tame (1902) kada pominje da je reka Temza (odnosno Engleska) bila jedno od mračnih mesta. str. Srce tame. ali da je svetlost izašla iz reke kada su došli Rimljani. možda baš Afrikanci. 171. Sigrejvljeva spoznaja o sudbini svih nacija ili imperija da napreduju i propadaju može biti osnova za argument Martina Grina da. već i predviđa njen neumitan pad. Narodna knjiga. prevela Nada Ćurčija Prodanović.cit. ali da su postali zaboravljeni kada su se Englezi uzdigli kao nacija. Merijet je jedan od retkih pisaca XIX veka koji je primetio da civilizacije i kulture nisu statične i predvideo pad 262 263 Maher. Značajno je zapaziti da je Vilijam pun predrasuda o nesposobnosti crnaca da postanu velika nacija. ali i da ostaje slep prema činjenici da neke ranije velike civilizacije nisu bile evropske. 264 Džozef Konrad. bar za dečaka poput Vilijama Sigrejva.“263 Slično tome. op. šire shvaćeno. Iako Majkl Filip (Michael Philip) primećuje povremeno poigravanje i izobličavanje „istorijskih i geografskih činjenica“ 265. Naime. nosioca baklje prosvetljenja.

.cit. 600. niko nije mogao da predvidi granicu do koje će se tokom naredna tri veka proširiti spektakularnost istorije pomorskih pobeda. a onda pak onaj ko ima bogatstvo. 9). op. lika koji je lišen svih ljudskih kvaliteta sem bezuslovne odanosti.268 Upravo je pomorska moć sve ovo omogućila. a Džon Pek se u svojoj studiji Pomorska proza: Moreplovci i more u britanskim i američkim romanima. Logan. Džuno. . u eri avanturista poput Relija. sledi komentar: „-Ona je sačuvala dete.3. Brodolom „Pacifika“ nije tipičan roman viktorijanske ere. .Britanskog carstva. op. izvora komičnog predaha. stvaranje stereotipa konstantno je u karakterizaciji Džuno.266 I njen loš izgovor engleskog jezika i njena pojava ukazuju na to da je stalni stranac. str. P. ser Frensisa Drejka i ser Džona Hokinsa. 1968. 1. 6.. Lefranc. samo je sreća što na njoj imaš dobro. kovrdžavo runo . 1719-1917 (John Peck. str. dovodeći Veliku Britaniju u položaj vladanja svetskom trgovinom. Maritime Fiction: Sailors and the Sea in British and American 266 267 Upor. smešeći se. . uprkos jakoj noti hrišćanskog didaktizma. Međutim. Međutim.Jesi. More i imperijalizam Još Ser Valter Reli (Sir Walter Ralegh) naglašavao je značaj pomorske moći: „Onaj ko upravlja morem.2. ali bojim se da se sama povredila – primeti kapetan Ozborn. str.odgovori kapetan Ozborn.cit. ostaje implikacija dominacije belog čoveka. Peck. Kapetan dodaje: „Ništa ne mari. uprkos autorovom teorijskom stavu o jednakosti nacija. 268 Upor. Stoga. taj ima i vlast. poslušne sluškinje. Librarie Armand Colin. dobra si ti devojka“. a onaj ko je gospodar sveta jeste i gospodar svetskog bogatstva. Čak i kad se povredi štiteći bebu. smejući se“ (BP. U skladu sa Merijetovim hrišćanskim temama.Ja dobro lupnula glavu – reče Džuno.“267 U doba vladavine kraljice Elizabete I. Ecrivain: l’oeuvre and les idees. „Of the Art of Warre by Sea“ in Sir Walter Ralegh. postalo je jasno da je Velika Britanija posebno dobro pozicionirana da preuzme nadmoć nad morima. Ali ipak. upravlja trgovinom. 35.

Za Britance ratna mornarica bila je Pax Britannica . uključujući i dominione preko okeana. More je bilo upravo taj elemenat koji je svojim fizičkim prisustvom podario validnost i realističnost velikom snu o imperiji – more se činilo 269 270 Ibid. od kojih su svi na dugim putovanjima sklapali prijateljstva. učili nove jezike i činili herojska dela da bi se pripremili mentalno za svoju imperijalstičku ulogu. More je imalo važnu ulogu u mnogim imperijalističkim pričama i malo je pisaca tog doba uspelo da mu odoli. Imperija. 1719-1917)269 bavi efektom koji je britanski uspeh na moru imao na samu državu. kao pretpostavka da more čini suštinski deo britanskog nacionalnog karaktera. te ova dva autora možemo smatrati pouzdanim referentnim izvorima za našu analizu. Ibid. U ove romane bila je utkana i ljubav prema moru. društvenog i kuloturološkog karaktera nacije. Upor. oblikujući. Uprkos suparništvu sa francuskom mornaricom i povremenim problemima da se prate savremeni tehnološki trendovi. 18. delimično utičući na materijalne uslove svakodnevnog života. iluzija o svetskoj mapi obeleženoj britanskom crvenom bojom kao izrazom snage i moći Imperije. te su mnogi i stradali na moru. . formiranje političkog. koliko prirodu same britanske nacije. Kitzan. ali i put ka napretku. ali i na. 271 Upor. Bilo je važno i kao mesto za bezbrojne odiseje kroz koje su mladi ljudi lutali. dok je samo more bilo poput Imperije. More je imalo hipnotičku moć i kod najboljih pisaca postalo je lik u samoj priči. Ovom temom bavio se i Lorens Kican u knjizi Viktorijanski pisci i slika Imperije (Victorian Writers and the Image of Empire)270.271 Čak se čini da je more bilo i važan deo same Imperije. U proznim delima upravo na fiktivnim morima nalazili su se kolonisti. more je predstavljalo put ka kolonijama. stičući znanja o ljudima i stvarima.Novels. odnosno idealna vizija sveta. u najsurovijem smislu te reči. administratori.cit. te se ono može posmatrati i kao produžetak Engleske. a u isto vreme otkrivajući u sebi i drugima snagu karaktera. tokom uspona Imperije ratna mornarica uspevala je da ispunjava svoju ulogu u potpunosti. vojnici i moreplovci. Ono je bilo dom velike avanture i izvor velike opasnosti. toliko i mitologiju same Imperije. u smislu da more pruža prirodno odbrambeno utvrđenje velike imperijalističke države. str. op. što je mnogo važnije. mogla je da se osvoji samo uz veliki rizik. čuvajući Britaniju u divljini. Isto tako.

43. 274 Stvaranje ovakve priče zasniva se na dva faktora. godine. koji su se bavili pomorskom temom.. Peck. str.cit. utičući značajno i na avanturistički roman kao žanr. 3.. budući da je važnost mornarice i pomorske trgovine doprinela takvom kulturološkom kontekstu u kojem pisci nisu mogli a da ne ističu ove aspekte realnog života u svojim delima. pa se verovalo da će. 273 Na taj način i pomorska avanturistička priča postala je deo nacionalnog temperamenta time što je razvila sledeće dualizme: potreba za rizikovanjem nasuprot potrebi za kontrolom i smirivanjem. prilikom analize pomorskih priča mora se uzeti u obzir da one odražavaju ideologiju svog doba. 274 Ibid. poslova i ratova. Prema Peku. nasuprot ženskim vrednostima domaćeg života. postoji jedan aspekat britanske pomorske priče koji je nesumnjiv: ona je konstruisana u izuzetno pozitivnom kontekstu. U suštini. preispitivali su suštinsku prirodu kapitalističkog društva. op. 275 Priča o britanskom pomorstvu ima svoje začetke u vreme Etelreda II iz 1006. 275 Ibid. Ovo je posebno relevantno za Britance. romanopisci tog doba. postoji i priča o tome kako neke zemlje sebe vide kao pomorske nacije. . str. Jedan je geografski i odnosi se na činjenicu da je Britanija ostrvo smešteno svega nekoliko kilometara od kontinentalnog dela Evrope. povezuje i ujedinjuje naciju. One kreiraju nacionalnu prozu u kojoj se more posmatra kao deo njihove suštine.večnim. 272 273 Upor. a pogotovo tenzije između njegovih agresivnih i humanitarnih aspekata. Drugi faktor se odnosi na istorijske okolnosti: Britanci su mnogo ulagali u svoju mornaricu a onda njome postizali uspehe. Pored priče o moru. str. ali prava evolucija mornarice počinje u XV i XVI veku. Četamu. Upor.272 U tom smislu Džon Pek smatra da je pomorski uspeh Imperije fundamentalno oblikovao britanski život i kulturu. Dinastija koja je zaista u stanovila mornaricu u današnjem smislu reči jesu Tjudori koji su izgradili pristaništa u Portsmautu. u kontekstu stalnog širenja trgovačkih putovanja. muška kultura brodova. a u isto vreme to je i priča u koju cela zemlja veruje jer iznosi samo njene najbolje odlike.. baveći se temama od opšteg značaja za taj društveno-istorijski trenutak. poput mora. Ibid. i sama Imperija trajati večno. Stoga. tako što su opisivale život u dalekim pomorskim prostranstvima daleko od kopna. 20.

Hoka. Sailor King: The Life of William IV. str. ali voda je mnogo pogodnija za nas i u njoj. i oficire i mornare. opisuje mornaricu „ kao karakterističnu i konstitu cionu snagu Britanije“. 1808. kao i najveću snagu. 295. Džordža IV i postao kralj 26. mi nalazimo najveću sigurnost. Macmillan. godine. Oxford and New York. London. godine. Rodnija i Nelsona. 1983. 278 Ibid. a obični mornari su smatrani veselim i hrabrim. 1997. a 1546. Čini se da se ovakve tipizirane slike pomoraca ponavljaju u avanturističko-pomorskim romanima XVIII i XIX veka. mornarica je postala tako važna da nije nimalo iznenađujuće to što vojvoda od Velingtona. Macmillan. što predstavlja doslednost u odnosu na Halifaksov stav iz 1694. Vojvoda od Klarensa. Kennedy. The Rise and Fall of British Naval Mastery. 673-4.. u drugoj polovini XVIII veka počelo je da se na mornare gleda u izrazito povoljnom svetlu. godine. Bolingbrouk je istakao da „poput svih ostalih amfibija mi moramo da povremeno izađemo na obalu. van političkih agitacija. Istorijski kontekst Merijetovog doba obeležen je čestim smenama na britanskom prestolu.280 Ovo je bilo više od rutinske hvale. Vilijam IV nije bio upečatljiva ličnost za vladara.“278 Ovakav stav prema moru našao je svoj odraz i u mitu o „Srcu hrasta“ („Hearts of Oak“). juna 1830. . Izraz „Srce hrasta“ potiče iz jedne pesme iz XVIII veka koja sažeto izražava jednostavno patriotsko viđenje mornarice. poznat pod nazivom „Šašavi Bili“ (Silly Billy). 4. nasledio je svog brata. u javnosti se stvorila veoma pozitivna slika o njemu. U svojoj šezdeset i četvrto j godini. pa su onda takvi i britanski mornari/. 15 July 1830. budući da je 276 Upor. godine osnovali i Savet mornarice. Godine 1749. The Oxford Companion to British History. 1993. prema kome „prvi član političkog kreda jednog Engleza mora biti vera u more“. perioda slavnih moreplovaca Vernona. str.“279 U skladu sa ovim mitom i avanturistička priča o pomorskoj Britaniji fokusira se na sve ljude sa palube. str. 228. treći sin Džordža III. str. Sinclair – Stevenson London. Časopis Times je pisao o „najboljem. Kapetani su džentlmeni. Encyclopedia of Britain.Deptfordu. 280 The Times.276 Tokom XVIII veka. najviše patiriotski i britanski orijentisanom monarhu koji je ikada sedeo na carskom tronu ove države“. Naime. 277 Citirano u Paul M. 1991.. što se naročito učvrstilo u godinama nakon Nelsonove smrti. John Cannon./ srce hrasta su svi naši ljudi.. OUP. citirano u Tom Pocock. ona je slavila uspešnu godinu u kojoj je ostvaren veliki broj pobeda u Sedmogodišnjem ratu: „Srce hrasta je drvo od kojeg su napravljeni britanski brodovi. do svoje smrti u junu 1837. Vulviku. Nastala iz pera Dejvida Garika (David Garric) 1759..277 Kako su godine prolazile ovaj kredo je samo dobijao na snazi. 279 Bamber Gascoignh. ali u toku narednih sedam godina.

na primer. Peck. paradoksalno. A History of Naval Life and Policy. London and New York. a 1815. sklonosti pijanstvu i tučama tipičnim za mušku kulturu.283 Odnosno baš kao u bici kod Trafalgara. godine bilo 36. The Navy in Transition 1814-64. poznatog i kao „Kralj Moreplovac“ (The Sailor King).000. 1794.000. Michael Lewis. The Nation and the Navy. A Social History.cit. 1757. nudi kratku socijalnu istoriju Kraljevske mornarice kao profesije i pokazuje kako se ona u prošlosti koristila kao instrument nacionalne po litike. Royal Naval College. poput niskog morala. F. te je ona umesto ratnika bila svetski policajac. Jedna od kulturoloških promena do koje je došlo usled ovakvih izmena jeste promena statusa mornara u društvenoj hijerarhiji. str. već i zbog toga što je za vreme svoje vladavine unapredio britansku mornaricu uvodeći brodove na paru.281 Ovaj nadimak je dobio ne samo zbog svog mornaričkog obrazovanja i aktivnog učestvovanja u životu mornarice. gde je čak dobio i titulu Admirala. 1994. 284 Mornar kao pojedinac. uloga mornarice se promenila. ublažavjući kaznene mere i unapređujući naoružanje na ratnim brodovima.R. godine 140. te na taj način povezuje pomorsku i nacionalnu istoriju ukazujući na njihov uticaj na politički i književni aspekt kulture tog doba. 285 Cristopher Lloyd. Routledge. te je. Svi neprijatni aspekti mornarskog života. u najtežim trenucima Imperija je mogla i morala da se osloni na mornara. .282 U vreme spoljnopolitičkih tenzija (ratovi sa Francuskom) i unutrašnjih nemira (usled ubrzane industrijalizacije u gradovima „Britanija nikada nije bila bliže revoluciji nego u proleće 1831“). prema svedočenju jednog mornara iz Nelsonovog doba: „Ljudi mogu da govore o crnačkom ropstvu i bičevanju. 1965.000 ljudi u mornarici. Ibid. Kristofer Lojd (Christopher Lloyd). godine 85.S. op.285 U skladu s tim.. Upor. Interesovanje građana da stupe u mornaricu bilo je veliko. a pogotovo oficir. 51. The Great Reform Act of 1832. 284 Upor. London. ali neka pogledaju oko sebe i vide sirotog 281 282 Ovaj nadimak korišćen je u čitulji u časopisu The Times. bivaju zaboravljeni. Hadder and Stoughton. Međutim. Naime. 1961. 283 Eric J. govoreći o Britanskoj kraljevskoj mornarici (Royal Navy). The Cresset Press. Greenwich. Hist.zaista i postojalo istinsko poštovanje za ovog vladara. on donosi i autentičnu sliku života mornara tog doba. tokom prve tri decenije XIX veka mornar se transformisao iz opasnog lika u pouzdanog građanina koji radi za najbolje interese društva. Evans. 1740. postaje džentlmensko oličenje svih najboljih britanskih osobina. pa čak i porodičan čovek. Na primer. ne govori i o kvalitetu života mornara. London.000.. str. brojnost Kraljevske mornarice. godine 55. U veku Pax Britannica-e. 54.

stišnjenost prostora. da bi nakon dve godine polagali ispit za pravog kadeta (full midshipman). 288 Upor. Dva puta dnevno dobijali su rum. str. Kada se uz to dodaju i surove kazne uspostavljene da bi se na brodu održavala disciplina288. op. Lloyd. ako se požali na svoj položaj. uglednim porodicama. biće smatran dezerterom i ubijen. str.. Dr. daje živu sliku kadeta iz tog doba. Sa petnaest godina bi postajali seniori (oldsters) s većom platom. A Mariner of England. Nakon 1812. Ako bi se dobro pokazali do devetnaeste godine.. Richardson. obično su sami kapetani birali da bi ugodili svojim rođacima. pa čak i u mlađem uzrastu. kadeti su počinjali sa službom u jedanaestoj godini. on the press. 292. prljavštinu i smrad.“289 Džon Mejsfild (John Masefield). ali ne stigne ni da uđe kada već dolaze po njega i silom ga odvode na naki novi brod da otplovi daleko od svog doma..290 Kadete. postojao je i još jedan način regrutacije – mnogi dečaci i mladići su rado odlazili u mornaricu i zbog plate od deset šilinga. koji su bili jedan stepen niži čin od oficira (master mate). mladići su mogli da dobiju i upravu nad sopstvenim brodom. opisujući pomorski život u Nelsonovo doba. ali pošto su obroci bili slabi ili se sastojali od biskvita.. London. cp. što se posebno odnosi na Nelsonovo doba kada je „pogled sa palube u potpalublje donosio izuzetnu sliku bede. Na brodu su učili navigaciju. Džonson je smatrao da je „brod gori od tamnice“. te su oni ulazili na brod direktno kao „dobrovoljci prve klase“. 1905. 136.. godine ni jedan dečak ispod trinaest godina nije smeo da bude primljen u službu na brodu. oslobođeni časova i dozvolom da piju grog. Ibid.cit. . pivo ili jeftino crveno vino uz obroke.“286 Međutim. mogli su nakon polaganja određenih ispita 286 287 W. 289 Ibid. Smatrali su ih „robovima prvog brodskog poručnika“ ko ji ih je svuda slao kao glasnike. Sea Life in Nelson’s Time. 290 John Masefield. U Nelsonovo doba. Nakon časova.mornara koji stiže sa dugog putovanja jedva čekajući da ponovo bude sa svojom porodicom i prijateljima. Nakon dve godine školovanja na Pomorskoj akademiji u Gosportu. 67. na palubi su učili svoje odgovornosti. Methuen and Co. stiče se utisak da život mornara nije bio nimalo lak. Upor. 132. nautičku astronomiju i trigonometriju od brodskog učitelja. alkohol je lako hvatao mornare.287 Jedan od problema na brodovima bilo je i pijanstvo. Pogledajte ga kada prilazi vratima. Do petnaeste godine ovi „dobrovoljci prve klase“ bili su nazivani mlađima (youngsters). Kasnije su počeli da rum razvodnjavaju i tako je nastalo piće poznato kao „grog“. ako pobegne. biva kažnjen bičevanjem.

ukrašen zlatom. ali uvek. Lloyd. Kapetan Sinkler (Captain Sinclair). Dok su u doba kraljice Ane „zalogaj duvana za žvakanje i zakletva užetom bili dovoljna kvalifikacija za čin poručnika“. „obrazovanje i lepo ponašanje postaju obavezni za sve“. kadet je nosio bodež ili kratak mač kad je bio u uniformi. Bio je sašiven od kvalitetnog plavog materijala i ukrašen sitnim dugmadima u obliku sidra i belom kragnom. dok red na brodu predstavlja model za disciplinu u društvu u celini. piše Komodor Tomson (Commodore Thompson). Džek Mitford (Jack Mitford). Život mladog čoveka na moru često je surov. daju jasnu sliku mornarice u to doba. str. 140-141. Oko vrata je bila crna svilena marama. došla upravo početkom XIX veka kada je mornarica u društvu stekla jednako poštovanje kao i armija. najverovatnije. .74. Što se tiče odeće i opreme. Admiral lord Rodni (Lord Rodney) bio je uglađeni aristokrata. On se u velikom broju svojih romana poigrava figurom mladog kadeta kao oličenja svih najboljih britanskih vrednosti. a da ni ne spominjemo izuzetan lik Nelsona – postale su omiljene u kasnijem periodu. ali ipak vrlo iskrenih i izuzetno izraženih individualnih crta ličnosti. str. ponekad u službi politike. često surovih ljudi organizovanih u čvrstu hijerarhiju. kao pod Nelsonovom komandom. uz Smoletove i Merijetove romane. Oni su bili ljudi od časti i odvažnosti i s visokim standardom profesionalne veštine. Čitalac stiče utisak zajednice ponositih. sredinom XIX veka. ponekad grubog i sirovog. može se s pravom očekivati da ovi romani i doprinose i odražavaju novi imidž pomorskog oficira konstruisanog u to vreme.pred zvaničnom pomorskom komisijom i da postanu brodski poručnici. baš kao i Kapetan Šamije. Veličanstvenost je.cit. sada. prema 291 292 Ibid. bio je običaj da mlađi sin postane profesionalni moreplovac. dok je uniformu činio plavi frak oivičen belom svilom. Njihova pisma i dnevnici. 293 Ibid. a ponekad poletnog i veličanstvenog.293 Pošto se period vladavine kralja Vilijema IV i uzdizanja mornarice na društvenoj lestvici poklapaju i sa Merijetovim moreplovačkim i književnim uspesima. op. „braća na zadatku“ (a band of brothers). Međutim. Ovo je uniforma o kojoj su dečaci koji su hteli na more sanjali kao o najvišem idealu.291 Upravo Kapetan Merijet. Radni kaput mu je bio plave boje i kratko sečen.. Kapetan Glaskok i August Broadhed (Augustus Broadhead). 292 Pošto je najstariji sin nasleđivao porodično imanje. Šešir je bio visok i trouglast. a i ličnost pomoraca Ansona i Kolingvuda. daje u svom delu uverljivu sliku života kadeta. ali se ova surovost veliča a ne kritikuje..

cit. 296 Paul Schellinger. str. ipak je sklon da ponekad učini i previd. što je specifičan pristup akademskoj kritici.. nacionalizma i kolonijalizma. Peck.295 U stvari.. 1998. koji je nedavno objavljen. 49. Paranscodola. i sve ove priče liče jedna na drugu po svojim ključnim elementima“. Ovo se. identifikujući neprijatan stav prema pitanjima muževnosti. od kojih su Merijetove najpoznatije. 297 Patric Branlinger. Ovaj stav nije u potpunosti prihvaćen u književnim analizama njegovog dela. Merijetova poteškoća u ovoj oblasti je uvek ljudsko telo: fizička realnost života na moru jednostavno se ne uklapa sa prijatnom prozom koja bi se mogla napisati o mornarici. pravi efekat njegovih romana je sasvim drugačiji. 37. Rule of Darkness: British Literature and Imperijalism.294 Naime. 1997. Peter Long. NY and London. ako je Merijet i imao ovakve namere. verovatno. Cornell University Press. Lewis J. Naime. 1988. str.Peku. zainteresovana je za sliku o mornarici u Nelsonovo doba. ali je moguće da je samo odraz Parkinsonove reakcije. Ithaka. ali isto tako i kritikuje vrednosti u Merijetovim romanima. „Puzzled Which to Chose“: Conflicting Socio-Political Views in the Novels of Captain Maryat. jeste knjiga Luisa Paranscodole. Ibid. Nortkout Parkinson (C. Merijetovi romani nude složen odgovor na period promena kroz koje je prolazila britanska istorija u to vreme. Druga struja kritike se čini mnogo više sofisticiranom. Ovo se posebno odnosi na njegovo mišljenje da su Merijet i ostali pomorski pisci uvek samo iznova pisali jedan roman: „ Pomorske priče iz tridesetih godina XIX veka. koji se u početku čini kao direktna i vesela priča. New York. op.. 1830-1944. koju predstavlja C. posebno odnosi na roman Pomorski kadet Džek Izi. Northcote Parkinson). Chicago and London. Iako ga u velikoj meri jednostavno ignorišu. ed. Jedini veći rad o Merijetu. Fitzroy Doerborn. Kao ilustracija nedostatka kritičkog interesovanja za Merijeta može se navesti Enciklopedija romana. budući da se koncentriše na pomorsku prozu. Encyclopedia of the Novel. koja na 1600 stranica pominje samo Merijetovo ime. oslikavaju avanture dečaka heroja – obično kadeta tokom Napoleonovskih ratova. ima i kritičara koji obraćaju pažnju na njega. Patrik Brantlinger (Patric Brantlinger) piše kritiku stilom kojim istražuje.297 Posledica ove neprecizne 294 295 Upor.296 Jedna struja kritike.. . uskoro postaje očigledno da Merijet ne može ili neće pomorskog oficira da učini jednostavnim kriterijumom vrednosti koje čitalac očekuje. da bi se kasnije ton u potpunosti promenio. Iako je vrlo često pronicljiv i oštar u svojim kritikama. ali ne nudi doslovno ni jedan komentar o njegovim romanima.

Činjenica da svi Merijetovi romani nisu „nalik jedni na druge po svojim ključnim elementima“ očigledna je u romanu Frenk Majldmej. Frenk nikako nije autsajder u ovoj kulturi. Takođe. Dok konzervativni kritičari na Merijetovom primeru uviđaju da prave vrednosti uspevaju da nadžive doba u kome su nastale. romani se čitaju u svetlu opšte teorije o kolonijalizmu. te i on njime svedoči o tome kako se živelo na moru i kopnu velike Britanske imperije. Bratlinger identifikuje vrednosti koje su se mogle naći u većini romana XIX veka. on je u njenom samom centru i predstavlja njene tipične vrednosti. na pomalo nespretan način. to je priča o jednom kadetu. njugejt romana (newgate novel) koji se pojavio tih godina s ciljem da. međutim njegov lik ostaje isti do kraja. život na brodu je prikazan kao krajnje nekolegijalan.generalizacije je da se propušta činjenica da su Merijetovi romani produkt složenog istorijskog trenutka u kojem se autor. ali njegov buran život. bavi brzim promenama u Britaniji. . 56. odnosno. puna surovih obračuna. u ovoj fazi svoje karijere. Imperijalističke ideje oblikuju njegove priče i heroje. Upravo je Džek pročišćena vizija mladog kadeta kojeg je društvo zahtevalo i očekivalo. te je očigledno da je Merijet.298 a rešenje se nudi u romanu Pomorski kadet Džek Izi. str. ali i jasno svedočanstvo o dobu u kome je živeo.cit. ističući kriminalne i loše strane društva. objavljenom 1829. 298 Peck. svakako nije tipična slika moreplovca tog doba u romanu. prikazivao varvarski način života stare mornarice kao izazov na nova društvena strujanja. To je i bila ideja tzv. ukaže na probleme koje treba rešiti. a što dovodi i do rođenja jednog vanbračnog deteta. baš kao što je i život pomorca obeležio njegovo delo. koji uključuje druženje sa prostitutkama i glumicama. fizičke patnje. Uz to. umesto da se posmatraju kao različita dela nastala iz specifičnog istorijskog konteksta. te u tom svetlu postoji razvojna linija romana Kapetana Frederika Merijeta. pijanstva i pohlepe.. suštinski. Uistinu. U ovom romanu prikazana je ružnija strana muške kulture. čitalac bi očekivao da će ovo biti roman o sazrevanju mladog čoveka. op.

Biblija (15) i Pomorski kadet Džek Izi (7). čini se da su se romani Frederika Merijeta gotovo odmah po objavljivanju uklopili u kanon književnosti za decu i mlade. 300 Ibid. Žanrovsko određenje Prema ranoj književnoj recepciji. u predgovoru knjizi Dečija godina (Children's Year. kapetan Merijet. Šekspir (44). kao priređivači najsavremenijeg izdanja Oksfordskog priručnika za književnost za decu (The Oxford Companion To Children’s Literature) nastalog po ugledu na delo Ijone i Pitera Opija (Iona and Peter Opie) kao osnivača kapitalne kritike anglosaksonske književnosti za decu. koju i opisuje kao hroniku igara i interesovanja svoje dvoje dece. Danijel Defo (24) i Dž.6. Nešto kasnije. 1799-1888). u velikoj meri prihvatili ovo žanrovsko određenje za Frederika Merijeta. New York. a u vezi sa njihovim ukusom u književnosti. koji se bavio pisanjem kritika za nekoliko londonskih časopisa. Volter Skot (128). Humprey Carpenter and Mari Prichard. str. Budući da je Salmon bio ugledan književni kritičar XIX veka. 6. . Među omiljenim knjigama značajno mesto su zauzele sledeće: Robinzon Kruso (43). V. U njoj se navodi i israživanje sprovedeno među decom. u ovoj knjizi značajno mesto je dato pojedinačnim delima ovo g autora. The Oxford Companion to Children’s Literature. Meri Hauit (Mary Howitt. Švajcarska porodica Robinson i Bevikove (Bewick) knjige o istoriji prirode. Henti (1). Edvard Salmon (Edward Salmon) objavio je knjigu Književnost za mlade danas (Jouvenile Literature As It Is. Uz to.4. prilagođavao svoje priče u većoj ili manjoj meri upravo mlađoj čitalačkoj publici“300. 285. pouzdan je književno-istorijski izvor o položaju avanturističke priče kao podžanra književnosti za decu i mlade u englesko j književnosti tog doba. pa čak i u okviru poglavlja o avanturističkoj priči za decu. 1999. ističu da je „prvi istaknuti britanski pisac XIX veka koji je ponudio avanturističke priče za decu.299 Budući da su Hamfri Karpenter i Mari Pričard (Humphrey Carpenter and Mari Prichard). Balantajn (67). 1847). 1888 ) s ciljem da „pruži svima koji se bave mentalnom i moralnom dobrobiti podizanja novih generacija ideju o knjigama koje se pišu za dečake i devojčice“. str. poznata po svojoj prozi i poeziji za decu. Švajcarska porodica Robinson (24). Kapetan Merijet (102). Žil Vern (114). Kingston (179). Oxford. kao što 299 Upor.. a pogotovo dečake. napominje da su njihove omiljene knjige bile Brodolom „Pacifika“ i druge Merijetove priče. A. Oxford Universiti Press. Kao omiljeni pisci anketiranih dečaka pokazali su se Čarls Dikens (223).

iako zanemarivano od strane akademske kritike književnosti za odrasle. U tom smislu. 1834)305. 1848-9)302.cit. da potvrde svoju radoznalost. upravo zbog toga neophodno je da pisac bude precizan kod elemenata koji se samo čine beznačajnim a zapravo to uopšte nisu. . Tačno je da je to knjiga za decu. odgovorili su da žele da nastavim delo Švajcarske porodice Robinson. Međutim. deca i mladi tog doba su prepoznavali u ovim romanima nešto njima blisko. Piter Simpl (Peter Simple. 344. ona bi trebalo. 306 Upor. odlučio sam da ne pišem nastavak te knjige. „Preface“ Masterman Ready or The Wrack of „The Pacific“. str. Merijet je želeo da piše realistične pomorske priče s naglaskom na navigacionoj i geografskoj verovatnoći da bi decu i mlade poučio kako o prirodnim pojavama.. možemo reći da je bio vizionar.. U ovom romanu moja ideja je da pokrenem pitanja koja će navesti decu da razmišljaju. kada se uzme u obzir koliko snažno ovakve impresije deluju na mladi um i maštu. str 349. Kitzan.. namenjeno specifično omladinskoj čitalačkoj publici. Brodolom Pacifika (1841)303.. Pomorski kadet Džek Izi (1836)304. što bi trebalo da bude slučaj sa knjigom.su: Deca nove šume (Children of The New Forest. ali prema mom mišljenju. Želeo je da ova knjiga obrazuje i vodi kroz život njegovu sopstvenu decu. str 111. ostalo popularno 301 302 Ibid. U njoj ima grešaka koji nisam nikako mogao da prihvatim. 1847)301. Misija ili Prizori iz Afrike (Mission or Scenes in Africa) i Naseljenici u Kanadi. ali je nekoliko njih... pa čak ni mogućeg. u svakom slučaju. str 408.. Frederick Waine and Co.. str. 1889. Frederik Merijet je veliki broj romana namenio odraslima.“. 306 Upravo u predgovoru Brodolomu „Pacifika“ sam autor ističe osnovne elemente svog stvaralaštva: „Obećao sam svojoj deci da ću napisati knjigu za njih. 307 Captain Marryat. da ih podstakne da traže informacije. Deca Nove Šume. Mali divljak (The Little Savage. pošto je njegovo delo.307 Dakle. 122. te se stiče utisak da su sami odredili žanrovsku pripadnost. da se zasniva na istini. Ibid. Kada sam ih pitao kakvu knjigu bi voleli. tako i o moralnim i religijskim principima. VIII-X.. 303 Ibid. ali i svu decu koja će je čitati u budućnosti.... op.. Ono što smatram pogrešnim u njoj jeste činjenica da se ne drži verovatnog. str. str. 320.. Prema Lorensu Kicanu. 304 Ibid. i to Brodolom Pacifika . 305 Ibid. Kada se piše proza za mlade ljude.. već da napišem drugu u svom stilu. Mada napominju da je većina dela pisana za široku čitalačku publiku. London and New York.

iz pera prevodioca Svetozara S. Kod nas su objavljeni prevodi sledećih romana: Koralno ostrvo. Z. Brodolom Pacifika. Dinčića. Branka Horvat. 1957. 313 Frederik Merijet. Koralno ostrvo. Vladimir J. Novo pokoljenje. Plava ptica – biblioteka za mlade i stare. a jezik kojim su pisane svedoči o dobu u kome su nastale.15. Beograd.4. 124. ali nije pisao istorijsku prozu. Beograd. kao pisac. prev.među čitalačkom publikom adolescentskog perioda. Frederik Merijet.cit. prev. a u izdanju Ilustrovane omladinske biblioteke314. iz pera prevodioca Mihajla Đorđevića. Ilustrovana omladinska biblioteka. Brodolom Pacifika. Beograd. Udruženje novinara Srbije „Sedma sila“. .sea-room. 1931. Piter Simpl: roman. Koralno ostrvo: pomorska pripovetka.“ 310 Ovo jasno ukazuje da je Merijetova ideja zaživela baš onako kako je on to osmislio i da je. Merijetove knjige nikad ne zastarevaju u svežini svojih avantura. što se vidi i po izboru izdavača ovih izdanja. Merijet jeste pisao o istim istorijskim događajima kao i njegovi savremenici. Merijetove knjige su ostale aktuelne do danas i stalno se štampaju nova izdanja. Bosiljka Petrović. Beograd. Pomorski kadet Džek Izi. Vasić.309 Upravo oni za Merijeta kažu i sledeće: „Jedan od retkih nautičkih pisaca koji je pisao o Napoleonskim pomorskim ratovima. Prema Kicanovom istraživanju. op. Upor.2010. 312 Frederik Merijet. Pomorski kadet Džek Izi. iz pera prevodioca Bosiljke Petrović. a u izdanju biblioteka Nova pokoljenja. Piter Simpl: roman . 1951. Prosveta..com/series/marryat-ser na dan 31. str. Bib lioteka Pigvin i Plava ptica – knjiga za mlade i stare312. Čini se da je i iz aspekta prevoda na srpski jezik akcenat stavljen upravo na decu i omladinu. Frederik Merijet. prev. 1966. Brodolom Pacifika: doživljaji jedne porodice na pustom ostrvu. Biblioteka Zmaj. 1927. prev. prev. Beograd. iz pera prevodilaca Vladimira J. iz pera prevodioca Branke Horvat. Frederik Merijet. Brodolom „Pacifika“: doživljaj jedne porodice na pustom ostrvu. Dečja knjiga. 311 Frederik Merijet. prev. Sportska knjiga. br. Beograd. Dinčić. 1985. Žedrinarskog i Živojina Vukadinovića. Ukleti Holandez. Zlatna knjiga br. Zlatna knjiga. ali i dan danas našu pažnju i dalje privlači autentičnost detalja. Ukleti Holandez. Plava ptica – knjiga za mlade i stare. a u izdanju Biblioteke Zmaj i Omladinske biblioteke 313. Pomorski kadet Džek Izi. Beograd. 310 Ibid. Rad. ostvario viziju svog književnog dela. knjiga br. Veselin Masleša. Zagreb. Biblioteka Pingvin br. 1986. Svetozar S. Zanimljiva biblioteka. Mihajlo Đorđević. priređivač Živojin Vukadinović. a u izdanju Plave ptice – biblioteke za mlade i stare315 i kao najstariji prevod možemo navesti 308 309 Kitzan. a u izdanju biblioteke Zlatna knjiga311. 315 Frederik Merijet. Omladinska biblioteka. Internet izvor: www.308 Jedna od najpoznatijih izdavačkih kuća koja nudi širok spektar njegovih romana u džepnom izdanju je Sea Room i to je edicija Sea Room Nautical Series. Mihajlo Đorđević. 1954. 314 Frederik Merijet. Žedrinarski. prev. Svetozar S. prev.11. Frederik Merijet. Dinčić.X. Sarajevo.9. 1954. Mihajlo Đorđević.

održao i preživeo u svetu književnosti zahvaljujući 316 Frederik Merijet. 1991. 157. ipak se čini da se u njegovim ranim pričama oseća kako avanturistički duh tako i srodna pripovedna forma. 1898). Exotic Memories. Stanford University Press. Stendal. Veličina Frederika Merijeta u engleskoj književnosti je u znatnoj meri neopravdano osporavana ili umanjivana. pogotovo na pisce poput Džozefa Konrada i Ernesta Hemingveja. ali se ne može poreći ni njegov uticaj na kanon književnosti za odrasle. ali je iz navedenog očigledno da je on. postoji i kod Konrad a sklonost da pripovest okonča slično kao i Kapetan Merijet – čiji se romani. 318 Upor. Moreplovac Lajthfula: avanture i putovanja sa slikama. Iako Konrad nekada nije tvrdio da će njegove priče promeniti prirodu čovečanstva ili društva niti je verovao u idealizovanog čoveka moreplovca. Radjard Kipling i Gabrijele Danuncio (Gabriele D'Annunzio). 1999. Hagues. Stanford. „Hemingway vs. The Hemingway Review.316 Očigledno je da je kod nas postojalo interesovanje za Merijetovo delo i da su dugo vremena njegovi avanturistički romani bili omiljena školska lektira mnogim generacijama. Miller. kako je i sam Konrad primetio u eseju „Priče o moru“ („Tales of the Sea “.. gde se moreplovac. ali motiv mora i izazova koje putovanje tim morem donosi jesu zajednički element koji suštinski pokreće priču o moru uopšte. 1906). bez podataka o prevodiocu.317 Konradove moreplovce more dovodi u dijametralno drugačije životne situacije i izbore nego što to biva sa Merijetovim. Vol. Moć i životnost Merijetovog dela nesumnjivi su u kanonu književnosti za decu. . 127. str. te bi se moglo reći da je pomorska avanturistička priča zaživela i na srpskom jeziku. Paul W. godine. Upravo taj aspekt priče o moru. uprkos takvoj književnoj recepciji.izdanje Moreplovca Lajthfula iz 1906. Chris Bongie. te da su obe grane neraskidivo povezane. završavaju bogatim nasledstvom i sklapanjem braka heroja. Savić i komp. str. Colonialism and Fin de Siecle.318 Stiče se utisak da ne bi bilo ni kapitalnih dela o životu pomoraca ni mora u književnosti za odrasle da makar početni impuls nije potekao iz književnosti za decu i mlade. 19. California. heroj suočava sa prirodom i samim sobom uticao je i na Ernesta Hemingveja u periodu tridesetih i četrdesetih godina XX veka kada je inspiraciju za svoja dela počeo da crpi iz mladalačke strasti za književnim akcionim herojima pisaca kao što su kapetan Frederik Merijet. Beograd. Prema Krisu Bondžiju (Chris Bongie). or Papa’s Last Fight With a Dead Writer“. 317 Upor. Literature.

op. dok su vrline koje su zamenile pobožnost.cit. . dužnost i poslušnost sada bile odvažnost. fokusirajući se na veličanstvenost Imperije. usko povezanim sa Imperijom. pri čemu je prava avantura zamenila poučnu priču. str.. Balantajna i Hentija dominirali su ovim periodom književnosti za decu i mlade. sredina i kraj XIX veka doneli su promenu u književnost za decu i mlade.319 Upravo pisci poput Kingstona. što svakako ukazuje na to da njemu i jeste mesto u kanonu engleske književnosti i za decu i za odrasle s početka XIX veka. herojstvo i srčanost.čitalačkoj recepciji. 319 Upor. 220. Green. a ne na njen pad. Nešto kasnije.

Sam Balantajn je svoj život u ovim krajevima opisao kao „težak.athelstane. Jedan od sinova postao je plantažer čaja u Indiji. godine. Fort Geri u naselju Crvena Reka (danas Manitoba). štampara i prijatelja ser Valtera Skota. grub. Po povratku u rodnu Škotsku postao je partner u firmi izdavača Tomasa Konstabla. koji je postigao veliki uspeh. ali je pokazivao i dar za pisanje. na ušću reke Sagvenej i Sedam Ostrva u zalivu Svetog Lorensa. te se posvetio pisanju avanturističkih romana za mlade objedinjujući svoje životno iskustvo i maštu u delima koja su dečaci tog doba s oduševljenjem čitali. morao da pođe svojim putem. Njegov otac. Živeo je u Edinburgu sa ženom i šestoro dece. koja se bavila istraživanjima severne obale Amerike. Aleksander Balantajn. a pogotovo opisivanje avantura. Još kao dečak voleo je čitanje i pričanje priča. 1825-1894) rođen je u Edinburgu. Biografija i dela Robert Majkl Balantajn (Robert Michael Ballantyne. u poznatoj porodici štampara.11. 1855. ribolova i pecanja.uk/ballanty/ballabio. gde je brodom „Prince Rupert“ došao nakon teške i olujne plovidbe. na nagovor i podsticaj izdavača Vilijama Nelsona napisao roman Mladi trgovci krznom (The Young Fur-Treders.co. Bilo je manje činovničkog posla. zaposlio se u kompaniji Hudson Bay Company. . Tadousak.2010. Nakon njegove smrti prijatelji i 320 Upor Internet izvor: www.320 On i njegove kolege veći deo vremena provodili su trgujući krznom sa Indijancima.htm na dan 05. Ovakav način života u krajevima gde zima traje devet meseci. drugi vojnik. Norvej Haus. Tokom šestogodišnjeg službovanja imao je prilike da na brojnim putovanjima arktičkom oblašću upozna mnoga udaljena mesta poput Jork Faktori. ROBERT MAJKL BALANTAJN – DEČAČKA AVANTURA 7. 1841. a treći mornar. da bi tek kasnije. pogotovo avanturističkih priča/romansi.). zdrav život“. pošto je.1. blizu jezera Viripeg. godine. ali je njegovo formalno obrazovanje prekinuto nakon dve godine. 1854. a temperatura je često 50°C podstakao je mladog Balantajna da piše duga pisma kući u kojima se istakao njegov talenat za pisanje. U šesnaestoj godini. usled finansijskog bankrota porodičnog biznisa. Pohađao je Edinburšku Akademiju. a više veslanja.7. bio je brat i mlađi partner Džona i Džejmsa Balantajna.

Kanibalska ostrva (The Cannibal Islands. 1861) Crna slonovača (Black Ivory. or. Poznate knjige se čitaju s većim interesovanjem kada se zna nešto o ličnom životu i ličnosti pisca. moreplovaca i istraživača velike Britanske imperije.01-e. sinove porodica srednje i radničke klase Britanije. od četiri generacije zahvalnih prijatelja u Škotskoj i Engleskoj“321. Ca/009004-119. Pas Kruso i njegov gospodar (The Dog Crusoe and His Master. s posebnim naglaskom na biljnom i životinjskom svetu. tako da njegovi romani donose autentične slike različitih krajeva sveta. 1873) i Borbe s morem (Battles with the Sea.2010.11. Balantajn je svojim knjigama doprineo pozitivnoj slici i uspehu misionara. Upor. 1856). a Robert Majkl Balantajn bio je jedan od njih. u kasnijim delima je opisivao avanture dečaka u Africi. pisca priča za dečake. 1883). pažljivo i detaljno se informišući o svakoj temi. brodolomi i ostali živopisni događaji dobiju ubedljivu realističnu podlogu. pri čemu je značajan deo priloga za podizanje ove spomen-ploče potekao upravo od školaraca koji su prilagali novčiće od penija i šest penija. 1861). Međutim. Mnogi dečaci će biti zadovoljni da ga znaju kao čoveka koji je napisao njihove omiljene knjige. na napuštenim ostrvima u Južnoj i Severnoj Americi. Mladi trgovci krznom (The Young FurTraders. ali čak i oni će njegovo delo više ceniti kada 321 322 Ibid. 1848). Internet izvor: www. do 1895. Dok je u prvim delima uglavnom opisivao svoje mladalačke avanture u Kanadi.poštovaoci njegovog dela podigli su mu javnu spomen-ploču sa sledećim natpisom: „U znak sećanja na Roberta Majkla Balantajna. 1860).biographe..php?Bio??=40067 $ na dan 05. postoje i izuzeci u ovom pravilu. dok su opisi uništavanja biljnog i životinjskog sveta na ostrvima primani samo uz pozitivne komentare. Lovci na gorile (The Gorilla Hunters. Koralno ostrvo (The Coral Island. the Life in the Wilds of North America.. vojnika. što je doprinelo tome da njegove avanture. 1857).322 U periodu od 1848. Kroz pisanu reč. godine objavio je preko 80 romana među kojima su najpoznatiji: Hadsonov zaliv ili Život u divljem severu Amerike (Hudson`s Bay. . Balantajn je postao heroj viktorijanske omladine. Njegov puritanizam nije izazivao širu društvenu diskusiju. Na taj način širio je vidike ka svetu koji je čekao hrabre istraživače. Postoje pisci čija životna priča nije ispričana u njegovim knjigama već putem tih knjiga.

co. kao i Čarlsa Kingslija. ali. ličnog angažovanja i rizika uložio u svoj pristup činu pisanja. unoseći svežinu mladalačkog duha u avanturističku priču. uk/ballantu/ballabio. 323 upor.athelstane.htm . bio je zlatno doba avanturističke priče za dečake i Balantajnova popularnost. Robert Luis Stivenson. Internet izvor: www. Hentija. koje mu je. isto tako nastavljajući tradiciju svojih prethodnika. te stoga i zaslužuje ime „Balantajn Hrabri“ („Ballantyne the Brave“). Hagarda i Roberta Luisa Stivensona. kao velikom piscu za dečake. odnosno vrhunac Imperije. dao njegov sledbenik po delu.znaju koliko je posvećenosti. Njegove uzbudljive priče donele su nezaboravne likove dečaka heroja kao inovaciju u ovaj žanr. R. A.323 Druga polovina viktorijanske ere. Upravo u ovom smislu Balantajnove priče su u velikoj meri autobiografske. Dž.

Koralno ostrvo R. Routledge. str.tamnoputost Jedan od razloga zašto su avanturističke priče u velikoj meri zaživele u viktorijanskoj književnosti i kulturi jeste njihova bliska povezanost sa tematikom putopisa. udruženi sa puno slučajnosti i povremenim piščevim autorskim intervencijama. U kolonijalističkom kontekstu.2. proživljavali su putovanja u nepoznato kroz dela autora koji su postavili stereotipe žanra avanturističke priče. Balantajnov roman Pas Kruso i njegov gospodar (The Dog Crusoe and His Master). . 325 Margery Hourihan.1 Dualizam beloputost . George Hanty and The Ficton of Empire. Garland. 1997. str 59. Avanturistička priča u delima Roberta Majkla Balantajna 7. Radnja je smeštena u Ameriku tokom ranog perioda naseljavanja i fokusira se na 324 Stuart Hannabuss.“324 U tom smislu. bezbedno vode kroz niz avantura. tipičan je primer ovakve imitacije. ali su bila veoma uticajna u svoje doba. Mardžeri Hurihan primećuje sledeće: „Popularnost Robinsona Krusoa kod mladih čitalaca (iako nije pisan za njih) podstakla je mnoge imitacije u kojima su beloputi dečaci brodolomnici na izmišljenim ostrvima i tamo nastavljaju da pokazuju svoju kulturološku i moralnu superiornost u odnosu na urođenike. M. Narrating Afrika.7. priča o pravim životnim avanturama koje su donosile obilje podataka o egzotičnim krajevima sveta. Mladi čitaoci. mnoga od ovih dela su danas zasluženo zaboravljena. 36. London. uglavnom sukoba sa karakterističnim neprijateljima. a uz pomoć dobrih ljudi poput misionara i ekscentričnih ili po modernim shvatanjima.2. rasističkih ili paternalističkih karikatura irskih i tamnoputih likova. New York and London. Robert Majkl Balantajn se u tradiciju pripovedanja avanturističkih priča uklapa sledećom pripovedačkom šemom: „Centralna pripovedna nit bila je epizodna i često pikarska avantura neiskusnog junaka koga muževna odvažnost i snažan osećaj za moralno. Imperialism and Juvenile Literature. ali su u većoj meri naglašavale krusoovsku temu borbe i preživljavanja da bi istakli dualizam beloputost/tamnoputost. koji su oklevali da se suoče sa izazovom da sami kroče u ovakve avanture u realnosti. str 55. Devetnaesti vek je bio zlatno doba putopisa. Balantajna bilo je jedna od najčitanijih književnih imitacija Defoovog romana“. Deconstructing the Hero and Children’s Literature. Citirano u Mawuena Kossi Logan.325 Ostale avanturističke priče iz tog perioda takođe su koristile ostrva kao mesto radnje. 1999. Prema Stjuartu Hanabusu (Stuart Hannabuss). ’’Ballantyne's Message of Empire’’.

manje-više uklopljenih u strukturu herojske priče. str. U hiljadama avanturističkih priča. Oni su u radnju uvek unosili dosta nasilja putem kojeg je heroj ispoljavao očekivane kriterijume pouzdanosti. Ova prednost nad njihovim crvenim neprijateljem zasnivala se ne toliko na superiornoj snazi ili agilnosti belaca. I u romanu Pas Kruso i njegov gospodar. London. koliko na neiscrpnoj odvažnosti i apsolutnoj spremnosti da žrtvuju svoje živote u borbi. čak jednoj grupi i dozvoljavaju da se slobodno kreće iako su prethodno zarobili dva lovca s namerom da ih ubiju. što su kvaliteti koje vešti divljaci ne mogu ni da oponašaju ni da razumeju“. surovi i lažljivi. str 63. op. 327 John Rowe Towsend. Normand South. 328 Hourihan. The Dog Crusoe and his Master. M. no date given. kod pisaca kao što su Dž.. A. U daljem tekstu citati iz ove knjige će se navoditi u zagradama uz skraćenicu PK. 1976. i oni se prema njima ponašaju iskreno i milosrdno. Written for Children. prema Taunsendu „užasavali su se nad dečacima koji bi pokazivali bilo kakvu emotivnu slabost i ustuknuli pred prolivanjem krvi ili borbom“327. Penguin. London. avanturistička priča XIX veka uvek je osmišljena tako da izmami čitaočevo divljenje prema nasilničkim istraživanjima heroja. Juvenile Productions. str 169. 100 . Ballantyne. dečaci iz ovih priča u velikom broju primera oduševljeno očekuju svaku mogućnost borbe“. baš kao i u Koralnom ostrvu.grupu herojskih beloputih lovaca koji su opisani kao urođeno superiorni nad Indijancima: „Iz iskustva Indijanaca uvek se pokazivalo da nekoliko dobro naoružanih. dok se prirodni uslovi razvijanja kulturne baštine ljudi koji žive oslobođeni uticaja zapada i imperativa razuma definišu kao „divljaštvo“. opšteproglašeni cilj beloputih protagonista je da se izmire sa plemenima. U suštini. odlučnih belaca. „odlika specifična za avanturističke priče za decu i mlade iz XIX i ranog XX veka odnosi se na opis nasilja kao nečeg zabavnog. Uopšteno govoreći. vrede više od Indijanaca u deset puta većem broju. civilizacija nastavlja da se izjednačuje sa zapadno m kulturom koja se zasniva na razumu. U stvari.326 Belci su takođe i moralno superiorni: dok se Indijanci prikazuju kao agresivni. Henti. Stvarna istorija načina na koji su se belci proširili na američki kontinent je zanemarena i zamenjena laskavim mitom.cit.328 326 R.

U ovim pričama neustrašivi beli heroji. nadmoć „odgoja“ nad „prirodom“. kao čudovišta: „Teško je moguće čak i zamisliti čudovište koje je više divlje i okrutno od bafalo bika“ (PK. lukavost i snaga bivaju u značajnoj meri isticani. sa kojima se susreće njegov heroj Dik Varli. Amerike i Afrike tokom ere imperijalizma pružilo je priliku za suočavanje sa velikim zverima i popularna avanturistička proza ovog perioda oslonila se na ovu činjenicu. Za grizli medveda navodi se sledeći opis: „I. na primer. tako da u tom smislu oni predstavljaju i simbol prirode kao moćne. Balantajn u romanu Pas Kruso stalno opisuje zveri. čudovište koje je mladi lovac toliko željno iščekivao. ubijaju tigrove. ali ih uopšteno prikazuje u takvom svetlu kao da zaista i zaslužuju kaznu koju dobijaju. grizli medvede. lavove. te je u romanima iskazivana nadmoć zapadnjačkog patrijarhata u ovom novom kontekstu. opasne i neprijateljske sile. na taj način obeležavajući svoje ovladavanje divljinom prirode. te da je nosi s velikim ponosom. 151). sa svojom užasavajućom veličinom i žestinom o kojoj su stari lovci toliko pričali“ (PK. gorile. Evropsko osvajanje Indije. eto. pa se tako i Balantajnovi heroji-lovci iz romana Pas Kruso i njegov gospodar sreću sa čitavim nizom divljih zveri uključujući i bele vukove čija veličina. njihov pokolj konja opisan kao „hladnokrvno ubistvo“ (PK. Priča osuđuje surovost hvatanja ovih životinja u zamke. konačno se on pojavio. . naoružani puškama i ostalim proizvodima zapadnjačke tehnologije.2 Motiv zveri u avanturističkoj priči U herojskim pričama iz ovog perioda takođe su se pojavljivali i vukovi i vukodlaci u konvencionalnoj užasavajućoj formi.2. budući da je.7. donoseći istu konotaciju kao i u bajkama i filmovima o vukodlacima. već im je u izvesnom stepenu pripisana i pakost s predumišljajem. nosoroge – gotovo sve velike sisare kojima danas preti odumiranje vrste – na taj način pokazujući dominaciju civilizacije nad divljinom. 57). 194). Dik je imao malo poteškoća da ubije medveda i da sebi napravi ogrlicu od njegovih šapa. Ove životinje nisu normalno opisane kao zle u teološkom smislu. baš kao što su predstavnici britanske aristokratije pretvarali kožu tigrova koje su ubili u prostirke i stavljali ih ispred kamina u salonima svojih kuća.

7.2.3. Dualizam civilizacija - divljaštvo Još jedna odlika konstruisanja dualizma, kako je Plamvuldova opisuje329 jeste homogenizacija ili stvaranje stereotipa. Iz perspektive superiorne i dominantne rase razlike među inferiornim „drugima“ nisu od posebnog značaja. Ono što jeste važno, ono što ih izopštava jesu njihove razlike u odnosu na gospodare. Da bi se prepoznale individualne razlike trebalo bi početi sa preispitivanjem ugodnog osećaja odveć očigledne superiornosti, tako da su, u procesu koji je i danas prisutan, oni obeležavani istim terminima, odbacivani kao zamenjivi članovi društva i na taj način žigosani kao urođeno inferiorni. 330 Ovakav pristup omogućava priliku da budu tretirani upravo kako bića tog ranga i „zaslužuju“. Na taj način su Evropljani i njihovi potomci u Americi, Australiji i Africi, ljudi koji su sebe smatrali moralnim i časnim ljudskim bićima, porobljavali, tukli, silovali, ubijali i masakrirali druga ljudska bića koja su u svom umu svrstali u kategoriju inferiornih, u klasu „ljudskih zveri“ („human beasts“). Ovo je upravo termin koji su skovali članovi Saveta Virdžinije za urođenike iz Novog Sveta u Pravoj državnoj deklaraciji kolonije Virdžinija , 1610. godine (True Declaration of the State of the Colonie in Virginia, with a contutation of such scandalous reports as have teluded to the disgrace of so worthy an enterprise, 1610): „ne može se verovati u poštenje ljudskih zveri“.331 Dvesta godina kasnije mladi britanski heroji u Balantajnovoj tada veoma uticajnoj priči Koralno ostrvo dele stav Saveta Virdžinije. U tom smislu, čak i pre nego što su izbliza ugledali ijednog urođenika, Džek, najstariji od dečaka, kada ugleda njihove kanue na horizontu, kaže: „Eno kanua, Ralfe! Da li su to ratni kanui ili ne, ne mogu da vidim, ali jedno znam – Svi urođenici sa Ostrva Južnog Mora su okrutni ljudožderi i pokazuju malo poštovanja prema strancima“.332 Posmatrajući urođenike dok se iskrcavaju na obalu rajskog ostrva, pripovedač Ralf naglašava da su ispuštali krike poput „pravih đavola“ i „izgledali su više kao demoni nego kao ljudska rasa“ (KO, 172). Na ovaj način oni bivaju svedeni na stereotiop da su „svi isti“ i opozicija

329

Val Plumwood, Feminism and the Mastery of Nature, Routledge, London and New York, 1993, str. 53-55. 330 Mardžeri Hurihan navodi i sledeće engleske termine: „wogs“, „blacks“, „abos“ i „gooks“. Upor. Hourihan, op.cit., str.130. 331 Frank Kermode, Introduction to the Tempest, Arden Sheakespeare Series, Methuen & Co., London, 1964, str XXX. 332 R. M. Balantyne, The Coral Island, Collins, London and Glasgow, 1953, str.17. U daljem tekstu citati iz ove knjige će se navoditi u zagradama uz skraćenicu KO.

dobro/zlo se konstituiše na pripovednom nivou pre nego što se dođe do opisa ponašanja urođenika kao dokaza koji podržava već izrečenu tvrdnju. Međutim, ovaj dokaz ne treba dugo čekati. Ne samo da se dva urođenika međusobno bore i ubijaju, već su ostali članovi plemena ljudožderi, te pobednička grupa počinje „gozbu“ bez odlaganja (KO, 174). Oni su „čudovišta“ zbog svog ljudožderstva, a moralna i kulturološka superiornost britanskih dečaka pokazuje se upravo zgražavanjem nad ovim običajem. Na pripovednom nivou ovde nema više nijedne napomene u vezi sa kulturološkim kontekstom u kom ljudožderstvo ima ritualni značaj, baš kao ni u Robinsonu Krusou napisanom gotovo sto i četrdeset godina ranije: urođenici su ljudožderi jednostavno samo zbog toga što je njihova ljudskost manje potpuna u odnosu na britanske posmatrače. Oni su urođeno inferiorni. Kako junaci romana Koralno ostrvo stiču sve više iskustva na ostrvu u susretima sa različitim urođeničkim plemenima, dokazi njihove monstruoznosti se gomilaju: ovi urođenici ne samo da jedu svoje neprijatelje već i svoje prijatelje, i to čine iz zadovoljstva (KO, 223); iskrcavaju u more novi ratni kanu gurajući ga preko tela živih ranjenika (KO, 237); kada grade poglavičinu kuću žrtvuju jednog člana plemena paleći ga živog uz glavni stub (KO, 256). Užas Britanaca uvećava se srazmerno proporcionalno, te se tako nastavlja proces radikalnog izdvajanja urođeničke kulture iz opšte prihvaćenog shvatanja ovog pojma. Ideja da su urođenici daleko ispod granice osnovnog praga ljudskosti, da su zaista „ljudske zveri“ naglašava se putem sugestivnih slika. Jedan od njih ima „vučje oči“ (KO, 183), oni izgledaju kao „demoni“ (KO, 172), baš kao što ništa nije suviše „đavolski ili dijaboličko“ za njih da učine (KO, 223). Mardžeri Hurihan smatra da ove slike svojom sugestivnošću izuzetno dobro sugerišu čitaocu kakve stavove da oformi tokom samog čitanja priče.333 Slična konotacija pripisana je i pridevu „deformisan“, koji ukazuje na razlikovanje od fizičkog izgleda Britanaca. Ovaj proces kojim se razlika definiše kao inferiornost, što Plamvudova naziva „relacionom definicijom“334, usađen je u logiku dualizma i osuđuje nejednako „drugo“ na neizbežnu poziciju „prirodne“ podređenosti. Ako Britanci predstavljaju standard, onda su divljaci sami po sebi podređeni i prirodno je da Britanci budu gospodari, te se i sama kolonizacija smatra opravdanom i neizbežnom. Ova perspektiva avanturističkih priča XVIII i XIX veka svoje uporište nalazi i u procesu pripovedanja. Budući da se priče uvek pripovedaju iz perspektive
333 334

Upor. Hourihan, op.cit., str.131. Upor. Plumwood, op.cit., str. 59.

herojevog viđenja divljaka, odmeravaju prema herojevim standardima i posmatraju kao slike zblažnjavajućeg ili deformisanog, nemoralnog i iracionalnog, njihova inferiornost je samoevidentna baš kao i njihova potreba za iskupljenjem. Stoga Ralf, mladi Britanac i pripovedač u prvom licu u romanu Koralno ostrvo, opisuje jednog od urođenika koji se iskrcava na ostrvu: „Njegova kosa bila je neverovatno kovrdžava, toliko da je ličila na veliki turban. Bila je svetlo plave boje, što me je veoma iznenadilo, pošto je njegovo telo bilo crno kao gar i bio sam ubeđen da je kosa farbana. Bio je istetoviran od glave do pete, dok je njegovo lice, pored tetovaže, bilo obojeno u crvenu i belu boju. Zajedno sa njegovom kosom nalik na turban, herkulovskim tamnoputim telom, blistavim očima, on mi je ličio na najužasnije čudovište koje sam ikad video“ (KO, 172). Naravno da ovaj čovek Ralfu liči na čudovište, zato što nema kratku kosu šišanu po britanskoj modi, belu kožu bez tetovaža i boja za lice. Danas, kad se frizure u afro stilu prave po visokoj ceni, a atletska tela afrikanaca smatraju se privlačnim, tetovaže su u modi, a bojenje lica predstavlja zabavu za decu tokom praznika, njegov izgled možda danas uopšte ne bi izgledao tako čudovišno.

7.2.4. Motiv pokrštavanja u avanturističkoj priči

Prema tadašnjem kulturološkim uslovljenim idejama, veza između crne boje puti i tame ukazuje ne samo na stvarnu boju kože Afrikanaca već i na intelektualnu i moralnu „tamu“, što, opet, daje implicitno da su neznanje i surovost posledica tame, uslova koji se mogu ispraviti samo mešanjem obrazovanih i prosvećenih belaca u njihov način života. Stoga se i sam jezik koristi da bi se ukazalo na dobronamernost imperijalističkog poduhvata. Pri tome, nema ni nagoveštaja da oduzimanje identiteta ovim ljudima, uz apsolutno obezvređivanje njihove kulture, može biti išta drugo sem korisno po njih same. U tom smislu, misionarski rad predstavlja značajan deo kako tadašnje imperijalističke ideje tako i radnje romana Koralno ostrvo. Naime, ovde glavnu temu predstavlja čudesan efekat misionara na divlje urođenike koji žive bez ikakvih zakona. Ralf, pripovedač, nekoliko puta ističe misionarski rad u pozitivnom svetlu: „Znam da kad god bilo koje od ostrva dobije priliku da se upozna sa Jevanđeljem, trgovina ide glatko i lako, ali tamo gde ono nije prihvaćeno, sam

Belzebub teško da bi mogao da poželi bolje društvo“ (KO, 209). „Nikad lično nisam mario za hrišćanstvo... ali već na prvi pogled meže se videti ono što on očini za ova crna stvorenja“ (KO, 215); „Zanimljiva je činjenica da, kad god se misionari umešaju, ljudožderstvo i divljački običaji odjednom prestaju a urođenici počinju da čine dobra dela i pevaju psalme kao Metodisti“ (KO, 224). Ralf izaziva kod čitaoca p ozitivnu reakciju pripovedačkim komentarima poput: „Bog blagoslovio misionare!“ (KO, 225). On dobija prvoklasne dokaze za ove izveštaje kada on i njegovi prijatelji posećuju pleme koje je godinu dana primilo hrišćanstvo. Za taj kratak period dogodila se fantastična transformacija: urođenici koji su prethodno primenjivali „najsuroviji sistem idolopoklonstva“ (KO, 227) izgradili su crkvu dovoljno veliku za dve hiljade ljudi, usvojili su evropski stil oblačenja, naučili da marljivo rade na gajenju duvana i pamuka i napravili selo identično onima u Engleskoj, „savršeno právo“ sa širokim putem sred sela i malim kolibama sa baštama i stazicama oivičenim kamenčićima ispred njih. Sami urođenici su još uvek tamnoputi, ali su njihove kolibe, obložene koralima, bele. U suštini, divljaci su postali beli nakon što su prihvatili evropske običaje i etiku kao i početke evropskog ekonomskog poretka. Koralno ostrvo i slične priče ukazuju na to da nije potrebno uništiti divljake ili ih pokoriti vojnom silom: njihovo divljaštvo se može preobratiti, a oni mogu da se asimiluju u red zapadnjačkog sveta.335

335

Upor. Hourihan, op.cit., str.137.

7.2.5. Motiv gusara u avanturističkoj priči

U avanturističkoj prozi postoji još jedna grupa negativaca, ali ovog puta beloputih – gusara. Kriminalci u avanturističkim pričama koje ih osuđuju kao divlja bića često nisu krivi za ništa gora dela, po konvencionalnim standardima, od heroja, ali su čitaocu prikazani sa tačke gledišta heroja i lošiji aspekti dualizma heroj/gusar – pripisuju se upravo njima. Opisani su kao necivilizovani i iracionalni, vođeni nekontrolisanim porivima i strastima, odnosno kao životinje. U Balantajnovom Koralnom ostrvu pripovedač Ralf gusare, među koje dospeva sticajem okolnosti, naziva upravo „beloputim divljacima“ (KO, 191), izjednačavajući ih sa krvožednim ljudožderima. Naime, gusari, na čelu sa strašnim kapetanom, na prevaru otimaju Ralfa i odvode ga sa ostrva. Na gusarskom brodu prema njemu se odnose gotovo jednako surovo kao i „divljaci“ sa kojima se borio nešto ranije („gotovo jednako“ jednostavno samo zbog toga što gusari nisu jeli ljude). Kapetan mu laže da je gusarski brod trgovačka skuna koja se bavi skupljanjem sandalovine i obećava da će ga osloboditi. Međutim, Ralf uskoro otkriva zle namere članova posade, kada masakriraju grupu urođenika, i shvata da su svi oni u srcu crni i da nemaju ni moralne ni religijske skrupule.

7.2.6. Motiv majki u avanturističkoj priči

Lik majki se često pojavljuje na početku herojskih priča. One su stub doma koji heroj napušta kada kreće u svoju potragu i ostaju tu i kada on ode. Ponekad se ponovo pojave na kraju priče da bi mu poželele dobrodošlicu po povratku sa puta. Ove majke su po pravilu dobre, brižne i ponekad kao da imaju i nešto svetačko u sebi. One predstavljaju duh domaće atmosfere.336 Tipičan primer iz viktorijanske avanturističke priče je majka Dika Vorlija, mladog heroja-lovca iz Balantajnovog romana Pas Kruso: „Dikova majka bila je mršava, stara i izborana, ali joj je lice zračilo onom vrstom lepote koja nikada ne bledi – pogledom punim ljubavi. Od nežno bele puti i obraza rumenih poput breskvinog pupoljka može da zadrhti srce, ali izraz

336

Upor. Hourihan, op.cit., str.161.

da preživi bez njene neprekidne brige. oni na mesto avanture dolaze gotovo praznih ruku. Tokom oluje bivaju bačeni u ustalasalo more sa odećom na sebi. ističe da je to klasična avanturistička priča. 339 Upor. njegov susret sa majkom je toliko dirljiv da pripovedač ne može da sakrije svoje uzbuđenje od čitaoca: „Pre nego što su mogli išta izustiti. 243.. Kitzan. The Dog Crusoe and His Master.pun ljubavi može da iskuje takav lanac koji ni vreme. jednim veslom i teleskopom. op. što je u još većoj meri iznenađenje. on ne dovodi likove dečaka u situaciju da kleče na kolenima 337 338 Ballantyne. str. Heroj mora da svoj put nastavi bez nje. za razliku od švajcarske porodice Robinson.7. Marston je odmah izašao i tiho zatvorio vrata. Ona se u priči nikad ne pojavljuje van svoje kuće.cit. gospođa Vorli i slični likovi simbolizuju nesebične majke detetove preedipovske faze.cit. op. ni večnost ne mogu da slome.“339 7. Dragi čitaoče – mi ih nećemo otvarati. posebno po odabiru glavnih likova kao tipičnih heroja. Merijetove porodice Sigrejv ili čak Robinsona Krusoa. 21-22. priča o dečačkom putu ka zrelosti. kući: „Budući da je herojska priča.2. i Ralf Rover. osamnaestogodišnjak. op. ali ga ispraća uz blagoslov jer odobrava cilj kojim se on rukovodi: „Blagosloveni neka su mirotvorci“. Kada se Dik na kraju vrati kući. Stoga.“338 Očigledno je da je ona idealizovano otelotvorenje doma. na jednom nivou. Ibid.162. str. str. str.cit. Ozek Martin. četrnaestogodišnjak. govoreći o Balantajnovom delu Koralno ostrvo.. pošto je to njegov suštinski razvojni zadatak. 127. Heroji avanturističke priče Lorens Kican. Piterkin Gej. šesnaestogodišnjak. bivaju nasukani kao brodolomnici na pusto koralno ostrvo. dok muškarci koji se kreću javnim mestima dolaze upravo k njoj. .. 340 Upor. ni godine..340 Tri dečaka. privatne sfere koja je specifična po vrlini pitomosti i nežnosti. Značajno je istaći da Balantajn već na početku propušta priliku da iznosi propovedi o božanskoj intervenciji koja ih je bezbedno dovela do obale i. nakon što je postao veliki lovac tokom ekspedicije. Dik Varli je bio u sobi.“337 Gospođa Varli se rastužuje kada njen sin traži dozvolu da ide u ekspediciju u divljinu da bi se uspostavio mir sa indijanskim plemenima. Hourihan.

. Pomoću svojih ograničenih sredstava dečaci prave zaklon. ali su moje ruke odbile poslušnost. nd. 341 342 R.cit. Umesto da budem paralisan kao što sam bio kada se Piterkin našao u opasnosti. 47. da bi se upoznali sa sopstvenim sposobnostima kako bi mogli da reaguju brzo i samopouzdano u odsudnom trenutku. U sceni u kojoj razjareni ranjeni bufalo bik juri na njegovog prijatelja zapletenog u grmlje. Ibid. Osetio sam kako su mi se nervi i mišići napregli i ostao sam čvrst kao stena i sa mirnom odlučnošću. ovog puta na stazi slonova. str. kada njegov prijatelj zapada u opasnost. Ralf reaguje drugačije: „Do danas nikada nisam mogao se pohvalim izuzetnim stanjem uma i tela koji su se zahtevali u ovoj situaciji.342 Hladnokrvnost u lovu i bici bila je odlika džentlmena i avanturista čija su dela izgradila Imperiju. okrenuo sam se.. a ja sam jauknuo od stida i očaja što sam nesposoban da delam u času ekstremne opasnosti“. pa ipak i sa izuzetnom brzinom. uvek je bilo jasno da su u bici dobri nervi suština odvažnosti. str. Balantajn u dugom komentaru.M.da bi se molitvom zahvalili Bogu na spasavanju. Balantyne. pažljivo ističe da bi dečaci koji rastu trebalo da se naviknu da koriste sve prilike. ima male probleme na početku. kakvi pravi heroji i treba da budu. 341 Može se učiniti da je ovo strah na delu. 82. . Ralf Rover. London. dok je strah dozvoljen samo ženama i maloj deci. ali ipak ne u potpunosti. The Gorilla Hunters. oružje i čamac i doživljavaju niz avantura prikazanih na takav način da i trojka dečaka i čitaoci steknu uverenje da je svo ovo što im se događa više zabavno nego strašno. Smračilo mi se pred očima. koja je sa čudnim sjajem u očima i krvavom penom koja je kapljala iz usta jurila ka grmlju lomeći svo granje na putu ispred sebe kao da su meka trava. što je zasigurno doprinelo promovisanju avanturističke proze među mladim čitaocima tog doba. strah i oklevanje izgleda da su nestali u trenu. pri čemu pripovedač. Ralfu je veoma teško da odreaguje herojski: „Užas me je preplavio dok sam zurio u zastrašujuću zver. Collins. Pokušao sam da napunim pušku. op. našao između Džeka i razjarene zveri i zaštitio njegovu glavu svojim telom“. koji omah potom sledi. Nakon izvesnog iskustva u lovu. Heroji Balantajnovih romana su odvažni. Međutim. U romanu Lovci na gorile (The Gorilla Hunters) glavni junaci reaguju sasvim hladnokrvno u gotovo svim situacijama lova. bilo da skaču sa visine ili preskaču reku.

344 Isto tako. str. ne u delovima sveta koji su već obojeni u crveno. revnosni mladi mornari koji su se iz brodoloma katapultirali u svoju avanturu iz snova. kao brodolomnici na pustom ostrvu koje je bilo oličenje raja u malom. 127. dok su obrazovanje i zabava povezani na takav način da imperijalistička poruka ostaje u velikoj meri implicitna. Umesto toga. te.343 Ponekad su to bili obični. donosi likove tri mlada čoveka koji dobrovoljno zadovoljavaju svoju želju za avanturom. za Balantajnovu avanturističku prozu uopšte važno je istaći da se avanture junaka nikada ne bave osvajanjem novih teritorija.345 343 344 Upor. univerzalniju doktrinu da je ceo svet bio zapravo Britanska imperija. oni su prenosili širu. čak se stiče utisak da se i sam autor ne zalaže za takav način širenja države. ali isto tako i pod zaštitom svoje rođene inteligencije i snalažljivosti. U tom smislu.. Ibid. Na koralnom ostrvu ne ostaje britanska zastava nakon odlaska tri dečaka. da su njihovi avanturisti služili cilju gde god da se zatekli i da mladi Britanci mogu da delaju bilo gde na planeti bez kazni šta god radili. Možda ovo nije bilo važno za Balantajna i njemu srodne pisce u ovom smislu.cit. Kitzan. ovo su priče o avanturi. romanse u koje su utkane prigodne pouke moralnosti. 345 Ibid . ni jedan pedalj zemlje nije dodat Britanskoj imperiji. Umesto toga. Kingstona i Hentija. jer su pod zaštitom Pax-Britanica -e. Taj isti trio. transformisan u lovce u romanu Lovci na gorile. pri čemu je ta avantura na tankoj liniji razgraničenja između naučnog istraživanja i pokolja značajnog broja gorila. koji su videli i oslikali svoje avanture koje delaju ne u okviru određenih granica Britanske imperije. Kitcan ističe da u ovakvim pričama izgleda da nema filozofije imperijalizma koja povezuje Imperiju i avanturu.Lorens Kican smatra da R. M. Balantajn nikada nije mogao da se jasno odluči šta su njegovi likovi dečaka bili u suštini: čisti avanturisti ili naivni vredni dečaci kojima se dogodila avantura. op. kao rezultat njihove aktivnosti.

M. priča. Popularna proza je jedan od načina kojim društvo poučava svoje članove dominantnim stavovima. a književna dela time postaju instrument u širenju i prodiranju odgovarajućih ideala i ideja. 116. New York. Empire and Imperialism in Classic British Children’s Books. želja i strahova jednog doba. 106. Cornell University Press. Garland. str. i kao mestom radnje i kao temom349. Priče izrastaju iz kulutre odražavajući vrednosti društva. str. 1988. M. Imperijalističke ideje u delima Roberta Majkla Balantajna Danas se u književno-kritičkim krugovima prihvata da književnost za decu i mlade odlično odražava dominantne ideje doba u kome je nastala. Twayne. čine ključni deo ovakve nacionalne alegorije: deca i mladi su budućnost društva. 347 Upor. 2000. više je od obične priče.. te se on u svojim studijama bavi popularnim piscima viktorijanskog doba poput Merijeta. donosi gotovo sve slike Imperije koje su našle svoj odraz u kasnijoj prozi za decu i 346 Upor. tako da funkcioniše kao forma društvene kontrole. a kao tipičan primer i najuticajniji roman ove vrste iz tog perioda navodi upravo Balantajnovo Koralno ostrvo. zamišljenu sliku snova.3. koji su se bavili Imperijom. Hentija i Kingstona. Roderick McGillis. Kucer ističe da je u to vreme nastao niz romana. Rullers of Darkness: Imperialism and British Literature 1830-1914. D. Govoreći o imperijalističkim idejama utkanim u avanturističke romane sredine viktorijanskog perioda.cit. ma kako se jednostavnom činila. D. New York. Vrednosti i fantazije odraslih autora upakovane su u proznu formu da bi ih mladi konzumirali. Tekstovi za decu i mlade. 349 Kutzer. U skladu s tim. op. Ithaca. . The Nimble Reader: Literary Theory and Children’s Literature. Daphine Kucer). buduće vladare sveta“348. a književnost koju odrasli pišu za njih često više insistira i očiglednije izražava snove i želje nego tekstovi koje pišu za sebe. ističe da „zamisliti priču znači zamisliti društvo u kome je ona ispričana“. 348 Patrick Beatlinger.346 Priče o pojedincima i pojedinačnim iskustvima deo su šireg korpusa priča koje zajedno čine jednu vrstu nacionalne alegorije. koje. možemo prihvatiti stav Patrika Brantlingera da „je veliki deo imperijalističkog diskursa bio usmeren specifično na mlade čitaoce. 1996. baveći se odnosom Imperije i imperijalizma u klasičnim britanskim knjigama za decu. str. čak i na prvi pogled zabavna priča. Uzimajući u obzir da su „deca i mladi i njihove knjige ideološki konstrukti“347. po njenom mišljenju. Daphine Kutzer. M. 190. primarno pisanih za mladu mušku čitalačku publiku. Kucer (M. često zenemarivani od strane književnih kritičara.7.

1990.. 351 7. str. J. 352 Ballantyne. što je jasno naglašeno u Koralnom ostrvu. The Coral Island. opet. što su aktivnosti koje je podržavala Britanska mornarica. .Bratton) ističe da Koralno ostrvo „pokazuje verziju moralnosti i društvenih odnosa koje je prosečan Britanac u uzburkanom svetu pedesetih godina XIX veka. str. a najmlađi i najsitniji Piterkin je poslednji u ovoj hijerarhiji.1. 85. Ballantyne.350 Takođe. širokim svetom“. i . roman se uopšte ne bavi Imperijom. one se mogu eksploatisati samo ako im se „uvezu“ vrednosti civilizacije.. OUP. drugi po komandi je pripovedač Ralf. Snovi o prostranstvima Površinski posmatrano. budući da donosi priču o dečacima koji nakon brodoloma žive idiličnim i pastoralnim životom dok njihovu Arkadiju ne ugroze ljudožderi i pirati. pošto se moć hijerarhije odnosi samo na jednu rasnu i etnič ku grupu – ono što je dobro za Evropljane ne može da se primeni na druge narode i grupe. Ralf i njegovi prijatelji imaju realističan put u avanturu iz mašte – oni mogu da se pridruže trgovačkoj mornarici. Introduction to The Coral Island by R. S.cit.M.353 350 351 Ibid. Ralf ima zdrav razum i religioznost. Pošto je Britanska nacija puno ulagala u istraživanja i trgovinu u dalekim zemljama. Iako i urođenici i pirati imaju hijerarhiju. ona ih ne osnažuje kao Britance. Balantajnovi dečaci heroji ovo nekako razumeju – njihov vođa je najstariji dečak. S. op. dok je Piterkin zadužen za zabavu. strane zemlje se tretiraju i kao realističke i kao fantastične. želeo da prenese na nove generacije“.352 Dok je ovo želja koju sa njim dele mnogi dečaci.3. str. Ako se strane zemlje i potencijalna kolonijalna dobra posmatraju kao realistične fantastične zemlje.. naglašava važnost hijerarhije i vođstva. 353 Upor. Ralfov položaj kao Britanca omogućava da mu se ova želja ispuni. Princip redosleda je jasan: Džek je jači i krupniji i pročitao je puno knjiga o stranim zemljama tako da poseduje potrebno znanje za preživljavanje. 118. J. Džek.xi. Oxford. Demokratija se može razumeti i primeniti samo kod civilizovanih naroda. Breton (J. a što. U prozi s tematikom imperije. Kutzer..cit. Bratton. Pa ipak ideologija koja leži u osnovi romana izražava se kroz imperijalističke vrednosti.S. op.mlade. Dečaci (a pogotovo pripovedač Ralf) žele da „tumaraju uzduž i popreko širokim.

pripremljeni za sva iskušenja da se izbore za novi život. Motivi malog broja doseljenika iz više klase navedeni su kroz donekle neuverljivo objašnjenje – oni su „odlučili da napuste svoju rodnu zemlju i oplemene divljinu južne Afrike“354. obični ljudi koji su prekinuli vezu sa svojom matičnom zemljom i došli u novu. The Settler and the Savage. ali individualni motivi nisu navođeni pošto se podrazumevalo da su oni došli zbog zemlje i prilike da žive bolje nego u Engleskoj. dok knjiga govori o teškim iskušenjima kojima su ovi ljudi bili izloženi u pripitomljavanju neprijateljskog okruženja. Međutim. 354 R. Naime. Junaci su u ovom slučaju doseljenici iz dvadesetih godina XIX veka poslati na granice od strane britanske vlade. 44.M. Balantajn odražava jedan aspekat imperijalističkog kulturološkog konteksta u vidu vizije o razvoju imperije putem naseljavanja Britanaca na nenastanjena prostranstva širom sveta. ne navode se motivi za migraciju. Međutim.3. svi oni prihvataju južnu Afriku kao svoj dom.. . Stoga.2. Oni su.7. dok su politički motivi britanske vlade samo ukratko naznačeni u kontekstu odbrane granice od upada urođenika. Naseljavanje kolonija Balantajnovi romani nude još jednu sliku iz mozaika tog doba – migracije i naseljavanje kolonija. n. str.d. u većni slučajeva. svoje poznavanje južne Afrike nakon ličnog putovanja sedamdesetih godina XIX veka Balantajn je preneo u avanturističku priču Doseljenik i divljak (The Settler and the Savage). Ballantyne.. Jamda Nisbet and Co.

Ibid. u kojima se mogu naći mnogobrojni opisi surovosti trgovaca robljem i zastrašujuća statistička procena depopulacije koju je ova vrsta trgovine pokrenula. Trgovina robljem Sesil Rod (Cecil Rhodes) je 1877. Confession of Faith. događaje u romanu zasnovao je na opisima stvarnih događaja iznetih u više izvora. Travels in Estern Africa). ali je verovao u britanski humanitarizam i bio je dovoljno posvećen idealima britansko g imperijalizma da bi verovao kako.cit.d. Iako Balantajn lično nikad nije bio u Istočnoj Africi.3. a završavam s molitvom da Bog učini da ona bude jedan od zubaca turpije koja će na kraju preseći lanac robovlasništva i osloboditi crnce.. u izvesnoj meri. 1979.357 U skladu s tim. 391. Brown and Co. str.. Britanija može da bude čuvar savesti sveta. James Nisbet & Co.356 Ovu ideju izložio je najjasnije u romanu Crna slonovača: Priča o avanturi među robovlasnicima Istočne Afrike. 108. Boston.“358 Jedna od zanimljivosti u vezi sa ovim romanom jeste i da je. London. str.250.3. 358 R. 359 355 356 John Flint. n. on svoj cilj iznosi već u predgovoru: „Počinjem svoju priču s nadom da mogu da napišem nešto interesantno za mlade (a možda i za odrasle) a u vezi sa važnim pitanjem – sveobuhvatnim ukidanjem ropstva. Zambezia and its Tributaries). dok ga je Balantajn pisao. što je i jedan od zahteva koje Balantajn iznosi u svojoj priči. Little. godine isticao: „Naša dužnost je da grabimo svaku priliku da osvojimo sve više teritorije i trebalo bi da stalno imamo na umu da više teritorije jednostavno znači da svet poseduje više ljudskosti. Cecil Rhodes. a među njima i knjige Zambezija i njene žrtve Dejvida Livingstona (David Livingstone. op. u kome se zalaže protiv trgovine robljem u Istočnoj Africi i ističe odgovornost Britanije u borbi za ukidanje ropstva.7. (1873). . Kitzan. 1873. str. Priča o univerzitetskim misijama u centralnu Afriku prečasnog Henrija Roulija (The Reverand Henry Rowley. 357 Ibid. godine ser Bartl Frir (sir Barle Frere) sa malom britanskom flotom vršio pritisak na sultana Zanzibara da ukine tržište robova u svojoj državi. M. Ballantyne. The Story of Universites Mission to Central Africa) i Putovanje u Istočnu Afriku Lajonsa Makleoda (Lyons McLeod. Black Ivory: A Tale of Adventure Among the Slaves of East Africa. više časti i više predstavnika anglosaksonske rase rasutih po svetu“.355 Robert Balantajn nije delio ovakav sveobuhvatni imperijalizam sa Sesilom Rodom. 359 Upor.

a iskustva kroz koja prolaze tamo prosvetljuju ih pravom istinom o surovosti trgovine robljem. On prihvata da mlade Britance odvede u Zanzibar. pre nego što se vrati u Englesku. dok Harold kao naivan kandidat treba da iskusi surovu realnost života u Istočnoj Africi. a gotovo svi crnci love s istim oduševljenjem kao i mladi Englezi. vraća svom plemenu pokazuje engleskim avanturistima koliko je Jusuf pogrešio . Balantajn je znao da su se neki od ciljeva pisanja Crne slonovače poklapali sa ser Frirovom intervencijom u Zanzibaru. Oni vole muziku i veselje isto kao i Evropljani. Generalno posmatrano. odvodi ih u Zanzibar. ali u stvari on nije naivan – on je jednostavno neiskusan mlad čovek željan i sposoban da uči iz svojih iskustava.Junak ove priče je Harold Sidrift360 koji plovi jednim od očevih brodova da bi stekao poslovno iskustvo u trgovini. te završavaju kao brodolomnici na afričkom kontinentu. Poglavica Kambira pokazuje dovitljivost u lovu na divlje zveri. spašavaju jednog roba i vraćaju ga ženi i deci. Harold odbija da napusti brod ostajući na palubi sa jednim odanim mornarom. veći deo radnje se koncentriše na uspostavljanje zajedničkog života crnaca i belaca. Oni ne uspevaju da spasu brod i tovare robe. gde arapski trgovac Jusuf trguje robljem. Čitalac dolazi u iskušenje da u ovom imenu vidi dublje značenje „nošim morem“. Robovi snažnog karaktera pokazuju junački otpor lovcima na roblje. Radost kojom se Čimbala oslobođeni rob. Britanska mornarica spašava mlade heroje. makar ih to koštalo života. Kada brod počne da tone blizu obala istočne Afrike. Međutim.Kambira ne uzima drugu ženu nakon što njegova voljena Azinta strada u rukama trgovaca robljem. obišao svet i lovio u Africi. završenom pre nego što je pisanje knjige završeno. pokazuju ljubav i vernost . U skladu sa idejom romana. Dirkom Lilihamerom. Dok putuje rekom dublje i dublje u srce kontinenta. ali ih na kraju zarobljava i stavlja na brod sa „oštećenim“ robovima koje koristi kao mamac da obmane britansku krstaricu u potrazi za silom uhvaćenim robovima dok on odvodi svoj glavni tovar na tržište. bio je svestan da katalog nepravdi koje su prikazane čitaocu još nije zastareo – bilo je je mnogo stvari da se uradi pre nego što se pravda i humanost vrate u centralnu Afriku i činilo se da jedino Britanija može adekvatno da izvrši ovaj zadatak. . Dok Balantajn povezuje mnoge slobodne niti da bi priču doveo do logičnog 360 Na engleskom ovo ime glasi „Seadrift“.i crnci imaju osećanja jednako intenzivna kao i belci i izražavaju ih na isti način. Harold odlučuje da putuje dublje u teritoriju istočne Afrike da bi se upoznao sa zemljom i da bi istražio trgovinu robljem. pri čemu su njihove sposobnosti i odvažnost prikazani do detalja. odnosno „crnom slonovačom“.

Životvorna Božja reč je jedini lek za jade čovečanstva.. Implikacija je očigledna: Britanija ne sme biti zadovoljna onim što je učinjeno do tada jer zmija još nije satrta. putem pregovora ili kupovine. Britanske pomorske jedinice su i dalje morale da patroliraju istočnom obalom Afrike. dokle god se ropstvo u bilo kom obliku toleriše. Iza ovih naizgled humanitarnih ciljeva kriju se imperijalistički ciljevi: Britanija može da osvoji teritorije u Africi da bi se oformili „centri za izbeglice“ i „mora se uvesti Biblija“: „Prva mera je od suštinskog značaja za drugu.. .. Druga rupa. a ljudi da se muče“. Ibid. i. stoga. interni – možda bolje reći inferni – užasi koje smo pokušali da opišemo. nepravde i tiranija. Ballantyne. Black Ivory. str. Da bi se uspešno proširila. jedini lek i za Afriku.“ 363 Dok navodi razloge za 361 362 R. takođe je trebalo da se eliminiše. jedan ili više komada zemlje.zaključka. Ako bi se uspostavila.“ 361 Da bi se čvrsto zapušila rupa u Zanzibaru.362 Po njegovom mišljenju. sa vojnom silom dovoljnom da se odbrane od divljaka i onih koji su još gori od divljaka – Arapa i Portugalaca.cit. M. str. kroz portugalske kolonije. Misionarska misija je ili spora ili gotovo nemoguća tamo gde vladaju anarhija. trebalo bi obezbediti britanske konzule u portugalskim kolonijama da bi se stalo na put ropstvu.. str. ako su još dve ostale otvorene. godine“. Stoga Balantajn zastupa pristup „prevencija i lek“. nužno je da Velika Britanija obezbedi. Zatvaranje tržišta roblja u Zanzibaru ukazalo je na jedan od tri puta trgovine iz Afrike. ali Balantajn ističe „da je uzalud da se odmaramo zadovoljni time što smo zapušili jednu rupu na brodu. a sa njom i civilizacija i sve blagodeti koje idu uz nju. da tamo podigne slobodna hrišćanska naselja i tamo. Balantajn nije bio zadovoljan Portugalcima: „Ropstvo ostaje netaknuto u portugalskim kolonijama. trgovac robljem Jusuf ostaje na slobodi da čini zlodela. 109. tri ovakva centra bi u isto vreme počela da iskorenjuju trgovinu robljem. 363 Ibid. ubijanje. dok bi naši brodovi mogli slobodno da uplovljavaju u afričke luke.388.389-90. varvara bez ikakvih zakona – ispruži ruku prijateljstva svim urođenicima koji zatraže zaštitu od lovaca na robove i da im ponudi da ih nauči blagoslovenim istinama hrišćanstva i umetnosti civilizacije. nastaviće da vladaju svetom. Dobro je da budemo upoznati sa ovom činjenicom i da budemo svesni da... op. pošto je Portugalija odlučila da ga zadrži do 1878..

svih ekonomskih resursa koji propadaju neiskorišćeni usled trgovine robljem. suštinski orijentisana protiv ovakve intervencije. Heinemann. već pomalo uža slika. Balantajnovom biografu.366 Dakle. ostaje dilema da li bi ovakva intervencija mogla ostati na minimalnim razmerama. str. njihov kuvar. iznosila ovakve stavove i bila spremna na troškove potrebne za minimalnu intervenciju o kojoj govori Balantajn. već će ovaj postupak i „materijalno uvećati trgovinu. 366 Tim Jeal. te bi oružani sukob bilo teško izbeći.57. Međutim. pri čemu izolovani centri civilizacije kontrolišu haos. a pravedna britanska flota dolazi i odlazi po potrebi. time omogućavajući alternativu svim zverstvima koja su se događala. str. op. Balantajn u Crnoj slonovači u značajnoj meri zastupa imperijalističku intervenciju u Africi. i gvožđa. Ibid. . Livingstone. str. 111. str. predstavlja jedini mogući put ka gašenju trgovine robljem.cit. London. kada bismo samo znali gde da tragamo za njim.. ako je Gledstonova vlada. Očigledno je da bi centri civilizacije svakako došli u iskušenje da pokažu nestrpljenje ako bi se divljaštvo sporo povlačilo.391. 368 Upor.brutalnu intervenciju.258. Ovde Balantajn ilustruje argumente Dejvida Livingstona da uvođenje legitimne trgovine u Afriku. potvrđuje da u zemlji postoji i zlata. dok je kasnije odlučio da napiše Crnu slonovaču 364 365 Ibid. i uglja. pisac se zainteresovao za temu ropstva nakon čitanja izveštaja o javnom skupu u znak protesta protiv ropstva održanog u Lidsu368. trgovine dobrima koje bi Afrika mogla da proizvede bez žrtvovanja živih ljudi.. Balantajnovi putnici u diskusiji o ekonomskim potencijalima zemlje daju sledeće komentare: Harold uzvikuje: „Kako bi ovo mogla biti divna zemlja pamuka kada bi se pravilno obrađivala!“..“364 Nešto ranije u romanu.367 Prema Eriku Kvejlu (Eric Quayle).. Međutim. dok veći deo teritorije Afrike zadržava nezavisnost. 1973. bogatstvo i sreću sveta. to nije slika kolonije sa velikim prostranstvom pod svojom kontrolom. str. 367 Ibid.“365 Antonio. 142-43. Balantajn gotovo neprimetno uvodi nove elemente – ne samo da će se iskoreniti trgovina robljem a Afrikanci biti „spaseni“. dok Disko dodaje: „I ne bi se čudio kada bi tu bilo i puno zlata. šećerne trske i slonovače. Logan.

pa čak i inicirajući.cit.. a svu krivicu svaljuje isključivo na Arape i Portugalce. a da ne spominjemo činjenicu da je i kraljica Elizabeta I lično finansirala ekspedicije brodova u potrazi za robovima iz Afrike. „gotovo je nemoguće za bilo koga ko poznaje istoriju prekookeanske trgovine robljem da prenebregne aktivno britansko učešće. Crna slonovača otkriva shemu karakterističnu za „prozu imperije“ XIX veka. pošto.. 168. Ovaj obrazac je očigledan u ovom romanu. Afrikanci se prikazuju kao bespomoćni divljaci. prvo morala da Afriku učini bezbednom ohrabrujući. istorijski gledano. M. .. muzičare i slikare. čak iako se njihova imena znaju.369 U svojoj knjizi Afrikanci i njihova istorija (Africans and Their History) istoričar Džozef Haris (Joseph Harris) tvrdi da je Britanija.“371. Međutim. Jo.. u stvari. ovaj roman izbegava pominjanje Britanaca u ovoj vrsti trgovine. Ho! Da je dobro za nas. ljudi o kojima govori vekovima imaju svoje pesnike.kao vrstu dokumenta u formi proze. U ovom primeru je jasno da pripovedač pogrešno tumači nepismenost kao nedostatak književnosti. 369 370 Ibid. 371 R. op.370 Kolonizacija je. Pripovedač ističe da „divljaci nemaju književnost“. str. Uprkos Balantajnovom cilju i objektivnosti pristupa. pa čak i dominiranje ovim tržištem u jednom trenutku.. pošto oni „ne umeju da čitaju i pišu te nemaju trajnije zapise o delima svojih predaka. Stoga. u romanu se nalazi i lik Afrikanca Makompe koji ilustruje postojanje usmene književnosti u pesmi koju komponuje u čast Britanaca: „Englezi su došli da vide. da bi započela kolonizaciju i ohrabrila naseljavanje Britanaca na Afrički kontinent. Ibid. Ballantyne. a Britanci kao dobroćudni spasioci. ukidanje prekookeanske trgovine robljem koja je mogla da ugrozi novoosnovane kolonije i planove eksploatacije prirodnih bogatstava. Afrikanci se stalno spominju kao divljaci (savage). zastupajući kolonizaciju i negirajući afričku kulturu da bi se opravdala takozvana potreba da se nameće britanska kultura. Black Ivory. niti imaju religiju vrednu pominjanja. Međutim. bila porobljavanje u drugom ruhu.

271 374 Upor. Protivurečje mita i istorije Generalno posmatrano. dok naselja crnaca podsećaju na patriotske planove koje su zastupali brojni abolicionistički pokreti nakon emancipacije. Ho! Ne u roblje da nas vode Niti da nas zatrpavaju u grobove Već da crnce oslobode. Kada smo im poverovali i opustili se. str. str. Pa ipak.“372 Dok sadržaj ove pesme veliča blagonaklonost Britanaca i potvrđuje teret belog čoveka. ali su ipak odigrali značajnu ulogu u izgradnji i održavanju britanske imperije šireći postojeće mitove o Afrikancima. 250.3. Haroldu kažu: „Ono što beli čovek kaže može biti istina. kada su se Evropljani spremali za svoja pomorska putovanja. stvaralački aspekat lika Makambe aktivno protivreči tvrdnji da ovi ljudi nemaju književnost..Jo. pripovedač priznaje da urođenici mogu da imaju razloga da ne veruju belcima. Na jednoj od misija širenja Božje reči. ali izgleda da beli ljudi govore isuviše laži. Prema 372 373 Ibid. spalili naša sela i odveli žene i decu. dolaze kod nas govoreći da su nam prijatelji i da su oni sluge onih istih ljudi kao i beli čovek Livingston i žele da trguje sa nama. Ljudi koji su ubili naše ratnike. osvajanje i kolonizacija kroz učenja Biblije ostaju glavni ciljevi u Balantajnovoj Crnoj slonovači. Ne znamo ni šta da mislimo ni u šta da verujemo“.373 Kao što je očigledno u ovom primeru. U kojoj meri se ovaj mit razlikuje od stvarnosti vidi se iz studije Marlene Kosi Logan Priča o Africi: Džordž Henti i proza Imperije (Narrating Africa: George Henty and the Fiction of Empire)374 Naime. pisci avanturističke imperijalističke proze ponekad su bili ambivalnentni u vezi sa misijom civilizovanja. istraživanja i osvajanja. Logan. Ibid. 7. bili daleko od nazadnih. .. oni su pucali na nas. pa ipak završili u lancima i prevoženi u Novi Svet kao robovi.cit. op. paradoks je to što su Afrikanci tek u XV veku.4.

1962. Penguin. od carstva Mali u zapadnoj Africi do onih u Indiji i Kini“. 377 Michael Craton. te je trgovcima robljem bilo lako da pođu u lov na robove. 1993. Novooslobođeni robovi postali su radnici za nadnicu kod bogatih industrijalaca. često su za svoje neuspehe navodili geografski i klimatski razlog377. . Ovo je.v. Anchor. u vreme kada je Velika Britanija počela da širi svoju imperiju u Africi je došlo do socioloških i političkih problema: Velika imperija Gane (11. 99. bez posla i doma.n. Fejdžu (Roland Oliver and J.“376 Majkl Krejton (Michael Craton) u knjizi Snaga Imperije (Sinews of Empire) primećuje da srednjevekovni evropski trgovci i moreplovci. str. Fage): „Još u praistorijskom dobu . str. te su Afrikanci koji su se zatekli tu u doba imperijalizma bili u teškoj situaciji. nesumnjivo ojačalo njihovu ekonomiju.v.Afrika nije bila ni malo nazadna – bila je na visokom nivou razvoja“. New York.v.378 Međutim. dok su mnogi koji nisu mogli da pronađu posao postali problem za društvo. New York.e) srušile su se usled građanskih ratova. Takođe. u čemu je i Britanska imperija uzela udeo. A Short History of Africa. D. Race in North America: Origin and Evolution of Worldview. 1974. ali kako je vreme prolazilo ljudi su se sve više protivili ovoj vrsti trgovine. 109.e).n.n. 56. Ibid. Westview Builder. koji su geografiju sveta poznavali bolje od Evropljana. D. te je 1833. str.ili bar tokom dugog milenijuma paleolita ili „starog kamenog doba“ .375 Oni tvrde da su sve do kasnog XIX veka afrički narodi bili organizovani u države i zajednice koje su bile dovoljno jake da se odupru prekookeanskim osvajačima i doseljenicima: „Pravi razlog zašto Evropljani nisu prodrli u dubinu kontinenta i osvojili zlatne rudnike zapadne Afrike ili Severne Rodezije (današnji Zimbabve) bio je taj što su Afrikanci u ovim krajevima bili već dovoljno organizovani da ove resurse sami koriste. 378 Audrey Smedley. Sinews of Empire. godine donesena Deklaracija o emancipaciji (The Emantipation Bill) koja je okončala prekookeansku trgovinu robljem u Britaniji i njenim kolonijama. a što im je omogućilo da se toliko dugo odupiru modernom dobu. gusto naseljavajući delove gradova u Engleskoj.D. Baltimore. ostavili „izuzetne opise velikih država. Upravo u ovoj situaciji poseglo se za idejom kolonizacije 375 376 Oliver Roland and J. Odri Smidli (Audrey Smedley) ističe da su tokom srednjeg veka muslimanski moreplovci. nevoljni da priznaju da su afrička kraljevstva bila dovoljno moćna i vešta da spreče strance da prodru u Zapadnu Afriku. Page. U velikoj meri bila je to mera napretka koji su Afrikanci postigli u ranijim vekovima. Mali (13.istoričarima Rolandu Oliveru i J. a pogotovo Londona.e) i Šangaj (14.

suštinski posmatrano. Dok „ono drugo“ u uobičajenim skučajevima nestaje kada se prevaziđe anksioznost. naizmence su se i imperije u Africi uzdizale. op. 1830-1914.381 Stereotipi ukazuju na ljudsku nesposobnost ili neuspeh da se iskreno izbore sa samima sobom („lažnim ja“). a kao kulturološka posledica ovakvog britanskog okretanja istorijskih okolnosti u svoju korist. u 379 Patrick Brantlinger. New York. vladale. opirale i potčinjavale. 122. umetnici iz Bevina su postizali u bronzi. Gilman razlikuje patološke i nepatološke stereotipe. gde se govorilo o podeli na superiorne i inferiorne. Patrik Brantlinger (Patrick Brantlinger) u svom eseju „Viktorijanci i Afrikanci: Geneologija mita o Crnom kontinentu“ („Victorians and Africans: The Genealogy of the Myth of the Dark Continent“) pokazuje kako su veliki viktorijanski istraživači.3. projekcija „lošeg ja“. str.“380 7. ali samo a horizontalnoj ravni.5. Imperijalizam. str. u književnosti je vidljiv trag ideologije koja je zastupala ukidanje urođeničkih običaja u ime civilizacije. Cornell UP. uz Darvinovu Teoriju evolucije. . Sendler Gilman (Sandler Gilman) u knjizi Razlike i Patologija (Difference and Pathology) iznosi stav da „ljudi ne mogu da funkcionišu bez stereotipa jer oni „doprinose poželjnom osećaju razlike između „ja“ („self“) i „objekta“ koji postaje „ono drugo“ (The Other)“. Naučnici su diskutovali i u Tibuktu i u Parizu. Cornell UP. Ithaca and London. kultura i stereotipi Upravo zbog primene ovog veštački stvorenog kriterijuma za poređenje ljudi i kultura u kojima žive.. 1988. Race and Madness. Rule of Darkness: British Literature and Imperialism. 381 Sander Gilman. 379 Prema Ronaldu Segalu (Roland Segal). poput Dejvida Livingstona i Henrija Hentija. potpomogli fenomen poznat kao mit o crnom kontinentu“. uvodeći u svetsku kulturu pogrešne stereotipe. 380 Oliver and Page.Afrike. Kulture su bile različite. u smislu da je „ono loše drugo“. bila je proizvod osvajanja. 44. a ono što su Italijani postigli sa pigmentom.cit. ostale su stereotipne slike Afrikanaca kao varvara i pagana. „dok su centri evropske kulture cvetali. Ithaca. Difference and Pathology: Steretypes of Sexuality. Vertikalna ravan. 1985. propadali i ponovo nicali.

Žanrovsko određenje Prilikom žanrovskog određenja dela Roberta Majkla Balantajna trebalo bi uzeti u obzir već recepciju njegovog prvog romana. stereotipi o Afrikancima koji dominiraju viktorijanskom imperijalističkom prozom mogu da se smatraju u izvesnoj meri patološkim i zaraznim. Ibid. izdavač iz Edinburga. „zemlje u razvoju“ ili „postkolonijalne“. str. budući da nisu nestali tokom vremena. suštinski odnosi dvaju kultura ostaju isti.biography. Hadsonov zaliv – ili svakodnevni život u divljinama Severne Amerike. na njegovu ciljnu čitalačku grupu može da ukaže i podatak da je Balantajn verovao da stara izreka „dečaci će uvek biti dečaci“ nije tačna. predložio je mladom piscu da bi mogao da napiše još koju knjigu iz oblasti književnosti za mlade (juvenile literature). već da dečake od malena treba učiti kako da od dečaka postanu pravi muškarci. 383 Budući da se i danas afričke zemlje nazivaju „zemljama trećeg sveta“. a ne dopustiti 382 383 Ibid. ni nakon potrebe da se upotrebe prilikom pravdanja dominacije Evrope nad Afrikom. 7. tokom čitanja ovog romana Vilijam Nelson. pošto bi bilo naivno pretpostaviti da je „ja“ po svojoj prirodi samo „dobro“ a „ono drugo“ samo „loše“..patološkim slučajevima nedostaje sposobnost da se razlikuju po jedinci od grupe ili klase i stoga se podiže stroga linija razdvajanja.php. 41. stavove i fantazije iz sveta odraslih. uprkos savremenim formama emancipacije i tolerancije. Drugim rečima.384 Takođe. Budući da se u avanturističkoj prozi viktorijanskog perioda zadržava stroga granica između „ja“ i „ono drugo“. Naime. opstajanje i preobličavanje rasnih stereotipa iz XIX veka do XXI veka govori upravo o patološkoj i zaraznoj prirodi stereotipa. kao pedagoško sredstvo. 384 Upor. kritičko čitanje ovih romana otkriva više o „lošem“ ja ( odnosno o Britancima) maskiranom u „loše ono drugo“ (odnosno o Afrikancima).01-e.XI 2010. U tom smislu.ca/009004-119. književnost za decu i mlade u evropskoj istoriji odražavala je vrednost. .382 U skladu s ovim. Internet izvor: www.4.bioId=40067 na dan 5. stiče se utisak da.

Za nekoliko meseci skupljeno je oko 6.da budu ostavljeni samima sebi da nađu put ka zrelosti.. Predvođeni dečacima in Harou škole.000 funti po školama širom zemlje. da bi se pripremili i sa hladnokrvnošću i samopouzdanošću suočili sa opasnostima čestim u životu odraslog muškarca. kao što je upadanje u jezero ili padanje sa drveta. samo zato što se plaše opasnosti da padnu. . Pošto su ga prihvatili kao svog omiljenog pisca. pokret se osnovao gotovo odmah po stizanju vesti u Englesku. Ovakav spontan gest siromašnih dečaka viktorijanske Britanije do danas ostaje bez presedana i ništa slično se nikada više nije dogodilo u čast i jednog pisca.. uglavnom od teško ušteđenih penija od džeparca tinejdžera. Čvrsto verujem da su dečaci tu da bi se suočili sa svim rizicima.V 2010. donela je talas šoka u svet školaraca. ni jedan drugi pisac avanturističke proze nije bio u tolikoj meri prihvaćen od strane dečaka još za života. zasnovane na realističnim događajima iz različitih aspekata životne stvarnosti tog doba. da bi jačali svoj nervni sistem.. a zatim je tuga ponela desetine hiljada njegovih vernih mladih čitalaca.10. Trebalo bi da nikada ne odbiju da se popnu na drvo da bi ubrali voćku. Još tokom 1858.. godine. Izglasali su da osnuju fond za mermernu spomen ploču tako da i kasnije generacije mogu da pamte ime čoveka koji im je doneo toliko časova uzbuđenja i zadovoljstva.visionforum.“385 U skladu sa ovim verovanjem. godine. Gorilla Hunters. op. i slično. očigledno je da je ciljna publika i primila poruku na pravi način. Balantajna su oduševljeni dečaci zaustavljali na ulicama Edinburga.com/browse/product/?productid=60000_8cid=596 na dan 11.“386 385 386 Ballantyne. Erik Kvejd opisuje taj trenutak na sledeći način: „Ogromna popularnost romana koje je napisao za mlade čitaoce svog vremena doprinela je stvaranju legende oko pisca koji ih je inspirisao da učestvuju u akciji kakvoj su se nadali da će biti trajan spomen da ovekoveče njegovo ime. On je zapisao sledeće: „Dečake bi trebalo od ranog detinjstva upoznavati sa sitnim rizicima i malim opasnostima svake moguće vrste. možemo prihvatiti pretpostavku da je i svoje romane.cit. Prvo su bili nepoverljivi prema ovoj vesti. Trebalo bi da vežbaju skakanje sa visine u duboku vodu. Međutim. a njegov autogram je postao vredna nagrada za mnoge mlade Škotlanđane. namenio upravo dečacima koji odrastaju u mlade ljude. str.. Internet izvor: www. nedugo nakon objavljivanja Koralnog ostrva. Kada je vest o njegovoj smrti došla u Britaniju 1894. Trebalo bi da nikada ne oklevaju da pređu preko potoka na uskoj dasci jer se plaše vode.

Čini se da je njegova književna misija uspela i da je dečacima ponudio veliku inspiraciju i ostvarenje skrivenih dečačkih snova. likovi koji su zaživeli u srcima tolikih dečaka „spasavali su bespomoćne urođenike od surove sudbine u rukama ljudoždera. nesputanog i čvrstog dečaštva. Postoji samo jedan jedini roman preveden na srpski jezik. Privrednik. kojim su pokazali nesebičnu posvećenost dužnosti. Njegove priče nude. . ili su bez razmišljanja skakali u vodu prepunu ajkula da bi pomogli prijatelju. Tri Robinzona na Koralnom ostrvcu. U tom smislu.“ 388 Na taj način oni žele da se suprotstave cinizmu XXI veka književnošću koja pruža nadu u bolju budućnost za bolje ljude. i današnje generacije dečaka pokazuju interesovanje za Balantajnova dela. Međutim. ali i klasifikovanje dela u žanr književnosti za mlade. Balantajn. da bi na kraju odvažnog herojskog dela. i ukazuju na globalnu viziju sveta u kome samo hrabri i neustrašivi dobijaju svoje mesto u društvu i stiču samopouzdanje i poštovanje drugih. Beograd. 387 388 Ibid. a sve ovo će naučiti u kontekstu avanture visokog nivoa i vrhunskog viteštva.com/browse/product/?productid=60000_8cid=596 na dan 11. Naučiće da samo pozitivni likovi pobeđuju na kraju i šta znači biti muškarac s Božjom misijom u životu. M. kako su mnogi izdavači tokom XX i XXI veka oklevali da objavljuju njegove romane zbog naglaska na biblijskim elementima. Vaš sin će naučiti o dragocenosti vremena i potrebi dečaka da delaju. u tome i uspevaju. 1934. Jedna od takvih izdavačkih kuća je i Visionforum (The Ballantyne Children Adventure Library) koja objavljuje kompletna Balantajnova dela u dvadeset tomova uz reklamni moto: „Da li imate dečaka kome je potrebna inspiracija? Ponudite mu Balantajna! Na stranicama ovih izuzetnih avantura u književnosti. a sudeći po reakcijama tinejdžera.387 Stiče se utisak da na anglosaksonskom govornom području njegova slava ne jenjava. oni koji se odvaže na taj korak naiđu. Majstorović. Prema njegovom biografu. ili su jurili kroz vatru i dim da priteknu u pomoć dami u nevolji. baš kao i nekad.visionforum. već on ostaje simbol slobodnog. uz primese škotske kulturne tradicije. 389 R. Internet izvor: www. skromno odbili da prime bilo kakvu zahvalnost od žrtava drame u kojoj su učestvovali sem čvrstog stiska ruke“. iz ovog aspekta. preveo Milić R. na veliki odziv čitalačke publike dečaka i tinejdžera. ali pod naslovom Tri Robinzona na Koralnom ostrvcu 389. izgleda da Balantajnovo delo nije u dovoljnoj meri zastupljeno kod nas. te. što ukazuje na negovanje tradicije robinzonijada.V 2010. avanturu s visokim nivoom viteškog ponašanja. i to Koralno ostrvo.

govoreći o imperijalističkoj funkciji književnosti u viktorijansko doba. K.. str.. a romani koji dobijaju zasebne odrednice jesu Koralno ostrvo395. op. 396 Ibid.. c) knjige za decu su obično. 392 Upor. . te da. Logan.. 80. 25. štivo prikazano kroz stalnu aktivnost junaka. Inglis. kao oni sami. kao proizvoda XIX veka (genre of entertainment)391. 101-102. 395 Ibid. pripada i književnosti za decu. i to kao žanr različit od žanra zabavne književnosti za decu. str 29. budući da se deo avantura koje opisuje događa u ovom delu sveta394.cit. str. iako se realističnošću pristupa približava odrednici „književnost za mlade“.. Ona primećuje da je ton u književnosti za decu optimističan. a forma priče često uključuje vreme putovanja. Oxford and New York. 394 Ibid.I u književnoj kritici nedvosmisleno postoji jasno određenje žanra Balantajnovog romana. U skladu sa tim. Ibid. Mary Prichord and Humphrey Carpenter. Pas Kruso396. Fred Inglis (Fred Inglis) razlikuje književnost za decu od književnosti za odrasle po sledećim karakteristikama: a) u knjigama pisanim specifično za decu protagonisti su deca. s tim što ga autori ove knjige svrstavaju delimično u kanadsku književnost. b) književnost za decu manje se bavi „verovatnim događajima u sižeu i postavci“ u odnosu na romane za odrasle. str. koristi odrednicu „književnost za mlade“ („juvenile literature“)390. 131.. Balantajnova biografija i bibliografija nalaze značajno mesto u Oksfordskom priručniku za književnost za decu (The Oxford Companion to Children’s Literature)393. Ako uzmemo u obzir da Balantajnove priče govore o dečacima u potrazi za avanturom kao formom inicijacije u zrelost. 392 Rut Makdonald. The Oxford Companion to Children’s Literature. str. Oxford University Press. Lovci na gorile397. dodaje svoje tri odlike. inicijacije u zrelost i uspune i padove sreće koja prati heroja. a sa prikrivenom idejnom porukom zavijenom u naizgled optimističnu priču o avanturi. 155. Logan. d) priča je obeležena „svojom svesnom ograničenošću formalne složenosti radnje“. M. 393 Upor. 397 Ibid. deleći slične stavove sa Inglisom. 215. str. kraće od romana za odrasle. e) sintaksa je jednostavnija f) prisutno je pojednostavljivanje (ali ne nužno na površinskom nivou priče) moralnih pitanja. 1999.. ali ne i obavezno. moglo bi se reći da se uklapaju u ovu definiciju. str. Edvard Salmon (Edward Salmon) u svojoj knjizi Književnost za mlade kao takva napisanoj s ciljem da se opiše mentalna i 390 391 Upor.

Beri prikazuje nasilje kao zabavno za decu. 13. Balantajna. govori i uticaj Balantajnove priče Koralno ostrvo na pisca za decu ser Džejmsa Metjua Berija (Sir James Matthew Barrie. dok Petar Pan odbija da iza sebe ostavi svoje detinjstvo. On sugeriše da su avanture Petra Pana u Nedođiji inspirisane Koralnim ostrvom. U isto vreme. Hamfri Karpenter (Humphrey Carpenter) primećuje da je Beri u svom detinjstvu bio „zavisnik od avanturističke priče“399. 101. dominantni beli Evropljani. samo što je naglasak stavljen na igru kao bitan elemenat književnosti za decu. Stivensonom i ostalim piscima.. suština muškosti. 178. Rajdera Hagarda i Džozefa Konrada. još jednom delu nastalom pod uticajem Koralnog ostrva.moralna atmosfera podizanja generacija uz knjige za dečake i devojčice398. Citirano u Ibid. dok cela ideja Nedođije pokazuje nedvosmislenu vezu sa njegovim omiljenim štivom iz detinjstva. imaju pravo i dužnost da ubijaju one koji su zli. str. Boston. 400 Upor. kao uzbuđenje bez posledica. dok su dela Merijeta. gde agresija i uzbuđenje kulminiraju do krešenda u kom se dečaci oslobađaju svojih civilizacijskih inhibicija. Juvenile Literature As It Is. Ali.Houghton Mifflin Company. međutim igre Petra Pana su igre koje je Vilijam Golding opisao u Gospodaru muva. te sve to dovodi do smrti jednog od njihovih prijatelja. O tome koliko je tanka granica između književnosti za decu i književnosti za mlade. 1880. 1985. . Secret Gardens: The Golden Age of Childen’s Literature. koji se „opijao“ Balantajnom. što se vidi u romanima Džordža Hentija (George Henty). kao jedina istinski prijatna aktivnost. Petar Pan implicira da heroji. op. Isto tako. str. navodi da su dečaci u anketi iz tog doba Balantajnu dali 67 glasova i postavili ga na šesto mesto po popularnosti u to doba. njena ciljna grupa su primarno mala deca. protagonisti ovih priča su uključeni u proces odrastanja. Petar Pan se donekle razlikuje u nekoliko aspekata od priča prethodnih generacija... Hourihan. str. ali ide čak i dalje. sugerišući da je nasilje prirodno za dečake.400 Sve ovo ukazuje na značajno mesto Roberta Majkla Balantajna u tradiciji avanturističke priče XIX veka kao pisca koji je nastavio Merijetovu pomorsku avanturističku priču nadogradivši je elementom dečaka kao heroja i značajem religijskog motiva u širenju Britanske imperije. 1860 – 1937). Naime. ne verujući u misionarsku komponentu misije 398 399 Edward Salmon. Humphrey Carpenter. svojim delom stvorio je osnovu za dalji razvoj priče o Africi kao mestu uzbudljivih avantura mladih Britanaca. pri čemu Džordž Henti. Najpre.cit. i podstiče demonizaciju i stvaranje stereotipa. Kingstona i Stivensona usmerena ka adolescentima.

a koju ona naziva „prozom Imperije“402. ne ugrožavajući njihovu egzistenciju od strane belih heroja Britanaca. Rajder Hagard. 85-129. 401 402 Upor. str. iz svojih avanturističkih priča u Africi izbacuje misionarske vrednosti. str. 403 Ibid. on je zadržao ideju da Britanija ima „božansku“ misiju da civilizuje svet putem vojne sile (puškama) a ne putem evangelizma (Biblije). odnosno. tajanstvenom kontinentu koji do danas zadržava svoju zagonetnost u svetu književnosti. ali on ostavlja Afrička plemena svom načinu života.cit. op.civilizovanja toliko prisutne kod Merijeta i Balantajna.. Time se u avanturističkoj prozi XIX i s početka XX veka okončava priča o Africi. str XIV. Logan. 139-153. Već tu se vidi da su imperijalističke ideje kao odraz u književnosti403 postajale sve slabije u njegovo doba. Ibid. kao književni savremenik ovih pisaca u romanu Rudnici kralja Solomona (King Solomon’s Mines) takođe istražuje i produblju je sliku Afrike kao uzbudljivog mesta za avanturu. Marlena Kofi Logan upravo ovom piscu i posvećuje centralni deo svoje istorije o prozi Imperije401 i naglašava da su njegovi romani o Africi prototip književnosti koja se pojavila sa usponom britanskog imperijalizma – književnost koja je dala legitimnost političkim postupcima britanske imperije. . da bi u vreme Džozefa Konrada Afrika postala Srce tame...

porodica Stivenson putovala je po Evropi i Americi. da bi 28. Deset godina starija od Stivensona. Na umetničkoj koloniji u Parizu upoznao je i zaljubio se u Amerikanku Francis Vandegrift. Na ovom ostrvu je pronašao svoj raj na zemlji. kada je preminuo u četrdeset i četvrtoj godini. ova Amerinkanka pokazala se. i dan danas.8. juna 1888. pesnik i esejista. avanturista krhkog zdravlja. godine iznajmili privatnu skunu i zaplovili iz San Franciska ka Južnim morima. zavoleo ljude i ugasio svoju žeđ za potragom za novim pejzažima i iskustvima. Čini se da je jedan takav pisac. a nadimak Tusitala. . U potrazi za savršenim mestom gde bi se njegovo zdravstveno stanje poboljšalo. Kada je izbila pobuna protiv Nemačke kao kolonizatorske sile. Biografija i dela Robert Luis Stivenson (Robet Louis Stevenson. Počiva na uvek suncem obasjanom vrhu planine Vea u kamenoj grobnici do koje vode stepenice isklesane u stenama. Međutim. Odatle se nikad nisu ni vratili. kalvinistički boem. ona je bila neobična kombinacija boemskog umetnika i pionira Divljeg zapada. ali i oni njega. okružen. a pri tome bila je i udata. godine. ROBERT LUIS STIVENSON – RAZIGRANA AVANTURA 8. danas Samoa. bolest je uzela svoj danak 1894. 1850–1894). nakon završenih studija prava. svojom tropskom klimom godi Stivensonu u tolikoj meri da je mogao da jaše satima. odnosno grupica vulkanskih ostrva između Novog Zelanda i Havaja. Čak i danas oni gaje prema njemu poseban pijetet. Sama je uvijala svoje cigarete i nikud nije išla bez revolvera. kao diskretna viktorijanska supruga koja je podržavala i pratila Stivensona na svim putovanjima. borio se na strani urođenika. pošto se pokazalo da ostvro Upolu. kada su se venčali i vratili u Edinburg. rođen je u Edinburgu u porodici građevinara koji su gradili svetionike. suprotno viktorijanskim očekivanjima.1. viktorijanski hipik svojom uzbudljivom životnom pričom zaintrigirao maštu viktorijanske publike. On je i jedini viktorijanski pisac koji je u svom privatnom životu u potpunosti prihvatio urođenike dalekih ostrva i njihovu kulturu. Međutim. škotski romanopisac. odlučio je da postane pisac i da i u svoj život i u svet književnosti unese duh avanture. Iako je od detinjstva bio slabog zdravlja boreći se protiv tuberkuloze. uprkos očekivanju porodice da nastavi porodičnu tradiciju. prašumom izuzetne lepote.

„The Granite Shows Through: Shades of Tusitala“. dobio je i zadržao zasluženo. a kasnije ih je objedinio u dve odvojene zbirke 1881.odnosno Pripovedač. usledili su romani Ostrvo s blagom (Treasure Island. The Columbia Encyclopedia. 404 Na početku književne karijere. Columbia University Press. 1886) i Gospodar Balentrija (The Master of Ballantrae. i to u cilju da se nasluti formula trajnosti i večite svežine sveta avanture koju je on doneo. jer u njegovoj prozi žive heroji koji se bore protiv onoga što je on nazivao „našom istrošenom civilizacijom“. New York. str. Tokom svog kratkog života Robert Luis Stivenson bio je najsveobuhvatnije prihvaćen pisac na engleskom govornom području. Queen’s Quaterly. Hyde. godine. Nakon objavljivanja putopisa Putovanje u središte zemlje (Inland Voyage (1878) kao prve celovite knjige. Issue 3. 1883). Vol 114. Kidnapovan (Kidnapped. 1876. Fraser Bell. i 1882. 46336. 1889)405. godine. Fall 2007. 384. 2009. objavljivao je eseje u magazinu Cornfull Magazine. 405 Upor. 404 Upor. str. pisao pesme i drame. te će se u ovom radu ukazati upravo na autentične i univerzalne elemente njegovog viđenja avanture. Sixth Edition. . u književnosti će zauvek ostati upamćen po avanturističkim pričama koje ga svrstavaju u klasika ovog žanra. 1886) i Čudan slučaj Doktora Džekila i gospodina Hajda (The Strange Case of Dr Jekyll and Mr. Iako se bavio novinarstvom.

s jedne strane. odnosno kvaliteta pripisanih heroju. Stivensona 8. 15. Dualizm i u Stivensonovoj avanturističkoj priči Ističući svoju postavku da se konceptualno središte herojske priče sastoji od niza binarnih opozicija. Deconstructing the Hero: Literary Theory and Children’s Literature. London. trezvena. čitalac pirate posmatra samo iz njihovog ugla posmatranja i pri tome se posmatraju kao zli. iskrena i u potpunosti vladaju sobom. tako da. Gospoda su prikazana kao dolični građani. Pošto Džim i doktor Lajvesej donose priču iz perspektive pripovedača u prvom licu. 1997. čini se da je očigledno da su gospoda dobra a gusari zli.2. racionalna. str. Gospoda asociraju na civilizovanu Englesku. dok čitalac čita roman. L. Routledge. pijani. Mardžeri Hurihan kao jedan od osnovih primera za herojsku priču navodi upravo Stivensonovo Ostrvo s blagom406. dok su gospoda uredna.2.1.8. heroj priče Džim Hokins i njegovi prijatelji stalno se nazivaju „gospodom“ („gentlemen“) i postavljeni su nasuprot piratima koji su. spisak binarnih opozicija mogao bi se prikazati na sledeći način: gospoda vredni trezveni racionalni iskreni samokontrolisani poštuju zakon Engleska dobri gusari prljavi pijani iracionalni skloni prevari nasilni kriminalci ostrvo zli 407 Termini u svakoj od ove dve kolone formiraju jedinstvenu celinu. skloni prevari i nasilni. Avanturistička priča u delima R. iracionalni. 407 Ibid. Čitalac 406 Margery Hourihan. a pirati na „divlja“ ostrva. s druge strane. i njegovim „divljim“ protivnicima. Naime. izuzev Džona Silvera. a gusari kao kriminalci. opisani kao prljavi. .

Critical Practice. sumnje i nesigurnosti otklanjaju. nema puno izbora. 409 U herojskim avanturama priča dobija formu putovanja. Pronalaženje blaga i isticanje jasnog završetka niza avantura kao faza ciklusa potrage takođe je važan deo avanturističke priče. ali i podstaknuta kada heroj krene ka sledećem izazovu. kada čitalac sazna kako Džim Hokins. 106.konstruiše ovo značenje iz samog teksta iako. tako da s uživanjem prate priču. uklapa se u tradicionalno shvatanje avanturističke priče u kojoj heroja na kraju potrage očekuje nagrada. Kako se događaji nižu. i učitava vrednosti u strukturu i pripovedačku tačku gledišta tako da se one čitaocu čine prirodnim. pošto su i jedni i drugi vođeni željom da se domognu zlata za sebe i. To je mesto gde mit čitaocu nameće svoju poruku.. str. Edward Arnold. oni znaju da će heroj trijumfovati i da će priča potvrditi tradicionalne dualizme. 53. ali. donosi i poruku da je nesumnjivi uspeh dostižan. 1988. kretanje priče je usmereno i ka prikrivanju i ka razotkrivanju. ova želja biva privremeno zadovoljena. One stvaraju osećaj zadovoljstva budeći kod čitaoca uzbuđenje i želju da sazna „šta će se dogoditi sledeće“. dok se centralne binarne opozicije definišu kao sukob dobra i zla. a završetak implicira da se zlo može lako uočiti i poraziti. i jedni i drugi su spremni da ubiju članove suprotstavljene grupe u borbi za plen.“408 Upravo je to deo teksta gde se izgubljene niti spajaju. „koncept završetka odnosi se na način na koji tekst uverava čitaoca da razume i prihvati određenu „istinu“ ili formu saznanja. takođe. sakriven u buretu za jabuke 408 409 Roger Webster. Kao što Ketrin Belsej (Catherine Belsey) ističe. Studying Literary Theory. Prema Rodžeru Vebsteru (Roger Webster). kada se pozitivnije razmatraju motivi i dela svake od ove dve grupe. Hourihan. Čvrst i jasan završetak herojske avanture. pri čemu je izražen utisak linearnog napredovanja. str.cit. London. 1990. 52. Pri tome. Routledge. ostvarenje herojeve potrage je pobeda dobra. hrpa zlatnika u Ostrvu s blagom donosi simboliku kapitalističkih vrednosti XIX veka. a zlatnici u romanu imaju upravo takvu funkciju.410 Pošto su čitaoci ranije već iskusili slične tekstove. Catherine Belsey. Ove priče su uzbudljive i lako ih je čitati. uprkos ovom kontekstualno određenom značenju. 410 Upor. a time se stvara neizvesnost i neprestano se čitaocu obećava da će se sve tajne postepeno razotkriti. osim toga što insistira na vrednostima heroja i njegovog sveta. . op. Na primer. a značenje priče iskrsava jasno i koherentno. str. da prihvati izvestan pogled na svet kao validan ili prirodan. Završetak je ideološki isto koliko je i narativan i estetski po svojoj prirodi. London. da se problemi mogu savladati i da je kontrola nad događajima moguća.

domišljato i časno. str. ali i same mape koja vodi do tog blaga. U stvari. Jim Bloom. Ostrvo s blagom nudi zadovoljstvo u podsticanju radoznalosti. usamljeni.2. . prisluškujući razgovor Silvera i njegovih prijatelja otkriva da su oni gusari. među njima nije bilo „koda časti“. 46-47. Vol. razvijanju očekivanja i ispunjavanja tih očekivanja. 411 8.. Nasuprot stereotipu Robina Huda. te i njihova odvažnost nije bila prava odvažnost. a plovidba okeanima veoma opasna. realnost se značajno razlikuje od stereotipa gusara ukorenjenog u svesti savremenog čitaoca. izdajnički i manje inteligentno od ostalih. Isto uverenje vodi čitaoca kroz sve napete scene u romanu. da će sile „dobra“ trijumfovati nad divljom iracionalnošću njihovih neprijatelja. misterija vezana za gusare i njihov način života i dalje traje. Uslovi života na njihovim brodovima bili su teški. Gusari – realnost iza mita i stereotipa Čini se da autentičnosti i trajanju Stivensonove priče u velikoj meri doprinose motivi gusara. April. op. ali nikada ne sumnja u to da će Džim i njegovi prijatelji nekako preživeti i dobiti blago. dok su pirati loši i ponašaju se sebično. 42. Hourihan. gusarske brodske posade bile su grupe lopova i kriminalaca unajmljenih da napadaju brodove i otimaju njihove tovare. pa i romantike s primesom dečačke nostalgije za neispunjenim snovima. i u tom smislu to je klasična avanturistička priča za sve generacije. misterije. Upor. Daglasa Ferbenksa.na brodu „Hispaniola“. 2009. Džim Blum (Jim Bloom).cit. on mora da zadrhti od uzbuđenja i zapita se šta će se dogoditi. i to studiju MGM i Dizni produkciji. siromašni i surovi. potrage za blagom zakopanim na dalekom ostrvu. Međutim. dobri likovi će pobediti jer je u prirodi stvari da se tako i dogodi. Zahvaljujući filmskoj industriji.2. likovima gusara u tumačenju Erola Flina. Roberta Njutona ili Džonija Depa. 26. Issue 4. 411 412 Upor. Sea Classics. Stoga. pogotovo što se ponavlja utvrđena shema: Džim i njegovi prijatelji su dobri i ponašaju se hrabro. „Piracy: the Reality beyond the Image and the Myth“. str. baveći se tematikom gusarskog života412. ističe da su gusari „Zlatnog doba“ bili ljudi izopšteni iz društva. pošto kod Stivensona oni bivaju veštim pripovednim postupkom zaogrnuti velom tajanstvenosti.

licenced pirate). a kada se 1714. op. „Pirate“ je opšti termin koji označava bilo koga ko pljačka brodove na moru. godine iz više razloga. Ovo je bio čuveni trgovački trougao za delovanje gusara. Uistinu. gusare su počeli da vešaju u Port Rojalu. Pošto je ovaj potez urodio plodom.cit. ali isto tako u nadi da će zastrašujuća reputacija gusara odvratiti Špance i Francuze da krenu na Jamajku. Za Engleze. U XVI veku on je opljačkao brojne španske brodove u Karipskom moru. 413 U engleskom jeziku postoje dva termina za pojam „gusar“ – „pirate“ i „buccaneer“. bilo je puno brodova koje su mogli napadati – prenosili su robove iz Afrike ka Americi i šećer. Međutim. britanske suparnike na okeanima i u Novom svetu. da bi se kasnije nastanili na Saratogi i počeli da pljačkaju širom okeana). ali samo s jednim ciljem – da bi napadali jedino Špance. iz današnje perspektive. mnogi nezaposleni kapetani ovakvih brodova okrenuli su se gusarstvu za ličnu korist umesto da se odluče za karijeru mornara na trgovačkim brodovima. Britanci su početkom XVII veka odlučili da iskorene ovu pojavu. zbog toga što su kasnije i Španci primenili isti sistem. već. Umesto srdačnog dočeka. te zloupotrebe gusarenja i prisustva isuviše mnogo gusara na moru. čitalac uviđa da je njen cilj bilo da izazove užas i zgražavanje. godine ovaj rat okončao. otevši novca u današnjoj vrednosti od milion dolara. Uz to. ovaj roman ne opravdava kriminalno ponašanje. Drejk je nacionalni heroj. dok je „buccaneer“ bio gusar koji je pljačkao po Karipskom moru (prvi gusari ove najopasnije vrste bili su odbegli robovi sa francuskih lađa koji su živeli od pljačke Haitija i Dominikanske Republike.Gusarsko pljačkanje dostiglo je svoj vrhunac između 1690. dok je diznifikacija iz 50-ih godina XX veka doprinela pomeranju fokusa pažnje na gusarsku ekscentričnost.414 Pa ipak. delimično zbog novca koji su kod njih trošili. Naime. a za Špance gusar. Stivensonov roman Ostrvo s blagom bio je prva moderna verzija i podsticaj za romantičnu patinu koja je prekrila pomorske kriminalne bande iz davnina. 414 Upor. Britanci su i unajmljivali mornare da čine gusarska dela. U nekim slučajevima. . Paradoks je to što su Britanci u Port Rojalu u početku rado dočekivali gusare. Ser Fransis Drejk bio je jedan od takvih moreplovaca (privateer. grad Port Rojal na Jamajci bio je u XVII veku centar britanske zajednice. a njihova tela izlagali kao upozorenje drugima. i 1730. Bloom. i vraćali se s puno dragocenosti koje bi predavali Vladi. mit o gusarima ne gubi od svog uticaja na kulturu zapadne civilizacije. engleska i holandska vlada koristile su privatne gusarske oružane brodove tokom Rata za špansko nasleđe.413 U stvari. rum i ostalu robu iz Amerike u Evropu. ostaje sumnja da li su britanske vlasti tada ohrabrivale i gusarenje.

Mnogi autori i istraživači gusarstva tvrde da su mape koje vode do zakopanog blaga delo proze. op. tami i senkama kao bitnim elementima avanturističke priče. gusari bi potrošili sav novac čim bi uplovili u luku.. s jedne strane.417 Stivenson na ovo jasno i živo ukazuje u poglavljima kojima se roman Ostrvo s blagom otvara čitaocima. manirizam gusara prikazan u Ostrvu s blagom. Gusari kao bića tame i senki Mardžeri Hurihan.415 Ako uzmemo u obzir da je i Frederik Merijet objavio roman Gusar (The Pirate). ali i. 151. njegova vrednost sigurno nije bila u vrednosti dvadesetogodišnje ušteđevine nekog gusara. Petru Panu i Piratima s Kariba ima nešto od autentičnog konteksta: pirati XVII i XVIII veka jesu nosili bogate plišane pojaseve i ogromne šešire s perima i mnogi od njih su bili originalni. da bi se opet vraćali gusarenju kada ostanu bez sredstava za život. prema Sindi Valar (Cindy Vallar) začetnik lika pirata odmetnika s romantičarskim stavom Robina Huda jeste upravo Džordž Gordon Lord Bajron u pesmi „Gusar“ („The Corsair“). Ibid. .Međutim.cit. Hourihan. nosili su duge kose i brade (legendarni Crnobradi poznat je po tome što je palio šibice i prinosio licu da bi prilikom napada pogled njegovih očiju izgledao opasnije). nikada nije pronađena ni jedna prava mapa s blagom. 417 Upor.416 8. ističe upravo Stivensonove gusare kao likove koji svoju snagu uverljivosti na imaginativnom planu crpu iz prijemčivosti zasnovane na tumačenju da su oni bića podsvesti. već samo mali deo plena. govoreći o nemanima. poput crva 415 416 Ibid. nosili su raznobojnu odeću. jedan po jedan.2. Oni veruju da pravi gusari nikada ne bi ostavili svoje blago na napuštenim ostrvima budući da. Uz mit o gusarima neizbežan je i mit o zakopanom blagu. izdizali su zastavu Džoli Rodžer zastavu da zastraše svoje žrtve. voleli su papagaje (jer su ovi imali visoku cenu u Evropi). a ne realnosti.3. kada se oni pojavljuju po danu dolazeći u krčmu „Admiral Benbou“. Pa ipak. str. ova skuna mogla je u velikoj meri da posluži kao model za Stivensonovu Hispaniolu u Ostrvu s blagom. u kome je gusarski brod obojen u crno. s druge strane. Ako je ikada i pronađen neki kovčeg s novcem i dragocenostima.

ljudske mogućnosti za nasilje i užas. u prozi XIX veka namenjenoj mladoj čitalačkoj publici. 15). svaki na svoj način. snažan čovek zagasito mrke boje kože. ali se u Ostrvu s blagom ipak odlučio da nestandardni jezik dodeli likovima svih gusara osim Silvera. 87). Sarajevo. unoseći više standarda u govor Silvera. str. Naime. ruke su mu bile hrapave. korišćenje nestandardnog jezika u prozi za decu i mlade bilo je retko korišćeno. 23). Treasure Island. Bons je „visok. slatkorečivi. u stvari je putovanje u tu noćnu moru. Oni su čudni. bio je jeziva pojava“ (OSB. 1985. Već sama njihova imena nagoveštavaju noćnu mo ru i Džim navodi da ga je Bonsov opis mornara s jednom nogom „progonio i u snu“ (OSB. koji doktor Lajvesej povezuje sa groznicom. bio je protiv kolokvijalnih izraza u svojim delima. Tradicionalno. 23). Jedno od značenja koje ova priča nameće čitaocu jeste isticanje potrebe da se potisnu sve forme ispoljavanja podsvesnog. Putovanje do ostrva koje ima „vrstu otrovnog sjaja“ (OSB. polomljenim noktima. da se negira ljudska sposobnost za iracionalno i da se živi u skladu sa svetlom racionalne izvesnosti. baš kao i u celokupnoj britanskoj prozi XVIII veka. vizijom vrednog. katranjava pletenica padala je preko ramena njegovog umazanog kaputa. Oxford. s crnim. Slepi Pju je „pogrbljen od starosti ili slabosti.“418 Crni Pas je „bled. 1966. a na jednom obrazu imao je ožiljak od udarca sabljom. pridodaje suptilnost i dubinu liku brodskog kuvara. 11) i bio „najgora od svih noćnih mora“ (OSB. deformisani. 419 Upor. U daljem tekstu citati iz navedene knjige biće navođeni u zagradama u samom tekstu). podbuo stvor koji nije imao dva prsta na levoj ruci“ (OSB.419 Budući da upotrebom jezika koji pripisuje ovoj grupi Stivenson ukazuje i na nijanse u tumačenju njihovih karaktera. .. nestandardni jezik je znak „lošeg“ lika ili pak perifernog učesnika u priči. OUP. moglo bi se reći da autor.izvlačeći se iz nekog skrivenog mesta punog truleži. U sličnom maniru trebalo bi posmatrati i upotrebu standardnog i kolokvijalnog jezika u romanu. a na sebi je imao ogroman star poderan mornarski ogrtač s kapuljačom u kojoj je izgledao sasvim deformisan. preveo Mihailo Đorđević. kao škotski pisac. Ostrvo s blagom.. 418 Robert Luis Stivenson. Veselin Masleša. pune ožiljaka. Stivenson. str 9. Emma Letley (ed. mračni i zastrašujući. sjajnog doktora Lajvseja. slepi stvor“ (OSB.) „Introduction“ in Robert Louis Stevenson. XII. a uz to je „užasni. 11). prljavo modar. Sve ovo biva podržano brojnim načinima na koje on rehabilituje Silverov lik: u prvom izdanju romana on je i dodao govor s ciljem da Džima Hokinsa uveri u svoju nevinost.

kao. a čitaocu prepušta da se skoncentriše na one događaje koji su važni za dinamiku avanturističke priče. Direktno povezane sa ovim tekstualnim kontrastom između standardnog engleskog i nestandardnog govora gusara jesu dopune koje Stivenson upisuje u priču doktora Lajvseja. što. to je i znak izokrenutog morala. Na taj način on izgleda ne samo kao bolje obrazovan od njih već moralno i mnogo složeniji. 421 Upor.. tim načinom. Isto tako. što Silver izobličava upravo ovaj standardni i moralno opšteprehvaćen termin („dooty“ – „duty“). Letley. gusara i verne družine: oni su podeljeni ne samo putem svojih postupaka.cit. Silverov standardizovan govor izdvaja ga od ostatka gusara i pobunjenika. kršenja standarda konvencionalnog sveta gospode iz kabine kojom se upravlja brodom. Studies in the Novel. Stivenson oduzima od živopisnosti samog lika.420 Šema uporednog korišćenja standardnog i nestandardnog govora u tekstu pravi podelu između dve grupe. Takođe. VI. kao što Hejden V. a činjenica da se ovakav tekst nalazi u beležnici Bilija Bonsa ponovo podvlači nestandardni moral kojim se pirati vode (OSB. 304-317. te ovo svakako utiče na stavove koje o njemu formiraju Džim i mladi čitalac. Fall 1974. op. str. .421 kojoj gusarski motivi i daju i živopisnost i uverljivost. već i različitim govorom. „The Pleasure of Young Heart: Treasure Island and the Appeal of Boys’ Adventure Fiction“. te je kontrast između gospode i gusara još jači i upečatljiviji. ovako formirani stavovi o njemu čine da u prilikama kada koristi nestandardni govor dobije veću važnost od ostalih. Zakletva koju su pirati napisali na stranici iz Biblije ukazuje na sličan fenomen. privlačeći pažnju čitaoca na nagrđivanje standardnog (u ovom slučaju svetog) teksta. Ward) ističe. 170. ne ističući u prvi plan Lajvsejeve lične stavove. Naime. pri čemu nestandardni govor postaje oznaka „nelegalnosti“. Kao drugo.U smislu strukture priče Ostrva s blagom važno je ukazati na dva lingvistička fenomena. Silver čini upravo u onim trenucima kada se sprema da učini nešto podlo. na primer. Najpre.40). u njegovom ponavljanju izraza „dooty“. 420 Hayden W. XIII. njegov odmeren i standardizovan govor prilikom pripovedanja priče sa sopstvene tačke gledišta doprinosi čvrstom povezivanju takvog stila izražavanja sa vrednostima i jezikom gospode. pa čak i dvosmislen. Vord (Hayden W. Ward. str.

ni jedna druga odluka ne bi bila prirodnija 422 423 Upor. starog mrkog mornara koji je terorisao posetioce krčme „Admiral Benbou“. 91. bilo pravo. a kasnije i trajnu energiju da događaji linearno slede jedni iz drugih i izazivaju kod čitaoca iščekivanje i uzbuđenje. Ako se priča posmatra iz ove perspektive.. Mapa je bila u posedu „kapetana“. jačali ličnost. pošto je za mnoge mlade Engleze lov na blago. Jedne noći. prozni pisci koji su želeli da promovišu bogatstvo avanturističkog iskustva i mogućnosti širokog sveta uneli su u svoje priče motiv iznenadnog sticanja značajne sume novca potrebnog za planove za budućnost. pažljivo skrivenog vekovima.92. op. Međutim. koji donose odluku da opreme brod i odu po to blago. kada kapetan umire.422 U skladu s tim. činilo velikim. i motiv potrage i nalaženja skrivenog blaga u velikoj meri su doprineli ideji romantičnog avanturizma. str.cit. a heroji priče imaju mapu koja označava mesto gde je skriveno. uz pomoć fizičke spremnosti i mentalne domišljatosti. a onda ga u celosti. str. Bilo je mnogo razloga da avanturisti XVIII i XIX veka kreću u potragu za blagom.4. izolovane na putu za Bristol. Motiv mape i potrage za blagom U smislu dinamike avanturističke priče. za Engleze biti doseljenik u neiskrčenim šumama i prerijama i pretvarati divljinu u mesto puno pitomosti i civilizacijskih tekovina bila je velika ambicija i pogodna karijera za porodice svih klasa koje su osećale potrebu da unaprede život koji bi imali da su ostali da žive u Engleskoj. a to je ono što je Engleze. vrate u Englesku. bilo fiktivno. upravo potraga za blagom uz pomoć mape pune tajanstvenih simbola daje priči početni impuls.423 U Stivensonovom romanu Ostrvo s blagom razlog za potragu za blagom čini se da je veoma jednostavan: blago postoji. čiji je najznačajniji predstavnik upravo Robert Luis Stivenson.2. . Jedan od najuzbudljivijih načina da se dođe do blagostanja bilo je pronalaženje blaga. koje samo čeka avanturiste da dođu i oslobode ga. Ibid. bila aktivnost u kojoj su na legalan i patriotski način. mapa pada u ruke mladog Džima Hokinsa a krčmu pretražuje banda gusara na čelu sa Slepim Pjuom. Kitzan. Džim odnosi mapu doktoru Lajvseju i vlastelinu Treloriju. moral i karakter. ovo je bio spor proces koji je zahtevao puno strpljenja. Naime. ili bar većim delom. već sakupljenog.8. po viktorijanskim idejama. Ma kako uzbudljiv.

Kada uz pomoć gusara dođe do mesta gde bi blago trebalo da leži zakopano. zavist i nemilosrdno nasilje. Koliko li je samo ljudskih života stajalo gomilanje tog blaga. nego što je uzbuđen zbog približavanja otkrivanju blaga. ona očajnički pretražuje njegovu kesu s novcem u želji da uzme što više novca. Međutim. dok su mu 424 Kitzan. posebno pohlepu. te je i avantura koja čini suštinu romana struktuirana oko poteškoća s kojima se heroji suočavaju u lovu na blago. modeli za uzor u ovakvoj situaciji. čini se da u slučaju Ostrva s blagom nema mesta za ovakva tumačenja. on je više zaokupljen pomišlju na „tragediju koja se odigrala na toj istoj visoravni kad je onaj bogomrski gusar modra lica. Džim zaključuje da se nikada ne bi vraćao na ostrvo po srebrne poluge koje su ostale na njemu. X. smeštenog u pećini odbeglog gusara Ben Gana. prilikom suočavanja heroja sa bilo kojom pretnjom ili opasnošću da im se osujeti plan. Džim Hokins iz Ostrva s blagom saznaje šta je pohlepa posmatrajući svoju majku koja njihove živote dovodi u opasnost dok od mrtvog Kapetana uzima sve što ovaj ima.cit. prema oznakama na mapi. Po bezbednom povratku kući. njegove misli su sledeće: „To je bilo Flintovo blago po koje smo došli i koje nas je već bilo stalo života sedamnaestorice ljudi sa „Hispaniole“. svojom rukom iskasapio svojih šest saučesnika“ (OSB. u tradiciji proze često balansirane između cilja i da pouči i da zabavi dečake. Džim je zaokupljen iščekivanjem egzotične avanture i kroz ceo roman ponaša se kao neodgovorni mladić u potrazi za svojom sopstvenom avanturom. op. koliko sramote. koji je umro u kafani pevajući i tražeći na sav glas piće. str. 188). princip postaje upravo suprotno: heroji. osmišljene da pokaže pozitivnu stranu imperijalističkog avanturizma i. ne smeju da budu ukaljani ovim prirodnim ljudskim slabostima – motivi traba da budu čisti. posebno. Kada na kraju ugleda hrpu zlata vrednog sedam stotina hiljada funti. Međutim. može da navede na razmišljanje i o imperijalističkim idejama utkanim u roman. koliko dobrih lađa potopljenih na pučini.od njihove. S druge strane. koliko krvi i jada. a postupci kontrolisani i umereni. većina kritičara ovu priču svrstava u čistu avanturu424. ostavljajući svoje saputnike u nevolji.. Tema lova na blago u romanu napisanom u kontekstu imperijalističke prozne tradicije. laži i svireposti – to živ čovek ne bi mogao iskazati“ (OSB. 183). traženje blaga može da izazove negativne ljudske strasti. Već po svojoj prirodi. kod Stivensona. . koliko topovskih đuladi. koliko čestitih ljudi koji su našli smrt hodajući vezanih očiju po dasci nadnesenoj nad vodom.

8. Kao takvi. sam ne želi da ga zadrži uopšte. Selected Literary Criticism. omogućava dečaku– čitaocu da se uživi u ona ključna iskustva koja doprinose osećaju prave avanture. Ovo je veoma moralan zaključak koji kao da ne sledi iz priče o ličnim pripovedačevim avanturama. onakvom kakav su vodili i pre. pošto sve blago još nije odneseno s njega. kao mladi pripovedač. str. iskreni kapetan. 1981. pa ga je u zaključku doveo čak do ovakve nedoslednosti. nije umanjilo njegovo oduševljenje avanturom. str. Upor. 155. upravo su vlastelin i doktor odabrali dečaka da preuzme ulogu pouzdanog pripovedača koji će ponuditi celovitu priču o svemu što se dogodilo. Kitzan. Njemu su ukazali poverenje da napiše pouzdan „izveštaj“. pričljivi vlastelin.. Kitcan smatra da je na ovaj način Stivenson pokušavao da prikaže Džima kao oslobođenog svakog osećanja pohlepe. čak ni deo – on samo želi da pristojno živi.cit. avanture kao takve. ne skrivajući od čitalaca ništa sem tačne lokacije ostrva. op. a to su „strah i opasnost“. op. ed. ovo poverenje koje svet odraslih polaže u pripovedača deo sna dečaka-čitaoca. IX. XVIII. kako tada. 427 Letley.425 Ostali heroji u Ostrvu s blagom.2. „A Humble Remonstrance“. 94. a čak i gotovo slučajno pucanje i ubijanje Israela Hendsa jednog od gusara. uobičajenom životu. racionalni i snalažljivi doktor. Swanston Edition. pa čak i bivši gusar Ben Gan. Džim kao pripovedač i heroj Džim. takođe nikada ne pokazuju otvoreno interesovanje ili uzbuđenje zbog zlata ili neizdrživu potrebu da ga poseduju: za vlastelina potraga za blagom je produhovljena akcija svakog pravog Engleza. on je proveo uzbudljive trenutke na ostrvu. a čak i Ben Gan. . str. Morris Shapira. tako i danas (a i sam Stivenson je elemenat sanjarenja smatrao ključnim za 425 426 Upor. oni i opravdavaju duh čiste avanture.ostale samo noćne more kao sećanje na protekle događaje da ga zauvek proganjaju.cit. Henry James. pri čemu je. Kako i sam Stivenson ističe u svojoj prepisci sa Henrijem Džejmsom426. Po povratku svi učesnici u ovom lovu na blago vraćaju se mirnom. za doktora i kapetana to je svečana odgovornost i poslovni predlog. prema mišljenju Eme Letlej427.. koji je pronašao i iskopao blago.5.

.. ja sam se u mislima primicao ostrvu sa svih mogućih strana. te kapetan Smolet kaže: „Džime. u jednom trenutku svoje putovanje komentariše na sledeći način: „I ja. 81. njegova tačka gledišta fluktuira između ova dva pola: u jednom trenutku on je heroj svog sopstvenog sna. a u drugom on je pripovedač čudne i tragične priče. ali s tobom ne bih više išao na more. ali ste bistar kao suza!“ (OSB. 143). ali u svim tim maštarijama nije bilo ničeg ni blizu tako čudnog i tragičnog kao što su bile naše stvarne avantu re“ (OSB. da bi u sledećem imao sledeći stav: „Sedeći pored vatre u sobi nadzornice kuće. a mornari imaju katranjave pletenice. U drugim prilikama nema mesta za strah. a emocije bivaju potisnute da bi se stupilo u direktnu akciju. Čas bi po njemu vrveli divljaci. 25). 80). sažeta je u doktorovom komentaru: „Džime. i kao lik dečaka iz priče. čudnim sticajem okolnosti. apoteozu sanjarenja običnog čoveka“). 60). polazim na more! Ukrcaću se na pravi skuner na kojem komandir posade svira u frulu. u traganje za nepoznatim ostrvom u kome leži zatrpano silno blago! Dok sam se zanosio tim slatkim sanjarijama. Nekako si isu više rođen da budeš ljubimac“ (OSB. Naime. 428 U tom smislu Džim.. na svakom koraku upravo ti spasavaš naše živote“ (OSB. 71). postaje heroj sopstvenog teksta. U epizodi sa Bilom Bonsom Džim kao pripovedač izražava i fizički i mentalni strah kada mu se čini da će „iskočiti iz kože od straha“ (OSB. 173). U kontekstu same priče odrasli likovi se pouzdaju u njega i imaju svako pravo da to čine: „Vi ste još dečko. i kao retrospektivni pripovedač priče. 1964. Međutim. 47). koje su nas gonile. spas zaista dođe preko mene“ (OSB.. suština dečačkih sanjarenja. čas bi opet bilo puno opasnih životinja. str. ti si dobar dečko svoje vrste. kada Džim prisluškuje razgovor gusara sarkiven u buretu i spasava svoje prijatelje. ali pre toga on mora da uzme svoj udeo u strahovima koje avantura sobom donosi. Stiče se utisak da Džim ima dva paradoksalno kontrastirana stava prema sopstvenoj priči. Njegova herojska uloga. san mora da se završi. Cambridge. Robert Louis Stevenson and the Fiction of Adventure. bezazlenog sanjarenja o potrazi za blagom.. Na more. ima dosta elemenata u Ostrvu s blagom 428 Robert Kiely. Dakle. sa kojima smo se borili. baš kao što u epizodi s buretom s jabukama pored hrabrosti oseća i užasan strah (OSB. Mass. eto.avanturu/romansu: „Veliki kreativan pisac pokazuje nam ostvarenje. na kraju. On mora da odraste.“ (OSB. Zaista. 188). ovo poverenje biva u potpunosti opravdano te on kaže za sebe: „zaista.

kad dođoh sebi.. a u glavi su mi zvonila sva moguća zvona i nekakvi daleki glasovi. Upravo ne znam šta to znači pasti u nesvest. 82). Ja sam. Postepeno me zamorenost poče savlađivati. op. mogao čuti kako on dahće dok zadaje udarce. U ovim trenucima velike napetosti i straha direktan izvor pretnje biva zamagljen a čitalac udaljen od fizičkih detalja i naveden da događaje posmatra na impresionistički.. do k mi najzad san ne sklopi oči. očigledno je da se ova unutrašnja distanca primenjuje samo u najstrašnijim situacijama: prvi citat ne zanemaruje strah i opasnost Džimovog iskustva. sudeći po zvuku. a pena svaki čas pritiskala i zapljuskivala. Slično ovom onesvešćivanju. literarnu funkciju u priči za mlade.. vrlo verovatno mu je kičma bila odmah prelomljena. omogućava osećaj da priča zadržava ton i atmosferu dečačkih sanjarija. koja se može uporediti sa ulogom onesvešćivanja.429 Naime. kada osećaj opasnosti postane isuviše oštar (i verovatno isuviše zastrašujuć za mlade čitaoce). Letlejeva se pita kako onda priča nikad ne pređe granice horor priče. postoje strahovi. Silver. Tako sam ležao na dnu svoga čunčića na talasima i sanjao o zavičaju i staroj krčmi „Admiral Benbou“. već ga samo prevodi u nejasne i impresionističke slike.. XVIII. Kad sam se probudio. Stoga. očekujući smrt pri svakom novom spuštanju talasa. bio je već uveliko dan. čudovište se već bilo pribralo“ (OSB. jedno od Stivensonovih jačih strana u dečačkim pričama. kada Silver ubije Toma Redruta. Ali mu Silver ne dade vremena da dođe sebi. ali u okviru priče postoje dva „opravdavajuća“ elementa (snovi i upotreba igara) koji je izvode iz domena neizdrživog straha. sanjalački način. Snovi imaju značajnu ulogu u Stivensonovom delu (koren Doktora Džekila i gospodina Hajda je u snu).koji nisu deo prijatnog sanjarenja. Letley. s mesta gde sam ležao sakriven u zasedi.“ (OSB. Džim piše: „Niko ne bi mogao reći da li je bio jako ili lako povređen. surova ubistva na ostrvu nižu se jedno za drugim.. ptice i visoki vrh Durbina sve se stade vrteti i preturati jedno preko drugoga. Džim u epizodi s pobunjenicima reaguje na sledeći način: „Morao sam tako ležati čitave sate. ali znam da za nekoliko sledećih sekundi čitav svet iščeze ispred mene u neku uskovitlanu maglu.. Upravo ovo prevođenje iskustva u sanjalački stil.. 429 Upor. već su bliže noćnoj mori: Džima proganja u snovima jednonogi gusar. .cit. dok su me talasi neprestano udarali. str. Preciznije govoreći. Na primer. 132). a neka obamrlost i klonulost mi obuzeše dušu pored sveg straha. tekst se rasplinjuje. dok u Ostrvu s blagom san ima posebnu.

kao pripovedač. str 174. samo što. strah biva ublažen upotrebom igara i igranja igara. isplanirano lukavstvo kao „izuzetnu igru“. 154. Columbus. ali i razigrani svet igre. spremnog na najodvažniju akciju. on daje sledeći komentar: „Ta je igra meni bila dobro poznata jer sam je često igrao sa drugovima oko stena u uvali Crni breg. str. Rupert Hart – Davis. pri kraju priče. poseduje vrstu imuniteta na odrasle. nikad tako usplahirena srca.“ U kontekstru Ostrva s blagom Henri Džejms se složio s tim. Prema Stivensonu: „proza je za odraslog čoveka ono što je igra za dete. Petru Panu. ova je igra ozbiljna kao i igra šaha u Alisi u zemlji ogledala Luisa Kerola. ali i na slabosti. Ove opasnosti nisu negirane. Činjenica da se događaji mogu posmatrati kao deo poznate strukture. i dečak. i čitalac. već se jednostavno čitalac podseća da postoji okvir za njih. 146). ali. 1948. umanjuje pretnje unutar priče. Stefani Marković432. kao deo igre. možete mi verovati. 123). ali je uvek prisutan i humoristički elemenat. a Džim aludira na Silverovo novo. ed. komentarišući da je roman „u celini kao savršena igra za dečake“. U tom smislu. London. U XXVI poglavlju. igra straha koja stvara osećaj neugodnosti. Ipak sam računao da je to samo dečačka igra i da se jedan dečko može bolje držati od postarijeg mornara“ (OSB. 432 Stefanie Markovits. The Crisis of Action in Nineteenth-Century English Literature.430 U tekstu romana. a bliži heroju dečje proze. ukazuje 430 Janet Adam Smith. i odrasli sanjari bivaju premešteni u bezbedan kontekst igranja igara. 431 Leteley. U tom smislu on. 160). op. na primer. pokazano je da je Stivenson u tradiciju avanturističkog ro mana uveo novi tip heroja. manje je srodan sa imperijalističkim herojskim figurama. za razliku od njega. Silver govori Džimu: „Znam kada je igra završena!“ (OSB. ističući da je Stivensonovo Ostrvo s blagom verovatno najčistiji primer avanturističkog romana ikad napisanog na engleskom jeziku. on svoju Nedođiju napušta i otiskuje se u svet odraslih. dečaka heroja. Kao što sam kaže u vezi sa planom da oslobodi Hispaniolu – „ja sam bio samo dečak i ja sam doneo odluku“ (OSB.cit.Isto tako. The Ohio State University Press. Prema Letlejevoj. dečačke perspektive. kad je sam na skuneru s lukavim Izraelom Hendsom. 2006. Henry James and Robert Louis Stevenson: A Record of Friendship and Criticism. moralne kriterijume. 431 Uzimajući u obzir sve uloge i kontekst samog čina pripovedanja Džima Hokinsa. svojim stavom utiče i na čitaoce da priču i događaje posmatraju iz njegove. . Ponovo. uvek raspoloženog da u svetu oko sebe vidi i surovu realnost. Stivenson nas podseća da Džim kao mali dečak.

dublji konflikti lojalnosti su nemogući. Northcote Publishing House. a 433 434 Ibid. 36). On zaurla iz sveg glasa. vlastelin primećuje kako „su ga se Španci jako bojali i kažem vam da sam se nekad ponosio što je Englez“ (OSB. a kada se vrate u Englesku. čije veštine najviše odgovaraju ovakvoj igri. . razmišljajući o odsustvu „moralnog motiva“ u Stivensonovim romanima. U tom trenutku nađoh se. uska podela likova. 1998. kao što Robert Frejzer (Robert Frazer) ističe. kao što Frejzer ističe. čiji dolazak u krčmu Džimovog oca i pokreće celu priču. meštani govore kao o „onoj vrsti ljudi koji su učinili da Engleska postane moćna pomorska država“ (OSB. and Conan Doyle.435 Stoga nije iznenađujuće što je glavni heroj priče upravo dečak. 11. Henri Džejms. ali roman u celini ne urušava značenje ovog nadimka. ed.možda u početku zbunjuje Džima. već da se radi o širokom dijapazonu nijansi. str. ni jedna grupa nije istinski zaslužna da dobije srebro. The Art of Fiction“ in Henry James. Najposle. lice u lice.cit. Robert Fraser.. 22. str. 1956. koji Džejms vidi kao Stivensonov krajnji cilj i osnovnu tematiku. U narednom opisu Džimove avanture nalaze se tipični elementi ovakve avanture: „Ja mehanički poslušah. Pošto je potraga „moralno prazna“.na amoralnost priče. Zaista. on ih podseća na njegova prava kao „izabranog brodskog oficira“ („elected official“) (OSB. okretoh se prema istoku i zađoh za ugao kuće sa podignutim jataganom. Silverovo kretanje između ove dve grupe – njegova dvostruka ili čak trostruka uloga – u stvari je povezana sa činjenicom da u romanu ne postoji jasna. Upor. Leon Edel. str. Victorian Quest Romance: Stevenson. Haggard. op. urušavanje granica između ove dve grupe nastavlja se još jačim intenzitetom kada se Silver obraća gusarima pod svojom komandom. Vintage. „cilj putovanja nije da se pobedi već da se igra“. Plymouth. a time i samih njenih heroja. ističe da Stivensonovo rapsodično uzdizanje „avanture detinjstva“ donosi dečačku odvažnost koja je verovatno najčistija forma heroizma.434 Ime Longa Džona Silvera kao pirata – „gentleman of fortune“ . O zloglasnom gusaru Flintu. 12). The Future of the Novel. Kipling. 165). sa Džobom Andersenom.433 Amoralnost priče proizilazi iz činjenice da je. često veoma teško razlikovati gospodu i gusare u priči. U ovakvom sudu jasno je da je delanje lako: ako su čak i neprijatelji u stvari na istoj strani. 436 Henry James. New York.436 Kod Stivensona akcija je prirodna i neforsirana – i često nevoljna. 30. obe grupe su prikazane kao predstavnici engleskog nacionalnog identiteta („Englishness“): već u prvom poglavlju o zastrašujućem „pravom morskom vuku“ (Bili Bons). 435 Fraser.

stoga. Takođe. „A Hundred Years of Treasure. U stvari. a doktorov posao. Markovits. On govori Biliju Bonsu da će ga izbaciti iz krčme ako ne počne da se ponaša kao gospodin i ne prestane da viče (OSB. Svaki dalji komentar značio bi da se ulazi u gorki svet svakodnevnih postupaka i posledica. dok je još udarac visio u vazduhu. doktor Lajvsej nije loš. U priči su gusari očigledno loši momci. str. iako je postao veštiji u igranju igre. . 13-14). odgovornosti sveta odraslih. S druge strane. „Svaki od nas dobi svoj deo blaga da ga upotrebi po svome nahođenju. On se stara za bolesne i siromašne. str. Children’s Literature Association Quaterly. 192). Razigrana avantura Ostrvo s blagom bi se. a ključni elementi avanture jesu veoma brze akcije i često menjanje sredstava transporta. ali kad su kasnije razmišljali o toj stvari. postao je i bogatiji. Čini se da je ova shema i danas prisutna u savremenim delima književnosti. Oni kradu stvari koje im ne pripadaju. ali čitalac nikad ne saznaje kako on troši svoj deo plena. Bilo je to divno uzbuđenje u tihom seoskom životu“ (OSB.. odnosno publiku koja kroz čitanje priče o avanturama bez ograničenja nadograđuje stvarnost satkanu od pravila i normi svakodnevnog monotonog života.437 8. Da li je sve zaista tako jednostavno? Dok Džim Hokins govori čitaocu kako mu je bilo drago što se doktor suprotstavio starom gusaru. Perry Nodelman. or Grime Does Not Pay“. Njegova odeća je čista. 13). filma.cit. pozorišne umetnosti i programa za decu i mlade. čak ni lekciju odrastanja. trenutna i efektivna akcija potrebna za Stivensonove heroje dečake. okliznuh se na mekom pesku i otkotrljah se glavačke niz padinu“ (OSB. nikada ne biva doveden u situaciju da nauči lekciju.6. Priču započinje kao dečak i završava je kao dečak. ona im se prilično i dopadala. 438 Stivensonovo Ostrvo s blagom nudi upravo jednu takvu igru. 2. op. Ovo je brza. ludo ili pametno“ (OSB. odnosno 437 438 Upor. u tren oka odskočih u stranu.njegov handžar zavitlan iznad glave blesnu na suncu. on takođe napominje i sledeće za ponašanje Bilija Bonsa: „ljudi su ga se plašili dok su bili u krčmi. moglo posmatrati i kao razigrana priča koja inspiriše čitaoce da se igraju. gusari donose uzbuđenje tokom cele priče. 176. Number 3. Volume 8. Upor. Nisam imao vremena ni da se uplašim već. Oni su zli i nepristojni. Fall 1983.2. The John Hopkins University Press. kao pripovedač i heroj. Džim. on u stvari nije sazreo. 118-119).

3 Ibid. istovremene reakcije na svaki od likova. konvencionalno. mrzeo to prokleto ostrvo. čista odeća je za poštovanje. Insistira da je. ali i savršeno izbalansirane. str. Naime. Stalno ističe neozbiljnost gusara i. Stivensonovi gusari se ponašaju kao dečaci pušteni na slobodu. u stvari.439 Pa čak i sam Džim. i Džim je isuviše odvažan da bi se presvlačio za kratko vreme. pri čemu se ne zna koji je prljaviji i neuredniji. dobrodušno i naivno dete koje se poigrava sa opasnošću. dok stalne pohvale koje Džim upućuje doktoru mogu da ukažu na to kako je. Stalna tenzija između grozničavih akcija mladog Džima i osuđujućih stavova starijeg Džima koji pripoveda o njima čini Ostrvo s blagom izuzetno inspirativnom knjigom za čitaoca. „masne kose i crnih noktiju“. jeste da spreči događaje da ne postanu suviše uzbudljivi. Najposle. te bi taj isti čitalac trebalo da mu se divi. Ne izgleda kao loš momak i ne zaudara na prljavštinu kao loši momci – on je. Ovaj dobri doktor predstavlja konvencionalni životni stil. Očigledno je da Džim nije loš momak. U slučaju pripovedača Džima. čitaočevo zadovoljstvo neobuzdanošću mladog Džima otežava prihvatanje osuđujućih stavova starijeg Džima. čitalac pred sobom ima lik koji proživljava uzbudljive avanture i odvažno postupa da bi bio na pravom mestu u pravo vreme. od prvog časa kada je kročio na njega. dobrota i ispravnost pomalo dosadna. dok Džim pripoveda svoju priču. postaje stariji. Bil Blekburn (Bill Blackburn) ukazuje na to da je moralna dvosmislenost od centralne važnosti za Ostrvo s blagom440 i to upravo zbog toga što Stivenson očekuje od svojih čitalaca dve suprotstavljene. s druge strane. iskusniji i sve sličniji doktoru. već mu samo daje malo šarma dečačke neobičnosti. zaboravlja da blago koje ga je učinilo bogatim nikada njemu lično nije ni pripadalo. ali ima dobro srce. ali.funkcija njegovog lika u priči. s jedne strane. .. On se možda ne oseća sasvim ugodno u čistoći i konvencionalnosti. i ta urođena vrlina se pokazuje kao činjenica da ga prljavština ne poružnjuje u vidu neprijatnog izgleda kose ili noktiju. ali je ponekad zabavno i isprljati se. da bi potom neizbežna spoznaja da stariji Džim ima pravo da osuđuje 439 440 Ibid. iz aspekta žanra avanturističke priče. iako pokazuje veliko poštovanje prema vrlini održavanja čistoće oličene u doktoru. U Ostrvu s blagom prljavština predstavlja neobuzdano zadovoljstvo uživanja u nekonvencijalnom. ambivalentan prema sopstvenom flertovanju sa bezakonjem. on je samo dečak. čini se da se izuzetno snalazi u prljavim situacijama kao što je uskakanje u prazno bure za jabuke ili penjanje na blatnjave drvene ograde.

neobuzdanost otežavala prihvatanje te same neobuzdanosti. Uhvaćen u ovaj nerazrešivi konflikt, čitalac uživa u suštinski paradoksalnom zadovoljstvu koje prava avanturistička priča nudi, jer se ovakve priče obično i čitaju radi bega od dosade svakodnevnog života i odlaska u uzbuđenje zbog neobičnog, ali obično čitaoci ovakve priče ne smatraju dobrim ako na kraju nema poruke da je uzbuđenje uvek opasno, a da dosada svakodnevnog nudi sigurno zadovoljstvo.441 Stivensonovi gusari su zastrašujući ljudi i čitalac bi trebalo da ih prezire, kao što bi trebalo da se divi doktoru i starijem Džimu. Međutim, i ovde Stivenson održava ravnotežu tako što mudro daje svakom lošem liku koji igra značajnu ulogu u radnji romana neki fizički hendikep, koji bi trebalo da izazove vrstu sažaljenja. Uz to, on osmišljava epizode u kojima ovi hendikepi prave ozbiljne probleme gusarima, tako da čitalac nema izbora već da mu bude žao onih koje prezire. Bili Bons umire od pijanstva, Slepi Pju strada od konja koje ne može da vidi dok stoji na putu napušten od prijatelja, a jednonogi Džon Silver, sprečen da na bilo koji drugi način napusti utvrđenje, mora da puzi jer takozvani dobri momci odbijaju da mu pomognu u napadu moralnog držanja – ovo su centralni dramski trenuci u romanu i svi donose patnje fizički hendikepiranih, pa ipak neporecivo prezrenih ljudi. Najveća dvosmislenost u romanu vezana je za višestruko tajanstvenog zlikovca, Long Džon Silvera. Long Džon je toliko zao da ga se, prema odmetniku Ben Ganu, čak i strašni Flint plašio: „Silver je bio takav gospodin“ (OSB, 100). Ova izobličena upotreba reči „gospodin“ najbolje sumira sve aspekte dvosmislenosti, jer Silver, najgori od svih gusara, ima najviše jednoličnih i „otmenih“ poslova na brodu: priprema hranu. Štaviše, on je veoma prijateljski i saosećajno orijentisan, pri čemu je ironija to što je on jedini od „gusara“ kojem gospoda veruju. Pa ipak, on nije samo naizgled dobar, već to zaista i jeste u nekim trenucima. Stiče se utisak da mu je Džim iskreno drag, te ga i spašava od ostalih gusara. Štaviše, i verovatno najvažnije, Džim govori čitaocu prilikom prvog susreta sa Silverom: „Mislio sam da već znam kako izgleda gusar. Po mom shvatanju, gusar je bio sasvim drugačije stvorenje od ovog čistog i dobroćudnog kafedžije“ (OSB, 49). U kontekstu Ostrva s blagom, Silver je krajnji paradoks: ugledan zlikovac pun samopoštovanja, čist gusar. Prema Nodelmanu, Silver je jedan od retkih primera u književnosti: lik koji je iskoračio iz stranica svoje priče. Čak i ljudi koji nikad nisu čitali Ostrvo s blagom ili

441

Ibid.

gledali filmove o njemu, kada razmišljaju o gusarima, zamišljaju upravo nekoga poput Long Džona – jednonogog čoveka s trorogim šeširom i papagajem na ramenu. On je verzija svakog čoveka (Everyman) za svakog gusara (Everypirate).442 Pri tome, veliki deo razloga za to leži upravo u Stivensonovom veštom upisivanju dvoznačnosti, ali je i Diznijeva verzija ove priče delimično pomogla da Silver postane arhetip kome malo ko može odoleti. Ostrvo s blagom s razlogom je postalo, ostalo i zaslužuje da ostane arhetipska priča o čistoj avanturi. Iako nastaju nove avanturističke priče, izgleda da igra dvoznačnosti i Stivensonova jasna, otmena i kontrolisana proza ne gubi na snazi i autentičnosti.

8.2.7. Internalizacija avanturističke potrage

Prema Haroldu Blumu (Harold Bloom), engleski romantizam doneo je „internalizaciju avanture, posebno avanture kao potrage“. Prva faza ove internalizacije obeležena je herojevim „učestvovanjem u političkoj, društvenoj i književnoj revoluciji“, dok druga faza upućuje na „premeštanje fokusa pažnje na „ja“ („self“) i sve njegove tajne strane.“443 Blum razlikuje dve vrste avanture – u prvoj od njih neprijatelj sa kojim heroj treba da se suoči i savlada ga je spoljašnji, dok u drugoj vrsti avanture ta druga strana leži unutar heroja. Isto tako, Pol Cvajg (Paul Zweig) takođe uočava tendenciju ka internalizaciji u postrenesansnoj prozi. On primećuje da, čak i u popularnoj avanturističkoj prozi, „suština avanture biva izmeštena ka unutra“.444 Primarni susret sa nepoznatim dešava se u unutrašnjem a ne spoljašnjem pejzažu, te „za moderne pisce poput Konrada, ili Lorensa avantura više neće biti forma putopisne književnosti, već autobiografske“. 445

442 443

Ibid. Robert P. Adams, „The Internalisation of Quest Romance“ in The Ringers in the Tower, University of Chicago Press, Chicago and London, 1971, str, 15, 22. 444 Paul Zweig, The Adventurer, Princeton University Press, Princeton, 1974, str. 227. 445 Ibid. str.144.

Vilijam Blekburn (William Blackburn) u svom eseju „Ogledalo u moru: Ostrvo s blagom i internalizacija omladinske avanture“446 polazi od postavke da su se avanturističke priče za mlade i odrasle razvile upravo putem internalizacije romantične potrage. U tom smislu, on navodi niz romana koji ukazuju na postepeni proces internalizacije u ovoj oblasti, a to su: Defoov Robinson Kruso, Vajsova Švajcarska porodica Robinson, Merijetova pomorska priča, Balantajnovi romani o dečacima, Stivensonovo Ostrvo s blagom, Dž.M. Berijev Petar Pan i Gospodar muva Vilijama Goldinga. Kruso i njegovi književni sledbenici imaju mnogo toga zajedničkog, ali razlika među njima dovoljno ukazuju na postepeni prelaz sa spoljašnjeg ka unutrašnjem pejzažu, odnosno na gubljenje granice između spolja i unutra. Pejzaž postaje i psihološka arena i ogledalo psihe. Ako prihvatimo D. H. Lorensov opis duše čoveka kao „ogromne, mračne šume pune divljine“, poseban fokus se usmerava na tretman pejzaža u ovim delima.

Ovakav tretman pejsaža posebno je sugestivan u pričama smeštenim na ostrvima, jer, očigledno, postoji nešto fascinantno u samoj formi ostrva. Od svog prvog pojavljivanja u štampi 1719. godine pa do danas, Robinson Kruso nije prestao da se štampa. Oduševljenje pričom o tome kako civilizovan čovek živi na pustom ostrvu primoran da se osloni samo na samog sebe, navela je generacije čitalaca da kroz čitav XVIII i XIX vek čitaju adaptacije ove priče vođeni fascinacijom čovekovim „ja“ i njegovim mogućnostima.

Ostrvo može da bude izuzetna pozornica za „surove prizore“, arena za herojeva iskušenja i pobede, kao što to biva u Robinsonu Krusou i mnogobrojnim Robinzonijadama. Međutim, ono može da bude i mnogo više – mesto gde se civilizovan čovek menja iskustvima kroz koja prolazi. Kada se heroj menja iskustvom u divljini, kao što se menja Džim Hokins u Ostrvu s blagom – tretman pejzaža je od centralnog značaja. U stvari, Stivensonova upotreba motiva ostrva maskira značajno produženje – i internalizaciju – tradicije koju je nasledio od Danijela Defoa.447

446

William Blackburn, „Mirror in the Sea: Treasure Island and the Internalisation of Juvenile Romance“, Children’s Literature Association Quaterly, Volume 8, The John Hopkins University Press, Number 3, Fall 1983, str. 9. 447 Ibid. str. 9.

Ova mogućnost za internalizaciju postoji jer je ostrvo, iznad svega, figura za sebe. Jungovci bi ostrva lako prepoznali kao arhetip „self-a“ („ja“)448. Kao slika u potpunosti integrisanog selfa, ostrvo je zemaljski raj, opšti simbol za čovekovu dušu. Stoga, ostrvski pejzaž nudi više vizija selfa, ostrvo može da otelotvoruje bilo koju od njih koju pisac odluči da istakne. U tom smislu, od ključnog je značaja istaći i tumačenje ovog simbola u analizi avanturističkog romana XVIII i XIX veka, pri čemu se Blekburn posebno osvrće na romane Robinson Kruso, Ostrvo s blagom i Petar Pan.

Ostrvo Robinsona Krusoa je arhetip selfa u smislu da nudi sirov materijal pomoću kojeg Kruso može da realizuje svoju ličnost i mogućnosti. Ono postoji da bi njime dominirao „rad, primena i upornost“ čoveka punog vere u hrišćansko otkrovenje i kutiju alata. Krusoovo pripitomljavanje ostrva na nivou romana ukazuje na veliku moć civilizovanog čoveka, te je u ovom romanu ustanovljena osnovna paradigma: Evropejac, nasukan u divljini, potčinjava svoje okruženje svojim potrebama i na kraju se vraća kući. U suštini, sve što Kruso uči iz svog boravka na ostrvu jeste da može i mora da ga potčini, civilizacijske vrednosti nadilaze divljinu.

Iako je Stivenson svoje Ostrvo s blagom opisivao kao originalnu ideju, čini se da je, u stvari, bio svestan duga svom prethodniku, Danijelu Defou, što se vidi i u samom romanu po motivima Krusoovog papagaja, ali i izuzetnoj parodiji na brodolomnike u vidu priče o Benu Ganu. Pa ipak, uprkos njegovoj želji da oživi „sve stare romanse ispričane upravo na drevni način“ (OSB, 2). Stivensonovo ostrvo ne odražava trijumfalno imperijalističko self opisano u Robinsonu Krusou. Uprkos površinskim sličnostima avanture Džima Hokinsa dovode do istog efekta kao avanture Robinsona Krusoa, a lekcije koje Džim nosi iz ovog iskustva radikalno se razlikuju od Defoovog junaka.

Stivenson prati Defoovu paradigmu: heroj dolazi do ostrva, doživljava brojne zastrašujuće avanture i vraća se kući. Međutim, sve što njegov heroj Džim Hokins uči iz svog novog iskustva dovodi u pitanje dotada nesumnjivu sigurnost detinjstva, a susret sa ostrvom biva postavljen u kontekst oštrog kontrasta sa njegovim dečačkim sanjarenjima, te upravo ovaj prelaz, od sanjarenja preko realnosti do noćne more,
448

C. G. Jung, Memories, Dreams and Reflections, ed. H. Jafle. trans. R. and C. Winston, Vintage, New York, 1963.

ukazuje na potrebu da sazri i prihvati odgovornost na sebe. Krusoov otac bio je pouzdan vodič u životu, ali Džimov otac je bio isuviše slab i bolestan da bi ga branio od Bilija Bonsa, a kasnije kada ostane bez oca, Džim nema na koga da se osloni u svetu odraslih jer majka je, kao žensko, slaba i u opasnosti pada u nesvest, a u ostale ne može da se pouzda, jer svako ima svoj interes u ovoj avanturi. Iako Stivenson vešto vodi priču kao naizgled bezazlenu, štedeći senzibilitet mlade čitalačke publike, nema sumnje da je ovde opisana priča koja je u bliskom dodiru sa dečačkim noćnim morama sa kojima dečak-heroj mora sam da se izbori upoznajući sebe do najvećih dubina, otkrivajući svoje slabe tačke i pouzdajući se u snagu koju stiče samo iskustvom.

Varljiv pejzaž održava dvoznačnost romana u celini – nepouzdanost odraslih, koji su po definiciji pouzdani, osvajanje blaga više zbog sreće nego pravde (uz epizode s buretom za jabuke, činjenicu da Džimovi prijatelji pobeđuju iako se on odvaja od njih i traži svoju avanturu), tajanstvenost i nedokučivost lika Long Džon Silvera – sve ovo naglašava „ograničenja ljudske volje i krhkost sreće... kao gospodara realnosti“.449 Krusoovo ostrvo bilo je razvijena slika – komentar o mudrosti engleskog društva, dok Džimovo ostrvo stalno urušava stubove njegovog nevinog detinjstva. Baš kao što i ostrvo nije ono što je on zamišljao da će biti, ni bilo šta drugo nije onako kakvim se očekuje da bude; dvoznačnost pejzaža samo je odraz dvoznačnosti mnogo širih razmera, čega Džim postaje svestan malo po malo, upoznajući preko iskustva na ostrvu i sam život i samog sebe. Stivenson, internalizacijom pejzaža obogaćuje i proširuje tradiciju koju je nasledio od Defoa i donosi trag koji će pratiti ozbiljne avanturističke priče XX veka. On nije njihov začetnik, ali je sigurno da je odredio pravac koji nisu mogli da odaberu već samo da prate.450

449

M. L. McKenzie, „The Joy Theatre, Romance and Treasure Island: The Artistry of R. L. S.“, English Studies in Canada, 8, 4, December, 1982, str. 420. 450 Blekburn, op.cit., str. 11.

brdo Durbin niti vrhunac uzbuđenja kada je zapisao reči „Ostrvo s blagom“ u gornjem desnom uglu – gusarima. Književni Portreti. a posebno Ostrvo s blagom. Stivensonovi romani. pošto. a Ivo Hergešić smatra da je roman Ostrvo s blagom izvršio veliki uticaj na „pomorsko-avanturistički roman“. 453 Dušan Puhalo. Unireks. Novo Vuković njegovu avanturističku priču čak određuje kao „avanturistička priča s gusarskom tematikom“451.. 455 Humphrey Carpenter and Mary Prichard. 457 Letley. zakopanom blagu. i sto godina kasnije to i dalje klasična avanturistička priča454. čoveku zatočenom na ostrvu. str. a potom je objavljivao u časopisu Young Folks od oktobra 1881.8. str. Priču je čitao porodici i prijateljima. op.. str. op.cit... godine.cit. Naučna knjiga. 308. Zagreb. 1957.. godine. Engleska književnost XIX i XX veka.3 Žanrovsko određenje Nesumnjivo je da. a pisane 1982. Isto tako i Hemfri Karpenter i Mori Pričard. Evo kako je taj trenutak doživeo dečak: „Bio sam zaokupljen svojom kutijom bojica i crtao sam mapu ostrva. str. važno je napomenuti da je ideja o samoj priči začeta jednog kišnog jutra kada je Stivenson posmatrao svog posinka Lojda Ozborna kako crta mapu s blagom. 1996. 456 U tom smislu. Čak je i sam Stivenson isticao da je Ostrvo s blagom „priča za dečake bez potrebe za psihologijim ili finim stilom. 1999. ističe da je čitajući redove inspirisane ovim romanom. odnosno gonjenje“453.2. povodom stogodišnjice objavljivanja Ostrva s blagom u svom originalnom obliku 1882. The Oxford Companion to Children’s Literature.“457 Tokom avgusta i septembra napisao je 15 poglavlja. vii . međutim čitaocima 451 452 Dr Novo Vuković. onda su se ona iskvarila“. 147. do januara 1882. Stivenson je ušao baš kada sam završavao crtež i pokazao jako intersovanje za sve što sam nacrtao na papiru. a ostatak kasnije na Davosu 1881. 7. 198. Ako se ne dopadne deci.. Nikada neću zaboraviti uzbuđenje zbog Ostrva skeleta. nagnuo se preko mog ramena i uskoro je sam dovršavao mapu i davao imena mestima.. Ivo Hergešić. 456 Ibid. str. u svetskim okvirima. a to je uticaj koji traje do danas452.. Peri Nodelman. priređujući časopis Children’s Literature Association Quaterly. iz aspekta žanrovskog određenja. „taj roman sadrži tradicionalne. 1976. OUP. 454 Nodelman.. godine. str. jasno svrstavaju Stivensona među pisce avanturističke proze. 543. prototipske ljudske situacije koje su čest predmet mita i bajke: traženje blaga i bekstvo. Beograd. i to za dečake455. Podgorica. pripadaju žanru avanturističke priče. str. Robert Luj Stivenson i njegovo životno putovanje. kako to Dušan Puhalo ističe. Uvod u književnost za djecu i omladinu. godine.

460 Čini se da je on sve to primenio na najbolji mogući način i napisao klasičnu avanturu za sva vremena. uključivši čak i bogohulne termine Zao (The Evil One) i Đavo (The Devil). „Treasure Island“. Paul Maixner. 31. sa malo ponavljanja. Henli (W. Oxford. primećuje da upravo ova dvoznačnost daje priliku dubljeg čitanja i atmosferu u kojoj se stiče utisak 458 J. jedan od Stivensonovih biografa. V. nije imao takve sumnje: „Upravo on. Godine 1883. 181. Takođe. str. prvi susret kao da nije godio.E. Harmondsworth. 142. ed. 460 Mrs Malersworth. Dobar engleski. 737-38. L. Pa ipak. Iako je tvrdio da u priči nema ni psihologije ni lepog stila. pri čemu je sumnjivo kakvu će korist od toga imati. jeste pravi heroj gospodina Stivensona. ed. Swanston Edition. malo više uveravanja da tekst mladi razumeju bolje od obične proze“.naviknutim na priče o velikim herojskim podvizima kao što su bili Don Zalua Hrabri ili Vitez Andaluzije (Don Zalua the Brave. kojih nije bilo u časopisu. on je uklonio podnaslov Priča za dečake i uneo nestandardni govor u tekst. Henley). Henley. Stivenson je izmenio tekst i objavio ga kao celovit roman i doživeo srdačan prijem kod čitalaca i kritičara. jer.E. Fumas. C. 8 December 1883. str. tadašnje kritičarke za književnost za decu. a kasnije ga je Džordž Meredit (George Meredith) nazvao „najboljom knjigom za dečake i knjigom koja od čitalaca ponovo stvara dečake“458. čija je životna snaga da ide hrabro kroz život s jednom nogom i dali Stivensonu inspiraciju za lik Silvera. 1981. osećate da pravi naslov nije Ostrvo s blagom već Džon Silver. po značaju od mah nakon Odiseje i Toma Sojera. The Critical Heritage. Endry Lang (Andrew Lang) okarakterisao je roman kao avanturu. str. a ne Džim Hokins ili Flintovo Blago. „On the Art of Writing Fiction for Children“ (May 1893) in Lance Salway.459 Izmene koje je Stivenson uneo u celovitu verziju romana verovatno ukazuju na razloge kasnijeg uspeha priče. Između ostalih. 131. 730. 1970. 459 Robert Louis Stevenson. The Knight of Andalusia). Mars. 1883.. Letters of George Meredith. primenio je „najbolji jezik koji može da koristi. .. Lui. Cline. u romanu ima puno i jednog i drugog. II. gusar“. The Saturday Review. 1976. Henley. A Peculiar Gift. str. britak i jasan. E. Časopis Chicago Dial smatrao je da postoji nedostatak moralne odgovornosti. Voyage to Winward (1952). Letter to W. Dženi Kalder (Jenni Calder). XXIV. a knjigu će čitati i voleti dečaci željni avanture. W. čak su se neki čitaoci žalili na priču. E. str. što je veoma dobro za avanturističku priču. obratio je pažnju na standardizaciju jezika za mlade čitaoce i prema savetima gospođe Malesvort.. uz izvestan stepen moralne dvosmislenosti koja može da zbuni mlade čitaoce koji traže samo razigranu avanturu. kad završite sa čitanjem. C.

Takođe. opet. pogotovo među decom. Ovo je i danas popularna knjiga. Delderfield) se. 2001) ukazuje na prokletstvo zakopanog blaga. Delderfild (R. Nove pozorišne verzije prave se iznova i iznova. dodajući epsku dubinu originalnoj priči. a na njemu zatiču Long Džon Silvera koji je pronašao Flintovo zakopano blago. koji likove dečaka heroja vodi daleko od kuće. str. osvrnuo na životnu priču krusoovskog junaka Ben Gana od svešteničkog sina do gusara. a Džimu Hokinsu ponovo dodelio ulogu pripovedača u Avanturama Ben Gana (The Adventures of Ben Gunn. U tom smislu. kao Božićna predstava s Bernardom Majlsom (Bernard Miles) u ulozi Long Džon Silvera.1898) autora J. Frenk Delani (Frank Delaney) u Kletvi ostrva s blagom (The Curse of Treasure Island. R. Robert Lison se u svojoj verziji mita fokusura na drugo putovanje „Hispaniole“ u potrazi za avanturom. Činjenica da ovo nisu i jedini romani inspirisani Stivensonovim Ostrvom s blagom. Jedna od boljih avanturističkih priča XIX veka bila je Munflit (Moonfleet. F. pri čemu je Long Džon opet glavni junak priče (Long John Silver. Čini se da 461 462 Prichard. godine u transkript Mermaid Theatre u Londonu. već da i savremeni pisci nastavljaju tradiciju Stivensonove. U Britaniji se nastavlja izvedba iz 1959. pri čemu je Silver ponovo glavni junak priče. op. kao mešavina misterije i avanture smeštene u seoce na jugu Engleske. Ostrvo s blagom inspirisalo je mnoge imitacije. upravo je zbog odraslih održano interesovanje za knjigu“. 1972) Leonarda Viberlija (Leonard Wibberley) i Silverova osveta (Silver’s Revenge. 1979) Roberta Lisona (Robert Leeson). Mathieu Lauffray) koriste ovu tematiku za novu vrstu romana – grafički roman.461 Sama trajnost knjige takođe puno duguje čestim dramatizacijama za decu. u stvari. 1956). . F. odnosno stivensonske avanturističke priče govori u prilog svevremenosti ideje o potrazi za blagom i čežnjom za dalekim ostrvima. te na brodu dolazi do pobune i niza ubistava.462 Leonard Beverli u svom romanu donosi priču o posadi broda „Džejn“ koja slučajno zastaje pored ostrva za koje se isp ostavlja da je Ostrvo s blagom. Meade Falkner). 2007). donosi atmosferu Ostrva s blagom. dok Havijer Dorison i Metju Lufrej (Xavier Dorison. 542-3. Meda Foknera (J.cit. U njoj duh Pukovnika Crnobradog i potraga za dijamantom.. Napisano je čak i nekoliko nastavaka Stivensonovog originalnog romana: Flintovo ostrvo (Flint’s Island. Ibid. bogatstsvom i osvetom.da je Ostrvo s blagom „uvek bila priča koju su odrasli veličali više od dece.

već im se dopala egzotična scenografija s čestim promenama svetla i efekat transformacije jarbola broda u tropsko ostrvo. i od 50 najtrajnijih avanturističkih priča. časopis Sunday Mercury je 2008. godine u pozorištu Old Rap Theatre u Birmungamu.463 Nešto ranije. sponsored by Dryton Manor Theme Park Sunday Wonder Kids. 2003. i 30. 20. str. 7. 11 Decembre 2007. a tada je autorkino petogodišnje dete prokomentarisao: „To nije lepo!“ Oba lika su sjajna i ovo je direktno u vezi sa povezanošću ova dva lika kao celine koja mora da postoji kao takva da bi preživeli na ostrvu. 30. Coventry Evening Telegraph. potragu za blagom i pucanje iz pištolja. koja je bila na repertoaru tokom zimske sezone 2003. Publika je bila puna dece koja nisu razmišljala o ovim aspektima priče. 465 Tara Cain „Touch of Escapism is a Real Christmas Theasure“. theatre review. May-June 2003. ali i u kulturi uopšte. Birmingham Post and Mail Ltd. Sunday Mercury. Iako se činilo da je predstava pomalo teška za 463 „100 Great Books to Get Your Kids Reading. ali je zabavan sve vreme sem kad ubija. Na primer. Buntovnog Silvera glumi Gevin Robertson (Gavin Robertson) s nominacijom za BAFTA nagradu. Međutim. pri čemu su užad postala biljke penjačice.465 Ova predstava se fokusira na odnos dečaka Džima Hokinsa i jednonogog gusara Long Džon Silvera koji se nalaze na tropskom ostrvu punom zlata. godine časopis Book takođe se bavio klasicima. str. pišući pozorišnu kritiku o pozorišnoj predstavi Ostrvo s blagom. godine objavio spisak sto najvećih knjiga za decu i na tom spisku Ostrvo s blagom i Kidnapovan Roberta Luisa Stivensona zauzimaju 29. mestu iza Kima i Robinzina Krusoa. . Coventry Newspapers. mesto. Oni su nosioci i jedini akteri priče. Ostrvo s blagom našlo se na 15. Book. Legal and General Heart 100. 27 April 2008.upravo to što Stivensonovo Ostrvo s blagom ne prestaje da budi maštu pisaca i što se svojom tematikom uklapa i u XX i XXI vek pokazuje njegovo neprikosnoveno mesto u kanonu avanturističke priče. i on u ovoj predstavi glumi osornog kavgadžiju čiji izgovor podseća na kokni Majkla Kejna. pri čemu postoji napomena da se ove knjige smatraju pogodnim za tinejdžersku čitalačku publiku. West Egg Communications llc. ali ovog puta samo u okviru žanra avanturističke proze. Džima glumi Ijan Ridli (Ian Ridley) koji uverljivo donosi na scenu lik preplašenog malog dečaka koji kroz iskušenja sazreva i postaje čovek. 464 „50 Greatest Adventure Books of All Time.464 Tara Kejn (Tara Cain). str. ističe kako vreme ne može ništa starom klasiku – pogotovo kada on donosi gusare. 46. o tome da je originalna verzija priče Ostrvo s blagom i dan danas živ tekst koji nalazi put do dece i mladih govori i činjenica da se svrstava među knjige za sva vremena.

Beograd. . Ja volim klasike. iz aspekta određenja ciljne čitalačke publike to su bila i ostala deca. Ne samo da nema jezika na koji Ostrvo s blagom nije prevedeno. kod nas se prvi prevod pojavio još 1923.466 O trajnosti knjige svakako govore i prevodi na strane jezike. prevodilac Snježana Mišković. godine. „Vuk Karadžić“. 1990. i to deca svih godina. Tri musketara. Pustolovne priče. Beograd. 1923. pri čemu edicije u koje se svrstava ovaj roman samo ukazuju da su i kod nas ciljna publika deca i mladi: Biblioteka Zmaj. prevodilac Božidar Marković. Žil Vern. Lovac na olupine prevodilac Snežana Bukal-Katanić. Danijel Defo. Zagreb. 2009. Beograd. prevodilac Živojim Vukadinović. kolo 2. 1964. 1966. Najlepše knjige za omladinu.90. Robert Luis Stivenson. Robert Luis Stivenson. Kreativni centar. Humanistički prezir prema književnosti punoj akcije bez ozbiljnih moralističkih 466 467 Ibid. knjiga br. Sve ovo govori u prilog tezi Viljama Bekburna da postoji uska povezanost između avanturističke proze i književnosti za decu i mlade i to još od doba renesanse. Aleksandar Dima. Lujza M. Zlatna knjiga. Robert Luis Stivenson. 1939. Čačak. Ostrvo s blagom. Beograd. Knjige za sva vremena. Zanimljiva biblioteka. 1950. Žan Randije komentator. Naime. Robinzon Kruso prevodilac Džejn Kerut. Ja volim klasike. „Mladinska knjiga“ i „Mladost“. Novo pokolenje. 1976. Omladinska biblioteka. autor pogovora Božo Pavić. Djevojke. već i kada posmatramo učestalost ponavljanja prevoda postoji kontinuitet. Ostrvo s blagom. Robert Luis Stivenson. prevodilac Mihajlo Đorđević. 1990. Cvijanović. Ostrvo s blagom. Robert Luis Stivenson. Sarajevo. Keršovani. Omiljeni pisci. godine. Robert Luis Stivenson. Ostrvo s blagom. prevodilac Mihajlo Đorđević. Ostrvo s blagom. knjiga 2. prevodilac Mihajlo Đorđević. 1953. Ostrvo s blagom. Ostrvo s blagom. te su je i oni pratili bez daha.. Biblioteka Knjige našeg detinjstva. Mlado pokolenje. Biblioteka Kovčežić. Ostrvo s blagom. pustolovne priče. 2004. Ostrvo s blagom. Mladi dani. Alkot. 1998. Danijel Defo Otok s blagom. Beograd. duh eskapizma i avanture na moru očarao je i ovu publiku. Zagreb. 1992. G. Knjiga za svakog.467 Stoga. Svjetlost. Kon. Biblioteka 100 knjiga. Vidi sledeća izdanja: Robert Luis Stivenson. Mladost. Ljubljana. Robert Luis Stivenson. nema podataka o prevodiocu. S. Matica Hrvatska. Robert Luis Stivenson. Zanimljiva biblioteka. B. Biblioteka 100 knjiga. Marković. Robinzon Kruso. prevodilac Mihajlo Đorđević. Biblioteka kovčežić. Robert Luis Stivenson. knjiga 4. prevodilac Budisava Šćekić. a izdavačke kuće nastavile su i nastavljaju da objavljuju prevod ovog dela. Ostrvo s blagom. 1989. bez ob zira na promene ukusa mlade čitalačke publike i izdavačke planove izdavačkih kuća. Beograd. Oslobodjenje. edicija Knjige za sva vremena. Biblioteka Zmaj. Sarajevo. Četiri sestre. Ostrvo s blagom. „Branko Đonović“. Robert Luis Stivenson. Ostrvo s blagom. Pčelica. Držić. Robert Luis Stivenson. Knjiga za svakoga. Zlatna knjiga br. Beograd. te je najsvežije izdanje iz 2009. 10. prevodilac L. Omladinska biblioteka. Najlepše knjige za omladinu.decu mlađeg uzrasta. Beograd. Robert Luis Stivenson. autor predgovora Vida E. prevodilac Slavica Faht. Zagreb. odnosno i deca i tinejdžeri i odrasli koji su sačuvali dete u sebi. Djeca Kapetana Granta. 1959. Ja volim klasike. Biblioteka knjige našeg detinjstva. Petnaestogodišnji kapetan. Robert Luis Stivenson. Omiljeni pisci 68. Rad. Beograd. Mladi dani.

ovo delo živi punim životom i dan danas kao arhetipska priča koja živi u srcu svakog čitaoca.468 da bi oživela tokom XVIII i XIX veka kroz dela pisaca koji su upisivali u nju imperijalističke ideje.cit. baš kao lik Long Džin Silvera. Zahvaljujući čitaocima svih uzrasta i svih epoha. 7. . Blakburn.. Robert Luis Stivenson i njegova priča o potrazi za blagom i avanturom ostavili su trajan trag u engleskoj književnosti. te je ona prepuštena samo deci. 468 Upor. str. koji je uspeo da snagom mašte i čiste avanture nadiđe političke ideje svoga doba i čitaocima svih uzrasta ponudi knjigu za sva vremena. i. iskoračili su iz vremena i kulturološkog konteksta XIX veka da bi postali neizbrisiv element kanona svetske avanturističke proze. literarne izvrsnosti i veličanja društvenih vrednosti potisnuo je avanturističku priču kao „priču koja odvlači decu od igre a stare iz toplog kutka kraj peći“. a posebno engleskoj književnosti za decu i mlade. svi sem Roberta Luisa Stivensona. op.stavova.

učenjak. 1937) . a u Indiju se vratio 1882. 1865-1936) rođen je u Bombaju. a 1907. Rano detinjstvo proveo je u Indiji gde je paralelno sa maternjim engleskim jezikom usvojio i hindustanski jezik. Kasnije je neko vreme živeo u Sjedinjenim Državama. godine i nikad se nije vratio na duže. urezalo se u Kiplingu kao večna tema koju je sa golemom podvojenošću nosio u sebi čitav život. U krugovima imperijalnih činovnika. i Južnoj Africi. godine. smatralo se da decu treba slati u Englesku iz zdravstvenih i vaspitnih razloga. Nakon smrti pripala mu je čast . Nakon Prvog svetskog rata. učitelj i umetnik.radio kao novinar u Pendžabu. iako mu se umetnost do kraja života napajala sećanjima na rano detinjstvo u Indiji. zajedno sa čudačkim basnama i kvazi-teološkim pripovetkama. godine skrasio u Engleskoj u kojoj je ostao do svoje smrti 1936. RADJARD KIPLING – PRITAJENA APOLOGIJA IMPERIJALIZMA 9. Junajted Servis Koledž u gradu Vestvord Ho (škola Hejlberi. Džon Lokvud Kipling. Mnogi istaknuti pisci. pogled na svet postao mu je znatno mračniji. Prve priče proizašle su iz tog iskustva i bile su objavljene u lokalnim časopisima. govorili su o njemu s poštovanjem. Indija. godine dobio je Nobelovu nagradu. Potom je upisan u jednu od lošijih državnih škola u koju su išla deca kolonijalne službe. poput Henrija Džejmsa i Konrada. Prijatelji su mu bili bogataši i moćnici. kada je izgubio sina Džona. te su Radjarda i njegovu sestru Alisu odveli kada im je bilo pet i tri godine i predali ih na čuvanje porodici jednog penzionisanog pomorskog oficira u gradiću na obali Lamanša.9. Indiju je napustio 1889. od roditelja Engleza. najavile su promenu njegove reputacije. među njima Stenli Boldvin. u časopisima The Civil and Military Gazette i The Pioneer. a u to vreme počeo je da piše i poeziju. Kralj Džordž V i Tomas Hardi. Vrlo brzo stekao je veliku slavu i široko čitalaštvo. Kiplingove tmurne priče o Engleskoj i budućnosti. bila je najbolja). gde se oženio Amerikankom.1 Biografija i dela Radjard Kipling (Rudyard Kipling. Susret mladosti i neprijatnog autoriteta koji su obeležili traumatična iskustva tih prvih godina provedenih u Engleskoj. Iako je ostao torijevski imperijalist. da bi se nakon 1900. kojima je pripadao i Radjardov otac. namenjena višim slojevima kolonijalne elite. Tu je sedam godina – kako kazuje u posmrtno objavljenoj autobiografiji pod naslovom Ponešto o meni (Something of Myself.

S. Duke University Press.kakva se odaje najvećim britanskim piscima: sahranjen je u Vestminsterskoj opatiji. 471 Upor. 10. str. Whose India? The Independence Struggle in British and Indian Fiction and History. "Kipling". Njegov položaj u ovim kanonima je dijametralno različit: ili ga zaštitnički prihvataju poput T. Eliot je smatrao da ga ne može odbaciti. 1894-95). i to u meri većoj nego ijedan pisac viktorijanskog i savremenog književnog kanona. a čak je i strogi antiimperijalista poput Džordža Orvela isticao da. Eliot L. cenjen ali nikad u potpunosti velikan. 1970. 1943. priznat ali skrajnut. Kiplingovo ime. uprkos primarno negativnoj recepciji njegovog dela u prvoj polovini XX veka. 1901). godine hvali Kiplinga kao pisca koji umetnički „objedinjuje očigledno različite elemente u zadovoljavajuće estetsko iskustvo“. poezija i proza nikada u potpunosti nisu nestali iz stranica književne kritike. 1910). 120-29. The Good Kipling: Studies in the Short Story. Jednostavne priče (Just So Stories. str. str. Puk sa Pukovog brda (Puck of Pook’s Hill. Kao anglo-indijski pisac. Gilbert (Elliot L. 1906). Gilbert) u svojoj studiji iz 1970. Eliota ili ga u potpunosti izopštavaju. Gilbert. Kipling predstavlja jednu književnu figuru iz anglo-indijskog perioda XIX veka. 18-19. Hemingvej je priznavao da je Kipling uticao na njega. Oberlin. Garden City. . Durham and London. nalazeći uporište u kritici Kiplingovog imperijalizma. Ostao je institucija britanskog pera. Kipling je u svetu književne kritike izazvao debatu na političkom. Ohio UP. estetskom i etičkom nivou. iako uvek donekle udaljen od velikog središnjeg postolja. Među najznačajnija prozna dela iz njegovog opusa ubrajaju se Knjiga o Džungli (The Jungle Books.470 Ova ekstremna razmimoilaženja u stavovima ukazuju na istinske poteškoće prethodnih generacija književnih kritičara u tumačenju Kiplinga na političkom nivou. Kim (Kim. poput Lajonela Trilinga (Lionel Trilling). The Liberal Imagination: Essays on Literature and Society. Nagrade i Vile (Rewards and Fairies. 1902). Teresa Hubel.471 469 Trilling Lionel. ma kako bezvredan. u svom eseju „Kipling“469. Pa ipak. koji je upravo ovakav stav izneo 1943. 470 Elliot L. 1996. ostajući zauvek istorijski relevantan pisac. Doubleday.

str. niti određuje ukus čitalačke publike srednjeg društvenog sloja kao što je činio prvih trideset godina XX veka. Ovaj politički kontekst je takođe i društveni i kulturološki. bio je svedok klimaksa moći Britanske imperije i početka njenog pada. Correspondence of William James. Krupsielis and E. II. Vol. Charlottesville. godine. Xi Upor. Daniel Karlin. University Press of Virginia. u Kiplingovim delima jasno se vide elementi društvenih ideja koje su se smenjivale tokom njegovog života. govoreći o Kiplingovoj karijeri. a Kipling je doživeo i da u svojoj biografiji zabeleži prezrivu primedbu o „velikoj i epohalnoj Deklaraciji o Indiji“ iz 1935. Oxford. Pošto nijedna književna karijera koja traje toliko dugo kao Kiplingova ne može da izbegne da uhvati odraz društvene istorije. od 70-tih godina XIX veka do 30-tih godina XX veka. U ovom radu ćemo se posebno osvrnuti na tradiciju avanturističke priče prožetu viktorijanskom idejom imperijalizma viđenu iz Kiplingove vizure. napominje da je „počeo kao senzacija. M. 1993. Takođe je živeo dovoljno dugo nakon Prvog svetskog rata da uoči pretnju nacizma i upozori na potrebu razoružavanja. Rudyard Kipling. 200. str. gotovo kao skandal. Kraljica Viktorija bila je proglašena caricom Indije 1877. 472 473 Upor. kada ga je Henri Džejms nazvao „genijalnim piscem“473. godine koja je dala samoupravu indijskim provincijama i mnogim konzervativcima se činilo da otvara vrata nezavisnosti.Danijel Karlin (Daniel Karlin). 1999. ali je on izneverio sva ova predviđanja i još uvek je tu sa nama. Oxford University Press.“472 Više nije popularan kao što je bio 90-tih godina XIX veka. K. ali se čini da se Kiplingova reputacija u svetu književne kritike ponovo obnavlja poslednjih godina. uzdigao se kao raketa. a očekivalo se da padne kao štap. Svet u kome se Kiplingova karijera oblikovala. . J. Berkley.

uz komentar da bi se i ono „moglo preciznije odrediti kao avanturistička proza. Takođe. dečaka Kima u okruženju indijskog miljea u kome je odrastao. jedino pukovnik Krajton i Striklend imaju uloge uobičajno pripisivane Englezima u ovoj vrsti avanturističkog romana. Naime. navodi se i roman Kim kao primer avanturističke priče u formi niza upečatljivih događaja skoncentrisanih oko centralnog lika. i pronađu mesta i događaje u koje će uputiti svoje heroje.476 U tom smislu.2.2. pišući o Indiji pisci nisu morali da se oslanjaju u tolikoj meri na osmišljavanje imaginarnih avantura. Kipling svoje likove prikazuje kroz niz opisa raspoloženja i pejzaža koji čitaoce u potpunosti uključuju u akciju. Ct.“474 posebno zbog Indije kao mesta radnje većine njegovih dela. upravo kada su nadomak poraza. str.1 Avantura kao realistično-imaginarna priča Lorens Kican. prvi profit u ranim danima uspostavljanja britanske moći u Indiji došao je s „poklonima“. Victorian Writters and the Image of Empire. str. London. Rose Coloured Vision. Kiplinga 9. te se stiče utisak da je to priča o realnim ljudima koji sobom nose egzotiku. Štaviše. Mahbab Alija. Michael Edwards. Westport. između ostalih ističe i stvaralaštvo Radjarda Kiplinga. govoreći o viktorijanskim piscima i slici imperije u njihovim delima. The Sahibs at Home. Greenwood Press. dok je pljačka bila tipična za vojnike. Ibid. koji su svi poreklom Azijci.475 Indija je bila zemlja avantura koja je inspirisala pisce da pišu o herojskim podvizima i naišla na prihvatanje britanskih imperijalista. 475 Upor.. koliko da pročitaju zapise o britanskim vojnim i civilnim dostignućima u Indiji. X.9. Pri tome. 25-33. posebno je Ustanak bio pogodan za stvaranje priče o velikim avanturama heroja koji se. Avanturistička priča u delima R. Indija je imala nekoliko prednosti za ovakav odabir romantičarskog pripovedača. Kim donosi atmosfetu realnosti. 2001. 476 Upor. Constable. što je kombinacija koja nam pomaže da objasnimo trajnu popularnost ove knjige. Haraja Babu. što je dalo pravo značenje indijskoj reči iz koje je potekla reč „pljačka“ (engleski termin „loot“) i ukazala na mogućnost obrtanja avanture u profit. To je bila zemlja ogromnog bogatstva u zlatu i draguljima. Zbog toga što je većina učesnika u ovoj akcionoj drami veoma dobro prikazana. 1991. str. pri čemu se ističu likovi Lame. kao primere. uzdižu do herojskih visina. 50-51. . On pejzaže 474 Laurence Kitzan.

da sama scena počinje da nadilazi granice ovakve realnosti i prelazi u svet magije. 1989. a koja su u suprotnosti sa stereotipom vezanog za Bengalce rasprostranjenim među Britancima. Queen Anne Press. budući da su prisutne ključne teme iz ovakvih priča. str. Uz to. što se vidi iz opisanih dela.Smith) navodi da Kim „kao da gubi od svog šarma. nasmešenom rekom života“477.. Razum i logika su često suprotstavljeni magiji. uprkos tome što to sam poriče. 479 Upor. ali ta reč u potpunosti opisuje čitanje romana Kim i po analogiji mnogih slika u književnosti kasnog viktorijanskog perioda. Kiplingov kritičar Martin Sejmur Smit (Martin Seymour .. prolazi kroz psihofizičku obuku da bi. on ipak pripada žanru avanturističke priče. poput pravih heroja. 302. što se više misli o njemu“. Martyn Seymour-Smith. Kitzan. London. Iako Kim ne nudi jedan jedinstven istaknut lik koji čini herojska dela i prikazuje britanske dečačke vrline dečaka i mladića kao u većini imperijalističkih priča.479 Trebalo bi ga osetiti.. učestvujući u Velikoj igri. Rudyard Kipling. Kim poseduje beskompromisnu hrabrost malog dečaka. a u ovom slučaju dominantan osećaj je osećaj opravdanosti situacije u kojoj irsko siroče odraslo u Indiji prolazi kroz niz avantura koje su na kraju posvećene povezanosti Britanije sa Indijom. Magija zavisi od stvaranja iluzije i njenog održavanja na takav način da se posmatrač ubedi da viđeno pripada realnosti. op. 169. str. roman nudi brojne ilustracije hrabrosti kako belaca tako i Indijaca. Kim. .cit. 169. samo što je lik heroja podeljen na više reprezentativnih likova. „širokom. Huraja Babu. ali prve noći boravka kod tajanstvenog Lurhana Sahiba on pokazuje srčanost mnogo višeg nivoa kada se u mraku suočava sa 477 478 Ibid. poneo „teret belog čoveka“. str.478 Lorens Kican smatra da je upravo u tome i poenta romana i da je zbog toga roman do danas popularan – to je avantura primarno obojena magijom i atmosferom o kojoj ne treba razmišljati. Koristiti reč „magija“ u kontekstu imperijalističkog avanturističkog romana može da izgleda neprimereno.ispunjava životom i opise obogaćuje „magijom“ jezika koji u svojoj biografiji naziva posebnim. pogotovo u slučaju Kimovog i Laminog putovanja Velikom cestom.. očigledno je veoma hrabar čovek. Opis koji pisac nudi toliko je autentičan do detalja da se stiče utisak da Kipling piše o realnosti koja se događa pred čitaocem.

Britansko upravljanje Indijom prikazano je kao neophodna i dobronamerna dominacija nad potencijalno haotičnom mešavinom nižih rasa. Margery Hourihan. a.nepoznatim fenomenom od čega mu se „ježe na trenutak i kratke dlake na vratu“480. ali ga Kim spasava. u ovom slučaju. a kasnije ceste egzotične Indije. str. 170. Instrument kojim se ovaj red održava i štiti od opasnosti izvan granica jeste Tajna služba. kao što su igra koju Kim uči u Lurhanovoj radnji – igra pamćenja sa draguljima i zbirkom drugih predmenta. London. Imperijalni heroji moraju da imaju ovu vrstu hrabrosti da bi se suočili sa nepoznatim u svetu.racionalnost Govoreći o dualizmu razuma i iracionalnosti. ali i igra koju Haraja Babu igra sa neprijateljskim agentima na planinskim stazama. Mardžeri Hurihan navodi upravo roman Kim kao popularno delo imperijalističke proze koje obeležava različitu fazu imperijalizma od ranije navođenih i opisuje prirodno gospodarenje racionalnih Engleza na mnogo celovitiji način nego Robinzon Kruso ili Rudnici Cara Solomona. a bujnost života u velikoj meri obeležava atmosferu ove knjige. Routledge. str.. Njegov dom su ulice grada Pendžaba.2. ali je i sam pun igara. 1997. koji se bave samo prodiranjem u divljinu i početkom nametanja razuma tami i iracionalnosti.481 U Kimu gospodarenje predstavlja ostvaren cilj. Dom mu je život sam po sebi. to je izvanredan primer hrabrosti s kojom su mladi čitaoci mogli da se poistovete. Kim je roman o Velikoj igri. igra u kojoj se očajni agent koga progone neprijatelji prerušava. . Sve ove igre su toliko zabavne i privlačne da je čitaocu lako smetnuti s uma da je Kim jedan od retkih imperijalnih heroja proze kome Britanska ostrva nisu dom. 26. Deconstructing the Hero and Children’s Literature. 9. ali koji on bez razmišljanja razotkriva i uništava. pri čemu efikasnost Tajne službe predstavlja rezultat pažljivog odabira i kategorizacije informacija u kombinaciji sa sposobnošću agenata da izvode zaključke 480 481 Ibid.2 Dualizam razum . a sistem racionalnog reda je uspešno uspostavljen. kao bitnom elementu avanturističke priče. religija i kultura.

kulturološko bogatstvo Indije je nekoherentno. ali svi oni nemaju zajednička uverenja i kvalitet koji ih povezuje i definiše kao Indijce.483 te je samim tim i dualizam bele/nebele rase u velikoj meri prisutan određujući priču kao zapadnu avanturističku priču. Melbourne. . te i slika Indije prikazana u romanu biva obeležena ovim uverenjem. Tacna sa safirima. str. već gospodarenje grupom drevnih kultura i filozofija koje su „prirodno“ potčinjene britanskoj racionalnosti. Kim. rubinima. majstor špijun koji uvodi Kima u službu. dok su sami Indijci opisani kao narod koji ovo prepoznaje i prihvata. Kim. str. ali ona nema prirodno jedinstvo ili shemu. U daljem tekstu citati iz ove knjige navodiće se u zagradama uz skraćenicu K. a posebno agent Tajne službe. MacMillan. implicira tekst. pa ipak veruje da su Indijci nesposobni da vladaju sobom. te jedino postupak kategorizacije pridaje idejni red ovakvoj nasumičnosti. koji je na ličnom iskustvu učio o indijskom načinu života. Međutim.cit. op. otelotvorenje britanske racionalnosti. smaragdima. pri čemu tekst otkriva bogatstvo senzacija čitaocu. ćilibarom. 1946. lepote i kontrasta. implicitno sugerišući da je to slika haosa. govori mu da „nema tako velikog greha kao što je neznanje“482. uz svetog Lamu. tirkizima. Oni su živopisni ali različiti kao dragulji u igri pamćenja koja je deo Kimove obuke. slonovačom i kristalima je simbol indijske šarolikosti. njene raskoši. upravo racionalnost u akciji pomaže Britancima da igraju i pobede u Velikoj igri. Na isti način. Kitzen. 482 Upor. Indijski likovi su živo opisani. uživa u širokoj lepezi formi života na ulicama i bazarima. Krejton. 30-31. inteligentan i učen čovek koji poštuje drevne kulture Indije. trgovac konjima Mahbub Ali i učeni Huraja Babu. Dominacija opisana u ovom romanu nije dominacija nad prostim divljacima. 125.. 483 Upor. opisan je kao suptilan. sklono raspadanju u formi civilnih nereda bez kontrole inteligencije britanskih vladara. Rudyard Kipling.iz ovih informacija i d elaju u skladu s njima. Pukovnik Krejton.

ona im pomaže da se fizički i duhovno oporave i upravo u njenom domu svaki od njih doživljava epifaniju koja je u stvari cilj potrage. a njen lik. iako je on samo dete lutalica pod zaštitom britanske vlade. Štaviše. Njeno prihvatanje britanske i patrijarhalne dominacije ključno je za način na koji ovaj roman naturalizuje ove strukture nejednakosti. u potpunosti ispunjava svoju ulogu u Kimu. otkrivajući svojim sagovornicima samo kažiprst okićen draguljima. ženski likovi se karakterišu emotivnošću i smeštaju u kontekst doma. U završnim poglavljima. svojom energijom i neiscrpnom ljubaznošću. viših kasta nad nižim i najzad Britanije nad Indijom. starica Šohunpor funkcioniše u priči kao otelotvorenje Indije. Ona odobrava britansku vladavinu.2. a kasnije uviđa Laminu dobrotu i prepoznaje Kimove herojske kvalitete. kada su Kim i Lama iscrpljeni i bolesni od avanture u planinama.3 Ženski likovi u avanturističkoj priči U skladu sa tradicijom avanturističke priče u kojoj su razum.9. . hrabrost i vođstvo prikazani kao ključni aspekti muških likova. verujući da je ova jedini garant pravde u Indiji. ona je prikazana kao žena koja bez ikakvih pitanja prihvata društvene i političke uslove koji ograničavaju njene slobode. U Kiplingovom Kimu postoji starica koja je prikazana kao lik koji prihvata i podržava niz nejednakosti: dominaciju muškaraca nad ženama. najpre zbog toga što veruje da će Lama pomoći njenoj snaji da rodi drugog sina. u kojoj se ona pojavljuje samo da bi bila od pomoći Kimu. Ona je aristokratsko g porekla i gospodarica velike kuće koju vodi s velikom energijom i efikasnošću. te su time i izolovani iz sveta avantura. ali struktura priče. Ona ostaje iza zavesa u svojoj nosiljci kada razgovara sa muškarcima. implicira da je ona manje važna od njega. posmatranom kao avanturistička priča. kao lik majke zaštitnice heroja. Šohunpor je bogata udovica koja se sreće sa Kimom i Lamom kada prvi put krenu zajedno u potragu za rekom. Živopisnošću svoje ličnosti.

11. struktura. priča i siže. prolaze kroz niz avantura da bi postigli svoje ciljeve. Kim takođe uspešno okončava svoju duhovnu potragu – saznaje ko je i šta je. 1942 in Kipling and The Critics. Lama se klanja pred Velikim zakonom 484 Upor. 113. str. reprinted from Scrutiny. . a to su Cesta. 485 pri čemu svi elementi romana Kim. Gotham Library. budući da označava odrastanje heroja od dečaka do sposobnog mladog čoveka. te ova mešavina špijunske priče sa duhovnom potragom nudi autentičnu. Rudyard Kipling: Activist and Artist. Ova potraga za istinskim identitetom. Šahan (Vasant A. Southern Ilinois University Press. Elliot L. Boris Ford. odnosno da bi se aktivirao u Velikoj igri. ključna je za strukturno i tematsko tumačenje Kima kao avanturističkog romana. Kim je klasično dečačka avanturistička priča 484 .4 Priča o herojskoj potrazi Suštinski posmatrano. U tom smislu. „A Case for Kipling“. 485 Upor.2. Vasant A. Na svom putu sreće dva egzotična lika. ed. 1973. simbolika ključnih pojmova u ovom procesu otkriva suštinu Kimove avanture. kao njegov učenik na zadatku da važnu vojnu info rmaciju prenese Mahbabu Aliju. postajanja. 305). koji traži reku u koju je pala strela koju je lično Buda bacio . Reka. posvećenost upoznavanju samog sebe.9. Prema Borisu Fordu (Boris Ford). No 1. New York University Press. Lama i Babu polaze ka Himalajima. i Kim. Gilbert. majstora za prerušavanje. priča o Kimu jeste klasična avanturistička priča o herojskoj potrazi pošto Lama sa Tibeta. Kim je dečak izuzetnih sposobnosti. A šta je Kim? Njegova duša je ovo ponavljala iznova i iznova“ (K. Jedan od ključnih aspekata herojske priče jeste i Kimova potraga za svojim identitetom u procesu inicijacije. već složeno umetničko delo čija je jednostavnost pripovedanja i opisa zavarala mnoge kritičare da donesu jednostrane pojednostavljene stavove. Nakon žestokog sukoba sa Rusima. i Huraja Babua. Kim. pri čemu stari Tibetanac traži svoju reku. Shahane. Lurgan Sahiba. 61. dok Lama otkriva reku tamo gde je najmanje očekivao – u svom mladom saputniku. juvelira i mađioničara. teme i simbolika – doprinose ovoj složenosti. str. dok Vasant A. 1965. I sam Kim to postavlja kao svoj cilj: „Ja sam Kim. Shahane) ističe da to nije samo romansa o Tajnoj službi ili jednostavno špijunska drama. te ga ranije uzimaju iz škole da bi špijunirao za Tajnu službu. Il. i Put. a Kim i Babu ruske tajne agente. New York. Kim dobija najviše počasti u Tajnoj službi zbog uspešno obavljenog zadatka.Carbondale. uzbudljivu avanturu.

a samim tim pokazuje se kako je Kipling ukomponovao religijski stav Indije u motiv muškog prijateljstva tipičnog za zapadnu avanturističku priču. 23).Bude i priznaje „Ja ne znam više – ništa ne znam – ali idem da se oslobodim točka stvari koračajući širokim i otvorenim Putem“ (K. 234). osnovno budističko verovanje u univerzalno spasavanje omogućava čitaocu bolje razumevanje laminog prijateljskog stava prema Kimu.cit. dok je Put simbol stabilnosti i čvrstine. Kimova Cesta i Lamin Put mogu se posmatrati kao konkretni i apstraktni aspekti jedne nevidljive. zemaljsko i nebesko delikatno objedinjeni. Prema budističkom viđenju sveta različite forme postojanja prate put od patnje do radosti. Lamina apstraktna i duhovna koncepcija puta postavljena je naporedo sa Kimovom vizijom puta kao „divnog prizora“ i tvrdnjom starog vojnika da je „Velika cesta kičma cele Indije“. op. brzog kretanja i promene. realno i idealno. dotakla zemlju a voda pokuljala iz nje.486 Prema budizmu i njegovoj tibetanskoj varijanti lamaizmu smatra se da oslobađanje pojedinca nije dovoljno već da celokupno čovečanstvo treba da bude spaseno. str. Takođe. Dokle god se ovo ne postigne. pojedinačno duhovno oslobađanje ostaće nedovršeno i nesavršeno. . ono ukazuje na Kiplingovu viziju celovitosti i jedinstva ljudskog iskustva u kojem su telo i duša. Šire posmatrano. Kao što Lama kaže „Moj čela me je poveo do Reke. generalno posmatrano. Međutim.. slično Mojsiju. značenje Reke koja čini centralni simbol ne može da se objasni bez šireg konteksta budizma i lamaizma. Shahane. pri čemu u ovom slučaju kretanje ima i konotaciju sazrevanja heroja. 486 Upor. Očigledno. Stoga Reka nije običan potok već uistinu reka izlečenja što je nastala iz mesta gde je Budina strela. pri čemu Nirvana ili staza dužnosti nudi pravi put ka spasavanju od neprestanih rađanja i smrti. Upravo u ovom kontekstu. 64. i Cesta i Put i Reka donose sobom simboliku kretanja. I sam Kipling je bio svestan veličanstvenog značaja Reke koju opisuje kao „Reku Života koja ne postoji nigde drugde na svetu“. u romanu značajno mesto zauzima i simbolika reke. te samo pravi ljudi u potrazi za duhom mogu da se oslobode bola od ponovnog rađanja u beskrajnom lancu života. Međutim. Lamino praćenje puta duhovnog pročišćenja prikazuje se uporedo sa Kimovim uvođenjem na Veliku cestu. Njegovo je pravo da bude očišćen od greha sa mnom“ (K. Reka je simbol protoka. neprestane potrage. To je fontana mud rosti i ko god je nađe. toliko blisko vezanu za ovaj tip proze. nalazi i sopstveni spas.

5 Priča o muškom prijateljstvu Prema Edvardu Saidu. opažanja i brze reakcije u nevolji. Kao sedamnaestogodišnji mladić on tek počinje da uspostavlja svoj lični identitet. Lurgen Sahib. neosporno je da opis Kimovog dečaštva donosi svet koji je delimično školska priča o strogoj obuci. neki kao saputnici. jačeg heroja nego što je bio. stari indijski vojnik i njegov vatreni sin na konju. Njegov heroj. „bićemo ometeni u Velikoj igri koju najbolje igraju muškarci sami“ (K. donosi mnoštvo piščevih autobiografskih detalja: on je egzotičan. str. a neki simbolički – u okvir dečačke avanturističke priče. Čitalac se nada da se Kim preobrazio u novog. Oko njih se vrte drugi muškarci. a delimično priča o sazrevanju. str. nezavisno od politike i istorije. svet celibata gde 487 Upor. pohotljive žene. a da li će ga ova spoznaja povesti u uzbudljiv život britanske obaveštajne službe ili duhovne lamine svetove – to nije jasno naznačeno. Moss. Kultura i imprijalizam. Kao i u pričama o Mogliju. sačinjavajući osnovnu stvarnost priče. avanturistički orjentisan dečak iz Pendžaba. Međutim. Rudyard Kipling’s Kim. Beogradski krug. neke stvari u Kimu zapanjiće svakog čitaoca. doživljava odrastanje u teškim okolnostima bez roditelja i razvija moć bistrog rasuđivanja. gospodin Benet i otac Viktor – svi oni govore jezikom muškaraca. New York. koji čak i nosi ime s istim početnim slovom. kao i Pukovnik Krejton. pustolovine. stare udovice ili nametljive. „Kipling’s Triumph: The Double Boyhood of Kimball O’Hara“ in Harold Bloom.2. veliki Babu. Kim ne gubi u očima čitaoca zato što nije u potpunosti svestan smisla igre kao potrage ili što ne pravi konačni odabir između Božijeg carstva i carstva čoveka. spletke. trgovina. Mahbub Ali. Kipling je postavio retku emocionalnu i maštovitu projekciju sopstvenog života – neki aspekti su realistični. prevodilac Vesna Bogojević. 256.487 9. 2002. 99-100. neki kao saradnici i prijatelji. 488 Edvard Said. Chelsea House. Beograd. . 1987. 247). Robert F. U tom smislu. ed. Ovo je muški svet u kojem gospodare putovanja. „Ukoliko se predamo stalnoj napasti žena“. adolescentski duh i ne zahteva takav izbor.488 To je prevashodno muški roman u čijem središtu stoje dva muška lika – dečak koji ulazi u muževno doba i stari asketski sveštenik. Žena je upadljivo malo i sve su na neki način nižeg ranga ili neprikladne za mušku pažnju: prostitutke.Iako je ovaj roman isuviše složen da bi bio redukovan na jednu jedinu formulu. veli Kim.

i sudelovanja u Velikoj igri (Britanskoj obaveštajnoj službi u Indiji) ne leži u većoj slobodi potonje . Neki su kritičari ovde govorili o skrivenim homoseksualnim motivima. kako onim prijateljski tako i onim neprijateljski nastrojenim. sa dečačkom strašću prema smicalicama. pokazuju Kiplingovu nepresušnu riznicu dečačkih uživanja u pukim trenutnim zadovoljstvima igre.uobičajena romantika proznih priča ne postoji i gde se trajna bračna institucija sprečava ili izbegava i gotovo zanemaruje. Iako ga u romanu pratimo od trinaeste do negde šesnaeste ili sedamnaeste godine. Don Kihota i Sanča Panse. jedan drugačiji autoritet. jedan će drugog mnogo pre spasti ako žena nije u blizini. uvek ostaje na sigurnom kod kuće) i njihovi muški saputnici kreću u potragu za ostvarenjem nekog velikog sna – poput Jasona. Kim do kraja ostaje dečak. ali i jedno i drugo područje daje prednost „muškom povezivanju“ spram domaćih ili ljubavnih veza između muškarca i žene. zahtevi Velike igre mnogo su oštriji. iako u njoj u potpunosti uživa kao u velikoj podvali. podvalama. Međutim.upravo suprotno. koji se prema mladima ophodi s više razumevanja. dosetkama i pronicljivim igrama rečima. ukoliko je uopšte ima. Razlika je u činjenici da Škola nameća jedan jalovi autoritet. igre kao takve. U prostranstvu ili na otvorenom drumu dva čoveka lakše putuju. da duga tradicija . dok potrebe Tajne službe zahtevaju uzbudljivu i jasnu disciplinu kojoj se Kim rado pokorava. Izgleda da je Kipling ceo život saosećao sa sobom kao dečakom zaokupljenim odraslim svetom tiranskih učitelja i sveštenika (gospodin Benet je ovde izrazito neprivlačan lik) čiji se autoritet nijednog trenutka ne sme ispuštati iz vida – sve dok na scenu ne stupi pukovnik Krejton. Američki Zapad i Indija nemaju mnogo toga zajedničkog. Velika igra je za Krejtona vid političke i ekonomske kontrole u kojoj najveći greh predstavlja neznanje. Razlika između Škole Svetog Havijera. Čini se. još bolje. gde muškarci-pustolovi (žena ili majka. koju Kim pohađa neko vreme. Odiseja ili. Kim nije u stanju da shvati sve složene nivoe Velike igre. Prizori u kojima Kim zbija šale sa svojim starešinama. dakle. ali postoji tu i onaj kulturni motiv koji se već dugo dovodi u vezu sa pikarskim pričama. ali s ništa manje autaritativnom samilošću.

Gilbert prikazuje kako je ova priča u Knjizi o džungli ispričana u formi bajke nalik basni. Oxford. str. xvi. od Odiseja i njegove posade. Mogli prolazi kroz obuku za život prilagođen životinjama. do Betmena i Robina – i dalje traje. One su izvor njegove moći nad zverima koje ne mogu da izdrže njegov pogled.pustolovnih priča. čini se da i ovu knjigu svrstava u isti žanr.491 U realističkoj prozi ovaj žanr govori o borbi mladog čoveka da otkrije svoj identitet i otkrije istinu o samom sebi. W. 491 Ibid.cit. . ali. 489 490 Said. Kao što V. Robson. Oxford University Press. čak i kad se bori. Eliot L. Mogli provodi ceo svoj život među životinjama. Robson (W. kako se približava svojoj zrelosti. vođa vukova Akela. 256 Upor. Dečak čitalac identifikuje se sa Moglijem i uživa u transformaciji u veliku fantaziju potrebe za dominacijom. ali kada dođe vreme da mora da napusti svoju braću životinje i da shvati istinu o sebi i prihvati odgovornost da je čovek. V.489 9.2. str. Od početka su one bile znak da on nije jedna od zveri – pogled mu je uvek nežan. Gilbert) ističe da ove priče pripadaju bildungs romanu. on uočava da nje poput životinje. Holmsa i Votsona. čak i kad se čitaju kao bajke. Gilbert (Elliot L.6 Mogli kao heroj U tom smislu bi se i Knjiga o džungli mogla posmatrati kao avanturistička priča o odrastanju. moćni stanovnici džungle. Rudyard Kipling. njegove oči nikada ne blješte kao Bagirine. One donose priču o tome kako beba napuštena od roditelja biva odgajana u džungli od strane životinja (usvajaju ga vukovi. a štite ga snažne životinje. Centralni simbol ove razlike jesu Moglijeve oči. preko Usamljenog Rejndžera i Tonta. str. brzinu postupaka i veštine tipične za belog heroja zapadne avanturističke priče. u isto vreme ove priče prenose i edukativnu poruku. W. sa njegovom urođenom sposobnošću kao ljudskog bića on postaje Gospodar džungle. Robson) primećuje. op. Međutim.. samo postaju sve zainteresovanije i uzbuđenije. jasno je da priče o Mogliju izražavaju jedan veoma moćan mit490.W. xvii. kroz niz avantura koje zahtevaju britkost uma. Baš ova tema odrastanja. medved Balu i crni panter Bogira) i kroz kombinaciju njihovih pouka o džungli. upravo ga ova spoznaja razdvaja od svih njih. 1992. The Jungle Book..

Departman za šume (Forest Department) nije imao već unapred spreman kadar obučenih šumskih oficira. što uključuje i šume. . ponekad „mlada gospoda“ iz Britanije. 2000. Upor. Issue 3. 494 Upor.. te je 1865. Kipling je bio inspirisan razgovorom sa inspektorom generalom Bertoldom koji je pohvalno govorio o herojima koji su imali „spasavanje cele Indije u svojim rukama“. OUP. Indian Forester 33.Vladavina Britanske imperije nad Indijom donela je sobom i upravljanje šumama kao resursima drvnog materijala i goriva za loženje. Gregory Barton. Oxford. Oni su odgovorni za sva stabla drveća u državnim šumama Himalaja. vojnici. Jedan pisac u časopisu The Indian Forester zaključuje. Kiplingova prva priča o šumama Indije „U šumi“ („In the Rukh“) uvela je lik dečaka heroja. „Keepers of the Jungle: Enviromental Management in British India. The Histiorian. godine donet i Indijski zakon o šumama (The Indian Forest Act). 62. str. str. 1987. 18351900“. on je odrasla osoba koju je podigla sama priroda. kvalitet voda i zagađenje. 725-26. posebno u vezi sa zaštitom divljih životinja.. U ovoj prvoj priči o Mogliju. kao i ogoljenim padinama koje su monsuni isprali u suve 492 493 R. isuvišnog sečenja drveća i pravljenje planova bili su ključni za zaštitu ne samo stabala već i cele prirode. koja je proglašena državnim vlasništvom.. Tehničke mere zaštite od požara.. The Jungle Book. da bi na osnovu njegovih osmatranja „šuma“ na Marsu (odnosno tamnih tačaka) moglo da se zaključi da bi planeta postala pustinja (svetle tačke) da stanovnici nisu imitirali zaštitu šuma u Indiji pod britanskom kontrolom. vol. Sva pripojena zemlja. U daljem tekstu citati iz ove knjige će se navoditi u zagradama uz skraćenicu KODž.494 Objavljivanje ove priče u magazinu McClure's Magazine u Sjedinjenim Američkim Državama samo ilustruje popularnost novog šumskog pokreta van Britanske imperije i kako je šumarstvo Imperije postalo deo javne svesti kroz dela popularnih pisaca kao što je Kipling. ponekad prirodnjaci. Njeni službenici se bore sa izlivima peska i ogromnim dinama. pala je pod autoritet ovog novog zakona koji je određivao sudbinu celokupne „prirode“. Kipling šumsku službu opisuje gotovo idealizovano: „Od svih točkova javne službe koji pokreću Indijsku vladu nema važnijeg od Departmena za drvo i šume. str.493 Naime. 557. D. 327. Rudyard Kipling. tako da su posao u ovom departmanu dobijali ljudi iz ostalih grupa državne službe koji su se pokazali spremnim za „šumski život“. sportisti. a tipične primere nudi upravo Radjard Kipling u Knjizi o džungli.492 Ova romantičarska ekološka svest inspirisala je maštu mnogih pisaca. „The Forest of Planet Mars“. 1907. pomalo humoristički.

leopardom. U tom smislu i Kiplingov Mogli rado prihvata i voli šumu kao svoj dom. da upozna džunglu i njene stanovnike.. poruka same priče leži u kontrastu između civilizovanog društva i prirodnog stanja otelotvorenog u Mogliju. a kasnije u zrelo doba. on uči da bude mudar u samoj šumi. da se sreće sa tigrom. divljim psom i jelenom. ona je otvorena knjiga idealnom šumaru. 327). On je posedovao više od dečačkog šarma pošto se približio idealu prirodnog stanja. Novi ekološki projekat zahtevao je čoveka s prirodnim ljudskim sposobnostima. koji su ponekad sekularni.. Ali pošto šumski oficir mora da boravi dalje od popravljenih puteva i redovnih ispostava... Kiplingova romantičarska predstava Indijske šumske službe ilustruje komplikovane kasnoviktorijanske poglede na prirodu ekologa Indije. medvedom. kaučuka u Istočnim džunglama. a Mogli se savršeno uklapa u opis heroja kasnoviktorijanske ere. othranjenom na mleku same prirode. ponekad paganski. Ako je suština prirode nespoznatljiva civilizovanom čoveku. za koje se zalagao francuski filozof Žan Žak Ruso.. u mladosti kao dečak iz džungle. ponekad teleološki. oni eksperimentišu bataljonima novih vrsta drveća.vododerine.. Oni su doktori i babice šuma u Gornjoj Burmi. i to.“ (KODž. . Mogli. bio je osvežavajuća protivteža civilizovanom Britancu. prirodnog čoveka odgajanog od strane braće životinja na prirodan način. Mogliju. Stoga. postajući time odraz heroja popularnog u Kiplingovo doba.. kao šumar Imperije. budući šumar i ekolog.

Durham and London. str. Mogli su naučiti pravilne principe funkcionisanja porodice i zajednice. društveni ili emotivni konstrukt. Sve do 1947. Imperijalističke konotacije tradicionalno implicirane u glagolu „posedovati“ teško da se brišu ovim proširenjem granica Indije.3. nudi i duhovnu/imaginativnu dimenziju. duhovni. 496 Ibid. Da Indijci nisu imali toliko poželjnih vrednosti. kao i kako da stvore društvo solidnih građana.1 Indija – od kolonije do mita Tereza Hjubel (Teresa Hubel) svoju knjigu o britanskoj i indijskoj prozi i istoriji počinje upravo pitanjem: „Ko poseduje Indiju ?“495 Kada bi Indija postojala samo kao teritorijalni posed. 1996. poseduje je. mogli su da nauče kako da ih zauzdaju radi koristi Imperije.“ čak i ako su već imali kod lične časti i hrabrosti. Većina pisaca tog doba isticala je vrednost imperijalističkih veza Britanije sa narodima iz podaničkih zemalja. godine vladar posednik Indije bila je Engleska. diktirali politiku i ekonomiju i krojili njene granice. 1. . koliko god jedna zemlja može da poseduje drugu.oni bi uočili korist od ovih vrednosti. Budući da su bili pod vlašću „nepogrešivih“ Britanaca. iako još uvek obožavajući svoje bogove ali uviđajući elemente „sujeverja i iracionalnosti. S. Očigledno. Salman Rušdi ju je opisao kao „novi mit – kolektivni metu“ a V. Naipul kao „ranjenu civilizaciju“496. Za Radjarda Kiplinga se može slobodno reći da je samim činom pisanja romana o Indiji stekao deo vlasništva nad njom. onda ona pripada svakom ko se svojim tekstom uklopi u njen diskurs. Englezi su kontrolisali centralnu i provincijsku upravu. Imperijalističke ideje u delima Radjarda Kiplinga 9. Whose India? The Independece Struggle in British and Indian Fiction and History. Štaviše. Engleska je posedovala Indiju. Stoga.3. Duke University Press. Indijci su mogli da upiju vrednosti koje su motivisale njihove gospodare da bi ostvarili dugoročnu dobrobit. Indija je više od geografskog entiteta. Međutim. pored geografske. ako je posmatramo kao kulturološki.9. Indija. Mogli su naučiti kako da vladaju sobom prema pravilnim principima slobode i pravde za sve. Ko god vlada Indijom. kao i da su bili pažljivo organizovani i disciplinovani od strane britanskih nadzornika . politički. iako ostaje sumnja da li bi se 495 Teresa Hubel. odgovor bi bio jednostavan.

ističući upečatljive slike vojnih odreda koji marširaju ili se odmaraju ili se spremaju ua akciju.9. Gotovo sve priče o Indiji u nekom trenutku govore o vojsci.cit.mogao razviti osećaj lične hrabrosti. Verovatno nije mislio da piše nešto što će protivnici imperijalizma napadati svesrdno smatrajući da ovo delo otelotvoruje sve što je arogantno i zlo u imperijalizmu kasnog XIX veka.497 Više nego bilo koji drugi deo Britanske imperije. Indija i moć gotovo da su bili sinonimi na političkom i kulturološkom planu. 4 februara 1899.. str. pri čemu je to i postala jedna od dominantnih tema u pričama o Indiji. a dužnost Britanije je da pomogne takvoj deci da razviju svoje veštine i postignu zrelost. 500 Ibid. str. daje argumente za oba stava. . ponudio je i još jednu metaforu koja je obeležila kasnoviktorijanski period – „teret belog čoveka“.. kada je 1899.. 115. što je fraza koju je upravo Kipling popularizovao a odnosila se na održavanje britanskih pozicija na granicama tajnim akcijama špijuna i agenata. budući da je sam Kipling ovom pesmom istakao paternalistički humanizam Britanske imperije. prema ovom široko prihvaćenom uverenju. ali i vođenjem Velike igre.500 497 498 Upor. godine. Naime. Kitzen. Uspostavljanje moći isticalo se i moralnom superiornošću koja je Britancima pomogla da uguše pobunu Indijaca. koji se u velikoj meri bavio ovim pitanjima u svojim romanima. kao jedini „imperijalistički“ pisac koji je ideje svog doba pretočio u ozbiljna književna dela s kompletnom recepcijom književne kritike. Ibid. 498 Radjard Kipling. narodi koji ne znaju da im treba pomoć liče na decu i moraju se tretirati kao deca. str. 49-50. 499 U časopisu The Times. Kipling. godine objavio pesmu Teret belog čoveka (The White Mans Burden)499 kako bi ohrabrio Sjedinjene Države da preuzmu deo imperijalističkog tereta na Filipinima. op.

koje su sve bile smatrane nižim. bila je apsolutna. Svaki od ovih nižih podanika klasifikovan je i smešten u raspored naroda za čiju su naučnost garantovali učenjaci i naučnici poput Žorža Kuvijea. sjaj i romantiku britanskih prekomorskih poduhvata. Kim je pisan u naročitom trenutku njegove karijere. način rada i istorija još ranije dosegla status gotovo prirodne činjenice. drugorazrednim. Belgija. Takođe. kako u Indiji tako i drugde. Kim stoji u srcu poluzvaničnog doba Imperije i na neki način ga oslikava. Iako su ova dva umetnika potpuno različita po boji i stilu. gospodar je gospodar. Nemačka. Imperija je za Kiplinga neosporna. Na drugoj strani se prostirala nepregledna raznolikost teritorija i rasa. i Kipling je. Naime. zavisnim i potčinjenim. dok je unutar vladajuće kaste britanskih kolonijalnih zvaničnika – kako vojnih.9. godine). Italija.2. poput Indije. Kipling i imperijalističke ideje U svetu književnosti jedino se Konrad može postaviti rame uz rame sa Kiplingom i jedino se za njega još može reći da je s jednakom snagom u svojim delima prikazao Imperiju kao glavnu temu. a uz njih i Holandija. pripadao istoriji. i nikakvo prijateljstvo ili drugovanje neče promeniti tu temeljnu rasnu razliku. ali je bio i veliki umetnik. kako se smatralo.3. naseljavala inferiorna ljudska bića. Iako se Kipling opirao stvarnom stanju stvari. Portugalija i Španija – kontrolisale najveći deo zemljine površine. u vreme kad su se odnosi između britanskog i indijskog naroda menjali. poznatih jedino usko stručnim krugovima. U Kimu i ostalim Kiplingovim delima ona se provlači od početka do kraja. Čarlsa Darvina i Roberta Noksa. tako i civilnih – došlo do značajne promene . Indija je već dobrano zagazila na put ka žestokom i otvorenom otporu britanskoj vladavini (Indijski nacionalni kongres osnovan je 1885. obojica su ostrvskoj i dosta provincijalnoj publici Britanije dočarali nijanse. autor ovog romana ne piše samo sa mesta dominantnog gledišta belog čoveka unutar jednog kolonijalnog poseda. Podela na belce i ne-bele. „Bele“ kolonije poput Irske i Australije takođe su. Kiplingu nije bilo ni na kraj pameti da dovede u pitanje ovu razliku ili pravo Evropejaca da gospodare svetom. Na jednoj strani kolonijalne podele stajala je bela hrišćanska Evropa čije su mnoge zemlje – na prvom mestu Britanija i Francuska. nego i iz perspektive glomaznog kolonijalnog sistema čija je privreda. Rusija. Dve stvari treba imati u vidu prilikom tumačenja Kima.

da u njemu živi više od jedne istorije koju vredi pamtiti. da je imperijalno iskustvo. nekada smatrano isključivo političkim. Prema jednom shvatanju. 1980. Arabia. Britanci i Indusi zajedno su se razvijali. Krejton. 501 Upor. 126. u kojoj su ih sukobi. Veličanstveno višeslojni roman poput Kima baca veoma jarko svetlo na ovaj deo istorije. to je roman ispunjen istaknutim detaljima. roman koji zbog nimalo neutralne već istaknute Kiplingove uloge u englesko-indijskoj situaciji postaje još zanimljiviji. još mnogo pre nego što to i Lama blagosilja. Kao i svako veliko umetničko delo. the Gulf and the Westt. jer su i jedni i drugi nakon toga posrnuli na mnogim planovima. i dalje ispašta. imperijalizam je neumoljivo ranjavao i razarao indijski život.501 Kada ga danas čitamo. pitanje tumačenja indijske i britanske istorije u periodu nakon dekolonizacije ostalo je stvar uporne mada ne uvek poučne rasprave. I obrnuto: neki britanski intelektualci. str. Weidenfeld and Nicolson. London. Čak i kada je Indija stekla nezavisnost 1947. Nesporno je da Kim. Međutim. iako je to slučaj sa svim tako zgusnutim i krajnje konfliktnim susretima. nemamo pravo da jednostrano prekinemo spone te književnosti – a njih je Kipling vrlo pažljivo sagledao – i stvarnosti tog istorijskog trenutka. vidimo da se Kiplingov Kim dotiče mnogih ovih pitanja. ne smemo zaboraviti da je Kim ipak samo jedan roman u nizu. Kelly. iscrpljena britanskim potraživanjima i postupcima. . uspelo da se uvuče u kulturu Zapada. Imamo pravo da Kima posmatramo kao delo vrhunske svetske književnosti. Ali. tako da i posle mnogih destleća nezavisnosti indijska privreda. B. mržnja ili razumevanje ponekad razdvajali a ponekad zbližavali. Kipling nijednog trenutka ne zaboravlja da Kim neosporno jeste deo britanske Indije: Velika igra sve vreme traje. Kipling brižljivo čuva tragove takvog gledišta kada nagoni Kima – skromnog irskog dečaka koji se na hijerarhijskoj lestvici kotira niže od punokrvnih Engleza – da potvrdi primat Britanije. sledeći istu logiku. donekle oslobođene tovara istorijskih i političkih događaja.stavova nakon pobune iz 1857. političari i istoričari veruju da je napuštanje imperije – čije simbole čine Suec. Delili su zajedničku međuzavisnu istoriju. bez obzira na sve Lamine savete. Kim je sve vreme njen deo. Babu. pa čak i Lama posmatraju Indiju onako kako ju je Kipling video – kao dve imperije. Aden. Mahbubu. i Indija – bilo loše po britance i po „urođenike“. godine i odmah potom bila podeljena.

krajnje pobožnosti i vragolija. Ukoliko. i veruje da ona preciznije i osetljivije opisuju stvarnost koju su Kipling. To često vodi potvrđivanju slavnog suda o Kimu koji je izrekao Edmund Vilson: „Od Kima se na kraju očekuje da shvati kako oni koje je predao u ropstvo britanskih zavojevača u stvari pripadaju narodu koji je on oduvek smatrao svojim. nema spora da bi do sukoba došlo. s druge strane. po jednako intenzivnom ali suprotnom principu svođenja čitamo Kiplinga ne kao „imperijalističkog barda“ (što on nije bio). The Wound and the Bow. iz prostog razloga što se sam Kipling nikada sa njim nije suočio. razradio i rasvetlio. Da je Kipling kojim slučajem smatrao Indiju nesrećnom sluškinjom imperijalizma.. ali on je nije takvom smatrao: po njegovom uverenju. 503 Upor. „The Kipling that Nobody Reads“. upoznao Gandija. njegovog misticizma i senzualnosti. te da će podaništvo dovesti do sukoba. bez obzira što je on veoma dobro uočavao sav užas kolonizacije. Oxford University Press. 502 Upor.cit. naizmenične Kimove privrženosti nikada neće dovesti do istinskog sukoba. dakle. 503 Sukob između Kimove kolonijalne službe i odanosti njegovim indijskim prijateljima ostaje nerazrešen ne zato što Kipling nije bio u stanju da se sa njim suoči već zato što za Kiplinga takav sukob nikada nije ni postojao. upio njihove lekcije i ostao tvrdoglavo nepokolebljiv. Kipling je opisao kontrast između Istoka.Čitaoci Kiplingovog najvrednijeg dela stalno pokušavaju da ga spasu od njega samog. nije dramski prikaz fundamentalnog sukoba.“ 502 Eduard Said veruje da ova stanovišta imaju alternativu. i Engleza i njihove superiorne organizacije. jedan od ciljeva ovog romana jeste želja da se pokaže odsustvo sukoba onog časa kada je Kim izlečen o d sumnji. isto kao što za Konrada nije bilo nikve alternative imperijalizmu. videli u britanskoj Indiji kasnog devetnaestog veka. Edmund Wilson. Ali te paralelne niti nikada se neće ukrstiti. str. več kao nekoga ko je čitao Franca Fanona. U to vreme nisu postojali nikakvi primetni otpori Kiplingovom imperijalističkom pogledu na svet. kao i Kimova kolebanja dok se leluja od jednog sveta do drugog. . Said. New York. Kiplingova proza. s jedne strane. Pokazana su dva potpuno različita sveta što jedan pored drugog žive bez trunke razumevanja. op. kada se Lama oslobađa čežnje za Rekom i kada se Indija oslobađa stranih uhoda. i drugi. najbolja sudbina Indije bila je da ostane pod vlašću Engleza. 100-103. 1947. str 270. vere u moderne metode i porive da se kao paučina uklone starosedelački mitovi i verovanja. onda ćemo veoma ozbiljno izopačiti kontekst koji je Kipling preradio.

3. pobunjenici su ubijali Evropljane. Kim U kontekstu analize romana kao dela sa latentnom imperijalističkom tematikom. U prvoj od njih. pravi uzroci Pobune leže u samom britanskom imperijalizmu (odnosno u vojsci koju najvećim delom čine starosedeoci i u kojoj su zapovedali sahibi). nikome od pobunjenika nije palo na pamet da oni po brojnosti značajno premašuju svoje nadređene. A u stvari. 9. treba istaći da su Britanci. i sa britanske i sa indijske strane. Nakon 1857. koja je isprva bila izazvana sumnjom među hindu i muslimanskim vojnicima u indijskoj vojsci da su im meci premazani krvavim lojem (koji pak muslimani smatraju nečistim).Kipling se stoga nije mnogo bavio idejom nezavisne Indije. Prema britanskoj verziji događaja. na mesto Istočnoindijske kompanije došla je vlada Indije.3. . sve svoje reakcije organizovali kao odmazdu. u potaji je raslo i ogorčenje zbog vladavine belih hrišćana nad zemljom koju čine tolike rase i kulture: mnoge od njih su svoje podaništvo prema Britaniji smatrale sramotnim. Pored toga. istražuje Pobunu. Mnogo rasprava504. svejedno. Pobuna predstavlja jasno razgraničenje. te stoga takva dela dokazuju kako Indijci zaslužuju da ih viša civilizacija evropskih Britanaca potlači. maja i dovela do zauzimanja Delhija. a zatim i u nepravilnostima vladavine Istočnoindijske kompanije. I u indijskoj i u britanskoj istoriji. ocvalog bivšeg vojnika „koji je služio vladi u vreme Pobune“. Lama i njegov čela (učenik) susreću jednog postarijeg. najpoznatiju burnu epizodu devetnaestovekovnog englesko-idijskog sukoba: Veliku pobunu iz 1857. godine. Ne upuštajući se u složenu strukturu aktivnosti. Pobuna je za Indijce predstavljala nacionalistički ustanak protiv britanske 504 Ibid. događaja i morala o kojima se neumorno i beskrajno raspravljalo tokom Pobune. koja je izbila u Mirutu 10. ubrzo pošto su napustili Umbalu. koji su nemilosrdno i žestoko ugušili Pobunu. trebalo bi ukazati na dve epizode u Kimu. premda je sasvim ispravno reći da njegova proza predstavlja Imperiju i njenu legitimaciju. No. Za o ndašnjeg čitaoca „Pobuna“ je obeležavala onu najvažniju. motiva.

Reći da je indijsko ogorčenje. primećujemo da je njegova verzija događaja sva prožeta britanskim objašnjenjima: „Ludilo proždera svu Vojsku. i indijska i britanska. Tomson je jasno pokazao da su se indijska i britanska istorija nedvosmisleno razišle na polju prikazivanja Pubune. došle do stepena potpunog i svesnog otpora jedne prema drugoj. za njih sasvim prirodne. kako nas Kipling obaveštava. Edvard Tomson objavio malu ali moćnu raspravu pod naslovom Druga strana medalje (Edward Thomson.vladavine koja je sebe beskompromisno ustoličila uprkos zloupotrebama. da ubijaju britanske žene i decu – sve to se ne sme smatrati pukim nevinim opiso m izbijanja indijskog nacionalizma. morao je pripadati jednoj veoma sićušnoj manjini. prikazati da je ono što su Indijci uradili proizišlo iz odluke. odnosno indijski otpor prema britanskoj bezosećajnosti. „skreću sa glavnog druma samo da bi se sa njim sreli“ (K. a Vojska se okrenu protiv zapovednika. Ne treba se čuditi što ovaj čovek izmamljuje poštovanje „zamenika visokog komesara“ koji. Pobuna je produbila razlike između kolonizatora i kolonizovanih. Biti Britanac značilo je osećati odvratnost i ugroženost – s obzirom na užasavajuće prizore okrutnosti „domorodaca“ koji su u njihovim očima igrali ulogu divljaka. 505 U situaciji takvog nacionalističkog i samoopravdavajućeg požara. Jednom rečju. A kada Kipling navodi svog 505 Ibid. već jednim veoma tendenciozno svedenim objašnjenjem. no ono se moglo isceliti da su ruke pri sebi držali. A kada nekoliko stranica kasnije oronuli veteran prozbori o Pobuni. biti Indijac značilo je osećati prirodnu solidarnost sa žrtvama britanske odmazde. Other Side of the Medal) – strastvenu poruku koja se izjašnjava protiv britanske vladavine. Ali oni odlučiše da pobiju sahibove žene i decu. Ali Kipling ne priznaje mogućnost da će ga njegovi sunarodnici smatrati (u najmanju ruku) izdajnikom vlastitog naroda. 130). a za indijsku nezavisnost – on je odlučio da izdvoji Pobunu kao veliki simbolički događaj nakon koga su obe strane. Kada je godine 1925. Ukoliko Indijac nije gajio takva osećanja. samo obično „ludilo“. . 138). Stoga je vrlo značajno što Kipling uzima baš indijskog vojnika da o Pobuni govori kao odani sluga za koga ustanak njegovih sunarodnika predstavlja čistu ludost. iskorišćavanjima i zanemarivanim žalbama domorodaca. To je bilo prvo zlo. I onda sahibi nadođoše s mora i zahtevaše da se otkriju krivci“ (K.

Lama i udovica iz Kulua putuju ka Saharanpuru. a ipak. koji su verovali da Indijcima treba vladati u skladu da orijentalno-indijskim načelom: indijskom „rukom“. ali značajni detalj. A oni drugi. Znaju oni i zemlju i njene običaje. smatrajući ih odviše akademskim. Pojavljuje se okružni načelnik policije i to staru udovicu tera na razmišljanje: „Nek to bude nadzorna pravda.ostarelog vojnika da opiše odgovor Britanaca na Pobunu – uz grozomorne odmazde belog čoveka pod izgovorom „moralnih“ dela – kao „zahtev“ da se među indijskim pobunjenicima „otkriju krivci“. pripada narodu Patana. i on u romanu živi u sreći i miru s britanskom vladavinom. što bele ih žene podojiše i što naš jezik iz knjige naučiše. nudi jedno krajnje britansko viđenje Pobune. dodajući da ona lično više voli stari soj činovnika koji su (poput Kiplinga i njegove porodice) živeli sa starosedeocima. Međutim. Oni Kraljeve hoće da nam ruše“ (K. a ne indijski gospodari. U četvrtom poglavlju. dakle. utilitarizam i spenserijalizam (ismejani u liku Babua) i bezimeni intelektualci. gadniji su bogami od kuge. novajlije iz Evrope. Kipling je vremenom odbacio sve te filozofske i ideološke pristupe koji se nadmeću sa orijentalizmom. stavljajući ga u usta Indijca čiji se nacionalistički i ozlojeđeni pandan nijednog trena ne javlja u romanu. a beli čovek – strog ali pravedan roditelj i sudac. „gadniji . Nijedan lik u romanu ne osporava tu vladavinu. 140). neki Indijci zaista su verovali da engleski policajci poznaju zemlju bolje od starosedelaca. ni ne pomišlja da prikaže sukob ova dva sveta. i stoga nam nudi samo jednu stranu. Kim. čime uklanja svaku mogućnost sukoba. lik udovice nedvosmisleno tvrdi kako kolonijalni policijski službenici treba da vladaju Indijom. u tom času on napušta svet istorije i ulazi u svet imperijalne polemike u kojoj domorodac neibežno postaje krivac. Ali u Kimu je očigledno da se britanska vladavina ne dovodi u pitanje. Mahbub Ali. akademski obrazovanih birokrata. Kipling. te su stoga bili bolji od novajlija. Kipling nam. znači. Ovo je očigledno u još jednoj situaciji u romanu. Takvo stanovište su zastupali takozvani orijentalisti u Indiji. treba da drže uzde vlasti. čak i sarađuje s njom. Umesto toga. koji se kroz čitav XIX vek bunio protiv Britanaca. Među tim neprimerenim vidovima vladavine nalazili su se evangelizam (misionari i reformatori ismejani u liku gospodina Beneta). Krejtonov odani ađutant. iako je čak i neko tako tvrdokoran kao Kipling morao biti svestan da su je lokalni Indijci nesumnjivo osporavali. i da ti činovnici. Ponovo je to samo jedan majušni. Nema sumnje.

doprinoseći istovremeno i pojavi koju istoričari nazivaju „izmišljanje tradicije“. nešto kasnije. 259). Sa pripovedačke tačke gledišta. 1967.“506 U tom smislu. kupujući vozne karte Laminim novcem. a Kipling na taj način pokazuje kako starosedeoci. ili. Kipling govori o „Istočnjačkom instinktu trgovca“ (K. dalje. Kipling to naziva „pradavnom azijskom provizijom“ (K. Kako kaže Fransis Hačins (Francis Hutchins) u knjizi Iluziji trajanja : britanski imperijalizam i Indija (The Illusion of Permanence: British Imperialism in India) „sve do pod kraj XIX veka postojala je jedna Indija iz mašte. i nenapadno autaritativnu figuru pukovnika Krejtona. nazadno. str. 506 Francis Hutchins. 120). „Kim laže kao Istočnjak“ (K. Sva razmatrana gledišta. prećutno pristajući uz evropsku ocenu da je njihovo vlastito društvo neraz vijeno. zadržava za sebe po jednu anu od svakog rupija. 271. . Zanimljivo je da je tako formulisana udovičina pohvala dovoljno široka da pored policijskog činovnika poput narednika obuhvata i fleksibilnog učitelja. Krajnji ishod ovog pokušaja da se indijsko društvo pojmi kao društvo lišeno elemenata neprijateljski nastrojenih prema trajnosti britanske vladavine – bila je orijentalizacija. The Illusion of Permanence: British Imperialism in India. oca Viktora. jer. onda se sigurno ne čita roman koji je Kipling zaista napisao. Kim predstavlja krupan doprinos ovoj orijentalizovanoj Indiji iz mašte. upravo su na temelju ove pretpostavljene Indije orijentalizatori pokušali da izgrade večnu vladavinu. evropski imperijalizam je putem takvog prikazivanja bivao prihvatljiv samome sebi – jer šta je za sliku o sebi lepše od domorodačkih podanika koji prihvataju znanje i moć stranaca. 139). Princeton University Press. 210). u kojoj nije bilo traga ni društvenim promenama. „svaki od dvadeset četiri časa u danu za Istočnjaka je isti“ (K. u stvari. i degenerisano. Princeton. prihvataju kolonijlnu vlast sve dok je ona dobra. prigušenosti i ispuštenosti upisane su u ovu knjigu veoma pažljivo. ili kada Kim.od kuge“. „budući da su domoroci“ (K. a koji su razvejani kroz čitavo tkanje Kima. ni političkoj ugroženosti. kroz čitavu istoriju. 100). orijentalizacija Indije iz mašte postiže se i priređivačkim komentarima autora o nepromenljivoj prirodi istočnjačkog sveta u odnosu na isto tako nepromenljivi beli svet. Tako. Udovica zapravo iznosi neku vrstu nespornog normativnog suda o Indiji i njenim gospodarima. na primer. Ukoliko se Kim čita kao prikaz dečačkih avantura ili kao raskošna i potanko opisana panorama indijskog života. Inače.

kada su podizali tabor. . str. ne možemo odbaciti kao rasističku maštariju ultra-reakcionarnog imperijaliste. nepažljivo. i to je primer da „Istočnjaci uopšte ne obraćaju pažnju na buku“ (K. učili iste lekcije. kao književno delo. iako su svi debelo zavisili od domaćih službenika koji su se potrudili da nauče jezik osvajača i nisu nimalo prezali da neznanje svojih gospodara preokrenu u vlastitu korist. Uraja Babu je Bengalac. Michael Edwards.“ 508 Ovaj aspekat tadašnje stvarnosti nalazi svoj odraz u romanu Kim. on je razradio ideje koje bi. posećivali iste klubove. sitne zloupotrebe i bujicu reči. vrlo brzo zamrle da nije bilo umetnosti. to se radilo „hitro – bar onako kako Istočnjaci shvataju brzinu – uz beskrajna objašnjavanja. ističe Majkl Edvards. 1988. Constable. te je stoga i plašljiv . već skoro sigurno i lik stvoren na osnovu Kiplingovih 507 Upor. upravo zbog svoje vulgarnosti. Ovaj etnograf-učenjak-vojnik nije samo puko stvorenje iz mašte.Mahbubove sluge na železničkoj stanici nisu istovarile vagon kada je trebalo. Kim može mirno da spava dok voz urliče. 1954. čija je glavna figura svetovne vlasti pukovnik Krejton. uz hiljade zaboravljenih sitnica“ (K. „nasleđe belog čoveka“ (White man's Burden – misli se na dužnost bele rase da pomaže razvoj drugih (’nebelih’) rasa). Džordž Orvel je imao pravo kada je odao počast Kiplingovoj jedinstvenoj nadarenosti koja je engleskom jeziku prikačila nekolicinu novih fraza i koncepata – „Istok je Istok. 389). bez obzira na društveni položaj i bogatstvo.a imao je pravo i kad je rekao da Kiplinga zanima ono što uvek zanima i obične lju de. „Rudyard Kipling“ in A Collection of Essays. The Sahibs and the Lotus: The British in India. London. ono uvek aktuelno.kad je sakrio smotuljak ukraden od stranih uhoda. 144. Mladi Englezi koji su kao dužnosnici civilne službe odlazili u Indiju „po ugovoru“ pripadali su klasi čija je nacionalna prevlast nad svakim pojedinačnim Indijcem. Roman Kim. 308). a Zapad je Zapad“. 390). „Negde istočno od Sueca“. . 508 Upor. New York. bila apsolutna. čitali iste knjige. kao i svi ostali kolonijalni činovnici. „gotovo niko od njih ne bi se ni potrudio da bar donekle savlada jezik naroda kojim je vladao. str. 350). kako to jedino Istočnjaci umeju“ (K. Babu je „uskladištio čitavu riznicu po svom telu. A ipak. 143. Siki jako „vole novac“ (K. Slušali bi iste priče.507 Jedan od izvora Kiplingove snage jeste njegova neverovatna nadarenost. Anchor. Geroge Orwell.

on je nevid ljivi režiser događaja. Anthropology and the Colonial Encounter. bio veteran u pograničnom pojasu severozapada). i kao antropološki kuriozitet. Kolonijalna vladavina i otkrivanje zločina zadobili su poštovanje i status skoro koliko i klasične nauke ili hemija. on je ipak prisutan kao polazna tačka svih dešavanja. a ni lik mu nije tako dobro razrađen kao Mahbubov ili Babuov. 203). 1973. Kontrolu nad Kimovim životom Krejton ne preuzima pozivanjem na svoj čin. Uzajamni odnos etnografije i kolonijalnog rada veoma je prisan. Iako se Krejton retko pojavljuje. Isto tako. Krejton. dr. Zanima ga sve što ima veze sa Indijom. Pa tako. Kipling i Dojl prikazuju ljude čiji je neortodoksalni stil rada racionalizovan novim iskustvenim poljima koja su pak pretočena u kvazi-naučnu disciplinu. najuže vezana za kolonijalizam: vrlo često su upravo antropolozi i etnografi upoznavali kolonijalne vladare sa navikama i običajima starosedelačkih naroda. New Jersey. Od svih modernih društvenih nauka. Krejton-antropolog je važan i iz drugih razloga. kada to ima smisla. Krejton posmatra svet potpuno sistematično. čovek čiji pogled na svet obuhvata zdravorazumsko poštovanje i odbranu zakona. naklonjenim nauci. Zbirka eseja koju je priredio Talal Asad (Talal Asad). kad otac Viktor pomisli da će možda za Krejtona biti previše da se bavi i birokratskim detaljima Kimovog obrazovanja. Krejton ovog nadarenog dečaka može da proučava i kao nekoga ko će postati špijun. istorijski posmatrano. Antropologija i kolonijani susret ( Anthropology and the Colonial Encounter) 509. antropologija je. Ovo jedinstvo moći i znanja nastaje u vreme kad i Dojlov Šerlok Holms (čiji je odani mastiljar. „Veoma je zanimljivo kako se zaštitni znak vaše regimente pretvara u neku vrstu fetiša za tog dečaka“ (K. Talal Asad. Votson. povezano sa superiornim specijalizovanim intelektom. 215). nego tek pošto uspe da ga ubedi rečima. pukovnik istog časa raspršuje sve njegove sumnje. koji je načuo njihov razgovor. aluzija Koloda Levi-Stosa na antropologiju kao „sluškinju kolonijalizma“ jasno cilja na ovu ideju koja je široko prihvaćena. razvija ovu vezu još 509 Upor.iskustava u Pendžabu. ali je zato strog kad događaji nalažu. jer je sve u njoj važno za njegovu vladavinu. Ume da bude fleksibilan. čovek čija se moć poštuje. Humanities Press. nije on nikakva gruba i stroga vojničina. . Kada Mahbub Ali nagovara Kima da se vrati obrazovanju. misli da „dečaka ne treba ispustiti kad je već tako nadaren“ (K. A opet. U tom smislu. vrlo je važna činjenica da je Krejton u isti mah i kolonijalni službenik i učenjak.

To bi se moglo nazivati fantazijom zato što niko. 15. u liku Babua ostaje nešto od iskreveljenog stereotipa ontološki smešnog urođenika koji se beznadežno upinje da bude kao „mi“. da može da bude sve što poželi. nikada ne zaboravljaju da „život domorodaca“ ili učešće u Velikoj igri strahovito zavisi od nerazorivih temelja evropske moći. dok je drugi. No 2. Said. 1981 Upor. Kipling je tu vrlo oprezan. . Winter 1989. i izražava sumnju da je ikada bilo koji beli 510 511 Upor. te stoga. gotovo uvek je veseo. ona bezbedno počiva u rukama Britanije. Kod Kiplinga postoji još jedna estetski zadovoljavajuća podudarnost. Edward W. a u romanu Roberta Stouna (Robert Stone) Barjak izlazećeg sunca (A Flag for Sunrise)510.511 Kipling uvek uzima Krejtona krajnje ozbiljno. 205-225. da čovek može svugde da se otisne. Knopf. Indija je „drugo“ i. kao motivi. možemo da je posmatrama na ovaj neosporan način. nezgrapan ili nekako smešan. Koliko god bio drag i simpatičan. New York. i to ne zato što nije dovoljno stručan – baš naprotiv – već zato što nije belac. Krejtonove Velike igre i Kimova neiscrpna spremnost na prerušavanje i pustolovine su. glavni lik je Holivel. Prvi element je sredstvo političkog nadziranja i kontrole. „Representing the Colonisation Anthropology Interlocutors“. vrlo bistar čovek čije uporne ambicije da postane član Kraljevskog društva nisu nimalo neosnovane. Robert Stone. te se i ona mora uzeti u obzir. Edvard Said se pita da li je ikada neki urođenik bio nasamaren pojavom zelenookog Kima.) Kipling je bio jedan od prvih romanopisaca koji je prikazao ovu logičku povezanost zapadne nauke i političke moći u kolonijama. zamisli Indiju van britanske kontrole. Kiplingovo gospodarenje geografijom i prostorom u Kimu zauzima istaknuto mesto zbog političkih i istorijskih činilaca – ono iskazuje Kiplingovo političko prosuđivanje koje se može svesti na stav: Indija je naša. a ponajmanje belci i ne-belci u kolonijama. to jest. u istorijskim tokovima. koji se među starosedeocima kreće kao pustolov.dalje. on nikada neće biti Krejton. antropolog koji održava sumnjive veze sa CIA-om. Critical Inqiry. fantazija i želja onih koji veruju da je sve moguće. tesno povezane. tako nije mogao da zamisli Indijca koji bi bio dovoljno odgovoran i ozbiljan u stvarima koje su on i mnogi drugi smatrali isključivo zapadnjačkim poslom. koji govori o ulozi Sjedinjenih Država u Južnoj Americi. Ovaj antropolog-starosedelac. i to je jedan od razloga zašto je Babu uveden u priču. str. A Flag for Sunrise. što je veoma važno. uprkos svojoj čudesnoj veličini i raznolikosti. Baš kao što nije mogao da. na jednom dubljem nivou.

Sam britanski imperijalizam dozvolio je preklapanje političkog stiska i estetskog i psihičkog užitka.žitelj imperijalističkog sveta mogao zaboraviti da je neravnoteža moći između belih gospodara i domorodačkih podanika apsolutna. da je kontrolu preuzela moćna Evropa. Od romaneskne forme Kipling je preuzeo osobine koje je potom pokušao da uklopi u 512 Upor. Kiplingov postupak kojim se britanska vlast nad Indijom (Velika igra) do tančina poklapa sa Kimovom potajnom fantazijom da se uskladi sa Indijom i da je kasnije očisti od svih nečistoća – očigledno ne bi bio moguć bez britanskog imperijalizma. . 512 Kim putuje prerušen po čitavoj Indiji. Imperijalizam i kultura. u jarkim bojama i pronicljivo. kao jedan veliki umetnik donekle zaslepljen vlastitim shvatanjima Indije. niti ih pak svodimo na puku imperijalstičku propagandu. političkoj i ekonomskoj stvarnosti. zamišljena tako da bude nepromenjiva. Kipling nije samo prepoznao mehanizam britanskog imperijalizma uopšte. uviđamo da Kipling. Ukoliko ova dela imperijalnog perioda čitamo retrospektivno i heterofono. Ako danas čitamo Kima. neugodnu istinu. Danas to jasno vidimo zato što je Indija u međuvremenu postala nezavisna. procesa koji poslednjih godina XIX stoleća stiže do svog krajnjeg vrhunca pre nego što Indija postane nezavisna: s jedne strane nadziranje i kontrola nad Indijom. ukorenjena u kulturnoj. u opreci sa drugim istorijama i tradicijama. i da će se indijski otpor toj moći neminovno izboriti s britanskim jarmom. str.cit. Štaviše. ljubav i fascinacija svakom njenom pojedinošću. i junak je večno odgovoran britanskoj vlasti otelovljenoj u Krejtonovoj Velikoj igri. prelazi granice i prepreke. iako mnogi njegovi potonji čitaoci odbijaju da prihvate ovu zabrinjavajuću. u času kada mu je malo falilo da izgubi iz vida dinamiku ljudske i sekularne istine: istine da je Indija postojala i pre nego što su došli Evropljani. velika je greška ako u čitanju odstranimo sve njihove veze sa činjenicama moći koja ih je oblikovala i omogućila. Roman se mora čitati kao ostvarenje jednog golemog procesa taloženja. meša ono što je zaista video. već ga je razumeo u tom naročitom istorijskom trenutku. ulazi u šatore i sela. Said. 294. Kipling je to dobro razumeo.. op. a s druge strane. u svetlu dekolonizacije – mi time ne umanjujemo njihovu veliku umetničku snagu. sa predstavom da je ta slika večna i nepromenljiva.

Problem za čitaoca. i Mogli završava u državnoj službi. U svojoj prozi iz osamdesetih godina XIX veka Kipling se bavio različitim negativnim aspektima imperijalnog sistema u Indiji. Baš kao Kim. godine. avgust 1947. Kiplingov izbor romaneskne forme i Kima O'Hare kao lika koji duboko uranja u Indiju. Ključne figure bili su ljudi sa sličnom prošlošću kao i sam Kipling.4. ali ne i kulturološku sliku koja je ostala zabeležena u književnosti. one se mogu čitati kao alegorija na imperijalizam. On se slobodno kreće među njima. Kim sasvim sigurno nije politička rasprava. Harvard University Press. U tom smislu. Slično. Tek tada Kima možemo čitati kao veliki dokument jednog istorijskog trenutka. ne može se poreći da i priče o Mogliju donose političku konotaciju.3. da bi tokom devedesetih godina u poboljšanju administracije video rešenje za spasavanje Indijske imperije. Maklur (John A. podanike. McClure. a životinje predstavljaju domaće stanovništvo. zemlju koju je Kipling voleo a nikad se nije na pravi način imao – to je ono što u svakom trenutku moramo imati na umu kao središnje značenje romana. On svoju dominaciju uspostavlja onim što se u političkom žargonu tog perioda nazivalo orijentalnim. Deo ovih ideja može se videti i u pričama o Mogliju. kada je proglašenje nezavisnosti Indije promenilo istorijsku stvarnost. Englez rođen u Indiji koji je poznavao oba sveta i mogao lako preći iz jednog u drugi. John A. u osnovi. Knjiga o džungli Likovi Kima i Moglija donose sobom priču o siročetu koje uz pomagače i kooperativno okruženje uspostavlja kontrolu nad svetom u kome se kreće. Kao što Džon A. dok pokušaj da iskoristi roman u te svrhe samo potvrđuje njegovu umetničku celovitost. . u vezi sa ovom svesno odigranom dvostrukom ulogom heroja koji se svojevoljno kreće preko granica. Ali činjenica da u svojoj smetenosti ne uspeva do kraja ne predstavlja ništa drugo do umetničku ironiju.svoje. Kipling and Conrad: The Colonial Fiction. 1982. Mogli uči umetnost kolonijalnog gospodara. pa ipak on nije jedan od njih. McClure) ističe513. oni su njegova „braća“. na 15. Kim je mali prijatelj celog sveta pa ipak znanje stečeno tokom života s njima služi mu da se stavi u službu imperijalne vlade. ali i kao umetničku prekretnicu na putu ka noći 14. 9. delimično je 513 Upor. zbrkane zamisli.

ne jezikom džungle. Maklur. Ko će odoleti mome udarcu? Čovečiću. Pozivanje na fraternalizam („mi smo od iste krvi. Mogli je piljio u njega kao što je piljio u pobunjene vučjake. zauzima veoma oštar stav prema pričama o Mogliju514. xx. međutim. u kojima heroj-čovek ističe svoju superiornost nad panterom koji je „prirodni“ kralj džungle515. sve dok se ne ugasi crvena svetlost iza zelenih dužica. Pomalo je i teško zamisliti bratstvo u praksi koje kulminira time što heroj postaje špijun. koje su podrhtavale pod njim. U Kiplingovom svetu književnosti prikazan je kao obostrana sreća zajednice Moglija i životinja. . str. izgleda pomalo čudno kada stoji naporedo sa otvorenom tvrdnjom moći. glava mu je bila u visini Moglijeve glave.politički i moralni sud o „fraternalizamu“. kao što se gasi svetlost svetionika dvadeset milja preko mora i piljio je sve dok se oči ne 514 515 Robson. možemo se pitati da li bratstvo.Udri! . op. pišući kao Amerikanac. bacile ga na zadnje šape. Takođe. ako već mora da dominira. što Kim. i moja snaga je u meni. pravo u oči zelene kao beril. A te ljudske reči zaustavile su Bogiru. te da se stvara pomalo nelagodan osećaj u scenama između Moglija i Bogire. . Kima i Indijaca..cit.reče Mogli jezikom sela. jednim udarcem šape mogao bih da ti spljoštim glavu kao mrtvu žabu. Ibid. što je ključno za Moglijev uspeh.Ja sam Bagira. to navodi na pitanje zašto jedan lik treba da dominira nad ostalima ili zašto. koji može biti i jeste veoma privlačan i idiličan. u džungli. najposle. kao u sledećoj situaciji iz priče Džungla osvaja: . on nije u potpunosti jedan od svojih. može biti daleko od slobode i jednakosti iz slogana francuskih republikanaca. svestan postviktorijanske ratne perspektive sveta. u Velikoj igri. Robson smatra da ne bi trebalo biti tako strog po pitanju ovog aspekta priče o Mogliju i da nije potrebno zauzimati tako stroge stavove prema Kiplingovoj politici. Međutim. u skladu sa simbolizmom koji se koristi. u stvari i postaje. u noći. ti i ja“). „stanovnik džungle“ ili „Indijac“.

zabranom ubijanja čoveka. A Study of His Philosophy f Life.spustiše. Pravi razlog je to što ubistvo čoveka znači. stalno se čuje poziv „Srećan lov svima koji čuvaju zakon džungle“. čovekovo mladunče.Brate. Zakon džungle. xxi.Slušaj. dolazak belog čoveka na slonovima sa puškama i na hiljade crnih ljudi sa gongovima i boksama.. Međutim. a govori se da je to „najstariji zakon na svetu. 1975. Islam ističe da je suštinski element ovog zakona racionalnost. te je Maklurova primedba primerena ovom primeru. str. London. koji nikada ništa ne određuje. Oni nemaju zakon. pošto je to kodeks savršen kao samo vreme“ (KODž. Oni su otpadnici“ (KODž.Budi miran! Krivica je do noći. zabranjuje svakoj zveri da pojede čoveka. pre svega. nije do tebe (KODž.cit. op. 516 517 Upor. rekao je medved. milujući ga blago niz vrat i preko izvijenih leđa . usaglašen sa svim događajima koji mogu da se dese stanovnicima džungle. on ukazuje na religijski i svečani ton koji ublažava kontekst u kom se zakon primenjuje: „ . a da to nije zasnovano na razumu. Shamsul Islam. 100). 200). ako uzmemo u obzir simboličko značenje ove scene. mnogo blaže. Naime. iskazana. dublje i verovatno tačnije viđenje ove ideje prikazao je Šamsul Islam (Shamsul Islam) u svojoj knjizi Kiplingov zakon (Kipling's Law). Slika moćnog pantera koji liže stopala dečaka koji ga naziva bratom psihološki je uverljiva. Takođe. sve niže i hrapavi crveni jezik poče da liže Moglijevo stopalo. brate. ranije ili kasnije. Kipling’s Law. .517 Naime. . brate! – šaputao je dečak.koji žive na drveću. ali etičke i političke implikacije. 100).. a sa njima i velika glava. pri čemu se socijalnog darvinizma 516 „zakon džungle“ odnosi na formulaciju . jesu u velikoj meri diskutabilne. Tada svi pate u džungli (KODž. 182-3). Robson.. Macmillan. a njegov glas je grmeo poput groma u letnjoj noći – Ja sam te naučio svim zakonima džungle koji važe za sve stanovnike džungle sem majmuna .

str. čitalac ne može da zaključi da je upravo beli čovek tvorac tog sistema pravila kojim se lakše upravlja džunglom. Vol. 1822-1922. 1959. The Art of Rudyard Kipling. Kiplingovom prozom sa imperijalističke tačke gledišta bave se mnogi savremeni književni kritičari u svojim studijama i člancima: Anindio Roj (Anindio Roy) u Civilnosti i Imperiji518. Methuen. . 2005. Žaba je amfibija.525 518 Anindyo Roy. Routledge. Issue 3. poput Moglija u priči Džungla osvaja. Southern Illinois University Press. i Mogli nosi nadimak Žaba. str.Dakle. „Artist of Empire: Kipling and Kim“. Don Rendal u članku „O aluzijama na veliki indijski ustanaku Knjizi o džungli Rajarda Kiplinga“524. „Post-Muting Allegories of Empire in Rudyard Kipling’s Jungle Books“.Tompkins u Umetnosti Rajarda Kiplinga521. Rudyard Kipling: Activist and Artist. Klara Klerban Klark u članku „Umetnik Imperije: Kipling i Kim“522. Vol 40. Danijel Karlin u Radjardu Kiplingu519. Shahane. 2003. 523 Paul Beltles „The Mark of the Beast“: Rudyard Kipling Apocaliptic Vision of Empire“. 525 Gail Ching – Liang Low. Issue 1. večiti zakon. pri čemu se u odabiru imena baš ove životinje vidi imperijalistička simbolika. Pol Belts u članku „Znak zveri: apokaliptična vizija imperije kod Rajarda Kiplinga“523. ed. Iako se stiče utisak da to nije prirodni zakon. S. Routledge. Civility and Empire – Literature and Culture in British India. White Skin/Black Masks: Representation and Colonialism. 97. čovek je svemoćan toliko da. baš kao što je Mogli stanovnik i životinjske i ljudske zajednice. vol. Radyard Kipling. J. već Božiji. 524 Don Randall. U tom smislu. Texas Studies in Literature and Language. M. Issue 4. Oxford. 1996. pri čemu se čini da je slika Britanaca u Indiji krajem XIX veka objedinjena metaforom „bele kože/crne maske“. London. S. New York. The Hudson Reviev. Vosant A. 520 Vasant A. Tompkins. 537. 521 J. 1996. ide van kodeksa božanske prirode. Studies in Short Fiction. 519 Daniel Karlin. M. Šahan u knjizi Radjard Kipling: Aktivista i umetnik520. 55. 1973. 33. 522 Clara Clairborne Park. kako Gejl Čing Lijang Lou i naslovljava svoju knjigu. 1999. Oxford University Press. te preuzima osvetu u svoje ruke. Carbondale. London. stanovnik i vodenog i kopnenog sveta. 1998.

poput Školskih dana Toma Brauna. a onda objedinjujući ih u zbirke ili romane. 528 Ibid. te ističe da mu je tada u ovim pričama najupečatljivija bila atmosfera nečeg divljeg. priča i romana. S. Vilijam Gordon (William Gordon). nepoznatog i drevnog. autora Tomasa Hjuza. str. Stoki i kompanija. . a onda im se ponovo vratio da ih pročita i analizira iz drugačije perspektive. Knjigu o džungli. koji je imao jedanaest godina kad su se priče Stoki i kompanija prvi put počele objavljivati u časopisu The Windsor Magazine (1898. može se reći da se Kipling delimično nadovezao i na tradiciju školske priče.). govori o ovom piscu iz perspektive odraslog kritičara koji je kao dete čitao njegova dela. te su i u njegovo doba (60-tih godina XX veka) 526 Humphrey Carpenter and Mary Prichard. i to prevashodno za dečake. 495. i to prvo objavljujući svoje priče u časopisima. Međutim. „generacije za koju su ove knjige i napisane“. prilagodivši je dečacima svog doba. Stoki i kompanija. ovaj pisac. Obične priče sa bregova prestale su da mu budu interesantne kada mu je bilo 14 ili 15 godina. otimali za mesečni primerak ovog časopisa i s velikom radošću čitali najnovije priče o Stokiju“. kada se govori o žanrovskom određenju njegovih pesama. 527 Ibid. Žanrovsko određenje Iako je književna recepcija Kiplingovog književnog dela izazvala brojne moralne i političke kontroverze. izgleda da se svrstava više u književnost za decu i mlade nego u književnost za odrasle. te je odmah i osvojio srce mlađe čitalačke publike. prema njegovom ličnom iskustvu. Oxford University Press. The Oxford Companion To Children’s Literature. Oxford.“528 Pošto su ove priče zasnovane na Kiplingovom ličnim srednjoškolskim iskustvima. Knjiga o džungli nešto malo pre toga.. kako sam kaže. godine. J. stavljajući kritičare na stranu odbrane ili napada. jedan od saradnika časopisa The Kipling Journal za juli 1953. Još sam Kipling je kao inspiraciju imao ideju da piše „traktate ili parabole na obrazovanje mladih“526. on je primetio: „Dečake gospodina Kiplinga razumem samo kad maltretiraju siledžije. pri tome kao pripadnik.527 Pišući kritiku o ovoj knjizi u časopisu Langman's Magazine za maj 1899. gotovo mitskog. imao je privilegiju i prednost da mu i roditelji kao malom dečaku naglas čitaju Obične priče sa bregova. preživljavaju. autor studije O umetnosti Radjarda Kiplinga. Tompkins.. 1999. Izistinske priče. M. seća se kako su se „njegovi roditelji i starije sestre.9. godine. a donose priču o avanturama grupe dečaka u koledžu.4.

5. ilustrator. a stariji ove priče uvek iznova čitaju radi izuzetne zabave. op.. pričao priče iz Knjige o džungli i Izistinskih priča.533 Time bi se ove priče ubrajale i u usmenu tradiciju priča za decu.cit. Robsonu. tako da kod njih kasnije nije postojala želja da ih čitaju ili slušaju druge dok ih čitaju naglas. 15. godine. Shahane.. V. mogu posmatrati i kao priče ispričane deci od strane odrasle osobe. priređivaču Knjige o džungli iz 1992. Winter 1985. Biblioteka „Vesela družina“. Zagreb. W. str. 1875-1950) napisao je seriju priča o Tarzanu kralju džungle. 533 D. 1. Ovaj kritičar smatra da je implicitna imperijalistička tema doprinela smanjenoj popularnosti u savremenom dobu.. op. ova knjiga nekad je bila veoma popularna. kako je upečatljivo to činio ovaj pisac. uprkos akademskom zanemarivanju i nezainteresovanosti. pa privlačili pažnju čitalačke publike. ali da Kipling nije mogao da izmeni činjenicu da su i drugi pisci pisali na istu temu. Jejtsu (A. Xxv 532 Upor. Eni Svort-Bedford. godine kako je Kipling svojoj deci. Vasant A. a o brzini kojom su ove priče postale deo tradicije književnosti za decu. pored Alise u zemlji čuda Luisa Kerola i Vetra u vrbaku Keneta Grejama. a kasnije se pravio i Diznijev crtani film i prilagođeno izdanje Knjige o džungli530 koji uopšte ne odgovaraju suštini originala. i to delimično zbog razloga kojima je sam Kipling doprineo i onih koji su bili van njegovog uticaja. Robson. već priču čine nepotrebno sladunjavom. Volt Dizni. 56-58. nastavlja da bude izuzetno popularan pisac – mladi čitaju njegovu Knjigu o džungli sa požudom.532 Uz sve to. str. 1978. str. Knjiga o džungli žanrovski pripada i basnama i avanturističkoj priči (čini se da je Džejms Fenimur Kuper (James Fenimore Cooper) bio uzor Kiplingu). pred spavanje. odnosno roditelja. no. Steward. 531 Međutim. Knjiga o džungli. 531 Upor. Vasant A. Naime.529 Prema V. priređivač. Yeats) 1955. govori i napomena Osvalda Bastbla (Oswald Bastable) u prvom poglavlju knjige Tobožnji bogovi (The 529 530 Ibid. smatrajući ga prilično realističnim. . Mel Kraford. Šahan smatra da Radjard Kipling. s prigušenim svetlima u polumračnoj sobi.cit. Mladost. ali se danas verovatno ne čita mnogo. The Journal of Narrative Technique. V. Kiplingova mlađa ćerka Elsi opisala je A.petnaestogodišnjaci uživali u ovom štivu. žanrovska odrednica ne bi trebalo da se dovodi u sumnju. sinu engleskog aristokrate ostavljenom u džungli kao beba i odgajanom od strane majmuna. ako uzmemo u obzir da se priče iz Knjige o džungli. Edgar Rajs Barouz (Edgar Rice Burroughs.H. vol.

Wouldbegoods). na trenutke približava i sviftovskoj satiri. drugi sloj je svet basne. op. Prvi sloj donosi svet dečije igre. Robson. Ibid. Rozmeri Satklif (Rosemary Satklif).. 283. pogotovo u Knjizi o džungli. 538 Upor. Journal of Canadian Studies. Efekti se postižu kritičkim rečenicama. 539 Upor. drevnog i dalekog. 537 Pored toga. 539 Upravo zbog 534 535 Upor. 537 Upor. str.536 Sa stilske tačke gledišta. pri čemu se moralna pouka postiže reprezentativnošću životinja za ljudske osobine i crte ličnosti. xxvii.cit. 2006. 124. Jezik je sasvim jednostavan. ili bar za odrasle koji su deca u duši. 66-67.535 O njegovoj popularnosti govore i brojna izdanja priča i romana čak i u Kanadi.. Muzički utisak dopunjen je piktoralnim pričanjem. Sve ovo je moguće zato što se struktura sveta koji nudi ova knjiga sastoji od tri sloja. Volume 40. ugodan život u kome sve životinje imaju prototipe u dečijem svakodnevnom životu.. 1984. Ivanka Kovačević. sa zmijom Kaa538. a njihov svečani ton podiže mnoge scene na nivo epske poezije. dostojanstvenim tonom u kome ima i suzdržane nežnosti i muževnosti. str. str. žanrovsko određenje takođe prevaže ka književnosti za decu. Engleska književnost 3. pri čemu se ovaj humor uz jednostavnost i alegoričnost stila. „Radjard Kipling“. zapisala je o njemu sledeće: „svako dete će svakako zavoleti Kiplinga. koja je veliki deo inspiracije za svoje knjige pronašla u Kiplingovim pričama. 1900-1920.cit.. dok treći sloj donosi svet divljeg i čudnog. Copy Right and the Macmillan Expansion into Canada. dete čitalac ne može da se ne nasmeje blagom humoru koji boji odnos Moglija i njegovih učitelja. Svjetlost. Carpenter. Tompkins. Jer dete koje nikada nije trčalo sa Moglijevim čoporom vukova ili branilo severni zid sa Parnesiusom i Pertinaksom propustilo je nešto što neće dobiti ni od jednog drugog pisca“.534 Karpenter takođe ističe kao su Kiplingove knjige za decu preživele sve promene ukusa čitalačke publike. „Against All Invasion“: The Archival Story of Kipling. time što će u pravom trenutku dobiti ove knjige u svoje ruke. svi prizori iskrsavaju pred čitaocem kao na slici. str. carstvo mitološke imaginacije – Mogli je za životinje poput šumskog boga s moćima junaka iz bajke. op. da otkrije da li ga voli ili ne.. a ja ću biti Mogli“. 297. 536 Eli Mac-Laren. medveda i pantera. Sarajevo – Beograd. Govor životinja nije kolokvijalan već približan kazivanju narodnog pripovedača. na šta ukazuje Eli Maklaren. 139. op. str. Issue 2. str.. Narodna mudrost prisutna je u vrlo uspelim gnomskim izrekama. svako dete bi trebalo da dobije šansu. čime se ovo štivo približava i književnosti za odrasle. . objavljene u formi priča šest godina nakon što se prva Knjiga o džungli pojavila u štampi: „Hajde da se igramo knjige o džungli.cit.

a da je njegovo delo Knjiga o džungli izazvalo ne samo veliko interesovanje kod čitalaca.toga. nego i inspiraciju i podsticaj kod niza pisaca.541 Prema Dušanu Puhalu. . valja imati na umu da. Pošto su priče objedinjene u jednu slobodnu celinu. nakaradno. Velika tema divljine.. te ideje nisu u knjigama za decu imale onaj efekat kao u knjigama za odrasle.. 1996. Kejpbel (R. Edgar Rajs Barouz slika divljinu džungli. smatrajući da je objektivistička orjentacija tretirala pomenutu relaciju spolja. str 280. jednostavnih osobina. uzbudljivi događaji koji nastaju u vezi sa sprovođenjem ili kršenjem „Zakona džungle“. jer aplikovanje biološke teorije. str 149. 1976. pre svega u sferi engleskog govornog područja. koju književni kritičari nazivaju romantičnom. neautentično. „Doživljaji dečaka Moglija odraslog među zverima indijske džungle. Džek London i Džejms Oliver Kervud pišu romane sa temom surovosti i d ivljine severa. Podgorica. i pod pretpostavkom o njihovoj nepreteranosti. 542 Kad su u pitanju Kiplingove ideje. ovo nisu striktno priče za decu. str. sve to i danas privlači dečačku publiku. Ta orijentacija je na planu čiste književnosti bila plodonosnija. Novo Vuković ističe da je Radjard Kipling najpoznatiji predstavnik te orjentacije. izazvala je veliki odjek. Ona nastoji da prodre u suštinu odnosa čovek – životinja i da taj odnos posmatra iznutra. Osim toga. Naprotiv. a sličnim temama se inspirišu i R. ali čvrsti i ubedljivo izvajani). pisci pomenute orjentacije insistiraju na slikama životinja u njihovom prirodnom miljeu i elementu. kako ga karakteriše Novo Vuković. a može se dopasti i odraslima kao poetična epsko-lirska slika jedne primitivne zajednice“. kada je u pitanju ljudsko društvo. Uvod u književnost za decu i omladinu. postoje mišljenja da su upravo pominjane Kiplingove predrasude i mane u omladinskoj književnosti postale vrline. koje su poodavno kvalifikovane kao militantne. ali i vide i dublje slojeve priče. Beograd. moglo bi se govoriti o ovoj knjizi kao o romanu o životinjama. 540 On govori o tome kako se paralelno sa objektivističkom orijentacijom ovog žanra razvila i jedna drugačija. Engleska književnost XIX i XX veka.. UNIREKS. na mestu je kada je u pitanju životinjski 540 541 Novo Vuković. 280-281. koju je Kipling maestralno uveo u književnost. pošto nude bogatstvo svetova da bi mladalačka mašta mogla da dosegne i odrasle spremne da se igraju. 542 Dušan Puhalo. Cainpbell) i Lipin Kot. Ibid. kolonijalne. same te zveri (koje su u stvari ratnički tipovi.

Beograd. S. „Veselin Masleša“. Školska lektira za V razred osnovne škole. Nikola Cvijanović prevodilac. prevodilac. 545 Upor. prevodilac. kolo 3. op.544 Međutim čini se da je roman Kim upućen nešto starijoj čitalačkoj publici. i roman Pegaz u letu (Pegasus in Flight) autorke En Makfatri (Ann 543 544 Upor. Nada Erceg. kao centralnu temu uzima zrelu dečačku priču o odrastanju uz značajan naglasak na avanturama u realnom svetu ljudi545. Biblioteka Vrt dobre nade. knjiga 5/5. Lastavica: Izbor 100 knjiga. 1924. Plava ptica i Knjiga za mlade i stare. prevodilac. prevodilac. 2008. University of Manitoba. Beograd. Pirot. edicije koje su nesumnjivo namenjene najmlađim čitaocima – Plava ptica. Knjiga o džungli. Vesela družba.svet. Golišan: priče iz Indije. Zagred. Issue 2. . Kod nas se iz hronologije i spiska izdavačkih kuća i edicija vidi da ovaj fenomen traje do današnjeg dana. Olga Timotijević. 149. prevodilac. 1978. odnosno adolescentima. Sarajevo 1965. Vol. Republički zavod za unapređivanje školstva. 34. 1960. Knjiga za mlade i stare. Vladoje Dukat. Biblioteka „Vesela družba“. Indijska džungla. Naime. str 122-123.543 U tom smislu. godine pa do poslednjeg iz 2010. 546 Nicole E. Priče iz životinjskog sveta. Čačak. Biblioteka Vrt dobre nade. 1938. Didišer (Nicole E. Didcher. Biblioteka Knjige našeg detinjstva. identiteta.. 1981.cit. Olga Timotijević. Svetska književnost za decu i Biblioteka Knjiga našeg detinjstva – ukazuju na nesmanjeno interesovanje izdavača. Olga Dimitrijević. prevodilac G. Lastavica – izbor 100 knjiga. Mosaic. Mlado pokolenje. BookLand. a time i mladih čitalaca. Olga Timotijević. Knjiga o džungli. B. Radjard Kipling. Edicija Zlatni dečiji klasici. i to ne samo u oblasti engleskog govornog područja pošto se Kiplingova dela mogu naći u prevodu širom sveta. pri čemu se kao reprezentativni primeri za ovakvu književnost navode upravo Kiplingov Kim. Zagreb 1931. i imperijalizma. Olga Dimitrijević. Knjiga o džungli. Bloom. koji koristi postojeće imperijalističko društvo da bi se prikazao proces uspostavljanja psiho-socijalnog identiteta glavnog protagoniste. 99. str. Didicher) bavi temom adolescencije. Zabavna biblioteka. Cvijanović. prevodilac. Olga Timotijević. Upor. Radjard Kipling. sledeća izdanja: Radjard Kipling. kako to Harold Blum ističe. 2010. str.Kon. Knjiga o džungli. godine.546 Polazeći od hipoteze da odrasli koji pišu za adolescente neizbežno koriste imperijalistički diskurs da bi podstakli sazrevanje svojih čitalaca. kolo 42. Beograd. od prvih prevoda iz 1924. budući da. U tom smislu se i Nikol E. op. Svetska književnost za decu. Knjiga o džungli Eni-Nort-Beograd. Radjard Kipling. Beograd. Radjard Kipling. posebno svet džungle. Zabavna biblioteka. Knjiga o džungli. knjiga 8-a. Pi-pres.cit. 2000. Beograd. Kovačević. Volt Dizni. Pčelica. Radjard Kipling. „Adolescence Imperialism and Identity in Kim and Pegasus in Flight“.. 2001. Mlado pokolenje. a da su mu do današnjih dana ostala verna samo deca. Mosaic. Knjiga o džungli. BMG. Radjard Kipling. Titigrad. Radjard Kipling. 1999. ističe se da je on veliki samo kao klasik za decu. Radjard Kipling.. Edicija Zlatni dečiji klasici. Knjiga o džungli.

Naime. 29-35. niti da dobiju glas ili autonomiju putem proze koju odrasli pišu za njih. gde se tek nakon obuke nudi jasna ulaznica za vladajuću elitu i 547 Roderick McGillis. Nodelman opisuje do detalja kako odrasli decu prvo čine „drugim“. Children and Their Literature“. „Introductory Notes: Postcolonialism. prikazuje kao idilično porodično okruženje za podizanje dece. s druge strane. tokom 90-tih godina XX veka neki kritičari. „drugo“ u odnosu na odrasle. Nikol Didišer.549 Međutim. 548 Upor. 17. godine u specijalnom izdanju časopisa Ariel posvećenom postkolonijalizmu i književnosti za decu primećuje da „deca ostaju najpodobnija kolonizaciji od svih bića na planeti“. 33. koja prilagođava sličan imperijalistički model mnogo delikatnijem političkom kontekstu. književnost za decu suštinski i neizbežno predstavlja pokušaj da decu učinimo sličnim nama“.. str. Colonialism and Children’s Literature“. Na primer. Jedna od ključnih razlika između kulture odraslog doba i detinjstva je ta da. i Tirlu i Petera. poredeći dečaka Kima.McCaffrey). Perry Nodelman. gde obrazovana i bogata elita upravlja neobrazovanom siromašnom većinom. 7-15. Nodelman ističe da „posmatrano iz perspektive da kolonizuje.1. 549 Ibid.. odrasli znaju da će deca na kraju postati kao „mi“.547 Peri Nodelman. onda im kažu kako da to „drugo“ budu na pravi način (kroz književnost za decu i druga sredstva uvođenja u kulturu. 1992. 1992. kolonijalizam i književnost za decu“ jasno i nedvosmisleno pokazuje da odrasli koji pišu za decu uvek i neizbežno učestvuju u represivnoj i imperijalističkoj aktivnosti. počeli su da istražuju načine na koje odrasli tretiraju decu kao kolonijalne radnike. 28. a da se u isto vreme i trude da ih pripreme da postanu odrasli. deca ne mogu da budu dekolonizovana. str. 548 Prateći ideje orijentalizma Edvarda Saida. „mi“ a ne „drugo“. „The Other: Orientalism. Roderik Makgilis (Roderick McGillis) 1997. Arial. analizirajući književnost za decu. autori se često zalete u paradoks da pokušavaju da ubede svoje čitaoce u načine na koji će postati „prava“ deca. 1997. dok su zapadne imperijalističke sile često ohrabrivale kolonijalne narode da postanu sličniji „nama“. s jedne strane. str. godine u članku „Drugo: Orijentalizam. Deo pripreme koju odrasli pisci žele da pruže čitaocima adolescentima da bi ublažili prelaz od statusa kolonizovanih do statusa kolonizatora jeste demonstracija pravilnih (odnosno prihvaćenih od strane odraslih) strategija sazrevanja koje će ohrabriti osećaj identiteta odrasle osobe i samopouzdanog nezavisnog ponašanja. Children’s Literature Association Quartely.1. junake romana Pegaz u letu. Kada pišu za čitaoce ranog adolescentskog uzrasta. . i to radi dobrobiti svih.

uklapaju u opštu shemu žanra književnosti za decu. Ovi likovi. odnosno velike priče Zapada o beloputim herojima (za razliku od svojih savremenika Tomasa Hardija. op. Radjard Kipling zauzima značajno mesto u engleskoj književnosti.gde je potrebna kameleonska moć prerušavanja i adaptacije novonastalim situacijama. ali i izuzetnim poznavanjem dečjeg i životinjskog sveta.cit. koje nastavljaju da žive i danas u delima savremenih pisaca. kulturološko-političkim kontekstom. iako pripadaju različitim istorijskim periodima. U tom smislu. ali i ostavljajući iza sebe uvek savremene priče o čarobnom svetu detinjstva. nadograđujući klasičnu avanturističku priču svojim životnim iskustvom. 550 Didicher. Henrija Džejmsa i Džozefa Konrada koji u svojim delima istražuju razarajuće posledice čovekove sklonosti da kontroliše svet oko sebe).550 Time se jasno pokazuje da Kipling ne samo da nije anahron u svojim idejama već donosi večite teme smeštene u kulturološki kontekst Indije krajem XIX i početkom XX veka. . označavajući vrhunac žanra avanturističke priče kao odraza imperijalističkih ideala Britanske imperije. ali nešto starijeg uzrasta. odnosno književnost za mlade.

ZAKLJUČAK Baveći se engleskim avanturističkim romanom XVIII i XIX veka. priče i značenja koje čitalac učitava na osnovu ova dva elementa. ali i da se nove generacije dečaka. s druge strane. o vaj rad preispituje brojne mogućnosti tumačenja književnog teksta. često su funkcionisala kao zemlje iz mašte i magična kraljevstva u prozi za decu. Frederika Merijeta. pored toga što neizbežno pripada kulturološko-istorijskom kontekstu doba. U radu je prikazano da je u viktorijanskom periodu britanski imperijalizam bio na svom vrhuncu. Ono što su Afrika i Indija i druge osvojene teritorije nudile deci – ali i odraslima – jeste mogućnost avanture. crpeći snagu iz konteksta novog industrijskog i finansijskog društva . U radu je ovo pokazano kroz avanture junaka Danijela Defoa. ili dijamantima) na samom kraju. Džonatana Svifta. Roberta Majkla Balantajna. Britanci su imali realno lak pristup egzotičnim zemljama koje su obećavale avanture i bogatstva van dometa mašte onih koji su se odvažili da zaplove daleko od britanskih obala. nudi i uzbudljive događaje koje vreme teško da može da izbrisati. južne Afrike i jugoistočne Azije. Ove zemlje. Pokazuje se da priča o beloputom Englezu u potrazi za herojskim delima. prevazilazi prepreke i sukobljava se sa zlikovcima. ili kaučukom. a sve to da bi došao do ćupa sa zlatom (ili slonovačom. Veliki deo književnih dela s osvrtom na Imperiju odnose se isključivo na samo dve britanske imperijalne ispostave: Afriku i Indiju.10. u čijim delima avanturistička priča kao žanr od početne forme robinzonijade preko satiričnih putopisa. U tom smislu. u potrazi za kulturološkim kontekstom i žanrovskim određenjem. Iako se Britanska imperija prostirala sve do Karipskih ostrva. ili začinima. Ovakav razvojni put odražava kulturološku potrebu da se širenje Britanske imperije proslavi. s jedne strane. priča o imperiji često je prikazana i kao vrsta bajke u kojoj odvažni ali nepoznati heroj putuje u daleku zemlju. uz cilj da se. istakne istoričnost tekstova i tekstualnost istorije u prizmi romana koji sobom donosi interakciju diskursa. pomorske priče i priče o dečačkim avanturama dolazi do pikarske forme priče i alegorijskog romana o životinjama. Pošto je Britanija imala Imperiju. odredi čitalačka publika avanturističkog romana nekad i sad. upravo su Afrika i Indija zaokupile maštu pisaca i za decu i mlade i za odrasle. budućih branilaca imperije uvere u značaj očuvanja superiornosti Britanaca nad drugim nacijama. iako su stvarna geografska mesta na mapi. kao i da se. Roberta Luisa Stivensona i Radjarda Kiplinga.

Međutim. deo ove snage je dolazio i iz imperijalističke književnosti tog perioda. zauzvrat. te je književnost. Činjenica da se književnost imperijalizma u tolikoj meri isprepletala sa realnošću imperije u svesti javnog mnjenja. a imperijalistička književnost svakako nije uslovila nastanak i razvoj Imperije. a ako su i mogli da pretpostave istinu. časti i dužnosti da se ostvaruju ciljevi otelotvoreni u idealima tog doba. bar na površinskom nivou. Politička realnost imperije zahtevala je imperijalističku književnost zato što je sve što se odigravalo zahtevalo neko prihvatljivo objašnjenje. Imperija nije samo povećavala ekonomske mogućnosti već je i donosila iskustva koja bi trebalo da izazovu snažan osećaj ponosa. Ljudi nisu duboko promišljali o onome što se stvarno dešavalo.koje je s ogromnom sigurnošću dominiralo svetom. kao istinski odraz događaja. ova pretpostavka pomogla je da se učvrsti uverenje da je imperijalistička književnost istinski o draz poželjnog stanja stvari. učinila je Imperiju prihvatljivom. Ova književnost nije donosila tačan opis onoga što se na političkom planu odigravalo u Britanskoj imp eriji i u procesu stvaranja te Imperije. i učinila realnost imperije prijatnijom nego da je javnosti saopštavana putem suvoparnih činjeničnih. stiče se i utisak d a su pisci i verovali u priče koje su stvarali. svesno ili nesvesno. a da uz to bude i zabavna. već bi se pre moglo reći da je bila pokazatelj duha sa kojim su Britanci preduzimali svoje mnogobrojne poduhvate u svojevrsnoj eri optimizma. ukazuje na usklađenost istorijskih okolnosti i književnosti. Beletristika je ponudila svojim čitaocima snažno uverenje da je Imperija nešto uzbudljivo što treba proživeti na svim planovima uz veliko zadovoljstvo. a to je značilo da je sa britanskim svetom sve u najboljem redu. Takođe. Pošto bi se politički događaji svakako odigrali. Sama činjenica da od rasli Britanci ne samo da su i sami čitali ovakvu književnost već i ulagali otvorene napore i želju da njihovi mladi to isto čine. političkih tekstova. nadvladalo bi uverenje da ona liči na svet iz književnosti. te su duži vremenski period i stvarali slike dovoljno žive i prijemčive da bi svoje čitaoce . Ono što je književnost imperijalizma dodala „realnosti” imperijalističkog iskustva bio je utisak da je imperija više nego „korisna” sa ekonomsko-trgovačkog stanovišta. ili „praktična” sa stanovišta bankara i političara. Zauzvrat. književnost je mogla da bude prihvaćena.

te samim tim i još teže izboriti se s njim. u velikoj meri povećava vrednost herojskim delima. pohlepe i strasti. Sa ulaskom u XX vek fizička realnost imperije bledela je i postajalo je sve jasnije i jasnije da stvarnost zaostaje za slikama u avanturističkim romanima. u ma kojoj od navedenih formi. a. beskrajne okeane. urođenici iz afričkih plemena ili praznoverni Indusi. daleke i nepoznate zemlje. sukoba dobra i zla. isto tako. Pošto one sobom donose mnoge suštinske ljudske emocije. poput ponosa. moglo bi se reći da je priča o avanturi i priča o upoznavanju čoveka sa svojim skrivenim tajanstvenim stranama. Naime. ovi avanturistički romani su proza. Polazeći od neprimerene pretpostavke da svi oblici društva i kulture koji nisu identični sa britanskom moraju da se kategorišu kao nešto strano. odnosno o prikrivenom prisustvu primitivnog i instinktivnog čak i u civilizovanom društvu.uverili da je njihova vizija sveta čvrsta baš kao i realnost. Frederik Merijet. hrabrosti. odnosno Drugo. priče o odrastanju. što svakako. Taj tajanstveni i strašni element Gejl Čing-Lijang Lou naziva terminom . te se svojom porukom traganja za skrivenim blagom i neslućenim sposobnostima čoveka uklapaju u savremeno društvo. dajući mu značaj i sa psihoanalitičkog aspekta. onostrano. egzotične predele Afrike i Indije. pri čemu je zlo otelotvoreno u „divljim bićima” kao što su pirati. slike nastale u doba procvata Imperije ostaju i dalje dovoljno živopisne. ako ne da ubede. Robert Majkl Balantajn. romani analizirani u ovom radu i danas ostaju deo lektire dece širom sveta zbog toga što je priča o avanturi nadživela svoje pisce i doba nastanka. Džonatan Svift. donose atmosferu tajanstvenog. a suština i cilj proze jeste da stvori neprolazne slike kod čitalaca. avanturistička priča XVIII i XIX veka nosi sobom i jednu specifičnu odliku upravo u vezi sa „divljim bićima“ i njihovim načinom života. U ovom radu pokazano je da Danijel Defo. egzotičnog u kojoj je samo zlo teško spoznati. s jedne strane. tajanstveno. ovaj aspekt imperijalističke avanturističke priče doprinosi i dubljem tumačenju teksta. one još i danas imaju moć. te mnogo sporije blede od nje same. ili pak životinje koje nose simboliku „primitivizma” po zapadnim standardima. M eđutim. ova bića. Najposle. U tom smislu. Međutim. unoseći pritom u njih elemente linearnog putovanja. Robert Luis Stivenson i Radjard Kipling klasične elemente avanturističke priče u velikoj meri primenjuju tako što u svojim pričama herojsku potragu smeštaju na pusta ostrva. a ono da probude svet mašte kod čitalaca.

pripovedač koji pripoveda ove priče ili sam heroj ili se pak ta uloga prepušta sveznajućem pripovedaču. relevantan je za žanrovsko određenje avanturističkog romana XVIII i XIX veka. Naime. 1996.„kolonijalno nepoznato”551 i pripisuje ga takozvanoj „imperijalnoj gotici”. Pošto obe pripovedačke instance u velikoj meri omogućavaju brojne konotacije. Gail Ching-Liang Low. 144. ali zato dobija na pronicljivosti i autentičnosti.. čitaocu ostaje mogućnost ili da poveruje u površno doslovno značenje teksta. Izmišljeni i egzotični svetovi dobijaju mračniju nijansu u tumačenju uz elemente atavizma. sa narativnog aspekta. 113. u smislu određenja adekvatne ciljne čitalačke publike. ali i nedostupnost aspekata priče iz perspektive drugih likova. učitavajući ideološke nijanse priče. Lou koristi ovaj Frojdov termin u smislu da on u tobožnjoj slici nepoznatih naroda i kultura odražava u stvari sliku britanskog kulturološkog identiteta XVIII i XIX veka. str. Oba ova termina oslanjaju se na Frojdove termine „heimlich/unheimlich”. Routledge. prepo znavajući svoj svet u jednostavnosti priča na površinskom nivou. London. Frojdova podela između „onoga što je poznato i prijatno” i „onoga što je skriveno i skrajnuto od pogleda” vodi ka definiciji „nepoznatog” kao vrste straha koji vodi ka nečemu što je poznato i odavno prisutno552. . Ovakva višestruka učitavanja značenja u tekst avanturističkog romana XVIII i XIX veka moguća su zbog toga što je. propadanja i regresije. odnosno viktorijanskoj preokupaciji okultnim transformaciji gotskih elemenata u imperijalističke romane/avanture. Upravo ovaj različit pristup priči kao tekstu. 552 Ibid. White Skin/Black Masks: Representation and Colonialism. ali da su deca i mladi. str. personi samog autora dela. U radu je kroz književno-kritičku recepciju pokazano da su ovi romani često u vreme objavljivanja bili napadani od strane kritike koja je prepoznavala oštricu teksta na dubljem nivou i ukazivala na odrasle kao ciljnu publiku. pri čemu njegova lična književna avantura gubi na mladalačkom poletu. prepuštajući se plovidbi svetom avanture neopterećene ideologijom bilo koje vrste. Termin „kolonijalno nepoznato” izuzetno dobro opisuje identitet Britanaca viđen iz dve perspektive – sa spoljašnje strane štita i sa unutrašnje strane skrivene iza tog štita. ili da čita između redova. nudeći inverziju normalne i uobičajene strukture – čitalac se suočava sa slikom doma za koji se pokazuje d a nije dom i sa Britancem za kog se pokazuje da je neko sasvim drugačiji od očekivanog. voleli te priče. pri čemu su mnogi od romana preživeli promenu 551 Upor.

Pošto su to priče u kojima uživaju ne samo deca već i odrasli (i oni koji su sačuvali dete u sebi i oni koji to nisu učinili). a to je. Stoga. s jedne strane. jer brojni prevodi i adaptacije. u isto vreme. s druge strane. i čitaoci. ma gde se herojska dela odigravala. sa strukturne tačke gledišta. a motiv potrage i dalje pleni nudeći nove i nove mogućnosti interpretacije. poput C. kako odrasli. pisci novog doba. Ona ukazuje na nepresušnu potrebu čoveka da luta u potrazi za neotkrivenim svetovima. S. Imperijalistička avanturistička priča donela je sobom duh i idejne pravce XVIII i XIX veka. kada heroji više nisu imali nove kontinente da osvajaju i otkrivaju nove svetove. prirodnom radoznalošću. pozorišta. Očigledno je da priča o avanturi nema kraja i da će uvek buditi maštu čitalaca svih uzrasta. . priče imaju univerzalnu čitalačku publiku i traju u engleskoj književnosti. sa aspekta književne tradicije. U tom smislu i pisci sa svojim likovima.književnog ukusa čitalačke publike tokom vekova. muzike. a samo hrabri njim koračaju. označila nastavak klasične avanturističke priče i najavila nove tendencije u razvoju ovog žanra. imaju uvek otvoren put ispred sebe. u XX veku. vođen urođenom. ali je. ne samo u svetu književnosti već i u svetu filma. čini se da. Luisa i Tolkina. ukazuju na njihovo mesto u kulturi uopšte. počeli su da svoje junake upućuju u mitske svetove u kojima i danas važe slični kriterijumi. ali i svetskoj književnosti. Naime. i suština pisanja kao kreativnog čina. tako i deca i mladi. ovi tekstovi poseduju ambivalentnost kako bi mogli da opstanu i u kanonu književnosti za odrasle i u kanonu književnosti za decu i mlade.

Pan. R. McMurry and Mary Hall. The Jungle Books. 1983. 5. James Nisbet & Co. Robinzon Kruso. Ill. Captain. Danijel. OUP. Kipling. Kipling. Beograd. 2000. Wordsworth Editions. Ballantyne. Živojin Vukadinović. Mladost. 2004.1 Avanturistički romani engleske književnosti XVIII i XIX veka 1. 11.d. MacMillan.2. London. Oxford. Tom Brown's School Days By an Old Bo y. Balantajn. Thomas. Page N New York. Defo. R.d. Danijel. 1967. 1986. Marryat. Beograd. 13. Frederick. prev. London. H. . 2007. Nolit. Daniel. 1953. R. OUP. Knjiga komerc. adapted by Linda B. 1954. Collins. Oxford.. n.. Defo. 4. London. De Foe. 5. M. Ballantyne. OUP. Mr Midshipman Easy. preveo Milić R. 1978. 1934. Harper & Brothers.W. Marryat. Danijel. Frederik Merijet. Robinzon Kruso. Frederick Waine and Co. 1998. R. 1984.11. 1989. London and New York. Robinson Crusoe. Mariner. Brodolom Pacifika . Oxford.d. Juvenile Productions. The Life and Strange Surprising Adventures of Robinson Crusoe of York. Mel Kraford. Vladeta Popović. Beograd. M. n. 15. Robinson Crusoe for Boys and Girls. 2. Balantajn. prev. Biblioteka „Vesela družina“. n. M. Melbourne. 6. Robinson Kruso. The Coral Island. Rider Haggard. 1985. Jamda Nisbet and Co. Guliver's Travels.. Živojin Vukadinović.. Rudyard. Privrednik. The Gorilla Hunters. 1902. Stevenson. Kim.d. 2. 1889. 10. Beograd. Rudyard. 4. London and Glasgow. Oxford.1. Public School Publishing Company. Udruženje novinara "Sedma sila". Bloomington. priređivač. Primarna bibliografija 11. prev. W.. Oxford University Press. Jonathan. Ballantyne. 8. Ballantyne. Nolit. Dizni. Frederick. Daniel.1. Defo.. Robert Majkl. Masterman Ready or The Wrack of „The Pacific“. 17. Ware. 16. Oxford. R. London. Beograd. Ballantyne.. Tri Robinzona na Koralnom ostrvcu. Black Ivory: A Tale of Adventure Among the Slaves of East Africa. Marryat. 7. Plava ptica – knjiga za mlade i stare. BIBLIOGRAFIJA 11. 1992. Eni Svort-Bedford. (1873). 14. 11. 9.1. M. 1946. Beograd. M. Treasure Island. 1911. 1984. Daniel. Oxford University Press. Hughes. sa engleskog Vladeta Popović. ilustrator. The Settlers in Canada . Swift. King Solomon's Mines. London. Knjiga o džungli. Zagreb. Read Books. 12. Prosveta. Majstorović. R. Robert Louis. M. 3. Collins. Defoe. prev. Prevodi avanturističkih romana engleske književnosti XVIII i XIX veka 1. Robson. n. The Settler and the Savage. Koralno ostrvo . prev. Mihajlo Đorđević. The Dog Crusoe and his Master. Defoe. 3. 7. Volt. 6.

Radjard. Mlado pokolenje. 9. Kipling. Beograd. Kipling. Henri. Beograd. Svetozar S. 28. 1931. Olga Timotijević. Dinčić. Radjard. 14. 1960. 1966. Sarajevo. Frederik. Radjard. Radjard. Žil Vern. Pomorski kadet Džek Izi. Frederik. 1966. Školska lektira za V razred osnovne škole.11. Omladinska biblioteka. Biblioteka Knjige našeg detinjstva. Olga Dimitrijević. Knjiga o džungli. 25. Beograd. Svetozar S. Indijska džungla. 16. prev. 20. Džepna knjiga. Beograd. Republički zavod za unapređ ivanje školstva. Mihajlo Đorđević. Robert Luis. Pčelica. Merijet. Knjiga o džungli. Knjiga o džungli. prev. Beograd. Radjard. 1985. Djeca Kapetana Granta. Merijet. Djevojke. Koralno ostrvo. Lujza M. Hagard. 10. Danijel Defo. prevodilac. kolo 3. 17. „Veselin Masleša“. BookLand. . Biblioteka Pingvin br. 2000. 1999. Frederik. 15. S. 11. Olga Dimitrijević. Olga Timotijević. Žedrinarski. prevodilac. Radjard. 2010. Sarajevo. Ostrvo s blagom.8. 23. Zanimljiva biblioteka. Nikola Cvijanović prevodilac. 1981. Knjiga o džungli. kolo 42. Sportska knjiga. Frederik Merijet. Frederik Merijet. Kipling. Knjiga o džungli. Svetozar S. Knjiga o džungli. Zagreb 1931. Kipling. 22. 1985. Beograd. Alkot. Frederik. Brodolom Pacifika: doživljaji jedne porodice na pustom ostrvu. Biblioteka Vrt dobre nade. Dinčić. Cvijanović. Edicija Zlatni dečiji klasici. Kapetan. Dinčić. Sarajevo 1965.B. Sarajevo. Mihajlo Đorđević. Knjiga o džungli. Vladoje Dukat. 21. 1957. 27. 29. Svetska književnost za decu. 1989. Rudnici cara Solomona. Beograd. Golišan: priče iz Indije. Četiri sestre. Kipling. Zlatna knjiga br. 19. Mihailo Đorđević. Titograd. prevodilac. Nada Erceg. 24. prevodilac. Rad. knjiga 8-a. Olga Timotijević. Vladimir J. Frederik Merijet. br. Zabavna biblioteka. Novo pokoljenje. 2008. Čačak. Udruženje novinara Srbije „Sedma sila“. 13. 1924. 1938. Rad. Plava ptica i Knjiga za mlade i stare. Brodolom Pacifika . Merijet. Beograd. prev. BMG. Kipling. 1966. prev. Brodolom „Pacifika“. prev. 18.4. Beograd. Sarajevo. Kipling. 1951. prevodilac. Kipling.Kon. Robinzon Kruso. Radjard. prema Džonatanu Sviftu. Kipling. Stivenson. Pirot. Biblioteka Zmaj. Beograd. Kipling.. Biblioteka Dečja radost. Olga Timotijević. Priče iz životinjskog sveta. preveo Mihailo Đorđević. prevodilac G. Guliverova putovanja. Beograd. Oslobodjenje. Radjard. prevodilac. Obradio Albin Vihlar. Olga Timotijević. Pomorski kadet Džek Izi. prev. priređivač Živojin Vukadinović. Beograd. Knjiga o džungli. prev. 12. 26. prevodilac Budisava Šćekić. Ja volim klasike. Lastavica: Izbor 100 knjiga. Pi-pres. Izdavačko preduzeće „Veselin Masleša“. Mlado pokolenje. Merijet. Knjiga o džungli. prev. Merijet. Radjard.15. Zlatna knjiga. Radjard Kipling. Beograd. knjiga 5/5. 1952. Koralno ostrvo: pomorska pripovetka. 1954. Radjard. 1957. Veselin Masleša. Pomorski kadet Džek Izi. Petnaestogodišnji kapetan.

Guliverova putovanja. Marković. Robert Luis. 44. Ljubljana. 36. preveo sa engleskog i predgovor napisao Sreten Marić. Matica Hrvatska. „Mladinska knjiga“ i „Mladost“. Dečja knjiga. 1958. Biblioteka 100 knjiga. Izdavačko knjižarnica Zorana Stojanovića. Mlado pokolenje. Zagreb. Titograd. Džonatan. Beograd. Ostrvo s blagom. Žan Randije komentator. 1990. prevod s engleskog Dušan Timotijević. 90. Robinzon Kruso prevodilac Džejn Kerut. 31. Beograd. kolo 2. 1966. prevodilac Mihajlo Đorđević. „Branko Đonović“. Beograd. Ostrvo s blagom. Robert Luis. Rad. Svift. 2002. Robert Luis. 1959. 39. S. Ja volim klasike. Nićifor Naumov. prevodilac Mihajlo Đorđević. Svjetlost. 37. Zagreb. pogovor dr. Čačak. preveo sa engleskog i predgovor napisao Sreten Marić. 46. Stivenson. 48. Novi Sad. Guliverova putovanja. Stivenson. . Beograd. prevodilac Mihajlo Đorđević. Ostrvo s blagom. Ostrvo s blagom. Biblioteka kovčežić. Novo pokolenje. autor predgovora Vida E. Biblioteka Europski klasici (Engleski pisci). Stivenson. Ostrvo s blagom. preveo Mihailo Đorđević. Stivenson. knjiga br. Biblioteka evropski klasici (engleski pisci). Pčelica. Robert Luis. Mladost. Ostrvo s blagom. Kon. 40. Stivenson. Tri musketara. Keršovani. Beograd. Danijel Defo. 2002.10. Sarajevo. Biblioteka Zmaj. prevodilac Snježana Mišković. Ostrvo s blagom. 2004. Svift. Džonatan. Svift. Beograd. 1981. 45. Svift. Robert Luis. Ostrvo s blagom. preveo za decu i omladinu Dušan Timotijević. autor pogovora Božo Pavić. Džonatan. 2009. Stivenson. 1950. Aleksandar Dima. prevodilac Božidar Marković. Omiljeni pisci 68. Robert Luis. pustolovne priče. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Sremski Karlovci i Novi Sad. Džonatan. Guliverova putovanja . Novo Vuković. Omladinska biblioteka. prevodilac Živojin Vukadinović. Zanimljiva biblioteka . G. Robert Luis. Stivenson. Svift. Zagreb. Najlepše knjige za omladinu. Robert Luis. Stivenson. Stivenson. Kreativni centar. Beograd. 38. 33. Robert Luis. Beograd. Zlatna knjiga br. Beograd. 1998. Robert Luis. Sarajevo. 34. 42. Edicija Knjige za sva vremena. Guliverova putovanja. Republički zavod za unapređivanje školstva. Beograd. Ostrvo s blagom. Ostrvo s blagom. Biblioteka knjige našeg detinjstva. 47. Stivenson. prevodilac Mihajlo Đorđević. B. Robert Luis. 35. Ostrvo s blagom. Robert Luis. 1990. 1976. prev. 41. Džonatan. Lovac na olupine prevodilac Snežana Bukal-Katanić. Stivenson. Stivenson. Otok s blagom. Robert Luis. Robert Luis. 43. 1923. Ostrvo s blagom. knjiga 2. 1992. Knjiga za svakoga. 1953. Nolit. Mladi dani. nema podataka o prevodiocu. 1964. „Vuk Karadžić“. knjiga 4. 32. Guliver u zemlji liliputa i džinova. Sremski Karlovci. 1973. Beograd. Držić. 1966. 1939. Veselin Masleša. Stivenson. Stivenson. prevodilac L.30. Guliverova putovanja. Cvijanović. prevodilac Slavica Faht.

Literature.11. Foulke. Cornell University Press. Linda. Charlottesville. Fabricant. 1855-1940. „History. 1970. sa francuskog preveli D. Palgrare. New Jersey. 3. Boyd. Šijan. Inc. California. 7. Sea Fiction Guide. Durham and London. 13. Bedford Books. . Edwin M. Brantlinger. Whose India? The Independence Struggle in British and Indian Fiction and History. The Impact of Victorian Children's Fiction.2. 11. 1997. H. Barnes and Noble Books. ed. Bongie. 15. „James Fenimore Cooper and Literature of the Sea“. Carpenter. Bennett. 5.. The Enchafed Flood. 1988. New York City. Belsey. Guliver Travel’s: Case Studies in Contemporary Criticism. New York. The Oxford Companion To Children’s Literature. English Children and Their Magazines. Paris. 16. Scott. Rullers of Darkness: Imperialism and British Literature 1830-1914. 1972. „The Literature of Voyaging“ in Patricia Ann Carlson. Patrick. and Switf’s Project to Mend the World“ in Christopher Fox. J. Oxford University Press. 21. 9. Zagreb. djeca i odrasli – studija . 1978. Opšte književno-kritičke studije 1. Naivna pesma – ogledi i zapisi o dečjoj književnosti. 8. Martin B. 1707-1837. 10-20. Teresa. Routledge. Budisavljević i D. str. New York. 22. Ithaca. Basic Books. Beograd. 1751-1945. 1988. 1976. Coradec. Catherine.. Joseph. Patrick. Chris. Beatlinger. 1995.. Sekundarna bibliografija 11. Edition Albin Michel. 1988. Columbia University Press. 1986.2. 1992. Totowa. Robert. Duke University Press. Rule of Darkness: British Literature and Imperialism. Green. Baker. Adventures in a Man’s World. 1991. Exotic Memories. 10. 1953. 1999. Palgrave. str. 20. Yale UP. 18. Amsterdam.. London. Kelly. Danojlić. Modernism. 2001 4. Stilos. Ithaca. 6. Harper Collins Academic. Francoi. Routledge. Scorecrow Press. Empire Boys. Boston and New York. Nickolas. New York. Modern Language Association of America. Drotner. New Heaven. W. 1979. Maritime Fiction: Sailors and the Sea in the British and American Novels. 2003. S. Deconstructing the Hero: Literary Theory and Children's Literature. 2004. 23.1. Milovan. Oxford. 17. Manliness and the Boy’s Story Paper in Britain: A Cultural History. University Press of Virginia. Radopi. 1996. et al. 1949. Humphrey. Cornell UP. 14. and Mary Prichard. Kirsten. Colley. or. 360-380. 12. Romance and Fin de Siecle. 1991.. 10-20. Knjige.. Margery. 2. Azar. Dreams of Adventure. Samuel. str. the Romantic Iconography of the Sea. 1981. Colonialism and Fin de Siecle. Hubel. Stanford University Press. Briston. Stanford. Metuchen. New York. Historie de la literature enfantine en France. Yale University Press. Auden. Deeds of Empire. Critical Practice. Doly. London. 1988. Hourihan. ed. Pol. Hall. Narrativity. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. New Haven. 19. New York. London. Literature and Love of the Sea. Britons: Forging the Nation. 1830-1914. Victorian Periodicals: A Guide to Research. Bratton.

Roderick. Branislav Kovačević. 7-15. Lauenze. 30.. 43. str. prev. ed. „On Three Ways of Writing for Children. Twayne. Lefranc. 1996.. Beograd. ed. 2000. The Ohio State University Press. C. 37. Robert Moris. „The Other: Orientalism. OUP. str. Henry. Rivera. Marković. Culture: Key Concepts in Social Sciences. 32. Victorian Writers and the Image of Empire: The Rose Colored Vision. New York. T. Kutzer. 47. The Future of the Novel. knjiga II. Naučna knjiga. Lukić i M. IX. CT. 39. Stevenson on Fiction:An Anthology of Literature and Critical Essays. Logan. Fred. 38. Mawuena Kossi. M. Daphine. et al. Kovačević. Novak. „A Humble Remonstrance“. 1976. Lewis. 25. P. Only Connect. Cambridge. 1950. Polity Press. New York. G. London. 1978. Librarie Armand Colin. 30-40.“ In Egoff. James. str.. 1984. 45. McGillis. 29. s ruskog B. Sheila. 36. Novi Sad. „Friday: Or the Power of Naming“. Jelistratova. „Swift’s Exploration of Slavery in Hounjhuhmland and Ireland“. Engleska književnost 3.1997. University of Delamore. Nodelman. Norquay. 55:452 54. 28. Engleska književnost 2. ed. Stylos. 41. Colonialism and Children’s Literature“. Leon Edel.01. 29-35. James. New York.. Kovačević. Martin C.2007. New York and London. the Critic and a Good Book”. prev. 1975. Vintage. The Crisis of Action in Nineteenth-Century English Literature. A. p. 1996. Ivanka.24. 1989. Arial. Ann Cline. Istorija Engleske književnosti. Internet izvor: www.. The Nimble Reader: Literary Theory and Children’s Literature. 105-115. 2006. PMLA 91. McGillis. Empire and Imperialism in Classic British Children’s Books. Markovits. 46. Perry. The Rivelside Press. Kitzan. A Peculiar Gift. I. Svjetlost. ed. Narrating Afrika. 33. 1981. Augustian Subjects: Essays in Honor of Battestin.1. 48. Glenda. 31. R. Stubbs. Garland. The History of the Novel in England. Ashley. Cambridge.1992. Kembel. 1956. Children’s Literature Association Quartely. Zavod za udžbenike.com/topic/children-s-literature na dan 3. 17. and F. 34. Lukens.. The Art of Fiction“ in Henry James. 1997. 27. Swanston Edition. Greenwood Press. 1999. Albert J. 1991. Morris Shapira. Harmondsworth.. Mrs Malersworth. 546. 1968. Inglis. 28. „Svjetlost“ D. Rebecca. Lovett. Kelly. Columbus.A. „The Child. Flauwarion. . New York. Paris.answers.S. Henry. Edinburgh University Press. 1969. The Oxford Companion to Children’s Literature. Sarajevo.L. Humphrey Carpenter and Mary Prichard. „On the Art of Writing Fiction for Children“ (May 1893) in Lance Salway. 2001. Newark. Guide de litterature pour la jeunesse. 2004.1. 35.. 40. 44. 1976. „Of the Art of Warre by Sea“ in Sir Walter Ralegh. 846-55. Stefanie. Ecrivain: l’oeuvre and les idees.D. 42. Selected Literary Criticism. str. Heroj sa hiljadu lica. Roderick. Language Arts.P. „Introductory Notes: Postcolonialism. Džozef. George Henty and The Ficton of Empire. 1999. Westport. Marc Soriano. str. Oxford University Press. 1999. Ivanka. 26. Maximillian E. Garland. Children and Their Literature“. Edinburfh. Sarajevo – Beograd.

Dušan. Edinburgh University Press. 1985. Itamar Even. 2005. John R. 57. 1719-1917. Zohar. Slavery and Augustian Literature: Swift. Tony. 61. New York. Studying Literary Theory. 67. „The Relations Between Primary and Secondary Systems Within the Literary Polysystem. Sharit. Reed. Viking. Pijanović. Jill Paton. Routledge. Understanding Children's Literature. „Reader. Petar. Watkins. Nolit.. 1990. žanrovi i modeli. Athens and London. Engleska književnost XIX i XX veka. 1999. Peck. Harverster Wheatsheaf. 1996. 52. Victorian Will. Towsend. Podgorica.. 1974. Tel Aviv: 1978.49. Stevenson. 1974. Pope. John Rowe. „A Humble Remonstrance“ in Glenda Norquay. Naivna priča.1420. Atheneum. Edonburgh. Children's Literature in Education .“ In Papers in Historical Poetics. Routledge. Mala biblioteka srpske književne zadruge. Porter Institute for Poetics and Semiotics. Ha-sifrut 26:126. Routledge. 55. Tel Aviv University Press. Roy. „Literature as a Polysystem”. Rečnik književnih termina. Text and Literary Allusion: Aspects in the Actualization of Literary Allusions“. 1976. Anindyo. 1973. Webster. Maritime Fiction: Sailors and the Sea in British and American Novels. Dr Bowdler’s Legacy: A History of Expurgate Books in England and America. Roger. 68. 64. Porat. 2001. Reynolds. New York. 58. „The Writer's Responsibility”. . 60. 1995. 59. 54. Toury.. 2003.. Zweig. 1976. 65. Written for Children. Elaine. 56. Princeton. et al. Naučna knjiga. Athens. Walsh. John.. ur. 50. Beograd. Kimberly. Ziva Ben. Beograd. Edward Arnold. 1986. R. Beograd. Ohio University Press. 62. Stevenson on Fiction: An Anthology of Literary and Critical Essays. 53. Showalter. John. 66. 1978. “The Setting of Children's Literature“ in Peter Hunt. 1969. Ha-sifrut 1819:119. New York. Sexual Anarchy: Gender and Culture at the fin de Sieckle. 1999. Puhalo. The University of Georgia Press. Gay. Richardson. 51. New York. Noel. 1880-1910 . 1822-1922. Gideon. 1990. Girls Only?. ed. Perrin. London. London. 2005. Dr Novo. London. Princeton University Press. Zahar. 63. Penguin. Unireks. Škreb. Vuković. Palgrave. Gender and Popular Children’s Fiction in Britain. Civility and Empire – Literature and Culture in British India. Zdenko. ed. Poetics of Childrens’s Literature. 69. Robert Louis. 4:3036.. The Adventurer. L. Normand South. str. Paul. Uvod u književnost za djecu i omladinu. New York. 1990.

. Empire Enslavement.. 1974. 1949. 6.. Craton. vol. Colley. The Histiorian. The Wages of Slavery: From Chattel Slavery to Wag Labour in Africa. B. Troy. Ideas and Beliefs of the Victorians – an Historic Revaluation of the Victorian Age. 1973. New York. Sylvan Press. 2. 1997. 1707-1837. „Piracy: the Reality beyond the Image and the Myth“. Talal. in John and Awnsham Churchill. Britans: Forging the Nation. E. 11. B. Eltis. „The Development of Education. . and Freedom in the Caribbean . 2005. Cannon. the Caribbean and England . London. Asad. 1997. Cody. New Haven. Alain. Anderson. 10. London. The Sahibs at Home. Humanities Press.2. Boone. 8. Verso. 12. vol 5. 2000. „The Idea of Empire“ in Noel Annan. Bloom. str. Rice. April. 4.porch/britishempire. 1991. The Sea and History. 1996. Cambridge. Issue 3. London. 21. LTD. 1983. Vol. September. 26-35. New Jersey. 15. 200-210. Bosman. 250-270. str. Issue 4. Michael. Gregory. str. Michael. Ching – Liang Low. David. Constable. Sociološke studije 1. Barton. Castle. Davies.com/front. Michael. 3rd edn.. na dan 02. Linda. David. Constable. Imagined Communities: Reflections on the Origin and Spread of Nationalism. W. 3. 1961. „Labour and Coercion in the English Atlantic World from the Seventeenth to the Early Twentieth Century“ in Michael Twaddle. 557-565. The Sahibs and the Lotus: The British in India.2. 1992. „The Lure of the Sea“ in E. 16. 7. Edwards. London.. 1993. Sylvan Press. London. The Oxford Companion to British History. Routledge. „Keepers of the Jungle: Enviromental Management in British India. str. Oxford and New York.E. 13. Sea Classics. Carbin. 14. 9. Jean.. „New and Accurate Description“. Ideas and Beliefs of the Victorians – an Historic Revaluation of the Victorian Age. Yale University Press. 1835-1900“. 1744-46. 21. New York. Gail. Jim. Youth of Darkest England: Working Class Children at the Heart of Victorian Empire. London. ed. A Collection of Voyages and Travels. Harvey. OUP. Books in England: Five Centuries of Social History. Routledge. E. 1717. 22.11. David Brion. Sinews of Empire.2009. J. Anthropology and the Colonial Encounter. 1996. „A Description of the Coasts of North and South Guinea“. Davis. 1966. 6 vols. 5. Weekly Journal 41. „The British Empire“ Internet izvor:www. Salter.08. Kingston. Sutton Publishing. 17. 62. Michael.victoriaspast. Ian Randle Publishers. 1949. 42. Dorton. 18. Hatwick College. The University Press. Anchor. London. 1970. Edwards. eds. Ancient Education and Today. Craton. London. Davidson. Stroid. John. Ithaca. The Problem of Slavery in Western Culture. Associate Professor of English. 2009. Penguin books. 19. Cornell University Press. ed. Barbot. Frank Cass. in Noel Annan. ed. 1988. White Skin/Black Masks: Representation and Colonialism. 20. ed.

London. 27.23..edu/library/spcoll/kidlit/kidlit/kidlit.victoriana. Lloyd.uk/ihr/Focus/Victorians/ http://www. 1967. Heinemann. Houston. 36. Sea Life in Nelson’s Time. Routledge. MacKenzie. New York University Press. Hist. London and New York. 29. 42. Cultural Studies. Some New and Accurate Observations Geographical. Cecil Rhodes.. 26.html http://www. 1972-79. Greenwich. John M. Princeton. A Social History. 1995. Brown and Co. A History of Naval Life and Policy. The Navy in Transition 1814-64. London. Culture. Kelly. 1961. Pamela. 25. Manchester. Lewis. Livingstone.. 44.. Language: Working Papers in Cultural Studies. 1984. London. Rutledge. 37. The Cresset Press. M. J. VI 2009.lang. str. Little. 31. Internet izvori: http://www. Correspondence of William James. John. Francis. John. Birmingham. Cristopher. Seth. University Press of Virginia. James.victorianweb.ac. 1725. London. Hulton. 34. London. Deconstructing the Hero: Literary Theory and Children’s Literature. Charlottesville. R. Dorothy. Tim. Confession of Faith. 39. Weidenfeld and Nicolson. Sylvan Press. London and New York. Flint.. Berkley. 1992. National Culture and Social Refirm“ in Parker Andrew. Horn. Hadder and Stoughton. K. Macmillan. M. New York. 35. Hutchins. 28. 1993. 1997. and Treichler. Hall. Lawrence. Macmillan. 24.htm http://www. Manchester University Press. Propaganda and Empire: The Manipulation of British Publich Opinion. Media. Masefield. „From Rough Lads to Hooligans: Boy Life. Hourihan.. 32. Gascoignh.com/ http://www.. Paul M. S. Vol. Paula A. 40. 1983. Boston. Arabia. Stuart.org/ na dan 25. . 43. „The Victorian Conception of Wealth“ in Noel. New York. 1949. Grossberg.. 1992. The Victorian Town Child. and Historical. 1973. Encyclopedia of Britain. The Great Reform Act of 1832. 30. Jeal.. 1980. Bamber. Kennedy. Marryat.com/History/Victorian_index. Natinalism and Sexualities. Ideas and Beliefs of the Victorians – an Historic Revaluation of the Victorian Age. ed. Frederick Waine and Co. Michael. B. 1979. London. Methuen and Co. London. Cary. Routledge. Margery. Royal Naval College. George.. 33. „Preface“ Masterman Ready or The Wrack of „The Pacific“.. 1880-1960. 142-43. 1889. 38. Nelson. Harmondsworth. London. Penguin. London.ac. and E. The Illusion of Permanence: British Imperialism in India. 1925. Koven.sc.history. the Gulf and the Westt. Natural. Krupsielis. Eric J. Evans.jp/~matsuoka/Victorian. 1905. London Life in the Eighteenth Century.britainexpress. F. Annan. 1997. Centre for Contemporary Cultural Studies University of Birmingham. 41.. Captain.html http://www. 1993. ed.. Princeton University Press. 1966. Routledge. The Rise and Fall of British Naval Mastery. 1965. The Nation and the Navy.nagoya-u. II. Graham. New York. 1994. et al.

na dan 30. 59. A Short History of Africa. A Flag for Sunrise. William. Rittenback. 2006.. 1998. 2002. The Oxford History of the British Empire. 1998. London. Val.library. 62. Culture and Society. D. 1981 61. Plumwood. 3 vol. Sinclair – Stevenson London. Green and Co. New York. Edvard.„Puzzled Which to Chose“: Conflicting Socio-Political Views in the Novels of Captain Maryat.org/wgbh/masterpiece/railway/age_text. 63. Edward W. An Introduction“. Baltimore. 2.. str. Paul. 15. 1960. New York. 1997. Penguin.D. 1962. . Semmel. 54. G. 52. Kultura i imperijalizam.. Marshall.45. 49. Rose. Critical Inqiry. Routledge. Westview Builder.pbs. Page. „The British Empire and the Atlantic Slave Trade.J. 205-225. 50. with Alaine Low. Robert. Abby.02. 440-64. The Slave Trade: The History of the Atlantic Slave Trade. Internet izvor: www. 1997. str. Race in North America: Origin and Evolution of Worldview. 18601918. 53. Kan. Lionel. 1895-1944. Picock. London and New York. 55. Encyclopedia of the Novel. 1991. Orijentalizam. Raymond. Beograd. Internet izvor: www. Winter 1989. London. and the Slave Trade. prev. Chicago and London. Said. Oxford. Longmans. Routledge. 1780-1950. The Eighteenth Century.edu/illustrated_word/images/empire_square. David. 47. Drinka Gojković. 1991.3. New York. Said. 46. 64. Smedley.2009. ed. Trevelyan. Roland. prev. Oxford University Press. „The Forest of Planet Mars“. Simon and Schuster. str. Schellinger. 57. Beogradski krug. „Representing the Colonisation Anthropology Interlocutors“.. 48. 16601807“.beinecke. 1734. 51. New York. 1907. Harper and Row. Knopf. Sailor King: The Life of William IV. New York. Wolf. Tom. 1993. 1440-1870. Paranscodola. Vesna Bogojević. Richardson. 1930-34. New York. vol. 58. 56. Snelgrave. Stone. Indian Forester 33. 2008. Edvard V. Yale University. 1966. in P. Hugh. M. 60. Fitzroy Doerborn. Peter Long. R. „The Golden Age of Children’s Literature. Feminism and the Mastery of Nature. Said. 2009. Harvard University Press. England Under Queen Anne. Empire Boys.yale. Imperialism and Social Reform: English Social-Imperial Thought. Lewis J. ed. The Erosion of Childhood: Child Oppsession in Britain.html. 1993. Williams. The Peace and Protestant Succession. Beograd. No 2.. Biblioteka XX vek. Audrey. 09. 725-36. Thomas. Bernard.jpg na dan 18. A New Account of Some Parts of Guinea. Oliver and J.

et al. Studies in Novel. Roberts. Istorija engleske književnosti“. H. The Reluctant Pilgrim: Defoe’s Emblematic Method and Quest for Form in Robinson Crusoe. Kingship and „Robinson Crusoe“. 1690-1776“. Expanding Selves: Colonialism. Norton Critical Edition. 1950. Defo. Danijel. 1984. Pickering and Chatto. Kritički prikazi pojedinih autora 11. Brett C. Defoe's Politics: Parliament. Vol. Historians Uncover Composite of Castaway Who Inspired Classic Tale“.. Naučna Knjiga. Beograd. 1966. 8. J.3. 1917. 35. London. 1987. Beograd. London. Studies in the Novel. A Political Biography of Daniel Defoe. Ware. Daniel. Issue 1. T.. Baltimore. 1+. 2000. The Complete English Tradesman. Robinson Crusoe and Thrift Stamps. Essays in Criticism. A. Frank. 2005. 2002. Power. s ruskog B. 13. Cambridge UP. 280-290. sa engleskog Vladeta Popović. Bell. Robinson Crusoe. Oxford. September 22. Jan.elllisparkerbutler. 42. Nicolson. Novel. 1994. Margaret. A. Watt. Nolit. N. str. 12. Manuel. Donoghue. John Hopkins University Press. 3.3. . Furnbank.info na dan 20. str. 4. the Novel and Robinson Crusoe“.. University of North Texas.2010. „Robinson Crusoe as a Myth“. prev. Donald. Issue 2. Breen. 468-500. Defoe's Fiction. OUP. Reluctant Pilgrim. Doreen. 15. „The Right to Mobility in Adventure Fiction“. McInelly. 1. Shonhorn. Ellis Parker.. 27.2. 7.04. „Found After 300 years. NJ: National War Savings Committee for New Jersey. 1983. 2. 1985. 1951. str. 6. 16. 5. P.1 Danijel Defo 1. Crowley. Robinson Kruso. University of Kent at Canterbury. Vol. Defoe. Spencer. Allan Sutton. July 28. UK. The Life and Strange Surprizing Adventures of Robinson Crusoe of York. 17. Mariner. J.11. Paul. 1995. „Trying to Find Real Robinson Crusoe and Site of His Shipwreck“. University of North Texas. Gloucester. Lukić i M. 14. October 1986. issue 1. 2009. Hunter. „Expanding Empires. „Introduction“ in Daniel Defoe. 19. „An Empire of Goods: The Anglicization of Colonial America“. Journal of British Studies 25. Ian. Hunter.2. Stuard. Wordsworth Editions. „Defo. Jelistratova. 2006. Groom Helm. vol. editor. the Fame of Robinson Crusoe. Butler. prev. Paul. J. „Inevotable Politics: Rulership and Identity in Robinson Crusoe“. 10. Cohen. 11. Newark. Cambridge. The Daily Mail. The Washington Times. Internet izvor: www.10-20. Marković. Duncan. 1991 18. „Introduction“ in Daniel Defoe. 9.

. 1990. Meyers. 1913. – The Critical Heritage. Texas Studies in Literature and Language V. 7. Swift: An Introduction. London. Children’s Literature Association Quarterly 13. ed. 4 . 1998. Librarie Hockette. Berger. Piper. Christopher. ed. The Art of Jonathan Swift. Pat. ed. Rogers. University of California Press. Empire Boys: Adventures in a Man’s World.. John. 1991. Oxford. Greg. 2. 1978. New York. Foulet.H. London. Kathleen. The British Traveller in America. 4. Correspondence de Voltaire. 631-47.. Turner. Gay. 14. Palmeri. Monk. 1962. Dennis. Jonathan Swift.2. Richardson. Winter 1964. Internet izvor: www. „Swift and Kafka“. 329. W. No 4. 1961. EighteenthCentury Studies. 34. XI 15. R. University of Delaware Press. Ricardo.. Papers on Language and Literature. Frank. New York. ed. Paul.. 1964. 171-175. Fox. 1993. Berkley and Los Angeles.Hall. New York City. 6. Pope. Routledge. str. 11.kirjasto. Cambridge. 1973. 20 (1986-87). Carnochay. 8. Gaston. str. Samuel Holt. Džonatan Svift 1. Jeffrey. Norton. CUP. 5. New Mexico. 3.3. 17-33. Quintona. 11. London.2010. Lette. Winter 1988. "Some Roles of Lemuel Guliver". The Early Novels of South West. Cambridge. Jonathan Swift. Adams. Critical Essays on Jonathan Swift. Travellers and Travel Liars: 1660-1800. Ballantyne and the Nineteenth-Century Robinsonnade”. Internet izvor : www. 1836-1860.X. Christopher.40. 9.3. Vision Press. vol. 179-88.. Nigel.sea-room. „The Myth of Narcissus in Swift’s Travels“. Susan. Greenberg and William B. Columbia University Press. „The Pride of Lemuel Gulliver“ in Robert A. 2003. 4.fi/fmarryat. The Genres of Guliver’s Travels. „Guliver’s Glasses“ in Clive T. University of New Mexico. Slavery and Augustian Literature: Swift. 2. Harper Colins. Max. 1995. New York. in Introduction.sci. Hunter. 1955. 12. .3. str. Guliver's Travels.11. Lucien. 2003. eds.Frederik Merijet 1. „Guliver’s Travels and the Novel“ in Frederick N. Oxford University Press.com/series/marryat-ser na dan 31.html 6. G. Power and Theatre on the Bounty. Southern Illinois University. Percy G.M. CUP. 155-158. The Writings of Jonathan Swift. Probyn. Jonathan Swift: A Short Character. “Recasting Crusoe: Frederick Marryat. Dening. 10. OUP. 13. 1992. 5. William. Routlege. Edwin W..2. New York. London. London.. Collier – MacMillan. Sunth. Issue 3. Fox. 1943. Mr Bligh’s Bad Language: Passion. Paris. Newark.. Joseph. 3. Bristow. ed. Macmillan. 2004.2. 7. The Cambridge Companion of Jonathan Swift.B. Maher.

sci. 11. Captain Marryat: A Rediscovery.athelstane. R. Legal and General Heart 100. „Mirror in the Sea: Treasure Island and the Internalisation of Juvenile Romance“. 27 April 2008. University of Chicago Press.visionforum. Palgrave. Sunday Mercury. „The Granite Shows Through: Shades of Tusitala“. Victorian Quest Romance: Stevenson. West Egg Communications llc. Alblas. 1971. 30. OUP.3.01-e. 1990.com/ browse/ product/ ?productid =60000 _ 8cid =596 na dan 11. 1996. 8. Anita. Kipling. New York. Volume 8.01-e. 8. Robert P. New York.V 2010. Diss. Number 3.visionforum.php?Bio??=40067 $ na dan 05. The John Hopkins University Press. Stevenson. Pocock.XI 2010. The Robinsonade Tradition in Robert Michael Ballantyne's 'The Choral Island' and William Golding's 'The Lord of Flies' . „The Internalisation of Quest Romance“ in The Ringers in the Tower. William. J.kirjasto. 10.. 5. Edwin Mellen Pr. Cultural Myth in Victorian Boys Books by Marryat. 4. 2. Adams. The Early Production and Reception of Stevenson's Works in England and Netherlands. „Captain Marryat and Sea Adventure“. 9. Birmingham Post and Mail Ltd. Captain Marryat : Seaman. 1975. 1996. 1952. Vol 114.htm na dan 05. Philip. Karin. „100 Great Books to Get Your Kids Reading. 7. London. Haggard.. Book. Blackburn. Siegl. Fall 1983. May-June 2003. Michael. and Kipling . 2. 6.V 2010. sponsored by Dryton Manor Theme Park Sunday Wonder Kids. Bratton. 7. 13-16.htm 3. 384-395.2010. Hughes. Robert Majkl Balantajn 1. 1985. Chicago and London. Writer and Adventurer. Ballantyne.. 15-22. Volume 8.ca/009004-119. Moss. Fall 2007. Internet izvor: www. et al. Libregts and Tiggers. Garlend Publishing.8. S. Ca/009004-119. 11.bioId=40067 na dan 5.biographe. Bell.biography. Oliver.5. 7. Fraser. Internet izvor: www. Tom.. 9-15. Constable. Warner. Internet izvor : www. 6.2. A Robert Louis Stevenson Companion .2010.11.. 1953.3. 11.2. Fall 1983.com/ browse/ product/ ?productid =60000 _8cid =596 na dan 11. 5. Fraser. Internet izvor: www.fi/ballant.11. Plymouth. Introduction to The Coral Island by R.php. Oxford. Hammonah. J. 1998. „50 Greatest Adventure Books of All Time. Northcote Publishing House. and Conan Doyle. The John Hopkins University Press. .M. London.4. Internet izvor: www. Jacques. Children’s Literature Association Quaterly. Internet izvor: www. 3.uk/ballanty/ballabio. Robert. Children’s Literature Association Quarterly. Issue 3.co. Number 3. 46.Robert Luis Stivenson 1. Queen’s Quaterly. 4. Indiana.

Copy Right and the Macmillan Expansion into Canada. Elliot L. Robert Luj Stivenson i njegovo životno putovanje.E. Carrigton. Coventry Evening Telegraph. Charles. 81.. „The Pleasure of Young Heart: Treasure Island and the Appeal of Boys’ Adventure Fiction“. 1943. 3. The Critical Heritage. 1982. Sarajevo – Beograd. Doubleday. Sixth Edition. Karlin. 139-145. Hergešić. Number 3. A Study of His Philosophy f Life. Letter to W. Mars. Issue 3.“. str. „Treasure Island“. Ohio UP. Perry. Stevenson. 4. „Radjard Kipling“. str. Harvard University Press. Swanston Edition. Daniel. Gilbert. 2006. 1999. ed. Ivo. Paul. 1975. Adam. Smith. E. M. 14. Fall 1983. The John Hopkins University Press. theatre review. 1965. Književni Portreti. Kipling’s Law. A Record of Friendship and Criticism. Studies in Short Fiction. L.. Janet. New York. Ivanka. 15. Issue 2. 1982. 20. Mass. Journal of Canadian Studies. Robert. 11. 420. Islam. Shamsul. 9. Radyard Kipling..9. ed. 1955. Ford. 17. 11. Children’s Literature Association Quaterly. Gotham Library.. English Studies in Canada. "Kipling".6. reprinted from Scrutiny. str.. The Liberal Imagination: Essays on Literature and Society. Mac-Laren. December. 6. 1984. Oxford. Robert Louis. Kovačević. „Against All Invasion“: The Archival Story of Kipling. L. „The Mark of the Beast“: Rudyard Kipling Apocaliptic Vision of Empire“. 2-10. London. VI. 11. 1900-1920. His Life and Work. 2. or Grime Does Not Pay“. W. Lionel. New York University Press. Studies in the Novel. Macmillan. 61-85. Cambridge. 31. 1883. Henley. Routledge and Kegan Paul. 7. 1957. „A Hundred Years of Treasure. Vol. Fall 1974. ed. Oxford University Press. Trilling. Nodelman. Robert Louis Stevenson and the Fiction of Adventure. Oxford. 8. Eli. 8. Radyard Kipling. . Lui. McClure.3. Boris. The Saturday Review. Ward. 1999. str. 1981. Beltles. ed. str. The Good Kipling: Studies in the Short Story. str. 10. Radjard Kipling 1. 11 Decembre 2007. Henley. Volume 8. London. 8 December 1883. Engleska književnost 3 . str. Oberlin. Karlin. Volume 40. Tara Cain „Touch of Escapism is a Real Christmas Theasure“. str. Coventry Newspapers. S. Oxford University Press. XXIV. 12. Kipling and Conrad: The Colonial Fiction. Romance and Treasure Island : The Artistry of R. Elliot L. 1948. 25-40.2. „The Joy Theatre. Gilbert. 1970. The Columbia Encyclopedia. 13. London. „A Case for Kipling“. Svjetlost. New York. 5. Rupert Hart – Davis. 10. Paul Maixner. 1942 in Kipling and The Critics. Daniel. Garden City. 304-317. McKenzie.4. 1964. 33. Columbia University Press. Zagreb. 18. 737-38. Henry James and Robert Louis Stevenson. John A. 11.. 16. 1996. Kiely. 2009. str. Rudyard Kipling. Hayden W. No 1.

Northop. trans. 3. . Chelsea House. „Artist of Empire: Kipling and Kim“.. Cornell UP.. translated by Benjamin Jowett. Shahane. Queen Anne Press. Hagues.. London. 2. 97. Konrad. Stendal. Clara Clairborne. 8. Orwell.. H. Wordsworth Classics. 1994. 1953. vol. Vintage. London. and C.G. London. 1905.. ed. Mosaic. 99-120. Oxford University Press. „Kipling’s Triumph: The Double Boyhood of Kimball O’Hara“ in Harold Bloom. 2003. London. Rudyard Kipling . Edmund. Frye. str. Oxford University Press. The Hudson Reviev. Srce tame. Difference and Pathology: Steretypes of Sexuality. Issue 4. Nicole E. 19. Tompkins. 1963. 1964. Don.. 1959. 55. Ithaca and London. New York. Carbondale. Random House. The Wound and the Bow. Randall. 20. Mother Goose – Old Nursery Rhymes. Issue 2. 19. Methuen & Co. 127-135. 18. Winston. Issue 1. C. Narodna knjiga. University of Manitoba. Mosaic. str. Vasant A. Moss. Oxford. R. Gilman. 15. Introduction to the Tempest. Džozef. 17. 14. Ostalo 1. 1999. New York. The Art of Rudyard Kipling. str. 1985. Didcher. Southern Illinois University Press. „Adolescence Imperialism and Identity in Kim and Pegasus in Flight“. 2004. Jafle. 1954. Anchor. „Post-Muting Allegories of Empire in Rudyard Kipling’s Jungle Books“. Vol 40. New York. str XXX. Jung. 11. Oxford University Press. str. Miller. Rudyard Kipling: Activist and Artist. Politics.M. ed. Texas Studies in Literature and Language. 1973. Sander. 149.447. Paul W. str.. 1989. Wilson. Robert F. 5.12. Arden Sheakespeare Series. 1947. The Hemingway Review. Vol. 1998. or Papa’s Last Fight With a Dead Writer“. 6. Rudyard Kipling’s Kim. Memories. 4. Martyn. J. Rackham. 537-545. Dreams and Reflections. „Hemingway vs. Vol. prevela Nada Ćurčija Prodanović. Selected Poetry and Prose of Blake. Arthur. „Rudyard Kipling“ in A Collection of Essays. New York. Seymour-Smith. „The Kipling that Nobody Reads“. 16. 302. New York. Race and Madness. Frank. 13. 34. Geroge.S. 1987. str.. Park. ed. Aristotle. ed.3. str. 7. 2001. Kermode.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->